Слободан Попов
Тијана Тешан
за
уџ
бе н
за
ик е
TEХНИЧKO И ИНФОРМАТИЧКО OБРАЗОВАЊE
За
во
д
разред основне школе
Рецензенти Проф. др Жељко Папић, професор на Техничком факултету у Чачку Мр Жељко Станковић, просветни саветник у Министарству просвете Републике Србије Милош Соро, наставник техничког и информатичког образовања у ОШ „J. J. Змај“ у Зрењанину Уредник Татјана Бобић
ик е
Одговорни уредник Слободанка Ружичић
бе н
За издавача Др Милољуб Албијанић, директор и главни уредник
за
уџ
Министар просвете Републике Србије одобрио је овај уџбеник својим решењем број 650-02-00316/2008-06 од 30.06.2008. године за употребу у шестом разреду основне школе.
д
CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад
во
37.016:62(075.2) 37.016:004(075.2)
За
ПОПОВ, Слободан Техничко и информатичко образовање : за 6. разред основне школе / Слободан Попов, Тијана Тешан ; [илустрације Јован Живковић, Златко Тешан]. – 5. изд. – Београд : Завод за уџбенике, 2012 (Суботица : Ротографика). – 111 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 30.000. ISBN 978-86-17-17758-2 1. Тешан, Тијана COBISS.SR-ID 269486855
ISBN 978-86-17-17758-2 © Завод за уџбенике, Београд (2008–2012) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
ПРЕДГОВОР
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
У петом разреду сте научили како се уређује радно место, упознали основна правила техничког цртања, упознали неке техничке материјале и алате за њихову обраду, сазнали понешто о алтернативним изворима енергије, савладали основе саобраћајних правила и прописа и стекли основну информатичку писменост. То је солидна основа за нова сазнања која вас очекују у шестом разреду. Ове године ћете упознати много интересантних области. Упознаћете део пута који је цивилизација прошла у развоју градитељства. Научићете да читате и цртате једноставније техничке цртеже који се користе у грађевинарству. Поред вештине употребе прибора за цртање упознаћете и начине коришћења рачунара и одговарајућих програма (софтвера) у техничком цртању. То су програми који су једноставни за употребу и могу се са Интернета узимати бесплатно. Упознаћете разне врсте грађевинског материјала: конструктивне, везивне, изолационе, материјале за облагање и инсталационе материјале, начин њиховог добијања и употребе. У делу Енергетика упознаћете мере за рационално коришћење топлотне енергије у грађевинарству. Тежиште је стављено на штедњу енергије разним мерама, а пре свега изолацијом зидова, прозора, крова и тавана, изолацијом подова. У делу Техничка средства у грађевинарству упознаћете најзначајније машине и алате за извођење грађевинских радова. Оне машине, за које се определите, можете моделовати у делу програма Конструкторско моделовање (модули). Веома интересантно и корисно поглавље Култура становања омогућиће вам да упознате нека правила уређења стана, али и да уз помоћ рачунара и одговарајућих програма „уредите“ стан. У петом разреду сте упознали могућност опредељивања за одређене активности у оквиру модула. Тако и у шестом разреду можете према својим склоностима и интересовању изабрати шта ћете моделовати. Имате безброј могућности као што су: моделовање грађевинских објеката високоградње, нискоградње, израда модела разних машина и уређаја у грађевинарству из конструкторских комплета, моделе и макете зграда, уређење стана, поправке на кућним инсталацијама и санитарним уређајима, рад на рачунару. Верујемо да нећете одолели изазовима. Срећно и успешно на путу од идеје до реализације! Аутори
3
САДРЖАЈ 1. УВОД У АРХИТЕКТУРУ И ГРАЂЕВИНАРСТВО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Историја архитектуре (стилови градње). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Врсте грађевинских објеката . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 Системи градње. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 Конструкција – конструктивни елементи грађевине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 2. ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Графичко представљање објеката. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 Пресеци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Размера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Котирање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Симболи и ознаке на грађевинским цртежима. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Графичко представљање предмета – објеката прибором. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21
бе н
ик е
3. ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 Microsoft Visio 2003 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 Envisioneer Express 3.0 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 Google SketchUp . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 Интернет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 Електронска пошта. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 Вируси. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60
уџ
4. ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 Керамички материјали . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 Везивни материјали . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66 Материјал за облагање и изолацију. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67
во
д
за
5. ЕНЕРГЕТИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69 Енергетика у грађевинарству . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 Мере за рационално коришћење топлотне енергије у грађевинарству . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 Изолација зидова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 Изолација крова и тавана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 Изолација подова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 Изолација прозора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 Положај зграде. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74
За
6. ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 Машине за земљане радове . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 Машине и уређаји за дизање и преношење терета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78 Мере заштите на раду на грађевини . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79 7. САОБРАЋАЈНИ СИСТЕМИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81 Саобраћајни објекти копненог, воденог и ваздушног саобраћаја. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 8. КУЛТУРА СТАНОВАЊА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 Етика становања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 Израда плана стана и предлог за његово уређење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89 Уређење екстеријера. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93 9. КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ – МОДУЛИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 Поправка на кућним инсталацијама и санитарним уређајима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 10. ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У ПОЉОПРИВРЕДИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Пољопривредне машине и уређаји у пољопривредној производњи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
УВОД У АРХИТЕКТУРУ И ГРАЂЕВИНАРСТВО
1.
1.
УВОД У АРХИТЕКТУРУ И ГРАЂЕВИНАРСТВО
Историја архитектуре (стилови градње)
... да су, према неким истраживањима, још ш 40 000 година пре нове ере људи градили шаторе од животињске коже, а кости од мамута користили као потпорне стубове?
ик е
бе н
уџ
За
Да ли знате...
во
д
Куће из доба неолита, без обзира на облик и врсту материјала од кога су направљене, још увек се не могу сматрати архитектонским делима. Оне су грађене са циљем да се створи простор за боравак људи, а при њиховој градњи није постојала нека виша духовна или уметничка идеја.
за
За оне који желе да знају више
Међу најзначајније гране људске делатности убраја се грађевинска техника. Главне гране грађевинске технике су архитектура и грађевинарство. Архитектура се углавном бави пројектовањем и уметничким обликовањем зграда за разне сврхе. Грађевинарство обухвата радове којима се остварују пројекти архитеката. Зато кажемо да архитектура и грађевинарство чине једну целину. Развој цивилизације и развој грађевинарства су међусобно тесно повезани. У старијем каменом добу, када су људи били у периоду дивљаштва, своје животне потребе су задовољавали ловом и скупљањем природних плодова, а себи заклон су тражили у природним шупљинама и пећинама. У њима су подешавали услове за живот: лежајеве, огњишта, место за рад и др. Први објекти за становање, које су давни градитељи градили, нису били над земљом, него ископани у земљи. Биле су то више рупе него куће. Да се земља не би одроњавала, биле су обложене камењем или грањем. То су биле округле земунице (сл. 1.1) Само плетени кровови од шибља и сламе вириле су над земљом, као шатори у пољу. Те земунице представљају почетак градње станова наших далеких предака. Касније, како се повећавало искуство и знање, људи су почели да подижу своје куће над земљом. Кад су почели да граде боље станове, напустили су пећине. На мочварном земљишту људи су у то време подизали дрвене сојенице (сл. 1.2) (насеобине постављене на дрвеним стубовима), а на неприступачним брдима градили су куће од камена (сл. 1.3).
