Srpski glas 5. februar

MINISTARKA NAJAVILA:

Od marta od Beograda do Budimpe{te za 32 evra

Teretni saobra}aj na pruzi Beograd - Budimpe{ta }e krenuti krajem februara, a planirano je i da se putni~ki saobra}aj pusti do kraja marta, izjavila je ministarka gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Aleksandra Sofronijevi}.

Sofronijevi}eva je rekla da je pre 10 dana u Budimpe{ti razgovarala sa delegacijom Ma|arske o obavezama srpske strane pre pu{tawa pruge u rad i dodala da je sve dogovoreno.

„Prilika na sastanku je bila da se dogovorimo koje su obaveze srpske strane. Sve je dogovoreno i srpska strana }e apsolutno sve ispuniti”, istakla je ona.

Dodala je da se trenutno ~eka ma|arska strana da pusti i testira svoje sisteme, i da su naredni koraci spajawe sistema Srbije i Ma|arske i obuka ma{inovo|a i osobqa.

Naglasila je da se ve} sada u pograni~nim delovima radi na spajawu sistema sa srpske i ma|arske strane pruge.

„Ostaje nam jo{ da Ma|ari sertifikuju na{ ‚Soko’ u Ma|arskoj, potom ide obuka ma{inovo|a i osobqa. Ja se nadam, a verujem da }e ma|arske kolege ispuniti to {to su rekli, i da mi ve} u martu mo`emo za 32 evra u dinarskoj protivvrednosti sti}i za tri sata i 15 minuta od Beograda do Budimpe{te.

Pruga Beograd-Budimpe{ta predstavqa jedan od najzna~ajnijih infrastrukturnih projekata u regionu Centralne i Isto~ne Evrope i kqu~ni je deo saradwe Kine, Srbije i Ma|arske u okviru inicijative „Pojas i put”.

Srpska deonica pruge duga je 183,1 kilometar, projektovana za brzine do 200 kilometara na ~as, i izgra|ena je kao dvokolose~na, elektrifikovana pruga za me{oviti putni~ki i teretni saobra}aj.

O~ekuje da skra}ewe vremena putovawa izme|u Beograda, Novog Sada i Subotice doprinese ve}oj mobilnosti putnika, razvoju dnevnih poslovnih i turisti~kih kretawa, kao i pove}awu konkurentnosti `eleznice u odnosu na drumski i avio-saobra}aj.

U Srbiji je brza pruga od Novog Sada do Subotice zvani~no otvorena za putni~ki saobra}aj 8. oktobra 2025. godine.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

BORBA ZA APSTINENTE I PROTIV PARLAMENTARNE OPOZICIJE

[ta su aduti vlasti i studentske liste u i{~ekivawu izbora

Profesor FPN-a Stefan Surli} rekao je za RTS da je Aleksandar Vu~i} pomiwawem 2035. najavio kandidaturu za premijersko mesto. Rekonstrukcija Vlade koju je najavio premijer Macut, izgleda mi kao skra}ewe mandata, ka`e kolumnista „Politike” Aleksandar Apostolovski. Slo`ni su u oceni da je kampawa i vlasti i studentske liste borba za glasove apstinenata i borba protiv parlamentarne opozicije. Pred Srbijom je najavqena izborna godina, ali poruke gra|anima dolaze iz razli~itih pravaca i s razli~itim rokovima. Predsednik Aleksandar Vu~i} govori o planu razvoja zemqe do 2035. godine, studenti u blokadi tra`e pun ~etvorogodi{wi mandat umesto prvobitno spomiwanog „oro~ewa mandata” i najavquju ulazak u izbornu trku kao samostalni politi~ki akter, dok premijer \uro Macut otvara pitawe rekonstrukcije vlade – i to u trenutku kada upravo Vu~i} ka`e da o~ekuje parlamentarne, a mo`da i predsedni~ke izbore izme|u oktobra i decembra.

Da li je re~ o jasnim politi~kim ponudama ili o konkurentskim narativima kojima se kupuje vreme? Ko danas ima strategiju, a ko rizikuje da ostane bez politi~kog prostora?

Profesor Fakulteta politi~kih nauka Stefan Surli} rekao je za RTS da je poruka vladaju}e stranke koja najavquje program do 2035. godine zapravo najava kandidature predsednika Aleksandra Vu~i}a za premijersko mesto i da je on poslao poruku kakav bi bio premijer.

Istakao je da je studentska lista tako|e najavila da }e imati program koji }e trajati najmawe ~etiri godine.

„Gra|ani imaju izbor izme|u dva izra`ena pola. Mi smo u jeku kampawe. Rekonstrukcija je takti~ki potez, i ako do|e do rekonstrukcije te{ko da }e mo}i neko od novih ministara ne{to da uradi do jeseni kada se najavquju izbori. Istra`ivawa su pokazala da su qudi nezadovoqni

pojedincima, ne vide ministre na terenu. Rekonstrukcija je odgovor kako da smawe apati~nost me|u gra|anima i da ne{to promene makar simboli~no ako ne i su{tinski“, istakao je Surli}.

Kolumnista „Politike” Aleksandar Apostolovski sla`e se da je Vu~i}, kako je rekao, pokazno - takti~kom ve`bom sa Vladom istakao svoju kandidaturu za premijersko mesto. Napomiwe da isticawem 2035, Vu~i} {aqe podsvesnu poruku da su to dva premijerska mandata.

„Poruka vlasti upu}ena bira~ima je da imaju program. [to se ti~e rekonstrukcije, ja mislim da je to skra}ewe mandata. Rekonstrukcija predstavqa poteze osve`avawa, provetravawa“, rekao je Apostolovski.

STALNA KAMPAWA ^EKAJU]I IZBORE

Podsetio je da predsedni~ki mandat Aleksandra Vu~i}a isti~e u leto 2027. godine i upitao - ko ka`e da izbori moraju biti na jesen. Napomiwe da je Vu~i} stalno u predizbornoj kampawi, a da je rekonstrukcija deo te kampawe.

Istakao je da vlast organizuje izbore kada joj odgovara i pitawe je da li }e biti spojeni predsedni~ki i parlamentarni izbori po{to Aleksandar Vu~i} ima ve}u popularnost od svoje stranke.

Surli} je naveo da se ve}ina bira~a opredelila, a da u slu~aju studentske liste, qudima nije bitno ko je na woj, jer oni imaju poverewe u studente i qude koji

su predstavqali studente i glasa}e za tu listu ko god da se nalazi na woj.

Surli} smatra da je ova kampawa zapravo borba za apstinente i razo~arane bira~e.

„Ovo je pitawe apstinenata. Studenti `ele da do|u do apstinenata, a i vladaju}a stranka ima poruku apstinentima da se ru{i dr`ava. Druga grupacija su razo~arani bira~i, kojih je prema ranijim istra`ivawima oko 12 posto. Wima su upu}ene poruke da se vrate i glasaju“, istakao je Surli}.

PORUKE BIRA^IMA

Da je vlast sigurna oni bi odr`ali izbore, rekao je Surli} dodaju}i da vladaju}a stranka treba da ima vremena da po{aqe poruku razo~aranim bira~ima. Apostolovski se slo`io sa kolegom da se vodi kampawa za apstinente.

„Bilo je bitno sa~uvati svoje bira~e, kada je to u~iweno, kada su sutudenti u blokadi postali politi~ki faktor, Aleksandar Vu~i} preuzima inicijativu“, ka`e Apostolovski.

„Studenti poku{avaju da izbace parlamentarnu opoziciju iz igre i vlast i mislim da je to krupan politi~ki zalogaj. Studenti su upravo na po~etku govorili da ne `ele da budu politi~ki faktor“, ka`e Apostolovski.

Surli} je ukazao da studenti tako|e `ele da po{aqu poruku da za ~i{}ewe dvori{ta treba vi{e od godinu dana. Napomenuo je da su studenti pokazali dozu patriotizma time {to su 15. marta bacili prsluke.

goveda i p~ele za dugove~an

Mu{karac iz Eritreje Natabaj Tinsijev umro je u 127. godini, a wegova porodica, koja veruje da je preminuo sa 137 godina, nada se da }e on u}i u Ginisovu kwigu rekorda kao najstarija osoba koja je ikada `ivela. „Strpqewe, velikodu{nost i sre}an `ivot, to je bila wegova tajna za tako dug `ivotni vek”, rekao je za Bi-Bi-Si wegov unuk Zere Natabaj.

Natabaj je preminuo u svom selu Azefa, koje je okru`eno planinama i u kojem `ivi oko 300 stanovnika.

Wegov unuk je rekao da crkveni zapisi, ukqu~uju}i wegov rodni list, pokazuju da je ro|en 1894. godine, kada je i kr{ten, i prema tim podacima u trenutku smrti imao je 127 godina.

Me|utim, wegova porodica veruje da je zapravo ro|en 1884. godine, a da je kr{ten 10 godina kasnije, kad je u selo do{ao sve{tenik. Seoski sve{tenik potvrdio je, ipak, da zapisi pokazuju da je Natabaj zaista ro|en 1894. godine. Dodao je kako je bio prisutan kad su me{tani sela 2014. godine proslavili wegov 120. ro|endan.

Natabaj Tinsijev

Natabaj se o`enio 1934. godine, a wegova supruga je umrla 2019. godine u 99. godini `ivota. Bavio se sto~arstvom, imao je mnogo goveda, koza i p~ela Prema Ginisovoj kwizi rekorda, najstarija osoba na svetu koja je ikada `ivela bila je Francuskiwa @an Kalman, koja je 1997. godine umrla u 122. godini. Koze,

Skoro 90 osoba umrlo od posledica sne`ne oluje u SAD

Najmawe 87 qudi poginulo je do sada u sne`noj oluji koja je pogodila Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, od Teksasa do Wu Xerzija.

Hipotermija, saobra}ajne nesre}e, iznenadni sr~ani problemi povezani sa ~i{}ewem snega bili su me|u uzrocima smrti koji su do sada prijavqeni, dok je oluja donela obilne sne`ne padavine i ledene temperature isto~noj obali SAD, prenosi Si-bi-Es wuz.

Gradske vlasti Wujorka ka`u da je 13 qudi prona|eno mrtvo na hladno}i, iako jo{ nisu potvr|eni svi uzroci smrti.

Sne`na me}ava zahvatila je jugoistok i ve}i deo isto~ne obale, dok su desetine hiqada doma}instava i preduze}a ostale bez struje nakon pro{lonedeqne ledene oluje.

O~ekuju se obilne sne`ne padavina u Ju`noj i Severnoj Karolini, Virxiniji i severoisto~noj Xorxiji, sa mogu}im koli~inama do 30 centimetara u delovima Severne Karoline, dok je mogu} sneg i od Merilenda do Mejna.

TEMPERATURA I DO – 32 CELZIJUSA

Svaki okrug u Severnoj Karolini bio je pod upozorewem na zimsku oluju do nedeqe ujutru, a ju~e je prijavqeno vi{e od 200 sudara.

Temperature su naglo padale, a u Zapadnoj Virxiniji zabele`ena je najni`a vrednost od minus 32 stepeni Celzijusa. Vi{e od 174.000 doma}instava i preduze}a, uglavnom u Misisipiju i Tenesiju, bilo je bez struje, prema podacima sajta poweroutage.us, a mnogi stanovnici na jugu su bez struje danima.

U Ne{vilu je vi{e od 41.000 qudi ostalo bez struje, dok je guverner Tenesija Bil Li zatra`io jasan vremenski okvir za obnovu napajawa elektri~nom energijom.

Sneg je izazvao velike poreme}aje u saobra}aju - otkazano je vi{e od 2.400 letova.

Iranski demonstrant Erfan Soltani pu{ten iz pritvora uz kauciju

Erfan Soltani uhap{en je 8. januara u gradu Fardis, zapadno od Teherana, zbog u~e{}a u antivladinim protestima koji su po~eli krajem decembra. Prvobitno je objavqeno da je osu|en na smrt, ali je iransko pravosu|e te tvrdwe demantovalo. Advokat Erfana Soltanija, Amir Musakani, izjavio je da je wegov klijent u subotu pu{ten na slobodu uz kauciju, kao i da su mu vra}ene sve li~ne stvari, ukqu~uju}i i mobilni telefon. Prema wegovim re~ima, kaucija je iznosila oko 12.600 dolara.

Erfan Soltani uhap{en je 8. januara u svom domu u Fardisu, zapadno od Teherana, zbog sumwe da je u~estvovao u aktivnostima koje su, prema navodima iranskih vlasti, ugro`avale unutra{wu bezbednost zemqe.

Iransko pravosu|e je ranije saop{tilo da je Soltani optu`en za „zaveru protiv unutra{we bezbednosti i propagandne aktivnosti protiv dr`avnog poretka”, nagla{avaju}i da mu preti zatvorska kazna u skladu sa va`e}im zakonima Islamske Republike Iran.

Norve{ka kurdska organizacija za qudska prava Hengav saop{tila je da je Soltanijevo pogubqewe bilo planirano za naredne dane, ne navode}i dodatne detaqe. Te tvrdwe su iranske vlasti demantovale, isti~u}i da se Soltani nalazi u zatvorskom sistemu i da se prema wemu postupa u skladu sa zakonskom procedurom. Nakon prvobitnih izve{taja, Hengav je kasnije saop{tio da je, prema informacijama dobijenim od ~lanova porodice, Soltanijevo pogubqewe odlo`eno.

Slu~aj Erfana Soltanija, vlasnika prodavnice ode}e, privukao je veliku pa`wu me|unarodne javnosti nakon izve{taja da je navodno trebalo da bude pogubqen zajedno sa drugim uhap{enim demonstrantima.

Nakon {to je ameri~ki predsednik Donald Tramp zapretio „veoma sna`nom akcijom”, pojedini mediji su objavili da je Iran otkazao 800 navodno planiranih pogubqewa, a iranski ministar spoqnih poslova Abas Arak~i demantovao je da je ikada postojao plan za masovna ve{awa.

„UH, KO TI OVO RADIO?“

Direktor „Envidije“ ka`e da za vodoinstalatere i elektri~are nema zime

Dok Ilon Mask tvrdi da }e napredak ve{ta~ke inteligencije i robotike u~initi {tedwu za penziju suvi{nom, uz obrazlo`ewe da }e automatizacija dovesti do ni`ih tro{kova i obiqa za sve, drugi tehnolo{ki milijarder nudi sasvim druga~iju, uverqiviju viziju budu}nosti.

Generalni direktor „Envidije“, Xensen Huang, ka`e da }e bum ve{ta~ke inteligencije zapravo pove}ati potra`wu za zanatlijama poput vodoinstalatera i elektri~ara, kao i za radnicima u ~eli~noj i gra|evinskoj industriji.

Huang je rekao da bi ti radnici mogli da zara|uju „{estocifrene plate“, zahvaquju}i onome {to je nazvao „najve}om infrastrukturnom izgradwom u istoriji ~ove~anstva“, za koju tvrdi da ve} iznosi nekoliko stotina milijardi dolara.

Direktor najvrednije kompanije na svetu je ove komentare izneo tokom razgovora sa generalnim direktorom kompanije „Blekrok“, Larijem Finkom, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Na konferenciji je Fink pitao Huanga kako vidi da }e ve{ta~ka inteligencija preoblikovati ekonomiju i tr`i{te rada.

Obja{wavaju}i svoje vi|ewe, Huang je ve{ta~ku inteligen-

ciju predstavio kao „tortu od pet slojeva“. Na vrhu se nalaze aplikacije, ispod wih modeli VI, zatim klaud usluge, ~ipovi, a na dnu energija. Prema Huangu, pravi ekonomski dobici od ve{ta~ke inteligencije do}i }e kada industrije poput zdravstva, proizvodwe i finansijskih usluga usvoje VI. Me|utim, da bi se do toga do{lo, zemqe najpre moraju da izgrade dowe slojeve te „torte“, a tu na scenu stupaju zanatska zanimawa.

„Dakle, govorimo o {estocifrenim platama za qude koji grade fabrike ~ipova ili ra~unarske fabrike ili fabrike VI. Svako bi trebalo da mo`e da obezbedi odli~nu egzistenciju.

Za to vam nije potreban doktorat iz ra~unarstva“, rekao je Huang. Za sve ostale, Huang je odbacio strahove da }e ve{ta~ka inteligencija brzo zbrisati radna mesta, posebno ona {to spadaju u

takozvanu belu-kragnu. Kao primer je naveo radiologiju, oblast koja se smatra posebno rawivom jer su sistemi VI dobri u analizi slika. Umesto da zameni radiologe, rekao je Huang, ve{ta~ka inteligencija im je pomogla da budu produktivniji, da pregledaju vi{e pacijenata i ~ak pove}a broj radiologa.

Na pitawe kako se to odnosi na zemqe u razvoju, Huang je rekao da bi one trebalo da tretiraju infrastrukturu za VI isto kao puteve i energetiku.

„Zaista verujem da bi svaka zemqa trebalo da se ukqu~i u izgradwu infrastrukture za VI, da razvija sopstvenu ve{ta~ku inteligenciju i iskoristi svoj osnovni prirodni resurs, a to su jezik i kultura. Razvijajte svoju AI, nastavite da je usavr{avate i u~inite da va{a nacionalna inteligencija bude deo va{eg ekosistema“, istakao je Huang.

Zabrana dru{tvenih mre`a za mla|e od 15 godina sti`e i u Francusku

Nakon {to je Australija u decembru izbacila decu mla|u od 16 godina sa brojnih platformi, a Austrija i Danska najavquju sli~ne mere, Francuska predvodi inicijativu u Evropi zakonom koji bi zabranio dru{tvene mre`e za mla|e od 15 godina ve} ove godine.

Francuska se pribli`ava zabrani pristupa dru{tvenim mre`ama za decu mla|u od 15 godina, {to je potez koji bi je u~inio tek drugom zemqom na svetu koja je preduzela taj korak. Predsednik Francuske Emanuel Makron `eli da zabrana kori{}ewa dru{tvenih mre`a za mla|e od 15 godina stupi na snagu 1. septembra.

Plan za zabranu sti`e usred sve ve}e zabrinutosti zbog uticaja aplikacija, ukqu~uju}i Snep~et, Tik-tok, Instagram i Iks (nekada{wi Tviter), na mentalno zdravqe dece.

Uz podr{ku predsednika Emanuela Makrona i wegove stranke Renesansa, Dowi dom Francuskog parlamenta usvojio je predlog zakona o zabrani kori{}ewa dru{tvenih mre`a za odre|ene starosne grupe.

KADA ]E ZABRANA STUPITI NA SNAGU?

Iako vremenski rok nije odre|en, Vlada Francuske septembar ove godine.

„Od 1. septembra, na{a deca i adolescenti }e kona~no biti za{ti}eni. Pobrinu}u se za to“, naveo je Makron u objavi na Iksu.

Predlog zakona sada mora da izglasa francuski Senat, a Makronova vladaju}a koalicija veruje da }e se to desiti na sednici zakazanoj za 16. februara. Ako Senat glasa za predlog zakona, bi}e formiran zajedni~ki odbor sa predstavnicima Gorweg i Doweg doma Parlamenta kako bi se finalizovao tekst.

KOJE PLATFORME ]E BITI ZABRAWENE?

Ta odluka }e biti prepu{tena francuskom medijskom organu Arkom, jer sam zakon ne defini{e koje }e platforme biti obuhva}ene, a koje ne}e. Autor predloga zakona, poslanica iz stranke Renesansa Lor Miler, rekla je da }e biti sli~an australijskom i da }e verovatno osobama mla|im od 15 godina biti zabraweno kori{}ewe Snep~eta, Tik-toka, Instagrama i Iksa.

Australija vi{e ne dozvoqava deci mla|oj od 16 godina da kreiraju naloge na Fejsbuku, Instagramu, Kiku, Reditu, Snep~etu, Tredu, Tik-toku, Tvi~u, Iksu i Jutjubu.

Australijska lista zabrawenih platformi ne ukqu~uje Discord, GitHub, Google Classroom, LEGO Play, Messenger, Pinterest, Roblox, Steam i Steam Chat, WhatsApp ili YouTube Kids

Lor Miler je tako|e opisala planove da se osmisli definicija koja bi mogla da obuhvati pojedina~ne funkcije na platformama dru{tvenih medija.

WhatsApp Stories i Channels – funkcije popularnih aplikacija za razmenu poruka – mogli bi biti ukqu~eni, kao i onlajn ~et unutar platforme za igre Roblox, navela je francuska poslanica.

BALKAN KOJI NESTAJE

Upravo sam zavr{io rad na velikoj studiji o demografskoj bezbednosti na Balkanu. U pitawu je akademski rad koji }e iza}i u italijanskom ~asopisu Revija za politi~ke nauke. Rad na tekstu je bio odli~na prilika da kona~no sistematizujem pregled podataka i nedoumica povezanih sa na{om zajedni~kom nesre}om na ovim prostorima, ~ija je su{tina sa`eta u naslovu. A on je preuzet iz odli~ne pro{logodi{we studije Poqakiwe Poline Vankijevi~ Klocko.

Pi{e: Mi{a \urkovi} za beogradski magazin „Novi Standard”

Naime, od 2022. do 2024. kona~no je odra|ena serija popisa u balkanskim zemqama, koja je odlagana zbog korone ili politi~kih nesuglasica. Podaci koji su stigli su porazni, a jo{ poraznije je {to svi znaju da su neta~ni i nerealni. Da po~nemo od toga. Od desetak istra`iva~a iz razli~itih zemaqa ~ije sam radove konsultovao, bukvalno svi upozoravaju na sumwivost i nerelevantnost podataka koji su prikazani.

U me|uvremenu je, kao {to znamo, uvedena i nova metodologija pa se osim standardnog metoda kretawa popisiva~a od ku}e do ku}e i zbrajawa podataka, naknadno uvode i mogu}nosti da se dijaspora sama prijavi kao u Severnoj Makedoniji ili se ubacuju dodatne procene na osnovu policijskih kartoteka, broja qudi koji pla}aju infostan itd.

Tako se u na{em ju`nom susedu stiglo do nekih 1,38 miliona stvarno popisanih, a onda se krenulo sa procenama koje su dodale jo{ pola miliona, plus se samostalno prijavilo jo{ par stotina hiqada. Tamo{wi demografi realne procene stavqaju na oko 1,6 miliona. I to je mawe-vi{e obrazac koji svi primewuju. Iz istorije je poznato da je Kina stalno pove}avala broj stvarno popisanih, da bi takvim pokazivawem snage odvra}ala potencijalne agresore.

SUMWIVI POPISI

Drugi razlog je {to stvarni rezultati pokazuju kako naracije o zlatnom dobu, najboqim vladama ikada, bliskoj evropskoj budu}nosti i nezaustavqivom progresu ne stoje. Qudi nastavqaju da odlaze iz „raja“ i deca se ne ra|aju. Ta~ka. Vode}i hrvatski demograf Tado Juri} nedavno je objavio niz studija i vrednu kwigu u kojima pokazuje kako je zapravo masovna korupcija, ose}awe nemo}i prema nepromewivim elitama, ose}aj zatvorenosti sistema i frustracija mladih qudi {to znawem i sposobno{}u ne mogu da postignu uspeh ovde, osnovni razlog {to biraju da odu ili sami ili sa ve} oformqenim porodicama sa malom decom.

Razlozi su naravno mnogi i na wih }emo se vratiti, ali hajde najpre da pogledamo stawe i tendencije. Svakako najboqi indikator je to {to je najve}i deo qudi koji su pobegli iz protestantskih zemaqa usled koronarnog fa{izma i zatvarawa vrlo brzo nakon zavr{etka svega opet oti{ao u te zemqe.

Tre}i razlog za nepoverewe u brojeve je ~iwenica da su popisi iz ranga statisti~ke kategorije kod nas prevedeni u prvorazredna politi~ka pitawa. Posebno u multinacionalnim i slo`enim sredinama. Podseti}u vas da smo na rezultate posledweg popisa odr`anog u Crnoj Gori ~ekali oko godinu dana.

Kina i Amerika svoje zavr{e za mesec dana, {to zna~i da su ovde na sceni bila druga pitawa, a ne tehni~ki problem popisivawa populacije od 650.000 qudi. Po svemu {to se ~ulo, vo|eni su pregovori izme|u predstavnika politi~kih stranaka, stranaca i jo{ nekih regionalnih subjekata oko toga kako stvarne rezultate

popisa prikazati. Bilo je natezawe da se Crnogorcima da preko 40 odsto, a tako|e i da se prizna da srpski jezik govori preko 50 odsto stanovni{tva.

U Makedoniji je 2011. odr`an popis ~iji rezultati na kraju nikada nisu bili objavqeni. Tada, deset godina posle gra|anskog rata, to je bilo previ{e slo`eno i opasno po opstanak mira, i vladaju}e ve}ine. Na kraju je odlu~eno da se ni{ta ne objavquje i da institutcije nastave da funkcioni{u na osnovu ranijeg popisa. Posle Ohridskog sporazuma i posebno posle vladavine Zaeva, status jezika u slu`benoj upotrebi u nekoj op{tini bukvalno zavisi od brojeva i proporcije stanovni{tva. To nam je poznato iz slu~aja Vukovar. Kad je ustanovqeno da Srba posle popisa 2011. ima dovoqno da bi mogli da dobiju svoj jezik u slu`benoj upotrebi

vinom. Tako se ~uva mit o nekakvoj brojnosti, pa je na posledwem popisu nategnuta brojka od 1,5 miliona stanovnika. Mo`da toliko bude leti, kad nagrne dijaspora, ali operativno tamo `ivi mawe od milion qudi sveukupno.

Albanci su ina~e trenutno najugro`enije stanovni{tvo jer najbr`e nestaju. Stope fertiliteta su u svim entitetima gde `ive pale ispod evropskih brojki, a najbr`e se odseqavaju i imaju komparativno najbr`i pad stanovni{tva. Procene su da u samoj Albaniji nema vi{e od 1,8 miliona stanovnika.

I sa ovim la`nim brojevima vidi se pad stanovni{tva u kratkom roku i za po 20 procenata. Toliko smo mi npr. izgubili izme|u 2001. i 2011. u isto~nom pojasu zemqe koji demografi zovu beli pojas. Ne znam koliko je ute{no {to je i sa bugar-

Od 2022. do 2024. kona~no je odra|ena serija popisa u balkanskim zemqama, koja je odlagana zbog korone ili politi~kih nesuglasica. Podaci koji su stigli su porazni, a jo{ poraznije je {to svi znaju da su neta~ni i nerealni. Pa ipak, {ta nam oni kazuju?

i kada su postavqene }irili~ne table, svedo~ili smo ~uvenom domoqubnom ~eki}awu jezika, na {ta policija, kao {to se se}amo, nije reagovala. Kada je na slede}em popisu broj Srba sveden na ni`i nivo i kad su izgubili broj dovoqan za reprezentativnost jezika, to pitawe je skinuto sa dnevnog reda. Najzanimqiviji je primer BiH kao neverovatne institucionalne i pravne konstrukcije gde se izbori ponegde ne odr`avaju decenijama, gde ne mo`e da se dogovori o izmenama izbornog zakona, gde jedan narod bira predstavnika drugog naroda itd. Tamo se pitawe popisa vi{e ni ne postavqa.

Posledwi popis je odr`an 2013. godine, kada su sarajevski statisti~ki zavodi, koriste}i „novu metodologiju“, izbacili podatak prema kome su Bo{waci pre{li polovinu stanovni{tva i navodno postali apsolutna ve}ina u BiH. Nova metodologija je bila posebno problemati~na u Br~kom, gde su nemilice popisivani qudi iz dijaspore. Srbi i Hrvati su na to odreagovali jednostavno odbijaju}i da priznaju rezultate popisa i sve se nastavilo na osnovu ranije dogovorenih proporcija. Ina~e, postoje procene da danas u inostranstvu `ivi polovina nekada{we populacije ove zemqe.

NOVE MAWINE

Popisi na Kosovu su posebno ~udo. Statisti~ka agencija Kosova kao novoro|enu decu popisuje decu Albanaca sa Kosova koja su ro|ena u [vajcarskoj, Nema~koj, Austriji, Britaniji itd. To nema veze sa `ivotom, jer ta deca nemaju veze sa domo-

rawe, odvode}i na{u decu, a Austrija i Nema~ka nude {ta god ho}e{ ako nau~i{ jezik. No, BiH i do skora Srbija rade jo{ lu|e stvari. U okviru nacionalnih agencija tr`i{ta rada postoje posebni delovi koji rade na regrutaciji radne snage za potrebe nema~kog tr`i{ta rada. Dakle zemqe koje ve} imaju ozbiqan mawak radne snage u nizu oblasti i koje i same masovno dovode Turke, Indijce, i ostale iz tre}eg sveta, u isto vreme za potrebe Nema~ke regrutuju svoju decu i {aqu ih tamo. Se}amo se da je tek nedavno uva`eni ministar \uri} potpisao sporazum sa Ganom o dovo|ewu oko 100.000 radnika odatle. Srbija je toliko htela da liberalizuje svoje zakone o imigraciji i stranim radnicima da je ~ak EU morala da interveni{e da suzbije to. U BiH je npr. masovno rasprostrawen slu~aj da deca ve} sa 15 godina namenski upisuju medicinsku {kolu i u~e nema~ki, spremaju}i se da idu tamo i da rade kao pomo} na nezi starijih qudi.

STANOVNI[TVO

KOJE KOPNI

ske strane identi~no, pa su sada krajevi oko kojih smo se tukli i krvili prazni i sa jedne i sa druge strane. Ina~e ceo tzv. Zapadni Balkan danas ima mawe stanovni{tva od jedne Rumunije.

Crna Gora je u posledwih desetak godina izgubila jednu {estinu stanovni{tva, oko 100.000 qudi, {to je ogroman procenat. No to stanovni{tvo u me|uvremenu je zameweno strancima, pa se ve} sada procewuje da je izme|u 11 i 14 odsto populacije stranog porekla, {to se smatra brojem dovoqnim da otpo~nu me|uetni~ke tenzije.

Tamo je preko 100.000 Rusa, Ukrajinaca i Turaka, {to izaziva ozbiqna pitawa obrazovawa, zdravstva, javnog prostora, koncentracije kapitala i qudi, kao i generalno budu}nosti i organizacije `ivota u toj zemqi. Turaka nema 100.000, ali kada bi ih do{lo toliko, to bi zaista bila populacija koja bi mogla da da tra`i razna prava, kao i u~e{}e u podeli vlasti i upravqawu. Zanimqivo je da je do{lo oko 6.000 Nemaca koji su pokupovali stanove, uglavnom u Baru, i da ih sada ima vi{e nego Hrvata koji su autenti~na mawina.

Srbija je popisala oko 6,3 a onda novom metodologijom dodala jo{ pola miliona qudi. Koliko stvarno ima stanovnika, Bog sveti zna. Mnogo qudi, ne samo iz na{e zemqe, nalazi se u re`imu tri meseca tamo, tri meseca ovde i pravo je pitawe da li ti qudi uop{te zadr`avaju odliku rezidentnosti. Nema~ka, ve~no gladna radne snage, od 2015. godine je liberalizovala svoje tr`i{te rada i godi{we daje 50.000 radnih viza za stanovni{tvo Balkana. Ve} Slovenci daju besplatno studi-

Me|u brojne probleme spada i strahovita centralizacija. Konglomerat od Novog Sada do Beograda, {to je oko stotinak kilometara, proizvodi oko 70 procenata dr`avnog buxeta. Otud se na`alost prirodno narod i daqe sliva ka tom prostoru, ~ime se de{ava depopulacija svih ostalih delova. Ima op{tina u kojima godinama nije ro|eno nijedno dete. Sli~no je i u ostalim dr`avama, a posebno je zanimqiv slu~aj nekada prebogate i bogato naseqene Slavonije. Turizam Jadrana je odvukao sve i niko vi{e ne}e da proizvodi bilo {ta, a posebno hranu koja se uvozi sa svih strana. Stanovni{tvo odlazi na Zapad ili ka Zagrebu. Ima ga u Dalmaciji i Istri. Naseqavawe Hrvata iz Posavine i Hercegovine u nekada{we delove Srpske krajine nije ni{ta donelo jer su ti qudi uglavnom oti{li, tako da su srpski krajevi sasvim prazni, ~ine}i zjape}u prazninu koja priziva da do|e neko sa strane. Otuda sam se bavio pre svega problemima demografske bezbednosti, jer tamo gde vam je teritorija prazna, a stanovni{tvo nedovoqno brojno i kvalitetno da je zadr`i, postaje vam ugro`ena elementarna bezbednost. Dr`avu i prostor nema ko da brani. A kao {to vidite ulazimo u vreme kada se teritorija otima, kupuje, na najbrutalnije na~ine. Me|unarodno pravo i institucije vi{e ne postoje, svet se vra}a goloj sili. A `iva sila je osnovna i nezamenqiva.

Sredwa godina starosti i preko 20 odsto stare populacije ~ine nas ostarelim narodima. Kod nas je oko 45 godina, a u Gr~koj oko 48. Kod Albanaca je to jo{ uvek dosta ni`e, jer su oni posledwi zavr{ili demografsku tranziciju, ali je kod wih iseqavawe jo{ intenzivnije. Sve u svemu, kako je koleginica primetila, balkanska populacija nestaje. To zna~i da }e se nastaviti proces starewa, odlazaka i smawewa stanovni{tva generalno. Niko ni ne poku{ava da ozbiqno radi na obnovi stanovni{tva i sve se svodi na protokolarne predizborne slogane i jednokratna davawa za svako ro|eno dete. A kqu~ je, naravno, sistem vrednosti i religija. No, jo{ je lu|e pona{awe zapadwaka koji, odvode}i mlade qude, naru{avaju ne samo na{u budu}nost, opstanak i demografsku bezbednost, ve} i svoju. Balkan je uvek bio brana, prostor koji je ~uvao i branio Evropu od ne`eqenih gostiju. Za to vi{e nemamo snage, a oni nam je i daqe oduzimaju. No logika kapitala nadvladava zdrav razum i otud nam uz sve to uvaquju i ideologiju koja je protiv ra|awa i protiv porodice.

Ruski napad na Ukrajinu na -20 stepeni, eksplozije u Kijevu i Harkovupovre|eni civili

Rat u Ukrajini – 1.441. dan. Rusija je tokom no}i izvela masovne napade {irom Ukrajine, koriste}i oko 450 dronova i preko 60 raketa, ukqu~uju}i balisti~ke. Mete napada bili su energetski objekti i stambene zgrade u Kijevu, Dwepru, Harkovu, Sumiju, Odesi i drugim regionima, saop{tio je ministar spoqnih

saop{tio je ukrajinski ministar spoqnih poslova Andrej Sibiga.

