Географија за 8. разред основне школе

БУБАЛО-Живковић, Милка, 1971Географија 8 : уџбеник за осми разред основне школе / Милка

Драгица Гатарић ; [фотографије Милкa Бубало Живковић

Београд : Завод за уџбенике, 2024 (Београд : Дунав). - 183 стр. : илустр. ; 27 cm

Тираж 3.500. - Библиографија: стр. 182-183.

ISBN 978-86-17-21102-6

1. Гатарић, Драгица Р., 1975- [autor] [fotograf]

COBISS.SR-ID 150113545

Предговор

Садржај

Југоисточна Европа је географски и политички појам који обухвата следеће државе: Србију, Албанију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Грчку, Северну Македонију, Румунију,

Хрватску и Црну Гору. На територији Југоисточне Европе је и један део Турске с европским делом Истанбула.

Овај, од давнина насељени простор одликује богата и бурна историја.

Крајем осамдесетих година 20. века у Руму-

25. јуна 1991. године. На простору Босне и Херцеговине одвијао се грађански рат од 1992. године до Дејтонског споразума (склопљен у новембру у Дејтону, САД, а званично потписан 14. 12. 1995. у Паризу), на основу којег је Босна и Херцеговина подељена на два ентитета: Републику Српску и Федерацију

једна држава. Црна Гора је иступила на основу референдума

стабилност региона, као и на његову економију. Данашњи ниво економског развоја и стандард

становништва у извесној мери последица су и наведених дешавања у овом делу Европе.

међународних

нација (UN), Светске банке (WB), Међународног монетарног фонда (MMF), Организације УН за индустријски развој (UNIDO), Организације УН за образовање и културу (UNESCO), Међународне организације рада (ILO), Светске здравствене организације (WHO), Организације УН за храну и пољопривреду (FAO), Светске метеоролошке организације (WMO), као и других.

творевина, такозвана Независна Држава Хрватска. Током 1990.

нова власт у Хрватској променила је назив јези-

ка (уместо хрватско-српског уведен је хрватски),

тражила је издвајање из Југославије, из званич-

не употребе је избацила ћирилицу, наоружавала је паравојне јединице итд. Та дешавања, а посеб-

но промена Устава Хрватске крајем 1990. године,

по коме је Србима одузет статус сувереног (конститутивног) народа, затим отпуштање са посла и све веће узнемиравање, главни су разлози који током 1990. доводе до територијалног ор -

ганизовања Срба. У децембру исте године формирана је Српска аутономна област Крајина (од 19. 12. 1991. Република Српска Крајина). Први сукоб је избио крајем марта 1991. године, а рат је завршен почетком августа

географског простора?

једне земље или

Значење речи „Срби”

Назив наше државе је настао од доминантног народа који насељава њен простор,

то су Срби. До данашњих дана није, са

сигурношћу, одгонетнуто порекло речи „Срби”. Има

речи „Серим”, што значи „народ”. Српска држава Кључни појмови: географски положај, балканска, средњоевропска,

на порекло од Сармата, народа који

некад насељаваo ове просторе. Има и

положај.

делу северне полулопте. Простире се између 18°49’ и 23°00’ ИГД и 41°53’ и 46°11’ СГШ.

Паралела од 45° СГШ пролази јужним делом

Војводине, кроз град Руму у Срему и ју-

жним делом Баната. Према томе, Србија је

већим делом на јужној половини северне хемисфере, а мањим делом

Северним

Од друмских саобраћајница важан је Коридор 10. Један његов крак долази из Будимпеште, а други из Загреба. Састају се у Београду. Коридор је трасиран до Ниша, а потом се по-

овом виду саобраћаја, одвија се

на линији Будимпешта–Београд–

Солун.

Културно-географски положај

није најповољнији јер се Србија

налази између истока и запада, између култура које су се кроз

историју различито развијале.

На таквом месту, Србија је

успела да изгради и кроз векове развија свој културни идентитет. На северни део Србије

део Србије.

Све су то важне одлике наше зе-

које су

и лоше стране кроз веко-

Србија се налази на утабаној стази великих сила којe су те -

да прошире своја царства

тадашње Југославије и њених суседа били добри,

Какве границе могу бити? Каквих граница Србија нема? Ако посматрате историјска дешавања на

простору Србије, које су границе најстарије, а које најмлађе?

Основна обележја државе су: њена територија, становништво које насељава тај простор и власт. Поред тога, веома битна обележја државе су и њена застава, грб и химна.

Границе државе

Србија се простире на површини од 88.499 km 2 . То је површина Републике Србије настала након отцепљења

Црне Горе 2006. године. Србија се граничи

на језерима пружа се према

Румунији и Босни и Херцеговини.

су депопулацијски, посебно према Бугарској, Румунији и Северној Македонији. Та подручја одликује изразито

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ

ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

4. ТЕКТОНСКИ ПРОЦЕСИ НА ПРОСТОРУ СРБИЈЕ

5. СЕИЗМИЗАМ СРБИЈЕ

6. ТЕКТОНСКИ ОБЛИЦИ РЕЉЕФА

7. ПАДИНСКИ ПРОЦЕСИ

8. РЕЉЕФ НАСТАО УСЛЕД РАДА ВОДА

9. КРАШКИ ПРОЦЕСИ

10. РЕЉЕФ НАСТАО УСЛЕД РАДА ЛЕДА И ВЕТРА

11. УЗАЈАМНИ ОДНОС ЧОВЕКА И РЕЉЕФА

12. КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ

13. КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ

14. КЛИМАТСКЕ ОБЛАСТИ У СРБИЈИ

15. ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ СРБИЈЕ

16. МИНЕРАЛНЕ

17. РЕКЕ СРБИЈЕ

18. ЈЕЗЕРА СРБИЈЕ

19. ЗЕМЉИШТА НА ПРОСТОРУ

20. РАСПРОСТРАЊЕНОСТ БИЉНОГ И ЖИВОТИЊСКОГ СВЕТА

21. ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА, ВОДЕ И ЗЕМЉИШТА

22. ПРИРОДНЕ НЕПОГОДЕ

литосферних плоча је утицао на стварање рељефа наше

обликовани под дејством егзогених сила, јесу морфоструктуре.

континенталних размера (мегаморфоструктуре), али и знатно мање, појединачни облици (микроморфоструктуре), као на пример речне долине формиране дуж раседа. Рељеф настао услед херцинске орогенезе

Пре око 530 милиона година нашу земљу и њене суседе прекривао је океан – Тетис.

периоду од око 390 милиона година до пре око 250 милиона година, дошло је до покрета, такозванe херцинскe

тектонске

бирањем, настале су и планине источно од

Српско-македонске масе – Карпатско-бал -

канске. Алпска орогенеза је из основе изме-

нила планету, тако да су велике промене

настале и на подручју наше земље. Прили -

ком тектонских покрета дошло је до изди -

зања крупних структура, набраних планина, Динарида, Шарских и Карпатско-балканских планина, али и до преобликовања ра-

патско-балканске

образовали су се венци, а на простору старијих планина (Српско-македонска маса) долазило је до раседања и разламања. Дуж раседа се спуштало тло и формирале су се котлине, или се тло издизало и формирале су се планине. Панонски басен Северно од Српско-македонске масе спуштено је копно

Метохије, а она су опет имала везу са Егејским морем. Захваљујући Панонском мору

имамо басене угља јужно од Саве и Дунава, у ободу Панонског басена (Колубарски, Костолачки, Алексиначки), али и у котлинама на Косову и Метохији. У исто време када се

формирао Панонски басен на северу, фор-

миран је Понтијски басен у источном делу

наше земље, у коме се данас налази Влашка

низија (Мезијска или Понтијска).

Вулканска активност

Од најстаријег

шест

СЕИЗМИЗАМ СРБИЈЕ

Како се зове место у Земљи где настаје земљотрес, а како место на површини Земље изнад места настанка земљотреса? Које су скале за одређивање јачине земљотреса?

Настанак и подела земљотреса

Земљотреси, потреси или трусеви, нагли су, изненадни и краткотрајни покрети слојева

Земљине коре. Најчешће су изазвани унутрашњим силама. Земљотреси могу настати

путем.

Природним путем потресе углавном изазивају активни

Кључни појмови: земљотреси, сеизмограф, природни земљотреси, вештачки земљотреси

– Копаоничка,

– Рудничка,

– Крупањска, – Маљенска, – Лазаревачка, – Свилајначка, – Голубачка, – Краљевачка, – Урошевачко-гњиланска и – Врањска.

Највећи број ових трусних

Голубац 5,0 1874. Свилајнац 5,8 1893.

Урошевац 5,7 1921.

Лазаревац 6,1 1922.

6,0 1927.

5,8 1980.

