Потом ћемо испитивати својства гласова српског језика. На крају ћемо говорити о акцентима српског језика, а пажњу ћемо посветити и правопису. Да бисте се боље
текст лекције), (б) на три графички различита начина издвајају се: (1) додатни текст (издвојен у оквиру с испрекиданим линијама); (2) питања за разматрање (издвојена у обојеном оквиру); (3) дефиниције и правила (издвојени у оквиру с
ЈЕЗИК И НАУКА О ЈЕЗИКУ (Милка Николић)
Место језика у људском животу
Својства језика
Језик и комуникација
Језик као систем знакова Основне науке које се баве језиком
Граматике и речници српског језика Тест
Истраживачки задаци
ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНИХ ЈЕЗИКА КОД
Братић) Почеци словенске
старословенског језика
Књижевни језици код Срба до 19. века:
српскословенски језик, рускословенски језик, славеносрпски језик
дијалекат Б. Штокавски дијалекти (и)јекавског изговора Зетско-рашки дијалекат
Дијалекат у уметности
Тест
Истраживачки задаци
ФОНЕТИКА (СА ФОНОЛОГИЈОМ И МОРФО(ФО)НОЛОГИЈОМ)
(Јелена Петковић)
А. Фонетика и фонологија
Фонетика и фонологија
Изговор гласова и улога говорних
органа
Подела гласова српског језика
(по начину творбе)
Вокали (самогласници)
Сонанти (гласници)
Шумни консонанти
(прави сугласници)
Фонолошки систем српског
књижевног језика
Слог и врсте слога
Подела речи на слогове (фонетска и
семантичка граница слога)
Тест
Б. Морфонологија
Морфонологија
Гласовне промене и гласовне
алтернације
Једначење сугласника по звучности
(алтернације звучних и безвучних
сугласника)
Једначење сугласника
Јотовање (алтернације ненепчаних
сугласника с предњонепчаним
сугласницима)
Непостојано А (алтернација А : Ø)
Промена Л у О (алтернација Л : О)
Покретни вокали
Преглас (алтернација О : Е)
Превој вокала
Сонант Ј
Сугласник Х
Тест
Истраживачки задаци
АКЦЕНАТ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ
ЈЕЗИКА
(Милка Николић)
Реченични
обележавање
Правила
Сталне
Речи
Преношење силазног
Акценат и значење речи
Правописна
акцента
Тест
Истраживачки и стваралачки задаци
ПРАВОПИС
(Јелена Братић)
Основни принципи правописа српског
књижевног језика
Правопис, правописни приручници
(1) Комуникативну – језик је основно средство комуникације, које омогућава размену информација у одређеној друштвеној заједници.
(2) Когнитивну – језик је средство мишљења, помоћу језика се формирају, организују, усмеравају и контролишу мисли (реч когниција означава сазнавање; реч когнитивни значи сазнајни).
(3) Експресивну – језик је средство изражавања мисли, ставова, идеја, намера, осећања.
(4) Културну – језик одражава културу одређене заједнице и утиче на начин размишљања и понашања њених чланова. Језик је најбољи преносилац сазнања и искустава
двадесетак доминантних тематских група (боје, звуци, облици, делови тела, емоције, простор, време и др.). За следеће речи упореди своје асоцијације с асоцијацијама забележеним у речнику:
зашто – зато, питање, како, због чега, разлог, не знам, тако, упитник, што, знак питања, ја, јер, радозналост, узрок, због, због тога.
(Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић,
свет, да
обликује и изражава искуства, мисли и осећања.
Језик представља: (1) средство
комуникације и интеракције
међу људима; (2) средство
за преношење различитих
врста садржаја (ставова, идеја, намера, осећања); (3) средство уметничког изржавања и стварања.
Вежбање
1.
Својства језика
(1)
(2)
број реченица.
(3) Економичност – језик може да произведе неограничен број речи и реченица
броја
гласовне јединице.
(4) Дислокација – помоћу језика се
(5)
граматичке, творбене и синтаксичке јединице.
Јединице нижег хијерархијског нивоа међусобно се комбинују стварајући тако јединице вишег хијерархијског нивоа. Начини њиховог комбиновања одређени су правилима. Јединице вишег хијерархијског
Језик и комуникација
(1) говорник (пошиљалац одређене поруке),
(2) саговорник (прималац поруке),
(3) предмет о ком се говори,
(4) порука која се обликује одређеним језиком,
(5) језик (кôд), тј. систем знакова на ком се порука преноси,
(6) канал којим се порука преноси.
Шта говоримо ћутањем?
Ћутање је знак одобравања – каже пословица.
Ћутање је знак негодовања – кажу филозофи. У
на Жепи Ива Андрића.
Ћутањем се може исказати негативан став, нерасположење, неслагање, љутња, увређеност. С друге
збуњено размичу. Напослетку, уз јек и
шкрипу, једна по једна занемоћају. Неке и
сасвим потону. Светлост, сада необуздана, снажније хрли из далеке дубине, укупном
ширином свода извиру сазвежђа, а круг луне се препуни. Пенећа месечина, у дугим слаповима, пада низ висине.
(Горан Петровић, Опсада цркве
Вежбање
1. У
званична ситуација.
изгледати овако:
(а) Помози ми да попуним овај формулар.
Као друштвени феномен језик је средство комуникације и има значајну улогу у друштвеном животу.
Комуникација је битан предуслов друштвеног и културног развоја.
Језичке функције које се односе на
поједине елементе комуникације
(пошиљалац, прималац, предмет,
порука, канал, језик) – јесу:
(1) експресивна (емотивна) функција,
(2) конативна функција (функција
деловања),
(3) референцијална функција
(функција саопштвања),
(4) поетска (естетска) функција,
(5) метајезичка функција, (6) фатичка функција.
(в) Молим Вас, можете ли ми помоћи да попуним овај формулар. (д) Да ли смем да Вас замолим за помоћ у попуњавању овог формулара. Ова четири исказа упућена су различитим
У претходним лекцијама говорили смо о
језику као систему. Наведи одлике језика као система! Од којих елемената се језик састоји?
Језик је уређен и организован као структура, тј. као целина у којој се чланови налазе у одређеним релацијама. Структура обухвата
јединице и правила по којима функционишу јединице. Када усвајамо матерњи језик, као
Реч као језички знак одликује се следећим особинама:
(1) Арбитрарност – произвољан је избор гласовног склопа којим ће се означавати одређени појам (реч арбитраран значи произвољан).
(2) Конвенционалност – друштвено
обухвата: (а) јединице и (б) правила по којима функционишу јединице.
Разликујемо језик и говор:
(а) Језик је систем знакова
којим се служи одређена зајед-
ница,
(б) Говор је појединачна ре-
ализација језика. Остварује
се индивидуалном употребом
језика од стране појединаца.
Односи се и на усмену и на
писану реализацију језика.
Говор је примена језика у ко-
муникацији.
Језик представња систем системâ јер сваки језички ниво
представља засебан систем (подситем) који има јединице и правила функционисања јединица.
се неких граматичких правила. (а) Наведи компаратив придева брз, тих, строг, висок.
(б) Одреди у којем граматичком броју
ће бити
пример, уз
именице употреби придев лековит. (в) Објасни да ли су граматички правилни примери императива у овој
, споји и освоји! 2. Наведи предности и недостатке комуникације
Основне науке које се баве језиком
језика. Својства свих језика посматрали смо на примеру српског језика. Дакле, лингвистика се може бавити оређеним језиком, на пример српским, руским, енглеским, немачким,
лаштва и културе једног народа. Ова наука је знатно старија од лингвистике. Лингвистика почиње да се развија од тренутка када су
морфема, реч, синтагма и реченица. Морфема је најмања јединица
слог јесу јединице које намају значење, а учествују у формирању значењских јединица. Осим тога, у гласовном уобличавању значењских јединица учествују и прозодијске појаве: акценат, интонација (промена висине тона), трајање изговора (дуго или кратко).
Фонетика – лингвистичка дисциплина која проучава артикулационе и акустичке особине гласова, тј. како се гласови изговарају и како се запажају чулом слуха. Фонетика проучава: (1) глас, (2) слог и
века. Језичке јединице се дела на: (1) јединице које
речи српског
довољно је
у једној фонеми (рад – ред; рад – рам; река – рука; лекар – пекар).
