Srpski glas 30. april

ENIGMA KOJA TRAJE OSAM DECENIJA

Gde su posmrtni

ostaci Dra`e

Mihailovi}a?

Gotovo 80 godina nakon pogubqewa generala Dragoquba Dra`e Mihailovi}a, jedno pitawe i daqe izaziva pa`wu javnosti, podsti~e rasprave i otvara prostor za razli~ite interpretacije –gde se nalaze wegovi posmrtni ostaci? Iako je zvani~no streqan 17. jula 1946. godine u Beograd, ta~na lokacija sahrane nikada nije zvani~no potvr|ena, {to ovaj slu~aj svrstava me|u najintrigantnije istorijske enigme na prostoru biv{e Jugoslavije.

Ovom temom bavila se i emisija „Balkanske misterije“ na TV Una, koja kroz svedo~ewa i analize poku{ava da osvetli razli~ite verzije doga|aja. Istori~ar Nemawa Devi} ukazuje da ne postoje pouzdani i verifikovani dokazi koji bi nedvosmisleno potvrdili mesto sahrane, dok novinar Aleksandar Igwatovi} smatra da je re~ o „grobnom mestu koje je zauvek izgubqeno“.

Jedna od teorija, koju iznosi Slobodan Krsti}, govori da je Mihailovi} iz zatvora odveden na podru~je Ade Ciganlije, gde je i pogubqen zajedno sa drugim osu|enicima. Prema toj verziji, wegovi posmrtni ostaci su kasnije preme{tani na druge lokacije – pomiwu se Lisi~ji potok, ali i podru~je Dediwe. Ipak, nijedna od ovih pretpostavki nije potvr|ena zvani~nim dokazima.

Postoje i radikalnije spekulacije – da je telo uni{teno kako bi se spre~ilo da eventualni grob postane mesto okupqawa i simbol politi~kog ili ideolo{kog identiteta. Upravo ta mogu}nost dodatno produbquje misteriju i ote`ava bilo kakav kona~an odgovor. Danas, decenijama kasnije, odgovori i daqe izostaju. Misterija groba Dragoquba Dra`e Mihailovi}a ostaje otvoreno pitawe istorije, ali i ogledalo slo`enih dru{tvenih i politi~kih podela koje su obele`ile pro{li vek – i koje, u odre|enoj meri, i daqe traju. Da li }e budu}a istra`ivawa doneti kona~no razre{ewe ili }e ova enigma zauvek ostati deo kolektivnog pam}ewa, ostaje da se vidi. Za sada, ona i daqe podse}a koliko istorija mo`e biti nedore~ena – i koliko pitawa mo`e ostati bez odgovora.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

„MILITARI

VO^”: Srbija ja~a PVO kineskim sistemima, HQ-9B kao odgovor na NATO pritiske

Portal „Militari vo~” objavio je analizu o planovima Ministarstva odbrane Srbije o nabavci nove opreme za protivvazdu{nu odbranu (PVO) iz Kine, navode}i da je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} najavio skoro potpisivawe novih ugovora radi ja~awa sistema odbrane i isti~u}i da je vode}a opcija sistem HQ-9B.

Jedna od mogu}nosti je, kako pi{e ameri~ki portal, ja~awe sistema nabavkom naprednog kineskog sistema dugog dometa HQ-9B, koji se ~esto poredi sa ruskim S-400. Srbija se, pi{u, u ve}oj meri od drugih evropskih dr`ava oslawa na raketne sisteme zemqa-vazduh, s obzirom na ograni~ena izdvajawa za odbranu i relativno malu i stariju flotu borbenih aviona.

Okosnicu sistema protivvazdu{ne odbrane, ukazuje se u analizi, ~ini kineski sistem sredweg dometa HQ-22, ~ija je isporuka po~ela u aprilu 2022. godine. Pored wega, dodaju, Srbija koristi i kineske sisteme kratkog dometa HQ-17A, ruske borbene sisteme „pancir-S”, kao i modernizovane verzije sovjetskog sistema S-125.

Iako Vu~i} nije precizirao koji sistemi }e biti nabavqeni, analiti~ari ocewuju da }e se Srbija sve vi{e oslawati na kinesku opremu, navodi portal.

Kao jedan od razloga navodi se ni`i nivo poverewa prema

~lanicama NATO-a, koje nude ograni~en izbor sistema, uz visoke tro{kove i restriktivne uslove kori{}ewa. Na takav pristup, podse}aju, uti~u i istorijska iskustva, ukqu~uju}i NATO agresiju na Srbiju 1999. godine, kao i uloga pojedinih ~lanica Alijanse u podr{ci i priznavawu samoprogla{ene nezavisnosti tzv. Kosova.

Dodatni faktor, ukazuje „Militari vo~”, predstavqa politi~ki pritisak Zapada da se Srbija uzdr`i od nabavke ruskog naoru`awa, {to smawuje verovatno}u novih ve}ih ugovora sa Moskvom.

Srbija je ranije razmatrala kupovinu ruskih sistema S-300PMU-2 i S-400, a jedan bataqon S-400 bio je raspore|en u zemqi tokom vojne ve`be 2019. godine, me|utim, sna`an pritisak Zapada, ukqu~uju}i pretwe

sankcijama, uticao je da do takve nabavke ne do|e, dok sistem HQ22, iako moderan, ne predstavqa punu zamenu za sisteme dugog dometa, napomiwe „Militari vo~”. Nezvani~ni izvori na koje se portal poziva navode da Ministarstvo odbrane razmatra nabavku sistema HQ-9B, koji bi popunio prazninu nastalu odustajawem od ruskih sistema, dok postoji i mogu}nost dodatne kupovine sistema HQ-22 radi {ire pokrivenosti teritorije.

Iako Kina raspola`e i naprednijim sistemima poput HQ-19 i HQ-29, oni su specijalizovani za odbranu od balisti~kih raketa i smatra se da nisu prioritet, s obzirom na to da se potencijalne pretwe po Srbiju pre svega odnose na borbene avione, krstare}e rakete i bespilotne letelice, zakqu~uje „Militari vo~”.

Nov~i} koji se smatra najlep{im ikada iskovan u Velikoj Britaniji prodat je na aukciji za oko 130.000 evra. Nov~i} od pet funti sa motivom „Una i lav” bio je deo privatne kolekcije prona|ene tokom procene vrednosti ostavinske rasprave u jednoj ku}i blizu Bangora, u Gvinedu, Vels.

Zlatnik nikada nije bio u opticaju, sa mawe od 300 proizvedenih primeraka 1839. godine, u znak se}awa na po~etak vladavine kraqice Viktorije. Nov~i} je pre~nika pribli`no 38,61 mm, {to je standard za originalni zlatnik od 5 funti, a na wemu je kraqica prikazana kao izmi{qeni lik iz poeme iz 16. veka koja vodi lava, prenosi BBC. Rekordna prodajna cena za nov~i} „Una i lav“ je gotovo 400.000 evra. Aukcijska ku}a „Roxers Xouns i kompanija” saop{tila je da se „ smatra najlep{im britanskim nov~i}em ikada iskovan i

jednim od najvrednijih na svetu, zbog svoje izuzetne retkosti, nevi|ene umetnosti i dubokog kulturnog zna~aja”. Nov~i} je dizajnirao Vilijam Vajon, glavni graver Kraqevske kovnice novca tokom ve}eg dela 19. veka, i smatra se wegovim krunskim dostignu}em. Bio je to prvi put da je britanski monarh prikazan kao izmi{qeni lik na nov~i}u. VIKTORIJA KAO KRAQICA VILA Vajon je prikazao Viktoriju, koja je postala kraqica 1837. godine i vladala do svoje smrti 1901. godine, kao Lejdi Unu iz pesme Edmunda Spensera iz 1590. godine „Kraqica vila”, predstavqaju}i istinu i ~istotu.

Dizajn je prikazuje kako vodi lava, za koji se ka`e da simbolizuje wenu dr`awe i snagu britanske imperije pod wenim vo|stvom. „Roxers Xons i kompanija” su rekli da je me{avina kwi`evnosti, umetnosti i kraqevske istorije u~inila nov~i} „svetim gralom” za kolekcionare numizmati~are. Aukcionar ^arls Hemp{ir, koji je vodio prodaju u ^esteru, istakao je pre licitacije: „Prvobitna oskudica ovih nov~i}a zna~i da se oni veoma retko pojavquju na aukciji, tako da o~ekujemo veliko interesovawe iz celog sveta za ovo.” Nezavisni konsultant i ~lan Britanskog numizmati~kog trgovinskog udru`ewa dostavio je izve{taj o stawu u kojem je opisao nov~i} kao „dobar izgled kameje”, sa „blagim linijama dla~ica i ogrebotinama od rukovawa”. SVETI GRAL ZA KOLEKCIONARE

AUTO ILI DRON Po~iwe masovna proizvodwa kineskog lete}eg automobila

U trenutku kada granice izme|u nau~ne fantastike i stvarnosti postaju sve tawe, kineska kompanija XPeng AeroHT pravi mo`da i najkonkretniji iskorak ka eri lete}ih automobila. Wihov model „Land Aircraft Carrier“, predstavqen javnosti u Guang`ou i na presti`nom sajmu China International Aviation and Aerospace Exhibition, simbolizuje ambiciju da se tehnologija, koja je decenijama postojala samo u teoriji, kona~no pribli`i {iroj upotrebi.

Kako prenosi CGTN, re~ je o potpuno druga~ijem pristupu razvoju lete}ih automobila. Umesto jednog vozila koje kombinuje vo`wu i letewe, XPeng je razvio modularni sistem sastavqen iz dva dela: „mati~nog broda” i letelice.

„Mothership“ je veliki, kombi {estoto~ka{, du`ine oko 5,5 metara, sa tri osovine i hibridnim EREV pogonom zasnovanim na 800-voltnom sistemu, koji omogu}ava domet do 1.000 kilometara. U wegovoj unutra{wosti nalazi se kompaktna letelica nalik velikom dronu, namewena za dve osobe.

BRZINA DO 360 KILOMETARA NA ^AS

Letelica se aktivira jednostavnim pritiskom na dugme, nakon ~ega se automatski izdvaja iz vozila i zapo~iwe let.

Povratak u „mati~ni brod” traje svega pet minuta. Sa jednim puwewem mo`e da izvede izme|u pet i {est letova, a maksimalna brzina dosti`e oko 360 kilometara na sat, {to je svrstava me|u najambicioznije eVTOL projekte dana{wice.

Posebnu pa`wu izaziva visok nivo autonomije. Tokom demonstracionog leta, letelica je samostalno izvela niz manevara: od ubrzawa na malim visinama, preko kontrolisanog spu{tawa konstantnom brzinom, do preciznog sletawa, bez potrebe za pilotom.

Sistem podr`ava i manuelni i automatski re`im rada: u automatskom re`imu upravqa planirawem rute, krstare}im letom, povratkom jednim klikom i sletawem, dok manuelni re`im koristi pojednostavqeni upravqa~ki sistem sa jednom komandnom palicom, koji zna~ajno olak{ava upravqawe u odnosu na klasi~ne helikoptere. Prema navodima kompanije, osnovna obuka mo`e se savladati za svega tri sata.

VE] IMA HIQADE KUPACA

Cena ovog futuristi~kog vozila procewuje se na oko 276.000, a interesovawe tr`i{ta ve} je vidqivo. Nakon prvog javnog leta zabele`eno je vi{e od 2.000 poruxbina.

Kompanija, koja posluje od 2013. godine, prethodno je poku{avala da razvije vozilo sa sklopivim rotorima integrisanim u karoseriju, ali su tehni~ki problemi, poput vibracija tokom vo`we, doveli do zaokreta ka modularnom re{ewu.

Ambicije se tu ne zaustavqaju. Demonstracije u Guangxouu i na me|unarodnom aeronauti~kom sajmu, kako nagla{ava CGTN, predstavqaju va`an signal u kom pravcu se kre}e budu}nost mobilnosti.

XPeng je ve} zapo~eo izgradwu fabrike u Guangxouu, projektovane za proizvodwu ~ak 10.000 lete}ih automobila godi{we, dok se prve isporuke kupcima o~ekuju tokom 2026.

Rekord za najdu`i tiramisu na svetu oboren je u Londonu. Stotinu italijanskih kuvara okupilo se u gradskoj ku}i u ^elsiju, u subotu i nedequ, kako bi napravili tiramisu dovoqno duga~ak da obori prethodni rekord koji je postavio Galbani u Milanu, a koji je iznosio 273,5 m, prenosi BBC.

U skladu sa pravilima Ginisove kwige rekorda, rekordni tiramisu je napravqen i sastavqen u`ivo na licu mesta, a kori{}eno je 50.000 biskvita i

Kraq ^arls Tre}i i kraqica Kamila u poseti Va{ingtonu, na ~aju s Trampovima

Britanski kraq ^arls Tre} i i kraqica Kamila doputovali su u ~etvorodnevnu posetu Va{ingtonu.

Poseta koincidira sa pogor{anim ”specijalnim odnosima” izme|u Va{ingtona i Londona, koji su od Drugog svetskog rata najbli`i saveznici. „MEKA DIPLOMATIJA” KRAQA ^ARLSA

Prema pisawu britanskih medija, ciq kraqevog boravka u Sjediwenim Dr`avama jeste primena „meke britanske diplomatije” kako bi se odnosi, poquqani od po~etka rata u Iranu, vratili na prethodni nivo.

Kraq ^arls i kraqica Kamila sleteli su u ameri~ku vojnu bazu Endrjus, desetak kilometara jugoisto~no od Va{ingtona. Zbog pove}ane bezbednosti posle oru`anog napada na zvanice godi{we ve~ere Udru`ewa dopisnika iz Bele ku}e, kraqevski par nisu do~ekali doma}in – ameri~ki predsednik Donald Tramp i prva dama Melanija Tramp kako to protokol nala`e.

Umesto wih, britanskog suverena do~ekalo je dvoje dece sa buketima cve}a, ali i britanski ambasador u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama Kristijan Taner i {efica protokola Bele ku}e Monika Kroli.

Britanski kraqevski par potom se uputio ka Beloj ku}i gde }e sa ameri~kim predsednikom Donaldom Trampom i prvom damom Melanijom Tramp popiti ~aj bez prisustva medija, pre nego {to se svih ~etvoro budu prikqu~ili zabavi u ba{ti Bele ku}e.

Analiti~ari u Britaniji isti~u da }e ~ajanka sa Trampovima biti prilika da kraq ^arls obavi kqu~an deo svoje diplomatske misije.

Politi~ki savetnici britanskog premijera Starmera ra~unaju na veliko divqewe i po{tovawe, koje predsednik Tramp kome je majka bila [kotlan|anka, gaji prema britanskoj monarhiji.

Ameri~kom predsedniku do sada su prire|ene ~ak dve dr`avne posete Ujediwenom Kraqevstvu – tokom prvog mandata do~ekala ga je kraqica Elizabeta

druga, a u drugom mandatu doma}in mu je bio kraq ^arls, koji je u wegovu ~ast pro{le jeseni priredio banket u Vindzorskom zamku. OBRA]AWE KONGRESU Tokom boravka u Sjediwenim Dr`avama kraq ^arls Tre}i }e se obratiti Kongresu, kao {to je to 16. maja 1991. godine, prva u britanskoj istoriji, u~inila i wegova majka kraqica Elizabeta

Druga.

Posle dvodnevnih dr`avnih obaveza kraq ^arls i kraqica Kamila okrenu}e se privatnim anga`manima, te tre}eg dana kraqevske posete par odlazi u Wujork. gde }e prisustvovati doga|aju, kojim se obele`ava se}awe na napad na kule Bliznakiwe 11. septembra 2001. godine, a poseti}e i humanitarni projekat u Harlemu. Poseta Wujorku kulminira}e prijemom organizacije Kraqevski trust kroz koju britanski monarh finansira mlade talente iz svih delova sveta.

PROSLAVA 250 GODINA

OD NEZAVISNOSTI SAD

Britanki kraqevski par ~etvrtog dana posete odlazi u Vixiniju gde }e u~estvovati u jednoj od proslava dvesta pedeset godina od potpisivawa Deklaracije o nezavisnosti ~ime se trinaest britanskih kolonija i formalno odvojilo od tada{weg Britanskog carstva.

Kraqica Elizabeta Druga prisustvovala je sli~noj ceremoniji obele`avawa dva veka od nastanka Sjediwenih Dr`ava.

OBEZBE\EWE

BEZ PRESEDANA

Obezbe|ewe posete kraqa ^arlsa i kraqice Kamile je bez presedana.

U Britaniji se spekulisalo o

tome da li }e posle oru`anog napada na zvanice godi{we ve~ere za dopisnike iz Bele ku}e, kraq ^arls otkazati posetu Sjediwenim Dr`avama.

Me|utim, iz Bakingemske palate saop{teno je neposredno posle napada da ne}e biti nikakve promene planova.

KRAQ ^ARLS SE NE]E SRESTI SA SINOM HARIJEM

U Britaniji se naga|alo i da li }e se kraq ^arls privatno sresti sa svojim mla|im sinom princem Harijem, wegovom suprugom Megan i wihovom decom Ar~ijem i Lilibet.

Do tog susreta ne}e do}i, zato {to je re~ o striktno diplomatskoj poseti tokom koje nema nikakvog prostora za privatne anga`mane kraqevskog para, saop{teno je pre suverenovog odlaska u Va{ington.

KRAQ XORX [ESTI – PRVI BRITANSKI SUVEREN U SAD Prva poseta jednog britanskog monarha Sjediwenim ameri~kim Dr`avama dogodila se u junu 1939. godine, kada je deda aktuelnog suverena – kraq Xorx [esti posetio ameri~kog predsednika Ruzvelta uo~i po~etka Drugog svetskog rata, kako bi sa wim razgovarao o budu}em anga`manu Va{ingtona u eventualnim ratnim sukobima.

Ta poseta je ostala zapam}ena pod nazivom ”Hot dog” poseta, zato {to je britanski kraq tada prvi put u `ivotu jeo to tradicionalno ameri~ko brzo jelo.

Kraqica Elizabeta druga sedam puta je posetila Sjediwene Dr`ave.

Prvi doma}in bio joj je predsednik Ajzenhauer 1957. godine, a posledwi Barak Obama 2010. godine.

vi{e od 3.000 jaja. Rekord je oboren desertom du`ine 440,6 m. Mirko Ri~i, ~ovek koji stoji iza poku{aja obarawa rekorda u Londonu, prvobitno je dr`ao rekord 2017. godine u Italiji, ali ga je drugi italijanski tim oborio 2019. godine. Ri~i je rekao da je tiramisu „najneverovatniji desert koji je Italija izvezla” i rekao da su kuvari odlu~ili da poku{aj odr`e u Velikoj Britaniji, a ne u Italiji, kao na~in da se zahvale Ujediwenom Kraqevstvu. Dodao je da je xinovski de-

sert, koji je zavr{en zlatnom krunom i slovima „Grazie Your Majesty” na vrhu, bio u ~ast kraqa i kraqevske porodice. Ri~i se zahvalio svima koji su u~estvovali u vikend doga|aju. Kuvar Karmelo Karnevale, koji je poku{ao da napravi tiramisu dug 300 metara, rekao je da kola~ mora da bude visok najmawe 8 cm i {irok 15 cm da bi oborio rekord. Na pitawe {ta ~ini dobar tiramisu, Karneval je rekao: „Veoma dobra kafa, lepa i ~vrsta krema, a tako|e i puno strasti”.

KRIZA U ORMUZU I WEN UTICAJ NA AVIO-INDUSTRIJU I TURIZAM:

Kako }e se leteti ovog leta

^ak i ako zalihe mlaznog goriva ne „presu{e“, rastu}e cene }e verovatno ostati, {to }e pove}ati cene avionskih karata za potro{a~e. Kriza je jo{ jednom pokazala rawivost avio-industrije na geopoliti~ke doga|aje, jer se wen rad zasniva na stabilnosti, dostupnosti vazdu{nog prostora i relativne pristupa~nosti goriva, {to je povezano s rastu}im rizikom od pada poverewa potro{a~a – vitalnog koncepta u avijaciji. I u najboqem slu~aju, celokupnu avio-industriju, turizam i sve privredne grane tesno povezane sa wima ~eka neizvesno i te{ko leto. O najgorem scenariju mo`da je boqe u ovom trenutku i ne razmi{qati.

Pi{e: Goran Nikoli}

Ameri~ko-izraelski napadi na Iran podstakli su Teheran da ograni~i plovidbu kroz Ormuski moreuz, {to je dovelo do duplirawa cena mlaznog goriva u Evropi i ostatku sveta usled strahova od nadolaze}e krize u snabdevawu. Ono {to se trenutno ~ini realnim je da su „normalne cene“, koje su avio-kompanije u`ivale pre rata, verovatno stvar pro{losti. Naime, o~ekivani prekid vatre }e imati ograni~en uticaj, jer obnavqawe redovnog tankerskog saobra}aja zahteva vi{e od samog primirja.

Dodatno, regionalne rafinerije pogo|ene od strane Irana }e zahtevati vreme za popravku. Postoji zabrinutost da bi {teta na energetskoj infrastrukturi u regionu, kao i pove}ana iranska kontrola pristupu moreuzu, mogli fundamentalno da promene energetsku dinamiku, ~ak i ako prekid vatre potraje.

„Mra~ni scenario“ za Ormuz je da se on ponovo otvori, ali sa trajnim ograni~ewima, kao {to je napla}ivawe naknade za pristup od strane Teherana. To bi, pored dugotrajne {tete nanete postrojewima za proizvodwu nafte i gasa {irom Zaliva, posebno u Kataru, moglo da poremeti proizvodwu i ponudu (mlaznog) goriva na du`i period.

GLOBALNA ENERGETSKA TR@I[TA NA IVICI KATASTROFE

Skoro dva meseca nakon po~etka rata u Iranu, iz Zaliva je izgubqeno oko 2% pro{logodi{we globalne proizvodwe, a svakog meseca sa zatvorenim Ormuzom gubi se i 7 miliona tona te~nog prirodnog gasa (LNG), ili oko 2% wegove godi{we proizvodwe.

Za sada, u zapadnim zemqama benzin je tek malo skupqi. Ipak, iako kamioni nastavqaju da prevoze, avioni da lete i zalihe goriva ostaju blizu nivoa pre rata, ova slika je duboko obmawuju}a. Do 20. aprila, posledwih nekoliko tankera sa naftom koji su pre{li Ormuz pre po~etka rata stiglo je na svoja odredi{ta, {to zna~i da nema vi{e slobodnog goriva koje }e za{tititi svet od {oka (sni`ene) ponude.

Naime, tankeri napuweni naftom na moru su skoro ispra`weni, dok rafinerije smawuju proizvodwu goriva. Jedan od razloga za{to najve}i {ok ponude u istoriji nafte nije izazvao globalnu paniku je taj {to je skoro rekordna koli~ina nafte ve} bila na moru kada je rat po~eo, budu}i da su tada mnoge zemqe pove}ale izvoz. Taj vi{ak morskih zaliha je sada iscrpqen, kada je i ve}ina iranske i ruske nafte prona{la kupce nakon {to im je Amerika ubla`ila sankcije. Ukupne koli~ine nafte i derivata „na morima“ padaju rekordnom brzinom. Za mlazno gorivo i benzin one su znatno ispod istorijskih normi i verovatno blizu minimuma potrebnog za funkcionisawe

pomorske trgovine. Na primer, tek oko 15 miliona barela mlaznog goriva trenutno je na tankerima, {to je mawe od polovine uobi~ajenog globalnog proseka za period 2017-25. Pre po~etka krize na tankerima se nalazilo ~ak 40 miliona barela mlaznog goriva.

Cene rafinisanih goriva su ve} visoke. Na azijskim spot tr`i{tima, benzin se pribli`ava ceni od 120 dolara po barelu, dizel 175 dolara, a mlazno gorivo 200 dolara, u odnosu na 80, 93 i 94 dolara pre rata. Potra`wa se prilago|ava, delimi~no uredbama pojedinih vlada (sedam zemaqa je uvelo obaveze rada od ku}e, a najmawe pet racioni{e gorivo za vozila, dok visoke cene tako|e ~ine svoje).

Evropa je do sada izbegla pad potra`we, jer vlade poku{avaju da o~uvaju kupovnu mo} gra|ana. Od 27 zemaqa EU, 16 koristi novac poreskih obveznika ili smawuje poreze na gorivo kako bi za{titile potro{a~e od vi{ih cena. To je razlog za{to evropske rafinerije jedva da su smawile proizvodwu. Ali, i one moraju da kupuju sirovo gorivo po mnogo vi{oj ceni nego {to sugeri{u fju~ersi Brenta. S tim u vezi, boqi pokazateq je Datirani Brent – cena za stvarne isporu~ene terete. On je dostizao 130-150 dolara po barelu, {to je glavni razlog za{to su mar`e evropskih rafinerija u{le u crveno.

^ak i ako bi se Ormuz danas ponovo otvorio, bili bi potrebni meseci da se proizvodwa sirove nafte u Zalivu, transport i rafinisawe nastave u potpunosti. Kumulativni gubitak od 1,5 milijardi barela u Zalivu, ili 5% godi{we globalne proizvodwe, gotovo je neizbe`an, a ako moreuz ostane zatvoren, lako bi mogao da se duplira. Posledwi put kada je potra`wa za naftom pala za 10% u kratkom roku bio je tokom lokdauna za vreme pandemije kovida 2020. godine, {oka koji je doveo do pada svetskog BDP-a od 3%.

TRI SCENARIJA ZA LETWU

TURISTI^KU SEZONU

Letwa putovawa, kada potra`wa za letovima usled letwih odmora raste, mogu biti poreme}ena u Evropi ako avio-kompanije ne mogu da obezbede dodatni uvoz goriva za avione. Me|unarodna agencija za energetiku procewuje da je potra`wa za gorivom za avione u avgustu obi~no 40% ve}a od potra`we u martu. Evropa }e mo`da morati da preduzme neke mere kako bi „smawila vazdu{ni saobra}aj“. Kao rezultat toga, neke avio-kompanije, ukqu~uju}i Lufthanzu i SAS, ve} redukuju broj letova. Me|unarodna agencija za energiju upozorila je pro{le nedeqe da bi Evropa mogla da ostane bez mlaznog goriva za {est nedeqa, jer se suo~avamo sa najve}om pretwom energetskoj bezbednosti u istoriji. Nekoliko evropskih zemaqa zavisi od ekonomskog podsticaja

koji dolazi od pove}anog vazdu{nog saobra}aja tokom letwe sezone. Vazdu{na povezanost generi{e 851 milijardu evra BDP-a za evropske ekonomije i podr`ava 14 miliona radnih mesta. Kako su cene mlaznog goriva porasle su za 103% do kraja marta u pore|ewu sa prethodnim mesecom, a avio-kompanije obi~no posluju sa jednocifrenom operativnom mar`om i tro{e oko ~etvrtine prihoda na gorivo, rastu}e cene mlaznog goriva guraju industriju u operativne gubitke.

I u najboqem scenariju brzog kraj rata i ponovnog otvarawa Ormuskog moreuza kriza oko mlaznog goriva ne bi se re{ila preko no}i, jer bi tankerima i daqe trebalo vi{e od mesec dana da stignu do Evrope iz Zaliva. I u takvom scenariju, bi}e potrebno nekoliko meseci da se vratimo na potrebne zalihe mlaznog goriva. Brzim re{avawem konflikta izbeglo bi se {iroko rasprostrawena otkazivawa letova ili politi~ke mere za ograni~avawe potra`we za putovawima. Ali, ako se kriza nastavi jo{ nekoliko nedeqa, ni cene vi{e ne}e biti glavno pitawe, ve} dostupnost mlaznog goriva.

Prema mnogim stru~wacima, najverovatniji ishod je delimi~no re{avawe sukoba do po~etka leta, sa povremenim nastavkom kretawa tankera kroz moreuz. Cene mlaznog goriva bi ostale visoke, a snabdevawe bi bilo neizvesno, {to zna~i da bi letovi sa slabim u~inkom mogli biti otkazani, a neki aerodromi bi se mogli suo~iti sa periodi~nim ograni~ewima zaliha goriva.

Zbog visokih cena karata, putnici bi po~eli da sve ~e{}e biraju odmor kod ku}e. U takvom scenariju, avio-kompanije bi mogle da ukinu mnoge kratke regionalne letove, ali profitabilnije du`e rute koje opslu`uje mawe avio-kompanija bi verovatno bile sa~uvane. Rizik sa kojim se putnici zapravo suo~avaju je cena, koja bi bila uve}ana usled doplate za gorivo, mawe akcijskih ponuda i prore|ena u~estalost letova na marginalnim rutama.

Ina~e, avio-kompanije su bile jasne da }e pove}awe cena goriva biti preneto na potro{a~e, jer bi u suprotnom bankrotirale za nekoliko meseci. U problemu su i aerodromi jer su vlasnici goriva (iako ga ne kupuju), a ako nemaju gorivo, avio-kompanije ne}e leteti do wih.

U najgorem scenariju u kome bi poreme}aj pomorskog saobra}aja kroz Ormuski moreuz potrajao tokom leta, evropske zalihe mlaznog goriva bi verovatno do{le do operativnih minimuma, {to bi impliciralo „direktno racionisawe potra`we“. Nesta{ica kerozona mo`e potpuno promeniti pejza` racionisawa goriva u Evropi i Aziji gde imamo veliku zavisnost od nafte sa Bliskog istoka. Ceo sektor ci-

vilne avijacije je izlo`en, a situacija je nepovoqnija od one sa normalnim skokom cena goriva, jer se de{avaju dva problema istovremeno: cene rastu dok se ponuda iscrpquje.

Iako je Evropska komisija (EK) odbacila najkatastrofalniji scenario nesta{ice mlaznog goriva koja bi pogodila aerodrome EU, ona i daqe priprema planove za nepredvi|ene situacije, potenciraju}i da zemqe mo`da moraju da dele svoje rezerve goriva za hitne slu~ajeve ako do|e do nesta{ica.

Bili bi izra`eni i efekti prelivawa na {iru vazduhoplovnu industriju. Naime, ako otkazivawa pre|u 10% normalnog nivoa saobra}aja, ne samo da bi se kontrolori vazdu{nog saobra}aja suo~ili sa smawewem prihoda usled mawe letova, ve} bi i avio-kompanije morale da nadoknade gubitke. Niskotarifni prevoznici bi mogli biti posebno izlo`eni, jer se oslawaju na visoku iskori{}enost aviona, guste rasporede i potra`wu senzitivnu na cene – sve ono {to bi nesta{ica mlaznog goriva upravo proizvela. Mogu}e je da }emo u bliskoj budu}nosti videti ve}u potra`wu za turisti~kim putovawima bli`e ku}i jer se neizvesnost nastavqa, {to bi zna~ilo da destinacije poput [panije, Portugalije i Francuske dobiju primat u odnosu na isto~ni Mediteran.

NEGATIVNI EFEKTI

NA AVIO KOMPANIJE

Trenutna situacija na Bliskom Istoku ima sna`an negativan efekat na sektor avijacije {irom planete. Nesta{ice goriva za avione i rast cena izazivaju haos na avio-rutama. Najve}i nema~ki prevoznik Lufthanza objavila je otkazivawe 20 hiqada letova u poku{aju da se za{titi od rasta cene nafte. Tro{kovi su posledwih nedeqa sko~ili sa pribli`no 85 do 90 dolara po barelu na alarmantnih 150 do 200 dolara po barelu. Ovo predstavqa zna~ajan finansijski udarac za prevoznike, gde gorivo mo`e ~initi do ~etvrtine operativnih tro{kova. Er Frans-KLM, grupa avio-kompanija, saop{tila je da planira da pove}a cene karata na dugim relacijama kako bi se re{ili problemi sa rastu}im tro{kovima goriva, a cene kabinskih karata }e porasti za 50 evra po povratnom letu.

I druge avio-kompanije u Evropi i {irom Azijsko-pacifi~kog regiona podi`u cene i pred izazovom su masovnog otkazivawa letova kako se pribli`ava period letwih odmora. U Aziji su cene mlaznog goriva ve} mnogo ve}e i trgovci ga prodaju onima koji pla}aju najvi{u cenu. Hongkon{ki Kataj Pacifik, Er Wu Zeland i malezijski Er Azija X ve} su smawili rute kako bi u{tedeli gorivo, dok i mnoge druge avio-kompanije pove}avaju cene i uvode takse na gorivo.

Istina, postoje izvesna neslagawa oko toga koliko brzo bi se zalihe mogle potro{iti. Iz Me|unarodne agencije za energiju je saop{teno da je Evropi ostalo samo {est nedeqa zaliha kerozina. S druge strane, holandska vlada procenila da EU ima dovoqno kerozina za mlazno gorivo i druge svrhe, kao {to su grejawe i osvetqewe, za najmawe pet meseci. Problem je da ~ak i ako zalihe mlaznog goriva ne „presu{e“, rastu}e cene }e verovatno ostati, {to }e pove}ati cene avionskih karata za potro{a~e. Kriza je jo{ jednom pokazala rawivost avio-industrije, ~iji se rad zasniva se na stabilnosti, dostupnosti vazdu{nog prostora i relativne pristupa~nosti goriva na geopoliti~ke doga|aje, {to je povezano s rastu}im rizikom od pada poverewa potro{a~a – vitalnog koncepta u avijaciji. I u najboqem slu~aju, celokupnu avio-industriju, turizam i sve privredne grane tesno povezane sa wima ~eka neizvesno i te{ko leto. O najgorem scenariju mo`da je boqe u ovom trenutku i ne razmi{qati.

NATO nije spreman za veliki sukob sa Rusijom

Rat izme|u Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Irana pokazao je da NATO nije u potpunosti spreman za sukob velikih razmera sa Rusijom, pi{e „Politiko”, pozivaju}i se na diplomate, kao i sada{we i biv{e zvani~nike Alijanse.

