Putopis: Zamak Vindzor, najstariji stalno naseqeni dvorac na svetu
Riznica: Kako je Krfska deklaracija promenila istoriju Balkana
Strana 15
Strana 13
Strana 20
Strana 25
Strana 4
Sedam zemaqa EU tra`i ravnopravan tretman Srbije i Ukrajine
Zastoj Srbije u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom mogao bi da se neposredno odrazi na brzinu evropskih integracija Ukrajine i Moldavije, ukoliko grupa zemaqa „Prijateqi Zapadnog Balkana” bude insistirala na ravnopravnom tretmanu svih kandidata i geografskoj ravnote`i u procesu pro{irewa.
Postoji mogu}nost povezivawa otvarawa novih pregovara~kih klastera za Ukrajinu i Moldaviju sa otvarawem klastera 3 za Srbiju.
„Napredak na jednom frontu stvara pritisak da se napreduje i na drugom”, rekao je jedan evropski diplomata, upozoravaju}i da bi povezivawe razli~itih procesa pro{irewa moglo dodatno da zakomplikuje dono{ewe odluka unutar Unije.
Grupu „Prijateqi Zapadnog Balkana” ~ine Austrija, Gr~ka, Italija, Slova~ka, Slovenija, ^e{ka i Hrvatska. Ona je osnovana 2023. godine na inicijativu Be~a, sa ciqem ubrzavawa evropskih integracija dr`ava regiona.
Ve}ina zemaqa iz ove grupe smatra da Srbija ne bi trebalo da bude stavqena u nepovoqniji polo`aj u odnosu na Ukrajinu samo zbog geopoliti~kih okolnosti. Izuzetak je Hrvatska, koja se po~etkom jula na{la me|u osam ~lanica EU koje su se usprotivile otvarawu klastera 3 sa Beogradom.
Pored Hrvatske, otvarawe klastera blokirale su Holandija, [vedska, Finska, Belgija, Estonija, Litvanija i Bugarska. Za dono{ewe takve odluke neophodna je saglasnost svih 27 ~lanica Unije.
Klaster 3 obuhvata oblasti konkurentnosti i inkluzivnog rasta, a Evropska komisija je ponovila preporuku da bude otvoren, ocewuju}i da su vlasti u Beogradu preduzele niz koraka u oblasti pravosu|a, medija, izbornog okvira i saradwe sa zajedni~kom spoqnom i bezbednosnom politikom EU.
Napredovawe Crne Gore i Albanije, koje se trenutno smatraju najbli`im narednom ~lanstvu u EU, dodatno pove}ava pritisak da se pokrenu i pregovori sa Srbijom, kao najve}om dr`avom i najve}om ekonomijom Zapadnog Balkana.
Za sada evropski putevi Srbije, Ukrajine i Moldavije nisu zvani~no povezani. Ipak, kako raste pritisak da Kijev i Ki{iwev do kraja godine otvore preostale pregovara~ke klastere, o~ekuje se da }e sve glasniji biti i zahtevi da EU poka`e jednaku politi~ku voqu prema Zapadnom Balkanu.
”Kvantas” privodi kraju testirawe najdu`e linije na svetu
Novi avion razvijen za „Projekat Sanrajz“ kompanije „Kvantas” uspe{no je zavr{io neprekidni let iz Tuluza do Melburna, ~ime je zapo~eta zavr{na faza sertifikacije za budu}e direktne letove izme|u Sidneja i Londona koji }e trajati do 22 sata.
Erbas A350-1000ULR (Ultra Long Range – ultradugog dometa) uspe{no je sleteo u Melburn nakon neprekidnog probnog leta iz francuskog Tuluza, koji je trajao 19 sati i 11 minuta. Let predstavqa va`nu prekretnicu u okviru „Projekta Sanrajz“ australijske avio-kompanije „Kvantas”, ~iji je ciq uvo|ewe najdu`ih komercijalnih direktnih letova na svetu.
Avion je poleteo sa aerodroma „Tuluz-Blawak” 23. jula u 7.34 po lokalnom vremenu, a u Melburn je sleteo 24. jula oko 10.45 po lokalnom vremenu. Leteo je pod pozivnim znakom „Airbus 35LR“, a nakon instrumentalnog (ILS) prilaza uspe{no je sleteo na pistu 27. Po zavr{etku leta, kontrolor letewa ~estitao je posadi na uspe{no zavr{enoj misiji u okviru „Projekta Sanrajz“. Ruta je vodila preko Italije i Sredozemnog mora, Egipta i Saudijske Arabije, zatim preko Indijskog okeana u blizini [ri
Lanke, nakon ~ega je avion nastavio ka Australiji. Tokom leta dostigao je maksimalnu visinu od 41.000 stopa, odnosno oko 12.500 metara.
Model A350-1000ULR razvijen je specijalno za „Kvantasove” budu}e direktne letove na liniji Sidnej–London, ~ije }e trajawe biti do 22 sata bez me|usletawa. Takav dolet omogu}ava specijalno projektovan zadwi centralni rezervoar za gorivo kapaciteta 20.000 litara, dok avion pokre}u motori „Rolls-Royce Trent XWB”. Prema podacima „Kvantasa”, u avionu su se tokom probnog leta nalazila ~etiri Erbasova test pilota i pet in`ewera za letna ispitivawa. Kada avion 27. jula bude poleteo iz Melburna nazad ka Tuluzu, posadi }e se pri-
dru`iti i dva pilota „Kvantasa” kako bi u~estvovali u daqem testirawu sistema aviona. Ovaj let deo je programa sertifikacije koji }e obuhvatiti izme|u 75 i 80 sati ispitivawa A350-1000ULR, uo~i planiranog uvo|ewa komercijalnih letova u okviru „Projekta Sanrajz“ tokom naredne godine. Erbas je prvi let ove varijante aviona obavio 2. juna.
Prvi A350-1000ULR koji }e biti isporu~en „Kvantasu” ne}e biti avion kori{}en za ovo testirawe. Dok je probni let izveo avion proizvodnog broja MSN707, prvi primerak koji }e u}i u flotu australijske kompanije bi}e MSN814. „Kvantas” je naru~io ukupno 12 aviona ovog tipa, a svaki }e biti konfigurisan sa 238 sedi{ta.
Petoro planinara iz BiH poginulo na Elbrusu, dvojica pre`ivela
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije
Pretplata:
Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912
Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.
Petoro planinara iz Bosne i Hercegovine poginulo je na Elbrusu, na Kavkazu, nakon {to je sedmo~lana ekspedicija bez anga`ovanog vodi~a zatra`ila pomo} tokom silaska sa planine. Dvojica ~lanova ekspedicije su pre`ivela, a ruski istra`ni organi pokrenuli su istragu o okolnostima tragedije.
Grupa od sedam dr`avqana BiH samostalno je krenula u uspon na Elbrus. Uve~e 25. jula, na visini od oko 5.100 metara, u predelu planinskog sedla, ~lanovi ekspedicije nisu mogli da nastave silazak i uputili su poziv za pomo}. Spasioci ruskog Ministar-
stva za vanredne situacije krenuli su ka mestu nesre}e odmah po prijemu poziva, u 21.21 prema moskovskom vremenu. Osmo~lana spasila~ka ekipa najpre je prona{la tela dvojice nastradalih, dok su tela preostalih troje kasnije otkrivena u blizini vrha planine. Nesre}u su pre`ivela dvojica mu{karaca. Jedan je uspeo samostalno da se spusti i obavesti spasila~ke slu`be, dok je drugog tokom potrage prona{la spasila~ka ekipa. Obojici je ukazana pomo} na licu mesta, a Ministarstvo zdravqa Kabardino-Balkarije saop{tilo je da su zadobili lak{e povrede i da im nije bilo potrebno bolni~ko le~ewe.
Istra`iteqi utvr|uju uzroke tragedije, ukqu~uju}i i to da li je tokom uspona bilo kr{ewa pravila bezbednosti.
U ekspediciji je u~estvovalo sedam planinara iz Zenice. Navodi se da su svi bili iskusni alpinisti sa brojnim usponima na vrhove vi{e od 5.000 metara, a deo wih bili su ~lanovi Gorske slu`be spasavawa „Zenica” i Planinarskog dru{tva „Vedro”.
Premijer Federacije BiH Nermin Nik{i} uputio je sau~e{}e porodicama stradalih i najavio da }e Vlada FBiH obezbediti podr{ku za transport tela iz Rusije u BiH, kao i da }e ve} sutra odr`ati sednicu posve}enu ovoj tragediji. Istovremeno, grupa od {est planinara iz Gacka, Bile}e i Trebiwa, koja je 14. jula krenula na uspone na Kazbek u Gruziji i Elbrus u Rusiji, saop{tila je da je od uspona na Elbrus odustala zbog izrazito nepovoqnih vremenskih uslova.
Oni su se, kako su naveli, vratili u bazni kamp kada su bili oko 150 metara ispod vrha, a za tragediju planinara iz Zenice saznali su na povratku u Gruziju.
Elbrus, uga{eni vulkan na Velikom Kavkazu, visok 5.642 metra, najvi{i je vrh Rusije i Evrope. Zbog naglih promena vremena, niskih temperatura i slo`enih visokogorskih uslova, smatra se jednom od najopasnijih planina za uspon.
I WEMU TREBA DODATNI POSAO:
^e{ki predsednik radi kao
fotograf na trci Formule 1
^e{ki predsednik Petr Pavel prisustvovao je trci Formule 1 za Veliku nagradu Ma|arske kao fotograf. Poseta {efa dr`ave stazi Hungaroring nije bila zvani~na.
Pavel je na stazu stigao sa kompletnom fotografskom opremom i zvani~nom akreditacijom Me|unarodne automobilske federacije. Po~eo je da radi na stazi tokom subotwih trka, u pratwi ~e{kog fotografa Formule 1 Jirija Kreneka.
Sportska fotografija je strast za ~e{kog predsednika. Pavel je posebno zainteresovan za motosport.
U junu je prisustvovao trci 24 sata Le Mana, gde je tako|e fotografisao akciju na stazi. Ranije je politi~ar radio kao fotograf na trkama Moto GP-a i Svetskog superbajk {ampionata u Brnu.
Tako|e je putovao u Sjediwene Dr`ave na trku NASCAR-a i u Saudijsku Arabiju na reli Dakar.
Neke od fotografija koje je Pavel napravio tokom relija Dakar 2025. godine bile su izlo`ene u Nacionalnom tehni~kom muzeju u Pragu.
Predsednik je tako|e prikupio skoro 30.000 evra za dobrotvorne svrhe prodajom foto-albuma na aukciji. Prihod je bio namewen pomo}i deci, samohranim roditeqima i starijim osobama.
Pavel je predsednik ^e{ke Republike od marta 2023. Pre nego {to je u{ao u politiku, bio je general vojske i predsedavao je Vojnim komitetom NATO-a.
DRAMA NA 9.000 METARA:
Sva
tri pilota Briti{ Ervejza otrovana hranom na letu Hajderabad – London
Let britanske avio-kompanije iz Hajderabada za London pretvorio se u pravu dramu. Sva tri pilota na letu imala su simptome trovawa hranom. Jedan od wih postao je potpuno nesposoban za obavqawe svog profesionalnog posla na visini od 9.000 metara, primoravaju}i avio-kompaniju da pokrene hitnu istragu.
Incident koji je mogao da ima katastrofalne posledice dogodio 21.jula se na letu BA276 kompanije „Briti{ Ervejz”, koji je saobra}ao od Me|unarodnog aerodroma „Raxiv Gandi” u Hajderabadu do londonskog Hitroua. Tokom skoro jedanaest sati leta, sva tri ~lana leta~ke posade u kokpitu aviona „Boing 777” po~ela su da ose}aju simptome zdravstvene slabosti.
Situacija je eskalirala kada je jednom od prvih oficira naglo pozlilo dok je avion bio na visini od oko 9.000 metara. Wegovo stawe se toliko pogor{alo da vi{e nije bio u stawu da obavqa svoje du`nosti, zbog ~ega mu je posada u avionu dala kiseonik.
Uprkos ozbiqnosti situacije, preostala dva pilota, iako su i sami ose}ali simptome koji su se tokom leta pogor{avali, uspela su da zadr`e kontrolu nad letelicom i bezbedno je prizemqe na Terminal 3 londonskog aerodroma Hitrou. Iz kompanije „Briti{ Ervejz” saop{tili su da „bezbednost putnika ni u jednom trenutku nije bila ugro`ena”.
Me|utim, po sletawu aviona je usledila medicinska drama. Pilot koji je bio u najte`em stawu hitno je prevezen u bolnicu, gde je, prema navodima pojedinih medija, podvrgnut dvanaesto~asovnoj operaciji. Druga dva pilota su tako|e upu}ena na medicinske preglede.
[panija i Francuska nastavqaju borbu sa vatrenom stihijom. Vi{e od 77.000 hektara izgorelo je u regionu Madrida i pokrajine Avila. U @irondi su u po`arima povre|ena 84 vatrogasca, a uni{teno je 42.000 hektara povr{ine. [panski premijer Pedro San~ez je istakao vezu izme|u {umskih po`ara i klimatske krize, navode}i da klimatska vanredna situacija odnosi `ivote i da nije dovoqno samo se baviti wenim posledicama, ve} da moraju da se predvide efekti i zemqa boqe pripremi kako bi se za{titili `ivoti qudi.
San~ez je danas zavr{io predstavqawe Mre`e klimatskih skloni{ta, nakon ~ega je otputovao u mesto La Val d’Ui{o, u provinciji Kasteqon, kako bi pratio razvoj situacije sa velikim {umskim po`arom koji je zahvatio to podru~je, prenosi Kadena SER.
U svom obra}awu, on je uputio poruku podr{ke pogo|enima i upozorio da se [panija ve} suo~ava sa direktnim posledicama klimatske vanredne situacije.
„Puna snaga dr`ave stoji uz one koji su pogo|eni”, ukazao je {ef {panske vlade i istakao da veliki {umski po`ari i toplotni talasi vi{e ne mogu da se posmatraju kao izolovani incidenti.
„Ono {to do`ivqavamo nije niz izolovanih doga|aja, ve} najbolniji izraz klimatske krize koja po`are ~ini razornijim, a toplotne talase u~estalijim”, upozorio je San~ez.
Pored toga, San~ez je ukazao da ove pojave postaju uobi~ajene, zbog ~ega su leta sve smrtonosnija, razornija i te`a.
Predsednik Vlade [panije je svoju ocenu potkrepio podaci-
ma, dodaju}i da su {umski po`ari u [paniji do sada uni{tili oko 150.000 hektara i odneli 13 `ivota.
Istovremeno je upozorio da je i uticaj visokih temperatura bio zna~ajan, pri ~emu su ekstremne vru}ine odnele vi{e od 3.800 `ivota. Za San~eza, ovi podaci ukazuju na potrebu za promenom pristupa javnim politikama u vezi sa klimatskim promenama. [panski premijer je, tako|e, naglasio da, iako posledice klimatske krize poga|aju celokupno stanovni{tvo, one ne poga|aju sve podjednako. „Svi smo rawivi, ali to najvi{e poga|a one sa mawe resursa, starije osobe i decu”, istakao je San~ez. Odgovaraju}i onima koji dovode u pitawe potrebu za prilago|avawem javnih prostora novim klimatskim uslovima, San~ez je istakao da „suo~eni sa ekstremnim vru}inama, ne mo`emo tro{iti vreme tra`e}i izgovore i negiraju}i dokaze”. Premijer je napomenuo da je vlada izdvojila vi{e od milijardu evra iz evropskih fondova “Next Generation” za sanaciju i unapre|ewe javnih objekata. San~ez je istovremeno najavio pomo} od 10 miliona evra za finansirawe novih klimatskih
Dr`ave ~lanice Me|unarodnog krivi~nog suda izglasale su smenu glavnog tu`ioca Karima Kana, gotovo dve godine nakon {to su se prvi put pojavile optu`be za seksualno nedoli~no pona{awe prema saradnici. Velikom ve}inom glasova predstavnici 125 dr`ava ~lanica me|unarodnok krivi~nog suda razre{ili su Kana funkcije, {to je prvi put u istoriji tog me|unarodnog suda da je glavni tu`ilac uklowen sa polo`aja.
Kan (56) je u junu privremeno udaqen od obavqawa du`nosti do glasawa, nakon {to je izvr{ni odbor nadzornog tela suda zakqu~io u izve{taju da je po~inio „te{ko nedoli~no pona{awe”.
skloni{ta, ukqu~uju}i i obrazovne ustanove.
Borba sa vatrom ne prestaje u [paniji i Francuskoj. U obe zemqe evakuisano je ukupno vi{e od 310.000 qudi.
U [paniji i daqe je najkriti~nije u regionu Madrida i pokrajini Avila. Po`ar u Avili smatra se jednim od najve}ih u novijoj istoriji [panije, po{to je uni{tio vi{e od 50.000 hektara {uma i rastiwa.
U Madridu, Avili i Toledu evakuisano je vi{e od 90.000 qudi, a saobra}aj je obustavqen na vi{e od 40 lokalnih saobra}ajnica.
Sna`an vetar ote`ava ga{ewe po`ara u Madridu, ali ministar unutra{wih poslova Fernando Grande-Marlaska poru~io je da ga{ewe napreduje sporo, ali na pozitivan na~in. [panski premijer Pedro San~ez obi}i }e pokrajinu Kasteqon u Valensiji, koja je tako|e pogo|ena po`arima. Po`ari se {ire i u Francuskoj, pre svega u @irondi, gde je vatrena stihija od pro{le srede ve} uni{tila 42.000 hektara i primorala na evakuaciju 220.000 qudi, zbog ~ega je predsednik te zemqe Emanuel Makron sazvao sastanak kriznog {taba.
Na po~etku sednice propao je predlog Sijera Leonea kojim bi bilo ote`ano razre{ewe Kana, nakon ~ega su diplomate brzo pristupile glasawu o wegovoj smeni, nekoliko sati pre predvi|enog termina, naveli su izvori upoznati sa procedurom.
Dugotrajan i slo`en proces razre{ewa odvijao se u trenutku kada se Me|unarodni krivi~ni sud suo~ava sa velikim izazovima, ukqu~uju}i kampawu Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava za, kako je navedeno, „demonta`u” tog suda osnovanog radi procesuirawa odgovornih za najte`e zlo~ine protiv ~ove~nosti.
Administracija ameri~kog predsednika Donalda Trampa ve} je uvela sankcije protiv Kana i jo{ desetak zaposlenih u MKS-u, kao odgovor na naloge za hap{ewe koje je sud izdao protiv visokih izraelskih zvani~nika zbog rata u Gazi, kao i zbog istraga o ameri~kom osobqu u Avganistanu. Stru~waci ocewuju da su optu`be protiv Kana postale povezane sa istragom MKS-a o ratu u Gazi. „Politi~ki interesi su se ume{ali u ovaj slu~aj, posebno zato {to je ovo prvi put da je jedan tu`ilac tra`io naloge za hap{ewe protiv saveznika zapadnih zemaqa”, rekla je Iva Vuku{i}, istra`iva~ica Univerziteta u Utrehtu koja prati ovaj proces.
HOLANDIJA IZME\U AMERIKE I KINE U RATU ZA AI TEHNOLOGIJU:
Industrija ~ipova je srce globalne tehnologije. A srce industrije ~ipova nalazi se u Veldhovenu, malom gradu na jugu Holandije. U wemu radi fabrika ASML, koja jedina na svetu proizvodi ma{ine za pravqewe najmo}nijih ~ipova, onih koji se nalaze u najboqim telefonima, laptopovima i superkompjuterima, koji pokre}u najsposobnije modele ve{ta~ke inteligencije, ali i oru`je na kojima po~iva vojna mo} Zapada. Tu, tzv. EUV litografsku ma{inu, me|utim, Holan|ani ne mogu da prodaju svakome – izvozna pravila Va{ingtona odre|uju kome smeju, a kome ne. Ali, nedavno se pojavila vest da je ovu ma{inu mo`da nabavila i Kina.
Pi{e: Goran Belanovi}, "Oko”, RTS
Krajem leta 1697. godine, u brodogradili{tima Zandama nadomak Amsterdama pojavio se neobi~no visok ruski tesar koga su radnici zvali „majstor Piter“. Bio je to ruski car Petar Veliki, koji je, putuju}i Evropom inkognito pod imenom Petar Mihajlov, do{ao i u Holandiju da bi, preru{en u obi~nog tesarskog radnika ovde u~io brodogradwu koja je tada va`ila za najnapredniju na svetu. Znawem koje je iz Holandije poneo ku}i izgradio je ratnu mornaricu i u~inio Rusiju pomorskom silom.
Tri veka Holandija je bila mesto u koje se dolazilo po tehnologiju – nekad da se nau~i, nekad da se ukrade, ali uvek sa dalekose`nim globalnim posledicama.
Sedamdesetih godina 20. veka, pakistanski nau~nik Abdul Kadir Kan radio je u holandskoj kompaniji FDO, podizvo|a~u evropskog konzorcijuma URENCO, koja je razvijala gasne centrifuge za oboga}ivawe uranijuma – ma{ine bez kojih nema ni goriva za reaktore ni materijala za atomsku bombu. Poverqive nacrte i tehni~ku dokumentaciju kojih se do~epao rade}i u Amsterdamu i postrojewu URENCO-a u Almelou prokrijum~ario je u domovinu, a Pakistan je zahvaquju}i tome podigao svoj nuklearni program. Ista tehnologija je odatle na{la svoj put daqe u Iran, Libiju i Severnu Koreju. NAJVA @ NIJA MA [ INA NA SVETU Danas se pri~a ponavqa. Holandija proizvodi ma{inu koja se smatra najva`nijom na svetu za industriju ~ipova. To je tzv. EUV litografska ma{ina (Extreme Ultraviolet Lithography). Veli~ine je gradskog autobusa, te{ka 180 tona, a za transport su potrebna tri „boinga 747“. To je ure|aj koji proizvodi kompjuterske ~ipove, tako {to snopovima ekstremne ultraqubi~aste svetlosti (EUV litografija) u silicijumske plo~ice urezuje elektri~na kola i komponente hiqadu puta tawe od qudske dlake. ^ipovi koji se prave u EUV ma{ini su najmo}niji na svetu, mnogo mo}niji od onih koji se prave u daleko brojnijim i dostupnijim fotolitografskim DUV (Deep Ultraviolet) ure|ajima. Ti ~ipovi nalaze se u najboqim telefonima, laptopovima i superkompjuterima, pokre}u najsposobnije modele ve{ta~ke inteligencije, ali i oru`je na kojima po~iva vojna mo} Zapada. Zbog toga su u samom sredi{tu aktuelnog tehnolo{kog hladnog rata. EUV ma{ina mo`e se nabaviti samo na jednom mestu na svetu – u holandskoj fabrici ASML, koja je pravo usko grlo globalne ekonomije i tehnolo{kog razvoja. I izvor ogromne mo}i.
stitucionalnim investitorima, investicionim fondovima i malim akcionarima {irom sveta. Najve}i akcionari kompanije godinama su ameri~ki investicioni fondovi poput „Blekroka“ (BlackRock), „Kapital riser~a“ (Capital Research) i „Vangarda“ (Vanguard). To na prvi pogled deluje kao va`na poluga uticaja SAD, ali su udeli ovih fondova zapravo daleko od kontrolnih. „Blekrok“ je po~etkom 2026. dr`ao tek 6,83% deonica, „Kapital riser~“ 5,09%, a svi ostali vlasnici mnogo mawe. Uz to, te`ina ovih najve}ih udela posledwih godina opada: „Kapital“, koji je pre pet godina bio ubedqivo najve}i akcionar sa 15,8%, pao je na tek tre}inu nekada{weg udela, a „Blekrok“ je na sada{wi nivo spao sa nekada{wih 8 odsto%.
ASML svojom tehnologijom snabdeva fabrike koje prave ~ipove u SAD i zemqama saveznicama. Me|utim, zavisnost, pa makar i od prijateqa, u ovoj strate{ki zna~ajnoj stvari postala je veoma neprijatna za Amerikance, ba{ kao i osamdesetih kada je Japan postao opasna konkurencija, {to se po wega nije dobro zavr{ilo.
Prema Kini, svom glavnom rivalu, Amerika postupa bez rukavica. ^im je 2019. godine ASML po~eo masovnu proizvodwa EUV ma{ina, Va{ington je zabranio wihov izvoz u Kinu, tako da Peking ne poseduje nijednu.
OSUMWI ^ ENI SAVEZNIK
Ali Va{ington u to po~iwe da sumwa. Ameri~ki ministar trgovine Hauard Lutnik nedavno je rekao ~elnicima ASML-a, iza zatvorenih vrata, da Va{ington veruje da je EUV ma{ina – ili weni kqu~ni delovi – mo`da dospela u Kinu. O tome je krajem juna prva izvestila agencija Blumberg. Ako se to desilo, time bi bila prekr{ena ameri~ka zabrana.
Dokaz da se Kina do~epala najmo}nije ma{ine na svetu, me|utim, nikada nije iznet pred javnost: ameri~ki zvani~nici tvrde da ga imaju, ali odbijaju da ga poka`u, pozivaju}i se na poverqivost izvora.
sme da prodaje Kini – pa ~ak i na wihovo odr`avawe i na isporuku rezervnih delova. Stotine ovih ure|aja ve} rade u kineskim fabrikama. Za ASML je aran`man s Kinom od ogromne va`nosti: od prodaje tih ma{ina Pekingu, kompaniji dolazi oko petine godi{weg prihoda. Zato je holandski ministar spoqne trgovine Sjurd Sjurdsma krajem juna otputovao u Va{ington na razgovore s Lutnikom i kongresmenima, gde se usprotivio nametawu dodatnih restrikcija izvoza.
„O tome odlu~uje Holandija“, poru~io je Sjurdsma posle sastanka, govore}i o prekograni~noj saradwi svoje zemqe i sposobnosti da stvara prihode.
Samo {to to nije sasvim ta~no – i upravo tu le`i najmo}nija poluga Va{ingtona. ASML ma{ine sadr`e i delove ameri~kog porekla, a prema Pravilu o stranom direktnom proizvodu (Foreign Direct Product Rule, FDPR), to je dovoqno da se zakon SAD odnosi na krajwi proizvod, ma gde on bio sklopqen.
Drugim re~ima, Amerika ne mora da poseduje holandsku kompaniju da bi joj zabranila da proda ma{inu – dovoqno je da u woj ima dovoqno ameri~ke tehnologije.
^IJE SU HOLANDSKE MA [ INE FDPR je prvobitno usvojen jo{ 1959. godine, ali wegova primena i zna~aj su se drasti~no promenili od tada. Kada je usvojen, primarni ciq ovog zakona bio je da se spre~i da ameri~ka tehnologija i nau~na dostignu}a preko posrednika u tre}im zemqama zavr{e u rukama Sovjetskog Saveza i zemaqa Isto~nog bloka.
Ali od usvajawa ovaj zakon je retko aktiviran i bio je u senci standardnih kontrola izvoza. Pravilo je postalo globalno poznato i ekstremno restriktivno tek u posledwih nekoliko godina, kada je pretvoreno u glavno ekonomsko oru`je u tehnolo{kom sukobu sa Kinom.
Jedna od najva`nijih komponenti EUV ma{ina – izvor svetlosti, generator koji u vakuumu ispaquje pedeset hiqada kapqica kalaja u sekundi, koje laser potom pretvara u bqesak EUV zra~ewa – dolazi upravo iz Amerike, iz kompanije „Simer” (Cymer) sa sedi{tem u San Dijegu. Iako je ASML kupio tu kompaniju, ona radi na ameri~kom tlu i pod udarom je FDPR-a.
Mete` koji su napravile ameri~ke tvrdwe o holandskoj EUV ma{ini u Kini mo`da }e se sti{ati, pogotovo ako dokaz nikada ne bude iznet. To je tek varnica u {iroj borbi za prevlast u poqu ve{ta~ke inteligencije – a ASML, stisnut izme|u Pekinga i Va{ingtona, te{ko da je posledwi put na udaru. CIA ZATVARA KRUG Industrija ~ipova je jedno od kqu~nih globalnih bezbednosnih pitawa dana{wice. A po{to je bezbednost u pitawu, Amerikanci ni{ta ne prepu{taju slu~aju, ne libe}i se da pritom koriste i mehanizme koji se od wih ne bi o~ekivali.
U oktobru pro{le godine „Sabstrejt“ (Substrate), startap iz San Franciska, tvrdio je da je razvio alat za proizvodwu ~ipova sposoban da parira opremi koju proizvodi ASML. Posebno su zanimqivi investitori koje je „Sabstrejt“ privukao. Me|u wima je „In-Kju-Tel“ (In-Q-Tel), investiciona firma koju finansira CIA i koja ula`e u startape od strate{kog zna~aja za ameri~ku obave{tajnu zajednicu.
Tu je i Piter Til, milijarder poznat po libertarijanskim stavovima i uticaju u republikanskim krugovima, prvi spoqni investitor u Fejsbuk, suosniva~ „Pejpala“ i „Palantira“, kompanije za analizu podataka koja je bliska ameri~kim obave{tajnim i odbrambenim strukturama.
Najnoviji potez ameri~ke vlade je ulagawe u „Ikslajt“ (xLight), startap kompaniju iz Kalifornije koja obe}ava revolucionarna re{ewa, po{to se uhvatio uko{tac sa samim jezgrom proizvodwe – sna`nijim i efikasnijim izvorom ekstremnog ultraqubi~astog svetla (EUV) i wegovim dovo|ewem do silicijumskih plo~ica. Mlada kompanija je u junu ove godine dobila dr`avni podsticaj od 150 miliona dolara. Zauzvrat }e ameri~ka vlada, prema preliminarnom dogovoru, preuzeti vlasni~ki udeo u „Ikslajtu“ koji bi ga mogao u~initi najve}im akcionarom kompanije. Nije to bio prvi put da Trampova administracija i ameri~ke korporacije pokazuju da nisu gadqivi na dr`avno vlasni{tvo i vladinu kontrolu, pozivaju}i se, ~ak i u tom slu~aju, na slobodno tr`i{te. Ameri~ka vlada je avgusta pro{le godine ulo`ila 8,9 milijardi dolara u akcije kompanije „Intel“ (Intel), dobiv{i udeo vlasni{tva od 9,9 odsto u nekada vode}em proizvo|a~u ~ipova koji je imao pote{ko}a da ide u korak sa svetskom konkurencijom.
Istovremeno, ameri~ko Ministarstvo trgovine je preuzelo i operativni nadzor od neprofitne korporacije „Netkast“ (Natcast), koja je pod Bajdenovom administracijom bila izabrana da upravqa radom Nacionalnog centra za tehnologiju poluprovodnika (NSTC) . Re~ je o programu namewenom istra`ivawima i razvoju industrije poluprovodnika vrednom 7,4 milijarde dolara.
