САДРЖАЈ
I TEMA
, чија бројност и разноврсност се стално увећавала током савременог доба.
Развојем државне управе, различитих служби, политичког, економског и
културног живота, као и међународних односа, број различитих докумената (уговора, записника, потврда, решења, извештаја, реферата, елабората, анализа) постао је огроман. Већ средином 20. века преовладали су
документи писани на писаћој машини и постепено су нестали званични
документи писани руком. Крајем 20. и почетком 21. века, ширењем употребе рачунара и штампача,
Архиви су
мемоара, дневника и различитих писаних сведочанстава о прошлим историјским догађајима. Писали су их истакнути политичари, војсковође, уметници, али и мање познати учесници разних историјских збивања који су сматрали да треба да оставе писани траг о самим догађајима, али и о личним ставовима и осећањима. Дневници су поузданији јер настају у време догађаја, али лични ставови аутора их често
се бројни и разноврсни електрични апарати, који сликовито сведоче о начину живота и брзом напретку човечанства у 20. и 21. веку (телевизори, радио-апарати, фото-апарати, телефони, компјутери, мобилни телефони). Фотографија је у модерном добу такође постајала све квалитетнија и приступачнија. Преовладале су фотографије у боји, а развој и ширење технике фотографисања довели су до тога да скоро сваки историјски
1.
2.
извори за савремено доба?
3. Који су најважнији архиви за
4.
HRONOLOGIJA
• Фебруар–март 1917. – Фебруарска револуција у Русији
• Новембар 1917. – Октобарска револуција у Русији
• 3. март 1918. – Русија потписује мир с Немачком у Брест Литовску
• 11. новембар 1918. – капитулација Немачке, крај Првог светског рата
• 18. јануар 1919. – почела Конференција мира у Паризу
• Март 1919. – основан фашистички покрет у Италији
• Април 1919. – француске и британске трупе повукле се из Русије
• 28. јун 1919. – у Версају потписан мировни уговор с Немачком
• 1919. – у Паризу основано Друштво
• 1920. – потписан Рапалски споразум између Југославије и Италије
• 1922. – завршен грађански рат у Русији победом бољшевика; Совјетска Русија названа Савез Совјетских Социјалистичких Република (СССР)
• 28. октобар 1922. – италијански фашисти
• 1929. – почела велика економска криза
• Септембар 1931. – Јапан напао Манџурију
• 30. јануар 1933. – Адолф Хитлер постао
• Октобар 1933. – Немачка напустила
• Октобар 1935.
• Фебруар 1936. – победа
• 13.
• Март 1939.
• 23. август 1939.
расцепа Руске социјалдемократске радничке партије 1903. године. Залагали су се за формирање чврсте, дисциплино-
ване партије професионалних ре-
волуционара, која ће извести ре-
ГРАЂАНСКИ РАТ. – Док су бољшевици освајали власт, њихови противници, пре свега царски официри, организовали су трупе у унутрашњости (Бела гарда) и спремали се да угуше револуцију. У лето 1918. године у Русији је избио грађански рат између бољшевичке Црвене армије („црвени”) и белогардејаца („бели”). Убрзо су се умешале и западне силе, које су пружале новчану и војну помоћ белогардејцима, страхујући од преливања револуције на сопствене земље. И Јапан је послао своје јединице као подршку „белима”, док се Сједињене Америчке Државе званично нису мешале. Црвену армију су у почетку чинили слабо
радници, војници, сиротиња и морнари
преузео Лав Троцки, један од најистакнутијих бољшевичких вођа, убрзано је стварао војску револуције, са стручном командом, гвозденом дисциплином и високим моралом. Увео је обавезну општу мобилизацију и у јесен 1918. године Црвена армија је бројала око 800.000 војника, а крајњи циљ је био
2.
3.
4.
инвалида и ратне сирочади. Материјална разарања су била огромна, куће, фабрике, путеви и пруге били су порушени, поља необрађена, стока и алати уништени. У рату су нестала четири царства (Немачка, Русија, Аустроугарска и Турска), а формиране су нове државе: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Пољска, Финска, Литванија, Летонија, Естонија и Совјетски Савез. Свет је био оштро подељен на победнике (Француска, Велика Британија, Италија, САД и њихове савезнице) и поражене (Немачка, Аустрија, Мађарска, Турска, Бугарска).
КОНФЕРЕНЦИЈА
Аустрија Сен Жермен 10. септембар 1919.
јој тешка артиљерија, тенкови, подморнице, авиони и већина ратних бродова.
Рајнска област је окупирана на 15 година, а Сарска област је стављена под контролу Друштва народа
Подсетимо
милиони људи остали су без посла, а глад, алкохолизам
Бенито Мусолини (1883–1945), оснивач фашистичког покрета
Улазак Бенита Мусолинија у Рим октобра 1922. године
захваљујући великој помоћи коју је Франко добијао од Немачке и Италије.
МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ
држава. Хитлеровим освајачким
ка коју су заговарале Француска и Британија: споразум четири
20. века?
експерименти с ракетама. У медицини је 1928. године постигнут
1. Наведи
2.
3. Који су
4.
5.
Одабрани
историјски извори
12. марта 1938.
Према информацијама дописника, не-
мачке трупе данас у подне свечано су дочекане у Салцбургу, Инсбруку и Линцу. Аустријска војска свуда је са великим одушевљењем дочекала немачку војску, братимила се с њом и наставила да је прати на маршу. Становништво
Аустрије дочекало је са најсвечанијим одушевљењем немачку војску. Нигде није било ни најмањег
3.
Члан
Члан 3.
Члан 4.
Члан 5.