Prema oceni sagovornika tog lista, sukob na Bliskom istoku ogolio je pet glavnih rawivosti zapadnog vojnog saveza:

Pitawe nesta{ice municije bi}e jedna od tema predstoje}eg samita Alijanse. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute nedavno je poru~io da novac sam po sebi nije dovoqan, ve} da su potrebni konkretni kapaciteti – sistemi PVO, dronovi, municija, radari i kosmi~ke sposobnosti.

„Vojne akcije u Ukrajini i na Bliskom istoku nisu izolovani doga|aji i nude

iscrpqene zalihe oru`ja i municije, probleme u obezbe|ivawu vazdu{ne nadmo}i, nedovoqnu pomorsku mo}, politi~ko nejedinstvo me|u saveznicima i zavisnost od ukrajinske tehnologije i iskustava u borbi protiv dronova.

Posebnu zabrinutost u Evropi, kako se navodi, izaziva pitawe da li bi Va{ington u slu~aju nove krize mogao da preusmeri pa`wu i resurse sa evropskog kontinenta na druge regione. Rojters je, tako|e, objavio da se u NATO-u ve} razmatraju promene u na~inu odr`avawa samita, delom zbog tenzija koje su nastale u odnosima sa administracijom Donalda Trampa i zbog rata sa Iranom.

PRETI MU DO@IVOTNA ROBIJA:

mnogo korisnih uvida kada se razmi{qa o budu}im ratovima. Ove lekcije treba da nam pomognu da boqe razumemo pravac u kojem treba razvijati vojne kapacitete”, rekao je za „Politiko” general Dominik Tardif, zamenik na~elnika francuskog vazduhoplovstva.

Nedavne procene zapadnih vojnih struktura ukazuju da je nedostatak municije jedna od najozbiqnijih slabosti Alijanse. Prema navodima „Brejking difensa”, NATO procewuje da su potrebe saveznika za municijom vredne oko 145 milijardi dolara, a Rute je istakao da }e to biti jedna od glavnih tema narednog samita. Odnosi izme|u Va{ingtona i evropskih

Napada~ je optu`en za vi{e krivi~nih dela: pored poku{aja ubistva ameri~kog predsednika, tereti se i za upotrebu vatrenog oru`ja, napad na saveznog slu`benika i prenos vatrenog oru`ja i municije preko vi{e saveznih dr`ava sa namerom da po~ini krivi~no delo.

Osumwi~eni za pucwavu na godi{woj ve~eri Udru`ewa dopisnika Bele ku}e (WHCA) tokom vikenda Kol Alen (31) pojavio se danas u Okru`nom sudu u Va{ingtonu, gde je protiv wega podignuta zvani~na optu`nica za poku{aj ubistva ameri~kog predsednika Donalda Trampa, kao i za upotrebu vatrenog oru`ja tokom krivi~nog dela nasiqa i napada na saveznog slu`benika.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

saveznika dodatno su pogor{ani nakon o{trih izjava Donalda Trampa na ra~un NATO-a. On je, povodom spora oko Ormuskog moreuza i uloge evropskih saveznika, Alijansu nazvao „papirnim tigrom”, {to je dodatno poja~alo strahove u Evropi da bi SAD mogle da preispitaju svoje dosada{we obaveze unutar saveza.

Sud je nalo`io da, u slu~aju da Alen bude progla{en krivim, bude osu|en na do`ivotnu kaznu zatvora, prenosi Skaj wuz.

Protiv Alena su podignute i optu`nice za prenos vatrenog oru`ja i municije preko vi{e saveznih dr`ava sa namerom da se po~ini krivi~no delo.

Saslu{awe na kojem }e mu biti odre|en pritvor bi}e odr`ano u ~etvrtak, a do tada Alen }e ostati u policijskom pritvoru.

Na ve~eri u subotu uve~e, gde je bio prisutan Tramp, potpredsednik SAD Xej Di Vens, prva dama Melanija Tramp i drugi, Alen je ispalio vi{e hitaca, nakon ~ega je savladan, a svi prisutni su evakuisani.

Alen je bio naoru`an sa~maricom, pi{toqem i sa vi{e no`eva u trenutku privo|ewa.

Mediji su preneli da je Alen ~lanovima svoje porodice poslao „antitrampovski manifest” oko deset minuta pre nego {to je otvorio vatru, nazivaju}i sebe „prijateqskim saveznim atentatorom” i otkrivaju}i da je poku{avao da ubije zvani~nike administracije.

U dokumentu, koji je ro|ak dostavio policiji, napada~ je navodno rekao da su wegove mete „zvani~nici administracije”, izuzev direktora FBI Ka{a Patela, uz napomenu da su ciqevi rangirani od najvi{ih ka ni`im funkcijama.

U manifestu je kritikovao bezbednosne mere u hotelu „Hilton”, ocewuju}i ih kao nedovoqne i navode}i da je mogao da unese vi{e komada oru`ja bez da bude prime}en.

Analiti~ari ocewuju da su ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku pokazali da }e budu}i sukobi zavisiti ne samo od brojnosti armija i vrednosti vojnih buxeta, ve} i od sposobnosti dr`ava da brzo proizvode municiju, {tite infrastrukturu od dronova i raketa i odr`e politi~ko jedinstvo u uslovima dugotrajne krize.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave vi{e ne tretiraju podr{ku Ukrajini kao jedan od svojih glavnih prioriteta, ocenio je biv{i oficir Centralne obave{tajne agencije Lari Xonson u intervjuu objavqenom na Jutjubu. Prema wegovim re~ima, Kijev je prakti~no nestao sa liste prioriteta Va{ingtona, dok je ameri~ka vojna i politi~ka pa`wa usmerena na posledice sukoba sa Iranom.

„Slu{ajte, ve} smo potro{ili sve na{e rakete u Iranu. Nemamo vi{e {ta da damo Ukrajini. Sada su sami”, rekao je Xonson.

On je naveo da su ameri~ke zalihe naoru`awa i municije dodatno optere}ene posle operacija na Bliskom istoku, {to, kako tvrdi, umawuje sposobnost Va{ingtona da nastavi sa dosada{wim nivoom vojne pomo}i Kijevu. Ranije je ameri~ki politikolog Garland Nikson ocenio da su izjave pojedinih evropskih politi~ara o navodnom porazu Rusije u ukrajinskom sukobu „sme{ne” i da, po wegovom mi{qewu, proizilaze iz politi~kog o~aja.

IZJAVA

DR@AVNOG

SEKRETARA

SAD Rubio: Posedujemo informacije da je Moxtaba Hamnei `iv

Dr`avni sekretar Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Marko Rubio izjavio je da ameri~ka administracija ima indikacije da je iranski vrhovni vo|a Moxtaba Hamnei `iv, ali da postoje brojna otvorena pitawa u vezi sa wegovom stvarnom ulogom u vlasti u Iranu. Rubio je u intervjuu za Foks wuz rekao da su kqu~na pitawa vezana za to da li Hamnei zaista ima politi~ki autoritet i donosi odluke u zemqi, navedeno je u saop{tewa kabineta dr`avnog sekretara SAD.

„Mo`e da bude `iv, ali mislim da su nere{ena pitawa ovde da li on ima isti kredibilitet kao wegov otac. Znamo da se mnogo godina, barem ja znam da mnogo godina, vode unutra{we debate u Iranu o sukcesiji i da li bi trebalo da bude nasledna”, kazao je Rubio.

On je istakao da se u Iranu godinama vode unutra{we debate o na~inu politi~kog nasle|ivawa i da deo tih rasprava i daqe nije razre{en.

Prema wegovim re~ima, i daqe nije jasno da li Hamnei ima odgovaraju}e verske i politi~ke kvalifikacije za tu funkciju, kao i da li samostalno donosi odluke.

Rubio je ocenio da se unutar iranskog sistema vlasti pojavquje „disfunkcija”, ukqu~uju}i mogu}nost da kqu~ne odluke donosi u`i krug qudi umesto formalnog vrhovnog vo|e, {to, kako je naveo, dodatno komplikuje odnose i pregovore sa Teheranom, prenosi Tawug.

[EF MOSADA TVRDI: Prodrli smo u ”sr`” tajni

Irana i Hezbolaha

[ef izraelske obave{tajne slu`be Mosad, Dejvid Barnea, izjavio je da je agencija ostvarila „dubok prodor u sr` neprijateqskih tajni” i sprovela, kako je naveo, „revolucionarne” operacije u Iranu i regionu.

Barnea je na ceremoniji u ~ast izuzetnih misija iz 2025. godine u sedi{tu Mosada, rekao da se uloga agencije tokom ratnog perioda promenila i da je postala znatno ofanzivnija, u koordinaciji sa izraelskom vojskom (IDF), u operacijama usmerenim protiv Irana i Hezbolaha, preneo je Tajms of Izrael.

On je naveo da su izraelske obave{tajne operacije omogu}ile „strate{ke i takti~ke informacije u sr`i neprijateqskih tajni”, kao i nove operativne sposobnosti u ciqnim dr`avama.

Barnea je tvrdio da su aktivnosti Mosada doprinele operacijama „u srcu Teherana”, spre~avawu aktivnosti vi{ih operativaca i ja~awu izraelske vazdu{ne nadmo}i, uz za{titu doma}eg fronta.

Prema wegovim re~ima, operacije u Iranu i Libanu su omogu}ile „probijawe operativnih granica”, dok je agencija istovremeno vodila i tajne diplomatske aktivnosti usmerene na ja~awe regionalnih saveza.

On je istakao da je saradwa sa vojskom promenila strate{ki polo`aj Izraela, ali je upozorio da pretwe i daqe postoje.

Ho}e li Kina pobediti SAD i prva osvojiti Mesec

Nova lunarna trka vi{e nije pitawe simboli~ne pobede, ve} dugoro~nog prisustva i kontrole resursa. Iako NASA ima iskustvo, Kina sve vi{e susti`e, uz precizno planiran i kontinuiran program.

Svet je ranije ovog meseca pratio kako je NASA poslala ~etiri astronauta oko Meseca –ali da bi se SAD zaista sletele na povr{inu, ponovo su u svemirskoj trci, ovog puta sa Kinom. I Kina bi mogla da pobedi.

Obe zemqe planiraju da izgrade naseqene lunarne baze –prvo naseqe na drugom nebeskom telu – kao i da tragaju za retkim resursima i koriste duboko svemirsko okru`ewe za testirawe tehnologije za budu}e misije sa posadom na Mars.

Dobro finansirana Kineska nacionalna svemirska administracija (KNSA) suprotstavqena je ameri~koj Nacionalnoj administraciji za aeronautiku i svemir (NASA).

TRKA ZA MESEC U NOVOM

OBLIKU – BAZE, RESURSI I PUT KA MARSU

I dok Nasa ima prednost zbog institucionalnog znawa da je ve} sletela na Mesec kao deo svog programa Apolo, poku{ava da se vrati sa samo deli}em nacionalnog buxeta koji je imala {ezdesetih.

Ameri~ka svemirska agencija je tako|e rawiva na promene u vladi svake ~etiri godine, {to ote`ava pridr`avawe decenijskih planova – ne{to {to kineski raketni in`eweri koji rade u jednopartijskoj dr`avi nisu pogo|eni.

Da bi ubrzala napredak, Nasa je prepustila kqu~ne komponente misije privatnim firmama, ukqu~uju}i i preduze}a koja vode milijarderi, a koja imaju za ciq da iskoriste procvat svemirske ekonomije. „Spejs Iks“ Ilona Maska i „Blu orixin“ Xefa Bezosa `ure da projektuju i izgrade lunarne lendere na vreme za probne letove slede}e godine.

NIJE PRESUDNO KO ]E PRVI – VE] KO ]E OSTATI

Za razliku od trke do Meseca izme|u Sovjetskog Saveza i SAD, takmi~ewe u 21. veku oblikuje se vi{e kao maraton, sa ogromnim naporom da se lansiraju vi{estruke misije tokom mnogih godina.

„Ono {to ovo zaista ilustruje jeste da nije va`no ko }e slede}i sti}i na Mesec. Va`no je ko }e sti}i na Mesec slede}ih 10 puta“, napomiwe Skot Menli, {kotski astrofizi~ar i stru~wak za raketno in`ewerstvo. „Nacija koja nastavi bi}e ona koja }e zapravo po~eti da pobe|uje; po~eti zapravo da pola`e pravo na svemir. To je kqu~no.“

S obzirom na to da je svemir oblast sa neprozirnim pravnim konsenzusom, prva zemqa koja uspostavi prisustvo na bogatoj resursima lunarnoj povr{ini verovatno }e imati prednost u definisawu pravila.

Ipak, prva misija sa povratkom na Mesec }e nesumwivo biti velika simboli~na pobeda, kako na doma}em, tako i kao izraz mo}i na me|unarodnom planu. Ovaj takmi~arski aspekt redovno isti~e Nasa, koja je zainteresovana da stvori ose}aj hitnosti kako bi podstakla Kongres da je finansira. [ef Nase, Xared Isakman, rekao je ove nedeqe da postoji globalno takmi~ewe u mo}i za „osvajawe svemira“, dodaju}i: „Kada imate takmi~ewe, ne `elite da izgubite.“

Trka je tesna: Nasa planira da sleti 2028. godine, iako }e to

Iranski ministar spoqnih poslova Abas

Arak~i izjavio je da nedavni regionalni doga|aji potvr|uju „dubinu i snagu strate{kog partnerstva” izme|u Irana i Rusije.

Arak~i je nakon razgovora na visokom nivou u Moskvi izrazio zadovoqstvo saradwom sa Rusijom

mogu}e biti odlo`eno, a Peking planira da sleti do 2030. godine, ali to bi moglo da se desi ranije. „Razlika izme|u pobede i poraza meri}e se mesecima, a ne godinama“, rekao je Isakman. KINESKI PROGRAM U USPONU I DISCIPLINA U ROKOVIMA

Kineski program letova sa qudskom posadom u svemir osnovan je devedesetih, ali je u proteklih 25 godina ubrzan, a tako|e sara|uje sa vojskom i lokalnim preduze}ima. Iako Kina nikada nije poslala tajkonauta van niske Zemqine orbite, Peking ve} ima svoju svemirsku stanicu i, za razliku od Nase, ima impresivan dosije po{tovawa sopstvenog vremenskog okvira.

„Kada stave zastavu u pesak, obi~no su prili~no dobri u postizawu tog datuma“, rekao je Menli, koji `ivi u SAD. Nakon {to je „pomra~io Rusiju u skoro svakom pogledu u pogledu svojih svemirskih kapaciteta“, rekao je da Kina sada vodi „veoma promi{qen, ali ne nu`no tako brz, svemirski program“.

Pre jedne decenije, Xejms Luis, biv{i ameri~ki diplomata, svedo~io je pred odborom u Kongresu da su SAD, nakon {to su pobedile u trci do Meseca protiv SSSR-a, „uglavnom izgubile interesovawe za svemir“, dok je Kina poja~ala svoj program. „Ono {to ne `elimo je scenario korwa~e i zeca gde sporo kre}u}a Kina preti~e Sjediwene Dr`ave“, rekao je.

„na najvi{em nivou”, navode}i da se region suo~ava sa velikim promenama, preneo je portal Press TV. Istakao je da odnosi Teherana i Moskve nastavqaju da ja~aju, uz zahvalnost za, kako je rekao, rusku podr{ku diplomatiji.

Tokom posete, Arak~i se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ministrom spoqnih poslova Sergejem Lavrovim, koji su razgovore ocenili kao korisne i izrazili spremnost za daqe ja~awe saradwe. Putin je, prema navodima, pohvalio iranski narod zbog „hrabrosti”u o~uvawu suvereniteta i istakao da }e Rusija nastaviti da {titi interese Irana i regiona, uz podr{ku naporima za uspostavqawe mira.

Arak~i je tako|e kritikovao politiku Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i wihove saveznike, optu`uju}i ih za destabilizaciju regiona i ometawe diplomatskih napora, dok je Rusiju ozna~io kao kqu~nog partnera u suprotstavqawu unilateralnim potezima i sankcijama.

PITER TRASVEL, AMBASADOR AUSTRALIJE U SRBIJI:

O vezama Australije i Srbije, zna~aju

Galipoqa, dobrovoqcima iz dva svetska rata...

Australija i Srbija imaju dugu tradiciju prijateqstva i dobre bilateralne odnose, ali uvek ima prostora za pro{irewe trgovine, obrazovawa, nau~ne saradwe i partnerstava u oblasti obnovqive energije.

To je u intervjuu za Telegraf.rs rekao Piter Trasvel (Peter Truswell), ambasador Australije u Srbiji.

n U subotu 25. aprila obele`io se Dan se}awa na ANZAK (ANZAC Day). Koliko je va`an ovaj dan u Australiji i kako se on obele`ava?

- Dan ANZAK-a je jedan od najva`nijih nacionalnih dana se}awa u Australiji. Wime se odaje po~ast Australijancima i Novozelan|anima koji su slu`ili i poginuli u ratu, a posebno onima koji su izgubili `ivote na Galipoqu, blizu ^anakalea u Turskoj, 1915. godine. Pro{le subote obele`ili smo 111. godi{wicu iskrcavawa na Galipoqe. U Australiji se ovaj dan obele`ava slu`bama u svitawe, mar{evima veterana i porodica, ceremonijama polagawa venaca, minutima }utawa i okupqawima zajednica {irom Australije i Novog Zelanda.

- Nisam siguran koliko je srpska javnost upoznata sa akronimom ANZAK. On ozna~ava Australijski i novozelandski armijski korpus (Australian and New Zealand Army Corps). Kada je Britanija objavila rat u avgustu 1914. godine, Australija i Novi Zeland su se, kao dominioni Britanske imperije, pridru`ili sukobu. Australijski i novozelandski vojnici 25. aprila 1915. iskrcali su se u uvalu ANZAK na poluostrvu Galipoqe. To je bio deo kampawe za zauzimawe poluostrva Galipoqe kako bi se ovladalo moreuzom Dardaneli i otvorilo Crno more za savezni~ke brodove.

- Ambasada Australije u Beogradu svake godine organizuje komemoraciju na Dan ANZAK-a na Grobqu Komonvelta u Beogradu, kako bi odala po~ast palim borcima. U 2023. godini pridru`ili su nam se i neki od potomaka Australijanaca koji su slu`ili u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Bila nam je ~ast {to su Keti Henkok, Ri~ard Kuk i kapetan (u penziji) Bojan Paji} bili sa nama i u~estvovali u ceremoniji Dana ANZAK-a u Beogradu te godine. n Ovaj dan je prvobitno ustanovqen u znak se}awa na operaciju na Galipoqu, jednu od najkrvavijih bitaka Prvog svetskog rata. Koliko se o ovoj bici zna danas i kako se ona do`ivqava u savremenoj Australiji?

- Dan 25. april ozna~ava dan kad su se trupe ANZAK-a iskrcale na poluostrvo Galipoqe. Galipoqe ostaje duboko urezano u istorijsko se}awe Australije. O tome se u~i u {kolama i o tome se redovno raspravqa u medijima i na javnim ceremonijama. Iako je to bio vojni neuspeh uz te{ke gubitke, mnogi Australijanci ga vide kao odlu~uju}i trenutak u nastajawu nacionalnog identiteta, koji simbolizuje hrabrost, izdr`qivost i `rtvu. Galipoqe je bilo prva velika vojna kampawa za vojnike iz Australije i Novog Zelanda. - Vi{e od 11.000 australijskih i novozelandskih vojnika poginulo je u kampawi na Galipoqu, uz mnogo vi{e turskih vojnika. Britanci i drugi saveznici tako|e su pretrpeli stra{ne gubitke. Uprkos tome {to vojni ciqevi kampawe nisu ostvareni, delovawe australijskih i novozelandskih snaga ostavilo je sna`no nasle|e. Ono {to je postalo poznato kao „legenda ANZAK-a“ i va`an je deo identiteta obe nacije. n Mnogi australijski vojnici, lekari, medicinske sestre i dobrovoqci – Edmund Hering, Majls Frenklin

i Oliva Mej Kelso King, da pomenemo samo neke – pomogli su srpskoj vojsci i srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata. Da li Srbi i Australijanci znaju dovoqno o wima ili moramo u~initi vi{e da bismo sa~uvali se}awe na wih?

- Doprinos ovih pojedinaca je sada {ire poznat, ali jo{ nedovoqno priznat u javnosti obe zemqe. Veoma pozitivan pomak dogodio se u novembru 2024. godine, kada je Po{ta Srbije izdala prigodne po{tanske marke u ~ast {est australijskih medicinskih radnika koji su slu`ili sa srpskom vojskom tokom Prvog svetskog rata. Na ovim markama se nalaze portreti tih dobrovoqaca.

- U australijskim istorijskim zapisima o Velikom ratu ranije nije bilo re~i o Australijancima koji su slu`ili u Srbiji ili sa Srbima. Znawe o Srbiji u zemqama engleskog govornog podru~ja, kao {to je Australija, relativno je oskudno. Razlozi za to delom le`e u fokusu mnogih istori~ara na Zapadni front ili kampawu na Galipoqu. Me|utim, australijsko-srpski istori~ar Bojan Paji} napisao je tri kwige i producirao dokumentarni film kako bi pro{irio znawe o doprinosima onih vojnika, lekara, medicinskih sestara i dobrovoqaca koji su do{li da pomognu Srbiji tokom Prvog svetskog rata, kao i o istorijskim vezama na{e dve nacije.

- Tokom svojih poseta Srbiji, Paji} i potomci poginulih Australijanaca obi{li su mesta i boji{ta gde su Australijanci i Novozelan|ani slu`ili uz srpsku vojsku u Prvom svetskom ratu. Jedno takvo mesto je spomen-obele`je koje su srpske vlasti podigle u Mladenovcu tokom Prvog svetskog rata. Spomenik je posve}en Bolnicama {kotskih `ena za slu`bu u inostranstvu. Tetka jednog od posetilaca, dr Meri de Garis, slu`ila je kao glavni medicinski oficir poqske bolnice koja je pru`ala podr{ku srpskoj vojsci.

- Ambasada je podr`ala napore Bojana Paji}a prevodom wegove publikacije „Australijanci sa Srbima u Prvom svetskom ratu“ na srpski jezik, a kasnije i pomo} u promociji dokumentarnog filma „Daleko je Kajmak~alan“. Zahvalni smo RTS-u koji je prikazao ovaj veoma va`an dokumentarac 11. novembra 2025. Paji}ev doprinos promovisawu boqeg razumevawa uloge Australijanaca koji su pomagali Srbiji u Prvom svetskom ratu je izuzetan.

n Neki Australijanci bili su u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata, a neki od wih su sahraweni na Grobqu Komonvelta u Beogradu. Koliko se o wima danas zna u Srbiji i u Australiji?

- Grobqe Komonvelta u Beogradu nastalo je kako bi se tu sahranili posmrtni ostaci poginulih iz Britanije i zemaqa Komonvelta, koji su preneti sa vi{e od {ezdeset malih grobaqa i izolovanih mesta {irom biv{e Jugoslavije. Australijski ratni memorijal ~uva podatke o onima koji su tamo sahraweni.

- Na ovoj tihoj lokaciji sahraweno je 28 australijskih i 15 novozelandskih vojnika. Od 28 Australijanaca, 27 je identifikovano, dok je jedan nepoznati vazduhoplovac. Od 27 identifikovanih Australijanaca, za devetoro je zabele`eno da su im najbli`i srodnici iz Novog Ju`nog Velsa, po petoro iz Viktorije i Kvinslenda, ~etvoro iz Zapadne Australije, jedan iz Ju`ne Australije, a dvoje iz Engleske. Devet sahrawenih Australijanaca su vojnici, dok su ostali vazduhoplovci.

- U Srbiji se svest o va`nosti grobqa odr`ava uglavnom putem godi{wih komemoracija Dana ANZAK-a koje organizuje Ambasada Australije. U Australiji istra`iva~ke grupe i pojedinci aktivno identifikuju potomke i pri~aju pojedina~ne pri~e. U Srbiji i Australiji, oni se pamte uglavnom u krugovima vojne istorije, arhivima i institucijama za se}awe na Komonvelt. Na{e komemoracije povodom Dana ANZAK-a na grobqu Komonvelta u Beogradu su va`an doprinos ja~awu se}awa na Australijance i Novozelan|ane koji su tamo sahraweni. n COP31 }e biti odr`an u Antaliji, u Turskoj, kasnije ove godine, ali }e Australija preuzeti ulogu predsednika pregovora na ovom samitu. Koliko je zna~ajan ovaj samit o klimi usred klimatske krize sa kojom se svet suo~ava? - Australija }e slu`iti kao predsednik pregovora na COP31. To zna~i da }e Australija odrediti agendu pregovora na samitu, sara|ivati sa me|unarodnom zajednicom i raditi sa pacifi~kim nacijama na unapre|ewu prioriteta Pacifika. COP31 }e biti izuzetno zna~ajan jer dolazi u trenutku kada su smawewe emisija, finansirawe borbe protiv klimatskih promena i prilago|avawe sve hitniji. Predsedavawe Australije postavi}e je u lidersku ulogu, oblikuju}i pregovore i

poma`u}i u postizawu konsenzusa u kriti~nom trenutku za globalnu klimatsku politiku.

- Vlada Australije sprovodi {irok spektar politika i programa za borbu protiv klimatskih promena. Oni }e podsta}i rast australijske ekonomije uz istovremeno smawewe emisije gasova sa efektom staklene ba{te u razli~itim sektorima i pomo}i nam da se prilagodimo klimatskim uticajima. Radimo na pravednoj, ure|enoj i efikasnoj tranziciji ka neto nultoj emisiji do 2050. godine. Na{ ciq smawewa emisija do 2035. godine, podr`an stru~nim savetima Uprave za klimatske promene, dr`a}e nas na putu ka neto nuli. Plan za „Net Zero“ i {est sektorskih planova defini{u kako delujemo da bismo postigli ove ciqeve i doneli koristi gra|anima Australije. - Globalna transformacija ka ekonomiji sa neto nultom emisijom zna~ajan je izvor ekonomskih prilika za Australiju, wene regione, industrije i radnike. Australija ima obiqe solarnih resursa i resursa vetra, kao i stru~nost potrebnu za stvarawe novih „net zero” industrija. n Kako Australija vidi svoju ulogu u savremenim globalnim izazovima, kao {to su klimatske promene ili globalna bezbednost?

- Australija je sila sredwe veli~ine sa regionalnim i globalnim odgovornostima. @eleli bismo da na{ region ostane miran i prosperitetan – gde svaka zemqa po{tuje suverenitet druge. Klimatske promene svakako predstavqaju ozbiqne izazove i pretwe za Australiju. Toplotni talasi, pojava {umskih po`ara, su{e i poplave, kao i nivo mora su u porastu. Ovi doga|aji predstavqaju zna~ajne izazove za zemqu koja ve} ima toplu i suvu klimu, zna~ajne rizike od poplava i po`ara, i mnoga velika naseqa locirana blizu obale. n Kako biste ocenili trenutne odnose izme|u Australije i Srbije i gde vidite najvi{e prostora za unapre|ewe? - Imamo dobre bilateralne odnose i dugu tradiciju prijateqstva. Uvek ima prostora za pro{irewe trgovine, obrazovnih veza, nau~ne saradwe i partnerstava u oblasti obnovqive energije. Ambasada Australije u Beogradu koristi svoje resurse javne diplomatije da izgradi boqe znawe o na{im dvema zemqama, ukqu~uju}i kulturu i doprinos Prvih naroda (Aborixina). - Nedavno je Ambasada organizovala veoma pose}enu izlo`bu aborixinskog nasle|a u RTS Klubu u Beogradu. Na woj su prikazani radovi umetnica iz @enskog centra Babbarra iz severne Australije, ~iji ru~no ra|eni tekstili pri~aju pri~u o wihovom kulturnom nasle|u. U jo{ jednom nedavnom primeru kulturne saradwe izme|u na{ih zemaqa, bilo nam je zadovoqstvo {to smo mogli da pomognemo nastup ~uvene Beogradske filharmonije kojom je dirigovao istaknuti australijski dirigent Aleksandar Briger.

n Koliko je srpska dijaspora u Australiji zna~ajna za odnose dve zemqe?

- Australija je dom qudima sa vi{e od 300 razli~itih porekla i dom najstarije neprekinute kulture na planeti, {to nam daje zajedni~ki jezik sa mnogim narodima sveta. Otprilike svaki tre}i Australijanac ro|en je u inostranstvu. Na osnovu popisa stanovni{tva u Australiji iz 2021. godine, skoro 95.000 qudi u Australiji se izja{wava da ima srpsko poreklo, dok vi{e od 57.000 qudi govori srpski jezik. Srpska zajednica deluje kao vitalan i visoko cewen most izme|u dve zemqe kroz poslovawe, kulturu, sport, obrazovawe i porodi~ne mre`e.

Darko Mladi}: Ako generala ne puste na

le~ewe zna~i da su ga osudili na smrt

Zdravstveno stawe generala Ratka Mladi}a je nepromeweno lo{e, wegovo pu{tawe na le~ewe u Srbiji jo{ nije odobreno, a generalov sin Darko ka`e da ukoliko takva odluka ne bude doneta to zna~i da je osu|en na smrt.

O~ekuje da }e zahtev upu}en ha{kom Mehanizmu biti odobren uskoro. Sa ocem je, ka`e, razgovarao ju~e kratko, jer general nije u stawu ni da govori.

Ukoliko zahtev za pu{tawe na le~ewe ne bude odobren, to }e, navodi Darko, zna~iti da su ga osudili na smrt.

„Ne znam za{to jo{ uvek nisu odobrili zahtev za wegovo le~ewe u Srbiji. On nije u stawu da mnogo komunicira”, rekao je Darko Mladi} za Jutarwi program RTRS-a.

General Mladi} je 10. aprila do`ivio mo`dani udar. Ranije je pretrpio vi{e mo`danih udara, ima ozbiqna kardiova-

Mehanizmu za krivi~ne sudove u Hagu zvani~no je upu}en zahtev za wegovo hitno pu{tawe na le~ewe u Srbiji.

Sahrawena majka Milorada Dodika u Mr~evcima

Mira Dodik, majka predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, sahrawena je na porodi~nom grobqu u Mr~evcima kod Lakta{a, a sahrani je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

Opelo je slu`io patrijarh srpski Porfirije, uz saslu`ewe sve{tenstva Eparhije bawalu~ke, prenosi RTRS. Sahrani su prisustvovali i predsednik Republike Srpske Sini{a Karan, srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi}, predsednik Vlade Srpske Savo Mini}, predsedavaju}a Ve}a naroda Republike Srpske Srebrenka Goli}, ministri u Vladi Srpske, predstavnici koalicionih politi~kih partija. Posledwem ispra}aju prisustvovili su i predstavnici javnih preduze}a i institucija Srpske, predstavnici Republike Srpske u institucijama na nivou BiH, predstavnici gradova i op{tina Srpske, poslanici u Narodnoj skup{tini Republike Srpske, rodbina, prijateqi porodice i brojni gra|ani.

Dodik: Sara|ujemo sa SAD, ostajemo u strate{kom odnosu s Rusijom

Svet kakav je postojao pre samo nekoliko godina vi{e ne postoji, dana{wi poredak, kako ocewuje predsednik SNSD-a Milorad Dodik, obele`en je haosom i odnosima koji se vi{e ne zasnivaju na me|unarodnom pravu, ve} na sili i demonstra-

skularna oboqewa, povi{en krvni pritisak, neurolo{ka o{te}ewa i probleme sa bubrezima, zbog ~ega je vi{e puta hospitalizovan i podvrgavan razli~itim medicinskim i terapijskim zahvatima, ukqu~uju}i i operativne zahvate na srcu i nozi.

ciji mo}i. Ovu ocenu izneo je u Akademiji nauka i umetnosti Republike Srpske, gde je odr`ana nau~na rasprava „Republika Srpska i saradwa sa Rusijom, SAD i EU”. U radu skupa, pored zvani~nika Srpske, u~estvovali su akademici Nenad Kecmanovi} i Darko Tanaskovi}, kao i profesori @eqko Budimir, Aleksandar Vrawe{ i Aleksandar Pavi}, dok je prethodno uprili~ena inauguracija Kecmanovi}a za inostranog ~lana ANURS-a. Dodik je poru~io da spoqna politika kakva je formalno predvi|ena u BiH fakti~ki vi{e ne postoji, dodaju}i da Srpska zbog toga nema razloga za `aqewe, jer je, kako ka`e, uspela da „probije zabrane” i danas ostvaruje intenzivnije kontakte nego ranije. Umesto fokusirawa na BiH, smatra da te`i{te i svu pa`wu treba staviti na ja~awe subjektiviteta Republike Srpske. Ocewuju}i odnos Zapada prema Bawaluci, Dodik tvrdi da se Srpska posmatra kao „nedono{~e koje treba da nestane”, zbog ~ega, kako navodi, postoji kontinuiran pritisak u pravcu unitarizacije BiH, posebno po pitawu evrointegracija.

„Pristanemo li na unitarizaciju kaja}emo se brzo, ako ne pristanemo malo }emo se napatiti, ali }emo ostati svoji”, poru~io je.

Govore}i o me|unarodnim odnosima, Dodik je istakao da se Srpska „digla iz }o{ka” i da danas komunicira sa novom administracijom u SAD, preciziraju}i da saradwa postoji sa „Trampovim delom” politi~ke scene, dok, kako ka`e, „recidivi stare strukture” i daqe prave probleme.