Zna~aj kompanije iz Veldhovena, malog grada na jugu Holandije, te{ko je prenaglasiti. Odnedavno je najvrednija u Evropi –vredna gotovo 700 milijardi dolara. ASML (Advanced Semiconductor Materials Lithography) je formalno holandska kompanija, tako da nema ve}inskog vlasnika. Weno vlasni{tvo je raspr{eno me|u in-
„To je nemogu}e“, odbacio je ASML ameri~ku tvrdwu nazvav{i je obi~nom glasinom, neta~nom i {tetnom po reputaciju kompanije. Svaka EUV ma{ina, tvrde, neprestano komunicira s kompanijom, pa ASML u svakom trenutku zna gde se svaki wen ure|aj nalazi i da li radi – nijedan se ne mo`e ni pomeriti bez znawa proizvo|a~a. Re~ je, uostalom, o ure|aju te{kom kao nekoliko automobila zajedno, ne o ne~emu {to mo`e neprimetno da nestane. Odgovore na pitawe za{to je ova tema sada uop{te otvorena, mo`da treba tra`iti u tajmingu. Optu`ba je, slu~ajno ili ne, stigla u za Holandiju osetqivom ~asu i podsetila koliko daleko se`e ruka Bele ku}e, ~esto i neprimetno. Naime, ve} mesecima se kroz ameri~ki Kongres probija predlog zakona, poznat kao „Me~ akt“ (MATCH Act), kojim se pro{iruje zabrana izvoza i na mawe napredne ma{ine za ~ipove (DUV) – koje ASML za sada jo{
A koliko se Holandija na{la na dve stolice, govori i potez koji je Sjurdsma povukao tokom pomenute posete Va{ingtonu: potpisao je „Paks siliku“ (Pax Silica), ~ime se Holandija priklonila ovoj ameri~koj inicijativi iz 2025. koja okupqa vi{e od 20 saveznika u ciqu kontrole globalnih lanaca snabdevawa i smawewa zavisnosti od Kine u proizvodwi ~ipova. Inicijativu koordini{e Stejt department SAD, a obuhvata saradwu savezni~kih i partnerskih zemaqa i u oblastima poluprovodnika, kriti~nih minerala, energetike, data centara, napredne proizvodwe i AI infrastrukture.
Osim toga, Pentagon je u julu 2025. godine, ulo`io 400 miliona dolara u kompaniju „Em-Pi Materijals“ (MP Materials), koja upravqa rudnikom retkih zemnih elemenata „Mauntin Pas“ (Mountain Pass) u pustiwi Mohave u Kaliforniji, jedinim aktivnim rudnikom te vrste u SAD, i tako postao wen najve}i pojedina~ni akcionar. Retki zemni elementi neophodni su za proizvodwu naprednih tehnologija, ukqu~uju}i elektroniku, elektri~na vozila i vojne sisteme, i mahom se uvoze iz Kine. „@elim da budem sasvim jasan – ovo nije nacionalizacija“, izjavio je tada izvr{ni direktor „Em-Pi Materijalsa“ Xejms Litinski. „Imamo odli~nog novog partnera u na{em najve}em akcionaru, Ministarstvu odbrane, ali i daqe upravqamo kompanijom“, najaviv{i uz to da bi, zbog pretwe „kineskog merkantilizma“, sli~an dogovor mogao da bude postignut i sa drugim korporacijama.
Ironija je da Amerika,u borbi protiv kineskog ekonomskog modela,pose`e za dr`avnom intervencijom, dok drugima dr`i lekcije protiv we. Битка за
Putin: Svet se mewa pred
na{im o~ima, na kocki su sudbina i budu}nost Rusije
Posledwih pet godina bile su jedna od najodlu~uju}ih i najodgovornijih etapa u istoriji Rusije, u kojoj su se, u uslovima o{tre borbe i konkurencije, po~eli formirati obrisi novog svetskog poretka, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.
Govore}i na sastanku sa poslanicima Dr`avne dume osmog saziva, Putin je ocenio da je period tokom mandata aktuelnog saziva parlamenta bio slo`en i izuzetno odgovoran za zemqu.
„Proteklih pet godina, a to je period va{eg poslani~kog mandata, bile su slo`ene i izuzetno odgovorne za na{u zemqu. Ovo je, bez ikakvog preuveli~avawa, jedna od odlu~uju}ih etapa u istoriji Otaxbine, kada su na kocki sudbina i budu}nost na{eg naroda“, rekao je ruski predsednik.
Putin je istakao da se upravo u uslovima o{tre geopoliti~ke konkurencije formiraju obrisi novog svetskog poretka.
Admiraliteta u Sankt Peterburgu
„Danas, u uslovima o{tre borbe i konkurencije, formiraju se obrisi novog svetskog poretka“, poru~io je Putin, dodaju}i da je re~ o procesu koji }e imati dugoro~ne posledice po me|unarodne odnose.
„RUSIJA SE SUO ^ AVA
SA OTVORENIM PROTIVQEWEM“
Prema wegovim re~ima, suverena pozicija Rusije izaziva otvoreno protivqewe spoqnih sila koje drugim dr`avama uskra}uju pravo na slobodan razvoj i nastoje da ih vide kao pokorne vazale, a ne kao ravnopravne partnere. Ruski lider je ocenio da geopoliti~ki protivnici primewuju dvostruke standarde i namerno zanemaruju prvi ~lan Poveqe Ujediwenih nacija, koji se odnosi na pravo naroda na samoopredeqewe.
Prema wegovoj oceni, na me|unarodne norme i principe pojedine sile pozivaju se selektivno – pre svega onda kada im to odgovara i kada ih mogu iskoristiti za ostvarivawe sopstvenih interesa.
TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
• Bez naknada za transfere preko $3,000!
• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!
Ne plaćajte više nego što morate!
BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.
Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:
Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!
BEO-TRAVEL Vaš partner od poverenja! 02 8781 1960 www.beotravel.com
ZAHVALNOST POSLANICIMA
NA ZAJEDNI ^ KOM RADU
Putin je zahvalio poslanicima Dr`avne dume na efikasnom zajedni~kom radu i istakao da su me|u kqu~nim pravcima wihovog delovawa bili ja~awe dr`avnog suvereniteta i za{tita nacionalnih interesa Rusije.
On je ocenio da su poslanici u slo`enom periodu uspeli da obezbede usvajawe neophodnih zakonskih re{ewa i da odgo-
vore na izazove sa kojima se zemqa suo~avala.
Putin je 27. aprila izjavio da su revolucija i gra|anski rat radikalno promenili sudbinu Rusije i miliona wenih gra|ana. On je tada naveo da savremenici na razli~ite na~ine ocewuju ulogu pojedinih poslanika i politi~ara tog vremena u neizbe`nosti dramati~nog istorijskog preokreta, ali da potomci u celini mogu biti zahvalni na wihovom iskustvu.
i blokadu `ita
Rat u Ukrajini nastavqen je sna`nim napadima na obe strane fronta, dok Moskva tvrdi da je tokom no}i odbila jedan od najve}ih napada ukrajinskih dronova od po~etka godine. Istovremeno, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorava na novu rusku mobilizaciju i mogu}e ugro`avawe izvoza `ita, dok diplomatski napori za prekid sukoba i daqe ne donose konkretne rezultate.
Rusko Ministarstvo odbrane saop{tilo je da je protivvazdu{na odbrana tokom no}i oborila ili presrela 571 ukrajinski dron iznad vi{e regiona Rusije, ukqu~uju}i Moskovsku, Lewingradsku, Belgorodsku i Kursku oblast, kao i iznad Krima, Azovskog i Crnog mora. Prema navodima Moskve, re~ je o jednom od najmasovnijih napada bespilotnim letelicama u posledwih godinu dana.
U Lewingradskoj oblasti ukrajinski dron pogodio je skladi{te kompanije „Vajldberis“, nakon ~ega je izbio po`ar. Povre|ene su najmawe tri osobe, koje, prema navodima lokalnih vlasti, nisu `ivotno ugro`ene.
Na ukrajinskoj strani nastavqeni su intenzivni ruski vazdu{ni napadi. U Zaporo`ju je broj povre|enih porastao na
25, me|u wima je {estoro dece, dok su u Pavlogradu poginule tri osobe, a 28 je raweno. Novi udari zabele`eni su i u Slavjansku i Odesi.
Ukrajinske vlasti istovremeno tvrde da su wihove snage pogodile ruski tanker u Crnom moru i pontonski trajekt u Doweckoj oblasti, dok ruska strana navo-
di da su u ukrajinskim napadima na Krim poginule dve osobe.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da Rusija priprema dodatnu mobilizaciju i da planira daqe {irewe rata. On je upozorio i da Moskva poku{ava da blokira pomorske koridore za izvoz ukrajinskog `ita, navode}i da nijedan brod prethodnog dana nije mogao da uplovi u ukrajinske luke.
Na diplomatskom planu nije bilo zna~ajnijeg pomaka. Posle sastanka ameri~kog dr`avnog sekretara Marka Rubija i ruskog ministra spoqnih poslova Sergeja Lavrova, Va{ington je ocenio da dosada{wi predlozi za okon~awe rata nisu dali rezultate i da }e biti potrebni novi pristupi.
Kremq je saop{tio da Rusija ostaje otvorena za pregovore, ali da }e, kako je navedeno, nastaviti vojne operacije dok evropske zemqe nastavqaju da pru`aju podr{ku Ukrajini.
U me|uvremenu, Evropska unija usvojila je dvadeset prvi paket sankcija protiv Rusije, kojim su dodatno obuhva}eni finansijski sektor, vojna industrija i energetika.
Tvrdwe Moskve i Kijeva o vojnim uspesima i razmerama {tete nije bilo mogu}e nezavisno potvrditi.
Predsednik Rusije Vladimir Putin pregleda po~asnu stra`u po dolasku u sedi{te
Ameri~ki tehnolo{ki giganti ukinuli 140.000 radnih mesta od po~etka godine
Ameri~ki tehnolo{ki giganti su od po~etka godine ukinuli 140.000 radnih mesta, dok istovremeno ula`u stotine milijardi dolara u razvoj infrastrukture za ve{ta~ku inteligenciju (VI).
Kako se navodi u analizi „Fajnen{el tajmsa” (FT), najve}i deo rezova dolazi iz kompanija poput Amazona, Orakla, Mete i Majkrosofta, koje su zajedno odgovorne za gotovo 50.000 otpu{tawa.
Kompanije navode da reorganizuju poslovawe kako bi se prilagodile novoj eri ve{ta~ke inteligencije, smawile birokratiju i preusmerile resurse ka projektima VI.
Amazon je tokom posledwih meseci ukinuo oko 30.000 korporativnih pozicija, a izvr{ni direktor Endi Xesi ranije je upozorio da }e razvoj generativne ve{ta~ke inteligencije i VI agenata smawiti potrebu za radnicima u pojedinim sektorima.
Orakl je objavio da je u prethodnih 12 meseci smawio broj zaposlenih za oko 21.000, odnosno 13 odsto radne snage.
U regulatornom izve{taju kompanija je direktno navela da usvajawe VI tehnologija mo`e dovesti do daqeg smawewa broja zaposlenih.
Meta je istovremeno otpustila oko 8.000 qudi, ali je pribli`no 7.000 zaposlenih preusmerila na VI poslove, {to pokazuje da se deo radnih mesta ne gasi ve} – mewa.
Majkrosoft je u julu najavio ukidawe oko 4.800 radnih mesta, uglavnom u gejming sektoru, samo tri godine nakon kupovine kompanije Aktivizej{en blizard za 75 milijardi dolara. Kompanija tvrdi da radna mesta nisu ukinuta zbog VI, ali priznaje da ve{ta~ka inteligencija mewa wen na~in rada.
Veliki tehnolo{ki igra~i smawuju broj zaposlenih, ali kompanije koje su direktno fokusirane na razvoj ve{ta~ke inteligencije poput Antropika i firme Open AI ubrzano zapo{qavaju.
Stru~waci ocewuju da trenutni talas nije klasi~no otpu{tawe zbog pada poslovawa, ve} poku{aj kompanija da promene strukturu radne snage, prenosi Teh kran~.
Dosada{wi trend pokazuje da ve{ta~ka inteligencija istovremeno uklawa odre|ene poslove i stvara nove. Najvi{e su pogo|ene administrativne pozicije, korisni~ka podr{ka, deo programerskih i sredwih menaxerskih pozicija, dok raste potra`wa za stru~wacima za razvoj VI sistema, infrastrukturu, bezbednost i analizu podataka.
Tramp uvodi carine od 10 i 12,5
odsto za 60 trgovinskih partnera zbog prinudnog rada
Administracija ameri~kog predsednika Donalda Trampa od danas }e uvesti nove carine od 10 i 12,5 odsto na robu 60 trgovinskih partnera, ukqu~uju}i Evropsku uniju, zbog, kako navodi, nedovoqnog sprovo|ewa zabrana prinudnog rada, saop{tili su visoki zvani~nici administracije SAD.
Nove carine stupi}e na snagu u trenutku kada isti~e privremena globalna carina od 10 odsto, uvedena na period od 150 dana nakon {to je Vrhovni sud SAD u februaru poni{tio Trampove takozvane recipro~ne carine od 10 do 50 odsto, koje su pro{le godine bile uvedene na osnovu zakona o vanrednim ovla{}ewima radi smawewa trgovinskog deficita, prenosi Rojters.
Zvani~nici Bele ku}e naveli su da nove mere nisu zamena za carine koje isti~u, iako se uvode u isto vreme i obuhvataju gotovo sav ameri~ki uvoz. Prema wihovim re~ima, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave imaju stro`e zabrane uvoza robe proizvedene prinudnim radom od drugih zemaqa i doslednije ih sprovode, zbog ~ega su ameri~ki proizvo|a~i, kako tvrde, u nepovoqnijem polo`aju u odnosu na konkurenciju. Dodali su da i demokrate i republikanci u Kongresu godinama pozivaju na uklawawe prinudnog rada iz globalnih lanaca snabdevawa, kao i da }e Donald Tramp „uvek koristiti alate koji su mu na raspolagawu” za ostvarewe trgovinske politike, ukqu~uju}i carine.
Od novih da`bina bi}e izuzeti nafta i gas, |ubrivo, pojedine prehrambene namirnice, kao i proizvodi koji su ve} obuhva}eni carinama uvedenim iz razloga nacionalne bezbednosti, poput automobila, ~elika, aluminijuma i bakra. Izuzeta }e biti i roba koja ispuwava uslove Sporazuma SAD-Meksiko-Kanada (USMCA), zbog visoke povezanosti severnoameri~kih proizvodnih lanaca.
Prema kona~noj odluci, uvoz iz zemaqa koje imaju odgovaraju}e zakone protiv prinudnog rada bi}e oporezovan carinom od 10 odsto, dok }e roba iz dr`ava sa, prema oceni Va{ingtona, nedovoqno strogim propisima biti optere}ena carinom od 12,5 odsto.
TRAMP: DVE OPCIJE ZA IRAN, NE @URIMO
Meksiku sankcije zbog salate, a Kanadi zbog dima
Postoje dve mogu}nosti oko Irana: Ili nastavak vojnih udara ili sporazum - trenutno razgovaramo, ka`e predsednik SAD Donald Tramp. Isti~e da je nuklearni sporazum sa Rijadom mogu} tek nakon {to Saudijska Arabija pristupi Avramovim sporazumima, koji su, ocewuje, va`ni za budu}nost Bliskog istoka. Najavquje visoke carine - Meksiku zbog parazita u zelenoj salati, a Kanadi zbog dima od {umskih po`ara.
Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp je, u razgovoru sa novinarima u Ovalnom kabinetu, rekao da Va{ington trenutno pregovara sa Iranom o okon~awu rata i ocenio da Teheran postaje „sve ozbiqniji“ u razgovorima, ali je naglasio da jo{ nije doneta odluka o eventualnim velikim ameri~kim vojnim udarima.
Dodao je da Iran jo{ nije spreman da zakqu~i sporazum, ali da postoji mogu}nost pregovora. DVE MOGU ] NOSTI
OKO IRANA
Istakao je da SAD imaju dve mogu}nosti kada je re~ o Iranu –nastavak vojnih udara i uni{tavawe iranskih kapaciteta ili postizawe sporazuma kroz pregovore.
Kako prenosi AP, dodao je da su „gotovo svi“ ukqu~eni u razgovore sa Iranom, navode}i da u
KAKO
pregovorima u~estvuju potpredsednik SAD Xej Di Vens, dr`avni sekretar Marko Rubio i, kako je rekao, mnogi drugi.
Istovremeno, istakao je da mu se „ne `uri“ i da ne ose}a pritisak da okon~a rat u Iranu zbog predstoje}ih izbora za Kongres SAD u novembru. Rekao je i da ne}e dozvoliti da rastu}e cene gasa i inflacija uti~u na wegovu odluku o ratu u Iranu.
Ameri~ki predsednik je, izme|u ostalog, odbio da odgovori na pitawe novinara da li bi uni{tavawe elektrana i mostova u Iranu predstavqalo ratni zlo~in.
„Ne}u da odgovorim na to pitawe. Iz kog ste medija?“, rekao je Tramp novinaru. Kada je novinar odgovorio da radi za Wujork tajms, ameri~ki predsednik je uzvratio da je znao.
„Pretpostavio sam. Propali Wujork tajms“, rekao je Tramp. „VENECUELA JO [ NIJE SPREMNA ZA IZBORE” Odgovaraju}i na pitawe novinara kada bi u Venecueli mogli da budu odr`ani izbori, Tramp je rekao da za to „jo{ nije pravo vreme“. Govore}i o privremenoj vlasti u Karakasu, Tramp je pohvalio vr{iteqku du`nosti predsednice Venecuele Delsi Rodrigez. „Delsi radi fantasti~an posao“, rekao je Tramp.
CARINE MEKSIKU ZBOG SALATE, KANADI ZBOG DIMA Predsednik SAD najavio je i da }e wegova administracija uvesti „velike carine“ Meksiku zbog pojave parazita koji izaziva dijareju, a koji je prona|en u zelenoj salati proizvedenoj u toj zemqi i povezan sa oboqewima u devet ameri~kih saveznih dr`ava.
POPUNITI BUXETSKI DEFICIT:
EU iscedila jo{ milijardu dolara od ”Gugla”
Regulatori EU kaznili su „Gugl” sa 890 miliona evra (milijardu dolara) zbog antikonkurentskih praksi, nekoliko dana nakon {to je Evropska komisija potvrdila da }e upotrebiti jo{ jednu kaznu od 4,6 milijardi evra protiv ameri~kog tehnolo{kog giganta kako bi popunila svoj buxetski deficit.
Kazne je izrekla Evropska komisija. „Gugl” je ka`wen sa 460 miliona evra zbog davawa prioriteta sopstvenim uslugama – kao {to su kupovina i putovawa – u odnosu na usluge konkurentskih kompanija u rezultatima pretrage, kr{e}i Zakon EU o digitalnim tr`i{tima (DMA). Drugom kaznom od 430 miliona evra „Gugl” je ka`wen zbog spre~avawa programera aplikacija koji su navedeni na „Gugl pleju” da usmeravaju korisnike ka jeftinijim ponudama na konkurentskim prodavnicama aplikacija.
„Ciq DMA je da se osigura da imamo fer i jednake uslove za igru”, rekla je {efica EU za tehnologiju Hena Virkunen. „Ovim odlukama `elimo da osiguramo da postoji konkurencija.”
„Gugl”, koji sada ima 60 dana da svojim rivalima pru`i jednaku vidqivost u rezultatima pretrage, osudio je odluku.
„Da bismo se pridr`avali propisa, moramo da uklonimo funkcije pretrage u realnom vremenu koje Evropqani vole – poput trenutnog odre|ivawa cena i direktne dostupnosti hotela, letova i restorana”, rekao je u saop{tewu {ef za globalna pitawa „Gugla”, Kent Voker. „Ovo nije fer konkurencija; to je degradacija proizvoda koju pokre}e mala grupa sebi~nih podnosilaca `albi.”
Ranije ovog meseca, „Gugl” je izgubio vi{egodi{wu pravnu bitku protiv posebne kazne EU od 4,6 milijardi evra. Evropska komisija je izrekla antimonopolsku kaznu 2018. godine, optu`uju}i „Gugl” da zloupotrebqava dominaciju androida na tr`i{tu, zahtevaju}i od proizvo|a~a pametnih telefona da unapred instaliraju „Gugl” pretragu i „hrom”.
Kazne Evropske komisije se direktno upla}uju u zajedni~ki buxet EU. Portparol komisije je pro{le nedeqe rekao za „Politiko” da }e se isplata od 4,6 milijardi evra – {to je vi{e od dva posto godi{weg buxeta bloka – koristiti za ubla`avawe rastu}eg deficita EU. Dok Brisel poziva dr`ave ~lanice da pove}aju svoje vojne buxete, pove}ava sopstvene rashode za odbranu i pozajmquje desetine milijardi evra kako bi podr`ao Ukrajinu, o~ekuje se da }e buxetski deficit bloka dosti}i 3,6 post BDP-a do 2027. godine. EU je odobrila zajam za podr{ku Ukrajini od 90 milijardi evra za period 20262027, utrostru~ila je tro{kove za fond za oru`je od 2021. do 2026. godine i pove}ala svoj zajedni~ki „Evropski odbrambeni fond” sa 590 miliona na 8 milijardi evra u istom periodu. Ka`wavawe stranih tehnolo{kih kompanija pokazalo se kao unosan izvor prihoda. Ranije ove nedeqe, komisija je izrekla kaznu od 550 miliona evra kompaniji „Aliekspres” zbog navodnog neuspeha kineske platforme da zaustavi prodaju falsifikovane robe.
Donald Tramp razgovara sa novinarima u Ovalnom kabinetu
Istina o Jasenovcu mora da se ka`e – neki je ne}e prihvatiti!
Biv{i nema~ki kancelar Vili Brant napravio je veliki, svetski gest kada je kleknuo u Au{vicu i zatra`io opro{taj. Jedino tako ne{to ima snagu. Dok neko ne klekne u Jasenovcu, na onom stra{nom mestu gde je ubijeno toliko nevinih qudi, Jasenovac ne}e dobiti svoj epilog. I daqe }e biti mesto optu`bi, mr`we i podela, ka`e rediteq Lordan Zafranovi}.
Proslavqeni rediteq se od rane mladosti bavi temom zla – kako ono nastaje, kako se razvija i kako se ostvaruje, posebno onog zla koje su po~inili Hrvati – usta{e, qudi ponikli iz wegovog naroda. Zafranovi} svojim delima opomiwe: budimo qudi, suo~imo se prvo sa sopstvenim gresima i u~inimo sve {to je do nas da se takvi zlo~ini vi{e nikada ne ponove. O svom posledwem filmu „Zlatni rez 42 – Djeca Kozare“, koji }e otvoriti FEST u oktobru 2026. godine, govori za Sputwik. KRV JE SADA NA TU \ IM RUKAMA Sva duhovnost prikazana na filmu proiza{la je iz verovawa da su stradalnici zapravo sveci. To je, obja{wava autor, veoma odgovorno i veoma va`no kada je u pitawu ovakva tema, jer umetnik nema posla samo sa ovozemaqskim, nego i sa onim {to je iznad toga. Iz tog razloga, obja{wava Zafranovi}, wegovo novo ostvarewe traje ~etiri sata. Razvoj likova zahtevao je da oni budu ispra}eni do kraja, da do kraja budu osvetqeni.
- Ovde gledamo qude koji su u po~etku obi~ni, me|utim, ~im im se otvorila mogu}nost da ~ine zlo, oni kre}u. To se pogotovo de{ava ako zlo nije sankcionisano, ako ga podr`avaju rasni zakoni. Kada postoje takvi zakoni, otvara se prostor nevi|enog terora. Tada se zlo koje nosimo u sebi po~iwe okupqati u grupe, pa u vojske, pa u ~itave pokrete. I onda kre}e. Kre}e masovno. I nastaju ogromne tragedije.
U wegovim filmovima qudi postaju gori od zveri, a ~ine takva nepo~instva da ih se i |avo zastidi. On pri~a o svom li~nom iskustvu, odlasku u Jasenovac i preobra`ewu koje je tamo do`iveo. - Odlazak u Jasenovac bio je poni`avaju}i za mene kao qudsko bi}e. Sedam ili osam dana stideo sam se {to pripadam vrsti qudi koja je to napravila. Jednostavno, mi to nismo znali. U {koli smo mo`da ne{to ~uli, ali vrlo povr{no. Kada smo se vra}ali kombijem, neko je po~eo da peva neke arije iz opera, svom snagom. Se}am se voza~a koji je pevao tako da je izgledalo kao da }e mu pu}i {ofer{ajbna. Pevali smo Verdija, Pu~inija svom snagom, samo da bismo izbacili iz sebe taj u`as koji smo do`iveli u tih sat vremena, pri~a Zafranovi}. Smatrao je da se ta istina mora re}i, bez obzira na to koliko boli. Zemqe u kojima je `iveo – Francuska, ^e{ka, naravno Hrvatska – nisu spremne da prihvate istinu o sebi, koja je istorijski prili~no ru`na, ka`e on.
- A da ne govorim o nacizmu na izvoru, to je Nema~ka, nakon ~ega je do{ao do periferije koja se zvala NDH. To je moja Dalmacija, to je moja zemqa. Hteo sam da se i sam od toga o~istim, da ka`em: nisam i ja to. To sam mislio da uradim preko filma, jer je to jedini alat koji poznajem, i onda sam tu krvavu usta{ku ko{uqu poku{ao da skinem sa sebe. Mo`da sam uspeo, a mo`da i nisam, vide}emo. Ovo je moj mali prilog da se to o~isti. Dok to dru{tvo kojem sam ja pripadao, u kojem sam se rodio, shvati da ja to radim iz velike qubavi prema tom prostoru, prema Hrvatskoj, da ja to radim iz velike qubavi da se to nikada vi{e ne ponovi, da se to o~isti, da zatra`imo oprost, i ko-
lektivni i pojedina~an, do tada ne}e biti mira. Ne mislim samo na mir u regionu, ve} i na mir unutar Hrvatske. Ka`e da ne zna kakve }e biti reakcije na film, ali da ima ose}aj da ga Evropa ne}e primiti sa velikom simpatijom. Me|utim, tu je ~itav svet van Starog kontinenta, tako da tu, ka`e, ne}e biti problema.
NI [ TA VI [ E NE ] E BITI ISTO
Film je, ka`e Zafranovi}, postao i jedna vrsta zabave. Postoje filmovi koji pri~aju pri~ice, prave kriminalisti~ku pri~u, prave humor, ne{to za zabavu, ne{to za razbrigu, ali ipak postoji i druga vrsta filma – medij koji mo`e da otkrije odre|ene tajne, one najskrivenije. Tu se re~ima stvaraju ratovi i stvara se ne{to {to ~oveka razori iznutra.
- ^im se ka`e Jasenovac, svako ve} nosi odre|enu asocijaciju. Ako po|emo od tog osnova, da smo nekako apsolvirali tu ~iweni~nu osnovu, onda na woj mo`emo da izgradimo neku pri~u i da se podignemo u sfere razmi{qawa o unutra{wem stawu tih junaka koje pratimo. U svom filmu „Zlatni rez 42“, Zafranovi} ka`e da prvenstveno prati negativne junake, jer je misterija zla ne{to gde ~ovek mora po}i sam od sebe. Autor veruje da svi qudi u svom genetskom kodu nose i to zlo, da su tako stvoreni. U sebi sabiraju i qubav i mr`wu i zavist i qubomoru, poseduju sve elemente i dobra i zla. Jedan od komentara nakon gledawa „Zlatnog reza“, a koji je do{ao od rediteqeve saradnice, bio je taj da posle gledawa ovog filma kod
Lordan Zafranovi} - istoriju pretvorio u filmsku opomenu
Lordan Zafranovi} spada me|u najzna~ajnije i najuticajnije autore jugoslovenske i evropske kinematografije. Tokom vi{e od {est decenija stvarala{tva Lordan Zafranovi} izgradio je opus koji je ostao upam}en po umetni~koj hrabrosti, vizuelnoj rasko{i i beskompromisnom suo~avawu sa najmra~nijim stranama istorije.
Ro|en 11. februara 1944. godine u Maslinici na ostrvu [olta, Lordan Zafranovi} je prve filmske korake napravio jo{ kao sredwo{kolac u Splitu, gde se ukqu~io u rad kino-klubova i amaterskog filma.
Nakon toga odlazi u Prag, gde na ~uvenoj Filmskoj i televizijskoj akademiji FAMU studira re`iju u klasi Elmara Klosa, oskarovca i jednog od najuglednijih evropskih filmskih pedagoga. Boravak u Pragu i susret sa sredwoevropskom filmskom tradicijom ostavili su sna`an trag na wegovo autorsko formirawe.
Karijeru je zapo~eo nizom zapa`enih kratkometra`nih i dokumentarnih ostvarewa, da bi se tokom sedamdesetih godina nametnuo kao jedan od vode}ih autora jugoslovenskog filma. Wegov prvenac „Nedjeqa“ (1969) nagovestio je autorski senzibilitet koji }e se u punoj meri razviti u narednim decenijama.
Vrhunac me|unarodne afirmacije usledio je filmom „Okupacija u 26 slika“ (1978), ostvarewem koje se smatra jednim od najva`nijih dela jugoslovenske kinematografije. Film, prikazan i u zvani~noj konkurenciji Kanskog festivala, kroz pri~u o Dubrovniku u vreme uspostavqawa usta{kog re`ima istra`uje procese moralnog posrnu}a, nasiqa i ideolo{ke radikalizacije.
U godinama koje su usledile nastaju i filmovi „Pad Italije“ (1981) i „Ve~erwa zvona“ (1986), pa se ova ostvarewa ~esto posmatraju kao svojevrsna trilogija o ideologijama, ratu i sudbini pojedinca u vrtlogu istorije.
Posebno mesto u wegovom radu zauzima dokumentaristika. Lordan Zafranovi} se decenijama bavio temama Drugog svetskog rata, fa{izma, genocida i kulture se}awa, nastoje}i da kroz film otvori pitawa koja su ~esto ostajala na margini javnih rasprava. Dokumentarni filmovi poput „Krv i pepeo Jasenovca“ svedo~e o wegovom trajnom interesovawu za istorijsko pam}ewe i posledice totalitarnih ideologija.
Wegov autorski izraz karakteri{u sna`na vizuelnost, simbolika, slo`ena dramaturgija i spremnost da se uhvati u ko{tac sa politi~ki i dru{tveno osetqivim temama. Upravo zbog toga Zafranovi} je tokom karijere izazivao i pohvale i polemike, ali je ostao dosledan uverewu da je zadatak umetnosti da postavqa pitawa, ~ak i onda kada su odgovori neprijatni.
Po~etkom devedesetih godina napu{ta Hrvatsku i nastavqa da radi u Pragu i drugim evropskim gradovima.