HRONOLOGIJA
• 7. децембар 1914. – Нишка декларација
• Април 1915. – Лондонски уговор Антанте и Италије; оснивање Југословенског одбора
• Мај 1917. – Мајска декларација
• Јул 1917. – Крфска декларација
• 1. децембар 1918. – проглашена прва југословенска
(Краљевина) Срба, Хрвата и Словенаца
• 20. децембар 1918. – формирана прва југословенска влада с радикалом Стојаном
• 28. новембар 1920. – одржани избори за уставотворну скупштину (Конституанту)
• 28. јун 1921. – донесен први устав нове државе, тзв. Видовдански устав
• 29. јун 1921. – комуниста Спасоје Стејић покушао атентат на регента Александра
• 1924. – почео с радом Радио Београд, прва радио-станица у Југославији
• Фебруар 1925. – Хрватска републиканска
• 20. јун 1928. – атентат у
• 6. јануар 1929.
• 3. октобар 1929. – држава
•
• 9. октобар 1934. – у Марсељу убијен
Француској
• Мај 1935. – одржани први
• 26. август 1939.
• Јун 1940. – Југославија
Кључне
подршку за уједињење јужнословенских народа. Најбољи српски научници, историчари, географи и филолози путовали
КРФСКА ДЕКЛАРАЦИЈА 1917. – Током
државе.
територији Аустроугарске. Формиране су и покрајинске владе у Загребу, Љубљани, Сарајеву и Сплиту. Међутим, нова држава није била међународно призната, потресали су је унутрашњи немири, а италијанска војска је запосела територије у Истри и Далмацији које су Лондонским уговором обећане Италији. Народно вијеће је
1.
2. Шта је утицало на оснивање Југословенског одбора?
3. Шта је било предвиђено Крфском декларацијом?
4. Које су разлике у
постојале између српске владе и Југословенског одбора у вези са
државе?
5. Шта је предвиђала Женевска декларација?
6. Шта је имало пресудну улогу у завршној фази
7.
су 28. новембра 1920. године. На њима је учествовало више од двадесет политичких странака. Највише посланичких места (мандата) освојиле су: Демократска странка, Народна радикална странка, Комунистичка партија Југославије и Хрватска републиканска сељачка странка. Задатак уставотворне скупштине био је да донесе устав Краљевине, што се и десило на Видовдан, 28. јуна 1921. године, после дуге политичке борбе у скупштини. Први устав нове државе назван је Видовдански устав. Краљевина СХС је дефинисана као
Александар је имао пресудан утицај у политичком животу.
1.
2.
3. Када је донесен први устав нове државе и које
одредбе?
4. Које су политичке странке биле најважније у Краљевини СХС?
5. За шта се залагала Комунистичка партија
зашто је режим забранио
6.
7. Који догађај
Подсетимо се: Каква је била улога краља Александра у политичком
Александар I Карађорђевић (1888–1934) био је уједи
нитељ Срба, Хрвата и Словенаца и југословенски краљ (1921–1934). Опште и војно образовање стицао је у Швајцарској и Русији. Престолонаследник је постао 1909. године. У балканским ратовима командовао је Првом ар
мијом и извојевао велику победу код Куманова. Регент (вршилац краљевске власти) постао је 22. јуна 1914. године и у том својству
био врховни командант српске
војске у Првом светском рату. Краљ нове југословенске државе
смрти
односима и предвиђали нови ратни сукоби, краљ Александар је отпутовао у посету Француској. Одмах после искрцавања у луци Марсељ, 9. октобра, краља Александра и француског
1. Зашто је краљ Александар завео личну владавину?
2. Како је Краљевина СХС реорганизована 1929. године?
3. Какву је спољну политику водила Краљевина СХС/ Југославија?
4. Зашто је убијен краљ Александар?
5. Која су два терористичка покрета у земљи највише
Подсетимо се: Који су били
ско јачање
у Србији. Конкордат је у доњем дому Скупштине Југославије
1.
3.
4.
5.
ника, од којих посебно треба издвојити Михаила
Аласа (математика), Јована Цвијића (географија), Александра Белића (лингвистика), Милутина Миланковића (астрономија), Слободана Јовановића (правне науке и историја), Бранислава Петронијевића и Ксенију Атанасијевић (филозофија). И књижевност је била у замаху. Српски писци пратили су модернистичке правце и иза себе оставили веома значајан књижевни опус. То су били Милош Црњански, Иво Андрић, Растко Петровић, Исидора Секулић, Јован Дучић, Драгиша Васић,
Постојали су успешни професионални
аматерских позоришта у скоро свим већим градовима. У музици и филму постизани су скромнији резултати. Оперске сцене постојале су у Београду, Загребу, Дубровнику, Осијеку, Љубљани и Марибору, а балетске у Београду, Загребу и Љубљани. Прва радио-станица у Краљевини, Радио Београд, почела је с радом 1924. године. Штампа је постигла несумњив напредак у односу на стање од пре 1918. године и у многим областима пратила је
државе. Клерикализам је политичко деловање Католичке цркве, покушај да се пресудно утиче на развој
у складу с католичким верским учењем, пре свега у домену свакодневног живота.
1.
2.
3.
4.
5.
Опште
Члан
које је
закон предвидео. Нико не може бити притворен за какву кривицу без писменог и разлозима
поткрепљеног решења надлежне власти.
Ово решење мора се саопштити лицу,
које се притвара, или у часу притварања, или, ако то није могућно, најдаље у року од 24 часа, од часа притварања. Против решења о притварању има места жалби надлежном суду у року
од три дана. Ако у овом року не би било жалбе, истражна
ске
томе ће се водити рачуна о економским, географским и политичким околностима. Том
приликом издвојиће се из горе наведених сре-
зова, који су припојени Бановини Хрватској општине и села, која немају хрватску већину.