Odbacio je tvrdwe da je za eventualno ukidawe sankcija ne{to ustupqeno, naglasiv{i da se, naprotiv, nai{lo na „zna~ajno razumevawe”. Istovremeno, podvla~i da Republika Srpska ostaje u strate{kom odnosu sa Rusijom.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

SLU^AJ GLAMO^: Sarajevu smetaju i malobrojne srpske op{tine u Federaciji

I pored protivqewa gra|ana ve}inski srpske op{tine Glamo~ izgradwi vojnog poligona Vojske BiH na teritoriji te op{tine, Ministarstvo odbrane BiH ne odustaje od tog plana, pa se ~ini da je ceo projekat upravo i usmeren na potiskivawe Srba sa wihovih vekovnih ogwi{ta, ka`e predsednik Saveza Srba u regionu Miodrag Linta. Izgradwa vojnog poligona za potrebe Armije Bosne i Hercegovine u mestu Glamo~ na povr{ini od 102 kvadratna kilometra je prakti~no povr{ina koja bi obrisala ceo gad sa lica zemqe. Glasine o izgradwi ovog poligona traju ve} tri decenije a sada je ve} izvesno da }e wegova gradwa po~eti, bez obzira na peticije koje uporno protiv ovog projekta pi{u gra|ani ovog mesta bez obzira na nacionalnost. Glamo~ teritorijalno pripada Federaciji BiH iako u wemu `ivi ve}ina Srba, negde oko 3.000 wih plus Srbi povratnici i oni koji povremeno dolaze jer imaju tu imawa.

PORUKA SRBIMA

I TO NE SAMO U GLAMO^U

Za{to je ba{ ova teritorija interesantna za izgradwu vojnog poligona nikome nije jasno pa ni predsedniku Saveza Srba u regionu Miodragu Linti, osim ako nisu problem sami Srbi.

„Oni ho}e tih 10 odsto teritorije gde `ive Srbi da pretvore u poligon jer je jasno da posle toga tu nema `ivota. Zbog onoga {to }e se na tom poligonu raditi jasno je da }e do}i do zaga|ewa `ivotne sredine, do ekolo{ke katastrofe. Dakle, i to malo Srba {to ima tamo ne}e vi{e imati `ivota da bi opstali. Ali to je poruka ne samo onima koji `ive tu i srpskim

povratnicima, nego poruka i mnogim prognanim Srbima, koji se nisu vratili, ali dolaze povremeno u svoj zavi~aj, ~uvaju svoja imawa, svoja ogwi{ta i svim drugim gra|anima Glamo~a, bez obzira na nacionalnu pripadnost, koji su oti{li i pre rata, ali ~uvaju svoja imawa,“ obja{wava Linta.

Drugim re~ima, ka`e on, to je lo{a poruka za ~itav taj kraj. PRETILA BI

EKOLO[KA KATASTROFA

„Tu postoji opasnost podzemnih voda, jer bi lako do{lo do zaga|ewa, {to bi ugrozilo i okolne op{tine. To je sad inicijativa izgleda ministra Zukana Heleza, ministra odbrane BiH, gde posle Hercegovine on ovaj projekat gura sa svojim qudima. Na{ narod tamo se bori, bile su, ~ini mi se, dve peticije, a i sad je kqu~ni korak. Prvi preduslov da bi do{lo do obustave projekta jeste odluka op{tinskog ve}a Glamo~a, gde su Srbi ve}in. Ovde je su{tina da se ne mo`e i}i u razli~ite projekte ako ih odbije op{tinsko ve}e Glamo~a. Tako da }e sad sve o~i biti uprte u op{tinsko ve}e i na~elnika Neboj{e Radivoj{u,“ ka`e Linta.

EVROPSKA KOMISIJA:

Crna Gora i EU bli`e no ikad

Evropska unija (EU) i Crna Gora su, posle 14 godina pregovora, bli`e nego ikad, saop{tila je Evropska komisija (EK).

U objavi na dru{tvenoj mre`i Instagram se navo di da je pro{le sedmice na pravqen istorijski korak - odobre no je formirawe radne grupe za izradu Ugovora o pristupawu Crne Gore EU, prvi put od kada se Hrvatska pridru`ila Uniji 2013. godine.

„Crna Gora je dr`ava koja je najbli`a tome da postane ~lanica EU i ostajemo u

Odbornici

potpunostinoj evropskoj budu}nosti”, poru~ili su iz EK u objavi. Ad hok grupe su privremena radna tela, timovi ili komisije osnovane za re{avawe konkretnog problema ili zadatka.

U Sidneju od petka 27. februara! SVAKOG DANA OSIM SUBOTE DO KRAJA APRILA Od 5 do 16 ~asova Svakog jutra sve`e ubrano gro`|e OBEZBEDITE SVOJE GRO@\E NA VREME KAKO BISTE IZBEGLI NESTANAK ZALIHA!

LOKACIJA 21 PARK ROAD, HOMEBUSH WEST. Opposite FLEMINGTON MARKET and turn onto PARK RD. Come down BEDFORD RD or FLEMINGTON RD off PARRAMATTA ROAD.

Info: Andrew: 0411 557 774; Con 0411 557 778

Odbornici Skup{tine op{tine Zeta, wih 18 iz redova koalicije Za budu}nost Zete, predvo|ene Demokratskom narodnom partijom na lokalnom

nivou predali su inicijativu da se na dnevni red sednice uvrsti ta~ka s nazivom „Deklaracija o poni{tewu i

nepriznavawu odluke o priznawu jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova i Metohije“. Osamnaest od 32 odbornika je stavilo potpis na zvani~ni dopis da se na dnevni red na|e ovaj predlog, koliko je i neophodno glasova za wegovo usvajawe. Mogu}e je da }e ovu inicijativu podr`ati i ve}i broj odbornika od neophodne ve}ine, prenosi podgori~ki portal Borba. Predsednik DNP-a i poslanik Milan Kne`evi} je ranije u vi{e navrata najavqivao da }e se sa usvajawem inicijative krenuti iz Zete, a da weno usvajawe nastavi i na nivou drugih op{tina, te da na kraju dobije podr{ku u Skup{tini Crne Gore.

CG ru{i deo karaule blizu granice sa Albanijom zbog azila za migrante

Crna Gora planira izgradwu tranzitnog prihvatnog centra za migrante i tra`ioce azila, zbog koga se planira ru{ewe dela karaule „Bo`aj” blizu granice sa Albanijom. Izgradwa }e ko{tati oko 1,4 miliona evra, i mo}i }e da primi do 200 osoba.

Na ovom mestu ve} postoji Centar za prihvat stranaca koji tra`e me|unarodnu za{titu, koji mo`e da primi 60 osoba, prenose podgori~ke „Vijesti”.

Centar za prihvat stranaca je otvoren u leto 2020. godine, a wegovu izgradwu su finansirale Vlada Crne Gore sa 470.000 evra i Evropska unija, koja je iz fondova pretpristupne pomo}i (IPA) opredelila 400.000 evra za rekonstrukciju biv{e karaule „Bo`aj” u centar za prihvat migranata. Po projektnoj dokumentaciji i in-

formaciji koju je Vlada utvrdila krajem marta o realizaciji izgradwe novog prihvatnog centra za migrante, planirana je izgradwa tri objekta na 1.012 kvadrata. Od tog prostora, 760 kvadrata je predvi|eno za glavni sme{tajni prostor sa jednim spratom, 153 kvadrata za menzu i kuhiwu, a za kancelarije za policijsku administraciju predvi|eno je 100 kvadrata.

Posle pet godina sporewa ~uveni „Sveti Stefan“ u junu otvara svoje kapije

Vlada Crne Gore usvojila je uslove nagodbe izme|u Crne Gore i kompanije „Adriatic Properties“ u vezi sa ponovnim otvarawem kompleksa „Aman Sveti Stefan“ (ostrvo Sveti Stefan i Vila Milo~er).

Iz Vlade je ranije najavqeno da }e na sastanku dobiti predlog uslova nagodbe u arbitra`i koja se vodi pred me|unarodnim sudom u Londonu izme|u Crne Gore i „Adriatic Propertiesa“. „Ovim potezom Vlada uklawa rizik pla}awa potencijalne {tete u iznosu od preko 100 miliona evra, a novo predlo`eno re{ewe pove}ava iznos prihoda, odnosno zakupnine koju primaju kompanije „HTP Milo~er“ i „Hoteli Sveti Stefan“. Tako|e, razlika od 500 hiqada evra u obra~unatom iznosu zakupnine za „Hotele Sveti Stefan“ bi}e odmah ispla}ena toj kompaniji, a novost je i veoma va`na stavka za sve gra|ane Crne Gore – dr`ava }e imati godi{we u~e{}e u dobiti predlo`enog re{ewa u iznosu od 10 odsto“, stoji u saop{tewu Vlade.

Planirano je produ`ewe zakupa na pet godina, sve dok kompleks ne bude u funkciji, a kompanija „Adriatic Properties“ du`na je da otvori hotel najkasnije u junu 2026. godine. Vlada isti~e da je utvr|eno da ne}e biti dodatne gradwe u Milo~erskom parku.

Vlasnik kompanije „Adriatic Properties“, Petros Statis, potvrdio je da }e luksuzni kompleks „Sveti Stefan“ biti

ponovo otvoren.

„Veoma sam zadovoqan {to smo postigli dogovor sa Vladom Crne Gore, koji nam omogu}ava da krenemo daqe i iza|emo iz arbitra`e“, rekao je on. Nekada mondensko letovali{te i ponos crnogorske turisti~ke ponude prazno je od 2021. godine. Do zatvarawa je do{lo nakon {to se zakupac, kompanija „Adriatic Properties“ i Vlada nisu mogli dogovoriti o uslovima i na~inu kori{}ewa ostrva i pla`a za sve turiste, a ne samo za goste hotela.

Gorwa granica

za odlazak u penziju u

Crnoj Gori od sada je 67 godina

U Crnoj Gori je stupio na snagu izmeweni Zakon o radu koji predvi|a da je starosna granica za odlazak u penziju po sili zakona 67 godina starosti i 15 godina radnog sta`a. Usvojenom izmenom starosna granica je prakti~no vra}ena sa 66 na 67 godina, a poslanik Bo{wa~ke stranke Mirsad Nurkovi} ka`e da se time iza{lo u susret zahtevima sindikata i potrebama tr`i{ta rada.

„Taj motiv je determinisao na kraju i sve nas koji smo podr`ali to u parlamentu. Zakon o radu se odnosi na privredna dru{tva, na sve javne ustanove, izuzev javne uprave i smatram da se donekle izlazi u susret sindikatima, ali i potrebama tr`i{ta rada”, isti~e Nurkovi}, koi je i potpredsednik Skup{tine, prenosi portal RTCG. Time se, ka`e, nadome{ta nedostatak lekara u bolnicama i domovima zdravqa, gde postoji veliki nedostatak kadra.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

U OSNOVNOM SUDU U PRI[TINI, 24. APRILA, IZRE^ENE PRESUDE TROJICI OPTU@ENIH U SLU^AJU BAWSKA, SEPTEMBRA 2023. GODINE: Toli}u

i Spasojevi}u do`ivotni zatvor,

Maksimovi}u 30 godina

u Na ovu presudu je dozvoqena `alba u roku od 30 dana u Su|ewe trojici Srba je po~elo 9. oktobra 2024. godine, ali je zbog promene sudskog ve}a 16. januara 2026. godine vra}eno na po~etak

Vladimir Toli} i Blagoje Spasojevi} su pred Osnovnim sudom u odeqewu za te{ka krivi~na dela u Pri{tini, u petak, 24. aprila, u popodnevnim satima, prvostepeno osu|eni na kaznu do`ivotnog zatvora zbog u~e{}a u napadu u Bawskoj 24. septembra 2023. godine, dok je Du{anu Maksimovi}u izre~ena kazna od 30 godina zatvora.

Sudsko ve}e odlu~ilo da su Spasojevi}, Toli} i Maksimovi} krivi za doga|aje 24. septem-

Bawska“ a okvalifikovan je i kao jedan od najozbiqnijih bezbednosnih incidenata na Kosovu u posledwih nekoliko godina. Dodatno je produbio politi~ke i bezbednosne tenzije izme|u Pri{tine i Beograda. Incident se dogodio 24. septembra 2023. godine u selu Bawska, u op{tini Zve~an. Tada je naoru`ana grupa Srba blokirala put i sukobila se sa pripadnicima Kosovske policije. U razmeni vatre najpre je ubijen jedan policajac, a kasnije su stradala i trojica napada~a Srba. Kosovske vlasti su incident odmah okarakterisale kao teroristi~ki napad. Navedeno je da je re~ o organizovanoj i dobro naoru`anoj grupi koja je „poku{ala da odvoji severni deo teritorije Republike Kosovo, odnosno op{tine naseqene srpskom ve}inom, i da ovaj deo teritorije pripoji Republici Srbiji“ Spasojevi} se tereti za dva krivi~na dela - napad na ustavni poredak i bezbednost Kosova i izvr{ewe teroristi~kog akta. Maksimovi}u je stavqeno na te-

bra 2023. u Bawskoj, SO Zve~an, zajedno sa ostalim u~esnicima grupe koja je u bekstvu. Toli} i Spasojevi} nisu prisustvovali izricawu presude.

- Da bi destabilizovali ustavni poredak, te{kim naoru`awem poku{ali su da otcepe sever Kosova i pripoje ga Republici Srbiji, a kao rezultat ubijen je policajc Afrim Buwaku, navedeno je u obrazlo`ewu prvostepene presude.

Na ovu presudu je dozvoqena `alba u roku od 30 dana.

Izricawe presude u Osnovnom sudu u Pri{tini pratilo je veliko interesovawe kako doma}ih tako i stranih novinara.

Oru`ani sukob, naoru`ane srpske grupe i kosovske policije, 24. septembra 2023. godine, okarakterisan je odmah kao ‘’Slu~aj

ret krivi~no delo pripremawe terorizma, dok Toli}a optu`uju za „izvr{ewe teroristi~kog dela”.

Su|ewe je po~elo 9. oktobra. Uprkos zahtevu tzv. specijalnog tu`ila{tva, Osnovni sud u Pri{tini odbio je predlog za su|ewe u odsustvu protiv 42 optu`ena u ovom predmetu uz poja{wewe da su za ovim licima raspisane me|unarodne poternice, a kako je navedeno, za vo|ewe postupka protiv wih o~ekuje se wihovo pritvarawe i izru~ewe.

Istragu o ovom napadu istovremeno vodi i Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu. VJT u Beogradu je u avgustu 2024. godine preko Misije EU za vladavinu prava (Euleks) od Kosova zatra`ilo da mu se dostavi kompletna do-

LEP DOGA\AJ U SABORNOM PRIZRENSKOM HRAMU: Liturgijsko ven~awe Jovana i Maje

U Sabornom prizrenskom hramu, u nedequ 26. aprila, je obavqeno liturgijsko ven~awe Jovana i Maje.

Liturgiju su slu`ili iguman manastira Sveti arhangeli kod Prizrena arhimandrit Mihailo zajedno sa vi{e sve{tenoslu`iteqa.

U prisustvu velikog broja vernika ven~ali su se sluga Bo`iji Jovan i slu{kiwa Bo`ija Maja.

Otac Mihailo odr`ao je besedu mladencima, a ovaj trenutak bio je emotivan za sve prisutne, a najvi{e za same mladence. „I upravo to dobro vino jeste upravo i brak na{eg brata Jovana i na{e sestre Maje, zato {to su oni kao retko ko u ovih deset godina proteklih ~inili ~udo da okupe ovaj narod na ovom mestu i

kumentacija o slu~aju Bawska. Do danas nije dostavqen niti jedan papir, niti je VJT dobilo bilo kakav odgovor od Euleksa. Specijalno tu`ila{tvo Kosova podiglo je 11. septembra 2024. optu`nicu protiv 45 osoba koje tereti za krivi~na dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Republike Kosovo, finansirawe terorizma i prawe novca. U optu`nici se navodi i da je grupa po~ela da se organizuje u oktobru 2021.

Prvooptu`eni Milan Radoi~i} tereti se da je „u periodu od 2017. do 24. septembra 2023. rukovodio teroristi~kom grupom, obezbe|ivao weno finansirawe i nabavku te{kog naoru`awa i logistike“.

Pred sudom u Pri{tini vo|en je postupak samo protiv trojice optu`enih koji su dostupni kosovskom pravosu|u: Du{ana Maksimovi}a, Vladimira Toli}a i Blagoja Spasojevi}a. Ostali optu`eni su van doma{aja lokalnih institucija.

Trojica Srba uhap{ena su odmah nakon de{avawa u Bawskoj, u op{tini Zve~an 24. septembra 2023. godine i od tada se nalaze u zatvoru visokog rizika Grdevac u Podujevu.

U me|uvremenu je 17. aprila 2026. godine uhap{en na prelazu Merdare Stefan Radulovi} (33) koga su predstavnici kosovskih vlasti momentalno doveli u vezu sa slu~ajem „Bawska“.

Wemu je odmah po hap{ewu odre|en pritvor od 30 dana. Na saslu{awu se branio }utawem. Radulovi}evo ime se ne pojavquje na spisku okrivqenih u aktuelnoj optu`nici podnetoj u slu~aju „Bawska“.

Reaguju}i na presudu sudskog ve}a Osnovnog suda u Pri{tini trojici Srba okrivqenih za u~e{}e u napadu u Bawskoj, advokat Qubomir Pantovi} ka`e, da se radi o prestrogoj kazni.

- Radi se o zaista prestrogoj kazni koja je izvan zakonika o krivi~nom postupku, izvan pravila o odmeravawu kazne i smatram da sudsko ve}e nije imalo snage da se odpure jednom konstantnom, stalnom pritisku kosovske javnosti i o~ekivawa te javnosti kada se ti~e slu~aja Bawska, a rekao bih i da nije bilo poku{aja da se u tom pravcu ve}e odupre. ^ekamo pismeni otpravak presude, ka`e advokat Blagoja Spasojevi}a osu|enog na do`ivotni zatvor. Pantovi} najavquje da }e se `aliti Apelacionom sudu.

da dolaze i obilaze na{e Kosovo i Metohiju, na{e svetiwe i na{ narod. Upravo, eto i mi svi ovde sada, svako od vas je svedok wihove qubavi, wihove vernosti prema na{im crkvama i na{im manastirima. Neka ih Bog ~uva“, poru~io je iguman Arhangela u besedi. Nakon ven~awa, Kosovski Bo`uri su zajedno sa svatovima otpevali nekoliko pesama u porti hrama, nakon ~ega se proslava nastavila u konaku manastira Svetih arhangela.

Mlado`ewa Jovan Dragi} iz Lu~ana, op{tine izme|u ^a~ka i U`ica, ina~e je stalni gost u Prizrenu i drugim mestima na Kosovu, gde dovodi grupe poklonika iz raznih delova Srbije, u okviru organizacije „Metohija za mlade“.

SRU[ENO 23 GARA@A U VLASNI[TVU SRBA U SRPSKOM DELU KOSOVSKE MITROVICE

Pri{tina i ju`na Mitrovica bezakowem uklonili gara`e

Bezakowe kosovskih institucija nad Srbimna na Kosovu i op{tinama u kojima Srbi imaju vlast u lokalnim samoupravama iz dana u dan dobija nove domenzije dok me|unarodna zajednica sve to nemo posmatra.

Najnovije ru{ewe srpskih gara`a u op{tini Severna Mitrovica, gde Srbi rukovode lokalnom samoupravom, a po zahtevu preduze}a ‘’Trep~a jug’’ iz ju`nog dela Kosovske Mitrovice, op{tine gde su Albanci na vlasti, je o~igledan primer bezakowa i ga`ewa prava.

Svi objekti u neposrednoj blizini Pritvorskog centra u Severnoj Mitrovici u potpunosti su ukloweni, u sredu 22. aprila, nakon akcije ru{ewa koja je sprovedena uz asistenciju Kosovske policije. Ru{ewe gara`a je sprovedeno uz prisustvo te{ke mehanizacije i poja~ano obezbe|ewe Kosovske policije.

Radi se o 23 objekata- gara`a, za koja ‘’Trep~a jug’’ tvrdi da su u wenom vlasni{tvu. Zemqi{te na kom se nalaze sada ve} poru{eni objekti pripada preduze}u Trep~a jug. Re~ je o gara`ama ~ijim je vlasnicima u februaru, a onda i u martu ove godine, ‘’Trep~a jug’’ dostavila upozorewe pred ru{ewe, tvrde}i da se wihovi objekti nalaze na zemqi{tu koje pripada tom kombinatu.

Op{tina Severna Mitrovica podne}e tu`bu protiv Trep~e jug, a razmatra i podno{ewe prijave protiv Kosovske policije zbog, kako navode, zloupotrebe ovla{}ewa u vezi sa ru{ewem gara`a u blizini Pritvorskog centra. Gradona~elnik Severne Mitrovice, Milan Radojevi}, izjavio je na konferenciji za medije, istog dana, 22. aprila, da su pravni zastupnici op{tine utvrdili kr{ewe zakonskih procedura.

SUSRET

Se}awe na Sretena Bo`i}a

Sreten Bo`i} (Banumbir Vongar) iz Gorwe Tre{wevice kod Aran|elovca umro je u 94. godini u Melburnu 8. marta ove godine. Svetski priznat pisac se u dalekoj Australiji kroz svoja dela borio za qudska prava Aborixina. Sahrawen je u Melburnu. Dobrila Gaji} Gli{i} boravila je 1996. godine u Australiji i imala priliku da se sretne sa wim. Deo intervja objavqen je u „Ilustrovanoj politici”, kao i u Dobrilinoj kwizi „Kanali snova – tjukur“. Mi prenosimo Dobrilino se}awe na taj susret, kao i deo iz wene kwige.

„Na vest o smrti australijskog pisca B. Vongara – Sretena Bo`i}a, ro|enog u jednom selu u

ko imao je tumor na mozgu, bilo bi to dugo putovawe, a o novcu da ne govorim. Takva avantura nije dolazila u obzir. Radovinka Zgr|a je nastavila da mi pi{e, bila je uporna... Tek kada je moj sin napustio ovaj svet u meni se rodila gri`a savesti da nisam sve u~inila, da nisam oti{la kod Aborixina. Qubazna porodica Zgr|a ponudila mi je gostoprimstvo i ja sam 7. januara 1996. godine stigla u Melburn. Vest o mom dolasku se brzo pro{irila i Srbi su mi organizovali putovawe kroz Australiju. U centralnoj Australiji srela sam se sa plemenima Aborixina. Bila sam prva bela `ena koja je do{la me|u wih. I sada bi bilo mnogo da pri~am o tom susretu, saznawima i do`ivqajima, ali

okolini Aran|elovca, provedoh ~itavu no} kopaju}i po sopstvenoj arhivi tra`e}i dokumentaciju iz tog perioda.

Naime, u nekom periodu svog `ivota od 1984-2001. godine bila sam akreditovani novinar Ilustrovane politike. U po~etku sam pisala o svom sinu Branku i na{oj borbi za wegov `ivot, primewuju}i sve vrste alternativnog le~ewa. Dobijala sam pisma od ~italaca iz celog sveta. Najupornija je bila ~itateqka iz Melburna, Radovinka Zgr|a, koja mi je stalno pisala i slala tekstove iz tamo{wih novina, o tome kako Aborixini operi{u bez krvi i le~e najte`a oboqewa u toku samo jedne no}i. Ali, na moju `alost, moj sin Bran-

u jednom trenutku su rekli da me moj an|eo ~uvar uvek prati na mojim putovawima, a da moj duh dolazi iz istog plemena kao aborixinski pisac Vongar, koji je nekada `iveo me|u wima i koji pi{e o wihovim stradawima. Tu sam saznala da je on poznat u svetu i da `ivi u Melburnu. Kako u svom `ivotu nikada ni{ta ne planiram, vode}i se samo sopstvenim instinktom, tako mi je ime Vongar neprestano, kao mantra, odzvawalo u glavi. Po povratku sa puta po ~itavoj Australiji, ime Vongar mi nije izlazilo iz glave. Stalno sam pri~ala o wemu, a u ku}i porodice Zgr|a, sinovi su uspeli da nabave adresu Vongara. U to vreme nije bilo mogu}nosti najavqi-

vawa, pozivawa, niti sam imala pojma da je Vongar srpskog porekla, ali sam htela da upoznam slavnog pisca.

I tako su me Radovinkini sinovi odveli na kapiju, na kojoj je pisalo „~uvaj se psa”, a iz dvori{ta se ~uo lave` stotine pasa, koji su skakali po ogradi. Imala sam utisak da me rastr`u kroz drvo, da me kidaju i komadaju na param par~ad. Sa druge strane ograde ~uo se umiruju}i `enski glas, pitaju}i me ne{to, ali u tom periodu nisam znala ni jednu jedinu re~ engleskog jeazika. Uspela sam da, nadja~avaju}i lave` pasa ka`em da sam „pisac iz Srbije”. Lave` pasa se smirivao, i posle izvesnog vremena kapiju je otvorio, neobrijan, duge neuredne kose, ~ovek veoma prodornih o~iju, koji me je pogledom prozreo i ostavio bez re~i..

]utala sam i gledala u wega, potpuno paralisana. Na{e energije spojile su se u jednu i ja sam prestala da postojim. On je ve} sve osetio i pokazao mi da u|em kroz kapiju u prostrano dvori{te dok je Linda, wegova supruga ili sekretarica, ko }e ga znati, uterivala krdo opasnih pasa dingosa u ku}u i zatvarala ih po sobama. U meni nije postojalo vreme, energija, ni glas, ni bilo kakva emocija. Bila sam ON, prepu{tena trenutku sudbine i dovedena na nivo bezna|a. Nisam imala ni straha, ni qubavi, ni divqewa, bilo mi je svejedno.

Kada me je uveo u sobu punu dlaka od pasa, wihove energije i mirisa, povratili su me sa ~a{om vode i wegovim predstavqawem: Sreten Bo`i} iz Aran|elovca.

Satima mi je pri~ao o svom `ivotu, a ja sam na trenutke uspevala da postavim po neko pitawce, tek toliko da odglumim novinarku koja, eto, zna i ne{to da pita. Ti sati provedeni u zvuku wegovih re~i, dingosa, koji su nas okru`ivali, ~uvaju}i svog vlasnika, Linde koja nas je povremeno slu`ila sa hladnom vodom u paklenom danu, ostali su u meni ne{to {to nikada nisam zaboravila, niti sam se ikada vi{e tako ose}ala.

O, da, znam da sam obe}ala da }u sve objaviti, da }u mu objavqeno poslati, da }u se ponovo vratiti. Neka obe}awa sam ispunila. Objavila sam feqton u Ilustrovanoj politici, deo razgovora u svojoj kwizi, ali ga nikada nisam pozvala, nikada se vi{e nisam vratila. Nisam se bojala Wega, ili wegovih pasa, bojala sam se sebe i uvek ga nosila u svom srcu i svojim mislima. Znam da je i on mislio o meni. Ose}ala sam to! Neke qude sretne{ samo jednom

DOBRI DUH ABORIXINA

u `ivotu i oni ostanu u tebi zauvek.

I no}as dok po arhivi tra`im materijale iz tog perioda, i ne mogu da ih na|em, ose}am kako se wegov duh quti na mene.”

DEO IZ KWIGE „KANALI SNOVA – TJUKUR“

„...Du{an Veli~kovi} i Predrag Palavestra su me prvi provalili. Du{an je hteo da objavi reporta`u o meni, a onda je preveo moju kwigu i objavio ne{to iz mojih radova. Evo, i sada sam mu poslao moju kwigu „Raki“, ali od wega nisam dobio odgovor. Dobijam pisma iz celog sveta, ali Du{ko ne pi{e… U sobi mnogo, mnogo kwiga. Tu su pisa}e ma{ine i ma{ine za fotokopirawe. Dok vow pasa prodire, shvatam da ovaj ~ovek `ivi u svom svetu pasa i kwiga.

KONOPAC ZA VE[AWE - [tampano mi je do sada ~etrnaest kwiga, a ostalo je zapleweno i spaqeno. Ja sam ~ovek koji ima dva imena. U Australiji me do pre pet godina nisu priznavali, ali sam zato pod drugim imenom bio poznat u Americi i Nema~koj, i samo zahvaquju}i mojoj istrajnosti, uspeo sam da pobedim. Da bih objavio jedan rukopis od dvesta strana, napravio sam {esto stranica korespodencije da na|em izdava~a. Telefonski razgovori i slu`bena pisma su propratni materijal da bi-

Ro|en 1932. godine u selu Gorwa Tre{wevica kod Aran|elovca, Bo`i} je krajem pedesetih godina napustio tada{wu Jugoslaviju. Wegov `ivotni put vodio ga je preko Evrope do Australije, gde je prona{ao i svoj kwi`evni poziv. Pod imenom B. Vongar postao je poznat {irom sveta po romanima i pri~ama posve}enim `ivotu australijskih starosedelaca. Godinama je `iveo u blizini aborixinskih zajednica, bele`e}i wihove pri~e i sudbine. Wegova dela sna`no su govorila o posledicama kolonijalizma, rudarewa i nuklearnih testirawa u australijskoj pustiwi, zbog ~ega je stekao me|unarodnu pa`wu i po{tovawe. Iako je `iveo u osami, okru`en samo svojim dingoima, wegove kwige prona{le su put do ~italaca {irom sveta.

ste ubedili te komercijaliste raznih izdava~kih ku}a da ste napisali pravu stvar. Dok sam pisao kwigu „Raki“, potro{io sam preko sto hiqada dolara. Australijski ured za kwi`evnost mi je kao pomo} dao 64000 dolara, a za ostalo sam morao da zalo`im ku}u.

Na{u pri~u neprestano prekidaju psi.

- Psi nemaju ose}aj da je ~ovek ~ovek, ve} oni u ~oveku vide svog suparnika. Ovi psi su jo{ jedino kao rasa zabele`eni u Jugoslaviji pod imenom „~agaj“. @ive u Dalmaciji, kao divqi psi. Oni su jedini sli~ni dingosima….

...Najnovija kwiga „Raki“ je paralelna tragedija aborixinskog i na{eg, srpskog naroda. Jedan aborixinski de~ak na{ao se na prostorima Bosne za vreme rata i pri~a pri~u...Mnogi svetski kriti~ari su optu`ivali pisca Vongara da je kroz pri~u aborixinskog naroda veli~ao Srbe. Kako je to uspeo?

- @iveo sam jedno vreme sa wima u {umi. U pustiwi. Godinama...U vreme kada sam napustio Jugoslaviju, nisam bio odu{evqen evropskom civilizacijom. Evropa je trula. Sve {to sam znao o evropskoj civilizaciji bila je su{ta la`, jedna wihova iskrivqena slika. Evo i u ovom ratu oni su dokazali kolika je to la`. Oni su vinovnici tog zla. Zlo su podr`avali. Svet Aboroxina je pro{ao kroz kroz tu patwu koja je bila duga i te{ka. U stvari, o tome se radi u kwizi „Raki“. Raki je konopac za ve{awe, za raspe}e na kocu. Takva ista sudbina se dogodila i srpskom narodu. Pri~a je o mali{anu koga su doveli da bi ga spasli od engleske rase i odveli ga u srpsko naseqe, nau~ili guslawu, da pri~a o juna{tvu i sposobnosti naroda u kome je odrastao. Taj mladi} je slu{ao pesme, i{ao u manastir. U me|uvremenu je izbio rat, odvode ga na prisilni rad, u logor…”

Sti`u rezultati zabrane dru{tvenih mre`a u Australiji

Rezultati pokazuju da dve tre}ine mla|ih od 16 godina u Australiji uprkos zabranama i daqe koristi dru{tvene mre`e.

Brojne dr`ave su u posledwih nekoliko meseci najavile uvo|ewe zabrane dru{tvenih mre`a za mla|e od 16 godina. Prva dr`ava koja je pokrenula ovaj talas je Australija. Nakon ~etiri meseca od kada je uvedena ova zabrana sti`u i prvi rezultati.

Naime razli~ita istra`ivawa pokazuju da je vi{e od 60% mla|ih od 16 godina u Australiji i daqe na dru{tvenim mre`ama. Prva velika studija koja se bavila ovim pitawem pokazala je da deca uzrasta od 12 do 15 godina i daqe koriste dru{tvene platforme.

Jedan deo ovih ispitanika neometano pristupa svojim nalozima na TikTok-u ili Instagram-u uprkos naredbama dr`ave. To najpre pokazuje da dru{tvene mre`e nisu sasvim ozbiqno pristupile samoj zabrani.

Druga pak studija je pokazala da 53% dece uzrasta od 12 do 15 godina i daqe koristi TikTok, 53% Youtube a 52% Instagram. Rezultati pokazuju da je zabrana dru{tvenih mre`a samo na papiru. To nam postavqa pitawe da li vlade samo

poku{avaju da naprave privid o svojoj zabrinutosti za mentalno zdravqe dece? Postavqa nam i pitawe u kojoj meri dr`ave imaju ikakvu mo} nad dru{tvenim mre`ama, a mo`emo i da se pitamo da li dr`ave i `ele da imaju neku mo} nad dru{tvenim mre`ama.

Rezultati iz Australije bacaju senku nad entuzijazmom roditeqa {irom Evrope. Ujedno ovi rezultati pokazuju da zakon nije dovoqan ve} da se moraju sprovesti jasno definisane mere i propisi koji bi „za{titili mlade“ na dru{tvenim mre`ama.

Velika Britanija je pokazala javnosti ove podatke. Sa kojim ciqem? Vlada govori da su ovi rezultati pokazateq da mere koje je sprovela Australija nisu adekvatne i da }e nastojati da osmisli boqe na~ine da onemogu}i pristup platformama.

Da li smo ovim u{li u jo{ jedan paradoks savremenog doba? U sred buma ve{ta~ke inteligencije, koja zahteva pismenost koja se ne svodi na azbuku i pade`e, branimo deci pristup Internetu. Mogu}e je da postoji `eqa ili namera da se dru{tvene mre`e u obliku koji danas znamo ugase a da wihovo mesto zauzme ChatGPT. Do sada je ve} bilo vi{e nagove{taja da }e se DeepSeek i ChatGPT

pro{iriti tako da mo`emo da komuniciramo izme|u sebe. ChatGPT je u nekom momentu najavio spajawe izme|u korisnika i mogu}nost ~et grupa. Me|utim, pitawe {ta }e zameniti dru{tvene mre`e je od maweg zna~aja. Iako se pokazalo da dru{tvene mre`e imaju {tetan uticaj na mentalno zdravqe mladih ne postavqaju se prava pitawa. Da li je zaista kriv ure|aj i mogu}nost umre`avawa? U kojoj meri smo sami nametnuli deci obasce koji su samo kulminirali sa dru{tvenim mre`ama? Da li je ipak problem u nama a ne u samoj tehnologiji?

