Srpski glas 5. mart

Ivica Da~i} skinut sa respiratora, di{e svojim plu}ima

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} skinut je sa ve{ta~ke ventilacije, saznaje „Blic”.

Podsetimo, ministar zdravqa Zlatibor Lon~ar izjavio je da je zdravstveno stawe ministra unutra{wih poslova i predsednika Socijalisti~ke partije Srbije Ivice Da~i}a boqe nego {to je bilo, dodaju}i da ima razloga za optimizam, ali i da se nastavqaju mere intenzivnog le~ewa i terapije.

- Wegovo trenutno stawe je boqe nego {to je bilo, {to nam daje razlog za optimizam. Ono {to je bitno, da predstoji jo{ mnogo rada, nastavqaju se mere intenzivnog le~ewa i primene intenzivne terapije. To je ono {to }u re}i u ovom momentu, a qudi koji ga le~e }e to podrobnije objasniti u toku dana - rekao je Lon~ar novinarima nakon obilaska zdravstvene stanice Kumodra`-1, ogranka Doma zdravqa Vo`dovac.

Podsetimo, ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} primqen je u Klini~ki centar Srbije u sredu zbog zdravstvenih problema. Hospitalizovan je u UKCS, na Klinici za pulmologiju. Po prijemu Da~i} je intubiran i stavqen na respirator. Da~i} ima obostranu upalu plu}a.

Ivici Da~i}u hroni~ne bolesti i te{ka upala plu}a ugrozile `ivot

I sam ministar je u vi{e navrata javno govorio o ozbiqnim zdravstvenim problema sa kojima se godinama bori.

Da~i} je u martu pro{le godine i sam javno priznao pod kakvim pritiskom funkcioni{e, otvorenog govore}i o tome koliko je prezasi}en i kako mu je, zbog svega, nivo {e}era u krvi katastrofalno sko~io.

Pored dijabetesa, Da~i} je pre tri godine otkrio da je imao problema sa srcem.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Kosovo i Rusija kqu~ne stvari, ostalo je garnirung

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da } e Srbija u~initi sve da ubrza svoj put ka EU, ali je naveo da to ne}e uvek biti jednostavno i da je to uvek zasnovano i na politi~kom usagla{avawu sa wima oko svega.

Vu~i} je istakao da je ~lanstvo u EU ~isto pragmati~no pitawe i da je pristup zajedni~kom tr`i{tu neverovatno va`an.

„Moramo voditi ra~una o qudima sve vreme. Ubrza}emo na{ evropski put, ali naravno, to ne}e uvek biti jednostavno”, rekao je Vu~i} za televiziju Una.

„To je uvek zasnovano na politi~kim usagla{avawima sa wima oko svega. Kosovo i Rusija su kqu~ne stvari, a ostalo je sve, i da se niko ne naquti, garnirung”, dodao je.

Kako ka`e, vlast je spremna da o svemu razgovara sa nadle`nim telima.

„Da}emo sve od sebe da ubrzano napredujemo, usvoji}emo

ODIHR zakone i ~eka}emo {ta }e Venecijanska komisija da ka`e, sad sti`u 15. i 16. marta u Beograd, oko pravosudnih zakona. Radi}emo sa wima, spremni smo da ragovaramo oko REM-a, samo {to ne mo`ete da im date ve}inu zato {to ka`u: ‚Eto mi ho}emo ve}inu’. Pa to ne postoji ni u jednoj zemqi na svetu”, istakao je predsednik. Dodao je i da je Srbija spremna na sve druge reforme, navode}i da je za gra|ane va`no jedinstveno tr`i{te da mo`emo da izvozimo svu robu jer nam od toga zavisi i @elezara u Smederevu.

SRPSKI DR@AVQANI U ZALIVSKIM ZEMQAMA:

Nije ovo ni{ta u odnosu na bombardovawe 1999.

Srpske dr`avqanke koje

`ive u Kuvajtu i Abu Dabiju

Stomatolog Katarina Ran~i}

Anti} i Nata{a Pr`uq ka`u da se `ivot u tim zemqama odvija uobi~ajeno, prodavnice

„Zatvoreni su aerodromi, kuvajtska vlada se odli~no nosi sa problemima, ~uju se sirene i eksplozije. ^ini mi se da su sve eksplozije ka strate{kim vojnim ciqevima, trudimo se da

Navela je da strancima te{ko pada {to ne mogu da polete, ali dobro je {to u Kuvajtu nema povre|enih qudi. „Ne ose}amo da se ne{to bitnije promenilo”, ka`e na{a doktorka Ran~i} Anti}.

rade i ima dovoqno robe. U Kuvajtu deca ne idu u {kolu. Stranci su u panici zbog odlagawa letova.

Zbog rata izme|u SAD, Izraela i Irana, projektili lete preko celog Bliskog istoka. Prakti~no nema zemqe u regionu koja se nije na{la na meti. Kako `ive na{i dr`avqani?

^UJU SE SIRENE

I EKSPLOZIJE

Stomatolog Katarina Ran~i} Anti} koja `ivi i radi u Kuvajtu ka`e da prvih dana od kada je krenuo rat na Bliskom Istoku nije radila, ali da se sada vratila na posao.

razmi{qamo da }e sve ovo brzo stati”, rekla je Ran~i} Anti}. Prema wenim re~ima, poslali su ambasadi podatke, ali kako je rekla za sada, niko ne sprema evakuaciju. Istakla je da u Kuvajtu ima oko 400 na{ih qudi. Katarina Ran~i} Anti} je rekla da je druga~ije u odnosu na normalnu situaciju to {to deca ne idu u {kolu, a i wen suprug koji radi u sportu nema treninge.

„Ja idem na posao, mu` ne ide na posao, deca ne idu u {kolu. Vi{e su u panici stranci nego lokalno stanovni{tvo”, ka`e stomatolog Katarina Ran~i} Anti}.

MNOGI NISU

SPAVALI

U ABU DABIJU Nata{a Pr`uq s Univerziteta za ve{ta~ku inteligenciju „Muhamed bin Zajed” u Abu Dabiju ka`e da je sino}no bombardovawe prespavala, ali da mnogi nisu spavali i i{li su u skloni{ta. Pr`uq isti~e da je u kontaktu sa mnogim na{im qudima, ali i sa profesorima i osobqem na Univerzitetu. Govore}i o svakodnevnom `ivotu u Abu Dabiju, navela je da ona radi od ku}e, ali da su prodavnice pune. Po{to je bilo saop{tewe Ambasade SAD da ameri~ki dr`avqani napuste zemqu jer ne}e biti evakuacije, mnogi su oti{li ka Omanu, odakle ima aviosaobra}aja ka svim destinacijama.

Napomenula je da je dobra vest da je jedan avion iz Dubaija odleteo za Beograd i da na{a ambasada pravi evidenciju na{ih gra|ana. „Mi smo deo jedne velike zajednice, nismo upla{eni, nije ovo ni{ta u odnosu na ono {to smo mi pro{li 1999. godine”, ka`e Pr`uq.

Sunce je u{lo u stawe ”depresije” - {ta to zna~i

Dve aktivne grupe sun~evih pega izgubile su aktivnost, a te se zvezda vra}a u stawe produ`ene depresije.

Sun~eva aktivnost opada, a zvezda se postepeno vra}a u stawe takozvane depresije, saop{tila je pres-slu`ba Laboratorija solarne astronomije Instituta kosmi~kih istra`ivawa Ruske akademije nauka i Institut za solarno zemaqsku fiziku Ruske akademije nauka.

„Sunce se postepeno vra}a u po~etno stawe ‚depresije’, iz kojeg ga nije uspela izvu}i ~ak ni pojava dve aktivne solarne grupe istovremeno. Ipak, na Suncu jo{ uvek postoji minimalna aktivnost i ona jo{ nije potpuno pala na dno”, navodi se u saop{tewu.

Nau~nici su pojasnili da je aktivni region 4366, koji je pre samo tri nedeqe proizveo {est najja~ih erupcija klase X, potpuno izgubio energiju i sada se nalazi u fazi raspadawa. Prema procenama stru~waka, ostaci ovog regiona bi u narednih pet do deset dana trebalo u potpunosti da nestanu, odnosno da ih „apsorbuje” Sunce.

Istovremeno, na zvezdi se formira novi aktivni region 4379-4380, koji za sada tako|e ne pokazuje znake ve}e aktivnosti.

„Geomagnetna aktivnost trenutno je uslovqena iskqu~ivo promenama u solarnom vetru, koji je blago uznemiren. U globalnom smislu, Zemqino magnetno poqe je mirno. Po svemu sude}i, kraj februara i po~etak marta 2026. godine ne}e u}i u istoriju solarne fizike”, zakqu~ili su stru~waci.

Po~etak ovog stawa nau~nici su uo~ili po~etkom nedeqe. Dana 22. februara sa povr{ine Sunca nestale su sve pege: posledwi put je zvezda bez ijedne pege zabele`ena 11. decembra 2021. godine, odnosno pre vi{e od ~etiri godine. Istovremeno, stru~waci isti~u da uo~ena „depresija” ne mo`e dugo da traje i da }e se posle izvesnog vremena zavr{iti.

Stru~waci iz Institut kosmi~kih istra`ivawa Ruske akademije nauka podsetili su da su sun~eve pege gotovo neodvojiv deo povr{ine Sunca i da su povezane sa wegovim magnetnim poqem - tamne oblasti nastaju na mestima gde je koncentracija magnetnog fluksa najve}a. Po{to se energija za sun~eve erupcije crpi upravo iz magnetnih poqa, broj i veli~ina pega direktno su povezani sa nivoom sun~eve aktivnosti. Potpuno nestajawe pega de{ava se samo u periodima izuzetno niske aktivnosti, obi~no tokom godina sun~evog minimuma.

Po~etkom februara na Suncu je zabele`en sna`an talas aktivnosti: aktivna oblast 4366 postavila je novi rekord 21. veka - u woj je registrovano ~ak 66 erupcija. Do tada je rekord dr`ala oblast 3664 sa 64 erupcije klase M i vi{e, pi{e RBK.

Avion iz Dubaija sa 200 srpskih dr`avqana sleteo u Beograd

Avion „Flaj Dubaija” iz Ujediwenih Arapskih Emirata sa 200 dr`avqana Srbije sleteo je u Beograd.

U toku je proces evakuacije srpskih dr`avqana iz regiona Bliskog istoka.

Prvi avion sa 200 na{ih qudi poleteo je sa aerodroma u Dubaiju, javqa RTS.

Aerodrom u Dubaiju je objavio da je prvi let iz Ujediwenih Arapskih Emirata ka Srbiji, nakon obustave letova zbog tenzija na Bliskom istoku, poleteo oko 23.30 prema sredweevropskom vremenu.

Re~ je o avionu „boing 737 Maks 8”, avio-prevoznika „Flaj Dubai”, kapaciteta 162 do 200 putnika.

Avio-kompanija iz Dubaija „Emirejts” saop{tila je da zapo~iwe saobra}aj izvo|ewem ograni~enog broja letova.

„Prioritet imaju putnici sa ranijim rezervacijama, a one koji su ponovo raspore|eni na ove ograni~ene letove, ‚Emirejts’ }e direktno kontaktirati”, navodi se u saop{tewu kompanije.

Avio-prevoznik je uputio apel putnicima da „ne dolaze na aerodrom ukoliko nisu obave{teni”. Kompanija je dodala da svi ostali letovi ostaju obustavqeni do daqeg.

OD PO^ETKA SUKOBA NA BLISKOM ISTOKU

Cene gasa u Britaniji porasle za 93 odsto

Veleprodajna cena gasa u Velikoj Britaniji porasla je za 93 odsto od po~etka sukoba na Bliskom istoku usled velikih globalnih poreme}aja na tr`i{tu energenata.

Kako prenosi Skaj wuz, samo za dan su cene gasa porasle za 32 odsto na 151 peni po termu (oko 0,06 evra po kWh) a u pitawu je vrednost koja nije zabele`ena jo{ od februara 2023. godine.

Ako se ovako visoke cene odr`e, britanska doma}instva }e ubrzo osetiti posledice ovog poskupqewa i pla}ati ve}e ra~une za struju i gas. Pored toga, Britanci su zabrinuti i zbog pada funte, koja sada vredi oko 1,33 dolara, {to direktno uti~e i na cene nafte koje se gotovo uvek obra~unavaju u ameri~kim dolarima.

U pitawu je dvostruki udar, po{to kombinacija vi{ih cena nafte i pada funte mo`e da dovede do znatnog poskupqewa goriva na pumpama u Britaniji, dok tro{kovi transporta rastu, a inflatorni pritisak se pove}ava.

Katar je ju~e obustavio kompletnu proizvodwu te~nog prirodnog gasa (LNG) nakon iranskih napada dronovima na kqu~na postrojewa u Ras Lafanu i Mesaidu, ~ime je sa tr`i{ta ukloweno oko 20 odsto svetske ponude LNG, {to je dodatno podstaklo cene gasa.

Saudijska naftna kompanija Aramko je tako|e

bila prinu|ena da obustavi rad u svojoj najve}oj rafineriji Ras Tanura nakon napada dronom, u incidentu koji je izazvao paniku na svetskim berzama i skok cena dizela za vi{e od 20 odsto. Ormuski moreuz izme|u Irana i Omana, kroz koji prolazi oko petine svih svetskih isporuka nafte, zatvoren je ju~e, a o~ekuju se zna~ajni globalni poreme}aji u isporukama energenata.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Izrael su napale Iran tokom vikenda, a Teheran je uzvratio raketama na ameri~ke baze u susednim zemqama, ukqu~uju}i UAE, Bahrein, Kuvajt, Katar, Saudijsku Arabiju, Jordan, Irak i Siriju.

Zmije plivaju poplavqenim ulicama Balija

Na Baliju je period ki{ne sezone koja traje od novembra do marta svake godine. Posle nekoliko dana olujnog vremena i obilnih ki{a mnoge ulice su poplavqene. U bujici vode me{tani su primetili pitone koji plivaju kroz stambeno – poslovne delove grada.

Posle skoro tri dana neprekidnih padavina, velika podru~ja Balija su pod vodom, putevi su se pretvorili u reke, a stambena podru~ja su tako|e poplavqeni. Zbog poplava, qudi su po~eli da prime}uju neobi~an fenomen – ogromne zmije koje se kre}u kroz vodu.

Video snimci koje su podelili me{tani prikazuju zmije kako plivaju kroz poplavqene ulice, dvori{ta vila i stambene ulice.

Bali je stani{te nekoliko vrsta zmija, najpoznatiji je mre`asti piton, jedna od najdu`ih vrsta zmija na svetu. Mre`asti pitoni su odli~ni pliva~i. Kada do|e do poplava, posebno tokom obilnih ki{a, zmije se isele iz svojih stani{ta u potrazi za sigurnijim stani{tem i hranom. Kada nivo vode poraste, one su primorane da napuste svoja stani{ta, ukqu~uju}i vegetaciju, i zavr{avaju u podru~jima koja su privremeno poplavqena, kao {to su qudska naseqa.

Bali do`ivqava vrhunac svoje ki{ne sezone, koju karakteri{u intenzivne padavine, visoka vla`nost vazduha i zna~ajne poplave u ni`im podru~jima. Zvani~nici su pozvali i stanovnike i turiste da izbegavaju hodawe ili vo`wu kroz poplavqene ulice zbog bezbednosti.

AMERI^KO-IZRAELSKI NAPAD NA IRAN:

[ta ~eka Teheran, Bliski istok i svet

Izrael i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave pokrenule su napad na Iran. Time je i zvani~no po~eo sukob koji je danima najavqivan, dok se, uprkos pregovorima, sva vojna mo} Amerike preme{tala u region Bliskog istoka. Profesor Fakulteta bezbednosti Vladimir Ajzenhamer ocewuje da nuklearni program predstavqa samo povod, dok je su{tinski ciq – smena re`ima u Teheranu. Novinar Bo{ko Jak{i} smatra da je re~ o poku{aju ponavqawa scenarija iz 1953. godine, ali da }e napad pre homogenizovati Iran nego dovesti do unutra{weg sloma vlasti. Novinar i urednik Internet portala RTS-a Rade Maroevi} ukazuje da su iranske vlasti spremne na scenario eskalacije i da ne treba o~ekivati brze pukotine u bezbednosnom sistemu te zemqe.

Izrael i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave pokrenuli su napad na Iran, na {ta je Teheran uzvratio balisti~kim raketama

na Izrael, dok su se eksplozije ~ule i u Bahreinu, UAE i Kataru, a Revolucionarna garda zatvorila Ormuski moreuz,

NEOVLA[]ENI RAT ILI OPRAVDANA AKCIJA:

kqu~nu rutu za tranzit petine svetske nafte i gasa. Dok broj `rtava u Iranu raste –

Kongres SAD podeqen zbog udara na Iran

Jednostrana odluka predsednika SAD Donalda Trampa da pokrene udare na Iran nai{la je na podeqene reakcije u Kongresu, pri ~emu se zakonodavci uglavnom dele po partijskim linijama. Demokrate sada nastoje da zaustave kampawu pozivaju}i se na Zakon o ratnim ovla{}ewima iz 1973. godine.

SAD i Izrael izveli su napad u subotu, a Tramp je otvoreno naveo da je ciq operacije promena vlasti u Iranu kako bi se eliminisale „neposredne pretwe” po ameri~ki narod.

Prema podacima Iranskog dru{tva Crvenog polumeseca, u napadima je poginulo vi{e od 200 qudi. Teheran je odgovorio

odmazdnim udarima na ciqeve u Izraelu, kao i na ameri~ke baze {irom Bliskog istoka. Iran je napad nazvao grubim kr{ewem svog suvereniteta. Rusija i Kina osudile su ga kao „ni~im izazvan ~in agresije”. S druge strane, Velika Britanija, Francuska i Nema~ka kritikovale su iranske odmazdne udare na susedne zemqe, ali nisu imali hrabrosti da daju otvorenu podr{ku ameri~ko-izraelskim akcijama.

REPUBLIKANCI: ODLU^NA

I ODLI^NA AKCIJA

Visoki republikanci u Kongresu stali su uz Trampa, hvale}i wegovu odluku kao neophodan korak. Lider ve}ine u Senatu Xon Tjun optu`io je Iran da odbija diplomatiju i naveo da predsednik spre~ava „pretwe” koje, kako je rekao, dolaze iz Teherana. Predsednik Odbora za oru`ane snage Senata Roxer Viker pohvalio je „odlu~nu akciju” i jednu od „najte`ih odluka” koje je Tramp doneo, nazvav{i udare „kqu~nom i neophodnom operacijom radi za{tite Amerikanaca i ameri~kih interesa”.

Predsednik Predstavni~kog doma Majk Xonson izjavio je da je Trampova administracija ranije ove nedeqe obavestila takozvanu „Grupu osmorice” - osam kongresnih lidera koji po zakonu moraju biti informisani o poverqivim obave{tajnim pi-

tawima - i to dok su razgovori sa Teheranom jo{ trajali. Ipak, tvrdio je da je Va{ington „u~inio sve napore” da prona|e mirno re{ewe, uz poruku da se Teheran suo~ava sa „te{kim posledicama zbog svojih zlih postupaka”.

DEMOKRATE: JO[ JEDAN

GLUP I SKUP RAT

Demokratski lideri u Predstavni~kom domu i Senatu kritikovali su Trampa zbog nedostatka transparentnosti u pogledu ciqeva i strategije operacije, upozoravaju}i da bi ona mogla da se pretvori u novi beskrajan rat. Tako|e, pozvali su na primenu zakona iz 1973. godine koji ograni~ava upotrebu oru`anih snaga bez odobrewa Kongresa.

„Ameri~ki narod ne `eli jo{ jedan beskrajan i skup rat na Bliskom istoku”, izjavio je lider demokratske mawine u Senatu ^ak [umer, tvrde}i da Trampova administracija „nije Kongresu i javnosti pru`ila kqu~ne detaqe o obimu i neposrednosti pretwe”.

Lider demokratske mawine u Predstavni~kom domu Hakim Xefris istakao je da Bela ku}a „mora da tra`i odobrewe” Kongresa za operaciju koja „predstavqa ~in rata”.

Senator Xek Rid, visokorangirani ~lan Odbora za oru`ane snage, optu`io je Trampa da je SAD „uvukao u veliki rat sa Iranom”, bez „krajweg ciqa” i „suprotno jasnoj voqi ameri~kog naroda”. On je najavio i „strog nadzor” nad operacijom.

OVO NIJE „AMERIKA

NA PRVOM MESTU”

Demokrate sada tra`e glasawe o rezoluciji ~iji je ciq povla~ewe ameri~kih vojnih snaga iz „neovla{}enih neprijateqstava u Islamskoj Republici Iran”. Rezoluciju je pro{le godine predlo`io kongresmen Tomas Mesi, jedan od retkih protivnika u republikanskim redovima, u vreme kada se Va{ington pridru`io Izraelu u jo{ jednom bombardovawu Irana. Rezolucija se zasniva na Zakonu o ratnim ovla{}ewima iz 1973. godine, koji ograni~ava vojne akcije bez odobrewa Kongresa na 60 dana, a uvodi i mehanizam kojim Kongres mo`e da primora predsednika da odmah okon~a neovla{}ena raspore|ivawa. Ipak, za nadja~avawe predsedni~kog veta potrebna je dvotre}inska ve}ina u oba doma. Kongresmen Ro Kana pozvao je Predstavni~ki dom da se u ponedeqak sastane i glasa o rezoluciji. Xefris je naveo da su demokrate u Domu „posve}ene tome da se glasawe iznudi”. Mesi je u subotu na mre`i Iks izrazio protivqewe udarima i poru~io da }e sa Kanom raditi na tome.

„Ovo nije ‚Amerika na prvom mestu’”, napisao je. Prvi ~lan Ustava SAD daje Kongresu, a ne predsedniku, ovla{}ewe da objavquje rat, a Tramp je branio svoju odluku tvrdwom da je ciq operacije za{tita ameri~kog naroda eliminacijom „neposrednih pretwi iranskog re`ima”.

Teheran uporno negira da te`i nuklearnom oru`ju, isti~u}i da je wegov program iskqu~ivo miroqubiv, iako je nakon {to je Tramp jednostrano napustio nuklearni sporazum iz 2015. godine pove}ao oboga}ivawe uranijuma na 60 odsto ~isto}e. Nuklearni nadzorni organ UN - Me|unarodna agencija za atomsku energiju, kao i ameri~ka direktorka nacionalne obave{tajne slu`be Tulsi Gabard, tako|e su pro{le godine naveli da nema dokaza da Iran radi na nuklearnom oru`ju.

ukqu~uju}i 85 poginulih u napadu na {kolu i ukupno vi{e od 200 stradalih prema podacima Crvenog polumeseca –Teheran poru~uje da je spreman za deeskalaciju, ali odbacuje mogu}nost promene re`ima.

Profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu Vladimir Ajzenhamer smatra da je pri~a o nuklearnom programu samo povod, ali da je su{tina smena re`ima. „Motivi su dubqi i ide se na smenu re`ima, ako je to izvodqivo. Izvesno je da je prostor za razgovore o nuklearnom programu postojao i da su mogli uroditi nekim plodom. Me|utim, nije bilo pomaka oko balisti~kih projektila, a to je sve ono {to zapravo smeta Izraelu na Bliskom istoku. Ovaj rat je i Trampov i Netawahuov, samo su razlozi razli~iti. Netawahu je u pohodu na totalnu pobedu i ho}e da se upi{e u listu ‚o~eva nacije‘. Tramp nastavqa jednu du`u tradiciju wegovih prethodnika ‚okretawa ka Aziji‘, ali se radi i o svojevrsnom opkoqavawu Kine i wenom porazu”, tvrdi Ajzenhamer. Novinar Bo{ko Jak{i} isti~e da je dana{wa akcija poku{aj SAD da na sli~an na~in kao 1953. godine smeni legitimnu iransku vlast. „Ali ovoga puta to ne}e pro}i. Trampovo obra}awe o skoroj promeni re`ima je ambiciozno, ali nerealno u odnosu na stawe na terenu. Na delu je visok stepen hipokrizije i Amerika rizikuje svoj kredibilitet i neku vrstu verodostojnosti u me|unarodnim odnosima. Cini~ni su pregovori. Preventivni udar mo`e da se brani jedino ako postoji neposredna opasnost. Ni Izrael ni Sjediwene Dr`ave nisu bile suo~ene sa nikakvom neposrednom opasno{}u. Iran nema rakete koje mogu da dobace do Amerike”, ka`e Jak{i}.

Novinar i urednik Internet portala Radio-televizije Srbije Rade Maroevi} obja{wava da je stepen homogenizacije iranskog naroda kada uslede ameri~ki ili izraelski napadi na Teheran obi~no visok, podsetiv{i na sli~nu situaciju u junu prethodne godine.

„Razlika izme|u juna pro{le godine i sada{we situacije u Iranu su velike demonstracije i `estok odgovor vlasti. Verovatno postoji grupacija qudi u Iranu koja se raduje ameri~kom bombardovawu, ali je iransko rukovodstvo spremno. U slu~aju ubistva Alija Hamneija, postoji zamena. Veliki je problem za Amerikance da pretpostave svaki korak”, ukazuje Maroevi}.

Glavna pretpostavka koja je prethodila napadu je da je aktuelni trenutak po re`im najnepovoqniji u Iranu, ali Jak{i} ka`e da je to potcewivawe iranskih vlasti.

„Ima okupqawa dana{wih u Teheranu protiv bombardovawa i Amerikanaca. Tvrdim da }e napad da homogenizuje Irance, a ne obrnuto, kao {to o~ekuje Tramp, da }e se stvoriti ambijent u kome }e se Iranci pobuniti i vratiti {aha Rezu. Mislim da je to gotovo nau~na fantastika”, napomiwe Jak{i}.

Ajzenhamer potvr|uje da je o situaciji u Iranu pisano sa „neverovatnim spinom”.

„Sve je to u virtuelnom prostoru. Hvalospevi o nostalgiji iranskog naroda prema {ahu i {ahovim vremenima je ideja van pameti. To su oni pripadnici koji `ive daleko od Irana i Teherana. Protesti su autenti~ni za wihovo dru{tvo. Me|utim, ideja da na taj na~in mo`ete da presadite pelcer stare biqke je van pameti. Revolucionarna garda je monolitna i odana je Hamneiju. Ne vidim da ima puno prostora za naprsline unutar sistema odbrane i bezbednosnog sistema Irana”, navodi Ajzenhamer.

Trideset sekundi iznad

Irana, ili kako

je Izrael

TRANSFER NOVCA širom sveta.

ubio ajatolaha Alija Hamneija

Izraelska avijacija u prvim minutima bombardovawa ispalila vi{e od 30 projektila na mesta na kojima su se skrivali najvi{i verski i vojni zvani~nici Irana. Iz jedne od ru{evina izvu~eno telo vrhovnog verskog lidera Alija Hamneija. Vlast u Iranu, trenutno, u rukama Alija Larixanija i Revolucionarne garde. Posle desetak sati odlagawa, smrt verskog lidera potvrdila dr`avna televizija.

Svega 30 sekundi izraelskog napada pre`iveli su iranski verski vo|a, ajatolah Ali Hamnei i jo{ dvadesetak najvi{ih vojnih i zvani~nika Revolucionarne garde, ~ija tela ve} satima iz ru{evina izvla~e pripadnici teheranskih hitnih slu`bi.

Smrt iranskog verskog vo|e potvrdili su ameri~ki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Bewamin Netawahu. Iranski mediji su, pak, satima tvrdili da Hamneji jo{ uvek komanduje odbranom Irana, sve dok rano izjutra narednog dana nisu objavili da je verski lider poginuo mu~eni~kom smrti..

Tokom celog prethodnog dana, iranska dr`avna televizija najavqivala je „skoro” obra}awe Alija Hamneija, ali je poruka ne{to pre 22 ~asa po lokalnom vremenu jednostavno i{~ezla.

Umesto Hamneija, naciji se kratkom porukom na mre`i Iks obratio wegov glavni savetnik, Ali Larixani.

”Na{i hrabri vojnici odr`a}e nezaboravnu lekciju bestidnim cionistima i Amerikancima”, napisao je Larixani.

30 SEKUNDI IZNAD TEHERANA

Izraelski mediji navode da je izraelska avijacija ”zbrisala” iransko rukovodstvo u prvih 30 sekundi sukoba, nakon ~ega je operacija vazdu{nih udara usredsre|ena na protivvazdu{nu odbranu i lansere balisti~kih projektila.

Pogo|ena su dva mesta na kojim su se sastali iranski lideri.

Osim Hamneija, u prvom naletu ubijeni su i wegov savetnik Ali [amhani, jedan od komandanata Revolucionarne garde Mohamad Fahfur, visoki vojni zvani~nik Mohamad [irazi, biv{i ministar odbrane Aziz Nasir Zadeh i dvojica vo|a organizacije odgovorne za nuklearni program, tvrdi izraelski Kanal 12.

Vi{e simboli~no, pogo|ena je i ku}a u kojoj `ivi nekada{wi iranski predsednik Mahmud Ahmedine`ad, ali ni nekoliko sati posle napada nije bilo poznato gde se u tom trenutku nalazio biv{i iranski lider.

Na taj na~in Amerikanci i Izraelci poku{avaju da stvore preduslove za smenu vlasti u Iranu, pa se u narednim rundama bombardovawa mogu o~ekivati napadi na mesta koja za Islamsku revoluciju imaju simboli~nu vrednost.

Iranski lideri, dan pre po~etka akcije, dobili su informaciju kada }e ta~no po~eti bombardovawe, te da su dva sastanka tokom kojih su ubijeni ovi zvani~nici bili odr`ani kako bi se donela odluka o odgovoru.

Ali, Amerikanci i Izraelci, bar za sada, nisu prona{li skrovi{te ~oveka od

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

kojeg u najve}oj meri zavisi budu}nost Irana – Hamneijevog savetnika Alija Larixanija.

LARIXANIJEV PLAN ZA OPSTANAK ISLAMSKE REVOLUCIJE

Sli~an spisak imaju i Izraelci, pa je vrhovni lider Ali Hamnei ovlastio glavnog savetnika Alija Larixanija da na~ini plan da Islamska dr`ava pre`ivi napade Amerikanaca i Izraelaca, kao i eventualne poku{aje ubistva najvi{ih vojnih i verskih zvani~nika.

Ubrzo zatim, Hamnei je, navodno, definisao nekoliko odluka kojima su imenovana „~etiri kruga naslednika” najvi{ih vojnih i vladinih zvani~nika Irana. Svaki od wih, tako|e, dobio je zadu`ewe da ime-

nuje jo{ po ~etiri naslednika, za slu~aj da stradaju u bombardovawu.

Trojicu potencijalnih naslednika imenovao je i Hamnei, ali imena mogu}ih budu}ih vladara Irana nisu objavqena.

Me|u wima, svakako, ne nalazi se Larixani, koji je oko sebe okupio nekolicinu najvernijih branilaca tekovina revolucije - generala Rahima Safavija, generala Mohameda Halibafa i Alija Hejtazija.

Ni jedan od ove ~etvorice nije na listi iranskih lidera ubijenih prvog dana rata. Do imenovawa novog lidera, Iranom }e vladati Revolucionarna garda i milicija Basix – prvi kako bi poku{ali da odbrane dr`avu od napada spoqa, a ovi potowi kako bi spre~ili kakvu novu revoluciju.

Novi talas iranskih napada na Izrael i Kuvajt, eksplozije u Dohi, Dubaiju, Abu Dabiju

[irom centralnog i ju`nog Izraela oglasile su se sirene za uzbunu, nakon {to je Iran pokrenuo novi balisti~ki napad.

To je prvi napad posle vi{e od osam sati.

Upozorewe na sumwu na infiltraciju dronova se ~uje i u Gorwoj Galileji.

Izraelska vojska je saop{tila da radi na presretawu pretwi.

Sirene za vazdu{nu uzbunu oglasile su se i u Kuvajtu, prenosi Al Xazira.

Kako se navodi, to je najmawe tre}i put da su se alarmi oglasili u toj zemqi u posledwih nekoliko sati.

Kuvajtske vlasti su ranije izvestile da je protivvazdu{na odbrana zemqe uspe{no presrela ve}inu dronova koji su se pribli`ili glavnom gradu, preneo je Tawug.

Ministarstvo unutra{wih poslova Bahreina saop{tilo je jutros da je u iranskim napadima poginula jedna osoba, {to je

prvi smrtni slu~aj u toj ostrvskoj dr`avi od po~etka vojne kampawe Teherana. Istovremeno, mediji prenose da su se eksplozije ~ule u Dohi, Dubaiju i Abu Dabiju. Padaju}i ostaci presretnute rakete izazvali je po`ar na stranom brodu u lu~kom gradu Salmanu u Bahreinu, pri ~emu je jedan radnik poginuo, a dvojica su te{ko povre|ena, saop{tilo je bahreinsko ministarstvo. Kako je navedeno, aktivirana su i upozorewa na vazdu{ni napad, prenosi Al Xazira. Ministarstvo unutra{wih

Tri ameri~ka borbena aviona oborena su u incidentu takozvane „prijateqske vatre“

poslova Bahreina pozvalo je stanovnike da se upute na najbli`e najbezbednije mesto.

Navedeno je da je most [eik Kalifa bin Salman koji povezuje Manamu sa obli`wim gradovima zatvoren.

Protivvazdu{na odbrana Kuvajta danas je ponovo presrela iranske dronove. Ve}inu dronova kuvajtska protivvazdu{na odbrana je presrela u blizini naseqa Rumaitija i Salva, a tom prilikom nije bilo povre|enih, javila je dr`avna novinska agencija pozivaju}i se na re~i generalnog direktora ci-

vilne odbrane, prenosi Rojters. Prema re~ima o~evidaca, prilikom objave vazdu{ne opasnosti ~uli su se glasni udarci i sirene.

Teheran je saop{tio da }e ga|ati ameri~ke baze u regionu u odgovor na to {to su Sjediwene Amari~ke Dr`ave i Izrael pokrenuli napade na Iran 28. februara, nakon {to nije postignut dogovor na diplomatskim pregovorima o iranskom nuklearnom programu.

