Рецензенти
проф. др Славица Гароња Радованац,
Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
Јасмина Вукојевић, професор српског језика, ОШ „1300 каплара”, Београд
Данијела Лазаревић, професор српског језика,
ОШ „Трајко Стаменковић”, Лесковац
Уредници
др Невена Витошевић Ћеклић
др Слађана Илић
Одговорни уредник
Слободанка Ружичић
Главни уредник др Милорад Марјановић
За издавача
ЛЕКСИКОЛОГИЈА
ЈЕДНОЗНАЧНОСТ И ВИШЕЗНАЧНОСТ РЕЧИ
МЕТАФОРА И МЕТОНИМИЈА
СИНОНИМИ, АНТОНИМИ, ХОМОНИМИ
АРХАИЗМИ, ИСТОРИЗМИ И НЕОЛОГИЗМИ
УПОТРЕБА
Многи народи, који данас живе
различитих континената (Европа, Азија, Аустралија, Америка и Африка), некада давно споразумевали су се једним језиком. Тај језик звао се праиндоевропски
шведскииталијански
источнајужназападна литвански
норвешкифранцускирускисрпски1
пољскилетонски холандскирумунскибелорускисловеначкичешкипруски
данскишпанскиукрајинскимакедонскисловачки исландскипортугалскибугарскилужичкосрпски енглескикашупски
немачкисловињски (латински)2 (латински)
човек, жена, кћи, син, бог, јелен, медвед, жито, раж, јабука, шљива, овца, коза, коњ... Сачуване речи из прасловенског језика указују на начин живота којим су живели Стари Словени, на њихове обичаје, културу, навике и сл.
многобошци. Имали су заједничкe божанства, културу, језик и обичаје. Њихови
богови су: Перун (врховни бог и бог грома), Сварог (бог неба и заштитник ковачког заната), Весна (богиња пролећа), Дабог (бог сунца и кише), Лада (богиња лета, љубави и лепоте), Мокош (богиња плодности, заштитница жена и женских послова), Морана (богиња смрти
Стари Словени су се у раном средњем
разaпети између Франачке државе на западу и Византије на истоку, између два центра хришћанства – Рима и Цариграда. И Франци и Византинци покушавали су да остваре свој верски и културни утицај над некрштеним Словенима. У то време (друга половина 9. века) постојала је земља Моравска (данашња Чешка), којом је владао моравски кнез Растислав. Он се обратио
византијском цару Михаилу III тражећи од њега да му пошаље мисионаре који ће ширити хришћанство на словенском језику. На тај начин Словени би се приклонили Византији. Зато је византијски цар
863. године свештенике из Солуна, који су познавали говор Словена из околине Солуна и који су се с њима могли лако споразумети. Браћа су се звала Константин (касније, у монаштву назван Ћирило) и Методије.
најважнија
образовна и културна средишта свих словенских народа. Преславској школи
су припадали Горазд и Ангелар, а охрид-
ској – Климент и Наум.
У преславској школи Ћирилови уче-
ници су саставили ново писмо,
које су по свом учитељу Ћирилу
назвали – ћирилица. Како је ћирилица почињала словима А, Б, а свако слово је имало своје
име, по именима тих слова, АЗ
и БУКИ, названа је азбука. У почетку
је
српског народа преовладала ћирилица. Сматра
владара. Осим Светог Саве, најзначајнији писци житија су: у 13.
Писменицу
Тим поводом 1960. године
норвешкифранцускирускисрпскипољскилетонски холандскирумунскибелорускисловеначкичешкипруски данскишпанскиукрајинскимакедонскисловачки исландскипортугалскибугарскилужичкосрпски енглескикашупски немачкисловињски (латински)(латински)(старословенски)
1787. Вуково рођење
1813. Одлазак у Беч и познанство с Јернејом Копитарем
1814. Писменица сербскога језика по говору простога народа написана; Мала простонародна славеносербска пјеснарица
1818. Српски рјечник, I издање (сарадник Јернеј Копитар)
1823. Три збирке епских народних песама
1836. Српске народне пословице; Вук уводи х као тридесето слово.
1847. Победа Вукових идеја
1850. Бечки књижевни договор
1852. Српски рјечник, II издање (сарадник Ђуро Даничић)
1868. Званично прихваћени Вуков језик
следеће: – уводи народни језик у књижевност;
реформатор језика и правописа;
састављач прве граматике српскога језика;
историчар свога времена и писац;
зачетник српске књижевне критике;
сакупљач народних песама;
сакупљач народних умотворина; – лексикограф (састављач првог речника).
употребљава се аорист (прођох, дођох); – имперфекат се још чува у јужним
);
– има свих седам падежа;
глас јат замењен је са е, али има и икавизама (
нисам, ниси, жени, мени);
глас х се
-
сажима се у
уместо певао); – отворен и затворен изговор вокала е и о (села,
шумадијско-војвођански
на -ши (белши, црнши); – футур I гради се по обрасцу: ће да ради или ће пише. ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКАТ
Прочитај текст. Размисли о речима које се разликују
језика. Подвуци такве речи.
