Уредник Владана Антонијевић
Одговорни уредник Слободанка Ружичић
Главни уредник др Милорад Марјановић
За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора
Министар просвете, науке
650-02-001193/2020-
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
37.016:811.161.1(075.2)
ПОПОВИЧ, Людмила, 1965Родничок 8 : руски језик за 8. разред
основне школе : осма година учења / Људмила Поповић, Јелена Гинић ; [илустрације Милена
Лакићевић]. - 4. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2022
(Београд : Планета принт). - 165 стр. : илустр. ; 27 cm
Тираж 1.200
ISBN 978-86-17-20769-2
1. Гркић Гинић, Јелена, 1975- [аутор]
COBISS.SR-ID 67874313
ISBN 978-86-17-20769-2
програм, као и нешто о најзанимљивијим телевизијским програмима на руском језику. Причаћеш пријатељима о свом слободном времену, тестираћеш себе колико га ефикасно користиш, размењиваћеш утиске о распусту и о многим другим забавним стварима.
ШТА ЋЕШ НАУЧИТИ ДА
1. Он ненави́дит по́длость. (я)
2. Когда́ боли́т, мы те́рпим. (я)
3. Са́ша ни за что не оби́дит ма́леньких. (ты)
4. Я ни от кого́ не зави́шу. (мы)
5. Де́вочка ве́ртит о́бруч. (они́)
6. Вы ви́дите, что здесь напи́сано? (ты)
7. Смотри, как краси́во! (вы)
3. Спиши́ предложе́ния. Напиши́
1.
3.
5.
6.
7.Чьи
8.
9.
10.
Визи́тная ка́рточка переда́чи –
веду́щие.
По-се́рбски: Јутарњи програм ЈЕ једна од најпопуларнијих емисија на првом
програму РТС-а.
Програм ОСВЕТЉАВА занимљиве догађаје у Србији.
Визиткарту емисије ЧИНЕ њени водитељи.
«МИР» – но́вости, обще́ственнополити́ческие и развлека́тельные
переда́чи, фи́льмы, сериа́лы
как стран содру́жества, так и
зарубе́жные.
«Эр-Ти-Ви-Ай» (RTVI) –
междунаро́дный русскоязы́чный
круглосу́точный телекана́л.
«Docs TV» – документа́льные и
познава́тельные фи́льмы на ру́сском
языке́, со́зданные разли́чными
сту́диями и телекана́лами (РТР, ОРТ, НТВ, Discovery Channel и др.)
«Настоя́щее Смешно́е
Телеви́дение» (НСТ) – пе́рвый
круглосу́точный юмористи́ческий
кана́л в Росси́и.
«Дома́шний» – росси́йский
«Киноза́л
(футур
1.
1.
2.
3.
4.
5.
6. О чём бы́ло сочине́ние О́ли Бума́жкиной, а о чём
7. Как подписа́л своё сочине́ние Фе́дя
Понра́вился расска́з,
Как тебя́ (его́, её, их) зову́т?
Меня́ (его́, её, их) зову́т...
ПОУПРАЖНЯЕМСЯ?
Как твоя́ (его́, её, ва́ша, их) фами́лия?
Моя́ (его́, её, ва́ша, их) фами́лия...
О́чень прия́тно.
Бу́дем знако́мы! Дава́й(те) познако́мимся!
Ты но́вый учени́к (учени́ца)
дружи́ть!
Я тебя́ где-то ви́дел(а).
4. В сочине́нии Фе́ди Огурцо́ва
Шта можеш да кажеш о научнопопуларним часописима које читаш.
Шта си сазнао о најновијим научним открићима.
– Како именовати становнике различитих европских земаља. – Како исказати време догађаја. – Како се одговара на питања Како́го числа́? В каком го́ду?
– Како треба саставити условну реченицу са везником е́сли..., то... .
Које су функције номинатива у
– Како се мењају неодређене заменице.
– Како се изговарају неодређене заменице.
ШТА ЋЕШ ПОНОВИТИ?
– Како се препричава текст.
– Како се формулишу питања.
– Како се саопштава датум.
– Како да искажеш своја интересовања.
– Како се завршавају именице у номинативу.
– Како се мењају упитне заменице.
ШТА ЋЕШ САЗНАТИ О РУСИЈИ?
су најистакнутији руски научници.
Чемода́нных дел ма́стер Дми́трий Менделе́ев, кото́рый
периоди́ческий зако́н
элеме́нтов, люби́л занима́ться изготовле́нием чемода́нов. Одна́жды в магази́не,
Менделе́ев всегда́ покупа́л
1.
3.
Мы хоти́м взять экскурсово́да.
Касси́р: С каки́м языко́м
Во́ва: С ру́сским, пожа́луйста.
1)
2) наре́чия (прилози): когда́? сейча́с, тогда́, ра́но, по́здно, ле́том,
вчера́, послеза́втра,
3) суще стви́тельные с предло́гами (именице
4)
Сего́дня пя́тница, ___________ был четве́рг.
Сего́дня воскресе́нье, ____________ бу́дет вто́рник.
Сего́дня среда́, ___________ был понеде́льник.
3. Приду́май предложе́ния, испо́льзуя данные слова́.
r (Од наведених речи. образуј реченице.)
1. В воскресе́нье, пойти́, кино́.
2. В ию́ле, отдыха́ть, Адриа́тика.
3. По́сле шко́лы, гуля́ть, двор.
4. На про́шлой неде́ле, проходи́ть, Белгра́д, кни́жный фо́рум.
5. Ро́вно в по́лночь, встреча́ть, Но́вый год.
6. В по́лдень, те́ни, исчеза́ть.
4. Вы́полни предложе́ния по образцу́.
r (Напиши реченице према обрасцу.)
.Образец: Экскурсово́д говори́л. Са́ша запи́сывал. Когд́а экскурсово́д говори́л, Са́ша запи́сывал. Пока́ экскурсово́д говори́л, Са́ша
1.
2.
о
ва́жных откры́тиях
изобрете́ниях. Он
для подро́стков
для всех, кто мо́лод и любозна́телен. Приложе́ние
расска́зы замеча́тельных писа́телей-натурали́стов. Постоя́нные ру́брики: «Галере́я портре́тов звере́й», «Сде́лай сам», «Поля́на игр», «Про ко́шек и соба́к», «О пти́цах»,
2.
3.
5.
По-се́рбски:
Манифестација
По-ру́сски: Фестиваль ежегодно проходит с 4-го по 6-ое февраля.
Мероприятие проходило в Белграде.
Мужско́й род
Кот
Же́нский род
гру́ппа, ле́бедь, земля́, ста́я, огоро́д, дере́вня, о́бувь,
Кому-то повезло́!
Возьми́ с собо́й что-нибудь почита́ть. Вы́бери кого́-нибу́дь!
Ты с кем-то подружи́лся на мо́ре?
Ты о чём-то меня́ расспра́шивал?
Обрати́ внима́ние на произноше́ние безуда́рных
r (Обрати пажњу на изговор
э́ти игру́шки.
интере́сном.
то [Та] нибудь [Н’иБУТ’]. кого-то [КаВО́та] кому-то [КаМУ́Та]
1.
се исказује забрана.
Како треба замолити за дозволу. –
се исказује припадност. – Како да искажеш квалитет.
– Како се формира облик компаратива од придева и прилога.
– Које су функције генитива у реченици.
– Који се предлози употребљавају уз
генитив.
– Како се исправно чита поезија и шта је то „звукопис“.
ШТА ЋЕШ ПОНОВИТИ?
– Како се треба оријентисати на
аеродрому.
– Како се добија информација о лету.
– Како се називају занимања.
– Како се образују називи за занимања
женског рода.
– Како се формулише питање.
– Како се препричава текст.
– Како се мењају придеви. – Како се мењају присвојне заменице. –
4.
ДИАЛÓГ
r
r
1.
Ма́ша:
Па́па:
2.
Ма́ша:
Па́па:
Ми́ла:
4.
Ми́ла:
Па́па:
Ма́ша:
Па́па:
Па́па:
Где вы рабо́таете?
Кем вы рабо́таете?
Кака́я ва́ша профе́ссия?
Кто вы по профе́ссии?
Мой па́па рабо́тает Моя́ ма́ма
Моя́ ма́ма
строи́тель, судья́, писа́тельНИЦа учёный, хи́мик
2.
r
Фами́лияИ́мя
3.
1. Дай ответ на вопросы r (Одговори на питања.)
1. Когда́ Ка́тя начала́ карье́ру манеке́нщицы?
2. Куда́ хоте́ла поступи́ть Ка́тя?
3. Каку́ю шко́лу посеща́ла Ка́тя при МГУ?
4. Что случи́лось с Ка́тей в шестна́дцать лет?
5. Куда́
6.
7.
ВСПОМНИ!
Притяжа́тельные местоиме́ния мой, твой, наш, ваш, свой изменя́ются по рода́м и падежа́м. Вспо́мни, как они́ изменя́ются (для спра́вки посмотри́ в граммати́ческие табли́цы на
страни́це 153).
У
местоиме́ний его́, её, их то́лько одна́ фо́рма:
(Присвојне заменице мой, твой, наш. ваш, свой мењају се по родовима и падежима. Подсети се како се оне
мењају (види граматичке табеле на страни 153).
Заменице его́, её, их имају само један облик:)
Э́то её па́па, ма́ма, роди́тели.
Я познако́милась с её па́пой,
1. Мила написа́ла
2.
3.
в футбо́л с _______ бра́том (твой).
4. Мы познако́мились с _________ друзья́ми. (ваш)
5. Дава́й поговори́м о _________ мечте́. (твой)
6.
Вы зако́нчили свои́ (а не ва́ши) дела́.
Они́ лю́бят своего́ (а не их) учи́теля.
3.
1.
2.
3.
4.
5.
6. Снача́ла
7.
8.
9.
3)
5.
1.
2.
1.
3.
1. Ю́ля спосо́бнее Ната́ши.