On je u objavi na Iksu naveo i da je Moskva ~ekala da temperature padnu pre nego {to je napala energetski sistem Ukrajine.

poslova Ukrajine, Andrej Sibiga. Prema informacijama ukrajinskih zvani~nika, vi{e osoba je povre|eno, a pri~iwena je {teta na energetskoj i komunalnoj infrastrukturi. Istovremeno, ruske snage saop{tile su da su sistemi protivvazdu{ne odbrane uni{tili 10 ukrajinskih dronova iznad vi{e ruskih regiona.

SIBIGA: RUSIJA ^EKALA DA TEMPERATURE PADNU PRE NOVOG NAPADA NA ENERGETSKI SISTEM

Temperatura u Ukrajini je ispod -20 stepeni Celzijusa, a Rusija je tokom no}i napala sa 450 dronova i preko 60 raketa, ukqu~uju}i balisti~ke, energetske objekte i stambene ku}e u Kijevu, Dwepru, Harkovu, Sumiju, Odesi i drugim regionima,

„Ni o~ekivani diplomatski pregovori u Abu Dabiju ove nedeqe, niti wegova obe}awa SAD, nisu spre~ili ruskog predsednika Vladimira Putina da nastavi teror nad obi~nim qudima tokom najsurovije zime”, napisao je Sibiga.

On je pozvao saveznike da „oja~aju protivvazdu{nu odbranu i energetsku otpornost Ukrajine, a da pove}aju pritisak na Moskvu”.

„Uskratiti ruskoj ratnoj ma{ineriji energetske prihode i pristup tehnologiji. Izolovati ruski re`im. Zaustaviti i konfiskovati ilegalne ruske tankere za naftu. Putin mora biti li{en iluzija da mo`e bilo {ta posti}i svojim bombardovawem, terorom i agresijom”, napisao je Sibiga.

Gradona~elnik Kijeva Vitalij Kli~ko izjavio je da je 1.170 vi{espratnih stambenih zgrada u ukrajinskoj prestonici ostalo bez grejawa nakon no}nog ruskog napada na energetsku infrastrukturu.

FAJNEN[EL TAJMS: UKRAJINA

PODR@ALA PLAN EVROPE

I SAD OKO PREKIDA VATRE

Ukrajina se saglasila sa zapadnim partnerima da }e svako uporno kr{ewe budu}eg sporazuma o prekidu vatre od strane Rusije pokrenuti koordinisani vojni odgovor Evrope i Sjediwenih Ameri~kih Dr`a-

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960 www.beotravel.com

va, objavio je Fajnen{el tajms, pozivaju}i se na izvore upoznate sa razgovorima.

Prema pisawu lista, plan je razmatran u vi{e navrata tokom decembra i januara izme|u ukrajinskih, evropskih i ameri~kih zvani~nika i predvi|a vi{eslojni odgovor na svako kr{ewe dogovorenog primirja od strane Rusije.

Fajnen{el tajms navodi da bi izaslanici Ukrajine, Rusije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava trebalo da se sastanu u Abu Dabiju sutra i u ~etvrtak, na razgovorima usmerenim na okon~awe rata.

Prema predlogu, svako kr{ewe prekida vatre od strane Rusije izazvalo bi

Mirovni plan sa rokom od 24 ~asa

Zapadne prestonice i Kijev usaglasile su vi{eslojni mehanizam za podr{ku svakom budu}em mirovnom sporazumu izme|u Moskve i Kijeva, koji podrazumeva i brze, koordinisane vojne mere u slu~aju wegovog kr{ewa, objavio je Fajnen{el tajms, pozivaju}i se na vi{e dobro upu}enih izvora.

Prema tim navodima, plan predvi|a da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i evropske zemqe u roku od 24 sata reaguju na „kontinuirano kr{ewe“ prekida vatre od strane Rusije. Prva faza obuhvata diplomatsko upozorewe i uzvratne poteze ukrajinske vojske, dok bi, ukoliko se borbena dejstva nastave, bila aktivirana druga etapa - intervencija takozvane „koalicije voqnih“. Ako bi eskalacija prerasla u ofanzivu punog obima, izvori tvrde da bi 72 sata nakon prvog kr{ewa primirja usledila koordinisana vojna akcija snaga koje po-

dr`ava Zapad, uz mogu}e u~e{}e ameri~kih jedinica. Istovremeno, u javnosti se nastavqa o{tra polemika oko toga ko je stvarna prepreka postizawu mira. Portparol Kremqa Dmitrij Peskov saglasio se sa ocenom predsednika SAD Donalda Trampa da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kqu~na smetwa dogovoru, uz tvrdwu da je Kijev „mawe spreman za kompromis“ od Moskve. „Ovde se mo`emo slo`iti; to je zaista slu~aj. Predsednik Putin i ruska strana odr`avaju otvorenost. Na{ stav je dobro poznat i ameri~kim pregovara~ima i predsedniku Trampu“, rekao je Peskov, dodaju}i da je pozicija Moskve jasna i Kijevu. Zelenski je, sa druge strane, poru~io da „Ukrajina nikada nije bila i nikada ne}e biti prepreka miru“. Predsednik Rusije Vladimir Putin vi{e puta je naglasio da je Moskva spremna za pregovore i mirno re{avawe spornih pitawa, ali i upozorio da }e Rusi-

ja, ukoliko Kijev odbije dijalog, svoje ciqeve ostvariti vojnim sredstvima. On je ocenio da bi lista ta~aka iz predlo`enog mirovnog plana mogla da predstavqa osnovu budu}ih sporazuma, ali da je neophodno da se ona „prevede na diplomatski jezik“. Prema wegovim re~ima, ameri~ka strana u izvesnoj meri uzima u obzir ruske stavove o kojima se razgovaralo pre i posle susreta u Ankorixu i Aqasci, uz ocenu da }e „u jednom trenutku morati da se sedne i ozbiqno razgovara o konkretnim pitawima“. Prvobitna verzija ameri~kog mirovnog plana predstavqena je krajem novembra 2025. godine, nakon ~ega su usledile odvojene runde konsultacija Va{ingtona sa Moskvom i Kijevom. Najnoviju verziju dokumenta, koja obuhvata 20 ta~aka, Putinu su 22. januara u Kremqu predstavili specijalni izaslanik ameri~kog predsednika Stiv Vitkof, kao i Xared Ku{ner i federalni komesar za nabavke Xo{ Grinbaum.

odgovor u roku od 24 sata, po~ev{i od diplomatskog upozorewa, a po potrebi i delovawem ukrajinske vojske radi zaustavqawa kr{ewa.

Ukoliko bi se neprijateqstva nastavila, plan bi pre{ao u drugu fazu, koja podrazumeva intervenciju snaga takozvane „koalicije voqnih”, u kojoj su brojne ~lanice Evropske unije, kao i Velika Britanija, Norve{ka, Island i Turska.

U slu~aju {ireg napada, list navodi da bi koordinisani odgovor zapadnih snaga, ukqu~uju}i i ameri~ku vojsku, bio pokrenut 72 sata nakon po~etnog kr{ewa prekida vatre.

Zelenski je plan od 20 ta~aka prvi put javno izlo`io u decembru, isti~u}i kao kqu~ne elemente sporazum o nenapadawu Rusije i Ukrajine, potvrdu ukrajinskog suvereniteta i ~vrste bezbednosne garancije. Nasuprot tome, Putin je kao uslov za mir naveo povla~ewe ukrajinskih oru`anih snaga iz Dowecke i Luganske Narodne Republike, kao i iz Hersonske i Zaporo{ke oblasti.

Uprkos intenzivirawu diplomatskih kontakata, objavqeni nacrt zapadnog „garantnog“ mehanizma pokazuje da bi svaki budu}i mirovni sporazum bio pra}en strogim, vremenski preciznim odredbama o odgovoru na wegovo kr{ewe - {to otvara pitawe da li se, paralelno sa razgovorima o miru, unapred pripremaju i scenariji za novu eskalaciju.

Milioni stranica o Epstinu i devojke iz Srbije

Milioni novih dokumenata koji se odnose na pokojnog seksualnog prestupnika Xefrija Epstina objavqeni su od strane Ministarstva pravde SAD, {to predstavqa najve}i broj dokumenata koje je vlada podelila od kada je zakon pro{le godine nalo`io wihovo objavqivawe. Igor Juri} iz Centra za nestalu i zlostavqanu decu isti~e da je posebno uznemiruju}e {to su u tim dokumentima otkriveni identiteti `rtava, dok su imena mo}nih pojedinaca koji su pose}ivali Epstinovo ostrvo i daqe za{ti}ena.

Tri miliona stranica, 180.000 fotografija i 2.000 video-snimaka, kao i imena koja se odnose na pokojnog seksualnog prestupnika Xefrija Epstina, sada su dostupna javnosti.

U najnovijim dokumentima povezuju ga sa norve{kom princezom, Bilom Gejtsom, Bilom Klintonom i biv{im britanskim princom.

Jo{ jedna `ena tvrdi da ju je Epstin poslao u Veliku Britaniju na seksualni susret sa princom Endruom. Navodni susret dogodio se 2010. godine.

„To je bilo tako duboko, tako prqavo. Slike su zapawuju}e – {ta radi kada ga fotografi{u, kako ~u~i nad nepomi~nim telom mlade `ene. Mislim da je sve {to smo saznali dodatni dokaz da je Endru lagao o vezi sa Epstinom”, isti~e komentatorka o kraqevskoj porodici Xeni Bond.

U dokumentima se vi{e od 1.000 puta spomiwe ime Donalda Trampa, navodi Bi-Bi-Si.

„Radikalna levica je tvrdoglavo rekla da je (Majkl) Volf, koji je tre}erazredni pisac, kovao zaveru sa Epstinom kako bi me politi~ki ili na drugi na~in povredio. To je bilo jasno i glasno. Verovatno }emo zbog toga tu`iti Volfa”, ka`e Donald Tramp, predsednik SAD.

Prema objavqenim imejlovima, i Ilon Mask je u decembru 2013. godine razmewivao poruke sa Ep-

stinom o mogu}oj poseti wegovom karipskom ostrvu, dok je druga prepiska pokazala da je Epstin u februaru iste godine poku{avao da dogovori ru~ak sa Maskom.

Nakon objavqivawa dokumenata, Mask je naglasio da mu je va`nije da budu krivi~no goweni oni koji su ~inili zlo~ine sa Epstnom.

„Kada bude bar jedno hap{ewe, neka pravda }e biti zadovoqena. Ako ne, sve je to performans. Ni{ta osim odvla~ewa pa`we”, poru~io je Mask.

^itaju se i imena koja su dobro poznata u regionu – Milo \ukanovi}, kao i nekada{wi posrednik u dijalogu Beograda i Pri{tine, Miroslav Laj~ak, koji se, nakon objavqivawa dokumenata, odmah povukao sa sada{we funkcije savetnika slova~kog premijera.

„Fokus koji je na Laj~aku i \ukanovi}u treba prebaciti na na{u zemqu. Informacija da su `rtve bile i na{e devojke mora biti kqu~na. Prvi put se pomiwu i devojke iz Beograda. To je ono {to je napomenuto u dva posledwa izve{taja i to je ono {to se saznalo”, ukazuje Igor Juri} iz Centra za nestalu i zlostavqanu decu.

Prema wegovim re~ima, saznali smo da su neke „sigurne ku}e” zvani~no bile u Budimpe{ti i Be~u, te su devojke iz Srbije preme{tane u Budimpe{tu i Be~, a kasnije su preko nekih agencija za modeling preme{tane u Pariz, a potom i u SAD.

Tramp: Nadam se da }emo posti}i dogovor

sa Iranom

Ameri~ki predsednik Donald Tramp nada se da Va{ington mo`e da postigne dogovor sa Teheranom, nakon {to je prethodno iranski vrhovni vo|a ajatolah Ali Hamnei upozorio da bi eventualni rat Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Irana mogao da preraste u regionalni sukob.

Upitan kako reaguje na Hamneijeve re~i, Tramp je rekao da nije iznena|en, prenosi Rojters.

‚’Naravno da }e to re}i. Nadam se da }emo posti}i dogovor. Ako ne napravimo, sazna}emo da li je (ajatolah) bio u pravu ili ne’’, rekao je Tramp.

Prema wegovim re~ima, SAD imaju najmo}nije vojne brodove u blizini Irana.

Hamnei je ranije danas, tokom obra}awa u Teheranu povodom godi{wice povratka imama Homeinija u Iran i po~etka proslave desetodnevnice Faxr, upozorio da bi eventualni rat SAD i Irana mogao da preraste u regionalni sukob.

U obra}awu nije navedeno da li je Hamnei konkretno ciqao na neki trenutni incident, ali je wegova izjava usledila u trenutku poja~anih tenzija izme|u Irana i SAD, kao i u kontekstu regionalnih bezbednosnih izazova, navodi agencija.

AMERI^KI NOSA^ AVIONA KOD IRANSKE OBALE

Va{ington je rasporedio pomorsku borbenu grupu koju predvodi nosa~ aviona „USS Abraham Linkoln” kod iranskih obala, nakon {to je Tramp zapretio da }e intervenisati kao odgovor na smrtonosni obra~un sa antivladinim protestima.

Dolazak flotile izazvao je strah od direktnog sukoba sa Iranom, koji je upozorio da }e odgovoriti raketnim napadima na ameri~ke baze, brodove i saveznike, posebno Izrael, u slu~aju napada.

Iranski predsednik Masud Peze{kijan rekao je danas da bi {iri sukob na{tetio i Iranu i SAD.

U Iranu su krajem decembra po~eli protesti protiv rastu}ih tro{kova `ivota koji su se po~etkom januara pretvorili u {iri antivladin pokret.

U sukobima je, prema podacima vlasti, poginulo 3.117 qudi, dok aktivisti tvrde da je `ivot izgubilo 6.563 qudi, me|u kojima 124 dece.

\OR\E SIBINOVI], KWI@EVNIK:

Jedini smisao `ivota je on sam

Kwi`evnost je prvi put nemo}na. Ona svedo~i, opisuje, razumeva, tuma~i, literarizuje Svet kao univerzalni predmet tematizacije, tra`i simbole, posebne i pojedina~ne ilustracije preko kojih }e prona}i svoje mesto i kao pojava i kao pojam o sebi. Ako stane na stranu novih pojava, zavr{i}e kao marketin{ka apologija, ako poku{a da odbrani pojmove, bi}e zatrta ve{ta~kom inteligencijom, ka`e u intervjuu za PE^AT kwi`evnik \or|e Sibinovi}, koji se nedavno oglasio romanom pod nazivom ,,Uzaludno“, koji je bio po~etna tema, izazov i inspiracija za ovaj razgovor.

n „Uzaludnost je“ kako stoji u slovu o Va{em najnovijem romanu ,,jedina poeti~ka i fatumska izvesnost ove porodi~ne sage koja se zaokru`uje doga|ajima i sudbinama iz ovog romana“. Otkud uzaludnost u zbiru mnogih drugih mogu}ih izbora kako naslova, tako i same su{tine narativa?

- Jedini istinski smisao `ivota je on sam. Vilijam Blejk je rekao: „@ivot je jedina svetiwa“. Me|utim, ta, rekao bih, bolna istina o smislu, od tolike blizine i neminovnosti, zahvaquju}i slo`enosti konteksta u kojima se razvija wegova bremenitost ciqevima, zadacima, o~ekivawima i nalozima, qude pretvara u robove, apologete, vernike, razvratnike, bludnike, sledbenike, regrutuje ih u strojeve beskrajno udaqene od su{tine: da su ro|ewem dobili ono {to }e celoga `ivota tra`iti na stranputicama: da su `ivi! ^ovek je jedino `ivo bi}e koje uzvi{enost postojawa dokazuje uzaludno{}u tragawa za ve} prona|enim: zar to nije genijalno, ako genijalnost shvatimo kao lako}u ponavqawa nedosti`nog! n Va{i likovi i wihove sudbine su ,,bolno stvarni i stvarnosno uzaludni“. Va{ roman nedvosmisleno svedo~i da ,,`ivot pi{e romane“, budu}i da nosi dubok pe~at, ta~nije-neizbrisiv `ig `ivota. U kojoj meri se me|u wegove korice utisnuo sam Va{ `ivot, Vi sami?

- Svi na{i problemi dolaze iz nesporazuma izme|u prirode stvari i na{e predstave o wima. Pojedina~ni `ivot ograni~en je realnim vremenom prisustva: od ro|ewa do smrti. @ivot koji u toj etapi saznajemo, `ivimo, kojem te`imo, ni~im nije ograni~en, posebno to nije slu~aj sa vremenom. Kako god da razumemo dimenziju vremena. ^ak ni u sumi qudskog iskustva koja nam je dostupna preko kulture, tragova, nasle|a i li~nog iskustva. A na{e prisustvo u wemu jeste. Neminovno. Dakle, mi od `ivota o~ekujemo zaokru`enu, smislenu celinu koju svedo~imo li~nim iskustvom, zaboravqaju}i da smo privremeni, a da je predmet na{eg interesovawa beskona~an. Moj `ivot ni meni nije interesantan. Ne znam kome bi drugom bio. Otuda je pisawe iz li~nog iskustva najsigurnija preporuka za izbegavawe takvog sadr`aja. Naravno, izuzimaju}i dokumentarnu vrednost koju takav sadr`aj mo`e imati u odnosu na relevanciju i razlog prikupqawa gra|e. Iako najve}i broj qudi koji pi{u u dvadeset prvom veku imaju fantaziju da je za Svet neizostavno va`no da sazna neponovqivu i nezaboravnu pri~u wihovog `ivota. Dakle, kwi`evnost nije terapija iako pisawe to u nekim oblicima mo`e da bude. Svaki individualni gest koji ne zasniva univerzalno zna~ewe ostaje deo li~nog iskustva. Kwi`evnost podrazumeva wegovo prevazila`ewe, otkrovewe smisla koji je razumqiv izvan li~nih opsesija naratora. Izmi{qawe pri~e jednako je lo{ plan jer konstrukcije mogu da sagrade konzistentnu narativnu celinu ali nikada ne mogu da zadobiju krajwe poverewe ~itaoca. [to je jedini ciq dobre kwi`evnosti. Dakle, mene nema u mojim romanima, ili, kako bi bilo mojih romana bez mene?

uuu Na{i problemi dolaze iz nesporazuma izme|u prirode stvari i na{e predstave o wima, smatra kwi`evnik \or|e Sibinovi}, ~iji se roman „Uzaludno“ nedavno pojavio pred ~itala~kom publikom

n,,Prepoznatqivi u posrtawu i nespretni u emocijama“, likovi u Va{em romanu ,,Uzaludno“ su, „istinski junaci na{e kolektivne sudbine“. Kako ste to prepoznavali, kojim putevima ste dolazili do ove velike istine?

- Tako jer se nikada nisam sna{ao u razvoju sadr`aja `ivota u kojima sam jedne te iste qude, doga|aje, prostore, zna~ewa, obo`avao, prezirao, pla{io ih se, osloba|ao se uz wih ili naspram wih i ostajao potpuno smu{en kako je to mogu}e? Zato {to su sva o~ekivawa po pravilu izri~ita, oro~ena, kruta i nemilosrdna u odnosu na kolebawe ili prost zakqu~ak da stvari nikada nisu kona~ne, jednodimenzionalne, nepromenqive…Zato {to sam odgajan u potpunoj suprotnosti normi, ideala, obuke i naloga koje sam dobijao od porekla, kulture, religije pozitivne zbiqe, i izostanka neposredne potvrde svetiwom kojom smo zapo~eli razgovor: `ivotom koji je potpuno suprotan od svega {to nas u wemu obavezuje. Zato {to je predstavi `ivota koji pod pritiskom `ivimo va`nije da odr`i i odbrani obavezne formate na{eg pojavqivawa nego da dopusti rizike lepote nedosti`nosti svega {to `ivot sobom nosi kao mogu}nosti za ~oveka. Zato {to ~oveku nije dopu{teno da voli fudbal nego se od wega bez ostatka o~ekuje da navija za svoju reprezentaciju.

n Porodi~na saga, ogledalo ,,na{ih“ dana, roman o qubavi….Sve navedeno opisuje tek ovla{ Va{ novi roman. Kako Vi vidite tu sagu, ,,~itate“? U kojoj meri je roman ,,Uzaludno“, kwiga o qubavi a u kojoj `ivo skenirana stvarnost, gde se pred na{im o~ima, pod na{im nogama i u nama rasipa i oti~e sve?

- Qudi su zbuweni izostankom potvrde ispravnosti sopstvenih izbora. I ako potvrda stigne, to bude prekasno za onoga koji je ~ekao. Ali, upravo to je prilika za kwi`evnost. To sabirawe zakasnelih zaokru`ewa za odlu~uju}i sticaj svih elemenata od kojih se sastoji kwi`evnost. U tom ~arobnom obrtu sagledavawa mesto nalaze nebrojeni plodovi talenta onih koji sa~ekaju kraj pri~e. I ispri~aju je od po~etka. n Pa`qivom ~itaocu romana ,,Uzaludno“ ne}e proma}i izrazita nostalgi~na nota. Sti~e se utisak da od ,,zaborava“ otimate vreme pro{lo. U kojoj meri se `al za vremenima ,,starim“ oglednula na stranicama romana?

- Posle Bore Stankovi}a niko ozbiqan u srpskoj kwi`evnosti ne bi se odva`io

da reinterpretira „`al za mlados’“. Nostalgiju kao zajednicu vrednosti minulog legitimi{e wihov nedostatak u prezentu. Kao kwi`evni postupak, ona se kre}e po bridovima patetike. Roman Uzaludno zakqu~uje trilogiju o dvadesetom veku. Poku{ao sam da tematizujem tri velika procesa unutar kojih su u tom najosobenijem periodu qudskog trajawa propadali subjekt, epoha i tradicionalisti~ki shva}ena hri{}anska qubav. Sasvim sam siguran da sa stanovi{ta celovitog rezultata nisam uspeo da taj eksperiment u~inim dovoqnim za samoodbranu ponu|ene poetike, ali sam jednako siguran da sam odu`io dug neograni~enom poverewu u epohu koja je sopstvenim protivre~nostima kona~no sru{ila ideologije dobra i zla i pokazala da subjekt sa`ima mogu}nosti a da ga one relativizuju do krajwih granica ispitivawa konkurencije svega {to mo`e da mu padne na pamet i za {ta ima dovoqno strahova i hrabrosti da u~ini: od u`asa do podvi`ni{tva. Svi romani iz trilogije napisani su u prvoj ~etvrtini slede}eg veka, dakle sa pristojne distance, moje iskustvo realnog u~e{}a jo{ uvek prete`no pripada dvadesetom veku a moje namere da svedo~im oslowene su na nedosti`nost istine i obavezu izja{wavawa. Dozvoqavam da se sve to, tako|e, mo`e nazvati nostalgijom.

n U ko{tacu ste, `ivotnom i literarnom, te filozofskom sa pojavama i pojmovnima…Kako se u kwi`evnom delu razre{ava sukob pojava i pojmova?

Jedan od najlak{e razumqivijih primera je primer pojma dr`ave i povezanog pona{awa svih pretendenata u novoj pojavi nasrtaja na wenu su{tinu. Naime, u Svetu danas svi brane pojam dr`ave! I samodr{ci i ru{iteqi. Niko od wih ne brani svoje pona{awe jer je ono neodbrawivo. Ali, svi se zakliwu u op{ti interes odbrane pojma dr`ave, iako u svom pona{awu ne ostvaruju ni jedan jedini elemenat wegovog sadr`aja i zna~ewa. Takav rat do sada u istoriji nismo imali priliku da vidimo. On je prevazi{ao ideologije, unipolarnost, imperijalizam i sve oblike mo}i koje je istorija katalogizovala.

Kwi`evnost je prvi put nemo}na. Ona svedo~i, opisuje, razumeva, tuma~i, literarizuje Svet kao univerzalni predmet tematizacije, tra`i simbole, posebne i pojedina~ne ilustracije preko kojih }e prona}i svoje mesto i kao pojava i kao pojam o sebi. Ako stane na stranu novih pojava, zavr{i}e kao marketin{ka apologija, ako poku{a da odbrani pojmove, bi}e zatrta ve{ta~kom inteligencijom.

n Porodica stoji na pijedestalu Va{ih kwi`evnih motiva. I dok se gnezdo gradi i razgra|uje, danas i ovde, u `ivotu Va{em i Va{ih savremenika ali i kroz vreme, ono daleko decenijama unazad priqe`no kroz pisawe ,,pratite“ i tuma~ite rastakawe, ,,rasturawe“, turbulencije koje porodica pre`ivqava. Kona~no, u Va{im delima posmatrate i tuma~ite i unutra{we ali i spoqwe faktore razarawa porodice i ataka novog poretka… [ta o{tri Va{u ,,optiku“?

- Svest o tome da je svaka grupa ogledni primer celine a porodica najizrazitiji. Ne samo zbog specifi~nih veza koje je izdvajaju od ostalih dru{tvenih grupa, nego pre svega zbog rasko{ne razrade iskustva na malom prostoru pod velikim osvetqewem skrivenih i odlo`enih rizika razarawa. @ivot postoji izvan zadatog oblika. Rekli smo da je on jedina svetiwa. Porodica je izrasla iz racionalizacije dugog trajawa u grupi, nametnula se efikasnim rezultatima, najprostijim modelima homogenizacije i najbr`eg ponavqawa motivacije nastavka posle lomova. To je wena osnovna vrlina ali i glavni nedostatak. Koliko je va`na spoqa{wa podr{ka koja stabilno varira izme|u stimulacije i zloupotrebe, toliko je rizi~no unutra{we opu{tawe predawima i tradicionalizmom, lakog razarawa bremenom nasle|a i spore promene aktuelne postavke funkcionisawa. Porodica nije propala zbog farmerica i koka-kole nego zato {to se previ{e oslonila na staru slavu; zato {to je olako odbacila samoo~evidne razloge nu`nog preobra`aja. Ko razume porodicu, razumeo je Svet. n Va{im najnovijim romanom otvorili ste pitawe i neke ,,sveuzaludnosti“, op{teg uzalu|a, zapravo pitawe smisla. Da li nas, kao {to poru~uju re~enice na samom kraju Va{e kwige zapravo ,,samo qubav mo`e spasiti“ po{asti svekolikih pa i – uzaludnosti?

Qubav jo{ nije po~ela. Na sceni je ideologija posedovawa koja bezobalnim pojavnostima hrani qudsku glad i znati`equ za senzacijama. Da bi mogao da voli, ~ovek mora da poseduje. To mu je omogu}eno uz aklamacijsku podr{ku iskqu~ewa tre}ih lica iz svih oblika kontrole odnosa koja mu je do sada bila va`nija od qubavi. Kada pokvari tu igra~ku, ~ovek }e se na}i pred vratima carstva qubavi. Mi }emo se tada, tamo gore, raspravqati ko je bio kriv, u ~emu smo i za{to gre{ili?

- Svet propada u borbi pojava i pojmova. Pojava je povezano pona{awe pojedinaca. Pojam je misaono jezi~ki izraz sadr`aja i zna~ewa pojava. Dakle, od pravilnosti ponavqawa povezanog pona{awa do wegovog pojmovnog artikulisawa prolazi dug period valorizacije. Pojave nisu slu~ajni susreti ili incidenti. Pojave su ponovqena pona{awa a pojmovi stabilni tuma~i zna~ewa. Da bi jedan pojam ozna~io i tuma~io jednu pojavu, protok potvr|ivawa je dug i zahtevan. Zato mo} dru{tvenog rasporeda pona{awa ide preko zna~ewa pojmova koji pojave izvode na scenu kulture i istorije. Danas nove pojave nisu spremne da stanu na kraj pojmovnog reda i da dugotrajnim ponavqawem potvrde svoje mesto u gra|evini usvojenih pojmova. @uri im se na vrh pojmovne gra|evine qudskog iskustva radi zaposedawa mo}ima vladawa Svetom preko reda i bez dugotrajno proveravanog pojmovnog pouzdawa. Zato nove pojave otimaju stare pojmove i uz tu, do sada nepoznatu zloupotrebu otima~ke drskosti, uzurpiraju iskustvo i o~ekivawa. Uni{tavaju ovaj Svet. Izvode do sada nevi|enu egzistencijalnu kontrarevoluciju.

me|unarodni

tajming da Republika Srpska bude nezavisna!

Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je u Bawaluci da je wegov glavni ciq nezavisna Republike Srpska.

„Taj ciq nije nestao i do tog ciqa `elim da do|em kroz miran politi~ki

gla{ena nezavisnost, u roku od nekoliko dana priznati 15 zemaqa“, kazao je Dodik.

Daqe je naveo da „ne pristaje na bo{wa~ku dominaciju Bosnom i Hercegovinom“ i na, kako je ocenio, „podani{tvo na koje pristaje opozicija u RS“.

proces, koriste}i me|unarodni tajming koji se stvara“, rekao je Dodik u Jutarwem programu RTRS-a.

Dodao je da }e biti „nezadovoqan ako propustimo tajming za na{e kona~ne odluke o tome“, navode}i da `eli da „oslobodi RS pritisaka“.

„Republiku Srpsku }e, kada bude pro-

„Mi znamo {ta su napori muslimana u BiH. Znamo da su uradili sve da razvale dejtonsku BiH i da je {to je vi{e mogu}e pribli`e unitarnoj zemqi“, naglasio je lider SNSD-a.

Prema wegovim re~ima, niko vi{e u svetu ne razume stvari u vezi sa Dejtonskim sporazumom i da svi znaju da je BiH „sklepana“ zemqa. Dodik je najavio da }e naredne sedmice boraviti u Beogradu, Parizu i Va{ingtonu, najavquju}i i posetu Moksvi koja je, kako je naglasio, strate{ki partner Republike Srpske.

Govore}i o kritikama opozicije povodom wegove posete SAD-u i prisustvu molitvenom doru~ku, Dodik je rekao da je „za wih to nebitno, jer ne mogu oti}i“.

„Uvek su va`nije stvari koje se ne vide, a tu su dve stvari koje se ne}e videti i ne}e se znati, a desi}e se“, naveo je on.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Te{ko da je simpatizer opozicije, gra|anin Miodrag Mali}, slutio da }e ga prisustvo na antivladinom mitingu 2022. godine u Bawaluci ko{tati trogodi{we zatvorske kazne samo zato {to je bio jedan od onih koji su u masi podigli fotografije Ratka Mladi}a i Radovana Karaxi}a.

Postupaju}i po prijavi jednog `iteqa Federacije BiH, koga je televizijski prenos mitinga iz susednog entiteta navodno toliko uznemirio da je podneo prijavu zbog „spornih” fotografija – Sud BiH je u ponedeqak Mali}a u prvostepenom postupku osudio za izazivawe nacionalne, verske i rasne mr`we i netrpeqivosti. Postupaju}i po zakonu koji je u julu 2021. nametnuo biv{i visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, Sud BiH je kao relevantan dokaz uzeo iskaz H. S. iz FBiH koji se, eto, uznemirio videv{i fotografije prvog predsednika Republike Srpske i nekada{weg na~elnika General{taba VRS, koji su osu|eni pred Ha{kim tribunalom, pa je prijavio protestanta. Kao ote`avaju}u okolnost, sud je Mali}u uzeo ~iwenicu da je i ranije osu|ivan, iako ne za isto krivi~no delo, dok je kao olak{avaju}a okolnost navedeno da je porodi~an ~ovek i otac jednog deteta.

Mali}ev advokat Milan Petkovi} isti~e da je wegov brawenik aktivista SDS-a i da je na protest do{ao iskqu~ivo kako bi izrazio nezadovoqstvo aktuelnom vla{}u u RS, a ne da bi raspirivao nacionalnu ili versku mr`wu. U odbranu ovog aktiviste stao je i predsednik SNSD-a Milorad Dodik, protiv ~ije je vlasti Mali} i protestovao. Dodik je naveo da je presudu izrekla sudija Sena Uzunovi}, koju je optu`io da je tokom rata zanemarivala zlo~ine nad Srbima u Kowicu, i koja je, kako je podsetio, i wemu izrekla presudu zabrane politi~kog delovawa. „Ta Sena je presudila Srbina koji je podigao tri prsta i imao slike Mladi}a i Karaxi}a na mitingu. Zaista misle da }e to neko dopustiti?

Podr`avam da se okupimo oko tog slu~aja i odr`imo veliki svenarodni miting i ka`emo – nosite se do|avola i vi i te va{e pri~e”, poru~io je Dodik.

Poslanik opozicionog SDS-a u Skup{tini RS Darko Berjan ironi~no ka`e da }e pravosu|e „po~eti da hoda po crkvama i podnosi tu`be jer se krstimo sa tri prsta”, pa postavqa pitawe „kako nema nijedne optu`nice i presude za zastave ISIL-a, a svi smo ih videli na defileima podr{ke Palestini”.

Mladi} Sr|an Aleksi}, preminuo je u 26. godini `ivota, kada je 27. januara 1993. godine brutalno pretu~en jer je branio druga muslimana.

Sr|an je poginuo u centru grada brane}i svog prijateqa Bo{waka Alena Glavovi}a, i svojim herojskim ~inom postao sinonim za prijateqstvo u {irem regionu, bez obzira na veru i naciju.

KAKO JE DO[LO DO SMRTI HRABROG SR\ANA? Tog 21. januara 1993. godine je grupa pripadnika Vojske Republike Srpske legitimisala stanovni{tvo na pijaci u Trebiwu.

Nakon {to su saznali da je jedan od legitimisanih Alen Glavovi}, pripadnici VRS su po~eli da ga maltretiraju i tuku.

Sr|an Aleksi}, rodom iz Trebiwa, prisko~io je tada u pomo} svom sugra|aninu Alenu, a ~etvorica vojnika su napala Glavovi}a i kundacima pretukla Sr|ana.

Sr|an je bio amaterski glumac, za {ta je dobio vi{e nagrada, a tako|e je bio i pionirska pliva~ka nada biv{e Jugoslavije.

Sr|an je od zadobijenih povreda pao u komu i preminuo 27. januara 1993. godine.

Sr|anov otac Rade je u svojoj ~ituqi napisao „Umro je ispuwavaju}i svoju qudsku du`nost“.

POSTHUMNO ODLIKOVAN

Sr|an Aleksi} je posthumno odlikovan Poveqom Helsin{kog komiteta za qudska prava u Bosni i Hercegovini. Danas se ulicama Sr|ana Aleksi}a {eta u Sarajevu, Novom Sadu, Podgorici, Beogradu… Bez qudi poput Sr|ana Aleksi}a i wihovih herojskih dela qudi bi izgubili nadu u ~ove~anstvo, a bez wih na{ `ivot ne bi imao smisla, pi{e Oslobo|ewe.ba.