стари глас јат замењује се вокалом е (дете, несам);
чува се стари полугласник (дън – дан, тънък – танак);
– чува се вокално л (длг, слза) или се говори (длуг, слуза);
– у неким крајевима ћ и ђ изговарају се као ч и џ (куча, меџа);
чува се финално -л у радном глаголском придеву (казал, говорил);
изоставља се сугласник х (греота, страота); – има само два падежа: номинатив
планине. Кровови,
(НОРМИРАНИ) ЈЕЗИК
Вук Стефановић Караџић се залагао да се народни језик
узме као основица књижевног језика. Као што смо раније
напоменули, то се догодило 1868. године. Сви припадници
једног народа требало би да поштују правила свога језика и
да га правилно говоре и користе. Не треба осуђивати кориснике дијалекта јер
изворни говор. Дијалекат, односно
се
тога исти документ пише латиницом. То се односи и на све текстове правне садржине (одлуке, решења, дозволе, жалбе, молбе, тужбе; евиденције у регистрима, биографије, натписи
1
2
бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005
фонетска,
– морфолошка,
– синтаксичка,
– лексичка,
– ортографска, – стилска.
• Наш књижевни језик
ћирилица.
• Српски књижевни језик
– источнохерцеговачки, – шумадијско-војвођански. •
3. Творба (грађење) речи
(корен), називају се породице речи. Оне су међусобно повезане својим значењем. •
У сваком низу прецртај реч која не припада истој породици речи.
а) лет, летач, летњи, летење, летелица, летети
б) радња, радник, град, зарада, рад, урадити
в) писац, рукопис, писар, записати, писак, опис
•
Подвуци просте речи у следећем низу.
кула, око, трње, дан, перце, бабин, пара, шећер, жут, дрвен
Све добијене речи
изведене речи (гласник, ручни, летовати)
•
Допуни.
Женка лава је _______________,
мерима под б) наставци за _________________. (Допуни реченицу.)
а) мишић, дедин б) мишеви, деду Извођењем настају различите врсте речи.
а) Именице
ИзведеницаТворбена основаСуфикс пиленцепил--енце белацбео(л)чуварчувпетак-ак својина-ина куцањекуц-
певач
певачица
лепота
лепотица
лекар
лекарка
осмина
путовање глагол
близина
учитељ
б) Придеви
ИзведеницаТворбена
купитикуп--и-ти
куповати-ова
писатипис--ти
бућнутибућ-
Од именица: ____________________________________________________
Од бројева: _____________________________________________________ Од придева:
а) простим срастањем – две речи се
Бео + град __________________, крем + пита _______________, баба + рога _________________, дан + губити _______________; б) срастањем са спојним
творбене основе спојене су вокалом о или е: водовод – вод(а) + о + вод(ити), југозапад – југ + о + запад, кућевласник – кућ(а) + е + власник.
имају спојни вокал. прохладан, црнокоса, бабарога,
________________________________,
изведене: ______________________________, сложене: ______________________________.
4. Фонетика
коју мора да савлада. Чују се као шумови.
СОНАНТИ (гласници) су гласови при чијем изговору ваздушна струја наилази на препреку, али преко ње несметано пролази. При њиховом изговору гласне жице трепере, па су, према томе, они звучни гласови.
Присети се који су сонанти у
Самогласници (вокали)
Сугласници (консонанти) Сонанти (гласници)
двоусненим сугласником.
РЕКА _______
Пратећи
1. безвучни задњонепчани сугласник који има парњака
2. затворени задњи вокал
3. безвучни двоуснени консонант
Разврстај сугласнике према месту изговора.
И овај камен земље
(30) Самогласници (5)Сугласници (25)
(17)
нема препреке при изговору (нелокализовани)
(8)
(локализовани)
уљеза.
тужан, храбар, паметан, здрав, хладан
в) стигао, плакао, пошао,
б) Сви _________________ Новака Ђоковића
в) Одржан је Фестивал младих позоришних ____________________. (стваралац)
вешти__ин
Краљицина/краљичина наредба је
у загради.
Данас имамо час _______________ језика. (Србија) Купи пљескавицу у ________________на углу. (ћевап)
– плиткији строжи – строжији
белши – бељи
вишљи – виши
гола.
загристи________________
запазити__________________ уселити__________________ учланити___________________ •
Ово једначење обично
лишће – лист + је ________________
ишчистити – из + чистити ____________________
дашчица – даск-(а) + ица_________________________
+ чланити _________________
Непостојано а
Промена л у о глас
Палатализација
Једначење
•
Одреди падеж подвучених именица.
Видео сам пса. _________________________
Ишао сам у шетњу са псом. ______________
Пас је био умиљат. ______________________
Пришао сам псу. ________________________ • Одреди род следећих придева. Поред сваког
• Одреди број следећих придева.
род: _______________
Говорио
род: _______________
1.
2.
2.
Разврстај
торта, сеоба, деца, угаљ, брига, прстење,
свитање, Марс
ЗаједничкеВластитеГрадивнеЗбирнеМисаонеГлаголске
Понудили
дечак, пријатељ – бића мушког пола,
мачка, сестра, пријатељица – бића женског пола. Међутим, неке именице су граматичког женског
Pluralia
Singularia
Singularia tantum
Pluralia tantum
Номинатив
Вокатив
Мили, далеки, туђи – дођи, да будем твоја драгана. (Месечев сјај, Марина Цветајева)
Подвуци прилошке
•
Следеће реченице допуни именским речима у дативу. Води рачуна о
облицима у којима су извршене гласовне промене.
Поклонио сам књигу_________________ . (Лука)
Брод је прилазио ___________________. (лука)
Због бола у грудима јави се ________________. (докторка)
Повуци линију од тачке А ка ___________ (тачка) Б.
•
Повежи обележене примере с одговарајућим падежом.
Пробудило ме је гребање миша.
Угледао је миша испод стола.
Позајмио је косачицу од рођака.
Упознали смо далеког рођака из Аустралије.