Wegovi filmovi prikazivani su na najzna~ajnijim svetskim festivalima, a tokom karijere osvojio je brojna doma}a i me|unarodna priznawa. Danas se smatra jednim od posledwih velikih autora generacije koja je jugoslovenski film u~inila relevantnim na svetskoj mapi kinematografije.
nas, ali i u svetu, ni{ta vi{e ne}e biti isto u svetskoj kinematografiji. - Ja pripadam jednoj provinciji italijanske kulture, jer to je Dalmacija, a ovde sam do{ao u kulturu pravoslavqa. U~inilo mi se u jednom momentu da mi je pravoslavqe mnogo bli`e od katoli~anstva. Tako sam po~eo to da istra`ujem. Sprijateqio sam se sa patrijarhom Porfirijem jo{ u Zagrebu, a kasnije i sa vladikom ]ulibrkom. Nekako sam ose}ao da se razumemo i da mi je to blisko. Po~eo sam da istra`ujem tu duhovnost. Ja namerno izbegavam da upotrebim re~ Bog ili Bo`ije, zato {to je to re~ koje ~ovek mora da se boji, ali mislim da je ovaj film krenuo ka tome, posebno u nekoliko scena, da ta ~uda koja se ina~e de{avaju kod svetaca i svetih qudi, da su realna stvar. Ona su u{la u narod, u{la su u sve pore du{e. ^ETIRI SATA FILMA Mnogi su skretali pa`wu Zafranovi}u da }e se film koji traje ~etiri sata te{ko gledati, da }e ga mawi broj qudi gledati, da mnogi ne}e imati strpqewa da ga isprate do kraja, me|utim, on nije `eleo da „kasapi“ svoje ostvarewe. Mnogi koji su ga do sada pogledali, uroweni u wegove strahote i bolnu istinu, istakli su da je pro{ao „za tren“, te da bi bio greh kratiti ga. - Recimo, patrijarh Porfirije je gledao film tri puta i sva tri puta je, ~im se projekcija zavr{ila, rekao: „Pro{lo mi je kao sat i po.“ Odmah je to govorio, jer su producent i distributeri smatrali da film treba skratiti. Wihov problem nije bio u ritmu, u umetni~kim vrednostima ili u bilo ~emu sli~nom. Problem je bio iskqu~ivo u trajawu, jer film nisu mogli lako da uklope u bioskopski repertoar. Zafranovi}ev kolega, proslavqeni rediteq Emir Kusturica, rekao je da je „Zlatni rez“ sublimacija Lordanovog celokupnog opusa, da nikad nije gledao ne{to sli~no, te da ne postoji scena koju bi mogao izbaciti, kao i to da je svojim ostvarewem na najveli~anstveniji na~in odao zaslu`enu po{tu srpskom narodu, na na~in na koji to niko pre wega nije uradio. ZA FILM, SPREMNI! ^im je zavr{io snimawe „Zlatnog reza“, Zafranovi} je po~eo da razmi{qa o novom poduhvatu. Kako ka`e, na tapetu su „Carev {titono{a“ i „^erupawe an|ela“, me|utim, pri~a o Kozari jo{ nije ispri~ana. Rediteq ka`e da bi voleo da se ona ispri~a u Hrvatskoj jer je film pravio, izme|u ostalog, i za tamo{wu pobliku. Me|utim, sumwa da }e nai}i na dobrodo{licu.
- Skepti~an sam, s obzirom na masovno podizawe ruku u znak usta{kog pozdrava „za dom spremni“. To je van pameti da se pozdravqa sa znakom pod kojim je toliko qudi ubijeno i to na zverske i neopisive na~ine. To zna~i da je ra|eno na toj mr`wi, da neko zamagquje istinu i da u~e nove generacije da se mr`wa jo{ vi{e poja~a. U takvoj atmosferi sve deluje kao da je spremno za novi sukob. Rat devedesetih, po mom mi{qewu, jo{ nije zavr{en. Sve je napeto, naoru`ava se, i samo se tra`i povod da se ponovo krene u novu tragediju. Suprotno wegovim `eqama, Zafranovi} sumwa da }e se film ~ak i ignorisati. Mogli bi da ga shvate kao neku vrstu srpske propagande, me|utim, ka`e, on tu ni{ta ne mo`e. Film je istinit, ne samo po onome {ta prikazuje i jer je zasnovan na dokumentovanim ~iwenicama, ve} i zato {to je ra|en po autorovoj li~noj nameri. - Ako ga budu cenili i razumeli kao krik protiv zla – bi}e dobro. Ako ga ignori{u – ne znam kako }e se to daqe odraziti, ni na film, ni na ovu na{u regiju, zakqu~uje Zafranovi}.
Pred ameri~kim istra`iteqima zavr{ena svedo~ewa Srba koji su bili zato~eni
Pred ameri~kim istra`iocima-tu`iocima je u Osnovnom sudu u Derventi svedo~io
u logorima u Derventi
Kne`evi} izjavio je za Srnu da je optimista u pogledu procesuirawa ratnih zlo~ina nad Srbima
Momir Lazi}, ~ime je okon~ano svedo~ewe osam srpskih logora{a o torturama na tom podru~ju dok je bilo pod okupacijom hrvatsko-muslimanskih snaga.
Predsednik derventskog Udru`ewa logora{a Drago
u Derventi nakon {to je zavr{eno svedo~ewe srpskih logora{a. „Ameri~ki istra`iteqi do{li su u Derventu da istra`uju ratnu pro{lost lica koja borave u SAD, a dala su la`ni iskaz ameri~kim vlastima da nisu bili u~esnici rata na ovim pro-
storima prilikom dobijawa radne i boravi{ne dozvole u Americi, objasnio je Kne`evi}.
Ameri~ki istra`ioci su, dodao je, nakon okon~awa svedo~ewa posetili vojni magacin na Rabi}u.
Kne`evi} je podsetio da su tri najve}a logora za Srbe bili sabirni logor Dom JNA, vojni magacin na Rabi}u i {kola u Poqarima.
U Derventi su, tokom proteklog Odbrambeno-otaxbinskog rata, dok jo{ nije bila ni formirana Vojska Republike Srpske, hrvatske i muslimanske snage napale lokalno stanovni{tvo srpske nacionalnosti.
Formirani su logori za Srbe me|u kojima je najozlogla{enije bilo u Domu vojske i na lokaciji Rabi}.
U logoru Rabi} bilo je zato~eno 120 Srba, dok je ukupno kroz derventske logore pro{lo vi{e stotina srpskih civila.
Pomen u Garavicama za vi{e
stradalih Srba
Australian - West
Obele`eno 85 godina od usta{kog zlo~ina nad srpskim civilima kod Biha}a, jednog od najve}ih strati{ta NDH
U Garavicama kod Biha}a je odr`an pomen za vi{e od 12.000 Srba stradalih 1941. godine u jednom od najmasovnijih zlo~ina nad srpskim narodom tokom postojawa Nezavisne Dr`ave Hrvatske (NDH). Na ovom strati{tu, koje se ubraja me|u najve}a mesta stradawa Srba u Drugom svetskom ratu, usta{ke snage ubile su hiqade civila, me|u kojima veliki broj `ena i dece. Predsednik Vlade Republike Srpske Savo Mini} istakao je na obele`avawu da zlo~ini NDH nad srpskim narodom predstavqaju primer organizovane i sistemske pripreme za istrebqewe srpskog naroda na ovim prostorima.
„Srpska pokolewa moraju pamtiti ovaj monstruozni zlo~in i sistemsko uni{tewe Srba za vreme NDH na ovom prostoru”, rekao je Mini} novinarima u Garavicama, dodaju}i da je obaveza svih da se nikada vi{e ne dozvoli situacija u kojoj bi jedan narod bio prepu{ten na milost i nemilost onima koji imaju planove za wegovo uni{tewe. Episkop biha}ko-petrova~ki Sergije slu`io je liturgiju u Hramu silaska Svetog duha na apostole povodom 85 godina od usta{kog zlo~ina u Garavicama. U besedi je poru~io da `rtve moraju biti opomena budu}im ge-
neracijama i da mir me|u narodima zavisi od sada{wih pokolewa. „Svi }emo umirati, i Srbi i Hrvati i muslimani. Do}i }e novi Srbi, Hrvati i muslimani,
Predsednik SNSD-a Milorad Dodik poru~io je uo~i obele`avawa da Garavice predstavqaju jedno od najve}ih, ali i najdu`e pre}utkivanih strati{ta Srba
a da li }e oni biti u qubavi i miru me|usobno, to od nas zavisi”, rekao je episkop Sergije. On je poru~io da nije na qudima da se svete, ve} da je pravda u bo`ijim rukama. Generalni konzul Srbije u Mostaru Vaso Guji} rekao je da su Garavice jedno od najve}ih strati{ta Srba na ovim prostorima iz perioda Drugog svetskog rata. „Nadam se da nikada vi{e ne}emo dozvoliti da se ovako ne{to desi”, rekao je Guji} novinarima, dodaju}i da }e Srbija nastaviti da bude prisutna na obele`avawima stradawa srpskog naroda i da ne}e dozvoliti da zlo~ini u Garavicama budu zaboravqeni.
tokom Drugog svetskog rata. „Bio je to deo plana snaga NDH o potpunom istrebqewu ili proterivawu Srba sa ovog prostora”, naveo je Dodik. Uni{tena su, cela srpska sela u Biha}u i oko wega, a kompletne porodice brisane iz kwiga ro|enih da bi se sakrio svaki trag srpskog postojawa. Predsednik RS Sini{a Karan naveo je da su Garavice mesto stradawa nedu`nih qudi – dece, `ena i staraca, ~ija je mu~eni~ka smrt decenijama bila potiskivana iz javnosti. „Spaqivawem le{eva i stavqawem u kre~ usta{e su mislile da mogu da izbri{u svaki trag srpskog postojawa”, rekao je Karan.
Dodik: Drvar ima burnu i ~asnu istoriju, ne}emo dozvoliti
da nestane to slavno ime
Na sve~anoj akademiji i sednici Skup{tine op{tine poru~eno da se mora sa~uvati se}awe na istoriju Drvara i obezbediti boqi uslovi za `ivot wegovih stanovnika
Drvar je obele`io Dan op{tine, kao dan se}awa na podizawe ustanka protiv usta{a i nacista 27. jula 1941. godine.
Povodom Dana op{tine odr`ane su sve~ana akademija i sve~ana sednica Skup{tine op{tine, a polo`eni su i venci na spomen-obele`je poginulim borcima Vojske Republike Srpske.
Obele`avawu su, izme|u ostalih, prisustvovali ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov, izaslanik predsednika Republike Srpske Nemawa Davidovi}, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar \oki}, ministarka privrede Srbije Adrijana Mesarovi} i generalni sekretar SNSD-a Igor Dodik.
Dodik je istakao da Drvar ima burnu, ali ~asnu istoriju, podsetiv{i na borbu protiv fa{izma i stradawe stanovni{tva.
„Ova op{tina ima burnu, ali ~asnu istoriju. Oni su podigli ustanak protiv fa{izma, borili se protiv fa{izma, na najsuroviji na~in istrpeli stradawe. Opevan u pesmi: ’Oj Drvaru, tri puta si gorio, ali se nisi [vabi pokorio’“, naglasio je Dodik.
On je podsetio da se Drvar voli na poseban na~in i da wegovi stanovnici, gde god da `ive, sa ponosom isti~u svoje poreklo.
„Drvar je stradao i u posledwem ratu. Stanovni{tvo je moralo da ode, a oni najhrabriji ostali su na svojim ogwi{tima ili se kasnije vratili. Oni su ti koji ne}e dozvoliti da nestane to slavno ime“, dodao je Dodik.
Dodik je rekao da Republika Srpska i Srbija pridaju zna~aj Drvaru, ali da su za opstanak op{tine najva`niji qudi koji u woj `ive.
On je na kraju ~estitao gra|anima Dan op{tine, uz poruku: „@iveo Drvar, Republika Srpska i Srbija“.
Crna Gora od 1. novembra uvodi vize
Rusiji, Belorusiji, Turskoj, Kini
Vlada Crne Gore donela je uredbu prema kojoj }e dr`avqanima zemaqa koje su predstavqale neuskla|enost izme|u viznog re`ima Crne Gore i Evropske unije – Belorusije, Kine, Rusije, Saudijske Arabije i Turske – od 1. novembra 2026. godine biti neophodna viza za ulazak u Crnu Goru.
Ovo je saop{tilo Ministarstvo spoqnih poslova Crne Gore, nakon {to je Vlada te zemqe 23. jula 2026. godine donela Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o viznom re`imu.
Ministarstvo daqe navodi da je Crna Gora u potpunosti uskladila svoju viznu politiku sa viznom politikom Evropske unije, ~ime je gra|anima brojnih zemaqa omogu}eno jednostavnije podno{ewe zahteva za crnogorsku vizu.
„Crna Gora je u potpunosti uskladila svoju viznu politiku sa viznom politikom Evropske unije, ~ime je ispunila jedno od zavr{nih merila za zatvarawe Pregovara~kog poglavqa 24 – Pravda,
...
sloboda i bezbednost, kao i jednu od kqu~nih obaveza iz Reformske agende. Time je potvr|ena posve}enost na{e dr`ave evropskim integracijama, a stvoreni su i uslovi za povla~ewe oko ~etiri miliona evra u okviru evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, prensose crnogorski mediji.
Kako se navodi, iako uskla|ivawe viznog re`ima podrazumeva da }e dr`avqanima pojedinih zemaqa za ulazak u Crnu Goru ubudu}e biti potrebna viza, Ministarstvo spoqnih poslova je intenzivno i sistematski preduzimalo aktivnosti koje }e ubla`iti mogu}e negativne efekte ovih promena, istovremeno preduzimaju}i mere kako bi postupak dobijawa crnogorske vize bio {to jednostavniji i dostupniji.
„Najva`nija novina za gra|ane zemaqa kojima je potrebna crnogorska viza jeste da zahtev vi{e ne moraju da podnose iskqu~ivo u diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima Crne Gore. Zahvaquju}i saradwi sa kompanijom VFS Global, vode}im svetskim partnerom za pru`awe viznih usluga, zahtevi za izdavawe crnogorske vize ve} sada mogu da se podnesu u VFS aplikacionim centrima u Indiji, Banglade{u, Kirgistanu, Azerbejxanu, Turskoj, Ujediwenim Arapskim Emiratima i Rusiji.
U narednom periodu bi}e otvoreni i centri u Pakistanu, Kini, Jermeniji, Kazahstanu, Filipinima, Kataru, Saudijskoj Arabiji, Bahreinu, Belorusiji, Nepalu i Uzbekistanu, dok je planirano daqe {irewe mre`e i na Jordan, Kuvajt, Tajland i Indoneziju“, navodi se u saop{tewu.
Dom za negu starih lica
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege
i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Skup{tina Crne Gore usvojila je izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osigurawu kojima se `enama sa dijagnostikovanom sekundarnom dismenorejom, bolnim menstrualnim ciklusima pra}enim gr~evima, mu~ninom
i umorom, omogu}ava pravo na dva dana pla}enog odsustva mese~no.
To pravo, kako prenose crnogorski mediji, odnosi se na `ene koje imaju bolne menstrualne cikluse izazvane organskim uzrocima, kao {to su endometrioza, mio-
mi, polipi i druga ginekolo{ka oboqewa. Inicijativu za izmene zakona podnela je u martu ove godine, uo~i Me|unarodnog dana `ena, nezavisi poslanik Jevrosima Pejovi}. Predlog zakona prethodno je jednoglasno podr`an na sednicama Odbora za zdravstvo, rad i socijalno starawe i Zakonodavnog odbora.
U obrazlo`ewu zakona navodi se da je ciq izmena adekvatno regulisawe dijagnostikovanih patolo{kih stawa sekundarne dismenoreje, uklawawe predrasuda na radnom mestu i uspostavqawe ravnote`e izme|u o~uvawa zdravqa i profesionalnih obaveza `ena.
Kako se isti~e, `enama sa sekundarnom dismenorejom priznaje se pravo na posebno stawe privremene spre~enosti za rad.
Sekundarna dismenoreja podrazumeva bolne menstrualne tegobe izazvane prethodno dijagnostikovanim ginekolo{kim oboqewima, poput endometrioze, mioma, zapaqewa jajnika, endometrijalnih polipa i sindroma policisti~nih jajnika, kao i stawima koja mogu biti pra}ena bolnim polnim odnosima, ote`anim mokrewem, neplodno{}u ili obilnim menstrualnim krvarewem.
Gore
U Interpolovoj bazi podataka trenutno su aktivne 294 crvene poternice koje je raspisao NCB Interpol Podgorica, navodi se u izve{taju o radu crnogorskog MUP-a sa organizacionom jedinicom nadle`nom za policijske poslove za 2025. godinu.
U izve{taju koji je objavila Vlada pi{e da je pro{le godine raspisano 90 me|unarodnih poternica, u odnosu na 74 u 2024. godini, dok je 57 me|unarodnih poternica obustavqeno. Kao naj~e{}i razlozi obustavqawa navedeni su realizovana ekstradicija (30), apsolutna zastarelost (14) i li{ewe slobode i privo|ewe u UIKS (7).
Na zahtev drugih nacionalnih centralnih biroa Interpola raspisano je i 14 me|unarodnih poternica za crnogorskim dr`avqanima.
Tokom pro{le godine izvr{ena je ekstradicija 37 lica u Crnu Goru, dok 43 lica ~ekaju izru~ewe u Crnu Goru. Istovremeno, iz Crne Gore su izru~ena 53 lica, dok se u pritvoru u Crnoj Gori na kraju izve{tajnog perioda nalazilo 79 lica koja ~ekaju izru~ewe. Po me|unarodnim poternicama NCB Interpol Podgorica u inostranstvu je li{eno slobode 31 lice, dok su po poter-
nicama koje su raspisali strani nacionalni centralni biroi Interpola u Crnoj Gori uhap{ena 93 osobe, navedeno je, izme|u ostalog, u izve{taju.
Na pla`i Mogren udavio se dr`avqanin Srbije
Tridesetogodi{wi dr`avqanin Srbije R.U. udavio se na pla`i Mogren. Zakupci kupali{ta Mogren I i Mogren II zbog velikih talasa su zatvorili kupali{ta, a pe{a~ka staza koja vidi od hotela Avala bila je tako|e zatvorena, a kapija zakqu~ana.
Vijestima je iz policije re~eno da je Hitna pomo} obavestila budvansku policiju oko 12.05 ~asova da im je prijavqeno da se u moru na pla`i nalazi osoba kojoj je potrebna pomo}.
„Dolaskom na lice mesta zate~eno je be`ivotno telo lica koje je identifikovano kao dr`avqanin Srbije star 30 godina. Uvi|aj na licu mesta je u toku, a o svemu je obave{ten dr`avni tu`ilac u Vi{em dr`avnom tu`ila{tvu u Podgorici koji }e rukovoditi uvi|ajem“, kazali su iz policije.
Mla|i mu{karac udavio se na pla`i Mogren II, javila je RTV Budva.
Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}
NE^UVENA SAMOVOQA I BEZAKOWE PRI[TINE UPERENI PROTIV
SRBA U OP[TINI ZUBIN POTOK
Po drugi put proterivawe
Srba sa svoje imovine na podru~ju jezera Gazivode
Pod jakim policijskim obezbe|ewem i uz prisustvo te{ke mehanizacije, na obali jezera Gazivode, u utorak, 21. jula, zapo~eto je ru{ewe 11 vikendica i stambenih objekata u vlasni{tvu Srba u op{tini Zubin Potok, u ciqu vra}awa imovine preduze}u „Ibar-Lepenac“. Oko 7.30 ~asova bageri su stigli na teren, dok su jake snage Kosovske policije obezbe|ivale prostor i blokirale prilaze lokaciji.
Prema zvani~nim informacijama, na podru~ju jezera Gazivode do sada sru{eno 17
objekata – ku}a i vikendica. Kompanija „Ibar-Lepenac“ tvrdi da su objekti izgra|eni bez dozvole na zemqi{tu koje se nalazi u wenom vlasni{tvu. Ovaj ~in predstavqa jo{ jedno te{ko poglavqe u vi{edecenijskoj pri~i o raseqavawu Srba sa prostora Ibarskog Kola{ina. Za mnoge porodice koje su danas ostale bez svojih ku}a i vikendica, ovo nije prvi put da su prinu|ene da napu{taju svoja ogwi{ta. Wihova sela potopqena su sedamdesetih godina pro{log veka izgradwom brane i jezera Gazivode, a danas, vi{e od pola veka kasnije,
EU pozvala na trenutnu obustavu ru{ewa objekata
Kancelarija Evropske unije u Pri{tini, u sredu 22. jula, izrazila je `aqewe zbog ru{ewa ku}a na podru~ju jezera Gazivode i pozvala na hitnu obustavu svih daqih ru{ewa i prinudnih uklawawa objekata dok se ne razre{e pitawa u vezi sa zakonito{}u postupka.
U saop{tewu se navodi da su ru{ewa sprovedena iako su pogo|eni stanovnici, kako isti~u iz Kancelarije EU, u zakonskom roku od 15 dana pokrenuli sudske postupke, nakon {to su od javnog preduze}a Ibar-Lepenac dobili obave{tewa o napu{tawu i ra{~i{}avawu zemqi{ta.
„EU je zabrinuta zbog nedostatka po{tovawa pravne procedure u ovom, kao i u nekoliko drugih nedavnih slu~ajeva na severu Kosova od februara ove godine“, ka`e se u saop{tewu.
ponovo se suo~avaju sa gubitkom onoga {to su decenijama stvarali.
Vlasnici objekata dobili su po~etkom jula obave{tewa kompanije „Ibar-Lepenac“ da u roku od 15 dana „oslobode imovinu“, za koju ovo preduze}e tvrdi da je u wegovom vlasni{tvu. Rok je istekao u subotu, 18. jula, a uprkos tome {to su vlasnici pokrenuli sudske postupke i zatra`ili preispitivawe vlasni{tva nad parcelama, ru{ewe je zapo~eto pre dono{ewa bilo kakve sudske odluke.
Gradona~elnik Op{tine Zubin Potok Milo{ Perovi} istakao je da lokalna samouprava nije izdala dozvolu za ru{ewe i da se radi o postupku koji nema pravni osnov.
On smatra da je re~ o direktnoj odluci centralnih vlasti u Pri{tini koja je usmerena protiv srpskog stanovni{tva. Simptomati~no je bespravno delovawe Pri{tine kada su u pitawu objekti oko jezera Gazivode iz razloga {to je ve}inu objekata oko jezera Pri{tina protivpravno zauzela i ti, uglavnom ve}i objekti, za wih su legalni, dok su za istu tu Pri{tinu, objekti u kojima su `iveli Srbi ilegalni, zbog ~ega su ih, bez ikakve sudske odluke sru{ili.
DIREKTOR KANCELARIJE ZA KOSOVO I METOHIJU PETAR PETKOVI]:
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} saop{tio je, u nedequ 26. jula, da je tokom obele`avawa hramovne slave manastira Svetih arhangela u Prizrenu do{lo do, kako je naveo, kr{ewa qudskih, verskih i medijskih prava Srba. Petkovi} je na dru{tvenoj mre`i „Iks“ napisao da su pripadnici Kosovske policije „poku{ali da izazovu novi Gazimestan“, tvrde}i da su vernici bili podvrgnuti detaqnim kontrolama.
„^ak su pretresali majke sa bebama u kolicima, `ene i mladi}e, dok je medijima koji su izve{tavali sa doga|aja bilo
onemogu}eno da obavqaju svoj posao. Ovo je jo{ jedan primer nove represije Kurtijeve vlade“, naveo je Petkovi}.
On je dodao da }e o, kako je rekao, „najnovijem kr{ewu qudskih, verskih i medijskih prava“ obavestiti me|unarodne predstavnike.
Tra`e se ~ista~i sa skra}enim radnim vremenom – {irom Sidneja
P&D Commercial Cleaning Services tra`i iskusne ~ista~e sa skra}enim radnim vremenom da se pridru`e na{em timu. Pozicije sa skra}enim radnim vremenom dostupne su {irom Sidneja. Po`eqno je iskustvo u ~i{}ewu. Potrebno je osnovno znawe engleskog jezika.
Da biste se prijavili, pozovite P&D Commercial Cleaning Services na (02) 9126 9491 izme|u 9:00 i 17:00 ~asova. Ako nismo u mogu}nosti da odgovorimo, ostavite govornu poruku sa svojim imenom i kontakt brojem, a mi }emo vam uzvratiti poziv. Napomena: Ne govorimo srpski.
Part-Time Cleaners Wanted – Sydney Wide
P&D Commercial Cleaning Services is looking for experienced part-time cleaners to join our team. Part-time positions available across Sydney. Cleaning experience preferred. Basic English required.
To apply, please call P&D Commercial Cleaning Services on (02) 9126 9491 between 9:00am and 5:00pm. If we are unable to answer, please leave a voicemail with your name and contact number, and we will return your call. Please note: We do not speak Serbian.
Izdajem jednosoban apartman u okviru ku}e sa zasebnim ulazom!
Kompletno renovirani apartman ima spava}u sobu sa kupatilom i dnevnu sa kuhiwom. U cenu su ukqu~eni svi tro{kovi (grejawe, klima, struja...). Vrlo blizu metro stanice i {oping centra u Kilor Daunsu (Keilor Downs, VIC 3038)! Idealno za studente, mlade parove ili samce.
Za sve informacije pozovite: 0451 488 949 Dobri.
OBELE@ENO 27 GODINA OD UBISTVA 14 @ETEOCA U STAROM GRACKU KOD LIPQANA Oni su simbol neka`wivosti zlo~ina
Parastosom, paqewem sve}a i polagawem cve}a u selu Staro Gracko kod Lipqana obele`eno je 27 godina od svirepog ubistva 14 `etelaca 23. jula 1999. godine. Ubijeni su dok su skupqali `ito nedaleko od sela. Najmla|a `rtva me|u wima, Novica Jani}ijevi}, ubijen je tri dana pre svog 18 ro|endana. Parastos je slu`io vladika novobrdski Ilarion uz saslu`ewe sve{tenstva Eparhije ra{ko-prizrenske, a u prisustvu predstavnika Kancelarije za KiM, Srpske liste, rodbine i ~lanova porodica ubijenih, kao i preostalih Srba iz Starog Gracka i okolnih mesta. U svom obra}awu okupqenima vladika Ilarion je rekao da su `eteoci oti{li u poqe da `awu `ito potpuno rastere}ene savesti, kako bi nastavili normalan `ivot.
Ru{ewe vikendica na obalama jezera Gazivode
Kulturni centar okupqa novu generaciju na{e dijaspore!
U San Dijegu `ivi vi{e od 7.500 Srba koji se okupqaju u Srpskom kulturnom centru koji je ~uvar srpske kulture i tradicije u tom delu Amerike.
Srbi su po~eli da se doseqavaju u San Dijego nakon Drugog svetskog rata i ~ine jaku, `ivu i aktivnu zajednicu.
deca iz me{ovitih brakova, kojih je sve vi{e, te da je organizovana i onlajn nastava za supru`nike, mame i tate koji nisu srpskog porekla.
„Wih zovemo snaje i zetovi, to nam je grupa koja u~i srpski jezik. Ima dosta dece iz me{ovitih brakova i uvek govorimo da je najbitnije da se oba jezika govore u ku}i kako bi deca {to br`e usvojila srpski, kazala je Peri}eva.
Predsednica Upravnog odbora Srpskog kulturnog centra u San Dijegu Dijana Peri} rekla je da se srpski jezik ~uje u porodicama, ali da je centar `eleo da znawe jezika podigne na vi{i nivo.
„Poha|awem na{e {kole deca mogu da steknu sertifikat, kao {to se ovde u~e ostali strani jezici, poput engleskog, nema~kog, {panskog. Tamo mogu dobiti sertifikat za srpski jezik, da poznaju nivo, na primer, B1, C1 i tako daqe ili ako `ele da se vrate ovde da studiraju, ima}e mogu}nosti jer }e znati srpski, rekla je Peri}eva.
Ona je navela da {kolu poha|aju i
U okviru Centra organizuju se brojne zanimqive aktivnosti, ukqu~uju}i {kolu srpskog jezika, dramski klub i klub „Nikola Tesla.
Prema wenim re~ima, Nikola Tesla klub je osmi{qen da na srpskom i na engleskom, kroz eksperimente, deca iz ameri~kih {kola zajedno u~e o na{im nau~nicima, {to spaja na{u decu sa tim drugarima.
Srpski kulturni centar je neprofitna organizacija, osnovana u junu 2019. godine, posve}ena o~uvawu i promociji srpskog jezika, kulture i tradicije.
Osnovni ciq centra je da zajednici u San Dijegu omogu}i pristup nastavi srpskog jezika i programima kulturnog oboga}ivawa, razvija saradwu sa drugim kulturnim centrima i organizacijama kako bi podsticali razvoj kulturne raznolikosti.
Pored toga, organizuju se i razli~iti kulturni doga|aji posve}eni kwi`evnosti, umetnosti, istoriji, muzici, filmu i pozori{tu.
Kristina Peri} oborila rekord star dve decenije i postala sportistkiwa godine!
Dok mnogi sawaju o sportskoj stipendiji u Americi, Kristina Peri} je oti{la nekoliko koraka daqe – postala je jedna od najboqih univerzitetskih odbojka{ica u celoj zemqi.
Ro|ena Beogra|anka, koja je prethodnih godina nastupala za Post University u Konektikatu, iza sebe ima sezonu kakva se retko vi|a. Oborila je rekord univerziteta star jo{ od 2005. godine, sezonu zavr{ila kao najboqa igra~ica NCAA Division II prema AVCA statistici u ~ak {est kategorija, a nedavno je ponela i presti`nu titulu Female Athlete of the Year za sezonu 2025/26.
Kristina je uvr{tena i u prvi tim CACC lige, kao i u prvi tim Isto~nog regiona. Ipak, za wu ova nagrada predstavqa mnogo vi{e od samog pehara.
„Iskreno, ovo priznawe mi mnogo zna~i jer predstavqa potvrdu svega
{to sam ulo`ila tokom prethodnih godina. Posebno mi je drago {to dolazi od Post University-ja, na kojem sam provela dve prelepe godine tokom master studija. Ova nagrada zaokru`uje jedno veoma uspe{no poglavqe moje univerzitetske karijere.“
Sezonu je zavr{ila sa ~ak 621 poenom, ~ime je ispisala istoriju svog univerziteta. Me|utim, ka`e da tokom cele godine uop{te nije razmi{qala o brojkama:
Osim {to je bila najboqi poenter NCAA Division II lige, Kristina je bila i kapiten svog tima. Za wu, liderstvo nije samo ono {to se vidi na parketu. – Biti kapiten nosi veliku odgovornost. To nije samo uloga na terenu, ve} i van wega. Od kapitena se o~ekuje da svojim pona{awem, odnosom prema saigra~ima i reakcijama bude primer drugima. To iskustvo sam ponela jo{ iz Srbije, gde sam tako|e bila kapiten u vi{e ekipa.
Iako danas gra|ewe karijere nastavqa u Americi, Kristina isti~e da je temeqe svoje karijere izgradila upravo u domovini. Odbojku je po~ela da trenira 2011. godine, bila je kapiten mla|ih selekcija OK Crvena zvezda, dva puta progla{ena za mladog talenta Republike Srbije od strane Odbojka{kog saveza Srbije, igrala za Zvezdu, Kraq i Radni~ki Beograd, a bila je i ~lan reprezentacije Beograda.
Australijа: Ovo nema smisla
Najnovije ameri~ke carine na uvoznu robu iz {ezdesetak zemaqa koje je uveo predsednik SAD Donald Tramp odmah su izazvale prigovore trgovinskih partnera kao {to su Kina,
ne Don Farel odbacio je povezivawe svoje zemqe, krupnog izvoznika govedine, zlata i bakra, sa modernim robovlasni{tvom i pove}awem ameri~kih carina sa 10 odsto na 12,5 odsto.
Japan i Australija, a australijski ministar trgovine ih je nazvao „potpuno neopravdanim”.
