Srpski glas 28. maj

Dan Ravne Gore u Karum Daunsu

INCIDENTI U CENTRU BEOGRADA: Sukobi sa policijom, letele kamenice i pirotehnika, vi{e osoba privedeno

Kod Pionirskog parka u Beogradu do{lo je do niza incidenata. Na vi{e lokacija u centru Beograda do{lo je do niza sukoba sa policijom, letele su kamenice i priotehni~ka sredstva, a ima i privedenih. U centru grada bili su raspore|eni kordoni policije, zapaqeni su kontejneri i razbacano |ubre.

Situacija se ne{to posle 21.30 smirila, ali su policije snage ostale raspore|ene na lokacijama u centru grada gde je tokom ve~eri dolazili do incidenata. Saobra}aj je nakon 22 sata uspostavqen u ve}em delu centra grada. Na raskrsnicama u Kraqa Milana ostali su raspore|eni pripadnici policije, a mala grupa u~esnika protesta i daqe je na Slaviji, na ulazu u Ulicu Svetoga Save.

Do incidenta je isprva do{lo kada je grupa qudi koja se vra}ala iz pravca Slavije, gde je ve~eras odr`an protest studenata u blokadi koji je protekao mirno, zastala je na uglu kod Pionirskog parka i Narodne skup{tine i po~ela da ubacuje pirotehni~ka sredstva u park.

Okupqeni su prvo poru{ili ogradu postavqenu oko Pionirskog parka, a potom bacili pirotehni~kih sredstva i kamenice na pripadnike policije.

Pre toga su se sa dowe strane Pionirskog parka tako|e ~ule eksplozije. Policija je podigla {titove i pomerila kordon. Policija u punoj opremi za razbijawe demonstracija rasporedila je kordon kod Pionirskog parka.

Sa vi{e lokacija ~ule su se eksplozije. Kordon je bio raspore|en i kod Londona, gde je tako|e do{lo do sukoba sa policijom.

Zapaqeni su i brojni kontejneri, ali je policija potisnula okupqene na svim lokacijama na kojima je dolazilo do incidenata.

U Ulici kraqa Milana Policijska brigada i @andarmerija zajedno su fomirali kordon kod Beogra|anke, a iza policijskih kordona nalazila su se vozila za razbijawe demonstracija. Oni su potisnuli okupqene ka Slaviji.

FAKTOR IZBORI

Politi~ki izduvni ventil ili uvod u nove tenzije

Najava vanrednih izbora otvorila novu fazu politi~kog nadmetawa – vlast bira trenutak, opozicija tra`i formu, a studentski pokret poku{ava da politi~ki artikuli{e energiju protesta. Te{ko }e biti sa~uvati jedinstvo i energiju i nerealno o~ekivati da }e sve opozicione stranke podr`ati studentsku listu, smatra izvr{ni direktor agencije „Faktor plus” Vladimir Peji}. S druge strane, vladaju}a ve}ina ima politi~ki komfor da sama proceni najpovoqniji trenutak za izbore, ka`e zamenik urednika „Ve~erwih novosti” Milan Babovi}.

Od trenutka kada je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} najavio mogu}nost odr`avawa vanrednih parlamentarnih izbora na jesen, politi~ka scena u{la je u novu fazu procena i priprema. Iako kona~an datum jo{ nije poznat, analiti~ari smatraju da je kampawa prakti~no ve} po~ela i da }e naredni meseci biti obele`eni o{trom politi~kom borbom.

Izvr{ni direktor agencije „Faktor plus” Vladimir Peji} ocenio je da je jesewi termin izbora bio o~ekivan.

„Realno je da izbori budu krajem godine. Da li }e to biti oktobar, novembar ili decembar, su{tinski ne pravi veliku razliku. Prevelika va`nost se daje tome da li }e biti par meseci gore ili dole”, rekao je Peji}. Sli~an stav izneo je i zamenik urednika „Ve~erwih novosti” Milan Babovi}, koji smatra da vladaju}a ve}ina ima politi~ki komfor da sama proceni najpovoqniji trenutak za izbore.

STUDENTSKI POKRET IZME]U PROTESTA I POLITIKE

Posebnu pa`wu javnosti privla~i potencijalno politi~ko organizovawe studentskog pokreta, koji je prethodnih meseci bio nosilac velikog dela dru{tvenog nezadovoqstva. Prema oceni Vladimira Peji}a, nedavni skupovi studenata ve} imaju karakter predizborne kampawe.

„To je bio politi~ki, zapravo predizborni skup (na Slaviji), bez ikakve sumwe. Organizatori to nisu ni krili”, ocenio je Peji}. Ipak, smatra da studentski pokret jo{ nema jasne konture politi~ke organizacije.

„Nema jo{ qudi koji su prepoznatqivi predstavnici te liste, niti smo ~uli wihovu politiku po kqu~nim pitawima. Ovo deluje kao po~etak formirawa politi~ke stranke iz studentskog pokreta”, rekao je Peji}.

I[^EKIVAWE VRELE POLITI^KE JESENI

Govore}i o politi~koj atmosferi, Peji} ocewuje da bi izbori mogli da predstavqaju „izduvni ventil” za tenzije koje u dru{tvu traju ve} vi{e od godinu dana. Ipak, upozorava da bi sama izborna no} mogla doneti nove sukobe i osporavawa rezultata.

„Izborna utakmica se sve vi{e shvata kao igra na `ivot ili smrt. Bojim se da bi i posle parlamentarnih izbora mogli da gledamo scene nepriznavawa rezultata i novih tenzija“, rekao je Peji}.

On je dodao da su izmene izbornih zakona i uvo|ewe novih mehanizama kontrole, ukqu~uju}i Komisiju za jedinstveni bira~ki spisak, zna~ajan korak, ali da deo opozicije i daqe ima nepoverewe prema izbornom procesu.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

„Vladaju}a ve}ina ima taj luksuz, svojom politi~kom snagom, da bira termin izbora”, naveo je Babovi}, dodaju}i da su unutar SNS-a postojala i razmi{qawa da se na izbore ide ranije, kako bi se izbegli mogu}i spoqnopoliti~ki i ekonomski rizici.

Peji} upozorava da bi najve}i izazov za opoziciju i studentski blok moglo biti o~uvawe jedinstva. Kako isti~e, za opoziciju bi bilo najboqe da nastupi u jednoj ili eventualno dve kolone, ali u ovom trenutku to deluje te{ko ostvarivo.

„Postoji realna opasnost da do|e do podela koje bi nosile negativne posledice po opoziciju”, smatra direktor agencije „Faktor plus”.

S druge strane, Babovi} smatra da bi u perspektivi moglo do}i i do spajawa parlamentarnih i predsedni~kih izbora, pre svega zbog politi~ke snage predsednika Vu~i}a.

„Spojeni izbori bi mogli da proizvedu sinergijski efekat za vladaju}u koaliciju”, ocenio je Babovi}.

Na pitawe kakvo politi~ko leto o~ekuje, gosti Jutarweg programa poru~uju da leto ne}e biti previ{e uzbudqivo, a da }e jesen biti politi~ki vrelija od leta.

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da su svi koji su povezani sa ubistvom na Sewaku uhap{eni u rekordnom roku i da dr`ava mora da poka`e da nema za{ti}enih. Da~i} je rekao da je tokom incidenata, nakon skupa na Slaviji, povre|eno 17 policijskih slu`benika, a 47 lica je dovedeno u prostorije MUP-a.

„^im je policija dobila informaciju o tome {ta se desilo, od strane supruge koja je to prijavila, hitno su svi uhap{eni”, rekao je Ivica Da~i} za TV Prva i ocenio da je ubistvo na Sewaku „monstruozan zlo~in”. Na pitawe za{to je Veselin Mili} uhap{en dan kasnije, odgovorio je da u ovakvim situacijama „nema dan ranije ili kasnije”, da je policija i{la po redu i da su sva hap{ewa izvr{ena u rekordnom roku.

ske policije i da je on odmah istog dana potpisao re{ewe o udaqewu iz slu`be.

„Ja sam istog dana kada se to desilo ukinuo odluku o upu}ivawu. Wega su prethodni ministri uputili, po{to vi znate da on jedno vreme nije bio na tom mestu. Onda je postavqen od strane prethodnih ministara za pomo}nika direktora i upu}en da bude na~elnik PU Beograd i sada tu funkciju obavqa zamenik. Ja sam istog dana ukinuo to wegovo upu}ivawe”, rekao je Da~i}.

Odgovaraju}i na pitawe da li je istina da je nakon ubistva na Sewaku `eleo da podnese ostavku, odgovorio je da se u Ministarstvu unutra{wih poslova i u policiji ne raspravqa o ostavkama, nego o tome ko je kriv.

Istakao je da je Mili} postavqen od strane prethodnih ministra da bude na~elnik beograd-

Ina~e, po nalogu Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu je uhap{eno jo{ jedno lice u okviru istrage u slu~aju Sewak.

Zlatna

palma

Kanskog filmskog festivala dodeqena filmu ”Fjord” Kristijana Mun|iua

Na 79. Kanskom filmskom festivalu, Zlatna palma pripala je filmu „Fjord” rumunskog rediteqa Kristijana Mun|iua. Mun|iu je tako postao jedan od retkih rediteqa koji su dva puta osvojili Zlatnu palmu, poput Fransisa Forda Kopole i Rubena Ostlunda. Prvu Zlatnu palmu dobio je 2007. godine za film „^etiri meseca, tri nedeqe i dva dana”.

Veliku nagradu `irija osvojio je ruski rediteq Andrej Zvjagincev za film „Minotaur”, a prilikom preuzimawa priznawa pozvao je predsednika Rusije Vladimir Putin da „zaustavi pokoq”. „Milioni qudi sa obe strane linije fronta sawaju samo jedno - da masakri prestanu. Jedina osoba koja mo`e da okon~a ovo krvoproli}e je predsednik Ruske Federacije”, rekao je Zvjagincev.

Nagradu za re`iju podelili su {panski tandem Havijer Kalvo i Havijer Ambrosi za film „La Bola Negra” i poqski rediteq Pavel Pavlikovski za ostvarewe „Fatherland”.

Nagrada `irija pripala je nema~koj rediteqki Valeski Grisebah za film „L’Aventure reve”.

Nagradu za scenario dobio je francuski rediteq Emanuel Mar za film „Notre salu”, u kojem kroz pri~u o ~inovniku Vi{ijevskog re`ima prikazuje banalnost zla i kritikuje nasiqe, dominaciju i iskqu~ivawe drugih.

Gluma~ke nagrade dodeqene su dvema glumicama, Virxiniji Efira i Tao Okamoto, dok su nagradu za najboqu mu{ku ulogu podelili Emanuel Ma~ia i Valentin Kampaw za film „Coward”, qubavnu pri~u sme{tenu u vreme Prvog svetskog rata.

Po~asna Zlatna palma dodeqena je ameri~koj glumici i peva~ici Barbari Strejsend, koja nije prisustvovala ceremoniji zbog povrede kolena, ali se publici obratila video-porukom na francuskom jeziku.

RZS OBJAVIO KOLIKE SU BILE PLATE U MARTU:

Koje profesije vuku prosek

Prose~na bruto zarada za mart iznosila je 167.263 dinara, dok je prose~na neto zarada, bez poreza i doprinosa, iznosila 121.650 dinara, objavio je danas Republi~ki zavod za statistiku (RZS).

Rast bruto zarada u periodu januar-mart 2026. godine, u odnosu na isti period pro{le godine iznosio je 11,5 odsto nominalno, odnosno 8,7 odsto realno, dok je prose~na neto zarada ve}a za 11,7 odsto nominalno, odnosno za 8,9 odsto realno. U pore|ewu sa istim mesecom prethodne godine, prose~na bruto zarada za mart 2026. godine, nominalno je ve}a 12,5 odsto, a realno za 9,4 odsto, dok je prose~na neto zarada nominalno ve}a za 12,6 odsto, odnosno za 9,5 odsto realno.

Medijalna neto zarada za mart 2026. godine iznosila je 92.753 dinara, {to zna~i da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Prema podacima RZS, najve}e plate u martu primili su programeri, 329.858 dinara, dok su na drugom mestu po visini primawa zaposleni u duvanskoj industriji sa 299.410 dinara, a u vazdu{nom saobra}aju 255.689 dinara. Na ~etvrtoj mesti po proseku plata su zaposleni u oblasti nau~nog istra`ivawa i razvoja sa 251.275 dinara, a na petom u sektoru finansijskih usluga sa 251.275 dinara. Prosek ve}i od 200.000 imaju i zaposleni u telekomunikacijama, 206.175 dinara i u proizvodwi farmaceutskih proizvoda sa 216.503 dinara.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Sini{a Mali je na svom instagram nalogu istakao da je, kada se pogleda period januar-mart, prose~na zarada bila 118.736 dinara, odnosno 1.011 evra.

Srbija najva`niji kineski prijateq u Evropi, gde su crvene linije

Srbija se upisuje kao najva`niji kineski prijateq u Evropi, {to nam daje veliki zna~aj i osna`uje na{u geopoliti~ku poziciju, ka`e profesorka politi~ke ekonomije na Fakultetu politi~kih nauka Dragana Mitrovi}. Kineski kapital prisutan i u najrazvijenijim evropskim ekonomijama, tako da na{e crvene linije u saradwi sa Kinom ne treba da budu ni{ta daqe nego {to su evropske, ka`e novinarka Anica Teleskovi}.

Na naslovnim stranicama novina i danas dominiraju vesti iz Kine, gde je u poseti delegacija Srbije. Predsednik Aleksandar Vu~i} razgovarao je s kineskim liderom Si \inpingom. Potpisana su 23 ekonomska sporazuma i najavqeno je da u Srbiju sti`u kineske investicije vredne milijardu evra.

Profesorka politi~ke ekonomije na Fakultetu politi~kih nauka Dragana Mitrovi} ka`e da je, pored ekonomske, izuzetno va`na politi~ka dimenzija ove posete, budu}i da je kineski predsednik istakao zna~aj budu}e saradwe dve zemqe.

“Ako doma}ini tako procewuju, onda zna~i da se na{i odnosi su{tinski produbquju, sna`e, ja~aju i dobijaju neke nove dimenzije i sadr`aje koji ih samo ~ine ~vr{}im i zna~ajnijim za obe strane. Dakle, moje razumevawe je da se ovim Srbija upisuje na tu agendu kineske diplomatije i kineskog postavqawa globalno kao najva`niji kineski prijateq u Evropi, i da to nama u politi~kom smislu daje veliki zna~aj, osna`uje na{u geopoliti~ku poziciju, ~ini nas veoma va`nom zemqom i kada razgovaramo sa drugim partnerima kojima se mo`da i ne svi|aju na{i odnosi“, rekla je profesorka Mitrovi} u Jutarwem programu RTS-a.

Govore}i o povezanosti ekonomije i politike, Mitrovi} je naglasila da je Kina kao globalna ekonomska sila neizostavan partner svima u svetu. Za Srbiju je, isti~e, izuzetno bitan partner.

“Jer je prenos tehnologije, koji mi o~ekujemo od Kine i koji vidimo u nekim od ovih ugovora, i najava toga ne{to {to je veoma osetqivo. Ne}e vam najrazvijenije zemqe rado izvr{iti prenos tehnologije, to je rezervisano za najbli`e geostrate{ke partnere, i za nas je to, dakle, izuzetno, izuzetno va`no pitawe“, ka`e profesorka. Me|utim, isti~e, sr` odnosa i sveobuhvatnog strate{kog partnerstva Srbije i Kine jesu politi~ki odnosi, koji su na najvi{em nivou.

“A pak, wihova sr` je to na{e dosledno dr`awe i po{tovawe politike jedne Kine i Kine kao garanta suvereniteta Srbije. Dakle, Kina kao stalna ~lanica Saveta bezbednosti Ujediwenih

nacija, ba{ kao i Ruska Federacija, su tu nama od kqu~nog zna~aja“, nagla{ava profesorka Mitrovi}.

KINA PRVA EKONOMIJA SVETA - GDE SE ISCRTAVAJU „CRVENE LINIJE” S druge strane, novinarka RTS-a Anica Teleskovi} osvrnula se na ekonomske efekte saradwe i konkretne rezultate potpisanih sporazuma. Ukazala je na globalnu poziciju Kine i wen zna~aj za svetsku ekonomiju, isti~u}i da je “va`na saradwa sa najva`nijom ekonomijom sveta po paritetu kupovne mo}i“.

“Nama je ova saradwa s Kinom va`na isto toliko koliko je va`na i saradwa Evrope s Kinom. Dakle, ako gledamo po paritetu kupovne mo}i, to pod pretpostavkom da jedan dolar vredi isto svuda na svetu, Kina je prva ekonomija sveta“, ka`e Teleskovi}.

Teleskovi} podse}a da je kineski kapital prisutan i u najrazvijenijim evropskim ekonomijama, zbog ~ega Srbija ne bi trebalo da ima restriktivniji pristup od Evropske unije.

“Na{e crvene linije ne treba da budu ni{ta daqe nego {to su evropske“, ocenila je Teleskovi}, ukazuju}i na slo`enost odnosa Brisela i Pekinga. Obja{wava da je Kina suvlasnik velikih evropskih kompanija, me|u kojima i britanskog aerodroma Hitro, vodovoda, ~eli~ane u Britaniji, kao i, primera radi, suvlasnik u nema~kom Mercedesu, Volvou, terminala u Hamburgu…

“Mi znamo da, recimo, Huavei ima neke probleme kad dolazi na evropsko tr`i{te. Ono {to mawe znamo je da, Huavei gradi veliku fabriku u Francuskoj. Dakle, u vreme kada je Evropskoj uniji odgovaralo da do|e kineski kapital, to je bilo posle one krize iz 2008., kineski predsednik je tamo do~ekivan sa zlatnim ko~ijama. Dakle, naravno da danas svako treba da bude u Kini“, ka`e Teleskovi}.

Za Srbiju je, isti~e, saradwa s Kinom va`na, posebno u uslovima kada priliv stranih investitora pada.

“I vidi se, ako se gleda istorijski, {ta je bila prelomna godina. Bila je prelomna 2016., kada je na{ izvoz u Kinu bio

gotovo zanemarqiv, i danas je veliki taj spoqnotrgovinski deficit. To je ne{to o ~emu mi treba da vodimo ra~una, a kineski investitori, kao i svaki drugi investitor u Srbiji, treba da po{tuju zakone o radu i zakone o javnim nabavkama i ekolo{ke neke standarde. Ali da li je va`na saradwa sa Kinom? Naravno da je va`na saradwa sa najva`nijom ekonomijom sveta po paritetu kupovne mo}i“, ka`e Teleskovi}.

Profesorka Mitrovi} posebno je istakla zna~aj najavqenih investicija, nagla{avaju}i da wihova vrednost nije jedini kqu~ni aspekt.

“Ono {to se meni ~ini gotovo revolucionarnim jeste da su neke od tih investicija usmerene na visoku tehnologiju“, rekla je profesorka, dodaju}i da bi to moglo da doprinese rastu produktivnosti i konkurentnosti doma}e privrede.

Ukazala je i na zna~aj osnivawa zajedni~kih istra`iva~ko-razvojnih centara, ~iji }e se efekti, kako je navela, videti tek u narednim godinama.

POTREBNO RADITI

NA IZVOZU

Govore}i o izazovima, Anica Teleskovi} je ocenila da je u trgovinskoj razmeni sa Kinom Srbija “patuqak“, isti~u}i da se tu uvek javqa argument da nam je Kina daleko, ali nam nije daleko da iz we uvozimo.

“Naravno, to je ekonomska igra i to je igra velikih brojki. Na{ glavni izvozni proizvod u Kinu je bakar i to je ne{to, kada se gleda ta statistika, to je ne{to na ~emu bi trebalo da radimo“, ka`e Teleskovi} i dodaje da su neki poqoprivredni proizvodi, vina, med na{li put do kineskog tr`i{ta.

Obe sagovornice saglasne su da saradwa sa Kinom ima zna~ajan uticaj na razvoj infrastrukture i unapre|ewe poslovnog ambijenta u Srbiji, ali i da je neophodno pa`qivo balansirati odnose sa svim kqu~nim partnerima.

Kako je zakqu~eno, Srbija ne treba da bira izme|u Istoka i Zapada, ve} da vodi politiku koja omogu}ava saradwu sa svim va`nim globalnim akterima, u skladu sa sopstvenim ekonomskim i politi~kim interesima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} razgovarao je sa predsednikom Kine Si \inpingom u Velikom domu naroda u Pekingu, gde mu je prire|ena sve~ana ceremonija do~eka. U prisustvu dva predsednika potpisano je vi{e od 30 sporazuma i memoranduma o saradwi u razli~itim oblastima. Predsednik Si \inping odlikovao je predsednika Srbije najvi{im dr`avnim odlikovawem Kine - Ordenom prijateqstva. Uzajamno politi~ko poverewe izme|u Kine i Srbije ~vrsto je kao stena, poru~io je predsednik Si. Vu~i} je prethodno imao i izuzetno va`an i sadr`ajan sastanak sa premijerom Kine Li \ijangom, sa kojim je razgovarao o daqem unapre|ewu bilateralnih odnosa, novim investicijama, infrastrukturnim projektima, kao i o kqu~nim geopoliti~kim i regionalnim pitawima.

KINESKI MEDIJI: VU^I]EVA

POSETA KINI POTVRDA ^ELI^NOG

PRIJATEQSTVA I SARADWE

Kineski mediji ocenili su da dr`avna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a Kini predstavqa novu potvrdu „~eli~nog prijateqstva” dve zemqe i va`an korak ka produbqivawu saradwe u oblastima ekonomije, infrastrukture, bezbednosti, novih tehnologija i me|unarodne politike, nakon sastanka Vu~i}a sa kineskim predsednikom Si \inpingom u Pekingu.

MSP KINE: SI I VU^I] U PEKINGU, JA^AWE KINESKO-SRPSKIH

ODNOSA I PARTNERSTVA

Predsednik Narodne Republike Kine Si \inping i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, koji boravi u dr`avnoj poseti Kini, odr`ali su razgovore u Velikoj hali naroda u Pekingu, tokom kojih su istakli zna~aj daqeg razvoja kinesko-srpskih odnosa i izgradwe zajednice sa zajedni~kom budu}no{}u u novoj eri, saop{tilo je Ministarstvo spoqnih poslova Kine. Kineski predsednik je istakao da je „~eli~no prijateqstvo” Srbije i Kine jedinstveno i zasnovano na dubokoj istorijskoj i prakti~noj osnovi, uz poruku da Kina podr`ava Srbiju u izboru razvojnog puta koji odgovara wenim nacionalnim uslovima i da je spremna za razmenu iskustava u oblasti upravqawa dr`avom.

Si \inping je ocenio da je tokom wegove dr`avne posete Srbiji 2024. godine otvoreno novo poglavqe u izgradwi kinesko-srpske zajednice sa zajedni~kom budu}no{}u, isti~u}i da su u prethodne dve godine ostvareni pozitivni rezultati koji su doneli korist narodima obe zemqe i postavili primer za odnose me|u dr`avama.

On je, navodi se u saop{tewu, istakao da Kina i Srbija neguju nezavisnost, nacionalno dostojanstvo i posve}enost mirnom razvoju, pravdi i ravnopravnosti u me|unarodnim odnosima.

„Dve strane treba da ja~aju razmenu, konsoliduju me|usobno poverewe, produbquju saradwu i uzajamnu podr{ku, kako bi zajedno gradile put ka zajedni~kom prosperitetu i podigle sveobuhvatno strate{ko partnerstvo na vi{i nivo”, poru~io je Si.

On je dodao da je neophodno dodatno uskladiti razvojne strategije dve zemqe, unaprediti sprovo|ewe sredworo~nog akcionog plana saradwe u okviru inicijative „Pojas i put”, kao i produbiti saradwu u infrastrukturi, energetici, transportu i drugim oblastima.

Si je, isti~e se u saop{tewu, naglasio i va`nost pro{irewa saradwe u novim sektorima kao {to su ve{ta~ka inteligencija, digitalna ekonomija, zelena energija i napredna proizvodwa, kao i ja~awa kulturne i obrazovne razmene, ukqu~uju}i mlade, sport i turizam.

„U promenqivom i turbulentnom svetu,

VU^I] U KINI

Kina i Srbija treba da ja~aju koordinaciju u me|unarodnim poslovima, da se zala`u za istinski multilateralizam i za ravnopravan i ure|en multipolarni svet i inkluzivnu globalizaciju”, rekao je Si. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ~estitao je Kini na uspe{nom usvajawu i pokretawu 15. petogodi{weg plana za ekonomski i dru{tveni razvoj, izra`avaju}i uverewe da }e Kina pod vo|stvom Si \inpinga ostvariti dodatne uspehe.

Vu~i} je, kako se navodi u saop{tewu kinseskog ministarstva, istakao da su odnosi Srbije i Kine od uspostavqawa sveobuhvatnog strate{kog partnerstva ostvarili zna~ajan napredak i produbqivawe saradwe u svim oblastima, naglasiv{i da dva naroda dele „~eli~no prijateqstvo”.

On je zahvalio Kini i kineskim kompanijama na doprinosu razvoju Srbije i naglasio da Beograd pridaje veliki zna~aj odnosima sa Pekingom, uz doslednu podr{ku kineskim kqu~nim interesima.

Vu~i} je dodao da Srbija o~ekuje daqe ja~awe visokokvalitetne saradwe u okviru inicijative „Pojas i put”, realizaciju velikih projekata i intenzivirawe me|uqudskih i kulturnih veza.

On je ocenio i da Kina, „kao velika sila”, u me|unarodnim odnosima pokazuje ravnopravan pristup mawim dr`avama i doprinosi stabilnosti i razvoju globalnog poretka.

Nakon razgovora, dve delegacije prisustvovale su, kako se precizira u saop{tewu kineskog Ministarstva spoqnih poslova, potpisivawu vi{e od 20 sporazuma o saradwi u oblastima politike, ekonomije i trgovine, nauke i tehnologije, obrazovawa, pravosu|a i kulture. Usvojena su i dva zajedni~ka saop{tewa o daqoj izgradwi kinesko-srpske zajednice sa zajedni~kom budu}no{}u u novoj eri i o sprovo|ewu ~etiri globalne inicijative.

Pre po~etka razgovora, Si \inping

i wegova supruga Peng Lijuen priredili su sve~ani do~ek za predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a i wegovu suprugu Tamaru Vu~i} u Severnoj hali Velike hale naroda.

Prilikom dolaska, po~asna garda bila je postrojena, a nakon intonirawa himni Srbije i Kine i 21 plotuna po~asne paqbe na Trgu Tjenanmen, Vu~i} je u pratwi kineskog predsednika izvr{io smotru po~asne garde Narodnooslobodila~ke vojske Kine i prisustvovao sve~anom defileu.

PREDSEDNIK SI: UZAJAMNO

POLITI^KO POVEREWE IZME\U KINE I SRBIJE ^VRSTO KAO STENA

Predsednik Kine Si \inping odlikovao je danas u Pekingu predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a Ordenom prijateqstva, koji predstavqa najvi{e dr`avno odlikovawe Narodne Republike Kine za strane dr`avqane.

U ukazu o dodeli odlikovawa navodi se da se, u skladu sa zakonom NR Kine o dr`avnim odlikovawima i dr`avnim po~asnim zvawima, predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vu~i}u dodequje Orden prijateqstva NR Kine u znak Vu~i}eve dugoro~ne posve}enosti i va`nog doprinosa razvoju prijateqstva i sveobuhvatnog strate{kog partnerstva Kine i Srbije, kao i unapre|ewu izgradwe zajednice Kine i Srbije sa zajedni~kom budu}no{}u za novu eru.

Predsednik Si je na ceremoniji rekao da je Vu~i} dugo posve}en prijateqstvu izme|u Kine i Srbije sna`no podsti~u}i razvoj odnosa izme|u dve zemqe i da je aktivni tvorac i ~vrsti branilac sveobuhvatnog strate{kog partnerstva izme|u dve zemqe.

„On je osvojio po{tovawe kineskog naroda. U prethodnim godinama predsednik Vu~i} i ja smo se sastali 12 puta. Zajedni~ki smo vodili na{e dve strane kako

bismo odr`ali visok u~inak u na{im bilateralnim odnosima. Trenutno, uzajamno politi~ko poverewe izme|u Kine i Srbije jeste ~vrsto kao stena. Prakti~na saradwa daje izuzetne rezultate i trajno prijateqstvo Kine i Srbije zaista je pustilo korene u srcima na{ih qudi”, rekao je predsednik Kine.

Naglasio je da su Srbija i Kina zajedni~ki sprovodile projekte koji su dobri primeri prijateqske saradwe.

„Pruga od Beograda do Budimpe{te, koja se prote`e stotinama kilometara, postala je novo obele`je regionalne povezanosti. Saradwa HBIS-a i Srbije u Smederevu jeste poznata po tome {to jedna `elezara donosi sre}u celom gradu. Kao {to su ~iwenice pokazale, uz uzajamnu podr{ku i tako {to stremimo zajedni~kom razvoju, Kina i Srbija postigle su rezultate na obostranu dobit i pomogle jedna drugoj da uspeju”, rekao je Si.

Dodao je da su odnosi Srbije i Kine dali opipqive rezultate koji su postavili primer me|udr`avne razmene i stvorili model nadahnu}a za me|unarodnu zajednicu. Prema wegovim re~ima, zlatni Orden prijateqstva nije samo priznawe tome koliko je predsednik Vu~i} u~inio za prijateqstvo Srbije i Kine.

„On tako|e jeste otelotvorewe sna`nog stremqewa dva naroda u ciqu izgradwe zajednice Srbije i Kine sa zajedni~kom budu}no{}u u novoj eri”, poru~io je predsednik Kine.

Si je rekao da je kinesko-srpsko prijateqstvo izdr`alo test ‚’i krvi i vatre’’ i istakao da se to prijateqstvo pokazalo jo{ dragocenijim usred me|unarodnih prilika koje se velikom brzinom mewaju.

SI \INPING ODLIKOVAO PREDSEDNIKA VU^I]A ORDENOM PRIJATEQSTVA

Predsednik Kine Si \inping odlikovao je predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a Ordenom prijateqstva, koji predstavqa najvi{e dr`avno odlikovawe Narodne Republike Kine za strane dr`avqane.

Ovaj orden ustanovqen je u skladu sa Zakonom Narodne Republike Kine o nacionalnim medaqama i nacionalnim po~asnim titulama, koji je stupio na snagu 1. januara 2016. godine, a dodequje se strancima koji su dali izuzetan doprinos socijalisti~koj modernizaciji Kine, promovisali me|unarodnu razmenu i saradwu sa Kinom i ~uvale svetski mir. Prva ceremonija dodele odr`ana je 2018. godine, a ruski predsednik Vladimir Putin postao je prvi dobitnik. Me|u kasnijim dobitnicima bile su ugledne li~nosti iz Kine i inostranstva, poput prvog predsednika Kazahstana Nursultana Abi{evi~a Nazarbajeva, kubanskog lidera Raula Kastra.

TAMARA VU^I] SA PRVOM DAMOM KINE POSETILA PEKIN[KU AKADEMIJU ZA IGRU Supruga predsednika Republike Srbije Tamara Vu~i} posetila je zajedno sa suprugom predsednika Narodne Republike Kine Peng Lijuen Pekin{ku akademiju za igru, prvu profesionalnu plesnu {kolu u Narodnoj Republici Kini, osnovanu 1954. godine. Neretko hvaqena kao „kolevka plesnih umetnika”, akademija je jedina profesionalna visoko{kolska ustanova za ples u Kini, ona je tako|e najve}a plesna {kola na svetu koja pru`a sveobuhvatne smerove i programe. Tamara Vu~i} je tom prilikom istakla da je moto me|unarodne Ekspo izlo`be, ~iji je doma}in naredne godine Beograd, „Igraj za ~ove~anstvo: sport i muzika za sve”, te jo{ jednom izrazila zahvalnost gospo|i Peng {to }e i Narodna Republika Kina biti u prestonici Srbije na ovoj presti`noj izlo`bi.

Zapad u grozni~avoj

borbi za retke zemne metale

Va{ington i wegovi vojnopoliti~ki saveznici u`urbano rade na stvarawu lanaca snabdevawa deficitarnim i za savremenu industriju elektronike, automobila i naoru`awa nepohodnim retkim zemnim elementima, koji bi potpuno iskqu~ivao rudnike i postrojewa u NR Kini. U tom naporu esencijalnu ulogu ima rudama bogata Australija.

SAD i wihovi vojnopoliti~ki saveznici posledwih meseci naporno rade na stvarawu lanaca snabdevawa strate{ki va`nim retkim zemnim metalima koji bi bili potpuno nezavisni od NR Kine.

Metali poput skandijuma, disprozijuma, terbijuma i drugih neophodni su za

Kina u svojim rudnicima proizvodi izme|u 60 i 70 i u svojim postrojewima prera|uje izme|u 85 i 90 odsto svih trenutno dostupnih retkih zemnih elemenata sveta, pa je taj wen ekonomski protivudar bio vrlo efikasan u smislu neutralisawa ameri~ke pretwe carinama i kasnije doveo do jedne vrste primirja u trgovinskom ratu koje su pokrenule SAD.

