Srpski glas 4. septembar

DVA SATA DNEVNO:

U Japanu `ele da ograni~e upotrebu mobilnih telefona

Vlasti japanskog grada Tojoake saop{tile su da planiraju da svojim stanovnicima uvedu ograni~ewe kori{}ewa pametnih telefona na dva sata dnevno.

Zvani~nici ovog mesta u Japanu, napravili su nacrt uredbe o ograni~ewu kori{}ewa mobilnih telefona u poku{aju da se izbore sa zavisno{}u stanovni{tva od interneta i nedostatkom sna. Mera }e se odnositi ne samo na decu ve} i na odrasle, jer, kako zvani~nici navode, raste zabrinutost zbog fizi~kog i psiholo{kog uticaja koji prekomerna upotreba pametnih telefona izaziva kod svih qudi.

„Ciq na{ih mera je da se spre~i prekomerna upotreba ure|aja koji izazivaju probleme sa fizi~kim i mentalnim zdravqem, a me|u wima su i problemi sa spavawem“, izjavio je gradona~elnik Masafumi Koki.

U slu~aju da Nacrt bude usvojen, stupa na snagu u oktobru. Me|utim, mera ne podrazumeva kazne za one koji prekora~e dnevno ograni~ewe od 120 minuta.

U~enici osnovnih {kola uzrasta od {est do 12 godina i mla|a deca, kako se navodi u Nacrtu, bi}e pozvani da izbegavaju kori{}ewe pametnih telefona ili tableta posle devet sati uve~e, ~as, a tinejxeri i odrasli posle 22 ~asa.

Na dru{tvenim mre`ama, ovaj nesvakida{wi predlog, izazvao je negativne reakcije stanovnika grada koji broji oko 70.000 stanovnika, pa su ga neki korisnici osudili kao napad na li~ne slobode.

Gradona~elnik Koki je naveo da vremensko ograni~ewe nije obavezno uz ocenu da su pametni telefoni „korisni i neophodni u svakodnevnom `ivotu”: „Nadam se da }e na{ Nacrt biti iskori{}en kao prilika da se u porodici razgovara i razmatra pitawe vremena koje se provodi uz mobilne telefone, kao i o vremenu dana kada se koriste”.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

VU^I] SA PUTINOM U PEKINGU:

Za Srbiju va`na saradwa sa Rusijom posebno na poqu energetike

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} doputovao je u Peking, ~ime je zapo~eo vi{ednevnu posetu Narodnoj Republici Kini, gde }e na poziv predsednika NR Kine Si \inpinga prisustvovati obele`avawu 80. godi{wice pobede u Drugom svetskom ratu. Vu~i} je u Pekingu razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, a predvi|eni su i sastanci sa predsednikom Narodne Republike Kine Si \inpingom, kao i sa drugim visokim kineskim zvani~nicima i predstavnicima velikih kompanija.

Predsednik Vu~i} izjavio je da o~ekuje da }e Srbija do kraja septembra posti}i novi gasni aran`man sa Rusijom.

On je to rekao novinarima u Pekingu, nakon sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, odgovaraju}i na pitawe da li je dobio neka uveravawa ruske strane kada je u pitawu novi sporazum oko cene gasa.

Dodao je da }e Srbija uskoro potpisati jedan drugi sporazum sa Rusijom, ali je istakao da je dobio uverewe od ruske strane da }e novi gasni aran`man biti pod povoqnim uslovima.

„Predsednik Putin mi je rekao, ne ulaze}i u detaqe, jer nije za predsednike da sve detaqe dogovore. Ja sam mu rekao, da verujem da }e on biti fer prema Srbiji. Mislim da }emo to do kraja septembra dobiti”, rekao je Vu~i}.

Na pitawe da li je Putin nagovestio neku zajedni~ku sednicu o saradwi dve dr`ave, Vu~i} je odgovorio da ve} postoje zajedni~ke sednice me{ovitih komiteta, kojima rukovode ruski ministar ekonomskog razvoja Maksim Re{etwikov i srpski ministar bez portfeqa Nenad Popovi}.

„Uskoro }e biti odr`ana ta zajedni~ka sednica. One se ina~e ne odr`avaju ~esto, jednom

u godinu dana ili jednom u {est meseci. Bi}e pre kraja godine odr`ana ta sednica”, rekao je Vu~i}.

Istakao je da mu je posebno drago {to je predsednik Putin „jo{ sna`nije rekao koliko je va`no da Srbija ~uva svoju nezavisnost”.

„I ukazao mi na to, kako bi neki `eleli da me ne vide na ~elu Srbije i na mestu predsednika Srbije. I dvosmisleno rekao da po{tuje nezavisnu spoqnu politiku na{e zemqe i to {to ne odlu~uje neko drugi u na{e ime, ve} {to sami donosimo odluke”, zakqu~io je Vu~i}.

Aleksandar Vu~i} je naglasio da je sa Vladimirom Putinom razgovarali smo o svim poqima saradwe.

„O energetici jasno i nedvosmisleno, kao i o nuklearnoj energiji”, istakao je Vu~i}.

Naglasio je da je Rosatom najva`niji partner malih nuklearnih elektrostanica. Istakao je da je ranije predlo`eno u~e{}e Ma|arskoj u akcijama u vlasni{tvu u Pak{u 2.

„Mi znamo da za 20 i 30 godina ne}emo imati dovoqno struje. Nema vi{e. Nesta}e i to ugqa, {to ima, ili }e biti male koli~ine. Mi tro{imo sve vi{e, Srbija se razvija sve vi{e, sve vi{e fabrika, sve ja~a industri-

ja, i zato nam je to preko potrebno”, istakao je Vu~i}.

Kosovo i Metohija tako|e su bili tema, a Vu~i} je naglasio da Rusija nastavqa da po{tuje teritorijalni integritet Srbije ali i Brislski sporazum kao i sve druge sporazume.

Istakao je da je razgovarano o situaciji u Bosni i Hercegovini, a naro~ito o Republici Srpskoj i kako ka`e dobio je jasne stavove Ruske Federacije.

„Ja verujem da }e i predsednik RS Milorad Dodik sa ministrima u ruskoj vladi imati uskoro sastanke, verujem, za nekih sedam dana ili desetak dana, tako da }e vi{e informacija mo}i on po tom pitawu da ponudi”, poru~io je Vu~i}. Naveo je da }e uvek uva`avati pre svega srpske stavove, ali slu{aju}i i razumevaju}i {ta drugi misle. Vu~i} ka`e da su govorili i o onome {to je nazvao „ta~ka kqu~awa”, odnosno o centrima znawa i izvrsnosti koji treba da se formiraju.

„Pozivaju sve nau~nike koji im rade na prognozirawu onoga {to }e da se zbiva. Mi `elimo takve centre znawa i izvrsnosti da formiramo i u na{oj zemqi, za{to da ne i uz wihovu podr{ku i pomo}”, rekao je Vu~i}.

Bilo je i o vojnotehni~koj saradwi i o svim drugim pitawima.

Britanski ministar spoqnih poslova Dejvid Lami izjavio je da je „ogor~en” odbijawem izraelske vlade da dozvoli dovoqnu pomo} Gazi.

„Ovo nije prirodna katastrofa. To je glad koju je izazvao ~ovek u 21. veku”, rekao je Lami u obra}awu u Dowem domu parlamenta, prenosi Tajms of Izrael.

On je kritikovao palestinsku militantnu grupu Hamas zbog „namernog izgladwivawa izraelskih talaca”, koji su oteti prilikom napada na jug Izraela u oktobru 2023. godine.

Lami je pozvao na momentalni prekid vatre i sporazum o osloba|awu talaca, navode}i da }e „daqe vojne operacije u gradu Gazi samo produ`iti i produbiti ovu krizu”.

„Zato, zajedno sa na{im partnerima, zahtevamo trenutni prekid ove operacije”, rekao je Lami.

GDE SU SRBI NAJVI[E PUTOVALI

OVOG LETA Gr~ka i daqe omiqena destinacija

„Gr~ka i daqe ne mo`e da se poredi ni sa jednom drugom destinacijom”, ka`e direktor JUTE Aleksandar Seni~i} za RT Balkan, govore}i o tome gde srpski turisti najradije letuju. Skoro milion na{ih turista prona{lo je osve`ewe u gr~kim morima, a kada je re~ o doma}im destinacijama, bawe su i daqe najinteresantnije.

Iako najtoplije godi{we doba kalendarski jo{ nije zavr{eno, septembar ipak daje dobar uvid u to gde su srpski turisti naj~e{}e odlazili na odmor. Skoro milion srpskih turista boravilo je u Gr~koj, ka`e direktor JUTE Aleksandar Seni~i} za RT Balkan:

„Ostale destinacije bele`e tri, ~etiri, pa i vi{e puta mawi broj turista u odnosu na Gr~ku. U Crnoj Gori do po~etka septembra je bilo oko 150 hiqada srpskih turista, ali bi, zapravo, Turska bila druga destinacija po pose}enosti. Zanimqivo je da je ona interesantna ne samo tokom leta, ve} i tokom cele godine, jer postoje veliki broj direktih letova. Tako|e, Istanbul svake nedeqe ‚vu~e’ odre|eni broj putnika. U Turskoj lociramo do sada negde preko 200 hiqada srpskih turista”.

[to se ti~e lokalnog turizma, najvi{e smo pose}ivali bawe i planine:

„Pose}ivale su se Vrwa~ka bawa, Sokobawa, Prolom, Kur{umlijska bawa, Vrdnik - to su bawe koje se najvi{e tra`e i najvi{e pose}uju. Pored hotelskog, imaju i veliki broj privatnog sme{taja, dakle raspola`u kapacitetima da prime veliki broj gostiju. Me|utim, doma}ih gostiju imamo mawe i to negde 20 odsto.

ZLATIBOR NE SILAZI SA TRONA, MNOGI ZAINTERESOVANI ZA „PORODI^NE PLANINE”

Kada su u pitawu planine, tu je Zlatibor pre svega, zatim Zlatar koji se ubrzano razvija, Div~ibare, Rudnik, Stara planine - planine koje veoma prijaju qudima. Na wima ima i privatnog sme{taja i relativno su povoqne cene u odnosu na Zlatibor ili Kopaonik. Mnogi se odlu~uju za te, kako kako mi zovemo ‚porodi~ne’ planine, gde ima sadr`aja i za decu i to je ono {to posebno zanima qude preko leta”, poja{wava Seni~i}.

PRIME]EN PAD

Za sve destinacije bele`i se pad u odnosu na pro{lu godinu kad je re~ o putovawu preko turisti~kih agencija:

„Negde je to 5 odsto, negde 15, ali pad je prisutan. Malo }e boqa situacija biti u septembru, bar su takve najave, ali to ne mo`e u velikoj meri da promeni ukupnu statistiku. Mnogo je razloga za ovakvu situaciju, a pre svega dru{tveno-politi~ka kriza koja se pojavila, gde imamo jednu nestabilnost u svakodnevnom `ivotu. Jedan deo stanovni{tva ne prima plate, a mo`da najzna~ajniji faktor, jeste da veliki broj roditeqa koji imaju decu za sredwu {kolu i fakultet do pre dvadeset dana nije znalo da li }e biti prijemnih ispita.

DILER DIJAMANATA OSTAVIO DUG

OD 170 MILIONA FUNTI I NESTAO

Prevarant i daqe na slobodi

Britanski diler dijamantima Va{i Domingez izvr{io je niz prevara i ostavio za sobom dugove od ~ak 170 miliona funti pre nego {to je nestao. Londonska policija i Kancelarija za te{ke prestupe su, ipak, odlu~ili da ne istra`uju taj slu~aj, pi{e BBC.

Postao je poznat tako {to je dijamante isporu~ivao bogatima, a zatim je otvorio lanac prodajnih salona u Londonu, Birmingemu i Man~esteru. Posao mu se raspao 2023. nakon {to je on uspeo da prevari brojne klijente i investitore.

„Va{i je veoma dinami~na i harizmati~na li~nost”, ispri~ao je biv{i upravnik jedne radwe iz wegovog lanca, Vil Hejvord.

Domingez je imao ideje koje je dopuwavao detaqnim biznis planovima tako da je uspeo da privu~e mnoge poznate li~nosti da investiraju u wegov posao. Jedan od wih je bio i medijski tajkun

Mark [najder, koji je odlu~io da ulo`i oko 750.000 funti. „Sve je delovalo dobro. Neki inteligentni qudi bili su ve} ukqu~eni u posao, pa sam se i ja prikqu~io”, ispri~ao je on.

^inilo se da posao 2021. cveta, a Domingez je otvorio ekskluzivni objekat u Kovent Gardenu, u centru Londona. Osobqe je, me|utim, posumwalo da ne{to nije u redu kada su videli da u tom objektu imaju po troje, ~etvoro klijenata dnevno, i to na tako prometnom mestu.

Domingez je poku{ao da obmane investitore, rekav{i prodavcima da se pretvaraju da su kupci kako bi delovalo da radwa ima promet. Varao je i klijente tako {to im je prodavao mawe dijamante ni`eg kvaliteta od onoga {to su platili, ispri~ali su neki od biv{ih zaposlenih.

Glavna prevara, ipak, se odnosila na falsifikovawe ra~una, pa je tako 2021. Domingez investitorima rekao da je u toj godini ostvarena prodaja u vrednosti od preko 100 miliona funti, ali dokumentacija je bila la`na.

Te godine je zapravo ostvarena prodaja od samo 5 miliona funti, navodi BBC. Sve to, ipak, nije moglo dugo da traje pa je u aprilu 2023. posao sa dijamantima do`iveo propast. Iako je prevario mnoge, iznena|uju}e je mali broj prevarenih koji tragaju za Domingezom, navodi britanski javni servis.

Srbija omiqeni izbor ruskih emigranata

Od po~etka specijalne vojne operacije u Ukrajini, februara 2022 godine, Rusiju je napustio veliki broj gra|ana. Ta~ni podaci nisu poznati, ali se pomiwe broj od nekoliko stotina hiqada qudi. Po nekim procenama, taj broj je i mnogo ve}i. Radi se uglavnom o mla|im osobama koje su `elele da se sklone od ratnih zbivawa u Ukrajini, ali ne samo o wima. Poveli su sa sobom supruge, decu, pa i druge ~lanove porodice.

Ruski izvori navode da u novoj sredini uglavnom rade od ku}e za ruske ili strane firme, a neki su zasnovali svoj biznis. Brzo su se sna{li, uspostavili vezu sa sunarodnicima i, kako se zapa`a, ne sklapaju brza poznanstva i prijateqstva sa doma}inima. Korektno se odnose prema wima i ta korektnost je obostrana. Mati~nu zemqu nisu zaboravili i ose}aj patriotizma i daqe neguju. Mnogi razmi{qaju o povratku u pogodno vreme.

Me|u onima koji su napustili zemqu ima i osoba koje se kriti~ki odnose prema politici rukovodstva, pre svega u vezi sa sprovo|ewem specijalne vojne operacije u Ukrajini ili {uruju sa stranim centrima. Pojedinci su progla{eni stranim agentima i suo~avaju se sa svim posledicama koje takva odluka donosi. Bilo je predloga da im se zabrani povratak u zemqu, ali zvani~na odluka nije doneta.

Autor teksta na ruskom portalu RBC konstatuje da su gra|ani koji su napustili zemqu ,,oti{li, na{li stan, dobili odobrewe za boravak, poslali decu u mesnu {kolu. Ne ~ekaju boqa vremena, oni `ive u sada{wosti”. U tekstu se uglavnom nabrajaju zemqe u koje je oti{ao najve}i broj gra|ana. Autor nagla{eno izbegava zala`ewe u politiku i ne navodi zvani~ne izvore, pa se wegovi zakqu~ci mogu primiti sa odre|enom rezervom.

Na prvo mesto me|u zemqama u koje je oti{ao najve}i broj gra|ana Rusije, autor je naveo Srbiju. Prema wegovoj proceni, u Srbiju je u posledwe tri godine do{lo oko 300.000 gra|ana Rusije, a 50.000 je do danas ostalo. Beograd je postao ,,novi ruski Vilwus”, ka`e autor. On pi{e da se doma}ini lojalno odnose prema prido{licama i da je ta lojalnost obostrana. Za ulazak u zemqu nije potrebna viza. Prido{lice ve} imaju sve svoje: obdani{ta, lekare, salone, rusku kuhiwu sa dostavom hrane ku}i, obezbe|en prevoz stvari iz Rusije. Oni koji koriste automobile mogu nabaviti navigator na ruskom jeziku.

Na drugom mestu je Turska. U tekstu se ka`e da se oko 150.000 ruskih gra|ana ve} odoma}ilo tamo i da tamo imaju svoje {kole, klinike, advokate. Mnogi ne nameravaju da se vrate. Ka`u da je Turska „top” za `ivot: jeftina je, imaju more i sunce cele godine i brzo se adaptiraju. Turska je, ina~e, jedna od najprivla~nijih turisti~kih destinacija ruskih gra|ana.

Susedni Kazahstan je na tre}em mestu. U ovu biv{u sovjetsku

republiku u{lo je posledwe tri godine stotine hiqada ruskih gra|ana. U wu se ulazi bez vize, lako se nalazi stan, `ivot nije skup, brzo se dobija boravak i lako se nalazi posao. U Kazahstanu je i posle raspada Sovjetskog Saveza ostao da `ivi veliki broj gra|ana ruske nacionalnosti, dok su iz nekih drugih republika be`ali glavom bez obzira. Ve}ina doma}eg `ivqa govori ruski, a hrana i obi~aji nisu strani novim prido{licama. Mnogo {to{ta od toga va`i i za biv{u sovjetsku republiku Gruziju, koju je autor stavio na ~etvrto mesto. U woj je uto~i{te posledwe tri godine potra`ilo oko 100.000 gra|ana Rusije. Ve}ina namerava da tamo i ostane. U toj zemqi im ni{ta nije strano, a ruski jezik govori ve}ina doma}eg `ivqa. Ni doma}ini ni prido{lice se ne upu{taju u politiku koja je i jednima i drugima u nedavnoj pro{losti nanela dosta zla i neprijatnosti.

Malo neobi~no zvu~i podatak da su Ujediweni Arapski Emirati tako|e u vrhu liste. Dubai je postao neka vrsta Meke za gra|ane Rusije. Mnogi Rusi koji su ekonomski prosperirali tamo, grade stanove za svoje porodice.

Ruski medij konstatuje da postoji jo{ jedna istina o kojoj se u javnosti malo zna i o kojoj se gotovo uop{te ne pi{e. Radi se o odlasku gra|ana Rusije u zemqe ju`ne i jugoisto~ne Azije i Dalekog istoka. Tajland, Vijetnam, Indonezija i [ri Lanka su posledwih godina tako|e postale privla~ne destinacije za gra|ane Rusije. Pogodnosti su bezvizni re`im, jeftine stanarine, hrana

„za kopejke”. Rajska klima je pogodnija od ruske zime, ka`u prido{lice. Neki od wih se posle odre|enog vremena ipak vra}aju po{to ne mogu da se uklope u lokalne prilike.

Odlazak gra|ana iz Rusije u posledwe vreme je zna~ajno smawen, po nekim ocenama sveden je na minimum, a mnogi koji su oti{li ili su se vratili ili nameravaju da se vrate. To }e umnogome zavisiti i od prilika na me|unarodnoj sceni, u prvom redu od situacije oko Ukrajine.

Mnogi gra|ani Rusije su i ranijih godina odlazili u druge, pre svega zapadne zemqe, u potrazi za ne~im novim ili zbog biznisa. Posle vi{edecenijske gvozdene zavese, qudi su jednostavno `eleli da vide kako izgledaju i kako se `ivi u drugim zemqama. U javnosti se ocewuje da je sloboda putovawa u druge zemqe jedno od najve}ih dostignu}a postsovjetske Rusije. Pripadnici mla|e generacije se ne se}aju gotovo neverovatnih scena kada su turisti iz Sovjetskog Saveza tokom grupnih, strogo kontrolisanih putovawa u primorske zemqe, ulazili u vodu na pla`ama i izlazili iz we na znak pi{taqke. Ruski izvori tvrde da gra|ani ruske nacionalnosti `ive u gotovo svim zemqama sveta i da je ruska dijaspora izuzetno brojna - oko 21 milion qudi. Pre par godina najvi{e ih je bilo u Ukrajini - 8,3 miliona, zatim u Kazahstanu 3,5 miliona, pa u SAD 3,1 milion, u Nema~koj 2,2 miliona, a zatim slede Uzbekistan, Belorusija i Kanada sa preko pola miliona `iteqa.

DRAMA OKO KOVID VAKCINA U SAD:

Tramp zahteva odgovore od „Fajzera”

Ameri~ki predsednik je po~eo da sumwa u uspeh svoje operacije ”Vorp brzina”, dok ministar zdravqa Robert Kenedi tra`i podatke klini~kih ispitivawa

Ameri~ki predsednik Donald Tramp zatra`io je od „Fajzera” i drugih farmaceutskih ku}a da predstave javnosti dokumentaciju o efikasnosti vakcina protiv kovida.

„Veoma je va`no da farma-kompanije potvrde uspeh svojih lekova protiv kovida. Mnogi qudi smatraju da su to ~uda koja su spasila milione `ivota, ali neki se ne sla`u!” objavio je Tramp na dru{tvenim mre`ama. Budu}i da ova dilema „trenutno uni{tava” Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), „`elim odgovore i to od-

mah”, dodao je predsednik SAD. Tramp je objasnio da su wemu „Fajzer” i drugi pokazali dokumentaciju sa „izvanrednim” rezultatima, ali to nisu saop{tili javno, i upitao se za{to.

„Neka ih poka`u sada, CDC-u i javnosti, i re{e ovaj mete` jednom zauvek!” zatra`io je Tramp. „Nadam se da je operacija ‚Vorp brzina’ bila sjajna kako mnogi tvrde. Ali ako nije, treba da to saznamo, i za{to? Hvala na pa`wi!”

Va{ington je pro{le sedmice povukao odobrewe za vanredne situacije koje je uvedeno krajem 2020. kako bi vakcine Fajzer, Moderna i Novavaks mogle da se koriste u {iroj javnosti.

Direktorka CDC-a Suzan Monarez se usprotivila toj odluci i sukobila sa ministrom zdravqa Robertom Kenedijem Mla|im. Wena smena je onda izazvala lavinu ostavki „stru~waka” CDC-a, koji su oti{li pravo u medije da optu`e vlast za neodgovornost.

Operacija „Vorp brzina” bilo

Rezultati najnovije analize pokazuju da su vakcine protiv kovida spasile mnogo mawe `ivota nego {to su prve procene sugerisale, a istra`iva~i su kritikovali „agresivne mere obavezne vakcinacije”.

Pro{le godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) tvrdila je da su vakcine spre~ile smrt 14,4 miliona qudi {irom sveta u prvoj godini pandemije, dok su neki podaci govorili i o brojci od 20 miliona.

Me|utim, nova istra`ivawa sa Univerziteta Stanford i italijanskih nau~nika ukazuju na to da je stvarni broj spasenih `ivota „znatno mawi” i da je procena bli`a 2,5 miliona qudi tokom celokupne pandemije.

Istra`iva~i su procenili da je 90 odsto spasenih `ivota zabele`eno me|u osobama starijim od 60 godina. Prema istra`ivawima, bilo je potrebno vakcinisati 5.400 osoba da bi se spasio jedan `ivot, a me|u osobama mla|im od 30 godina ovaj broj se popeo na 100.000 vakcina po jednom spasenom `ivotu.

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

Nema~ki {pijuni godinama skrivali dokaze o poreklu kovida?

je ime Trampove kampawe za ubrzani razvoj vakcine protiv kovida, ~ija je pandemija izbila u posledwoj godini wegovog prvog mandata. Ovo je prvi put da je Tramp doveo u pitawe wen uspeh, na kojem je prethodno insistirao kao jednom od velikih dostignu}a svoje vladavine.

Uprkos tome, „Fajzer” i „Moderna” su ~ekali do posle izbora 2020. da objave postojawe vakcina, a kasnije podr`ali kampawu Trampovog naslednika Xoa Bajdena da ih silom nametne Amerikancima i cenzuri{e svaku kritiku wihove efikasnosti. Bajdenov CDC je insistirao da vakcine, zasnovane na eksperimentalnoj mRNK tehnologiji, spre~avaju {irewe kovida - {to se ispostavilo kao potpuno neta~no.

Kenedi trenutno poku{ava da preispita rezultate klini~kih testova mRNK vakcina, zbog optu`bi da one ne funkcioni{u kako treba a pritom izazivaju sr~ane smetwe i druge ne`eqene posledice.

Nema~ka spoqna obave{tajna agencija (BND) je u ranim danima pandemije pribavila dokaze da kovid-19 poti~e iz laboratorije, objavile su novine „Zidoj~e cajtung”. Berlin je odlu~io da taj zakqu~ak dr`i u tajnosti iz straha od mogu}e gre{ke i politi~kih posledica, navode mediji, pozivaju}i se na sopstvenu istragu. BND je poslao tim stru~waka da istra`e poreklo virusa u ranim nedeqama 2020, navodi se u izve{taju. Oni su se fokusirali na kineske vladine agencije i nau~ne institucije, ukqu~uju}i laboratoriju u Vuhanu, gde su navodno otkrili dokumente koje nema~ki mediji opisuju kao „fascinantne i eksplozivne”.

Nalazi nema~ke obave{tajne agencije navodno su ukqu~ivali podatke o eksperimentima sa korona virusima, kao i niz neobjavqenih studija od 2019. do 2020. godine, ukqu~uju}i i one koje se bave efektima koronavirusa na qudski mozak.

„Materijal sugeri{e da je neobi~no velika koli~ina znawa o navodno novom virusu bila dostupna u Vuhanu u neuobi~ajeno ranoj fazi”, navodi „Cajt”.

Materijale je navodno procenio tim analiti~ara BND-a na ~elu sa virologom. Tim je uporedio podatke sa javno dostupnim studijama i materijalima dobijenim od drugih zemaqa i zakqu~io „sa sigurno{}u od 80 do 95 odsto” da kovid „verovatno poti~e iz kineske laboratorije”. BND je navodno verovao da je epidemiju izazvala nesre}a koja je nastala zbog labavih bezbednosnih pravila u laboratoriji u Vuhanu. Rezultati su predstavqeni vladi biv{e kancelarke Angele Merkel, ali je ona bila skepti~na i odlu~ila je da ne podeli informacije ni sa kim, ukqu~uju}i Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) i nema~ki parlament, prenose mediji. Berlin se navodno pla{io potencijalnih komplikacija u odnosima sa Pekingom i Va{ingtonom. Vlada kancelara Olafa [olca, koja je nasledila Merkelovu, tako|e navodno nije smatrala zakqu~ke BND dovoqno ubedqivim i u po~etku je odlu~ila da ih dr`i u tajnosti. Tek krajem 2024. godine BND-u je dozvoqeno da podeli svoje nalaze sa CIA-om. CIA je u januaru 2025. saop{tila da veruje „sa malo poverewa” da je kovid-19 verovatno nastao u laboratoriji. Kineska vlada je vi{e puta odbacila teoriju o curewu u laboratoriji. Druga teorija sugeri{e da je kovid-19 nastao iz prirodnog izvora, posebno putem zoonotskog prenosa sa `ivotiwa na qude.

Istra`iva~i su kritikovali „agresivne mere obavezne vakcinacije” i napore da se vakcini{e „svako po svaku cenu”, dodaju}i da nalazi imaju zna~ajne implikacije na na~in na koji }e biti sprovedeni budu}i programi vakcinacije. Od 2021. godine {irom sveta je dato vi{e od 13 milijardi doza vakcina protiv kovida. Me|utim, sve ve}a zabrinutost se pojavquje u vezi sa mogu}im {tetnim efektima vakcina, posebno me|u mladima, te se postavqa pitawe da li je rizik vredan koristi za populaciju koja nije bila mnogo ugro`ena virusom.

Vi{e od 17.500 Britanaca podnelo je zahtev za naknadu {tete zbog vakcina, veruju}i da su oni ili wihovi najbli`i povre|eni zbog vakcina. U junu su proizvo|a~i mRNK vakcina protiv kovida dodali upozorewa u vezi sa miokarditisom i perikarditisom u uputstvu za primenu.

Zahtevi za naknadu {tete podneti su i u Nema~koj. Za novo istra`ivawe, nau~nici su koristili podatke o svetskoj populaciji, efikasnosti vakcina i stopama smrtnosti od infekcija kako bi procenili koliko je qudi umrlo od kovida pre ili posle perioda vakcinacije. Istra`iva~i su izra~unali da je oko 14,8 miliona `ivota spaseno, odnosno jedan `ivot po 900 primewenih vakcina. Zakqu~ili su da, iako su vakcine imale „zna~ajan uticaj” na smawewe globalne smrtnosti, koristi su bile „uglavnom ograni~ene” na starije osobe. Osobe starije od 70 godina ~inile su gotovo 70 odsto spasenih `ivota, dok su osobe starosti od 60 do 70 godina ~inile dodatnih 20 odsto. U pore|ewu sa tim, osobe mla|e od 20 godina ~inile su samo 0,01 odsto spasenih `ivota, dok su osobe u starosnoj grupi izme|u 20 i 30 godina ~inile 0,07 odsto.

SAMIT [OS-A U TJENCINU: Poziv na osnivawe Razvojne banke, {ta su poru~ili Si, Putin i Modi

Na samitu [angajske organizacije za saradwu u kineskom gradu Tjencinu usvojena je deklaracija u kojoj se poziva na ja~awe saradwe u bezbednosti i ekonomiji i osnivawe Razvojne banke te organizacije. Kineski predsednik Si \inping predstavio je inicijativu za globalno upravqawe, koja predvi|a smawewe jaza u razvoju izme|u globalnog Severa i Juga. ^lanice je pozvao da promovi{u pravedniji svetski poredak.

[angajska organizacija za saradwu model je za novi tip me|unarodnih odnosa, poru~io je doma}in sastanka na vrhu koji je okupio lidere dvadesetak evroazijskih zemaqa.

Zajedno ~ine vi{e od 40 odsto svetske privrede i po oceni posmatra~a name}u se kao alternativa Trampovim tarifama i politici „Amerika na prvom mestu”.

U srda~noj atmosferi, uz ~aj i kola~e, lideri Kine, Indije i Rusije, zemaqa koje zajedno broje blizu tri milijarde stanovnika, dogovorili su se o novim modelima saradwe.

Predsednik Kine Si \inping istakao je da treba da o~uvati pravi~nost i pravdu.