Сл. 1.1. Земуница
6
Сл. 1.2. Сојенице
Сл. 1.3. Кућа од камена
уџ
Занимљивости
бе н
ик е
У пределима богатим шумама људи су прве станове почели градити од дрвета. То су биле колибе и брвнаре. Оне су обично имале једну просторију са огњиштем на средини. Развој грађевинарства кроз векове текао је упоредо са проналажењем и усавршавањем алата и средстава за обрађивање грађевинског материјала, пре свега дрвета и камена, а касније и метала. У разним историјским раздобљима и код разних народа грађене су грађевине које и данас задивљују својом величином и лепотом као што су кинески зид, египатске пирамиде, палате, храмови, позоришта, итд. Начин обликовања града, који је карактеристичан за једну епоху назива се стил. Тих стилова у грађевинарству има много. Најпознатији су: египатски (сл. 1.4), месопотамски, кинески, грчки, римски, византијски, романски, готски, ренесансни, барокни, руски и други.
За
во
д
за
Према неким истраживањима дошло се до претпоставке да су Египћани познавали израду бетона од чега су прављени блокови за изградњу пирамида. Ову претпоставку треба доказати.
Да ли знате... ... да је Кеопсова пирамида у Египту грађена око 2900. године пре нове ере, да је око 100 000 људи градило пуних двадесет година, да је саграђена од 2 300 000 камених блокова. Сваки камени блок је висок два метра, а неки су дуги и по пет метара.
Сл. 1.4. Египатска пирамида
О неким стиловима, који су поменути, слушаћете више на часовима ликовне културе. Овде ћемо навести неке најзначајније који су имали утицаја и на наше грађевинарство и архитектуру. Грчка архитектура је прва велика европска архитектура старог века (сл. 1.5). Она је имала великог утицаја на римску, али и на каснију европску архитектуру, културу па и читаву цивилизацију.
Сл. 1.5. Акропољ
7
Занимљивости Грчки архитекти су стуб третирали као људску фигуру, тако да је дорски стуб био оличење мушкости и снаге, јонски лепоте и женствености, а коринтски богатства и раскоши.
ик е
бе н
Сл. 1.6. Дорски стил
Грчки стил градње, у ранијем периоду, познаје само једну врсту грађевине – храм. Никаквог трага није остало од других зграда, па по томе можемо закључити да су друге зграде биле рађене од лаког материјала. Касније, поред храмова подижу се и друге врсте јавних објеката, као што су позоришта, стадиони и др. Најстарији храмови рађени су од дрвета а касније од камена. Најважнији део храма је стуб, по чему се и разликују поједини стилови. У грчкој архитектури се истовремено јављају два стила:
уџ
Дорски (сл. 1.6) и јонски (сл. 1.7). Касније је настао и коринтски стил (сл. 1.8).
за
По чему се разликују ови стилови?
д
Дорски стуб је једноставног облика посебно горњи део који се назива капител.
во
За
Сл. 1.7. Јонски стил
Капител јонског стуба посебно се разликује од дорског по томе што на угловима има спиралне завојнице које подсећају на овнујске рогове. Коринтски капител је китњастији, раскошнији, има облик корпе обавијене акантусовим лишћем. Коринтски стил је своју пуну примену нашао тек у римској архитектури и много нсе. касније у архитектури ренесансе.
Урадите Погледајте слике 1.6, 1.7 и 1.8 – представнике стилова, упоредите их и дајте своје мишљење.
Сл. 1.8.Коринтски стил
8
ик е
Сл. 1.9. Древни град Петра
Камен се у разним временима и просторима на различите начине користио. Древни град Петра (стена) на Блиском истоку је настао у VI веку п.н.е. Град је уклесан у стене: жуте, ружичасте и плаве. Естетика и архитектура Петре је проистицала углавном из веровања о Сунцу као Творцу и чувару Вида и Света. У периоду од V до III века п.н.е. био је велико трговачко средиште. У периоду од III до I века п.н.е. настали су монументални гробови и храмови са раскошно украшеним фасадама, уклесаним у стене (сл. 1.9).