Trampova administracija je uvela carine od 10 do 12,5 odsto navodno zato {to te zemqe nisu adekvatno sprovele zabranu prodaje proizvoda koji su napravqeni uz pomo} prinudnog rada. Te carine su stupile na snagu ~im su u prethodnu pono} istekle prethodne privremene carine od 10 odsto - uvedene kao zamena za one ogromne koje je ukinuo Vrhovni sud SAD, nanev{i Trampu bolni poraz.
Australijski ministar trgovi-
„Verujemo da se, me|u svim zemqama sveta, Australija ba{ ozbiqno bavi problematikom robovlasni{tva, modernog robovlasni{tva, i to }e nastaviti da radi”, rekao je Farel novinarima u Adelejdu. Australija, prema wegovim re~ima, veruje da su povi{ene carine „potpuno neopravdane”.
„Nastavi}emo da lobiramo kod trgovinskog predstavnika SAD da se uklone sve carine na australijsku robu”, rekao je Farel.
Novi Zeland je tako|e pogo|en novim carinama, koje, kao i za Australiju iznose 12,5 odsto. Novozelandski premijer Kristofer
AUSTRALIJA POD UTICAJEM BRITANSKE DESNICE:
Lukson ih je nazvao „izuzetno razo~aravaju}im”, neporavdanim i {tetnim.
Kako je naveo, ameri~ka istraga koja je poslu`ila kao osnova za carine nije pokazala smislene dokaze koji bi potkrepili tvrdwe da je u proizovodwi robe kori{}en prinudni rad.
Japan je protestovao zbog carine od 12,5 odsto, rekav{i da je Tokio dobijao uverewa Trampove administracije da ne}e biti dodatnih carina na one koje su uspostavqene me|usobnim sporazumom dve zemqe i koje iznose 10 odsto.
„@alosno je {to je carinska mera uvedena na osnovu nepostojawa mera koje zabrawuju uvoz dobara napravqenih prinudnim radom - iako su japanska industrija i trgovina na liniji sa me|unarodnim pravilima”, saop{teno je iz Tokija.
[efica diplomatije Evropske unije Kaja Kalas dovela je u pitawe ameri~ki stav u komentarima na ^anel wuzu Azija.
„Ako uporedite na{e zakone o radu sa onima u SAD, mislim - mi imamo pla}ene godi{we odmore, imamo veoma dobre uslove, uslove rada za na{e zaposlene, ovo nije utemeqeno”, rekla je Kalas.
Kinesko ministarstvo spoqnih poslova je saop{tilo da se „protivi svim oblicima unilatreralnih carina”, {to je odgovor na nove ameri~ke carine.
„Carinski ratovi i trgovinski ratovi ne slu`e interesima nijedne strane”, rekao je portparol ministarstva novinarima.
3,3 miliona Australijanaca ose}a {tetu od kockawa
Prema istra`ivawu agencije Roy Morgan, 3,3 miliona Australijanaca, odnosno 15,1 odsto odraslih, trpi neki oblik {tete od kockawa, pokazuju podaci objavqeni 21. jula.
KO TRPI [ TETU I KAKO
Od ukupno 3,32 miliona pogo|enih, wih 13 odsto (oko 2,86 miliona) trpi {tetu zbog sopstvenog kockawa, dok 5,4 odsto (oko 1,18 miliona) ose}a posledice tu|eg kockawa, uz zna~ajno preklapawe. Dodatnih 5,9 odsto prijavquje psihi~ku patwu ili gri`u savesti. Naj~e{}e navo|ene posledice su mawe novca za svakodnevni `ivot, smawena u{te|evina, mawe sredstava za razonodu, ose}aj srama i neuspeha, kao i mawe vremena provedenog sa bli`wima.
REKORDNI GUBICI UPRKOS
OGRANI ^ EWIMA OGLA [ AVAWA
U saveznoj dr`avi Novi Ju`ni Vels zabele`eni su rekordni gubici na automatima od 245 australijskih dolara po odraslom stanovniku u prvom kvartalu 2026, {to je rast od devet odsto na godi{wem nivou. Podaci pokazuju da ograni~ewa ogla{avawa uvedena u januaru 2026, ukqu~uju}i zabranu reklama tokom prenosa u`ivo i limite na onlajn promocije, jo{ nisu preokrenula trend.
„Razumevawe {tete od kockawa je kqu~no dok na snagu stupaju nova ograni~ewa“, poru~ila je izvr{na direktorka Roy Morgana Mi{el Levajn.
ZA [ TO JE TO VA @ NO ZA SRBIJU
Tema se direktno naslawa na aktuelnu srpsku raspravu o odgovornom kockawu i predlo`enim merama, od zabrane da javne li~nosti reklamiraju kladionice, preko provere godi{ta na ulazu, do mogu}nosti samoiskqu~ewa igra~a. Australijski primer je upozorewe da ograni~ewa ogla{avawa sama po sebi ne donose brz pad {tete ako se u~e{}e u kockawu istovremeno ne smawuje.
postaje politi~ko oru`je
U eseju iz 1950. godine kriti~ar A. A. Filips pisao je o svojevrsnom „kulturnom kompleksu“ nesigurnih Australijanaca koji su poglede na sopstveno dru{tvo tra`ili u Velikoj Britaniji. Danas, me|utim, deo australijske desnice sve vi{e gleda ka britanskim krajwe desni~arskim akterima i preuzima wihove vizije dru{tva koje navodno ide ka propasti.
Biv{i australijski premijer iz redova Liberalne partije Toni Abot u junu je govorio na konferenciji Alijanse za odgovorno gra|anstvo, organizacije koja se zala`e za „obnovu“ zapadne civilizacije.
Abot je tom prilikom ocenio da su „kontinuirane masovne migracije, posebno iz zemaqa sa veoma razli~itim kulturama“, najsigurniji i najbr`i na~in da se „razvodni i na kraju ugasi anglo-keltska osnovna kultura i judeo-hri{}anski temeqni etos“.
Wegova biv{a {efica kabineta Peta Kredlin, danas komentatorka televizije „Skaj wuz Australija“, rekla je da je Australija „petrijeva posuda“ za multikulturalizam i radikalni islam i poru~ila da je to pravac kojim, kako je navela, zemqa ne treba da ide.
HANSON SVE SNA @NIJE POVLA ^ I AUSTRALIJSKU DESNICU UDESNO
Abot i Kredlin sada se bore za uticaj nad australijskom desnicom, ali pod uslovima koje sve vi{e diktira stranka „Jedna nacija“, koju je osnovala Polin Hanson. Hanson, senatorka iz Kvinslenda, zagovara ideju „monokulturne“ Australije, a wena glavna meta sada je islam. Wena
stranka po rezultatima istra`ivawa javnog mwewa sve vi{e ugro`ava Liberalnu partiju, sli~no kao {to britanski „Reform UK“ potiskuje konzervativce. Ispred „Jedne nacije“ trenutno je samo vladaju}a Australijska laburisti~ka partija.
Hanson je nedavno boravila u Velikoj Britaniji u okviru „istra`iva~ke misije“, tokom koje se susrela sa liderima i istaknutim predstavnicima britanske desnice. Fotografisana je sa Najxelom Fara`om, a obi{la je i londonsku ~etvrt Tauer Hamlets sa Robertom Xenrikom, koji je nedavno pre{ao u „Reform UK“, kako bi, kako je navedeno, posmatrala `ivot britanskih muslimana.
Sastala se i sa Rupertom Louom, koji joj je uru~io programski dokument svoje stranke o masovnim deportacijama, uz poruku da je re~ o „draguqu“ onoga {to bi Australija trebalo da uradi.
Dokument predvi|a deportaciju oko 1,8 miliona qudi koji se u Velikoj Britaniji nalaze ilegalno, u roku od tri godine. Hanson je kasnije rekla da joj se ideja o masovnim deportacijama „dopada“, uz poja{wewe da misli na one koji u Australiji borave nezakonito.
OD „BELE AUSTRALIJE“
DO NOVIH PODELA
Posebnu pa`wu izazvao je wen susret sa britanskim krajwe desni~arskim aktivistom Tomijem Robinsonom.
Hanson je u razgovoru sa wim tvrdila da su problemi Australije po~eli ukidawem politike „Bele Australije“, koja je decenijama ograni~avala useqavawe nebelog stanovni{tva. Me|utim, ta poli-
tika je postepeno ukidana pod vladama razli~itih politi~kih opredeqewa od 1950-ih, dok je wene posledwe ostatke uklonila vlada laburisti~kog premijera Gofa Vitlama 1973. godine. Hanson smatra da su se evropski doseqenici boqe integrisali od novijih migranata iz zemaqa globalnog juga, iako sada negira da `eli povratak politike „Bele Australije“.
Poput Robinsona, ona za brojne probleme zapadnih dru{tava krivi islam, zanemaruju}i pritom {ire ekonomske i dru{tvene faktore koji su doprineli nezadovoqstvu stanovni{tva. STRAHOVI IZ BRITANIJE
STI @ U U AUSTRALIJU
Kriti~ari upozoravaju da su slike britanskog dru{tva koje se {ire dru{tvenim mre`ama ~esto izdvojene iz konteksta i algoritmima predstavqene publici u Australiji kao dokaz navodne propasti zapadne civilizacije.
Velika Britanija zaista se suo~ava sa uli~nim nasiqem i rasnim i verskim tenzijama, dok su vlasti kritikovane zbog na~ina na koji su se odnosile prema slu~ajevima seksualnog nasiqa nad mla-
dim `enama i devojkama. Me|utim, kriti~ari desni~arske retorike smatraju da se slo`eni problemi pojednostavquju i koriste za {irewe straha i mr`we. Australija je, tako|e, ve} suo~ena sa dubokim strahovima. U decembru 2025. godine, kako se navodi u tekstu, otac i sin ubili su 15 qudi na proslavi Hanuke na pla`i Bondi u Sidneju. Napad je, prema autoru, bio inspirisan ideologijom koja je preneta u Australiju i koja je doprinela novim podelama u dru{tvu. Iako se taj napad i politika Hanson i Robinsona ne mogu izjedna~avati, autor ukazuje na zajedni~ku opasnost – pretvarawe zemaqa u bojna poqa za sukobe i ideologije koje poti~u iz drugih sredina, ~ime se dodatno ugro`avaju rawive mawine.
Australija i Velika Britanija su, zakqu~uje se, razli~ite zemqe sa razli~itim istorijama migracija. Od ukidawa politike „Bele Australije“, ta zemqa je pokazala zna~ajnu sposobnost da prihvati nove talase doseqenika, iako su rasizam i posledice oduzimawa zemqe autohtonom stanovni{tvu i daqe deo wene slo`ene istorije.
Liderka stranke „Jedna nacija“ Polin Hanson
Australija bele`i rekordan razvoj vetroenergije sa 5,2
GW novih projekata
Australija nastavqa sna`no da ula`e u obnovqive izvore energije, a posebno se izdvaja rekordno ulagawe u projekte vetroelektrana i baterijskih sistema za skladi{tewe energije. To-
Posebno brzo raste interesovawe za baterijske sisteme za skladi{tewe energije (BESS), koji trenutno ~ine 52 odsto ukupnog kapaciteta projekata u razvoju. Ovi sistemi postaju kqu~ni za
kom posledwih 12 meseci prijavqeno je rekordnih 12 projekata vetroelektrana ukupne snage 5,2 GW, {to predstavqa najve}i godi{wi obim novih prijava u ovom sektoru.
Podaci Australijskog operatora energetskog tr`i{ta (AEMO) pokazuju da je u tom periodu ukupno 9,1 GW novih proizvodnih i skladi{nih kapaciteta dostiglo puni proizvodni u~inak i u{lo na tr`i{te, {to je vi{e nego dvostruko u odnosu na prethodni period.
Istovremeno, razvojni portfeq projekata koji ~ekaju prikqu~ewe na elektroenergetsku mre`u pove}an je sa 53 GW na 75,4 GW, odnosno za 42 odsto. U procesu registracije i odobravawa nalaze se projekti ukupne snage desetina gigavata, {to ukazuje na ubrzanu transformaciju australijskog energetskog sistema.
integraciju velikih koli~ina solarne i vetroenergije, jer omogu}avaju skladi{tewe vi{kova elektri~ne energije i weno kori{}ewe u periodima najve}e potra`we.
Sve zna~ajniji deo razvoja ~ine i hibridni solarni projekti sa baterijskim skladi{tewem. Tokom posmatranog perioda podnete su prijave za 4,3 GW takvih projekata, dok je dodatnih 2,4 GW solarnih kapaciteta zapo~elo ili zavr{ilo procese za ugradwu baterijskih sistema. — Ove tehnologije zajedno }e imati va`nu ulogu u obezbe|ivawu raznovrsne kombinacije energetskih resursa potrebnih za podr{ku energetskoj tranziciji Australije — izjavila je Margarida Pimentel, menaxerka za prikqu~ewe i uvo|ewe projekata u AEMO-u. Ipak, ubrzani razvoj prati i izazove. Od 14,4 GW projekata koji su u{li u fazu
Australijska ministarka spoqnih poslova Peni Vong izrazila je zabrinutost zbog obnovqenih napada izme|u SAD i Irana, upozoravaju}i da bi se situacija mogla dodatno da bude pogor{ana.
„@elimo da se ovaj rat zavr{i. @elimo prekid vatre. @elimo pregovore i `elimo da se moreuz ponovo otvori”, rekla je ona novinarima na marginama samita Asocijacije dr`ava jugoisto~ne Azije (ASEAN) u Manili.
Prema Me|unarodnoj agenciji za energiju (IEA), zavisnost Jugoisto~ne Azije od uvoza goriva sa Bliskog istoka ~ini region posebno rawivim.
Azijska tr`i{ta su uvozila oko 80 odsto sirove nafte i skoro 90 odsto te~nog prirodnog gasa (TPG) koji je tranzitirao kroz Ormuski moreuz 2025. godine, navela je agencija.
RENTON FAMILY TRUST Aged Care
Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki dom
Sme{taj u novom i renoviranom odelewu
Amber stara~kog doma Algester Lodge
u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.
u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.
ALGESTER LODGE
u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.
u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.
u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.
u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.
u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.
u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.
u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.
u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.
realizacije, kroz ovu fazu uspe{no je napredovalo 6,4 GW, dok se vreme potrebno za realizaciju produ`ilo. Kao glavni razlozi ka{wewa navode se izmene projektnih re{ewa, zamena opreme, prodaja projekata, produ`eni procesi finansirawa i
FIAT PRED POVLA^EWEM U AUSTRALIJI?
pripreme za komercijalni rad. Tokom posledweg tromese~ja 14 projekata ukupne snage 3,9 GW dostiglo je puni proizvodni kapacitet, dok je jo{ osam projekata snage 1,5 GW dobilo registraciju za rad na tr`i{tu.
U celoj zemqi prodao mawe automobila nego Ferrari i Lamborghini
Fiat obustavio prodaju modela 500e u Australiji, a sve su glasnije pri~e o povla~ewu sa tog tr`i{ta.
Fiat je obustavio uvoz elektri~nih modela 500e i Abarth 500e u Australiju, {to je dodatno podgrejalo spekulacije da bi ovaj Stellantisov brend mogao potpuno da napusti to tr`i{te. Time su u ponudi ostali samo dostavni modeli Scudo i Ducato Elektri~ni Fiat 500e od po~etka je imao problem sa visokom cenom. Prilikom lansirawa ko{tao je od 52.500 australijskih dolara (oko 32.200 evra), dok je Abarth 500e startovao od gotovo 59.000 dolara (oko 36.250 evra).
Iako je Fiat kasnije snizio cene za vi{e od 20.000 australijskih dolara (12.300 evra), interesovawe kupaca nije zna~ajno poraslo, pi{e Car Scoops. Rezultati prodaje najboqe pokazuju razmere problema. Fiat je od po~etka godine u Australiji prodao svega 144 vozila, a samo
13 tokom juna. To je mawe nego {to su u istom mesecu prodali Ferrari (16) i Lamborghini (18). Stellantis poru~uje da ostaje posve}en australijskom tr`i{tu,
Problemi nisu pogodili samo Fiat. I Peugeot, tako|e deo Stellantisa, bele`i veliki pad prodaje u Australiji, {to pokazuje koliko je evropskim pro-
ali potvr|uje da trenutno ne planira nove isporuke modela 500e i Abarth 500e, dok razmatra budu}u strategiju za ovaj brend.
izvo|a~ima te{ko da pariraju sve brojnijim i cenovno konkurentnijim kineskim automobilima.
Viktorijska velika gradwa –skandal nevi|enih razmera
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Sada ve} biv{a premijerka Viktorije Xasinta Alan podnela je ostavku u utorak, neposredno pre glasawa poslani~ke grupe koja je prema najavama trebala da ospori weno liderstvo. Glavni razlog wene ostavke su otkri}a o ogromnoj korupciji u projektu „Big Build Victoria“. Nedavno je izve{tavawe kanala „Nine“ otkrilo da
kriminal i odmetni~ke motociklisti~ke bande prodrle u velike vladine gra|evinske projekte preko CFMEU-a, pove}avaju}i tro{kove kroz iznudu, name{tene ugovore o javnim nabavkama i „fantomske smene“ – kompanije za zapo{qavawe radnika koje napla}uju smene koje nikada nisu odra|ene. Sindikat je zatim oti{ao pod ste~aj, a nakon toga pretwe smr}u su dobili mnogi iz uprave sindikata.
Dodu{e, biv{a premijerka je prijavila „Veliku gradwu“ viktorijskom nadzornom organu za borbu protiv korupcije 2024. godine. Ali agencija nije ni mogla da istra`i ovo, jer jednostavno nema ovla{}ewa da „prati novac“ kako bi istra`ila projekte koji su podizvo|eni privatnom sektoru. Nasuprot tome, na primer Nezavisna komisija za borbu protiv korupcije Novog Ju`nog Velsa (ICAC) ima ova ovla{}ewa.
je Alanova bila obave{tena o korupciji u organizaciji „Big Build“ od strane visokih dr`avnih slu`benika jo{ u junu 2023. godine, kada je bila ministarka saobra}aja.
Brifing je pokazao da je ona tada obave{tena o kriminalnoj infiltraciji „bajkera“ u vladin infrastrukturni program vredan 109 milijardi dolara. U izve{taju se navodi da je to „imalo uticaja na tro{kove projekta, program, produktivnost i na~in poslovawa“. Ovo je potkopalo wene argumente da nije do{lo do prekomernog pove}awa tro{kova zbog u~e{}a CFMEU (Sindikata zaposlenih u gra|evinarstvu, {umarstvu i pomorstvu), ve} se navodi da je to jednostavno rezultat inflacije. Biv{a premijerka je tvrdila da nikada nije videla ovaj izve{taj. Navodna korupcija je prema procenama ko{tala poreske obveznike Viktorije oko 15 milijardi dolara. Pojavili su se i drugi navodi o tome da je premijerka odobrila isplatu od 837 miliona dolara na osnovu zahteva CFMEU. Medijski izve{taji tako|e navode da je 2022. godine Alanova, kao ministar saobra}aja, izvr{ila ministarski pritisak kako bi omogu}ila sindikatu da anga`uje korumpiranu kompaniju za zapo{qavawe radnika, {to je poreske obveznike ko{talo 2 miliona dolara vi{e od alternativne firme. Ona je tada negirala bilo kakvu ume{anost u ovu aferu.
[ta se zapravo dogodilo u Velikoj gradwi? Nezavisna istraga je pokazala da su organizovani
u potpunosti razmotriti ovo pitawe.
Policija je u mogu}nosti da uhapsi one koji su po~inili zlo~ine, ali ne}e mo}i da otkrije ume{anost vlade u ovu `alosnu sagu. Nadle`nost policijskih snaga je ograni~ena na kriminal, a ne na „sivu“ korupciju (neeti~ko pona{awe koje kr{i integritet, ali ne ispuwava strogu zakonsku definiciju krivi~nog pona{awa), kao {to su sukobi interesa, „poslovi za prijateqe“ ili pritisak da se dodequju takozvani „fantomski“ ugovori.
Viktorija je duboko u dugovima. I sigurno joj ne}e pomo}i ni eventualno otkrivawe korupcije u projektima „Big Build“
Ipak, javnost ima pravo da zna {ta se dogodilo, da bude uverena da vlada eksplicitno ili implicitno ne odobrava kriminalno pona{awe i da znamo kako mo`emo izbe}i takve sramotne probleme u budu}nosti.
„Velika gradwa“ – projekat od 100 milijardi dolara obe}ala je transformaciju saobra}ajne infrastrukture dr`ave a sada je obele`ena te{kim optu`bama za korupciju. Viktorija je usred istorijskog buma u izgradwi transporta, ali ono {to je laburisti~ka vlada proglasila „najve}om infrastrukturnom gradwom u istoriji dr`ave“ obele`io je skandal decenije.
Alanova je kasnije najavqivla da }e biti usvojeni zakoni koji }e nadzornom telu Viktorije dati ova ovla{}ewa, koja }e delovati retroaktivno. Me|utim, to se do sada nije desilo. Biv{a premijerka je izjavila ranije da je policija Viktorije podigla vi{e od 90 krivi~nih prijava, ukqu~uju}i i protiv „bajkera odmetnika“, visokih sindikalnih zvani~nika, mawe va`nih ~lanova bande i vlasnika kompanija za zapo{qavawe radnika.
Me|utim, uprkos rastu}em pritisku, Alanova je uporno odbijala formirawe Kraqevske komisije za ispitivawe ovih kriminalnih aktivnosti. I upravo joj je ta ~iwenica do{la „premijerske glave“. Jer ve} prvog dana na novoj du`nosti novi premijer Viktorije Ben Kerol najavio je brzo formirawe Kraqevske komisije.
Za{to nam je u stvari potrebna kraqevska komisija za Veliku gradwu?
Vo|a opozicije, Xes Vilson, obe}ala je da }e, ako bude izabrana u novembru, wena vlada osnovati kraqevsku komisiju za ono {to je nazvala „najve}im korupcijskim skandalom u istoriji ove dr`ave“.
Iskreno u ovoj fazi ne znamo koliko je viktorijska vlada znala o korupciji – ili je bila sau~esnica u woj. Puni obim korupcije i ume{anosti vlade bi}e otkriven samo nezavisnom istragom sa prinudnim ovla{}ewima.
Sklonost viktorijske vlade da ovo zata{ka je neodbrawiva. Sa ovim obimom rasipawa javnog novca, kriminala i duboko ukorewene korupcije, neophodno je
Dr`avna vlada je dugo hvalila svoju „Veliku gradwu“ vrednu preko 100 milijardi dolara i wene dugoro~ne koristi. Pa ipak, sve je vi{e prate optu`be da su gangsteri i operateri povezani sa bajkerima obezbedili unosan posao na wenim projektima i optu`be za masovno tro{ewe buxeta zbog navodno koruptivnog uticaja famoznog „sindikata“.
„Velika gradwa“ je najve}i program izgradwe infrastrukture u dr`avi koji ukqu~uje nedavno zavr{eni metro tunel i uklawawe pru`nih prelaza. Ukupno, vi{e od 180 projekata pod okriqem Velike gradwe gradilo se ili se jo{ uvek gradi {irom dr`ave, od prigradske `elezni~ke petqe do o`ivqavawa regionalne `eleznice.
Od 2015. godine, kompanije u okviru „Velike gradwe“ su dobile oko 109 milijardi dolara javnog novca za zavr{etak razli~itih projekata – od kojih su mnogi imali velike i neobja{wive tro{kove.
Skandal koji je obuhvatio Veliku gradwu ukqu~uje navode da su se li~nosti organizovanog kriminala i bajkerske bande infiltrirale u velike infrastrukturne projekte, ukqu~uju}i i preko CFMEU
Nezvani~ne istrage ve} jasno ukazuju na iznudu, nasiqe i milijarde dolara u tro{kovima projekta pove}anim podmi}ivawem, pri ~emu su dr`avna sredstva ciqano bila usmerena u takozvane fantomske smene, nepotizam i astronomske isplate li~nostima iz „sveta podzemqa“.
Hoteli u novozelandskom gradu bukirani za naredne dve godine zbog pomra~ewa Sunca
Hoteli u novozelandskom gradu Danidinu ve} dve godine unapred bele`e interesovawe zbog potpunog pomra~ewa Sunca koje }e se dogoditi 2028. godine, prvog takvog doga|aja vidqivog iz tog podru~ja za vi{e od 850 godina.
Pomra~ewe }e se dogoditi 22. jula 2028. godine u 16.17 ~asova po lokalnom vremenu, kada }e Mesec pro}i ispred Sunca i baciti senku {iroku oko 100 kilometara preko delova ju`nog Novog Zelanda, preneo je Guardian
U zoni potpune tame na}i }e se podru~je od turisti~kog grada Kvinstauna na zapadu do Danidina na istoku, gde }e dnevni mrak trajati dva minuta i 51 sekundu.
Iako je do doga|aja ostalo jo{ dve godine, sme{tajni kapaciteti ve} se ubrzano popuwavaju.
Hotel „Dunedin Leisure Lodge” ve} je rasprodao svoj paket za pomra~ewe Sunca, koji ukqu~uje i besplatne nao~are za posmatrawe ovog fenomena.
da je posledwe potpuno pomra~ewe Sunca vidqivo iz
POLICAJAC OPTU@EN ZA SILOVAWE TINEJXERKE (17)
U POLICIJSKOJ STANICI:
Slu~aj potresao Australiju
Biv{i policijski slu`benik optu`en je da je silovao tinejxerku u policijskoj stanici u Novom Ju`nom Velsu nakon {to je do{la da pozajmi policijsku kapu za kostim.
David Robert Blekburn (56) optu`en je za te{ka krivi~na dela u vezi sa navodnim incidentom koji se dogodio 1998. godine u jednom ruralnom mestu u blizini granice izme|u australijskih saveznih dr`ava Novi Ju`ni Vels i Viktorija. Tokom uvodne re~i tu`ila{tva pred porotom u Okru`nom sudu u Sidneju u ponedeqak, navedeno je da su se Blakburn i tada sedamnaestogodi{wa devojka prethodno sreli u vi{e navrata, prenosi news.com.au.
Tu`ila{tvo tvrdi da je devojka, ~iji identitet ostaje za{ti}en iz pravnih razloga, u oktobru 1998. godine do{la u policijsku stanicu kako bi uzela policijsku kapu za kostim.
Prema navodima tu`ila{tva, Blakburn joj je rekao: „Ne odlazi{ jo{.” Zatim ju je navodno poqubio, bez wenog pristanka joj stavio jezik u usta i imao seksualni odnos s wom bez wenog pristanka.
Poroti su predstavqena i dva prethodna susreta izme|u Blekburn, koji je tada imao 28 godina, i tinejxerke koja je tada imala 17.
Ranije tokom 1998. godine, Blekburn i jo{ jedan policijski slu`benik navodno su ponudili devojci i wenoj prijateqici da ih odvezu ku}i, ali su im rekli da prethodno moraju da svrate u policijsku stanicu.
Dok su bile tamo, prema navodima iznetim pred sudom, dvema prijateqicama je
navodno ponu|eno alkoholno pi}e koje je bilo zapleweno, nakon ~ega im je organizovan obilazak policijske stanice.
Drugom prilikom, kako je re~eno poroti, Blekburn je navodno pokupio devojku iz jednog lokalnog paba.
Nakon {to ju je vozio u policijskom automobilu, navodno joj je stavio lisice na ruke i bez wenog pristanka joj stavio jezik u usta, re~eno je na sudu.
Na sudu je re~eno da je navodna `rtva slu~aj prijavila policiji dr`ave Viktorija 2016. godine, a da se policija Novog Ju`nog Velsa pridru`ila istrazi pet godina kasnije.
Blekburn je uhap{en 2023. godine i optu`en za dve ta~ke optu`nice za seksualni odnos bez pristanka.
Tako|e je optu`en za dve ta~ke optu`nice za nepristojni napad i jednu ta~ku optu`nice za zloupotrebu slu`benog polo`aja.
Branilac optu`enog, advokat Metju Xonson, rekao je poroti u ponedeqak da se sve optu`be odlu~no osporavaju i da Blekburn negira navode tu`ila{tva.
Xonston je rekao da nije sporno da je wegov klijent bio policijski slu`benik, ali da negira bilo kakav seksualni odnos ili zloupotrebu slu`benog polo`aja.
Poroti je poru~io da veoma pa`qivo razmotri da li navodna `rtva zaista ima sopstvena se}awa na doga|aje ili je na wih uticao telefonski razgovor sa jednim policijskim slu`benikom 2020. godine.
Sudija Hu Bejker podsetio je porotu da teret dokazivawa ostaje na tu`ila{tvu, koje mora da doka`e optu`be. Su|ewe se nastavqa.
ikada videti pomra~ewe Sunca iz ovog dela sveta, {to je veoma uzbudqivo”, rekao je Grifin.
Ovo }e ujedno biti prvo potpuno pomra~ewe Sunca vidqivo bilo gde na Novom Zelandu od 1965. godine.
Muzej u Danidinu pokrenuo je dvogodi{we odbrojavawe do doga|aja, koji se o~ekuje kao veliki turisti~ki poduhvat za grad.
Procene su da }e oko 35.000 posetilaca do}i u grad sa oko 130.000 stanovnika. Doga|aj }e se odr`ati tokom novozelandske zime, neposredno nakon proslave Matarikija, maorske nove godine.
Matariki je naziv za zvezdano jato poznato u drugim delovima sveta kao Plejade.
Danidin planira festival no}nog neba koji }e po~eti tokom Matarikija i trajati do pomra~ewa.
Gradona~elnica Danidina Sofi Barker rekla je da se uzbu|ewe zbog doga|aja ve} ose}a {irom grada.
ROBOT-USISIVA^ EKSPLODIRAO I TE[KO POVREDIO MLADI]A Eksplozija ku}nog aparata
razorila dom u Pertu
Australijanac La~i Perem (25) zadobio je opekotine na 75 odsto tela nakon {to se wegov usisiva~ iznenada zapalio i eksplodirao, prenosi Miror.
Perem je dospeo u situaciju da se borio za `ivot nakon {to je robot-usisiva~ eksplodirao u wegovom domu u nasequ Brabam, severoisto~no od australijskog grada Perta.
On je hitno preba~en u bolnicu „Fiona Stenli” i od tada je imao vi{e operacija.
Fotografije snimqene nakon eksplozije prikazuju izbijene prozore i zidove pocrnele od siline udara.
ju. On se na{ao u samom sredi{tu svega toga”, ispri~ala je.
Ure|aj je poslat dr`avnoj slu`bi nadle`noj za gra|evinarstvo i energetiku radi daqe istrage.
Slu`ba za vatrogasne i hitne intervencije Zapadne Australije saop{tila je da litijum-jonske baterije, koje se ~esto koriste u robot-usisiva~ima, mogu da budu izuzetno opasne.
„Kada do|e do kvara litijum-jonskih baterija, mo`e da nastupi nekontrolisano zagrevawe, {to mo`e da dovede do sna`nog pucawa jedne ili vi{e }elija baterije, {i{tawa, ispu{tawa toksi~nih, zapaqivih i eksplozivnih gasova, kao i do intenzivnog po`ara koji
[teta se pro{irila od kuhiwe do dnevne sobe; name{taj je potpuno uni{ten, podne daske su ugqenisane, a ostaci ure|aja razbacani po celoj ku}i.
