Issuu

BUDIMIR P. KO[UTI] VLADAN PETROV

бе н

ик е

DR@AVNO URE\EWE

За в

од

за

уџ

ZA I RAZRED PRAVNE I BIROTEHNI^KE [KOLE

ZAVOD ZA UYBENIKE • BEOGRAD

R ECENZENT I

dr RATKO MARKOVI], profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu BOSIQKA MIJATOVI], samostalni stru~ni saradnik u Ministarstvu prosvete Republike Srbije ZORICA PAVLOVI], profesor Pravne i birotehni~ke {kole „9. maj“ u Beogradu

Urednik MIRJANA MISAILOVI] Odgovorni urednik TATJANA KOSTI]

бе н

ик е

Za izdava~a DRAGOQUB KOJ^I], v. d. direktora i glavnog urednika

од

за

уџ

Prosvetni savet Republike Srbije, re{ewem PS broj 601-04-98/91 od 20. juna 1991. godine, odobrio je ovaj uybenik za izdavawe i upotrebu u prvom razredu pravne i birotehni~ke {kole.

За в

CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:342.2(075.3)

КОШУТИЋ, Будимир, 1941– Државно уређење : за I разред правне и биротехничке школе / Будимир Кошутић, Владан Петров. – 12. прерађено изд. – Београд :Завод за уџбенике, 2014 (Београд : Colografx). – 99 стр. ; 24 cm Тираж 1.000. – Речник мање познатих појмова: стр. 99-[100]. – Библиографија: стр. [100]. ISBN 978-86-17-18726-0 1. Петров, Владан, 1975– [аутор] COBISS.SR-ID 208924172

SADR@AJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Predgovor jedanaestom izdawu . . . . . . . . . . 6

Glava III Oblici dr`ave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Elementi dràve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 U~ewe o elementima dràve . . . . . . . . . . . 9 1. Teritorija dràve . . . . . . . . . . . . . . . 9 2. Stanovni{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 3. Dràvna vlast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 4. Suverenost dràvne vlasti . . . . . . . 12

2. Autokratija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oblici dr`avnog ure|ewa. . . . . . . . . . . . 1. Prosta (unitarna) dr`ava . . . . . . . . a) Centralizacija . . . . . . . . . . . . . . . . b) Decentralizacija . . . . . . . . . . . . . .

35 37 37 37 38

уџ

Pitawa i zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

26 28 28 29 30 30 32 35

ик е

Glava I

U~ewe o oblicima dr`ave . . . . . . . . . . . . . Oblici vladavine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Monarhija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Republika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oblici politi~kog poretka (sistema). . 1. Demokratija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . a) Predstavni~ka demokratija . . . . . . b) Neposredna demokratija . . . . . . . . .

бе н

PRVI DEO O dr`avi Op{ta znawa o dr`avi . . . . . . . . . . . . . . . . 8

2. Sloèna dràva . . . . . . . . . . . . . . . . . a) Savez dràva (konfederacija) . . b) Savezna dràva (federacija) . . . Oblici dràvne vlasti . . . . . . . . . . . . . . . 1. Podela vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . a) Predsedni~ki sistem . . . . . . . . . . b) Parlamentarni sistem . . . . . . . . . v) Me{oviti sistem . . . . . . . . . . . . . . 2. Jedinstvo vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . a) Konventski sistem . . . . . . . . . . . . . b) Skup{tinski sistem . . . . . . . . . . .

за

Glava II

од

Dr`avna organizacija . . . . . . . . . . . . . . . . 15

За в

1. Pojam dràvne organizacije . . . . . . 15 2. P ojam dràvnog organa i dràvnog slu`benog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 3. Nadle`nost dràvnog organa . . . . . 17 4. Hijerarhija dràvnih organa . . . . . 18 5. Vrste dràvnih organa . . . . . . . . . . . 18 5.1. Zakonodavni, upravni i sudski organi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 5.2. Oruàni i civilni organi . . . . 19 5.3. Politi~ki i stru~ni organi . . 20 5.4. Odlu~uju}i i izvr{ni organi . 20 5.5. Demokratski i birokratski organi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 5.6. Inokosni i zborni (kolegijalni) organi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 6. Dràvna organizacija savremenih dràva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Pitawa i zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

