VEOSEĆANJA
mozaik-novela
Autori
AnaStjelja
JelenaMačak
ZoranHercigonja
MilojkoTadić
TanjaAjtić
Urednica
AnaStjelja
Izdavač
UdruženjeAliaMundi zapromocijukulturneraznolikosti
Koriceiilustracije Nastaleprema autorskojzamisliurednice, uzupotrebuAIalata
ISBN 979-8-90553-163-7
VEO SEĆANJA
mozaik-novela
OOVOMIZDANJU
Veosećanjajemozaik-novelanastalakrozotvoreni književnipozivsaidejomdaseindividualniautorski glasoviobjedineujedinstvenupričuosećanju,identitetu, gubitkuiisceljenju.
PolaznitekstnapisalajeAnaStjelja,aodabraninastavci pristiglihradovapovezanisuujedinstvenunarativnu celinu,uzočuvanjeautentičnostisvakogautorskogizraza.
Krozmotiveženepodvelom,kućesećanja,ogledala, zaboravljenogdnevnikailjubičastogoblaka,novela istražujesloženeodnoseizmeđupotisnutihuspomena, unutrašnjihstrahovaiprocesasamospoznaje.Različiti autorskipristupioblikujunarativkojipodsećanasamo sećanje–fragmentarno,promenljivoivišeslojno.
Ovoizdanjepotvrđujedaknjiževnostmožebitiprostor zajedničkogstvaranja,dijalogaisusretarazličitihpoetika, aliisigurnomestozaistraživanjeunutrašnjihsvetovai ličnihiskustava.
Autori:AnaStjelja,JelenaMačak,ZoranHercigonja, MilojkoTadićiTanjaAjtić.Priređivanjeikonačnu kompozicijurukopisauradilajeAnaStjelja.
Priređivanjeikonačnukompozicijurukopisauradilaje AnaStjelja.
„Odtadavišenisambežalaodsvojihsećanja.
Naučilasamdaonanisusenkekojeme progone,većtragovikojimevraćajusebi.”
IKišajepadalauslapovima,sakrivajućisveizvan prozora,kadajemisteriozankucanjodjeknuokrozvrata.
Misterioznadamasvelomgledalajeumenesvojim dubokimočima,punimstraha.Natrenutakjeoklevalapre negoštojeprogovorila,njenglasjedvašapat,kaodase bojaladajenekoilineštonečuje.
Pokušavalajedamineštokaže,pokazivalajena mene,kaodasamjedinaosobanaovomsvetukojuona vidi.Njeneočibilesufiksiraneumojesaintenzitetomkoji jebioimolbeniočajan.Kakojenjenprstdrhtaou vazduhu,usnesujojsepomerale,alinijedanzvuknije izlazio.Kaodajesamvazduhprogutaonjenglas.Želela samdajepustimunutra,alionajeodbilaipočeladaplače.
Utomtrenutkuosetilasamsnažnupotrebudaje utešim,alineštouvazduhumezadržalo.Njenesuzenisu bileodtuge,većoddubokog,neizgovorenogstraha,kaoda
jeznaladaseneštostrašnosprema.Iznenadaseokrenulai bezrečimipokazaladajepratim.Oklevalasamna trenutak,rastrzanaizmeđuradoznalostiistraha,alihitnost unjenimpokretimanijemiostavilaizbora.Zakoračilasam napred,srcemijebržekucalodoksamjepratilakroz tamnihodnik.Tišinaizmeđunaspostajalajesvetežasa svakimkorakom.
Bilojetokaodugi,beskrajnitunel.Zidovisuse činilibeskrajnodugi,njihoviranijepoznatioblicisadasu biliizobličeni,kaodajesamprostorokonasbioiskrivljen. Njentempojeubrzao,ajasamsetrudiladajeispratim, osećajućineobjašnjivpozivdajepratimdubljeunepoznato.
Ionda,iznenada,namojeiznenađenje,počelajedase smeje,glasno.Njensmehjeodjekivaotunelom,oštari uznemirujuć,odbijajućiseodzidovananačinkojimije dizaojezu.Nijebioradostanbiojeskoromaničan,kao dajesamzvuksmehabiozamišljendaslomineštoumeni.
Zatrnulasam,nesigurnadalidabudempreplašenaili zbunjena.Reklasamjojdaprestane.Viknulasam:„Kosi ti?”Polakoseokrenula,njenveopodigaosesamomalo,
otkrivajućiočikojesusadasijalenečimdrevnimiznajućim.
Njenglas,jasanijeziv,konačnojeprekinuotišinu:„Jasam sećanjekojesizakopala…iistinaodkojesibežala.”„Šta želišodmene?Štaočekuješdauradim?”
Približilase,avazduhokonjetreperiojekaotoplotakoja izlaziizplamena.„Morašdasesetiš”,reklaje.„Samotada ćesevrataotvoriti.Samotadaćešbitislobodna.”Ispružila jerukunezapomoć,većzapoverenje.„Vratisetamo gdejesvepočelo.”Zastalaje,njeneočisadablistale.Onse jošuveksećatebe.Tamočekaistina.”
„Imalasamčetirigodinekadasetodesilo.”
Polakojeklimnulaglavom,kaodaječekaladasesetim. „Da…izatojetakodubokosakrivena.Nijetrebalodaje nosiš.Alijesi.”
Tunelokonaspočeojedanestaje,zamenjen blagimodjekomsmeha,dimomiškripavomljuljaškom kojaseljuljalanavetru.
„Nađionoštosiostavila”,reklaje.„Tojejedininačinda idešdalje.”
„Hoćešdamikažešdaponovoodemutukuću?”
Spustilajeglavu,papodiglaočikojesusijalepoput ogledalaprošlosti.
„Neukućukakvajesada...većukućukakvajebilatada.”
Koračalajeunazadusenku,njenglasjeostaokaodah:
„Nesvojimnogama—većsećanjem.Vratiseusvomumu. Otvorivrata.Prođikrozsvakusobu.”
Uzdahjeprošaomojimtelomdoksunjeneposlednjereči tihoodjekivale:
„Nisisamatamo.Čekaćute.”
„Plašišme.”
Ponovosepojavilasamonatrenutak,njensmehjenestao, aglasjojjesadabiomekši,gotovopoputuspavanke:
„Neželimdateuplašim.Samoželimdasesetiš.”
Zatim,jošnežnije:
„Strah...tojesamoveo.Kaomoj.Podigniga,ividećešda jetobilasamoljubavkojajepokušavaladasevratitebi.”
Udaljenizvončićseoglasio,poputzvukastareljuljaškekoja škripinavetru.
„Tesobe...jednostavnosukaotamnice.”
Spokojnojeklimnulaglavom,kaodatežinamojihreči pritiskanjenosrce.