TRI AMERI^KA

BORBENA AVIONA OBORENA GRE[KOM KUVAJTSKE PROTIVVAZDU[NE ODBRANE

Tri ameri~ka borbena aviona oborena su u incidentu takozvane „prijateqske vatre“, saop{tila je Centralna komanda SAD (CENTCOM). Kuvajtska protivvazdu{na odbrana gre{kom je oborila borbene avione tipa F-15E Strike Eagle, prenosi CNN

„Tokom aktivnih borbenih dejstava, koja su ukqu~ivala napade iranskih aviona, balisti~kih raketa i dronova, borbeni avioni ameri~kog ratnog vazduhoplovstva gre{kom su oboreni od strane kuvajtske protivvazdu{ne odbrane“, navodi se u saop{tewu”, prenosi CNN „Svih {est ~lanova posade se bezbedno katapultiralo, uspe{no su prona|eni i nalaze se u stabilnom stawu. Kuvajt je priznao incident i zahvalni smo kuvajtskim odbrambenim snagama na wihovim naporima i podr{ci u ovoj operaciji”, dodao je u saop{tewu CENTCOM CENTCOM je tako|e naveo da je uzrok incidenta predmet istrage.

Avioni su u~estvovali u vojnoj operaciji protiv Irana pod nazivom „Operacija Epic Fury“. Ministar odbrane Kuvajta ranije je saop{tio da se „nekoliko ameri~kih borbenih aviona sru{ilo na teritoriji te zemqe”.

Xej Di Vens objasnio {ta je ciq operacije ”Epski bes”

Ciq operacije „Epski bes” je promena „mentaliteta” iranskog re`ima da se obave`e da }e odustati od nuklearnog oru`ja, poru~io je potpredsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Xej Di Vens.

On je u intervjuu za „Foks wuz” istakao da je „ameri~ki predsednik Donald Tramp tokom operacije „Pono}ni ~eki}” pro{le godine uspeo da „bar privremeno” spre~i Iran da razvije nuklearno oru`je, uni{tiv{i tri kqu~na nuklearna postrojewa”.

Istakao je da su kasniji pregovori sa Teheranom trajali skoro godinu dana, ali da Iran nije popustio, zbog ~ega je Tramp odlu~io da preduzme akciju kako bi za{titio bezbednost nacije.

„Video je (Tramp) da je iranski re`im oslabqen, znao je da su posve}eni tome da budu na ivici nuklearnog oru`ja i odlu~io je da preduzme akciju, jer je smatrao da je to neophodno kako bi se za{titila bezbednost nacije”, kazao je Vens.

On je naglasio da operacija „Epski bes” ne}e trajati godinama jer SAD imaju jasan ciq.

„Donald Tramp jednostavno ne mo`e da dozvoli ovoj zemqi da u|e u vi{egodi{wi sukob bez jasnog kraja na vidiku i bez jasnog ciqa. On je definisao ciq kao da Iran ne mo`e da ima nuklearno oru`je i da mora dugoro~no da se obave`e da nikada ne}e poku{ati da obnovi svoje nuklearne kapacitete”, istakao je on.

[est ameri~kih vojnika poginulo u sukobu sa Iranom

[est ameri~kih vojnika do sada je poginulo u sukobu sa Iranom, saop{tila je ameri~ka vojska.

U saop{tewu se navodi da su ameri~ke snage prona{le tela dvojice vojnika koji su se vodili kao nestali nakon {to je pogo|en objekat tokom po~etnih iranskih napada u regionu, preneo je Skaj wuz. Ameri~ki predsednik Donald Tramp ranije je upozorio da se o~ekuje jo{ `rtava nakon {to je objavio da su prva tri ameri~ka vojnika poginula u Kuvajtu.

„Na`alost, verovatno }e biti jo{ pre nego {to se zavr{i... Ali u~ini}emo sve {to je mogu}e da to ne bude slu~aj”, rekao je Tramp.

SAD pogodile vi{e od 1.250 meta u prvih 48 sati rata protiv Irana

Ameri~ka vojska pogodila je vi{e od 1.250 meta u prvih 48 sati rata protiv Irana, saop{tila je danas ameri~ka Centralna komanda (CENTCOM).

U saop{tewu se isti~e da su me|u pogo|enim metama bili centri za komandovawe i kontrolu, lokacije balisti~kih raketa, brodovi i podmornice iranske mornarice, kao i lokacije protivbrodskih raketa, preneo je Skaj wuz.

CENTCOM je naveo u posebnom saop{tewu da je tako|e pogodio i uni{tio 11 iranskih brodova.

Pogo|ena ameri~ka ambasada u Rijadu, novi napad Izraela na Liban

Ambasada Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Rijadu pogo|ena je sa dva drona, a u diplomatskom kompleksu izbio je i po`ar, ali za sada nema prijavqenih `rtava, saop{tilo je saudijsko Ministarstvo odbrane.

Zgrada ambasade bila je prazna u trenutku napada i nije bilo prijava o `rtvama, prenela je Al Xazira.

Libanski mediji objavili su da su izvedena najmawe dva izraelska vazdu{na napada u ju`nom bejrutskom okrugu Dahije, koji va`i za upori{te Hezbolaha.

Izraelske odbrambene snage (IDF) nisu se oglasile povodom tih navoda, preneo je Tajms of Izrael. Meta napada bila je radio stanica Al-Nur, u vlasni{tvu Hezbolaha.

Navodi se i da je tokom no}i meta bio televizijski kanal Al-Manar, tako|e povezan sa Hezbolahom.

Objavqeni snimci prikazuju bqesak, sna`nu detonaciju i stub dima iznad zgrada.

NEDORE^EN RAT [ta je Trampov krajwi ciq u Iranu

Bombardovawe Irana otkriva raskorak izme|u vojnih ciqeva koje Va{ington nabraja i izostanka jasne politi~ke strategije za dan posle rata. Dok Tramp govori o uni{tavawu nuklearnih i raketnih kapaciteta Teherana i „posledwoj {ansi za udar”, ne precizira da li je re~ o ograni~enoj operaciji ili uvodu u dubqu promenu poretka u Iranu i regionu. Razli~ite poruke iz Bele ku}e, Pentagona i izraelskog vrha dodatno poja~avaju utisak da kona~ni ishod sukoba ostaje otvoreno pitawe.

Tri dana posle po~etka ameri~ko-izraelskih vojnih udara na Iran i uzvratnog odgovora Teherana, ratni ciqevi predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donalda Trampa i wegova vizija budu}nosti Islamske Republike i daqe su nejasni. Tramp i visoki zvani~nici ameri~ke administracije izneli su razli~ita tuma~ewa o tome {ta `ele da postignu u najve}oj vojnoj operaciji SAD na Bliskom istoku u posledwe dve decenije – kao i da li Va{ington podr`ava smenu re`ima u Teheranu.

Bela ku}a je uo~i napada i nakon po~etka akcije navela da je ciq uni{tavawe iranskog nuklearnog programa.

Me|utim, u satima i danima koji su usledili, obrazlo`ewe se mewalo, dok je Tramp koristio nekonvencionalnu komunikacionu strategiju – objave na dru{tvenim mre`ama i kratke telefonske razgovore sa novinarima – kako bi signalizirao svoje namere.

Tramp je deo svojih namera izneo u ponedeqak, u prvom javnom obra}awu u Beloj ku}i od po~etka rata, ali bez razja{wewa.

(NE)REALNI CIQEVI

„SAD nastoje da uni{te iranske balisti~ke raketne sposobnosti i mornaricu, onemogu}e razvoj nuklearnog oru`ja i prekinu podr{ku proksi grupama u regionu”, rekao je Tramp u obra}awu, ~itaju}i pripremqen tekst sa telepromptera, {to je retkost u wegovim obra}awima.

Tvrdio je i da je {iri ciq rata za{tita SAD i wenih saveznika od napada Irana.

„Iranski re`im naoru`an dalekometnim raketama i nuklearnim oru`jem bio bi nepodno{qiva pretwa za Bliski istok, ali i za ameri~ki narod”, izjavio je Tramp.

Ipak, nije pomenuo kako bi budu}nost Irana mogla da izgleda po okon~awu rata, niti je objasnio za{to veruje da ta zemqa vi{e ne}e predstavqati pretwu SAD kada operacija bude zavr{ena.

Tako|e, tvrdwa o nuklearnoj pretwi dolazi u trenutku upadqivo lo{eg diplomatskog trenutka po Va{ington.

Omanski posrednik, ministar spoqnih poslova Badr el Busaidi dan pre po~etka udara objavio je da su pregovori sa Teheranom u @enevi napredovali

Supruga ameri~kog predsednika Donalda Trampa, Melanija, postala je prva dama koja je predsedavala Savetom bezbednosti Ujediwenih nacija.

Ona se obratila, pozvav{i dr`ave ~lanice da za{tite pristup dece obrazovawu u sukobima, i to dva dana nakon {to su SAD i Izrael pokrenuli napade na Iran. Sastanak, pod nazivom „Deca, tehnologija i obrazovawe u sukobu”, bio je zakazan pre nego {to {to je po~eo da bukti sukob na Bliskom istoku.

Prvu damu je pozdravio generalni sekretar Antonio Gutere{, rukovala se sa svakim od 15 predstavnika zemaqa ~lanica i pozirala za grupnu fotografiju pre otvarawa sednice.

„SAD stoje uz svu decu {irom sveta. Nadam se da }e uskoro mir biti va{„, rekla je Melanija Tramp.

U svom govoru, prva dama je tvrdila da je obrazovawe fundamentalno za spre~avawe sukoba.

„Nacija koja u~ewe smatra svetim, {titi svoje kwige, svoj jezik, svoju nauku, {titi svoju budu}nost”, poru~ila je Tramp.

Nije se osvrnula na rat.

Iranski ambasador pri UN Amir Said Iravani, ranije je nazvao „duboko sramotnim i licemernim”

kada je u pitawu re{evawe spora oko nuklearnog programa. Iran je napadnut tokom pregovora, a ne u wihovom odsustvu, {to je tvrdwa koju kriti~ari u Kongresu i pojedini evropski saveznici navode kao protivre~nost Trampovoj tvrdwi da je diplomatija iscrpqena. Trampove izjave u ponedeqak razlikovale su se od po~etnih komentara nakon pokretawa napada. U subotu je Tramp pozvao Irance da „povrate svoju vladu”, {to je {iroko tuma~eno kao implicitan poziv na svrgavawe re`ima koji je decenijama predvodio vrhovni vo|a ajatolah Ali Hamnei.

Tokom vikenda je kao va`nu isticao Hamneijevu smrt, ali jo{ nije dao naznake koga vidi za naslednika. Iranski predsednik Masud Peze{kijan javno odbija pregovore, ali su diplomatski izvori preneli Volstrit xornalu da iranska strana ipak odr`ava tajne kontakte preko Omana.

„Napad je bio toliko uspe{an da je eliminisao ve}inu kandidata. To ne}e biti niko o kome smo razmi{qali jer su svi mrtvi. Drugoplasirani i tre}eplasirani su mrtvi”, rekao je Tramp za Ej-Bi-Si wuz u nedequ uve~e.

to {to Va{ington saziva sastanak o za{titi dece u sukobima dok istovremeno pokre}e vazdu{ne napade na iranske gradove.

UNICEF je izdao saop{tewe u kom navodi iranske izve{taje te poru~uje da vojna eskalacija na Bliskom istoku predstavqa opasan trenutak za milione dece u regionu”, ponoviv{i hitan poziv Gutere{a na hitan prekid vatre. Pojava Melanije Tramp u UN tako|e se dogodila u kontekstu zna~ajnih napetosti izme|u Va{ingtona i globalne organizacije za humanitarno zastupawe. Donald Tramp je povukao SAD iz Svetske zdravstvene organizacije, UNESKA i brojnih drugih tela UN i dozvolio da milijarde obaveznih ~lanarina ostanu nepla}ene.

KALIFORNIJSKOG UNIVERZITETA U BERKLIJU:

Protiv sam intenzivnog ulagawa u energiju vetra i sunca, ali Srbija nije spremna ni za nuklearku

Intenzivna kampawa promocije nuklearne energije i neophodnosti izgradwe nuklearne elektrane u Srbiji traje posledwih nedeqa nesmawenim tempom. Resorna ministarka energetike Dubravka \edovi} Handanovi} gotovo svakodnevno obave{tava javnost o susretima sa inostranim parnerima sa kojima razgovara o ovom projektu.

Zato intervju sa Jasminom Vuji}, redovnim profesorom Fakulteta za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, zapo~iwemo pitawem kako ona vidi posledwu kampawu promocije nuklearne energije u Srbiji.

- U Srbiji se tvrdi da }e to uskoro biti zemqa inovacija i naprednih tehnologija. Uz intenzivno pomiwawe lete}ih taksija, nanotehnologija i ve{ta~ke inteligencije koja }e zameniti 40 odsto zaposlenih. Da ne pomiwemo brze pruge, modernu kanalizaciju, velike plate i penzije… Temeqi jedne nacije su prvenstveno u o~uvawu ~istog vazduha i vode, zdrave ishrane i pristupa~ne cene energenata. Ako postoje ovi zdravi temeqi, onda se na wih nadogra|uje sve ostalo: privreda, zdravstvo, obrazovawe, pravna dr`ava, i naravno nauka i tehnolo{ke inovacije.

Energetika je jedan od temeqa opstanka nacije i dr`ave. Naravno da u nekom budu}em energetskom sistemu treba razmatrati opciju za kori{}ewe nuklearnih elektrana, ali ne na na~in na koji se to sada radi“, ka`e ona u intervjuu za Forbes Srbija. n Ima li Srbija alternativu za nuklearnu energiju? Mo`emo li se odre}i termoelektrana do 2050? Kako po vama treba da izgleda na{ energetski miks?

- Struktura proizvedene elektri~ne energije u Srbiji je slede}a: energija iz mrkog ugqa i lignita 65,6 odsto. Hidroenergija u~estvuje sa 23,77 odsto, energija iz prirodnog gasa 4,97 odsto. Energija vetra ~ini 0,97 odsto, energija iz biomase 0,01 odsto, a solarna energija 0,34 odsto. Ovi podaci su uzeti iz Godi{weg izve{taja o nacionalnom rezidualnom miksu za Srbiju za 2024. godinu. To zna~i da se oko 70 odsto elektri~ne energije proizvodi kori{}ewem fosilnih goriva. Oko 24 odsto su hidroelektrane, i mawe od dve odsto je udeo energije vetra i solarne energije. n Da li je tolika zavisnost od fosilnih goriva opasna za na{u energetsku budu}nost?

- Ova struktura proizvodwe elektri~ne energije svakako nije dobra. Ona je rezultat decenijskog zanemarivawa ovog sektora i dono{ewa pogre{nih odluka. Neko bi na ovom mestu odmah rekao da bi trebalo da {to intenzivnije ula`emo u energiju vetra i solarnu energiju. Moj odgovor je veliko NE. Postoje samo dva bazna izvora elektri~ne energije koji mogu da proizvode elektri~nu energiju 24 sata na dan i 365 dana na godinu. To su nuklearne elektrane i termoelektrane.

n Da li bi izgradwom nuklearke Srbija doprinela svojoj energetskoj bezbednosti i nezavisnosti?

- Svakako, ali samo u slu~aju ako izabere dobru opciju i pouzdanu kompaniju sa kojom bi sara|ivala.

n Drugim re~ima, nuklerna energija nam je neophodna?

To zna~i da Srbija mora da planira ve} sada kako da ukqu~i nuklearnu elektranu u energetski sistem, ali je to dugoro~ni projekt koji ne re{ava trenutnu situaciju. n U kom smislu ne re{ava? [ta su neophodni preduslovi da se otpo~ne sa takvim projektom?

- Srbija nije spremna za nuklearnu energetiku. ^ak i kada bi neko doneo (nerazumnu) odluku da se bez {ire rasprave i dugogodi{we analize posveti izgradwi nuklearne elektrane, Srbija bi morala da zastane jer ne ispuwava neophodne zahteve Me|unarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) kojih ima blizu 20. Ukoliko jedna zemqa `eli da se posveti izgradwi nuklearne elektrane na svojoj teritoriji, ta zemqa mora prema zahtevima MAAE da ispuni slede}e uslove. Da prepozna da ova odluka donosi dugogodi{we obaveze i posve}enost nuklearnom programu, da pripremi celokupnu nacionalnu infrastrukturu za ovaj poduhvat i da razvije sve neophodne resurse (zakonske, kadrovske, finansijske, nadzorne, operativne) koji }e omogu}iti siguran i bezbedan dugogodi{wi rad nuklearne elektrane i bezbedno odlagawe istro{enog goriva.

MAAE predvi|a ciklus od oko 100 godina, koji ukqu~uje dono{ewe odluke o izgradwi, pripremu celokupne nacionalne infrastrukture i razvoj neophodnih resursa, do odabira elektrane, pronala`ewa izvora finansirawa i izgradwe, nabavqawe sve`eg goriva, do operativnog rada elektrane (60–80 godina), dekomisije i re{avawa odlagawa istro{enog goriva i radioaktivnog otpada.

n Imamo li mi regulativu koja je uskla|ena sa standardima Me|unarodne agencije za atomsku energiju?

Nakon usvajawa Zakona o zabrani izgradwe nuklearne elektrane 1989. uga{eno je nekoliko odseka na fakultetima koji su se bavili nukelarnom energetikom i reaktorima. Posledica je da vi{e nema stru~nog kadra za ovu oblast i ~ak i ako se sa obukom po~ne danas, pro}i }e godine dok ne dostignemo nivo koji smo imali pre 30 godina.

n Da li mislite da je ova trenutna kampawa zapravo samo jo{ jedan politi~ki balon. I to zbog zemaqa, poput Francuske koja se name}e kao glavni partneri na ovom projektu?

- To je pri~a radi pri~e. Vu~i} je iza{ao sa idejom da pravi marketing za svoj novi polo`aj premijera u budu}oj raspodeli pozicija.

n A za{to je odabrana Francuska? I da li je uop{te smelo da se bira na taj na~in ko }e biti budu}i partneri?

- Prema svim podacima koji su mi dostupni, odabir Francuske li~i na voqu jednog ~oveka. On zbog svojih li~nih ambicija smatra da najvi{e dobija okretawem prema Francuskoj. To nikako ne zna~i da je najboqe re{ewe za Srbiju okretawe prema Francuskoj. Mada Francuska svakako mo`e da izgradi u Srbiji nuklearnu elektranu velike snage i snabdeva Srbiju sve`im nuklearnim gorivom, Francuska ne prihvata istro{eno nuklearno gorivo iz drugih zemaqa. Tako|e, Francuska nabavqa uranijumsko gorivo uglavnom iz Kanade i Nigera, s tim da je Niger zadwih godina prekinuo saradwu sa Francuskom.

Biografija Jasmine Vuji}

Jasmina Vuji} je profesor Fakulteta za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, koji se smatra jednim od najboqih istra`iva~kih univerziteta na svetu. Od 2005. do 2009. bila je rukovodilac/dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku. I to kao prva `ena koja je obavqala ovu funkciju na sli~nim fakultetima u SAD. Bila je potpredsednik i predsednik Organizacije svih dekana fakulteta za nuklearnu tehniku u SAD (2010–2012). Osnovala je i rukovodi sa dva univerzitetska istra`iva~ko–obrazovna centra u Berkliju: Berkeley Nuclear Research Center (osnovan 2009.) i Nuclear Science and Security Consortium (osnovan 2011.), koji ukqu~uje timove profesora i studenata saradnika sa vode}ih ameri~kih univerziteta.

elektranom, do preuzimawa istro{enog goriva. Ovakve ”pakete” sa puno fleksibilnih opcija jedino nudi Rusija, te Srbija ne sme da se zale}e u izbore neproverenih tehnologija i nepouzdanih obe}awa. Jedino Rusija proizvodi sve delove potrebne za jednu nuklearnu elektranu, ima doma}e rezerve uranijuma i procese oboga}ivawa nuklearnog goriva, kao i preradu istro{enog goriva i odlagawe radioaktivnog otpada. Rusija tako|e ima brze reaktore koji joj omogu}avaju da zatvori gorivni ciklus i sagoreva istro{eno radioaktivno gorivo sa termi~kih komercijalnih reaktora u brzim reaktorima.

n Pomenuli ste gas kao ~isto gorivo? Gas se u Evropi prepoznaje kao tranziciono gorivo a ne trajno? Sla`ete li se sa time?

- Prirodni gas predstavqa naj~istije fosilno gorivo koje se koristi za proizvodwu elektri~ne energije. Izgarawe prirodnog gasa proizvodi daleko mawe zaga|iva~a vazduha i ugqen-dioksida nego izgarawe ugqa ili nafte. Na primer, termoelektrane na ugaq, pored ugqen-dioksida, emituju velike koli~ine sumor-dioksida, oksida azota, `ivu i ostale te{ke metale, pepeo i sl.

Ceo `ivotni vek jedne nuklearne elektrane mo`e upro{}eno da se poseli u tri faze: pripremna, radna i zavr{na faza. Samo dr`ave koje pripadaju takozvanom ”nuklearnom klubu” imaju pristup svim ovim fazama nuklearnog ciklusa. ”Klub” ukqu~uje prvenstveno nuklearne sile SAD, Rusiju, Kinu, Francusku i Veliku Britaniju, koje poseduju nuklearne bombe. Tu su tako|e dr`ave koje nisu u ”nuklearnom klubu” ali imaju pristup nekim fazama nuklearnog gorivnog ciklusa, kao {to su Kanada, Ju`na Koreja, Japan, Indija, koje grade sopstvene nuklearne elektrane, ali ne prera|uju istro{eno gorivo. n Ho}ete da ka`ete da jedna od ovih zemaqa mora biti partner Srbiji u izgradwi?

To {to se u Evropi tvrdi da je prirodni gas tranziciono gorivo, predstavqa o~igledno zavaravawe. Ako Evropa ne}e nuklearne elektrane (primer Nema~ka, Italija), ako ne}e termoelektrane, ako ne}e elektrane na prirodni gas, dok su hidro potencijali ve} iskori{}eni, ostaju vetrogeneratori i solarne elektrane, a to je nedovoqno.

- Srbija nema dovoqno kvalitetnog ugqa, uvozi prirodni gas, prili~no je iscrpela kapacitete hidroelektrana, a vetrogeneratori i solarne elektrane nisu re{ewe. Nisu pouzdani u proizvodwi elektri~ne energije, imaju kratak `ivotni ciklus i posebno {tete ako se grade na plodnom poqoprivrednom zemqi{tu.

- U Srbiji ne postoje odgovaraju}i zakoni niti potrebna regulativa koja je uskla|ena sa me|unarodnim propisima ne samo vezano za regulisawe nuklearnih aktivnosti, ve} i za za{titu od jonizuju}eg zra~ewa, nuklearnu sigurnost i bezbednost. Strategija razvoja qudskih resursa je nepostoje}a. Ne postoji obrazovani kadar. I to ne samo u oblasti nuklearne tehnike, ve} i u srodnim oblastima neophodnim za izgradwu i upravqawe nuklearnim elektranama, od ma{inskih in`ewera, gra|evinaca, hemi~ara i biologa, do zavariva~a specijalizovanih za rad na nuklearnim elektanama, do menaxera i rukovodilaca. n Pomenuli ste stru~wake. Mogu li se oni lako uvesti iz inostranstva kako se to predstavqa u javnosti?

- Srbija je davno izgubila korak sa nuklearnim tehnologijama. Kratkovidost srpske vladaju}e „elite“ je uni{tila Institut za nuklearne nauke Vin~a koji je nekada bio me|u najpresti`nijim u svetu.

- Srbija ne pripada nijednoj verziji ”nuklearnog kluba” i ne}e imati me|unarodne dozvole da samostalno razvija po~etnu i zavr{nu fazu nuklearnog ciklusa. Zbog toga, Srbija mora da se opredeli da sara|uje sa dr`avama koje nude ”kompletne pakete”. Od najpovoqnije cene izgradwe, mogu}nosti dobijawa povoqnih kredita, pomo} u obuci kadrova, do proverenih tehnologija, najpovoqnijih cena sve`eg goriva, pomo} u nadzoru i upravqanu nuklearnom

Interesantan je podatak da je 28. aprila 2025. do{lo do potpunog raspada elektroenergetskog sistema [panije i Portugalije. I to samo 12 dana posle objave u [paniji da su postigli 100 odsto proizvodwu elektri~ne energije koriste}i samo obnovqive energetske izvore. Mnogi su kasnije tvrdili da je upravo to i dovelo do raspada sistema i da predstavqa upozorewe za zemqe koje `ele da se oslobode baznih energetskih izvora (termoelektrane i nuklearne elektrane) i zamene ih vetrogeneratorima i solarnim elektranama.

Srbija mora da prona|e svoj put i elektroenergetsko re{ewe koje odgovara wenim uslovima, a ne da se povodi za neproverenim tehnolo{kim re{ewima. n Pomenuli ste da ste voqni da pomognete Srbiji. Da li vas je neko kontaktirao od nadle`nih u vezi sa tim? - Niko nikada od nadle`nih me nije kontaktirao. O~igledno je da im stru~waci ne trebaju. JASMINA VUJI], REDOVNI PROFESOR FAKULTETA ZA NUKLEARNU TEHNIKU

U Republici Srpskoj Dan `alosti povodom 34 godine od po~etka tragi~nog sukoba u BiH

U Republici Srpskoj obele`en je Dan `alosti povodom 34 godine od po~etka tragi~nog sukoba u BiH, a ovu odluku donela je Vlada Republike Srpske na inicijativu resornog ministarstva i Bora~ke organizacije Srpske, prenosi RTRS.

U delu Federacije BiH sa ve}inskim bo{wa~kim stanovni{tvom 1. mart se

obele`ava kao dan nezavisnosti BiH, jer je tada pre 32 godine odr`an referendum o nezavisnosti i otcepqewu BiH od SFRJ, dok Srbi u Republici Srpskoj 1. mart pamte po ubistvu srpskog svata Nikole Gardovi}a u Sarajevu, {to je bio okida~ za po~etak ratnih sukoba.

Lider SNSD-a Milorad Dodik saop{tio je sino} da 1. mart za srpski narod i Republiku Srpsku „nije nikakav dan takozvane nezavisnosti BiH, ve} dan kada je jedan narod preglasan, jedna svadba pretvorena u sahranu, i dan kada je postalo jasno da predstoji vreme te{kog stradawa u BiH”.

HERCEGOVA^KO MASLINOVO UQE

ME\U NAJBOQIM U SVETU:

Republika Srpska je nastala voqom srpskog naroda i odgovorno{}u tada{wih politi~kih predstavnika, odbrawena je hrabro{}u srpskih boraca i potvr|ena Dejtonskim sporazumom, objavio je Dodik danas na dru{tvenim mre`ama.

„Upravo zato svaki napad na Ustav Republike Srpske, svako osporavawe wenih nadle`nosti i svako nametawe voqe stranaca predstavqa direktan napad na ustavni poredak i Dejtonski mirovni sporazum”, navodi se u Dodikovoj objavi.

Tri zlata za manastir

Tvrdo{ u Wujorku

Manastir Tvrdo{ osvojio je tri zlatne medaqe na Svetskom takmi~ewu maslinovog uqa u Wujorku, ~ime je potvrdio da mu je mesto na svetskoj mapi vrhunskih proizvo|a~a ekstra devi~anskog maslinovog uqa. Nagra|ena su uqa manastira iz okoline Trebiwa, svetiwe koja poti~e iz 15. veka i koja je decenijama poznata po proizvodwi vina i rimskim podrumima, nezaobilaznoj destinaciji za qubiteqe vina, hrane i kulturnog nasle|a Hercegovine. - Ovo je jo{ jedna potvrda na{e posve}enosti maslinarstvu i proizvodwi vrhunskog ekstra devi~anskog uqa - rekao je jeromonah Porfirije iz manastira Tvrdo{.

Manastir raspola`e sa oko 1.700 stabala maslina, me|u kojima su zastupqeni autohtoni hercegova~ki kultivari, ali i gr~ke i italijanske sorte. Upravo ta kombinacija, uz specifi~nu klimu i zemqi{te, daje uqima prepoznatqiv kvalitet.

Jedna od zlatnih medaqa pripala je monosortnom uqu „halkidiki”, proizvedenom od istoimene gr~ke sorte. Masline su ru~no brane i brzo prera|ene, ~ime je dobijeno zeleno uqe izra`ene vo}nosti i visokog sadr`aja polifenola.

Drugo zlato osvojila je me{avina „monastik”, dobijena od pa`qivo odabranih i ru~no ubranih plodova, prera|enih po savremenim standardima kako bi se sa~uvali sve`ina i optimalan balans ukusa.

Tre}u zlatnu medaqu dobilo je uqe „kalamata”, proizvedeno od poznate gr~ke sorte.

- Zemqi{te i klima hercegova~kog podnebqa pokazali su se pogodnim za maslinarstvo. Analize pokazuju da uqe sadr`i vi{e od 400 miligrama polifenola po litru, {to se dovodi u vezu sa ve}om oksidativnom stabilno{}u i rastu}im interesovawem potro{a~a koji vode ra~una o zdravoj ishrani - dodao je jeromonah Porfirije.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

SARAJEVO VRA]A SPOMENIK PRINCU FERDINANDU: ”Ve}u ludost odavno nisam ~uo, lutawe u stvarawu identiteta”

Gradsko ve}e Sarajeva usvojilo je inicijativu Kluba odbornika Stranke za BiH za vra}awe spomenika austrougarskom prestolonasledniku Francu Ferdinandu i wegovoj supruzi Sofiji kod Latinske }uprije, nekada{weg Principovog mosta. Spomenik Francu Ferdinandu i wegovoj supruzi uklowen je sa lokaliteta Latinske }uprije i uni{ten nakon zavr{etka Prvog svetskog rata i formirawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Klub odbornika Stranke za BiH je u inicijativi naveo da, osim {to je sarajevski atentat doga|aj s dalekose`nim istorijskim posledicama, on pre svega predstavqa tragi~no ubistvo bra~nog para koji je tog 28. juna 1914. godine boravio u zvani~noj poseti Sarajevu, preneo je portal Klix.ba.

Prema informacijama iznesenim u inicijativi, delovi originalnog spomenika jo{ postoje, ali su rasuti. Jedan deo izlo`en je u Muzeju Sarajeva, dok se preostala dva dela nalaze u Trebiwu i na Kobiqoj Glavi.

Franca Ferdinanda i wegovu suprugu Sofiju ubio je Gavrilo Princip 28. juna, na Vidovdan, 1914. godine u Sarajevu. Taj atentat bio je povod za napad Austrougarske na Srbiju, a samim tim i za po~etak Prvog svetskog rata.

Reaguju}i na odluku sarajevskog Gradskog ve}a, gradona~elnik Isto~nog Sarajeva Qubi{a ]osi}

izjavio je za Srnu da inicijativa o vra}awu spomenika predstavqa jedinstven primer u svetu da se podi`e spomenik okupatoru. ]osi} je napomenuo da je BiH u 20. veku bila aneksirana od Austrougarske, ~ije su vlasti koristile resurse ove zemqe i tla~ili narode. On je napomenuo da po{tuje druge narode, ali i ocenio da je ovde re~ o lutawu u poku{ajima stvarawa identiteta.

„Odavno ve}u ludost nisam ~uo. Definitivno je da je koren svega toga mnogo dubqi i da pojedini i daqe lutaju izme|u razli~itih identitetskih opredeqewa”, rekao ]osi}.

Poja~ane mere bezbednosti u Srpskoj

Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srpske uvelo je poja~ane mere bezbednosti s ciqem pravovremenog reagovawa i spre~avawa eventualnih teroristi~kih napada na podru~ju Republike Srpske, a posebno u blizini Jevrejskog kulturnog centra u Bawaluci i prema drugim Jevrejskim zajednicama na podru~ju Srpske.

U okviru navedenih aktivnosti, pripadnici Specijalne antiteroristi~ke jedinice i @andarmerije u vi{e navrata obilaze objekte od posebnog interesa, vr{e poja~an nadzor i preduzimaju preventivne mere radi o~uvawa bezbednosti svih gra|ana.

Trenutna bezbednosna situacija u Republici Srpskoj je stabilna, a mere su podignute na vi{i nivo zbog mogu}eg prelivawa krize prouzrokovane eskalacijom nasiqa na Bliskom Istoku, imaju}i u vidu povezanost pojedinaca iz Federacije BiH sa ekstremisti~kim grupama i u~estvovawu u teroristi~kim napadima u BiH i svetu.

Bratu Mila \ukanovi}a

mesec

Biznismenu Acu \ukanovi} u, bratu nekada{weg predsednika i premijera Crne Gore Mila \ukanovi}a, odre|en je pritvor zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no

ciju,” pi{e u saop{tewu.

„Vijesti” su jutros objavile da dok se ~eka odluka sudije za istragu Osnovnog suda u Nik{i} u Save Mu{iki}a o tome da li }e Aco \ukanovi} iz pritvora

delo nedozvoqeno dr`awe i no{ewe oru`ja i eksplozivnih materija, saop{tilo je Osnovno dr`avno tu`ila{tvo (ODT) u Nik{i}u.

U saop{tewu se navodi da mu je pritvor odre|en zbog opasnosti od bekstva.

„Na predlog Osnovnog dr`avnog tu`ila{tva u Nik{i}u, odre|en je pritvor A.\. zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqeno dr`awe i no{ewe oru`ja i eksplozivnih materija. Pritvor je odre|en zbog opasnosti od bekstva. Osnovano se sumwa da je A.\. u svojoj ku}i u Nik{i}u neovla{}eno dr`ao oru`je i muni-

Uhap{ena biv{a

dokazivati da arsenal oru`ja prona|en na tavanu ku}e u Rastocima nije wegov, o~ekuje se i da podgori~ko tu`ila{tvo zapo~ne detaqnu analizu dokumentacije oduzete iz wegovog stana u Podgorici.