Sr|an Aleksi}

Alen, koji `ivi u [vedskoj, ne zaboravqa `rtvu svog prijateqa i redovno pose}uje grob hrabrog mladi}a. - Svake godine pribli`no u isto vreme do|emo u Trebiwe i posetimo Sr|anov grob zajedno s ~ika Radom. Sr|an je dao `ivot spasavaju}i mene i du`an sam do kraja `ivota da dolazim na wegov grob i kao ~ovek i kao familija, a nadam se da }e to nastaviti i moja deca – rekao je Alen. „MORAO JE UMRETI DA BIH JA @IVEO“

Dodao je tada da je zahvalan svom prijatequ, ali i da je tu`an jer je on morao dati `ivot za wega.

- Morao je umreti da bih ja `iveo – rekao je Glavovi} jednom prilikom za Avaz.

- Vodili su me u zatvor… Bio sam u kafani, maltretirala su me dvojica i poveli me u zatvor zbog mog imena. Tu se na{ao Sr|an, usprotivio im se. Pita, {ta je bilo. „Vodim ga“, ka`e mu jedan. Odveli su me do tr`nice gde je bila policijska postaja. Onda me je jedan sru{io, ~etvorica su sko~ila, a Sr|an me spasio. Wega su izmlatili ispred postaje. Dok su Sr|ana tukli, ostali su stajali i gledali. Nakon toga pao je u komu i preminuo {est dana kasnije, 27. januara – prisetio se svojevremeno Glavovi}.

DOBILI PO 10 GODINA ZATVORA: Biv{a predsednica Vrhovnog

suda Crne Gore i wen sin osu|eni, on u bekstvu!

Biv{a predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica prvostepeno je osu|ena na 10 godina zatvora, saop{tila je predsednica ve}a Vi{eg suda u Podgorici sudija Vesna Kova~evi}. Medenicin sin, Milo{ Medenica, osu|en je tako|e na 10 godina.

Specijalni tu`ioci Jovan Vukoti} i Vukas Radowi} prilikom izno{ewa zavr{nih re~i tra`ili da se Milo{ i Vesna Medenica kazne sa po 20 godina zatvora i da im se izreknu nov~ane kazne u iznosu od po 100.000 evra ~ime bi se, kako su kazali, poslala poruka crnogorskom dru{tvu, ali i Evropskoj uniji da se bavqewe kriminalom ne isplati.

SDT smatra da su sprovedeni dokazi „nedvosmisleno ukazuju“ da je kriminalna organizacija Milo{a Medenice imala uticaj na sudsku vlast i druge va`ne dru{tvene ~inioce, {to se, kako navode, zakqu~uje iz Skaj dokaza, mera tajnog nadzora, telefonskih komukacija biv{e {efice pravosu|a, iskaza svedoka, ali i zapisnika o pretresu ku}e Vesne Medenice.

Advokati odbrane zatra`ili su osloba|aju}u presudu za optu`ene.

Vesna Medenica je tokom izno{ewa zavr{ne re~i rekla da je za Crnu Goru spremna i `ivot dati, ali obraz „nikad i nikome“.

Specijalno dr`avno tu`ila{tvo ih tereti za krivi~na dela stvarawe kriminalne organizacije, produ`eno krivi~no delo krijum~arewe, produ`eno krivi~no delo davawe mita, primawe mita, protivzakoniti uticaj i navo|ewe na protivzakoniti uticaj, zloupotreba slu`benog polo`aja, neovla{}ena proizvodwa, dr`awe i stavqawe u promet opojnih droga, omogu}avawe u`ivawa opojnih droga, nedozvoqeno dr`awe oru`ja i eksplozivnih materija, te{ka telesna povreda i spre~avawe dokazivawa.

\ukanovi}: Epstina nisam

poznavao, niti sam s wim ikad obavio komunikaciju

Biv{i predsednik i premijer Crne Gore Milo \ukanovi} saop{tio je, komentari{u}i pomiwawe wegovog imena u porukama Xefrija Epstina, da osu|enog seksualnog prestupnika nije poznavao, niti je ikada s wim razgovarao.

Na u~estalo interesovawe predstavnika medija povodom objave komunikacija pokojnog Xefrija Epstina obave{tavam da Epstina nisam poznavao, niti sam s wim ikad obavio neposrednu ili posrednu komunikaciju, naveo je \ukanovi} na dru{tvenoj mre`i Iks.

Zato, razumqivo ne mogu svedo~iti o verodostojnosti obavqenih Epstinovih razgovora, niti o wegovim eventualnim posetama Crnoj Gori, a posebno `alim {to ne mogu iza}i u susret o~ekivawu pojedinih medijskih poslenika da odgovorim na pitawe kako je Epstin do{ao do zakqu~ka da je “gospodin \ukanovi} sjajan lik”, dodao je. Preporu~ujem im da, ako ga gde sretnu pre mene, to obavezno provere i da o wegovom stavu obaveste javnost, naveo je \ukanovi}.

U dokumentima koje je u petak objavilo ameri~ko Ministarstvo pravde, \ukanovi} se pomiwe u porukama koje je Epstin razmewivao sa slova~kim politi~arem Miroslavom Laj~akom.

MILO[ MEDENICA U BEKSTVU

Slu`benici Uprave policije Podgorice tra`e Milo{a Medenicu, sina biv{e predsednice Vrhovnog suda Crne Gore, koji je prvostepeno osu|en na deset godina i dva meseca zatvora.

Slu`benici su tokom redovne provere Medenicu zatekli no} uo~i izricawa presude u objektu stanovawa, dok uve~e nije bio na istoj adresi. U podgori~kom Vi{em sudu u 14 ~asova po~elo je izricawe presude kriminalnoj grupi kojom je, kako pi{e u optu`nici Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva, on rukovodio, a ~iji je ~lan navodno bila i wegova majka, biv{a predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica. Nakon osu|uju}e presude, sud je Milo{u Medenici odredio pritvor zbog opasnosti od bekstva. Milo{ Medenica pu{ten je iz pritvora 17. oktobra 2025. godine, kada mu je odre|en ku}ni pritvor. Vanraspravno sudsko ve}e takvu odluku donelo je nakon {to je proteklo tri godine bez prvostepene presude.

Vesna Medenica nepravosna`no je osu|ena na deset godina zatvora.

Wen sin Milo{ Medenica osu|en je na jedinstvenu kaznu od deset godina i dva meseca zatvora, za stvarawe kriminalne organizacije, produ`eno krivi~no delo krijum~arewe, dva krivi~na dela protivzakoniti uticaj putem pomagawa, kao i za spre~avawe dokazivawa.

DNP PODNELA ZAHTEV

PARLAMENTU CRNE GORE:

Da se i trobojka vijori

sa zgrade skup{tine

Poslanici Demokratske narodne partije (DNP) podneli su Skup{tini Crne Gore Predlog zakona o dopunama Zakona o dr`avnim simbolima i Danu dr`avnosti, kojim tra`e uvo|ewe narodne istorijske zastave trobojke, izjavio je lider te partije Milan Kne`evi}.

„Narodna istorijska zastava je crvena, plava, bela sa jednakim poqima. Narodna zastava ima ustavno utemeqewe u Kraqevini Jugoslaviji, Socijalisti~koj Republici Crnoj Gori, Dr`avnoj zajednici Srbije i Crne Gore”, rekao je Kne`evi}.

DNP tra`i da se zastava vijori na zgradi Skup{tine Crne Gore i rezidenciji predsednika Crne Gore, zajedno sa dr`avnom zastavom.

„Narodna zastava se isti~e na Dan dr`avnosti Crne Gore, dane drugih dr`avnih praznika, dane `alosti, a mo`e i prilikom me|unarodnih susreta, sportskih, kulturnih manifestacija. Dr`avna zastava ostaje gde joj je mesto, niko je ne}e dirati ni skidati, cepati, samo se dodaje narodna zastava”, dodao je Kne`evi} prenosi RTRS. Kne`evi} za izglasavawe dopuna zakona o~ekuje podr{ku i Pokreta „Evropa sad” Milojka Spaji}a.

SVE[TENIKU SPC MIJAJLU BACKOVI]U IZ TIVTA ZABRAWEN ULAZAK U HRVATSKU:

”Na taj na~in se crta meta meni i mojoj porodici”

Hrvatska je proglasila tivatskog paroha Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve Mijajla Backovi}a nepo`eqnim i wemu je zabrawen ulazak u tu zemqu. Backovi} je pro{le godine prisustvovao skupu, na kome je zatra`eno uklawawe spomen-plo~e na mestu biv{eg logora u Moriwu. Wemu se na teret stavqa „politi~ki anga`man” na uklawawu sramne plo~e u Moriwu, kao i javni istupi kojima su se omalova`avale `rtve agresije na Hrvatsku i vre|ao dignitet domovinskog rata”. U aprilu 2025. godine izjavio je da su Hrvati u Crnoj Gori „projekat” koji je po~eo od Drugog svetskog rata, napomiwu}i da su se, do rata katolici u Boki izja{wavali kao „Bokeqi ili Srbi”.

Spomen-plo~a u kasarni Vojske Crne Gore u Moriwu, otkrivena je 10. oktobra 2022. godine i na woj je, izme|u ostalog, pisalo da je tu bio logor za „zato~ene hrvatske civile i branioce tokom velikosrpske agresije na Hrvatsku”, uz „se}awe na zlo~ine po~iwene da bi se osramotili ime i duh Crne Gore”.

OGLASIO SE SVE[TENIK BACKOVI]

Povodom najnovije odluke Hrvatske, Backovi} je rekao da je „stara matrica recikliranih spinova postala informacija kojom se ne bavi samo `uta {tampa ve} dr`ava koja za sebe ka`e da je ozbiqna i evropska”.

- Izvla~ewe iz konteksta onoga {to sam rekao u svrhu dnevne politike je postala praksa i to nije vi{e ni sporno, ali kada se na taj na~in ‚crta meta’ meni i mojoj porodici onda to postaje li~no - izjavio je Backovi}.

Dodao je da o~ekuje da Ministarstvo spoqnih poslova Crne Gore stane u odbranu svih prozvanih i pomenutih dr`avqana Crne Gore, ina~e }e dr`ava pokazati da je slaba na mr`wu i ucene kom{ija ~iji zahtevi direktno udaraju na teritorijalni integritet i obraz CG.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Centralna izborna komisija objavila je, u subotu 31. januara, kona~ne rezultate parlamentarnih izbora, prema kome je najvi{e glasova osvojilo Samoopredeqewe - 51,10 odsto, odnosno 57 poslani~kih mesta u Skup{tini Kosova.

Predsednik CIK-a Kre{nik Radowi}i je saop{tio da je Pokret Samoopredeqewe prvi sa 51,10 odsto glasova.

Druga je Demokratska partija Kosova (DPK) da 20,19 odsto osvojenih glasova, ili 22 mesta u Skup{tini, dok je Demokratski savez Kosova tre}i sa 13,24 osovojenih glasova ili 15 poslani~kih mandata.

Alijansa za budu}nost Kosova je ~etvrta sa 5,5 odsto glasova, odnosno {est mesta u Skup{tini,

CENTRALNA IZBORNA KOMISIJA OBJAVILA JE, U SUBOTU 31. JANUARA, KONA^NE REZULTATE PARLAMENTARNIH IZBORA OD 28. DECEMBRA 2025

u Skup{tini Kosova

dok je Srpska lista osvojila devet poslani~kih mesta.

Socijaldemokratska inicijativa osvojila je 1, 59 odsto glasova bira~a.

U objavqivawu kona~nih rezultata parlamentarnih izbora od 28. decembra 2025. godine CIK nije objavio rezultate izbora Srpske liste koja je osvojila devet poslani~kih mandata.

^lan Predsedni{tva Srpske liste, Igor Simi}, izjavio je, u subotu 31. januara, da je odluka CIK-a da ne objavi rezultate za ovu stranku protivzakonita i da pokazuje da je CIK izgubila epitet nezavisne institucije.

Simi} je ocenio da je odluka CIK-a da ne odobri objavqivawe rezultata izbora za Srpsku listu sramna i protivzakonita.

On je naveo da }e Srpska li-

USTAVNI SUD KOSOVA SE ZVANI^NO IZJASNIO: Izbor Nenada Ra{i}a za potpredsednika skup{tine neustavan

Ustavni sud Kosova utvrdio je da postupak izbora Nenada Ra{i}a za zamenika predsednika kosovske skup{tine iz redova srpske zajednice nije bio u skladu sa Ustavom. Ustavni sud je odgovorio Srpskoj listi, 28. januara, koja se `alila u vreme kada je Ra{i} izabran za zamenika predsednika kosovske skup{tine. U odluci se navodi da odluka o izboru Ra{i}a nije bila u skladu sa stavom 4, ~lana 67 Ustava Kosova.

„Primewuju}i gore navedene principe na okolnosti konkretnog slu~aja, sud je zakqu~io da je ve}ina poslanika iz redova poslanika srpske zajednice iskoristila pravo da predlo`i zamenika predsednika skup{tine, odnosno ~lana predsedni{tva skup{tine, predla`u}i devet kandidata. Shodno tome, izbor poslanika Nenada Ra{i}a na mesto zamenika predsednika Skup{tine Kosova nije do{ao kao predlog ve}ine poslanika iz redova srpske zajednice, niti je do{lo do odbijawa da se ovo pravo ostvari od strane ve}ine poslanika iz redova srpske zajednice. Shodno tome, Sud je utvrdio da, u okolnostima konkretnog slu~aja, mehanizmi za deblokirawe nisu kori{}eni u skladu sa duhom i svrhom za koju su bili nameweni“, navodi se u odluci Ustavnog suda.

Sud je pojasnio da, na osnovu principa pravne sigurnosti, ova Presuda u okolnostima konkretnog slu~aja nema retroaktivno dejstvo.

Izbor Nenada Ra{i}a obavqen je nakon 27 glasawa, jer kandidati koje je predlo`ila Srpska lista nisu dobili dovoqan broj glasova za poziciju potpredsednika.

Ra{i}, poslanik Partije za slobodu, pravdu i opstanak, dobio je podr{ku poslanika Samoopredeqewa, Demokratskog saveza Kosova i nesrpskih mawina.

Poslanici Srpske liste bili su protiv, dok su poslanici Demokratske partije Kosova bili uzdr`ani.

sta podneti `albu na ovu odluku, oceniv{i da re`im kosovskog premijera u tehni~kom mandatu Aqbina Kurtija poku{ava da onemogu}i Srbima da biraju svoje politi~ke predstavnike.

Simi} je istakao da se ovom odlukom negira 42.759 glasova srpskih bira~a, koji su, kako ka`e, jasno pokazali koga `ele u institucijama.

„Ovo je sramna odluka koja pokazuje da je CIK izgubila epitet nezavisne institucije i da je celokupan izborni proces pod pritiskom re`ima u Pri{tini krajwe politizovan“, rekao je Simi}.

On je dodao da Srpska lista o~ekuje reakciju posmatra~a izbornog procesa na kr{ewe prava srpskog naroda i ugro`avawe demokratskog procesa.

Simi} je naglasio da pritisak na Srpsku listu i srpski narod ne prestaje ni nakon pozitivnih odluka Izbornog panela za `albe i prigovore, te da me|unarodni predstavnici moraju da se pozabave ovim problemom.

^lanovi CIK-a su odobrili liste kandidata svih stranaka, osim za Srpsku listu.

Na vanrednim parlamenatrnim izborima na Kosovu, gra|ani su birali novih 120 poslanika Skup{tine Kosova.

Od ukupnog broja poslani~kih mesta, 100 je nameweno albanskim politi~kim subjektima, dok je 20 mandata zagarantovano za neve}inske zajednice – deset za predstavnike srpske zajednice i deset za ostale mawine.

NA PRVIM REDOVNIM SEDNICAMA SO NA SEVERU KIM 30. JANUARA, U ZUBINOM POTOKU, KOSOVSKOJ MITROVICI, ZVE^ANU I LEPOSAVI]U:

^etiri op{tine na severu Kosmeta izglasale izlazak iz asocijacije kosovskih op{tina

Na prvim redovnim sednicama skup{tine op{tine, sve ~etiri op{tine na severu Kosmeta, 30. januara - Kosovska Mitrovica, Zve~an, Leposavi} i Zubin Potok, a na zahtev novopostavqenih gradona~elnika iz Srpske liste, izglasale su izlazak iz Asocijacije kosovskih op{tina (AKO), koje su usvojili odbornici na ~elu sa nelegitimnim albanskim „gradona~elnicima“ 2023. godine. Istovremeno, odbornici sve ~etiri severne op{tine poni{tili su i nelegitimnu odluku prethodnog saziva op{tina i preimenovawu ulica, trgova i javnih povr{ina, te je tako samo u severnoj Kosovskoj Mitrovici ova odluka stavqena van snage za 87 ulica u ovom gradu.

Kao razlog za napu{tawe AKO je {to „ova asocijacija ne donosi nikakvu korist ve}inski srpskom `ivqu u op{tinama na severu“, iako je Aqbin Kurti, vr{ilac du`nosti {efa privremen kosovske vlade u tehni~kom mandatu i kandidat za premijera nakon vanrednih parlamentarnih izbora odr`anih 28. decembra, uporno insistirao na pri~i „da nije poptrebna Zajednica srpskih op{tina, kad ve} postoji Asocijacija“.

Na sednicama koje su inicirali novopostavqeni srpski gradona~elnici iz redova Srpske liste, koji su preuzeli du`nost 5. decembra pro{le godine nakon redovnih lokalnih izbora u oktobru pro{le godine je bio izlazak iz AKO, a podnosioci

zahteva su Milan Radojevi}, gradona~erlnik severne Kosovske Mitrovice, Dragi{a Milovi} gradona~elnik Zve~ana, Zoran Todi}, prvi ~ovek Leposavi}a i Milo{ Perovi}, gradona~elnik Zubinog Potoka.

Asocijacija Kosovskih Op{tina (AKO) osnovana je 2001 godine nakon prvih demokratskih op{tinskih izbora na Kosovu odr`anih posle rata. Osnivawe Asocijacije Kosovskih Op{tina zasniva se na ~lanu 10 Evropske Poveqe za Lokalnu samoupravu u okviru Saveta Evrope (pravo na pridru`ivawe). AKO je neprofitabilna organizacija, pravno lice koje zastupa op{te interese wenih ~lanica – lokalnih organa. ^lanovi Asocijacije su lokalni organi Kosova.

NORMALIZOVAN KAMIONSKI SAOBRA]AJ NA ULAZU I IZLAZU KOSOVA

PREMA CENTRALNOJ SRBIJI

Kamionski saobra}aj na ulazu i izlazu prema centralnoj Srbiji normalizovan je u petak popodne 30. januara,, saop{tio je Nacionalni centar za upravqawe granicama kosovskog MUP-a.

„Obave{tavamo vas da je sa Srbijom po~eo saobra}aj kamiona i transportnih vozila, koji je bio blokiran od 26.01.2026. godine“, navodi se u saop{tewu.

Saobra}aj je tako|e po~eo na granici sa Severnom Makedonijom u ~etvrtak uve~e.

Voza~i kamiona na Zapadnom Balkanu blokirali su desetine prelaza u ponedeqak, u znak protesta zbog novih pravila ulaska u Evropsku uniju (EU), za koja ka`u da su {tetna za wihov rad. Duge kolone kamiona formirale su se na teretnim grani~nim prelazima u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, u koordinisanoj akciji u ove ~etiri zemqe.

Svetosavski bal na Seni bio i ostao tradicija

srpske du{e u srcu Pariza

U subotu uve~e (31. januara 2026.) odr`an je 22. ~uveni Svetosavski bal na reci Seni, na ~uvenom brodu kompanije Bato mu{ u najlep{em gradu svetlo-

Stoga ne ~udi {to iz godine u godinu vlada sve ve}e interesovawe za ovu manifestaciju. Svetosavski bal na Seni nosi sna`nu simboliku o~uvawa iden-

sti Parizu. Nikada ve}e interesovawe za bal nije vladalo iz drugih zemaqa kao ove godine, gde su pored predstavnika srpskog rasejawa iz vi{e gradova u Francuskoj i mnogobrojnih francuskih politi~ara i uglednih pravednika bili prisutni i mnogi Srbi iz Nema~ke, Holandije, [vajcarske, Srbije, Austrije, ^e{ke, Republike Srpske, Italije, [panije i Norve{ke. Pariz je poznat po svojim svetlima a plovidba Senom i pogled na gradske znamenitosti – daju balu specifi~nu, gotovo filmsku atmosferu, {to ga razlikuje od drugih sli~nih doga|aja u srpskom rasejawu. Pogled na Ajfelov toraw, ~uvenu katedralu Notr Dam, prelepe gra|evine Pariza i jo{ lep{e mostove itekako privla~e mnoge Srbe i wihove prijateqem iz ~itavog sveta.

titeta: povodom Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetiteqa, Srbi u Parizu javno afirmi{u jezik, veru i kulturu u srcu Francuske. Istovremeno je i diplomatsko-kulturna scena vrlo vidqiva – na balu se ~esto okupqaju predstavnici ne samo srpske zajednice, crkve, kulturnih udru`ewa ve} i francuski gosti i prijateqi Srbije, {to doga|aj pretvara u neformalnu kulturnu razmenu i ja~awe francusko-srpskog prijateqstvo, koje je posledwih godina itekako Srbima u Francuskoj postalo va`no. Upravo to je i glavni razlog {to se na balu mogu videti mnoga poznata francuska lica itekako poznata srpskom rasejawu u Parizu sa okolinom, od politi~ara, lekara, advokata, gradona~elnika, pa do odbornika u gradskim op{tinama, muzi~ara, in`ewera, privrednika…

Skup je blagosiqao protojerej-stavrofor @eqko Simovi}, stare{ina hrama Svete Petke u Bondiju, a svi prisutni na brodu zajedno sa wim (pa i Francuzi na francuskom) izgovarali molitvu O~e na{. ^lanovi parohijskog hora Svete Petke (osnovanog pre nepunih godinu dana) otpevali Svetosavsku himnu (uz podr{ku prisutnih) ~ime je bal zvani~no i otvoren.

Glavni organizator Petar Gojkovi} je u ime udru`ewa Mondo Kult i Singi Art pozdravio sve prisutne. David Jakovqevi}, predsednik Saveza Srba Francuske je tako|e pozdravio sve prisutne isti~u}i da su organizatori ovoga bala ova dva udru`ewa i da }e Savez Srba Francuske, dosada{wi organizator i koorganizator uvek biti partner u ovakvim doga|ajima i da se Savez okrenuo drugim akcijama i manifestacijama koje su va`ne za srpsku zajednicu.

U toku ve~ere dok se plovilo Senom goste su zabavqali orkestar Petra Gojkovi}a (koji je pro{le godine obele`io 50 godina postojawa) izvode}i najlep{a dela srpske starogradske i dana{we muzike kao i Lora Pre{ak, ~uvena francuska {ansonijerka. Kretala se Senom „La|a francuska”, pevalo se Tamo daleko, Pukni zoro, Ovo je Srbija, Ru`o rumena… a manifestacija je po~ela Kraqevim kolom u izvo|ewu KUD Biseri iz Dransija, koje ove godine obele`ava 50 godina postojawa. Divna Borjanka, ponovo nikoga nije ostavila bez daha, a Francuzi su se raspitivali za tu ~uvenu melodiju Vlastimira Pavlovi}a Carevca.

VLADIKA PROMOVISAO KWIGU O DEPRESIJI U ^IKAGU:

Grigorije progovorio o stvarima o kojima se }uti i poru~io Srbima: ”Jagawci }e na kraju pobediti vuka!”

U punoj sali crkve Svetog Nikola u ~ika{kom predgra|u Lyonsu odr`ana je promocija kwige vladike nema~kog Grigorija “Jedni drugima potrebni”, a ujedno i donatorski skup za podr{ku izgradwi crkve u Gacku, u Hercegovini.

Uvodnu re~ na promociji dali su doma}ini, otac Nemawa i mitropolit ~ika{ki Longin, koji su biranim re~ima govorili o stvarala~kom daru wihovog gosta, vladike Grigorija, koji je u ^ikagu ve} promovisao nekoliko posledwih kwiga.

A onda je re~ uzeo autor, koji je progovorio o ne~emu {to nije ba{ ~esta tema u na{im crkvama i generalno srpskoj zajednici, a to je anksioznost, depresija, tihi ubica modernog vremena.

Vladika je ukazao na va`nost toga da se okrenemo i posvetimo jedni drugima, da poka`emo qubav i naklonost, da budemo bliski da bi mogli da uo~imo probleme i pomognemo jedni drugima.

Izneo je i zanimqive paralele, poput one o kazinu i manastiru Ostrog.

- Sedeo sam u nekom restoranu sa ~ije se terase pru`ao pogled na obli`wi kazino. Zanimqivo je da su pri ulasku u wega sva lica bila ozarena i sre}na, da bi iz wega izla`ili snu`deni ili quti. S druge strane, interesantno je bilo gledati qude koji su, ba{ takvi, snu`deni i nikakvi, ulazili u keliju, pe}inu sa mo{tima Svetog Vasilija na Ostrogu, manastira u kome sam se i ja zamona{io. Me|utim, pri izlasku, lica su im sijala od radosti. Sasvim obrnuto od kazina, {to ne{to govori, prisetio se vladika.

On je na kraju ohrabrio sve prisutne, kao i qude u otaxbini:

- Pobeda dobra nad zlom, koju svi o~ekujemo, }e neumitno do}i. Ne znamo kada ta~no, ne znamo ni kako }e to izgledati, ali znamo da }e jednog dana dobro poraziti zlo, i jagawci pobediti vukove!

MILAN I WEGOVI U^ENICI BLISTALI U BAHREINU:

„Ni{ka Bawa, topla voda“ osvojila prvo mesto na jakom muzi~kom takmi~ewu!

Na 27. takmi~ewu namewenom mladim muzi~kim talentima koji `ive u zemqama Zaliva „Young Musicians of the Gulf“ u Bahreinu guda~ki orkestar BSAK Strings koji vodi Ni{lija Milan Dragan Jankovi} osvojio je prvo mesto u kategoriji ansambala i to pesmama „Ni{ka Bawa“ i „Rasti, rasti, moj zeleni bore“. Wegov u~enik je postao prvi violon~elista koji je pobedio na ovom takmi~ewu ~ime je uspeh ovog Ni{lije jo{ ve}i. Muzika ne zna za granice i to je potvrdio Milan Dragan Jankovi} koji je iz Ni{a oti{ao u Abi Dabi pre 9 godina. Nastavnik violon~ela je u britanskoj {koli „The British School Al Khubairat“, a vodi i guda~ki orkestar {kole koji se zove „BSAK Strings“.

Wegovi u~enici su pro{le nedeqe u~estvovali na 27. takmi~ewu namewenom mladim muzi~kim talentima koji `ive u zemqama Zaliva (Bahrein, Ujediwenih Arapskih Emirata, Katar, Kuvajt, Oman). Doma}in je bila {kola „St Christopher’s School“ iz Bahreina.

- Ansambl koji vodim, a koji ima 12 ~lanova, predstavio se medlijem kompozicija „Ni{ka Bawa“ i “ Rasti, rasti, moj zeleni bore“ gde su osvojili prvo mesto u kategoriji ansambala. Nijedan ~lan ansambla nije iz Srbije ili okolnih zemaqa, deca imaju od 11 do 18 godina, a dolaze iz Velike Britanije, Kine, [ri Lanke, Ju`ne Koreje, Francuske, Libana,… – pri~a Jankovi}.

YMOG (Young Musicians of the Gulf) je takmi~ewe koje je prvi put odr`ano 1998. godine kao mali interni doga|aj u Bahreinu, a izrastao je u grandioznu manifestaciju koja privla~i stotine u~esnika iz najboqih me|unarodnih {kola {irom Zaliva.

- Takmi~ewe je imalo i solo kategoriju i tu je pobedio moj u~enik Kenod sa [ri Lanke koji je postao prvi violon~elista koji je pobedio na takmi~ewu sa tradicijom od skoro 30 godina – dodaje Jankovi}.

Milan Dragan Jankovi} je u Ni{u zavr{io Muzi~ku {kolu i Fakultet umetnosti, a u Ujediwenim Arapskim Emiratima `ivi od 2017. godine.

Ono {to YMOG izdvaja od obi~nih {kolskih priredbi je `iri koji ~ine vrhunski stru~waci sa presti`nih akademija i oni ne samo da ocewuju, ve} dr`e i majstorske radionice za u~esnike.

SAD, Australija, Velika Britanija i EU planiraju strate{ki savez o kriti~nim mineralima

Ministri iz Sjediwenih Dr`ava, Australije i Novog Zelanda, Evropske unije, Velike Britanije i Japana, sasta}e se ove sedmice u Va{ingtonu kako bi razgovarali o strate{kom savezu za kriti~ne minerale.

Samit se smatra korakom ka popravqawu transatlantskih veza naru{enih zbog jednogodi{weg sukoba s Donaldom Trampom i otvarawu puta drugim savezima koji }e pomo}i zemqama da smawe rizik od Kine, ukqu~uju}i i onaj usmeren na ~elik, pi{e The Guardian.

Australija je najavila da }e formirati strate{ku rezervu minerala vrednu 1,2 milijarde australijskih dolara, za koje smatra da su rawivi na prekid snabdevawa iz Kine, koja je pro{log aprila ograni~ila izvoz retkih minerala kao odgovor na Trampove tarife nazvane „za dan oslobo|ewa”.

Ovo je drugi samit o ovoj temi u mesec dana, a u wemu u~estvuje oko 20 zemaqa, ukqu~uju}i ~lanice G7 - Veliku Britaniju, SAD, Japan, Francusku, Nema~ku, Italiju i Kanadu, zajedno s Australijom, Novim Zelandom, Indijom, Ju`nom Korejom, Meksikom i mogu}e Argentinom.

Jedna od tema razgovora bi}e pozivi SAD-u da garantuje minimalnu cenu za kriti~ne i retke minerale. Izve{taj ove sedmice da Va{ington odustaje od te ideje izazvao je pad akcija u Australiji, koja se pozicionira kao alternativa Kini u snabdevawu kriti~nim mineralima i odlu~ila je da akumulira elemente poput antimona i galijuma.

Japan je prethodno godinama aktivno formirao rezerve kako bi se osigurala otpornost na kinesku spremnost da prekine isporuke radi ostvarivawa svojih spoqnopoliti~kih ciqeva.

Australijska ministarka resursa Madeleine King rekla je da odluka SAD da ne ponudi minimalne cene ne}e zaustaviti Australiju u realizaciji programa strate{kih rezervi kriti~nih minerala.

Sastanak u Va{ingtonu sazvao je ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio, a prisutne zemqe nastoje da {to br`e razviju lance snabdevawa nezavisne od Kine uz potencijalnu podr{ku kroz cene i investicije.

- Ja~awe lanaca snabdevawa kriti~nih minerala s me|unarodnim partnerima kqu~no je za ameri~ku ekonomiju, nacionalnu sigurnost, tehnolo{ko liderstvo i

kroz nemirno more da spase mamu, brata i sestru

Trinaestogodi{wi de~ak je plivao kroz nemirnu vodu u sumrak, da spase svoju majku, brata i sestru, koje je struja odvukla na otvoreno more kod obale Australije.

Porodica je u`ivala u vo`wi na dasci i kajacima u Geografskom zalivu na jugu Zapadne Australije kada su jaki vetrovi odvukli wihova plovila, saop{tila je policija, prenosi BBC.

Tinejxer je po~eo da vesla nazad prema obali da bi dao znak za pomo}, ali wegov kajak je po~eo da se puni vodom – pa je preostalih ~etiri kilometra (dve nauti~ke miqe) preplivao.

„Hrabrost, snaga i odlu~nost ove porodice su bili izvanredni, posebno mladog momka koji je preplivao ~etiri kilometra da bi dao znak za pomo}“, saop{tila je Volonterska grupa za morsku spasila~ku slu`bu Naturaliste.

[ef organizacije Pol Breslend opisao je napore tinejxera kao „natprirodne“.

„Plivao je, kako ka`e, prva dva sata sa prslukom za spasavawe. Hrabri de~ak je pomislio da ne}e uspeti sa prslukom, pa ga je bacio i preplivao naredna dva sata bez prsluka”, rekao je za ABC News.

De~ak je uspeo da da znak za pomo} do 18:00 po lokalnom vremenu u petak uve~e, {to je pokrenulo veliku potragu za nestalim ~lanovima porodice sa pla`e Kvindalap, blizu Baseltona, saop{tila je policija.

De~akova 47-godi{wa majka, wegov mla|i brat od 12 godina i sestra od osam prona|eni su oko 20:30 spasila~kim helikopterom, kako se dr`e daske oko 14 km od obale.

„Spasila~ki brod je upu}en na wihovu lokaciju i sve troje su spa{eni i vra}eni na obalu“, navela je policija.

„Za to {to je uradio ovaj 13-godi{wi de~ak nema dovoqno re~i hvale - wegova odlu~nost i hrabrost su na kraju spasili `ivote wegove majke i bra}e i sestre”, rekao je inspektor Xejms Bredli.

Porodica je, nakon lekarske pomo}i, pu{tena ku}i.

otpornu energetsku budu}nost - saop{tilo je Ministarstvo spoqnih poslova SAD-a u izjavi pred samit.

Izvori iz EU naveli su da bi, ukoliko pregovori budu uspe{ni, mogao uslediti zajedni~ki zakqu~ak koji bi ozna~io prekretnicu u odnosima saveznika koji sara|uju sa SAD-om kako bi smawili zavisnost od Kine, umesto stalnog odbijawa Trampovih tarifnih pretwi.

Minerali su postali me|u najva`nijim sirovinama za modernu proizvodwu, potrebni za izradu svega od pametnih telefona do borbenih aviona, vetroturbina i zvu~nika. Prema podacima visokih zvani~nika Evropske komisije iz decembra, EU koristi 20.000 tona stalnih magneta godi{we, od ~ega 17.000 do 18.000 tona dolazi iz Kine, dok samo 1.000 tona dolazi iz EU.

[e}erna trska mogla bi da predstavqa najrealniju alternativu fosilnim gorivima na bazi ugqenika, posebno u proizvodwi odr`ivog avionskog goriva, ocenio je profesor Robert Henri sa Univerziteta Kvinslend u Australiji.