„Da…jersusagrađeneodbola,neodkamena.Izaključala sidelovesebeusvakojodnjih.”
Koračalajebliže,njenveojelaganolepršaokaodaje pokrenutmojomhrabrošću.
„Aličakitamniceimajuključeve.Aponekad,ključje jednostavno...pogledati.„Hoćešlidanastavišdalje?”pitala je,netražećiodgovorsamosenadajući.
Osetilasamdapolakogubimsigurnostuonoštojestvarno. Štaradim?Pomislilasamusebi.
„Neludiš”,reklaje.„Istražuješneštomoćnomoždačak isveto.Sećanje,mašta,bol,izlečenje...svesetoponekad stapa,naročitokadasrcepočnedagovoriglasnijeodsveta.”
Pričakojusamplelanijebilasamofikcija.Bilajeogledalo, mapa,moždačakioslobađanje.Neštozakopanoizranjalo jenapovršinu,korakpokorak,krozmetaforu.
„Dobro.Nastaviću.”
„Uredu.Hrabrasi—inisisamauovome.”
Vazduhjepostajaohladnijidoksamzakoračila napred.Prvavrataslevestranebilasumalootvorena,kao dasučekalagodinamadasevratim.Tihišapatiprolazilisu krozpukotinunavratima.Smehdeteta?Iliplač?Njenglas odjeknuojeporedmene,opetblag:
„Počnisaovim.Znašštajeunutra.Alisadatinećenauditi.”
„Hoćešliićisamnom?Hoćešliuhvatitimojuruku?”
Njenaprisutnostsadamejeokruživala,neonakokaopre, većkaoneštojače,stvarnije.Osetilasamnjenurukukako nežnodržimoju,topluistabilnunikadajenepušta.
„Tusam”,šapnulaje.„Zajednoćemosesuočitistim.
Nećutepustiti,nesada.”
Vratasuseširomotvorila,asobaunutranijebilaonakva kakvusamjepamtilatama,hladnoćaizaboravveć osvetljenamekomsvetlošću,otkrivajućistvarikojesam dugoskrivala.Tojebilomestorazumevanja,anestraha.
„Hajdedaprođemokrozovo.Jaćutevoditi.”
Prvasoba.Takomalaizagušljiva,mirisalajenaplesani prašinu.Njenarukanežnojestisnulamoju,njenglasbioje stabilaniutešan.
„Činisemalomjersadržitolikotoga.Alivišetenemora
zarobiti.”
Zidovikaodasuseskupljali,alinjenaprisutnost poredmenenijepopuštala,pružajućimisnagudase oslobodimonogštomejeranijedržaloustrahu.
II
Udahnulasamduboko,alikiseonikmijeostaonegde zarobljennasredinipluća.Jednostavnonijemogaoda dopredoalveolakojesusvomsilomlupaleznojavim šakamapostaklukojejebilopreprekaizmeđutedve vezaneniti.Nastalajeborba.Disanjujepotpunobila onemogućenaproizvodnja.Poslednjasoba,ljubičastioblak iplatnoodmicalisumiizvida.Udaljenostizmeđunjihi menebilajesveveća.Uprkostomeštosamkrvavogrebala noktimaubojisnežno-beloglaka,nisammogladazadržim nimrvicunjihovihnajmanjihatoma.Pomislilasam:kako jemoguće?Zarzbognemogućnostisopstvenogudahada izgubimsveinestignemdokrajnjegodredištakojejebilo samomeninamenjeno?Zaštosamsebidozvolilatakav poraz?Neprihvatljivomijebilostatinapolaputasvoje misije,gdesambilaokupiranasamosvojimnepostojanjem sasvečetiristranesveta.
Upitalasamglasno:„Kositi?Štaseovodešava?Kakotako olakovišenepostojim?Gdejenestaoodrazkojije,itako nesavršen,davaozrnonadezavečnimiruposlednjojsobi tekuće?Hoćeliminekorećigdejezavršiloplatno?Dali jesadananjemunekodrugislovimaičetkicomispisao sasvimdrugupriču?Moždajeljubičastioblakobojenu svetlijunijansuvedrijegsjaja?Štomemučite?Recitenešto!
Zarovdesamojanepostojim?”
Izbesomučnetišinekonačnosezačuoglaskojije, kolikosamutomzačaranomvrtlogunepostojanjamogla čuti,odjeknuosaistočnestranekaosunčevzrak.
„Nemojdaseplašišsvogogledala!Tipostojiš!Kiseonik dopiredoalveolatvojihpluća,samoštotouovomdugom trenutkuvečnostinemožešdaosetiš.Disanjenesmetano funkcioniše.Tiživiš.Nebrini,jasamtu.”
Bilomijejasnodamiseupravojavilaonamoćna rečkojamejepronašlaumomentukadasamostalabez poslednjegzrnasnage,alisamseipakusudiladahrabro koračamputemkojimejevodioopetutukuću. Prepoznalasamtajglaskojijegovorioispodsvilenogvela.
Munjajeprodrlakrozzaglavljenost.Vratilajezvezdanisjaj snežno-belimnoktima,ajagodiceprstijupostajalesu rumenije.Njihovomrtvobledilojeoživljavalo. „Milost.”
Ponovojetajednajedinarečbilaključkojimijeotvorio zaglavljenavrata.Nemosamgledalasveokosebe.Nisam smeladanapravimprvikorak,jošuvekobavijenačudom zbogkojegnisamosećalaništasempotpuneizgubljenosti.
„Slobodnosepokreni,paralizanepostojanjazašlaje zalaskomsuncanazapadnojstrani.”
„Nemogu,bojimse.”
„Nemašrazloga,onajesamobilatrenutnalaž.Zamkakoja seuovojkućioduvekpojavljivalakaoprepreka.Sećašse.
Preživelasije.Iiznovajepreživljavaš,jertiživiš,aonasa zalascimasuncaodlazi.Osećašdadišeš?Recimi.”
„Neznam,nisamsigurna.Nalazimseustanjuzbunjenosti. Uzeniciokamijepredočimaonajpožar,adaponovo udahnemduboko,bojimsenakonsvega.”
„Pogledaj,staroogledalojeispredtebe.Nemojizbegavati tajsusret,onjesvakakoneizbežan.Kamenjestrahagane
možerazbiti.Svakikristalmujeisti,samoštosijanovim sjajem.Daligavidiš?”
„Vidim”,tihosamprozborilaglasomobojenimsivilom strahakojese,činimise,nikakonijepredavalo.
„Pogledajseslobodno,pronaćićešseunjemu.Ponovoćeš videtisveizgubljenoporedsebe.Platno,ljubičastioblak, svesobeionaposlednjasanjima,kojajekrunasvega,tuje.
