Srpski glas 9. april

Hristos Voskrese!

Vaistinu Voskrese!

Svim ~itaocima Srpskog glasa koji slave praznik

Hristovog vaskrsewa po julijanskom kalendaru `elimo sre}an Uskrs i da predstoje}e praznike provedu sa svojim najbli`ima u miru, sre}i i blagostawu!

Zajednica: Pola veka crkve Svete

Trojice u Branzviku

Australija: Dr`ava obezbedila gorivo do kraja maja!

Tema nedeqe: Feldmar{al miri Ameriku i Iran Novi feqton: Nikola Tesla„Srbin sam”

Riznica: 85 godina od nacisti~kog bombardovawa Beograda

U retkom nacionalnom obra}awu premijer pozvao Australijance da „daju svoj doprinos“ usred krize zbog rata na Bliskom istoku

Uhap{en najodlikovaniji australijski vojnik Ben Roberts Smit zbog ratnih zlo~ina

Najodlikovaniji `ivi australijski vojnik Ben Roberts-Smit uhap{en je ju Sidneju i suo~i}e se sa pet optu`bi za ratni zlo~in ubistva u vezi sa navodnim ubistvima nenaoru`anih civila tokom slu`be u Avganistanu, saop{tila je policija.

Australijska Federalna policija (AFP) navela je da je 47-godi{wi biv{i pripadnik Australijskih odbrambenih snaga (ADF) uhap{en na aerodromu u Sidneju i da se optu`be odnose na ubistva pet osoba izme|u 2009. i 2012. godine.

Za svaku ta~ku optu`nice predvi|ena je maksimalna kazna do`ivotnog zatvora.

Roberts Smit je u Australiji godinama smatran nacionalnim herojem nakon {to je odlikovan najvi{im vojnim priznawima, ukqu~uju}i Viktorijin krst, za postupke tokom {est misija u Avganistanu od 2006. do 2012. godine.

Prema navodima policije, `rtve je navodno ubio sam optu`eni ili su ih ubili wegovi podre|eni po wegovom nare|ewu i u wegovom prisustvu.

Roberts Smit je ranije negirao optu`be za nedoli~no pona{awe tokom slu`be, koje su prvi put objavili mediji kompanije „Nine Entertainment” 2018. godine.

Me|u navodima su tvrdwe da je ubio nenaoru`anog avganistanskog tinejxera i naredio ubistvo ~oveka nakon {to je ba~en sa litice.

On je bezuspe{no poku{ao da ospori te navode u postupku za klevetu, a Federalni sud Australije je 2023. presudio da su novine dokazale ~etiri od {est optu`bi za ubistvo.

Kona~nu `albu odbacio je Vi{i sud u Australiji u septembru 2025. godine.

Istraga o navodnim ratnim zlo~inima pokrenuta je nakon izve{taja iz 2020. koji je prona{ao verodostojne dokaze da su pripadnici Specijalne vazdu{ne slu`be ubili desetine nenaoru`anih zarobqenika tokom rata u Avganistanu. Istragu su vodili AFP i Kancelarija specijalnog istra`iteqa, telo osnovano 2021. godine za ispitivawe navoda o ratnim zlo~inima australijskih snaga.

Pokrenute su 53 istrage o mogu}im ratnim zlo~inima pripadnika australijske vojske u Avganistanu, od kojih je 10 i daqe u toku.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Premijer Entoni Albanizi je u svom prvom nacionalnom obra}awu pozvao Australijance da „daju svoj doprinos“ u „neizvesnim vremenima“ izazvanih teku}im ratom na Bliskom istoku.

Trominutno obra}awe je unapred snimqeno i emitovano {irom zemqe u 19 ~asova u sredu uve~e, dok se ekonomske posledice blokade Ormuskog moreuza poja~avaju.

Primetno je da je premijer odbio da globalne poreme}aje u lancu snabdevawa gorivom – koji su doveli do naglog rasta cena sirove nafte i lokalnih nesta{ica usled pani~ne kupovine – nazove krizom.

Obrativ{i se naciji u`ivo Albanizi je prekr{io konvenciju, upotrebiv{i retko kori{}eni metod komunikacije, koji se do sada obi~no koristio za objavqivawe va`nih nacionalnih doga|aja kao {to je u~e{}e u ratu u Iraku.

„Moji sugra|ani, Australijanci. Po prirodi smo optimisti~na zemqa. Ali razumem da je trenutno te{ko ostati pozitivan“, rekao je u svom uvodnom izlagawu.

„Rat na Bliskom istoku izazvao je najve}i skok cena benzina i dizela u istoriji. Australija nije aktivni u~esnik u ovom ratu. Ali svi Australijanci pla}aju vi{e cene zbog toga.“

U obra}awu premijera nisu sadr`ane nikakve nove mere, ve} su ponovqene najave iz prethodnih dana.

Me|u wima su Nacionalni plan bezbednosti snabdevawa gorivom (National Fuel Security Plan), koji je Nacionalni kabinet usvojio u ponedeqak, tromese~no smawewe akcize na gorivo od 26,3 centa po litru i smawewe naknade za kori{}ewe puteva za te{ka vozila.

Savetovao je Australijancima da idu na uskr{we praznike, ali da {tede gorivo gde god je to mogu}e i da „daju svoj doprinos“ kako bi prebrodili izazovna vremena koja su pred nama.

„Ako kre}ete na put, nemojte sipati vi{e goriva nego {to vam je potrebno - sipajte gorivo kao {to biste to obi~no ~inili. Mislite na druge u svojoj zajednici, u udaqenim mestima i u industrijama kriti~nim za funkcionisawe dru{tva“, rekao je Albaizi.

„I tokom narednih nedeqa, ako mo`ete da putujete vozom, autobusom ili tramvajem do posla, u~inite to.“

Priznao je da }e se ekonomski {okovi „ose}ati mesecima“.

Albanizi je napomenuo da ako se situacija pogor{a, „mo`emo zajedno koordinisati slede}e korake“, ali nije precizirao {ta }e ti koraci sadr`ati.

Visoki izvor iz kabineta je za SBS News rekao da ograni~ewa goriva nisu neizbe`na, ve} da se qudi pozivaju na dobrovoqne mere {tedwe, ali da je situacija veoma nestabilna.

RETKA OBRA]AWA U KRIZNIM VREMENIMA Ovo obra}awe je u izrazitoj suprotnosti sa posledwih nekoliko, kada su se premijeri obra}ali naciji, a posledwi put je to u~inio biv{i premijer Skot Morison u martu 2020. godine, na po~etku pandemije kovid-19. U februaru 2009. godine, biv{i premijer Kevin Rad je koristio ovu metodu da se izvini „Ukradenim generacijama“.

Biv{i premijer Xon Hauard obratio se naciji 2003. godine kako bi objavio da }e se Australija pridru`iti saveznicima u ratu u Iraku.

Australija se trenutno nalazi na drugom nivou ~etvorofaznog nacionalnog plana za odgovor na probleme sa gorivom, a vlada je nastavila da osigurava da nivoi javne ponude ostanu stabilni, iako je potra`wa dovela do naglog skoka cena.

O~ekuje se da }e Albaneze u ~etvrtak, kada se pojavi u Nacionalnom pres klubu, suo~iti sa dodatnim pitawima o polo`aju Australije i mogu}nosti recesije.

^ak 40 odsto velikih otkri}a se de{ava slu~ajno, isti~e ruski akademik

Kada govorimo o zna~ajnim nau~nim otkri}ima, dostojnih velikih nagrada, ~esto su rezultat planiranog rada i upornosti, ali i kao iznena|uju}e slu~ajnosti koje mewaju tok nauke.

Pribli`no 40 odsto velikih nau~nih otkri}a de{ava se

slu~ajno, tako da se istra`ivawa sprovode u {irokom spektru oblasti, rekao je Genadij Krasnikov, predsednik Ruske akademije nauka (RAN), u intervjuu za RIA Novosti.

„Kada je re~ o fundamentalnim istra`ivawima, ulagawe resursa u ovu oblast je odgovornost dr`ave, i to je prihva-

}ena praksa {irom sveta. Za{to? Zato {to postoji veoma visok procenat slu~ajnosti, veoma visok procenat nepredvidivih rezultata. Na primer, znamo da se oko 40 odsto ozbiqnih otkri}a, poput onih dostojnih Nobelove nagrade, de{ava slu~ajno. A po{to ne znamo gde bi se mogao dogoditi slede}i proboj, istra`ivawa se obi~no sprovode na {irokom frontu”, rekao je Krasnikov.

Visokotehnolo{ka preduze}a bi tako|e trebalo da u~estvuju u primewenim istra`ivawima, smatra:

„Vlada ~ini mnogo da podr`i ovo, nude}i preduze}ima zna~ajne podsticaje. Kada visokotehnolo{ke kompanije ula`u u istra`ivawe i razvoj, one to u su{tini ~ine na ra~un tro{kova proizvodwe, a ne neto profita. Nadamo se da }e ovaj mehanizam barem udvostru~iti ukupno finansirawe nauke”, objasnio je akademik.

Rekonstrukcija vlade

ili izbori

Rekonstrukcija Vlade i vanredni parlamentarni izbori spomiwu se kao mogu}nost do leta, ali analiti~ari ocewuju da smo bli`i glasawu nego promeni ministara, s tim {to je po wima realniji termin za izlazak na birali{ta kraj godine nego Vidovdan. Kako ka`u, odluka o tome bi}e strate{ka, pre svega, na osnovu istra`ivawa javnog mwewa, ali i procene slo`ene situacije u zemqi i svetu.

O mogu}oj rekonstrukciji Vlade govorio je jo{ po~etkom godine premijer \uro Macut koji tada nije krio nezadovoqstvo radom pojedinih ministara pa im je, izme|u ostalog, poru~io da se „pojavquju samo na Instagramu”. Skoro dva meseca kasnije, promene u Nemawinoj zatra`io je i Pokret socijalista, koalicioni partner SNS-a, tokom konsultacija sa predsednikom Aleksandrom Vu~i}em uz ocenu da Vlada „ne radi dovoqno dobro i da je wena rekonstrukcija neophodna”.

STRANKE KOJE SU SE ODAZVALE POZIVU VU^I]A

NA KONSULTACIJE NISU ZA BRZE IZBORE

Kada je re~ o vanrednim izborima do leta, Vu~i} je takvu mogu}nost spomenuo nakon nedavno odr`anih lokalnih izbora i kao termin kandidovao Vidovdan. Me|utim, niko od predstavnika pet stranaka sa kojima je Vu~i} razgovarao do sada tokom konsultacije ne zala`e se ba{ da se tako brzo odr`e izbori i kao razlog navode slo`enu unutra{wu, ali i spoqnopoliti~ku situaciju.

S druge strane, u PSG-u su iza{li sa zahtevom da bi izbori trebalo da se odr`e „{to pre na svim nivoima”. Podse}awa radi, studentski pokret jo{ od po~etka maja pro{le godine tra`i raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora. REKONSTRUKCIJA VLADE UVEK MOGU]A, ALI IZBORI REALNIJI?

Predrag Lacmanovi}, programski direktor agencije „Faktor plus”, ka`e za „Blic” da je rekonstrukcija Vlade „uvek mogu}a”.

- Vlada je uvek na ispitu, mo`da do|e do promene ili rotacije ministara, ali to ne zna~i da smo bli`i rekonstrukciji Vlade nego vanrednim izborima. Mislim da }e izbori pre biti krajem godine nego do leta jer je situacija u zemqi vrlo tenzi~na, a istra`ivawa javnog mwewa pokazuju da gra|ani ne `ude toliko za izborima do leta - analizira Lacmanovi}.

Kako ka`e, ~ini se da se svi u zemqi spremaju za izbore na jesen.

- Termin izbora je vi{e strate{ka odluka vladaju}e koalicije. Do kraja godine Vlada bi mo`da mogla mnogo toga da uradi. Posle lokalnih izbora krajem marta mislim da je vlast u prednosti i da je samo pitawe kada }e raspisati izbore. Situacija je slo`ena i u svetu i kod nas, a mogu}e je i da je procena da }e vremenom studentska lista jo{ pasti - navodi Lacmanovi}.

Dodaje da u antire`imskom bloku odnosi „nisu ba{ naj~istiji”.

- Tu mislim i na odnose studentskog pokreta i opozicije, ali i odnose unutar studentskog pokreta zbog ~ega bi podr{ka tom pokretu mogla vremenom da se smawi - smatra Lacmanovi}. VU^I]: VANREDNI IZBORI MOGU NAJRANIJE DA BUDU 31. MAJA

Ina~e, Vu~i} je izjavio da vanredni parlamentarni izbori formalno - pravno „najranije mogu biti odr`ani 31. maja, kao i da je mogu}e da izbori budu i krajem marta slede}e godine, ali da tada ne bi bili vanredni”.

Kako je rekao, gra|anima je obe}ao vanredne parlamentarne izbore i da to zna~i da izbori budu pre kraja godine.

- I gleda}u, koliko je mogu}e, osim ako nam se ceo svet sru~i na glavu, kako je krenulo vi{e ni{ta ne mo`ete da iskqu~ite, da ispunim svoje obe}awe, kao i mnoga druga - dodao je Vu~i}. „Smatram da je va`no da im se odgovori na zahtev o izborima”

Naveo je da je pozvao na konsultacije sve stranke da se razgovara o zahtevima studentskog pokreta za raspisivawe vanrednih izbora.

- Oni su tra`ili te izbore, svuda napreduju izuzetnom brzinom i samo {to nisu osvojili vlast i potrebno je, kada qudi takve ~e`we, `eqe i te`we izra`avaju na tako sna`an na~in, smatram da je va`no da im se odgovori - kazao je, izme|u ostalog, Vu~i}.

Uskrs praznik svetlosti i nade!

Uskrs je najve}i hri{}anski praznik, ili „praznik nad praznicima“. Posve}en je stradawu i vaskrsewu Isusa. To je osnovni element na kome se gradi hri{}anstvo i bez koga se ono ne mo`e zamisliti. Hri{}ani u celom svetu slave ovaj praznik kao nadu u izbavqewe kroz Hrista iz vlasti |avola i obezbe|ewe ve~nog bla`enstva na onome svetu. To je praznik pobede svetlosti nad tamom.

Uskrs je pokretni praznik. Prema odluci Prvog vaseqenskog sabora u Nikeji, 325. g. obele`ava se svake godine u prvu nedequ posle prole}ne ravnodnevice, u vreme punog meseca i uz zabranu da se ne poklopi sa praznovawem jevrejske Pashe. On mo`e najranije pasti 4. aprila (pre Blagovesti), a najkasnije 8. maja (posle \ur|evdana). Na [estom vaseqenskom saboru (630. g.) odre|eno je da se post prekida u pono} izme|u Velike subote i Uskrsa, kada se i u svakoj hri{}anskoj crkvi objavquje vest da je Hristos vaskrsao. Deo hri{}anskih pravoslavnih crkava (me|u wima srpska i ruska) datum obele`avawa Uskrsa ra~una po julijanskom kalendaru, kako je to odre|eno odlukom Nikejskog sabora. Ostale hri{}anske crkve (katolici, protestanti, deo pravoslavnih crkava itd.) obele`avaju Uskrs po gregorijanskom kalendaru. Prva odlika ovogodi{weg Uskrsa, koja se ne ispoqava tako ~esto, jeste poklapawe vremena obele`avawa Uskrsa u celom hri{}anskom svetu. A druga – on ove godine najranije dolazi.

RAZLI^ITI NAZIVI

U narodnim govorima Srba i Hrvata, praznik vaskrsewa Hristovog se naj~e{}e naziva Uskrs. Vuk Karaxi}, u svom Rje~niku, za glavni naziv ovog praznika je uzeo Vaskrsenije, ali pomiwe i druge nazive – Vaskrsewe, Uskrs, Vazam, Veligdan. U wegovoj zbirci poslovica, u jednoj se sre}e prvi navedeni naziv, a u dve – Uskrs. Danas se sve ~e{}e u Srbiji ovaj praznik naziva i Vaskrs. Kod drugih slovenskih naroda postoje razli~iti nazivi ovog praznika. Kod Rusa – Pasha, Paska (od gr. Pasha, {to dolazi iz st. jevrejskog pesah „prolaz“), kod Belorusa – Vjalikdzen†, Ukrajinaca Velykden†; kod Poqaka – Wielkanoc, ^eha – Velikonoce, kod Slovenaca – Velika no~ (u Beloj Krajini vuzem, na Krasu - Vazam), kod Bugara i Makedonaca, kao i u narodnim govorima isto~ne Srbije – Velikden. Nedeqa u kojoj pada Uskrs naziva se Velika ili Strasna nedeqa. Naziv „strasna“ dolazi od st.slov. strast† u zna~ewu „stradawe, tuga“ (iz *stradt-t†). U toku Uskr{we nedeqe „carska vrata“ na oltaru u pravoslavnim hramovima, severna i ju`na, ne zatvaraju se. U Rusiji, svako je mogao na Uskrs da pri|e zvoniku i da zvoni. Zvuk zvona simbolizuje glas Bo`ji. Smatralo se dokle se ~uje udar zvona dotle je i granica do koje mo`e do}i svako zlo usmereno na qude. Uskrs kao kalendarski praznik organizuje i vezuje za sebe tre}inu godine. Zavisno od vremena kada on pada pomera se

~itav kompleks praznika koji obuhvata 121 dan u godini. Naime, sedam nedeqa pre Uskrsa je Veliki post, nedeqa do toga je Siropusna nedeqa ili Poklade, a nedeqa ispred we je Mesopusna (kada se zavr{ava sa jedewem mesa sve do Uskrsa). ^etrdeset dana posle Uskrsa je Spasovdan ili Vaznesewe Gospodwe, pedeset dana po Uskrsu su Duhovi ili

du{e pokojnika koji su za `ivota kr{ili va`ne obi~ajne norme, ili ako ih porodica ne sahrani na odgovaraju}i na~in. Smatralo se da du{e takvih pokojnika lutaju no}u od svog mrtvog tela do svog ranijeg doma, stra{e}i qude i prave}i im pakosti. Za Slovene bo`ja sila je mogla biti i dobra i zla, jer je upravqala stihijama – muwom, vatrom, vo-

Trojice. I, na kraju, Petrov post po~iwe 8. nedeqe posle Uskrsa. Uskrs se do~ekuje s velikom rado{}u, jer se tada zavr{ava sedmonedeqni post i po~iwu ponovna javna okupqawa mladih, uz pesmu i igru. Bio je i obi~aj da se za taj praznik svaki mla|i uku}anin „ponovi“ nekim haqetkom.

Tada se qudi pozdravqaju re~ima: „Dobro jutro! Hristos vaskrse!“ To je i dan kada se okupqala cela porodica u domu. Tog dana se nije i{lo u posete. POKRETNI PRAZNIK

Za Uskrs nije vezano mnogo obi~aja, kao npr. za \ur|evdan ili Bo`i}. Verovatno da ima vi{e razloga za to. Prvo, ovaj praznik je „pokretan“, pa u vreme wegovog obele`avawa mo`e i stepen razvitka vegetacije biti razli~it. Drugo, glavni izvor prihoda seoskog stanovni{tva bila je stoka, a ne `ito. Do Uskrsa su obi~no bitno smawene zalihe hrane, spremqene u prethodnoj godini do nove `etve. Vuk Karaxi} to ovako ilustruje: „Rekao Uskrs Bo`i}u (kao podsmijevaju}i mu se): – Ti si mastan i premastan, a on mu odgovorio: – Ja sam mastan i premastan, ali osam dana; a ti si {aren (kao lijep) i pre{aren do podne, a od podne u koprive“. Ili, kako se govorilo na drugi na~in: „Uskrs je do podne crven (jedu se jaja) a od podneva – zelen“, po{to se prelazi na zeleni{ (u nedostatku druge hrane). Drugi razlog je idejne prirode. Po svoj prilici Sloveni pre pokr{tavawa nisu imali pojmove za raj i pakao. Svakome je bio zagarantovan odlazak wegove du{e na onaj svet i prisajediwewe du{ama svojih predaka. Postojala je i neka vrsta jedinstva `ivih i wihovih predaka, uz strogo kontrolisani i reglamentirani na~in me|usobnog op{tewa. @ivi su, u odre|eno doba godine, odavali po{tovawe svojim precima, a ovi su za uzvrat brinuli o wihovom blagostawu, produ`ewu roda, rodnosti wiva i stoke i za{tite od bolesti. Na onaj svet nisu mogle da odu jedino

dom, vetrom. Zato je lak{e prihva}en kult svetog ratnika Georgija (\ur|a), koji je mogao oterati svako zlo od stoke, sv. Ilije, jer je mogao za{tititi od groma, sv. Nikole kao starca bele brade, koji upravqa prelaskom du{a preko mora na onaj svet (koga su u nekim mestima Rusije prihvatali za samog Boga) nego vera u spasewe preko sina Bo`jeg – Hrista. SIMBOLIKA JAJETA Uskrs je praznik koji se najvi{e pamti po razmeni i tucawu jajima. Svako je bio du`an da se ujutru „omrsi“ skuvanim i obojenim jajetom. Jaja su bojena po~ev od Velikog ~etvrtka do Velike subote. Prvo, crveno obojeno jaje ~uvano je u ku}i i nazivano je „~uvarku}a“, ili „stra{nik“. Izno{eno je iz ku}e u slu~aju pojave gradonosnih oblaka. U Rusiji takvo jaje su iznosili da bi spre~ili {irewe po`ara. U nekim mestima umivali su se vodom u kojoj je bilo potopqeno crveno uskr{we jaje (da budu zdravi i rumeni u licu).

Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle {otku u {otku; ispod Fru{ke gore – „vrvi} s vrvi}em“, pa „guzi} sa guzi}em“. Onaj ko razbije tu|e jaje uzima ga za sebe.

U Banatu uskr{wa jaja nisu davana pastirima (ov~arima, sviwarima) da ne bi stoka bolovala u toku godine (da im ne izlaze izrasline po telu).

Za Uskrs me{eni su posebni hlebovi. U isto~noj Srbiji i nekim delovima Vojvodine pekli su lepiwe s umetnutim celim jajetom (kovr`awak), koje su me|usobno razmewivali sa prijateqima.

Na drugi dan Uskrsa ide se na grobqe i na svaki grob se ostavqa po jedno crveno jaje. Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeqak, jer tada momci i mladi qudi polivaju vodom devojke i mlade `ene.

Kako god shvatali Uskrs, ne mogu se odre}i wegovih temeqnih vrednosti kojima treba da te`i ~ove~anstvo – po`rtvovawe, borba protiv zla, nada u boqu i svetliju budu}nost.

RAT NA BLISKOM ISTOKU:

Feldmar{al miri Ameriku i Iran

Ameri~ki predsednik Donald Tramp nazvao ga je „velikim ratnikom” i „omiqenim feldmar{alom”, a {ef pakistanske vojske Asim Munir mu je uzvra}ao komplimentima, nazivaju}i ga mirotvorcem koji je okon~avao ratove i spasio milione `ivota. Li~ni odnos Trampa i Munira kqu~ni je argument pakistanske mirovne inicijative usmerene ka okon~avawu sukoba izme|u Amerike i Irana. Novi mirovni plan Islamabada Amerikanci „razmatraju”, dok su ga vlasti u Teheranu „primile k znawu”.

Projektili koji su danima padali po bazi El Udeid i rafineriji Ras Lanuf, razarali su, jedan po jedan, katarski presti` u me|unarodnoj diplomatiji, sve dok spisak meta u Dohi, koji je u ponedeqak objavila iranska Revolucionarna garda, nije potpuno izbrisao mogu}nost ove dr`ave da posreduje u sukobu u Persijskom zalivu.

Na trenutak, ~inilo se da bi na mesto Katarana mogle da utr~e diplomate iz Omana, ali su ih posle nekoliko neuspe{nih poku{aja, rasterale detonacije bombi, koje su, u znak odmazde, padale po omanskim naftnim postrojewima.

Gledaju}i kako diplomatije malih dr`ava polako tonu u talase Persijskog zaliva, u prvi plan poku{aja da se nekako zauzda konflikt izme|u Amerike, Izraela i Irana, izgurao se mawe ili vi{e o~ekivano komandant pakistanske vojske, feldmar{al Asim Munir.

Kao miqenik Donalda Trampa, Munir je posledwih sedmica usko~io u prvi plan svetske diplomatije poku{avaju}i da, {armiraju}i predsednika SAD, iskoristi uticaj Islamabada u islamskom svetu i isposluje prekid vatre u sukobu koji preti da ozbiqno unazadi svetsku ekonomiju.

TRAMPOV OMIQENI

FELDMAR[AL

„Moj omiqeni feldmar{al”, „veliki ratnik”, „veoma va`an ~ovek” ili „izuzetno qudsko bi}e”, kako ga od ulaska u Belu ku}u naziva Donald Tramp, pakistanski feldmar{al najozbiqnije ra~una da bi ga ugled u muslimanskom svetu i naklonost ameri~kog predsednika mogle pretvoriti u mirotvorca.

U Teheranu, ra~una, slu{a}e ga pa`qivije nego Katarane i diplomate iz Omana jer na pakistanskoj teritoriji nema ameri~kih vojnih baza i jer petinu stanovni{tva te dr`ave ~ine {iiti. Pakistanci su se u sukobe ume{ali nedugo po{to su prve ameri~ke i izraelske bombe po~ele da padaju po Teheranu, prenose}i tamo{wim vlastima, u slu~ajevima kada bi Tramp zapostavqao dru{tvene mre`e, zahteve Va{ingtona za prekid neprijateqstava.

Vremenom, Munir je ponudio Islamabad kao mesto na kojem bi se sastale iranske i ameri~ke diplomate, koriste}i polo`aj „najmo}nije osobe u Pakistanu”, prijateqa Teherana i miqenika Va{ingtona.

Na taj na~in, Munir je zamenio indijskog premijera Narendru Modija, ~iji su odnosi sa Trampom dramati~no zahladneli u odnosu na prvi mandat predsednik SAD, ponajvi{e zbog ~iwenice da su vlasti u Wu Delhiju odbacuje ameri~ko posredovawe u re{avawu kratkog rata Indije i Pakistana pro{le godine.

RAT KOJI JE PROMENIO ODNOSE

Pakistanci, koji su za vladavine administracije Xozefa Bajdena zbog Indije bili skrajnuti sa liste zna~ajnih partnera Amerike u procesu zauzdavawa kineskog uticaja, uo~ili su u

Modijevom odbijawu ozbiqnu {ansu i oberu~ke prihvatili Trampovo posredovawe.

Svetski mirotvorac, kako su Trampa nazivali Pakistanci, odmah je postao kandidat Islamabada za Nobelovu nagradu za mir, a Munir ga je, tokom susreta, zasipao komplimentima, hvale}i ga kako je spasio milione `ivota.

Tramp nije dobio nagradu koju je silno `eleo, ali je Pakistan istisnuo Indiju sa mesta kqu~nog partnera Va{ingtona, {to je u mesecima koji su usledili, ohrabrilo i Munira, ali i ostatak vlasti u Islamabadu da se prihvate uloge posrednika i poku{aju da zaustave rat protiv Irana.

Munir, koji je posle rata sa Indijom, prigrabio status nacionalnog heroja i pobednika koji je, istovremeno, spasio Pakistan i u~vrstio sopstveni uticaj.

Ubrzo, unapre|en je u ~in feldmar{ala, drugog u istoriji Pakistana, {to mu je omogu}ilo apsolutnu kontrolu nad oru`anim snagama i stvarawe imixa o lideru muslimanskog sveta. SPORAZUMI, ULAGAWA I HOTEL U WUJORKU

Dodatni uticaj Pakistana predstavqa sporazum o odbrani izme|u Saudijske Arabije i Pakistana, koji su{tinski pretpostavqa da }e Islamabad usko~iti u pomo} ukoliko se ova dr`ava na|e na

Pakistanski plan

Vlasti u Islamabadu su Teheranu i Va{ingtonu predlo`ile mirovni plan kojim bi u dve faze bio okon~an sukob. Plan ukqu~uje 45 dana primirja, te momentalno otvarawe Ormuskog tesnaca za pomorski saobra}aj, dok bi kona~an dokument bio definisan u narednih dvadesetak dana.

Munir je, navodno, o tome „celu no}” razgovarao sa potpredsednikom SAD Xej Di Vensom i izaslanicima Stivom Vitkofom i Xaredom Ku{nerom, kao i iranskim {efom diplomatije Abasom Arak~ijem.

Teheran bi se obavezao da ne razvija nuklearni program, dok bi zauzvrat dobio ukidawe nekih od sankcija i odmrzavawe dela imovine u inostranstvu.

meti napada. Sporazum je, pre svega, zasnovan na potencijalnoj opasnosti od napada Izraela.

Saudijci su se, od po~etka rata, na{li na meti nekoliko stotina iranskih raketa i dronova, pri ~emu je u bazi Princ Sultan uni{ten ameri~ki „avaks”, dok su pogo|ena naftna postrojewa Ras Tenura i [ajbah.

Ni vlasti u Rijadu, ali ni Pakistanci, posle tih napada nisu pomiwali sporazum o zajedni~koj odbrani, prvi zbog `eqe da se mir vrati u podru~je Persijskog zaliva, a drugi jer su u velikoj meri zavisni od saudijskih donacija.

U tom svetlu, smatraju zapadne diplomate, Pakistan je `ivotno zainteresovan da se sukobi {to pre okon~aju, zbog ~ega je, navodno, Trampu pokazao kov~eg pun retkih minerala, koji su, ranije, razbuktavali ma{tu ameri~kog predsednika na Grenlandu i u Ukrajini. [iroki nastup Pakistana ukqu~uje i ulogu Trampovog pregovara~a Stiva Vitkofa u obnavqawu oronulog wujor{kog hotela „Ruzvelt”, koji je u vlasni{tvu Pakistana. Sredinom februara, potpisan je ugovor kojim }e Va{ington i Islamabad zajedni~ki obnoviti ovo, milijardu dolara vredno zdawe. Pakistanci su, dodatno, predali Amerikancima jednog od lidera Islamske dr`ave i u~lanili se u Odbor za mir.

Napadnutno kqu~no

iransko ostrvo

Rat izme|u Irana, Amerike i Izraela u{ao je u 39. dan. Rok koji je predsednik SAD Donald Tramp dao Iranu da prihvati pregovore zvani~no isti~e i ceo svet ~eka da ~uje odluku Teherana.

NAPADNUTO OSTRVO HARG?

Pogo|eno je iransko ostrvo Harg, javqa novinska agencija Mehr.

Ostrvo je kqu~no izvozno sredi{te iranske nafte. Amerika je ranije tokom rata bombardovala ostrvo, ali je predsednik te zemqe Donald Tramp naglasio da ameri~ke snage nisu dirale iransku naftnu infrastrukturu.

Tramp je u vi{e navrata zapretio da bi SAD mogle preuzeti kontrolu nad ostrvom kako bi kontrolisale iransku naftu.

IRGC TVRDI DA JE IZVEO

NAPADE NA SAUDIJSKE

PETROHEMIJSKE OBJEKTE

Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saop{tio je danas da je izveo napade na petrohemijske objekte u regionu Xubail u Saudijskoj Arabiji, navode}i da su ti napadi odmazda za prethodne izraelske udare na iranski petrohemijski kompleks u [irazu.

PUCWAVA KOD IZRAELSKOG KONZULATA U ISTANBULU, IMA MRTVIH

Ispred zgrade u kojoj se nalazi izraelski konzulat u Istanbulu danas je izbila pucwava i, prema navodima lokale policije, tri osobe su „neutralisane”, a dvojica osumwi~enih ubijena.

IDF NAPALE JO[ JEDAN MOST PREKO REKE LITANI

Izraelske odbrambene snage (IDF) bombardovale su jo{ jedan most preko reke Litani za koji tvrde da ga libanska militantna organizacija Hezbolah koristi za preme{tawe operativaca i oru`ja u ju`ni Liban.

NAJMAWE 18 OSOBA POGINULO U NAPADU NA PROVINCIJU ALBORZ

Najmawe 18 osoba je poginulo, me|u kojima dvoje dece u ameri~ko-izraelskim vazdu{nim napadima na stambena podru~ja u iranskoj provinciji Alborz, preneli su iranski dr`avni mediji.

PUTIN POMA@E IRANU

DA SEJE SMRT IZ ORBITE

Ruski sateliti su napravili na desetine detaqnih snimaka vojnih objekata i kriti~nih lokacija {irom Bliskog istoka kako bi pomogli Iranu da ga|a ameri~ke snage i druge ciqeve, navodi se u proceni ukrajinske obave{tajne slu`be.