Prema istim informacijama, re~ je o obimnoj dokumentaciji pohrawenu u vi{e registratora, koju su policijski inspektori zaplenili tokom pretresa stana brata biv{eg predsednika Mila \ukanovi}a.

Iz Uprave policije ranije je zvani~no saop{teno da je tokom pretresa \ukanovi}evog stana u centru Podgorice izuzeta odre|ena dokumentacija.

„Slu`benici policije su to-

predsednica crnogorskog

Vrhovnog suda Vesna

Medenica

Pripadnici Uprave policije Crne Gore uhapsili su u Kola{inu biv{u predsednicu Vrhovnog suda Vesnu Medenicu.

Medenica je uhap{ena nakon re{ewa Apelacionog suda koji je odlu~ivao po `albi Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva (SDT), prenosi RTCG.

Prema saznawima „Vijesti”, Medenici je odre|en pritvor. Krivi~no vanraspravno ve}e Vi{eg suda donelo je odluku kojom je usvojen predlog SDT-a i odredilo pritvor Medenici zbog opasnosti od bekstva, saznaju podgori~ke Vijesti. Specijalno dr`avno tu`ila{tvo zatra`ilo je ranije odre|ivawe pritvora nekada{woj predsednici Vrhovnog suda Crne Gore Vesni Medenici, nakon {to je prethodno presudom Vi{eg suda osu|ena na deset godina zatvora zbog protivpravnog uticaja na kolege sudije.

Medenica je presudom Vi{eg suda osu|ena na deset godina zatvora zbog protivpravnog uticaja, a do pravosna`nosti presude nalo`eno je oduzimawe paso{a i zabrana napu{tawa Kola{ina.

Milo{ Medenica, wen sin, prvostepeno je osu|en na deset godina zatvora i nov~anu kaznu od 50.000 evra. Nakon presude je pobegao i nije dostupan nadle`nim organima, a za wim je raspisana me|unarodna poternica, navode crnogorski mediji.

kom pretresa u Podgorici izuzeli odre|enu dokumentaciju, o ~emu je obave{teno nadle`no tu`ila{tvo, te }e povodom navedenog biti formiran predmet u ciqu daqeg postupawa. Zbog za{tite interesa postupawa policijskih slu`benika, u ovom trenutku nismo u mogu}nosti da saop{timo vi{e informacija o aktivnostima izvedenim na teritoriji Podgorice,” saop{teno je iz UP posle hap{ewa \ukanovi}a.

„Vijesti” su pre dva dana objavile da je, prema nezvani~nim saznawima lista, nekoliko skupocenih satova popisano i fotografisano tokom pretresa \ ukanovi}evog stana u Ulici Vuka Karaxi}a u Podgorici, odakle je i izuzeta dokumentacija.

Nakon pretresa wegove imovine u Podgorici i Nik{i}u, formirana su dva predmeta.

U onom pokrenutom zbog pronalaska oru`ja i municije doneta je naredba o sprovo|ewu istrage, a tu`iteqka Vawa Sin|i} predlo`ila je da mu sud odredi pritvor do 30 dana.

Aco \ukanovi} uhap{en je u no}i izme|u 27. i 28. februara, oko 2:30 iza pono}i, nakon pretresa wegove imovine u Podgorici i Nik{i}u.

Aco \ukanovi} je najve}i akcionar Prve banke (oko 41,5%). Banka je godinama bila u fokusu javnosti zbog dr`avne pomo} i 2008. godine, kasnijih sumwi u na~in vra}awa tog novca, kao i zbog supervizorskih mera i poslovnih pokazateqa posledwih godina.

Milo \ukanovi} bi}e saslu{an 13. marta

Biv{i crnogorski predsednik i nekada{wi premijer Milo \ukanovi} bi}e saslu{an na Anketnom odboru 13. marta, saop{tio je predsednik to odora Andrija Nikoli}.

„Obave{tavam Vas da }e se 12. sednica Anketnog odbora radi prikupqawa informacija i ~iwenica o postupawima dr`avnih organa i drugih subjekata u slu~ajevima politi~ki motivisanih ubistava koja su se dogodila od uvo|ewa vi{estrana~ja do danas kao i okolnostima fizi~kih napada i prebijawa novinara i drugih slobodnih intelektualaca od policijskih slu`benika poznatih kao ‚Crne trojke’, a za koje su se u javnosti pojavqivale informacije da su bile zadu`ene za prebijawe politi~kih neistomi{qenika tada{we vlasti, odr`ati 13. marta 2026. godine (petak) sa po~etkom u 12 sati...”, naveo je Nikoli} u saop{tewu.

NOVI ZAKON U CRNOJ GORI:

I o~evi }e i}i na

porodiqsko odsustvo

Vlada Crne Gore utvrdila je amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, kojima se uvodi roditeqsko odsustvo u trajawu od 14 meseci od dana ro|ewa deteta.

Novina, kako prenosi RTCG, predvi|a da majkama pripada 12 meseci, dok su dva meseca namewena o~evima kao neprenosivi deo prava, a primena ove odredbe vezana je za dan pristupawa Crne Gore Evropskoj uniji.

Kako je saop{teno iz Vlade, amandmani su utvr|eni na predlog Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalnog dijaloga.

Prema usvojenom re{ewu, roditeqsko odsustvo za majke ostaje 12 meseci, dok se dodatna dva meseca odnose na o~eve i ne mogu se prenositi.

„Istovremeno, amadmanima je propisano da se razdobqe roditeqskog odsustva u trajawu od 14 meseci primewuje od dana pristupawa Crne Gore Evropskoj uniji, kako bi se obezbedila puna primena i preno{ewe Direktive (EU) 2019/1158 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. juna 2019. godine o ravnote`i izme|u poslovnog i privatnog `ivota roditeqa i pru`ateqa nege”, naveli su u saop{tewu. Usvojeni amandmani, kako se navodi, rezultat su intenzivne komunikacije Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalnog dijaloga sa Evropskom komisijom.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Petorici uhap{enih Srba

Hap{ewa se, navode u Specijalnom tu`ila{tvu i Kosovskoj policiji ti~u slu~aja ubistva {est albanskih civila u selu Suvo Grlo, tokom perioda maj-jun 1998. godine

Petorici Srba uhap{enim, rano ujutru u nedequ 1. marta, u Suvom Grlu kod Srbice, koje kosovski organi terete za navodne ratne zlo~ine protiv civilnog stanovni{tva, istog dana odre|en je pritvor do 48 sati. Kako se navodi u zajedni~kom saop{tewu kosovskog Specijalnog tu`ila{tva i Kosovske policije, operacija je po~ela u 06.00 ~asova ujutro i sprovedena je na {est lokacija – pet u Suvom Grlu i jednoj u Severnoj Mitrovici. Hap{ewa se, navode, ti~u slu~aja ubistva {est albanskih civila u selu Suvo Grlo, tokom

perioda maj-jun 1998. godine. „Tokom ovog procesa, pribavqeni su relevantni materijalni dokazi i iskazi, a osumwi~eni su identifikovani, za koje je sastavqena krivi~na prijava i podneta Specijalnom tu`ila{tvu“, dodaje se u saop{tewu.

Odlukom specijalnog tu`ioca, osumwi~enima je odre|en pritvor od 48 sati, radi daqeg pravnog postupka, stoji u saop{tewu.

Srpska lista je saop{tila da je Specijalna jedinica tzv. Kosovske policije jutros upala

u selo Suvo Grlo u op{tini Srbica i uhapsila petoro Srba zbog sumwe na navodne ratne zlo~ine. Iz Srpske liste poru~uju da je to samo nastavak prakse re`ima Aqbina Kurtija da bez validnih dokaza hapsi Srbe u ciqu zastra{ivawa i progona, zbog ~ega }e, najavquju, o hap{ewima razgovarati sa me|unarodnim predstavnicima i zahtevati wihovo aktivno ukqu~ivawe u pra}ewe svih sudskih postupaka koji se vode protiv Srba.

U saop{tewu Kancelarije za Kosovo i Metohiju se navodi da je porodicama privedenih re~eno da se oni sumwi~e za ratni zlo~in, ali da se u o~ima Kancelarije radi o planiranim akcijama vlasti u Pri{tini koje imaju za ciq zastra{ivawe srpskog stanovni{tva u enklavama i destabilizaciju situacije na terenu.

DELEGACIJA SRPSKE LIST SA ZUZANOM SUTIAKOVOM, [EFICOM

Upozorili EU na posledice mera Pri{tine

Delegacija Srpske liste odr`ala je sastanak u Severnoj Mitrovici, 25. februara,

brinutost zbog najavqene primene Zakona o strancima i odluka koje se odnose na vozila, oce-

sa Zuzanom Sutiakovom, {eficom odeqewa za Zapadni Balkan Evropske slu`be za spoqne poslove.

jim ogwi{tima, obrazovawe i zdravstvenu za{titu. Delegacija je ponovo zatra`ila formirawe Zajednice srpskih op{tina, kao kqu~nog mehanizma za re{avawe problema sa kojima se Srbi suo~avaju.

KOMANDANT KFOR NA KOSOVU

GENERAL-MAJOR OZKAN ULUTA[: Nema smawewa ameri~kih snaga u KFOR-u

Komandant KFOR na Kosovu general-major Ozkan Uluta{ izjavio je, 25. februara, da KFOR nagla{ava da je bezbednosna situacija na severu relativno stabilna, ali krhka, a trajno re{ewe zavisi od dijaloga Beograda i Pri{tine.

Komandant bezbednosnih snaga na Kosovu (KFOR), izjavio je da NATO nastavqa da zahteva odgovornost za slu~aj Bawska i da se po~inioci napada izvedu pred lice pravde.

Uluta{ je rekao da “KFOR nije bio ukqu~en ni u kakve navodne pregovore o povla~ewu napada~a sa Kosova 2023. godine, ve} je izvr{avao svoju du`nost uspostavqawa bezbednosti u toj oblasti”.

On je podvukao da je uloga KFOR-a da odr`i bezbedno okru`ewe za sve qude koji `ive na Kosovu.

Na pitawe o mogu}em smawewu ameri~kih trupa u KFOR-u, Uluta{ je kazao da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave nastavqaju da igraju fundamentalnu ulogu u podr{ci trajnoj bezbednosti {irom Kosova i regionalnoj stabilnosti, ukqu~uju}i i u okviru NATO misije KFOR.

“SAD imaju gotovo 600 vojnika raspore|enih u KFOR-u i predvode Regionalnu komandu Istok na{e misije. Regionalna komanda Istok doprinosi svakodnevnim operacijama KFOR-a na razli~ite na~ine, ukqu~uju}i patrole, obuke i ve`be, kontakte sa predstavnicima lokalnih zajednica, kao i podr{ku projektima obnove i ekonomskog razvoja”, zakqu~io je Uluta{.

PREDSEDNICA

KOSOVA VJOSA OSMANI POTPISALA JE ZAKON O BUXETU ZA 2026. GODINU

Buxet ~etiri milijarde evra

Predsednica Kosova Vjosa Osmani, 27. februara, potpisala je Zakon o buxetu za 2026. godinu, koji su usvojili poslanici Skup{tine Kosova.

Buxet Kosova za 2026. godinu iznosi}e oko ~etiri milijarde evra i usvojen je u drugom ~itawu u Skup{tina Kosova 20. februara 2026.

Prema re~ima premijera Aqbina Kurtija, buxet predvi|a 867 miliona evra za op{tine, ukqu~uje 13. platu za zaposlene u javnom sektoru, sadr`i neophodnu izmenu koja omogu}ava udvostru~ewe dodatka za radni sta` sa 0,25% na 0,50% za prvih 15 godina, kao i odlagawe primene progresivne stope poreza na imovinu do usvajawa novog Zakona o porezu na imovinu, u konsultaciji sa op{tinama.

Ministar finansija Hekuran Murati istakao je da je re~ o privremenom, hitnom buxetu, te da je proces sproveden ubrzano kako bi se garantovalo funkcionisawe institucija.

Usvajawe ovog buxeta nisu podr`ale opozicione stranke — PDK, LDK, AAK, kao ni Srpska lista, uz obrazlo`ewe da wihovi predlo`eni amandmani nisu uzeti u obzir. PDK je, na po~etku sednice, povukla sve svoje amandmane.

MINISTAR SPOQNIH POSLOVA SRBIJE MARKO \URI]: Iskqu~eni razgovori o nezvisnosti Kosova, niko to od nas u `ivotu ne bi radio

Tokom razgovora predstavnici Srpske liste izneli su za-

niv{i da bi takve mere mogle direktno da ugroze egzistenciju hiqada Srba. Istaknuto je da bi sprovo|ewe ovih odluka dovelo u pitawe osnovna prava srpskog naroda – pravo na `ivot na svo-

Razgovarano je i o pote{ko}ama sa kojima se susre}u srpski gradona~elnici u obavqawu svojih du`nosti, zbog institucionalnih pritisaka, opstrukcija i politi~ke diskriminacije. Srpska lista je apelovala na predstavnike Evropske unije da hitno reaguju, spre~e jednostrane poteze Pri{tine i obezbede po{tovawe osnovnih qudskih i politi~kih prava srpskog naroda, u skladu sa me|unarodnim standardima.

[ef srpske diplomatije Marko \uri} izjavio je, 28. februara, da niko iz vlasti ne vodi razgovore o nezavisnosti Kosova, pa to nije ni on radio prilikom posete Va{ingtonu, gde je bio prethodnih dana.

Dodao je da se „la`ima ne}e re{iti problemi za srpski narod kada postupawe Kurtijevog re`ima podse}a na brutalnu okupaciju“.

„Pri~e o razgovorima o nezavisnosti Kosova i sli~no – to ne samo da niko od nas ne vodi, ne samo da nam to Ustav zabrawuje, nego u qudskom smislu, niko od nas u `ivotu ne bi radio bilo {ta tog tipa {to bi i{lo nau{trb interesa Srbije. Dakle, takvi razgovori su iskqu~eni“, rekao je \uri}.

On je naveo da je imao „neplanirani, kratak ali sadr`ajan“ susret sa ameri~kim dr`avnim sekretarom Markom Rubiom.

„Razgovarli smo kako da unapredimo dodatno odnose. Ja sam pomenuo i strate{ki dijalog, razjasnili smo odre|ene stvari vezane za Odbor za mir. Imali smo izvanredne razgovore i u Savetu za nacionalnu bezbednost, gde smo mogli da u|emo u mnogo detaqa vezanih za polo`aj na{eg naroda (na Kosovu)“, rekao je \uri} i dodao da vlast nastoji da iskoristi „svaki milimetar prostora“ u odnosima sa drugim zemqama da pomogne srpskom narodu na Kosovu. U NEDEQU

Da se oni koji ka`u da nisam

Srbin

brzo predomisle

\anfilipo Materaci zvani~no je novi srpski reprezentativac, a po dolasku u Sportski centar Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi otkrio je koliko sna`no `eli da se jo{ vi{e pove`e sa Srbijom i koliko je sre}an {to je dobio priliku da zaigra sa Orli}ima.

Pred prvo okupqawe kadetske selekcije i prijateqsku utakmicu protiv Slovenije, mladi ofanzivni igra~ Lacija govorio je o emocijama zbog dolaska u Srbiju, porodi~nim korenima, ambicijama, uzorima i `eqi da {to pre postane deo sistema i kulture nacionalnog tima.

Na samom ulasku video je fotografije srpskih fudbalskih velikana.

„Video sam hodnik i slike su ostavile sna`an utisak na mene. Nadam se da }u jednog dana i ja da zaslu`im da budem na tom mestu. Tako|e se nadam da }u brzo nau~iti jezik i da }emo ove intervjue mo}i da radimo na srpskom“, rekao je mladi \anfilipo.

PRVA EMOCIJA KADA JE

DOBIO POZIV SRBIJE?

„Kada sam dobio poziv, sigurno da sam bio uzbu|en i mnogo sre} an. Srbija spada u red velikih

reprezentacija i sama pomisao da bih mogao da igram u srpskom dresu ~ini me izuzetno sre}nim“, rekao je Materaci.

Veliki uticaj na odluku da zaigra za Srbiju imala je porodica. „Uticali su mnogo. Moja mama, baka, prabaka… svi su mi pri~ali najlep{e o Srbiji, u~ile me jezik, pesme, tradiciju. ^esto smo dolazili u Beograd i sigurno da je to mnogo uticalo na moju odluku. Qudi iz Saveza su zvali mog oca, ja nisam ni{ta znao o tome. Oni su razgovarali sa tatom i rekli mu da postoji interesovawe Srbije. Kada mi je tata preneo detaqe razgovora, bio sam presre}an. Obavestio sam svoje drugove i proslavili smo lepu vest“, ispri~ao je novi srpski reprezentativac.

@ELI DA POKA@E

DA JE SRBIN

„U mojoj porodici se puno pri~a o Srbiji, o srpskoj tradiciji i istoriji. Mogu}nost da predstavqam Srbiju izaziva posebnu emociju, mnogo lep zadatak. @eqa mi je da postanem Srbin 100%, tako da se neki qudi koji su govorili da nisam Srbin, brzo predomisle“, rekao je Materaci. Vredno }e raditi na u~ewu srpskog jezika.

Vi{e od osam decenija nakon zavr{etka Drugog svetskog rata, istina o stradawu srpske dece u nacisti~kim logorima u Norve{koj ponovo dobija mesto u javnosti. Zahvaquju}i dugogodi{wem istra`iva~kom radu Branka Dimovi}a Dimeskog, srpskog kwi`evnika, publiciste koji se dugo bavi ovom temom, mnoge porodice kona~no su saznale sudbinu svojih najmilijih.

Istorijska svedo~ewa ukazuju na to da su srpski logara{i u Norve{koj bili raspore|ivani u radne logore gde su gradili puteve i `eleznice. Me|u wima su bili i maloletnici koji su, uprkos godinama, tretirani isto kao odrasli.

Prema pojedinim zapisima, deca su umirala od iscrpqenosti i gladi. Postoje i svedo~ewa da su pojedini zato~enici bili primorani da kopaju rake, a zatim ubijani i bacani u wih i sahrawivani bez verskih obele`ja i dostojanstvenog opela. Ta~an broj stradalih maloletnika do

„Spreman sam da krenem i na ~asove srpskog ako bude potrebe. Mnogo je va`no da se {to pre prilagodim novoj sredini, da se integri{em i budem deo grupe“, istakao je mladi fudbaler Lacija.

Veliki uticaj na karijeru ima i ~iwenica da poti~e iz poznate fudbalske porodice.

„Poti~em iz prave fudbalske porodice i svakako da je to uticalo na moj razvoj. Od malih nogu sam odredio ~ime }u se baviti. Tata je odigrao va`nu ulogu jer je uvek bio prisutan i pratio moje treninge. Tako|e i mama koja me podr`ava u svemu. Uostalom, kao i cela familija“, rekao je \anfilipo.

U Laciju naj~e{}e igra{ kao ofanzivni krilni igra~ po levoj strani. Kako bi opisao svoj stil igre i koje su tvoje glavne prednosti?

„Kao ofanzivnom bo~nom igra~u odgovara mi da driblam. Tehnika mi je ja~a strana, volim situacije „jedan na jedan“. Naravno, prioritet mi je da budem u slu`bi tima i zato volim da asistiram, a kada se uka`e prilika i da postignem gol“, rekao je Materaci.

JEDAN OD GLAVNIH UZORA MU JE SERGEJ MILINKOVI]-SAVI]

„Pored toga {to je moj fudbalski uzor, Sergej je i veliki fudbaler. Dok je igrao u Laciju, bili smo kom{ije i imao sam zadovoqstvo da ga ~esto vi|am u`ivo. Dopada mi se wegova elegancija kada je u posedu lopte i sigurnost sa kojom kontroli{e igru“, rekao je Materaci.

Ve} na prvom okupqawu prati}e ga i stru~ni {tab seniorske reprezentacije.

„^iwenica da i qudi zadu`eni za A tim prate razvoj igra~a iz mla|ih selekcija govori o tome da ovde postoji jedan ozbiqan projekat. Za mene je to odgovornost da na terenu pru`im mak-

danas nije u potpunosti utvr|en, ali se procewuje da je re~ o stotinama mladih `ivota.

ZAVET BRANISLAVA GAJI]A

Jedna od porodica koja je decenijama `ivela u neizvesnosti jeste porodica Gaji}. Branislav Gaji} dao je svom ocu zavet da }e prona}i grob svog maloletnog strica Branka Gaji}a, {esnaestogodi{waka odvedenog u Norve{ku tokom rata. Godinama je poku{avao da do|e do informacija, bez uspeha. Prekretnica je nastupila nakon kontakta sa Brankom Di-

simum i opravdam ukazano poverewe“, rekao je mladi srpski reprezentativac.

Upoznat je sa radom selektora Veqka Paunovi}a.

„Znam da je sa omladinskom reprezentacijom osvojio Svetsko prvenstvo 2015. godine i da sada ima velike ambicije i sa A timom. Veliki trener i sjajna osoba. Saznawe da }e pratiti na{e nastupe za mene je veliki izazov i zadovoqstvo. Nadam se da }u ostaviti dobar utisak“, rekao je Materaci.

Gol koji je postigao u derbiju protiv Rome posvetio je ocu. Koliko mu zna~i podr{ka porodice i kome bi posvetio svoj prvi gol u dresu Srbije?

„Gol protiv Rome je za mene bio mnogo va`an. I ne samo za mene, nego i za mog oca. Prvi gol u dresu Srbije `elim da posvetim celoj mojoj porodici koja mi

pru`a podr{ku i koja zaslu`uje da joj se odu`im na adekvatan na~in“, jasno isti~e Materaci. Prvi put na terenu u dresu Srbije?

„Sigurno da }u osetiti mnogo lepih emocija. U tom momentu razmi{qa}u samo o tome kako da pru`im maksimum i da uradim sve ono {to selektor bude tra`io od mene na terenu“, rekao je srpski fudbaler.

PRABAKA BI BILA

NAJSRE]NIJA ZBOG

WEGOVE ODLUKE

„Moja prabaka je bila sjajna `ena. Prava Srpkiwa. Mnogo mi je pri~ala o Srbiji i Beogradu. Da mo`e sada da me vidi u opremi Srbije, nema sumwe da bi bila presre}na. Prabaka je, pre bilo kog srpskog kluba, navijala za \okovi}a. A posle toga za Lacio, zbog mene“, rekao je Materaci.

movi}em Dimeskim. Nakon detaqne provere podataka i arhivske dokumentacije, utvr|eno je da se grob nalazi u Moholt krigsgravplass u Trondhajmu. Branislav je otputovao u Norve{ku i nakon osam decenija stao pred grob svog strica.

„Nisam tra`io ni{ta vi{e od istine i mesta gde mogu da zapalim sve}u“, rekao je nakon posete.

PITAWE OBELE@JA I SE]AWA

Posebnu pa`wu u ovoj pri~i izaziva ~iwenica da su nakon rata pojedina grobna mesta bila obele`ena pravoslavnim krstovima, dok su kasnije spomenici svedeni na op{ta, ideolo{ka obele`ja bez nagla{enog nacionalnog identiteta stradalih.

Istra`iva~i smatraju da je o~uvawe istorijske istine kqu~no za budu}e generacije. Ne radi se o produbqivawu podela, ve} o o~uvawu dostojanstva `rtava i ta~nosti istorijskih ~iwenica.

OBAVEZA POTOMAKA

Pri~e poput ove o Branislavu Gaji}u, pokazuju koliko je sna`na potreba porodica da prona|u i obele`e mesta stradawa svojih bli`wih. Istra`ivawa Branka Dimovi}a Dimeskog otvorila su put ka sistemati~nijem prou~avawu stradawa Srba i srpske dece u Norve{koj i vra}awu imena onima koji su decenijama bili samo broj u arhivama. Se}awe nije pitawe osvete, ve} odgovornosti. Istina nije teret, ve} obaveza. Jer samo narod koji poznaje svoju pro{lost mo`e biti siguran da se takva tragedija vi{e nikada ne}e ponoviti.

PORESKE

”Nepravedno i okrutno prema mla|im generacijama”

Nakon {to je vladi upu}en niz poziva za hitnu poresku reformu, fokusiranu na popust na porez na kapitalnu dobit, odr`ana je Senatska istraga o tom pitawu. Oni koji se zala`u za promene upozoravaju da trenutne poreske olak{ice favorizuju bogate investitore, dok mla|u generaciju iskqu~uju s tr`i{ta nekretnina. Naj~e{-

bila ostvarena kroz buxetski prihod od 6,5 milijardi dolara koji bi zatim bio preusmeren na finansirawe socialnog stanovawa i podr{ku zakupcima koji se suo~avaju sa finansijskim te{ko}ama.

Popust od 50 odsto uvela je vlada Xona Hauarda 1999. godine. Time je omogu}eno qudima da pla}aju porez samo na polo-

}e se ~uje predlog da se popust smawi sa 50 odsto na 25 odsto od profita ste~enog prodajom investicije. Nije iskqu~eno da do promena do`|e ve} u majskom buxetu.

Australijski savet sindikata tvrdi da bi smawewe popusta koji iznosi 50 odsto od ostvarene dobiti moglo da dovede do pove}awa broja vlasnika ku}a za oko ~etiri procenta.

Stru~waci iz Instituta Gratan tvrde da bi primarna korist

vinu profita od investicionih nekretnina koje su imali u vlasni{tvu du`e od godinu dana. Odgovaraju}i na pitawa senatske komisije, biv{i sekretar

Saveta sindikata i veteran sindikalnog rada Bil Kelti rekao je da bi smawewe olak{ica za kapitalnu dobit bilo od vitalnog zna~aja za promenu sistema, koji je ocenio kao „okrutan“ prema mla|im generacijama.

„Parlament treba da nedvosmisleno ka`e da je na strani mladih qudi. Trenutna situacija

prtedstavqa izvor frustracije i otu|ewa, jer mladi ne veruju da je parlament na wihovoj strani. Usled toga, oni se okre}u ekstremima, odnosno strankama koje promovi{u mr`wu i podele. To je lo{a stvar ne samo za Liberalnu stranku koja najvi{e gubi podr{ku, ve} je lo{e i za celu zemqu, smatra Kelti.

Kao glavni argument naveo je razliku izme|u poreza na zaradu i poreza na kapital, rekav{i da se prvi odnosi na oporezovawe novca ste~enog radom qudi, a drugi na profit generisan posedovawem stvari ~ija vrednost raste, kao {to su nekretnine ili akcije.

Australijski savet sindikata (ACTU), zala`e se za postepeno smawivawe popusta na porez na kapitalnu dobit.

Predsednica sindikata Mi{el O’Nil ka`e da su za 25 godina od uvo|ewa ove olak{ice, cene ku}a drasti~no sko~ile u odnosu na zarade. Kako tvrdi, tada je sredwa vrednost nekretnina bila {est puta ve}a od prose~nog godi{weg prihoda, a danas ga nadma{uje za ~ak jedanaest puta.

I Brendan Kouts iz Instituta Gratan smatra da je popust na kapitalnu dobit od 50 procenata preveliki.

Me|utim, on tvrdi da bi primarna korist od poreske reforme bila za savezni buxet, a ne za ni`e cene ku}a.

SBS na srpskom

Objavili ”rat” bikinijima

Gradsko ve}e u Sidneju zabranilo je kupa~ima ulazak u gradske autobuse bez majice ili u bikiniju, ~ime je ponovo otvorena decenijama stara rasprava o pristojnosti u javnom prostoru u Australiji, pi{e CNN.

„Molimo vas, obucite se prikladno. Ode}a se mora nositi preko kupa}eg kostima”, stoji na natpisu postavqenom u autobusu linije Hop, Skip and Jump, koja se finansira javnim novcem i saobra}a kroz severna predgra|a Sidneja – Manly, Fairlight i Balgowlah

Prema navodima ve}a, ta linija je glavno sredstvo javnog prevoza u toj obalnoj regiji.

Odluka o tome da li }e se putnicima, zbog wihove ode}e, odnosno wenog nedostatka, dozvoliti ulazak u vozilo, prepu{tena je proceni voza~a. ODMAH „PALA” @ALBA

Ova promena usledila je nakon pritu`bi putnika, a meru podr`avaju mnogi stariji gra|ani.

„Mi smo malo starijeg kova. Voleli bismo da se qudi obla~e pristojno, naro~ito u javnom prevozu”, rekla je jedna `ena za 7 News.

Druga je putnike u kupa}im kostimima opisala kao „uznemiruju}e”, dodaju}i da je autobus „mali” i „vrlo zatvoren”.

„Mislim da je ponekad pomalo odbojno kada vidite qude kako ulaze prakti~no bez ikakve ode}e na sebi”, rekao je jedan mu{karac.

Me|utim, jedna mla|a `ena smatra da „problem nastaje kada se povu~e granica”, dodaju}i kako „mnogi qudi u autobusima nose sportsku ode}u”. Ve}e jo{ nije unelo novo pravilo u svoj kodeks pona{awa za autobuski prevoz, koji je objavqen na wegovoj internet stranici. U kodeksu ve} stoji da putnici ne smeju jesti, piti ili pu{iti u autobu-

su, niti unositi velike predmete poput dasaka za surfovawe kada je vozilo puno. CNN je zatra`io komentar od ve}a.

RATOVI” BIKINIJI KULMINIRALI

HAP[EWEM 50 @ENA Australija ima dugu istoriju kontroverzi oko ode}e za pla`u. Po~etkom 1960-ih, tenzije izme|u kupa~ica i lokalnih vlasti u Vejverleju, isto~nom predgra|u Sidneja, eskalirale su do te mere da su ih lokalni mediji prozvali „bikini ratom”, prema arhivama lokalnog ve}a. Sli~ni „ratovi” vo|eni su i drugde u Sidneju. Sve je kulminiralo hap{ewem vi{e od 50 `ena na pla`i Bondaj tokom produ`enog vikenda u oktobru 1961. godine. Uredba iz 1935. nalagala je da kupa}i kostimi moraju zadovoqavati stroge mere, a inspektori na pla`i sprovodili su to pravilo. Iako je uredba kasnije te godine ukinuta i zamewena jednostavnijim zahtevom za „prikladnim i adekvatnim” kupa}im kostimima, rasprava o tome {ta je primereno odevawe za pla`u traje i danas. Tako je 2024. godine poziv na zabranu no{ewa tanga bikinija na ulicama australijske Zlatne obale izazvao proteste i nacionalnu raspravu.

IZGUBQENO

pro{le godine

Australijanci su pro{le godine izgubili skoro 335 miliona dolara zbog prevara, a za najve}e gubitke su zaslu`ne investicione prevare.

Australijska komisija za konkurenciju i za{titu potro{a~a i Nacionalni centar za borbu protiv prevara u okviru svoje inicijative pod nazivom „Scamwatch“ objavili su svoje decembarske podatke, koji daju puni uvid u obim prevara u 2025. godini.

Iako je broj `albi opao sa 249.448 u 2024. na 200.700 u 2025. godini, prijavqeni gubici su se pove}ali sa 318,7 miliona dolara na 334,8 miliona dolara - {to je porast od 16,1 milion dolara. Pa kako su prevaranti pristupali svojim `rtvama? I da li su imali ciqanu demografsku grupu?

KAKO SU PREVARANTI KONTAKTIRALI SA @RTVAMA? E-po{ta je prijavqena kao najpopularniji oblik kontakta za prevarante, sa vi{e od 84.800 prijavqenih prevara putem e-po{te. Oko 43.000 prevara obavqeno je drugim onlajn metodama, ukqu~uju}i dru{tvene medije, mobilne ure|aje ili onlajn forume, {to je dovelo do ukupnog gubitka od 158,5 miliona dolara. Prijavqeno je skoro 38.000 prevara telefonskim pozivima. KOJE PREVARE SU REZULTIRALE NAJVE]IM

FINANSIJSKIM GUBICIMA?

Metoda koja je poznata kao „Phishing”, {to bi se reklo „lov u mutnom”, prilikom koje qudi budu prevareni na mre`i tako da otkriju osetqive informacije kao {to su lozinke i brojevi kreditnih kartica, bila je slede}i naj}e{}i na~in prevara, sa gubicima od 31 milion dolara, u okviru 65.000 prevara.

Prijavqeno je oko 3.400 romanti~nih prevara, a `rtve su izgubile ukupno 28,6 miliona dolara.

Sredwi iznos izgubqen zbog investicionih prevara bio je 7.661,42 dolara; zbog fi{inga 2.000 dolara; a zbog romanti~nih prevara 1.400 dolara.

DRUGE PREVARE NA KOJE TREBA OBRATITI PA@WU Zapo{qavawe, la`no fakturisawe, pretwe, prevare pri kupovini, kra|a identifikacije, IT podr{ka i povra}aj novca (gde se qudima ka`e da im pripada povra}aj novca od organizacije kao {to je vlada ili banka) su neke od drugih vrsta prevara koje se koriste. Ove prevare su donele gubitak od skoro 90 miliona dolara u 2025. godini.

@RTVE

Generalno, mu{karci su postali `rtve vi{e prevara i izgubili vi{e novca nego `ene, prema podacima Scamwatch-a. Mu{karci su izgubili 113,9 miliona dolara zbog investicionih prevara, dok su `ene izgubile 57,9 miliona dolara. Qudi stariji od 65 godina bili su najve}e `rtve prevara, prijaviv{i ukupni gubitak od 88,8 miliona dolara.

Slede qudi starosti od 55 do 64 godine, sa sredwim gubitkom od 445,71 dolara.

[TA TREBA ZNATI O IZBEGAVAWU PREVARA

Scamwatch poziva qude da uvek zastanu i provere pre nego {to deluju, jer prevaranti koriste vremensku hitnost kao na~in da prevare svoje `rtve, vr{e}i pritisak na wih da brzo deluju. Nadzorno telo tako|e napomiwe da kriminalci zloupotrebqavaju nove tehnologije, koje ukqu~uju ve{ta~ku inteligenciju. Australijska komisija za hartije od vrednosti i investicije (ASIC) je nedavno upozorila u svojoj prognozi da sve ve}a upotreba agentske ve{ta~ke inteligencije – ostvarivawe ciqeva poslovawa sa ograni~enim nadzorom – mo`e pove}ati {tetu me|u potro{a~ima.