о земљотресима. Године 1906. Филозофски факултет Универзитета у Београду

Сеизмолошког завода. Први сеизмографи су инсталирани 1909. године, а у јуну 1910. године на инструментима су регистровани први земљотреси. Све до 1980. године кориштени су механички инструменти за регистровање земљотреса. Данас Завод аутоматски прикупља податке са 24 сеизмолошке станице: Београд, Барје–Лесковац, Ђердап–Кладово, Селова–Куршумлија, Бајина Башта – Лазићи, Фрушка гора, Свилајнац, Дивчибаре, Гружа, Сјеница, Бор, Завој–Пирот, Трудељ, Ивањица, Текериш–Шабац, Кучево–Буковска, Бован – Сокобања, Босилеград,

Сеизмолошке станице у Србији

је истовремено и систем за чување података. Поред тога у реалном времену се размењују подаци са 37 сеизмолошких станица из земаља у

окружењу и шире – Албанија, Аустрија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Грчка, Црна Гора, Хрватска, Мађарска, Северна Македонија, Румунија, Словачка и Словенија.

SJ_Subotica

SJ_Bosilegrad

Амплитуде

земљотреса. Земљотреси слабе јачине су готово стално присутни. Такви земљотреси се не осете свугде на простору

земље, што показују и сеизмограми за Суботицу, на дан 15. априла 2020. године. На овај начин можемо стално у протеклих десет дана пратити подрхтавања земљишта, као и присуство потреса у Републици Србији на сајту Републичког сеизмолошког завода: http://www.seismo.gov.rs/Seizmogrami.htm.

Непознате речи Сеизмолози – стручњаци

се често среће појам Мезијска или Понтијска низија).

Панонска низија се простире између Алпа, Карпата и Динарида. Она захвата делове

Аустрије, Словачке, Украјине, Румуније, Србије, Хрватске, Словеније и Мађарске.

Дно Панонског басена, у којем је настала

Панонска низија, лежи највећим

пре

Планинско-котлински рељеф Србије чине: – Динариди, – Вардарска зона, – Српско-македонска маса и – Карпатско-балкански лук.

се

североисток–југозапад. Овај планински венац је подељен између Србије, Албаније и Црне Горе. На југоистоку су

Динариди се налазе у југозападном делу Србије. У Динарском систему планине се пружају у правцу северозапад–југоисток. Издвајају се Старовлашке, Проклетијске и Шарске планине. Најзначајније Старовлашке планине су: Тара, Златибор, Златар, Голија, Јавор и др. Највиша је планина Голија (Јанков камен 1.833 m). На том подручју је и највиша висораван у Европи –Пештер. Ка југоистоку су

врх Шар-планине (Титов врх 2.748 m) налази се на територији Северне Македоније.

Котлине на простору Динарске планинско-котлинске зоне су: Сјеничка, Пријепољска, Прибојска, Ивањичка и друге.

географској карти пронађите групе планина, као и појединачне планине и котлине.

Вардарска зона обухвата следеће групе планина: Копаоничке, Шумадијске и Ваљевско-подрињске (Јадарски блок). У Копаоничке планине спадају: Копаоник, Гоч, Жељин, Столови, Рогозна, Јелица и друге. Код Шумадијских планина истиче се Шумадијска греда, која почиње од Калемегданског рта. На тој греди су

западне стране Јухор и крагујевачки Црни

врх. На северу су Вршачке планине, које такође припадају Српско-македонској маси.

Долине Јужне и Велике Мораве су композитне. Композитност ових долина се огледа у смени котлина и клисура. Веће котлине

су: Врањска, Лесковачка, Нишко-алексиначка, Горњевеликоморавска

Крш,

крш,

Јован, Озрен, Девица, Тупижница, Сврљишке планине, Сува планина и Стара планина. Највиши врх Карпатско-балканског лука је Миџор на Старој планини (2.169 m). Између планинских узвишења

Вулканске планине у Србији

Планине настале приликом вулканске ак -

тивности налазе се широм наше земље. У

Шумадији је јака вулканска активност била

на Руднику, Авали, Космају, Котленику. У

западној Србији, у Подрињу код Љубовије, било је вулканске активности, као и код Но-

вог Пазара. У јужној Србији, Рогозна, затим

Звечан, Мркоњски вис и Велетин на Косову и Метохији, потом Радан планина, као

и код Врања Облик и Грот, остаци су нека -

дашње вулканске активности. Некадашње

вулканске купе налазе се

рељефа?

Егзогени процеси се одвијају на површини

Земље или у горњим слојевима Земљине

коре. Изазвани су различитим агенсима и у њих спадају: падински, крашки, флувијални, глацијални и еолски.

Падински процеси

Падински

после топљења снега. Клизишта у нашој

земљи су претежно малих димензија, ис -

под једног хектара, док су врло ретка она

преко 100 хектара. На простору Панонске

низије клизишта су веома ретка, јер нема

геолошких и рељефних предиспозиција

за њих. Спорадично се јављају са источ -

не стране Тителског брега и са северне и источне стране Фрушке горе. Клизишта су најчешћа у перипанонском и планинско-

том периоду, а посебно током маја излучи се и највећа количина падавина, што је и главни разлог активирања више клизишта. Клизишта се јављају након земљотреса. У Мионици 1998. године појавило се

излучивања

Дунаву, затим Умка и Дубоко на Сави, потом Мрамор и Свети

речне терасе, клисуре, кањони, мртваје, спрудови, аде, алувијалне равни, плавине

Шта је речно корито, а шта речна долина? терасе, а млађе су на 60 m, 30 m и 10 m. Терасе указују на

Клисуре

Голубачка

Госпођин

Казан

Сипска

сужења, а у стенама мање отпорности настају проширења.

У Србији су значајне и друге клисуре: – Руговска клисура (на Пећкој Бистрици), – Овчарско-кабларска клисура (на Западној Морави),

– Горњачка клисура (на Млави),

– Клисура Трешњице,

– Качаничка клисура (на Лепенцу),

– Грделичка клисура (на Јужној Морави),

– Бованска клисура (на Сокобањској Моравици),

– Кончуљска клисура (на Биначкој Морави),

– Сталаћка клисура (на Јужној Морави),

– Багрданска клисура (на Великој Морави),

– клисура Сврљишког Тимока, – Сићевачка клисура (на Нишави) и бројне друге.

Знатно су ређи кањонски делови тока појединих река. Издвајају се кањонске долине Лазареве реке, Дрине (Кањон Звијезда

Крчединска ада

Крчединска ада је део Специјалног резервата природе „Ковиљско-петроварадински рит”. Површине је 9 km 2 и једна је од већих ада на Дунаву. Дужине је око 5 km, а ширине око 3 km.

Ова ада представља рај за љубитеље природе,

екологије и фото-сафарија. Овде стока живи сло-

бодно, а међу њима су мангулице, краве, степско говече, дивљи коњи, магарци, овце. У овом резервату има 172 врсте птица. Простор око аде је највеће мрестилиште шарана, кечиге и штуке на Дунаву.

Спрудови се формирају у плитком

току Дунава су аде: Нештинска,

Черевићка, Букинска ада (настала услед рада човека), Грочанска, Крчединска. На

ушћу Саве у Дунав налази се ада Велико

ратно острво.

Алувијалне равни настају услед таложења материјала који река носи приликом

изливања и плављења. На тај начин се речни материјал преноси и ван корита реке. Низијске реке имају широке алувијалне равни, док реке у планинским областима

Крашки

на Тари и Звијезди, Златибору, Пе-

штерској висоравни, Мокрој гори и Жљебу, на Паштрику и Коритнику. На простору Кар-

патско-балканских планина, крашких тере -

на има на Мирочу, Великом Гребену, у сли -

ву реке Вратне, на Хомољским и Кучајским

планинама, Озрену, Девици, Тресибаби, Тупижници, Сврљишким

тањирасте, карличасте и бунарасте.

Вртаче су најбројније на површи Мирочу.

Истраживања

Сувој планини, на

су

јаме претежно вертикални канали.

Према досадашњим истраживањима спеле-

олога, најдужа пећина у Србији је Лазарева

пећина (12.175 m). Пећина Велика клисура код Пећи дуга је око 7.300 m, Ушачки пе -

ћински систем је дужине око 6.200 m, док

је Церјанска пећина код Ниша дужине око

6.000 m. Међу дужим пећинама је и Бого -

винска на Кучају код Бољевца (5.850 m).

Најдубљи спелеолошки објекат је Ракин

понор код Доњег Милановца на Мирочу ( – 303 m). Међу дубљим јамама су

Дубашници (–276 m) код Злота на Кучају, Јама на Ланишту (–266 m) и Фаца Шора (–266 m), обе такође на Мирочу, Ивков понор на Бељаници (–156 m) и други.

Приликом акумулативних крашких процеса настаје пећински накит. Њега чине различити

Велика и Сува прераст. Иако

носи такво име, Мала прераст је највиша. Достиже 34 m висине, док јој је дужина 30 m а ширина 15 m. Нешто мање димензије има Велика

прераст. Ове две прерасти, пошто се налазе у близини манастира Вратна, називају

рада леда и

ветра? Како лед и ветар утичу на стварање разли-

Ђеравичка језера

Ђеравичка језера (Велико и Мало) налазе се

испод истоименог врха на Проклетијама, на ви-

сини од око 2.200 m надморске висине. Из Ве -

ликог Ђеравичког језера истиче река Ереник, десна притока Белог Дрима. Велико Ђеравичко језеро има облик зуба, те се још назива и Језеро зуб. Дубина Великог Ђеравичког језера при

средњем водостају је 3,8 m.