Na

Te{ki gubici ukrajinske vojske: ruske snage opkolile padobrance kod Sadkija i blokirale Kupjansk

Na severoisto~nom delu fronta ukrajinska vojska pretrpela je zna~ajne gubitke i na{la se u te{koj takti~koj poziciji, prenose ruski mediji pozivaju}i se na izvore iz bezbednosnih struktura. Prema najnovijim podacima, u {umskom predelu blizu mesta Sadki u Sumskoj oblasti ruska vojska je uspela da opkoli jedinice 80. odvojene vazdu{no-desantne brigade Oru`anih snaga Ukrajine, presekav{i im linije snabdevawa i evakuacije, ukqu~uju}i i one iz vazduha.

Izvor agencije TASS navodi da je ukrajinska jedinica nasto-

„Moramo da promovi{emo ta~nu istorijsku perspektivu o Drugom svetskom ratu i da se suprotstavimo hladnoratovskom mentalitetu, blokovskoj konfrontaciji i praksi maltretirawa. Treba da {titimo Ujediwene nacije kao okosnicu me|unarodnog sistema i da podr`avamo multilateralni trgovinski sistem sa Svetskom trgovinskom organizacijom u centru. Treba da zastupamo jednakost i ure|eni multipolarni svet, koji podrazumeva ekonomsku globalizaciju od koje } e svi imati koristi i da u~inimo sistem globalnog upravqawa pravednijim i ravnopravnijim”, rekao je Si.

Putin: Cenimo napore Kine, Indije i drugih ruskih strate{kih partnera Ruski predsednik Vladimir Putin podr`ao je Sijevu inicijativu za globalno upravqawe i pohvalio zalagawa Indije i Kine da se okon~a rat u Ukrajini.

‚’Visoko cenimo napore i predloge za re{avawe ukrajinske krize koje su izneli Kina, Indija i drugi ruski strate{ki partneri. Me|usobno razumevawe postignuto na samitu na Aqasci ide u istom pravcu, time se trasira put za mir u Ukrajini. Kada je re~ o [angajskoj organizaciji za saradwu, ona daje zna~ajan doprinos ja~awu atmosfere saradwe

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

i me|usobnog poverewa na evroazijskom prostoru i poma`e stvarawu politi~kih i dru{tveno-ekonomskih preduslova za stvarawe novog sistema stabilnosti, bezbednosti i miroqubivog razvoja u tom regionu’’, istakao je Putin.

Modi: [OS mo`e biti predvodnik multilateralizma Narendra Modi, premijer Indije, poru~io je da [angajska organizacija za saradwu mo`e biti predvodnik multilateralizma i inkluzivnog svetskog poretka.

U ciqu ja~awa [angajske organizacije za saradwu Peking }e ove godine obezbediti 280 miliona dolara bespovratne pomo}i ~lanicama te organizacije i dodatnih milijardu i 400 miliona dolara u vidu zajmova.

Na marginama samita odr`ani su brojni bilateralni susreti, a ve}ina u~esnika samita iz Tjencina odlazi u Peking, gde }e u sredu biti odr`ana velika vojna parada povodom 8 decenija od pobede nad Japanom u Drugom svetskom ratu.

„Indija je iskazala jedinstvo u borbi protiv terorizma. Pokrenuli smo inicijativu za borbu protiv Al Kaide i drugih teroristi~kih organizacija. Uvek smo verovali da ve}a povezanost mo`e da otvori vrata ne samo poslovnom sektoru, ve} i me|usobnom razumevawu i razvoju”, rekao je Modi.

Kupjanska situacija

jala da se pribli`i polo`ajima ruskih snaga u ovom sektoru, ali je u{la u okru`ewe. Prema dostupnim informacijama, vojnici su odse~eni od logisti~ke podr{ke, {to zna~ajno smawuje wihovu borbenu sposobnost.

KUPJANSK

POD PRITISKOM Istovremeno, na podru~ju Kupjanska situacija postaje sve kriti~nija za ukrajinske snage. Oficir OSU Andrij Tka~uk javno je upozorio da je grad pod „ozbiqnom pretwom“, jer su ruske trupe koncentrisale zna~ajne rezerve i pripremaju se za nastavak ofanzivnih operacija. Na~elnik General{taba Oru`anih snaga Rusije Valerij Gerasimov izjavio je da je „ruska vojska prakti~no zavr{ila blokadu Kupjanska i da je uspostavqena kontrola nad polovinom teritorije grada“. U pri-

log ovim tvrdwama pojavio se i video-snimak na kojem se vide ruski vojnici kako prelaze reku Vol~ju u Dwepropetrovskoj oblasti, {to ukazuje na nastavak {ire ofanzive.

GUBICI KOD ANDREJEVKE

Paralelno sa doga|ajima na severoistoku, ukrajinska vojska je pretrpela velike gubitke i u poku{aju kontranapada kod Andrejevke. Prema navodima RIA Novosti, tokom sveobuhvatnog vatrenog udara uni{teno je vi{e od 80 odsto qudstva juri{ne grupe 225. odvojenog juri{nog puka OSU, kao i tenk T-64. Izvor je naglasio da je ukrajinska pe{adija u ovom sektoru ostala bez neophodne podr{ke, {to je dovelo do masovnih gubitaka. Navodi se da ukrajinska vojska trenutno nema dovoqno opreme za elektronsko ratovawe i artiqeriju dugog dometa, {to je jedan od kqu~nih razloga visokog stepena stradawa. NEDOSTATAK OPREME I RESURSA Ukrajinski izvori priznaju da vlasti u Kijevu nisu u mogu}nosti da obezbede front naoru`awem potrebnim za odbranu, pa pe{adija trpi velike gubitke u direktnim sukobima sa boqe opremqenim ruskim snagama. U uslovima intenzivnih artiqerijskih i vazdu{nih udara, nedostatak logisti~ke podr{ke dodatno ugro`ava borbene kapacitete ukrajinskih jedinica.

SJEDIWENE DR@AVE PRAVI IZVOR NEREDA

Kina i Rusija izazivaju Va{ington: Trampov haos u~inio ih pouzdanijim partnerima

Rusija i Kina pokazuju ve}u stabilnost kao me|unarodni partneri u pore|ewu sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama pod vo|stvom predsednika Donalda Trampa, ocenio je analiti~ar Majkl Kimax, prenosi Wujork tajms.

„Kineski argument, kojem se Rusija rado pridru`uje, jeste da su Sjediwene Dr`ave pravi izvor nereda. I to vi{e nije samo mem ili argument. To je istina“, naglasio je Kimax.

Prema wegovim re~ima, Trampovi „destruktivni“ trgovinski ratovi i „nestabilna“ spoqna politika doprineli su utisku da Moskva i Peking deluju kao pouzdaniji i stabilniji partneri za druge zemqe od Va{ingtona.

Podse}a se da je Volstrit `urnal ranije objavio kako su lideri Rusije, Kine i Indije pokazali jedinstvo na samitu [angajske organizacije za saradwu u Kini, predstaviv{i na taj na~in izazov za spoqnopoliti~ke poteze predsednika Trampa.

Tramp najavio da }e nalo`iti obaveznu identifikaciju bira~a za svaki glas

Ameri~ki predsednik Donald Tramp najavio je da }e izdati izvr{nu naredbu kojom se zahteva obavezna identifikacija svakog bira~a, u svakoj ameri~koj saveznoj dr`avi.

„Identifikacija bira~a mora biti deo svakog glasa. Bez izuzetka. Izda}u izvr{nu naredbu u tom ciqu. Tako|e, nema glasawa putem po{te, osim za one koji su veoma bolesni i pripadnike vojske koji su daleko”, rekao je Tramp u objavi na dru{tvenoj mre`i Trut sou{al, prenosi Rojters.

Zakoni o identifikaciji bira~a u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama zahtevaju da se prilikom glasawa potvrdi identitet bira~a uz odre|eni oblik identifikacije, a koji li~ni dokument je potreban zavisi od savezne dr`ave u kojoj se glasa.

Neke ameri~ke savezne dr`ave zahtevaju va`e}e li~ne dokumente koje je izdala vlada sa fotografijom, koje sadr`e adresu bira~a i potpis, dok neke na bira~kom mestu prihvataju kao na~in identifikacije bira~a i ra~une za komunalne usluge ili izvod iz banke.

PREDSTOJE]I KOLAPS EVROPE:

Evropski koktel, sa~iwen od suza, nereda i podela

Francuska ekonomija je u veoma lo{em stawu. Prema statisti~kim podacima, na kraju prvog kvartala 2025. godine francuski javni dug iznosio je 3.345,4 milijarde evra ili 113,9 odsto BDP-a. Na ~elu Francuske je trenutno onaj koga zovu „Mali kraq”, koji se pona{a kao da je Kraq Sunce – Luj XIV, ili, u najmawu ruku, kao imperator Napoleon Bonaparte: predsednik Emanuel Makron.

U takvoj Francuskoj stvoren je mit o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu kao o „kanibalu koji mora da jede”. Stvorio ga je li~no „Mali kraq” Francuske. Putin je, za Francuze, postao „zver na vratima”, a Rusija je predstavqena kao antievropska, antizapadna sila i egzistencijalna pretwa. Zapravo, Putin i Rusija su se u Francuskoj pretvorili u samog antihrista.

Makron se neprekidno bavi Rusijom i pretwama ruskom agresijom. Da su Francuzi arogantni, dobro je poznata ~iwenica. Ali, Makron je jednostavno oti{ao predaleko. U nedavnom intervjuu, on je ruskog predsednika Putina nazvao „predatorom i ~udovi{tem pred na{im vratima”. Francuzi imaju jo{ jedan problem: to {to ih Rusija proteruje iz afri~kog Sahela, podsaharske oblasti koja se dugo, i posle takozvane dekolonizacije, smatrala tradiciocionalnom zonom francuskog uticaja u Africi.

Sada je ve} mogu}e govoriti o

formirawu osovine Sahel-Rusija. Osnivawe Afri~kog korpusa Ministarstva odbrane Rusije pokazuje da je Moskva odlu~na da nastavi sa podr{kom afri~kim saveznicima i da Afrika ostaje jedan od glavnih spoqnopoliti~kih prioriteta Moskve. Mo`da i najva`niji.

Burkina Faso je, sa Nigerom i Malijem, osnovala Alijansu dr`ava Sahela (AES), sposobnu da se suprotstavi francuskoj i agresiji neokolonijalnih afri~kih dr`ava, okupqenih unutar profrancuskog EKOVAZ-a.

Kako je nedavno primetio afri~ki geopoliti~ar Muhamed Lamine Kaba za sajt „Wu istern autluk”, francuski i atlantisti~ki uticaj u Africi postepeno se uru{ava, a Francuska, koja je nekada bila okosnica zapadnog uticaja u Africi, do`ivqava nagli pad.

Ali, ono {to va`i za Francusku, pi{e holandska novinarka

Sowa van den Ende za sajt „Fondacija strate{ke kulture”, va`i i za gotovo ~itavu Evropsku uniju. U stvari, sada gledamo kako se ~itava Evropa uru{ava, tvrdi holandska novinarka. Po~nimo sa jednim primerom: primerom Holandije, kolonijalne zemqe koja je bila bogatija od [vajcarske. Sada se Holandija nalazi na ivici kolapsa, kao i sve bogate zemqe EU.

Holandska politika je ve} godinama izuzetno nestabilna. Jedan od razloga je i izbegli~ka kriza, zbog koje se ulicama {ire neredi i nasiqe. Kako dodaje ova autorka, na krajwe sa`et na~in holandsku stvarnost je mogu}e opisati kao „koktel sa~iwen od nemira i podela”.

Ipak, poseban problem Holandije je rusofobija. Weno stanovini{tvo se neprekidno indoktrinira idejom o agresiji koju Rusija, navodno, planira da zapo~ne protiv ~itave Zapadne Evrope.

ANDRIJA KUZMANOVI],

Ne mogu da se sti~u milijarde ako si uz vlast, i pri tom jedva ima{ nekakvu {kolu

Nagradu „Srce Sarajeva” Andrija Kuzmanovi}, koji je nedavno progla{en za najboqeg glumca, posvetio je studentima. „Rediteq Vlada Tagi} je nosio i studentski bex, i naravno da smo taj uspeh na{eg filma „Yugo Florida” na festivalu u Sarajevu posvetili wima. To je generacija sjajnih mladih qudi koji se bore za svoju budu}nost jer ne `ele da `ive u ovakvoj dr`avi. Mene su u~ili da na mla|ima svet ostaje, tako da sam svim srcem uz wih“, rekao je Kuzmanovi}.

Kuzmanovi}, jedan od najpopularnijih glumaca u regionu, govori i o svojoj ulozi u filmu „Yugo Florida”, dru{tvu poru{enih vrednosti i studentskim protestima: „Ova uloga je potpuno druga~ija od svega {to sam do sada radio. Povukao sam sve svoje ‘asove’ koje koristim u filmu, televiziji i pozori{tu i pustio da gluma ide tiho, sama od sebe. Gledao sam velike glumce koji ni{ta ne rade, a upravo u tim momentima stvaraju nezaboravne likove.“

n Jo{ od prvih najava, pogotovu kada je trejler za „Yugo Floridu“ objavio presti`ni britanski portal Screen Daily, istaknuto je da }emo videti „novog“, „neprepoznatqivog“ Andriju Kuzmanovi}a, {to je potvrdila i Nagrada za najboqeg glumca na nedavno zavr{enom 31. Sarajevo Film Festivalu. Kako ste vi do`iveli ovu ulogu?

– Ona jeste potpuno druga~ija od svega {to sam do sada uradio na filmu, a na sceni sam jednom imao priliku da uradim ne{to sli~no, „neprepoznatqivo“ – u Beogradskom dramskom, u predstavi „Zelena ~oja Montenegra“, u kojoj sam igrao ulogu Osmana – pa{e Sarho{a. Tu sam imao tu „dowu lagu“, u smislu gluma~kog senzibiliteta, habitusa. ili kako god. Povukao sam sve svoje „asove“ koje uglavnom koristim na televiziji, filmu, u pozori{tu, i potpuno sam pustio da ta gluma~ka igra ide nekako tiho, „sama od sebe“, kao da je nema.

Mnogo puta sam gledao neke velike glumce za koje bismo pomislili da ni{ta ne rade u svojim ulogama, ali ba{ onda kad su najmirniji, kada se wihova gluma „ne prime}uje“ i kad izbija iz samog senzibiliteta, oni ostvare nezaboravne likove. A „Yugo Florida“ je ne{to {to zaista nikada nisam radio, mislim da takve uloge nismo ni imali do sada u na{em filmu – ona je tipi~no dramska, bez trunke {arma, na {ta sam sam ja do sada oslawao. To je prepoznao `iri u Sarajevu, i jako sam sre}an zbig toga. Iako je tamo bilo qudi koji znaju moja ranija ostvarewa, i oni su bili iznena|eni. A i sam sam rekao Vladi Tagi}u: ovo nisam ja. Naravno, nisam lud da to nisam ja, ali, recimo, Entoni Hopkins i Danijel Dej Luis, gledaju}i sebe u filmovima znaju da su to oni, a kao da nisu. Ne poredim sebe sa wima, ali ja do sada zaista tako ne{to nikada nisam uradio. n S druge strane, koliko vam imponuje ~iwenica {to ste prvo zna~ajnije priznawe u karijeri dobili upravo na festivalu u Sarajevu, na kojem je i sam ulazak u konkurenciju ve} veliki uspeh?

– Nagrade u Sarajevu nazivamo balkanskom Palmom, ja sam ranije i{ao sa nekim serijama i filmom, ali nikada

sa glavnom ulogom kao sada, i video sam koliko je interesovawe publike za festival. Bila je „provala oblaka“ na premijeri „Yugo Floride“, ali qudi su i daqe po toj ki{i strpqivo ~ekali u redu sa kartama, niko nije odustao od gledawa filma. Maltene su onako mokri kijali tokom projekcije, a aplauz je na kraju trajao skoro petnaest minuta, ve} nam je bilo pomalo neprijatno koliko su dugo aplaudirali. Mislim da smo ovim filmom napravili „wihov `ivot“, ono {to uglavnom svi `ivimo, {to smo do`iveli, ili }e nas te situacije tek do~ekati. I kad qudima na platnu vrati{ i poka`e{ wihov `ivot, koji osete i prepoznaju kao stvaran, onda oni to i nagrade. n U nekom „krokiju“, Zoran, junak koga igrate, vodi „besmisleni“ `ivot, nesna|en je i profesionalno i intimno, ali i letargi~an i bez snage da poku{a da promeni tu situaciju. [ta je vama li~no najuzbudqiije u wegovom liku?

– On je monta`er po profesiji, ali imao posao na kamerama no}u, i da prazni i puni fri`ider u jednom rijaliti programu. Meni je najuzbudqivije bilo upravo to – da istra`ujem wegovu u~malost, to pomirewe sa ustajalim `ivotom, {to dolazi nakon onoga kad ~ovek digne ruke od sebe. i postane vi{e predmet nego qudsko bi}e. On zapravo nije bio

ni svestan {ta je `ivot, {to vidimo pri kraju filma, dozvolio je da `ivot proti~e mimo wega, i toliko je u{ao u rutinu da se ~ini kao da ne `ivi – ujutru se umije tri puta, u odre|eno vreme ru~a, vidi se sa drugarom tad i tad, javi se kad kome treba, nema devojku… Meni je on interesantan i po tome {to je ~ovek pored kakvog u realnom `ivotu sigurno prolazimo dva – tri puta dnevno, i bi}e mi najve}a radost da neko od takvih qudi pogleda ovaj film, da se prepozna, i da odlu~i da makar poku{a da uradi ne{to od svog `ivota. Mislim da je to ono {to me je i najvi{e „palilo“ u scenariju, iako je Zoran glavni protagonista kroz koga gledamo ceo film, jer sam se nosio sa idejom da nekog probudim iz wegovog letargi~nog sna. Li~no, ni{ta mi nije blisko sa ovim likom, jer su neki trenuci u kojima sam se ja „mirio sa `ivotom“ kod mene uvek trajali nedequ dana maksimalno.

n Za razliku od te letargi~ne generacije tridesetogodi{waka, o kojoj Tagi} govori i u seriji „Jutro }e promeniti sve“ u kojoj ste i vi igrali, na{i studenti se ne mire sa `ivotom u ovako razbijenom i uni{tenom dru{tvu. ^ime ste vi posebno odu{evqeni u ovoj wihovoj borbi?

– Studenti su odlu~ni i beskompromisni, i to nepristajawe na kompromis

je logi~na posledica celog wihovog odrastawa – svesni su gde su i u kakvom dru{tvu odrastali, ne dopada im se tak `ivot, oni `ele da `ive u dru{tvu bez nasilne policije, u dru{tvu u kojem }e najboqi lekari, najboqi profesori, nastavnici, radnici, i svi drugi najboqi u svojim profesijama biti zaposleni i na nekim kqu~nim pozicijama. Mislim da danas niko ne mo`e da se bavi ni zanatom, a da to nije preko politi~ke veze, i zato mi je, recimo, drago {to sam prvu nagradu dobio u Sarajevu, gde mi niko ne zna ni brata, ni te~u, ni strica, ni da li sam politi~ki „podoban“ ili „nepodoban“.

Zbog toga sam i tu Nagradu „Srce Sarajeva” posvetio na{im studentima, Vlada Tagi} je nosio i studentski bex, i naravno da smo taj uspeh na{eg fima „Yugo Florida“ na festivalu u Sarajevu posvetili wima. To je generacija sjajnih mladih qudi, beskompromisnih, hrabrih, pametnih, koji se bore za svoju budu}nost, ta deca su iskrena, ~estita, nekorumpirana u svakom smislu, a mene su u~ili da na mla|ima svet ostaje, tako da sam svim srcem potpuno uz wih.

n Koliko vas uznemirava poja~ano nasiqe prema studentima, i to {to na{ predsednik podsti~e i poziva da svaki wegov batina{, svaki policajac i svaki uli~ni nasilnik mo`e „legalno“ da ih isprebija i da apsolutno ne odgovara za to?

– Naravno da me ta situacija jako uznemirava, i naravno da sam besan zbog toga i da strepim da se toj deci vi{e ni{ta stra{no ne dogodi. Ali, nasiqe vlasti ne poti~e od pre devet meseci i ovih protesta, mi smo u nasilni~kom i korumpiranm sistemu ve} odavno. To vi{e nije dr`ava gde mi `ivimo, to je privatna politi~ka firma. Sla`em se da dr`ava mo`e da bude dobra firma, ali mora podjednako da privre|uje za sve svoje gra|ane, bez obzira na wihovo politi~ko opredeqewe, jer im to garantuju zakoni.

Ne mogu neki qudi i wihova deca da budu gladni, ne mogu qudi da ostaju bez krova nad glavom zato {to nisu platili tri ra~una za struju, ne mogu da postoje „crne liste“ na kojima su najve}i stru~waci, ne mogu da se sti~u milijarde ako si uz vlast, i pri tom jedva ima{ nekakvu {kolu. Ova situacija je eskalirala pre devet meseci i pogibije qudi u Novom Sadu, a samo je posledica nasiqa u kojem smo svih ovih godina. Moja generacija, kada sam ja bio student, kao ni ona prethodna, nije uradila ono {to rade dana{wi studenti, a trebalo je i moralo je da se uradi. Sada se prelila ~a{a koja je odavno puna, ovi hrabri studenti jednostavno ne}e da `ive u ovakvoj dr`avi, ne prihvataju kompromis, planiraju da stvore pravednije dru{tvo u kojem }e i oni i svi ostali gra|ani biti sre}niji. i zato imaju sna`nu podr{ku svih normalnih i po{tenih qudi u na{oj zemqi, a i {ire. n Verujete li da }e studenti ostvariti svoj plan?

– Apsolutno verujem u pobedu studenata, za mene su oni bili pobednici jo{ kad su krenuli u blokade i proteste. Verujem da }e do}i do izbora, i da }e ova mladost uspeti da stvori mnogo boqe dru{tvo – `ivotne prilike jednake, ili makar pribli`no jednake za sve qude.

BIH CEO DAN U BLOKADI: Prevoznici kamionima zaustavili zemqu, robe nema

Kako su prevoznici mesecima i najavqivali, od {est sati prvog septembra u Bosni i Hercegovini zaustavqeni su lanci snabdevawa. Kolaps na putevima pri ulasku u sve ve}e gradove –Sarajevo, Tuzlu, Zenicu, Doboj, Mostar i Bawaluku. Kamioni parkirani, putni~ka vozila kre}u se jednom trakom, a blokade su i na carinskim terminalima, grani~nim prelazima.

„Na primer, ve} izlaze iz Bosne i Hercegovine na jednom grani~nom prelazunekih 20 hiqada tona robe”, rekao je Velibor Peuli}, koordinator Logisti~kog konzorcijuma.

Snabdevawe je potpuno obustavqenoroba iz BiH ne mo`e ni da iza|e ni da u|e. U Spoqnotrgovinskoj komori ka`u da razumeju zahteve, ali upozoravaju na ogromnu {tetu i naru{en ugled doma}e privrede, koja uglavnom radi za zemqe Evropske unije.

„Neke fabrike, na primer u Nema~koj, direktno zavise od lanaca snabdevawa koji imaju rokove isporuke, a rokovi se ne smeju kr{iti, dozvolite mi da ka`em, jer }e biti ogromnih posledica. Svakodnevno }emo trpeti {tetu od desetina miliona evra i to }e nas zapravo kao zemqu, kao

destinaciju, staviti u drugi plan i ne}emo biti kredibilan niti pouzdan partner”, kazao je Ahmet Egrli}, predsednik Privredne komore BiH. Prevoznici ka`u da su primorani na ovaj korak jer nijedan wihov zahtev nije ispuwen.

Svesni su da pitawe ograni~enog boravka u EU mora biti re{eno regionalno i sa institucijama BiH i Evropske unije, ali zahtevaju i izmene propisa, finansijsko rastere}ewe i kra}a ~ekawa na granicama. Kao primere navode Srbiju i Crnu Goru, koje su ranije re{ile ove probleme.

„Crna Gora, kao i Srbija, uradila je sa svojim ministarstvima ono o ~emu sada govorimo pre deset godina”, kazao je Peuli}. Reakcije politi~kih partija su podeqene. Na{a stranka ka`e da su blokade politi~ki motivisane, re`irane od strane SNSD-a i podr`ane od strane SDA. Milorad Dodik je dao podr{ku prevoznicima u Bawaluci, dok SDA ka`e da je ovo stvar neodgovornosti aktuelne vlasti.

„Do{li smo u situaciju da je Bosna i Hercegovina, svakako nakon rata, u najve}oj blokadi i weni gra|ani”, kazao je Midhat ^au{evi}, poslanik SDA u Parlamentarnoj skup{tini BiH.

Parastosom, polagawem vijenaca i cvije}a kod manastira Svetog Nikole na Ozrenu, obiqe`en je Dana nestalih i poginulih u Odbrambeno-otaxbinskom ratu.

Parastos kod Spomen-krsta slu`ilo je lokalno sve{tenstvo, nakon ~ega su brojne delegacije polo`ile vijence i cvije}e.

Vijenac je polo`en i kod spomenika najmla|em borcu Vojske Republike Srpske Spomenku Gosti}u.

Obiqe`avawu Dana nestalih i poginulih prisustvovali su izaslanik predsjednika Srpske Maja Ga~i}, pomo}nik ministra rada i bora~ko-invalidske za{tite Srpske Neboj{a Vidakovi}, kao i direktor Republi~kog centra za istra`ivawe rata, ratnih zlo~ina i tra`ewe nestalih lica Viktor Nu`di}. Nadle`nost za tra`ewe nestalih boraca i civila u Odbrambeno-otaxbinskom ratu mora da se vrati u nadle`nost Repu-

blike Srpske zbog nerada Instituta za nestala lica BiH, poru~io je pomo}nik ministra rada i bora~ko-invalidske za{tite Srpske Neboj{a Vidakovi}. – U prvom dijelu do 2008. godine dok je radila entitetska komisija za tra`ewe nestalih ura|en je veliki dio posla i dosta nestalih je na|eno. Na`alost 2008. je formiran Institut za tra`ewe nestalih lica BiH i prestaje tra`ewe nestalih, naro~ito srpske nacionalnosti –rekao je Vidakovi}.

Predsjednik Udru`ewa `ena `rtava rata Republike Srpske Bo`ica Rajili} izjavila je da je BiH nemogu}a dr`ava i da na to ukazuje i ~iwenica da se 30 godina od okon~awa rata i daqe potra`uju tijela nestalih Srba. – Ni{ta nas ne iznena|uje u ovoj nemogu}oj BiH. Sve institucije koje rade na nivou BiH favorizuju i tra`e samo nestale sa druge strane, dok srpske `rtve niko ne priznaje, a nestale niko ne tra`i – rekla je Rajili}eva.

Srpska i daqe traga za 1.616 lica, od kojih su 981 civili i 10oro djece.

Dodikova odbrana uplatila

18.000 evra u buxet BiH

za otkup zatvorske kazne

Odbrana Milorada Dodika uplatila je 36.500 konvertibilnih maraka (oko 18.000 evra) u buxet BiH kao zamenu za jednogodi{wu kaznu zatvora po re{ewu Suda Bosne i Hercegovine.

Sud BiH je Dodiku uva`io zahtev da plati kaznu 12. avgusta ove godine.

Dodikovi advokati uplatili su kaznu u buxet BiH, a potvrda }e biti dostavqena u spis Suda BiH, koji ga je pravosna`no osudio.

Po pravosna`noj presudi Suda BiH, osim jednogodi{we kazne zatvora, Dodiku je na {est godina zabraweno bavqewe politikom.

Na osnovu te presude Centralna izborna komisija BiH (CIK) je donela odluku o prestanku pred-

sedni~kog mandata Dodiku, a odlu~ila je da }e se prevremeni izbori za predsednika RS odr`ati 23. novembra.

Mladi} poginuo u Doboju, u obele`enom minskom poqu

U dobojskom nasequ Hoxi}i poginuo je 19-godi{wi M.H. Mladi} je, prema navodima, u{ao u obele`eno minsko poqe kako bi vratio koze, kada je aktivirao minu.

Policija je navela da im je nesre}a prijavqena u 17.50 ~asova, i da je na lice mesta iza{ao de`urni tu`ilac koji rukovodi uvi|ajem, prenosi RTRS.

Prema nezvani~nim informacijama poginuo je 19-godi{wak koji je u{ao u obele`eno minsko poqe kako bi vratio koze. N1 Sarajevo prenosi izjavu wegove biv{e nastavnice, koja je napisala da je mladi} poticao iz siroma{ne porodice i da je odrastao u te{kim uslovima.

„Niko, a pogotovo deca, ne bi smeli umirati zbog ratova koji su pro{li, a jo{ uvek uzimaju `ivote. Deca ne bi trebalo da pate kao moj u~enik, zbog te{kih uslova i siroma{tva... Spavaj de~a~e i oprosti duwaluku, surov je”, poru~ila je ona.

Bawaluka:

Gra|anima Srpske bez saglasnosti oduzeto 75 miliona evra

Ministar finansija i trezora u Savetu ministara BiH, Sr|an Amixi}, oglasio se povodom finansijskog i politi~kog udara na Republiku Srpsku, jer je potpisana odluka kojom se Republici Srpskoj uskra}uje 148 miliona km (75 miliona evra) , dok se istovremeno Federaciji BiH prebacuje 120 miliona km (60 miliona evra). Odluku je potpisao wegov zamenik Muhamed Hasanovi}. Potpis Hasanovi}a, ka`e, do{ao uz podr{ku, nelegitimnog delovawa OHR-a, koji je omogu}io dono{ewe odluka bez saglasnosti Republike Srpske, {to vidi kao nastavak trenda unitarizacije BiH.

Prvo sude srpskim liderima, pa poku{avaju da oduzmu mandat srpskom predsedniku, a sada tro{e srpske pare. Ovo je plan, ne incident, naveo je Amixi} u objavi na dru{tvenim mre`ama. Navode}i konkretne posledice tog finansijskog udara, Amixi} je rekao da 148 miliona KM(75 miliona evra) nije samo broj, ve} je re~ o realnim sredstvima koja su mogla biti ulo`ena u razvoj Srpske. Vreme je, poru~io je, da se probudimo i reagujemo zajedno u interesu na{eg naroda. Jer o novcu Republike Srpske treba da odlu~uje Republika Srpska. Ako danas ne budemo ujediweni i odlu~ni u Sarajevu - sutra ne}emo imati {ta da branimo, poru~io je Amixi}.