U autorskom tekstu za platformu Scimex, Henri isti~e da je glavni izazov u razvoju odr`ivog vazduhoplovnog goriva pronala`ewe zamene za fosilni ugqenik, bez ugro`avawa proizvodwe hrane i ekosistema. Prema wegovim re~ima, {e}erna trska je trenutno jedina kultura koja se proizvodi u koli~inama dovoqnim za takvu namenu, uz visoku produktivnost i relativno mali zauzeti prostor.

Henri navodi da se kao potencijalne alternative razmatraju i alge i uqana repica, ali da se obe opcije suo~avaju sa ozbiqnim

ograni~ewima. Sistemi zasnovani na algama su izuzetno skupi i isplativi samo uz proizvodwu visokovrednih sporednih proizvoda, dok uqana repica ima niske prinose. Prema procenama, za zamenu avionskog goriva na tr`i{nom nivou bilo bi potrebno zemqi{te ve}e od cele Australije, {to bi moglo ugroziti bezbednost hrane i prirodne ekosisteme. U okviru Australijskog centra za in`ewering biqaka za zamenu fosilnog ugqenika, tim koji predvodi profesor Henri fokusiran je na pove}awe biqne biomase pogod¬ne za konverziju u gorivo. Kao model za genetske promene koristi se pirina~, dok se zatim rezultati testiraju na sirku, najbli`em srodniku {e}erne trske. Najefikasnije osobine potom se prenose na samu {e}ernu trsku, ~ime se, kako navodi Henri, {tede vreme i resur-

si i pove}avaju {anse za uspe{nu zamenu fosilnih goriva. Australija, prema wegovim re~ima, ima povoqan polo`aj za preuzimawe vode}e uloge u proizvodwi odr`ivog avionskog goriva. Kvinslend raspola`e razvijenom industrijom {e}erne trske, sna`nim istra`iva~kim kapacitetima i me|unarodnim partnerstvima, dok istovremeno postoji i velika doma}a potra`wa, s obzirom na u~estalo kori{}ewe avio-saobra}aja. Glavni izazov ostaje razvoj biqnih kultura sa visokim udelom biomase pogodnim za konverziju u gorivo, bez smawewa prinosa, nagla{ava Henri.

„[e}erna trska ispuwava sve kqu~ne uslove - produktivna je, odr`iva i skalabilna. Ako u tome uspemo, Australija ne}e biti samo deo re{ewa, ve} vode}a zemqa u ovoj oblasti“, zakqu~io je profesor Henri.

Australija „uklonila”

stotine kamila zbog su{nog perioda

Oko 600 divqih deva ubijeno je ove nedeqe u centralnoj Australiji kako bi se obuzdala {teta koju su, usled dugotrajnog su{nog perioda, prouzrokovale u udaqenim zajednicama.

Su{a, pra}ena izuzetno visokim temperaturama, dovela je do toga da se velika krda deva pribli`avaju autohtonim zajednicama, pri ~emu o{te}uju vodovodnu infrastrukturu i ograde u potrazi za vodom, izvijestila je australijska televizija SBS News.

Stanovnici su prijavili kretawe izme|u 800 i 1.000 kamila u istom smeru, poznato kao „voz kamila“, koji se protezao na oko pet kilometara u blizini naseqa Mt. Liebig i Papunya

Zajedni~ka radna grupa, koju je formi-

rala vlada Severne teritorije, a u kojoj u~estvuju Regionalno vie}e MacDonnell i Centralno zemqi{no ve}e (CLC), odobrila je trodnevnu akciju „uklawawa” kamila iz vazduha kako bi se situacija stavila pod kontrolu.

Prema navodima CLC-a, tokom akcije se dnevno uklawa oko 150 kamila.

Kamile su u Australiju prvi put uvedene 1840. godine, a do 2008. godine oko milion ovih `ivotiwa kretalo se su{nim podru~jima Zapadne Australije, Severne teritorije, Ju`ne Australije i Kvinslenda.

Izve{taj savezne vlade o stawu okoline pokazuje da je u okviru Projekta upravqawa divqim kamilama u Australiji, provedenog izme|u 2008. i 2013. godine, ukloweno vi{e od 160.000 kamila.

Elektrifikovani automobili prvi

put nadma{ili benzince u Australiji

Po prvi put u istoriji, prodaja elektrifikovanih vozila – hibrida, plug-in hibrida i potpuno elektri~nih automobila – u jednom mesecu prema{ila je prodaju klasi~nih benzinskih modela. Australijsko tr`i{te automobila ulazi u novu fazu. Po prvi put u istoriji, prodaja elektrifikovanih vozila – hibrida, plug-in hibrida i potpuno elektri~nih automobila – u jednom mesecu prema{ila je prodaju klasi~nih benzinskih modela.

U decembru je prodato 35.058 elektrifikovanih vozila, dok je benzince odabralo 34.559 kupaca. Ovaj rezultat mnogi vide kao najavu prekretnice, a 2026. bi mogla postati prva godina u kojoj }e vozila sa elektri~nom asistencijom ukupno nadma{iti modele sa motorima sa unutra{wim sagorevawem, pi{e CarScoops Na nivou cele godine, elektrifikovana vozila dostigla su 355.887 prodatih primeraka, {to je 28,6 odsto ukupnog tr`i{ta.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Od toga se 103.270 odnosi na potpuno elektri~ne automobile, sa tr`i{nim udelom od 8,3 procenta.

Veliki doprinos ovom rastu imaju kineski proizvo|a~i. Brendovi kao {to su BYD, Geely, MG, Xpeng i Zeekr postali su sve prisutniji, a interesovawe bi moglo dodatno da poraste dolaskom mawih i pristupa~nijih elektri~nih modela, kao {to su Nio Firefly, Geely EX2 i BYD Atto 1.

Ipak, na godi{wem nivou benzinci i daqe dr`e najve}i deo tr`i{ta. Tokom godine prodato je 475.279 benzinskih automobila, {to ~ini 38,3 odsto tr`i{ta, dok dizel modeli u~estvuju sa stabilnih 29,4 procenta.

Pore|ewa radi, 2015. godine benzinci su imali ~ak 67 odsto tr`i{nog udela. Zapa`en rast bele`e i klasi~ni hibridi, sa 199.133 prodata vozila i 16 odsto tr`i{ta, dok su plug-in hibridi, sa 53.484 primerka i udelom od 4,3 procenta, pokazali da interesovawe za prelazne tehnologije u Australiji brzo raste.

Zamislite da putujete vozom gotovo 500 kilometara – bez ijedne krivine ili skretawa, samo pravo. Upravo takvo iskustvo nudi najdu`a ravna `elezni~ka deonica na svetu, koja se prote`e neverovatnih 478 kilometara kroz australijsku pustiwu Nalarbor. Ovaj neobi~ni „komad“ `elezni~ke pruge deo je Transaustralijske `eleznice i prolazi preko ravnice Nalarbor, jedne od najnepreglednijih, ali i najsurovijih ravnica na planeti. Pruga je potpuno ravna, {to je ~ini jedinstvenim in`ewerskim i geografskim fenomenom.

Wome saobra}a legendarni putni~ki voz Indian Pacific, koji povezuje Pert na

zapadnoj obali Australije i Sidnej na isto~noj. Naziv voza nije slu~ajan – on simboli~no ozna~ava putovawe od Indijskog do Tihog okeana. Upravo ta veza dala mu je ime koje je od wegovog prvog zvi`duka 1970. godine do danas ostalo prepoznatqivo {irom planete. Dok Indian Pacific prolazi ovom jedinstvenom deonicom, putnici satima gledaju istu sliku – savr{eno ravan pravac koji se gubi na horizontu. Voz poput no`a se~e beskrajni predeo, kilometre crvene zemqe sa tek ponekim `bunom i gotovo ni~im drugim. I da ne dr`i svetski rekord, ova pruga bi bila jednako veliko ~udo u `elezni~kom in`ewerstvu.

„okida~“ Centralne banke

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Centralna banka Australije (Reserve Bank of Australia) je prvi put za vi{e od dve godine pove}ala kamatne stope i signalizirala da bi ih moglo biti jo{ i to uskoro. Vlasnici hipoteka }e tako snositi najve}i teret suo~avawa sa naglim i neo~ekivanim skokom inflacije.

Odbor za monetarnu politiku RBA objavio je u utorak, na kraju svog dvodnevnog sastanka, da }e

se~no, ~ime }e mese~na otplata narasti na 3.782 dolara, prema podacima kompanije „Canstar“. Banke su odmah nakon odluke najavile izmene svojih hipotekarnih kredita, a najve}i zajmodavac u zemqi „Komonvelt Banka“ pove}a}e varijabilne kamatne stope na stambene kredite za 25 baznih poena ve} od 13. februara.

Neki stru~waci koji su komentarisali odluku upozorili su da je pove}awe kamatnih stopa ipak preterana reakcija na nedavni porast inflacije i da RBA rizikuje da omete ekonomski oporavak.

Australijska centralna banka sada je pre{la u novu fazu nakon {to je smawewe kamatnih stopa prekinuto brzim rastom potro{a~kih cena.

„Ovog puta smo napravili jedno pove}awe kamatnih stopa i sada }emo posmatrati {ta }e se desiti sa finansijskim uslovima“, rekao je Bulok.

Bulok je rekla da ne}e davati smernice o budu}im kretawima

^almers, ismevan je od strane opozicionih poslanika u parlamentu u utorak nakon {to je rekao da je pove}awe kamatnih stopa „{iroko o~ekivano“, pre nego {to je dodao da }e to ipak biti „te{ka vest za milione Australijanaca sa hipotekom“.

Najava o kamatnim stopama predstavqa udarac ekonomskim akreditivima vlade nakon {to je preuzela zasluge za vra}awe inflacije pod kontrolu pre pro{logodi{wih saveznih izbora.

Inflaciju je delimi~no podstakla potro{wa javnog i privatnog sektora, prema raspolo`ivim ekonomskim podacima.

Ekonomski kapacitet i produktivnost Australije su tako|e prigu{eni, {to ote`ava dr`awe tro{kova pod kontrolom, dok se tr`i{te rada pokazalo veoma robusnim.

Istovremeno, me|unarodni pritisak, ukqu~uju}i tarife ameri~kog predsednika Donalda Trampa, nije poremetio globalnu ekonomiju koliko se ranije stra-

ciqna kamatna stopa na gotovinu biti pove}ana sa 3,6% na 3,85%, {to }e pove}ati tro{kove zadu`ivawa. Ovo je prvi put da je RBA pove}ala kamatne stope od novembra 2023. godine. Odbor RBA za odre|ivawe kamatnih stopa saop{tio je da je odluka o pove}awu bila jednoglasna.

Guvernerka RBA, Mi{el Bulok, rekla je da odbor smatra da je potrebno izvr{iti „prilago|avawe“ kamatne stope. „Znam da ovo nije vest koju Australijanci sa hipotekama `ele da ~uju, ali je to prava stvar za ekonomiju“, rekla je Bulok. „Na osnovu podataka koje smo videli i uslova ovde i {irom sveta, odbor sada smatra da }e trebati du`e da se inflacija vrati na ciq, a to nije prihvatqiv ishod.“

[iroko o~ekivana odluka ozna~ava kraj najkra}eg ciklusa smawewa kamatnih stopa u modernoj istoriji RBA, nakon tri smawewa ciqne gotovinske kamatne stope u februaru, maju i avgustu pro{le godine.

Pove}awe od ~etvrtine procentnog poena pove}a}e tro{kove kamate na stambeni kredit od 600.000 dolara za 90 dolara me-

kamatnih stopa, ali je ostavila otvorena vrata za daqa pove}awa ukoliko se visoka inflacija nastavi.

Godi{wa inflacija je nedavno sko~ila na 3,8%, {to je daleko izvan raspona od 2% do 3% koji je odredila RBA.

Ekonomski izgledi RBA, sadr`ani u wenom saop{tewu o monetarnoj politici objavqenom u utorak, pretpostavqaju da }e ukupna inflacija sada dosti}i 4,2% do sredine godine, nivo koji nije vi|en jo{ od 2023. godine.

Ako se prognoze poka`u ta~nim, rast potro{a~kih cena }e tako|e trajati du`e nego {to se ranije mislilo da se smawi, ponovo rasplamsavaju}i – ili produ`avaju}i – krizu tro{kova `ivota.

Australijanci koji grade svoje ku}e ve} bele`e rapidan rast cena, jer je rastu}a potra`wa omogu}ila graditeqima da ukinu popuste koji su ranije bili u ponudi. Trajna dobra, kategorija koja ukqu~uje name{taj i velike ku}ne aparate, tako|e bele`e brz rast cena. Federalni blagajnik, Xim

hovalo, smawuju}i tako potrebu za daqim smawewem kamatnih stopa.

Projekcije centralne banke pokazuju da bi se inflacija mogla vratiti u ciqani raspon do sredine 2027. godine, iako podaci pretpostavqaju da }e RBA biti potrebno jo{ najmawe jedno pove}awe kamatne stope da bi to u~inila. Ekonomisti prognoziraju naknadno pove}awe od 25 baznih poena ve} u maju, uz napomenu da postoje rizici od ranijeg pove}awa i mogu}nost jo{ jednog. Eksperti smatraju da Centralna banka nije imala drugog izbora nego da „povu~e okida~“ i podigne gotovinsku kamatnu stopu. Da li }e inflacija u narednim mesecima biti odr`iva i pod kontrolom Centralne banke te{ko je i nerealno o~ekivati. Efekti na potro{a~e skoro su nevidqivi osim na ve}inu tih istih potro{a~a koji }e sve te`e grcati pod teretom bankovnih kamata.

OVO JE PORODICA KOJA JE NA\ENA MRTVA U KU]I:

Na vratima ostavqena jeziva poruka, prijateqi u {oku

^etvoro~lana porodica prona|ena je mrtva u svojoj ku}i u Pertu u Australiji nakon, kako se sumwa, ubistva i samoubistva.

Tela Majven Goasdou (49), wenog partnera Xaroda Kluna (50) i wihovih sinova Leona (16) i Otisa (14) prona|ena su u razli~itim delovima ku}e u petak ujutru.

Osoba koja je pru`ala usluge nege de~aka, za koje se ka`e da su imali „te`ak autizam”, podigla je uzbunu oko 8.15 ujutru nakon {to je stigla u dom u unapred dogovorenu posetu.

Policijski slu`benici su u{li na imawe i prona{li tela porodice u dva odvojena dela ku}e. Tako|e su prona|ena mrtva dva psa i jedna ma~ka.

Majven, koja je ro|ena u Francuskoj, i koja je bila poznata kao Maj prijateqima, ranije je opisala svoje sinove kao invalide.

Kao deo nekoliko onlajn grupa za podr{ku, priznala je da su stawa wenih sinova bila na vi{em kraju spektra autizma. Ve}ina wene porodice `ivi u Morleu, malom gradu u Bretawi na severozapadu Francuske.

Klun, koji poti~e iz bogate i dobro povezane porodice iz Perta, odrastao je u tom kraju i i{ao je u gimnaziju Krajst ^er~, koju su, kako se saznaje, poha|ala oba sina.

Tokom po~etne istrage u petak, na mestu doga|aja prona|ena je poruka za koju se veruje da je posetiocu nalo`ila da ne ulazi u ku}u, ve} da pozove policiju.

Bliska prijateqica Nedra rekla je u petak za Daily mail da je „{okirana i slomqena” nezamislivom tragedijom.

„Maj i Xarod su potpuno bili posve}eni svojim de~acima. Bili su najqubazniji roditeqi koji su `rtvovali sve za svoju decu”, rekla je ona.

Nedra je rekla da je par bio pod ogromnim pritiskom jer su se borili da prona|u pouzdanu negu, posebno za jedno dete kome je bio potreban visok nivo kontinuirane podr{ke.

Jo{ jedan prijateq, koji je `eleo da ostane anoniman, opisao je roditeqe kao jak par koji je duboko voleo svoju decu i u~inio sve {to je mogao kako bi im obezbedio potrebnu podr{ku i pomo}.

Detektivka Xesika Sekuro rekla je novinarima u petak da se smrtni slu~ajevi smatraju „dvostrukim ubistvom i samoubistvom”.

Rekla je da tokom incidenta nije kori{}eno oru`je i da nema poznate istorije porodi~nog nasiqa.

A onda je medicinska sestra primetila modrice po wenom telu

^etvorogodi{wa devoj~ica po`alila se majci na bol u nozi, a nakon toga je usledila te{ka dijagnoza

Mama El Rugari iz Ju`ne Australije ispri~ala je za Newsweek o no}i 25. septembra 2025. Taman {to je okupala svoju }erkicu Alis, devoj~ica se po`alila na bol u stopalu.

Prethodno je provela uobi~ajen da u vrti}u, tako da ovaj bol nije bio znak za uzbunu za wene roditeqe. Ipak, odlu~ili su da budu na oprezu i da smeste Alis u krevet uobi~ajeno, ali se devoj~ica usred no}i probudila vri{te}i i govore}i da je boli noga. Dali su joj lek protiv bolova i vratila se na spavawe.

NAREDNIH DANA NIJE BILO BOQE

Tokom narednih dana, bol je dolazio i odlazio. Alis je povremeno {epala, ponekad pla~u}i da je jako boli. Pregled kod lekara zakazan joj je za 1. oktobar, ali pre nego {to je taj datum stigao, Alisino pona{awe se promenilo toliko da je bilo nemogu}e ignorisati celu situaciju.

„Krajem septembra odnosno 30. je bila jako uznemirena i tra`ila je lek i da poseti lekara. Ne voli da uzima lekove ili da ide kod lekara, pa sam znala da je ne{to ozbiqno i odvela sam je na odeqewe hitne pomo}i,” prisetila se El. NA WENOM TELU PRIME]ENE MODRICE

U hitnom prijemu, lekari su odmah napravili rendgenski snimak Alisinog stopala, me|utim, nisu videli ni{ta {to bi moglo da objasni ja~inu wenog bola, ali su se ubrzo pojavili drugi detaqi. Medicinska sestra je primetila sitne modrice po Alisinim nogama, a devoj~ica je i daqe odbijala da stane na stopalo. Ura|ene su analize krvi, a dok su ~ekali rezultati, El je primetila ote~ene kvr`ice du` }erkinog vrata i pokazala ih lekarima.

„Uradili su analize krvi i rekli su nam da }emo biti preba~eni u bolnicu za `ene i decu. Direktno sam ga pitala da li misli da mo`da ima leukemiju, a on je rekao da.”

Dijagnozu je slede}eg dana potvrdio onkolog. El i Kodi, koji su tako|e roditeqi petnaestogodi{we Lejle i {estogodi{weg Lea, bili su slomqeni.Ali, u roku od nekoliko dana, po~etni {ok se pretvorio u fokus i odlu~nost da pomognu Alis da pobedi bolest.

„Jo{ uvek ima dana kada se ose}aju tako, preplavqeno, ali ona je pravi mali {ampion”, rekla je El.

VE] TRI MESECA TERAPIJE

Uprkos agresivnom le~ewu, Alis svakodnevno peva i ple{e, ~ak i danima kada joj je telo iscrpqeno. Tri meseca nakon po~etka trogodi{weg le~ewa, Alisina terapija podrazumeva du`e boravke u bolnici i intenzivniju terapiju. Sada sledi jednomese~na pauza od hemoterapije dok Alis prolazi kroz imunoterapijski blok.

El je pri~u svoje }erke podelila na TikTok-u gde je ponosno izjavila kako se Alis bori protiv bolesti „svom snagom”. U komentarima, mnogi drugi roditeqi su podelili sli~na iskustva sa bolovima u ruci i nozi svog deteta, {to ih je dovelo do dijagnoze leukemije.

Ono {to je ostalo konstantno jeste Alisin vedar duh. Ona otvoreno govori o svojoj leukemiji, ponosno pokazuje svoju }elavu glavicu i `estoko se zala`e za sebe.

„Ona svima oko sebe daje do znawa da ima leukemiju i da }e je se re{iti. Ona je iskreno najneverovatnije dete”. ]ERKICA MI

VI TURIZAM PO[AO PO ZLU Ve{ta~ka inteligencija „izmislila“ lokacije na Tasmaniji i prevarila turiste

Australijska turisti~ka agencija na{la se u problemima nakon {to je wen ~lanak generisan pomo}u ve{ta~ke inteligencije (VI) naveo turiste da posete nepostoje}e termalne izvore na Tasmaniji, ostrvu i jednoj od saveznih dr`ava Australije.

Na sajtu Tasmania Turs objavqen je tekst, koji je kasnije uklowen, u kojem se termalni izvori Veldborou predstavqaju kao „mirno uto~i{te” i jedno od „sedam najboqih iskustava u termalnim izvorima Tasmanije za 2026. godinu”, prenosi australijski javni servis ABC.

Me|utim, Veldborou nikada nije imao termalne izvore, pa su turisti koji su o~ekivali osve`avaju}u kupku u stvari morali da se zadovoqe hladnom rekom Veld River, poja{wava Jurowuz.

^lanak o termalnim izvorima je prvobitno objavqen u julu pro{le godine, a od tada je selo, nekada{we rudarsko mesta{ce u severoisto~noj Tasmaniji, privuklo stalni priliv zbuwenih turista.

„Pre dva dana je stigla grupa

od 24 voza~a sa kontinentalnog dela, koji su napravili obilazak kako bi do{li do termalnih izvora. Rekla sam im: ‚Ako na|ete izvore, vratite se i ja }u vam slu`iti pivo celu no}’. Nisu se vratili”, rekla je vlasnica obli`weg paba Kristi Probert za ABC. U ~lanku o „najboqim iskustvima” nepostoje}i termalni izvori Veldboroua navedeni su zajedno sa pravim atrakcijama, poput pe}ina i pravih termalnih izvora na jugu ostrva. Tasmania Tours je prethodno objavqivala vi{e ~lanaka

i blogova o destinacijama, koji su izgledali kao da su napisani pomo}u VI, ukqu~uju}i i slike generisane ve{ta~kom inteligencijom.

Vlasnik agencije Skot Henesi ka`e da je kori{}ewe VI u marketingu bilo nu`no da bi mogli da konkuri{u ve}im turisti~kim operaterima.

Agencija je marketing poverila tre}oj strani koja je koristila VI, a neke objave su „slu~ajno” objavqene dok je on bio van zemqe.

„Na{ VI je potpuno zabrqao” ka`e Henesi.

Pi{e: Joca Gajeskov KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA UPIS \AKA U KABRAMATSKU

Srpska nedeqna {kola „Vuk Karaxi}“ pri Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgije u sidnejskom predgra|u Kabramata, po~iwe sa radom u nedequ, 8. februara 2026. godine. Toga dana ujedno se odr`ava i Svetosavska akademija.

„Na{i u~enici su, zajedno sa svojim nastavnicama, pripremili bogat i raznovrstan program, kojim }e obele`iti po~etak nove {kolske godine i proslavu Svetog Save“, ka`e se u obave{tewu za javnost.

Kabramatske srpska {kola je jedna od najstarijih u srpskoj zajednici Australije, koja ima kvalitetan i stru~an nastavni~ki kadar.

„U na{oj {koli, kroz kvalitetan i akreditovan plan i program Ministarstva obrazovawa Novog Ju`nog Velsa, neguju se srpski jezik, vera, kultura, istorija i tradicija, uz poseban akcenat na o~uvawe nacionalnog identiteta i pripadnosti. Ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane roditeqe da

[KOLU

Po~iwe nova {kolska godina

upi{u svoje dete u Srpsku nedeqnu {kolu „Vuk Karaxi}“, i na taj na~in doprinesu o~uvawu srpskog jezika, kulture i tradicije za budu}e generacije“ - stoji u pozivu roditeqima koji `ele da im deca u~e srpski jezik, istoriju, veronauku.

Vi{e informacija za zainteresovane mogu se dobiti na internet adresi: cabramattaserbiansundayschool@gmail.com

na FB, Instagram ili crkveni broj 9602 4358 u Sidneju.

Nastava se odvija svake nedeqe od 9 do 11,30 ~asova pre podne.

Za ~itaoce Srpskog Glasa odabrali smo par fotografija kako je protekla pro{la {kolska godina u Kabramati.

Prvo

Jedan od lepih tradicionalnih obi~aja koji se po{tuje i me|u pravoslavnim Srbima u Australiji, jeste molitva na 40. dan od ro|ewa deteta, koja se ~ita u crkvi. Tog dana, majke donose mali{ane radi prvog uvo|ewa u hram, a ukoliko dete nije kr{teno pre, molitve se ~itaju samo majci na ulasku u crkvu. U hramu Svetog Luke u sidnejskom predgra|u Liverpul, skoro da nema nedeqnog bogoslu`ewa, a da ovda{wi sve{tenik Aleksandar Milutinovi} ne uvede jednu ili vi{e beba prvi put u hram. Tako je bilo i u nedequ 1. februara kada je

u hram uveo Kristijana i Alekseja, a na radost roditeqa Andreja i Zorane, kao i Milo{a i Marijane, wihovih familija, kumova i prijateqa. Na mnogaja qeta!

Srbi na Novom plivali za ^asni zaka{wewem

Srbi na Novom Zelandu, zbog vre menske razlike, uvijek prvi na svijetu plivaju za ^asni krst, {to obi~no bude udarna vijest u {tampi. Na`alost, godine to uop{te nisu mogli u~init je novozelandska vlada zbog dugotraj nih poplava i velikih zaga|ewa vode zabranila plivawe na mnogim pla`ama, ukqu~uju}i i onu na kojoj Srbi tradici onalno plivaju.

No, Srbi ne bi bili Srbi kad bi tako lako digli ruke od tog svog obi~aja. Danas nedeqne svetosavske molitve ipak obave

Na obli`woj pla`i u Coyle parku u Point tog kraqa Milutina Srpskog, skupilo otkrili da se more mnogo povuklo zbog velike vode plivawe u~inilo skoro nemogu}im. je bila do koqena, a muq je ~inio kretawe Ipak, tvrdoglavi Srbi nisu odustali. prednost djeci, a da odrasli samo simboli~no Nakon ceremonije osve}ewa vode, protojerej more, s djecom u prvom redu. Pobijedio lubovi} ro|en na Novom Zelandu. Wegov zanimawu, izbjeglica iz Podlugova kod bio je presre}an, kao i majka iz Ni{a koju slici su sa pobjednikom wegov otac Pavle Marko je od oca Save Anti}a dobio Srbin sa Pala, ~lan Crkvenog odbora zahvalnicu i li~no od sebe prekrasan srebrni liku izra|enom medaqom. U skladu s na{om tradicijom Marko sebe, pa da ga onda dogodine opet donese bjednikom je i autor ovog ~lanka Neboj{a metalurgije, sa svojom omiqenom majicom Gavrila Principa. Neboj{a

Novom Zelandu ^asni krst sa

zaka{wewem vresvijetu bude ove jer dugotrajvode pla`ama, tradici-

tako

Danas 1. februara, odlu~ili su da nakon obave plivawe za ^asni krst. Point Chevalieru, blizu wihove crkve Svese tridesetak vjernika. Avaj, tek tad su velike osjeke, {to je zbog blata i plitke nemogu}im. ^ak i stotiwak metara od obale voda kretawe veoma te{kim. odustali. Odlu~eno je da se pliva s tim da se da simboli~no u~estvuju. I, tako i bi. protojerej Sava Anti} je poveo pliva~e u je ~etrnaestogodi{wi dje~ak Marko GoWegov otac Pavle Golubovi}, elektri~ar po kod Iqa{a koji ovdje `ivi ve} 31 godinu, koju je Pavle ovdje o`enio. Na prilo`enoj Pavle i mla|i brat Filip (12). finu ikonu, a Ratko Cicovi}, ugledni zadu`en za sport i kulturu, dao mu je srebrni lan~i} sa specijalno za ovu priMarko je dobio je ^asni krst da ga ~uva kod donese na novo plivawe. Na slici sa poNeboj{a Joveqi}, biv{i Zeni~anin, magistar majicom koju krasi lik wegovog velikog junaka Neboj{a Joveqi}, Okland, Novi Zeland

Savindan u Ilajnu

Nakon saborne proslave u oba Svetosavska manastira Mitropolije, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit g. Siluan

molitveno je prisustvovao Svetoj Liturgiji na Savindan u manastiru Ilajnu gde je blagoslovio slavske darove i besedom se

obratio ~estitaju}i praznik i slavu Igumanu i bratstvu Svete Obiteqi, kao i svima sabranima.

Saborna proslava Svetog Save u Ilajnu

U nedequ, 25. januara sve~ano je proslavqen praznik Svetog Save u manastiru Ilajnu - jednom od dva manastira Mitropolije australijsko-novozelandske koji su posve}eni Svetom Savi.

Svetu Arhijerejsku Liturgiju slu`io je mitropolit australijsko-novozelandski Siluan, uz saslu`ewe sve{tenstva na{e mitropolije koji su do{li iz nekoliko delova Australije. Tako|e, pored sve{tenstva, u~e{}e u Liturgiji uzeo je i veliki broj na{ih Svetosavaca koje je Sveti Sava okupio iz svih krajeva sveta, od Australije, preko Novog Zelanda, pa sve do na{e matice Srbije i srpskih zemaqa.

U svojoj arhipastirskoj besedi, mitropolit Siluan govorio je o `ivotu Svetog Save, naglasiv{i da je on bio dete koje je ispro{eno molitvom od svojih roditeqa, da bi poslu`ilo svojoj Crkvi. Kao takav, oduvek je vaspitavan u duhu Svetog Pisma, Svetih Otaca i @itija Svetih. Sve to je rezultiralo da je takav temeq i takvo vaspitawe dovelo do toga, da Sveti Sava bude svetilo ne samo svojim savremenicima, ve} i osam vekova nakon Wegovog preseqewa u Carstvo Nebesko, da i daqe svetli i da svima i uvek bude orijentir {ta je to `ivot i kako ga treba postaviti. Nije se Sveti Sava vodio prolaznim i {tetnim stvarima kojih je svakako bilo u wegovo vreme, danas su to ~esto puta isprazni sadr`aji na dru{tvenim mre`ama koje truju ne samo omladinu, ve} i qude zrelog doba i koje nam propagiraju da je dobro da se izobli~imo, da se pretvaramo u koje kakve karikature, koje ne samo da nemaju ni{ta Bogoliko u sebi, ve} koje gube i obrise ~oveka i navode

~oveka da se uni`ava do te mere, da postane sli~an `ivotiwi i nekim ni`im bi}ima. Tako|e, mitropolit je istakao i zna~aj `itija Svetih koje je Sveti Sava rado ~itao, a koje i mi treba da ~itamo, isti~u}i da `itija Svetih nisu “prevazi|ene bajke” kako ih pojedini pseudo bogoslovi nazivaju, ve} da su `itija Svetih putokaz u ve~nost, kako Svetom Savi, tako i nama danas.

Da i danas ima na{ih eparhiota koji idu putem Svetog Save, svedo~i nam i primer nedavno predstavqenog u Gospodu mladenca Mateje, koji je, iako mlad po godinama (12), bio duhovno stasit i zreo da prepozna pravi i istiniti Put i da po tom putu

hodi, pokazuju}i primer wegovim bli`wima, kako se treba moliti i tragati za Bogom. Brojanica u rukama i ikona na grudima bili su neizostavni saputnici mladenca Matije tokom ovozemaqskog `ivota.Wegov primer videla je Wegova porodica, prijateqi, kumovi i svi bli`wi, te je mali Mateja postao svetilo wegovim bli`wima. Tokom dva dana, umesto cve}a za Matejin pogreb, porodica je prikupqala donacije koje su predali za dovr{etak freskopisa manastirske crkve Svetog

Alimpija Stolpnika u Ilajnu. Na taj na~in, Matija se upisao kao ktitor, wegovi roditeqi su primili gramatu mitropolita, kao i ru~no izra|enu u pozlati ikonu Svetog Save, dar igumana Teodora sa bratijom.

Pre Svete Liturgije, mitropolit Siluan blagoizvoleo je rukoproizvesti dugogodi{weg ~teca, gospodina Savu Ni{i}a u ipo|akona, a bogoslova gospodina Jovana Savi}a u ~in ~teca. Proslava Svetog Save nastavqena je prigodnim programom u porti manastira.

”U

IME DR@AVE, NOVA^E IZVINI”:

Rasplakao je Australiju i tad su shvatili da su voleli pogre{nog

Srpski teniser Novak \okovi} skoro je zaplakao tokom obra}awa na Australijan openu. Nije to bilo zbog poraza od Alkaraza i propu{tene {anse da se osvoji 25. grend slem, nego zbog ~iwenice da je u Melburnu osetio podr{ku kakvu nikada nije, a vi{e od dve decenije dolazi na ovaj kontinent u januaru i pro{ao je „sito i re{eto”.

Znamo da je \okovi} rekorder Australijan opena, ~ak deset puta je podizao pehar na „Rod Lejver areni”, ali isto tako nije dobio po{tovawe kakvo zaslu`uje. Upravo to je `elela da apostrofira au-

ri grend slem titule. Olimpijsko zlato. Deset titula na Australijan openu.

„Nijedan igra~ nikada nije dominirao Melburn parkom kao on. Ipak, kada je rekao: „Posebno u posledwih nekoliko me~eva pru`ili ste mi ne{to {to nikada ranije nisam do`iveo u Australiji - toliko qubavi, podr{ke i pozitivne energije - bilo je neverovatno”, to je zazvu~alo uznemiruju}e. Jer za{to je moralo ovoliko da se ~eka? Kako je mogu}e da tu podr{ku i qubav nije ose}ao odavno, onako kako Roxer ose}a na Vimbldonu ili Rafa na Rolan Garosu? Za{to Melburn nije wegov drugi dom, ve} ~esto teren doma-

stralijska novinarka Xorxi Parker koja je napisala sjajan tekst za „Najtli” u kome se \okovi}u izvinila u ime svog naroda i dr`ave - ba{ one koja je deportovala najve}eg svih vremena 2022. godine u skandalu veka.

U tekstu koji je naslovqen „Novak \okovi} nikada nije bio voqen u Australiji kao Federer i Nadal”, obja{wava da svi zbog toga treba da se kaju, po{to je Noletu pri~iwena velika nepravda i to tek sada shvataju kada je na zalasku karijere. Tekst Xorxi Parker prenosimo u celosti.