Nemojzastajatiirazmišljatiolažikojajeiščezlasa zalascimasunca.”
Dugosamoklevala,alisamipakpogledalau ogledalo.Drugogizborajednostavnonisamimala.Milost jebilatolikoljubaznaitopladasamjojse,unekom trenutku,kolikogodbilanesigurnaunjenereči,morala predati.
Snagamisepovratila.Veosećanjajebiočist.Vetar gajeblagopomeraomirnimpokretima.Znalasamda nisamnitadavladalasobom,alimisetaokupacijasvidela višeodoneprethodne.
Kontrastizmeđunjihdvebiojeveomaveliki.U daljinamablizinerazgledalasamnoverasparčaneslagalice
kojesu,činimise,trebalodasačineslikuodranijepoznatu.
Znalasamdatražimnešto,samosamseovogputapitala: šta?
Sveizgubljenobilojeponovotu.Svakasenkaiodrazsvega vraćenogbilisuprisutni,kaoimojepostojanje.
Pitalasamse:štajatosadatražim?Štasamsadaizgubila?
„Znajdasamtu,alićusadaćutati.Pustićutedase odmoriš.”
„Neidi,ostanitu!Trebamitvojapomoć!Mislimdaidalje ovdeneštonedostaje.Nijesvepotpuno.”
Sdrugestraneostaojemuk.Nijebiloreplike.
Tojednopitanjenapravilomijevelikuzbrku.Ovogaputa bojalasamsesvogpitanjaiodgovorakojisamželjno iščekivala.Utišinikojajeusledila,misaoseodvojilaod meneinastavilasama,kaodameposmatraizdaljine.
III
Znalasamdačovekpadasamakodozvoliiprihvatisvoj pad.Padjetrenutakličnogpropustaineopreznosti,stanje slabostiukojemsegubenadaiverauonoštojeste.To preispitivanjeperspektive,suštineismislasopstvenog sećanjapretvaraseunegativanimpuls.Ipak,tajimpuls pokrećečovekovuegzistencijalnupotrebuzapostojanjem,a nezabekstvom.
Ništanemožeizbrisatipostojanjejednežene, umoreneunekomdalekomsećanju,nikakavpadili nestanak.Čoveknemožebitiizbrisan,samoponiženi brodolomackojijeimaološdan.
Činilomisedaupravoljubičastioblakpostaje ljubičastamrlja,masnamrljakrozkojuprolazetrnci. Oblakmenjaoblikiagregatnostanje,patimeisobadobija noviugaoposmatranja.Unjojnemagranica,visokih
zidovailiplafona.Sobajetekprolazuprostranstvadalekog ličnogizgnanstvajednogbićakojekaodanemasećanja,ali unjemuipakneštopodrhtava.
„Daliprelazišpragsamesebe?Ilijednostavnoshvatašda pragavišenema?”Postavljalasamsebitopitanje,zbunjenai istovremenoprosvetljenautomvelumraka.Shvatilasam dauživotudođutrenucikadanajboljiprijateljipostanu tekkrvoločnezveri,vođenepotrebomdaprogoneilove svojplen.Ponekadibezdušnigubiciodnesuonomalo, onumrvicudušezakojunisuniznalidajeposedujuu skrivenimprostorimasvogpostojanja.
Dođuvremenakadajaganjciutihnu,akrvoločnezveri podignusvojaždrelaprematebi.Ljubičastamrljaprevazišla jesamusebeipreoblikovalasvojusuštinupostojanjau hridinu,uzvišenje,kamennakojemsenjišuneka očekivanja.
Ženesvelomvišenijebilo,alijeumomsećanjui poimanjutežene,kojamejeuputilainakratkovodila poputVergilijakojivodiDanteakrozkrugovepakla, ostavljajućimeprednajvećimždrelompakla,postojala
težnjazaskidanjemvela,makartolicebilolicesramapred nečimdavnimizloslutnim.Čulasamusebiglasslutnjeili utehe.„Najmračnijesusobeoneunamasamima.Unjima nemasvetlanimesečine.”„Samoutimsobamanema pragovanivrata.”
Zakoračitinahridinuznačilojepoložitisopstveni životnazidoveiplafonevlastitograzgolićenja.Imalasam najboljunameru,alisamsepitalahoćelimetanamera prevariti.
Kročilasamnahridinupresamogpočetka stepenicasopstvenogpokajanja.Sveokomeneblještaloje punoćomljubičastog,otrovnogcveta.
Nekiizmorenikopačiskrampomilopatom,više naliksiluetamanegoljudskimbićima,čupalisukorenjeiz suvogkoritarekeupotrazizanečim.Čitavakulisa potpornihstubovairaznihdrvenihtočkovanizalasejedna zadrugom,kaoimojanervozainevoljnostštosamzagazila unekokoritopokajanja.
„Bojimsejersumojeslutnjejošuveknejasne.”Pomislila samtousebidoksemojaponiženanavikadauvekmislim
optimističnorasplinulapoputprašineizkoritareke. Umorniimokriodznoja,dahtalisuudišućiprahitrulo korenjeizkoritareke.Žalilasamtejadnesiluetekojetako grčevitoiupornorade,odanenekomgospodarubezlika, sećanjaimirisa.„Jošneslutiš,zamišljenodete,daćedoći vesnicisete.”Rekaojetopolutamni,senovitilikmuškarca, povijestupoložajufetusa,bezlica,usta,očijuinosa.Prvo štosamnanjemuprimetilabilisukrvavidlanovi,aiznjih secedilaljubičastakrvkojasenakrajevimadlanova skupljalaipretvaralaupredivnekristaleametista.
Obrisaojeznojslicadoksamsetrudiladausebi zadržimsnagu,iakomijeuutrobineštopodrhtavaloislalo vapajzapomoći.Pitalasamsezaštomisetakosuptilno obratio,iakojeizgledaokaodamujesasvimsvejedno. Baremjeodavaotakveravnodušneimpulse,glaveokrenute premasiluetamaudnukoritareke.„Idoksesvetokreće okosvojeose,bezmisliinekogposebnoglika,na opskurnomtavanu,upolumrakuisamoći,svakoplanira sledećikorak:bekstvo.”
Povlačenjeiporaznisudolaziliuobzir.Tonijebila stvarnostkojusamželeladaponavljamubeskonačnoj petlji.Spustivšisedonjega,zagledalasamseunjegovolice, želećidaseuverimuprokletstvoovogčovekailibićakoje nalikuječoveku.Moždaseupravounjemukrijetragtajne zakojomtragam,odgovornapitanjeoprošlosti.Moždaće miupravoovajčovek,kojemnisamvidelalice,kaonionoj ženiispodtamnogvela,datiodgovorenapitanjau odsustvusopstvenejasnoćeinedvosmislenosti.