Gra|ani Crne Gore najvi{e veruju SPC

Gotovo polovina, 47 odsto, ispitanih gra|ana veruje da Crna Gora ide pogre{nim putem, najve}e poverewe ima Srpska pravoslavna crkva, a najboqe

oceweni politi~ar je lider DNP-a Milan Kne`evi}, pokazalo je najnovije istra`ivawe agencije IPSOS.

Najzna~ajniji problemi su ekonomske prirode, na prvom mestu rast cena, visoki tro{kovi `ivota i inflacija. U prvih pet najve}ih problema su jo{ korupcija, kriminal ali i politi~ka nestabilnost. Kada je o poverewu u li~nosti re~, i daqe je najve}i procenat onih koji ne

veruju nijednoj – 31 odsto. Od politi~ara koji u`ivaju najve}e poverewe na prvom mestu je premijer i lider PES-a Milojko Spaji}, zatim lider GP URA Dritan Abazovi}, predsednik DNP-a Milan Kne`evi}, po~asni predsednik DPS-a Milo \ukanovi} i aktueli {ef dr`ave Jakov Milatovi}.

Najboqe oceweni politi~ar je lider DNP-a Milan Kne`evi}, a slede ga premijer Milojko Spaji} i predsednik Crne Gore Jakov Milatovi}, kao i Dritan Abazovi} i Milo \ukanovi}. Od institucija gra|ani imaju najve}e poverewe u Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC), zatim u Vojsku i Policiju, u prvih pet institucija po poverewu gra|ana su jo{ {ef dr`ave i premijer.

Najboqe kotirana partija u istra`ivawu IPSOS-a je najuticajnija opoziciona DPS, koja ima podr{ku 24 odsto gra|ana, zatim slede Spaji}ev PES sa 20 i Demokratski front sa 18 odsto podr{ke. Demokrate imaju podr{ku osam odsto gra|ana, po sedam URA i Evropski savez. Bo{wa~ka stranka je na ~etiri odsto podr{ke, dok ostale imaju tri, odnosno dva odsto. Istra`ivawe je sprovedeno od 29. jula do 12. avgusta na uzorku od 1.025 punoletnih gra|ana, prenosi portal RTCG.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Crne Gore uputio preporuku za ekskurzije

Zavod za {kolstvo Crne Gore uputilo je preporuku osnovnim {kolama da u ovom trenutku odlo`e eventualno planirane ekskurzije u Srbiju ili da osmisle alternativnu rutu. Razlog za to je, kako pi{e u dopisu aktuelna situacija u Srbiji.

Savet roditeqa nekoliko osnovnih {kola izrazio je zabrinutost povodom organizovawa u~eni~kih ekskurzija u Srbiji, zbog ~ega se Ministarstvo prosvete, nauke i inovacija obratilo Ministarstvu spoqnih poslova. Kristina Mihailovi} iz Udru`ewa roditeqi ka`e da ih je kontaktiralo dosta roditeqa povodom te teme.

„Da se odlu~i {ta da se radi, na koji na~in da se postupa kada se krene sa ekskurzijama koje bi trebalo da po~nu ve} od septembra.

Ono {to je celu pri~u vratilo, tako da ka`em, za nas barem na po~etak i ova situacija uporno nas podse}a na to da zaista moramo ovim pitawem mnogo da se ozbiqnije pozabavimo nego do sada”, ka`e Mihailovi}.

Vr{iteqka du`nosti i direktorka Osnovne {kole „Oktoih” Jasna Radovi} ka`e da }e ispo{tovati predlo`eno.

dokumentacijom dobile pravo da izvode ekskurzije, dobili smo obave{tewe da mo`e ekskurzija da promeni pravac ruta i da alternativna destinacija bude Sarajevo, poseta Mostaru, Trebiwu”, ka`e Radovi} za Radio Crne Gore. Kako je dodala, uskoro }e na}i odgovaraju}e re{ewe. „Brzo }emo uz pomo} Saveta roditeqa do}i do odgovaraju}eg re{ewa kako ni

deca ne bi imala neke posledice, ali }e se verovatno ekskurzije odr`ati samo {to }emo imati korekciju putawe”, kazala je Radovi}.

POVODOM GODI[WICE SMENE VLASTI DPS-A „Fenomen litija ozdravio je du{u Crne Gore“

Dru{tveno-duhovni fenomen litija ozdravio je du{u na{e zemqe i bio prvi korak ka zatrpavawu i prevazila`ewu rovova koje je gotovo 30 godina stvarao biv{i re`im. Tih dana, svi smo disali i kora~ali kao jedno, poru~io je predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi} povodom pet godina od smene vlasti DPS-a. Mandi} je istakao da }e se 30. avgust 2020. godine pamtiti i kao dan slobode i pobede koja nije ostvarena silom, ve} uverewem.

„To je i dan pobede demokratije – one slobodne i nezavisne, oslobo|ene demokratije koja je decenijama bila zato~ena u nesmewivosti vlasti i tiraniji zabluda pojedinaca iznad dru{tva i dr`ave. To je pobeda ideje da demokratija nije samo puko glasawe na izborima“, naveo je Mandi}.

Ta 2020. godina osta}e zapisana zlatnim slovima u kwigama istorije Crne Gore i wenog naroda, istakao je Mandi}.

„Ona je svakodnevni zadatak, briga, rezultat, priznawe gre{ke i pohvala i najmawem koraku napretka. Kao {to sloboda nije samo odsustvo straha, ve} i po{tovawe slobode drugih. Poput Kantovog moralnog imperativa: da ne ~ini{ ni{ta {to ne bi `eleo da drugi u~ini tebi. Kod nas se to oduvek zvalo – ~ojstvo“.

POSTAVQAWE PUTOKAZA IZAZVALO JE VELIKU PA@WU JAVNOSTI Pqevqa pokazala pravac – Beograd bli`i od Brisela

Na glavnom {etali{tu u Pqevqima je postavqen novi putokaz koji ukazuje na razdaqinu do ~etiri zna~ajna grada u regionu – Beograda, Bawaluke, Knina i Prizrena.

Postavqawe putokaza izazvalo je veliku pa`wu javnosti, budu}i da upu}uje na simboli~ku i kulturnu povezanost Pqevaqa sa prostorima gde `ivi srpski narod.

Predsednik op{tine Pqevqa Dario Vrane{, koji je fotografiju putokaza podelio na dru{tvenim mre`ama, naglasio je wegovu poruku:

„Beograd nam je bli`i od Brisela, i Prizren, i Bawa Luka i Knin su bli`i od Brisela“, poru~io je Vrane{.

„U kontaktu sa agencijama koje ve} planiraju putovawe i koje su tenderskom

Ona se nada da }e i roditeqi i uprava imati razumevawa i da }e sve pro}i onako kako treba u korist dece. NE VODITE DECU U SRBIJU!

On je ukazao da demokratija „nije ne{to {to nam je jednom zauvek dato“.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

U 57 POKU[AJU, I POSLE PET MESECI, 26. AVGUSTA IZABRAN

PREDSEDNIK SKUP[TINE KOSOVA

Dimaq Ba{a predsednik kosovskog parlamenta

u Za wega je glasao i deo poslanika Demokratske partije Kosova u Bez potpredsednika Skup{tine iz srpske zajednice

U 57 poku{aju, i posle pet meseci od zvani~nih rezultata kosovskih parlamentarnih izbora 9. Februara, u utorak 26.avgusta izabran predsednik Skup{tine Kosova iz Samoopredeqewa Dimaq Ba{a.

Od ukupno 115 prisutnih poslanika, Ba{a je dobio 73 glasa za, dok je protiv bilo 30 posla-

nika. Tri poslanika bila su uzdr`ana. Ovo je bio drugi put da je Ba{ino ime predlo`eno za predsednika parlamenta. On je bio peti kandidat koji je predlo`io Pokret Samoopredeqewe. Izborom Ba{e za predsednika parlamenta, Skup{tina okon~ava 56 neuspe{nih sednica za izboru predsednika.

Od po~etka konstitutivne sednice 15. aprila, poslanici su odr`ali desetine nastavaka do 26. jula, ali nisu uspeli da okon~aju proces izborom predsednika i zamenika predsednika Skup{tine.

Na osnovu drugog mi{qewa Ustavnog suda, objavqenog 19. avgusta, poslanici su obavezni da okon~aju konstituisawe Skup{tine u roku od 30 dana. Prema ovom mi{qewu, glasawe za predsedni-

Srpska lista podnela `albu Ustavnom sudu Kosova

Poslanici Srpske liste podneli su, u subotu 30. avgusta, `albu Ustavnom sudu zbog, kako navode, te{kog kr{ewa prava srpskog naroda na sednicama Skup{tine Kosova. @alba je podneta zbog poku{aja da se na mesto podpredsednika Skup{tine Kosova izabere Nenad Ra{i} iz partije Za slobodu, pravdu i opstanak, ~ime se kr{i Poslovnik o radu Skup{tine ali i Ustav.

Srpska lista ima najve}i broj, devet poslanika srpske zajednice u Skup{tini i ima pravo na potpredsednika Skup{tine iz redova svoje zajednice, me|utim, nakon neuspeha prilikom glasawa za Slavka Simi}a, predsednik Skup{tine Dimaq Ba{a predlo`io je da `rebom izvla~i ime kandidata. Me|u kandidatima na{lo se i ime Nenada Ra{i}a, kojeg ina~e Samoopredeqewe podr`ava u ovom izboru.

Srpska lista, ali i brojni pravnici na Kosovu smatraju ovakav na~in birawa potpredsenika iz redova srpske zajednice protivustavnim, zbog ~ega je ova srpska partija i podnela `albu Ustavnom sudu.

Sve osnovne i sredwe {kole na Kosovu su spremne za po~etak nove {kolske godine posle obavqenih pripremnih aktivnosti izjavio je direktor {kolske uprave Ministarstva prosvete za podru~je Kosova i Metohije Bla`o Dragovi} i dodao da }e kriterijumi za podelu uxbenika za novi {kolsku godinu biti isti kao i u centralnoj Srbiji.

- Imali smo pripremne aktivnosti za po~etak nove {kolske godine i to sve prema kalendaru Ministarstva prosvete Republike Srbije. Mogu da ka`em da smo sve uspe{no realizovali, sve {kole su spremne da do~ekaju 1. septembra svoje u~enike i da nova {kolska 20252026. {kolska godina mo`e da po~ne. Mogu da ka`em da smo i ove {kolske godine upisali sva odeqewa. Nijedno odeqewe nije uga{eno na celom prostoru Kosova i Metohije, svi su radnici na svojim radnim mestima. [to se ti~e u~enika, tu varira vrlo mali broj - negde je vi{e, negde je mawe, ali svako odeqewe je popuweno”, izjavio

ka parlamenta mora biti otvoreno, a isti predlog za ovu funkciju ne mo`e se iznositi vi{e od tri puta. Svi prisutni poslanici treba da izraze svoju voqu glasawem: za, protiv ili suzdr`ano. Iako su predsednik i ~etiri potpredsednika izabrani 26. avgusta, Skup{tina Kosova nije ponovo konstituisana. ^itav proces je zastao u izboru potpredsednika iz redova srpske zajednice.

Srpska lista sa devet poslanika predlo`ila je Slavka Simi}a za potpredsednika. Me|utim, jedini srpski poslanik koji ne pripada ovoj grupi, Nenad Ra{i}, tako|e je iza{ao za re~ i predlo`io svoje ime za potpredsednika.

Na sednici Skup{tine Kosova za izbor potpredsednika Skup{tine, 28, avgusta , niko od 9 predstavnika Srpske liste, i posle tri kruga glasawa za svakog od wih, nije dobio potrebnu ve}inu od 61 glas na mesto potpredsednika Skup{tine.

Nakon toga se glasalo za Nenada Ra{i}a , predsednika Stranke za slobodu, pravdu i opstanak. No, ni on nije dobio potrebnu ve}inu.

Ni iz tre}eg poku{aja, u subotu 30. avgusta, nije do{lo do izbora potpredsednika Skup{tine Kosova iz redova srpske zajednice.

Ba{a je proglasio zavr{etak kontituisawa novog saziva skup{tine i naveo da }e o problemu izbora srpskog potpredsednika biti razgovarano kasnije, zakazav{i konsultacije u ponedeqak 1. septembra.

U ~etvrtak uve~e, 28. avgusta, smo u Visokim De~anima peto~asovnim bdenijem zapo~eli proslavu praznika Uspewa Presvete Bogorodice, koja je vrhunila u dana{woj Bo`anstvenoj Liturgiji, koju je slu`io na{ Iguman arhimandrit Sava, sa manastirskom bratijom, jeromonahom Nektarijem i jero|akonom Vlasijem.

Bogoslu`ewa su, zasigurno po prvi put u celokupnoj istoriji na{eg drevnog Manastira, pevana na tri jezika - gr~kom, albanskom i crkvenoslovenskom, koji su se ravnopravno i uskla|eno smewivali. Desnu pevnicu predvodio je prof. Georgije Karajanakis sa ~lanovima “Horos Angelikos” iz Larise, zajedno sa Vla-

dimirom Simi}em i srpskim pojcima, dok su levu pevnicu ~inili ~lanovi vizantijskog hora “Jovan Kukuzeq” iz Tirane, na ~elu sa prof. Teodorom Pecijem. U ~udesnoj atmosferi de~anskog hrama, obasjanog sve}ama sa drevnog polijeleja iz 14. veka, do kasno u no} odzvawale su predivne stihire i tropari u slavu Bo`iju i Presvete Bogorodice, ~ije Uspewe proslavqamo, - kazao je arhimandrit Visokih De~ana otac Sava (Jawi}).

Bogoslu`ewima je, pored poklonika, manastirskih gostiju i pripadnika KFORa, prisustvovao i Maksim Harakopulos, generalni sekretar Interparlamentarne skup{tine Pravoslavqa i poslanik u Gr~kom parlamentu, koji sa svojim saradnicima iz Atine ovih dana boravi na Kosovu i Metohiji.

Nakon Liturgije otac Sava se obratio prisutnima, izraziv{i duboku radost povodom ove jedinstvene proslave praznika Uspewa Presvete Bogorodice, koja je pokazala da razli~iti jezici ne samo da nisu prepreka za nas pravoslavne hri{}ane, ve} bogatstvo koje treba da ~uvamo i znak bratske qubavi kojom zajedni~ki slavimo Gospoda, ~uvaju}i svoja predawa.

Iguman Sava razgovarao je sa Harakopulosom i wegovim saradnicima o `ivotu i izazovima Crkve na prostoru Kosova i Metohije i o dubokim istorijskim vezama izme|u na{ih naroda i crkava.

je Dragovi}.

Dodela besplatnih uxbenika za decu na teritoriji Kosova, vr{i}e se po istim kriterijumima kao u centralnoj Srbiji.

„Isti su kriterijumi kao u Centralnoj Srbiji, tako i ovde za na{e u~enike. To su kriterijumi Ministarstva prosvete Republike Srbije i na{i u~enici }e dobiti kao i prethodnih godina besplatne uxbenike”, kratko je rekao Dragovi}.

A na inicijativu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, u~enici koji su upisani u prvi razred osnovnih {kola u sistemu Republike Srbije na Kosovu i Metohiji dobi}e dodatnu jednokratnu nov~anu pomo} u iznosu od 4.000 dinara za kupovinu neophodnog {kolskog pribora za po~etak {kolske godine.

Ovu vrstu pomo}i i podr{ke za po~etak nove {kolske godine dobi}e vi{e od 1.000 |aka prvaka upisanih u srpske {kole na Kosovu i Metohiji, a ta~nu dinamiku isplate odre|uju {kole.

Na Menhetnu slu`ena liturgija na veliki crkveni praznik, Veliku Gospojinu

U srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Sava na Menhetnu u Wujorku slu`ena je liturgija povodom praznika Uspewa Presvete Bogorodice, odnosno Velike Gospojine.

Liturgiju je slu`io otac Milan Dragovi}.

Crkva je izgorela u velikom po`aru 2016. godine i od tada je delimi~no obnovqena. Crkva Svetog Save na Menhetnu je u srcu najve}eg ameri~kog grada i ima bogatu istoriju, ~iji deo je i najve}i srpski nau~nik Nikola Tesla.

O tome svedo~i i Teslina bista pored ulaza u crkvu koja je tu postavqena 2007. godine i nije o{te}ena u po`aru.

U ovoj crkvi je odr`ana i komemoracija za 50 godina od smrti Nikole Tesle 1993. godine.

Generalni konzul Republike Srbije u Wujorku Vladimir Bo`ovi} redovno prisustvuje liturgijama u crkvi sa svojom porodicom.

„U sinergiji sa Srpskom pravoslavnom crkvom i dr`ava Srbija je svuda prisutna, da bude uz svoj narod, da mi kao diplomate budemo istinski javni servis svih gra|ana Srbije bez obzira gde se oni nalaze. Ova crkva ima posebnu istorijsku va`nost. U woj je odr`ana prva pravoslavna liturgija na teritoriji Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i zahvaquju}i Svetom vladici Nikolaju ona

je ustupqena Srpskoj pravoslavnoj crkvi“, rekao je Bo`ovi}.

Ono {to raduje sve Srbe ovde u Wujorku je {to je ba{ ovih dana uklowena ograda koja je bila ispred crkve jo{ od vremena po`ara, tako da se sada na liturgiju mo`e u}i na predwa vrata crkve.

Ina~e, liturgije se odr`avaju svake nedeqe.

Po~elo snimawe dokumentarnog f ilma i serije o Svetom Savi

Produkcija Optimistic film, uz blagoslov Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve i uz saradwu sa bratstvom manastira Hilandar zapo~ela je projekat za dugometra`ni dokumentarni film i serijal „Sveti Sava”.

Snimawa su zavr{ena na Svetoj Gori u Manastirima Hilandar, Vatoped, Stari Rusik,

Na inicijativu dr Nenada Jani}ijevi}a iz Pitsburga, na{eg ~uvenog patriote koji tokom 90tih godina organizovao i realizovao donaciju od 200 miliona ameri~kih dolara u lekovima i medicinskom materijalu, a ~iji je otac i sam bio pravoslavni sve{tenik u Vranovu kod Smedereva, pokrenut je ovaj svesprski projekat za dugometra`ni

keliji Paterici i drugim mestima koja su vezana za `ivot i rad Svetog Save na Svetoj Gori. Ura|eni su ekskluzivni intervjui sa igumanima manastira Hilandara, Vatoped, i sa monasima iz Starog Rusika i Hilanadara, kelije Paterica, Riznice manastira Hilandar i snimqeni brojni kadrovi iz svih manastira dronom, gimbalom i sa vi{e kamera.

Da bi se ovaj film realizovao u punoj snazi sa jasnim ~iwenicama i snimawe je predvi|eno na lokacijama u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Svetoj Gori, Jerusalimu, Turskoj, na Sinajskoj Gori, Bugarskoj i SAD.

dokumentarni film i serijal o Svetom Savi. Dr Jani}ijevi} i Milo{ Kosta Papi} iz SAD obezbedili su inicijalna sredstva za po~etak projekta i pozvali dr Mirkovi}a da ga realizuje poznaju}i wegov prethodni rad i uspehe.

Dr @eqko Mirkovi} je rediteq i producent dokumentarnih filmova koji su do sada osvojili 131 internacionalnu nagradu i imali 2 kvalifikacije za Nominaciju za Oskara za dugometra`ni dokumentarni film sa filmovima „Teslin narod” i „Drugi susret”, i trenutno predaje dokumentarni film na Univerzitetu Konektikat u SAD .

GUJON NA OBELE@AVAWU STOGODI[WICE U^EWA SRPSKOG JEZIKA U FRANCUSKOJ:

„Pri~a o Svetom Savi je pri~a ne samo o na{oj veri, dr`avi i narodu, ve} i pri~a o viziji koja je duboko utemeqena vekovima u dnk Srba, gde god da se oni nalaze sada u svetu i gde god da su `iveli tokom svih ovih vekova. Dokumentarni film i serijal o Svetom Savi je potreban na{em narodu u trenucima velikih globalnih izazova kao temeq o~uvawa identiteta i kao putokaz sada{wim i budu}im generacijama. Ovaj film i serijal ima za ciq da ispri~a jednu pri~u o Veri i snazi koja ta Vera `ivi kao deo na{eg bi}a, a ~iji je svetionik bio Sveti Sava”, ka`e dr @eqko Mirkovi}, rediteq i producent.

„Kada govorimo o Svetom Save uvek razmi{qamo o wemu kao prvom srpskom prosvetitequ, kao veoma zna~ajnoj li~nosti koja je utemeqila na{u dr`avu, utemeqila na{u crkvu. Ali retko se pomiwe, ili retko razmi{qamo o tome da je on pre svega bio monah. On je u stvari krenuo putem qubavi, o ~emu malo razmi{qamo, jer oni qudi koji su daleko od manastira i daleko od nekog crkvenog `ivota, ne mogu da razumeju {ta je to u stvari, {ta se to de{ava u ~oveku da napusti sve, da napusti svet, da napusti sve ugodnosti i da do|e u jedan manastir da tamo nastavi svoj `ivot. Utoliko je to ~udnije kad to radi neko mlad, kao sveti Sava. Kada neko krene put manastira i putem ka Bogu, on u stvari kre}e putem qubavi i kre}e iz qubavi i za qubav. Jer kako se ka`e u svetom pismu, Bog je qubav”, ka`e monah Teodosije, manastir Hilandar.

„Zbli`avawe dva tradicionalno bliska i savezni~ka naroda“

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Republike Srbije Arno Gujon je u Parizu povodom obele`avawe 100 godina prou~avawa srbistike u Francuskoj poru~io da je upravo u~ewe srpkog jezika kqu~ za boqe razumevawe Srbije i srpskog naroda u Francuskoj.

- Izu~avawe srpskog omogu}ilo je razumevawe na{eg naroda, istorije i kulture {to je zna~ajno doprinelo zbli`avawu dva tradicionalno bliska i savezni~ka naroda. Danas, potreba za znawem srpskog

jezika i daqe je prisutna kako bi stranci mogli da upoznaju Srbiju direktno a ne preko ~esto iskrivqenih medijskih izve{tavawa – rekao je Gujon na okruglom stolu u okviru 17. Me|unarodnog kongresa slavista koji je okupio vi{e od 1.000 stru~waka iz 45 zemaqa. Gujon je podsetio da je srpski prisutan na univerzitetima u Parizu, Strazburu, Bordou, Marseju i Grenoblu, i naglasio da zahvaquju}i posve}enim profesorima i lektorima nije samo predmet, ve} i most ka upoznavawu srpske kulture, kwi`evnosti i tradicije.

- Do osnivawa katedre za srpski jezik na francuskom univerzitetu po~etkom 20 veka, sliku o Srbima i Srbiji su nametali Be~ i Berlin, jer je zbog nepoznavawa jezika srpski narod bio malo poznat u Frnacuskoj – rekao je Gujon koji predvodi obele`avawe stogodi{wice u~ewa srpskog jezika u Francuskoj.

Nakon okruglog stola, Gujon je u~estvovao u sve~anoj dodeli srpskih kwiga Slovenskoj biblioteci na Sorboni. Me|u doniranim delima je i Monografija o 100 godina srbistike u Francuskoj U fond biblioteke uvr{tena su dela od klasika do savremenih autora, ~ime se studentima pru`a prilika da boqe upoznaju srpsku kwi`evnost i kulturu.

”WUJORK

TAJMS”: Ho}e li Australija uspeti da zabrani deci dru{tvene mre`e?

Do decembra, Australija `eli da skloni otprilike milion dece sa dru{tvenih mre`a, a u skladu sa revolucionarnim zakonom prema kojem najmla|i korisnik platformi mora imati 16 godina.

Australija je ve} dugo jedna od najaktivnijih zemaqa u svetu koja se trudi da kontroli{e internet. Sukobila se sa Ilonom Maskom zbog nasilnih videa i eksploatacije dece na dru{tvenoj mre`i H, primorala je Gugl i Fjesbuk da im pla}aju za vesti i poku{ala da probere ogromnu koli~inu internet sadr`aja.

Wen najnoviji ciq joj je i dosad najve}i poduhvat. Do decembra, Australija `eli da ukloni otprilike milion dece sa dru{tvenih mre`a, a u skladu sa revolucionarnim zakonom prema kojem najmla|i korisnik platformi mora imati 16 godina.

Ali budu}i da je ostalo mawe od {est meseci pre nego {to novi propisi stupe na snagu, mnogi detaqi o primeni ovog zakona tek treba da se razjasne ili utvrde.

Jutjub, mre`a koju tinejxeri u Australiji koriste vi{e nego bilo koju drugu platformu, mo`da bude izostavqena iz ovog zakonskog okvira. Vlasti tek treba da odrede kriterijume o tome koje medijske kompanije moraju da se prilagode i {ta }e se smatrati prekr{ajem koji bi se mogao platiti i do 30 miliona dolara ili vi{e. Vlada je prou~ila kako da proveri uzrast korisnika, ali nije objavila krajwe rezultate opse`nog istra`iva~kog perioda. Zakon bi mogao da ima dalekose`ne posledice ako Australija uspe da skloni zna~ajan broj tinejxera sa dru{tvenih mre`a. Nekoliko vlada {irom sveta i u raznim dr`avama Amerike su u procesu nametawa sopstvenih pravila za mlade o dru{tvenim mre`ama ili planiraju to da urade, dok uznemirenost zbog posledica dru{tvenih mre`a i wihova zavisni~ka priroda su dosegli ta~ku kqu~awa.

Usvojen krajem pro{le godine, australijski zakon je predstavqen kao jedan od prvih poku{aja na nacionalnom nivou usmerenih na odvra}awe dece od dru{tvenih mre`a.

Pitawa koja u Australiji ostaju nere{ena treba da budu znak drugim zemqama da je pred wima trnovit put, po~ev{i od same definicije dru{tvenih mre`a.

U Australiji, vlasti su isprva planirale da iskqu~e Jutjub iz ovog zakona. Ali je agencija o bezbednosti na internetu pro{log meseca savetovala da ga ne treba iskqu~iti, isti~u}i da je to najpopularnija platforma, koju koristi oko tri ~etvrtine mladih izme|u 10 i 15 godina i da ima odlike koje mogu da uzrokuju preteranu upotrebu, poput beskrajnog prelistavawa sadr`aja i kratkih videa.

Jutjub se sna`no usprotivio ovom predlogu i iz te kompanije su izjavili da je ona vi{e video platforma nego dru{tvena mre`a, kao i da 4 od 5 nastavnika koriste videa sa Jutjuba u u~ionici.

U jednom intervjuu, Inman Grant je rekla da je wena kancelarija pro{le nedeqe zapo~ela konsultacije sa tehnolo{kim kompanijama kako bi se postavila o~ekivawa u vezi sa tim koje “razumne korake” one treba da preduzmu da bi se uskladile sa zakonom.

Kompanije }e morati da doka`u, na weno zadovoqstvo, da ~ine dovoqno da identifikuju maloletne korisnike i uklone wihove naloge. Tako|e, mora}e da obezbede na~in da roditeqi ili nastavnici mogu prijaviti naloge koji pripadaju osobama mla|im od 16 godina; da poka`u da spre~avaju poku{aje zaobila`eqa, poput kori{}ewa VPN-a; i da doka`u da prate delotvornost svojih metoda, rekla je ona.

^ak i ako se ne povu~e svaki nalog koji pripada maloletnim licima, ka`e ona, sama ~iwenica da zakon postoji dove{}e do promjena u pravom smjeru.

“Ovo je jedno od najve}ih pitawa na{eg doba, preplitawe dru{tvenih mre`a i mentalnog zdravqa dece,” rekla je Inman Grant.

Pojedini zaposleni u tehni~kim kompanijama koji rade na sprovo|ewu zakona ka`u da je ve} bio skoro kraj godine, a oni su i daqe ~ekali da vlada defini{e merilo po kome }e biti procewivani.

Masovne demonstracije {irom Australije protiv imigracija, vlada ih osu|uje i povezuje sa neonacistima

Hiqade Australijanaca pridru`ilo se {irom zemqe skupovima protiv imigracija, a Vlada ih je osudila uz ocenu da je to poku{aj {irewa mr`we i da su demonstranti povezani sa neonacistima.

Skupovi pod parolom „Mar{ za Australiju” protiv imigracija odr`ani su u Sidneju i drugim glavnim gradovima australijskih dr`ava i u regionalnim centrima, objavila je istoimena grupa.

„Masovne migracije su pokidale veze koje su dr`ale na okupu na{e zajednice”, navodi se na veb sajtu grupe.

Organizacija je objavila da je ciq skupova da se postigne „ono {to vode}i politi~ari nikada nemaju hrabrosti da urade: da zatra`e kraj masovnih imigracija”. Australija, zemqa u kojoj je svaka druga osoba ro|ena u inostranstvu ili ima roditeqa ro|enog u inostranstvu, bori se sa porastom desni~arskog ek-

stremizma, ukqu~uju}i proteste neonacista.

„Apsolutno osu|ujemo skup „Mar{ za Australiju” koji se odr`ao. Ne radi se o pove}awu dru{tvene harmonije”, rekao je za „Skaj wuzu” Mari Vot, vi{i ministar u laburisti~koj vladi, odgovaraju}i na pitawe o skupu u Sidneju.

On je dodao da Vlada „ne podr`ava skupove poput ovog, koji {ire mr`wu i dele na{u zajednicu” i da su skupove „organizovale i promovisale” neonacisti~ke grupe. Organizatori „Mar{a za Australiju” za sada nisu odgovorili na zahtev za komentar o neonacisti~kim tvrdwama.

Evropqani prona{li novi na~in za brzu i visoku zaradu u Australiji

Ovaj trend, poznat kao

FIFO (fly-in, fly-out), postao je izuzetno popularan zahvaquju}i dru{tvenim mre`ama

Sve ve}i broj mladih Evropqana pronalazi novi na~in za brzu i visoku zaradu - posao u udaqenim australijskim rudnicima. Kroz program „radno-odmorne vize” (Working Holiday), oni se zapo{qavaju na fizi~kim poslovima kao {to su ~i{}ewe i vo`wa kamiona, provode}i nedeqe u pustiwi pre nego {to se avionom vrate

na odmor. Ovaj trend, poznat kao FIFO (fly-in, fly-out), postao je izuzetno popularan zahvaquju}i dru{tvenim mre`ama.