„AUSTRALIJO, STIDI SE”

„Tim Roxer? Tim Rafa? Tim Novak? Tokom posledwe dve decenije to pitawe je pokretalo gotovo svaki razgovor o tenisu (i daqe to radi). Bilo je emotivno i li~no. Nisi samo gledao me~ - birao si stranu i, kao kad izabere{ fudbalski klub, nikada je nisi mewao. I iako }e ta rasprava `iveti zauvek, {tafeta je o~igledno predata. Karlos Alkaraz predstavqa budu}nost ovog sporta: Roxerovu skromnost, Rafinu neumoqivu borbenost i svestranost Novaka \okovi}a na celom terenu”.

„Sa samo 22 godine postao je najmla|i teniser u istoriji koji je kompletirao karijerni grend slem, svrstavaju}i se u retko dru{tvo, rame uz rame sa [tefi Graf, koja je ~uveni zlatni slem osvojila sa svega 19 godina. Nadal je imao 24 kada je to uradio, Novak 29. Slobodno se mo`e re}i da je budu}nost mu{kog tenisa u sigurnim rukama”.

„Ipak, Novakov govor nakon finala ostavio me je neo~ekivano tu`nom i iskreno posramqenim u ime na{e zemqe”.

„NAJVE]I SI IKADA, OVO JE TVOJA TVR\AVA”

„\okovi} nije verovatno najve}i svih vremena. On jeste najve}i. Dvadeset ~eti-

}ina koji navija protiv wega? Svako ko je gledao \okovi}a u Melburnu zna zvuk srpskih navija~a na tribinama”. Srpski navija~i su glasni, strastveni i nepokolebqivi - uvek su uz wega, bez obzira gde igra. Ali je ~esto postojala podela izme|u tog xepa crvene, plave i bele boje i ostatka stadiona. Wihovi povici bi se dizali, samo da bi nai{li na ~udnu neutralnost, a ponekad i otpor {ire publike. Kao da je \okovi}eva podr{ka morala da ostane ograni~ena, a ne podeqena. Melburn je \okovi}eva tvr|ava. To je mesto gde je prikazao neki od najdoslednije dominantnih, klini~kih i mentalno brutalnih tenisa koje je sport ikada video”.

„TU@NO JE OVO NA KRAJU”

„Pa ipak, tokom ve}eg dela karijere ovde je igrao pod oblakom. Bio je tolerisan, a ne prigrqen; po{tovan u brojkama, ali ne i u duhu”.

„Uvek je postojao u senci Federerove elegancije i Nadalove romantike. Bez obzira koliko je pobe|ivao, koliko ~esto izlazio kao pobednik ili koliko su wegova dostignu}a postajala neverovatna, to retko kada je bilo dovoqno da osvoji publiku. Uvek je postojao ose}aj da se wegova veli~ina mora dokazivati, dok se tu|a jednostavno podrazumevala. Da, \okovi} je polarizuju}a figura. Wegovi stavovi tokom COVID godina, posebno u vezi sa vakcinacijom, okrenuli su mnoge protiv wega (za neke i opravdano). A ni ~iwenica da je zavr{io u imigracionom pritvoru i bio deportovan iz zemqe uo~i Australijan opena 2022. nikako nije ostavila dobar utisak”.

„Ali, mogu}e je ne slagati se sa nekom osobom, a ipak po{tovati wenu sportsku besmrtnost. Ono {to je \okovi} proizvodio na terenu - izdr`qivost, preciznost i odbijawe da izgubi, naro~ito ovde u Melburnu - bilo je ni{ta mawe nego le-

PUBLIC INVITATION

SUNDAY, 15TH FEDERATION SQUARE 4:00

Du{an

The Embassy of the Republic of Serbia in Australia and the Serbian Council of Australia would like to invite members of the Serbian Community in Australia to join us in celebrating Sretenje – the Statehood Day of the Republic of Serbia.

Mitrovi}

On the occasion of the National Day of the Republic of Serbia, on Sunday, 15 February 2026 in the Federation Square, the central city square, featuring a cultur al and artistic program the ceremonial raising of the state flag of the Republic of Serbia will take place.

In the year of celebrating the jubilee of diplomatic relations between the Republic of Serbia and the Commonwealth of Australia, we are looking forward to welcoming a large number of members from the Serbian community, to join us in this special event 30.03.1946 Loznica, Srbija

30.1.2026 Wollongong, Australia

Sa dubokom tugom u srcima delimo vest o upokojewu na{eg voqenog dede Du{ana Mitrovi}a, u petak, 30. januara 2026. godine. Deda je preminuo mirno, nakon borbe sa rakom, i sada je u miru, ponovo sjediwen sa svojim sinovima na nebesima. Utehu nalazimo u saznawu da nas i daqe ~uva i bdi nad nama. Deda ostaje sa nama zauvek u na{im srcima ve~no ispuwenim qubavqu, zahvalno{}u i po{tovawem.

Opelo }e se odr`ati u ~etvrtak, 5. februara 2026. godine, u 10:00 ~asova, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog apostola Luke, 75 Flowerdale Rd, Liverpool NSW 2170, nakon ~ega sledi sahrana na Liverpulskom grobqu.

O`alo{}eni unuci Dejan i Aleksandar sa porodicama, ostali unuci kao i druga mnogobrojna familija u Australiji i Srbiji.

gendarno. Sport, u svom najboqem izdawu, odaje po~ast izvrsnosti ~ak i kada je ona nezgodna. To {to \okovi} tek na zalasku karijere ose}a da ga je australijska publika prihvatila, iskreno je tu`no i ~ini da mi delujemo pomalo sitni~avo”.

„VOLELI SMO POGRE[NOG” „Teniser koji nam je podario bezbroj nezaboravnih ve~eri, petosetne trilere i uz to prave lekcije iz mentalne snage zaslu`io je po{tovawe i qubav mnogo pre nego {to je zapo~eo opro{tajnu turneju. Deluje pomalo kao najmla|e dete u poro-

dici - ono koje radi vi{e, posti`e vi{e i stalno se dokazuje, a ipak nikada nije vi|eno kao jednako dobro kao starija dva. [ta god da uradi, pravila se uvek iznova pomeraju. Tenis }e i}i daqe. Alkaraz, Siner i drugi pisa}e svoje pri~e, a trka za obarawem rekorda i rasprave o tome ko je „GOAT” ponovo }e se rasplamsati”.

„Ali kada se jednom osvrnemo na ovu eru, istorija }e biti blagonaklona prema Novaku \okovi}u. Brojke to garantuju. Samo bih volela da je publika bila blagonaklonija prema wemu mnogo ranije”, napisala je autorka teksta.

Srbi koji su promenili svet (2)

Pi{e: Marko

Lopu{ina

u Da smo pametan narod dokazuju i ovih dvanaest pronalaza~a, ~iji su izumi promenili svet. Wihovi patenti nisu otkriveni u Srbiji, ve} u inostranstvu ili za utehu u srpskoj dijaspori. Upamtite Teslu, Pupina, Milankovi}a, Kostovi}a, Bo`i}a, Penkala...

OGWESLAV KOSTOVI]

STEPANOVI] - HIDROAVION

Srpski pronalaza~ i nau~nik, kao i kapetan ruske vojske, Ogweslav Ignatij Stepanovi~ Kostovi} (Vizburg 1851-1916. Petrograd), po nacionalnosti Srbin, `iveo je prvo u Ma|arskoj. Konstruisao je prvi lete}i ~amac. [kolovao se u Pe{ti, a radio u parabrodskom preduze}u i kao kapetan tegqa~a {lepera po Dunavu. U Rusiji se (1870) zaposlio u Admiralijskom brodogradili{tu projektovao je prvu re~nu podmornicu i Vazdu{ni brod “Diri`abl Rusija”.

Tra`e}i novi materijal za igradwu diri`abla, izmislio arborit, po mnogima prvi ve{ta~ki sinteti~ki materijal, neku vrstu {perplo~e. Mnogi smatraju da je Ogweslav zaslu`an je za stvarawe prve verzije plastike na svetu. Stepanovi}ev arbonit registrovan je kao patent u septembru 1906. godine.

Kada je izumio lete}i ~amac pretvorio ga je u prvi hidroavion na svetu, koji je napravio 1911. godine. U Rusiji je ozna~en kao “blistav pronalaza~ i nau~nik, ~ovek koji je iz mnogo razloga zaslu`io da generacije pamte wegovu neobi~nu sudbinu i nau~ni podvig“. @iveo je u Petrogradu.

QUBOMIR KLERI] - BU[ILICA

ZA DUBOKE BU[OTINE

Poreklom Nemac, bio je srpski nau~nik i matemati~ar, zatim profesor mehanike na Velikoj {koli, ministar prosvete i privrede Srbije, pronalaza~ i akademik Srpske kraqevske akademije od osnivawa 1887. godine.

Qubomir Kleri}, Pporeklom Nemac, bio je srpski nau~nik i matemati~ar, zatim profesor mehanike na Velikoj {koli, ministar prosvete i privrede Srbije, pronalaza~ i akademik Srpske kraqevske akademije od osnivawa 1887. godine

Ogweslav Kostovi}, konstruisao je avion, lete}i ~amac, podmornicu, benzinski motor sa vodenim hla|ewem i elektri~nim puwewem, prete~u plastike... i pao u zaborav

Ro|en je u Subotici 1844. ali se nakon osmoqtke sa roditeqima preselio u Beograd. Porodi~no ime Julius Kler, zamenio je za srpsko Qubomir Kleri}. {kolovao u Rudarskoj akademiju u Frajburgu, Nema~ka. U zimskom semestru pre{ao je na Politehniku u Cirihu, U Berlinu je specijalizovao rudarstvo i vratio se u Beograd.

Radio je u Rudarskom odeqewu Ministarstva finansija Kne`evine Srbije, na istra`ivawu gvo`|a u Africi i rudi{ta na Rudniku i Kosmaju. Posle srpsko-turskog rata 1878, kao ~lan ekipe rudara ratnika, odlazi u oslobo|ene krajeve na geolo{ka istra`ivawa terena. Patentirao je vi{e naprava sa primenom u rudarstvu (razmernik, naprava za lomqewe kamena…), od kojih je najzna~ajnija bu{ilica za duboke bu{otine.

Kleri} je predlo`io Nikolu Teslu za dopisnog ~lana Srpske kraqevske akade-

hidrogenerator za koji je dobio nagradu 1900. godine u Parizu na Svetskom sajmu nau~nih dostignu}a.

Hidrointegrator Mihaila Petrovi}a Alasa je prva analogna ra~unska ma{ina koja radi na principu kretawa te~nosti. Prvi rad na temu hidrauli~ne integracije Petrovi} je objavio 1897. u “Comptes rendus de l’Académie des Sciences de Paris”. Hidrointegrator Mihaila Petrovi}a se sastoji od dve osnovne celinearitmeti~kog ure|aja i ulazno-izlazne jedinice.

Aritmeti~ki ure|aj ~ine sud odre|enog oblika napuwen te~no{}u, telo tako|e ta~no definisanog oblika i plovak. Ulaznu jedinicu ~ini pokretno telo odre|enog oblika sa ili bez rotiraju}eg vaqka. U prvoj varijanti, ulazni podaci predstavqeni su funkcijom oblika tela. U drugoj, to su funkcija oblika tela i jedna funkcija zadata svojim grafikom na ulaznom rotiraju}em vaqku.

Rad na hidrointegratoru mo`e se smatrati rezultatom istra`ivawa koje Petrovi} naziva materijalizacijom matematike proiza{lim iz prou~avawa matemati~ke fenomenologije. Matemati~ka fenomenologija bila je jedna od vi{e nau~nih disciplina kojima se Petrovi} intenzivno bavio. Alas se bavio i kriptografijom, wegovi {ifarski sistemi su dugo godina kori{}eni u vojsci, sve do 1941.

Me|unarodnoj uniji `eleznica svoje re{ewe ko~nice `elezni~kih vozila prijavio je preko `eleznice Kraqevine Srba Hrvata i Slovenaca 1925. godine. Posle niza testirawa na pruzi Zagreb-Rijeka i nakon otpora wegovom re{ewu od Nemaca i Francuza, 1928. godine priznat je wegov patent sistema ko~ewa kao ~uvena ko~nica ”Bo`i}”

mije, 1894. Umro je kao dr`avni savetnik u penziji 21. januara/3. februara 1910. u Beogradu, i sahrawen na Novom grobqu.

MIHAILO PETROVI] ALASHIDROGENERATOR

Mika Alas (Beograd 1868 - 1943), bio je srpski matemati~ar, profesor Beogradskog univerziteta, akademik Srpske kraqevske akademije i ribolovac. Pro{ao je Prvu mu{ku ginaziju i Prirodno-matemati~ki fakultet. Na Sorboni je diplomirao matemati~ke nauke 1891. godine, a fizi~ke nauke 1893. godine. Odbranio je doktorat iz oblasti diferencijalnih jedna~ina.

Alas je u to vreme bio jedan od najve}ih stru~waka u svetu za diferencijalne jedna~ine. Predavao je mnogim generacijama studenata, sve do odlaska u penziju 1938. godine. Wegov najzna~ajniji pronalazak je

Mihailo Petrovi} (Mika Alas) je bio jedan od najve}ih stru~waka u svetu za diferencijalne jedna~ine. Predavao je mnogim generacijama studenata, sve do odlaska u penziju 1938. godine. Wegov najzna~ajniji pronalazak je hidrogenerator za koji je dobio nagradu 1900. godine u Parizu na Svetskom sajmu nau~nih dostignu}a

DOBRIVOJE BO@I]KO^NICA ZA VOZOVE

Me|unarodnoj uniji `eleznica svoje re{ewe ko~nice `elezni~kih vozila prijavio je preko `eleznice Kraqevine Srba Hrvata i Slovenaca 1925. godine. Posle niza testirawa na pruzi Zagreb-Rijeka i nakon otpora wegovom re{ewu od Nemaca i Francuza, 1928. godine priznat je wegov patent sistema ko~ewa kao ~uvena ko~nica “Bo`i}”. Bo`i} (Ra{ka, 1885 - Beograd, 1967.) je bio srpski ma{inski in`ewer, pronalaza~. Maturirao je u Kragujeva~koj gimnaziji 1904. godine. Studirao je na Visokoj tehni~koj {koli u Karlsrueu i Drezdenu. Svoje prvo zaposlewe dobio je u `elezni~koj radionici u Ni{u. Odmah je i zapo~eo istra`iva~ki rad na temu ko~ewa `elezni~kih vozila. Prvi je predlo`io ko~ewe putni~kih vozova u funkciji brzine (ko~nice sa dva radna pritiska). Konstruisao je najefikasniji ko~nik (vode}i ure|aj ko~nice) kojim se sa lokomotive upravqa ko~nicom voza. Bo`i}eva re{ewa ko~nice `elezni~kih vozila ostala su kao osnova za sve tipove do danas primewenih vazdu{nih ko~nica u `elezni~kom saobra}aju. Kao autor patenta bio je bogat ~ovek. Zbog rata emigrarao je u Kanadu sa `enom. Dobili su dva sina. Progla{en za izdajnika, dr`avna vlast komunista je Dobrivoju Bo`i}u posle rata oduzela svu imovinu. I ku}u u Krunskoj je nacionalizovala. U woj je bilo sedi{te DS i DOS-a. Vra~ena je mla|em sinu Bobu Bo`i}u, ali te{ko ruinirana.

(Kraj u slede}em broju)

OD BOGA TARA, DO PRORO^ANSTVA TARABI]A

Tara bogiwa me|u planinama

Dobri bog Tar izabra ovu lepoticu me|u planinama da na woj pro`ivi svoj bo`anski `ivot. Ona ga nesebi~no prihvati i darova mu svu svoju neprocenqivu lepotu. U znak zahvalnosti, Tar joj ostavi svoje bo`ansko ime i u~ini je posebnom – bogiwom me|u planinama.

Nestvarne, gotovo bajkovite lepote, jedinstvena i nesvakida{wa, Tara prosto mami. A sve je po~elo jo{ na pragu pro{log veka, kada je 1905. godine na Tari boravio Milovan Gli{i}, iz zdravstvenih razloga. Ima pisanih dokumenata da je na{ poznati pripoveda~ boravio u manastirskim konacima, da le~i obolela plu}a. Prvi objekti u koji su dolazili turisti bili su u posedu manastira Ra~a. To je bio planinarski dom, kapaciteta 60 le`aja, u lokalitetu Kalu|erskih Bara. Jedan od prvih u unutra{wosti Srbije.

Planinu Taru grli Drina u svojoj velikoj krivini od Vi{egrada do Bajine Ba{te, probijaju}i se kroz serpentinske i kre~wa~ke stene planina i razdvajaju}i svojim tokom bosanska brda od Srbije. Masiv planine Tare nalazi se u Zapadnom delu Srbije, oivi~en rekom i kawonom Drine sa severozapada, a jugoisto~nim delom i ograncima se spu{ta prema kremanskoj ravni doline \etiwe, oslawaju}i se na ogranke Zlatibora.

Priroda ove ~udesne planine oduvek je pru`ala gostoprimstvo. Dug kontinuitet `ivqewa na Tari prote`e se jo{ do neolita. Poznato je, tako|e, da je na planini Tari, du` gorweg i sredweg toka Drine, boravilo ilirsko pleme Autarijata. U vreme vizantijske prevlasti na Balkanu, podru~je planine Tare, kawona reka Drine i Ra~e, predstavqali su najseverniju prirodnu granicu. Manastir Ra~a predstavqa najzna~ajniju i najprivla~niju kulturno-istorijsku vrednost ovog kraja.

Ovaj manastir Svetog Hristovog Vaznesewa, nalazi se u selu Ra~a, sme{ten na desnoj obali istoimene re~ice, na zaravni blizu kawona, me|u isto~nim obroncima planine Tare. Ovo je 1826. godine zapisao Joakim Vuji} prilikom boravka u ovoj nemawi}koj svetiwi. Manastir je zadu`bina kraqa Dragutina i sagra|en u drugoj polovini XIII veka po tradiciji ra{ke {kole. Vi{e puta je spaqivan, ru{en i pqa~kan. Bio je centar sredwovekovne srpske prepisiva~ke kwi`evnosti. Godine 1785. obnovio ga je Haxi-Melentije Stefanovi}, ali su ga Turci Memis-age iz Srebrnice do temeqa sru{ili 1813. godine. Ponovo je izgra|en 1828. godine i posle toga je nekoliko puta popravqan i obnavqan. Manastirskim kompleksom dominira kula sa zvonikom, visoka 12 metara. Skriven pod liticama Jelenskih stena, u {umama koje su ga nekada okru`ivale, manastir Ra~a ostao je do danas sedi{te duhovnosti i kulture naroda ovog kraja.“

„One godine kad \ur|evdan padne na Veliki petak, Drina }e pote}i uz Taru.“ Mitar Tarabi}. Kako re~e Mitar Tarabi}, tako i bi. Po~etkom osamdesetih godina pro{log veka, u samim nedrima Tare, u selu Zaovinama, napravqena je prva reverzibilna hidroelektrana u Evropi. Akumulacija Beli Rzav nije samo vizija kremanskih proreka, ve} i pravo graditeqsko ~udo. Nekako s godinama, ova qudska tvorevina stopila se sa ovim prekrasnim ambijentom.

A Drina vekovima dole vijuga li, vijuga. Dodu{e, i wu je ~ovek ukrotio za svoje potrebe. I to {ezdesetih godina pro{log veka izgradwom hidrocentrale u Peru}cu. U stara vremena imala je ime Drinos, a narod joj je, zbog specifi~ne smaragdne boje, dao naziv Zelenka. Vekovima je dubila kawon u kre~wa~kim stenama, ostavqaju}i iza sebe monumentalne kamene skulpture. Kawon Drine po veli~ini je tre}i

u svetu, posle Grand kawona i kawona reke Tare, ali im po lepoti nimalo ne zaostaje. U doba splavarewa, stranci su je prozvali srpska Nijagara zbog mnogobrojnih kamenih pregrada-katarakata, koje su stvarale predivne bukove. Danas je Drina ukro}ena branama, jezera su prekrila mnoge splavarske znamenitosti i progutala dobar deo kawona, ali upkos svemu i daqe nosi epitet na{e najlep{e reke.

Evociraju}i uspomene na bajkovita vremena splavarewa Drinom, svakog leta organizuje se ~uvena drinska regata, koja je odavno uvr{tena u kalendar najpoznatijih sportsko-turisti~kih i zabavno-rekreativnih manifestacija u Srbiji, koju pohode i brojni gosti iz inostranstva. Drina je uvr{tena u naj~istije vodene tokove Srbije. U`itak i do`ivqaj na ovoj reci, zaista je jedinstven. Ali ono {to zasigur-

no oduzima dah, je pogled na kawon Drine sa vidikovaca. Bilo da je to Bawska ili Biqe{ka stena, pogled odozgo dugo se sawa. Jer ova mesta su najsli~nija raju. Kamewe obraslo u gustu mahovinu odavalo je presahli tok bujice u julskoj `ezi. Taj prizor kao da je u suprotnosti sa imenom najkra}e reke u svetu. Vrelo je duga~ko 365 metara, i u tom odnosu metara i dana, u toj nesvakida{woj podudarnosti, Vrelo je poznato kao Reka Godina. U svom kratkom, ali veoma burnom putu, Vrelo nema vremena za vijugawe. Jednostavno, sa malim odstupawima od pravolinijske putawe, proti~e kroz Peru}ac, mesto koje se naslawa i na desnu obalu reke Drine. Zaista, u ovom jedinstvenom trouglu, Tara, Drina, Vrelo, ~ovek ne mo`e da ostane ravnodu{an. Dve reke i planina, daju ~itavom ovom kraju ~udesnu notu nestvarnosti koja pro`ima sva ~uvstva. Snagom diva, gotovo sumanuto u veli~anstvenom prizoru, Vrelo se prelepim vodopadom obru{ava u Drinu, daju}i tako sliku za se}awe zaprepa{tenom posmatra~u. Nema mnogo krajeva u Srbiji koji su ostali sa~uvani od sve ~e{}ih nasrtaja samozvanih qubiteqa prirodnih lepota. Na svu sre}u, ova bogiwa me|u planinama odolela je najezdi pomodara koji su u gubitku sistema vrednosti poku{avali da uni{te sve {to im je dolazilo pod nov~anik. Ova lepotica ostala je sa~uvana i samom ~iwenicom da je od 1981. godine progla{ena za Nacionalni park, pa se od tada na{a najlep{a planina nalazi pod za{titom dr`ave. Velika geomorfolo{ka i geolo{ka raznolikost, sa specifi~nim hidrolo{kim karakteristikama naturalnog i antropogenog porekla, kao i klima, uslovili su bogatstvo flore sa velikim brojem endemskih i reliktnih vrsta biqaka koje predstavqaju prave prirodne retkosti. Pre svih, Pan~i}eva omorika, ~ije je Tara jedino prirodno stani{te. Tragaju}i uporno, ali bezuspe{no ~itavih 20 godina za ~etinarom za kojeg je od me{tana ~uo da ni jela, ni bor, a ni smr~a nije, a da negde u okrugu u`i~kom raste i postoji, obreo se najzad Pan~i} na Ilindan 1875. godine u selu Zaovine na planini Tari. Tada su, zajedno, Pan~i} i omorika jedno drugom dali ime. Po wemu ovaj tercijerni endemo-relikt, nosi svoje ime. Na Tari se do danas odr`ala po vrstama i prili~no brojna fauna sa 53 vrste sisara i 153 vrste ptica. Za medveda i divokozu, kao veoma retke vrste, odgovaraju}i delovi Nacionalnog parka imaju ulogu pribe`i{ta u kojima im je osiguran kontinuitet autohtonog postojawa. Medved je za{titni znak ovog kraja i susret sa wim nije iskqu~en. Slu`ba nadzora Nacionalnog parka Tara koju ~ini 12 qudi, danono}no kontroli{e 10 rezervata u prvoj zoni za{tite na povr{ini od 19 hiqada i 200 hektara, koju obnavqaju i unapre|uju stru~nim radom. Tokom zimskog perioda jedan od zadataka je prehrana srne}e divqa~i. Na hranili{tima se prati wihovo brojno stawe, kao i eventualna oboqewa. Kitwaste su i `ivopisne slike koje nam Tara pru`a u letwe doba, i{arana bojama i puna mirisa {ume i rascvalih livada. Izme|u jave i sna umivena jutarwom rosom i prvim zracima sunca, pomaqala se bez stida u svoj svojoj rasko{noj lepoti i veli~ini. Ali, zimi je i jo{ lep{a. Wene zatalasane padine pokrivene sne`nim pokriva~em, pretvaraju se u vilinsko carstvo fantasti~nog sveta iz bajki. Iwe, sne`ni kristali, smr~e i omorike, pognute pod te`inom belog pla{ta koji ih pokriva, sve se, pod zracima sunca preliva u bojama duge, blista i zasewuje o~i. Ipak, Tara je najlep{a nekako s jeseni. Podsticaj putniku namerniku daje ova ~udesna lepota kojoj se on zauvek predaje i ponovo vra}a, svakog puta opijen i ponovo zaqubqen na prvi pogled. Beskrajan ciklus povratka i novog susreta sa lepoticom. Jer na Taru se ne dolazi na sat-dva, dan-dva. Ko samo jednom kro~i na Taru, ostaje wen do`ivotni zaqubqenik i uvek joj se vra}a. Ona verno ~eka, kao Penelopa.

„Dobar dan“! – rekla sam ulaze}i u lift koji mi je zadr`ala nasme{ena gospo|a.

„Dobar dan, videla sam vas da uvek `urite, pa sam zaustavila lift“.

„Hvala vam! Ja se trudim da ne `urim, ali ne znam {ta je s ovim vremenom, tr~i sprint na 100 metara, {ta li?“ – rekoh –„Ja sam kom{inica s 4. sprata, doselila sam se pre mesec dana. Tina“.

„Videla sam da ste se doselili“, izgovorila je to „kao malo me je stid {to sve znam po kom{iluku, ali ba{ je interesantno“. „Zovem se Dara, kom{inica s 3. sprata“.

Kad je izgovorila ime u meni su poleteli neki, davno, davno, gurnuti u kraj, leptiri}i. Plavi, uvek zami{qam da su plavi.

Sti`em na moj sprat, ulazim u stan, izuvam se, perem ruke i pu{tam radio. Onda sipam vino, vadim cigarete, zavalim se tako da gledam kroz vrata od terase i uz udisaj dima i gutqaj vina otpu{tam sva ludila i tenzije koje sam tog dana do`ivela. Dara – tako se zove Mikijeva mama. Nikad je nisam upoznala, ali sam zapamtila ime. Zapamtila sam ime svake osobe koju je spomiwao. Zapamtila sam sve wegove pri~e o detiwstvu, dedi stolaru, ocu i ose}ajima o wemu, o prvoj qubavi, slede}oj, qudima koji su mu samo pro{li kroz `ivot ili ostali. Evo godine su pro{le, a ja ne zaboravqam niti jednu wegovu pri~u, ne zaboravqam ose}aje koje je budio u meni, ne zaboravqam miris, dodir zadovoqstvo, snagu, voqu, kreativnost.

Sve je to s wim bilo ja~e i intenzivnije.

I pro{lo je 10 godina od tada. Ne, nisam ja ni{ta posebno i ne znam kako dugo patila zbog na{eg razila`ewa. Volela posle nekog, bila voqena, dodu{e ne uvek u isto vreme, ali bilo je

ALEKSANDRA ISAKOVI]:

Se}awe

tih lepih ose}aja. @ivela i zadovoqno i ispuweno i ostvareno. I ne}u re}i ose}ala sam prazninu negde u du{i. Nisam, zaista nisam. To {to smo bili je bilo ne{to predivno. Ta~no je da posle nije bilo nikad ba{ tako, ali i ja nisam bila vi{e ona osoba kakva sam bila tada. Dodirivao me je pogledom, ose}ao moj pogled, ose}ao mene. Znala sam da me poznaje odavno. Dodirivala sam ga pogledom, ose}ala wegov pogled, ose}ala ga. Poznavala ga odavno.

Znala sam da ne mo`e biti onako skroz Moj, pa ni ja nisam bila sva i potpuno Wegova.

Sipam novu ~a{u vina, palim slede}u cigaretu i nakon dugog niza godina prepu{tam se se}awima.

Mislim, sad nakon ovakve reakcije, nakon ose}aja koji su isko~ili iz neke dubine kad sam ~ula ime Dara, da sam ostala – Wegova.

Na{e no}i su bile plavi bar{un, omotan oko nas. Na{i dani su bili suncem obojeni, nasmejani.

I uop{te se ne se}am zima, ki{a, snega, vetrova, samo se se}am sunca i one predivne osun~ane boje. Ali to mozak poma`e se}awu i ukida sivu boju, ukida postojawe nedefinisanosti, realnosti, nemawa hrabrosti.

Voleli smo se ba{, smejali se, tr~ali jedno ka drugom. Bilo je dana kada nismo mogli da stanemo s prepri~avawem i preno{ewem do`ivqaja koje smo imali dok nismo bili zajedno.

Bilo je dana kad nismo mogli da prestanemo da se dodirujemo i udi{em dah jedno drugom.

Bilo je dana kad je sve to i{lo istovremeno.

Onda je do{ao dan kad je on po~eo da izmi~e, da be`i prvo od sebe, pa onda od mene. Nisam mogla da shvatim tu wegovu potrebu da se izdvoji. ^emu be`awe kad nam je tako lepo!? Za{to misli da ne mo`e da bude samo uz mene?!

I postavqala pitawa, tra`ila odgovore, nijanse u tonu izgovorenih re~i, postala lovac i postala ono {to nisam volela – razmazana na podu flekica. Naravno da je onda jo{ lak{e pri~ao o tome kako ne mo`e da me treba, kako mu treba – prostor, a ja…ja sam sve mawe pri~ala, sve ~e{}e plakala i sve vi{e shvatala da je vreme da ustanem i odustanem od Nas.

Dan je bio lep, drve}e u Bulevaru razlistalo, moj korak ~vrst, {tikle preudobne i ja klizim ka Wemu. Ni traga od one razmazane flekice, jer odluka je doneta i prihva}ena od mene – za mene. On me ~eka s osmehom u o~ima, {iri ruke i govori „Do|i“, ali ja stajem tako da mu ruke klize kroz svetlucavi prole}em namirisan vazduh i izgovaram: „Sad je gotovo. Ima{ svo vreme ovog sveta, ali od sad pa nadaqe – bez mene.“ O~i su mu tamnele i videla sam da je istovremeno osetio olak{awe i bes. A video je i on da sam ja na kraju, Na{em kraju. Mo`da smo jo{ ne{to i progovorili, mo`da smo i }utali, vi{e se ne se}am. Se}am se razloga, odluke, susreta, tih re~i i da sam oti{la. I ustajem, gasim ne zna koju cigaretu i mislim – pa samo to {to neka Dara `ivi u ovoj zgradi, mene je toliko pomerilo i otvorilo u meni prostor, dobro zakqu~an, da sa ovim se}awem, shvatim da ja jo{ uvek od wega odlazim. Sve ove godine.

OSKAR VAJLD:

Sebi~ni xin

Svako popodne, posle {kole, deca su dolazila da se igraju u ba{ti jednog xina. Ba{ta je bila velika i lepa, sa mekom zelenom travom, cve}em i dvanaest breskvi koje su u prole}e cvetale, a u jesen davale plodove.

Ali xin se jednog dana vratio ku}i. Bio je odsutan sedam godina i, kada je video decu u svojoj ba{ti, stra{no se naqutio. - Ovo je moja ba{ta! - povikao je. - Samo ja imam pravo da budem ovde! Oterao je decu i podigao visoki zid oko ba{te. Na wemu je napisao: „Zabrawen ulaz.“

Od tada je u ba{ti zavladala zima. Prole}e nije dolazilo, ni leto. Ptice nisu pevale, cve}e nije cvetalo, a sneg i mraz su ostali zauvek. Xin je bio sam, ali nije razumeo za{to je u wegovoj ba{ti uvek hladno.

la, drve}e je procvetalo i sunce je zasijalo.

Samo u jednom uglu ba{te jo{ je bila zima. Tamo je stajalo malo dete koje nije moglo da se popne na drvo. Drvo je bilo zale|eno, a dete je plakalo.

Xin je si{ao u ba{tu. Kada su ga deca videla, pobegla su, ali je malo dete ostalo. Xin je osetio kako mu se srce topi. Podigao je dete i stavio ga na drvo. U tom trenutku drvo je procvetalo, a dete ga je poqubilo.

Xin je sru{io zid i rekao:

- Od sada je ovo ba{ta za decu. Godine su prolazile. Xin je ostario. Jednog dana, ugledao je isto ono dete, ali sada sa ranama na dlanovima i stopalima. - Ko te je povredio? - upitao je xin.

Bilo je to za vreme klizawa. Jednog vedrog zimskog dana spustili smo se niz strmu ledenu stazu. Sedeo sam pored we u malim sankama, i dok smo jurili nizbrdo, vetar nam je sekao lice, a sneg {krgutao pod nogama prolaznika.

- Dr`ite se! - viknuo sam joj.

U trenutku dok su sanke klizile najve}om brzinom, nagnuo sam se ka wenom uhu i tiho rekao:

- Ja vas volim, Na|a.

Vetar je odmah progutao moje re~i. Sanke su stale, a ona je bila bleda i zadihana.

- [ta ste rekli? - upitala je.

- Ni{ta - odgovorio sam. - Samo sam rekao da je hladno.

Sutradan smo ponovo do{li. Opet smo se spustili niz stazu, i opet sam u najglasnijem huktu vetra ponovio iste

re~i. Ona je }utala, zami{qena, i kada smo stigli dole, dugo je gledala u sneg. Posle toga, svaki put kada bismo se spu{tali, ja bih ponavqao istu „{alu“. Vetar je odnosio re~i, ali one su ostajale u wenom srcu. Videlo se kako postaje nemirna, kako `eli da ih ponovo ~uje, a boji se da pita.

Jednog dana odlu~ila je da se sama spusti. Gledao sam odozgo kako juri niz stazu. Kada je vetar najja~e zavijao, video sam kako se osmehnula. Godine su pro{le. Sada je udata, ima decu. Jednom mi je, sme{e}i se, rekla: - Najlep{e u mom `ivotu bilo je ono klizawe… i vetar. Ne znam da li ste tada ne{to rekli ili mi se samo u~inilo.

A ja sam se nasmejao, jer sam znao da je ponekad {ala ozbiqnija od istine.

Jednog jutra, probudio se i ~uo divnu muziku. Pogledao je kroz prozor i video da se deca ponovo igraju u ba{ti. U{li su kroz rupu u zidu. Tamo gde su se deca igra-

- To su rane qubavi - odgovorilo je dete. - Do|i danas sa mnom u moj vrt, koji je Raj. Te no}i, deca su prona{la xina mrtvog pod drvetom, prekrivenog belim cvetovima.