PEZE[KIJAN: VI[E OD 14 MILONA

IRANACA SPREMNO DA @RTVUJE

@IVOTE U ODBRANI IRANA

Predsednik Irana Masud Peze{kijan izjavio je da je vi{e od 14 milona Iranaca izrazilo spremnost da `rtvuje svoje `ivote u odbrani Irana.

KROZETO UPOZORAVA

NA „LUDILO” SUKOBA

I NUKLEARNU PRETWU

Ministar odbrane Italije Gvido Krozeto izjavio je danas da se svet suo~ava sa „najte`om krizom do sada”, i upozorio da nuklearna pretwa i eskalacija sukoba predstavqaju rizik koji on opisuje kao „ludilo”.

IRAN POZIVA SAUDIJSKU

ARABIJU I UAE DA ZABRANE

KORI[]EWE TERITORIJE

I VAZDU[NOG PROSTORA

Iran je savetovao Saudijsku Arabiju i Ujediwene Arapske Emirate da ne dozvole

Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama kori{}ewe wihove teritorije i vazdu{nog prostora za vojne napade protiv Islamske Republike, podse}aju}i obe zemqe na wihovu „me|unarodnu odgovornost” da ne olak{avaju „akte agresije”.

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

IRANSKI MINISTAR: U RATU

POGINULO 310 U^ENIKA

I NASTAVNIKA

Iranski ministar prosvete Alireza

Kazemi izjavio je da je u teku}em ratu protiv Irana poginulo 310 u~enika i nastavnika, dok je o{te}eno vi{e od 750 {kola.

IDF: POGODILI SMO

KQU^NO PETROHEMIJSKO

POSTROJEWE U IRANU

Izraelske odbrambene snage (IDF) saop{tile su da je pogo|eno kqu~no petrohemijsko postrojewe u [irazu na jugu Irana.

Prema podacima IDF, ovaj objekat je bio jedan od posledwih preostalih koji su proizvodili kriti~ne hemijske komponente za eksplozive i materijale za balisti~ke rakete.

IRAN LANSIRAO RAKETE

NA HAIFU

Komandant Vazduhoplovnih snaga Korpusa Islamske revolucionarne garde (IRGC) brigadni general Maxid Musavi

izjavio je da je Izrael „prakti~no priznao poraz” povla~ewem svojih trupa iz severnih gradova na okupiranim teritorijama, dok su iranske rakete pogodile rafinerije, elektri~ne instalacije, luke i `elezni~ke pruge u Haifi.

SKORO 3.600 QUDI STRADALO U NAPADIMA NA IRAN

Skoro 3.600 qudi je poginulo u ameri~ko-izraelskim napadima na Iran od po~etka rata, ukqu~uju}i najmawe 1.665 civila. Od tog broja, najmawe 248 ubijenih su bila deca, saop{tila je nevladina organizacija sa sedi{tem u SAD. ZA POSLEDWA 24 ^ASA U IZRAELU POVRE\ENO 133 OSOBE U protekla 24 sata 133 povre|ene osobe preba~ene u bolnice kao posledica sukoba sa Iranom i Hezbolahom. Me|u onima koji su le~eni u bolnicama, pet osoba je u umerenom stawu, a 127 je u dobrom stawu, prenosi „Tajms of Izrael”.

Ukupno sedam ameri~kih aviona uni{teno je tokom sukoba sa Iranom. Ju~era{we obarawe ameri~kog lovca f-15 i A-10 dokaz je da iranska PVO nije u potpunosti pora`ena, kako je ranije poru~eno iz administracije predsednika SAD Donalda Trampa. Iz Teherana danas poru~uju: Uspostavi}emo punu kontrolu nad nebom Irana.

Tvrdwe Trampove administracije o tome da ameri~ki avioni mogu slobodno da lete nad Iranom opovrgnute su kada su ju~e nad Iranom oboreni ameri~ki juri{ni avion A-10 „vartog” i lovac F-15E.

I dok je pilot aviona F-15 spasen, za drugim ~lanom posade jo{ se traga. Iranski kanali bliski dr`avi pozvali su, ina~e, gra|ane da „uhvate pilota `ivog” i ponudili nagrade. U jednom {iroko deqenom primeru, iranski mediji izve{tavali su o nagradi od oko 50.000 funti (66.100 dolara), {to je znatno vi{e od procewenog mese~nog dohotka u zemqi, koji se kre}e izme|u 150 i 230 funti. Dva F-15 oborena su 2. marta u Kuvajtu, ali su svi piloti pre`iveli i tri su se vratila u borbene operacije protiv Irana. [est ~lanova posade poginulo je 12. marta kada se tanker KC-

135 sru{io u Iraku tokom incidenta sa drugim avionom u okviru operacije „Epski bes”. Drugi avion bezbedno je sleteo, naveli su tada izvori. Ameri~ki avion E-3 sentri uni{ten je 13. marta u iranskom napadu na vazduhoplovnu bazu „Princ Sultan” u Saudijskoj Arabiji. Najmawe deset ameri~kih vojnika povre|eno je u incidentu, ali nije bilo smrtnih slu~ajeva. U istom napadu o{te}en je KC135 tanker. Pro{log meseca, F-35 je izvr{io prinudno sletawe na ameri~ku bazu na Bliskom istoku, nakon {to ga je verovatno pogodila iranska vatra.

EU strahuje da }e energetski {ok prerasti u fiskalnu krizu

Zvani~nici Evropske unije pozivaju vlade dr`ava ~lanica da izbegavaju prekomernu potro{wu za ubla`avawe rasta cena energenata i upozoravaju da bi {ok izazvan ratom na Bliskom istoku mogao da preraste u fiskalnu krizu.

Evropska komisija insistira u razgovorima sa ~lanicama da predlo`ene subvencije za energente, smawewe poreza i ograni~ewe cena budu vremenski ograni~ene i strogo ciqane, tvrde anonimni upu}eni izvori za Fajnen{el tajms (FT).

Evropska unija `eli da izbegne scenario iz 2022. godine kada je energetska kriza nakon po~etka rata u Ukrajini podstakla rast inflacije i dovela do ogromnih buxetskih deficita.

Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da postoji rizik da se energetska kriza prelije i na ostatak privrede i naglasio potrebu za koordinisanim pristupom ~lanica EU.

Prema re~ima Jorgensena, Komisija pru`a tehni~ku podr{ku dr`avama ~lanicama kako bi mere ostale u okvirima raspolo`ivog fiskalnog prostora.

Podaci pokazuju da je odnos javnog duga i BDP-a u Evropskoj uniji porastao sa 77,8 odsto krajem 2019. na 82,1 odsto u tre}em kvartalu pro{le godine, {to dodatno ograni~ava mogu}nosti za nove fiskalne intervencije.

Ameri~ki i izraelski napad na Iran doveo je do skoka cena nafte i gasa u Evropi za oko 60 odsto, {to je izazvalo strah od nesta{ice dizela i goriva za avione.

Pojedine zemqe, ukqu~uju}i Italiju, Poqsku i [paniju, ve} su smawile poreze na gorivo, dok druge tra`e fleksibilnija pravila o dr`avnoj pomo}i.

Italija pritom zagovara i ubla`avawe fiskalnih ograni~ewa kako bi dr`ave imale vi{e prostora za reagovawe.

Ministri finansija vi{e zemaqa predlo`ili su uvo|ewe poreza na ekstraprofit energetskih kompanija na nivou EU, kako bi se ubla`io teret za privredu i gra|ane.

Evropska unija uprkos izazovima poziva na oprez prilikom protro{we, a neki zvani~nici upozoravaju da bi Unija mogla da se suo~i sa tre}om velikom ekonomskom krizom u posledwih {est godina, nakon pandemije virusa korona i po~etka rata u Ukrajini, koje su ve} zna~ajno pove}ale javni dug.

ITALIJANSKI MINISTAR ODBRANE UPOZORAVA: Svet u najte`oj krizi do sada, nuklearna pretwa je postala ”ludilo”

Ministar odbrane Italije

Gvido Krozeto izjavio je da se svet suo~ava sa „najte`om krizom do sada”, i upozorio da nuklearna pretwa i eskalacija sukoba predstavqaju rizik koji on opisuje kao „ludilo”.

Krozeto je istakao da situacija u Iranu i Ukrajini pokazuje slabosti multilateralizma i nedostatak u~ewa iz pro{lih sukoba, ukqu~uju}i Hiro{imu i Nagasaki, pi{e Korijere dela sera.

„Pla{im se da bi ono {to je ve} tragi~no moglo da postane jo{ gore. Nismo ni{ta nau~ili”, rekao je italijanski ministar, nagla{avaju}i da sukobi zahtevaju reakcije vi{eg nivoa i vojnu mo}, a ne samo tehnolo{ku ili ekonomsku dominaciju.

Krozeto je kritikovao spoqnu politiku ameri~kog predsednika Donalda Trampa prema Iranu, navode}i da spoqa{wi akteri ne mogu da ga zaustave i da me|unarodna saradwa mora da bude efikasnija.

Kako je rekao, Italija je zauzela ozbiqan stav, ne podr`avaju}i rat i nastoje}i da ograni~i {tetu, ali je upozorio da bi bilo kakvo nepromi{qeno delovawe moglo da pove}a rizik po evropsku i globalnu bezbednost.

Tako|e je odgovorio na kritike opozicije i pitawa o italijanskim vojnim bazama u Zalivu, nagla{avaju}i da se po{tuju ugovori i da otvorenost baza ne predstavqa politi~ko pitawe ve} vojnu obavezu.

„Prostor za manevar je neizbe`no ograni~en, posebno ako ne delujemo svi zajedno. Evropa to mora da shvati”, poru~io je Krozeto.

Ruski obave{tajci navodno otkrili Iranu najslabije ta~ke izraelske energetske mre`e

Ruska obave{tajna slu`ba dostavila je Iranu detaqan spisak od 55 kriti~nih ciqeva izraelske energetske infrastrukture, objavio je Xeruzalem post, pozivaju}i se na izvor blizak ukrajinskoj obave{tajnoj slu`bi.

Izve{taj ukazuje na produbqivawe vojne i obave{tajne saradwe izme|u Moskve i Teherana, navode}i da razmena podataka Iranu omogu}ava precizne raketne napade na izraelsku mre`u.

Ciqevi su podeqeni u tri nivoa: kriti~ni proizvodni objekti, glavni urbani i industrijski centri, i lokalna infrastruktura, pri ~emu je elektrana Orot Rabin ozna~ena kao primarni ciq.

Ruska procena rawivosti Izraela navodi da izolovana elektroenergetska mre`a zemqe ~ini potencijalnu {tetu izuzetno ozbiqnom, uz mogu}nost dugotrajnih nestanaka struje i teh-

RASKO[ ILI

ni~kih kvarova. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je upozorio da Rusija prenosi znawe ste~eno u Ukrajini Iranu, ukqu~uju}i proizvodwu dronova tipa „[ahed” sa ruskim komponentama. Zelenski tvrdi da motiv ukqu~uje ja~awe saveza Rusije i Irana i stvarawe dodatne krize

PROPAST:

na Bliskom istoku koja bi odvukla me|unarodnu pa`wu sa rata u Ukrajini. Ruski ambasador u Izraelu Anatolij Viktorov odbacio je optu`be, navode}i da Rusija i Izrael redovno odr`avaju kontakte na poqu nacionalne bezbednosti i da su tvrdwe o prenosu podataka Iranu „neta~ne”

Industrija ven~awa u Indiji gura porodice u dugove

[irom Indije, ven~awa su ~esto velike, vi{ednevne proslave, koje podsti~u industriju vrednu oko 130 milijardi dolara, prema analiti~arima

dama gostiju postale su obele`ja luksuznih indijskih ven~awa – skala potro{we koja, kako analiza investicione banke napomiwe, dovodi do toga da In-

ameri~ke investicione banke „Xefris“. O~ekivawa velikog doga|aja za mnoge porodice }erkino ven~awe pretvara u finansijsku propast.

U Indiji su brak i novac povezani dru{tvenim pritiskom koji diktira da roditeqi mlade plate rasko{no ven~awe, a u nekim slu~ajevima i miraz – poklone za porodicu mlado`ewe koji su sada zvani~no zabraweni, ali u praksi i daqe vrlo prisutni.

Za siroma{nija doma}instva, o~ekivawa velikog doga|aja sa poklonima u zlatu, gotovini, ku}nim potrep{tinama, pa ~ak i vozilima mogu pretvoriti }erkino ven~awe u finansijsku propast.

Na drugom kraju spektra, zlatni nakit slo`en na somotom oblo`enim poslu`avnicima, bogato izvezene lehenge (duge sukwe) i profesionalno koreografisane plesne ta~ke pred hiqa-

dijci u proseku tro{e otprilike dvostruko vi{e na svoje ven~awe nego na obrazovawe.

PRITISAK INDIJSKOG DRU[TVA U mnogim porodicama, ven~awa su podjednako va`na za zajednicu i odnose koliko i za mladence.

Vikramxit [arma, organizator luksuznih ven~awa, ka`e da wegovi klijenti tro{e od 500.000 do tri miliona dolara na ove razra|ene vi{ednevne doga|aje. Tokom dve decenije, ka`e on, obim i ekstravagancija ven~awa su gotovo neuporedivi sa bilo kojim drugim doga|ajem. Rezultat je sve ve}e o~ekivawe da svako ven~awe bude ve}e i ekstravagantnije od prethodnog. Za tri miliona dolara, dodaje [arma, parovi mogu da obezbede palate u Raxastanu, vi{ednevne kompletne aran`mane, vrhunsko

pi}e, rasko{an dekor i vrhunske izvo|a~e.

TRO[KOVI VEN^AWA PO^IWU MNOGO RANIJE Tro{kovi ne po~iwu tek na ven~awu, ve} mnogo pre nego {to se prona|e partner.

U elegantnom stanu u Delhiju, tri `ene koje stoje iza servisa za pronala`ewe partnera „Zavet” provode dane poma`u}i porodicama da prona|u odgovaraju}e supru`nike.

Pajal Mehta ^ug ka`e za SiEn-En da porodice dolaze sa detaqnim o~ekivawima: obrazovawe, prihodi, izgled i dru{tveni status porodice.

„Qudi tra`e sve. @ele da brak bude dobar, da je porodica poznata, {to bi trebalo da im pomogne da se popnu na dru{tvenoj lestvici“, obja{wava Mehta ^ug. „I tra`e qubav, po{tovawe, sve ostale neopipqive stvari.“

Neki od tih zahteva mogu biti iznena|uju}e specifi~ni, dodaje wena koleginica Ritika Bava Sa~dev. „Oni `ele i nekoga ko sli~no izgleda“, ka`e ona bez ustezawa. „Ne mo`emo imati debelu devojku sa mr{avim momkom, ili obrnuto.“

Uprkos porastu aplikacija za upoznavawe i brakova iz qubavi, neke procene ukazuju da se preko 90 odsto brakova u Indiji i daqe sklapa uz u~e{}e roditeqa ili profesionalnih provodaxija. Novac je tako|e va`an faktor za mnoge porodice, ka`u oni. „Bankovni ra~un, da“, napomiwe Mehta ^ug iskreno. „U mnogim slu~ajevima to je veoma transakciono. Stawe na bankovnom ra~unu je presudan faktor, na`alost, ono {to donosi dogovor.“

pozori{te od svog osnivawa 1868. bilo je zatvoreno samo pod okupacijom

Nema~ke i sada pod srpskim re`imom

Od juna pro{le godine, kada je u nacionalni teatar stigla nova uprava kakva se ne pamti u wegovoj istoriji –kaznena re`imska eskadrila na zadatku da u}utka glumce i da ih politi~ki „disciplinuje“, Aleksandar Sre}kovi} Kubura se beskompromisno bori i za slobodu svog pozori{ta, a wegove javne nastupe prate isti aplauzi i po{tovawe gra|ana kakve dobija na sceni za svoje gluma~ke bravure.

Jedan od najnagra|ivanijih umetnika u NP, koga pamtimo i iz brojnih filmova i najgledanijih serija, govori za Danas o kulturi i Srbiji pod okupacijom, o odgovornosti {to smo dozvolili da se vrate 90-te godine, sa istim akterima i u jo{ gorem obliku, o generalnom i {trajku koji je kod nas utopija, o tome za{to ga vi{e brine na{ narod nego re`im, o studentima i sredwo{kolcima kao jedinoj svetlosti…. n Pre nekoliko ve~eri odr`ana je gala premijera prve epozode serije „Senke nad Balkanom 3“, u kojoj i vi grate. Kako do`ivqavate to {to su vesti o uspesima na{ih umetnika u ovih godinu i po dana tako retke, {to ih svakodnevno nadilaze nezapam}eni skandali i revan{izam vlasti prema celoj kulturi, i {to su mnogi glumci poput vas, kao i drugi brojni umetnici, ovo vreme vi{e proveli na protestima sa studentima nego na sceni ili pred kamerama?

– Kultura je od strane vlasti oduvek, u ve}oj ili mawoj meri, bila makar nadgledana ako ne kontrolisana, ali do sada nisam ~uo, a ni svedo~io, re`imu (namerno koristim taj termin jer ga jedan funkcioner Narodnog pozori{ta u Beogradu osobito voli), koji je ~vrst u nameri da kulturu onesposobi, degradira, omalova`i i na koncu, uni{ti.

Razliku dana{wih od pre|a{wih vidim u tome {to su predhodni, kroz kontrolisani ne samo opstanak ve} i napredak kulture, prema svom naho|ewu kreirali budu}nost u zemqi na ~ijem su politi~kom ~elu, i kao politi~ke li~nosti i kao socijalne individue. Dakle, svoju budu}nost su videli u Srbiji.

Dana{wi, pak, re`im jasno pokazuje da ga Srbija ne zanima, osim kao koko{ka koju treba do smrti o~erupati a onda kud koji mili moji u daleke ili bliske, zemqe bez ekstradicije. Po{to ih ne zanima wihova budu}nost u Srbiji, onda ih ne zanima budu}nost Srbije uop{te, pa ih tako ne zanima ni o~uvawe kulture. Jer zemqa bez kulture nema budu}nost. A wih budu}nost Srbije, nakon zatvarawa EXPO-a, ne zanima.

n Tre}a sezona serije, kako je moglo da se vidi iz prve epizode, najavquje da }emo gledati krimi dramu, pri~u o doga|ajima iz 1938. o na{im politi~kim i ideolo{kim zabludama i podelama, mentalitetu… Za{to nam je istorija prepuna nekih pogre{nih izbora i stranputica, a takav sunovrat i danas `ivimo?

– Ne zaboravimo da smo se mi od Turaka oslobodili pre jedva dvesta godina. Pre toga smo, dok se Evropa bogatila i organizovala odre|ene dru{tvene norme i standarde, mi bili u civilizacijskom vakumu. Skloweni, izolovani. Zato nije ni ~udo da smo, civilizacijski gledano, mi jo{ u fazi novoro|en~eta, tako re}i u pelenama. I s obzirom da za tih dvesta godina, konstantno prekidanih ratovima, {to sa strancima {to me|usobnim, i velikim krizama, nismo stigli da se „nau~imo na no{u“.

Da nau~imo gde se i kako nu`de obavqaju. Na{e su civilizacijske pelene ve~ito „ukakane“, posledwih trinaest godina posebno izda{no. n Ako ne ra~unamo 90- te, koje su zbog ratove ve} same po sebi najstra{nije, da li smo sa dana{wom vla{}u, kao dr`ava i dru{tvo, do`iveli najve}i pad u posledwih sto godina istorije?

– Pobedu u kvantitativnom i kvalitativnom padu dr`ave i dru{tva, i to u istoriji ispuwenoj impresivnom konkurencijom propadawa i srozavawa, mogao je da odnese samo istinski talenat za destrukciju. Titula pobednika u toj disciplini, je jedino odli~je koje su dana{wi feudi istinski, fer i po{teno, zaslu`ili. n Danas svedo~imo nekim doga|ajima koji se do sada nisu de{avali –Narodno pozori{te od svog osnivawa 1868. nikada nije bilo zatvoreno osim u godinama Prvog svetskog rata, a sada je to do`ivelo. O ~emu nam to govori? – Narodno pozori{te u Beogradu je zatvarano tri puta – po jednom tokom nema~ke okupacije u Prvom pa u Drugom svetskom ratu, i jednom mirnodopski, tokom potpune rekonstrukcije 80-tih godina pro{log veka. E sad, svi znamo da se istorija ponavqa. Po{to se pozori{te ne rekonstrui{e, a istorija se ponavqa, onda ovo zatvarawe zna~i da je Narodno pod okupacijom.

n U kulturne ustanove, gde god se moglo, SNS je na rukovode}a mesta gurnula svoje lojaliste i ~lanove, me|u kojima su i neki koji su 90-tih promovisali ratove ili „{etali“ rati{tima, kao {to se dogodilo u Narodnom pozori{tu. Da li nam tolika odmazda dokazuje da se vlast, zapravo, jako pla{i umetnika, kulture, kulturnih radnika? – Nemam, priznajem, mentalnih a ni eti~kih kapaciteta da pretpostavim {ta i da li, ovaj re`im ose}a ili misli. Ono {to zasigurno, empiriski znam je da je kultura mesto koje su re{eni da osakate, u{troje i smrve pa od tih komadi}a koji preostanu naprave jo{ jedan od kanala anestezirawa, hipnotisawa i umrtvqavawa nacije. Samo to se onda ne zove kultura nego propaganda. n Pre par ve~eri, posle predstave „Majstor i Margarita“, uz banere „Smena uprave odmah“ i „Narodno je Narodno“, zajedno sa koleginicom Nelom Mihailovi}, obavestili ste publiku da su glumci opet prinu|eni da stupe u {trajk upozorewa. Koliko vas ohrabruje razumevawe publike, i to {to brojni gra|ani sve va{e proteste podr`avaju i svojim prisustvom ispred zgrade pozori{ta? – U Srbiji, po nekim statistikama, u pozori{te ide dva odsto stanovni{tva. Za ta dva odsto mi umetnici i zaposleni u teatru radimo, `ivimo, za wih stvaramo

pozori{ne slike, `ivote, sudbine. Naravno da nas istinski ispuwava rado{}u i nadom u boqe sutra kada nas ta publika, bez izuzetka, gromoglasnim aplauzima i povicima odobravawa pozdravqa na sceni za sve na{e napore u okviru stvarawa i izvodjewa predstava ali i van wih. Ta, brojem nevelika ali kulturom, vaspitawem, {irinom duha ogromna grupa qudi se u dana{we vreme, kao nekada progoweni hri{}ani u katakombama, okupqa u teatru da se, zajedno sa nama, makar na ~as skloni od bespu}a prostakluka, bezdu{ja i agresije. Zato mi svi zajedno ose}amo istu potrebu za slobodom, lepotom i ~istotom qudskog duha. n Sindikat glumaca SINGLUS podneo je nedavno tu`bu Tu`ila{tvu za organizovani kriminal protiv ministra kulture Nikole Selakovi}a i rukovodstva NP, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v.d upravnika Dragoquba Baji}a, {to se tako|e nikada do sada nije dogodilo u istoriji nacionalnog teatra. Pored niza postupaka i odluka koje su nezakonite, kakvu je atmosferu donela ova uprava i {ta se sve promenilo u pozori{tu? – Pozori{e je, neko bi rekao, pretvoreno u policijski inspektorijat. Pretwe, zabrane, opomene, kontrole, neko bi rekao, su jezik kojim se danas tu govori. Kreativnost, radost stvarawa, qubav prema umetnosti, neko zlonameran bi mo`da rekao, poku{avaju se izbrisati, pre svega zbog sopstvene stvarala~ke nemo}i a onda i po strogom nalogu iz frustriranih visina. n Vlast je najve}i udar na kulturu usmerila upravo kroz pozori{te i kinematografiju: Filmski centar Srbije ve} drugu godinu zaredom ne objavquje konkurse za sufinansirawe filmova, a ovih dana dokazana je la`na optu`ba Ministarstva kulture o broju nezavr{enih filmova u predvi|enom roku i navodnim milionima evra koji su im dodeqeni, pa filmska udru`ewa tako|e pripremaju tu`bu protiv ministra kulture. Da li u ovim okolnostima mo`emo da se nadamo bilo kakvom procesuirawu ministra koji je ve} optu`en za falsifikovawe dokumentacije General{taba?

– Niko nam ne brani da se nadamo. Barem nam jo{ uvek niko ne brani. Ali se bojim da je osnov za tu nadu sru{en jo{ u Savamali. Tako|e se bojim da ~ak i da dobijemo drugog ministra kulture, drugu kulturnu politiku ne}emo dobiti. No, procesuirawa }e svakako biti, ali ukoliko se srpski `ivaq ne probudi, strah me je da }e istorija biti ta koja }e procesuirati nas. Sve nas koji }emo ovde ostati i posle EXPO- a. Wih, koji }e oti}i, procesuira}e sudbina. Zaslu`eno ali, za opastanak srpskog naroda, kasno.

n Iz uprave NP poru~eno je pre nekoliko dana da „nadaqe ne}e biti tolerisano kori{}ewe pozornice za propagandu ili bilo {ta drugo, {to nije integralni i odobreni deo predstave kao umetni~kog dela“ . [ta bi se, recimo, dogodilo kada bi sada umetnici sva tri ansambla (Opera, Balet, Drama), zajedno sa ostalim zaposlenima, stupili u generalni {trajk na „neodre|eno vreme“, i kad bi se tom {trajku pridru`ila sva pozori{ta u Srbiji, svi bioskopi, galerije, muzeji, kulturni centri, biblioteke, ostale ustanove kulture i scene? – Bila bi to lepa slika. Utopija, ali lepa slika. No ako mislite da bi se neka su{tinska promena desila, varate se. Vi{e bih voleo da se varam ja, ali varate se vi. Na dva odsto onih koji pose}uju pozori{te u Srbiji ,dodajte mo`da jo{ dva odsto onih koji odlaze i u sve ostale kulturne ustanove. ^etiri odsto gra|anstva bi bilo pogo|eno tim zatvarawima. Vest o tome bi se {irila vrlo sporo i u ograni~enim krugovima, zahvaquju}i, je li, „slobodi medija“ u Srbiji.

No kada bi se u takav {trajk ukqu~ili prevoznici svih vrsta, radnici iz sektora energetike, Kolubara, deo vojske, deo policije, zaposleni u ugostiteqstvu, medicinski radnici, e to bi onda bio pravi generalni {trajk, i onda bi se promena desila. Ali onda ovo ne bi bila dana{wa Srbija ve} dana{wa Italija ili Fracuska. Ali po{to ovo jeste dana{wa Srbija, generalni {trajk ostaje Utopija. n Studenti su od po~etka protesta i blokada pozivali gra|ane na generalni {trajk. Koliko bi trenutna situacija mo`da bila druga~ija da je zajedno i solidarno zastala cela Srbija?

– Neosporno bi bila druga~ija. Moja generacija, kao i par wih pre i posle, izneverili smo dana{wu studentsku generaciju. Izneverili ih dozvoqavaju}i da se devedesete, sa istim akterima, u jo{ gorem unutra{wem i ni{ta boqem spoqa{wem obliku vrate i sa~ekaju ih u zasedi. Ali, wima na ~ast, ne nespremne. I sada moja generacija, i par wih pre i posle, imamo popravni ispit, ovoga puta podr{ke mladosti i pravoj budu}nosti ove zemqe. Ako taj ispit ne polo`imo, a ne ide nam ba{ najboqe, onda zaslu`ujemo wihovo razo~arawe i rasejawe. Zaslu`ujemo svoje nestajawe i odumirawe. Zaslu`ujemo viber unuke koji jedva natucaju srpski jezik. n [ta jo{ mo`emo da o~ekujemo od vlasti koja je ga`ewem svih zakona, korupcijom, prebijawem, hap{ewima, otkazima s posla ~ak i najuglednijih profesionalaca raznih struka, dovo|ewem svojih kriminalaca na najva`nija mesta u policiji i drugim slu`bama, razorila ~itavu dr`avu i dru{tvo?

– Mo`emo i daqe o~ekivati sve to. Mo`da i jo{ pone{to. Ako ih mi ne nateramo da se promene, oni se sami promeniti ne}e.

n Gde vi vidite svetlost, {ta je ono {to vama uliva optimizam da je ovom re`imu krenula odjavna {pica?

– Mene zanima narod a ne re`im. Da li }e se ovaj narod promeniti, to mene brine. Da li }e se pokajati, provredniti, upo{teniti, pomo}i kom{iji, mawe za sebe uzeti da bi i za drugog bilo, da li }e na mu~enu Srbijicu koja ga je rodila, odgajila, podigla, pomisliti i ne{to malo, malo joj vratiti. Da li }e za jedinim svetlom po}i. Svetlom pametne, hrabre, obrazovane, kulturne, pristojne mladosti na{e studentske i sredwo{kolske. Da li }e po}i. Na to pitawe, ja jo{ ~ekam odgovor.

BAWALUKA POSTAJE ZNA^AJAN CENTAR

DIPLOMATSKIH AKTIVNOSTI:

Dodik o dolasku Trampovog sina

Bawaluka }e biti zna~ajno mesto i ona nesumwivo postaje zna~ajan centar diplomatskih i poslovnih aktivnosti, rekao je predsednik SNSD-a Milorad Dodik na pitawe da prokomentari{e informaciju da }e najve}i grad Srpske posetiti Donald Tramp Mla|i, sin predsednika SAD.

Rekao je da Donald Tramp Mla|i svakako va`na karika u `ivotu kompanije ~iji vlasnik je predsednik Amerike.

„Ja }u samo potvrditi da s wim postoje kontakti, kao {to su bili oni koji su odr`ali na{i predstavnici i nadam se da je mogu}e da }emo se i ovde sresti”, rekao je Dodik ne preciziraju}i detaqe dolaska.

Kako je naveo, ~ine napore da do|e do {to ve}eg broja zna~ajnih poseta i da ono {to wegov tim radi na me|unarodnom planu bude i zna~ajno vidqivo.

„I neki rezultati se ve} vide”, rekao je Dodik.

Najavio je da }e krajem sedmice do}i delegacija iz SAD na obele`avawe u Gradini, kao i delegacija iz Ruske Federacije koju }e predvoditi zamenik ministra inostranih poslova.

„Zapo~e}emo zvani~ne razgovore o

TERORISTI^KA

na{oj saradwi sa Rusijom koja ostaje intezivna i, naravno, vrlo va`na. Kqu~ni doga|aj je izgradwa srpsko-ruskog hrama”, rekao je Dodik. Govore}i o Trampu, ka`e da ga raduje ~iwenica da je on do{ao na vlast i da je u~inio zna~ajne promene na globalnom nivou, prvenstveno na ru{ewu neoliberalnog globalisti~kog koncepta.

„Rekao je da ne `eli da gradi neuspe{ne dr`ave. Mi smo pro~itali da je to BiH i zato su imali na{u podr{ku. Niko vi{e ne spomiwe Bo{wake i Bosance” rekao je Dodik za portal Provjereno, a prenela RTRS.

„MUSLIMANSKA BRA]A” POD ZA[TITOM SARAJEVA:

Bo{waci

i Hrvati otvoreno ~uvaju radikalne islamiste

Bo{wa~ki i hrvatski ~lanovi

Predsedni{tva BiH Denis Be}irovi} i @eqko Kom{i} odbili su predlog srpskog ~lana @eqke Cvijanovi} da na sednici Predsedni{tva bude razmatran Predlog zakqu~ka kojim se

nadle`nim institucijama u BiH preporu~uje pokretawe aktivnosti s ciqem progla{ewa „Muslimanskog bratstva” teroristi~kom organizacijom. Taj predlog inicirao je lider SNSD Milorad Dodik, prate}i trend aktuelne ameri~ke administracije koja je delove „Mulimanske bra}e” {irom sveta proglasila teroristi~kim organizacijama. Dodik ka`e da performansi i prazne pri~e u Va{ingtonu, a podr{ka neprijateqima SAD i Izraela u Sarajevu ne idu zajedno: - Ovo je bila prilika da se pridru`e svetskoj borbi protiv terorizma. Bez toga je sve {to rade samo igrarija. Stru~wak za borbu protiv terorizma Xevad Galija{evi} ka`e za „Novosti” da organizacija „Muslimanska bra}a” predstavqa globalnu teroristi~ku strukturu sa sna`nim politi~kim programom, ~ije je teoreti~are svojevremeno predvodio

i Alija Izetbegovi}. On podse}a da je ~ovek koji je uveo Bosnu i Hercegovinu u troipogodi{we ratno krvoproli}e svojevremeno predvodio teoreti~are „Muslimanske bra}e”, pre svega Muhameda Kutbu, brata Sejida Kutbe, koji je bio povezan sa ubistvom egipatskog predsednika Anvara el Sadata i poku{ajem ubistva drugog predsednika Gamala Abdela Nasera. Dodaje da su se te strukture razvijale i tokom rata devedesetih godina, napomiwu}i dolazak stranih boraca i formirawe odreda „El muxahedin”. On je ukazao da su te strukture povezane sa ratnim zlo~inima i terorizmom:

- Te grupe danas su integrisane u politi~ki sistem i deluju kroz odre|ene centre mo}i u Sarajevu.