Сл. 1.10. Средњовековно утврђење
За
во
д
за
уџ
Готски архитектонски стил одликује се високим и издуженим облицима са лепо декорисаним прозорима и стубовима (сл. 1.12). Главне грађевине су катедрале које имају шиљате лукове и крстасте сводове подупрте стубовима.
За оне који желе да знају више
бе н
Римска архитектура (сл. 1.11) одликује се великим луковима, стубовима и сводовима, са много украса. Римљани су градњу свода наследили од Етрураца. Током III века пре нове ере моћни Римљани загосподарили су целим Апенинским полуострвом. Добро организовано ратничко племе, не само да је потчинило знатно бројније припаднике племена Етрураца, већ је и присвојило богату етрурску културу. Изузетна блискост етрурске и грчке културе објашњава зашто су одмах након освајања целог Средоземља Римљани тако брзо прихватили грчка достигнућа у области архитектуре.
Сл. 1.11. Арена
Сл. 1.12. Готски стил
9
бе н
ик е
Архитектура ренесансе (сл. 1.13) појавила се у Италији почетком XV века. Стари римски споменици узети су као узор ове архитектуре. Архитектура ренесансе мање је црквена, а више световна. Подижу се палате и друге зграде за јавне потребе. У овом стилу код нас су грађени Капетан Мишино здање у Београду (сл. 1.14), Старо здање у Аранђеловцу и др.
Сл. 1.13. Нотр-Дам у Паризу
Сл. 1.14. Капетан Мишино здање
За
во
д
за
уџ
У нашим крајевима, свака епоха развоја архитектуре и грађевинарства оставила је трагове. Поједини градови чувају у себи читаву историју. Они представљају музеј протеклих времена кроз која су пролазили. Архитектура барока се одликује величанственим китњастим фасадама и обимном декорацијом унутрашњoсти храмова и палата, па стога користи раскошне стубове, китњаЗграда Богословије у Сремским Карловцима сте зидове споља и унутра. Са израженим барокним стилом, код нас се истичу грађевине у Сремским Карловцима као што су Патријаршијски двор, Богословија, интернат Стефанеум и др. У многим грађевинама препознаћете византијски стил градње, пре свега у изградњи цркава, манастира и храмова. Овај стил је препознатљив и у новијим грађевинама као што је храм Светог Саве у Београду.
Урадите Храм Светог Саве
10
Пронађите у литератури и на Интернету о развоју грађевинарства и архитектуре, најзначајније грађевине у разним временским периодима. Шта вас је највише задивило?
Размислите
Урадите
бе н
ик е
Док посматрате величанствене грађевине које су људи давно градили покушајте да схватите у каквим условима је све то рађено, какве је алате, уређаје и транспортна средства човек имао у том времену.
уџ
Посматрајте илустрације и покушајте да замислите да сте живели у тим временима. Одредите коју епоху представља поједина слика и шта је одликује. Опишите, за сваку епоху према сликама појединачно, у каквој грађевини бисте тада живели.
За
во
д
за
Нова савремена архитектура почела се јављати почетком 20. века (сл. 1.15). Осим у променама у стиловима градње у савременом грађевинарству се појављују и нови грађевински материјали као што су метал, бетон, армирани бетон, изолациони материјали, материјали за облагање и др. Све је то допринело како бржој градњи исто тако и изградњи удобнијих и функционалнијих стамбених и производних објеката.
Сл. 1.15. Грађевине 20. века
Сл. 1.16. Да ли ћемо у будућности живети овако?