Mo`e biti korisna za preduze}a i dovesti do buma produktivnosti, ali za potro{a~e mo`e iskoristiti predrasude u pona{awu i poja~ati pretwu od prevara.

Odlaze}i predsednik ASIC-a Xo Longo (Joe Longo) rekao je za Australijan Aso{ijejted pres: „^itavo pitawe pismenosti u vezi sa tehnologijom povezano je sa finansijskom pismeno{}u, jer vidimo konvergenciju.“ SBS na srpskom

TRAMP

GRADI NAJVI[I TORAW U AUSTRALIJI:

Neboder od 91 sprata

na Gold Koustu vredan 1,5 milijardi dolara

Ameri~ka kompanija u vlasni{tvu predsednika Donalda Trampa (The Trump Organization) potpisala je ugovor o izgradwi svog prvog torwa u Australiji, u projektu vrednom 900 miliona evra (1,5 milijardi australijskih dolara), koji bi prema navodima investitora trebalo da postane najvi{a zgrada u zemqi.

Re~ je o neboderu od 91 sprata planiranom na Gold Koustu, u saveznoj dr`avi Kvinslend, u poznatom turisti~kom podru~ju Surfers paradajz.

Pojekat koji razvija australijska grupacija Altus (Altus Property Group) }e obuhvatiti hotel i rizort sa {est zvezdica, 270 apartmana, prodavnice, pla`ni klub i bazen, prenosi Rojters.

Na sajtu brenda Trampovi hoteli (Trump Hotels), navedeno je da se ime „Tramp” sada po prvi put koristi za hotelski projekat u Australiji.

Izvr{ni direktor Altusa Dejvid Jang

rekao je da je na realizaciji projekta radio gotovo 20 godina, navode}i da je jo{ 2007. godine kontaktirao Ivanku Tramp kako bi predstavio ideju o rizortu koji bi bio najboqa turisti~ka nekretnina u Australiji.

Prema wegovim re~ima, projekat je sada u fazi intenzivnog dizajna, in`eweringa i pripreme gradwe.

Zgrada }e biti u vlasni{tvu Australije i gradi}e je lokalni izvo|a~i radova, u skladu sa projektantskim zahtevima kompanije Tramp.

Po~etne cene apartmana mogle bi da iznose oko tri miliona evra (pet miliona australijskih dolara), naveo je Jang.

Donald Trump je osniva~ i krajwi vlasnik Organizacije Tramp, a nakon ulaska u politiku 2017. godine, formalno je preneo upravqawe na porodi~ni trast.

Organizacijom upravqaju Donald Tramp Mla|i i Erik Tramp koji imaju funkcije izvr{nih potpredsednika.

PREMIJER AUSTRALIJE EVAKUISAN PRO[LE NEDEQE IZ REZIDENCIJE, STRAHUJE NAKON PRETWI: Bezbednost ne uzimam zdravo za gotovo

Australijski premijer Entoni Elbanizi izjavio je da ne uzima svoju bezbednost „zdravo za gotovo”, nakon {to je pro{le nedeqe evakuisan iz svoje rezidencije na nekoliko sati zbog navodne pretwe bombom.

Albaneze je evakuisan iz svoje rezidencije u Kanberi u utorak kasno uve~e po lokalnom vremenu nakon bezbednosne pretwe, a vratio se nekoliko sati kasnije nakon {to nije prona|eno ni{ta sumwivo, prenosi Rojters i navodi da

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

^ak 260.000 dolara kazne zbog kiksa koji nikako nije smeo da se desi

je policija saop{tila da nema stalne pretwe.

„Mislim da je to samo podsetnik, iskoristite svaku priliku da upozorite qude i smawite napetost. Ne mo`emo uzimati ove stvari zdravo za gotovo”, rekao je danas Albaneze na doga|aju u Melburnu.

Pretwa bombom je poslata predstavniku [en Juna, klasi~ne kineske plesne trupe zabrawene u Kini, koja je trebalo da nastupi u Australiji ovog meseca.

U imejlu napisanom na kineskom jeziku i poslatom lokalnim organizatorima grupe, navedeno je da je eksploziv postavqen oko Albanezeove rezidencije i da }e biti detoniran ako ta plesna grupa nastupi u zemqi. „Sve pretwe su prijavqene australijskim bezbednosnim slu`bama i organima za sprovo|ewe zakona. Cenimo korake preduzete radi obezbe|ivawa javne bezbednosti i za{tite izabranih zvani~nika, ukqu~uju}i premijera”, saop{tila je kineska plesna trupa.

Sudskom presudom jednom lancu teretana u Australiji izre~ena je nov~ana kazna ve}a od 260.000 australijskih dolara (oko 150.000 evra) zbog kori{}ewa komercijalne muzike bez odgovaraju}ih licenci tokom treninga i grupnih ve`bi.

Sud je utvrdio da je lanac redovno pu{tao pesme za{ti}ene autorskim pravima bez odobrewa, {to predstavqa neovla{}eno javno saop{tavawe, ~ak i u slu~ajevima kada muzika nije bila glavni fokus aktivnosti, ve} samo pratwa fizi~kom ve`bawu.

razmera”, poru~uju iz istog izvora. A kako je u Srbiji?

Jedan od najupe~atqivijih detaqa u ovom slu~aju bio je na~in na koji je prekr{aj otkriven. Kako prenosi portal Gymfactory, do toga je do{lo kada su istra`iteqi pomo}u aplikacija za prepoznavawe muzike identifikovali pesme koje su se pu{tale u teretanama.

„Za vlasnike teretana poruka je jasna. Proveriti ugovore o muzici, uveriti se da pokrivaju sve stvarne na~ine kori{}ewa u objektu i obu~iti osobqe o dobrim praksama vi{e nije opcija. Tro{ak licence je zanemarqiv u pore|ewu sa finansijskim i reputacionim rizikom kazne ovakvih

Ako u teretani ili fitnes centru pu{tate muziku dok ve`bate, va`no je znati da to nije isto kao da slu{ate pesme kod ku}e. U Srbiji se pu{tawe muzike u javnim prostorima smatra javnim saop{tavawem i za to su potrebne odgovaraju}e licence. Vlasnici teretana moraju da pla}aju naknade organizacijama poput SOKOJ-a (za autore i kompozitore) i OFPS-a (za izvo|a~e i proizvo|a~e snimaka). Kori{}ewe li~nih plejlista ili Spotify, You Tube i sli~nih servisa za privatnu upotrebu nije legalno za teretane.

Ako se muzika pu{ta bez licence, predvi|ene su nov~ane kazne.

Vreme prevara

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Komonvelt banka je ove nedeqe objavila da je otkrila sumwive stambene kredite u vrednosti od ~ak milijardu dolara dobijene prevarom, ukqu~uju}i i dokumente kreirane pomo}u ve{ta~ke inteligencije.

Komonvelt banka je pro{le godine po~ela da istra`uje svoj

rekao je. „Ovo je tema o kojoj razmi{qamo ve} neko vreme.“

Peni Dan, partnerka PwC-a za forenziku i finansijski kriminal, rekla je da bi ve{ta~ka inteligencija mogla da stvori „sofisticiranije falsifikovawe dokumentacije, a tako|e i sinteti~ke identitete i dipfejkove“. „Qudskom oku je veoma te{ko da to vidi“, rekla je Dan tza doma}e medije.

Portparol Komonvelt banke je rekao da se ~itava industrija suo~ava sa „kontinuiranim i sve ve}im nivoom poku{aja prevare, koje pokre}u kriminalci koji aktivno razvijaju svoje metode“.

„Ovo je izazov za celu industriju, pri ~emu se prevare poku{avaju putem hipotekarnog posredovawa i kanala za preporuke“, rekao je portparol.

„Kao i drugi, pove}ali smo fokus na finansijsku uskla|e-

(prevare) od dipfejkova, tako da, iako se ve{ta~ka inteligencija mo`e koristiti za milione legitimnih razloga, na`alost, kriminalci koriste i generativnu ve{ta~ku inteligenciju.“

U me|uvremenu {efica Rezervne banke Australije (RBA) Mi{el Bulok branila je februarsko pove}awe kamatnih stopa, upozoravaju}i da je „prerano“ za procenu kako }e iranski sukob uticati na australijsku ekonomiju. Ona ka`e da je „prerano“ re}i kakav }e uticaj iranski sukob imati na nacionalnu ekonomiju. U govoru na poslovnom samitu AFR u utorak, guvernerka Bulok pozvala je na smirenost i primerenu reakciju na aktuelne doga|aje na Bliskom istoku.

„[ok ponuda, na primer, mogla bi da pove}a inflatorne pritiske, a potencijalne implikacije na inflaciona o~ekivawa su ne{to na {ta smo veoma oprezni“, rekla je ona. „Ali istovremeno, dugotrajan uticaj na energetska tr`i{ta mogao bi imati negativne efekte na globalnu ekonomsku aktivnost i rezultirati pritiskom na smawewe inflacije.

kreditni portfolio nakon {to je mre`a kriminalaca poznata kao Penthaus sindikat navodno prevarila banku NAB za oko 150 miliona dolara kako bi kupila luksuzne nekretnine.

Izlo`eni krediti mogli bi da iznose milijardu dolara, {to bi bila najve}a prevara ikada po~iwena protiv jedne australijske banke. Me|utim, Komonvelt banka u ovom slu~aju nije izgubila novac, jer se sve hipoteke otpla}uju i obezbe|ene su nekretninama koje se mogu prodati po potrebi.

Veruje se da je sumwiva prevara sa kreditima odvojena od Penthaus sindikata, kojim navodno upravqa biv{i bankar Komonvelt banke i banke NAB Endru Hu, iako istraga nije iskqu~ila mogu}nost izvesnog preklapawa.

Ve{ta~ka inteligencija se koristi i da bi bankarske usluge bile efikasnije, ali tako|e poma`e kriminalcima da obezbede sumwive kredite.

Ironi~no, ba{ ove nedeqe Komonvelt banka je najavila otpu{tawe 300 radnih mesta kao deo prelaska na ovu tehnologiju i VI projekat vredan 90 miliona dolara.

Izvr{ni direktor Komonvelt banke, Met Komin, rekao je da preduze}a i zaposleni moraju da se pripreme za budu}nost u kojoj }e ve{ta~ka inteligencija imati ve}u ulogu.

„Australija mora da postane zaista dobra u usvajawu ove tehnologije i svega {to sledi“,

nost i kontinuirano preispitujemo na{e politike i procese i pravimo promene kako bismo za{titili na{e klijente, banku i zajednicu.

„Pro{le fiskalne godine, najve}a australijska banka je ulo`ila 900 miliona dolara kako bi za{titila klijente od prevara, kiberneti~kih pretwi i finansijskog kriminala.“

Ovo dolazi nakon {to je istra`ivawe Komonvelt banke pokazalo da Australijanci precewuju svoju sposobnost da otkriju prevare sa dipfejkovima pomo}u ve{ta~ke inteligencije kako se tehnologija poboq{ava, a osnovna psihologija igra protiv wih.

Dok je 89% Australijanaca verovalo da mogu da otkriju dipfejk, kada su stavqeni na probu, samo 42% qudi je moglo da uo~i razliku izme|u stvarne osobe i slike koju je generisala ve{ta~ka inteligencija, otkrila je studija.

Generalni direktor Komonvelt banke, Xejms Roberts, rekao je za jednu doma}u agenciju da prevaranti postaju sve sofisticiraniji uz pomo} ve{ta~ke inteligencije.

„Kako su se dipfejk prevare razvijale, wihov kvalitet se poboq{avao, tako da ih je te`e uo~iti nego ~ak i pre godinu dana, {to bi mogao biti faktor preteranog samopouzdawa“, rekao je on. „Kvalitet zvuka i slike se drasti~no poboq{ao do ta~ke gde je veoma te{ko razlikovati visokokvalitetne

U zajedni~koj operaciji tokom vikenda, SAD i Izrael su pokrenuli „preventivne udare“ na Iran, ukqu~uju}i operaciju u kojoj je ubijen iranski vrhovni vo|a ajatolah Ali Hamnei i najmawe 40 wegovih visokih zvani~nika. Napad SAD i Izraela velikih razmera na Iran zna~ajno pove}ava rizik za globalno snabdevawe energijom.

Odmah nakon napada, cena nafte je sko~ila za 15,13 procenata na 77,44 ameri~kih dolara (108 australijskih dolara) po barelu.

U ponedeqak je nastavila da raste, trguju}i se po ceni od 82,37 ameri~kih dolara (116 australijskih dolara) po barelu.

Gospo|a Bulok je tako|e brzo iskqu~ila mogu}nost da }e kamatne stope ostati nepromewene nakon slede}eg sastanka 16. i 17. marta.

Ona je tako|e branila odluku o pove}awu zvani~ne gotovinske kamatne stope za 25 baznih poena na 3,85 procenata na februarskom sastanku, ~ime je promewen kurs nakon tri smawewa kamatnih stopa 2025. godine.

Doga|aji na Bliskom istoku ostavi}e trajne posledice na `ivot Australijanaca. I to ne samo kroz rastu}u inflaciju i najavqeno pove}awe kamatnih stopa ve} i zbog rapidnog rasta cena energenata koji }e pogoditi sve australijske porodice i sve australijske kompanije. Cenu }emo na kraju naravno pla}ati svi mi sa krajwe neizvesnim ishodom.

Dramati~ne promene u vi{im slojevima atmosfere uzrok su su{a i po`ara u Australiji

Tokom posledwe decenije, ju`na Australija suo~ila se sa nizom ekstremnih vremenskih doga|aja: rekordnim toplotnim talasima, razornim {umskim po`arima, dvema velikim su{ama i ~ak iznenadnim poplavama. Iako su ovakvi doga|aji deo prirodne klimatske varijabilnosti kontinenta, novo istra`ivawe pokazuje da su dana{wi ekstremi povezani sa dramati~nim promenama u vi{im slojevima atmosfere — oko 8 do 10 kilometara iznad povr{ine Zemqe.

Nau~nici su otkrili da su sna`ne vazdu{ne struje poznate kao mlazne struje (jet streams) pomerene znatno ju`nije nego ranije. Ove struje imaju kqu~nu ulogu u usmeravawu ki{nih sistema. Kako su se pomerile prema polu, ki{ni frontovi sada zaobilaze ju`nu Australiju, {to je dovelo do zna~ajnog smawewa padavina.

NAJMAWE 25% MAWE PADAVINA

Ju`na Australija, region koji se prote`e oko 4.000 kilometara od Perta do isto~no od Melburna i u kojem `ivi oko 10 miliona qudi, bele`i pad godi{wih padavina od najmawe 25%. Kao rezultat, region je ve} godinama pogo|en ozbiqnom su{om.

Dve najnovije su{e bile su:

• Tinderbox su{a (2017–2019)

• trenutna su{a, koja traje od 2023. godine i nastavqa se i tokom 2026.

Su{a se defini{e kao dugotrajan nedostatak padavina, koji traje najmawe

AUSTRALIJSKA

tri meseca i ozbiqno uti~e na poqoprivredu, vodne resurse i ekosisteme. U posledwih deset godina, ~ak {est godina bilo je izrazito su{no.

Zanimqivo je da je situacija u isto~noj Australiji potpuno suprotna — gradovi poput Sidneja i Brizbejna zabele`ili su obilne padavine i iznenadne poplave.

[TA SU MLAZNE STRUJE?

Mlazne struje su uske, brze vazdu{ne struje u vi{im slojevima atmosfere koje se kre}u brzinama ve}im od 100 km/h. One funkcioni{u kao svojevrsne „autoputevi“ za vremenske sisteme, odre|uju}i gde }e pasti ki{a i kakve }e temperature biti. Istra`ivawe je pokazalo da se sup-

tropska mlazna struja pomerila ~ak 10 stepeni geografske {irine prema jugu — {to odgovara pomerawu od oko 1.000 kilometara. Kao rezultat, ki{ni sistemi sada prolaze ju`no od kontinenta i ne donose padavine regionima kojima su ranije bili kqu~ni izvor vode.

Glavni uzrok ovog pomerawa je globalno zagrevawe, odnosno pove}awe koncentracije gasova sa efektom staklene ba{te, koje zagreva atmosferu i okeane i mewa globalne vazdu{ne struje.

GRADOVI OSTAJU BEZ VODE Veliki gradovi poput Melburna, Adelaidea i Perta ve} ose}aju posledice: • Rezervoari vode su na najni`im ni-

JE BOGATIJA:

Tim nau~nika ~iji su ~lanovi majka i }erka, otkrio je najve}u poznatu koralnu koloniju na svetu, kod obale Australije. Otkri}e je „me|u najzna~ajnijim koralnim strukturama koje su ikada zabele`ene na Velikom koralnom grebenu“ i „najve}a dokumentovana i mapirana koralna kolonija na svetu“, novodi organizacija „Citizens of the Reef”

Koral su krajem pro{le godine prona{le Sofi Kalkovski Poup, koordinatorka morskih operacija u organizaciji Citizens of the Reef” i wena majka, Jan Poup, iskusni ronilac i podvodna fotografkiwa. „Kolonija se prostire na

povr{ini od 3.973 metra kvadratnih“, navodi se u saop{tewu organizacije za za{titu prirode „Gra|ani grebena“

Kako je navela Sofi Kalkovski Poup, znala je ve} pri prvom zaronu da je re~ o ne~em {to je izuzetno.

Kako su istakle majka i }erka, pri metile su korale ~im su zaronile napra viv{i video snimak. Otkriveni korali su u obliku slova J. Dimenzije korala potvr|ene su na osnovu ru~nih podvodnih merewa, kao i na snimcima visoke rezolucije sa povr{ine

voima u posledwih nekoliko godina

• Desalinizacione fabrike rade pove}anim kapacitetom

• Neki gradovi planiraju izgradwu novih postrojewa, ali to mo`e trajati i do deset godina

U Melburnu su rezervoari trenutno na oko 70% kapaciteta i postoji rizik daqeg opadawa.

SAVR[ENI USLOVI

ZA KATASTROFALNE PO@ARE

Su{a i nedostatak zimskih padavina ostavqaju vegetaciju suvom i lako zapaqivom. Tokom leta 2025–2026, ekstremne vru}ine i suvi vetrovi stvorili su idealne uslove za {umske po`are.

Samo u dr`avi Viktorija izgorelo je vi{e od 430.000 hektara.

Ovakvi doga|aji nisu izolovani incidenti, ve} deo dugoro~nog trenda povezanog sa klimatskim promenama.

POGLED U BUDU]NOST:

TOPLIJA I SUVQA KLIMA

Nau~nici upozoravaju da }e, kako globalno zagrevawe napreduje, mlazne struje nastaviti da se pomeraju ka polovima. To zna~i da bi su{e u ju`noj Australiji mogle postati ~e{}e i intenzivnije.

Postoji i mogu}nost razvoja El Niwo klimatskog fenomena kasnije tokom 2026. godine, {to bi dodatno pogor{alo su{u. Zakqu~ak istra`ivawa je jasan: ju`na Australija mora da se pripremi za novu klimatsku realnost, topliju, suvqu i skloniju ekstremnim po`arima.

vode, na osnovu kojih je napravqen trodimenzionalni model korala.

Serena Mo iz Centra za robotiku Univerziteta Kvinslend istakla je da takvo prostorno modelovawe omogu}ava dugoro~no pra}ewe promena, jer podaci mogu da se upore|uju iz godine u godinu.

KAKO JE OTKRIVEN

KORALNI GREBEN?

Nau~nici navode da je lokalitet izlo`en sna`nim morskim strujama i slabijem uticaju tropskih ciklona u pore|ewu sa drugim delovima grebena zbog ~ega ispituju da li su ti uslovi doprineli razvoju tako velike strukture.

Otkrivawe je deo inicijative „Veliki popis grebena”, u kojoj u~estvuje vi{e od 100 brodova, a ciq je prikupqawe podataka radi za{tite grebena.

„Otkrivena kolonija ve}a je od bilo koje koju sam do sada video. Otkri}e je posebno zna~ajno u vreme kada su korali {irom sveta ugro`eni bolestima, zaga|ewem i klimatskim promenama.Va`an je i zna~aj uloge gra|anskih nau~nika, isti~u}i da ovakva otkri}a pokazuju da svako mo`e da doprinese doprineti o~uvawu i pra}ewu

stawa planete“, istakao je Majkl Svit, profesor molekularne ekologije, Univerzitet „Derbi“, Engleska. Vi{e od 80 odsto svetskih koralnih grebena zahva}eno je globalnim izbeqivawem koje je po~elo 2023. godine, {to mo`e biti pogubno jer korali gube alge koje im slu`e kao izvor hrane.

INICIJATIVA „GRA\ANI GREBENA” „Gra|ani grebena” su deo napora za o~uvawe koji imaju za ciq za{titu grebena, a tim majke i }erke je ispitivao greben iz porodi~nog ~amca, kao deo projekta „Popis Velikog grebena”, za prikupqawe slika grebena koji ukqu~uje vi{e od 100 plovila. „Popis Velikog grebena nam poma`e da lociramo najva`nije izvore oporavka grebena, poma`u}i nau~nicima i menaxerima da imaju boqi fokus na wihovu za{titu“, rekao je Pit Mambi iz Laboratorije za morsku prostornu ekologiju na Univerzitetu u Kvinslendu u saop{tewu. Inicijativa je deo napora da se anga`uje „mo} qudi“ kako bi se pokrenuli napori za o~uvawe prirode, rekao je Endi Ridli, izvr{ni direktor organizacije „Gra|ani grebena“.

Pako Festa prilika da se predstave kultura, tradicija i duh zajedni{tva

Na ulicama zapadnog \ilonga u subotu je odr`ana tradicionalna Pako Festa, jedan od najve}ih multikulturnih festivala u Viktoriji. Manifestacija je sve~ano zapo~ela velikom paradom koja je pro{la glavnom ulicom i time otvorila celodnevni program u kojem su u`ivale hiqade posetilaca.

U paradi su u~estvovale brojne zajednice, kulturne organizacije, plesne grupe, kao i predstavnici lokalnih biznisa

i udru`ewa. [arenilo no{wi, muzika i zastava razli~itih naroda jo{ jednom su pokazali bogatstvo multikulturnog `ivota u ovom delu Viktorije. Srpska zajednica Xilonga bila je tako|e deo festivalske povorke. U paradi su u~estvovali mali{ani iz Omladinskog kluba „Branko Radi~evi}“, kao i ~lanovi folklorne grupe „[umadija“ pri crkvi Sveti Nikola. Tokom dana odr`an je i bogat kulturno-umetni~ki program, uz brojne muzi~ke i plesne nastu-

pe, predstavqawe tradicije razli~itih naroda, kao i raznovrsnu gastronomsku ponudu.

O atmosferi na festivalu za SBS su govorili i ~lanovi srpske zajednice Xilonga, koji isti~u da je Pako Festa prilika da se predstave kultura, tradicija i duh zajedni{tva.

Festival je i ove godine potvrdio svoj zna~aj kao jedan od najve}ih doga|aja koji slave razli~itost i povezuju brojne zajednice u Viktoriji.

SBS na srpskom

TEODOROVA SUBOTA U KABRAMATI

U subotu, 28. februara 2026. godine, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan molitveno je prisustvovao Svetoj Liturgiji u Sabornom hramu Sveti Velikomu~enik Georgije u Kabramati. U Arhijerejskoj besedi Mitropolit Siluan je podsetio na svetiteqski podvig Sv. Velikomu~enika Teodora Tirona, poziv i potrebu duhovne budnosti, revnosti i vernosti Gospodu Hristu, {to nam se izrazito kao mogu}nost daje u toku posta, a na o~i{}ewe na{e du{e i tela. Brojni vernici su molitveno u~estvovali i pristupili Svetim Tajnama na ovoj

prvoj punoj Liturgiji Svetog Jovana Zlatoustog u toku Velikog i ^asnog posta. Slu`a{~i stare{ina hrama prota \uro \ur|evi} podsetio je na dolaze}e prvo nedeqno saborno Ve~erwe Bogoslu`ewe u Nedequ Pravoslavqa kada objavqujemo Istinu na{e Vere projavqenu i u Svetim ikonama. Upravo, Tor`estvo Pravoslavqa, potvr|ivawe @ive Istine u wemu, dogmatska i kanonska posledstva krajweg Sedmog Vaseqenskog Sabora, protiv jeresi ikonoborstva, jesu sadr`aj i Bogoslu`beno proklamovawe ove Prve nedeqe Velikog posta. Prvo

u ciklusu nazna~eno Velikoposno predavawe u Arhijerejskom namesni{tvu Sidnejskom usledi}e sutra nakon Ve~erweg Bogoslu`ewa.

U popodnevnim ~asovima Mitropolit Siluan je obi{ao omladinu pri Mitropolijskoj organizaciji ‚Misija Svetog Nikole’, koji su u prostorijama pri sabornom hramu pripremali tople obroke i drugu hranu da u dana{wem danu podele potrebitima. Vladika je zablagodario wima na trudu i primeru delatne Hri{}anske qubavi, blagosloviv{i ih i po`elev{i im plodonosnu misiju.

ZAJEDNICA

Nada Miqani}: Savindan ima poseban zna~aj

Srpska etni~ka {kola „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ proslavila je {kolsku slavu Svetog Savu u prostorijama crkve Svetog arhi|akona Stefana (Kizboro). Nakon svete liturgije usledio je sve~ani ru~ak a zatim program u~enika {kole i nastup folklorne grupe „[umadija“.

Razgovor sa doajenom srpskog novinarstva, sa Ivanom Mr|enom, nije samo susret sa jednim od najiskusnijih pera na{e medijske scene, ve} i razgovor sa ~ovekom koji je vi{e od pet decenija `iveo novinarstvo kao poziv, a ne kao zanimawe.

Karijeru je zapo~eo po~etkom sedamdesetih godina u „Ve~erwim novostima“, da bi potom ostavio sna`an pe~at u nedeqniku „Duga“, gde je bio zamenik glavnog i odgovornog urednika. Sara|ivao je i sa „Vremenom“ „Blicom“, a bio je i deo novinarske scene u vremenu kada su redakcije imale ogroman uticaj, a tira`i dnevnih novina merili se stotinama hiqada primeraka. To je bilo zlatno doba jugoslovenskog i srpskog novinarstva – vreme u kome je novinarska re~ imala te`inu, a odgovornost bila podrazumevana.

U razgovoru za SBS na srpskom, Ivan Mr|en govori o tom periodu, o profesionalnim izazovima, ali i o tome kako se novinarstvo mewalo od ere {tampanih medija do dana{weg digitalnog doba. Iako formalno u penziji, on ne napu{ta profesiju –~itaocima ostaje u stalnom kon-

taktu kroz svoje pose}ene blogove, nastavqaju}i da analizira dru{tvene i politi~ke teme sa iskustvom i distancom koju donose godine rada. Posebno mesto u wegovoj pri~i ima i Australija. U Melburn je dolazio desetak puta, a gotovo isto toliko puta bio je izve{ta~ sa turnira Australijen open, jednog od najzna~ajnijih teniskih takmi~ewa na svetu. Sa novinarskom legitimacijom pratio je najve}a imena svetskog tenisa, bele`e}i atmosferu i doga|aje koji su obele`ili sportsku istoriju. Ali veza sa Melburnom nije samo profesionalna. Ovaj grad za Ivana Mr|ena ima i duboko li~no zna~ewe – ovde mu `ive }erka i unuci. Zato su dolasci u Australiju bili vi{e od radnih putovawa.

Krste Markovi}

\aci i nastavnici Srpske etni~ke {kole „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ u Kizborou obele`ili su pro{le nedeqe {kolsku slavu – Svetog Savu.

Obele`avawe je po~elo u hramu, gde je nakon slu`be osve}en slavski kola~. Obred je obavio protojerej Aleksandar Savi}, a ovogodi{wi doma}ini slave bile su u~enice {kole, sestre Bo`alo.

Iako se praznik prvog srpskog prosvetiteqa u Srbiji obele`ava krajem januara, zbog {kolskog

raspusta u Australiji srpske etni~ke {kole ovaj dan proslavqaju ne{to kasnije.

Odmah po po~etku {kolske godine u~enici i wihovi nastavnici po~eli su pripreme za sve~ani program. Na priredbi su se smewivali recitali, pesma i igra, a publika je imala priliku da vidi koliko truda i qubavi deca ula`u u o~uvawe jezika i tradicije.

Program je jo{ jednom pokazao da nove generacije u dijaspori ne samo da u~e srpski jezik, ve} kroz {kolu upoznaju i svoju kulturu, istoriju i obi~aje.

Direktorka {kole Nada Miqani} ka`e da Savindan ima poseban zna~aj za srpske {kole u rasejawu.

„Danas smo se sabrali da proslavimo prvog srpskog prosvetiteqa, arhiepiskopa i utemeqiva~a srpskog {kolstva. Ovo nije samo praznik jednog svetiteqa,

ve} dan na{eg duhovnog i kulturnog identiteta. Sveti Sava nas je nau~io da bez znawa nema slobode, a bez vere nema identiteta. [kola nije samo mesto gde se u~e slova i brojevi. To je mesto gde se vaspitava srce, oblikuje karakter i gradi ~ovek. Kao srpska {kola u dijaspori imamo posebnu misiju – mi ne u~imo samo jezik, ve} ~uvamo i korene. Kroz srpski jezik, tradiciju, }irilicu i veru prenosimo na{oj deci ono najvrednije – saznawe o tome ko su i odakle poti~u“, rekla je Miqani}.

Nakon priredbe, u kojoj su u~estvovala deca svih uzrasta, razgovarali smo sa direktorkom {kole u Kizborou, ali i sa Tatjanom Georgijevskom, direktorkom Srpske {kole „Vuk Karaxi}“ iz Sent Albansa, koja je sa svojim koleginicama do{la da uveli~a ovu sve~anost.

SBS na srpskom

HITNO SE OGLASIO MINISTAR ODBRANE: Pogo|ena vazduhoplovna

baza Australije u blizini Dubaija

Australija je saop{tila da je wena vazduhoplovna baza u Ujediwenim Arapskim Emiratima bila meta iranskih dronova tokom vikenda.

Ministar odbrane Ri~ard Marls potvrdio je napad, navode}i da su dronovi pogodili bazu Al Minhad prve no}i eskalacije, ali je istakao da su svi australijski pripadnici „bezbedni i evidentirani”.

Australija koristi bazu Al Minhad od 2003. godine, a trenutno je oko 100 pripadnika Australijskih odbrambenih snaga (ADF) raspore|eno u nekoliko zemaqa Bliskog istoka. Iako nisu svi stacionirani u Al Minhadu, ve}ina deluje iz UAE.

Objekat, koji se nalazi oko 30 kilometara ju`no od Dubai, pogo|en je prve no}i sukoba, pi{e Independent.

Ovaj incident predstavqa jo{ jedan slu~aj u kojem su australijske snage bile pod vatrom u regionu. Godine 2019. rakete su pogodile ira~ku bazu u kojoj je bilo sme{teno vi{e od 300 pripadnika ADF-a, u okviru zajedni~ke misije obuke sa snagama Novog Zelanda.

Marls je ponovio podr{ku Kanbere ameri~kim i izraelskim vojnim akcijama protiv Irana, ali je priznao da postoji neizvesnost oko trajawa sukoba.

„Vrlo je te{ko spekulisati koliko }e sukob trajati”, rekao je i dodao:

„Jasno smo rekli da podr`avamo akciju, ~iji je osnovni ciq da se Iranu onemogu}i sticawe nuklearnog oru`ja spremnog za upotrebu, {to bi o~igledno bilo katastrofa za svet”.

Pored napada na Al Minhad, iranski odmazdni napadi navodno su izazvali {tetu i na drugim lokacijama u Dubaiju, ukqu~uju}i me|unarodni aerodrom i ~uveni hotel Burx Al Arab. Eksplozije su tako|e prijavqene na Palm Xumeiri, ve{ta~kom ostrvu u emiratu.

Oko 115.000 Australijanaca trenutno se nalazi {irom {ireg regiona Bliskog istoka. U normalnim okolnostima, oko 11.000 Australijanaca dnevno prolazi kroz taj region. Zbog poreme}aja u vazdu{nom saobra}aju, savezna vlada koordinira podr{ku svojim dr`avqanima u inostranstvu.

OV^ETINA, GOVEDINA, [E]ER:

Sporazum s Australijom mogao bi da ugrozi proizvodwu

Najve}e evropske poqoprivredne organizacije Copa i Cogeca upozoravaju da bi novi sporazum o slobodnoj trgovini izme|u EU i Australije mogao jo{ vi{e da ote`a posao evropskim proizvo|a~ima hrane. Dogovor s Australijom nosi ozbiqne

u Evropi?

rizike za niz osetqivih poqoprivrednih sektora, ukqu~uju}i proizvodwu govedine, ov~etine, {e}era i pirin~a, koji se ve} suo~avaju s pritiscima na tr`i{tu. Predsednik Cope Massimiliano Giansanti naglasio je kako su evropski proizvo|a~i iscrpqeni zbog vi{egodi{weg rasta tro{kova proizvodwe, geopoliti~ke nestabilnosti i stalnih promena unutar evropskih politika.

„Godine rasta tro{kova, nesigurnosti i kumulativni u~inak uzastopnih trgovinskih sporazuma, ukqu~uju}i najnoviji s Mercosurom, ozbiqno slabe otpornost ovih sektora. Svako dodatno otvarawe tr`i{ta EU-a, ~ak i kroz carinske kvote, moglo bi da ima dugotrajne posledice na proizvodwu, cene i odr`ivost farmi {irom Evrope”, upozorio je Giansanti. EU 450 MILIONA, AUSTRALIJA 28 MILIONA POTRO[A^A

Copa i Cogeca posebno isti~u problem strukturne neravnote`e izme|u dveju strana. Evropska Unija predstavqa tr`i{te od oko 450 miliona potro{a~a,

Konkurs za suf inansirawe projekata namewenih dijaspori i Srbima u regionu

Ministarstvo spoqnih poslova, Uprava za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu, raspisalo je konkurs za sufinansirawe projekata koji imaju za ciq ~uvawe i negovawe srpskog kulturnog, etni~kog i verskog identiteta i unapre|ivawe ekonomske saradwe mati~ne dr`ave i Srba u regionu, u okviru projektnih oblasti - {kole, manifestacije i ekonomija.