Дакле, фонема је најмања језичка јединица која
може унети разлику у значење. Све фонеме једног
чине фонолошки систем тог језика. Фонологија проучава које комбинације фонема су прхватљиве у одређеним језику и какве проме-
не код фонеме настају кад се она нађе у окружењу
других фонема. На пример, фонема
Морфологија – лингвистичка
дисциплина која обухвата (1) морфологију у ужем смислу и (2)
творбу речи.
Морфологија у ужем смислу – лингвистичка дисциплина која
проучава врсте и подврсте речи, као и облике променљивих речи.
Јединице којима се бави морфо-
логија јесу: (1) речи; (2) граматичка основа и наставак за облик. Творба речи – лингвистичка
која проучава начи-
1.
2.
3.
4.
Синтакса – лингвистичка дисци-
плина која проучава: (1) функције
речи у реченици; (2) врсте синтагми
и реченица; (3) распоред (ред) речи у синтагми или реченици. Најмања
синтаксичка јединица је реч. Највиша синтаксичка јединица је исказ (комуникативна реченица или реченица у ширем смислу), а то је уједно
и најмања комуникативна јединица.
Исказ је најмања језичка јединица која преноси целовиту поруку. Предикатска реченица (реченица у ужем смислу) означава одређену ситуацију (радњу, стање, збивање). Може
да буде зависна и независна.
1. Одреди врсту синтагме.
Забрањено је уношење хране и пића
Забрањено је уносити храну и пиће
2. Одреди функцију
1. Метафора може да буде: (1) стилска фигура; (2) један од начина
(лексикон представља скуп свих
речи једног језика). Бави се значењима
речи, начинима путем којих настају нова
значења речи (метафора, метонимја итд.),
значењским односима међу речима (си-
нонимија, антонимија итд.). Речима се
баве и следеће дисциплине: (а) терминологија (проучава термине одређене науке или струке); (б) фразеологија (проучава
фразеологизме); (в) ономастика (проучава имена); (г) етимологија (проучава порекло речи).
Лексикографија – лингвистичка дисциплина која се
речника.
ЗАПАЗИ!
фигуре
Погледајмо стих: Ја сам
стена (из истоимене
песме Ђуре Јакшића).
стилску фигуру
Одреди: (1) језичку јединицу у којој се јавља стилска фигура; (2) граматички облик те јединице; (3) синтаксичку функцију те јединице. Сваку стилску фигуру можемо разматрати на овај начин.
(наука о језику) – наука је која проучава језик као систем знакова.
Подвучени изрази, ако их посматрамо са становишта свакодневне комуникације, делују неприхватљиво (неправилно).
(а) Ноћ је, пада снег, свуда око нас је
(г) Невреме је уништило све
Граматике и речници
српског
језика
Навешћемо најпознатије граматике српског језика намењене за школску и универзитетску употребу.
(а) Душка Кликовац, Граматика српског језика за основну школу (б) Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе
(в) Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски језик I–II
Ове граматике описују систем
језика.
Термин речник односи се: (1) на скуп свих речи једног језика (лексички фонд); (2)
да нека особа има сиромашан или богат речник).
Слично је и са следећим називима: терминологија (термини одређене науке или струке; научна дисциплина), фразеологија (фразеологизми одређеног језика; научна дисциплина), ономастика (имена; научна дисциплина), етимологија (порекло речи; научна дисциплина).
Невешћемо
Подаци о речима дају се путем бројних скраћеница, на пример: (1) скраћенице за граматичке податке, као што су род, број, падеж, глаголски облик итд.; (2) скраћенице за области у којима се реч употребљава, тј. области науке, струке, технике, уметности; (3) скраћенице за језик из којег реч потиче; (4) скраћенице које показују да реч, или неко њено значење или облик припада дијалекту; (5) скраћенице које показују да је реч застарела, или је застарело неко њено значење или облик; (6) скраћенице које дају податак да је значење иронично, фигуративно, ублажено, погрдно, фамилијарно.
Посебно су важне скраћенице на основу којих закључујемо да се реч (или неко њено значење или облик) не употребљава у савременом књижевном језику. Такве су скраћенице: некњ. (некњижевно), дијал. (дијалекатско), покр. (покрајинско), заст. (застарело), арх. (архаизам).
Од осталих речника издвајамо:
Речнике
1. Иван Клајн, Речник
2. Ђорђе
1.
(1992);
Лексикон страних речи и израза (има више издњања);
2. Иван Клајн, Милан
1.
1. Josip Matešić, Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (1982);
2. Ђорђе
1. Абдулах
(1974, 2004),
(2012),
(1966, 2015);
2. Vera Vasić, Tvrtko Prćić, Gordana Nejgebauer, Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama (2001).
На крају, важно је да поменемо да постоје терминолошки речници ра зличитих наука и струка. Ако нам није познато значење одређеног научног термина, потражићемо га у одговарајућем терминолошком речнику. Дакле, у овом случају неће нам бити од помоћи општи описни речник. За науку о језику и науку о књижевности познати су терминолошки речници:
(а) Rikard Simeon, Enciklopedijski rječenik lingvističkih naziva (1969),
(а) Језик је најбољи преносилац сазнања, искустава и концепата, који чине културу једног народа.
(б) Језик је основно средство споразумевања,
које омогућава размену информација у
одређеној друштвеној заједници.
(в) Језик омогућава да се исказ обликује
на такав начин да се самим начином
изражавања привуче пажња саговорника, слушалаца, читалаца. (г) Језик је средство мишљења; помоћу језика се формирају, организују, усмеравају и контролишу мисли.
2. Наведи који део језика највише одражава културу једне друштвене заједнице.
3. Наведи кључне појмове који одређују
4.
шта то значи.
5. За следеће примере језичких јединица одреди: (1) ком језичком
припадају; (2) које лингвистичке дисциплине их проучавају: (а) реченица; (б) наставак за облик; (в) суфикс; (г) граматичка основа; (д) корен речи; (ђ) синтагма.
6. Језик се истовремено одликује
7. За елементе комуникације наведи
8.
по чему се разликују језик и говор. (б) Објасни зашто су језик и говор нераздвојни.
9. (а) Једна од кључних одлика речи као језичког знака јесте арбитрарност. Објасни шта
10. Наведи шта је предмет проучавања лексикографије.
11. Повежи следеће примере језичких
Истраживачки
задаци
простору некадашње Великоморавске кнежевине (насеобине Јужних
речи, реченице).
Методије (рођен око 815. године) је први словенски архиепископ. Најпре je био високи
државни чиновник, управник једне области
настањене Словенима (у долини реке Стру-
ме), али се касније повукао у манастир, закалуђерио, и постао игуман. Потом је отишао
с братом Константином у Моравско-панонску
мисију. Након братовљеве смрти постао је ар-
хиепископ Панонске архиепископије коју је
основао папа Јован VIII. Међутим, након Ме-
тодијеве смрти та архиепископија је укинута (886. године).
Константин, Ћирило (рођен 826. или 827.
и Методија, те да допусти словенско богослужење будући
латинском језику. Папа Хадријан II их је лепо дочекао и признао је словенски језик као
богослужбени. Међутим, док су још били у Риму, Константин се
изненада разболео. Ступио је био у грчки манастир да би се замонашио, а приликом замонашења добио је име Ћирило (грч. Кирил).
Умро је 14. фебруара 869. године.
Методије се вратио и наредне године (870) постављен је за панонско-моравског архиепископа. То се није допало германским бискупима, који су га на превару извели пред суд и скоро три године су га држали у тамници у Баварској (Немачка). Захваљујући интервенцији папе Јована VIII,
спасењу,
словенски,
светога Константина филозофа, названа Ћирила, мужа праведна и истинита.
писмена, а нека по словенској речи. Од првог писмена поче по грчком: они, дакле, алфа, а овај аз; од аза обоји почеше.
И као што они, угледавши се на жидовска писмена, начинише, тако и овај на грчка. Јер
Жидови прво писмо имају алеф, што се казује детету кад се уводи у наставу, говорећи му: учи се; што је алеф. И Грци угледајући се
словенска племена нису имала писмо. Уколико је нешто
ријалном животу давних
Најстарији споменици јужнословенске културе су управо такви сведоци, а значајни су
тога што нам пружају потврду о употреби одређеног писма.
Мирослављево јеванђеље
представља најстарији споменик
српске писмености. Писано је
ћирилицом, на српскословенском језику. Потиче из 12. века. Више
о овом споменику пронаћи ћеш у наредној лекцији.
језика који су настали уношењем језичких црта појединих словенских
језика. Редакције (српска, руска, чешка, бугарска и хрватска) настале су тако што су преписивачи у
старословенске текстове
уносили елементе свог говорног (народног) језика.