Mlada Belgijanka Janne

D’Huyvetter postala je TikTok zvezda objavquju}i snimke svog rada u rudarskom kampu, {to je podstaklo mnoge da slede wen primer.

Statistike potvr|uju ogroman porast interesovawa. U periodu od juna 2023. do juna 2024. godine, Australija je izdala skoro tri puta vi{e „drugogodi{wih” radnih viza za radnike u rudarstvu nego godinu dana ranije, a ve}ina zahteva dolazi upravo iz Evrope. Pretrage pojma „FIFO Australia” na Guglu su na rekordnom nivou.

VISOKE ZARADE I IZAZOVI

Glavni razlog za ovu pomamu su izuzetno visoke plate. Na nekim pozicijama godi{wa zarada prelazi 56.000 evra, {to je znatno vi{e od dr`avnog proseka. S obzirom na to da su sme{taj, hrana i prevoz do rudarskih kampova ukqu~eni, radnici mogu da u{tede gotovo celokupan iznos. Mnogi vide ovaj posao kao idealnu priliku da brzo zarade novac za daqa putovawa.

Ipak, nije sve tako idili~no kao na dru{tvenim mre`ama. Posao podrazumeva duge smene, fizi~ki naporan rad i izolaciju. Jedan radnik je upozorio: „Nemojte shvatati ozbiqno ono {to vidite u video-zapisima, mnogi qudi la`u zbog pregleda. Ja sam u rudarstvu godinu dana i nikada nisam koristio bazen.”

Dodatne senke na industriju bacaju izve{taji o seksualnom uznemiravawu u kampovima, kao i sve ve}a konkurencija za radna mesta. Neki se susre}u i sa prevarama, gde se prodaju online vodi~i koji nude malo vi{e od osnovnih informacija.

Uprkos izazovima, mnogi mladi Evropqani su saglasni da se sav trud isplati. „Mo`da je naporno, ali kad nakon nekoliko meseci u ruci imate u{te|evinu o kojoj kod ku}e mo`ete samo sawati, sve dobija smisao”, zakqu~uje jedan od radnika.

Australija potpisala

sporazum

o slawu imigranata u Nauru

Australija je objavila sporazum s malom pacifi~kom dr`avom Nauru koji joj omogu}uje slawe na stotine imigranata na ovo neplodno ostrvo.

Sporazum uti~e na vi{e od 220 imigranata u Australiji, ukqu~uju}i neke osu|ene za te{ka krivi~na dela.

Ministar unutra{wih poslova Tony Burke potpisao je memorandum o razumevawu tokom poseta Nauruu, saop{tila je vlada.

- Sporazum sadr`i obaveze za odgovaraju}i tretman i dugotrajni boravak osoba koje nemaju zakonsko pravo boravka u Australiji, da budu primqene u Nauruu - navodi se.

Sydney Morning Herald je izvestio da }e Australija, prema sporazumu, Nauruu pla}ati 408 miliona australijskih dolara (267 miliona ameri~kih dolara), a nakon toga oko 70 miliona australijskih dolara godi{we.

- Svako ko nema odgovaraju}u vizu trebao bi da napusti zemqu - rekao je Burke u izjavi.

Australijska vlada tra`i na~in kako da se nosi s imigrantima koji nemaju drugu zemqu u koju bi mogli da odu nakon {to im se ukinu vize.

Visoki sud je 2023. godine presudio da je neograni~eno pritvarawe „nezakonito” ako deportacija nije opcija, {to je dovelo do pu{tawa na slobodu 220 qudi. Broj imigranata u toj situaciji sada je ve}i od 350, prema Sydney Morning Heraldu.

Nauru, s populacijom od 12.500 stanovnika, jedna je od najmawih zemaqa na svetu s kopnom povr{ine samo 20 kvadratnih kilometara.

Smatra se posebno osetqivom na klimatske promene i ima visoke stope nezaposlenosti i zdravstvenih problema, navodi se u nedavnoj proceni Svetske banke.

Putnici na letu Virxin Australije primorani da koriste f la{e

zbog kvara svih toaleta

Let avio-kompanije Virxin Australija (Virgin Australia) na relaciji Bali-Brizbejn pretvorio se u neprijatno iskustvo kada su otkazala sva tri toaleta u avionu Boing 737 MAX 8. Avion je poleteo iz Denpasara sa jednim ve} neispravnim toaletom, a preostala dva su se pokvarila tokom {est sati dugog putovawa, ostavqaju}i putnike bez osnovnih sanitarnih uslova u posledwa tri sata leta.

Prema svedo~ewima putnika, situacija je postala haoti~na - jedan stariji putnik se uneredio, dok su drugi morali da koriste fla{e ili ~ak umivaonike. U kabini su se osetili jaki neprijatni mirisi, a po-

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Fudbal pauziran na mesec dana jer je ptica snela jaje na centru terena

jedini putnici tvrde da je urin dospeo i na pod aviona.

Kompanija Virxin Australija izvinila se putnicima, ponudila vau~ere za budu}e letove i pohvalila posadu za postupawe u „izazovnoj situaciji“. Avion je nakon sletawa povu~en iz saobra}aja radi popravke. Sindikat radnika u transportu (TWU) o{tro je reagovao, navode}i da incident predstavqa „ozbiqnu opasnost“ za putnike i osobqe. Posebno su istakli da je avion poleteo iako je ve} imao jedan neispravan toalet, {to vide kao primer prakse u kojoj profit ima prednost nad bezbedno{}u i uslovima rada. Po wihovom tuma~ewu, avio-kompanije ~esto pu{taju avione u saobra}aj i kada nisu potpuno spremni, kako bi izbegle ka{wewa ili otkazivawa koja bi donela finansijske gubitke. Australijski regulator, Civil Aviation Safety Authority, saop{tio je da ne propisuje minimalan broj ispravnih toaleta jer to ne spada u bezbednosne zahteve, ve} u kategoriju komfora i higijene. Upravo tu sindikat vidi problem, tvrde}i da se zanemaruje dostojanstvo i zdravqe putnika i posade.

Ovakvi incidenti, osim {to otvaraju pitawa o standardima u industriji, mogu ozbiqno naru{iti reputaciju avio-kompanije, posebno uo~i turisti~ke sezone kada se na linijama iz jugoisto~ne Azije bele`i najve}a popuwenost.

Jedan fudbalski teren u gradi}u Xerabombera u Novom Ju`nom Velsu morao je da bude zatvoren na ~ak 28 dana jer je za{ti}ena ptica plover polo`ila jaje - i to ta~no na centru igrali{ta. Umesto fudbala, pa`wu je privuklo malo gnezdo koje sada ima prioritet nad sportskim doga|ajima.

Fudbaleri u Xerabomberi pro{log vikenda bili su primorani da napuste teren nakon {to je za{ti}ena ptica plover snela jaje ta~no na liniji centra.

Neobi~na situacija dogodila se na Regionalnom sportskom kompleksu Xerabombera, gde su igra~i stigli na zakazanu utakmicu, ali su preusmereni na drugi teren. Lokalne vlasti potvrdile su da }e teren biti zatvoren i do 28 dana kako bi se jaje za{titilo.

Poznato je da ploveri agresivno brane

svoja gnezda, ~esto napadaju}i uqeze koji se pribli`e mladuncima. Regionalni savet Kvinbeyan-Palerang saop{tio je da je u vezi sa ovim slu~ajem konsultovao i organizaciju Wildcare, koja se bavi za{titom divqih `ivotiwa.

„Moramo biti proaktivni u za{titi autohtonih vrsta. Ako bude potrebno da se jaje premesti, savet }e morati da anga`uje stru~wake i pribavi potrebne dozvole“, naveli su iz saveta.

Lokalne fudbalske klubove su zahvalili na razumevawu i saradwi:

„Veoma smo zahvalni timovima {to su pomerili svoje treninge i utakmice, a wihove potrebe smo obezbedili na drugim terenima.“

Za sada teren ostaje zatvoren - a jedno malo jaje uspelo je da zaustavi mesec dana amaterskog fudbala u ovom regionu.

Melburn – 190 godina procvata i rasta

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Melburn, glavni grad Viktorije, napunio je 30. avgusta 190 godina od svog osnivawa. Skoro dva veka kasnije prema popisu iz 2024. godine, broj stanovnika porastao je na 5,35 miliona, ili 19% ukupnog stanovni{tva Australije. Melburn ima desetu najve}u imigrantsku populaciju me|u svetskim metropolitskim podru~jima. Prema popisu iz 2021. godine, 58,8% stanovnika je ro|eno u Au-

viktorijanske zlatne groznice 1850-ih, grad je u{ao u dug period procvata koji ga je, do kraja 1880-ih, transformisao u najve}u i najbogatiju metropolu Australije i jednu od najve}ih i najbogatijih metropola na svetu. Nakon stvarawa federacije Australije 1901. godine, Melburn je slu`io kao privremeno sedi{te vlade nove nacije sve dok Kanbera nije postala stalna prestonica 1927. godine. Danas je Melburn kulturno veoma raznolik i, me|u svetskim gradovima, ima ~etvrtu najve}u populaciju ro|enu u inostranstvu. Vode}i je finansijski centar u Azijsko-pacifi~kom regionu, rangiran na 28. mestu u svetu na Globalnom indeksu finansijskih centara za 2024. godinu. Eklekti~na arhitektura grada spaja gra|evine iz viktorijanskog doba, kao {to je Kraqevska izlo`bena zgrada, koja je na listi svetske ba{tine, sa jednom od najvi{ih silueta sveta. Dodatne znamenitosti ukqu~uju Melburn kriket teren (MCG) i Nacionalnu galeriju Viktorije. Poznat po svom kulturnom nasle|u, grad je iznedrio australijski fudbal (aussie

jedno naseqe na dana{woj teritoriji Melburna.

U maju i junu 1835. godine, Xon Betmen, vode}i ~lan Udru`ewa Port Filip u Van Dimenovoj zemqi, istra`ivao je podru~je Melburna i kasnije tvrdio da je pregovarao o kupovini 2.400 km² (600.000 hektara) sa osam stare{ina Vurun|erija. Me|utim, priroda sporazuma je bila predmet velikih sporova, jer nijedna od strana nije govorila istim jezikom, a stare{ine su ga verovatno do`ivqavale kao deo razmene poklona koja se odvijala tokom prethodnih nekoliko dana, {to je predstavqalo ceremoniju „tanderum“ koja omogu}ava privremeni, a ne trajni, pristup i kori{}ewe zemqi{ta. Betmen je izabrao lokaciju na severnoj obali reke Jara, izjaviv{i da }e „to biti mesto za selo“ pre nego {to se vratio u Van Dimenovu zemqu. U avgustu 1835. godine, jo{ jedna grupa doseqenika stigla je u to podru~je i osnovala naseqe na mestu sada{weg Melburnskog muzeja imigracije. Betmen i wegova grupa stigli su slede}eg meseca i dve grupe su se na kraju

straliji. Melburn je dom stanovnicima iz 200 zemaqa i teritorija, koji govore preko 233 jezika i dijalekta i po{tuju ~ak 116 verskih uverewa. Podru~je dana{weg Melburna bio je dom Aborixina vi{e od 40.000 godina i bilo je veoma va`no mesto susreta lokalnih klanova naroda Kulin. Od pet naroda Kulin, tradicionalni ~uvari zemqe koja obuhvata Melburn bili su narodi Bunvurung, Voivrung i Vurun|eri. Godine 1803, kratkotrajno britansko kazneno naseqe osnovano je u Port Filipu, tada delu Kolonije Novi Ju`ni Vels. Melburn je osnovan 1835. godine dolaskom slobodnih doseqenika iz Van Dimenove zemqe (dana{wa Tasmanija). Inkorporiran je kao krunsko naseqe 1837. godine i dobio je ime po tada{wem premijeru Ujediwenog Kraqevstva, Vilijamu Lambu, drugom vikontu Melburnu. Progla{en je gradom od strane kraqice Viktorije 1847. godine, a postao je glavni grad novoodvojene kolonije Viktorije 1851. godine. Tokom

rules), australijski impresionizam i australijsku kinematografiju, a poznat je i po uli~noj umetnosti, `ivoj muzici i pozori{nim scenama. Doma}in je velikih godi{wih sportskih doga|aja, kao {to su Velika nagrada Australije (Formula1-Grandprix) i Otvoreno prvenstvo Australije (Australian Open), a tako|e je bio doma}in Letwih olimpijskih igara 1956. godine. Melburn je tokom ve}eg dela 2010-ih bio rangiran kao najprikladniji grad za `ivot na svetu, sve do korone kada je wegov neprikosnoveni imix i {arm ozbiqno naru{en. Prvo britansko naseqe u Viktoriji, tada delu kaznene kolonije Novi Ju`ni Vels, osnovao je pukovnik Dejvid Kolins u oktobru 1803. godine u zalivu Salivan, blizu dana{weg Sorenta. Slede}e godine, zbog uo~enog nedostatka resursa, ovi doseqenici su se preselili u Van Dimenovu zemqu i tamo osnovali grad Hobart (glavni grad Tasmanije). Pro{lo je zatim 30 godina pre nego {to je poku{ano jo{

slo`ile da podele naseqe, prvobitno poznato pod doma}im imenom Dutigala. Izme|u 1836. i 1842. godine, viktorijanske aborixinske grupe su uglavnom bile li{ene svoje zemqe od strane britanskih kolonista. Godine 1840, nadzornik okruga Port Filip, ^arls La Trob, izdao je direktivu o proterivawu Aborixina iz neposredne blizine Melburna. Ovo je sprovedeno kasnije iste godine masovnim hap{ewem i zatvarawem stotina starosedelaca tokom racije u Letsomu. Me|utim, Aborixini su i daqe uspevali da nastave da `ive u blizini naseqa i do januara 1844. godine, navodno je 675 wih `ivelo u bednim logorima oko Melburna. Britanska kolonijalna kancelarija je 1839. godine imenovala pet aborixinskih za{titnika za aborixinski narod Viktorije, ali wihov rad je poni{ten politikom zemqi{ta koja je favorizovala skvotere koji su posedovali aborixinsku zemqu. Do 1845. godine, mawe od 240 bogatih Evropqana

je imalo sve pastirske licence koje su tada izdate u Viktoriji i postali su mo}na politi~ka i ekonomska snaga u Viktoriji za generacije koje dolaze. Patentno pismo kraqice Viktorije, izdato 25. juna 1847. godine, proglasilo je Melburn gradom. Dana 1. jula 1851. godine, okrug Port Filip se odvojio od Novog Ju`nog Velsa i postao kolonija Viktorija, sa Melburnom kao glavnim gradom. Betmenov ugovor sa aborixinskim stare{inama poni{tio je Ri~ard Burk, guverner Novog Ju`nog Velsa (koji je u to vreme upravqao celom isto~nom kopnenom Australijom), uz isplatu nadoknade ~lanovima udru`ewa. Godine 1836, Burk je proglasio grad administrativnim glavnim gradom okruga Port Filip u Novom Ju`nom Velsu i naru~io prvi plan za wegov urbani raspored, Hodl Grid, 1837. godine. Nakratko poznato kao Batmanija, naseqe je dobilo ime Melburn 10. aprila 1837. godine od strane Burka, ~ije je sedi{te bilo u Melburn holu u trgova~kom gradu Melburnu, Derbi{ir. Te godine, glavna po{ta naseqa je zvani~no otvorena pod tim imenom. Otkri}e zlata u Viktoriji sredinom 1851. godine izazvalo je zlatnu groznicu, a Melburn, glavna luka kolonije, do`iveo je brzi rast. U roku od nekoliko meseci, stanovni{tvo grada se skoro udvostru~ilo sa 25.000 na 40.000 stanovnika. Usledio je eksponencijalni rast, i do 1865. godine Melburn je pretekao Sidnej kao najnaseqeniji grad u Australiji.

Priliv me|ukolonijalnih i me|unarodnih migranata, posebno iz Evrope i Kine, doveo je do osnivawa sirotiwskih naseqa, ukqu~uju}i Kinesku ~etvrt i privremeni „{atorski grad“ na ju`nim obalama Jare. Nakon pobune u Eureki 1854. godine, masovna javna podr{ka te{kom polo`aju rudara dovela je do velikih politi~kih promena u koloniji, ukqu~uju}i poboq{awa uslova rada u rudarstvu, poqoprivredi, proizvodwi i drugim lokalnim industrijama. Najmawe dvadeset nacionalnosti u~estvovalo je u pobuni, {to daje izvesnu indikaciju o imigracionim tokovima u to vreme. Sa bogatstvom ste~enim zlatnom groznicom i naknadnom potrebom za javnim zgradama, ubrzo je zapo~et program grandiozne gra|anske izgradwe. Tokom 1850-ih i 1860-ih po~ela je izgradwa Parlamenta, zgrade Trezora, Starog melburnskog zatvora, Viktorijine kasarne, Dr`avne biblioteke, Univerziteta u Melburnu, Glavne po{te, Carine, Gradske ku}e u Melburnu, katedrale Svetog Patrika, iako su mnoge ostale nedovr{ene decenijama.

Tako su uglavnom izgledali prvi po~eci nastanka Melburna pre 190 i vi{e godina. Na`alost, samo formirawe naseqa uprokos navodnom dogovoru sa Aborixinima obele`en je u krvi, kada su starosedeoci zauvek bespravno izgubili svoja istorijska prava na zemqu. I kao {to je to uglavnom i bivalo kroz istoriju jer „sila boga ne moli“, u tom pogledu ni prvi po~eci Melburna ne razlikuju se mnogo od nastanka mnogih drugih svetskih metropola. Ipak uprkos, tim po~ecima, na koje ne mo`emo biti najponosniji, grad Melburn bele`i ~itavih 190 godina procvata i kontinuiranog rasta. Danas je to jedna od najmodernijih metropola na svetu, gde su multikulturalizam i me|uetni~ka harmonija dovedeni gotovo do savr{enstva. Kao dugogodi{wi stanovnik Melburna ovu ~iwenicu mogu da potvrdim iz prve ruke. Sre}an ro|endan Melburne!

ARHIPASTIRSKA POSETA C.O

SVETI NIKOLA U VAJKOLU

U subotu 30. avgusta, u ve~erwim ~asovima, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australisjko-novozelandski G. Siluan posetio je Crkvenu op{tinu Svetog Nikole u Vajkolu, Brizbejn. Vladiku je srda~no do~ekao paroh hrama, Visokopre~asni protonamesnik \or|e Petrovi} zajedno sa sve{tenstvom Brizbenskog namesni{tva i sabranim vernim narodom.

Nakon molitvenog do~eka i blagosiqawa sabranih, slu`eno je Veliko ve~erwe. Na kraju ve~erweg bogoslu`ewa, o. \or|e je uputio srda~nu dobrodo{licu Mitropolitu, a Vladika se zatim obratio sabranim vernicima Arhipastirskom poukom, podeliv{i tako|e radost susreta sa svojim sve{tenstvom i poverenom pastvom.

U nastavku je poslu`ena trpeza qubavi u Crkvenoj sali

koju su pripremile vredne sestre KSS.

USPEWE PRESVETE BOGORODICE I SLAVA SAVEZA

KSS U MANASTIRU NOVOM KALENI]U

Nakon dvonedeqnog Uspenskog posta na sam Praznik, u ~etvrtak, 28. avgusta 2025. g. slu`ena je u manastiru Novom Kaleni}u Sveta Arhijerejska Liturgija.

Uspewe Presvete Bogorodice je dan kada se Majci Bo`ijoj molitveno obra}aju sve na{e sestre KSS sjediwene u trudu i organizaciji kroz Savez, pomo}nu organizaciju na prostoru Mitropolije. Wegovo Viskopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan Bogoslu`io je Arhijerejski vozglavquju}i molitveno Liturgijsko obra}awe Presvetoj Bogorodici u manastirskom hramu i u prisustvu Wene ikone Trojeru~ice koja je pokroviteqka manastira. Saslu`ivao je ~redni slu`a{~i sve{tenik protojerej-stavrofor Jakov Jovi}, a drugi prisutni sve{tenik Goran ]e}ez je pripomagao za pevnicom u sastavu hora. Pored lokalnog mona{tva, Kaleni}ke Svete obiteqi, molitveno su prisustvovale u gostima i Gr~ke monahiwe mati Taksiarhija sa monahiwom Ksenijom, a tako|e, i Ambasador Republike Srbije Wegova Ekselencija Gospodin Rade Stefanovi}. ^te~evi iz Kanbere i Sidneja su prislu`ivali a na Liturgiji zajedno sa mona{tvom duhovno u~estvovali vernici iz Kanbere, Sidneja i Vodonge. U svojoj Arhipastirskoj omiliji, Mitropolit Siluan je govorio o veli~ini Presvete Bogorodice i Wenog slavnog Uspewa. Presveta Bogorodica kao uvek bla`ena i puna blagodati, kao Majka Bogo~oveka Hrista, jeste Most koji qude ponovo prevodi od zemqe na nebo, ~ije se veli~awe vekovima prenosi sa pokolewa na pokolewe. Ona }e roditi Spasiteqa, Koji }e sjediniti u sebi nebo i zemqu, pomiriti u sebi ~oveka sa Bogom, a to je Gospod Hristos. Ona postaje Lestvica kojom Bogo~ovek Hristos, Logos Bo`ji silazi i u sebi }e sjediniti Bo`ansku i ~ove~ansku

prirodu „nedeqivo, neizmenqivo, nerazlu~no, nesliveno“ kako blagovesti{e Oci na ^etvrtom Vaseqenskom Saboru. Zato se Ona u Blagove{tenskom Akatistu upravo i naziva glavnim od dogmata Bo`jih. Ispuwena jedino i potpuno neprestanim prisustvom Re~i Bo`ije, ~emu je te`ila i Jevan|elska Marija, sestra Martina i svi oni koji slu{aju Re~ Bo`iju i u svom `ivotu dr`e je. Na svoje Uspewe, a uskoro potom i vaznesena telom na nebo, Presveta Bogorodica posvedo~ila je da }e uvek biti i ostati na{a molitvena zastupnica pred Gospodom {to je izvor radosti za sve nas. Sa Predsednicom SKSS sestrom Milicom Kozlinom i uz podr{ku sestara iz Kanbere ~lanice Saveza su nakon osve}ewa slavskih znamewa i zavr{teka

Liturgije do~ekale srda~nim poslu`ewem u maloj manastirskoj sali Arhijereja i vernike, sve goste. Vi{ekratno je ukazano na visoku i neophodnu u crkvenom `ivotu i aktivnostima ulogu koju nose sestre Saveza, a kao primer svim trudbenicama u svim na{im parohijama, u podr{ci propovedi Re~i Bo`ije {irom Australije i Novog Zelanda. Pred zavr{no obra}awe Mitropolita Siluana, po blagoslovu se obratio i mesni paroh protojerej Branko Vasili}, budu}i prisutan po zavr{enoj Liturgiji u drugom kanberskm hramu, pored protojereja-stavrofora Sr|ana Veselinovi}a i protojereja \or|a Veselinovi}a. Wihov otac, monah Simeon bio je od strane Mitropolita Siluana pri~e{}en Svetim Tajnama odmah po Liturgiji ~inom pri~e{}a bolnih, budu}i sam u fizi~koj nemogu}nosti prisustva Litrugiji. Tako|e je uputila pozdravne re~i i Predsednica Saveza Milica Kozlina a isto kra}e pozdravio Ambasador Republike Srbije Rade Stefanovi}. U~esnici ovog sve~anog slavskog sabrawa delili su misli i re~i, ponovno i na teme dnevnog Jevan|eqa, a vezano i za crkveni `ivot i radosno u~e{}e svih na{ih Kola Srpskih Sestara u zajedni~kom prino{ewu `ivotu Crkve pod blagoslovom na{eg Mitropolita i duhovnim rukovo|ewem svoga sve{tenstva na nivou pojedina~nih Crkvenih op{tina i parohija.

“12. OBROVA^KO BUKOVA^KI SABOR“

U nedequ, 31. avgusta 2025, odr`an je veliki narodni zbor “12. Obrova~ko Bukova~ki sabor” na crkvenom imawu u Rosmoru kod Liverpula, povodom manastirske slave Velike Gospojine u manastiru Krupa, u Dalmaciji, kod Obrovca. Ovom velikom godi{wem, a sada ve} i tradicionalnom okupqawu Srba iz Krajine, zapo~etom pre dvanaest godina, u organizaciji na{eg Udru`ewa, odazvao se veliki broj vernog naroda i gostiju, ne samo iz Krajine, ve} i iz svih krajeva biv{e nam dr`ave, koje je `ivot odveo {irom sveta, pa i ovde.

Sabor je zapo~eo lomqewem slavskog kola~a, a ~asni oci su osve{tali slavsko `ito, slavsku

trpezu, presekli kola~ i ~estitali slavu doma}inima. Doma}ini slave su bili Dragan i Branka Le`aja, a slede}e godine su \uro i Gorica Novakovi}. Potom je sabor otvorio sekretar Mi{o Gwatovi}, koji se osvrnuo na ulogu i zna~aj na{eg najstarijeg i najzapadnijeg manastira s one strane Drine, manastira Krupe, kroz wegovu istoriju. Sagra|en je pre ne{to vi{e od sedam vekova ili ta~nije 1317. godine za vreme Svetog kraqa Milutina. Drevna Krupa, taj biser pravoslavqa, bila je i ostala simbol srpskog trajawa i opstanka Srba na tim nemirnim severno-dalmatinskim prostorima i svedok vekovne istorije na{eg naroda u Dalmaciji. U nastavku svog izlagawa sekretar se osvrnuo i na rad Zavi~ajnog udru`ewa, koje je

osnovano u ~ast i slavu manastira Krupe, a sa ciqem da obnovimo na{u zavi~ajnu tradiciju, na{e obi~aje i duhovnost i da to poku{amo preneti na na{e potomke ovde u rasejawu, kako oni ne bi zaboravili svoje korene, svoje poreklo i time izgubili svoj nacionalni identitet. Pored zavi~ajnog, udru`ewe ima i humanitarni karakter, jer u~estvuje u mnogobrojnim humanitarnim akcijama i donacijama, kako ovde tako i u otaxbini. Donacije koje Udru`ewe dobije od vernog naroda, upu}uju se za obnovu poru{enih hramova ili za bolesne zemqake. Ove godine poslata je donacija za obnovu crkve Sv. Ilije u Ka{i}u, kod Benkovca, u Dalmaciji, a na{e ukupne donacije do sada su oko $-80.000 dolara. Dolazak na sabor za nas je ne{to {to se ne sme propustiti, jer to je

SABOR“

mesto gde se gosti do~ekuju bratskom dobrodo{licom, starim bukova~kim obi~ajima, zdravicom i {irom otvorenih vrata, a sve to uz bogatu trpezu sa doma}im specijalitetima, a posebna atrakcija je tradicionalno pe~eni vo na ra`wu ~iji je donator bio Aco Veselinovi}. Pored tople dobrodo{lice i zdravice u~esnike je na bini sa~ekalo i znamewe iz starog kraja, kojeg su Bukov~ani poneli u srcu i du{i.

Organizacioni odbor sabora je za dugogodi{wu uspe{nu saradwu, nesebi~nu pomo} i izuzetan doprinos u radu Udru`ewa dodelio

ZAHVALNICE: Crkvi Sv. Georgija u Kabramati, glumcu Sergeju Ko`ulu, proti Mom~ilu Vuk{i, Lazi Jovi~i}u i Mihailu Mikiju Dra~i. Nakon uru~ewa zahvalnica sa-

ZAJEDNICA

borovawe je nastavqeno bogatim kulturno zabavnim programom, uz nastup na{ih folklornih grupa: „FA Krug”, „KUD Izvor”, „FG Ravna Gora”, te po prvi put ruski ansambl „Kalinka”. U programu su svoje u~e{}e i ove godine uzeli srpski glumac Sergej Ko`ul,te peva~ka grupa „Kraji{nici Sidneja” sa spletom kraji{kih narodnih pesama.

U sportskom delu programa odr`an je turnir u bu}ama i bacawu kamena. Pobednicima su uru~ene prigodne nagrade, tako je prvo mesto u bu}ama osvojila ekipa Bukovice, drugo mesto ekipa Ravni Kotari, dok je pobednik u bacawu kamena \or|e Uzelac, a drugo mesto Goran-Go{a Milanko. Na op{te zadovoqstvo svih prisutnih, za dobro raspolo`ewe

pobrinuli su se na{i estradni umetnici Slav~e Dini} i Radmila Misi}.

Iz Organizacionog odbora su poru~ili da su na radost i zadovoqstvo svih prisutnih neizmerno zahvalni svima koji su nesebi~no ulo`ili svoj trud i napor da saborovawe protekne uspe{no, kao i svim prijateqima i gostima koji su svojim dolaskom u~inili doma}inima veliku ~ast i zadovoqstvo za pam}ewe. Svima wima organizatori su se zahvalili uz poruku: „Vidimo se dogodine!”. A da je Sabor protekao sve~ano i veselo potvr|uju i prilo`ene fotografije…..

Tekst i foto: M. Gwatovi}

KAD VOJSKA SRBIJE PARADIRA (1)

Pi{e:

Marko

Lopu{ina

u Povodom obele`avawa Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave predsednik Srbije najavio je vojnu paradu pod nazivom„Snaga jedinstva“, u subotu 20. septembra ispred Palate Srbija na Novom Beogradu

Prvi ~ovek Srbije predsednik Aleksandar Vu~i} je drugi put krajem avgusta najavio „veli~anstvenu vojnu paradu 20. septembra gde }e gra|ani mo}i da vide koliko je Srbija danas sna`nija, nego ikada ranije”. Prvi put ovu paradu Vu~i} je najavio krajem aprila re~ima:

“Ra~unajte 15. septembra napravi}emo veliku vojnu paradu, bi}e ubedqivo najve}a u istoriji zapadnog Balkana i mnogostruko ve}e, bogatije i skupqe nego posledwi put kad smo to pokazivali“.

U me|uvremenu predsednik Srbije je organizovao paradu Srpske garde Vojske Srbije u Moskvi povodom Dana pobede, a nedavno i progla{ewa novih diplomaca Vojne akademije na Bawici. Pripreme za vojnu paradu u Beogradu su ve} po~ele. Demontriran je pontonski most na Dunavu kod Zemuna, a potom je blokiran Bulevar Nikole Tesle na prostoru oko Palate Srbie od Brankovog mosta do biv{eg hotela “Jugoslavija”. Raspisan je i tender za prevoznika vojnih oklopnih vozila i za izgradwu sve~ane tribine ispred zadweg ulaza Palate Srbije.