•
Одреди функције и значења акузатива.
ФункцијаЗначење
Имао је трему пред испит.
Спаковали су се на брзину.
Случајно је поломио лењир.
Тодор се заљубио у Иву
Жарка интересује макетарство.
• Стави запете на одговарајућа места у реченицама.
Милице отпевај нам нешто!
Брзо децо час почиње!
Хоћеш ли да нам се прикључиш Данице?
•
Опрала сам косу шампоном од камилице.__________,____________ Стићи ће за два сата. __________, _______________
Певач се попео на бину.______________,_____________ Децо, припремите прибор за рад._____________, _______________
Рођендан ми је у септембру. ___________, ______________
падеже подвучених
Игора је често
•
Одреди врсте придева.
очев, сеоски, мачји ______________________________________________
љубазан, висок, црвен ___________________________________________
средњи, десни, тамошњи _________________________________________
бетонски, земљани, памучни ______________________________________
зимски, ноћни, сутрашњи ________________________________________
•
Разврстај следеће придеве у табелу.
некадашњи, кожни, топао, јутарњи, дедин, спољашњи, чудан, челични,
леви, птичји
Описни
Присвојни
Градивни
Временски
Месни
памет _____________________________
туга
•
Прецртај
а) строжи/строжији
б) бешњи/беснији
в) врућши/врући
г) белши/бељи
д) височији/виши/вишљи
пиши
Ђорђе
човек
заменице су:
упитне: ко, шта; – неодређене: неко, нешто;
– одричне: нико, ништа и
– опште: свако, свашта.
Придевске заменице су:
– присвојне: мој, твој, његов, њен; наш, ваш, њихов; свој;
– показне: овај, онај, тај; овакав, онакав, такав; оволики, онолики, толики;
– упитно-односне: који, чији, какав, колики;
– неодређене: неки, нечији, некакав, неколики;
– одричне: ниједан (никоји), ничији, никакав, николики;
– опште: сваки, свачији, свакакав, сваколики, било који, било чији, ма који, ма какав...
ЈЕРОТИЈЕ: Је л’ хоћеш да разумеш? Е, па на, прочитај
мети! (Даје јој писмо.)
АНЂА (Чита писмо.): „Ђока”.
ЈЕРОТИЈЕ: Њега знамо већ. Остави њега, па почни озго.
АНЂА (Чита озго.): „Марице, душо моја!”
ЈЕРОТИЈЕ: Аха, је л’ ти сад мирише на проминцле?
АНЂА (Наставља читање.): „Примио сам твоје слатко писмо и изљубио сам га стотину пута. [...] Поступићу тачно по упутствима која си ми у њему изложила.” (Сумњиво лице, Бранислав Нушић)
Именичке заменице Придевске заменице ЛичнеНеличне Именичке заменице
Позајмио сам _________(ти) књигу, а не Миљану.
Звали су ______ (ми) на журку.
Нисам ____ (он) нашао у гаражи.
Напао ____ (ја) је комшијски пас.
Тражили су ____ (они) свуда.
•
Одреди падеж подвучених заменица.
Боље играм шах од њега. ________________________________________
Лекар ми је преписао сируп. ______________________________________
Чуо сам много лепих ствари о теби. ________________________________
Видео их је у центру града. _______________________________________ •
Одреди како гласе подвучене заменице у номинативу једнине.
Гледао ме је испод ока. __________________________________________
Више немамо кола, продали
Нина је ____________ баку изненадила за рођендан.
Похвалио се ____________ успехом.
Позвали су ____________ кумове на славу.
Деда је засадио шљиве на ________ имању. • Издвој
Нека девојчица је свраћала
Ко другоме јаму копа,
Номинатив, акузатив, вокатив двадветричетири
Генитивдвајудвејутријучетирју
Датив, инструментал, локатив двамадвематримачетирма
а) 18. II 2020. године
б) 18. II. 2020. године
в) 18. 2. 2020. године
г) 18 2. 2020. године
д) 18. 2. 2020 године
(претрчавати,
(рећи, сести, пући), почетно-свршени (запевати, запливати, полетети) и завршно-свршени (дотрчати, написати, изгорети).
Постоје и двовидски глаголи. Они
се може одредити само у реченици. Ручам с родитељима.
ручам, позваћу те.
несвршени вид свршени вид
Повратни глаголи су они уз које увек стоји повратна речца се. Могу да
буду:
– прави повратни: купати се, шминкати се, попети се, – неправи повратни: плашити се, радовати се, љутити се, – узајамно-повратни: дописивати се, грлити се, руковати се.
•
Разврстај повратне глаголе.