Трагови глацијације су забележени на

Коритнику и Паштрику, планинама између

којих је Бели Дрим усекао долину.

Још јужније је Шар-планина, која је, такође,

била под плеистоценом глацијацијом. Вели-

ка Рудока, Љуботен, Пескови, као и десетак

других планинских врхова у планинском

венцу Шар-планине у Србији, имају виси -

ну преко или око 2.500 m, што указује да

је под глацијацијом било око 600 m релативне висине. Са шарпланинских врхова су се спуштали ледници чије су долине такође

наследиле реке, као што су Призренска Бистрица и Лепенац.

(Шутманско, Големо, Ливадичко и друга).

су на крајњем северу Бачке (Бајско-суботичка пешчара), на југоистоку Баната (Банатска или Делиблатска пешчара), на улазу, као и на изласку Дунава из Ђердапске клисуре. На улазу су формиране и пешчаре пожаревачко-браничевског Подунавља (Рамско-затоњска, Градиштанска и Пожеженска). На изласку из Ђердапске клисуре, на простору Влашке низије су, формиране пешчаре (Кладовска, Радујевачка и Неготинска).

све до Будимпеште.

Настала је под дејством северозападног и

северног ветра који су доносили песак из

речних наноса Дунава и Тисе и њихових

притока. Пешчаре су навејаване крајем плеистоцена и током холоцена, што значи да

рељефу. С напретком технологије, као и експлозивних средстава, моћ човека је знатно

су

трагове рударења старе неколико хиљада

на Копаонику, Руднику, Радан пла -

нини. Човек је у прошлости користио ручно прављено оруђе па су и начини рударења били много примитивнији од данашњих. Са

усавршавањем технике

тунела, човек утиче на рељеф и преобликује га. Ови процеси

Изградња канала утиче на измене у рељефу. Један од великих грађевинских подухвата био је крајем 18. и почетком 19. века, када је изграђен Велики бачки канал. Након Другог светског рата, изведени су обимни радови на комплетној изградњи Хидросистема Дунав–Тиса–Дунав, што је изменило рељеф Панонске низије.

Човек, тежећи да себи олакша живот, изводи

равничарске реке, које су се током историје изливале и ерозивним радом често не-

гативно утицале на насеља. Обезбедивши

обале и изградивши насипе, човек је свео

поплаве на најмању меру. Међутим, када је

водостај река екстремно висок, човек тешко

може чак и насипима да заштити насеља. То се догодило 2014. године, када је за 24 часа

пало више од 100 литара кише по квадрат-

ном метру, а за три дана (од 13. до 16. маја)

више од 200 литара кише по квадратном метру. Велике количине падавина узроковале

у равнотежу. Тај процес често за човека има катастрофалне последице, не

Крупањ 2014. године

Од 13. маја 2014. године

ерозивни процес који се одвија непрекидно узрокује

КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ

У ком климатском појасу се налази наша земља?

Између којих упоредника је климатски појас наше

земље?

Клима или поднебље је просечно стање

времена у некој области на Земљи условљено одређеним географским факторима.

Време је тренутно стање атмосфере изнад

неког подручја. То значи, да бисмо знали ка-

ква нам је клима, морамо дужи период да

посматрамо време и бележимо податке с

мерних инструмената. Након тога, радимо

Кључни појмови: температура ваздуха, ваздушни притисак, ветар, влажност ваздуха, облачност, инсолација, падавине

који условљавају промену времена назива се метеорологија , док климатологија проучава типове климе на Земљи. Климатски елементи

Климатски или метеоролошки елементи су: температура ваздуха, ваздушни притисак, ветар, влажност ваздуха, облачност, инсолација и падавине. Вредности за све

климатске елементе су дате за период од 1961–2010. године.

Температура

пута у току дана, у 7, 14 и 21 час. Добијене вредности се изражавају

Колики је утицај мора долином Дрима и

Белог Дрима, показују подаци средње годишње температуре за Призрен, чија је сред-

лошку станицу Пећ, која се налази на 500 m

надморске висине,

ваздуха је на

највишој метеоролошкој станици у Србији,

представља тежину

Земљину површину. Мери се барометром, а

изражава се у милибарима (mb). Ваздушни

притисак може бити – нормалан (на нивоу мора на 45° географске ширине и

температури од 0°С износи 1.013 mb),

низак или циклон (нижи од 1.013 mb) и

– висок или антициклон (виши од 1.013 mb).

атмосферским притиском:

области с ваздушним притиском

на ружи ветрова. Изражавају се у процентима или промилима.

Најдоминантнији ветрови у Србији су кошава и западни ветар. Кошава дува у хладнијем делу године. Њено дејство

не користи мерни инструмент.

Одређивање облачности је субјективно

ва се у десетинама или процентима. Ако је потпуно ведро, онда је облачност 0.

у Пожеги – 1.535 часова, а највеће у Кикинди – 2.143 часа годишње.

град, и ниске – роса, слана, иње и поледица.

Падавине се мере кишомером, а добијена

сума се изражава у mm. Рачунају се суме

на месечном, а потом годишњем нивоу. У

Србији је годишња

падавина различита. Наравно, с повећањем надморске

висине повећава се и количина падавина.

Већа је у

западном делу него у источном.

У Србији се просечно излучи око 670 mm

годишње. Најкишовитији су мај и јун, а нај-

мање падавина има у фебруару и октобру.

Прва метеоролошка осматрања у Србији

„Владимир Јакшић (1824–1899) започео је метеоролошка осматрања у Србији. Може се сматрати

је он први српски метеоролог. Своја осматрања је вршио у кући на Сењаку, у Београду, пуне 52 го-

дине. Метеоролошка осматрања започео је 1. јануара 1848. године. У почетку је мерио минималну и максималну температуру ваздуха, а бележио је

и временске појаве. Од децембра 1850. године

почео је да мери падавине, а од октобра 1855. и

релативну влажност ваздуха. Захваљујући Јак -

шићевом труду 1856. године радила је мрежа од

20 метеоролошких станица, а 1857. године чак 27

станица, што је вероватно представљало најгушћу

такву мрежу на свету у том периоду.” В. Дуцић и М. Радовановић, 2005.

Данас подаци о свим климатским елементима на

дневном, месечном или годишњем нивоу могу се наћи на

завода. Падавине у Србији у периоду 1961–2010.

Климатски фактори Фактори који

изнад

метеоролошке станице по климатским областима дате су за период од 1961. до 2010. године.

климатска

mm. Доминантни ветрови су кошава, западни и северни.

На овом простору

обухвата северни део Косовске котлине. Средње годишње температуре су више

се

10,0° С (Приштина 10,2° С). Годишње се излучи не-

преко 600 mm падавина. Трећа климатска област (В) oбухвата Метохијску котлину и северни део Косовске котлине. У североисточном делу, побрђе Дренице

јануар има негативну температуру (–0,5° С). На висинама од 1.000 до 1.100 m негативну температуру имају два зимска месеца (јануар

до марта). Изнад 2.300 m шест месеци је са

средњим

се просечно излучи око 1.300 mm падавина. Пошто нема метеоролошких

надморским висинама. У западном делу Ме-

тохијске котлине излучи се око 800 mm падавина, док у источном делу око 600 mm.

Најјужнији део ове области, Шар-планина има ниже температуре, посебно у ви -

на висини од око 700 m, само

великим градовима, посебно у Београду, и

је топлије

у сеоском подручју, где има много више вегетације. Градови су много топлији због већег броја становника, индустрије, аутомобила, густе градње високих зграда, бетонских и асфалтних површина. Ту је емисија угљен-диоксида много већа него ван градских подручја. Због свега тога градови имају

ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ

СРБИЈЕ

Ако живите у селу у низијским деловима Србије, распитајте се на којој дубини је вода у бунарима. Ако живите у планинским подручјима, распитајте се да ли има извора у близини вашег насеља или у њему.

Воде једне земље представљају њено природно и национално богатство. Ако је нешто

национално богатство, то значи да је неотуђиво и да само та држава може да буде власник свих изворишта воде на том простору. То је веома важно, јер је познато да је

су представљене

издани, изворе, врела и минералне

и термоминералне воде. Површинске

пошто је континентална земља, обухватају реке, канале и језера.

У Србији су подземне воде неравномерно

распрострањене. Најзначајније резерве

подземних вода се налазе у алувијалним наслагама и у красу. Следећи типови издани су

заступљени у Србији: – издан са слободним нивоом (фреатска

издан), – издан између

субартешка

и – крашке издани. Фреатска издан Фреатска издан је присутна

Становништво је некад копало бунаре до фреатске издани и та вода им је служила

Подземне воде у

крашким теренима

Крашке изданске воде су распрострањене у Карпатско-балканским и Динарским планинама. Јављају се на подручјима у чијем су геолошком саставу присутни кречњаци.

Подземне воде у крашким теренима хране се понирањем површинских вода. Количина воде у подземним каналима у крашким теренима зависи од падавина и понирања

површинских токова. Највећи понори у Србији су на Бељаници (Речке – Ивков понор

МИНЕРАЛНЕ И

ТЕРМОМИНЕРАЛНЕ ВОДЕ

Да ли знате неку бању у вашој средини? Које се болести лече у њој?