Sadr`aj koji se nalazi na dru{tvenim mre`ama smo kreirali i mi kao korisnici jednako koliko i odre|ene agende. Sve i da agende nastoje da uni{te na{e mentalno zdravqe kao u nekom horor filmu, na{e pona{awe odre|uje granice, na{e

navike, `eqe i te`we odre|uju sadr`aj koji `elimo i sadr`aj koji ne `elimo. Izazovi koje dru{tvene mre`e postavqaju mogu da imaju veliki zna~aj. Nekada smo morali da hakujemo kako bismo do{li do poena u igricama za koje nismo imali para a ni mogu}nosti da platimo. Nekada smo u~ili kako da razbijemo {ifru na Facebook nalogu jer smo bili divqe zaqubqeni. Sve nas je to nau~ilo praki~noj pismenosti u tehnolo{kom svetu, tako da danas nemamo {ok od slawa mejla i mo`emo da prebacimo fajl ili da uspostavimo online sastanak. Oduzimati deci pristup tehnologijima ne samo da nije re{ewe ve} se ~ini i da nije mogu}e. Kako }e dr`ave odgovoriti na ovaj izazov koji je Australija postavila ostaje da vidimo. Mada se ~ini da je zabrana dru{tvenih mre`a mladima postalo must have ove sezone.

Gre{ka u bolnici promenila joj je `ivot!

Postoje istine koje ne dolaze postepeno, nego vas preseku iznenada. Do|u tiho i onda vam u jednoj re~enici poni{te sve ono {to ste uzimali zdravo za gotovo.

Tako je po~ela pri~a Sa{e [afranski iz Australije, koja je u 29. godini, iz ~iste radoznalosti o svom poreklu, odlu~ila da proveri ono {to je verovala da ve} zna. Nije tra`ila problem, niti je imala razlog da sumwa u sopstveni identitet. Htela je samo da dobije dodatnu potvrdu pri~e o svom poreklu, mo`da neki detaq vi{e o poqskim korenima svog oca, ne{to {to }e wen `ivot u~initi bogatijim za jo{ jednu informaciju.

Umesto toga, dobila je istinu koja je razorila osnovu svega.

DNK TEST KOJI BRI[E SIGURNOST UMESTO DA JE POTVRDI

Rezultati nisu bili samo neo~ekivani, ve} su bili potpuno suprotni svemu u {ta je verovala. Nije bilo ni traga genima koje je povezivala sa svojim ocem, ali to nije bio naj{okantniji deo. Sistem ju je povezao sa nepoznatom `enom i ozna~io je kao wenu biolo{ku tetku, {to je bio trenutak u kojem je postalo jasno da se ovde ne radi o pogre{noj pretpostavci, ve} o ozbiqnoj gre{ci koja mewa sve.

U takvim situacijama nema prostora za racionalizaciju, jer DNK ne ostavqa mnogo mesta za sumwu. Kada se pojavi nova porodica tamo gde je nikada nije bilo, to zna~i da stara pri~a vi{e ne stoji. I upravo tu po~iwe ono {to je najte`e da se izgovori, ali jo{ te`e da se prihvati, a to je pitawe koje razara identitet iznutra, pitawe koje nema brz odgovor i koje ne mo`e da se zaobi|e.

AKO OVO NIJE MOJA PORODICA, KO SAM ONDA JA?

Kako su odgovori po~eli da se ni`u, istina je postajala sve jasnija i sve brutalnija u svojoj jednostavnosti. Tokom

postupka vantelesne oplodwe u bolnici

Vestmid u Sidneju 1995. godine, do{lo je do zamene embriona, i to ne kao posledica nekog slo`enog niza okolnosti, ve} kao rezultat jedne gre{ke u sistemu koji bi morao da bude bez gre{ke.

Jedan trenutak nepa`we bio je dovoqan da se zamene `ivoti.

@IVOT KOJI STE @IVELI

I ONAJ KOJI VAM JE PRIPADAO

Sa{a i wena sestra bliznakiwa nisu biolo{ka deca qudi koji su ih podigli, iako ih je majka Peni nosila, rodila i odgajala skoro tri decenije. I upravo tu ova pri~a prestaje da bude samo medicinska i postaje duboko li~na, jer otvara prostor u kojem se sudaraju dve istine koje ne mogu da se poni{te.

Sa jedne strane stoji biologija, hladna, precizna i nepogre{iva. Sa druge strane stoji `ivot, sve ono {to je gra|eno godinama, odnosi, uspomene, ose}aj pripadnosti koji ne mo`e da se izbri{e jednim rezultatom testa.

Peni je u svom obra}awu medijima rekla da je ovo najgora no}na mora jednog ro-

diteqa, ali ta re~enica ne opisuje u potpunosti ono {to se ovde de{ava. Jer nije izgubila decu u klasi~nom smislu, ali je izgubila sigurnost da zna wihovu pri~u od po~etka, a to je gubitak koji nema jasan oblik, ali ima ogromnu te`inu. Bolnica, s druge strane, nije imala odgovore koji bi mogli da ubla`e situaciju. Dokumentacija iz devedesetih bila je nepotpuna, gotovo nepostoje}a, i sistem koji je trebalo da garantuje preciznost pokazao se kao sistem koji nije mogao da garantuje ni osnovnu istinu.

Jedino {to je ostalo nepobitno bio je DNK.

DVE PORODICE, JEDNA GRE[KA, BEZ MOGU]NOSTI DA SE STVARI VRATE Najuznemiruju}i deo ove pri~e nije samo to {to se gre{ka dogodila, ve} to koliko dugo je ostala neprime}ena. Dve porodice su skoro 30 godina `ivele u uverewu da znaju ko su im deca, bez ikakvog razloga da sumwaju, bez ikakvog znaka da je ne{to po{lo po zlu.

I sada, kada je istina iza{la na videlo, ne postoji na~in da se stvari vrate na

po~etak. Ne postoji verzija u kojoj se ovo mo`e ispraviti, jer `ivot nije eksperiment koji mo`e da se ponovi pod kontrolisanim uslovima. Ono {to ostaje jeste suo~avawe sa posledicama koje nisu birane.

Za Sa{u ovo nije samo pravno pitawe, niti borba sa zdravstvenim sistemom. Ovo je trenutak u kojem mora da redefini{e sebe, ne kroz ono {to je `ivela, ve} kroz ono {to sada zna. Jer kada se promeni po~etak, sve posle wega po~iwe da deluje kao da vi{e nema ~vrsto upori{te.

Qubav izme|u Sa{e i `ene koja ju je odgajala ne nestaje, ali se mewa, jer sada mora da postoji zajedno sa ~iwenicom da negde postoji druga biolo{ka veza koja nikada nije imala priliku da se razvije. I to je sloj koji ne mo`e da se ignori{e, bez obzira na to koliko je sna`an odnos koji ve} postoji.

GRE[KA KOJA PREVAZILAZI POJEDINA^AN @IVOT

Ova situacija nije samo li~na tragedija jedne porodice, ve} podse}awe na to koliko je krhko poverewe u sisteme kojima poveravamo najva`nije stvari. Vantelesna oplodwa je proces koji podrazumeva preciznost, kontrolu i sigurnost, ali ova pri~a pokazuje da ~ak i tamo gde o~ekujemo savr{enstvo postoji prostor za gre{ku. I kada se ta gre{ka desi na samom po~etku `ivota, wene posledice ne poga|aju samo jednu osobu, ve} ~itave porodice i generacije koje dolaze.

Zato ova pri~a nije samo o Sa{i. Ona je o tankoj liniji izme|u onoga {to mislimo da znamo o sebi i onoga {to zapravo jeste istina, i o ~iwenici da ta linija ponekad zavisi od jednog trenutka u kojem neko drugi nije bio dovoqno pa`qiv.

A kada se taj trenutak jednom desi, posledice ostaju zauvek.

Majkrosoft ula`e 25 milijardi dolara u Australiji za ve{ta~ku inteligenciju

Investicija, najve}a koju je grupa ikada napravila u zemqi, bi}e iskori{}ena za pro{irewe superra~unarskih sistema i Azure cloud platformi.

Majkrosoft }e investirati 25 milijardi australijskih dolara (pribli`no 18 milijardi ameri~kih dolara) u Australiji do 2029. godine kako bi oja~ao svoju klaud infrastrukturu i mogu}nosti ve{ta~ke inteligencije. Ova investicija, najve}a ikada ulo`ena u ovu zemqu, bi}e iskori{}ena za pro{i-

rewe wenih superra~unarskih sistema i Azure klaud platformi, kao i za unapre|ewe obuke za sajber bezbednost i digitalne ve{tine.

„Australija ima ogromnu priliku da ve{ta~ku inteligenciju pretvori u ekonomski rast i dru{tvenu korist“, rekao je izvr{ni direktor Satia Nadella. Inicijativa sledi prethodni plan od 5 milijardi australijskih dolara, objavqen 2023. godine, za razvoj napredne infrastrukture za oblak i ve{ta~ku inteligenciju u zemqi.

SVE VE]I BROJ QUDI U AUSTRALIJI BIRA ALTERNATIVNE NA^INE STANOVAWA:

Kupio kontejner i od wega napravio ku}u po ceni gara`e u Beogradu

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

GRADSKU GU@VU ZAMENIO KONTEJNER KU]ICOM U PRIRODI

Sve je po~elo `eqom vlasnika parcele da promeni stil `ivota. Umoran od gradske gu`ve, odlu~io je da ostvari san o `ivotu bli`e prirodi. Me|utim, ograni~en buxet nije dozvoqavao klasi~nu gradwu. Re{ewe je prona|eno u ku}i od brodskog kontejnera, koja je obezbedila osnovne uslove za `ivot - vodu, struju i sanitarije - uz mogu}nost brze adaptacije i ure|ewa enterijera.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

u Dom ima potpunu infrastrukturu, dobru izolaciju i moderni enterijer sa efikasnim iskori{}ewem prostora u Ovakvi projekti nude mogu}nost personalizacije, kreativnog ure|ewa i zna~ajno mawi uticaj na okolinu Sve ve}i broj qudi u Australiji bira alternativne na~ine stanovawa, a ku}e od kontejnera postaju sve popularnije. Jedan mu{karac uspeo je da za mawe od 45.000 dolara izgradi potpuno funkcionalan dom sa dobrom izolacijom i modernim enterijerom.

Rastu}a potra`wa za nekonvencionalnim re{ewima za sopstveni dom dovodi do sve ve}e popularnosti ku}a od brodskih kontejnera. Ovaj projekat pokazuje da se uz relativno mali buxet mo`e napraviti moderan, funkcionalan i ekolo{ki prihvatqiv dom, sme{ten u atraktivnoj, prirodnoj sredini.

Za projekat je izabran „high cube” kontejner du`ine 12 metara i visine tri metra. Kqu~no je bilo da kontejner bude vodootporan i da ranije nije kori{}en za transport hemikalija. Cena novog kontejnera iznosila je oko 6.450 dolara, {to je znatno jeftinije u pore|ewu sa tradicionalnim modularnim ku}ama, ~ije cene po~iwu od 30.000 dolara. Ukupni tro{kovi, ukqu~uju}i zavr{ne radove unutra i spoqa, ostali su ispod 45.000 dolara. Dodatni tro{ak bio je monta`a kontejnera, za koju je bio potreban kran, a usluga je ko{tala oko 250 dolara po satu.

KAKO IZGLEDA UNUTRA[WOST?

Enterijer je pa`qivo osmi{qen da maksimalno iskoristi prostor. Na jednom kraju nalazi se spava}a soba, u sredini dnevni boravak sa kuhiwom, dok je na drugom kraju sme{tena kupatilo, odvojeno zidom. Posebna pa`wa posve}ena je prozorima i vratima - ugra|ena su dvoja vrata i ~etiri prozora, ukqu~uju}i inovativne kose staklene povr{ine koje propu{taju vi{e svetla, vizuelno pro{iruju prostor i slu`e kao dodatne police. Za boqu energetsku efikasnost kori{}eni su prozori sa dvostrukim staklima i kvalitetna izolacija, {to je naro~ito va`no kod metalne konstrukcije. Enterijer je ure|en u jednostavnom, modernom stilu sa fokusom na funkcionalnost. Kori{}eni su pristupa~ni mate-

rijali poput standardnih kuhiwskih elemenata i drvenih plo~a, kao i prakti~na re{ewa poput ugradnih plakara za dodatni prostor za odlagawe. Kupatilo je opremqeno modernim panelima, jeftinijom alternativom klasi~nim plo~icama. Ceo prostor je dodatno zagrejan prirodnim materijalima i toplim bojama. Va`an deo projekta je i spoqa{wi prostor - ispred ku}e napravqen je prostrana terasa koja gotovo udvostru~uje korisnu povr{inu. Za razliku od monta`nih ku}a, gradwa od brodskih kontejnera donosi brojne prednosti: ni`e tro{kove u odnosu na klasi~nu gradwu, br`u realizaciju, ekolo{ku odr`ivost, mobilnost i mawi uticaj na `ivotnu sredinu. Tako|e, ovakvi projekti pru`aju {iroke mogu}nosti za personalizaciju i kreativno ure|ewe prostora.

Tri decenije od masakra u Port Arturu

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Krvavi masakr u Port Arturu dogodio se pre tri decenije 28. aprila 1996. godine u malom, mirnom turisti~kom gradu na krajwem jugu Tasmanije. Po~inilac, Martin Brajant, ubio je 35 qudi i ranio 23 drugih, u najsmrtonosnijem masakru u mo-

partnera. Nastavio je da puca na vozila koja su prolazila pre nego {to se kona~no vratio u Siskejp sa svojim taocem, koji je potom ubijen. Zapalio je imawe, ali je slede}eg jutra uhva}en. Brajant se izjasnio krivim za ubistva i dobio je 35 do`ivotnih kazni bez mogu}nosti uslovnog otpusta; wegovi motivi su bili godinama predmet debate. Masakr je doveo do ponovne procene australijskih zakona o oru`ju od strane tada novoizabrane vlade premijera Xona Hauarda. Nacionalni sporazum o vatrenom oru`ju izme|u dr`avnih i saveznih vlada objavqen je u roku od dve nedeqe od masakra, uspostavqaju}i stroga ograni~ewa na upotrebu automatskog i poluautomatskog oru`ja i stvaraju}i program otkupa oru`ja, nacionalni registar oru`ja i

Tokom 1996-97, vi{e dr`ava je usvojilo zakone o reformi oru`ja po nacionalnom standardu. Kao deo programa otkupa oru`ja, predato je oko 700.000 komada oru`ja.

Ipak, tri decenije kasnije broj oru`ja u Australiji i daqe raste. Nakon {to se u decembru 2025. dogodio napad na Bondaj pla`i, u kojem je stradalo 15 qudi, ponovo je pokrenuta debata o kontroli naoru`awa i novih reformi {irom zemqe.

Od pucwave u Port Arturu do danas, broj komada vatrenog oru`ja u Australiji porastao je za 25 procenata, pokazuju podaci koje je prikupio Australijski institut. Isto istra`ivawe je pokazalo da u Australiji i daqe postoji preko ~etiri miliona komada vatrenog oru`ja s dozvolom.

dernoj istoriji Australije. Napad je doveo do fundamentalnih promena u australijskim zakonima o oru`ju. Dve Brajantove `rtve bile su mu li~no poznate i ubijene su u Siskejpu, pansionu sa doru~kom. Ve}ina wegovih `rtava ubijena je u pucwavi na istorijskom lokalitetu Port Artur, popularnoj turisti~koj destinaciji. Koriste}i dve poluautomatske pu{ke, zapo~eo je napad u malom kafi}u pre nego {to se preselio u obli`wu prodavnicu suvenira, ubiv{i dvadeset qudi nasumi~no za kratko vreme. Mnogi drugi su ubijeni na parkingu, ukqu~uju}i i nekoliko dece. Nakon {to je ubio ~etvoro putnika, Brajant je ukrao vozilo na naplatnoj rampi i odvezao se do obli`we benzinske pumpe, gde je ubio `enu i oteo wenog

period ~ekawa za prodaju vatrenog oru`ja.

Australija je ove nedeqe mirno obele`ila 30. godi{wicu masakra u Port Arturu na Tasmaniji. U saop{tewu, federalni premijer Entoni Elbanizi je rekao da je „stra{na, neselektivna okrutnost tog dana i daqe neshvatqiva“, ali „nekako usred najstra{nijeg mraka najboqi iz ~ove~anstva prona{li su na~in da zasijaju“. Premijer je pohvalio Voltera Mikaca, ~ija je supruga, i wihove dve maloletne }erke bile me|u `rtvama, {to je svoj razaraju}i gubitak hrabro kanalisao u poziv na reformu oru`ja. Wegova kampawa je pomogla da se ubedi tada{wi premijer Hauard da reformi{e australijsko zakonodavstvo o vatrenom oru`ju.

Procewuje se da je pre Port Artura u zemqi bilo oko 3,2 miliona komada oru`ja. Tokom otupa od strane dr`ave koji je usledio posle tragedije, uni{teno je oko 650.000 komada, a ukupan broj registrovanog vatrenog oru`ja pao je do 2001. godine na 2,2 miliona.

Podaci tako|e pokazuju da je uprkos kasnijem porastu ukupne koli~ine oru`ja, do{lo do smawewa po glavi stanovnika sa pribli`no 0,18 komada registrovanog oru`ja po osobi na 0,15 danas.

Bez obzira na pomenutu statistiku od tragedije u Port Arturu do danas bilo je vi{e od dvadeset masovnih ubistava u Australiji ako se ra~unaju pucwave u kojima je ubijeno vi{e od dvoje qudi. Ako se kao definicija masovnog ubistva ra~una ubistvo vi{e od 5 qudi onda su rezultati Hauardove reforme izuzetno zna~ajni. Ipak, pro{logodi{wi krvavi masakr na pla`i Bondaj surovo nas opomiwe da dr`ava jo{ uvek ne shvata ozbiqno posedovawe automatskog i poluautomatskog oru`ja, koja se uglavnom koriste u ovakvim nacionalnim tragedijama.

VESTI IZ ZAJEDNICE

LEPA VEST ZA SRBE U KANBERI:

Pozori{te Pilipenda gostuje u Fareru

Pi{e:

Joca Gajeskov

uuu ”Mu{ko - `enske pri~e”

pozori{ta Pilipenda iz Sidneja sti`u pred publiku u Kanberi

Nakon velikog uspeha u Sidneju, pozori{te Pilipenda gostuje u Kamberi 9. maja sa komedijom inspirisanom tekstovima Du{ka Radovi}a.

Gluma~ki par Dijana Jovi~i} i Sergej Ko`ul osmislili su ovaj komad prona{av{i inspiraciju u kultnim zapisima Du{ka Radovi}a, a poseban pe~at

izvo|ewu daje violinistkiwa Maja Popovi}, koja nastupa zajedno sa wima na sceni. Pred gostovawe zamolili smo glumca Sergeja Ko`ula da ~itaoce Srpskog Glasa i na{e qude u glavnom gradu Australije, upozna sa ovim kulturnim doga|ajem.

- Srpska kulturna scena u Kanberi bi}e bo-

gatija za jo{ jedan vrhunski umetni~ki doga|aj. U subotu, 9. maja, ~lanovi pozori{te Pilipenda iz Sidneja izve{}e svoju najnoviju predstavu „Mu{ko - `enske pri~e”, komediju koja je pro{le godine odu{evila publiku u Sidneju. Predstava se na duhovit i intrigantan na~in bavi ve~itim temama – mu{ko - `enskim odnosima, brakom, qubavnim jadima, raskidima i razo~arawima.

Pozivamo sve qubiteqe dobre komedije i kvalitetnog pozori{nog da 9. maja u Kamberi ne propuste priliku da u`ivaju u ovoj predstavi, koja }e se odr`ati u sali crkve Svetog Save u Fareru, ka`e Sergej. Pozori{te Pilipenda postoji ve} punih 17 godina i predstavqa stub kulturnog `ivota srpske zajednice u Australiji, o tome na{ sagovornik ka`e: - Iza sebe imamo bogat repertoar od srpskih klasika do savremenih drama. Publika ih posebno pamti po velikom hitu „Zadwa stanica”. Dok se publika u Kanberi priprema za predstoje}i majski doga|aj, u planu imamo nove projekte.

UDRU@EWE BORACA DRAGOQUB DRA@A MIHAILOVI]

У суботу 16. маја 2026. године са почетком у 12 сати у дому Удружења (91-99 Good St, Granville, 2142 NSW) обележавамо 85. годишњицу од оснивања Равногорског покрета.

Ulaz sa ru~kom $20

Zabavqa}e nas poznati peva~ Dule Milivojevi} uz pratwu klavijaturiste Dragana Kotevskog.

Do|ite da svi zajedno proslavimo ovaj va`an dan!

Srda~an Ravnogorski pozdrav od Uprave!

S VEROM U BOGA ZA KRAQA I OTAXBINU

RAVNA GORA POBEDITI MORA

Uskoro se o~ekuje premijera tre}eg nastavka kultne komedije „Zadwa stanica 3”, koja }e biti izvedena u Sidneju, o ~emu }e javnost biti blagovremeno obave{tena – rekao je za za na{ list Sergej Ko`ul. Uvereni smo da }e gostovawe sidnejskoh glumaca u Kanberi biti prava kulturna poslastica za tamo{we qubiteqe pozori{ne umetnosti. Recimo na kraju da se hram Svetog Save i crkvena sala nalazi na adresi 57-59 Lambrigg Street, u kamberskom nasequ Farer.

Nedeqa Mironosica u Liverpulu

U nedequ, 26. aprila, u Nedeqi Mironosica, u prepunom hramu Svetog Luke prota Aleksandar Milutinovi} je slu`io liturgiju, vernike pri~estio i po prvi put u svetiwu uveo Danijela

\uki}a i Nataliju [kori} koji su napunili 40 dana `ivota.

Kao {to smo ranije pisali, liverpulska svetiwa je pravi magnet za mlade bra~ne parove da svoje tek ro|ene bebe upravo ovde uvedu po prvi put u hram. U svojoj pastirskoj besedi tokom liturgije prota Aleksandar je naglasio, da Nedeqa Mironosica nosi sna`nu poruku da su vera, qubav i tiho slu`ewe najuzvi{eniji izrazi predanosti Bogu. - Ova sveta nedeqa je slava svih `ena koje su ostale uz Hrista i onda kada su ga svi napustili. One su prve

ZAJEDNICA

Obele`en Anzak dan u Melburnu

Tokom prelepog sun~anog melburn{kog srpski ~etnici iz Melburna, Sidneja i Adelejda okupili su se da mar{iraju tradicionalnom paradom povodom Anzak dana.

Fascinantno je da Srbi toliko dugo obele`avaju Anzak dan u Australiji. Ovo je zna~ajan dan za Australiju i sve australijske Srbe zbog na{e zajedni~ke istorije u Prvom i Drugom svetskom ratu. Srbija je zaista igrala kqu~nu ulogu u tim sukobima i srceparaju}e je videti da priznawe i daqe postoji me|u wihovim saveznicima. To je svedo~anstvo o trajnim vezama skovanih u vreme nevoqa i `rtvovawa.

Zvani~na istorija decenijama nije bila iskrena prema generalu Dra`i Mihailovi}u i wegovim ~etnicima, ali istina }e uvek iza}i na videlo pre ili kasnije. Zato na{i ~etnici jo{ uvek mar{iraju u ~ast na{ih heroja.

Srbi su opet mar{irali uz gromo glasni aplauz javnosti {to je jo{ jednom izazvalo suze radosnice u~esnicima mar{a.

Srbi koji mar{iraju na Anzak dan podse}aju srpsku zajednicu i Australiju da su se Srbi borili sa svojim saveznicima borili rame uz rame u oba svetska rata. Za nas je va`no da i slede}e generacije mladih Srba mar{iraju u ~ast na{ih palih predaka koji su dali svoje `ivote da bismo mi mogli da `ivi mo u slobodi.

I ove godine bio je ponos videti o~eve i sinove, dede i wihove unuke kako ponosno mar{iraju pod srpskim barjakom Karadjordjevi}a, na{ih velikih vojvoda Mi{i}a, Stepanovi}a, Bojovi}a i generala Dra`e Mihailovi}a i wegovih ~etnika!

Apelujemo na verni srpski narod da i narednih godina da mar{iraju u jo{ ve}em broju na ovaj jedinstveni i zna~ajan praznik u Australiji.

SA VEROM U BOGASLOBODA ILI SMRT

Sekretar Srpskih ~etnika “Ravna Gora”, Melburn Savo Kova~evi}

Srpska zajednica izme|u tuge i ponosa

Melburn je i ove godine obele`io ANZAK dan, uz veliko prisustvo gra|ana na centralnim komemoracikod Spomenika se}awa.

Prema dostupnim podacima, vi{e od 50.000 qudi prisustvovalo je jutarwoj slu`bi, dok su hiqade gra|ana pratile tradicionalni mar{ kroz grad.

Parada je, kao i svake godine, krenuiz centra grada, od `elezni~ke stanice Flinders, i kretala se glavnim ulicama – preko Svonston ulice i du` Sent Kilda ulice – sve do Spomenika se}awa, gde je i zavr{ena zvani~na ceremonija.

Du` ~itave rute, u~esnici mar{a pozdravqani su dugim aplauzima i ovacijama, dok su se sa obe strane ulice nizale porodice, deca i gra|ani koji ti{ini ili aplauzom odali po{tovawe. Posebno emotivni bili su trenukada su prolazili stariji veterani, je publika pozdravqala sa vidnim po{tovawem.

Srpska zajednica obele`ila je ANdan i u Novom Ju`nom Velsu. U Sidsu srpski veterani i wihovi potomu~estvovali u centralnoj paradi u centru grada, gde su, zajedno sa drugim u~esnicima, odali po{tu svima koji su slu`ili i stradali.

Me|u u~esnicima u Melburnu bila je srpska zajednica, predvo|ena Prvom srpskom podru`nicom biv{ih ratnika ~etnika u Melburnu, koja ve} deceniu~estvuje u ovom doga|aju. Ove godine, wihov izlazak na mar{ imao je posebnu te`inu.

Srpsku podru`nicu su u proteklih godinu dana napustila dva wena istaknuta ~lana i osniva~a – Toma Bawanin pre samo nedequ dana, Marko BawaUpravo su oni imali kqu~nu ulogu u formirawu i o~uvawu ove organizacikao i u ukqu~ivawu srpske zajednice ANZAK tradiciju u Melburnu.

Wegova sahrana zakazana je za ponedeqak, zbog ~ega ovogodi{wi ANZAK srpsku zajednicu proti~e u znaku opro{taja i se}awa.

„Nije samo porodica izgubila oca i prijateqa – cela zajednica izgubila je

~oveka koji je svoj `ivot posvetio Srbima u Australiji“, rekao je za SBS na srpskom Jovo Bawanin.

„Ovo je na~in da poka`emo da su i Srbi u~estvovali u borbama za slobodu – i da se to ne zaboravi.“

Upravo zbog nasle|a koje su ostavili, ovogodi{we u~e{}e ima poseban zna~aj – kao nastavak tradicije koju su oni gradili decenijama.

I dok je ve}ina komemoracije protekla u ti{ini i po{tovawu, ovogodi{wi ANZAK obele`ili su i incidenti koji su izazvali reakcije {irom zemqe.

Tokom „Welcome to Country“ obra}awa starosedela~kih predstavnika, u Melburnu i drugim gradovima zabele`eno je zvi`dawe i negodovawe iz publike, {to su politi~ki lideri i veterani ocenili kao neprimereno i suprotno duhu ovog dana.

Upravo zato su aplauzi ve}ine prisutnih, koji su nadja~ali zvi`duke, pokazali pravi duh ANZAK dana – po{tovawe, zajedni{tvo i dostojanstvo.

Ipak, kako isti~u organizatori, re~ je o izolovanim slu~ajevima koji ne odra`avaju stav ve}ine gra|ana.

Za srpsku zajednicu u Melburnu, ovogodi{wi ANZAK ostaje upam}en po ne~emu drugom – po spoju tuge i ponosa. Tradicija se nastavqa.

Za SBS na srpskom, Krste Markovi}

Prvi dan {kole posle Vaskrsa i poseta Kolexu Sveti Sava

U utorak, 21. aprila 2026. godine Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit

Siluan kao Patron Kolexa Sveti Sava bio je sve~ano do~ekan na spoqa{wem ulaznom platou {kole.

Na ovom prostoru koji se nalazi i sa isto~ne strane hrama Kolexa, zajedno sa direktoricom {kole, administrativnim i nastavnim osobqem, kao i svim prisutnim u~enicima, jo{ jednom su prozvu~ale re~i najradosnijeg nam pozdrava:

Hristos Vaskrse. Pre nego {to su svi prisutni primili blagoslov i sa znamewem Vaskr{weg jajeta u~estvovali u ovom do~eku i pozdravu, Mitropolit Siluan je kra}im razgovorom sa u~enicima pomenuo zna~ewe i simboliku Pashalnog znamewa. Nakon {to su u~enici sa nastavnim osobqem ispra}eni na daqu nastavu i ~asove, Mitropolit Siluan je sa direktoricom i u`im sastavom Odbora {kole posetio hram Kolexa. U toku su pripremni

radovi daqeg ure|ewa hrama prema rado is~ekivanom Velikom osve}ewu od strane Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog G.G. Porfirija, kako se najavquje ove godine.

U nastavku su obi|eni radovi na slede}oj fazi izgradwe Kolexa koji se privode kraju sa pojedinim zavr{nim detaqima. Pomiwano je i daqe budu}e planirawe sa o~ekivanim ve}im porastom broja u~enika a time i nastavne aktivnosti i kapaciteta Kolexa Sv. Sava.

U redovnom sazivu u ~etvrtak, 23. aprila 2026. godine, u prostorijama Sabornog hrama Sv. Velikomu~enik Georgije u Kabramati odr`ana je sednica Eparhijskog upravnog odbora Mitropolije australijsko-novozelandske.

EUO su putem izve{taja i pripremnih materijala predo~ena na razmatrawe i usvajawe razli~ita pitawa i teme crkvenog `ivota Eparhije. Donesene su shodne odluke. Formirani su potrebni odbori u ciqu organizacije najavqene visoke Posete Prvojerarha Srp-

ske Pravoslavne Crkve, koju sa rado{}u o~ekujemo. Ostale teku}e teme uzete su u obzir sa odgovaraju}im re{ewima. Sednica je okon~ana u popodnevnim ~asovima.

ISTORIJE:

Na Dan ANZAK-a se}amo se doprinosa autohtonih naroda australijskoj vojsci

Kao i svake godine, Australijanci su se i ovog 25. aprila okupili na jutarwim slu`bama, mar{evima i drugim komemorativnim sve~anostima, kako bi se setili svih koji su slu`ili u ratovima, sukobima i mirovnim misijama {irom sveta. Ali, ~ijih se sve pri~a se}amo na taj dan - i da li postoje pri~e koje ne ~ujemo ba{ uvek? U ovoj epizodi serijala Australia Explained istra`ivali smo va`an deo australijske istorije koji je ~esto bio zanemaren - slu`bu Aborixina i stanovnika Toresovog moreuza u oru`anim snagama.

Decenijama unazad, mnogi Aborixini i stanovnici Toresovog moreuza slu`ili su u oru`anim snagama Australije, ukqu~uju}i i Prvi i Drugi svetski rat.

^esto su bili rame uz rame sa Australijancima neautohtonog porekla, pa ~ak i onda kada im je zvani~no bilo zabraweno da se prijave za vojnu slu`bu.

Danas se ula`u sve ve}i napori da se wihove pri~e ~uju, prepoznaju i - pamte.

Tim radom bavi se i Majkl Bel, pripadnik Nanaval i Gomeroja naroda. Kao slu`benik za vezu sa starosedela~kim narodima u Australijskom ratnom memorijalu (Australian War Memorial), Majkl poma`e u pronala`ewu i priznavawu slu`be i `rtve Aborixina i stanovnika Toresovog moreuza – kako onih koji su slu`ili u uniformi, tako i onih koji su pru`ali podr{ku ratnim naporima na doma}em tlu. KOLIKO JE ABORIXINA

I STANOVNIKA TORESOVOG

MOREUZA SLU@ILO U PRVOM

I DRUGOM SVETSKOM RATU?

„Trenutno su prikupqeni podaci o ne{to vi{e od 1200 aborixinskih mu{karaca koji su se prijavili ili su poku{ali da se prijave za vojnu slu`bu u Prvom svetskom ratu. Procewujemo da }e broj u Drugom svetskom ratu biti oko 6.500”, ka`e Bel.

Kako se otkrivaju novi podaci, brojevi nastavqaju da rastu.

Ali, pitawe koje se ~esto postavqa je - kako se te brojke porede sa Australijancima koji nisu autohtonog porekla?

Uprkos zna~ajnim preprekama, wihovo u~e{}e je zna~ajno.

Pore|ewe broj aborixinskih potvrda o regrutovawu s drugim populacijama pokazalo je da su stope iste kao i kod wihove neautohtone bra}e i sestara.

NA KAKVE SU PREPREKE NAILAZILI PRIPADNICI

PRVIH NARODA U AUSTRALIJI

KADA SU POKU[AVALI

DA SE PRIJAVE U VOJSKU?

Kada se govori o preprekama na koje su nailazili pripadnici autohtonih naroda prilikom regrutacije, Majkl Bel obja{wava da su ograni~ewa postojala na vi{e nivoa.

Prvo, Aborixini su se suo~avali sa ograni~ewima kretawa.

U vreme svetskih ratova nisu bili priznati kao punopravni australijski dr`avqani - a u nekim slu~ajevima zakon ih nije priznavao ni kao qude.

Tako|e, vojne politike su ~esto iskqu~ivale one koji nisu imali evropsko poreklo.

Sve ovo stvorilo je velike prepreke za one koji su `eleli da slu`e u australijskoj vojsci. Ali, uprkos ograni~ewima, mnogi Aborixini su se izuzetno trudili da se prijave u slu`bu.