Јужнословенска
руски језик
украјински језик
белоруски језик
Западнословенска група
чешки језик
пољски језик
словачки језик
лужичкосрпски језик
јужнословенских језика. Што се његовог имена тиче, у најстаријим писаним документима (изворима из 9. и 10. века)
старословенски
на Ускрс, српски краљ Александар Обреновић
је у посету Хиландару. Желећи да материјално помогне манастир, он је отплатио дугове које су имали, чиме је вратио Хиландар под српски суверенитет. Захвални монаси, у жељи да се одуже краљу, даровали су му највредније реликвије манастира
за идеју да за народ треба писати на народном језику (Јован Рајић, Захарије Орфелин). Такво гледиште је заступао и Гаврил Стефановић Венцловић, који је, састављајући беседе, тј. проповеди за вернике, користио народни језик, блискији и разумљивији онима којима су беседе биле намењене.
сами, сви, сваки по себи,
на сејање сејати своје семе!
то се разлико сеје: каква је кому његова ћуд, тако и сије. Један сије у своје тело, други пак сије у своју душу. (Г. С. Венцловић, Црни
Након што су се исељењем
штампан у Венецији. У посвети коју је написао за
2.
1.
8.
2.
9.
3.
10.
4.
11.
5.
6.
12.
7. Наведи:
Истраживачки
задаци
да објасниш како се језик раслојава (мења) на: (1) територијалном, (2) функционалном и (3) социјалном плану,
језика и дијалекта,
да упоређујеш одлике књижевног
Реч варирати
има различита
значења: 1. јављати
се у различитим
облицима, бити променљив, непостојан; 2. мењати облик нечему, уносити
измене у нешто; 3. у музици:
варирати тему без
промене основног мотива. У науци о
језику варирање
означава да се
језик у одређеној заједници мења, тј. јавља у различитим облицима.
музичких покрета. На крају, код сваког појединца постоје одређене специфичности
(стандардни) језик
ЗАПАЗИ!
У стандардном језику постоје језичка средства која се
не јављају у дијалектима, а која му омогућавају да обавља функције потребне у савременом
друштву. На пример, таква језичка средства су научни термини. У стандардни језик нису укључене све одлике дија-
леката. На пример, дијалекат има веома богату лексику из
области свакодневног живота на селу, обичаја који прате човеков живот од рођења до смрти, ратарства, сточарства, занатства. Савремено урбано
друштво нема потребу за свим тим речима.
Међутим, дијалекатска лексика представља део културног наслеђа, показује како је изгледао живот одређеног краја у прошлости и пружа податке о променама кроз које је језик једног народа пролазио током развоја.
се употребљава на целокупној језичкој територији у
(б) Упутство за употребу лека написали су стручњаци из области фармације и одликује се посебним начином изржавања. Ево типичног
одломка из фармацеутског упутства.
КАКО ЛЕК ДЕЛУЈЕ?
Кортикостероиди (у овом случају дексаметазон)
смање упалу ока. Антиинфективи (у овом случају тобрамицин) имају дејство на широк
Територијално
раслојавање језика
производе територијалног раслојавања, ако их посматрамо од најужег до најширег, спадају: (а) Локални говор – говор одређеног места (града, села), (б) Дијалекат – говор одређене регије;
служе становници у појединим
(градовима, селима).
. Сви дијалекти српског језика припадају штокавском наречју, које се распростире: (1) на цело-
купном подручју Србије; (2)
Босне и Херцеговине; (4) једном делу Хрватске (Славонија, Барања, Кордун, Лика, већи део далматинског копна).
Међутим, у појединим говорима полугласник се задржао. Како
дијалеката штокавског
наречја узимају се два критеријума: (а) изговор
прасловенског гласа јат; (б) акценат и деклинација.
Према замени гласа јат, издвајају се три
изговора у штокавским дијалектима: (1) екавски, (2) (и)јекавски и (3) икавски изговор.
Према акценту и
деклинацији, издвајају се две групе дијалеката штокавског наречја: (1) млађи и (2) старији дијалекти.
(2)
(3)
да: (а) акценат, (б)
Штокавски дијалекти
екавског
Призренско-тимочки
Призренско-тимочком дијалекту
Врање, Призрен.
(1) Мој отац бија превише сирома, млого децу имаја, служија. [...] Узнемо леба, тако, радимо, чувамо овце некоме, ели идемо по наднице, терамо краве у долап, узне ракију, ел жито. Овце чувам, дођем от њиву, сиромашан, исциепан и викам: „Мајке, дај ми мене
лебе. Гладан сам.” Море отац затворија леба
под кључ.
(2) После сьм имала вамилију, добро било
увечер
недељу, а син у Београд у пола пет у среду. Даньс ми дошьл овьј унук па смо седели овам, да
(2)
(6) У појединим говорима глас ћ замењује се гласом ч, а глас ђ замењује се гласом џ (помоч, вреча,
вочка; меџа, говеџи, глоџе).
(7) Глас х се не јавља (страота, греови, ајдук).
Уместо гласа х изговарају се гласови в, ј и к (уво,
кувар; леја, стрeја; Тикомир, задакнул)
(8) Уместо гласа ф изговара се глас в (вабрика,
кувер, седев).
(в) Облици речи
(1) У промени именских речи
Косовско-ресавски дијалекат
(3)
(4)
(5)
(в) Облици
(2)
(3)
Шумадијско-војвођански дијалекат
Шумадијско-војвођански
(3) Глас х се изоставља у многим говорима. Изоставља се у свим позицијама у речи (оћу, уватили, одма). Замењује се другим
Штокавски дијалекти (и)јекавског
Зетско-рашки
(б) Гласови
(1) Овај дијалекат је препознатљив по чу
(сьда, дьньс, мьска, бьчва, некьд, чьс).
(2) Стари глас јат замењен је гласовним групама ије (у дугим слоговима) и је (у кратким слоговима), на пример: млијеко, снијег, лијепо, ријеши се, смјела, понијела. Облици глагола
(3)
Источнохерцеговачки
сватове, кумоват се, пјевати и тако. Вели отац: „Сине драги, како ти то радити тако? Шта ће с тобом бити ка ти све свое поништиш,
Ком дијалекту припада одломак из збирке Примјери чојства и јунаштва Марка Миљанова? По којим одликама можемо препознати дијалекат овог текста?
Примјери чојства и јунаштва
Милован Јаничин Вујошевић, из Брскута, река је: „Ја сам, тако ми душе, свакога чоека
Питали су га: „Како, стрико Миловане?”
Милован: „Ласно, душе ми! Он се наиједи, па ме псује, скачући
телевизијаских серија: (а)
Стевана Сремца; (б) Ивкова слава
на Сремца; (в) Поп Ћира и поп Спира, по роману Стевана Сремца; (г) Петријин венац, по роману Драгослава
Михаиловића.
За претходно наведена књижевна, фимска и телевизијска дела одреди којем дијалекту припадају. На
интернету можеш пронаћи филмове и телевизијске серије (или њихове одломке) који ти омогућавају
Дијалекатске црте у
књижевном тексту
представљају
саставни део
пишчевог
стваралачког
поступка. Слично је и у осталим
уметничким делима (филм, телевизијска серија).
Дијалекат се у уметничким делима појављује на различите начине: (а) текст може бити у целини дијалекатски; (б) поједини сегменти текста могу да буду дијалекатски, на пример, дијалози, тј. говор јунака; (в)
1. Објасни какав је однос књижевног (стандардног) језика према дијалектима који су му у основи.
4. Ком функционалном стилу припада следећи одломак? Испитај начин изражавања. Наведи језичке одлике текста:
„ZOMBI ĆELIJE” STVORENE U LABORATORIJI
Ako ste verovali da su jedini zombiji oni koje ste imali prilike da vidite u filmovima strave i užasa, niste u pravu: istraživači iz Nju Meksika (SAD) nedavno su se pohvalili da su uspeli da stvore zombi ćelije – gotovo savršene replike ćelija sisara, koje vrše mnoge od funkcija živih ćelija, ali zapravo nisu žive.
Ali umesto da progone i jedu ljude, što zombiji iz filmova najčešće rade, ovi majušni zombiji rade u našu korist – i već nalaze širok niz primena, od senzora do katalizatora u pogonskim baterijama. Ako se pitate kako, treba se samo setiti činjenice da ćelija predstavlja sledeći moguć korak u nanotehnologiji, u kojoj naučnici mašine više ne grade od velikih komada metala, već od pojedinačnih atoma i molekula. [...]