сударити се, изненадити се, туширати се, расплакати се, грудвати се,
се
прави повратни:_________________________________________________
неправи повратни: ______________________________________________
узајамно-повратни: ______________________________________________
Граматичке категорије
Родмушки, женски и средњи; природни и граматички
Бројједнина и множина
Лицепрво, друго и треће
Падежседам именских облика
Поређењекомпаратив и суперлатив
Придевски видодређени и неодређени
Време7 глаголских
Начин3 глаголска начина
Глаголски родпрелазни,
заједничкелав, дете, лењир, слово, година
властитеДијана, Тиса, Азија, Јапан
збирнетрње, жбуње, пруће, цвеће
градивнешећер, брашно, вода, пластика
мисаоне (апстрактне)лепота, младост, љубав, бол
глаголскепевање, спавање, трчање, вожња
бројнедвојица, петорица, тројка, четвртина
род именицаприродни и граматички
број именицаједнина и множина singularia tantum и pluralia tantum
описнилак, смешан, поносан, жут
присвојниСашин, школски, мачји, ученички
градивнисребрни, метални, камени, свилени
временскиданашњи, јесењи, садашњи, летњи
меснигорњи, доњи, леви, средњи
ти, он, она, оно;
ми, ви, они, оне, она
заменица за свако лице себе, се
Присвојне
Показне
Упитно-односне
Неодређене
Одричне
Опште
упитне: ко, шта неодређене: неко, нешто
одричне: нико, ништа
опште: свако, свашта
Придевске заменице
мој, твој, његов, њен; наш, ваш, њихов; свој
овај, онај, тај; овакав, онакав, такав; оволики, онолики, толики
који, чији, какав, колики
неки, нечији, некакав, неколики
ниједан (никоји), ничији, никакав, николики
сваки, свачији, свакакав, сваколики, било који, било чији, ма који, ма какав
•
Одреди врсту подвучених прилога у следећим реченицама.
Дуго је остао будан. _____________________________________________
Радознало је посматрао животиње у кавезу. ________________________
Свуда су поставили знаке упозорења. ______________________________
Неће путовати зимус на планину. __________________________________
Коловоз је залеђен, зато пажљиво вози. ____________________________
• Одреди коју службу врше подвучени прилози.
Ујутру идем на трчање, а поподне у теретану.
Тијана
стоји.
Пала је саксија с прозора.______________
Причали су о концерту.________________
Доћи
б)
в)
г)
мене.
Допуни везницима следеће народне пословице.
Боље врабац у руци ______голуб на грани.
Гвожђе се кује ____је вруће.
Испеци ___реци.
Вук длаку мења, ____ћуд никада.
спава.
б) Да, доћи ћу вечерас.
в) Да ли си видео негде мој телефон?
•
Разврстај следеће узвике у табелу.
пст, трас, ој, шибе, јаој, фију, хајде, о, бум, мац, ух, хеј
Осећања
Дозивање
Ономатопеја
Дозивање и терање животиња
Заповедање
•
Подвуци узвике у следећим реченицама.
Охо-хо, што је ово укусно!
Бррр, што је хладно!
Пас се залете, па трас у дрво.
•
Подвуци глаголе који су
. пљуснути, кврцнути, тражити, треснути, косити, шкрипати
•
Разврстај речце из следећег дијалога.
– Хоћемо ли да играмо кошарку?
– Ја не могу. Повредио сам ногу.
– Наравно, договорили смо се.
– Зар нисмо рекли да ћемо сутра?
– Вероватно, ако нас буде довољно за две екипе.
– Хоће, чак ће доћи и Јаков.
– Ево га, стиже!
потврдне: ______________________________________________________
одричне: _______________________________________________________
упитне: ________________________________________________________
показне: _______________________________________________________
сумња и претпоставка:
Чак штавише – погрешно
Се је повратна заменица у саставу правих повратних глагола, а код неправих и узајамно-повратних је повратна речца.
Подвуци правилно написане речи.
не поверење, недостатак, непожељан, не праведен, не читко, необично
Заокружи слово испред реченица у којима је речца не правилно написана.
а) Не мој ме чекати, сигурно не ћу доћи.
б) Не пуштајте филм док ја не дођем.
в) Недостаје ми необавезно дружење с тобом.
г) Ја не толеришем
Хаљину си вероватно купила на распродаји.
Она можда неће сутра доћи. Ти си, уосталом, увек у праву.
следећим
може бити и променљива (када се другачије
а) тада, сада, када, мада
б) чак, бар, већ, још
в) око, пред, иза, без
•
Разврстај непроменљиве речи.
овамо, чак, као, ено, до, док, на, са, али, ала, нити, овако, пст, тада
Прилози
Предлози
Речце
Везници
Узвици
•
Разврстај непроменљиве речи из следећих стихова према врсти.
О, не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Учиниће ми се негде у шуми
Поново све моје сузе теку
Кроз самоникле неке чесме.
Учиниће ми се црн лептир један
По тешкој води крилом шара
Што некад неко рећи ми не сме. (Опомена, Десанка Максимовић)
Прилози
Предлози
Речце Везници Узвици
ПРИЛОЗИ
ПРЕДЛОЗИ
Одређују радњу глагола тако што означавају
место, време, начин, количину и узрок вршења радње (близу, данас, пажљиво, мало, зато).
Стоје испред именица и заменица и
означавају односе између исказаних појмова (пре, уз, о, са, у, на)
ВЕЗНИЦИ Служе за повезивање речи и реченица (и, а, или, већ, јер, да, док, ако).
РЕЧЦЕ
Изражавају емоционалне ставове, гледиште или расположење говорника (наравно, можда, дакле, ево, ето, не, никако).
УЗВИЦИ Служе за изражавање осећања, дозивање, заповедање, терање, опонашање (ох, хеј, пст, бум, мац).
6. Синтакса
•
Слушао је рок музику.
Није веровао никоме.
Заменили су кров на кући.
Стално размишљам о летовању.
Подвуци прилошке одредбе и одреди врсту.
прави објекат
Вратили смо се у недељу. _____________________
Стави тамо ту торбу. __________________________
Извинио се због непријатности. ________________
Пажљиво прочитајте задатак! _________________
Много смо се уплашили. ______________________
•
Како се назива подвучени реченични члан?
Отпутовали су у Беч, главни град Аустрије.
•
Подвуци субјекте у следећим реченицама.
Цело одељење жели да дође.
С њим је дошла и његова сестра.