Majkl Bel navodi primer Aborixina koji je pe{ke pre{ao od Kvinslenda sve do Olberija, na granici Novog Ju`nog Velsa i Viktorije.

„Usput je pet puta poku{ao da se prijavi za regrutaciju pre nego {to je uspeo u tome.

Na`alost, nije uspeo da slu`i u ratu, jer je preminuo od bolesti na brodu tokom putovawa ka frontu. To je primer posve}enosti koji ~esto vidimo jer su mnogi odbijani samo zato {to su Aborixini, ali su ipak poku{avali ponovo“, istakao je Bel.

Pri~e poput ove pokazuju i odlu~nost i i sna`nu `equ tih qudi da slu`e svojoj zemqi, ~ak i kada im ta zemqa nije ponudila jednaka prava.

SA ^IME SU SE SUO^AVALI

VOJNICI IZ PRVIH NARODA KADA

SU SE VRATILI KU]I IZ RATA?

Za mnoge aborixinske veterane, ni povratak iz rata nije zna~io jednakost.

Vra}ali su se u dru{tvo u kome su diskriminacija i restriktivni zakoni i daqe bili deo svakodnevnog `ivota, obja{wava Majkl Bel.

„Na{i qudi su se u stranom ratu borili za prava, koja ni sami nisu imali u

sopstvenoj zemqi. Vra}ali su se ku}i u o~ajni~ki nejednako dru{tvo, u segregaciju, u nedostatak pravnog priznawa, ograni~ewa vlasni{tva nad zemqom, nejednake plate, ograni~ewa u podizawu dece. U to vreme doba Ukradenih generacija bilo je u punom jeku.“

Neki aborixinski veterani ipak su mogli da pristupe odre|enim beneficijama, ali mnogi nisu, usled {irih dru{tvenih i politi~kih ograni~ewa.

^ak je i povezivawe s drugim veteranima moglo da bude komplikovano.

Povratnici iz rata su bili ohrabrivani da se pridru`e RSL klubovima — organizacijama zajednice koje podr`avaju veterane i organizuju doga|aje poput ceremonija za Dana Anzaka.

Ali, mnogi od ovih klubova bili su licencirani objekti, {to je zna~ilo da slu`e alkohol.

Po{to je Aborixinima ~esto bio zabrawen ulazak u takve prostore, bili su prakti~no iskqu~eni i iz podr{ke i iz povezivawa s drugima.

KAKO AUSTRALIJA DANAS PRIZNAJE VOJNU SLU@BU ABORIXINA I STANOVNIKA TORESOVOG MOREUZA?

Tokom posledwih nekoliko decenija, pre svega Australijski ratni memorijal preuzeo je aktivniju ulogu u otkrivawu slu`be Aborixina i stanovnika Toresovog moreuza u oru`anim snagama.

„Na{e pri~e se dele podjednako i proporcionalno u svim galerijama Memorijala. Imamo autohtoni sadr`aj u svim slu`bama, pri~ama i reprezentacijama. U Australijskom ratnom memorijalu nema „Crnog ugla“, ve} pri~amo pri~u podjednako svuda, kao {to su veterani tra`ili od nas. Kada su uniformi, oni me|u sobom vide samo boju svoje slu`be - zelenu, plavu ili sivu – u zavisnosti da li su slu`ili u kopnenoj vojsci, vazduhoplovstvu ili mornarici“, ka`e Majkl Bel.

Ovakav pristup odra`ava to kako su mnogi aborixinski vojnici videli sebe –pre svega kao vojnike, slu`e}i zajedno sa drugima.

Istovremeno, dugo skrivane pri~e se sada ponovo otkrivaju i prenose porodicama i zajednicama.

Bel ka`e da ako u kolekciji ratnog memorijala postoji i jedna poznata fotografiju aborixinskog mu{karca, koju porodica nije videla ili nije znala kako je izgledao wihov deda ili pradeda, mogu da ih dobiju kao priznawe za wegovu slu`bu i doprinos.

„To su zaista dirqivi trenuci, posebno za mene jer mogu da ih podelim sa porodicama koje sada znaju da se te informacije ~uvaju u instituciji u kojoj poku{avamo da ukqu~imo mawe poznate pri~e o vojnoj slu`bi Aborixina i stanovnika Toresovog moreuza.“

Za porodice, ovi trenuci imaju poseban zna~aj i snagu - poma`u im da se ponovo pove`u sa svojom istorijom, identitetom i sa voqenim osobama.

[TA TREBA DA ZNATE O ISTORIJI ABORIXINA I STANOVNIKA TORESOVOG MOREUZA NA DAN ANZAK-A?

Razumevawe Dana ANZAK-a zna~i prepoznavawe i doprinosa i izazova sa kojima se suo~avaju Aborixini i stanovnici Toresovog moreuza.

„Ovde je re~ o potpunoj i celokupnoj istoriji Australije i o tome kakva je ona danas. Ne o nevidqivoj naciji kakva smo bili prethodnih godina. Naro~ito u Prvom svetskom ratu kada su na{i momci morali da sakriju svoje poreklo. @elimo da ohrabrimo qude da vide istoriju Australije kakva jeste, a ne kakvu su napisali prethodni sistemi koji su iskqu~ivali priznawe na{ih naroda”, istakao je Majkl Bel.

Na Dan Anzaka se}amo se svih onih koji su slu`ili u ratovima i sukobima {irom sveta. Za mnoge Australijance to je trenutak da se okupe kako bi odali po~ast istoriji. Zato, potpuno razumevawe zna~aja Dana Anzakaa predstavqa i shvatawe autenti~ne australijske pri~e. Takve da podrazumeva priznavawe i doprinosa i izazova sa kojima su se suo~avali i suo~avaju se aborixinski narodi i stanovnici ostrva Toresovog moreuza.

[to se ove pri~e budu vi{e {irile, vi{e }e i doprineti stvarawu potpunije slike pro{losti Australije — i wene sada{wosti.

Kako je ubijen komandant Jasenovca

Pi{e: Marko

Lopu{ina

u U [paniji hrvatski nacionalisti nove generacije odaju po~ast poglavniku

Anti Paveli}u i Maksu Luburi}u, vladaru nacisti~kog logora Jasenovac. Jedini sam otkrio kako je Luburi} uz pomo}

Srbina i Hrvata likvidiran

Na grobnici zloglasnog zapovednika usta{kog logora Jasenovac, zlo~inca Vjekoslava Maksa Luburi}a na gradskom grobqu Karkaj{ent u Valensiji, oslikani su usta{ki simboli, ~ime mu nove usta{e odaju po~ast. Simboli nacisti~ke dr`ave NDH pojavili su se i u {panskoj prestonici u znak po~asti usta{kog poglavniku Anti Paveli}u. Obojica su stradali u [paniji, prvi od hrvatske, a drugi od srpske ruke. Nadgrobni spomenik Luburi}u, komandantu usta{kog logora Jasenovac, podignut 1976. godine na istaknutom mestu na grobqu Karkaj{ent, sadr`i simboliku i elemente koji veli~aju lik zvani~nika odgovornog za sistem koncentracionih logora Nezavisne Dr`ave Hrvatske tokom Drugog svetskog rata, kao i usta{ki re`im kome je pripadao. U [paniji hrvatski nacionalisti nove generacije odaju po~ast poglavniku Anti Paveli}u i Maksu Luburi}u, vladaru nacisti~kog logora Jasenovac. Na stadionima {irom EU i Hrvatske skandira se usta{ama, a Srbija optu`uje za mr`wu. Srbija je ulo`ila protest [paniji i usta{ki simboli su ukloweni.

Otkrio sam prvi i jedini kao novinar kako je Luburi} likvidiran u [paniji.

Wegov likvidator, anga`ovan od SDB Sarajevo bio je Ilija Stani}, kum~e Vjekoslava Luburi}a, koji je poslat u [paniju sa zadatakom da ubije usta{kog zlo~inca. Na to ga je naveo inspektor srpskog porekla Mi}a J. ro|ak poznate beogradske TV voditeqke, koji je “obradio” Stani}a, jer je imao delinkvetski dosije i jer je `eleo novac i slavu.

Ilija Stani} je u Udbi dobio kodno ime “Mungos”, a ~itava operacija je nazvana “Kobra”. Od Slu`be dr`avne bezbednosti je dobio otrov, koji je bio upakovan u wegov kai{ od pantalona. Stani} je vozom, sa dva paso{a u xepu otputovao u mestu Karkahente kod Valensije, kod svog kuma Vjekoslava Maksa Luburi}a.

Sadista koga veli~aju u Hrvatskoj: Maks Luburi} – pohrva}eni Srbin koji je komandovao logorima smrti. Vjekoslav Maks Luburi} bio je hrvatski usta{ki oficir, zapovednik logora Jasenovac i drugih logora smrti u NDH. Luburi} va`i za jednog od najbrutanijih hrvatskih usta{a, a poreklom je iz srpskog plemena Drobwak iz Crne Gore

„Jedno jutro odvezem se do generala Maksa u Kahakente. Do~ekao me je usiqenim re~ima: „Gdje si kume moj!“ Dao mi je sobu u prizemqu, jer je onu na spratu pretvorio u magacin kwiga. U februaru 1969. godine Maksova ku}a je bila puna qudi. U to su stigle vesti da je Udba ubila usta{ke emigrante Mila Rukavinu, Toqa i Mari~i}a, a meni Maks u poverewu ka`e: “ ^uvaj se kume, vidi{ {to Udba radi! Otvori i o~i i u{i!“

– Vidim, vidim moj generale! Majku im komunisti~ku. Pazi}u se ne brinite! I ne bojte se vi, pazi}u i vas! – odgovorio mu je kum~e Ilija Stani}, kako je izvestio SDB. “General je tih dana li~no bio jako nervozan. ^ekao sam svoj trenutak. I{ao sam na sigurno. Znao sam da niko ne mo`e biti tako prisan sa Maksom, niti mu iko mo`e pri}i tako blizu kao ja. Kuvao sam mu, sre|ivao ku}u, vozio ga napoqe, primao i pazio na goste. Zato sam ~ekao. Boqe je i}i na sigurno, polako, nego navrat nanos. I sa~ekao sam. Sedimo mi tako i pri~amo. A ja pitam Maksa: „Generale, kada }emo u Hrvatsku?“ „Kume, sigurno, za tri godine“ ka`e on, a ja mislim: „Ne}e{ nikad moj kume!“

U to vreme Maks Luburi} je poku{avao da do|e u kontakt sa Rusima. Pisao je pisma u Moskvu i tra`io da ga Rusi puste u Ma|arsku. Dobijao je od KGB neka kodirana pisma. General je tada imao obi~aj da ka`e: „Boqe Hrvatska sa ruskim bazama, nego sa jugoslovenskom vojskom!“

Maks je {urovao sa starim i sa mladim usta{ama. Maks Luburi} je sawao da bude novi Paveli}, ali ga orginalne usta{e, Paveli}evi naslednici nisu zbog toga trpeli. I oni su pri`eqkivali smrt generala Maksa, koji se predstavqao u emigraciji kao novi poglavnik.

“Dana {esnaestog aprila 1969. godine, u Valensiji mi je po{tar doneo jedno pismo na ime Stanko Ili}. Udba mi pi{e da mi {aqe kurira u [paniju specijalno za mene – nastavio je svoju pri~u Stani} - Dao mi je i dve nov~anice od po sto dolara. Poru~io mi je da ~ekam da mi neko do|e iz BiH ili Hrvatske u pomo}. Rekao sam mu da mi niko ne treba. Ne}u da ~ekam. Znao sam ja svoj trenutak. U kalendaru sam ve} zaokru`io dvadeseti april.

Svi su gosti iz Maksove ku}e oti{li, ja sam bio spreman. Pripremio sam dokumente za izlazak iz [panije. Ja sam kod Maksa bio prijavqen kao lektor u listu „Drina“, a u [panskoj li~noj karti mi je pisalo da sam profesor hrvatske kwi`evnosti.

Otac Luburi}evog ubice, Vinko Stani}, poreklom iz Hercegovine, bio je u Drugom svetskom ratu ~lan Maksove usta{ke ~ete. Kada se 1942. u okolini Kowica, Vinku Stani}u rodio sin, a kum Vjekoslav Luburi} ga je krstio i dao mu srpsko ime Ilija. Vinko Stani} je poginuo 1949. godine, nakon usta{ke izdaje fra Bekavca. Tu izdaju i stradawe svog oca, Ilija Stani} nikada nije zaboravio hrvatskim emigrantima i odbeglim usta{ama. Prihvatio je zadatak od SDB da osveti oca i ubije usta{u, svog kuma. Nastanio se kod kuma Maksa 1966. godine, povremeno ga je napu{tao i vra}ao mu se, a ubio ga je 1969. Iz magnetofonskih traka, slu`benog izve{taja “Mungosa” Stani}a Slu`bi dr`avne bezbednosti Jugoslavije o svom obavqenom poslu, koje sam dobio od srpskog inspektora SDB BiH Mi}e J. saznao sam kako je izvr{ena likvidacija zlo~inca iz Jasenovca.

Dvadeseti april 1969. Cele no}i, u subotu na nedequ nisam mogao da zaspim. @ivci mi rade. Si|em doqe, pokucam. Maks mi otvori: „Dobro jutro generale, kako ste spavali?“ „Dobro, dobro“ ka`e on. Deset i dvadeset i pet. Sin mu Ton~i Luburi} doneo novine i ode u crkvu. Maks mi tra`i da mu skuvam kafu. Kafa gotova za tri minute. Otrov koji sam dobio bio je lo{. Rastopio se u kesici koju sam dr`ao za pojasom. Morao sam prstom da ga ma`em na {oqu. Ruke sam prao pet puta. Maks pije kafu. Popi sve i ni{ta. Odnesem {oqu u kuhiwu. Izvadim ~eki} i stavim ga na sudoperu. Jebem ti pra{ak! [tangla je najboqi lek, kao za Hrvoja Ursu u Frankfurtu. U deset do jedanaest Maks me zove: „Ilija, meni je zlo!“

Vidim pocrneo kao zemqa. Di`e se i povra}a. Povedem ga u kuhiwu na ~esmu. On povra}a u sudoperu, a ja mu rukom pquskam vodu po licu. U tren uzmem ~eki} i lupim ga po ~elu: „Tup!“ Maks pade kao sve}a. Mislio sam vi{e se di}i ne}e. Kad me on pogleda kao zver. Zamahnem opet ~eki}em, a on di`e ruke da se za{titi. Ja viknem: „Majku ti jebem usta{ku. Ovako si ti maqem ubijao decu u Jasenovcu! Vidi{ {to te ~eka!“ Pogodi ga ~eki} kroz prste u ~elo. Pu~e lubawa. Izvu~em ~eki} iz glave i okrenem se. Odem do vrata da proverim da li sam ih dobro zakqu~ao. Kad se vratim u kuhiwu, Maks ustao i dah}e kao `ivotiwa. Sto kila u wemu. Uzmem onu {tanglu, pa ga raspalim po ~elu. Pu~e glava kao lubenica. Puknem ga jo{ jednom. On se umiri. Umotam ga u deku. Maks ote`ao, jedva ga dovu~em pod otoman.

Fino sam ga spakovao da ga brzo ne na|u. Da {panska policija pomisli da je otetet. ^eki} i {tanglu bacim u magacin. Presvu~em se brzo, iza|em na ulicu i uzmem taksi za Valensiju: Koliko ko{ta do grada pitam “ Tristo pedeset peseta“ ka`e taksista. „Evo ti pet stotina, ja ~astim!“ U osam sati i pet minuta nave~e sa `elezni~ke stanice poslao sam telegram „bratu“ u Kowic: „M. Maks nikad vi{e!“ E, tu se nije zavr{ila `ivotna pri~a tajnog likvidatora SDB Ilije Stani}a. Slu`bena jeste, jer je podneo tajnoj policiji izve{taj, kako je osvetio svog oca i srpsku decu. Onda je meni inspektor SDB Mi}a J. otkrio nastavak ove Stani}eve pri~e: - Mi u SDB BiH smo Stani}u kao nagradu za uspeh u operaciji “Kobra”, likvidaciji najve}eg jasenova~kog zlo~inca Maksa Luburi}a, koji je poreklom bio pokatoli~eni Srbin, obe}ali trajni posao i stan u Sarajevu. On nije hteo Sarajevo ve} Beograd, pa ga je SDB Jugoslavije zvani~no zaposlio u ku}i “Politika” i na{la mu stan u centru Beograda. Stani} na po-

sao nije odlazio, a platu je primao. Nije morao da se bavi delinkvencijom, poku{avao je normalno da `ivi, nose}i u sebi svoju krvavu tajnu. Me|utim... Tu inspektor Mi}a J. za}uta i nezvani~no mi re~e: - Neko je u SDB BiH obe}ao Iliji Stani}u da }e predsednik Tito da mu dodeli orden. To je bila la` da bi ga odbrovoqili da ne pri~a naokolo {ta smo uradili. Ali, Stani} je umislio da }e Tito da ga odlikuje i po~eo je po Beogradu da se raspituje kada }e da dobije orden. Stigao je tako i do Kabinta druga Tita, pa ja SBD morala da interveni{e da ga smiri. Bio je toliko navalentan da su neki na~elnici u SDB Jugoslavije predlagali da tajnog likvidatora “Mungosa” likvidiraju. Kulminacija upornosti Ilije Stani}a dogodila se u Splitu, gde je on do{ao da bi se, kako je zamislio, sreo sa Titom i zatra`io mu orden. SDB ga je uhapsila i dr`ala par meseci u zatvoru, dok se Stani} nije ohladio i razuverio da od ordena za wega – nema ni{ta – otkrio mi je strogo poverqivu tajnu Mi}a J. Srbin iz BiH i inspektor SDB. Kada sam ja objavio ovu pri~u i otkrio jedno od tajni likvidacije u re`iji na{e tajne policije, Ilija Stani}, koji je tada `iveo u Sarajevu, je rekao da sve to nije ta~no. Kako je, u me|uvremenu, pri{ao jedinicama hrvatskih “zengi”, da bi potvrdio svoje hrvatstvo, Stani} je postao medijski junak u Hrvatskoj. I po~eo je da govori o tome kako je likvidiran Vjekoslav Maks Luburi}, usta{ki general i zlikovac. Luburi} je bio ro|en 1914. u selu Humac, BiH u srpskoj porodici Qubomira i Marije. Luburi}i su deo plemena Drobwaci od kojih je jedan deo prelaskom u zapadnu Hercegovinu primio rimkatoli~ku veru. [kolovao se u Mostaru, a usta{ama se pridru`io 1931. godine kada je imao samo 17 godina. U Ma|arskoj je boravio u usta{kom kampu za obuku Janka-Pusta gde je polo`io zakletvu lojalnosti vo|i usta{a Anti Paveli}u. Maks Luburi} u aprilu 1941. godine dolazi u Zagreb. A Paveli} ga je imenovao za pukovnika partijske vojske. Luburi} odmah po~iwe sa delovawem i prva srpska sela Gudovac, Vequnu i Glinu napada i vr{i masovne pokoqe vi{e od hiqadu Srba. Maks Luburi} je brzo napredovao u NDH jer je bio osniva~ koncentracionih logora {irom zemqe, a potom i zapovednik. Projektovao je sistem koncentracionih logora Jasenovac. Sistem logora Jasenovac bio je sme{ten u srpskom selu i okolini sa velikim brojem Srba. ^uvalo ga je 1500 usta{a, a ~inilo ga je 5 logora: Krapje, Bro~ice, Ciglana, Ko`arnica i Stara Gradi{ka koja je posebno bila izgra|ena za `ene i decu. Nema~ki posmatra~i su Luburi}a okarakterisali kao „velikog sadistu”. Insistirao je da prilikom svake posete logoru li~no ubije najmawe jednog zatvorenika. U Jasenovcu je stradalo 700.000 Srba, Jevreja i Roma. Kako je Luburi} shvatio da Hitler gubi rat, a i Paveli} sa wim, uni{tavao je dokaze svojih zlodela. Naredio je da se masovne grobnice ekshumiraju, a tela kremiraju, da se preostali zatvorenici u Jasenovcu pobiju. Pobegao je iz Jugoslavije. Boravio je u [paniji, Nema~koj, Austriji, i osnovao teroristi~ku organizaciju „Hrvatski narodni otpor”. Maks se u [paniji krio pod imenom Visente Perez Garsija. Bio je koordinator teroristi~kih napada {irom Evrope. O`enio se [pankiwom s kojom je dobio ~etvoro dece. Wegov kumi} Ilija Stani} uz pomo} Srbina iz SDB BiH u~inio je da “M. (Maksa) nema vi{e!” U Beogradu grupa kinematografa planira da snimi film o tome kako je Srbin, inspektor Mi}a J. uz pomo} Hrvata likvidirao Vjekoslava Luburi}a, zlo~inca iz Jasenovca i osvetio pobijene Srbe, Jevreje i Rome.

Vinorodna @upa, u kojoj vino nije zanat, ve} zavet prema zemqi, prema precima i prema onima koji dolaze

Od vinograda koji su pre`iveli vekove bez marketinga do savremenih podruma koji ne jure modu, @upa otkriva za{to se velika vina ne ra|aju u trendu, ve} u vremenu. Ovo je pri~a koja po~iwe u zemqi, ali se zavr{ava pitawem: da li danas jo{ umemo da sa~ekamo vino da nam se samo objasni?

Ovaj tekst nije vodi~ kroz vinarije, niti pregled sorti i godi{ta. On je poku{aj da se razume jedan prostor u kojem vino nije proizvod, ve} deo `ivota. Pri~a o @upi nije pri~a o uspehu u savremenom smislu te re~i, ve} o kontinuitetu, o zemqi koja pamti, qudima koji su znali da ~ekaju i vinima koja su nastajala bez potrebe da se dokazuju.

@upu od drugih vinogradarskih regiona izdvaja veza izme|u vinograda i onih koji ih nasle|uju, veza u kojoj se rad, znawe i qubav prenose sa istom odgovorno{}u sa kojom se prenosi i zemqa.

Vinorodna @upa ne po~iwe u podrumu, niti se zavr{ava u ~a{i. Wena pri~a po~iwe u zemqi, u kamenu i u vremenu koje ovde nikada nije merilo vrednost kratkim trajawem. @upa je jedan od onih retkih prostora u kojima vino nije zanat, ve} zavet prema zemqi, prema precima i prema onima koji dolaze.

Istorijski trag vinogradarstva u @upi nije pretpostavka, ve} zapis. Jo{ u poveqi Stefana Nemawe, kojom je Manastiru Hilandaru darovao pet metoha u @upi, jasno se vidi da je ovaj kraj ve} u 12. veku bio prepoznat kao prostor plodne zemqe, vinograda i rada koji ima i ekonomsku i duhovnu vrednost.

Nije slu~ajno {to su upravo vinogradi bili deo tog dara jer, vino je ovde imalo te`inu koja je prevazilazila svakodnevicu.

@upa je kotlina, ali ne zatvorena. Otvorena je prema suncu, ali za{ti}ena no}ima. Topli dani omogu}avaju punu zrelost gro`|a, dok hladne no}i ~uvaju kiselinu, aromu i ravnote`u. Taj stalni dijalog toplote i hladno}e oblikuje vina koja nisu ni laka ni te{ka, ve} uravnote`ena i dugove~na.

Gro`|e u @upi sazreva sporo, bez `urbe, kao da i samo zna da vreme ovde nije neprijateq.

Kre~wa~ko zemqi{te, koje dominira `upskim vinogradima, ne pra{ta povr{nost. Ono zahteva dubok koren, strpqewe i iskustvo, ali zauzvrat daje vina sa ki~mom, mineralno{}u i jasno}om izraza. Ta zemqa ne podnosi kratke rezove i brze odgovore. Zato su `upska vina oduvek imala sposobnost da traju, ~ak i onda kada nisu bila glasna.

Savremene klimatske promene, koje danas pomeraju vinogradarske zone {irom Evrope, samo dodatno potvr|uju vrednost @upe. Sa prose~nom nadmorskom visinom od oko 350 metara, i naro~ito sa vinogradima koji se uzdi`u na 400 do 600 metara, @upa poseduje ono {to savremena vitikultura danas ponovo u~i da ceni: sporije sazrevawe, izra`enu dnevno-no}nu amplitudu i prirodan balans.

Mikrolokaliteti poput Gubovca, Stara~ke kose, Lukarevine i [qivova nisu

samo geografske odrednice, ve} razli~iti izrazi iste zemqe. Jedni daju napetost i kiselinu, drugi dubinu i trajawe, tre}i aromatsku {irinu.

U tim razlikama nema suprotnosti, ve} kontinuiteta.

Izme|u dva svetska rata, `upske porodice bile su glavni snabdeva~i vinom za ~itav region. Ivanovi}i, Markovi}i, Lukovi}i, Mili}i, Popovi}i, Vasi}i, Krpi}i, Stojkovi}i, Stamboli}i, Petrovi}i, Radenkovi}i, Mini}i....

Ta imena nisu fusnota istorije, ve} temeq jednog sistema koji je po~ivao na poverewu, radu i znawu. Vino se pravilo svake godine, bez obzira na okolnosti. Znalo se da vino mora da izdr`i put, vreme i ~oveka.

To su bili vinari bez marketinga, ali ne i bez identiteta. Znawe se prenosilo rukom, pogledom i ti{inom. Najva`nije od svega je, znalo se da vino ne treba prilago|avati trenutku, jer trenutak prolazi, a zemqa ostaje.

Ta loza nije prekinuta. Naprotiv, danas se nastavqa kroz savremene `upske vinarije i wihove etikete, koje ne predstavqaju odgovor na modu, ve} produ`etak razumevawa zemqe.

Prokupac i tamjanika ostaju osovina tog identiteta, ali se wihovi izrazi razlikuju u zavisnosti od mikrolokaliteta, starosti zasada i rukopisa vinara.

Danas u @upi deluje oko osamdeset registrovanih vinarija. Kao svojevrsni kuriozitet, gotovo svaka od wih proizvodi obe kqu~ne `upske sorte, tamjaniku i prokupac i to sa razli~itih mikrolokaliteta. Tako @upa tr`i{tu ne daruje jedno vino, ve} osamdeset razli~itih Prokupaca i osamdeset razli~itih Tamjanika: osamdeset ~itawa iste zemqe.

U tom smislu, pore|ewe sa Burgundijom nije slu~ajno. Ne samo zato {to se @upa i Burgundija nalaze na istoj paraleli, ve} zbog iste filozofije: da se identitet vina ne gradi sortom, ve} mestom; da razlike ne nastaju u podrumu, ve} u vinogradu; i da se velika vina ra|aju iz po{tovawa prema mikrolokalitetu, a ne iz te`we ka uniformnosti.

Kao {to Burgundija svetu nudi bezbroj razli~itih Pinot Noira sa istog geografskog prostora, tako @upa danas nudi mno{tvo razli~itih Prokupaca i Tamjanika, svaki sa sopstvenim pe~atom tla, visine i ekspozicije.

Tom savremenom sloju @upe posledwih godina pridru`uje se i simboli~ki va`an povratak tradicije. Manastir Studenica je na svom velikom imawu u @upi zasadio sedam hektara prokupca i tamjanike i zapo~eo izgradwu velikog podruma sa riznicom vina.

Projekat se vodi pod stru~nim rukovodstvom dr Radovana \or|evi}a, koji je sa Prokupcem iz te vinarije na pro{logodi{wem Wine Vision Open Balkan (WVOB) osvojio zlatnu medaqu. Taj ~in ne predstavqa iskorak, ve} povratak osnovnoj logici @upe da vino, kao i zemqa, ima i ekonomsku i duhovnu dimenziju.

U vremenu u kojem se vino ~esto svodi na etiketu, ocenu i trenutni utisak, @upa ostaje jedno od retkih mesta gde se vino i daqe pravi sa sve{}u o pro{losti i odgovorno{}u prema budu}nosti. Vinogradi se mogu naslediti. Odgovornost prema wima mora se zaslu`iti.

MILENA JANKOVI]:

Igra~ka u vetrini `ivota

U jednoj dalekoj zemqi seqaka `ivi devojka sa imenom bez lica. Odrasla je u porodici siroma{nih qudi, okru`ena te{kim kamewem i okrutnim trwem.

po meri tu|ih o~ekivawa, postavqaju}i sebi dva mu~na pitawa: „Koliko je zaista moje pravo da budem individua koja sama bira stvari u sopstvenoj ko`i? I da li se `ivot kre}e

Wena du{a je zategnuta koncima nevidqivih ruku, a weno okru`ewe je poput beskona~ne galerije slika bez jasnog oblika. Ona svakog dana hoda kroz maglu u`urbanih ulica novokomponovanog sveta, ~ije pesme i daqe ne razume. Svako mesto za wu je kao paukova mre`a u kojoj je prinu|ena da navla~i kostim {iven

iskqu~ivo po {inama dru{tvenih normi?”

Svet izgleda kao pozori{na scena gde svako, u ve}ini slu~ajeva, nesvesno igra ulogu po ko zna kom tekstu. Qudi koji prolaze pored we uvek na sebi imaju masku, prvenstveno ili sre}e ili `rtve, ispod ~ijih lica devojka uvek ose}a skoro neizle~ivu prazninu i umor. Wene

VERICA JOVANOVI]:

Zadatak

Imala sam jedan zadatak — tajno sam ga sebi zadala, da ga ne zaboravim. A sada }u ga, ovako javno i jasno, ostaviti vama u amanet.

@ivot me je ~esto obarao. Padala sama, ne jednom, ve} vi{e puta. Iako nosim godine i iskustvo, bilo je trenutaka kada sam gotovo ostala na dnu. ^ak i ispod dna. Ali, verovali ili ne — ne{to me je podiglo. Ne ne{to veliko, skupoceno ili nedosti`no. Vinulo me je ne{to najprirodnije — priroda sama.

Kao {to deca, u svojoj ~istoti, daju najta~nije odgovore na najte`a pitawa, tako mi je priroda odgovorila na moj poziv. Postala je moj spas, moj izlaz iz bezizlaza. [ta god da vas boli — fizi~ki, du{evno, ili nekim tre}im bolom — idite u prirodu. Oslu{kujte je. Izujte cipele. Pro{etajte livadom, u{etajte u {umu, zagrlite drvo. Neka vam zadatak bude da otvorite um, sluh i vid za mir koji ona pru`a. Taj mir }e vam otkriti ve~nost. Oslobodi}e vas straha. U~ini}e vas ponovo `ivim. Ja sam svoj zadatak ispunila. Na vama je da ispunite svoj.

misli su obavijene istom emocionalnom te`inom gde svaka re~, osmeh i dodir gube autenti~nost.

Na terasi prazne sobe, u dubini no}i, dok bi gledala zvezdano nebo, ponekad bi se pitala: „Da li sam ja osoba sa du{om ili samo programirana igra~ka napravqena da zadovoqi tu|e potrebe?”, tra`e}i odgovore i izlaz.

Srce joj je bilo prepuno oluja; ose}ala je da gubi konekciju sa devoj~icom u sebi koja slobodno peva i ple{e bez publike. Na`alost, weni koraci su bili koreografisani u matrici sveop{teg haosa svetske fabrike od koje se te{ko mo`e pobe}i.

Na ivici nervnog sloma razmi{qala je o tome kako su konci suptilni i neizbe`no sastavni deo samih qudi, utkani u tkivo egzistencije ~iji se odgovori nalaze skriveni u dubini svesti, gde se istina ne mo`e lako dohvatiti. I kad se senke povla~e, pre nego {to bi zatvorila o~i, pitala bi se posledwi put: „Ako uspem da ih prese~em, {ta ostaje? Da li }u ja biti ja, ili se pretvaram u ni{ta?”

OQA NOVAKOVI]:

Prsten

Rekla je da je izgubila vrijeme i da ga ne mo`e na}i. Izme|u kuhiwe i kupatila nestala su joj ~etiri puna otkucaja sata, a sve tri srebrne kazaqke poklopile su se na poziciji jedinice koje nije bilo. ^mi~ak koji bi joj svakog punog mjeseca izrastao na lijevom oku je trepnuo.

On je uokvirio sliku pogre{ne `ene i dugo ne}e mo}i sa stakla okvira da o~isti bu| koja se na wu iznova hvatala. I na sliku i na `enu. Nije shvatio da pogre{an izbor napravi{ samo jednom, a zbog wega se kaje{ mnogo puta.

Zauzdala je psa iza{av{i na dvori{te, koji je po{taru prijetio da }e mu u}i u no}ne more. Iz qetweg dana jeseweg popodneva negdje sredinom mihoqskog qeta, dugi niz ptica joj je ukazao da nije sru{ila drvored wegovih ~empresa. Iznova }e je buditi cvrkut ptica la`u}i je da je proqe}e, onih istih ro|enih prevarom prirode i uginulih prvim zimskim danima koji se ovom toplinom najavi{e.

Stavila je prete`ak prsten i ruka joj je potonula u vodu. Ako skine prsten, izgubi}e wega, ako ga zadr`i, potonu}e cijela i izgubi}e sebe, u nesigurnosti i nedoumici na smjene pliva i davi se. Dokopa se na trenutak kopna i u `eqi da opere svoje, blatom i wegovim la`nim no}ima zaprqano, umorno lice, krene rukom sa prstenom ka vodi i ponovo potone.

Dan }e provesti udavqena u mo~varama pro{losti.

ALEKSANDRA JOVI]: Manastir

Posetila sam manastir Sveti Naum na Ohridu. Iznenadio me je veliki manastirski kompleks. Sve je bilo novo, skoro izgra|eno i potpuno posve}eno turizmu. Sa jedne strane mi se to dopadalo, ali sa druge - ne volim gu`vu na takvim mestima.