2. Ната́ша нежне́е Ю́ли.
3. Ле́то тепле́е
4.
ЗАПОМНИ!
Инжене́ру хорошо́,
до́кторулу́чше.
шофёром хорошо́, я б дете́й лечи́ть пошёл
меня́ нау́чат. лу́чше.
«Здра́вствуйте, де́ти!
Кто у вас бо́лен?
Как живёте?
Доктора́м хорошо́,
а рабо́чим -
я б в рабо́чие пошёл –
пусть меня́ нау́чат.
прие́ду к По́ле. пусть меня́ нау́чат.
Налива́ю в бак бензи́н,
завожу́ пропе́ллер.
«В небеса́, мото́р, вези́, Как живо́тик?»
что́бы пти́цы пе́ли.»
Лётчику хорошо́,
а матро́су –лу́чше. лу́чше.
б в матро́сы пошёл –
меня́ нау́чат. Встава́й! Сдава́йся, ве́тер вью́жный, Иди́! сдава́йся бу́ря скве́рная, -
3. Скажи́!
1. Каки́е профе́ссии описа́л поэ́т Влади́мир Маяко́вский?
2. Что де́лает столя́р?
3. Что черти́т инжене́р?
4. Чем занима́ется врач?
5. Где рабо́тает рабо́чий?
6. Что продаёт конду́ктор? Кому́?
7. Что во́дит шофёр?
8 Что де́лает лётчик?
9. Что собира́ется откры́ть матро́с?
10. Каку́ю
4. Скажи́!
1. Чему́ у́чит э́тот текст?
2. Уме́ешь ли ты чита́ть стихи́?
3. Како́й ва́жный секре́т ты откры́л(а)?
4. Что тако́е «зву́копись»?
5. Прочти́ ещё раз стихотворе́ние Алекса́ндра
(ОТКУ́ДА?)
(За исказивање места.)
(ГДЕ?)
Для выраже́ния принадле́жности.
у стола́.
Во́зле шко́лы росла́ берёза.
Впереди́ меня́ бежа́ла соба́ка.
Вокру́г до́ма росли́ кусты́.
Из-под стола вы́лез кот.
Са́ша спря́тался из-за де́рева.
(предло́ги: у, во́зле, впереди́, позади́, вокру́г, о́коло, из-под, из-за)
Ма́ши. (За исказивање припадности.)
(без предло́га)
(ЧЕЙ?)
Для выраже́ния
(За исказивање поседовања.)
(У КОГО́?)
Для выраже́ния вре́мени
(предло́г у)
(За исказивање датума.) (без предло́га)
(КОГДА́?)
Для выраже́ния вре́мени.
(За исказивање времена.)
(КОТО́РЫЙ ЧАС?) часо́в
(КОГДА́?)
выраже́ния коли́чества.
исказивање
съел два пирожка́.
без) (КАК?)
пода́рок для ма́мы.
(За исказивање објекта према
којем је усмерена радња.) (ДЛЯ КОГО́?/ЧЕГО́?)
(предло́г для)
Для выраже́ния исключе́ния. Все, кро́ме Во́вы, пришли́ во́время.
(За исказивање изузетка.) (предло́г кро́ме) (КРО́МЕ КОГО́?/ЧЕГО́?)
Для выраже́ния отрица́ния.
(За исказивање негације.) (без предло́га)
ЭТО ИНТЕРЕСНО ЗНАТЬ
Роди́тельный
Мужско́й
3. Вставь в текст
жить мечта́л.
Для колле́кц__ снежи́нки
Языко́м я собира́л!
1.
4.
сел на ве́тку берёзы. 5. Учи́тельница
4. Воробе́й сел на ве́тку берёзы. 5. Учи́тельница
вошла́ в класс. Глагол́ы для спра́вок: спусти́ться, взлете́ть,
вы́йти, взять, возвраща́ться.
Глагол́ы для спра́вок: спусти́ться, взлете́ть, вы́йти, взять, возвраща́ться. +
ЗАПОМНИ!
оди́н, (одна́, одно́) + Имени́тельный паде́ж, еди́нственного числа́: час, рубль, мину́тА, секу́ндА
(две), три, четы́ре
два (две), три, четы́ре + Роди́тельный паде́ж, еди́нственного числа́: часА́, рублЯ́,
мину́тЫ, секу́ндЫ
пять, шесть.....два́дцать + Роди́тельный
пять, шесть.....два́дцать + Роди́тельный паде́ж, мно́жественного числа́: часО́В, рублЕ́Й, мину́т, секу́нд
6. Прочита́й числи́тельные с существи́тельными в ну́жном падеже́. r
1, 21, 31, 41, 51
1, 21, 31, 41, 51 час, рубль, мину́та, секу́нда
2, 22, 32, 42, 52
2, 22, 32, 42, 52
3, 23, 33, 43, 53
3, 23, 33, 43, 53
4, 24, 34, 44, 54
4, 24, 34, 44, 54
5, 25, 35, 45, 55
11, 12, 13, 14, 15
11, 12, 13, 14, 15
6, 7, 8, 9, 10
6, 7, 8, 9, 10
16, 17, 18, 19, 20
16, 17, 18, 19, 20
у ресторану. – Како се исказује количина.
Како се пита колико је сати.
су функције датива у реченици.
глагол сове́товать.
се разликују меки, деони меки и
r
Ми́ла: Кака́я краси́вая вещь!
Са́ша:
Ми́ла: А что зна́чит па́лехская?
Ма́ша: Па́лех – э́то дере́вня, где де́лают
Ми́ла:
Са́ша: Сто пятьдеся́т грамм.
Во́ва: Гото́во. Сейча́с всё смеша́ем с расто́пленным шокола́дом и молоко́м и наш шокола́дный крем
гото́в.
Ма́ма Во́вы: Во́ва, к тебе́ пришли́.
Во́ва: Спаси́бо, ма́ма. Кто там, проходи́те, пожа́луйста, на ку́хню.
Ма́ша и Ми́ла: Ма́льчики вам нужна́ по́мощь?
Са́ша: Спаси́бо, но мы уже́ всё пригото́вили са́ми.
Ма́ша: Вот молодцы́! Тогда́, дава́йте, мы вам помо́жем убра́ться.
Во́ва: Что вы! Мы всё сде́лаем са́ми. Проходи́те в ко́мнату. Мы сейча́с.
Ма́ша: Говоря́т, что жела́ние, кото́рое загада́ешь под Но́вый год, обяза́тельно сбу́дется.
Ми́ла: Ну́жно поду́мать, что бы тако́е осо́бенное загада́ть.
Во́ва: Э́то как
Са́ша: Поэ́тому ва́жно,
Ма́ша:
Заходи́(-те), раздева́й-ся(-тесь)!
Проходи́(-те), пожа́луйста!
Прошу́ в ко́мнату!
Прошу́ (про́сим) к столу́.
Угоща́й-ся (-тесь), не стесня́й-ся (-тесь).
Будь(-те) как до́ма.
Ку́шай (-те) на здоро́вье!
Попро́буй(-те)
Бери́ (-те), пожа́луйста,
Положи́ (-те), пожа́луйста,
Переда́й(-те), пожа́луйста
пирожки́, сала́т, ры́бу, мя́со, пиро́г, торт, пиро́жные
СДЕ́ЛАТЬ
–
Во́ва, вот кафе́.
– Ты хо́чешь есть?
– Да, хочу́.
– Дава́й зайдём... Здесь свобо́дно?
– Да пожа́луйста.
– Принеси́те меню́, пожа́луйста.
– Вот, возьми́те.
– Что ты бу́дешь? – Я бу́ду пирожки́ с гриба́ми, компо́т и фру́кты.
– А я пиро́жное и сок.
–
Слу́шаю вас. – Пожа́луйста, два пирожка́ с гриба́ми, пиро́жное, сок и компо́т. У вас есть фру́кты?
– Есть я́блоки...
Ско́лько с нас? – Мину́точку... С вас сто де́сять рубле́й. – Вот пожа́луйста. До свида́ния. – До свида́ния.
Ещё те звёзды не пога́сли, Ещё заря́ сия́ет та, Что озари́ла ми́ру я́сли Новорождённого Христа́.
К.Феофа́нов
Коли́чество выража́ем:
(Количину можемо да изразимо:)
– числи́тельными: два челове́ка, четы́ре
(бројевима:)
наре́чиями:
(прилозима:)
(заменицама:)
мя́гкий знак – ь-м
(меки знак)
раздели́тельный мя́гкий знак – ь-р
(деони меки знак)
раздели́тельный твёрдый знак – ъ
(деони тврди знак)
1. Пи́шется в конце́ и середи́не сло́ва:
(пише се на крају и у средини речи) семь, ма́ленький
2. По́сле согла́сных (после сугласника)
3. Пе́ред согла́сными
(испред сугласника)
4. Пока́зывает
мя́гкость
предше́ствующего зву́ка
(указује на мекоћу претходног сугласника)
1. Пишется в середи́не сло́ва: (пише се у средини речи:)
1. Пи́шется пос́ле приста́вок пе́ред ко́рнем: (пише се после префикса, а испред корена) съе́хать
2. По́сле согла́сных2. По́сле согла́сных
3. Пе́ред гла́сными
(испред вокала)
и, е, ё, ю, я
соловьи́
пье́са
пьёт
но́чью
дере́вья
4. Пока́зывает,
3. Пе́ред гла́сными
(испред вокала)
е, ё, ю, я объе́зд
подьём объявле́ние
1.
1.
2.
3.
3.
4.
5.
1. Скажи́, кото́рый час.
r (Реци, колико је сати.) 11.45; 12.10; 12.00; 15.00; 16.20; 18.30; 22.00.
2. Прочита́й диало́ги.
r (Прочитај дијалоге.) – Скажи́те, пожа́луйста, кото́рый час?
че́тверти во́семь. Но, бою́сь, что мои́
Спаси́бо большо́е.
шесто́го,
4.
r
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7. Когда́ ты отдыха́ешь по́сле
8.