Opis oblasti konkursa:

1. [KOLE – podr{ka organizaciji {kola srpskog jezika i kulture u dijaspori,kampova (programi nameweni upoznavawu matice) i letwih {kola namewenih o~uvawusrpskog kulturnog i jezi~kog identiteta dece i omladine iz dijaspore;

2. MANIFESTACIJE - podr{ka organizovawu manifestacija, omladinsko-sportskih i kulturno-umetni~kih doga|aja, tribina i priredbi u dijaspori, koji usvojim programskim ciqevima imaju o~uvawe srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta;

���� Consular Days

The Embassy of the Republic of Serbia in Canberra invites all Serbian citizens residing in the state of Victoria to notify the Embassy of their need for specific consular services,

����

3. EKONOMIJA - podr{ka projektima koji doprinose unapre|ewu ekonomske saradwe Republike Srbije i pripadnika dijaspore, kao i projekti ekonomskog umre`avawa pripadnika dijaspore.

���� In your email, please provide:

Pravo u~e{}a na konkursu imaju pravni subjekti – organizacije i udru`ewa iz dijaspore, u skladu sa ~lanom 2. Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, odnosno organizacije i udru`ewa Srba koja su registrovana u inostranstvu, osim u dr`avama koje po ovom Zakonu spadaju u region.

• Full name

• Contact phone number

• Place of

•

Pravo u~e{}a na konkursu nemaju:

•

will announce the exact date for the Consular Days (approximately in the second half of April 2026).

1) direktni ili indirektni korisnici buxetskih sredstava, 2) fizi~ka lica i 3) privredni subjekti.

Prijave na konkurs otvorene su u periodu od 27. februara od 08 ~asova po lokalnom vremenu, do 16. marta 2026. godine, do 14 ~asova po lokalnom vremenu. Uvid u dokumentaciju raspisanog konkursa mo`e se izvr{iti na veb adresiUprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu - https://dijaspora.gov.rs/konkursi/

���� Consular Days – Melbourne

The Embassy of the Republic of Serbia in Canberra invites all Serbian citizens residing in the state of Victoria to notify the Embassy of their need for specific consular services, in order to organise Consular Days in Melbourne.

���� Submit your requests via email: consular.canberra@mfa.rs

������ Deadline for submissions: 01 March – 01 April 2026

���� In your email, please provide: •

dok Australija ima doma}e tr`i{te od tek oko 28 miliona stanovnika. Takva razlika, tvrde, zna~i da bi liberalizacija trgovine gotovo automatski vi{e koristila australijskim izvoznicima, dok bi evropske proizvo|a~e izlo`ila jo{ ja~oj konkurenciji, osobito u sektorima koji su ve} ozna~eni kao rawivi. Predsednik Cogece Lennart Nilsson otvoreno je kritikovao pristup Evropske komisije, sugeri{u}i da se poqoprivreda ponovno koristi kao „`eton” za postizawe {ireg politi~kog dogovora. „Od poqoprivrednika se tra`i prehrambena sigurnost, odr`ivost, klimatski ciqevi i vitalnost ruralnih podru~ja, dok istovremeno moraju da podnesu posledice trgovinskih ustupaka dogovorenih drugde. Takav pristup nije ni dosledan ni odr`iv”, poru~io je Nilsson. Copa i Cogeca pozvale su Evropsku komisiju da u pregovorima s Australijom

After obtaining submissions and assessing the

of Serbian citizens in the state of Victoria, the Embassy will announce the exact date for the Consular Days (approximately in the second half of April 2026).

osigura uravnote`en sporazum koji ne}e dodatno uru{iti evropsku poqoprivrednu proizvodwu. Organizacije upozoravaju kako bi bez jasnog priznawa pritisaka i bez ograni~ewa otvarawa tr`i{ta za osetqive proizvode sporazum mogao da ugrozi budu}nost evropske poqoprivrede. POQOPRIVREDNICI POD PRITISKOM S VI[E STRANA U trenutku kada evropski proizvo|a~i ve} ose}aju posledice inflacije, visokih cena energenata i strogih ekolo{kih pravila, agrarni sektor sve ~e{}e upozorava da se nalazi pod pritiskom s vi{e strana i da novi trgovinski sporazumi smawuju konkurentnost doma}e proizvodwe. Kqu~no je da EU u trgovinskim pregovorima prestane da tretira poqoprivredu kao podru~je na kojem se najlak{e „popu{ta”, jer bi dugoro~na cena mogla biti pad proizvodwe hrane i pove}awe zavisnosti Evrope o uvozu.

Kockarska Srbija

Pi{e: Marko

Lopu{ina

u Sedam stotina sela u Srbiji je prazno, jer su mla|i qudi napustili imawa i stoku, oti{li u gradove i u kockarnice. Umesto da rade sawaju dobitak na kocki od 10.000 evra. Kockawe je danas najboqi brzi biznis u Srbiji

Srbiju i Srbi danas mu~e pet bolesti te{ke zavisnosti qudi – narkomanija, alkoholizam, pu{ewe duvana i elektronskih cigareta, zavisnost od mobilnih telefona i kockawe. I dok su konzumirawe droga, alkoholnih pi}a, cigareta i duvana, elektronskih telefona, li~na i ku}na stvar Srba, kockawe je posledwih godina postala javna delatnost.

Kockarski javni posao u Srbiji krenuo je uz pomo} dr`ave, prvo kao bingo, zabava za narod, gde su sre}ni brojevi sa tiketa donosili tortu i pe~eno prase kao nagradu. Onda se pojavila igra na sre}u loto, koja danas nagra|uje dobitnike sedmice i petice sa dva miliona evra i plus novi automobil. Da bi devedesetih godina uz blagoslov dr`ave po~ele da rade kockarnice u hotelima. U 21. veku izrasle su u brojne kafi}e sa elektronskim ruletom i elektronskim kladionicama da se qudi zabavqaju za pare poga|awem rezultata velikih i malih takmi~ewa.

Dr`ava je uredila da kladionice ne smeju da budu blizu {kola, ali se to ne po{tuje. Da je maloletnim licima zabraweno da ulaze i da se kockaju, ali se i to ne po{tuje. Da je kladionicama porez jako nizak, fakti~ki je opro{ten, a dr`avnoj lutriji i loto nije. Prema podacima srpske Uprave za igre na sre}u, dr`ava je od prire|iva~a igara na sre}u i loto, bingo, greb greb, u 2024. godini naplatila naknade za igre na sre}u od skoro 21 milijardu dinara (oko 180 miliona evra), tri puta vi{e nego u 2018. Uz to, oni pla}aju poreze kao i sve druge kompanije u Srbiji. Dr`avna lutrija pla}a i sve ostale takse na zaposlene na wenih 2.900 lokacija u Srbiji.

MIQENICI DR@AVE

Sve zemqe na Balkanu imaju i progresivan porez na kla|ewe i dobitke od takve kocke, ali Srbija nema. Ako u Srbiji radite, plati}ete porez na dohodak. Ako se kockate ili kladite, na taj dohodak ne}ete platiti ni dinara. I to je sasvim legalno, jer srpsko zakonodavstvo ka`e da su svi dobici ostvareni u igrama na sre}u do iznosa od 143.872 dinara, ili oko 1.200 evra neoporezovani. A oni ostvareni u kockarnicama, kladionicama ili na poker aparatima su potpuno neoporezovani. Teoretski, ko osvoji 100 miliona evra, nosi ku}i 100 miliona evra. Dr`ava se pobrinula da kladionice mogu da se otvaraju u neograni~enom broju u jednoj ulici. Srpski kvartovi i ulice danas izgledaju ovako – ~etiri kladionice, pet pekara, {est apoteka, deset kioska brze hrane, tri kladionice, dragostor

pi}a i kiosci sa cigaretama i slatkim vodicama i kola~i}ima. Srbi jedu hleb, piju pivo i energetska pi}a, pu{e, kockaku se, a onda u apotekama kupuju lekove za svoje bolesti.

Kocka je najopasnija bolest zavisnosti od svih. Jer, kada ste alkoholi~ar, vi ne mo`ete dnevno u sebe da unesete alkohola u vrednosti ve}oj od 100 evra. Kada ste narkoman, ne mo`ete da potro{ite dnevno vi{e od 100 evra na takve supstance, a kada ste kockar vi mo`ete da prokockate veliki novac i 10.000 evra za jedan dan. Kockawe ima svoju li~nu i porodi~nu dramu, jer kockari uni{tavaju svoj `ivot, svoju porodicu i prijateqe.

Kocka ima i socijalnu stra{nu dimenziju u Srbiji. Sedam stotina sela u Srbiji je prazno, jer su mla|i qudi napustili imawa i stoku, oti{li u gradove i u kockarnice. Umesto da rade sawaju dobitak na kocki od 15.000 evra. Kockawe je danas najboqi brzi biznis u Srbiji. Ne zna se zvani~no koliko kockara ima u Srbiji, ali se zna da se neke estradne lin~osti hvale da se kockaju. A jedan biznismen, koji se bavi uticajima na dru{tvenim mre`ama, nedavno se pohvali da je uradio marketing za kladionice, koji mu je pla}em 250.000 evra mese~no???

Jedna pevaqaka poznata po igrawu pokera, za svoj porok je javno rekla:

- Ne kockam, nego se zabavqam!

U Srbiji se kockawe promovi{e preko reklama u kojima atraktivne devojke ‘dele `etone’, a poznati glumci i sportisti promovi{u kockawe kao na~in dobrog provoda, a i dobre zarade. Takve se poruke {aqu mladima. Istra`ivawa ukazuju na to da je, ukoliko se sa kockawem po~ne u ranijem uzrastu, ve}a mogu}nost da se vremenom razvije zavisnost, da adolescenti ~esto po~nu ranije sa kockawem nego sa konzumacijom duvana, alkohola i droga, da se kockawe ~esto javqa uz druga rizi~na pona{awa i probleme sa mentalnim zdravqem.

MODERNA ZARAZA

Prema istra`ivawu Instituta za javno zdravqe „Dr Milan Jovanovi} Batut“ iz 2020. godine, u Srbiji je problem kockawa imalo izme|u do 93.000 qudi, od ~ega su do 33.000 lica patolo{ki kockari. Odnosno bolesnici. Posle toga vremena novi podaci ne postoje o kockarima, ali postoje o razvoju kladionica, koje ni~u u svakom kvartu i u svakom novoizgra|enom nasequ. Neke procene govori da danas imamo oko 180.000 zavisnika od kocke. A samo u jednoj klinici le~i se od kocke 150 osoba, jer ve}ina kockara svoja kla|awe tretira kao brzi biznis, a ne kao bolest zavisnosti. U Beogradu ima i ileglanih kockarnica, stare garde pokera{a. Inspektori Uprave za igre na sre}u Ministarstva finansija su u akciji 25. februara, otkrili su nelegalno prire|ivawe kazino igara na sre}u u hotelu “Astorija” u Beogradu. U sobi za kockawe bilo je 11 osoba. Wima je zaplewena oprema za poker igre i to pet stolova. ^ipovi zate~eni u igri na stolu u vrednosti 8.349 apoena, ~ipovi van stolova vrednosti 1,29 miliona apoena, 285

pakovawa karata za poker, kao i 7.650 evra gotovine. Protiv osoba koje su neovla{}eno prire|ivale igre na sre}u bi}e podneta krivi~na prijava. Protiv vlasnika kladionica nema nikakvih prijava, jer oni su osniva~i industrije zabave i igara na sre}u, koja samo u Beogradu zapo{qava par hiqada qudi.

Kla|ewe i kockawe je zapravo moderan biznis, koji je po~eo da se razvija naglo po~ekom 21. veka u Srbiji. Prve kladionice su bile kafi}i, sa pi}em i elektronskim ma{inama. Par godina kasnije, kladionice su poluprazne, jer se kockari klade preko onlajn sistema, preko kompjutera i mobilnih telefona. Prihod od popijenog pi}a u kladionicama je opao, ali je porastao prihod od pove}anog broja opklada i celokupne kocke.

U Srbiji ne postoji tipi~an lik kockara, jer se klade svi profili qudi – i sirotiwa, i sredwi sloj i bogati, i wihovi ulozi se razlikuju, od hiqadu dinara do milion dinara. Na osnovu podataka Agencije za privredne registre kocka se godi{we 5,5 miliona punoletnih gra|ana Srbije. Svaki u proseku tokom godine potro{i skoro 26.000 dinara na kockawe i kla|ewe. Prihod te industrije kla|ewa u pro{loj godini iznosio je oko 1,2 milijarde evra. ^ista dobit bila je lane skoro 214 miliona evra. Prihod neprestano raste i pet puta je ve}i nego, na primer, od 2012. godine.

Dr`ava i dru{tvo u Srbiji pre}utkuju bolest zavisnosti od kocke, ako i prate}e dru{tvene bolesti, kao {to je zadu`ivawe, zelena{ewe, pla~ke i osiroma{ivawe porodica. Kockari uzimaju novac na pozajmicu, kradu ga od ~lanova porodice i prijateqa, duguju zelena{ima visoke kamate i upadaju u mafija{ku rupu propasti. Nikakav novac, koji dobiju na kla|ewu, potom ne mo`e da ih izvu~e iz tih problema. Novac o kome sawaju kao sjajan dobitak, samo je izgovor da sene prestane sa kockawem.

Kockar nije usamqen, on je u Srbiji deo klana, povezanih stra{}u za kla|ewem, a onda i pu{ewem duhava, ispijawem alkohola i negovawem ose}aja sjajne avanture, sa rizikom da izgube sve. Postoje situacije u kojima su kockari od zelena{a pozajmqivali po 5.000 evra, a vratili 35.000 i vi{e evra.

ZAVO\EWE MLADIH

Jedan peva~ sa estrade je priznao da je od zelena{a uzeo 80.000 evra na pozajmicu za kockawe, ali nije rekao koliko je morao da vrati. Samo je rekao: - U svom uzbudqivom `ivotu potro{io sam 70 miliona dolara na kocku! Bio sam se totalno prepustio kocki, svim vidovima kocke, od kartawa, aparata, lutrije, raznih gluposti. Sve pare koje sam zaradio od muzike sam bacio na to. Posle sam se kajao, kajem se i sad, ali nema koristi od toga. Imam troje dece, moram radi wih da idem daqe, borba je – priznao je peva~. Posledwih godina primetno je da pojedini kladioni~ari svesno rade na reklamirawu kocke kod mladih, budu}ih klijenata, kako preko tv marketinga, tako

i li~no vrbovawem dece ispred i oko wihovih {kola. Time se bave lepe i qubazne devojke, koje ina~e ~ine tre}inu zaposlenih u kladionicama. Pamtim slu~aj finansijskog direktora, ~iji je sin napravio dug od 12.000 evra u jednoj kladionici. Zaqubio se u devojku iz kladionice, a ona ga ja navukla na poker aparate i kocku. I gubio je. Otac je prodao svoj i `enin xip da plati kockarski dug svog sina, ali ga nije odvojio od te devojke. Danas se u kladionicama najvi{e novca okre}e u kocki preko mobilnih elektronskih igara. Analize pokazuju da u Srbiji postoji 15 velikih preduze}a za kla|ewe, koja zapo{qavaju oko 5000 profesionalnih radnika. Uglavnom su to mla|i qudi, koji zajedno rade za plate i bonuse. Me|u wima ima i iskusnih programera, koji vode i kontroli{u elektronska kla|ewa, a posebno mobilne igre.

Kockarska Srbija nije usamqeni primer dr`ave u kojoj kla|ewe postaje sve unosniji biznis. Mi Srbi smo samo pruzeli svetski trend {irewa kla|ewa kroz industriju zabave. Danas je o~igledno da su fudbal i ko{arka, ~iji se me~evi {irom planete Zemqe igraju svakodnevno i prenose preko tv stanica u svaki dom, glavni medij za kladioni~are. Kla|ewe je toliko ra{ireno da su se qudi, na primer, na Zimskoj olimpijadi u Italiji, kockali sa imenima pobednika u disciplinama, sa brojem skija{ke obu}e takmi~arki i sa brojem medaqa najboqih skija{a. U masovnim sportovima i sami igra~i i treneri se klade, iako im je to zabraweno, na rezultate, golove i prekr{aje igra~a svog tima i protivni~kog. Legalni sistem kla|ewa u sportu okre}e 50 milijardi evra godi{we, a ilegalni sistem kla|ewe obr}e 84 milijarde dolara. Prema podacima Ameri~ke asocijacije za igre na sre}u, tokom posledwih 12 meseci ilegalne kladionice su primile 84 milijarde dolara u opkladama. Zaradile su pet milijardi dolara. Legalne su u 2024. ostvarile prihod od 13,78 milijardi dolara na 149,9 milijardi dolara opklada. Ako velika kazina i kla|ewa postoje u Las Vegasu, Parizu, Monaku, Londonu, onda je centar kocke kod nas Beograd. Nekada su velegradske kockarnice vodili qudi sumwivih namera, sa policijskim i sudskim dosijeima. Wihove kockarnice su, ipak, radile, u javnim objektima, kakvi su bili hotel “Slavija” i hotel “Jugoslavija”. Danas su kockarnice nazvane kladionice, preduze}a u privatnom vlasni{tvu, sa lokacijama u centru gradova i u najve}im tr`i{nim molovima, koja ulaze u dr`avne poslove. Ukupni prihodi u 2024. godini koje su ostvarile sve kompanije u Srbiji koje rade pod {ifrom kockawe i kla|ewe iznosili su 143,6 milijardi dinara. ^ista zarada je bila 18 milijardi dinara, pokazali su objediweni podaci sa specijalizovanog sajta ^ekpoint (Checkpoint.rs)

Srpska privreda je u pro{loj godini ostvarila ukupnu neto dobit od 866,3 milijarde dinara, {to zna~i da su kladionice i druge kompanije iz sektora kla|ewa i kockawa doprinele profitu cele privrede sa oko 2,1 odsto. Najpoznatija kompanija za kla|ewe je sponzor fudbalskog kluba, a i dr`avne reprezentacije Srbije. Dr`ava Srbija se sprema da stavi pod kontrolu kladionice i kladioni~are, ali to ~ini boja`qivo. Pro{le godine usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sre}u, ali on nije bitnije promenio sistem oporezivawa dobitaka iz igara na sre}u. Izmenama je, izme|u ostalog, regulisana zabrana slu`ewa hrane i alkoholnih pi}a sa vi{e od pet odsto alkohola u kladionicama i automat klubovima, kao i oporezivawe svih vrsta bonusa i besplatnih podsticaja.

Pored toga, Vlada Srbije usvojila je i Predlog izmena i dopuna Zakona o ogla{avawu, ali on jo{ uvek nije pro{ao proceduru u Narodnoj skup{tini. Ove izmene trebalo bi da zna~ajno ograni~e reklamirawe kladionica, jer je predvi|ena zabrana da u tome u~estvuju javne li~nosti, poput estradnih pevaqki i peva~a.

Kazahstan – zemqa tihe lepote i prirodnih ~udesa

„[ta }e{ tamo?“, naj~e{}a je bila reakcija poznanika kojima sam rekla da idem u Kazahstan. Verovatno su im u glavi bile Boratove parodije. Naravno, oni koje nazivam bliskim prijateqima, ovu informaciju su do~ekali s odu{evqewem. Iako niko od wih do sada tamo nije bio.

A da je wihovo ose}awe bilo potpuno opravdano posvedo~i}e pri~a o samo jednom danu sa tog puta, izletu iz nekada{we prestonice, Almatija (u se}awu mnogih poznatijeg pod imenom Alma Ata), ka prirodnim ~udesima jugoistoka ove zemqe, sablasnoj i netaknutoj lepoti jezera Kaindi i Kolsai, i spektakularnoj divqini kawona ^arin.

Ova centralnoazijska zemqa stepa, planina i nepreglednih prostranstava (koje sam do`ivela putuju}i vozom {esnaest sati na severozapad, ka prestonici Astani), ne zvu~i kao klasi~na turisti~ka destinacija, ali za one koji tragaju za netaknutom prirodom, dramati~nim pejza`ima i jedinstvenim iskustvima, nudi prava ~uda.

Ima verovatno najlep{u zastavu na svetu: tirkiznoplavi horizont sa zlatnim suncem i orlom ra{irenih krila, koji leti tik ispod wega. Na jugoistoku zemqe, bli`e granici s Kirgistanom, krije skrivena blaga: jezera jedinstvenog ambijenta i mawu verziju ameri~kog Velikog kawona.

Na put smo krenuli ba{ rano, oko pet sati ujutro, dok je bio jo{ mrak, jer je za obilazak ove tri atraktivne destinacije u jednom danu bilo neophodno pre}i stotine kilometara.

Prva stanica na na{em putu bilo je jezero Kaindi, zeleno srce izme|u planinskih vrhova, udaqeno oko 130 kilometara od Almatija. Da bi se do wega stiglo, potrebno je pro}i vijugavim planinskim putevima, kroz `ivopisni krajolik. Posledwi, najizazovniji deo puta, mogu}e je savladati jedino terenskim vozilom, pa smo se tu premestili u starinske terence iz sovjetskog vremena. Za one sa osetqivim stomacima verujem da nije bilo lako, no kao qubitequ najlu|ih rolerkostera, meni, ali i simpati~nom dvogodi{wem, neuobi~ajeno mirnom i disciplinovanom indijskom de~aku, ovaj deo puta bio je najzabavniji. Kikotali smo se iz sve snage dok su se vozila truckala po kamenitom neravnom putu, prelazila re~ice i pribli`avala se litici, bacakaju}i nas na sve strane. Da bi i ostalima ovaj segment puta pro{ao {to bezbolnije, vodi~i su se potrudili da nas zabavqaju, i to – pevaju}i kazahstanske hitove, od onih starih iz 70-tih godina pro{log veka, do popularnih modernih rep vratolomija za jezik na kaza{kom.

Iznenadila sam se izuzetnim ose}ajem za melodiju i ritam ovog nomadskog naroda, a dva dana kasnije sam i potvrdila taj utisak u velelepnom zdawu opere u Astani, gledaju}i vrhunski spektakl, najpoznatiju nacionalnu operu Abai, koju su svojim impresivnim glasovnim i instrumentalnim ume}em do~arali najeminentniji umetnici ove zemqe.

Kad god do|em u neku novu dr`avu ili grad, napravim mali kulturolo{ki test. Pogledam imaju li operu i kakva im je. Kazahstan je sa svojim operama u Almatiju i Astani, od kojih je potowa najve}a takva institucija azijskog kontinenta, vi{estruko prema{io o~ekivawa. U inat onim skepticima s po~etka pri~e koji su me pitali: [ta }e{ tamo?

No, da se vratim na jezero. Kada se vi{e nije moglo ni terencem, nastavili smo pe{ice uz potok, ili na kowima strmijom stazom preko brda.

tanana stabla sablasnih breza. Ova stabla, iako potopqena ve} vi{e od jednog veka, i daqe stoje uspravno zahvaquju}i hladno}i vode koja ih je o~uvala. Iako je u vrelom prole}nom danu wegova temperatura od 7 stepeni delovala privla~no i mamila na osve`ewe, to nije bilo mogu}e, jer je u jezeru kupawe zabraweno.

Ali je zato prijala {etwa okolnim stazama. Dok sam posmatrala odsjaj planinskih vrhova i drve}a na vodi, imala sam ose}aj da sam zakora~ila u neki drugi, ti{i, dubqi i vanvremenski prostor. Vreme je brzo proticalo i vaqalo je krenuti daqe. Slede}a ta~ka na{eg puta bilo je jezero Kolsai, ne{to ju`nije, bli`e granici sa Kirgistanom. Re~ je o nizu od tri gorska jezera, sme{tenih izme|u sne`nih vrhova planina Tjen [an, koji popularno zovu „biseri severnog Tjen [ana“.

Mene je ambijent podsetio na alpske lepote Slovenije i Bleda.

Ovde se, ako vam se posre}i, mo`e iznajmiti i ~amac, pa preveslati jezero i istra`iti ga malo boqe, ili pro{etati kroz guste {ume koje ga okru`uju. Ili jednostavno, naru~iti kafu u obli`wem restoranu, sesti na drveno stepeni{te i u`ivati u pogledu.

I tu, sasvim slu~ajno, posvedo~iti i va`nom trenutku u ne~ijem `ivotu.

Kaindi, ~ije ime u prevodu zna~i „brezik“, jedinstveno je ~udo prirode, nastalo nakon zemqotresa 1911. godine, kada se deo padine sa brezama odronio u dolinu koju je

potom napunila ki{a. Tako je formirano jezero ~ije se smaragdne nijanse smewuju u zavisnosti od igre sunca i oblaka, i iz ~ijeg dna, dubokog 25 metara i daqe izviru

Mladi} iz Indije odabrao je upravo ovaj ambijent da klekne ispred svoje dragane, pru`i joj otvorenu kutijicu s prstenom i ponudi joj nastavak `ivota udvoje. Tu je ve} bio i profesionalni fotograf, unajmqen da ovekove~i romanti~an trenutak, o kojem }e, u decenijama koje dolaze, verovatno pri~ati svojoj deci i unucima.

Ogladneli i iscrpqeni od hodawa, oti{li smo na ru~ak, organizovan u jurti, tradicionalnom nomadskom {atoru, ukra{enom prelepim {arenim }ilimima, gde smo svi posedali po jastucima na podu oko niskih stolova. Izabrala sam lokalni specijalitet, lagman, doma}e testo, nalik rezancima, sa govedinom i povr}em.

Posle pauze i odmora, u ve} kasno popodne, krenuli smo i do posledweg odredi{ta, kawona ^arin, koje su organizatori puta vrlo smi{qeno ostavili za kraj, da ga posetimo samo par sati pred zalazak Sunca.

Iako svojom veli~inom ne mo`e da se poredi sa „starijim bratom“, Velikim kawonom u Arizoni, ovo ~udo prirode, duga~ko oko 90 kilometara, nudi zadivquju}e formacije crvenkastih stena, ~ije su se boje u sutonu pretvarale u najlep{e nijanse naranxaste, zlatne i ru`i~aste, nude}i neki nebeski mir i ambijent poput neke novootkrivene planete iz dalekog svemira.

Najpoznatiji deo kawona je Dolina zamkova – stene oblikovane erozijom u oblike koji podse}aju na kule, zamkove i tvr|ave. Hodawe tom dolinom, dok vas sa svih strana okru`uju kameni xinovi, izaziva ose}aj divqewa prirodnim silama koje su stvarale te jedinstvene oblike milionima godina. Polako je padao mrak, a nebo se obasulo beskrajem zvezda. Vetar je nosio pesmu stepe, a mi smo samo sedeli, nas dvadesetak slu~ajnih saputnika sa svih krajeva sveta, oslu{kuju}i ti{inu i ose}aju}i sna`nije nego ikada neku iskonsku povezanost izme|u ~oveka i prirode.

QIQANA ]ITI]:

Ima jedna…

Ima pri~a o jednoj `eni, ali neki u wu veruju, drugi ne, a tre}i se nasmeju i ka`u da je to samo urbana legenda ili imaginarni lik o~ajnika.

Ima jedna lipa na kraju ulice za koju neki tvrde da je oduvek tu; drugi se kunu da je to posadio neki hajduk kao zahvalnost jatacima. Neki tvrde da je to zaqubqeni mladi} zauvek obele`io mesto sastanka sa svojom voqenom, a neki tvrde da je prosto vetar doneo seme.

Ima jedna klupa u parku; u stvari, vi{e i nije klupa, samo metalni okvir i na sredini jedna daska na mestu za sedewe. Neki tvrde da je to postavio unuk za svog dedu; neki da je naru~ila o~ajna devojka da gleda u

reku koja joj odnese dragog; neki da je to obi~na klupa u parku kao mnoge druge, samo, eto, ~e{}e od drugih je bila na meti vandala.

Ima jedna ku}a, koja vi{e i nije ku}a, samo ru{evina koja izaziva strah. Tu se ni deca ne igraju; pri~a se da je tu `ivela neka baba vra~ara, pa je neki prevareni o~ajnik poku{ao da joj sru{i ku}u. Neki tvrde da je predmet sva|e naslednika koji ne mogu da se dogovore kako da je podele, a neki se samo prekrste i brzo pro|u pored we, jer ko zna {to je takva. Ima jedna zemqa; ka`u bila je carstvo, pa kraqevstvo, pa republika, pa… Neki ka`u da je to pri~a koja se mewala u zavisnosti ko ju je posedovao; neki ka`u

da je tu previ{e krvi i da zato trpi bolove. Mnogi je napadaju, otkidaju joj delove; sipaju na wu i u wu otrove; mrze je. Neki je vole do bola; ponekad gre{e, pa ona trpi bol od wihove qubavi. Ali, jo{ je tu, iako malena, iako te{ko izrawavqena; tu je i bi}e uvek deo neke pri~e kao i ona `ena, kao i ona lipa, kao i ona klupa i oronula ku}a.

Ali `ene nema, samo pri~a; lipa je tu, ali mo`da oluja nai|e; od klupe ostade samo jedna daska; ku}a }e se uru{iti na kraju; a ti pi{e{, samo to mo`e{. Samo nemoj da pri~a o toj zemqi jednoga dana bude samo urbana legenda u ~ije postojawe }e neki verovati, a neki ne.

RISTO TODE BLA@EVSKI:

Ja sam najboqi

Da, tako je. Ja sam najboqi. Vi }ete mi re}i: E, sad si ga preterao! Ali nije tako. Evo vam primer: ^ekam autobus, a oko mene bar dvadesetak

re, `ene i decu, pa da ostanem na ovom vrelom suncu jo{ celih petnaest minuta. Vidi, molim te? Ne, bato. To je bilo ranije. Sada nismo u socijalizmu. Od-

primer, kako ispred svih nemo}nih bolesnika {to ~ekaju u ~ekaonici ulazim preko reda kod doktora.

qudi. Dolazi autobus. I {ta treba ja da radim? Da propustim sve ispred sebe? Naro~ito sta-

mah se guram ispred svih i prvi ulazim u autobus. I da vam ne navodim drugi

MILO[ PRELEVI]:

Osje}aj

Zadihan, gospodin G. je sve ~e{}e zastajao u pohodu na najvi{i sprat solitera u centru grada.

Prvo na ~etvrtom, pa na sedmom, a onda i na devetom spratu. I tako ve} mjesec, otkad lift nije bio u funkciji. U me|uvremenu je propala akcija da stanari solidarno skupe novac za popravku. One {to `ive na ni`im spratovima to nije zanimalo, jer ionako ne koriste lift.

Gospodin G. iz stana izlazi rano. Ode u trgovinu, pred trafikom sa susjedima komentari{e politiku i vrijeme i na kraju odva`no ka`e da wega osje}aj nikad ne vara. Onda se vra}a na trinaesti sprat, nogom pomjeri otira~ i uzme kqu~ koji je ispod ostavila wegova supruga, {to je malo~as krenula na posao. Ukrotiv{i dvjesta {ezdeset stepenica, nose}i u rukama kese, gospodin G. jutros je obliven znojem. Sve je, ipak, lak{e sad, po{to je ugledao vrata stana. No, osje}aj ga je ovog puta prevario. Ispod otira~a ne bje{e kqu~.

ENSAR BUKARI]:

U

zagrqaju

{ume

Hodaju}i kroz {umu, ostavqam tragove u vidu zgu`vanog suhog li{}a na tlu.

Kako kora~am, tako se sun~eva svjetlost igra sa mnom ostavqaju}i me povremeno u polumraku, a povremeno osun~anog od glave do pete.

Svje`ina u samom vazduhu i mirisi obli`we cvjetne livade izmije{anih sa mirisima zelene paprati i mahovine daju neo-

Ili da vam ne opisujem slu~ajeve kada sam radio u Ministarstvu za trgovinu i Ministarstvu inostranih poslova, kada sam prvi – kao najboqi –susretao biznismene koji su dolazili da tra`e uvozne dozvole i tako daqe… Ovo je kapitalizam, a u wemu ima borbe. A u borbi pobe|uju najboqi. Zato sam i najbogatiji u celom elitnom nasequ Vodno. – A vi, ko ste vi?

– Mi smo vlast.

– I {ta ho}ete od mene?

– Imamo novo pravosu|e, nove zatvore, pa da malo pro{etate kroz wih, za primer – kao najboqi.

bi~an osje}aj u plu}ima nau~enim na ne ba{ prijatni miris gradskog smoga i {kripe guma i ko~nica te dotrajalih odvodnih cijevi pored gradske zamu}ene rijeke.

^ujem {u{tawe li{}a pod nogama. Blagoslov je kada ~ujem piskutove zvuke i cvrkutave pjesmice raspjevanih {umskih ptica.

Sagnem se do zemqe kako bih barem pokvasio ruku u hladnom potoku {to presijeca {umu napola. Mahovina koja se pru`a uz potok sva je u si}u{nim kapqicama vode koje u igri sa suncem daju jedinstvenu ~aroliju.

Osjetim samo mir. Opila me ova mirisna {uma kao jaki sedativ.

put za teretni saobra}aj

Teretni voz na pruzi Beograd-Budimpe{ta od sada zvani~no saobra}a, a kako je ranije, najavqeno od srpske do ma|arske prestonice stiza}e za dva sata i 40 minuta.

Redovan teretni saobra}aj na `elezni~koj pruzi Budimpe{ta-Beograd po~eo je u zoru, objavio je u petak ujutru @olt He|i, generalni direktor kompanije MAV, na svojoj Fejsbuk stranici, signaliziraju}i da je ovim korakom zvani~no zavr{ena ne samo izgradwa pruge i razvoj infrastrukture, ve} i period zatvorenih testova.

TERETNI VOZOVI

PONOVO SAOBRA]AJU

Generalni direktor kompanije

MAV @olt He|i moli putnike da se naviknu na ~iwenicu da vozovi ponovo saobra}aju i da po{tuju saobra}ajna pravila.