39 39 40 42 42 43 43 44 45 45 46

Pitawa i zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

DRUGI DEO Organizacija dr`avne vlasti u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Glava I Funkcionalna organizacija dr`avne vlasti u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . 50 DR@AVNO URE\EWE

1. Organizacija dràvne vlasti i weni problemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 2. U~ewe o dràvnim funkcijama (granama dràvne vlasti) . . . . . . . . . 53 3. Ustavna na~ela o ure|ewu vlasti u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . 55 Pitawa i zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Glava III Sudska vlast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 1. Pojam sudske vlasti . . . . . . . . . . . . . . 2. Ustavna na~ela o sudovima u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Izbor sudija u Republici Srbji . . . 4. Drugi pravosudni organi . . . . . . . . .

75 76 77 78

Glava II

ик е

Na~elo ustavnosti i zakonitosti; Ustavni sud . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 1. Na~elo ustavnosti i zakonitosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 2. Ustavni sud Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

Pitawa i zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

За в

од

за

уџ

1. Obele`ja sistema podele vlasti u Republici Srbiji . . . . . . . . 59 2. Narodna skup{tina Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . 59 2.1. Parlament ‡ pojam, evolucija i funkcije . . . . . . . . . 59 2.2. Nadle`nost i sastav Narodne skup{tine Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . 60 2.3. Unutra{wa organizacija i na~in odlu~ivawa u Narodnoj skup{tini . . . . . . . . . . 61 2.4. Raspu{tawe Narodne skup{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 3. Predsednik Republike Srbije . . . . 63 3.1. Predsednik Republike Srbije ‡ pojam, evolucija, izbor i ovla{}ewa . . . . . . . . . . . 64 3.2. Predsednik Republike Srbije ‡ ovla{}ewa, izbor i odgovornost . . . . . . . . . . 65 4. Vlada Republike Srbije . . . . . . . . . . 67 4.1. Vlada ‡ pojam, poreklo i ovla{}ewa . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 4.2. Vlada Republike Srbije ‡ izbor, sastav, ovla{}ewa i odgovornost . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 5. Dràvna uprava u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 5.1. Pojam dràvne uprave . . . . . . . . 72 5.2. Ure|ewe organa dràvne uprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Glava IV

бе н

Na~elo podele vlasti u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Pitawa i zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

B. KO[UTI] V. PETROV

Glava IV

Teritorijalna organizacija dr`avne vlasti u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . 87 1. Teritorijalna autonomija . . . . . . . . 87 1.1. Teritorijalna autonomija u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . 89 2. Lokalna samouprava . . . . . . . . . . . . . . 91 2.1. Lokalna samouprava u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . 92 3. Upravni okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 3.1. Okruzi u Republici Srbiji . . . 96 Pitawa i zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

Re~nik mawe poznatih pojmova . . . . . . . . 99 Va`nija literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

PREDGOVOR

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

dràvnom ure|ewu Republike Srbije, od 2009. godine, kada je objavqeno prethodno izdawe uybenika, nisu se desile zna~ajnije pro mene. Izmene vaè}ih zakona ustavnog karakte ra, poput Zakona o Ustavnom sudu, i dono{ewe novih, poput Zakona o Narodnoj skup{tini, nisu promene takve sadrìne i obima da zahtevaju bilo kakvu ozbiqniju intervenciju u postoje}em tekstu uybenika. Ako izuzmemo nekoliko sadrìnskih novina i korekcija, izvr{enih u prethodnom izdawu, ovaj tekst, koncepcijski i sadrìnski, ostaje delo prvog autora, prof. dr Budimira Ko{uti}a. U odnosu na prethodno, ovo izdawe je ne{to kra}e, jer su izvr{ene tri vrste korekcija. Prve se odnose na uklawawe delova koji su zastareli (propisi ~ija sadrìna je opisana prestali su da vaè) ili predstavqaju ne{to detaqniju analizu re{ewa iz stranog prava. Druge se ti~u brisawa enumeracije ~lanova ustavnih i drugih akata, jer je uo~eno da u~enici poku{avaju da zapamte enumeraciju, a ne da razumeju sadrìnu norme. Tre}a vrsta korekcija je neznatno stilsko doterivawe pojedinih delova teksta, tako da materija bude jasnije i razumqivije izloèna, pogotovo kad je re~ o sloènim politi~kim institucijama i mehanizmima. Izvr{ene su minimalne izmene i u strukturi uybenika (npr. Ustavni sud je sme{ten u posebnu glavu, jer logi~ki ne pripada glavi o sudskoj vla sti, delimi~no su izmeweni pojedini naslovi i podnaslovi). S obzirom na ograni~eni karakter intervencija, te`wa je bila da se dobije jasniji i pregledniji tekst, u meri u kojoj je to bilo izvodqivo a samim tim i podobniji za uzrast u~enika kojima je namewen. Beogra∂, 2014.