6.
5.
по́сле глаго́лов дать, подари́ть,
Со слова́ми хо́чется, Ма́ше
(нра́вится) та́нцевать. нра́вится.
Со слова́ми хо́лодно, жа́рко, Во́ве бы́ло интере́сно на экску́рсии. ве́село, ску́чно.
Для определе́ния ме́ста. Я
по бе́регу. (За исказивање места) (предло́г по) (ГДЕ?)
Для определе́ния направле́ния. Учени́к подошёл к шко́ле.
(За исказивање правца) (предлог к) (КУДА?)
Для обозначе́ния уче́бного
предме́та. (предлог по)
(За именовање школског предмета)
плыть ( по, тече́ние)
1. приказа́ть (полко́вник) 3. идти́ (по, тропи́нка) 4. приближа́емся (к, о́зеро) 5. подошли́ (к, шко́ла) 6. хо́дит (по, кле́тка) 7. пришла́ (к, брат) 8. подъе́хать (к, ста́нция) 9. ра́дуемся (весна́) 10. е́хал (по, доро́га) 11. отвеча́ть (по,
1. Ма́ша весь день (рисова́ть) иллюстра́ции
презента.)
ска́зкам Пу́шкина. 2. Де́ти (любова́ться)
декора́циями на сце́не. 3. Мы (тренирова́ться) в шко́ле те́нниса. 4. Соро́ки (ворова́ть) блестя́щие предме́ты.
2.
3.
4.
ЋЕШ НАУЧИТИ ДА РАДИШ?
Како се треба понашати у превозу.
– Како обележити место и правац.
– Како се изражава квалитет.
– Како треба поручити карте преко телефона.
– Како се купују карте на благајни.
– Како се понаша на концерту, у позоришту или у биоскопу.
– Како да испричаш о филму, концерту, представи.
– Које су функције акузатива у реченици.
– Како се исправно користе глаголи кретања.
– Какве префиксе имају глаголи кретања у руском језику.
– Са којим се падежима спајају глаголи кретања.
ШТА ЋЕШ ПОНОВИТИ?
– Како замолити пролазнике да покажу пут.
– Како помоћи другоме да стигне до одредишта.
– Шта се може рећи о самом граду.
– Како се мењају глаголи кретања.
– Како се мењају придеви.
– Како се формулише питање.
– Како се препричава
r
r
Ма́ма
ждём их в го́сти.
Ма́ша: Обяза́тельно переда́м.
Во́ва: Ми́ла, вот телефо́н моего́ дру́га.
Во́ва:
Ма́ша: Хорошо́, ма́мочка.
Па́па Ма́ши: Пора́ заходи́ть
Ма́ша, Ми́ла: До свида́ния. Спаси́бо, что проводи́ли.
Ба́бушка: С прие́здом, де́вочки!
Де́душка: Добро́ пожа́ловать к нам в Петербу́рг!
Ма́ша: Деду́ля, бабу́ля, как я по вас
Ма́льчики:
Ма́ша:
Ви́тя:
Ми́ла:
4.
в магазине хлеб и … домо́й (пошёл, пришёл). 6. Когда́ Во́ва … в теа́тр, Ма́ша уже́ была́ там (пошёл, пришёл). 7. Я о́чень хоте́ла уви́деть Петербу́рг и сразу … гуля́ть (пошла́, пришла́). 8. Вы … за́втра ко мне в гости (пойдёте, придёте)? 9.
4. Вставь подходя́щие по смы́слу глаго́лы движе́ния.
r (Употреби тачан глагол у потребном облику. Упиши га уместо тачака.)
Образец: Маша ... в деревню. Маша приехала в деревню..
1. К нам ... гости из Москвы. 2. Ко мне ... подруга и мы вместе ... в кино. 3. Самолёт ... в
аэропорт без опоздания. 4. Спортсмен ... на финиш первым. 5. Птицы ... в гнездо. 6. Папа ... в командировку. 7. Маша ... в школу рано.
5. Вставь подходя́щие
3.
4.
5. Спра́шивать: «Вы выхо́дите на сле́дующей
6. Гро́мко разгова́ривать?
7. Подава́ть де́вочкам ру́ку при вы́ходе из сало́на?
8. Снять ра́нец пе́ред тем, как войти́ в сало́н?
9. Есть в сало́не моро́женое?
10.
спе́реди
(находи́ться там) сле́ва (быть здесь, тут) (находи́ться
1. Прочита́й диало́ги. ВЫ НЕ СКА́ЖЕТЕ? – Скажи́те, пожа́луйста, остано́вка авто́буса здесь?
Нет, здесь нет остано́вки. Остано́вка вон там.
Спаси́бо.
Вы не ска́жете, как нам дое́хать до Большо́го теа́тра?
До Большо́го теа́тра?
1. Как дое́хать до теа́тра.
2. На како́й остано́вке
3.
4. Kaк пройти́ к остано́вке авто́буса.
3. Прочита́йте стихи́.
вокза́ла? иностра́нец: – Прости́те, не по́нял, как вы сказа́ли?
Ма́ша: Кири́лл, на́ша о́чередь подошла́.
Кири́лл: Вот на́ши биле́ты.
Гардеро́бщица: Получи́те ва́ши номерки́, молодо́й челове́к.
Кири́лл: Спаси́бо.
Ви́тя: Дава́йте я куплю́ програ́ммку.
Ми́ла: Отли́чная иде́я. Посмо́трим, кто
Ма́ша:
Ма́ша:
Ми́ла:
Ви́тя:
6.
7.
8.
9.
10.
2. Прочита́й пра́вильно и объясни́, как пра́вильно написа́ть. r (Прочитај правилно и објасни како се тачно пише).
Ма́ша?
1. Большо́й, тру́дно, попа́сть, о́пера, богаты́рь О ? А
3. Дуб, снег, моро́з, лев Б ? П; Г ? К; З ? С; В ? Ф
2. Лукомо́рье, бельэта́ж, богаты́рь, мете́ль Ь-р ? Ь-м
3. В ска́зочной поэ́ме А.С.Пу́шкина «Русла́н
вре́мя сва́дьбы
Избу́шка там на ку́рьих но́жках Стои́т без о́кон,
с ни́ми дяд́ька их морско́й; Там короле́вич мимохо́дом
царя́; Там в облака́х пе́ред наро́дом Колду́н несёт богатыря́; В темни́це там ца́ревна ту́жит,
Там сту́па с Ба́бою Яго́й
Идёт, бредёт сама́ собо́й; Там царь
5. Посмотри́, как А. С. Пу́шкин
2. Замени́ да́нные словосочета́ния существи́тельными
r (Прочитајте дијалог по улогама.)
Кинотеа́тр «Молодёжный».
Я хочу́ заказа́ть биле́ты на 15 часо́в.
Пожа́луйста, есть 1-8 (пе́рвый – восьмо́й)
и 18-21 (восемна́дцатый – два́дцать
пе́рвый) ряды́.
Два биле́та, восьмо́й ряд, пожа́луйста. – Ва́ша фами́лия?
Биле́ты мо́жете получи́ть в 14.30.
слагање/неслагање.
облике имају глаголи
језику.
– Која је сврха локатива.
ШТА ЋЕШ ПОНОВИТИ?
–
треба дати комплимент. – Како се води разговор телефоном.
– Како описати свој стан.
– Како представити своју породицу.
– Како се мењају придеви.
– Како се завршавају именице у инструменталу.
– Како се мењају глаголи кретања.
Разгово́р по телефо́ну
– Алло́! Э́то Ви́тя.
– Да. Кто говори́т?
– Анто́н.
– Кто?
Ма́ша:
Са́ша: Она́ уезжа́ет в конце́ ма́я?
Ма́ша: Да, у её роди́телей
Однокла́ссница Ни́на: Ми́ла – хоро́ший това́рищ,
Однокла́ссник Серёжа:
1.
2.
3. Почему́ Ми́ла сказа́ла
4.
5.
1. Саша опозда́л ... (от, из-за) авто́буса. 2. Ма́льчик задрожа́л ... (от, из-за) страха. 3. Ма́ма пла́кала ... ... (от, из-за) ра́дости. 4.
... (от, из-за) непонима́ния. 5. Друзья́ запрыгали ... (от, из-за) восто́рга. 6.
20
22
25
Переда́йте, пожа́луйста, что я звони́ла.
Обяза́тельно переда́м.
Спаси́бо. До свида́ния.
свида́ния, Ма́ша.
Ни́на?
сестра́ до́ма?
(За исказивање времена) (ГДЕ?)
(предло́ги: над, под, за, ме́жду, пе́ред) Для выраже́ния ка́чества
(За исказивање времена) (КОГДА́?)
Мужско́й род
ста́нет инжене́рОМ. (инжене́р)
И́ра рису́ет карандашО́М. (каранда́ш)
разгова́ривал с учи́телЕМ. (учи́тель)
Ма́льчики ста́нут инжене́рАМИ.
И́ра рису́ет карандашА́МИ
Мы познако́мились с геро́ЯМИ.
Сре́дний род Кусты́ росли́ под о́кнАМИ.
Лес начина́лся за полЯ́МИ.
Же́нский род
Облака́ висе́ли над горА́МИ .
Са́ша:
на здоро́вье.
И́ра: Хоти́те, я покажу́ вам на́шу но́вую кварти́ру.
Друзья́: Коне́чно!
И́ра: Э́то на́ша са́мая больша́я и са́мая све́тлая ко́мната. Здесь у нас бу́дет гости́ная с
телеви́зором и библиоте́кой. Тепе́рь,
Ми́ла:
Ма́ша:
Ми́ла: Сего́дня 18 гра́дусов тепла́.
Са́ша:
1. Кто
2.
3.
4.
5. Что подари́ли друзья́ Во́ве на новосе́лье?
6. Кто показа́л друзья́м но́вую кварти́ру?
7. Ско́лько ко́мнат в но́вой кварти́ре? Каки́е?