Члан III Новим јединицама као и у држави биће
обезбеђена равноправност Срба, Хрвата и Сло-
венаца, као и једнако поступање у погледу њи-
Члан V Законодавну власт у стварима из на-
III TEMA III–1
HRONOLOGIJA
• 1. септембар 1939. – немачким нападом на Пољску почео Други светски рат
• 3. септембар 1939. – Велика Британија објављује рат Немачкој
• 17. септембар 1939. – Црвена армија напала источну Пољску
• 1. март 1940. – Хитлер наредио напад на Данску
• 9. април 1940. – Немачка напала Норвешку
• 10. мај 1940. – Немачка истовремено напала Француску и земље Бенелукса (Белгију, Холандију и Луксембург)
• 11. јун 1940. – Италија објавила рат Британији и Француској
• 14. јун 1940. – немачке дивизије ушле у Париз
• 22. јун 1940. – Француска потписала капитулацију
• 27. септембар 1940. – Немачка, Италија и Јапан потписале уговор о савезништву – Тројни пакт
• 28. октобар 1940. – Италија напала Грчку
• 22. јун 1941. – Немачка напала Совјетски Савез
• 14. август 1941. – САД и Велика Британија
• 5–6. децембра 1941. – Црвена армија
• 7. децембар 1941.
• 9. јун 1942. – Јапан окупирао
• 13. септембар 1942.
• 8. новембар 1942.
• 2. фебруар 1943. –капитулација
• Август 1943. – Курска
• 10. јул 1943.
• 8. септембар 1943.
• 28. новембар – 1. децембар 1943.
• 13. и 14. јануар 1944.
• 6. јун 1944.
• 22. јун 1944. – офанзива
• 24. август 1944.
• 27. јануар 1945.
• 4–12.
• 28.
• 30.
• 1.
• 8.
• 6.
• 2.
1945.
жаним
подручју историјске регије Манџурије у Кини.
1. Објасни на који начин је немачки напад на Пољску прерастао у сукоб светских размера.
2. Зашто је Хитлер веровао да напад
Француском?
3. Како је текао немачки напад на земље северозападне Европе?
4. Које су последице
командну и генералштабну школу као први у класи. Од 1935. до 1940. био је на Филипинима. Начелник Генералштаба америчке
смрти Аушвиц 27. јануара 1945. године. У међувремену је (од 4. до 12. фебруара 1945) одржан састанак „Велике тројице” (Рузвелт,
1.
(у Украјини), Јасеновац (у Хрватској), Маутхаузен (у Аустрији), Дахау, Бухенвалд и Берген-Белзен у Немачкој.
„Коначно решење” прво је примењено на три милиона Јевреја у Пољској, да би се касније проширило на остале окупиране земље. Млади и способни за рад коришћени су као робовска радна
Од 1943. до 1945. године савезнички авиони свакодневно су бомбардовали Немачку.
„ланкастере”) који су са свих страна били заштићени митраљезима
1.
Одабрани
историјски извори
1. Директива Адолфа Хитлера за напад
оне желе да се не врше никакве територијалне промене које не би биле у складу са слободно израженом вољом заинтересованих народа.
Треће, оне поштују право свих народа да изаберу облик владавине под којим желе живети.
Четврто, оне ће, уз пуно поштовање својих постојећих обавеза, настојати да допри-
(Вашингтон,
са истока, запада и југа. Заједничко разумевање које
(7. јун 1944)
задовољан ситуацијом и тиме како се она раз-
вијала данас до подне 7. јуна. Само у једном
HRONOLOGIJA
• 25. март 1941. – југословенска влада у замку „Белведере”
приступању Југославије Тројном
• 27. март 1941. – у Београду изведен државни удар. Постављена
генерала Душана Симовића.
• 6. април 1941. – у раним јутарњим часовима
• 10. април 1941. – формирана Независна Држава Хрватска
• 17. април 1941. – у Београду потписана
• 11. мај 1941. – генералштабни
формирање покрета отпора
• 27. јун 1941. – формиран Главни
• 13. јул 1941. – почео устанак у Црној
• 29. август 1941. – генерал
• 31. август 1941. – Јадарски четнички одред, под командом потпуковника Веселина Мисите, ослободио Лозницу
• Септембар 1941. – основан усташки логор Јасеновац
• 29. септембар 1941. – четници и партизани
• 1. октобар 1941. – четници и партизани ослободили Чачак
• 14. октобар 1941. – масовно стрељање талаца
• 21. октобар 1941. – масовно стрељање талаца у
• 25. новембар 1941. – почела завршна немачка офанзива
• 29. новембар 1941. – слом партизана
• 6–7. децембар 1941.
• Пролеће – лето 1942.
• 20. јануар 1943. – почела
• 17. мај 1943. – почела немачка
• 25–28. јануар 1944. – у
• 31. јул – 1.
• 12. септембар 1944.
• 20.
• 8.
• 7.
• 12.
Априлски рат завршен је за само 11 дана. Према прегледу немачке врховне команде од 4. маја, немачка војска имала је 1.206 погинулих, 3.900 рањених и 548 несталих припадника. Капитулација војске подразумевала је одвођење у заробљеништво око 200 хиљада Југословена, Срба, Словенаца и Јевреја. Даље супротстављање Осовини сматрало се за одметништво и кажњавано је смрћу.
ОКУПАЦИОНИ РЕЖИМ У СРБИЈИ. – Територија
сведена је на простор мањи од оног који је имала пре 1912. године. Припојен јој је Банат,
ска управа организована је
вини, па и у самим
партизански (комунистички) и национални (Југословенска
војска у отаџбини).
ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕДИ.
Прва партизанска за
клетва, објављена 19. августа 1941. године у Билтену Врховног штаба, гласила је: „Ми, народни партизани Југославије, латили смо се оружја
Веселин Мисита (1904–1941)
Немачка команда је у ратном дневнику 29. новембра забележила: „Освојени Ужице и Пожега. Непријатељ је имао 572 мртва, 85 рањених и 224 заробљена. Сопствени губици: два мртва и два рањена.”
1.
2.
3.
4.