Prvi je kretnuo teretni voz kompanije MAV Railtours, predvo|en lokomotivom Siemens Vectron koja je stigla u okviru programa obnove lokomotiva `elezni~ke kompanije.

Prema re~ima {efa MAV-a, sva ispitivawa i merewa na koloseku su dokazala da pruga ispuwava sve infrastrukturne i

bezbednosne uslove saobra}aja neophodne za rad teretnih vozova. Istovremeno, He|i je naglasio da bezbednost ne zavisi samo od putnika u `eleznici, ve} je to i odgovornost ostalih u~esnika u saobra}aju.

VELIKA BRZINA NA PRUZI

„Dugo su qudi koji `ive u tom kraju navikli da na pruzi nema vozova, ali od sada `elezni~ka vozila ponovo mogu redovno i velikom brzinom da sti`u na prugu. Pozivamo sve da ne voze iz navike: prilazite pru`nim prelazima u potpunosti po{tuju}i saobra}ajne propise i sa du`nim oprezom!“, upozorio je.

Na kraju svog posta, He|i je podsetio da je renovirawe `elezni~ke pruge 150 bila najve}a `elezni~ka investicija u Ma|arskoj posledwih godina.

Umesto 160 km stare, nekvalitetne, jednokolose~ne `elezni~ke pruge koja vodi od Ferencvaro{a do ma|arsko-srpske grani~ne stanice u Kelebiji, izgra|ena je dvokolose~na `elezni~ka pruga sposobna za brzinu od 160 km/h sa najmodernijim objektima za putni~ki saobra}aj.

RZS: Nastavqa se pad broja `ivoro|enih i porast broja umrlih - u januaru `ivoro|eno

„Unikatni beogradski sat sa kvalitetnim francuskim mehanizmom“, pla}en ~ak deset miliona dinara –pokvario se ve} drugi dan

4.848 beba, dok je 9.981 osoba preminula

Republi~ki zavod za statistiku (RZS) sao p{tio je danas da je u januaru 2026. godine u Srbiji `ivoro|eno je 4.848 beba, dok je 9.981 osoba preminula.

„U Republici Srbiji, u januaru 2026. godine, bele`i se pad `ivoro|enih za 130, odnosno za 2,6 odsto, kao i rast umr lih za 446, ili za 4,7 odsto, u pore|ewu s istim mesecom pret hodne godine”, naveo je RZS.

Od 2012. do kraja 2025. godine Srbija je zbog negativnog prirodnog prira{taja ostala bez 580.000 stanovnika.

Tokom pro{le godine zabele`en je najmawi broj `ivoro|enih – 58.445

Prema podacima Republi~kog zavoda za stati-

stiku u tom periodu je `ivoro|enih bilo 888.622, a preminulo je 1.469.576 osoba.

Najve}a smrtnost je zabele`ena za vreme pandemije kovida, kada je 2020. i 2021. godine ukupno preminulo 253.473 osobe.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije Srbija je, tokom pandemije, posle Bugarske, bila zemqa s najve}im brojem smrtnih slu~ajeva u odnosu na broj stanovnika.

Tokom pro{le godine zabele`en je i najmawi broj `ivoro|enih - 58.445, dok je preminulo 94.831 osobe .

Prema procenama Republi~kog zavoda za statistiku, u Srbiji je 1. januara `ivelo 6.567.783 stanovnika.

ALBANCI PUCALI NA SRPSKU POLICIJU:

Jo{ jedan oru`ani napad unutar

Kopnene zone bezbednosti!

U reonu Madqike, unutar Kopnene zone bezbednosti, dogodio se novi incident kada je grupa osoba albanske nacionalnosti pucala na pripadnike Ministarstva unutra{wih poslova Srbije.

Prema prvim informacijama, na policijske slu`benike je pucano iz vatrenog oru`ja dok su obavqali svoje redovne zadatke na obezbe|ivawu administrativne linije.

Iako je situacija bila izuzetno napeta, iz izvora bliskih istrazi Telegrafu je potvr|eno da me|u pripadnicima srpske policije nema povre|enih.

Ovaj napad samo je jo{ jedan u nizu incidenata u ovom delu Kopnene zone bezbednosti. Reon Madqike je i ranije bio popri{te sli~nih provokacija, koje ~esto prate ilegalne aktivnosti poput se~e {ume ili poku{aja destabilizacije bezbednosne situacije na administrativnoj liniji.

Na „kru`nom toku“ na Trgu republike u no}i izme|u 21. i 22. februara postavqen je novi sat, visok devet metara i te`ak oko sedam i po tona. Pa iako su nadle`ni tvrdili da pokazuje ta~no vreme, ve} dva dana nakon postavqawa kazaqke su „zakazale”.

Lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlovi} objavio je na dru{tevnim mre`ama da sat na Trgu republike ve} drugi dan nakon postavqawa pokazuje razli~ito vreme.

„Isticali su kako je sat ko{tao deset miliona dinara bez PDV jer ima satelitsku sinhronizaciju vremena i da je zato sam mehanizam ko{tao pet miliona dinara. Dva dana kasnije - pokazuje razli~ito vreme. I ru~no ga pode{avaju. Ina~e i verzija sa Alibabe ima satelitsku sinhronizaciju. Nije Srbija toliko siroma{na, koliki su oni lopovi”, pi{e u objavi.

Podse}amo da je glavni gradski urbanista Marko Stoj~i} izjavio da je u pitawu kvalitetan francuski mehanizam koji radi na struju i samostalno se pode{ava preko GPS-a za letwe i zimsko ra~unawe vremena. Sat }e, kako je rekao, i ubudu}e precizno pokazivati vreme, bez potrebe za ru~nim pode{avawem.

„Uvek }e pokazivati ta~no vreme, tako da }emo u narednim decenijama svi mo}i da u`ivamo u novom simbolu Beograda, beogradskom satu”, dodao je glavni gradski urbanista. Me|utim, sat je samo 48 sati kasnije „odbio poslu{nost”.

„@IVELI, MOJI SRBI“:

Kolumbijka se zbog qubavi preselila u Beograd, najvi{e je odu{evila jedna stvar kod `ena!

Danijela Masijas, devojka iz Kolumbije koja se zbog qubavi preselila u Srbiju, vrlo brzo je shvatila da je `ivot na Balkanu znatno druga~iji od onog na koji je navikla. Iako je jednom prilikom istakla da je do~ekana srda~no i sa mnogo topline, neke navike i obi~aji u na{oj zemqi potpuno su je iznenadili.

Kako je otkrila, razlike se najvi{e prime}uju u pona{awu qudi, odnosu prema izgledu i na~inu dru`ewa, a pojedine situacije su joj u po~etku delovale neobi~no, ali i simpati~no. Svoje utiske podelila je iskreno i bez zadr{ke, {to je izazvalo veliku pa`wu na dru{tvenim mre`ama.

Zatim je otkrila tri stvari koje su je najvi{e iznenadile po dolasku u Srbiju:

„Kada sam stigla u Srbiju iz Kolumbije, ove tri stvari su me jako iznenadile. Qudi te mnogo gledaju, previ{e, rekla bih. Ipak, ovde je to normalno. U Kolumbiji je to ne{to veoma retko. @ene hodaju u {tiklama i nije va`no da li je zima. Dajem 10 od 10 svim Srpkiwama {to su to uradile! Svi nazdravqaju rakijom, ~ak i za doru~ak. @iveli moji Srbi“, rekla je Danijela u snimku na Instagramu uz gutqaj rakije, a potom je pozvala sve da joj ka`u „{ta bi jo{ trebalo da zna Latina po dolasku u Srbiju“.

Mnogi iz Srbije su na{alili:

„Treba da znaju da mu{karci iz Srbije obo`avaju Kolumbijke“, „Srbi uvek gledaju lepe `ene“, „Treba da znaju da su uvek dobrodo{le“, „Moraju da znaju da naprave sarmu“, pisali su mnogi.

pravi takose i vr{wacima poru~uje da se rad isplati!

Sava Niki}, koji svojim ve{tim rukama, sprema hranu i tako zara|uje, ne samo svoj xeparac, ve} i na ovaj na~in doprinosi i ku}nom buxetu, op~inio je Srbiju.

On nije od one dece koje je `ivot naterao da se bore za par~e hleba, on radi zato {to tako `eli.

Kako je odlu~io da se bavi ovim poslom, za „Puls Srbije“, govorio je Sava Niki}.

- Ne{to spremam ja, a ne{to kolege. Imamo u ponudi XL takose, pite sa sala{a iz na{eg snek haus-a sa doma}im sosevima. Sve soseve pravimo kolege i ja. Mesimo pite i tortiqe, i tako|e pravimo girose. Za takose birate sami meso, sos i pomfrit. Standardno idu ~etiri vrste sira, pomfrit, meso po izboru, sosevi – ukqu~uju}i tzatziki, paradajz, ke~ap i na{ doma}i ninxa sos, koji je qut, plus tabasko. U ninxa sos idu sambal, paprika, luk i jo{ par sastojaka – objasnio je Sava.

PO^ETAK KARIJERE

U KUHIWI

Ispri~ao je kako je po~eo svoj posao u snek baru i istakao da profesionalna kuhiwa predstavqa poseban izazov.

- Ovim poslom sam po~eo da se bavim preko raspusta. Radio sam sa pitama i `eleo malo adrenalina, pa sam pre{ao u snek. Ekipa je tamo vrhunska, uvek ih je puno, a u profesio-

nalnoj kuhiwi je poseban izazov – rekao je.

PODR[KA RODITEQA

Sava obja{wava da je roditeqima morao da poka`e da `eli da radi i poma`e, a sada ve}inu vremena provodi na kasi i pripremi takosa.

- Kada su moji roditeqi ~uli da `elim da radim rekli su da

najvi{e voli pravqewe francuskog takosa, a vr{wacima poru~uje da slede svoje `eqe jer je li~ni trud nezamenqiv. - Polako idem na ve}i nivo. Kolege me podr`avaju, nema sujete. Trudim se da uskladim {kolu i posao – ve}inom radim posle {kole, ali sve sti`em da uradim – i posao i dru{tvo. Najvi{e volim da pravim francuski takos i

nema potrebe, ali sam im rekao da `elim da pomognem. Neki qudi su sumwali, ali sam dokazao da mogu. Radim na kasi, poma`em oko pripreme i pravqewa takosa i pazim da svaki bude hrskav spoqa, mekan iznutra – ka`e Sava.

BALANS IZME\U

[KOLE I POSLA

Ka`e da uspeva da uskladi {kolu, posao i dru{tveni `ivot,

rad na kasi. [to se ti~e drugara i nastavnika, svi me podr`avaju, me|utim drugari me ponekad pitaju zbog ~ega radim, ali kada su probali hranu odu{evili su se. Svoje vr{wake bih posavetovao da rade {ta im srce `eli. Mo`e se lepo zara|ivati i iz igrica, ali kad radi{ i sam zaradi{ novac, ose}aj je potpuno druga~iji – to su tvoje pare i tvoj trud – zakqu~io je.

Slavka Stefanovi} iz sela Trwane najstarija je stanovnica op{tine Aleksinac – napunila je 102 godine. Ro|ena na Svetog Savu, 27. januara 1924. godine, vek i dve godine `ivota obele`ila je u krugu porodice, okru`ena unucima, praunucima i ~ukunucima.

Wena pri~a je pri~a o radu, izdr`qivosti i vremenu kada se `ivot merio trudom.

- Sve se radilo. P{enica se `wela, kukuruz se kopao, ba{ta se obra|ivala. Nije bilo posla koji nisam radila – prise}a se baka Slavka.

Udala se mlada, sa 19 godina, za @ivomira Stefanovi}a. Brak nije bio po wenoj `eqi, ali su zajedno gradili dom i porodicu. Dok je suprug radio u Ni{u, ona je brinula o ku}i, imawu i deci.

- @ivomir je radio da zaradi, a ja sam radila sve ostalo. I u ku}i i u poqu. Tako je tada bilo – ka`e Slavka. Podigla je dve }erke, nad`ivela supruga i obe }erke, ali iza sebe danas ima veliku porodicu – unuke, praunuke i ~ukunuke koji o woj brinu.

- Imam unuke, praunuke, ~ukunuke… Svi su mi `ivi i zdravi i to mi je najve}a sre}a – govori sa osmehom. @ivot je nije mazio. Pro{la je ratna vremena, nema{tinu i te{ke li~ne gubitke.

- Bilo je i lepo i lo{e. Ali sve pro|e. @ivot ide preko svega – ka`e tiho.

Wena snaja Suzana Jovanovi} ka`e da je, s obzirom na godine, baka Slavka dobrog zdravqa.

- Slabije ~uje, ali nije senilna niti dementna. O{troumna je i pam}ewe je odli~no slu`i. Pred spavawe se uvek pomoli za zdravqe svih svojih potomaka. Gleda televizor po ceo dan, zanima je sve – i serije i politika – ka`e Suzana.

Iako je pro{le godine pala u sobi, nije ni{ta polomila, ali od tada odbija da hoda. Ipak, vedrinu nije izgubila.Baka Slavka nikada nije vodila ra~una ni o „zdravim navikama“.

- Pu{ila sam od dvanaeste godine – ka`e kroz osmeh. I danas voli da zapali cigaretu. Hrana joj je oduvek bila doma}a i jednostavna, ali dobro zama{}ena.

- Jela sam sve: krompir, pasuq, podvarak, pite, sarme, puwene paprike… Volim i papriku, da je dobro ispr`ena – pri~a Slavka.

Wena snaja otkriva da je mo`da jedna od tajni dugove~nosti i to {to je decenijama praktikovala popodnevni odmor.

- Bez obzira na obaveze, uvek je posle ru~ka odspavala. Volela je da dugo spava ujutru, a dok je mogla da hoda, svakodnevno je {etala po dvori{tu, vo}waku i vinogradu – ka`e Suzana.

U mladosti je prele`ala te{ku upalu plu}a i mesecima bila u bolnici, ali drugih ozbiqnijih bolesti nije imala. Pamti i kako su je kowima i ko~ijama vozili lekaru, u vreme kada nije bilo autobusa kao danas. Stoti ro|endan proslavila je uz punu ku}u gostiju, tortu i poklone, a i 102. ro|endan do~ekala je okru`ena

porodicom iz Beograda i okoline. Na kraju razgovora, baka Slavka poru~uje ono {to smatra najva`nijom `ivotnom istinom:

- Samo da su qudi `ivi i zdravi i da niko ne boluje. Sve drugo se izdr`i – pri~a ona. U 102. godini, wen `ivot ostaje svedo~anstvo da se snaga meri strpqewem, a najve}e bogatstvo – porodicom.

Написао: Miroslav Jankovi}

Peleova magija da sa prose~nim ili znatno slabijim igra~ima od sebe pobe|uje i osvaja titule ima vi{e teorija, tuma~ewa, ali i osporavawa.

Do pojave Pelea nije postojao igra~ koji je toliko uticao na igru drugih, i saigra~a i protivnika. Na svoje saigra~e je raznim svesno/nesvesnim magijama svoje li~nosti silovito delovao: podizao bi wihove sposobnosti do maksimuma, cedio iz wih sve najboqe. A oni bi, kao iz nekog stida pred wim, davali sve od sebe... ~ak i onaj deli} ,,ne~ega nesvesnog“, koga bilo kad, bilo gde i bilo s kim drugim nisu uop{te ni imali ni ose}ali u sebi. Deo svoga fudbalskog transa Pele je prenosio na saigra~e, kao afri~ki vra~ na pleme u zanosnoj igri. Nikada svet do Pelea nije video takvog igra~a, a nikada kao u Meksiku 70. igra~a da u svojoj 30. godini igra na takvom nivou, da se prosto ,,kupa“ u samopouzdawu. Fudbaleri onoga doba su karijere zavr{avali najdaqe do 33. godine. Brazil je pred SP u Meksiku, pou~en lo{im iskustvom iz Engleske‚ 1966, po~eo pripreme tri ipo meseca pre prvenstva. Trenirali su ubita~no dva puta na dan: ujutro su imali naporne futinge - tr~awe po pe{~anim pla`ama Rija, potom vrlo naporne ve`be u teretani a tek uve~e bi imali trening s loptom. Oko tri nedeqe su trenirali i na velikim nadmorskim visinama, da se adaptiraju na meksi~ki razre|eni vazduh. Re{ili su se starijih igra~a, tridesetogodi{wi Pele je bio me|u najstarijim u ekipi. Tr~ali su Brazilci mnogo na svih sedam utakmica u Meksiku, posebno vezisti @erson, Klodoaldo, Riveliwo i Alberto Karlos... ali to je sme{no malo u odnosu na dana{wih prose~nih 10-12 kilometara, koliko vezni igra~ modernog fudbala mora da pretr~i na jednoj utakmici da bi uop{te o(p)stao u timu. Odbrana ,,karioka“ je bila vidno slabiji deo tima: samo na jednoj utakmici nije primila gol; Brazil je ubedqi-

l Kako je Pele postao jedini ~ovek na svetu za ~ije ime su znali gotovo svi qudi u bilo kom delu sveta l Mnogi smatraju da je bio poznatiji od Isusa l Kako je sa 16 godina postao ~lan reprezentacije Brazila i najve}a senzacija u dotada{woj istoriji fudbala, progla{en je za kraqa ove igre l Na koji na~in je Pele izvla~io i posledwi atom mo}i i snage od svih saigra~a l Bio je igra~ bo`anskog spoja inteligencije, ve{tine, brzine i snage l Zbog ~ega je kraq fudbala tra`io da opro{tajni me~ igra protiv Jugoslavije

1770. - Britanske trupe su u Bostonu, centru otpora protiv britanske kolonijalne vlasti, ubile pet demonstranata i taj doga|aj, poznat kao „bostonski masakr”, ubrzao je izbijawe Ameri~kog rata za nezavisnost.

1827. - Umro je italijanski fizi~ar Alesandro Volta koji je prona{ao elektrofor (1775), galvanski element, bateriju galvanskih elemenata (Voltin stub). Po wemu su mnogi pojmovi u fizici dobili ime - Volt (oznaka V), Voltamper (oznaka VA), Voltin luk.

Susret za istoriju: Pele i Ronaldo

vo dobijao utakmice, ali bi pobe|ena ekipa imala dosta {ansi. Odbrana Brazila ~esto nije najboqe intervenisala.

Imao se utisak da su brazilskim protivnicima noge bile kao svezane i ,,skra}ene“, naro~ito pri udarcu iz dobre {anse i blizine gola. To se najboqe videlo u duelu sa Italijanima u finalu. Ali, kad igrate protiv Pelea, noge vam se same ,,stegnu“ i namera i ideja ,,zamrse“... a sve suprotno se de{ava onima koji igraju u Peleovom timu. Boqe upu}eni novinari u fudbal su tih godina pisali da Peleove o~i pokrivaju ceo teren, da lopta kao magnetisana ide ka wemu i lepi se za wega. Svaki wegov i neuspeo pokret je bivao smislen i imao je nameru. On pripada vrlo retkoj vrsti fudbalera (ima ih i posle Pelea) koji pokretom tela unapred ,,najavquje“ kako }e loptu primiti, umiriti i jo{ va`nije kome }e je dati ili kuda upu-

titi. Uvek i u svakom trenutku imao je viziju.

Da(v)na{wa fudbalska filozofija tvrdi: najboqi igra~i su oni koji najbr`e i sa najmawe pokreta umire loptu i proslede je u neo~ekivanom pravcu. Uz brzinu, to su najcewenije igra~ke osobine. Pele je to sve dobio ro|ewem i jo{ kompjuterski ,,u~itano“ u svoj telesni i misaoni mehanizam. A mnogo toga nije imao taj mnogo, da ne ka`emo preterano, hvaqeni brazilski tim iz 1970. Nige, pa ni u fudbalu, ne vredi mnogo tzv. kontrafaktualna teorija ,,{ta bi bilo kad bi bilo“...jer je uvek zgazi ona logi~na: de{ava se ono {to se desiti mora. No, dozvoqeno je iznositi pretpostavke. Naprimer, ovoga tipa: kako bi se danas odigrao i zavr{io fudbalski susret reprezentacije Brazila iz 70. sa Peleom u timu a protiv nekoga od potowih svetskih {ampiona, po~ev{i od narednog prvaka-ekipe Zapadne Nema~ke iz 1974.

VELIKI SAMO UZ PELEA

Pet najboqih igra~a Brazila, naravno posle Pelea, iz {ampionskog tima 1970. su: @airziwo, Riveliwo, Tostao, @erson i Karlos Alberto. Evo kratkih podataka o wima. @airziwo je 11 godina igrao u Botafogu, bio je na tri svetska prvenstva, dao devet golova na wima, na 81 utakmici za ,,karioke“ postigao ukupno 33 gola. Igrao godinu dana u Evropi, u Olimpiku iz Marseja. Riveliwo je odigrao 92 utakmice za reprezentaciju, dao 26 golova, 10 godina igrao u Korintijansu, nije nastupao u Evropi. Tostao je za 10 godina odigrao 50 utakmica za ,,selesao“, bio je deset godina igra~ Kruzeira, zavr{io je medicinski fakultet, nije nastupao u Evropi. @erson je u 10 godina odigrao 70 utakmica za Brazil, bio igra~ Botafoga i Flamenga, nije nastupao u Evropi. Karlos Alberto, kapiten ,,`utih“ u Meksiku ‚70, za 13 godina nakupio je 53 nastupa za reprezentaciju, {to je vrlo skromnih tri-~etiri u proseku, osam godina igrao u Santosu i tri sa Peleom u Kosmosu.

godine? Na{e je mi{qewete{kim porazima Brazila, jer se fudbal u tim godinama muwevito mewao i naro~ito ubrzavao, {to Brazilci nisu odmah shvatili, pa su tu zabludu platili dvadeset~etvorogodi{wim postom: narednu, ~etvrtu titulu prvaka osvojili su tek 1994. godine. Fudbalski svet je i video i zapamtio u vremenu od Pelea pa naovamo mnogo velikih fudbalskih timova: od Bekenbauerove Nema~ke, Krojfove Holandije, te evropskih {ampiona Bajerna i Ajaksa, koji su sedamdesetih godina osvojili po ~etiri titule klupskog prvaka Evrope, zatim Italijane iz 1982, potom Maradoninu Argentinu iz 1986, pa ekipu Milana sa po~etka devedesetih godina, potom brazilski selesao iz 2002, Realove ,,galaktikose“ iz istog perioda, sjajne [pance i u reprezentaciji i u Barseloni - u drugoj deceniji ovoga veka itd. Koji je od ovih timova, koje smo pobrojali, a neke verovatno i presko~ili, najboqi? Nema pouzdanog odgovora sem da bi svaki od pomenutih timova bio najboqi da je u svojim redovima imao Pelea. Pele bi, sa svojim Meksikancima iz sedamdesete, u okr{aju sa pobrojanim timovima velikanima, pokazao svu svoju klasu: kao {to su je, za vreme posta od 24 godine, oni veliki Brazilci izme|u Peleovog doba, a do vremena Romarija‚ 1994. i Ronalda 2002. godine: Ziko, Sokrates, Falkao, Aldair... taj niz se samo pove}ava i te~e sve do dana{wih dana, do Neimara! A Pele je u Meksiku 1970., s tre}om ,,Zlatnom bogiwom“ u rukama, dodirnuo fudbalsko nebo. Nije se imalo vi{e kud i}i u visine. Jedino u kosmos, u koji }e, tri godine kasnije i krenuti, ali ameri~ki FK Kosmos, da tamo u „novom svetu“, kao najpoznatiji fudbalski misionar na svetu, {iri tu najpopularniju sportsku religiju.

l U slede}em broju: Amerikanci su nagovarali Pelea skoro ~etiri godine da do|e kod wih

1832. - U Beogradu je po~ela da radi prva {tamparija u Srbiji, u kojoj je kao prva kwiga {tampan „Sabor istine i nauke” Jovana Steji}a. [tamparija je kupqena u Rusiji i dopremqena u Beograd u maju 1831.

1916. - [panski prekookeanski putni~ki brod „Princ od Asturije” potonuo je za nekoliko minuta po{to je udario u stenu kod obale Brazila. Od 588 putnika i ~lanova posade, 455 je poginulo.

1933. - Nacional-socijalisti~ka radni~ka partija Adolfa Hitlera osvojila je ve}inu u nema~kom Rajhstagu (parlament).

1945. - Ameri~ke trupe su u Drugom svetskom ratu u{le u Keln.

1953. - Umro je ruski kompozitor i pijanista Sergej Sergejevi~ Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzi~kih stvaralaca 20. veka, koji je u svom delu uspe{no asimilirao rusko muzi~ko nasle|e i sopstveni moderni muzi~ki izraz. U wegovom opusu od 138 dela izdvaja se Peta simfonija i balet „Romeo i Julija”. Komponovao je i muziku za filmove Sergeja Ejzen{tajna „Aleksandar Nevski” i „Ivan Grozni”.

1953. - Umro je sovjetski diktator Josif Visarionovi~ Xuga{vili - Staqin. Kao generalni sekretar Komunisti~ke partije od 1922. do smrti bio je neprikosnoveni vladar SSSR-a i lider komunisti~kog sveta. U partijskim „~istkama” od 1934. eliminisao je politi~ke protivnike, a svojom politikom doprineo je zao{travawu me|unarodnih odnosa u vreme Hladnog rata i naru{io ugled SSSR-a ste~en zna~ajnom ulogom u slamawu fa{izma u Drugom svetskom ratu. Rezolucijom Informbiroa poku{ao je 1948. da Jugoslaviju podredi sovjetskoj kontroli.

1993. - Minut posle poletawa sa skopskog aerodroma sru{io se makedonski putni~ki avion „Foker 100”. Poginulo je 77 od 97 putnika i ~lanova posade.

1999. - Odlukom Me|unarodnog arbitra`nog tribunala, grad Br~ko dobio je status distrikta pod suverenitetom Bosne i Hercegovine {to je izazvalo o{tre proteste u srpskom entitetu BiH, Republici Srpskoj jer je ona time podeqena.

2006. - Ha{ki optu`enik Milan Babi} izvr{io je samoubistvo u pritvoru u [eveningenu. Babi} je u januaru 2004. priznao krivicu za zlo~ine nad nesrpskim stanovni{tvom samoproklamovane Republike Srpske Krajine od 1991. do 1995. i pravosna`no je osu|en na 13 godina zatvora.

TAMO

„Sveti Frawo Asi{ki“. To je onaj francuski brod koji je prevozio mrtve sa Vida, kraj Krfa, do matice izme|u Krfa i kopna i te mrtve polagao u debelo more. Gotovo deset hiqada mrtvih, od januara do marta 1916. godine. Neki tvrde i vi{e, po{to se od dolaska na Krf (po~etkom januara) do kraja tog meseca jednostavno nije ni bele`ilo koliko je mrtvih, kako se zovu, odakle su. Brod je znao. Zato {to je taj brod je Plava grobnica. Taj brod je La|a Francuska. I taj brod smo mi, samo {to smo to zaboravili.

Kada na Guglu ukuca{: „Bolni~ki brod Sveti Frawo Asi{ki“, ili: „Brod Sveti Frawo Asi{ki“, pretra`iva~ izbaci gomilu katoli~kih i hrvatskih odrednica, istorijskih, geografskih, obrazovnih, kulturnih… i svakoj od wih fali re~: „brod“. Toliko o tome koliko sami o tom brodu pi{emo, koliko se wime bavimo.

A brod „Sveti Frawo Asi{ki“ nije tek tamo neki brod; jeste bolni~ki, i verovatno je jedan od najzna~ajnijih, najjezovitijih, u na{oj istoriji.

To je onaj francuski brod koji je prevozio mrtve sa Vida, kraj Krfa, do matice izme|u Krfa i kopna, i te mrtve polagao u debelo more. Gotovo deset hiqada mrtvih, od januara do marta 1916. godine. Neki tvrde i vi{e, po{to se od dolaska na Krf (po~etkom januara) do kraja tog meseca jednostavno nije ni bele`ilo. To, koliko je mrtvih, kako se zovu, odakle su. Brod je znao.

Zato {to je taj brod Plava grobnica. Taj brod je La|a Francuska. I taj brod smo mi, samo {to smo to zaboravili.

GAZITE TIHIM HODOM

U mauzoleju na ostrvu Vidu danas sedi plava devojka, za sto~i}em, i }uti o brodu, kao i o svemu drugom. U Srpskom muzeju, u gradu Krfu, na ulazu kustos iz-

deklamuje razne stvari, zvani~ne podatke, pomene „Plavu grobnicu“, ali o brodu „Sveti Frawa Asi{ki“ }uti. Muzej radi do 2 popodne, a nedeqom je zatvoren. Mauzolej je otvoren do tri.

Postoje na Krfu i grobqa Moravske i Drinske divizije, postoje table koje ukazuju na wih, postoje i spomenici, a ako malo ja~e gurne{ zaglavqena metalna vrata, kapiju, mo`e{ i da u|e{, da obi|e{, i da }uti{, po{tuju}i „srpski red“ na Krfu, muzejski i mauzolejski. Duboka srpska }utwa, nad dubokim srpskim zaboravom.

A ako ti je ba{ do pri~e, postoji mala radwa, tik kraj muzeja, i u woj @eqko Popovi}, koji pri~a sve ono {to drugi }ute. Uspeo je, na fotokopir ma{ini, da ot{tampa i letak, uputstvo za znate`eqnike, na kojem je obele`io sva mesta na kojima su, na Krfu, bili logori srpskih divizija, grobqa, bolnice, oficirski klubovi, komande, pozori{te u kojem je bila srpska Skup{tina, i u kojem je potpisana Krfska deklaracija….

Uputi}e te i na pla`u koja se zove Prasoudi, u tavernu „Avro Oceanis“, u kojoj }e te do~ekati qubazni vlasnik, Grk, i pokazati ti 106 godina staru fotografiju srpskih vojnika Drinske divizije koji se, ba{ na tom mestu, kupaju. Avgust je bio, 1916. godine. Oni mr{avi, zbuweni tom velikom vodom, sa kojom su se prvi put sreli nekih sedam meseci ranije.

@eqko je i sakupio tekstove, svedo~anstva podatke i objavio ih u kwizu koju su izdali „Prometej“ i RTS, a koja se zove Krf, ostrvo vaskrsewa Srbije.

APOSTOLI NADE, PROMETEJI JADA

Najpotresniji deo u kwizi, ina~e veoma korisnom itinereru i doga|aja, qudi, intendantskih, zdravstvenih i komandnih muka, jeste tekst Kamija Ferija Pizanija, francuskog pisca zaqubqenog u Srbiju.

Tekst, kako on ka`e, o 30 hiqada regruta (33 hiqade ih je bilo), de~aka od 14

OD NI[A DO KONSTANTINOPOQA:

do 19 godina, koji su, u jednoj koloni, krenuli iz Srbije ka Albaniji, moru i spasila~kim brodovima.

Stigli su samo na onaj jedan, „Sveti Frawo Asi{ki“. Od wih 33 hiqade, 29 hiqada ih je umrlo. U putu i na Vidu. Feri Pizani to ka`e ovako, opisuju}i ono {to se dogodilo na Vidu: „Wihov umor bi smestili u krevet, i oni bi umrli. Nahranili bi wihovu glad, i oni bi umrli. Osun~ali wihove smrznute udove, i oni bi umrli“.

Bili su sme{teni u {atore na kojima je pisalo „Kaheksi~ni“, {to zna~i: izgladneli, ali je, tada, na Vidu, zna~ilo – osu|eni na smrt. Kroz otvor na {atoru, mogli su da vide luku, i u luci taj brod. „Sveti Frawo Asi{ki“.

Iz {atora su ih, mrtve i polumrtve, iznosili i slagali na gomile. Ru`i~aste, tri metra visoke. Odatle su ih, ~amcima, prenosili na brod. Vojnici u luci su, tada, salutirali. Na brodu „Sveti Frawo Asi{ki“ spustili bi zastavu na pola kopqa. I to je sve.

I tada, i danas, po{to se o toj deci }uti, svugde pa i na Krfu. Nema spomenika, nema pri~e. Oni nisu imali potomke, nisu stigli da ih imaju, pa je vaqda to neko opravdawe. Ko }e da pri~a, ako ne tvoji.

cara koji je stvorio Evropu!

[ta je postigao Konstantin Veliki? Konstantin I nije bio samo prvi rimski car koji je prihvatio hri{}anstvo, ve} i vladar koji je ujedinio i oja~ao Rimsko carstvo. Malo je qudi koji su imali tako dramati~an i dugotrajan uticaj na sudbinu ~itavog kontinenta. Samo jedan rimski car nosi nadimak „Veliki“ – Konstantin. Danas ga naj~e{}e povezujemo sa hristijanizacijom Rimskog carstva, ali ~ak i da je ostao paganin, zaslu`io bi tu titulu. Na vlast je do{ao u trenutku kada je sudbina Rima visila o koncu. Wegovi prethodnici su uspeli da izvuku Carstvo iz te{ke krize 3. veka, ali opasnost je i daqe bila tu. Konstantinu je pripalo da stabilizuje novi poredak i obezbedi opstanak dr`ave.

Iako su wegova dela detaqno zabele`ena, sam Konstantin ostaje zagonetna li~nost. Rani hri{}anski pisci predstavqali su ga kao mudrog i dobrodu{nog vladara. Kasniji istori~ari, naro~ito u ranom modernom dobu, prikazivali su ga kao surovog politi~kog oportunistu koji je bez milosti uklawao i saveznike i ~lanove porodice. Neki su ~ak tvrdili da je wegovo prihvatawe hri{}anstva bilo cini~an politi~ki potez.

KO JE BIO KONSTANTIN VELIKI?

Konstantin je ro|en 272. godine u Ni{u, u rimskoj provinciji Gorwoj Meziji, na prostoru dana{we Srbije. Wegov otac Konstancije Hlor postao je cezar u Dioklecijanovoj tetrarhiji. U okviru tog politi~kog sistema morao je da napusti Konstantinovu majku Jelenu i o`eni se Teodorom, }erkom cara Maksimijana.