Zombijima koji teturaju kroz holivudske filmove ovi minijaturni zombiji slični su i po tome što ih se nije lako otarasiti. [...]
Zombi ćelije postoje u čvrstom, trodimenzionalnom, stabilnom obliku, koji se neće deformisati čak ni prilikom zagrevanja na preko 500°C. Postojanost ovih delikatnih struktura je prosto zapanjujuća.
Nama preostaje samo da se nadamo da ovi zombiji neće narasti, dobiti noge, i okrenuti se protiv nas.
Истраживачки
задаци
(4)
(б) сугласнике, посебно ћ, ђ, х, ф; (в) поједине сугласничке групе (шт, жд); (в) резултате гласовних промена, на пример, прелазак л у о, јотовање.
(5) Након описа замена
сујемо специфичности у облицима речи, тј. у промени именица, заменица, придева (промена по падежима, степен поређења),
МОРФО(ФО)НОЛОГИЈОМ)
ФОНЕТИКА (СА
ФОНОЛОГИЈОМ И
МОРФО(ФО)НОЛОГИЈОМ)
Фонема је минимални
звуковни комплекс с дистинктивном (разликовном) функцијом
у језику, језичка јединица
која нема значења, али кад је удружена
с другим фонемама,
обезбеђује разлике у
значењу (пити б
Ако, на
пример, у речи када, заменимо само једну фонему, фонему а заменимо фонемом у, добићемо потпуно нову реч куда. То значи
Зашто је фонема звуковни комплекс?
Зашто кажемо
да фонема има
дистинктивну функцију у језику?
Реч дистинкција има различита значења: 1. разликовање, прављење разлике; 2. одлика, посебна особина. У фонологији, дистинкција означава успостављање разлике у значењу речи захваљујући фонемама.
3. Прочитај следеће стихове.
функције фонеме. Подсети се хомонима. Вежбањe
Гледам те. Снег на коси, и корак исти. Драг. И ветар пахуље носи и замеће ти траг. (Перо Зубац, Гледам те)
Пронађи у стиховима речи с минималном
гласовном разликом. Какву улогу оне имају у
строфи из једне песме?
4. Размисли о томе до чега би у језику довело
непостојање дистинктивне (разликовне)
Приказ говорних органа: (1) носна
дупља, (2) алвеоле, (3) предње (тврдо)
непце (4) задње (меко) непце, (5) доњи
и горњи секутићи, (6) ресица, (7) усне, (8) ждрело (ждреона дупља), (9) врх
језика, (10) гркљански поклопац, (11)
предњи део језика, (12) гласне жице, (13) средњи део језика, (14) гркљански
простор, (15) задњи део језика, (16)
душник, (17) гркљан
Говорни органи се деле у три групе.
(1) Прву групу чине органи који
учествују у сакупљању, истискивању и спровођењу ваздуха из плућа до других делова говорног
Гркљан је хрскавичава дупља карактеристичног облика
или да је савлада, артикулисаће се
консонанти (сугласници).
препрека изразита или мање изразита, артикулисаће се:
(1) прави консонанти (шумни сугласници), ако
изразита, (2) сонанти (гласници), ако је препрека мање изразита.
милозвучан, мелодичан, певљив. Сличну фреквенцију вокала има италијански језик (више од 47%), док нпр. немачки језик има знатно мању заступљеност вокала (мање од 39%).
Занимљиво је и то да је релативно мали број речи у
језику које почињу вокалом (мање
2.
Сонанти према месту изговора
Уснени (лабијални)
Двоуснени (билабијални)
Место стварања
препреке (говорни органи
који стварају препреку) Усне се целом
Уснено-зубни (лабио-дентални)
Надзубни (алвеоларни)
Предњонепчани (палатални)
ЗАПАЗИ!
(1)
(лабио-дентални),
(2) зубне (денталне),
(3) предњонепчане (палаталне) и
(4) задњонепчане (веларне).
Консонанти
према месту
изговора
Уснени (лабијални)
Двоуснени (билабијални)
Место
стварања
препреке (говорни
органи који
стварају
препреку)
Усне се
додирују целом својом
дужином.
Уснено-зубни (лабио-дентални)
Зубни (дентални)
Предњонепчани (палатални)
Задњонепчани (веларни)
Горњи секутићи
додирују
доњу усну.
Врх језика
додирује горње секутиће (Д, Т)
или врх језика
додирује доње
секутиће, док
се предњи
део језика
приближава
доњим (З, С)
или врх језика
додирује
секутиће
стварајући с
њима преграду (Ц).
Језик се врхом
опире о доње секутиће (Ђ, Ћ)
или се врхом уздиже према
предњем непцу (Џ, Ч, Ж, Ш).
(1) праскаве (експлозивне),
(2) струјне (фрикативне) и
(3) африкате (сливене).
Консонанти
(експлозивни)
(фрикативни)
(сливени)
Фонолошки систем српског
књижевног језика
Подсети се шта смо научили о гласу!
У првој лекцији овог поглавља објаснили смо шта проучава фонетика, а шта фонологија. Подсети се по чему се те две научне дисциплине разликују.
Рекли смо да се проучавању гласа може приступити с
проучава њихову језичку природу, њихову функцију у језику.
Фонологија представља трећи, функционални аспект изучавања гласова. То је аспект с којег
задовољство, преоравати, госпођица, надбубрежни, веридба, претходник, приповетка, измакнути, веридба, инвалид, мачка (б) За сваку реч наведи одговарајуће правило за поделу на слогове.
Б. Морфонологија
Морфонологија
Морфонологија је научна дисциплина која описује
у
се
фонеме и шта се
с њима у промени речи (деклинацији, конјугацији и компарацији) и творби речи.
дешава се или приликом
промене речи (путник →
путници) или приликом
грађења нове речи (путник → путнички).
Гласовна алтернација јесте смењивање (замена, алтернација) једног гласа
неким другим гласом у различитим облицима једне исте речи или у
различитим речима из исте породице речи.
у прошлости нашег језика
постојала су два гласа – меки и тврди полугласник (полугласници су изразито кратки вокали,
Једначење сугласника
по звучности је
гласовна промена која
непосредном контакту
сугласници различите звучности и чији је
производ промена
звучних (безвучних)
сугласника њиховим
безвучним (звучним)
парњацима.
(1)
(2)
(3)
(4) Алтернација Ђ/Ћ, тј. Ћ/Ђ:
(5) Алтернација Ж/Ш, тј. Ш/Ж:
(6) Алтернација З/С, тј. С/З:
(← обсервирати), супституисати (← субституисати) и сл.
У неким домаћим речима у којима нема гласовних услова за
једначење сугласника по звучности у неким облицима среће -
мо измењене сугласнике. Зашто је то тако?
Погледај примере.
Од именица типа женидба , примедба , сведоџба (у којима су су-
Једначење сугласника по месту творбе (изговора) у основи
Једначење сугласника по
месту творбе (изговора)
гласовна је промена која се догађа када се зубни сугласници З и С нађу
испред предњонепчаних
сугласника, када се
задњонепчано Х нађе
испред предњонепчаних
сугласника и када се
алвеоларни сонант Н
нађе испред уснених
М.
У великом броју речи ова гласовна промена јавља се уз још неку другу промену
1.
Асимилација вокала и сажимање вокала
Ова гласовна
Палатализација (алтернација
-ка, -га, -ха алтернација
(од девојка), владичин (од владика) и сл. (3) У именицама које се
3.
Сибиларизација
(алтернација сугласника К : Ц, Г : З, Х : С)
Сибиларизација је веома стари гласовни процес, тако да су њени резултати данас у језику релативно ограниченог домета, те се јављају бројна одступања
у именицама које означавају
и изговарамо баки (од бака), секи (од сека), зеки (од зека), докторки (од докторка), пекарки (од пекарка), Милкица (од Милка) и сл.
1. Објасни како разумеш бројна
2.
3.
Јотовање (алтернације
ненепчаних сугласника с предњонепчаним сугласницима)
У српском језику некад је постојало правило да ненепчани сугласници С, З, Т, Д, Л и Н не могу стајати испред предњонепчаног сонанта Ј. Такође, испред сонанта Ј нису могли стајати ни уснени сугласници Б, П, В и М.
Уколико би се у облицима речи или у творби речи сугласници нашли у таквим позицијама, мењали су се,
С, З, Т, Д,
и то алтернације С : Ш, З : Ж, Т : Ћ, Д : Ђ, Л : Љ, Н : Њ,
Поведи рачуна о следећем!