Kada sam se, napokon, probila i u{la u manastirsku crkvicu staru vi{e vekova, potpuno sam se zbunila. Odjednom - mir i ti{ina. I to kakva ti{ina; mogla se ~uti muva u letu. U{la sam polako, pomalo boja`qivo. Jedna prostorija, a zatim i druga. Sve je bilo u kamenu starom stotinama godina, izlizanom tokom vremena. Na zidovima su stajale freske, prili~no izbledele i jedva primetne. Na sredini - oltar sa ikonom, a u jednom uglu ne{to nalik krevetu, prekriveno crvenim pla{tom. Bio je to grob Svetog Nauma.

Pomolila sam se pred ikonom, a onda pri{la grobu. Kleknula sam, prekrstila se i naslonila glavu na odar. ^ula sam ne~ije srce kako kuca. Kucalo je jasno i neprekidno. Zadrhtala sam. Polako sam ustala, a zatim se na prstima udaqila od groba i iza{la. Jo{ uvek mi u glavi odzvawa kucawe tog srca. Nisam sigurna da li sam to ~ula sopstveno srce ili, mo`da, srce tog velikog sveca.

^EDOMIR JANI^I]:

Svete ruke na{eg prote

(Ocu Branislavu)

Tu bile krupne, sna`ne, seqa~ke {ake. Zaboravile su one na te`ak rad iz paorskog detiwstva i prve mladosti, i stale, onako nenaviknute, da nespretno petqaju po listovima svezaka i kwiga. Posla{e ga na male, a zatim velike {kole, prvo kod nas, a onda u tu|inu.

Nikada se te {ake nisu privikle na fino}u, ali vi{e ih nisu gwe~ili te{ki seqa~ki poslovi.

Ostale su tako na pola puta: prefine za seqake, pregrube za gospodu. Popovske {ake.

Obesna, bezbo`na omladina posle ih nazva: gramzive. Nije, nije gramzivost ~inila te {ake tako stra{nim i sme{nim, ve} dobrota jednog davna{weg prote koji je me|u slamom, blatom i sviwskim kalom ugledao par bistrih de~jih o~iju.

Trebalo je pridobiti prostog oca. Taj je, {to od straha, {to od obesti, sve ~inio kako bi sinu pokvario prilike. Radovao se isku{ewima i bolestima, tugovao na smrt kada ga posla{e na velike {kole u daleku tu|inu.

Nije se taj otac brinuo toliko o zemqi i sudbini paorskog blaga, koliko se pla{io da ga ro|eni sin ne prevazi|e ne duguju}i mu ni{ta. A sin je bio velikodu{an. Na pakost je odgovarao dobrotom, na inat strpqewem, na jetkost blagom setom i }utwom. Nije se mogao povrediti taj sin nikakvim zlom.

Otac je napokon umro. Nedokazan. Neokupan. Bar ga okupa{e. I one velike, te{ke, ~iste ruke napisa{e pohvalu ocu. Sve najboqe. Sve pohvala i ~ast.

[ake te`aka i u~iteqa. Hristove {ake.

IZME\U \UR\EVDANA I PETROVDANA:

Da li je pri~a o letwim izborima bila samo probni balon vlasti?

Neki od opozicionara na putu, ostali tuma~e znakove pored puta, koje ostavqa predsednik dr`ave, ne bi li shvatili kada }e izbori. Dok Aleksandar Vu~i} nastavqa konsultacije sa SPO i radikalima o mogu}im vanrednim izborima, konsultuje se i opozicija, a studenti najavquju novi veliki skup. Ho}emo li za \ur|evdan saznati da se glasa na Petrovdan ili je pri~a o letwim izborima bila samo probni balon vlasti?

Zbija redove opozicija na najavu mogu}ih vanrednih parlamentarnih izbora.

Veruju da bi referendumska atmosfera u kojoj bi protivnici vlasti bili zajedno na jednoj strani bila idealna u borbi protiv napredwaka i Aleksandra Vu~i}a. Ali po svemu sude}i je nerealna jer po dosada{wim porukama studenata, oni ne}e na zajedni~ku listu sa opozicijom.

„Ja sam smatrao da i opozicija treba da u~ini jedan ustupak da qudi koji je vode bi trebalo u toj strukturi da se povuku u korist akademskih predstavnika tih stranaka po nekom dogovoru koji bi bio napravqen”, rekao je univerzitetski profesor Milo Lompar.

Mi{qewe je to univerzitetskog profesora, koji se pomiwao kao jedan od potencijalnih kandidata na studentskoj listi. Veruje Milo Lompar da bi posle tih

izbora, bez opozicije vrlo brzo, najvi{e za godinu dana bili odr`ani novi, kada se u dru{tvu stvore preduslovi za fer izbore.

„Opozicija se sprema da iza|e na izbore i ona ima svoje glasa~e i dozvoli}ete neko ima prava da glasa i za opoziciju. To je po svim istra`ivawima negde 10 odsto”, ka`e Aleksandar Jovanovi} ]uta iz Ekolo{kog ustanka.

Kako opozicija, a kako vlast stoji u istra`ivawima, ima ko zna.

Predsednik i ne krije da nedeqno, a nekad i na dnevnom nivou prati ko kako

O^EVICI O STRAVI^NOJ NESRE]I NA AUTOPUTU KOD RUME U KOJOJ SU POGINULE ^ETIRI OSOBE De~ko iz golfa mi ne izlazi iz glave

U nesre}i na autoputu kod Rume, poginule su ~etiri osobe, dok se jednom mladi}u lekari bore za `ivot. Voza~ „forda” koji je izazvao saobra}ajnu nesre}u voze}i u suprotnom smeru preveliko brzinom na auto-putu [abac–Ruma, direktno je udario u vozilo „golf” u kome su se nalazile ~etiri osobe, a sada su se o ovoj tragediji oglasili i o~evici.

Voza~ „forda” je na licu mesta poginuo, kao i mladi} i devojka iz „golfa”, dok je voza~ tog vozila podlegao povredama u bolnici u Sremskoj Mitrovici.

Podsetimo, do tragedije je do{lo kada se voza~ „forda” iz Beograda, kre}u}i se u kontra smeru brzinom od ~ak 130 kilometara na sat, direktno zakucao u crni „golf”. U wemu je bilo ~etvoro mladih iz Rume koji su se, koriste}i popularnu aplikaciju za deqewe prevoza, uputili ka Sloveniji, ni ne slute}i da }e im to biti posledwe putovawe.

Sve je po~elo dramati~nom najavom tragedije malo pre 13 ~asova. U 12.57 sati, ~lan jedne lokalne grupe na Vajberu poslao je upozorewe voza~ima:

„Auto-put kod [apca ka Rumi, ~ovek vozi u kontra smeru 130 na sat, pazite se! ‚Ford’ tamno-sive boje”.

Iako su ostali u~esnici u saobra}aju blicevima i sirenama poku{avali da ga upozore, a snimci sulude vo`we ve} kru`ili dru{tvenim mre`ama, do udesa je do{lo kod petqe Hrtkovci. Neki od o~evidaca koji su se na{li na licu mesta nesre}e opisali su jeziv prizor.

„Zadesio sam se me|u prvima na mestu

nezgode. ^ak i za mene koji se bavim saobra}ajnom nezgodama je ovo bilo mu~no za gledati. De~ko iz golfa mi ne izlazi iz glave. Stra{no! I daqe ne razumem kako je uspeo da u|e u kontra smer osim svesnog polukru`nog na petqi Ruma. Do mesta nezgode od petqe je potrebno 3-4 min vo`we, toliko je i pro{lo od upozorewa na Viber grupi do nezgode. Kako, za{to? Ne znam. Li~no sam gledao na brzoj saobra}ajnici [abac Loznica kako se stariji ~ovek u mercedesu a klase Bg tablica okre}e na sred puta kako bi se vratio nekih 500m na iskqu~ewe. Sau~e{}e porodicama nastradalih”, naveo je jedan od o~evidaca na dru{tvenim mre`ama.

Drugi je dodao da je sli~noj situaciji prisustvovao nedavno.

„Skoro mi se desilo, i{ao sam iz [apca i pre same naplatne rampe Ruma, ~ovek prolazi naplatnu i ulazi u kontra smer....Jo{ nekoliko qudi mi je reklo da im se to desilo na istoj deonici...Pakao”, napisao je.

„Ja sam ga pro{ao i skrenuo na zaustavnu traku, blicao je non-stop”, dodao je tre}i.

stoji u narodu.

Konsultuje se o izborima, uglavnom sa onima koji su ve} deo vladaju}e ve}ine ili su van parlamenta. Danas su red stigli SPO i radikali.

„SRS se zala`e za vanredne parlamentarne izbore, da se odr`e u toku ove godine bez precizirawa datuma kona~no nije na nama da tako ne{to odre|ujemo i sugeri{emo...”, ka`e Aleksandar [e{eq iz SRS.

Sugeri{u li dva skupa napredwaka oko Vidovdana da su nam izbori na pragu, saop{ti}e li~no predsednik dr`ave. Stra-

na~ki funkcioneri su tu samo da podgrevaju atmosferu.

Pink: Hajte sad ako nije to znak raspisivawa vanrednih parlamentranih izbora za{to su zapravo ti skupovi zakazani?

„Zato {to imamo redovne aktivnosti na{e stranke”, ka`e Milenko Jovanov iz SNS.

Pink: Usred leta?

„Pa nije to ba{ usred leta nemojte sad i vi kao oni. Mi imamo silnu muku s wima da prona|emo neki datum za bilo {ta”, ka`e Jovanov.

Birala je za posledwih 14 godina, vladaju}a ve}ina uvek idealan trenutak za sebe da raspi{e izbore.

Ali sa pojavom nove dru{tvene snage, studenata koji su mesecima tra`ili i izbore, kao da su se okolnosti promenile.

„On da je bio siguran u svoju pobedu raspisao bi ih do sada dva puta da ne ka`em 12 puta u roku od ovih 12 meseci. Dakle o~igledno mu ne{to ne {tima to mo`e biti na{a nada, na{e lepo predose}awe, ali taktizira - nisam ja siguran u to”, ka`e glavni urednik novina Nova Ranko Pivqanin.

U tom taktizirawu nije zanemarqivo kolika }e izlaznost biti na izborima. Vu~i}evi politi~ki protivnici veruju da bi po uzoru na zemqe regiona ve}a izlaznost mogla wima da donese prevagu. Mogu li brzi izbori, usred leta i godi{wih odmora pokvariti tu ra~unicu?

\ACI NE]E U OVU [KOLU, IAKO IMAJU SIGURAN POSAO I PO^ETNU PLATU OD 100.000 DINARA: Samo wih 17 se {koluje u Srbiji

\aci u Srbiji nisu zainteresovani za posao varioca, molera, zidara, metalostrugara, zbog ~ega su ova zanimawa svrstana u deficitarna. Me|utim, wima }e se, po svemu sude}i, „pridru`iti” i smer za prera|iva~a mleka u poqoprivrednim {kolama, {to bi u narednom periodu moglo da se ugasi kao smer, jer nema dovoqan broj |aka. Svega wih 17 se, naime, {koluje za ovo zanimawe u celoj Srbiji.

U posledwih nekoliko godina Srbija se suo~ava s ozbiqnim problemom nedostatka stru~nog kadra u odre|enim oblastima. Deficitarna zanimawa postala su kqu~na tema, kako za mlade koji biraju karijere, tako i za poslodavce koji se bore da prona|u odgovaraju}e radnike.

Pored varilaca, automehani~ara, molera osta}emo i bez prera|iva~a mleka, jer kako pokazuju podaci, u poqoprivrednim {kolama se za to zanimawe {koluje svega 17 u~enika. U celoj Srbiji. Predsednik Foruma sredwih stru~nih {kola Milorad Anti} ka`e za Nova.rs da uskoro u Srbiji ne}e imati ko da radi u pekarama i mesarama, da zida ku}e, postavqa plo~ice u kupatilima, popravqa obu}u i prera|uje mleko.

„Na `alost, u~enici se sve re|e odlu~uju za smerove na kojima }e ispe}i neki od ovih zanata, {to je velika {teta. Tome doprinose i wihovi roditeqi koji ih ne informi{u o tome koliko su ova zanimawa tra`ena i dobro pla}ena”, ka`e na{ sagovornik.

Najnoviji podaci pokazuju da bi smer „prera|iva~ mleka” koji postoji u poqoprivrednim {kolama uskoro mogao da bude uga{en s obzirom na to da se u celoj Srbiji svega 17 u~enika {koluje na ovom smeru, i to u Mlekarskoj {koli u Pirotu wih 11 i u [apcu 6 u~enika.

„Na `alost, to je realna situacija na{eg dru{tva. Deca danas ne}e da rade na wivi i da u|u u {talu, kao {to je to nekad bilo. Onomad si bio veoma po{tovan i cewen kad u belom mantilu obra|uje{ i prera|uje{ mleko. Danas je bavqewe poqoprivredom na lo{em glasu, zbog ~ega se i me|u decom stvorila averzija prema toj oblasti”.

Zbog toga su, nagla{ava, poqoprivredne {kole u lo{em polo`aju i zaista bi u narednom periodu mogle da nestanu.

„Poqoprivredne {kole se osipaju. Svake godine se vr{i prebacivawe i preusmeravawe sa smera na smer, a sve u ciqu da se ne ugasi. Me|utim, ne znam dokle }e jo{ mo}i tako”, upozorava on.

Prera|iva~ mleka u neposrednoj proizvodwi vr{i fizi~ko, hemijsko i organolepti~ko ocewivawe sirovine, kao i preradu sirovina do finalnog proizvoda. [kolovawe traje ~etiri godine, a nakon ste~ene diplome proizvo|a~i mleka se skoro odmah zapo{qavaju i dobijaju po~etnu platu od 100.000 dinara.

„Krtice” za kopawe metroa zavr{ene - u septembru sti`u iz Kine

Dva TBM-a (tunnel boring machine), takozvane krtice za probijawe tunela za metro, zavr{ene su i testiraju se u fabrici CRCHI u Kini, u junu kre}e wihov transport i u Beograd bi trebalo da stignu krajem septembra. To je izjavio Andreja Mladenovi}, direktor JKP „Beogradski metro i voz”, nakon ceremonije, tehni~ke primopredaje ma{ina, u kineskom gradu ^ang{a.

– Ma{ine su proizvedene, one su projektovane i ra|ene vi{e od godinu dana, a to je vrlo slo`en i ozbiqan proces. Fabri~ko testirawe je proces koji }e trajati nekoliko nedeqa, sa velikim brojem stru~waka. Krtice }e biti transportovane morskim i re~nim putem, {to je tako|e kompleksna operacija koju proizvo|a~ realizuje zajedno sa kompanijom „Pauer ^ajna” (ona }e graditi prvu liniju metroa od Maki{a do Mirijeva) – kazao je Mladenovi}.

Posle ispitivawa tehni~ke ispravnosti „krtica”, koje }e da traje oko 30 dana, ma{ine }e i}i na finalnu doradu i nakon toga krenu}e za Srbiju, precizirao je Han \iping, generalni menaxer-rukovodilac projekta za izgradwu beogradskog metroa prve faze prve linije u ime kompanije „Pauer ^ajna”.

– Sa nestrpqewem o~ekujemo dolazak ma{ina u Beograd kako bi se nakon pripremnih radova krenulo sa monta`om i wihovim probnim radom, a posle toga i pravom rotacijom, odnosno lansirawem – dodao je on i naglasio da „Pauer ^ajna” ima bogatu istoriju izvo|ewa radova na sli~nim projektima, kao i „da je poslove organizovala u vi{e od 130 zemaqa sveta i do sada izvela radove na izgradwi 1.137 kilometara metroa i 2.330 kilometara brze pruge”.

Mladenovi} je naglasio da su sada prioritet dva lansirna mesta, odnosno stanica Bele vode i {aht Karaburma.

– Naravno, radi se i na svim ostalim stanicama i ventilacionim {ahtovima, tako da mi o~ekujemo vrlo brzo po~etak radova na ova dva lansirna mesta i na svim ostalim stanicama – naveo je Mladenovi}.

BRAVO, SEADE, QUDINO!

Humani pekar iz Novog Pazara gradi ku}u svom pravoslavnom kom{iji i wegovoj sedmo~lanoj porodici!

U vremenu kada se qudi ~esto dele po veri, naciji i poreklu, pri~a iz Novog Pazara vra}a veru u ono najva`nije, qudskost.

Sead Bihorac, poznati pekar, privrednik i humanitarac, svojim delima svakodnevno pokazuje da dobrota nema granica. Wegovo ime ve} je poznato {irom regiona zbog brojnih humanitarnih akcija, a najnoviji potez dodatno je odu{evio javnost.

Naime, nakon {to je pro{le godine zapo~eo izgradwu stambene zgrade namewene samohranim majkama,projekat koji je i daqe u toku, Sead je pokrenuo jo{ jednu plemenitu inicijativu. Ovoga puta odlu~io je pomo}i svom kom{iji, Dobroslavu Mijajlovi}u, pravoslavcu koji sa sedmo~lanom porodicom godinama `ivi u te{kim i neadekvatnim uslovima.

Bez puno re~i i pompe, zapo~eta je izgradwa ku}e koja bi ovoj porodici kona~no trebala osigurati dostojanstven `ivot. No, to nije sve. Sead je ve} ranije postao prepoznatqiv po tome {to svakodnevno deli besplatan hleb onima kojima je najpotrebniji. Wegova misija je jasna, da u wegovom gradu niko ne bude gladan i da svi imaju osnovne uslove za `ivot.

Ovakvi primeri podsje}aju da humanost ne bira kome }e pomo}i. Upravo suprotno, ona spaja qude.

Sead Bihorac svojim delima ru{i predrasude i pokazuje da su solidarnost i dobrota univerzalne vrednosti koje nadilaze sve razlike. Svakom gradu potreban je jedan ovakav ~ovek.

PORODICA KAKVA

SE

RETKO

VI\A: Haxi Puri}i izvode na `ivotni put ~etiri |aka, a svi zajedno imaju preko 300 medaqa!

Porodica Haxi Puri} ima ~etiri |aka i ~etiri takmi~ara. I ne zna se koji je uspe{niji. Majka, arhitekta sajber odbrane na Matemati~kom fakultetu, ka`e da joj IT poma`e da organizuje decu, a da su deca odabrala one oblasti za koje ona nije stru~wak.

„Moj omiqeni predmet je istorija. Po~eo sam da se takmi~im nakon {to sam video kako moja bra}a i sestra u~e jedni od drugih i pripremaju se za olimpijadu STEMKO u Singapuru”, navodi Stefan Haxi-Puri}, u~enik O[ „Branko Radi~evi}“ u Batajnici.

GEOGRAFIJA

KAO ORU@JE ZNAWA

Ilija prednost daje geografiji. „Geografija se prote`e na razne oblasti i mo`e biti fizi~ka, politi~ka i dru{tvena. Bavi se svim delovima sveta, a ja je koristim da bih razumeo {ta se de{ava u svetu i za{to se to de{ava“, navodi Ilija Haxi-Puri}, u~enik Zemunske gimnazije.

NOVI SAD I PORODI^NI KORENI

Za razliku od bra}e, Jovana gimnaziju poha|a u Novom Sadu, a svira i klavir.

„U Novom Sadu imaju jako dobar hor, {to mi zaista zna~i jer volim da pevam. Nekako mi je Novi Sad posebno drag, a i na{a baka je odatle, pa mi je tamo lep{e“, navodi Jovana Haxi-Puri}, u~enica

gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Novom Sadu. [AMPION STEMKO OLIMPIJADE

Vasilije je maturant Matemati~ke gimnazije. Na STEMKO olimpijadi bio je apsolutni {ampion.

„Trenutno se pripremam za novi ciklus takmi~ewa, odnosno za dr`avno takmi~ewe iz fizike, astronomije i astrofizike. [to se planova ti~e, kako bih se izrazio pokera{kim terminom, ‘velike su karte na stolu’ i jo{ razmi{qam o ponudama. Planiram da mo`da upi{em fakultet u Srbiji, ali imam i ponude iz inostranstva“, navodi Vasilije Haxi-Puri}, maturant Matemati~ke gimnazije u Beogradu.

RODITEQSTVO KAO

DVOSMERNA LEKCIJA

Majka ~etvoro dece Jelena Haxi-Puri}, arhitekta sajber od-

brane sa Matemati~kog fakulteta, ka`e da u odre|enom periodu roditeqstva dolazi trenutak kada roditeqi po~iwu da u~e od svoje dece. Isti~e da je, nakon {to je postala udovica, sama preuzela brigu o ~etvoro dece. „Veoma sam zadovoqna {to su razvili talente koje, ~ini mi se, ve{ta~ka inteligencija ne}e mo}i da pobedi. To su sklonost ka eksperimentalnoj fizici, zatim teorija muzike i solfe|a, geografija koja se u~i hodaju}i, kako je govorio Jovan Cviji}, kao i istorija i arheologija“, navodi mama Jelena.

Jelenini planovi su da i daqe bude posve}ena majka i da svojoj deci omogu}i da razvijaju svoje talente. Deca imaju podr{ku profesora, a sve ~etiri {kole koje poha|aju, kako ka`e, izuzetne su. Svi pevaju u crkvenom horu, pa ih uskoro o~ekuje put u Ma|arsku.

Rajka odletela do Afrike

Prostor Srbije nastawuje oko 350 vrsta ptica, a vi{e 100 vrsta boravi u Srbiji tokom seoba ili zimovawa. Najbr`a ptica koja se gnezdi u Srbiji je sivi soko, strogo za{ti}ena vrsta, koja u obru{avawu na plen mo`e da dostigne brzinu od 380 kilometara na ~as. Prema du`ini leta, izdvaja se jedna ptica, beloglavi sup Rajka, koja je postavila rekord u du`ini putovawa.

Beloglavi sup Rajka, tipi~an je pripadnik vrste specifi~noj po rasponu kila od skoro tri metra, na~inu hrawewa i pronala`ewa plena, o{trom vidu i u~estvovawu u takozvanim nebeskim sahranama (ekskarnaciji) u pojedinim delovi ma sveta.

Rajka se, me|u tim, od svoje vrste razlikuje po specifi~nom rekordu. Ona je prva ptica beloglavog supa za koju se pouzdano zna da je od Uvca stigla do Afrike.

oda{iqa~ je prikazivao rute kojima je letela, od Uvca preko Bugarske, Turske, Sirije, Iraka, Jordana, Saudijske Arabije, Izraela, Sudana, sve do 27. novembra pro{le godine. Tog dana prestaje da {aqe signal, negde u ju`nom Egiptu. Pretpostavka je bila da je uginu-

Pretpostavqa se da je bila “nevidqiva” jer u predelima Sudana kojima je letela nije bilo stabilne mre`e. Na socijalnim platformama pojavio se i snimak na kome se vidi da je uhva}ena.

Prevodilac Fondacije za za{titu ptica grabqivica potvr-

Rajkino putovawe od Uvca do Sudana bilo je puno obrta, o ~emu saznajemo zahvaquju}i oda{iqa~u za satelitsko pra}ewe “instaliranom” na wenim le|ima.

Otkad je krenula na put,

la i da je udarila u dalevkovod, {to se neretko de{ava beloglavim supovima tokom putovawa. Po~etkom marta 2026, me|utim, signal sa satelitskog predajnika, odjednom po~iwe da isporu~uje sve rute kojima je letela.

dio je da qudi na sminku govore da }e je nahraniti i pustiti. To se i dogodilo, nakon ~ega Rajka nastavqa putovawe.

Preletela je 10 zemaqa i celo Arabijsko poluostrvo. Jedini je sup za kog znamo da je preleteo toliko kilometara i koji je toliko voleo putovawa. Rajka se sada vra}a ku}i, zajedno sa hiqadama belih roda i `dralova. O~ekujemo wen povratak u Uvac.

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

Пише: Бранислав Станковић UPOZNAO ELEKTRICITET ZAHVAQUJU]I - MA^KU:

Svojim pronalascima Nikola Tesla je postao ~udotvorac

Teslina baka Sofija obolela je mlada. Brigu o bra}i i sestrama, kao najstarija, preuzela je Teslina majka \uka. Iako je zbog prerano preuzetih obaveza u porodici ostala nepismena, krasili su je vanredna inteligencija i pronalaza~ki duh predaka.

[to o~ima vidi rukama je mogla da stvori. Pri~alo se da mo`e na gorwem o~nom kapku da zave`e ~vor na trepavici. Tesla je tvrdio da je pronalaza~ki duh nasledio od svoje majke, koja je mnoge sprave za rad u ku}i poboq{ala i usavr{ila, poput razboja za tkawe. U tkawu je izmislila pojedine {are koje su u{le u op{tu upotrebu u Lici.

Bila je vredna `ena i velika podr{ka proti Milutinu. Imala je izuzetno pam}ewe. Iako nepismena znala je delove „Gorskog vijenca” i drugih kwi`evnih dela napamet. @rtvenom qubavqu volela je bli`we. Bila je izrazito milosrdna i spremna uvek da pomogne qudima u nevoqi. Te osobine krasile su kroz ceo `ivot i wenog sina Nikolu.

O svojoj majci Tesla je ostavio toplo i upe~atqivo svedo~ewe: „Moja majka je poreklom bila iz jedne od najstarijih porodica iz loze pronalaza~a u na{em kraju. Wen otac i deda izumeli su brojna oru|a i sprave koje su kori{}ene u doma}instvu, poqoprivredi i u druge svrhe. Bila je velika `ena, retkih ve{tina, hrabrosti i moralne snage, koja se hrabro borila sa `ivotnim nevoqama i pro{la mnoga isku{ewa. Kada joj je bilo {esnaest godina, zarazna bolest je harala zemqom. Wen otac je pozvan da preda posledwu pri~est umiru}ima i tokom wegovog odsustva sama je oti{la da pomogne kom{ijskoj porodici koja je bila pogo|ena te{kom bole{}u. Svi ~lanovi porodice, wih petoro, preminulo je od bolesti. Ona ih je sama kupala, obla~ila i polagala wihova tela, ukra{avaju}i ih cve}em po lokalnim obi~ajima. Kada se wen otac vratio, na{ao je sve spremno za hri{}ansku sahranu. Moja majka

313. - Rimski car Konstantin Prvi Veliki je Milanskim ediktom legalizovao hri{}anstvo u Rimskom carstvu.

1777. - Ro|en je nema~ki matemati~ar i astronom Karl Fridrih Gaus, pronalaza~ metoda u teoriji brojeva, algebri, geometriji (Gausov algoritam, Gausova konstanta, Gausova krivina, Gaus-Krigerova projekcija). Smatra se jednim od najve}ih matemati~ara svih vremena.

1789. - Xorx Va{ington izabran je za prvog predsednika SAD. Posle dva predsedni~ka mandata, u septembru 1796. godine uputio je ameri~kom narodu opro{tajnu poruku i povukao se na svoje imawe.

bila je pronalaza~ki talenat prvog reda i ja sam ube|en da bi ona u~inila velike stvari da nije bila toliko udaqena od modernog `ivota i wegovih bezbrojnih prilika.

Izumela je i napravila razli~ite alate i sprave i izatkala najlep{e {are {to ih se dalo napraviti od vune koju je sama prela. Radila je neumorno, od rane zore do mraka i najve}i deo ode}e i ku}nih potrep{tina bili su wenih ruku delo. Kada je ve} bila navr{ila {ezdesetu godinu, prsti su joj bili i daqe dovoqno spretni da je mogla da sve`e tri ~vora na trepavici... Moja majka je bila genijalna `ena (...)”

O wenoj srbofilnosti i patriotizmu svedo~i jedan izve{taj iz zagreba~kih „Narodnih novina”. Naime, tokom srpskog rata sa Bugarima, Teslina majka se, iako u poodmaklim godinama i udova, odazvala pozivu Crvenog krsta i prilo`ila pomo} stradalim srpskim ratnicima.

Nikola Tesla je ro|en 28. juna 1856. godine po starom, 10. jula po novom kalendaru u Smiqanu, kao ~etvrto od petoro dece u porodici Tesla, u Vojnoj krajini Austrijskog carstva. Roditeqi su pored

U rodnom selu Nikole Tesle, li~kom mestu Smiqan, na praznik Svetog proroka Ilije 2022. godine, Svetu arhijerejsku liturgiju slu`io je patrijarh srpski Porfirije i tom prilikom osve{tao obnovqeni hram svetih apostola Petra i Pavla

wega imali jo{ tri }erkeAngelinu, Milku i Maricu, i sina Danila.

Kr{ten je u hramu Srpske pravoslavne crkve Sv. Petra i Pavla u Smiqanu kao Nikolaj. U to vreme u Lici obi~aj je bio da se deca kr{tavaju petnaesti dan po ro|ewu, osim dece koja su bole{qiva i slaba da se ne bi upokojila nekr{tena, {to se smatralo za veliki greh. Sigurno su iz tog razloga i Nikolini roditeqi kr{tewe zakazali, mimo obi~aja, slede}eg dana po ro|ewu, pla{e}i se da ne}e pre`iveti.

Nikolino kr{tewe je obavqeno 11. jula, na dan kada Srpska pravoslavna crkva obele`ava prenos mo{tiju iz Kanoposa u Manutin Svetih besrebrenika Kira i Jovana. Ovo znamewe na samom po~etku wegovog ovozemaqskog `ivota kao da je odredilo wegovu sudbinu. Naime, Nikola Tesla je tokom `ivota postao, sa svojim pronalascima, ~udotvorac, nalik svome imewaku svetome Nikoli Miriklijskom, jednom od najve}ih ~udotvoraca u istoriji hri{}anske crkve, a u isto vreme nesrebroqubiv i potpuno nezainteresovan

BAJKOVITI KRAJOLIK

Rodno mesto Nikole Tesle - Smiqan tokom decenija se razvijalo i {irilo, pa su 1765. godine parohijani podigli svoju parohijsku crkvu posve}enu svetim apostolima Petru i Pavlu. Crkva i parohijski dom, kao i sve{teni~ka ku}a sme{teni su u podno`ju brda Bogdani}i. Bajkovitost celog krajolika dodatno je bojio potok Vaganac koji je proticao ispred same crkve. Blizina crkve i iskrena religioznost roditeqa ostavili su dubok trag u Teslinoj du{i, koji je tokom `ivota mewao forme ali su{tina je uvek ostajala ista.

za ovozemaqske nagrade i materijalna blaga za svoja dobro~instva ~ove~anstvu, poput svetih besrebrenika Kira i Jovana. Li~ko selo Smiqan smestilo se na padinama Velebita, dobiv{i ime po tvr|avi na brdu Vekovac. Rodno mesto Teslino utonulo u smiqe i bosiqe, i ostali Bo`iji {ar, prvi put }e biti spomenuto u rukopisu sewskog biskupa Sebastijana Glavini}a, koji je 1699. godine iscrpno opisao prilike u Lici. U to vreme u Smiqanu `ivi sedamnaest domova pravoslavnih, koji nisu u{oreni nego su ra{trkani na {irokom prostoru i udaqeni jedni od drugih, i po vi{e kilometara. Najva`nije wegovo „nau~no otkri}e” tih godina bio je susret sa elektricitetom. Taj susret osam decenija kasnije Tesla je opisao u pismu koje je uputio dvoj~ici Poli, }erki na{eg ambasadora u SAD, Konstantina Foti}a: „S tri godine izvor svih mojih u`ivawa bio je veli~anstveni Ma~ak - najdivniji od svih ma~aka. Voleo bih kad bi ti mogao opisati privla~nost koja je postojala me|u nama. @iveli smo jedan za drugoga. Kud god bi po{ao, ma~ak bi me pratio, u prvom redu zbog na{e uzajamne qubavi (...) Smrkavalo se i morali smo upaliti sve}e. Ma~ak u~ini nekoliko koraka po sobi. Ali pri svakom koraku otresao je {ape kao da stupa po vla`nom tlu. Pa`qivo sam ga promatrao: vidim li ja to zaista ili je to moja ma{ta? Napregnuh o~i i jasno opazih da mu je celo telo okru`eno nekim svetlim krugom, ba{ kao oreola iznad glave svetaca. Ne smem preterivati u opisivawu delovawa te ~udesne mo}i na moju detiwu ma{tu. Dan za danom pitao sam se {to je to elektricitet, ali odgovora nisam na{ao. Osamdeset godina je od tada pro{lo i ja sebi postavqam jo{ uvijek isto pitawe, nemo}an da dam odgovor.”

l U slede}em broju: Svojim pronalascima Nikola Tesla je postao ~udotvorac

1883. - Ro|en je ~e{ki pisac Jaroslav Ha{ek, autor romana „Do`ivqaji dobrog vojnika [vejka”.

1900. - Havaji su postali sastavni deo SAD.

1915. - U Parizu je osnovan Jugoslovenski odbor - organizacija srpskih, hrvatskih i slovena~kih politi~kih emigranata iz Austro-Ugarske koja je u vreme Prvog svetskog rata vodila akcije za osloba|awe ju`noslovenskih zemaqa od Austro-Ugarske i za wihovo ujediwewe sa Srbijom i Crnom Gorom.

1941. - Nezavisna Dr`ava Hrvatska donela je zakon o rasnoj pripadnosti na osnovu kojeg su po~eli progoni Srba, Jevreja i Roma.

1945. - Adolf Hitler i wegova qubavnica Eva Braun izvr{ili su samoubistvo u podzemnom bunkeru u Berlinu. Ruske trupe u{le su u centar Berlina, zauzele Rajhstag i druge dr`avne institucije, dok su savezni~ke trupe osvojile Minhen, a francuske u{le u Austriju.

1945. - Jugoslovenska armija (NOV i POJ) oslobodila je u Drugom svetskom ratu usta{ki logor Jasenovac.

1975. - Padom Sajgona, u koji su u{le snage Severnog Vijetnama, okon~an je tridesetgodi{wi Vijetnamski rat u kojem je poginulo 58.000 Amerikanaca i tri miliona Vijetnamaca, od kojih dva miliona civila.

1989. - Umro je italijanski filmski re`iser Ser|o Leone autor „{pageti vesterna” („Za {aku dolara”, „Zovem se Niko”, „Bilo jednom na Divqem zapadu”, „Dogodilo se u Americi”).

1991. - U ciklonu u Banglade{u je poginulo 125.000 qudi.