Vla∂an Petrov DR@AVNO URE\EWE

UVOD

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

savremenom svetu, qudi ìve u jednoj od postoje}ih dràva. Stoga, je neophodno ste}i izvesna znawa o dràvi, i wenim organizacionim oblicima. Ta znawa treba da posluè boqem upoznavawu vlastite dràve, wenih osobenosti, eventualnih prednosti ili nedostataka. To je posebno zna~ajno u vremenu dubokih preobraàja u svetu i srpskom dru{tvu. Slom evropskog sveta komunizma, prestanak hladnog rata i globa lizacija izmenili su politi~ku kartu sveta. Na toj politi~koj karti sveta nema vi{e ni Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, ni Savezne Republike Jugoslavije ni dràvne zajednice Srbija i Crna Gora. Biv{e federalne jedinice SFRJ postale su samostalne dràve, suo~ene s mnogim izazovima. U ovom trenutku, otvoreno je pitawe statusa Kosova i Metohije, sastavnog dela Republike Srbije i sve su opcije otvorene, zbog nedovoqnog uvaàvawa me|unarodnog prava od strane SAD i Evropske unije. U takvim okolnostima, izuzetno je te{ko pisati uybenik iz predmeta Dràvno ure|ewe. Naravno, prvi deo uybenika, u kome se izlaù osnovna znawa o dràvi i pravu, nije sloèn u toj meri. Stoga, taj deo gotovo da nije mewan od pojave prvog izdawa ovog uybenika u 1991. godini. Sudbina drugog dela uybenika, posve}enog funkcionalnoj i teritorijalnoj organizaciji vlasti u na{oj dràvi, sasvim je druga~ija. Tekst posve}en ure|ewu vlasti i teritorijalnom ure|ewu Srbije potpuno je nov. Napisan je u skladu sa sadrìnom novog mitrovdanskog Ustava Republike Srbije i prema vaè}im pravnim propisima sredinom juna 2007. godine. Uybenik je ura|en na osnovu usvojenog nastav nog programa za ovaj predmet.

B. KO[UTI] V. PETROV

O DR@AVI

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

Prvi deo

Op[ta znawa o dr@avi

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

Apstraktna dràva ne postoji. Postoje samo konkretne dràve, koje se me|usobno vi{e ili mawe razlikuju. Pri tome te razlike mogu biti tako duboke da se ~esto postavqa pitawe da li se sve te politi~ke zajednice mogu nazivati dràvama. Naime, nije sporno da je te{ko, gotovo nemogu}e, utvrditi op{ti pojam dràve, zajedni~ki za politi~ke zajednice u razli~itim dru{tvenoekonomskim formacijama. Jer, razlike izme|u tzv. dràva gradova u anti~koj Gr~koj, sredwovekovnih feudalnih dràva i modernih dràva su toliko duboke da je nemogu}e prona}i jedan zajedni~ki op{ti pojam dràve. [tavi{e, u politi~ko-pravnoj teoriji se isti~e, ne bez osnova, da terminom dràva treba ozna~avati samo modernu dràvu, tj. dràvu nastalu u gra|anskom dru{tvu. Naravno, ni pojmom moderna dràva nije obuhva}ena vi{edimenzionalnost pojma svake konkretne dràve nastale u novom veku. Jer, svaka od wih poseduje brojne specifi~nosti ‡ mali broj stanovnika, neznatnu teritoriju, osobenu organizaciju vlasti, posebno organizaciju dràvne sile. U tom pogledu razlike izme|u Luksemburga, San Marina, Lihten{tajna, Rusije, Francuske, Nema~ke i SAD vi{e su nego o~ite. Ipak, i pored tih razlika, postoje i svima wima zajedni~ki elementi koji se izraàvaju na op{ti na~in, op{tim pojmovima. Pre svega, dràva i dru{tvo nisu istozna~ne pojave u savremenom dobu. Dràva je samo jedna od organizacija u globalnom (potpunom) dru{tvu, ali organizacija koja je osnovna i neophodna za opstanak i razvoj toga dru{tva. Za razliku od drugih organizacija (sportskih, kulturnih, pro izvodnih i sli~nih), dràva je organizacija s monopolom na legitimnu upotrebu fizi~ke prinude. Wen aparat prinude je najja~i na datoj teritoriji i ne moè mu se uspe{no suprotstaviti nijedna druga orga nizacija ili grupa. Stoga se dràva ~esto defini{e kao „teritorijalna zajednica qudi s najvi{om vla{}u“. Naravno, monopol prinude nije jedino obele`je dràve. Naprotiv, svaka dràva je izraz odre|enih socijalnih potreba, kao i odre|enih oblika dru{tvene saradwe i sukoba. Stoga je svaka konkretna dràva mawe ili vi{e uspe{an izraz konkretnih dru{tvenih procesa saradwe i sukoba u datom dru{tvu, organizovana na specifi~an na~in da bi razre{ila te sukobe, odnosno zadovoqila odgovaraju}e dru{tvene potrebe. Otud nije ~udno {to su neke dràve monarhije, druge republike; {to su neke demokratske pravne dràve, druge autokratske; {to su neke unitarne, druge sloène. Ipak, i pored svih specifi~nosti, postoje i odre|ene sli~nosti izme|u tih dràva, {to dolazi do izraàja u wihovim elementima, organizaciji i oblicima.