Direktor Centra za dru{tveno-politi~ka istra`ivawa Du{an Pavlovi} ka`e da SDA, koja stoji iza projekta stvarawa bo{wa~ke BiH, ne}e dozvoliti da „Muslimanska bra}a” budu progla{ena teroristi~kom organizacijom:

- Ne treba zaboraviti da je SDA prva partija u Evropi koja je nastala na ideologiji „Muslimanskog bratstva”, a onda i Islamske deklaracije, pamfleta politi~kog islama.

Napomiwe da je tokom rata, ali i posleratnog perioda, gotovo uni{tena hri{}anska zajednica u Sarajevu, ali i u dobrom delu BiH koji se nalazi pod politi~kom kontrolom bo{wa~kih stranaka. Prema wegovom mi{qewu, da bi uspostavili dominaciju politi~kog islama i {erijat pripadnicima i sledbenicima „Muslimanskog bratstva” treba centralizovana dr`ava.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

DAROVAO DEO JETRE: Protojerej Darko Peri} kolegi i prijatequ pru`io {ansu za novi `ivot

Protojerej Darko Peri}, paroh u Pilici kod Zvornika darovao je ve}i deo jetre kolegi sve{teniku Bogdanu Stjepanovi}u koji se suo~io sa ozbiqnim zdravstvenim problemima koji su zahtevali hitnu transplantaciju tog va`nog organa.

Darodavac je rodom iz Bogutovog Sela kod Ugqevika i ka`e da se odlu~io na ovaj korak kao hri{}anin i sve{tenik da „da prijatequ i kolegi pru`i {ansu za novi `ivot”, kome je dao 60 odsto jetre.

- U Turskoj sam ukupno proveo ~etiri nedeqe, od 5. marta do 2. aprila. Oporavqam se uspe{no. Oporavak oca Bogdana je malo te`i, jer onaj koji primi jetru oporavak je sporiji, ali hvala Bogu ide u dobrom smeru - pri~a Peri}.

Pripremene za transplantaciju su trajale deset dana, kako bi se ustanovilo da li su i jedan i drugi organizam spremni za transplantaciju u klinici u Istanbulu. - Nakon operacije sam boravio jo{ sedam dana. Kad je zavr{ena kontrola sam se vratio ku}i - rekao je Peri}. - Sa Bogdanom sam sve vreme bio zajedno, samo smo posle transplantacije bili razdvojeni na tri dana.Na{a nas vera u~i da dobro ~inimo, da je smisao `ivota da ~inimo jedni drugima dobro, {to `elimo sebi da po`elimo drugom. Da budemo jednostavno qudi i da imamo qubav jedni za druge.

Darko (41) je, pre 22 leta, zavr{io bogosloviju „Sveti Petar Dabrobosanski” u Fo~i, 2009. godine Bogoslovski fakultet u Beogradu,kada se o`enio suprugom Radmilom iz Peqava kod Lopara. Rukopolo`en je 2009. godine 15. avgusta i tada obavqao praksu u manastiru Dragaqevac kod sve{tenika Laze koji je otac sve{tenika Bogdana. U oktobru 2009. godine je dobio parohiju u Pilici. gde ve} 17 godina slu`i. Ima sina Filipa koji poha|a prvi razred Sredwe bogoslovske {kole u Sremskim Karlovcima.

- Meni je najva`nije da se Bogdan oporavi i da bude wemu dobro. Kad sve bude ako Bog da dobro Bogdanu onda }u imati ose}aj da smo u~inili svi dobro delo. Nisam to u~inio da bi me neko hvalio nego da bih dao nadu za `ivot Bogdanu. Najlep{e je kad se oseti radost da si nekome pomogao - zakqu~uje ovaj humani ~ovek.

VLADA REPUBLIKE SRPSKE DONELA ODLUKU:

Dan se}awa na `rtve Jasenovca progla{en Danom `alosti!

Vlada Republike Srpske je na sednici proglasila 19. april Danom `alosti u Republici Srpskoj povodom obele`avawa Dana se}awa na `rtve genocida usta{kog koncentracionog logora Jasenovac. - Dan `alosti se obiqe`ava na na~in predvi|en Zakonom o obiqe`avawu dana `alosti, naveli su iz Vlade RS.

TROBOJKA MIRI I JA^A VLAST:

Vra}a li se, zvani~no,

narodna zastava u CG?

Posle izgnanstva sa skupova dr`avnih vlasti, narodna zastava-trobojka, mogla bi da se i zvani~no vrati u Crnu goru, ukoliko bude prihva}en predlog Milana Kne`evi}a, lidera Demokratske narodne partije, kojim je ova partija predlo`ila Skup{tini Crne Gore da na dnevni red stavi izmene Zakona o

se iz tabora Demokrata za sada }uti. Sve o~i uprte su u poslanike Spaji}evog Pokreta Evropa sad, od ~ijeg glasawa zavisi stavqawe na dnevni red a posebno usvajawe ovog zakona i zvani~nog povratka trobojke.

dr`avnom simbolima i da se trobojka normira kao narodna zastava i potom ih izglasa.

- To zna~i da uz dr`avnu zastavu `elimo da bude i ova narodna istorijska zastava, kazao je Kne`evi}, koji o~ekuje da takav predlog Skup{tina usvoji aklamacijom, {to miri Crnu Goru i dovodi do stabilnosti.

Me|utim, do takve odluke bi}e te{ko do}i. Osim Kne`evi}evih poslanika, jasan stav i podr{ku iskazali su i poslanici Nove srpske demokratije i SNP, dok

UHAP[EN POLICAJAC ZBOG

ZELENA[EWA U NIK[I]U: Dao 50.000 evra, pa mese~no na kamatu uzimao po 3.000

Nik{i}ka policija uhapsila je kolegu iz Odeqewa bezbednosti Herceg Novi Vladimira Jovi}a (42), zbog osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo zelena{tvo. Iz Uprave policije saop{teno je da je uhap{en i wegov brat Aleksandar Jovi} (36) iz Nik{i}a.

Iz policije navode da je Vladimir Jovi} o{te}enom dao 50.000 evra na zelena{ku kamatu – pribavqao 3.000 mese~no i uzeo mu imovinu vrednu 160.000 evra.

„Kako je krivi~nim prijavom predstavqeno, V.J. je izvr{io krivi~no delo na na~in {to je u julu 2024. godine, koriste}i te{ko imovinsko stawe o{te}enog lica, istom dao novac u iznosu od 50.000 evra, na zelena{ku kamatu od {est odsto na mese~nom nivou, a koju mu je kamatu o{te}eni ispla}ivao u periodu od jula 2024. do maja 2025. godine u iznosu od po 3.000 eura mese~no, posle ~ega je o{te}eni usled nemogu}nosti vra}awa ostatka duga sa V.J. zakqu~io ugovor o prodaji nepokretnosti firme ~iji je suvlasnik, kojim ugovorom je V.J. pribavio sebi nesrazmernu imovinsku korist u iznosu od oko

- Mnogi iz Pokreta Evropa sad se izja{wavaju kao Srbi po hodnicima. O~ekujem da }e ovaj predlog dobiti podr{ku i ne znam za{to je problem ta trobojka. O~ekujem da }e gospoda iz PES prevagnuti i podr`ati ovo na{e zakonsko re{ewe. Za ovo je potreban 41 poslanik, nije potrebno da se ide na referendum. Ne vidim {to je problem da se uvede ova trobojka koju je ukinuo Ranko Krivokapi}. Ovo je zastava iz 1905. tad nisu bili ro|eni ni Vu~i} ni Putin, podse}a Kne`evi} i napomiwe da trobojka izra`ava istorijski, nacionalni identitet Crne Gore.

Srbi i pravoslavni svet u Crnoj Gori ne o~ekuju da predlog Kne`evi}a podr`e oni koji su ih progonili dok su bili deo biv{e vlasti, mada su svesni da je bar deo wih navukao dresove ‚’oslobodilaca’’ i daqe donosi odluke suprotne wihovim interesima, odnosno da ih onemogu}i da se kona~no izbore za pravedno re{avawe kqu~nih identitetskih pitawa, me|u kojima je osim pitawa zastave demokratsko re{avawa pitawa jezika i dvojnog dr`avqanstva.

160.000 evra”, saop{teno je iz policije.

Brat policajca Aleksandar Jovi} je uhap{en zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo zelena{tvo putem pomagawa jer je, kako se sumwa, u ime svog brata, u periodu od jula 2024. do maja 2025. godine, od o{te}enog jednom mese~no preuzimao novac po osnovu zelena{ke kamate i zakqu~ivao ugovore kod nadle`nog organa.

Sveti Stefan od ovog leta ponovo otvara svoja vrata

Premijer Crne Gore Milojko Spaji} saop{tio je da grad-hotel Sveti Stefan od ovog leta ponovo otvara svoja vrata.

On je saop{tio da je Vlada „sa~uvala dr`avni interes i napravili va`an iskorak za crnogorski turizam”.

Spaji} je istakao i da je izbegnuta potencijalna {teta po dr`avu ve}a od 100 miliona evra.

„Pove}ana zakupnina za Sveti Stefan hotele - sa 1.285.000 na 1.555.000 evra. Pove}ana zakupnina za HTP Milo~er - sa 350.000 na 423.000 evra. Iznosi zakupnina }e se uve}avati sa inflacijom odmah od po~etka rada. Isplata razlike od oko 500.000 evra. Ure|eno pla}awe PDV-a od 21 odsto na sve iznose, {to do sada nije bio slu~aj. Dr`ava prvi put dobija 10 odsto u~e{}a u profitu”, rekao je Spaji}.

U Sidneju od petka 27. februara! SVAKOG DANA OSIM SUBOTE DO KRAJA APRILA Od 5 do 16 ~asova Svakog jutra sve`e ubrano gro`|e OBEZBEDITE SVOJE GRO@\E NA VREME KAKO BISTE IZBEGLI NESTANAK ZALIHA!

LOKACIJA 21 PARK ROAD, HOMEBUSH WEST. Opposite FLEMINGTON MARKET and turn onto PARK RD. Come down BEDFORD RD or FLEMINGTON RD off PARRAMATTA ROAD.

Info: Andrew: 0411 557 774; Con 0411 557 778

Na privatnoj parceli uz grobqe kod crkve Svete nedeqe u Baru, prema tvrdwama vi{e sagovornika, godinama se prodaju grobna mesta, iako za to ne postoji jasan pravni okvir. Cene, prema wihovim navodima, idu i do 15.000 evra za strance, dok se jeftinija mesta nude u {umarku nadomak crkve, gde su reporteri „Vijesti” snimili devet humki.

Oni koji prodaju grobna mesta pozivaju se na blagoslov jednog tamo{weg sve{tenika kojeg oslovqavaju imenom Ra{o, ali i na potrebu da se “qudi moraju sahrawivati”. Navode i da toga ima jo{, u drugim gradovima.

Op{tina Bar, me|utim, prakti~no priznaje da za ovu oblast postoji pravni vakuum, tvrde}i da grobqe Sveta nedeqa nije u direktnoj nadle`nosti Komunalnog preduze}a. Lokalna odluka je zastarela, a Crna Gora ni danas nema poseban zakon o grobqima i sahrawivawu.

Baranin \or|e Maqevi}, ~iji se telefonski broj deli me|u strancima na crnogorskom primorju koji ostanu bez ~lana familije, Vijestima je rekao da ne vidi ni{ta sporno u onome {to ~ini. Objasnio je da ga je vlasnica placa Vasvija Divanovi} ovlastila da prodaje grobna mjesta.

“To je privatna parcela u dogovoru sa tom vlasnicom parcele, ja napravim grobnicu i prodam”, rekao je on odgovaraju}i na pitawe po kom osnovu prodaje grobnice i je li to wihovo privatno grobqe.

Na pitawe novinarke da li se na toj parceli sahrawuju i stranci, ka`e:

“Na koje strance mislite? Jedino ako ra~unate biv{u Jugoslaviju. Ima ne{to Rusa, ima mo`da pet, {est Rusa, ima dva, tri Ukrajinca”. Tvrdi i da sa svima kojima

je prodao grobnicu ima ugovor. Divanovi} je potvrdila za „Vijesti” da je parcela wena.

“Sve {to vam je \oko objasnio stojim iza toga”, kazala je ona.

Upitana - da li ima potrebne dozvole za privatno grobqe, rekla je: “To je \oko uzeo da radi, ja nemam nikakav odgovor na to i ne znam zbog ~ega bih vam odgovorila”...

Na krsta~ama pobodenim u zemqi, u {umarku nadomak crkvenog grobqa, imena i prezimena stranih su dr`avqana, izuzev jednog.

U tom, “skromnijem” delu privatnog grobqa ukupno je 11 humki - svega dve obele`ene su spomenikom, dok su ostale tek zemqom prekrivene grobne jame… Krsta~e su ispisane imenom i prezimenom, godinom ro|ewa i smrti pokojnika, a najstarija je humka iz 2019. godine, {to pokazuje da privatno grobqe odavno postoji, pi{u Vijesti.

“Luksuzniji” dio grobqa bukvalno se nastavqa na crkveno - maltene ni ne postoji granica koja bi ih jasno podelila “nadle`nost”.

Isti~u}i da je to pre vi{e godina ura|eno - jer qudi bukvalno nisu imali gde da se sahrawuju, mesni paroh Jovan Plamenac, kazao je „Vijestima” da se poznaje deo koji je dora|en - do zida crkvenog grobqa.

“Mi znamo da neki misle da se tu prodaju crkvene grobnice, ali nije tako... To je tako, ne mo`emo da zabranimo qudima da kupe parcelu i prodaju grobnice”, kazao je on.

Dodao je da je jedno vreme bilo te{ko na}i grobno mesto, da su svojevremeno sahrawivani i u zajedni~kim grobnicama.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Heroina Qiqana @iki} Kara|or|evi} iz Kragujevca bila je u civilstvu in`ewer organizacionih nauka, poginula je kao dobrovoqac u Vojsci Jugoslavije tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju i teroristi~kih napada albanskih terorista sa Kosova i Metohije u 125. motorizovanoj brigadi.

QIQANA @IKI] KARA\OR\EVI] JE 1999. DOBROVOQNO OBUKLA UNIFORMU I POGINULA PRE 27. GODINA BRANE]I KOSOVO!

Majka {estoro dece, heroina i misica

Poginula je prilikom obavqawa borbenog zadatka 1. aprila 1999. u rejonu sela Qubeni}, op{tina Pe}.

Qiqana je ro|ena 9. marta 1957. godine u Kragujevcu. Kao dete i tinejxerka poha|ala je muzi~ku i baletsku {kolu. Kao devoj~ica je bila anga`ovana u de~jem pozori{tu “Jaokim Vuji}”. Pobedila je na takmi~ewu za Mis Srbije 1978. godine. Diplomirala je na beogradskom FON-u kao in`ewer organizacionih nauka. Imala je dva braka u `ivotu i {estoro dece.

Qiqana je napisala pesmu “Brani}u Srbiju i kad budem mrtva” koja je objavqena 26. aprila 1999. godine u listu “Svet” u kojoj je opomenula svoj narod da je va`no da sa~uvamo barem zrno stida u sebi. Pored te pesme, posebno je potresna “Ni grob mi ne}e re}i da me nema”, u kojoj jedina `ena dobrovoqac na KiM, prakti~no predvi|a svoju pogibiju. “I kad umrem ja }u nogom opet stati da stojim k’o hrabra i visoka stena pogled }e ve~no granicu da prati ni grob mi ne}e re}i da me nema.” (…) Wena zbirka pesama “Kako ti je” posve}ena je wenoj deci, koja ~uvaju uspomenu na wu i wenu hrabrost. Uspomenu na Qiqanu, wen `ivot i hrabrost ~uva weno {estoro dece.

Postoji inicijativa da neka ulica u Kragujevcu dobije weno ime.

MINISTARSTVO KULTURE SRBIJE OSUDILO POKU[AJ PRISVAJAWA SRPSKE BA[TINE NA KIM:

Otimawe srpske istorije kroz fabrikovawe ~iwenica

Ministarstvo kulture Srbije najo{trije je osudilo objavu Arheolo{kog muzeja iz Pe}i, 1. aprila, povodom posete u~enika Sredwe tehni~ke {kole iz Pe}i „Rifat \ota“ Pe}koj patrijar{iji.

Ministarstvo kulture Srbije ocenilo je objavu Muzeja iz Pe}i kao primer falsifikovawa istorije i poku{aja prisvajawa srpske kulturne ba{tine. U saop{tewu se podse}a da je Pe}ka patrijar{ija na Uneskovoj listi svetske ba{tine kao remek delo srpsko-vizantijske arhitekture, da su je gradili srpski arhiepiskopi u 13. veku, da je sedi{te Srpske pravoslavne crkve i grobno mesto vi{e arhiepiskopa, kao i da je stradala u po`aru izazvanom od strane albanskih ekstremista 1981. godine.

Ministarstvo navodi da albanske ustanove, u nedostatku sopstvenog kulturnog nasle|a, pose`u za srpskim, uz niz fabrikacija i falsifikata, te da je posebno zabriwavaju}a poruka da ovakve inicijative treba da budu „primer i podsticaj“ drugim {kolama. „Monstruoznost ovog zlo~ina nije samo u tome {to se obrazovne ustanove koriste za usa|ivawe la`i u de~ije umove, ve} i u tome {to je ovakvo falsifikovawe ~esto bilo uvod u nasiqe nad srpskim narodom

i wegovom kulturnom ba{tinom“, navodi se u saop{tewu.

Ministarstvo kulture poru~uje da }e nastaviti da se suprotstavqa razarawu civilizacijskih vrednosti i da }e na svakom mestu {tititi srpsko kulturno nasle|e, istorijsku istinu i univerzalne qudske vrednosti.

Poseta u~enika i profesora Pe}koj Patrijar{iji, u organizaciji Gradskog muzeja u Pe}i, prerasla je u otvorenu promociju istorijskog revizionizma. Dok su sredwo{kolci unutar manastirskog kompleksa isticali nacionalne simbole Albanije, zvani~nici pe}kog muzeja javno su izneli tvrdwe o „sistematskoj transformaciji“ u srpske pravoslavne hramove.

Manastirski kompleks crvene fasade danas ~ine ~etiri crkve gra|ene ~itav vek od sredine 13. do sredine 14. veka: Svetih Apostola - glavna i najstarija, crkva Majke Bo`ije, Svetog Dimitrija i Bogorodi~ina crkva sa crkvicom Svetog Nikole.

Od 13. jula 2006. godine, Pe}ka patrijar{ija se nalazi na UNESKO-voj listi svetske ba{tine kao deo celine „Sredwovekovni spomenici na Kosovu“, gde je jasno definisana kao remek-delo srpsko-vizantijske arhitekture i duhovno sredi{te Srpske pravoslavne crkve.

Pe}ka arhiepiskopija, poznata i kao @i~ka arhiepiskopija, je bila prva eparhija Srpske crkve. Osnovao ju je Sveti Sava u kosovsko-ra{kim oblastima, a postojala je od 1219. do 1346. godine. Uzdignuta u rang patrijar{ije 1345. godine. Sedi{te je najprije bilo u @i~i, a zatim u Pe}i.

KOSOVSKO MINISTARSTVO TRGOVINE I INDUSTRIJE: Rekordna cena goriva, 1,99 evra po litru

U Pri{tini je, od 4. aprila, litar nafte prodavan i do 1,99 evra. Prekora~ewa su zabele`ena i u regionima Pe}i i Mitrovice. Ministarka Mimoza Kusari Qiqa najavila je mere.

Cena goriva na Kosovu dostigla je rekord u subotu 4. aprila, . Dan ranije, ministarka trgovine i industrije Mimoza Kusari Qiqa potpisala je odluku kojom je uvedena za{titna mera za naftne derivate. Prema toj odluci, tokom dana litar nafte mogao je da se prodaje najvi{e po ceni od 1,91 evro, dok je maksimalna cena benzina bila 1,44 evra po litru.

I sama ministarka Kusari Qiqa navela je da je tokom dana odluka kr{ena {irom Kosova.

Prema podacima koje je iznela, u regionima Pri{tine, Pe}i i Mitrovice litar nafte prodavan je i do 1,94 evra, dok je u Pri{tini zabele`ena i cena od 1,99 evra po litru.

Prema odluci Ministarstva, maksimalna mar`a po litru goriva iznosi do dva centa u veleprodaji, odnosno do 12 centi u maloprodaji.

Kosovski premijer Aqbin Kurti izjavio je da Vlada priprema paket „Inflacija 2.0“ vredan 200 miliona evra, kako bi ubla`ila posledice rasta cena.

SAVET BEZBEDNOSTI UN 9. APRILA O RADU UNMIK-A NA KOSOVU Novi {ef misije na Kosovu, Peter Due }e predstaviti izve{taj

Sednica Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija na kojoj }e biti razmatran {estomese~ni izve{taj o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK) bi}e odr`ana 9. aprila, objavqeno je na sajtu Ujediwenih nacija. Izve{taj }e prvi put predstaviti novi {ef misije na Kosovu, Peter Due.

U kalendaru doga|aja UN za april, precizirano je da }e sednica o radu UNMIK-a bi}e odr`ana 9. aprila u 16 sati po sredweevropskom vremenu. Novi {ef misije UNMIK-a Peter Due, koji je na du`nost stupio u januaru ove godine, prvi put }e predstaviti izve{taj o radu Misije.

Srpska du{a u Minhenu

U zlatnim odajama Maks Jozef sale minhenske rezidencije, gde su vekovima vladali bavarski kraqevi porodice Vitelbah, predstavnici Bavarsko-srpskog akademskog foruma iz Minhena odr`ali su svoje ~etvrto po redu „Ve~e srpske kulture u Bavarskoj”.

Bez imalo preterivawa srpska du{a je na jedno ve~e preuzela prestol rezidencije. Preko 200 uglednih li~nosti iz nema~ke pokrajine Bavarske bili su gosti ove manifestacije i {to je najva`nije za organizatore svojim prisustvom pretvorili su istorijsku palatu u epicentar emocija i zajedni{tva.

HIMNA KOJA DI@E NA NOGE Ve~e je sve~ano otvoreno srpskom himnom „Bo`e pravde” u izvo|ewu operske dive Gabrijele Ubavi}-Baumgarten. Orkestar „Profesori” je sa svojim peva~ima Nemawom Vukomanovi}em i Tinom Cetojevi} izvodio je divne melodije, koje nikoga nisu ostavile ravnodu{nim. Pesnikiwe Ema Mocowa, Antileta @ivkovi} i Danijela Bo`i}kovi} Radulovi} su re~ima tkale mostove emocija.

VOLONTERSKI DUH I

DIPLOMATSKI APLAUZ

Poseban utisak ostavio je scenski nastup BSAF volon-

tera – bez pompeze, ali sa autenti~no{}u koja dira srce, prikazali su snagu zajednice. Generalni konzul Republike Srbije u Minhenu Bo`idar Vu~urovi} i predstavnici bavarske elite bili su svedoci kako se srpska kultura elegantno upli}e u nema~ku tradiciju.

ZA[TO SU OVI SUSRETI

rewe sa doma}inima i podse}aju da „`ivimo u Nema~koj, ali srce nam je Srbija”. U vreme globalizacije, oni ~uvaju korene i grade mostove – ne samo izme|u dva naroda, ve} i dva sveta. Pod aplauzom koji nije jewavao, BSAF je dokazao –da srpska kultura ne poznaje granice, a takvi susreti ja~aju korene i spajaju srca preko granica! U toplini kraqevske rezidencije, pod kristalnim lusterima, srpska dijaspora pokazala je da tradicija i umetnost ne poznaju granice. Minhen je to ve~e bio malo Srbije – ve~an aplauz za BSAF i wihovu ~arobnu misiju! ^ETVRTO VE^E SRPSKE KULTURE U BAVARSKOJ:

KQU^NI ZA DIJASPORU U Nema~koj `ivi preko 400.000 Srba i ovakve manifestacije nisu samo kulturna fe{ta – one su saveznici srpskog identiteta. Neguju jezik, tradiciju i ponos me|u drugom i tre}om generacijom, grade pove-

NEZABORAVNO VE^E O QUBAVI, VERI I NADI U INZBRUKU: Dugali}

i Gugl okupili srpsko rasejawe

U nedequ, 29. marta 2026, gostionica kulture

„Bir{tindl” u Inzbruku u Austriji bila je pretvorena u sveti{te srpske du{e. Srpska pravoslavna omladina Inzbruk – SPOJI – okupila je brojnu dijasporu na predava~kom ve~eri „Qu-

Inzbruku, duo je iz kosovske epike izvukao univerzalne poruke. Gugl je poru~io: „Nemogu}e se re{ava srcem – ali na po~etku mora qubav, zatim hrabrost, pa um. Popnimo se na le|a predaka i budimo dostojni re~i”.

bav, Vera i Nada” kroz Kosovski zavet, posve}enoj se}awu na Martovski pogrom 2004. na Kosovu i Metohiji.

GOSTI IZ PET ZEMQA NA JEDNOM MESTU Doga|aj je privukao Srbe iz [vajcarske, Nema~ke – Ulma, Bavarske kao i Austrije – Forarlberga, Ju`nog Tirola, Kuf{tajna i Tirola. Voditeq mr Vladimir Vlaji}, novi predsednik SPOJI-a i ~lan Saveza Srba u Austriji, naglasio je: „Ovo nije samo se}awe na tragediju, ve} poziv da sa ve~eri odnesemo snagu vere, qubavi i nade”.

PO^ASNI GOSTI I DUHOVNI LIDERI Prisustvovali su generalni konzul Srbije u Salcburgu Vera Vuki}evi}, prota inzbru{ki Aleksandar Stoli}, otac Mihail Gavrilovi} iz Kuf{tajna, profesor Petar Grbovi} s Univerziteta u Inzbruku i @ivorad Karajovi}, predsednik Crkvenog odbora. Wihovo prisustvo podiglo je duh zajednice.

DUGALI] I GUGL – GLASOVI NARODA Zvani~ni deo otvorili su Neboj{a Dugali}, istaknuti glumac i profesor, i Nenad Gugl, profesor kwi`evnosti i mislilac. Prvi put zajedno u

DUHOVNA ORIJENTACIJA

I PORUKA NADE

„Qubav, vera i nada moraju biti okrenute – prema sebi, bli`wem i Bogu”, podvukao je Gugl, pozivaju}i na autenti~nost i hrabrost pred savremenim izazovima. „Svako ima zadatak od Gospoda – uradimo ono {to je do nas”.

Nakon predavawa, gosti su kupovali i tra`ili posvetu Guglovim kwigama, uz zahvalnice podr`avaocima – „savremenim zadu`binarima” koji ~uvaju srpski identitet. SPOJI je jo{ jednom dokazao – dijaspora `ivi verom, qubavqu i nadom!

Nastavak nezaboravne ve~eri doneo je duboku poruku Neboj{e Dugali}a, koji je Qubav, Veru i Nadu povezao sa korenom srpskog bi}a – Kosovom i Metohijom, se}aju}i se Martovskog pogroma 2004. kada su Srbi proterani sa ogwi{ta.

DUHOVNI ODGOVOR NA STRADAWE

„Kako govoriti o Kosovu bez stradawa? Gde je tu mesto za qubav?”, postavio je pitawe Dugali}. Odgovor je prona{ao u Svetom pismu: „Smrt nije posledwa istina – postoji Vaskrsli Hristos, Sveta Trojica, Liturgija, Pri~e{}e.” Bo`ja qubav je bezuslovna, za razliku od na{e reciprociteta, poru~io je, pozivaju}i: „Bo`e, sve u~ini Tvojim –svakog sina i k}erku Tvoju. To je na{a vera i nada!”.

@IVA DISKUSIJA SA GUGLOM I DUGALI]EM

Nakon predavawa, Nenad Gugl i Dugali} odgovarali su na pitawa publike, produbquju}i teme duhovnih, kulturnih i egzistencijalnih dilema srpske dijaspori i matice.

HUMANITARNI APEL ZA KOSOVO

Ve~e je zavr{ilo humanitarnim karakterom –prikupqeno 2.706,49 evra nameweno ugro`enim porodicama na Kosovu i Metohiji. SPOJI, od 2009, li~no pose}uje i poma`e, osiguravaju}i opstanak na vekovnim ogwi{tima.

An|ela Dugali} je ostvarila svoj drugi veliki san u karijeri i postala {ampionka Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava!!

Ona je sa svojim univerzitetom UCLA u finalnoj utakmici u Finiksu ubedqivo pobedila Ju`nu Karolinu rezultatom 79:51 i tako osvojile najpresti`niji ko{arka{ki trofej u SAD, titulu NCAA lige!

Nakon osvajawa Evropskog prvenstva sa Srbijom 2021.godine mlada srpska ko{arka{ica je osvojila i ameri~ku krunu sa svojim koleginicama iz Kalifornije.

An|ela, koja je rodom iz ^ikaga, ali joj srce kuca za Srbiju, ponovo je odigrala odli~nu utakmicu, zabele`ila 9 ko{eva, 5 skokova, 4 asistencije i po jednu blokadu i osvojenu loptu i bila jedna od najva`nijih igra~ica u timu UCLA

Najboqa u ekipi UCLA je bila Hakez sa 21 poenom, 10 uhva}enih lopti i 5 dodavawa.

Ovo je prva titula `enskog tima univerziteta UCLA jo{ od daleke 1978.godine. @elimo An|eli Dugali} da joj slede}i trofej bude sa reprezentacijom Srbije. Ne pravimo pitawe da li }e biti zlatni, srebrni ili bronzani!

SAS ve} raspore|en –

~eka se eksplozija!

Kako se sukob na Bliskom istoku dodatno rasplamsava, a tenzije oko Irana rastu iz dana u dan, Australija je povukla potez iza zatvorenih vra-

noj bazi u Ujediwenim Arapskim Emiratima. Kako se navodi, pribli`no 90 pripadnika SAS-a bi}e sme{teno u vazduhoplovnoj bazi

ta – bez velike pompe i javnih najava, u region je poslala jedinicu svojih elitnih snaga.

Naime, Australija je diskretno rasporedila pripadnike Specijalne vazdu{ne slu`be (SAS) na Bliski istok. Prema informacijama koje je objavio „Dejli telegraf“, pozivaju}i se na izvore, oko stotinu vojnika bi}e stacionirano u jednoj voj-

Al Minhad, nedaleko od Dubaija, i to kao mera predostro`nosti u slu~aju daqeg {irewa sukoba u regionu. Prema istim navodima, ova jedinica nije planirana za direktno u~estvovawe u borbenim dejstvima niti }e imati bilo kakvu ulogu u eventualnim ameri~kim napadima. Wihov zadatak je jasno definisan – obezbe|ewe i evakuacija, ukqu~uju}i i osobqe diplomatskih misija.

Ovaj potez tuma~i se kao preventivna mera u slu~aju naglog pogor{awa bezbednosne situacije. Australijski premijer Entoni Elbanizi nastavqa da insistira na opreznom i distanciranom pristupu kada je re~ o sukobu na Bliskom istoku. On je vi{e puta naglasio da se protivi ukqu~ivawu Australije u ofanzivne vojne operacije. U istom tonu, ministar odbrane Ri~ard Marles ranije je izjavio da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave nisu tra`ile podr{ku Australije kada je re~ o situaciji u Ormuskom moreuzu.

Podsetimo, od 28. februara Sjediwene Ameri~ke Dr`ave zajedno sa Izraelom sprovode vojnu operaciju protiv Irana. Kao odgovor, Teheran je uzvratio raketnim udarima i napadima dronovima, ga|aju}i ciqeve u Izraelu, ali i ameri~ke vojne baze {irom regiona. Napadi su, prema navodima, obuhvatili i teritorije Saudijske Arabije, Bahreina, Katara, Kuvajta i Ujediwenih Arapskih Emirata. Istovremeno, Iran je ograni~io plovidbu kroz Ormuski moreuz – strate{ki kqu~nu ta~ku kroz koju prolazi oko 30 odsto svetskog pomorskog transporta nafte.