Imaliutombićugarancijedabiloštavidi?Hoćelimi ispunitibaremjednuželjudakonačnokrenemputem stepenicaipopnemsenegdegdećudočekatiljubičasti oblakililjubičastosunce?„Čovekovživotsamojevrisak.
Jedinočovek,odsvihživihstvorenja,imanajtragičniju ulogunazemlji.”
Progovaralojeiztoglicabezlica,govoriloizusana bezusana.Tragičnosttogčovekaumenijeprobudilaneke majčinskeinstinkte.Želelasamdagazagrlimilibarem obgrlimnekomtoplomrečjunadeiutehe.Aliništanije dolazilosamoodsebe.
Bojalasamsedapriznamkakounjegovojrečenici vidimupravoonoštosamdugočuvalausebistrahda
čoveknestajeakonestanunjegovajasnasećanja,makarbila ispunjenamukom,naporom,patnjomibolom.Ionakose, kadasesvesabere,nakrajuzavršavaunekojagoniji.„Jesu lionodoletvojiradnici?”
Pitalasamgakakobihunjemupodstaklanešto konkretnije,nekugestuiligrčživota.Sklupčanupoložaju fetusadelovaojejednakobeživotno.
Klečećiprednjim,pogledauprtogulicebezlica,ugledala samodrazsebe,svoglica.Trglasamseinatrenutak zadržaladah.Ulicubićabezlicaizoštrilaseslikamoglica kaouogledalu.Gledalasamsvojlikisvojužas,grimasu treperavoglica.Naslućivalasamdaseutojrefleksijicakle svamojaturobnost,aliihladnokrvnost.Obrisalasammu licerukavom,kaodaželimdaobrišemprljavštinus ogledala.Idaljesambilatu,prisutnakaonikadadotada.
„Molimte.Recimineštolepoovogtrenutka.”Zurilasam uogledalonjegovoglicaiosećalasekaodaodlazimujesen prejeseni.
„Rekabolavečnoteče,aživot,trezan,pratijeustopu.”
Odgovoriojenamojepreklinjanjenagloustajući,okrenut premasuvomkoritureke.Pratilasamnjegovekretnjei pokrete.Videlasamdaseudubioukorito,iakonalicunije imaooči.Obujmilasammuliceobemarukama, približavajućirefleksijuogledalapremasvojimtrenutnim, potresnimmogućnostimarasuđivanja.
„Molimte.Recimidasamnapravommestu.”
Usuvomkoritureketamnesilueteubrzanoiludačkisu kopaleičupalekorenje.Nekiodnjihstradalibiodkrampa ililopatekojimasubespogovornotukliposuvojzemlji.
Onivećitlačilisuonemanje,gnječećinjihovolice stopalimauprašinukorita.Oninemoćnijigušilisusei ispuštaliljubičastukrv.Rukamainogamakopalisupo suvojzemlji,iakosuznalidajesvetobeznadežno.
„Molimte,zaustaviih!”Preklinjalasamga.Znalasamda sutonjegoviljudi,radnicilojalniispremnidasvežrtvuju zasvogagospodara.„Prekini,molimte,ovupatnju!”
Zapomagalasam,vešajućiseonjegakaoouzničarakojiće seuskoroodvestiutamnicuilinasuđenje.Noonjesamo
stajaoiposmatraokakosetamnesiluetemeđusobno uništavaju.
Borilisusejedniprotivdrugih,međusobnootimajućineki predmetkojisteudaljenostinisammoglajasnovideti.S neviđenomokrutnošćujednisudrugimaotimalitaj predmet,aliiživote,čupajućiihjednakotakobezosećajno kaoitrulokorenje.
„Želelistebisere!?Dobićeteih!”
Rekaojesamouverenoibeztrunkeosećanjazapatnjuonih malihbićaštoginuusuvomkoritureke.Borbaizmeđu njihsenastavila.Divljalisudorazineosvetničkog kanibalizma.Odgrizalisujednidrugimaudovenebili preotelitajtajanstvenipredmetipredaligasvom gospodaru,idoluuništenjaipropastitajbiser,to tajnovitobisernopočivalište.
Nagomilanigneviopštahisterijanadvilisusvoja krilanadnjimaiugušiliihbujicomkrviljubičasteboje.
Suvokoritorekeopetsenapuniloiispunilotekućinom robova.
Utomtrenutkushvatilasamdasamijasvojevrsni robovebujiceživota.Nisamnimislilakakojesuvokorito zapravomojaispravnostiželjadaseprisetimtedavno zaboravljenetajne.„Imaljudikojiživeživotistvaraju uspomene;imaljudikoji,nošenibujicomživota,znajugde imjemesto.Čovekujetakomalopotrebnodaosetisrećui trenutakmira,samoakoimadovoljnouspomenai dovoljnolepihtrenutakapodsuncem.”
Zakoračilasampremakoritureke.
„Aimailjudikojisamoposmatrajutokrekeihodajuoko nabreklebujice.Onisusamoposmatračiinemaju uspomena,baremnevlastitihiprvobitnostvorenih.Kap životanošenajebujicom.”
Potresenaizbunjena,shvatilasamdaćepotragazatom tajnovitomprošlošćubitiveomatrnovitaiteška,sablasnai okrutna.Nikonemajasnolice.Svineštoskrivajupod velomiliizaogledala.
Približiomiseiuhvatiomezarukukaodatom gestomželidakažedanijesveizgubljeno,daćemoveć nekakonaćibiser,paipocenusopstvenogživota.Tajcrni
biser,ovijenvelomtajni,nijenimaloštedeonevinei zatečenemagijombisera.
Nisamsebunilanipružalaotpor.Kaosateranau ćošak,progovorilasamrečimakojesudolazileiznajdublje unutrašnjosti.
„Netrebajumimolitvenicidabihrazumelasudbonosni usud.Netrebajumimolitvedabihsevrtelaukrugu mantribesmislenemeditacije.Dobropoznajemsvoje molitve,propastiiprokletstva.Dobroznamsvojput.Samo trebadanađemonoštoblještiumraku.”
Žuljevitomrukom,punombrazgotina,pokazaoje premastepenicama.Vodilesuvisokonahridinu.Kamene stepenice,izlizaneodneprestanoghodanjaponjima, neumornogklizanjastopalausvevećemrepetitivnom naporu,bilesuistrošeneiumorneodpritiskahoda.Tada mijerekaodadobropazimkakosenebihposkliznulai palanizstepenice.Saznalasamodnjegadajeonvećviše putapaopotimstepenicama.Svakiputkadaseuspnedo vrha,ponovoskliznedodna.Itakoiznovaiiznova.