B. KO[UTI] V. PETROV

Glava I

Elementi dr@ave

U^ewe o elementima dr@ave

уџ

бе н

ик е

Bez obzira na razli~itu prirodu pojedinih dràva, karakter u wima uspostavqene vlasti (legitimna, jer se zasniva na pristanku naroda, ili nelegitimna) ili druge specifi~nosti, svaka dràva, shodno pravnoj teoriji o dràvi, pretpostavqa tri elementa: teritoriju, stanovni{tvo i vlast. Ova tri neophodna elementa dràve ne kazuju mnogo o wenoj prirodi i su{tini. Naprotiv, oni su od posebnog zna~aja kako za pravno poimawe dràve, tako i za me|unarodno priznawe dràve kao subjekta me|unarodnog prava. Otud nije ~udno {to se u me|unarodnoj konvenciji o pravima i du`nostima dràva, donetoj u Montevideu, postavqaju slede}i uslovi da bi dràva bila priznata kao subjekt me|unarodnog prava: stalno stanovni{tvo, utvr|ena teritorija, vlada i sposobnost da zasniva odnose s drugim dràvama.

за

1. Teritorija dr@ave

За в

од

Ne postoji univerzalna dràva ~ija se vlast prostire na stanovni{tvo celokupne zemaqske kugle. Naprotiv, vlast konkretne dràve prostire se na lica koja ìve na odre|enom delu Zemqine kugle. Ta teritorija dràve je trodimenziona i sastoji se od: a) suvozemne oblasti, zajedno sa Zemqi nom utrobom ispod we; b) vodenih povr{ina, reka, jezera i pomorskih teri torijalnih voda; v) vazdu{ne oblasti, koja se nalazi iznad suvozemnog i vodenog dela dràvne teritorije. Sve tri oblasti ~ine jedinstvo dràvne teritorije i povreda svake od wih smatra se povredom suvereniteta drà ve. Naravno, teritorija dràve ima i poseban psiholo{ki zna~aj za wene dràvqane. Otud, ako se posegne za delom wene dràvne teritorije, to izaziva i posebne ose}aje nacionalne ~asti i otpora, pogotovo ako taj deo teritorije ima istorijski, kulturni i dràvni zna~aj za narod ~ijoj drà vi taj deo pripada. Izme|u dràva, odnosno wihovih teritorija, postoje granice. Te se granice kao me|unarodne, odnosno dràvne, moraju strogo razlikovati od administrativnih granica. Jer, pod dràvnim granicama podrazumevaju se ravni koje dele vertikalno teritoriju dve dràve (tj. ne samo suvozemnu oblast, ve} i vazdu{nu, kao i Zemqinu utrobu) ili podru~je jedne dràve od slobodnog mora. Za razliku od ovih dràvnih ili me|unarodnih granica (nazivaju se i nacionalnim), administrativne granice se uspostavqaju izme|u pojedinih teritorijalnih jedinica iste dràve, unitarne ili slo DR@AVNO URE\EWE