Србија је међу првим државама у Европи по броју извора термоминералних вода

њиховим карактеристикама. Богатство термоминералним водама у Србији је по -

следица палеовулканске активности, тек -

тонских покрета и раседања, као и рада чо-

века на истраживању нафте. У нашој земљи има око 300 места с изворима минералне и термоминералне воде. Нека места су ту-

појмови: хладне воде, хипотерме, хомеотерме, хипертерме, коришћење вода

минералне

Хипотерме

називају се термоминералне воде. Подела минералних вода

Према температури минералне воде се деле у четири групе: – хладне, – хипотерме,

Нишка Бања,

извори у Врњачкој Бањи, Рибарској и Луковској бањи.

Зашто су хомеотерме добиле такав назив?

Термоминерални извори у Србији се само

делимично користе. Највише се користе за лечење, али ни то није у довољној

мери. У том погледу су најзначајније бање: Сокобања, Врњачка, Нишка, Ковиљача, Сијаринска и Луковска.

Мало простора се загрева овим водама, иако је велики потенцијал. За загревање

различитих простора користи се вода само

Врањске, Јошаничке, Сијаринске и Луковске

бање и неке термоминералне воде на

простору Војводине и Мачве. Изузетно је мали проценат искоришћености ових

вода у пољопривредне сврхе (у Врањској

Бањи и на простору Мачве). За флаширање

користе извори Буковичке, Врњачке,

Бујановачке, Пролом бање, Бање Врујци,

Паланачког кисељака и других. Коришћење хидрогеотермалне енергије је

кошта као 63 тоне течног горива. Након скоро четири

Шта је речна мрежа? Шта је

отичу у три морска слива: Црноморски, Егејски и Јадрански.

слива, реке Јадранског слива

Неродимке је једна од малог броја таквих реткости у свету. У народу се ова појава назива и рачвање, гранање или дељење једне реке. Неродимка настаје спајањем Мале и Големе реке, које извиру на Неродимској

планини. У селу Доње Неродимље река се рачва у два слива. Ова појава је забележена

ради. Бифуркација Неродимке је привлачна посетиоцима, али и научницима. Од 1979. године је заштићена по закону Србије као специјални природни резерват. Заштићено

обухвата 12,7 хектара.

Црноморски слив

Од укупне површине Србије 92,6% (81.959 km2) територије се одводњава Дунавом и ње-

говим притокама ка Црном мору. Пре свега, ту су велике равничарске реке које дотичу из суседних држава, као и многе реке које долазе из планинских предела. Оне су у

кроз Србију дужином од 164 km. Улази у нашу земљу из

Дрина

највећу притоку Ибар. Ибар извире у Црној Гори, на

соравни, у близини Власинског језера. У близини

села Стразимирци, Јерма прелази у Бугарску, кроз

коју тече једним делом, а потом се код Звоначке Бање поново враћа у

се и падавине у облику кише у низијским деловима. Пролеће доноси више падавина у облику кише, али и топљење снега услед пораста температуре. То се огледа у порасту водостаја и протицаја на рекама. Током лета тем-

пература ваздуха расте, а количине падавина су мање, што

Шта је језеро? Како се језера деле по постанку?

речна, крашка, урвинска, глацијална, вештачка језера

Србија нема много природних језера. Природна језера су мања по површини. Према

начину постанка се деле на еолска (настала услед рада ветра), флувијална или речна

(настала услед рада река), крашка (настала

услед рада крашких процеса), урвинска (настала услед клизања терена) и глацијална (настала услед рада ледника). Поред природних језера, велики је број вештачких језера, која су по површини већа. Природна

Метохијске Плитвице

На реци Мируши, у Метохији, у јужном делу планине Гремник налази се кањон реке Мируше на

надморској висини од 572 m. Река Мируша, са својим стрмим литицама висине 200 m, представља предео изузетне лепоте. Мируша је усекла

кањон дуг десетак километара. Формирала је 13

крашких језера и 12 водопада, који се преливају преко бигрених наслага. Предео подсећа на

Плитивчка језера у Хрватској тако да су језера

названа „Метохијске Плитвице”.

Урвинска језера настају нагло услед

реку Височицу, десну притоку Нишаве. Вода је потопила село Завој, а његови

становници

(ледничка) језера имају малу површину. Налазе се

различитих потреба: – производња хидроенергије, – водоснабдевање насеља и привреде, – наводњавање и одводњавање пољопривредних површина, – рибњаци, – туризам и слично.

Вештачка језера Србије су грађена након Другог светског рата, у време индустријског развоја наше земље. Вештачка језера настају у котлинским проширењима речних долина. Највеће

парк у Србији (636 km2). У долини река Увац, Западна Морава, Лим, Ибар и Дрина настала су вештачка језера

за производњу хидроенергије. На Увцу су

изграђена три језера: Сјеничко, Златарско

и Радоињско. На Западној Морави су Ов -

чар Бања и Међувршје. У долини Лима је

Потпећко, на Ибру Газиводе, а на Дрини

Перућачко и Зворничко. Власинско језеро, у југоисточном делу Србије, највише је

1.213 m

језеро. Изграђено је 1978. године на месту познатом у народу

ЗЕМЉИШТА НА

У којим деловима света су најповољнији услови за развој плодног земљишта?

Земљиште, продуктивно тло или педолошки

покривач настаје приликом

састав или матична стена,

време распадања стена, – нагиб терена, – климатски фактори, – површинске и подземне воде, – биљни и животињски организми и микроорганизми и – човеков утицај.

С обзиром на разлике у геолошком саставу, рељефним и климатским одликама, у површинским и

– чернозем,

– смоница,

– гајњача,

– алувијално земљиште,

– подзол,

– црвеница,

– слатине,

– скелетна и

– антропогена земљишта. Чернозем је најплодније земљиште у Србији. Захвата десетину укупне површине Србије. Најраспрострањенији је у Војводини, Стигу и Мачви. То је земљиште чија је природна

су хумусом, тако да и

оне спадају у плодна земљишта. Проблем код ових земљишта је то што задржавају ви-

на ниским

планинама на ободу Панонског басена.

Алувијално земљиште

их у планинским деловима Србије. Код ових земљишта процес распадања стенске масе са биљним и животињским остацима није завршен.

Антропогена земљишта настају под утицајем човека. Услед човекове активности могу настати високопродуктивна, тзв. културна земљишта. Тако на пример, ако се мешају масе земљишта из разних хоризоната, уноси глина, песак, калцијум-карбонат и други састојци, стварају се жељене промене у саставу и особинама тла и настају

Човек својим радом може утицати на правац и интензитет педогенетских процеса, као и плодност земљишта. Нерационално

коришћење земљишта, прекомерна експлоатација шума, контаминација тешким

бактерија. Због тога земљиште има тамну до црну боју

благи или неутрални, повољан за земљиште, и кисели, који

Живи свет Србије је веома разноврстан. Одликује га неколико хиљада биљних и животињских врста. На разноврсност су утицали бројни фактори: географски положај, гео -

лошка еволуција, геолошки састав, надморска висина, експозиција, рашчлањеност и

нагиб рељефа, климатске одлике, подземне

воде, површински токови, различити типови земљишта, човек и други

биљни покривач. Искрчио је шуме,

жбунасту вегетацију, а травне површине разорао. Зато је данас све мање природног

Повећавају се површине под шумама храста. Храстове шуме су се одржале на Вршачким

планинама и Фрушкој гори.

Међутим, поред храста, Фрушка гора је позната по већим

површинама под липом. Шумадија је добила назив по храстовим шумама. Међутим, шуме су тада захватале много веће

површине у Шумадији него данас. Храстове шуме се простиру и у областима Северозападне Србије. Поједина подручја поред река су

под засадима тополе, која се сади за произ-

водњу целулозе. Панонска низија је данас

Панчићева оморика

Јосиф Панчић је шишарку Панчићеве оморике

видео још 1855. године. Након тога је покуша-

вао да открије који четинар има такву шишарку.

Иако је долазио на Тару и близу њеног станишта,

није је пронашао. Десет година касније, 1865. је

за потребе Велике школе тражио да се доставе

гранчице са шишаркама четинара. Том приликом

добио је две гранчице оморике, али није било

забележено одакле су те гранчице. Још је прошло десет година док Панчић није, 1875. на Тари, на Заовинама, пронашао оморику. Иако је светску научну јавност обавестио о новој врсти чети-

нара, која је добила име по њему, Picea omorica, требало је да прође још неко време да она буде и прихваћена. Јосиф Панчић је умро 1888. године и сахрањен је у сандуку направљеном од

Панчићеве оморике. Данас су његови посмртни остаци на највишем врху Копаоника, који носи име по њему – Панчићев врх.

до поремећаја у природи. Из тих разлога, треба да радимо на очувању животињских врста у нашем окружењу. Постоје

области: панонска и планинска фаунистичка област

Панонска фаунистичка област се одликује

степским животињским врстама, зец, лисица, вук, дивља свиња, јелен, срна, бројне птице (препелице, фазани, јаребице, патке, гуске, грлице, велике дропље и друге), водоземци, гмизавци, глодари, инсекти и други. У рекама

живе бројне врсте риба. Само у Дунаву живи 56 врста риба (шаран, смуђ, сом, кечига, штука, караш и бројне друге).

