ПРИЧА О СКОРО СВЕМУ ~ТОЗИНСКИ~ Тозинско двориште се за време великог одмора испуни раскошним шаренилом ђачких торби и подсећа на неки цветни врт у мају. Зањишу се ђачке главе као цветови на ветру, а узаврели ђачки жагор одјекује надглашавајући буку аутомобила. Тада цео крај изгледа тозински и као да се све жели стопити са том моћном енергијом што се зове школа. Тозински је ђачко лице ведро и украшено осмехом што хита школској капији. Тозински је да сваки ученик, без обзира шта му је тата по занимању, мора да научи и заслужи сваку оцену. Тозински је да ученици сами себи постављају циљеве и задатке. Тозински је да их у тим циљевима несебично подржавају наставници и директор. Тозински је да успехе својих другара доживљавамо као сопствене. Тозински је кад цела школа дише једним плућима, тако да свако да делић себе у премошћавању било ког проблема и клупко неке своје среће расплићеш по целој школи. Тозински је бити искрен и у сваком тренутку рећи у очи другу оно што мислиш. Тозински је положити предмете као што су другарство, љубав и слога, и то са најбољом оценом. Тозински је да стрпљење наставника не сме имати границе. Тозински је бити најбољи у техничком, не само у граду него и међународно. Мислити да је сибиларизација покрајина у Сибиру, заборавити Талесову теорему... и то је тозински. Тозински је када се немирни, враголасти дечаци играју лоптом у школском дворишту, а каткад, кришом, у учионици. Тозински је закаснити на час чекајући да ходником прође неко ко је узбуркао наше срце, усковитлао наше мисли и лако, попут пролећног поветарца, однео нашу пажњу.