У народним говорима (и)јекавског изговора (и)јекавским јотовањем обухваћени су и сугласници Т и
Д, па се у говору чује и ђевојка, ђед, ћерати и сл.
У књижевном језику ови сугласници остају неизмењени (дјевојка, дјед, тјерати и сл.).
2.
Примети
Вежбања
1. У наведеној реченици
2.
(3) У номинативу једнине неких име-
ница:
троугао (према троугла), анђео (према анђела), со (према соли), мисао (према мисли), посао (према посла) и сл.
(4) У номинативу једнине и генитиву множине свих именица које се завршавају на -лац:
спасилац–спасилаца (према спасиоца–спасиоци), мислилац–мислилаца (према мислиоца–мислиоци), бројилац–бројилаца (према бројиоца–бројиоци) и сл. (5) У творби речи: сел- + -ба → сеоба, дел- + -ба → деоба, купал- + -ница → купаоница, умивал- + -ница → умиваоница, спавал- + -ница → спаваоница и сл.
српском језику данас постоје
(1)
(2)
(3)
(4) У инструменталу неких заменица:
(е), њим(е), ким
1. алтернација О : А:
ослободити : ослобађати, хром : храмати и сл.,
2. алтернација А : И:
маћи : мицати,
3. алтернација О : Е:
принос : принесох,
Сонант Ј
4. алтернација И : О:
пијем : појим,
5. алтернација Ø : Е:
прати : перем,
6. алтернација Ø : О:
звати : зовем,
7. алтернација О : Ø:
горети : грејати,
8. алтернација Е : И:
узети : узимати.
1. Исправи
2. Исправи правописну грешку у следећој реченици: Комшиски пас ме
, паметних
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
коју гласовну промену илуструју следећи парови речи.
гром – грмети, дах – дисати, умирати –уморити
8. Подвуци речи у којима је извршено јотовање.
дршка, тиши, машем, дашак
9. За следеће речи одреди која се у њима
гласовна промена (гласовне промене)
јавља: (а) поткровље, (б) истрази (датив
речи истрага), (в) јуначина, (г) остаци
10. Како гласе облици женског рода придева:
сладак, тежак, редак? Које су гласовне
промене извршене у њима?
11. Подвуци правилно написане речи српског књижевног језика.
Важно је да запазимо да ненаглашени (енклитички) облици заменица у већини случајева јесу краћи од наглашених облика, али не увек.
У следећим примерима одреди у којим реченицама се јављају ненаглашени, а у којим се јављају
Проклитике су
с речју
иза себе. Проклитике су: (1) предлози; (2) везници; (3) речца не.
Енклитике су
неакцентоване речи које чине
акценатску целину с речју
испред себе. Енклитике су:
(1) ненаглашени облици
личних заменица и повратне заменице; (2) ненаглашени
облици помоћних глагола; (3) речца ли
1.
Преношење силазног акцента на проклитику
Акценат и значење речи
Све
акцентованог слога: Коса – коса, (г) место акцента: малина (биљка) –малина (мањина).
Правописна правила
вези с акцентом
генитива једнине.
1.
императива:
носи, носите; води, водите.
Служење речником за
одређивање правилног
акцента
Уколико желимо да проверимо да ли смо правилно акцентовали одређену реч, употребићемо речник српског језика. (а) Речник српскохрватског књижевног и народног језика (Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, Београд, објављује се од 1959. године) – овај речник обухвата најобимнији и најбогатији лексички фонд, с тим што још није завршен. Садржи лексику књижевног језика, али и речи из народних говора. (б) Речник српскохрватског књижевног језика (Матица српска, Нови Сад, 1967–1976) – садржи лексику књижевног језика. (в) Једнотомни Речник
преуредити, казати, журити, причати, препричавати, љутити се (б) Подвуци примере у којим се може јавити преношење акцента на проклитику.
у град, на реку, на руку, на брдо, у страну, у петак, у насељу, у кућу, у собу
11. Одреди које одлике акцента уносе разлику у значење следећих речи. (1) коса– коса; (2) Коса – коса; (3) искупити – искупити; (4) лук – лук; (5) раван – раван; (6) средина
12.
ПРАВОПИС
Основни принципи
правописа српског
књижевног језика
Термином
Осим
који је, уз неке измене, објављен и 2011. (пето издање), 2013. (шесто издање) и 2016. године (седмо издање). Поред званичног Правописа српскога језика,
не обазирући се на саобраћајну
и знаке. Саобраћај је
густ, много је аутомобила, тролејбуса и
аутобуса... Можеш ли да пређеш улицу
где и када желиш? Можеш ли да ходаш
тамо где је забрањено за пешаке? Не
можеш, наравно, јер тиме сопствени
живот доводиш у опасност. Због тога постоје саобраћајни знаци и правила понашања.
(1) Писмо;
(2) Екавски и ијекавски изговор;
(3) Гласовне промене и односи гласова;
(4) Велико слово;
(5) Спојено и одвојено писање речи;
(6) Интерпункција;
(7) Скраћенице;
(8) Подела речи на крају реда;
(9) Комбиновање правописних
(10)
Велико слово
ПуТ расПалИ
(2) Географски појмови
Великим почетним словом пишу се и имена градова, села, насељених места, држава, регија, континената, као и имена народа и становника (житеља).
(а) Србија, Мађарска, Бразил, Грчка, Кина, Аустралија, Северна Америка, Нови Сад, Ниш, Темишвар, Атина, Ресник, Мали Мокри Луг, Банатско Ново Село
(2а) Поједини делови назива географских појмова пишу се малим словом.
(а) Везници и предлози у називу пишу се малим почетним словом: Петровац на Млави, Косово и Метохија, Двор на Уни, Рио
Жанеиро и сл.
(б) Малим словом
државних заједница (прва реч се пише великим словом): Римско царство, Византијско царство, Аустроугарска монархија, Млетачка република, Земља излазећег сунца (Јапан), Света земља (Палестина), Европска унија, Париска комуна и сл. (в) Прва реч у називу географских подручја, облика рељефа, река, језера, сливова, мора и
океана писаће се великим почетним словом, а друга малим (уколико није властита именица): Стара планина, Света гора (као географски појам; као заједница манастира – Света Гора), Делиблатска пешчара, Балканско полуострво,
(3) Историјски догађаји
Великим почетним словом пишу се устаљена имена историјских догађаја. Ту спадају ратови, битке, револуције, буне и устанци, мировни споразуми и сл. (а) Први српски устанак,
светски рат, Стогодишњи рат, Косовска битка, Сремски фронт, Солунски фронт, Француска револуција, Октобарска револуција, Берлински конгрес,
(б) Када се називи историјских догађаја наводе описно, недовољно прецизно или у множини,
словом: крсташки ратови, битка на Косову, бој на Мишару, конгрес у Берлину, руско-турски рат и сл.
(3а) Историјска раздобља, геолошка и археолошка раздобља, уметнички и филозофски правци, политички покрети и тако даље пишу се малим словом:
(а) бронзано доба, ледено доба, кенозоик, стари век, средњи век, нова ера, хуманизам, ренесанса, барок, симболизам, петраркизам, покрет несврстаних и сл.
(3б) Имена празника се пишу великим словом. Ако је име вишечлано, прва реч пише се великим, а остале малим словом – осим ако нису властите именице у питању: (а) Ускрс, Божић, Велики петак, Задушнице, Велика Госпојина, Огњена Марија, Ђурђевдан, Свети Сава, Дан жена, Први мај, Дан заљубљених, Дан републике, Дан државности, Дан планете Земље и сл.
(4) Називи институција,
објеката, манифестација и
др.
Великим почетним словом пишу се и прве
речи (и остале, уколико су властита имена)
имена институција, установа, цркава, фирми,
организација, удружења, уметничких састава,
спортских организација, научних школа, мани-
фестација, политичких партија и сл.
(а) Српска академија наука и уметности, Народна скупштина Републике Србије, Уједиње-
ХЕРЦЕГОВАЧКОМ МЕСТУ БРЕСТИЦЕ (КАСНИЈЕ ЋУ ГА У ЛИТЕРАТУРИ
НАЗВАТИ БИШ), СМЕШТЕНОМ У
ЈЕДАН ЧУДЕСАН ПЕЈЗАЖ, НА МЕСТУ ГДЕ СЕ СПАЈАЈУ ПЛАНИНЕ ВОЛУЈАК, ЗЕЛЕНГОРА И БАБА ПЛАНИНА. (Светлана Ненадовић, „Дете је отац човека” – о Радославу Братићу)
3. Препиши називе земаља придржавајући се правила о писању великог слова.