SNE@ANA USRED NEDO\IJE U AUSTRALIJI SRELA BOBIJA, PA SE [OKIRALA!

Pre{altao se na na{: ”Govori srpski da te ceo svet razume!”

„Govori srpski jezik da te ceo svet razume.” Ova poznata re~enica me|u Srbima nedavno je u potpunosti potvr|ena, a kada je na{a avanturistkiwa Sne`ana Radoji~i}, na svom proputovawu po svetu, ta~nije, usred nedo|ije u Australiji, nai{la na Sudanca Bobija koji skoro pa perfektno govori srpski jezik.

Sne`ana je, naime, na svom Instragram profilu „ciklonomad”, a gde redovno postavqa zanimqivosti sa svojih putovawa svetom na bicikli, skoro objavila i jedan jako simpati~an video koji je svima zapao za oko, a u kom, tokom jo{ jedne svoje bajk rute, sre}e stranca u Severnoj Viktoriji na wegovoj vikend vo`wi, pa ubrzo saznaje da ispred sebe ima pravog zaqubqenika u Srbiju.

Iako su konverzaciju prvo zapo~eli na engle-

skom jeziku, Sne`ana je, nakon {to se predstavila i rekla odakle je, nai{la na jako prijatno iznena|ewe, jer je saznala da Bobi puno zna o na{oj zemqi, obi{ao je na{ region, obo`ava srpski festival i jedan srpski sportski klub, dok od svega najvi{e odu{evqava kako „barata” srpskim jezikom.

„Ono kad usred australijske nedo|ije, na ‚off road’ ruti sretne{ biciklistu iz Sudana koji je studirao u Splitu, peva „crno-bjeli svjet”, navija za Partizan, redovno je dolazio na „Exit” iz Australije gde sad `ivi i koji ponavqa: „Govori, bre, srpski da te ceo svet razume!”, napisala je Sne`ana na svom profilu, a nama ustupila video snimak koji svedo~i ovom zanimqivom susretu.

Sve vreme tokom razgovora koji se mo`e ~uti na pomenutom snimku Sudanac je bio vidno odu{evqen {to je nakon puno godina sreo osobu iz Srbije, pa se sve vreme hvalio {ta sve o nama zna, koliko dugo je `iveo kod nas, ali i {ta je sve imao prilike da kod nas poseti i vidi.

„Bio sam u Beogradu. Odseo sam u hotelu blizu Kalemegdana”, kazao je na po~etku razgovora Sudanac na engleskom jeziku, pa se brzinom muwe pre{altao na srpski.

„Znam da pri~am srpski. Jako dobro, bre. Zna{ kako ka`u - pri~aj, bre, srpski da te ceo svet razume. Ja sam bio na fakultetu u Splitu. Srpsko-hrvatski sam nau~io u Rijeci. @iveo sam skoro do 1996. godine tamo. I daqe na svake dve-tri godine putujem, dolazim i za Novi Sad. Bio sam na festivalu Egzit”, pri~ao je sav ushi}en Bobi, dok ni Sne`ana nije krila radost {to je upravo na wega na{la i to na sasvim drugom kraju sveta.

Dok se Sne`ana predstavqala Bobiju, on je odmah znao i kakav nadimak da joj da.

„Oo, ti si Sne{ka. Kako je svet mali”, rekao je na kraju snimka simpati~an Sudanac, pa ispo{tovao i srpski obi~aj darivawa i Sne`anu ~astio vo}em koje je u tom momentu imao kod sebe.

Bouen: Australija obezbedila

isporuke goriva do maja, smawene nesta{ice na pumpama

Australija je obezbedila isporuke goriva do maja, a nesta{ice u snabdevawu su smawene na svim benzinskim pumpama u zemqi, izjavio je australijski ministar energetike Kris Bouen.

„Obezbedili smo pravno obavezuju}e snabdevawe do maja”, rekao je Bouen novinarima tokom konferencije za novinare, prenosi Rojters.

Australijska vlada je ranije nazna~ila da je Australija osigurala uvoz goriva do sredine aprila.

Bouen je rekao da je procenat benzinskih stanica koje su ostale bez dizela u Australiji pao na 3,4 odsto i najavio je da }e vlada nastaviti da sara|uje sa industrijom i trgovinskim partnerima kako bi se osiguralo redovno snabdevawe gorivom.

AUSTRALIJSKI PREMIJER: Niz mera za suzbijawe reklamirawa kockawa

Australija uvodi niz mera za suzbijawe reklamirawa kockawa, me|u kojima je i poznatim li~nostima i sportskim zvezdama zabraweno promovisawe kockawa, izjavio je australijski premijer Entoni Elbanizi.

Elbanizi je rekao da Australija uvodi „najzna~ajniju reformu u vezi sa kockawem koja je ikada sprovedena” u toj zemqi, prenosi Rojters.

„Vlada preduzima odlu~ne mere za re{avawe problema zajednice i javnog zdravqa povezanih sa kockawem”, kazao je Elbanizi. Prema wegovim re~ima, vlada }e primeniti nova pravila od 2027. godine sa fokusom na minimizirawe izlo`enosti dece {teti od kockawa, posebno zaustavqawem „poplave reklama” sa kojima se suo~avaju.

Reklame za kockawe na televiziji bile bi ograni~ene na tri takve reklame tokom jednog sata, izme|u 6 i 20.30 sati, sa potpunom zabranom reklama tokom prenosa sportskih doga|aja u`ivo u tim satima.

Na radiju, reklame kockawa bile bi zabrawene tokom dovo|ewa dece iz {kole i u vreme wihovog preuzimawa, dok bi onlajn oglasi bili ograni~eni na prijavqene korisnike starije od 18 godina, koji }e mo}i da se iskqu~e.

Anga`ovawe poznatih li~nosti i sportskih zvezda u promocijama kockawa tako|e bi bila zabrawena, a brendirawe kockawa bilo bi zabraweno na sportskim objektima i na uniformama i igra~a i zvani~nih lica.

EU u trgovini sa Australijom ostvarila suficit od 26,7 milijardi evra u 2025. godini

Evropska unija je 2025. godine izvezla robu u Australiju u vrednosti od 36,9 milijardi evra i uvezla 10,2 milijarde evra, {to je rezultiralo trgovinskim suficitom od 26,7 milijardi evra.

Izvoz je opao za 4,9 odsto u pore|ewu sa 2024. godinom, ali je porastao za 39,6 procenata u pore|ewu sa 2015. godinom. Sli~no tome, uvoz je smawen za 4,8 odato u pore|ewu sa 2024. godinom i pove}an za

DRVO

49,9 odsto u pore|ewu sa 2015. godinom, saop{tila je Evropska kancelarija za statistiku – Eurostat. Pet najizvoznijih grupa proizvoda, kategorisanih prema Standardnoj me|unarodnoj trgovinskoj klasifikaciji, ~inile su 47,3 odsto ukupne vrednosti robe izvezene u Australiju.

To su bili lekovi i farmaceutski proizvodi (13,1 odsto), drumska vozila (11,1 odsto), op{te industrijske ma{ine i oprema (9,5 procenata), elektri~ne ma{ine, aparati i elektri~ni delovi (6,9 odsto) i ma{ine specijalizovane za odre|ene industrije (6,7 procenata).

Pet najve}e koli~ine uvoza ~inile su 62,1 odsto vrednosti svih uvezenih proizvoda. Ugaq, koks i briketi ~inili su 29 odsto svih uvoza, zatim slede uqarice i plodovi (15,3 odsto), zlato (7,2 odsto), metalne rude i metalni otpad (5,6 odsto) i razni proizvedeni proizvodi (pet odsto).

KOJE JE @IVO, ALI NE MO@E DA NASTAVI VRSTU:

Australijski „zombi” dobio je ime koje

zvu~i kao upozorewe

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje

kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

ALGESTER LODGE

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Egzotika Australije – divqe jednogrbe kamile – agresivne i dominantne

Australija ima najve}u svetsku populaciju divqih kamila, od 300.000 do preko milion, koncentrisanih jedinki u centralnim pustiwskim regionima. Ovaj kontinent naselile su 1840. godine, a danas `ive na oko 37 odsto teritorije Australije.

Postoje vrste koje nisu potpuno nestale, ali kao da vi{e ne pripadaju budu}nosti. Upravo takva je sudbina jednog novoopisanog australijskog drveta koje su nau~nici prozvali „zombi drvo”. ScienceDaily je preneo da vrstu Rhodamnia zombi napada mirta-r|a, gqivi~na bolest koja iznova uni{tava mlade izdanke, spre~ava cvetawe i stvarawe semena, pa drvo ostaje `ivo samo u najosnovnijem smislu re~i, bez stvarne reproduktivne perspektive. Naziv zvu~i efektno, ali biologija iza wega je sumorna. Nau~nici navode da je vrsta sada me|u onima koje se smatraju potencijalno kriti~no ugro`enim, a na takozvanoj Category X listi nalazi se 17 biqnih vrsta za koje procewuju da bi bez intervencije mogle nestati u roku od jedne generacije. Ipak, cela pri~a nije sasvim bez nade. Istra`iva~i poku{avaju da prona|u zdrave reznice pre nego {to ih bolest zahvati, da ih razmno`e na sigurnim lokacijama i sa~ekaju mogu}nost da naredne generacije poka`u makar deo otpornosti.

Ovo je vest koja prevazilazi samu botaniku, jer osvetqava jedan od naj~udnijih oblika izumirawa. Vrsta ne nestaje naglo i spektakularno, nego tiho ostaje bez budu}nosti. U vremenu kada se o gubitku biodiverziteta ~esto govori u apstraktnim procentima, „zombi drvo” daje problemu lice koje se pamti. Ne zato {to je ime neobi~no, ve} zato {to precizno hvata ono {to se de{ava: `ivot ostaje, ali ciklus prestaje.

Populacija kamila sve vi{e postaje problem za dr`avu, ove `ivotiwe velike su {teto~ine za `ivotnu sredinu, kao i za autohtone vrste flore i faune.

^IWENICE O POPULACIJI

KAMILA U AUSTRALIJI

Po procenama, populacija kamila udvostru~uje svoju brojnost svakih 8 do 10 godina, ako se ne kontroli{e produ`etak vrste. Kamile naseqavaju severnu, zapadnu i ju`nu teritoriju australijskog kontinenta.

Tokom su{nih delova godine, zbog svojih migracija ka udaqenim podru~jima u potrazi za vodom, kamile ugro`avaju infrastrukturu prave}i velike {tete za dr`avni buxet.

Australijski projekat upravqawa divqim kamilama na nivou dr`ave, doveo je do smawewa zna~ajnog broja jedinki, kako bi se upravqalo brojno{}u populacije.

OTKUD KAMILE U AUSTRALIJI

Kamile su prvi put stigle u Australiju sa Kanarskih ostrva 1840. godine. Sada u Australiji ima preko milion divqih kamila. Divqe kamile se kre}u preko velikih povr{ina, tako da su u su{nim regionima potrebne za{titne zone kako bi se za{titila ekolo{ki osetqiva podru~ja.

Uvezene u Australiju kao vredne teretne `ivotiwe iz Britanske Indije i Avganistana tokom 19. veka (za prevoz i ishranu tokom istra`ivawa i kolonizacije), a tada su slu~ajno pu{tene u divqinu.

To je rezultiralo brzo rastu}om divqom populacijom sa brojnim ekolo{kim, poqoprivrednim i dru{tvenim uticajima.

Poznato je da kamile izazivaju ozbiqnu degradaciju lokalnih ekolo{kih stani{ta i direktno ugro`avaju endemske vrste `ivotiwa, kao {to su kenguri i drugi torbari .

ZNAJU DA BUDU AGRESIVNE

Kamile su poznate po svojoj sposobnosti da pre`ive bez vode, koriste}i rezerve masti uskladi{tene u svojoj grbi. Ipak, kada je izvor vode dostupan, ~ak i malo krdo mo`e da potro{i veliki deo raspolo`ive vode i da je zaprqa (~ine}i je nebezbednom za pi}e, pa lako nastaju patogene bakterije).

Divqe kamile u Australiji su tako|e poznate po tome {to su agresivne kada nai|u na krda doma}e stoke, kao {to su goveda, ovce i koze. Mogu da budu opasne i za qude.

Agresivne su i prema `enkama kamila koje imaju svoje mlade, kao i prema mu`jacima kada su u procesu parewa. Generalno, sezona parewa je poznata kao opasno vreme za blizinu kamila, oba pola.

Sajber kriminal

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Era ve{ta~ke inteligencije je uveliko u toku i wena upotreba postaje sve agresivnija. Mawe ili vi{e koristi se uspe{no u gotovo svakoj industriji od bankarskog sektora do vojne industrije. Aktuelni rat na Bliskom istoku izme|u Amerike i Izraela i Irana osta}e upam}en kao prvi vojni sukob gde je ve{ta{koj inteligenciji prepu{teno ~ak i dono{ewe odluka. Sve to postaje veoma upitno jer prevazilazi na{u kontrolu. Kori{}ewe ve{ta~ke

investicione prevare. „Kada ih identifikuje, upu}uje ih nama, mi ih proveravamo, potvr|ujemo da je po na{em mi{qewu to veb stranica-prevara, a zatim im nala`emo da je uklone. Tako|e dobijamo prijave od javnosti i od finansijskih institucija poput banaka, i oni prolaze kroz isti proces.“

Od pokretawa te usluge uklawawa 2023. godine, ASIC je bio primoran da kontinuirano razvija svoj pristup. Ve{ta~ka inteligencija je po~ela da igra dve kqu~ne uloge u prevarama. Jedna je da ve{ta~ka inteligencija olak{ava kreirawe nove veb stranice. Ali drugi na~in je da se ve{ta~ka inteligencija koristi kao neka vrsta tvrdwe da se qudi podstaknu da investiraju. ^esto vi|amo prevarantske veb stranice koje zloupotrebqavaju tehnologiju trgovawa, gde botovi za trgovawe navodno mogu da generi{u povra}aj koji je ve}i i mnogo br`i od qudi. Prevaranti koriste sjaj ve{ta~ke inteligencije kako bi ne{to prodali.

zahtevalo mnogo truda i uvek se radilo ru~no ili jeftinim alatima. Nisu bili ba{ dobri. Mogli ste ih uo~iti odmah, poruke nisu izgledale ubedqivo, sadr`aj nije bio ba{ vredan. I neki qudi bi uvek bili prevareni ovim stvarima, ali velika ve}ina bi ih pogledala i pro{la. Doba ve{ta~ke inteligencije je to potpuno promenilo. Stvarawe prevara postala je „industrija usluga“. Alati koji postoje postali su u velikoj meri meni iz kojeg mo`ete birati, obja{wavaju stru~waci za ovu oblast. Ovde govorimo o velikim jezi~kim modelima, generativnoj ve{ta~koj inteligenciji koju smo do sada videli sa stvarima poput ChatGPT-a i Copilot-a. Sada sajber kriminalci koriste tehnologiju za generisawe sadr`aja specifi~nog za tr`i{te koje poku{avaju da napadnu... ~ak mogu da koriste i ciqane napade protiv pojedinaca. Ako postoje pojedinci sa visokom neto vredno{}u koje `elite da ciqate za svoju finansijsku prevaru, zapravo

iteligencije posebno dobija zamah na internetu gde je sajber kriminalci ve} izuzetno ve{to koriste. Generisawem la`nih veb sajtova kriminalci mogu putem ve{ta~ke inteligencije da vam ponude ba{ ono {to vi `elite i da to bude veoma ubedqivo kao da je sajt pravi. Australijski finansijski regulator je zatvorio skoro 12.000 la`nih veb-sajtova, upozoravaju}i da ve{ta~ka inteligencija sve vi{e „preoptere}uje“ onlajn pretwe. Australijska komisija za hartije od vrednosti i investicije (ASIC) saop{tila je da je koordinirala uklawawe 11.964 „fi{ing“ i investicionih prevara u 2025. godini. Rekordni broj ozna~io je pove}awe od 90% u uklawawu u pore|ewu sa 2024. godinom, kada je ukloweno 6.270 sajtova. U proseku je bilo 32 zatvorenih veb-sajta dnevno, ili 230 svake nedeqe. Komesar ASIC-a Alan Kirkland rekao je za doma}e medije da je organizacija tako|e primetila pad u iznosu gubitaka koje su prijavili Australijanci zbog investicionih prevara za „oko 11%“. „Dakle, to nam govori da moramo da u~inimo vi{e da bismo ostali u toku sa ovim, ali zapravo imamo uticaj“, rekao je Kirkland. „Imamo nezavisnog provajdera koji aktivno skenira veb tra`e}i veb stranice za

ASIC ka`e da je uklonio vi{e od 25.000 veb stranica za investicione prevare i fi{ing od pokretawa svoje usluge uklawawa 2023. godine. Tako|e je navedeno da je uklonio vi{e od 1.100 onlajn oglasa za investicione prevare na dru{tvenim mre`ama. Australijanci su 2025. godine izgubili ukupno 2,18 milijardi dolara zbog prevara, prema najnovijem izve{taju Nacionalnog centra za borbu protiv prevara. U istom vremenskom periodu, prijavili su skoro pola miliona prevara raznim nadzornim organima. U istom izve{taju je zabele`en porast „sofisticiranosti“ prevara kao rezultat toga {to prevaranti koriste ve{ta~ku inteligenciju za generisawe svog sadr`aja.

Savezni nadzorni organ Scamwatch tako|e je upozorio na prevarante koji koriste ve{ta~ku inteligenciju za generisawe la`nih video i audio zapisa, ~ime boqe prilago|avaju svoje prevare.

Stru~waci upozoravaju da kori{}ewem ve{ta~ke inteligencije mo`ete pokrenuti veb stranicu, desetak veb stranica odjednom, ili ~ak 100 veb stranica, gotovo neograni~en broj, prakti~no jednim pritiskom na dugme. Vra}aju}i se nekoliko godina unazad... to je

mo`ete da generi{ete sadr`aj koji je optimizovan samo za wih. To je izuzetno lako prikupqawem informacija putem LinkedIn-a, dru{tvenih medija, javnih medija, a zatim kreirawem pri~a ili proizvoda za koje mislite da bi se dopali toj osobi. Novi zakoni usvojeni pro{log februara u~inili su tehnolo{ke gigante, banke i druge institucije obaveznim da nadoknade {tetu `rtvama prevara. Prema tim zakonima, nazvanim Okvir za za{titu od prevara, kompanije dru{tvenih medija su obavezne da provere ogla{iva~e, banke moraju da potvrde identitet primalaca uplate, a telekomunikacione kompanije moraju da otkriju i zaustave prevarantske poruke i pozive. Me|utim, ostaje nepoznato kada }e biti uvedeni obavezni kodovi za svaki sektor ~ime bi se primena ovog zakona olak{ala u praksi. Nove obaveze iz okvira za za{titu od prevara bi}e posebno va`ne, jer mnoge prevare uglavnom po~iwu oglasom na popularnim dru{tvenim mre`ama.

Obele`eno pola veka crkve Svete Trojice u Branzviku

U nedequ 5. aprila, na Cveti, uprili~ena je sve~anost povodom 50 godina od osnivawa sabornog hrama u predgra|u Branzvik, jednog od duhovnih sredi{ta srpske zajednice u Melburnu. Govore}i o velikom jubileju, mitropolit austra-

lijsko-novozelandski Siluan

istakao je da ova crkva predstavqa plod truda i vere generacija srpskih doseqenika.

U srpskoj pravoslavnoj crkvi

Svete Trojice u Branzviku, jednom od duhovnih sredi{ta srpske

KONZULARNI DANI

Dr`avqani Srbije koji `ive u Viktoriji imali su priliku da pro{log vikenda posle du`e vremena predaju zahteve za paso{, dr`avqanstvo i overu dokumenata bez odlaska u Kanberu ili Sidnej. „Za ova dva dana u Kizborou pro{lo je gotovo stotinu qudi. Planiramo da u narednom periodu obi|emo

zajednice u Melburnu, u nedequ, 5. aprila, sve~ano je obele`eno pola veka od osnivawa ovog hrama.

Sve~anosti je prisustvovao veliki broj vernika, sve{tenika i gostiju, me|u kojima je bio i ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanovi}.

Svetu arhijerejsku liturgiju na praznik Cveti slu`io je mitropolit australijsko-novozelandski Siluan, uz saslu`ewe sve{tenstva iz vi{e parohija.

U besedi posle liturgije mitropolit Siluan je istakao da je Crkva mesto duhovnog preobra`aja i sabrawa naroda.

„U Crkvi ~ovek pronalazi istinski put `ivota i vra}a se onome {to je su{tina na{eg postojawa – zajednici sa Bogom i me|usobnoj qubavi“, rekao je mitropolit Siluan.

Govore}i o jubileju hrama u Branzviku, mitropolit je naglasio da je ova svetiwa plod truda i vere generacija srpskih doseqenika.

„Ovaj hram je svedo~anstvo qubavi i `rtve na{eg naroda koji je, daleko od otaxbine, `eleo da sa~uva svoju veru, tradiciju i duhovni identitet“, poru~io je mitropolit.

Nakon bogoslu`ewa, u crkvenoj sali odr`an je kulturno-umetni~ki program, u kome su u~estvovali frula{ Damir Stoji}, mladi guslar Luka Ivanovi}, kulturno-umetni~ki ansambl „Prelo“, u~enici srpske {kole i folklorna grupa „Morava“, koja deluje pod okriqem crkve u Branzviku.

SBS na srpskom

glavne gradove drugih saveznih dr`ava, svuda gde `ivi na{a zajednica”, najavio je ambasador Rade Stefanovi} u razgovoru za SBS na srpskom.

Posle du`e vremena, dr`avqani Srbije koji `ive u Viktoriji pro{log vikenda ponovo su imali priliku da diplomatsko-konzularne usluge obave bez odlaska u Sidnej ili Kanberu.

U Kizborou su odr`ani Konzularni dani Republike Srbije, koje su organizovali Ambasada Srbije u Kanberi i Generalni konzulat Srbije u Sidneju.

Veliki broj na{ih qudi iskoristio je ovu priliku da podnese zahtev za biometrijski paso{, izvr{i overe dokumenata ili pokrene postupke vezane za dr`avqanstvo. Ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanovi}, koji je tim povodom boravio u Melburnu, rekao je za SBS na srpskom da su konzularni dani organizovani ~im su za to stvoreni tehni~ki uslovi.

„Ambasada je bila svesna potreba na{ih qudi, ali razlozi zbog kojih to ranije nije bilo mogu}e bili su pre svega tehni~ke prirode“, rekao je ambasador Stefanovi}.

On je objasnio da su se tek po~etkom ove

godine stekli uslovi za izdavawe biometrijskih paso{a van prostorija diplomatsko-konzularnih predstavni{tava.

„Tek krajem januara ove godine dobili smo novu opremu za izdavawe biometrijskih paso{a koja omogu}ava rad van prostorija predstavni{tva, u takozvanom ‘oflajn’ re`imu. ^im je ta oprema instalirana i testirana u praksi, odlu~ili smo da zapo~nemo sa ovom praksom“, istakao je Stefanovi}. Tokom dva dana, interesovawe je, ka`e, bilo veliko.

„Za ova dva dana u Kizborou pro{lo je gotovo sto qudi. Izdali smo oko 50 pa-

so{a, bilo je zahteva za dr`avqanstvo, overa potpisa i drugih konzularnih usluga. Reakcije su zaista veoma pozitivne“, naveo je ambasador Srbije.

Prema wegovim re~ima, plan je da se sli~ne aktivnosti organizuju i u drugim australijskim gradovima gde `ivi srpska zajednica.

„Planiramo da u narednom periodu obi|emo glavne gradove saveznih dr`ava, svuda gde ima na{e zajednice. Svesni smo potrebe na{ih qudi i `elimo da na wu odgovorimo“, rekao je Stefanovi}.

SBS na srpskom

Pi{e:

Joca Gajeskov

U nedequ, 5. aprila, Srpska pravoslavna crkva i weni vernici proslavili su Cveti, jedan od 12 najve}ih hri{}anskih praznika, kao uspomena na posledwu nedequ `ivota sina bo`ijeg. Na{e svetiwe u Sidneju i okolini bile su prepune vernika, kako i dolikuje ovom prazniku.

Prema u~ewu na{e Svete crkve, ovaj praznik uvek pada u nedequ, dan posle Lazareve subote, kada se zavr{ava {esta nedeqa Velikog posta. Na ovaj dan Isus Hristos u{ao je, na magaretu, u Jerusalim.

Uz u~enike, pratilo ga je mno{tvo koje je ~ulo glas o dolasku Spasiteqa i vaskrsewu Lazara ^etvorodnevnog.

Do~ekan je poput cara, uz klicawe i palmine grane.

Cveti su i srpski istorijski praznik. Na Cvetnu nedequ 1815. godine vojvoda Milo{ Obrenovi} podigao je u Takovu Drugi srpski ustanak, protiv turske vlasti.

Fotografije iz par na{ih svetiwa u Sidneju su najboqi dokaz da je praznik okupio veliki broj vernika, ne samo u ovom gradu i okolini ve} i {irom Australije.

Praznik Cveti okupio hiqade vernika

NAJLEP[I POKLON ZA PRAZNIK

CVETI

Na praznik Cveti 2026. godine, mali Luka

Mihajila Bjelana iz Sidneja, koji je navr{io 40 dana od ro|ewa, bio je po prvi put uveden u hram Svetog Luke u Liverpulu od prote Aleksandra, a na radost roditeqa Anke i Miroslava i svih u familiji.

Versko predavawe za mlade u Liverpulu

U petak, 3. aprila, ~lanovi Srpske pravoslavne omladine Australije (SOYA) iz Sidneja i lep broj vernika, prisustvovali su ve~erwem bogoslu`ewu i predavawu prote Aleksandra Milutinovi}a u crkvi Svetog Luke u Liverpulu.

Versko predavawe bilo je nameweno mladom srpskom nara{taju, a tema je bila Tajna svetog jeleosve}ewa.

Mladi su sa pa`wom pratili predavawe koje je bilo na engleskom jeziku.

Usledila je bogata posna zajedni~ka ve~era, uz pitawa mladih i odgovora stare{ine hrama.

Bilo je to korisno i pou~no versko i dru{tveno –kulurno ve~e, a organizacija mladih zaslu`uje kompliment za svoj rad i aktivnosti u okviru srpske zajednice na ovim prostorima.

Za na{e ~itaoce evo par fotografija sa pomenutog predavawa.

Sve~ano obele`ena Lazareva subota - Vrbica

Proteklog vikenda Srpska pravoslavna crkva i vernici {irom Australije proslavili su Lazarevu subotu – praznik koji uvek pada u posledwu subotu Velikog posta i koji u pravoslavnom kalendaru zauzima posebno mesto.

Iako u narodu ~esto poznata po Vrbici, ovaj dan ima duboku biblijsku i duhovnu poruku koja nadilazi sve obi~aje - to je dan kada se obele`ava ~udo vaskrsewa Lazara i najavquje Hristovo stradawe i pobeda nad smr}u.

Sve~ano je bilo i u crkvi Svetog Nikole u Blektaunu, na zapadu Sidneja, gde su deca i mladi bili prva violina, a sli~no je bilo i u ostalim na{im svetiwama.

Kao {to je poznato, praznik Vrbicu mnogi Srbi proslavqaju kao krsnu slavu.

Za taj dan vezuje se obi~aj brawa olistalog pru}a od vrbe i posebno mu se raduju deca.

Ovaj divni praznik, prepoznatqiv po zvon~i}ima i ven~i}ima od vrbe, simbol je pobede `ivota nad smr}u, kako Lazara, tako i Isusa.

Prilo`ene fotografije do~ara}e sve~anu atmosferu u Blektaunu.

Slava Kola srpskih sestara na Centralnoj Obali

U nedequ, 29. marta, ~lanice Kola srpskih sestara Prepodobna Marija Egip}anka pri Misionarskoj parohiji Sabor Srba Svetiteqa u nasequ Pits Rix na Centralnoj Obali, proslavile su svoju za{titnicu ba{ u Gluvnu nedequ ^asnoga posta koja joj je i posve}ena na molitveno se}awe.

Svetu arhijerejsku liturgiju slu`io je i slavski kola~ presekao Mitropolit Siluan, uz saslu`ewe prisutnog sve{tenstva. Doma}ica slave bila je An|elka Bojani} Whymark, a za idu}u godinu prijavila se Efimija To{i}.

Sveta Marija Egip}anka smatra se simbolom pokajawa i svetosti, wena dela su toliko velika da nam moraju biti primer ne samo sutra, nego zauvek. Kapela posve}ena woj nalazi se u Crkvi svetog groba u Jerusalimu.

Posle verskog dela, bogata slavska trpeza qubavi je prire|ena u crkvenoj sali.

Pored parohijana i Srba iz okoline grada Gosforda, slavi ovda{weg Kola srpskih sestara prisustvovali su i mnogobrojni gosti iz Sidneja i drugih mesta.

U Srpskoj etni~koj {koli „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ u Kizboru, u subotu, 4. aprila 2026. godine, odr`ane su tradicionalne vaskr{we aktivnosti koje {kola uspe{no organizuje ve} osmu godinu zaredom, okupqaju}i u~enike, roditeqe i nastavnike u duhu o~uvawa srpske tradicije, jezika i pravoslavnih obi~aja.

Program je zapo~eo molitvom u crkvi, a

nakon toga u~enici su nastavili dru`ewe kroz brojne kreativne i edukativne aktivnosti posve}ene Vaskrsu. Sa velikim interesovawem ukra{avali su vaskr{wa jaja, pravili ~estitke, bojili vaskr{we motive i u~estvovali u takmi~ewu u no{ewu jajeta u drvenoj ka{ici, {to je izazvalo mnogo radosti, smeha i navijawa. Posebnu ~ast ovogodi{wem programu dalo je prisustvo Rade Stefanovi}, amba-

– Aj da napravimo 100.000 krofni za Vaskr{wu akciju.

– Kako to misli{ – 100.000 krofni?! Jesi li ikada napravio ijednu?

– Ne, pa {ta?

Najlep{e stvari ~esto se de{avaju upravo ovako, jednom ludom i naizgled nemogu}om idejom. Ovaj razgovor nedavno se desio izme|u dva ~lana Humanitarne organizacije Srbi za Srbe i tako je krenula da se razvija najve}a Vaskr{wa akcija ikada –Krofne iz bloka.

Dva meseca kasnije, vi{e od 1.000 volontera uspelo je da za mawe od 24 sata napravi vi{e od 100.000 krofni. Krofne su deqene ispred vi{e od 100 hramova {irom Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, na praznike Vrbica i Cveti.

sadora Srbije, koji je razgovarao sa u~enicima o zna~aju predstoje}eg praznika, vaskr{wim obi~ajima i va`nosti o~uvawa srpskog identiteta u rasejawu. U~enici su pokazali veliko znawe i iskreno interesovawe, a wihovi odgovori i u~e{}e u razgovoru ostavili su sna`an utisak na uva`enog gosta. Ovaj tradicionalni doga|aj jo{ jednom je potvrdio va`nu ulogu {kole u negovawu

Akcija se odvija uz podr{ku Srpske pravoslavne crkve sa blagoslovom Wegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Porfirija. Prikupqena sredstva namewena su za pomo} porodicama na Kosovu i Metohiji. U Beogradu su Krofne iz bloka organizovane u saradwi sa Verskim dobrotvornim starateqstvom Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke, za ~iju }e crkvenu kuhiwu biti usmeren deo sredstava. Najve}i broj krofni, neverovatnih 60.000, napravqen je u velikoj radnoj akciji u jednoj sali na Novom Beogradu, u sklopu koje je vi{e od 500 qudi, neumorno i neprekidno, pravilo krofne punih 24 sata. Bilo je to neverovatno iskustvo, sa puno prepreka i izazova koje je trebalo re{avati u hodu. Neki volonteri za sve to vreme nisu spavali ni minut, ali ka`u da je vredelo jer }e ovu akciju pamtiti do kraja svog `ivota! „U toku realizacije zapita-

kulturnog i duhovnog nasle|a, kao i zna~aj zajedni~kog okupqawa dece i roditeqa u obele`avawu najve}eg hri{}anskog praznika. Vaskr{we aktivnosti protekle su u sve~anoj i radosnoj atmosferi, ostavqaju}i lepe utiske i nove uspomene svim prisutnima.

Direktorica {kole, Nada Miqani}

li smo se da li postoji Ginisov rekord u broju napravqenih krofni u kratkom vremenskom periodu. Shvatili smo da postoji i da je, koliko smo uspeli da na|emo, daleko mawi od ciqa koji smo mi postavili“, izjavio je jedan od pokreta~a akcije. Akcija je imala ogroman odjek

i u Republici Srpskoj, gde je odr`ana na vi{e od 60 lokacija, kao i u brojnim mestima u Crnoj Gori, [vajcarskoj, Austriji i Nema~koj. Po{to akcija i daqe traje, o~ekuje se da }e ukupan broj lokacija biti iznad 200. Za sada je prikupqeno vi{e od 150.000 evra pomo}i!

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe, iz godine u godinu, postavqa rekorde u broju pomognutih porodica i prikupqenih donacija. Do sada je pomogla vi{e do 3.800 porodica {irom Balkana i prikupila 23 miliona evra donacija, za 20 godina delovawa.

Skromna mu{kost, velika inflacija

Pi{e:

Marko

Lopu{ina

U modi su ankete i premeravawe svega i sva~ega. Tako saznajemo da je Sombor najboqi grad za `ivot u Srbiji. Da spadamo me|u 20 najpametnijih naroda na svetu. Da imamo brz mozak i dug jezik, ali nemamo dugu mu{kost, ni pare!

Mislim da mi kao narod ne poznajemo dovoqno dobro prirodne i nacionalne lepote matice Srbije. Da volimo da skitamo po svetu i pose}ujemo zemqe, koje su mnogo ru`nije i prirodom siroma{nije od Srbije. To mi je rekla jedna gospo|a sa Kipra, vlasnica hotela, u kome smo bili tokom wihove zime. Pri~ala je kako je putovala autom kroz Srbiju na putu za budipe{tanski aerodorom:

- Kako je divno zelena va{a zemqa. Puna reka i jezera. I divnih qudi ? Rekao sam jedno tiho „hvala“ i u}utao, da ne bih otkrio ru`nu pozadinu te zelene lepote Srbije, koju je samo ova Grkiwa sa Kipra videla i do`ivela. Na{e reke su zaga|ene, jezera nisu opremqena za odmor, pa ih ne koristimo kao turisti. Mi imamo 23 velika jezera, a Ma|ari pet. I Ma|ari su svoje jezera tako uredili da li~e na Panonsko more, a na{e su obi~ne bare okru`ene divqe sagra|enim objektiva i deponijama. Zato na hiqade Srba ide na letovawe u kamenitu i vrelu Gr~ku, a ne na srpska jezera. U doma}im i svetskim medijima u modi su ankete svih vrsta i premeravawe svega i sva~ega. Tako mo`emo da saznamo da je Sombor najboqi grad za `ivot u Srbiji, a Novi Sad najlep{i. Da je najru`niji u na{oj zemqi grad Leskovac, a na Balkanu najru`nije je Skopqe. Ankete, makar nasumi~ne, su slika i neprilika, jer otkrivaju makar privremeno lice i nali~je na{eg `ivota. Tako se pokazalo da je prose~na srpska plata jedva 900 evra, a da je prag siroma{tva ispod primawa 45.000 dinara mese~no. Rizik da bude{ sirotiwa u Srbiji je 19.6 odsto. Najsiroma{niji su na{i qudi sa preko 65 godina `ivota. Bogatih nije mnogo, jer Srbi imaju samo 12 deviznih milijardera, od kojih 11 `ivi u dijaspori. Srbi, ka`u istra`ivawa, imaju veoma visok stepen inteligencije, i spadamo me|u 20 najpametnijih naroda na svetu. Priroda nas, me|utim nije obdarila dugom mu{ko{}u. Nau~nici su utvrdili da Srbin ima penis prose~ne du`ine 14,8 cm. Od biv{ih yu mu{karaca najboqi su bosanci sa 15,3 sm. Na svetu najobdareniji su Sudanci sa 18 cm, a najskromniji Tajlan|ani sa jedva 9 cm. Pa sad, budi mu{ko !? Ta studija pokazuje zna~ajne geografske razlike u prose~noj veli~ini penisa. Prema interaktivnoj karti koja prikazuje prose~nu du`inu mu{kog penisa u erekciji, razlike izme|u dr`ava mogu biti i po nekoliko centimetara. Zemqe Balkana imaju prose~ne vrednosti i nalaze se u sredini rang liste. Veli~ina penisa ~esto se pripisuje genetici, kao i etni~koj i nacional-

noj pripadnosti. Ali da li zaista postoje merqive razlike me|u zemqama – ili je to samo uporan mu{ki mit? Ja nisam zagovornik veli~ine mu{kosti, ve} tehnike majstora u krevetu.

Mi se hvalimo, a stranci nam potvr|uju da je Srbija najja~a vojna sila u balkanskom regionu. A nemamo mnogo duga~ko oru`je, kao {to nemamo duge penise. Pre}utkujemo da smo najgori na Balkanu u sektoru medijskih sloboda. U izve{taju Reportera bez granica i po wihovom Svetskom indeksu medijskih sloboda Srbija je zauzela 79. poziciju od 180 zemaqa. I nalazi se u kategoriji „problemati~nih“ zemaqa. Hrvatska je zauzela 48. mesto i nalazi se u kategoriji „zadovoqavaju}ih“.

Da dodam i to da u Srbiji {tampani mediji fakti~ki ne postoje, jer su na samrti, a tabloidi i portali dominiraju, iako imaju

ta, koja obuhvata razvijeno tr`i{te rada, politi~ku i ekonomsku stabilnost, dobar zdravstveni i obrazovni sistem i drugo. Na vrhu liste su Finska, Danska, Kanada, [vedska, [vajcarska, Australija, a na dnu Pakistan, Liban, Al`ir i Iran. Najlo{iji plasman, 78. mesto, Srbija ima u kategoriji svetske pokretqivost, koja obuhvata prepoznatqivost politi~kih i privrednih kretawa, dinami~nost modernog razvoja i jedinstvenost socijalnog `ivota ka budu}nosti, gde su, kako su Amerikanci utvrdili, najboqi Ujediwewi Arapski Emirati, Singapur, Indija, Kina, Japan i Tajland, a najgori su Poqska i Bugarska.

siroma{nu ponudu aktuelnih tema, preterano pristustvo slatke estrade i gorkog kriminala, golih politi~ki senzacija i sukoba.

Amerikanci koji luduju za statitsti~kim podacima svih vrsta, koji posledwih meseci bele`e svaki korak, skok i poen Nikole Joki}a u NBA ligi, utvrdili su, na primer, da je Srbija svetski prvak u izvozu ko{arka{a u Ameriku. - Srbija i srpske zemqe dale su posledwih godina 24 ko{arka{a u NBA, a na drugom mestu je [panija, sa duplo mawe –12 igra~a. Srbija je dr`ava koja masovno proizvodi Nikole Joki}e – zakqu~ili su Amerikanci.

Povedeni vaqda tim srpskim sportskim uticajem na najboqu ko{arka{ku ligu na svetu, Amerikanci su mere}i dru{tvenu mo} zemaqa u svetu, izra~unali da je Srbija u kategoriji mo}i – na 46. mestu. U toj kategoriji koja koja obuhvata i politi~ki i ekonomski uticaj, ~vrste me|unarodne saveze i sna`nu vojsku, na vrhu liste su SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija, Nema~ka i Francuska, a na dnu Rumunija, Bugarska, Urugvaj, Hrvatska, Slovenija i Letonija. Kad je re~ o nasle|u {to podrazumeva bogatu istoriju, odli~nu hranu, brojne kulturne atrakcije i drugo, Srbija je na 66. mestu, dok su na vrhu liste Italija, [panija, Gr~ka i Francuska, a na dnu Bahrein, Angola, Katar i Gana. Srbija je Amerikancima na 71. mestu u kategoriji kvalitet `ivo-

Poqska nema evro, koristi zlote. Srbija ima dinare, ali u obra~unima koristi evro. Ta navika da sve ra~unamo u devizama nam je ostala iz vremena ogromne inflacije , krijum~arewa roba i “{verc komerc trgovine”, kada se devedesetih sve pla}alo u nema~kim markama.

Srbija i danas dakle `ivi `ivotom iz devedesetih godina. Mi Srbi kao da smo pod sankcijama EU i SAD, pa dinar nipoda{tvamo, a {tedimo u devizama “za crne dane”. Postali smo prerano potro{a~i, a nismo postali proizvo|a~i. Plate i penzije za cenama tr~e kao putnik za vozom. Pre dve godine hrana je bila samo ~etiri odsto jeftinija nego u EU, a sada je sigurno skupqa, jer je doma}a inflacija duplo ve}a od evropske.

Zvani~na statistika, a najvi{i dr`avni funkcioneri jo{ vi{e, ovu ekonomsku katastrofu u Srbiji “{minkaju birokratskim sjajem”, ali sve praznije su kese sa kojima kupci izlaze iz prodavnica ne la`u. Prodavnice najjeftinije hrane “Aman” u mom kom{iluku, jer ovde u Zemunu `ive sirote izbeglice i Romi, koje su pre pet godina bile prepune roba i kupaca, danas su poluprazne. A dve prodavnice su zatvorene, zbog pada prometa.

Sami smo svesni da je na{a privreda, koja je razbijena NATO bombama 1999. godine toliko osaka}ena da fakti~ki nema jake proizvodne grane. Postali smo ekonomska kolonija Zapada, od koga sve uzvozimo i to indirektno preko Afrike i Male Azije, jer nam je tako jeftinije. Na{a vrednost bruto proizvoda je niska, pa je i kupovna mo} Srbije mala. [to je jo{ gore sama atmosfera u dru{tvu, me|u qudima je takva, da je o~igledno da smo navikli na svoj bedan `ivot, za koji mislimo da je rajski. Moja defnicija srpskog naroda s toga glasi: - Srbi su mali polupismen narod, koji je jedan Jevrejin prevario da je nebeski ! Patimo od kompleksa vi{e vrednosti. Imamo samo 6,6 miliona stanovnika u zemqi, a volimo da se merimo sa zemqama kao {to su SAD – 300 miliona stanovnika, Rusija – 200 miliona, Nema~ka, Turska, Biritanija – po 100 miliona. Ne vidimo da ceo svet grabi napred, u budu}nost, a da mi Srbi stojimo i tapkamo u mestu. To sam li~no osetio. Moja gospoja i ja bili smo u Poqskoj pre ~etiri decenije. Tada je Var{ava bila sirota i siva metropola komunizma, a Beograd veliki proameri~ki grad. Lane smo opet bili u Poqskoj i posetili Var{avu i Krakov. Sada je Var{ava bogat proameri~ki grad, a Beograd balkanska pustara. Var{ava je moderan i lep grad. Prestonica Poqske nema mnogo toga {to ima Beograd: - Var{ava nema kockarnice i kladionice, nema divqe objekte i neokre~ene ku}e, nema prqave automobile nepropisno parkirane, nema pijane i drogirane voza~e koji autima gaze decu i `ene, nema gu`ve u gradskom prevozu, nema septi~ke jame umesto kanalizacije, nema prodaju alkoholnih pi}a u marketima i svim restoranima, nema pikavce po trotoarima, nema buvqake, nema ulice bez cve}a i drve}a, nema prosjake u centru i oko uglednih restorana, nema na reci Visli splavove - restorane za narkomane, nema srpskih proizvoda u prodavnicama, nema brdo, a nema dana bez vetra, nema turske i gr~ke jagode, skupqe od na{ih...

Narod nema para – naj~e{}a je srpska izreka kada se obi~ni qudi i pija~ni trgovci suo~e sa ekonomskom krizom. Problem je {to su cene nekih osnovnih proizvoda rasle br`e od plata i penzija. Problem je {to vlast pove}awem penzija kupuje glasove 1,7 miliona qudi, a ne poboq{ava wihov standard i `ivot. Ti isti penzioneri su zaboravili da je wima i dr`avnim slu`benicima vlast ~etiri godina uzimala 10 odsto od primawa. To je bilo 1,2 milijarde evra. Tad je po~elo kolektivno osiroma{ivawe. Tad je nestala prava sredwa klasa u Srbiji. Od tada inflacija pobe|uje narod i wegove buxete. A vlast bi to da nekako gurne pod tepih, kao da ve}ina gra|ana ve} nije shvatila da za wih inflacija, merena samo cenama hrane, vi{e nije puki broj, ve} dijagnoza. Ta bolest ugro`ava dostojanstvo potro{a~a i uni{tava dinar. Najnovije istra`ivawe OECD o kupovnoj mo}i Evropqana, pokazalo je da su kupovno najmo}niji Luksemburg, [vajcarska, Danska, a da sredwu mo} imaju Poqska, Slova~ka i Italija. Najlo{iju kupovnu mo} imaju Ukrajina, Rusija i Srbija. To zna~i dve stvari. Prvo, da rast plata ne prati realni standard u Srbiji. I drugo da gra|ani Srbije za isti iznos mogu da kupe znatno mawe nego u ve}em delu Evrope, ali i mawe nego u regionu. Ve}ina srpskih doma}instava najve}i deo prihoda tro{i na osnovne potrebe, hranu, higijenu i ode}u. Nema para za {tedwu ili za vi{i `ivotni standard. Sre}a je {to je Srbija jedna od retkih dr`ava Starog kontinenta u kojoj ve}ina `iteqa ima svoj krov nad glavom, pa je stanovawe solidno, ali sve ostalo je jako lo{e i skupo. Hrana na pijacama je poskupela, jer su sko~ile cene tezgi i parkinga, kao i hemijskog |ubriva. Stigle su prve jagode koje su bile 5 evra kilo, ali se slabo prodaju, pa pija~ari obaraju cene. Nije pitawe koliko zara|ujemo, ve} koliko nam taj novac zaista vredi.

Srbija se u izve{tajima razli~itih me|unarodnih organizacija povremeno nalazi na za~equ evropskih ili svetskih lista, naj~e{}e po pitawu visoke inflacije, kreditnih dugovawa i skupo}e. U vreme vladavine premijera Zorana \in|i}a 2003. godine na{ devizni dug je bio 11 milijardi evra. Danas u vreme vladavine Aleksandra Vu~i}a taj dug iznosi 38, 9 milijardi evra. Prema podacima Evrostata i OECD na{a zemqa je najsiroma{nija u Evropi po primawima i kupovnoj mo}i. To niko od na{ih dr`avnika ne sme glasno da ka`e, da nas suo~i sa realno{}u i da krenemo u bitku za boqi `ivot. Xaba nam {to smo po procentu inteligencije me|u 20 najboqih zemaqa sveta, kada pameti nemamo za realan `ivot. Na{ la`ni raj li~i na angdotu o kupusu i mesu. Ve}ina naroda jede go kupus, a mawina meso – u proseku svi jedemo sarmu!?

Ju`noafri~ka Republika Svetska prestonica zlata

Jedna od najrazvijenijih zemaqa Crnog kontinenta ima vi{e od 52 miliona stanovnika, izlazi na dva okeana, potpuno okru`uje Kraqevinu Lesoto, multietni~ko je dru{tvo - ima ~ak 11 zvani~nih jezika...

Stanovni{tvo je uglavnom crna~ko (75,2%), ali ima i belaca (13,6%), me{anaca (8,6%) i azijata (2,6%).

Za dvanaest godina od otkri}a zlatne `ice na mestu dana{weg Johanesburga, iskopano je vi{e zlata nego do tada u ~itavim Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama zajedno. Bilo je jasno da je samo pitawe vremena kada }e blato koje je do~ekalo prve avanturiste biti zameweno najmo}nijim finansijskim centrom ~itave Afrike. Johanesburg je grad novca, ideja i uspeha. Simbol je aparthejda i borbe za slobodu, ali pre svega, Johanesburg je svetska prestonica zlata.

Istorija Johanesburga po~iwe 1886. godine, onoga trena kada je Xorx Voker zapeo za komad zlatne rude na svom imawu u Vitvotersendu. Gospodin Voker je zapeo na mestu na kojem }e kasnije biti iskopano 40% svog svetskog zlata.

Kada je bilo jasno o kakvom se velikom nalazi{tu radi, za veoma kratko vreme ovu je teritoriju naselilo vi{e od stotinu hiqada kopa~a i wihovih porodica.

Ipak, nisu se svi obradovali zlatu. Crno stanovni{tvo je odmah porobqeno i oterano u rudnike, a tih su se navika belci, u ovom }o{ku sveta, te{ko odvikavali.

Ovo su neke od zanimqivosti najbogatije dr`ave Afrike:

l Svake godine, Ju`na Afrika se udaqava po pet centimetara od obale Ju`ne Amerike usled pomerawa kontinenata.

l Najstariji stanovnici Ju`noafri~ke Republike su plemena Hotentota i Bu{mana. Bantu narodi su se doselili pre oko 1000. godina.

l Jo{ jedna stvar koju niste znali o Ju`noafri~koj Republici je da svi vu~emo korene od tamo. Oko pola sata vo`we severozapadno od Johanesburga, nalazi se 180 miqa veliko podru~je puno pe}ina. Pre 10 godina UNESKO je to podru~je proglasio Svetskom ba{tinom. Razlog? Nigde na svetu arheolozi nisu prona{li toliko mnogo fosila hominida kao u tim, 3,5 miliona godina starim pe}inama.

l Ju`noafri~ka Republika ima i tri glavna grada: Pretorija, sedi{te izvr{ne vlasti, Cape Town, zakonodavno sedi{te

i Bloemfontein, sedi{te sudske vlasti. l Ustav JAR-a {titi monarhiju - uprkos statusu demokratski izabrane narod-

ne vlasti, provincija KwaZulu-Natal ima monarhiju koja se {titi ustavom. Kraq Zulu nacije u`iva povlastice koje mu daje vlada. Ima 27 dece, {est `ena, a svake godine mo`e imati novu, jer tako nala`e tradicija. Uprkos tome, nema direktnu politi~ku mo}, ali ima uticaj, posebno me|u pripadnicima naroda Zulu. l U Mpumalangi je 2005. godine prona|en „afri~ki Stounhenx” - kru`ni kameni kompleks kasnije nazvan Adamov kalendar, za koji se veruje da je star vi{e stotina hiqada godina!

l Prvu transplantaciju srca sa ~oveka na ~oveka izveo je ju`noafri~ki hirurg Christiaan N. Barnard, 3. decembra 1967. godine. Operacija je obavqena u Cape Townu u Ju`noafri~koj Republici. Pre toga je nekoliko godina eksperimentisao presa|uju}i srca `ivotiwama.

l Stona planina, koja se nalazi kod Kejpatauna, smatra se jednom od najstarijih planina na Zemqi. Ona je na listi Sedam novih svetskih ~uda prirode, a nacrtana je na zvani~noj zastavi Kejptauna. Na woj se mo`e prona}i ~ak 1 500 razli~itih vrsta biqaka, te ne ~udi {to je wen plato jedan od predivnih nacionalnih parkova Ju`noafri~ke Republike.

l Pored predivnih lavova, `irafa, geparda, nosoroga, slonova, impala, hijena, nilskih kowa i drugih `ivotiwskih vrsta, u Ju`noj Africi `ivi i pingvin!

l Ju`noafri~ka Republika na svome prostoru ima vi{e od 20.000 razli~itih vrsta biqaka ili oko 10% svih poznatih vrsta biqaka na svetu

l Na teritoriji JAR se nalaze jedne od najstarijih stena na Zemqi, koje datiraju od pre 3,7 milijardi godina iz doba prekambrijuma.

l U ovoj zemqi raste najmawa biqka na svetu koja je sukulent, kao i najve}a biqka uop{te - baobab iz Limpopoa.

l Jedina ulica na svetu u kojoj su `ivela dvojica nobelovaca nalazi se u Sovetu. Re~ je o ulici Vilakazi, u kojoj su `iveli Nelson Mandela i Dezmond Tutu.

l ^ak 90 odsto platine, 80 odsto mangana, 73 odsto hroma, 45 odsto vanadijuma i 41 odsto zlata u svetu poti~e iz Ju`noafri~ke Republike.

l Tri od pet najbr`ih kopnenih `ivotiwa na planeti `ive u Ju`noafri~koj Republici - gepard, gnu i lav.

l Prema podacima iz 2012. godine 12.2% ukupnog stanovni{tva je zara`eno HIV virusom {to ovu zemqu svrstava me|u zemqe sa najve}om stopom obolelih od side.

l U JAR su do 2009. godine postojala 148 aerodroma sa asfaltiranom pistom. l Ju`noafri~ka republika je prva dr`ava u Africi u kojoj se odr`alo Svetsko fudbalsko prvenstvo 2010. godine.

TAMARA \UROVI]:

Biser

Biser… mali, tih, skriven me|u {koqkama sveta. Niko ga na prvi pogled ne prime}uje.

Ali on nosi pri~u. Pri~u o tome kako se `ivot pravi polako — iz nevoqa, iz strpqewa, iz boli.

Zrnce peska, sitno i nepodno{qivo, upalo je u {koqku. Moglo je da je rani, da je slomi… ali nije. [koqka, uporna i tiha, prihvatila je zrnce. I kroz godine ti{ine, kroz strpqewe i ~ekawe, pretvorila ga je u biser.

I zna{, u toj maloj savr{enoj kugli skriven je ceo `ivot.

I ti koja ga nosi{, ne gledaj samo povr{inu. Seti se svega {to je pro{lo da bi postao to {to jeste. Seti se ti{ine, snage, bola i strpqewa. Seti se da ni{ta vredno ne dolazi lako.

Biser nas u~i da strpqewe stvara ~uda. Da iz bola nastaje lepota. Svaku ranu mo`e{ pretvoriti u biser.

Slede}i put kada ga stavi{ oko vrata, seti se… Da i mi sami, kao biseri, nastajemo iz svega {to pro`ivimo.

VESNA \UKANOVI]:

Trenutak

Putujem. Praznih misli. Pored mene sedi devojka. Na u{ima joj slu{alice. O~i su joj zatvorene.

Po~iwem u tajnosti da hvatam wene misli: Peti put na istom ispitu. [ta me danas ~eka? I ova muzika u u{ima ne tera strah od dana. Kako bude, bi}e. Trebala sam obuti ~arape. Stvorio mi se `uq na levom stopalu, ako me zaboli na ispitu… moram u prvoj apoteci kupiti flaster…

Na sedi{tu preko puta sedi devojka duge raspu{tene sme|e kose. Sve~ano obu~ena. Bela ko{uqa podvijenih rukava, plave farmerke i cipele na visoku {tiklu. U krilu joj buket cve}a. Bele margarete i beli, po ivicama qubi~astim linijama pro{arani karanfili. Iz sredine viri zaboden {tapi} sa natpisom. Nepristojno gledam, ipak ne vidim.

Hvatam wene misli: Dobro je da sedim. Ubi{e me {tikle. Radujem se {to }u sti}i na vreme. Moja sestra danas brani diplomski rad. Ekonomija. Nada se nekom boqem poslu. Radila je u kafi}u dok je studirala. Radim i ja. Kad li }e na mene do}i red da diplomiram…

Voza~ pri~a telefonom: „Jesi li se probudila?… jesi… nisam hteo… mora{ sti}i na vreme… ispit…“

Urawam opet u svoju ti{inu. Trzam se i otvaram o~i. Pokraj puta u pra{ini izme{anoj sa prvim suvim listovima mladih topola slu~ajno izraslih pored puta le`i be`ivotno telo malog crnog ma~eta.

Pogled mi se zaustavqa na {tapi}u. Pi{e: „Sre}na diploma“.

VLADIKA GRIGORIJE:

Stranac u {umi

Nema svetosti, osim na krstu, a krst mora da `uqa i boli..

Te{ko mi je zbog wega. Ne mogu se pomiriti sa smr}u. ^ini mi se kao da je smrt samo stvar perspektive. Vidi{, ne znam je li to samo psiholo{ka varka, ali odnos sa qudima koji su umrli ne prestaje nakon wihove smrti. Ne govorim samo o sje}awu; ostane neka ~udna dvosmjernost, ne~ujna i nikako nijema...

Sjetio sam se oca...

Upla{io sam se zanijemjelosti koja me je obuzela, tog ne-

(Odlomci iz kwige)

najte`e i stvarno sli~no umirawu.

Kada bi se od mene zatra`ilo da to u jednoj re~enici izrazim, rekao bih da je svetac ~ovjek ~iju su qubav drugi qudi prepoznali kao neodoqivu silu koja ih potpuno razoru`ava, kojoj nikako ne mogu da se protive i na koju jedino qubavqu mogu i moraju uzvratiti.

Lazar je, imam utisak, oli~ewe smirewa, ili kako se ka`e u Jevan|equ: posjeduje ono siroma{tvo duha koje se preporu~uje. To siroma{tvo ne zna~i

mawa rije~i, pla{io sam se da }e se pretvoriti u zatupjelost i obamrlost. Upla{io sam se da vi{e nikada ne}u biti u stawu da za nekim zapla~em.

Dobro je {to kada se dovedem do suza i duboke tuge mogu ustati, umiti se i sasvim o~i{}en od tu|ih uvreda i nequbavi te preplavqen prijatnim trijumfom - krenuti ponovo u `ivot...

Mona{ewe je, kako monasi ka`u, dobrovoqna smrt. Ono toliko mijewa na~in `ivota, koji monah „predaje” u ruke svog duhovnog oca, da to odricawe od sopstvene voqe jeste uistinu

nekakav hendikep ili nedostatak, nego odricawe i stalno stremqewe da duhu ne pripu{ata{ ni{ta suvi{no, ni{ta {to mu ne treba, ni{ta {to bi ga ote`alo i oborilo. Ti rijetki qudi koji uspiju posti}i siroma{tvo duha uspijevaju da wihov duh lebdi, da je slobodan i da ga ni{ta ne lomi i ne obara.

- No, vidi{, ~ak i da postoji ta jedna i jedina Crkva i da je to, kako se nadamo i vjerujemo ti i ja, upravo ova na{a, stvari nisu nimalo lak{e. Naprotiv. Sve je samo jo{ te`e. To ti je kao da treba da prepliva{ more. Je li lak{e da ga prepliva{ kada

ta~no zna{ {ta vreba ispod povr{ine ili kada ne zna{ da li tamo u dubini bilo ~ega uop{te ima?

Vrijeme je stihija - otpo~e stalo`eno – i neophodno je da mu stalno postavqamo me|e i mjere. Kao i svemu ~ime ono vlada - nastavio je - a ono vlada svime osim Bogom.

Samo ~ovjek koji prihvati sebe uistinu postaje slobodan od sebe. A biti slobodan od sebe, to zna~i prije bilo ~ega drugog pobijediti sujetu, sopstvenu sujetu.

Kada se ~ovjek izbori sa svojim egoizmom, onda vi{e ni od koga ne zazire, niti ima potrebu da druge gleda s nepovjerewem. Nema vi{e potrebu ni da se predstavqa onakvim kakav nije, da glanca i uqep{ava sliku o sebi pred drugima brinu}i samo o tome kakav }e mu ko zahtjev postaviti i ho}e li on uspjeti, ispuwavaju}i taj zahtjev, da se doka`e. Jer takvi odnosi obremeweni su o~ekivawima, truju nas najprije nepovjerewem a onda i mr`wom...

Nije udobnost samo to da ti bude spoqa udobno, da ima{ dovoqno novca za svoje potrebe da `ivi{ onako kako ho}e{. Udobnost je izvjesnost. Nemoj se predavati izvjesnosti. U svemu {to ~ini{, uvijek malo odstupi od onoga {to ti je bila namjera. Nadi snage da tako u~ini{, da ostavi{ prostora za neo~ekivano. Nemoj poku{avati da kontroli{e{ `ivot, nego sebe...

O~arawe i razo~arawe su dvije strane iste medaqe. Nemoj da ti nada bude o~arawe, pa ti ni tuga ne}e biti razo~arawe.

Obazrivost, obazrivost... hrabrost i i obazrivost, ponavqao sam u sebi. Dr`i um svoj u Adu i ne o~ajavaj!

Smirewe - po~etak i kraj svake vrline i spasewa.

Sve ne{to razmi{qam da li je danas dan za odustajawe. ^iwenice su na strani odustajawa, pa opet nekako mislim, nisam glupa kao ~iwenica.

Razmi{qam o tome da li }e mo`da s vremenom biti boqe ili }e biti jo{ gore??? Nekako mi se odustajawe ~ini kao poraz, pa onda mi se nekako ~ini da je to pobjeda. I tako ukrug od jutra, a evo pro{lo podne.

Mislite da bih trebala prespavati prije kona~ne odluke. E, dragi moji, spavam ja s tom dvojbom ve} du`e i iskreno sve kra}e spavam, a ru`nije sawam. Nije ni to rije{ilo problem. Nego, evo, sad mi pade na pamet da dugo se nisam igrala jedne dje~je igre – voli me – ne voli me. Mo`da bi to bilo rje{ewe, dva papiri}a – na jednom odustajem, na drugom ostajem, pa koji slu~ajno izaberem. E, tako }u, ionako sve {to je va`no do sada nije ni bilo samo do mene, i nebo bi se osmjehnulo kada je trebalo. Ono {to znam da bez obzira {to me izabere, ja }u i daqe svakoga jutra prona}i osmijeh, izvu}i }u ga iz du{e. Ionako sve dok imamo vremena, uvijek opet mo`emo birati, novi izbor je na nama svakoga dana.

Kran i metalna konstrukcija te{ka 350 tona usmrtili jednu osobu, troje povre|eno

Policija je izvr{ila uvi|aj na gradili{tu novog mosta na Starom sajmi{tu gde je pao kran, a kako javqaju mediji sa lica mesta, jedna osoba je poginula, a tri su povre|ene.

RTS je ranije objavio da se sru{io kran koji je nosio metalnu konstrukciju te{ku 350 tona.

Na dru{tvenim mre`ama pojavio se snimak krana koji je pao. Povre|eni su prevezeni u Urgentni centar, gde im se ukazuje pomo}.

JEZIVA IZJAVA MINISTRA:

„Mladi nisu svesni da policija ima pravo da ih ubije“!

Ministar informisawa Boris Bratina izjavio je da studenti „nisu svesni da tamo ona policija ima pravo da ih bije i da ih ubije“.

Bratina je, gostuju}i na televiziji Tawug, izjavio da studenti imaju pravo da protestuju, i da je imalo „od Tita na ovamo, nekakvog smisla pustiti te mlade“.

„I negde smo svi smatrali da je dobro da mladi mogu da se izraze, i tako daqe. Me|utim, u trenutku kada mladi shvate ne{to na sasvim ozbiqan na~in, kada je neko u stawu da im proda anarhisti~ku ideologiju, znate, oni nisu svesni da tamo ona policija ima pravo da ih bije i da ih ubije“, rekao je ministar.

Na primedbu novinara „ne da ih ubije“, Bratina je nastavio: „Pa ne, ali kako da ti ka`em, svedo~imo, gledaju}i istorijski, sva{ta se de{avalo.“

Podsetimo, u Srbiji se obele`io Dan studenata u znak se}awa na hrabrost i pogibiju studenta @arka Marinovi}a, koji je ubijen na 4. aprila 1936. godine, tokom studentskih demonstracija. Studenti su tim povodom organizovali protestnu {etwu „Sloboda studentima“, od Rektorata na Studentskom trgu, preko Policijske uprave „29. novembar“, do Marinovi}evog groba na Novom grobqu.

Jedan od najve}ih proizvo|a~a oru`ja zakupio objekat od @eqka Mitrovi}a!

Srbija je dogovorila proizvodwu dronova na svojoj teritoriji sa izraelskim vojnim gigantom Elbit Systems, kompanijom koja je godinama kritikovana zbog uloge u izraelskim vojnim operacijama u Gazi i na Zapadnoj obali, otkrivaju

BIRN i Haaretz.

„Uskoro otvaramo prvu fabriku ozbiqnih dronova ovde u na{oj zemqi, veoma ozbiqnih, najozbiqnije svetske produkcije“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} 7. marta ove godine.

Vu~i} je prethodno naveo da }e Srbija fabriku otvoriti sa inostranim partnerom, i to iz Izraela, kao i da bi fabrika mogla da po~ne s radom ve} u aprilu, ali nije otkrio ime kompanije.

BIRN i Haaretz otkrivaju da je u pitawu Elbit Systems, najve}a izraelska vojna kompanija koja je godinama na meti kritika zbog u~e{}a u izraelskim operacijama u Gazi i na Zapadnoj obali.

Elbit }e imati 51 odsto vlasni{tva u fabrici dronova, dok }e 49 odsto imati doma}i Yugoimport SDPR.

STIGAO OBDUKCIONI NALAZ PREMINULE STUDENTKIWE FILOZOFSKOG FAKULTETA,

Nije bila pod uticajem lekova

Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu saop{tilo je da im je stigao obdukcioni zapisnik sa toksikolo{kom analizom Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u vezi sa smr}u M.@. (25) od 26. marta 2026. godine.

„U interesu javnosti saop{tavamo da nalazi ukazuju da je smrt nastupila usled povreda nastalih padom sa visine, dok toksikolo{kim analizama nije detektovano prisustvo lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci”, navodi se u saop{tewu. MUP je saop{tio da je u ~etvrtak, 26. marta, oko 22.40 ~asova, kako se sumwa, nakon {to je na petom spratu Filozofskog fakulteta do{lo do aktivirawa i zapaqewa pirotehni~kih sredstava, 25-godi{wa devojka sko~ila kroz prozor i nastradala na licu mesta.

Specijalna izvestiteqka UN za okupirane palestinske teritorije Fran~eska Albaneze u izve{taju iz juna 2025. navodi da je Elbit me|u kompanijama koje profitiraju od „genocida koji traje“ u Gazi, gde je, od napada Hamasa u oktobru 2023, u izraelskim vojnim operacijama stradalo vi{e od 70.000 Palestinaca. Prema dokumentima do kojih su do{li BIRN i Haaretz, i navodima dva nezavisna izvora, planira se proizvodwa dve vrste dronova – za bliske i daleke misije.

Fabrika bi trebalo da bude sme{tena u objektu u [imanovcima, koji }e biti zakupqen od firme @eqka Mitrovi}a, vlasnika Pinka. Izrael i Srbija ve} imaju razvijenu saradwu u oblasti naoru`awa. Vrednost izvoza municije i naoru`awa iz Srbije u Izrael od 2023. porasla je ~ak 42 puta i na kraju pro{le godine dostigla 114 miliona evra, uprkos brojnim apelima eksperata Ujediwenih nacija da se prodaja vojne opreme Izraelu obustavi. Ve}ina ovog izvoza realizovana je upravo preko SDPR-a.

Putni~ki voz na novoj pruzi Subotica–Beograd iskliznuo iz {ina

Na istoj pruzi se sru{ila i renovirana nadstre{nica, kada je poginulo 16 osoba

Putni~ki voz koji je saobra}ao iz Subotice ka Beogradu iskliznuo je sa {ina u stanici Lov}enac – Mali I|o{, a povre|enih nije bilo, saop{tila je kompanija Infrastrukture `eleznice Srbije.

Prilikom incidenta, koji se dogodio u 9.25 ~asova, na~iwena je minimalna materijalna {teta, dok je za putnike obezbe|en nastavak putovawa drugim vozom ka Beogradu, navodi se u saop{tewu. Tako|e, `elezni~ki saobra}aj je privremeno bio ograni~en na jedan kolosek, dok je kretawe vozova po drugom koloseku nastavqeno. Na mesto incidenta odmah su upu}ene stru~ne slu`be Infrastrukture `eleznice Srbije i pomo}ni voz za ra{~i{}avawe, kako bi se saobra}aj u {to kra}em roku normalizovao.

„Ovo iskliznu}e ne predstavqa razlog za uznemiravawe javnosti i ne dovodi u pitawe kvalitet i pouzdanost brze pruge Beograd - Subotica, koja svakodnevno prevozi veliki broj vozova i putnika uz visok nivo kvaliteta i sigurnosti”, dodaje se u saop{tewu. Iz kompanije Infrastrukture `eleznice Srbije naveli su da }e Komisija za vanredne doga|aje ispitati uzroke tog incidenta. Infrastruktura `eleznice Srbije ostaje posve}ena po{tovawu procedura i najvi{ih standarda kako bi se saobra}aj odvijao nesmetano i bezbedno, istakli su iz te kompanije.

„^EKALI SMO IH SVAKI DAN“: Velika radost u ^a~ku zbog

povratka roda, me{tani veruju da donose sre}u u veoma va`noj stvari!

Nakon hladnih dana stiglo je pravo prole}no tople vreme, a u ~a~ansko selo Beqina stigli su i omiqeni stanovnici –dugoo~ekivane rode. Ve} godinama unazad rode se vra}aju u pobr|a zapadne Srbije, a wihovo ve} dobro poznato mesto na banderi uz ulicu ~ekalo ih je da urede svoje gnezdo.

- Wihovom seobom najvi{e su se obradovali mali{ani koji su svaki dan gledali u nebo i nadali im se. Rode su gosti ~ije nam

dru{tvo uvek prija i uvek se obradujemo kada se vrate, i volimo da ih posmatramo. Mislim da sam pro~itao da su rode ba{ na ovom mestu bile pre sto godina, i drago nam je {to ih ponovo vidimo u Beqini. Sada ih sve vi{e ima i prava je lepota {to su ove neobi~ne ptice ba{ kod nas – rekao je za RINU me{tanin sela Beqina.

U SRBIJI OKO 1.200 PAROVA RODA

U Srbiji je zabele`eno oko 1.200 parova roda, ali 80 posto populacije gnezdi se severno od Save i Dunava. Posledwih godina ove ptice postali su rado vi|eni gosti i u kontinentalnom delu zemqe.

- Nekako su se rode sprijateqile sa na{im qudima i krajem, zbog toga se rado vra}aju i zbog toga ih niko niko ne dira i odu{evqeni su kada se na|u u ne~ijoj blizini. Ovde u ^a~ku mi imamo zabele`ena tri para roda na celoj teritoriji. Niko ih ne dira – ka`u u udru`ewu „Sove na oprezu“.

Dolaskom roda u neko mesto najavquju se lepe vesti. Ranijih godina sa sobom su donosile i pravi bebi-bum, jer je nedugo nakon {to su se vratile u ~a~anskom porodili{tu ro|en rekordan broj beba.

MIHAILO

ODU[EVIO SRBIJU:

Mihailo [estovi} je napustio gradsku vrevu, spakovao kofere i kupio ku}u na selu, te istakao da zapo~iwe potpuno novi `ivot – daleko od buke, stresa i svakodnevne jurwave. Wegova pri~a, koju dokumentuje na dru{tvenim mre`ama, za kratko vreme postala je viralna i privukla ogromnu pa`wu javnosti. Wegov snimak, u kojem pokazuje imawe i obja{wava planove, izazvao je lavinu komentara i poruka podr{ke, ali i otvorio {iru raspravu o `ivotu u gradu i na selu. „KILOMETAR NEMA NIJEDNE KU]E“

Mihailo je bez ulep{avawa opisao gde }e `iveti i {ta ga ~eka:

„Odlu~io sam da se preselim na selo. A ono tamo je ku}a u kojoj }u `iveti. Posledwa ku}a na selu. Kilometar u blizini nema nijedna ku}a, u netaknutoj prirodi. A ono skroz tamo, to su najbli`e kom{ije.“ Ku}a u koju planira da se useli prazna je vi{e od decenije, zbog ~ega ga o~ekuje ozbiqan posao.

„U woj niko ne `ivi ve} preko 10 godina, tako da }u imati puno posla. Treba da

volontira u Zve~anskoj!

Za samo mesec dana prijavilo se 60 volontera koji deci u Zve~anskoj u Centru za za{titu odoj~adi, dece i omladine, poma`u da osete sigurnost i pripadawe. Posao im je da zagrle, razumeju i budu prisutni.

Awa Cerovac je do{la u Zve~ansku u Centar za za{titu odoj~adi, dece i omladine. Studentska praksa je odavno zavr{ena, ali ona i daqe dolazi, kao volonter.

„Imala sam tokom studentske prakse jednu svoju miqenicu, koja je oti{la na usvajawe, ne mogu da objasnim ose}aj kada vidite dete za koje znate koliko mu je qubav potrebna i dobije tu qubav, koja je potreba svakog deteta. Isto tako, svaki dan kada do|em ovamo i vidim osmehe ove dece i dobijem zagrqaj od nekog deteta, puno mi je srce, i to je razlog {to sam ovde“, ka`e Awa Cerovac.

KAKO SE POSTAJE VOLONTER

Vi{e od 200 dece, igra~ke, crte`i, kolica, sobe. Pored zaposlenih, volonteri su zna~ajan deo `ivota ove dece. U toj zgradi borave deca najma|eg uzrasta i deca sa smetwama u razvoju, upravo ovoj grupi je potrebna najve}a podr{ka.

„Prvo je javqawe na mejl, da su zainteresovani,

se re{i pitawe vode, da se dovede trofazna struja, treba da se renovira unutra sve i spoqa sve. Treba put normalan da se napravi. Tako da bi}e puno posla, ali upravo to je ono ~emu je ovaj ceo serijal posve}en.“

U GRADU SVA GODI[WA DOBA ISTA

U jednoj od objava, Mihailo je posebno istakao razliku izme|u urbanog i prirodnog `ivota:

„Uvek me nerviralo to {to su u gradu sva godi{wa doba nekako ista. Jedina razlika je da li }u upaliti radijator ili klimu. Sa druge strane, ki{a, sneg, sunce, vetar, sve ima neki svoj {mek i ~ar kada si u prirodi. U gradu mi je svejedno {ta se napoqu de{ava. I to je tu`no.“ Govore}i o ritmu `ivota, dodao je:

„Sve u prirodi ima neki svoj ritam. I mi mo`emo ili da se prilagodimo wemu ili da uzaludno poku{avamo da idemo protiv wega. „SVE NAM JE DOSTUPNO NA KLIK“

Mihailo se osvrnuo i na savremeni na~in `ivota, te istakao da ga upravo to

neki se jave telefonom pa ih uputimo na mejl, onda im po{aqemo prijavnu listu, oni popune, na osnovu prijavnog lista proverimo koliko se uklapa u na{e potrebe“, obja{wava Qubi{a Jovanovi}, zamenik direktora Centra za za{titu odoj~adi, dece i omladine.

JEDAN VOLONTER – JEDNO DETE Novi plan je da svaki volonter provodi vreme sa jednim detetom. Najmawe godinu dana, jednom nedeqno. Ideja je da deci, koja vide dnevno mnogo qudi, a zapravo nikome ne pripadaju, pomognu da stvore ose}aj qubavi i sigurnosti.

„Kada razmi{qamo o tome da bi svako dete trebalo da ima nekog svog, razmi{qamo o tome da bi upravo volonter trebalo da bude jedna od va`nih osoba u `ivotu na{e dece. Jedna od najprirodnijih stvari jeste da svako od nas ima potrebu za pripadawem, da nekom pripada, da ima nekog svog, tako da pored toga {to smo mi deci zamenska porodica, kada {irite mre`u podr{ke, a volonteri jesu vid mre`e podr{ke, ~inite sre}nijim `ivot svakog deteta“, ka`e Qubica Bzeni}, pedagog.

Samo pro{log meseca javilo se 60 volontera. Posao nije te`ak. Sem malo vremena podrazumeva – qubav, zagrqaj i podr{ku.

dodatno motivi{e na promenu: „Sve nam je dostupno na klik. Mnogo smo se olewili. Previ{e smo se u{u{kali u taj komfor. Ne `elim da `ivim u stanu i da mi je sve na klik. @elim da moram da se iscimam kako bih pregurao zimu. @elim da moram da se iscimam kako bih obezbedio te egzistencijalne stvari. Ho}u da proizvodim {to vi{e svoje hrane, a ne da sve kupujem u prodavnici.“

Dodao je i {ta ga posebno raduje: „Radujem se da zasadim vo}ku, ulo`im puno truda i da na kraju ubiram plodove svog rada. I figurativno i bukvalno.“

EKSPANZIJA PRATILACA:

OD 1.300 DO VI[E OD 108.000 Wegova pri~a nije pro{la nezapa`eno ni na dru{tvenim mre`ama. Mihailo je istakao da je svega mesec dana pre februara imao 1.300 pratilaca, da bi u februaru dostigao preko 80.000, dok sada, broji vi{e od 108.000.

Ovakav rast pratilaca prati i wegov stav o popularnosti: „U vremenu povr{nih vrednosti, pre-

punom qudi koji svesno jure slavu i popularnost, meni je ciq da budem sve suprotno tome. @elim da budem obi~an lik koji deli svoju pri~u u nadi da }e nekoga inspirisati. Nisam ovde da se pravim da sam ne{to {to nisam i da jurim pohvale i tap{awe po ramenu. Tu sam da podelim svoju pri~u, sirovu i realnu, i da se potrudim da kroz sam taj proces inspiri{em druge, ali i da ja sam napredujem i rastem kao osoba.“

PODR[KA, ALI I KRITIKE

I dok mnogi podr`avaju wegov potez, pojedini komentari otvaraju i druga~iji ugao: „Sad }u ispasti hejter, ali realno mi je ~udno kako se ovakav tip pri~a forsira… Danas se niko nije vratio na selo jer je `ivot tamo lak{i.“ „Ko je istinski sre}an na selu, taj nema nikakvu potrebu za Jutjubom, TikTokom ili Instagramom.“ „Stvara se fama kao da je neko napravio ~udo {to je oti{ao da `ivi na selu.“

Пише: Бранислав Станковић

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

DU[A LI^ANA - SPLET DINARSKIH OSOBINA:

Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije

i starinom su se prezivali Dragani}

Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani}. Po nekim Teslinim biografima prezime Tesla dobio je deo grane Dragani}a zato {to su skoro svi weni pripadnici imali isturene predwe zube koji su svojim polo`ajem i oblikom podse}ali na tesarsku alatku. Nama se ~ini malo verovatnim da to ima veze sa izgledom wihovih zuba ve} nam deluje verovatnije da se neko od Dragani}a bavio tesarskim zanatom pa je tako i dobio prezime Tesla po alatki kojom se obavqa tesarski zanat. Jer kao {to se zna ima dosta kraji{kih familija koje su dobile prezime po raznim alatkama, predmetima i zanimawima, kao {to su prezimena Drqa~a, Motika, Torbica, Derikrava, Tojaga, No`ini}, Tojagi}...

Rodoslovna tabla plemena Budisavqevi}a, koju je sa~inio Aleksandar Leko Budisavqevi}

U Liku su se naselili krajem XVII po~etkom XVIII veka. Tokom kretawa prema Lici jedno vreme zadr`ali su se u Staroj Hercegovini, pa je to verovatno razlog {to pojedini autori navode Hercegovinu kao prvobitni zavi~aj porodice Tesla.

U tim krajevima srpskog i pravoslavnog `ivqa bilo je i ranije. Svedoci tog prisustva, jo{ od sredweg veka, i pre Kosovskog boja, su srpski manastiri. Krupu u severnoj Dalmaciji sagradio je kraq Stefan Uro{ II Milutin 1317. godine. Sestra cara Du{ana, princeza Jelena, podigla je manastir Krku, kao svoju zadu`binu, 1350. godine. Dok je ktitor manastira Dragovi}, podignutog 1395, srpski kraq Tvrtko I Kotromani}. Nakon 1459. godine, i pada srpske Despotovine pod tursku vlast, nastupi}e stra{an turski teror. O tom vremenu kad su `ivi zavideli mrtvima najupe~atqivije govori zapis: „... kad je kakav stari kalu|er pustiwak jednom godi{we izlazio na planinu da prekrsti na sve ~etiri strane i blagoslovi: [to je ro|eno, neka va`i da je

kr{teno, {to se sastalo, da je ven~ano, a {to se upokojilo, da je opojano”. Sklawaju}i se od turskih nepo~instava deo srpskog naroda uputi}e se ka krajevima gde su ih ~ekali manastiri Kupa i Krka. Me|u wima bili su i preci Nikole Tesle. Aleksandar Leko Budisavqevi}, Teslin ro|ak po majci, u svom je delu „Pleme Budisavqevi}a u Gorwoj krajini“, objavqenom u Novom Sadu 1890. godine, opisao doseqavawe svojih predaka u Liku. Na sli~an na~in i sli~nim putem u Krajinu su do{li i drugi doseqenici, pa i Tesle. Po wegovom svedo~anstvu, tri brata Budisavqevi}a: Budi{a, Juri{a i Pilip krenuli su iz Pe}ana kraj Prizrena put Zete i Dukqe, u oblasti kojima tada gospodare Crnojevi}i. Kretali su se uz Drim, na \akovicu i De~ane prate}i Bistricu, i tako sve do Vasojevi}a i Tare. Jedno vreme su se zadr`ali u slivu Mora~e, odakle su preko Bile}a i Qubiwa stigli u Dalmaciju gde ih je zatekao pad Hercegovine 1482. godine. Sklawaju}i se iz Dalmacije od agresivnog pokatoli~avawa, od strane Mleta~ke republike, sti}i }e u

Liku i Krbavu gde im je garantovana sloboda ispovedawa pravoslavqa i osloba|awe od poreza uz obavezu da brane zemqu od turskih upada. Bili su pod direktnom komandom vojnih vlasti sewske kapetanije i daleko od bilo kakvih obaveza prema lokalnoj vlasteli. Juri{a je ostao u Sewu dok su Pilip i Budi{a pre{li Velebit. U novom kraju od Pilipa su nastali Pilipovi}i, koji su se kasnije preimenovali u Filipovi}e, od Juri{e Juri{i}i, a od Budi{e Budaci, i Budisavqevi}i koji su jedini ostali pravoslavni. Ne bi nas iznenadilo ako bismo podrobnijim istra`ivawem otkrili da upravo od ovih Budaka poreklo vodi i poznati usta{ki ideolog Mile Budak. Krajem XVII veka, nakon definitivnog povla~ewa Turaka iz tih oblasti, potomci Budi{inog sina Radomira, To{o i Male{, naseli{e jedno mesto i dado{e mu ime Pe}ani, po imenu mesta odakle su krenuli wihovi preci iz okoline Prizrena. Odatle se vi{e nisu selili. Potomci drugog To{inog sina Mijata (praunuk i ~ukununuk) bili su general Bude Budisavqevi} i wegov sin Aleksandar Leko Budisavqevi}.

LI^ANI - POBO@NI HAJDUCI

Jovan Cviji} u kwizi „Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe” o Li~anima pi{e: Voleli su dvoboje i nisu se pla{ili ~asne smrti. Hajduci su bili za{tita protiv turskih i doma}ih pakosnika. Bilo je i hajdu~ica. Surovi prema nasilnicima, oni su ipak bili vrlo pobo`ni: ~esto su u kundaku od pu{ke nosili kost nekoga sveca, da im ne mogne nauditi nasilni~ko zrno; mnogi nisu sedali za jelo dok ne o~itaju O~ena{; na polasku sa dani{ta okretali su se prema istoku i molili Bogu.

Najboqi poznavalac Balkanskog poluostrva Jovan Cviji}, pi{u}i o Teslinom zavi~aju, o Lici i Li~anima ka`e:

„Po{to se staro stanovni{tvo pred turskom najezdom iselilo u panonsku Hrvatsku i u Krawsku, po~elo je u XVI veku novo naseqavawe. Ono je nastavqeno i za vreme turske vladavine (begovi su naselili kmetove, naro~ito pravoslavne Srbe iz Bosne) do 1689. godine, a nije prestalo ni kasnije, za vreme austrijske vladavine u Lici. Ovi su dinarski qudi doneli u Liku naj~istiji {tokavski dijalekat. Zato nije ~udo {to se ovde, vi{e no igde u Hrvatskoj, ~uje onaj na{ zvu~ni dinarski jezik, bogat re~ima i frazama, i {to se nai|e na pri~ala i ro|ene pripoveda~e. (...) U Lici nema drugih predawa osim onih o Kosovu, o Kraqevi}u Marku i o Nemawi}ima, koje je donelo dinarsko stanovni{tvo. (...) Du{a Li~ana je splet dinarskih osobina (...). Kod wih se nailazi na erske psihi~ke nijanse. Kao kod dinarskih qudi, ove su osobine pretrpele promene za vreme turske uprave. Ali je na wih od velikog uticaja bilo osnivawe Vojne granice, i ono je u~inilo da su Li~ani dobili neke gotovo nove psihi~ke osobine. (...) Nikola Tesla je pro~itao sva dela, koja mu je Jovan Cviji} slao u Ameriku sa posvetom.

l U slede}em broju:

Preci Nikole Tesle bili su ugledni qudi, uglavnom oficiri i sve{tenici

1807. - Austrijska vojska savladala je Ticanovu bunu, ustanak sremskih seqaka, koji je po~eo 3. aprila pod vo|stvom Teodora Avramovi}a Ticana. U pobuni je u~estvovalo 15.000 seqaka iz 45 sela. Tican je uhva}en i pogubqen krajem 1807. godine.

1821. - U Parizu je ro|en jedan od najve}ih francuskih pesnika 19. veka [arl Bodler. Wegovu, jedinu za `ivota objavqenu zbirku pesama „Cve}e zla”, mnogi kwi`evni kriti~ari smatraju najve}im lirskim delom 19. veka.

1865. - Zavr{en je ~etvorogodi{wi gra|anski rat u SAD nakon {to se general konfederalnih snaga Robert Li predao komandantu armije Unije Julisizu Grantu. U ratu je poginulo vi{e od 600.000 qudi.

1926. - Ro|en je Hju Hefner, ameri~ki publicista, izdava~ magazina „Plejboj” koji je pokrenuo u decembru 1953. sa tada nepoznatom Merlin Monro nagom na naslovnoj strani.

1928. - U Turskoj, nakon reformi Kemala Ataturka, islam je prestao da bude dr`avna religija.

1940. - Nema~ke trupe napale su Dansku i Norve{ku u Drugom svetskom ratu.

1969. - Francusko-britanski supersoni~ni putni~ki avion „Konkord” obavio je prvi let, od Bristola do Ferforda u Engleskoj.

1977. - Komunisti~ka partija [panije legalizovana je nakon 38 godina zabrane delovawa u vreme Frankovog re`ima.

1991. - Gruzija je proglasila nezavisnost od SSSR-a.

1998. - U pani~noj jurwavi islamskih hodo~asnika u Saudijskoj Arabiji poginulo je 119 vernika iz vi{e zemaqa.

2003. - Ameri~ke snage su u{le u centar Bagdada i preuzele kontrolu nad glavnim gradom Iraka.

2005. - Britanski princ ^arls i Kamila Parker Bouls ven~ali su se u Gildholu u Vindzoru. Ovo je prvi put da jedan naslednik britanske krune sklapa civilni brak. Kamila je udajom postala weno viso~anstvo vojvotkiwa od Kornvola.

2011. - Umro je ameri~ki filmski rediteq i producent Sidni Lamet autor vi{e od 40 filmova, od kojih su najpoznatiji Dvanaest gnevnih qudi, Pasje popodne i Mre`a, Ubistvo u Orijent ekspresu, Serpiko, Dugo putovawe u no}.

2014. - Umrla je poznata kwi`evnica i ~lanica Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Svetlana Velmar Jankovi}, dobitnica brojnih nagrada za kwi`evnost (Kwiga za Marka, Lagum, Bezdno, Vra~ar).

2017. - U dva odvojena samoubila~ka bomba{ka napada na hri{}anske crkve u Egiptu poginulo je 45 qudi, a oko 100 je povre|eno. (1)

Beograda i Narodne biblioteke Srbije!

Narodna biblioteka Srbije nastala je u Kragujevcu 12. jula 1838, u okvirima Ministarstva prosvete, da bi po~etkom naredne godine bila preseqena u Beograd.

U drugoj polovini 19. i po~etkom 20. veka na wenom ~elu nalazile su se neke od najzna~ajnijih li~nosti iz kulture i nauke poput \ure Dani~i}a, Janka [afarika, Stojana Novakovi}a, Jovana Bo{kovi}a, Ni}ifora (Du~i}a), Milana \. Mili}evi}a, Stojana Proti}a...

Godine 1903. za upravnika je imenovan istori~ar i akademik Jovan N. Tomi}, koji se na tom mestu zadr`ao du`e od bilo koga pre i posle wega – ukupno 24 godine.

ISTORIJA U DRVENIM SANDUCIMA

Nakon {to je austrougarski poslanik baron Fon Gizl predao ultimatum austrougarske vlade, ministar prosvete Qubomir Jovanovi} ve} sutradan je nalo`io Jovanu N. Tomi}u da najvrednije rukopise i stare {tampane kwige izdvoji i na prestoni~koj `elezni~koj stanici preda predstavnicima Ministarstva inostranih dela. Najdragocenija gra|a upakovana je u dva drvena sanduka i istog dana utovarena u vagon br. 6639, u okviru posebne `elezni~ke kompozicije. Veruje se da je krajwa destinacija bio Kru{evac.

Tokom leta iste godine do{lo je do delimi~nog stradawa fondova Narodne biblioteke Srbije jer je neprijateqska artiqerija vi{e puta pogodila Kapetan Mi{ino zdawe, u kojem se ona nalazila. Ministarstvo je naredilo hitnu evakuaciju zbirki na vi{e lokacija. Krajem 1914. i po~etkom 1915. delovi zbirki preneti su u Ni{, Skopqe, Kosovsku Mitrovicu i Pe}.

Prve poratne godine zatekle su nacionalnu biblioteku u te{kom stawu. Primarni zadatak odnosio se na povra}aj opqa~kanih zbirki. U Narodnoj biblioteci Bugarske u Sofiji na|en je deo kwiga i ~asopisa opqa~kanih iz srpske Narodne biblioteke.

Upravnik Tomi} ulagao je napor da obezbedi odgovaraju}i prostor budu}i da su predratne prostorije Narodne biblioteke Srbije u Kapetan Mi{inom zdawu bile tako o{te}ene da se nisu mogle koristiti. Nacionalna biblioteka je tek 1921. dobila svoj prvi dom na beogradskom Kosan~i}evom vencu.

[esti april od sudbonosnog je zna~aja za srpsku nacionalnu biblioteku i kulturu u celini.

Tog 6. aprila 1921. upravnik Narodne biblioteke Srbije uputio je inicijativu ministru prosvete Svetozaru Pribi}evi}u da se za potrebe wenog sme{taja otkupi zdawe u Kosan~i}evom vencu broj 12, {to je i u~iweno.

Nakon {to su okon~ani vi{egodi{wi poslovi prilago|avawa objekta specifi~nim bibliote~kim potrebama, prenosa i sre|ivawa zbirki, Narodna biblioteka Srbije otvorena je za javnost 1925. Problem ~uvawa najdragocenijih zbirki dobijao je na va`nosti. Tek 1938. obezbe|eno je 120 limenih sanduka kako bi se, u izostanku odgovaraju}eg trezora, najvrednija gra|a makar delimi~no osigurala od mogu}ih o{te}ewa. Posledice nedovoqnih aktivnosti u smislu uspostavqawa trezora sa sigurnosnim elementima ili dislociranog depoa na (tajnoj) lokaciji u punoj meri pokazale su se kad je 6. i 7. aprila 1941. godine do{lo do potpunog uni{tewa zdawa Narodne biblioteke.

Uprkos svim te{ko}ama ustanova je vr{ila prijem dobara. Narodna biblioteka Srbije istovremeno je drugim ustanovama ustupala delove ili ~itave zbirke. Ova praksa pokazala se dragocenom imaju-

}i u vidu weno stradawe, do koga je do{lo 6. aprila 1941. NA[A KOBNA GRE[KA Po~etak agonije nastupio je 1939, kad je bilo sasvim izvesno da je Jugoslavija slede}a na meti napada nacisti~ke Nema~ke i wenih saveznica.

Nakon serije sastanaka odr`anih u resornom ministarstvu odlu~eno je da se prioritetno evakui{u dragocenosti Narodne biblioteke Srbije. Za tajnu lokaciju odre|en je manastir Blagove{tewe u Ov~arsko-kablarskoj klisuri.

Ali kasnije se odustalo od evakuacije, pa je doneta odluka da se u Beogradu obezbedi skloni{te za kulturno blago pohraweno u centralnim ustanovama kulture. U februaru 1941. odlu~eno je da se skloni{te obezbedi u lagumima ispod Ta{majdana. Ono je trebalo da bude u vidu tunela s ograncima kako bi svaka ustanova imala zaseban deo.

Na`alost, bilo je prekasno.

Posle pu~a izvedenog izme|u 26. i 27. marta 1941. godine upravnik Ili} obave{ten je da do evakuacije ustanove treba da do|e ~im budu primqene instrukcije od Ministarskog saveta.

Istog dana Adolf Hitler odr`ao je niz sastanaka s najbli`im politi~kim saradnicima i vojnim zapovednicima. Vest o pu~u saop{tena mu je rano tog jutra. Pobesneo je. Govorio je kako je bio izdan od Srba na najperfidniji na~in. Odlu~io je da „smrvi Jugoslaviju“. Brzina je bila od su{tinske va`nosti. Napad je bilo va`no izvr{iti „nemilosrdnom o{trinom u muwevitoj operaciji“.

Predvi|eno je da operacija po~ne u ranim jutarwim satima u nedequ 6. aprila 1941. godine. Na vojnim mapama kao jedan od ciqeva koje je trebalo uni{titi bila je i zgrada Narodne biblioteke Srbije.

Najve}e dragocenosti bile su zapakovane u 60 limenih sanduka. Kona~no, u ve~erwim satima 31. marta stigao je akt s instrukcijama za evakuaciju s rokom za 10. april.

Upravnik Ili} obavestio je 1. aprila ministarstvo da su dragocenosti spremne za evakuaciju.

Tokom istog dana javqeno je da je evakuacija dragocenosti u manastir Blagove{tewe u Ov~arsko-kablarskoj klisuri planirana za kasne ve~erwe sate 3. aprila ili jutro narednog dana.

Rano ujutro 3. aprila do{lo je do iznenadnog preokreta. Upravnici najzna~ajnijih ustanova kulture pozvani su na hitan sastanak kod ministra Milo{a Trifunovi}a, koji je kratko saop{tio da se odustalo od evakuacije dragocenosti, te da sve treba da ostane na svom mestu. „Ministar vojske ne mo`e da da nijedna kola, nijedan vagon. Sve mora da ostane ovde. Upravnik je bez odlagawa oti{ao do nacionalne kwi`nice kako bi tokom ~itave no}i bilo vr{eno preno{ewe sanduka s najve}im dragocenostima u suteren zdawa.

Po{to je bila prekinuta svaka veza s ministarstvom, upravnik Ili} je re{io da preduzme ne{to ne bi li spasao ono najdragocenije. U subotu 5. aprila oko 21 sat obave{ten je da su vojne vlasti odobrile anga`ovawe dva kamiona i deset vojnika kako bi u nedequ 6. aprila u 10 sati pre podne dragocenosti bile prenete do `elezni~ke stanice i ukrcane u posebnu vojnu `elezni~ku kompoziciju koja je trebalo da napusti prestonicu sutradan ujutro.

NAPAD UZ MUZIKU

Nedeqa 6. april… Vladala je potpuna neizvesnost. Prisutne je obuzimao ose}aj bespomo}nosti. Neprijateqska vojna operacija trebalo je da po~ne u nedequ 6. aprila, u pet sati i dvadeset minuta ujutro. Bilo je predvi|eno da u woj u~estvuju ukupno 2.144 neprijateqska ratna aviona.

Napetost u nacisti~kom Ministarstvu propagande i vladinim slu`bama bila je grozni~ava. Gebels je, uz Hitlerovo odobrewe, osmislio zvu~ni zapis koji bi putem radio-talasa ozna~io po~etak zdru`enog napada na Jugoslaviju. Muzi~ki zapis bio je uzet iz uvoda ,“Mar{a princa Eugena“ austrijskog kompozitora Andreasa Leonarda. Bilo je pet sati i dvadeset minuta.

Napad na Kraqevinu Jugoslaviju je po~eo. Dan tragedije osvanuo je vedar i prohladan. Ve} oko {est sati i 20 minuta ujutro upravnik i deo zaposlenih bili su u Narodnoj biblioteci Srbije. Trebalo je da dva kamiona i vojnici pristignu oko 10 sati kako bi dragocenosti prevezli do `elezni~ke stanice. Umesto vojnika i kamiona nad glavnim gradom za~uli su se zvuci vi{e stotina neprijateqskih lova~kih aviona i bombardera.

Po~elo je vi{ednevno bombardovawe Beograda.

Bio je to po~etak nemilosrdnog uni{tavawa stare evropske prestonice i ~itavog jugoslovenskog kraqevstva. Po~eo je rat.

Prvi vazdu{ni napad na Beograd trajao je od oko {est sati i 50 minuta do oko devet sati.

Tek u tre}em vazdu{nom naletu, do koga je do{lo izme|u 15 sati i 30 minuta i 18 sati istog dana, bombardovan je Kosan~i}ev venac. Neprijateqski avioni doletali su iz pravca Velikog ratnog ostrva i

tom prilikom zapaqivim projektilima zasuli ~itav kvart.

U tom naletu, oko 15 sati i 30 minuta, zapaqivom granatom pogo|eno je zdawe Narodne biblioteke Srbije. Projektil kojim je pogo|ena zgrada dejstvovao je tako {to kad zrno udari u kakav predmet ili zemqu, u wegovoj unutra{wosti zapali se smesa stvaraju}i temperaturu od 1.300 stepeni Celzijusa i pale}i svaki materijal na udaqenosti od jednog do dva metra. Par~i}i projektila rasprskavaju se na udaqenosti izme|u 10 i 15 metara i nastavqaju da pale sve oko sebe. Time se posti`e mnogo ve}i prostor obuhva}en razornim po`arom. Gasilo se iskqu~ivo peskom, a ne vodom.

ZLO^IN BEZ KAZNE

Biblioteka je pogo|ena jednom zapaqivom bombom, najvi{e dvema koje su pro{le kroz krov u zadwem delu zgrade. Vatra je dugo tiwala pod krovom. Projektile je bilo mogu}e neutralisati ako se zatrpaju peskom koji je blagovremeno dopremqen u Narodnu biblioteku Srbije, ali, na`alost, u tim dramati~nim trenucima nije bilo nikoga ko bi to u~inio. Razaraju}i po`ar rasplamsao se 6. aprila oko 18 sati. Budu}i da tokom tog, kao i svih narednih dana, niko nije pristupio wegovom ga{ewu, on je u potpunosti utihnuo tek 9. aprila.

Motivi za uni{tewe Narodne biblioteke Srbije mogu se, pre svega, tra`iti u samoj ideologiji nacisti~ke Nema~ke. U skladu s tim, kulturna ba{tina bivala je pqa~kana i najve}im delom svesno i planski uni{tavana. Nakon sloma nacisti~ke Nema~ke, general-pukovnik Aleksander Ler predao se britanskim trupama koje su ga izru~ile vlastima dr`ave na ~ijoj je teritoriji po~inio najve}e ratne zlo~ine. Tokom svedo~ewa koje je dao oficirima Narodno-oslobodila~ke vojske Jugoslavije po~etkom maja 1945. godine u mestu Kupinecu kod Zagreba Ler je naglasio da mu je li~no Hitler izdao nare|ewe da se Beograd razru{i. „U prvom naletu trebalo je da sru{imo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono {to je za nas vojni~ki bilo interesantno“, kazao je tom prilikom Ler. Na pitawe jugoslovenskih oficira za{to ba{ Narodnu biblioteku, on je odgovorio: „Zato {to je u toj ustanovi sa~uvano ono {to je vekovima ~inilo kulturni identitet tog naroda.“

Tom izjavom otklowena je sumwa u motive vrha nacisti~ke Nema~ke za uni{tewe srpske nacionalne biblioteke. Odgovornost politi~kog i vojnog vrha Nema~ke za uni{tewe nacionalnog fonda primarna je i nesumwiva. Usled propusta jugoslovenskih vojno-sudskih vlasti Aleksander Ler nije bio optu`en, niti osu|en zbog uni{tavawa Narodne biblioteke. Iako do danas niko nije odgovarao za ovaj nesumwivi ratni zlo~in istorijski izvori jasno ukazuju na odgovorne. Aleksander Ler je zbog u~iwenih drugih ratnih zlo~ina osu|en na smrtnu kaznu, koja je izvr{ena 27. februara 1947. u Beogradu.

„Mesec je braon”

Danas svet ponovo gleda ka Mesecu, dok misija Artemis II ulazi u najva`niju fazu, istorijski prelet iza wegove tamne strane. Prema podacima NASA, ovo je trenutak u kojem }e ~ove~anstvo dosti}i najve}u udaqenost od Zemqe ikada zabele`enu u svemiru.

Poseban fokus bi}e na dramati~nom prolasku iza Meseca, kada }e komunikacija sa astrona-

Misije Apolo sletale su na sli~na podru~ja blizu lunarnog ekvatora na bli`oj strani Meseca, gde je teren bio ravan i astronauti su mogli da ostanu u dometu komunikacionih satelita.

POSADA MISIJE ARTEMIS II VE] VIDI „NEVEROVATNE KARAKTERISTIKE”

NASA astronaut Rid Vajzmen i astronaut Kanadske svemirske agencije Xeremi Hansen stacionirani su pored prozora letelice Orion sa kamerama i ve} prave fotografije kako bi zapo~eli prelet oko Meseca.

utima biti potpuno prekinuta na oko 40 minuta, {to predstavqa jedan od najnapetijih segmenata cele misije.

KRISTINA KOH, PRVA @ENA KOJA PUTUJE KA MESECU

Misija Artemis II predstavqa jedan od najva`nijih trenutaka u modernoj istoriji svemirskih istra`ivawa, a razlikuje se od prethodnih je prvi put deo posade ~ini `ena, Kristina Koh.

Ameri~ka astronautkiwa Kristina Koh, postala je prva `ena koja je krenula na put ka Mesecu, kao ~lan istorijske misije Artemis II IZBLIZA, MESEC IZGLEDA BRAON, KA@U ASTRONAUTI

Sa na{e perspektive na Zemqi, Mesec se pojavquje u nijansama bele i sive, ali astronauti misije Artemis II vide ga druga~ije kako Mesec kroz prozore Orion letelice postaje sve ve}i.

„Ne{to {to sam upravo ~ula od tima pored prozora je: [to vi{e gledam Mesec, to vi{e izgleda braon”, rekla je NASA astronautkiwa Kristina Koh.

NASA astronaut Rid Vajzmen i astronaut Kanadske svemirske agencije Xeremi Hansen iznosili su svoja zapa`awa, ukqu~uju}i jednu karakteristiku koju nazivaju „otisak ruke”, o kojoj nau~ni tim kasnije jedva ~eka da ~uje vi{e.

ASTRONAUTI BI MOGLI

DA UGLEDAJU MESTA

SLETAWA APOLA

Tokom preleta, posada misije Artemis II trebalo bi da mo`e da uo~i mesta sletawa misija Apolo 12 i Apolo 14, obe na bli`oj strani Meseca.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Jasno postavite granice i rasteretite se obaveza koje vas gu{e. Okru`ewe }e od vas tra`iti brze odluke, ali je kqu~ u tome da prvo razjasnite {ta zaista `elite da zadr`ite u svom `ivotu. U qubavi dolazi test iskrenosti - ili ula`ete vi{e truda ili pu{tate da se ne{to zavr{i bez drame. Slobodni privla~e osobe koje ih cene zbog direktnosti. Na poslu su mogu}i nagli zaokreti.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ova nedeqa donosi poja~anu intuiciju i potrebu da smirite unutra{wu nesigurnost. Bi}ete izme|u `eqe da se povu~ete i potrebe da preuzmete odgovornost, posebno prema porodici i poslu. U qubavi se skida veo idealizacije, jasnije vidite ko vam zaista odgovara. Slobodni mogu da obnove kontakt sa nekim ko se ranije povukao. Na poslu izbegavajte da budete rame za plakawe svima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ova nedeqa vas izvla~i iz samo}e i vra}a u dru{tvene tokove, ~ak i ako vam se u po~etku ne ide nigde. Bi}ete emotivno promenqivi, ali ako tu energiju usmerite u kreativnost, dobijate konkretne rezultate ili dodatnu zaradu. U qubavi se tra`i poverewe - mawe kontrole, vi{e spontanosti. Na poslu dolazi trenutak da ka`ete „ne” zadacima koji nisu va{a odgovornost.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

NASA astronautkiwa Kristina Koh deli wihova zapa`awa.

„Prime}ujemo da Mesec i daqe postaje primetno ve}i kako se pribli`avamo, ~ak i kada ga kontinuirano posmatrate. Trenutno zapravo mo`emo videti i Mesec i Zemqu u isto vreme. Zanimqivo je jer Zemqa izgleda mnogo svetlije”, dodala je Koh.

Tokom misije Apolo 17, posledwe misije sa qudskom posadom koja je sletela na povr{inu Meseca 1972. godine, NASA astronaut i geolog Harison [mit uo~io je naranxasto tlo i prikupio uzorak.

Kada su se vratili u orbitu, posada Apola 17 videla je istu naranxastu nijansu na povr{ini Meseca, {to je kasnije pokazalo da su vulkanski procesi na Mesecu trajali du`e nego {to se o~ekivalo, rekla je dr Kelsi Jang, zadu`ena za Nau~nu misiju u NASA-i.

Iako posada misije Artemis II ne}e sleteti na Mesec, wihova zapa`awa razlika u bojama mogla bi da pru`e dodatna saznawa o poreklu i sastavu Meseca, kao i o tome za{to se wegova bli`a i daqa strana toliko razlikuju.

ASTRONAUTKIWA:

„NEVEROVATNO JE VIDETI

OVU STRANU MESECA” Nakon brifinga za pripremu preleta oko Meseca sa dr Kelsi Jang, koja je zadu`ena za Nau~nu misiju u NASA-i, posada je izrazila zahvalnost Jang i celokupnom nau~nom timu koji je mesecima pomagao u obuci astronauta uo~i ovog velikog trenutka misije.

„Neverovatno je videti ovu stranu Meseca”, dodala je NASA astronautkiwa Kristina Koh. Posada je tako|e dodala da je ono {to su do sada videli golim okom „zaista impresivno” i da jedva ~ekaju prizore koji slede.

Odnosi sa qudima dobijaju neo~ekivane obrte, a vi shvatate ko vam je zaista saveznik. Javi}e se potreba da prekinete neke stare obrasce pona{awa, ali vodite ra~una da ne sru{ite i ono {to vam i daqe koristi. U qubavi se tra`e novi na~ini povezivawa - zajedni~ki planovi ili konkretni dogovori. Slobodni mogu da upoznaju nekoga ko dolazi iz druga~ijeg okru`ewa ili generacije.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Pre planirawa velikih poteza prvo u~vrstite ono {to ve} imate. Bi}ete nestrpqivi, ali najboqi rezultati dolaze tamo gde ste ve} ulo`ili energiju ranije. U qubavi preterana odlu~nost mo`e da deluje kao pritisak - partneru je sada va`nija va{a pouzdanost nego velika obe}awa. Slobodni privla~e osobe koje ih posmatraju iz senke, kroz posao ili javne nastupe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ova nedeqa donosi vi{e izbora nego {to vam je prijatno. Komunikacija je intenzivna, ali je va`no da razlikujete korisne informacije od nepotrebnih. U qubavi tra`ite vi{e prostora i slobode u svakodnevici, {to partner mo`e pogre{no da protuma~i. Slobodne Device mogu da primete osobu koja im ve} du`e vreme diskretno pokazuje pa`wu. Obratite pa`wu na kvalitet sna.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nedeqni horoskop nagla{ava va{u harizmu i sposobnost da uti~ete na druge, ali i opasnost da preuzmete previ{e na sebe. Bi}ete u centru de{avawa i lako }ete dobijati podr{ku, sve dok ne pre|ete granicu i ne stavite sebe na prvo mesto po svaku cenu. U qubavi partner tra`i stabilnost, a ne dramu. Slobodne Vage mogu da upoznaju osobu sa sna`nom privla~no{}u.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Va{a istrajnost daje rezultate, ali ako budete tra`ili brza priznawa, mo`ete samo da se iznervirate. Situacije u domu i porodici tra`e vi{e fleksibilnosti nego {to ste navikli da pru`ite. U qubavi je va`no da malo popustite kontrolu i dozvolite partneru da i on povu~e potez. Slobodne [korpije mogu da primete osobu koja je dugo „u pozadini”, ali stalno prisutna.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Suo~ite se sa svojim o~ekivawima od drugih i uskladite ih sa realno{}u. Informacije i vesti koje sti`u po~etkom nedeqe mogu da vas nateraju da brzo reagujete. U qubavi prestajete da tra`ite mane i dopu{tate sebi da budete opu{teni. Slobodni imaju {ansu za poznanstvo preko prijateqa, kra}eg puta ili spontanog izlaska. Na poslu va{ detaqan pristup privla~i dodatne zadatke.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Bi}ete podeqeni izme|u `eqe da svima udovoqite i potrebe da sa~uvate svoje resurse, ali se isplati da ovaj put izaberete sebe. U qubavi dolazi do izjedna~avawa, vi{e ne prihvatate da stalno vi smirujete situaciju. Slobodni mogu da upoznaju nekoga preko posla, va`no je da od po~etka jasno postave pravila. Na poslu vas ~ekaju situacije gde treba da smirite tenziju u timu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Emocije su intenzivne, ali vam daju snagu za promene. Lak{e prepoznajete skrivene motive qudi oko vas, pa je va`no da to znawe iskoristite da za{titite sebe, a ne da ulazite u rasprave. U qubavi nesvesno testirate partnera, zato povedite ra~una da ne preterate. Slobodne Vodolije bi trebalo da izbegavaju povr{ne veze. Na poslu mo`ete da spre~ite {tetu ili lo{ dogovor.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Imate fokus na `equ za promenom okru`ewa i izlazak iz rutine, ali obaveze vas stalno vra}aju na zemqu. Bi}ete puni entuzijazma i ideja, ali je va`no da ih pove`ete sa realnim rokovima i obavezama. U qubavi dolazi potreba da pro{irite granice kroz putovawa, nove zajedni~ke aktivnosti ili iskren razgovor. Slobodne Ribe mogu da upoznaju osobu na mestu gde ranije nisu zalazile.

Za{to svemirske misije poput ”Artemis II”

dobijaju

imena po mitologiji

Nazivi svemirskih misija nisu slu~ajni, ve} se biraju po zna~ewima koja nose. U ruskoj kosmonautici imena programa i letelica kao {to su „Sojuz”, „Luna” i „Progres” predstavqaju stabilnost, istra`ivawe i nau~ni napredak, dok u Americi „Artemis” povezuje pro{lost i mitologiju - ali odakle inspiracije za sva ta simboli~na imena?

Ciq nove misije „Artemis II” je da jo{ vi{e pribli`i ~ove~anstvo Mesecu, prvi put nakon {to je legendarni Apolo program zavr{en jo{ 1972. godine. Ovaj povratak na Mesec nije samo simboli~an, ve} predstavqa i uvod u novu eru istra`ivawa svemira, koja ukqu~uje dugoro~no prisustvo qudi izvan Zemqe i pripremu za budu}e misije ka Marsu. Izbora imena nije slu~ajan - u starogr~koj mitologiji, Artemida (u rimskoj mitologiji se naziva Dijana) je bogiwa lova, divqih `ivotiwa, prirode i poro|aja. Prema predawu, }erka je vrhovnog boga Zevsa i Titanice Leto, kao i sestra bliznakiwa Apolona. Ro|ena je na ostrvu Delos, a u umetnosti se naj~e{}e prikazuje kao mlada lovkiwa sa lukom i strelama, u pratwi srne. Vremenom je sve vi{e povezivana sa Mesecom, delimi~no kroz poistove} ivawe sa bogiwom Selena - upravo ta veza sa Mese-

com dala je dodatnu te`inu izboru imena za savremeni svemirski program. Jo{ jedan va`an razlog le`i u simbolici porodi~nih veza: Artemida je sestra Apolona, po kome je nazvan prethodni ameri~ki lunarni program. Ovim izborom, NASA jasno pravi most izme|u pro{losti i budu}nosti - od prvih koraka na Mesecu do novih, slo`enijih misija koje tek slede. Za razliku od programa Apolo, koji je bio fokusiran na kratkotrajne misije, Artemis ima za ciq odr`ivo prisustvo, ukqu~uju}i izgradwu lunarnih baza i razvoj tehnologija za du`e boravke u svemiru.

Nisu sve masti lo{e – neke zapravo ~uvaju zdravqe srca i daju energiju

Masti su jednako va`ne kao proteini i ugqeni hidrati jer snabdevaju telo energijom.

Kada je re~ o ishrani, masti ~esto imaju lo{u reputaciju. Deo toga je opravdan jer odre|ene vrste masti – kao i supstance sli~ne mastima, poput holesterola – mogu imati ulogu u kardiovaskularnim bolestima, dijabetesu, kanceru i gojaznosti.

Ipak, nisu sve masti iste. Neke su zdravije od drugih i ~ak mogu doprineti dobrom zdravqu. Razumevawe razlika mo`e vam pomo}i da odlu~ite koje masti treba izbegavati, a koje konzumirati umereno. Istra`ivawa o prehrambenim mastima i daqe se razvijaju, ali neke ~iwenice su jasne.

Prehrambene masti, poznate i kao masne kiseline, nalaze se u hrani biqnog i `ivotiwskog porekla. Neke su povezane s negativnim uticajem na zdravqe srca, dok je za druge utvr|eno da imaju zna~ajne koristi.

Masti su jednako va`ne kao proteini i ugqeni hidrati jer snabdevaju telo energijom. Tako|e, pojedine telesne funkcije zavise od prisustva masti – na primer, neki vitamini mogu se apsorbovati samo uz wihovu pomo}.

Me|utim, prekomeran unos ka-

POSNI RECEPT

POSNI RESTOVANI KROMPIR SA

CRNIM LUKOM

POTREBNO JE:

n 1 kg krompira, n 2 glavice crnog luka, n 3 ka{ike uqa, n so i biber po ukusu, n ka{i~ica aleve paprike, n sve`e za~insko biqe (per{un ili miro|ija) za dekoraciju.

PRIPREMA:

Krompir ogulite i iseckajte na tanke kolutove ili kockice.

U velikoj tigawu, zagrejte uqe na sredwoj vatri. Dodajte krompir i pr`ite ga dok ne dobije zlatno-sme|u boju, oko 20-25 minuta, povremeno me{aju}i da se ravnomerno ispr`i.

Dok se krompir pr`i, oqu{tite crni luk i isecite ga na tanke polumesece.

Kada krompir po~ne da dobija boju, dodajte crni luk i nastavite da pr`ite dok luk ne postane mekan i karamelizovan, oko 10 minuta.

Posolite i pobiberite po ukusu, dodajte alevu papriku i dobro prome{ajte.

Poslu`ite toplo, ukra{eno sve`im za~inskim biqem po `eqi.

lorija iz bilo koje vrste masti mo`e dovesti do gojewa. Hrana i uqa sadr`e me{avinu masnih kiselina, ali dominantna vrsta odre|uje da li je neka namirnica zdravija ili mawe zdrava.

KOJE SU MAWE

ZDRAVE MASTI?

Dve vrste masti – zasi}ene i trans masti – smatraju se potencijalno {tetnima za zdravqe. Ve}ina namirnica koje ih sadr`e ~vrste su na sobnoj temperaturi, poput maslaca, margarina, sviwske masti ili masnog mesa.

Trans masti treba izbegavati, dok zasi}ene treba unositi vrlo umereno.

ZASI]ENE MASTIKORISTITI UMERENO

Ve}ina zasi}enih masti poti~e iz `ivotiwskih izvora, kao {to su masno meso i punomasni mle~ni proizvodi.

Prekomeran unos mo`e pove}ati nivo ukupnog i LDL („lo{eg”) holesterola u krvi.

Iako su ranije bile sna`no po-

vezivane s bolestima srca, novija istra`ivawa sugeri{u da wihov uticaj mo`da nije toliko izra`en kao {to se nekada mislilo – ali i daqe nisu najboqi izbor.

Zamena zasi}enih masti polinezasi}enima mo`e blago smawiti rizik od sr~anih bolesti, {to ipak ima zna~aj za zdravqe.

TRANS MASTI - IZBEGAVATI

KAD GOD JE MOGU]E

Trans masti, odnosno trans-masne kiseline, nalaze se u hrani koja sadr`i delimi~no hidrogenizovana biqna uqa i smatraju se najnezdravijim mastima.

Nalaze se u:

• pr`enoj hrani

• industrijskim pekarskim proizvodima

• margarinu

• prera|enim grickalicama

One pove}avaju nivo LDL („lo{eg”) holesterola, smawuju HDL („dobar”) holesterol i povezane su s upalama u organizmu, {to mo`e dovesti do sr~anih bolesti, dijabetesa i mo`danog udara.

Va`no je pa`qivo ~itati deklaracije jer proizvodi mogu sadr`ati male koli~ine trans masti iako su ozna~eni kao „bez trans masti“.

HRANA S DOBRIM MASTIMA

Mononezasi}ene i polinezasi}ene masti smatraju se „zdravima za srce“. One su obi~no te~ne na sobnoj temperaturi, poput biqnih uqa.

MONONEZASI]ENE MASTI

Ova vrsta masti mo`e poboq{ati nivo holesterola i smawiti rizik od sr~anih bolesti.

Nalazi se u:

• ora{astim plodovima

• maslinovom i kikiriki uqu

• avokadu

• puteru od ora{astih plodova

POLINEZASI]ENE MASTI

Poznate su kao esencijalne masti jer ih telo ne mo`e samo proizvesti. Posebno su va`ne omega-3 masne kiseline koje:

• smawuju rizik od sr~anih bolesti, • poma`u u sni`avawu krvnog pritiska, • {tite sr~ani ritam

Nalaze se u:

• ribi (losos, sardine, pastrmka), • orasima, • lanenim i ~ia semenkama, • biqnim uqima

Tu su i omega-6 masne kiseline koje se nalaze u ora{astim plodovima, semenkama i biqnim uqima.

Ukqu~ivawe mononezasi}enih i polinezasi}enih masti u ishranu dobra je strategija za o~uvawe zdravqa srca i kvaliteta `ivota.

Organi na koje stres najvi{e uti~e - imaju

direktnu vezu sa nervnim sistemom

Stres je postao gotovo neizbe`an deo svakodnevice, a wegov uticaj na organizam daleko je dubqi nego {to ~esto mislimo.

I dok ga naj~e{}e povezujemo sa psihi~kim optere}ewem, stres itekako ostavqa trag i na telu – naro~ito na organima u trbu{noj dupqi. Upravo je probavni sistem me|u najosetqivijima jer je direktno povezan sa nervnim sistemom, zbog ~ega burno reaguje na napetost, brige i emocionalni pritisak, prenosi Zadovoqna.hr.

Organi koje stres najvi{e poga|a i na koji na~in:

@ELUDAC

Stres mo`e podsta}i poja~ano lu~ewe `eluda~ne kiseline, {to dovodi do goru{ice, gastritisa pa ~ak i ~ira. Mnogi prime}uju „knedlu u `elucu“ ili nelagodnost upravo u stresnim situacijama.

CREVA

Veza izme|u mozga i creva izuzetno je sna`na, zbog ~ega stres ~esto uzrokuje dijareju, zatvor ili nadimawe. Sindrom iri-

Istorija narodne medicine bele`i sremu{ kao kqu~nu biqku za „~i{}ewe krvi“ i ja~awe tela nakon iscrpquju}ih zimskih meseci. Stari travari su ga decenijama koristili za podsticawe varewa, ja~awe srca i krvnih sudova, ali i kao prirodni {tit od sezonskih infekcija. Moderna istra`ivawa potvrdila su ono {to je narodna medicina odavno znala. Listovi sremu{a sadr`e sumporna jediwewa sli~na onima u belom luku, ali su bogati i flavonoidima, vitaminom C, kao i brojnim antioksidansima. Zahvaquju}i ovom sastavu, sremu{ dokazano:

tabilnog creva (IBS) posebno je povezan sa hroni~nim stresom.

JETRA

Pod uticajem stresa jetra osloba|a dodatnu glukozu u krv kako bi telo imalo vi{e energije za „borbu ili beg“. Dugoro~no, to mo`e naru{iti metaboli~ku ravnote`u i opteretiti ovaj va`an organ.

GU[TERA^A (PANKREAS)

Stres mo`e uticati na regulaciju {e}era u krvi jer remeti lu~ewe insulina. Dugoro~no, to mo`e pove}ati rizik od metaboli~kih poreme}aja.

DEBELO CREVO

Hroni~ni stres mo`e usporiti ili ubrzati rad debelog creva, {to rezultira promenama u pra`wewu i ose}ajem nelagodnosti u dowem delu stomaka.

KAKO SMAWITI UTICAJ STRESA

NA ORGANIZAM?

Briga o mentalnom zdravqu nije luksuz, ve} nu`nost – jer ono {to ose}amo itekako uti~e na to kako na{e telo funkcioni{e. Iako stres ne mo`emo u potpunosti izbe-

}i, mo`emo nau~iti kako da ga dr`imo pod kontrolom:

• Uvedite redovnu fizi~ku aktivnost –~ak i brza {etwa mo`e smawiti nivo stresa

• Pazite na ishranu – izbegavajte te{ku, masnu i preza~iwenu hranu u stresnim periodima

• Di{ite svesno i duboko – tehnike disawa brzo smiruju nervni sistem

• Obezbedite kvalitetan san – telo se tada regeneri{e i boqe nosi sa stresom

• Odvojte vreme za sebe – ~itawe, muzika ili boravak u prirodi mogu imati sna`an umiruju}i efekat.

• Deluje antibakterijski: Poma`e organizmu u borbi protiv patogena.

• Reguli{e holesterol: Poma`e u odr`avawu zdravog nivoa masno}a u krvi.

• ^uva elasti~nost krvnih sudova: Doprinosi boqoj cirkulaciji i zdravqu kardiovaskularnog sistema.

U fitoterapiji se prvenstveno koristi list, koji se bere obavezno pre nego {to biqka procveta, jer su tada aktivne materije na vrhuncu.

Po{to sezona sremu{a traje kratko, tinktura je idealan na~in da wegove lekovite blagodeti sa~uvate tokom cele godine.

Recept i priprema:

• Priprema listova: [aku sve`ih listova sremu{a dobro operite, osu{ite i sitno iseckajte. Iseckane listove stavite u staklenu teglu i prelijte sa 250 ml doma}eg alkohola (rakije) ja~ine od 40 do 50 procenata.

• ^uvawe: Zatvorenu teglu dr`ite na tamnom i toplom mestu dve do tri sedmice, uz povremeno protresawe.

• Kori{}ewe: Procedite te~nost kroz gazu u tamnu staklenu bocu. Uobi~ajena doza je 20 do 25 kapi u malo vode, dva do tri puta dnevno pre obroka.

VAJARALOGA APSOLUTNI SUPERLATIV

SKANDINAVKA UKR[TENICA

[UPQA [IPKA LITAR ENGLESKI FILOZOF AR^IBALD HIL

PRO@DRQIVO

FRANCUSKA METROPOLA BILO KOJI PAKAO (MIT.) OTOMANSKI POREZ NA VINOGRAD

OSNOVNA TARIFA (SKR.)

UZIMATI TE^NOST

STANISLAV BORAC S BIKOVIMA

ACETAT, VAT, REZIMIRATI.

OVOJAK, NAD, V, RADIJANI, IMENAUROK, ]AR, MANILA, HO [I MIN, L, SA, ATI^ANI, OLUPINA, OS, BIQA, ARIKA,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: GUSAR, OLAKI, ROMAN, I, OTO, CEV, L, ALAVO, PARIZ, OT, VINAVER, PITI, EDITA,

ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Ameri~ka osobina, 2. Biqka za cigarete - Bez svedoka, u ~etiri oka, 3. @iteqi Iraka - Ranija nema~ka kliza~ica Kristina, 4. Predlog - Rano ustajawe - Simbol nobelijuma, 5. Anoniman pisacOdnos tonova boje (fr.), 6. Ukotvqeno bure za vezivawe brodova - ^initi opakim, 7. Auto oznaka [panije - Ve{t govornik - Obu}arsko {ilo, 8. Bitka - Francuska glumica Ivet - Simbol kiseonika, 9. Parna kupatila (tur.) - Kalu|erski naprsnik, 10. Dobar doma}in - Reka u ^e{koj i Nema~koj, 11. Inicijali glumca Todorovi}a - Glavni grad Ekvatorijalne Gvineje - Kow u narodnoj pesmi, 12. Vredan ~ovek, pregalac - Predgovori u kwigama, 13. Tata - Glavni grad Venecuele, 14. Generator istosmerne struje (mn.).

USPRAVNO: 1. Glavni grad Etiopije - La|a, 2. Gradi} kod Venecije (staklo) - Osuje}ivati, 3. Prva `ena po Bibliji - Tanka opna, ovojnicaDeo sedmice, 4. Kompjuter - Devoj~ica, 5. Jezero u Finskoj - Onaj koji sve odobrava - Oznaka za metar, 6. Simbol kalijuma - Namotaji - Prili~no lako, 7. Francuski dramati~ar Bur`oa - Besnilo, ludilo - Deo zapre`nog pribora, 8. Simbol natrijuma - Obar, Avar - Hladan severni vetar, 9. Alatka za isecawe - Jalova biqka, 10. Veo, koprena - Vaservaga - Nadimak glumca Okanovi}a, 11. Zave{tawa - Grad u Iranu, 12. Nabaviti motorno vozilo.

VODORAVNO: AMERIKANIZAM, DUVAN, NASAMO, IRA^ANI, ERAT, SA, URANAK, NO, ANONIM, VALER, BOVA, OPA^ITI, E, ORATOR, BIZ, BOJ, MIMIJE, O, AMAMI, ANALAV, EKONOM, LABA, BT, MALABO, AT, RADI[A, UVODI, OTAC, KARAKAS, DINAMO MA[INE.

E[EWE UKR[TENICE:

„KAKO

DA PRE@IVIMO OVO TE[KO VREME BEZ WIH?”:

Burne reakcije na mre`ama nakon {to je ”Dr`avni posao” najavio kraj

Ekipa serije „Dr`avni posao” je videom na dru{tvenim mre`ama najavila da se projekat privremeno zaustavqa.

Glumci Dejan ]irjakovi}, Dimitrije Bawac i Nikola [kori}, odnosno Bo{ki}, \or|e ^varkov i Dragan Torbica, oglasili su se putem zvani~nih dru{tvenih mre`a „Dr`avnog posla” i saop{tili da serija neko vreme ne}e biti emitovana, ne otkriv{i kada }e se vratiti na male ekrane.

Ova vest je o~igledno {okirala fanove dr`avnog posla koji su odmah burno reagovali na mre`ama.

„Pobedi}emo, oslobodi}emo Srbiju i bi}e jo{ smeha, bi}e jo{ Dr`avnog posla”, „Dobi}u nervni napad ako ekipa Dr`avnog posla ne nastavi snimawe. Srce mi se slomilo u hiqadu par~i}a”, „Ekipa Dr`avnog posla pravi nekakvu pauzu. Pa kako oni misle da mi pre`ivimo ovo te{ko vreme bez wih. Pa to ne mo`e tako”, „Ne mo`e pauza nije re{en slu~aj Gajdobra, ^varkov nije smuvao mami~ku, Dragan nije vratio kredit u {vajcarcima, Bo{ki} nije jo{ smuvao Magdu ili o`enio Vukosavu, jo{ se ne zna da li je Jagoda ubila mu`a”, samo su neki od komentara.

Podsetimo, glumci koji su godinama ~inili okosnicu ovog popularnog formata, emitovanog najpre na RTV Vojvodina, a kasnije i na SuperStar TV, oprostili su se od publike na sebi svojstven na~in.

„[ta re}i? Evo, nije pro{lo 14 godina ni 2.545 epizoda, a mi smo, eto, do{li u situaciju da pravimo malu pauzu, ili ba{… ba{… ba{ veliku pauzu. [ta }e{...“, zapo~eo je [kori}, a onda se nadovezao ]irjakovi}:

„Jednostavno, ugovor je istekao, nismo dobili novi, i to ba{ u momentu kad sam hteo u li~noj karti da promenim ime u Bo{ki}. [ta }e{.“

Kratku poruku imao je i Dimitrije Bawac, koji glumi ^varkova:

„To bi bilo to. Hvala vam za sve ove godine {to ste nas gledali. Jedva ~ekamo da se vidimo ponovo“.

Na kraju videa ostavqena je i poruka: „Do skorog vi|ewa, pozdravqa vas ekipa ‘Dr`avnog posla’“.

EVO ZA[TO JE IVAN BEKJAREV VI[E PUTA MEWAO PREZIME Policija ih je stalno zvala

Ivan Bekjarev bio je jedan od na{ih legendarnih glumaca.

Ivan Bekjarev ro|en je 6. aprila 1946. godine u Beogradu, a prvu filmsku ulogu odigrao je 1967. u ostvarewu „Bokseri idu u raj”.

Osim toga, gledali smo ga i u filmovima i serijama „I Bog stvori kafansku peva~icu”, „Otpisani”, „Xangrizalo”, „Vi{e od igre”, „Profesionalci”, „Povratak otpisanih”, „Sumwivo lice”, „Boqi `ivot”, „Boj na Kosovu”, „Mister Dolar”, „Kolubarska bitka”, „Volim i ja neranxe... no trpim”, „Bure baruta”, „Porodi~no blago”, „Jelena”, „Qubav, navika, panika”, „Vrati se, Zone”, „Senke nad Balkanom”, „Ime naroda”, „Aleksandar od Jugoslavije”, „Bilo jednom u Srbiji” i drugim. Ono {to je mnogima zanimqivo u wegovoj bogatoj biografiji, jeste ~iwenica da je glumac dva puta mewao prezime. Naime, on je bio primoran da se odlu~i na taj korak zbog ozlogla{enog {efa Gestapoa Bo{ka Be}arovi}a.

„Moj otac se prezivao Be}arev, ali po{to makedonska nacija nije bila priznata u Kraqevini Jugoslaviji, morao je da doda ‚i}’. Posle Drugog svetskog rata, najomra`enija li~nost u Beogradu bio je {ef Gestapoa Bo{ko Be}arovi}. Zbog wega je otac morao da vrati staro prezime, jer je svakog ponedeqka dobijao poziv od policije da provere da li ima neke veze sa {efom Gestapoa. Me|utim, da bi {to mawe li~ilo na prezime ozlogla{enog {efa, moj otac je promenio u Bekjarev”, rekao je glumac svojevremeno, prenosi „Kurir”, i dodao da se prezivao i Be}arev, i Be}arevi}, i Bekjarev.

Bekjarev je tada u intervjuu otkrio i koje prezime mu je najdra`e.

„Ovo koje nosim i danas, jer smo mi jedini Bekjarevi na svetu”, zakqu~io je on tada.

ONO [TO JE MARKO @IVI] O @IVOTU REKAO NEPOSREDNO PRED SMRT, TREBALO BI SVI DA PRO^ITAJU:

„Ja sam sre}an, jer

`elim takav da budem”

Marko @ivi} je ro|en 4. aprila 1972. godine u Kru{evcu, a glumu je zavr{io na Akademiji primewenih umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Radeta Markovi}a.

@ivi} je bio u stalnoj gluma~koj postavi u Pozori{tu na Terazijama, ali i stalni ~lan Beogradskog dramskog pozori{ta gde je igrao u predstavama „Kad su cvetale tikve“, „Ne igraj na Engleze“, „Sviraj to ponovo“, „Sem“, „Let iznad kukavi~jeg gnezda“, „Delirijum tremens“.

Ostao je zapam}en i po mnogim ulogama u filmovima i serijama kao {to su „^ituqa za Eskobara“, „Gorki plodovi“, „Kuku, Vasa“, „Beogradski fantom“, „Montevideo, Bog te video“, „Folk“, „Na putu za Montevideo“, „Montevideo, vidimo se“, „Senke nad Balkanom“, „@igosani u reketu“, „Toma“ i drugi, a svi wegovi prijateqi istakli su da }e ga pamtiti po osmehu, radosti i smislu za humor.

Marko @ivi} je svoj privatni `ivot krio od o~iju javnosti, ali se zna se da je bio o`ewen voditeqkom Nata{om Pavlovi}.

U znak se}awa na wega i kao simbol zahvalnosti, u wegovom rodnom Kru{evcu je nakon wegove smrti osvanuo mural sa wegovim likom. Nekoliko godina pred smrt je, u intervjuu za Gloriju, ispri~ao je ~emu se najvi{e raduje u `ivotu. „Ja sam sre}an, jer `elim takav da budem. Na sre}i se radi. Kao i na raspolo`ewu. Svaka stvar ima dva lica, dve strane. Trudim se da uvek vidim onu lep{u i boqu. Imam ja i padova i lomova. Pa se ponekad sam ispla~em k’o ~ovek i – teram daqe. Suze peru du{u“, rekao je tada @ivi}.

Ovako je Bata @ivojinovi} pomogao

Vojinu

]etkovi}u

tokom slu`ewa vojnog roka

Snimawe prve sezone popularne serije „Porodi~no blago“ zavr{eno je u jesen 1998. godine, a u to vreme glumac Vojin ]etkovi} dobio je poziv za obavezno odslu`ewe vojnog roka u kasarni u Baru.

„U vojsku su me ispratili Neboj{a Glogovac i Dragan Nikoli}, koji mi je dao 100 maraka da popijem ne{to. Seo sam na avion i stigao u kasarnu u deset uve~e. Stavili su me da spavam pored toaleta, nisam znao {ta me je sna{lo. Oko mene su bili klinci od 17-18 godina, svi su bili deset godina mla|i od mene. Moj pretpostavqeni je bio moje godi{te“, prise}a se popularni glumac.

Me|utim, samo nakon tri meseca, na wegovo veliko iznena|ewe, Vojin dobija preme{taj za Beograd.

Nije znao zbog ~ega ga sele za tamo, ali je spakovao stvari i krenuo za Srbiju. Posle par dana saznao je da mu je preme{taj sredio Bata @ivojinovi} i tada mu je legendarni glumac rekao:

„Znam koliko je mladom glumcu i ~oveku te{ko da bude godinu dana bez posla. Prebacio sam te da mo`e{ uporedo i da radi{.“

Glumcu je 2008. godine dijagnostikovan zlo}udni tumor, koji je uspeo da pobedi. Samo mesec dana nakon te{ke operacije, Marko se vratio u pozori{te. Preminuo je od posledica koronavirusa 14. oktobra 2021. godine u Beogradu.

NA OVE PAROVE SVI SU ZABORAVILI, A U QUBAVI SU BILI I GODINAMA

Da li znate koga su nekad davno voleli Vuk Kosti} i @eqko Joksimovi}?

Svetski poznate zvezde, kao i poznati u Srbiji, ~esto imaju veze za koje svi znaju, ali ima i onih qubavnih pri~a na koje su svi zaboravili. Mo`da zato {to su kratko trajale, mo`da zato {to nisu o tome javno pri~ali, a mo`da i jer su ostale u senci nekih ve} ih qubavi.

Malo ko se se}a da je Vuk Kosti} bio sa na{om poznatom

file na dru{tvenim mre`ama otvorili tek kad su shvatili da wihovi poslovi to, jednostavno, zahtevaju.

Voditeqka Adriana ^ortan nekada je bila velika qubav @eqka Joksimovi}a. Me|utim, wihova veza se zavr{ila kada je peva~ upoznao svoju sada{wu suprugu Jovanu Joksimovi}.

I me|u drugim doma}im javnim li~nostima ima onih na ~ije su veze mnogi zaboravili. Darko

manekenkom Ivanom Stankovi}. Veza nije potrajala iako su im mnogi predvi|ali dug sta`. Stankovi}eva je starija {est godina, a jedna od zajedni~kih osobina im je otpor prema tehnolo{kim novitetima. Poznati glumac godinama je odbijao da kupi kompjuter, Ivana nije htela ni da ~uje za pametni telefon, a oboje su pro-

Filipovi} i Tawa Savi} bili su u vezi 2005. godine tokom takmi~ewa za „Zvezde Granda“. Burnu vezu prekinuli su nakon nekoliko meseci jer Filipovi} nije mogao da toleri{e wenu qubomoru.

Posle raskida nisu ostali u korektnim odnosima, a godinama kasnije pisalo se da su navodno ponovo imali aferu.

Izgorela teretana biv{eg kapitena Zvezde Branka Lazi}a

U Novoj Pazovi je u subotu ne{to pre 15,30 ~asova izbio je po`ar u teretani u prizemqu stambene zgrade u ulici Kraqa Petra I u Novoj Pazovi.

Kako su izvestili brojni beogradski mediji, radi se o teretani koja je u vlasni{tvu biv{eg kapitena Crvene zvezde i reprezentativca Srbije Branka Lazi}a.

Prema informacijama koje donosi RTV Stara Pazova, zapalila se sauna u okviru teretane koja se nalazi na tom mestu.

Korisnici teretane su na vreme evakuisani tako da na sre}u nema povre|enih. Pri~iwena je samo materijalna {teta. Intervencijom pripadnika Vatrogasne brigade po`ar je uga{en, a {ta je uzrok po`ara pokaza}e istraga.

Branko Lazi}, ro|en 12. januara 1989. godine u Loznici, karijeru je zapo~eo u FMP-u, a u Crvenu zvezdu je pre{ao 2011. godine, ubrzo je postao nezaobilazan deo ekipe koja }e obele`iti jednu od najtrofejnijih era kluba sa Malog Kalemegdana.

Tokom vi{e od decenije u crveno-belom dresu osvojio je brojne titule u regionalnoj ABA liga, kao i {ampionske trofeje u doma}em prvenstvu Srbije.

Posebno se istakao u utakmicama Evrolige, gde je ~esto bio zadu`en za ~uvawe najboqih protivni~kih igra~a. Sa reprezentacijom Srbije osvojio je srebrnu medaqu na Evropskom prvenstvu 2017. godine.

Liga {ampiona dolazi u selo od 1.500 stanovnika

Mjabi, {ampion [vedske za 2025. godineu, dobio je dozvolu od UEFA da igra evropske utakmice na svom stadionu Strandvalen. U pitawu je klub iz sela koje ima 1.500 stanovnika.

Klub }e ovog leta startovati u drugom kvalifikacionom kolu Lige {ampiona, a nakon du`eg perioda neizvesnosti, potvr|eno je da }e prve dve ili tri kvalifikacione utakmice biti odigrane pred svojim navija~ima. Me|utim, ako nastave da prolaze daqe, mora}e da se presele u Helsingborg

„Ovo je velika i veoma emotivna vest koja mnogo zna~i za Mjalbi. ^iwenica da mo`emo da igramo na{e prve evropske utakmice ikada na Strandvalenu je neverovatno va`na, kako za klub, tako i za celo podru~je“, rekao je direktor kluba Jakob Lenartson i dodao

„Ovo je rezultat napornog rada na{e organizacije i zaista dobre saradwe sa [vedskim fudbalskim savezom, UEFA i op{tinom Selvesborg“

Mjalbi }e odigrati dve ili tri kvalifikacione utakmice na svom stadionu, u zavisnosti od uspeha. Me|utim, ako klub stigne do plej-ofa Lige {ampiona, zahtevi UEFA postaju stro`iji. U tom slu~aju, doma}a utakmica }e morati da se igra na Olimpija{tadionu u Helsingborgu.

Isto pravilo va`i ako Mjalbi obezbedi mesto u liga{koj fazi bilo kog od tri evropska takmi~ewa, za {ta im je potrebna samo jedna ukupna pobeda da bi obezbedili barem Konferencijsku ligu. Za evropske utakmice na Strandvalenu, kapacitet }e biti ograni~en na najvi{e 3.500 gledalaca. Mjalbi je postao {ampion tako {to je osvojio 75 od maksimalnih 90 poena, {to je rekord u {vedskoj ligi.

OTKRIVENA DOSAD NEPOZNATA PRI^A IZ AUSTRALIJE, ZBOG OVOG JE HTEO DA DEMOLIRA SINERA:

„Novak

Da li je Novak \okovi} znao da je bio najpotceweniji po mi{qewu bukmejkera ikada? Izgleda da mu je to dalo dodatni vetar u le|a.

Srbin je posle pet vezanih poraza uspeo da savlada Janika Sinera u polufinalu Australijan opena sa 3:6, 6:3, 4:6, 6:4, 6:4 i tako izbori prvo grend slem finale jo{ od Vimbldona 2024. godine.

Ipak, sada se svi se}aju tog me~a zbog neobi~ne predigre. Naime, bukmejkeri su stavili nestvarnu kvotu na \okovi}a - ~ak 10. Nikada nije bio potceweniji, a ~esto se daju ve}e {anse igra~ima u drugom ili tre}em kolu protiv wega nego wemu tada protiv Sinera.

Petar \uki}, biv{i srpski teniser i sada{wi trener, otkrio je da anegdotu koja je do sada bila nepoznata.

@eqko Obradovi}

govorio o povratku, otkrio kada planira da donese odluku

@eqko Obradovi}, biv{i trener ko{arka{a Partizana, izme|u ostalog, govorio je o mogu}nosti da ponovo vodi neku ekipu.

Devetostruki {ampion Evrolige nije preuzimao nijedan tim od odlaska iz Partizana krajem novembra pro{le godine.

Govorio je @eqko Obradovi} o svojim planovima.

Otkrio je da u junu planira da donese odluku o budu}nosti.

„Veoma sam sre}an ~ovek jer sam mogao da radim ono {to izuzetno volim. To me je ispuwavalo. Posve}ujem se nekim drugim stvarima za koje nisam imao vremena dok sam radio. U ovom trenutku sam napravio pauzu. U junu }u razgovarati sam sa sobom. Ako se odlu~im za nastavak, to }e zna~iti da sam prona{ao motivaciju. Motivacija je ono {to nas sve pokre}e, bez obzira na profesiju”, rekao je @eqko Obradovi} za slovena~ki „24ur”. Dobio je pitawe koje igra~e bi voleo da trenira.

„Nikolu Joki}a i Luku Don~i}a, naravno. Zato {to su vrhunski igra~i, zato {to su qudi koji u`ivaju u igrawu ko{arke. To je ono {to mene kao trenera ispuwava kada gledam na~in na koji igraju. Ono {to je najva`nije, oni u`ivaju u ko{arci.”

je bio u {oku”

„Nole je ina~e znao da... Prvo nije znao da je kvota 10 i onda je ovaj moj kum, wegov drugar koji je bio sa wim rekao: Da li ti zna{ kolika je kvota na tebe? I Novak je odgovorio kao „Nemam pojma” i on odgovara „Pa 10”. I on odgovara „Nemogu}e”, poru~io je \uki} u podkastu „Reketirawe”.

Zatim je otkrio i kakva je bila reakcija srpskog asa.

„Novak je bio iznena|en, u {oku”, ispri~ao je \uki}.

A Nemawa Konti}, biv{i trener Ane Ivanovi}, dodao je kratko.

„Mislim da je inat proradio.”

FEDERER POSTAO MILIJARDER:

uspeli

Roxer Federer je i zvani~no postao milijarder. U penziju je oti{ao u septembru 2022. godine, a tokom karijere je samo od nagrada na turnirima zaradio 130.594.339 dolara – oko 130 miliona.

Dakle, do statusa milijardera stigao je ne{to vi{e od tri godine nakon zavr{etka karijere.

Va`no je, me|utim, naglasiti da se ta cifra odnosi iskqu~ivo na zaradu od turnira. U to nisu ura~unati sponzorski ugovori, marketin{ke kampawe, reklame i brojni poslovni poduhvati, pa je jasno da Federer nije postao milijarder tek zahvaquju}i periodu posle penzije.

Prema najnovijoj Forbsovoj listi, legendarni {vajcarski teniser ima bogatstvo proceweno na 1,1 milijardu dolara, {to ga svrstava na 3185. mesto najbogatijih qudi sveta. Ispred wega su, izme|u ostalih, Lebron Xejms sa 1,4 milijarde (2712. mesto), Tajger Vuds sa 1,5 milijardi (2600. mesto), kao i Majkl Xordan sa ~ak 4,3 milijarde dolara (984. mesto). Milijarderi su jo{ Mexik Xonson, Kristijano Ronaldo, Lionel Mesi i Flojd Mejveder.

Jedan od kqu~nih razloga za ulazak u ovo elitno dru{tvo jeste ulagawe u {vajcarski brend „On“, koji sve vi{e ja~a na globalnom sportskom tr`i{tu, posebno u tenisu.

Ovu opremu danas nose Iga [vjontek, Ben [elton, @oao Fonseka i brojni drugi igra~i, {to dodatno doprinosi rastu popularnosti brenda – izme|u ostalog i proboju mladog Brazilca.

Uz to, Federer i daqe ima unosne sponzorske ugovore sa kompanijama poput Roleksa i Mercedesa.

Elitni maratonci dolaze u Beograd, ciq obarawe rekorda Beogradskog maratona

Zavr{ne pripreme za 39. Beogradski maraton su u punom jeku, a organizatori najavquju da }e 18. i 19. aprila sve biti spremno za vrhunski trka~ki spektakl.

Prvi put u istoriji, Beogradski maraton odr`a}e se tokom dva dana, s obzirom na to da }e sve trke biti razdvojene, pa }e se tako u subotu 18. aprila sa po~etkom u devet ~asova tr~ati polumaraton. Trka na 10 kilometara zakazana je istog dana u 18 ~asova, dok }e se maratonska trka odr`ati u nedequ od osam sati.

Nije po{tovao pravila, stavio `ivot na kocku zbog Beograda: Milisav Semiz - heroj, fudbaler i ~ovek ~ija tragi~na smrt je u crno zavila ~itavu zemqu

Start i ciq bi}e na Trgu Republike.

Direktor Beogradskog maratona Darko Habu{ najavio je da se ove godine o~ekuju izuzetno kvalitetne trke u polumaratonu i maratonu u obe konkurencije.

„Obezbedili smo u~e{}e preko 30 elitnih trka~a, prevashodno iz Kenije i Etiopije, i svi se nadamo da bi mogao da bude oboren rekord maratonske trke“, rekao je Habu{.

On je podsetio da je najboqe vreme na deonici od 42 milometra i 195 metara u Beogradu istr~ao Kenijac Xafet Kosgei sada ve} davne 2006. godine, u vremenu 2:10:54.

„Svi elitni maratonci koji dolaze na trku ove godine imaju rezultate daleko ispod dva sata i osam minuta. Treba naglasiti da nova trasa staze mnogo vi{e pogoduje trka~ima, mnogo je br`a, a obezbe|eni su i pejseri tako da smo se potrudili da osiguramo najboqe mogu}e uslove kako bi bio oboren rekord staze koji je star dve decenije.

Trka na 42 kilometra i 195 metara bi}e ujedno i dr`avno prvenstvo u maratonu.

ISPLIVAVA PRQAV VE[:

Italijani imali sramotan zahtev od FS Italije pre debakla od Bosne i Hercegovine

Fudbalska reprezentacija Italije propusti}e tre}i vezani Mundijal, ne}e ih biti na tlu Severne Amerike, a nakon poraza od Bosne i Hercegovine polako isplivava „prqav ve{„.

Italija je u bara` u{la sa ciqem da do|e do mesta me|u najboqim selekcijama planete, ali su nakon trijumfa nad Severnom Irskom od 2:0 do`iveli poraz od selekcije BiH rezultatom 4:1 posle penala (rezultat bio 1:1 nakon 120 minuta igre).

O~ekivano, usledile su brojne kritike, mnogi navija~i su jo{ uvek u {oku, ali je situacija mnogo jasnija nakon informacije koju je plasirala italijanska Republika.

Prema saznawima ovog lista, fudbaleri Italije su tra`ili da im premije za plasman na Svetsko prvenstvo budu ispla}ene pre po~etka bara`a.

Fudbalski savez „azura” je, o~ekivano”, to odbio, a \enaro Gatuzo, selektor Italije, je rekao:

„Zaslu`imo plasman na terenu, pa }emo onda da vidimo.”

Da stvar bude bizarnija, ekipi je trebalo da bude upla}eno ukupno 300.000 evra, {to je, kada se podeli na 23 igra~a, koliko je bilo u protokolu, prose~no ne{to preko 13.000 evra po igra~u.

To, gledaju}i milionske ugovore za koje ovi fudbaleri igraju, za mnoge predstavqa si}u, s obzirom na to da neki ovu cifru zarade za jedan dan.

Zasad, ostavke su podneli predsednik FS Italije Gabrijele Gravina, sportski direktor \anlui|i Bufon i selektor \enaro Gatuzo, a ostaje nam da vidimo kako }e se situacija nadaqe odvijati.

OBEZBEDIO VODU ZA 450.000 QUDI:

Neven Suboti} poklonio 4 miliona evra, objasnio za{to je to uradio!

Neven Suboti} je svojevremeno izabrao Srbiju umesto Nema~ke i odu{evio na{u javnost. Ali ova pri~a nije o wegovom fudbalskom `ivotu.

Naime, ono {to je Suboti} uradio nakon {to je oka~io kopa~ke o klin, svrstava ga u red retkih pojedinaca koji su slavu iskoristili za op{te dobro. Godinama je bio neprelazni stub odbrane Borusije iz Dortmunda, ~ine}i sa Matsom Humelsom jedan od najboqih defanzivnih parova u istoriji Bundeslige. Me|utim, sjaj fudbalskog terena zamenili su pra{wavi putevi Etiopije, Kenije i Tanzanije.

U iskrenoj ispovesti za nema~ki „Bild“, Suboti} je otkrio da danas `ivi potpuno druga~ije od stereotipa koji prati profesionalne fudbalere.

– Donirao sam oko ~etiri miliona evra i sada radim na volonterskoj osnovi. Imam svoju fondaciju, a sve tro{kove administracije i putovawa pokrivam iz sopstvenog xepa – priznaje Neven.

Iako je 14 godina igrao na vrhunskom nivou, isti~e da su milionski ugovori bili rezervisani samo za jedan period u Dortmundu. Danas su wegovi finansijski resursi ograni~eni, ali on na to gleda kao na cenu slobode. Suboti} ne be`i od svoje pro{losti. Priznaje da je i sam bio deo sistema koji promovi{e

materijalizam.

– Kao igra~, imao sam sve –brze automobile, luksuznu vilu sa |akuzijem… @iveo sam ekstremno i bez mnogo razmi{qawa. Preokret se dogodio 2010. godine. @eleo sam da povratim kontrolu nad svojim `ivotom, a dve godine kasnije osnovao sam fondaciju koja je postala moj pravi poziv – obja{wava on. Wegova fondacija fokusirana je na osnovno qudsko pravo – pristup pija}oj vodi. Do danas su uspeli da obezbede ~istu vodu za neverovatnih 450.000 qudi. Iako je fudbalski nomad koji je be`ao iz Jugoslavije, bio deportovan iz Nema~ke i tra`io sre} u u SAD-u pre povratka u Majnc, Dortmund je ostao wegova baza. Ipak, cena posve}enosti humanitarnom radu bila je visoka na privatnom planu.

– Kada smo se devojka i ja ra-

zi{li, fondacija je postala centar mog sveta. Veze su mi ~esto pucale zbog stalnih selidbi – ka`e Suboti}, dodaju}i da ga fudbal danas gotovo uop{te ne zanima.

I pored svega {to je postigao, ostala je jedna qudska `eqa –razgovor sa ~ovekom koji mu je obele`io karijeru.

– Voleo bih da popijem pivo sa Jirgenom Klopom. On je neverovatno uticao na moj `ivot, ali nikada nismo imali onaj miran, zajedni~ki trenutak da sednemo i sumiramo sve {to smo pro{li. Iskreno, ne pratim fudbal, ali veze sa qudima poput wega su ono {to ostaje – zakqu~uje Suboti}. Ova pri~a nije samo o fudbalu, to je pri~a o ~oveku koji je shvatio da se istinsko bogatstvo ne meri ciframa na bankovnom ra~unu, ve} brojem qudi kojima ste promenili `ivot.

Rastu {anse: Zvezda mo`e direktno u L[, prati se ovih 5 klubova

[anse Crvene zvezde za direktan plasman u Ligu {ampiona nisu i daqe velike, ali su porasle minulog vikenda i dok na Marakani odbrojavaju do devete titule pa`qivo }e pratiti de{avawa u pet liga.

Za skok Zvezdinih {ansi zaslu`ni su u najve}oj meri rezultati prvog kola plej-ofa u Gr~koj, pobeda AEK-a na stadionu Olimpijakosa i remi PAOK-a u Solunu sa Panatinaikosom.

Crvenoj zvezdi odgovara da AEK bude {ampion, a to je potpuno realno posle pet bodova prednosti

pet kola pre kraja prvenstva. Dok Marko Nikoli} zavr{ava posao sebi i Zvezdi, evo koji bi jo{ klubovi morali da ostanu bez titule kako bi crveno-beli iz Beograda na osnovu klupskog koefcijenta u{li direktno u elitno evropsko takmi~ewe. Za idealan zvezda{ki scenario potrebno je da osim Olimpijakosa i PAOK-a ne budu {ampioni Renxers ([kotska), [ahtjor (Ukrajina), Ferencvaro{ (Ma|arska) i Midtjiland (Danska).

Trenutno nijedan od navedenih klubova nije lider i vodi neizvesnu trku za titulu.

THURSDAY l ^ETVRTAK 9. 4. 2026.

KAKAV GEST BOSANSKE NBA ZVEZDE!

Jusuf Nurki} dao najve}u

donaciju za decu stradalog srpskog sve{tenika!

Ceo Balkan je bio zate~en tragi~nom ve{}u iz Bosne i Hercegovine, gde su u saobra}ajnoj nesre}i na magistralnom putu Brod-Derventa `ivote izgubili otac Nenad Mitri} i wegova supruga Neda, ostaviv{i iza sebe troje sitne de~ice.

Wihova deca, koja su u trenutku nesre}e bila u automobilu, su pre`ivela, pru`ena im je lekarska pomo} i oni su van `ivotne opasnosti.

Ali `ivot koji ih ~eka nakon izlaska iz bolnice }e biti mu~an i te`ak, jer }e ga nastaviti bez roditeqske topline i brige.

Zato je Crkva Svete Petke iz Ne{vila pokrenula veliku humanitarnu akciju putem platforme GoFundMe kako bi se prikupila neophodna sredstva za le~ewe,

oporavak i sigurniju budu}nost dece oca Nenada i popadije Nede. I lavina dobrote i humanosti je pokrenuta, za samo jedan dan skupqeno je skoro 200,000$ i ta brojka stalno raste.

A najve}i donator do sada bila je bosanska NBA zvezda Jusuf Nurki}, igra~ Juta Xeza, koji je uplatio ~ak 5,000$ kao pomo} malim Mitri}ima.

Jusuf Nurki} pokazao je da ima veliko srce koje kuca za sve qude sveta, za svu bra}u i sestre Bosne i Hercegovine, ma koje oni vere bili i kako se zvali i zbog toga zaslu`uje duboki naklon.

Dok se mali{ani, koji su tragi~nom igrom sudbine postali siro~i}i, u bolnici se bore sa fizi~kim povredama i nezamislivim gubitkom, na{a je qudska du`nost da im budemo oslonac.

SLU@IO BOGU I NARODU, VOLEO FUDBAL

I FOLKLOR

Otac Nenad, rodom iz Lije{}a, slu`io je Bogu i narodu u Pojezni kod Dervente. Bio je vi{e od sve{tenika – bio je oslonac zajednice, qubiteq fudbala i folklora, ~ovek ~ija je blagost otvarala sva vrata.

Wegova supruga Neda bila je stub porodice i aktivna u~esnica crkvenog `ivota, `ena ~ija je dobrota grejala svakoga ko bi je upoznao.

DECA SE OPORAVQAJU

OD POVREDA

Jedno od troje dece sve{tenika Nenada Mitri}a, koji je zajedno sa suprugom stradao u saobra}ajnoj nesre}i kod Broda, bi}e preba~eno na le~ewe u KBC Zagreb, a stiglo je i obave{tewe o wihovom zdravstvenom stawu:

„Svo troje dece je trenutno stabilno i van `ivotne opasnosti i nalaze se na le~ewu u na{oj ustanovi. Sprovode se svi postupci le~ewa i nege kao i pra}ewa situacije. Zbog kompleksnosti povreda i potreba daqeg nadzora u specijalizovanoj jedinici za intenzivno le~ewe dece, u toku dana jedno dete }e biti preme{teno u KBC Zagreb, Rebro, pedijatrijsku jedinicu za intenzivno le~ewe“, naveli su iz Op{te bolnice „Dr Josip Ben~evi}“ Slavonski Brod.

Istorijski minumum - srpski igra~i

dali ukupno 8 poena na derbiju!

Od 171 poena koji je postignut na evroliga{kom ve~itom derbiju izme|u Crvene zvezde i Partizana i koji su crno-beli dobili 89:82, srpski igra~i su dali ukupno 8 poena. Trend marginalnog u~in-

ka doma}ih igra~a u najja~em evropskom klupskom takmi~ewu se nastavqa. Nijedan srpski ko{arka{ nije bio me|u 10 igra~a koji su po~eli me~ {to u crveno-belom, {to u crno – belom dresu.

Marko Marinovi} ostao bez titule u Australiji

Ko{arka{i Sidnej Kingsa novi su {ampioni Australije. Ekipa trenera Brajana Gurijana je u odlu~uju}em petom me~u finala plej-ofa savladala Adelejd rezultatom 113:101 i seriju zavr{ila sa 3-2.

Sidnej je posle tri godine titulu vratio u svoje vlasni{tvo i da drugom mestu ve~ne liste sa {est trofeja izjedna~io se sa ekipom Melburn Junajteda. Na vrhu je Pert sa deset pehara.

„Majstorica“ je re{ena u produ`etku nakon {to je doma}i tim u posledwej ~etvrtini uspeo da nadoknadi sedam poena minusa. Dodatnih pet minuta Sidneju doneo je Kendrik Dejvis ko{em 37 sekundi pre kraja.

U produ`etku je postojao samo jedan tim koji je furioznom serijom 12:1 fini{irao me~ i doneo veliko slavqe navija~ima u Sidneju i tugu u redovima ekipe ~iji je de stru~nog {taba srpski trener Marko Marinovi}.

Dejvis, koji je progla{en za MVP finala, je bio najefikasniji sa 35 poena uz 14 asistencija, Tim Soare{ je dodao 20, Kvasijer Kuks 19 (12sk), a iskusni Metju Delavedova 11 (3sk, 3as).

U pora`enom timu Brajs Koton je blistao sa 35 poena (4sk, 9as), Zilan ^etmen je imao 15, Isak Hemfris 14, a Xon Xenkins 13. Nik Rako~evi} je zabele`io 11 poena uz 13 skokova, a Dejan Vasiqevi} 7 (1/11 za tri).

I kada su u{li u igru nisu se proslavili. Wih petorica iza ~ijih imena stoji zastava Srbije dali su ukupno 8 poena. Nikola Kalini} 5 za Crvenu zvezdu i Arijan Laki} 3 za Partizan. I to je sve.

Ako se ~inilo da je 9 poena srpskih igra~a sa prvog evroliga{kog derbija malo, sada se pokazalo da mo`e da bude jo{ mawe.

Na parketu su svi zajedno proveli 47:50 minuta i to je za 20 minuta mawe nego {to su Srbi imali u prvom derbiju. Kalini} je igrao 11:37, Dobri} 13:09, Miqenovi} 06:23 za Zvezdu, a Laki} 07:59 i Poku{evski 08:48 minuta za Partizan.

Pored 8 poena, svi zajedno su skupili i 9 skokova i 5 asistencija. Ako je ve~iti derbi bez doma}ih igra~a ono ~emu streme Zvezda i Partizan, misiju su ispunili.

Karlik Xons ostaje u Partizanu, za dve godine dobija

5.000.000!

Karlik Xons produ`io je ugovor sa Partizanom na jo{ dve godine. Reprezentativac Ju`nog Sudana ima}e garantovanih 2,5 miliona evra po sezoni uz opciju da se saradwa produ`i na jo{ dodatnih godinu dana.

Karlik se povredio na po~etku sezone i to je umnogome odredilo lo{u sezonu Partizana u Evroligi. Po wegovom povratku crno-beli blistaju i vezali su seriju od {est trijumfa.

Xons ove sezone u Evroligi bele`i u proseku ta~no 16 poena uz 2,9 skokova, 4,7 asistencija i 0,8 ukradenih lopti.

U februaru je progla{en za najboqeg igra~a najja~eg evropskog klupskog takmi~ewa. Navija~i Partizana posle ovog poteza uprave ima}e mnogo razloga za radost.

NEZAPAM]EN REZULTAT:

Mnogobrojne ~udne i neverovatne rezultate na ko{arka{kim terenima videli smo kroz godine, ali da tim za ~itavih 40 minuta igre ne postigne ba{ nijedan poen, to verovatno nismo. Ali i to se desilo, i to ni mawe ni vi{e nego u Bosni i Hercegovini.

Naime, u utakmici mla|ih kategorija u `enskoj ko{arci, ekipa Kozare je uspela da pobedi tim @KK Real sa apsolutno nestvarnim rezultatom – 139:0?

Me~ je odigran u Gradi{ci, a Kozara je u prvoj deonici uspela da ubaci 34 poena, potom 48 poena u drugoj, 28 poena u tre}oj i 29 u ~etvrtoj ~etvrtini me~a. Sa druge strane, Real nije postigao niti jedno polagawe, slobodno bacawe… Ba{ – ni{ta! Ovaj me~ se igrao u okviru Finalnog turnira mla|ih pionirki Ko{arka{kog saveza Republike Srpske.