11
Врсте грађевинских објеката
ик е
за
Извођење грађевинских радова се може сагледати и у начину како се они изводе: традиционални и савремени. Како се развијају наука, техника и производња тако и архитекти могу остваривати све смелије и све веће грађевине. Традиционални начин грађења се може видети у сваком селу или граду. Он подразумева да се целокупна градња објекта изводи на градилишту што обухвата: копање темеља, зидање, бетонирање, облагање зидова, постављање инсталација водовода, струје, канализације, телефона. Овакав начин је скуп и дуго траје, а користи се за изградњу породичних зграда и мањих објеката. Савремени начин градње подразумева планско, брзо и јефтино грађење великих зграда и других објеката. Ради се са скелетним системима (сл. 1.20) и монтажним начином градње. Применом скелетне конструкције и грађевинских материјала, као што су армирани бетон, челик, стакло и др., остварени су изванредни резултати у грађењу. Омогућава се градња у висину, чиме се решава недостатак простора у великим градовима. Бетонски скелет или костур зграде прима цело оптерећење објекта које преноси на темеље. Скелет се израђује од армираног бетона, а потом се зидови зидају или се уграђују готови преградни блокови.
За
во
д
Сл. 1.18. Нискоградња – изградња надвожњака
уџ
Системи градње
бе н
Сл. 1.17. Објекти високоградње
Грађевинарство се, због своје обимности и разноврсности, дели на високоградњу, нискоградњу и хидроградњу. Високоградња обухвата пројектовање и изградњу стамбених, индустријских, просветних, здравствених и других јавних зграда (сл. 1.17). Што значи да су објекти високоградње изнад површине земље. Нискоградња се бави пројектовањем и градњом путева, железничких пруга, вијадукта, мостова, надвожњака, авионских писта, тунела и др. (сл. 1.18). Објекти нискоградње се налазе делом изнад и испод површине земље. Хидроградња се бави изградњом објеката који служе за проток или акумулацију воде (сл. 1.19). Овде спадају канали, уставе, бране, луке, вештачка језера и др.
Сл. 1.19. Хидроелектрана
Сл. 1.20. Скелетни систем градње
12
Монтажна градња добија све већи значај у грађевинарству (сл. 1.21). Монтажне зграде подижу се од готових делова који се производе индустријски. У бетонски скелет се уграђују делови зграде, па и цели станови, који се из фабрике станова доносе на градилиште и монтирају.
Треба знати
бе н
ик е
У грађевинарству раде људи различитих занимања. Споменули смо архитекте и инжењере, али ту су и они који непосредно изводе радове: зидари, бетонирци, тесари, керамичари, водоинсталатери, подополагачи и др. Сл. 1.21. Монтажна градња
Урадите
Објасните зашто овакав начин градње знатно убрзава изгрaдњу станова.
уџ
Конструкција – конструктивни елементи грађевине
За
во
д
за
Свака зграда се састоји од следећих елемената: темеља, зидова, међуспратне конструкције, крова, степеништа и ходника (сл. 1.22). Зграда је својим доњим делом укопана у земљу. Тај део се зове темељ (сл. 1.23). То је стопало куће. Од величине и облика темеља зависи колико ће зграда бити стабилна. Ширина и дубина темеља зависи од тежине зграде и чврстоће земљишта на којем лежи. Темељи се постављају тако што се у претходно ископане ровове улива припремљена бетонска маса. Ова маса после седам дана од изливања стврдњава, а после 28 дана постаје чврста и може на себи да носи велику тежину.
Сл. 1.22. Конструктивни елементи грађевине
Размислите Шта мислите када ће ноге више пропасти у снег – ако на снег станете у ципелама или на скијама? Упоредите то са улогом темеља. Сл. 1.23. Изливање темеља
Сл. 1.24. Почетак зидања
13
За
во
д
за
Сл. 1.26. Међуспратна конструкција
уџ
1 – слојеви пода, 2 – међуспратна конструкција, 3 – плафон.