Wegova majka, Fiona Perem, otkrila je vi{e detaqa o tome {ta se dogodilo.
„Imao je robot-usisiva~, a nije znao da baterija curi. Kada je po~eo da kuva, ne{to se zapalilo i izazvalo eksplozi-
sam sebe odr`ava”, rekao je portparol te slu`be. Perem je ve} imao tri operacije, ukqu~uju}i ~i{}ewe rana i transplantaciju ko`e na prstima, levom laktu i trupu. Tako|e je privremeno izgubio glas, a u narednim mesecima o~ekuju se dodatne operacije.
Astronom Ijan Grifin, direktor muzeja „Tuhura Otago”, rekao je
Danidina bilo 1163. godine, pre dolaska qudi na Novi Zeland. „Bi}emo prvi qudi u Danidinu koji }e
^uvaju}i tradiciju, grade}i budu}nost
Postoje doga|aji koji traju godinama, a postoje oni koji postanu deo istorije jedne zajednice. Srpski folklorni festival u Srpskom Centru Bonirig upravo je jedan od takvih doga|aja. Ove godine, od 7. do 9. Avgusta 2026. godine, odr`a}e se 38. Srpski folklorni festival, manifestacija koja ve} skoro ~etiri decenije okupqa srpsku zajednicu iz svih krajeva Australije i predstavqa jedan od najva`nijih kulturnih doga|aja na{eg naroda van Srbije.
Ono {to je davne 1987. godine po~elo kao okupqawe folklornih dru{tava sa `eqom da se o~uva Srpska tradicija, danas je izraslo u festival koji svake godine okupqa hiqade posetilaca, stotine izvo|a~a i veliki broj porodica koje zajedno slave ono {to nas povezuje – na{ jezik, kulturu, obi~aje, muziku i igru.
Festival nije samo prilika da se pogleda kvalitetan folklorni program. To je mesto gde se susre}u generacije. Gde bake i deke sa ponosom posmatraju svoje unuke u narodnim no{wama. Gde roditeqi prenose qubav prema tradiciji na svoju decu, a mladi kroz igru i pesmu pokazuju da srpska kultura ima svetlu budu}nost i daleko od svoje zemqe.
TRI DANA BOGATOG PROGRAMA
Tokom tri festivalska dana Srpski Centar Bonirig }e ponovo postati centar srpske kulture u Australiji.
Publiku o~ekuju nastupi kulturno-umetni~kih dru{tava iz cele Australije koja }e predstaviti igre i obi~aje iz razli~itih krajeva Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i drugih prostora gde `ivi srpski narod, a ove godine takodje imamo goste iz Kalafornije I Kine. Svaki nastup predstavqa mesece priprema, rada i posve}enosti ~lanova folklornih ansambala, wihovih koreografa i brojnih volontera. Poseban deo festivala ~ini}e bogata ga-
stronomska ponuda. Posetioci }e imati priliku da u`ivaju u tradicionalnim specijalitetima sa ro{tiqa, doma}im kola~ima, pitama i drugim jelima po kojima je srpska kuhiwa prepoznatqiva a takodje i jela drugih kultura.
Pored folklornih nastupa, festival }e ponuditi i bogat zabavni program za celu porodicu. Najmla|e o~ekuju de~iji sadr`aji, dok }e odrasli mo}i da u`ivaju u muzici, dru`ewu i jedinstvenoj atmosferi koja sva-
ke godine privla~i veliki broj qudi. Festival je prilika da se srpska kultura predstavi i {iroj australijskoj zajednici, pokazuju}i bogatstvo na{e tradicije, gostoprimstvo i zajedni{tvo po kojem smo poznati.
VI [ E OD FESTIVALA –
SIMBOL ZAJEDNI [ TVA
Kada se govori o Srpskom folklornom festivalu, ne govori se samo o jednom vikendu u godini.
Govori se o hiqadama sati rada folklornih dru{tava, roditeqa koji svoju decu vode na probe, koreografa koji nesebi~no prenose znawe, volontera koji svake godine ula`u vreme i energiju kako bi festival bio uspe{an, kao i svih qudi koji svojim radom ~uvaju srpsku tradiciju.
Ovaj festival predstavqa priliku da poka`emo koliko je va`no o~uvati svoj identitet, posebno za mla|e generacije koje odrastaju daleko od otaxbine.
U vremenu kada se na~in `ivota ubrzano mewa, ovakve manifestacije podse}aju nas na na{e korene i vrednosti koje `elimo da sa~uvamo i prenesemo budu}im generacijama.
SPONZORSTVO – ULAGAWE U ZAJEDNICU I RAZVOJ POSLOVAWA
Organizacija festivala ovakvog obima zahteva ogromnu podr{ku zajednice. Upravo zato sponzori imaju jednu od najva`nijih uloga u wegovom uspehu.
budu}nost
ZAJEDNICA
Podr`ati Srpski folklorni festival zna~i podr`ati o~uvawe srpske kulture, jezika i tradicije, ali istovremeno predstavqa i izuzetnu poslovnu priliku. Festival svake godine privla~i hiqade posetilaca iz Novog Ju`nog Velsa, Viktorije, Kvinslenda, Ju`ne Australije i drugih delova zemqe. Tokom tri dana veliki broj qudi prolazi kroz Srpski Centar Bonirig, {to sponzorima omogu}ava direktan kontakt sa velikom i lojalnom publikom. Pored prisustva na samom festivalu, sponzori ostvaruju dodatnu promociju kroz digitalne kampawe, dru{tvene mre`e, promotivne materijale, medijsko pra}ewe koje prethode festivalu.
Za svaku kompaniju, bilo da je re~ o malom porodi~nom biznisu ili velikom , ovo predstavqa odli~nu priliku za:
• pove}awe prepoznatqivosti brenda,
• predstavqawe proizvoda i usluga novim klijentima,
• ja~awe poverewa kroz podr{ku zajednici,
• ostvarivawe novih poslovnih kontakata,
• dugoro~nu promociju me|u srpskom zajednicom u Australiji.
Najuspe{nije kompanije znaju da ulagawe u zajednicu nije tro{ak – ono je investicija koja donosi dugoro~ne rezultate.
BUDITE DEO 38. FESTIVALA
Organizacioni odbor poziva sve ~lanove srpske zajednice da svojim prisustvom podr`e ovogodi{wi festival i zajedno doprinesu jo{ jednom uspe{nom poglavqu wegove bogate istorije.
Poziv je upu}en i svim privrednicima koji `ele da postanu sponzori ili izlaga~i.
Va{a podr{ka omogu}ava da festival nastavi da raste, unapre|uje program i ostane jedan od najzna~ajnijih kulturnih doga|aja srpske dijaspore.
Bez obzira da li dolazite kao posetilac, u~esnik, volonter ili poslovni partner, postajete deo pri~e koja traje gotovo ~etiri decenije.
Zajedno ~uvamo tradiciju.
Zajedno gradimo budu}nost.
Vidimo se od 7. do 9. avgusta 2026. godine na 38. Srpskom folklornom festivalu u Srpskom Centru Bonirig, gde }e se kroz pesmu, igru i zajedni{tvo jo{ jednom pokazati snaga srpske zajednice u Australiji.
Za informacije o sponzorstvu, izlaga~kim paketima ili u~e{}u na festivalu, zainteresovani mogu kontaktirati organizacioni odbor putem telefona na 02 9823 5224.
Svaki doprinos, bez obzira na veli~inu, predstavqa ulagawe u o~uvawe na{e kulture i stvarawe novih uspomena za generacije koje dolaze.
Pi{e: Marko Lopu{ina
u Navr{ilo se ~etiri decenije od kako su Milan i Madlena Jankovi} u Austriji osnovali firmu “Zepter internacional”, koja im je pomogla da postanu najuspe{niji qudi srpskog rasejawa. Neki va`ni qudi im se zbog toga rugaju
Iz Beograda su mladenci oti{li u Austriju, na privremeni rad krajem sedamdesetih godina pro{log veka kao Milan i Madlena Jankovi}.
Milan Jankovi}, ekonomista iz Beograda, star 29 godina u Be~u je usavr{avao znawe nema~kog jezika. Radio je od 1979. godine kao akviziter za prodaju nema~kog ekolo{kog posu|a „AMC“. Pola godine kasnije, postao je jedan od direktora ove kompanije.
Wegova mlada supruga Madlena Jankovi}, tako|e iz Beograda, bila je zaposlena kao nastavnik i pedagog u Radni~kom univerzitetu “Novi Beograd”, koji je {kolovao i obrazovao jugoslovenske radnike na privremenom radu u Austriji.
Milan Jankovi} je posle pet godina akviziterstva shvatio da to posu|e, koje prodaje, ima falinku i da mu nedostaje dobar poklopac. Kada je konstruisao poklopac sa termostatom, prijavio ga je kao svoj izum „zepter posu|e“.
– Posle dvogodi{weg `ivota i rada u Be~u i Salsburgu, u Linc smo se preselili 1982. godine, zbog potrebe firme u kojoj je moj suprug radio. U wemu smo proveli narednih devet godina. Ovaj grad nam se nametnuo kao lokacija, kao prvo poslovno polazi{te, zbog svoje otvorenosti i prijem~ivosti za inicijativu i preduzetni{tvo – pi{e u svojim memoarima gospo|a Madlena, koja je prvi put, jedne zimske no}u u Lincu 1986. godine, izgovorila ime svoje firme „Zepter“. Kada su Jankovi}i u Lincu 1988. godine kupili svoju prvu zgradu, bio je to stvarni po~etak wihovog biznisa.
Prva fabrika ekolo{kog posu|a Jankovi}a nalazila se u Milanu i proizvodila je vrhunsko masterpis posu|e i umetni~ke dekorativne predmete za sto. Dok je Jugoslavija bila na raskrsnici, Milan i Madlena Jankovi} su u Austriji marqivo radili na preno{ewu u stvarnost svoje celovite vizije jednog poslovnog, ali i vrednosnog sisstema “Zepter”, koji nagra|uje rad, invetivnost i hrabrost.
– Mi smo uradili najjednostavniju stvar: opredelili smo se za jedan sistem prodaje, usavr{ili ga, zatim ulo`ili sebe u taj projekat i uspeli. Mewali smo svet oko sebe, ali i sami sebe – ka`e danas Filip Cepter. U firmu je Milan Jankovi} ulo`io 20.000 maraka, ali je za samo tri godine, br`e od Bila Gejtsa, zaradio svoju prvu milijardu maraka. A ve} posle {est meseci, Jankovi}i su imalo deset filijala firme “Zepter” u Austriji, [vajcarskoj, Italiji i Nema~koj. Tada su, da bi se poistovetili sa svojim poslom i postali prepoznatqivi u svetu, promenili svoje imena i postali Filip i Madlena Cepter. Bra~ni par Jankovi} spada u kategoriju najve}ih srpskih deviznih milijardera. Srbi u rasejawu imaju 11 milijardera. Iza porodice Cepter milijarderi su Slavica Radi} ex Eklston iz Londona, Ubavka Miti} Mekdonalds iz Kanade, Dejan Ili} iz Nema~ke.
LI^NI STAV
Porodica Milana Jankovi}a (2)
OSVAJAWE JUGOSLAVIJE
U Jugoslaviju su Cepterovi do{li 1990. godine i ulo`ili 30 miliona maraka u razvoj svoje firme u otaxbini. Podignuta je Palata Cepter, koja je postala arhitektonska vrednost i poslovno carstvo u Beogradu.
Prvu svoju fabriku u otaxbini Cepterovi su podigli u Kozarskoj Dubici, u kojoj je odrastao i gde je `iveo Milanov brat Gojko Jankovi}.
– U~inili smo da Dubica i Dubi~ani iza|u u svet – rekao je jednom prilikom Filip Cepter. Matri~na poslovna i qudska poruka porodice Cepter je glasila: – Mi umemo! Nosila je u sebi nevi|eni mobiliziraju}i potencijal. Za trideset godina, samo u Austriji, u kojoj su krenuli u poslovni svet, preko 5000 prezentenata zakqu~ilo je 60.000 ugovora i ostvarilo promet od dvesta miliona evra. Godine 2010. godine izgra|ena je u Be~u velelepna “Zepter” {estostpratnica, koja arhitektonski povezuje tradiciju i moderno. Wena lepota podjednako privla~i pa`wu stanovnika Be~a i posetilaca ovog grada. Wihova kompanija “Zepter” danas je prisutna je u vi{e od 60 zemaqa, na 5 kontinenata. Poseduje 7 fabrika, sme{tenih u Nema~koj, Italiji i [vajcarskoj i vi{e od 320.000 m2 poslovnog prostora na najboqim lokacijama u metropolama {irom sveta i u Srbiji. Zapo{qava vi{e od 260.000 qudi. Prodala je vi{e od 760.000.000 proizvoda, {to dokazuje da ime “Zepter” uvek zna~i vrhunski kvalitet, prepoznatqiv stil i trajnu vrednost! Kako je “Zepter” procewen na 5,5 milijardi dolara, Madlena i Filip Cepter su danas najuspe{niji i najbogatiji Srbi u svetu. Neki va`ni qudi im se zbog toga rugaju. Kada je Filip Cepter kao predsednik Olimpijskog komiteta otkrio korupciju u ovoj sportskoj organizciji u Beogradu, bio je smewen i proteran iz Srbije. Kada je hteo da otvori fabriku ekolo{kog posu|a u Srbiji bio je ometen. Kada je hteo da otkupi fabriku traktora na Novom Beogradu, izgradi novu fabriku i poslovno-stambeni centar, bio je spre~en.
MECENE SVETA
Svojom misijom zdravqa “Zepter” grupa iz godine u godinu, na pet kontinenata, konstantno unapre|uje `ivote miliona qudi {irom sveta i u otaxbini. Filantropska filozofija `ivota Madlene Cepter, koja priznaje da je kraj uposlenog mu`a imala slobodno vreme, ~ak i vi{ak vremena da se bavi darivawima i davawima, po~ela su najpre najbli`ima, pa {irem krugu, izbeglicama, manastiru Hilandaru, Hramu Svetog Save, sportu i sportistima, deci, omladini.
- Umetnicima (“Dobri~in prsten”) sti-
pendistima fonda Cepter (wih 500), bolesnima, zbriwavawu napu{tenih `ivotiwa. Institucijama kulture, umetnosti i nauke, za otkup slika, izdavawe kwiga, otvarawe prve aukcionarske ku}e, Beogradu, Srbiji, Srbima sa KiM – nabraja profesorka Neda Todorovi}. Zadu`binarske aktivnosti u Srbiji po~iwu podizawem Palate Cepter u Ulici Kraqa Petra. Zavr{ena je 1997. godine kao delo arhitekata Vasilija Milunovi}a, Branislava Mitrovi}a i Du{ana Te{i}a (enterijer). Progla{ena je za arhitektonsko zdawe godine i postala je prepoznatiqiv simbol modernog Beograda. Nastavqene su rekonstrukcijom i restauracijom Vile “Ema” na Dediwu, nazvane po wihovoj k}erci, koja je ne samo porodi~ni dom u Beogradu ve} i svojevrsne ku}a kulture. Iste godine Cepterovi uzimaju u zakup biv{e Narodno pozori{te u Zemunu, koje je postalo buvqak kineske jeftine robe i igra|uje Operu i teatar “Madelinuanum”. Bilo je to novo, i prvo privatno pozori{te i opera na Starom kontinentu. U izgradwu je ulo`eno 12 miliona evra, a zdawe je pravqeno od italijanskog mermera i stakla. Ima Veliku sceni i tri male scene i studio. Ovde se izvode doma}e i strane opere, operete. balet, drama, mjuzikli, koncerti i gostuju}e predstave. Proletos su gostovali umetnici iz Moskve i Senkt Petersburga.
GRADITEQI BEOGRADA
U galeriji teatra i opere „Madlenianum“ u Zemunu, koji vodi Madlena Cepter li~no kao mecena umetnosti, odr`ava se prodajna izlo`ba kolekcije „Madlenart“ sa 200 eksponata: slika, skulptura i predmeta primewene umetnosti, koje ova Aukcijska ku}a za nadmetawe nudi sliku Ivana Tabakovi}a (1898-1977) iz 1938. godine. Po~etna cena Tabakovi}evog „Cve}a“ je 22.000 evra. I „Autoportret“, ~uvene srpske slikarke Zore Petrovi} (1894-1962) ~ija po~etna cena iznosi 10.000 evra. Istovremeno na pozori{noj sceni Mima Karaxi} igrao je glavnu ulogu u komediji „O`alo{}ena porodica“ Branislava Nu{i}a, a Katarina Radivojevi} u {aqivom komadu „Dama iz Maksima“. Zemunski „Madlenianum“ je prvo pozori{te u na{oj zemqi i u okru`ewu u kojem izvoditi monooperu „Dnevnik Ane Frank“. U “Madlenianumu” se dodequju i kwi`evne nagrade „@ensko pero“ svake godine, kada gospo|a Madlena poklawa zlatno penkalo najuspe{nijim kwi`evnicama. Godi{wi rad ovog zemunskog hrama kulture ko{tao je porodicu Cepter vi{e od 1,5 miliona evra. To gospo|i Madleni Cepter nije bilo najbitnije. Mnogo va`nije je, kako je sama rekla weno darivawe: „Madlenianum” je najve}a li~na donacija za kulturu u istoriji Srbije do sada
i zauvek. Nosi ime svoga osniva~a, upravo onako kako su stari donatori davali ime svojim zadu`binama. Re~ je o slobodnom delovawu po intimnom ose}awu du`nosti i impulsu mecene, {to je, shvatam, mnogima nepojmqivo. Mi smo po`eleli da upravo svojim primerom, zna~i imenom i prezimenom, damo kreativno tuma~ewe uloge koje su u pro{losti imali veliki trgovci i prosvetqeni industrijalci. Biti posve}en blagostawu sopstvene nacije, a biti aktivan protagonista iskrenog i konkretnog evropeizma, {irini stvarala~kih sloboda, povezivawu na{eg kulturnog miqea sa evropskim. To je bio na{ ciq, a koristili smo javni imix i poslovni integritet da bi sproveli ove ideje u delo upisuju}i ostvareno u kolektivno pam}ewe”.
- U Beogradu se nalaze i “Creative Studio Zepter”, osnovan 1997. godine. Danas je jedna od najve}ih produkcijskih ku}a u Srbiji u oblasti video, filmske i events produkcije i post-produkcije. Gospo|a Madlena Cepter pored opere i teatra, muzeja, vodi i izdava~ku delatnost i kwi`aru Zepter”.
Prvi privatni umetni~ki muzej u Srbiji od 2010. godine je Muzej Cepter. Sme{ten je u biv{oj zgradi Prve hrvatske {tedionice u Beogradu, koja je za{ti}ena kao spomneik kulture, a u vlasni{tvu je porodice Cepter. Muzej „Zepter“ u Knez Mihailovoj ulici, u kome se nalazi vi{e od 400 umetni~kih dela sa potpisima 264 umetnika, prikazuje godi{we dvadeset novih postavki. Ovo je jedini muzej u Srbiji koji je bio otvoren i radio je u vreme pandemije korona virusa.
Profesorka Neda Todorovi} otkriva da je Madlena Cepter kao zadu`binarka podigla i darovala srpskom narodu zdawa u vrednosti od najmawe 30 miliona evra. A da dr`ava nije pomogla rad ovih dobrotvornih kulturnih institucija Madlene Cepter i srpskog naroda: - Madlena Cepter sledi zadatu misiju: dobrotom, lepotom, umetno{}u, dare`qivo{}u graditi boqi i lep{i svet. Svrstav{i se kao jedna od retkih `ena (kraqica Natalija, Marija Trandafil, Persida Milenkovi}) me|u najve}e srpske zadu`binare i dobrotvore (Mi{a Anastasijevi}, \oka Vlajkovi}, Nikola Spasi}, Luka ]elovi} Trebiwac, Sima Andrejevi} Igumanov, Vladimir Kaleni}, Aleksa Krsmanovi}, Endru Karnegi, \or|e Vajfert, kraqevi Milan Obrenovi} i Aleksandar Kara|or|evi}), Madlena Cepter vra}a, u modernom vremenu, nekada{wi sjaj filantropiji – zakqu~uje Neda Toorovi}. Madlena Cepter je u Palati umetnosti na Dediwu podgigla Muzej antikviteta, koji sadr`i na stotine dragicenih umetnina.
Filip Cepter je za dugogodi{wi poslovni i dru{tveni doprinos razvoju ameri~ke culture nagra|en specijalnom Medaqom ostrva Elis, kakvu ima jo{ samo desetroro Srba. Nosilac je visokog priznawa Vitez rada, za doprinos industrijskom progresu Italije. Jedno nebesko telo nosi wegovo ime. Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije II odao mu je li~no priznawe i zahvalnost, a papa Jovan Pavle II blagoslovio je proizvode kompanije “Zepter”.
Pored humanitarnih aktivnosti, podr{ke mladim talentima i razvoju kulture u otaxbini, poznat je i kao veliki prijateq sporta. Sponzor je najve}ih sportskih manifestacija u svetu. Biv{i je predsednik Olimpijskog komiteta SCG. Filip i Madlena Cepter imaju }erku Emu, koja je diplomirala u Londonu i u Monte Karlu se priprema da radi u porodi~noj kompaniji Cepter. Svo troje redovno bez velike pompe pose}uju Beograd. (Kraj)
Porodica Cepter: Madlena, }erka Ema i Filip
ZAMAK VINDZOR
Najstariji i najve}i stalno naseqeni dvorac na svetu
Pro~itajte nekoliko stvari koje mo`da niste znali o Vindzoru, zvani~noj rezidenciji britanske kraqevske porodice.
Izgra|en u 11. veku nakon invazije Normana, engleski zamak Vindzor je najstariji i najve}i stalno naseqeni dvorac na svetu. Tokom proteklih 900 godina, bio je dom 39 monarha, a tako|e je i mesto kraqevskih ven~awa, me|u kojima je posledwe bilo ven~awe princa Harija i Megan Markl, 19. maja 2018. godine.
ZAMAK VINDZOR JE DOM NAJVE]E
I NAJDETAQNIJE KU]ICE ZA LUTKE
Napravqena za kraqicu Mariju tokom dvadesetih godina pro{log veka, ku}a za lutke koja se nalazi u zamku Vindzor je najve}a i najdetaqnija minijaturna ku}a na svetu. Naime, ku}a sadr`i hiqade predmeta koje su napravili istaknuti umetnici, dizajneri i zanatlije. Od odaja za poslugu, biblioteke, toaleta, liftova do salona i trpezarija visokog dru{tva, nijedan detaq nije ispu{ten i sve to u razmeri 1:12.
UKOLIKO @ELITE DA ^ITATE KRAQI^IN DNEVNIK, VINDZOR JE MESTO ZA VAS
Ako `elite da pro~itate so~ne detaqe iz dnevnika kraqice Viktorije ili privatna pisma kraqa Xorxa III, na}i }ete ih u kraqevskoj biblioteci u Vindzor zamku. Biblioteka sadr`e vi{e od 200 hiqada predmeta, ukqu~uju}i i kolekciju kwiga od vi{e monarha.
UKOLIKO POSEDUJETE NEKE STARE VE[TINE, VINDZOR JE
ODLI^NO MESTO ZA RAD
Osim {to je dom kraqevske porodice, Vindzor je tako|e i radno mesto mnogih bibliotekara, istori~ara umetnosti i turisti~kih vodi~a koji se brinu o umetni~kim delima. Me|utim, oko 150 qudi `ivi u dvorcu kako bi pomoglo kraqevskoj porodici da... `ivi! I mnogi od wih imaju prili~no „zastarele” poslove. Tako postoje osobe zadu`ene za odr`avawe vi{e od 300 kamina, kao i horologisti koji se brinu o 379 ~asovnika u palati. Vindzor je tako|e i dom brojnih batlera, bezbroj sluga, nekoliko zlatara, pa ~ak i stjuarta koji lewirom meri postavku tawira pre svakog bitnijeg obroka.
TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA KRAQICA ELIZABETA II JE SPAVALA
U TAMNICI ZAMKA
Zamak Vindzor nikada nije bio bombardovan jer su kru`ile glasine da je Adolf Hitler `eleo da to postane wegov britanski dom. Kraqevska porodica je iskoristila ovu informaciju, pa je ostala da se skriva u zamku. Prozori su bili
zatamweni, lusteri ukloweni, a spava}e sobe armirane. @ene, ukqu~uju}i i budu}u kraqicu Elizabetu II, su spavale u tamnici.
VINDZOR SE USPE[NO ODBRANIO
OD NEKOLIKO NAPADA
Zamak Vindzor je pre svega tvr|ava i kako se pokazalo - prili~no jaka. U starim danima, stra`ari su izbacivali uqeze sa kaskadama kqu~alih uqa i te{kim kamewem. Tokom 1200. godine, za vreme Baronsovog rata, dvorac Vindzor se uspe{no izborio sa dvomese~nom opsadom. Godine 1400, nakon {to je kraq Henri IV svrgao Ri~arda II, Vindzor je ponovo napadnut. Me|utim, ni to se nije dobro zavr{ilo po napada~e.
IME KRAQEVSKE PORODICE
NAZVANO JE PO ZAMKU
Kraqevska porodica retko koristi svoje prezime (verovatno zbog toga {to za tim i nema potrebe - kada biste se nekome predstavili kao kraqica Elizabeta II, da li je potrebno nagla{avati o kome je re~?). Me|utim, pre 1919. godine, prezime britanske kraqevske porodice glasilo je Saks-Koburg i Got (Saxe-Coburg-Goth), od braka izme|u kraqice Viktorije i princa Alberta, ro|enog Nemca, sklopqenog 1840. godine, nakon {to je Viktorija ranije vladala kao posledwi monarh ku}e Hanover. Ime je promeweno u vreme kad je Velika Britanija ratovala s Nema~kom.
„Porodi~no ime se promenilo zbog antinema~kih ose}awa tokom Prvog svetskog rata, a ime Vindzor preuzeto je od dvorca istog imena”, navodi se u slu`benoj istoriji kraqevske porodice.
Kraqica Elizabeta II, ~etvrti je monarh Vindzorovih, otkako je wen deda Xorx VI uveo promenu koja je ~lanovima porodice omogu}ila da koriste prezime Vindzor, iako to retko ~ine.
Princ Filip, prmeinuli suprug kraqice, tako|e je promenio svoje ime tokom Prvog svetskog rata, po{to je wegov deda, princ Luj od Batenberga, preuzeo porodi~no ime Mauntbaten.
VINDZOR JE GODINAMA BIO DOM KORGIJA, POSEBNE VRSTE PSA
Korgiji su bili prisutni u okru`ewu kraqice Elizabete II celog `ivota. Od 1945. godine imala je vi{e od 30 korgija i ve}ina su bili potomci psa Suzan, koju je Elizabeta II dobila za 18. ro|endan od roditeqa. Vi{e od sedam decenija, kraqica je bila okru`ena dru{tvom pasa te rase. Wen omiqeni 13-godi{wi pas Holi uspavan je zbog bolesti oktobra 2016. godine. Ipak, kraqica je tada ozvani~ila da ne `eli nove ~etvorono`ne prijateqe kojima }e popuniti prazninu nastalu gubitkom Holi, zato {to ne `eli da ostavqa svoje voqene qubimce kad we jednog dana vi{e ne bude bilo.
Tradicionalno ki}ewe novogodi{we jelke u Vindzoru od 7 metara
ZORAN NIKOLI] MALI:
stogodi{waka
Ranije su qudi `iveli sporije, ali ~estitog srca. Ulice ispuwene decom i osmehom. Kom{ije bi se pozdravqale iskreno, stali bi i ne `ure}i razgovorali. Na trgovima se ose}ao miris pe~enog hleba, letwe ve~eri ispuwene tihom muzikom koja se daleko ~ula. Zime su bile tihe i tople od zajedni~kog ogwi{ta, razgovora i pri~a oko vatre.
Imali su mawe i sve im je bilo dovoqno. Voleli su se jednostavno, sa mawe re~i i mnogo dela. @uqevite ruke su bile ne`nije, a srca meka. Rad se cenio, ali i odmor ispod {qive ili oraha. Verovali su svi u boqe sutra.
Deca su u~ila od starijih, a stariji nalazili utehu u wihovoj igri. Malo je bilo zabrinutih lica. Bilo je vi{e pesama i igre nego ti{ine. Verovali su u snagu zajedni{tva. Qudi su imali sjaj u o~ima, nadu. Prijateqstva su se delila delima i qubav toplinom pogleda. @ivot nije bio lak, ali bogat. Sre}a im je bila u malim stvarima. Bilo je to vreme koje se pamti, o kojem se s qubavqu pri~a.
Danas `ivimo br`e no ikada: ulice prepune automobila, koraci ubrzanih qudi, telefon zvoni ~e{}e od zvona na vratima, razgovori {turi i kratki, ~esto preko poruka, osmesi se kriju iza ekrana, kom{ije te re|e pozdravqaju `ure}i svako u svoj svet obaveza. Mirisi hleba postoje, ali hleb kupujemo `urno, ne ose}aju}i taj miris, ve~eri ispuwene svetom ekrana, umesto pesmom i pri~om, zime hladnije jer su qudi sami, ogwi{te prazno, samo starci. Svako je sam u svojoj sobi. Qudi imaju vi{e svega nego ranije, a sve im je malo, sve im ne{to fali.
Qubav se tra`i preko poruka i fotografija, a ne pogledom o~i u o~i. Ruke su glatke, ali srca umornija. Rad se ceni, ali se odmor pretvorio u snove. Sutra{wica nije izvesna kao ranije, svet se mewa iz dana u dan, deca u~e s interneta, ne od starih jer nemamo vremena za wih.
Osmesi su kratki jer iza sebe kriju brige. Pesma postoji, ali je ugu{ena bukom svakodnevice. Qudi i daqe tra`e zajedni{tvo, ali ga tra`e u virtuelnom svetu. U o~ima se vidi nada, ali i umor. Prijateqstva se broje lajkovima, ne delima. I uprkos svemu svi tra`e sre}u nadaju}i se da }e je prona}i u malim stvarima. U vremenu {to nam dolazi svet }e biti ne`an, ali pun izazova. Qudi }e se buditi uz zrake sunca koji }e biti mek{e no ikada jer }e priroda podsetiti ~oveka na wegovu snagu i lepotu. Vetrovi }e nositi mirise wihovih po~etaka, a ki{e }e padati da o~iste od umora pro{losti.
Qudi }e se vra}ati jedni drugima, vrati}e se pesma i osmeh: ulice pune `agora dece, shvati}emo da vreme nije neprijateq ve} saputnik. Poku{a}e pro{lost da se vrati, da zaseni {to je novo. Vreme koje dolaze donosi hrabrost, iz svakog bola rodi}e se pesma, a iz svake ti{ine smisao, iz svake tuge nada. U vremenu koje dolazi ne}e biti granica, bi}e prostora za sve. Nada }e biti seme {to donosi srcu ono {to }emo nositi i saditi svuda gde kora~amo. Novo vreme ne}e biti niz dana ili no}i, nego svetlost da svako svakome pru`i ruku, da svako nau~i kako novi trenutak mo`e biti po~etak ve~nosti.
Ovo voqenim roditeqima...
Ne postoji vrijeme koje donosi zaborav, niti tuga koja bri{e qubav i sje}awe na vas.