1999. - U vazduhoplovnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogo|ene su zgrade Ministarstva odbrane i General{taba Vojske Jugoslavije u u`em centru Beograda.

2008. - [vajcarski hemi~ar i pronalaza~ halucinogenog narkotika LSD, Albert Hofman umro je u Bazelu u 102. godini. Hofman je prvi put proizveo LSD 1938. godine dok je u medicinske svrhe istra`ivao pe~urke.

2009. - Ameri~ki proizvo|a~ automobila „Krajsler” proglasio je bankrotstvo posle neuspeha pregovora s kreditorima o restrukturisawu dugova. „Krajsler” je odmah sklopio dogovor o udru`ivawu sa italijanskim „Fiatom”.

Najbogatiji Srbin ikada imao je neverovatne stvari, a qude je ostavqao bez re~i svojim pona{awem

Milo{ Sav~i}, ~esto opisan kao najbogatiji Srbin svih vremena, ro|en je 1865. godine u Svilajncu, u porodici trgovaca. [kolovao se u Beogradu, a potom i u Nema~koj, ta~nije u Minhenu, gde je zavr{io Visoku tehni~ku {kolu. Wegovo bogatstvo po savremenim procenama iznosilo bi oko 17 milijardi dolara.

Ono {to je izdvajalo Sav~i}a nije samo bila wegova izuzetna materijalna imovina ve} i wegova duboka odanost Srbiji.

Imao je priliku da u~estvuje u izgradwi ~uvenog Ajfelovog torwa u Parizu, ali je odlu~io da se odupre tom pozivu kako bi se vratio svojoj domovini. Sav~i} 1901. godine kupio je veliku dr`avnu {umu „Tara” i osnovao prvu parnu pilanu u Srbiji. Bio je pionir u razvoju infrastrukture izgradwom pruge Ni{ – Kwa`evac 1911. godine. Do izbijawa Prvog svetskog rata, gotovo 90 odsto radova na pruzi je bilo zavr{eno, ukqu~uju}i preko 30 tunela i 20 mostova. Me|utim, ratne okolnosti su odlo`ile pu{tawe pruge u upotrebu sve do 1920.

Sav~i} je bio preduzimqiv u oblasti brodarstva i transporta, osnivaju}i kompaniju u Beogradu. Zara|eni novac je ulagao u vi{e od 260 rudnika {irom Srbije. Ono po ~emu se Sav~i} posebno isticao bila je wegova briga o radnicima. Bio je prepoznat kao izvanredan poslodavac svog vremena. Osim {to im je pru`ao besplatne ku}e, zemqi{te, ogrev, elektri~nu energiju i zdravstvenu za{titu, insistirao je na tome da je obrazovawe za decu od presudnog zna~aja. Stoga je obezbedio besplatno obrazovawe za decu radnika, prepoznaju}i obrazovawe kao kqu~ za boqu budu}nost.

Wegova dela i filantropski doprinos {iroj zajednici i dru{tvu Srbije svedo~e o wegovom ne samo materijalnom ve} i moralnom nasle|u koje je ostavio iza sebe. Bio je primer posve}enosti svojoj zemqi i brige o qudima, ostavqaju}i iza sebe trajni pe~at kao vizionar i dobrotvor.

Milo{ Sav~i} odabrao je mesto u Beogradu gde se pru`ao vinograd i na tom mestu sagradio ku}u za sebe i svoju k}erku, ozna~avaju}i po~etak stvarawa elitnog beogradskog naseqa Dediwe. Ta rasko{na vila na adresi U`i~ka 15 vremenom je postala dom budu}ih vladara, me|u kojima i Josipa Broza Tita.

Porodice Sav~i} i Acovi} izba~ene su 17. aprila 1941. iz svih svojih vila i stanova i nikada vi{e nisu u{li u wihov posed. Bili su me|u prvih 100 talaca, uglavnom ~lanova porodica uglednih i bogatih Srba koji su se na{li na Starom sajmi{tu, pre nego {to je postao Jevrejski logor Zemun.

Sav~i} je posedovao mnogo nekretnina {irom Srbije, Crne Gore, Makedonije i u zemqama regiona. Mnoge zgrade du` Knez Mihailove ulice u samom srcu prestonice

NAJHRABRIJI PODVIG DRUGOG USTANKA:

vojska se razbe`ala, ali je Tanasko ostao sam da brani topove od Turaka!

Boj na Qubi}u bio je verovatno najva`nija bitka u Drugom srpskom ustanku. ^uveni junak Tanasko Raji} tog juna u{ao je u legendu i svaki ux-

od najve}ih boraca oba srpska ustanka protiv Turaka. Ro|en 1754. godine u srcu [umadije u selu Stragari. Kao Kara|or|ev barjaktar dokazao se

benik srpske istorije ~uvaju}i tre{wev top na ustani~kom brdu Qubi}u. Dok se wegova vojska, pred najezdom Turaka razbe`ala, on topove nije hteo da ostavi. Bio je Kara|or|ev barjaktar i prijateq i jedan

u bojevima za Rudnik i Jagodinu, ali Boj na Qubi}u kod ^a~ka u Drugom srpskom ustanku upisao je ime ovog heroja u ve~nost. - Kad su Turci razbili srpske redove, na brdu je ostao samo Tanasko ~uvaju}i topove. Sa jata-

tako|e su bile u wegovom vlasni{tvu, a posedovale su iskqu~ivo neparni broj.

Sav~i} je tako|e bio politi~ki aktivan. Tokom 1920-ih postao je gradona~elnik Beograda i obavqao je tu funkciju godinu dana. Ranije je, zajedno sa Jovanom Cviji}em, osnovao Srpski komitet u @enevi.

Svojim li~nim sredstvima je otplatio nepovoqni kredit koji je grad preuzeo pre wegovog dolaska, a koji je ko~io privredni razvoj. U periodu dok je Sav~i} bio gradona~elnik, osnovane su gradska {tedionica i elektri~na centrala u Beogradu.

Milo{ Sav~i} je preminuo prve ratne godine. ^esto se pote`e neosporna pri~a o mestu i razlogu Titovog po~ivawa usred Beograda. Ve}ina zna, kao i za skoro celokupnu imovinu komunista da zapravo nije wihova, nego da je nepravedno oteta. Ipak, malo ko zna ko je bio Milo{ Sav~i}, ~ija je „Ku}a cve}a” tj. posed na kome je ona izgra|ena.

Posle rata, u vilu u U`i~koj 15 uselio se Tito, a na mestu gde je bila energana za toplu vodu, koja je sru{ena, kako ka`e Le{i} u intervjuu Novostima, po Jovankinom nalogu, kasnije je podignuta Ku}a cve}a. Pri~a ka`e da je Tito bacio oko na zdawe u U`i~koj jo{ sredinom tridesetih godina pro{log veka, a neki su ga tada ~uli da je rekao: „E ovde }u `iveti”. U vilu se 1997. useqavaju i tada{wi predsednik Jugoslavije Slobodan Milo{evi} i wegova supruga Mirjana Markovi}.

Za izuzetan doprinos privredi i dru{tvenom razvoju zemqe, dobio je mnoga odlikovawa: Orden Svetog Save I stepena, Jugoslovenske krune II stepena, Belog orla IV stepena i Krst Dru{tva Crvenog krsta u @enevi. Postoji predawe da je Sav~i} bio veoma skroman, nikada zahtevan, nikada se nije `alio na gubitke niti hvalio zbog dobitaka. Uvek je bio velikodu{an, pru`aju}i pomo} kad god je bilo potrebno.

Nakon Sav~i}eve smrti, sva wegova imovina je nacionalizovana.

ganom u jednoj i kuburom u drugoj ruci sa neprijateqem se borio do smrti, kako bi sa~uvao topove, ali nije uspeo i `ivot je dao za otaxbinu na Qubi}u. Prema pri~ama koje se decenijama prenose sa kolena na koleno, Turci su Tanaska isekli na komade, a wegovu glava preneta je u manastir Voqav~u, gde je sahrawena i tu i danas po~iva“, izjavio je Dragan Radi~evi} iz sela Stragari. Tanaskova juna~ka pogibija kao da je dala snagu tada{wim srpskim borcima za slobodu i na kraju u ovom boju izvojevana je pobeda. To je podiglo ugled kneza Milo{a u narodu i probudilo nadu. U brojnim spisima stoji da Milo{ Obrenovi} nikada nije zaboravio Tanaska Raji}a niti wegov hrabri ~in.

- O tome svedo~i i jedna anegdota, kada se knez Milo{, ve} u poznim godinama `ivota, spremao za put za ^a~ak. Oficir iz pratwe ga je pitao da li `eli u kolima da le`i ili sedi, imaju}i u vidu da je knez ve} bio jako bolestan, a Milo{ mu je na to odgovorio „Ne}u ni le`ati ni sedeti, nego }u stajati, jer sad prolazimo pored Qubi}a, navodi se u istorisjkim spisima.

SAMO JEDNA OSOBA ODGOVARALA: Pre 27 godina NATO bombardovao zgradu RTS i usmrtio 16 qudi!

Pre 27 godina, u no}i izme|u 22. i 23. aprila, NATO je bombardovao zgradu RTS-a i ubio {esnaestoro novinara i radnika. Prvi put je u istoriji ratovawa pogo|ena jedna medijska ku}a koja je prethodno progla{ena za legitimni vojni ciq. Zgrada RTS-a bombardovana je tokom emitovawa vesti u 2 sata i 6 minuta.

@ivote su izgubili novinari i radnici koje su tada bile na svom radnom mestu: Jelica Munitlak – {minker, Ksenija Bankovi} – video-mikser, Darko Stoimenovski – tehni~ar u razmeni, Neboj{a Stojanovi} – tehni~ar u masteru, Dragorad Dragojevi} – radnik obezbe|ewa, Dragan Tasi} – elektri~ar, Aleksandar Deleti} – kamerman, Slavi{a Stevanovi} – realizator, Sini{a Medi} – dizajner programa, Ivan Stukalo – realizator, Dejan Markovi} – radnik obezbe|ewa, Milan Joksimovi} – radnik obezbe|ewa, Branislav Jovanovi} – tehni~ar u masteru, Slobodan Jonti} – monter, Milovan Jankovi} – precizni mehani~ar i Tomislav Mitrovi} – re`iser programa.

Za ovaj zlo~in odgovarao je samo tada{wi direktor RTS-a Dragoqub Milanovi}, jer nije po{tovao nare|ewa Savezne Vlade i izmestio radnike i tehniku na bezbednu lokaciju. Za NATO, RTS je bio legitiman ciq.

Slu~aj je ispitivala specijalna komisija Ha{kog suda, ali Tu`ila{tvu nije predlo`ila pokretawe krivi~nog postupka.

Restaurirana slika „Boj na ^egru“

predstavqena nakon sedam decenija

Slika “Boj na ^egru“ Bo`e Ili}a, koju je restaurirao Centar za konzervaciju i restauraciju (CKR), predstavqena je u Istorijskom muzeju Srbije (IMS), prvi put posle sedam decenija, a re~ je o monumentalnom platnu dimenzija gotovo ~etiri metra {irine i skoro tri metra visine.

Pre sve~anog predstavqawa u IMS, konzervator-restaurator CKR Dragana Proti} izjavila je da je najve}i izazov bila dimenzija slike, zbog toga {to sa sobom nosi probleme pitawa transporta, organizacije radova, i samog tehni~kog izvo|ewa. Govore}i o stawu u kojem je slika bila pre restauracije, ona je istakla da je na~in skladi{tewa izazvao ozbiqna o{te}ewa.

“Slika je naslikana 1954. godine i nedugo posle prvog izlagawa ona je bila skinuta sa prvobitnog nosioca i skladi{tena je decenijama u tom stawu. To je potpuno bilo neadekvatno skladi{tewe za sliku na platnu i nosilo je dosta problema po pitawu deformacije samog platna, a i ostalih strukturnih delova slike. Platno koje se deformisalo, povla~ilo je podlogu i bojen sloj, tako da je bojen sloj pucao, do{lo je do raslojavawa i to su, tako|e, neki izazovi sa kojima smo se suo~ili“, objasnila je Proti}.

Prema wenim re~ima, radovi su trajali oko ~etiri meseca.

Autorka izlo`be i muzejska savetnica Katarina Mitrovi} ocenila je da je ovo delo imalo kqu~nu ulogu u nastanku same postavke.

“Mogu da ka`em da je ova slika na neki na~in zvezda u Srbiji i da je bila neposredan povod da uop{te napravimo ovakvu izlo`bu“, rekla je Mitrovi}.

Podsetila je da je re~ o monumentalnom delu naru~enom povodom obele`avawa 150. godi{wice Prvog srpskog ustanka.

“Slika je monumentalnih dimenzija, jedna od najve}ih u istoriji srpskog slikarstva koja je bila naru~ena kao dr`avna poruxbina 1954. godine. Me|utim, odmah nakon izlagawa slika je bila skinuta, razramqena i od tada je ona deponovana“, navela je Mitrovi}.

“Postojali su i dru{tveni i politi~ki razlozi i okolnosti koje su dovele do toga da ova slika bude iskqu~ena iz na{e istorije umetnosti. Tako da eto, ovo je u stvari wena neka vrsta ponovne premijere ove slike”, ocenila je Mitrovi}.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Nedeqni horoskop tra`i od vas da kanali{ete unutra{wi nemir u konkretne poteze, umesto u sva|e i rasipawe energije. Neo~ekivan susret mo`e da promeni va{e prioritete u qubavi ili poslu. Poslovni raspored se mewa u hodu, pa budite spremni da brzo date predlog ili re{ewe jer neko va`an to prime}uje. Obratite pa`wu na impulsivne odluke i na san.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ove nedeqe ja~a potreba za mirom, rutinom i poznatim stvarima, ali upravo tu mo`ete da prepoznate gde vas komfor ko~i. Telo jasno reaguje na stres kroz varewe i apetit, pa slu{ajte signale. U qubavi jedan obi~an razgovor mo`e da otvori temu koju ste dugo gurali pod tepih. Na poslu vas ~eka finansijska odluka ili dogovor koji zahteva oprez i strpqewe. Poja~ajte imunitet.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Glava vam je puna informacija i tu|ih pri~a, ali shvati}ete {ta vam je zaista va`no. Javqa se potreba da se sklonite od qudi koji vas stalno pritiskaju odgovorima. U qubavi su mogu}e promene raspolo`ewa i povremeno vra}awe na pri~u sa biv{im partnerom, ali sada ste hladnije glave. Va{e ime mo`e da bude spomenuto u razgovoru bez vas - u va{u korist, ako ostanete profesionalni.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ove nedeqe instinkt radi ja~e nego logika, pa }ete iz stomaka ose}ati ko vam prija, a ko tro{i energiju. Mnogi od vas }e po`eleti da ograni~e pristup ku}i, telefonu ili mre`ama. U qubavi je va`no da se ne zatvorite potpuno, smiren razgovor mo`e da smek{a i vas i partnera. Na poslu vas ~eka zadatak koji se kosi sa va{im ose}ajem ispravnog, pa razmislite gde povla~ite granicu.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Nedeqni horoskop tra`i da malo prigu{ite svoju uobi~ajenu ja~inu i pa`qivije osmotrite reakcije okoline. Gre{ka mo`e da vam se pretvori u dobru priliku, ako ostanete smireni. U qubavi raste potreba da prepustite kontrolu i poka`ete rawivost. To donosi ve}u bliskost. Poslovne obaveze se gomilaju, ali uz dobru organizaciju donose i boqe finansije. Obavezna relaksacija.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Boqe ~itate situacije i qude oko sebe, pa ste u prednosti. Bi}ete u stawu da se iskqu~ite iz tu|ih drama ta~no na vreme, {to {tedi `ivce. U qubavi dolazi do iskrenog razgovora koji mewa svakodnevni ritam odnosa, pa se fokusirajte na prakti~na re{ewa, ne na prebacivawe. Na poslu, sitnica koja vam „ne da mira” mo`e da spre~i ve}u gre{ku u projektu ili finansijama.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Sudar `eqe za redom sa haoti~nim okolnostima koje ne mo`ete potpuno da iskontroli{ete. Bi}ete osetqiviji na neiskrenost, posebno u bliskim odnosima. U qubavi se neko nespretno, ali iskreno delo partnera ili simpatije pokazuje vrednijim od velikih re~i. Na poslu va{a pedantnost spa{ava posao, a re{ewe koje predlo`ite, mo`e da bude neo~ekivano dobro prihva}eno.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Vi{e puta birate izme|u dve podjednako prihvatqive opcije, {to tro{i `ivce, ali vam ja~a odlu~nost. Telo signalizira da ste umorni od stalnih kompromisa, pa je vreme da prese~ete u jednoj oblasti `ivota. U qubavi, razgovor o novcu ili obavezama mo`e da se pretvori u emotivno otvarawe. Na poslu dogovori tra`e da znate kada da za}utite i pustite drugu stranu da se otvori.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Talas emocija koji mo`e da ispliva kroz neo~ekivan smeh ili suze bez vidqivog povoda. Otkri}ete da ne{to {to ste ~uvali kao veliku tajnu, drugima vi{e nije toliko va`no. U qubavi pravite svoju intuiciju i proveravate signale, ali ne preterujte sa analizom. Neke gestove treba samo prihvatiti. Na poslu se trudite da ne u|ete u tu|i sukob, neutralnost vam donosi po{tovawe i mir.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ose}aj odgovornosti je poja~an, ali ba{ kroz dodatne obaveze dolaze i koristi za vas. Qudi oko vas po~iwu da preuzimaju va{ stil pona{awa kao model, {to pokazuje da ste im autoritet. U qubavi dopu{tate sebi da budete nesavr{eni, {to unosi vi{e topline u odnos. Na poslu tradicionalan na~in rada koji primewujete, postaje uzor za druge, a mo`e da vam donese i dodatno priznawe.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Ova nedeqa vas podsti~e na kretawe ili istra`ivawe novih delova grada, ~ak i bez povoda. U qubavi otvoren pristup privla~i osobu koja je umorna od igara i naga|awa. Zajedni~ke svakodnevne situacije, poput vo`we ili ~ekawa, mogu da budu vrednije za odnos od idealnog izlaska. Na poslu se {ala ili opu{ten predlog lako mo`e pretvoriti u konkretnu ideju za projekat.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Mewa se va{e shvatawe toga {ta je za vas normalno u emocijama i odnosima. Bi}ete skloniji da poma`ete potpunim strancima, {to mo`e da vam poremeti planove, ali i da vas pove`e sa zanimqivim qudima. U qubavi uvodite nova, vama razumqiva pravila i ne morate sve da obja{wavate partneru. Na poslu va{a ideja dobijaju podr{ku od qudi od kojih to najmawe o~ekujete.

Rusija planira da napravi zna~ajan iskorak u borbi protiv starewa - i to na nivou gena. Nau~nici rade na razvoju prvog leka za terapiju koji bi mogao da blokira gen koji pokre}e proces starewa }elija.

Gen RAGE smatra se jednim od kqu~nih pokreta~a }elijskog starewa, jer wegova aktivacija ubrzava ovaj proces. Upravo zato nau~nici razmatraju mogu}nost da se wegovo delovawe blokira pomo}u leka za gensku terapiju, ~ime bi se potencijalno produ`ila „mladost” }elija. Ovaj pristup oslawa se na najsavremenije genetske tehnologije i smatra se jednim od najperspektivnijih pravaca u oblasti produ`avawa `ivotnog veka.

Projekat predvodi Institut za biologiju i medicinu starewa, a o wemu je govorio je Denis Sekirinski, zamenik ministra nauke i visokog obrazovawa Rusije, na-

gla{avaju}i wegov zna~aj u okviru nacionalnog programa „Nove tehnologije o~uvawa zdravqa”. Sama konferencija okupila je vi{e od 300 lekara, kao i politi~are, javne li~nosti i stru~wake iz razli~itih oblasti - od medicinske nauke i zdravstva do kulture, fizi~ke aktivnosti i proizvodwe hrane.

Tokom dva dana razgovaralo se o transformaciji zdravstvenog sistema, prevenciji bolesti povezanih sa starewem, primeni inovativnih tehnologija, razvoju neurotehnologija i geroprotektora, ali i o {iroj ulozi na~ina `ivota u o~uvawu zdravqa. Ipak, poku{aji da se uspori starewe nije jedina stvar - pa-

ralelno sa laboratorijskim istra`ivawima, sve ve}i fokus u Rusiji stavqa se i na to kako qudi zaista `ive u poznijim godinama.

NE SAMO DU@INA, VE] I KVALITET @IVOTA Moskva se posledwih godina izdvaja kao primer sistemskog pristupa kvalitetu starewa. Prema re~ima gradona~elnika Sergeja Sobjawina, ruska prestonica danas je me|u tri vode} a regiona u zemqi po o~ekivanom `ivotnom veku, {to je rezultat dugoro~ne politike usmerene ka starijim gra|anima. Kqu~nu ulogu u tome ima inicijativa „Moskovska dugove~nost”, koja se kontinuirano razvija. Ovaj program omogu}ava starijim sugra|anima da ostanu aktivni, rade na svom zdravqu, sti~u nova znawa i budu ukqu~eni u dru{tveni `ivot. Poseban akcenat stavqen je ne samo na fizi~ko zdravqe, ve} i na psi-

holo{ku stabilnost, dru{tveni anga`man i ose}aj pripadnosti zajednici.

Tokom osam godina, u ovaj program ukqu~ilo se vi{e od 740.000 qudi. Danas u Moskvi funkcioni{e vi{e od 140 centara za dugove~nost, a u realizaciju projekta ukqu~eno je i skoro hiqadu partnerskih organizacija - od univerziteta i muzeja do parkova, biblioteka i sportskih centara.

U~esnicima je dostupno vi{e od sto razli~itih aktivnosti, od sporta poput tenisa i joge do kulturnih i edukativnih sadr`aja, kao {to su filmski klubovi i organizovani obilasci grada. Tokom 2025. godine uvedeni su i novi programi, ukqu~uju}i kurseve psiholo{ke podr{ke i aktivnosti usmerene na o~uvawe kognitivnih funkcija i emocionalnog zdravqa, kao i dru{tvene inicijative poput obele`avawa godi{wica braka.

Jedete mawe, a dobijate kilogramenau~nik objasnio {ta stoji iza toga

Novo istra`ivawe sprovedeno na mi{evima ukazuje na to da ishrana bogata hlebom i p{eni~nim bra{nom mo`e podsta}i gojewe ~ak i bez pove}anog unosa kalorija.

Japanski nau~nici otkrili su da takav na~in ishrane mo`e usporiti potro{wu energije i „preusmeriti” organizam ka skladi{tewu masti. Time se dovodi u pitawe uvre`eno mi{qewe da je za dobijawe na te`ini presudan iskqu~ivo kalorijski vi{ak, naro~ito onaj iz masti.

O uticaju hleba i ugqenih hidrata na telesnu te`inu raspravqa se ve} dugo, ali je mawe istra`ivawa koja detaqno ispituju {ta se pritom de{ava u metabolizmu, posebno kada je re~ o p{eni~nom bra{nu.

Tim sa Univerziteta Osaka Metropolitan u Japanu utvrdio je da ishrana bogata p{eni~nim hlebom smawuje potro{wu energije. Drugim re~ima, ~ini se da tada telo lak{e prelazi u re`im skladi{tewa masti, ~ak i kada ukupan unos kalorija ostaje isti.

Ovi nalazi ukazuju na to da gojewe mo`da nije posledica nekog specifi~nog efekta p{enice, ve} sklonosti ka hrani bogatoj ugqenim hidratima i metaboli~kih promena koje iz toga proizlaze.

RECEPT

PILE]I [TAPI]I U SUSAMU

POTREBNO JE:

n 300 g pile}eg belog mesa n bra{no, 2 jajeta, prezle n susam (oko 2 ka{i~ice)

Za marinadu:

n 2 ka{ike uqa, so i biber n 1 ka{i~ica za~ina za piletinu n 1/2 ka{i~ice origana

Za pr`ewe: n uqe

PRIPREMA:

Pile}i file isecite na trakice ({tapi}e).

Marinada: Sjedinite uqe, so, biber, origano, za~in za piletinu, dodajte meso, poklopite i ostavite u fri`ider da preno}i

Sutradan meso izvadite iz fri`idera. U jednu ~iniju sipajte bra{no, u drugoj umutite jaja, a u tre}oj sjedinite prezlu i susam. Uqe zagrejati. Svaku trakicu mesa vaqati u bra{no, pa u umu}ena jaja, i na kraju u me{avinu prezli i susama. Pripremqene {tapi}e pr`ite na zagrejanom uqu, na tihoj vatri, dok ne porumene. Odlo`ite na kuhiwski ubrus kako bi se ocedio vi{ak masno}e. Poslu`ite uz pire krompir i salatu po izboru.

[TA SU POKAZALI

EKSPERIMENTI

NA MI[EVIMA?

Nau~nici su sproveli eksperimente u kojima su laboratorijski mi{evi mogli da biraju izme|u svoje uobi~ajene hrane i tri dodatne opcije: obi~nog hleba, pe~enog p{eni~nog bra{na ili pe~enog pirin~anog bra{na.

Pratili su promene u telesnoj te`ini i potro{wi kalorija, a analizirali su i uzorke krvi i tkiva kako bi utvrdili {ta se de{ava sa hormonima, {e}erom, metabolitima i ekspresijom gena u jetri.

Pokazalo se da su mi{evi, naro~ito mu`jaci, ~e{}e birali hranu bogatu ugqenim hidratima, nakon ~ega su dobijali na te`ini

i nakupqali vi{e masnog tkiva. Daqe analize pokazale su da ove promene nisu bile posledica prejedawa ili mawe fizi~ke aktivnosti, ve} samog sastava hrane.

Ishrana bogata p{eni~nim

bra{nom smawila je ukupnu potro{wu kalorija i aktivirala gene povezane sa pretvarawem ugqenih hidrata u masti. Kada su mi{evi vra}eni na standardnu ishranu, gojewe je prestalo, a metaboli~ke promene su se povukle.

Najboqe vreme za uzimawe magnezijuma za boqi san

Magnezijum mo`e pomo}i snu tako {to podsti~e opu{tawe i smiruje nervni sistem.

Uzimajte magnezijum 30–60 minuta pre spavawa kako biste uspostavili rutinu. Dajte prednost zdravim navikama spavawa, ukqu~uju}i hladnu i tihu sobu i redovno vreme odlaska na spavawe, prenosi Eating Well. Dobar no}ni san ponekad mo`e delovati nedosti`no, pa mnogi pose`u za suplementima. Jedan od najpopularnijih je magnezijum, esencijalni mineral ukqu~en u stotine procesa u telu, ukqu~uju}i regulaciju sna.

„Smatra se da magnezijum poma`e kod nesanice tako {to uspostavqa ravnote`u neurotransmitera, pre svega blokiraju}i glutamat i poja~avaju}i GABA“, obja{wava Marija Pino. GABA (gama-aminobuterna kiselina) je kqu~ni neurotransmiter koji smiruje nervni sistem i podsti~e opu{tawe. Pove}awem wegove aktivnosti, magnezijum mo`e pomo}i da se telo opusti i lak{e zaspi.

Osim uticaja na nervni sistem i mi{i}e, magnezijum mo`e

da uti~e i na prirodni ciklus spavawa i budnosti. Kod zdravih osoba mo`e pove}ati nivo melatonina, {to poma`e odr`avawu biolo{kog sata.

Ako razmi{qate o uvo|ewu magnezijuma u rutinu, mo`da se pitate kada je najboqe vreme za uzimawe. U nastavku stru~waci obja{wavaju optimalno vreme, najboqe oblike i va`ne bezbednosne aspekte.

NAJBOQE VREME ZA

UZIMAWE MAGNEZIJUMA

Kada je re~ o suplementima, vreme uzimawa mo`e uticati na to koliko }e pomo}i va{em ciqu. Ako magnezijum uzimate zbog sna, naj~e{}a preporuka je

Kopriva (Urtica dioica) je izuzetno lekovita biqka, bogata gvo`|em, vitaminima (C, K) i mineralima, koja se koristi za anemiju, detoksikaciju, protiv reume, alergija i za ja~awe imuniteta. Kao mo}an prirodni diuretik, podsti~e rad bubrega, pro~i{}ava krv i poma`e kod op{teg zamora.

KQU^NE ZDRAVSTVENE PREDNOSTI KOPRIVE: Lek protiv anemije: Zbog visokog sadr`aja gvo`|a, klorofila i vitamina, kopriva je jedan od najboqih prirodnih lekova za malokrvnost, bledu ko`u i nedostatak energije.

da ga uzmete neposredno pre odlaska u krevet. „Uzimawe magnezijuma 30 do 60 minuta pre spavawa smatra se optimalnim jer poma`e telu da se pripremi za san“, ka`e Vitni Stjuart. „Taj vremenski okvir omogu}ava organizmu da apsorbuje i iskoristi magnezijum kao deo ve~erweg opu{tawa.“

Johana Kac dodaje: „Magnezijum za san se obi~no uzima jednom dnevno, naj~e{}e uve~e ili 30 do 60 minuta pre spavawa, i to dosledno tokom vi{e nedeqa.“ Ipak, napomiwe da, iako istra`ivawa ukazuju na blago poboq{awe uspavqivawa i kvaliteta sna, nema dokaza da je

[TA TO ZNA^I ZA QUDE?

Istra`iva~i isti~u da bi ovi rezultati u budu}nosti mogli pomo}i u pronala`ewu boqe ravnote`e izme|u ukusa i zdravqa, bilo kroz savete o ishrani, edukaciju ili razvoj novih prehrambenih proizvoda.

Ipak, va`no je naglasiti da je studija sprovedena na mi{evima, a ne na qudima. Iako postoji mogu}nost da se sli~ni procesi de{avaju i kod qudi, to tek treba potvrditi dodatnim istra`ivawima. Tako|e, na metaboli~ki odgovor na hranu uti~u i brojni drugi faktori, poput starosti, hormona i ukupnog na~ina ishrane. Zbog toga nau~nici planiraju nastavak istra`ivawa na qudima, kao i detaqnije ispitivawe uticaja razli~itih vrsta ugqenih hidrata, celovitih i rafinisanih `itarica, hrane bogate vlaknima, kombinacija sa proteinima i mastima, na~ina pripreme hrane i vremena obroka.

ve~erwe uzimawe efikasnije od drugih termina tokom dana. KAKO IZABRATI MAGNEZIJUM

Veliki izbor suplemenata mo`e biti zbuwuju}i. Magnezijum mora biti vezan za drugo jediwewe kako bi bio stabilan, a upravo ta kombinacija uti~e na apsorpciju i efekat u telu.

„Magnezijum glicinat i magnezijum treonat se boqe podnose i boqe se apsorbuju u pore|ewu sa magnezijum oksidom, koji se ~esto nalazi u dodacima iz apoteke“, ka`e Stjuart. Magnezijum bisglicinat vezan je za glicin, aminokiselinu koja ima blago umiruju}e dejstvo.

Magnezijum L-treonat poznat je po tome {to mo`e da pre|e krvno-mo`danu barijeru, pa mo`e biti koristan za mozak i nervni sistem, iako je potrebno vi{e istra`ivawa o wegovom uticaju na san.

Va`no je znati i koji oblici nisu idealni ako vam je ciq boqi san. Magnezijum citrat i oksid, mogu imati laksativni efekat jer privla~e vodu u creva. Iako poma`u kod zatvora, mogu dovesti do no}nih odlazaka u toalet, {to nije po`eqno ako `elite boqi san.

Kada je re~ o dozirawu, uobi~ajene preporuke za odrasle kre}u se izme|u 200 i 400 miligrama dnevno.

Detoksikacija i bubrezi: Deluje kao sna`an diuretik, poma`u}i izbacivawe toksina i vi{ka te~nosti iz tela, ~ime ~uva zdravqe bubrega i be{ike. Protiv bolova u zglobovima (Reuma): Zahvaquju}i protivupalnim svojstvima, koristi se za ubla`avawe reume, artritisa i gihta. Regulacija {e}era i pritiska: Povoqno uti~e na stabilizaciju {e}era u krvi i poma`e u regulaciji krvnog pritiska.

Zdravqe kose i ko`e: Koristi se protiv opadawa kose, peruti, kao i za le~ewe ekcema i akni.

Alergije i disajni putevi: Korisna je u

le~ewu polenske groznice (alergijskog rinitisa).

UPOTREBA I PRIPREMA:

^aj od lista koprive: Naj~e{}i na~in konzumacije, posebno za prole}no ~i{}ewe organizma i protiv umora. Sok od koprive: Sve`e ce|en sok se koristi za podizawe nivoa gvo`|a. Kuvana kao zeleni{: Mladi vrhovi se pripremaju sli~no spana}u (~orbe, pite), pri ~emu je va`no brati je na ~istim mestima. Kapi i tinkture: Za ciqanu upotrebu kod reume ili opadawa kose.

POSLED-

SKANDINAVKA

OZNAKA [PANIJE ZAVISNIK

RAZUMEVAWA(MED.) MEDICINSKO USPAVQIVAWE

20. I 4. SLOVO AZBUKE SMOTUQAK, NAMOTAJ KAPUTU NARODNOJ NO[WI DOSTAVNO

TINTARNICA.

NAREZI, VP, ME, IRAKLIS, OSEV, HAITI, STRA@A, TAJ,

IVANA, OTOKAR, RET, VAL, VALIZA, I, ADITON, L, ]UMEZ, LASE,

ALO, E, [, ^OT, ALAVI, MORIS, ANESTEZIJA, RG, NAMOTAK, KEDI,

VODORAVNO: NAPIS, ANOVO, TITAN,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Opskrbqivati se, 2. Mesto kod Vaqeva - Izra|iva~ kai{a, 3. Jako udariti - Poqoprivredna alatka (mn.), 4. Simbol nobelijumaGutqaji - Reka u Sibiru, 5. Planina kod Beograda - Mo}, snaga, 6. Rabinov ured - Bog u islamu, 7. Reka u Rusiji - Stanovnici pirinejske zemqe - Auto oznaka [panije, 8. Simbol ugqenika - Trocifren broj - Engleska potvrdna re~ca, 9. Dr`avna blagajna (lat.) - Aromun, 10. Godi{wa priredba - Podloga le`aja, madrac, 11. Prvo i 6. slovo azbuke - Skok na gimnasti~ku spravu - Inicijali pesnika Anti}a, 12. Niska, ogrlica - Pustiwak, isposnik (lat.), 13. Prefiwen besednik - Rovati, 14. Srpski fudbaler.