Aondamijeodržaokratakgovoromilostinatim stepenicamausponapremasopstvenojtajni.
„UrukamaBožjim,milostjenajlepšidarigestikada darovančoveku.Urukamačoveka,Božjamilostjerepresija ikaznanadljudskimrodom.”
Nanjegovomlicuprimetilasambrazgotinu, pukotinuodčelapremavratu.Pukotinajeizgledalakao okomitafizičkaekspresijalicauoblikusamozadovoljnog osmeha.
Navrhustepenicanaziralasekuća,istaonau kakvusamušlakadasamodlučiladaseprobijemdo poslednjeprostorijeuzpomoćženestamnimvelompreko lica.Kućajebilatamo.Tojedefinitivnostajalo.Nikomi nijemogaogarantovatidasevećnenalazimukući.Možda samizašla?Moždajeupravotaposlednjaprostorijazapravo ponovniulazukućuitakoubeskonačnojpetlji.
„Ponekadtrebaprihvatitiisenkupodsuncemkaojedan tračakživota.Samoštosenkapredugotraje.”
Bolnomslutnjomvratilasamsenapočetak. Trebalomijeohrabrenje,noupukotinilicaovogbića
VEOSEĆANJA
nisammoglaiščitatiništadrugoosimgrubogosmehivanjai oponašanjaporaza.
Tadaseizdubinekućeponovojavioglasženepod velom.„Zbogčegasamtijatolikozanimljiva?Menisečini dasenasdveodličnopoznajemo,iakobihrekladanaše upoznavanjeistinskiteksadačinimo.Zaštomevodiškroz prostorkojisamvećjednomprošla?Postavljašmipitanjai zbunjuješme,otkrivajućizamagljeneslikeiimaginarna sećanja,areklabihdaznaškakoćemesvetojakozbuniti. Jesilitistvarnailijetosamomojafikcijakaoposledica podsvesneželjedateunekomoblikusretnem?Dalisiti slikailisamomojamašta?Unekomtrenutkupomislimda samnatebečekalačitavsvojživot,aopet,unekom drugom,plašimseštosamteugledala.Strahmejedaće tvojadobronamernostnapravitipakaoodmog,inače, burnogživota.Zbunjujemeštosamsvetvojetestovedo sadaprošlaištositizbogtogajakozadovoljna.Plašime
saznanjeotebiakomibudešreklakosiištajoštražišda učinim.Neznamhoćulimoćisasvimtimdasenosim.”
Zamagljenilikženeispodvelatitraojeuugluposlednje sobe,povremenootkrivajućiočiukojimasečitao trijumfalniodsjaj.Nekavrstaradostiiblagosti,sapuno razumevanja,sijalajeiznjih.Bilajezadovoljnasvimštose dosadaodigralo,alijeznaladanakrajumorabitina velikomoprezu.Ućinekomeiznenadauživotizasenitisve nišesećanjamožebitibolno,akoneipogubno.
„Sećašliseprvesobeukojusmozajednoušle?”
„Da,sećamseibilomiječudnoštosamupohabanoj knjizi,napočetku,naišlanaprazanlist.Reklasimida napišemneštoijasamnapisalastih.Pomislilasamda okrenemsledeći,alititoodmenenisitražila.Tisivodila igru,ajanisamimalasmelostidajepokvarim.”
„Prazanlistjesećanjekojesekodtebeizgubilo.Poštosi ispisalastihove,vratilasigaiopisalaonakvokakvoje,u stvari,pretogabilo.Dotadasibilasrećnaizadovoljna, okruženaljubavljuipažnjom.Zbogtogasitoiskazala divnimstihovima.Tvojasećanjasunestalaonogdanakada
sispasenaiodnesenasaljuljaškeuvrtukojasepritom polomila.Sećanjasunestalasamoprividno.Tisiihsama potiskivala.”
Zamislilasamseipokušaladaprodremnazadu svojživot,pokušavajućidaproverimdalijesveovotačno.
Obuzimalamejenekahladnajezaizlaslutnjadaćuse suočitisanečimneprijatnimimoždakobnimpomojdalji život.Zalazećisvedublje,nailazilasamnaodškrinutavrata kojasuizglavnoghodnikalevoidesnovodilautamneniše.
Kojagodsampokušaladaotvorim,zatvaralasuse,aneki glasizmračnebeskonačnostimijesvakiputgovorio:
„Nisijošspremna!”
Hladnoćaitajnovitostdoksamslušalaglasuplašili sume,pasamsehitrovratilanazad,gdesammislilada sampotpunosigurna.Radoznalostjeumenisveviše nadolazila.Bilasampotpunozbunjena.
„Nisambašsvezaboravila,setilasamsesvihsobakrozkoje smoprošlezajedno.Udrugojsmougledalenekoliko ogledalaipregrštslovaireči.Sveseokonasvrteloistvaralo velikuzbrku.Uodrazuogledalaletelesubledeslikekojesu
miličilenaživotkojisamvećproživela.Alibilesunejasne izamagljeneibrzosupromicaleispredmojihočiju.Kaoda suželeledapokažudasutu,alinejasne,plašećisedaihne prepoznam.Pokušavamdaodgonetnemzbogčegajejedna jedinarečpostalavidljivaijasna:„Milost”.Onateši,a istovremenoiplaši.Možebitivapaj,aopetmožebiti blagostidobrota.Svadrugaogledalasunasebinosila nejasne,iskrivljeneslike,samojejednonosiloslovaove tajanstvenereči.”
Odnekuduprostorijudunulaganivetrić,pomeri veosaženinoglicainakratkogaotkri.Meniseonoučini poznatim,alisvetlousobinebešedovoljnojako,aonaga brzoopetpokri.Bilomijeitodovoljnodapomislimkako samgadotadavidelanebrojenoputa.
„Sveteiskrivljeneslikeuodrazimaogledalatvojasusećanja kojaupornopokušavašdapotisneš,kaodasenikadanisu nidogodila.Sobasaogledalimaje,ustvari,soba dosadašnjegživotasakojimsemorašsuočiti.Sećanjasuza tebeteškakaokišnioblaci,alisutvojainijeihmoguće obrisati.Reč„Milost”samajezauzelamestouogledalu,
pulsirajućikaokakvasignalnalampa,jerjebilanajčešćado sadautvomživotu.Koristilasijemnogoputadabise spasla.Onedrugerečiostaćeonakvekakoihsamasložiši poređaš.”