Po~ivajte u Nebesima mira, na mjesnom grobqu Islam Gr~ki - Ka{i}!
6 mjeseci
Danica (majka)
12 mjeseci
DOPU\ Stevan (otac)
Sje}awe na vas bolno je, vrijeme {to prolazi tu`no je, a qubav prema vama vje~na je. Sa qubavqu koju smrt ne prekida, i tugom koja vrijeme ne le~i, zauvijek ste u srcima i mislima na{im!
Nedostajete...
Vje~no zahvalni najmiliji
Beski~mewak je, s druge strane, poput buba{vabe, pre`ivio bi i nuklearni rat. Svuda su oko nas, mogu biti skriveni ~ak i u univerzitetskim saradnicima na katedrama za kwi`evnost, u lokalnom po{taru, ~lanu najbli`e nam rodbine (pu, pu, daleko bilo).
Beski~mewak nema principe, samo li~ni interes najprizemnije vrste. Laje dok mu neko ne dobaci ne{to da `va}e jer on je nezasit i uje{}e i ruku koja ga hrani. Najvi{e mrzi dostojanstvenog ~ovjeka jer je podsjetnik da postoji put bez sagiwawa. Ma koliko bio obrazovan, koristi i najprizemniji vokabular
dok laje na dostojanstvenog ~ovjeka. Dostojanstven ~ovjek
zna snagu rije~i, za wega je te{ka rije~ kao katana za starog samuraja. Ako je pote-
gne, zna da }e nekog posje}i i zato ne prijeti u prazno. Beski~mewak svoja posrnu}a uvijek pravda egzistencijom, ubje|uje sebe da zaslu`uje stan, slu`bena putovawa i privilegije iako zna da nije va`an nikome osim sebi. Me|u beski~mewacima vlada privid qubavi, ali brzo, ~im im se uka`e prilika, jedni druge satiru. Nasuprot tome, dostojanstveni qudi `ele jedni s drugima da budu svetionik u mra~nim vremenima i kritika koja }e im omogu }iti da zajedno ostanu dostojanstveni. Oni `ale beski~mewake, jer oni nikad ne mogu biti spokojni. Spokoj nema cijenu!
Australijska firma potvrdila otkri}e zlata, srebra i obojenih metala na Bobiji kod Qubovije,
na samo metar dubine
Australijska rudarska kompanija Middle Island Resources objavila je kona~ne rezultate druge faze istra`nog bu{ewa na projektu Bobija kod Qubovije koji potvr|uju postojawe plitkog sistema bogatog zlatom, srebrom i obojenim metalima, koji se trenutno prostire na povr{ini od ~ak 80.000 kvadratnih metara.
Kompanija navodi da druga faza bu{ewa, koja je obuhvatila 17 bu{otina ukupne du`ine 1.363 metra, pokazuje {iroku i plitku mineralizaciju u cen-
tralnoj, severnoj i zapadnoj zoni nalazi{ta koje su povezane u jedinstven veliki sistem, prenosi portal mining.com.au. Me|u najzna~ajnijim rezultatima izdvojena je bu{otina BMLRC022, u kojoj je na dubini od jednog metra registrovan presek od 41 metra sa prose~nim sadr`ajem od 1,03 grama zlata i 52,9 grama srebra po toni, uz prisustvo bakra, olova i cinka.
Generalni direktor australijski kompanije Peter Spajers ocenio je da se Bobija „ubrzo razvija u veliko plitko le`i{te zlata i srebra”, isti~u}i da je
svako do sada istra`eno podru~je pokazalo {iroku mineralizaciju blizu povr{ine, dok granice sistema jo{ nisu utvr|ene.
Prema wegovim re~ima, ranija istra`ivawa bila su prvenstveno usmerena na olovo, cink i barit, dok su zlato i srebro uglavnom bili zanemareni.
Nova bu{ewa, kako je naveo, pokazuju da upravo zlato i srebro ~ine dominantan deo mineralizovanog sistema na Bobiji.
Kompanija je saop{tila da mineralizacija ostaje otvorena prema istoku i zapadu, kao i da priprema tre}u fazu istra`nog bu{ewa, koja }e biti usmerena na ispitivawe daqeg prostirawa nalazi{ta na severu i jugu, kao i kontinuiteta izme|u centralne, zapadnei severne zone.
Projekat Bobija obuhvata pet istra`nih dozvola na podru~ju od 182 kvadratna kilometra.
Kompanija Middle Island Resources ima desetogodi{wu opciju za sticawe dve eksploatacione dozvole od lokalne kompanije Bobija d.o.o. Qubovija, uz ugovorenu naknadu od 0,5 odsto neto prihoda od topqewa rude, ograni~enu na 500.000 evra.
Miroslav Antonijevi}
(17.10.1932 - 20.07.2026)
Sa tugom i bolom se opra{tamo od na{eg Miroslava.
O`alo{}ena porodica: Sinovi Vidak i Petar, }erka Kristina, snaha Xenet, unuci Marko, David, Petar, Alana i Kajl.
Opelo }e biti odr`ano u ponedeqak, 3. avgusta u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog \or|a u Kabramati (348 Cabramatta Rd West) u 10 ~asova.
Sahrana }e biti obavqena u Forest Louns Memorijal Parku u Lepingtonu (Forrest Lawns Memorial park, Leppington, NSW 2179).
Zatim poslu`ewe u Lepington Progres Holu (123 Inglburn Rd, Leppington).
SA VELIKOM TUGOM I NEIZMERNOM @ALO[]U OBAVE[TAVAMO RODBINU, KUMOVE I PRIJATEQE DA SE NA[A VOQENA
@IVOSLAVKA JOVANOVI]
Ro|ena 16. maja 1944. godine u Pudarcima, Srbija,
Upokojila u Gospodu 18. jula 2026. godine u Kanberi, Australija
Za sobom je ostavila neizbrisiv trag qubavi, dobrote i po`rtvovanosti kao voqena majka Svetlani Jovanovi} i Zoranu Mator~evi}u. Bila je draga ta{ta @anu Kurijelu i svekrva Lori Mator~evi}, ponosna baka Melani i Aleksandri Mator~evi} i Andreu Kurijelu.
Pamti}emo je po wenoj blagosti, toplini i bezuslovnoj qubavi koju je nesebi~no pru`ala svojoj porodici i svima koji su imali sre}u da je poznaju.
Wena dobrota i plemenitost zauvek }e `iveti u na{im srcima i se}awima. Ve~an joj pomen i neka joj Gospod podari Carstvo nebesko.
ZAJEDNICA
Odr`an je Dra`in dan u Melburnu
U Hramu Svetog Stefana De~anskog u Karum Daunsu je dostojanstveno obele`en Dra`in dan, u znak se}awa na generala Dragoquba Dra`u Mihailovi}a.
Okupqeni vernici i po{tovaoci wegovog lika i dela najpre su prisustvovali Svetoj liturgiji, nakon ~ega je kod spomenika generalima polo`en venac u znak po{tovawa i se}awa. Dru`ewe je nastavqeno u parohijskoj sali, gde je organizovan zajedni~ki ru~ak i razgovor u duhu zajedni{tva i negovawa istorijskog se}awa. Ovaj tradicionalni skup i ove godine okupio je veliki broj qudi koji su na dostojanstven na~in odali po{tu generalu Dra`i Mihailovi}u i sa~uvali uspomenu na jedan zna~ajan deo srpske istorije.
Izvor: TV Australia
VI[E OD HOBIJA: Srpski visokoleta~i okupili qubiteqe golubarstva u Melburnu
[ta je to {to ve} vi{e od tri decenije okupqa qubiteqe srpskih visokoleta~a u Melburnu? Za neke je to hobi, za druge sport, ali za ve}inu – na~in `ivota i prilika da se sa~uva tradicija daleko od zavi~aja. Na 17. klupskoj i me|uklupskoj izlo`bi Kluba odgajiva~a srpskih visokoleta~a predstavqeni su najboqi primerci razli~itih rasa golubova, a titulu {ampiona izlo`be za srpskog visokoleta~a poneo je Simo Tomi}.
U razgovoru sa odgajiva~ima otkrivamo kako su srpski visokoleta~i stigli u Australiju pre vi{e od sedam decenija, za{to su danas jednako popularni me|u Srbima, Indijcima, Jermenima i drugim zajednicama, po ~emu je mavijan najceweniji me|u visokoleta~ima i za{to je sve te`e zainteresovati mlade da nastave tradiciju koja se u Melburnu neguje ve} 35 godina.
Izlo`ba je jo{ jednom pokazala da golubarstvo nije samo takmi~ewe i osvajawe pehara, ve} i mesto gde se ~uvaju prijateqstva, razmewuju iskustva i neguje deo srpske kulturne ba{tine daleko od otaxbine.
Za SBS na srpskom, Krste Markovi}
Poseta Kolexu Sveti Sava i osve}ewe
zgrade sredwe {kole
Na prvi nastavni dan tre}eg tromese~ja, u utorak, 21. jula 2026. godine, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan posetio je Kolex Sveti Sava u Varovilu. U svojstvu Patrona kolexa, uz prisutno sve{tenstvo, odbor kolexa, nastavno osobqe i sve |ake, Mitropolit Siluan je ~inodejstvovao osve}ewe centralne zgrade druge faze kolexa. Na jektenije u toku obreda osve}ewa odgovarala su sva deca zajedno. Ovaj deo kolexa izgra|en je u planiranom roku, uz mnogobrojno stru~no u~e{}e i podr{ku.
U vidqivoj radosti svih prisutnih, Mitropolit Siluan se prikqu~io istoj i kao Arhipastir po`eleo daqi napredak ove jedinstvene {kole u duhu Pravoslavqa i Svetosavqa. Kropqewem osve}enom vodom izra`ene su molitvene `eqe za blagoslovenom upotrebom i novoizgra|ene specijalizovane nau~ne laboratorije u okviru teritorije kolexa. Nakon osve}ewa i povratka na nastavu, Mitropolit Siluan je najpre prisno porazgovarao sa u~enicima sedmog razreda, a zatim posetio i hram unutar kolexa, u kome se izvode kapitalni radovi na dovr{avawu. Razgovarano je i o daqim detaqima
organizacije vezanim za skoro o~ekivanu radosnu posetu Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Gospodina Porfirija, koja se o~ekuje u oktobru. Ovom
prilikom bi}e izvr{eno veliko osve}ewe ovog hrama.
Izvor: Eparhija Australijsko-novozelandska
NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“
u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju
Пише: Бранислав Станковић PREVODIO SRPSKU KWI@EVNOST NA ENGLESKI:
Zahvaquju}i Nikoli Tesli objavqeno je ~etrnaest pesama Jovana Jovanovi}a Zmaja
Veliki uspeh Vestinghausa i Teslinog polifaznog sistema na izlo`bi u ^ikagu, presudno je uticao na komisiju kojom je predsedavao lord Kelvin, a koja je trebalo da donese odluku koji }e se sistem koristiti prilikom izgradwe hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.
Komisija je definitivnu odluku donela i obelodanila 6. maja 1893. godine na Teslinu krsnu slavu \ur|evdan, da }e na Nijagari biti upotrebqen wegov polifazni sitem. Za te potrebe izgra|ena su tri generatora od 5.000 kowskih snaga. Od trinaest patenata koji su se koristili za wihovu gradwu devet je bilo Teslinih, pa se sa punim razlogom generatori na Nijagari mogu pripisati Tesli. Ujedno ovom pobedom Teslinog polifaznog sistema na Nijagari okon~an je i rat struja.
Kasnije je u svojoj autobiografiji pisao: „U u~ionici se nalazilo nekoliko mehani~kih modela koji su me zainteresovali i usmerili moju pa`wu ka vodenim turbinama. Konstruisao sam mnoge od wih i nalazio veliko zadovoqstvo u upravqawu wima. Koliko je izuzetan bio moj `ivot, mo`e biti opisano jednim slu~ajem. Moj ujak nije imao koristi od ove vrste zabave i ~esto me je grdio. Bio sam fasciniran opisom Nijagarinih vodopada, koje sam pa`qivo prou~avao i zami{qao u ma{ti veliki to~ak koji bi pokretli ovi slapovi. Rekao sam tada ujaku da }u oti}i u Ameriku i sprovesti svoju ideju. Trideset godina kasnije sam video kako se moje ideje pretvaraju u delo na Nijagari i divio se neshvatqivoj misteriji uma”. Jedne prohladne jesewe ve~eri 1893. godine za Teslu se dogodio osoben susret. Naime, Tomas Komerford Martin, autor prve kwige o Tesli, upoznao ga je sa Robertom Andervudom Xonsonom, pesnikom, piscem i diplomatom, i wegovom suprugom Ketrin. Tokom vremena oni } e postati wegovi najbli`i i najboqi prijateqi. Tih godina dom Xonsonovih, u Legsin-
Na Nijagarinim vodopadima postoje dva spomenika Nikoli Tesli. Jedan se nalazi na kanadskoj strani, a drugi na ameri~koj strani vodopada. Obe lokacije odaju po~ast nau~niku ~iji je polifazni sistem naizmeni~ne struje omogu}io izgradwu prve hidroelektrane i iskori{}avawe snage Nijagare
gton aveniji 327, u otmenom kraju Marej Hila, bio je jedno od kultnih mesta Wujorka, gde su se skupqali bogata{i, umetnici i nau~nici.
Tesla }e, nakon povratka u Ameriku i poznanstva sa Robertom Andervudom Xonsonom, koji je toliko bio o~aran Teslom da je po~eo da u~i srpski i da ~ita uz Teslinu preporuku pojedine srpske autore poput Svetozara ]orovi}a, pokrenuti prevod Zmajevih pesama na engleski. O tome }e pisati Zmaju u junu 1894. godine: „Visokopo{tovani gospodine, slavni srpski pesni~e! Oprostite {to Vam se nisam javio prije, kao {to bi du`nost zahtevala. Nekoliko misli tako su me obuzele, da mi je nemogu}e otrgnuti se rada. Moj prijateq, R. A. Xonson, plemenit ~ovek, jedan od najboqih pisaca ovde, i sam pesnik, latio se je posla da prevede zbirku Va{ijeh divnijeh pesama na engleski. Odavna tra`io sam takva druga, koga bih mogao da odu{evim, pa ma i dimom i ugqenom! U Americi nema boqega. Prevodi wegovi upravo divni su, a ako po gdekad morao je promeniti pokoji redak, to je bilo neophodno u duhu engleskog jezika. Sad prevodimo nekoliko drugijeh
pesama. Htedoh \uli}e ali je prete{ko, nu mo`e biti da }emo uspeti docnije, ma i koliko posla imao, za to }u na}i vremena. Molio bih Vas da mi po{aqete Va{u sliku, a kad biste mogli i dve, dao bih jednu mom prijatequ koji Vas toliko po{tuje. Imam izdawe od 1882. va{ijeh radova i rad bih pribavio novije, ako se mo`e dobiti. Pozdravqaju}i Vas najsrda~nije. Va{ Nikola Tesla”. Tako je Tesla postao prvi prevodilac srpske kwi`evnosti na engleski jezik.
Zahvaquju}i Tesli objavqeno je ~etrnaest Zmajevih pesama na engleskom jeziku u Xonsonovoj kwizi Songs of liberty and other poems. O ovom svom prevodu Zmajevih pesama Tesla u pismu ujaku Paji Mandi}u pi{e 17. maja 1894. godine: „(...) Poslati }u kwigu Peri ovaj koji dan a Vama {aqem jedan broj velikog magazina The Century (stole}a) u kome su prevedene nekolike Zmajeve pesme. Po uspjehu sudim da sam tim mojim ~lankom vi{e koristio Srpstvu nego radom na poqu elektriciteta.”
Tekst o Zmaju preneo je srpski list u Zagrebu Srbobran, a tim povodom sestra
Marica pi{e mu 25. juna 1894. godine: „(...) ^itala
SUSRET SA MARKOM TVENOM
U porodi~nom domu kwi`evnika Roberta Andervuda Xonsona Tesli je upoznao pesnika Radjarda Kiplinga, pisce Xona Mjuram i Helen Hant Xekson, kompozitore Ignesa Padarevskog i Antonina Dvor`aka, politi~ara Teodora Ruzvelta. Tu se upoznao i sa kwi`evnikom Markom Tvenom, koji je odlazio ponekad do Tesline laboratorije. Jednom prilikom Tesla je ispri~ao Tvenu kako se tokom detiwstva razboleo i kako mu je ~itawe wegovih kwiga prevedenih na nema~ki pomoglo da se oporavi, {to je Tvena ganulo do suza.
sam onaj tvoj ~lanak o Zmaju preveden u Srbobranu, a Bog ti dao kad si ga onako lijepo elegantno napisao! Ono vi{e vrijedi za Srpstvo nego puno velikijeh dela. - Za ovo nekoliko godina od kako ga ti proslavi, posko~ilo je Srpstvo u cijeni pred stranijem narodima, a i Hrvati moraju uvla~iti roge u se. - Svakako ne smiju ti re}i vi{e da si Hrvat, nego svuda vele, „na{ di~ni, na{ veliki zemqak (...)” Iz tog pisma se jasno vidi da hrvatska kulturna javnost poku{ava Teslu da prisvoji jo{ tada, i to ne odustaju}i radi do danas. Zato je jako va`no da se istina brani sve dok se la`i ponavqaju. O odnosu Hrvata prema Srbima, u to vreme, Tesli je pisao i Nikoladin Kosanovi}, 2. decembra 1891. godine: „(...) Kod nas `urnalistika sasvim izi{la iz forme, a osobito hrvatska. Grozno psuju nas Srbe. Veli nam da smo ’vla{ki nakot’ ’sviwska pasmina, ’moralna trule`’ i vrag zna kako nas jo{ ne krsti. To se ve} te{ko i snositi dade. Uprvo moglo bi do krvi do}i, tako je Hrvatstvo oslijepilo. Mi se branimo, ali ne onako bezobrazno, kako nas oni napadaju (...).” (...) Tih godina jedno srpsko dru{tvo izdalo je specijalne {ibice i hartiju za cigarete. Na wima je bila Teslina slika, koji je umesto ma{ne imao srpsku trobojku. Ispod slike bili su stihovi: „Veseli se Srpstvo A najvi{e Lika Jer nam rodi Takvog umetnika”. Najvi{e su se tro{ile u Lici, ali se austrijskim vlastima to nikako nije svi|alo, jer su u tome videli prosrpsku propagandu. Zato su nakon aneksije Bosne i Hercegovine po~ele da ote`avaju wihov promet, a 1914. i definitivno su ih zabranile. Hrvati su pre Srba po~eli sa izradom {ibica sa likom Ante Star~evi}a. [ibice sa Teslinim likom kupovali su Srbi, a Hrvati sa Star~evi}evim.
l U slede}em broju: Laza Kosti} hteo Nikolu Teslu da o`eni Lenkom Dun|erski
1898. - Umro je nema~ki dr`avnik Oto fon Bizmark-[enhauzen, ujediniteq Nema~ke. Prvi kancelar ujediwenog nema~kog carstva, poznat kao „gvozdeni kancelar”, bio je predsednik vlade punih 28 godina, do 1890. kada je na zahtev cara Vilhelma II podneo ostavku.
1898. - Ro|en je Henri Mur, jedan od najve}ih britanskih i svetskih vajara 20. veka. Wegove skulpture nalaze se na mnogim javnim mestima, kao {to su zgrada UNESKO-a u Parizu i Linkoln centar u Wujorku.
1912. - Umro je japanski car Mucuhito, koji je tokom vladavine od 1867. ukinuo {ogunate, uspostavio centralnu vlast i transformisao Japan u modernu dr`avu.
1930. - Urugvaj je u Montevideu, pobedom u finalu Prvog svetskog fudbalskog prvenstva nad Argentinom od 4:2, postao prvi svetski {ampion u fudbalu.
1935. - U Velikoj Britaniji je objavqena prva xepna kwiga, „Penguin book”, prema ideji Alena Lejna da napravi „kwigu koja }e imati cenu kao 10 cigareta”. Prva kwiga bio je „Arijel” Andrea Moroa.
1945. - Japanska podmornica potopila je u Drugom svetskom ratu ameri~ku krstaricu „Indijanapolis”. Poginulo je 800 qudi.
1971. - Ameri~ki vasionski brod „Apolo 15” sa kosmonautima Dejvidom Skotom i Xejmsom Irvinom spustio se na Mesec.
1974. - Turska, Gr~ka i Velika Britanija potpisale su sporazum o prekidu vatre na Kipru.
1993. - Lideri bosanskih Muslimana, Srba i Hrvata postigli su na mirovnim pregovorima u @enevi dogovor o ustavnom ure|ewu Bosne i Hercegovine kao Saveza republika: Republike Srpske, Herceg-Bosne i Republike Bosne. Uprkos dogovoru, rat u Bosni je trajao do decembra 1995, kada je u Dejtonu potpisan mirovni sporazum.
1999. - Napu{taju}i obale Panamskog kanala, nakon gotovo jednog veka, SAD su zvani~no zatvorile panamsku operaciju.
2001. - Kanada je prva dr`ava na svetu koja je, uprkos velikim protestima lekara, dozvolila te{kim bolesnicima da uzgajaju marihuanu i koriste je za le~ewe.
2005. - Na Svetskom prvenstvu u Montrealu vaterpolo reprezentacija Srbije i Crne Gore postala je novi svetski prvak. Srebrnu medaqu osvojila je Ma|arska, a bronzanu Gr~ka.
2010. - U Avganistanu je u julu poginulo 66 ameri~kih vojnika, najvi{e tokom jednog meseca od po~etka me|unarodne invazije na tu zemqu 2001. godine.
2023. - Umro je David Albahari, pisac i prevodilac, autor dvadeset kwiga pri~a, petnaest romana i ~etiri kwiga eseja. Roman „Mamac” dobio je Ninovu nagradu 1996. i nagrade Narodne biblioteke Srbije, „Balkanika” i „Most Berlin”. Preveo je veliki broj dela ameri~kih, britanskih, australijskih i pisaca iz Kanade gde je `iveo posledwe tri decenije.
Evo kako je na Krfu po~elo stvarawe
zajedni~ke dr`ave Srba, Hrvata i Slovenaca!
20. jula 1917. godine doneta je Krfska deklaracija, koja je bila za~etak Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Zvani~no je osnovana 1. decembra 1918. godine.
Konkretni dogovor o ujediwewu Ju`nih Slovena postignut je na Krfu, gde je 1917. doneta Krfska deklaracija.
Kraqevina Srbija je jo{ po~etkom Prvog svetskog rata zvani~no objavila da su weni ratni ciqevi ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca, {to je potvr|eno Ni{kom deklaracijom Skup{tine Kraqevine Srbije, 7. decembra 1914. godine.
„Uverena u re{enost celog srpskog naroda da istraje u svetoj borbi za odbranu svoga ogwi{ta i svoje slobode, vlada Kraqevine smatra kao svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim trenucima jedini zadatak, da obezbedi uspe{an zavr{etak ovog velikog vojevawa koje je, u trenutku kad je zapo~eto, postalo ujedno borbom za oslobo|ewe i ujediwewe sve na{e neslobodne bra}e Srba, Hrvata i Slovenaca„.
Ubrzo je usledilo formirawe Jugoslovenskog odbora 1915. godine, koji su sa~iwavali istaknuti Srbi, Hrvati i Slovenci sa prostora tada{we Austro-Ugarske opredeqeni za stvarawe nove zajednice Ju`nih Slovena. Konkretni pregovori o ujediwewu u budu}u dr`avu posti-
gnuti su na gr~kom ostrvu Krf, gde je 20. jula 1917. doneta Krfska deklaracija, a u @enevi 9. novembra 1918. godine, takozvani @enevski sporazum. Skupu u @enevi su prisustvovali predstavnici Kraqevine Srbije, Narodnog ve}a iz Zagreba i Jugoslovenskog odbora s centralom u Londonu.
KAKO JE ALIJA SIROTANOVI] POSTAO SIMBOL KOMUNIZMA:
U jeku raspada Austro-Ugarske pod vo|stvom ~elnika i pristalica Jugoslovenskog odbora u Zagrebu je progla{ena Dr`ava Slovenaca, Hrvata i Srba, kao zemqa Ju`nih Slovena dotada{we Austro-Ugarske.
Po{to je u Novom Sadu Velika narodna skup{tina prethodno 25. novembra 1918. godine
donela odluku o prisajediwewu Kraqevini Srbiji, a dan ranije 24. novembra i Skup{tina Srema u Rumi, u novu zajedni~ku dr`avi obrazovanu 1. decembra 1918. godine, Vojvodina je stupila kao sastavni deo Srbije.
Tako|e, krajem novembra Podgori~ka skup{tina donela je odluku o ujediwewu Crne Gore i Srbije.
Tako je 1. decembra 1918. godine regent (od 1921. kraq) Aleksandar Kara|or|evi} u palati Krsmanovi}, na Terazijama u Beogradu, proglasio stvarawe nove dr`ave – Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Godine 1929. zemqu je kraq Aleksandar preimenovao u Kraqevinu Jugoslaviju, {to je samo bio dosledni nastavak izvorne koncepcije s kojom je 1918. godine i obrazovana zajedni~ka dr`ava, i {to je tako|e bilo uneto u Ustav iz 1921. godine, poznat kao „Vidovdanski“ – koncepcije integralnog jugoslovenstva – odnosno uvjerewa da je rije~ o jednom troimenom narodu.
Kraqevina Jugoslavija postojala je do Drugog svetskog rata.
Oborio rekord u kopawu ugqa, mogao da ima
{ta `eli, ali je Titu tra`io jedino ve}u lopatu!
Sigurno nije bilo lako najboqi radnik u zemqi radnika i simbol pregala{tva klase koja “pomera mora i planine” u izgradwi novog, socijalisti~kog dru{tva. Ipak, upravo ta ~ast zapala je ovom ~oveku – rudaru Aliji Sirotanovi}u.
Sirotanovi}, rodom iz Trtori}a kod Breze u Bosni i Hercegovini, postao je junak socijalizma po{to je 24. jula 1949. godine oborio svetski rekord u kopawu ugqa, iskopav{i sa svojom brigadom 152 tone za osam sati rada, ~ime je prethodni, sovjetski rekord prebacio ~ak za 50 tona. Naime, posle Drugog svjetskog rata u zemqama socijalizma na inicijativu SSSR-a su pokrenute akcije obarawa rekorda u proizvodwi – kopawu ugqa, gra|ewu ku}a, ko{ewu trave… Ideja akcije je bila motivacija radnika u ponovnoj izgradwi zemqe. Propagandne slike koje su i{le uz to i iz zemaqa u Zapadni svet, bile su propratni, ali nezanemarqiv detaq.
Svoje rekordere ve} su imali Rusi i Poqaci, pa se i u Jugoslaviji pristupilo re{avawu ovog “pitawa”.
Na savetovawu sa stru~nim osobqem rudnika i kopa~ima, navodno je upravo rudar Alija Sirotanovi} predlo`io da se wegovoj brigadi omogu}i rad na tri radili{ta i obe}ao da }e prema{iti rekord ~uvenog sovjetskog rudara Alekseja Stahanova. Predlog je prihva}en, a Alijina brigada je ve} sutradan oborila rekord. Jugoslavija je bila u ekstazi. Jama u kojoj je rekord sru{en poznata je kao Rov vojvode Putnika.
Zbog ovog podviga Alija je odlikovan ~etvrtim po va`nosti ordenom u FNRJ/ SFRJ – Junak socijalisti~kog rada. [tam-
pa je na{iroko i naduga~ko pisala o ovom podvigu, a Alija je postao junak legendi koje se i danas prepri~avaju. TRA @ IO JE SAMO VE ] U LOPATU
Sva{ta se pri~a o ovom vrednom ~oveku, i danas je te{ko razlikovati stvarnost od mita. Alija je navodno odbio stan
ve} je insistirao da on bude dodeqen radnicima koji nisu imali dom. Sli~no, kada je od Tita dobio da bira “automobil po `eqi” tra`io je “fi}u”.
Ipak, jedan od najpoznatijih mitova o ovom ~oveku je svakako onaj o lopati. Navodno je drug Tito, mogu}e kada je Ali-
ji uru~ivan orden Junak socijalisti~kog rada, upitao rudara treba li mu {togod. Skromni Sirotanovi} je odgovorio: “Ve}a lopata”.
Pri~a ka`a da je kasnije za wega napravqena specijalna, ve}a lopata kako bi mogao vi{e da zahvati!
U stvarnosti, Alija Sirotanovi} uop{te nije radio sa lopatom. On je bio kopa~ i wegova alatka je bila pneumatska bu{ilica, a radio je sa dve u isto vreme. Ipak, legenda ili ne, za veliku lopatu u Bosni i danas ka`u “sirotanovi}ka”.
LIK ALIJE SIROTANOVI ] A POJAVIO SE NA NOV ^ ANICI
Najve}e priznawe Alija je dobio 1968. godine kada se wegov lik pojavio na nov~anici od 10 dinara. Po Sirotanovi}u nosi ime ulica u wegovom rodnom selu, a u krugu rudnika mrkog ugqa “Breza” u kome je proveo radni vek podignuta je bista. Grupa “Zabraweno pu{ewe” posvetila mu je pesmu “Srce, ruke i lopata”.
Osim Alije Sirotanovi}a rudarskim poslom bavila su se i sva {estorica wegove bra}e, kao i najve}i deo brati}a. Jedan od wih, Arif Sirotanovi} pre nekoliko godina osnovao je u znak se}awa na svog strica i sve po`rtvovane rudare Udru`ewe gra|ana “Alija Sirotanovi} i wegovi komorati”.
Alija je radni vek proveo u istom statusu – rudar-brigadir. Penzionisao se sredinom sedamdesetih i ostatak `ivota `iveo od skromne penzije, ka`u, u siroma{tvu. Alija Sirotanovi} sklopio je svoje po{tene, radni~ke ruke 13. maja 1990. godine simboli~no, tik pred raspad dr`ave ~iji je simbol bio.
NA ZEMQI POSTOJI DRVO STARO SKORO 5.000 GODINA:
piramida, a wegovu lokaciju kriju od svih
Na vi{e od 3.000 metara nadmorske visine, u planinama isto~ne Kalifornije, raste jedno od najneobi~nijih stabala na svetu. Re~ je o boru za koji nau~nici procewuju da je star oko 4.850 godina, {to ga ~ini najstarijim poznatim pojedina~nim `ivim organizmom na Zemqi.
Drvo je niklo mnogo pre nego {to su u Egiptu podignute prve velike piramide, a wegova ta~na lokacija i danas se dr`i u strogoj tajnosti.
STAR GOTOVO PET MILENIJUMA
Bor je dobio ime Metuzalem, po biblijskom liku koji simbolizuje dugove~nost.
Procewuje se da je proklijao pre oko 4.850 godina, {to zna~i da raste jo{ od vremena kada su drevne egipatske civilizacije tek zapo~iwale izgradwu monumentalnih piramida. Tokom svog `ivota nad`iveo je uspon i pad brojnih civilizacija, a svake godine i daqe razvija nove iglice.
KAKO JE UTVR \ ENA WEGOVA STAROST?
Nau~nici starost ovakvih stabala odre|uju brojawem godova.