бе н
ик е
Сл. 1.25. Зидови
Када су темељи очврсли могу се зидати зидови (сл. 1.24). Зидови се могу израђивати од различитих материјала. Најчешће су коришћене опеке и камен (сл. 1.25). Постоје и други производи за зидање. То су разне врсте блокова који се могу производити од различитог материјала и разних облика и величина. Међуспратна конструкција служи да одвоји спратове у зградама (сл. 1.26). Прави се од греда различитог материјала, које се густо наређају једна поред друге и залију одозго танком армираном бетонском плочом. Зграда се покрива заштитном плочом коју називамо кров. Кров има спољашњу и унутрашњу функцију. Спољашња функција се огледа у заштити зидова и унутрашњости зграде од атмосферских утицаја као што су киша, снег и сунце, а унутрашња да сачува топлоту куће. Конструкцији крова се посвећује посебна пажња. Основни конструктивни облици крова јесу равни бетонски (сл. 1.27) и коси кров (сл. 1.28) са дрвеном конструкцијом. Коси кровови могу бити једноводни, двоводни, и вишеводни. Степеништа и ходници су важни делови сваке зграде, посебно вишеспратница. Оне омогућавају безбедно кретање са једног нивоа на други по вертикали. Најчешће се израђују од армираног бетона, али и од дрвета, камена, метала или комбинавано. Степенице могу бити спољне и унутрашње. Ходник повезује просторије и омогућује комуникацију по хоризонтали.
Питања и задаци
Сл. 1.27. Равни кровови
1. Посетите музеј у свом граду или околини и погледајте у њему оруђа за рад која су људи користили у каменом добу. 2. Наведите и опишите грађевине које су грађене у далекој прошлости и које су на вас оставиле највећи утисак. 3. Пронађите на Интернету адресу са грађевинама које припадају појединим стиловима. Оне које вам се допадају снимите на своју флеш-меморију и покажите је својим другарима.
Сл. 1.28. Макета куће са косим кровом и спољним степеницама
14
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ
2.
ик е
За
во
д
за
Грађење неке зграде, односно неког објекта, обухвата: планирање, пројектовање и извођење грађевинских радова. За изградњу је потребно одредити локацију тј. место где ће се објекат градити. План којим се предвиђа где и какве грађевине треба подићи назива се урбанистички план који се израђује у урбанистичким заводима.
бе н
Треба знати
Како настаје неки грађевински објекат? Да ли и у грађевинарству постоји пут од идеје до реализације? Како изгледа тај пут? Учили сте то у петом разреду. Подсетите се! Изградња грађевинских објеката не може почети без претходне припреме. По правилу, најпре инжењери архитекте израђују скице – цртеже слободном руком и помоћу њих изражавају своју замисао – идеју. На основу скица, после даље разраде и дотеривања, техничари – цртачи у пројектантском бироу израђују планове и пројекте за грађевине. Пројекти, односно технички цртежи треба да су израђени тако да се у њима налазе сви потребни подаци, да приликом њиховог читања нема нејасноће и да у потпуности садрже замисао пројектанта. Према томе, технички цртеж, односно пројекат, треба да представља средство јасног споразумевања између носиоца идеје и извођача радова. Јасноћа техничких цртежа постиже се коришћењем више врста линија. Свака од њих има своје значење у израђеном техничком цртежу, односно пројекту. Планирање и пројектовање се обавља у пројектним бироима где се прво изради ситуациони план непосредне околине градилишта, а затим идејни пројекат зграде. Овај пројекат садржи више цртежа како би будући власник што боље сагледао како изгледају сви делови објекта и како би могао дати своје могуће примедбе. У њему је дато основно, функционално, конструктивно и естетско решење. Сви цртежи у идејном пројекту раде се у истој размери, углавном 1:200. Идејни пројекат се показује инвеститору и ако га он усвоји, пројектант на основу њега ради главни пројекат. Градња зграде и других објеката може се обављати само на местима која су предвиђена урбанистичким планом (сл. 2.2).
уџ
2.
ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ
Сл. 2.1. Снимак насеља
Сл. 2.2. Урбанистички план
16
Сл. 2.3. Макета насеља
Сл. 2.4. Макета објеката
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Урбанистичким планом, који се израђује у урбанистичким заводима (сл. 2.5), одређују се величина и густина насеља, а то подразумева положај и распоред стамбених кућа, тргова, паркова, школа, здравствених установа, биоскопа, позоришта, поште, банке, пијаце, трговина, план саобраћајница, улица као и план електричне, водоводне и канализационе мреже. Њиме се одређује изградња нових или проширење и уређење постојећих насеља (градова), као и њихово даље развијање. Добар урбанистички план обезбеђује најбоље услове за изградњу насеља на одређеном терену. Према броју станова, куће могу бити породичне, тј. индивидуалне и са више станова (колективне). Зграде са великим бројем станова називају се куле или солитери. Ситуациони план шире околине (сл. 2.6) на којој се гради објекат приказује детаљније где пролазе пут, водовод, канализација, Треба знати каблови за телефон и струју. У овај Најчешће се на план се уцртава и одобрено место основу пројекта за грађевину, стране света и бројеви изради макета суседних парцела. Овај план се црта у будућег насеља (сл. 2.3) размери 1:1000. или објекта (сл. 2.4), обично у размери Ситуациони план градилишта 1:100 или 1:200 (сл. 2.7) приказује обележено место за грађевину, место за грађевинске машине, за ископ земље, за поједине грађевинске материјале, затим довод струје и воде.
Сл. 2.5. У урбанистичком заводу
Урадите
Сл. 2.6. Ситуациони план
Сл. 2.7. Ситуациони план градилишта
Посматрајте околину школе и стана. Нацртајте део урбанистичког плана где се види пут од стана (куће) до школе. Скицирајте ситуациони план ваше школе.
17
Треба знати
бе н
ик е
Грађевинска дозвола се добије тек пошто урбанистички завод прегледа и одобри главни пројекат.
Главни пројекат се израђује на основу усвојеног идејног пројекта. За мање грађевине не мора се израђивати идејни пројекат. Главним пројектом се коначно одређују конструкције, статички прорачун свих конструкција, просторије, изглед зграде (изглед објекта у више пресека, темељ, све етаже, кров, инсталације са прорачунима), предрачунска вредност радова и све остало што је предвиђено идејним пројектом. Главни пројекат се најчешће црта у размери 1:100. Поред главног пројекта постоји и извођачки пројекат који садржи увећане и детаљније цртеже главног пројекта, ради се у размери 1:50, а често и 1:20. Служи пословођи градилишта да би могао да организује и прати практично извођење радова. Извођачки пројекат (сл. 2.8) се назива још и палирски план. Овим је пројектовање завршено и може почети градња.
уџ
Графичко представљање објеката
за
За
Треба знати
во
д
Сл. 2.8. Извођачки пројекат. Може ли почети градња?
Технички цртежи у грађевинарству имају велики значај, јер се помоћу њих на најкраћи и најједноставнији начин дају подаци о изгледу грађевинског објекта, његовим деловима, димензијама, материјалу и др. Да би се технички цртеж могао радити, читати или користити морају се познавати прописана правила о врстама линија, начину котирања, о симболима – ознакама за делове грађевине, размери и слично. Цртежи у грађевинарству се цртају најчешће у перспективи и ортогоналној односно нормалној пројекцији. На сликама 2.9 и 2.10 је приказана спољашња и унутрашња перспектива.
Технички цртежи се цртају у природној величини, смањеној или увећаној размери. Размере за смањење су 1:2, 1:5, 1:10 итд. за увећање 2:1, 5:1, 10:1 итд., а за природну или стварну 1:1. Први број се увек односи на цртеж, а други на предмет. Тако, на пример, за размеру 1:5 значи да 1 cm на цртежу представља 5 cm на предмету.