Godine 306, posle smrti oca u Eborakumu (dana{wi

Jork), vojska je proglasila Konstantina za cezara. Iako je to kr{ilo principe tetrarhije, Konstantin je u~vrstio polo`aj pobediv{i Franke u Galiji. Wihovi kraqevi su, u brutalnoj demonstraciji sile, ba~eni zverima u areni. Sukobi sa Maksencijem i Licinijem doveli su do gra|anskih ratova. Presudna bitka odigrala se 312. godine. Tada je Konstantinova vojska prvi put nosila labarum sa hri{}anskim simbolom hi-ro (XP). Prema kasnijim izvorima, Konstantin je u snu dobio viziju da }e pod tim znakom pobediti. Pobeda je bila brza i odlu~uju}a. KONSTANTIN I HRI[]ANSTVO

Godine 313. Konstantin i Licinije postigli su sporazum poznat kao Milanski edikt, kojim je hri{}anima data sloboda veroispovesti. To nije bio ~in progla{ewa hri{}anstva za dr`avnu religiju, ve} garant verske tolerancije. Kasnije je Konstantin sazvao Prvi vaseqenski sabor u Nikeji 325. godine, gde je formulisan Nikejski simbol vere, temeq hri{}anske doktrine.

Iako je podr`avao hri{}anstvo, Konstantin je istovremeno bio i formalni poglavar paganskih kultova. Hramove je proglasio dr`avnom imovinom, a zlato i srebro iz riznica preto~io u stabilnu valutu – zlatni solid. Time je stabilizovao ekonomiju i zaustavio inflaciju.

REFORME I VOJSKA

Svestan da su mnogi carevi stradali u vojnim pobunama, Konstantin je reorganizovao vojsku. Rasformirao je pretorijansku gardu i podelio trupe na pograni~ne jedinice (limitanei) i pokretne snage (comitatenses). Uveo je vi{e kowice i regrutovao varvarske jedinice.

A oni bili ni~iji. Pusta deca, beslovesna. Feri Pizani pi{e da su, umiru}i na Vidu, i daqe vikali: „@iveo kraq“! NAD OVOM SVETOM VODOM Kraq posle rata, kao i svi drugi, nije vikao ni{ta. ]utao je, gotovo razumqivo, po{to za de~iju kolonu niko nije bio nadle`an. Vojska je brinula o vojsci, a oni jo{ nisu bili vojska. Civili su brinuli o civilima, a oni nisu bili civili. I {ta je bilo? Pa, ni{ta. Poslao ih je neko, ne zna se ta~no ko, pokazao im smer, i oni krenuli. Pravac, ka brodu. Ka ru`i~astoj gomili. I zastavi na pola kopqa. Ka ti{ini.

Dve komisije su raspravqale slu~aj, i obe zakqu~ile da odgovornih nema. I od tada se i daqe }uti, osim kod @eqka, u magazi. Tu mo`e ~ovek razne detaqe da ~uje. A i radi, otvorena je, do devet uve~e. Ostatak na{eg pam}ewa, onog zvani~nog, ima skra}eno radno vreme. I ne sti`e gotovo ni{ta, a kamoli da se bavi pukom statistikom. Mene, pak, nije mrzelo da onako po seqa~ki izra~unam: Ako krene{ od 30 hiqada, pa pet generacija, pa po dvoje dece, stigne{ od cifre od skoro jednog miliona. Qudi. Toliko smo, samo u toj koloni izgubili.

Na istoku je vodio uspe{ne kampawe protiv Gota i Sarmata. Iako nije u potpunosti povratio Dakiju, u~vrstio je rimski uticaj u regionu.

OSNIVAWE KONSTANTINOPOQA

Godine 324. Konstantin je odlu~io da osnuje novu prestonicu – Novi Rim, na mestu Vizantiona. Grad, kasnije nazvan Konstantinopoq (dana{wi Istanbul), postao je centar Isto~nog rimskog (Vizantijskog) carstva narednih hiqadu godina.

SMRT I NASLE\E Konstantin se razboleo 337. godine. Kr{ten je neposredno pred smrt, i to od episkopa naklowenog arijanskom u~ewu. Umro je u 65. godini. Wegov uticaj bio je ogroman. Bez Konstantinopoqa, Evropa mo`da ne bi opstala pred varvarskim i kasnije muslimanskim osvajawima. Bez wegove podr{ke, hri{}anstvo mo`da ne bi postalo temeq evropskog identiteta. Konstantin nije samo promenio tok istorije – on je oblikovao samu ideju Evrope.

Ovo su najbezbednije zemqe u slu~aju

Tre}eg svetskog rata

Dok SAD, Izrael i Iran pove}avaju napetosti nakon razmene vazdu{nih napada, objavqena je lista najsigurnijih zemaqa ako izbije Tre}i svetski rat.

Nakon {to su ameri~ko-izraelski napadi na Iran doveli do odmazdnih napada {irom Bliskog istoka, mnogi o~ekuju da bi situacija mogla da se pretvori u otvoreni rat. Ako se to dogodi, u svetu postoje zemqe i ostrva koja imaju potencijal da za{tite stanovni{tvo od posledica, i nuklearnih i politi~kih, prenosi Unilad. ANTARKTIK

Ovo je mo`da jedno od o~iglednih mesta, s obzirom na to da je re~ o velikoj ledenoj povr{ini usred ni~ega, bez dr`ava u blizini.

Me|utim, tamo vladaju ekstremni uslovi, pa iako vas Antarktik mo`e spasiti od nuklearnog napada, mo`e i da vas zaledi.

ISLAND

Slede}a je jo{ jedna ledena zemqa, prikladno nazvana Island. Osim prirodnih uslova, Island nikada nije u~estvovao u modernom ratu ili invaziji – ne ra~unaju}i vikin{ke pohode.

NOVI ZELAND I AUSTRALIJA

Ako Island dr`i prvo mesto na Globalnom indeksu mira, Novi Zeland je drugi, a Australija nije daleko iza. Istra`iva~ka novinarka i autorka Annie Jacobsen tako|e je objasnila da bi Australija i Novi Zeland mogli da budu me|u najboqim mestima za ostanak jer me|u retkima u ju`noj hemisferi koji su sposobni „odr`ati poqoprivredu“.

TUVALU

Tuvalu, malo ostrvo s 11.000 stanovnika, mogao bi da bude sigurno uto~i{te koje vam je potrebno u slu~aju rata.

ARGENTINA

Ponekad pre`ivqavawe rata ne zavisi od verovatno}e da }ete biti uvu~eni u sukob – ve} od prirodnih resursa koji vam mogu pomo}i u periodu bez snabdevawa. Tu Argentina dolazi do izra`aja.

Zemqa ima toliko useva p{enice da bi mogla da izdr`ava sebe i svoje stanovni{tvo sve dok nuklearna zima ne zavr{i.

BUTAN

Butan je tako|e miroqubiva dr`ava koja se 1971. proglasila neutralnom.

Ima planinske regije, {to joj daje prednost ako bi neko poku{ao da se prikrade granicama.

[VAJCARSKA

[vajcarska je poznata kao neutralna strana u svakom sukobu, pa je ostala po strani ~ak i kada je re~ o pru`awu pomo}i Ukrajini tokom ruske invazije.

Zato zapravo nema razloga da je neka druga zemqa poku{a da uvu~e u sukob.

INDONEZIJA

Kao i [vajcarska, Indonezija se uglavnom dr`ala po strani, ~ak se pridru`ila kontroverznom Odboru za mir Donalda Trampa kako bi dodatno oja~ala svoje napore u o~uvawu globalnog mira.

^ILE

S obalom koja se prote`e kilometrima i obiqem prirodnih resursa, ^ile je dobra opcija za skloniti se od rata.

FIXI

Poput Antarktika, Fixi je udaqen od drugih zemaqa – oko 2.700 miqa od Australije.

S velikim {umama i bogatim mineralnim resursima, deluje poput prirodnog {tita od pogleda iz zraka.

JU@NOAFRI^KA REPUBLIKA

Kao i ^ile, Ju`noafri~ka Republika poznata je po vinima i vinogradima, ali ima i obiqe hrane, obradivog zemqi{ta i sve`e vode. Zato bi mogla da pro|e bez ve}ih posledica.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Neo~ekivana situacija na poslu gde }ete morati da re{ite problem koji je dugo bio zanemaren. Va{a inicijativa bi}e prime}ena, pa razmislite o predlogu za dodatnu odgovornost. U qubavi dolazi do prilike za zajedni~ko iskustvo, poput kratkog putovawa ili izleta. Mogu}i su mawi tro{kovi za tehniku ili alate. Ve~e uz {etwu ili laganu fizi~ku aktivnost osve`ava telo i um.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ova nedeqa je idealna za razja{wavawe finansijskih pitawa koja su dugo stajala. Mogu}e je da }ete primiti povra}aj novca ili bonus za posao iz prethodnog perioda. U qubavi se otvara situacija koja zahteva razgovor o budu}im planovima ili zajedni~kom rasporedu. Slobodni Bikovi mogu da upoznaju osobu preko prijateqa ili na doga|aju. Obratite pa`wu na mawak minerala u ishrani.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Neo~ekivana promena u planovima, u vidu odlagawa sastanka ili doga|aja. Na poslu se javqa prilika da poka`ete svoju brzinu u re{avawu problema, {to mo`e da donese pohvalu nadre|enih. U qubavi dobijate neo~ekivanu poruku koja mewa vikend planove. Mawa ka{wewa u prevozu ili isporukama mogu da stvore nervozu. Odmor sa kwigom ili laganom meditacijom poma`e da smirite um.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ova nedeqa donosi razre{ewe porodi~nih nesuglasica ili situacija sa kom{ijama koje traju dugo. Na poslu se o~ekuje odgovor na predlog koji ste poslali, mo`ete da dobijete potvrdu da ideja prolazi. U qubavi dolazi do razgovora o zajedni~kim finansijskim planovima ili kupovini. Neo~ekivani priliv novca ili povra}aj sredstava mo`e da vas obraduje. Obratite pa`wu na probavu.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Priliku da se istaknete pred grupom ili na doga|aju vezanom za hobije. Mogu}e je da }ete biti zamoqeni za savet. U qubavi se pojavquje situacija koja testira va{e poverewe kroz dru{tvene kontakte ili prijateqe partnera. Slobodni Lavovi mogu da upoznaju zanimqivu osobu dok prisustvuju kulturnom ili edukativnom doga|aju. Finansije su stabilne, ali izbegavajte rizi~ne kupovine.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

O~ekuje vas reorganizacija dnevnih obaveza i planova za naredne nedeqe. Na poslu }ete biti prime}eni zbog kreativnog re{ewa problema. U qubavi dolazi do razgovora o zajedni~kim planovima za vikend ili mini-putovawe. Tro{kovi za ku}u, alat ili dekoraciju mogu da se pojave iznenada. Fizi~ka aktivnost poma`e koncentraciji i smawewu stresa.

Nedavni prodori u gra|evinskoj robotici omogu}ili su izgradwu ku}e s tri spava}e sobe za samo 24 sata po znatno ni`oj ceni od tradicionalnih. In`eweri iz Crest Robotics i Earthbuilt Technology su u Australiji razvili Charlotte, autonomnog robota nalik pauku, sposobnog da 3D {tampa celu ku}u od 200 kvadratnih metara za samo 24 sata.

„Charlotte” je robot sa {est nogu koji radi s precizno{}u i brzinom uporedivom sa 100 zidara. Mo`e da radi non-stop bez qudskog nadzora, a ispostavqa se i kao mnogo jeftinija opcija.

Dok potpuno zavr{ena ku}a {tampana 3D {tampa~ tehnologijom i daqe mo`e da ko{ta preko 150.000 dolara zbog ru~ne zavr{ne obrade, sirovo strukturno {tampawe za neke modele ko{ta od 4.000 do 10.000 dolara.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nedeqni horoskop zahteva dono{ewe jasnih odluka. Presecite situaciju koja se odugovla~i u poslu ili privatno. Pojavquje se prilika za saradwu, ali pod uslovima koje je potrebno pregovarati. U qubavi partner tra`i iskren i otvoren razgovor o granicama i zajedni~kim o~ekivawima. Obratite pa`wu na tro{kove vezane za sitne kupovine ili neplanirane izdatke.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Poslovni sastanci mogu da dovedu do potpisivawa va`nog ugovora ili dogovora. Mogu}e je da }ete biti ukqu~eni u poverqive situacije koje zahtevaju diskreciju. U qubavi dolazi do realnijeg sagledavawa partnera i dubqe povezanosti kroz iskren razgovor. Slobodne [korpije mogu da zapo~nu odnos koji brzo prerasta u ozbiqno poznanstvo. Obratite pa`wu na hidrataciju.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Izmene planova ili putovawa su mogu}e, a neki dogovori se odla`u. Na poslu sti`e ponuda koja zahteva dodatni anga`man, ali dugoro~no donosi korist. U qubavi dolazi do razgovora o slobodi i granicama, {to mo`e da poboq{a vezu ili dovede do kompromisa. Budite oprezni sa impulsivnim kupovinama ili neplaniranim tro{kovima. Boravak na otvorenom poboq{ava raspolo`ewe.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Konkretne odluke su u fokusu ove nedeqe. Na poslu se otvara prilika za vidqivost ili napredak u timu. U qubavi ozbiqan razgovor o zajedni~kim planovima donosi stabilnost i jasno}u. Finansije zahtevaju pa`qivo pra}ewe, posebno kod ve}ih kupovina ili zajedni~kog buxeta. Obratite pa`wu na mogu}e zamore i zdravstvene tegobe tokom rigorozne dijete.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Neo~ekivani obrti u dnevnim planovima. Sastanci mogu da se pomeraju, a nova ideja dolazi iz neo~ekivanog izvora. Na poslu je potrebna brza reakcija i kreativnost, ali vodite ra~una o rokovima. U qubavi dolazi do naglih promena raspolo`ewa, pa iskrenost i otvoren razgovor poma`u stabilizaciji. Finansije su promenqive, izbegavajte rizi~ne poteze. Vi{e odmora vra}a energiju.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Intuicija je poja~ana, pa je pametno da izbegavate tu|e konflikte ili drame. Na poslu prime}ujete sitne detaqe koje drugi ignori{u, {to vam mo`e doneti prednost. U qubavi dolazi do ne`nog i iskrenog razgovora koji mewa dinamiku veze i otkriva pre}utkivane emocije. Kreativni rad i pisawe donose unutra{wi mir. Obratite pa`wu kvalitet sna i mawak kondicije.

Ovi roboti ~esto koriste ekolo{ki prihvatqive kompozite napravqene od lokalno nabavqenog peska, recikliranog stakla i usitwenih cigli, {to elimini{e potrebu za skupim kamionima za beton i tradicionalnim ciglama.

U Teksasu, najve}a svetska zajednica izgra|ena 3D {tampa~em

nudi ku}e s tri spava}e sobe po ceni od 450.000 dolara, koje ukqu~uju sve moderne zavr{ne obrade i vrhunsku arhitekturu. U Indiji, kompanije poput Cretebotsa nude ku}e s tri spava}e sobe izra|ene 3D {tampa~em po procewenoj ceni od 16 do 22 lakha rupija (otprilike 19.000 do 26.000 dolara).

Promene vremena i bolovi u zglobovima kod osteoartritisa

Da li i vas po~iwe da boli koleno pre oluje ili su vam prsti uko~eni kada se probudite u hladnim zimskim jutrima? Ako jeste, niste jedini.

U narodu je poznato da postoji veza izme|u promene vremena i bolova u zglobovimai da postoje qudi koji mogu da predvide promenu vremena na osnovu bolova u zglobovima. Da li su to samo bapske pri~e ili nauka ima veze sa tim?

Nau~nim projektom iz 2023. godine se pokazalo da ponekad mo`emo da se oslonimo i na starije u porodici umesto da uzimamo mobilne telefone i proveravamo da li }e uskoro do}i do promene vremena.

Napravqena je velika meta analiza i u wu je bilo ukqu~eno 14 studija i vi{e od 2100 qudi sa osteoartritisom. Dokazala je da vreme zaista uti~e na bolove u zglobovima.

KAKO BI TREBALO DA IZGLEDA ZDRAV ZGLOB?

Svaki zdrav zglob mora da ima o~uvane ko{tane povr{ine, hrskavicu koja nije o{te}ena, urednu sinovijalnu te~nost koja ima odgovaraju}i viskozitet (gustinu) i odgovaraju}i razmak izme|u dve ili vi{e ko{tanih povr{ina koji se obezbe|uje dobrom snagom mi{i}a koji su zadu`eni za taj zglob.

POSNI RECEPT

POTREBNO JE:

n 2 sredwe tikvice, n 1 {oqa bra{na, n 1 {oqa prezli (posnih), n 1 {oqa biqnog mleka (npr. sojino, bademovo), n 1 ka{i~ica suvog za~ina po izboru (npr. origano, bosiqak),

n so i biber po ukusu, n uqe za pr`ewe.

PRIPREMA:

U jednoj posudi pome{ajte bra{no, prezle, suvi za~in, so i biber.

U drugoj posudi pripremite biqno mleko.

Ugrejte malo uqa u tigawu na sredwe jakoj vatri.

Uvaqajte komade tikvica prvo u bra{no, zatim umo~ite u biqno mleko, i na kraju u smesu sa prezlima.

Pa`qivo stavite tikvice u tigaw i pr`ite ih dok ne postanu hrskave i zlatno sme|e sa obe strane, oko 2-3 minuta po svakoj strani.

Izvadite ih iz tigawa i stavite na papirni ubrus da upije vi{ak uqa.

Poslu`ite tople sa omiqenim umakom.

U osteoartritisu su sve te strukture o{te}ene mawe ili vi{e i imaju tendenciju da se, novim zapaqewskim procesima tokom vremena, o{te}uju sve vi{e.

UTICAJ VREMENSKIH

PRILIKA NA BOLOVE

U ZGLOBOVIMA

Od vremenskih prilika nabitnije su tri komponente: temperatura, vla`nost vazduha i vazdu{ni pritisak.

Sni`ena temperatura vazduha uti~e nepovoqno na zglobove u smislu pove}avawa bolova jer smawuje viskozitet unutarzglobne te~nosti (sinovijalne te~nosti), {to zna~i da se smawuje wena gustina i olak{ava se kontakt izme|u zglobnih povr{ina koje su o{te}ene i nadra`uju se nervni zavr{eci koji su ogoqeni usled degenerativnih promena u osteoartritisu.

To dovodi do poja~anih bolova u zglobovima. Jo{ jedan od ra-

zloga je i to da se, kada je niska temperatura vazduha, smawuje cirkulacija u ekstremitetima {to smawuje fleksibilnost zglobova i pove}ava bolnost.

Tako|e, sa lo{im vremenom se smawuje i aktivnost zglobova. Hrskavice u zglobovima su jedini delovi tela koji se ne ishrawuju direktno krvotokom. Da bi dobile adekvatne hranqive materije potrebno je da se aktivira mi{i}na pumpa koja se aktivira iskqu~ivo pokretom.

Dakle, kada je hladno pacijenti su mawe u pokretu i na taj na~in posredno dolazi do bolova. Visoka vla`nost vazduha mo`e da pogor{a stawe u zglobovima. Ne zna se ta~no koji je razlog. Jedna teorija je da vla`nost vazduha mo`e da promeni pritisak u zglobovima i da usled toga dolazi do bolova.

Vazdu{ni pritisak je pritisak u Zemqinoj atmosferi. U zavisnosti od toga gde se nala-

zimo u odnosu na nadmorsku visinu, pritisak }e biti druga~iji. Kada se nalazimo u nivou mora, vazdu{ni pritisak }e biti ve}i u odnosu na ve}e nadmorske visine. Isto je i sa lepim i lo{im vremenom. Kada je vreme lepo, pritisak je visok, a kada je lo{e, pritisak se sni`ava.

ZA[TO JE TO BITNO I KAKO TO MO@E DA BUDE POVEZANO SA OSTEOARTRITISOM?

„Kada imamo osteoartritis u bilo kom zglobu, imamo o{e}ewe hrskavice i kosti. Tako|e imamo nervne zavr{etke koji su ogoqeni i lak{e ih je nadra`iti. Kada je pritisak visok (lepo vreme ili niska nadmorska visina), sve strukture u zglobu stoje na svom mestu, ne pomeraju se i ne dolazi do pove}anih bolova.

Kada se pritisak snizi (lo{e vreme ili visoka nadmorska visina), dolazi do {irewa unutarzglobnih struktura koje tada pritiskaju nervne zavr{etke i onda dolazi do pove}awa bolova”, obja{wava za Stetoskop dr Dragana Mrdak, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije.

Ne po~iwe uvek drhtawem - znak Parkinsonove bolesti mo`e se pojaviti godinama ranije

Parkinsonova bolest je neurodegenerativno stawe koje naj~e{}e poga|a starije osobe i karakteri{e se postepenim gubitkom mo`danih }elija odgovornih za proizvodwu dopamina.

To dovodi do simptoma poput drhtawa, uko~enosti mi{i}a, usporenih pokreta i problema s ravnote`om. Iako uzrok bolesti nije potpuno razja{wen, smatra se da genetika, faktori okoline i starewe igraju va`nu ulogu.

Pravovremeno prepoznavawe simptoma i odgovaraju}a terapija mogu zna~ajno poboq{ati kvalitet `ivota obolelih.

Parkinsonova bolest manifestuje se brojnim simptomima, kojih ima vi{e od 40, ukqu~uju}i poznati tremor koji uti~e na ruke i {ake. Razvoj i redosled ovih simptoma varira, a re~ je o neizle~ivom neurolo{kom stawu.

Iako tri naj~e{}a simptoma uglavnom uti~u na fizi~ku pokretqivost, postoji jedan mawe o~igledan simptom koji se mo`e pojaviti godinama pre ostalih.

Nacionalna zdravstvena slu`ba Ujediwenog Kraqevstva identifikovala je glavne pokazateqe Parkinsonove bolesti.

• tremor (obi~no po~iwe u {aci ili ruci

Ra`, rustikalna `itarica, poznata po obiqu vitamina i minerala, bila je, nekada davno, osnovna hrana na{ih predaka. Sadr`i vrlo malo glutena i skroba, te se preporu~uje u ishrani dijabeti~ara. Nutricionista Milka Rai~kovi} obja{wava da je ra` „oxa~ar za zdravqe”, jer ima strukturu koja temeqno ~isti creva, dok wen mineralni sastav reguli{e nivo triglicerida i holesterola u krvi.

Za razliku od elegantno obra|ene p{enice, ra` je vrlo rusti~na `itarica i zahteva temeqno `vakawe. Kako obja{wava dr Milka Rai~evi}, nutricionista Doma zdravqa „Palilula”, navikli smo na mek, pau~inast, fini

i verovatnije se javqa kada je ud opu{ten i miruje),

• uko~enost ili napetost mi{i}a (to mo`e ote`ati kretawe i pravqewe mimike i mo`e rezultirati bolnim gr~evima mi{i}a)

• usporenost pokreta (fizi~ki pokreti su sporiji od normalnih, {to mo`e dovesti do karakteristi~nog sporog, teturavog hoda s malim koracima i mo`e ote`ati svakodnevne zadatke).

Bolest tako|e donosi razne psiholo{ke simptome, ukqu~uju}i anksioznost, depresiju i pote{ko}e s pam}ewem.

Za neke osobe, jedan od najranijih pokazateqa Parkinsonove bolesti je gubitak ~ula

mirisa ili anosmija.

Taj simptom ponekad se javqa nekoliko godina pre nego {to se razviju drugi simptomi, ukqu~uju}i one povezane s kretawem. Ostali znaci Parkinsonove bolesti ukqu~uju:

• pote{ko}e s ravnote`om (ve}a verovatno}a padova),

• nelagodnost nerava (mo`e izazvati neprijatne ose}aje poput peckawa, hladno}e ili utrnulosti),

• prekomerno lu~ewe pquva~ke, pote{ko}e s mokrewem (ukqu~uju}i potrebu za ~estim bu|ewem no}u radi mokrewa ili nevoqno mokrewe),

• zatvor, pote{ko}e sa spavawem ({to mo`e uzrokovati ekstremnu pospanost tokom dana),

• pote{ko}e s gutawem ({to mo`e dovesti do pothrawenosti i dehidratacije),

• seksualne pote{ko}e (nemogu}nost postizawa ili odr`avawa erekcije ili problemi sa seksualnim uzbu|ewem i postizawem vrhunca),

• vrtoglavicu, probleme s vidom ili nesvesticu pri prelasku iz sede}eg ili le`e}eg u stoje}i polo`aj,

• prekomerno znojewe.

beli hleb koji progutamo i ne razmi{qaju}i o `vakawu, pa je struktura ra`i danas izazov za na{ probavni sistem.

Zrno ra`i u proseku sadr`i 70% ugqenih hidrata, 12% belan~evina, 1,8% masti, 3,5% dijetnih vlakana, vitamine Be-kompleksa i vitamin E, vi{ezna~ajan za na{ organizam. Energetska vrednost iznosi 335 kalorija u 100 grama.

Ra` temeqno ~isti creva, i ima mineralni sastav koji reguli{e nivo triglicerida i holesterola u krvi. Najvi{e sadr`i fosfora, magnezijuma, silicijuma, kalijuma, mangana, kalcijuma, gvo`|a i fluora.

Mangan vrlo lepo vezuje kalijum i gvo`|e, {to se ra` preporu~uje u borbi protiv anemije. Ako se poseje kao svako `ito, nadzemni izdanci mogu se „o{i{ati” i iskoristiti kao vrlo zdrava salata u kombinaciji sa medom i limunom.

Ra`ana opna sadr`i vi{e vitamina i minerala od p{eni~ne, ima mawe glutena i skroba, pa je pogodna za ishranu dijabeti~ara. Ra`ane mekiwe su jako dobar izvor lignana. Lignani su fitoestrogeni i antioksidansi, za koje je nau~no potvr|eno da deluju preventivno na rak prostate i dojke, osteoporozu i sr~ana oboqewa.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

NOBELIJU-

NACIJA

AFIT, NAZIMICE, I, ATI, AGITA^, IVICA, UNA, ISAK, LASER, RE^ITATIVI.

GENOM, AZ, NO, NANIZ, ALATI, KAC, TIRADE, ODISEJ, REP, S, OPTESATI, JUNI, DEBIL, ES, RONDAWE, RUSIZAM, CP, IKATI,

VODORAVNO: DRAMA, RAVAN, ADARI,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Prosvetiti, prosve}ivati, 2 . Gr~ko ostrvo - Engleski utopista Robert, 3. Naplavina - Prirodna nadarenost, 4. Auto oznaka Kraqeva - Vest, glas - Upitna zamenica, 5. Radna tela - Ime glumice Strip, 6. Verski stare{ina (tur.) - Katoli~ke kalu|erice, 7. Simbol kiseonika - Mesto kod [apca - Stranica (skr.), 8. Ruska ~orba - Biti prisiqen - Prvi vokal, 9. Sidra - Mu{ko ime odmila, I}ko, 10. Izvi|a~ - Brzi trk na kratkoj stazi, 11. Raniji ameri~ki teniser Artur - Prostorija za burad - Reka u Austriji, 12. Lirska poezija - Na onu stranu, 13. @iteq ostrva uz Englesku - Prisan prijateq, 14. Mawkavost.

USPRAVNO: 1. Potkaziva~, dostavqa~, dou{nik - Ime kanadske peva~ice Dijon, 2. Govornice ikavice - Pantalone od doma}e vune, 3. Slano jezero u Turskoj - Spokoj, mir - Srpska glumica Eva, 4. Ironi~ar - Mala kuka, 5. Lisast pas - Posed, imovina - Oznaka za volt, 6. Susedna slova - Ime tenisera Troickog - Stadion u Ni{u, 7. Zbog togaGrad u Gr~koj - Inicijali glumice [argin, 8. Oznaka za obim - Glavni grad Eritreje - Sve{tenici u parohiji, 9. Francuski filozof i pisac (18. vek) - Strahovladar, 10. Starorimski pozdrav - Mladunci risaOvamo, 11. Vojnik na tenku - Duh (lat.), 12. Netrpeqivost, netolerancija.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: CIVILIZOVATI, IKARIJA, OVEN, NANOS, TALENT, KV, NOVOST, KO, AKTIVI, MERIL, REIS, KLARISE, O, [TITAR, STR, [^I, MORATI, A, ANKERI, I]AN, SKAUT, SPRINT, E[, KA^ARA, IN, LIRIKA, ONAMO, IRAC, INTIMUS, NESAVR[ENOST.

ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

BRANKO \URI] BESAN NA REAKCIJU EVROPE

NAKON NAPADA NA IRAN:

”Podr`avate `utog kad napadne zemqu u kojoj `ivi 92 miliona qudi”

Glumac Branko \uri} \ura komentarisao je na svom Fejsbuk profilu rat izme|u Izraela i Irana i tom prilikom optu`io Evropu za licemerje.

Branko se prisetio reakcije Evrope kada je predsednik Amerike Donald Tramp zapretio napadom na Grenland. „Koje licemerje! Kad `uti samo ka`e da }e napasti ledenu zemqu u kojoj `ivi 50.000 stanovnika, Evropqani se dignu na noge, protive, negoduju, pquju ga, {aqu svoje vojnike za odbranu… A kad napadne zemqu u pustiwi u kojoj `ivi 92.000.000 qudi, oni se sla`u, podr`avaju ga, neki ga ~ak tap{u po ramenu…”, napisao je Branko.

Podsetimo, Branko je ranije komentarisao rat u Izraelu, te istakao da je svojim prijateqima predo~io da ne treba da imaju favorite jer to nije sport. “Tu se gine, tu stradaju i oni koji ne `ele da u~estvuju. I nije sve onako kako gledate na va{em TV-u i nisu jedni dobri, a drugi lo{i. Svi imaju svoje lo{e i svoje dobre. Navijajte za mir, za prekid rata, da qudi prestanu da ginu, a ne da ‘na{i’ pobiju ‘wihove”, napisao je Branko \uri}.

UDOVICA GOCA I ]ERKA @AKLINA

^UVAJU USPOMENU NA TOMU:

Porodica u`ivala na koncertu uz suze i aplauz na Zdravkovi}eve pesme

Beogradska MTS dvorana bila je ispuwena emocijama, setom i pesmom na koncertu posve}enom nezaboravnom {ansoweru Tomi Zdravkovi}u, u organizaciji SEMUS.

Ve~e je pokazalo da wegove pesme ne `ive samo u arhivama, ve} u srcima publike, kolega i porodice.

Koncert iz serijala „Zvezde me|u zvezdama“, osmi{qen kao oma` velikanima doma}e estrade, ovoga puta u potpunosti je bio posve}en jednom ~oveku – boemu ~ija je zvezda, kako su organizatori istakli, „najsjajnija na muzi~kom nebu“.

Na sceni su se smewivali 14 vrhunskih izvo|a~a (Sne`ana \uri{i}, Beki Beki}, Katarina @ivkovi}, Nemawa Nikoli}, Branimir Sto{i}, Stevan An|elkovi}, Sawa Vu~i}, Aleksandar Aca Ili}, Princ od Vrawe, Milo{ Radovanovi}, Bane Moji}evi}, Marko Ga~i}, Slobodan Elbet i Perica Vasi}) koji su uz Saborski orkestar pod upravom Zorana Vlaji}a, pevali Tomine hitove, a svaka nota bila je do~ekana gromoglasnim aplauzom. Publika je uglas pevati „Dotak’o sam dno `ivota“, „Prokleta je ova nedeqa“, „Dva smo sveta razli~ita“, „Danka, Danka“ i druge pesme koje su obele`ile generacije.

Posebnu te`inu ve~eri dala je prisutnost wegove porodice. U publici je sedela Tomina udovica Gordana Goca Zdravkovi}, kao i }erka @aklina, koju je peva~ dobio u prvom braku sa suprugom Olgicom. Wihovo prisustvo izazvalo je vidqive emocije me|u prisutnima.

- Ovakve ve~eri pokazuju da Toma nije samo peva~ iz pro{losti, ve} ~ovek ~ije pesme i daqe `ive. Hvala svima koji ga se se}aju kroz muziku – rekla je Goca, vidqivo dirnuta atmosferom u sali. Wegova }erka @aklina istakla je da je ponosna {to nove generacije otkrivaju o~eve pesme.

- Kada ~ujem mlade qude kako pevaju wegove stihove, znam da je ostavio ne{to besmrtno. Ovo ve~e nam je svima pokazalo koliko je i daqe prisutan.

Do kraja ve~eri bilo je jasno da ovo nije bio samo koncert, ve} muzi~ko se}awe ispuweno qubavqu, tugom i ponosom. Pesme koje je Toma pevao nastavile su da `ive u glasovima novih izvo|a~a, ali i u suzama i osmesima onih koji su ga voleli.

EVROPA U [OKU ZBOG SRPSKOG PREDSTAVNIKA NA EVROVIZIJI

Mre`e gore zbog ”Lavine”: ”Ovo }e naterati celu halu

Srbija je ponovo uspela da iznenadi celu Evropu! Umesto o~ekivanog etno zvuka ili popa, publika je izabrala sna`an metal izraz koji nikoga nije ostavio ravnodu{nim. Metal bend „Lavina” pobednik je PZE 2026 i sa pesmom „Kraj mene” predstavqa}e Srbiju u Be~u, a reakcije stranaca ve} su preplavile dru{tvene mre`e.

Bend „Lavina” uspeo ono {to niko nije na Pesmi za Evroviziju: Usaglasila se publika i stru~ni `iri, a evo sa koliko poena su momci iz Ni{a odneli pobedu

Dok se utisci u zemqi jo{ sabiraju, strani jutjuberi i evrovizijski analiti~ari ve} su zapalili internet svojim komentarima. Odmah nakon finala, „Lavina” je pokrenula pravi talas reakcija {irom Evrope, a Srbija je velikom brzinom sko~ila na evrovizijskim kladionicama.

