Issuu

ТАТЈАНА КАТИЋ

ДУШАН ИЛИЈИН

ик е

ИСТОРИЈА

За

во

за

уџ

бе н

за I разред гимназије свих смерова

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД

Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 1

2/7/13 5:36 PM

Рецензенти др Тибор Живковић, научни саветник, Историјски институт, Београд Светлана Јевдоксић, професор историје у X београдској гимназији Јелена Јурић, професор историје у Филолошкој гимназији у Београду Уредник мр Небојша Јовановић Одговорни уредник Татјана Костић

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:94(075.3)

бе н

ик е

За издавача др Милољуб Албијанић, директор и главни уредник

за

уџ

КАТИЋ, Татјана, 1967Историја : за I разред гимназије свих смерова / Татјана Катић, Душан Илијин. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2013 (Лозница : Младост груп). - 247 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 10.000. - Библиографија: стр. [248].

ISBN 978-86-17-18229-6 1. Илијин, Душан [аутор]

За

во

COBISS.SR-ID 196529932

Министар просвете и науке Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у првом разреду гимназије свих смерова решењем бр. 650-02-10/2012-06 од 04. 12. 2012. године.

Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 2

2/7/13 5:36 PM

Предговор Поштовани ученици,

За

во

за

уџ

бе н

ик е

пред вама је нови уџбеник Историја за I разред гимназије свих смерова. Упознаћете раздобље од настанка човека и почетка развоја људског друштва у праисторији до историје раног средњег века. Садржај је изложен у четири тематске целине. Уводни део посвећен је историји као науци која се бави проучавањем прошлости људског друштва. Друго поглавље обрађује период праисторијских људских заједница. У трећем делу, под називом Стари век, приказане су цивилизације Старог истока, Грчке и Рима. Последња тематска целина бави се позном антиком и раним средњим веком. Градиво за гимназије друштвено-језичког смера и општег типа обухвата раздобље до насељавања Словена на Балканско полуострво. Програм наставе за гимназије природно-математичког смера је нешто шири и завршава се наставном јединицом о средњовековним српским државама до краја 12. века. Уз лекције у уџбенику поред основног текста су додаци - илустрације, географске карте, кратки описи појединих археолошких открића, догађаја и историјских личности. Уз додатке су питања која вас подстичу на учење кроз проучавање географских карти, материјалних остатака, као и на упоређивање новог градива са знањем које сте већ стекли. Свака лекција садржи и кључне речи, резиме и преглед најважнијих теза (главне тезе). Посебне целине у лекцијама чине питања за проверу усвојеног знања и вежбања намењена анализи текстуалних и сликовних историјских извора. Сматрали смо да ће вам учење на овај начин бити успешније и занимљивије; да ћете стећи више знања из различитих међусобно повезаних области, развијати историјску свест, истраживачки дух и критички однос према прошлости, као и уочити повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости. Запамтите речи немачког књижевника Фридриха Шилера: „Плодна је и пространа област историје. Нема ниједног међу вама коме историја не би имала нешто важно да каже. Сви путеви ваше будуће судбине, ма колико различити били, повезују се негде с њом. Али једну судбину делите сви ви на исти начин међу собом – да се као људи образујете, а управо човеку се историја обраћа”.

Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 3

Аутори

2/7/13 5:36 PM

Садржај I тема: УВОД У ИСТОРИЈУ (Т. Катић)

II тема: ПРАИСТОРИЈА (Т. Катић) 2. Дуго путовање кроз праисторију – од вештог до савременог човека

бе н

3. Крај леденог доба и неолитска револуција

ик е

1. Историја – наука о прошлости људског друштва

уџ

4. Почетак историјског доба – открићe метала и писма и стварање првих држава

Стари исток (Т. Катић)

5. Народи и државе Месопотамије

6. Египат – дар Нила

за

III тема: СТАРИ ВЕК

За

Стара Грчка (Д. Илијин)