више од 30.000 људи, Михаиловић се приклонио „стратегији чекања”,
То је значило
омасовљавати
Подсетимо се: Где је српски народ највише страдао током 1942. године? ОПЕРАЦИЈА
Македонија, Босна и Херцеговина). Међутим, АВНОЈ није решио питање њиховог разграничења, па је значајан део српског народа остао ван своје
(српске федералне јединице). Положај Србије и српског народа унутар
земље, од
1944. до маја 1945. године, у Србији је мобилисано више од 250.000 младића, невичних ратовању, често без икакве војне спреме и обуке. У пролеће 1945. године немачке снаге припремиле су се за одбрану у Панонској равници, на линији Босут–Батина. Тако су се најжешће борбе за завршно ослобођење
ушћа Босута у Саву до Дунава. У сремској равници НОВЈ се сусрела с новим, за њу непознатим начином ратовања – фронталним сукобима и рововском борбом. Фронт је, после вишемесечних борби, пробијен средином априла 1945. године. Југословенска армија
напредује ка северозападу земље, ка Хрватској и Словенији. Почетком маја ослобођени су
Одабрани
историјски извори
(Атина, 16. април 1941)
Моме драгом народу!
Узимајући власт у своје руке једног тренутка, кад је ред унутра био угрожен, ја сам позвао све Србе, Хрвате и Словенце да се окупе око Престола. Они су се једнодушно одазвали
Мом позиву, и Ја сам се надао да ћу народном слогом унутра моћи сачувати и мир споља. Моја надања, нажалост, нису се
Иако
пријатељски односи између Југославије и Немачке били утврђени скорашњим уговорима, Немачка је без повода и сасвим изненада напа-
у случају оних држава с којима се налазила у давнашњем непријатељству.
мир. Тежили смо отклонити, уз
крајње напоре, све страхоте и пустоши рата од
нашег народа, који је све жртве дао за своје ос-
лобођење и ништа туђе није хтео. Држали смо
да ћемо мир најбоље сачувати ако се будемо
држали политике строгог испуњења примље-
них међународних обавеза и коректне неутрал-
ности. Тројни пакт, по догађајима који
дотич-
места. Онемогућавање разорним елементима
1941)
То говорити на ширим састанцима и конференција-
иступима у лијево на овим састанцима, јер ће се оштро поступити према свим таквим партијцима. Не заборавити ни остала
и представљају народно-ослободилачки одбори и земаљска антифашистичка већа народног ослобођења (Главни народно-ослободилачки одбор Србије, Земаљско антифашистичко
и врховни представник суверенитета народа и државе
обезбедиће се сва национална права.
Ова одлука одмах ступа на снагу.
11. Меморандум Живка
Топаловића, председника
Тита, али се нису старали да и Михаиловићу дадну нужне предуслове за успешну борбу, већ су га одбацили и дали велику једнострану по-
моћ Титу. Њему су пре дали огромну количину
италијанског оружја, а затим му вршили велику лиферацију оружја. Сав савезнички пропагандни апарат ставио се на страну Тита: резултат
огромно појачање грађанског рата и катастрофално смањење
др. Ивана Шубашића закључила је важне и корисне
вашу
борбу и одајући захвалност нашим великим
Савезницима, позивам вас да свесрдно поздравите победоносне савезничке армије, које би
дошле да вам пруже помоћ у потпуном извојевању ослобођења наше земље.
Живела наша велика, слободна, федерална Југославија.
о
(Коларчев народни универзитет, 3. јануар 1945)
судбином Хитлеровог такозваног ’новог поретка’ у Европи. Стотине логора типа Мајданека и Јасеновца, логора грозоте и смрти, остаће на вјечна времена као језовита опомена свим народима да никада више не допусте понављање такве трагедије, да учине све да се узрочник те трагедије – фашизам, у коријену уништи.
Војници, подофицири и официри Југословенске армије! Партизани и партизанке!
Ваш хероизам и пожртвовање од почетка рата 1941. године па до данас,
HRONOLOGIJA
• 26. јун 1945. – у Сан Франциску (САД) усвојена је Повеља Организације уједињених
је ступила на снагу 24. октобра исте године, што
• 15. август 1947. – Индија стекла независност
• 14. мај 1948. – проглашена јеврејска држава Израел
• 1948. – Кореја подељена на два дела: Северну
• 1949. – основан Северноатлантски пакт – НАТО
• 1. октобар 1949. – проглашена Народна Република Кина
• 5. март 1953. – умро совјетски вођа Јосиф Висарионович Стаљин
• Јул 1953. – завршен рат у Кореји
• 14. мај 1955. – основан Варшавски пакт
• 25. март 1957. – у Риму потписан Споразум
• 12. април 1961. – Јуриј
• 13. август 1961. – почела изградња Берлинског
• 1962. – Кубанска криза; Алжир
• 22. новембар 1963. – у
• 21. август 1968. – почела инвазија
• 20. jул 1969.
• 13. децембар 1981.
1. СВЕТ И ЕВРОПА
Кључне речи: последице рата,
Подсетимо се: Опиши ратна дејства и положаје
светског рата.
ПОСЛЕДИЦЕ
светски рат довео је до огромних људских жртава и великих материјалних разарања. Крај рата Европа је дочекала у рушевинама. Око четрдесет пет милиона људи остало је без
(1874−1965)
Тај
био је знак да
улази у тзв. Хладни рат –идеолошкополитички сукоб, без директних војних окршаја, који је обележио другу половину 20. века. САД су прихватиле обавезу да предводе „слободни свет”, да
попустила напетост у међународним односима, Совјетски Савез и земље источне
Европе створили су 14. маја 1955. свој војно-политички савез – Варшавски пакт. Његове чланице биле су СССР, Бугарска, Чехословачка, Источна Немачка, Мађарска, Пољска и Румунија (до 1968. и Албанија). Пакт је имао своје
1.
2.
заменила је
(Комонвелт), чији су чланови повезани пријатељским, економским и културним везама. После победе комуниста у грађанском рату против националиста (Куоминтанг) 1949.