Ви сте уверени да сте у праву.
Којим врстама припадају подвучене речи? ____________
•
Одреди у ком се падежу налазе подвучени субјекти.
Њему је досадно. ____________________________
Јадранку боли нога. __________________________ Још нема тренера. ____________________________
•
Подвуци субјекте и напиши којој врсти речи припадају.
Да ли си ти чуо ту песму? __________________
Кромпир потиче из Америке. ______________
Двоје је закаснило. _______________________
Паметнији попушта. ______________________
Понекад се догађа да је субјекат
нема, већ се обично подразумева.
сваког
Била је веома талентована. _____________________
Тражили су дестинацију
Тражили сте, гледајте! __________________________
Предикат
Бакина марама је шарена.
а) Бане је новинар.
б) Лара ради у банци.
в) Мој деда је пензионер.
г) Циле поправља бицикле.
припадају. а) Саша је полицајац. _________________________ б) Књига је била занимљива. ___________________
в) Он ће бити први. ___________________________
г) Победа је ваша. ____________________________
Именским
глаголски предикат.
•
Прави објекат подвуци, а неправи заокружи.
Поклонио сам Сари чоколаду.
Изненадио их је доласком.
Бака је унуцима причала приче.
•
Заокружи слово испред падежа у којем не
а) генитив
б) датив
в) акузатив без предлога
г) акузатив с предлозима
д) локатив
•
Заокружи слово испред реченице
а) Љубица се сећа распуста.
б) Препливао је базен.
в) Тата је понео кофере.
г) Ива је поцепала јакну. •
Подвуци неправе објекте и
падеж: ______________________________
б) Допутовао је возом.
падеж: ______________________________
в) Спремила сам деци палачинке.
падеж: ______________________________
г) Стално је причала о том дечаку.
падеж: ______________________________
д) Радо се сећам тог летовања.
падеж: ______________________________
Службу
Подвуци
Спава као беба.
Збуњено су га гледали.
Одговарао је без треме.
Он
Највише
Данима
Три
Застидевши
врста: _____________, падеж: _______________
Били смо на скијању
Банке не раде викендом
врста: _____________, падеж: _______________
Цвеће сам изнела на терасу
врста: _____________, падеж: _______________
АПОЗИЦИЈА •
Подвуци апозицију у следећим реченицама.
Јован, мој брат од стрица, живи у Вршцу.
Рођена сам у Краљеву, граду на Ибру и Морави.
Јанко, мој најбољи друг, сели се у Швајцарску.
Љубивоје Ршумовић, наш чувени песник, основао је Академију
„Сарадници Сунца“ за талентовану децу песнике.
Лука Трифуновић, студент, победио је у квизу.
Светлана
Библиотекарка
род: _____________број:_______________падеж:_________________ С
род: _____________број:_______________падеж:_________________
род: _____________број:_______________падеж:_________________
Подвуци све речи које имају службу атрибута
Све су то мила
Имена, и лепа,
Којима Србин
Своме злату тепа.
Ал' ја бих провео
Читав један век
Тражећи лепше,
Милије и слађе –
Дичније име,
Што још не чу свет,
Да њим назовем
Мој румени цвет. (Ђулићи XVII, Ј. Ј. Змај)
Дрвена ограда се поломила. _______________________________________ Службу
именички атрибут:_____________,
Имам туфнасту кошуљу.
именички атрибут:_____________,
Напунили
именички атрибут:_____________, падеж: ____________
РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
ГЛАВНИСУБЈЕКАТ И ПРЕДИКАТ
граматички
субјекат
предикат
објекат
прилошке одредбе
апозиција
Немања тренира рукомет.
логички Јованку боли глава.
именски
глаголски
ЗАВИСНИ
прави
неправи
за место, време, начин, узрок, количину
именичка синтагма
апозитив придевска синтагма
Задаци су лаки.
Хлеб је поскупео.
ОБЈЕКАТ И ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
Поправио је сат.
Мислила сам на тебе
Стави ципеле у ходник.
Јуче су те тражили.
Коста добро плеше.
Тресао се од хладноће Мало ме је срамота.
И АПОЗИТИВ
Кроз Зрењанин, мој родни град, протиче река Бегеј.
косе ливаду. СИНТАГМЕ
именичкеукрасна шнала за косу, кукурузно брашно
Боца
у град, ићи ћу на рафтинг.
Да сам подигао новац, свратићу у пошту. •
Подвучене реченичне чланове искажи допусном реченицом
Година је била плодна упркос суши.
Одгледао
1.
1.
саставни однос
раставни однос Или ћу скувати ручак, или ћу наручити из ресторана.
супротни однос Соња је офарбала косу, али није била задовољна бојом.
искључни однос Сви су дошли на време, једино је Сима закаснио.
закључни однос
Појела је све из тањира, значи била је веома гладна.
било да
а, али, него, но, већ
само (што), једино (што), осим (што)
дакле, сигурно, према томе, значи
ВрстаПримерВезнициСлужба
изричнеОбјаснио нам је
како ради машина за обраду дрвета.
односнеПоправио је мотор
који је стајао у гаражи.
меснеКупали су се тамо где је вода била најчистија
временске Кад завршиш доручак, склони тањир са стола.
узрочнеНисам дошла јер ме
нисте звали.
условне Ако будеш упоран, остварићеш свој циљ.
допусне
, нисам обукла јакну.