ène (op{tinske granice, okru`ne granice, granice izme|u provincija, autonomnih pokrajina ili federalnih jedinica). Stoga sa stanovi{ta me|unarodnog prava zna~aj imaju samo dràvne granice koje se, kad je u pitawu teritorijalni integritet zemqe, potpuno utapaju u me|unarodne granice. Dràvna teritorija je pravno obavezuju}a za sve subjekte me|una rodnog prava. To zna~i da su druge dràve obavezne da te granice po{tuju, kao {to je dràva ~ije su to granice ovla{}ena da ih brani svim dozvoqe nim sredstvima, ukqu~uju}i i vojnu silu. Granice se dele na ve{ta~ke i prirodne. Ve{ta~ke granice predstavqaju zami{qene ravni, pravolinijski postavqene, a obeleàvaju se grani~ nim stubovima. Prirodne granice slede prirodna obele`ja ‡ grani~ne vence, re~na korita, jezera ili morske obale. Granica se prelazi na tzv. grani~nim prelazima, sa odgovaraju}im putnim ispravama.

ик е

2. Stanovni[tvo

За в

од

за

уџ

бе н

Dràva ne postoji van dru{tva, ve} samo u dru{tvu. Na teritoriji na kojoj se prostire vlast dràve nastawen je odre|en broj qudi, stanovni {tvo te dràve. Naravno, u sastav dràve kao organizacije ne ulazi celo kupno weno stanovni{tvo. U sastav dràvne organizacije, o ~emu }e kasnije biti vi{e re~i, ulaze samo odre|ena lica koja u izvesnoj meri vr{e dràvnu vlast. Broj stanovnika van dràvne organizacije mnogo je ve}i. Me|u stanovni{tvom treba razlikovati i dràvqane od nedràvqana. Izme|u dràve i wenih dràvqana uspostavqa se posebna veza javno ‑pravnog karaktera na osnovu koje dràvqani u svojoj dràvi imaju naj{ira prava, ali i najve}e obaveze. Naime, samo dràvqani u~estvuju u izborima za organe dràvne vlasti, kao {to samo na wima po~iva i obaveza vojne slu`be. Isto tako, dràva ima obavezu da pruì diplomatsku za{titu svojim dràvqanima na teritorijama drugih dràva. Pored dràvqana, na teritoriji dràve nastaweni su ili borave i nedràvqani. Me|u wima se mogu nalaziti i lica bez i~ijeg dràvqanstva (tzv. apatridi), ali i lica s vi{e dràvqanstava (bipatridi). Naravno, broj ovih lica je mnogo mawi od uobi~ajenih slu~ajeva, tj. od lica sa samo jednim dràvqanstvom. Isto tako, znatan broj dràva, posebno modernih dràva zapadne Evrope, obrazovan je shodno na~elu jedna nacija ‡ jedna dràva. Ta ~iwenica doprinosi nesumwivo stabilnosti dràve i ublaàvawu socijalnih konflikata unutar we. Ipak, i u tim dràvama ìvi odre|en broj pripadnika drugih nacija, tzv. nacionalnih mawina (u na{im ranijim ustavnim dokumentima umesto tog op{teprihva}enog izraza upotrebqavao se neodgovaraju}i izraz „narodnost“). U modernoj dràvi pripadnici nacionalnih mawina izjedna~eni su, kao gra|ani, s pripadnicima nacije ~ija je to mati~na dràva. Naravno, nisu sve dràve jednonacionalne; postoje i vi{enacionalne drà ve. Uostalom, broj nacija u savremenom svetu je mnogo ve}i od broja dràva. 10

B. KO[UTI] V. PETROV

Ne postoji nikakvo pravilo o najmawem broju stanovnika da bi se jedna teritorijalna politi~ka zajednica priznala kao dràva. Postoje dràve sa izuzetno malim brojem stanovnika (San Marino, Lihten{tajn) i dràve sa masovnim stanovni{tvom (Kina, Indija i druge). No, i jedne i druge imaju, shodno Poveqi UN, isti status u me|unarodnoj zajednici. 3. Dr@avna vlast