настала је Народна Република Кина, исте године независност је стекла
Индонезија, а Корејско полуострво је подељено
За разлику од Британије, Француска није желела да се мирним путем одрекне својих колонија. Седам година је ратовала у Индокини, где су је вијетнамске комунистичке снаге, под вођством Хо Ши Мина,
поразиле 1954. године. На том подручју формиране су
државе: Лаос, Камбоџа и Северни и Јужни Вијетнам. Оружане побуне против француске власти избиле су и у северној Африци.
лагеру све више се продубљивала. Систем је прво почео да пропада у Пољској, 1980. године, а центар побуне био је у бродоградилишту у Гдањску. Из ових немира родио се синдикални покрет Солидарност, који је предводио Лех Валенса. Пошто су се штрајкови и немири ширили целом земљом, војни врх, предвођен генералом
1. Зашто су САД и
5.
Европска економска заједница. – У јеку хладног рата
блоковске поделе света појавиле су се прве иницијативе за европске интеграције, и то на пољу економије. Сматрано је да се решење економских проблема
и хапшени. Прогон је посебно био снажан до Стаљинове смрти, 1953. године. Ипак, и привреда социјалистичких земаља се после рата постепено опорављала, а посебно брзо је расла тешка и војна индустрија. Међутим, трка у наоружању и војна улагања су оптерећивали економију, производња робе широке
је заостајала, а животни стандард је био низак, што је стварало велико незадовољство становништва. Сталне политичке тензије и убрзани економски развој довели су до дубоких друштвених промена у развијеном
социјалну
студенти на универзитетима широм света.
четврти.
осуђен на доживотну робију. Ипак, под притиском међународне јавности, почетком 90-их година
заједно
председника, а 1993. је добио Нобелову
животне средине.
КУЛТУРА И УМЕТНОСТ. – Током
све уметности. Комуникације и техника су омогућили
и постају познати људима широм света. Истовремено, на уметност су деловали и брз економски развој, политичке прилике и друштвене промене. Рок музика се брзо ширила у САД, Великој Британији и по целом свету. Прво је светски позната звезда постао Елвис Присли (1935−1977), током 60-их година светску славу је стекла
1.
2.
3.
4.
5.
мира; 3. постизање међународне сарадње решавањем међународних проблема, економске, социјалне, културне или хуманитарне природе, и унапређивање и подстицање поштовања
ним односима уздржавају од претње силом или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности сваке државе, или на сваки други начин несагласан с циљевима Уједињених нација; 5. сви чланови дају Уједињеним нацијама сваку помоћ у свакој акцији коју оне предузимају у складу с овом Повељом, и уздржавају се
са чланом 110.
Члан 4.
1. Чланство у Уједињеним нацијама
наше нације. Пре стотину година један велики
Американац, у чијој сени данас симболично
стојимо, потписао је прокламацију о еманци-
пацији. Он је након дугих година заточеништва
дошао као светло дана. Али стотину година касније црнци још
HRONOLOGIJA
• 11. април 1945. – Југославија и Совјетски Савез потписали Уговор о пријатељству, узајамној помоћи и послератној сарадњи
• 11. новембар 1945. – одржани избори за Уставотворну скупштину
• 29. новембар 1945. – укинута монархија, Југославија проглашена за републику
• 31. јануар 1946. – донесен Устав ФНРЈ
• Април 1947. – донет Први петогодишњи план у Југославији
• 28. јун 1948. – донесена Резолуција Информбироа
• 1950. – почело увођење радничког самоуправљања
• 13. јануар 1953. – Јосип Броз Тито изабран за председника Југославије
• Јануар 1954. – Милован Ђилас на Трећем
• Септембар 1961. – у
• 3. април 1963. – донесен
• 1. јул 1966. – Александар Ранковић смењен са
• 2. јун 1968. – почеле масовне студентске демонстрације у
• 28. новембар 1968. – демонстрације Албанаца
• Пролеће 1971. – Масовни покрет (Маспок) у Хрватској
• Октобар 1972. – смена српског партијског
• Фебруар 1974. – донесен нови устав СФРЈ
• 4. мај 1980. – умро Јосип Броз Тито
• Март – април 1981. – велике демонстрације
Кључне речи: комунизам, Јосип
Подсетимо
је преко 90% гласова. Изборна победа комуниста брзо је претворена у Декларацију о проглашењу републике, која је једногласно усвојена 29. новембра 1945. године. Тако је монархија и званично укинута, краљ је лишен свих права, а Југославија је постала република и добила име Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ).
Уставотворна скупштина изгласала је 31. јануара 1946. године нови устав, који
материјална штета, попаљена села, порушене,
школе, комуникације (железничке пруге, мостови, путеви) и општа несташица хране били су највидљивији проблеми с којима се сусрела нова власт у Југославији. Због тих проблема у првим послератним годинама живело се веома тегобно. Најважније је било обезбедити храну, струју и воду
Чланице једне земљорадничке задруге у Србији 1952.
Колективизација је принудно удруживање приватних пољопривредних домаћинстава у социјалистичке задруге.
Национализација је одузимање приватне имовине од власника и њено претварање у државну својину.
Аграрна реформа је прерасподела земље, подела земље сељацима. Колонизација је насељавање, пресељавање становништва.
1.
2.
4.
албанских емиграната населио Косово и Метохију. Југославија је на све
могуће начине (политички, економски, војно и културно) помагала свог
малог и сиромашног суседа. Слично као и са Бугарском, прављени су
планови о уласку Албаније у југословенску федерацију и евентуалном
уступању Косова и Метохије овој држави.
Југославија је имала затегнуте односе,
на Југославију, а отворени сукоб избио је 28. јуна
1.
2.
3.
4.
5.
КРИЗА
суверенитета сваке републике,
је сматрана „заједницом радног народа” у којој
1945. назва
је Демократска Федеративна Југославија (ДФЈ). Потом је новембра 1945. добила име Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ). Уставом из 1963. име јој је промењено у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), и тај назив је остао све до краја њеног постојања (1991/1992).