8. Во что бу́дут игра́ть де́ти во дворе́?
9. Во что игра́ют взро́слые?
10. Како́е вре́мя го́да? Кака́я пого́да?
11. Куда́ е́дет Са́ша на выходны́е?
12. Кто пое́дет с Са́шей?
3. Прочита́й пра́вильно
1. Да́ча, ро́ща, пи́ща, ту́ча, ча́шка
2.
3.
4. Расскажи,
1.
1.
как сего́дня.
По телеви́зору сказа́ли, что бу́дет 10-12 гра́дусов.
бу́дет 10 гра́дусов, коне́чно, пое́дем.
Е́сли ве́чером то́же бу́дет плоха́я пого́да,
Да, коне́чно.
я, ты, она́ шла я, ты, она́ пошла́
мы, вы, они́ шли мы, вы, они́ пошли́
я, ты, он е́хал я, ты, он пое́хал
я, ты, она́ е́хала я, ты, она пое́хала
мы, вы, они́ е́хали мы, вы, они́ пое́хали
я, ты, он лете́л я, ты, он полете́л
я, ты, она́ лете́ла я, ты, она́ полете́ла
мы, вы,
3.
(За исказивање времена) (КОГДА́?)
(предло́ги: в(во), на, по)
гуля́ли в садУ́. (сад)
3.
r
1.
4.
Sklonénie 1-e 2-e
GRAMMATÜ^ESKIE TABLÜCÀ ÍMÆ SUÅESTVÍTELÝNOE 3-e Rod `énskiò mu`skôò mu`skôò srédniò `énskiò
V imenítelÛnom pade`é edínstvennogo ~islá okán~ivaetsÔ na: - a, - Ô: smrelá, lámna, dàdÔ, PémÔ
tvërdùò i màgkiò soglásnùò: morm, nirô”, denÛ - o, - e: lémo, nôle
soglásnùò s Û na koncé: mù{Û, no~Û, mamÛ, do~Û
I SKLON…NIE
TVÀRDOE SKLON…NIE
voprôs voprôs padé` KTO?mám-Apodrög-A^TO?{kôl-A imenímelÛnùò KOGâ?mám-Àpodrög-I^EGâ?{kôl-À rodímelÛnùò KOMä?mám-Epodrög-E^EMä?{kôl-E dámelÛnùò KOGâ?mám-Upodrög-U^TO?{kôl-U vinímelÛnùò KEM?mám-OÒpodrög-OÒ^EM?{kôl-OÒ mvorímelÛnùò O KâM?o mám-Epodrög-EV ^ÀM?v {kôl-E nredlô`nùò voprôs voprôs padé`
MÂ Ä GKOE SKLON…NIE
KTO?tët -Â ^TO? laboratôri-Â imenímelÛnùò KOGâ?tët -I ^EGâ?laboratôri-I rodímelÛnùò KOMä?tët -E ^EMä?laboratôri-I dámelÛnùò KOGâ?tët -Á ^TO? laboratôri-Á vinímelÛnùò KEM?tët -EÒ ^EM? laboratôri-EÒ mvorímelÛnùò O KOM?o tët -E V ^ÀM?v laboratôri-I nredlô`nùò
MNâ@ESTVENNOE ^ISLâ
TVÀRDOE SKLON…NIE
voprôs voprôs padé` KTO?mám-Àpodrög-I^TO?{kôl-À imenímelÛnùò KOGâ?mám podrög ^EGâ?{kôl rodímelÛnùò KOMä?mám-AMpodrög-AM^EMä?{kôl-AM dámelÛnùò KOGâ?mám podrög ^TO?{kôl-À vinímelÛnùò KEM?mám-AMIpodrög -AMI ^EM?{kôl-AMI mvorímelÛnùò O KOM?o máma-AHpodrög-AH V ^ÀM?v {kôl-AH nredlô`nùò
MÂ Ä GKOE SKLON…NIE
voprôs voprôs padé`
KTO? tët -I ^TO?laboratôri-I imenímelÛnùò KOGâ?tëtÛ ^EGâ?laboratôriÒ rodímelÛnùò KOMä?tët -ÂM ^EMä?laboratôri-ÂM dámelÛnùò KOGâ?tëtÛ ^TO?laboratôri-I vinímelÛnùò KEM?tët -ÂMI^EM?laboratôri-ÂMI mvorímelÛnùò O KOM?o tët -ÂHV ^ÀMv laboratôri-ÂH nredlô`nùò
II SKLON…NIE
EDÜNSTVENNOE ^ISLâ mu`skôò rod
TVÀRDOE SKLON…NIE
voprôs voprôs padé`
KTO?málÛ~ik ^TO? tort imenímelÛnùò KOGâ?málÛ~ik-A^EGâ? tôrt-A rodímelÛnùò KOMä?málÛ~ik-U^EMä?tôrt-U dámelÛnùò KOGâ?málÛ~ik-A^TO? tôrt vinímelÛnùò KEM?málÛ~ik-OM^EM? tôrt-OM mvorímelÛnùò O KOM?o málÛ~ik-EV ^ÀM?v tôrt-E nredlô`nùò
MÂ Ä GKOE SKLON…NIE
voprôs voprôs padé`
KTO?u~ítelÛ ^TO? denÛ imenímelÛnùò KOGâ?u~ítel-Â ^EGâ? dn-Â rodímelÛnùò KOMä?u~ítel-Á ^EMä? dn-Á dámelÛnùò KOGâ?u~ítel-Â ^TO? denÛ vinímelÛnùò KEM?u~ítel-EM^EM? dn-ÀM mvorímelÛnùò O KOM?ob u~ítel-EO ^ÀM? o dn-E nredlô`nùò
MNâ@ESTVENNOE ^ISLâ mu`skôò rod
TVÀRDOE SKLON…NIE
voprôs voprôs padé`
KTO? málÛ~ik-I^TO? tôrt-À imenímelÛnùò KOGâ?málÛ~ik-OV^EGâ? tôrt-OV rodímelÛnùò KOMä?málÛ~ik-AM^EMä? tôrt-AM dámelÛnùò KOGâ?málÛ~ik-OV^TO? tôrt-À vinímelÛnùò KEM?málÛ~ik-AMI^EM? tôrt-AMI mvorímelÛnùò O KOM?o málÛ~ik-AHV ^ÀM? v tôrt-AH nredlô`nùò
GRAMMATÜ^ESKIE TABLÜCÀ MÂ Ä GKOE SKLON…NIE
voprôs voprôs padé`
KTO? u~itel-Â Ä ^TO? dn-I imenímelÛnùò KOGâ?u~itel-…Ò ^EGâ? dn-EÒ rodímelÛnùò
KOMä?u~itel-Â Ä M^EMä? dn-ÂM dámelÛnùò
KOGâ?u~itel-…Ò ^TO? dn-I vinímelÛnùò KEM?u~itel-Â Ä MI^EM? dn-ÂMI mvorímelÛnùò
O KOM?ob u~itel-Â Ä HO ^ÀM? o dn-ÂH nredlô`nùò
II SKLON…NIE EDÜNSTVENNOE ^ISLâ
srédniò rod
TVÀRDOE SKLON…NIE
voprôs padé`
^TO? sel-â àblok-O imenímelÛnùò
^EGâ? sel-É àblok-A rodímelÛnùò
^EMä? sel-ä àblok-U dámelÛnùò
^TO? sel-â àblok-O vinímelÛnùò
^EM? sel-âM àblok-OM mvorímelÛnùò
V ^ÀM? v sel-… v àblok-E nredlô`nùò
MÂ Ä GKOE SKLON…NIE
voprôs padé`
^TO? pôl-E môr-E imenímelÛnùò
^EGâ? pôl-Â môr-Â rodímelÛnùò
^EMä? pôl-Á môr-Á dámelÛnùò
^TO? pôl-E môr-E vinímelÛnùò
^EM? pôl-EM môr-EM mvorímelÛnùò
V ^ÀM? v pôl-E v môr-E nredlô`nùò
MNâ@ESTVENNOE ^ISLâ
srédniò rod
TVÀRDOE SKLON…NIE
voprôs padé`
^TO? sël-A àblok-I imenímelÛnùò
^EGâ? sël àblok rodímelÛnùò
^EMä? sël-AM àblok-AM dámelÛnùò
^TO? sël-A àblok-I vinímelÛnùò
^EM? sël-AMI àblok-AMI mvorímelÛnùò
V ^ÀM? v sël-AH v àblok-AH nredlô`nùò
GRAMMATÜ^ESKIE TABLÜCÀ srédniò rod
voprôs tvërdoe sklôneniemàgkoe sklonéniepadé`
KAKâE? zolot-âE (sôlnce)sín-EE (môre) imenímelÛnùò
KAKâGO? zolot-âGO(sôlnca) sín-EGO (môrÔ) rodímelÛnùò
KAKâMU? zolot-âMU(sôlncu)sín-EMU (môr¥¯) dámelÛnùò
KAKâE? zolot-âE (sôlnce)sín-EE (môre) vinímelÛnùò
KAKÜM? zolot-À Ä M(sôlncem) sín-IM (môrem) mvorímelÛnùò
O KAKâM? o zolot-âM (sôlnce) o sín-EM (môre) nredlô`nùò
`énskiò rod
voprôs tvërdoe sklôneniemàgkoe sklonéniepadé`
KAKÉÂ? bél-AÂ (berëza)osénn-ÂÂ (pésnÔ) imenímelÛnùò
KAKâÒ? bél-OÒ (berëzù)osénn-EÒ (pésni) rodímelÛnùò
KAKâÒ? bél-OÒ (berëze)osénn-EÒ (pésne) dámelÛnùò
KAKäÁ? bél-UÁ (berëzu)osénn-ÁÁ (pésn¥¯) vinímelÛnùò
KAKâÒ? bél-OÒ (berëzoò)osénn-EÒ (pésneò) mvorímelÛnùò