Сл. 2.9. Спољашња перспектива
18
Сл. 2.10. Унутрашња перспектива
Сл. 2.12. Поглед спреда
Пресеци
Сл. 2.14. Основа зграде
За
во
д
за
уџ
бе н
Унутрашњост објекта је приказанa на цртежу основа зграде (сл. 2.14), а може се приказати и замишљеним пресецима. Замишљена пресечена раван може бити постављена водоравно када се добија хоризонтални пресек (сл. 2.15) зграде и вертикално када се добија вертикални пресек (сл. 2.16). Пресек се обележава дебелом линијом црта – тачка, стрелицама које показују правац погледа и словима, која означавају о ком се пресеку ради.
Сл. 2.13. Поглед са стране
ик е
Сл. 2.11. Спољашњи изглед
Сл. 2.15. Хоризонтални пресек зграде
Сл. 2.16. Вертикални пресек
19
Размера
Размислите Вероватно сте приметили да се у грађевинарству користи искључиво размера за умањење. Закључите зашто.
Да би се разумео технички цртеж потребно је познавати однос његове величине према стварној величини. Однос димензија предмета у природи и на цртежу назива се размера или мерило.
Котирање
Урадите О размери и котирању сте учили у петом разреду. Поновите то.
За
Сл. 2.17. Котирање
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Котирање у грађевинарству се разликује од котирања у другим областима. Мере се увек означавају у центиметрима. На крајевима котне линије уместо котних стрелица користе се косе црте под углом од 45о. У средини изнад котне линије уписује се котни број без назначене јединице, пошто се подразумева да су центиметри (сл. 2.17).
Симболи и ознаке на грађевинским цртежима
Подсетите се У петом разреду сте учили косо техничко писмо. Подсетите се. Овог пута увежбаћете усправно писмо, које се углавном користи у грађевинарству (сл. 2.19).
20
У грађевинарству се користе посебне ознаке – симболи који представљају делове грађевине. Изглед и значење симбола су стандардизовани. То значи да се сваки предмет или део грађевине приказује одговарајућим симболом. Тако је обезбеђено да се пројектанти и извођачи радова споразумевају путем пројектне документације и техничких цртежа. На слици 2.18 су приказани неки, најважнији и најчешће коришћени симболи.
ОПИС
ОЗНАКА
ОПИС
Када
Једнокрилна врата
Туш-када
Двокрилна врата
Умиваоник
Хармоника врата
WC шоља
Једнокрилни прозор
Биде
Двокрилни прозор
ик е
ОЗНАКА
Писоар
бе н
Димњак Тросед
Плакар
уџ
Фотеља
Брачни кревет
за
Кухињска судопера
За
во
д
Сл. 2.18. Симболи у грађевинарству
Сл. 2.19. Усправно техничко писмо
21
Графичко представљање предмета – објеката прибором
За
во
д
за
уџ
бе н
Технички цртежи су се некада радили помоћу прибора за техничко цртање, што је био веома тежак и одговоран посао. Данас се тај посао ради помоћу рачунара, тако што се користе специјални програми за ту сврху.
Ако сте разумели специфичности техничког цртања у грађевинарству сада је права прилика да то и проверимо. Најједноставније ће бити да у Радној свесци представите своју учионицу. Посматрајте прво изглед учионице са посебним освртом на њен облик, положај врата и прозора. Скицом прикажите то у Радној свесци. Означите одговарајућим симболима делове учионице. Затим премерите дужину и ширину зидова, димензије прозора и врата. Унесите све димензије на скици учионице. На основу скице нацртајте технички цртеж уз поштовање правила које сте научили.
ик е
Треба знати
Сл. 2.21. Прибор за цртање
Урадите Увежбајте поступак цртања помоћу прибора за техничко цртање (сл. 2.20 и 2.21). Детаљније је приказан у Радној свесци.
Питања и задаци
Сл. 2.20. Употреба троуглова
22
1. Која се размера користи при техничком цртању у грађевинарству? 2. У којим се јединицама изражавају величине при котирању у грађевинарству? 3. Како настаје пресек у техничком цртању? 4. Представите своју собу техничким цртежом.