Zbunilasamsepotpuno.Svamojasećanjasuse raspršilaiuskomešalaodnovihkojasupunilaprazninei krpilarazjapljenepukotine.Zarjemogućedaćumorati opetsvedaproživimiznova?Imamlizatosnage?Pomislila samkakojesveovobilonepotrebno.Moglojesveostati kaopre,zamagljenoinejasno.Divilasamsesebištosam svetouspešnodržaladalekoodsebe.Moždasamse nesvesnobranila,želećidasvojživotučinimbajkovitimi lepim. „Štajesaposlednjomsobom,zbogčegajeonavažna?
Učinilomisedaćešme,kadnjuprođemo,napustitii ostavitisamu.Janikadnisamnaslikalanijednusliku,ati odmenetražišdapopunimplatnonakomeseljubičasti oblakneprekidnopomeraiploviponjemu.Menićetobiti jakoteško,aosimtoga,štobihtoradila?”
Utamnojprostorijinaženupadezraksuncakojise javljasvakiputupraskozorje,prosipajućisvojusvetlosti
stvarajućiprelepebojekojejepokupioputemdoksedo sobeprobijao.Ozariseženinolice,aonaskideveoipusti gakrozprozordaletiupravcusunca.
Prepoznalasamsebeičudilasedapostojijošneko koizgledakaoja.Postademijasnozbogčegasamjetako slušalasvoovovremedoksmoprolazilestazamamog sećanja.Tosuujednobileinjenestaze.Moradajemoje lice,kadasamjeugledalaiprepoznala,izgledalozačuđeno, aiznjegajeizbijalobezbrojpitanja.
„Čekalasamovajtrenutakdatiseotkrijemipokažem.
Moralasamsatobomsvedaprođemlagano,usput predlažućitidaneštosamaodlučišiuradiš.Tisito prihvatalamislećidajezaistasvetvojavolja.Znalasam kakoćešpostupatijersunaševoljejednake.
Akosepitaškosamja,odgovorićutikratko.Jasam tvojasudbina.Nekesusudbinezapisanerođenjem,atvoja jepromaklaiostalaneispisanadokraja.Nedostajalisujoj početakinastavak.
Početaksisamaispisalapišućistihovenapraznoj stranicimaleistrošeneknjigeuprašnjavojškrinjikojusi
otkrilauprvojsobi.Udrugojsobisaogledalimazatekle smomnoštvonesređenihrečiislovaodkojihćešsama moratidaispišešiuredišživotkojisidosadaimala.Onje čitavprosutunjoj,nejasanimaglovit.Akobudešželela, moraćešdabudešveomastrpljiva.Kakosadasložišsvoj život,onćeubudućetakavostatiutvomsećanju.Većsi dovoljnostasaladatourediškakomislišdajenajbolje.U tusobumožešdasevratiš,ainemoraš.Odtebezavisi.”
Obuzeomejestrahodpomislidaćuopetmoratisveda prođem.Nasvusreću,sudbinamijerekladaseunjune moramvraćatiakoneželim.
„Sadsimizadalatežakzadatak.Dvoumićuseizmeđu radoznalostiistraha,aliotomeštaćuučinitimogui kasnijedaodlučim.Kadsimisvelepoobjasnila,učinitoi zaposlednjusobu.”
„Purpurnioblakkojiplovipoplatnusamja,tosamtiveć rekla.Onoštoćešporednjeganaslikati,toćeustvaribiti tvojbudućiživot.Vodisamoračunadatioblakuvek
ostanenetaknut.Moraćešbitiveomaveštautome.Akoga dotakneš,oblakćetiiscuriti.”
„Mogulijaodmahotpočetisaslikanjem?Bašsam radoznala.”
„Možeš,svetijespremnoispredplatna”,rečeipomeriseu stranu.
Ustalasamsvapoletna,kaodaseslikanjembavim čitavsvojživot.Baškadsamželeladananesemumešanu bojunebeskogplavetnilanaplatno,krozprozorsobezasija zrakjošjačesvetlostiodonejutarnje.
Nastablesakinateramedačvrstozatvorimoči, ljutaštomejeomeoutakovažnomtrenutkumogživota.
Kadsamotvorilaoči,videlasampredmetkojise kaomagijomstvorioispredmene.Bilajetostarabeležnica.
Kaodasamzaboraviladajemoja.Gledamubeležnicu kojusvevremenosimsasobom,jošodprvesobe,stežućije međudlanovimakaodaćenestatiakojeispustim.Moj dnevnik.Sadaznamdajetoonajzaboravljenidnevnikiz detinjstva.Dokokrećemstranice,onesesameispisujupred mojimočima.Višeneznamdaliihjastvaramiliihsamo ponovopronalazim.Unjimasudečjimrukopisom zapisanemoježelje,kratkidogađaji,ljubavnepesmeimali snovi.Tusudaniispunjeniradošću,divljenjemsvetu, ljubavljupremaprirodi,knjigama,bajkamaisvemuštoje nosilotajnu.
Svejetonastaloposletragedije.Imalasamsamo četirigodinekadasedogodiloonoštojezauvekpromenilo
mojživot.Prvasobavišenijemračnakaonekada.Škrinja višeneulivastrah,iakoseunjojidaljeosećajuprašinai mirisbuđi.Pažljivoodmotavamtkaninuukojujednevnik bioumotaniugledamnepoznatznak.Simbolnekedavno zaboravljeneporodice,poreklačijemiznačenjeizmiče. Itadasevraćajuslike.
Vidimkuću.Vidimplamenkojiproždirenjenezidove.
Čujempucketanjevatreikrikekojiparajuvazduh.Poprvi putosećamsilinupožarainemoćdetetakojenerazumešta sedogađa.Činimisedagoričitavsvet.Prepožara, dvorištejebilomestobezbrižnosti.Okupljalismose svakogadana,igraližmurke,preskakalikonopacilastiš, trčalizaloptomismejalisebezrazloga.Nastaromorahu visilajeljuljaškanakojojsmosesmenjivalidosumraka. Verovalismodasmobezbedni.
Ukućisuživeledvestariježenekojesudelovale kaodapripadajunekomdrugomvremenu.Uveksunosile crnuodećuitankevelove.Jednajeimalablagosmeh, drugaozbiljanpogled.Pratioihjemirisstarogparfema,
neobičanipostojan,miriskojisenijezaboravljao.Aonda sesvepromenilo.
Doksmoseigrali,kućajeplanula.Vatrajegutala krov,drvećeiprozore.Dimjeprekriodvorište,avetar raznosiovarnice.Mi,deca,stajalismonepomično, nesposobnidarazumemoonoštogledamo.
Dveženenisuizašleizkuće.Ostalisusamokrikovi.
Posletogavišeništanijebiloisto.Dvorištejeutihnulo. Igresuprestale.Odraslisugovorilitihoiprekidali razgovorekadabismoimprišli.Tišinajepostalatežaod svihrečikojenikadanisuizgovorene.