O KAKâÒ? o bél-OÒ(berëze)ob osénn-EÒ (pésne) nredlô`nùò
MNâ@ESTVENNOE ^ISLâ mu`skôò rod
voprôs tvërdoe sklôneniemàgkoe sklonéniepadé`
KAKÜE? sôlne~n-ÀE (dni)létn-IE (do`dí) imenímelÛnùò
KAKÜH? sôlne~n-ÀH (dneò)létn-IH (do`déò) rodímelÛnùò
KAKÜM? sôlne~n-ÀM (dnÔm)létn-IM (do`dàm) dámelÛnùò
KAKÜE? sôlne~n-ÀE (dni)létn-IE (do`dí) vinímelÛnùò
KAKÜMI? sôlne~n-ÀMI (dnÔmi) létn-IMI (do`dàmi) mvorímelÛnùò
O KAKÜH? o sôlne~n-ÀH (dnÔh) o létn-IH (do`dàh) nredlô`nùò
srédniò rod
voprôs tvërdoe sklôneniemàgkoe sklonéniepadé`
KAKÜE? zolot-À Ä E (sôlnca)sín-IE (morà) imenímelÛnùò
KAKÜH? zolot-À Ä H (sôlnc) sín-IH (moréò) rodímelÛnùò
KAKÜM? zolot-À Ä M (sôlncam) sín-IM (moràm) dámelÛnùò
KAKÜE? zolot-À Ä E (sôlnca)sín-IE (morà) vinímelÛnùò
KAKÜM? zolot-À Ä MI (sôlncami) sín-IMI (moràmi) mvorímelÛnùò
O KAKÜH? o zolot-À Ä H (sôlncah) o sín-IH (moràh) nredlô`nùò
`énskiò rod
voprôs tvërdoe sklônenie màgkoe sklonénie padé`
KAKÜE?bél-ÀE(berëzù)osénn-IE(pésni) imenímelÛnùò
KAKÜH?bél-ÀH(berëz) osénn-IH(pésen) rodímelÛnùò
KAKÜM?bél-ÀM(berëzam)osénn-IM(pésnÔm) dámelÛnùò
KAKÜE?bél-ÀE(berëzù)osénn-IE(pésni) vinímelÛnùò
KAKÜMI? bél-ÀMI(berëzami)osénn-IMI (pésnÔmi) mvorímelÛnùò O KAKÜH? o bél-ÀH(berëzah)ob osénn-IH (pésnÔh) nredlô`nùò
SravnítelÛnaÔ stépenÛ (prostáÔ)
ímÔ prilagátelÛnoe naré~ie krasívùò ‡ krasívee krasívo ‡ krasívee udôbnùò‡ udôbnee udôbno ‡ udôbnee vnimátelÛnùò ‡ vnimátelÛnee vnimátelÛno ‡ vnimátelÛnee prilé`nùò ‡ prilé`nee prilé`no ‡ prilé`nee
SravnítelÛnaÔ stépenÛ (slô`naÔ)
ímÔ prilagátelÛnoe naré~ie bôlee krasívùò bôlee krasívo ménee udôbnùò ménee udôbno bôlee vnimátelÛnùò bôlee vnimátelÛno ménee prilé`nùò ménee prilé`no
SravnítelÛnaÔ stépenÛ horô{iò, horo{ô lö~{e plohôò, plôho hö`e vùsôkiò, vùsokô vì{e tônkiò, tônko tônÛ{e dalëkiò, dalekô dálÛ{e dôlgiò, dôlgo dôlÛ{e bolÛ{ôò, mnôgo bôlÛ{e málenÛkiò, málo ménÛ{e
PREVOSHâDNAÂ STÑPENÃ
sílÛnùò sámùò sílÛnùò krasívaÔ sámaÔ krasívaÔ
PREVOSHâDNAÂ STÑPENÃ
sílÛnùò silÛnée vseh krasívaÔ krasívee vseh doro”ôò dorô`e vse”o mílùò ne‚ milée
SKâLÃKO?
ÍMÆ ^ISLÍTELÝNOE KOLÜ^ESTVENNÀE ^ISLÜTELÃNÀE ODÜN málÛ~ik, ODNÉ dévo~ka, ODNâ àbloko
DVA bráta, DVE sestrì
TRI, ^ETÀ Ä RE, PÂTÃ, [ESTÃ, SEMÃ, VâSEMÃ, D…VÂTÃ, D…SÂTÃ
ODÜNNADCATÃ, DVENÉDCATÃ, TRINÉDCATÃ, ^ETÀ Ä RNADCATÃ, PÂTNÉDCATÃ, [ESTNÉDCATÃ, SEMNÉDCATÃ, VOSEMNÉDCATÃ, DEVÂTNÉDCATÃ, DVÉDCATÃ
TRÜDCATÃ
SâROK
PÂTÃDESÂ Ä T, [ESTÃDESÂ Ä T, S…MÃDESÂT, VâSEMÃDESÂT DEVÂNâSTO
STO
PORÂ Ä DKOVÀE ^ISLÜTELÃNÀE KAKâÒ? KAKÉÂ? KAKâE?KAKÜE? Pérvùò denÛPérvaÔ stranicaPérvoe ÔnvaràPérvùe (dni, stranícù, ~ísla) vtorôò vtoráÔ vtorôe vtorìe trétiò trétÛÔ trétÛe trétÛi ~etvërtùò~etvërtaÔ ~etvërtoe~etvërtùe pàtùò pàtaÔ pàtoe pàtùe {estôò {estáÔ {estôe {estìe sedÛmôò sedÛmáÔ sedÛmôe sedÛmìe vosÛmôò vosÛmáÔ vosÛmôe vosÛmìe
devàtùòdevàtaÔ devàtoe devàtùe desàtùò desàtaÔ desàtoe desàtùe odínnadcatùòodínnadcataÔodínnadcatoeodínnadcatùe dvenádcatùòdvenádcataÔdvenádcatoedvenádcatùe trinádcatùòtrinádcataÔtrinádcatoetrinádcatùe ~etìrnadcatùò~etìrnadcataÔ~etìrnadcatoe~etìrnadcatùe pÔtnádcatùòpÔtnádcataÔpÔtnádcatoepÔtnádcatùe {estnádcatùò{estnádcataÔ{estnádcatoe{estnádcatùe semnádcatùòsemnádcataÔsemnádcatoesemnádcatùe vosemnádcatùòvosemnádcataÔvosemnádcatoevosemnádcatùe devÔtnádcatùòdevÔtnádcataÔdevÔtnádcatoedevÔtnádcatùe dvadcátùòdvadcátaÔ dvadcátoedvadcátùe
ÍMÆ ^ISLÍTELÝNOE Sklonenie poràdkovùh ~islítelÛnùh
GRAMMATÜ^ESKIE TABLÜCÀ m. r. sr. r.`. r. mno`estv. ~islo padé` pérv-ÀÒ pérv-OEpérv-AÂ pérv-ÀE imenímelÛnùò pérv-OGO pérv-OÒ pérv-ÀH rodímelÛnùò pérv-OMU pérv-OÒ pérv-ÀM dámelÛnùò
ÍMÆ ^ISLÍTELÝNOE kak I. ili R. pérv-UÁ kak I. ili. R. vinímelÛnùò pérv-ÀM pérv-OÒ pérv-ÀMI mvorímelÛnùò o pérv-OM o pérv-OÒ o pérv-ÀH nredlô`nùò
Sklonenie poràdkovùh ~islítelÛnùh
m. r. sr. r.`. r. mno`estv. ~islo padé` pérv-ÀÒ pérv-OEpérv-AÂ pérv-ÀE imenímelÛnùò pérv-OGO pérv-OÒ pérv-ÀH rodímelÛnùò pérv-OMU pérv-OÒ pérv-ÀM dámelÛnùò
kak I. ili R. pérv-UÁ kak I. ili. R. vinímelÛnùò pérv-ÀM pérv-OÒ pérv-ÀMI mvorímelÛnùò o pérv-OM o pérv-OÒ o pérv-ÀH nredlô`nùò
m. r. sr. r.`. r. mno`estv. ~islo padé` trét-IÒ trétÛ-EtrétÛ-Â trétÛ-I imenímelÛnùò trétÛ-EGO trétÛ-EÒ trétÛ-IH rodímelÛnùò trétÛ-EMU trétÛ-EÒ trétÛ-IM dámelÛnùò kak I. ili R. trétÛ-Á kak I. ili R. vinímelÛnùò trétÛ-IM trétÛ-EÒ trétÛ-IMI mvorímelÛnùò o trétÛ-EMo trétÛ-EÒ o trétÛ-IH nredlô`nùò
ÜmÔ ~islítelÛnoe
odín, (odná, odnô)
m. r. sr. r.`. r. mno`estv. ~islo padé` trét-IÒ trétÛ-EtrétÛ-Â trétÛ-I imenímelÛnùò trétÛ-EGO trétÛ-EÒ trétÛ-IH rodímelÛnùò trétÛ-EMU trétÛ-EÒ trétÛ-IM dámelÛnùò
dva (dve), tri, ~etìre
pÔtÛ, {estÛ... dvádcatÛ
Padé`
ImenítelÛnùò padé`, edínstvennogo ~islá: ~as, rublÛ, minö‚A, seköndA
MESTOIMÉNIE RodítelÛnùò padé`, edínstvennogo ~islá: ~asÉ, rublÂ Ä , minö‚À, seköndÀ
kak I. ili R. trétÛ-Á kak I. ili R. vinímelÛnùò trétÛ-IM trétÛ-EÒ trétÛ-IMI mvorímelÛnùò o trétÛ-EMo trétÛ-EÒ o trétÛ-IH nredlô`nùò
RodítelÛnùò padé`, mnô`estvennogo ~islá: ~asâV, rublÑÒ, minö‚, sekönd
LÜ^NÀE MESTOIME Ä NIÂ Edínstvennoe ~islô
voprôs padé` Ô KTO? imenímelÛnùò menà KOGO? rodímelÛnùò mne KOMU? dámelÛnùò menà KOGO? vinímelÛnùò mnoò KEM? mvorímelÛnùò obô mne O KOM? nredlô`nùò