Велика дропља

Велика дропља је најтежа птица

настањује северне делове Баната, у резервату Пашњаци

Велика дропља Белоглави суп

Планинску фаунистичку област одликују следеће врсте: медвед, дивокоза, вук, лисица, јелен, срна. На подручју Косова и Метохије у планинским деловима живи рис, бројне врсте птица, соко, орао, јастреб. Белоглави суп је врста лешинара која је заштићена. Насељава тешко приступачне пределе кањона Увца, Трешњице (десна притока Дрине) и Милешевке (десне притоке Лима). Поред белоглавог супа, заштићени су и орао брадан, бела кања, суп старешинар. У планинским рекама живе рибе – поточна пастрмка, мрена, клен, смуђ, кркуш и друге.

димњака, топлана, као и из димњака индивидуалних или колективних породичних

кућа. Ваздух је веома загађен у Панчеву, Бору, Београду, Ужицу, посебно током зиме, када нема ветра. Великa концентрација за-

гађујућих честица у ваздуху

вода јесу индустрија, пољопривреда, отпадне воде из индивидуалних домаћинстава, септичке јаме. Најзагађенији у Србији је

се може

отпадни материјали

вима. Хемијско загађење је последица прекомерне употребе хемијских средстава у

пољопривреди.

Неопходно је одвајати отпад још у домаћинствима. Треба одвојити пластику, картон, стакло,

пољопривреде, делови дрвета који се не искористе у дрвној индустрији, као и индустријски и комунални отпад. Највеће количине биомасе су у пољопривреди. То су остаци у ратарству, сточарству, воћарству, виноградарству. Приликом сагоревања биомасе добија се топлотна енергија, али може да се произведе електрична енергија, процес који добија све

Да ли сте доживели неку непогоду? Како сте се

понашали у таквим околностима?

Због неодговорног понашања према планети на којој живимо, сведоци смо непогода с катастрофалним последицама. Непогоде

наносе огромну материјалну штету, али од -

носе и људске жртве.

Природне непогоде у Србији

Неке од природних непогода могу имати размере катастрофа: поплаве, клизишта, земљотреси, пожари, суше, олуја, град, снег и мраз. У природне непогоде спадају и земљотреси и клизишта. Ове теме су обрађене у оквиру рељефа.

Поплаве су честе у Србији, и то у подручјима поред река. Највише погађају речна подручја

Кључни појмови: поплаве, клизишта, земљотреси, пожари, суше, олуја, град, снег, мраз

планирано је да све реке буду покривене овим системом.

Којим

највише температуре измерене у

Великом Поморављу и на истоку Србије. У

Смедеревској Паланци је забележена темпе-

ратура од 44,9° С, у Ћуприји 44,6° С. У Зајечару је било 44,7° С, у Краљеву 44,3° С и у Нишу

44,2° С. Тог дана је на више од половине метеоролошких станица у Србији забележена температура од преко 40° С. Велика суша је погодила Србију

Ниске температуре током зиме су очеки -

на нашим просторима, посебно у планинском подручју. Међутим, било је зима са

екстремно ниским температурама ( – 39° С), што је забележено 26. јануара 2006. у метеоролошкој станици Карајукића Бунари

23. КРЕТАЊЕ БРОЈА СТАНОВНИКА, ЊЕГОВ ТЕРИТОРИЈАЛНИ РАЗМЕШТАЈ И ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ

24. МЕХАНИЧКО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА (МИГРАЦИЈЕ)

25. СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

26. ДЕМОГРАФСКИ ПРОБЛЕМИ И ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА

27. НАСЕЉА У СРБИЈИ

28. ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СЕЛА И РУРАЛНИ ПРОЦЕСИ

29. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

30. БЕОГРАД

31. ПРИРОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ

32. ПОЉОПРИВРЕДА – ПРИРОДНИ И ДРУШТВЕНИ УСЛОВИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ

33. ГРАНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ

34. ШУМАРСТВО, ЛОВ И РИБОЛОВ

35. РУДАРСТВО И ЕНЕРГЕТИКА

36. ИНДУСТРИЈА (РАЗВОЈ И ПОДЕЛА ИНДУСТРИЈЕ)

37. САОБРАЋАЈ

38. ТРГОВИНА И ТУРИЗАМ

39. ВАНПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Први милион становника (1.078.281) у

евидентиран је према попису 1859. године. Скоро три милиона становника

Србија је имала 1910. године. Велики број становника наша земља је изгубила у

и Другом светском рату. У периоду

Територијални размештај

АП КиМ) је неравномеран, тј. велике су разлике у густини насељености по km2. Зоне најслабије насељености углавном се налазе у пограничним деловима Јужне и Источне Србије. Најмању густину насељености у 2022. години имала је општина Црна Трава (3 ст/ km2). Најгушће су насељене територије

градова, посебно Београд (521 ст/km2), Нови Сад (528 ст/km2), Ниш (420 ст/km2) итд. Зашто?

Шта знате о миграцијама? Када су се догодила масовна кретања становништва на територији наше земље?

Механичко кретање становништва

Миграције становништва (просторна по-

кретљивос

Кључни појмови: механичко кретање становништва, мигрант, миграционе струје

назива се староседелачко или аутохтоно. Према попису 2022. године у Србији је

53,5% становништва

18.

19.

и економских разлога, та област насељена је Немцима,

је расељено око 190.000 Срба. Расеља-

вање нашег становништва уследило је и кас-

није, али званични подаци о броју расељених нису објављивани.

Присилне миграције не морају бити изазване само ратним сукобима. До њих може

и услед природних

жетве, бербе грожђа, бербе воћа итд.), ове миграције усмерене су ка Војводини, Мачви, Поморављу, Стигу, Браничеву, Неготинској крајини и другим подручјима. На нашим

Шта је демографија? Зашто је битно радити анализе струкура становништва?

Становништво Србије, као и других

Најмлађе становништво је у Тутину (34,6 година).

Повећање броја старог становништва у укупном становништву назива се демографско старење или се -

нилизација. Велики број општина у Србији (без података за АП Косо -

и Метохију) се налази у стадијуму дубоке демографске старости.

Зашто?

Према старости становништва

Србија спада у групу најстаријих

земаља у Европи, поред Немачке,

Италије, Бугарске, Грчке и Финске.

У Србији је 2022. године старих лица (65 или више година) било око 1,4 милиона. Највећи број старог

становништва је у јужној и источној

Србији. Про сеч на ста рост ста нов -

ништва Србије (бе з података за АП

Косово и Метохију) 2022. године

износила је 43,8 го ди на (м у шк ара ца 42,4 го ди не, а же на 45,2 годи не). Становништво у градским

срединама ( 43,0 године) млађе је

него у сеоским (45,3 године). Зашто?

Очекивано трајање живота у Србији

за мушкарце износи 73,0 године, а за жене 78,1 година.

Економско-социјална струк тура

Економско-социјална структура обухвата неколико мањих категорија становништва, од ко јих су ва жни ји: струк ту ра ста нов ништва према активности, структура по делатностима, национална или етничка и верска

или конфесионална струк тура.

Економска структура становништва је важна за сваку државу и њен привредни и

друштвени развој. Према економској ак -

тивности становништво се до 2002. године

делило на: активно, лица са личним прихо-

дима и издржавано становништво. Данас се

становништво према економској структури

дели на економски активно и економски не-

активно. Однос економски активног и неактивног је 42% : 58%.

Најважнији део економски активног ста -

новништва чине лица која обављају неко за-

послених. Београдски регион има највишу

стопу запослености. Највише запослених,

више од 496.000, ангажовано је у прерађи-

вачкој индустрији. На другом месту по броју

запослених јесте област трговине и угоститељства (око 450.000).

Друга категорија економски активног становништва су незапослени. Њих је у нашој земљи било 2022. године око 402.000. Нешто је већа стопа незапослености мушког (53%)

Мађари

Бошњаци

Бечеј, Чо к а, Сен та, Ка њ и ж а, Ма л и Иђош и Бач к а То по ла. В ећином су римокатолици.

Просечна старост Мађара је 48,6 година.

Роми углавном живе у градовима. Највише их

има у Београду, Пожаревцу, Лесковцу, Нишу и Врању. Већином

30,6 година.

школске спреме становништва старог 15

више година 2022. било је 1% (без података за АП Косово и Метохију). Највећи број становника у Србији има завршену основну и средњу школу, око 71%.

У нашој земљи су приликом пописа 2022. први пут прикупљени подаци о „компјутерској” писмености. Она обухвата способност обраде текста, израђивање табела, слање и примање електронске поште, као и коришћење интернета. Око 46% лица

ПОПУЛАЦИОНА

Који су највећи демографски проблеми у Србији?

Шта је популациона политика?

Демографски проблеми

Демографски проблеми су све чешћи у нашој земљи. Узроковани су низом историјских, економских, друштвених и култур -

них фактора. Зато се каже да је демографско питање национални проблем. Највећи демографски проблеми у

земљи су: 1) Негативан природни

Кључни појмови: демографски проблеми, популациона политика

средње старости приликом склапања

првог брака и код мушкараца и код

жена, пораста средње старости приликом рађања првог детета и велики број

абортуса. Стопе морталитета у нашој

земљи од 1961. до 2022. порасла је са 9,1‰ на 16,4‰.