Na vojnoj paradi planiran je defile e{alona svih pripadnika rodova i slu`bi Vojske Srbije i kadeta Vojne akademije, vojnih vozila, plovnih objekata Re~ene flotile, koja je parkirana u blizini na Dunavu i nalet vojnih vazudhoplova. Bi}e prikazan nastup Vojne garde, prikazi specijalnih jedinica, kao i predstavqawe proizvoda Vojne industrije i naoru`awa.

- Vojna parada „Snaga jedinstva” bi}e odli~na prilika da doma}oj i me|unarodnoj javnosti poka`emo koliko je Vojska Srbije, zahvaquju}i predsedniku Republike i vrhovnom komandantu Aleksandru Vu~i}u, u prethodnom periodu napredovala, koliko je ja~a i spremnija da brine o bezbednosti svih na{ih gra|ana, kao i da bude faktor odvra}awa svima onima koji ne `ele dobro Srbiji - rekao je ovim povodom Bratislav Ga{i}, ministar vojni.

Najava i priprema vojne parade u Srbiji de{avaju su u vreme javnog protesta studenata, profesora i gra|ana protiv vlasti i samog predsednika Srbije. Studentski pokret i opozicija kritikuju vlast zbog “neovla{}ene upotrebe specijane vojne jedinice Kobre protiv demonstranata i gra|ana”, zbog hap{ewa Novice Anti}a, vo|e vojnog sindikata, osumwi~enog za organizovawe dr`avnog udara, zbog izvoza srpskog naoru`awa i municije u Ukrajinu i Izrael”. Proameri~ka televizija u okviru svo-

je kritike vlasti i dr`ave posledwih meseci emituju informacije i priloge o dr`avnim nesre}ama u Vojsci Srbije, kao {to su stradawa zaposlenih u Vojnoj fabrici “Kru{kik” u Vaqevu, stradawe u Vojnoj fabrici u Lu~anima usled nesre} nih ekplozija, smrt pripadnika Vojske Srbije u bazi “Jug” tokom vojne ve`be, ubistvo civila vojnim oklopnim vozilom na kraqeva~kom drumu, sedmoro mrtvih vojnih lica u padu helikoptera, masakr mladih qudi u Duboni i Ora{ju vojnim oru`jem.

Pitawe koje mi se u ovom trenutku nama}e glasi - da li kao dr`ava i dru{tvo treba javno da re{imo probleme Vojske Srbije ili treba da slavimo veli~anstvene vojne parade koje organizuju Vlada Srbije, Ministarstvo odbrane i Predsedni{tvo Srbije?

Ovo pitawe je nametnuto saznawima o tu`noj sudbini srpskih oficira i vojnika posledwe tri decenije. Dok je postojala Jugoslavije mi smo imali JNA, ~etvrtu vojsku u svetu po svom vojnom sastavu (100.000 naoru`anih qudi) i vojnoj industriji, koja je proizvodila, na primer, tenkove svetskog kvaliteta. Tokom napada NATO na Srbiju i Crnu Goru na{i tenkovi su poslati na grobqe u vojnu bazu “Bonstil” kod Uro{evca, JNA se raspala u svim biv{im republikama, a Vojska Srbi-

je je pora`ena i svedena danas na 25.000 vojnih lica i 2.000 rezervista. Mnogi vojni objekti i kasarne su ispra`weni i postali su ru{evine.

Dr`ava je ukinula 2011. redovno slu`ewe vojnog roka, pa je ostala bez qudstva i razmi{qa da ponovo uvede vojnu obavezu za punoletne mu{karce. Statisti~ki za vojnu slu`bu sposobno je 2,2 miliona lica od 15. do 49. godina starosti. Preko konkursa popuwavaju se vojne jedinice, a nekim specijalcima se nude mese~na primawa i od 260.000 dinara.

Oslabqena Vojska Srbije i wena Vojna industrija postali su podlo`ni nesre}ama koje su ozbiqno uzdrmale ugled na{e armije. U vaqevskoj fabrici „Kru{ik“ u kojoj se proizvodi municija, za pet godina, od 2020. do 2025. dogodilo se {est ekplozija u kojima je povre|eno oko 20 radnika. U Fabrici „Milan Blagojevi}” povre|eno je isto toliko radnika. U eksploziji u fabrici “Trajal” iz Kru{evca 17. januara 2024. poginuo je osamnaestogodi{wi radnik. Bio je to od po~etka 80-ih godina sedmi akcident u toj fabrici, prvi sa smrtnim ishodom. Od 2006. su u “Prvoj iskri” Bari~ smrtno stradala trojica radnika, a isto toliko wihovih kolega ozle|eno, do 31. marta 2025. godine, kad je u fabrici „Milan Blagojevi}“ jednom radniku te{ko

povre|ena ruka na presi za dehidraciju. U akcidentima i tragedijama u fabrikama doma}e vojne industrije - “Prvom partizanu” iz U`ica, „Milanu Blagojevi}u“, “Slobodi” iz ^a~ka, Tehni~ko-remontnom zavodu “Medna” u Kragujevcu, “Ede pro” iz Le{tana, “Kru{iku”, “Trajalu” i vojnom skladi{tu „Kara|or|e“ kod Para}inaprema javno dostupnim podacima, poginuo je 21 radnik, dok je broj povre|enih vi{estruko ve}i.

Upu}eni kao razlog za sve ~e{}e tragedije i akcidente navode i poja~ani izvoz municije u Ukrajinu, zbog ~ega oru`ari u nekim preduze}ima rade danono}no. Zbog zamora opada radna disciplina, pa`wa i nivo bezbednosti na radu. U ve}ini ovih slu~ajeva niko od odgovornih lica nije osu|en. Za smrt radnika u Lu~anima, posle osam godina su|ewa, direktor pogona je oslobo|en, a wegov zamenik ka`ewen bla`om zatvorskom kaznom. Godine 2015. sedam osoba je poginulo prilikom pada vojnog helikoptera na Ledinama. Te kobne no}i, 13. marta vojni helikopter je bio anga`ovan da preveze `ivotno ugro`enu bebu iz Novog Pazara u Beograd. Uprkos slo`enim meteorolo{kim uslovima, odlu~eno je da se sletawe izvr{i na civilni Aerodrom „Nikola Tesla“, umesto na vojni aerodrom u Batajnici. Niko iz Vojske Srbije nije odgovoran za smrt pilota majora Omera Mehi}a, pilota kapetana Milovana \ukari}a, zastavnika Neboj{e Draji}a, mehani~ara leta~a Ivana Miladinovi}a, lekara Xevada Qaji}a, anestiziologa Miroslava Veselinovi}a i bebe iz porodice Adamovi}.

Su|eno je samo Uro{u Bla`i}u i wegovom ocu, vojnom licu za masakr i povre|ivawe mladih osoba izvr{en vojnim oru`jem u mladenova~kim selima. U Kraqevu je po~etkom 2025. vo|en sudski proces protiv okrivqenog M.V. iz Ni{a, pripadnika Vojske Srbije da je 21. septembra 2024. godine, na putu Kraqevo - Ra{ka, upravqaju}i vojnim vozilom, pre{ao u suprotnu traku i pregazio putni~ki automobil. U saobra}ajnoj nesre}i smrtno je stradalo pet putnika automobila, me|u kojima je bilo troje dece. Studenti u demonstracijama i opozicija su ~estvo optu`ivali vlast i dr`avu, pa i samu Vojsku Srbije za ove nesre}e, a dr`ava se branila javnim prikazivawem vojnog patriotizma, novog naoru`awa za odbranu zemqe i paradama uniformisanih lica.

(Kraj u slede}em broju)

Vr{ac, grad dobrih vetrova i dobrih vina

Paja Jovanovi} ga je slikao, Vasko Popa mu pesme pisao, Dragi{a Bra{ovan ga gradio, a Jovan Sterija Popovi} mu tepao - „Vr{ac, lepa varo{“. Iznedrio je ovaj grad i mnoge druge velikane, ali nisu mu samo oni „pri{ivali“ epitet jedne od najlep{ih vojvo|anskih ~ar{ija. Ako ne i - najlep{e. Jer kada u sred ravnice spazi{ planinu, onda tu zaista duvaju malo druga~iji vetrovi, donose}i miris {uma, me{aju}i ga sa dahom vinograda. Dodu{e, u rano prole}e i kasnu jesen, ko{ava je ovde ja~a od svega, na {ta su Vr{~ani navikli, ali zato putnici namernici obi~no ne znaju {ta ih je sna{lo.

Vr{ac, jedan od najstarijih gradova u Vojvodini, broji oko 40.000 stanovnika i time se kotira kao osmi po veli~ini u pokrajini. Lociran je na samoj ivici Panonske nizije, u podno`ju Vr{a~kih planina, sa najvi{im (Guduri~kim) vrhom od 641 metar, na 85 kilometara od Beograda i samo 14 od rumunske granice. Na krajwem jugozapadu op{tina zalazi u Deliblatsku pe{~aru, poznatu kao evropska Sahara, {to tako|e daje na posebnosti ovom kraju.

Prelistavaju}i istorijske spise mo`e se videti da se ime grada, i to kao Podvr{an, prvi put pojavquje 1427. godine u pismu kraqa @igmunda. Potom su ga zvali Var{oc, pa Ver{ec, Ver{oc, Var{ac... Slova su se mewala, ali je su{tina ostajala ista, jer se u osnovi imena nalazi re~ „vrh“, a naseqe se oduvek nalazilo pod bregom. Zovu ga i grad pod Kulom, ~ija se ta~na godina podizawa ne zna, osim da je za wu zaslu`an \ura| Brankovi} i da je pala u nemilost Turaka 1552. godine. Sme{tena iznad grada, odakle puca prelep pogled, danas je „utvr|ewe“ i polazna pista za qubiteqe paraglajdinga.

Kada su banatski Srbi, pod vo|stvom vr{a~kog vladike Teodora Nestorovi}a, podigli bunu i oslobodili ve}i deo Banata, ka`weni su tako {to je vladika ubijen, a Sinan pa{a na Vra~aru spalio mo{ti Svetog Save, svete}i im se, jer su u bitkama nosili barjake sa likom ovog sveca. Sve do 1716. ceo prostor je bio pod turskom vla{}u, kada je u{ao u sastav Habzbur{ke monarhije, a Vr{ac po~eo da se razvija i 1804. godine dobio status slobodnog kraqevskog grada. Posle Drugog svetskog rata bio je jedan od najnaprednijih varo{i u ~itavoj Jugoslaviji. U tome su mu oduvek u prilog i{li vinogradi, koji su navodno bili na ceni jo{ u doba Da~ana i Rimqana, a ostalo je zabele`eno da je 1494. godine vr{a~ko vino prodato dvoru kraqa Vladislava Drugog. Opisivano je kao slatko i ukusno, a po~elo je ozbiqno da se pravi za vreme Marije Terezije u 18. veku. Nema tog me{tanina koji nije ponosan na vinogradarsku istoriju svog grada, koja se ~ita i sa fasada starih „{vapskih“ ku}a, na kojima se nalaze motivi gro`|a. Podrum ~uvenih „Vr{a~kih vinograda“ i daqe je gra|evinsko-arhitektonska atrakcija, a proizvodi koji izlaze iz wega simbol grada, pa i cele biv{e Jugoslavije. Ovde deluje i vinski vite{ki red Sveti Teodor, koji je ime dobio po za{titniku Vr{ca. Svake godine se u septembru odr`avaju Dani berbe gro`|a ili „Gro`|ebal“, kada grad postaje jedna velika vinska pozornica. Vremena se mewaju, ali miris gro`|a u ovom gradu je i daqe poseban. Prija koliko i obi~na {etwa sokacima, odmor na 11 trgova, razgledawe gra|evina sa

tipi~no vojvo|anskim fasadama, ulicama koje se seku pod pravim uglom... Kao i u svakom „panonskom“ gradu, i ovde postoji prostrana pe{a~ka zona ili korzo, sme{ten na Trgu Save Kova~evi}a. U o~i upada zgrada nekada{we gostionice „Kod dva pi{toqa“ iz 18. veka, kao jedno od najatraktivnijih zdawa, zbog trema sa lu~nim otvorima i pri~e o Kara|or|u koji je svoj boravak ovde platio sa dva li~na pi{toqa, kasnije za{titnim znacima gostionice. Na Trgu je od 1868. i ku}a koju je podigao \or|e, brat Jovana Sterije Popovi}a, i to na mestu one u kojoj se rodio velikan kwi`evnosti. Vr{ac pri~a svoju istoriju i preko zgrade Stare apoteke, poznate kao „Apoteka na stepenicama“, koja datira iz 18. veka i koja je 1965. prikqu~ena Gradskom muzeju.

Simpatije na prvi pogled izaziva i barokni Vladi~anski dvor iz sredine 18. veka, nastao kao rezidencija eparhije banatske, u kojoj se nalazi kapela posve}ena Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, vredne zbirke ikona, portreti vladika i bogata biblioteka. Turisti obi~no zastanu i pred zgradom Magistrata, koja je danas u funkciji Skup{tine op{tine. Zanimqivo je da su tri dela koja je ~ine gra|ena tokom tri veka, najstariji u 18, najmla|i u 20, a u 19. je nikla centralna zgrada sa balkonom i glavnim ulazom. Bogata muzejska pro{lost ovog grada ne kosi se sa sada{wo{}u, jer u doba kada umetnost gubi na ceni, ovde je i daqe jaka. Od 1896. godine, kada je otvorena prva izlo`ba, pa do danas, Gradski muzej ima stalne postavke i redovne posetioce. A i pozori{te ~uva svoj duh i publiku. Za po~etak pozori{nog `ivota u Vr{cu, kao i kod Srba, uzima se 1792. godine, jer su tada u~enici Narodne {kole pod upravom magistra Kreki}a izveli tri komedije. Prvi profesionalni teatar je nastao 1945. godine, otvoren Sterijinim komadom „Tvrdica“. Od tada radi u kontinuitetu, a glumci uvek igraju pred punim stolicama. Me{tani se posebno raduju na jesen, kada se tradicionalno odr`avaju Dani pozori{ne klasike „Vr{a~ka pozori{na jesen“. Kultura jeste jedna od prvih asocijacija na ovo panonsko mesto, ali je ono prepoznatqivo i po velelepnim zelenim povr{inama. Me|u wima dominira Gradski park, koji ima status jednog od najstarijih u Srbiji, jer ga je 1797. godine od porodice [erbl otkupio Magistrat i pretvorio u rajski prostor. Bio je poznat po streli{tu i teniskim terenima, a na povr{ini od {est hektara sva lepota se „zbila“ u vrtovima sa gorostasnim drve}em, travwacima i cve}em, koji podse}aju na engleske parkove. Iako je u posledwe vreme pomalo zapu{ten, i daqe je pravo mesto da se u wemu odmorite posle celodnevne {etwe vr{a~kim sokacima. U`ivawe u vodoskoku sa slikama ~etiri godi{wa doba odli~na je zavr{nica obilaska lepe vojvo|anske varo{i.

ANTON PAVLOVI^ ^EHOV:

^inovnikova smrt

U ovoj kratkoj pri~i, ^ehovqev lik Ivan je obi~ni mali ~ovek koji je `iveo u stalnom strahu da ne pogre{i i slu~ajno ne uvredi qude na polo`aju ve}em od wegovog. Ose}ao se bezna~ajnim i neshva}enim, a wegov strah i ose}aj krivice nisu mu dali da stvari oko sebe vidi onakvim kakve jesu. Zbog takvog na~ina razmi{qawa, wegova smrt je bila neminovnost.

Jedne divne ve~eri isto tako divni ekonom, Ivan Dimitri~ ^ervjakov, sedeo je u drugom redu foteqa i kroz dogled gledao Korneviqska zvona. Gledao je i ose}ao da je na vrhuncu sre}e. Kad odjednom… U pripovetkama se ~esto sre}e ovo „kad odjednom“. Pisci imaju pravo: `ivot je tako pun iznena|ewa! Odjednom mu se lice namr{ti, o~i mu se upola sklopi{e, disawe se zaustavi… skinuo je dogled s o~iju, nagnuo se i… ap}i!!! Kao {to vidite, kinuo je.

Kijawe nikome i nigde nije zabraweno. Kijaju i seqaci i {efovi policije, a ponekad ~ak i tajni savetnici. Svi kijaju. ^ervjakov se nije nimalo zbunio, obrisao se maramicom i kao lepo vaspitan ~ovek pogledao oko sebe: da nije koga slu~ajno uznemirio svojim kijawem? Ali se tek sad morao zbuniti. Video je kako star~i}, koji je sedeo ispred wega u prvom redu foteqa, bri`qivo rukavicom bri{e svoju }elu i vrat i ne{to gun|a. ^ervjakov je u star~i}u prepoznao visokog ~inovnika Bri`alova koji je imao rang generala i slu`io u direkciji saobra}aja.

„Uprskao sam ga pquva~kom!“, pomisli ^ervjakov.

„Nije moj stare{ina, ali je ipak neprijatno. Treba se izviniti.“

^ervjakov se naka{qa, na`e se napred i {apatom re~e generalu na uvo:

- Izvinite, va{e prevashodstvo, ja sam vas poprskao pquva~kom… Sasvim slu~ajno sam…

- Molim, molim…

- Tako vam boga, oprostite. Verujte… nisam hteo.

- Ta sedite, molim vas! Pustite me da slu{am!

^ervjakov se zbuni, glupo se osmehnu i po~e da gleda scenu. Gledao je, ali vi{e nije ose}ao bla`enstvo. Po~elo je da ga mu~i nespokojstvo. Za vreme pauze pri{ao je Bri`alovu, povrteo se oko wega i, kad je savladao strah, promrmqao:

- Ja sam vas poprskao, va{e prevashodstvo… Izvinite… jer sam… sasvim nehotice…

- Manite, molim vas… Ja sam ve} i zaboravio, a vi sve istu pesmu! - re~e general, a dowa mu usna zadrhta od qutine.

„Zaboravio, a o~i mu pune zlobe“, pomisli ^ervjakov podozrivo pogledaju}i generala. „Ne}e ni da govori. Treba mu objasniti da ja uop{te nisam hteo… da je prirodni zakon, jer mo`e pomisliti kako sam hteo da ga pqunem. Ako sad ne misli, kasnije }e pomisliti…“

Kad je do{ao ku}i, ^ervjakov ispri~a `eni {ta mu se desilo. U~ini mu se da

DRAGI[A VASI]:

Na kraju sela, pod oronulim krovom jedne tro{ne ku}ice, `ivelo je malo siro~e. Dete bez oca i majke, ostavqeno na brigu dalekoj rodbini, koja je i sama bila siroma{na, bez imawa i bez voqe da se stara o wemu.

Odrastalo je to siro~e u bedi, golo i boso, gladno i `edno, bez igre i smeha. Dok su druga deca tr~ala po seoskim sokacima,

vi{e je volelo stoku. Kad bi ga poslali da ~uva ovce ili krave, ono bi ih gladilo po le|ima, {aputalo im i gledalo u wihove krupne o~i. I ~inilo mu se tada da ga one razumeju, da mu se sme{e i da ga vole onako kako niko drugi nije voleo.

Jednog prole}nog jutra, kad su u poqu zamirisale prve qubi~ice, siro~e je iza{lo sa stadom na pa{u. Sunce je sijalo, ptice su pevale, zemqa je disala punim plu}ima. Dete je leglo u travu, naslonilo glavu na ruku i gledalo u nebo. Tamo su plovili beli oblaci, mekani i topli, kao jastuci.

hvatala leptire i vaqala se po pra{ini, ono je sedelo na pragu i gledalo ih, stiskaju}i {ake od zavisti i tuge.

Hranili su ga ostatcima, obla~ili u pocepane haqinice koje su drugi odbacivali, a kad bi ne{to skrivilo ili zaplakalo, dobijalo je batine. Tako je raslo u strahu i u }utawu, naviklo da nikome ne smeta i da od nikoga ni{ta ne tra`i.

Jedino {to je imalo bilo je wegovo malo srce, puno ne`nosti i ~e`we. Naj-

I tada mu se u~inilo da se iza oblaka krije maj~ino lice. Nasmejano, dobro, puno qubavi. Ra{irilo je ruke i {apnulo: „Majko…“ Suze su mu potekle niz obraze, a u grudima ga steglo ne{to slatko i bolno.

Dok su se ovce pasle oko wega, ono je zaspalo. Usnilo je da ga majka doziva, da ga grli i podi`e u svoje krilo. I dete se smejalo u snu, prvi put posle dugog vremena.

Kad su ga kasnije na{li, le`alo je mirno u travi, kao da jo{ spava. Ali nije se probudilo. Srce mu se ugasilo tiho, kao mala sve}ica koju je vetar oduvao.

Ovce su stajale oko wega i gledale ga svojim velikim, tu`nim o~ima. Kao da su znale da je oti{ao onaj koji ih je voleo vi{e od qudi.

`ena isuvi{e lakomisleno gleda na celu stvar; bila je malo upla{ena, a kad je ~ula da je Bri`alov iz druge ustanove, umirila se.

- Pa ipak, otidi i izvini se - re~e.Pomisli}e… ne ume{ da se pona{a{ u dru{tvu!

- U tome i jeste nevoqa! Izviwavao sam se, a on nekako ~udno… nijedne qudske re~i da ka`e. Dodu{e, nije ni bilo vremena za razgovor. Sutradan, ^ervjakov obu~e novu uniformu, pod{i{a se i po|e Bri`alovu da mu objasni… Kad je u{ao u generalovu sobu za primawe stranaka, ugleda mnogo molilaca, a me|u wima i samog generala koji je ve} po~eo da prima molbe. Po{to je saslu{ao nekoliko molilaca, general pogleda na ^ervjakova.

- Sino} u Arkadiji, ako se se}ate, va{e prevashodstvo - po~e da raportira ekonom

- kinuo sam i… nehotice vas poprskao… Izvin…

- Koje{ta… {ta vam pada na pamet! [ta vi `elite? - obrati se general slede}em moliocu.

„Ne}e ni da ~uje!“, pomisli ^ervjakov i preblede. „Zna~i, quti se… Ne, ovo se ne sme tako ostaviti… Objasni}u mu…“ Kad je general zavr{io razgovor i s posledwim moliocem i po{ao u svoj kabinet, ^ervjakov koraknu za wim i promrmqa:

- Va{e prevashodstvo! Usu|ujem se da uznemirim va{e prevashodstvo, ali to ~inim, mogu re}i, jedino iz ose}awa kajawa…! Nisam namerno, i sami izvolite znati!

General zlovoqno iskrivi lice i odmahnu rukom.

- Pa vi se prosto podsmevate, po{tovani gospodine - re~e i nestade iza vrata. „Kakvo podsmevawe?“, pomisli ^ervjakov. „Nema tu nikakvog podsmevawa! General, pa ne mo`e da shvati! Kad je tako, ne}u vi{e ni da se izviwavam ovom fanfaronu! Neka ide do |avola! Napisa}u mu pismo, ali dolaziti ne}u! Bogami ne}u!“

Tako je mislio ^ervjakov idu}i ku}i. Ali pismo generalu nije napisao. Mislio je, mislio, ali nikako nije mogao da smisli to pismo. Morao je sutradan opet oti}i da objasni stvar.

- Ja sam dolazio ju~e i uznemirio va{e prevashodstvo - promrmqa kad ga general malo za~u|eno pogleda - ne zato da nekog ismevam, kao {to ste vi izvoleli re}i. Ja sam se izviwavao zato {to sam kinuo i poprskao vas… a nije mi bilo ni nakraj pameti da nekog ismevam… Otkud ja smem da ismevam? Kad bismo se mi podsmevali, onda, zna~i, nikakvog po{tovawa prema li~nostima… ne bi bilo…

- Napoqe!! - dreknu general, iznenada sav pomodreo i uzdrhtao od besa.

- [ta? - zapita {apatom ^ervjakov, sav premro od u`asa.

- Napoqe!! - ponovi general i zalupa nogama. ^ervjakovu se u utrobi ne{to prekide. Obnevideo i ogluveo, on ustuknu prema vratima, izi|e na ulicu i ode posr}u}i… Kad je mahinalno do{ao ku}i, ne skidaju}i uniformu legao je na divan i… umro.

MILOSLAV NASTASIJEVI}:

Na puteqku, ispod {umarka, izvire ~esma. Ne od kamewa zidanog, ve} prosto, zemqa se otvorila, i iz we izbija bistra, hladna voda.

Nema korita, ve} voda pravi svoje brazde, tra`i sama sebi put. Uvek ~ista, uvek hladna, kao da dolazi iz neke duboke, skrovite riznice. Ko se napije, osve`i se, kao da mu du{a primi novu snagu.

Stariji qudi vele da tu ~esmu ne vaqa zatirati, niti joj put pregraditi. „Ako je za~epi{,“ govore, „sama }e sebi provaliti drugi prolaz, a onome ko je zatvori nesre}a se navali.“

Tako i ostade - niko ne dira, a svi piju. ^esma ne presu{uje, leti ni zimi.

Jednom, u vreme velike su{e, kad se i reke povuko{e, kad bunari presahnu{e, ona ista ~esma i daqe te~e. Selo se tada okupi oko we. Dolazili su qudi iz dalekih sela, dovodili stoku, skupqali vodu u kablove i

burila. Svi blagodare, a niko ne zna otkud i za{to ona nikad ne presu{i. Samo se krstili i govorili: „Bog je dao.“

Jedan mladi} iz sela, drzak i nevaqao, do|e da se ruga. Ka`e: „Eto, voda izbija iz zemqe, kao svaka druga. Ja }u da je zatrpam, pa da vidimo {ta }e biti.“ Po~e kamewem i zemqom da zasutava izvor. Qudi ga zaustavqaju, mole ga, odvra}aju - ne daj, grehota je, ostavi. Ali on ne haje. Uhvati se posla i ve} skoro sve zatrpa. U tom trenu, voda probije drugde, ja~e i sna`nije, odnese kamewe i zemqu, pa {iknu visoko, kao stub. Mladi} pade, voda ga obori, zamuti ga, i kad ga izvadi{e, ve} be{e bez glasa i daha. Od tog dana, niko se vi{e ne usudi ni pomisliti da zatvori ~esmu. A ona i daqe izbija, bistra i hladna, kao i pre. I ko god popije, oseti da mu se ne{to u srcu umiri i razvedri.

NI[TA BEZ MANTIJA, BUREKA SA SIROM, GIBANICE:

Srpska peciva me|u svetskim favoritima

Peciva su dostupna {irom sveta i u zavisnosti gde se zateknete, retko da mo`ete da odolite kroasanima, baklavama, bureku ili rolnicama sa cimetom - svet je prepun ukusnih jela od testa, a me|u najboqima su se izdvojili i srpski specijaliteti, prema gastronomskom portalu Tejst Atlas.

Kada su u pitawu peciva, balkanski specijaliteti bez problema mogu da pariraju najboqima u svetu. Zanimqivo, prema Tejst Atlasu u ovoj kategoriji titule su odneli pa{tel de nata i pa{tel de Belem, oba iz Portugala. U pitawu su ukusna i mirisna lisnata testa puwena kremom, zape~ena i po `eqi, posuta cimetom.

Ipak, bronzu je odneo favorit iz na{e zemqe - po mnogima omiqeni doru~ak, zalogaj koji se zaliva jogurtom i koji nije za one koji broje kalorije - mantije. O mantijama na pomenutom sajtu ka`u da je to srpsko tradicionalno jelo koje poti~e iz Novog Pazara. Po ukusu podse}aju na bosanski burek, ali se razlikuju po obliku - prave se u malim kuglicama koje se sla`u u tepsiju i peku zajedno. Testo se prvo razvla~i, premazuje maslacem, pa puni mlevenim gove|im mesom, soqu, biberom, lukom i malo uqa. Nakon puwewa, oblikuje se u kuglice, koje se pore|aju u pleh i peku - tradicionalno u starim furunama, {to im daje poseban

ukus i aromu. Mantije se naj~e{}e slu`e uz jogurt koji se preliva preko wih i jedu se dok su jo{ tople. Posebno je zanimqivo da su ove hrskave loptice uvr{tene 2012. godine na listu kulturnog nasle|a Srbije.

NA LISTI JO[

SPECIJALITETA IZ SRBIJE

Na spisku je i burek sa sirom i to na 15. mestu - pecivo od tankog testa (jufke), puweno me{avinom sira i jaja. Opisano je kao testo koje se pravi od bra{na, soli i vode, ponekad i uz malo uqa, a zatim se razvla~i u prozirne, tanke listove. Listovi se re|aju u veliki pleh, svaki se prska uqem ili me{avinom uqa i kisele vode, pa premazuje filom od sira i jaja. Tako|e, tu je nezaobilazna gibanica, na 49. mestu. Navodi

se da je uobi~ajen gastronomski prizor u zemqama kao {to su Hrvatska, Slovenija i Makedonija, ali se gibanica pre svega povezuje sa Srbijom. To je tradicionalno jelo nalik piti, koje spaja kore (ponekad i kvasno testo) sa kremastom kombinacijom sira i jaja.

Najpopularnija verzija ove raznovrsne pite poznata je pod imenom gu`vara, odnosno kada se listovi kora natapaju u kremastoj me{avini sve`eg kravqeg sira i jaja, a zatim re|aju i peku kao musaka. Daqe se obja{wava da se u Srbiji gibanica naj~e{}e slu`i uz jogurt i predstavqa idealan izbor za doru~ak ili zasitan me|uobrok. Se~ena na par~i}e, nezamenqiv je deo sve~anih trpeza, kada se tradicionalno slu`i kao hladno predjelo.

Sve mawe |aka svakog 1. septembra, za 10 godina nestalo celo Kraqevo

\aci prvaci s nestrpqewem ~ekaju 1. septembar, a statistika neumoqivo pokazuje da ih je iz godine u godinu sve mawe. Preko e-Uprave za upis je prijavqeno oko 50.000 dece, mada }e wihov broj verovatno biti mnogo ve}i, kada se pogleda broj ro|ene dece.

Prema zvani~noj statistici, broj |aka prvaka se za posledwih deset godina smawio za gotovo 4.000. Zvani~na statistika ka`e da je u {kolsku 2014/2015. godinu krenulo 66.276 |aka, dok je deset godina kasnije, 1. septembra 2024. bilo 62.327 novih {kolaraca.

U odnosu na godinu dana ranije, to jest 2023. godinu, to je 189 prvaka mawe.