да, какоправи објекат
који и чији; какав, колики, онакав, онолики; колико, где, кад; што субјекат, објекат, атрибут
где, куда, одаклеприлошка одредба
кад, док, чим, пошто, тек што, само што, пре него што, откад, откако прилошка одредба за време
јер, пошто, како, што; зато што, због тога што; будући да
ако, уколико, кад, да; ли
прилошка одредба за узрок
прилошка одредба за услов
иако, мада, премдаприлошка одредба за допуштање намернеОтишла је у
да, како, липрилошка
7. Правопис
На пример Napoli – Напуљ (итал.);
–
(шп.)
нашем језику.
На пример Giuzeppe – Ђузепе
Charliе Chaplin?
Washington
Michelangelo – _______________
Leipzig – ____________________
George
Schubert – __________________
Warszawa – _________________
________________________ (Енсел Елгорт) и глумицом
_________________________(Шејлин Вудли) у главним улогама.
в) Од фудбалера, највише волим ______________________ (Кристијано
Роналдо) и ___________________ (Лионел Меси).
г) По
Мала сирена.
Многа властита имена која се јављају у нашем језику воде порекло из грчког или латинског језика, а постоје и у бројним другим, савременим језицима.
• Како у нашем језику гласе ова имена?
Philip, John, Peter, George, Irene – енг.
Philipp, Johan, Peter, Georg, Irene – нем.
Полусложенице
плаво-бела (кошуља), црно-бели (дрес), жуто-зелена (застава).
Спојеви придева с равноправним односом (напоредним значењем) пишу се са цртицом: шумадијско-војвођански (дијалекат), грчко-римски (стил рвања), културно-историјски (догађај).
Када су у питању нијансе боја, те сложенице се пишу
•
Заокружи слова испред правописно тачно написаних реченица.
а) Купила сам светло-зелену јакну.
б) Додај ми тамноплаву чинију.
в) Кишобран је зелено-жут.
г) Прешли су српско-румунску границу.
д) Овчарскокабларска клисура је заштићено подручје.
•
Допуни реченице одговарајућим полусложеницама.
Хемијским симболом CaCO3 означава се једињење
Рударски и геолошки одсек налазе се на ___________________________________________ факултету у Београду.
Застава Србије је ___________________________________________ боје.
Када употребљаваш црту при куцању, обрати пажњу.
Она се појављује у два облика: као одмакнута (с белинама с обе стране)
и примакнута (без белина).
Купи 2–3 килограма јабука. (примакнута црта)
Догодило се – не повратило се! (одмакнута црта)
Примакнута црта се пише у случајевима под д), ђ) и е).
Стави црту где је потребно.
Екскурзија
д) при додавању падежних наставака вербалним скраћеницама: НИН-ова награда, на БИТЕФ-у и др., ђ) када пишемо скраћенице по изговору: Би-би-си, Би-би-сија, Би-би-сију (ВВС), е) када издвајамо делове речи (корен, основу, префикс, суфикс, наставак за облик – СТАНОВАТИ: корен: стан-; суфикс: -ова-; наставак за облик: -ти), ж) између узвика (хм-хм, куц-куц).
Напиши речи
двадесетогодишњак
тридесетих година
дванаестогодишњак _____________________________________________
десетогодишњица
осамдесетих година _____________________________________________
четрдесетдвогодишњи ___________________________________________
побећи, телевизија, морфологија, приповетка
Који интерпункцијски знак си употребио/употребила
на слогове? _______________
етилалкохол/етил-алкохол
75-годишњи/75-тогодишњи
аутопортрет/ауто-портрет
Тачка се користи:
да се означи крај реченице,
Купили смо сунцобран.
за скраћивање речи, и сл.; проф.; н. е.
иза редних бројева који се пишу
арапским цифрама.
Запета се користи:
у синтагмама с напоредним члановима,
између уметнутих и накнадних делова реченице,
у вокативу,
при писању апозиције,
при писању апозитива,
у инверзији.
Упитник се користи:
на крају упитних реченица.
Узвичник се користи:
Купили су јабуке, шљиве, грожђе и
крушке.
Нисам стигао, нажалост, да дођем на промоцију књиге.
Куда си кренуо, старче?
Састанак станара је заказао Бојан, управник зграде.
Вратила се из шетње, покисла и озебла.
Ако стигнеш, јави ми се.
Да ли си добро спавао?
при писању узвичних реченица,Ала сам се уплашио!
иза вокатива, Софија!
иза узвика.
Две тачке се користе:
Пст! Беба спава!
при набрајању, За колач је потребно спремити: јаја, шећер, брашно, чоколаду
•
сте дошли – рекао је Сергеј. ___, ___
Сју Таунзенд (2. 4. 1946 – 10. 4. 2014) прославила се романима о Адријану Молу. ___, ___, ___
Напиши правилно следеће примере.
фотоопрема ____________________________________________________
српско руски речник _____________________________________________
ауто школа _____________________________________________________
________________________________________________________ црнобели филм _________________________________________________
мототрке _______________________________________________________
топ листа ______________________________________________________
хоћешнећеш ___________________________________________________
James, Schubert, VoltaireЏејмс,
каријера Селене Гомез
рода на -а у српском језику.
Страна
придевске плаво-бели, косовско-ресавски
прилошке лево-десно, данас-сутра
употребљава: да се одвоји уметнути део реченице,
полици је било много зачина
при набрајању,
рузмарин, босиљак, мирођија, коријандер, ђумбир. при обележавњу управног говора, уместо наводника,
Изволите, шта желите?