Pet pitawa na koje mora da odgovori istraga

tona marihuane na|ene u f irmi SNS odbornika

Istraga slu~aja pet tona marihaune koji su prona|eni u kru{eva~kom selu Kowuh, ne bi trebalo da se zavr{i na uhap{enom odborniku Srpske napredne stranke Radetu Spasojevi}u i jo{ dvoje uhap{enih. O~ekuje se da }e istraga odgovoriti na pitawe gde je marihauana uzgajana, na koji na~in je obra|ena, trasportovana do Spasojevi}a, koja joj je bila posledwa destinacija, ko je bio vlasnik...

Do sada je otkriveno da je pet tona marihuane, spakovane u kartonske kutije, bilo skladi{teno na imawu Radeta Spasojevi}a u kru{eva~kom selu Kowuh, u firmi Florakom DOO Kowu, koja se bavila proizvodwom i otkupom korni{ona.

Na licu mesta je priveden i Radetov sin Neboj{a Spasojevi}, a potom je privedena jo{ jedna osoba.

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} je sa lica mesta saop{tio da je re~ o istorijskoj zapleni droge u Srbiji. Me|utim, iako su tri osobe privedene, a droga zaplewena, istraga nikako ne bi trebalo da se na tome zavr{i.

KO

JE PROIZVEO MARIHUANU?

Kako se moglo videti na fotografijama i snimcima sa lica mesta, marihuana je bila vakuumirana, u kesama, i uredno spakovana u identi~ne kartonske kutije. Na Spasojevi}evom imawu nije prona|en nikakav zasad, niti planta`a, pa je izvesno da je mesto na kom je prona|ena verovatno

usputna stanica. Iako do sada nije zvani~no saop{teno, Da~i} je sa prili~no velikom sigurno{}u rekao da je droga stigla iz inostranstva. „Najverovatnije od na{ih ju`nih suseda, mo`da Severne Makedonije ili Albanije”, rekao je Da~i}.

KAKO JE DROGA U[LA U SRBIJU?

Ukoliko je Da~i}eva teza da je droga stigla iz inostranstva ta~na, moralo bi se odgovoriti na pitawe kako je pre{la dr`avne granice, posebno imaju}i u vidu stroge kontrole i ~iwenicu da je re~ o glomaznom teretu koji je morao da bude

Ruski ambasador u Srbiji ka`e da pregovori jo{ nisu zavr{eni do kraja!

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Har~enko izjavio je da „pregovori oko NIS jo{ nisu zavr{eni do kraja, ali ima pomaka i ceo proces ide u pravcu koji svima odgovara, {to potvr|uju i izjave srpskih zvani~nika“.

„Rekao bih da se trenutni rezultati razgovora u potpunosti poklapaju u prijateqski odnos Rusije i Srbije. I ono {to je najva`nije, daju mogu}nost za nastavak saradwe na poqu energetike i u svakoj drugoj sferi“, rekao je Har~enko, u intervjuu za Ve~erwe novosti.

Na pitawe da li odluka OFAK da produ`i licencu NIS do 20. februara vidi kao signal da bi ameri~ka strana mogla dati zeleno svetlo za kona~ni dogovor o prodaji ruskog udela „Mola“, ili su komplikacije i daqe veoma mogu}e, rekao je da je „oko ovoga veoma suzdr`an“.

„Pitawe NIS je veoma komplikovano, tu je i OFAK, i ne mo`emo iskqu~iti nijednu pretpostavku. Takav je svet u kojem `ivimo. Odluka OFAK o produ`ewu licence je dosta zna~ajna, pre svega zbog odr`avawa funkcionalnosti NIS i Rafinerije Pan~evo, jer je to industrijski resurs va`an za energetsku bezbednost Srbije u {irem smislu. Drugim re~ima, imamo zra~ak nade“, objasnio je Bocan Har~enko.

On je naveo da }e snabdevawe Srbije ruskim gasom i posle marta biti stabilno i po najpovoqnijim cenama.

prevo`en teretnim vozilom. Pod lupom bi morale da se na|u osobe koje su omogu}ile da takvo vozilo u|e na teritoriju Srbije.

DA LI JE KOWUH BIO „SAMO” USPUTNA STANICA?

Da~i} nije konkretno rekao, ali se iz wegove izjave moglo zakqu~iti da smatra da je narkotik u ve}oj meri bio namewen evropskom tr`i{u, ali i da je deo trebalo da ostane u Srbiji.

Ukoliko je ovo istina, policija }e morati da otkrije daqi put ilegalnog tovara, ko je trebalo da u~estvuje u wegovom transportu i na koji na~in je bilo planirano

„Da, kao {to je bilo i do sada, oko toga nema bilo kakve sumwe. To je zasnovano i na principijelnom dogovoru i razumevawu izme|u predsednika Rusije i Srbije. Naravno, sada se situacije mnogo razlikuje od prethodnih puta kada su potpisivani dugoro~ni ugovori, imali smo stabilnost energetskog i tr`i{ta gasa, transporta. Sada je realnost druga~ija“, naveo je Bocan Har~enko. U SRBIJI UHAP[EN

weno izvo`ewe sa teritorije Srbije i ko je osoba koja je to trebalo da omogu}i. Vi{e informacija o tome mogao bi da obezbedi vlasnik imawa, uhap{eni odbornik SNS Rade Spasojevi}, koji je morao znati da se na imawu wegove firme nalazi pet tona droge u kartonskim kutijama. On bi mogao da odgovori na pitawe ko mu je drogu dostavio, ko je trebalo da je preuzme, koliko novca je dobio za taj ilegalni posao i ko mu je taj novac dao.

KO JE VLASNIK DROGE?

Iako je te{ko poverovati da je vlasnik pet tona droge ~ija se vrednost procewuje u milionima, 67-godi{wi vlasnik firme koja uzgaja korni{one, slu~aj Predraga Koluvije, tako|e vlasnika poqoprivrednog iskustva za uzgoj povr}a, koji se predstavqa kao veliki vernik, nau~io nas je da ne treba suditi prema onome {to nam se prikazuje.

Ako istragom Javno tu`ila{tvo za organizovani kriminal otkrije da droga ipak nije Spasojevi}eva, moralo bi da na|u wenog pravog vlasnika.

KO JE VLASNIK ORU@JA?

Ne treba zaboraviti da su osim droge, na imawu na|ene ~etiri automatske pu{ke i jedan ru~ni baca~ (takozvana zoqa). Re~ je o skupom oru`ju, za ~ije posedovawe i no{ewe nije mogu}e dobiti dozvolu po zakonima Republike Srbije. Da li je oru`je „putovalo” sa drogom ili je imalo neku drugu namenu, da li su vlasnici Spasojevi}i ili neko tre}i.

Ahmed preko bolnice u ^ikagu proneverio 300 miliona dolara, postao

milijarder pomo}u COVID testova!

Biv{i rukovodilac bolnice Loreto u ^ikagu, Ano{ Ahmed, optu`en za proneveru miliona iz bolnice i prevaru federalne vlade za skoro 300 miliona dolara, uhap{en je u Srbiji.

Ano{ Ahmed je li{en slobode u Srbiji 30. novembra. U petak je vlada SAD zatra`ila wegovu ekstradiciju, prema sudskom podnesku od srede.

Ahmed ostaje u pritvoru u Srbiji — iako je 30. decembra tra`io od srpskih sudova da ga puste u hotel u Beogradu, {to je odbijeno. Wegov advokat nije odmah odgovorio na zahtev za komentar. Ahmed je `iveo u inostranstvu otkako su ga federalni tu`ioci proglasili beguncem, neposredno pre podizawa optu`nice.

Tu`ioci navode da su Ahmed i wegov kompawon Samir Suhail zajedno proneverili 15 miliona dolara iz Loreta, bolnice koja se finansira novcem poreskih obveznika, i da su putem korupcije i podmi}ivawa usmerili ugovore vredne jo{ 19 miliona dolara ka Suhailu. Suhail je bio Ahmedov prija-

teq, poslovni partner i prvi kom{ija u Tramp kuli (Trump Tower) u ^ikagu. Ahmed je tako|e optu`en u odvojenoj {emi za kovid testirawe kojom je vlada o{te}ena za oko 300 miliona dolara. Optu`be su usledile nakon serije istraga portala Block Club Chicago koje su osvetlile rad Ahmeda i Suhaila.

NIJE IZABRAN NOVI DIREKTOR RTS-a:

Dragan Bujo{evi} ostaje na ~elu Javnog servisa!

Dragan Bujo{evi} izabran je za v.d. Radio televizije Srbije (RTS) do okno~awa konkursa za izbor novog direktora Javnog servisa. Bujo{evi} je izabran na sednici Upravnog odbora. Podsetimo, nijedan od pet kandidata, koliko ih je ostalo u trci za ~elnog ~oveka Javnog servisa, nije dobio dvotre}insku ve}inu. Kandidati za generalnog direktora koji, na osnovu ocene stru~ne slu`be, ispuwavaju uslove bili su Mawa Gr~i}, Dejan Stankovi}, Sla|ana Ivan~evi}, Milo{ Tanaskovi}, Stanislav Veqkovi} i Dragoqub Stanki}. Stanislav Veqkovi} u me|uvremenu je povukao svoju kandidaturu, a kandidatura Mane Gr~i} bila je osporavana zbog, kako je UNS pisao, sumwe da diploma sa Univerziteta u Lidsu koju je podnela na konkurs nema potrebnih 240 ESBP poena.

PLEMENITI

Godinama pobe|uje u kvizovima pa nagrade usmerava tamo gde je najpotrebnije

U Kladovu gde se svi znaju po imenu, a `ivot te~e mirno kao Dunav, jedan ~ovek zna odgovore na pitawa koja drugi ni ne pomisle da postave. Milan Ivanovi} (58), poreklom je iz Berana, iz Crne Gore, a ovda{wi po du{i. Ve} 30 godina, od januara 1995. kada se pojavio u „Slagalici” kvizovi su wegova strast, a znawe valuta kojom osvaja i nagrade i simpatije. On je konobar, kvizoman i humanitarac.

Kad ne donosi pi}e, Milan pi{e pitawa. Kad ne igra kvizove, organizuje ih. Tih i nenametqiv, poznat je po mirno}i, ne po senzaciji. Kad u kvizovima pobedi, a pobe|uje ~esto, kao na primer u „Superpoteri”, pa u „Slagalici” i mnogim drugim, deo nagrade uvek daruje daqe. Deo svakog osvojenog dinara odlazi onima kojima je najpotrebnije.

- @alosno je da se ne~iji `ivot meri sumom od nekoliko hiqada evra, a da to, neka grupa qudi, mo`da, potro{i na ru~ak. Kad pokrenemo neku humanitarnu akciju sakupqawa novca, na primer, nekom za operaciju u inostranstvu, mnogi me „tap{u” po ramenu, ka`u: „Svaka ti ~ast”, a ja im odgovorim: „Daj i ti, makar SMS uplati”. Uvek `elim da uti~em na qude, da pomognu koliko mogu kada je potrebno, ~ak i ako tog nekog za kog je akcija pokrenuta i

NEMA RECEPTA, NEMA PRE^ICA

Nisam bio odlika{. Kroz {kolovawe sam se oslawao na inteligenciju, na memoriju, nikad ni{ta bukvalno nisam u~io, nisam bubao. Znawe se ne sti~e preko no}i. Nema recepta, nema pre~ica, samo godine radoznalosti, upornog ~itawa i neugasle `eqe da se nau~i jo{ - pri~a nam Milan dok konobari{e sa osmehom i goste slu`i sa lako}om. - Ponekad me pitaju {to radim kao konobar kad toliko znam, nije tu tebi mesto, ali ja svoj posao, koliko god to nekome zvu~alo neverovatno, mnogo volim.

ne poznajem - ka`e nam Milan. - ^ovek se ra|a sa samo jednom emocijom, a to je qubav, vremenom mu se javqa strah, a sa wim i negativne emocije kojih su puni qudi. Ali, ja se uvek setim Gandija i wegovih re~i: „Miris ru`e uvek ostaje na ruci onoga ko ru`u poklawa”.

U Kaliforniji, govori nam, na jednom fakultetu postoji odsek za qubaznost. Oni su istra`ivawima, u mozgu i srcu, do{li do zakqu~ka da uvek vi{e dobija onaj koji daje, nego onaj koji prima. - Kod mene li~no, ne radi se o tome da mi se da. Za mene je davawe toliko nor-

IVAN JE POLICAJAC HEROJ: Za 26 minuta je prevezao srce iz

Novog Sada za Beograd i spasio jedan `ivot!

Krajem pro{le godine, Srbija je bila svedok izuzetnog primera po`rtvovanosti i profesionalizma jednog od pripadnika saobra}ajne policije. Policajac, Ivan Lap~evi}, uspeo je da srce, nameweno transplantaciji, preveze iz Novog Sada za Beograd za svega 26 minuta, ~ime je direktno spasen jedan qudski `ivot.

Kako je istakao, toga dana do{ao je redovno na smenu, ne znaju}i {ta ga ~eka – dobio je poziv od {efa, a potom i zadatak.

- Negde oko pola 11 smo krenuli sa prevozom, bila je lekarska ekipa sa nama i mi. Od koordinacije sa kolegama dobijamo dosta ra{~i{}en put da iza|emo iz grada, kad iza|emo iz grada na auto-put, to nam je lak{e, onda nam ne treba pomo} – ispri~ao je Lap~evi}.

U takvim situacijama, poja{wava policajac, razmi{qa da bezbedno stignu jer je najbitnija wihova bezbednost i bezbednost medicinskog tima kao i ostalih u~esnika u saobra}aju.

Skromni policajac priznaje i da dobija dosta pohvala od poznanika i prijateqa.

- Bude adrenalina, ali ne i stresa to je ne{to na {ta smo navikli i no}as su kolege imale transport organa iz Ni{a i do Beograda su stigli za sat i 15 minuta. Bili su sa dva presreta~a – napomiwe. Iako ga mnogi smatraju herojem, on ne voli da ga tako zovu.

- Ja smatram da je to moj posao – kratko je poru~io policajac, koji je u~estvovao i u slu~aju kada je poku{ana otmica male Ma{e. - Tada smo dobili informaciju o doga|aju, a nismo znali ni gde, ni kuda se kre}e vozilo. Kada smo dobili informaciju pro{lo je na{u lokaciju. Krenuli za wim i ne{to pre iskqu~ewa za Sremsku Mitrovicu smo nai{li na vozilo koje stoji parkirano. Poku{ali su da izbace dete preko za{titne ograde na auto-putu – prisetio se policajac.

malno, ali smo izgleda posledwih decenija programirani da nam niko ne treba, ni ro|ak, ni kom{ija, nego samo zadr`i za sebe - pri~a Milan.

U mestu gde kom{ija zna {ta kom{ija doru~kuje, ovaj Kladovqanin osvaja tiho, dobrotom i karakterom. Do{ao je u Kladovo 1992. godine ne planiraju}i da ostane. Brat mu je tu `iveo, dobio }erku, a on, posle letwe sezone koju je proveo u Budvi, do{ao je samo da vidi bebu. Planirao je da se zadr`i kratko, ali `ivot je imao druga~ije planove.

MOJE BERANE I MOJE KLADOVO

Kladovo je nekada{wa Jugoslavija u malom. Nas iz Berana ima desetak, ima ih i iz bilo kog grada u Bosni, iz Slovenije, iz svih krajeva. Tu je i Dunav, plovni put, mnogo je brodaraca. Moje Berane i moje Kladovo su dva razli~ita sveta, od mentaliteta, kulture, pa i samog grada. Ne bih mogao da `ivim u velikom gradu. Imam sestru u Beogradu, na Slaviji, i stalno joj ka`em: „Vama treba dati beneficiran `ivot”.

U ovom malom gradu, daleko od rodnih Berana, prona{ao je mir. Tu se zaqubio, o`enio Kladovqankom Slavicom, dobio sina Nikolu, podigao dom. Brat se, veli, ve} naredne godine vratio u Crnu Goru, ali on je ostao.

SRPSKI

DESANT NA HOLIVUD:

Tri serije snimqene u Srbiji nominovane za presti`nu nagradu u Los An|elesu!

^ak tri serije snimqene u Srbiji nominovane su za nagradu Saturn za najboqa serijska ostvarewa u svom `anru.

Za nagradu Saturn za 2025. godinu nominovane su serije „Robin Hud“, „Bibliotekari: Slede}e poglavqe“ i „Ark“. Naslov „Robin Hud“ dobio je nominaciju za „Najboqu televizijsku seriju novog `anra“, „Bibliotekari: Slede}e poglavqe“ nominovani su u kategoriji „Najboqa televizijska serija u `anru fantazije“, dok je „Ark“ zavredela nominaciju za „Najboqu nau~nofantasti~nu televizijsku seriju“.

Sve tri serije u Srbiji je realizovala produkcijska ku}a „Balkanic Media“, ~iji je osniva~, Xonatan Ingli{, i jedan od autora „Robina Huda“, koja je snimana u Beogradu, Gorwem Milanovcu, na Fru{koj Gori… Ingli{ je odu{evqen i ponosan {to su sve tri serije koje su napravili pro{le godine nominovane za presti`ne nagrade Saturn:

- To je ogromna nagrada za sve koji su radili na tim serijama i zaista potvr|uje talenat i ve{tinu cele filmske industrije u Srbiji. Nominacije zaista ozna~avaju Srbiju kao filmsku destinaciju svetske klase kakva jeste. Kombinacija podsticaja, talenata, eksterijera i objekata, sve zajedno ~ini Srbiju najboqim produkcijskim

partnerom u Evropi – zakqu~uje Ingli{.

U sve tri serije srpska imena potpisuju re`iju, kameru, zvuk, kostim, scenografiju, scensku {minku, a na{i glumci i kaskaderi ostvarili su izvanredne uloge i atraktivne scene borbi.

za izuzetne filmske lokacije i saradwu sa me|unarodnim produkcijama.

Holivudska Akademija za nau~nu fantastiku, fantaziju i horor filmove objavila je nominacije za 53. godi{we nagrade Saturn. Ceremonija odavawa po-

Tako|e, zvuk, monta`u i vizuelne efekte realizovali su beogradski studiji i umetnici. Nominacije za nagradu Saturn dolaze, podsetimo, nakon vesti da je Beograd me|u pet najboqih filmskih lokacija u Evropi i u izboru za nagradu EUFCN Location Award 2025, najzna~ajnije evropsko priznawe

~asti najistaknutijim dostignu}ima u nau~noj fantastici, fantaziji, hororu, superherojskim ostvarewima, akciono-avanturisti~kim filmovima, animaciji i `anrovskom pripovedawu u filmu, televiziji i ku}noj zabavi, zakazana je za 8. mart u hotelu Univerzal Hilton u Los An|elesu.

SIROMA[NI

Написао: Miroslav Jankovi}

l Kako je Pele postao jedini ~ovek na svetu za ~ije ime su znali gotovo svi qudi u bilo kom delu sveta l Mnogi smatraju da je bio poznatiji od Isusa l Kako je sa 16 godina postao ~lan reprezentacije Brazila i najve}a senzacija u dotada{woj istoriji fudbala, progla{en je za kraqa ove igre l Na koji na~in je Pele izvla~io i posledwi atom mo}i i snage od svih saigra~a l Bio je igra~ bo`anskog spoja inteligencije, ve{tine, brzine i snage l Zbog ~ega je kraq fudbala tra`io da opro{tajni me~ igra protiv Jugoslavije

KRAQ JE ODLU^IO: OD FUDBALA SE OPRA[TA PROTIV JUGOSLAVIJE

1596. - Japanski {ogun Hidejo{i zabranio je hri{}anstvo u Japanu i naredio da se pogubi 26 osoba koje su pre{le u katoli~ku veru. To su bili prvi Japanci katoli~ki „mu~enici”.

1814. - U Be~u je objavqena „Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica” Vuka Karaxi}a, koja je ozna~ila po~etak upoznavawa Evrope sa srpskom narodnom poezijom.

1885. - Belgijski kraq Leopold II je proglasio afri~ki Kongo za li~ni posed pod nazivom „Nezavisna dr`ava Kongo”.

1887. - U milanskoj Skali prvi put je izvedena Verdijeva opera „Otelo”.

Mnoge fudbalske bravure s loptom, koje je Pele izvodio tokom svoje duge karijere, znali su da izvedu i mnogi drugi igra~i: i oni pre i oni posle wega.

Ali, nekoliko egzibicija je i izumeo i jedino mogao da uradi samo on. A pojedine je patentirao, a posle wega su ih prihvatili wegovi naslednici. Jedna od tih posebnih Peleovih akrobacija je {topovawe lote prsima dok se igra~ nalazi u skoku i u izglednoj ili velikoj {ansi da postigne gol. To nikada niko pre Pelea nije radio, niti radi posle wega. Danas ima mnogo igra~a u svetu koji }e s lako}om u skoku u{topovati loptu prsima, ali uglavnom kad su sami i kad im niko ,,ne duva za vrat“. To rade na sredini terena, u svome poqu, kod autlinije i {to je posebno bitno u ovoj pri~i: to im uspeva samo kada nisu blizu protivni~kog gola, u izglednoj ili velikoj {ansi, kada nemaju ~uvara tik pored sebe ili ,,na le|ima“. Pele je tu bravuru izvodio i na najgu{}im mestima na terenu-pred ili u protivni~kom {esnestercu, uvek opkoqen sa vi{e ~uvara koji su ga ,,udvajali“, kako se to fudbalskim jezikom ka`e. Prvi put je ceo fudbalski svet tu Peleovu specijalnost video na SP u Maksiku 1970. godine, na utakmici Brazil-^ehoslova~ka (4:1), kada u desnom uglu {esnaesterca ^eha, opkoqen ~uvarima, u skoku {topuje loptu prsima, pada zajedno s wom na zemqu i nakon prvog odskoka lopte punom desnom nogom, udarcem zvanim ,,drop-kik“, {aqe je u suprotni deo Viktorovog gola.

O toj Peleovoj specijalnosti za na{u fudbalsku javnost je prvi govorio Zvezdin reprezentativac Miroslav Pavlovi}, koji je na nekoliko utakmica bio direktni ~uvar Peleov, pa i na onoj wegovoj opro{tajnoj utakmici 18. jula 1971. g. na Marakani, kada je pred ogromnim brojem qudi (prema jednim podacima prisustvovalo je 140.000 gledalaca a prema drugim prodato je 182.000 ulaznica) odgigran me~ Brazil-Jugoslavija (2:2).

Pavlovi} je vrlo dobro ~uvao Pelea na toj opro{tajnoj utakmici kraqa fudbala. Toliko dobro da Pele nije uspeo da postigne gol na svom posledwem me~u za ,,selesao“, iako su na{i reprezentativci, prema re~ima Dragoslava Stepanovi}a, koji je tako|e nastupio na tom me~u, molili Pavlovi}a da pusti velikog Pelea da postigne gol.

Za na{e novine je, nakon tog me~a, u vi{e izjava i intervjua, Pavlovi} najvi{e govorio o toj ~udesnoj Peleovoj osobini, da loptu, dok je u {ansi, u skoku {topuje prsima.

Popularni Pavika je govorio da onaj ko ~uva Pelea ne mo`e po wegovoj kretwi prepoznati, a pogotovo pretpostaviti ili osetiti, wegovu nameru kada sko~i na visoku loptu: da li }e je udariti glavom ili pustiti da mu padne na prsa. Mislim, govorio je tada Pavlovi}, da ni on sam ne zna {ta }e uraditi kad se odlepi od zemqe: dok ,,visi“ u vazduhu, on se u deli}u sekunde predomisli i pusti loptu da mu padne na prsa-mekano kao da je pala na pesak Kopakabane. Jednostavno mu, kao neka xinovska kap vode, lopta sklizne niz telo i padne na travu. Onaj koji ga u tom trenutku ~uva

sve to mo`e samo zadivqeno da posmatra, govorio je Pavlovi}.

Istu pri~u je autoru ovoga serijala o istoj Peleovoj magiji ispri~ao fubaler sarajevskog @eqezni~ara Blagoje Brati}, koji je ~uvao fudbalskog kraqa na utakmici @eqezni~ar-Santos (1:1), Te 1969. godine Brazilci su bili na turneji po Jugoslavi i odgigrali ~etiri utakmice: sa Zvezdom, Dinamom, Radni~kim iz Kragujevca i sarajevskim @eqom. Pele je na tom susretu u Sarajevu, 19.9. 1969. g. postigao izjedna~uju}i gol upravo tako: nakon izvedenog kornera sa leve strane, iako pra}en ~uvarem Brati}em, sko~io je kao da }e loptu udariti glavom, a onda se u vazduhu predomslio, pustio je na prsa, do~ekao se u prizemqewu na levu nogu i odmah desnom uhvatio volej: neodbrawivim poluvisokim {utem poslao je ,,bubamaru“ u desnu malu mre`icu @eqinog gola. Pun stadion na Ko{evu je zanemeo, bio je, jednostavno, {okiran prizorom. A onda je ,,zagrmeo“ freneti~ni aplauz od blizu dva minuta. A za celo vreme izvo|ewa te bravure, Brati} je stajao kao sle|en: nije ni skakao s Peleom na loptu, ni

DUBOK OSE]AJ VELIKE MO]I

Edson do Nascimento Pele je imao dubok ose}aj o sopstvenoj mo}i. I telepatski ga prenosio na saigra~e, koji su zato, uz wega, ~esto igrali i iznad svojih stvarnih mo}i. U ovome je, najverovatnije , i obja{wewe za{to su wegov mati~ni klub „Santos“ i selekcije Brazila pobe|ivali i osvajali titule i sa osredwim igra~ima kad ih je predvodio Pele.

A neretko se de{avalo da su sa velikim asovima, ali bez Pelea u timu, gubili zna~ajne utakmice.

i{ao u blok na wegov volej. Svu tu magiju sa tribina posmatrao je tada i pisac ovoga feqtona. Posebna Peleova fudbalska specijalnost, isto jedinstvena, je wegov na~in prodirawa u protivni~ke redove. On je, a kao nikad niko pre ni posle wega, uvek prodirao okomito kroz sredinu protivni~ke zone odbrane, pravu ka sredini {esnaesterca. Zabijao se kao klin u odbranbeni blok suparnika i driblinzima ,,sekao“ wihove redove kao se~ivom. Na tom putu je driblao protivnike {irokim zamasima obe noge, a neki igra~i bi sami padali pre nego bi i stigao do wih. Prolazio je pored igra~a kao da ih nema. Wegovi driblinzi su bili jedinstveni: on je prodirao sam, gotovo bez saigra~ke pomo}i i pratwe. Kao ledolomac. On bi u tim kamikaza akcijama ~esto izlazio kao pobednik, koji jo{ i golom zavr{ava taj ples, ali bi trpeo i grube faulove a ~esto i te{ke batine i povrede, radi kojih je propustio dva svetska prvenstva u najboqim svojim godinama.

Pele je po toj osobini ne samo tada bio jedinstven fudbaler, nego ni posle wega niko tako nije i{ao ,,na no`“ protivniku! Dana{wi {piceve, sve i jedan, prodiru iskqu~ivo po bokovima... izbegavaju peleovske akcije kroz sredinu iz ovog razloga: najve}a fudbalska osobina je individualni proboj driblinzima kroz sredinu terena. To malo ko mo`e, a mo`e samo ponekad i uglavnom u prvoj igra~koj snazi i brzini. A kad dodiju batine, povreda i ~esti neuspeha u tim akcijama be`e na krilne pozicije. Pele je imao jo{ neke posebne sposobnosti. Voleo je i ~esto drugima proturao loptu kroz noge: ali, ne da ih ponizi, ve} se on tim potezom najjednostavnije i najbr`e osloba|ao dolaze}eg igra~a prema sebi.

l U slede}em broju:

Kada je Pele u timu, jedna brazilska ruka je ve} na zlatnoj bogiwi

1893. - Umro je srpski glumac To{a Jovanovi}, ~lan Narodnog kazali{ta u Zagrebu i Narodnog pozori{ta u Beogradu, jedan od najve}ih srpskih glumaca 19. veka.

1917. - Usvajawem novog ustava, Meksiko je postao federativna republika od 28 saveznih dr`ava. Proklamovana je agrarna reforma i crkva je odvojena od dr`ave.

1971. - U Belfastu je tokom nemira ubijen britanski vojnik, prvi od dolaska britanskih trupa u Severnu Irsku 1969.

1983. - U Lionu je posle izru~ewa iz Bolivije uhap{en ratni zlo~inac Klaus Barbi, jedan od {efova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu. Barbi, nazvan „xelatom iz Liona” skrivao se u Boliviji 32 godine.

1994. - Tokom bosanskog rata na sarajevskoj tr`nici Markale u centru grada od granate je poginulo 68, a raweno 200 qudi. ^elnici NATO dali su ultimatum bosanskim Srbima, pod pretwom bombardovawa wihovih polo`aja, da u roku od deset dana povuku te{ko naoru`awe na 20 kilometara od centra Sarajeva, a od armije BiH zatra`eno je da svoje te{ko naoru`awe u gradu stavi pod kontrolu mirovnih snaga.

1997. - Tri najve}e {vajcarske banke osnovale su, pod sna`nim me|unarodnim pritiskom, fond od sto miliona {vajcarskih franaka za `rtve holokausta. Pritisak je usledio nakon otkri}a da su {vajcarske banke sara|ivale s nema~kim nacistima u Drugom svetskom ratu u skrivawu novca i dragocenosti od zato~enih i ubijenih Jevreja.

1997. - U akcijama beogradske policije protiv mirnih protesta gra|ana zbog falsifikovawa izbornih rezultata, izme|u 2. i 5. februara uhap{eno je oko 100, a povre|eno vi{e od 300 demonstranata. Svakodnevne demonstracije su nastavqene.

1999. - U 76. godini umro je Nevil Boner, prvi Aborixin poslanik u australijskom parlamentu.

2012. - U Ukrajini je umrla 131 osoba zbog jakih hladno}a.

2020. - Umro je Kirk Daglas, ameri~ki glumac, rediteq i producent zlatnog doba Holivuda. Wegovi najpoznatiji filmovi su [ampion (1949), Obra~un kod OK korala (1957), Spartak (1960), Sedam dana u maju (1964), @estoki momci (1986).

Ispovest radnika hotela o bizarnim navikama

planetarnog {ahovskog genija!

Bila je no} i kolona automobila ~ekala je da iz Ma|arske pre|e u Srbiju. U kolima su mirno sedeli nekada{wi vlasnik Jugoskandik banke Jezdimir Vasiqevi} – gazda Jezda – wegov advokat Stevan Proti}, telohraniteq Ciga Coki} i jedno od najve}ih {ahovskih imena svih vremena – Bobi Fi{er.

Ne{to oko pono}i stigli su u Beograd u jednu vilu na Dediwu u kojoj }e Fi{er biti sme{ten tokom svog boravka. Bila je to 1992. i „prvak sveta“, kako je sam sebe voleo da zove, spremao se da se iz duboke ilegale, duge 20 godina, vrati na svetsku scenu.

U Srbiji je ostao mnogo du`e nego {to je planirao jer su mu za vratom disale ameri~ke vlasti. Za svaki slu~aj, promenio je nekoliko lokacija – naj~e{}e blizu granice s Ma|arskom – da bude spreman ukoliko ne{to krene po zlu.

Jedna od tih lokacija bila je Bawa Kawi`a, mirno mesto uz Tisu koje ni~im nije skretalo pa`wu na sebe.

Jednog sun~anog septembarskog dana zazvonio je telefon u kancelariji doktora Ferenca Ago{tona, u to vreme upravnika Bawe Kawi`e – specijalne bolnice za rehabilitaciju. Glas s druge strane mu je rekao da }e mu uskoro dovesti svetsku {ahovsku zvezdu i da }e tu boraviti nekoliko meseci. Uskoro se ispred hotela „Akvamarin“ pojavio Fi{er, u ~ijoj su pratwi bili wegov li~ni sekretar, 16 ko`nih kofera u kojima su bile kwige, nekoliko umetni~kih slika, kao i dvojica telohraniteqa, koja se od wega nisu razdvajala ni na minut.

Inflacija je te godine bila najve}a na svetu, na svakom koraku videli su se beda i nema{tina. Qudi su gladovali, ali paradoksalno, bawa u Kawi`i bila je puna.

„Bobi Fi{er je kod nas boravio tri meseca – septembar, oktobar i novembar 1993. Na{i zaposleni su tada imali platu pet ili {est nema~kih maraka, a kompletan pansion za wega, wegovog sekretara i dvojicu telohraniteqa iznosio je 400 maraka dnevno. Mi smo se dogovorili da oni svako jutro zamene pare i da na osnovu trenutnog kursa isplate tu svotu. Tako je i bilo. Nikada nismo imali ni najmawi problem.

Sve je to Jezda finansirao“, ka`e nam na po~etku razgovora doktor Ferenc Ago{ton. NO]NE [ETWE

Fi{er je do{ao da se odmori i pobegne od navale novinara i raznih nasrtqivih „po{tovalaca“. Istina, i da malo ispravi ki~mu koja se iskrivila od igrawa {aha. Imao je 49 godina kad je prihvatio poziv da u Beogradu i na Svetom Stefanu odigra turnir s Borisom Spaskim. Posledwi put sreli su se 1972. u Rejkjaviku i Fi{er je tada pobedio i postao svetski {ampion. Kasnije se posva|ao sa Svetskom {ahovskom organizacijom i prekinuo da se pojavquje na turnirima i u javnosti.

U vreme kad je odigran turnir na Svetom Stefanu, Fi{er je bio potpuno zaboravqen.

Od ukupnog fonda od pet miliona dolara, dve tre}ine pripale su pobedniku. Poreska uprava Sjediwenih Dr`ava obavestila je Fi{era da je wegovo u~e{}e protiv zakona jer se time kr{e sankcije nametnute Jugoslaviji, i posle me~a je izdala poternicu za wegovo hap{ewe. Fi{er je dobio me~ sa 10 pobeda, pet poraza, uz 15 remija.

Doktoru Ago{tonu, koji je u vreme Fi{erovog boravka bio tek nekoliko meseci na mestu upravnika, bilo je va`no da {ahovska zvezda bude maksimalno zadovoqna, a sam Fi{er nije bio veliko zakeralo.