MESTOIMÉNIE LÜ^NÀE MESTOIME Ä NIÂ
Edínstvennoe ~islô
voprôs padé` Ô KTO? imenímelÛnùò menà KOGO? rodímelÛnùò mne KOMU? dámelÛnùò menà KOGO? vinímelÛnùò mnoò KEM? mvorímelÛnùò obô mne O KOM? nredlô`nùò
voprôs padé` tù KTO? imenímelÛnùò tebà KOGO? rodímelÛnùò tebe KOMU? dámelÛnùò tebà KOGO? vinímelÛnùò toboò KEM? mvorímelÛnùò o tebe O KOM? nredlô`nùò
voprôs padé` tù KTO? imenímelÛnùò tebà KOGO? rodímelÛnùò tebe KOMU? dámelÛnùò
GRAMMATÜ^ESKIE TABLÜCÀ menà KOGO? vinímelÛnùò mnoò KEM? mvorímelÛnùò obô mne O KOM? nredlô`nùò
GRAMMATÜ^ESKIE TABLÜCÀGRAMMATÜ^ESKIE padé` voprôs
imenímelÛnùò KTO?^TO?on oná rodímelÛnùò KOGâ?^EGâ?ego (u negô)eë (u neë) dámelÛnùò KOMä?^EMä?emu (k nemö)eò (k neò) vinímelÛnùò KOGâ?^TO?ego eë mvorímelÛnùò KEM?^EM?im (s nim) éÓ (s neò) nredlô`nùò O KOM?O ^ÀM?o nëm o neò
padé` voprôs
voprôs padé` tù KTO? imenímelÛnùò tebà KOGO? rodímelÛnùò tebe KOMU? dámelÛnùò tebà KOGO? vinímelÛnùò toboò KEM? mvorímelÛnùò o tebe O KOM? nredlô`nùò
padé` voprôs
padé` voprôs
GRAMMATÜ^ESKIE TABLÜCÀ GRAMMATÜ^ESKIE TABLÜCÀ imenímelÛnùò KTO?^TO?on oná rodímelÛnùò KOGâ?^EGâ?ego (u negô)eë (u neë) dámelÛnùò KOMä?^EMä?emu (k nemö)eò (k neò) vinímelÛnùò KOGâ?^TO?ego eë mvorímelÛnùò KEM?^EM?im (s nim) éÓ (s neò) nredlô`nùò O KOM?O ^ÀM?o nëm o neò
Mnô`estvennoe ~islô
imenímelÛnùò KTO?^TO?on oná rodímelÛnùò KOGâ?^EGâ?ego (u negô)eë (u neë) dámelÛnùò KOMä?^EMä?emu (k nemö)eò (k neò) vinímelÛnùò KOGâ?^TO?ego eë mvorímelÛnùò KEM?^EM?im (s nim) éÓ (s neò) nredlô`nùò O KOM?O ^ÀM?o nëm o neò
Mnô`estvennoe ~islô imenímelÛnùò KTO?mù vù oní rodímelÛnùò KOGâ?nas vas ih (u nih) dámelÛnùò KOMä?namvam im (k nim) vinímelÛnùò KOGâ?nas vas ih mvorímelÛnùò KEM?námivámi ími (s ními) nredlô`nùò O KOM?o naso vas o nih
padé` voprôs
padé` voprôs
Mnô`estvennoe ~islô
VOPROSÜTELÃNÀE I OTRICÉTELÃNÀE MESTOIME Ä NIÂ VOPROSÜTELÃNÀE I OTRICÉTELÃNÀE MESTOIME Ä NIÂ VOPROSÜTELÃNÀE I OTRICÉTELÃNÀE MESTOIME Ä NIÂ
NEOPREDEL°NNÀE MESTOIMÑNIÂ
ImenítelÛnùò kto-to ~to-to
RodítelÛnùò kogô-to ~egô-to
DátelÛnùò komö-to ~emö-to
VinítelÛnùò kogô-to ~tô-to
imenímelÛnùò KTO?mù vù oní rodímelÛnùò KOGâ?nas vas ih (u nih) dámelÛnùò KOMä?namvam im (k nim) vinímelÛnùò KOGâ?nas vas ih mvorímelÛnùò KEM?námivámi ími (s ními) nredlô`nùò O KOM?o naso vas o nih mestoiménie voprosítelÛnoeotricátelÛnoevoprosítelÛnoeotricítelÛnoepadé` kto niktô ~to ni~tô imenímelÛnùò kogô nikogô ~egô ni~egô rodímelÛnùò komö nikomö ~emö ni~emö dámelÛnùò kogô nikogô ~to ni~tô vinímelÛnùò kem nikém ~em ni~ém mvorímelÛnùò o kom ni o kom o ~ëm ni o ~ëm nredlô`nùò
TvorítelÛnùò kem-to ~em-to
imenímelÛnùò KTO?mù vù oní rodímelÛnùò KOGâ?nas vas ih (u nih) dámelÛnùò KOMä?namvam im (k nim) vinímelÛnùò KOGâ?nas vas ih mvorímelÛnùò KEM?námivámi ími (s ními) nredlô`nùò O KOM?o naso vas o nih mestoiménie voprosítelÛnoeotricátelÛnoevoprosítelÛnoeotricítelÛnoepadé` kto niktô ~to ni~tô imenímelÛnùò kogô nikogô ~egô ni~egô rodímelÛnùò komö nikomö ~emö ni~emö dámelÛnùò kogô nikogô ~to ni~tô vinímelÛnùò kem nikém ~em ni~ém mvorímelÛnùò o kom ni o kom o ~ëm ni o ~ëm nredlô`nùò
mestoiménie voprosítelÛnoeotricátelÛnoevoprosítelÛnoeotricítelÛnoepadé` kto niktô ~to ni~tô imenímelÛnùò kogô nikogô ~egô ni~egô rodímelÛnùò komö nikomö ~emö ni~emö dámelÛnùò kogô nikogô ~to ni~tô vinímelÛnùò kem nikém ~em ni~ém mvorímelÛnùò o kom ni o kom o ~ëm ni o ~ëm nredlô`nùò
Predlô`nùò o kom-to o ~ëm-to
GRAMMATÜ^ESKIE TABLÜCÀ GRAMMATÜ^ESKIE GLAGÓL I SPRÂ@
…NIE Okon~ániÔ glagôlov v neopredelënnoò fôrme k 1-mu sprÔ`éniÓ otnôsÔtsÔ ko 2-mu sprÔ`éniÓ otnôsÔtsÔ
Vse glagôlù na -etÛ, -atÛ, -otÛ, -utÛ: homémÛ, lemámÛ, kolômÛ, sôhnumÛ, mÔnömÛ,
^islô Edínstv.
Mnô`estv.
1) Vse glagôlù na -itÛ: hodímÛ, nosímÛ, smávimÛ, lovímÛ, krôme glagôlov; brimÛ, smelímÛ, kotôrùe otnôsÔtsÔ k 1-mu sklonéniÓ!
2) 7 glagôlov na -etÛ: smomrémÛ, vídemÛ, nenavídemÛ, mernémÛ, obídemÛ, vermémÛ, zavísemÛ
3) 4 glagôla na -atÛ: der`ámÛ, slì{amÛ, dù{ámÛ,”namÛ.
NastoàÈee vrémÔ
1-e sprÔ`énie
zná-Ó plùv-ö
zná-e{Ûplùv-ë{Û zná-etplùv-ët
zná-em plùv-ëm zná-ete plùv-ëte zná-Ót plùv-öt
Ô
IDTÜ …HATÃ PLÉVATÃ
RISOVÉTÃ
RÉDOVATÃSÂ 2-e sprÔ`énie
zvon-û govor-û zvon-í{Û govor-í{Û zvon-ít govor-ít zvon-ím govor-ím zvon-íte govor-íte zvon-àt govor-àt
ID- ä mù ID - ËM tù ID- Ë[Ã vù ID - ËTE on, oná, onô ID- ËT oní ID - äT
Ô …D- U mù …D - EM tù …D - E[Ã vù …D - ETE on, oná, onô …D- ET oní …D - UT
Ô PLÉVA - Á mù PLÉVA - EM tù PLÉVA - E[Ã vù PLÉVA - ETE on, oná, onô PLÉVA - ET oní PLÉVA - ÁT
Ô
RIS-ä- Á mù RIS-ä - EM tù RIS-ä - E[Ã vù RIS-ä - ETE on, oná, onô RIS-ä - ET oní RIS-ä - ÁT
Ô RÉD-U- Á - SÃmù RÉD-U - EM -SÂ tù RÉD-U - E[Ã- SÂvù RÉD-U - ETE-SÃ on, oná, onô RÉD-U - ET- SÂoní RÉD-U - ÁT - SÂ
GRAMMATÜ^ESKIE TABLÜCÀ GRAMMATÜ^ESKIE PI[ä ‡ NAPISÉL OTVE^ÉÁ ‡ OTVE Ä TIL NAPI[ä OTVE Ä ^U
So~etánie glagôlov re~i s soûzami
SPRÂ@ÑNIE GLAGâLA SLä[ATÃ
povestvovátelÛnaÔ fôrma ‡ skazámÛ + ^TO pobudítelÛnaÔ fôrma ‡ nonrosímÛ + ^TâBÀ; voprosítelÛnaÔ fôrma ‡ snrosímÛ + PO^EMä / KAKâÒ / GDE/KOGDÉ...
SLä[A Á SLä[A‡ EM
POVELÜTELÃNOE
NAKLONÑNIE
SLä[A‡ E[Ã SLä[A‡ ETE SLä[AÒ! SLä[AÒTE!
