ПРИЧА О СКОРО СВЕМУ ~ТОЗИНСКИ~ Тозинско двориште се за време великог одмора испуни раскошним шаренилом ђачких торби и подсећа на неки цветни врт у мају. Зањишу се ђачке главе као цветови на ветру, а узаврели ђачки жагор одјекује надглашавајући буку аутомобила. Тада цео крај изгледа тозински и као да се све жели стопити са том моћном енергијом што се зове школа. Тозински је ђачко лице ведро и украшено осмехом што хита школској капији. Тозински је да сваки ученик, без обзира шта му је тата по занимању, мора да научи и заслужи сваку оцену. Тозински је да ученици сами себи постављају циљеве и задатке. Тозински је да их у тим циљевима несебично подржавају наставници и директор. Тозински је да успехе својих другара доживљавамо као сопствене. Тозински је кад цела школа дише једним плућима, тако да свако да делић себе у премошћавању било ког проблема и клупко неке своје среће расплићеш по целој школи. Тозински је бити искрен и у сваком тренутку рећи у очи другу оно што мислиш. Тозински је положити предмете као што су другарство, љубав и слога, и то са најбољом оценом. Тозински је да стрпљење наставника не сме имати границе. Тозински је бити најбољи у техничком, не само у граду него и међународно. Мислити да је сибиларизација покрајина у Сибиру, заборавити Талесову теорему... и то је тозински. Тозински је када се немирни, враголасти дечаци играју лоптом у школском дворишту, а каткад, кришом, у учионици. Тозински је закаснити на час чекајући да ходником прође неко ко је узбуркао наше срце, усковитлао наше мисли и лако, попут пролећног поветарца, однео нашу пажњу.
Тозински је када се две најбоље другарице запричају и забораве да су на часу географије. Тозински је када ти учитељица остане оаза нежности, као и лука утехе за твоје заслужене неуспехе. Тозински је кад немаш шестар пред писмени из матиша, сетити се учитељице и потражити га у њеном ковчегу из којег кат тад нешто затреба. Тозински је кад ученици, наставници и директор заједно оките школско двориште најфинијим бокорима цвећа. Тозински је имати предивну библиотеку у којој када отворите врата угледате пуне полице најразноврснијих књига, праву ризницу читања, увек спремну да вам рашири своја крила мудрости. Тозински је одлазити на екскурзије са усхићењем, а при повратку бити још срећнији. Тозински је имати разреднe старешинe у чијим срцима могу подједнако да стану сви наши несташлуци, наде и очекивања. Њихове речи су топле, а стрепљење и помоћ сјајни и жељни попут звезда које обасјавају и најмрачније кутове васионе. Тозински су ђачке журке под школским крилима, пуне младалачког усхићења и среће. Тозински- то су школски прозори препуни најразличитијег цвећа. Тозински је наставницима смишљати мноштво шаљивих , али адекватних надимака. Тозински је осећати се и на факултету тозински. Све је то некако само наше, некако јединствено- некако тозински. На крају, тозински- то је нешто велико, тајанствено, сложено, али веома драгоцено. Тозовац: Милица Шестовић, VIII- 6 Основна школа Светозар Марковић Тоза Нови Сад