2) Одлазак из земље великог

из земље отишло око 200.000 стручњака различитих профила (инжењера, лекара, научних истраживача). Ови кадрови данас чине нови слој српске интелектуалне дијаспоре.

3) Старење становништва. Србија се на основу демографске старости

сврстати у групу изразито старих

светским оквирима. По Попису 2022. године, сваки пети становник Републике

(22,1%),

је

млађи од 15 година (14,4%). Демографске анализе показују да ће индекс старења и депопулације становништва у Србији расти и у наредним годинама. Смањење броја становника посебно је изражено у сеоским насељима, а последица тога је

од проблема са којима се сусреће. На проблем недовољног рађања у Србији демографи су указивали још педесетих година 20. века. Залагали су се за утврђивање

стратешког приступа државе фертилитету становништва у оквиру популационе по -

деце 2022. године, у просеку, родиле су жене у општинама Тутин (2,7), Сјеница (2,6), Трговиште (2,5)

329.643 1.977.861

2.966.792

Под насељем се подразумева свако стално или привремено

Бачка). Формирана су у време аустријске колонизације,

Скупинска насеља се јављају у већим или

мањим групама. Усамљена су она у чијој

околини или на већој удаљености нема

других насеља.

Самостална насеља , за разлику од

издржаваних, јесу она чији становници захваљујући сопственим

материјална добра. Издржавана

насеља су научноистраживачке станице, војностратегијски пунктови итд.

Села збијеног

кућа за становање и објек ата се-

оске економије. Таква су војвођанска се ла, села у Мачви, Поморављу и друга.

Села разбијеног типа обухватају више међусобно одвојених делова, између

ливаде и друге пољопривредне површине. У појединим крајевима

и викенд-насеља у близини атрактивних природних локалитета (реке, језера, шуме), као и рибарска и виноградарска насеља. Виноградарска насеља у Александровачкој жу пи на зи

и висока

становништва, знатна заступљеност

миграција непољопривредног

младог становништва, затим слаба оп -

ремљеност саобраћајним, комуналним и

другим

Према првом попису становништва у Кне -

жевини Србији 1834. године, око 94% становништва

свим земљама, различитим темпом, на различите начине и с различитим последицама. У Србији су се одвијали стихијски и неконтролисано. То је условило интензивне унутрашње миграције из села ка граду и ка неколико највећих градова (Београд, Нови Сад, Ниш...). Такво масовно пресељавање становништва из села у градове, неки истраживачи су назвали

Басара, село код Пирота са 2 становника, 2007. године

Процес деаграризације (напуштања пољо -

привреде као главног занимања) проузроковао је озбиљне поремећаје и неравнотеже, како у погледу структуре активности становништва, тако и у погледу трансформације руралног подручја. Масовни

пољопривредних у непољопривредне делатности, имао је низ негативних демограф-

ских, економских, социолошких, културних и

других последица.

Један од разлога због којих млади на -

пуштају пољопривреду и село су: опадање

пољопривредне производње, тежак рад у

пољопривреди, несигурност индивидуалног

сектора у пољопривреди итд.

Од 1953. године до данас број становни -

ка који се баве пољопривредом у нашој

земљи смањио се за око три милиона.

Смањивање броја становника који се баве

пољопривредом једна је од најважнијих

промена у социо-економским

дошло до опадања значаја и гашења

појединих или свих

Посебан

околини Куршумлије (36 насеља), Прокупља (34 насеља), Димитровграда (27 насеља),

Пазара (27 насеља), Сјенице (19 насеља)

146 151 146

Суботица 100 98 89

Зрењанин 80 77 67

Панчево 77 76 73

Смедерево 63 64 59

Лесковац 63 60 54

Ваљево 61 59 56

Типови градских насеља

У нашој земљи

или средњоевропски тип градова заступљен је у Војводини.

а мање само у изузетним случајевима. Данас у Србији имамо

и карту са градовима).

градови у којима се преплићу различити историјски,

друштвено-економски, културни, социјални, религиозни и природни услови.

Савремени или европски тип градова карактеришу пространи булевари, паркови, тргови и вишеспратнице (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац

ски и просторни раст урбаних и приградских зона. Градови се шире тако што им се

припајају околна насеља. Такав

Тада је деспот Стефан Лазаревић своју престоницу преместио из Крушевца у Београд. Исте године одредио је и градску

Град има и више уређених паркова: Калемегдански, Ташмајдански, Пионирски, Мањеж, Карађорђев и други.

Своје културно-просветне потребе житељи Београда, али и становници других де лова Србије, остварују у разноврсним културним (позориштима, галеријама и др.) и просветним установама.

Већа позоришта у Београду су: Народно позо ри ште, Ју го сло вен ско драм ско по зо риште, Београдско драмско позориште, Атеље 212, Битеф театар, Позориште на Теразијама,

театар и друга.

Бе о град

Удаљен је око 16 km од града. Грађен је од 1961. до 1964, а 1965. је пуштен у рад. Био је висок 202,8 m. и један од најлепших

ТВ предајника у Европи. Срушен је у НАТО

бомбардовању 29. априла 1999. године. Градња

новог торња је почела крајем 2006, а завршена

2009. године. Нови торањ је висок 204,5 m.

Торањ је затворен за посете кад је брзина ветра

већа од 13 m/s. Има два лифта и ресторан на 119 m и видиковац на 122 m.

Кључни појмови: привреда, делатности, природни и друштвени фактори развоја

(развијена, неразвијена, недовољно развијена

и сл.) и главно економско-географско обележје државе (пољопривредна, индустријска, индустријско-пољопривредна земља итд.).

мо

ра (ТАМ)

се -

на фа бри ка ка ми о на (тип „Пра га”). Од 1946.

до 1949. године из Војводине су премештена 24

највећа млина, две фабрике уља, једна

1949. Федерација је донела од луку о забрани инвестирања северно од линије Лозница–Аранђеловац–Младеновац

(ратарство), воћарство и виноградарство. У сточарство

Објасните значај биљне и сточарске производње. У којим деловима Србије су најпогоднији услови за развој пољопривреде и зашто?

Пољопривредна

Дуван се највише

(око ли на Гњи ла на, Пре ше ва, Бу ја нов ца и Врања), Косовској котлини, Подрињу и Војводини.

Лан и конопља се највише употребљавају у текстилној индустрији. Лан се гаји у централној Србији, конопља у околини Оџака, Ниша, Лесковца и Врања.

Хмељ се користи у индустрији пива. Гаји се у Војводини, нарочито у околини Бачког Петровца.

Гаје

Кром пир успева у свим де ло

ма Србије. Заузима значајно место у исхрани становништва, али и као индустријска сировина (скроб, шпиритус). Глав но по д р уч је произ вод ње је Дра га чево. У Гу чи се на ла зи Институт

Пасуљ се претежно гаји као међуусев.

Шљива је наша најраспрострањенија воћка.

Успева и на висинама преко 700 m. У Србији („земљи шљива”) има више од 41 милион род-

них стабала шљива. Најпознатији

У Србији се одржава више манифестација у част грожђа и вина. У Сремским Карловцима и Вршцу назива се Грожђебал, Жупска берба у Александровцу, Смедеревска јесен у Смедереву, Бербански дани у Суботици, Опленовачка берба у Тополи итд.

Манифестација у Вршцу има дугу традицију. Одржава се од 1957. године. Прва изложба вина у Вршцу одржана је 1857. године, а први писани

документ је из 1494, када је за буре

вршачког вина, двор мађарског краља Владислава II платио 10,5 дуката.

Током манифестације Вршац посети

око 100.000 љубитеља вина.

Сра змер но по љо при вред ној по вр ши ни и броју становника, у Србији има мало

Овчарство представља најзначајнију грану

сточарства. Има дугу традицију и доминира у планинским деловима Србије. У расном саставу преовлађују домаће расе оваца: пра-

менка, сјеничка, пештерска, шарпланинска, сврљишка и др. Од расних оваца највише

има највише шума? Значај шума

Шуме су најсложенији

Кључни појмови: шумарство, лов, риболов

Србије. Осим нерационалне сече, шуме у

нашој земљи уништавају и шумски пожари и друго.

Србија се сматра средње шумовитом земљом. Укупна површина под шумама износи око 2,3 милиона хектара. Процењује се

да дрвне залихе у њима износе 235 мили -

она m3, а годишњи прираст дрвне масе 6,2 милиона m3. Највеће пространство

у Европи. Због свих тих лоших утицаја Србија би требало да има бољу

стратегију као и едукацију становништва о

значају и заштити шумских комплекса.

Шуме неких наших планина, као што су Го -

лија и Тара, сврставају се у очуване шумске састојине, а Проклетије, Шар-планина и Копаоник у високопланинске области са очу-

екосистемима.

Светски дан шума се обележава 21. марта.

Установљен је 1971. године.