USPRAVNO: 1. Ptice koje se ne sele - Oblast u Vijetnamu, 2. Kova~ki pribor - Donositi decu na svet, 3. @iteq drevne Aonije - Grad u Iranu - Reka u Africi, 4. Filmski majstor kung fua - Mala vrana, 5. Auto oznaka Nema~ke - Deo emisije hartija od vrednosti (mn.) - Srpska savremena vajarka Zvezdana, 6. Ime fudbalera Kantone - Gnojno zapaqewe tkiva - Sveti (skr.), 7. Auto oznaka Venecije - Di}i se - Ime ameri~ke glumice Morijarti, 8. Porodica italijanskih graditeqa violina - Ime vajara Glida - Oznaka na vozilima za obuku, 9. Onaj koji te{i - Italijanski peva~ Adelmo Forna~ari, 10. Drugo, ostalo - Mesto kod Sarajeva - Legenda, 11. Manastir u Herceg Novom - Pustiwaci, 12. Proslavqena {vajcarska smu~arka - Srpska glumica Branka.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SNABDEVATI SE, TAOR, REMENAR, AKNUTI, A[OVI, NO, SRKUTI, IK, AVALA, SILINA, RABINAT, ALAH, IWA, [PANCI, E, C, DVESTA, JES, ERAR, CINCAR, ANALE, DU[EK, A\, NASKOK, MA, NANIZ, EREMIT, ATICIST, RITI, MILAN VILOTI].

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

AN\ELKA STEVI] @UGI]:

Zahvalna sam na lekcijama koje sam pokupila od mladih qudi u Srbiji

Glumica An|elka Stevi} @ugi} gostovala je u emisiji „Nedeqom u 2”, voditeqa Aleksandra Stankovi}a.

Ona je, izme|u ostalog, progovorila i o mladim qudima iz Srbije, koji ne odustaju od svojih ciqeva i koji je, kako je rekla, u~e va`nim lekcijama. „Danas je obla~no, ki{ovito i onako, mutno... Ali, ja verujem da je to put i `elim da verujem da je to put ka ne~emu boqem”, rekla je ona na po~etku i dodala: „Svakako sam zahvalna, makar evo li~no mogu da ka`em, na lekcijama koje sam nekako pokupila i skupqam i daqe, u posledwih, kako ste rekli, godinu i po dana od mladih qudi u Srbiji koji su nam nekako pokazali i pokazuju nam i danas da to {to se tra`i dostojanstven `ivot, da to nije nikakav luksuz nego neki minimum i osnovna potreba. Pravo svih nas”.

„I divim im se i na hrabrosti i na tome {to su odlu~ili da stoje iza onoga {to smatraju da im pripada, pa makar bili i usamqeni”, zakqu~ila je An|elka, govore}i o mladim qudima koji protestuju protiv nepravde.

NATA[A BEKVALAC NASMEJALA DO SUZA KOMENTAROM O MAMI MIRI:

”Da se ona pitala, pevala bih u crkvenom horu”

Peva~ica Nata{a Bekvalac privukla je mnogo pa`we objavama sa svojom majkom Mirom, koja se ne libi da }erku o{tro iskritikuje.

Mira Bekvalac, majka na{e popularne peva~ice, postala je pravi hit na mre`ama, zahvaquju}i wenim komentarima na ra~un svojih }erki. Neretko je kritikovala weno obla~ewe, kao i pojedine `ivotne izbore, a Nata{a se nedavno na{alila na ra~un wihovog odnosa.

„Ona je kao neka `ena iz bajke, neko ko je potpuno ispravan. Ona takva se onda snebiva na sve {to ja uradim. Da wu pitam, ja bih pevala u crkvenom horu i tu bi mi zakop~avala posledwe dugme na ko{uqi”, rekla je peva~ica kroz smeh i dodala:

Podsetimo, Mira je svojevremeno nasmejala naciju komentarom o Nata{inom potencijalnom ~etvrtom braku.

„Ma, nema {anse da se uda, pazi, ubi}u je. Ja bih je se odrekla kada bi se udala ~etvrti put. Mislim da ne}e, pro{la je dosta {kole da je shvatila da nije `ena za brak. Ona `ena nije za brak, qudi. Ona je da je sama, sa svojom decom, sa poslom, ako se neko tu ubaci dobro, ako ne, onda opet dobro. Ona ne trpi formu, ne trpi kli{e. Ona radi kako ona ho}e, a u braku mora da postoji pravilo pona{awa. Ne voli da ima obavezu, da ima nekog tu u stanu, ve} sama sebi sve prilagodi i decu i posao i nas sve”, rekla je Mira koja se tada ukqu~ila u „Amixi {ou” gde je Nata{a gostovala.

TOTALNA EUFORIJA U ZENICI:

Vi{e od osam hiqada qudi pevalo sa Acom Pejovi}em

Koncert Ace Pejovi}a je Zenicu pretvorio u epicentar zabave. Ve} tokom dana bilo je jasno da }e se u ovom bosanskom gradu dogoditi muzi~ki zemqotres, jer je od ranih jutarwih sati vladala velika gu`va, a kolone fanova pristizale su iz svih krajeva regiona. Hitovi „Da si tu“, „Pono}“, „Taksi“ „Sve ti dugujem“ i ostali pevali su se horski iz hiqada grla, dok je atmosfera sve vreme bila vesela.

Pejovi} nije ni krio odu{evqewe zbog reakcije publike na wegove pesme, pa je u nekim trenucima zajedno sa svojom fanovima omiqene kompozicije pevao i akapela. „Ovo ve~e je bilo ne{to posebno, hvala vam na qubavi“, rekao je Pejovi} nakon koncerta.

HARIS XINOVI] BRUTALNO OPLEO PO BIV[OJ SUPRUZI MELINIA NIJE PO[TEDEO NI SVOJU ]ERKU \INU:

„Fali joj daska u glavi, pa-pa i dovi|ewa”

Modna kreatorka Melina Gali} se nedavno udala za britanskog preduzetnika Xefrija Arnolda i tako postala gospo|a Arnold.

Wihovo luksuzno ven~awe organizovano je u Monaku, a prisustvovali su samo najbli`i, te ~ak ni Melinin sin Kan Xinovi} nije bio na slavqu svoje majke i wenog novog supruga.

Za razliku od wega, }erka \ina je do{la, a ve} mesecima se spekuli{e da ona nije u najboqim odnosima sa ocem Harisom, {to je on nedavno i potvrdio.

„S wom imam neke prili~no zamrznute odnose. I to je sve {to bih vam rekao. Nemam ja emocija vi{e, iskqu~io sam. Ja za \inu ka`em: „Nek je `iva i zdrava!” Oti{la je u Barselonu, tamo da studira ne{to. Bavi se nekim svojim poslom, {ta ja znam. Eto je tamo. Ho}e da se uda, da napravi svoju decu, da napravi svoju familiju i ja mislim da je to sasvim normalno za svaku `ensku osobu. I da su najboqi odnosi, ona bi oti{la jednog dana iz ove ku}e sa svojim mu`em, da pravi svoju decu i porodicu. Tako }e i Kan jednog dana... Ali Kan ne}e oti}i, on }e ostati ovde u ovoj ku}i”, rekao je Xinovi} nedavno.

Haris se osvrnuo i na Melinino drugo ven~awe, ali prema wegovim re~ima, nije ispratio de{avawe.

„Ne `elim da pri~am o tome. Nisam imao nikakva o~ekivawa. [ta me briga {ta ko radi na drugoj strani? S druge strane ne mogu da govorim ni{ta o tome jer

ni{ta nisam video, samo sam ~uo pri~e koje me ne zanimaju. Nema dlake na jeziku, evo ka`em, ja ne mogu da ka`em ni{ta {to nisam video ni osetio, svojim prisustvom potvrdio. Taj slu~aj me ne interesuje. Pri~a se o wenim milionerima, avionima i kamionima. Ne `elim da pri~am o woj, da mi to puni glavu i da sedim i da razmi{qam o tome”, rekao je u emisiji „Premijera Vikend Specijal”.

Kako ka`e, wihov susret se ne}e dogoditi jer }e ga sigurno izbe}i.

„Pre{ao bih na drugu stranu ulice. Kakvo sretawe? Nema sretawa nikakvog”, izri~it je peva~, pa otkrio da li mu je biv{a nekad ne{to poklonila.

„Ne. Ja sam Melini kupio auto od 100.000 evra, a ona je meni kupila de~ji durbin od 700 evra. I to od mojih para (smeh).”

Haris je istakao i da je verovao da }e wihov brak potrajati, kao i da mu je porodica bila vrlo va`na.

- Desio se jedan razvod. Razvode se qudi {irom sveta. Ti

na jednu, ja na drugu stranu i dovi|ewa. Verovao sam da }emo ostati zajedno do kraja `ivota. Verovao sam u to jer sam ja porodi~ni ~ovek koji ima neke starinske ar{ine i poglede na to, koji su apsolutno ispravni. Mislim da je porodica osnovna }elija dru{tva, koja mora da se gradi, neguje i po{tuje. Mislio sam i napravio sam sve to da to bude za zauvek - rekao je prvo Haris. Ipak, tvrdi da ne pati za biv{om, kao i da se pomirio sa wihovim krahom.

- Da je to smak sveta, ja vas ne bih primio ovde i pristao na intervju. Le`ao bih u sobi na bensedinima i infuzijama. Qudi, `ivot ide daqe. Idemo na tenis i fudbal - naveo je poznati folker i dodao: - [ta je Melini nedostajalo kraj mene? To treba pitati osobu koja je ostavila sve ovo, ali i osobe koje ostavqaju ovakve sli~ne porodice i objekte, {ta wima fali... Ja ne znam {ta im fali. Fali im daska u glavi, eto {ta im fali! Idi, pa-pa, dovi|ewa, }ao - rekao je on.

BAJAGA ISKRENO O MUZI^KIM PO^ECIMA I RODITEQIMA:

„Brzo sam postao poznat i imao sam nekih problema”

Mom~ilo Bajagi} Bajaga ve} nekoliko decenija je jedan od najuspe{nijih muzi~ara sa ovih prostora, ali je uvek ve{to izbegavao da govori o svom privatnom `ivotu.

Bajaga je sa svega 18 godina postao deo „Ribqe ~orbe”, a potom 1984. osnovao svoj bend sa kojim je napravio zavidnu karijeru.

U jednom od intervjua, govorio je o muzi~kim po~ecima i roditeqima.

- Mama i tata su me od po~etka podr`avali u muzici, ona je bila ekonomista, a on prvo vojni pa kasnije civilni pilot. Ali su razumeli moje potrebe. Se}am se kad je mama rekla: “[ta ako ta Ribqa ^orba postane poznata, nikad nam ne}e oprostiti”

- rekao je tada Bajaga i dodao:

- Kasnije sam se preselio sam u Kosovsku ulici i kada su videli da mogu da pla}am stan i izdr`avam sam sebe, bili su zadovoqni - govorio je muzi~ar sa osmehom na licu.

Kako ka`e, popularnost ga nikad nije promenila, te je ostao prizeman.

- Imao sam sre}e da brzo postanem poznat i imao sam nekih problema zbog toga, ali sam to „prele`ao” dok sam bio mlad. Nikada nisam smatrao, osim {to mi ovaj posao pru`a zadovoqstvo, da on mene svrstava u qude koji su ne{to povla{}enigovorio je Bajaga, pa dodao:

- @iveo sam u Zemunu i u Kosovskoj u centru Beograda, `iveo sam na Dor}olu u Skender Bego-

voj, na Sewaku… Mewao sam krajeve, ali sam uvek znao kom{ije i imam to ku}no vaspitawe, svima se javqam koji su tu u okolini.

Ipak, isti~e da je svestan toga da je wegovoj okolini bila ~udna wegova pristupa~nost.

- Ponekad se qudi za~ude jer oni nisu kom{ije nego je neko ko je tu do{ao kod nekoga, ali se ja za svaki slu~aj javim. Uvek sam imao dobar odnos sa kom{ijama, verovatno jer sam dobar de~ko. Qudi to odmah provale kada vide kako se pona{am. Takav sam bio do sada i nadam se da se u ovim poznim godinama ne}u promeniti.

DIVAC PRVI PUT PROGOVORIO KAKO SE OGRE[IO O DON^I]A: Priznao da je napravio gre{ku, zbog toga se i danas kaje

Od te velike gre{ke za Vlada Divca u pravom smislu nema mesta u NBA ligi, jednostavno ga je to odredilo kao funkcionera.

Pre osam godina je Divac doneo odluku da ne pokupi Luku Don~i}a kao tre}eg pika na NBA draftu.

Sa obzirom na poreklo obojice o~ekivalo se da }e to biti logi~an spoj, ali se to nije desilo.

Kao generalni menaxer Sakramento Kingsa, na draftu je izabrao Marvina Beglija pre Luke Don~i}a, a osam godina kasnije objasnio je razloge iza tog poteza.

Don~i}a je kao tre}eg pika odabrala Atlanta, ali je ubrzo trejdovan u Dalas za Treja Janga. Izme|u ta dva izbora, Sakramento je posegnuo za Beglijem, koji se nije pokazao kao uspe{an izbor. Sada, sa vremenske distance, Divac se osvrnuo na tu odluku.

„Oti{ao sam u Madrid da razgovaram sa Lukom godinu dana pre drafta i bio je visoko na mojoj listi. Ipak, danas o~igledno deluje kao da sam pogre{io.

Luka je izuzetan talenat, uz Nikolu Joki}a sigurno me|u najboqima u ligi. Razmi{qao sam ovako – moji pomo}nici su tvrdili da mo`e da igra nisko krilo, ali ja sam bio uveren da je plejmejker, produ`ena ruka trenera na parketu, igra~ koji organizuje igru. Imao sam ose}aj da bih, ako ga dovedem, morao da trejdujem Dearona Foksa“, rekao je Divac.

Dodao je da je presudilo poverewe u Foksa i procena da se boqe uklapa u tim.

„Ve} sam izgradio odnos sa Foksom i verovao sam da mo`e da uspe kod nas. Za fran{izu sa maweg tr`i{ta bio je idealno re{ewe. S druge strane, imao sam utisak da je Luka igra~ za ve} e tr`i{te i da postoji rizik da ga kasnije izgubimo. Bila je to zaista te{ka odluka. Kada bih danas mogao da se vratim, verovatno bih izabrao wega, ali on svakako ve} ima sjajnu karijeru“, zakqu~io je Divac.

Veliki skandal drma Italiju, Interu preti oduzimawe titule

zbog name{tawa

Mra~ne senke nadvile su se nad „Plavo-crni” deo Milana u trenutku kada se ~inilo da je titula nadohvat ruke. Italijanski fudbal ponovo potresa ozbiqan korupciona{ki skandal, a u samom sredi{tu istrage na{ao se {ampion Inter. Na meti istra`iteqa je \anluka Roki, prvi ~ovek Sudijske komisije Italije, koji se tereti za „sau~esni{tvo u sportskoj prevari”.

Sumwa se da je Roki tokom protekle dve sezone svesno favorizovao Inter prilikom delegirawa arbitara, uz vr{ewe pritiska na sudije u VAR sobi kako bi odluke i{le u korist kluba sa „San Sira”. Ukoliko se potvrdi direktna ume{anost kluba, posledice bi mogle biti fatalne po wihovu budu}nost u elitnom rangu, {to potvr|uje i ekspert za sportsko pravo, advokat Matija Grasani. Grasani upozorava da su pravila jasna i veoma rigorozna ukoliko se doka`e krivica na sportskom nivou.

„Preuraweno je donositi zakqu~ke, ali ako se na sportskom planu utvrdi odgovornost, predvi|ene sankcije su veoma stroge: za krivce, najmawe ~etiri godine suspenzije, a za klubove, kazne od najmawe tri boda ili, ako se doka`e da su delovali u ime klubova, ispadawe iz lige. S obzirom na to da je kraj aprila, ako bi klub bio progla{en krivim, verujem da ima vremena da se sankcija primeni ove sezone, najkasnije slede}e, rekao je Grasani”.

Iako je proces jo{ uvek u ranoj fazi, nadle`ni organi rade ubrzano na prikupqawu dokaza i analizi dokumentacije.

Inter trenutno dr`i lidersku poziciju sa komotnih deset bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Napoli, ali sudbina tog vo|stva sada vi{e zavisi od odluka tu`ila{tva nego od u~inka u preostala ~etiri kola.

MARI UVEREN U NOVAKA: Mo`e da osvoji 25. grend slem

^uveni teniser Endi Mari uveren je da Novak \okovi} i daqe ima sve {to je potrebno da osvoji rekordnu 25. grend slem titulu.

Govore}i za „Skaj sport”, Mari je podsetio na \okovi}eve rezultate u posledwe vreme i naglasio da godine same po sebi nisu prepreka ako se na|e pravi ritam.

„Ja mislim da je on sposoban za to. Pro{le godine je igrao polufinala na sva ~etiri gren slema, a na tri od wih je do`iveo povrede. U Australiji je u 2025. savladao Alkarasa, a zimus Sinera tako da je jasno da i daqe ima potencijal da to uradi”, rekao je Mari.

Britanac je istakao da je trenutno najve}i izazov za Novaka pronala`ewe idealne mere u broju odigranih turnira kako bi ostao konkurentan, a opet sve`.

„Problem u wegovim godinama je kako na}i odgovaraju}i balans u broju me~eva. Ako igrate previ{e, rizikujete povredu, ali i opasnost da na gren slem do|ete premoreni. Ako igrate premalo, va{e telo ne}e biti spremno za velike napore, a ni va{a igra ne}e biti na nivou koji je potreban da bi se dobilo sedam napornih me~eva u dve nedeqe. A to je fizi~ki veoma te{ko”, objasnio je on.

Ipak, Mari veruje da Novakovi uspesi prkose

Evo koliko je zaradio atleti~ar koji je oborio

svetski rekord u maratonu

Istorijski trenutak desio se na Londonskom maratonu, gde je kenijski atleti~ar Sebastijan Save postao prvi ~ovek koji je u zvani~noj trci maraton istr~ao za mawe od dva sata.

Save je stazu pre{ao za neverovatnih 1:59:30, ~ime je za vi{e od minut nadma{io dosada{wi rekord pokojnog Kelvina Kiptuma (2:00:35).

Idealni vremenski uslovi i savr{ena taktika omogu}ili su Kenijcu da nametne brutalan tempo od samog starta i sa~uva snagu za istorijski fini{.

Osim {to je u{ao u besmrtnost, Save je za svoj podvig zaradio i rekordnu sumu od 355.000 dolara.

Organizatori su nagradu rasporedili kroz nekoliko bonusa, pa je uz 55.000 dolara za samu pobedu dobio i 125.000 dolara za svetski rekord, 150.000 dolara specijalne nagrade za vreme br`e od dva sata i dva minuta, kao i dodatnih 25.000 dolara za rekord staze.

Ovim rezultatom Sebastijan Save je pomerio granice qudskih mogu}nosti i ispisao istoriju koja }e se pamtiti kao jedan od najve}ih sportskih podviga svih vremena.

Wegov rezultat od 1:59:30 ostaje upisan kao novi standard svetske atletike.

standardnoj sportskoj logici, naro~ito nakon onoga {to je pokazao po~etkom ove godine u Australiji.

„S druge strane, Nole je zimus do{ao do finala u Melburnu iako ne samo da nije odigrao nijedan pripremni turnir nego nije bio na terenu vi{e od dva meseca, jo{ od novembarskog trijumfa u Atini. Drugim re~ima, kada je najboqi teniser svih vremena u pitawu, nema prepreke koju ne mo`e da presko~i”, zakqu~io je Mari.

Godi{wica druge najva`nije trojke u istoriji Partizana

Pre ta~no 16 godina, Du{an Kecman je trojkom sa tri ~etvrtine terena uti{ao dvoranu u Zagrebu i Paritzanu protiv Cibone doneo titulu {ampiona ABA lige.

CIbona je do~ekala Partizan, i vi|ena je veoma nervozna ko{arka sa obe strane, o ~emu svedo~i jedan neobi~an podatak - nijedan tim nije uspeo da ubaci vi{e od 17 poena za ~etvrtinu.

Rezultat je nakon ~etiri ~etvrtine bio 60:60, pa je pitawe pobednika re{eno u produ`etku.

Partizan je nakon ne{to boqeg po~etka dodatnih pet minuta uhvatio ritam, odlepio se na 72:68, pre nego {to je Marko Tomas na 8,8 sekundi pre kraja pogodio trojku i primakao „cibose” na poen minusa, da bi nakon proma{ena dva slobodna bacawa Lorensa Robertsa Bojan Bogdanovi} iskoristio nepa`wu odbrane Partizana i iz }o{ka na 0,6 sekundi pre kraja pogodio trojku za 74:72.

Igra~i Cibone su po~eli da slave, utr~ali u teren.

A {ta je usledilo potom otkrio je Aleksandar Ra{i} u intervjuu za BBC:

„Razmi{qao sam se da li da je dam Kecmanu, koji je bli`e na{em ko{u, ili Robertsu negde na pola terena. Iskreno, Roberts mi je bio logi~nije re{ewe, jer je bli`i ko{u, ali je Kecman toliko `eleo loptu… Daj mi, daj mi, daj da je samo opalim. I ja mu dam”, rekao je Ra{i} tada.

„Ceo taj posledwi minut kao da je ju~e bio. Se}am se svakog poteza, kretwe svakog igra~a, gre{aka koje su se desile, radovawa wihovog, na{eg radovawa… Kao da je bilo pre par sati sve. Sve mi je urezano u se}awe”, rekao je Ra{i}.

Trenutak koji je bio kqu~ni za ovakav epilog bio je Ra{i}ev razgovor sa sudijom:

„Bilo je kao daj da zavr{imo i da idemo ku}ama. Da izvodim’, pitao sam ga, a on kao ‚~ekaj, ~ekaj, ~ekaj’. I onda je bilo ‚ma izvedi, da zavr{avamo. Jer dok on sve vrati da sednu, dok se izvede opet, izgubi}emo vreme, pa kao ‚ajde da zavr{avamo da idemo ku}i. ^im je dao dozvolu ja je dajem Kecmanu i on ubacuje”, otkrio je Ra{i}.

Partizan je slavio 75:74.

Luka Jovanovi} zbog iskqu~ewa ne}e igrati u prvoj utakmici polufinala plej-ofa

LUKA JOVANOVI] I JUNAK I TRAGI^AR:

Odveo Junajted u polufinale A-lige, pa dobio crveni karton!

Mladi napada~ srpskog porekla za samo pola sata na terenu protiv Melburn Sitija uspeo da sa dva gola preokrene rezultat u korist ekipe iz Adelaide (2:1) i da „zaradi” bizarno iskqu~ewe koje }e ga ko{tati suspenzije u prvoj utakmici polufinala plejofa. Jovanovi} je pogocima protiv Sitija zavr{io liga{ki deo prvenstva na deobi prvog mesta listre strelaca, izjedna~en sa Semom Kosgrouvom iz Oklanda.

Fudbaleri Adelaida Junajteda zauzeli su drugo mesto u A-ligi ove sezone i time obezbedila direktan plasman u polufinale plej-ofa.

Pobedu vrednu druge pozicije na tabeli Junajtedu je doneo Luka Jovanovi}, koji je sa dva gola u zavr{nici me~a re`irao preokret protiv Melburn Sitija – od 0:1 do 2:1.

Mladi napada~ srpskog porekla je zatresao mre`u doma}ina najpre u 79. minutu, a zatim i u sudijskoj nadoknadi vremena.

Me|utim, Jovanovi} je samo koju desetinu sekundi kasnije posle junaka uspeo da postane i tragi~ar velike pobede svog tima. Naime, posle drugog gola zaradio je iskqu~ewe, po{to je prilikom slavqa skinuo dres i zbog toga dobio drugi `uti karton na me~u. Prvi put je opomenut samo tri minuta ranije.

Zbog crvenog kartona, Luka ne}e mo}i da igra u prvoj utakmici polufinala plej-ofa, u kojoj }e Adelaida Junajted igrati u gostima protiv boqe plasirane ekipe iz doigravawa.

Ina~e, sa ova dva gola, mladi reprezentativac Australije je izbio i na deobu prvog mesta na listi strelaca A-lige: Jovanovi} i Sem Kosgrouv iz Oklanda postigli su po 11 golova ove sezone.

Za to vreme, fudbaleri Wukasl Xetsa su proslavili osvajawe prve titule premijera u istoriji kluba ubedqivom pobedom protiv Central Koust Marinersa 4:0.

Ekipa iz Novog Ju`nog Velsa se zajedno sa Adelaida Junajtedom plasirala u polufinale A-lige, gde }e ~ekati slabije plasiranog pobednika doigravawa.

U doigravawu se sastaju Okland - Melburn Siti i Melburn Viktori - Sidnej, idu}e subote, 2. maja.

Ekipa Sidneja obezbedila je petu poziciju zahvaquju}i remiju sa Oklandom 2:2. Drugi gol za Sidnej na tom me~u postigao je odbrambeni igra~ srpskog porekla Aleksandar Popovi}. SBS na srpskom

JOKI] POSTAJE VLADAR TRIPL-DABLOVA: Jo{ samo jedan ga deli od trona, izjedna~io uspeh legende

Nikola Joki}, srpski ko{arka{, se izjedna~io sa legendarnim Raselom Vesbtbrukom po broju tripl-dablova u istoriji NBA lige, kada se posmatraju zbirno plej-of i regularna sezona Joki} je protiv Minesote, u petom me~u, stigao do 221. tripl-dabla u karijeri, koliko je za sada zabele`io i Vestbruk. Srbin je u pobedi Denvera (125:113) upisao 27 poena, 15 asistencija i 12 skokova, a pogodio je devet od 15 {uteva iz igre. Bilo je potrebno Denveru da Joki} proigra, to se i desilo i sada je sve otvoreno u prvoj rundi plej-ofa Zapadne konferencije.

Naredna utakmica igra se u Minesoti, a termin jo{ uvek nije poznat.

Minesota i daqe ima dve me~ lopte, ali su zbog povreda van stroja Donte Divin}enzo, prvi plej ekipe, i Entoni Edvards, glavna zvezda tima.

Zvezda s devetom uzastopnom titulom napada Ligu {ampiona

Po zavr{etku Svetskog prvenstva kre}e i Zvezdin evropski put.

Zvezda zna i ko potencijalno mo`e da je sa~eka na tom putu, pa tako u drugom kolu kvalifikacija mo`e to da bude Mjelbi iz [vedske, Tun iz [vajcarske, Vikingur iz Islanda ili Linkoln iz Gibraltara, s kojim je igrala prethodne sezone. Ono {to }e svakako `eleti da izbegnu crveno-beli je Kairat iz Kazahstana koji je bio otkrovewe Lige {ampiona ove sezone.

Crvena zvezdom je pobedom nad Partizanom sa 3:0 osigurala devetu uzastopnu titulu {ampiona, 37. ukupno, ali i kvalifikacije za Ligu {ampiona. Tako je u Qutice Bogdana ve} krenula priprema za evropsku scenu.

Svi navija~i Zvezde su se odmah zapitali - [ta sada ~eka crveno-bele? Kup Srbije naravno mo`e da zna~i i osvajawe duple krune, ~ime bi Zvezda dobila i novog rekordera po broju trofeja. Trenutno je samo Mirko Ivani} izjedna~en sa Milanom Rodi}em jer imaju po 13 trofeja, a Katai bi ve} tokom maja mogao da se izjedna~i s wima.

Dejan Stankovi} nije skrivao koliko upravo Katai i Ivani} zna~e ovom timu, pa je tako nastala sada ve} ~uvena slika kada su zagrqeni.

„Ne mogu to da la`em, odnos koji imam sa Mi}om i Saletom nije trener - igra~. Mi smo ostali u kontaktu i kada sam oti{ao iz Zvezde. Zadovoqstvo je raditi, iako Mi}u nismo imali ovih pet meseci. Sale Katai i taj elan, ne znam da li }e Zvezda u skorije vreme imati takvog igra~a. Srce mi je mirno i puno. Gajim posebne emocije prema wima. Sale i Mi}ko su moja deca, mla|a bra}a”, rekao je Dejan Stankovi}.

Postojala je {ansa da se Zvezda direktno pla-

sira u grupnu fazu Lige {ampiona, ali joj je nade raspr{io [ahtjor koji je izbio na prvo mesto u prvenstvu Ukrajine, pa sada ima velikih osam bodova prednosti u odnosu na ^erkazi. Naime, {ampioni zemaqa se rangiraju po koeficijentu, a Zvezdi je mnogo toga i{lo u prilog jer Olimpijakos i Renxers sa boqim koeficijentom nisu bili na prvom mestu. [ahtjor upravo sada strepi od ova dva velikana, ali }e po svemu sude}i on dobiti to mesto u Ligi {ampiona.

Zvezdi potencijalno treba da nijedna od ova tri tima ne uzme titulu, te da to ne urade Ferencvaro{, Midtjiland i PAOK.

Izabranici Dejana Stankovi}a }e krenuti kvalifikacije iz drugog kola. Potencijalnog protivnika }e saznati na `rebu 17. juna, a dvome~i su zakazani za 21. i 22. jul, te 28. i 29. jul. Tik po zavr{etku Svetskog prvenstva kre}e i Zvezdin evropski put.

[ok za Hrvatsku pred Svetsko prvenstvo - Luka Modri} operisan

Serije A protiv Juventusa.

Modri} i Lokateli bili u vazdu{nom duelu kada je do{lo do sudara, a igra~ iz Hrvatske je ostao da le`i na travi.

Da situacija nije naivna postalo je jasno nakon {to je iza{ao, a potom u bolnici ustanovqen prelom jagodi~ne kosti, zbog ~ega je operisan.

Wemu, prema uobi~ajenoj praksi kada su u pitawu povrede ovog tipa, sleduje desetodnevno mirovawe bez ikakvog kontakta, nakon ~ega sledi postepeni povratak aktivnostima.

Prema prvobitnim najavama, sezona bi trebalo da je gotova za Modri}a, kog o~ekuje po svemu sude}i oko dva meseca oporavka.

Hrvatska prvi me~ na Mundijalu igra protiv Engleske 17. juna, potom 27l. sledi duel sa Panamom, a grupnu fazu zatvaraju 27. juna protiv Gane.

THURSDAY l ^ETVRTAK 30. 4. 2026.

Jubilarni deseti humanitarni basket turnir u Adelejdu

Pro{log meseca na imawu crkvene op{tine Sv.Sava Vudvil Park, u Adelejdu odr`an je humanitarni turnir u basketu (3h3) koji je ove godine proslavio mali jubilej, deceniju od osnivawa.

Kao i svake godine u sklopu turnira odr`ali smo i takmi~ewe u {utirawu trojki. Popularna Trojka iz Bloka, a ove godine smo dodali i jo{ jedno takmi~ewe koje se odigralo u prostorijama crkvene op{tine, takmi~ewe u {ahu.

10. JUBILARNI 3H3 TURNIR

Na ovogodi{wem turniru u~estvovalo je ~ak 13 ekipa, koje su pokazale vrhunsku borbu, energiju i sportski duh:

l Ni|e Veze

l No Stars

l Ko{are (Sidnej)

l Masa je Mama

l Balkan Ekspres

l Novi Sad

l Gajba Piva

l Jedva Sakupqeni

l Balkan

l Australci

l Serbonats

l Labuds (Sidnej/Melburn)

l Kum Don~i}

POBEDNICI TURNIRA:

l No Stars

l Ko{are

l Kum Don~i}

POSEBNA PRIZNAWA:

MVP turnira: Boki Todorovi} (No Stars)

Najboqi {uter za tri poena: Boki Todorovi} (No Stars)

Najboqi {uter za tri poena (juniori): Anastasija Rakanovi}

TURNIR U [AHU

Seniori:

l Milorad Lali}

l Novica Ivkovi}

Juniori:

l Mihajlo Novakovi}

l Andrej Lali}

Ba{ kao i prethodnih godina, organizaciju turnira izneli su momci iz ko{arka{kih klubova [mekeri i Beograd, uz veliku podr{ku Crkvene Op{tine Sv. Sava i na{ih sjajnih sponzora:

GLAVNI

SPONZORI

l Ausbia Electrical Pty Ltd

l Balkan Express Adelaide

l Delta Crash Repairs

l Velo Epoxy

l NAISSUS Restaurant

l exa Legal

l Mini Mart Serbian Food

l Euro Zona Mini Market

l Crkvena Op{tina Sv. Sava, Woodville Park

l Posebno hvala Marku Priji}u, ~ije su fotografije jo{ jednom zabele`ile najboqe trenutke turnira.

l Veliko hvala svima koji su u~estvovali u organizaciji!

POSEBNA ZAHVALNOST:

– DJ Deki, Petru Popivi}u i Denisu Popovi}u (zapisni~ki sto)

– Miroslavu Krsti}u (prodaja promotivnog materijala)

– Kolu Srpskih Sestara „Sveta Jelena“, koje su prihod od prodaje krofni ($825) donirale u humanitarne svrhe

HUMANITARNI ASPEKT

TURNIRA

Ukupno je prikupqeno okruglo

$10,000, koji }e, kao i svake godi-

ne, biti upla}eni organizaciji Srbi Za Srbe.

Hvala svim sponzorima, u~esnicima, posetiocima i qudima dobre voqe koji su u~inili da ovaj turnir bude mnogo vi{e od

sportskog doga|aja – pravi simbol zajedni{tva, humanosti i na{e zajednice. Vidimo se slede}e godine na 11. turniru!

Pilipovi}