во

7. Феничани, Хебреји, Хетити и Персијанци

8. Најстарија историја Грчке 9. Мрачно доба Дораца

10. Хелада од 8. до 6. века пре н. е. 11. Спарта 12. Атина

78 84

13. Грчко-персијски ратови 14. Периклово доба

15. Култура старих Грка

103

113 117

16. Криза полиса и успон Македоније 17. Освајања Александра Великог

18. Хеленистичке монархије и хеленистичка култура

Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 4

121

2/7/13 5:36 PM

Стари Рим (Т. Катић)

127 20. Рим у доба Републике 133 21. Oсвајањe Италијe 140 19. Рим у доба краљева

146

22. Римска освајања у Средоземљу

ик е

153 24. Први и Други тријумвират 161 25. Рим у доба принципата 168 26. Римска култура 177

184

уџ

27. Римске провинције на централном Балкану

бе н

23. Криза Римске републике

за

IV тема: ПОЗНА АНТИКА И РАНИ СРЕДЊИ ВЕК (Д. Илијин) 28. Позно римско царство – доминат и подела државе

195

29. Хришћанство

189

во

30. Сеоба народа и стварање варварских држава на западу

201

31. Франачка држава и уједињење западне Европе под Карлом Великим

За

32. Настанак феудалног друштва у западној Европи 33. Култура раног средњег века у западној Европи

221 225

212 216

207

34. Византијско царство од 4. до 6. века 35. Култура рановизантијског доба

229 235

36. Аварски походи и насељавање Словена на Балкан 37. Покрштавање Срба и њихова рана писменост 38. Срби и српске државе до краја 12. века

Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 5

240

2/7/13 5:36 PM

I За

во

за

уџ

бе н

ик е

УВОД У ИСТОРИЈУ

Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 6

2/7/13 5:37 PM

1. ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ ЉУДСКОГ ДРУШТВА

1. Историја – наука о прошлости људског друштва Историја је наука која проучава развој људског друштва у прошлости. Њен задатак је да на основу материјалних, писаних и усмених трагова човековог постојања реконструише прошлост људи на одређеном простору и у одређеном времену. Историја треба да објасни узроке минулих догађаја и уочи законитости друштвених промена. У томе јој помажу и неке друге науке, које називамо помоћне историјске науке.

ик е

Кључне речи: хисториа, друштвене науке, историјски извори, помоћне историјске науке, календар, периодизација прошлости.

бе н

Појам историје

За

во

за

уџ

Како се живело некада? Чиме су се људи бавили? Како су изгледали? У шта су веровали? То су само нека од бројних питања о којима је човек од памтивека размишљао. Историја је једна од најстаријих делатности радозналог човековог ума. У том смислу су стари Грци и употребљавали реч хисториа. Она је за њих значила знање стечено распитивањем и слушањем. Касније је подразумевала и познавање прошлих догађаја и излагање збивања о прошлости. У овом значењу реч хисториа први пут је употребио антички писац Херодот. У свом делу Историја он је први направио разлику између онога што се може чути о неком догађају, онога што се може видети и онога што се може закључити испитивањем. Приликом анализирања података и закључивања ослањао се на здрав разум. Први је наслутио узрочну везу међу појавама, па је догађаје у прошлости посматрао као делове јединственог тока „у којем сваки од њих има своје место”. Он се није, као многи пре њега, задовољио само пуким препричавањем прошлих збивања, већ се трудио да их објективно прикаже и објасни, чиме је поставио темеље историјске науке. Данас појам историја обухвата: а) историјску науку, тј. процес сазнавања прошлости; б) историјско дело, односно резултат историјских истраживања, и в) прошле догађаје, односно све оно што је предмет историјског проучавања. Историја се бави људским друштвом у прошлости и због тога се убраја у друштвене науке. Тој групи припадају филозофија – наука о развоју мишљења и идеја, социологија – проучава услове и законе развитка друштва, психологија – наука о духовном животу човека, етнологија – бави се народним обичајима и стваралаштвом, и друге науке. Све оне својим резултатима или методама употпуњују историјска сазнања.

Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 7

Херодот из Халикарнаса (данас Бодрум у Турској) написао је прво велико историјско дело – како по обиму (састоји се од девет књига) тако и по теми – о Грчко-персијским ратовима у V веку пре н.е. Због начина на који је приказао догађаје сматра се „оцем историје”. • Објасните зашто.