Требају ми ратлук и шећер у праху. при обележавању
за означавање просторних релација,(канал) Дунав–Тиса–Дунав
између бројева са значењем од – до,Вук Караџић (1787–1864)
при спајању равноправних појмова.влада Цветковић–Мачек ЦРТИЦА се употребљава:
када преносимо део једне речи у други ред, ги-тара; гита-ра
када делимо реч на слогове,фо-не-ти-ка
када у једној речи употребимо и број и слова, 50-годишњица
у писању полусложеница,културно-историјски (споменици)
при додавању падежних наставака вербалним скраћеницама,
УНИЦЕФ-а, РТС-у
када пишемо скраћенице по изговору,Си-Ен-Ен (CNN)
када издвајамо делове речи (корен, основу, префикс, суфикс, наставак за облик),
корен: местворбена основа: месарсуфикс: -ски
између узвика.ав-ав, јао-јао
– публицистички (новинарски),
– научни,
– административни,
– књижевноуметнички и – разговорни. Сваки од ових стилова
своје карактеристике.
ПУБЛИЦИСТИЧКИ (НОВИНАРСКИ)
Публицистичким (новинарским) стилом пишу се вести, чланци, извештаји, коментари, фељтони, колумне и репортаже. Одликује га тачно изношење чињеница, јаснe, краткe реченицe.
У зависности од врсте медија, новинско
Па дашта је него жив – мирно каже дјед. – Сат
створ, а?
јуна, из математике у четвртак 18, а будући средњошколци комбиновани тест решаваће у петак 19. јуна. Сва три теста раде се од 9 до 11 сати. Ове године је први пут успостављен систем
•
г) – Када ће да нам донесе оцене са теста? – Па донела је јуче, ти ниси био у школи. – Шта сам добио? – Немам појма. Ваљда тројку.
д) Сва тела међусобно се привлаче гравитационим силама које су пропорционалне њиховим масама, а обрнуто пропорционалне квадрату њиховог међусобног растојања.
Повежи врсту текста са функционалним стилом којим је написан.
научни рад административни стил
количину нечега
једно
јануар, субота, зимски, метла, телевизор такође означавају један појам.
Неке речи, међутим, имају више значења – вишезначне су; нпр. глава, зуб, нога У Речнику Српске
начин:
глáва ж1 (дат. глáви глâви, ак. глâву, вок. глâвo,
тело, начињено од
1
материје, испуњено гасом
за
осматрање и др.;
балун (1); исп.3 аеростат. – Ваздухоплови су: ... балони, слободни и везани (Зб. зак. 6, 1) б. направа
биљар, лук, балон (Там. 1, 172). в.4 мехур уопште.
1, 171). 2. већа стаклена бокаста боца за течност (обично оплетена прућем). – Газда иза тезге ... обећаје им за сутра балон вина, ако му избаце напаст из ресторана (Андрић 3, 77). Узмимо стаклени
(Дук. М. 1, 103). 3. мед.5 бешика, крушка од гуме или свиле. – Бабички прибор: један балон од мекане гуме (Зб. зак. 4, 225). 4. (у придевској служби) непром.6 који служи за израду балона (1), непромочиве одеће и сл.;
пробни
инструментима
Убаци
Пертле су читаве на патикама,
а) инстинкт б) осећај
в) прикладност г) понашање
– _____________________
криво – _____________________ сит – _______________________ сув – _______________________
лето – ______________________ рат – _______________________
дебела – ____________________ висок
1.
2. дати, учинити
3. а. појести који залогај, појести мало. Залаже
3. б. дати коме да једе, нахранити. Домаћица
Следећи примери илуструју хомонимију.
На столу се налази плава фасцикла с папирима.
Морам
реченици
АРХАИЗМИ
Архаизми су застареле речи. Употребљавале су се у неком временском
периоду, па су замењене другим речима. На пример, када су се момак и девојка удварали једно другоме, употребљавао се израз ашиковати. У данашње време тај израз је замењен с волети се, забављати се. Место у ком се чувало жито некада се називало
Сада се тај предмет више не производи. Веома мала метална „потковица”
која се зукуцавала за ђон ципеле називала се блокеј/блокеја. Потреба за тим
металним плочицама престала је да постоји. Некада није било струје, па се
просторија
новим речима, кованицама, да би постигао што већу изражајност. На пример жене из раја назвао је израјанке, богати сточар је стадовит, даљина – недозив, загрљај
а) дажд _____________________
б) целивати _________________
в) басамак __________________
г) чарне ____________________ • Одреди синоним
шустер ______________________
писменица ___________________
алас ________________________
кљусе ______________________
буђелар _____________________
фуруна _____________________
•
Подвуци историзме у следећим низовима.
а) град, провинција, општина, вилајет, село
б) војник, такмичар, борац, ратник, гладијатор
в) старешина, бег, командант, заповедник, председник
На основу
•
истраживач, претраживач, проналазач, извиђач, прерађивач
Разврстај
тренд, јефтика, оборкнез, злић, нахија, селфи, кубура, имиџ, зобница,
пампур, лајковати, вериге, дувар, бешика, аплицирати
АРХАИЗМИ ИСТОРИЗМИНЕОЛОГИЗМИ
тачног одговора.
плетисанка
а) особа
кажичас
а) брзо рећи
б) часовник
в) врста стиха
чесмовача
је употребљена реч наводе се у скраћеном
деранжирати (фр. deranger) „узнемиравати, узнемирити, реметити, задржавати (кога), сметати
система знакова, који су средства различитих говора,
1)
2) имплицитан
3) експозе в) јасан, изричит
4) експедиција г) који је обухваћен, садржан у нечему
заносан. – Ту пламен – песму певати треба. Змај.