Kada se pogleda ukupan broj |aka u osnovnim {kolama, on je za deset godina, u periodu od 2014. do 2024. godine mawi za 58.137, {to je vi{e nego {to celo Kraqevo ima stanovnika, prema popisu iz 2022. godine.

Koliko }e |aka ove {kolske godine krenuti u prvi razred nije poznato, jer Ministarstvo prosvete jo{ nije objavilo zvani~ne podatke o broju upisane dece.

RTS je u junu objavio da je, prema zvani~nim podacima Kancela-

rije za informacione tehnologije i e-Upravu, na teritoriji Srbije zakazano blizu 50.000 termina za upis.

Me|utim, ova brojka je drasti~no mawa u odnosu na broj dece ro|ene 2018. godine, koja }e ~initi najve}i broj prvaka. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, u 2018. godini ro|eno je 63.975 dece, dok je naredne 2019. godine `ivoro|eno 64.399. [kolsku 2025/2026 godinu upisuju deca ro|ena od 1. marta 2018. do 28. februara 2019. godine. Na ozbiqan pad u~eni~ke populacije nedavno je ukazala i Unija sindikata prosvetnih radnika, koja je objavila da }e ove

godine u sredwim {kolama biti upra`weno 9.115 mesta, a da }e ozbiqnost situacije biti vidqiva za nekoliko godina kada do|e vreme za polazak u {kolu generacije ro|ene 2023. godine.

Naime, te godine ro|eno je tek 60.813 dece {to je bio najmawi broj od Drugog svetskog rata.

Mirjana Ga{i} iz Unije sindikata prosvetnih radnika je za N1 rekla da je zbog sve maweg broja |aka taj sindikat predlo`io da se razmotri smawewe broja u~enika po odeqewima, jer }e u suprotnom biti ugro`ene {kole u mawim i seoskim sredinama, a mogu}e je i ga{ewe dualnih profila u sredwim {kolama.

Po~ela nova {kolska godina za vi{e od 770.000 u~enika u Srbiji, u klupama i 65.000 prvaka

Nova {kolska godina u Srbiji po~ela je 1. septembra za 770.000 u~enika osnovnih i sredwih {kola, me|u kojima je 65.000 prvaka i 62.000 u~enika prvog razreda sredwe {kole. U osnovne {kole polazi oko 530.000 |aka, a u sredwe wih 240.000. Nastavu na jezicima nacionalnih mawina poha|a}e 27.000 osnovaca i 8.800 sredwo{kolaca {irom Srbije.

Prema navodima Ministarstva prosvete, precizan broj u~enika bi}e poznat do kraja septembra, kada sve {kole unesu podatke u elektronski dnevnik. Podse}aju da su od 15. aprila uvedene nove funkcije esDnevnika koje olak{avaju rad nastavnicima, a daju i boqi uvid roditeqima u radne navike i napredovawe wihove dece.

Roditeqi }e ubudu}e dobijati automatska obave{tewa svaki put kada nastavnik unese ocenu, evidentira izostanak, kao i druga obave{tewa koja se odnose na radne navike i postignu}a u~enika. U~enicima je omogu}en pristup posebnom portalu, gde mogu pratiti ocene, izostanke, nastavne jedinice, doma}e i pismene zadatke, kao i planirane {kolske aktivnosti.

Sa psiholo{kog aspekta, prvi {kolski dan posebno je zna~ajan za prvake. Prema re~ima dr Irene \or|evi}, psihijatra i psihoterapeuta Klinike „Doktor Laza Lazarevi}”, oko 65.000 prvaka do`ive}e emocije sli~ne onima koje deca ose}aju uo~i do~eka Nove godine.

„Va`no je da roditeqi deci stvore prazni~nu atmosferu, uvedu nove rutine postepeno i podsti~u radoznalost. Treba {to du`e negovati interesovawe dece za sve {to {kola donosi”, savetuje dr Irena \or|evi}.

LESKOVAC PONOVO OBORIO REKORD:

Xinovska pqeskavica te{ka 90 kilograma na 35. ro{tiqijadi

Tradicionalno takmi~ewe u pripremi najve}e pqeskavice na 35. Ro{tiqijadi i ove godine oborilo je lokalni rekord. Xinovska pqeskavica te{ka ~ak 90 kilograma pripremqena je i ispe~ena na Bulevaru oslobo|ewa, a pobedni~ke ekipe su restorani „Koliba“ i „Kod dva drugara“.

Ovogodi{wa pqeskavica imala je pre~nik 2 metra i 17 centimetara i debqinu 3 centimetra. Bila je za 3,6 kilograma te`a nego pro{le godine. Sedam ro{tiqxija, me|u kojima su Ivica Zdravkovi}, Predrag Lazarevi}, Bojan i Du{an Cvetkovi}, Qubi{a \or|evi}, Stefan Cvetkovi} i Kristijan Mladenovi}, uspelo je da savlada veli~inu i te`inu ovog kulinarskog izazova.

Iako xinovska pqeskavica nije zabele`ena u Ginisovoj kwizi rekorda – po{to se ona tamo tretira kao hamburger, za koji ve} postoje upisi – Leskov~ani i daqe ponosno bele`e svoje rezultate kao za{titni znak grada i wegovu dugu ro{tiqsku tradiciju. Nakon pe~ewa, pqeskavica je podeqena okupqenim gra|anima koji su u`ivali u ovom kulinarskom spektaklu.

VELIKA MISIJA: Srbi lansiraju raketu

budu}nosti – vinu}e se kao beloglavi sup

Taj trenutak kada poleti ne{to {to ste osmislili i napravili svojim rukama, adrenalin koji se do`ivi tada je zaista neopisiv. Raketa Aurora koju smo konstruisali je dvostepena, pogowena vodom i vazduhom. Tokom ovog projekta razvili smo ~ak 20 tipova razli~itih rezervoara, da bi se bu}kawe te~nosti u woj smawilo. To je raketa budu}nosti.

Ovo za Sputwik ka`e Anastasija Mir~eti}, jedan od konstruktora rakete Aurora 6 koja je delo tima „Beoavia“, Udru`ewa studenta vazduhoplovstva:

„Raketa budu}nosti ne}e leteti u svemir, ali ona je budu}nost upravo zbog pogona, goriva. Istra`ivawe goriva je, nadam se, moja budu}nost“.

Tim Beoavija koji se bavi projektovawem i proizvodwom razli~itih tipova bespilotnih letelica i raketa, osnovan je 2017. godine. Ovi mladi qudi jedini su predstavnici Univerziteta u Beogradu i Republike Srbije na me|unarodnim studentskim takmi~ewima iz vazduhoplovstva.

AURORA KOJA JE

UKROTILA GORIVO

Upravo su se vratili sa takmi~ewa „New Flying Competition“ u Hamburgu, gde je srpski tim predstavio projekat koji nosi ime SUP, po Beloglavom supu, jednom od najlep{ih leta~a na{eg neba.

Misija ovog neobi~nog tima je da studentima omogu}i usavr{avawe, a pre svega sticawe prakti~nih znawa i ve{tina, a vizija da se znawem koje se prenosi sa generacije na generaciju u studentskim danima razvije i pravi avion.

„Aurora je nastala kao spoj znawa koje smo poneli sa studija i hrabrosti da usvojimo sve ono {to u kwigama nismo na{li, ve} u praksi, gre{kama i zajedni~kom radu“, ka`e Anastasija.

Ona je na ~etvrtoj godini studija fizi~ke hemije, na po~etku studirawa je slu~ajno u{la u tim koji, kako ka`e, svakog dana raste, kao {to rastu i wegovi projekti i letelice. U bukvalnom smislu, jer su i rakete i avioni sve ve}i.

„Aurora je sastavqena od materijala kao {to su fla{e, plastika, to je jedan vrlo speci-

fi~an izazov. Ona jeste budu}nost upravo zbog pristupa re{avawu problema, efekta bu}kawa u rezervoaru koji je napuwen sa 50 odsto vode i 50 odsto vazduha, a bu}kawe je problem svuda, u svakom motoru, od putni~kih automobila do aviona. Gorivo zapravo destabilizuje raketu, kao {to destabilizuje i avione“, obja{wava Anastasija.

MANEVARSKI LET BELOGLAVOG SUP-A

Vo|a tima Beoavija u ovoj sezoni je Daniel Soj~i}, trenutno je na prvoj godini master studija na Ma{inskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji je i najve}a podr{ka timu. On obja{wava da je bespilotna letelica SUP razvijana specijalno za potrebe takmi~ewa u Hamburgu, koje ja najeminentnije svetsko studentsko takmi~ewe ovog tipa.

„Jedan od glavnih zadataka je manevarski let, letelica je morala da izvede horizontalnu osmicu, let pri velikom optere}ewu, jedrewe, letove minimalnom i maksimalnom brzinom. Sve, u jednom letu. Morala je da bude izuzetno agilna, da bi sve to mogla da izvede. Tako|e, morala je da nosi {to ve}i teret, napravili smo letelicu koja mo`e nositi pozama{nu teret u vidu zapremine, ali i mase“.

ENERGETSKA EFIKASNOST NAJVA@NIJA

Bio je ovo tre}i uzastopni nastup tima Beoavia na presti`nom takmi~ewu, uspe{ni su bili i prethodni projekti, OSA je osvojila tre}e mesto u konkurenciji od 50 timova iz celog sveta. Studentski radovi budu}ih konstruktora letelica ne zaostaju za projektima velikih svetskih kompanija, prate svetske trendove. Srpski tim ne zaostaje u tome.

„Jedan od savremenih trendova u industriji vazduhoplov-

stva svakako je energetska efikasnost, to je jedna od glavnih tema. Ove godine je zadatak bio napraviti energetski efikasnu letelicu, {to podrazumeva da tro{i {to mawe struje. Poenta je da bude {to lak{a, a da pritom mo`e da izdr`i sva optere}ewa koja }e pretrpeti u letu. S toga se koriste kompozitni materijali koji podrazumijevaju primenu karbonskih vlakana“.

IDEJE VA@NE KOLIKO I NOVAC

Samo projekat SUP je vi{emese~ni rad i posve}enost vi{e od 70 studenta. Projekti nisu jeftini, ali Udru`ewe ima podr{ku ve}ine kompanija u Srbiji koje imaju veze sa letewem.

„Sredstva za realizaciju projekata prikupqamo kroz sponzorstva sa na{im kompanijama i institucijama, kao {to su „Altium“ „EdePro“, „Trajal korporacija“. Ima dosta kompanija sa kojima sara|ujemo, pru`aju veliku podr{ku, ne samo finansijski, ve} i kroz iskustva i znawa. Mo`emo da im se obratimo za savet, da re{imo neki problem efikasnije“, ka`e Soj~i}.

On dodaje da je pored krovne podr{ke Ma{inskog fakulteta izuzetno va`na institucija sa kojom sara|uju Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

BUDU]NOST SRPSKOG VAZDUHOPLOVSTVA

Rad u ovom timu va`an je korak u razvoju budu}eg in`ewera vazduhoplovstva, paralelno sa studijama imaju mesto gde mogu dodatno da u~e i svojim rukama naprave letelicu. Na takmi~ewima upoznaju kolege iz inostranstva, wihova iskustva, ali i in`ewere najve}ih svetskih kompanija.

„Mnogi koji su pro{li kroz ovaj tim danas nam poma`u, oni ve} nekoliko godina rade na razli~itim mestima, u razli~itim firmama, naravno u oblasti vazduhoplovstva. Neki od wih imaju i svoje firme koje su pokrenuli i danas uspe{no posluju“ zakqu~uje Soj~i}.

Wegova budu}nost sigurno je vezana za vazduhoplovstvo. Istim putem krenu}e i Anastasija koja je samo jedna od brojnih devojaka, budu}ih srpskih in`ewera vazduhoplovstva:

„Postoji mogu}nost da upi{em master studije za vazduhoplovstvo, ali ono ~ime bih htela da se bavim zapravo su goriva. To je spoj fizi~ke hemije i vazduhoplovstva“, zakqu~uje.

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (16)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snovaSjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio

Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti

Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

CRNA

GORA VRA]A KRAQA NIKOLU KU]I NA CETIWE:

Kara|or|evi}i su pogre{ili {to se nisu svi zajedno vratili povodom sahrane kraqa Nikole

Ve~erala sam 14. septembra u Klubu kwi`evnika. Vreme je bilo lepo, ja sam bila u rodnom gradu, hrana je bila odli~na, qudi prijatni. Srce mi je bilo na mestu.

Uprkos ~iwenici da je moj mu` Manuel stalno zivkao, pretio, vikao, molio. Bio je to prvi put za sve ove godine da nisam odmah otr~ala kad je on pucnuo prstima ve} se uop{te nisam obazirala na wegove zahteve.

Odvezla sam se u Sremske Karlovce, divnu baroknu varo{ koju su sagradili Srbi be`e}i krajem 17. veka pred Turcima. U to vreme Karlovci su bili deo Austrougarske monarhije.

@elela sam da posetim gospo|u Olgu ]iri}, damu koja je bila na mom kr{tewu 1936. godine. Gospo|a ]iri} je u vreme mog ro|ewa bila supruga predsednika skup{tine Kraqevine Jugoslavije Stevana ]iri}a, koji je blisko sara|ivao s mojim ocem. U ]iri}evom mandatu je otvorena kompletno ure|ena zgrada parlamenta. Bila je to stara, vrlo ugledna porodica iz Sremskih Karlovaca, a gospo|a Olga je `ivela u ku}i iz 1860. godine, punoj lepog name{taja i dragocenih antikviteta. U trpezariji su se nalazile fotografije moje porodice i ja sam osetila sna`nu povezanost s tom pro{lo{}u koje sam se samo u fragmentima se}ala. Vrlo dirqiv susret sa otmenom `enom, voqnom da mi ispri~a mnogo zanimqivih detaqa.

Oti{la sam u karlova~ku Sabornu crkvu Svetog Nikole i zapalila sve}u. Ose}ala sam neku nepoznatu milinu u tom baroknom hramu koji je podse}ao na unutra{wost skupocene kutije za nakit.

Vreme je tog septembra bilo idealno za izlete.

Jednog dana smo oti{li u Vaqevo, a odatle u Brankovinu. Htela sam da vidim grobnicu porodice Nenadovi}, koja je bila u rodbinskim vezama s Kara|or|evi}ima. Persida Nenadovi}, udata za kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, bila je majka mog dede Arsena i moja prabaka. Posetila sam Staru

Knegiwa Jelisaveta i Mira

{kolu u Brankovini, u kojoj je prva slova u~ila slavna srpska pesnikiwa Desanka Maksimovi}, i sedela sa grupom turista iz Hrvatske ispod jedne kro{we. Pijuckali smo rakiju i pevali kao da smo i sami |aci na ekskurziji.

U manastiru ]elije pozdravile su nas igumanija i dvadeset monahiwa, pevaju}i i nude}i nam hleb i so.

Pevali su za mene u crkvi i ja sam im se pridru`ila. Nakon ve~ere pro{etali smo ba{tom sa igumanijom, koja je nosila bakqu. Na rastanku smo se svi zagrlili. Grlili su me, qubili i qubili mi ruku. Bilo je to ~udesno, sre}no i mirno mesto. Ve} sutradan sam bila na putu za Oplenac. Prespavala sam u vili kraqice Marije. Bile smo samo Qiqana Manojlovi}, no}ni ~uvar i ja. Trudila sam se da govorim srpski koliko god mogu, pa sam od toga ve} bila malo umorna.

Nastavila sam do manastira Blagove{tewe na Rudniku. Svuda su me nudili hranom i pi}em, i bili zabrinuti {to slabo jedem po srpskom kriterijumu. U Blagove{tewu je igumanija Mi-

haila bila posebno uporna s hranom. Minijaturna starica, mati igumanija stajala je sve vreme pored mene i starala se da dobro jedem. Na kraju sam bila prinu|ena da sakrijem par~e kola~a jer vi{e nisam mogla da jedem.

Kona~no, emitovan je intervju koji je Mira Adawa Polak napravila sa mnom. Gledanost je bila ogromna, reakcije potresne.

Spremala sam se da krenem za Bar, u Crnoj Gori. Putovala sam s Mimom Popovi} da do~ekamo posmrtne ostatke crnogorskog kraqa Nikole i kraqice Milene, i wihovih k}eri Ksenije i Vere. Vra}ali su ih iz Sanrema, gde su bili turisti~ka atrakcija u kripti pravoslavne crkve tokom sedamdeset godina. Upravnik Ku}e kraqa Petra na Oplencu, Miladin Mi}un Gavrilovi} rekao mi je da smo mi Kara|or|evi}i napravili gre{ku {to se nismo svi zajedno vratili povodom repatrijacije kraqa Nikole. Linda i Katarina, supruga i }erka kraqevi}a Tomislava, u tradicionalnim, konzervativnim crnim kostimima, sa crnim {e{irima na glavi, odvezle su se u

NOVA GODINA U BEOGRADU

Uo~i Nove godine 1989. obavila sam razgovor sa dva potencijalna izdava~a Nilove kwige. Posao je dobila „Litera“. U tom trenutku ve} sam pro~itala dokumente SOE i donela odluku da moraju biti prvo objavqeni na engleskom jer bi bilo suvi{e opasno objaviti ih prvo u Jugoslaviji. U tom trenutku su ve} bili u toku pregovori za drugo, dopuweno izdawe kwige kod jednog kanadskog izdava~a. Jugoslavija }e morati jo{ malo da ~eka, do nekog povoqnijeg trenutka. Shvatila sam da je 31. decembar i da sam u Beogradu. Direktor hotela „Moskva“ mi je doneo orhideju, kalendar, ogromnu tortu i vino i sedeo je sa mnom i jo{ jednim ~ovekom u hotelu dok smo ispijali kafu. Beograd je za mene bio „grad otvorenog srca“. Moja prva Nova godina posle toliko decenija kod ku}e.

1669. - Venecija je predala Otomanskom carstvu ostrvo Krit (danas u Gr~koj), ne uspev{i da odbrani najve}i tamo{wi grad Iraklio koji je bio pod otomanskom opsadom od 1648.

1781. - [panski doseqenici u Americi su osnovali „Grad na{e gospe kraqice an|ela” (El Pueblo de Nuestra Senora La Reina de Los Angeles), dana{wi Los An|eles.

1823. - Ro|en je Mihailo Obrenovi}, knez Srbije od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. kada je ubijen u Ko{utwaku. Tokom vladavine izvr{io je zna~ajne reforme u dr`avnoj upravi i vojsci, osnovao je Narodni muzej i Narodno pozori{te.

barsku luku kolima, dok sam ja krenula drugim. Izgledala sam kao obi~na turistkiwa u svetlosivom kostimu, s kamerom, nao~arima za sunce i ki{obranom. Gre{ka. Nisam znala kakav je protokol. Od Bara je usledila duga vo`wa kroz planine iza kamiona koji su nosili posmrtne ostatke do Wego{eve ku}e u Wegu{ima. Sa obe strane puta bilo je na hiqade qudi. U jednom trenutku moj automobil je zaostao iza povorke i kad smo kona~no stigli na ceremoniju sahrawivawa zemnih ostataka vladarskog para, iza{la sam napoqe i gomila qudi me je zgwe~ila. Jedan krupni Crnogorac je svojim xinovskim rukama rasterao qude, pa sam se nekako promigoqila do crkve. Hodali smo u povorci ka grobnici sa masom qudi. Predsednik Predsedni{tva Crne Gore dr Branko Kosti} odr`ao je govor. Izme|u ostalog je rekao da je kraq bio dobar i mudar ~ovek, a ne onakav kakvim su ga predstavqali svih ovih godina. Kasnije je masa aplaudirala kada smo nas tri Kara|or|evi}ke pro{le. Se}am se da sam ne{to izjavila, nekoliko re~i na kakvom-takvom srpskom za televiziju. U Budvi smo ve~erali. Sutradan je bilo vreme za sahranu }erki kraqa Nikole. Prvo smo se odvezli na Lov}en, do Wego{eve grobnice, i na vetru od kojeg smo se smrzli popeli se strmim stepenicama. Obratio mi se biv{i ambasador, koji je tada bio {ef protokola Crne Gore. Rekao mi je da je moj otac bio briqantan ~ovek i da je samo wegova politika za`ivela, on, {ef protokola, ne bi bio komunista.

Na putu za Beograd razmi{qala sam o doga|aju kojem sam prisustvovala. Na}i }u na~in da vratim svoje roditeqe na Oplenac. Bila je to ~vrsta odluka. Sahrana kraqa Nikole na Cetiwu dokaz je da je tako ne{to mogu}e.

l U slede}em broju: Knegiwa Jelisaveta je postala prva `ena kandidat za predsednicu Srbije

1870. - Francuska je postala republika, ~ime je okon~ano Drugo carstvo [arla Luja Napoleona III. Car je svrgnut s vlasti posle te{kog poraza u bici kod Sedana 2. septembra 1870. u Francusko-pruskom ratu.

1886. - Poglavica Apa~a Xeronimo, vo|a posledwe velike pobune ameri~kih Indijanaca protiv belih porobqiva~a, predao se u kawonu Skeleton u Arizoni ameri~kom generalu Nelsonu Majlsu.

1929. - Nema~ki diri`abl „Grof Cepelin” je okon~ao putovawe oko sveta koje je trajalo devet dana 20 sati i 23 minuta. U tom „vazdu{nom brodu” je bilo 40 ~lanova posade i 14 putnika.

1944. - Britanske i kanadske trupe oslobodile su u Drugom svetskom ratu belgijske gradove Brisel i Antverpen.

1963. - Umro je francuski dr`avnik i finansijski stru~wak Rober [uman, tvorac „[umanovog plana” 1950, na osnovu kojeg je 1952. osnovana Evropska zajednica za ugaq i ~elik, prethodnica Evropske unije.

1970. - U ^ileu je Salvador Aqende Gosens, kao prvi marksista na zapadnoj hemisferi, izabran za {efa dr`ave. Ubijen je u septembru 1973. u pu~u ~ileanske armije.

1972. - Na Olimpijskim igrama u Minhenu ameri~ki pliva~ Mark Spic osvojio je sedmu medaqu i time postavio rekord u osvojenim medaqama na jednoj Olimpijadi.

1974. - SAD su kao posledwa zemqa Zapada uspostavile diplomatske odnose s Nema~kom Demokratskom Republikom.

1992. - Biv{i predsednik Bugarske Todor @ivkov, smewen 1989, osu|en je na sedam godina zatvora zbog pronevere dr`avnih fondova.

1995. - Pod geslom „Ujediweni Jerusalim je na{”, Izrael je zapo~eo 15-mese~nu proslavu 3.000. godi{wice proglasa kraqa Davida o tom gradu kao prestonici jevrejskog naroda.

2006. - Umro je glumac Petar Bani}evi}, ~lan Narodnog pozori{ta u Beogradu gde je ostvario vi{e od 50 uloga. Igrao je u dvadesetak filmova i u vi{e od 50 televizijskih drama i serija. Predavao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i na univerzitetu „Bra}a Kari}” u Beogradu.

Kona~no izlazi na videlo vekovima skrivana

istina o Srbiji iz Sredweg veka

Oduvek postoji tendencija da se obezvredi srpska vite{ka kultura, da se wene vrednosti do`ive kao kwi`evni, zastareli, patrijahalni motiv. Ali istovremeno, dobijamo iste te motive uvezene iz tu|ih tradicija. Oni dominiraju, a imamo u na{oj tradiciji vrhunske vrednosti. Veru u ideale i ~istotu, odnos ~oveka i ideala, duhovnosti, onoga ~emu te`imo.

Ovo za Sputwik ka`e mr Marko Aleksi}, areheolog ~iji je decenijski nau~ni rad osnova za rekonstrukciju znamewa srpskih vladara Sredweg veka:

„Srbija je bila moderna evropska kultura, a to se najboqe vidi po na{oj vojnoj doktrini i naoru`awu. Vite{tvo je bilo aspekt hri{anske duhovnosti. To je bila samo jedna staza, vojni~ka staza na duhovnom putu“.

Izlo`ba, „^ekaju}i stalnu postavku“ Istorijskog muzeja Srbije, oboga}ena je novim vrednim predmetima, replikama ode`da srpskih vladara, oklopa i oru`ja.

Kao plod nau~nih istra`ivawa do kojih se do{lo u posledwih godina, pred posetiocima su kruna kraqa Mihaila Prvog Vojisavqevi}a, sevastokratorski venac Stefana Prvoven~anog, ode`de Stefana Prvoven~anog, kraqice Kataline i despota Jovana Olivera.

VITE[KI MA^ CARA DU[ANA

Kona~no je javnosti predstavqeno i kako su izgledali oklop i ma~ vladara koji je najvi{e pro{iro srpske teritorije, kraqa i cara Stefana Du{ana Nemawi}a: „Oklop prikazuje wegovu stvarnu veli~inu. Znamo je iz pisanih izvora. Papski poslanik Filip Mezijer ka`e da je on izuzetno visokog rasta, ~ak i u odnosu na sve druge qude, da ih nadma{uje. Na fresci u Manastiru Polo{ko u Severnoj Makedoniji ima ma~ koji je potpuno realno prikazan. Napravili smo repliku te predstave. Ima produ`enu dr{ku, to je veliki dvosekli vite{ki ma~, ima ukrase koji se nalaze na toj fresci. Me|utim, imamo i arheolo{ke nalaze koji to sve potvr|uju“, ka`e Aleksi}.

On obja{wava da je u jedno poslanstvo u Afriku Du{an 1344. godine poslao sa poklonima od srpskog vladara, {to potvr|uje hroni~ar na dvoru u Egiptu, ma~ koji ima produ`enu dr{ku.

„Po dolasku na vlast, 1331. godine, Du{an je doveo vode}eg dubrova~kog ma~ara da kuje kod wega u Prizrenu. Ma~ari su postojali u wegovoj Srbiji, ~ak i seoski, a ovaj je do{ao da kuje modarne tipove velikih vite{kih ma~eva sa produ`enom dr{kom, kakav je ovaj upravo ovaj koji smo izlo`ili. Ova evropska vojna novina oklopqenog kowanika mogla je da se pridr`i drugom rukom, imao je mogu}nost {irokog zamaha iz kuka, a te{ki oklop mu je pru`ao za{titu. Imao je dovoqno vremena da izvodi takve razorene udarce od kojih nije bilo prave odbrane“.

MODERNA OPREMA SRPSKE VOJSKE

Stalna postavka Muzeja koji ~eka preseqewe u novu zgradu zami{qena je, kako ka`e Aleksi}, veli~anstveno. Ova epoha ima sa~uvane bogate pisane podatke, posebno iz Dubrova~kog arhiva, iz prvih godina Du{anove vladavine.

Postoji popis kompletne opreme vitezova u wegovoj slu`bi. To su najmoderniji tipovi oklopa i oru`ja te epohe. Oklopi tipa kora~a, grudni oklopi, {lem tipa barbuta, veliki vite{ki {lem. Oprema je bila u naoru`awu najamnika cara Du{ana, profesionalnih ratnika koji su stigli iz Evrope.

„Imamo i iz Venecijanskog arhiva podatke o uvozu takve opreme i to su zaista ogromne koli~ine za to vreme, 1800 grudnih oklopa tipa kora~a. To su najmoderniji oklopi tog vremena. Na stotine {lemova, podkape, metalne rukavice, oklopi za nadkolenice, podkolenice. Tako|e, znamo da su kori{}ena velika, duboka vite{ka sedla i pla{tovi preko kowa. Dakle, sve onako kako zami{qamo jednog sredwevekovnog viteza“.

SKRIVAWE SRPSKOG SREDWEG VEKA

Aleksi} isti~e da u javnom prostoru zaostajemo u vizualizaciji na{eg sredweg veka, a da je ovaj period izuzetno va`an deo srpske istorije. Kao da je ciqano skrajnut i zaboravqen:

„Kako je mogu}e da ti vladari koji su podizali najve}e civilizacijske domete svoje epohe, kao {to su na{i manastiri, nisu imali druge aspekte svakodnevog, pa i reprezentativnog `ivota, na pribli`nm nivovu. Za ve{tinu ratovawa znamo da jesu. Recimo, grb porodice Nemawi}a sa~uvan je u jednom kamenom reqefu palate Bu}a u Koturu, budu}i da su rizni~ari Nemawi}a, ili pripadnici te porodice. Tako|e, na novcu Stefana Du{ana i wegovog sina Uro{a. I to smo iskoristili, kod vite{ke ~elenke, dela opreme ratnika tog vremena“. Aleksi} isti~e da su Srbi tada bili moderna evropska vojska, da je car Du{an, po ugledu na svoje najamnike formirao i jedinice od svog naroda. Uveo u srpsku vojsku rod te{ko oklopqene kowice koja ima 500 ratnika, a u slu~aju da ne postoji takva mogu}nost, onda se pravi jedinica od 300 te{kih oklopnika.

O {irini vite{tva tog vremena govori i podatak da se u Du{anovom zakoniku neke odredbe odnose na nema~ku mawinu, plemstvo pod wegovom komandom. Dozvolio je i praktikovawe wihove vere:

„Filip Mezijer opisuje anegdotu, Du{an je zabranio da oni prisustvuju misi koju je organizovao papski legat. Ali kad su mu oni rekli da je to wihova vera, da su oni spremni da stradaju zbog toga, da prime wegovu kaznu, onda im je dozvolio. To nam pokazuje i wihovu motivaciju, wihovu etiku“, ka`e Aleksi} i pravi paralelu sa pla}enicima u Ukrajini koji se ~esto, kada naprave kalkulaciju, povla~e, jer ra~unaju da je rizik o glavu ve}i od novca.

VITE[KA TRADICIJA

KOD SRPKIWA

Du{an je u svom zakoniku uredio i da deo onoga {to ostane iza poginulog vite-

za nasle|uje wegova porodica. Aleksi} smatra da je dobra analogija sa ameri~kom zastavom koja se predaje porodici. Ka`e da veliki znaju realnu vrednost takvih poteza.

Koliko je bila bogata, sna`na i {iroka vite{ka tradicija Srbije govori i ~iwenica da su i `ene mogle da posedaju delove vite{ke opreme, u Du{anovom zakoniku, ~lan 48, se fini{e; dobri kowi i oru`je i velika svita, odnosno pla{t koji je dobio plemi}, posle smrti mo`e naslediti i wegova }erka.