привредна грана. У Србији се риболовом

бави око 400 организација и клубова спортских риболоваца. Речни риболов се

одвија на Дунаву, Сави, Дрини, Тиси, Великој

Морави и другим рекама. Највише се

лове: шаран, штука, кечига, јесетра и смуђ. Најмасовније Светско првенство у лову шарана, одржано је 2007. године на Савском

језеру (Ада Циганлија). На том првенству учествовало је 17

Објасните природне услове за развој риболова у Србији.

Лов и риболов су

старе привред -

гране. У Србији има 27 ловишта, укупне

површине 272.000 ha. Њима газдује Јавно

предузеће „Србијашуме”. Најважнија ловишта у Србији су: Карађорђево, Моровић и Делиблатска пешчара. Од птица се највише

лове јаребице и фазани, а од сисара зечеви, срне, јелени и дивље свиње и, у малом броју, дивокозе. Лов се

представља грану спорта, али има и привредни значај. Србију посећује

Важније термоелектране и хидроелектране

главни угљени басени су: Ко сов ско-метохијски, Колубарски, Костолачки, Ковински, Ресавско-моравски, Тимочки и Ибарски. Врсте угља

угља у Србији

тона.

Шта је индустрија? Зашто

фактори.

Пр во ин ду стриј

развоја,

индустрија претрпела је крупне промене. Последица тих промена је заостајање у односу на индустријски ниво високо развијених

земаља Европе и света. Многа индустријска

бродоградилишта у Београду, Апатину, Панчеву и Кладову.

Индустрија неметала и грађевинског материјала обухвата производњу: цигле, црепа, креча, цемента, грађевинског камена, стакла, керамике, ватросталног материјала.

Најважнији центри за производњу грађевинског материјала су: Кикинда, Кањижа,

Аранђеловац, Младеновац, Беочин, Попо -

вац, Раља, Косјерић, Параћин и др.

Електроиндустрија се у Србији после Другог светског рата нагло развија. Најважнији

центри су: Београд (електричне машине и

апарати, комуникациона опрема, прецизни и оптички инструменти), Ниш (информатичка

опрема, фискалне касе, уређаји за грејање и

климатизацију), Нови Сад и Јагодина (каблови), Смедерево и Врање (електрични шпорети), Чачак и Ваљево (уређаји за домаћинства).

Хемијска индустрија

производњу сапуна, детерџената, козметике (Нови Сад, Зрењанин, Крушевац, Лесковац), затим боја и лакова (Београд, Шабац, Горњи Милановац, Лучани) и лекова (Земун, Лесковац, Вршац, Шабац, Зрењанин, Београд).

Прехрамбена индустрија спада у најразвијеније гране наше привреде. Заступљена је у подручјима интензивне пољопривредне производње, као и у великим градовима и њиховој околини. С обзиром на разноврсност сировина дели се на више грана.

и Поморављу. Фабрике индустрије шећера налазе се у: Врбасу, Црвенки, Зрењанину, Сремској Митровици, Београду, Ћуприји, Пећи. Уз производњу шећера развила се и индустрија бомбона

чоколаде у Београду, Вршцу, Пожаревцу, Параћину, Горњем Милановцу. Индустрија уља заступљена је у

млека обављају се у већим потрошачким центрима (Београд, Нови Сад, Шабац, Суботица, Ниш). Кланична и индустрија сухомеснатих производа заступљена је у Београду, Новом Саду, Шиду, Врбасу, Јагодини. Индустрија алкохолних и безалкохолних пића у

Београду, Неготину, Александровцу, Вршцу, Бачкој Паланци. Развијена је и индустрија

пива , и то у Београду, Апатину, Челареву, Зрењанину, Јагодини, Ваљеву.

Текстилна индустрија у Србији има дугу традицију. За разлику од других грана, сировинска база текстилне индустрије Србије је скромна. Тек после Другог светског рата

подигнути су нови објекти текстилне индустрије.

продукте, осим од дрвета, производи и од секундарних сировина, стабљике кукуруза, сламе, конопље, дувана, трске и других једногодишњих биљака.

Већа предузећа дрвне

традиционалне занатске производње. Капацитети за прераду сирове коже су у Књажевцу, Ужицу и Крагујевцу, а важнији

улицама Београда први пут је провозан аутомобил, са регистарским бројем један. Пола века после тога, 1955. године, у Заводима

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ

износи око 45.000 km. Најзначајније друмске саобраћајнице у Србији делови су паневропске мреже. То је друмски и железнички Коридор 10: Београд – Нови Сад – Суботица (ка Мађарској); Београд–Шид (ка Хрватској); Београд–Ниш–Пирот (ка Бугарској); Београд–Ниш–Врање–Прешево (ка Северној

Македонији). На њих се ослањају попречни

путни правци који

Мораве за Скопље и

Атину. Наше најважније железничке раскрснице су: Београд, Ниш, Мала Крсна, Лапово, Сталаћ, Пожега, Косово Поље, Нови Сад, Су-

ботица, Сомбор, Рума.

По с ле Дру гог светск ог ра т а железница је

модернизована (уводи се савремени возни

парк, повећава се ду жина двоколосечних

железнички правци.

Најзначајнија железничка туристичка

У зимском периоду, када је потрошња природног гаса повећа-

на, кроз Србију се дневно транспортује

више од 12 милиона m 3 овог енергента. У Банатском Двору код Житишта у Војводи -

и то: Апатин, Богоје-

во, Бачка Паланка, Нови Сад, Београд, Панчево, Смедерево и Прахово. Највеће луке на

Сави су Шабац и Сремска Митровица, а на

реци Тиси Сента. По капацитетима и обиму

промета, најважније луке су Београд, Панчево, Смедерево

ваздушном саобраћају имају аеродроми

путева

модерно је

за слетање и узлетање најмодернијих и највећих

авиона. Ер Србија ( Air Serbia ) српска је национална авио-компанија у сувласништву (49%) Етихад ервејза ( Etihad Airways ), на -

ционалног авио-превозника Уједињених

Арапских Емирата. Авиони Ер Србије лете на

више од 40 дестинација, а наш највећи аеродром има авионске везе са преко 20 светских компанија. Важно место у унутрашњем

Утврдите повезаност саобраћаја

путовање, туризам се дели на планински, језерски, речни, спелеолошки, ловни, риболовни, градски, бањски, сеоски, спортско-манифестациони, културно-манифестациони итд.

Туристичке вредности

Ср бија рас по ла же ве ли ким мо гућ но сти ма

за развој свих видова туризма, које су само делимично искоришћене.

Туристички потенцијал Србије чине природне и антропогене туристичке вредности.

Природне туристичке вредности су: планине, пећине, кањони, клисуре, реке, језера, термоминерални извори, национални паркови и други занимљиви природни објекти, појаве и процеси.

У значајне антропогене туристичке вредности спадају:

поделили бање у Србији?

Међу планинским туристичким местима

Шта су ванпривредне делатности? Шта се од

квартарног сектора налази у близини ваше школе?

ванпривредну делатност спада квартарни сектор привреде. Он није директно

повезан с производњом и спада у услужне

делатности. Обухвата образовање, науку и

културу, здравство, социјалну заштиту, државну управу, војску, полицију и судство. У

квартарном сектору 2022. године било је за-

Образовање има велики значај за развој

и академије, затворске школе итд. У образовање спада и специјално образовање за

ученике са посебним потребама. Осим тога

образовање обухвата и подучавање у оквиру спортских и рекреативних активности (тенис, голф итд).

Почеци образовања у Србији датирају још од 11. и 12. века. Тада су основане прве шко-

при католичким манастирима

це”. Мрежа школа се споро ширила у сиромашној земљи, а ни учитеља у неписменом народу није било довољно, али је, ипак, у независној Србији још 1882. године (уз настојања министра просвете Стојана Новаковића), међу првима у свету, прокламовано бесплатно и општеобавезно основно образовање.

основана прва српска основна школа „Норма” за образовање учитеља. Карловачки митрополит Стеван Стратимировић је 1791. у Сремским Карловцима основао Карловачку гимназију.

школа

Она је 1841. премештена у Београд. Лицеј је постојао до 1863. када

прераста у Велику школу, која је имала три

факултета: Филозофски, Технички и Правни.

Велика школа је имала значајну репутацију, не само у Кнежевини (Краљевини) Србији,

него и у европским размерама.

Универзитет у Београду је основан 1905.

(Медицински, Богословски и Пољопривред-

ни факултет). После Другог светског рата из

Универзитета у Београду су се издвојили

Универзитет у Новом Саду, Нишу, Приштини

и Крагујевцу. Данас на Универзитету у Београду ради

Савремена лабораторија

Научноистраживачка делатност је саставни део међународног, научног, обра -

зовног и културног простора. Научноистраживачка делатност има посебан значај

за свеукупан развој Републике Србије. Заснована је на знању, а заједно са високим

око осам милиона запослених у области научноистраживачког рада, што представља скоро 1% укупног светског становништва. У научноистраживачкој делатности у Србији запослено је око 25.000 лица.

у науку? Здравство

Делатности из области здравства се остварују у здравственим установама (амбуланте, домови здравља, болнице, клинике, институти и заводи за јавно здравље и

је Војномедицинска академија у Београду. Основана је указом кнеза Александра Карађорђевића 1844. године. У то

време је важила за најмодернију здравствену установу на Балкану.