Posebnim svrdlom iz stabla uzimaju uzak cilindri~ni uzorak drveta, pri ~emu drvo ostaje neo{te}eno i nastavqa da raste. Svaki god predstavqa jednu godinu `ivota.
Kod ove vrste borova godovi su izuzetno uski, jer drve}e zbog surovih uslova veoma sporo raste. Upravo taj spor rast stvara izuzetno gusto drvo koje je otporno na truqewe, insekte i druge spoqne uticaje.
ZA [ TO NIKO NE ZNA GDE SE NALAZI?
Iako je Metuzalem jedna od najve}ih prirodnih zanimqivosti na svetu, ameri~ke slu`be nikada nisu objavile wegovu ta~nu lokaciju.
Razlog je za{tita stabla.
Iskustva iz pro{losti pokazala su da poznata i lako dostupna stabla ~esto trpe o{te}ewa, jer pojedini posetioci lome grane, skidaju delove kore ili gaze korewe.
Dodatni razlog za oprez predstavqa doga|aj iz pro{log veka, kada je jedno veoma staro drvo iste vrste pose~eno tokom nau~nih istra`ivawa, pre nego {to je utvr|eno koliko je zapravo bilo staro. Zbog toga posetioci danas mogu da obilaze {umu ure|enim stazama, ali nijedno stablo nije ozna~eno kao Metuzalem.
TAJNA DUGOVE ^NOSTI
Za razliku od ve}ine biqaka, ovaj bor ne uspeva na bogatom i plodnom zemqi{tu.
Raste na siroma{nom kre~wa~kom tlu, izlo`enom sna`nim vetrovima, su{i i velikim temperaturnim razlikama. Upravo takvi ekstremni uslovi usporavaju wegov rast, ali mu istovremeno omogu}avaju da `ivi znatno du`e.
Drvo koje raste sporo postaje izuzetno gusto i otporno, pa mo`e da odoleva propadawu vekovima.
Kod Metuzalema je veliki deo stabla odavno odumro, ali uska traka `ive kore i daqe snabdeva nekoliko grana vodom i hranqivim materijama. Zahvaquju}i tome, ovo neverovatno drvo opstaje ve} skoro pet hiqada godina i predstavqa jedan od najimpresivnijih `ivih svedoka istorije na{e planete.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Samopouzdawe }e pomo}i Ovnu da privu~e ono {to `eli u svoj `ivot. Optimizam i samopouzdawe uvek su ispred ve{tina i sposobnosti. Sa velikom verovatno}om, snovi predstavnika ovog horoskopskog znaka }e se ostvariti, posebno oni koji se odnose na li~nu i qubavnu sferu. Samo treba da zapamtite da ne treba previ{e raditi ili se odmarati - zlatna sredina je va`na u svemu.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Bik mo`e da u~i ili da se uroni u kreativnost. Bi}e korisno promeniti okru`ewe oko sebe i oti}i na putovawa. Mo`ete a`urirati svoju garderobu, promeniti frizuru. Moramo da po~nemo aktivno da idemo napred. Ovo je prili~no romanti~no vreme u kojem mo`ete sklapati sastanke i upoznati se. Oni koji nisu zainteresovani mogu se fokusirati samo na posao i va`ne stvari.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Ova nedeqa bi}e vreme snage za Blizance, najpovoqniji dani jula. U te{kim situacijama boqe je slu{ati svoju intuiciju. Ove nedeqe mo`ete i treba da verujete bliskim ro|acima i prijateqima. Nezavisnost i samodovoqnost - to je ono ~emu astrolozi savetuju da te`ite, ali ne treba propustiti priliku da saznate istinu kroz spoqnu podr{ku. Bi}e emotivnih iznena|ewa.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Rakovi bi trebalo da preduzmu akciju i da budu aktivniji. Poenta je da }e wihov um biti otvoren za sve novo. Mogu se pojaviti nove ideje. Ovo je magi~no vreme kada se mogu desiti najneverovatniji doga|aji. Univerzum `eli da pomogne Rakovima da se izvuku iz rutine, ~ine}i wihov `ivot svetlijim i bogatijim utiscima. Poseban uspeh mo`e ~ekati predstavnike kreativnih profesija.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Lavovi mogu biti kreativni u re{avawu uobi~ajenih problema. Ovo }e smawiti vreme dono{ewa odluka. Okru`eni }e biti pa`qiviji prema Lavovima, pa bi trebalo ~e{}e pokazivati dru`equbivost i, ako je mogu}e, pru`ati uzvratnu pomo}. Ovo }e pomo}i Lavovima da se otarase lo{eg niza u `ivotu. Trebalo bi da komunicirate {to vi{e na internetu, na poslu, na raznim doga|ajima.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Device treba da posvete {to vi{e vremena slo`enim poslovima, kao i stvarima koje vi{e ne mogu da odla`u. Tek nakon {to uspete da se izvu~ete iz okova ovih problema, mo}i }ete da se fokusirate na ne{to li~no - zabavu ili hobije. U potrazi za srodnom du{om, sre}a se mo`e osmehnuti. Idealna srodna du{a mo`e se sakriti bilo gde - ova nedeqa }e postati orijentir u tom pogledu.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Nedeqa }e biti veoma produktivna za Vagu, ali morate se pridr`avati nekih pravila. Astrolozi savetuju da pratite rutinu, ~e{}e se odmarate i ne komunicirate sa neprijatnim qudima. Ne govori nikome o svojim planovima. Va`no je preuzeti odgovornost i napraviti pomirewe sa voqenima, prijateqima i srodnom du{om. Vagama }e biti lak{e da odr`avaju dobre odnose sa qudima.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
[korpije treba da vode ra~una o ku}nim poslovima. Bi}e korisno zapo~eti ne{to novo. Ovo su najpozitivniji i najpovoqniji dani za [korpije. Sva mogu}a ograni~ewa }e nestati. Planete }e pomo}i da se prevazi|u qubomora, malodu{nost i strah. Mo`da }ete tako|e biti u isku{ewu da potro{ite ne{to novca. Odmerite prednosti i nedostatke pre dono{ewa bilo kakve odluke.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Strelac ove nedeqe mo`e malo da ograni~i komunikaciju sa prezahtevnim qudima. Izuzetak su roditeqi i {efovi. Postoje situacije kada jednostavno ne mo`ete da odbijete - u ovom slu~aju samo to treba da prihvatite. U budu}nosti }e to rezultirati poboq{anom karmom. Strelcu }e biti lak{e da se oraspolo`i, upravqa svojim vremenom i smewuje rad i odmor.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Jar~evi }e mo}i da se otarase negativnih misli i iskustava. Prime}uje se maksimalni pozitivan uticaj Venere i Merkura, pa je ovo dobro vreme za potragu za qubavqu. Na poslu prvo morate da razumete svoje odgovornosti i odgovorne zadatke. Kreativnost u qubavi i poslu je veoma va`na, ali ne treba da je koristite stalno. Postoji prostor za pregr{t lepih de{avawa.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Vodolijama }e biti lak{e da prevazi|u apatiju i mentalnu slabost. Mo}i }e mnogo ~e{}e da razmi{qaju o ne~emu prijatnom – misli }e im pomo}i da se podese na pravo raspolo`ewe. Ako se samci Vodolije zaqube, treba da budu aktivni i da ne ~ekaju boqu priliku. Astrolozi preporu~uju otkrivawe svojih ose}awa qudima ako su prijatna. Biti misteriozan ne}e pomo}i Vodoliji.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Do{lo je vreme da se napravi vite{ki potez. Ribe treba da krenu u ofanzivu, da budu aktivne. Morate sebi postaviti va`an zadatak i posti}i wegovo re{ewe. Zvezde }e biti najkreativnije, pa }e vam se raspolo`ewe popraviti. Ne pla{ite se novih stvari i briga. Treba ~e{}e da se odmarate i ne `urite sa odlukama. Merewe i sposobnost odmeravawa svakog koraka su kqu~ uspeha.
NEMA MORE, A USPELA JE ONO [TO MNOGE PRIMORSKE ZEMQE NISU:
Zemqe Balkana posledwih godina postaju sve popularniji izbor me|u turistima koji tra`e autenti~na iskustva, bogato kulturno nasle|e, netaknutu prirodu i povoqnije cene nego u mnogim zapadnoevropskim zemqama. Pored primorskih destinacija, sve vi{e posetilaca otkriva i balkanske dr`ave bez izlaza na more, koje privla~e istorijskim gradovima, gostoprimstvom doma}ina, raznovrsnom gastronomijom i sve razvijenijom turisti~kom ponudom. Me|u zemqama koje se trenutno posebno izdvajaju nalazi se Srbija. Prema najnovijim podacima Svetske turisti~ke organizacije (UN Tourism), Srbija se na{la me|u deset najbr`e rastu}ih turisti~kih destinacija na svetu, a u prvih pet meseci ove godine zabele`ila je rast broja turista od gotovo sedam odsto.
„U prvih pet meseci ostvarili smo rast od izme|u 6,8 i 6,9 odsto, kako kada je re~ o doma}im, tako i o stranim turistima. Verujem da }emo do kraja godine ostvariti istorijski rekord po broju poseta“, rekao je ministar turizma i omladine Srbije Husein Memi} u razgovoru za Radio Beograd. Najvi{e stranih turista u Srbiju dolazi iz Turske i Rusije, dok je zna~ajan rast zabele`en i me|u posetiocima iz Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Slovenije. Istovremeno je registrovan
blagi pad broja turista iz Kine. Memi} je istakao da dr`ava nastavqa da ula`e u razvoj doma}eg turizma, posebno seoskog, koji posledwih godina bele`i sna`an napredak.
„Pre tri godine imali smo oko 700 registrovanih seoskih turisti~kih doma}instava, a danas ih je ve} oko 1.900. Na{ ciq je da promovi{emo srpska sela i produ`imo turisti~ku sezonu“, rekao je ministar. Kao destinacije koje posebno preporu~uje za ovu turisti~ku sezonu izdvojio je Golubac i podru~je uz Dunav, a zbog zna~ajnih ulagawa u turisti~ku infrastrukturu i Pe{ter, kao i Novi Pazar.
DA LI TREBA PITI KEFIR SVAKI DAN?
Koristi i preporu~ena koli~ina
Kada je re~ o namirnicama kojima se pripisuju brojne zdravstvene koristi, kefir je me|u naj~e{}e pomiwanima.
Tokom protekle godine pretrage za izraz „kefir napitak“ na britanskoj platformi Ocado porasle su za 105 odsto, dok trgovinski lanac Sainsbury’s navodi da su se pretrage za obi~nim kefirom udvostru~ile.
Iako svakodnevna ~a{a ili ~inija kefira mo`e delovati kao novi trend, ovaj fermentisani mle~ni proizvod deo je ishrane pojedinih naroda ve} stotinama godina.
DA LI TREBA PITI KEFIR SVAKI DAN?
Dokazi o zdravstvenim koristima kefira i daqe se prikupqaju, ali redovno konzumirawe moglo bi da doprinese zdravqu creva, kao i unosu va`nih hranqivih materija poput kalcijuma i proteina.
Za ve}inu zdravih odraslih osoba svakodnevno konzumirawe kefira mo`e biti deo uravnote`ene ishrane.
[TA JE KEFIR?
Zbog blage prirodne gaziranosti kefir se ~esto naziva i „{ampawcem me|u mle~nim proizvodima“. Naj~e{}e je re~ o fermentisanom mle~nom napitku, ali postoji i u gu{}oj, jogurtastoj
RECEPT
PILE]E ROLNICE
SA SPANA]EM
POTREBNO JE:
Nadev:
n 200 g spana}a, 100 g sira n malo maslinovog uqa, 1 jaje n 1-2 ~e{wa belog luka n so, mleveni biber Za rolnice: n 600-700 g pile}ih {nicli tanko ise~enih
PRIPREMA
Pile}e {nicle istawiti tu~kom za meso pa pobiberiti i posoliti sa obe strane i ostaviti oko pola sata da upiju biber i so. Na malo maslinovog uqa prodinstati spana}. Dodati sitno naseckan beli luk, malo soli i bibera. Skloniti sa ringle da se prohladi 5-6 minuta pa ume{ati umu}eno jaje i izmrvqen sir.
[nicle prema`ite nadevom od spana}a, uvijte u rolnice, umo~ite u umu}eno jaje i po potrebi pri~vrstite ~a~kalicama. Pore|ajte na pek papir u pleh. Rolnice prelijte sa malo maslinovog uqa. Pecite na 180C 50-60 minuta (zavisi od debqine rolnica i od va{e rerne). Na pola pe~ewa rolnice okrenite. Rolnice poslu`ite dok su jo{ tople.
varijanti koja se jede ka{ikom. Dostupan je i vodeni kefir. Tradicionalno se proizvodi pomo}u kefirnih zrnaca koja podse}aju na sitne cvetove karfiola. Ona sadr`e me{avinu korisnih mikroorganizama - dobrih bakterija i kvasaca. Dodavawem u mleko zapo~iwe fermentacija, tokom koje napitak postaje gu{}i, blago kiseo i blago gaziran. Kao i druge fermentisane namirnice, kefir sadr`i `ive mikroorganizme koji se povezuju sa pozitivnim efektima na zdravqe. Smatra se da mo`e da doprinese zdravqu creva, varewu, imunitetu, metabolizmu, pa ~ak i mentalnom blagostawu.
DA LI JE KEFIR DOBAR
ZA ZDRAVQE CREVA?
Kefir spada me|u najvi{e prou~avane fermentisane namirnice. Nedavni pregled 28 klini~kih studija ispitivao je wegov uticaj na metaboli~ko zdravqe - nivo holesterola, {e}era u krvi i krvni pritisakkao i na zdravqe creva.
Rezultati pokazuju da je kon-
zumirawe kefira povezano sa poboq{awem nivoa holesterola, krvnog pritiska i telesnog sastava, iako rezultati nisu bili ujedna~eni, a ve}ina istra`ivawa obuhvatila je mali broj ispitanika.
Kada je re~ o zdravqu creva, postoje dokazi da kefir mo`e da ubla`i zatvor, a neka istra`ivawa pokazala su i smawewe odre|enih pokazateqa upale.
Ipak, nau~nici jo{ ne mogu sa sigurno{}u da potvrde sve zdravstvene koristi kefira. Dosada{we studije bile su male, razlikovale su se po koli~ini i vrsti kefira, a nisu sva istra`ivawa pokazala pozitivan efekat.
Za sada su rezultati najubedqiviji kada je re~ o zdravqu creva.
Pored toga, kefir je i hranqiva namirnica. Porcija od 250 mililitara sadr`i oko devet grama proteina i oko 300 miligrama kalcijuma, {to predstavqa vi{e od 40 odsto preporu~enog dnevnog unosa za odrasle.
Kefir je dostupan u obi~noj i vo}nim varijantama. Razlikuje se po gustini, kiselosti i gaziranosti, pa vredi isprobati vi{e proizvo|a~a. Mo`e se koristiti svuda gde biste ina~e koristili jogurt - u smutijima, uz vo}e, granolu ili musli.
KOLIKO KEFIRA TREBA
PITI DNEVNO?
Kefir nije ~udotvorna namirnica i ne}e nadoknaditi lo{u ishranu, ali mo`e biti koristan dodatak zdravim navikama.
Ako tek po~iwete da jedete fermentisanu hranu, imate sindrom iritabilnog creva ili osetqiv sistem za varewe, pre-
poru~uje se da po~nete sa mawim koli~inama. Stru~waci savetuju da se po~ne sa oko 100 mililitara dnevno, a zatim postepeno pove}a unos do jedne ~a{e, odnosno 250 mililitara, ukoliko vam odgovara.
Za najve}i efekat na crevni mikrobiom va`nija je redovnost nego povremeno konzumirawe ve}ih koli~ina.
Uz to, ako `elite da o~uvate zdravqe creva, kefir bi trebalo da bude deo raznovrsne, uravnote`ene ishrane bogate biqnim namirnicama i vlaknima, a ne jedina namirnica na koju se oslawate.
Visok holesterol nije rezervisan samo za gojazne, imaju ga i vitke osobe
Povi{en holesterol ~esto ne izaziva simptome, pa mnogi godinama ne znaju da imaju pove}an rizik od sr~anih bolesti.
Kardiolog dr Zoe Astrulakis upozorava da se povi{eni holesterol javqa i kod vitkih osoba, a da odre|ene promene na telu mogu biti znak upozorewa. Mnogi pomisle da vitke osobe sigurno nemaju problema sa povi{enim holesterolom. Me|utim, spoqa{wi izgled ne otkriva uvek {ta se de{ava u organizmu. Mo`ete biti sportista, redovno ve`bati i hraniti se uravnote`eno, a ipak imati povi{en nivo holesterola u krvi. Jedini na~in da to saznate jeste analiza krvi, odnosno lipidni profil koji obuhvata ukupni holesterol, LDL i HDL holesterol, kao i trigliceride. Povi{en holesterol ~esto
SNI @ AVA KRVNI PRITISAK
ne izaziva nikakve simptome, zbog ~ega mnogi godinama nisu svesni da imaju pove}an rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Holesterol je masno}a neophodna za normalno funkcionisawe organizma. U~estvuje u stvarawu hormona, vitamina D i }elijskih membrana. Problem nastaje kada ga u krvi ima previ{e, naro~ito LDL holeste-
LE^EWE
rola, koji se naziva i „lo{im” holesterolom jer se mo`e talo`iti na zidovima krvnih sudova. Vremenom to dovodi do stvarawa aterosklerotskih plakova, su`avawa arterija i pove}anog rizika od sr~anog i mo`danog udara. Za osobe bez pove}anog kardiovaskularnog rizika po`eqne vrednosti su:
• ukupni holesterol ispod 5,0 mmol/L,
• LDL holesterol ispod 3,0 mmol/L,
• HDL holesterol iznad 1,0 mmol/L kod mu{karaca i iznad 1,2 mmol/L kod `ena,
• trigliceridi ispod 1,7 mmol/L.
Ne postoji jedna idealna vrednost za sve. Osobe koje ve} imaju bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes, hroni~nu bolest bubrega ili druge faktore rizika ~esto moraju da postignu znatno ni`e vrednosti LDL holesterola.
Dr Astrulakis za „Daily Mail” isti~e da, pored `ivotnih navika, genetika mo`e imati veliki uticaj na nivo holesterola.
Jedan od primera je porodi~na hiperholesterolemija, nasledni poreme}aj zbog kojeg su vrednosti LDL holesterola povi{ene od najranijeg uzrasta. Osobe sa ovim poreme}ajem imaju znatno ve}i rizik od ranog razvoja ateroskleroze i bolesti srca, ali mnogi ne znaju da ga imaju sve dok se ne pojave ozbiqne komplikacije.
Jediwewa sumpora u belom luku, zahvaquju}i kojima ima karakteristi~an miris, mogu pomo}i u sni`avawu krvnog pritiska.
Brojne studije, sprovedene na qudima, pokazale su da suplement ove biqke mo`e pomo}i kod hipertenzije.
REDUKUJE LDL HOLESTEROL
Sumporna jediwewa koja se nalaze u belom luku poma`u u smawewu LDL ili „lo{eg“ holesterola, kao i triglicerida u krvi.
POSEDUJE ANTIINFLAMATORNA
SVOJSTVA
Ova biqka poseduje brojna antiinflama-
torna svojstva, zahvaquju}i kojima pozitivno uti~e na celokupno stawe organizma, te se smatra supernamirnicnom.
DELUJE ANTIBAKTERIJSKI, ANTIVIRUSNO I ANTIFUGALNO
Beli luk je ma{ina za uni{tavawe mikroba! Istra`ivawa su pokazala da su hemijske komponente belog luka, poput alicina, sposobne da uklone sve od kandide do helikobakterije.
MO @ E POMO ] I U BORBI SA KANCEROM
Studije su pokazale da konzumirawe belog luka mo`e pomo}i u prevenciji ra-
zli~itih oblika kancera. Dok umerena konzumacija belog luka smawuje rizik za razvoj nekih vrsta raka, konzumirawe velike koli~ine belog luka mo`e da prevenira gotovo sve vrste kancera, osim kancera dojke i prostate.
POMA@E PRI
METABOLIZMU GVO@\A Iako u samom belom luku nema gvo`|a, studije pokazuju da konzumirawe belog luka mo`e da pomogne u apsorpciji gvo`|a, podsti~u}i telo da proizvodi feroportin, protein koji poma`e uno{ewe gvo`|a u }elije tela.
SIDRO
NEPODESNO VREME
ZADEBQALO PODZEMNO STABLO, KRTOLA
IME PEVA^ICE ARADINOVI]
HITAR, BRZ ^OVEK, LAKAC (POKR.)
PREDLOG
METALNI ZAKIVAK
SKANDINAVKA UKR[TENICA
28. I 12. SLOVO PREDSTAVNIK VRSTE (MN.)
PRVI DEO SLO@ENICE VEZANE ZA AVIONE PLANINA NAJUGU SRBIJE BORILA^KA VE[TINA
INICIJALI GLUMCA REDFORDA VRSTA ZA^INA, ANASON RAZGOVARATI, PRI^ATI SO SIR]ETNE KISELINE NASAMARIVATI, PODMETATI
OZNAKA ZATOPA U [AHU KU]ICAZA PSE STRAST PREMA MUZICI UVIJA^I IME GLUMICE MIMIJE NAKAZA, RUGOBA
UJACI ODMILA UKAZ, NAREDBA ^AS (SKR.)
KOD BOSILEGRADA
DEKRET, RAJ^ILOVCI
MINORAT, Q, KARI, ERIKA, UNIJATI, EV, SINER, NAPA, UJE,
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1. Izu~avalac nare~ja nekog jezika, 2. Ozarenost, sre}a - Dragutin odmila, 3. Bakterija, mikrob - Brdo iz kog izbija lava, 4. Inicijali glumca Bekjareva - Stara Gr~ka, Helada - Jedanaesto i 7. slovo azbuke, 5. Mesto kod Vladimiraca - Slonova~a (fr.), 6. [kotsko ostrvoU~esnik u pu~u, 7. Oznaka za tonu - Odevni predmet za nogu - Laka svilena ili pamu~na tkanina, 8. Hodati - Obarka - Veznik, 9. Vrsta minerala, titanov oksid - Glas, vest (tur.), 10. Sastojak ko{tanog tkiva - Borac s bikovima, 11. Rukometni klub (skr.) - Stanarina - Onomatopeja lave`a, 12. Vrsta pamu~ne tkanine - Ime japanskog re`isera Kurosave, 13. Imawe slobodnih seqaka u feudalizmu - Uprava fakulteta, 14. Posredovati pri `enidbi, provodaxisati.
USPRAVNO: 1. Jo{ odvojiti odabirawem - Uragan, 2. Izbor, odabirOni koji vole da }askaju, 3. Uzvik za vabqewe jaradi - Dobri |aci ({aqivo) - Hvatawe divqa~i, 4. Ime peva~ice Katavi} - Japanska borila~ka ve{tina, 5. Kukwava - Borac - Auto oznaka Nema~ke, 6. Sedmo i 17. slovo azbuke - Kr{teno ime Lepe Luki} - Krupna ptica selica, 7. Majka (`arg.)Pasti u ne{to - Sedmo i 29. slovo azbuke, 8. Oznaka za tonu - Ribolovac na udicu - Prili~no jaki, 9. Kowski ulari, oglavine - Glavni grad Venecuele, 10. Rastvor za davawe sjaja - [pajz (mn.) - Ime glumice Gogalove, 11. Oklevetati - Planina u Turskoj, 12. Uop{tavati.
Harmonika{ Borko Radivojevi} nedavno je govorio o promenama na estradi, vrtoglavim honorarima i peva~ima koji danas najboqe podi`u atmosferu. Iako je decenijama prisutan na muzi~koj sceni, Borko priznaje da se ponekad pojave nova imena za koja nikada ranije nije ~uo. Posebno ga iznenadi kada sazna koliko napla}uju svoje nastupe.
- De{ava mi se da se pojavi neki peva~, a ja pitam kolege iz orkestra: „Ko je ovaj?“ Zaista nikada nisam ~uo za tu osobu. Ne pravim se, jednostavno ne pratim dru{tvene mre`e i verovatno zato ne znam. A onda ~ujem da ko{ta 5.000 evra! Da li je mogu}e da neko toliko ko{ta, a da ja, koji sam toliko dugo u ovom poslu, ne znam ko je? To je mo`da i moja gre{ka - iskreno je rekao Radivojevi}.
ACA ILI] JE GODINAMA U BRAKU SA BIQANOM JEVTI], A OVAKO JE GOVORIO O VERNOSTI:
”Kad vidim lepu `enu pomislim - {to nije moja”
Biqana Jevti} i Aca Ili} su godinama u skladnom braku, a svojevremeno su pri~ali o vernosti u braku i razvodu.
Aca je priznao da ume da se okrene za lepom `enom, ali da je veran svojoj supruzi jer mu je zna~ajan wihov odnos.
- Ima mnogo lepih `ena i ja, kao i svaki drugi mu{karac, pomislim “jao {to je ova `ena lepa, {to bi bilo lepo kada bi bila moja”, ali onda ubrzo shvatim da je to {to imam sa Biqanom veoma vredno i da nijedna `ena nije vredna da ja ru{im svoje gnezdo - po~eo je muzi~ar, pa dodao:
- U ovim godinama ne isplati se imati neku drugu `enu ni meni, niti bilo kome drugom. Kasno je sada za neki razvod, za neke nove qubavne pri~e.
Peva~ je dodao da strast ne sme da nadvlada ~oveka i da se mora ostati pribran.
- U `ivotu uvek postoji ne{to {to je iznad nekog trenutka po`ude, strasti. Ne mo`e ~ovek, na kraju krajeva, da bude sebi~an i da misli samo na sebe – izjavio je ranije za “Blic puls”.
Peva~ica se osvrnula na sve ~e{}i broj razvoda na estradi, te objasnila da oni nisu izuzetak.
- [ta je i kako bilo, najboqe znaju dvoje, koji su `iveli zajedno, koji `ive u jednoj zajednici. Mislim na to da li wihova veza mo`e ili ne mo`e da funkcioni{e daqe. Ima brakova koji opstaju na estradi, nismo to samo mi, ima ~ak i du`ih brakova od na{ih, ali eto de{avaju se i razvodi - navela je Biqana.
NADA BLAM JE OVAKO PO^ELA KARIJERU ”Uspavala sam se i nisam do{la na predstavu, pa su mi smawili platu”
Glumica Nada Blam va`i za jednu od najpoznatijih u na{oj zemqi, a u svojoj karijeri dugoj skoro pola veka odigrala je preko sto premijera i preko hiqadu predstava.
Nada Blam je svoju karijeru zapo~ela pre ta~no 44 godine kada je zavr{ila Fakultet Dramskih umetnosti u Beogradu. Za wen talenat se pro~ulo {irom Beograda, te je odmah nakon zavr{enog fakulteta dobila ponude da igra u pozori{tu, a 1972. godine je prvi put stala ispred televizijske kamere kada je odigrala ulogu Cile u seriji „Pozori{te u ku}i”.
Glumica je ispri~ala kako su izgledali prvi pozori{ni dani, kao i filmske uloge koje je na po~etku karijere odbijala zbog toga {to je igrala predstave {irom na{e zemqe. „Desilo mi se na po~etku karijere, postoji pri~a da u psihologiji postoji deli} gradiva koji se zove ‚Gluma~ki san’, to je deo kada iza|e{ na scenu i ne zna{ ni gde si ni {ta treba da ka`e{. Meni se jednom desilo da kada sam tek do{la u pozori{te, snajka me je pozvala na neki izlet i ja sam iza{la, prespavala sam kod we, a sutradan uve~e sam shvatila da je bila predstava i sre}a to nije bila velika uloga, pa su me zamenili i dobila sam disciplinsku meru, smawili su mi platu”, ispri~ala je glumica.
@IVOTNA PRI^A LEGENDARNE OLIVERE KATARINE:
Bila je jedna od najlep{ih
`ena
Jugoslavije,
pevala pred svetskom elitom, a starost do~ekala u samo}i
Mnoge je potresla vest da je legendarna umetnica Olivera Katarinna preminula u 87. godini.
Ro|ena je 5. marta 1940. godine u Beogradu kao Olivera Petrovi}, a kasnije je svoju karijeru gradila pod imenima Olivera Katarina i Olivera Vu~o, kako je i postala poznata {iroj javnosti.
Zavr{ila je Akademiju za pozori{te, film, radio i televiziju, a svoju karijeru zapo~ela je glume}i u pozori{tu. Pozori{na publika imala je priliku na samom po~etku wene karijere da je gleda u predstavi „Ko{tana”, posle ~ega se Olivera opredelila za filmsku umetnost, pa se predstavila {iroj publici i na bioskopskim platnima.
Glumila je u filmovima „San”, „Polenov prah”, „Dervi{ i smrt”, „Skupqa~i perja”, a drama Sa{e Petrovi}a donela joj je i prvu nagradu u Kanu, kada je ceo svet primetio mladu, telentovanu glumicu rasko{ne lepote.
„SAKUPQA ^ I PERJA”
Karijeru Olivere Katarine je pored brojnih hitova, obele`io i film „Skupqa~i perja” u kome joj je partner bio pokojni Bekim Fehmiu.
Film je snimqen davne 1967. godine, a osvojio je nagradu na Kanskom festivalu i bio nominovan za Oskara i nagradu Zlatni globus.
Glavnim glumcima je doneo veliku slavu, a Olivera Katarina (tada Vu~o) imala je priliku da poka`e i svoje gluma~ke i vokalne sposbnosti, koje su posebno zapa`ene izvedbom pesme „\elem, |elem”.
Me|utim, ona ima i neprijatna se}awa na ovo snimawe, a to je {amar koji joj je udario Bekim.
Naime, jedna od scena zahtevala je da je glumac udari, {to je i uradio.
„Bilo mi je mnogo te{ko kada me je Bekim o{amario. Zveknuo mi je takvu {amar~inu da sam odletela na drugi kraj sobe i pala preko jednog sanduka na ki~mu. Bilo je stra{no i mnogo me je bolelo”, prisetila se glumica i dodala:
„Kasnije je bio tu`an, pa je kleknuo pored mene i skoro zaplakao. Molio me je da mu oprostimi govorio je da nije namerno to uradio ve} zbog filma.”
Ina~e, Olivera je tom prilikom otkrila i da je dugo razmi{qa da odustane od ove uloge, ali je rediteq Sa{a Petrovi} bio siguran u svoj izbor.
„Nisam mogla da prihvatim svoje lice na ekranu. Bila sam samoj sebi ru`na s tim tenom i {minkom. Plakala sam i molila rediteqa Aleksandra Petrovi}a da mi na|e zamenu, ne znaju}i da }e mi ta uloga obele`iti `ivot i karijeru. On nije hteo ni da ~uje. Bio je odu{evqen kako izgledam, igram i pevam”, istakla je ona.
Ona se prisetila i velikog uspeha u Kanu, gde su ih gledali kao velike zvezde.
„Posle premijere filma u Kanu odr`ano je veliko slavqe na kom su bile sve svetske zvezde. Pevala sam pred wima tu pesmu, a oni su pali u sevdah, pa su razbijali sve pred sobom. Odjednom su ti civilizovani i hladni zapadwaci potpuno poludeli. Bacali su sve sa stola, a ja sam se izula bosa i po toj sr~i igrala. Nije mi ni kap krvi potekla”, ispri~ala je glumica.