2/7/13 5:37 PM

I УВОД У ИСТОРИЈУ

Историјски извори

ик е

бе н

За

во

за

уџ

Савремено доба донело је нове историјске изворе – звучне, филмске, видео и компјутерске записе.

Прошлост се сазнаје на основу трагова које је човек оставио. То су грађевине и предмети којима се свакодневно служио (алат, посуђе, одећа, намештај, новац, накит, играчке и слично); све оно што је написао – закони, брачни и трговачки уговори, дневници, писма, историјска дела, књижевни списи, али и оно што није написао већ је памтио и усменим путем преносио с генерације на генерацију – приче, песме, пословице, легенде, загонетке. Сва ова сведочанства људске прошлости су историјски извори. Делимо их на материјалне, писане и усмене. Материјални историјски извори су предмети или грађевине, дела људских руку, који помажу да се реконструише некадашњи начин живота. Из периода од пре сто или двеста година они су веома бројни, али из даље прошлост извора је све мање и све се теже проналазе. Предмети стари више стотина (а нарочито хиљада) година веома су драгоцени и зато се чувају у музејима. Материјални историјски извори су једини извори за изучавање далеке прошлости, у којој човек није знао да пише и није оставио писана сведочанства. Писани извори су за историчаре најважнији извори јер пружају највише података. Они су сачувани на камену, глиненим плочицама, кожи, свили, папиру и другим материјалима који су у прошлости коришћени као подлога за писање. Највећи број их је на папиру, а чувају се у библиотекама (штампане књиге, рукописне књиге и новине) и архивима (документи). Усмена предаја, тј. усмени извори најмање су поуздани за изучавање историје. Подаци који се преносе говором подложни су сталним променама, због чега их треба користити обазриво и проверавати њихову тачност. Важно је утврдити веродостојност и истинитост историјских извора. Тај научни поступак назива се критика историјских извора.

• Сврстајте сваки од ових историјских извора у одговарајућу подгрупу. Шта можете да закључите о прошлости на основу сваког од њих?

Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 8

2/7/13 5:37 PM

1. ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ ЉУДСКОГ ДРУШТВА

Историјска наука и помоћне историјске науке

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Задатак историје као науке јесте да на основу поузданих података, до којих долази проучавањем историјских извора, тачно опише и објасни развој људског друштва у прошлости. Историја треба да одговори на питања: шта, где, када, како и зашто. Шта се догодило? – Овим питањем одређује се тема истраживања. То може бити неки догађај, личност, друштвена или економска појава. Одговором на питање где утврђује се просторни оквир истраживања; описују се географски простор и климатски услови. У томе историји доста помаже географија, јер рељеф и клима у великој мери утичу на то како се друштво организује, чиме се бави и како живи. Стари Грци, на пример, нису успели да створе јединствену државу јер им је земља испресецана планинским венцима. Египатска цивилизација не би се развила да није било поплава реке Нил, које су пустињу учиниле плодним тлом. Открити када се нешто десило, тј. датирати догађај, одредити тачан датум (дан, месец и годину) од пресудне је важности у историји. То, међутим, често није могуће, посебно када се ради о далекој прошлости. Историјски извори или не бележе тачно време догађаја или га бележе на другачији начин од данашњег. Да би се разумео систем рачунања времена, треба знати хронологију (грч. хронос, време и логос, знање, наука), помоћну историјску науку која се бави проучавањем различитих начина рачунања времена и њиховим превођењем на наш систем рачунања. Поред хронологије постоје и друге помоћне историјске науке, односно научне дисциплине које су се развиле из проучавања историјских извора. То су палеографија – наука о старим писмима, сигилографија – наука о печатима, хералдика – наука о грбовима, и друге. Одговором на питање како историја описује прошле догађаје, односно излаже све оно што је сазнала из писаних и усмених историјских извора. Материјалне историјске изворе из далеке прошлости, предмете које је направио човек – артефакта, проналази и проучава археологија. Архео логија (грч. архаиос, стар), наука о старинама, самостална је наука од изузетног значаја за историју. Она тумачи материјалне историјске изворе и тако помаже историчарима да реконструишу прошлост. Суштинско питање које историја поставља јесте зашто, јер оно захтева објашњење узрока. Без познавања узрока догађаја и сагледавања његових последица, историја нема смисла. Упознати и разумети прошлост значи боље разумети садашњост, јер све што је било некада утиче на данашње догађаје. А све што се збива данас утицаће на догађаје у будућности. Одговарајући на питање зашто, историја заиста заслужује да је и ми, као и стари Римљани, зовемо „учитељицом живота”.

Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 9

Како прочитати и разумети Мирослављево јеванђеље, написано пре више од 800 година? Како протумачити симболе на грбу Српске патријаршије? Шта је урезано на новчићу српског краља Драгутина? Које помоћне историјске науке пружају одговор на ова питања?

2/7/13 5:37 PM

I УВОД У ИСТОРИЈУ

2012.

Рачунање времена

ик е

бе н

уџ

за

во За

I vek nove ere

I milenijum pre nove ere

pre nove ere

I milenijum nove ere

100. 90. 80. 70. 60. 50. 40. 30. 20. 10. 9. 8. 7. 6. 5. 4. 3. 2. 1. 1. pre n. e. 100. 200. 300. 400. 500. 600. 700. 800. 900. 1000.

I decenija nove ere

nova era

1000.

Човек је од памтивека имао потребу да дефинише и подели време како би боље организовао свој живот. Основну поделу времена наметнула је сама природа – дан и ноћ и годишња доба. Људи су, затим, посматрајући кретање Сунца и Месеца (Месечеве мене), установили поделу дана на сате, месеца на недеље и дужину трајања године. Израчунали су да година има 365 дана, ако се посматра кретање Сунца (соларна година), или 354 дана, ако се прати кретање Месеца (лунарна година). Када су установили начин бројања и обележавања дана и месеца током једне године, тј. календар, поставило се питање бројања дугог низа година. Која ће година бити прва? Која је то тачка у трајању која ће представљати почетак? Различити народи су за почетак рачунања времена бирали изузетне догађаје из своје прошлости. Раздобље у коме се године нижу од утврђене почетне тачке, односно од неког изузетног догађаја зове се ера. Већина народа у савременом свету рачуна време према хришћанској ери, тј. од рођења Исуса Христа. Тај за хришћане најзначајнији догађај означава почетак прве године хришћанског календара. Године које од тада одбројавамо припадају хришћанској или новој ери, односно времену после Христа. Време пре Христа припада претхришћанској или старој ери. Године хришћанске, тј. нове ере означене су скраћеницом н. е., мада је уобичајено да се ова скраћеница изоставља. Године претхришћанске или старе ере обавезно имају одредницу пре нове ере, односно пре н. е. Линија времена представља године старе и нове ере. Године у ери пре Христа нижу се од већих према мањим, а у ери после Христа од мањих према већим. Претхришћанска ера завршена је 31. децембра 1. године пре н. е. Хришћанска ера је почела 1. јануара 1. године н. е. и још увек траје. Нулта година не постоји. Године се сврставају у одређене периоде. Десет година чини деценију, 100 година (десет деценија) чини век, период од 1000 година (десет векова) је миленијум.

1. деценија = 1. 1. 1. – 31. 12. 10. = 1. 1. 1. – 31. 12. 100. 1. век 1. миленијум = 1. 1. 1. – 31. 12. 1000.

2. деценија = 1. 1. 11. – 31. 12. 20. II век = 1. 1. 101. – 31. 12. 200. 2. миленијум = 1. 1. 1001 – 31. 12. 2000.

2000.

Деценије, векови и миленијуми пре Христовог рођења одређују се на следећи начин. 1. миленијум пре н. е. 2. век пре н. е. 1. век пре н. е. 3. деценија пре н. е.