Код нас је у здравственој и социјалној заштити запослено више од 162.000 људи. Године 2022. у нашој земљи је

у којој се налази твоја школа; Значај

видова

једне земље или краја?

Нашу земљу одликује богата и разноврсна природна баштина. Природна баштина Србије „чува се и штити” више од

века. Заштитом природе руководи Завод за заштиту

природе Србије. Завод је основан 1948. го-

дине са седиштем у Београду, и одељењима у Новом Саду, Нишу и Приштини. Прво подручје које је 1874. године стављено под

заштиту државе јесте Обедска бара у Срему. Заштићена

статус природних реткости Србије), 200 врста птица проглашених

сивих сеница и др.) и ретке дивљачи (дивљих мачака, јазаваца, куне златице, сивог пуха и др.).

Власина, Мируша, Суботичка пешчара, Вршачке планине, Велико ратно острво на Дунаву код Београда, Космај, Авала. Строги резерват природе је подручје неизмењених природних одлика. Препознатљив је по природним екосистемима, намењен искључиво

дра, дивља мачка, јелен, срна, дивокоза).

Парк природе је подручје са претежно очуваним природним екосистемима и живописним пејзажима. Намењен је очувању укупне

геолошке, биолошке и предеоне разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба. У нашој земљи је у складу са законом 18 локалитета проглашено парковима природе. Најзначајнији су: Стара планина, Голија, Сићевачка клисура, Радан, Златибор, Палићко језеро, клисура Милешевка, пруга

проглашено специјалним резерватом природе. Најзначајнији

језеро, Засавица, Тителски брег, Ковиљско-петроварадински рит, Царска бара, бифуркација реке Неродимке итд.

Заштићено станиште је подручје које обухвата један или више типова природних станишта значајних за очување једне или више популација дивљих врста и њихових

у Београду, прерасти у кањону Вратне, стабло црног бора у клисури реке Ибар код Краљева итд.

Укупна површина заштићених природних

подручја износи 762.960 ha (8,6% територије

добро уписано 2020. године на

Унескову листу као први геопарк

грађевине, споменике и материјална уметничка дела (слике, скулптуре). Нематеријално културно наслеђе обухвата: језик, обичаје, традицију, музику, старе занате итд. Оно чини културни идентитет једног

народа. Године 2014. у листу нематеријалног

културног наслеђа у Србији уврштена је крсна слава, 2017. коло (традиционални српски

народни плес), 2018. певање уз гусле, а 2020.

и злакуско лончарство.

У зависности од физичких, уметничких, културних и историјских карактеристика кул-

добра се деле на покретна и непокретна.

своју крсну славу. Бирани су велики светитељи који се празнују у јесен, зиму и пролеће, када је мање радова у њиви. Много је тога промењено у

Непокретна културна добра

Србија има велики број археолошких ло -

калитета, споменика културе и средњове -

ковних манастира и утврђења. У централни

регистар непокретних културних добара

уписано је више од 2.500 непокретних добара, између осталог око 2.200 споменика кул-

туре, 87 просторних културно-историјских

целина, 194 археолошка налазишта и 79

знаменитих места. Од задивљујућег броја

културних добара, 582 је проглашено за

добрo од великог значаја, 200 има највиши

степен заштите по домаћем законодавству, а 11 споменика културе налази се

од најважнијих римских градова, чији се остаци налазе

Антички

Виминацијум је између 1. и 5. века био један од

најзначајнијих римских градова и војних логора на овим просторима. Подигнут је на стратешки

важном месту, на ушћу Млаве у Дунав. У Вими -

нацијуму су пронађени остаци више од 14.000

гробова, као и фреске у гробницама. Осим тога, пронађен је и велик број стаклених предмета:

пехари, чаше, боце и крчази из којих су стари

Римљани пили, затим керамичко посуђе, пред-

мети од теракоте и опеке, као и водоводне и подне плочице. Пронађени накит, поред декоративне имао је и магијску функцију, јер се верова-

ло да пружа заштиту од злих сила. Посуђе, накит

и други пронађени предмети из Виминацијума

налазе се у Народном музеју у Пожаревцу.

Виминацијум

11 споменика културе је уврштено у Унескову листу светске

Од

(1914).

Врање је 2019. године изабран за члана Унескове мреже креативних градова у области музике.

Мирослављево јеванђеље – рукописна књига

„Мирослављево јеванђеље је најстарији српски, илустровани ћирилични рукопис, који је у

складу с актом Народне скупштине 1979. године

проглашен за културно добро од изузетног

значаја. Мирослављево јеванђеље је јуна 2005. године уписано у листу Памћење света, о чему је

Народни музеј у Београду добио је сертификат Унеска. Народна

Стећак

Који

земљама? Шта се подразумева под етничком

границом?

Србија је од давнина бил а емиграционо подручје. Главни разлози напуштања

многим деловима света. Данас

српског народа у иностранству.

Појам „Срби у региону” обухвата припаднике српског народа који живе у Републици Словенији, Републици Хрватској, Босни и Херцеговини,

појмови: емиграција, дијаспора, регион, Срби

становништва које живи ван Србије, настањен је у бившим

делова некадашње

По попису становништва 1991.

н е, у Хрватској је жи в е л о око 600.000 Срба. Неки њени делови, к ао што су северни делови Далмације, јужна и ис точна Лика, Кордун, Банија, Славонија и Барања, сматрају се аутох тоним српским територијама. После хр ватске вој не опе ра ције „Олуја” 1995.

године, Ср би су ско ро у потпу но сти ра сељени из Западне Славоније, Лике, Кордуна и других крајева. Године

речи diaspeírō – расипање, расутост, расејање,

заједнице),

живе изван земље свог порекла.

Конститутивни народ – један

(Паризу, Стра-

збуру, Лиону и др.) данас живи око 120.000

Срба.

Срба има и у другим европским државама, мада у далеко мањем броју него у ове

четири државе. Велики број Срба живи

и у Италији, Грчкој, Великој Британији (Уједињено Краљевство Велике Британије

и Северне Ирске), Шведској, Норвешкој, као и у земљама Бенелукса. И у Русији има значајан

Јужноафричкој

пу блици (око 20.000). На простор Јужноафричке Републике Срби су почели да долазе још у 18.

Географија завичаја, географија локалне средине или географија родног краја јесте географија која проучава мањи простор: простор на ком живимо, школујемо се или

она на којем привређујемо, односно остварујемо своје животне потребе. Тај простор може бити различитих димензија, те

се

сматрати

се налази општина или град.

Територијална подела Србије може бити административна, али и географска. Географске регије се често не поклапају с административним, те је

општина надлежна. Општине основане пре 2007. године, пре доношења Закона о територијалној организацији Србије, могу имати мање од 10.000 становника. Међутим, након доношења овог Закона, насеља могу да стекну статус општине ако имају 10.000 становника. Србија има 198 општина. Општине у свом саставу

која обухвата

више округа (области). Територија Републике Србије је подељена на пет региона: Ре -

гион Војводине, Београдски регион, Регион

Шумадије и Западне Србије, Регион Јужне и

Источне Србије и Регион Косова и Метохије.

Град је територијална јединица која предста-

вља економски, административни, географски и културни центар

од 100.000 становника. Неке територијалне

(https://www.google.com/maps/

основу тога, утврдите да ли је поло-

шта доприноси добром, а шта лошем положају.

Границе

су границе атара насеља

и који проценат површине атара на -

сеља заузима само насељено место.

– Одредите упореднички и меридијански

правац пружања граница.

Утврдите правац пружања граница у односу на рељефне целине.

и општине којима припада ваше насеље.

Податак о површини

податке о површини.

Природним карактеристикама завичаја утврђујемо одлике рељефа, климе, вода, земљишта и биљног и животињског света.

Трудите се да овом задатку приступите са

критичким ставом, да податке прикупљате

од становника, у различитим установама, с терена и с интернета. Држите се познате Цвијићеве изреке „Карту читај, сељака

питај”. Проверите да

Кључни појмови: природне карактеристике завичаја, друштвене карактеристике завичаја

снабдева водом.

загађење вода. На основу сазнања, одредите највеће загађиваче вода. Како се може смањити загађење?

Земљиште

самоуправе, анализирајте стање

популације у вашем завичају.

податка о броју становника израчунајте стопу наталитета, морталитета и

природног прираштаја. – На сајту Републичког завода за ста -

тистику пронађите податке о пореклу

становништва (колики је проценат до-

сељеног, а колики староседелачког ста-

новништва).

– Утврдите миграциона кретања данас.

– Утврдите кретање миграната на дневном нивоу: колико ученика и запослених дневно путује

ри порекло имена вашег насеља и његово значење.

како се насеље развијало.

утврдите да ли је

ваше насеље или општина боље од републичког

има, утврдите шта се у њима експлоа-

клубови раде у вашем насељу) и културу (наведите објекте

саобраћајни правци (друмски, железнички, водни)? Да ли у бли-

зини вашег насеља постоји аеродром? – Који су најважнији трговински објекти?

Да ли у

је наводити свугде литературу и изворе у тексту који пишете, а који сте преузимали, односно нису ваше речи, идеје, претпоставке. Ако преузимате текст истоветан „од речи до речи“ неопходно је ставити преузети текст под наводнике.