Pitalasamsedalisamvidelaneštoštonisamsmela. Dalisamzbogtogakažnjena.Počelasamdazaboravljam.
Nesamotajdogađaj,većisveonoštojebolelo.Toje postaomojnačindapreživim.Noćumejeposećivalažena savelom.Dolazilajetiho,bezkorakaizvuka.Uvekista. Uveknedostižna.Prepoznavalasamjepopogledu.
Posmatralasamsvojestarecrtežeudnevniku:dveženeu crnomispredkuće.Jednanasmejana,drugasaspuštenim velom.Njenoliceuveksamzacrnjivalanervoznim
potezima.Košmarinikadanisunestali.Samosamnaučila daživimsanjima.
Godinamanikonijegovorioopožaru.Tajdogađaj ostaojezaključanutišini,pretvorenutajnuodkojesusvi okretaliglavu.Alizaboravnebrišebol.Ongasamosklanja unajmračnijesobenašegbića.Sada,kadaseženasavelom ponovopojavilaipovelamekrozhodnikesećanja,klupko jepočelodaseodmotava.Sećanjasunaviralaunaletima. Plakalasamdugo,dokmejeposmatralaizsobesa slikarskimplatnom.Setilasamseiogledala.
Jednogdanaušlasamuprostorijuispunjenu krivimogledalima.Unjimasamvidelabezbrojverzijasebe izduženu,umanjenu,iskrivljenu,neprepoznatljivu.Ta ogledalanisubilasmešna.Plašilasume.Pokazivalasumi dausvakomeodnaspostojimnogolica,mnogomogućih životaimnogoskrivenihistina.Svesamtobilaja.Aipak, nijednuodnjihnisampotpunopoznavala.Setilasamse stihakojisamzapisala:
„Krozprašinuisenkeputpronalazim,utišiniučimda ostajem.Prošlostšapuće,alijastojimuspravno,jerključ svegavećnosim.”
Podiglasampogled.Dnevnikjenestao.Rukesumiostale prazne,prstiisprepletanikaoumolitvi.
Ponovosamstajalauhodnikuispredzatvorenih vrata.Ženasavelomposmatralamejezabrinuto.
„Požariutebijošuvekgore”,reklajetihimglasom.
„Previšežurišdarazumešonoštosegodinamaskrivalood tebe.”
Prišlamijebliže.
„Umirimisli.Oslušnisvojutišinu.Ključvećimaš.”Zastala jenatrenutak.
„Otključajnjimeidrugedelovesvogživota.Nebojse.”
Njeneočizasjalesublagomsvetlošću.
„Zatražimilostibićetidarovana.”
Prviputposlemnogogodina,poverovalasamdase izgubljenasećanjanevraćajudabinasslomila.Vraćajuse dabinasponovosastavila.
Odtadavišenisambežalaodsvojihsećanja.Naučila samdaonanisusenkekojemeprogone,većtragovikojime vraćajusebi.
OAUTORIMA
AnaStjeljajesrpskaknjiževnica,pesnikinja,prevodilac, novinarka,urednica,digitalnaumetnica,organizator digitalnihknjiževnihikulturnihprojekata,kaoiosnivač UdruženjaAliaMundiiDubaiLitArtSociety–platforme zapromocijuknjiževnostiiumetnostiudigitalnomdobu. Rođenaje1982.godineuBeogradu.Diplomiralajeturski jezikiknjiževnost,magistriralasufizam,adoktorirala književnostnatemiposvećenojživotuideluJeleneJ. Dimitrijević.Autorkajevišeodtridesetknjigarazličitih žanrova,uključujućipoeziju,prozu,eseje,književnukritiku idelazadecu.Njeniradoviobjavljivanisuuzemljii inostranstvu,aprevodisaturskog,španskog,portugalskogi engleskogjezikadoprinelisupovezivanjurazličitih književnihtradicija.Pokretačjebrojnihmeđunarodnih književnih,umetničkihikulturnihinicijativakojepodstiču interkulturnidijalog,kreativnusaradnjuisavremeneoblike umetničkogizražavanja.DanasživiistvarauDubaiju,gde aktivnodelujenapoljuknjiževnosti,kultureidigitalne umetnosti.
JelenaMačakrođenaje1998.godineuKladovu.Odrasla jeuBrzojPalanci,gdejezavršilaosnovnoobrazovanje,dok jesrednjuekonomskuškolupohađalaurodnomKladovu. Autorkajepoezijeiproznihostvarenja.Njenostvaralaštvo oblikovanojeiskustvomodrastanjaizmeđurazličitih
geografskihikulturnihprostora.Porodičnikorenivezani suzadalmatinskikrš,čijipejzaži,simbolikainasleđečesto pronalazemestounjenimknjiževnimtekstovima.Ljubav premaknjiževnostirazvilajejošudetinjstvu,aposebno mestounjenomformiranjukaočitateljkeiautorkeimalaje školaipodsticajnastavnikakojisuprepoznalinjentalenat. Pišepoezijuiprozu,istražujućitemesećanja,identiteta, pripadanjaiunutrašnjihpreispitivanja.Učesnicajebrojnih književnihkonkursaizajedničkihpublikacija,anjeni radoviobjavljivanisuuelektronskimknjiževnim časopisimainaplatformamaposvećenimsavremenoj književnosti.
ZoranHercigonjarođenje1990.godineuVaraždinu,u Hrvatskoj.Radikaoprofesorinformatikeiaktivno objavljujeknjiževneistručnetekstoveučasopisimaina internetportalima.Dobitnikjemeđunarodnenagradeza poeziju„PremioOssidiSeppia”za2023.godinu,kaoi književnenagrademeđunarodnogkineskogknjiževnog festivala„ZhengNianCup”istegodine.Osnivačjeiglavni uredniknekolikoautorskihdigitalnihčasopisa:Sapphoart–časopisazapoeziju,Diskurs–časopisazaumetnost,kulturu idruštvenapitanja,iRefleksije–revijezalikovnuumetnost. Autorjevišezbirkipoezije,kratkihpriča,pripovedakai kratkihromana,kojisudostupniuGradskojbibliotecii čitaonici„MetelOžegović”uVaraždinu.
MilojkoTadićrođenje1957.godineuOmoljici,kod Pančeva.Nakonzavršeneosnovneškole,školovaoseu Vazduhoplovno-tehničkojvojnojškoliuRajlovcu.