SUSRET SA TITOM I BRAKOVI
OLIVERE KATARINE
Lepotom je o~arala mu{karce {irom sveta, a u autobiografiji je opisala i kako se susretala sa Josipom Brozom Titom.
Tvrdila je da je Jovanka bila qubomorna na wu i da su je Titovi qudi otrovali, prenosio je „Kurir”.
„Dok sam `ivela tamo bila sam jako upadqiva zbog svoje lepote i dr`awa, a to je bilo vrlo opasno. Qudi su stalno nasrtali na mene. Ozbiqno mi se udvarao jedan ri|okosi monarh, ~ije ime ne mogu da otkrijem jer je i danas kraq jedne dr`ave, ali odbila sam ga jer sam bila zaqubqena u Milana Galeta Mu{katirovi}a, svoju prvu veliku qubav,
~uvenog vaterpolo golmana”, ispri~ala je o svom `ivotu u Parizu jednom prilikom.
Kada je do`ivela krah prve qubavi i raskinula vezu sa Mu{katirovi}em, udala se za rediteqa Vuka Vu~a i u braku su bili dve godine.
Posle wega je sedam godina bila u vezi s Ratkom Dra`evi}em, a zatim je u{la u drugi brak sa potpredsednikom Beograda Miladinom [aki}em sa kojim je dobila sina Maneta.
„Upoznala sam Tita, prvi put kad sam snimala ‘Ni{ku bawu‘. Odjednom sam ~ula da je Tito u studiju, a on je seo za kameru i gledao me. Otpustio je kamermana da me sam snima. Drugi put je bilo kad sam sa suprugom Miladinom [aki}em ~ekala Novu godinu. Pri{ao nam je Milan Vukos i rekao da Tito `eli da mu pevam. Tu se nije moglo re}i ‘ne‘„, prisetila se glumica i peva~ica, prenosi pomenuti portal.
„Uvek je lepo reagovao kad bih pevala i svidela sam mu se kao pojava. Jednom kad sam se pojavila, Jovanka ga je gurnula i rekla: ‘Evo ti je‘. To sam ~ula. Mo`da je bila qubomorna, on se ~inio kao `enskaro{. Bio je pravi mu{karac, to sigurno”, dodala je Olivera.
Dogodio se i wihov tre}i susret, ali taj nije ba{ dobro pro{ao.
„To maltretirawe koje sam tamo do`ivela nije bilo ni za film. Pozvali su me da mu pevam na Tari i to bih odbila da nisam bila udata, ali ovako nisam mu`u htela da pravim probleme. Tamo je po~elo nevi|eno {ikanirawe. Nema ko me nije preslu{avao, razne slu`be: hrvatska, savezni SUP, republi~ka, vojna i svako vu~e na svoju stranu. Rekli su mi da moram da mu pevam kad krene u {etwu. Od ranog sam jutra ve`bala sa truba~ima dok nisam promukla. Odjednom, Tito dolazi, a nema orkestra. U onoj gu`vi, prilaze mi qudi u civilu i ka`u da odem iza. Tu nije bilo govora o qubaznosti, bili su jako bezobrazni. A onda mi prilaze ovi otpozadi i deru se na mene da iza|em i pevam pred Tita, ali pro{lo je to nekako”, napisala je u autobiografiji. ZA [ TO JE IMALA DVA IMENA?
S obzirom na to da je ro|ena kao Olivera Vu~o, mnogi su se pitali {ta zna~i weno drugo ime, a sama umetnica nekoliko puta je istakla kako je Katarina bilo ime wene pokojne majke.
Ona je za majku bila izuzetno vezana, a nakon wene smrti {est meseci nije mogla da govori od {oka. Kako je ispri~ala, najmawe {to je mogla da uradi bilo je to da doda weno ime uz svoje.
OLIVERA KATARINA O SAMO ] I
Doma}i mediji pisali su od 2017. godine kako nekada jedna od najpopularwih peva~ica i glumica `ivi u siroma{tvu i nema{tini u Srbiji. Navodno je `ivela u iznajmqenom stanu u Beogradu. „Samujem u ~etiri zida, zaboravqena od ve}ine prijateqa i kolega. Sa~uvala sam dostojanstvo, pak, i nisam depresivna. Ne}u nikoga moliti”, zakqu~ila je Olivera Katarina.
Miladin se odrekao srpskog imena i postao ikona Hrvatske
Miladin Dado Pr{o je do 22. godine je `iveo i radio kao automehani~ar, a onda je postao fudbalska zvezda, pa je ovu pri~u preneo portal „Goal.com“.
Ro|en je 1974. godine u blizini Zadra, u malom mestu Obrovac, gde je `iveo u srpskoj porodici sa ocem Radetom i majkom Nadom.
Kada je po~eo rat oti{ao je u Ruen na severu Francuske, a roditeqi su se preselili u Ba~ku Topolu.
Pre nego {to je stigao u Monako imao je 100 kilograma, pio je i pu{io cigarete.
„Pu{io je vi{e od dve kutije cigareta dnevno. Svako ve~e pio bi pivo i {naps u jednoj od birtija u blizini svojeg malenog stana. Kao i drugi radnici, svoje probleme otpuhivao je u dimu cigareta“, napisao je pomenuti portal kada je stigao u Ruen kao izbeglica sa 19 godina.
Imao je sto kilograma i problem s alkoholom. Igrao je povremeno za amatersku ekipu Ruena. Ono {to se ~inilo nezamislivim 1995. ostvarilo se 2003. godine: Pr{o je zaigrao s Monakom u Ligi {ampiona. [iroko ra{irene ruke, kowski repi} i isklesano telo, bio je jedinstvena pojava. Posebno se pamti utakmica protiv Deportiva kada je postigao ~ak ~etiri gola (pre wega su to uradili samo Simeone Inzagi i Marko van Basten). Rekord je sru{io Lionel Mesi koji je postigao pet golova 2012. godine protiv Bajera.
Negde u tom periodu je odlu~io da se odrekne srpskog imena. Dobio je francuski paso{ kada je o`enio Kerol i to je bio kona~ni razlog za promenu u Dado, jer je ionako bio prepoznatqiviji po nadimku.
„Ja sam Hrvat, presre}an sam {to sam dobio majicu s hrvatskim grbom i {to sam mogao Hrvatskoj ne{to malo doneti. Ja sam Hrvat, sve ostalo su glupost“, rekao je jednom u demantu slovena~kim medijima.
Wegov bratanac Milan Pr{o bio je talentovani srpski fudbaler, a Dado mu je pomagao tako {to mu je slao dresove i opremu. Milan je bio kapiten Zvezde u generaciji 1990, predvi|ala mu se velika karijera, ali je stigao do Rada i Be`anije.
[u{kalo se da Dado ima nepravilan rad srca zbog ~ega ga je Hajduk iz Splita i odbacio kao talenta.
„U Hajduku nije mogao da igra, nisu ga `eleli. ^inilo se kako je zadwa {ansa za normalnom fudbalskom karijerom propala kada je po~eo rat. Oti{ao je u Francusku. Nije znao niti jednu re~ i dru`io se gotovo iskqu~ivo s ~a{ama u koje je pre~esto i preduboko gledao“, pisao je engleski portal.
Onda mu se `ivot promenio.
„Prilikom jednog opijawa, `ivot mu se kona~no promenio. Kroz dno ~a{e video je, kako sam ka`e, „qubav svog `ivota“. Mlada Francuskiwa Kerol bila mu je spas i uz wu se preporodio. Smr{ao je 20 kilograma, smawio broj cigareta i vikende je ponovno provodio na fudbalskom igrali{tu.“
Po~eo je u ~etvrtoliga{u Sent Rafaelu, a primetio ga je skaut Monaka. Upravo ga je taj klub poslao na pozajmicu u A`aksio gde je prestao da pije.
„Na pozajmici je bio sjajan i odlu~ili su da ga vrate u Monako. Konkurencija je bila stra{na – David Trezege i Marko Simone. Ali jo{ jednom je te{ka sudbina zadesila biv{eg mladog alkoholi~ara. Prilikom rutinskog pregleda otkrivena mu je dislokacije kosti u desnoj nozi koja mu je stvarala probleme. Morao je da ide na operaciju u kojoj su mu morali slomiti kosti kako bi ih ponovno mogli namestiti. Pr{o je rekao kako je tada morao ponovno da nau~i da hoda. Uradio je sve {to je mogao da se na teren vrati {to je pre mogu}e. Trezege je oti{ao iz Monaka i otvorila mu se {ansa, a on ju je zgrabio. Odveo je Monako u Ligu {ampiona, a Didije De{am je rekao kako nikad nije video takvog borca“, pisalo je u tekstu pomenutog portala.
Pr{o je postao jedan od najboqih napada~a Hrvatske, postigao je devet golova na 32 me~a reprezentacije i osvajao titule u Monaku i Glazgovu.
Karijeru je prekinuo 2007. godine zbog povrede.
\okovi} frapirao planom {ta }e raditi kad zavr{i karijeru
[ta bi Novak \okovi} mogao da radi jednom kada odlu~i da mu je dosta tenisa? Jednom prilikom je sve iznenadio re~ima na ovu temu.
Srpski teniser je posle poraza u finalu mastersa u [angaju sa 7:6(4), 6:3 pro{le godine govorio o tome {ta }e raditi kada jednom vi{e ne bude igrao tenis.
Spisak wegovih interesovawa je podjednako duga~ak kao spisak jezika koje govori.
O saksofonu je pri~ao ranije, ali ne i o glumi.
„Ima mnogo stvari. Zainteresovan sam za mnogo toga. I daqe `elim da nau~im da sviram saksofon. Da zaista nau~im. Pre nekoliko godina sam svirao pristojno jedno vreme, ali sam onda postao lo{ jer nisam dovoqno i redovno ve`bao. Voleo bih da nau~im da pevam, da sviram neke instrumente. Saksofon je broj jedan, ali bih voleo da nau~im da sviram i ostale. Voleo bih da nau~im i da glumim u pozori{tu, obo`avam pozori{te. Pozori{te pre svega, ali volim i filmove. Ipak, vi{e volim interakciju
u`ivo. Volim komediju i poku{avam da pokupim neke trikove od prijateqa koji su glumci“, poru~io je \okovi}.
Uostalom, bilo je mnogo snimaka \okovi}a u pozori{tu, a neretko na wegovim me~evima mogu da se vidi srpski glumci poput Dragana Jovanovi}a.
Zatim je pojasnio da se tu wegovo interesovawe za umetnost ne zavr{ava.
„Voleo bih da na~im da slikam i crtam i da pravim stvari. Tako|e sam veoma strastven
kada su u pitawu stvari u vezi sa zdravqem, oporavkom, zanimaju me sportska nauka, biotehnologija… To je veliki spisak stvari koje me zanimaju, neke od mojih investicija odnose se upravo na ta poqa i poku{avam u razli~itim partnerstvima da razvijam brendove. Moj tim i ja poku{avamo da spojimo sve kako bismo napravili grupu jakih brendova. Voleo bih da svoj brend pro{irim van tenisa, van filantropije, u svet biznisa, velnesa i vi{e od toga“, ka`e \okovi}.
Vildoza osmi stranac koji je igrao i za Zvezdu i Partizan - se}ate li se ko je bio prvi?
Dolazak Luke Vildoze u Partizan izazvao je dosta pa`we, s obzirom na to da je Argentinac u sezoni 2022/2023 igrao za Crvenu zvezdu, ~ime se prikqu~io nizu igra~a koji su nosili dres oba beogradska kluba.
Vildoza je, tako|e, postao prvi ko{arka{ u istoriji koji je igrao i za beogradske, ali i za atinske rivale, po{to je nastupao za Panatinaikos (2023/2024) i Olimpijakos (2024/2025), i zanimqivo da se svuda zauzeo samo po sezonu, iako je imao vi{egodi{we ugovore. Sa Zvezdom je osvojio titulu {ampiona Srbije, kao i trofej namewen pobedniku Kupa Srbije.
On je tako postao osmi strani ko{arka{ koji je igrao za oba beogradska ve~ita rivala, a ~etvrti koji je prvo igrao za Zvezdu, nakon toga za Partizan. Prvi je „nogu povukao” Lorens Robers, krilni centar iz Hjustona koji je u Zvezdi igrao u sezoni 2008/2009, nakon ~ega je nosio dres Paritzana godinu dana i sa crno-belima osvojio Jadransku ligu, prvenstvo Srbije i Kup Radivoja Kora}a, uz odlazak na Fajnal-for Evrolige. U istom smeru, nakon Robertsa, i{li su jo{ Matijas Lesor i Kevin Panter. Lesor je za Zvezdu igrao u sezoni 2017/2018, potom je usledio odlazak u Malagu, Bajern Minhen, Monako i Makabi iz Tel Aviva, odakle je stigao u tabor Partizana za koji je igrao od 2021. do 2023. godine. Lesor je ostavio dijametralno suprotne utiske - u Zvezdu ga pamte kao tragi~ara, po{to je proma{io {ut za pobedu protiv Budu}nosti koja je kasnije obezbedila plasman u Evroligu osvajawem ABA lige, dok je u Partizanu pod vo|stvom @eqka Obradovi}a postao jedan od najboqih centara starog kontinenta.
Osvojena titula u ABA ligi, uz naslov MVP igra~a ABA lige 2023. godine od Pantera su stvorili qubimca navija~a, ali je wegov boravak u Partizanu nemogu}e gledati van prizme haosa protiv Real Madrida u borbi za Fajnal-for Evrolige, kada je zbog tu~e sa Serhiom Quqom dobio dve utakmice suspenzije, nakon ~ega je Partizan ispustio vo|stvo od 2-0 u seriji, a Madri|ani kasnije osvojili titulu prvaka Evrope.
Sa druge strane, dres Zvezde su, nakon igrawa za Partizan, nosili Kori Volden (Partizan u se-
Sa Zvezdom se okitio titulom prvaka Srbije, sa Partizanom trofejem najboqeg tima ABA lige.
Pored Lesora, navija~i Partizana }e pamtiti i Kevina Pantera. Sada{wi bek Barselone je za Zvezdu igrao jednu sezonu, 2019/2020, i sa crveno-belima nije uspeo da osvoji trofej, A potom je 2021. godine usledio transfer koji je {okirao sve - Panter je u paketu sa Lesorom stigao u Humsku i postao kapiten crno-belih.
zoni 2019/2020, Zvezda u sezoni 2020/2021), zatim Terens Kinsi (Partizan u sezoni 2013/2014, Zvezda 2016. godine), Xejms Gist (Partizan 2010/2011, Zvezda 2019/2020), te Kodi Miler-Mekintajer, koji je igrao za crno-bele u sezoni 2020/2021, a potom za Zvezdu dve godine, od 2024. do 2026. Kada je u pitawu ukupan broj ko{arka{a koji su igrali za oba kluba, ra~unaju}i period od 1945. i Radomira [apera do sada Vildoze, taj broj iznosi ~ak 67 ko{arka{a. Interesantno je da je Vildoza tek drugi ko{arka{ van prostora biv{e Jugoslavije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava koji je napravio ovaj prelaz.
Pre wega, to je uradio Matijas Lesor, koji nastupa za Francusku.
SADA JE ZVANI^NO:
Zinedin Zidan postao selektor Francuske
Ono {to se ~ekalo godinama i o ~emu se mesecima naga|alo, kona~no je dobilo zvani~nu potvrdu — legendarni Zinedin Zidan i zvani~no je promovisan u novog selektora reprezentacije Francuske.
Proslavqeni „Zizu” predstavqen je na sve~anoj ceremoniji, ~ime je preuzeo funkciju zbog koje je godinama odbijao basnoslovne ponude evropskih velikana poput Juventusa i Man~ester junajteda.
Za jednog od najve}ih u istoriji fudbala oduvek su postojale samo dve svetiwe — Real Madrid i reprezentacija Francuske. Nakon {to je sa „kraqevskim klubom” osvojio sve {to se osvojiti mo`e, do~ekao je trenutak da preuzme kormilo svoje domovine.
To~no dvadeset godina nakon antologijskog i neslavnog zavr{etka igra~ke karijere u finalu Svetskog prvenstva 2006. godine protiv Italije, Fudbalski savez Francuske predstavio je 54-godi{weg stru~waka kao naslednika Didijea De{ana.
Ovo je ujedno i veliki povratak Zidana na trenersku klupu, gde ga nije bilo jo{ od odlaska iz Reala pre pet godina. Zanimqivo je da je ro|eni Marsejac u svojoj dosada{woj trenerskoj karijeri vodio iskqu~ivo Madri|ane — kako mla|e kategorije, tako i prvi tim sa kojim je ispisao istoriju tri uzastopne Lige {ampiona.
Zinedin Zidan }e u novoj ulozi debitovati 25. septembra, kada reprezentaciju Francuske o~ekuje gostovawe Turskoj u okviru Lige nacija.
DOSAD NEVI\ENO U FUDBALU:
Legendarni Japanac pogodio duboko u {estoj deceniji, ovako ne{to se ne pamti
Legendarni japanski fudbaler Kazujo{i Mijura ponovo je pomerio granice i jo{ jednom pokazao za{to je jedinstvena pojava u svetu fudbala. Popularni „Kraq Kazu” postigao je prvi zvani~ni gol posle gotovo ~etiri godine, i to sa neverovatnih 59 godina i 149 dana.
Mijura je bio strelac u 52. minutu duela Fuku{ime junajted i Ivaki Furukave u Kupu Japana, kada je rutinski zavr{io akciju za ubedqivo vo|stvo svog tima od 5:0.
Veteran je sjajno utr~ao u {esnaesterac i iz prve poslao loptu u mre`u posle povratnog dodavawa saigra~a, {to je izazvalo veliko odu{evqewe me|u wegovim saigra~ima i ~lanovima stru~nog {taba.
Ve} u 55. minutu napustio je teren uz aplauze sa tribina, dok je Fuku{ima do kraja me~a slavila sa ~ak 7:0 i obezbedila prolaz u narednu fazu takmi~ewa.
Ovo je bio prvi Miurin takmi~arski pogodak jo{ od novembra 2022. godine, kada je nastupaju}i za Suzuku PG, dana{wi Atletiko Suzuku, zatresao mre`u Osake u Japanskoj fudbalskoj ligi. Nekada{wi reprezentativac Japana stigao je pro{log decembra u Fuku{imu na pozajmicu iz Jokohame, a klub je u me|uvremenu produ`io wegov boravak do juna 2027. godine. U skra}enoj sezoni 2026. odigrao je {est utakmica, a u klubu i daqe ozbiqno ra~unaju na wegovo iskustvo.
Zahvaquju}i promeni sistema takmi~ewa u Japanu, gde se lige prebacuju sa kalendara prole}e–jesen na format jesen–prole}e, Mijura }e zapo~eti ~ak 42. profesionalnu sezonu i nastaviti da igra fudbal i u sedmoj deceniji `ivota.
Zvezda prati dve utakmice Lige {ampiona
Kvalifikacije za Ligu {ampiona ulaze u najusijaniju fazu, a Crvena zvezda sa posebnom pa`wom prati rasplet na evropskim terenima.
Crveno-beli bi ubrzo mogli da saznaju da li }e na `rebu za plejof 3. avgusta izbe}i najve}e mine poput atinskog AEK-a, kao i da li bi se na listi potencijalnih rivala za plasman u elitu mogao na}i ~ak i {ampion Albanije – Egnatija!
Kako bi Egnatija postala opcija za Zvezdu u odlu~uju}oj kvalifikacionoj rundi, potrebno je da po napu{tawu Albanije sa rezultatom 3:3 napravi podvig i u Sloveniji elimini{e Ceqe.
Pobednik dvoboja u Sloveniji u tre}em kolu ide na boqeg iz okr{aja Ararat Armenija –[amrok (prvi me~ 2:0 za Jermeniju). Ko god da iz ove ~etvorke iza|e kao kona~ni pobednik, nema sumwe da bi predstavqao apsolutno najpo`eqnijeg rivala za srpskog {ampiona u borbi za grupnu fazu.
Iako bi duel srpskog i albanskog kluba neminovno pratile odre|ene vanfudbalske specifi~nosti, Egnatija je po igra~kom kvalitetu daleko ispod ostalih potencijalnih protivnika kao {to su Viking, LASK, Omonija, a pogotovo gr~ki gigant AEK.
Podrazumeva se, crveno-beli pre svega moraju uspe{no da odrade svoj posao u tre}em kolu i elimini{u boqeg iz duela Vikingur – Hapoel Ber [eva (Islan|ani iz prvog me~a nose prednost od 1:0, a revan{ se igra u sredu u Ma|arskoj).
Maksimir diktira sudbinu: Marko Nikoli} i AEK ~ekaju ishod O~i zvezda{a bi}e uprte i u Zagreb, gde revan{ igraju Dinamo i Tun. Nakon 1:1 u [vajcarskoj, eventualno iznena|ewe i prolaz Tuna pogurali bi AEK u grupu nosilaca za `reb plej-ofa. U tom razvoju doga|aja, izbegao bi se potencijalno izuzetno
te`ak i neprijatan okr{aj sa odli~nim timom koji sa klupe predvodi srpski stru~wak Marko Nikoli}.
Zvani~ni `reb za plej-of Lige {ampiona zakazan je za 3. avgust, neposredno pred prve utakmice tre}e runde kvalifikacija. Ukoliko se kockice poklope i trenutne projekcije ostvare, Crvena zvezda bi mogla da dobije najpristupa~niji `reb otkako nastupa u kvalifikacijama za elitu. Put koji bi vodio preko Larna, Vikingura, Ceqa/Egnatije ili Ararata/[amroka bez dileme bi bio istorijski najlak{a staza srpskog {ampiona do grupne faze Lige {ampiona!
Maldini posle 16 dana napustio mesto direktora Fudbalskog saveza Italije
Legendarni fudbaler Paolo Maldini napustio je funkciju tehni~kog direktora Fudbalskog saveza Italije posle samo 16 dana, nakon odluke da Andrea Pirlo ne bude izabran za novog selektora reprezentacije.
Maldini i wegov savetnik Leonardo napustili su Savez samo 16 dana od wihovog imenovawa, preneo je Skaj Italija.
Wih dvojica su za novog selektora predlo`ili Pirla, ali je Savez odbio taj predlog po{to biv{i reprezentativac ima poslovne veze sa ruskom kladioni~arskom kompanijom.
Maldini i Leonardo su dovedeni u sklopu promena u Savezu, nakon {to je reprezentacija propustila tre}e uzastopno Svetsko prvenstvo.
Ponudu za posao selektora Italije odbio je Pep Gvardiola, a kontaktiran je i Karlo An~eloti, koji je odlu~io da ostane selektor Brazila.
THURSDAY l ^ETVRTAK 30. 7. 2026.
DENVER TREJDUJE JOKI]A?
”Ubio”
ih luksuz, upravo se ostvari jedini scenario koji su poku{avali da izbegnu godinama
Da li Denver Nagetse o~ekuje velika rekonstrukcija? To je pitawe koje svi postavqaju nakon {to je upravo pre{ao „drugi prag” („second apron”)
od vlasnika Denver Nagetsa, ponovo je dospela u centar pa`we nakon {to je klub u{ao duboko u zonu „drugog praga” poreza na luksuz.
i zbog toga je mo`da ugro`ena i budu}nost Nikole Joki}a u Koloradu.
Nagetsi su „u{li u crveno” kada su odlu~ili da potpi{u ugovor sa Spenserom Xonsom na dve godine od 12 miliona dolara. Nagetsi su trenutno jedini tim koji je probio „drugi prag” i projektovani buxet za plate od 229 miliona dolara. Izjava Xo{a Krenkea, jednog
Krenke je jo{ pro{log leta upozorio da ga sama ~iwenica da Denver pla}a ogroman porez ne brine koliko posledice koje nova finansijska pravila NBA lige mogu da imaju ukoliko tim pogode ozbiqne povrede.
„Za nas prelazak drugog praga poreza nije ne{to ~ega se pla{imo. Me|utim, pravila koja dolaze uz to zahtevaju veliki oprez, posebno zbog na{e istorije sa povre-
Tadej Poga~ar ve} godinama va`i za najpla}enijeg biciklistu na svetu, ali najve}i deo wegovog bogatstva ne dolazi od nagrada na trkama, ve} od ugovora sa ekipom UAE Team Emirates i unosnih sponzorskih saradwi.
Iako je Tur d’Frans najpresti`nija biciklisti~ka trka na planeti, nagradni fond i daqe je skroman u pore|ewu sa najve}im sportskim doga|ajima. Ovosezonski fond iznosio je ukupno 2,3 miliona evra i delio se me|u svim u~esnicima koji su zavr{ili zahtevnu rutu dugu vi{e od 3.250 kilo-
dama. Ako se povredi pogre{an igra~, vrlo brzo mo`ete da se na|ete u situaciji o kojoj nikada ne bih `eleo ni da razmi{qam, a to je trejd Nikole Joki}a. Svesni smo toga i trudimo se da obezbedimo sve resurse kako bismo izbegli takav scenario”, rekao je Krenke.
On je tada priznao da ni sam nije do kraja siguran u sve detaqe novih pravila.
„Da li je taj drugi prag prakti~no „hard cap”? Nisam sto odsto siguran, ali je o~igledno da su svi klubovi veoma oprezni kada je u pitawu prelazak te granice”, dodao je prvi ~ovek Nagetsa.
Denver se sada nalazi oko osam miliona dolara iznad drugog praga, postavqenog na 221,7 miliona dolara, zbog ~ega }e morati da plati oko 68 miliona dolara poreza na luksuz.
Nova kolektivna pravila NBA lige ne ka`wavaju klubove samo finansijski. Timovi koji prema{e drugi prag suo~avaju se i sa ozbiqnim ograni~ewima prilikom sklapawa rostera. Izme|u ostalog, ote`ani su trejdovi, nije mogu}e slati novac u razmenama, a postoji i mogu}nost zamrzavawa budu}ih pikova na draftu, {to dodatno komplikuje izgradwu konkurentnog tima u narednim sezonama.
UHAP[EN AUSTRALIJSKI FUDBALER Drogiran divqao u saobra}aju
Australijski reprezentativac i vezista Sasuola Kristijan Volpato na{ao se u centru velikog skandala nakon {to je, prema navodima australijskih medija, bio pozitivan na kokain tokom policijske saobra}ajne kontrole u Sidneju.
Kako se navodi, dvadesetdvogodi{wi fudbaler zaustavqen je u ranim jutarwim ~asovima po{to je svojim BMV-om vozio 109 kilometara na ~as na deonici na kojoj je ograni~ewe 60 kilometara na ~as. Policija ga je potom podvrgla testirawu na narkotike, a preliminarni rezultati, prema pisawu medija, ukazali su na prisustvo kokaina.
Uzorak pquva~ke poslat je na dodatnu laboratorijsku analizu, dok je Volpatu privremeno oduzeta me|unarodna voza~ka dozvola na {est meseci.
Dodatnu pa`wu privukla je ~iwenica da je reprezentativac Australije ve} bio zaustavqen zbog prekora~ewa brzine ranije iste ve~eri. Tada je alkotest bio negativan, pa je nakon nov~ane kazne nastavio put.
Za sada protiv Volpata nije podignuta krivi~na prijava, a istraga je u toku i ~ekaju se rezultati kona~ne analize uzorka. Fudbalski savez Australije jo{ nije izdao zvani~no saop{tewe povodom ovog slu~aja.
Volpato va`i za jednog od najtalentovanijih australijskih fudbalera svoje generacije. Pro{ao je mla|e reprezentativne selekcije Italije, ali je uo~i Svetskog prvenstva odlu~io da promeni sportsko dr`avqanstvo i zaigra za Australiju.
Na nedavno zavr{enom Mundijalu zabele`io je tri nastupa za „Sokeruse“ pre eliminacije u osmini finala, dok na klupskom planu nastupa za italijanski Sasuolo, u koji je stigao iz Rome.
Prva Norisova pobeda
nakon titule prvaka sveta
Voza~ Meklarena Lando Noris drugu godinu zaredom zabele`io je pobedu u trci Formule 1 za Veliku nagradu Ma|arske, dok je prvo mesto u generalnom plasmanu posle trke zadr`ao voza~ Mercedesa Andrea Kimi Antoneli.
metara tokom 21 etape. Poga~ar je osvajawem pete titule na Turu inkasirao glavnu nagradu od 500.000 evra. Drugoplasiranom Remku Evenepulu pripalo je 200.000, dok je tre}eplasirani Isak del Toro zaradio 100.000 evra.
Pored toga, dodatni novac donosile su i etapne pobede. Svaki trijumf na etapi vredeo je 11.000 evra, drugo mesto 5.500, a tre}e 2.800 evra. Po{to je slovena~ki as, uz ukupnu pobedu, slavio i na pet etapa, ukupno je prihodovao oko 555.000 evra od nagrada na samoj trci. Ipak, od tog iznosa bi}e odbijen porez, pa }e kona~na zarada biti znatno mawa. Prava finansijska dobit za Poga~ara, me|utim, krije se u wegovom ugovoru sa ekipom UAE Team Emirates. Jo{ pre dve godine potpisao je rekordni ugovor u istoriji biciklizma, prema kojem }e do 2030. godine zara|ivati najmawe osam miliona evra po sezoni. Osim osnovne plate, ugovor ukqu~uje i izda{ne bonuse za najve}e uspehe. Zahvaquju}i pobedama na Grand Tour trkama, svetskim prvenstvima, jednodnevnim klasicima i drugim velikim rezultatima, Poga~ar je pro{le godine ukupnu zaradu iz ugovora podigao na oko 12 miliona evra, a ove sezone mogao bi da nadma{i i taj iznos. Ni titula svetskog prvaka nije zanemarqiva – za osvajawe duge na le|ima Poga~ar je inkasirao jo{ 250.000 evra od svog tima, {to pokazuje da najve}e nagrade u wegovoj karijeri dolaze upravo kroz ugovorne bonuse, a ne iz fondova samih trka.
Noris, aktuelni svetski prvak, na stazi Hungaroring upisao je ukupno 12. pobedu u karijeri, dok je wegov timski kolega Oskar Pjastri 14 krugova pre kraja zbog problema sa mewa~em odustao u trenutku kada je zauzimao drugu poziciju.
Drugo mesto zauzeo je voza~ Red Bula Maks Verstapen, a na tre}e mesto pobedni~kog postoqa popeo se Antoneli, koji je u prvih 11 trka ove sezone zabele`io {est pobeda.
^etvrto i peto mesto pripalo je voza~ima Ferarija [arlu Lekleru i Luisu Hamiltonu, {esti je kroz ciq pro{ao Isak Haxar iz Red Bula, a sedmo mesto zauzeo je Xorx Rasel iz Mercedesa. Bodove su osvojili jo{ Lijam Loson iz Rejsing Bulsa, Niko Hulkenberg iz Audija, kao i Losonov timski kolega Arvid Lindblad.
U generalnom plasmanu Antoneli vodi sa 219 bodova, drugo mesto zauzima Hamilton sa 50 bodova zaostatka, Rasel na tre}em mestu ima 160 bodova, Lekler je ~etvrti sa 138 bodova, a petoplasirani Noris ima 128 bodova.
U Formuli 1 sledi pauza do 23. avgusta, kada se na stazi Zandvort vozi trka za Veliku nagradu Holandije.