ЦРНА ГОРА, БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА,
ПОКЛОНЕ
БАТА (ЗА БОЖИЋ). ПОСЛЕ ТОГА РАТА, СКОРО
5. Препиши следеће реченице, придржавајући се правила о писању великог слова. а) ПРВА ТРИ РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ЗАВРШИЛА САМ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ ВУК КАРАЏИЋ, А ПОТОМ САМ ПРЕШЛА У ОСНОВНУ ШКОЛУ КРАЉ ПЕТАР ПРВИ.
б) ВОЛИМ ДЕЛА МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА.
ОВЕ ГОДИНЕ САМ ПРОЧИТАЛА РОМАНЕ
ДЕРВИШ И СМРТ И ТВРЂАВУ.
в) СВЕТСКО ПРВЕНСТВО У ФУДБАЛУ САМ ГЛЕДАО
(5)
који преносимо у нови ред: у-сагласити (не: ус-агласити), де-војка (не: дев-ојка), о-вуда (не: ов-уда), ми-рис (не: мир-ис).
(6) Сложеницу ћемо на крају реда раставити на граници њених препознатљивих и смисаоно јасних саставница: из-вадити, раз-вући, из-градити, раз-љутити, пред-школски ЗАПАЗИ!
токефалност и сл., (б) ауто-пут, ауто-механичар, ауто-електричар,
ауто-стоп, ауто-кућа и сл.
(1) Цртица се пише између делова полусложеница: ауто-пут, плаво-бели шал, српско-немачки речник, шумадијско-војвођански дијалекат, културно-историјска здања, Шар-планина, видео-игра, гол-линија, бар-код, етно-село, фер-плеј, топ-листа, поп-рок, патент-оловка, угљен-диоксид, калцијум-сулфат и сл.
(2) Цртица има спојни карактер и пише се у сложеницама чији је
20-годишњак, 200-годишњица, 8-годишњи и сл.
(3)
који знају шта је то наџак, одговор се намеће сам по себи.
Данас је, међутим, та реч толико
ретка да је и у селу, а камоли у граду (поготово међу младима)
тешко наћи некога ко би умео тачно објаснити шта она значи.
Јер наџак је старо, већ одавно заборављено оружје и оруђе, којим се у наше време нико, ваљда, више не служи.
(Милан Шипка, Зашто се каже, прилагођени одломак)
2. Покушај да се сетиш и других примера за случајеве када се
користе примакнута и одмакнута
црта, осим оних које смо навели у
овој лекцији.
Предлошки спојеви
одредити јер, чак
исти начин, могу да имају различита значења. Како треба, одредиће контекст реченице.
Предлошке везе писаће се одвојено када су у питању:
(1) личне заменице: са мном, са тобом, са њим, за мном, преда мном, пода
мном, нада мном, уз мене, уза ме, уза се, уза њ, с њом, с њим, с нама, преда мном, преда се, преда њ, за мене, за ме, за њ, за се, у се, у њих, у нама и сл.,
(2) називи годишњих доба:
у пролеће, у лето, у јесен, у зиму, на пролеће, на лето, с јесени и сл.,
(3) везе с речима које означавају делове (периоде) дана, године, узраста и сл.:
у зору, пред јутро, преко ноћи, до подне, по подне, пре подне, после подне (али као именичке сложенице – са-
стављено: недељно поподне), од памтивека, под старост и сл.,
(4) прилошки изрази с појединим именицама, при чему се уз именицу јавља предлог: без везе, без обзира, без сумње, без шале, у инат, за инат, на поклон, на вересију, на силу, на срећу, на несрећу, на часак, на тренутак, низ воду, од почетка, од шале, по страни, преко воље, у ствари и сл.
Састављено се пишу:
(1) прилози:
навече, довече, предвече, увече, ујутру (и ујутро), изјутра, прексиноћ, прекјуче и сл.,
(2) прилошко-заменичке везе које су временом срасле и постале нове речи:
затим, зато, сасвим, потом, стога, међутим, притом (када значи „истовремено”; али када значи „уз то”, „поврх тога”– одвојено: при томе) и сл.,
(3) изрази као што су: бестрага, доврага, довиђења, донедавно, изокола, надесно, изблиза, издалека, набоље, наглас, надалеко, надасве, наздравље, напамет, напоље, неретко, одраније, одскора, одмила, одреда, откако, побогу, потом, сместа, укорак, уистину, укратко, улево, уназад, унедоглед, успут и сл.
Постоје и случајеви када предлошки спој
стављено и растављено. (1) Спојеви предлога од
, сад(а)
Погрешно
Број посетилаца Ртња, углавном домаћих туриста, се удвостручио ове године.
(б) Све што су вам причали, а дуго сте разговарали, су лажи и неистине.
(в) Док ми је препричавала филм, онај љубавни од летос, је почела да плаче.
Исправно (а) Број посетилаца Ртња, углавном домаћих туриста, удвостручио се ове године.
(б) Све што су вам причали, а дуго сте разговарали, лажи су и неистине.
(в) Док ми је препричавала филм, онај љубавни од летос, почела је да плаче. Писање
Вежбање
1. Прилагођени одломак из приповетке Десанке Максимовић, Цар играчака, написан је погрешно. Покушај да
пронађеш грешке и препиши наведени одломак уносећи исправке у текст.
Ишао путник ноћу, кад угледа да се далеко преко поља миче омалена кућа, као да се воза на точковима. [...] И, збиља, га
1.
Наведи на који начин су поређане речи у
правописном речнику.
2. Подвуци правилно написане речи.
венера, Шумадинац, Божић бата, Јовановић, тања, Велики медвед, Панчићев
врх, ирска
3. Следећи текст препиши писаним словима
придржавајући се правописних правила о
писању великог слова.
ОВОГ ЛЕТА У ГОСТИМА СУ НАМ
БИЛИ
ЖЕЛЕЛИ СУ ДА ОБИЂУ БЕОГРАД,
ПА СМО ИХ ПРВО ВОДИЛИ У
НОВООТВОРЕНИ НАРОДНИ МУЗЕЈ.
НАКОН ТОГА СМО ФРАНЦУСКОМ
УЛИЦОМ СИШЛИ ДО СКАДАРЛИЈЕ,
ЧУВЕНЕ БЕОГРАДСКЕ БОЕМСКЕ
ЧЕТВРТИ. СПЕЦИЈАЛИТЕТЕ НАШЕ
КУХИЊЕ ПРОБАЛИ СМО У РЕСТОРАНУ
ДВА ЈЕЛЕНА, А ПОСЛЕ ВЕЧЕРЕ СМО
ОТИШЛИ У УЛИЦУ КНЕЗА МИХАИЛА,
ДА СЕ ПРОШЕТАМО. И СУТРА ЋЕМО
ИМАТИ ЗАБАВАН ДАН – ПРВО ЋЕМО
ПОСЕТИТИ ИЗЛОЖБУ У ГАЛЕРИЈИ
СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И
УМЕТНОСТИ, А УВЕЧЕ ИДЕМО У
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ДА ГЛЕДАМО
СУМЊИВО ЛИЦЕ, КОМЕДИЈУ
БРАНИСЛАВА НУШИЋА. ВОЛИМ КАД НАМ ДОЂУ НАШИ
4. Заокружи слово испред неправилно
написане реченице.
(а) Беч је један од најлепших градова
европе.
(б) Родитељи су ми рекли да пишем писмо Деда Мразу, као да сам ја неко дете.
(в) Јуче смо из историје учили о првом
Светском рату.
(г) Моја рођака је првакиња Српског Народног позоришта.
(д) Најомиљенији празник
на село.
5. Заокружи слово испред тачног одговора.
(а) Једносложне речи
крају реда.
(б) Једносложне речи не могу да се растављају на крају реда.
6. Заокружи слово испред тачног одговора.
Када на крају реда растављамо речи које се
пишу с полусложеничком цртицом (нон-стоп, ауто-пут), цртицу ћемо писати:
(а) и у реду у ком смо започели писање речи, и у новом реду, (б) само на крају реда у ком смо започели
1. (а) културна функција (б) комуникативна функција (в) поетска (естетска) функција (г) когнитивна функција
2. лексика
3. структура; хијерархијска организација језичких јединица; правила (која
језичких јединица)
4. Сваки хијерерхијски ниво у структури језика
систем системâ
5. (а) ниво синтаксичких јединица; синтакса, (б) ниво граматичких јединица; морфологија у ужем смислу, (в) ниво творбених јединица; творба речи, (г) ниво граматичких јединица; морфологија у ужем смислу, (д) ниво творбених јединица; творба речи, (ђ) ниво синтаксичких јединица; синтакса.