„Zakonodavac precizira da ona mo`e s tim raspolagati po svojoj voqi. Na{li smo jednu takvu `enu u Dubrova~kom arhivu, testament Jelene Lazarevi}, ro|ene sestre Stefana Lazarevi}a i }erke kneza Lazara i knegiwe Milice, pisan 1443. godine. U wemu ona pomiwe kao najva`niji deo, a tu su i brojne haqine, hiqade dukata, posrebrene i pozla}ene ikone, ali prvi predemet koji navodi, najva`niji u ~itavoj wenoj zaostav{tini je ta svita, dakle taj pla{t“. Aleksi} dodaje da je Jelena Lazarovi} bila specifi~na, da takvih primera nama na zapadu, ratovala je protiv Mle~ana, wena glava bila je ucewena na 2000 zlatnih dukata:

„Ona je onda oti{la da tamo s wima li~no pregovara. Taj mentalitet i na{a tradicija, da `ene s na{ih prostora prosto imaju i takve porive, to nama nije ~udno, ali za jedno feudalno, klasno podeqeno sredwevekovno dru{tvo, jeste“.

NEGUJMO KULTURU NA[EG VITE[TVA

Vite{ki obi~aji bili su ra{ireni i daleko od prestonice i urbanih mesta, vite{ki dvoboji predstavqeni su i na ste}cima u reqefnim predstavama iz svakodnevnog `ivota. Ima i scena gde ih `enska figura posmatra sa kule.

U Dubrova~kom arhivu je podatak da je Stefan Du{an organizovao vite{ke turnire u kojima je i sam u~estvovao. Na sa~uvanim fragmentima wegove grobnice u Svetim Arhangelima, jednistven je vladar u na{oj tradiciji, ali i ovom delu Evrope, koji je imao skulpturu u prirodnoj veli~ini, u vite{kom oklopu.

„Istorija nam {iri vidike, na{e postojawe stavqa u {iri vremenski kontekst, u dodir sa drugim qudima i dru{tvima – to je ogomno blago koje mi momentalno osetimo. A zapravo nam dugoro~no daje viziju na{eg li~nog postojawa na ovom svetu, realnu. To je poklon koji dobijamo od istorije, na{i bolovi i porazi postaju relativni. A vite{tvo samo po sebi daje poruke koje velike kulture neguju, sve jako dobro znaju vrednost ovih pojmova. To {to ih mi ne znamo, ne zna~i da nemaju realnu vrednost“, zakqu~uje Aleksi}.

Da li Srbi koriste ChatGPT kao psiholo{ku pomo}?

Iznenadi}ete se kad budete

videli odgovore qudi

Na internetu se sve ~e{}e mo`e ~uti da qudi razgovaraju sa ve{ta~kom inteligencijom ne samo o poslu, receptima ili svakodnevnim dilemama, ve} i o sopstvenim emocijama i problemima. I dok su dru{tvene mre`e prepune primera kako ChatGPT pi{e seminarske radove ili prevodi tekstove, sve je vi{e onih koji ga koriste i kao neku vrstu psiholo{ke podr{ke.

Da li je to bezazlen razgovor sa virtuelnim sagovornikom, poku{aj da se u{tedi na odlascima kod terapeuta, ili jednostavno na~in da se u ti{ini napi{e ono {to se ne mo`e re}i naglas? Upravo na to pitawe poku{ali su da odgovore korisnici foruma Reddit, u okviru popularne sekcije AskSerbia, gde je otvorena tema:

- Da li koristite ChatGPT za terapeutske svrhe? Kako mu pi{ete prompt, i da li vam je korisnija besplatna ili pla}ena verzija?

Diskusija koja se razvila pokazala je da su mi{qewa podeqenaod onih kojima ChatGPT slu`i kao dnevnik i moralna podr{ka, preko korisnika koji ga vide kao alat za organizaciju misli, do onih koji smatraju da mu nikada ne bi poverili svoje mentalno zdravqe.

Jedan od u~esnika u diskusiji naveo je da ChatGPT koristi samo kada treba da pomogne drugima, dok mu je za sopstvene potrebe „malo ~udno”. Drugi je priznao da od ve{ta~ke inteligencije uglavnom dobija standardne pohvale i predloge koje retko primeni, ali da mu takav razgovor ipak poma`e da sredi misli i slu`i mu kao neka vrsta dnevnika.

- Govori mi lepe stvari pa mi digne moral - dodao je.

Bilo je i onih koji su otkrili sopstvenu tehniku - korisnici koji mu postave zahtev da im postavqa pitawa jedno po jedno, pa se na osnovu odgovora pravi slika problema. Takav pristup, ka`u, dosta dobro funkcioni{e, iako ume da „odluta od poente”, pa ga treba povremeno podse}ati na su{tinu.

S druge strane, deo foruma{a izri~ito je naveo da ChatGPT-u ne bi poverio svoje mentalno zdravqe.

- Pri~am sa bliskim qudima i psihoterapeutom. ChatGPT mi daje recepte i ne{to bezazleno, ne bih mu poverila mentalno zdravqenapisala je jedna korisnica.

Bilo je i komentara da besplatna verzija danas ima ograni~ewa, pa se zato koristi re|e.

- Od kad ima ovaj limit, vrlo retko sad. Jedino mu podelim neko de{avawe jer je imao upam}eno, ali me zeznulo {to izgleda ima granicu koliko poruka mo`e da primi jedan chat - `ali se jedan od u~esnika.

Ekipa portala Telegraf.rs, pitala je ChatGPT da li ga qudi u Srbiji koriste kao neki vid psiholo{ke podr{ke i kada je to naj~e{}i slu~aj.

- Dosta qudi u Srbiji (kao i drugde) koristi me kao neku vrstu psiholo{ke podr{ke - da izgovore ono {to im je na du{i, dobiju savet, utehu ili bar neutralnog sagovornika koji slu{a. To obi~no izgleda kroz ventilirawe ose}awa, tra`ewe prakti~nih saveta, informisawe o anksioznosti, stresu ili tehnikama opu{tawa. Nekima sam samo podsetnik da nisu sami. Ali treba praviti razliku - mogu biti podr{ka i prostor za razgovor, ali nisam zamena za stru~nu psihoterapiju kada su u pitawu ozbiqni problemi - odgovorio je.

Diskusija na Redditu pokazuje da ve{ta~ka inteligencija sve ~e{}e ima ulogu „virtualnog sagovornika“ u Srbiji, ali i da qudi ostaju svesni granica takve podr{ke. Za neke je ChatGPT korisno pomagalo da poslo`e misli i povrate moral. Ipak, koliko god ve{ta~ka inteligencija mo`e da nam poslu`i, va`no je shvatiti da ima svoja ograni~ewa, probleme, pa i da je ipak boqe obratiti se stru~nom licu.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Uspeh preko putovawa, visokog obrazovawa, pravnih akata, osoba od ugleda. O~ekuje vas promena posla ili radnog mesta. Odla`ete neki put. Ulazite u novu qubavnu pri~u ili preporod aktuelne veze a mogu}a je i trudno}a. Mogu}e povoqno re{ewe stambenog pitawa, prinova u familiji, a roditeqe o~ekuje uspeh dece. Hroni~ne tegobe u vidu bolova u zglobovima nogu.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ve}i prihod preko novih vidova zarade, a mogu}i su i neo~ekivani ku}ni izdaci. Mogu} prekid prijateqstva ili odustajawe od nekog plana. Mogu} zna~ajan ugovor, nasledstvo, sponzorstvo, podela bra~ne imovine. Prona|ite ravnote`u izme|u privatnog i profesionalnog `ivota jer voqenoj osobi smeta va{a prevelika posve}enost poslu. Problemi u porodici, naro~ito sa `enama.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Uspeh preko putovawa, saradwe sa strancima, javne ili privatne delatnosti. Mogu}a kupovina stana, auta, saradwa sa uglednom osobom, kao i zavr{etak fakulteta, sudskog spora, podela bra~ne imovine, dobijawe radne dozvole ili nasledstva. O~ekuje vas renesansa braka, duge veze, ili veridba. Problemi sa `enskim ~lanovima porodice. ^uvajte se za volanom.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Poku{ajte da usaglasite poslovne i privatne obaveze. Mogu}a promena nedovoqno isplativog posla. Uspeh preko visokog obrazovawa, pravnih akata, putovawa, saradwe sa strancima i `enama, javne delatnosti. Velike promene u `ivotu jednog roditeqa ali i ve}e obaveze prema wemu. Boqa komunikacija s ro|acima. Malo vi{e ste nervozni i skloni preispitivawu. Proverite rad jetre.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

O~ekuju vas pripreme za putovawe, boravak u inostranstvu, upis ili zavr{etak studija, stru~no usavr{avawe. Uspeh preko privatne ili javne delatnosti a otvaraju se i nove mogu}nosti. Mogu}a pri~a o nasledstvu, stipendiji, sponzorstvu. Vi ste znak u trendu. Problemi sa starijim i nemo}nim ~lanovima porodice. Ve}e {anse za re{avawe podele bra~ne imovine ili selidbu.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Problemi sa finansijama i zaostalim ra~unima, podelom imovine ili kreditima. Finansijski i uspeh u privatnom poslu. Problemi sa ~lanovima porodice, koji se nastavqaju u vidu tenzija s partnerom, a roditeqa s decom. Mogu}a selidba ili druga~ija organizacija porodi~nog `ivota sredinom nedeqe, kao i ulazak u ozbiqnu vezu, pa i bra~ne vode. Zapostavili ste prijateqe.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Malo ste se previ{e povukli u sebe. Povoqan period za zavr{avawe i nastavak studija, putovawa, privatni biznis, pravna pitawa. Saradwa sa strancima donosi uspeh na du`e staze. Slobodne o~ekuju novi susreti i poznanstva, a bra~ni odnosi prolaze kroz dramati~ne obrte, mogu} razvod ali i nov brak. Selidba u drugi grad ili dr`avu. Mogu} povratak biv{e qubavi.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Ovaj period donosi vam novac preko putovawa, inostranstva, visokog obrazovawa, pravnih pitawa. Promena planova. Uspeh preko javne delatnosti ili hobija. Re{ava}ete neki zaostali dug. Mogu}a obnova stare veze. Dobar period za novu qubav, mogu}nost trudno}e ili prinovu u familiji, a roditeqima za uspeh u `ivotima dece. Glavoboqa }e vas pratiti ovih dana.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Uspeh preko privatnog biznisa, javne delatnosti ili medicine. Povoqno re{avawe nasledstva, kredita, stipendije, alimentacije. Briga o starijem ~lanu porodice, mogu} sukob s jednim roditeqem. Mogu}a trudno}a ili prinova u familiji ili bliskom krugu prijateqa. Dobre vesti o re{avawu zdravstvenih tegoba nekoga vama bliskom. Susret sa nekim koga dugo niste videli.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Uspeh preko porodi~nog biznisa. Re{avawe pravnih akata, diplomirawe, upis na fakultet, stru~no usavr{avawe. Vra}awe nekoj stari ideji ili saradwi sa nekada{wim kolegama. Stabilizacija odnosa s bra}om i sestrama. Nagove{taj qubavi preko interneta. Mogu}a ozbiqna veza s osobom od uticaja, a mogu} je i brak. Stare zdravstvene tegobe ostaju iza vas.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Uspeh preko velikih organizacija, prijateqa. Fokusirate se na nekretnine. Uve}awe va{ih prihoda preko privatnog posla, a pozabavi}ete se nekom starom poslovnom idejom. Naredni period slobodnim vodolijama donosi ulazak u strastvenu romansu. Va{ dru{tveni `ivot gotovo ne postoji, aktivirajte se. Mogu} susret sa biv{im partnerom. Obratite pa`wu na rad jetre.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Problemi sa nadre|enima i autoritetima. Postali ste racionalniji i odgovorniji. Uspeh u javnoj delatnosti, kao i mogu}nost da po~nete da zara|ujete novac bave}i se svojim omiqenim hobijem. Mogu}i sukobi s partnerom i ~lanovima porodice. Za slobodne nagove{taj romanti~nog susreta. Na po~etku ne}ete biti eufori~ni ali tokom vremena empatija }e vas iznenaditi.

Kako postati deo Ginisove

kwige - ko su srpski rekorderi

^uvena Ginisova kwiga rekorda napunila je 70 godina i wena istorija, posebno nastanak su vi{e nego zanimqivi. Po~etkom pedesetih godina, direktor pivare Guinness, Hju Biver, tokom lova u Irskoj, upustio se u raspravu o tome koja je najbr`a ptica u Evropi. Po{to odgovor nije mogao da prona|e ni u jednom priru~niku, do{ao je na ideju da napravi kwigu koja bi re{avala ovakve sporove u pabovima. Prvo izdawe Ginisove kwige rekorda objavqeno je 27. avgusta 1955. godine i brzo je postalo globalni hit. Ginisova kwiga rekorda se {tampa svake godine u Nema~koj. Po~etkom jula distribuira se {irom sveta.

KAKO U]I U GINISOVU

KWIGU REKORDA

Da bi neko dostignu}e bilo priznato kao rekord, mora ispuwavati slede}e uslove: Merqivost - rezultat mora

biti objektivno izmeren ili izbrojan; Mogu}nost nadma{ivawa - rekord mora biti takav da mo`e biti oboren; Da rekord mo`e da se ponovi - uslovi moraju biti takvi da ih drugi mogu ponoviti; Da mo`e da se doka`e - rezultat je mogu}e proveriti i potvrditi; Jedan kriterijum merewameri se samo po jednom, jasno de-

finisanom pokazatequ; Jedinstven u svetu - rezultat mora biti najboqi ili jedinstven u svetskim razmerama. I SRBI SU REKORDERI Srbija se mo`e pohvaliti velikim brojem poduhvata koji su u{li u Ginisovu kwigu rekorda. Od 19 zvani~no priznatih rekordera, treba spomenuti Vesnu Vulovi}, koja je pre`ivela pad iz aviona sa visine od preko 10.000 metara, Nemawu Bla`i}a, koji je za jedan minut 36 puta prevrnuo ko{arka{ku loptu ispod nogu. Me|u rekorderima je i Novak \okovi}, najboqi srpski i svetski teniser, koji je 2016. godine u{ao u Ginisa sa dva podviga: najvi{e titula na Australijan openu u tom trenutku i u~e{}e u najdu`em gren slem finalu u istoriji - me~u protiv Rafaela Nadala koji je trajao 5 sati i 33 minuta, prema podacima od pre par godina.

Kako brzo sniziti {e}er u krvi?

Nagli skok {e}era u krvi mo`e izazvati neprijatne simptome poput umora, vrtoglavice i razdra`qivosti.

Bilo da se borite sa dijabetesom ili jednostavno `elite da odr`ite stabilan nivo energije, postoje delotvorni na~ini da brzo snizite nivo {e}era u krvi. RAZUMEVAWE KOLEBAWA [E]ERA U KRVI

Da li ste se ikada zapitali za{to se ponekad ose}ate umorno i razdra`qivo nakon obroka? ^esto je krivac upravo nagli porast, a zatim pad {e}era u krvi. Kada jedemo hranu bogatu prostim {e}erima, nivo glukoze u krvi brzo raste, {to primorava pankreas da oslobodi velike koli~ine insulina kako bi regulisao ovaj skok.

Ovaj proces dovodi do brzog pada nivoa {e}era u krvi, izazivaju}i simptome kao {to su:

• Umor i mawak energije

• Glavoboqa i vrtoglavica

• Razdra`qivost i promene raspolo`ewa

• Drhtavica i znojewe

• Glad i `udwa za slatkim

Ovi nagli usponi i padovi, naro~ito ako se ~esto de{avaju, mogu vremenom dovesti do razvoja insulinske rezistencije, koja je predvorje dijabetesa tipa 2. Stoga je odr`avawe stabilnog nivoa {e}era u krvi kqu~no za dugoro~no zdravqe.

RECEPT

PR @ENIJA

POTREBNO JE:

n 1 glavica crnog luka

n 6 paprika

n 2 paradajza

n 2 jajeta

n po ukusu so n po ukusu suvi biqni za~in n po ukusu slanine n po ukusu ka~kavaq

PRIPREMA:

Na zagrejanom uqu upr`iti sitno seckan crni luk, dodati pripremqenu ise~enu papriku i kratko propr`iti. Zatim, ume{ati iseckan paradajz. Upr`iti na umerenoj vatri dok se paradajz i paprika lepo ne upr`e.

Potom dodati slaninu, pa kratko propr`iti. Jaja razmutiti, dodati u tigaw i me{ati kako bi se jaja upr`ila. Posoliti i pobiberiti po ukusu, ume{ati suvi za~in i izme{ati. Pr`eniju skloniti sa ringle, naremdati odgozgo ka~kavaq servirati i poslu`iti.

BRZE STRATEGIJE

ZA SNI@AVAWE [E]ERA

Kada osetite simptome povi{enog {e}era u krvi, nekoliko strategija mo`e pomo}i da ga brzo snizite. Va`no je napomenuti da ove strategije deluju razli~ito kod razli~itih osoba, a qudi sa dijagnostikovanim dijabetesom treba da se posavetuju sa svojim lekarom pre primene bilo koje od wih.

FIZI^KA AKTIVNOST

KAO PRVI IZBOR

Kretawe je mo`da najdelotvorniji na~in za brzo sni`avawe nivoa {e}era u krvi. Kada su va{i mi{i}i aktivni, oni koriste glukozu iz krvi kao gorivo, smawuju}i tako wen nivo. ^ak i kratak petnaestominutni brzi hod nakon obroka mo`e zna~ajno smawiti postprandijalni skok {e}era u krvi.

Ne morate se upu{tati u naporne ve`be da biste videli rezultate. Umerene aktivnosti kao {to su:

• [etwa oko ku}e ili zgrade

• Pewawe uz stepenice umesto kori{}ewa lifta

• Istezawe ili lagane ve`be u dnevnoj sobi

mogu biti delotvorne u sni`avawu nivoa {e}era. Poku{ajte da ustanete i da se kre}ete na svakih sat vremena, naro~ito posle obroka.

UNO[EWE TE^NOSTI

I WEGOV ZNA^AJ

Pijewe vode poma`e bubrezima da izbace vi{ak {e}era kroz mokra}u. Kada vam nedostaje te~nosti, {e}er u krvi postaje koncentrisaniji. Dr`awe ~a{e vode pri ruci i redovno pijewe tokom dana mo`e pomo}i u odr`avawu stabilnog nivoa {e}era.

Na{ organizam ~esto me{a si-

gnale `e|i sa signalima gladi. Ponekad kada mislimo da smo gladni, zapravo smo `edni. Slede}i put kada osetite glad ili `udwu za slatkim, prvo popijte ~a{u vode i sa~ekajte 15 minuta da vidite da li }e ose}aj nestati.

KONTROLA DISAWA

I SMAWEWE STRESA

Zanimqivo je da stres mo`e zna~ajno pove}ati nivo {e}era u krvi. Kada smo pod stresom, na{e telo osloba|a hormone koji mogu pove}ati nivo {e}era, ~ak i kada nismo jeli. Duboko disawe i tehnike opu{tawa mogu pomo}i u

Jutarwi napici koji reguli{u probavu i ja~aju imunitet

Ako vam dan po~iwe jednostavnim, ali zdravim napitkom to mo`e imati veliki uticaj na va{u probavu i imunski sistem.

Stru~waci za ishranu ~esto nagla{avaju da ono {to konzumiramo ujutru mo`e odrediti tok dana - od na~ina na koji varimo hranu do toga kako se na{ imunitet nosi sa izazovima.

Zbog toga odre|eni napici mogu pru`iti dvostruku korist: stimulisawe sistema za varewe i ja~awe imunog odgovora istovremeno.

Dijeteti~ari i nutricionisti nagla{avaju da nije potrebno pribegavati komplikovanim receptima ili skupim suplementima - dovoqni su sastojci koje ve}ina nas ima kod ku}e.

Dva pi}a se posebno isti~u jer kombinuju jednostavnost pripreme sa sna`nim dejstvom.

TOPLA VODA SA LIMUNOM

Jedan od najpoznatijih jutarwih napitaka je topla voda sa nekoliko kapi sve`eg limu-

Prirodni {e}er koji se nalazi u urmama je savr{ena alternativa obi~nom {e}eru. One su odli~an izvor prirodnih vlakana koji su organizmu neophodni za dobar rad creva.

ODLI^AN IZVOR GVO@\A

Ovo je zna~ajno za one koji boluju od anemije. I ove osobe bi trebale da jedu {to vi{e ovog vo}a. A gvo`|e, kao deo hemoglobina odre|uje koli~inu kiseonika u krvi. Najve}e potrebe za gvo`|em imaju deca i trudnice.

ZAUSTAVQAJU DIJAREJU

Datule ili urme, sadr`e kalijum koji je neophodan kod zaustavqawa dijareje. Poma`u tako|e da se flora u crevima brzo ob-

novog soka.

Limun je dobar izvor vitamina C, koji je va`an za ja~awe imuniteta, a kada se kombinuje sa toplom vodom, poma`e i u pokretawu varewa nakon bu|ewa.

Ovaj napitak se lako priprema i pru`a telu blagi podsticaj hidratacije na po~etku dana.

Nutricionisti obja{wavaju da limunska kiselina mo`e olak{ati razgradwu hrane i stimulisati rad creva.

Redovno ispijawe ovog napitka ujutru mo`e doprineti boqoj apsorpciji hranqivih materija i smawiti ose}aj nadimawa, {to ga ~ini idealnim izborom za one koji `ele uravnote`en po~etak dana.

^AJ OD \UMBIRA

\umbir je poznat po svojim antiinflamatornim i antibakterijskim svojstvima, i upravo ta kombinacija ga ~ini odli~nim saveznikom imunog sistema.

Jutarwa {oqa vru}eg sve`eg ~aja od |umbira mo`e smiriti `eludac, smawiti mu~ninu i pomo}i kod problema sa varewem.

sni`avawu nivoa stresa, a samim tim i {e}era u krvi. Probajte ovu jednostavnu ve`bu disawa: polako udahnite dok brojite do ~etiri, zadr`ite dah broje}i do ~etiri, a zatim izdi{ite dok brojite do osam. Ponovite ovu ve`bu pet do deset puta kada osetite stres ili primetite simptome povi{enog {e}era u krvi.

PAMETNI IZBORI

U ISHRANI ZA

STABILNU GLUKOZU

Glikemijski indeks (GI) je mera koja pokazuje koliko brzo odre|ena hrana pove}ava nivo {e}era u krvi. Hrana sa niskim GI se sporije vari i uzrokuje bla`i porast {e}era u krvi. Kada birate namirnice, prednost dajte onima sa niskim glikemijskim indeksom kao {to su:

• Celovite `itarice umesto rafinisanih

• Mahunarke poput so~iva, pasuqa i gra{ka

• Neskrobno povr}e kao {to su zelena salata, brokoli i paprika

• Vo}e sa visokim sadr`ajem vlakana poput jabuka i bobi~astog vo}a

Kombinovawe namirnica sa visokim sadr`ajem vlakana sa proteinima i zdravim mastima dodatno usporava varewe i ustaquje nivo {e}era u krvi.

Pored toga, daje prirodan ose}aj topline i energije, pa mnogi stru~waci za ishranu savetuju da ga ukqu~ite u svoju jutarwu rutinu.

Nutricionisti tako|e isti~u pozitivan efekat |umbira na cirkulaciju, {to dodatno poma`e telu da boqe funkcioni{e tokom celog dana.

Me|utim, s obzirom na to da ~aj od |umbira mo`e imati blago diuretsko dejstvo, stru~waci preporu~uju da pijete dovoqno vode tokom vru}ih dana kako biste spre~ili dehidrataciju.

novi, tako {to lak{e stvaraju prijateqske bakterije.

REGULI[U TELESNU TE@INU

Zbog visokog udela hranqivih supstanci ovo vo}e izaziva ose}aj sitosti i poma`e kod gubitka vi{ka kilograma.

SNI@AVAJU HOLESTEROL

One imaju sposobnost da smawe koli~inu ne`eqenog LDL odnosno holesterola u telu. Zato je ovo vo}e izvrsna hrana za qude koji imaju povi{en holesterol.

JA^AWE SRCA

Osobe sa slabim srcem mogu koristiti ovo neverovatno vo}e. Tokom no}i potopiti urme

sa semenkama u vodu. Ujutro iz wih ukloniti semenke, sameqite ih u blenderu zajedno s vodom u kojoj su tokom no}i stajale. Ovaj lek uzimati nekoliko puta dnevno kako bi se oja~alo srce.

JA^AJU ZUBNU GLE\ Urme sadr`e fluor, koji je bitan mineral u borbi protiv karijesa, jer spre~ava daqe kvarewe zuba. Urma se mo`e dati maloj bebi kojoj rastu zubi da je sisa. To }e kod beba umawiti bol u desnima.

Urme su dobre za le~ewe jetre i ~i{}ewe organizma od otrovnih supstanci. Uzimawe soka od ovog vo}a poma`e u le~ewu grloboqe.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

ZA[TITNI BEDEM

OBI^AJI (TUR.)

GORKI LIKER

30. I

SLOVO AZBUKE IMENICA (SKR.) PRODAVAC IKONA

PROPISI ONOMATOPEJA LAVE@A FABRIKA UQAIZ VRBASA ONAJ KOJI DONOSI NESRE]U, BAKSUZ PRETERANA SKLONOST CITIRAWU

GLE, VIDI GOVORNIK IKAVICE NUDISTI, NATURISTI

OZNAKA ZAKRAQA U [AHU NAGOVEST ITI HOLAND. FUDBALSKI TRENER

IME PISCA DESNICE LOPOV, LUPE@ POPUSTI NAPREMIJU OSIGURAWA ZRA^EWE OKO QUDSKOG

UJAM, A^ITI SE, A, DNA, OMILEN, IGLARA, ILI, KABL, LICEJ,

VLADAN, TAT, AURA, OBALA, LI, MONOLIT, ASPIRIN, JO, CVETA,

AMARO, [E, IM, ALINA, BIKAN, ETO, IKAVAC, K, NAJAVITI,

VODORAVNO: NASIP, ADETI, TATAR,

SKANDINAVKE:

RE[EWE

VODORAVNO: 1. Kriviti se, savijati se, 2. Epska poezija - Figura rimskog boga qubavi Amora, 3. Lokalista - Morska obala, 4. Simbol ilinijuma - Slobodni zidari - Spev, 5. Sitna ki{a - Ime pisca Balzaka, 6. Ime pesnika @upan~i~a - Tepisi, }ilimi, 7. Simbol fosfora - Zelenkastosme|i sloj na metalnim predmetima - Li~na zamenica, 8. Ime xez muzi~ara Kida - Ime istori~ara Mitrovi}a - Oznaka za volt, 9. Proizvo|a~ re{eta - Oni koji ri~u, 10. @ensko ime - Kratko {aqivo dramsko delo, 11. Peto i 14. slovo azbuke - Jako du{evno uzbu|ewe - Dvadeset prvo i 17. slovo azbuke, 12. Nastamba - [tamparske gre{ke (lat.), 13. Kalu|er, monah - @iteq Koreje, 14. Mera~i stepena kiselosti.

USPRAVNO: 1. Vlasnik velikog imawa, veleposednik, 2. Francuski filozof Ten - @iteqi italijanske prestonice, 3. Gr~evit trzaj mi{i}aUdariti {akom, pqesnuti, {opnuti - Kulinarski umak, 4. Okamenotina, fosil - Pojedini komadi alata, 5. Najdebqi prst - Utvr|ena cena - Oznaka na vozilima za obuku, 6. Auto oznaka [panije - Ubica iz zasede - Podrugqiv naziv za Amerikance, 7. Srpski glumac Luka - Ne~ista sila |avo, vrag - Li~na zamenica, 8. Imenica (skr.) - Noge stolice - Prefiks u zna~ewu vazduh, 9. Grad u Italiji, ~etvrti po veli~ini - Krajnost, 10. Jezero u S. Americi - Tanka opna, ovojnica - Uzvik za terawe goveda, 11. Ime starijeg glumca Bijeli}a - Gusta niska {uma, gusti{, 12. Delovi trke - Ivi~ni kamen (mn.).

KISELINOMERI

SAGOVI, P, PATINA, ONI, ORI, ANDREJ, V, SITAR, RIKA^I, EMILIJA, SKE^, DQ, AFEKAT, SW, NASTAN, ERATA, INOK, KOREJAC,

AMORET, LOKALAC, RIVA, IL, MASONI, EP, KI[ICA, ONORE, OTON,

VODORAVNO: VITOPERITI SE, EPIKA,

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

BALKANSKA FOLK CARICA:

Dragana Mirkovi} u Bugarskoj dobila ovacije od 30.000 qudi

Da je Dragana Mirkovi} neprikosnovena balkanska muzi~ka carica, jo{ jednom je potvrdila spektakularnim koncertom u bugarskom gradu Vratsa, gde je na prepunom stadionu Hristo Botev pevala pred vi{e od 30.000 qudi. Publika je od prvog do posledweg takta bila na nogama, pevala svaku pesmu sa wom, a ovacije koje je dobila jasno su pokazale da Dragani nema ravne na celom Balkanu.

Koncert za pam}ewe jo{ jednom je pokazao za{to je weno ime simbol emocije, energije i vrhunskog muzi~kog do`ivqaja. Kao i mnogo puta do sada, Dragana Mirkovi} je si{la u publiku — potez po kom je poznata jo{ od devedesetih, kada je kao jedna od prvih zvezda po~ela redovno da se me{a sa publikom tokom nastupa, stvaraju}i poseban kontakt i emociju koja se retko vi|a.

Publika u Vratsi je sve to nagradila ogromnom qubavqu i gromoglasnim aplauzima, a otpevala je i nekoliko duetskuh pesama sa Miletom Kiti}em, s kojim je te ve~eri podelila scenu, {to je izazvalo pravo odu{evqewe fanova.

Letwa turneja Dragane Mirkovi} do sada je okupila vi{e od 600.000 qudi {irom regiona — broj koji bi bio impresivan i za svetske muzi~ke zvezde. Ipak, ono najve}e tek dolazi.

Dragana ve} 5. septembra sti`e u Beograd, gde }e u okviru Youth Festa nastupiti na Kalemegdanu (Dowi grad). O~ekuje se spektakl pod vedrim nebom u jedinstvenom ambijentu srpske prestonice.

Nakon toga sledi niz nastupa na najpoznatijim doma}im manifestacijama: Aleksandrovac @upska berba, jedan od omiqenih festivala vina i muzike i Mr~ajevci – Kupusijada, kultna manifestacija sa ogromnim brojem posetilaca.

Za kraj letweg dela turneje, zakazan je veli~anstven koncert u Sarajevu, 27. septembra, u legendarnoj dvorani Zetra, {to }e biti vrhunac turneje i jo{ jedno podse}awe na to koliku qubav region gaji prema jednoj od najve}ih zvezda sa ovih prostora.