SLä[A ‡ ET SLä[A‡ ÁT
SPRÂ@ÑNIE GLAGâLA SMOTRETÃ
SMOTR ‡ Á Ä SMâTR ‡ IM SMâTR ‡ I[Ã SMâTR ‡ ITE SMOTRÜ! SMOTRÜTE! SMâTR ‡ IT SMâTR ‡ ÂT
Ä
NARE ^IE SPRÂ@ENIE GLAGâLA ESTÃ
POVELÜTELÃNOE NAKLONÑNIE
Kak? ‡Horo{ô. Plôho. Iná~e. ObÔzátelÛno. Vérno. Gde? ‡ Dôma. ZdesÛ. Vverhö. Vnizö. Kudá? ‡ Domôò. Tudá. Vverh. Vniz. Kogdá? ‡Vna~ále. SegôdnÔ. V~erá. Závtra. Davnô. RánÛ{e. SkôlÛko? ‡ Mnôgo. Málo. V kakôò mére? ‡â~enÛ. Nemnôgo.
EM EDÜM
E[Ã EDÜTE E[Ã! Ñ[ÃTE!
EST EDÂ Ä T
SPRÂ@ÑNIE GLAGâLA PITÃ
Vùra`énie vrémeni PÃÁ PðM
GRAMMATÜ^ESKIE TABLÜCÀ Kakôe ~islô? Kakôgo ~islá?
Pð[à PðTE PEÒ! PÑÒTE!
PðT PÃÁT
PI[ä ‡ NAPISÉL OTVE^ÉÁ ‡ OTVE Ä TIL NAPI[ä OTVE Ä ^U
ponedélÛnik vtôrnik sredá ~etvérg pàtnica subbôta voskresénÛe pérvoe vtorôe trétÛe ~etvërtoe pàtoe {estôe sedÛmôe
So~etánie glagôlov re~i s soûzami povestvovátelÛnaÔ fôrma ‡ skazámÛ + ^TO pobudítelÛnaÔ fôrma ‡ nonrosímÛ + ^TâBÀ; voprosítelÛnaÔ fôrma ‡ snrosímÛ + PO^EMä / KAKâÒ / GDE/KOGDÉ...
Ônvaràv ponedélÛnik vo vtôrnik v srédu v ~etvérg v pàtnicu v subbôtu v voskresénÛe pérvogo vtorôgo trétÛego ~etvërtogo pàtogo {estôgo dvadcatÛ sedÛmogo ávgusta sentÔbrà oktÔbrà noÔbrà dekabrà Ônvarà fevralà fevralà márta aprélÔ máÔ iûnÔ iûlÔ
NARE Ä ^IE
Kak? ‡Horo{ô. Plôho. Iná~e. ObÔzátelÛno. Vérno.
Gde? ‡ Dôma. ZdesÛ. Vverhö. Vnizö. Kudá? ‡ Domôò. Tudá. Vverh. Vniz.
GRAMMATÜ^ESKIE GLAGâLÀ DVI@ÑNIÂ + rodítelÛnùò padé` otve~áÓt na voprôs OTKäDA?
glagôlvoprôspredlôg + padé` vìòti
vìbe`atÛ
otköda? iz + rod.
vìletetÛ s + rod.
vìehatÛ
glagôlvoprôspredlôg + padé` uòtí
otköda? ot kogô? iz + rod. ube`átÛ uletétÛ ot + rod. s uéhatÛ
glagôlvoprôspredlôg + padé` soòtí
otköda? ot kogô? s + rod. sbe`átÛ sletétÛ sÍéhatÛ
GLAGâLÀ DVI@ÑNIÂ + rodítelÛnùò padé` otve~áÓt na voprôs KUDÉ?
GRAMMATÜ^ESKIE TABLÜCÀ glagôlvoprôspredlôg + padé` doòtí
köda? do + rod. dobe`átÛ doletétÛ doéhatÛ
PI[ä ‡ NAPISÉL OTVE^ÉÁ ‡ OTVE Ä TIL NAPI[ä OTVE Ä ^U
So~etánie glagôlov re~i s soûzami
GLAGâLÀ DVI@ÑNIÂ + vinítelÛnùò padé` otve~áÓt na voprôs KUDÉ?
povestvovátelÛnaÔ fôrma ‡ skazámÛ + ^TO pobudítelÛnaÔ fôrma ‡ nonrosímÛ + ^TâBÀ; voprosítelÛnaÔ fôrma ‡ snrosímÛ + PO^EMä / KAKâÒ / GDE/KOGDÉ
glagôlvoprôspredlôg + padé` uòtí
ube`átÛ uletétÛ uéhatÛ
köda? v + vin. na
glagôlvoprôspredlôg + padé` priòtí
köda? v + vin. na pribe`átÛ priletétÛ priéhatÛ
NARE Ä ^IE
Kak? ‡Horo{ô. Plôho. Iná~e. ObÔzátelÛno. Vérno. Gde? ‡ Dôma. ZdesÛ. Vverhö. Vnizö. Kudá? ‡ Domôò. Tudá. Vverh. Vniz. Kogdá? ‡Vna~ále. SegôdnÔ. V~erá. Závtra. Davnô. RánÛ{e. SkôlÛko? ‡ Mnôgo. Málo. V kakôò mére? ‡â~enÛ. Nemnôgo.
Vùra`énie vrémeni
Kudá? ‡ Domôò. Tudá. Vverh. Vniz. Kogdá? ‡Vna~ále. SegôdnÔ. V~erá. Závtra. Davnô. RánÛ{e. SkôlÛko? ‡ Mnôgo. Málo. V kakôò mére? ‡â~enÛ. Nemnôgo.
Vùra`énie vrémeni Kakôe ~islô?
ponedélÛnik
vtôrnik sredá ~etvérg pàtnica subbôta voskresénÛe
pérvoe vtorôe trétÛe ~etvërtoe pàtoe {estôe sedÛmôe
fevralà márta aprélÔ máÔ iûnÔ iûlÔ
Kakôgo ~islá?
Ônvaràv ponedélÛnik vo vtôrnik v srédu v ~etvérg v pàtnicu v subbôtu v voskresénÛe pérvogo
vtorôgo trétÛego ~etvërtogo pàtogo {estôgo dvadcatÛ sedÛmogo
GRAMMATÜ^ESKIE TABLÜCÀ ávgusta sentÔbrà oktÔbrà noÔbrà dekabrà Ônvarà fevralà
VA@NIJI GRAMATI^KI TERMINI U UYBENIKU ÜmÔ suçestvítelÛnoe
ÜmÔ prilagátelÛnoe
ÜmÔ ~islítelÛnoe
Glagôl
Mestoiménie
Predlo`énie
Imenica
Pridev
Broj
Glagol
Zamenica
Re~enica
Sklonénie Promena
Edínstvennoe ~islô
Mnô`estvennoe ~islô
Jednina
Mno`ina
Mu`skôò rod Mu{ki rod
@énskiò rod @enski rod
Srédniò rod
Sredwi rod
ImenítelÛnùò padé` Nominativ
RodítelÛnùò padé` Genitiv
DátelÛnùò padé` Dativ
VinítelÛnùò padé` Akuzativ
TvorítelÛnùò padé` Instrumental
Predlô`nùò padé` Lokativ
SprÔ`énie glagôlov Promena glagola
Nastoàçee vrémÔ
Pro{éd{ee vrémÔ
Böduçee vrémÔ
PovelítelÛnoe naklonénie
Sada{we vreme
Pro{lo vreme
Budu}e vreme
Zanovedni na~in
А актёр – глумац антра́кт – пауза ассорти́ – мешано аудито́рия – слушаоница
Б на́бережная – кеј
набира́ться ума́-ра́зума – постати
намота́ть на ус – запамтити
напра́вить – усмерити непреме́нно – обавезно
наря́женный – украшен
настоя́щий – прави
нелётная пого́да – невреме неудо́бно – незгодно
нефть – нафта
новосе́лье – усељење
номеро́к – жетон О
обижа́ть – вређати
обраще́ние – апел
обслу́живающий персона́л – особље обустро́ить двор – уредити двориште
обуче́ние – обука
обяза́тельно – обавезно
окро́шка – хладна чорба
осмо́тр – преглед основополо́жник – зачетник отбо́рочный тур – кастинг отзы́вчивый – спреман да помогне отлича́ться – одликовати се
передвижно́й – покретни
перее́зд – селидба
периоди́ческая систе́ма элеме́нтов –
периодни систем елемената
пили́ть – тестерисати
плато́к – марама
пло́тник – дрводеља
побыва́ть –посетити
подгото́вка – припрема
подчёркивать – наглашавати
позабо́титься – побринути се
позвоно́чник – кичма
пока́з мод – модна ревија
покори́ть – освојити
полёт – лет
положи́ться – ослонити се
поло́ска –пруга; в поло́ску – на пруге
поочерёдно – наизменично
попа́сть – посетити
поса́дка – укрцавање
поступи́ть – уписати
представле́ние – представа
привокза́льная пло́щадь – трг испред
железничке станице
приземли́ться – слетети
приключе́нческий
TEMATÜ^ESKIE GRäPPÀ ŸSLOVÉRNÀHŸ SLOV TEMATÜ^ESKIE GRäPPÀ «SLOVÉRNÀHŸ SLOV [kôla i obrazovánie akkurátnùò, anglíòskiò, ankéta, arifmétika, attestát, auditôriÔ, barabán, beséda, bibliotéka, variánt, gröppa, de`örnùò, disciplína, dnevník, `urnál, zavéduÓÈiò, informátika, kabinét, kaníkulù, karandá{, karantín, kollektív, komíssiÔ kommentáriò, konspékt, kontrôlÛnaÔ, lágerÛ, linéòka, matemátika, na dnÔh, na dom, naizöstÛ, na pámÔtÛ, na sôvestÛ, obrazovánie, océnka, penál, pisÛmô, plastilín, portfélÛ, predmét, risönok, rösskiò, sekretárÛ, tábelÛ, tetrádÛ, továriÈ, fizkulÛtöra, horeográfiÔ, cífrù, ~ernovík, ~istopisánie, Ìkzámen
^ísla pérvoe, vtorôe, trétÛe, ~etvërtoe, pütoe, {estôe, sedÛmôe, vosÛmôe, devütoe, desütoe, odínnadcatoe, dvenádcatoe, trinádcatoe, ~etìrnadcatoe, pÔtnádcatoe, {estnádcatoe,
semnádcatoe, vosemnádcatoe, devÔtnádcatoe, dvadcátoe, dvádcatÛ pérvoe, tridcátoe
MésÔcù ÔnvárÛ, fevrálÛ, mart, aprélÛ, maò, iûnÛ, iûlÛ, ávgust, sentübrÛ, oktübrÛ, noübrÛ, dekábrÛ
Dni nedéli ponedélÛnik, vtôrnik, sredá, ~etvérg, pütnica, subbôta, voskresénÛe