пла̏мен, -а, -о 1. који пламти, букти, који је од пламена, огњен, ватрен. – Сунце се претворило у пламено коло. Ранк. Кроз њих [димове] су лизали румени огњеви пламеним језицима. Сим. 2. светао, сјајан, блистав. – Па потрже пламена ханџара. НП Вук. А пучина сјајна... поштрапана врутком пламенога злата. Крл. 3. фиг. врео, врућ. – Моја душа плаче и пламене сузе теку ми из ока. Бој. 4. фиг. а. плаховит, ватрен; страствен. – Карактера беше тешког: пламен и жесток. Ћос. Б.
историје и науке уопште. (...) Није случајно што се Миланковић определио за форму писама како би исказао своје намере, јер писмо као облик изражавања омогућава најнепосредније и најискреније сагледавање доживљеног, а
тако се и најсложеније, сувопарне и често досадне научне теме, лирски размекшавају и постају разумљивије и блискије. Писма својом мозаичком структуром дају тексту динамику, емотивну драж и топлину казивања. Тако су се овде, на истом задатку и у изузетном складу нашли прецизни, научно хладни истраживач и изумитељ, и изразити приповедач, маштовит, проницљив, филигрански прецизан. Иако замишљена као научна историја астронoмије, књига Кроз васиону
што сликовитије
убедљивије својој пријатељици приближио
у древне градове, Вавилон где је настала астронимија, у стару Грчку, Атину, Александрију, Дубровник, Беч, Берлин... Оживљавајући ликове знаменитих научника из тих времена, водећи нас кроз музеје, застајкујући испред значајних споменика или сачуваних остатака, он реконструише стара научна достигнућа без којих је
незамислива савремена наука.
време те тезе о климатским променама не само да су актуелизоване
васиони, Сунчевом систему и нашој планети Земљи, клими, гравитацији, светлости и тами... Миланковић, заправо, говори о човеку. Говорећи о судбини Земље, он говори о нашој судбини. Човек је у центру његових опсервација, његова радозналост и жеља да одгонетне свет око себе и смисао његовог
за младост. Ово је филм о ученицима, првим симпатијама и неким старим, лепим временима када су ученици поштовали старије, па тако и професоре, градећи с њима један другарски однос. Редитељ Здравко Шотра, током стварања филма Лајање на звезде, водио је рачуна да хумор представи без псовања, те тако ни у једном кадру не можете да чујете псовку. Драган Мићановић, Богдан Диклић, Наташа Тапушковић, Никола Симић, Весна Тривалић, Драган Јовановић,
Пример (чланак објављен у „Политици” о томе како је човек проговорио)
Марија Ђурић
Порекло говора
Говор је једна од карактеристика људске врсте која нас разликује од осталих. Међутим, о његовом развоју, пореклу и тренутку настанка не знамо готово ништа, односно „имамо много теорија, али немамо много података”. Већина истраживача се слаже да се говор код човека развио пре око 50.000–90.000 година. Због недостатка доказа повезаних с развојем говора код човека, истраживачи углавном проучавају
утичу на говор.
хебрејска, грчка, римска, држе те језике, а ти чудесно развијени прецизни језици држе те књижевности. Језици се мењају, наравно, јер су продукти живота, али у тим променама лежи жива снага и тенденција усавршавања. Жив је
је
категорисано у језику, све конкретно и све апстрактно. Развијен
стихова на језику израђену (образовану), на језику који за тебе мисли, онда то још не значи
РЕКЛАМЕ (РЕКЛАМНИ ТЕКСТОВИ)
Plazma – пусти корак.
Покушај да објасниш шта је састављач рекламе
Рекламе су упућене широј публици (читаоцима, гледаоцима, слушаоцима, корисницима). Циљ сваке рекламе јесте повећање продаје неког
производа. Да би се то постигло, онај који ствара рекламу води рачуна о
употреби језика. Најчешће реклама нема пуно речи, али оставља снажан ефекат на људе. Реклама је препорука,
палачинки?
Слатки укуси, без конкуренције.
Кад моја љубав слатко пожели
Уживај у тренутку!
Одабери свој укус среће.
Рекламе се налазе свуда око нас: залепљени плакати на школи, на киоску, аутобуској станици,
Приказ уметничког
Расправа
Рекламе
9. Aкценат
би – у саставу потенцијала), краћи облици личних заменица (у генитиву и акузативу: ме, те, га, је (ју), нас, вас, их; у дативу: ми, ти, му, јој, вам, нам, им) и заменице
1)
2)
Од правила се одступа само у неким случајевима: рокенрол, рентакар, џијуџицу.
Ово су стране речи које
•
Подвуци акцентовани слог у речима.
хијерархија, клонуће, церада, ливада, локомотива, поклон, пошта
•
Подвуци речи са силазним акцентом.
бајка, ногомет, избирачица, расплет, узица, читати, чизма, чежња
•
Подвуци речи с кратким акцентом.
биће, јастуче, хлад, библиотека, птица, дечаци
•
Прецртај реч која не припада
. цвет, цветић, цветни, цветати
Манојловић
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
37.016:811.163.41(075.2)
РУДЊАНИН, Сандра, 1975Српски језик и језичка култура 8 : за
основне школе / Сандра Рудњанин. - 1. доштампано изд. -
за уџбенике, 2021 (Београд : Colorgrafx). - 252 стр. : илустр. ; 27 cm
Тираж 1.500.
ISBN 978-86-17-20565-0
COBISS.SR-ID 51190793