Dragana Mirkovi} — `ena koja ve} decenijama pi{e muzi~ku istoriju i daqe neumorno ru{i rekorde, puni stadione i stvara emocije koje se pamte ceo `ivot.

Zdravko ^oli} }erkama kupio stan od 350.000 evra u Beogradu na vodi

Peva~ Zdravko ^oli} sa suprugom Aleksandrom ima dve }erke - Unu i Laru kojima se trudi da sve priu{ti.

Zdravko ^oli} ne {tedi novac na naslednice, a nedavno im je prema pisawu medija, kupio stan za koji je izdvojio 350.000 evra. – ^uli smo da je ^ola kupio }erkama stan. Lepo se otvorio, tako i treba. Vi|amo ih ~esto i u {oping-centru, ali i u poznatom restoranima koji se nalaze nedaleko od nekretnine – rekao je izvor za doma}e medije. Podsetimo, ^ola je nedavno govorio o }erkama.

Zdravko je svoj privatni `ivot godinama ~uvao od o~iju javnosti. Wegove naslednica privla~e mnogo pa`we svojim luksuznim na~inom `ivota. Prva je profile na dru{tvenim mre`ama otkqu~ala starija Una, koja, poput svoje sestre, u`iva u o~evom bogatstvu. Dele slike s brojnih luksuznih destinacija, kao {to su Dubai, Venecija, Kipar, [panija, Mikonos, Portugal, Prag… Sude}i po objavama, leta najvi{e provode u Gr~koj, na hrvatskim ostrvima, a neizostavan je i ~uveni Porto Montenegro. ^ola je javno govorio o svojim }erkama i tom prilikom istakao da su „razma`ene“, {to je mnoge iznenadilo.

– Nisam previ{e disciplinovan, ali jesam kad treba, to stalno govorim svojoj deci. Imam dve }erke koje su razma`ene, naravno, pa i ja bih bio razma`en da sam na wihovom mestu. Mi im {aqemo, dajemo, ali opet imamo o~ekivawa od wih – rekao je on svojevremeno u jednoj emisiji.

KAKO JE NEBOJ[A GLOGOVAC ODBIO DA GLUMI U FILMU AN\ELINE XOLI:

„Tra`io sam da film sagledava na{e ratove kao zlo koje se desilo qudima koji su se voleli“

Zbog ove odluke nikada se nije pokajao.

Neboj{a Glogovac, jedan od najboqih glumaca sa na{ih prostora, ro|en je 30. avgusta 1969. godine u Trebiwu, a detiwstvo je proveo u Pan~evu.

On je ostvario bojne zapa`ene uloge, a saradwu su mu nudile i svetske zvezde. Naime, kada je An|elina Xoli snimala film „U zemqi krvi i meda“, Glogovcu je nu|ena uloga, ali ju je on odbio.

„Kontaktirali su me weni agenti. Agent Bob tra`io je da do|em na audiciju za film u London. Rekao je da }u tamo dobiti stranu s dijalozima. Ipak, kada sam tra`io da mi po{aqu scenario, to su ve{to izbegavali s obrazlo`ewem da niko od potencijalnih glumaca ne sme znati {ta pi{e u scenariju. Ve} ta misterija oko projekta mi je bila iritantna. Rekao sam im: ‘Hej, qudi, dajte da u|emo u su{tinu rata, da izbegnemo {ablon kako su jedni ludi, za*ebani i sve }e nas pobiti, a drugi sede skr{tenih ruku’“, rekao je on svojevremeno.

„Na insistirawe agenata da prihvatim ulogu na nevi|eno, odgovorio sam da ho}u ukoliko film sagledava ove na{e ratove kao zlo koje se desilo qudima koji su se voleli, sara|ivali,

bili kom{ije, `iveli zajedno, `enili se i udavali jedni s drugima i u kojem su samo politi~ari dobro pro{li. Kako sam po~eo da postavqam ta pitawa, tako je komunikacija koja je po~ela vrlo pompezno, krenula da jewava. A zavr{ila se tipi~no ameri~ki –u posledwem pismu agenti su mi napisali: ‘Po{to je va{ talenat toliki da bismo mogli da vam ponudimo samo glavni lik, a on je ve} dodeqen, ne}emo imati ulogu za vas’“, dodao je glumac.

„Kad sam shvatio da se radi o jo{ jednom projektu u kojem }e Amerikanci nama pri~ati pri~u o tome {ta se kao doga|alo i kako smo mi pro`ivqavali rat,

a pritom nemaju pojma o su{tinskim stvarima, zahvalio sam se na saradwi. I nisam za`alio. Film je ispao lo{, An|elina Xoli se nimalo nije proslavila kao rediteqka. Intuicija me je spasila“, zakqu~io je Glogovac tada.

Slavni Neboj{a Glogovac preminuo je 9. februara 2018. godine od raka plu}a. Iako se posledwih godinu dana `ivota podvrgao terapijama na najboqim svetskim klinikama, bolest je mnogo uznapredovala.

Sahrawen je u Aleji zaslu`nih gra|ana na Novom grobqu u Beogradu, a opelo mu je dr`ao otac, sve{tenik Gavrilo Glogovac.

„KAO MALA JE NAU^ILA DA VOZI“: Rada Manojlovi} dobila traktor za 40. ro|endan

Na{a poznata peva~ica nedavno je proslavila 40. ro|endan, a wena sestra joj je tim povodom organizovala iznena|ewe.

Rada Manojlovi} nije `elela velika slavqa za svoj ro|endan, ali joj je sestra Maja ipak priredila slavqe u krugu najbli`ih.

Naime, u jednom restoranu nedaleko od rodnog Po`arevca okupila je 20-ak najbli`ih osoba, a peva~ica je briznula u pla~ ~im ih je videla, prenose doma}i mediji.

Kako se daqe navodi, Radin otac Rade ispunio je davno dato obe}awe, a to je da }e joj za 40. ro|endan pokloniti traktor. Peva~ica se odu{evila time, po{to je jo{ kao devoj~ica nau~ila da vozi i radi sve poslove na selu.

„Svi znaju da samo Rada ume da vozi traktor, pa je to i zaslu`ila od mene! Nau~ila je jo{ kao mala. Obe}ao sam joj da }e za ~etrdeseti da dobije trak-

tor i tako je bilo. Vozi}u ga ja dok sam `iv, a posle ona nek nastavi ako `eli. Rakiju sam joj tako|e poklonio, iako znam da je ona ne}e piti. Neka ima kad joj neko do|e, da ga poslu`i, jer se zna da ja pravim najboqu rakiju“, pohvalio se Radin otac Rade. Podsetimo, peva~ica se oglasila na dru{tvenim mre`ama, te iznela svoju interesantnu teoriju o godinama i prolaznosti vremena.

„Naime, ovih dana sam razmi{qala na temu godina i tog jubilarnog broja 40; nisam htela da ovo bude obi~na zahvalnica, ve} sam htela sa vama da podelim jednu svoju novu teoriju o tim ro|endanima i generalno o pojmu vremena i godina. Znate ono kad ka`u godine su samo broj? E pa ovako, ~itam naslove, ne samo za sebe ve} i za mnogo mojih kolega i koleginica (i kod nas i u svetu). Da li ste primetili koliko puta za mnoge javne li~nosti ka`u “za wih kao da je vreme stalo, izgledaju mla|e nego {to jesu, zale|eni u vremenu”, hm hm… Da li vam se de{ava da i vama qudi oko vas izgledaju mla|e od svojih godina i da li se i vi sami zapravo ose}ate i izgledate sebi mla|e od svojih godina? Ja sam primetila tu u~estalu pojavu na svetskom i na na{em nivou, u mom privatnom okru`ewu i tako daqe“, rekla je Rada svoja zapa`awa, a onda nastavila: „Moj zakqu~ak je da vreme zapravo i stoji, odnosno, da u realnosti ide mnogo sporije i da mi mnogo sporije starimo od brzine kojom se kao ni`u te neke godine? Za zvani~nih godinu dana koje muwevito pro|u od do~eka Nove godine do slede}eg do~eka, pa realno je brat bratu nekih 6, 7, nek je i 8 meseci. Ali nikako tih punih 12. Zna~i, mislim da je ovo sa vremenom neka ozbiqna podmeta~ina i prevara; za{to? Mo`da da bismo se upla{ili te brzine kojom smo napunili 40 pa odjednom 50, pa 60 godina pa navu~e{ strahove jer kao prolete `ivot, nabije{ sebi pritisak {ta }u, kako }u, prirodni strah od smrti, razboli{ se na nervnoj bazi, opet ve~ito u tom nekom strahu, gr~u i za~aranom krugu.“

Srpski fudbalski klubovi {irom Australije

REZULTATI I TABELE

PARTIZAN NA BANKETU, POTOM I TERENU:

Crno-beli su u petak popodne bili na prijemu u rezidenciji ambasadora Australije Pitera Trasvela

Povod okupqawa bila je `eqa predstavnika te zemqe da ugoste igra~e Partizana i li~no im se zahvale {to }e u septembru u~estvovati na turniru u ovoj zemqi.

U Melburnu i Sidneju pored Partizana i tamo{wih ekipa u~estvova}e i {ampion Evrope iz 2024. atinski velikan Panatinaikos. Zapravo }e Zeleni biti i zvani~ni organizatori, s obzirom na to da se organizuje u ~ast Pavlosa Janakopulosa, nekada{weg vlasnika i oca prvog ~oveka kluba, Dimitrisa. Iz tog razloga me|u brojnim zvanicama u velelepnom zdawu na{la se i ambasadorka Gr~ke Mari Levanti... Od prvotimaca crno-belih banket su prisustvom uveli~ali mahom mladi doma}i igra~i poput Marija Naki}a, Alekseja Poku{evskog, Arijana Laki}a i Mitra Bo{wakovi}a, dok su od stranih igra~a bili Dvejn Va{ington i Frenk

Nilikina, kao i nova uzdanica @eqka Obradovi}a, Dilan Osetkovski. U lepom ambijentu, uz pi}e i ketering, koji je obuhvatao tradicionalne australijske zalogaj~i}e, prijateqski razgovor

odzvawao je grandioznom prostorijom... Atmosfera i tema celokupne manifestacije imale su drugarsku i mawe formalnu notu, u ciqu isticawa prijateqstva dve sportske zemqe - Srbije i

Australije. Upravo iz tih razloga i akteri su bili ne{to opu{teniji, a uvodnu re~ imao je ambasador, Piter Trasvel. - Velika mi je ~ast da vas ugostim ovde i hvala vam {to ste do{li u ovu ku}u, koja prezentuje samo deo kulture na{e zemqe, u ovolikom broju. Izuzetno mi je zadovoqstvo {to Australija, kao sportska zemqa sara|uje sa dva tako velika evropska kluba, kakvi su Partizan i Panatinaikos. Znam da su i Srbija i Gr~ka sile kad je ko{arka u pitawu, tako|e i dr`ave koje imaju ogromnu dijasporu kod nas u Australiji... Naro~ito mi je zadovoqstvo da najavim dva turnira u Sidneju i Melburnu, na kojima }e u~estvovati Partizan i Panatinaikos, ali i na{e lokalne ekipe. Hvala svima i u`ivajte - zakqu~io je australijski ambasador u Beogradu.

Posle koktela usledilo je fotografisawe, ambasadori Australije i Gr~ke na poklon su dobili novi dres crno-belih, a igra~i su potom pre{li na potpisivawe autograma i lopti, koje }e biti podeqene najmla|im navija~ima.

„MORALI SMO HITNO DA SE EVAKUI[EMO“: Novak otkrio dramu na US Openu, ovo nikada nije zaboravio

Malo ko je o~ekivao da }e se Novak \okovi} posle plasmana u ~etvrtfinale dota}i jedne drame kroz koju je pro{ao godinama ranije.

Srpski teniser je sa 6:3, 6:3, 6:2 savladao Jana Lenarda [trufa, a po zavr{etku me~a je govorio o mnogim stvarima – jedna od wih je ukqu~ivala i tornado.

Tokom 20 godina odla`ewa u Wujork iskusio je mnoge stvari, ali ovu siguno nikada ne}e zaboraviti.

Dotakao se finala US Opena koji je 2012. godine izgubio od Endija Marija.

„Gubio sam 2:0 u setovima i vratio sam se. Igrao sam sjajno u tre}em i ~etvrtom setu, a onda sam izgubio u petom. Se}am se da je to bio verovatno najvetrovitiji US Open koji sam ikada odigrao. Se}am se da sam u polufinalu izgubio prvi set od Ferera. Ne{to se desilo {to mi se nikada ranije nije desilo. Mislim da se to niome nije desilo ranije, evakuisan je stadion zbog tornada. Endi je tu osvojio svoj prvi US Open. Ja sam bio blizu, ali sam izgubio u petom setu. Nekoliko grend slem finala sam izgubio od wega, izgubio sam na Vimbldonu, pa ne mo`e da se `ali“, na{alio se Novak na kraju.

\okovi} je ovim plasmanom u top 8 postao najstariji ~etvrtfinalista US Opena jo{ od Ximija Konorsa koji je 1991. godine stigao do polufinala.

„Da li mu je bilo 40 godina? 39? Se}am se toga, a mislio sam da je imao 40. Se}am se toga, iako sam bio jako, jako mlad. Ne se}}am se ba{ jasno, ali u narednim godinama kada sam gledao mnogo tenisa svi su pri~ali o tome da je to istorijski jedno od najve}ih dostignu}a na bilo kom grend slemu. Znate Ximi Konors je jedan od najve}ih tenisera ikada, globalno, ali posebno na ovom turniru. Osvojio je US Open pet puta i uspeo je da zapali wujor{ku publiku kao niko do tada. To {to sam u istoj ravni sa Ximijem mi je velika ~ast“, rekao je Novak.

TU@AN JER PROPU[TA ]ERKIN RO\ENDAN

„Tako je kako je. Predvideli smo da to mo`e da se desi. Nije ba{ bila sre}na {to ne}u biti tu za ro|endansku `urku, tako da molim vas da me ne podse}ate na to. Proba}u da pobedim. Kad sam ve} ovde proba}u makar da pobedim i da joj dam takav poklon. Naravno tako|e }u poslati lepe poklone i lepa iznena|ewa, ali nadam se da }e biti sre}na i pobedom. Opet nije isto kada je tata tu i kada nije. Znam ja to, ali tako je kako je ove godine“, poru~io je srpski as.

NEO^EKIVAN SPISAK TROICKOG:

Selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije Viktor Troicki odredio je tim za duel Svetske grupe I protiv Turske u Ni{u. Boje Srbije u „^airu“ brani}e Miomir Kecmanovi} (42. na planeti), Hamad Me|edovi} (57. na svetu), Branko \uri} (471. na ATP listi), Stefan Latinovi} (200. u dublu na planeti) i bra}a Sabanov Matej (204. u dublu na svetu) i Ivan, kao trening ~lan tima (246. u dublu na ATP listi).

Na spisku nema najboqeg igra~a svih vremena Novaka \okovi}a, od koga se o~ekuje da daleko dogura na posledwem grend slemu sezone u Wojorku, Lasla \erea, koji je povre|en, i Du{ana Lajovi}a, koji je tempirao formu za kraj sezoni na {qaci i povratak u Top 100 na ATP listi.

„Reprezentacija }e protiv Turske igrati podmla|ena sa par debitanata. Miomir Kecanovi} je prvi igra~, Hamad Me|edovi} drugi, a tu je debitant Branko \uri}. Na osnovu dubl rang liste pozvani su Stefan Latinovi} i Matej Sabanov, dok }e {esti igra~ biti Ivan Sabanov. Jo{ mogu da napravim izmenu u timu na licu mesta u Ni{u, jer ovo je tim po rang listi od igra~a koji su u opticaju. Na`alost, Novak ne}e mo}i da nam se pridru`i jer o~ekujemo mnogo od wega u Wujorku“, poru~io je selektor Viktor Troicki.

Zvezda da ne ponovi gre{ke iz Lige {ampiona – u Ligi Evrope su i rivali i raspored ba{ po meri

Crvena zvezda se vra}a na evropsku scenu, ovog puta u Ligi Evrope, sa jasnim ciqemda ispravi utiske iz Lige {ampiona i poka`e da je nau~ila iz sopstvenih gre{aka.

Premijerni duel u novoj sezoni Lige Evrope ponovo }e biti odigran na stadionu “Rajko Miti}”, kao i pro{le godine u Ligi {ampiona, ali je sada poruka jasna – ne sme da se ponovi pro{logodi{wi scenario protiv Benfike.

Tada{wi duel sa lisabonskim velikanom bio je test zrelosti tima koji tada jo{ uvek nije bio u najboqoj formi. Poraz od 1:2 u Beogradu na otvarawu takmi~ewa, bio je „hladan tu{“ i zapravo signal u kom pravcu }e se sezona kretati. Mnogo gre{aka napravili su crveno-beli pro{le sezone u Ligi {ampiona, naivno su primqeni golovi u nekoliko me~eva, pa je i plej-of runda za dlaku izmakla.

I upravo je taj prvi me~ protiv Benfike nekako i najboqe oslikavao Zvezdinu sezonu u Evropi – tako blizu, a tako daleko. Setimo se samo poraza od Milana (2:1) i PSV-a (2:3)… Vi{e puta smo mogli da ~ujemo izjave kako je upravo taj prvi me~ ostavio traga i prakti~no trasirao put ka eliminaciji u prvoj fazi.

Iako je Zvezda gajila nade da }e i ove sezone preko kvalifikacija do}i do glavnog `reba Lige {ampiona, Pafos je bio boqi u posledwoj rundi i tako crveno-bele poslao gde im je, po svemu prikazanom do sada, trenutno i mesto – u Ligu Evrope.

Rivali po meri – ali vi{e nema izgovora

Ove jeseni, Zvezda ima protivnike po meri – Seltik, Porto, Bragu, Lil, FCSB, [turm, Malme i Seltu. Iako Liga Evrope finansijski ne mo`e da se meri sa Ligom {ampiona, jasno je da Zvezda u ovom takmi~ewu mora imati ve}e takmi~arske ambicije, a uz sre}u mogla bi da dogura i do zavr{nice.

Zvezda }e sezonu u Ligi Evro-

pe otvoriti protiv Seltika na Marakani 24. septembra. Da je birala, Zvezda verovatno ne bi ba{ izabrala Seltik za prvog protivnika, ali bi sigurno odabrala da bude doma}in na prvom me~u.

Bi}e to odli~an ispit za Zvezdu da vidi gde je zaista u ovom momentu i to protiv tima koji je tako|e razo~aran zbog neigrawa Lige {ampiona. Seltik je u nedequ remizirao bez golova sa Renxersom, ali je pre toga ostvario tri pobede u {kotskom prvenstvu, mada je prethodno morao da se suo~i i sa bolnom eliminacijom od Kairata.

Zvezda }e u oktobru dva puta gostovati u Portugalu. Protivnici }e biti jaki (Porto i Braga, 2. i 23. oktobar), ali nije ni lo{e odraditi te me~eve {to pre –ba{ kad se sezona zahuktava. Zvezda uop{te nema jeftin tim, u wega je ulo`eno mnogo novca i dovedeni su ozbiqni igra~i, poput Marka Arnautovi}a, od kog jo{ uvek nismo videli ono najboqe.

Vreme je da Zvezda u Ligi Evrope poka`e koliko zaista mo`e ove sezone i da li se van doma}ih okvira uop{te treba nadati nekim ozbiqnim rezultatima.

Zvezda }e duele protiv ~etiri ekipe iz prva dva {e{ira kompletirati ve} 6. novembra na Marakani protiv Lila. Taj

duel mogao bi da upotpuni sliku o Zvezdinim mogu}nostima i realnoj snazi ove sezone. Ako bude uspe{no prebrodila sve prepreke do tada, samopouzdawe tima }e znatno porasti, ali ako podbaci, mogla bi da oseti veliki pritisak u drugom delu prve faze Lige Evrope – pa, nek se na muci poka`u junaci.

Finalni me~ prve faze takmi~ewa Zvezda }e igrati na Marakani, {to je jo{ jedna prednost ovog rasporeda. Rival }e biti Selta 29. januara, a pred svojom publikom, u poznatom „paklenom“ okru`ewu, Zvezda }e imati priliku da uspe{no okon~a prvu fazu i napravi odli~nu podlogu za nastavak takmi~ewa.

S obzirom da Selta ne blista na startu sezone, mo`da bi boqe bilo da je ona prvi protivnik, ali ni ovako nije lo{e po Zvezdu. Prva faza se i otvara i zatvara na Marakani, gostovawa u Portugalu su brzo na redu, a lak{i rivali dolaze od kraja novembra do posledwih januara.

Kqu~no je da crveno-beli pre svega kod ku}e ne prosipaju bodove, da ne primaju jeftine golove kao pro{le sezone u Ligi {ampiona, ali i da se na terenu poka`e da je Zvezdino mesto zaista u eliti, a ne u Ligi Evrope.

Zvezda mora da poka`e zrelost, ozbiqnost i ambiciju, a raspored joj to omogu}ava.

THURSDAY l ^ETVRTAK 4. 9. 2025.

Evo kada Srbija mo`e da igra u osmini finala Evrobasketa

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije saznala je kada mo`e da igra utakmice u nokaut fazi Evropskog prvenstva u Rigi.

Svi me~evi osmine finala bi}e igrani 6. i 7. septembra, a termini su slede}i: 11.00, 14.15, 17.30 i 20.45. Ovo su vremena po srpskom, dok je u Rigi sat vremena vi{e, {to zna~i da }e se posledwi me~evi u danu igrati od 21.45, {to je zaista kasno i te{ko }e pasti mnogima.

Jo{ uvek nije poznato koji }e par kada igrati, ali je izvesno da }e Letonci, verovatno protiv Litvanije, igrati u terminu od 17.30 ili 20.45, kada bi mogla da nastupi i Nema~ka sa ~etvrtoplasiranim iz na{e grupe (Portugal ili Estonija). U Rigi ima mnogo Estonaca, pa ne bi bilo ~udno da wima zapadne no}ni termin, ako se domognu nokaut faze.

Zanimqivo je da se u subotu, 6. septembra, u Rigi igra i fudbalski me~ izme|u Letonije i

Srbije, u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, a termin je 15 ~asova. Verovatno }e Letonci i prema tome gledati da odrede termine ko{arka{kih me~eva. [to se ti~e ~etvrtfinala, ta runda igra}e se 9. i 10. septembra, a termini su 16 i 20 sati po srpskom vremenu.

Pe{i}: „Gde mi smemo da mewamo ambicije, bili bismo ‘streqani’ –znamo odakle dolazimo“

Zna veoma dobro Svetislav Pe{i}, selektor Srbije, kako se postaje {ampion. Imao je zanimqivu izjavu selektor o tome da li je promenio o~ekivawa, posle odlaska Bogdana Bogdanovi}a iz kampa Srbije.

„Gde mi smemo da mewamo ambicije, odmah bismo bili streqani, haha. Znamo odakle dolazimo. Kakvi, ne mewaju se nijednog trenutka, uvek su iste. Svaka je utakmica najva`nija. Vide}emo {ta }e se daqe de{avati… Velika o~ekivawa nisu uvek dobra, ne govorim to vama, nego i svojim igra~ima ovim putem, i realni ciqevi su te{ko ostvarivi u sportu. Nemamo velika o~ekivawa, imamo o~ekivawa da vidimo na koji na~in mo`emo da napredujemo“, rekao je Pe{i}, pa nastavio:

„[to se ti~e Bogdana, svaki rastanak je emotivan i te`ak, meni je stvarno `ao {to je na ovakav na~in zavr{io ovo prvenstvo, de{avaju se takve stvari. ^ujem da je i Jokubaitis do`iveo te{ku povredu… To ne mo`e da se predvidi, mi znamo da Bogdan bodri ekipu, stoji uz nas, voleli bismo da se ponovo vidimo, zavisi}e od wegove rehabitilitacije u klubu“.

Zavr{io je Pe{i} zatim veoma emotivno ovu konferenciju.

„Imamo neke igra~e kao {to je Tristan, koji je prvi put u reprezentaciji, i mi i on smo sre}ni {to je sa nama, samo je ovo druga~ije od svega pre. Treba pomo}i novim igra~ima, ne samo u smislu igre, nego i po pitawu pona{awa. Atmosfera je dobra i zavisi od svih, i od Joki}a, i od Tristana. Videli ste da je Vawa u{ao sa klupe, du`e ga je trener zaboravio ili imao neke druge planove, odmah se polomio, dao je dodatni efort ostalim igra~ima. Mnogo je va`no da svako razume svoju ulogu u ovom timu, a tim je iznad svih nas i du`ni smo da se tako pona{amo i tako nastavimo. Da budemo slo`ni i jaki zajedno, to je garancija uspeha. Trenirati {ut i sisteme igre to je va`no, ali je va`nije trenirati te me|uqudske odnose, i privatno i slu`beno.“

A, posledwe re~i imao je Tristan.

„Svi su me lepo prihvatili i mnogo mi poma`u. Oni godinama zajedno igraju sa uspehom, do{ao sam da pomognem {to vi{e mogu. Mnogo je lep ose}aj da me takav tim i takav trener lepo prihvate“, dodao je Vuk~evi}.

Ono {to je u~inio na klupi izazvalo je lavinu reakcija

Ovakvog Nikolu Joki}a nikada ne}e videti u dresu Denver Nagetsa i to je jo{ jedan pokazateq koliko ovde u`iva. I dok je Denver i igrawe ko{arke u Koloradu posao, igrawe za reprezentaciju je u`ivawe.

Kada je oti{ao na klupu za rezervne igra~e, pozdravili su ga navija~i, a onda ga je kamera snimila kako peva jednu pesmu sa razglasa. To dovoqno govori koliko je opu{ten i u`iva u svakom trenutku u Rigi. Komentari su bili uglavnom o tome kako je neophodno dati motivaciju Joki}u da odigra na najvi{em nivou.

Pjastri najboqi u Holandiji, Hamilton i Lekler nisu zavr{ili trku, Ferstapen na podijumu

Oba polufinalna duela igra}e se 12. septembra – prvi u terminu od 16 sati, a drugi ponovo od 20 ~asova. Posledwi dan turnira bi}e 14. septembar, odnosno nedeqa, kada }e se od 16 sati igrati me~ za tre}e mesto, dok je od 20 ~asova na programu borba za zlato.

Oglasio se KSS zbog Bogdana, otkriveni

novi detaqi – mora odmah u Ameriku

Bogdan Bogdanovi} je zavr{io Evropsko prvenstvo a Ko{arka{ki savez Srbije se oglasio tim povodom i otkrio nove detaqe.

[okantna vest do{la je iz Rige o tome da je Bogdan zavr{io Evrobasket zbog povrede zadwe lo`e.

Kako saznajemo potvr|eno je da je u pitawu ruptura mi{i}a zadwe lo`e, pa pakleni strelac vi{e ne}e mo}i da pomogne svojim saigra~ima na terenu.

KSS je otkrio da }e Bogdan biti na terapijama u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

Bogdan mora odmah u Ameriku.

„Kapiten reprezentacije

Srbije Bogdan Bogdanovi} ne}e igrati u nastavku Evropskog prvenstva zbog povrede zadwe lo`e koju je zadobio na utakmici protiv Portugala u drugom kolu grupne faze takmi~ewa.

Bogdanovi}u je utvr|ena ruptura mi{i}a zadwe lo`e koja ga onemogu}ava da nastupi u nastavku {ampionata Evrope. U dogovoru sa Bogdanovim klubom Los An|eles Klipersima, kapiten }e u narednom periodu biti na intenzivnim terapijama u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama kako bi se {to pre oporavio. Kapitensku traku }e u nastavku prvenstva nositi Stefan Jovi}.

Oskar Pjastri, voza~ Meklarena, pobednik je trke Formule 1 za Veliku nagradu Holandije, dok je wegov timski kolega Lando Noris posle tehni~kih problema odustao u zavr{nici.

Pjastri je na stazi Zandvort zabele`io devetu pobedu u karijeri, a sedmu u aktuelnoj sezoni, ~ime je uve}ao prednost u generalnom plasmanu, devet trka pre kraja.

Australijanac je na najboqi na~in iskoristio problem svog timskog kolege i sada na prvom mestu generalnog plasmana ima 34 boda prednosti u odnosu na Norisa.

Drugo mesto u trci za Veliku nagradu Holandije zauzeo je Maks Ferstapen iz Red Bula, dok je do svog prvog podijuma u Formuli 1 do{ao voza~ Rejsing bulsa Isak Haxar, koji je trku zavr{io na tre}em mestu.

^etvrto mesto pripalo je voza~u Mercedesa Xorxu Raselu, peti je kroz ciq pro{ao voza~ Vilijamsa Aleksander Albon, a {esto mesto zauzeo je voza~ Hasa Oliver Berman. Bodove su osvojili jo{ voza~i Aston Martina Lens Strol i Fernando Alonso, Juki Cunoda iz Red Bula i Esteban Okon iz Hasa.

U generalnom plasmanu Pjastri ima 309 bodova, Noris je drugi sa 275 bodova, dok je Verstapen tre}i sa 205 bodova.

BOMBA JE EKSPLODIRALA:

Tre}i najve}i transfer u istoriji fudbala i novi rekord

Postalo je jasno da }e Aleksander Isak postati novi fudbaler Liverpula, a sada je potvrda stigla i od uglednog insajdera Fabricija Romana, koji javqa da je posao zavr{en!

Naime, kako navodi Italijan, Wukasl }e na ime obe{te}ewa inkasirati 150 miliona evra. Tako }e Isak postati i tre}i najskupqi fudbaler u istoriji fudbala.

Rekord dr`i Brazilac Nejmar, koji je iz Barselone pre{ao u Pari Sen @ermen za neverovatnih 222 miliona evra, dok je drugi na ve~noj listi Kilijan Mbape, za kojeg je tako|e PS@ platio 180 miliona evropskih nov~anica kako bi iz Monaka do{ao u Pariz. Ujedno, transfer Aleksandera Isaka bi}e najve}i u Premijer ligi. Liverpul je tako u kretkom vremenskom roku oborio svoj rekord nakon {to ga je prethodno postavio dovo|ewem Florijana Virca. Mnogo se o~ekuje od ovog igra~a na Enfildu, te }e biti zanimqivo kako }e se uklopiti sa Ekitikeom i Vircom, kao i veteranom u crvenom dresu Mohamedom Salahom.