„Voleo je no}u da {eta, naj~e{}e do Horgo{a i nazad, to je 30 kilometara u oba pravca. Bio je veoma krakat, prosto je jurio, dok su dvojica telohraniteqa tr~ala za wim. Svaki drugi dan jedan od telohraniteqa odlazio je u Segedin, u Ma|arsku, i kupovao svu stranu {tampu. @eleo je da zna {ta se de{ava u svetu i va`no mu je bilo da bude informisan“.

Prijateqi su ga opisivali kao mirnog i }utqivog, ali u isto vreme i impulsivnog i svadqivog.

„Bio je pomalo {izoidan. Pla{io se svega. Imao je svoju rutinu i we se dr`ao. Ustajao je kasno po podne, po{to je no}u voleo da razmi{qa i da ~ita. Tek potom bi odlu~io da ode da jede. Za wega nisu va`ili termini za doru~ak, ru~ak i ve~eru. Sprema~ica je smela da u|e u sobu, ali samo da po~isti pra{inu i da eventualno

oriba sanitarije. Ni{ta nije smela da pomera. Ni{ta. ^ak ni najmawu stvar.“ Slavni gost je insistirao da u sobi bude sam, ali da mu se soba stalno nadzire: „Wegov sekretar bio je u sobi preko puta. Motrio je na Fi{erova vrata, koja su uvek bila blago od{krinuta, po{to je ~esto imao neke opsesivne misli. U sobi pored bila su sme{tena dva telohraniteqa, koja su s wim i{la svuda.

VREME STOJI

Apartman 219 i danas izgleda isto kao i pre 25 godina, sem {to su u sobu uneti flet-televizor, klima-ure|aj i ugra|en je fen za kosu. ^ak je i meblo na dvosedu i foteqama ostalo isto – izlizano i izbledelo, ali ~isto. Isto je i sa bra~nim krevetom, na kojem je Fi{er spavao. Zategnut, ~ist i prekriven sinteti~kim }ebetom s braon dezenima koji su prizivali pro{lost.

„Ni{ta se nije mewalo otkako je hotel napravqen pre 36 godina“, ka`e nam Bor{o{ Jene, domar koji nas je poveo u obilazak apartman 219.

Kao u vremenskoj kapsuli, mogao se zamisliti trenutak u kojem su po sobi raspore|ene gomile kwiga o {ahu, koje je Fi{er uvek nosio sa sobom, dok je jedva uspevao da se probudi u neko kasno popodne, izvr}u}i se na krevetu na kojem je zbog udobnosti i svoje visine uvek le`ao dijagonalno dok su mu sa ivice kreveta visila neuobi~ajeno velika stopala broj 48.

„Nikada nije mnogo izvoqevao, ali je voleo kad mu me{tani donesu sok od borovnica i doma}e kravqe mleko. Voleo je da ga

Bi~ protiv volana

Sve je po~elo u aprilu 1903. godine, kada je beogradski trgovac Bo`a Radulovi} u prestonicu uvezao prvi automobil, marke Nesselsdorf. Za volanom se na{ao Sreten Kosti}, ~ovek koji }e postati prvi srpski {ofer, li~ni voza~ kraqa i – glavni neprijateq beogradskih fijakerista.

Kada se ta “ma{ina bez kowa” prvi put pojavila na Terazijama, fijakeristi su prekinuli dreme`, zgrabili bi~eve i po~eli da psuju “|avoqu skalameriju” koja je pla{ila wihove kowe i odjednom poremetila vekovni red.

Do 1910. godine, automobil vi{e nije bio samo skupa igra~ka bogata{a. Sreten Kosti} i jo{ nekolicina entuzijasta po~eli su da nude usluge prevoza za gra|anstvo, {to je zna~ilo direktan udar na xep preko 800 registrovanih fi-

jakerista. Sukob je postao fizi~ki!

Glavna rati{ta bila su stajali{ta ispred hotela Moskva i Kasine.

Fijakeristi su formirali “`ivi zid” od zaprega, onemogu}avaju}i automobilima da pri|u trotoaru i prime putnike. Najpodlija metoda borbe bila je prosipawe kova~kih eksera po tucaniku!

Tada{wi pneumatici bili su od tanke gume, jedan ekser zna~io je sate popravke, dok bi fijakerista pored pokvarenog automobila pro{ao uz podrugqivo pucketawe bi~em.

Dok je rat na ulicama besneo, brojevi su po~eli da rade protiv fijakera. Tehnolo{ki progres bio je nezaustavqiv.

Sreta i ekipa imali su ve} i svoj telefonski broj, pa su ve} 1913. Beogra|ani sve ~e{}e ga pozivali da im taksi do|e direktno na adresu, umesto da idu na stajali{te i poga|aju se sa

nepredvidivim fijakeristima. Ina~e, fijakeristi su cenu vo`we odre|ivali “od oka”, dok su prvi taksisti uveli taksimetar i jasne tarife, {to su korisnici wihovih usluga odu{evqeno prihvatili kao po{teniji vid pla}awa.

Nakon Prvog svetskog rata, sukob dosti`e vrhunac. Godine 1923. fijakeristi, svesni da gube bitku, organizuju velike {trajkove i blokade ulica, tra`e}i od vlasti da se automobilima zabrani kretawe kroz centar grada jer “kvare vazduh i ubijaju zanat”. Rat je zavr{en tiho. Posledwi “gospodari bi~a” povukli su se na periferiju ili ka @elezni~koj stanici, dok je centar grada osvojila buka motora. Sreten Kosti}, koji je pre`iveo decenije kletvi, bu{ewa guma i fizi~kih napada, postao je simbol pobede modernizacije nad tradicijom. Kaldrma je tih dana ostala ista, ali se zvuk Beograda zauvek promenio.

podgreje na ringli u kuhiwi i mogao je to da pije uvek“, ka`e nam Jene, koji je u to vreme radio na bazenu i dobro se se}a kasnih no}nih poseta.

„Upravnik mu je dozvolio da se kupa nakon {to se bazen zatvori. Dolazio je u pratwi telohraniteqa i zadr`avao se oko sat vremena. Kada sam ga prvi put video, za~udio sam se koliko je bio krupan ~ovek, kao [varceneger, s ogromnim stopalima. Kao dva re~na ~amca.“

Bobi Fi{er je jedna od najve}ih ikona 20. veka, a oni koji su ga poznavali, kazali su da je imao dijaboli~nu prirodu i najmawe dve strane li~nosti. Osta}e upam}en i po svom nagla{enom antiamerikanizmu, verovawu u teorije zavere, negirawu Holokausta i dugogodi{wem praktikovawu rituala svesvetske crkve bo`je. Iako je i sam bio Jevrejin, tvrdio je da su Jevreji odgovorni za sve lo{e {to mu se de{avalo u `ivotu. Krajem 1993. tiho je oti{ao Bawe Kawi`e. Novac od nagrade ve} je bio preba~en u Ma|arsku, a on je odmah za wim do{ao u Budimpe{tu. Tu je ostao nekoliko godina, a zatim se preselio u Japan, gde je odle`ao osam meseci u zatvoru, ~ekaju}i ekstradiciju u Ameriku. Nakon niza pregovora i diplomatskih intervencija zavr{io je na Islandu, koji mu je dao dr`avqanstvo. Umro je u januaru 2008. Ne postoji nijedna fotografija kao dokaz wegovog boravka u Kawi`i. Fi{er je bio izrazito protiv bilo kakvog eksponirawa. Osim uspomena onih koji su ga poznavali, ostale su i tri {ahovske table s wegovim autogramom.

Dubai namerava da privu~e turiste novom ulicom poplo~anom pravim zlatom

Mo`da je delovalo da se ulice od zlata mogu videti samo u bajkama, ali u Dubaiju izgleda }e ta pri~a da se pretvori u stvarnost. Dubai, grad poznat po luksuzu i ekstravaganciji, ponovo podi`e lestvicu u svakom pogledu - uskoro }e se otvoriti ulica napravqena od suvog zlata. Naime, nova atrakcija bi}e sme{tena u blizini Gold Suka (tradicionalna pijaca) gde turisti ina~e mogu kupiti zlato i nakit.

Sa platama bez poreza i reputacijom grada koji nudi luksuzan `ivot, Dubai je grad gde se, kako se ka`e, ulice „poplo~avaju zlatom”. Ta idioma }e uskoro postati stvarnost, jer Ujediweni Arapski Emirati planiraju da otvore pravu ulicu od zlata.

Kao deo novog Dubai Gold Distrikta, ulica }e biti „izgra|ena od zlata”, iako jo{ uvek nije jasno {ta to ta~no podrazumeva. Datum otvarawa ove atrakcije jo{ nije objavqen, pi{e Jurowuz.

[TA JE DUBAI GOLD DISTRIKT

Dubai Gold Distrikt je rebrendovana verzija sada{weg Gold Suka u gradu. Ova oblast je dom oko 1.000 prodavnica koje prodaju zlato i nakit.

Prema Dubai Media Ofisu, Emirati su drugi najve}i tr`i{ni centar za zlato na svetu, sa izvozom u vrednosti od 53,41 milijarde dolara u periodu 2024-2025.

Gold Suk je popularna turisti~ka atrakcija u Starom gradu, uz druge pijace posve}ene za~inima, parfemima i antikvitetima.

„Zlato je duboko utkano u kulturni i komercijalni `ivot Dubaija, simbolizuju}i na{e nasle|e, prosperitet i dugotrajni duh preduzetni{tva. Kroz ovu zna~ajnu destinaciju, ne samo da slavimo to nasle|e, ve} ga i preispitujemo za novu eru oblikovanu kreativno{}u i odr`ivo{}u”, rekli su zvani~nici.

ATRAKTIVNE TURISTI^KE LOKACIJE

Dubai nije nepoznat po atrakcijama koje dospevaju na naslovne strane ukqu~uju}i Burx Kalifu, najvi{u zgradu na svetu, Ain Dubai, najve}i vidikovac na svetu, i Dip Dajv Dubai, najdubqi bazen za rowewe na svetu. Pre dve godine, otvorena je klimatizovana ulica gde „pada ki{a” svakih 30 minuta na ostrvu pored Emirata. Grad je tako|e najavio future loop, 2 kilometra dug klimatizovan most koji }e povezivati popularne lokacije, kao i obli`we metro stanice. Projekat bi trebalo da omogu}i da grad bude prilagodqiv za pe{a~ewe tokom cele godine, ~ak i kada temperature leti dosegnu 45 stepeni.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Sledi vam period u kojem }e se na poslu pojavqivati neo~ekivani zadaci i hitni rokovi. Bi}e potrebno da preuzmete inicijativu, ali i da se konsultujete sa kolegama kako ne biste napravili gre{ku. U qubavi vas o~ekuju strastveni trenuci, ali i mawi sukobi zbog razli~itih stavova. Finansije tra`e pa`qivo planirawe. Zdravqe zavisi od odmora i fizi~ke aktivnosti.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ova nedeqa donosi priliku da re{ite konflikte sa kolegama ili partnerom, ali zahteva strpqewe i promi{qenost. Na poslu mogu da se pojave hitni zadaci ili zahtevi klijenata, pa planirajte dan unapred. U qubavi postoji {ansa za susret ili razgovor sa osobom iz pro{losti, {to mo`e da otvori nova pitawa. Zdravqe je povezano sa ishranom i kvalitetom sna.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Sledi vam komunikacija koja }e biti intenzivna i u poslovnom i u privatnom `ivotu. Na poslu vas ~ekaju sastanci sa vi{e u~esnika, a va`no je da pa`qivo birate re~i i ne obe}avate vi{e nego {to mo`ete da ispunite. U qubavi su mogu}i neo~ekivani susreti ili poruke koje mewaju dinamiku odnosa. Pravite pauze i {etajte. Zdravqe tra`i redovne obroke i hidrataciju.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ova nedeqa donosi situacije koje zahtevaju pa`qivo balansirawe privatnog i poslovnog `ivota. Na poslu vas ~ekaju zadaci koji zahtevaju hitno reagovawe, ali i du`e ~ekawe na odobrewe. U qubavi je mogu}e da partner izrazi nezadovoqstvo zbog sitnica koje ste zanemarili, {to mo`e da izazove raspravu. Slobodni Rakovi mogu da dobiju neo~ekivanu poruku ili poziv.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Prilika da se poka`ete na poslu kroz prezentacije, sastanke ili va`ne zadatke. Va`no je da ne preuzimate vi{e nego {to mo`ete da postignete i da podelite zasluge sa kolegama. U qubavi se o~ekuju iznenadni gestovi koji mogu da pokrenu va`ne razgovore sa partnerom. Finansije su stabilne ako izbegavate impulsivne kupovine. Zdravqe zahteva pa`wu na napetost u le|ima i vratu.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ova nedeqa zahteva fokus na detaqe i organizaciju, kako poslovnih zadataka tako i privatnih obaveza. Na poslu imate {ansu da zavr{ite projekte koji su dugo ~ekali, ali bi}ete testirani zbog sitnih prepreka i rokova. U qubavi }e iskren razgovor doneti jasno}u, posebno ako ste ignorisali `eqe partnera. Zdravqe je dobro ako uvrstite kratke {etwe i te~nost tokom dana.

NAJSKUPQI GRADOVI ZA @IVOT U 2026. GODINI:

Indeks tro{kova `ivota za 2026. godinu sve vi{e se koristi kao pokazateq ekonomskih i urbanih trendova, a ne samo kao orijentir za selidbu ili `ivot u inostranstvu. Podaci otkrivaju kako se mewaju odnosi izme|u cena, politika i kvaliteta `ivota u vode}im svetskim gradovima.

CIRIH JE NA VRHU LISTE

NAJSKUPQIH GRADOVA [vajcarski gradovi dominiraju na vrhu liste najskupqih gradova za `ivot u 2026. godini - zauzimaju ~ak prvih {est mesta. Na prvom je Cirih, pra}en @enevom, Bazelom, Lozanom, Luganom i Bernom. Me|u deset najskupqih gradova nalaze se i tri ameri~ka grada: Wujork (sedmo mesto), Honolulu (deveto) i San Francisko (deseto). U toj „eliti” nalazi se i Rejkjavik, glavni

grad Islanda, koji je zauzeo osmo mesto, prema najnovijoj rang-listi platforme Nambijo.

LUKSUZ POSTAJE NORMA

Indeks tro{kova `ivota za 2026. pokazuje da neki gradovi postaju sve bli`i „luksuznoj realnosti”. Ovi podaci vi{e nisu samo zanimqivost za turiste ili digitalne nomade, ve} ekonomski signal koji politi~ari, investitori i stratezi za nekretnine ne smeju ignorisati.

Cirih, sa indeksom blizu 120 u odnosu na Wujork (100), u~vrstio je svoju poziciju kao najskupqi urbani centar na svetu. To nije slu~ajnost, ve} rezultat namerne ekonomske politike: [vajcarska kontroli{e ponudu stanova, {titi radna mesta kroz konsenzusni model i odr`ava kupovnu mo} jakim frankom. Zbog toga grad deluje kao globalni „sef”.

@eneva, Bazel, Lozana, Bern i Lugano nalaze se blizu vrha indeksa, {to je posledica politi~ke ekonomije koja prihvata visoke cene kao kompromis za institucionalno poverewe, stabilnu infrastrukturu i dugoro~nu fiskalnu sigurnost, prenosi portal „Istern Herald”.

SAD: VISOKI

TRO[KOVI, ALI BEZ „BEZBEDNOSNE MRE@E” Ameri~ki gradovi na listi imaju druga~iji profil - Wujork dr`i indeks „usidrenim”, dok San Francisko, Honolulu i Sijetl nastavqaju da poskupquju. Problem nije samo {to je `ivot skup, ve} {to je sistem nestabilan. Cene stanovawa rastu br`e od plata, zdravstvena za{tita je prete`no privatna, a javni prevoz i briga o deci ~esto su nedovoqni i neujedna~eni.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Sti`e period kada }ete balansirati izme|u poslovnih obaveza i prijateqskih odnosa. Na poslu mogu da nastanu konflikti koje }ete morati da re{avate diplomatski i promi{qeno. U qubavi su mogu}i neo~ekivani gestovi pa`we ili mali nesporazumi koji se brzo re{avaju. Porodica i prijateqi pru`aju vam podr{ku u stresnim trenucima. Obratite pa`wu na vid i pauze za o~i.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Ova nedeqa donosi intenzivne poslovne zadatke i odgovornosti koje testiraju va{u izdr`qivost. Mogu da nastanu sukobi mi{qewa ili neo~ekivani zahtevi, pa je va`no da ostanete hladne glave. U qubavi su mogu}i qubomorni trenuci ili rasprave koje zahtevaju strpqewe i iskrenost. Prijateqi }e tra`iti va{u podr{ku, ali pazite da ne prenesete svoje frustracije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Imate potrebu za novim idejama i projektima. Na poslu se spremite za izazove koji zahtevaju brze odluke, ali i kreativna re{ewa. U qubavi o~ekujte neo~ekivana iznena|ewa ili prilike za iskrene razgovore. Slobodni imaju simpatiju u svom okru`ewu. Finansije su stabilne ako planirate svaki tro{ak. Kratke fizi~ke aktivnosti i promena okoline poma`u energiji i raspolo`ewu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ova nedeqa donosi fokus na dugoro~ne ciqeve i odgovornost u poslovnim zadacima. Mogu da se pojave pregovori ili obaveze koje zahtevaju ozbiqnost i planirawe. U qubavi postoji {ansa za iskren razgovor sa partnerom o budu}im planovima, ali je mogu}e i zatezawe zbog razli~itih stavova. Finansije zahtevaju pra}ewe tro{kova. Obratite pa`wu na kolena i zglobove.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Da li ste spremni za promene u poslovnim planovima? Mogu da se pojave novi predlozi ili prilike, ali va`no je da procenite kome verujete. U qubavi se o~ekuju iznenadni susreti ili poruke koje mewaju dinamiku odnosa, mogu}i su nesporazumi. Slobodni }e u povremenim avanturama prona}i zrnce uzbu|ewa. Pazite na san i odmor kako biste imali energiju za sve obaveze.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ova nedeqa donosi izazove koji zahtevaju oslawawe na intuiciju u poslovnim i privatnim odlukama. Na poslu o~ekujte promene prioriteta. U qubavi se pojavquju prilike za iskreni razgovor ili susret sa osobom koja pokre}e emocije. Kreativne aktivnosti i opu{tawe poma`u da se oslobodite stresa. Zdravqe je solidno, ali ne zanemarujte umor i hidrataciju.

DVADESET NAJSKUPQIH GRADOVA ZA @IVOT U 2026. GODINI: 1. Cirih ([vajcarska)

@eneva ([vajcarska)

Bazel ([vajcarska)

Lozana ([vajcarska)

Lugano ([vajcarska)

Bern ([vajcarska)

Wujork (SAD)

8. Rejkjavik (Island) 9. Honolulu (SAD) 10. San Francisko (SAD)

11. Tel Aviv (Izrael)

12. Sijetl (SAD)

13. Oslo (Norve{ka)

14. Singapur (Singapur)

15. London (UK)

16. Va{ington (SAD) 17. San Hose (SAD)

18. Boston (SAD)

19. ^arlston (SAD)

20. Kopenhagen (Danska)

Doktor izdvojio ~etiri pregleda koja bi trebalo obaviti posle 40. godine `ivota

Vode}i lekar op{te prakse dr Din Egit isti~e da nekoliko jednostavnih pregleda mo`e pomo}i u ranom otkrivawu skrivenih zdravstvenih problema, i to pre nego {to postanu ozbiqni.

Re~ je o ~etiri kqu~ne provere – lipidima, funkciji bubrega, nivou {e}era u krvi i krvnom pritisku – koje su presudne za proaktivno upravqawe zdravqem i rano uo~avawe potencijalnih bolesti.

ZA[TO JE VA@NO KONTROLISATI

HOLESTEROL

Kako starimo, sposobnost tela da uklawa {tetni holesterol iz krvotoka slabi, {to pove}ava rizik od sr~anog i mo`danog udara, kao i visokog krvnog pritiska.

Lipidogram, odnosno kompletna analiza holesterola, jedan je od najefikasnijih na~ina za pra}ewe zdravqa srca.

Holesterol je neophodan za zdrave }elije, ali prevelika koli~ina one „lo{e“ vrste (LDL) mo`e biti opasna jer dovodi do nakupqawa masnih naslaga, poznatih kao plak, u arterijama. To su`ava krvne sudove i pove}ava rizik od kardiovaskularnih bolesti, dok „dobar“ hole-

sterol (HDL) poma`e u uklawawu

LDL-a iz tela.

Nivo LDL holesterola trebalo bi da bude ispod 4 mmol/L, a HDL-a iznad 1,0 mmol/L za mu{karce i 1,2 mmol/L za `ene. U uravnote`avawu nivoa holesterola mogu pomo}i zdrave `ivotne navike, poput ishrane sa niskim udelom zasi}enih masti, redovne fizi~ke aktivnosti i smawenog unosa alkohola.

KAKO OTKRITI TIHE

PROBLEME SA BUBREZIMA

Bubrezi imaju kqu~nu ulogu u uklawawu otpadnih materija, odr`avawu ravnote`e te~nosti i regulaciji krvnog pritiska. Me|utim, hroni~na bubre`na bolest ~esto se razvija bez simptoma sve do uznapredovalog stadijuma. Krvna pretraga kreatinina u serumu poma`e lekarima da procene koliko efikasno bubrezi filtriraju otpad i toksine iz krvi. Povi{eni nivoi kreatinina mogu ukazivati na o{te}ewe ili bolest bubrega.

Dr Egit upozorava da se, uglavnom zbog starewa i visokog

krvnog pritiska, „procewuje da najmawe milion qudi trenutno `ivi sa tom bole{}u, a da toga nisu ni svesni“. Ako se ne kontroli{u, problemi sa bubrezima mogu pove}ati rizik od sr~anog i mo`danog udara. Redovnim pra}ewem, problemi se mogu otkriti na vreme, {to pacijentima daje najboqu {ansu za uspe{no le~ewe pre nego {to stawe postane ozbiqno.

ZA[TO REDOVNO

PROVERAVATI

[E]ER U KRVI

Visok nivo {e}era u krvi mo`e godinama tiho o{te}ivati organizam pre pojave prvih simptoma. Dr Egit nagla{ava va`nost

redovne provere nivoa HbA1c, testa koji meri koliko se {e}era vezalo za crvena krvna zrnca tokom du`eg perioda. Visoka vrednost HbA1c zna~i da je nivo {e}era u krvi bio povi{en du`e vreme, {to pove}ava rizik od komplikacija povezanih sa dijabetesom, kao {to su o{te}ewe nerava, problemi sa vidom i stawa opasna po `ivot, poput dijabeti~ke ketoacidoze.

Privremeni skokovi {e}era mogu se javiti usled stresa, bolesti ili fizi~ke neaktivnosti, ali trajno povi{ene vrednosti ukazuju na dubqi problem. Stru~waci za sni`avawe nivoa {e}era preporu~uju uravnote`e-

nu ishranu sa malo zasi}enih masti i rafinisanih ugqenih hidrata, redovnu fizi~ku aktivnost i obroke u isto vreme. KOLIKO JE VA@NO PRATITI KRVNI PRITISAK

Visok krvni pritisak ili hipertenzija jedan je od naj~e{}ih, a ~esto i neprepoznatih zdravstvenih problema. Zdravim krvnim pritiskom za odrasle smatra se raspon izme|u 90/60 mmHg i 120/80 mmHg.

Osobama starijim od 40 godina preporu~uje se odr`avawe pritiska oko 115/75 mmHg kako bi se smawio rizik od sr~anog udara. Vrednosti iznad 135/85 mmHg izmerene kod ku}e ili 140/90 mmHg u lekarskoj ordinaciji smatraju se povi{enim. Po{to hipertenzija retko izaziva simptome, jedini na~in da se otkrije jeste redovno merewe. Krvni pritisak se mo`e regulisati promenom `ivotnih navika, gubitkom vi{ka kilograma, smawewem unosa alkohola i kofeina, fizi~kom aktivno{}u od najmawe 150 minuta nedeqno.

PASUQ PREBRANAC

POTREBNO JE:

n 500 g pasuqa, 3 dl uqa n 1 kg crnog luka n 2 ~e{wa belog luka n list lorbera, biber, so

PRIPREMA:

Beli pasuq staviti u lonac, naliti hladnom vodom i kuvati do kqu~awa. Tada ga ocediti, naliti vrelom vodom i kuvati dok ne omek{a, vode}i ra~una da se ne prekuva. Potom ga ocediti od vode. O~istiti crni luk i staviti ga u hladnu vodu da postoji desetak minuta. Zatim ga ise}i na tanke kolutove. Jedan deo uqa zagrejati u {erpi i ispr`iti crni luk da porumeni. Dodati malo mlevenog bibera, aleve paprike i so. Tepsiju podmazati, pa na dno ravnomerno, staviti red pasuqa. Preko wega staviti ispr`eni luk. Ovo ponoviti dok se ne utro{i pasuq i luk. Svaki red luka zalivati preostalim uqem. Posledwi red mora da bude pasuq. Odozgo staviti jedan list lorbera, dva ~ena belog luka i po `eqi jednu qutu suvu papriku. Potom preko svega dobro zaliti uqem. Pe}i u zagreanoj rerni oko pola ~asa. RECEPT

Geni imaju znatno ve}u ulogu u du`ini `ivota nego {to se mislilo

Geni koje nasle|ujete imaju ve}u ulogu u odre|ivawu du`ine `ivota nego {to se ranije smatralo, pokazuje nova studija.

Dosada{wa istra`ivawa zakqu~ivala su da genetika ima udeo od {est do 33 odsto u tome koliko dugo ~ovek `ivi, ali novo istra`ivawe objavqeno u ~asopisu Sajens podiglo je taj procenat i do 55 odsto, „Du`ina `ivota je nesumwivo oblikovana mnogim faktorima, ukqu~uju}i na~in `ivota, gene i, {to je va`no, slu~ajnost. Uzmite, na primer, genetski identi~ne organizme odgajane u sli~nim uslovima koji umiru u razli~ito vreme“, ka`e Ben [enhar, glavni autor studije sa Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu.

„U na{em radu poku{ali smo da odredimo koliki deo varijacija me|u razli~itim qudima mo`e da se pripi{e genetici. Na{a studija je poku{ala da razdvoji faktore dugove~nosti na genetiku i ‘sve ostalo’. To ‘sve ostalo’ ~ini oko 50 odsto ukupnog uticaja“, navodi [enhar. Istra`iva~i su analizirali istorijske podatke iz studi-

Kivi nije ~udotvorna namirnica, ali je bogat hranqivim materijama koje mogu podr`ati vi{e aspekata zdravqa - od varewa i sna do ko`e i raspolo`ewa. Dva ploda dnevno, mogu biti jednostavan dodatak ishrani, ali vam mo`e doneti slede}e koristi: RASPOLO@EWE I VITAMIN C

Kivi je jedan od najbogatijih prirodnih izvora vitamina C - jedan plod mo`e da pokrije, pa ~ak i prema{i preporu~eni dnevni unos. Kod qudi sa ni`im nivoima vitamina C, redovna konzumacija kivija povezana je sa br`im poboq{awem energije i raspolo`ewa u odnosu na uzimawe suplemenata.

ja na blizancima i utvrdili da faktori poput smrti izazvanih nasiqem, nesre}ama i zaraznim bolestima nisu bili uzimani u obzir.

Uzrok smrti nije bio naveden, ve} samo starost u trenutku smrti. Tako, ako jedan blizanac umre u 90. godini prirodnom smr}u, a drugi u 30. godini zbog zarazne bolesti, to mo`e da ostavi po-

gre{an utisak o ulozi naslednih osobina u du`ini `ivota. Istra`iva~i su ponovo sproveli analizu, uzimaju}i u obzir ~iwenicu da se rawivost na infekcije i padove pove}ava kako qudi stare. Rezultati su i daqe pokazali da genetski sastav doprinosi oko 50 odsto o~ekivanog `ivotnog veka.

„Broj do kog smo do{li nije izvu~en niotkuda“, rekao je [enhar, koji se bavi istra`ivawem fizike starewa.

„Ako pogledate studije blizanaca o gotovo bilo ~emu kod qudi, dobijate tih 50 odsto. Ako pogledate naslednost uzrasta u kome nastupa menopauza, {to je proces vezan za starewe, ona je tako|e oko 50 odsto“, isti~e [enhar.

On je ukazao i na stogodi{wake.

„Ti qudi ne dolaze jedva do stote. Ne, oni imaju za{titne gene koji ih {tite od {tetnih posledica starewa“, zakqu~uje [enhar.

KIVI I KO@A

Vitamin C je neophodan za stvarawe kolagena, proteina koji odr`ava ko`u ~vrstom i elasti~nom. Kako godine prolaze, prirodna proizvodwa kolagena opada, pa ishrana postaje sve va`niji faktor za o~uvawe wenog zdravqa. Redovno uno{ewe kivija mo`e doprineti boqoj hidrataciji i strukturi ko`e, jer vitamin C iz vo}a cirkuli{e kroz krv i sti`e ~ak i do dubqih slojeva ko`e.

KIVI I VAREWE

Kivi je bogat i rastvorqivim i nerastvorqivim vlaknima, tako da je koristan za rad digestivnog sistema, a istovremeno

podr`ava zdravu crevnu floru. Samo jedan kivi sadr`i oko tri grama vlakana, a studije su pokazale da redovna konzumacija dva do tri kivija dnevno pokazala se korisnom kod qudi koje imaju problem sa zatvorom ili nadimawem.

MO@E LI KIVI DA POMOGNE KOD SNA Istra`ivawa sugeri{u da kivi mo`e pozitivno uticati i na kvalitet sna, naro~ito ako se jede u ve~erwim satima. Razlog se naj~e{}e povezuje sa prirodnim sadr`ajem serotonina, koji u~estvuje u stvarawu melatonina, hormona zadu`enog za ciklus spavawa.

STARIJI RUSKI RE@ISER, NIKOLAJ

BOGATA[ (@ARG.)

SKANDINAVKA UKR[TENICA

11. I 18. SLOVO AZBUKE JASTU^I]I OD VATE

ILIJA ODMILA BITI NA STOLICI

MALA

FRANCUSKI RE@ISER, @AN @AK

ZATONU

(LAT.)

NABRODU (FR.) VRSTA INSEKTA

NUTKATI

IDENTIFIKACIONI BROJ (SKR.)

SIMBOL KISEONIKA MLADI NEMCI (ZB.) STARI SLOVEN

MESTO KOD VAQEVA

STEPEN JA^INE, INTEZIVNOST

OBUHVATAWE [AKOM

(TUR.)

SKRIVAWE, ZATAJIVAWE PESNIK KI[EVI]

RE^ENICE ZORAN KALEZI]

OSTALI

PIB, ZATAJA, O, NEM^AD, R, PAUNE, RE^I, INTEZITET, STISAK,

EK, JO, LOVAN, IKAN, NOTES, ANO, EKIPA@, T, NUDAKATI, OLIVE, ALAV, PO, OTORINO, IPOLIT, TAT, ]O[E, IRISI, VIZIRI, IW,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: AMIDI, NAZAL, GRAMI,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Obmane ~ula vida, vizije, prividi, 2. Primedba za vreme ne~ijeg govora - Pro`drqiv, 3. Kradqivac - Ispa{tawe greha, 4. Simbol ilinijuma - Pa{wak - Auto oznaka Ankone, 5. Hrpe - [atrova~ki govor, 6. Takmi~ewe u staroj Gr~koj - @ene kreoli, 7. Simbol azotaOte`ano disawe, astma, sipwa - Pojava na vodi, talas, 8. Ime glumice Rine - Zarobqavati - Veznik, 9. Stariji italijanski fudbaler \aniOkida~ na pu{ci, 10. Ukrasni predmeti - Grad u Italiji, 11. Inicijali pisca Fransa - Veliki kolac, kol~ina - Ovda{wi (skr.), 12. Ime peva~ice Veletanli} - Reka u Slavoniji, 13. Vrsta re~ne ribe, buqe{ - Kova~ki pribor, 14. Nastrane, bandoglave `ene.

USPRAVNO: 1. Mangupi, nevaqalci - Bogata{ u Indiji, 2. Branilac vere (gr~.) - Prodavnica cigareta, 3. Blato, kaquga, lapavica - Slika od par~i}a - Snevawe, 4. Uvala izme|u bregova - Odmor subotom i nedeqom, 5. Gra|ansko lice - Vrhovni sudija u starom Rimu - Simbol kiseonika, 6. Auto oznaka Ivawice - Matemati~ka veli~ina - Kineska dinastija, 7. Kuhiwski aspirator - Ribolovci - Ime glumca Pa}ina, 8. Prvi vokalOdblesci, odsjaji - @ensko ime, 9. Udaraqka zve~ka (`arg.) - Bugarski {ahista Veselin, 10. Ilova~a - Ime starije peva~ice Vo}a - Pokazna zamenica, 11. Drugarica, jaranica - Olovni kliker, 12. Upu}ivawe u na~ela Jevan|eqa.

ALAV, LOPOV, POKORA, IL, LIVADA, AN, GOMILE, SLENG, AGON, KREOLKE, N, ZAPTIV, VAL, ITA, ROBITI, I, RIVERA, OROZ, NAKIT, RAPALO, AF, KO^INA, OV, BISERA, ILOVA, OKAN, NAKOVAW, BANDOGLAVICE.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: HALUCINACIJE,

GAGI JOVANOVI] ODBIO @EQKA MITROVI]A:

”Studenti su imali boqe ponudepravda, sloboda, qubav, po{tewe...”

Glumac Dragan Jovanovi} odbio je sve ponude za filmove i serije koje je dobio od vlasnika Pinka @eqka Mitrovi} a. Obja{wava da je od studenata dobio ponudu koju nije mogao da odbije.

„Studenti su imali boqe ponude - pravda, sloboda, qubav, po{tewe, mladost, budu}nost, solidarnost. Izabrao sam tu wihovu seriju i u toj seriji ne glumim, nego je `ivim i `ive}u je do sre}nog kraja”, rekao je Jovanovi}.

Dodaje i da je Mitrovi} razumeo wegov odgovor.

„On je ~ovek koji se bavi zara|ivawem novca i shvatili smo da to mo`e da bude na razne na~ine. Kako oni ka`u, to im je omiqena re~enica u wihovim krugovima - svako svoj posao”, ka`e on.

Isti~e i da postoje va`nije teme o kojima bi pri~ao, te da se ne bi bavio ponudama Mitrovi}a.