Posöda
blûdce, vílka, grafín, kastrûlÔ, korìto, kofevárka, koféònik, kofemôlka, lô`ka, mÔsoröbka, no`, podnôs, salfétka, skovorodá, sokovù`imálka, stakán, tarélka, ~áònik, ~á{ka
Odé`da i ôbuvÛ berét, plaÈ, {arf, bosonô`ki, sandálii, botínki, sapogí,
brûki, töfli, válenki, svíter, váre`ki, tápo~ki, gálstuk, furá`ka, gôlÛfù, {ápo~ka, `akét, noskí, kapÓ{ôn, kolgôtki, kombinezôn, kostûm, kosìnka, kôfta, palÛtô, per~átki
ÂvléniÔ prirôdù véter, vihrÛ, vostôk, vÛûga, do`dÛ, zabréz`itÛ, zámorozki, zemletrÔsénie, ízmorosÛ (mélkiò do`dÛ), ízmorozÛ (íneò), kométa, lívenÛ, mgla, metélÛ, mésÔc, morôz, morosít, ogônÛ, osádki, ôttepelÛ, pogôda, ráduga, rosá, séver, sévero-vostôk, snegopád, sömerki, tumán
Dom i obstanôvka
aba`ör, ádres, akvárium, anténna, alléÔ, bÓrô, vánna, ventilütor, gazôn, gostínaÔ, diván, `alÓzí, závtrak, zanavéski, kalendárÛ, komôd, karníz, kvartál, kvartíra, kovër, kômnata, koridôr, léstnica, lûstra, matrás i matrác, palisádnik, parkét, períla, pianíno, pododeülÛnik, podokônnik, rozétka, sekretér, skátertÛ, terrása,
foòé, holodílÛnik, {ifonÛér, {kaf, üÈik
Ptícù áist, vorobéò, vorôna, gôlubÛ, grif dütel, `ávoronok, `ar-ptíca, `urávlÛ. kanaréòka, kakadö, kukö{ka, kuropátka, lásto~ka, lébedÛ, orël, pavlín, pelikán, petöh, popugáò, sová, sôòka, solovéò, skvoréc, snegírÛ, téterev, fazán, fílin, flamíngo, cáplÔ, cùplüta, ~áòka,
@ivôtnùe barán, begemôt, bélka, verblûd, vol~ônok, gippopotám, dikobráz, enôt
`erebënok, záÔc, zubr, kabán, kozël, koòôt, korôva, kosölÔ, krôlik, leopárd, lisíca, losÛ, lô{adÛ, mor`, medvédÛ, nosorôg, obezÛüna, ovcá, olénÛ, orangutáng, peséc, porosënok, rùsÛ, serná, sobáka, sôbolÛ, telënok, tigr, tÓlénÛ, utkonôs, {akál
âvoÈi i fröktù
abrikôs, apelÛsín, arböz, bakla`án, berëza, gorôh, `ëludÛ, zemlÔníka, izûm, in`ír, kaba~kí, kalína, kapösta, kartôfelÛ, klubníka, klûkva, krù`ôvnik, kukuröza, limôn, malína, mandarín, mo``evélÛnik, morkôvÛ, oguréc, opüta, oréh osína, páporotnik, pérec, petrö{ka, plÓÈ, podosínovik, pomidôr, rasténie, révenÛ, rÔbína, selÛderéò, smorôdina, trostník, fasôlÛ, cukátù, ~ertopolôh, ~esnôk, {ampinÛôn, {ipôvnik, ÈavélÛ, übloko
@eleznodorô`nùò tránsport bagá`, bilét, bufét, vagôn, vokzál, dispét~er, kássa, kassír, kondöktor, kontrolër, kupé, ma{iníst, parovôz, passa`ír, perrôn, provodník, raspisánie, sakvoü`, správo~naÔ, teplovôz, {lagbáum, Ìlektrí~ka
AvtomobílÛnùò tránsport aváriÔ, avtogônki, avtokrôss, avtotrassa, asfalÛt, bezopásnostÛ, bordûr, bulÛdôzer, velosipéd, dorôga, kabína, kanístra, katastrôfa, kilométr, kolesô, kolônna, magistrálÛ, milíciÔ, opásnostÛ, otÛézd, pedálÛ, passa`ír, perekrëstok, perehôd, priéz`iò, proféssiÔ, pute{éstvie, remônt, tonnélÛ i tunnélÛ, tramváò, trássa, trolléòbus, {ossé, {ofër, Ìkskavátor, ÌkskörsiÔ
Prof. dr Qudmila Popovi}, Jelena Gini} DRU@BA NA^INAETSÂ S ULÀBKI • Ruski jezik za 6. razred osnovne {kole • Drugi strani jezik ‡ ~etvrta godina u~ewa • Drugo izdawe, 2006. godina. Izdava~: zavod za uybenike i nastavna sredstva Beograd • Obili}ev venac 5 • www.zavod.co.yu • Likovni urednik: Aida Spasi} • Ilustracije: Miomir Tomi} • Dizajn: Neboj{a Dolova~ki • Kompjuterska priprema: Linea Art • Lektor: Marina Petkovi} • Korektor: zorica Gruji~i} • Grafi~ki urednik: Gradimir Draga{evi} • Obim 19 {tamparskih tabaka • Format: 205 x 265 mm • Rukopis predat u {tampu decembra 2005. godine • [tampawe zavr{eno januara 2006. godine • [tampa êKolor Presß, Lapovo
VA@NIJI NASTAVNI IZRAZI U UYBENIKU 1) Vìberi právilÛnùò otvét.
2) Vìpi{i v odín stôlbik.
3) Vìu~i stihotvorénie naizöstÛ.
4) VstavÛ v predlo`éniÔ
slôvo v nö`nom pade`é.
5) Daò právilÛnùò otvét.
6) Daváò poigráem!
7) Dopôlni predlo`éniÔ.
8) Dopôlni predlo`éniÔ, ~tôbù polu~ílsÔ rasskáz.
9) Zapômni!
10) IspôlÛzuò vìu~ennùe slová i vùra`éniÔ.
11) Kto mog skazátÛ ½èti slová?
12) Kto skazál ½èti slová?
13) Napi{í právilÛno slovoso~etániÔ.
14) Narisöò fonetí~eskie shémù ½ètih slov.
15) Obratí vnimánie!
16) Opi{í, ~to tù vídi{Û na fotográfiÔh.
17) Opredelí padé` suçestvítelÛnùh.
18) Opredelí fönkci¥¯.
19) OtvétÛ na voprôsù.
20) Otgadáò zagádku.
21) Pi{í vsegdá, kak slì{i{Û.
22) Pí{em právilÛno bukvoso~etániÔ.
23) Podberí slôvo.
24) Podpi{í kartínki, ispôlÛzuÔ zvukovìe shémù.
25) Podömaò, kak napisátÛ.
26) Posmotrí na risönok i daò otvét.
27) Prodôl`i spísok po obrazcö.
28) Proiznosí právilÛno predlo`éniÔ.
29) Pro~itáò vnimátelÛno stihí.
30) Pro~itáò právilÛno.
31) Pro~itáòte dialôgi v lícah.
32) Razu~íte pésenku i spôòte hôrom.
33) RasstávÛ predlo`éniÔ v nö`nom poràdke.
34) SvÔ`í právilÛno ~ásti predlo`éniÔ.
35) Smôtrim, slö{aem, otve~áem.
36) SostávÛ predlo`éniÔ.
37) SostávÛ predlo`éniÔ po risönkam.
38) ^to zame~áe{Û?
39) Spi{í, vstavlàÔ podhodàçie po smìslu slová.
40) Spi{í slová v takôm poràdke.
41) Spi{í tekst.
42) Sravní.
Изабери исправан одговор.
Препиши у један стубац.
Научи песму напамет.
Уметни у реченицу неопходан
падежни облик речи.
Одговори исправно.
Хајде да се играмо!
Допиши реченице.
Допиши реченице да добијеш причу.
Запамти!
Употреби научене речи и изразе.
Коме могу припадати ове речи?
Ко је рекао ове речи?
Напиши исправно спојеве речи.
Нацртај фонетске шеме ових речи.
Обрати пажњу!
Опиши оно што видиш на фотографијама.
Одреди падеже именица.
Одреди функцију.
Одговори на питања.
Одгонетни загонетку.
Пиши увек као што чујеш.
Пишемо исправно словне групе.
Пронађи неопходну реч.
Потпиши слике користећи звучне шеме.
Размисли како да напишеш.
Погледај слику и одговори.
Настави списак према обрасцу.
Изговарај исправно реченице.
Прочитај пажљиво песму.
Прочитај исправно.
Прочитајте дијалоге по улогама.
Научите песмицу и отпевајте је заједно.
Поређај реченице потребним редоследом.
Повежи исправно делове реченица.
Гледамо, слушамо, одговарамо.
Састави реченице.
Састави реченице према сликама.
Шта примећујеш?
Препиши додајући речи са одговарајућим
значењем.
Препиши речи овим редоследом.
Препиши текст.
Упореди.
Корице Бранко Жужић
Илустрације Милена Лакићевић
Дизајн Небојша Доловачки
Графички уредник Слађана Манојловић Коректор Људмила Поповић Фотографије Diomedia Архива Завода