6. Продуктивност подразумева да од ограниченог скупа гласовних јединица може настати неограничен број речи, а од речи неограничен број реченица.
9.
изабран. (б) Код ономатопејских речи.
10. Лексикографија се бави питањима израде речника.
11.
Марија
отац
морфологија (у ужем смислу), ономастика
морфологија (у ужем смислу)
бити срећне руке фразеологија
-ац
молекул
творба речи
морфологија (у ужем смислу), терминологија
Не волим јагоде. синтакса
12. (1) стилски неутралне јединице: мајка, Ја сам
1. У деветом веку
2. У деветом веку
3. Кнез Растислав је тражио учитеље који би проповедали хришћанство из два разлога: (а) да би сачувао самосталност своје кнежевине и успео да се одупре војној
4.
дична.
6. Због тога што је тада, у 9. веку, хришћанство било
дозвољено проповедати само на латинском, старогрчком и хебрејском језику, али не и на словенском.
7. (а) Климент и Наум Охридски, који су након смрти својих учитеља развили снажан центар писмености (школу); (б) у Македонији.
8. О грчком алфабету
9. Мирослављево јеванђеље је дело непролазне вредности, а она се огледа како у лепоти
у
медијима, науци, књижевности и свакодневној комуникацији. (д) Стандардни језик се употребљава у свим службеним ситуацијама. (ђ) Иако у основи има народни говор, стандардни језик се као такав не говори ни у једном делу своје територије.
2. (а) Косовско-ресавски дијалекат Поједини говори косовско-ресавског дијалекта имају два акцента: краткосилазни и дугосилазни. Одређени говори овог дијалекта имају три акцента: краткосилазни, дугосилазни и дугоузлазни. Сваки слог може да буде носилац акцента.
3. (а) призренско-тимочки, косовско-ресавски, шумадијско-војвођански дијалекат и славонски екавски дијалекат (б) зетско-рашки и источнохерцеговачки дијалекат
4. Одломак припада научном, функционалном стилу. Лексичке одлике: (1) термини (супстанца, метаболизам, вазоконстрикција, асфиксија); (2) лексика карактеритична за науку (акумулација, концентрација, депримирати, индиректни)
Синтаксичке одлике: (1) обимне реченице; (2) обимне именичке синтагме (На основу резултата ут–врђених код пацова; заједничка црта која карактерише хуморалне теорије спавања); (3) обезличавање (може се доћи до закључка);
5. Аутор овог тeкста настојао је да пренесе информацију, као и да језичком формом привуче читаочеву пажњу.
Чланак је осмишљен као комбинација духовитих коментара и података о истраживању (Ali umesto da progone i jedu ljude, što zombiji iz filmova najčešće rade, ovi majušni zombiji rade u našu korist – i već nalaze širok niz primena, [...]).
На лексичком плану, комбинују се: (1) лексика и изрази из свакодневног говора (раде у нашу корист, није их се лако отарасити); (2) необични спојеви речи (зомби ћелије); (3) термини (ћелија, сисар, катализатор, атом, молекул). За разлику од научног стила, на синтаксичком плану не доминира обезличавање, већ директно обраћање (Ako ste verovali da su jedini zombiji oni koje ste imali prilike da vidite u filmovima strave i užasa, niste u pravu: [...]).
6. Лексичке одлике: (1) типични изрази за уговор између фирме која пружа услуге и купца (нпр уговор, пружање услуга, услови и начин подношења приговора, услови коришћења услуга дефинисаних овим Уговором)
1. (а) речи с дугоузлазним акцентом: поноћ, плашту, душе, светиња (б) речи с дугосилазним акцентом: црном, нема, то, глухо, доба, тај (в) речи с краткоузлазним акцентом: богиња (г) речи с краткосилазним акцентом: слободне, час (д) речи с послеакценатском дужином: црном, нема, слободне, душе, глухо
(б) чесма – двосложна реч, сваки акценат се може наћи на првом слогу;
песма – двосложна реч, сваки акценат се може наћи
на првом слогу;
јавити – тросложна реч, акцентован први слог, сваки акценат се може наћи на првом слогу; радница – тросложна реч, акцентован први слог, сваки акценат се може наћи на првом слогу; учитељица – вишесложна реч, акцентован унутрашњи слог, само узлазни акценат
тај / сусрет / јер ти се / увек / сетиш. (б) клитике: (1) проклитике: у, пре, не, на, и, са, јер; (2) енклитике: сам, га, се.
10. (а) Акценат се преноси код глагола: казати, журити, причати, љутити се. (Напомена. − За сваки глагол треба формирати презент и проверити да ли презент има силазни акценат на првом слогу. Не проверавамо на инфинитиву.)
(б) Акценат се може пренети код примера: у град, на руку, на брдо, у страну, у кућу, у собу.
11. (1) интонација; (2) трајање, интонација; (3) место, трајање; (4) трајање; (5) интонација; (6) место.
12. (а) Генитивни знак се ставља само када нема других показатеља (у реченици или у контексту) да је у питању генитив множине.
3. Овог лета у гостима су нам били рођаци из Америке. Иако су рођени овде, за нас су они Амери, а они кажу да им је Србија у срцу, без обзира на то где живе.
Желели су да обиђу Београд,
4.
(г) Моја рођака је првакиња Српског Народног позоришта.
5. (б)
6. Када на крају реда растављамо речи које се пишу с полусложеничком цртицом (нон-стоп, ауто-пут), цртицу ћемо писати: (а) и у реду у ком смо започели писање речи, и у новом реду.
7. 15-годишњак, 8-годишњакиња, 30-годишњица,
9. (б), (в), (ђ)
10. бестрага, до виђења, изокола, из близа, набоље, наглас, на далеко, наздравље, неретко, од мила, потом, сместа, укорак, у кратко, у лево
11. (а) писање великог слова (б) писање великог слова (в) писање предлошких спојева (г) писање цртице (д) писање запете испред енклитике
12. 1 – (в); 2 – (г); 3 – (д), 4 – (а), 5 – (б)
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗАДАТАКА
ЈЕЗИК И НАУКА О ЈЕЗИКУ
1. задатак 2CJK.1.1.1.
2. задатак 2CJK.1.1.1.
3. задатак 2CJK.2.1.1.
4. задатак 2CJK.2.1.1.
5. задатак 2CJK.2.1.1.
6. задатак 2CJK.1.1.1.
7. задатак 2CJK.2.1.1.
8. задатак 2CJK.1.1.1.
9. задатак 2CJK.2.1.1.
10. задатак 2CJK.2.1.1.
11.задатак 2CJK.2.1.1.
12. задатак 2CJK.2.1.1.
ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНИХ
ЈЕЗИКА КОД СРБА
1. задатак 2СЈК.2.1.2.
2. задатак 2СЈК.2.1.2.
3. задатак 2СЈК.1.1.2.
4. задатак 2СЈК.1.1.2.
5. задатак 2СЈК.1.1.2.
6. задатак 2СЈК.1.1.2.
7. задатак 2СЈК.1.1.2.
8. задатак 2СЈК.1.1.2.
9. задатак 2СЈК.1.1.2.
10. задатак 2СЈК.1.1.2.
11. задатак 2СЈК.2.1.2.
12. задатак 2СЈК.2.1.2.
РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА
1. задатак 2CJK.1.1.2.
2. задатак 2CJK.2.1.2.
3. задатак 2CJK.2.1.2.
4. задатак 2CJK.2.1.1.
5. задатак 2CJK.2.1.1.
6. задатак 2CJK.2.1.1.
7. задатак 2CJK.2.1.1.
8. задатак 2CJK.2.1.1.
ФОНЕТИКА И ФОНОЛОГИЈА
1. задатак 2CJK.1.1.3.
2. задатак 2CJK.2.1.3.
3. задатак 2CJK.2.1.3.
4. задатак 2CJK.2.1.3.
5. задатак 2CJK.2.1.3.
6. задатак 2CJK.2.1.3
7. задатак 2CJK.2.1.3.
8. задатак 2CJK.3.1.2
9. задатак 2CJK.3.1.2
10. задатак 2CJK.3.1.2
МОРФОНОЛОГИЈА
1. задатак 2CJK.2.1.3.
2. задатак 2CJK.2.1.3.
3. задатак 2CJK.2.1.3.
4. задатак 2CJK.2.1.3.