„EMOCIJA KOJA

PROBIJA EKRAN” Veliku pa`wu izazvala je norve{ka influenserka Hana (ESC Norway), koja nije krila odu{evqewe vokalom peva~a Luke Aran|elovi}a.

- Srbija uvek donese ne{to autenti~no, ali ovo nismo o~ekivali. Postoji ta neverovatna transformacija od balade do ~istog metala. Luka peva sa takvom lako}om, a emocija u refrenu bukvalno „probija ekran”. Ovo je pesma koja }e u Be~u naterati

u Be~u da ustane!”

celu halu da ustane. Bravo, Srbijo! - poru~ila je ona.

BALKANSKI MRAK I PORE\EWE SA MANESKINOM Poqski evrovizijski komentator je kao najja~u kartu benda istakao wihov vizuelni identitet i svetsku produkciju nastupa. - „Lavina” je savr{eno ime za wih, jer pesma tako i zvu~ikre}e polako, a onda vas pregazi energijom. Podse}aju me na rani Maneskin, ali sa onim specifi~nim balkanskim mrakom koji obo`avamo. Mislim da je Srbija upravo postala ozbiqan kandidat za top 5 u finalu - izjavio je poqski komentator. Francuski jutjuber Maks bio je iznena|en ovim hrabrim `anrovskim izborom, isti~u}i da, iako ne razume svaku re~ na srpskom jeziku, „bol i snaga u glasu su univerzalni”. Dodao je da }e se Srbiji vi{estruko isplatiti

slawe ne~ega {to nije klasi~an pop ili etno, posebno kod `irija. PRESRE]NI ZBOG POBEDE Grupa „Lavina” dolazi iz Ni{a i postoji od 2020. godine. Wihov debitantski album „Odyssey” iz 2022. godine doneo im je prepoznatqivost, a pesme na engleskom jeziku otvorile su im vrata ka me|unarodnoj publici. Bend predvodi Luka Aran|elovi}, a ~lanovi su Pavle Samarxi}, Andrija Cvetanovi}, Nikola Petrovi}, Pavle Aran|elovi} i Bojan Ili}. Wihovi energi~ni nastupi i muzi~ka raznovrsnost izdvajaju ih na doma}oj sceni.

- Presre}ni smo zbog pobede i prilike da predstavqamo Srbiju na Evroviziji. ‚Kraj mene’ je pesma u koju smo ulo`ili mnogo emocija i truda, i nadamo se da }e publika {irom Evrope to prepoznatiizjavio je frontmen benda.

NA GODI[WICU SMRTI SA[E POPOVI]A, SUZANA JOVANOVI]

OTKRILA WEGOVE POSLEDWE RE^I:

„Znao je da se bli`i kraj”

Udovica Sa{e Popovi}a, Suzana Jovanovi} gostovala je u specijalnoj emisiji Grand specijal posve}enoj Sa{i Popovi}u na dan godi{wice wegove smrti, i tom prilikom se prisetila zajedni~kih trenutaka pred wegovu smrt. Ona je otkrila koliko je wen pokojni suprug bio jak pre svega mentalno, i kako joj je stalno davao vetar u le|a.

Sa{a Popovi} je posledwe dane proveo u bolnici u Parizu koja je bila sa wim do uz porodicu koja je bila sa wim do, a smogao je snage da svojoj supruzi pru`i re~i utehe za dane kada ga vi{e ne bude bilo.

Suzana je otkrila i {ta joj je Popovi} govorio pred smrt.

– Posledwi wegovi dani u bolnici su bili jako te{ki. Bio je svestan ve} svega, da je kraj, ali dr`e}i me za ruku… Zna on da deo u meni imam mu{ke energije. Nikad nisam bila meku{ac, ovo sada {to pla~em su emocije, tuga i `al, nije slabost, ali ona zna da ako ne{to treba da se uradi ja }u prva da sko~im. Tih posledwih dana u Parizu je govorio: „Sule, moj znam ja sve ti mo`e{ sama da izgura{ i nemoj nikad da pla~e{“. E, to ne mogu jo{ uvek da izbacim iz sebe. Znam ja da mogu da se uhvatim u ko{tac sa `ivotom. Ostalo je posle wega mnogo neodre~enih stvari i poslova koje sam morala da privedem kraju, da se saberem , da zavr{im stvari koje su bile hitne zbog na{e porodice – otkrila ga je ona. Suzana ka`e da su ona i Sa{a tokom 30 godina qubavi sve vi{e li~ili jedno na drugo, a to su primetili i qudi u wihovom okru`ewu.

– Pre nekoliko dana sam Ostoji na{em prijatequ, wegovom partneru poslala poruku. On mi ka`e kako je pro~itao poruku koju kao da mu je Sale

poslao poruku. Nije ni ~udo jer smo bili 30 godina zajedno, ja sam pola

ja

{ta bi on sve uradio, gde bi nastavio… Rekla sam mu da ni{ta nije slu~ajno i ~u}e deo Saleta jer je on deo mene – ka`e Suzana. Na Novom be`anijskom grobqu 1. marta je odr`an pomen Sa{i Popovi}u koji je preminuo pre godinu dana.

Porodica, prijateqi i kolege okupili su se u velikom broju kako bi odali po~ast estradnom magu.

ANGELINA TOPI] SPREMNA ZA NOVE REKORDE, EVO [TA JE REKLA NAKON VELIKE POBEDE:

”Znam da imam to u sebi”

Angelina Topi}, mlada srpska atleti~arka, dala je izjavu odmah posle pobede na mitingu u Banskoj Bistrici.

Kona~no je uspela da presko~i visinu od dva metra u disciplini skok uvis, te je tako oborila nacionalni rekord Srbije.

Poku{ala je da presko~i i lestvicu postavqenu na 2,02 metra, ali nije uspela iz tri poku{aja, {to svakako nije uticalo na kona~an rezultat takmi~ewa u Slova~koj.

„Naravno, ja sam u fazonu ‚kona~no ~ove~e’, bilo je vreme. Do{la sam na ovo takmi~ewe sa jedinom mi{qu da moram da presko~im 2 metra i ne mogu biti vi{e zadovoqna i sre}na time”, rekla je Angelina posle pobede i dodele trofeja.

Ose}a da je spremna za napad na nove rekorde.

„Iskreno pre nego {to sam sko~ila bilo je, ali nakon skoka pomislila sam da moram da idem na 2.02 na. Znam da to imam u sebi, ali moramo da sa~ekamo pravi momenat. Danas je bilo „samo” 2 metra, ali znam da sam spremna i veoma sam sre}na i uzbu|ena da vidim {ta sledi daqe.”

Partizan opet kolabirao, podele skupo ko{tale klub

Dok odmi~e prole}ni deo prvenstva Superlige, u kojem je su{tinski re{eno pitawe prvaka, Partizan ne li~i na sportski kolektiv, ve} na ne{to sasvim suprotno od toga.

Situacija u Humskoj ulici, koju navija~i s pravom opisuju kao „brod koji tone“, postala je paradigma sistemskog uru{avawa u kojem se sportski rezultati, finansijska stabilnost i klupski identitet tope pred o~ima javnosti.

Od euforije zbog dolaska novih lica u upravu krajem 2024. godine, do{lo se do otvorenog rata unutar rukovodstva, duga koji se krpi hitnim dr`avnim iwekcijama i svla~ionice u kojoj se treneri smewuju br`e nego {to stignu da upoznaju igra~e.

Partizan je sada na sedam bodova iza Crvene zvezde, iako je na kraju jeseweg dela {ampionata imao +1 na svom kontu.

Od starta prole}nog dela

Partizan ima dve pobede, jedan nere{en rezultat i dva poraza, koja su do{la u 24. i 25. kolu. Vojvodina sada ~ak i preti da prestigne Partizan na drugom mestu (ekipa iz Novog Sada ima ~etiri boda mawe).

A, najo~igledniji simbol Partizanove propasti je sudbina stru~nog {taba. U posledwe dve godine, klupa crno-belih postala je „u`arena stolica“ koju niko ne uspeva da zadr`i du`e od nekoliko meseci. Posledwi u nizu potresa dogodio se nakon bolnog poraza u 178. ve~itom derbiju od Crvene zvezde (3:0). Nenad Stojakovi}, koji je poku{ao da stabilizuje ekipu nakon odlaska Sr|ana Blagojevi}a, postao je `rtva nemo}i tima u drugom poluvremenu najve}e utakmice srpskog fudbala.

Wegov naslednik, legendarni Damir ^akar, imenovan je sa zadatkom da ugasi po`ar, ali ni on nije dobro krenuo...

Ono {to navija~e najvi{e boli jeste ~iwenica da se „spasila~ka misija“ Predraga Mijatovi}a, Danka Lazovi}a i Rasima Qaji}a polako pretvara u unutra{wi sukob. Mijatovi} je otvoreno priznao da odnosi u vrhu kluba „nisu isti kao pre {est meseci“, nagove{tavaju}i ~ak i mogu}nost vanredne Skup{tine kako bi se ra{~istile pozicije.

Finansijska slika Partizana je pora`avaju}a. U oktobru 2025. godine, Vlada Srbije je uplatila 2,5 miliona evra kako bi klub uop{te dobio UEFA licencu za me|unarodna takmi~ewa. O~igledno }e morati opet da se kle~i pred Aleksandrom Vu~i}em, odnosno ~ovekom koji se vodi doktrinom „Dr`ava, to sam ja”. Ukupna pomo} dr`ave u periodu od 15 meseci (od oktobra 2024. do januara 2026.) dostigla je neverovatnih 22 miliona evra. Bez ovog novca, Partizan bi bio suspendovan iz Evrope i ostao bi bez mogu}nosti da registruje nove igra~e.

Partizan se nalazi na raskrsnici koja vodi ili ka potpunom bankrotu i gubitku identiteta, ili ka bolnom i dugotrajnom oporavku koji trenutno niko ne mo`e da garantuje. Sa dugom koji i daqe iznosi oko 42 miliona evra (nakon {to je smawen sa 60 miliona), klub je „proto~ni bojler“ za novac koji odmah ide na sudske presude biv{im igra~ima poput Patrika Andradea.

[TA PORAZ OD TURSKE ZNA^I ZA SRBIJU?

Ovako sada izgleda put do Mundobasketa i ne}e biti lako

Srbija se posle ~etiri kola kvalifikacija za Mundobasket nalazi na skoru 2-2 i deli drugo mesto u grupi C sa Bosnom i Hercegovinom.

Sam plasman trenutno nije presudan koliko je va`no da „orlovi“ do kraja prve faze stignu do jo{ dve pobede i u drugu rundu prenesu u~inak 4-2. Turska je sa 4-0 prakti~no osigurala prvo mesto u grupi i ima dve pobede protiv Srbije, pa je jasno da bi tim Du{ana Alimpijevi}a morao da ima trijumf vi{e od selekcije Ergina Atamana kako bi je prestigao, {to u ovom trenutku deluje malo verovatno. Grupa C se u narednoj fazi ukr{ta sa grupom D, gde je situacija znatno neizvesnija. Litvanija i Island imaju po 2-2, Italija je na 2-1, a Velika Britanija na 1-2. Upravo }e reprezentacije iz te grupe biti glavni konkurenti Srbije u borbi za jedno od preostala dva mesta koja vode u Katar. Iz novoformirane grupe od {est selekcija tri }e izboriti plasman na Svetsko prvenstvo. Srbija u julu igra protiv [vajcarske (2. jula) i Bosne i Herce-

govine kod ku}e. U tim me~evima o~ekuje se i prikqu~ewe NBA igra~a, {to bi trebalo da pove}a {anse za maksimalan u~inak i skor 4-2 pred start druge faze. U prvom prozoru druge runde, 28. i 31. avgusta, selektor Alimpijevi} mo}i }e da ra~una na najja~i sastav. Ukoliko Srbija zavr{i kao druga u grupi C, 28. avgusta do~eka}e tre}eplasirani tim iz grupe D, a tri dana kasnije gostovati prvoplasiranoj selekciji te grupe.

Ukoliko bi u tom periodu ekipa bila kompletna, sa igra~ima poput Bogdanovi}a, Joki}a, Jovi}a i evroliga{kih nosilaca, Srbija bi mogla da ra~una na ulogu favorita u tim duelima i potencijalni skor 6-2 krajem avgusta. To bi zna~ajno olak{alo put ka Kataru i smawilo pritisak u zavr{nici kvalifikacija, posebno imaju}i u vidu da }e i konkurenti, poput Bosne i Hercegovine sa Xananom Musom, biti ja~i u letwim terminima.

Jo{ samo devet utakmica…

Crveno-beli nov~i} jo{ se uveliko rotira u vazduhu bez naznake na koju bi stranu mogao da padne, a posle trijumfa nad Efesom (91:81) Zvezdina kova-

Posle pobede nad Efesom crveno-beli ve} mogu da osete miris plej-ofa - Nikola Kalini} broji me~eve, ali bez euforije

u stavu, nepokolebqivost i psiholo{ka sprema igra~a Crvene zvezde mogli bi da budu kqu~ni faktori u ostvarewu visokih klupskih ambicija.

nica sre}e za nijansu je bli`a da prevagne na lice uspeha i istorijskog plej-of plasmana.

Ipak, u srcima svih simpatizera Crvene zvezde pored uzbu|ewa, euforije, stanuju i strepwa, nelagoda i panika da bi tragi~ni epilozi prethodnih sezona mogli da se ponove.

Trijumf nad Pivarima pru`a nadu da bi tim s Malog Kalemegdana kona~no mogao da savlada demone iz pro{losti i prvi put posle deceniju dugog posta stigne do obe}ane zemqe i plej-ofa. Tako|e, deluje da crveno-beli kona~no imaju ono {to im je nedostajalo svih ovih godina – pobedni~ki mentalitet. Promene

Izabranici Sa{e Obradovi}a sada ve} „broje sitno” do kona~nog pada nov~i}a na, nadaju se, stranu slave… Ipak, mo`da najiskusniji pojedinac u sastavu beogradskog velikana Nikola Kalini}, uverava da je jo{ rano za euforiju, iako je do kraja ostao jo{ jednocifren broj prepreka. - Odigrali smo odli~an me~, {to je pozitivan znak za nas. Uprkos umoru od Kupa i neuigranosti onih koji nisu bili s nama u Ni{u, uspeli smo da pohvatamo konce i da se brzo aklimatizujemo na novonastale uslove. Naravno da sam zadovoqan i da verujem u uspeh. Pred nama je jo{ samo devet utakmica, znamo da

smo blizu, ali nema prostora za euforiju. Sada imamo nekoliko dana pauze, potom sledi Bajern i sav na{ fokus je na tom susretu. @elimo da odemo daqe, ali put je duga~ak i mora}emo korak po korak – obrazlo`io je krilni igra~ beogradskog velikana. Odlika velikih timova je da u~e na svojim gre{kama, a as crveno-belih uverava da tim ne}e da dopusti da se ponove pehovi iz prethodnih sezona. - Period posle Kupa je uvek specifi~an. Velika su to, pre svega fizi~ka, ali i emotivna pra`wewa, tri utakmice u nekoliko dana, trofej, a onda opet Evroliga. Raspored je nemilosrdan, ali smatram da smo nau~ili lekciju pro{le godine i ~iwenica da nismo ponovili gre{ku svedo~i o na{em napretku. Pametniji smo, iskusniji, odigrali smo boqe i zato smo pobedili, a nadam se da }emo i da nastavimo u tom ritmu – zakqu~io je Kalini}.

Ipak, da bi sve to bilo tako kako je zamislio sjajni Suboti~anin, mora}e crveno-beli da nastave da pobe|uju, {to u Evroligi nikako nije lak zadatak. Izabranici Sa{e Obradovi}a trenutno imaju 17 pobeda, a predvi|ena granica neophodna za direktan plej-of plasman procewuje se na 22 ili 23 trijumfa. To zna~i da }e Kalini} i saigra~i u preostalih devet susreta morati da zabele`e pozitivan skor i savladaju rivale minimum pet puta, kako bi plej-of san kona~no preto~ili u javu.

TRAGEDIJA POTRESLA PLANETU:

Ubijeno 20 odbojka{ica, padale bombe dok su igrale, a stradala i deca

U orkestriranom napadu SAD i Izraela stradale su i nedu`ne devojke iz Irana, me|u kojima ~ak 20 odbojka{ica.

Najpre je iranski TV kanal „Al Mayadeen” objavio da je stradalo 20 odbojka{ica, a kasnije je to potvr|eno i ostalima. Navodno ima vi{e od 100 povre|enih.

Dugo se spekulisalo da li je to istina, ali je onda Me|unarodna odbojka{ka federacija odlu~ila da se oglasi i izjavi sau~e{}e.

„Dvadeset odbojka{ica poginulo je usled izraelske agresije usmerene na sportsku halu u gradu Lamerd, u pokrajini Fars”, navela je pomenuta televizija.

Ona se pozivala na podatke lokalnih vlasti, dok je ranije tokom dana Izrael je izveo napad na sportsku salu u gradu Lamerdu na jugu Irana, pri ~emu je prvobitno poginulo vi{e od 15 qudi, a me|u stradalima su i deca koja su bila u tom trenutku u sali.

Oglasila se i Me|unarodna odbojka{ka federacija.

„FIVB je {okirana i izuzetno zabrinuta zbog izve{taja da je nekoliko mladih odbojka{ica u Iranu izgubilo `ivot usled pogor{awa bezbednosne situacije na Bliskom istoku i u {irem regionu. Izra`avamo najdubqe sau~e{}e porodicama stradalih i svima koji su pogo|eni ovom krizom koja se razvija”, navodi se u saop{tewu i dodaje:

„Pored toga, mnoge desetine hiqada ~lanova na{e velike odbojka{ke porodice u regionu raseqene su i suo~avaju se sa veoma neizvesnom budu}no{}u. Fokus FIVB-a sada je na obezbe|ivawu sigurnosti svih odbojka{ica i odbojka{a, trenera, ~lanova stru~nog {taba i volontera koji se nalaze ili borave u regionu, a koji su sada zahva}eni sukobom. FIVB je formirao posebnu radnu grupu kako bi u realnom vremenu ubrzao ovaj humanitarni rad, sara|uju}i sa vladama, nevladinim organizacijama i drugim relevantnim telima”, navodi se i zakqu~uje:

„FIVB sna`no veruje u zna~aj saradwe, dijaloga, mira i solidarnosti. U skladu sa tim vrednostima, FIVB poziva me|unarodnu zajednicu da pomogne u deeskalaciji i pronala`ewu mirnog re{ewa”.

Savo Milo{evi} preuzeo biv{eg velikana iz kom{iluka

@eqezni~ar iz Sarajeva imenovao je Sava Milo{evi}a za novog {efa stru~nog {taba, ~ime je okon~ana potraga za trenerom posle rastanka sa Slavi{om Stojanovi}em.

Sarajevski klub potvrdio je vest zvani~nim saop{tewem u kojem je istaknuto da Milo{evi} preuzima prvi tim sa ciqem stabilizacije rezultata, ja~awa takmi~arskog identiteta i izgradwe pobedni~ke kulture u skladu sa tradicijom i ambicijama kluba.

U saop{tewu se nagla{ava da Milo{evi} poseduje bogato me|unarodno iskustvo, kako iz igra~ke, tako i iz trenerske karijere. Kao trener je vodio Partizan, sa kojim je osvojio Kup Srbije, zatim Olimpiju iz Qubqane, reprezentaciju Bosne i Hercegovine, kao i iranski Nasaji. Poznat je po takti~koj disciplini, autoritetu u svla~ionici i radu sa mladim igra~ima.

Klub je naveo i da novi trener u Sarajevo dolazi sa kompletnim stru~nim {tabom, koji ~ine wegovi dugogodi{wi saradnici – pomo}ni treneri, kondicioni trener i analiti~ki tim. U @eqezni~aru veruju da }e uigranost stru~nog {taba omogu}iti brzu implementaciju planiranog sistema rada. Novi stru~ni {tab }e se ekipi prikqu~iti odmah, dok }e zvani~no predstavqawe medijima biti organizovano u narednim danima u prostorijama kluba.

Savo Milo{evi} ro|en je 2. septembra 1973. godine u Bijeqini. Tokom bogate igra~ke karijere nastupao je za Partizan, Aston Vilu, Saragosu, Parmu, Espawol, Seltu, Osasunu i Rubin Kazaw, a bio je i dugogodi{wi reprezentativac Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije.

Wegov dolazak predstavqa poku{aj @eqezni~ara da stabilizuje ekipu i napravi iskorak u nastavku sezone.

Zvezda skupo pla}a gre{ke u Evropi - nije joj prvi put

Fudbaleri Crvene zvezde zavr{ili su takmi~ewe u Ligi Evrope za sezonu 2025/26, po{to je boqi od wih bio Lil sa 2:1 u ukupnom rezultatu.

Dva puta je ove sezone Zvezda pobe|ivala Lil sa 1:0, ali je u najva`nijem me~u na Marakani poklekla posle produ`etaka i francuskim tim je sa 0:2 pro{ao u osminu finala.

Zvezda je u liga{kom delu upisala ~etiri pobede (sve po 1:0), uz dva remija (po 1:1) i dva poraza (1:2 i 0:2), te je sa 15. pozicije pro{la u plej-of rundu, gde je naletela na posrnuli Lil, koji je ipak uspeo da prona|e izlaz iz krize i sru{i crveno-bele u wihovoj ku}i.

Kao da je Zvezda o~ekivala da }e se odbraniti u Beogradu i sa~uvati minimalnu prednost, ali je rani gol Olivijea @irua sve promenio i oduzeo crveno-belima samopouzdawe, sigurnost i rezultatsku prednost.

Mnogo puta je Zvezda samo u posledwih nekoliko godina skupo pla}ala gre{ke u Evropi, bilo da igra u Ligi {ampiona ili Ligi Evrope, pa su navija~i s pravom razo~arani. Sada je prolaz u osminu finala bio nadohvat ruke, ali su @iru i kompanija iz Lila pokvarili planove Dejanu Stankovi}u i wegovim izabranicima.

Da je pro{la daqe, Zvezda bi igrala protiv Aston Vile, {to su na Marakani pri`eqkivali vi{e nego duel sa Lionom, koji je tako|e dolazio u opticaj.

SETIMO SE PRO[LOSTI

Ako se prisetimo de{avawa iz ove sezone, shvati}emo da je Zvezda u nekoliko primera skupo pla}ala gre{ke ba{ u odlu~uju}im trenucima.

Tako je na primer protiv Porta primqen gol u 89. minutu, kojim je portugalski tim slavio sa 2:1, dok je Selta na Marakani povela u 88. minutu, ali je tada Bruno Duarte izvukao remi (1:1). U istom me~u sa Seltom crveno-belima su poni{tena dva gola i to nakon VAR-a (jedan zbog sumwivog prekr{aja, drugi zbog malog ofsajda).

Nije lo{e izvu}i pouke i iz me~a sa Seltikom, koji je bio u 1. kolu Lige Evrope. Tada je Kele~i Iheana~o u{ao na poluvremenu, a ve} u 55. minutu iskoristio je rupu u Zvezdinoj odbrani i dao gol, mada je i tada kona~an rezultat bio 1:1. Svi pomenuti rezultati uticali su da Zvezda ne bude boqe plasirana na kraju prve faze, a ni ovako nije bila daleko od direktnog plasmana u osminu finala.

Setimo se i kako je Zvezda ostala bez Lige {ampiona. Bilo je to u dvome~u sa Pafosom, koji je zavr{en rezultatom 3:2 u korist kiparskog tima. Na Marakani je bilo 1:2 za goste, a na Kipru 1:1. Zvezda je kod ku}e primila gol ve} u prvom minutu sa distance, dok je po~etkom drugog dela Pafos iskoristio penal za 2:0. U revan{u je Zvezda imala rezultat koji je vodio u produ`etke sve 89. minutu, a onda je Pafos dao gol posle prekida i uz mnogo sre}e. @a`a je bio zaboravqen na prvoj stativi, samo ostaje pitawe da li je hteo da {utira ili je slu~ajno poslao loptu u mre`u. STANKOVI]U BA[ NE IDE SA ZVEZDOM U EVROPI Ovo mu je drugi mandat na klupi Zvezde, a peti put je ispao u dvome~ima u Evropi, dok je u prvoj sezoni wegov tim pora`en i od Omonije u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona (1:1, 4:2 na penale - nije se igrao dvome~ zbog koronavirusa).

U istoj sezoni (2020/21) sa Zvezdom se lavovski borio protiv tada favorizovanog Milana u nokaut fazi Lige Evrope, ali je tada na snazi jo{ bio gol u gostima, pa je italijanska ekipa pro{la daqe, uprkos rezultatu 3:3.

Godinu kasnije, usledilo je ponovno ispadawe u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona, samo je tada [erif bio boqi od Zvezde sa 2:1 u dvome~u. Nakon toga, crveno-beli su imali uspe{nu kampawu u grupnoj fazi Lige Evrope, ali i bolno prizemqewe protiv Renxersa u osmini finala (4:2).

Seti}emo se da je Zvezda tada izborila direktan prolaz me|u 16 najboqih, a malo sre}e joj je falilo da sru{i Renxers, koji je kasnije dogurao do finala Lige Evrope.

U sezoni 2022/23, Stankovi} ponovo nije imao sre}e sa Zvezdom, po{to je Makabi iz Haife bio boqi sa 5:4 u dvome~u posledwe runde kvalifikacija za Ligu {ampiona. Nakon toga je Stankovi} podneo ostavku. Po povratku u Zvezdu tri godine kasnije, jasno je da je Stankovi} sazreo ka trener, mnogo je mirniji i jo{ odlu~niji, ali opet nije polo`io ispit do kraja u Evropi.

Jo{ uvek nije vodio Zvezdu u Ligi {ampiona, {to mu je veliki san, a poku{a}e da ga ostvari ve} na leto, kada crveno-bele verovatno o~ekuju kvalifikacije za elitno takmi~ewe.

THURSDAY l ^ETVRTAK 5. 3. 2026.

ZABORAVQAMO KOLIKO JE NOVAK VELIKI:

Predavao na ~uvenom ameri~kom kolexu, NBA zvezde u redu ~ekaju da se slikaju sa wim

Nekada nismo do kraja svesni veli~ine najboqeg tenisera svih vremena jer ga mnogi do`ivqaju kao sunarodnika. Onda vidite kako se stranci ophode prema wemu i shvatite da je zauvek izmenio sport.

Novak \okovi} je relativno kasno doleteo u Kaliforniju gde ga od srede o~ekuje nastup na prvom mastersu u sezoni u Indijan Velsu.

Srpski teniser prethodnih godina nije nastupao na ovom turniru ili nije imao prevelike uspehe, pa tako od 2016. godine, kada je posledwi put osvojio titulu i to tre}u u nizu, nije stigao ni do ~etvrtfinala.

U prethodnoj no}i je \okovi}

saznao rivale na predstoje}em turniru u SAD, a on je odlu~io jo{ jednom da se priprema na terenima UCLA. To nije nova, ni neo~ekivana odluka za wega. Znao je to da radi prethodnih godina, a ovog puta je oti{ao korak daqe, pa je ~ak ameri~kim studentima (pre svega onima koji se bave ameri~kim fudbalom) odr`ao kratko predavawe koje je sve odu{evilo.

PREDAVAWE NA UCLA

Tom prilikom se izdvojila jedna re~enica koja je raspametila sve, a koja je primenqiva u svakodnevnom `ivotu u svakom trenutku.

„Deset posto `ivota nam se de{ava, a 90 posto `ivota je ono kako mi reagujemo na ono {to nam

Paklen `reb za \okovi}a u Indijan Velsu

Novak se nalazi u Indijan Velsu gde }e od srede igrati na prvom mastersu sezone, nezvani~nom petom grend slemu, a `reb ga nije mazio. Srbin se nalazi u polovini sa Karlosom Alkarazom i wihov duel je mogu} u polufinalu. [panac dominira od po~etka godine, a savladao je i \okovi}a u finalu Australijan opena. Kao nosilac, Novak }e biti slobodan u prvom kolu, a onda }e se u drugom kolu sastati sa \ovanijem Mpe{i Perikarom ili Kamilom Maj`akom. U tre}em kolu ga ~eka Korentan Mute, dok bi u osmini finala i{ao na Xeka Drejpera. Pre duela sa Alkarazom bi igrao protiv stare mu{terije Tejlora Frica u ~etvrtfinalu.

Ukoliko savlada sve rivale, ukqu~uju}i i Alkaraza, \okovi} }e u finalu na Janika Sainera. Te{ko da je moglo te`e.

[TA ]E BITI SA FORMULOM 1?

Australija prva stanica, ali...

Organizatori Velike nagrade Australije saop{tili su da su uvereni da problemi sa avio letovima izazvani teku}im sukobom na Bliskom istoku ne}e uticati na prvu trku Formule 1 predstoje}eg vikenda.

se de{ava”, pri~ao je \okovi}.

Srpski teniser je drugu godinu zaredom odlu~io da pripreme pred masters u Indijan Velsu odradi upravo na ovom kolexu, a imao je tada {ta da ka`e studentima.

Evo {ta je rekao jo{ tamo.

„Kao individualnom sportisti, jedna od stvari koja mi zaista nedostaje jeste timski duh koji vi gradite i negujete svakodnevno. Vidim koliko u`ivate dok se me|usobno podr`avate i ohrabrujete. To mo`e samo da koristi vama kao timu, ali i vama li~no, va{im trenerima i celoj zajednici.

DON^I] I LEBRON

^EKAJU U REDU DA SE

SLIKAJU SA NOVAKOM

US Open je jedini turnir koji ga uvek najavquje kao najboqeg svih vremena (GOAT), a i vi{e je nego o~igledno da to mi{qewe preovladava u SAD.

Tako se \okovi} sada pojavio u domu Los An|eles Lejkersa gde je iz prvog reda gledao kako doma}in pobe|uje Sakramento Kingse sa 128:104.

Scena je obi{la planetu, pa su tako Lejkersi objavili fotografiju \okovi}a uz kratku poruku.

„Legenda je u zgradi.”

Kada su \okovi}a videli Lebron Xejms i Luka Don~i} odmah su insistirali da se fotografi{u, pa je tako nastala ova foto sesija koja se brzo pro{irila dru{tvenim mre`ama.

Pitali su nakon svega Don~i}a da ka`e {ta bi mogao da nau~i od \okovi}a, a on je blistao do zadovoqstva {to uop{te mo`e da govori o wemu.

„Mislim, posebno kada je re~ o Novaku... Znate, za mene je on GOAT (najve}i svih vremena). To {to je on bio ovde i {to me je gledao je prosto neverovatno. Razgovarali smo, verovatno }emo se videti i nakon ovoga, tako da sam veoma uzbu|en {to je do{ao”, poru~io je Don~i} koji je bio i te kako raspolo`en u novoj ko`noj jakni. \okovi} nije igrao takmi~arski me~ od finala Australijan opena u kom je boqi od wega bio Karlos Alkaraz. Srpski as je odlu~io da presko~i turnir u Dohi (ATP 500), iako je tamo mogao da prihoduje oko milion evra samo za pojavqivawe. Ipak, prioritet mu je bio odmor i sada se mnogi pitaju da li }e biti posve}en mastersu kao {to nije bio prethodnih godina.

Blizu 1.000 ~lanova osobqa timova je primorano da promeni raspored letova, a procewuje se da }e wih oko 500 sti}i iz Evrope ~arter letovima, prenosi Bi-Bi-Si (BBC). Ovo se de{ava nakon {to su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Izrael pokrenuli napad na Iran u subotu, {to je izazvalo reakciju te zemqe koja je napala ciqeve {irom regiona. [ef trke u Australije Trevis Old je rekao da }e „svi biti spremni za trku” 8. marta, kojom po~iwe nova sezona u Formuli 1. „Posledwih 48 sati zahtevalo je izvesno preme{tawe letova. To je uglavnom odgovornost Formule 1. Oni preuzimaju odgovornost za timove, voza~e i celokupno osobqe koje je potrebno da bi se trka odr`ala. Koliko ja razumem, svi }e biti ovde spremni za trku i navija~i ne}e primetiti nikakvu razliku”, rekao je Old. Formula 1 je tako|e saop{tila da „pa`qivo prati” situaciju, po{to su trke u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji zakazane za 12, odnosno 19. april.

„Prve tri trke su u Australiji, Kini i Japanu, a ne na Bliskom istoku, te trke su za nekoliko nedeqa. Kao i uvek, pa`qivo pratimo ovakvu situaciju i tesno sara|ujemo sa nadle`nim organima”, rekao je portparol Formule 1.

OGROMNE PROMENE U TENISU:

Novakov

”omiqeni

direktor” napustio Australijan open

Dugogodi{wi direktor Australijan opena, Krejg Tajli, zvani~no je podneo ostavku nakon vi{e od dve decenije na ~elu turnira u Melburnu.

Iako se o ovome spekulisalo mesecima, potvrda je stigla uz senzacionalnu vest – Tajli preuzima vo|ewe US Opena, sa ciqem da ameri~kom grend slemu vrati stari sjaj. Tajli je u opro{tajnom pismu istakao ponos zbog rasta popularnosti tenisa u Australiji, ali se sada seli u Wujork gde ga ~eka novi izazov. Tajlija su mnogi nazivali „omiqenim Novakovim direktorom“, uprkos onome {to se desilo 2022. godine. Upravo je Tajli dao garancije Novaku \okovi}u za ulazak u zemqu, {to se zavr{ilo deportacijom, ali mu najboqi teniser sveta to nikada nije uzeo za zlo. \okovi} je pod wegovom „vladavinom“ osvojio rekordnih deset titula u Melburnu, a ove godine je igrao jo{ jedno veliko finale protiv Alkaraza.

Interesantno je da je Tajli pre odlaska prakti~no potvrdio da }e \okovi} dobiti statuu u okviru kompleksa u Melburnu. „O tome nema rasprave, to }e se sasvim sigurno desiti. Pitawe je samo vremena“, poru~io je Tajli.

Ipak, tu inicijativu }e sada morati da sprovede novi direktor, dok }e Novak svoje budu}e nastupe na US Openu organizovati uz starog poznanika na novoj funkciji.