Profesionalniputproveojeuvazduhoplovstvu,radećina poslovimavezanimzaobukuipodrškuletačkomkadruu višegradovabivšeJugoslavije,dabiradnivekzavršiokao letač-mehaničarnaavionuG-4.Tokomsvojeprofesionalne karijereaktivnosebavionovinarstvomipisanjemreportaža zalokalnenovineusredinamaukojimaježiveoiradio. Autorjezbirkepripovedaka„Ondakadsuzimebilebele”. Završiojerukopisenovezbirkepripovedakapodradnim naslovom„Nostalgijaukoferuodpapira”,putopisa„Zapisi saCrvenogmora”iautobiografskogromana„Pismaiz Rajlovca”.Zastupljenjeubrojnimzbornicima humanitarnogiopštegkaraktera.Idanasseaktivnobavi pisanjem.
TanjaAjtićjeknjiževnicailikovnaumetnicarođenau Beogradu,gdeježivelado2002.godinenakončegase preselilauVankuveruKanadi,gdeježivelaistvaralaviše oddvedecenije,dabise2023.godineponovovratilau Beograd.Njenepesmeikratkepričeobjavljenesuuvišeod 200knjiga,antologijaičasopisanabrojnimsvetskim jezicima,aučestvovalajenaknjiževnimmanifestacijama širomsveta.Autorkajenagrađivanezbirkepoezije„Obrisi ljubavi”idobitnicajebrojnihdomaćihimeđunarodnih priznanja,međukojimaseizdvajajunagrada„Cittàdel Galateo”uRimu,svetskanagrada„CésarVallejo”i počasnanagradaNajiNaamanuLibanu.Poredknjiževnog rada,bavisegrafikomiilustracijom,izlagalajeuKanadi, Srbijiiinostranstvu,anjeniradoviobjavljivanisuu knjigamaičasopisima.Godine2024.objavilajedvojezičnu zbirkupoezijeukoautorstvusaindijskimpesnikom
SouravomSarkarom,azastupljenajeiupublikaciji„50 MemorableWomenofNorthAmerica”.Danaspiše poeziju,kratkepriče,haikuigogošipoeziju,nastavljajući daistražujenoveumetničkeiknjiževneforme.
IDEJAIKONCEPTMOZAIK-NOVELE
„VEOSEĆANJA”
„Veosećanja”nastaojekaoknjiževnieksperiment zajedničkogstvaranja,krozotvoreniknjiževnipozivkojije okupioautorerazličitihsenzibilitetapoetikaistilova pisanja.Polaznaidejabilajedaseindividualniglasovi, iskustvaiunutrašnjisvetovispojeujedinstvenunarativnu celinu,oblikovanuokouniverzalnihtemasećanja, identiteta,gubitkaiisceljenja.
Mozaik-novela,kaoforma,omogućilajedasvakiautor doprinesesopstvenimviđenjemistogunutrašnjeg putovanja.Poputfragmenatarazbijenogogledala,različiti autorskiglasovinepredstavljajuodvojenepriče,već različiteslojevejednogistogiskustva.Upravoutoj višeglasnostiležisuštinaovogdela:čoveknijesatkanod jednepriče,većodmnoštvasećanja,emocija,strahovai pokušajadarazumesopstvenuprošlost.
Ženapodvelom,kućasećanja,hodnici,sobe,ogledala, ljubičastioblakizaboravljenidnevnikpredstavljajusimbole unutrašnjegsvetaglavnejunakinje.Svakaprostorijaotkriva jedanpotisnutideoličnosti,dokveosimbolizujegranicu izmeđuonogaštosmospremnidavidimoionogaštood sebeskrivamo.
Krozproceszajedničkogpisanjanastalajejedinstvena književnastrukturaukojojrazličitiautorskiglasovigrade celinunaliksećanju:fragmentarnu,promenljivu,ponekad protivrečnu,aliistinskiljudsku.„Veosećanja”nijesamo pričaoprošlosti.Tojepričaohrabrostidaseprošlost prihvatiirazume.
Književnoipsihološkočitanjedela
Uknjiževnomsmislu,„Veosećanja”pripadaprostoru psihološkeprozesaelementimasimbolizma,magijskog realizmaiintrospektivnefantastike.Prostorromananije stvaranudoslovnomsmislu–onjeunutrašnjipejzaž ljudskepsihe.Kućapostajemetaforaličnosti,hodnici predstavljajutokovesećanja,asobeskriveneemocijei iskustva.
Likženepodvelommožesetumačitikaopersonifikacija potisnutogsećanja,intuicije,sudbineiliunutrašnjegglasa kojivodikasamospoznaji.Njenopostepenootkrivanje simbolizujeprocesprihvatanjasopstvenogidentiteta.
Centralnimotivdelajestesuočavanjesapotisnutim traumatskimiskustvima.Glavnajunakinjaprolazikroz procesprepoznavanja,imenovanjaiprihvatanjabolakojije godinamabioskrivenizamehanizamazaborava.
Psihološkiposmatrano,novelaistražujenačinenakoje ljudskiumštitipojedincaodpreteškihiskustava. Potiskivanjesećanja,fragmentacijaidentiteta,osećaj
otuđenostiodsopstveneprošlostiistrahodistine predstavljajuprirodneodbrambenemehanizmepsihe.
Međutim,deloukazujenatodapotisnutasećanjane nestaju.Onanastavljajudaživeusimbolima,snovima, telesnimsenzacijama,osećajunelagodeineobjašnjivim strahovima.
Putovanjekrozsobesećanjazatopostajemetafora psihološkogprocesaisceljenja.Suočavanjesatraumomne vodikaponovnomproživljavanjubolaradisamogbola,već kanjegovomrazumevanjuiintegracijiuličnoiskustvo.
Posebnomestouromanuzauzimapojammilosti.Milostse pojavljujekaosimbolunutrašnjesnage,samoprihvatanjai sposobnostidačoveksebioprostionoštonijemogaoda razumeutrenutkukadajebolnastao.
Umetnostkaoprostorisceljenja
„Veosećanja”pokazujedaknjiževnostiumetnostmogu predstavljatisiguranprostorzaistraživanjeunutrašnjih iskustava.
Pisanje,čitanje,stvaranjeslikaioblikovanjesimbola omogućavajučovekudaonoštojeteškoizgovoritipretvori upriču.Natajnačinboldobijaoblik,aonoštojebilo nejasnoipotisnutopostajevidljivoirazumljivo.
Umetnostnebrišetraumunitimenjaprošlost,alipruža mogućnostdaseiskustvudanovoznačenje.
Krozmetaforu,simbolinaracijupojedinacmožeda uspostavidijalogsadelovimasebekojejedugoizbegavao.
Utomsmislu,„Veosećanja”nijesamoknjiževnodelo,već ipozivnaunutrašnjeputovanje.Onopodsećadase istinskoisceljenjenenalaziuzaboravu,većuhrabrostida podignemoveosasopstvenihsećanja.
Jersećanjasenevraćajudabinasslomila.Onasevraćaju sedabinasponovosastavila.
SADRŽAJ
VEOSEĆANJA