= = = =

1. 1. 1000. г. пре н. е. – 31. 12. 1. г. пре н. е. 1. 1. 200. г. пре н. е. – 31. 12. 101. г. пре н. е. 1. 1. 100. г. пре н. е. – 31. 12. 1. г. пре н. е. 1. 1. 30. г. пре н. е. – 31. 12. 21. г. пре н. е.

Обратите пажњу на то да године иду од већих ка мањим, у опадајућем низу!

Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 10

2/7/13 5:37 PM

1. ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ ЉУДСКОГ ДРУШТВА

Стари системи рачунања времена

бе н

ик е

Пре него што је уведен појам хришћанске ере, људи су рачунали време на разне начине. Египћани су рачунали године према владавини својих владара, као и многи други народи после њих. Грци су бројали године од првих олимпијских игара које су одржане 776. године пре н. е. Римљани су рачунали време од легендарног оснивања Рима 753. године пре н. е. То је 1. година ab urbe condita, тј. од оснивања града. У Византији је, у 7. веку, за почетак рачунања времена изабрано стварање света које се, према тадашњем веровању, догодило 1. септембра 5508. године пре н. е. Византијском ером ab orbe condito, од стварања света служили су се и српски средњoвековни владари. Муслимани рачунају време од 622. године, тј. када се пророк Мухамед преселио из Меке у Медину. Тај догађај зове се хиџра, што на арапском значи сеоба. Година 622. наше ере је 1. година хиџретске ере за муслимане.

Творцем хришћанске ере сма тра се опат Дионисије Мали (4. век), који је по налогу папе требало да израчуна датуме слављења Ускрса. Дионисије није хтео да броји године, како је тада било уобичајено, од почетка владавине римског цара Диоклецијана (284. годи не н. е.), великог прогонитеља хришћана, већ од рођења Хри ста. Израчунао је да је Исус рођен 25. децембра 753. ab urbe condita. Затим је одредио да 1. година нове ере почне недељу дана касније, тј. 754. године римске ере. (Према каснијим истраживањима, Исус је рођен између 6. и 4. године пре н. е. Да ли је то било 25. децембра или неког другог дана, није познато.)

Јулијански и грегоријански календар

За

во

за

уџ

У Европи је све до пре нешто више од 400 година коришћен јулијански календар од дванаест месеци. Име је добио по римском војсковођи Јулију Цезару. Јулијанска година трајала је 365 дана и 6 сати а сваке четврте године додаван је један дан (настао од тих 6 сати). Соларна година је, међутим, нешто краћа од јулијанске и износи 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди. Ова на први поглед занемарљива разлика од десетак минута после више стотина година претворила се у разлику од десет дана. Године 1582. на предлог папе Гргура XIII извршена је реформа календара, тачно је утврђено трајање соларне године, а разлика од 10 дана је избрисана (после 5. октобра 1582. проглашен је 15. октобар). У почетку су грегоријански календар прихватиле само католичке земље, а касније и цео свет.

Новојулијански календар Милутина Миланковића Милутин Миланковић, светски признати српски геофизичар, астроном и климатолог, предложио је реформу јулијанског календара, која би се засни вала на следећем: јулијански календар би био изједначен са грегоријанским додавањем разлике од 13 дана; сви месеци у години имали би исти број дана, осим фебруара (28 дана у простој а 29 у преступној години); преступне године биле би само оне које су дељиве са 4 без остатка, а све године столећа (оне које се завршавају са 00) биле би просте, изузев оних чији број векова када се по дели са 9 даје остатак 2 или 6. На овај начин до 2800. године не би било никак вих размимоилажења са грегоријанским календаром. Миланковићев предлог прихваћен је на Свеправославном конгресу у Истанбулу (Цариграду) 1923. године, али до сада није примењен.

Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 11

Гргур XIII У Русији је грегоријански ка лендар уведен тек 1918, а у Србији 1919. године. Српска црква још увек користи јули јански календар, који је сада 13 дана у заостатку за солар ном годином. Зато се тзв. срп ска, а заправо јулијанска нова година дочекује 13. јануара.

2/7/13 5:37 PM

I УВОД У ИСТОРИЈУ

Периодизација прошлости

kraj IV milenijuma pre n. e.