(1921−1991)
1974. године донесен је нови устав. То је требало да буде покушај спасавања Југославије. Републике и покрајине добиле су већу самосталност,
1.
2.
4.
на њивама или у фабрикама. До 1948. године у културном стваралаштву
били су присутни снажни утицаји из Совјетског Савеза.
ном реформом из 1958. године отворене су и бројне (трогодишње и четворогодишње) средње стручне школе, као и универзитети у мањим центрима. Осим оних традиционалних, у великим градовима, до седамдесетих година универзитети су отворени и у Нишу, Крагујевцу, Приштини, Новом Саду, Сплиту, Ријеци, Осијеку, Сарајеву и Бањалуци. Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност (1961) и једини нобеловац с југословенског простора, снимак са доделе награде
Највећи успеси репрезентативног фудбала везани су за светско првенство у Чилеу (1962, када је освојено 4. место) и за два финала европских првенстава (1960. и 1968). Највећи клупски успех остварила је Црвена звезда 1991. године, када је постала првак Европе
и победник Интерконтиненталног купа (првак света). Највеће звезде југословенског фудбала били су: Рајко Митић, Стјепан Бобек, Бранко Зебец, Владимир Беара, Вујадин Бошков, Милутин Шошкић, Милош Милутиновић, Велибор Васовић, Драгослав Шекуларац, Јосип Скоблар, Драган Џајић, Ивица Осим, Енвер Марић, Душан Бајевић, Јосип Каталински, Сафет Сушић, Владимир Петровић, Драган Стојковић. Златно доба југословенске кошарке започело је на светском првенству 1970. године у Љубљани, када је освојена прва титула светског првака. Репрезентација СФРЈ и њени наследници (СРЈ, Србија и Црна Гора) укупно је освојила пет титула светског првака у кошарци (1970, 1978, 1990, 1998. и 2002), осам титула првака Европе (1973, 1975, 1977, 1989, 1991, 1995, 1997. и 2001), а златна олимпијска медаља освојена је 1980. године у Москви. Светску славу стекли су: Радивој Кораћ, Иво Данеу, Крешимир Ћосић, Љубодраг Симоновић, Петар Сканси, Драган Кићановић, Зоран Славнић, Мирза Делибашић, Дражен Далипагић, Дражен Петровић, Тони Кукоч, Владе Дивац, Александар
Предраг Даниловић. Клупске европске титуле у
су: Босна (Сарајево), Цибона (Загреб, два пута), Југопластика (Сплит, три пута) и Партизан из Београда.
Кривокапић, Здравко Рађеновић, Веселин Вујовић, Миле
Одабрани
ГЛАВА I ФЕДЕРАТИВНА
Члан 3
Државни грб Федеративне Народне
Републике Југославије представља поље окружено житним класјем. Класје је доле повезано
траком на којој је исписан датум 29-XI-1943.
Између врхова класја је петокрака звезда. Усред
поља налази се пет буктиња косо положених, чији се пламенови спајају у један пламен.
Члан 4
Државна
беле и црвене, са црвеном петокраком
звездом у средини.
Члан 5
Главни
Како смо излазили из „Пуната” милиција нас је дочекала прутевима од жице. Боли, откида, увлачи се у кост, у срж. Уједа бол, кида, као игла се увлачи у само срце. Требало је протрчати кроз шпалир неких двеста метара. А свуд
около бију, немилосрдно бију. И боли и бију. Бол
уједа са свих страна. Све док те не ошамути, све
док не обезнани и не направи те глувим. А онда свлачење и скакање у море. Хладно, бре. Као да се купамо. То је било једино моје купање на Голом отоку. Других купања ја нијесам имао. И кад киша пада у каменолому. Кад смо се
од
Хтео бих да додам да већ дуго, у ствари,
краја 1969. године, непрекидно, а у току 1972.
нарочито, ми у руководећим телима и нешто
шире у Савезу комуниста Србије радимо под
притиском гласова да се наш рад разликује од
линије СКЈ, да се друг Тито не слаже са тим шта
се ради у СК Србије и да предстоје
рату
и социјалистичкој револуцији, а у складу са
својим историјским тежњама, свесни да је даље учвршћивање
републикама, и у социјалистичким аутономним покрајинама у складу са њиховим уставним правима, а у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији − кад је то, у заједничком интересу, овим уставом утврђено. Радни људи, народи
HRONOLOGIJA
• Април 1985. – на чело Комунистичке партије Совјетског Савеза дошао Михаил Сергејевич Горбачов
• 7. децембар 1988. – разорни земљотрес у Јерменији
• Пролеће–јесен 1989. – револуције у источној Европи
• 9. новембар 1989. – срушен Берлински зид
• Децембар 1989. – срушена диктатура Николае Чаушескуа у Румунији
• 3. октобар 1990. – Немачка поново уједињена
• 17. јануар 1991. – почео Заливски рат
• 8. децембар 1991. – Русија, Белорусија и Украјина прогласиле независност
• 25. децембар 1991. – Михаил Горбачов поднео
• 1992. – Европска економска заједница прерасла у
• 11. септембар 2001.
• 11. март 2004. – терористички
• 7. јул 2005. – терористички
• 17. децембар 2010.
• Пролеће 2011.
• 2. мај 2011.
• 20. октобра
априла 1985. године. Био је први совјетски вођа који је признао
нераскидиве везе са српским народом, из Јерменије су 1993. године дарована два хач
је и у Мађарској. У мају 1989. године уклоњено је 240 километара бодљикаве жице уз границу са Аустријом, што је била прва пукотина у „гвозденој
завеси”. У лето 1989. донесен је нови устав и створене су нове политичке партије. На основу новог устава, у мају 1990. одржани су први слободни избори, на којима је победила коалиција антикомунистичких странака.