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

Bitno obele`je svake dràve jeste dràvna vlast. To je specifi~an oblik mo}i kao dru{tveno priznatog posedovawa i raspolagawa dru{tve nim dobrima. Mo} se zasniva na uticaju, prestiù i autoritetu, ali uticaj, presti` i autoritet pojedinaca ili dru{tvenih grupa moraju putem prinude ili saglasnosti (ili na oba na~ina) postati institucionalno priznati da bi stekli svojstvo dru{tvene mo}i.1 Stoga je mo} ne samo ekonomska ili politi~ka, ve} i dru{tvena pojava i javqa se u svakoj vrsti organizacije, kao i u neorganizovanom dru{tvu. Me|utim, nije svaka dru{tvena mo} sama po sebi dràvna, odnosno politi~ka vlast. Politi~ka vlast je pravnim normama ure|ena institucionalizovana mo} ili sposobnost pot~iwavawa qudi razli~itim sredstvima prinude ili manipulacije, kontrole ili uveravawa, obrazovawem javnog mwewa ili na druge na~ine. Naravno, su{tini vlasti je blià prinuda nego uveravawe, ali ako bi vlast u odre|enoj dru{tvenoj zajednici po~ivala iskqu~ivo na prinudi, ne bi bila ni stabilna ni trajna. Politi~ku vlast u dru{tvu vr{e odre|ene institucije, me|u kojima su najzna~ajnije dràva, politi~ke i druge organizacije (politi~ke stranke, sindikati, crkva). Ova ~iwenica, tj. priroda i karakter nosioca vlasti, uti~e na prirodu i svojstva ovih razli~itih oblika politi~ke vlasti. Dràvnu vlast kao specifi~an dru{tveni odnos nadre|enosti i podre |enosti vr{e razli~ite dràvne institucije i organi. Ta vlast je najte{ we povezana sa razli~itim interesima brojnih dru{tvenih grupa, odnosno klasa. Otud u istoriji qudskog dru{tva traje neprekidna borba za dràv nu vlast, odnosno ostvarivawe posebnih interesa brojnih dru{tvenih gru pa, slojeva i klasa putem i preko dràve i wenih prinudnih i ideolo{kih aparata. Naime, istorija pokazuje da se politi~ke odluke ostvaruju i vlast jednih qudi (mawine) nad drugima (ve}inom) vr{i i sredstvima prinude i uveravawem. Svaka vlast nastoji da osigura saglasnost {to ve}eg broja sebi pot~iwenih qudi sa odlukama koje donosi, da ih uveri u pravednost i ispravnost uspostavqenog politi~kog poretka i opravdanost ciqeva i vrednosti kojima teì. Vlast koja u tome uspe smatra se legitimnom vla{}u (termin legitimnost, poti~e od re~i lex ‡ zakon, koja je u rimskom pravu ozna~avala intimnu saglasnost sa zakonom). Poseban doprinos postizawu masovne lojalnosti stanovni{tva prema dràvnoj vlasti mora dati wen ideolo{ki aparat. U prethodnim istorij skim epohama nosioci dràvne vlasti su tvrdili da wihova vlast poti~e od boga, a u moderno doba nastoje da uvere narod u dostojnost i opravda1