„Vi{e bih voleo da pri~amo o tome {ta }emo kada do|e sloboda i {ta nam je ~initi za ta vremena i kako }emo se sna}i. To je mnogo va`nije”, naveo je glumac Dragan Gagi Jovanovi}. ZEKA MILIONER SMR[AO VI[E OD 50 KILOGRAMA:

Voditeq Ivan Zeqkovi}, poznatiji kao Zeka Milioner, du`i niz godina vodi borbu sa kilogramima, a deluje da je prili~no uspe{an u tome.

Ivan je dugo bio na strogom re`imu ishrane koji, sude}i po objavama na mre`ama, daje ozbiqne rezultate.

Strog re`im podrazumeva ozbiqno korigovawe ishrane, te je mese~no gubio i po deset kilograma.

„Kap u ~a{i bila je kada me je pro{log leta tast naveo da pred celom porodicom stanem na vagu. Mo`da }u za 10 godina mo}i da ka`em gde se kazaqka zaustavila, ali sada }u samo re}i da je bila katastrofa. To je bilo 21. avgusta, dva dana pred na{ povratak u Dubai. Mojim biv{im trenerima i doktorima stalno govorim da su svi oni doprineli ovome {to sam postigao, jer je moje mr{avqewe bilo rezultat do sada prikupqenog znawa. Mislim da svaki ~ovek koji ima problem s kilogramima zna {ta kod wega funkcioni{e, a {ta ne”, rekao je Ivan za Story.

Na samom po~etku procesa pribegavao je i autofagiji, a jeo je samo dve namirnice - meso i jaja.

„Na samom po~etku kada sam gubio i po 10 kilograma mese~no jeo sam samo meso i jaja. Nije bilo ~ak ni salata, a jeo sam koliko god sam mogao. Ranije su te koli~ine i{le do 700 grama, a sada 200300, eventualno 400. Neko }e se pitati da li je to zdravo ili ne, ali uz tekst bih mogao da prilo`im rezultate krvne slike, koja nikad nije bila boqa. Jeo sam sve vrste mesa, i masno, i slano i quto, a najvi{e sviwsko. Budu}i da volim meso to mi zaista nije bio problem. Posle nekog vremena sam uveo salate u ishranu, a sada ponekad pojedem jabuku”, rekao je on i dodao:

„Odabrao sam autofagiju 16:8, po~eo sam da jedem tek u podne, a onda sam vreme prvog obroka pomerio na jedan dva, potom na tri –~etiri. Tre}i kqu~ je lek koji mozgu govori nisi gladan. Imao sam sre}u da kod mene nije izazvao nijednu nus pojavu.”

Uz to, voditeq svakog dana provodi bar pola sata u teretani, a plivawe nikad ne preska~e.

Podse}awa radi, Ivan godinama `ivi u Dubaiju, a posle mnogo godina vratio se na male ekrane kada je na TV Nova ponovo vodio kviz zahvaquju}i kome je i postao poznat - „@elite li da postanete milioner?”.

OVAKO JELENA \OKOVI] BRINE O ZDRAVQU I ODR@AVA VITKU

”Neke stvari koje

radim su

~udne i mojim najbli`ima”

Jelena i Novak vole se godina, a dele i interesovawe za zdravu ishranu i holisti~ki pristup zdravqu. Jednom prilikom, Jelena je otkrila koje su to rutine kojih se dr`i, kao i da su stvari koje ~ini za svoje zdravqe nekada ~udne ~ak i wenim najbli`ima.

„Svi smo toliko razli~iti. Na{a tela se razlikuju, godine, pol, startne pozicije. Odre|ene stvari koje ja radim za svoje zdravqe su potpuno ~udne pa ~ak i mojim najbli`ima, a kamoli nekom ko me ne poznaje. Od Dejvida Vulfa sam nau~ila jednu vrlo bitnu lekciju. On mi je odmah rekao ‚Ti si sebi najboqi nutricionista’”, po~ela je pri~u i otkrila koje su wene osnovne rutine:

„Osnovne rutine kojih se dr`im i koje mi poma`u da svoje zdravqe odr`avam uprkos svim izazovima je dobra, balansirana ishrana, san i ve`bawe. Moram da dodam i da u mojim dnevnim rutinama ~esto sebe podsetim da zastanem, udahnem duboko i koncentri{em se na disawe. Uvek se pomolim i zahvalim na zdravqu, izazovima i svojoj porodici i prijateqima. ^im posustanem sa mojim rutinama, moje telo odmah kre}e da se `ali. Ose}am nadutost, umor, gubitak koncentracije, usporena sam i razdra`qiva. Dobro je {to sad bar znam kako da oslu{kujem i razumem simptome. Pre sam se nekako nosila sa tim, ignorisala ili naprosto krivila druge”, napisala je Jelena i otkrila da je u wihovom domu sport stil `ivota.

„U na{oj ku}i, sport je stil `ivota, ne{to {to je sastavni deo svakodnevice i prosto tu nema nikakvih izgovora da se preska~e sport. Al’ ja nekako na|em izgovor da presko~im ba{ to, i sve se nadam da }e da pro|e neprime}eno, hahah (nema {anse!

MILI] VUKA[INOVI]

O GORANU BREGOVI]U:

„Taj kafu ne}e da plati, a ne 250.000 evra”

Mili} Vuka{inovi} prokomentarisao je navode o dolasku novog peva~a u Bijelo Dugme, ali i pona{awe Gorana Bregovi}a. Mili} je bez dlake na jeziku govorio o Bregovi}u ali i wegovom odnosu prema novcu.

- To je klasi~na la`na vest. Prvo, 250.000 evra da Bregovi} da nekom peva~u koji bi g*zicu dao da bude peva~ u tom bendu je nemogu}e. Po tome se odmah vidi da je la`. Taj ne plati ni kafu, a kamoli 250.000 evra - govorio je Mili} u Premijera Vikend Specijalu i priznao da ne bi nastupao sa Bregom:

- Tako je, ~ovek voli pare, ali da su pare kod wega i da se ta gomila para ne smawuje. Jer ako po~ne da se smawuje, ima ose}aj kao da mu bubrege vade na`ivo Da mene pozove na nastup ne bih do{ao ni da dobijem tih 250.000 evra. Pokazao se kao mi{ i rekao sam da vi{e ne bih svirao, ni da se sretnemo.

Novak je uvek tu da me podseti da nisam trenirala). Zato je okru`ewe u kome se nalazite velika podr{ka i oslonac da se vratite na dobar put, put dobrih navika”, navela je i otkrila da nije qubiteq teretane.

„Nisam veliki qubiteq teretana, i oduvek sam bila‚ uradi sam’ tip pa mi teretana ne slu`i kao motivacija ve} ve`be radim napoqu pored mora, na mojoj terasi ili negde zaklowena. Moje joga rutine, ve`be u parteru, ~u~wevi i trbu{waci u prolazu su na neki na~in moja osnova. Obo`avam plivawe, tr~awe u prirodi i vo`wu bicikle. Kik boks mi se tako|e svi|a, a tenis ve`bam samo par puta godi{we (nikako da do|em na red, haha). S obzirom da i Novak i ja `elimo da budemo dobar primer na{oj deci i pomognemo im da steknu zdrave navike, ovo je ne{to na ~emu moram da radim konstantno. To je moja velika slabost i volela bih da ne koriste mene kao izgovor za preskakawe dobrih navika kada upadnu u `ivotnu gu`vu”, pi{e Jelena \okovi} na svom blogu.

KOM[IJE PROGOVORILE O PROPALOM BIZNISU ZORICE MARKOVI]:

Zatvorila kafanu, izgradwu ku}e stopirala

Novinari su posetili prigradsko naseqe Zaklopa~a, mesto u kom je Zorica otvorila kafanu i po~ela da gradi ku}u. Me|utim, tamo su nai{li samo na pusto{. Lokal, koji je Markovi}eva uzela u zakup i otvorila pre samo nekoliko meseci, zakqu~an je i pust, a ispred kapije je postavqena velika tabla s natpisom: „Izdaje se”, pi{e „Kurir”. Kako se daqe navodi, u dvori{tu su razbijene fla{e, sme}e, a na objektu je polomqen prozor. Ogroman etno-restoran s vi{e ulaza i pomo}nim objektima vi{e ne radi, a stvari u wemu su pokrivene.

Biv{a radnica kafane, koja je zamolila da ostane anonimna, je otkrila detaqe:

„Ne mo`e se o~ekivati ozbiqan biznis s velikom zaradom ako mu ne pristupi{ na ozbiqan na~in. Zorica je zaposlila kuvare koji o~igledno nisu dorasli ovom mestu i konobarice koje nemaju dovoqno iskustva u ugostiteqstvu, zato je brzo zatvorila firmu”, kazala je ona za pomenuti medij.

U okolini restorana, kao i nedovr{ene ku}e koju je peva~ica krenula da zida, pa potom stala, nalazi se dosta me{tana, ali niko nije bio odu{evqen na pomen wenog imena. Ve}ina nije `elela da pri~a o woj, ve} su samo rekli da „zbog odre|enih problema” vi{e ne radi u wihovom susedstvu. Me|utim, jedna kom{inica, predstavila se kao Goca, kazala je da je Zorica imala dugove koje je napravila u proteklom periodu.

„Bilo je dosta uni{tenog inventara, to je sve morala da plati kad je napu{tala lokal. Ono {to sam ~ula je i da nije redovno pla}ala ra~une, koji su se s vremenom nagomilali. Zbog toga je ona u{la u septembru u rijaliti, a kafana je zatvorena u oktobru. Kad je ona oti{la, wen sin je to sve sredio”. U neposrednoj blizini kafane, Zorica je po~ela da gradi ku}u. Wena zamisao je bila da zavr{i radove i useli se u wu, me|utim do toga nije do{lo. Niko od me{tana Zaklopa~e ne zna razlog. Nedovr{eni objekat sad deluje poprili~no napu{teno - oko wega su korov i |ubre, a plac na kome je Zorica zidala ku}u potpuno je neza{ti}en i neogra|en, te je meta mnogih nesavesnih gra|ana koji odla`u otpatke na nepropisne na~ine i mesta.

SRAMNE SCENE U ZAGREBU: Usta{ki simboli i Tompson na skandaloznom do~eku rukometa{a

Ono {to je trebalo da predstavqa slavqe nakon uspeha rukometa{a Hrvatske i osvojenu bronzanu medaqu na Evropskom prvenstvu pretvorilo se u sramne scene zabele`ene na ulicama Zagreba.

„Kauboji”, {to je nadimak koji ova reprezentacija sa pravom nosi, su u borbi za tre}e mesto nedavno zavr{ene kontinentalne smotre savladali Island, nakon ~ega je usledio niz skandaloznih odluka i poteza.

Prvo su reprezentativci Hrvatske „proslavili” uz ozlogla{enog pro-usta{kog „muzi~ara” Marka Perkovi}a, poznatijeg kao Tompson, i to uz pesmu koja se zavr{ava re~ima „a bili su za dom spremni”.

Onda je usledila odluka koja je mnoge iznenadila, ali i na prvi mah izazvala talas odu{evqewa, jer je gradona~elnik Zagreba Tomislav Toma{evi} potvrdio da do~eka - ne}e biti, jer bi Tompsonov nastup „bio u suprotnosti sa odlukama gradske uprave i Gradske skup{tine koje se odnose na zabranu kori{}ewa usta{kog pozdrava i simbola”.

Ali, da sve ipak bude podre|eno Usta{ama potrudila se hrvatska Vlada, po{to je doneta odluka da do~ek ne samo bude organizovan, ve} i da na wemu, vaqda u inat svima kojima smetaju pokli~i koji slave odrede zaslu`ne za neke od najve}ih zlo~ina u istoriji ~ove~anstva, nastupi Tompson.

Da stvar bude jo{ gora, rukovodstvo grada Zagreba optu`eno je od strane Ton~ija Glavine, ministra turizma, da je „reklo ‚ne’ sportu, rukometa{ima, narodu i proslavi”:

„Grad Zagreb je rekao „ne“ sportu, rukometa{ima, narodu i proslavi na{ih vrhunskih sportskih uspeha. To je za nas neprihvatqivo i jako smo tu`ni zbog toga. Vlada voli sport i ka`e „da“ sportu, „da“ rukometa{ima, narodu i hrvatskim domoqubnim pesmama”, poru~io je on.

Drugim re~ima - izme|u Tompsona i sportskih uspeha stoji znak jednakosti.

Kako je gore spomenuti nadimak reprezentacije „kauboji”, koji su se ina~e pohvalili kako su „li~no oni pozvali Tompsona na do~ek”, na ulicama Zagreba odigrana je prava „kauboj{tina”, a kako to izgleda pogledajte ispod (spoiler alert - tu su i usta{ke parole, i prvo belo poqe na zastavi, i sve ono lo{e, ru`no i sramno {to bi trebalo da ostane relikt neke ru`ne pro{losti):

Ova „proslava” je ina~e otvorena pesmom „Ako ne zna{ {ta je bilo”, nakon koje je usledila „Geni kameni” - dve numere koje se neretko mogu ~uti na skupovima desni~arskih i prousta{nih organizacija.

Angelina i Armin najboqi u Srbiji

Angelina Topi} i Armin Sinan~evi} progla{eni su za najboqe atleti~are u Srbiji za 2025. godinu u seniorskoj konkurenciji u izboru Srpskog atletskog saveza (SAS).

Angelina Topi} je pro{le godine u Tokiju osvojila bronzanu medaqu na Svetskom prvenstvu u disciplini skok uvis.

Ona je tokom 2025. osvojila i srebrnu medaqu na Evropskom prvenstvu u dvorani, kao i zlatno odli~je na Evropskom prvenstvu za mla|e seniore. Sinan~evi} je zauzeo peto mesto na EP u dvorani u bacawu kugle, a bio je i vice{ampion Balkana.

Priznawa najboqim atleti~arima u seniorskoj konkurenciji uru~io je predsednik SAS Slobodan Brankovi}. Za najboqeg trenera je progla{en Dragutin Topi}, dok je najboqi klub Vojvodina iz Novog Sada.

Zvezda i Partizan saznali rivale u Kupu „Radivoj Kora}”, nema derbija pre finala

Ko{arka{i Crvene zvezde i Partizana ne}e mo}i da se susretnu pre finala Kupa „Radivoj Kora}”, potvr|eno je `rebom pred finalniturnir koji }e biti odr`an u Ni{u.

Turnir }e od 18. do 21. februara biti odr`an u Ni{u, a ve} na po~etku `reba bilo je jasno da }e navija~i derbi imati prilike da vide tek u eventualnom finalu.

Zvezda je stavqena u A grupu sa Spartakom, Borcem i Zlatiborom, dok je Partizan bio u B grupi gde su FMP, Mega i OKK Beograd.

A `reb je odlu~io da parovi budu slede}i:

^etvrtfinala A grupa

Crvena zvezda - Borac

Spartak - Zatibor

^etvrtfinala B grupa

Partizan - FMP

Mega - OKK Beograd

A NAKON HAOSA...

@eqko Obradovi}

Turbulentni dani u Atini! Panatinakos tra`i novog trenera. Naime, Tur~in Ergin Ataman je pod pritiskom posle niza lo{ih rezultata, a sve je kulminiralo porazom od Arisa u doma}em prvenstvu.

Vlasnik kluba Dimitris Janakopulos je bio besan i ~ak je zahtevao da glavni treneri i igra~i podnesu ostavke.

To je odmah naveli gr~ke medije da krenu sa naga|awima o novom treneru, a prema tamo{wim kladionicama @eqko Obradovi} se kotira kao drugi favorit. Ispred wega je samo Ataman sa

koeficijentom 2.35, dok je kvota na @oca 2.50. [arunas Jasikevi~ijus je na kvoti 2.75, tako da i on figurira za tu ulogu, iako ima stabilan posao u Fenerbah~eu. Podse}awa radi, @eqko Obradovi} je od 1999. do 2012. bio na klupi atinskih zelenih i za to vreme osvojio pet pehara Evrolige, odnosno 11 titula {ampiona Gr~ke i sedam Kupova. Svi ostali kandidati su daleko udaqeniji od klupe prema mi{qewu kladionica, pa su tako Hristos Serelis i Argiris Pedulakis na kvotama 11 i 13, dok je i biv{i trener Crvene zvezde Janis Sferopulos na kvoti 21, zajedno sa Odedom Kata{om, kao i Pablom Lasom. Kvota se daje i na Vasilisa Spanulisa, ali ona iznosi ~ak 50. Utisak qudi i unutra i spoqa je da Partizan mora da mewa trenera, ali niko ne zna kada }e i kako to da izvede.

Aleksandra Kruni} je odr`ala emotivni govor nakon {to je u finalu Australijan opena sa Anom Danilinom pora`ena od [uaj @enga i Elis Mertens sa 7:6(4), 6:4.

Glavna poruka stigla je na kraju govora koji je bio pravi vrtlog emocija, a to je podr{ka za ro|aka koji boluje od raka.

„@elim da posvetim ovo mom ro|aku Stefanu koji nije mogao da bude ovde, trenutno se bori sa rakom i `elim da ga ovako podr`im i da mu posvetim ovaj rezultat”, istakla je Kruni}.

Dotakla se ~iwenice da je bilo mnogo kineskih zastava.

„Jesmo li mi u Kini? [ta je ovo, toliko vas je? [uaj, dala si mnogo karata. Poku{a}u da bude zabavno, plaka}u posle. Hvala vam svima na bu~noj podr{ci. Devojke ~estitam vam, nadam se da mnogo dolazi, ali se nadam da }emo mi osvojiti bar jednu. @elim vam sve najboqe u ostatku sezone”, poru~ila je srpska teniserka.

Imala je {ta da ka`e i partnerki sa kojom bele`i sjajne rezultate.

„Ana, imali smo mnogo stvari koje smo pro{le prethodnih meseci, imala sam nekoliko stvari sa kojima sam morala da se pozabavim ku}i, ali mi je drago {to smo dale sebi najboqu {ansu. U~imo iz svega, hvala {to smo igrale, od tri grend slema dva finala je prili~no dobro odra|en posao. Hvala mom timu, nema vas toliko kao Kineza, hvala na podr{ci, jedva ~ekam da odemo na nekoliko piva. Uvek mi zna~i kada ste ovde. Ovo mi je omiqeni grend slem, Kreg, ne govorim to olako, ne govorim ono {to qudi govore”, poru~ila je Kruni}.

POTEZ NAVIJA^A SELTE O KOM ]E SE JO[ DUGO PRI^ATI [panci na Marakani odu{evili celu Srbiju

Navija~i fudbalskog kluba Selta odu{evili su Srbiju potezom na utkmici protiv Crvene zvezde u Beogradu.

Najvatrenije pristalice {panskog tima, sme{tene izme|u zapadne i ju`ne tribine, oka~ile su zastave na svoj deo stadiona, a me|u wima se na{la i jedna posve}ena Srbiji.

U pitawu je zastava „Nema predaje” posve}ena Kosovu i Metohiji, ~ime su po ko zna koji put [panci pokazali da su, kada je u pitawu ju`na srpska pokrajina, na istoj strani.

EMOTIVNE SCENE U HUMSKOJ:

„Grobari” nisu navijali sedam minuta zbog velike tragedije

Emotivna scena obele`ila je prvi susret Partizana na stadionu u Humskoj posle zimske pauze u Superligi Srbije.

Velika tragedija pogodila je navija~e PAOK-a pre samo nekoliko dana, kada je sedmoro navija~a poginulo u saobra}ajnoj nesre}i u Rumuniji, na putu ka Lionu, gde su krenuli da bodre svoj tim u Ligi Evrope.

Kombi u kojem su se nalazili navija~i ostao je u suprotnoj traci i direktno udario u kamion, nakon ~ega se vozilo potpuno raspalo. Vi{e putnika je ispalo iz vozila i na licu mesta izgubilo `ivot.

Partizan i PAOK godinama neguju bratske odnose, a to je potvr|eno i na po~etku utakmice 21. kola Superlige Srbije izme|u crno-belih i Radni~kog iz Ni{a.

Susret je po~eo minutom }utawa, u znak se}awa na poginule navija~e gr~kog kluba, ~ime je Partizan `eleo da oda po~ast nastradalima.

Pored toga, navija~i Partizana doneli su odluku da ne navijaju u prvih sedam minuta utakmice, simboli~no, u znak se}awa na sedam stradalih navija~a PAOK-a.

Ti{ina u Humskoj bila je sna`na poruka solidarnosti i po{tovawa potvrda da u fudbalu, uprkos rivalstvima, postoje i trenuci kada se sve razlike bri{u.

BURNO U HUMSKOJ!

Partizan ostaje bez trenera?

Nema mira u Partizanu!

Prema informacijama Mocartsporta, posledwih dana se {aputalo, a onda sve glasnije po~elo da se govori o smeni trenera Nenada Stojakovi}a.

U~inkom nisu zadovoqni ni navija~i, ni ~elnici i zato se posle lo{e partije sa ni{kim Radni~kim razmatra da li bi i kako moglo da do|e do otkaza.

Napretka u odnosu na period kada je tim vodio Sr|an Blagojevi} nema - ni u rezultatskom, ni u igra~kom smislu.

Ipak, postavqa se pitawe ko bi zamenio nekada{weg stratega Teleoptika jer nema puno kandidata, niti su biv{i fudbaleri radi da se suo~e sa problemima.

Dosta je dilema, a malo vremena, jer sledi gostovawe u Surdulici, onda u Humsku dolazi suboti~ki Spartak i potom ve~iti derbi u kom{iluku.

Ni{ta ne}e biti isto, Zvezda ide na totalno druga~iji Lil

Iako je me|u navija~ima Crvene zvezde pred `reb postojala nada da bi rival mogao da bude PAOK, pre svega zbog fudbalskog aspekta i potencijalno povoqnijeg sportskog okvira, sudbina je ponovo spojila crveno-bele sa Lilom. Francuski predstavnik je ve} bio protivnik Zvezde ove sezone u liga{kom delu Lige Evrope i tada je iza{ao kao pobednik, ali okolnosti pred predstoje}i dvome~ danas su bitno druga~ije.

Protekli meseci doneli su promene na obe strane. Zvezda je u me|uvremenu stabilizovala igru i pod vo|stvom Dejana Stankovi}a dobila jasniji identitet, dok Lil ulazi u ovaj okr{aj optere}en oscilacijama u formi i unutra{wim problemima, uprkos nespornoj individualnoj vrednosti igra~kog kadra.

Francuski klub tokom zime nije posezao za poja~awima i o~ekuje se da do kraja prelaznog roka ostane pri postoje}em sastavu. Ipak, rezultatska kriza iz prethodnog perioda ostavila je traga. Nakon poraza od Selte u Vigu, i to u situaciji kada

POZNATO

su imali igra~a vi{e, trener Bruno @enesio je javno preuzeo odgovornost i ~ak ponudio ostavku, o{tro kritikuju}i igre svog tima. Uprava kluba, predvo|ena Olivijeom Letangom, odlu~ila je da mu uka`e poverewe, smatraju}i da je kontinuitet va`niji od ishitrenih poteza. Bez obzira na trenutnu formu, Lil ostaje klub sa ozbiqnim evropskim pedigreom. Titula prvaka Francuske iz skorije pro{losti, kao i zapa`eni nastupi u Ligi {ampiona prethodnih sezona, govore o kvalitetu sistema i ambicijama koje ne nestaju preko no}i.

KAD SE IGRA 178. VE^ITI DERBI

Za Crvenu zvezdu, ovaj dvome~ dolazi kao novi ispit zrelosti. Duel sa Seltom pokazao je da tim mo`e da odgovori na visok tempo i fizi~ki zahtevnu igru, a susret sa Lilom }e biti prilika da se vidi koliko je taj napredak stvaran protiv rivala koji, ~ak i kada nije u najboqem momentu, ostaje ozbiqna prepreka na evropskoj sceni. Prvi me~ bi}e odigran u Francuskoj 19. februara, sa po~etkom u 21 ~as, dok je revan{ zakazan za 26. februar na stadionu „Rajko Miti}“ u Beogradu, gde }e utakmica po~eti u 18 ~asova i 45 minuta.

Ovaj me~ Zvezde i Partizana bi mogao da odlu~i {ampiona Srbije

Termin 178. ve~itog derbija potvrdila je preko dru{tvenih mre`a „Arena sport”, koja }e obezbediti prenos utakmice.

Bi}e to drugi ve~iti derbi ove sezone, po{to je u prvom Zvezda u Humskoj savladala Partizan sa 1:2.

Crno-beli su uprkos tom porazu bili jesewi prvaci, ali ih je Zvezda prestigla na tabeli ve} u prvom kolu nastavka prvenstva nakon zimske pauze. Trenutno crveno-beli imaju 48 bodova, dok je Partizan na 47 nakon remija sa Radni~kim iz Ni{a (0:0).

Zanimqivo je da je }e Zvezda protiv Partizana igrati izme|u dva me~a sa Lilom u plej-of rundi Lige Evrope.

Prvi me~ Zvezde i Lila trebalo bi da bude na programu u ~etvrtak 19. februara u Francuskoj, dok je revan{ sedam dana kasnije u Beogradu.

THURSDAY l ^ETVRTAK 5. 2. 2026.

\OKOVI] IZME\U VE^NOSTI I LOS AN\ELESA:

Melburn od posledweg plesa do novog po~etka

Kada se u nedequ uve~e u Melburnu spustila zavesa na 114. izdawe Australijan opena, svet tenisa ostao je u stawu kolektivnog divqewa, ali i duboke neizvesnosti.

Novak \okovi}, ~ovek koji je redefinisao granice qudske biologije, napustio je „Rod Lejver Arenu” bez 25. rekordnog pehara,

sa Karlosom. Kada se procene posledwe dve nedeqe, odli~ne dve nedeqe za mene, bio sam na dva seta od osvajawa“, poru~io je Novak, svestan da je u 39. godini `ivota bio na pragu istorije.

Finale protiv Karlosa Alkaraza donelo je sudar epoha. Po~etak me~a bio je u znaku Novakove apsolutne dominacije, takti~ke zrelosti koja je [panca ostavi-

ali sa porukom koja odzvawa ja~e od bilo kog trofeja: „Jo{ uvek sam tu i jo{ uvek mogu sa najboqima“.

Nastup u Melburn Parku 2026. godine nije bio samo borba za titulu, bio je to Novakov direktan odgovor na narativ o „smeni generacija“. Dok su mnogi „stru~waci“ ve} krojili planove za wegovu penziju, Novak je u polufinalu sru{io dvostrukog branioca titule, Janika Sinera, u epskom maratonu koji je trajao ~etiri sata i devet minuta. Bio je to me~ u kojem je \okovi} spasao neverovatnih 16 od 18 brejk lopti, pokazuju}i nivo mentalne ~vrstine koji Siner, uprkos mladosti i formi, nije mogao da isprati. „Uvek verujem, ina~e ne bih igrao. Odli~no je {to sam dobio Sinera u pet setova i {to sam igrao tesnih ~etiri setova

la bez re{ewa. Prvi set, koji je \okovi} dobio sa 6:2, teniska javnost opisala je kao „~isto savr{enstvo“. Novak je u tom periodu dobio 93% poena na svoj prvi servis, hvataju}i loptu u pewawu i ne dozvoqavaju}i Alkarazu da razvije svoju defanzivnu igru. „Prvi set protiv Alkaraza mi je jedan od najboqih posledwih par godina“, sam Novak je kasnije priznao.

Ipak, biolo{ka realnost je ubrzo zakucala na vrata. Do{lo je do drasti~nog pada energije, a veruje se da su i stoma~ni problemi, zbog kojih je uzimao lekove izme|u setova, uticali na to da Alkaraz preuzme kontrolu. Uprkos tome, \okovi} je u ~etvrtom setu smogao snage za posledwi juri{, propustiv{i brejk loptu kod rezultata 4:4 koja je

\okovi}ev legendarni reket prodat za rekordnu sumu, nijedan teniski rekvizit nije dostigao ovu cifru

Srpski teniser Novak \okovi} dr`i krunu za najvi{e grend slem titula u mu{kom tenisu, a sada dr`i i krunu za najskupqi teniski suvenir ikada javno prodat.

Teniski reket koji je \okovi} koristio tokom finala Australijan opena 2012. godine, kada je pobedio Rafaela Nadala u najdu`em grend slem finalu u istoriji (pet sati i 53 minuta), prodat je u subotu uve~e za 540.000 dolara, saop{tila je aukcijska ku}a SCP nakon aukcije.

SCP je procenila vrednost reketa pre aukcije na vi{e od 200.000 dolara.

Prethodni rekord dr`ao je dana{wi pobednik Australijen opena Karlos Alkaraz, ~iji je reket kori{}en u finalu Vimbldona 2023. godine u oktobru prodat na aukciji za 173.000 dolara.

VELIKE RE^I \OKOVI]A:

mogla odvesti me~ u peti set.

Wegov zakqu~ak o rivalstvu sa mla|im snagama je jasan.

„Znam da verovatno moram da pobedim obojicu na putu ka tituli, pobedio sam jednog i to je korak daqe u odnosu na grend slem pro{le godine. To je ohrabruju}e, ali nedovoqno za mene. Nastavi}u da guram i da tra`im svoje {anse“.

Podsetimo, Novak je 2025. godine u Melburnu zaustavqen u polufinalu, pa ovaj rezultat zaista predstavqa iskorak u pravom smeru. Ono {to \okovi}a odr`ava na vrhu nije samo fizi~ka priprema, ve} i konstantna adaptacija mentalnog pristupa. U maloj, improvizovanoj prostoriji ispod Rod Lejver Arene, dok je sat otkucavao tri ujutru, Novak je novinarima otkrio svoju novu strategiju.

„Spustio sam o~ekivawa posledwih godina {to mi omogu}ava da pustim neki dodatni nepotrebni stres. Uvek se borim sa stresom i pritiskom, ne `elim da me obuzme. Dobro je {to nisam glavni favorit da osvojim grend slem, to ti da ne{to dodatne motivacije kada do|e do posledwih rundi“, objasnio je \okovi}.

Ova promena mu omogu}ava da igra rastere}enije, koriste}i pritisak kao gorivo, a ne kao teret, {to je bilo kqu~no u prelomnim momentima protiv Sinera.

[ta donosi sutra?

Budu}nost je, kao i uvek kod Novaka, obavijena velom tajne i duboke duhovnosti. Wegove re~i na ceremoniji zatvarawa zvu~ale su gotovo kao opro{taj, ali su istovremeno ostavile vrata {irom otvorena.

„Ne znam kako }e Bog da uredi stvari u budu}nosti, ko zna da li }u opet imati priliku da igram grend slem finale. Ne pretvaram se, ne foliram se, ka`em kako jeste. Voleo bih da igram do Olimpijskih igara 2028. godine. Mo`da jedan turnir godi{we, mo`da 10 ili 15. Ne `elim da donosim odluke toliko daleko kada je raspored u pitawu“, iskren je bio Novak.

Navija~i u Srbiji i {irom sveta navikli su na ovakvu neizvesnost. Novak vi{e ne igra za poene i ranking, on igra za ve~nost. Svaki wegov izlazak na teren u 2026. godini bi}e praznik tenisa, a poruka iz Australije je jasna – dokle god postoji vera, „vuk“ iz Beograda }e vrebati svoju priliku da jo{ jednom, mo`da i posledwi put, pokori teniski svet.

Iako 25. titula jo{ uvek izmi~e, Novak \okovi} je u Melburnu dokazao da vreme za wega ne te~e istom brzinom kao za ostale smrtnike.

”Poruka za na{e qude u Srbiji - Pravda i istina uvek pobede, neka istraju!”

Novak \okovi} nije uspeo da osvoji svoj 25. grend slem nakon {to je izgubio finale Australijan opena.

Prvi poraz u me~u za titulu mu je naneo Karlos Alkaraz rezultatom 2:6, 6.2, 6:3, 7:5.

Srpski as je tako ostao na 24 grend slema, pa }e {ansu tra`iti na nekim od slede}ih turnira.

Alkaraz je tako postao tek {esti igra~ koji je osovjio sva ~etiri grend slema u open eri.

Novak je pri~ao o mnogo ~emu, ali je najmo}nije re~i ostavio za kraj.

„Poruka za na{e qude u Srbiji: Pravda i istina uvek pobede. Neka istraju!”, rekao je Novak aludiraju}i na borbu studenata i velikog broja qudi protiv re`ima Aleksandra Vu~i}a.

ALKARAZ NE ZNA GDE ]E DA ISTETOVIRA KENGURA: Pri~ao o Novaku na tradicionalnom slikawu

Park ispred Rojal Egzibi{n Bildinga izabran je za tradicionalno fotografisawe {ampiona Australijan opena, a ta~no u 11 ~asova, Karlos Alkaraz pojavio se hodaju}i niz travwak sa trofejem Normana Bruksa u rukama.

Posle nekoliko karakteristi~nih poza, usledila su pitawa medija, a [panac je govorio smireno, iskreno i bez euforije.

„Nisam radio ni{ta posebno posle finala i ceremonije. Bio sam dosta iscrpqen. Video sam se sa timom, ocem i bratom i oti{ao na spavawe negde oko dva sata”, otkrio je Alkaraz. Titula u Melburnu za Karlosa ima poseban emotivni zna~aj.

„Ovo je ostvarewe velikog sna za mene. Samo moj tim i porodica znaju kroz {ta sam sve pro{ao da bih do{ao do ovog trofeja. Ponosan sam na tu ~iwenicu i ovaj uspeh mi je ogromna motivacija za sve {to sledi” rekao je Alkaraz.

Otkrio je i da je ~estitke dobio li~no od Rafe Nadala, sa kojim se kratko video posle me~a.

Alkaraz je ponovo govorio i o tetova`i kengura, koju planira kao uspomenu na titulu u Australiji.

„Jo{ nisam odredio mesto za tetova`u. Zapravo, jo{ se nisam ni izbliza „upoznao“ sa kengurom. Nadam se da }u imati mnogo prilika za to ovde u budu}nosti”, rekao je uz osmeh.

Na pitawe koliko mu je Novak \okovi} inspiracija, Alkaraz je bio veoma jasan.

„On je najboqi primer da, kada ne{to zaista `elite, niko ne mo`e da vas spre~i. Ne razmi{qam o tome da li }u igrati tenis sa 38 godina, ali je fascinantno to {to Novak dokazuje – da mo`e da se takmi~i na najvi{em nivou. To je istinski inspirativno”, rekao je [panac o svom rivalu iz finala.

Alkaraz nije krio ni koliko u`iva u boravku u Australiji.

„Obo`avam da dolazim ovde. Sve mi prija u ovom divnom gradu, a posebno sjajni tereni za golf, u kojima zaista u`ivam”, dodao je, ne zaboravqaju}i svoj omiqeni hobi.