Најузбудљивије је било у Источној Немачкој, где су масовне де-
монстрације почеле у октобру 1989. године. Дугогодишњи председник Ерих Хонекер поднео је оставку 18. октобра, а затим су то учинили и сви чланови најужег вођства
су укинуле сва ограничења у вези с путовањима и одлучиле да се Берлински
је
остварено, 3. октобра 1990. године. Најдраматичније је било
Чаушеску. Када је сиромаштво грађана дотакло критичну тачку, почеле су демонстрације (21. децембра 1989). Пошто је
Беловешки споразум: „Ми, Република Белорусија, Руска Федерација (РСФСР) и Украјина,
Европска унија (скраћено: ЕУ) јесте међувладина и наднационална унија (заједница) 27
европских држава. Унија своје корене води од Европске економске заједнице, коју је 1957. године основало шест европских држава. Од тада се Европска заједница
1.
2.
5.
од 1959. године пркосио свим америчким администрацијама и водио
HRONOLOGIJA
• 23–24. септембар 1987. –
Слободана Милошевића
• 28. март 1989. – усвојене
• 11. децембар 1989. –
• 20–22. јануар 1990. – одржан
17. јул 1990. –
• 9. децембар 1990. – одржани први
после Другог светског рата
• 23. децембар 1990. – одржан референдум
• 9. март 1991. – одржане велике демонстрације
• 19. мај 1991. – одржан референдум о независности Хрватске
• 25. јун 1991. – Словенија и Хрватска прогласиле независност. Почео процес распада СФРЈ
• 27. јун 1991. – почели оружани сукоби у Словенији
• 18. јул 1991. – Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из Словеније
• Лето–јесен 1991. – оружани сукоби у Хрватској
• 19. децембар 1991. – проглашена Република Српска Крајина
• 2. јануар 1992. – примирјем потписаним у Сарајеву завршен рат у Хрватској
• 9. јануар 1992. – проглашена Српска Република
• 6. април 1992. – почео
• 27. април 1992.
• 30. мај 1992.
• 15. јун 1992. – Добрица
• 20. децембар 1992. – одржани парламентарни
• 19. децембар 1993. –
• 24. јануар 1994. – почео
Почетак 1998.
• 6–23. фебруар 1999.
Косову и Метохији
• 24. март 1999. – почела
• 10. јун 1999. –
• 24. септембар 1999.
• 5.
2000.
• 25. јануар 2001.
• 4.
• 12.
• 28.
• 13.
27.
2003.
2003.
2003.
2004.
• 21. мај 2006.
• 21.
• 28.
Другог светског рата. Истовремено је стање на Косову и Метохији
друштва и увођењу вишепартијског система. Ипак, од краја 1989. године
почело је организовање странака, чиме је најављен крај вишедеценијског једнопартијског система. Прво је 11. децембра 1989. године група од 13 интелектуалаца најавила обнављање рада Демократске странке. Скупштина странке, која је званично обновила
излагања Слободана Милошевића у Скупштини Србије 30. маја 1991. године:
право народа на самоопредељење у вишенационалној држави не може територијално ограничити на постојеће административне границе република. Границе између република унутар Југославије никада нису
претеће садржине. Следили су откази
ски процеси с јединственим циљем – минимизирање политичких и националних права. Због тога је српска политика еволуирала од борбе за културну и политичку аутономију до потпуног одвајања од Хрватске и
останку у Југославији. Због
међународне заједнице било је увођење економских и политичких санкција СР Југославији одлуком Генералне скупштине Уједињених нација (Резолуција 757) од 30. маја 1992. године. Резолуцијом је онемогућено даље нормално одвијање робних, услужних и финансијских трансакција са иностранством. Прекинуте су и све саобраћајне везе (ваздушни летови одобрени су само за доставу хуманитарне помоћи), као и културне,
јединствене странке.
Милошевић је
изабрани су најважнији
Београд 1993. године
Савезни премијер Ра
доје Контић је 2. јуна упозорио
да је економска ситуација више
него катастрофална, да ће инфлација крајем године бити „не стотине хиљада процената, него десетине милиона процената”, да су санкције херметички затвориле Југославију, да „имамо” 1.200.000 пензионера, око 700.000 незапослених, 650.000 избеглица, „што се континуирано повећава”. Било је и близу милион
1.
је кризу конституисања извршне власти. Уследили су
ових политичких групација, уз бројне политичке нагодбе. На крају је, 24. марта
470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14
војника 55. граничног батаљона и 549. моторизоване бригаде Војске
тематско рушење хришћанских
партије
земље, ратовима и немаштином, ближила се крају. Српска
задатак био чување реда и мира, односно стварање и одржавање безбедности на Косову и Метохији. Први командант КФОР-а био је
британски генерал Мајкл Џексон. УНМИК (енглески: United Nations Mission in Kosovо) јесте мисија Уједињених нација на Косову и Метохији. Према Резолуцији 1244, задатак Мисије јесте да помогне да се успоставе услови за миран и
свих становника
3. СРБИЈА ПОЧЕТКОМ 21. ВЕКА
Кључне
. Од тада су Србија и Црна Гора две независне државе.
МАРТОВСКИ ПОГРОМ. – Мартовски погром је насиље над
српским цивилним становништвом на Косову и Метохији извршено у периоду од 17. до 19. марта 2004. године, а које су организовали албански екстремисти. Погрому су претходила бројна убиства, отмице и уништавања имовине, у присуству међународних снага, које нису адекватно реаговале. Протерано је више хиљада Срба (погинуло је 28 људи) и другог неалбанског становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српски културно-историјски споменици. Уништено је 19 споменика културе прве
1.
Милошевића.
2.
3.
4.
5.
1. Оснивачки
смо да, са свим грађанима који деле слична уверења
1989)
2.