5. задатак 2CJK.2.1.3.
6. задатак 2CJK.2.1.3.
7. задатак 2CJK.2.1.3.
8. задатак 2CJK.2.1.3.
9. задатак 2CJK.2.1.3.
10. задатак 2CJK.2.1.3.
11. задатак 2CJK.2.1.3.
12. задатак 2CJK.2.1.3.
13. задатак 2CJK.2.1.3.
АКЦЕНАТ СРПСКОГ
КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА
1. задатак 2CJK.1.1.3.
2. задатак 2CJK.1.1.3.
3. задатак 2CJK.1.1.3.
4. задатак 2CJK.1.1.3.
5. задатак 2CJK.1.1.3.
6. задатак 2CJK.3.1.2.
7. задатак 2CJK.3.1.2.
8. задатак 2CJK.3.1.2.
9. задатак 2CJK.1.1.3.
10. задатак 2CJK.3.1.2.
11. задатак 2CJK.1.1.3.
12. задатак 2CJK.1.1.3.
ПРАВОПИС
1. задатак 2СЈК.1.3.4.
2. задатак 2СЈК.1.3.4.
3. задатак 2СЈК.1.3.4.
4. задатак 2СЈК.1.3.4.
5. задатак 2СЈК.1.3.4.
6. задатак 2СЈК.1.3.4.
7. задатак 2СЈК.1.3.4.
8. задатак 2СЈК.1.3.4.
9. задатак 2СЈК.1.3.4.
10. задатак 2СЈК.1.3.4.
11. задатак 2СЈК.1.3.4.
12. задатак 2СЈК.1.3.4.
ЛИТЕРАТУРА
ЈЕЗИК И НАУКА О ЈЕЗИКУ
Ашић, Тијана, Наука о језику, Завод за уџбенике, Београд, 2014.
Бугарски, Ранко, Увод у општу лингвистику, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
Драгићевић, Рајна, Лексикологија српског језика, Завод за уџбенике, Београд, 2007.
Kristal, Dejvid, Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike, Nolit, Beograd, 1988.
Ковачевић, Милош, Стилистика и граматика стилских фигура, Јасен, Београд, 2015.
Станојчић, Живојин – Љубомир Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе, Завод за уџбенике, Београд, 2014.
ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНИХ ЈЕЗИКА
КОД СРБА
Kuna, Herta, Redakcije staroslovnskog kao literarni jezik Srba i Htrvata, Slovo, 15–16, Zagreb, 1965, 183–199.
Милановић, Александар, Кратка историја српског књижевног језика, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
Николић, Светозар, Старословенски језик, I, Требник, Београд, 1995.
Савић, Виктор, Српска редакција црквенословенског језика: од
Св. Климента, епископа словенског до Св. Саве, архиепископа српског, Slovеne, Москва, 2, 2016, 231–339.
Ћоровић, Владимир, Историја Срба, БИГЗ, Београд, 1989.
РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА Ивић, Павле, Дијалектологија српскохрватског језика, Матица
српска, Нови Сад, 1985.
Klikovac, Duška, Jezik i moć: ogledi iz sociolingvistike i stilistike, Biblioteka XX vek, Beograd, 2008. Peco, Asim, Pregled srpskohrvatskih dijalekata, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
Radovanović, Milorad, Sociolingvistika, Književna zajednica Novog
Sada, Dnevnik, Novi Sad, 1986.
Симић, Радоје – Јелена Јовановић, Основи теорије функционалних стилова, Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Јасен, Београд, 2002. Тошовић, Бранко, Функционални стилови, Београдска књига, Београд, 2002.
језика за гимназије и средње школе, Завод за уџбенике, Београд, 2014.
Стевановић, Михаило, Савремени српскохрватски језик, књ. I, Научна књига, Београд, 1974.
ФОНЕТИКА (СА ФОНОЛОГИЈОМ И
МОРФОНОЛОГИЈОМ)
Алексић, Радомир – Милија Станић, Граматика
српскохрватског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1974.
Белић, Александар, Основи историје српскохрватског језика I. Фонетика, универзитетска предавања, Научна књига, Београд, 1972.
Гудурић, Снежана – Драгољуб Петровић, Фонологија српског језика, Институт
српски језик САНУ, Београдска књига, Београд, Матица српска, Нови Сад, 2010.
Милетић, Бранко, Изговор српскохрватских гласова
(експериментално-фонетска студија), Српски дијалектолошки зборник, књ. 5, Српска краљевска академија, Београд, 1933.
Симић, Радоје, Српска граматика 1 Увод, фонологија, морфологија, МХ Актуел, Београд, 2001.
Станојчић, Живојин – Љубомир Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе, Завод за уџбенике, Београд, 2014.
Стевановић, Михаило, Савремени српскохрватски језик, књ. I, Научна књига, Београд, 1974.
Subotić, Ljiljana – Dejan Sredojević – Isidora Bjelaković, Fonetika i fonologija: Ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika, Filozofski fakultet, Novi Sad, 2012.
ПРАВОПИС
Пешикан, Митар – Јован Јерковић – Мато Пижурица, Правопис српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011. Станојчић, Живојин – Љубомир Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе, Завод за уџбенике, Београд, 2014.
Шипка, Милан, Зашто се каже, ЦПЛ, Прометеј, Нови Сад, 1998.
Andrić, Ivo, Ex ponto, nemiri, lirika, Sezam book, Zrenjanin, 1981.
Андрић, Иво, На Дрини ћуприја, Сабрана дела, књ. 1, Просвета, БИГЗ, СКЗ, Нолит, Београд, 1991.
Бајић, Љиљана – Зона Мркаљ, Читанка за 8. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2011.
Белић, Алексaндар, Око нашег књижевног језика, СКЗ, Београд, 1951.
Bugarski, Ranko, Lica jezika, Biblioteka XX vek, Beograd, 2002.
Вукићевић, Мирослав, Коларска и качарска лексика у Гружи, Јужнословенски филолог, Београд, 56, 2000, 235−240.
Гаталица, Александар, Велики рат, Моно и Мањана, Београд, 2012.
Živković, Dragiša, Teorija književnosti sa teorijom pismenosti, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1988.
Ivić, Ivan, Čovek kao animal symbolicum, Zavod za udžbenike, Beograd, 2015.
Ivić, Pavle, Dijalektološka karta štokavskog narečja, u: Jezik srpskohrvatski / hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski, Izvadak iz II izdanja Enciklopedije Jugoslavije, Jugoslavenski leksikografski zavod „Miroslav Krleža”, Zagreb, 1988.
Katnić Bakaršić, Marina, Stilistika, Naučna i univerzitetska knjiga, Sarajevo, 2001.
1929.
Milojković, D., „Zombi ćelije” stvorene u laboratoriji efikasnije od živih, Blic –elektronsko izdanje, 23. 20. 2013. www.blic.rs/ slobodno-vreme/vesti/zombi-celije-stvorene-ulaboratoriji-efikasnije-od-zivih/gg2v4bg. (Datum poslednjeg pregleda: 18. 03. 2019)
Миљанов, Марко, Примјери чојства и јунаштва, Рад, Београд, 1976.
Михаиловић, Драгослав, Кад су цветале тикве, Завод за уџбенике, НИН, Београд, 2010.
Мршевић Радовић, Драгана, Фразеологија и национална култура, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2008.
Ненадовић, Светлана Дете је отац човека –
Радослав Братић, Радио-телевизија Србије, Истраживања РТС, Београд, 2007.
Петровић, Горан, Опсада цркве Светог Спаса, Народна књига, Београд, 1999.
Peco, Asim, Osnovi akcentologije srpskohrvatskog jezika, Naučna knjiga, 1971.
Пипер, Предраг – Рајна Драгићевић – Марија Стефановић, Асоцијативни речник српскога језика, Београдска књига, Београд, 2005.
Радовић, Миладин, Самоуки рукопис, Народни музеј, Ужице, 2006.
Selimović, Meša, Za i protiv Vuka, Oslobođenje, Sarajevo, 1990.
Станковић, Борисав, Коштана, Ташана,
Јовча, Издавачко предузеће „Београд”, Београд, 1991.
Стефановић Венцловић, Гаврил, Црни биво у
срцу, Просвета, Београд, 1966.
Ћопић, Бранко, Изокренута прича, Завод за
уџбенике, Београд, 2015.
Милка Николић
Јелена Петковић
Јелена Братић
Српски језик – уџбеник
Прво издање, 2019. година
Издавач
Завод за уџбенике Београд, Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs
