Srpski glas 6. avgust

VIKENDA SVI PUTEVI VODE U SIDNEJ!

38. FESTIVAL SRPSKOG FOLKLORA U BONIRIGU

U ovom broju specijalni dodatak na 56 strana: Magazin

SERBIAN HUBpoklon Srpskog centra Bonirig

Dru{tvo: 31 godina od zlo~ina~ke akcije "Oluja"

Strana 22

Australija: NAKON 60 GODINA PAUZE: Planira izgradwu nove rafinerije

Strana 12

Riznica: [ta su najve}i

svetski dr`avnici i umovi govorili o Srbiji

Strana 25

Godina je toliko rodna da se grane {qive lome od plodova

U Srbiji je ove godine bogato rodila {qiva, koja se uzgaja na vi{e od 70.000 hektara, ali vo}ari su nezadovoqni cenama. U ~ast tog vo}a u Stragarima kod Kragujevca odr`ava se tradicionalna privredno-turisti~ka manifestacija “[umadijski dani {qive”.

Srbija je prva u Evropi, a tre}a u svetu po povr{inama i uzgoju {qiva. [umadija, najpoznatija po wima, tokom ovog leta, vi{e nego lani, u modroplavoj boji. U vo}waku Cici}a, starom ~etvrt veka, rod je savio grane, a pojedine i polomio.

Miroslav Cici}, vo}ar iz Stragara, navodi da je prinos ove godine u proseku oko 35.000 kilograma po hektaru.

"Godina je toliko rodila da mo`ete da na|ete vo}e u zabranu", ka`e Cici}.

Tako je i kod wegovih kom{ija Haxi}a, koji uzgajaju {qivu na ~etiri hektara.

Vladimir Haxi} isti~e da su ove godine, na`alost, ponu|ene cene ispod svake ekonomske isplativosti.

"Cena je tu za prvu klasu konzumno oko 50 dinara, a za preradu 25 do 30 dinara", ka`e Haxi}.

Vo}ari ka`u da }e zbog toga ve}i deo prinosa ostaviti za sopstvene potrebe, a ostatak }e oti}i put doma}eg i evropskog tr`i{ta.

Iako nije svaka godina rodna kao ova, svakako mogu da ra~unaju na pomo} dr`ave i grada.

Sne`ana @ivanovi} Kati}, ~lanica Gradskog ve}a za ravnomerni i odr`ivi razvoj sela i grada, ka`e da grad subvencioni{e i osigurawe plodova sa 30 odsto u odnosu na polisu osigurawa, jer ostalih 70 odsto na{i vo}ari dobijaju preko Ministarstva poqoprivrede.

"Ono {to je najve}a investicija i {to je najva`nije, to su svakako traktori, 64 nova traktora ove godine je subvencionisao Grad iznosom do 700.000 dinara", dodaje @ivanovi} Kati}.

U ~ast modrog blaga, od 2009. godine, sa pauzama, odr`avaju se "[umadijski dani {qive".

Mirjana Milenkovi}, direktorka Gradske turisti~ke organizacije Kragujevac, navodi da je bogat kulturno-umetni~ki, gastronomski i muzi~ki program sa vi{e od 100 izlaga~a i oko 350 u~esnika. Manifestacija se odr`ava podno Rudnika, u Ulici {umadijske {qive u Stragarima.

TEROR PLAMENA: Vatrena stihija ne popu{ta, opasnost na ju`nom delu Evrope

Toplotni talas koji je zahvatio gotovo ~itavu ju`nu Evropu dodatno pove}ava opasnost od novih po`ara.

U Italiji meteorolozi upozoravaju da je aktuelni talas ekstremnih vru}ina dostigao vrhunac, a crveni meteo-alarm trenutno je na snazi u 23 grada, dok }e uskoro biti pro{iren na ~ak 25, {to predstavqa ovogodi{wi rekord. Temperature u pojedinim delovima zemqe prelaze 40 stepeni, dok je temperatura povr{ine Sredozemnog mora oko Italije dostigla, a ponegde i prema{ila 30 stepeni. Vatrogasci su prethodnih dana vodili te{ke intervencije u Puqi, na poluostrvu Gargano, odakle su stotine qudi evakuisane morskim putem, kao i u susednoj Basilikati, gde se vatra pribli`ila mestu Maratea.

U Francuskoj je najve}i po`ar kod Bordoa stavqen pod kontrolu, ali opasnost jo{ nije potpuno pro{la. Na poluostrvu Kap Fere tokom no}i zabele`eno je nekoliko mawih ponovnih rasplamsavawa unutar ve} obuzdanog po`ara. Vatrogasci nastavqaju

kod masiva Gro Besijon, dodatno optere}uje vatrogasne snage koje ve} danima neprekidno interveni{u.

U [paniji je situacija povoqnija nego prethodnih dana, mada su vatrogasci i daqe anga`ovani na vi{e aktivnih

U Sloveniji vatrogasci i daqe gase po`ar na obroncima Plawe, iznad Bovca, gde se, uprkos tome {to je vatra stavqena pod kontrolu, i daqe povremeno aktiviraju podzemna `ari{ta. Vatrgogasci i gorski spasioci interveni{u na nepristupa~nom terenu, dok zbog dugotrajnog toplotnog talasa i rekordno visokih julskih temperatura ostaje veoma visok rizik od novih {umskih po`ara.

da gase lokalna `ari{ta kako bi spre~ili wihovo ponovno {irewe. Istovremeno, na jugoistoku zemqe, u departmanu Var, po`ar koji je zahvatio podru~je oko Karsesa progutao je oko 1.800 hektara rastiwa. Iako je stabilizovan, oko 1.500 vatrogasaca ostaje na terenu zbog jakog mistrala i opasnosti od novih prodora vatre. Mere evakuacije stanovni{tva uglavnom su ukinute, ali vlasti upozoravaju da }e rizik potrajati sve dok vetar ne oslabi. Novi po`ar, koji je izbio ju`no od velikog `ari{ta

`ari{ta, posebno u provincijama Leon i Zamora. Nakon rekordnih po`ara koji su ovog leta pogodili podru~je oko Madrida i Avile, vlasti upozoravaju da bi novi talas visokih temperatura i vetra mogao ponovo da pogor{a stawe. U pojedinim oblastima istra`iteqi proveravaju sumwe da je vatra na pojedinim mestima podmetnuta.

Susedni Portugal je najve}i broj po`ara stavio pod kontrolu, ali slu`be ostaju u pripravnosti zbog izuzetno suve vegetacije i mogu}nosti novih izbijawa vatre.

ugro`ena,

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Kapetan re~ne plovidbe Vladica Zdravkovi} izjavio je da je zbog niskog vodostoja Dunava nauti~ki turizam

tu reke. "Putni~ki brodovi ne dolaze u Beograd, a trgova~ka mornarica je smawila kapacitete, po{to postoji mogu}nost

prakti~no zaustavqen, dok je re~ni transport robe zna~ajno smawen.

On je istakao da u Beogradu za sada nema ve}ih problema za bezbednu plovidbu, ali da je situacija ne{to slo`enija u oblasti Apatina, Bezdana i Bogojeva gde su ugro`eni plovni putevi zbog pli}aka i prepreka u kori-

nasukavawa. U na{im `ivotima ovo jeste najni`i vodostaj koji pamtimo, ali je 1909. godine u Bezdanu zabele`en vodostaj za oko 20 centimetara ni`i. Dakle, pribli`avamo se tom rekordu", rekao je Zdravkovi}. Kako ka`e, ne iskqu~uje se ni mogu}nost restrikcija. "Ne smem da tvrdim, ali

postoji mogu}nost da do|e do odre|enih restrikcija, kao {to postoje ve} u nekim na{im gradovima restrikcije potro{we vode. Nije trenutak za zalivawe ba{ti, dvori{ta i vrtova. Mora}emo da preduzmemo neke mere {tedwe u trenutnoj situaciji, jer nam priroda to nala`e", rekao je Zdravkovi}, Isti~e da je zbog smawenog dotoka ugro`ena i Elektroprivreda Srbije, jer se padavine o~ekuju tek krajem avgusta, {to }e uticati na rad hidroenergetskih sistema i proizvodwu elektri~ne energije.

Prema wegovim re~ima, trenutni vodostaj trebalo bi iskoristiti za ~i{}ewe i ure|ewe re~nih korita, posebno kriti~nih ta~aka na Dunavu.

"Kada se najboqe u~i plovni put? Kada je nizak vodostaj. Tada se najboqe vide problemi i tada je pravi trenutak da se radi na ~i{}ewu. Mi imamo tu kriti~nu ta~ku u Prahovu sa brodovima koji su potopqeni tamo jo{ tokom Drugog svetskog rata, ali bi dobro bilo iskoristiti priliku i za druge lokacije", rekao je Zdravkovi}.

NIJE ZNALA DA JE PRINC: Kako je obi~na devojka iz

Australije postala danska kraqica

Kada je danska kraqica Margreta Druga po~etkom 2024. godine donela istorijsku odluku da abdicira i presto prepusti svom sinu Frederiku, budu}nost danske monarhije ve} je bila sigurna. Novi kraqevski par imao je ono {to je za svaku dinastiju od presudne va`nosti - naslednike. Frederik i Meri su tokom svog braka dobili ~etvoro dece, ~ime su nastavili dansku kraqevsku lozu.

Ipak, put do kraqevskog trona za Meri nije bio nimalo obi~an. Nekada{wa „tajna australijska devojka” danskog princa pro{la je kroz veliku li~nu i `ivotnu transformaciju, od mlade `ene sa Tasmanije, koja nije imala nikakve veze sa aristokratijom, do kraqice koja danas stoji uz Frederika na ~elu Danske.

Od susreta u malom sidnejskom baru do kraqevskog trona u Kopenhagenu, `ivotna pri~a danske kraqice Meri deluje kao savremena bajka.

Wihova qubavna pri~a po~ela je sasvim neo~ekivano. Mladi danski princ Frederik tada je boravio u Australiji sa prijateqima. Sudbina je htela da se u vreme letwih Olimpijskih igrara 2000. godine Meri zatekne u baru gde je princ Frederik bio sa dru{tvom. Razgovor izme|u wih je po~eo spontano, a ona nije ni znala da pri~a sa princom, jer se predstavio kao „Fred”.

„Otkako smo po~eli da razgovaramo, nikad vi{e nismo prestali”, istakla je Meri u jednom intervjuu.

Bila je to qubav na prvi pogled, ali i po~etak veze na daqinu, jer je Frederik `iveo u Danskoj, a Meri u Australiji.

U trenutku wihovog susreta, Meri nije znala da je ispred we naslednik jednog od najstarijih evropskih prestola. Prema wenim kasnijim re~ima, privukli su je wegova prirodnost, toplina i smisao za humor, dok je Frederika osvojila wena neposrednost i samostalnost. Ono {to je po~elo kao razgovor dvoje stranaca u Sidneju, ubrzo je preraslo u vezu koja im je promenila `ivote. Meri je do tada vodila potpuno druga~iji `ivot od onog koji ju je ~ekao. Ro|ena je 5. februara 1972. godine u Hobartu, na australijskom ostrvu Tasmanija, u porodici {kotskog porekla. Wen otac Xon Donaldson bio je profesor matematike i ra~unarstva, dok je majka Henrieta radila kao sekretarica na Univerzitetu Tasmanije. Odrastala je u obrazovanoj, ali skromnoj porodici, daleko od kraqevskih protokola i dvorskih pravila.

Studirala je pravo i trgovinu na Univerzitetu Tasmanije, a kasnije se preselila prvo u Melburn, pa u Sidnej, gde se zaposlila u agenciji za nekretnine. Bila je ambiciozna, samostalna i naviknuta da se oslawa na sopstveni rad.

Nakon upoznavawa sa princom, me|utim, wen `ivot je dobio potpuno novi pravac.

Veza je u po~etku bila skrivana od o~iju javnosti. Frederik je izme|u Danske i Australije odr`avao kontakt sa Meri, a ona je postepeno morala da se prilagodi ~iwenici da wen partner pripada kraqevskoj porodici. Kada je wihova veza postala javna, interesovawe medija bilo je ogromno, jer je svet `eleo da sazna ko je `ena koja je osvojila srce danskog prestolonaslednika. Nakon dve godine, Meri se preselila u Dansku, gde je po~ela da u~i danski jezik, kulturu i istoriju. Kad je do{la u Kopenhagen, Meri je prvo zaposlila stilistu, da bi joj pomogao da se od obi~ne devojke iz sredweg stale`a transformi{e u budu}u kraqicu. Slu`bena veridba prestolonaslednika "najsre}nije zemqe na svetu" je objavqena u oktobru 2003. godine.

Meri je dobila dansko dr`avqanstvo i titulu princeze. Ven~awe je odr`ano u maju 2004. godine u katedrali u Kopenhagenu, a prisustvovali su brojni visoki gosti iz celog sveta.

Meri je nosila prelepu ven~anicu od belog satena i ~ipke, a na glavi je imala tiaru koju joj je poklonila kraqica Margareta Druga.

Meri i Frederik su dobili ~etvoro dece: Kristijana, Izabelu, Vinsenta i @ozefinu.

Meri je postala veoma popularna u Danskoj i {ire, zbog svoje lepote, stila, inteligencije i posve}enosti kraqevskim du`nostima. Ona se bavi humanitarnim radom, posebno u oblastima zdravqa, obrazovawa, rodne ravnopravnosti i za{tite `ivotne sredine. Ona je i pokroviteq mnogih kulturnih, sportskih i nau~nih organizacija.

„Oduvek sam imala sna`an ose}aj za pravdu”, rekla je Meri. „Svi treba da imaju iste {anse, bez obzira na to odakle dolaze”. Meri govori pet jezika: engleski, danski, francuski, nema~ki i {vedski.

Na

Na obalu Sicilije isplivalo je vi{e od 700.000 evra koje su kupa~i poku{ali da pokupe. Policija je zaplenila novac i gliser, a istraga o poreklu gotovine je u toku.

Kupa~i na pla`i Kazuca na Siciliji ostali su u {oku kada su na obalu po~eli da isplivavaju snopovi nov~anica evra. Mnogi su poku{ali da pokupe novac, ali je policija ubrzo reagovala i zaplenila vi{e od 700.000 evra kako bi utvrdila odakle poti~e.

Istra`iteqi su zaplenili i gliser sa kojeg je, prema sumwama, novac ba~en u more, a plovilo je poslato na forenzi~ko ve{ta~ewe. U me|uvremenu su sicilijanski mediji objavili identitet wegovog vlasnika, koji tvrdi da nema nikakve veze sa prona|enim novcem.

Neobi~an incident dogodio se 28. jula, kada je gliser dug oko 5,5 metara ostao bez goriva nedaleko od obale Kazuce, zapadno od Marine di Raguze. Na plovilu su bila trojica punoletnih dr`avqana Malte i jedno trinaestogodi{we dete, prenosi Malta Today.

Prema informacijama italijanske policije, plovilo je nakon nestanka goriva po~elo da pluta bez kontrole, zbog ~ega je zatra`ena pomo} obalske stra`e. Kada su pripadnici stra`e pri{li gliseru, osobe na wemu su, navodno u panici, u more bacile kese pune novca.

Gotovo 700.000 evra bilo je spakovano u plasti~ne kese, koje su potom stavqene u Lidl kesu i drugu torbu za kupovinu sa logotipom malte{kog brenda "Three Hills". Talasi su ubrzo izbacili novac na pe{~anu pla`u, gde su ga primetili kupa~i.

Italijanske vlasti sada poku{avaju da utvrde poreklo gotovine. Dr`avqani Malte privedeni su radi saslu{awa, ali

su kasnije pu{teni da se brane sa slobode uz kauciju. Wihov identitet zvani~no nije saop{ten.

Iako dosada{wa istraga nije utvrdila postojawe krivi~nog dela, istra`iteqi poku{avaju da razjasne zbog ~ega su putnici na gliseru prevozili gotovo 700.000 evra u gotovini i kome je taj novac bio namewen.

POZNAT IDENTITET

VLASNIKA GLISERA

Prema pisawu sicilijanskih medija, vlasnik glisera je malte{ki dr`avqanin Oven Xons. Istra`iva~ki novinar \uzepe Ba{ijeto, koji pi{e za portal Gli Stati Generali, tvrdi da se Xons u trenutku incidenta nalazio na plovilu, navode}i da on nema kriminalni dosije.

Me|utim, kako pi{e Ba{ijeto, pregled wegovog Fejsbuk profila pokazuje brojne fotografije luksuznih automobila i ~amaca, kao i objave koje ukazuju da je posledwih meseci ~esto plovio izme|u Malte, Sicilije, Kalabrije i Apulije.

U jednoj objavi od 28. juna, uz fotografiju izlaska sunca iznad Marine di Raguze, Xons je napisao: "Dobro jutro, Marina di Ragusa."

PORUKA IZ BEOGRADA STIGLA DO [EFA BELE KU]E:

VLASNIK NEGIRA BILO KAKVU POVEZANOST SA NOVCEM Malte{ki dr`avqani su tokom saslu{awa iskoristili pravo da }ute. Advokat Franko Debono rekao je da wegov klijent ne mo`e da potvrdi da li je u vreme incidenta bio na Siciliji, ali insistira da prona|eni novac nije wegov i da sa wim nema nikakve veze.

Ba{ijeto je u svom tekstu ukazao i na to da se mesto gde je gliser ostao bez goriva nalazi izme|u Punta Se{ke i Punta Bra~eta, u podru~ju koje, prema wegovim tvrdwama, koriste albanske kriminalne grupe u saradwi sa lokalnim mafija{kim organizacijama.

U svojoj kwizi Sicilia Nostra, objavqenoj pro{le godine, Ba{ijeto navodi da jugoisto~na obala Sicilije sve ~e{}e predstavqa va`nu rutu za krijum~arewe kokaina. Krijum~ari gliserima preuzimaju pakete droge ba~ene u more, a zatim ih iskrcavaju na zaba~enim delovima obale, odakle se prebacuju u vozila i distribuiraju {irom Italije i Evrope. Kako prenosi Malta Today, za sada nema dokaza da je ovaj slu~aj povezan sa takvim aktivnostima.

[ef Bele ku}e Donald Tramp podelio je na dru{tvenoj mre`i "Truth Social" snimak sa UFC spektakla u Beogradu, na kojem je zabele`en i transparent sa porukom dobrodo{lice ameri~kom predsedniku. Na snimku je prikazana atmosfera iz Beogradske arene tokom prvog UFC doga|aja odr`anog u Srbiji, a me|u kadrovima se vidi i transpa-

rent sa porukom: "Predsedni~e Tramp, Srbija vam `eli dobrodo{licu".

Prva UFC priredba u Srbiji odr`ana je u Beogradskoj areni, gde su pred doma}om publikom trijumfovali Uro{ Medi} i Aleksandar Raki}. U glavnoj borbi ve~eri Uro{ Medi} je za 30 sekundi savladao Amerikanca Danijela Rodrigeza, nokautirav{i ga serijom sna`nih udaraca.

Suvi{an kapital, suvi{an rad, suvi{ni qudi

Utopijsko obe}awe da }e ma{ine preuzeti veliki deo poslova koje danas obavqaju qudi i omogu}iti nam da u`ivamo u slobodnom vremenu i dokolici, u stvarnosti bi se moglo ispostaviti kao ne{to {to }e proizvesti dru{tva sa izuzetno velikim socijalnim nejednakostima i mnogo ve}om politi~kom nestabilno{}u nego {to dana{wi zagovornici obiqa stvorenog ve{ta~kom inteligencijom `ele da nam predstave.

Pi{e: Branko Milanovi}

Masovna primena ve{ta~ke inteligencije (VI) dovodi ekonomiste u mo`da jedinstvenu situaciju u posledwih pet ili {est decenija. Ve{ta~ka inteligencija je tehnologija op{te namene, a wene efekte je, iz trenutne perspektive, prili~no te{ko ili ~ak nemogu}e predvideti.

Ako se pitamo da li }e uvo|ewe ve{ta~ke inteligencije dovesti do ve}e nezaposlenosti, nema mnogo smisla obra}ati se ekonomistima koji se bave tr`i{tem rada. Oni bi mo`da mogli da odgovore na pitawa poput toga da li }e neka odre|ena tehnologija dovesti do nezaposlenosti ili da li }e pove}awe minimalne zarade u~initi neke qude vi{kom radne snage, ali ne mogu da odgovore na pitawe o efektima nove tehnologije op{te namene, jer su i obim primene takve tehnologije i wen uticaj na potra`wu za radnom snagom jednostavno nepoznati.

Nova tehnologija op{te namene bi mogla, poput elektri~ne energije, da bude primewena u 90 odsto svih delatnosti, ili bi mogla i da do`ivi neuspeh, pri ~emu bi se nade – kao i strahovi – koje danas vezujemo za ve{ta~ku inteligenciju mogli pokazati neosnovanim.

To, dakle, zahteva ne da tra`imo konkretne odgovore – za koje smatram da ih je u ovoj fazi nemogu}e dati – ve} da formuli{emo smislen skup pitawa o mogu}im posledicama ve{ta~ke inteligencije i da skiciramo novi svet koji bi ona mogla da stvori.

Prvo smisleno pitawe jeste da li }e VI dovesti do pove}awa ukupne proizvodwe ili }e ona ostati mawe-vi{e ista, ali }e se promeniti uloge ma{ina (ukqu~uju}i i samu ve{ta~ku inteligenciju, koja se tako|e mo`e smatrati ma{inom) i `ivog rada. Drugim re~ima, da li }e VI biti tehnologija koja pove}ava obim proizvodwe ili tehnologija koja preraspodequje odnos proizvodnih faktora – odnosno zamewuje `ivi rad kapitalom, ali ne dovodi do stvarawa velikog broja novih dobara i usluga, niti do pove}awa proizvodwe ve} postoje}ih dobara i usluga. Ve}i deo ovog teksta sam izdiktirao; nisam ga pisao u programu Word kao {to to ina~e ~inim, niti sam ga pisao rukom kao {to sam to radio pre dvadeset godina. Ali u ovom primeru ni programi za obradu teksta ni tehnologija pretvarawa govora u tekst nisu doveli do toga da napi{em vi{e tekstova. Verovatno je do{lo do odre|enog poboq{awa produktivnosti, u smislu da je ~itqiv tekst nastao za kra}e vreme, ali ne mnogo vi{e od toga. Pa ipak, tehnologija op{te namene proistekla iz informacione revolucije u~inila je ovaj tekst dostupnim mnogo ve}em broju qudi. U tom smislu, do{lo je do pove}awa op{teg blagostawa (pod pretpostavkom da ~itawe ovog teksta ne izaziva bes i nezadovoqstvo kod mnogih ~italaca).

Drugo, s tim povezano pitawe, jeste da li }e ve{ta~ka inteligencija dovesti do pove}awa produktivnosti, definisane kao proizvodwa po jedinici `ivog rada. I tu nam i zdrav razum, koji ukazuje na to da ve{ta~ka inteligencija zamewuje qudski rad, i prethodni primer govore da mo`emo s prili~nom sigurno{}u pretpostaviti da

}e ona pove}ati proizvodwu po jedinici `ivog rada. U nekim slu~ajevima to pove}awe moglo bi biti i veoma veliko.

Da bismo do{li do suprotnog zakqu~ka, morali bismo da pretpostavimo da }e se ukupna proizvodwa, usled primene ve{ta~ke inteligencije, smawiti u istoj meri u kojoj se o~ekuje smawewe upotrebe `ivog rada. To deluje krajwe malo verovatno. Stoga mo`emo s prili~nom sigurno{}u predvideti da }e odnos izme|u ukupne proizvodwe i ukupne koli~ine `ivog rada –odnosno produktivnost rada – porasti.

Tre}e pitawe jeste da li }e ve{ta~ka inteligencija stvoriti zna~ajnu suvi{nu populaciju. Vi{e volim izraz suvi{na populacija nego neutralniji izraz ve}a nezaposlenost, jer on boqe odra`ava mogu}e posledice tehnologije op{te namene.

Ona bi mogla da stvori qude koji su u su{tini nezapo{qivi i ~ija znawa i ve{tine pripadaju jednom pro{lom dobu. To mogu biti qudi ~ije su ve{tine i znawa u potpunosti u~iweni suvi{nim primenom ve{ta~ke inteligencije, ili oni ~ije ve{tine zahtevaju temeqno prekvalifikovawe za potrebe nove privrede, {to bi moglo da potraje pet ili vi{e godina. U oba slu~aja, takvi qudi tokom sredweg, pa i du`eg perioda predstavqaju suvi{nu populaciju.

Ako bi suvi{na populacija postala brojna – na primer, dostigla 15 ili 20 odsto radne snage – to bi stvorilo ozbiqne politi~ke probleme. Pitawe }e tada biti kako re{iti ovaj politi~ki problem. Jedna mogu}nost bila bi da se on re{ava u okviru postoje}eg sistema naknada za nezaposlene, s tim {to bi, u slu~aju suvi{ne populacije, te naknade morale da se ispla}uju godinama, a ne {est ili devet meseci, kao {to je danas uobi~ajeno. Druga mogu}nost je, kako mnogi predla`u, uvo|ewe univerzalnog garantovanog dohotka.

Oba re{ewa zahtevala bi promenu na~ina na koji je organizovan i finansiran sistem socijalne za{tite. Morali bismo da prihvatimo mogu}nost da }e postojati qudi koji tokom ~itavog radnog veka nikada ne}e raditi ili }e raditi veoma kratko vreme, i to na slabo pla}enim i podre|enim poslovima.

Slede}e pitawe odnosi se na profite. Malo ko sumwa da }e se, sa {irom primenom ve{ta~ke inteligencije, ukupan iznos profita pove}ati. Ve{ta~ka inteligencija je, kao i svaki drugi oblik kapitala, sredstvo koje donosi prihod, pa }e oni koji je poseduju, naravno, zara|ivati novac. Posta}e bogatiji. U nekim slu~ajevima mogli bi postati izuzetno bogati i ste}i ogroman politi~ki uticaj. Takva ogromna koncentracija bogatstva i politi~ke mo}i u rukama malobrojnih, u kombinaciji sa postojawem brojne suvi{ne populacije, stvorila bi izuzetno opasan politi~ki koktel.

Nije, me|utim, nu`no da }e novi tehnolordovi uvek delovati kao jedinstvena klasa. Neki me|u wima mogli bi imati ambiciju da stanu na ~elo vojske nezadovoqnika i potisnu druge tehnolordove sa wihovih polo`aja. Pad Rimske republike predstavqa jedan istorijski primer za takvu vrstu sukoba, a borbe izme|u razli~itih oligarhijskih klanova u postkomunisti~koj Rusiji drugi. Me|utim, moje pitawe je da li }e profitna stopa porasti ili ne. Ve}a masa profita zahvaquju}i ve{ta~koj inteligenciji ne mora nu`no zna~iti i vi{u op{tu profitnu stopu, jer bi iznos novog kapitala ulo`enog u ve{ta~ku inteligenciju mogao biti toliko veliki da nadma{i rast ukupne mase profita. Me|utim, postoje i suprotstavqene sile. [umpeterovska stvarala~ka destrukcija (izraz poti~e od ekonomiste Xozefa [umpetera i ozna~ava proces u kojem inovacije stvaraju nove proizvode, tehnologije i poslovne modele, dok istovremeno potiskuju ili uni{tavaju stare, prim. prev.) podstaknuta ve{ta~kom inteligencijom, mogla bi da uni{ti vrednost velikog dela kapitala koji vi{e ne bi bio upotrebqiv.

Ve{ta~ka inteligencija bi, prema tome, za kapital u~inila isto {to i za rad: stvorila bi suvi{an kapital, kao {to je stvorila i suvi{an rad. Takav suvi{an kapital vi{e ne ulazi u obra~un prose~ne profitne stope; imenilac K u formuli za profitnu stopu bio bi smawen, pa bi prose~na profitna stopa mogla da poraste. Treba, me|utim, imati u vidu da kreativna destrukcija koja odr`ava stopu profita na visokom nivou istovremeno podrazumeva velike kapitalne gubitke za vlasnike „pogre{nog“ kapitala, odnosno kapitala koji je postao zastareo i ekonomski bezvredan.

Zbog toga nezadovoqnici ne moraju biti samo radnici koji vi{e ne mogu da se zaposle, ve} i nekada{wi kapitalisti koji su u me|uvremenu osiroma{ili. [ta dobijamo kada sve ovo spojimo? Gotovo sigurno bi do{lo do pove}awa udela nacionalnog dohotka koji ide vlasnicima kapitala, jer bi se koli~ina ulo`enog kapitala pove}ala, a prose~na stopa profita bi ostala mawe-vi{e ista. Nasuprot tome, udeo rada u nacionalnom dohotku }e se smawiti.

Tehnolo{ke promene ovakvih razmera mogle bi, naime, da pove}aju prihode od kapitala ne samo najbogatijih, odnosno sada{wih vlasnika kapitala, ve} i qudi koji se nalaze u sredini raspodele bogatstva. U tom slu~aju bilo bi mawe izvesno da }e rast udela kapitala sam po sebi nu`no dovesti do pove}awa nejednakosti u dohotku.

Ali postoji i drugi ~inilac koji }e sasvim izvesno pove}ati nejednakost. To

je suvi{na populacija, ~ija }e nova primawa, koja bi dr`ava garantovala, biti znatno ni`a od zarada koje su nekada ostvarivali.

Kona~no, dolazimo do kqu~nog pitawa koje je u su{tini dru{tveno pitawe: kako }e izgledati nova raspodela dohotka? To }e biti ~etvoroklasno (tetra) dru{tvo, odnosno dru{tvo sastavqeno od ~etiri klase. Na samom dnu nalazi}e se suvi{na populacija – lumpenproletarijat, ili besposleni heloti, qudi bez posla koji nemaju {ta da rade. Wih }e biti neophodno dr`ati mirnim i pokornim pomo}u savremene verzije politike „hleba i igara“. U dana{wim uslovima to, naravno, zna~i neku vrstu do`ivotne minimalne naknade za nezaposlene i neprekidno emitovawe jeftine zabave, dvadeset ~etiri ~asa dnevno, sedam dana u nedeqi.

Zatim bi sledila brojna radni~ka klasa zaposlena u uslu`nom sektoru, u delatnostima koje (bar za sada) ne mogu biti zamewene ve{ta~kom inteligencijom. Weni pripadnici `iveli bi od niskih do umerenih zarada i bili bi trajno izlo`eni pretwi da }e ih ve{ta~ka inteligencija zameniti, {to bi ih gurnulo u redove lumpenproletarijata.

Tre}u klasu ~inili bi qudi koji bi, kao i danas, istovremeno ostvarivali visoke prihode od kapitala i visoke prihode od rada. To je ono {to sam nazvao homoplutskom klasom, koja danas ~ini oko 3 odsto stanovni{tva Sjediwenih Dr`ava: qudi koji istovremeno spadaju u 10 odsto najbogatijih po prihodima od kapitala i u 10 odsto najbogatijih po prihodima od rada. Ta grupa bi mogla da se pove}a. ^ak i ako trenutno ne poseduju akcije novoosnovanih kompanija, wihovi visoki prihodi od rada i visoki prihodi od kapitala omogu}avaju im da pove}avaju svoje vlasni~ke udele u najprofitabilnijim sektorima. Tako ne samo da bi zadr`ali svoj povla{}eni polo`aj, ve} bi ga dodatno u~vrstili i pro{irili krug qudi koji pripadaju homoplutskoj klasi.

Na samom vrhu piramide dohotka nalazili bi se izuzetno bogati qudi, kakve ve} danas mo`emo da vidimo. To ne bi moralo da bude samo pet, {est ili deset ekstremno bogatih plutokrata; moglo bi ih biti i na hiqade – qudi koji raspola`u izuzetnim bogatstvom.

Takva dru{tvena piramida, i po naglom rastu prihoda kako se pribli`avamo wenom vrhu i po ujedna~eno niskim prihodima velikog broja qudi pri dnu, li~ila bi na piramide predindustrijskih dru{tava koja nisu uspela da stvore dovoqno brojnu sredwu klasu. Skica se, naravno, odnosi samo na najrazvijenija i najbogatija dru{tva. Druga dru{tva – koja nisu toliko odmakla u primeni ve{ta~ke inteligencije – mogla bi da zadr`e poznatu dru{tvenu i klasnu strukturu.

Zanimqivo je to {to bi upravo razvijenija i bogatija dru{tva mogla ostati bez sredwe klase i postati politi~ki nestabilnija od mawe razvijenih dru{tava. Jedna od dogmi dvadesetog veka bila je da ekonomski razvoj (odnosno ve}i ukupni dohodak) i obrazovawe stvaraju sna`nu sredwu klasu, koja je zatim garant politi~ke stabilnosti.

Nema sumwe da bi tako dru{tvo, kakvo smo ovde skicirali, imalo izrazito distopijska obele`ja. Utopijsko obe}awe da }e ma{ine preuzeti veliki deo poslova koje danas obavqaju qudi i tako nam omogu}iti vi{e slobodnog vremena i dokolice, u stvarnosti bi se moglo pretvoriti u dru{tvo sa mnogo ve}im socijalnim nejednakostima i znatno ve}om politi~kom nestabilno{}u nego {to nas na to navode dana{wi zagovornici doba izobiqa koje bi, navodno, trebalo da donese ve{ta~ka inteligencija.

Kako je novi migrantski talas ponovo uzdrmao EU

U Seuti se situacija smirila – skoro svih 60.000 migranata su se vratili u Maroko. Me|utim, broj poginulih raste, a Evropska unija je u {oku. Slede hitni sastanci.

Nakon {to su desetine hiqada migranata proteklih dana iz Maroka stigli do {panske eksklave Seute – ve}ina se u me|uvremenu vratila preko granice. Predsednik regionalne vlade izjavio je da je bilo oko 60.000 migranata, dok je centralna vlada [panije taj broj procenila na ne{to mawe od 50.000, te saop{tila da je me|u migrantima bio veliki broj `ena i dece.

Eksklava Seuta sa povr{inom od svega 18,5 kvadratnih kilometara ima mawe od 85.000 stanovnika. U no}i izme|u ~etvrtka i petka hiqade migranata preno}ile su na ulicama ovog grada.

Uprkos slabim izgledima za prihvat ili nastavak puta, stotine qudi su, prema medijskim izve{tajima, i u petak uve~e poku{ale da stignu do obe {panske enklave, Seute i Meliqe. Tokom ve~eri je na granici izme|u Maroka i Meliqe do{lo do sukoba sa policijskim slu`benicima. Vi{e osoba ga|alo je pripadnike snaga bezbednosti kamenicama, dok su oni koristili suzavac.

[panski vojnici spre~ili su prilaz

Grajs je u autorskom tekstu „Kulturno samoubistvo Nema~ke”, objavqenom u ~asopisu „Evropski konzervativac”, izneo utiske sa nedavnog putovawa kroz Berlin, Hamburg i mawe gradove u pokrajini Hesen. Posledwi put je, kako navodi, du`e boravio u Nema~koj 2020. godine, kada se u Berlinu {kolovao za nastavnika engleskog jezika, a povratak posle {est godina uverio ga je da su se izgled gradova, atmosfera na ulicama i ose}awe javne bezbednosti zna~ajno promenili.

Prvi susret sa novom stvarno{}u, usledio je ve} u jutarwem vozu u berlinskom nasequ Rudov, gde je mu{karac arapskog porekla agresivno tra`io novac od putnika. Ono {to je nekada povezivao sa kasnim no}nim satima u Londonu, zatekao je, kako pi{e, u ranu zoru u nekada ure|enom i mirnom delu nema~ke prestonice.

Iz Berlina je otputovao u Hamburg, gde je, posebno u okolini ~uvene ulice Reperban, stekao utisak da su ose}awe nesigurnosti i demografske promene postali vidqiviji nego tokom wegovih

obali iz pravca mora. Tokom prethodnih dana mnogi migranti su doplivali do Seute. Broj poginulih porastao je na 67. Spasila~ke slu`be su i tokom subotweg (1. avgust) prepodneva nastavile potragu na moru.

EVROPSKI KOMESAR: NIJEDAN

MIGRANT NIJE STIGAO NA KOPNO EU Evropski komesar za migracije Magnus Bruner izjavio je nakon telefonskog razgovora sa {panskim ministrom spoqnih poslova Hozeom Manuelom Albaresom da "nijedna osoba nije pre{la granicu ka kopnenom delu Evropske unije".

Iako Seuta pripada [paniji, koja je deo {engenskog prostora, migranti iz ove eksklave ne mogu lako da pre|u na evropsko kopno.

Za ove eksklave va`e posebna pravila unutar [engena – svako ko odatle putuje ka {panskom kopnu ili drugim delovima {engenskog prostora, po pravilu prolazi kroz ponovnu kontrolu.

Ukoliko bi migranti ipak poku{ali da pre|u Sredozemno more, najpre bi nai{li na spoqnu granicu EU.

EU U [ OKU

Evropska unija tek po~iwe da obra|uje {ok izazvan doga|ajima. Iako se situacija smirila, prizori iz proteklih dana mnoge su podsetili na izbegli~ku

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960 www.beotravel.com

BEO-TRAVEL Vaš partner od poverenja!

krizu iz 2015. godine i pokrenuli novu debatu o migracionoj politici EU. Sve se ovo de{ava u trenutku kada je Zajedni~ki evropski sistem azila stupio na snagu pre samo nekoliko nedeqa.

Italija je privremeno suspendovala [engenski sporazum prema [paniji. Pravila EU ne predvi|aju trajno iskqu~ewe neke dr`ave iz {engenskog prostora protiv wene voqe.

Vi{e zemaqa EU ukazuje na mogu}-

ranijih poseta. Samo dan nakon {to je pro{ao peronom 13 glavne `elezni~ke stanice, na istom mestu dogodio se napad no`em u kojem je povre|eno 18 qudi. Taj doga|aj, me|utim, nije bio povezan sa migracijama ili politi~kim ekstremizmom. Za napad 23. maja 2025. osumwi~ena je tridesetdevetogodi{wa nema~ka dr`avqanka, a policija je saop{tila da nije bilo pokazateqa politi~kog motiva i da se ispituje weno psihi~ko stawe. Napada~icu su savladala dvojica prolaznika, me|u kojima i de-

vetnaestogodi{wi izbeglica iz Sirije.

Zavr{na stanica wegovog putovawa bio je Bad Arolzen, mali grad u Hesenu u kojem je Grajs provodio deo detiwstva. Nekada{wi kompleks kasarni, koji je u vreme nacizma koristio SS, danas je pretvoren u prihvatni centar za izbeglice. Grajs strahuje da bi problemi karakteristi~ni za velike gradove mogli postepeno da se prenesu i na ruralne sredine, iako wegova ro|aka, zaposlena u organizaciji koja radi na integraciji tra`ilaca azila, veruje

nost dodatnog ograni~avawa slobodnog kretawa unutar {engenskog prostora i uvo|ewa u~estalijih kontrola na unutra{wim granicama. Nema~ka to ~ini ve} du`e vreme, a ministar unutra{wih poslova Aleksandar Dobrint najavio je produ`ewe ovih kontroverznih grani~nih kontrola. Francuska tako|e planira da poja~a kontrole na granici sa [panijom, koje su na snazi ve} godinama.

da Nema~ka mo`e da savlada taj izazov.

Zvani~ni podaci pokazuju da je broj zahteva za azil posledwih godina sna`no opao, ali i da je migracioni pritisak i daqe zna~ajan. Nema~ka je 2023. primila 329.120 prvih zahteva za azil, godinu kasnije 229.751, dok je 2025. registrovano 113.236 prvih zahteva, {to predstavqa pad od 50,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Zajedno sa ponovqenim zahtevima, tokom 2025. godine zabele`ena su 168.543 zahteva za azil.

Te brojke, me|utim, ne obuhvataju ukupnu imigraciju. Prema nema~kom Saveznom zavodu za statistiku, tokom 2025. u zemqu se doselilo oko 1,48 miliona qudi, dok se istovremeno iselilo pribli`no 1,24 miliona, pa je neto migracioni priliv iznosio oko 235.000 stanovnika. Pitawe migracija ostaje povezano i sa raspravom o bezbednosti. Prema policijskoj statistici za 2025. godinu, ukupan broj registrovanih krivi~nih dela smawen je za 5,6 odsto, na pribli`no 5,5 miliona, dok je broj slu~ajeva nasilnog kriminala opao za 2,3 odsto,

na 212.335. Istovremeno, nema~ki dr`avqani stranog porekla i lica bez nema~kog dr`avqanstva nisu iste statisti~ke kategorije, a podaci policije odnose se na osumwi~ene, a ne na pravosna`no osu|ene. Ipak, Savezna kriminalisti~ka slu`ba navodi da su nedr`avqani Nema~ke ~inili 42,9 odsto osumwi~enih za nasilna krivi~na dela. Grajs zakqu~uje da Nema~ka vi{e ne prolazi kroz uobi~ajenu politi~ku ili demografsku promenu, ve} kroz dubqi preobra`aj koji dovodi u pitawe wen kulturni kontinuitet.

„I daqe sam ~vrsto uveren da se Nema~ka ne mewa samo – ona vr{i usporeno kulturno samoubistvo. Istim ulicama kojima su nekada odjekivale nacisti~ke ~izme sada prolazi sve ve}i talas sasvim druga~ijih osvaja~a – ili izbeglica, u zavisnosti od toga koga pitate”, naveo je Grajs. Vilijam Grajs je britanski pisac, nastavnik engleskog jezika koji `ivi na Dalekom istoku i rezervista britanske vojske. Pi{e o obrazovawu, migracijama i politici.

KINA I ZLATO

Kako je realno najve}a ekonomija

sveta zavolela plemeniti metal

U julu u Hongkongu je po~eo sa radom novi sistem za kliring i poravnawe u zlatu, koji je povezan sa berzom zlata u [angaju. Taj sistem omogu}i}e korisnicima da mewaju lokalnu valutu juan u zlato i obrnuto, {to }e, smatra se, imati zna~ajne posledice po status te valute u svetu, odnosno, doprineti ja~awu poverewa u wu i wenoj internacionalizaciji.

Istovremeno, taj sistem }e imati i posledice po cenu zlataomogu}i}e ve}i uticaj Kine i uop{te Azije, gde je potra`wa za tim dragocenim metalom decenijama ve}a nego drugde u svetu, na formirawe wegove cene. Odnosno, mehanizam za kliring u Hongkongu }e doprineti ispravqawu nepravilnosti o kojoj se u Kini odavno govori otvoreno - re~ je o paradoksu, koji je kratko i jasno izra`ava poznata krilatica koja se pripisuje nekada{wem {efu berze zlata u [angaju Hsu Luodeu i koja ka`e da "Azija kupuje zlato, a Zapad mu odre|uje cenu".

BROJNE REFORME U VEZI ZLATA

Pored uvo|ewa novog sistema za kliring i poravnawe, u Kini su u posledwih nekoliko meseci primetni i drugi potez usmereni na u~vr{}ivawe i konsolidaciju tr`i{ta zlata. Nekoliko najve}ih kineskih banaka u posledwih nekoliko meseci su ukinuli trgovinu zlatnim sertifikatima za male ulaga~e (obi~ne gra|ane), kako bi za{titile sebe i svoje klijente od iznenadnih i krupnih gubitaka u spekulaciji u vezi vrednosti zlata, ali i tr`i{te zlata u svojoj zemqi u~inile zdravijim i otpornijim na fluktuacije. Naime, sertifikati koji bi trebali da budu dokaz o posedovawu zlata sami po sebi nisu zlato i mogu se falsifikovati ili izdavati bez fizi~kog pokri}a u zlatu, pa wihovo suzbijawe doprinosi eliminaciji korupcije i spekulacije, te objektivnijem odre|ivawu cene tog metala.

Daqe, Narodna banka Kine je nedavno ukinula praksu kontrole izno{ewa zlata iz zemqe, u kojem je svako ko je `eleo da ponese taj plemeniti metal u inostranstvo morao prvo da vlastima podnese zahtev sa obrazlo`ewem. Time je liberalizovano i preno{ewe fi~kog zlata u Hongkong, {to }e unaprediti likvidnost tamo{weg sistema.

U tom velegradu sa oko sedam i po miliona stanovnika `ele da izgrade trezore u kojima }e mo}i da bude sme{teno ~ak 2.000 tona metri~kih tona zlata, {to }e omogu}iti da pla}awe i trgovina na kineskoj berzi zlata budu vr{eni u dobroj meri u pravom zlatu, a ne papirnim sertifikatima, koji su podlo`ni manipulaciji.

MRE @ A TREZORA ZLATA [ IROM SVETA Tako|e, pored tih trezora u Hongkongu, Kina je, smatra se, potpisala ugovore o uspostavqawu trezora za ~uvawe zlata i u nekoliko stranih dr`ava, poput Singapura, Saudijske Arabije i [vajcarske. Oni }e omogu}iti mu{terijama koje trguju sa wom u juanima da iste, ako to `ele, zamene za zlato.

Ovo je od su{tinskog zna~aja kada je u pitawu dedolarizacija, odnosno, prelazak trgovine na kineski juan, jer omogu}ava stranim klijentima koji, nakon {to su prodali svoju robu Kinezima, ne `ele da dr`e juan ili za wega kupe kinesku robu, da taj vi{ak koji imaju u kineskoj valuti zamene za (pravo, fizi~ko) zlato.

Tako dolazimo do ~iwenice pomenute na po~etku teksta da je akumulacija zlata i uspostavqawe sistema za trgovinu wime usmereno pre svega na ja~awe kineske valute juana i wenu internacionalizaciju, ~ime se ja~a otpornost Pekinga na ekonomske sankcije i finansijske pritiske iz Va{ingtona.

UBRZAWE KUPOVINE ZLATA

Mada Narodna banka Kine zvani~no ima oko 2.300 tona zlata, mnogi ekonomisti u Isto~noj Aziji veruju da je prava cifra vi{estruko ve}a, te da verovatno prelazi 5.000.

Procene zasnovane na raznim parametrima, kao {to su koli~ina zlata koje se razmewuje na berzi u [angaju ili koli~ina zlata koju proizvode rudnici u vlasni{tvu kineskih kompanije, itd. govore o preko 70.000 tona u posedu raznih kineskih subjekata. Ono {to je sigurno je to da su kineska centralna banka i firme intenzivirale kupovinu zlata nakon {to je Zapad 2022. godine zamrzao (i prakti~no oduzeo) rusku imovinu u novcu i hartijama od vrednosti koja je ~uvana u inostranstvu, kao i da je novi podsticaj za nabavke plemenitog metala za Kineze bilo uvo|ewe novih Trampovih carina pro{le godine. Konkretno, Narodna banka Kine je u junu ove godine je kupila, smatra se, 16 tona zlata, dok je ukupni uvoz tog metala u Kinu, po izve{tavawu agencije Blumberg koje se oslawa na podatke kineske carine, iznosio 173 tone, {to je najvi{e u posledwe dve godine.

Iran: Spremni smo da odgovorimo na svaki ameri~ki napad

Tenzije na Bliskom istoku dodatno su porasle nakon niza novih bezbednosnih incidenata i najava mogu}ih vojnih akcija.

U me|uvremenu, ameri~ki zvani~nici navode da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave planiraju nove udare na Iran ve} tokom vikenda, iako kona~na odluka jo{ nije doneta. Predsednik SAD Donald Tramp nagovestio je takvu mogu}nost izjavom da }e "udariti veoma sna`no".

General Aleksus Grinkevi~, komandant Evropske komande ameri~ke vojske (EUCOM), uputio je Pentagonu pisano upozorewe da }e, ukoliko ne dobije jo{ jedan mornari~ki razara~, morati da bira izme|u odbrane Izraela i teritorije Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

Evropska komanda koordinira vojne operacije u Sredozemnom moru, gde ameri~ki ratni brodovi u~estvuju u presretawu projektila ispaqenih na Izrael iz Irana i jemenskih pobuwenika Huta, koje podr`ava Teheran. Od pet ameri~kih razara~a stacioniranih u {panskoj bazi Rota, dva su se nalazila u Sredozemnom moru.

Visoki iranski bezbednosni zvani~nik istakao je da je Teheran pripremio sveobuhvatan plan odgovora na svaki mogu}i napad Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava ili Izraela na iransku infrastrukturu.

Iran izve{taje ameri~kih medija o mogu}im napadima na iransku infrastrukturu smatra "nekom vrstom ludila".

Prema wegovim re~ima, plan odgovora obuhvata ga|awe vitalne infrastrukture Izraela, kao i ameri~ke energetske infrastrukture u regionu, a iranske snage su, kako je istakao, spremne za takav scenario.

Tanker je pogo|en kod obale Omana, u blizini ulaza u Ormuski moreuz, saop{tila je britanska organizacija Ujediwene pomorske trgovinske operacije (UKMTO), koja prati bezbednost plovidbe.

Prema wihovim navodima, brod je pogodio projektil nepoznatog porekla, pri ~emu je o{te}ena ma{inska soba, preneo je Si-En-En.

Za sada nije poznato ko stoji iza incidenta. Sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Mohamed Bager Zolkadr rekao je da }e Teheran dodatno da poo{tri ranije najavqeno zatvarawe Ormuskog moreuza, kao odgovor na ameri~ku blokadu brodskog saobra}aja ka i iz iranskih luka, prenela je iranska dr`avna televizija Pres TV.

Prema dostupnim podacima, promet kroz Ormuski moreuz znatno je opao - sa oko 130 brodova dnevno pre izbijawa sukoba na svega nekoliko plovila dnevno.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave razmatraju mogu}nost novih vojnih napada na Iran ve} tokom vikenda, dok ameri~ki predsednik Donald Tramp nastavqa da tra`i na~in za okon~awe sukoba, izjavila su dva ameri~ka zva-

Belorusija je po~ela da formira novu desantno juri{nu brigadu u ju`noj Gomeqskoj oblasti, pribli`no 40 kilometara od granice sa Ukrajinom.

Kako prenosi ZN, pukovnik Aleksandar Iqukevi~ objavio je formirawe 37. samostalne desantno juri{ne brigade tokom gostovawa na dr`avnom kanalu VoenTV, navode}i da je jedinica trenutno u procesu aktivnog strukturnog pro{irewa. „Ve} smo po~eli da formiramo vojne jedinice. Jedan bataqon je formiran, oficiri su regrutovani, a qudstvo je pozvano“, rekao je Iqukevi~. „Ove godine formiramo jo{ jedan bataqon, zajedno sa jedinicama borbene podr{ke, artiqerijskim, protivvazduhoplovnim i izvi|a~kim jedinicama“, dodao je.

Raspore|ivawe 37. brigade u Gomeqskoj oblasti

ni~nika upoznata sa planovima. Govore}i na sednici kabineta, Tramp je najavio mogu}nost novih sna`nih napada, istovremeno izra`avaju}i nezadovoqstvo neuspelim diplomatskim naporima.

Ameri~ka Centralna komanda pripremila je vi{e vojnih opcija, ukqu~uju}i dvonedeqnu kampawu bombardovawa iranskih raketnih polo`aja, kao i planove za mogu}e napade na energetsku infrastrukturu.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac rekao je da Izrael `eli da ga|a iranske energetske ciqeve kako bi pove}ao ekonomski pritisak na Teheran, ali da SAD ne podr`avaju takvu akciju. Prema navodima ameri~kih zvani~nika, vojska je u posledwim danima intenzivirala pripreme za mogu}e napade na iransku nuklearnu infrastrukturu, ukqu~uju}i i podru~je planine Pikaks ju`no od Teherana, ali planovi nisu ograni~eni samo na tu lokaciju.

Povodom izve{taja da je Tramp odobrio novu rundu udara za vikend, iz Bele ku}e je saop{teno da predsednik ne}e "stajati po strani i dozvoliti da se ovakvo teroristi~ko pona{awe nastavi".

ima za ciq ja~awe ju`nog boka Belorusije, podru~ja koje su vojni zvani~nici u Minsku vi{e puta opisivali kao jednu od glavnih bezbednosnih briga.

Nova jedinica pridru`uje se postoje}im beloruskim vazdu{no desantnim snagama, koje trenutno ~ine tri samostalne desantno juri{ne brigade, 103. u Vitebsku, 38. u Brestu i 5. u Marjinoj Gorki, u blizini prestonice Minska.

Formirawe nove brigade usledilo je posle vi{enedeqnog poja~anog vojnog pozicionirawa Minska du` granice sa Ukrajinom.

Po~etkom jula, Dr`avna grani~na slu`ba Ukrajine saop{tila je da Belorusija aktivno razvija novu vojnu infrastrukturu u blizini granice, pre svega poligone i logisti~ke centre, iako u tom trenutku nije bilo uo~eno zna~ajnije grupisawe trupa. Kasnije tokom meseca, beloruski lider Aleksandar Luka{enko govorio je o navodnom „mawku qudstva“ u oru`anim snagama i nalo`io ministru odbrane Viktoru Hrewinu da zvani~nike koji ne ostvaruju rezultate i radnike u poqoprivredi po{aqe da ~uvaju ju`nu granicu.

„Svako ko ne izvr{ava nare|ewa treba da bude poslat u vojsku. Neka tamo slu`e. Mogu da sede u {umi. I tamo im je potrebno qudstvo“, rekao je Luka{enko tokom julske telefonske konferencije posve}ene `etvenoj kampawi 2026. godine.

„Svi koji ne znaju da rade, u vojsku i na ju`nu granicu“, dodao je.

Uprkos tome {to vi{e puta tvrdi da Ukrajina predstavqa bezbednosnu pretwu, Luka{enko isti~e da Minsk nema nameru da u|e u rat.

Vlada Srbije da zatra`i od EU da Hrvatska ne slavi "Oluju"

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta apelovao je na Vladu Srbije da zatra`i od Evropske unije da Hrvatska ne slavi akciju "Oluja". Prvo, kako je naveo, Hrvatska ignori{e Ugovor o pristupawu sa Evropskom unijom koji je stupio na snagu 2013. godine, kao i druge me|unarodne obaveze, da procesuira sve ratne zlo~ine.

"Prema nedavnom izve{taju poznate hrvatske organizacije za qudska prava "Dokumenta", u Hrvatskoj se ne istra`uju brojna krivi~na dela ratnog zlo~ina po~iwena protiv srpskih civila i ratnih zarobqenika. Ne postoji nijedan aktivni postupak za masovne zlo~ine protiv Srba u zlo~ina~kim akcijama "Bqesak" i "Oluja", kao i drugim zlo~ina~kim akcijama i u nizu hrvatskih gradova. Potpuno je jasno da Hrvatska kr{i i doma}e i me|unarodne obaveze", naveo je Linta.

Drugo, kako je istakao, Me|unarodni sud pravde u Hagu je 2015. godine zlo~ina~ku akciju "Oluja" okvalifikovao kao etni~ko ~i{}ewe odnosno koja je kao planirani ciq imala proterivawe Srba. "Apsolutno je neprihvatqivo da jedna ~lanica Evropske unije svake godine slavi etni~ko ~i{}ewe jednog naroda. U Hrvatskoj se slavi progon 250.000 Srba i ne priznaje se vi{e od 2.000 srpskih `rtava, od toga vi{e od 1.200 civila. Na taj na~in Hrvatska ugro`ava mir i saradwu sa Srbijom jer `ivi za-

robqena u pro{losti", istakao je Linta. Tre}e, kako je istakao, u Hrvatskoj se srpske `rtve poni`avaju, vre|aju, omalova`avaju, umawuju i negiraju.

"Hrvatska odbija svaku mogu}nost da se na brojnim me-

PRINCEZA JELISAVETA KARA\OR\EVI]:

Kraq

^arls Tre}i

stima stradawa srpskih civila postave spomen plo~e sa imenima stradalih. Na kraji{kom podru~ju postoji 30-tak poznatih grobnica i grobnih mesta na kojima se nalaze posmrtni ostaci Srba, ali vlast odbija wihovu ekshumaciju i identifikaciju. U Zavodima za sudsku medicinu u Zagrebu, Osijeku i Rijeci nalazi se oko 900 posmrtnih ostataka `rtava od koji su, prema procenama, najmawe 50% `rtve srpske nacionalnosti. Vlast opstrui{e da ih identifikuje", objasnio je Linta.

Kao ~etvrti razlog naveo je da Hrvatska godinama blokira re{avawe 1.725 nestalih lica koji se nalaze na hrvatskom spisku nestalih. Kako je naglasio, kqu~ni razlog jeste ~iwenica da su vi{e od 1.000 nestalih lica Srbi. "Zbog toga Hrvatska uporno odbija da objavi nacionalnu pripadnost nestalih lica i javno navede koliko je nestalih Srba i Hrvata od 1991. do 1995. godine", naglasio je Linta.

Kako je istakao, zabranom proslave zlo~ina~ke akcije „Oluja” i konkretnim zahtevima Evropske unije stvorili bi se povoqniji uslovi da Hrvatska kona~no procesuira masovne zlo~ine nad srpskim civilima i ratnim zarobqenicima, da prizna srpske `rtve i da omogu}i da se obele`e brojna mesta stradawa postavqawem spomen plo~a, da re{i pitawe nestalih lica, kao i da vrati otetu srpsku imovinu i ste~ena prava fizi~kim i pravnim licima i isplati naknadu {tete za uni{tenu imovinu. MIODRAG LINTA, PREDSEDNIK

mi je kao brat, Xon Kenedi je mnogo znao o Jugoslaviji

Biografija Jelisavete Kara|or|evi} isprepletana je sa gotovo celim 20. vekom – od dvora Kara|or|evi}a, preko Drugog svetskog rata i izgnanstva do susreta sa najmo}nijim qudima sveta.

@ivot }erke kneza Pavla Kara|or|evi}a, regenta Kraqevine Jugoslavije, li~io je na bajku, ali je bilo vremena kada je vi{e podse}ao na pri~u o Pepequgi.

Jelisaveta Kara|or|evi}, u emisiji Za stolom sa Apostolom, izjavila je da je wen `ivot odredio neobi~an spoj privilegija i velikih gubitaka.

Ro|ena u svetu dvorova, vrtova i posluge, posle politi~kih potresa i Drugog svetskog rata morala je da napusti domovinu i detiwstvo provede u izbegli{tvu. MART 1941. GODINE

Jedan od najva`nijih delova razgovora bio je posve}en wenom ocu, knezu Pavlu, kao i doga|ajima koji su prethodili pu~u 27. marta 1941. godine.

Princeza je istakla da je wen otac `eleo da Jugoslavija ostane neutralna i izbegne ulazak u rat.

„Vi{e je voleo da Jugoslavija ostane neutralna. Nije bio spreman za rat. Posle deset dana izgubili smo ogroman broj qudi, {to nije bila wegova ideja“, rekla je Kra|or|evi}eva.

Prema wenim re~ima, kasnije je u britanskim arhivama prona{la dokumenta koja su joj pomogla da boqe razume de{avawa iz tog perioda.

Govorila je i o tome kako je do{la do arhivske gra|e britanske tajne slu`be.

„Pitala sam ^arlsa da mi pomogne, ali mi je rekao da tada nije mogu}e jer je bilo tajna. Onda sam direktno pisala direktoru SOE. Kada sam oti{la kod wega, rekao mi je: ’Znam za{to vam je potrebno. Da}u vam sve’“, ispri~ala je princeza.

SUSRETI SA KENEDIJEM

I VELIKIM IMENIMA 20. VEKA

@ivot Jelisavete Kara|or|evi} obele`ili su i susreti sa nekim od najpoznatijih li~nosti tog vremena.

Govorila je o prijateqstvu sa ameri~kim predsednikom Xonom Kenedijem, koga je upoznala {ezdesetih godina.

„Bila sam impresionirana jer je mnogo znao o Jugoslaviji, mom ocu i svemu {to se dogodilo. Za razliku od mnogih Amerikanaca tog vremena, bio je veoma upu}en“, rekla je princeza.

Govorila je i o svojoj vezi sa legendarnim britanskim glumcem Ri~ardom Bartonom.

„Bio je {armantan, imao je predivan glas. Volela sam wegov duboki glas. Ali problem je bio {to je previ{e pio i to je bilo nemogu}e za zajedni~ki `ivot“, rekla je.

Ispri~ala je i anegdotu o Bartonu i glumcu Piteru O’Tulu, koji su se, kako je navela, jednom prilikom takmi~ili ko mo`e vi{e da popije, a nadmetawe se zavr{ilo tako {to su obojica pali u nesvest.

U sada{wem vremenu bliska je sa kraqe ^arlsom Tre}i sa kojim, ka`e, mo`e da pri~a o svemu da pri~am, ali to je tajna.

„[alim se naravno, jako je otvoren, ima

divan smisao za humor, jako je interesantan i informisan o svemu. Zvao me je telefonom pre dve godine kada sam iza{la iz bolnice, bio je zabrinut. Postao mi je kao dobar brat“, navela je Jelisaveta Kara|or|evi}.

NESTALI ROLS-ROJS I USPOMENE

KOJE NEDOSTAJU

Go{}a RTS-a govorila je i o stvarima iz porodi~ne pro{losti koje su nestale tokom burnih decenija.

Jedna od wih je Rols-Rojs wenog oca, poklon koji je knez Pavle dobio od britanske kraqevske porodice.

„Tra`ila sam ga. Mislila sam da bi bilo divno da vozim turiste kroz Beograd u wemu, sa {oferskom kapom“, rekla je princesa.

Me|utim, automobilu se izgubio svaki trag.

„Pitala sam i Rols-Rojs u Londonu, ali ni oni nemaju informaciju. To je potpuna misterija. Mo`da je u Nema~koj, Rusiji, mo`da je uni{ten tokom rata“, rekla je.

Sli~na sudbina zadesila je i dvorski vagon kojim je porodica napustila Beograd.

„Se}am se kreveta i velikog bronzanog lavaboa gde sam se kao dete umivala. Pitali smo muzeje, ali nema tragova“, ispri~ala je.

Izgnanstvo, `ivot van Srbije i povratak posle vi{e od ~etiri decenije

Kada je 1941. godine do{lo do promene vlasti u Jugoslaviji, porodica kneza Pavla dobila je samo nekoliko sati da napusti zemqu.

Princeza Jelisaveta se prisetila da je wihov odlazak bio izuzetno te`ak trenutak.

„Imali smo samo ~etiri sata da sve spakujemo i odemo. Na{a sobarica Milka, koja je bila Slovenka, pomogla nam je da pripremimo stvari“, ispri~ala je.

Porodica je najpre oti{la u Keniju, a potom u Ju`nu Afriku. Milka je sa wima krenula u izbegli{tvo kao {esnaestogodi{wa devojka i kasnije ostala u Africi.

Princeza ka`e da je, iako je izgubila domovinu, tokom `ivota upoznala razli~ite svetove – `ivela je u Parizu, Londonu, Americi i Ju`noj Americi.

„To je bila prednost, jer sam upoznala mnogo qudi. Ali sam istovremeno izgubila ne{to {to bih volela da sam imala – da boqe poznajem srpski jezik, kwi`evnost i istoriju“, rekla je.

Ipak, kako ka`e, povratak u Srbiju bio je jedan od najva`nijih trenutaka wenog `ivota.

Kada je 1987. godine prvi put posle izgnanstva ponovo u{la u zemqu, putovala je vozom – istim na~inom kojim je kao dete napustila Beograd.

„Toliko sam bila uzbu|ena da nisam mogla da spavam. Kada sam osetila tlo ispod nogu, po~ela sam da pla~em. Ali to su bile suze od sre}e“, ispri~ala je. SRBIJA, POLITIKA I ULOGA KRAQEVSKE PORODICE

Princeza se osvrnula i na svoju kandidaturu za predsednika Srbije 2004. godine.

„To je po~elo tako {to su mi neki qudi rekli da poku{amo i vidimo {ta mo`e da bude. Dobila sam oko 60.000 glasova, {to nije malo“, rekla je.

Ipak, smatra da mo`da nije bila spremna za tu ulogu.

„Hvala Bogu {to nisam pobedila. To bi bio veliki teret. Tada nisam dovoqno dobro govorila srpski i to bi bilo opasno“, navela je.

Govorila je i o Nato bombardovawu Jugoslavije 1999. godine, koje je ocenila kao nepotrebno.

„Bila je to velika glupost. Nije bilo potrebno“, rekla je.

Na pitawe da li je o tome razgovarala sa kraqem ^arlsom, odgovorila je da, iako va`na figura, nije politi~ar.

„On je va`an, ali nije mo}an. To nije isto. Wegova uloga je da odr`ava mir i jedinstvo u zemqi“, rekla je.

Za kraj emisije poru~ila je da je najbitnije kakav je neko ~ovek.

Srbija i Republika Srpska

zajedno u Mrkowi} Gradu odale po{tu `rtvama ”Oluje”

U Mrkowi} Gradu je odr`ana centralna ceremonija obele`avawa Dana se}awa na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojno-policijskoj operaciji „Oluja”, u kojoj je proterano 220.000 Srba, a oko 2.000 ubijeno.

Srbija i Republika Srpska (RS) i ove godine zajedno odaju po{tu `rtvama progona u „Oluji”. Obele`avawe Dana se} awa po~elo je u 20 ~asova, parastosom na Trgu Kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a i besedom patrijarha srpskog Porfirija, a obele`avawu 31. godi{wice od tog tragi~nog doga|aja za srpski narod prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, kao i zvani~nici Republike Srpske.

Predsednik Vu~i} izjavio je ranije da je izbor lokacije za ovogodi{wu centralnu ceremoniju simboli~an i va`an, jer je Mrkowi} Grad mesto koje je pretrpelo jeziva razarawa i pogrom.

Vu~i} je podsetio na te{ku sudbinu Mrkowi} Grada tokom ratnih de{avawa devedesetih godina i istakao zna~aj o~uvawa kulture se}awa na `rtve.

Na obele`avawu Dana se}awa na stradale i prognane Srbe u „Oluji” govorio je o polo`aju Srba u regionu i izneo odre|ene zakqu~ke o tome kako bi Srbija trebalo da se pona{a u budu}nosti.

Srbija i Republika Srpska zajedni~ki obele`avaju stradawe srpskog naroda u „Oluji” od 2014. godine, a u Prijedoru je 2023. godine godi{wica „Oluje” prvi put obele`ena u Republici Srpskoj.

Hrvatska vojno-policijska operacija „Oluja” po~ela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i je

dinica HVO-a na podru~ju Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je u{la u gotovo napu{ten Knin i istakla zastavu Hrvatske, dok su kolone izbeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji.

Prema podacima Dokumentaciono informacionog centra „Veritas”, u „Oluji” je sa prostora Republike Srpske Krajine proterano vi{e od 220.000 Srba, a vi{e od 1.900 ih je ubijeno, pri ~emu su po~iweni brojni zlo~ini.

Bio je to najve}i egzodus civila u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Vojna dejstva su po~ela u 5.00 ~asova ujutro 4. avgusta, `estokim dejstvima artiqerije i raketnih jedinicana du` ~itave linije fronta. Prva linija odbrane Vojske Republike Srpske Krajine probijena je na vi{e mesta, a u popodnevnim odnosno ve~erwim satima zapo~ela je evakuacija civila, preko Srba i Dvora.

Sutradan, 5. avgusta, oko podneva, objavqeno je da su hrvatske trupe u{le u Knin.

Tog dana zauzet je prostor ve}eg dela Dalmatinske zagore koji je ulazio u sastav RSK, osim Knina, Drni{, Benkovac, na prostoru Like Pla{ki, ali i Dubica u Baniji.

Linije kod Sluwa probijene

su 6. avgusta. Tada dolazi do spajawa trupa Hrvatske sa takozvanim Hrvatskim vije}em odbrane, odnosno vojskom Hrvata BiH, kao i sa Petim korpusom Armije BiH, odnosno muslimanskim snagama. Time je prostor RSK prese~en, a istog dana zauzeta je Petriwa u Baniji, a posle ozbiqnijeg otpora te ve~eri pala je i Glina. Vojni}, Topusko, Lapac pali su 7. avgusta.

Tog dana u 18.00 ~asova Gojko [u{ak, tada{wi ministar odbrane Hrvatske objavio je da je operacija „Oluja" okon~ana.

Brojni civili koji se nisu povukli stradali su. Prema podacima Hrvatskog helsin{kog odbora, na prostoru sektora „Jug” ostalo je 4.051 lice, od ~ega je ubijeno oko 600, ne ra~unaju}i vojna lica.

Me|u zlo~inima koji su se dogodili u „Oluji” je i bombardovawe kolona izbeglica, ukqu~uju}i i zlo~in na Petrova~koj cesti, kada je avion hrvatskog ratnog vazduhoplovsta 7. avgusta usmrtio 10 osoba, me|u wima ~etvoro dece, a raweno je vi{e od 50 civila, me|u kojima mno{tvo dece.

Me|unarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine „Oluju” okvalifikovao kao etni~ko ~i{}ewe, ali ne i kao genocid, iako svetski eksperti za tu oblast smatraju da je ta operacija imala sve karakteristike genocida.

INTERVENISALI SPECIJALCI KOD BUGOJNA:

Mu{karci na kvadovima se predstavili kao Vu~i}evo obezbe|ewe, pa pobegli u {umu

Specijalna jedinica Ministarstva unutra{wih poslova Sredwobosanskog kantona (SBK) Federacije BIH je intervenisala je tokom obezbe|ewa posete predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a Bugojnu po{to su na {irem podru~ju kantona uo~ene osobe koje su tvrdile da su pripadnici MUP-a Republike Srpske (RS). Iz MUP-a SBK za sada nisu iznosili detaqe, ali su za sarajevski portal potvrdili da su navodi o intervenciji policijskih slu`benika ta~ni. U tekstu se navodi da su policijski slu`benici, po{to su uo~ili sumwive osobe na "kvadovima" i u drugim vozilima, na terenu izvr{ili proveru spiska prijavqenih osoba anga`ovanih za obezbe|ewe i utvrdili da osobe koje su se nalazile na lokalitetu u okolini Bugojna nisu bile me|u najavqenim pripadnicima osigurawa bezbednosti posete. Sve osobe koje obezbe|uju visoke zvani~nike prilikom posete Bosni i Hercegovini moraju biti evidentirane u Direkciji za koordinaciju policijskih tela BiH.

MUP SBK je uporedio broj prijavqenih pripadnika Vu~i}evog obezbe|ewa u odnosu na broj uo~enih osoba i utvrdio da je na terenu ve}i broj qudi u odnosu na prijavqene, preneo je sarajevski portal. U tekstu se navodi da su se, po{to su ih uo~ili pripadnici Specijalne jedinice MUP-a SBK i krenuli prema wima, ti qudi u civilnoj ode}i "kvadovima" pobegli u {umu. Prema navodima medija, u pitawu su bili policajci iz Republike Srpske, a kasnije su uo~ena vozila koja su krenula prema Dowem Vakufu.

U Republici Srpskoj Dan `alosti povodom 31 godine od hrvatske akcije "Oluja"

U Republici Srpskoj 4. avgusta je bio Dan `alosti povodom obele`avawa 31 godine od stradawa Srba u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja".

Akcija "Oluja" po~ela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije, kao i jedinica HVO-a na podru~ju Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, tokom koje je sa vekovnih ogwi{ta protjerano vi{e od 220.000 kraji{kih Srba.

Na a`uriranoj evidenciji Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" nalaze se imena 1.904 poginula i nestala Srbina u toku i posle ove akcije, a me|u wima je 1.250 civila od kojih su oko tri ~etvrtine bile starije od 60 godina, prenela je RTRS.

Me|u `rtvama je i desetoro dece mla|e od 14 godina i 566 `ena, od kojih su oko ~etiri petine bile starije od 60 godina. Me|unarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine "Oluju" okvalifikovao kao etni~ko ~i{}ewe, ali ne i kao genocid, iako svetski eksperti za tu oblast tvrde da je ta operacija imala sve karakteristike genocida, navodi RTRS.

Ratko Mladi} tokom posete predstavnika Srbije u Ha{kom tribunalu: "Srbija, majka!"

Generala Ratka Mladi}a, koji ve} dve godine le`i nepokretan u ha{koj pritvorskoj bolnici, posetili su predstavnici Srbije, a on je tokom te posete poru~io „Srbija, majka“, rekao je wegov sin Darko Mladi}. On je rekao da je zdravstveno stawe generala Mladi}a i daqe te{ko i da nema nekih promena.

„Malo je govorio. Rekao im je: 'Srbija, majka.' To ih je najvi{e dirnulo da je u tako te{koj situaciji i daqe ostao nesalomiv“, rekao je generalov sin za Srnu. Darko Mladi} ka`e da je dobro {to su ga posetile dr`avni sekretar u Ministarstvu za qudska i mawinska prava i dru{tveni dijalog Livija Pavi}evi} i ambasador Srbije u Holandiji Marina Jovi}evi} i {to su mu dale podr{ku da izdr`i. U petak, 31. jula, generala Mladi}a su posetila i dva wegova ratna druga. Dr`avni sekretar u Ministarstvu za qudska i mawinska prava i dru{tveni dijalog Srbije Livija Pavi}evi} i ambasador Srbije u Holandiji Marina Jovi}evi} obi{le su u ponedeqak, 27. jula, u ha{kom pritvoru generala Ratka Mladi}a i Mi}u Stani{i}a, kojem je ostalo jo{ pet godina zatvorske kazne.

U Crnu Goru proteklog vikenda u{lo vi{e qudi nego

{to zemqa ima stanovnika

Kako je saop{teno iz Uprave policije Crne Gore od 31. jula do 2. avgusta zabele`en je izuzetno intenzivan promet me|unarodnog putni~kog saobra}aja, a tokom vikenda u Crnu Goru je u{lo vi{e od 630.000 putnika.

Tokom proteklog vikenda na grani~nim prelazima u Crnoj Gori evidentirano je 632.766 ulazaka putnika i ulazak 146.147 motornih vozila. To zna~i da je za dva dana u Crnu Goru u{lo vi{e qudi nego {to ta zemqa ima stanovnika. Naime, prema popisu iz 2023. godine, u Crnoj Gori `ivi 623.633 stanovnika. Najve}i promet putnika i vozila, navode iz policije, zabele`en je na grani~nom prelazu Dobrakovo izme|u Srbije i Crne Gore, kroz koji je pro{lo 80.694 putnika.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Na grani~nom prelazu Debeli Brijeg evidentiran je ulazak 78.800 putnika, Sukobin/Muri}ani 72.937, Dra~enovac 67.155, Bo`aj 44.283, Aerodrom Podgorica 35.823, Aerodrom Tivat 32.532 i Luka Kotor 31.064 putnika.

Proteklog vikenda potpuno je bio u kolapsu grani~ni prelaz izme|u Hrvatske i Crne Gore (Karasovi}i-Debeli Brijeg), gde su sa hrvatske stane bile zabele`ene kolone duge vi{e od 20 kilometara. Putnici su po tropskim temperaturama ~ekali du`e od 10 sati na prelazak granice, zbog ~ega je bio aktivirac [tab civilne za{tite Op{tine Konavle. Me{tani su qudima delili vodu i pu{tali ih u svoje domove kako bi korisitli toalet, a zabele`eno je i nekoliko slu~ajeva putnika koji su zavr{ili u Hitnoj pomo}i.

Spor o ”Jadranu” ponovo uzburkao Crnu Goru

Vi{edecenijski spor Crne Gore i Hrvatske oko {kolskog broda „Jadran” ponovo je dospeo u sredi{te politi~ke i medijske pa`we nakon {to je predsednik Demokratske narodne partije Milan Kne`evi} u Skup{tini Crne Gore saop{tio da je, prema informacijama kojima raspola`e, postignut dogovor da jedrewak bude predat Zagrebu.

Kne`evi}eva tvrdwa izazvala je sna`ne reakcije javnosti, posle ~ega je Ministarstvo odbrane Crne Gore demantovalo da je doneta bilo kakva odluka o ustupawu broda. Kne`evi} je potom poru~io da bi bio najsre}niji ukoliko se ispostavi da gre{i, ali je ostao pri tvrdwi da se sa hrvatskim zvani~nicima vode nezvani~ni i paralelni razgovori iz kojih je resor odbrane iskqu~en.

„Dogovorili smo se sa Hrvatima oko broda ‘Jadran’. Mi Hrvatima vra}amo brod, on }e ploviti pod hrvatskom zastavom i bi}e u luci u Splitu, dok }emo povremeno mo}i da ga koristimo kao {kolski brod”, rekao je Kne`evi} u crnogorskom parlamentu, uz ironi~ne opaske o uslovima pod kojima bi crnogorska mornarica mogla da koristi jedrewak. Predsednik DNP-a pozvao se na iskustvo nekada{weg predsednika skup{tinskog Odbora za bezbednost i odbranu i

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Crna Gora poslala diplomatu na proslavu progona Srba iz Krajine

Zvani~na Crna Gora ima svog predstavnika u Kninu na hrvatskoj dr`avnoj proslavi godi{wice zlo~ina~ke vojno-policijske operacije „Oluja”.

naveo da informacije dobija i „sa druge strane”, odnosno iz Hrvatske, zemqe koja mu je zabranila ulazak.

Prema oceni portala „Adria”, Kne`evi}ev nastup izazvao je gotovo jedinstveno protivqewe gra|ana razli~itih nacionalnih i politi~kih opredeqewa mogu}nosti da brod bude ustupqen Hrvatskoj. Taj medij isti~e da „Jadran” ne predstavqa samo vojnu imovinu ve} i jedan od najzna~ajnijih pomorskih simbola nekada{we Jugoslavije, zbog ~ega spor o wegovom vlasni{tvu ima {iri istorijski i simboli~ki zna~aj.

„Adria” ocewuje da hrvatsko insistirawe na preuzimawu broda ima i politi~ku dimenziju, povezanu sa tuma~ewem ratova devedesetih godina i nastojawem Zagreba da sebe predstavi kao pobednika u procesu raspada Jugoslavije. Portal podse}a i na izjavu hrvatskog predsednika Zorana Milanovi}a da su na „Jadranu” plovili i mornari iz vremena Josipa Broza Tita.

Iz tog ugla, jedrewak se ne mo`e posmatrati iskqu~ivo kao crnogorsko-hrvatsko pitawe, jer je izgra|en za potrebe Kraqevine Jugoslavije, a kasnije je slu`io i u mornarici socijalisti~ke Jugoslavije. Portal zato ocewuje da brod pripada nasle|u obe jugoslovenske dr`ave i svih naroda koji su u wima `iveli.

Otpravnik poslova Ambasade Crne Gore u Hrvatskoj prisustvovao je 5. avgusta u Kninu obele`avawu takozvanog Dana pobede i domovinske zahvalnosti, Dana hrvatskih braniteqa i 31. godi{wice „Oluje”, potvrdilo je Ministarstvo spoqnih poslova Crne Gore podgori~kim „Vijestima”.

Iz resora kojim rukovodi Ervin Ibrahimovi} saop{teno je da je prisustvo crnogorskog diplomate deo redovne diplomatske prakse i izraz uva`avawa prema dr`avi doma}inu i wenim zvani~nim obele`avawima. Odluka je dodatno obrazlo`ena potrebom negovawa dobrosusedskih odnosa, dijaloga i regionalne saradwe, kao i ~iwenicom da su Crna Gora i Hrvatska susedne dr`ave i saveznice u NATO-u.

Takvim obja{wewem Podgorica poku{ava da jedno duboko istorijsko, moralno i nacionalno pitawe svede na diplomatski protokol. Me|utim, odlazak zvani~nog predstavnika Crne Gore u Knin je prisustvo proslavi operacije koja je za Hrvatsku dr`avni praznik, a za srpski narod simbol masovnog progona, ubistava, nestanaka, spaqenih sela i trajnog etni~kog ~i{}ewa Krajine. Hrvatska nevladina organizacija „Do-

kumenta” identifikovala je 2.353 `rtve „Oluje” i doga|aja koji su joj prethodili i usledili, me|u kojima je 1.747 Srba od ~ega 1.170 civila. U evidenciji Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas” nalaze se imena 1.877 poginulih i nestalih Srba, od kojih su 1.228 bili civili, a oko tri ~etvrtine civilnih `rtava bilo je starije od 60 godina.

Me|unarodni sud pravde utvrdio je da su hrvatske politi~ke i vojne vlasti bile svesne da }e operacija izazvati masovni egzodus srpskog stanovni{tva i da su svoju vojnu strategiju zasnivale na o~ekivanom odlasku Srba. Upravo zbog toga prisustvo crnogorskog diplomate ne mo`e biti predstavqeno kao puka kurtoazija prema doma}inu.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Sud zakazao ro~i{te, Pri{tina pogazila odluku suda

Jo{ jedan simbol Ibarskog Kola{ina nestao je za nekoliko minuta. Motel „Jezero“, 700 metara uz jezero sa leve strane od brane Gazivode, decenijama prepoznatqivo mesto okupqawa generacija me{tana i posetilaca jezera Gazivode, sru{en je u ~etvrtak 30. jula, po nalogu kompanije „Ibar-Lepenac“, uz asistenciju Kosovske policije i prisustvo pripadnika EULEKS-a i Kfora.

Ovo je, prema dostupnim podacima, ve} 17. objekat sru{en na podru~ju Gazivoda u posledwih mesec dana.

Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici je za 12. avgust zakazao ro~i{te u vezi motela ‘’Jezero’’

no, Pri{tina nije ispo{tovala tu odluku suda i motel je sru{en. Institucije Kosova nastavile su sa ru{ewem objekata u zoni jezera Gazivode na severu, uprkos pozivu Evropske unije, 22. jula, da se obustavi proces dok sud ne razjasni status spornih objekata. Portparol EU izjavio je, 31. jula, da Brisel izra`ava `aqewe zbog ru{ewa, posebno jer su „zahtevi za vlasni{tvo jo{ uvek pod sudskim razmatrawem“.

Misija Euleksa saop{tila je da prati slu~aj ru{ewa motela i pla`nog bara „Jezero“ na Gazivodama, ali nije `elela da iznosi vi{e detaqa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ocenio je da Pri{tina „name}e silu“ i da se ru{e objek-

Eparhija ra{ko-prizrenska saop{tila je, u sredu 29. jula, da je obave{tena da su unutar zakonom utvr|ene Specijalne za{titne zone manastira Visoki De~ani ponovo zapo~eti radovi na putu, pribli`no dva kilometra zapadno od manastira, na postoje}oj trasi koja je povezana sa dugogodi{we spornim projektom tranzitnog me|unarodnog puta De~ani - Plav.

Iz Eparhije navode da su monasi manastira Visoki De~ani obi{li mesto izvo|ewa radova. „Na licu mesta uo~eni su te{ki kamioni koji

ti „posebno onih koji su uvek bili odani dr`avi Srbiji“. Vu~i} je izjavio i da Pri{tina sve vreme poku{ava da falsifikuje istoriju i da, ru{e}i vikendice na jezeru Gazivode, poku{ava da nametne silu na Kosovu. „A da su normalni separatisti, da su normalni oni koji kr{e norme me|unarodnog javnog prava i da to treba da postane neki novi uzus, neki novi standard, i to je to. Kao {to vidite, to name}u i u Crnoj Gori, to name}u svuda. Ho}e, naravno, da name}u silu i na Kosovu i Metohiji, da ru{e vikendice svih qudi, posebno onih koji su uvek bili odani dr`avi Srbiji“, rekao je Vu~i}.

Tra`e se ~ista~i sa skra}enim radnim vremenom – {irom Sidneja

P&D Commercial Cleaning Services tra`i iskusne ~ista~e sa skra}enim radnim vremenom da se pridru`e na{em timu. Pozicije sa skra}enim radnim vremenom dostupne su {irom Sidneja. Po`eqno je iskustvo u ~i{}ewu. Potrebno je osnovno znawe engleskog jezika.

Da biste se prijavili, pozovite P&D Commercial Cleaning Services na (02) 9126 9491 izme|u 9:00 i 17:00 ~asova. Ako nismo u mogu}nosti da odgovorimo, ostavite govornu poruku sa svojim imenom i kontakt brojem, a mi }emo vam uzvratiti poziv. Napomena: Ne govorimo srpski.

Part-Time Cleaners Wanted – Sydney Wide

P&D Commercial Cleaning Services is looking for experienced part-time cleaners to join our team. Part-time positions available across Sydney. Cleaning experience preferred. Basic English required.

To apply, please call P&D Commercial Cleaning Services on (02) 9126 9491 between 9:00am and 5:00pm. If we are unable to answer, please leave a voicemail with your name and contact number, and we will return your call. Please note: We do not speak Serbian.

Iz Melburna na [ari

dopremaju ve}e koli~ine drobqenog kamena, kao i gra|evinska mehanizacija koja materijal rasprostire i ravna du` postoje}e trase. Prema prirodi i obimu uo~enih aktivnosti, radovi prevazilaze uobi~ajeno i ograni~eno odr`avawe puta i imaju obele`ja izgradwe, rekonstrukcije ili zna~ajnijeg unapre|ewa putne infrastrukture unutar za{ti}enog podru~ja“, navodi se u saop{tewu. „Sli~ni radovi unutar Specijalne za{titne zone zapo~eti su 2018. godine, a potom i 2020. godine, da bi bili obustavqeni nakon odlu~ne reakcije me|unarodnih predstavnika“, podse}aju.

Put De~ani – Plav po~eo je sve~ano da se radi 25. septembra 2014. godine kroz dolinu Lo}anske Bistrice, 17 kilometara daqe od manastira, gde postoji i projekat. Me|utim, op{tina De~ane je promenila odluku i bez plana, 24. maja 2018. godine po~ela gradwu puta pored manastira Visoki De~ani i pored De~anske Bistrice, kroz za{ti}enu Specijalnu zonu. Manastir Visoki De~ani je aprila 2004. godine u{ao na listi Svetske kulturne ba{tine kao prvi objekat sa Kosova i Metohije

Tradicija je da se za vreme Ilindana, 2. avgusta, Srbi iz [trpca, Sirini}ka @upa sa Kosova i Metohije, ali i {ire, kao i Makedonci iz Severne Makedonije, pewu na vrh Livadice na [ar planini sa 2.497 nadmorske visine. Tom prilikom obilaze i Livadi~ko jezero ispod istoimenog vrha sa 2.173 metara nadmorske visine. Ovog Ilindena ispod Livadi~kog vrha sreli smo Bobija Kotevskog iz dalekog Melburna u Australiji koji je sa drugarom krenuo da osvoji vrh ba{ za Ilindan. - Mi smo iz Bitoqa, ja radim u Meluburnu u Australiji i veliko mi je zadovoqstvo {to }u biti par sati iznad 2000 metara nadmorske visine. ^ist vazduh sa puno kiseonika, fantasti~an pogled na sve strane su istinski izazov za svakog – kazao je Kotevski. Bobi Kotevski(levo)

PO DEVETI PUT SRU[ENA SPOMEN-PLO^A POSVE]ENA NESTALIM SRPSKIM NOVINARIMA OD WENOG POSTAVQAWA 2012. GODINE OEBS pozvao na odgovornost

Misija OEBS-a na Kosovu osudila je, 30. jula, uklawawe spomen-plo~e posve}ene nestalim novinarima na Kosovu Radio Pri{tine, \uri Slavuju i Ranku Pereni}u, oceniv{i da je re~ o zabriwavaju}em ~inu i pozvala nadle`ne institucije da sprovedu istragu i kazne odgovorne. Udru`ewe novinara Srbije (UNS) sa ogrankom na Kosovu prethodno je saop{tilo da je spomen-plo~a na putu Velika Ho~a–Zo~i{te deveti put sru{ena od wenog postavqawa 2012. godine. Slavuj i Pereni} oteti su 21. avgusta 1998. godine, kada su krenuli da urade prilog o otetim monasima u manastiru Zo~i{te. Od tada im se gubi svaki trag, a wihove porodice ni posle 28 godina nemaju zvani~ne informacije o wihovoj sudbini.

35 godina od progona Srba

iz hrvatskih gradova

Srbi u ^ikagu su u nedequ 2. avgusta 2026. u srpskom hramu Svetog Jovana Krstiteqa u ~ika{kom predgra|u Belvudu odr`ali parastos svim stradalim sunarodnicima u ratovima 1990-ih godina.

Posle verskog obreda odr`ana je akademija se}awa posve}ena 35. godi{wici od progona Srba iz gradova u Hrvatskoj u kojima je van ratnih dej-

stava 1991. i 1992. godine ubijeno 690 Srba, od kojih 87 djece i prognano vi{e od 200 hiqada.

Parastos u ^ikagu je slu`io posle nedeqne liturgije koju je ~inodejstvovao vladika kostajni~ki Serafim. Organizatori iz Udru`ewa kraji{kih Srba Prelo tokom komemorativne akademije svjedo~ili su o teroru nad Srbima u Hrvatskoj 1991. i egzodusu najpre iz gradova i mestima pod hrvatskom kontrolom, a krajem 1991. godine i iz velikog djela Zapadne Slavonije. ^etiri godine kasnije teror je kuliminirao u avgustu 1995. potpunim etni~kim ~i{}ewem Dalmacije, Like, Korduna, Banije i Zapadne Slavonije u zlo~ina~kim hrvatskim vojnim akcijama nazvanim „bqesak“ i „oluja“ Procjewuje se da je iz Hrvatske pre ratnih dejstava i izvan zone vo|ewa

borbi 1991. i 1992. proterano vi{e od 200.000 Srba, ubijeno blizu sedam stotina, najvi{e u gradovima Osijek, Sisak, Gospi}, Zadar, Zagreb, Karlovac, [ibenik, Split, Daruvar, Bjelovar i drugima. U tim gradovima su osnovani logori u kojima su na silu odvo|eni, mu~eni i ubijani Srbi – „Lora“ u Splitu, „paviqon 22“ u Zagrebu, „Jodno“ u Sisku, „vojni odsjek“ u Osijeku, Kerestinec kraj Zagreba i drugi. Iz logora „Paviqon 22“ na zagreba~kom velesajmu `rve su likvidirane i u Pakra~koj Poqani. Nema grada u Hrvatskoj u kojoj nije ubijena najmawe jedna porodica sa maloqetnom djecom: Zec u Zagrebu, Rokni} i Stojakovi} u Karlovcu, Radosavqevi} u Daruvaru, Oluji} i Zmai} u Vinkovcima, Uzelac i Kelevua u Novskoj, Vila i @ili} u Sisku, Martinovi}, Kalaw, Bo`i}, Gagi} i brojne druge porodice

Srba. Iskqu~ivo su to bili civili kojima je jedina „krivica“ bila {to su Srbi. Srpske porodice su terorisane, ozna~avani im stanovi, prije}eno im je, odvo|eni su no}u i ubijani. Ve}ina ovih zlo~ina ni do danas nije procesuirana niti su po~inioci u uniformama hrvatskih policijskih, vojnih i paravojnih jedinica sudski goweni i ka`weni. [est hiqada srpskih ku}a i stanova je minirano, dok je skoro 50 hiqada stanova i ku}a Srbima trajno oteto. Vi{e od 150 srpskih sela izvan Krajine do temeqa je popaqeno.

Na komoraciji u ^ikagu su prikazani dokumentarni filmovi i izlo`ba fotografija i dokumenata, dok su pre`iveli u~esnici svedo~ili o egzodusu. O zlo~inima nad Srbima u Hrvatskoj besedili su predstavnici srpske crkve i srpskih organizacija u Americi.

”Prelo” iz ^ikaga stipendira doktoranda koji }e istra`ivati stradawe Srba u Krajini

Udru`ewe kraji{kih Srba „Prelo“ iz ^ikaga raspisao je konkurs za stipendiju od 6.000 dolara godi{we za studenta koji za temu doktorskih studija odabere zlo~ine i genocid nad Srbima po~iwene u Hrvatskoj i Krajinama tokom 20. veka. Kako je saop{teno iz ovog udru`ewa, budu}i stipendista u doktorskom radu treba da obradi stradawe Srba u Krajinama tokom rata na prostoru biv{e Socijalisti~ke Republike Hrvatske od 1990. do 1996. godine. Stipendirawe je predvi|eno za ceo period doktorskih studija, ali najdu`e ~etiri godine. Na konkurs mogu da se prijave studenti koji su ve} upisali

ili }e uskoro upisati doktorske studije, kao i oni koji ve} studiraju na doktorskim programima na univerzitetima u Srbiji i Republici Srpskoj. Od izabranog kandidata o~ekuje se da doktorski rad nakon zavr{etka istra`ivawa objavi u formi {tampane kwige. Udru`ewe „Prelo“ }e kao koizdava~ finansirati polovinu tro{kova {tampawa i organizovati promociju dela u ^ikagu. Kandidati uz prijavu treba da dostave motivaciono pismo, dokaz o upisu doktorskih studija, temu i naslov doktorskog rada sa posebnim osvrtom na izabrane kraji{ke regione, preporuku mentora, biografiju, dokaz o dosada{wem uspehu u {kolovawu, spisak nau~nih radova i ~lanaka, kao i dokaz o u~e{}u u aktivnostima srpske zajednice i zavi~ajnih udru`ewa. Konkurs je otvoren do 15. septembra, a prijave sa potrebnom dokumentacijom primaju se iskqu~ivo elektronskim putem na adresu konkursa Udru`ewa „Prelo“. Prijava kandidata, uz koju je potrebno prilo`iti svu tra`enu dokumentaciju, prima se iskqu~ivo putem elektronske po{te /konkurs@uksprelo.org/.

NAKON 60 GODINA PAUZE:

Australija planira izgradwu nove raf inerije

Australija razmatra izgradwu nove rafinerije, posle vi{e od 60 godina pauze, rekao je premijer Entoni Elbanizi, usled poreme}aja u isporukama goriva iz inostranstva zbog rata na Bliskom istoku.

Prema re~ima premijera, projekat }e pomo}i Australiji da bude otpornija, da izgradi sopstvene kapacitete za proizvodwu goriva i za{titi se od mogu}ih novih {okova u snabdevawu, prenosi Poslovni dnevnik.

Ako se projekat poka`e izvodqivim, proizvo|a~ industrijskih hemikalija Perdaman izgradi}e novu veliku rafineriju u saveznoj dr`avi Zapadna Australija, saop{tio je Elbaniziy.

"Rat na Bliskom istoku uti~e i na nas, kao {to uti~e na ceo svet", rekao je premijer novinarima u gradu Karata, u regionu Pilbara, u Zapadnoj Australiji.

Izgradwa kapaciteta koji }e nam garantovati otpornost istovremeno smawuje rawivost Australije na doga|aje u svetu, dodao je Albaneze.

Savezna vlada i vlada Zapadne Australije zajedni~ki }e ulo`iti ~etiri

miliona australijskih dolara (2,8 miliona ameri~kih dolara) u studiju izvodqivosti projekta rafinerije.

"@elimo da obezbedimo da bude izabrana prava lokacija, ali i da budemo sigurni da je projekat odr`iv i da mo`e da bude realizovan", dodao je premijer.

Australija izabrala Leidos Gibbs & Cox za plutaju}i suvi dok u okviru AUKUS

Australijska vlada izabrala je kompaniju Leidos Gibbs & Cox Australia za izradu preliminarnog projekta plutaju}eg suvog doka koji }e podr`ati infrastrukturu programa AUKUS. Dok }e biti postavqen u Zapadnoj Australiji i namewen budu}oj floti konvencionalno naoru`anih nuklearnih podmornica.

Re~ je o kqu~nom elementu podr{ke pre uvo|ewa prve podmornice klase Virginia u australijsku slu`bu.

Planirano je da ovaj kapacitet omogu}i kriti~ne popravke i odr`avawe od po~etka tridesetih godina, pre nego {to krajem iste decenije po~ne remont na nivou depoa.

ZAPADNA AUSTRALIJA

KAO SREDI [ TE AUKUS

INFRASTRUKTURE

Novi dok bi}e deo {ireg ulagawa u HMAS Stirling i odbrambeni kompleks Henderson. Kanbera time gradi doma}u bazu za brodogradwu, odr`avawe povr{inskih brodova i podmornica, uz te`i{te

na dugoro~noj podr{ci budu}oj podmorni~koj komponenti.

Ova sposobnost je jedan od neophodnih uslova za prihvat prve podmornice klase Virginia. Istovremeno, dok treba da obezbedi rezervni kapacitet i za Australiju i za partnere u okviru AUKUS. Plutaju}i dok kao prelazno re{ewe Plutaju}i suvi dok treba da obezbedi fleksibilniju podr{ku lokacijama u Hendersonu i susednoj bazi HMAS Stirling. Takav pristup treba da premosti period do uspostavqawa novih stalnih suvih dokova u odbrambenom kompleksu Henderson.

Za razvoj kompleksa u Hendersonu izdvojeno je po~etnih 12 milijardi dolara. Prema planu Kanbere, ovaj program bi u naredne dve decenije u Zapadnoj Australiji trebalo da podr`i oko 10.000 direktnih radnih mesta.

Izbor Leidos Gibbs & Cox Australia ima i operativnu te`inu. Ta kompanija decenijama sara|uje sa Kraqevskom australijskom mornaricom na projektovawu i in`ewerskoj podr{ci ratnih brodova, a od 2021. godine deluje u sastavu Leidos.

Australija gotovo 80 odsto potreba za gorivom podmiruje iz uvoza i, usled rata u Iranu, nastoji da obezbedi po{iqke u {to kra}em roku.

Vlada je najavila nove mere koje bi trebalo da smawe zavisnost od uvoza nakon {to je Ministarstvo finansija u ne-

davnom izve{taju upozorilo da je svetsko tr`i{te nafte postalo osetqivije na rizike, "uz slabije mehanizme za{tite od poreme}aja u snabdevawu".

Nivo svetskih zaliha nafte pao je nakon rasplamsavawa sukoba na Bliskom istoku, a tr`i{tu goriva preti dodatno smawewe snabdevawa, saop{tilo je Ministarstvo finansija tokom vikenda. Australijske rafinerije uglavnom su izgra|ene tokom pedesetih i {ezdesetih godina pro{log veka, ali je ve}ina zatvorena tokom proteklih tridesetak godina zbog visokih tro{kova poslovawa i o{tre konkurencije novih velikih rafinerija {irom Azije.

Trenutno su u Australiji u pogonu samo dve rafinerije na istoku zemqe – postrojewe naftne kompanije Ampol u saveznoj dr`avi Kvinslend i postrojewe kompanije Viva Energy u saveznoj dr`avi Viktorija. Jo{ 2000. godine Australija je imala osam aktivnih rafinerija.

Britanska naftna i gasna kompanija BP zatvorila je 2021. godine postrojewe Kvinana, kapaciteta prerade od 146.000 barela dnevno, i prenamenila ga u terminal za uvoz goriva, podse}a Rojters.

Australija anga`ovala privatne patrolne brodove za za{titu morske granice

Australijska grani~na slu`ba ve} godinu dana koristi ~etiri prilago|ena oklopqena broda FLEX FIGHTER pod australijskom zastavom za za{titu morske granice. Brodovima upravqa POS Fleet, australijska podru`nica singapurske kompanije Penguin International.

Re~ je o modelu javno-privatnog partnerstva u kojem privatna kompanija obezbe|uje plovila i upravqa wihovim radom, dok dr`avna slu`ba koristi te kapacitete za operativne zadatke. Za Kanberu je to brz na~in da poja~a patrole bez ~ekawa na isporuku novih dr`avnih brodova.

PRITISAK NA GRANI ^ NU SLU @ BU Australijska grani~na slu`ba pokriva jednu od najve}ih morskih zona na svetu. Weni zadaci ukqu~uju presretawe krijum~arskih plovila, borbu protiv ilegalnog ribolova i sprovo|ewe carinskih i imigracionih zakona.

Posledwih godina sopstvena flota slu`be trpi zbog kvarova i hroni~nog mawka posada. To je ve} dovelo do pada broja patrola, u trenutku kada je ilegal-

ni strani ribolov dostigao najvi{i nivo u posledwih 18 godina, a krijum~arewe qudi ostalo aktivna pretwa, posebno iz pravca Indonezije.

PRELAZNO RE [ EWE DO DOLASKA NOVIH BRODOVA Australija istovremeno ula`e u nove dr`avne patrolne brodove klase Evolved Cape-class Patrol Boat, koje gradi Austal u Hendersonu, u Zapadnoj Australiji. Prvi od {est brodova isporu~en je u junu 2026. godine. FLEX FIGHTER nije prvobitno razvijen za grani~ne misije, ve} kao oklopqeni bezbednosni brod za naftnu i gasnu industriju na moru. Standardna verzija razvija brzinu do 28 ~vorova i ima rezervoare koji omogu}avaju dugotrajne patrole bez ~estog dopuwavawa goriva. Vi{e od 100 brodova ovog tipa ve} je u upotrebi {irom sveta. ^etiri broda anga`ovana u Australiji imaju australijsku zastavu i australijske posade, {to omogu}ava br`e ukqu~ivawe u patrolni ciklus u trenutku kada doma}a flota i daqe ima ozbiqne probleme sa odr`avawem i qudstvom.

Rezultati novog istra`ivawa

Vi{e od 80 odsto australijskih tinejxera je nastavilo da koristi dru{tvene mre`e tri meseca nakon stupawa na snagu prve zakonske zabrane u svetu.

Podse}amo, propisima se mla|ima od 16 godina ograni~ava pristup digitalnim platformama.

SMAWEN BROJ NALOGA

U izve{taju koji je ju~e objavqen, navedeno je da je ve}ina dece uzrasta od 10 do 15 godina u martu koristila dru{tvene mre`e pribli`no jednako ~esto kao i pre po~etka primene zabrane 10. decembra pro{le godine, preneo je Rojters.

Prema podacima studije, broj dece koja su imala naloge na dru{tvenim mre`ama smawen je sa 52 na 42 odsto, uz zna~ajniji pad broja korisnika na platformama kao {to su Jutjub, Snep~et i TikTok. Ipak, ve}ina mla|ih od 16 godina koji su ranije koristili dru{tvene mre`e uspela je da zadr`i postoje}e naloge ili otvori nove, a kao glavni razlog naveden je neuspeh platformi da sprovedu efikasne provere starosti korisnika.

PROMENE U AKTIVNOSTIMA

MLADIH

Pre stupawa zabrane na snagu, skoro 86 odsto anketirane dece navelo je da koristi najmawe jednu dru{tvenu mre`u sa starosnim ograni~ewem.

Tri meseca kasnije taj procenat i daqe je iznosio vi{e od 81 odsto.

Oko 58 odsto tinejxera navelo je da dru{tvene mre`e koristi svakodnevno ili ~e{}e, {to predstavqa samo blagi pad u odnosu na oko 60 odsto pre uvo|ewa zabrane.

Studija je pokazala i male promene u drugim aktivnostima mladih, ukqu~uju}i bavqewe sportom i fizi~kim aktivnostima, umetnost i muziku, dru`ewe sa prijateqima i porodicom, kao i u~e{}e u doga|ajima u zajednici.

NE @ EQENE POSLEDICE ZABRANE

Australijska vlada je u junu najavila da }e udvostru~iti maksimalne kazne za tehnolo{ke kompanije koje ne po{tuju zabranu i pro{iriti ovla{} ewa regulatora za prikupqawe informacija.

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Izve{taj je pripremio me|unarodni savetodavni panel univerzitetskih istra`iva~a, a zasnovan je na podacima prikupqenim od vi{e od 4.000 dece i porodica pre po~etka zabrane i tri meseca nakon wenog uvo|ewa.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

To je prvi izve{taj u okviru dvogodi{we studije kojom se procewuju efekti prve svetske zabrane pristupa dru{tvenim mre`ama za mla|e od 16 godina. U izve{taju se upozorava i na mogu}e ne`eqene posledice zabrane, ukqu~uju}i smawewe roditeqske kontrole i uvida u aktivnosti pristupa dru{tvenim mre`ama za mla|e od 16 godina dece na internetu.

Dramati~ne scene zabele`ene su u Adelejdu, glavnom gradu Ju`ne Australije. Policiji je prijavqeno da se u nasequ Elizabet Ist mu{karac {eta naoru`an no`em. ^im su do{li na lice mesta, pomahnitali mu{karac je jednu policajku ubo no`em u vrat, posle ~ega su wene kolege pucale u wega i pogodili ga u nogu.

Vr{ilac du`nosti komesara policije

Dejvid O'Donovan rekao je da je policajka zadobila te{ke povrede i hitno je prevezena u bolnicu.

- Osumwi~eni je zadobio prostrelnu ranu na nozi. I on je prevezen u bolnicu, gde mu se ukazuje lekarska pomo}. Wegove povrede nisu opasne po `ivot. Nalazi se pod policijskim nadzorom, a wegovo zdravstveno stawe bi}e pra}eno u okviru daqe istragedodao je O'Donovan, preneo je "Dejli mejl".

Na mestu doga|aja nalazio se veliki broj policijskih vozila, kao i ekipe Dr`avne slu`be za vanredne situacije (SES) i Metropolitenske vatrogasne slu`be. Stanovnica tog podru~ja Beverli Lok opisala je dramati~ne scene.

- Prili~no je zastra{uju}e {to se sve dogodilo preko puta na{e ku}e. Srce mi se cepa zbog policajke koja je samo poku{avala da radi svoj posao. Niko ne bi smeo da rizikuje `ivot poku{avaju}i da pomogne svojoj zajednici - rekla je ona.

Australijanac Laklan Kenedi (22) je zvani~no najbr`i beli ~ovek svih vremena. Osvojio je srebrnu medaqu u trci na 100 metara na Igrama Komonvelta u Glazgovu i postavio novi nacionalni rekord rezultatom 9,85 sekundi.

Prvi je bio Kamerunac Emanuel Eseme koji je tr~ao 9,83 sekunde. Dosada{wi najboqi rezultat u konkurenciji belih qudi dr`ao je Amerikanac

Sem Blaskovski od 9,89 sekundi, a postavio ga je ranije ove godine. Kenedi je Australiji doneo tek drugu medaqu u istoriji ovog takmi~ewa kada je u pitawu trka na 100 metara. To je uradio jo{ samo Majkl Kliri koji je osvojio bronzu. "Rezultat od 9,85 sekundi je neverovatno. Sre}an sam {to sam kona~no oborio nacionalni rekord, a ne planiram da se zaustavim“, rekao je Kenedi posle trke.

Komonvelt igre u Glazgovusurova dominacija Australije

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Da je bilo sre}e nedavno zavr{ene Komonvelt igre bi gledali na doma}em terenu ovde u Viktoriji, ali danak u`asno lo{e vladavine dr`avom je morao biti pla}en. Viktorija je otkazala Igre Komonvelta 2026. godine zbog rastu}ih tro{kova jo{ 2023. godine, a kasnije je umesto toga finansirala smaweni rezervni doga|aj u Glazgovu. Viktorija je trebalo da

u svakom sportu. Pliva~i su bili glavni osvaja~i medaqa: Delfini su tako imali svoje najboqe Igre Komonvelta, osvojiv{i rekordnih 76 medaqa.

Australija je tako|e bila na vrhu liste medaqa u atletici, biciklizmu i ko{arci 3h3 i osvojila 17 medaqa, ukqu~uju}i sedam zlatnih, posledweg dana atletike – svog najuspe{nijeg dana u istoriji atletike na Igrama Komonvelta. Kugla{ica na travi Luiz Hoskins postala je najstarija osvaja~ica zlatne medaqe u istoriji Igara Komonvelta, sa 76 godina.

A biciklistkiwa Xorxija Bejker postala je jednako najodlikovanija biciklistkiwa Australije na Igrama Komonvelta sa pet zlatnih medaqa. Tako|e je bila i nosilac zastave na ceremoniji zatvarawa.

Doga|aj je dobio i pozitivne i negativne reakcije.

Za mnoge, doga|aj 2026. godine postigao je upravo ono {to je tre-

bude doma}in Igara u martu 2026. u regionalnim centrima kao {to su Xilong, Bendigo, Balarat i Latrob Vali. U julu 2023. godine, vlada Viktorije se povukla, navode}i da su projektovani tro{kovi navodno sko~ili sa 2,6 milijardi dolara (na engleskom biliona) na preko 6 milijardi dolara. Prema ugovoru nakon otkazivawa Viktorija je morala da plati 589 miliona dolara kompenzaciju za otkazivawe i pravnu nadoknadu, {to je ukqu~ivalo oko 200 miliona dolara poslatih Glazgovu kako bi im pomogli da preuzmu du`nosti doma}ina. Glazgov je potom prihvatio izazov ali sa smawenom verzijom koja je ukqu~ivala samo deset sportova (na primer Igre u Birmingemu 2022. imale su 20 sportova).

Ovu sramotu zbog otkazivawa igara morali smo brzo da zaboravimo ali }emo zato nedavno zavr{ene igre u Glazgovu pamtiti dugo u lepom se}awu. Australija je ponovo dominirala, predvode}i broj osvojenih medaqa deveti put u posledwih deset igara. Direktna pore|ewa su nezahvalna jer je Glazgov ponudio samo 215 zlatnih medaqa, u odnosu na 280 u 2022. godini.

Me|utim, Australija je ove godine osvojila vi{e zlatnih medaqa nego 2022. godine, uprkos tome {to je bilo devet mawe sportova i 65 mawe zlatnih medaqa u ponudi. U stvari, Australija je osvojila vi{e zlatnih medaqa nego slede}e tri zemqe zajedno. Australija je tako|e osvojila medaqe

balo. Spasio je Igre Komonvelta od izumirawa i pru`io obrazac za budu}e gradove doma}ine koji `ele da budu doma}ini mawih, jeftinijih igara.

Za druge, igre su bile previ{e ogoqene.

Kqu~ne kritike odnosile su se na uklawawe sportskog sela i mnogih sportova sa dugom istorijom u igrama, kao {to su ragbi, skvo{ i hokej na travi. Izostavqawe javno dostupnih doga|aja koji zaustavqaju grad, kao {to su triatlon, maraton i drumski biciklizam, zna~ajno je smawilo vidqivost i „uzbu|ewe“ doga|aja za lokalno stanovni{tvo.

Ali igre su postigle veliki uspeh u TV gledanosti u zemqama kao {to su Australija, Kanada i Novi Zeland. To nije bio slu~aj

u Ujediwenom Kraqevstvu, gde igre nisu emitovane na besplatnoj televiziji. Bi-Bi-Si, koji je emitovao sve igre od 1954. godine, nadma{ila je televizijska stanica TNT. [to se ti~e finansija, Birmingem 2022. ko{tao je 778 miliona funti (1,5 milijardi australijskih dolara) – buxet Glazgova bio je samo 150 miliona funti (287 miliona australijskih dolara). To prakti~no zna~i da je Glazgov organizovao kompletne igre sa parama viktorijskih poreskih obveznika jer je Viktorija platila 200 miliona na ime pomo}i {kotskom gradu. Rane projekcije su bile maksimalna potro{wa od 162,6 miliona funti (311 miliona australijskih dolara) – malo vi{e od buxeta, ali i daqe znatno jeftinije od prethodnih igara. Glazgov je bio hitno re{ewe nakon {to se Viktorija povukla kao doma}in. Wegovo najva`nije nasle|e mo`e biti novi princip da igre treba da budu osmi{qene oko onoga {to doma}in realno mo`e da priu{ti i pru`i. Neki komentatori nazivaju ovaj pristup „Resetovawe igara“, jer podsti~e doma}ine da koriste postoje}e objekte i daje im vi{e slobode da oblikuju program. Tako|e, odr`ava para-sportske doga|aje u okviru istih igara i te`i jednakoj ravnote`i doga|aja za `ene i mu{karce. Doga|aj 2030. u Indiji bi}e ve}i od Glazgova, ali je malo verovatno da }e se vratiti starom, jedinstvenom modelu. Grad Ahmedabad, u Indiji, potvr|en je kao doma}in jubilarnih stogodi{wih igara. Planira da organizuje izme|u 15 i 17 sportova – znatno vi{e od deset u Glazgovu.

Prema trenutnoj politici, program ukqu~uje atletiku, plivawe, stoni tenis, kuglawe, dizawe tegova, umetni~ku gimnastiku, netbol i boks.

Doma}ini tako|e moraju da izaberu najmawe dva od ova tri sporta: hokej na travi, ragbi i kriket. Kona~ni program u Ahmedabadu jo{ nije potvr|en, ali sportovi sa velikom indijskom publikom, poput kriketa i hokeja, verovatno }e biti ukqu~eni.

Ali mnogo va`nije od tih igara su naravno predstoje}e Olimpijske igre za dve godine u Los An|elesu. Olimpijske igre su mnogo konkurentnije od Igara Komonvelta. Za dve godine u Los An|elesu, Australija }e se ponovo takmi~iti protiv olimpijskih sila poput Kine i Sjediwenih Dr`ava.

Bila je ovo jo{ jedna jedna veoma dobra i uspe{na proba za australijske sportiste pre Olimpijade. I naravno, ne smemo Komonvelt igre ni malo podcewivati jer je na nedavno zavr{enim igrama u~estvovalo rekordnih 74 zemaqa i teritorija. Kad se malo boqe razmisli to je skoro tre}ina sveta. Bravo za australijske sportiste, ~ija je dominacija na ovim igrama jo{ jednom potvr|ena na najlep{i i najboqi mogu}i na~in.

Prijem povodom zavr{etka druge faze izgradwe „Kolexa Sveti Sava“

Ambasador Srbije u Australiji, Rade Stefanovi}, prisustvovao je prijemu povodom zavr{etka druge faze izgradwe „Kolexa Sveti Sava“ u Varovilu (zapadno predgra|e Sidneja).

U okviru druge faze radova podignuti su objekti nameweni sredwe{kolcima (ukupno 8 dodatnih u~ionica i multinamenski prostor), kao i nova {kolska laboratorija – ~iju je izgradwu, kroz dodelu sredstava na javnom konkursu Ministarstva spoqnih poslova – Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu, sufinansirala Republika Srbija, prepoznaju}i zna~aj i ulogu „Kolexa Sveti Sava“ u o~uvawu nacionalnog, jezi~kog, kulturnog i verskog identiteta Srba u Australiji.

Direktorka Kolexa Lela Vukovi} i ~lan Upravnog odbora Rendon Ili} posebno su zahvalili na doprinosu Republike Srbije, ali i svih drugih kompanija i pojedinaca, koji su svojim li~nim

zalagawem doprineli uspe{nom zavr{etku druge faze izgradwe {kolskog kompleksa.

Prisutnima se obratio i arhiepiskop sidnejsko-velingtonski i mitropolit australijsko-novozelandski, gospodin Siluan, koji je, tako|e, zahvalio

svima na doprinosu radu Kolexa, isti~u}i wegovu ulogu i zna~aj za srpsku zajednicu u Australiji. „Kolex Sveti Sava“ deluje pod

patronatom Eparhije australijsko-novozelandske Srpske pravoslavne crkve i namewen je, pre svega, deci srpskog porekla.

Namerno podmetnut po`ar u Srpskom kulturnom klubu

”Nikola Tesla” u Dovetonu

Srpsku zajednicu u Melburnu potresao je namerno podmetnut po`ar u Srpskom kulturnom klubu “Nikola Tesla” u Dovetonu.

Prema informacijama kojima raspola`e TV Australia, mu{karac je do{ao do ulaza kluba nose}i kanister, polio prostor ispred ulaznih vrata ve}om koli~inom goriva, a zatim izazvao po`ar. Na snimcima nadzornih kamera jasno se vidi tok doga|aja. Zahvaquju}i brzoj reakciji qudi koji su se u tom trenutku nalazili u klubu i u wegovoj blizini, vatra je uga{ena pre nego {to je zahvatila unutra{wost objekta. Time je spre~ena velika materijalna {teta i izbegnute su mnogo te`e posledice.

Policija Viktorije obavila je uvi|aj i vodi istragu kako bi utvrdila identitet po~inioca i motive ovog napada.

Uprkos ovom ozbiqnom incidentu, Srpski kulturni klub “Nikola Tesla” ne}e mewati planove. Uprava kluba poziva sve ~lanove, prijateqe i qude dobre voqe da u subotu, 2. avgusta, do|u na klupsku slavu i svojim prisustvom pru`e podr{ku. Najboqi odgovor na nasiqe i zastra{ivawe jeste zajedni{tvo. Zato je va`no da se okupimo, pru`imo podr{ku na{em klubu i poka`emo da ovakvi napadi ne}e naru{iti jedinstvo srpske zajednice u Australiji.

Direktorka {kole Nada Miqani} i logoped Nevena Graovac na predavawu u Srpskoj etni~koj {koli ”Vuk Karaxi}” u Melburnu

Dvojezi~nost je za mnoge porodice straliji svakodnevica, ali i izvor nedoumica. Da li u~ewe i upotreba mo`e da uspori razvoj govora deteta, je va`no negovati materwi jezik i kakvu u tome imaju porodica i {kola, ali potrebno potra`iti savet stru~waka. tim temama govorilo se na predavawu etni~koj {koli „Vuk Karaxi}” u Melburnu, su roditeqi imali priliku da ~uju gopeda u okviru ciklusa edukativnih posve}enih Mesecu zdravqa.

O~uvawe materweg jezika, zdrav razvoj briga o zdravqu bili su u sredi{tu zanimqivog predavawa koje je u Srpskoj etni~koj {koli Karaxi}” u Kizborou odr`ala logoped Graovac, u okviru ciklusa edukativnih posve}enih Mesecu zdravqa. Predavawe je okupilo brojne roditeqe gajaju decu u dvojezi~nom okru`ewu i svakodnevno

se suo~avaju sa pitawima kako istovremeno vati srpski jezik i omogu}iti deci uspe{an engleskog kao dominantnog jezika u Australiji. Direktorka {kole Nada Miqani} isti~e ideja bila da se zdravqe predstavi iz va, uz u~e{}e stru~waka iz razli~itih

„@eleli smo da deca, ali i roditeqi, ~e ne{to novo, upoznaju razli~ita zdravstvena zanimawa i shvate koliko je va`no svom telu, govoru, mentalnom zdravqu `ivotnim navikama. Pro{le subote predavawe stomatologa, sada logopeda, rednim nedeqama dolaze lekar op{te Slavko Tokanovi} i dr \ur|a Stupar, voriti o snu i mentalnom zdravqu. Verujem na ovaj na~in zaokru`ili jednu veoma va`nu rekla je Miqani}eva.

NAJVE ] I MIT: DVA JEZIKA NE USPORAVAJU RAZVOJ DETETA

Logoped Nevena Graovac, koja je i straliju do{la kao petogodi{wa devoj~ica znawa engleskog jezika, naglasila je da ne treba da strahuju da }e dvojezi~nost razvoj govora. „Ne postoje nau~ni dokazi da govorewe zika izaziva ka{wewe u razvoju govora. dvojezi~nost je dar. Roditeqi nikako ne prestanu da govore srpski kod ku}e. To ma`e da sa~uvaju svoj jezik, kulturu, identitet

porodice u Auizvor brojnih dva jezika deteta, koliko kakvu ulogu ali i kada je stru~waka. Upravo o predavawu u Srpskoj Melburnu, gde savete loedukativnih tribina

razvoj dece i zanimqivog

{koli „Vuk logoped Nevena edukativnih tribina roditeqe koji odsvakodnevno

porodi~ne veze”, istakla je Graovac.

Ona je objasnila da deca koja rastu u dvojezi~nom okru`ewu mogu u razli~itim fazama razvoja imati bogatiji re~nik na jednom ili drugom jeziku, ali da se ukupan jezi~ki razvoj posmatra kroz oba jezika zajedno.

„Va`no je gledati ukupan fond re~i, a ne samo srpski ili samo engleski. To {to dete u jednom periodu vi{e koristi engleski ne zna~i da ima govorni problem.”

SRPSKI JEZIK PO ^ IWE KOD KU ] E

Graovac je roditeqima prenela i li~no iskustvo.

„Kada sam do{la u Australiju nisam znala nijednu re~ engleskog. Za nekoliko meseci sam ga nau~ila, ali sam onda po~ela vi{e da govorim engleski nego srpski. Moji roditeqi su bili uporni da se kod ku}e govori iskqu~ivo srpski. Danas sam im na tome izuzetno zahvalna, jer mi je to omogu}ilo da sa~uvam svoj materwi jezik.”

ZAJEDNICA

Slava FK Melburn Srbija

Pro{le nedeqe smo se okupili u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Save u Grinzborou kako bismo proslavili krsnu slavu na{eg kluba, Svetog Iliju.

Ovogodi{wi doma}in bio je na{ sekretar, Stevo Mirkovi}, sa svojom porodicom. U skladu sa srpskom tradicijom, ~etvrtina slavskog kola~a predata je Maksimu Ili}u, koji }e imati ~ast da bude doma}in slave 2027. godine.

U svom obra}awu, otac Dejan iz parohije Svetog Save istakao je zna~aj onoga {to na{ klub pru`a zajednici, va`nost sporta i sna`nu povezanost kluba sa svojom verom i tradicijom.

Goste su zabavqali otac i }erka, Raca i Sawa, dok posebne pohvale zaslu`uju Milo{ Savi} i porodica Kozomara, koji su pripremili bogat izbor srpskih specijaliteta, kao i Zorica i svi koji su svojim divnim kola~ima i poslasticama upotpunili slavsku trpezu.

Pro`et tradicijom i kulturom, dana{wi slavski dan bio je divna prilika da se igra~i, ~lanovi, sponzori i navija~i okupe kao jedna porodica i u`ivaju u danu ispuwenom igrom, pesmom, karaokama i smehom.

Hvala svima koji su nam se pridru`ili na ovom posebnom doga|aju. Sude}i po izvanrednom odzivu i velikom broju prisutnih, izgleda da }emo naredne godine morati da proslavu organizujemo u ve}oj sali. Savo Kova~evi}

Logoped Nevena Graovac na predavawu Srpskoj etni~koj {koli ”Vuk Karaxi}” Melburnu

Prema wenim re~ima, najve}i uticaj na o~uvawe srpskog imaju upravo roditeqi.

„Deca su ve}inu dana okru`ena engleskim – u {koli, na televiziji, internetu i sa drugarima. Zato je razgovor kod ku}e na srpskom jeziku najva`niji na~in da se jezik o~uva.”

KADA POTRA @ ITI POMO ] LOGOPEDA?

Tokom predavawa roditeqi su dobili i prakti~ne smernice kada treba potra`iti stru~nu pomo}.

istovremeno negouspe{an razvoj Australiji. isti~e da je vi{e uglooblasti. roditeqi, nauzdravstvena brinuti o i zdravim smo imali logopeda, a u naop{te prakse dr koja }e goVerujem da smo va`nu temu”,

sama u Audevoj~ica bez da roditeqi dvojezi~nost usporiti

govorewe dva jegovora. Naprotiv, ne treba da To deci poidentitet i

Graovac savetuje da se roditeqi obrate logopedu ako dete sa tri i po do ~etiri godine ne izgovara pravilno vi{e glasova, ima pote{ko}e u formirawu re~enica, ne napreduje u razvoju govora ili se te{ko sporazumeva sa drugom decom. Istovremeno je naglasila da pojedini srpski glasovi, poput slova „R”, predstavqaju izazov deci koja odrastaju u okru`ewu u kojem dominira engleski jezik i da to samo po sebi nije razlog za zabrinutost.

[KOLA KAO MESTO O ^ UVAWA IDENTITETA

Poseban akcenat stavqen je na zna~aj srpske {kole u o~uvawu jezika i kulture.

„[to ranije dete po~ne da u~i srpski, to boqe. Upravo zato je izuzetno va`no {to {kola ima i pred{kolski program. To je odli~na prilika da deca od najranijeg uzrasta razvijaju materwi jezik i povezuju se sa svojom zajednicom”, rekla je Graovac.

Ona je podsetila da je dvojezi~nost ne samo jezi~ka prednost, ve} i va`an deo izgradwe li~nog identiteta, samopouzdawa i pripadnosti zajednici.

Predavawe u Srpskoj etni~koj {koli „Vuk Karaxi}” pokazalo je koliko su ovakvi razgovori dragoceni za roditeqe koji `ele da wihova deca, pored uspe{nog `ivota u Australiji, sa~uvaju i jezik, kulturu i korene svog naroda.

Krste Markovi}, za SBS na srpskom

U ~etvrtak, 23. jula, po blagoslovu Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita Siluana, sazvana je sednica Eparhijskog upravnog odbora i Arhijerejskog namesni{tva Sidnejskog u prostorijama Sabornog hrama Sv. velikomu~enika Georgija u Kabramati povodom predstoje}e posete Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog G. Porfirija na{oj mitropoliji. Sastancima je predsedavao Visokopreosve{teni mitropolit Siluan, gde je sve ~lanove upoznao sa planom i programom predstoje}e posete Wegove Svetosti i gde su podeqena op{ta i pojedina~na zadu`ewa. Razmatrana su pitawa vezana kako za bogoslu`beni poredak, tako i za poredak po pitawu protokola. Najavqeno je i da }e Wegova Svetost

Patrijarh Porfirije u oktobru doputovati u Australiju u pratwi vi{e arhijereja i ~lanova delegacije.

Izvor: eparhija Australijsko-novozelandska

Australijski nau~nici razvili VI alat za predvi|awe recidiva

Istra`iva~i australijskog Univerziteta La Trob razvili su alat zasnovan na ve{ta~koj inteligenciji koji mo`e da

raka debelog creva

SEMIL (Semantically-Enhanced Multiple Instance Learning) analizira digitalne snimke patohistolo{kih preparata i wi-

predvidi rizik od recidiva raka debelog creva kod pacijenata sa karcinomom drugog stadijuma, {to bi moglo da omogu}i ranije i preciznije le~ewe.

Rezultati istra`ivawa, objavqeni u ~asopisu Gastroenteroloxiy, pokazuju da algoritam

hove opise kako bi procenio verovatno}u povratka bolesti.

Nau~nici su analizirali vi{e od 1.600 histopatolo{kih uzoraka, a rezultate potvrdili za 1.220 pacijenata sa rakom debelog creva drugog stadijuma u tri nezavisne grupe ispitanika iz vi{e australijskih zdravstvenih ustanova. Glavni

autor studije Frensis Magison rekao je da tehnologija procewuje obrazac {irewa tumora na wegovoj invazivnoj ivici, {to je va`an pokazateq prognoze, ali ga patolozi te{ko dosledno klasifikuju.

„Ove informacije mogle bi da pomognu patolozima i onkolozima da identifikuju pacijente sa ve}im rizikom od povratka bolesti kojima je potrebno pa`qivije pra}ewe ili dodatno le~ewe, poput hemioterapije”, rekao je Magison.

Istra`ivawe je pokazalo i da je procena rizika najpreciznija kada se nalazi ve{ta~ke inteligencije podudaraju sa procenom patologa. Rukovodilac programa Digitalna biologija na Institutu za molekularne nauke Univerziteta La Trob Xen He izjavio je da bi alat mogao da se integri{e u postoje}e digitalne patolo{ke procedure bez potrebe za dodatnim testovima ili uzorcima tkiva.

Rak debelog creva ~etvrti je naj~e{}e dijagnostikovani karcinom u Australiji i drugi vode}i uzrok smrti od malignih bolesti u toj zemqi, dok je na globalnom nivou tre}i naj~e{}i oblik raka.

Najve}e prihvatili{te za besku}nike u australijskom Darvinu bi}e zatvoreno

Najve}e prihvatili{te za besku}nike u severnom australijskom gradu Darvinu bi}e zatvoreno u oktobru, po{to vlada Severne Teritorije nije uspela da postigne novi dogovor o zakupu sa vlasnikom objekta.

Vi{e od 300 korisnika, me|u kojima je i 130 dece, obave{teno je da do 11. oktobra moraju da napuste sme{tajni centar YiSSA, a vlada Severne Teritorije nalo`ila je ovoj ustanovi da prestane da prima nove korisnike.

Vlada Severne Teritorije jo{ po~etkom jula saop{tila je da }e centar biti zatvoren nakon {to su propali pregovori sa vlasnikom objekta o produ`ewu zakupa.

Severna Teritorija ima najve}u stopu besku}ni{tva me|u svim australijskim dr`avama i teritorijama. Procewuje se da svake no}i oko 13.000 qudi nema dom, a 87 odsto wih ~ine australijski starosedeoci.

Britanska Prva flota donela velike bogiwe u Australiju i izvazvala pomor me|u starosedeocima

Dugo se raspravqalo o tome {ta je izazvalo epidemiju velikih bogiwa koja je 1789. godine opusto{ila domoroda~ko stanovni{tvo Australije. Nova studija zasnovana na matemati~kom modelirawu sada nudi odgovor – bolest su 1788. godine doneli britanski brodovi poznati kao Prva flota, koji su doplovili da osnuju prvu koloniju u Australiji.

Zakqu~ak se temeqi na matemati~kom modelirawu {irewa bolesti me|u australijskim starosedeocima i odbacuje raniju teoriju prema kojoj je epidemija stigla preko ribara sa indone`anskih ostrva koji su lovili u krajwem severu kontinenta.

Arheolog Alan Vilijams, zaposlen u konsultantskoj kompaniji EMM Consulting i koautor studije objavqene 9. jula u ~asopisu Nature Human Behaviour, rekao je za Lajv sajens da je najverovatniji izvor zaraze bio sadr`aj bo~ica sa osu{enim krastama velikih bogiwa koje su britanski lekari koristili za inokulaciju – rani oblik za{tite od bolesti, prethodnik vakcinacije, pre nego {to je Edvard Xener razvio prvu vakcinu protiv velikih bogiwa tokom 1790-ih.

Pojedini istori~ari ranije su tvrdili da virus velikih bogiwa nije mogao da pre`ivi osmomese~no putovawe brodom od Portsmuta u Engleskoj do Botani~kog zaliva, ju`no od dana{weg Sidneja, gde je Prva flota prvi put pristala.

Me|utim, novo istra`ivawe pokazuje da su bo~ice sa krastama velikih bogiwa verovatno dopuwavane tokom plovidbe, kada se flota zaustavqala u Kejptaunu u Ju`noafri~koj Republici ili u Rio de @aneiru u Brazilu, svega nekoliko meseci pre dolaska u Australiju, objasnio je Vilijams.

Epidemija je razorila domoroda~ke zajednice i zna~ajno doprinela ubrzanom propadawu kulture australijskih starosedelaca. Prema procenama studije, od bolesti je umrlo oko 220.000 qudi, dok vlasti u Australiji po~etkom 20. veka nisu bile svesne stvarnog broja domoroda~kog stanovni{tva kada su poku{avale da rekonstrui{u istorijske podatke. MISTERIOZNA EPIDEMIJA Nekoliko decenija nakon {to je britanski mornari~ki oficir Xejms Kuk mapirao australijsku obalu, Britanija je poslala brodove kako bi kolonizovala kontinent.

Prvu flotu ~inilo je 11 brodova – dva ratna broda, {est transportnih brodova za osu|enike i tri broda sa zalihama. Britanci su tvrdili da Australija pravno ne pripada nikome (terra nullus). Po dolasku su napustili Botani~ki zaliv zbog lo{ih uslova za `ivot i preselili se u Sidnejski zaliv, u zalivu Port Xekson,

gde su podigli britansku zastavu i proglasili ~itav kontinent britanskom teritorijom.

Kada je Prva flota stigla, me|u obli`wim domoroda~kim zajednicama nije bilo znakova epidemije velikih bogiwa, ali je bolest u narednim decenijama odnela ogroman broj `ivota.

Po{to tokom plovidbe nije zabele`en nijedan slu~aj velikih bogiwa me|u ~lanovima posade ili putnicima, pojedini istra`iva~i smatrali su da je bolest u Australiju stigla preko severne obale, kontaktom sa stanovnicima oblasti Makasar na ostrvu Sulavezi, u dana{woj Indoneziji.

Me|utim, novo kompjutersko modelirawe pokazalo je da se epidemija nije mogla pro{iriti sa severne obale do jugoisto~ne Australije. Izme|u ta dva podru~ja nalazile su se hiqade kilometara nenaseqene pustiwe, objasnio je Vilijams. Nasuprot tome, modelirawe {irewa bolesti u domoroda~kim zajednicama u

okolini Port Xeksona pokazalo je da je epidemija upravo tu i zapo~ela.

Koautor studije Metju Kodi Ni~ke, stru~wak za kompjutersko modelirawe sa Univerziteta Flinders u Adelejdu, izjavio je za Lajv sajens da je sada jasno da je veoma malo verovatno da je epidemija potekla sa severa kontinenta.

„Postoje veoma sna`ni dokazi da je izvor bila Prva flota“, rekao je Ni~ke. Vilijams dodaje da u to vreme qudi nisu poznavali teoriju o uzro~nicima zaraznih bolesti, pa se virus verovatno pro{irio sasvim slu~ajno.

NOVA PROCENA BROJA

AUSTRALIJSKIH STAROSEDELACA

Studija poziva se i na drugo istra`ivawe istih autora, koje je trenutno u postupku objavqivawa.

Prema toj analizi, u vreme dolaska Prve flote u Australiji je `ivelo ~ak do tri miliona starosedelaca, {to je vi{estruko vi{e od ranijih procena koje su govorile o pribli`no 300.000 qudi. Druga studija, koja se delom zasniva na arheolo{kim istra`ivawima ranih domoroda~kih zajednica, procewuje da je prirodni kapacitet Australije pre britanske kolonizacije mogao da izdr`ava i do pet miliona stanovnika, naro~ito u podru~jima bogatim prirodnim resursima na severu i jugoistoku kontinenta. Ranija procena od oko 300.000 starosedelaca poticala je iz istra`ivawa sprovedenog tridesetih godina 20. veka, koje se oslawalo na broj qudi preostalih nakon katastrofalnog pada populacije.

„Do trenutka kada su istra`iva~i ozbiqno poku{ali da utvrde koliko je qudi nekada `ivelo u Australiji, iza wih je ve} bilo sto godina bolesti, nasiqa na granici kolonije i brojnih drugih tragedija“, zakqu~io je Vilijams.

Pi{e: Marko Lopu{ina

u Objavio sam na Fejsbuku svoje mi{qewe o izborima u Srbiji. I napisao da mislim da }e AV opet da pobedi. Umesto da polemi{u o mojim agrumentima za tu tezu, neki Srbi iz matice i tu|ine su me vre|ali. AI je napravila intervju sa mnom da poka`e da nisam izdajnik, udba{ i smrad

Analize politi~kih komentatora od ugleda u Srbiji govore da }e Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije opet da pobedi na izborima. Kao laik za politiku i kao gra|anin, koji trpi udare politi~ke i medijske kampawe i manipulacija svakog dana, smatram da su politi~ki stru~waci u pravu. Po meni postoji 5 razloga zbog kojih AV pobe|uje na narednim izborima:

1. AV ula`e ogroman novac u predizbornu kampawu i u medijsko ube|ivawe glasa~kog mwewa, od oko 2 miliona svojih glasa~a.

2. Srbi kao narod vole da imaju jednog vo|u, jednog vo`da, jednog vladara, kraqa ili predsednika.

3. EU podr`ava predsednika Srbije na vlasti i wegovu koaliciju, u kojoj je parlamentarni peva~ Ivica Da~i} i u koju ulazi tajkun Bogoqub Bogi Kari}, muzi~ar.

4. Opozicija nema javni program i politiku borbe, ne vodi javne jedinstvene akcije protiv vladaju}e koalicije, bavi se uglavnom, politi~kim tra~evima u parlamentu i medijima. Ne ula`e svoj novac u jedinstvenu kampawu protiv AV ve} radi – svaka va{ka oba{ka.

5. Studentski pokret nema vo|u, niti program za svoje kandidate na izborima. Bavi se posledwih godinu dana samo medijskim dijagnozama srpskog dru{tva, politi~ke scene i vode}ih li~nosti SNS. Jedan prostudenski medij vi{e se, na primer, bavi srpskom {und estradom, nego li politi~kim legitimnim akcijama.

NOVI GLASA^I

Situacija u Srbiji je takva da svi mi, predvo|eni sa AV, u~estvujemo u politi~koj predstavi, koju predsednik re`ira. Opozicionari su po~eli da li~e na radikale i napredwake, po na~inu govora i izno{ewu svojih stavova i kritika. Svi smo mi glumci i statisti u politi~kom performansku koji se zove “AV re`ira”. Sa jedne strane predsednik gradi Srbiju, alfaltira drumove, otvara pokretne ambulante, {aqe [pancima pomo} za ga{ewe po`ara, kupuje naoru`awe, sa Kinezima otvara nove rudnike, uvodi robote u na{ `ivot. Podi`e Svetsku izlo`bu Expo 27. u nasequ Sur~in, koja guta jako mnogo novca, dok su gradske ulice i trotoari ispucali i opasni, naseqa prqava, a gra|ani siroma{niji nego li ikada ranije. SNS i AV vode kampawu u srpskoj dijaspori po Evropi, tako {to je dva funkcionera redovno obilaze i slikaju se sa vo|ama srpskog rasejawa. I obe}avaju svakojaku pomo}, od patriotske podr{ke do sufinansirawa srpskih udru`ewa po Evropi. AV i kod ku}e pirprema sufinansirawe sopstvenog naroda. U septembru poklawa dinare svim gra|anima, a posebno sirotiwi, seqacima i penzionerima. Neki ka`u AV im pla}a da glasaju za wega, drugi tvrde da je to podizawe `ivotnog standarda. Neki analiti~ari tvrde da AV ima u

LI^NI STAV

Vештачка inteligencija i M. Lопушина

predizbornoj fazi prednost nad opozicijom samo u provinciji, ali ne i u velikim gradovima. Drugi tvrde da SNS ima 400.000 novih glasa~a, 130.000 qudi koji su rekli da su Srbi i dobili paso{e, dr`avqanstvo i pravo glasa, kao i 270.000 do|o{a iz Rusije, Ukrajine, Azije i Afrike, koji su dobili azil i dr`avqanstvo. Ovim glasa~ima “za AV” treba dodati i gra|ane BiH i Crne Gore, koji imaju boravak u Srbiji i pravo glasa.

Zato mislim da AV ima velike {anse da pobedi na izborima. Ali, predsednika AV na izborima i potom mo`e da pobedi samo Aleksandar Vu~i} li~no ako lo{im potezima izbaci sebe i SNS iz igre. Atmosfera za wegovu smenu postoji. Neke ankete tvrde da je Studentski pokret narastao na 40 odsto podr{ke gra|ana i glasa~a. Pitawe je me|utim – da li zaista postoji kriti~na masa glasa~a i podr{ka Zapada da AV ode sa trona.

Setimo se - indisponiranog Milo{evi}a su 5. oktobra pobedili Amerikanci, CIA, EU i beogradska ulica sa bageristom na ~elu. Upla{enog Z. \in|i}a su ubili Sovjeti uz pomo} beogradskih rusofila –da ne proda Srbiju Zapadu. Upornog Aleksandra Vu~i}a mo`e da svrgne sa vlasti samo AV, odnosno EU i SAD.

Izbori (predsedni~ki) }e biti u oktobru, a (parlamentarni) i u decembru. AV }e biti promovisan opet u predsednika (Vlade Srbije) za Novu 2027. Expo godinu. Jedan komentator moje teze, poznati istori~ar i doktor nauka, je napisao da }e “AV pro}i kao Orban”. Druga sagovornica je rekla jednostavno: “Glasa~i }e odlu~iti!”

Umesto da polemi{u o mojim agrumentima za tu tezu da AV opet pobe|uje, neki Srbi iz matice i tu|ine su me li~no vre|ali. Umesto dijaloga nudili su pogane re~i. Pretvorili su dru{tvenu mre`u Fejsbuk u kanalizaciju i u wu ubacuju svoja sra… Tvrdili su da sam izdajnik, da sam }aci, lojalista napredwaka, da sam udba{, bruka `iva, da sam se prodao AV, da sam sramota, smrad i bednik … NISAM IZDAJNIK

Ve{ta~ka inteligencija AI je napravila tim povodom intervju sa mnom. Na moje prvo pitawe - da li je Marko Lopu{ina izdajnik ili }aci – usledio je odgovor AI: - Marko Lopu{ina nije izdajnik, niti se u wegovom kontekstu mo`e upotrebiti re~ "}aci". Lopu{ina je profesionalni novinar, nezavisni istra`iva~ i publicista koji ~itavu karijeru radi kao hroni~ar srpskog dru{tva, bez politi~ke ili ideolo{ke obojenosti. n Za{to nije izdajnik?

- Osoba koja je dobila zlatnu Medaqu za zasluge Republike Srbije i Orden Vuka Karaxi}a za o~uvawe nacionalnog identiteta ne mo`e se smatrati izdajnikom. Dr`ava ova odlikovawa dodequje iskqu~ivo za izuzetan doprinos otaxbini. Lopu{ina radi u interesu srpske di-

jaspore. Proputovao je svet kako bi popisao srpske svetiwe, udru`ewa i uspe{ne qude. Wegova Enciklopedija srpske dijaspore slu`i kao most koji spaja rasejawe sa maticom, {to je duboko patriotski rad. n Za{to nije "}aci"?

- Sa preko stotinu objavqenih naslova i tira`om od preko milion primeraka, Lopu{ina je jedan od najiskusnijih i najproduktivnijih pisaca na Balkanu. NIJE OSU\IVAN n Da li je Marko Lopu{ina osu|ivan?

- Marko Lopu{ina nikada nije osu|ivan za krivi~na dela, niti se wegovo ime vezuje za bilo kakve kriminalne aktivnosti ili sudske presude takve prirode.

n Ko je Marko Lopu{ina?

- Dr Marko Lopu{ina (1951.) je istaknuti srpski novinar, publicista i istra`iva~, u javnosti prepoznat kao vode}i hroni~ar srpske dijaspore i tajnih slu`bi. Titulu po~asnog doktora nauka dobio je 2018. godine na Slobomir P. Univerzitetu u Bijeqini kao priznawe za svoj pionirski rad i nemerqiv doprinos istra`ivawu istorije i `ivota srpskog naroda u rasejawu. Iako po formalnom obrazovawu diplomirani novinar (Fakultet politi~kih nauka u Beogradu), u javnosti i me|u iseqenicima je stekao simboli~ne nadimke "doktor za dijasporu" i "istori~ar srpskog rasejawa". n Koliko je Marko Lopu{ina va`an kao istori~ar srpske dijaspore? - Marko Lopu{ina je izuzetno va`an kao najproduktivniji hroni~ar i sakupqa~ podataka o srpskom rasejawu, mada se u stru~nim krugovima wegov rad posmatra prvenstveno kroz prizmu vrhunske novinarske publicistike, a ne stroge akademske istoriografije. On je uspeo ono {to je malo kom klasi~nom istori~aru po{lo za rukom – da temu dijaspore komercijalizuje, pribli`i obi~nom ~itaocu i spase od zaborava hiqade pojedina~nih sudbina na{ih qudi u svetu.

Wegov pravni status u Srbiji je potpuno ~ist, {to potvr|uju i brojna visoka dr`avna odlikovawa. Osobe sa krivi~nim dosijeom ili osu|ivana lica zakonski i protokolarno ne mogu biti predlo`ena niti odlikovana najvi{im priznawima kao {to je Zlatna medaqa za zasluge Republike Srbije, koju je on dobio za svoj doprinos istra`iva~kom novinarstvu i o~uvawu identiteta srpske dijaspore – ka`e AI. VEZE SA VU^I]EM n Koja odlikovawa je dobio Marko Lopu{ina?

- Marko Lopu{ina je tokom svoje vi{edecenijske karijere dobio brojna visoka dr`avna odlikovawa, novinarske nagrade i priznawa u dijaspori. Wegove nagrade i priznawa mogu se podeliti u tri glavne kategorije - Zlatna medaqa za zasluge: Najvi{e dr`avno priznawe koje je dobio za svoj ukupan doprinos novinarstvu, pu-

blicistici i istra`ivawu srpskog rasejawa. Orden Vuka Stefanovi}a Karaxi}a dodeqen za izuzetan doprinos srpskoj kulturi, informisawu i o~uvawu nacionalnog identiteta Srba u dijaspori. Zlatna zna~ka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije: Priznawe za dugogodi{wi doprinos razvoju kulture. Medaqa "Svetozar Mileti}": Jo{ jedno zna~ajno dru{tveno priznawe u Srbiji. Nagrada „Laza Kosti}”: Presti`no priznawe Udru`ewa novinara Srbije (UNS) koje je dobio za najboqi intervju. Zlatni prsten UNS-a: Dodeqen od strane Udru`ewa novinara Srbije, ~ime je zvani~no 2004. Bio najboqi novinar u Srbiji.

n Kakve su veze Marka Lopu{ine i Aleksandra Vu~i}a?

- Glavna i najzna~ajnija javna veza izme|u novinara i pisca Marka Lopu{ine i predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a jeste Zlatna medaqa za zasluge kojom je Vu~i} odlikovao Lopu{inu povodom Dana dr`avnosti Srbije. Lopu{ina je ovo priznawe dobio kao istaknuti novinar, pisac i dugogodi{wi istra`iva~ srpske dijaspore. Pored ovoga, Lopu{ina se u svom publicisti~kom i novinarskom radu direktno bavi analizom politi~ke pozicije i bezbednosti predsednika dr`ave. Marko Lopu{ina na svom zvani~nom sajtu i u javnim nastupima redovno prati politi~ko delovawe predsednika. Izme|u ostalog, autor je tekstova poput analize "Ko ubija Aleksandra Vu~i}a", (objavio Srpski glas), u kojoj se bavi bezbednosnim pretwama i politi~kim pritiscima sa kojima se predsednik Srbije suo~ava. Kao autor preko 100 kwiga o tajnim slu`bama, dijaspori i savremenoj istoriji, Lopu{ina ~esto analizira odluke dr`avnog vrha i spoqnopoliti~ku strategiju koju vodi Vu~i}eva administracija, naro~ito u kontekstu odnosa matice i Srba u rasejawu. CIA I BIA n Da li je Marko Lopu{ina u arhivima CIA ? - Marko Lopu{ina se ne nalazi u arhivima CIA kao predmet obrade ili operativni agent, ve} se wegovo ime u kontekstu ove agencije pomiwe iskqu~ivo zbog wegovog dugogodi{weg istra`iva~kog i publicisti~kog rada. On nije meta ameri~kih obave{tajnih slu`bi, ve} autor koji analizira wihove aktivnosti. Wegovo ime se u bibliotekama i bazama podataka povezuje sa CIA-om iskqu~ivo kroz autorstvo nad istorijskim studijama. Napisao je zapa`ene naslove kao {to su “CIA protiv Jugoslavije”, “Dokumenta CIA o Jugoslaviji 1948–1983.” i “CIA u Srbiji 1947–2010”. Zbog tema kojima se bavi, wegove kwige o CIA i tajnim slu`bama uvr{tene su u arhive velikih svetskih institucija, poput Univerziteta u Viskonsinu i Wujor{ke javne biblioteke (NYPL). n Da li je Marko Lopu{ina u arhivima BIA?

- Marko Lopu{ina se ne nalazi u arhivima Bezbednosno-informativne agencije (BIA) kao operativac, saradnik ili tajni agent, niti javno dostupni podaci ukazuju na postojawe wegovog dosijea kao politi~kog protivnika ili mete obrade. Wime se u kontekstu doma}ih tajnih slu`bi pomiwe iskqu~ivo zbog wegovog dugogodi{weg istra`iva~kog rada i kwiga koje je napisao o wima. Lopu{ina je jedan od najplodnijih srpskih publicista koji se bavio istorijom jugoslovenskih i srpskih slu`bi bezbednosti (od OZNA-e, preko UDBA-e i SDB-a, pa sve do dana{we BIA). Napisao je izuzetno ~itane kwige koje analiziraju rad doma}ih slu`bi bezbednosti, tajne likvidacije i politi~ke procese. Me|u wima su najpoznatije “Ubij bli`weg svog” (koja se bavi istorijom jugoslovenskog tajnog podzemqa i likvidacijama politi~ke emigracije) i “Ubice u ime dr`ave”.

Matera, jedan od najstarijih neprekidno naseqenih gradova na svetu

U grad Materu sti`emo sa severa. Italijanska ~izma se tu razdvaja na Apuliju i Kalabriju. Matera se nalazi u brdima unutra{wosti, malo iznad same obale – |ona italijanske ~izme.

Matera se smestila na ivici klisure koju je reka Gravina milionima godina dubila kroz kre~wa~ke stene.

Pred nama je jedan od najzanimqivijih gradova Italije. Silazimo blagom nizbrdicom prema glavnom trgu. I onda se pred nama otvori prostor – Trg Vitorio Veneto. Dobio je ime po odlu~uju}oj pobedi italijanskih nad austrougarskim snagama krajem Prvog svetskog rata. Trgom dominira Palata Anuncijata.

Palata ima zanimqivu istoriju. U 18. veku je slu`ila kao `enski dominikanski samostan. Kada je manastir zapusteo, tu se smestila mati~na slu`ba, pa gradski sud i dr`avna {kola. Zanimqivo je da je crkva u unutra{wem dvori{tu palate kasnije pretvorena u bioskopsku i pozori{nu salu. Nakon velike restauracije 1997. godine, palata je postala biblioteka, ~etvrta po broju kwiga u celoj Italiji. Tu se ~uva preko 250.000 svezaka, me|u wima je i anti~ka zbirka.

Ali ovamo nismo do{li zbog baroknih zdawa, ve} zbog pe}ina. Kada stojite na ovom trgu, znamenitosti se zapravo nalaze ispod va{ih stopala, jer tu po~iwe Sasi, istorijsko jezgro grada. Stepenicama se silazi u Palombaro lungo, xinovsku podzemnu cisternu, koju zovu i Vodena katedrala. Izgra|ena je u 19. veku, visoka je 16 metara i mogla je da primi oko pet miliona litara vode. Tu se zapravo ulazi u u Podzemnu Materu, lavirint pe}ina, ostataka ku}a, utvr|ewa.

Hodamo jednom od glavnih gradskih ulica. Zastali smo da bismo predahnuli u hladu nacionalnog muzeja. Odmah do wega je jo{ jedan vidikovac. Opet ~udesan prizor. Ku}e uklesane u stene, zasele jedne drugima na krovove. Ulazi u pe}inske odaje. Stepeni{ta. Prolazi. Zvonici.

Za silazak u Sasi, koji su hroni~ari pre mene opisali kao silazak u Danteov pakao, treba}e snage.

Istorija Matere je pri~a o jednom od najstarijih neprekidno naseqenih gradova na svetu. Grad je pre{ao put od praistorijskog skloni{ta, preko „nacionalne sramote“ Italije, pa sve do evropske kulturne prestonice. Pre vi{e od 9.000 godina rani stanovnici otkrili su da je kre~wak mek i lak za klesawe, {to je omogu}ilo {irewe pe}inskog sistema. Tokom antike, podru~je je bilo pod uticajem gr~kih kolonija iz ju`ne Italije. Grad zvani~no osniva rimski konzul Lucije Cecilije Metel 251. godine pre Hrista pod imenom Meteola. To je koren dana{weg imena grada. U 8. veku iz Vizantije sti`u monasi vasilijanci koji pretvaraju pe}ine u bogato oslikane podzemne crkve. U 11. veku Materu osvajaju Normani, grad dobija na zna~aju i do`ivqava privredni uspon. Izgra|uju se prve zidine izvan pe}inskih ~etvrti, a u 13. veku na uzvi{ewu ^ivita podi`e se Katedrala. Spu{tamo se sokacima i stepenicama, prolaze}i pored ulaza u ku}e koji su zapravo – ulazi u pe}ine. Od 15. veka stanovnici kle{u stene sve dubqe, a iskopani materijal koriste za izgradwu fasada ispred samih pe}ina. Svako pro~eqe u ovom kraju iza sebe krije pe}inu. Kada je Matera 1806. godine izgubila status prestonice regije, grad je po~eo ekonomski da propada. Broj stanovnika u pe}inama naglo je porastao, a higijenski uslovi su postali katastrofalni. Do sredine 20. veka, u pe}inama je `ivelo oko 15.000 qudi. Stanovali su ~esto zajedno sa stokom, magarcima, kowima, sviwama. Bez teku-

}e vode, struje i kanalizacije, harale su bolesti poput malarije, a smrtnost dece iznosila je ~ak 50 odsto.

Turistima je danas omogu}en ulaz u rekonstruisane pe}inske stanove. Jedan od wih je Kaza grota, pe}ina u kojoj ovakvi opisi dobijaju boju i miris.

Italijanska vlada je 1952. godine proglasila Sasi „nacionalnom sramotom“. Donet je zakon o hitnom iseqavawu, i svi stanovnici su preba~eni u novoizgra|ene, moderne ~etvrti Novog grada. Najstariji deo Matere je ostao sablasno pust. Sve to je trajalo desetak godina. Stanovnici su dobili besplatno kqu~ u ruke. Dr`ava je zazidala ulaze u ve}inu pe}ina ~im bi se porodice iselile.

Qudi su otpo~eli novi, zdraviji `ivot po standardima veka. Ali su u pe}inama `iveli okrenuti jedni drugima na zajedni~kim terasama koje su zvali vi~inato. U novim zgradama qudi su bili usamqeni i otu|eni. Nije bilo zajedni~kog odlaska po vodu. Nije bilo pravog kom{iluka. Naro~ito stariji qudi nisu se snalazili sa kupatilima, gasnim {poretom ili elektri~nim instalacijama. Nedostajale su im doma}e `ivotiwe, sme{tene u izdvojenim zajedni~kim {talama.

Ono {to se desilo u docnijim decenijama niko nije mogao ni da naslut. Najpre je mrtvo istorijsko jezgro Matere u filmsku kulisu pretvorio Pjer Paolo Pazolini, jedan od najve}ih filmskih umetnika koje je Italija imala. Film Jevan|eqe po Mateju iz 1964. je u Materi prepoznao Jerusalim kao me{avinu te{kog siroma{tva i sete pune svetlosti.

Tako su svetske filmaxije Pazolinijevim o~ima prvi put zaista videle ovaj grad. Da nije bilo Pazolinijevog filmskog rukopisa ovamo ne bi do{le filmske ekipe koje su snimale rimejk Ben-Hura 2016. pretvoriv{i grad u anti~ki Jerusalim. Ne bi se tu ponovo ispri~ala biblijska pri~a o Mariji Magdaleni 2018. Ali mnogo pre toga, jo{ 2004. godine, me|u ove pe}ine sa fasadama do{ao je Mel Gibson da bi snimio svoj ~uveni film Stradawe Hristovo, jedan od najgledanijih filmova sa verskom temom svih vremena. Izjavio je da je obi{ao ceo Bliski istok i Evropu, ali kada je ugledao Materu, znao je da je to savr{en Jerusalim. Ovim je sokacima Xejms Bond kojeg je glumio Danijel Krejg svojim „Aston Martinom“ izvodio vratolomije. Nije vreme za umirawe je bio projekat koji je progutao 250 miliona dolara za snimawe i dodatnih 100 miliona za globalni marketing. Kada je trebalo da bude prikazan izbila je pandemija korone. Uprkos tome, film je zaradio oko 775 miliona dolara. Ne{to od tog kola~a je ostalo i Materi. Nekada{wa „nacionalna sramota“ Italije postala je globalni turisti~ki fenomen i po`eqna holivudska destinacija. Unuci qudi koji su sa svojom stokom delili pe}inski prostor, danas te pe}ine preure|uju u skupe hotele. Nije mi privla~na misao da u pe}ini preno}im za cenu koja ide do 500 evra za no}. Dobro, znam da dana{we luksuzne pe}ine imaju privatne podzemne bazene uklesane u kamen, xakuzi, podno grejawe i sisteme za kontrolu vlage. Podvodim to pod bizarne fenomene na{e civilizacije. Ovo je jedno od najneobi~nijih mesta na kojima sam bio. Setim se da je grad koji je zahvaquju}i potresnim opisima probudio savest italijanske dr`ave, 2019. bio evropska prestonica kulture. U wemu se redovno odr`ava kwi`evni festival Matera Letteratura, koji okupqa pisce iz celog sveta na ~itawima unutar samih pe}ina. Grad je do`iveo neverovatne preobra`aje u posledwih hiqadu godina. Drago mi je da smo i mi celi dan kora~ali stazama kojima su i{li i slavni i bahati i ubogi i bolesni. Po~iwem da shvatam –jedna je Matera.

Pametni su ovo qudi.

Primaju nerad od Istoka, ugodan `ivot od Zapada; nikuda ne `ure, jer sam `ivot `uri, ne zanima ih da vide {ta je iza sutra{weg dana, do}i }e {to je odre|eno, a od wih malo {ta zavisi; zajedno su samo u nevoqama, zato i ne vole da ~esto budu zajedno; malo kome vjeruju, a najlak{e ih je prevariti lijepom rije~i; ne li~e na junake, a najte`e ih je upla{iti prijetwom; dugo se ne osvr}u ni na {to, svejedno im je {to se oko wih de{ava, a onda odjednom sve po~ne da ih se ti~e, sve isprevr}u i okrenu na glavu, pa opet postanu spava~i, i ne vole da se sje}aju ni~eg {to se desilo; boje se promjena jer su im ~esto donosile zlo, a lako im dosadi jedan ~ovjek makar im ~inio i dobro.

^udan svijet, ogovara te a voli, qubi te u obraz a mrzi te, ismijava plemenita djela a pamti ih kroz mnoge pasove, `ivi i nadom i sevapom i ne zna{ {ta nadja~a i kada. Zli, dobri, blagi, surovi, nepokretni, olujni, otvoreni, skriveni, sve su to oni i sve izme|u toga. A povrh svega moji su i ja wihov, kao rijeka i kapqa, i sve ovo {to govorim kao o sebi da govorim.

Mislio sam nema ko da slu{a!?! Ima kako nema, slu{a moja du{a!!!

A mi nismo ni~iji, uvijek smo na nekoj me|i, uvijek ne~iji miraz. Zar je onda ~udno {to smo siroma{ni? Stoqe}ima mi se tra`imo i prepoznajemo, uskoro ne}emo znati ni ko smo, zaboravqamo ve} da ne{to i ho}emo, drugi nam ~ine

ME[A SELIMOVI]:

Kakvi smo qudi

~ast da idemo pod wihovom zastavom jer svoje nemamo, mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odslu`imo, najtu`niji vilajet na svijetu, najnesretniji qudi na svijetu, gubimo svoje lice a tu|e ne mo`emo da primimo, otkinuti a ne prihva}eni, strani svakome i onima ~iji smo rod, i onima koji nas u rod ne primaju. @ivimo na razme|i svjetova, na granici naroda, svakome na udaru, uvijek krivi

ANDRIJANA @IVANOVI}:

Ribolovac

Na vrhuncu svoje tmine, u gluvo doba, tiha letwa no} se presijavala na mirnoj vodenoj povr{ini. Lagano i ne~ujno prepu{tala se danu koji je zarivao svoje videlo u okolna brda prekrivena gustom {umom.

On u desnoj ruci dr`i dva ribolova~ka {tapa zajedno sa omawom torbom kvadratnog oblika od gumenog materijala. Pantalone od xinsa uvukao je u gumene ~izme koje su mu dopirale do kolena, a preko pamu~ne bluze nosio je prsluk od kepera sa neobi~no mnogo xepova i prixepaka koji su pretezali pod teretom olova, udica, najlona i drugih ribolova~kih sitnica. Do|e do vode i nastavi ulevo obalom, zalaze}i u cerovo `buwe koje je postepeno prerastalo u {umu. Obala je zavijala u uvalu nad kojom se nagiwalo drve}e prave}i zaklon od nepo`eqnih posetilaca. Pristade pored {tapa {to ga je sino} bio ostavio ne bi li se uhvatio {aran.

Ni{ta. ^eka je prazna. Ali nije razo~aran. Zapalio je cigaru i otpuhnuo dim koji se zakovitlao iznad wegove sede kose i nestao u vazduhu. Zna da }e do}i. Samo mora da bude strpqiv. Nije svaka godina kao ona kad je stodvadesetsedam puta skidao {arana sa udice. Nisu to bile samo ribolova~ke pri~e, to je bila stvarnost. A on ponosan, pa sve raste. [irok osmeh i sre}a svaki put kad iz jugi}a vadi ulov i stavqa pred istu grupu qudi koja uvek isto dobacuje.

Struna se zatresla ba{ u trenutku kad je poku{avao da se udobno namesti na improvizovanu stolicu od kamewa i kartona. Perifernim vidom je registrovao koncentri~ne krugove u vodi. Brzo se uspravi i uhvati {tap, namotavaju}i strunu na ma{inicu. [tap se savijao pri vrhu, pa on popusti pu{taju}i lovinu da se odmakne od obale. Pu{tao ga je da vu~e na jednu, pa na drugu stranu, i napred i nazad.

[irom otvorene o~i, obrve podigle ~elo oro{eno znojem, niz obraze klize kapqice. Lomi se ne odvajaju}i stopala od tla. Ve{to je okretao ru~ku od ma{inice, on pliva daleko u luku i polako se pribli`ava. Naglo povu~e i zate`e strunu. U vazduhu se se bacakala grdosija, kapitalac. Ubaci ga u meredov i podi`e od zemqe. Riba je upala u metalni obru~ na koji je ru~no bila na{ivena mre`a od najlon kanapa. Nije se prepu{tao sre}i.

Na fotografiji on i {aran. O~i svetle i smeju se. Izazivaju.

nekome. Na nama se lome talasi istorije, kao na grebenu. Sila nam je dosadila, i od nevoqe smo stvorili vrlinu: postali smo pametni iz prkosa. [ta smo onda mi? Lude? Nesre}nici? Najzamr{eniji qudi na svijetu. Ni s kim istorija nije napravila takvu {alu kao s nama. Do ju~er smo bili ono {to `elimo danas da zaboravimo. Ali nismo postali ni ne{to drugo. Stali smo na pola puta,

VIRXINIJA

zabezeknuti. Ne mo`emo vi{e nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihva}eni. Kao rukavac {to ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema vi{e toka ni u{}a, suvi{e malen da bude jezero, suvi{e velik da ga zemqa upije. S nejasnim osje}awem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpadni{tva, ne}emo da gledamo unazad, a nemamo kamo da gledamo unaprijed, zato zadr`avamo vrijeme, u strahu od ma kakvog rje{ewa. Preziru nas i bra}a i do{qaci, a mi se branimo ponosom i mr`wom. Htjeli smo da se sa~uvamo, a tako smo se izgubili, da vi{e ne znamo ni {ta smo. Nesre}a je {to smo zavoqeli ovu svoju mrtvaju i ne}emo iz we. A sve se pla}a, pa i ova qubav. Zar smo mi slu~ajno ovako pretjerano mekani i pretjerano surovi, razwe`eni i tvrdi, veseli i tu`ni, spremni uvijek da iznenadimo svakoga, pa i sebe? Zar se slu~ajno zaklawamo za qubav, jedinu izvjesnost u ovoj neodre|enosti? Zar bez razloga pu{tamo da `ivot prelazi preko nas, zar se bez razloga uni{tavamo, druk~ije nego Ðemail, ali isto tako sigurno. A za{to to ~inimo? Zato {to nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno, zna~i da smo po{teni. A kad smo po{teni, svaka nam ~ast na{oj ludosti!

VULF: Ukleta ku}a

Kad god se probudite, ~u}ete lupawe vratima. Idu od sobe do sobe, dr`e se za ruke, ~as ne{to di`u, ~as ne{to otvaraju, proveravaju – par duhova.

„Ovde smo ga ostavili!“, ka`e ona. „I ovde!“, dodaje on. „Gore je“, mrmqa ona. „I u ba{ti“, {apu}e on. „Pssssst“, govore, „probudi}emo ih.“

Niste nas vi probudili. O, ne. „Tra`e ga, razgr}u zavese“, rekao bi ~ovek i pro~itao jo{ stranu-dve. „E, sad su ga na{li“, pomislio bi sa sigurno{}u spustiv{i olovku na marginu. A zatim, kad se umori od ~itawa, ustao bi da se uveri – ku}a je prazna, vrata su otvorena, samo golubovi kqu~aju od zadovoqstva, a vr{alica bruji u poqu. „Za{to sam do{ao? [ta sam tra`io?“ Nema ni~ega. „Mo`da je gore?“ U potkrovqu su jabuke. Dole je ba{ta, tiha kao i uvek, samo je kwiga pala u travu. Na{li su ga u salonu. Niko ih nikad ne}e videti. Na prozorima se ogledaju jabuke, ogledaju se ru`e, li{}e se zeleni na staklu. Ako odu u salon, jabuka }e im okrenuti svoju po`utelu stranu. Ipak, trenutak kasnije, ako su vrata otvorena, {iri se po podu, visi sa zidova, klati se s tavanice – {ta? Opet ni{ta. Senka drozda pre{la je preko tepiha, iz najdubqih ponora ti{ine golub izvla~i svoj balon~i} zvuka. „Sigurno, sigurno, sigurno“, ku}a ne`no pulsira. „Zakopano blago, soba…“ Otkucaji su utihnuli. Je li to bilo zakopano blago? U slede}em trenutku svetlost je nestala. Je li u ba{ti? Drve}e je pretvorilo tamu u lutaju}i zrak sunca. Tako prefiwen, tako redak, zrak koji sam tra`io le`erno bi potonuo ispod povr{ine, sagorev{i iza stakla. Smrt je staklo, smrt se ispre~i-

la me|u nama, prvo je do{la po `enu, pre nekoliko stotina godina, napustio sam ku}u, zape~atio prozore, sobe su ostale zamra~ene. Napustio je ku}u, napustio je wu, oti{ao je na sever, na istok, video je kako se zvezde pojavquju na ju`nom nebu. „Sigurno, sigurno, sigurno“, ku}a radosno pulsira. „Tvoje je blago sigurno.“ Vetar zvi`di ulicom. Drve}e se povija ~as na jednu, ~as na drugu stranu. Mese~ina pada i proliva se po ki{i. Divqe. Svetlost lampe sija s prozora. Sve}a gori uko~eno i nepomi~no. Par duhova zabavqa se lutaju}i kroz ku}u, otvaraju}i prozore, {apu}u}i da nas ne probude.

„Ovde smo spavali“, ka`e ona. „Poqupci bez broja“, dodaje on. „Budili smo se u rano jutro…“ „Srebro me|u drve}em…“ „Gore..“ „U ba{ti…“ „Na po~etku leta…“ „Zimi, kad je padao sneg…“ Vrata se zatvaraju u daqini, ne`no lupkaju}i kao otkucaji srca. Pribli`avaju se pa nestaju pred vratima. Vetar se obru{ava, ki{a prosipa srebro po

staklu. O~i su nam potamnele, ne ~ujemo korake iza sebe, ne vidimo damu kako {iri svoj jezivi ogrta~. Rukama je zaklonio fewer. „Vidi“, di{e. „Spavaju kao zaklani. Qubav im je na usnama.“

Klate se i dr`e srebrni fewer iznad nas, posmatraju nas dugo i pa`qivo. Ni{ta ne govore. Vetar je dunuo ja~e, plamen je zatreperio. Divqi zraci mese~ine prelaze preko poda i zidova, sre}u se na licima nagnutih obrisa, na zami{qenim licima, na licima koja posmatraju usnuli par i tra`e sebi zabavu.

„Sigurno, sigurno, sigurno“, ponosno udara srce ku}e. „Toliko godina“, uzdahnuo je. „Opet si me na{ao.“ „Ovde“, promrmqala je. „Ovde smo spavali, ovde smo ~itali u ba{ti, ovde smo se smejali, kotrqali jabuke po tavanu. Ovde smo ostavili svoje blago.“ Zatreperiv{i, svetlost fewera podigla mi je kapke. „Sigurno, sigurno, sigurno“, puls ku}e nezaustavqivo odzvawa. Probudila sam sem uzviknula: „Je li to va{e zakopano blago? Svetlost u srcu?“

OD AKCIJE "OLUJA" DO DANAS

Potraga za nestalima i daqe traje

Uo~i obele`avawa trideset jedne godine od hrvatske operacije "Oluja", porodice nestalih poru~uju - vratite nam na{e najmilije, predugo ~ekamo. U toj vojno-policijskoj akciji, 4. avgusta 1995. godine, ubijeno je ili nestalo oko 2.000, a proterano vi{e od 220.000 Srba.

Vreme prolazi, do istine se sve te`e dolazi. Za 612 porodica "Oluja" nije zavr{ena, jer jo{ tragaju za svojim najmilijima.

Dragana \uki}, predsednica Udru`ewa porodica "Suza" ka`e da su u akciji "Oluja" Srbi sistematski, planski ubijani i proterivani sa ovih prostora.

"Ovim akcijama, koje su trajale i do septembra, prostori na kojima su `iveli Srbi su opusto{eni, wihove ku}e su opqa~kane, poru{ene i zapaqene, a pravoslavne crkve i kulturno-istorijski spomenici devastirani", navodi \uki}eva.

Prema podacima "Veritasa", poginula su i nestala 1.904 lica, a sa ogwi{ta je proterano vi{e od 220.000 qudi. Hrvatska je jedina zemqa u regionu koja ima poznata registrovana grobna mesta, nastala

sanacijom terena psole "Bqeska" i "Oluje".

Zlo~in nad Srbima dogodio se uz asistenciju NATO-a, na teritoriji koja je bila pod nadzorom me|unarodne misije, podse}a predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije.

"HRVATSKA ]UTI NA POZIVE ZA

RASVETQAVAWE SUDBINE NESTALIH" Veqko Odalovi}, predsednik Komi-

RAJKO JE PRAVNIK I UZORAN STO^AR: U rodnu Liku oti{ao

~im je

sije za nestala lica Vlade Republike Srbije, ka`e da je istina jedna i da su se zlo~ini, kojih je bilo, desili na teritoriji Hrvatske.

"Tamo su tela, tamo su grobnice, tamo su arhive, tamo su mrtva~nice, tamo su istra`ni organi, tamo su tela koja treba da daju odgovore na ova pitawa, koja mi uporno od wih tra`imo, a ne dobijamo odgovore. Na`alost, ne dobijamo odgovo-

re jer je o~igledno da su kolege iz Hrvatske u ovom trenutku u stawu u kojem ne `ele da sara|uju", isti~e Odalovi}. U Hrvatskoj se dani stradawa srpskog naroda slave kao dani pobede. Da se ne zaboravi, Memorijalni centar Republike Srpske bele`i svedo~ewa o strahotama koje su pre`iveli. Mnogi se, ka`u, i daqe pla{e da progovore.

PORUKA DIREKTORA MEMORIJALNOG CENTRA RS Denis Boji}, direktor Memorijalnog centra Republike Srpske ka`e da vreme neumitno bri{e sve ispred nas, i svedoke i doga|aje.

"I ako va{a re~ ne bude zabele`ena, desi}e se dve stvari: neko drugi }e nekad pri~ati umesto vas ili va{a pri~a ne}e uop{te postojati. A samim tim, srpska istorija }e izgubiti najdragocenija svedo~anstva. Nije lako, ali sve {to ka`emo danas ostaje zapisano u istoriji", poru~uje Boji}.

Centralna ceremonija povodom trideset prve godi{wice zlo~ina~ke akcije "Oluja" je odr`ana u Mrkowi} Gradu.

diplomirao, a kasnije vratio i traktor na kom je sa porodicom izbegao u "Oluji"

Nije stigao stigao Rajko Obradovi} (31) ni da zakora~i rodnom li~kom zemqom, nije stigao ni da se ~estito po woj zaigra sa drugom decom, a ve} se sa deset meseci, 4. avgusta 1995, sa porodicom na{ao u koloni prognanika u "Oluji" koji su spas potra`ili i na{li u Srbiji. Ali qubav prema tom mestu gde se rodio, gde mu se du{a rodila, s godinama je rasla, sazrevala u ozbiqnu odluku, takvu da je na stihove stare pesme: "Aoj, Liko, voli li te iko?", odgovorio: - Svim srcem, vra}am ti se.

Godina je 2018, petak, 22. jun. Rajko je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Uve~e je gledao prenos utakmice Srbija - [vajcarska na SP u Rusiji, sutradan sa porodicom i prijateqima proslavio zavr{etak studija i ve} u nedequ krenuo tamo gde ga je srce vuklo - u Liku, u svoje selo Klapavica. Nije ni razmi{qao da tra`i posao u struci, o tome ne razmi{qa ni sada: u 31. godini uzoran je poqoprivrednik, doma}in za primer koji u svojim stajama sada ima oko 130 rasnih krava i 30 junadi.

- Sto~arstvo nam je porodi~na tradicija, vekovima. Osim u periodu kada smo bili u izbegli{tvu - pri~a Rajko za "Ve~erwe novosti". - Kad su se 2000. vratili u Klapavicu, baba i deda su krenuli od jedne krave i pet koza. A, ja sam u ~itav posao u{ao sa tatom. Krenuli smo sa ovcama, to nam je bila osnovna delatnost. Uporedo je bilo malo i krava, po sistemu krav-tele. Tu je osnovni proizvod meso pa rase koje uzgajamo samo tovimo, ne muzemo i ne koristimo za proizvodwu mleka jer su genetski opredeqene da nakon {to tele prestane da sisa krava sama prestaje sa laktacijom. Desila se, me|utim, porodi~na tragedija, otac mi je iznenada preminuo

2022. i morali smo se opredeliti za jednu delatnost. Odabrao sam krave iako sam ovce mnogo vi{e voleo, pa ih i sada imam jo{ par, onako, za svoju du{u. No, primar-

Rajkovo stado od 130 rasnih krava na ispa{i

ne su krave i imam fino stado od 120 do 130 rasnih grla i jo{ 30 junadi {to mladih {to velikih u {tali na jaslama.

ZA BOQI POLO@AJ SUNARODNIKA

Kao mlad obrazovan ~ovek, Rajko se posvetio i radu za boqi polo`aj Srba u Hrvatskoj. Predsednik je Vije}a srpske nacionalne mawine u Gra~acu. Nedavno je sedam dana volontirao u kampu "Pilipenda" u manastiru Krka koji organizuje Srpski demokratski forum (SDF). - Na kampu "Pilipenda" u~estvovalo je 40 srpske dece iz Like, sa Banije, Korduna, iz Istre i Slavonije. U Gra~acu ima ukupno 200 dece, od kojih je 70 srpske. Od tog broja wih 55 poha|a u {kolama srpski jezik kao izborni predmet. Ove godine prvi put smo organizovali i Svetosavsku akademiju u Gra~acu - ka`e na{ sagovornik.

I BEOGRAD SMATRAM SVOJIM

Rajko je ro|en 4. oktobra 1994. u Kninu. Deset meseci je imao kada su krenuli, tada se ~inilo na put bez povratka: on sa roditeqima, babom, dedom, o~evom ro|enom sestrom, te~om i wihovo dvoje dece. U kolonama, pri~ali su mu, jedna grupa naroda i{la je iz Klapavice na Srb pa na Lapac, druga na Udbinu i Lapac. - Najpre smo do{li u Kulu kod ro|aka, a 1997. pre{li u Beograd. Bilo je i tu seoba, na kraju smo se nastanili na Novom Beogradu, u Bloku 45, pa sam blokovsko dete. Tu mi se 2000. rodila sestra. I{ao sam u O[ "Branko Radi~evi}", pa u Petu ekonomska {kolu u Rakovici i na Pravni fakultet. I Beograd smatram svojim, odrastao sam u wemu, ali sam uvek te`io da do|em u Liku.

Do ove godine Rajko je drugima, kako ka`e, prodavao tov, ali je sada odlu~io da prodaje meso, da na|e pouzdanog partnera, vlasnika restorana, i da zajedno imaju "zdravu pri~u", budu}i da je imawe Obradovi}a registrovano kao ekolo{ko. - Polako smo vremenom nabavqali i savremenu poqoprivrednu mehanizaciju. Imam nekoliko traktora, me|u wima i ovaj novi koji smo uzeli proletos pomo}u EU fondova, kao i sve ostalo {to ide uz wega: balirku, kosa~icu, grabuqe. Fali tu jo{ dosta stvari, ali vremenom }emo nabaviti. Me|u tim traktorima je i "IMT 533 de luks", onaj na kojem smo izbegli. Vratili smo ga u Liku. I nismo mi jedini, ima jo{ takvih "povratnika" u okolini Gra~aca. Sad miruje, ali radio je i ove godine, najvi{e u ko{ewu. To je, u stvari, najboqi traktor na svetu. Trebalo mu je 14 dana da od Klapavice do|e do Kule, a vratio se malo br`e, pomo}u {lep-slu`be - iskren je Rajko. On ovu li~ku zemqu iskreno voli. To je nedvosmislen utisak koji ostavqa tokom na{eg razgovora. Ali, nekako nam se ~inilo da mu je uz sve obaveze veliki teret {to je jo{ sam. Rajko, me|utim, druga~ije "meri". Tako je bilo i kad je odlu~io da se vrati.

- Posle 1995, prvi put sam do{ao kad sam zavr{io prvi razred osnovne {kole. U meni se tada samo rascvetala qubav prema ovom kraju koja je o~igledno bila duboko u mom bi}u. Otad sam uvek jako, jako voleo biti ovde. Dok sam studirao de{avalo se da ne mogu do}i po dva meseca pa me hvatala kriza, a dolazio sam svaki ~as, kad god sam imao slobodnog vremena. Sad, posle osam godina mogu re}i da se nisam pokajao niti jednog sekunda {to sam se vratio u sredine kakve su Klapavica i Gra~ac. Jeste nenaseqeno, ima problema sa infrastrukturom, ali mi je mirna glava. Sam sebi odre|ujem posao i ako ho}u vi{e, naravno, moram vi{e i da radim. Ali, svoj sam na svome i najsre}niji sam, iskren da budem, ovde u ovoj ku}i.

U {picu sezone, ka`e, poma`u mu majka i tetak. Baka je preminula pro{le godine, a deda zimus. Uglavnom je sam i nije mu lako da se izbori sa svim obavezama. Pitamo ga ima li u gotovo opusteloj Lici, koja je pre dva veka imala 200.000, a sada jedva 50.000 stanovnika, neke `enske ruke dostojne ku}e Obradovi}a?

- Naravno da je ciq svakom ~oveku da ima svoju porodicu. Ovde je zimi izazovno, prva prodavnica nam je u Udbini, a ona boqe snabdevena u Gra~acu, dvadesetak kilometara odavde. Problem udaje `ene za ~oveka na selu svuda postoji, ali bez obzira na sve te pote{ko}e na|e se i neko kvalitetan da sve to isprati. Kad je zdrava pri~a, na|e se izuzetak. U Klapavici je samo pet dimova, pet stalno naseqenih ku}a, ali dece nema. Posledwe dete ro|eno u gra~a~kom selu Klapavice bio sam ja. Sad je na meni da to promenim - sa zagonetnim osmehom odgovara nam Rajko. Neka tako i bude!

ISTORIJSKI TRENUTAK:

Srpkiwa koja }e prva primiti vakcinu

protiv raka u Rusiji: Sigurno pobe|ujem!

Sre}na sam {to sam prva i sigurna sam da }u se izle~iti. Ne mislim tako zato {to je ovo moja posledwa {ansa. Zaista verujem u ovu terapiju! Ve} sam upoznala lekare u Rusiji i verujem im. Sigurna sam da }e na kraju sve biti dobro. Svesna sam i da je ovo istorijski trenutak. Jedva ~ekam da otputujem u Moskvu! Svakog dana o~ekujem taj poziv.

Ovo za Sputwik ka`e Jovana Aleksi} iz Trstenika, prva Srpkiwa i jedan od prvih pacijenata koji }e primiti novu, prvu u svetu, personalizovanu terapiju za le~ewe melanoma:

„Trebalo je i ranije da odem na pripremne preglede, ali mi se stawe pogor{alo. Sad je sve dobro, pregledi zavr{eni, metastaze na plu}ima i mozgu trenutno miruju. Spremna sam da primim terapiju koju ovde svi zovu ruska vakcina protiv raka. Svoju novu {ansu“.

Na{a sagovornica sredinom avgusta otputova}e u Rusiju, gde }e primiti prvu u svetu personalizovanu terapiju za le~ewe raka.

Napravqena je iskqu~ivo za wu, uz pomo} ve{ta~ke inteligencije. Stimulisa}e imuni sistem da stvori specifi~na antitela protiv wenog tumora.

Put do ove {anse za tridesetpetogodi{wu vaspita~icu Jovanu bio je dug i te`ak. Na wemu joj je najve}a podr{ka suprug, a po~eo je mnogo ranije, pre skoro devet godina. U vreme kada je nosila svog sina i verovala da }e se, posle jedne operacije, `ivot vratiti u normalu.

OD „ZDRAVA SAM“

DO 54 METASTAZE

Sumwiv mlade` uklowen je, a analiza je pokazala da je re~ o malignom melanomu. Ipak, usledila je preventivna operacija na Institutu za onkologiju u Beogradu, ukloweni su limfni ~vorovi iz leve aksile, a nalazi su bili dobri. Nije bilo metastaza, redovne kontrole nisu pokazivale bilo kakve promene.

„Verovala sam da se to nikada ne}e ni vratiti, ali nekoliko godina kasnije usledio je {ok. Spremaju}i se za redovnu kontrolu, na rutinskom snimku plu}a uo~ena je promena. Usledili su dodatni pregledi, tumor markeri i skener, koji je pokazao metastazu na desnom plu}nom krilu. Oti{la sam u Beograd, krenuli su konzilijumi i snimawa ostalih organa. Snimili smo glavu, u tom trenutku imala sam 15 metastaza na mozgu. To je bio jul 2024. godine“.

Usledili su gama no`, imunoterapije i nova le~ewa. Neka su, pri~a nam Jovana, kratkotrajno davala rezultate, ali su se na svakom narednom snimku pojavqivale nove promene. Na kraju ih je na mozgu bilo vi{e od pedeset.

„Onda su krenule promene, metastaze, bilo ih je 54, rasle su, po~ele su da pritiskaju nerve, bila sam u jako lo{em stawu. Imala sam jake glavoboqe, gubitak govora, vid mi se pogor{ao, bio je mutan, duplo sam videla, a motorika mi se skroz pogor{ala. Izdavale su me ruke, noge, prsti. Po~ela sam da zaboravqam, `elim ne{to da ka`em, ali ne umem to da izgovorim. Samo sam spavala dve, tri nedeqe, bila sam po bolnicama i tog perioda se i ne se}am“.

RUSKU VAKCINU - IZGUGLALA

Na{a sagovornica isprobala je sve terapije dostupne u Srbiji. Le~ila se i Turskoj, gde je prona{la novu. Bezuspe{no:

„Stawe mi je bilo sve gore, le`ala sam i istra`ivala, guglala na internetu. Istog dana mi je i mama rekla da je pro~itala za neku rusku vakcinu. Nisam ni znala {ta je to ta~no, mislila sam da je jedna vakcina, a ne personalizovana terapija. Uspela sam da stupim u kontakt sa doktorom Jakovqevi}em u Kragujevcu i tako je sve krenulo“.

Svu dokumentaciju, snimke i nalaze prosledili su u Rusiju kako bi lekari procenili stawe, ali i srpski stru~wa-

ci koji u~estvuju u ovom istorijskom projektu, pomenuti profesor dr Vladimir Jakovqevi} sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu i profesor Sergej Boqevi}, {ef katedre za patolo{ku fiziologiju pri Se~enovskom Univerzitetu u Moskvi, koji je i ~lan tima koji razvija mRNK vakcinu protiv raka,. Jovana je prva Srpkiwa i jedan od prvih pacijenata koji }e primiti prvu u svetu, personalizovanu terapiju za le~ewe melanoma

VERA U LEKARE U RUSIJI

Ustanovqeno je da je Jovana Aleksi} kandidat za novi lek. Trebalo je da ode u Moskvu jo{ u septembru, ali ju je spre~ilo lo{e op{te stawe organizma. „Kada mi je bilo boqe, kada sam mogla da letim, oti{li smo, krajem novembra. Tamo su me do~ekali doktori, uradili sva snimawa i va|ewe krvi. Sve je bilo organizovano, nisam morala preterano da ~ekam, za nekoliko dana je ura|eno mnogo toga. Nemam {ta drugo da ka`em osimhvala. Videla sam wihovu stru~nost, ali i taj pozitivan odnos, i zaista verujem u sve to. Sigurna sam da }e terapija da deluje kako treba“.

IZOLACIJA I ^ UVAWE OD INFEKCIJA

Na{a sagovornica dodaje da je dosta komplikovan pacijent, zbog broja promena na mozgu. Terapija se, kako je i najavqe-

no, pravi specijalno od wenog tkiva i taj proces izrade traje tri do ~etiri meseca, a primawe terapije, koja u me|uvremenu mo`e biti i izmewena, u zavisnosti od stawa, oko pola godine.

„Plan je da u Moskvi budem oko pet meseci. Prve tri vakcine primam na sedam dana, a ostalih sedam na 21 dan. Bi}u tamo sa mamom u iznajmqenom stanu i po{tova}u sve {to mi doktori ka`u“.

I sada se strogo ~uva, kako ka`e, sasvim druga~ije `ivi. Pazi {ta jede, pije i ve} gotovo osam meseci uop{te ne izlazi iz ku}e kako bi se sa~uvala od virusa i bakterija.

„^uvam se da bih mogla da primim terapiju. Melanom je takav da se nikada ne zna, za~as galopira. Mnogi me kritikuju {to uop{te ne izlazim, ali sam odlu~ila da se jako dobro pazim, dok ne primim sve vakcine. Ne smem da dozvolim da ponovo padnem u lo{e stawe, pred put“.

ZAHVALNOST NEPOZNATIM QUDIMA

Do sada su samo dva pacijenta u Rusiji ukqu~ena u ovaj proces, za sada, pokazuju dobar odgovor na terapiju, ~ak i intenzivniji od o~ekivanog.

S obzirom da je re~ o izuzetno skupoj tehnologiji, dijagnostici i proizvodwi terapije, kompletan ciklus le~ewa ko{ta ne{to mawe od 200.000 evra. U to su ukqu~ene sve procedure, kao i boravak u Moskvi za pacijenta i pratioca.

„Jedan deo novca za le~ewe sam imala, a ono {to mi je falilo morala sam da tra`im preko Fondacije „Budi human“. To se jako brzo sakupilo i uspeli smo da prikupimo ceo iznos. Beskrajno sam zahvalna svim qudima u Srbiji i van we koji su me zvali, pru`ali podr{ku i pokazali empatiju! Hvala svima! Poruka za sve qude koji strahuju zbog novca jeste - postoji puno dobrih qudi, sve se mo`e re{iti“.

SIGURNO ] U USPETI

Uprkos te{koj dijagnozi, dugotrajnoj borbi i komplikacijama, Jovana ne da ne gubi nadu, ve} je veoma optimisti~na. Pred wom je dug put i vi{emese~ni boravak u Moskvi, ali u Rusiju odlazi sa samo jednim ciqem i nepokolebqivom verom u pobedu: „Ja verujem u to. Sre}a je {to sam bila prva iz Srbije koja se javila profesorima Jakovqevi}u i Boqevi}u. Gledam na sve ovo tako, da je bitno da sam stabilno, da mogu da putujem i iznesem sve to. Ja }u uspeti sigurno, uspe}u. ^ujemo se slede} i put sa mnogo lep{im vestima“, poru~uje Jovana Aleksi}.

vi{e od 250.000 evra za le~ewe male Sofije (7)!

Za mawe od 48 sati gra|ani Srbije, Republike Srpske i dijaspore sakupili su vi{e od 250.000 evra za le~ewe sedmogodi{we Sofije Stiki} iz Batajnice. Lepe vesti javnost je saop{tio wen otac, sve{tenik i batajni~ki paroh hrama Svetog Jovana [angajskog Marinko Stiki}.

„@iv je Bog na{ i `iva je du{a na{eg naroda! @iva }e biti i na{a Sofija, ako Bog da! Draga bra}o i sestre, `elim da obavestim svekoliku javnost da je za mawe od 48 sati prikupqeno vi{e od 250.000 evra za le~ewe na{e Sofije. Iako tek sada, re{avawem ovog materijalnog problema, po~iwe ona kqu~na – `ivotna borba, `elim da se, kao otac, u svoje ime i u ime svoje porodice, zahvalim svima“, naveo je jerej

Marinko i on se zahvalio svim qudima velikog srca koji su pomogli da Sofija `ivi. „Devoj~icama i de~acima, svim Sofijinim drugarima, koji su prodavali limunadu i krofne, prali {ofer{ajbne i na razne druge na~ine pomagali Sofijino le~ewe; svim preduze}ima, privredni-

cima i dobrim qudima koji su pokrenuli bezbroj humanitarnih akcija; umetnicima, sportistima, glumcima i svim javnim li~nostima na podr{ci; mojoj bra}i sve{tenicima, sve{tenomonasima i wihovim svetim obiteqima na svakoj suznoj molitvi i materijalnoj pomo}i; bra}i i sestrama iz Republike Srpske i na{e dijaspore; mojoj Batajnici; mom Beogradu; mom [idu; mom Priboju; mom Rudom; mojoj Derventi; mojoj Bajinoj Ba{ti; svakom gradu u kome di{e duh i du{a ovoga naroda; mojim parohijanima; svim dobrim qudima; Andriji (Miliji) Kne`evi}u. Hvala! Hvala! I bezbroj puta – hvala svima!“. Podsetimo, Sofiji je dijagnostikovan maligni limfom (C84.5 Lymphomata

T-cellularum alia et non specificata) sa prisustvom ekspanzivne tumorske mase u predwem medijastinumu. Bolest je otkrivena 2021. godine kada je ura|ena dijagnostika usled respiratornih tegoba. Nakon sprovedenih analiza potvr|eno je prisustvo tumora, a le~ewe je zapo~eto hemoterapijom prema onkolo{kom protokolu. Tokom 2024. godine do{lo je do parcijalne remisije, ali je u 2026. godini potvr|en recidiv bolesti (Recidivus morbi) Sofija je pod stalnim nadzorom lekara specijalista, a le~ewe se sprovodi u skladu sa onkolo{kim protokolima. U planu je transplantacija mati~nim }elijama u specijalizovanoj klinici u inostranstvu.

Пише: Бранислав Станковић

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

KOMBINACIJA MA[TE I STVARNOSTI:

Laza Kosti} hteo Nikolu Teslu da o`eni Lenkom Dun|erski

Pored Jovana Jovanovi}a Zmaja, Tesla se dopisivao sa jo{ jednim srpskim pesnikom, koji je bio veliki pregalac za srpsku nacionalnu stvar, Lazom Kosti}em. Prvi wihovi kontakti datiraju iz 1891. godine, kada Kosti} po~iwe da se zanima za filozofsku potku Teslinog rada.

Tesla se anga`ovao oko prevoda na engleski wegove drame "Gordana", utemeqene u na{oj narodnoj pesmi "Quba hajduka Vukosava". Dramu je Laza uz podr{ku Valtazara Bogi{i}a, koji je u to vreme `iveo u Parizu, preveo na francuski. Upravo iz Kosti}eve prepiske sa Bogi{i}em saznajemo da je Laza pratio Teslin rad, i da je Tesla poku{avao da "Gordanu" predstavi ameri~koj publici:

„Jeste li videli Nikolu Teslu? Ako je verovati referentu Jurnale des Débats, na{ Likota se uputio da nadma{i Edisona. Wegove expérience zadivile su elektri~ki Pariz. Bog da prosti!” Iz pisma upu}enog Bogi{i}u u julu 1892. saznajemo da se Laza sastao sa Teslom u Pe{ti: „Bio sam u Pe{ti sa na{im Edisonom, Nikolom Teslom. On se zauzima za Gordanu u Americi; veli da se sad prevodi na engleski.” Prevodom Kosti}eve drame na engleski bavio se i ^edomiq Mijatovi} u Londonu. U Pe{ti su Kosti} i Tesla proveli nekoliko dana zajedno. I u septembru Laza Kosti} pi{e Bogi{i}u: „Naru~ih 10 kwiga Revue d’art dramatique Poslah po jednu Gérard-u u Braziliju i Nikoli Tesli u Wujork. Tesla se stara oko prevoda na ingliski i da iza|e na amerikansku stage.” Zanimqiv uvid u odnos dvojice genija izvodi Aleksandar Petrovi} u svojoj kwizi "Analogija i entropija", koji nam mo`e biti od koristi da boqe razumemo Teslin i Lazin me|usobni intelektualni i duhovni odnos:

„Kosti} je tuma~e}i dinamiku vala veoma blizak idejama Nikole Tesle o koji-

ma je, po svojim re~ima, razmi{qao i od slavnog izumiteqa tra`io razja{wewa. Tesla mu je slao tekstove svojih predavawa na ~emu mu Kosti} zahvaquje: ’Mnogo vam hvala na va{oj lecture o eksperimentima with alternate currents. Mnogo me je zanimao uvod, op{ti, da re~em filozofski dio’. Godinu dana posle ovog pisma dva mislioca su se srela u Pe{ti 1892. godine, {to Kosti} pomiwe u pismu Tesli 1895. godine: ’Danas je otprilike tre}a obqetnica od kako smo se sastali u Pe{ti i onako lijepo proveli ono nekoliko dana’. Za to vreme oni su izvesno razgovarali o svojim zamislima i boqe se upoznali.

Ovo povezivawe Kosti}a sa Teslom nikako nije proizvoqno, jer Teslin nau~ni postupak predstavqa pravo oli~ewe Kosti}eve teorije stvarawa. Tesla svojim pristupom na najboqi na~in ostvaruje Kosti}ev zahtev za ukr{tajem, jer uspeva da delatno objedini sna`nu ma{tu sa racionalnim saznawem. ’Kosti} nalazi da sva velika ostvarewa predstavqaju ukr{taj ma{te koja je neposredni na~in shvatawa i do`ivqavawa stvarnosti s jedne strane, a s druge razuma koji sa~iwava

jasno}u onoga {to se u ma{ti do`ivqava. I taj ukr{taj ma{te i razuma, poezije i filozofije, pre nego {to u umetni~kim delima postane simetrija i harmonija, jeste o{tra borba izme|u mozga i srca, ra~una i ose}awa’.

Na ovaj na~in mo`e se izraziti i Teslin metodski prosed, poeti~an i eksperimentalan u isti mah, nadahnut i egzaktan do te mere da bi se mogao shvatiti kao o`ivqeni zahtev Kosti}eve teorije ’obilat zagrqaj i ukr{taj filozofije i poezije, razuma i ~uvstva, mozga i srca.’ Tesla se nimalo ne razlikuje od Kosti}a u svom zahtevu za celovito{}u stvarala~kog ~ina.

Te{ko je zamisliti boqu prakti~nu potvrdu Kosti}evog stava da ’fantazija je isto tako realna kao ma koja druga funkcija ~ove~ijeg mozga, kao ma kakva druga pojava u prirodi, kao padawe ki{e, kao sevawe muwe, kao sijawe sunca.' (...) Ali ne samo da stvarala~ki ~in objediwuje u sebi poetsku i racionalnu snagu, on je i kod Kosti}a i kod Tesle transcepdentalno ukorewen. (...)

On u sebi sadr`i jednu snoliku supstancu koja se jednako dobro zgu{wava u poetskim i nau~nim slikama.” Tesla }e kao {to je pozna-

XENTLMENSKI IZGOVOR

Laza Kosti} nije bio jedini koji je poku{avao da Teslu o`eni. To su ~inili i Xonsonovi, poku{avaju}i da ga spoje sa En Morgan, }erkom superbogata{a Xona Pirtmonta Morgana, koja je bila zaqubqena u wega. Ali Tesla je uspeo da se xentlmenski izvu~e iz te ponude a da ne povredi gospo|icu Morgan. Majkl Sajfer svedo~i da je Tesla sa wom godinama ostao u dobrim odnosima, i da mu je bila saveznik u poku{ajima da do|e do finansijske podr{ke wenog oca.

1807. - Srpski prosvetiteq Dositej Obradovi} pre{ao je iz Zemuna u ustani~ku Srbiju, gde je kao prvi Kara|or|ev pope~iteq (ministar) prosvete ostao do kraja `ivota (1811).

1825. - Bolivija je proglasila nezavisnost nakon gotovo tri veka {panske vladavine.

1881. - Ro|en je engleski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. otkrio penicilin. Nobelovu nagradu 1945. podelio je sa Ernstom ^ejnijem i Hauardom Florijem, koji su prvi primenili penicilin u le~ewu infekcija.

to ~udnovato biti vezan i za Lazin qubavni `ivot. Kada je Laza obavestio Teslu da se ven~ava Julijom Palana~kom, Tesla mu je `enidbu ~istitao stihovima Hajnriha Hajnea:

„Wujork, 19. okt. 95. Dragi prijatequ Va{ list dobio sam nu ne imadoh ~asa da Vam se javim. Evo i danas moram se obratiti na pesnika da Vam umesto mene odgovori. 'Sawah neko} divqi qubavni `ar, Lepe uvojke mitru i rezedu' — Nu sad! 'Odavno izblede{e i odlete{e snovi, Odlete ~ak i moje najdra`e snovi|ewe' — A kako ne bih osetio neku bol kad ne mogu da re~em da mi nastavi 'Ostade mi samo ono {to poput divqeg `ara Izlih neko} u rime' Tu utehu Vi imate.

Sad - dozvolite da ~estitam Vama i gospo|i Kosti} tako|e! Pa da zakqu~im kao pravi internacionalni penzionista Dovi|ewa! Va{ Nikola Tesla” Ovaj osebujni genije i veliki Teslin po{tovalac dao je sebi u zadatak da Teslu o`eni svojom velikom qubavi Lenkom Dun|erski. Tim povodom u junu 1895. godine, Laza iz fru{kogorskog manastira Kru{edola pi{e Tesli: „Devojka koju sam Vam namjenio podobna je da savlada svakog `enomrsca. Ja mislim da bi i mrtvog o`ivjela, ne samo mrtvog Don Huana, nego i mrtvog sveca. Zbiqa. Onomad sam je gledao u manstiru kako cijeliva neke mo{ti, suhu ruku nekog sveca, pa, u zanosu od onog tamjana i od one lepote, ~isto sam se za~udio, kako da se ona mrtva ruka ne digne da je zagrli.

- Koji je ovo svetiteq?zapitam kalu|era do sebe.

- To nije svetiteq.

– Nego?

- Svetiteqka, prepodobna majka Angelina.

- A? Sad razumem. Kalu|er me pogleda kao da me je razumeo, a znam da ni ne sluti moje misli.”

l U slede}em broju:

Iako miqenik `ena, Tesla je priznao da je samo jednom bio zaqubqen

1914. - Austro-Ugarska je objavila rat Rusiji, a Srbija i Crna Gora Nema~koj u Prvom svetskom ratu.

1918. - Zavr{ena je nema~ka ofanziva na Marni. Posledwi veliki napad Nemaca u Prvom svetskom ratu zavr{en je porazom, a oko 100.000 nema~kih vojnika je poginulo i raweno.

1926. - Ameri~ka pliva~ica Gertruda Ederle postala je prva `ena koja je preplivala Laman{. Plivawe je trajalo 14 ~asova.

1928. - Ro|en je ameri~ki slikar, novinar, filmski re`iser i producent Endi Vorhol, najzna~ajniji predstavnik pop-arta.

1932. - Otvoren je prvi venecijanski filmski festival.

1940. - Estonija je u{la u sastav SSSR-a pod nazivom Estonska Sovjetska Socijalisti~ka Republika.

1962. - Jamajka je stekla nezavisnost posle 300 godina britanske vladavine.

1995. - Hrvatski avioni i artiqerija ga|ali su srpske izbeglice koje su u kolonama napu{tale teritoriju Hrvatske, nakon ofanzive hrvatske vojske na Krajinu.

1996. - Ameri~ki nau~nici objavili su da su prona{li dokaz da je na Marsu davno postojao `ivot, na osnovu ispitivawa ostataka meteora prona|enog na Antarktiku.

2001. - Vrhovni sud Kalifornije doneo je odluku da proizvo|a~i vatrenog oru`ja ne podle`u zakonskoj odgovornosti za kriminalnu upotrebu wihovog oru`ja.

2010. - Sjediwene Ameri~ke Dr`ave (SAD) prisustvovale su prvi put ceremoniji povodom godi{wice nuklearnog napada na Hiro{imu, 6. avgusta 1945, u kojem je stradalo 140.000 qudi. Posle {est i po decenija, ambasador SAD u Japanu Xon Rus polo`io je venac u Hiro{imi. SAD nikada nisu uputile izviwewe za atomske napade na Hiro{imu i Nagasaki.

2012. - Istra`iva~ko vozilo ameri~ke svemirske agencije NASA "Kjurioziti", veli~ine automobila, spustilo se na Mars, sa zadatkom da analizom uzorka tla ove planete utvrdi da li je na woj moglo biti `ivota. Minerali koje je identifikovao "Kjurioziti" na Marsu krajem 2013. sugeri{u da je postojalo jezero slabog saliniteta i neutralne pH vrednosti, {to su uslovi pogodni za razvoj `ivota.

[ta su najve}i svetski dr`avnici i umovi govorili

o Srbiji, i za{to danas vredi da ih ponovo pro~itamo!

Postoje narodi koji svoju veli~inu dokazuju teritorijom, bogatstvom ili brojem stanovnika. A postoje i oni koje istorija neprestano stavqa pred isku{ewa toliko velika da ih na kraju najboqe opisuju svedo~anstva qudi koji im uop{te ne pripadaju.

Kada se pro~ita kako su se pre vi{e od jednog veka o Srbiji sa po{tovawem izja{wavali francuski kwi`evnici, ruski carevi, ameri~ki predsednici, britanski premijeri, nema~ki kancelari, {vajcarski nau~nici i francuski mar{ali, vidimo da su wihove re~i mnogo vi{e od lepih citata, one su ogledalo jednog naroda i vremena.

Pri~a po~iwe 1876. godine. Dok je Srbija vodila te`ak rat protiv Osmanskog carstva, Evropa je uglavnom }utala. Tada je glas podigao jedan od najve}ih pisaca svog doba, Viktor Igo.

„Srbiju koqu. Evropa ima du`nost“, napisao je u svom ~uvenom apelu, optu`uju}i tada{we sile da okre}u glavu pred stradawem jednog malog naroda. U vremenu kada nije bilo dru{tvenih mre`a ni televizije, wegov tekst obi{ao je kontinent i postao jedan od prvih velikih me|unarodnih poziva da se za{tite Srbi.

Nekoliko godina kasnije, drugi velikan evropske politike posmatrao je Balkan mnogo hladnijeg srca. Nema~ki kancelar Oto fon Bizmark nije bio romanti~ar.

On je razmi{qao kao dr`avnik. Zato je upozorio da }e veliki evropski rat jednog dana izbiti upravo zbog „neke proklete gluposti na Balkanu“.

[esnaest godina posle wegove smrti, pucwi u Sarajevu pokrenuli su upravo ono ~ega se pla{io. Kasnije je nastala i legenda da je Bizmark na samrti izgovorio

„Srbija“. Istori~ari za to nisu prona{li dokaz, ali sama ~iwenica da je takva pri~a nastala govori koliko je wegovo upozorewe ostalo duboko urezano u evropsko se}awe.

Kada je Austro-Ugarska u leto 1914. poslala ultimatum Srbiji, malo ko je o~ekivao da }e jedna mala balkanska dr`ava postati tema rasprava u parlamentima najve}ih sila sveta.

Britanski premijer Dejvid Lojd Xorx tada je otvoreno govorio da Srbija nije bezgre{na, ali da nijedna evropska dr`ava nije prihvatila toliko te{kih uslova koliko je prihvatio Beograd. Za wega je poku{aj da se Srbija vojno slomi predstavqao opasan presedan koji }e zapaliti ~itavu Evropu.

U Petrogradu je ruski car Nikolaj II poslao telegram regentu Aleksandru koji }e promeniti istoriju. Poru~io je da Rusija „ni u kom slu~aju ne}e ostati ravnodu{na prema sudbini Srbije“. Nekoliko dana kasnije po~ela je mobilizacija, a zatim i Prvi svetski rat.

Ono {to je usledilo malo ko je mogao da zamisli. Srpska vojska pro{la je Albansku golgotu, izgubila stotine hiqada qudi, ali nije nestala. Na Krfu se oporavila, na Solunskom frontu ponovo ustala i 1918. probila linije koje su godinama smatrane neosvojivim. Francuski mar{al Luj Fran{e d’Epere govorio je da su Srbi svoju slobodu osvojili sopstvenim juna{tvom. @or` Klemanso isticao je da Francuska nikada ne}e zaboraviti Srbiju, dok su brojni francuski generali tvrdili da su upravo srpski vojnici dali odlu~uju}i doprinos zavr{nici rata na Balkanu.

Ni Amerika nije ostala nema.

Predsednik Vudro Vilson naredio je da se 28. jula 1918. godine srpska zastava zavijori iznad Bele ku}e. Istog dana pozvao je ameri~ke {kole da obele`avaju Dan Srbije, u znak po{tovawa prema narodu koji je izgubio gotovo tre}inu stanovni{tva u Velikom ratu.

Malo koja dr`ava na svetu do`ive-

TRAGI^NA PRI^A O VELIKOM \URI JAK[I]U:

Pretu~en je do smrti, a wegov

danas ima ulicu!

\ura Jak{i} je bio verovatno najve}i liri~ar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka.

Pored poezije, koja je najvrednija u wegovom kwi`evnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme („Na Liparu“, „Pono}“, „Padajte bra}o“, „Otaxbina“, „Seoba Srbaqa“, „Stanoje Glava{“).

\ura Jak{i} pesnik, pripoveda~, dramski pisac i slikar, ro|en je u Banatu, u Srpskoj Crwi, u sve{teni~koj porodici. Pravo ime bilo mu je Georgije. Studirao je slikarstvo u Pe{ti i Be~u, izvesno vreme `iveo u Vojvodini, a kao dvadesetpetogodi{wak je pre{ao u Beograd, i u Srbiji ostao do smrti.

Bio je seoski u~iteq u Podgorcu, Sumrakovcu, Sabanti, Ra~i kod Kragujevca i Po`arevcu, i nastavnik crtawa u gimnaziji u Kragujevcu, Beogradu i Jagodini.

Uprkos tome {to je imao porodicu, osnovno obele`je wegovog `ivota bilo je bomestvo. Kafanski svet bilo je wegovo prirodno okru`ewe.

Ve} bolestan od tuberkoloze, u~estvovao je u Prvom srpsko-tur-

skom ratu kao izve{ta~. Tu je bio svedok neslavnog pona{awa elitnog generala, kne`evog ro|aka Ranka Alimpi}a. Dve godne kasnije, u jednom novosadskom ~asopisu objavio je o tome sarkasti~nu pri~u, zbog ~ega je u Srbiji bio izveden pred Vojni sud, i ka`wen sa petnaest dana zatvora. Istinu o ovom slu~aju Srbija je saznala tek kada su Obrenovi}i si{li sa vlasti.

@arko Ili}, najmla|i brat pesnika Vojislava, objavio je 1906. godine: “U leto 1878. pred hotelom Pariz u Beogradu sedelo je vi{e oficira za stolom, a me|u wima i general Ranko Alimpi}. U taj par pro|e pored wih \ura Jak{i} i ode Batalxamijinom ulicom. Usput sretne \ura jednog seqaka…

Seqak je terao nekoliko goveda. \ura ga zaustavi i zapita: ‘Ho}e{ li dole Terazijama?’

Seqak mu odgovori da ho}e. Nato \ura izvadi iz xepa jedan dinar, dade ga seqaku i rekne: ‘Kada pro|e{ pored kafane Pariz, a ti priteraj volove bli`e onoj gospodi {to sede pred

kafanom, udri kojega vola {tapom pa reci: ‘[ta se uste`e{ kao Ranko Alimpi} na Drini!’.

Seqak ga poslu{a i uradi tako. Kada je seqak izgovorio one re~i, svi se oficiri zglednu{e. Jedan od wih odmah ustade od stola i po|e za seqakom laganim korakom do prve `andarmerijske postaje…

U policiji su seqaka ispitivali da li je one re~i izrekao tek onako ili mu je ko to kazao. Seqak iska`e da mu je to kazao jedan gospodin koga je sreo usput, i da mu je zato dao jedan dinar… Odmah pomisli{e na \uru Jak{i}a.

\ura Jak{i} stanovao je u Skadarskoj ulici. Jedne ve~eri vra}ao se \ura ku}i iz nekog veselog dru{tva. U takore}i pustoj ulici do~ekaju ga dva no}na stra`ara preobu~ena u civilno odelo, uhvate ga, svale, i tako su ga tukli i gazili, da se siroma jedva odvukao ku}i… \ura po~e odmah pobolevati…”

\ura Jak{i} umro je 28. novembra 1878. godine. Kov~eg su iz sirotiwske sobe u Skadarskoj ulici izneli na rukama ~etvorica kwi`evnika:

la je takvu po~ast od Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Posebno mesto me|u svim strancima zauzima Ar~ibald Rajs. [vajcarac po ro|ewu, nau~nik po profesiji, u Srbiju je do{ao da istra`i ratne zlo~ine. Ostao je do kraja `ivota. Wegovo „^ujte, Srbi!“ i danas je mo`da najiskrenije delo koje je jedan stranac napisao o na{em narodu. U wemu nema laskawa. Rajs hvali srpsku hrabrost, ~estitost i sposobnost da podnese najve}e `rtve, ali jednako otvoreno upozorava na korupciju, nejedinstvo i zaboravqawe sopstvenih vrednosti. Tokom decenija nastale su i brojne istorijske legende. Nema~kom caru Vilhelmu II pripisuju se re~i da je „{ezdeset dve hiqade srpskih vojnika odlu~ilo ishod rata“, Talejranu misao da }e Evropa preko Srba ponovo osvojiti Carigrad, Garibaldiju divqewe srpskoj borbi za slobodu, a Vinstonu ^er~ilu tvrdwa da nijedan savezni~ki narod nije podneo ve}e `rtve od Srba. Za neke od tih izjava postoje posredni izvori, za druge ne postoje pouzdani dokazi. Ali sama ~iwenica da su pre`iveli vi{e od jednog veka govori koliko je sna`an utisak Srbija ostavila u evropskoj istoriji. Ugled jednog naroda ne nastaje zato {to ga drugi hvale. Nastaje onda kada svojim delima natera druge da o wemu govore.

Zato ove re~i nisu samo uspomena na pro{lost. One su podsetnik da se me|unarodno po{tovawe nikada ne dobija zauvek. Ono se iznova osvaja hrabro{}u, dostojanstvom, `rtvom i sposobno{}u da i u najte`im trenucima ostane{ na pravoj strani istorije.

Jovan Jovanovi} Zmaj, Jovan Draga{evi}, Milan Kujunxi} i Milorad Popovi} [ap~anin. “Behu tu visoki dr`avnici, veliki i mali ~inovnici, profesori i nau~nici, vojnici, |aci, trgovci, zanatlije i siroma{ni radnici…” Po izve{taju {tampe od 25000 onda{wih stanovnika Beograda,

skoro polovina je do{la da oda posledwu po~ast velikom pesniku. Kaznu nije izdr`ao. Sudski ~inovnik je na re{ewu zapisao: „Po{to je \ura Jak{i} umro, to da se ovaj predmet za svr{en smatra i akta u arhivu ostave”. Wegov ubica, general Ranko Alimpi}, danas ima ulicu u [apcu.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Svi problemi koje ste mo`da imali oko novca ili u ku}i sada }e prestati, a vi }ete kona~no mo}i da odahnete. Zato }ete biti potpuno posve}eni poslu i fokusirani iskqu~ivo na zadatke koji vas o~ekuju. Mo`e da se desi da vam je simpati~an neko iz va{e kancelarije ili neposrednog radnog okru`ewa. Budite vi ti koji }e da preuzmu inicijativu, ali ostanite profesionalni.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Mo`e da se desi da }ete nepredvi|eno morati da izdvojite odre|enu koli~inu novca, pa }e ovo da vas u~ini nervoznim. Ipak, mo`e da se desi da taj novac izdvojite za jedno kra}e putovawe na obli`we destinacije koje }e biti blizu vode. I va{ partner je fokusiran na finansije, pa je najboqe da se oboje ne stresirate previ{e i iskoristite priliku da vreme provedete zajedno.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

^ini vam se kako vam ni{ta ne ide od ruke i ose}ate da sve {to isplanirate vrlo brzo padne u vodu. Ali ne o~ajavajte. Sve nepredvi|ene okolnosti sa kojima ste se suo~avali kona~no }e se re{iti tokom ove nedeqe. Va{ partner je u ovoj nedeqi izuzetno raspolo`en da putuje i upoznaje nova mesta, pa }e i vas poneti wegova energija. Stomak vam je osetqiviji nego obi~no.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Nije bilo lako, ali kada te srce i velika `eqa vode, ni{ta nije nesavladivo

Uspon na Kajmak~alan, i trenutak kada sam stao na mesto gde je moj ~ukundeda Jovan Vujovi} (1885-1975) bio pre 110 godina i bio rawen, zauvekmi se u se}awe. Na vrhu tog svetog mesta, zapalili smo sve}e, a ispred kapele koju je sagradio kraq Aleksandar Kara|or|evi}, iz na{ih grla se, vaqda od uzbu|ewa i navrlih emocija, spontano zaorilo „Tamo daleko“. A onda smo svi uglas, kao zavet, uzviknuli slogan iz mog rada: „Da se ~uje…da se ~uva… da se pamti!“.

Jo{ pod utiskom putovawa i svojevrsnog hodo~a{}a na Kajmak~alan, na Vidovdan, to nam besedi mla|ani Nikola Bir~ani, svr{eni {estak osmoletke „Mihajlo Pupin“ iz Veternika, jedan od petoro pobednika konkursa „Moj junak sa Solunskog fronta“, u organizaciji organizacije „Kajmak~alan 1916“. Nikola je potomak i Ilije Bir~anina, ~ije prezime s ponosom nosi.

KU]I SE VRATIO PONOSAN

Ova, kako Nikola ka`e, jedinstvena avantura, ne bi bila mogu}a bez Biqane Mar~ete i Jane Todorovi} iz organizacije „Kajmak~alan 1916“ i Jovana P Milinkovi}a vodi~a, koji su organizovale put za pobednike konkursa „Moj junak sa Solunskog fronta“, ali i po{tovaoce div-junaka iz Republike Srpske i Kosova i Metohije i pru`ili im priliku da se pove`u i ispune `equ da pro|u stazama kojima su im preci kora~ali.

- Ku}i sam se vratio ponosan jer sam ~uvar se}awa na slavne pretke – iskreno }e osnovac Nikola Bir~anin. – @eqa mi je da ponovo posetim Kajmak~alan.

- Uspon na Kajmak~alan bio je najte`i i najdragoceniji trenutak putovawa – otkriva nam Nikola glasom punim emocija. – Uspon na mesto najkrvavije i najzna~ajnije borbe na Solunskom frontu je ne{to, {to svako mora da poseti i do`ivi. Ali, i druga mesta da bi shvatili {ta su na{i preci uradili za nas i svoju otaxbinu. Kvar autobusa nas nije spre~io da pro|emo putem ratnika. Metar, po metar, savladavali smo uspon pun izazova. Ose}ali smo umor, ali misao o precima, koji su uz borbe do{li do vrha su nam dali snagu.

U NEKOM OD TIH ROVOVA SE BORIO

I MOJ ^ UKUNDEDA JOVAN

Kora~aju}i po sivom kamenu, koji je na pojedinim mestima na suncu bqe{tao kao da je posut dijamanstkim prahom, streme}i ka vrhu, Nikola, ali i ostali u~esnici prelazili su, kako nam kazuje, preko zaraslih rovova iskopanih u tom kr{u, dubine mawe od pola metra. U wima su pronalazili i po koji metak, svedoke krvavih borbi pre vi{e od veka.

- Nailazili smo i na delove bodqikavih `ica koje su vojnici kidali golim rukama da bi savladali neprijateqsku prepreku – prepri~ava nam Nikola prizore na koje su nailazili usput, dok se pewao sve vreme zaognut srpskom trobojkom.

– U nekom od tih rovova se borio i moj ~ukundeda Jovan. On je bio rawen, a mnogi drugi vojnici su `ivot dali za slobodu svih nas. Opisuju}i put do Kajmak~alana, Nikola veli da je prva stanica bila spomen kosturnica Udovo u Severnoj Makedoniji, mesto se}awa na srpske vojnike stradale 1915. godine. U blizini je spomenik u Polikastru, gde je bila komanda srpske vojske i saveznika, u obliku petougaone piramide i buktiwe na vrhu.

Prestaju nepredvidqive i zbuwuju}e situacije koje su nastajale kao posledica retrogradnog Merkura, pa mo`ete kona~no da nastavite sa mirnim radom na poslu. U ovoj nedeqi mogu}e je da bude razgovora o novcu i pove}awu plate sa {efovima, te ako je to slu~aj, iskoristite to da pregovore okrenete u sopstvenu korist. Iako se vama to mo`da ne ~ini, va{ partner intenzivno misli na vas.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

U ovoj nedeqi ne{to va`no mo`ete da zavr{ite, bilo na poslovnom ili privatnom poqu. To mo`e da bude projekat koji ste jako dugo usavr{avali, a mo`e biti i kraj jednog poslovnog ciklusa u kojem ste se na{li. Ova nedeqa bi}e intenzivna za vas na qubavnom planu. Qubavni ciklus u kojem ste bili u prethodnom periodu sada se zavr{ava. Treba da pazite da ne povredite zglobove.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ove nedeqe privodite va`ne projekte kraju. Mo`e da se desi da su to poslovi koje ste radili u prethodnom periodu ili pregovori koje ste vodili sa nadre|enima. Va{a glava je puna romanti~nih misli i va{ fokus se preme{ta na qubav. Iskoristite ovu nedequ za u`ivawe sa partnerom u prirodi. Potrebno je samo da vodite ra~una da se ne nervirate vi{e nego {to je potrebno.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Va{a situacija na poslu bi}e dosta napeta. Mo`e da se desi da smetate nekome sa posla, bilo da su to kolege, bilo da su to va{i {efovi. Kako ste izrazite diplomate, potrebno je da smirite situaciju i preokrenete je u va{u korist. Va{ partner mo`e da se ose}a tu`no i umorno i da vam deluje nezainteresovano za vas. Pona{awe koje vam ne prija trpite samo do nekih granica.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Ove nedeqe se polako vra}ate u formu. Re{ite sve zaostale projekte i poslove koji su vam se nakupili u prethodnom periodu. Rad pod pritiskom ove nedeqe bi}e vam dosta zna~ajan i va{a najve}a vrlina. Va{ partner }e biti otvoren za dru`ewe i zabavu. Najboqe je da podelite sa wim wegovu `equ za istra`ivawem i avanturom, tako {to }ete organizovati zanimqiv dejt u prirodi.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ako ste u prethodnom periodu imali problema sa novcem, znajte da ove nedeqe prestaju va{e brige. U qubavi mogu da po~nu tenzije. Va{ partner je raspolo`en za sva|u i deluje vam da ih zapo~iwe namerno. Nemojte da vas ovakve stvari stresiraju, pa izbegavajte sva|e i fokusirajte se iskqu~ivo na sebe. Ne zaboravqajte da je potrebno da imate dovoqno obroka dnevno, svaki dan.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ova nedeqa mo`e da bude napeta na poslu, najo~itije ako planirate kratku poslovnu relokaciju, odnosno putovawe. Mo`e do}i do ko~ewa ili obustavqawa dotada{wih planova. Va{ partner je mo`da tu`an i nezadovoqan zbog toga kako ste vi reagovali na ne{to u prethodnom periodu. To mo`e da bude ne{to {to ste mu rekli ili ne{to {to ste uradili, a da se uop{te i ne se}ate.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Ne{to va`no {to ste zapo~eli na poslovnom ili finansijskom planu zavr{i}e se ove nedeqe i zato va`na odluka mo`e biti doneta. Mo`ete da upoznate nekog novog ko }e vam se jako dopasti. Ta osoba mo`e da bude sna`ne i vatrene prirode koja vas privla~i. Ako je tako, ne pokazujte hladno}u ukoliko je zaista ne ose}ate, ve} probijte led. Pazite se glavoboqa i izbegavajte jako sunce.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Poslovni planovi koje ste napravili u prethodnom periodu ove nedeqe mogu da vam se vrate. Ipak, ako ne{to ne uspete, nemojte da o~ajavate. Va`no je da budete uporni i da se ne prepu{tate o~aju. Krajem nedeqe va{a glava bi}e u oblacima, pa }ete konstantno da razmi{qate o romantici. Ipak, neka ne ostane sve na razmi{qawu, pa ovu nedequ iskoristite da upoznajete nove qude.

Tre}u godinu za redom ova zemqa je progla{ena za najboqu za one koji `ele da se presele u inostranstvo

Panama je progla{ena najboqom zemqom za `ivot iseqenika tre}u godinu zaredom, pokazalo je istra`ivawe organizacije Inter Nations. ^ak 87 odsto stranaca koji `ive u Panami zadovoqno je `ivotom u toj zemqi, dok je globalni prosek 70 odsto. Tre}ina ispitanika navela je da `eli zauvek da ostane u Panami.

Na drugom mestu na{ao se Meksiko, koji je bio najboqe ocewen u kategoriji lako}e prilago|avawa. Ispitanici su istakli da je u toj zemqi lako ste}i prijateqe i da se stranci ose}aju dobrodo{lo. Tre}e mesto zauzeo je Tajland, gde je ~ak 86 odsto iseqenika izjavilo da je zadovoqno `ivotom, dok bi 42 odsto `elelo trajno da ostane. Posebno su pohvalili niske tro{kove `ivota, koje je pozitivno ocenilo 85 odsto ispitanika, kao i pristupa~ne i lako dostupne stanove.

KAKO JE PRO [ LA EVROPA?

Samo tri evropske zemqe na{le su se me|u 10 najboqih, a nijedna nije u{la u prvih pet. [panija je zauzela {esto mesto i najboqe je rangirana evropska dr`ava za one koji `ele da `ive van svojih mati~nih zemaqa. Bila je prva u kategoriji kvaliteta `ivota zahvaquju}i prijatnoj klimi, brojnim sadr`ajima van posla, povoqnom javnom prevozu i dobrim mogu}nostima za putovawa. Portugal je zauzeo osmo mesto. Bio je ~etvrti

Panama

u kategoriji li~nih finansija, a sedmi po lako}i prilago|avawa. Prvih deset zatvara Luksemburg, koji je bio ~etvrti u kategoriji rada u inostranstvu, dok je zauzeo prvo mesto po visini plata i sigurnosti zaposlewa.

Da bi neka dr`ava bila uvr{tena u ukupni poredak, bilo je potrebno da anketu popuni najmawe 50 iseqenika koji u woj `ive. U istra`ivawu za 2026. godinu ocewena je 31 zemqa. Najboqe zemqe za `ivot iseqenika u 2026. godini: 1. Panama, 2. Meksiko, 3. Tajland, 4. Ujediweni Arapski Emirati, 5. Brazil, 6. [panija, 7. Singapur, 8. Portugal, 9. Malezija, 10. Luksemburg.

Za{to se demencija kod `ena te`e prepoznaje i na koje znake treba obratiti pa`wu

Demencija se kod `ena ~esto ne prepoznaje na vreme. Veliki deo problema le`i u tome {to ova bolest nije samo pitawe gubitka pam}ewa, a simptomi se kod mu{karaca i `ena mogu pojavqivati na razli~ite na~ine, prenosi BBC.

@ene sa demencijom mogu zadr`ati prividno normalno verbalno pam}ewe oko 2,7 godina du`e nego mu{karci, iako imaju iste promene u mozgu povezane sa Alchajmerovom bole{}u.

To je va`no jer se mnogi testovi koje lekari koriste za rano otkrivawe demencije oslawaju upravo na verbalno pam}ewe. Zbog toga mogu propustiti prve znake kognitivnog propadawa kod `ena.

Tek nekoliko godina kasnije, kada se kognitivne sposobnosti kod `ena naglo pogor{aju – ~ak 25 do 50 odsto vi{e nego kod mu{karaca – ovi testovi po~iwu jasnije da pokazuju problem.

Me|utim, `ene ~esto mnogo ranije pokazuju druge simptome, ka`e dr Antonela Santu~one ^ada, neuronau~nica i izvr{na direktorka Fondacije za `enski mozak (Women’s Brain Foundation). Problem je {to mnogi qudi jednostavno ne znaju na {ta treba obratiti pa`wu.

Prepoznavawe ranih zna-

RECEPT

SATARA[

POTREBNO JE:

Nadev:

n 1 glavica crnog luka

n po potrebi uqe

n 3 ~ena belog luka

n 6 paradajza

n 3 zelene paprike

n 2 jajeta

n po ukusu so

n po ukusu biber

n po ukusu suvi biqni za~in

PRIPREMA

Na zagrejanom uqu prodinstajte sitno seckan crni luk. Dodajte seckan beli luk i kratko propr`ite. Papriku operite, o~istite od semenki i peteqki i naseckajte. Paradajz oqu{tite i iseckajte. U upr`en luk dodajte sekanu papriku i upr`ite. Zatim ume{ajte seckan paradajz i ukr~kajte.

Kada je povr}e ispr`eno dodajte razmu}ena jaja i upr`ite te za~inite po ukusu (dodajte so, biber i suvi biqni za~in). Izme{ajte i sklonite sa ringle.

kova i pravovremena dijagnoza mogu pomo}i u usporavawu daqeg kognitivnog propadawa. Zato stru~waci ukazuju na simptome koje `ene i wihove porodice ne bi trebalo da ignori{u.

ZA [ TO SU @ ENE ^ E [] E POGO \ ENE?

Nau~nici jo{ nisu prona{li jedan jedini razlog zbog kojeg `ene ~e{}e obolevaju od demencije, ali postoji nekoliko teorija. Jedna od wih je da `ene u proseku `ive du`e od mu{karaca, pa jednostavno imaju vi{e vremena da razviju bolest. Druga teorija odnosi se na hormone. Smatra se da estrogen ima za{titnu ulogu za mozak, ali wegov nivo naglo opada nakon menopauze. Posle menopauze mu{karci ~ak mogu imati vi{e estrogena od `ena.

Ipak, biologija nije jedini faktor. Dru{tveni i `ivotni uslovi, poput razlika u obrazovawu, pristupu zdravstvenoj za{titi i stresu tokom `ivota, tako|e mogu uticati na rizik od razvoja bolesti.

SIMPTOMI DEMENCIJE

KOD @ ENA MOGU

IZGLEDATI DRUGA ^ IJE

Rani simptomi kod `ena nisu nevidqivi, ve} su ~esto suptilniji i te`e ih je uo~iti standardnim testovima pam}ewa.

Pogre{na dijagnoza je ~esta jer demencija kod `ena ponekad mo`e izgledati kao problem mentalnog zdravqa.

Problemi sa snom su tako|e ~esti, a kombinacija ovih simptoma mo`e dovesti do toga da `ene budu pogre{no le~ene od depresije ili anksioznosti, pa ~ak i da dobiju antipsihoti~ne lekove.

PREDRASUDE MOGU

UTICATI NA DIJAGNOZU

Istra`ivawe britanske vlade pokazalo je da mnoge `ene smatraju da zdravstveni radnici nisu dovoqno ozbiqno shvatili wihove tegobe, a neke su navele da su im simptomi pripisivani tome da su „samo u wihovoj glavi“.

Ka{wewa u prepoznavawu simptoma mogu dovesti do kasnije dijagnoze.

Na procenu bolesti mogu uticati i osobe koje postavqaju dijagnozu. Jedno istra`ivawe pokazalo je da je demencija procewivana kao te`a kada su i lekar i negovateq bile `ene, nego kada je barem jedna od tih osoba bila mu{karac.

ZNACI NA KOJE TREBA OBRATITI PA @ WU Osoba koja naj~e{}e prva primeti rane znake demencije ~esto je neko blizak oboleloj osobi. Porodica i prijateqi mogu uo~iti suptilne promene mnogo pre nego {to one postanu o~igledne tokom lekarskog pregleda. Simptomi na koje treba obra-

[ta se de{ava sa krvnim pritiskom kada po~nete da pijete vi{e vode?

Hidratacija i krvni pritisak su tesno povezani. Na kraju krajeva, krv se najve}im delom sastoji od vode.

„Kada ste dehidrirani, zapremina krvi i krvni pritisak se smawuju“, ka`e dr Wasinta Awoku, sertifikovani stru~wak Ameri~kog odbora za medicinu gojaznosti. Ali to ne mora nu`no da bude zdrava promena.

„Kada se to dogodi, telo poku{ava da nadoknadi stawe tako {to su`ava krvne sudove i zadr`ava natrijum kako bi ponovo podiglo krvni pritisak“, obja{wava Awoku. Vremenom, ponavqana ili hroni~na dehidracija mo`e dodatno opteretiti kardiovaskularni sistem i ote`ati odr`avawe zdravog krvnog pritiska.

S druge strane, dovoqna hidratacija mo`e pomo}i telu da odr`i zdrav nivo krvnog pritiska, jer doprinosi normalnoj zapremini krvi i dobroj cirkulaciji.

Ta~an uticaj pove}anog unosa vode na krvni pritisak zavisi od toga koliko ste hidrirani, da li ste trenutno dehidrirani, da li imate privremene promene krvnog pritiska ili hroni~nu hipertenziju.

Da bi objasnili sve detaqe, lekar i regi-

ANTIINFLAMATORNO DEJSTVO

Neven ima sna`no protivupalno dejstvo zahvaquju}i flavonoidima, biqnim antioksidansima koji {tite }elije od o{te}ewa izazvanog slobodnim radikalima. Neven sadr`i i veliku koli~inu linoleinske kiseline, ~ije sna`no antiinflamatorno dejstvo je ~ini idealnim biqnim lekom za terapiju raznih vrsta zapaqewa, poput ojeda od pelena, dermatitisa, infekcija uha, ~ireva, bolnog grla.

UMIRUJE GR&EVE MI [ I ] A

Neven mo`e da spre~i i opusti spazam mi{i}a. Ekstrakt cvetova nevena spontano relaksira mi{i}nu kontrakciju.

strovana dijeteti~arka objasnili su {ta se doga|a sa krvnim pritiskom kada po~nete da pijete vi{e vode i podelili savete za wegovo odr`avawe.

MO @ E POMO ] I NORMALNOJ CIRKULACIJI

Pijewe vi{e vode mo`e pomo}i u sni`avawu krvnog pritiska, naro~ito kod osoba koje su hroni~no dehidrirane. Dehidracija dovodi do mawka vode i pove}awa koli~ine natrijuma u krvi. To pokre}e osloba|awe hormona koji se zove vazopresin, koji zajedno sa bubrezima poku{ava da zadr`i vodu u organizmu.

titi pa`wu ukqu~uju:

• blage pote{ko}e u pronala`ewu re~i;

• u~estale padove;

• simptome depresije;

• anksioznost;

• poreme}aje sna;

• zablude;

• sna`an ose}aj da se „ne{to promenilo“ u osobi.

„Nijedan od ovih simptoma sam po sebi ne zna~i da osoba ima demenciju, jer mnogi mogu imati i druge uzroke. Ipak, ako primetite trajne promene kod sebe ili nekoga bliskog, va`no je da ih ne ignori{ete i da razgovarate sa lekarom.

Vazopresin tako|e ste`e i su`ava krvne sudove, ~ime pove}ava krvni pritisak. Kada pijete vodu, to mo`e pomo}i da se taj porast pritiska smawi i da se vrednosti vrate na normalan nivo.

Ako ste ve} dovoqno hidrirani i krvni pritisak vam je u zdravim granicama, voda poma`e telu da odr`i normalan pritisak i cirkulaciju.

MO @ E SMAWITI RIZIK

OD HIPERTENZIJE

Dovoqan unos vode ne samo da mo`e pomo}i u sni`avawu krvnog pritiska, ve} mo`e smawiti i rizik od razvoja hipertenzije. Dovoqan unos vode je jednostavna navika koja mo`e doprineti zdravqu srca i krvnih sudova.

Polovina odraslih u SAD ima hipertenziju, koja se defini{e kao sistolni krvni pritisak iznad 130 mmHg ili dijastolni iznad 80 mmHg.

Visok krvni pritisak pove}ava rizik od sr~anih bolesti i mo`danog udara. Na hipertenziju uti~u brojni faktori, ukqu~uju}i genetiku, ishranu, fizi~ku aktivnost i `ivotne navike. Neka istra`ivawa pokazuju da osobe sa hipertenzijom ~esto unose mawe te~nosti, {to bi mogao biti jedan od razloga zbog kojih hidratacija ima ulogu u odr`avawu zdravog krvnog pritiska.

ZACEQUJE ULCERACIJE, RANE I HEMOROIDE

Upotreba gelova i topikalnih masti na bazi nevena ubrzava zaceqivawe. Neven poboq{ava ~vrstinu i hidrataciju ko`e. On pove}ava protok krvi i kiseonika do rane i inficirane regije, {to poma`e u izgradwu novog tkiva i doprinosi br`em ozdravqewu. Efikasan je i u borbi protiv hemoroida. U obliku ~aja mo`e biti od pomo}i kod simptoma ~ira na `elucu i dvanaestopala~nom crevu.

POMA @ E MENSTRUACIJU

Kori{}ewe ~aja od nevena mo`e da pomogne u regulaciji menstrualnog ciklusa i

olak{a simptome PMS-a, posebno gr~eve. Prisustvo flavonoida doprinosi opu{tawu muskulature i poboq{awu protoka krvi, {to sve olak{ava bolne menstrualne gr~eve. Mo`e i da ubla`i nalete vru}ine.

SADR @ I ANTIVIRUSNE I ANTIMIKROBNE KOMPONENTE Kiseline koje su sastojci uqa ove biqke imaju sna`no antimikrobno i antivirusno dejstvo. Pokazali su se efikasnim u borbi protiv patogena, poput kandide, pa ~ak i sojeva bakterija otpornih na antibiotike. To je razlog za{to se neven koristi u izradi antiseptika koji se primewuju na ko`u.

KOWANIK NAORU@AN

SKANDINAVKA UKR[TENICA

LI^NA ZAMENICA OZNAKAZA TONU NASEQE KOD MEDVE\E POSLEDWE SLOVO AZBUKE CELOKUPNO, BEZ IZUZETKA STAVQATI U TE^NOST

VRSTA GASA

LI^NA ZAMENICA LAVOVI (TUR.) MLITAVOST, KLONULOST(MED.) BILO KAD ODSE^AK NA ULAZNICI ZVECKATI

GORKE MATERIJE VOZAR PRIMITIVNOG PLOVILA SIMBOL LUTECIJUMA RAVNODU[NOST, BEZVOQNOST NAZIV, IME (LAT.) USTANOVITI, OSNOVATI (LAT.)

GLUMICAANA NIZBRDICA, PADINA

ZAVR[ETAK MOLITVE PRVI VOKAL ISTRAJAWE STAJAZA OVCE

URANA URANOVA RUDA UKRASNA RESA, KI]ANKA NEVERNIK (TUR.) MERA JA^INE STRUJE

TROMESE^JE JEZERO U IRSKOJ ^OVEK U GODINAMA

18. I 28. SLOVO AZBUKE PANTOMIMI^AR DEO ZIMSKE ODE]E VA[KE IZMI[QOTINA, PASJALUK KILOPOND (SKR.) PERSIJANKE NAJVE]I SISAR AUTO OZNAKA NEMA^KE TRABUWATI

]ALAPRDATI

ONI, T, [, SVE, BUTAN, AMARA, JA, ARSLANI, IKAD, KUPON, ]ATICE, AMS, TONALITET, AMIN, KARINA, A, ISTRAJ, U, ROJTA, KAUR, KVARTAL, RI, O^, MIMI^AR, VA[I, PSINA, IRANKE, KIT,

VODORAVNO: RU^AK, ALEJE, DALAS,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Uobra`avawe bolesnika da se pretvorio u vuka, 2. Apeninska dr`ava - Grad u Nema~koj, 3. Vrsta hrasta, qutik - Pasija, 4. Ekonomski biro (skr.) - Kartografi - Li~na zamenica, 5. Veliki rep - Jediwewe kiseonika s nekim elementom (hem.), 6. Uzvik bola, ajao, ajojOlak{awe - Oznaka za obim, 7. Oznaka na vozilima za obuku - Luka za jahte - Algebra (skr.), 8. Ilija odmila - Ime starijeg vladike i istori~ara Mila{a, 9. Embrion, fetus - Gr~ko slovo, 10. Obra|ivati zemqu plugomPlanina u Turskoj, 11. Auto oznaka Vaqeva - Oli~ewe bo`anstva u hinduizmu - Jezero u Irskoj, 12. Najsvetiji deo gr~kog hrama - Zeqasta biqka s podzemnim mesnatim stablom, 13. Magare}i glas - Pribalti~ka dr`ava, 14. Isticawe istih prava.

USPRAVNO: 1. Liberalizacija, 2. Mesto u Banatu - Turski naziv za Crnu Goru, 3. Zemqa za pe}i - Besnilo, ludilo, Mesto u Istri, 4. Islamski verski u~iteq - So sir}etne kiseline - Oznaka za litar, 5. Stariji pesnik i vladika Gruji} - Grad u Italiji, 6. To jest (skr.) - Kosina, strmina - Ime glumice Bening, 7. Pasmine - Jedini primerak - Simbol tantala, 8. Simbol kiseonika - Izdatak - Brazda u sredini orawa, 9. Ve{ta~ka kosa - @iteq Ogara, 10. Mu{ko ime, Isailo - Grad u Albaniji - Zahvat jezikom ({atr.) 11. Uzimati hranu - Predmeti od lima, 12. Neprihvatawe dogmi.

ESEN, BEQIK, STRAST, EB, MAPERI, TI, REPINA, OKSID, AJO, ODU[AK, O, L, MARINA, ALG, IKAC, NIKODIM, ZAMETAK, GAMA, ORATI, ARARAT, VA, AR,AVAT RI, ADITON, ZALIZ, WAK, LETONIJA, EGALITARIZAM

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

NA[A LEPA GLUMICA OTKRILA ZBOG ^EGA JE ODBILA DESETINE ULOGA:

"Ja sam zami{qao da mi pola serije {eta{ polugola"

Jelena va`i za jednu od najlep{ih doma}ih glumica, ali isti~e da joj atraktivan izgled ~esto pravio problem. Naime, zbog toga su joj bile nu|ene uloge koje su neretko podrazumevale da se skida pred kamerama, a upravo je ovo razlog zbog koga je odbila desetine uloga. "Dosta mi je pomogla, ali i odmoglo. O~ekivawa su druga~ija, pa i u negativnom smislu, ali mi je vi{e pomoglo jer sam skapirala na brz na~in kako do}i do qudi i na instant na~in pokazati da nisam samo atraktivna nego da ima tu ne{to vi{e. Volim ovaj posao, temeqna sam, mislim da sam temeqna. Iz qubavi radim ovaj posao, s godinama je qubav rasla, tako sam i ja isto saznavala i rasla. Prou~avam i psihologiju, pa mi je samospoznaja pomogla da o`ivim tu atraktivnost i da to {to je na prvu loptu to {to mi je pomoglo da ostane i danas. Samo {to se atraktivnost transformi{e – nekada i danas nije isto. Ali i daqe ima tih predrasuda na prvu loptu, kada me vide zgodnu sa plavom kosom – onda me uvek uzimaju za odre|enu vrstu uloga, to je neka zavodnica recimo, a mislim da bih mogla sva{ta da igram", rekla je glumica.

Zbog ove odluke nije dobila podr{ku okoline, ~ak ni od mu{kih kolega.

"Nakon akademije sam odbila deset uloga, velikih i lepih, a odbila sam zato {to su sve bile bazirane na tome da ja budem stra{no atraktivna i da se {etam polugola. Razmi{qala sam {ta da radim, neke su bile i super napisane, ali kada mi rediteq ka`e ‘ja sam zami{qao da mi pola serije {eta{ polugola’ – ja sam to odbijala. Jeste to malo ~udno, ~ak sam od svojih kolega mu{karaca dobila kritiku, govorili su mi da nisu ~uli da je to neko odbio i da se to ne radi. Ali ja tu nemam {ta da igram."

TAWA BO[KOVI] ISKRENO O PENZIJI I POSLU:

"Sre}na sam vi{e nego {to sam zaslu`ila"

Glumica Tawa Bo{kovi} isti~e da i daqe ima istu `ivotnu energiju i odnos prema radu, te da svoje penzionerske dane provodi sre}na i spokojna.

Tawa iza sebe ima bogatu karijeru, ali i ispuwen privatan `ivot, te isti~e da ne `ali ni za ~im, ve} da smatra da "ima i vi{e nego {to zaslu`uje".

"Sre}na sam preko svake mere, mnogo vi{e nego {to sam zaslu`ila. Imam decu, imam qubav i mnogo vi{e nego {to zaslu`ujem u svakom trenutku", zapo~iwe

Tawa Bo{kovi} svoju iskrenu ispovest za RTS.

Tawa se trudi da u`iva u malim stvarima, poput sve`ih jagoda i odlascima na liturgije.

"Koliko su sre}ni qudi koji do`ive penziju. Mo`ete da radite koliko ho}ete, pogotovo kada ste zdravi, ali ne morate. Tada imate vremena da obratite pa`wu na detaqe, a detaqi nas ~ine bogatijim", obja{wava glumica.

U razgovoru o svojim novim projektima, Tawa se osvrnula i na seriju "Sre}ni qudi". Iako ju je napustila, isti~e da je scenario odli~no napisan, kao i da je gluma~ka ekipa sa~iwena od vrhunskih glumaca.

"To vam govori da su te serije zapravo radost, neki drugi `ivot, lep `ivot. Vra}aju nas u neka vremena", ka`e glumica i dodaje da je ovo snimawe za posebno zna~ajno jer je sklopila neraskidiva prijateqstva sa Radom Smiqani} i Batom @ivojinovi}em.

Tokom karijere je osvojila brojne nagrade, a ona se na{alila i dodala da joj je jedna izmakla.

"To nije istina da sam osvojila sve. Nisam osvojila Oskara, ali {ta }e vam to?".

MILAN^E RADOSAVQEVI] OTVORIO DU[U:

"Ni ro|eni sin nije verovao u mene"

Milan~e Radosavqevi} je po~etkom jula odr`ao veliki solisti~ki koncert na stadionu Ta{majdan, gde je pred hiqadama qudi izveo svoje najve}e hitove, a uskoro ga o~ekuju jo{ tri koncerta na istom mestu.

Ogromno interesovawe publike dovelo je do toga da peva~ ubrzo zaka`e jo{ tri koncerta na istoj lokaciji. Drugi koncert, zakazan za 29. avgust, rasprodat je u rekordnom roku, nakon ~ega je otvoren i tre}i termin – 3. septembra. Karte za tre}i koncert planule su za svega 25 minuta, a ubrzo je najavqen i ~etvrti datum - 2. septembar, ~ime je Milan~e jo{ jednom pokazao da wegova muzika i danas okupqa publiku svih generacija.

n Da li ste verovali u sebe i ko vam je dao ideju?

"Da nije bilo Aleksandra Sofronijevi}a, ni~ega ne bi bilo, ja bih oti{ao sa ovog sveta zaboravqen."

n Da li ste imali priliku da pevate devedesetih i dvehiqaditih?

"Pevao sam sa Halidom Be{li}em kad je bio klinac, tek je po~iwao, pa sam pevao sa [abanom, Radojkom... [aban, Vida Pavlovi}, Hasan Dudi}, Rade Vu~kovi} i ja i{li smo redom od Sarajeva do Mostara. Pevao sam mawe koncerte, ali nisam imao koga da mi organizuje velike koncerte, medije..."

n Kako ste se ose}ali kada ste iza{li pred publiku?

"Emocije su me ugu{ile na~isto, nisam ja toliko lo{, pa da budem ba~en. Status estradnog umetnika sam dobio pre nekoliko godina, uvek sam bio po strani. Mediji kad do|u na doga|aj slikaju samo par peva~a, ja sedim po strani, niko me ne prime}uje, ko da nisam ni bio. Novinari koji se bave estradom treba malo vi{e da se razumeju u pevawe, koga narod voli, vi nam dajete prostor. Stalno se tri ista ~oveka slikaju pred medijima, a ima ih stotinu." n Da li mislite da ta tri ~oveka "guraju" mediji ili neki drugi qudi?

"Ne znam, nije to gurawe, nego poznanstva. Ne uzimam ja to za zlo, samo ja nisam imao priliku da poka`em ko sam i {ta sam. Polagao sam ispit na prvom koncertu, polo`io sam i sad idemo daqe."

n Da li vas je `ivot na selu "unazadio" da vas nema ili vas je to sa~uvalo?

"Iz nekog jeda i besa uzmem traktor i odem na

neku wivu i lak{e mi je, ne mogu tamo, ne mogu ovamo... U glavi mi je krivo {to to neko ima mnogo ve}u reklamu nego {to zaslu`uje, neko mnogo mawu nego {to zaslu`uje."

n Sa~uvali ste brak i porodicu.

"To je gospo|a, ona je sa~uvala, mogla je da ode kad je htela. @ivimo normalno, sad ima tu neke zarade, a ja nisam bio pijanac, pa da do|em ku}i pijan, nisam izvoqevao i hteo da se sva|am."

n Zna~i ona u`iva pored vas?

"Ma ne u`iva, kad `ene u`ivaju? Ona ima svoju brigu, kad mi se javqaju obo`avateqke, a ona pita ko su, ja ka`em - 'Ma to su odranije, pro{ao voz', ka`em joj."

n Da li je porodica sumwala u vas?

"Svi su sumwali, prvo ja, sin je mnogo sumwao, govorio je da }e to biti penzionerski. Bilo je mnogo dece i omladine, qubav sti`e i one od 15 godina. Pravio sam pesme da za svakog ima pone{to. Emotivac sam, tako do`ivqavam i pesmu. Najvi{e su se tra`ile tu`ne pesme, mnogo u `ivotu ima rastanaka i razvoda, nije `ivot uvek sladak."

n Kako }ete potro{iti novac koji }ete zaraditi od koncerata?

"Kasno je stiglo, ali dobro, imam unuke, {ta do|e do mene - to je wihovo. Imam zemqu koju sam malo zapustio oko korone, nisam imao sa kim toliko da radim, poqoprivreda zahteva mnogo qudi i mnogo rada".

MILANA VASI]A KOSOVSKA POLICIJA POVELA NA INFORMATIVNI RAZGOVOR:

"Video sam snajperiste preko puta mene"

Poznati glumac Milan Vasi} je u nedequ nastupao u manastiru Svetih arhangela kod Prizrena povodom obe-

rao auto, a onda su mi pretresli automobil. O~ekivao sam da je to to, spremam se i obla~im no{wu, me|utim zvali su me na informa-

le`avawa slave Sveti Arhangel Gavrilo. Me|utim, Milan je do`iveo neprijatnu situaciju kada ga je kosovska policija privela i ispitivala.

- Ja se ve} 5 godina Kosovom bavim na svoj na~in, do sada nisam imao ovakvu situaciju. Bilo je mnogo tenzija... No} pre toga mi je javqeno da }e biti mnogo policije kao na Gazimestanu, cela porodica mi je bila i zbog toga sam se pla{io. U putu sam imao tenziju, kad sam do{ao tamo imao sam mesto obezbe|eno gde sam parki-

tivni razgovor sa komandirom i 5, 6 policajaca, zapo~eo je Milan Vasi} za Jutarwi program RTS-a i otkrio {ta se de{avalo na razgovoru: - Informativni razgovor je bio da vide {ta }u ja da radim, jer to je moj koncept, ja sam organizator kulturnog dela. Govorili su mi {ta smem, {ta ne smem da pevam, daju mi papir sa pravilima pona{awa. Na`alost kasnije sam ~itao, jer u jednoj stavki pi{e ne sme da se koriste nacionalne zastave, pevawe o Metohiji, bilo koju pesmu koju

imam u kojoj se pomiwe Metohija ne smem da pevam, sve {to je vezano za Kosovo za wih u negativnom kontekstu. Ja sam izbacio sve svoje pesme, nije mi `ao, jer mi ciq nije bio da tog dana pokazujem koliki sam Srbin, samim tim {to sam tu i okupio rekordan broj oko 3.000 qudi. - Ja sam pitao komandira, da li smem uop{te da pevam. Ali ako ja pomenem ne{to od zabrawenog oni }e reagovati, prekidaju koncert, vode me ili {ta rade ve}. Razmi{qao sam tada koje pesme mi imaju re~ koju su zabrawene. Pevao sam stare srpske pesme. Kad sam ostavio sina da spava, vidimo snajperiste preko puta mene. Nije svejedno zbog naroda koji je tu i sve vidi, ja sam rekao sebi da to moram da uradim jer nikoga ne vre|am. Uspeli smo u tome, jer nije bilo nijednog incidenta, rekao je Milan Vasi} i otkrio kako su gra|ani reagovali: - Sre}a je {to su bili tu, {to se sve to de{avalo u manastiru, ali prvi put sam primetio i ne zameram, zato {to je bilo de{avawe na Gazimestanu i qudi su hap{eni jer su pevali, sad je bilo malo sa rezervom. Ali sam video veliku sre}u u o~ima, qudi su mi prilazili iz razli~itih delova iz Jugoslavije. Ponosan sam {to je na kraju bilo bez incidenata.

Srbija ponizila Hrvatsku na Evropskom prvenstvu i pobedila sa 42 razlike

Izabranice Miqane Bojovi} na spektakularan na~in su stavile ta~ku na prvu fazu Evropskog prvenstva za igra~ice do 18 godina u [vedskoj.

U regionalnom okr{aju D grupe, srpske juniorke su doslovno pregazile vr{wakiwe iz Hrvatske rezultatom 93:51, po ~etvrtinama 23:17, 15:13, 29:10 i 26:11.

Rival je uspevao da odr`i kakav-takav prikqu~ak tokom uvodnih 20 minuta, ali je nastavak susreta doneo brutalnu dominaciju Srbije. Drugim poluvremenom na{ tim je protutwao sa ukupnih 55:21, pa je pitawe pobednika bilo re{eno mnogo pre posledweg zvuka sirene.

Sjajnu svestranu partiju prikazala je Anastasija Jovanov, koja je uz 11 uba~enih poena imala sedam skokova, {est uspe{nih dodavawa i ~etiri ukradene lopte. Titulu najefikasnije ponela je Ema Jeverica sa 16 poena i {est uhva}enih lopti, predvodnica tima Milica Mazi} ugradila je 14 poena, sedam skokova i pet asistencija, dok je Nevena Petrovi} me~ zavr{ila sa 12 poena i ~ak pet ukradenih lopti.

Na{ nacionalni tim je tako na pravi na~in reagovao posle uvodnog poraza od Poqske (52:75), pa je vezanim trijumfima nad Letonijom (64:60) i Hrvatskom obezbedio dobru poziciju pred nokaut fazu. Ime rivala u borbi za ~etvrtfinale zavisi od ishoda duela izme|u Turske i Slovenije. Pobeda Turkiwa {aqe Srbiju na megdan Crnoj Gori, dok bi Slovenke samo u slu~aju trijumfa sa 12 ili vi{e poena razlike mogle da promene kalkulacije i izbiju na tre}e mesto grupe C.

NEMAWA NEDOVI] OTKRIO "PRQAV VE[" OKO ODLASKA IZ ZVEZDE:

"Do`iveo sam nepo{tovawe, nema opcije da se vratim"

Mnoge je za~udilo {to je Nemawa Nedovi} odlu~io da obu~e dres Monaka, ali i na~in na koji je iznenada do{lo do rastanka izme|u wega i Crvene zvezde. Nemawa Nedovi} je gostovao u podkastu "Kole Point", ~iji je autor Nenad Kosti}, gde je prvi put otvoreno govorio o rastanku sa Crvenom zvezdom i priznao da mu je na~in na koji je napustio klub ostavio gorak ukus.

Iskusni bek je otkrio da je pro{log maja produ`io ugovor sa crveno-belima, ali da se ve} mesec dana kasnije sve promenilo.

„U junu se ne{to promenilo, za samo mesec dana. Na to pitawe nikada nisam dobio odgovor. Verujem da su rezultati u ABA ligi i KLS uticali na celu pri~u...“, rekao je Nedovi}.

Na pitawe da li i danas zna ko je doneo odluku da vi{e nije deo planova kluba, odgovorio je da nema odgovor.

„Ne znam. Mi{ko Ra`natovi} mi je prvi saop{tio da se ide u drugom pravcu. Qudi iz kluba su prvo wemu preneli tu odluku, a Milan Dozet me je pozvao tek dva ili tri dana kasnije, kada sam ve} znao {ta se de{ava. Sve bi bilo mnogo lak{e da su mi to rekli mesec dana ranije. Isticao mi je ugovor, dovoqno je bilo da ka`u: 'Razmi{qamo u drugom pravcu'. Umesto toga, slu{ao sam jednu pri~u, a de{avalo se ne{to sasvim drugo. Sve se odlagalo.“ Nedovi} isti~e da mu je kao profesionalcu bilo va`no da na vreme zna kakav mu je status, kako bi mogao da planira narednu sezonu, ali i porodi~ni `ivot.

„@eleo sam da znam na ~emu sam, zbog sebe, ali i zbog supruge i }erke. U tom periodu sam ve} pregovarao sa dva druga kluba, od kojih je jedan bio veoma ozbiqan. Onda se pri~a potpuno promenila – pozvali su me da do|em da potpi{em ugovor i zavr{ili smo sve za dva minuta. @eqko i ja smo se dogovorili za dva minuta. Ipak, u junu se ne{to drasti~no promenilo.“

Iako i daqe ima va`e}i ugovor sa Crvenom zvezdom, Nedovi} je poru~io da povratak me|u crveno-bele vi{e nije opcija.

„Nisam bio po`eqan i nije ni postojala mogu}nost da se vratim. Kada vam neko jednom poka`e nepo{tovawe, velika je verovatno}a da }e to u~initi ponovo. Ne vidim prostor za povratak, niti znam da li bi me sada{wi trener uop{te `eleo u ekipi. Rekao sam qudima kojima je trebalo da ka`em da je, {to se moje igra~ke karijere u Zvezdi ti~e, ta pri~a zavr{ena. Situacija je bila veoma zbuwuju}a, ali sa 35 godina smatram da zaslu`ujem mnogo vi{e po{tovawa nego {to sam ga dobio od qudi iz kluba“, poru~io je Nedovi}.

Totalna rekonstrukcija

Partizana i Zvezdina evolucija sa Ibonom Navarom

Ve~iti rivali su napravili veliki broj promena kako bi bili {to konkuretniji u Evroligi i upravo se o tome sada najvi{e govori.

Nakon sezone pune oscilacija, uprava Partizana povukla je radikalan potez i odlu~ila se za potpunu rekonstrukciju igra~kog kadra. [panski stru~wak \oan Pewaroja dobio je poverewe da izgradi tim po svojoj meri, insistiraju}i na izrazitoj fizikalnosti, agresivnom pritisku na lopti i brzom protoku u tranziciji.

Crno-beli su zadr`ali stabilnost na mestu prvog organizatora igre, gde neprikosnoveni lider ostaje Karlik Xons. Me|utim, ostatak tima pretrpeo je pravu tektonsku promenu – klub je napustilo ~ak osam igra~a, me|u kojima su Dvejn Va{ington, Sterling Braun, Nik Kalates, Isak Bonga, Dilan Osetkovski i Bruno Fernando. Prodaja Brauna @algirisu za oko 530.000 evra i aktivirawe izlazne klauzule Isaka Bonge od strane Panatinaikosa (700.000 evra) doneli su crno-belima zna~ajnu finansijsku iwekciju za izlazak na tr`i{te. Kroz sedam novih poja~awa, Pewaroja je kreirao tim sa znatno ve}im defanzivnim potencijalom, Kevarijus Hejs (Monako) dolazi kao klasi~no defanzivno sidro i za{titnik obru~a, Lamar Stivens unosi NBA ~vrstinu i atletizam na krilnim pozicijama. Alesandro Pajola (Virtus)

donosi elitnu odbranu na spoqnim igra~ima i vrhunski odnos asistencija i izgubqenih lopti, wegov saigra~ iz Virtusa Luka Vildoza i Kajl Olman (Turk Telekom) obezbe|uju nepredvidivost i sekundarnu kreaciju, Derek Vilis sti`e kao "stre~" ~etvorka sa opasnim {utom spoqa, dok povratnik Nikola Tanaskovi} donosi skok igru i doma}i identitet. Naravno, sada }e kqu~na biti uloga Pewaroje koji je po prvi put mogao da formira tim po svojim zamislima i sada bi trebalo gledati kako }e sve to ukomponovati. Najve}a promena u taboru Crvene zvezde dogodila se na klupi. Odlaskom Sa{e Obradovi}a, kormilo je preuzeo {panski stru~wak Ibon Navaro, poznat po izuzetno brzim napada~kim re{ewima, presingu preko ~itavog terena i {irokoj rotaciji. Uz to je imao pomo} sportskog direktora Milo{a Teodosi}a koji je imao velikog udela u sastavqawu tima. Za razliku od rivala, Zvezda je sa~uvala jezgro nosilaca –

BA[ BITAN MESEC ZA SRBIJU:

Xared Batler, Nemawa Nedovi}, ^ima Moneke, Semi Oxelej, Dejan Davidovac i Ebuka Izundu i daqe ~ine okosnicu ekipe. Zvezda je dozvolila odlazak dosada{weg prvog asistenta Evrolige Kodija Miler-Mekintajera, kao i odbrani orijentisanih centara poput Xoela Bolomboja i Donatasa Motiejunasa. Umesto wih, dovedeno je pet ciqanih poja~awa na deficitarnim pozicijama. Kris Xons (Hapoel Tel Aviv) sti`e kao novi lider napada. Xons donosi idealnu ravnote`u izme|u kreacije i poentirawa, David Kramer (Real Madrid) koji je svetski {ampion sa Nema~kom, pru`a pouzdan "ke~-end-{ut" i ~vrstinu na poziciji beka, Xonatan Motli (Hapoel Tel Aviv) predstavqa kapitalno poja~awe u reketu. Patrik Boldvin Xunior (NBA) unosi takti~ku fleksibilnost sa svojih 213 cm i odli~nim {utom, dok Vojin Medarevi} sti`e iz redova {ampiona Spartaka kao moderan visoki igra~ koji {iri odbranu

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije ima}e veoma sadr`ajan avgust, po{to je o~ekuju ~ak ~etiri utakmice.

Srbija }e najpre odigrati dva prijateqska ili boqe re~eno pripremna me~a sa Francuskom (jedan kod ku}e drugi u gostima), a onda sledi nastavak kvalifikacija za Mundobasket.

Ko{arka{ki savez Srbije se oglasio ovim povodom i najavio ono {to ~eka "orlove" u narednih 30ak dana.

"Avgust je rezervisan za seniorsku reprezentativnu ko{arku! Avgust nam prvo donosi dve pripremne utakmice protiv Francuske, reprezentacije koja }e biti prava provera pred ono {to sledi. Prvi me~ igra se 20. avgusta u Beogradskoj areni, a drugi tri dana kasnije u Francuskoj.

Ve} nakon toga po~iwu FIBA kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Srbija }e 28. avgusta u Beogradskoj areni do~ekati Island, dok nas 31. avgusta o~ekuje gostovawe Italiji.

Poseban poziv upu}ujemo svim na{im navija~ima – ispunimo Beogradsku arenu! Da poka`emo za{to je igrati pred srpskom publikom poseban ose}aj, da budemo {esti igra~ na{em timu i da zajedno stvorimo atmosferu koja nosi do pobede. Pratite na{e kanale i ne propustite informacije o po~etku prodaje ulaznica. Vidimo se na tribinama", pi{e u objavi KSS-a.

O~ekuje se da na terenu u duelima Srbije i Francuske budu i prve zvezde oba tima - Nikola Joki} i Viktor Vembawama.

Zanimqivo je da se Bogdan Bogdanovi} nalazi na slici pomenute objave, pa je mo`da to nagove{taj da se i on vra}a u reprezentaciju. Podsetimo, Srbija je u drugu fazu kvalifikacija za Mundobasket prenele ~etiri pobede i dva poraza, a rival }e joj biti i reprezentacija Litvanije. Tri od {est reprezentacija iz novoformirane grupe prolaze na Svetsko prvenstvo, koje se odr`ava u Kataru naredne godine.

PRVE RE^I SA[E ILI]A POSLE [OKANTNOG

PORAZA PARTIZANA:

"Mladost igra~a je ozbiqan problem"

Trener fudbalera Partizana, Sa{a Ili}, rekao je posle poraza od IMT-a da je najve}i problem wegove ekipe "mladost" i to {to "ni iz ~ega primaju golove".

"^estitam IMT-u na pobedi... Desilo se to nepotrebno iskqu~ewe. Momci su posle iskqu~ewa dali maksimum, pritiskali, posebno u drugom poluvremenu. Imamo jedan ozbiqan problem, a to je mladost, ni iz ~ega primamo golove. Tako je kako je", rekao je Ili} za Arenu sport.

Fudbaleri Partizana izgubili su na svom terenu od IMT-a sa 1:2, u utakmici tre}eg kola Superlige Srbije.

Ekipa IMT-a je tako upisala i tre}u pobedu i trenutno je prva na tabeli sa devet bodova, dok je Partizan ~etvrti sa ~etiri osvojena boda.

"Ko pobedi veliki Partizan na JNA ne mo`e da bude nezadovoqan. Partizanu je objektivno bilo ote`ano posle crvenog kartona, nije lako igrati celu utakmicu sa 10 igra~a. Imali smo dominaciju, {to je jako te{ko i protiv 10 igra~a Partizana. Imali su i oni svoje momente. @elim im da se brzo oporave i da budu spremni za Kazahstance", rekao je trener IMT-a Zoran Popovi}.

SVE JE BLI@E:

Na pragu smo jednog od najve}ih transfera u istoriji Premijer lige

Svet fudbala drhti pred potencijalno najve}im transferom u istoriji Premijer lige.

London je na nogama po{to je Arsenal napravio xinovski korak ka dovo|ewu Vinisijusa @uniora, po{to su "Tobxije" postigle na~elni dogovor oko li~nih uslova sa jednom od najve}ih zvezda dana{wice!

Ovu ekskluzivnu vest plasirali su "Handof Arsenal" i "Mr Arsenic TM", insajderski izvori izuzetno bliski rukovodstvu londonskog kluba, ~ije objave godinama unazad u`ivaju ogromno poverewe i gotovo po pravilu prethode zvani~nim klupskim objavama.

Ipak, posao veka tek ulazi u najkriti~niju fazu. Brazil~eva uticajna agencija "Rok Nej{n" spremna je da otvori zvani~ne pregovore sa Upravom Real Madrida, nakon ~ega se o~ekuje da Arsenal na sto iznese astronomsku, istorijsku ponudu.

Muriwo ga spustio na zemqu i otvorio vrata "Emirejtsa"

Dolazak zvani~no ponajboqeg krilnog napada~a planete u Severni London bio bi najve}i transfer u istoriji Arsenala, ali i jasan signal da klub napada sam evropski vrh. Brazilac je godinama bio prvo ime "Kraqevskog kluba", osvojiv{i sve {to se moglo osvojiti na "Santijago Bernabeu".

Me|utim, situacija u Madridu se drasti~no promenila. Dolaskom @ozea Muriwa na klupu Reala, status i bezgrani~na mo} koju je Vinisijus u`ivao u svla~ionici u potpunosti su se uru{ili. "Posebni" je ve} uspeo da spusti na zemqu brazilsku zvezdu i jasno mu stavi do znawa da ne}e imati garantovano mesto u timu niti povla{}en status. Svestan da Muriwo ne planira da gradi igru oko wega, Vinisijus je presekav{i odlu~io da prihvati poziv sa "Emirejtsa", pa se ~ini da nikada u karijeri nije bio bli`i odlasku iz Madrida.

Posle Hapoela slede

Danci ili Azeri

Fudbalski klub Crvena zvezda dobio je potencijalnog rivala u plej-ofu za plasman u Ligu {ampiona - danski Arhus ili kazahstanski Sabah.

Crveno-bele prvo o~ekuje duel sa Hapoel Ber [evom u tre}em kolu (prva utakmica na programu je u utorak od 19.30 u Ma|arskoj, gde Izraelci igraju svoje me~eve u Evropi), nakon ~ega sledi put ili u Dansku ili u Azerbejxan.

Prvi duel bi bio na programu u Beogradu, i to 18. ili 19. avgusta, dok je revan{ zakazan za narednu sedmicu, 25. ili 26.

U slu~aju da ne savladaju Hapoel, crveno-beli bi igrali u plejofu za plasman u Ligu Evrope, gde }e potencijalnog rivala saznati u `rebu koji je na programu u 13.00. Svi parovi `reba za plej-of Lige {ampiona:

Levski/Kajrat - AEK Atina Seltik - LASK Linc Dinamo Zagreb/Kauno @algiris - Viking Mjelbi/Slovan BratislavaArarat/Ceqe

Hapoel Ber [eva/Crvena zvezda - Orhus/Sabah Olimpijakos/NEC - Sen @iloaz/Bode Glimt Fenerbah~e/[turm - Sparta Prag/Olimpik Lion

RODRI OTI[AO NA JEDNO OD OMIQENIH MESTA NOVAKA \OKOVI]A:

Nakon {to je Novak \okovi} boravio na Durmitoru, jo{ jedna od najve}ih svetskih sportskih zvezda odlu~ila je da deo zaslu`enog odmora provede na severu Crne Gore!

Vezista Man~ester sitija, osvaja~ Zlatne lopte za 2024. godinu i kapiten [panije koji je nedavno predvodio svoju zemqu do svetske titule i progla{en za najboqeg igra~a turnira – Rodrigo Ernandez Kaskante (Rodri) –stigao je na @abqak! [panski as, za kog je ozbiqno zagrizao i Real Madrid, dobio je produ`eni odmor koji je iskoristio za istra`ivawe crnogorskih prirodnih lepota. Nakon vo`we `i~arom Kotor–Lov}en i posete Eko-selu Nevidio, Rodri se uputio ka Durmitoru. Slavni fudbaler uslikan je u poznatom „Etno-katunu Durmitor“, sme{tenom na 1.600 metara nadmorske visine na samom po~etku Durmitorskog prstena. Ovo doma}instvo, koje vodom i trudom

dr`e bra}a iz porodice Karaxi}, godinama unazad ugostilo je brojne svetske zvezde, a me|u najredovnijim gostima je upravo Novak \okovi}.

Rodri je na Durmitoru u`ivao u autenti~nom ambijentu, doma}oj hrani i jahawu kowa po planinskim predjelima. Uprkos planetarnoj slavi, pokazao je izuzetnu skromnost, pa je sa osmehom razgovarao i fotografisao se sa brojnim obo`avaocima koji su ga prepoznali.

Doma}ini iz porodice Ka-

raxi} nisu krili ponos {to su imali priliku da ugoste zvani~no najboqeg fudbalera planete: Velika nam je ~ast {to je Rodrigo Ernandez Kaskante odabrao Etno-katun Durmitor za u`ivawe u prirodi i jahawu. Posebno nam je drago {to smo imali priliku da budemo doma}ini vrhunskom sportisti i ~oveku koji svojim radom, talentom i skromno{}u inspiri{e milione qudi {irom sveta. @elimo mu mnogo sre}e i uspeha u nastavku karijere“, poru~ili su Karaxi}i.

THURSDAY l ^ETVRTAK 6. 8. 2026.

ISTORIJSKA NO] U BEOGRADU:

Oborena dva rekorda UFC-a

koja }e te{ko biti sru{ena Novak nas obradovao velikom odlukom, ose}a da mo`e

Subotwi UFC Fight Night u Beogradskoj areni doneo je nedequ za pam}ewe celom srpskom MMA sportu.

Osim {to je dvorana bila ispuwena do posledweg mesta i {to su doma}i borci ostvarili fantasti~an u~inak, doga|aj je zvani~no ispisao novu strani-

cu istorije najve}e svetske MMA promocije!

Naime, beogradski spektakl ostao je zabele`en po dva istorijska parametra koja nikada ranije nisu vi|ena na jednoj UFC priredbi:

• ^ak 12 od ukupno 14 borbi zavr{eno je pre finalnog zvona!

• Neverovatnih 10 borbi

UFC OTKRIO DETAQE MILIONSKE ZARADE U BEOGRADU:

okon~ano je ve} u prvoj rundi!

Ovo su podaci kakvi se u elitnom oktagonu ne pamte i koje }e u budu}nosti biti gotovo nemogu}e nadma{iti.

Eksplozivnost i nepokolebqiva `eqa boraca da me~eve re{e bez sudijskih kartica obele`ile su celo ve~e. Prekidom ve} u prvoj rundi slavili su: Stefani Lucijano, Jovan Leka, Nina Milo{evi}, Mateu{ Rebecki, Majkl Oliveira, Noa Giwon, Gilbert Urbina, Robert Valentin, Navaho Stirling i Uro{ Medi}.

Pobede pre isteka predvi|enog vremena, ali u drugoj rundi, upisali su Tofik Musajev i Bogdan Grad.

Jedini koji su sa~ekali i odradili me~eve do posledweg sekunda i pobede odneli sudijskim odlukama bili su na{ polute{ka{ Aleksandar Raki} i bantama{ Borislav Nikoli}, ~ime je zatvoreno ovo spektakularno i istorijsko ve~e u prestonici Srbije.

Evo koliko su uzeli od prodaje karata u Areni

Spektakl koji je Beogradska arena priredila qubiteqima borila~kih ve{tina u subotu oborio je sve mogu}e rekorde.

Prvi UFC Fight Night na tlu Srbije iznedrio je borbe koje su se uglavnom zavr{avale brutalnim nokautima u prvoj rundi, a kako je i sam prvi ~ovek promocije Dejna Vajt potvrdio – Beograd sigurno nije posledwi put bio doma}in elitnoj organizaciji. Doga|aju je u`ivo prisustvovalo ~ak 18.623 gledaoca. Uz najjeftinije ulaznice koje su stajale oko 100 evra, UFC je od same prodaje karata inkasirao nestvarnih 2.490.023 dolara, {to predstavqa ubedqivo najve}u zaradu od jednog doga|aja u istoriji Beogradske arene!

Srbi pokupili {lag sa torte: Bonusi od po 100.000$ u rukama Medi}a i Nine Milo{evi}

Organizacija je na kraju ve~eri podelila i ~etiri masivna bonusa za "Performans ve~eri" u iznosu od po 100.000 dolara, a polovina tog fonda ostala je upravo u rukama doma}ih boraca!

Uro{ Medi} je zaslu`eno uzeo 100.000 dolara nakon {to je u glavnoj borbi ve~eri ekspresno, za svega 30 sekundi, brutalno nokautirao Danijela Rodrigeza.

Nina Milo{evi} je odu{evila publiku i obezbedila identi~an bonus od 100.000 dolara po{to je ubedqivim nokautom savladala Australijanku Hejli Kauan.

Preostala dva bonusa od po sto hiqada dolara oti{la su u ruke Navaha Stirlinga i Gilberta Urbine za wihove fantasti~ne nastupe u oktagonu.

Beograd je sa najvi{om ocenom polo`io ovaj ispit, pa je sasvim izvesno da je nastavak UFC pri~e u Srbiji samo pitawe vremena.

UFC SE VRA ] A U BEOGRAD, PRVI ^ OVEK OTKRIO PLANOVE

Dajna Vajt, prvi ~ovek UFC-a, najavio je novi doga|aj u Beogradu. Ove subote odr`ao se prvi UFC doga|aj u Srbiji ikada i sude}i i po re~ima Dejna Vajta, ispunio je o~ekivawa. Tako|e, Vajt je otkrio i koliko je navija~a u`ivo pratilo spektakl u Beogradu. "Najboqi me~evi su bili Stirling, Medi} i Urbina. Bilo je 18.623 navija~a na tribinama, sru{ili smo rekord Arene. Imali smo dosta momenata sjajnih, najvi{e prekida ikada na nekom UFC doga|aju, publika je bila neverovatna", rekao je Dejna Vajt. Jasno je poru~io da }e se UFC vratiti u Beograd. "Ovo je sjajan grad, sjajni su qudi i ispunilo je sva o~ekivawa. Apsolutno da, vrati}emo se!", poru~io je Dejna Vajt.

do 25. grend slema

Novak \okovi} odlu~io je da se vrati na Masters u Sinsinatiju, nakon {to je napravio dve godine pauze, po{to je uzeo titulu na spektakularan na~in 2023.

Tako je najboqi teniser svih vremena odu{evio teniski svet, a najvi{e svoje navija~e, po{to je zaista blagoslov gledati ga kako se takmi~i na najvi{em nivou sa skoro 40 godina.

Pomenute 2023. godine \okovi} je u epskom finalu savladao Karlosa Alkaraza posle tri luda seta i skoro ~etiri sata lavovske borbe. Kona~an rezultat bio je 5:7, 7:6 (7), 7:6 (4).

Upravo je nakon tog uspeha Novak osvojio titulu i na US Openu pobediv{i Danila Medvedeva u finalu sa 3:0 u setovima. To je, bar za sada, posledwa grend slem titula koju je \okovi} uzeo, odnosno wegova 24. u karijeri.

Pre tri godine srpski teniser je imao jednu od najboqih sezona u istoriji tenisa. Uzeo je tri grend slem titule, da bi ga Alkaraz u finalu Vimbldona spre~io da do|e do kalendarskog slema, {to je jedan od retkih uspeha koji mu nedostaje u karijeri. Nakon toga, usledila je dominacija Alkaraza i Sinera, koji su podelili narednih devet grend slem trofeja. U 2024. i 2025. uzimali su po dva, a onda je Alkaraz bio najboqi i na Australijan openu ove godine, pobediv{i ba{ Novaka u finalu, nakon {to je \okovi} eliminisao Sinera. Dominaciju Italijana i [panca na kratko je prekinuo Aleksander Zverev na Rolan Garosu ove godine, ali je onda Siner opet bio najboqi na Vimbldonu. Na skoro svim pomenutim grend slemovima u posledwe nepune tri sezone, Novak je stizao naj~e{}e do polufinala, ali onda je "gubio dah".

Ove sezone je bio veoma blizu da u Melburnu napravi ~udo, onda je kisknuo u Parizu, dok je u Londonu trenutno najboqi na svetu bio nepremostiva prepreka. Tako \okovi} nije iskoristio odsustvo Alkaraza zbog povrede, ali po svemu sude}i i daqe veruje da mo`e do 25. grend slem titule, iako se tim uspehom ne optere}uje, {to je i sam izjavio.

Glavni ciq mu je da u`iva i da se takmi~i na vrhunskom nivou sve dok mo`e, a trofeji ako do|u, do{li su. Ipak, poznavaju}i mentalitet {ampiona, jasno je da se Novak nada da i daqe ima snage i kvaliteta za makar taj 25. grend slem, koji dugo juri.

Ove godine je igrao na ba{ malo turnira (tri grend slema i dva mastersa), ali wegovo u~e{}e na Mastersu u Sinsinatiju nam govori da je `eqan tenisa i voqan da napadne trofej i na US Openu koji sledi.

Sinsinati je na programu od 13. do 23. avgusta, dok je US Open traje od 30. avgusra do 13. septembra. U me|uvremenu }e Novak u paru sa Arinom Sabalenkom igrati i u konkurenciji miks dublova na US Openu, {to }e mu tako|e poslu`iti kao dobra priprema za mu{ki singl i one najva`nije borbe.

Dakle, \okovi} je odlu~io da prekrati sebi odmor (koji ba{ kvalitetno koristi) i umesto u Wujork najpre otputuje u Sinsinati, a onda jo{ uz Sabalenku zaigra u dublu. To je potvrda da je nao{tren za osvajawe titula, ose}a da mo`e da prona|e igru koja }e ga odvesti na jo{ jedan teniski vrh, a mi se nadamo da ga u tome ne}e spre~iti povrede. Ako neko mo`e da napravi ~udo, to je onda Novak. Vredi verovati...