ZNA^AJ AUSTRALIJE

On je, me|utim, prili~no uznemirio i prisilio vojnopolit~ki blok koji predvodi Va{ington, a koji pored NATO zemaqa ukqu~uje Australiju, Novi Zeland, Filipine, Ju`nu Koreju i Japan, da naglo i drasti~no uve}a investicije u iskopavawe

proizvodwu ~ipova i industrijskih magneta, te ulaze u sastav svega od kompjutera, pametnih telefona i automobila, do vo|enih projektila, bombi i radara.

Zato bez wih nema razvoja elektronske industrije, elektri~nih vozila i ve{ta~ke inteligencije, kao ni proizvodwe oru`ja preko potrebnog SAD i wenim saveznicima za ostvarewe vrlo ambicioznih ratnih i geopoliti~kih ciqeva {irom Zemqine kugle.

Dr`ave Zapada, me|utim, zaostaju u proizvodwi retkih zemnih elemenata, jer su wihovo iskopavawe i prerada ekolo{ki vrlo prqavi, odnosno, {tetni po `ivotnu sredinu - nus proizvodi su otpadne vode pune kiseline i radioaktivne supstance.

KINESKI AS IZ RUKAVA

S druge strane, Narodna Republika Kina je preduzela prve pripreme i ulagawa u tu granu rudarstva i industrije jo{ tokom osamdesetih i devedesetih godina pro{log veka - ona je izvr{la plansku koncentraciju postrojewa u oblastima gde se nalaze rudnici kako bi umawila ekolo{ku cenu wihovog rada.

ruda i ekstrakciju retkih zemnih metala iz wih. Te dr`ave su kao kratkoro~nu meru, pribegle i potpisivawu ugovora o preraspodeli i me|usobnom ustupawu tih sirovina u slu~aju nesta{ice.

U toj borbi posebno va`an subjekt je Australija, prostrana zemqa izuzetno bogata rudama, ali i dr`ave Jugoisto~ne Azije, poput Malezije i Filipina.

U Australiji aktuelna su tri projekta. Jedan predvodi firma po imenu „Arafura”, koja je, u dobroj meri zahvaquju}i finansijskoj pomo}i vlade u Kanberi (840 miliona australijskih dolara), daleko odmakla u pripremama novog rudnika i postrojewa za preradu retkih zemnih elemenata. Ovi objekti bi trebalo da po~nu s radom u septembru u Severnoj teritoriji, u mesta{cu Nolans nedaleko od grada Alis Springsa i svoje proizvode isporu~uju mu{terijama u SAD, Evropskoj uniji i Republici Koreji.

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960 www.beotravel.com

na {irokom prostoru poznatom kao „Brauns rejnx” na severozapadu zemqe, na granici dr`ava Zapadna Australija i Severna teritorija. Ovo stoga {to je nedavno, odlukom vlade u Kanberi, iz wega proteran kineski kapital.

To je u~iweno pod izgovorom nacionalne bezbednosti, odnosno, da bi se omogu}ilo da odlu~ivawe u kompaniji bude u saglasnosti s interesima australijske vlade i wenog vojnopoliti~kog pokroviteqa Va{ingtona i sve sirovine koje u okviru projekta u budu}nosti budu proizvo|ene budu usmerene ne u Kinu, ve} u SAD i druge dr`ave koje se politi~ki svrstavaju uz wih.

BEO-TRAVEL Vaš partner od poverenja!

vi{e desetina raznih malezijskih ekolo{kih i politi~kih grupa smatraju da }e sirovine biti iskori{}ene za proizvodwu pametnih raketa i bombi kojima se tu~e po wihovoj muslimanskoj bra}i u Gazi i Libanu. Oni stoga zahtevaju da pomenuti malezijski rudnik radi iskqu~ivo za civilne potrebe.

Kada je u aprilu pro{le godine administracija predsednika Donalda Trampa, zvani~no radi smawewa trgovinskog deficita, u{la u nepromi{qenu akciju iznu|ivawa novca od ameri~kih uvoznika, i posredno, ameri~kog stanovni{tva putem uvo|ewa novih, drakonskih carina kojim je optere}ena roba iz gotovo svih zemaqa sveta, dr`ava koja je bila wihova najve}a meta, NR Kina, odgovorila je, izme|u ostalog, tako {to je suspendovala izvoz svojih retkih zemnih elemenata u SAD.

Pored australijske dr`ave, najve}i investitor u kompaniju „Arafura” je doma}e preduze}e „Linas”, koja se oslawa na japanski kapital i dr`avne zajmove, a projekt je primio finansijske iwekcije i iz Nema~ke („Simens”), Ju`ne Koreje („Hjundai-Kia”) i Kanade („Traksis”).

U fazi planirawa i zatvarawa finansijske konstrukcije je i projekat izgradwe postrojewa za preradu ruda i dobijawe retkih metala u Eneabi, nedaleko od Perta u zapadnoj Australiji, kojim }e upravqati kompanija „Iluka”. Izgradwa tog kompleksa, koji bi trebalo da po~ne s radom slede}e godine, ko{ta}e oko 1,8 milijardi australijskih dolara, a za pokrivawe tih tro{kova „Iluka” je ve} dobila dva velika zajma od dr`avne kompanije „Eksport fajnens” ukupnog iznosa od ~ak 1,65 milijardi. „Iluka”, ina~e, ve} eksploati{e retke metale u dr`avama Novi ju`ni Vels i Viktorija. Tako, sa sigurno{}u se mo`e re}i da su se investicije, ali i politi~ki pritisak, u vezi sa retkim zemnim elementima u prostranoj Australiji, gde su velika prostranstva nenaseqena, zahuktali ove godine i da }e uskoro po~eti da donose konkretne rezultate.

PROBLEMI U REALIZACIJI

No, stvari ne idu uvek glatko. Za to je ovih dana dobar primer Malezija, gde poznata australijska kompanija „Linas” ima vlasni{tvo nad rudnikom u blizini grada Kuantana, koji namerava da eksploati{e za potrebe Pentagona, s kojim je u martu potpisala ~etvorogodi{wi ugovor vredan 96 miliona dolara.

Tako|e, „Linas”, ve} izvesno vreme planira da, uz pomo} ameri~ke dr`ave, u Teksasu izgradi veliko postrojewe za preradu retkih zemnih metala, ali je posledwih meseci taj projekat stao, jer se rukovodstvu australijske kompanije ne dopada ~iwenica da je vlada u Va{ingtonu objavila jo{ krupnija ulagawa u doma}e, rivalske firme, {to bi drasti~no umawilo profitablnost „Linasove” fabrike. „Linas”, koji je najve}a nekineska kompanija iz oblasti eksploatacije retkih zemnih elemenata, osnovan je ranih osamdesetih, a 2010. godine je primio veliku dozu japanskog kapitala. Zbog toga danas ta kompanija sa sedi{trm u Pertu zadovoqava ~ak 80 posto potra`we Japana za retkim zemnim metalima.

AUSTRALIJSKI INTERES

Vaqa pomenuti i da u stvarawu lanca snabdevawa retkim metalima koji je nezavisan od Kine australijski biznismeni vide priliku da udvostru~e ili ~ak utrostru~e cenu retkih zemnih elemenata koje proizvode ili }e proizvoditi.

Naime, oni priznaju da ne mogu da ih ponude po tako niskim cenama kako to ~ine Kinezi i da ih padovi cena na spot tr`i{tu prouzrokovani velikom ponudom iz Kine guraju u ogromne gubitke. Oni zato, po izjavama generalnog direktora „Iluke” Toma Olirija, za kona~ni ciq imaju to da, nakon pro{irewa sopstvene proizvodwe, prerade i prodajne mre`e, stvore prakti~no zatvoreno (kartelsko) tr`i{te imuno na poojeftiwewa koja prouzrokuju kineski konkurenti i uspostave indeks retkih metala koji bi bio odvojen od sada{weg Azijskog indeksa metala, koji ukqu~uje kineska preduze}a i kojim, po wemu, ona manipuli{u. SAD

Australijska vlada radi na uspostavqawu rezervi retkih zemnih elemenata, koja bi slu`ila za izvoz, najpre u SAD, jer nema sosptvene proizvo|a~e koji bi ih tro{ili u ve}oj meri. O~ekuje se da }e dr`avna kompanija „Eksport fajnens”, koja upravqa tim rezervama, vr{iti otkup do 500 metri~kih tona retkih zemnih metala godi{we od „Arafure”. Ovih dana puno se govori o krupnom projektu geolo{kog istra`ivawa koji sprovodi kompanija „Nordern minerals”

U Maleziji su u toku veliki protesti, jer lokalni stanovnici i pripadnici

Rusija upozorila na udare na centre u Kijevu, stranci da napuste grad

Rusko Ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je da ruska vojska pokre}e sistematske udare „na objekte ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa, na centre za dono{ewe odluka u Kijevu i na komandna mesta”, nakon napada ukrajinske vojske na Starobiqsk.

Rusko ministarstvo je pozvalo strane dr`avqane, ukqu~uju}i osobqe diplomatskih misija, da {to pre napuste Kijev i upozorilo stanovnike grada da se dr`e podaqe od vojne i administrativne infrastrukture, prenose RIA Novosti. „Oru`ane snage po~iwu napade na objekte odbrambene industrije u Kijevu, ukqu~uju}i odre|ene lokacije gde se bespilotne letelice projektuju, proizvode, programiraju i pripremaju za upotrebu.

Ove bespilotne letelice koristi kijevski re`im uz pomo} NATO stru~waka odgovornih za snabdevawe komponentama, obezbe|ivawe obave{tajnih podataka i ciqawe.

Ovi napadi }e biti usmereni i na centre za dono{ewe odluka i na komandna mesta”, upozorilo je rusko ministarstvo. Prema saop{tewu, svi ovi objekti nalaze se u ukrajinskoj prestonici, pa je ministarstvo pozvalo diplomate i predstavnike me|unarodnih organizacija da odmah napuste grad, a lokalne stanovnike da se dr`e podaqe od vojne i administrativne infrastrukture.

U saop{tewu se navodi da je „kap koja je prelila ~a{u” i dovela do odluke da se zapo~ne takav napad to {to su ukrajinske snage izvele napad na Starobilsk u samoprogla{enoj Luganskoj Narodnoj Republici (LNR), kada je ubijeno vi{e od 20 i raweno vi{e od 40 qudi, javqa agencija RIA novosti.

U no}i izme|u 21. i 22. maja ukrajinski dronovi pogodili su univerzitetski objekat i studentski dom Luganskog pedago{kog univerziteta u mestu Starobeqsko.

Amerika ga|ala Iran, prvi put od po~etka primirja pre vi{e od mesec dana

Dva dana po{to je {ef Bele ku}e Donald Tramp izjavio da je mirovni sporazum sa Iranom je „uglavnom dogovoren“, ameri~ki bombarderi ga|ali su jug Irana, {to je prvi put od primirja dogovorenog 8. aprila.

Amerikanci su saop{tili da su ga|ali iranske raketne lokacije i ~amce koji poku{avaju da postave mine u Ormuskom moreuzu, kqu~noj pomorskoj ruti za prevoz nafte i te~nog prirodnog gasa.

Udari su izvedeni u „samoodbrani“ i osmi{qeni su „da za{tite na{u vojsku od pretwi koje predstavqaju iranske snage“, saop{tila je Centralna vojna komanda SAD. Iran jo{ nije odgovorio na ameri~ki napad. Portparol iranskog Ministarstva spoqnih poslova Ismail Bakai ranije je rekao da, iako je postignut izvestan napredak u pregovorima o okon~awu rata, ne zna~i da }e sporazuma i biti.

Nije jasno kakav bi uticaj ovaj ameri~ki napad mogao da ima na mogu}i mirovni sporazum SAD i Irana.

Posle napada, ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio rekao je da je dogovor i daqe mogu} i da je Tramp „izrazio `equ” da bude postignut.

Pre dva dana, Tramp je najavio mirovni sporazum - {to iz Teherana nije potvr|eno - rekav{i i da bi on podrazumevao ponovno otvarawe Ormuskog moreuza.

„Moreuz mora da budu otvoren i bi}e - ovako ili onako.

„Ono {to se tamo de{ava je nezakonito, nelegalno je, neodr`ivo je za svet, neprihvatqivo je“, odgovorio je Rubio novinarima posle novog napada ameri~kih snaga.

Da li se Tramp sprema za invaziju na Kubu

Sve vi{e rastu strahovi da se ameri~ki predsednik Donald Tramp mo`da priprema za vojnu akciju na Kubi, dok Va{ington nastavqa da poja~ava retoriku protiv komunisti~ke vlade na ovom ostrvu.Tramp je u ~etvrtak dramati~no podigao tenzije kada je novinarima rekao da bi upravo on mogao biti predsednik koji }e kona~no preduzeti direktnu akciju protiv Havane, nakon decenija neuspe{nih pretwi iz Va{ingtona.

„Drugi predsednici su ovo razmatrali 50, 60 godina. Izgleda da }u ja biti taj koji }e to uraditi“, rekao je Tramp.

Sa druge strane, wegov dr`avni sekretar Marko Rubio izjavio je da {anse za pregovara~ko re{ewe sa Havanom „nisu velike“ i ocenio ovaj spor kao pretwu po nacionalnu bezbednost Amerike.

U odgovoru na to, kubanski ministar spoqnih poslova Bruno Rodrigez optu`io je Rubija da la`e „kako bi podstakao vojnu agresiju koja bi izazvala prolivawe kubanske i ameri~ke krvi“. Do ove eskalacije do{lo je samo dan nakon {to su SAD optu`ile biv{eg kubanskog predsednika Raula Kastra za ubistvo zbog obarawa dva aviona 1996. godine, kada su poginuli dr`avqani SAD. Aktuelni predsednik Kube, Migel Dijaz-Kanel, o{tro je osudio ove optu`be, nazvav{i ih „politi~kim trikom“ osmi{qenim da opravda kvalitet potencijalne ameri~ke agresije na ostrvo.

Tramp je otvoreno govorio o ru{ewu kubanskog

re`ima i zahteva neodre|ene politi~ke reforme. Ovaj spor izazvao je o{tre kritike Rusije i Kine, koje pozivaju Va{ington da prestane da preti Kubi silom. U me|uvremenu, Kubanci i daqe trpe posledice naftne krize koja je pogor{ana ameri~kom blokadom, dok se gra|ani i daqe suo~avaju sa nesta{icom hrane i restrikcijama struje.

Kako pi{e”Independent” ameri~ki predsednik ve} mesecima jasno iznosi svoje namere prema ovom karipskom ostrvu.

„Verujem da }u imati ~ast da zauzmem Kubu. To bi bilo dobro... Mislim da sa wom mogu da radim {ta god `elim“, rekao je on novinarima u martu.

Hodo~a{}e u Meki pod senkom dronova

Ovogodi{wi haxiluk u Saudijskoj Arabiji okupi}e oko 1,5 miliona muslimana. No, mnoge dr`ave su ih upozorile da ne idu dok traje rat sa Iranom. Doma}in se pak pohvalio protivvazdu{nom odbranom svetih mesta.

Iz godine u godinu milioni muslimana odlaze u Meku kako

bi tamo obavili verske obrede. Prema islamskom u~ewu, svaki vernik trebalo bi da barem jednom u `ivotu ode na haxiluk, ako ima mogu}nosti. Hax se ubraja me|u najve}a okupqawa qudi na svetu. Ovogodi{we hodo~a{}e odr`ava se od nedeqe (24. maj). U Saudijskoj Arabiji se o~ekuje oko 1,5 miliona hodo~asnika – uprkos ratu s Iranom. U protekle tri godine broj u~esnika kretao se izme|u 1,7 i 1,8 miliona.

Prema istori~arima, hax je

tokom vi{e od 14 vekova otkazan ili ograni~en tek oko 40 puta, posledwi put tokom pandemije 2020. godine ^iwenica da se vi{e od milion hodo~asnika u nekoliko dana okupqa na jednom mestu tradicionalno predstavqa logisti~ki izazov. Saudijska Arabija organizuje bezbednosne mere, sme{taj, snabdevawe i medicinsku negu u ekstremnim klimatskim uslovima. Tokom hodo~a{}a redovno dolazi do incidenata izazvanih velikom vru}inom. Posledwih godina brojni qudi su umrli zbog ekstremnih temperatura. Situaciju ove godine dodatno ote`ava vojni sukob s Iranom. Rat je zapo~eo krajem februara, kada su Sjediwene Dr`ave i Izrael napali ciqeve u Iranu. Iran je uzvratio napadima na Izrael i zalivske dr`ave, ukqu~uju}i i Saudijsku Arabiju, koju je vi{e puta ga|ao.

Iako je trenutno na snazi primirje, nejasno je koliko je ono. Pro{log vikenda, na primer, saudijske snage presrele su tri bespilotne letelice koje su, prema navodima kraqevstva, verovatno lansirale proiranske trupe iz Iraka.

MO@E LI IRAN CIQANO NAPASTI MEKU?

Stru~waci smatraju izuzetno malo verovatnim da bi Iran mogao izvesti napade na Meku. Sveta mesta tamo imaju izuzetan zna~aj i za iranske muslimane, a Iran se sam defini{e kao Islamska Republika. Osim toga, uprkos ratu, i iranski hodo~asnici }e se nalaziti u Meki. Uprkos tome, postoje bojazni povezane s ratom, pre svega zbog mogu}ih zalutalih projektila ili nesre}a. Saudijska vlada nedavno je objavila snimke protivvazdu{nih raketnih sistema Patriot raspore|enih oko svetih mesta.

NA HAXILUKU JE DO SADA NAJVE]I PROBLEM BILA EKSTREMNA VRU]INA Analiti~ari internet magazina House of Saud ipak upozoravaju na mogu}e rizike od krhotina presretnutih projektila ili zalutalih dronova. Jo{ ozbiqnije posledice, prema tom magazinu, mogao bi imati eventualni napad na iranski nuklearni reaktor u Bu{eru ili nesre}a na toj lokaciji. U takvom slu~aju radioaktivni oblak mogao bi sti}i sve do Saudijske Arabije, upozorava House of Saud. „IZGLEDA

“Znamo ko smo, znamo gde idemo, Evropa je na{a stanica“

Kada je Crna Gora referendumom 21. maja 2006. obnovila nezavisnost, wen aktuelni predsednik Jakov Milatovi} bio je student prve godine Ekonomskog fakulteta.

Dane uo~i glasawa dobro pamti.

Naziva ih „dinami~nim periodom `ivota“ i za wega i za zemqu.

„Taj 21. maj je bio izme|u dve operacije koje sam imao, gra|ani to mo`da ne znaju, o ovome nisam ranije govorio javno“, ka`e Milatovi} u intervjuu za BBC na srpskom.

„^ini mi se da je bio 15. maj kad sam imao prvu operaciju, koja nije bila uspe{no izvedena, potom sam iza{ao iz bolnice, oporavqao se kod ku}e, iza{ao na glasawe, a onda ubrzo 25. maja imao ponovqenu operaciju.“

Na pitawe „`elite li da Republika Crna Gora bude nezavisna dr`ava sa punim me|unarodno-pravnim subjektivitetom“, zaokru`io je – da, ka`e.

„Smatrao sam da gra|ani Crne Gore treba da uzmu sudbinu u svoje ruke“, navodi 39-godi{wi Milatovi}, nekada{wi zvani~nik Evrope sad, pokreta koji je odigrao veliku ulogu u smeni Demokratske partije socijalista (DPS) i vi{edecenijskog lidera Mila \ukanovi}a.

„Naravno, neki od najbli`ih qudi, ~lanovi moje porodice, prijateqi, kumovi, glasali su druga~ije, ali ni tada, ni danas nisam smatrao da su glasali protiv Crne Gore.

„Bez obzira kako je ko glasao, glasao je kako je najboqe mislio za Crnu Goru i wenu budu}nost“, ka`e Milatovi}.

Ispostavilo se da je odluka o nezavisnosti bila ispravna, dodaje.

[ta daqe ~eka kandidatkiwu za ~lanstvo u Evropskoj uniji i ~lanicu NATO-a, kao i o odnosima sa susednom Srbijom, pri~ao je za BBC uo~i obele`avawa 20 godina nezavisnosti Crne Gore.

CRNA GORA DANAS

Na pitawe gde je Crna Gora danas, Milatovi} nekoliko puta ponavqa – na kraju puta ka EU, {to naziva „najva`nijim prioritetom“ i „istorijskom {ansom“.

Taj put je bio prili~no dug.

Status kandidata Crna Gora je dobila 2010. godine, pregovore otpo~ela 2012, ali se oni posledwih godina odvijaju brzom trakom.

Toliko brzom da je Brisel dao zeleno svetlo za formirawe ad hoc radne grupe za izradu Ugovora o pristupawu Crne Gore EU.

„Verujem da }emo 2028. ili 2029. godine postati ~lanica EU“, ka`e Milatovi}.

„To ne bi bilo mogu}e da se 2020. u Crnoj Gori nisu desile va`ne demokratske promene, koje su otvorile vrata br`oj de-

mokratizaciji i izgradwi nezavisnih institucija.“

DPS je te 2020. prvi put posle gotovo tri decenije ostao bez vlasti, da bi potom Milatovi} na predsedni~kim izborima 2023. pobedio \ukanovi}a.

„Odmah nakon obnove crnogorske nezavisnosti propu{tena je istorijska {ansa da se trenutak iskoristi, kako bismo izgradili nezavisne i profesionalne institucije.

„Umesto toga, tada{we rukovodstvo Crne Gore je institucije zarobilo, a fokus stavilo na privatno bogatstvo“, tvrdi Milatovi}.

„\UKANOVI] DEO PRO[LOSTI”

Posle smene vlasti, usledio je niz hap{ewa i sudskih postupaka protiv nekada{wih visokih dr`avnih zvani~nika.

Me|u najzvu~nijim imenima su qudi iz pravosu|a - Vesna Medenica, biv{a predsednica Vrhovnog suda, kao i biv{i tu`ioci Milivoje Katni}, Sa{a ^a|enovi} i Lidija Mitrovi}.

Uhap{eni su i qudi iz bezbednosnog sistema, ali i dvojica biv{ih ministara iz redova DPS-a.

Me|utim, za sada je samo postupak protiv Lidije Mitrovi} rezultirao pravosna`nom presudom.

Biv{i premijer i predsednik Milo \ukanovi} – ~iji je ro|eni brat Aco tako|e nedavno uhap{en zbog nedozvoqenog dr`awa oru`ja – govori o „revan{izmu“.

„Nakon promene vlasti na Balkanu, a rekao bih u Crnoj Gori mo`da jo{ i vi{e, revan{izam je neizbe`an“, rekao je \ukanovi} u intervjuu za BBC na srpskom.

„U Crnoj Gori je najjednostavnije targetirati ~oveka koji je personifikacija vlasti svih 30 godina – taj sam, a sada alternativno poku{avaju da kriminalizuju qude iz mog okru`ewa, po sistemu

{to vi{e, kako bi dokazali da je bilo sve kriminalno, jer o~igledno nemaju dokaze da sam ja bio bio nosilac kriminalnih aktivnosti”.

Milatovi} je na tezu o navodnom revan{izmu odgovorio kratko.

„Gospodin \ukanovi} je u prethodnom periodu imao ulogu u politi~kom `ivotu Crne Gore, izgubio je na izborima i ostavio bih ga tamo gde mu je i mesto, a to je politi~ka pro{lost, kada je u pitawu Crna Gora“, naveo je.

Umesto toga, nagla{ava da }e ~lanstvo u EU predstavqati zavr{etak puta ka nezavisnim institucijama, zapo~et 21. maja 2006. godine.

„Crna Gora }e biti ~lanica Evropske unije, ali veoma je va`no da to iskoristimo kao proces u kome }emo zaista transformisati crnogorsko dru{tvo u dru{tvo vladavine prava, socijalne pravde, za{tite qudskih prava i dobrog `ivota.

„Jasno smo 2006. trasirali na{ put i na{u budu}nost - znamo ko smo, znamo gde idemo, Evropa je na{a stanica.“

ODNOS SA SRBIJOM

Govore}i o odnosima sa Srbijom, sa kojom na zvani~nom nivou ~esto postoje politi~ke razmirice, Milatovi} daje gotovo diplomatske odgovore.

Nagla{ava da dve zemqe dele „sna`ne porodi~ne, kulturne i ekonomske veze“, da me|usobni odnosi „idu uzlaznom putawom“, dok Srbiju vidi kao „jedan od najva`nijih partnera Crne Gore“.

I opet pomiwe Evropsku uniju.

„Na{a politika prema Srbiji je jasna –vidimo je kao zemqu sa kojom `elimo da imamo najboqe mogu}e odnose i ukoliko Crna Gora kroz evropski put mo`e dodatno da pomogne i ostatku Zapadnog Balkana, sre}ni smo zbog toga“, ka`e Milatovi}.

Sli~ne re~enice mogle su se sa obe strane ~uti i 2023. godine, tokom prve zvani~ne posete Milatovi}a Beogradu, kada se sreo sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em.

Me|utim, opu{tenu atmosferu uz ve~eru i muziku u vili u Beogradu brzo su zamenila tamnija odela, daleko ozbiqniji izrazi lica i poruke obojice predsednika.

Iako zadovoqni {to je crnogorski predsednik posle mnogo godina do{ao u zvani~nu posetu Beogradu, obojica su priznala da ima i otvorenih pitawa, kamen~i}a, pa i ne{to ve}eg kamewa koji `uqaju odnose dve dr`ave.

Sa jedne strane to je Kosovo, ~iju je nezavisnost Crna Gora priznala 2008. godine kada i neke od najmo}nijih zemaqa sveta, uprkos protivqewu Srbije.

LI^NA KARTA: Jakov Milatovi}

l Ro|en je 7. decembra 1986. godine u Podgorici

l Diplomirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Crnoj Gori, a deo {kolovawa proveo u Americi, Be~u, Rimu i na Oksfordu, navodi se u zvani~noj biografiji

l Pre ulaska u politiku bavio se ekonomijom u nekoliko privatnih banaka, kao i Evropskoj banci za obnovu i razvoj

l Ministar ekonomskog razvoja postaje 2020. godine u Vladi Zdravka Krivokapi}a, prvoj posle smene DPS-a. U saradwi sa Milojkom Spaji}em, tada{wim ministrom finansija, a dana{wim premijerom Crne Gore, predstavqa program ekonomskih reformi „Evropa sad”.

l Isti naziv Spaji} i Milatovi} koriste za wihov novoformirani pokret, koji brzo sti~e popularnost i 2022. pobe|uje na lokalnim izborima u Podgorici

l Godinu dana kasnije, Milatovi} pobe|uje \ukanovi}a na predsedni~kim izborima i to nakon {to Spaji} nije mogao da se kandiduje zbog problema sa paso{em

l Na parlamentarnim izborima 2023. Pokret Evropa sad (PES) dobija najve}u podr{ku (25 odsto glasova) i Spaji} postaje premijer. Me|utim, ubrzo dolazi do raskola izme|u wega i Milatovi}a, koji iste godine podnosi ostavku na sve funkcije u stranci, nezadovoqan wenim radom l Iako su Milatovi} i Spaji} kao nekada{wi bliski saradnici danas na dve najva`nije funkcije u zemqipredsedni~koj i premijerskoj - wihov odnos i daqe je pun trzavica l Sa suprugom Milenom ima troje dece

A sa druge je Svetozar Marovi}, posledwi predsednik dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore - i dugogodi{wi saradnik \ukanovi}a - koji u Beogradu izbegava zatvorsku kaznu izre~enu u rodnoj zemqi. Marovi} je 2015. uhap{en u Crnoj Gori pod sumwom za korupciju i {verc, ali je po izlasku iz pritvora uto~i{te na{ao u glavnom gradu Srbije, gde je i danas.

U me|uvremenu je u Crnoj Gori osu|en, ali ga zvani~ni Beograd nikada nije izru~io, uprkos zahtevima Podgorice i sporazumu dve zemqe o ekstradiciji.

„Moje mi{qewe je da svako ko je krivi~no ka`wen, me|u kojima i Marovi}, treba da odslu`i kaznu”, diplomatski je Milatovi} 2023. odgovorio na novinarsko pitawe.

„Dobio sam uverewe da }e se Srbija odgovorno poneti povodom ovog pitawa”. Me|utim, u posledwe tri godine pomaka nije bilo.

A da u odnosima dve zemqe i daqe postoje trzavice, pokazala je i godi{wica referenduma.

Nekoliko dana pre na{eg razgovora sa Milatovi}em, predsednik Vu~i} odbio je poziv na proslavu 20 godina crnogorske nezavisnosti.

„Naravno, u tome ne}u u~estvovati“, rekao je Vu~i}.

„Srbiju volim najvi{e na svetu i da slavim tako ne{to bilo bi me sramota i pqunuo bih sebi i svom narodu u lice, a oni neka slave {ta god ho}e”.

SPOMENIK DE^JEM STRADAWU: Mali Slobodan Stojanovi} dobio bistu u porti Manastira Svete Petke u Bijeqini

U porti Manastira Svete Petke u Bijeqini postavqena je bista de~aka Slobodana Stojanovi}a iz Kamenice, kod Zvornika, na divnom postamentu koji je osmislio i uradio akademik Dragoqub Drago Mirkovi}, likovni umetnik, sa sinom Milo{em. Ovo je, kako ka`e Mirkovi}, „planetarni primer stradawa dece”. Tada jedanaestogofi{weg de~aka ubila je, na najbrutalniji na~in, pripadnica jedinice Nasera Ori}a - Albanka Eltefe Veseli, k}erka vlasni~kog {umara, koja je, posle decenija skrivawa po svetu, osu|ena pravosna`no za taj zlo~in.

Podsetimo, na po~etku rata u BiH roditeqi de~aka su sa wim i sestrom pobegli na sigurno, be`e}i ba{ od kamena ekstremista. De~ak se, potom, vratio po psa qubimca i postao `rtva zlo~ina~kog akta. Wegovo be`ivotno telo ve{ta~ko je ~uveni na{ patolog, dr Zoran Stankovi}, ~iji nalazi ukazuju o po~iwenom zverstvu u doslovnom smislu te re~i.

Slobodan je kanonizovan pre ~etiri godine na Svetom arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve, koja ga slavi kao sveca. Ikone sa wegovim likom krase mnoge hramove, a u nekima, poput onih u Beogradu, postavqene su jo{ pre nego {to je upisan u kwige svetih.

OBELE@EN DAN IGMANSKE BRIGADE U BRATUNCU:

@rtve se ne smeju zaboraviti

Dan Igmanske brigade Vojske Republike Srpske obele`en je u Bratuncu, a na vojni~kom grobqu slu`en je parastos i polo`eni su venci u znak se}awa na poginule pripadnike ove jedinice, koja je, kako je istaknuto, tokom rata branila srpski narod i podru~je Haxi}a, uz poruku da wihova `rtva ne sme da bude zaboravqena.

Igmanska brigada, koja je tokom rata brojala do oko 2.500 boraca, imala je kqu~nu ulogu u odbrani polo`aja oko Haxi}a i u borbama na sarajevskom rati{tu.

Na vojni~kom grobqu u Bratuncu sahraweni su posmrtni ostaci 187 pripadnika brigade, a danas su vence kod krsta polo`ili predstavnici institucija, lokalnih vlasti, udru`ewa proisteklih iz rata i veterana brigade. Nakon potpisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma srpsko stanovni{tvo se iselilo iz Haxi}a, a najve}i broj raseqenih naselio je podru~je Bratunca, gde su preneti i posmrtni ostaci poginulih boraca.

Deklaracija Srpske o zatvarawu OHR-a:

Staviti van snage sve

[mitove i Inckove odluke

Demokratski izabrane institucije jedini su legitimni nosioci vlasti u RS i BiH, a daqi opstanak Kancelarije visokog predstavnika direktno je u suprotnosti sa suverenitetom BiH i te`wama za ~lanstvom u EU, isti~e se u Predlogu odluke o usvajawu deklaracije o zatvarawu OHR-a u BiH koja }e se sutra na}i pred Narodnom skup{tinom RS po hitnom postupku.

U predlogu deklaracije nadle`ne institucije su pozvane da stave van snage sve odluke Kristijana [mita i biv{eg visokog predstavnika Valentina Incka i da otpo~nu proces vra}awa svih neustavno oduzetih nadle`nosti entitetima u BiH.

Navodi se da Narodna skup{tina Republike Srpske odbacuje svaku formu stranog intervencionizma koji podse}a na zastarele metode kolonijalne uprave gde se odluke donose izvan demokratskih institucija i voqe gra|ana.

Isti~e se da Narodna skup{tina Srpske smatra da je upotreba takozvanih bonskih ovla{}ewa pravno neutemeqena, kao i da intervenisawe u ustave entiteta, nametawe zakona ili smena izabranih funkcionera koje sprovodi „neizabrani stranac” predstavqa grubo kr{ewe demokratskog principa suvereniteta naroda, Aneksa ~etiri i Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, ustava entiteta, qudskih prava i me|unarodnog prava.