Qubomir Tadi}, Nauka o politici, Beograd, 1988. DR@AVNO URE\EWE

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

nost politi~kog poretka koji uspostavqaju, wegovu usmerenost ka op{tem dobru, odnosno wegovu objektivnost i interesnu neutralnost.2 U tu svrhu se u savremeno doba koriste sredstva javnog informisawa ({tampa, radio, televizija i druga sredstva tzv. masovnih komunikacija) radi „ispirawa mozgova“, ~ime se stvara povoqno javno mwewe po dràvnu vlast. Narav no, zahtev za legitimno{}u vlasti se uvek iznova postavqa, a stvarnost pokazuje kako se ta legitimacija brzo gubi, osobito ako nije uspostavqena legalna institucionalizovana opozicija (u narodnoj skup{tini, parlamentu, me|u poslanicima iz redova tzv. opozicionih stranaka, tj. postojawe „vlade u senci“). U savremeno doba se sve vi{e pokazuje neophodnost da se osigura odre |eni ìvotni standard qudi, jer u uslovima lo{eg ìvqewa nema mesta ni qudskom dostojanstvu ni drugim demokratskim slobodama i pravima. Otud dràvna vlast ne moè vi{e svoju legitimnost ostvariti samo ube|i vawem gra|ana u pravednost uspostavqenog politi~kog poretka ve} mora ispoqiti odre|ene u~inke u oblasti privrednog sistema, tj. obezbediti racionalnu i efikasnu proizvodwu. Stoga legitimnost vlasti, odnosno wena stabilnost i trajnost, zavise i te kako od toga da li je wena valuta (dolar, forinta, evro, dinar) stabilna, rast privrede stalan, a standard ìvota znatnog dela stanovni{tva zadovoqavaju}i. Nosioci dràvne vla sti u savremenom dobu svoju legitimnost moraju obezbediti i na politi~ kom (uspostavqawem poretka koji se zasniva na priznawu qudskih prava i sloboda, obrazovawem vlade nakon slobodnih, demokratskih izbora koji se odràvaju u redovnim vremenskim razmacima) i na ekonomskom planu (odgo varaju}im u~inkom u oblasti proizvodwe i {anse {to ve}eg broja gra|ana da zadovoqe svoje potrebe), kao i na kulturnom, odnosno duhovnom planu. Dràvna vlast koja ne uspe da obezbedi tu masovnu lojalnost stanovni {tva pribegava represiji, odnosno razli~itim oblicima ograni~avawa qudskih sloboda i prava, posebno strogoj cenzuri {tampe i drugih sredstava javnog obave{tavawa. Tada se otvoreno ispoqava jedno svojstvo koje sama dràvna vlast poseduje, jer se samo ona zasniva na monopolu fizi~ke prinude ‡ suverenost dràvne vlasti. No, treba uvek imati u vidu Taqera novu (Talleyrand) izreku da se bajonetima sve moè u~initi, osim da se na wima sedi. Stoga se nijedna vlast ne moè dugo odràti ako ne ostvari i druge motive za svoje po{tovawe, pored straha od prinude. Wen }e pad biti ostvaren ili na demokratskim izborima ili u razli~itim oblicima gra|an ske neposlu{nosti. Zato treba jasno razlikovati razna svojstva dràvne vlasti, koja se iskazuju izrazima suverenost, legalnost i legitimnost. 4. Suverenost dr@avne vlasti Re~ suverenost poti~e od vulgarizovane latinske re~i superanus, koja zna~i najvi{i, odnosno vrhovni. Ovim terminom se izraàva svojstvo dràvne vlasti da je vi{a od drugih vlasti, tj. nezavisna spoqa i nadmo}na iznutra. Suverenost je pravni izraz ~iwenice da je vlast odre|ene dràve 2

Op{irnije: Milan Podunavac, Politi~ki legitimitet, Beograd, 1988.