извршног већа о контроли
граничних прелаза (25. јун 1991)
На темељу Амандмана XXXVII, тачке 3, става 3 на Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Савезно извршно веће доноси
ОДЛУКУ О НЕПОСРЕДНОМ ОСИГУРАВАЊУ ИЗВРШАВАЊА САВЕЗНИХ ПРОПИСА О ПРЕЛАЖЕЊУ
ТЕРИТОРИЈИ СЛОВЕНИЈЕ
1. Ради осигуравања извршавања савезних
ће на сваки акт насиља одговорити сходно правилима борбене употребе. Савезни секретаријат
Хрватску. Постоји страх да би иста судбина могла задесити Сарајево уколико се не предузме акција да се спречи стално
бомбардовање минобацачима и артиљеријом. Град и регион Бихаћа такође су под опсадом српских снага. Свакодневно долази до гранати-
рања. У граду нема значајнијих војних циљева и
чини се да је главни разлог гранатирања
1992)
је у школи за ретардирану децу „Владимир Назор”. Одређен број Срба заточен је у небодеру бр. 2 на Тргу Пере Косорића. Командант овог логора је Един Бахтић, некадашњи фудбалер. Поприште масовних убистава је мост на реци Миљацки.
(ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца; успостављање безбедног окружења у коме избеглице и расељена лица могу да се врате својим кућама у
безбедности, а међународно цивилно присуство може да функционише, у коме привремена управа може да буде успостављена и хума-
нитарна помоћ испоручивана; осигурање јавне
безбедности и реда док међународне цивилне снаге не преузму
и куповној моћи, по степену запослености, стању и старости технологије и саобраћајне инфраструктуре, по задужености наших предузећа према иностранству, међусобно према
придруживању Европској унији (13. октобар 2004)
Потврђујући приврженост Републике Србије изградњи демократског друштва, заснованог на владавини права и поштовању људских и мањинских права, принципима тржишне економије, као и изградњи делотворних др-
жавних институција у складу са критеријумима
утврђеним
Европског савета из Копенхагена 1993. године; потврђујући
– Aleksa Đilas, Osporavana zemlja, Beograd, 1990.
– Андреј Митровић, Време нетрпељивих. Политичка историја великих држава Европе 1919–1939, Београд, 2013.
– Aprilski rat 1941. Zbornik dokumenata, 1, Beograd, 1969.
– Бојан Димитријевић, Зоран Ђинђић. Биографија, Београд, 2007.
– Борисав Јовић, Последњи дани СФРЈ. Изводи из дневника, Београд, 1995.
– Branislav Gligorijević, Kominterna, jugoslovensko i srpsko pitanje, Beograd, 1992.
– Бранислав Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић, I–III, Београд, 2002.
– Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945, Beograd, 1992.
– Valter Manošek, Holokaust u Srbiji. Vojna okupaciona politika i uništavanje Jevreja 1941–1942, Beograd, 2007.
– Vladimir Gоati, Političke partije i izbori u demokratskom poretku, Beograd, 2001.
– Војислав Павловић, Од монархије до републике. САД и Југославија 1941–1945, Београд, 1998.
– Dejan Jović, Jugoslavija – država koja je odumrla. Uspon, kriza i pad Četvrte Jugoslavije (1974–1990), Beogrаd–Zagreb, 2003.
– Димитрије Богдановић, Књига о Косову, Београд, 1985.
– Драган Драшковић, Краљево: од вароши до града, Краљево, 2016.
– Dragan Cvetković, „Geostatička analiza ljudskih gubitaka u koncentracionom logoru Jasenovac“, Istorija 20. veka, 1/2019.
– Dragomir Bondžić, Beogradski univerzitet 1944–1952, Beograd, 2004.
– Душан Батаковић, Косово и Метохија – историја и идеологија, Београд, 2007.
– Endru Baruh Vahtel, Stvaranje nacije, razaranje nacije. Književnost i kulturna politika u Jugoslaviji, Beograd, 2001.
– Ivana Dobrivojević, Selo i grad. Transformacija agrarnog društva Srbije 1945–1955, Beograd, 2013.
– Коста Николић, Србија у Титовој Југославији 1941–1980, Београд, 2011.
– Коста Николић, Југославија, последњи дани 1989–1992. Књига прва: Сви Срби у једној држави, Београд, 2018.
– Коста Николић, Југославија, последњи дани 1989–1992. Књига друга: Људи мржње,
, Београд, 2020.
– Ljubinka Škodrić, Vladimir Petrović, „Digitalna istorija: geneza, oblici, perspektive”, Istorija 20. veka, 2/2020.
– Љубодраг Димић, Историја српске државности. Србија у Југославији, Нови Сад, 2002.
– Milovan Đilas, Revolucionarni rat, Beograd, 1990.
– Мира Радојевић, Удружена опозиција 1935–1939, Београд, 1994.
– Мира Радојевић, Српски народ и југословенска краљевина 1918−1941, I, Београд, 2019.
– Момчило Исић, Основно школство у Србији 1918−1941, 2, Београд, 2005.
– Мирослав Свирчевић, „Западноевропска цивилизација на Балкану. Одговор
тезе Семјуела Хантингтона”, Српска политичка мисао, 1–4/2004.
– Michael Antolović, Biljana Šimunović Bešlin, „Public history – istorijska praksa, alternativni pokret, naučna disciplina?”, Istorija 20. veka, 1/2019.
– Предраг Симић, Пут у
1995–2000,
2000.
– Slobodan Antonić, Zarobljena zemlja. Srbija za vlade Slobodana Miloševića, Beograd, 2002.
– Софија Божић, Срби у Хрватској 1918–1929, Београд, 2008.
– Srđa Trifković, „Ustaša Crimes, Serbian Victims, Numbers and Politics: Toward a Rational Debate”, Istorija 20. veka, 1/2020.
– Srđan Cvetković, Između srpa i čekića. Represija u Srbiji 1944–1953, Beograd, 2006.
–
1941–1945,
2009.
Припрема
Лектор Ирена Канкараш
Графички
Коректура