За

praistorija

во

476. n. e. 1492. 1918.

stari vek

sredwi novi vek vek

savremeno doba

за

уџ

бе н

ик е

Живот људи и организација људског друштва мењали су се кроз историју. Ако се упореде начини привређивања, међуљудски односи, свакодневни живот, веровања или уметност од пре 5 000 година с оним од пре 500 година, уочавају се многе разлике. Поједини временски периоди имају посебне одлике које их разликују од неких других периода. Уочивши ове разлике, научници су поделили прошлост на праисторију и историју, како би је лакше проучавали. О праисторији говоре само материјални историјски извори, које проучавају археолози, и скелетни остаци, којима се баве антрополози. О историји, историјском добу, осим материјалних, сведоче и писани и усмени историјски извори. Праисторија, први и најдужи период прошлости, почела је пре око 3 милиона година, појавом првог човеколиког бића, а завршила се открићем писма и настанком првих држава између 3500. и 3000. године пре н. е. Историјско доба подељено је на неколико карактеристичних периода. То су: стари век, средњи век, нови век и савремено доба. Границе између ових периода одређене су на основу важних догађаја. Стари век је почео крајем 4. миленијума пре н. е. открићем писма и појавом првих држава, а завршио се падом Западног римског царства 476. године. Народи који су освојили Западно римско царство створили су на том простору своје државе и развили нову европску културу. Тај период историје назива се средњи век и траје до открића Америке 1492. године. Тада почиње нови век, који траје до Првог светског рата (1914–1918). Потом следи савремено доба, у коме ми данас живимо.

Резиме

Историја је друштвена наука која, на основу поузданих података до којих долази проучавањем историјских извора, описује и објашњава развој људског друштва у прошлости. У раду јој помажу и достигнућа других наука (географије, археологије, психологије), као и научних дисциплина које су се развиле на темељу проучавања историјских извора – палеографије, сигилографије, хронологије, хералдике и других помоћних историјских наука. Задатак историје је да одговори на питања: шта, где, када, како и зашто се нешто догодило. Приликом утврђивања времена збивања важно је знати старе начине рачунања времена и прерачунати их на савремене датуме. Стари Грци бројали су године од првих олимпијских игара 776. године пре н. е., Римљани од 753. године пре н. е., када је према легенди основан Рим, Византинци од наводног настанка света 5508. године пре н. е., хришћани од

Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 12

2/7/13 5:37 PM

1. ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ ЉУДСКОГ ДРУШТВА

рођења Исуса Христа, а муслимани од Мухамедовог пресељења 622. године. Ради лакшег проучавања, прошлост је подељена на праисторију, из које располажемо само материјалним изворима, и историјско доба, у коме постоје све врсте историјских извора. Историјско доба подељено је на карактеристичне периоде: стари, средњи и нови век и савремено доба.

Најважније Главне тезе

Историја

- наука која на основу историјских извора проучава прошлост људског друштва;

Историјски извори

- материјални, писани и усмени трагови људске прошлости из којих историчар црпи своја знања;

Археологија

- наука која се бави проналажењем и проучавањем предмета (артефаката) старих култура;

Помоћне историјске науке

- научне дисциплине настале на основу проучавања различитих врста историјских извора: старих писама, печата, грбова и других;

Ера

- раздoбље у коме се године броје од неког изузетног догађаја; данас је општеприхваћени начин рачунања година према хришћанској ери;

Грегоријански календар

- календар заснован на дужини трајања соларне године, настао 1582. године на основу реформисаног јулијанског календара; до 20. века прихваћен је у целом свету;

Периодизација прошлости

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Појам

- подела прошлости на карактеристична раздобља; према расположивим историјским изворима, дели се на праисторију и историју, а историја се дели на стари, средњи и нови век и савремено доба.

Проверите своје знање • Зашто историју сврставамо у групу друштвених наука? • На која питања о прошлости историчар покушава да одговори? • Шта су историјски извори и како се деле? •• Која је разлика између историјских и археолошких истраживања? •• На основу чега је извршена подела прошлости? ••• Шта све може бити тема историјског истраживања?

Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 13

2/7/13 5:37 PM