B. KO[UTI] V. PETROV

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

najja~a u wenim granicama, jer u tim granicama ona raspolaè monopolom fizi~ke prinude. Zbog toga dràvna vlast nije du`na da slu{a ni zapove sti vlasti drugih dràva, niti da se pokorava naredbama drugih organiza cija ili grupa qudi koje raspolaù odre|enom politi~kom vla{}u ili mo}i (crkvena vlast, vlast politi~kih stranaka i drugih politi~kih organizacija, klasna ili druga mo}). Jednom re~ju, suverenost je u biti fakat koji proisti~e iz ~iwenice da je dràvna vlast najja~a na svojoj teritoriji. Suverenost kao svojstvo dràvne vlasti s nazna~enom sadrìnom javqa se relativno kasno u politi~koj teoriji. U razdobqu antike i sredweg veka dominirao je pojam autoriteta koji se vezivao za zajednicu (u anti~ koj Gr~koj), za senat, odnosno imperatora (koji je, za razliku od senata, raspolagao i autoritetom i vla{}u) i, najzad, objediweni autoritet i vlast rimskih imperatora posluìli su katoli~koj crkvi da uobli~i sliku o bogu i razvije teoriju da je dràvna vlast bez papinog (crkvenog) blagoslova nasilni~ka vlast. Upravo u toj borbi izme|u svetovne i crkvene vlasti nastao je pojam suverenosti, a teorijski ga je uobli~io @. Boden (J. Bodin, 1530‡1596) u svom delu [est kwiga o dràvi. Razdobqe u kojem je nastalo to delo jeste razdobqe verskih ratova u Evropi i pojave apsolutnih monarhija. U tom vremenu ose}ala se izuzetna potreba da se obezbede sigurnost qudi, poredak i mir i otud te`wa da se dokaè da je vlast monarha neograni~ena i da poti~e neposredno od boga. Stoga je Boden insistirao na punoj slobodi monarha da odlu~uje o svemu, na wegovoj vlasti kao najvi{oj i nezavisnoj od papske (crkvene) vlasti. Naravno, vremenom su nastala razli~ita gledi{ta o ovom svojstvu dràvne vlasti. Razdobqe prosvetiteqstva u Evropi, zatim teorije prirodnog prava i dru{tvenog ugovora, nastale kao prete~e Francuske revolucije iz 1789. godine, bitno su uticali na promenu shvatawa o suvere nosti. Taj preobraàj kretao se u dva pravca. U Francuskoj je ideja o suve renosti monarha zamewena pojmom narodne suverenosti. Naime, dràvna vlast pripada narodu i idealno bi bilo, kako je pisao Ruso (J. J. Rousseau) kad bi je narod mogao neposredno vr{iti (neposredna demokratija). No, kako to nije u potpunosti mogu}e, narod bira svoje predstavnike koji vr{e vlast u wegovo ime i wemu su odgovorni (predstavni~ka demokratija). Naravno, ovakvo shvatawe su{tine suverenosti nije bilo prihvatqivo za zemqe u kojima nije bila izvr{ena gra|anska revolucija. U wima se, poseb no u Nema~koj, razvilo u~ewe o tome da suverenost pripada dràvi kao pravnoj li~nosti (tzv. Amterstaat), a da su dràvni organi, ukqu~uju}i tu i monarha, du`ni da vr{e slu`bu, a ne da proizvoqno odlu~uju (tu su koreni nastanka pojma pravne dràve). Najzad, iz ~iwenice da sve dràve nisu i dràve nacije (tj. dràve jedne nacije, nacionalne dràve) nastalo je shva tawe o tzv. nacionalnoj suverenosti, za razliku od narodne suverenosti (narod ~ine svi gra|ani u dràvi, bez obzira na wihovu nacionalnost). Stoga se danas u politi~koj i pravnoj teoriji raspravqa o dràvnoj, narodnoj i nacionalnoj suverenosti. DR@AVNO URE\EWE

Naravno, kada je re~ o suverenosti kao bitnom svojstvu dràvne vlasti, treba imati u vidu da ta vlast nije i ne sme biti proizvoqna i neograni~ena. Naprotiv, ona je ne samo fakti~ki ve} i pravno ograni~ena, i to kako propisima koje sama donosi, tako i odre|enim pravilima me|unarodnog prava. (Me|unarodno utvr|ena prava i slobode ~oveka i gra|anina predstavqaju ograni~ewa suverenoj dràvnoj vlasti.) [tavi{e, u savremenim integracionim procesima u Evropi, posebno u zemqama Evropske unije, niz elemenata dràvne suverenosti prenosi se na organe Unije. To nesumwivo uti~e na promenu zna~aja pojmova, kao {to su ekonomska, politi~ka i nacionalna suverenost. Naravno, ti procesi imaju u svojoj osnovi zajedni~ki interes tih dràva i wihov pristanak, ~ime se ne dira u osnovni princip me|unarodnog prava o suverenosti i me|usobnoj ravnoprav nosti dràva u me|unarodnoj zajednici.

PITAWA I ZADACI

За в

од

за

уџ

бе н

ик е

1) [ta je dràva i koja su wena osnovna obele`ja? 2) Koja su tri osnovna elementa dràve? 3) [ta obuhvata teritorija dràve? 4) [ta su granice? 5) Navedite vrste granica i kriterijum za wihovo razlikovawe. 6) U ~emu je razlika izme|u dràvqana i nedràvqana? 7) Ko su apatridi, a ko bipatridi? 8) Navedite obele`je nacionalne dràve. 9) Nabrojte vi{enacionalne dràve u Evropi. 10) [ta je vlast uop{te? 11) [ta je dràvna vlast i koja su wena osnovna obele`ja? 12) Navedite razliku izme|u legaliteta i legitimiteta dràvne vlasti. 13) [ta je suverenost? 14) Koje su vrste suverenosti?

B. KO[UTI] V. PETROV