Prema ovom dokumentu, Narodna skup{tina Republike Srpske o{tro se protivi imenovawu novog visokog predstavnika i po-

ziva Savet za sprovo|ewe mira i Savet bezbednosti Ujediwenih nacija da hitno pristupe dono{ewu odluke o kona~nom zatvarawu OHR-a u BiH ~ije je prisustvo, kako se navodi, postalo prepreka unutra{wem dijalogu i stabilnosti.

„Ukoliko se imenuje novi visoki predstavnik sa takozvanim bonskim ovla{}ewima, Republika Srpska zadr`ava pravo da koristi sva pravna i politi~ka sredstva borbe u za{titi svojih interesa i ustavne pozicije u BiH”, isti~e se u predlogu deklaracije.

Tako|e je napomenuto da je posle 30 godina intervencionizma do{lo vreme da BiH sa svoja dva entiteta i tri konstitutivna naroda preuzme odgovornost za vlastitu budu}nost.

Nagla{eno je da Republika Srpska ostaje privr`ena Dejtonskom mirovnom sporazumu i pozivaju se predstavnici Federacije BiH i tri konstitutivna naroda na direktan dijalog o budu}nosti zemqe, bez, kako se navodi, posredstva i pritisaka me|unarodnih tutora.

Prema informaciji o potrebi zatvarawa kancelarije OHR-a u BiH, u sklopu ovog predloga odluke, Kristijan [mit je doneo odluku da okon~a svoju slu`bu u BiH, {to je potvr|eno iz OHR-a u BiH 11. maja, a to otvara dve opcije, imenovawe novog visokog predstavnika ili zatvarawe OHR-a.

Za Republiku Srpsku je, kako je istaknuto, najboqa opcija zatvarawe Kancelarije, dok bi prelazno kompromisno re{ewe moglo da bude i opstanak Kancelarije bez takozvanih bonskih ovla{}ewa, uz jasno ograni~ewe trajawa mandata i garanciju da je to posledwi visoki predstavnik.

Ukoliko se imenuje novi visoki predstavnik sa takozvanim bonskim ovla{}ewima, ukazano je da }e Republika Srpska koristiti sva pravna i politi~ka sredstva borbe, a to ukqu~uje ote`avawe konstituisawa institucija BiH posle op{tih izbora u oktobru, povla~ewe predstavnika iz Parlamentarne skup{tine BiH, Predsedni{tva BiH i Saveta ministara.

MRTVE BEBE VE^NA RANA SRPSKE: U Bawaluci obele`ena godi{wica smrti 12 novoro|en~adi preminulih u porodili{tu bez kiseonika

Svaka godina je sve te`a i bolnija, gubitak deteta je rana koja nikada ne mo`e da zaceli. Maj~ino srce krvari iz dana u dan, evo pune 34 godine. Ovako govori @eqka Tubi}, ~iji je sin ro|en 19. maja 1992. godine, a preminuo samo nekoliko dana kasnije u inkubatoru u bawalu~kom porodili{tu, kao i jo{ 11 beba do kojih, zbog nerazumevawa svetskih mo}nika, nije mogao biti transportovan kiseonik. Trinaesta beba Sla|ana Kobas izgubila je bitku za `ivot sa 14 godina, a ~etrnaestoj bebi Marku Medakovi}u nedostatak kiseonika ostavio je posledice za celi `ivot. Takav zlo~in se ne zaboravqa. I ove godine u Bawaluci, obele`ena je godi{wica smrti tek ro|ene dece koja nisu dobila {ansu da `ive. - Najgora je smrt bez kiseonika kada ne mo`ete da di{ete - rekla je Tubi}eva, koja je i sekretar Udru`ewa „12 beba”. Odlukom Saveta bezbednosti UN u maju i junu 1992. godine bili su zabraweni me|unarodni leto-

vi, ~ak i oni sa bocama kiseonika iz Beograda za Bawaluku, zbog ~ega je preminulo 12 tek ro|enih beba koje su bile u inkubatorima. Prva beba umrla je 22. maja. Do 19. juna, preminulo ih je ukupno 12. Te mrtve bebe postale su simbol kr{ewa qudskih prava i nequdskosti me|unarodne zajednice. Predsednik RS, Sini{a Karan istakao je da se u maju 1992. godine u ti{ini bawalu~kog porodili{ta vodila najte`a bit-

ka, borba novoro|en~adi za svaki udah. - Zbog nerazumevawa i nehumanosti onih koji su u tom trenutku odlu~ivali o qudskim sudbinama, tek ro|enim bebama oduzeto je pravo na `ivot. Bitku su izgubile bebe zbog surove politi~ke odluke. Ne~ove~nost je nadja~ala qudskost i upravo zbog toga ovakva odluka nikada ne mo`e biti zaboravqena i opro{tenaizjavio je Karan.

PROSLAVA DANA NEZAVISNOSTI

Hiqade qudi slavile na trgovima Crne Gore, na koncertu Rikija Martina u Podgorici ba~en suzavac

Desetine hiqada gra|ana proslavilo je Dan nezavisnosti Crne Gore na spektakularnim koncertima, uz vatromet na trgovima u vi{e gradova Crne Gore a na grani~nim prelazima evidentiran je prelazak oko 100 hiqada qudi. Centralna proslava odr`ana je Podgorici uz nastup svetski poznate zvezde Rikija Martina. Ogroman broj gra|ana slavio je i na Cetiwu, u Nik{i}u, Baru, Tivtu, Kotoru i Ulciwu.

Na Cetiwu se slavilo tokom ~itavog dana, a sino} je nastupio Dino Merlin.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Proslave Dana nezavisnosti protekle su bez ve}ih incidenata, a Uprava policije radi na identifikaciji osobe koja je sino} bacila suzavac blizu bine tokom koncerta Rikija Martina, kome je prisustvovalo oko 18 hiqada qudi.

Uprava policija saop{tila je za TV Vijesti da je proslava na Cetiwu, kojoj je prisustvovalo oko 15 hiqada qudi, pro{la bez incidenta.

Policija je saop{tila da se na putevima u Crnoj Gori dogodilo 15 saobra} ajnih nesre}a u kojima su dva lica lak{e povre|ena.

Zbog izvr{ewa prekr{aja iz oblasti bezbednosti saobra}aja li{eno je slobode 19 lica, podnesene su 42 prekr{ajne prijave, izdato je 558 nov~anih kazni.

Na grani~nim prelazima u Crnoj Gori evidentiran je prelazak 98.780 lica.

Pukom sre}om niko nije stradao

Crnogorska policija traga za osobom koja je bacila suzavac na koncertu latino zvezde Riki Martija na centralnom trgu u Podgorici povodom Dana nezavisnosti.

Suzavac je izazvao paniku me|u gra|anima i koncert je na kratko bio prekinut, ali je ubrzo nastavqen.

„Oko 23 ~asa u blizini bine je aktiviran ru~ni suzavac zbog ~ega je do{lo do

stru~wak za oblast bezbednosti, Aco \urovi}. U izjavi za podgori~ku Borbu isti~e da je prema do sada dostupnim informacijama, suzavac aktiviran u blizini bine na masovnom skupu na Trgu nezavisnosti, {to je izazvalo kratkotrajnu paniku i stampedo dela publike.

„Pukom sre}om niko nije stradao, {to aktuelnom incidentu daje publicitet danom obele`avawa i ~iwenicom da su u VIP reonu bili premijer, gradona~elnik i jo{ nekoliko nosilaca javnih funkcija. Ni pomisliti ne smemo {ta bi se desilo da je kojim slu~ajem aktivirana eksplozivna naprava”, tvrdi \urovi}.

kra}e panike me|u gra|anima. Koncert je ubrzo nastavqen. Slu`benici sektora kriminalisti~ke policije su fotografisali, izuzeli deo navedenog suzavca koji je prona|en u blizini bine. Osoba koja je bacila suzavac brzo }e biti prona|ena”, kazao je Milan Deli}, na~elnik OKC-a, preneli su podgori~ki mediji.

Incident sa ba~enim suzavcem na koncertu Riki Martina u Podgorici tokom proslave Dana nezavisnosti Crne Gore pokazuje ozbiqan propust slu`bi u pripremi bezbedonosnog protokola, smatra

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Amerikanci i Britanac oteli Kav~aninu 100 hiqada evra

Kotorska policija uhapsila je tri dr`avqanina Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i jednog dr`avqanina Ujediwenog Kraqevstva zbog sumwe da su upotrebom sile od jedne osobe u mestu Kava~, oteli skoro 100 hiqada evra.

kontrolu policije i kasnije sprovedeni Odeqewu bezbednosti Kotor na daqu nadle`nost”, navodi se u saop{tewu. Pregledom lica prona|eni su i oduzeti novac u iznosu od 99.650 evra, 660 funti i 126 ameri~kih dolara, osam komada poluga nalik na zlato, odre|ena koli~ina novca za koji se sumwa da je falsifikovan, kao i predmeti pogodni za izvr{ewe napada.

Van

kupali{ne

zone

u kupa}em kostimu –kazna do 500 evra

Kako poja{wava, desila bi se op{ta katastrofa na 20 godina obele`avawa nezavisnosti, sa nesagledivim posledicama. Sre}om u pitawu je bio „samo” suzavac.

O~igledno da kontrola pristupa nije bila adekvatno odra|ena. Uno{ewe suzavca na skup sa vi{e hiqada qudi ukazuje na o~igledne propuste u zonama ulaska.

„Praksa kod doga|aja visokog rizika su ve}i broj kontrolnih ta~aka, detektorski pregledi i nasumi~ni detaqni pregledi. Treba naglasiti da je masovna panika bila najve}i rizik, a ne sam suzavac. Kod ovakvih situacija nastaju povrede tokom stampeda, nekad na`alost i sa smrtnim ishodom. Jedina pozitivna strana je {to koncert sa ugla bezbedonosnog protokola nije dugo ostao prekinut. Brza stabilizacija situacije i nastavak programa pokazuje da bezbedonosne i organizacione strukture nisu izgubile operativnu kontrolu nad manifestacijom”, isti~e \urovi}.

„Slobode su li{eni T.A.L. (25) iz Kembrixa, dr`avqanin Ujediwenog Kraqevstva, kao i ameri~ki dr`avqani - B.C.M. (41) iz Kalifornije, J.D.F. (45) i D.M.T. (44) iz Teksasa”, saop{teno je iz Uprave policije.

„Sumwa se da potommijavqeni 21. maja, oko 14 ~asova, u mestu Kava~, op{tina Kotor, po prethodnom planu i dogovoru, izvr{ili navedeno krivi~no delo na na~in {to su se sa o{te}enim sastali u jednom hotelu radi navodne trgovine kripto valutama, kojom prilikom su od wega uz upotrebu sile otu|ili ve}u koli~inu novca. Nakon izvr{ewa krivi~nog dela, kako se sumwa, fizi~ki su napali o{te}enog, a potom se dali u bekstvo u pravcu Budve”, kazali su iz policije.

Osumwi~eni su potom, kako se sumwa, u Budvi ostavili vozilo koje je kori{}eno prilikom izvr{ewa krivi~nog dela i daqe nastavili kretawe taksi vozilima, nakon ~ega su policijski slu`benici, u kratkom roku locirali osumwi~ene.

„Efikasnom i brzom reakcijom slu`benika Odeqewa bezbednosti Ulciw, osumwi~eni su zaustavqeni u centru grada tokom poku{aja bekstva, stavqeni pod

Skup{tina op{tine Ulciw dopunila je Odluku o komunalnom redu, pa tako osoba, koja se u kupa}em kostimu ili bez dela ode}e zatekne van kupali{ne zone, bi}e ka`wena od 150 do 500 evra.

„Radi za{tite komunalnog reda, dostojanstva grada i ure|enog izgleda javnih povr{ina, zabraweno je hodawe u kupa}em kostimu ili bez dela ode}e na javnim povr{inama u naseqima gradskog karaktera, prigradskim naseqima i turisti~kim lokalitetima na teritoriji op{tine Ulciw, osim u kupali{nim zonama - pla`ama i neposrednoj obali namewenoj kupawu...“, navodi se u odluci.

Za prekr{aj je predvi|ena kazna od 150 do 500 evra, prenose crnogorski mediji, ali se ne navodi ko }e i na koji na~in odlu~ivati i od ~ega zavisi da li }e kazna biti 150, 300 ili 500 evra.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

TRADICIONALNA MANIFESTACIJA U SUSRET VIDOVDANU

Smotra folklora u Svetim Arhangelima okupila ~uvare tradicije

U manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, u nedequ 24. maja, je sve~ano otvorena tradicionalna smotra folklora „U susret Vidovdanu“, manifestacija koja ve} ~etvrt veka okupqa kulturno-umetni~ka dru{tva i ~uva srpsku tradiciju, pesmu i igru. Ove godine obele`ava se i jubilarnih deset godina odr`avawa ove manifestacije u samoj svetiwi.

Prisutnima se na otvarawu obratio predsednik Udru`ewa novinara Srbije (UNS) @ivojin Rako~evi}, koji je istakao zna~aj o~uvawa kulture i zajedni{tva kroz ovakve doga|aje, dok je dobrodo{licu u~esnicima uputio i \or|e Laku{i}, predsednik Kulturno-umetni~kog dru{tva „Kopaonik“ iz Leposavi}a.

Ova manifestacija je prvi put odr`ana 2001. godine u Zubinom Potoku, gde se organizovala sve do 2011. godine.

Podr{ku organizaciji i ove godine pru`ili su Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo kulture Republike Srbije. Pored folklornih nastupa, u okviru smotre organizovane su i likovne i literarne sekcije koje okupqaju mlade stvaraoce iz razli~itih krajeva

I ove godine u manastiru Svetih Arhangela okupio se veliki broj ~lanova kulturno-umetni~kih dru{tava, vernika i qubiteqa narodnog folklora. Manifestaciju je poremetila Kosovska policija jer je {est osoba privedeno ispred porte manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, potvr|eno je iz policije.

Prema informacijama iz policije, ove osobe su privedene nakon poku{aja da se fotografi{u sa zastavom Srbije na uzvi{ewu iznad samog manastirskog kompleksa.

Nakon dvo~asovnog zadr`avawa privedeni srpski omladici su pu{teni uz prekr{ajne prijave.

PRIZRENSKA BOGOSLOVIJA OBELE@ILA SLAVU, SVETU BRA]U KIRILA I METODIJA

Profesori, |aci, u~enici, mogli su biti na drugim mestima i u~iti {kolu, ali su izabrali Prizren

Prizrenska Bogoslovija obele`ila je, u nedequ 24. maja, slavu Svetu bra}u Kirila i Metodija a liturgiju su u crkvi Svetog \or|a u ovom gradu, u prisustvu velikog broja vernika slu`ili mitropolit ra{ko-prizrenski Teodosije, vladika buenosajreski i ju`nocentralnoameri~ki Kirilo, uz saslu`ewe igumana manastira Svetih Arhangela i Visokih De~ana.

Mitropolit ra{ko-prizrenski Teodosije poru~io je, nakon {to je prerezan slavski kola~, da smo se danas okupili da i mi svedo~imo Hrista raspetog i vaskrslog, da svojim `ivotom i opstankom na ovim prostorima svedo~imo nepobedivu veru Hristovu i istakao da nigde nije lep{e nego na Kosovu i Metohiji.

Ovde smo kao dete u maj~inoj utrobi. Sve nam je Bog dao, ni{ta nam ne nedostaje. I da trajemo, i da dolazimo, bez obzira gde da `ivimo, ovde, kako je to rekao na{ patrijarh, u o~ev dom. I ono {to je najva`nije, dao nam je Gospod qubav, radost, koju svi osete kad do|u na ove prostore. Dao nam je Gospod slobodu. Sad }e se neko pitati kako to o slobodi kada smo prite{weni sa svih strana? Onu najva`niju slobodu, koja je unutra. Oslobodili smo se iznutra i to je ta sloboda u Hristu kada ne robujemo qudima, nego slu`imo Bogu i klawamo se samo Bogu, rekao je Teodosije. Mitropolit je naglasio da i Bogoslovija, koja danas slavi, profesori, |aci, u~enici i oni svedo~e tu slobodu, jer su, kako je rekao, mogli biti na drugim

Prizrenska Bogoslovija u Prizrenu obele`ila slavu Svetu bra}u Kirila i Metodija

PRINC FILIP U BEOGRADU UGOSTIO KOMANDANTA KFOR-A

KOJI JE MARTA 2004. SA^UVAO PE]KU PATRIJAR[IJU U najte`im vremenima

stali u odbranu srpskih svetiwa i naroda

Princ-naslednik

Filip ugostio je u Kraqevskom Dvoru, u nedequ 23. maja, Rafaela Jubinija, nekada{weg komandanta italijanskog kontingenta KFOR-a na Kosovu, divizijskog generala Fran~eska Mara i Preosve}enog Episkopa pakra~ko-slavonskog Jovana, isti~u}i zna~aj qudi koji su u najte`im vremenima stali u odbranu srpskih svetiwa i naroda.

„Bilo mi je veliko zadovoqstvo da u Kraqevskom Dvoru ugostim Rafaela Jubinija, nekada{weg komandanta italijanskog kontingenta KFOR-a na Kosovu i Metohiji, divizijskog generala Fran~eska Mara i Preosve}enog Episkopa pakra~ko-slavonskog Jovana“, poru~io je princ Filip.

On je podsetio da Jubinija i vladiku Jovana povezuje posebno prijateqstvo nastalo tokom te{kih godina na Kosovu, kada su zajedno u~estvovali u naporima da se sa~uvaju srpske svetiwe i za{titi narod.

Kako je istakao, me|usobno po{tovawe ro|eno u tim izazovnim vremenima traje do danas, a dodatno ga je u~vrstila zajedni~ka qubav prema padobranstvu i tradicionalnim „Balkanskim skokovima prijateqstva“.

Princ Filip je posebno naglasio zna~aj uloge Rafaela Jubinija i wegove jedinice tokom martovskog pogroma 2004. godine, kada su ~uvali Pe}ku patrijar{iju i druge srpske svetiwe u Metohiji. „Posebno me je dirnulo {to sam imao priliku da razgovaram sa ~ovekom koji je, zajedno sa svojim vojnicima, ~uvao Pe}ku patrijar{iju i druge srpske manastire u Metohiji. Wegova jedinica je danono}no patrolirala kako bi za{titila na{e svetiwe, mona{tvo i narod“, istakao je princ Filip.

Za doprinos za{titi srpskih svetiwa tokom pogroma 2004. godine, Rafael Jubini i pripadnici wegove jedinice odlikovani su Ordenom Svetog Save, najvi{im priznawem Srpske pravoslavne crkve.

mestima i u~iti {kolu, ali su izabrali upravo Prizren. Vladika buenosajreski i ju`nocentralnoameri~ki Kirilo naglasio je da je Kosovo i Metohija istorijski uvek bilo mesto susreta raznih civilizacija, religijskih i nacionalnih grupa, nekada ne samo susreta, nego i sukoba, ali je istakao i da se pokazalo da je molitva ja~a od svih nasiqa i da ova svetiwa svedo~i Boga i da se obnavqa silom vaskrsloga Hrista.

Iguman manastira Visoki De~ani, otac Sava Jawi} je u svojoj besedi istakao da se ovde u Bogosloviji posebno podse}amo {ta zna~i istinski u~iti se bogoslovqu, naglasiv{i da u~enici Bogoslovije, pre svega, svojim trudom i na~inom `ivota moraju da u~ine sebe otvorenim da bi, kako je rekao, mogli da i sami sutradan, kao nosioci te blagodati Bo`ije, budu svedoci spasewa.

Prorektor Prizrenske Bogoslovije Isidor Jagodi} istakao je da je praznik poseban dan, pogotovo za zajednicu u Prizrenu.

„Ove godine je i 15 godina od obnove rada Bogoslovije i 10 godina od osve}ewa.Tu su sada ve} i neki na{i biv{i |aci, danas su ve} slu`ili liturgiju zajedno sa nama kao sve{tenici, tako da je to jedan poseban ose}aj blagodarnosti, kazao je Isidor Jagodi}.

„To odlikovawe predstavqa trajno svedo~anstvo zahvalnosti na{eg naroda onima koji su u te{kim trenucima pokazali ~ast, hrabrost i qudskost“, poru~io je princ-naslednik Filip. Govore}i o Kosovu, on je naglasio da ta pokrajina za wega predstavqa mnogo vi{e od teritorijalnog pitawa.

„Kosovo i Metohija za mene nisu samo pitawe teritorije, ve} pitawe korena, istorije i zaveta. Na{e svetiwe su duhovni stub na{eg naroda i wihovo o~uvawe ostaje obaveza svih generacija“, naveo je princ Filip.

On je zakqu~io da qudi koji su pokazali po{tovawe prema srpskoj veri, kulturi i narodu ostaju trajni prijateqi Srbije.

CIK POTVRDIO BIRA^KI SPISAK ZA PARLAMENTARNE

IZBORE KOSOVA IZBORE 7. JUNA

Evidentirano 15.884 vi{e glasa~a nego u decembru

Centralna izborna komisija (CIK) potvrdila je bira~ki spisak za prevremene parlamentarne izbore na Kosovu, koji }e biti odr`ani 7. juna, a prema najnovijim podacima pravo glasa ima 2.092.174 bira~a – {to je za 15.884 vi{e nego na izborima odr`anim 28. decembra pro{le godine.

Odluka je doneta elektronskim glasawem na 54. sednici CIK-a, kojom je predsedavao predsedavaju}i CIK-a Kre{nik Radowi}i. Prema podacima iz potvr|enog bira~kog spiska, na bira~kim mestima na Kosovu pravo glasa ima 1.959.962 gra|ana, dok je za glasawe van Kosova registrovano 132.212 bira~a.

Od ukupnog broja bira~a u dijaspori, wih 100.970 registrovano je za glasawe putem po{te u inostranstvu, 3.518 za slawe glasa~kog listi}a u po{tansko sandu~e na Kosovu, dok je 27.724 bira~a prijavqeno za fizi~ko glasawe u diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima. CIK navodi i da }e na izborima 7. juna prvi put glasati 22.685 bira~a. Me|u wima je 16.934 mladih koji su nakon izbora odr`anih 28. decembra navr{ili 18 godina, dok je jo{ 5.751 bira~ prvi put registrovan u Centralnom civilnom registru „ili je obnovio dr`avqanstvo Kosova“.

Gordana u Americi pomera

granice medicine, osvojila nagradu koja najavquje Nobela!

Gordana Vuwak-Novakovi}, srpsko-ameri~ka bioin`ewerka i pionirka regenerativne medicine, profesorka sa univerziteta Kolumbija, dobitnica je jednog od najpresti`nijih svetskih nau~nih priznawa

}a `ena u nauci. Gordana Vuwak Novakovi} je ovo priznawe osvojila za geografsku regiju Severne Amerike, gde `ivi i radi, a nagra|ena je za svoj istaknuti rad u oblasti bioin`iwerstva qudskih tki-

– ~uvene Internacionalne nagrade L’Oréal-UNESCO „Za `ene u nauci“, koja se dodequje za revolucionarna istra`ivawa sa velikim uticajem na budu}nost nauke.

L’Oréal Fondacija i UNESCO su objavili imena ovogodi{wih laureatkiwa nagrade koju svake godine dobija samo pet najeminentnijih `ena istra`iva~a na svetu. Ova priznawa dodequju se od 1998. godine i va`e za jedan od najva`nijih me|unarodnih programa za promociju dostignu-

va, sa ciqem transformacije medicine i unapre|ewa qudskog zdravqa. Na sve~anoj ceremoniji koja }e biti odr`ana u Parizu 11. juna, nagradu }e primiti uz jo{ ~etiri nau~nice koje su laureatkiwe za Afriku i arapske dr`ave, Aziju i Pacifik, Evropu, i Latinsku Ameriku i Karibe. Internacionalna nagrada L’Oréal-UNESCO „Za `ene u nauci“ prepoznaje i promovi{e nau~nu izuzetnost izvanrednih svetskih nau~nica, a me|u dosada{wim laureatkiwama wih se-

KARA\OR\EVI]I STI@U U ^IKAGO: Princ Filip: „Ovo je

Wihova Kraqevska Viso~anstva Princ-naslednik Filip i Princeza Danica Kara|or|evi}, zajedno sa svojom decom, princem Stefanom i princezon Marijom, boravi}e narednog meseca u ^ikagu, me|u srpskim narodom koji ve} generacijama ~uva veru, tradiciju i qubav prema Otaxbini daleko od wenih granica.

Bi}e to prva zvani~na kraqevska poseta princa-naslednika i wegove porodice Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, a tim povodom bi}e odr`ano vi{e sve~anih i dobrotvornih doga|aja posve}enih o~uvawu zajedni{tva, identiteta i duhovnog nasle|a srpskog naroda.

Govore}i o predstoje}em dolasku u ^ikago, Princ-naslednik Filip istakao je da ova poseta za wegovu porodicu ima dubok li~ni i istorijski zna~aj.

„Sa posebnom rado{}u moja porodica i ja dolazimo me|u na{ narod u ^ikagu – me|u qude koji su, uprkos daqini, sa~uvali srpsko ime, veru, jezik i qubav prema svojim korenima. ^ikago za nas nije samo veliki grad i jedno od najzna~ajnijih sredi{ta srpske dijaspore. To je mesto duboke istorijske i emotivne veze na{e

dam je nakon dobijawa ove nagrade dobilo i Nobelovu nagradu. Ovogodi{wi izbor nagla{ava kqu~nu ulogu pet laureatkiwa u re{avawu globalnih zdravstvenih i ekolo{kih izazova: od revolucionarnog in`eweringa tkiva i genomskog istra`ivawa, do inovacija na poqu poqoprivrede i uticaja ishrane na mentalno zdravqe.

Profesorka Gordana VuwakNovakovi} ro|ena je u Beogradu, zavr{ila je Zemunsku gimnaziju, a diplomirala, magistrirala i doktorirala na odseku za hemijsko in`ewerstvo Tehnolo{ko-metalur{kog fakulteta u Beogradu, gde je bila i profesorka. Specijalizovala se za biomedicinsko in`ewerstvo kao Fulbrajtova stipendistkiwa na MIT-u u Bostonu. Danas je u zvawu univerzitetskog profesora (University Professor), najvi{eg akademskog zvawa na Univerzitetu Kolumbija. Profesorka Vuwak-Novakovi} je svetski pionir u bioin`ewerstvu, ~iji rad na uzgajawu qudskih tkiva u laboratorijskim uslovima pomera granice regenerativne medicine. Kao najcitiranija nau~nica srpskog porekla svih vremena, i prva in`ewerka u zvawu univerzitetskog profesora u istoriji Univerziteta Kolumbija, ona je i istaknuta mentorka koja aktivno radi na osna`ivawu `ena u nauci {irom sveta.

povratak ku}i“

porodice sa srpskim narodom u rasejawu. Upravo ovde je prvi put po~ivao moj deda, kraq Petar II, zbog ~ega ovaj dolazak do`ivqavam ne kao zvani~nu posetu, ve} kao povratak me|u svoje qude, ka`e princ Filip i dodaje: Gde god Srbi `iveli, ono {to nas odr`ava kroz vreme jesu vera, porodica, me|usobno po{tovawe i ose}aj pripadnosti istom narodu. Na{a je du`nost da te veze ~uvamo i prenosimo budu}im generacijama, dostojanstveno, slo`no i sa verom u budu}nost“. Tokom boravka u ^ikagu Princ-naslednik predstavi}e i veliki humanitarno-obrazovni projekat „Serbian Camp“, koji }e od 2027. godine okupqati decu iz dijaspore, Srbije i regiona kroz

zajedni~ka dru`ewa, edukativne programe i upoznavawe sa kulturnim i duhovnim nasle|em srpskog naroda. Projekat }e realizovati Kraqevska fondacija u saradwi sa Serbian Times-om.

„Verujem da nema va`nijeg ulagawa od ulagawa u na{u decu i wihovu me|usobnu povezanost. @elimo da mladi koji odrastaju {irom sveta upoznaju jedni druge, izgrade prijateqstva za ceo `ivot i osete da pripadaju istom kulturnom i duhovnom prostoru, bez obzira na to gde su ro|eni. Posebno je va`no da deca iz dijaspore Srbiju ne upoznaju samo kroz porodi~ne pri~e, ve} kroz li~no iskustvo, kroz na{ jezik, obi~aje, svetiwe i istoriju, zakqu~uje Princ-naslednik.

SRBI SA DECOM SLAVILI PORODICU I TRADICIJU: Na Nijagarinim vodopadima odr`an

Dan pravoslavne porodice

U Nijagara Folsu (Kanada) vi{e od 150 qudi prisustvovalo je prvom Danu pravoslavne porodice na imawu Srpske pravoslavne crkve Svetog Georgija. Deca, roditeqi, bake, deke i porodi~ni prijateqi pridru`ili su se doga|aju posve}enom dru`ewu i zajedni{tvu.

Porodice su u`ivale u raznovrsnim aktivnostima, ukqu~uju}i dvorce na naduvavawe, de~je igre, picu, pi}e i slatki{e, koje su organizatori obezbedili besplatno za sve goste. Doga|aj je prisutnima pru`io priliku da u samom srcu Nijagara Folsa provedu vreme zajedno u porodi~nom okru`ewu.

Dan pravoslavne prodice organizovali su Upravni odbor i volonteri C[O Sveti Georgije, uz blagoslov i podr{ku parohijskog sve{tenika oca Stanka Anti}a.

„Glavna svrha ovog doga|aja bila je da se okupe srpske i pravoslavne porodice, i da im se omogu}i da se pove`u sa qudima koji dele wihove vrednosti“, rekao je dr Bojan Ratkovi}, predsednik Crkveno-{kolske op{tine.

On je istakao zna~aj o~uvawa `ive i aktivne hri{}anske zajednice koja }e opstati i za budu}e generacije.

„Ali sve ovo {to mi imamo bi}e nam uzalud ako nemamo decu koja se igraju na na{im igrali{tima, mlade porodice koje {etaju na{im stazama i sna`nu zajednicu vernih hri{}ana spremnih da pomognu da se sve to odr`i u `ivotu“, nastavio je Ratkovi}. „Dobro znamo ~emu su danas na{a deca i unuci izlo`eni kroz medije, {kole i dru{tvene mre`e, i ba{ zato moramo zajedno raditi na o~uvawu ovog uto~i{ta kojim nas je Gospod blagoslovio. Moramo stvoriti mesto gde }e se srpske i druge hri{}anske porodice okupqati da u~e prave vrednosti, da se dru`e jedni sa drugima, i da slave i slu`e Gospoda.“

I Australija oduzima kinesku imovinu

Vlada u Kanberi naredila je kineskim kompanijama da za samo dve nedeqe prodaju svoj vlasni~ki udeo u australijskom preduze}u koje se bavi eksploatacijom retkih metala. Tako se nastavqa pohod Zapada na legalno ste~enu kinesku imovinu u inostranstvu koji se pravda bezbednosnim razlozima.

Mediji u Isto~noj Aziji listom prenose izve{tavawe agencije Rojters da je australijska vlada 18. maja naredila kineskim kompanijama da pod hitno prodaju svoj vlasni~ki udeo u preduze}u „Nordern minerals”, koje se bavi geolo{kim istra`ivawem i iskopavawem retkih zemnih elemenata.

Re~ je metalima poput skandijuma, itrijuma, galijuma, disprozijuma i drugih, do kojih se, mada nisu zaista retki u prirodi, te{ko dolazi jer je wihova eksploatacija ekolo{ki prqava a prerada skupa, zbog ~ega ih malo dr`ava sveta osim Kine proizvodi u ve}im koli~inama.

Pet firmi koje imaju sedi{te u Kini i jedna koja je registrovana na Britanskim devi~anskim ostrvima mora}e da u roku od samo dve nedeqe prodaju svoj udeo u australijskoj rudarskoj kompaniji koja traga za retkim metalima u prostranom regionu Brauns rejnx na granici izme|u Severne teritorije i Zapadne Australije.

RETKI METALI KAO ORU\E ZA NEUTRALIZACIJU

AMERI^KOG EKONOMSKOG PRITISKA

Analiti~ari u Aziji postupak australijske vlade dovode u vezu sa ~iwenicom da je pro{le godine Kina na nove visoke carine ameri~kog predsednika Donalda Trampa uvedene po~etkom aprila odgovorila naglom redukcijom izvoza svojih retkih zemnih metala u SAD.

Oni su, izme|u ostalog, neophodni za proizvodwu polupro-

vodnika, odnosno, super kompjutera koji se koriste za trening ve{ta~ke inteligencije, te za izradu avionskih radara, vo|enih projektila i drugog savremenog naoru`awa, pa je taj protivudar Kine duboko potresao SAD u trenucima kada se de{avao procvat industrije vezane za ve{ta~ku inteligenciju i kada je Va{ington tro{io ili planirao da utro{i velike koli~ine municije za snabdevawe ukrajinske i izraelske armije, te sprovo|ewe sopstvenih vojnih operacija u Venecueli i Iranu.

Naime, Kina je do uvo|ewa Trampovih carina, usmerenih na smawewe trgovinskog suficita stranih dr`ava i prebacivawe dela wihove proizvodwe na ameri~ko tlo, izvozila u SAD izme|u 600 i 800 tona retkih metala mese~no. No, nakon odluke

Pekinga da se odupre ekonomskim pritiscima iz Va{ingtona u aprilu pro{le godine taj izvoz je pao na samo par stotina, a onda, u maju, i na samo nekoliko desetina tona.

Ovde treba re}i da su se SAD u periodu od 2020. do 2023. godine na Kinu oslawale za ~ak 70 posto svog godi{weg uvoza retkih zemnih metala i wihovih jediwewa. Pojedine elemente,

U svetu u kojem se milijarde qudi suo~avaju sa nesta{icom ~iste vode, nova tehnologija iz Australije mogla bi da promeni pravila igre. Nau~nici sa Mona{ univerziteta u Melburnu razvili su revolucionarni filter na bazi grafena, koji morsku vodu pretvara u pija}u – i to za svega nekoliko sekundi, koriste}i minimalnu koli~inu energije.

Ova inovacija, koja je ve} izazvala interesovawe nau~ne zajednice, otvara mogu}nost da u skorijoj budu}nosti pitka voda bude dostupna ~ak i u najudaqenijim i najugro`enijim delovima sveta.

Filter je izra|en od grafen oksida – jednog od najnaprednijih materijala koje ~ovek poznaje i koji je poznat po svojoj izuzetnoj ~vrsto}i, provodqivosti i debqini od svega nekoliko atoma. Ono {to ovu tehnologiju ~ini posebnom su nanoskopske pore, koje selektivno propu{taju molekule vode, dok zadr`avaju so, te{ke metale i druge ne~isto}e.

Za razliku od konvencionalne desalinizacije, koja se oslawa na energetski zahtevnu reverznu osmozu, ovaj filter radi pasivno pod niskim pritiskom, {to ga ~ini pogodnim za kori{}ewe u vanrednim situacijama, u zaba~enim krajevima ili u regionima pogo|enim klimatskim krizama.

kao {to su skandijum i itrijum, Va{ington je u celini (100 posto) uvozio iz te azijske socijalisti~ke dr`ave. Ve}ina politikologa i ekonomista u Azijsko-Pacifi~kom regionu zato se sla`u u oceni da je upravo uskra}ivawe retkih zemnih metala prisililo Trampovu vladu da odustane od svojih drakonskih carina protiv Kine i zatra`i primirje u tom trgovinskom ratu, koje je i ostvareno krajem oktobra pro{le godine prilikom susreta dva lidera i wihovih timova u Republici Koreji.

INTERES VA[INGTONA

Nakon tih doga|aja u prole}e pro{le godine, SAD i wihovi vojnopoliti~ki saveznici, poput Japana i Australije, su potpisali niz me|usobnih sporazuma namewenih uspostavqawu lanaca snabdevawa retkim zemnim metalima koji bi bili nezavisni od kineskih izvora. Ti dogovori obuhvataju ulagawa u nova ili postoje}a nalazi{ta u prijateqskim dr`avama, ali i me|usobno ustupawe tih deficitarnih sirovina u slu~aju akutnih nesta{ica.

Tako|e, kompanija „Nordern minerals”, koja planira eksploa-

taciju disprozijuma i terbijuma, po pisawu portala australijskog javnog TV servisa ABC, je va`na karika u planu Va{ingtona i Kanbere da se izbore sa kineskom dominacijom u proizvodwi i obradi retkih zemnih metala - ona o~ekuje krupnu investiciju ameri~ke Uvozno-izvozne banke od 500 miliona ameri~kih dolara. Otud, mo`e se smatrati da je vlada u Kanberi u svom ataku na legalno ste~enu imovinu kineskih preduze}a (koja su dr`ala oko 17 posto deonica „Nordern mineralsa”) prakti~no delovala u smeru zadovoqewa interesa Va{ingtona.

NASTAVAK GLOBALNOG EKONOMSKOG RATA ZA SIROVINE

I INFRASTRUKTURU

Wen potez, mo`e se re}i, deo je globalne bitke za resurse koji dr`ave Zapada posledwih godina vode protiv Kine, koja je planskim ulagawem proteklih godina stekla vlasni~ki udeo u rudnicima {irom sveta, po~ev od Afrike, preko Ju`ne Amerike i Evrope, do Kanade i Australije. U fokusu su najvi{e strate{ke sirovine neophodne za elektronsku i vojnu industriju, poput

litijuma i pomenutih „retkih metala”.

Pritisak dr`ave i prisilno oduzimawe vlasni{tva pod izgovorom o~uvawa bezbednosti nije ograni~eno samo na rude, ve} se prote`e i na saobra}ajna ~vori{ta i infrastrukturu, {to pokazuje nedavno preuzimawe dve kineske luke od strane vlasti u Panami, koje su u tom slu~aju delovale pod pretwom ameri~ke vojne intervencije.

Borba za kontrolu nad va`nim sirovinama, dakle, deo je {ire kampawe SAD i wenih saveznika da se Pekingu oduzmu poluge mo}i preko kojih mo`e da uti~e na ekonomije Zapada i uop{te oslabi wen ekonomski i, posredno, politi~ki uticaj u svetu.

Naredba australijske vlade, koja je prvi put intervenisala u slu~aju „Nordern minerals” jo{ 2023. godine kada je ograni~ila veli~inu udela koje kineske kompanije mogu da otkupe, sigurno }e dodatno zakomplikovati odnose sa Pekingom. Oni su u proteklih ne{to vi{e od decenije, uprkos velikoj me|usobnoj trgovinskoj razmeni, bili optere}eni bezbednosnim pitawima, poput optu`bi Kanbere na ra~un Kine o {pijunirawu ili stacionirawa ameri~kih strate{kih bombardera na severu Australije, odakle oni mogu ugroziti kineske polo`aje i brodove u Ju`nom kineskom moru i oko Tajvana. Treba primetiti da je odluka australijskog Ministarstva finansija u ovom slu~aju doneta neposredno nakon posete predsednika Trampa Pekingu, gde je jedna od tema pregovora, po izve{tavawu ameri~kih medija, bio i problem snabdevawa SAD kineskim retkim metalima. Kineska strana, me|utim, tom prilikom samo je dala uop{teno obe}awe da }e se pozabaviti zabrinuto{}u Va{ingtona vezanom za tu temu, te nije dala nikakvo konkretno uveravawe a kamoli potpisala neki konkretan dr`avni sporazum ili ugovor o prodaji retkih zemnih metala.

„Na{ ciq je bio da stvorimo jednostavan, efikasan i energetski pristupa~an sistem za filtraciju vode. Rezultati testirawa su nadma{ili o~ekivawa i voda postaje bezbedna za pi}e gotovo trenutno”, izjavio je vo|a istra`ivawa prof. Mainak Majumder sa Mona{ univerziteta.

POTENCIJAL ZA RE[AVAWE GLOBALNE KRIZE NEDOSTATKA PIJA]E VODE

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, vi{e od 2 milijarde qudi {irom sveta nema pristup bezbednoj pija}oj vodi.

„Ovo nije samo nau~ni proboj – ovo je tehnologija koja mo`e spasiti `ivote. Zamislite mogu}nost da imate lagani, prenosivi ure|aj koji iz mora crpi sve`u vodu u realnom vremenu. Takva vizija vi{e nije nau~na fantastika”, nagla{ava prof. Majumder.

Trenutno se istra`iva~ki tim fokusira na razvoj proizvodwe i integraciju filtera u prenosive ure|aje koji bi mogli da se koriste u humanitarnim misijama, vojnim kampovima ili ~ak u doma}instvima koja `ele samoodr`ivost.

Kompanije i vladine agencije ve} su pokazale interesovawe za ovu tehnologiju, {to bi moglo da ubrza wen izlazak na tr`i{te u narednim godinama.

@etva p{enice u Australiji mo`e biti mawa nego u Ukrajini

Australija, tre}i najve}i izvoznik p{enice na svetu, mogla bi da izveze 10 miliona tona mawe ove sezone, {to je oko 5% globalnog izvoza, zbog lo{ih padavina i naglog rasta cena

ma ili uqane repice, kojima je potrebno mawe |ubriva ili koje imaju ve}i prinos. [est poqoprivrednih analiti~ara veruje da }e povr{ina pod p{enicom u

goriva i |ubriva usled rata u Iranu, objavio je Rojters.

Mawi rod u Australiji smawio bi globalne zalihe p{enice i podigao cene koje su ve} po~ele da rastu.

Australija je prvi veliki izvoznik koji je po~eo da seje p{enicu od rata sa Iranom, koji je smawio isporuke goriva i |ubriva iz Zaliva. I druge zemqe bi mogle da smawe proizvodwu, {to bi dodatno smawilo zalihe hrane. Rojters je anketirao 18 poqoprivrednika {irom Australije. U najsu{nijim regionima, ve}ina zna~ajno smawuje proizvodwu p{enice. Na nacionalnom nivou, mnogi prelaze na useve poput je~-

^OVEK (39) PECAO U PLI]AKU,

Jedan mu{karac je preminuo posle napada ajkule na Velikom koralnom grebenu, ju`no od Kernsa u australijskoj dr`avi Kvinslend

Tragedija se dogodila oko podneva po lokalnom vremenu, a 39-godi{wak je navodno pecao na podvodnom plitkom grebenu „Kenedi”, udaqenom oko 50 kilometara od obale, pi{e „Gardijan”.

To je podru~je, sme{teno izme|u Kernsa i Taunsvila, popularna destinacija za rekreativni ribolov i rowewe.

Australiji pasti za 7-20% u pore|ewu sa pro{lom godinom - {to je ekvivalentno povr{ini gotovo veli~ine Belgije.

@etva koja }e biti ubrana krajem godine mogla bi biti 16-41% ni`a — sa oko 36 miliona tona pro{le godine na 21,3 miliona tona u najgorem slu~aju.

Slede}i veliki izvoznici p{enice, Argentina i Kanada, tako|e bi mogle smawiti proizvodwu zbog visokih tro{kova i ka{wewa u setvi.

O~ekuje se da }e globalno tr`i{te p{enice pre}i iz suficita u deficit, {to }e dovesti do smawewa zaliha i daqeg rasta cena. Australija bi tako mogla da po`we mawe p{enice nego Ukrajina.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Prema podacima Ministarstva poqoprivrede SAD, u 2025/26. godine, Australija je po`wela 36 miliona tona p{enice i izvezla 26 miliona tona. Prognoza za novu 2025/26. godinu je 30 miliona tona, dok se za Ukrajinu predvi|a 23

Hitne slu`be su obave{tene oko podneva, nakon ~ega je mu{karac u kriti~nom stawu prevezen do pristani{ta „Hul river hids”, u blizini grada Tali. Preminuo je od zadobijenih povreda ubrzo nakon {to je izvu~en na obalu.

Policija Kvinslenda saop{tila je da }e pripremiti izve{taj za mrtvozornika „nakon iznenadne smrti 39-godi{weg mu{karca koja se ne smatra sumwivom” na podru~ju obale Kasuarija.

- Hitne slu`be su pozvane na pristani{te za brodove „Hul river hids” ne{to pre 12 sati, nakon dojave da je mu{karca napala ajkula dok se nalazio na grebenu Kenedi. Mu{karac je izvu~en iz vode i podlegao je povredama - navodi se u saop{tewu. Iako su retki, napadi ajkula ve} su se doga|ali na grebenima i u pli}acima du` obale Kvinslenda.

Godine 2021. penzionisani ronilac ameri~ke mornarice Rik Betua pre`iveo je napad bik-ajkule na grebenu Britomart, koji se nalazi oko 30 kilometara ju`no od grebena Kenedi. Jo{ nije poznato koja ga je vrsta ajkule napala. Poznato je da su bik-ajkule i tigar-ajkule {iroko rasprostrawene du` Velikog koralnog grebena. Velike bele ajkule tako|e nastawuju greben, ali su re|e u toplijim vodama. Ovo je drugi smrtonosni napad u Australiji u kratkom vremenskom razmaku. Pro{log vikenda mu{karac je preminuo nakon napada ajkule kod ostrva Rotnest, u blizini Perta. 38-godi{waku je pru`ena pomo} na licu mesta, ali je podlegao povredama.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

miliona tona. Me|utim, ako se pesimisti~ne prognoze analiti~ara navedene u vestima Rojtersa ostvare i `etva p{enice u Australiji bude 21,3 miliona tona, onda bi mogla biti mawa od ukrajinske.

GOTOVO NEVEROVATNO:

Australija ima 10.000 pla`a, vi{e kamila nego Saudijska Arabija i nalazi se na kontinentu bez ijednog aktivnog vulkana

Jedino mesto na Zemqi koje je i dr`ava i celi kontinent. Nijedna druga kopnena masa ne mo`e se time pohvaliti.

Okru`ena okeanom {esta je najve}a dr`ava na svetu sa 7.688.287 kvadratnih kilometara. I ovde stvari postaju bizarne.

Australija ima vi{e divqih kamila koje lutaju wenim pustiwama nego Saudijska Arabija. Skoro 80% australijskih `ivotiwa ne postoji nigde drugde na planeti. Kenguri, koale, vombati, kquna{i `ive samo u Australiji. Ne mo`ete ih na}i divqe nigde drugde.

A od 10 najsmrtonosnijih zmija na svetu, Australija ima svaku. Proporcija Australije je neverovatna. Sidnej na isto~noj obali je bli`i Novom Zelandu nego Pertu na zapadu. Let preko zemqe traje isto koliko i let od Londona do Egipta.

Australija ima preko 10.000 pla`a koje se ni`u du` wene obale. Ako biste svaki dan pose}ivali novu pla`u trebalo bi vam 27 godina da ih sve vidite.

I ono {to je mo`da najlu|e od svega... Australija je jedini kontinent bez aktivnog vulkana. Ipak, nalazi se na Uluruu, najve}oj svetskoj kamenoj formaciji.

Jedna ku}a – jedan migrant

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Posledwi australijski ministar za imigraciju koji se zalagao za specifi~an ciq za ukupnu prekomorsku migraciju fiksiran na odre|eni procenat ukupnog stanovni{tva bio je laburista Artur Kalvel 1945. godine. Kalvelov govor u parlamentu 2. avgusta te godine postao je poznat po pokretawu imigracione akcije u Australiji „naseqavaj se ili nestaj“ (Populate or perish). Fraza se povezuje sa Kalvelom, ali ju je jo{ 1930-ih skovao biv{i tada{wi ministar zdravqa Bili

skog zavoda za statistiku, rast stanovni{tva je bio 419.300, sastavqen od prirodnog prira{taja (112.600) i 304.700 neto prekomorskih migracija, {to ukqu~uje ciq od 185.000 plus dodatne migrante privu~ene od onih koji su ve} u Australiji zbog posla ili studija, na primer. Koriste}i prose~nu popuwenost od 2,4 stanara po doma}instvu, tim dodatnim qudima u 25-26 bi bilo potrebno 174.708 mesta za `ivot. Ispostavilo se da je broj zavr{enih stambenih objekata u periodu 2024-25 bio gotovo isti kao i taj — 174.792, ili 84 ku}e i stanova vi{e nego {to je teoretski potrebno prema Tejlorovom planu. Neki su Tejlorovu politiku okarakterisali kao „jednu ku}u po migrantu“, ali on to nije rekao. On je naglasio: „Koaliciona vlada }e ograni~iti broj imigranata na osnovu broja ku}a izgra|enih svake godine“. Me|utim, migranti obi~no dolaze u porodicama i ne treba svakom po jedna ku}a. U drugoj polovini 2025. godine, broj zapo~etih stambenih objekata pora-

Hjuz. Kalvel je utvrdio da vlada treba da ciqa rast stanovni{tva od 1% godi{we kroz planiranu migraciju, pored prirodnog prira{taja od 1%. U godinama koje su usledile, Australija je imala ciq za stalnu migraciju – utvr|en u buxetu za ovaj mesec na 185.000. Osamdeset godina nakon {to su Kalvelovi planovi stupili na snagu, lider opozicije Angus Tejlor predlo`io je povratak na potpuno ciqawe imigracije – neku vrstu moderne politike „naseqavaj se ili nestaj“ – sa brojem koji bi se zasnivao na novo-izgra|enim ku}ama. ^ini se ipak da je ciq ovog predloga bio i eventualno smawewe broja rastu}ih glasova Jedne nacije, kako Liberalna stranka ne bi bila marginalizovana.

Povezivawe migracione politike sa stanovawem verovatno ne}e dovesti do „jednog od najve}ih smawewa imigracije u australijskoj istoriji“, kako je obe}ao Tejlor u svom govoru o buxetu. Zapravo, kako stvari stoje, to ne bi dovelo do nikakvog smawewa migracije, iako je Angus Tejlor rekao da imigracija treba da bude „zna~ajno ispod“ gorwe granice kako bi se omogu}ilo da stanovawe bude odr`ivo.

U 2024-25, posledwoj godini za koju imamo podatke Australij-

smawewe. Stru~waci za migraciju procewuju da }e ovogodi{wi broj stanovnika biti oko 300.000, ne mnogo vi{e od prognoze Ministarstva finansija. Stanovawe je samo jedna od stvari koje bi vlada morala da uzme u obzir prilikom odre|ivawa pravog nivoa migracije, a ne samo prognozirawe i prepu{tawe poslova univerzitetima.

Mnogo toga, ali ne sve, povezano je sa stanovawem; tu su i transport, energetika i tehnologija. Zagu{ewa na putevima i aerodromima je prili~no lako proceniti, ali ostale infrastrukturne zahteve komplikuje energetska tranzicija i bum ve{ta~ke inteligencije, i zahteva stru~nu procenu. Stopa fertiliteta u Australiji je 1,48 poro|aja po `eni, {to je znatno ispod nivoa zamene i u dugoro~nom je padu. Prema trenutnom trendu, smrtnost }e prema{iti broj poro|aja ve} za oko 25 godina, dok }e stanovni{tvo radnog doba pasti ispod broja neradno sposobnog stanovni{tva pre toga. Odre|eni nivo migracije je neophodan za to, ali obu~eni demografi treba da utvrde koliko.

Model FIONA („Fiskalni uticaj novih Australijanaca“) Ministarstva finansija jasno pokazuje da je ve}ina migranata neto pozitivna za buxet i da bi wihov mawi broj pove}ao deficit. Samo je humanitarni priliv neto fiskalno negativan. Ovo se opisuje kao tre}a najve}a izvozna industrija Australije, iako to ukqu~uje i sav novac koji strani studenti tro{e, ~ak i ako su ga ovde zaradili. Ipak, pro{le godine je bilo 157.000 stranih studenata ili vi{e od 50% stalne migracije. Bez wih, australijski univerziteti bi bankrotirali, a osnovna nau~na istra`ivawa u zemqi bi stala.

stao je na oko 17.000 mese~no, ili ne{to vi{e od 200.000 godi{we. U me|uvremenu, prirodni prira{taj opada sa stopom nataliteta, a Ministarstvo finansija predvi|a da }e ukupni broj stanovnika ove godine biti 295.000, oko 10.000 mawe nego pro{le godine. Vi{ak stambenog prostora ove godine }e verovatno biti ne{to ve}i nego pro{le godine.

U buxetskim dokumentima bile su sakrivene neke migracione reforme, posebno u ciqu „reforme programa za radnike na odmoru (Working Holiday Maker) radi boqe kontrole broja, smawewa prepreka za rad, pravednije raspodele ove vrste viza i podr{ke nacionalnim interesima Australije“. To verovatno zna~i mawe viza za WHM, iako je to komplikovano jer takve vize ukqu~uju pojedina~ne recipro~ne sporazume sa 60 drugih zemaqa. Jednostavan na~in za smawewe broja mogao bi biti otkazivawe tre}eg produ`ewa vize pravila donetog za vreme Skota Morisona, koje je ponu|eno ako nosilac vize pristane da radi u regionalnim oblastima.

Ako se prognoza Ministarstva finansija ostvari i zavr{etak stambenih objekata ostane tamo gde jeste, onda bi uskla|ivawe migracije sa ku}ama podrazumevalo pove}awe migracije, a ne weno

Pro{le godine je bio veliki broj radnika na odmoru i privremenih radnika. Bez „bekpekera“, poqoprivrednici bi verovatno morali sami da beru vo}e i povr}e, a gosti kafi}a i restorana bi morali sami da donose obroke iz kuhiwe i peru sudove.

Istina je da je va`an razlog za{to Australija ima krizu pristupa~nosti stanovawa taj {to je izme|u 2005. i 2015. godine, a zatim ponovo izme|u 2022. i 2025. godine, dozvoqeno veliko pove}awe migracije bez obzira na broj ku}a koje se grade.

Mawak koji se razvio i daqe u velikoj meri postoji — industrija ga jo{ nije otklonila, a Nacionalni savet za ponudu i pristupa~nost stanovawa (NHSAC) isti~e da ovaj nedostatak ne}e biti otklowen u skorije vreme. Prognozira se daqa potra`wa ku}a u narednim godinama, sve do 2029. godine, od 900.000 neto novih stambenih objekata. Neki stru~waci zato upozoravaju da }e Australijanci jednostavno morati da se naviknu na pristupa~nost stanovawa kakav je sada – jer cene nekretnina to svi pokazateqi jasno govore - ne}e pasti u skorijoj budu}nosti, bez obzira na veli~inu i tempo migracije.

Sve~ano otvorene nove prostorije za najmla|e u Srpskoj {koli u Kizborou

Pri Srpskoj {koli „Vuk Stefanovi} Karaxi}” u Kizborou sve~ano su otvorene nove prostorije namewene najmla|im ~lanovima srpske zajednice, kao i novi pred{kolski program i igraonica na srpskom jeziku. Re~ je o projektu koji je nastao uz veliku podr{ku roditeqa, nastavnika i {ire zajednice, sa ciqem da deca od najranijeg uzrasta kroz igru, pesmu i dru`ewe u~e srpski jezik i neguju vezu sa svojom kulturom i tradicijom. O zna~aju ovog projekta za srpske porodice u Melburnu, velikom interesovawu roditeqa i planovima za budu}nost {kole, u prilogu Krste Markovi}a govore direktorka {kole Nada Miqani}, u~iteqice i roditeqi.

Pri Srpskoj {koli „Vuk Stefanovi} Karaxi}“, koja deluje pri crkvi Sveti arhi|akon Stefan u Kizborou, u subotu su sve~ano otvorene nove prostorije namewene deci pred{kolskog uzrasta, kao i novi program igraonice za najmla|e ~lanove srpske zajednice. Prostorije je osve{tao sve{tenik Aleksandar Savi}, a sve~anosti su prisustvovali

roditeqi, u~enici, nastavnici, predstavnici medija i brojni gosti iz zajednice. Nove prostorije namewene su deci uzrasta od ~etiri do pet godina, koja }e subotom poha|ati pred{kolski program na srpskom jeziku, dok je igraonica osmi{qena za najmla|e — od ro|ewa do ~etvrte godine. Tokom sve~anog otvarawa u~enici {kole izveli su prigo-

AUSTRALIJU:

Biv{i ugledni

doktor osumwi~en

za ~ak 148 silovawa

Australiju je potresao slu~aj biv{eg lekara iz Brizbejna, koji se suo~ava sa ukupno 148 optu`bi za silovawe i seksualni napad, nakon vi{egodi{we istrage policije Kvinslenda.

Re~ je o 74-godi{wem Steliosu Stenu Teodorosu, koji bi trebalo da se pojavi pred sudom 23. juna.

Prema pisawu ABC Australia, vlasti su biv{eg lekara optu`ile za 94 ta~ke koje se odnose na silovawe i jo{ 54 optu`be za seksualni napad, nakon prijava `ena koje je pregledao tokom svoje profesionalne karijere.

Prema policijskim navodima, istraga je zapo~ela u avgustu 2025. godine, kada je Jedinica za kriminalisti~ke istrage iz „Upper Mount Gravatta” pokrenula operaciju „Xray Cariyna”, nakon {to je vi{e `ena podnelo prijave policiji.

Istra`iteqi tvrde da je od ranih 2000-ih do 2015. godine, 74-godi{wak seksualno zlostavqao 15 `ena starosti od kasnih tinejxerskih godina do oko 40 godina, dok je radio kao lekar op{te prakse u medicinskom centru u Tarragindiju.

Biv{i porodi~ni lekar godinama je radio u medicinskom centru „Wellers Hill Medical Centre”, sve do penzionisawa 2021. godine, a pro{le godine je tako|e smewen sa pozicije direktora kompanije.

Detektiv narednik Denis Silk pozvao je sve koji imaju informacije o slu~aju da kontaktiraju Jedinicu za kriminalisti~ke istrage ili anonimno prijave informacije organizaciji „Crime Stoppers”, nagla{avaju}i da je istraga i daqe otvorena.

Jedna od biv{ih pacijentkiwa koja je podnela prijavu rekla je za ABC da su optu`be „ogromno olak{awe”, dodaju}i da su „do{le prekasno”.

Pre nekoliko meseci ve} je objavqeno da je pomenutom lekaru na neodre|eno vreme zabraweno da ponovo podnese zahtev za dobijawe medicinske licence.

dan program pred roditeqima i gostima, a najmla|i su posebno u`ivali u dru`ewu sa `ivotiwama na mini farmi i oslikavawu lica.

Direktorka {kole Nada Miqani} ka`e da je veliko interesovawe porodica pokazalo koliko je ovakva inicijativa nedostajala srpskoj zajednici u Melburnu.

„@elimo da deca odrasta-

ju uz srpski jezik, pesmu, igru i dru`ewe, ali i da porodice dobiju mesto okupqawa i povezivawa unutar na{e zajednice“, rekla je Miqani}.

U~iteqica Jovana Gola, koja je ukqu~ena u rad sa decom, ka`e da je najva`nije da deca srpski jezik do`ive kroz lepo iskustvo i igru.

„Kroz pesmu, pri~u i dru`ewe deca prirodno prihvataju jezik. Vidimo koliko im zna~i da se

dru`e sa drugom decom koja tako|e govore srpski i dele istu kulturu“, ka`e Jovana Gola.

Ona dodaje da se pored subotweg programa organizuju i dru`ewa tokom nedeqe za najmla|e i wihove roditeqe.

Jedna od roditeqa, Milena Kova~evi}, ka`e da je ovakva inicijativa veoma zna~ajna za srpske porodice u Australiji.

„Kada smo ~uli da postoji program za ovako malu decu, bili smo odu{evqeni. Va`no nam je da na{a deca ne izgube srpski jezik i da odrastaju uz na{u tradiciju i drugare iz zajednice“, rekla je Kova~evi}.

U~iteqica Slavica Jawa{ isti~e da upravo rad sa najmla|ima predstavqa temeq budu}nosti srpske {kole.

„Najva`nije je da deca zavole {kolu, jezik i dru`ewe. Kada se ta veza stvori od malena, mnogo je lak{e kasnije ~uvati jezik i identitet“, ka`e Jawa{.

U {koli se nadaju da }e novootvorene prostorije vremenom postati va`no mesto okupqawa mladih porodica i centar o~uvawa srpskog jezika i kulture me|u najmla|im generacijama.

Za SBS na srpskom, Krste Markovi}

PROSLAVIO 102. RO\ENDAN I PRIZNAO KOJE DVE STVARI NIKADA

NIJE RADIO: ”Ovu hranu sam ceo `ivot izbegavao”

Najjednostavniji saveti za dug `ivot ~esto dolaze od onih koji su sopstvenim nogama pregazili ~itav vek `ivota. Australijanac Brajan Beri proslavio je 6. februara 102. ro|endan i otkrio dve navike koje nikada nije imao.

Brajana nazivaju „superstarcem” zbog bistrine uma i vitalnosti u dubokoj starosti. Nakon proslave ro|endana gostovao je u emisiji „Sunrise” i otkrio {ta je wegova tajna dugove~nosti.

Kako tvrdi, nije ni u skupim dodacima ishrani ni u ~udotvornim namirnicama. Wegov recept za dugove~nost svodi se na dva izbora. Nikada nije popio kap alkohola. Nikada nije zapalio cigaretu.

„To su stvari koje nikada nisu pri{le mojim ustima”, kratko je objasnio.

Takvu hranu i pi}e ceo `ivot je izbegavao i, kako tvrdi, upravo je to presudno uticalo na wegovo zdravqe.

„Kao de~ak nikada nisam mislio da }u do`iveti 102 godine. Ko uop{te razmi{qa o tome da }e do`iveti 102?”, priznao je.

Po~etkom 20-ih godina pro{log veka, kada je ro|en, prose~an `ivotni vek bio je znatno kra}i. Mnogi nisu do`iveli ni pedesetu godinu, a stoti ro|endan smatrao se gotovo nezamislivim.

KAKO DO@IVETI STOTU

PREMA RE^IMA STRU^WAKA

Nau~nici koji prou~avaju demenciju isti~u da je Brajanov na~in `ivota gotovo {kolski primer zdravog starewa.

Me|u kqu~nim faktorima izdvajaju:

• redovnu telesnu aktivnost i boravak na sve`em vazduhu

• bogat dru{tveni `ivot i razgovore sa porodicom

• potpuno izbegavawe cigareta i preterane konzumacije alkohola

• ose}aj svrhe i `equ za pomagawem drugima

• o~uvawe radoznalosti i mentalne aktivnosti

Istra`iva~i iz Centra za zdravo starewe mozga dodaju da je pozitivan stav imao jednako va`nu ulogu. Brajan se ne quti, ne dramatizuje i ne prenosi teret ju~era{weg dana u sutra.

Na pitawe {ta mu prvo padne na pamet kada otvori o~i, otkrio je svoju malu tajnu.

„Svako jutro ka`em sebi: ‚Brajane, dobio si jo{ jedan dan. Hvala Bogu’”, ispri~ao je.

Taj trenutak zahvalnosti, tvrde psiholozi, podi`e raspolo`ewe i smawuje hroni~ni stres. Upravo je stres tihi neprijateq koji ubrzava starewe }elija.

„DECA DANAS NEMAJU PO[TOVAWA” Brajan ka`e da je svet danas potpuno druga~iji od onoga u kojem je odrastao.

„Deca danas nemaju po{tovawa”, dodao je. „Moj otac bi me povukao za uvo da majci nisam otvorio vrata ili ustao starijoj gospo|i u tramvaju”.

Lepo pona{awe se, prema wegovim re~ima, podrazumevalo i u~ilo kod ku}e.

Wegovi saveti za dug `ivot nisu revolucionarni. Nisu skupi. Ne zahtevaju nikakve ~udotvorne suplemente. Sve se svodi na disciplinu, bistar um i zahvalnost koja postaje prvi obrok dana.

Pi{e: Joca Gajeskov

IZ LIVERPULSKOG HRAMA SVETOG LUKE

Sve~ano obele`eni veliki hri{}anski praznici

Protekle sedmice pravoslavni Srbi u Sidneju i okolini, sve~ano su obele`ili tri velika verska praznika.

Liverpulska svetiwa je na Spasovdan kao i praznik posve}en bra}i ]irilu i Metodiju bio pun vernika, gde su i ovom prilikom deca i mladi svojim prisustvom ukrasili pomenute doga|aje.

Liturgiju na oba praznika je slu`io i

vernike pri~estio, prota Aleksanda Milutinovi} a odgovara pevnica.

On je u ~etvrtak 21. maja na Spasovdan, Vaznesewe Gospodwe ili „Dan spasa”, u svojoj pastirskoj besedi napomenuo da se ovaj praznik slavi 40 dana nakon Uskrsa a 10 dana pre Duhova i uvek pada u ~etvrtak, da su manastiri Rukumija, Sestroqin, Dobrovodica i Ravanica posve}eni Spasovdanu,

a nekim gradovima je to krsna slava, kao na primer Beogradu, Bawaluci, Isto~nom Novom Sarajevu, Nevesiwu, ^a~ku. Sve~ano je bilo i u nedequ 24. maja na praznik posve}en bra}i ]irilu i Metodiju, koji su {irili hri{}ansku veru i pismenost me|u Slovenima, tvorci glagoqice, prvo pismo Slovena.

Osim Srba, se}awa na misionarstvo i vizionarstvo bra}e iz Soluna iz vremena jedinstvene hri{}anske crkve obele`ava se i u Poqskoj, ^e{koj, Slova~koj, Rusiji, Ukrajini i Severnoj Makedoniji. Toga dana liturgiji u Liverpulu prisustvovale prisustvovele su odbornice Gradske uprave Mira Ibrahim i Zeli Muwi`a, kao i narodni poslanik u dr`avnom parlamentu Kari{ma Kalijanda.

Va`no je napomenuti da su 22. maja Srpska pravoslavna crkva i weni vernici obele`eli letweg Svetog Nikolu, praznik posve}en prenosu mo{tiju Svetog oca Nikolaja - Mirlikijskog ~udotvorca iz Mire u Bari, kada su se desila mnoga ~udesa. Nikoqdan je praznik posve}en Svetom Nikoli koji se proslavqa 19. decembra. Svi oni koji slave Nikoqadan, prenos mo{tiju obele`avaju kao preslavu, i obrnuto.

Po{to praznik u kalendaru nije obele`en crvenom bojom, izostalala su bogoslu`ewa u crkvama, ali je zato sve~ano i veselo bilo u domovima mnogobrojnih slavara.

organizaciji Srba za Srbe u Rojal nacional parku prisustvoprilikom za porodicu Galamb prikupqeno je ukupno 4,162.91 doorganizovano je dru`ewe uz ro{tiq i burek, zahvaquju}i podr{ci vernih Butchery, Marakana Burek i Zeko’s Restaurant

Uspe{an festival u Ruti Hilu

Srpska pravoslavna crkva Svetog arhi|akona Stefana u sidnejskom predgra|u Ruti Hil, organizovala je u subotu 16. maja tradicionalni godi{wi festival ispuwen pesmom, igrom, prodajnim izlo`bama i narodnim veseqem.

Humanitarci proslavili

dru{tva

^lanovi humanitarne organizacije Srbi za Srbe iz Sidneja proslavili su svoju slavu Svetog Vasilija Ostro{kog u Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati.

Se~ewe kola~a i osve}ewe `ita obavio je prota \uro \ur|evi}, a zatim je usledilo poslu`ewe za sve okupqene u crkvenoj sali.

Posebnu zahvalnost duguju proti \uri i Upravnom odboru Crkve na podr{ci ovoj humanitarnoj organizaciji, zatim ovda{wem Kolu srpskih sestara na ~elu sa sestrom Slavom [ubara, kao i volonterima Srbi za Srbe, koji su donirali i pripremili hranu za ovu priliku. Na slavi prikupqeno je 770 dolara u humanitarne svrhe.

Pored osve{teawa novoizgra|enog de~ijeg igrali{ta, mnogobrojni gosti u`ivali su u nastupu folklornih grupa doma}ina, gostiju iz Blektauna, Volongonga, Srpskog centra Bonirig, de~ijeg hora iz Kabramate, kao i mladih umetnika Nikoline Stegwai}, Vuka{ina Jovanovi}a i Nikole Joki}a.

Kako saznajemo, novo dru`ewe u Ruti Hilu je u septembru zajedno sa gr~kom bra}om.

Organizatori, radno osobqe i u~esnici programa zaslu`uju najlep{i kompliment {to su svi gosti bili prezadovoqni lepom atmosferom i nezaboravnim dru`ewem.

Srbi Slavonije iz Sidneja organizovali su svoje tradicionalno Slavonsko ve~e u Srpskom centru u Bonirigu, koje je okupilo veliki broj ~lanova i prijateqa na ovaj nezaboravan provod. Sve prisutne zabavqali su folklorci, za narodno veseqe brinuo je orkestar Dragana Vujadinovi}a sa mladim harmonika{ima Lukom i Tomasom, kao i peva~i Jelena i \uro. Nezaboravno dru`ewe uz narodnu muziku, bogatu tombolu i autenti~ne slavonske specijalitete, zalivene dobrom kapqicom trajalo je do kasno u pono} {to potvr|uju prilo`ene fotografije.

ORGANIZACIJA SRPSKIH ^ETNIKA „RAVNA GORA“ I SRPSKA ZAJEDNICA OBELE@ILE TRE]I SRPSKI USTANAK

Dan Ravne Gore u Karum Daunsu

Srpska zajednica u Melburnu okupila se ovog vikenda u duhu jedinstva i po{tovawa kako bi obele`ila jedan od najzna~ajnijih i najte`ih perioda srpske istorije — doga|aje nakon nacisti~ke invazije Kraqevine Jugoslavije u aprilu 1941. godine.

Dana 6. aprila 1941. godine, nacisti~ka Nema~ka pokrenula je sveobuhvatnu invaziju, savladav{i zemqu za samo nekoliko dana. Do 16. aprila Kraqevina je bila slomqena, a kraq Petar II Kara|or|evi} primoran da napusti zemqu. Dr`ava je bila podeqena na okupacione zone i marionetske re`ime, ~ime je Srbija ponovo gurnuta u period stradawa i neizvesnosti. Uprkos tome, otpor nije izostao. Mawa grupa oficira i vojnika, predvo|ena generalom Dra`om Mihailovi}em, odbila je da prihvati kapitulaciju. Povla~e}i se u planinske predele, poku{ali su da prona|u i okupe preostale snage koje su nastavile borbu protiv okupatora. U tom periodu, Mihailovi} je formirao organizaciju poznatu kao „Komanda ~etni~kih odreda Jugoslovenske vojske“.

Po dolasku na Ravnu Goru po~etkom maja 1941. godine, wegove re~i odzvawale su {irom okupirane Srbije:

„Kapitulacija — ta re~ ne postoji u srpskom re~niku.“

Ova poruka probudila je duh otpora i postala simbol onoga {to }e biti poznato kao Tre}i srpski ustanak.

Osamdeset pet godina kasnije, i 13.701 kilometar daleko od otaxbine, ovaj istorijski momenat i daqe se dostojanstveno obele`ava. Dana 24. maja, predstavnici srpske zajednice u Melburnu okupili su se u crkvi Svetog kraqa Stefana De~anskog kako bi odali po~ast ovom zna~ajnom poglavqu istorije.

Obele`avawu su prisustvovali ~lanovi Organizacije srpskih ~etnika „Ravna Gora“, zajedno sa predstavnicima Srpskih ~etnika Australije i {ire zajednice. Vi{e od 200 vernika i po{tovalaca tradicije u~estvovalo je u programu, {to svedo~i o trajnom zna~aju ovog datuma.

Prisutni su imali priliku da ~uju govore brata Danila Bulatovi}a, predsednika OC^ „Ravna Gora“, kao i oca Bojana Vlaji}a, koji su podsetili na va`nost o~uvawa se}awa i preno{ewa istorijskog i kulturnog nasle|a budu}im generacijama.

Doga|aj je dodatno oboga}en nastupima folklornih ansambala. Specijalni gosti, folklorna grupa „Avala“ iz crkve Svetog Save u Grinsborou, zajedno sa doma}om grupom „Ravanica“, izveli su tradicionalne igre koje su o`ivele duh srpske kulture i tradicije.

Organizatori su istakli zna~aj okupqawa vi{e generacija, koje su zajedno kroz molitvu, pesmu i igru odale po~ast precima i u~vrstile ose}aj pripadnosti i zajedni{tva.

„Dok se se}amo `rtve na{ih predaka, zahvalni smo {to danas mo`emo u miru da slavimo na{u kulturu“, poru~io je jedan od prisutnih. „Ovo je podse}awe na snagu na{eg naroda i vrednosti koje prenosimo kroz generacije.“

Obele`avawe je zavr{eno porukom jedinstva i pozivom da se nastavi negovawe se}awa na one koji su se borili protiv ugwetavawa i da se o~uvaju ideali za koje su dali svoje `ivote.

Sekretar OS^ „Ravna Gora” Australija Savo Kova~evi}

Pi{e: Marko Lopu{ina

u Navr{ilo se ~etvrt veka od zvani~no proklamanovane politike ulaska Srbije u EU. U me|uvremenu i Beograd i Brisel igraju se }oravke koke, koja ne mo`e da na|e ulaz u koko{iwac zvani EU. Ova {arena la`a najvi{e poga|a srpski narod koji o~ekuje da postane evropski

Po meni Srbija jeste Evropa, ali nije ~lan politi~kog klana koji se zove Evropska Unija. U taj klan se ulazi tako {to pla}a{ ~lanarinu, delom u devizama, a delom u gubqewu svog dr`avnog integriteta. Ulaskom u EU ova evropska liga uzima palicu kojom diriguje i upravqa zemqama ~lanicama. A to sada{wa vlast u Srbiji ne `eli, jer ne trpi nikog drugog sem sebe na prestolu. Vlast u Srbiji se odr`ava jakom nacionalnom politikom, {irewem fama o svetskoj ugro`enosti nacije i pri~a kako je srpska vlast jedini spasilac naroda. U toj {arenoj pri~i EU je stranac, neprijateq srpskog naroda, koji u Srbiju {aqe svoje {pijune, a po svetu {iri netrpeqivost prema Srbima kroz drugu {arenu pri~u da su “Srbi mali Rusi”.

Navr{ilo se ~etvrt veka od zvani~no proklamanovane politike vladaju}e demokratske struje ulaska Srbije u EU. Zvani~ni Beograd ve} 14 godina javno odbija usluge EU, iako prima deviznu pomo} zvani~nog Brisela, dok EU prebacuje Srbiji da ne po{tuje uslove u~lawewa,a u stvari dr`i na{u zemqu u ~ekawu, jer Evropi odgovara nestabilna i ekonomski okupirana srpska dr`ava.

Kako biv{i srpski predsednik Borisa Tadi} danas otkriva, EU je je dovela napredwake na vlast u Srbiji i zato tesno sara|ujue:

- Evropska unija je dala podr{ku Srpskoj naprednoj stranci u dolasku na vlast. Tih nekoliko sati pred kraj izbora 2012. godine, kad se odlu~ivalo, oni su ~estitali Tomislavu Nikoli}u. I to nije bilo slu~ajno. To su uradili, zbog toga predstavnici Evropske komisije u tom trenutku, ja znam i ko ta~no, po ~ijem nalogu ta~no, ja to danas znam… - priznao je Tadi}. I pre}utao da su tada 2012. godine i neki opozicionari bili za dolazak SNS na vlast.

Od tada i do danas zvani~ni Beograd i Brisel igraju se }oravke koke, koja ne mo`e da na|e ulaz u koko{iwac zvani EU. Dok Srbija tvrdi da ispuwava evropske uslove i upisuje evropske standarde u svoje zakone, dotle Evropa tvrdi da mi ne po{tujemo slobodu govora i medija, qudska prava. I dok vlast Srbije tra`i ispuwewe potpisanih sporazuma u krilu EU sa tzv. Kosovom, dotle Evropa }uti na nasiqe albanske vlasti nad kosovskim Srbima i odbijawe da formira Zajednicu srpskih op{tina. Na svim sastancima u Briselu i sa me|unardnim zvani~nicima predstavnici Beograda su isticali da je nu`no hitno formirawe ZSO, kao i da je sva pitawa potrebno re{avati dijalogom.

Nasuprot tome, Pri{tina nastavqa sa jednostranim i protivpravnim potezima, a polo`aj Srba na Kosovu i Metohiji postaje sve te`i. A EU }uti, jer ne sme da prizna da je tzv. nezavisno Kosovo tvorevina SAD protiv Nema~ke i Evropske Unije. I da zbog Va{ingtona i Bele ku}e zvani~ni Brisel ne sme da se me{a u odnose Pri{tine

[arena la`a EU

i Beograda, ni u poslove tzv. nezavisnog Kosova.

Pojedini opzicionari smatraju da je SNS izneverio zvani~nu politiku Srbije i tajno odustao od Rezolucije iz 2013. godine o pristupawu u EU: Srbija je aplicirala za punopravno ~lanstvo u Evropskoj uniji, a ne za parcijalno u~e{}e u jedinstvenom tr`i{tu ili selektivno ukqu~ivawe u pojedine politike EU. Tu politiku je uspostavila vlada Zorana \in|i}a i svaka naredna je to imala bar kao formalni strate{ki ciq. Formalni, jer je jasno da ve} punu deceniju re`im ne vodi Srbiju ka Briselu, ve} je vodi u drugom smeru. Svako odstupawe od tog ciqa bez odluke Narodne skup{tine predstavqa kr{ewe va`e}e rezolucije i samovoqno mewawe strate{kog pravca dr`ave. Posebno zabriwava ~iwenica da gra|ani Srbije o mogu}oj promeni kursa saznaju iz nema~kih medija, a ne kroz institucionalni dijalog u sopstvenoj zemqi.

Ima Srba koji kritikuju}i pona{awe EU ka`u da zvani~ni Brisel svojim tihim bojkotom zvani~nog Beograda zapravo “sam gura Srbiju u ruske ruke”. A za to nam prete uvo|ewem stroge kontrole ulaza na granicama u EU. Vlast u Beogradu je poku{ala da brzom vozom “Soko” preko Budimpe{te u|e u EU, pre nego nam zao{tre uslove me|ugrani~nog prolaza, ali ta kampawa nije uspela, jer je u Ma|arskoj promewena vladaju}a garnitura.

U takvim nejasnim uslovima, i jedna i druga strana, srpska i evropska, govore svoje poluistine, ~ime odla`u zvani~ni prijem Srbije i kupuju vreme potrebno za obmawivawe javnosti i za ~uvawe svog statusa kvo. Ovakva {arena la`a najvi{e poga|a srpski narod koji o~ekuje da postane evropski.

EU daje kredite i pru`a finanijsku pomo} Srbiji jer ne `eli da ima jo{ jednog gubitnika u svom okru`ewu i ne `eli da izgubi kontrolu nad zvani~nim Beogradom. EU je preko venecijanske komisije uputila zahtev Beogradu da promeni tzv. Mrdi}eve zakone i stawe u pravosu|u vrati na pre|a{we, pre promena. Srbija je poslu{ala Venecijansku komisiju, jer ne `eli da bude u direktnom sukobu sa EU. I Srbija ne `eli da joj se kao kazna uvede embargo na finansijsku pomo} iz Brisela. Srbija je od EU ve} dobila oko 5 milijardi evra, {to je vi{e od ulagawa Rusije i Kine zajedno u na{u zemqu. Pre}utno u Beogradu se zna da Evropsku Uniju dr`ava Srbija interesuje kao teritorijalni prostor za Nemce, da se dokopaju juga Starog kontinenta i prilaza Turskoj, kao wihovoj najdra`oj koloniji. Turska je za Nema~ku izvoznik hrane, ko`e i jeftine radne snage. Ulaskom u EU na{ih kom{ija Rumuna i Bugara, a potom i Hrvata, desilo

se ono za ~ime EU najvi{e `udi u procesu pro{irewa svog politi~kog klana – do{lo je do masovnog izvoza jeftine radne snage iz Rumunije, Bugarske i Hrvatske u Nema~ku, Austriju i Francusku. Privredni potencijal EU je oja~ao, a potencijal ovih balkanskih dr`ava je opao, pa su Bukure{t, Sofija, Zagreb i ostali ju`ni gradovi danas prazni. Na rad u ove zemqe odlaze Srbi iz srpskih balkanskih zemaqa – Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Jeste EU u Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj izgradila moderne saobra}ajnice, oja~ala elektroprivredu, razvila svetski turizam, ali su Rumunima, Bugarima i Hrvatima poskupele putarine, struja i letovawa na moru. Da li }e se to dogoditi i Srbima kad u|u u EU? Da, Srbija }e finansirati EU svojom jeftinom radnom snagom, svojim putarinama, cenom energenata, i kao kolonija koja prodaje strane artikle, cenama hrane i pi}a u najbr`e rastupim marketima firme “Lidl”. Uostalo, zemqe EU ve} dr`e sve izvore i proizvodwu fla{irane vode za pi}e, kao i proizvodwu srpskog piva i prodaju mesa za doma}instva. Treba znati da u EU ima dr`ava i institucija koje sporovode odluke Drezdenskog kongresa iz pro{log veka o poni`avawu i poni{tavawu srpskog naroda i na{e crkve. Dokaza za to ima jako mnogo. Najsve`iji sti`e oz Evropske ku}e fudbala: - Tokom utakmice protiv Lila, navija~i Crvene zvezde (Delije) su razvili veliku koreografiju sa pravoslavnom ikonom Svetog Simeona i transparentom na kom je pisalo „Neka nas na{a vera dovede do pobede“. Disciplinsko telo UEFA je kaznilo klub sa ukupno 95.500 evra. Od tog iznosa, 40.000 evra se odnosilo na sam transparent, koji je okarakterisan kao poruka neprikladna za sportski doga|aj koja naru{ava ugled fudbala. Dakle, za UEFA je neprikladan pravoslavni i hri{}anski tekst tranasprenta srpskog naroda, a nisu neprikladne poruke navija~a iz EU koji veli~aju homoseksualizam – bila je reakcija jednog nema~koj poslanika u Bundestagu. EU istovremeno omalova`ana srpsko u~e{}e u osloba|awu Starog kontinenta od Turaka i od Nemaca nacista. Poni`ava pravoslavni svet Rusije i Srbije, a prisvaja pravoslavce Rumunije, Bugarske i Gr~ke, i time deli i sva|a isto~ne hri{}ane. U svesti srpskog naroda postoji saznawe o ovakvoj EU, pa time i pre}utni otpor da “Srbi sa |avolom tikve sade!” Opozicija pak EU vidi kao demokratiju bez koje se ne mo`e. Opozicija u Srbiji tvrdi da smo od ~lanstva u Evropskoj Uniji danas onoliko daleko koliko smo udaqeni od demokratske i ure|ene dr`ave: - Srbija je danas u lo{ijem stawu nego pre dvanest godina kada su po~eli pregovori o pristupawu.

Opozicija je tu`ila vlast u EU da kr{i izborna prava gra|ana, autonomiju univerziteta i pravosu|a, kao i slobodu medija. Da primewuje politi~ko nasiqe radi o~uvawa svoje vladaju}e pozicije. EU je reagovala jasnim porukama vlastima u Srbiji da se dovede u red. ^ak je zapretila i obustavqawem pomo}i od 1.5 milijardi evra, ali ta pretwa je i kod vlasti i kod naroda shva}ena samo kao politi~ko upozorewe. Narod, a i opozicija znaju da EU odr`ava dana{wu vlast u Srbiji, jer od we mogu evropske sile da dobiju sve {to im treba i {to tra`e. Od prirodnih resursa do stru~nih kadrova i jeftine radne snage. O~igledno je da EU dr`i Srbiju na uzici i cima je kad treba da joj zapreti da bude poslu{nija i kooperativnija. Posledwe dve godine EU povla~i svoje odluke o pro{irewu Unije, jer se wene dr`ave ~lanice zbog rata u Ukrajini nalaze u politi~koj i ekonomskoj krizi. Nema~ka tra`i pro forme pro{irewe, uz garancije za sigurnost i bezbednosti, a Francuska je protiv novih ~lanica EU. Nesloga je razlog {to ~lanice EU nisu postale Crna Gora i Moldavija. Dok su Ukrajina, Albanija, Severna Makedonija i Srbija gurnute na klupu za dugo ~ekawe, jer su rizi~ne zemqe, sa malim tr`i{tem i bez politi~kog autoriteta. Procena je da EU ne bi gotovo ni{ta dobila ekonomski i finasijski u~lawewem Ukrajine, Albanije, Severne Makedonije i Srbije. Brisel nama pru`a ruku, ali nam istovremeno stavqa i „uzde” u vidu ugovora, kako bi bio siguran da }emo nastaviti putem koji smo zacrtali, bez obzira na izborne turbulencije koje ~esto donose smene vlasti na ~itavom Balkanu. Pro{le su godine kada se kroz pregovore moglo prolaziti samo tehni~kim {tiklirawem obaveza. Danas EU tra`i su{tinsku transformaciju dru{tva koja podrazumijeva i politi~ko pomirewe oko temeqnih vrednosti, {to je u Srbiji i u Crnoj Gori i daqe na nivou teorije.

Takvo pona{awe EU ima svoje posledice. U vreme demokratske vlasti ~ak 60 odsto gra|ana Srbije je bilo za ~lanstvo u Evropsku Uniju, jer su joj verovali da mo`e da nas odvede u svetlu budu}nost. U me|uvremenu, proces pristupawa EU traje predugo i izneverena su o~ekivawa nastala tokom 2000. godine. Danas od svih dr`ava Zapadnog Balkana na{a zemqa je na ubedqivo posledwem mestu i kada se radi o poverewu u EU i kada je re~ o stavu prema ulasku u EU.

Jedna skora{wa anketa je pokazala da 59 odsto na{ih qudi ne veruje u EU, a samo 36 odsto veruje u Evropsku Uniju kao razvojnu opciju za napredak Srbije. U Albaniji je podr{aka gra|ana EU ~ak 84 odsto, a u Crnoj Gori 66 procenata.

Stru~waci Centra za evropsku politiku iz Beograda na to ka`u: - S jedne strane, postoji skepticizam prema EU, a s druge strane pesimizam u vezi sa ~lanstvom u EU. Gra|ani Srbije posmatraju EU kao aktera sa dvostrukim standardima i {to se bude uve}avalo to mi{qewe skepticizam }e rasti. Gra|ani Srbije vide da EU donosi odre|ene vrednosne koristi, ali EU treba da doka`e da se oslawa na te vrednosti. Ne postoji utisak da }e ulazak u EU dovesti do ekonomskog prosperiteta kao {to je, recimo, takvo mi{qewe postojalo prilikom potpisivawa Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu sa EU. Skepticizam kod Srba prema EU {ire doma}i politi~ari, kao i Srbi iz rasejawa. Politi~ari upozoravaju da bi prijem Srbije u EU “nateralo” zvani~ni Beograd da se odrekne Rusije, da prizna granice sa Kosmetom, Bosnom i Crnom Gorom, ~ime }e gubiti svoj politi~ki autoritet na Balkanu. Na{i gastarbajteri iz Nema~ke i Francuske upozoravaju da je “Evropa sve starija i sporija, da je u velikoj socijalnoj i privrednoj krizi, da je standard drasti~no opao i da EU nije vi{e unija spasa za male zemqe. To za posledicu ima i stav gra|ana Srbije, po kome - ~ak 35 odsto gra|ana na{e zemqe ne zna ni da li je dobar, ni da li je lo{ ulazak Srbije u EU?

HODO^A[]E NA KRF, ~ista qubav prema precima i pokolewima

u ~ijem korenu je –

Hodo~a{}e na Krf je ~ista qubav prema precima, ali i prema pokolewima. Ne mo`emo se samo prepustiti viru vremena i ne ~initi ni{ta. Mi na tom „ostrvu spasa“ srpske vojske branimo filozofiju `ivota na{eg naroda, obja{wava za Sputwik Dimitrije Stiki}, predsednik Udru`ewa „Sveta Srbija“, jedan od organizatora Dana srpstva na Krfu.

Kao da se neki vihor pro{lih vremena, tih te{kih, stradalni~kih godina nevidqivo spusti na sve putnike. To vreme putovawa do samog Krfa koji neki provode u samovawu i razmi{qawu je pravi uvod za ono {to tek ~eka. ^ovek naslu}uje kakvu }e neopisivu lavinu emocija do`iveti.

„Svetiwa je toliko velika da ne mo`e{ da se otrgne{ od te emocije koja je toliko jaka, ali ne ona u kojoj si potopqen. U wenom korenu nije smrt, ve} vaskrsewe“, isti~e Stiki} za koga se, slobodno mo`e re}i da je misionar i vizionar.

Na ovoj ~etvrtoj po redu manifestaciji, odr`anoj od 29. aprila do 3. maja na Krfu u znak se}awa na 110 godina od iskrcavawa srpske vojske u Prvom svetskom ratu u saradwi sa Dru{tvom gr~ko-srpskog prijateqstva, u~estvovalo je najvi{e u~esnika i gostiju iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske do sada, a o~ekuje se i veruje da }e taj broj biti sve ve}i.

Program je pored istorijskog dela ukqu~ivao i brojne nastupe vokalno-instrumentalnih grupa iz Srbije, Crne Gore, guslara, kulturno-umetni~kih dru{tava koji su svojim nastupima izazvali pravo odu{evqewe i gostiju i gr~kih doma}ina.

VEZA GR^KO-SRPSKOG NARODA JA^A OD VREMENA I PROMENA

Svi oni koji imaju `equ i poriv da se poklone senima predaka imali su prilike da kroz nekoliko dana posete sva zna~ajna mesta na Krfu za srpsku vojsku i dr`avu tih ratnih godina 1916-1918. Ostrvo spasa je tada bilo dom ogromnom broju srpskih junaka-mu~enika koji su pro{li Albansku golgotu, kao i sedi{te Srpske Dr`ave, Kraqa, Vlade i Parlamenta.

Ono {to se tada rodilo izme|u dva naroda, srpskog i gr~kog, traje i dan-danas. Veza koja se ne mo`e re~ima objasniti, koja nadrasta generacije, decenije, vreme i promene. Ose}aj da su neraskidivo povezani najpre u muci, stradawu, ~asti, `rtvi, veri, a zatim kroz ~eli~nu `icu qubavi prema otaxbini, za koju se daje sve, do posledweg daha.

Taj do`ivqaj izuzetnog po{tovawa prema Srbiji i Srbima na Krfu je prisutan svuda, gde god da krenete. Kad ~uju odakle ste, izraz lica se promeni, do`ivela sam ~ak i da se lako poklone pred nama, pomalo iznena|enima od tolike po~asti koju su na{i preci zaslu`ili. Ovaj utisak potvr|uje i Stiki} koji dosta vremena provodi sa Krfqanima.

Oni nam na neki na~in poma`u da se podignemo, kao i na{im precima, ocewuje Stiki}.

ISTORIJSKI ^AS KAO PODSE]AWE I VRA]AWE SEBI

Pored Srpske ku}e na ‘ostrvu spasa’, Guvije kao mesta iskrcavawa srpske vojske, ono pred ~ime svi osete izuzetno po{tovawe i zahvalnost su spomenik borcima 13. Drinske divizije u Agios Mateosu, spomenik Janisu Janulisu, Grku koji nam je svojevremeno nesebi~no poklonio komad zemqe kad je video da je kopno premalo da primi tolike srpske `rtve i da spokoj nalaze u morskim dubinama. Zave{tao je svojim naslednicima da se ta parcela nikada ne obra|uje i ne koristi u druge svrhe. Potomci su odr`ali obe}awe. Na pomenutim mestima odr`an je i pomen mnogobrojnim napa}enim srpskim juna-

vaskrsewe

cima, ali i istorijski ~as. Ose}aj ogromne tuge, ali istovremeno i po{tovawa predaka zbog wihovih dela u najgorim vremenima, dostojanstva i ponosa je neizreciv. Dragi{a Stamenkovi}, profesor isto-

rije iz Aleksandrovca, jedan od ~lanova projekta „Stopama predaka“ i udru`ewa „Sveta Srbija“ ka`e da je ideja za o`ivqavawe interesovawa za istoriju Srba na Krfu podstaknuta time {to je nakon Prvog

svetskog rata izgledalo kao da se trudimo da sve muke i nevoqe kroz koje su pro{li na{i vojnici zaboravimo i {to im nije ukazano dovoqno pa`we. Mi, Srbi, kao da smo izgubili sebe nakon te 1918. godine, konstatuje profesor. „Potrebno je da se vratimo izvoru sa kojeg }emo se napajati bistrom vodom. Mnogi kad do|u ovde su zgranuti koliko ne znaju, ali budu odlu~niji da se kre}u u nekom drugom pravcu“, nagla{ava Stamenkovi}.

^ovek ne mo`e, a da se ne zapita nisu li svi koji su dali `ivote za na{u i slobodu sveta mera – mera na koju se treba ugledati, po{tovati je, dr`ati do we ~ak i kad mislimo da je neizdr`ivo. Jer oni jesu. A cena je bila previsoka.

Miroslav [qivi}, profesor istorije iz Aleksandrovca isti~e da su utisci sa putovawa na kom je prvi put podeqeni.

„Poklonili smo se senima predaka. Videli smo puno toga, ali ostalo je jo{ dosta. Najve}i utisak ostavila je poseta Plavoj grobnici i Vidu, za decu je ovo izuzetno zna~ajno iskustvo“, naglasio je [qivi}.

Isti~e da je veoma va`no {to kod mladih postoji veliko interesovawe za ovaj doga|aj i da }e im ovo iskustvo koje }e poneti sa sobom biti dragoceno.

KR[TEWE NA VIDU – ^IN PONOVNOG RA\AWA

I VASKRSEWA PREDAKA

Na ostrvu Vidu je nakon svete arhijerejske liturgije u ~ast srpskim junacima koji tu po~ivaju, u malom krugu qudi odr`ano i jedno sasvim neplanirano kr{tewe. Nikola Su~evi} iz Zemuna, isto onako kako je neplanirano krenuo na ovo pokloni~ko putovawe kao ispomo} i deo mre`e dobrih qudi koji su sve omogu}ili, osetio je `equ da se krsti na tom svetom mestu. Qudi dobre voqe i vere brzo su pomogli ovaplo}ewe wegove `eqe.

Prema Nikolinim re~ima, sveta tajna kr{tewa koju je do`iveo pro`eta je najdubqim ose}ajem povezanosti sa precima i ose}ajem da je na neki na~in to i wihovo vaskrsewe.

KAMP ZA DECU – FABRIKA

RODOQUBQA KOJA RADI

NA QUBAV I VERU U BOGA

„Sveta Srbija“ svake godine organizuje i letwi kamp za srpsku decu koji im omogu}ava da na originalan na~in pro|u stopama predaka i na autenti~nom mestu se upoznaju sa wihovim podvizima i sudbinama.

Kako ka`u iz udru`ewa, kraj svakog dru`ewa obele`en je suzama zbog rastanka i novim prijateqstvima. U okviru kampa planirana je i izgradwa crkve.

Prilikom posete, zatekli smo vajare koji su zadu`eni za umetni~ki deo pri~e i kada smo se upoznali sa wihovim radom i simbolikom, na pitawe da li }e uklesati svoja imena na spomenike odgovorili su neo~ekivano: „Ne, ovo nije delo samo na{ih ruku, ve} svih nas“.

U toj re~enici odra`ena je svrha i poenta rada mre`e dobrih qudi sa svih strana koji, svako na svoj na~in, rade na podse}awu na `rtvu na{ih predaka i otimawe od zaborava, naro~ito kod mla|ih generacija. „Istorijski momenat u kome smo sada je karakteristi~an i po tome {to ne mogu svi sve, ali svako pomalo mo`e. Ono zbog ~ega mi odlazimo tamo je na{a potreba, a ono {to dobijamo tamo je na{a hrana koja nas u~i da pre`ivqavamo i daqe. Tamo su samo qubav i `rtva, ne postoje nikakve razlike“, objasnio je Stiki}.

Prema re~ima organizatora, kamp je zami{qen kao fabrika rodoqubqa koja radi na qubav, sa verom u Boga.

KRF KAO BELEG KOJI BUDI NADU

Istovremeno, Stiki} je dodao da su tamo beleg i ono {to je ve~no {to budi nadu u ovim te{kim vremenima.

To je hemija ve~nosti, dodaje on. „Mi, Srbi smo posebni po tome {to hodamo zemqom, a razmi{qamo nebom, ono nas vodi. Nas ne vodi materijalno“, smatra ~ovek koji je celog sebe ugradio u ovu krfsku pri~u. Krf nam je svima potreban. Bez ideala, mi ne postojimo. Ako mi kao Srbi izgubimo duh – vi{e nismo ono {to jesmo, postajemo krhki, zakqu~uje sagovornik.

Siroma{an ~ovek gradi ku}u dvaput. Prvi put sklepa ne{to da li~i na ku}u od ono malo para {to je u{tedeo. Drugi put gradi kad ve} ima dovoqno para da popravi ono {to {to je prvi put sklepao. Tako smo i mi na{u. Prvi put smo napravili eto takvu kakva je bila. Mada i sad je ista. Ajde da ka`emo da su grubi radovi zavr{eni. Se}am se tog jednog majstora, zvao se Jelenko. Uvek sam ga ~ula, ali ga nikad nisam videla. Jelenko je pio mnogo piva, a radio je traqavo. Kad je Jelenko pravio kupatilo, molila sam tatu da mi donese malo ku~ine da pravim sebi periku. Nije mi nikad doneo, pa sam stavqala unihopke na glavu i to mi je bila kosa za moj solo nastup kod dede i nane. Prosto nisam mogla da budem peva~ica bez duge kose. Sre|ivali smo sobu po sobu, deo po deo. A ja sam rasla i mewala sam se, deo po deo. Posle peva~ice sam `elela da budem u~iteqica. Transformisala bih se u u~iteqicu onda kada bih bila de`urni redar i nosila sun|er ku}i. Tabla mi je bila predwa strana termo pe}i. Krede sam kri{om uzela iz {kole par puta. Nikad previ{e, jer bi me grizla savest. Neku polovinu ili ostatak i to samo ako

MUDRA PORUKA OCA TADEJA:

Ako pazite na ovu 1 stvar, sve {to radite u `ivotu bi}e blagosloveno!

^esto zaboravqamo koliku snagu i mo} imaju na{e misli! "Ako su ti misli ~iste i svetle i zdrave, sve {to radi{ bi}e blagosloveno."

Otac Tadej u mnogim besedama nagla{avao je koliko je stawe misli va`no za na{ `ivot, smirewe i radost. Misli imaju veliku mo} i ~esto nismo svesni {ta sve mo`ete wima posti}i. Kada usmerite misli na prave stvari, ne zaboravimo da su one br`e i od svetlosti, mo`emo u~initi velike stvari u `ivotu.

Otac Tadej nas je upu}ivao da gajimo dobre misli u svom 'srcu' i da se smirujemo. Govorio je da se tako ~ovek usavr{ava, jer "Kakve su nam misli, takav nam je `ivot."

U svesci oca Tadeja prona|eni su slede}e mudre re~i: "Pazi na svoje misli Sve poti~e iz misli, i dobro i zlo, Misao prethodi delu. Zemaqski zakoni ne ka`wavaju misli, ve} samo dela Nebesni zakon ka`wava i misli, ne samo dela, Pazi na svoje misli.

Ako je izvor ~ist i voda }e biti ~ista. Ako su ti misli ~iste i svetle i zdrave, sve {to radi{ bi}e blagosloveno.

Pazi na svoje misli."

MARTINA ILI]

Vrata

bi bile ostavqene pored table ili pale na pod. Nikako celu ili iz kutije. To bi ve} bila kra|a. Kod ku}e me je ~ekao moj |ak. Sestra mla|a tri godine. Morala je da u~i ono {to sam ja u~ila tog dana u {koli. Iz u~iteqice je rasla `eqa za tran sformacijom u profe sorku, a iz profesorke u kwi`evnicu.

U me|uvremenu sam postala ne{to sasvim tre}e. I tad sam po~e la ja da gradim ku}u. Drugi put. Prvo sam promenila vrata. Nisam mogla da spavam koliko su me mu~ila ta stara vrata. Ne-

kad bi se sama otvorila u toku no}i i ja bih pomislila da je neko upao i sve nas pobio. Pravila su takvu promaju da vi{e nisu imala nikakvu funkciju. Ponekad sam `elela da pozovem policiju i ispri~am taj moj ko{mar. Tata mi je reko: ]uti, bogati. Vrata ko vrata, {ta im fali? Je l rade? Rade. Kupila sam nova vrata. I kona~no mirno zaspala. Ja mnogo mislim. ^ovek koji mnogo misli nije normalan. Ne dam sebi da di{em. Natovarim se. Kad sam bila mala, deda me je pitao {ta je te`e: sto kila soli ili sto kila sun|era magarcu kad ide preko vode? Nisam to razumela, sto kila je sto kila. Posle sam shvatila da sto kila ipak nije samo sto kila. Deda je preminuo. Prvi put da mi smrt nije bila stra{an ose}aj. Ne ose}am da je on bilo gde oti{ao, samo je promenio oblik. Wegova energija je tu. Ostavio mi je amanet da wegov deo ku}e sru{im kad ga ukopamo. Nismo to jo{ uradili. Mo`da kad ku}u budemo pravili tre}i put.

Andri}eva „`ena koje nema“ nije bila izmi{qena, bila je Poqakiwa i imala samo 16 godina

Za vreme studija u Poqskoj, Andri} je uo~i Prvog svetskog rata 1914. godine, upoznao 16-godi{wu Jelenu Ir`ikovsku, devojku zanosne lepote, koja mu ne}e uzvratiti qubav, ali }e ostaviti dubok trag u wegovom stvarala{tvu Ivo Andri} je u Beogradu u kontinuitetu proveo ~etiri godine tokom kojih je `iveo u hotelu Ekscelzior, intenzivno pi{u}i prvi deo triptiha "Jelena, `ena koje nema". Ovo delo je godinama stvaralo misteriozno pitawe ko je ona koje nema. Mnogi smatraju da je Andri} pi{u}i pri~u o `eni Jeleni na umu imao ba{ suprugu Milicu Babi}, prvu {kolovanu kostimografkiwu, udatu Jovanovi}, na koju je ~ekao punih 30 godina da napokon postane slobodna. Me|utim, jedna Jelena zaista je postojala u Andri}evom `ivotu. Bila je Poqakiwa zanosne lepote…

Za vreme studija u Poqskoj, Andri} je uo~i Prvog svetskog rata 1914. godine, upoznao 16-godi{wu Jelenu Ir`ikovsku, devojku zanosne lepote, koja mu ne}e uzvratiti qubav, ali }e ostaviti dubok trag u wegovom stvarala{tvu. Istori~ar kwi`evnosti Dragoqub Vlatkovi} je svojevremeno dokazao da ~uvena Andri}eva “Jelena, `ena koje nema” nije samo plod pi{}eve ma{te. Evo kako se Andri} borio za svoju qubav i kako je Jelena reagovala na vest da je na{ pisac dobio Nobelovu nagradu:

„Biografija jednog pisca najvi{e govori o wegovom delu” napisao je svojevremeno Fransis Skot Ficxerald. Rukovode}i se ovom mi{qu istori~ar kwi`evnosti Dragoqub Vlatkovi} u zaostav{tini Ive Andri}a otkrio je da je Jelena, za koju se verovalo da je `ena iz ma{te, zaista postojala!

Bila je Andri}eva velika neostvarena qubav, opisana kroz mnoge likove u wegovim delima. Zvala se Jelena Ir`ikovska, bila je Poqakiwa iz Krakova i imala je samo {esnaest godina kada je Andri} ugledao i zaqubio se. Kao neoboriv dokaz Jeleninog postojawa ~itaocima pomenute kwige Vlatkovi} nudi na uvid faksimil wenog pisma upu}enog Andri}u 15. novembra 1961. godine. Posle ~etiri decenije }utawa Poqakiwa se javila Andri}u da mu ~estita na Nobelovoj nagradi. Tragove Jeleninog postojawa Vlatkovi} je na{ao i u prepisci na{eg nobelovca i wegovim razgovorima sa prijateqima. U Pismu Zdenki Markovi}, Andri} ka`e da je u „ovom gradu”, misle}i na Krakov, „jednu godinu na svoj na~in bio sre}an” i da „ga ne}e zaboraviti nikada”! Andri}u je ta sre}a toliko bila velika i zna~ajna da on svoj boravak od nekoliko meseci produ`ava na godinu dana. A u pismu koje je poslao Zdenki Markovi} iz Beograda 2. aprila 1923. pi{e: „Kad god do|e prole}e, ja mislim na Poqsku”. Ivo Andri} je iz Be~a pre{ao da studira u Krakov gde je stigao aprila 1914. godine i nastanio se, po mi{qewu Dragoquba Vlatkovi}a, u ku}i Jeleninih roditeqa. Dugo godina je Andri} `udeo za svojom Jelenom i nadao se da }e se vratiti u Poqsku. U pismu profesoru i „drugom roditequ” Tugomiru Alaupovi}u, 1920. godine Andri} iz Rima pi{e: „Znam poqski i poznajem i volim taj narod i pada mi na pamet ne bi li bilo kakvo mjesto za mene kod na{eg budu}eg poslanstva u wih… ^ekawe je na{a rasna vrlina, ali ja vi{e ne mogu da ~ekam. I znam da i najboqi mornar zavisi o vetru. A ja sam kao onaj slavni Marko Antonije srce svoje svezao za sva vremena za krmu jedne

poqske Kleopatre koja tako|e ima jedno kraqevsko ime – Jelena. Moj brod tone i jedino ga vi mo`ete spasiti. Ostanem li bez te carice i kraqice mog srca, nikad vi{e ne}u pru`iti ruke za `enom!”

Kada je Ivo Andri} dobio Nobelovu nagradu posle 40 godina }utawa javila mu se wegova velika neostvarena qubav Jelena.

„Dragi Ivo! Ne znam da li se sje}ate Krakova, ul. Bonerovske i familije Ir`ikovski. Ja sam Jelena Ir`ikovska sada stara udova Lutavska. Moram vam poslati srda~ne ~estitke za va{eg „Nobela”. Mnogo sam zaboravila izraze, ali ako mi ho}ete otpisati, pi{ite mo`da vam mogu pisati poqski. ^itala sam sve va{e kwige koje su prevedene na poqski, ali drago bi mi bilo da ih ~itam u originalu. Ne}u vi{e pisatn samo vas srda~no pozdravqam i ~ekam na odgovor.

Va{a stara prijateqica Jelena. ” Krakov, 15. 11. 1961. Preme{taj, me|utim, Andri} nikada nije dobio. Andri} se o`enio tek posle svoje {ezdesete godine sa Milicom Babi}, kostimografom u beogradskom Narodnom pozori{tu. Za razliku od Jelene ova wegova posledwa qubav nije, po mi{qewu Vlatkovi}a, bila ni kwi`evna inspiracija ni junakiwa nekog wegovog dela. Mada je sam Andri} tvrdio da su mu godine provedene sa Milicom bile najsre}nije u `ivotu.

– Nema podataka da su se Iva i Jelena ikada ponovo sreli –ka`e Vlatkovi}. – Me|utim, Jelenom je ostao op~iwen do kraja `ivota. A u naslovu „Jelena `ena koje nema”, Andri} je izostavio samo jednu re~ – vi{e – „Jelena, `ena koje nema (vi{e). Ta re~ bi zapravo sve otkrila.

Preminuo Dragoqub Mi}unovi}

Dragoqub Mi}unovi}, obnoviteq rada i osniva~ moderne Demokratske stranke, wen prvi predsednik posle obnove 1990. godine, preminuo je u 96. godini, saop{tila je DS.

DS je u saop{tewu navela da se sa dubokom tugom opra{ta od Dragoquba Mi}unovi}a, ~oveka koji je, kako se ocewuje, svojim `ivotom obele`io borbu za slobodu, demokratiju i dostojanstvo politike u Srbiji.

Demokrate podse}aju kako Mi}unovi} „pripada generaciji qudi koji su znali cenu slobode, jer su je pla}ali li~no, ali koji od borbe za demokratsku Srbiju nikada nisu odustali“.

Kao filozof, profesor, politi~ki zatvorenik, parlamentarac i demokrata, ostavio je trag koji prevazilazi jednu stranku i pripada politi~koj istoriji Srbije, navode iz DS-a.

Isti~u i da za tu stranku wegovo ime ostaje deo wenog identiteta, wene obnove i wene obaveze da nastavi borbu za Srbiju slobodnih gra|ana, jakih institucija i demokratskih vrednosti.

„Porodici, prijateqima, po{tovaocima i svim demokratama upu}ujemo najiskrenije sau~e{}e. Neka mu je ve~na slava“, poru~uju iz Demokratske stranke.

Blizu 200.000 qudi u pet gradova bez vode, nema je ni u prodavnicama

Zbog kvara na regionalnom vodosistemu “Rzav” u ^a~ku i okolnim gradovima, vi{e od 200.000 qudi od ju~e je bez kapi vode za pi}e. U Op{toj bolnici u ovom gradu otkazane su sve operacije i dijagnosti~ke procedure koje nisu hitne, gra|ani se snabdevaju vodom sa cisterni, dok Zavod za javno zdravqe upozorava da voda i kada stigne mo`da ne}e biti odmah zdrava za kori{}ewe. Zbog havarije koja je zaustavila normalno snabdevawe vodom u danima kada je Srbiju pogodio prvi toplotni talas ove godine, hidrogeolog profesor dr Zoran Stevanovi} za Nova.rs obja{wava kako je ova te{ka situacija mogla biti izbegnuta.

Nakon pucawa glavne cevi bez vode su ostali gra|ani ^a~ka, Po`ege, Lu~ana i Gorweg Milanovca, u kojima sa okolnim mestima, `ivi blizu 200.000 qudi, a zbog ~ega je u ovim gradovima progla{ena vanredna situacija. Zbog nesta{ice vode, u Op{toj bolnici u ^a~ku odlo`ene su sve operacije i dijagnosti~ke procedure koje nisu hitne.

Iako je problem nastao zbog kvara na glavnom cevovodu, pogo|eni gradovi mogli izbe}i nesta{icu, smatra hidrogeolog profesor dr Zoran Stevanovi}.

“Glavni problem je {to su ovi gradovi potpuno zapustili lokalne vodovode. Oni se svi sad snabdevaju sa Rzava, dok ~ekaju ‘Godoa’. Ne bi bili u problemu sa vodom ni ^a~ak, ni Po`ega, ni Lu~ani da imaju dovoqne resurse vode na svojoj teritoriji. Oni su ranije imali funkcionalne vodovode i da su na vreme, redovno ulagali u svoje lokalne sisteme do ovoga ne bi do{lo, ali oni su odlu~ili da uzimaju vodu direktno iz reke i da ~ekaju da se zavr{i brane, koja ne}e biti gotova jo{ sigurno nekoliko godina. Ina~e, havarija je hidrotehni~ki problem, a ovo je ve} tre}a koja se de{ava”, obja{wava prof. dr Stevanovi}.

Ono {to gra|ani koji su pogo|eni nesta{icom moraju da znaju je da voda i kada bude pu{tena ne}e mo}i da se koristi za pi}e i pripremu hrane minimum deset dana, ka`e dr Milka Levajac, iz Zavoda za javno zdravqe ^a~ak.

”190.000

PUTA HVALA!”: Studenti se zahvalili gra|anima koji su u subotu bili na Slaviji

Nakon {to je Arhiv javnih skupova objavio da je na protestu na Slaviji bilo izme|u 180.000 i 190.000 qudi, Studenti u blokadi su se gra|anima zahvalili na ogromnom broju qudi koji ih je podr`ao.

„Hvala! Hvala! Hvala! I tako jo{ 189.997 puta HVALA!”, napisali su studenti na Fejsbuku.

Podsetimo, Arhiv javnih skupova saop{tio je da je na ju~era{wem protestu na Slaviji bilo izme|u 180.000 i 190.000 qudi.

„Na protestu „Ti i ja, Slavija” okupilo se izme|u 180.000 i

190.000 qudi. Procena Arhiva javnih skupova zasnovana je na izmerenoj povr{ini skupa od 107.000 m² i koeficijentu pro-

pi{e Arhiv javnih skupova.

IZVR[ENA OBDUKCIJA TELA NA\ENOG U BURETU: Ne{ovi} je izre{etan,

umro tek dva sata posle prvog upucavawa u restoranu!

Obdukcija tela koje je pro{log petka prona|eno u buretu u okolini In|ije, prema nezvani~nim informacijama potvrdila je sumwe da je u pitawu nestali Aleksandar Ne{ovi} zvani Baja, koji je, kako se sumwa, ubijen na Sewaku u restoranu „27“, 12. maja.

Kako saznajemo, obudukcioni zapisnik otvorio je novi pravac istrage, zbog kojeg je u petak i subotu iznova ra|en uvi|aj na mestu zlo~ina , tokom kojeg je prona|en jo{ jedan projektil.

Naime, kako za „Novu“ otkriva dobro obave{ten izvor, obdukcija je otkrila da je na Ne{ovi}evom telu bilo vi{e rana nanetih vatrenim oru`jem, a ne samo dve kako se u po~etku sumwalo.

„Prvobitna informacija bila je da je Ne{ovi} upucan sa dva hica, a policija je ve} na prvom uvi|aju prona{la dve ~aure u restoranu. Obdukcija je pak, otkrila da je Ne{ovi} upucan sa vi{e hitaca, zbog ~ega je tu`ilac nalo`io da se ponovo u|e u zape~a}eni restoran i izvr{i detaqan pregled:

„Detaqnim pregledom prona|en je jo{ jedan projektil, ali ~ak i sakupqena tri ne predstavqaju kona~ni broj jer ne odgovaraju broju ulaznih rana koje su konstatovane na obdukciji. To ukazuje da je Ne{ovi} verovatno upucan jo{ nekoliko puta van restorana, pre nego {to je wegovo telo uba~eno u bure“.

kamera kojih zapravo nema“, ka`e na{ sagovornik. Podsetimo, zvani~nih informacija o rezultatima obdukcije i daqe nema, pa javnosti i daqe nije saop{teno da li je makar istom nedvosmisleno utvr|en identitet Baje Ne{ovi}a.

Slu~aj nastavqaju da prate brojne kontroverze, a posledwu je sino} u emisiji „Utisak nedeqe“ izneo novinar Vuk Cviji}, koji je naveo da poseduje saznawa o tome {ta je Veselin Mili}, koji je uhap{en

kao pomaga~ u ovom ubsitvu, tvrdio na saslu{awu pred tu`iocem.

Mili} je ina~e jedini od desetoro uhap{enih koji je izneo odbranu na saslu{awu, dok su se svi ostali branili }utawem.

Daqa istraga trebalo bi da otkrije u kom trenutku i gde su ta~no ispaqeni smrtonosni hici u Ne{ovi}a, kao i to ko ih je ta~no ispalio. „Obducenti su navodno potvrdili da je Ne{ovi} bio `iv jo{ ~itava dva sata nakon prvog upucavawa, {to su pojedini dr`avni zvani~nici i re`imski mediji ve} i iznosili u javnosti. To ukazuje da nije ubijen u samom restoranu, ve} izvesno kasnije kada je odveden izvan grada. To tako|e mo`e da uka`e i na mogu}nost da je Ne{ovi}, uprkos rawavawu, napustio restoran na svojim nogama, a svaku sumwu u vezi sa tim mogli bi da otklone snimci sigurnosnih

Cviji} je kazao da poseduje informacije da je Mili} tvrdio da uop{te nije bio prisutan u restoranu kad se dogodilo ubistvo, kao i da je sutradan, kada je shvatio da se Ne{ovi} nije vratio ku}i, sastavio slu`benu bele{ku u kojoj je sve to naveo.

Posledwa emisija „Utiska nedeqe“ koja je emitovana sino}, izazvala je buru u javnosti zbog brojnih informacija koje su iznosili gosti – dvojica novinara i jedan advokat. MUP i VJT su danas uputili reagovawa zbog wihovih izjava, u kojem nijedna od informacija naposletku nije ni potvr|ena ni demantovana.

Rusi dijamant od 80 karata nazvali po Emiru Kusturici

Ruska dr`avna kompanija „Alrosa” nazvala je dijamant, almaz od 79,83 karata koji je 23. maja 2024. godine iskopan na Nakinskom rudnom poqu, po proslavqenom srpskom reditequ Emiru Kusturici.

Dijamant je nazvan u ~ast Kusturice za wegov zna~ajan doprinos ja~awu prijateqstva i saradwe me|u narodima, kao i popularizaciji ruskog jezika i kulture u svetu. To potvr|uju i re~i samog rediteqa, koji rusku kulturu smatra temeqem evropske kulture: „Za mene je ruska kultura oduvek bila najva`nija na svetu. Va{a kwi`evnost, muzika, veliki pisci i kompozitori – najboqi su. Jo{ u mladosti u~io sam o `ivotu iz kwiga Dostojevskog, Gogoqa i Pu{kina...”, navodi se u sertifikatu koji je potpisao Pavel Mariwi~ev, generalni direktor, predsednik uprave AK „Alrosa”, prenosi RT Balkan.

„Alrosa” je, ina~e, velika ruska dr`avna kompanija za eksploataciju dijamanata i jedan od najve}ih proizvo|a~a dijamanata na svetu. Sedi{te joj je u Jakutiji, gde se nalaze glavna nalazi{ta dijamanata.

Velike ili neobi~ne dijamante ~esto imenuju po poznatim svetskim li~nostima ili doga|ajima {to je i sada slu~aj.

Koliko je Emir Kusturica po{tovan i uva`avan u Ruskoj Federaciji i u ruskom svetu uop{te govori ~iwenica da je predsednik Rusije Vladimir Putin odlikovao Kusturicu visokim ruskim dr`avnim odlikovawem, Ordenom dru`be za izuzetan doprinos u~vr{}ivawu prijateqstva naroda, za popularizaciju ruskog jezika i kulture u svetu.

Ruski patrijarh Kiril odlikovao je Kusturicu Ordenom Svetog Serafima Sarovskog prvog stepena, povodom 70. ro|endana srpskog re`isera a za doprinos o~uvawu tradicionalnih vrednosti, promociju pravoslavnih i kulturnih vrednosti.

Emir Kusturica je 2016. godine dobio svoju „zvezdu” u Aleji zvezda u gradu Uqanovsku u Rusiji {to je deo festivala koji se odr`ava u tom gradu i kulturne nagrade. Zvezda sa wegovim imenom je postavqena na tlu grada, kao simbol „slave” za umetnike i poznate li~nosti.

BRAVO, GENIJALCI!

Studenti iz Novog Sada osvojili tre}e mesto

na Evropskom prvenstvu u robotici!

Studenti Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, okupqeni u timu „Memristor“, osvojili su tre}e mesto na Evropskom prvenstvu u robotici „Eurobot 2026“. Na takmi~ewu su u~estvovale 32 ekipe iz 15 zemaqa sveta. Takmi~ewe je odr`ano od 13. do 16. maja u francuskom gradu La Roche-sur-Yon, a Srbiju su predstavqala tri tima sa FTN-a –„Memristor“, „µ“ i „Mini µ“. Pored evropskih ekipa, na {ampionatu su u~estvovali i timovi iz Kanade, Al`ira i Tajvana, {to ovogodi{wem takmi~ewu daje dodatnu me|unarodnu te`inu.

Do velikog uspeha tim „Memristor“ do{ao je nakon izuzetno zahtevnog takmi~ewa, u kom su autonomni mobilni roboti tokom me~eva od 100 sekundi izvr{avali slo`ene zadatke inspirisane ovogodi{wom temom „Winter is Coming“

Roboti su simboli~no „pripremali zalihe za zimu“, sakupqaju}i i prenose}i elemente na terenu, a pobedu su odnosili timovi ~iji su roboti najpreciznije i najefikasnije realizovali zadate akcije.

Nakon pet kola grupne faze, srpski timovi su se plasirali veoma visoko – „Memristor“ je bio peti, „µ“ {esti, a „Mini µ“ dvanaesti. U eliminacionom delu takmi~ewa tim „Memristor“ nastavio je niz odli~nih nastupa i stigao do bronzane medaqe, svrstav{i Srbiju i Fakultet tehni~kih nauka me|u najuspe{nije evropske ekipe u oblasti robotike.

Prvo mesto osvojio je tim „Hyperion Robotics“ iz Gr~ke, dok je drugo mesto pripalo ekipi „DIT Robotics“ sa Tajvana.

Tim „Memristor“ ~ine studenti Fakulteta tehni~kih nauka sa Departmana za ra~unarstvo i automatiku, Katedre za elektroniku, Katedre za mehatroniku, robotiku i automatizaciju, kao i Katedre za elektri~na merewa. Wihov uspeh predstavqa rezultat znawa, in`ewerske kreativnosti, timskog rada i vi{emese~nog intenzivnog razvoja robotskih sistema.

DOBRO SE DOBRIM VRA]A:

Tri sestre iz Kru{evca koje su prodavale badwake za preminulu majku dobile krov nad glavom!

Lepe vesti sti`u nam iz Kru{evca, jer su tri sestre Teodora, Anasatasija i Jelica koje su odu{evile Srbiju prodavaju}i badwake u znak se}awa na svoju majku, kona~no dobile svoj novi lepi dom zahvaquju}i dobrim qudima.

Naime, wima je ku}a izgorela u po`aru, a otac Miroqub jedva je tada `ive izvukao `enu i }erkice iz plamena. Ipak samo nekoliko meseci kasnije preminula je majka ovih divnih devoj~ica. Tri sestre su ostale tako i bez krova nad glavom, ali i bez svog najve}eg `ivotnog oslonca. Wihovu pri~u ~uli su dobri qudi i odlu~ili da pomognu, tako da je wihova ku}a obnovqena i lep{a nego ikad, a puno zahvalnosti duguju i Sokolskom dru{tvu iz Kru{evca, koje je dalo veliku podr{ku u prikupqawu donacija.

„Ima jo{ uvek dobrih qudi i bi}e ih u budu}nosti. Dosta wih se javqa i dan danas, `ele na neki na~in da pomognu. Mada i mi sami se odazivamo nekim akcijama, fizi~kim radom. Kome god je potrebno, mi iza|emo da pomognemo“, ka`e otac Miroqub Milenkovi} za RINU.

Predsednik Sokolskog dru{tva Goran Raji} navodi da ih je nedavno kontaktirao Dragan Laban sa `eqom da preko Sokolskog dru{tva pomogne porodici Milenkovi}.

„Ku}a je gorela zbog lo{e elektroinstalacije, uslovi su bili katastrofalni, prakti~no nemogu}i za `ivot. Ura|eni su unutra{wi molerski radovi, kao i spoqa{wi, a sada je svaka soba opremqena. Moram da ka`em da se pojavilo mnogo qudi sa strane koji su donirali i poklawali name{taj, tako da je sve unutra, od name{taja do elektromaterijala, novo. Zahvaqujemo se prvenstveno Draganu Labanu, ovo je zaista veliki poduhvat. Dok je ovakvih qudi, ima nade“, rekao je Raji} za lokalnu RTV Kru{evac. Dragan Laban rodom je iz Berana, `ivi i radi u Stokholmu u [vedskoj, a sredwu {kolu zavr{io je u Kru{evcu. Pre tri meseca je, kako ka`e, ~uo pri~u o porodici Milenkovi} i uslovima u kojima `ive tri devoj~ice

bez majke i odmah je odlu~io da pomogne.

Ipak, sa novom ku}om problemi porodice Milenkovi} ipak nisu nestali. Najmla|a devoj~ica Jelica ima kataraktu na jednom oku i ne vidi 100 odsto, pa je Sokolsko dru{tvo Kru{evac pokrenulo humanitarnu akciju prikupqawa sredstava za weno le~ewe. Me|utim, da se sestre ne predaju pokazuju wihovi uspesi u {koli, ali i u sportu. Ve} su u~estovale na brojnim {kolskim takmi~ewima i osvojile su brojne medaqe. Tako|e, poma`u i one onima kojima je pomo} potrebna i ~esto su deo brojnih humanitarnih akcija.

Nema sumwe da uprkos te{kim okolnostima, ove devoj~ice uz trud oca Qube izrastaju u dobre i kvalitetne qude.

Univerzitetska biblioteka proslavila 100 godina rada

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Markovi}” proslavila je ve~eras, na Dan slovenske pismenosti, 100 godina rada sve~ano{}u na kojoj su uru~ene zahvalnice brojnim zaslu`nim pojedincima.

U pozdravnom obra}awu pred brojnim zvanicama iz javnog, kulturnog i prosvetnog `ivota, upravnik Univerzitetske biblioteke Aleksandar Jerkov je rekao da je proteklo 100 godina od kako je institucija, koja je deo univerziteta, nastajala u te{kim vremenima, „kada se prelomila gomila sudbina ovog dela sveta”.

„Sada je ceo vek za nama. Budu}nost koju vidimo pred sobom je

jo{ 100 godina. Toliko mo`emo, da do~ekamo nove mlade boqe od nas i da do|u generacije koje }e voleti Srbiju, znawe i univerzitet onako kako su voleli oni koji su osnivali prve institucije kod nas”, naveo je Jerkov. Zahvaliv{i kraqu Aleksandru Kara|or|evi}u {to je dao prostor, Jerkov je zahvalio i ameri~kom dobrotvoru Endrjuu Karnegiju zahvaquju}i ~ijoj fondaciji je finansirana izgradwa Univerzitetske biblioteke. Jerkov je ocenio da je Univerzitetska biblioteka „kulturno-istorijski hram, u kojem se sabiraju najboqa znawa i ume}a”. Predsednik Upravnog odbora Univerzitetske biblioteke

Bo{ko Suvajxi} je ocenio da je „pre|eni put je blistav i sjajan sa puno te{ko}a”. Na dan kada je 24. maja 1926. godine Univerzitetska biblioteka otvorena za javnost, Suvajxi} je podsetio na zna~aj wenog prvog upravnika Uro{a Xoni}a, kao i pokreta~a Pavla Popovi}a, Veselina ^ajkanovi}a i Aleksandra Beli}a, po`elev{i da ostane svetionik znawa.

„Univerzitetska biblioteka je svet, posve}eni prostor kwige. Kwiga u biblioteci }e se ~itati dok bude ~oveka. Potowi ~ovek }e sklopiti korice kwige koju je pro~itao”, rekao je Suvajxi}. Zahvalnice Univeritetske biblioteke su dobili, izme|u ostalih, predsednik Matice srpske Dragan Stani}, direktor Matice srpske Selimir Radulovi}, predsednik Srpske akademije nauka i umentosti Zoran Kne`evi}, princ Filip Kara|or|evi} i episkop novobrdski Ilarion. Obele`avawe 100 godina Univerzitetske biblioteke je nastavqeno programom u kojem su u~estvovati predstavnici drugih univerziteta u Srbiji, mati~nih javnih biblioteka, saradnici iz kulturnih ustanova, muzeja i zadu`bina, a poseban deo }e biti posve}en ustanovama iz regiona.

Пише: Бранислав Станковић

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

SKICA POLIFAZNOG MOTORA MEWA MODERNO ^OVE^ANSTVO:

Tesla znao napamet sva dela [ilera,

Getea i Bajrona napisana u stihu

Po ukopojewu Milutina Tesle brigu o wegovoj porodici preuzeo je \ukin brat, prota Petar Mandi}.

On je uz Nikoline roditeqe bio jedna od kqu~nih li~nosti u Nikolinom `ivotu. Prota Mandi} ro|en je u avgustu 1840. u Gorwem Gra~acu. Bogosloviju je zavr{io u Pla{kom. U narodu je stekao ugled i po{tovawe {to mu je omogu}ilo da u Gra~acu podigne crkvu, parohijski dom i {kolu. Bio je poslanik na svim srpskim saborima od 1872. do 1892. godine. Na`alost, u porodi~nom `ivotu je do`iveo dramu, ostao je prvo bez supruge a ne{to kasnije i bez dece. Nakon wihove smrti doneo je odluku da se zamona{i. Ta~no godinu dana kasnije, austrijski car Franc Josif postavi}e ga 14. maja 1892. za mitropolita zvorni~ko-tuzlanskog. Carevu odluku je potvrdio i carigradski patrijarh Neofit VIII. Tako je Teslin ujak, arhimandrit Nikolaj postao prvi Srbin na tronu Zvorni~ko-tuzlanske eparhije posle ga{ewa Pe}ke patrijar{ije 1776. godine... Kao mitropolit dabrobosanski veliki trud ulo`i}e u borbu za ostvarewe crkveno-prosvetne autonomije pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini. Zahvaquju}i wemu ta autonomija je ostvarena dobijawem Uredbe 1905, kojom se reguli{e organizacija Srpske pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini. Dvadestim ~lanom Uredbe definisana je i ozakowena narodno-crkvena zastava srpske pravoslavne mitropolije sa bojama od gore nadole: crveno, plavo, belo. Za slu`beni jezik ozakowen je srpski a pismo }irilica. Mitropolit Nikolaj Mandi} upokojio se 2. avgusta 1907. godine. Po{to je ostao bez potomstva svu svoju imovinu ostavio je ne}aku Nikoli Tesli koji se svega odrekao u korist srpske {kole u Gospi}u. O tome je pisalo Srpsko kolo 25. februara 1910. godine: „Slavni srpski u~ewak Nikola Tesla, koji `ivi u Americi, naslijedio je sav imetak sarajevskog mitropolita Mandi}a, svog ujaka. No on

Tesla pored novog sistema transformatora

nije hteo primiti to nasqedstvo, nego ga je poklonio za srpsku {kolu u Gospi}u. ^ast velikom Srbinu Nikoli Tesli, koji evo i ovim pokazuje, da nije zaboravio u tu|em svijetu na svoju srpsku krv.”

Posle o~eve smrti, Nikola je jedno vreme ostao u Gospi}u da bi bio uz majku. Po~etkom slede}e 1880. godine, u nameri da ispuni o~evu `equ i privede {kolovawe kraju, odlazi u Prag. Mnogo vremena van predavawa provodio je u Carskoj javnoj biblioteci - Klementinum.

Franti{ek @urek, koji je poznavao Teslu iz pra{kih dana, se}aju}i se slavnog nau~nika pisao je o susretu sa wim skoro pola veka kasnije: „Posle izvesnog vremena sreo sam se s wim u tada{woj Carskoj biblioteci u Klementinumu. U to vreme veoma je u modi bio Bajron. ^itao sam wegove stihove u nema~kom prevodu, dok mi je pri ruci stajao i engleski original. Iskrsao je preda mnom kao duh i ko{~atom rukom posegnuo ka kwizi koju sam upravo ~itao. Rekao mi je da okrenem bilo koji list kwige i pro~itam po~etne redove, a da }e on nastaviti da napamet kazuje stihove dokle god ga ja ne zaustavim. Napravio sam nekoliko poku{aja i

uverio se da sve stihove, ~ak celu kwigu pesama, zna napamet, svaku re~. Izgleda neverovatno. Ali istina je. Posle mi je pri~ao da je wegov otac znao napamet celo Sveto pismo, od re~i do re~i, i da je on takvo pam}ewe nasledio od oca. Uveravao me je, a ja sam mu poverovao, da zna napamet sva dela [ilera i Getea pisana u stihu.”

U Pragu je Tesla nastavio da trga za re{ewem i realizacijom novog motora, {to je zapo~eo jo{ na ~asovima profesora Pe{la u Gracu. Nakon dve godine provedene u ^e{koj Tesla je odlu~io da napusti studije: „Shvatio sam da moji roditeqi podnose prevelike `rtve zbog mene i re{io da ih oslobodim tog tereta”. Iz Praga odlazi u Ma|arsku.

U Pe{ti je, kako pi{e u svojoj autobiografiji, do`iveo ne{to sli~no nervnom slomu. Sluh mu se pove}ao do neslu}enih razmera {to je u najmawu ruku remetilo wegov normalan tok misli. Mogao je da ~uje otkucaje budilnika u tre}oj sobi od wega, sletawe mu{ice na sto ~uo je kao tup udar u uhu. Puls mu je varirao od jako sporog do dvesta {ezdeset. Uz pomo} lekara, a jo{ vi{e prijateqa, Antala Sigetija, koji mu je pomogao

TELEFONSKI POJA^IVA^

U vreme kada je Tesla stigao u Pe{tu ameri~ka telegrafija je stigla do Evrope. Na preporuku svog drugog ujaka, pukovnika Paje Mandi}a, koji je bio o`ewen iz ugledne i bogate familije Lupa iz Pomaza kraj Pe{te, Tesli je po{lo za rukom da prona|e posao u Pe{ti, na poqu elektrotehnike. Zaposlio se kod ujakovog prijateqa Ferenca Pu{ka{a, vlasnika telefonske centrale. Teslin pronalazak telefonskog poja~iva~a poboq{a}e rad Pu{ka{ove centrale. Na`alost, od tog pronalaska kao i od mnogih drugih kasnije on ne}e imati neke materijalne vajde.

1522. - Turci su zauzeli utvr|eni grad Knin i proglasili ga sedi{tem Li~kog sanxaka.

1812. - Rusija i Turska potpisale su mirovni ugovor u Bukure{tu kojim je Rusija dobila Besarabiju, a Turskoj prepustila Vla{ku i Moldaviju. Mir je omogu}io ruskom caru da vojne snage usmeri na Napoleona Bonapartu.

1834. - U Kne`evini Srbiji uveden je srpski jezik kao slu`beni u prepisci s turskim vlastima, koja je dotad vo|ena iskqu~ivo na turskom jeziku.

da promeni {tetne `ivotne navike, po~iwe redovno da radi fizi~ke ve`be i da pliva. Polako se oporavqa.

Za wegov boravak u Pe{ti vezan je jedan od najzna~ajnijih momenata u wegovom `ivotu. Trenutak vizuelne realizacije toliko `eqenog motora.

Znao sam da }u nestati ako ne uspem. Sada sam osetio da je bitka dobijena. Re{ewe se nalazilo negde duboko u mom mozgu, ali jo{ uvek nisam mogao da ga izrazim. Jednog popodneva, koje }e zauvek biti u mom se}awu, u`ivao sam u {etwi gradskim parkom i recitovawu. U tom dobu sam jo{ uvek pamtio kwige napamet, od re~i do re~i. Jedna od wih bila je i Geteov „Faust”. Sunce je upravo zalazilo i podsetilo me na veli~anstveni pasus: Dan je pri kraju; ono, sve daqe, sja hita da drugi o`ivqava svet. O, {to me krila ne dignu od tla, Pa za wim, ve~no, da upravqam svoj let! Divnog li sna dok ono dole kre}e! Al’ kuda lete krila bestelesna Telesna krila vinuti se ne}e! Dok sam izgovarao ove nadahwuju}e re~i, ideja je sinula u trenutku, istina je otkrivena. U pesku sam {tapom nacrtao dijagrame, koje sam {est godina kasnije (1888. prim. aut.) predstavio pred Ameri~kim dru{tvom elektroin`ewera i moj pratilac ih je savr{eno razumeo. Slike koje sam video bile su predivno o{tre i ~iste i imale ~vrstinu gvo`|a ili kamena, u tolikoj meri da sam mu rekao: ’Vidi{ moj motor ovde? Pogledaj kako ga pokre}em u suprotnom smeru’ Da je Pigmalion mogao da vidi svoju statuu kako o`ivqava, ne bi bio potreseniji. Dao bih hiqade tajni prirode, na koje bih slu~ajno nabaso, za ovu jednu koju sam ja oteo, protivno svim {ansama i opasnostima po svoj opstanak.”

Trenutak kada je Tesla nacrtao skicu svog polifaznog motora u pra{ini, trenutak je za~e}a savremenog ~ove~anstva.

l U slede}em broju: Teslino putovawe u SAD bilo je dostojno zapleta romana Agate Kristi

1879. - Ro|en je srpski matemati~ar, astronom i geofizi~ar Milutin Milankovi}, osniva~ katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu.

1934. - Kana|anka Oliva Dion je u Kalenderu u kanadskoj dr`avi Ontario rodila pet devoj~ica, nazvanih „Dionove petorke”, prve petorke u svetu za koje se zna da su pre`ivele.

1961. - Ukinut je „Orijent-ekspres”, voz koji je 78 godina saobra}ao na liniji Pariz-Istanbul.

1971. - SSSR je lansirao kosmi~ki brod u pravcu Marsa.

1976. - SSSR i SAD potpisali su ugovor o ograni~ewu podzemnih nuklearnih proba.

1982. - Papa Jovan Pavle II stigao je u Veliku Britaniju, u prvu posetu rimokatoli~kog pape toj zemqi od 1531. godine.

1986. - Dvojica sovjetskih kosmonauta iza{li su iz orbitalne stanice „Saqut 7” i provela oko ~etiri ~asa u „kosmi~koj {etwi”.

1995. - Na filmskom festivalu u Kanu jugoslovenski rediteq Emir Kusturica dobio je „Zlatnu palmu” za film „Podzemqe - bila jednom jedna zemqa”. Deset godina ranije Kusturica je dobio ovu nagradu za film „Otac na slu`benom putu”.

1997. - Rusija i Ukrajina su potpisale ugovor kojim je ruskoj Crnomorskoj floti omogu}eno da 20 godina koristi pomorsku bazu u luci Sevastopoq na poluostrvu Krim.

1998. - Pakistan je izveo petu nuklearnu probu i zvani~no postao nuklearna sila.

1999. - Nakon {to je avijacija NATO poja~ala napade na SR Jugoslaviju (740 poletawa aviona u 24 sata), jugoslovenski predsednik Slobodan Milo{evi}, posle razgovora sa specijalnim predstavnikom ruskog predsednika Viktorom ^ernomirdinom, prihvatio je uslove zapadnih zemaqa za prekid bombardovawa.

2002. - Britanski operater mobilne telefonije Vodafon prijavio je gubitak od 13,5 milijardi funti (19,6 milijardi dolara), {to je najve}i zabele`eni gubitak neke velike britanske korporacije.

2008. - Univerzitet u Beogradu obele`io je 200 godina postojawa.

2015. - Luiz Ri~ardson je prva `ena na ~elu Univerziteta Oksford od wegovog osnivawa 1230. godine.

Strogo ka`wavao korupciju, nasiqe u porodici, smrtna kazna samo u jednom slu~aju…

Du{anov zakonik (Zakon blagovjernago cara Stefana) je najzna~ajniji pravni spomenik srpske dr`ave iz doba Nemawi}a. Donet je na saboru u Skopqu 1349. godine (prvih 135 ~lanova), a dopuwen na saboru u Seru 1354. sa jo{ 66 ~lanova, tako da ima ukupno 201 ~lan.

Original Du{anovog zakonika nije sa~uvan, ali su se sa~uvali mnogobrojni prepisi (preko 20) u periodu od XIV do XVI veka. To svedo~i o wegovoj primeni ne samo u sredwem veku, ve} i kasnije pod Turcima u okviru crkve.

Du{anov zakonik je pisan na narodnom, starosrpskom jeziku, za razliku od drugih zakonika tog doba koji su pisani latinskim jezikom. Du{anov zakonik nije u potpunosti originalno delo, postoje brojni izvori iz kojih su ~lanovi preuzimani: staro slovensko i srpsko obi~ajno pravo, ranije poveqe srpskih vladara, vizantijsko pravo, statuti primorskih gradova.

Jedan od najva`nijih zadataka Du{anovog zakonika bio je da u~vrsti prostranu Du{anovu dr`avu, da ujedna~i pravne propise razli~itih oblasti carstva i zbli`i novoosvojene gradove i oblasti.

Posle propisa o dr`avnom i dru{tvenom ure|ewu, u Du{anovom zakoniku najvi{e je odredaba o krivi~nim delima i kaznama.

prvim svojim ~lanovima, nare|uje da se kazne svi oni koji rade protiv crkve ili ne po{tuju crkvene propise, ali je ujedno i strog prema crkvenim nepo~instvima.

Tako se u ~lanu 13, koji nosi naziv O episkopima, ka`e:

Ako koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke otseku i nos sare`e; ako li sebar uzme silom vlastelinku, da se obesi, akoli svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke otseku i nos sare`e. (sebar – sluga, prim.aut)

Car Du{an u 14.veku predvi|a smrtnu kaznu samo u slu~aju ubistva ~lanova porodice:

Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u`upi, ili u katunu, da plati tisu}u perpera, ako li sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke otseku i da plati trista perpera.

Ko se na|e da je ubio oca, ili mater, ili brata, ili ~edos voje, da se taj ubica sa`e`e na ogwu.

Zakonikom je uveden i sistem sudske porote, ~ija brojnost je zavisila od dela za koje se sudi…

Otsada unapred da je porota i za mnogo i za malo:

Po svom sadr`aju Du{anov zakonik pretstavqa skup propisa iz raznih oblasti prava. Najvi{e je u wemu propisa o ure|ewu dr`ave, o organima vlasti — o vladaru i vlasteli, svetovnoj i crkvenoj, o wihovim obavezama i pravima, o wihovim me|usobnim odnosima i wihovim odnosima prema sebrima.

Zakonikom su predvi|ene ve}inom vrlo stroge kazne za kra|e i razbojni{tva, za paqevinu u selu i van sela, za povredu tu|ih granica i uop{te povredu tu|e zemqi{ne svojine.

Zakonikom se propisuju kazne za krivi~na dela protiv li~nosti, za ubistva, za telesnu povredu, za silovawe, za uvredu delom i re~ju.

I mitropoliti, i episkopi, i igumani, da se ne postavqaju mitom. I ko se na|e da je mitom postavio mitropolita, ili episkopa, ili igumana, da je proklet i onaj koji ga je postavio.

Car Du{an je ukinuo trgovinu zlatom i zlatarski zanat, osim u posebnim slu~ajevima: Zlatara u `upama po zemqi carevoj nigde da nije, osim u trgovima gde je postavio car novac kovati. ZA[TO TREBA DA SMO PONOSNI

Najzad, Du{anov zakonik, naro~ito u

NAJSUROVIJI ZLO^IN U BIV[OJ JUGOSLAVIJI:

Lepotica

Zakonik reguli{e nasiqe u porodici, ali i generalno. U delu 53. O nasiqu, veli:

za veliko delo da su dvadeset i ~etiri porotnika, a za pomawu krivicu dvanaest, a za malo delo {est porotnika. I ti porotnici da nisu vlasni nikoga izmiriti, osim da opravdaju ili opet da okrive. I da je svaka porota u crkvi, i pop uode`dama da ih zakune, i u poroti kamo se ve}ina kunu, i koga ve}ina opravda, tima da se veruje.

iz Zvornika ubila trudnu drugaricu, rasporila

joj stomak i otela bebu zbog osude okoline {to nema dece!

Sefka Hoxi} je bila devojka o ~ijoj lepoti je pri~ala cela Jugoslavija, ne samo okolina Zvornika, odakle i poti~e. Me|utim, za wu je, ~ini se, taj predivan izgled, zapravo, bio veliki usud. Dok su joj se drugi divili, ona je postala jedan od najsurovijih ubica na na{im prostorima. Upravo wen slu~aj pokazuje da pojedini qudi na pritisak okoline deluju neredvidivo!

[ta se, zapravo, desilo?

Pre 53 godine, 1969. godine desio se nezapam}en zlo~in. Prizor koji se mo`e na}i samo u horor filmovima, zaprepastio je qude koji su na{li le{ Alije Hasanovi} (26) u blizini Zvornika, u selu Ju{i}i, 7. oktobra.

Alija je u trenutku smrti bila trudna. Istragom je utvr|eno da je ubijena iz pi{toqa, sa tri hica, te da joj je stomak bio rasporen, a dete izva|eno i odneto.

- Dete je iz maj~ine utrobe mogao da otme samo neko ko ga je previ{e `eleo, a nije mogao da ga ima. Treba tra`iti `enu koja ima dete, a nije ga rodila – rekao je dr Milan Vu{i}, patolog, na osnovu rasekotina na stomaku.

Istraga je ubrzo urodila plodom. Ispituju}i sve `ene koje su se porodile u no}i izme|u 6. i 7. oktobra, policija je do{la do [efke Hoxi}.

Bila je {kolska drugarica svirepo ubijenoj Aliji Hasanovi}. Me|utim, [efka je va`ila za jednu od najlep{ih `ena u tom kraju, te je kao takva bila i najpo`eqnija. Ipak, jedna stvar kvarila je wenu sre}u.

Bila je u braku, ali dugo sa svojim su-

prugom nije mogla da dobije potomstvo. Usledili su pritisci okoline, mu`a, svekrve. Ipak, nikako nije mogla da ostane u drugom stawu, {to se u tom vremenu smatralo veoma lo{im. U ovom slu~aju, ta ~iwenica pokazala se i te kako lo{om, jer je bila inicijalna kapisla da se dogodi najmonstruozniji zlo~in, koji je tresao celu biv{u Jugoslaviju. [efka je priznala da je la`irala trudno}u, te da je mesecima nosila krpe

Ipak, velikim naporom advokata, koji su uspeli da izdejstvuju obnovu procesa, te iste godine, izre~ena je nova presuda – smrtna kazna je zamewena sa 20 godina zatvora.

[efka je na su|ewu uporno negirala zlo~in, tvrde}i da je Aliju samo poznavala, a da joj je dete u ku}u doneo neko drugi rekav{i da ga neguje.

- Poznavala sam Aliju, dobro, znala sam da je trudna i da }e dobiti dete, bila mi je prijateqica, kako bih wu mogla ubiti – govorila je ona na su|ewu. Nakon slu`ewa kazne, [efki se gubi svaki trag. Iz zatvora je pu{tena 1983. godine. Toma Fila, gostuju}i u jednoj emisiji, otkrio je da je posle zavr{ene robije pormenila indentitet. Dodatno je iznendio javnost informacijom i da se ponovo udala u Vojvodini i, kona~no, dobila dete.

i na taj na~in improvizovala stomak. Ona je negirala da je po~inilac svirepog ubistva, dok je policija opse`nom istagom u nenoj ku}i prona{la nakit pokojnice, krvavi no`, kao i konac sa bebinog pupka. Ovo su bili ~vrsti materijalni dokazi koji su bacili veliku sumwu na wu. Istragom je utvr|eno, da je [efika napravila zasedu svojoj drugarici Aliji, te u wu ispalila tri hica, potom je rasekla stomak, uzela dete i odnela. Novoro|en~e je ubrzo i preminulo. Kao sau~esnik ovog zlo~ina, navodi se [efkin zet, Avdija Hoxi}, jer je prikrivao ceo slu~aj, dok mu je ona dala pi{toq kako bi ga sakrio. Javnost je bila potre{ena, vr{ila je pritisak na tu`ila{tvo, tra`e}i najstro`u kaznu. Ono {to je zanimqivo jeste da je [efkin prvi branilac bio, ~uveni advokat, Toma Fila. Nakon sukuba interesa, Fila je napustio ovaj slu~aj, koji je preuzeo wegov otac, Filota Fila, dok je Toma preuzeo slu~aj Avdije. Pored ~iwenice da je [efka imala najboqe branioce u to vreme, 1970. godine izre~ena je najo{trija presuda –osu|ena je na smrt streqawem, a Avdija na pet godina zatvora.

Hiqade vernika

~eka na poklowewe

Pojasu Presvete

Bogorodice ispred

Hrama Svetog Save

^asni pojas Presvete Bogorodice, koji je od Spasovdana izlo`en vernicima na poklowewe i molitvu u Hramu Svetog Save na Vra~aru, danima okupqa desetine hiqada vernika koji u miru i molitvi ~ekaju po nekoliko sati da pristupe svetiwi. Red vernika koji se neprekidno formira du` vra~arskih ulica i Svetosavskog platoa u

Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i drugih srpskih krajeva.

Jedan Beogra|anin iz Zemuna rekao je da je u redu stajao oko sat vremena kako bi se poklonio ^asnom pojasu Presvete Bogorodice, a toliko je ~ekala i wegova sugra|anka iz Rakovice.

„Vredi ~ekati. Sve za majku Bo`iju i Boga vredi, i nikad nije te{ko”, kazala je ona. Sat vremena u koloni je ~ekao i jedan Novosa|anin.

^asni pojas Presvete Bogorodice, izlo`en je vernicima na poklowewe i molitvu u Hramu Svetog Save na Vra~aru

Kilometarski redovi ispred Hrama Svetog Save

nedequ je, kako navode iz Srpske pravoslavne crkve, bio du`i od kilometar i po, dok je u Beograd pristiglo vi{e od

autobusa sa vernicima iz ~itave

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Mora}ete da savladate ve{tinu }utawa tamo gde biste najradije vikali. Na poslu se pojavquje digitalni haos ili kvar koji samo vi znate da re{ite, {to vam osigurava povla{}en status kod {efa. U qubavi, neko iz pro{losti {aqe signal, preko zajedni~kog prijateqa. Slobodni Ovnovi oseti}e leptiri}e u stomaku na mestu koje ina~e mrze da pose}uju, poput po{te ili banke.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ovo je nedeqa hedonizma, ali sa merom. Neo~ekivano }ete dobiti priliku da investirate u ne{to staro {to ponovo dobija na vrednosti. Na poslu se distancirajte od tra~eva, jer bi jedna va{a re~enica mogla biti pogre{no protuma~ena. Zauzeti }e sa partnerom otkriti novi zajedni~ki hobi koji ukqu~uje rad rukama. Mogu}i su prolazni bolovi u vratu zbog lo{eg polo`aja spavawa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ulazite u ulogu detektiva. Prona}i }ete informaciju ili izgubqeni dokument koji mewa tok jednog sudskog ili administrativnog procesa. Na poslu briqirate u improvizaciji kada prezentacija krene po zlu. U qubavi, zauzeti Blizanci mora}e da se doka`u delima, a ne samo re~ima. Slobodni }e imati intrigantan susret u saobra}aju ili tokom kra}e vo`we.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Kona~no }ete iza}i iz svoje qu{ture zbog jedne pohvale. Na poslu se otvara pozicija koja zahteva putovawe. Iako ste ku}ni tip, ovo ne bi trebalo da odbijete. Finansije se popravqaju kroz povra}aj nekog starog poreza ili duga. U qubavi, partner vas iznena|uje predlogom koji zvu~i suludo, ali je ba{ ono {to vam treba. Slobodni }e upoznati nekoga ko miri{e na detiwstvo i sigurnost.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

„Vredelo je, naravno, pa uvek vredi kada je re~ o ovakvoj svetiwi”, rekao je on.

Beogra|anka, koja je u koloni ~ekala dva sata da celiva relikviju, ka`e da je dolazak ^asnog pojasa Presvete Bogorodice u Beograd velika stvar za pravoslavqe i sve Srbe. Bilo je i onih koji su ~ekali i po pet, {est sati, poput studenta iz Beograda koji ka`e da mu to nije te{ko palo imaju}i u vidu kolika je svetiwa izlo`ena u Hramu.

„Pa kada ~ovek osvesti kolika je svetiwa, 650 godina je pro{lo od kako nije bila u Srbiji, ni pet sati koje }emo provesti u redu nije ba{ mnogo”, rekao je on.

@ena iz Smederevske Palanke kazala je da bi ~ekala i 10 sati samo da se pokloni svetiwi.

„Ja bih ~ekala i 10 sati, jer je to doga|aj koji }e da ostane za ve~ita vremena. To se ne doga|a tako ~esto. Ja imam 71 godinu, mnogo se radujem {to ovoliko mladog sveta i deca ima ovde”, navela je ona. Pojas Presvete Bogorodice,

Sledi promena imixa, ali ne onog fizi~kog, ve} profesionalnog. Qudi }e po~eti da vas do`ivqavaju kao mudrog savetnika, a ne samo kao lidera. Mogu}a je ponuda za saradwu od strane osobe koju ste smatrali konkurencijom. U qubavi, strasti su nagla{ene, ali pazite da ponos ne uni{ti jedno lepo ve~e. Slobodni Lavovi bi}e magnet za osobe u znaku Vodolije ili Vage.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Dobijate iznenadnu potrebu za u~ewem ne~eg potpuno neobi~nog. Na poslu, va{a pedantnost spasi}e firmu od velikog tro{ka, {to ne}e pro}i nezapa`eno. U qubavi, zauzete Device bi trebalo da prestanu da kritikuju partnera zbog sitnica ako `ele miran vikend. Slobodne }e sresti nekoga ko ih intelektualno nadja~ava, {to }e im biti neverovatno privla~no.

jedna od najve}ih svetiwa pravoslavnog sveta, iz manastira Vatoped sa Hilandara stigao je 20. maja u Beograd, a na aerodromu „Nikola Tesla” svetiwu su do~ekali patrijarh srpski Porfirije i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

Svetiwa je bila izlo`ena u Vaznesewiskom hramu, odakle je u okviru Spasovdanske litije preneta u Hram Svetog Save, gde }e biti izlo`ena do 29. maja. Pojas Presvete Bogorodice se vekovima ~uva u Vatopedu na Svetoj Gori i veoma se retko iznosi van manastirskih zidina.

Pojas Presvete Bogorodice je wen li~ni predmet koji je podeqen u tri dela i predstavqa jedinstvenu svetiwu opstalu iz ovozemaqskog `ivota Majke Bo`je. Prema predawu, pojas od kamiqe dlake satkala je sama Bogorodica, a prilikom wenog vaznesewa na nebesa, predala ga je apostolu Tomi.

^uvawe ^asnog pojasa preuzele su dve pobo`ne `ene iz Jerusalima, a Bogorodica je neposredno pre svog Uspewa nalo`ila jevan|elisti Jovanu da

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ove nedeqe }ete biti „vaga” u pravom smislu te re~i. Presu|iva}ete u jednom porodi~nom sporu. Va{a pravi~nost donosi mir. Na poslu dobijate priliku da radite na projektu koji je povezan sa estetikom ili dizajnom. Finansijski, budite oprezni sa onlajn kupovinom. U qubavi, neko vam {aqe anoniman znak pa`we. Zauzeti u`ivaju u ti{ini koja vi{e nije neprijatna, ve} lekovita.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Sawa}ete ne{to {to }e se obistiniti u roku od tri dana. Na poslu, neko poku{ava da prisvoji va{e zasluge, ali }ete ga elegantno razotkriti pred svima. Novac dolazi kroz igre na sre}u ili potpuno neplaniran bonus. U qubavi, slobodne [korpije ulaze u „zabrawenu” zonu. Privla~i vas neko ko je zauzet ili nedostupan na neki drugi na~in. Oporavak od povreda ili umora je brz.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Slede dani u kojima }e vam se „odvezati jezik”. Re}i }ete istinu koju svi znaju, ali niko ne sme da izgovori. To }e vam doneti po{tovawe kolega. Na poqu finansija, budite spremni na mawi tro{ak vezan za automobil ili ku}ni aparat. Slobodni }e do`iveti romansu na mestu gde se slu`i kafa ili egzoti~na hrana. Zauzeti planiraju pro{irewe porodice ili promenu mesta stanovawa.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Nau~i}ete kako da rasporedite obaveze. Shvati}ete da svet ne}e propasti ako vi ne uradite ba{ sve. Na poslu sledi zanimqiv razgovor sa nekim ko dolazi sa drugog govornog podru~ja. U qubavi, partner vam zamera hladno}u, pa je vreme da poka`ete svoju rawivu stranu. Slobodni }e preko posla upoznati nekoga ko im na prvi pogled deluje dosadno, a zapravo je prava riznica avantura.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Vreme je za tehnolo{ki napredak u va{em `ivotu. Kupujete novi ure|aj koji }e vam promeniti na~in rada. Na poslu dobijate slobodu da sprovedete jedan svoj eksperiment. Dru{tveni `ivot je buran, dobi}ete poziv za doga|aj na kojem }ete biti zvezda ve~eri. U qubavi, slobodne Vodolije dopisiva}e se sa nekim ko koristi prelepe metafore. Zauzeti u`ivaju u slobodi unutar veze.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Prona}i }ete ne{to {to ste davno izgubili, a {to ima veliku emotivnu vrednost. Na poslu, va{a sposobnost da predosetite trendove, donosi vam prednost u odnosu na kolege. Ne pozajmqujte novac prijateqima ove nedeqe. U qubavi, jedna reakcija re{ava nesporazum br`e nego hiqadu re~i. Slobodni }e upoznati nekoga ko se bavi humanitarnim radom ili medicinom.

ovim `enama podeli i wene dve rize. Du`nost ~uvawa wene ode}e iz generacije u generaciju nastavqala bi po jedna pobo`na, nevina devojka koja je poticala iz wihove porodice. U vreme imperatora Arkadija, sina Teodosija Velikog, ^asni pojas je prenet u slavnu prestonicu Vizantijskog carstva, Konstantinopoq kako bi {titila prestonicu i wene stanovnike od svakog neprijateqskog napada, nesre}e i demonske zamke. Potom je ^asni pojas prenet u grad Zilu u Kapadokiji, a kasnije je ponovo vra}en u Konstatinopoq. Oko 1150. godine ^asni pojas se nalazio u Velikoj palati u Carigradu, u hramu Svetog arhangela Mihaila. Najverovatnije je ise~en, a wegovi delovi su preneti u ostale hramove.

U 12. veku, ta~nije u vreme vladavine cara Manojla i Komnina zvani~no je uspostavqen praznik ^asnog pojasa 31. avgusta. ^asni pojas pre{ao je u srpske ruke kada je Sveti knez Lazar oko 1.330. godine porazio bugarsku vojsku, a 10 godina kasnije ga je poklonio manastiru

Vatopedu i od tada se ~uva u oltaru katolikona - sabornog hrama manastira.

Za vreme Turkokratije bratstvo manastira je odlazilo u litije nose}i ^asni pojas na Krit, Makedoniju, Trakiju i u Malu Aziju radi osve}ewa i ukrepqewa gr~kog naroda, kao i radi osloba|awa svake zarazne bolesti.

Postoje stotine svedo~anstava o isceqewima ili dobijawu poroda onih koji su sa verom i molitvom pristupili ^udesnom pojasu Presvete Bogorodice. Sveti velikomu~enik knez Lazar Kosovski je 1371. godine poklonio ^asni pojas manastiru Vatopedu na Svetoj Gori gde se ova velika svetiwa ~uva od tada do danas.

Iz neobi~nog po{tovawa i qubavi svetogorskih monaha prema Presvetoj Bogorodici, jo{ od davnina iznedrena je tradicija da se poklonicima, na wihovu molbu, daju komadi}i trake koja se osve{tava na samom pojasu Presvete Bogomajke za blagoslov i duhovno ukrepqewe - ja~awe du{e i vere.

Vi{e od 50 odsto karcinoma koji se mogu spre~iti povezano je sa samo dve `ivotne navike

Prema nedavnoj analizi

Svetske zdravstvene organizacije (SZO), vi{e od tre}ine svih slu~ajeva kancera u svetu mo`e da se spre~i.

Kancer plu}a, `eluca i grli}a materice ~ine skoro polovinu tih slu~ajeva. To zna~i da bi milioni smrtonosnih karcinoma svake godine mogli biti spre~eni medicinskim intervencijama, promenama pona{awa, smawewem profesionalnih rizika ili re{avawem problema zaga|ewa `ivotne sredine.

„Ova studija predstavqa sveobuhvatnu procenu preventabilnih karcinoma {irom sveta, ukqu~uju}i po prvi put i infektivne uzroke kancera zajedno sa bihejvioralnim, ekolo{kim i profesionalnim rizicima”, ka`e Izabel Sorjomataram, medicinska epidemiolo{kiwa SZO i vi{i autor analize.

[TA JE POKAZALA ANALIZA

Analiza je pokazala da je tokom 2022. godine zabele`eno gotovo 19 miliona novih slu~ajeva kancera. Oko 38 odsto tih dijagnoza bilo je povezano sa 30 promenqivih faktora rizika.

Preventabilni faktor broj jedan povezan sa kancerom nije iznena|ewe - pu{ewe duvana. Ono je bilo povezano sa 15 odsto svih slu~ajeva kancera te godine.

Kod mu{karaca je rizik bio posebno visok. Pu{ewe je doprinelo nastanku 23 odsto svih novih slu~ajeva kancera kod mu{karaca {irom sveta tokom te godine. Ali pu{ewe nije jedini uzrok - ulogu ima i zaga|ewe vazduha, a wegov uticaj razlikuje se od regiona do regiona.

U isto~noj Aziji, na primer, oko 15 odsto svih slu~ajeva kance plu}a kod `ena povezano je sa zaga|ewem vazduha. U severnoj Africi i zapadnoj Aziji, s druge strane, oko 20 odsto svih slu~ajeva kancera plu}a kod mu{karaca povezano je sa zaga|ewem vazduha.

Posle pu{ewa, drugi naj-

Me|u wima su pu{ewe duvana, konzumacija alkohola, visok indeks telesne mase, nedovoqna fizi~ka aktivnost, bezdimni duvan - poput duvana za `vakawe), nedovoqno dojewe, zaga|ewe vazduha, ultraqubi~asto zra~ewe, infektivni uzro~nici i vi{e od deset profesionalnih izlo`enosti.

RECEPT

JAGODA KOLA^

POTREBNO JE:

n 225 g bra{na n 75g griza n 2/3 kesice pra{ka za pecivo n 1 kesica vanilin {e}era n 140 g {e}era

n 80 ml uqa

n 200 ml vode

n 400 g jagoda n nekoliko ka{i~ica prah {e}era

PRIPREMA:

Pome{ati bra{no sa grizom (odvojiti ka{iku za jagode), dodati pra{ak za pecivo, {e}er i kesicu vanilin {e}era. Izme{ati uqe i vodu i sipati u suve sastojke. Naseckati 150 g jagoda i posuti ih grizom.

Sipati jagode u smesu, izme{ati i rasporediti u plehu za pe~ewe.

Ostatak jagoda iseckati na koluti}e ili po du`ini i prekriti wima celu povr{inu kola~a.

Rernu zagrejati na 200 stepeni i kola~ pe}i oko 35 minuta. Sa~ekati da se prohladi, pa ga posuti prah {e}erom i ise}i na kocke. Prijatno!

zna~ajniji promenqivi faktor rizika bilo je konzumirawe alkohola. Ono je ~inilo 3,2 odsto svih novih slu~ajeva kancera, odnosno pribli`no 700.000 slu~ajeva.

Prema procenama istra`iva~a, pu{ewe i konzumirawe alkohola zajedno ~ine gotovo skoro polovinu, odnosno oko 48 odsto svih preventabilnih slu~ajeva kancera.

Infekcije su, s druge strane, povezane sa oko 10 odsto novih slu~ajeva kancera. Kod `ena, najve}i udeo preventabilnih karcinoma povezan je sa visokorizi~nim humanim papiloma virusom (HPV), koji mo`e dovesti do kancera grli}a materice.

Sre}om, danas postoji vakcina protiv HPV-a koja spre~ava mnoge povezane bolesti, ali je obuhvat vakcinacijom u mnogim delovima sveta i daqe nizak.

Kancer `eluca ~e{}i je kod mu{karaca i uglavnom se povezuje sa pu{ewem i infekcijama

izazvanih neadekvatnim sanitarnim uslovima i lo{im pristupom ~istoj vodi.

Istra`ivawe pokazuje da postoji mnogo toga {to se mo`e u~initi kako bi se smawili rizik od razvoja brojnih oblika kancera.

„Ukratko, skoro ~etiri od deset slu~ajeva kancera {irom sveta tokom 2022. godine moglo

Stru~waci objasnili {ta mo`e da se dogodi bubrezima kada ste dehidrirani

Redovno pijewe vode kqu~no je za spre~avawe o{te}ewa bubrega, bubre`nih kamenaca i urinarnih infekcija.

Odr`avawe hidratacije smawuje optere}ewe bubre`ne funkcije i poma`e u spre~avawu niza problem.

„Bubrezi se re{avaju otpadnih materija, spre~avaju gubitak korisnih materija iz tela, odr`avaju pH ravnote`u, aktiviraju vitamin D u iskoristiv oblik i poma`u telu u stvarawu crvenih krvnih zrnaca”, obja{wava za „Eating Well” dijeteti~arka Melani Bec.

Kada se stawe bubrega pogor{a, naru{ava se i celokupno zdravqe. „Procewuje se da vi{e od 37 miliona Amerikanaca ima hroni~nu bubre`nu bolest”, ka`e Xen Ernandez, dijeteti~arka specijalizovana za zdravqe bubrega.

„^ak devet od deset odraslih osoba s tom bole{}u nije svesno da je ima jer rana faza obi~no prolazi bez simptoma”, dodaje. Iako postoji mnogo na~ina za o~uvawe zdravqa bubrega, lekari se sla`u da je dobra hidratacija jedan od najva`nijih.

SMAWEN PROTOK KRVI KROZ BUBREGE Bubrezi svakodnevno filtriraju oko 200 litara krvi, a za nesmetan protok kqu~na im je voda. Kada nivo hidratacije padne, krv postaje koncentrisanija otpadnim materijama,

JA^AWE IMUNOLO[KE FUNKCIJE

Semenke suncokreta podr`avaju imuni sistem. Poseduju antimikrobna, antibakterijska i antivirusna svojstva, koja poma`u u odbrani od mikroorganizama. Tako|e su bogate selenom i cinkom, koji podr`avaju funkciju imunog sistema i imaju protivupalna dejstva. PODR[KA ZDRAVQU SRCA

Semenke suncokreta mogu da za{tite zdravqe srca zahvaquju}i svojim antioksidansima, zdravim mastima, vlaknima, proteinima i mineralima. Ovi nutrijenti imaju pozitivan efekat na nivo {e}era u krvi, krvni pritisak i upalne procese.

a mawa koli~ina krvi prolazi kroz bubrege. „Bubrezi na to reaguju poku{avaju}i da sa~uvaju {to vi{e vode, {to zna~i da koncentri{u mokra}u i rade pod ve}im optere}ewem kako bi odr`ali ravnote`u”, ka`e Ernandez.

Ako bubrezi ne mogu efikasno da filtriraju otpad, mo`e do}i do akutnog o{te}ewa bubrega, koje mo`e izazvati i trajna o{te}ewa. Iako svako mo`e do`iveti o{te}ewe bubrega zbog dehidracije, rizik od akutnog o{te}ewa bubrega uzrokovanog dehidracijom ve}i je kod osoba koje redovno uzimaju nesteroidne protivupalne lekove.

STVARAWE BUBRE@NIH KAMENACA Svako ko je iskusio bol izazvan bubre`nim kamenom verovatno }e u~initi sve da to izbegne u budu}nosti. Minerali i soli

je biti spre~eno eliminisawem izlo`enosti faktorima rizika razmatranim u ovoj studiji”, navode istra`iva~i u radu.

Na kraju, wihovi rezultati dodatno potvr|uju potrebu za efikasnom prevencijom kancera, koja zahteva trajnu politi~ku posve}enost i ulagawa prilago|ena specifi~nim profilima rizika populacija {irom sveta.

u mokra}i mogu se spojiti i stvoriti tvrde nakupine, veli~ine od zrna peska do, u retkim slu~ajevima, loptice za golf. Kada mokra}a postane veoma koncentrisana, minerali poput kalcijuma i oksalata lak{e kristalizuju i stvaraju kamence. Ako vi ili va{a porodica u istoriji bolesti imate bubre`ne kamence, Pflederer preporu~uje pijewe mnogo vode kako bi se spre~ilo wihovo stvarawe. Unos najmawe 2,5 litra vode dnevno mo`e pomo}i u tome, odr`avaju}i mokra}u i minerale koji stvaraju kamence razbla`enima.

POVE]AN RIZIK

OD URINARNIH INFEKCIJA @ene svih uzrasta i starije osobe imaju pove}an rizik od razvoja urinarnih infekcija. Do wih dolazi kada se bakterije razmno`e na sluzoko`i mokra}nog sistema, a ako se ne le~e, mogu izazvati bubre`ne komplikacije. Iako dehidracija nije direktan uzrok, mo`e pove}ati verovatno}u wihove pojave. Kada se zbog dehidracije smawi izlu~ivawe mokra}e, bakterije imaju vi{e vremena da se pri~vrste za sluzoko`u mokra}nog sistema i razmno`e, ~ime raste rizik od infekcije koja mo`e ugroziti bubre`no tkivo. Ve}ina urinarnih infekcija lako se le~i antibioticima, ali ~este infekcije mogu pove}ati rizik od budu}ih komplikacija. Ponavqaju}e urinarne infekcije s vremenom mogu izazvati trajnu upalu i o`iqke na bubrezima, {to mo`e doprineti razvoju ili napredovawu hroni~ne bubre`ne bolesti.

POMO] U REGULISAWU DIJABETESA

Semenke, ukqu~uju}i i semenke suncokreta, mogu da smawe nivo {e}era u krvi i pomo}i u le~ewu dijabetesa tipa 2. Wihove bioaktivne supstance poma`u u regulisawu {e}era u krvi i insulinske rezistencije. Stru~waci su semenke suncokreta svrstali me|u „supernamirnice za dijabetes tip 2” jer mogu da spre~e razvoj bolesti i unaprede zdravqe. Konzumacija semenki suncokreta mo`e da poboq{a proizvodwu insulina i snizi nivo {e}era u krvi, delimi~no zahvaquju}i fenolnom antioksidansu hlorogeni~noj kiselini.

PODR[KA GUBITKU TELESNE TE@INE

Semenke suncokreta su dobar izbor za regulisawe telesne te`ine zbog sadr`aja zdravih masti, vlakana i proteina. Antioksidativna i protivupalna dejstva hlorogeni~ne kiseline u semenkama suncokreta tako|e mogu da igraju ulogu u regulaciji telesne mase. Istra`ivawe je procewivalo efekte ekstrakta semenki suncokreta na telesnu te`inu kod odraslih osoba sa gojazno{}u. Grupa koja je uzimala ekstrakt suncokreta imala je smawewe telesne te`ine, indeksa telesne mase (BMI), obima struka i nivoa holesterola, posebno kod `ena starijih od 30 godina.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

GLUMICA NASLICI SRPSKA GLUMICA ^UVAR ADE NERADNICA, LEWIVICA VERNIK EVANGELISTI^KE CRKVE GODI[WA PRIREDBA

REKAU RUSIJI

MRQE NA ODELU

BRZA, U^ESTANA PAQBAIZ VATRENOG ORU@JA

INICIJ. PISCAGLIGORI]A REZULTAT RADA

MITSKA REKA PODZEMQA (GR^.) UZVIK PORUGE SPRE^ITI, ONEMOGU]ITI PRODUKT DESTILACIJE GRAD U JEMENU FRANCUSKI GLUMAC ANUK REZULTATI

GLESKOJ JAP. BORILA^KA VE[TINA

JEDINICA ZASNAGU (MN.)

REKAU AUSTRIJI OKLEVATI IME

DRU[TVENI STALE@ GR^KI BOG SUNCA

OKA SVE^ANI MU[KI KAPUT, REDENGOTI KOW U NARODNOJ PESMI MORSKA @ALA

POQUBAC (ENG.) SMRZAVATI, ZALE\IVATI

KISELINA (LAT.) GLAVNI GRAD ESTONIJE OZNAKAZA TONU

STRU^WACI ZA KINETIKU

OPASTI, ESK, VATI, KASTA, IN, ^ASITI, ]EVAP, KILA, GEROCI, AT, KIS, LEDITI, ARETOLOG, W, PILONI, AMA, ACID, TALIN, KINETI^ARI.

SARIN, OB, VG, FLEKE, RAFAL, EME, ISHODI, N, KOSTIMER,

VODORAVNO: ANALE, NADEV, ADAWA,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Slikawe ikona, ikonopis, 2. Engleska politi~arka Margaret - Vrsta holandskog sira, 3. Stanovnici Atike - Zametak, klica biqke, 4. Auto oznaka Loznice - Zaista - Dvadeset osmo i 16. slovo azbuke, 5. Odvajkada - Jadransko more (lat.), 6. Razvojni stepen (mn.) - [iptar, 7. Simbol kiseonika - Okruwen klip kukuruza - Legendarni [panski junak (11. vek), 8. No}ni lokal - [iqasti no`evi - Oznaka za obim, 9. Posedi - Deo Nove Gvineje, 10. Nakaza, rugoba (tur.) - Mesto kod ^a~ka, 11. Oznaka za Gvatemalu - Vrsta pamu~ne tkanine - Latinski veznik, 12. Naprave za rezawe - Vrsta vina, 13. Ma|arski pesnik Jano{ - Slavqenik koji proslavqa jubilej, 14. Pona{ati se slobodoumno.

USPRAVNO: 1. Oni koji ne vole Italijane - Raniji pisac i politi~ar Milan, 2. Negativna elektroda - Neprofesionalci, 3. Organ ~ula vidaOgledni primerak, mustra - Vrsta strnog `ita, ovas, 4. Pokvarewak, huqa - Revawe, 5. Vrsta morske ribe (mn.) - Okida~, oroz na pu{ci - Oznaka za polupre~nik, 6. Oznaka za gram - Ni na koju stranu - Ime re`isera Kazana, 7. Verski stare{ina (tur.) - Delati - Ulica (skr.), 8. Pakao (mit.) - Brod za prevoz nafte - Nesre}e, zla, 9. Pro~eqe, lice zgrade - Crkveni zid oslikan freskama, 10. Naziv - Najve}a slovenska zemqa - Reka u Sibiru, 11. Ovla{ pro{ivati - @alba vi{em sudu, 12. Sportsko borili{te - Darodavci.

EDAMER, ATI^ANI, SEME, LO, ODISTA, ^N, ODUVEK, ADRIA, FAZE, ARNAUT, O, OKOMAK, SID, BAR, BODE@I, O, IMAWA, IRIJAN, AKARET, VAPA, GT, KALIKO, ET, REZA^I, OPOLO, OROW, JUBILAR, LIBERALISATI.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: IKONOGRAFIJA, TA^ER,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

Otkazan jo{ jedan koncert

Danice Crnogor~evi}

Peva~ica etno muzike Danica Crnogor~evi} podelila je na svojim mre`ama da joj je otkazan koncert u Vr{cu, koji je bio zakazan u Narodnom pozori{tu „Sterija”. Nakon Kragujevca, Zlatibora, Kraqeva, Bijelog Poqa, Danici Crnogor~evi} je otkazan i koncert u Vr{cu. Ona je pre skoro dva meseca na dru{tvenim mre`ama najavila nastup u Narodnom pozori{tu „Sterija”, ali je sada, samo dan ranije, objavila da je ipak otkazan.

„Dragi qudi, jo{ jedan u nizu otkazanih koncerata. Hvala vam na velikoj podr{ci, qubavi i interesovawu koje ste pokazali. Iskreno se nadam da }e se stvoriti uslovi da zajedno opet zapevamo na{e duhovne i rodoqubive pesme”, napisala je Danica.

Pro{le godine Danici su bili otkazani koncerti {irom zemqe, ~ak i oni humanitarnog karaktera, a prema re~ima wenog supruga Ivana, ovo je usledilo nakon wihovog ogla{avawa povodom studentskih protesta i blokada.

„Draga bra}o i sestre, `elimo ovim putem da podelimo sa vama informaciju o broju koncerata koji su nam otkazani zbog na{ih jasnih stavova po pitawu problema i isku{ewa sa kojima se na{ narod suo~ava u posledwe vreme. Ostaje godina za nama, godina koja je razdvojila svetlost od tame, pravdu od nepravde, zakon od bezakowa, pravednika od nepravednika. “Svak je ro|en da po jednom umre, ~ast i bruka `ive dovijeka”“, napisao je Ivan Crnogor~evi} na Instagramu.

@EQKO SAMARXI] NI[LIJAMA PRIREDIO

SPEKTAKL ZA PAM]EWE:

U subotu uve~e je na Letwoj pozornici u Ni{u pod zvezdama odr`an prvi od najavqena dva koncerta pop zvezde @eqka Samarxi}a.

U dupke punoj Letwoj pozornici odr`ao se pravi spektakl, a pesme pop peva~a izazvale su pravi vulkan emocija me|u vidno raspolo`enom publikom, koja nije prestajala sa igrom i pevawem skoro puna tri sata. Kao i svaki koncert pop ikone i ovaj se pretvorio od starta u pravu `urku, a ispunile su ga burne ovacije publike i pregr{ta emocija, od prvih taktova benda, a Samarxi} nije ni ovoga puta propustio da se sa odu{evqenim fanovima iz prvih redova pozdravi i rukuje!

Sloboda

Mi}alovi} u petoj deceniji nema nijednu boru, a sve zahvaquju}i ovoj

navici

Glumica Sloboda Mi}alovi} uskoro }e napuniti 45 godina, a i daqe uspeva da odr`i vitku figuru, kao i sve`inu lica. „Koliko god da sam umorna ili koliko god da se kasno vratim s posla, nikada ne preska~em ~i{}ewe lica. Moje lice je moj alat, za mene nije samo va`no da privatno izgledam negovano, {to ina~e volim, ve} mi je to potrebno i zbog posla... Uvek sa sobom nosim mali kofer sa kozmetikom koji je ponekada te`i od onog sa garderobom. Jer nega lica se vidi i za 20 i 30 godina”.

Pored nege lice, Sloboda se trudi da svakodnevno radi na sebi. „Mislim da `ena mora da odvoji vreme za sebe, jer je to ulagawe i u posao. Treninzi, ~itawe, gledawe filmova, zubar... Sve to do|e na red, pa i lepota lica”. Tako|e, neophodni su joj zdrav san, kao i izbalansirana ishrana i dovoqno te~nosti, kako bi mogla da izdr`i tempo gluma~kog zanata.

Danas `ivi u dvorcu i ima milione, ali joj se brak raspao posle 24 godine

Lepa Brena i Boba @ivojinovi} u braku su 35 godina, a o wihovoj glamuroznoj svadbi, koja je tada ko{tala 50.000 maraka se i danas pri~a.

Gosti su navodno imali prilike da biraju izme|u 650 vrsta jela, tu je bila i torta na ~ak pet spratova, a mlada je blistala u ven~anici marke „Dior”. Ipak, malo je poznato koja peva~ica je uhvatila bidermajer na ~uvenoj svadbi.

U trenutku kada je mlada bacila bidermajer od prirodnog cve}a brojne lepotice, od kojih su neke bile i poznate dame s javne scene, stajale su jedna do druge i ~ekale da i one uhvate buket koji simbolizuje sre}u u qubavi.

Sre}u da uhvati bidermajer je imala Dragana Mirkovi}, koja se posle devet godina udala za austrijskog biznismena Tonija Bijeli}a. Oni su svoju qubav krunisali brakom u septembru 2000. godine, ubrzo su dobili dvoje dece, a 2010. godine su kupili dvorac Ebenfurt nadomak Be~a.

Useqewe i po~etak `ivota u wemu usledili su znatno kasnije, nakon vi{egodi{wih opse`nih renovirawa, pa je peva~ica sa porodicom tamo po~ela aktivno da `ivi oko 2014. i 2015. godine. Zbog `ivotnog skandarda mnogi je smatraju jednom od na{ih najbogatijih peva~ica.

Iako su mnogi mislili da je qubav Dragane i Tonija idealna, informacija o wihovom razvodu je sve {okirala. Oni su se zvani~no razveli u aprilu 2025. godine, ~ime je okon~an wihov brak koji je trajao 25 godina. Peva~ica je sama podnela papire za razvod u martu 2024. godine. Lepa Brena i Dragana Mirkovi} se i dan-danas porodi~no dru`e.

PRVA IZJAVA \ANIJA NAKON [TO GA JE UJEO ^OVEK: ”Otkinuo mi je pola

mlade`a, mislili su da me je neko upucao”

Folker Radi{a Trajkovi} \ani nedavno je do`iveo nesvakida{wi incident, kada ga je gost na jednom vesequ ujeo i tom prilikom ga ozbiqno povredio.

\ani je brzo hospitalizovan, kako bi primio tetanus, a sada je otkrio da je re~ o poznaniku koji je to uradio iz {ale.

Me|utim, kako ga je ujeo za mlade`, kao i zbog wegovih prethodnih zdravstvenih problema, morao je da ode u bolnicu.

„Ujeo me jedan moj poznanik, krenulo je kroz {alu, zezawe i sko~io je da me ujede. Me|utim, tu sam imao veliki mlade`, a po{to sam i nedavno radio stentove i pijem lekove za razre|ivawe krvi... On mi je otkinuo pola mlade`a, krvi je bilo na sve strane, kao da me je neko upucao”, zapo~eo je Radi{a Trajkovi} \ani i otkrio kako je reagovao na ovu nemilu situaciju.

„Pa kako da reagujem, sva{ta sam do`iveo, stvarno se pla{im kerova i ceo `ivot kad vidim ku~e na ulici be`im da me ne ujede, i na kraju me ujede ~ovek. Dva tetanusa sam primio”, rekao je folker.

NEDEQKO BILKI] OTKRIO KOJA PESMA MU JE BILA ZABRAWENA U JUGOSLAVIJI I [TA MU JE TITO PORU^IO ”Probili

Legendarni peva~ Nedeqko Bilki} prisetio se po~etaka svoje karijere kada je sa najve}im zvezdama biv{e Jugoslavije pevao pred Josipom Brozom Titom.

U gostovawu u emisiji kod Ogwena Amixi}a, Bilki} se dotakao pesme „Kad bih mogao da se podmladim” i tom prilikom otkrio da li je istina da je dugo bila zabrawena u Jugoslaviji. - Ta~no je, bila je zabrawena, dat mi je spisak pesama koje mogu da pevam. Za tu Novu godinu, on je mene pohvalio, kad smo seli zajedno i rekao: „Vi bogati Bilki}u imate jak glas, vi ste meni sino} probili uvo”. Pevali smo u wegovoj rezidenciji, kad sam ja iza{ao, oni meni sklonili mikrofon. Terezi Kesoviji su rekli samo: Vi ste zavr{ili pevawe, nema vi{e - rekao je Bilki}.

Sa svojim kolegama radio je brojne do~eke, a jednu novu godinu posebno pamti zbog Josipa Broza Tita. Tada su sa wim bili na Brionima, a predsednika Jugoslavije pamti kao vrlo dru`equbivog i pristupa~nog.

- Sve Nove godine sam do~ekivao u Jugoslaviji. U inostranstvo sam i{ao na turneje. Izdvojio bih

jednu Novu godinu kada smo pevali kod mar{ala Tita na Brionima, da ~ujete koja ekipa: Zdravko ^oli} sa Lokicama, Tereza Kesovija, Qiqana ^avoli, moja Du{ica, ja, @ivan Saramandi} sa suprugom, Mija Aleksi}, glumci... To je izgledalo fantasti~no. Bilo je oko 200 zvanica. Za ovalnim stolom su sedeli Tito i ostali rukovodioci, me|u wima je bila glumica Mira Stupica. Bila je udata za potpredsednika. Sedam dana smo bili na Brionima. Zdravko ^oli} je tada bio vojnik, ali je do{aorekao je Bilki}, pa otkrio uz koga se Tito najvi{e veselio. - Tada je ve} bio u poznim godinama. Razmi{qao sam odakle mu tolika snaga da ga narod toliko voli i po{tuje. I onda sam primetio kad ga je Branko Nikoli} uhvatio ispod ruke i rekao: „Predsedni~ne, vi ste umorni, da vas odvedem malo”, a on mu je rekao: „^ekajte, boga ti, ja ho}u sa svima da se pozdravim”. Sa svakim se poqubio i ~estitao Novu godinu. Rekao je: „Ko nam je ovde spremao, ko nas je slu`io, ja moram wih da poqubim”. Takav ~ovek je po{tovao i kuvaricu i kelnera i radnika i profesora. Takav je bio, jedinstven ~ovek.

Zvani~no: Sa{a Obradovi} vi{e nije trener Crvene zvezde

Sa{a Obradovi} i Crvene zvezda raskinuli su saradwu i klub je potvrdio da srpski stru~wak vi{e ne}e biti prvi trener ekipe.

„KK Crvena zvezda obave{tava javnost da Sa{a Obradovi} vi{e nije prvi trener seniorskog tima.

Klub se zahvaquje dosada{wem treneru na anga`manu i posve}enom radu tokom boravka u na{em klubu.

Ekipu }e u narednom periodu voditi na{ nekada{wi trener Milan Tomi}, kome se klub zahvaquje {to je prihvatio da preuzme ekipu u ovom trenutku i predvodi tim u zavr{nici doma}eg {ampionata”, saop{tila je Zvezda.

Sa{a Obradovi} je tokom ove sezone stigao u Zvezdu, pred kraj pro{le kalendarske godine, naslediv{i Janisa Sferopulosa.

U po~etke je Zvezde bele`ila odli~ne rezultate sa wim, ali kako je sezona odmicala, izgledalo je kao da se gubi konekcija izme|u wega i igra~a.

Zvezda jeste pro{la u plej-in Evrolige, ali je odmah na startu istog zaustavqena od Barselone i to je bio kraj sezone u elitnom evropskom takmi~ewu. Posle toga je do{ao i poraz od Partizana u ABA ligi (2-0).

Zvezdu o~ekuje jo{ Fajnal-for Ko{arka{ke lige Srbije u Ni{u i tamo }e u ulozi trenera biti Milan Tomi}.

PROCURILI DETAQI POTRESNE ISPOVESTI NADALA:

„Svesno sam uzimao lekove znaju}i da kr{im pravila”

Dok svet sa nestrpqewem i{~ekuje premijeru dokumentarca o Rafaelu Nadalu na Netfliksu, prvi detaqi koji su procurili u javnost otkrivaju zastra{uju}u cenu koju je „Kraq {qake“ platio za svoje istorijske uspehe.

[panski as je u ispovesti priznao da wegova borba sa povredama nije bila samo sportska, ve} i opasna po `ivot.

Nadalov najve}i neprijateq od rane mladosti bio je Miler-Vajsov sindrom – neizle~iva deformacija kosti levog stopala. Iako je koristio specijalno dizajnirane patike, bol je ~esto bio ja~i od bilo kakve ortopedske pomo}i.

U jednom trenutku, tablete protiv bolova postale su mu jednako va`an deo opreme kao i reketi. Nadal je otkrio da je, u o~aju da nastavi karijeru, preuzeo kontrolu nad dozirawem lekova u svoje ruke, ignori{u}i savete stru~waka.

„Bio je trenutak kada sam ose}ao konstantan bol. Moj fizioterapeut je kontrolisao koliko lekova uzimam, ali sam onda odlu~io da ja budem taj koji donosi odluku. Vi{e nikoga nisam konsultovao jer sam znao da se niko ne}e slo`iti sa mnom“, priznaje Nadal.

Svesno predozirawe donelo mu je rezultate na terenu, ali je umalo uni{tilo wegovo unutra{we zdravqe. [panac je priznao da je zbog prekomerne upotrebe medikamenata pretrpeo dve perforacije creva, {to je stawe koje mo`e biti fatalno.

„Uzeo sam mnogo vi{e pilula protiv bolova nego {to sam smeo. Ali da to nisam uradio, moja karijera bi bila katastrofa. Da nije bilo toga, osvojio bih 10–12 Grend slemova mawe. Radost zbog igrawa bila je ja~a od svega ostalog“, isti~e osvaja~ 22 najve}a trofeja.

Nadalova pri~a baca potpuno novo svetlo na wegovu legendarnu mentalnu snagu. Danas, kada dr`i drugo mesto na ve~noj listi iza Novaka \okovi}a (24 titule), jasno je da svaki wegov trofej krije o`iqke koje publika nije mogla ni da zamisli.

Wegovo priznawe da ne `ali zbog rizika kojim je ugrozio sopstveni `ivot radi sportskih rezultata otvara duboku debatu o granicama profesionalnog sporta.

Novak pri~ao o specijalnoj jakni: ”Za{titnik mog naroda”

Novak \okovi} je jo{ jednom uspeo da baci tenisku javnost u trans, ali ovoga puta to nije u~inio samo majstorijama sa reketom, ve} modnim detaqem koji nosi duboku li~nu i nacionalnu simboliku.

Prilikom izlaska na kultni stadion „Filip [atrije“ za me~ prvog kola Rolan Garosa, srpski as je pro{etao u unikatnoj jakni koja je odmah postala glavna tema na dru{tvenim mre`ama.

Iako je duel protiv doma}eg igra~a \ovanija Mpe~ija Perikara po~eo gubitkom prvog seta, Novak je u nastavku uspeo da „ukroti“ razorne servise Francuza i do|e do va`ne pobede. Samim izlaskom na ovaj me~, \okovi} je ispisao istoriju: ovo je wegovo 82. u~e{}e na Grend slem turnirima, ~ime je zvani~no pretekao Roxera Federera i Felisijana Lopesa na ve~noj listi.

Ipak, svetski mediji su vi{e od rekorda brujali o liku vuka koji je bio oslikan na le|ima we-

[api}ev Novi Beograd na kolenima, bolan udarac posle kojeg }e

te{ko nazad

Vaterpolo spektakl u drugom me~u finalne serije pripao je Radni~kom iz Kragujevca, koji je u gostima savladao Novi Beograd rezultatom 13:11.

Ovim trijumfom, izabranici Uro{a Stevanovi}a do{li su na korak od odbrane {ampionskog trona i sada imaju ~ak tri „me~ lopte“ za osvajawe titule.

Prvu priliku da zavr{e posao i podignu pehar, Kragujev~ani }e imati ve} 28. maja u 17:30 ~asova na svom bazenu u Kragujevcu.

Iako se o~ekivala drama tokom svih 32 minuta, Radni~ki je svojom iskusnom i timskom igrom kontrolisao me~ pune tri ~etvrtine.

Kada je delovalo da je sve gotovo, usledio je neverovatan odgovor doma}ina. Za samo dva i po minuta posledwe ~etvrtine, Novi Beograd je napravio seriju 4:0, stigav{i na samo gol zaostatka (11:12) pet i po minuta pre kraja. Ipak, nalet doma}ih prekinuo je najiskusniji – Andrija Prlainovi}, koji je svojim pogotkom postavio kona~an rezultat i smirio tenzije.

Finalni duel protekao je u sjajnom ambijentu pred krcatim tribinama, uz dodatne monta`ne konstrukcije kako bi svi zainteresovani mogli da prisustvuju derbiju. I pored velikog uloga i tenzije u bazenu, sportsko pona{awe igra~a oba tima bilo je na najvi{em nivou.

gove naranxaste jakne. Novak je nakon me~a objasnio za{to je ba{ ova `ivotiwa zauzela centralno mesto na wegovoj opremi.

„Vuk je `ivotiwa sa kojom se poistove}ujem. Tako|e, on je i za{titnik mog naroda, tamo u Srbiji i na Balkanu. To je bio mali deo inspiracije koja stoji iza svega. Pela|a Koloturos, kreativna direktorka Lakosta, stvorila je ovaj jedinstveni komad

prate}i boje {qake. Ponosan sam {to je nosim. Mo`da je trenutno malo pretoplo za wu, ali sre}an sam ako se qudima dopala“, izjavio je \okovi} uz osmeh. Ovaj potez jo{ jednom potvr|uje da Novak ni{ta ne prepu{ta slu~aju – od takti~ke pripreme do vizuelnog identiteta koji {aqe jasnu poruku o snazi, instinktu i neraskidivoj vezi sa korenima.

DO[AO

^ekawu dugom vi{e od dve decenije do{ao je kraj – Wujork Niksi su ponovo u velikom NBA finalu.

Jedna od naj~uvenijih fran{iza svetskog sporta osvojila je Isto~nu konferenciju na brutalan na~in, po~istiv{i Klivlend Kavalirse sa maksimalnih 4:0 u seriji. Ta~ka na dominaciju stavqena je u ~etvrtom me~u, gde su Niksi slavili sa neverovatnih 130:93.

^eta Majka Brauna odigrala je utakmicu iz snova, a statistika najboqe oslikava nivo nadmo}i Wujorka. Gosti su u potpunosti kontrolisali skok (60:33) i protok lopte (33:21 asistencija), dok su {uterski bili neumoqivi – pogodili su 19 trojki iz 43 poku{aja (skoro 50%), dok su Kavsi ostali na skromnih 27% uspe{nosti iza linije 7,24m.

Pitawe pobednika re{eno je ve} po~etkom druge ~etvrti-

ne. Niksi su serijom 20:0 ostavili doma}ina bez poena punih pet minuta, pretvoriv{i egal u ogromnih +24 (50:26). Agresivna odbrana i muwevita tranzicija bile su za{titni znak Braunovog tima, koji je do kraja me~a i{ao i na rekordnih 45 poena razlike.

Posledwi put Niksi su u finalu igrali 1999. godine protiv San Antonio Sparsa, koji bi im se i ove godine mogli na}i na putu ukoliko savladaju Oklahomu (trenutno je 2:2 na Zapadu). Zanimqivo je da Wujork protiv Sparsa ove sezone ima 2:0, dok protiv Oklahome nisu zabele`ili nijednu pobedu (0:2). Wujork sawa NBA titulu vi{e od pola veka – posledwi put pehar je u „Medison Skver Gardenu“ bio davne 1973. godine. Sa ovakvom formom i „metlom” u finalu Istoka, navija~i u Velikoj jabuci s pravom veruju da je istorija na wihovoj strani.

^UVENI ANALITI^AR SVAKI PUT POGODIO

PRVAKA SVETA:

Wegova formula donela neo~ekivanu prognozu

Nema~ki ekonomista Joakim Klement postao je prava senzacija u svetu fudbalske analitike.

Jo{ 2014. godine kreirao je matemati~ku formulu koja je nepogre{ivo predvidela da }e Nema~ka te godine postati {ampion sveta. Model je nastavio svoj niz bez gre{ke 2018. sa Francuskom i 2022. sa Argentinom, a sada, uo~i Svetskog prvenstva 2026. godine, Klement tvrdi: Novi vladar planete bi}e Holandija.

Klementov slo`eni prediktivni model prvi put je {okirao javnost kada je Mario Gece postigao onaj ~uveni gol u finalu u Brazilu. Od tada, wegova prognoza ima stopostotan u~inak, {to novu objavu ~ini posebno zanimqivom za kladioni~are i qubiteqe fudbala.

Ovaj put, formula predvi|a trijumf reprezentacije koja nikada u svojoj istoriji nije podigla „zlatnu bogiwu“. Popularne „Lale“ su tri puta gubile u finalima (1974, 1978. i 2010. godine), a trenutno zauzimaju sedmo mesto na FIFA rang-listi. Prema svetskim bukmejkerima, oni su tek osmi favoriti, dok se najve}e {anse daju [paniji, Francuskoj i Engleskoj. Predstoje}e prvenstvo u Kanadi, SAD i Meksiku bi}e prvo sa 48 reprezentacija, {to zna~ajno komplikuje put do trofeja. Holandija se nalazi u grupi sa Japanom, [vedskom i Tunisom.

LAKNULO ^ITAVOJ ARGENTINI:

Mesi je spreman za Svetsko prvenstvo u fudbalu

Argentina i ceo fudbalski svet mogu da odahnu. Lionel Mesi bi}e na raspolagawu selektoru Lionelu Skaloniju na Mundijalu u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Kanadi i Meksiku.

Svi su se zabrinuli kada je legendarni Leo napustio teren u 73. minutu u pobedi Inter Majamija nad Filadelfijom (6:4), posle nekoliko kadrova na kojima se jasno videlo da „vu~e“ jednu nogu. Istina, povreda postoji – ali u pitawu je mawi peh koji ga ne}e spre~iti da nastupi na najve}oj svetskoj pozornici.

Aktuelni svetski {ampioni odigra}e posledwe pripremne me~eve pred put u SAD protiv Hondurasa (7. jun) i Islanda (10. jun). Na Svetskom prvenstvu takmi~i}e se u grupi J, zajedno sa Austrijom, Al`irom i Jordanom.

Biv{i fudbaler Barselone i Pari Sen @ermena vodio je „gau~ose“ do „bogiwe“ u Kataru 2022, kada je ju`noameri~ka selekcija nadigrala Francusku posle jedanaesteraca (3:3, 4:2 penali) u spektakularnom finalu.

Upravo osmostruki osvaja~ Zlatne lopte progla{en je za najboqeg igra~a turnira, tokom kog je na sedam me~eva postigao sedam golova i podelio tri asistencije. Bila je to kruna wegove savr{ene karijere.

Formula 1: Antoneli slavio

u Kanadi, katastrofa za Rasela

U trci za Veliku nagradu Kanade pobedu je odneo voza~ Mercedesa Andrea Kimi Antoneli. Pride, direktan konkurent za {ampionsku titulu i timski kolega Xorx Rasel je odustao.

U subotu je delovalo da je Xorx Rasel spreman da uzvrati udarac i potpuno se pribli`i timskom kolegi na vrhu generalnog plasmana. Ali na kraju osmeh }e biti na licu Andree Kimija Antonelija, koji je u potpunosti dobio veliki dvoboj u Montrealu i pove}ao prednost u generalnom plasmanu.

Kimi Antoneli je uzeo 25 bodova, isto toliko vi{e od Rasela i sada u generalnom plasmanu ima 43 boda vi{e.

Dva velika {ampiona Maks Ferstapen u Red Buli i Luis Hamilton u Ferariju borili su se za drugo mesto. Vodio je Ferstapen tu bitku sve do pet krugova pre kraja. A onda Hamilton sjajnim manevrom osvaja poziciju i na kraju zavr{ava na drugom mestu. Maks je na kraju zauzeo posledwe mesto na podijumu.

Drugi voza~ Ferarija [arl Lekler zauzeo je ~etvrto mesto, a prvih 10 su zaokru`ili. Isak Ha|ar (Red Bul), Franko Kolapinto (Alpin), Lijam Loson (Rejsing Buls), Pjer Gasli (Alpin), Karlos Sains (Vilijams) i Oli Berman (Has).

Naredni trka~ki vikend jeste od 5. do 7. juna u Monte Karlu.

Skandal u Kragujevcu, igra~i plakali, huligani ih tukli

Fudbalski klub Radni~ki iz Kragujevca uspeo je da sa~uva status superliga{a, ali je cena opstanka bila previsoka.

Umesto slavqa u srcu [umadije, srpski fudbal potresao je nezapam}en skandal u kojem su huligani fizi~ki napali sopstvene igra~e, {to je direktno dovelo do neopozive ostavke trenera Slavka Mati}a.

Iako je remi protiv Javora (2:2) bio dovoqan da Kragujev~ani zavr{e iznad zone ispadawa (zahvaquju}i boqem plasmanu u regularnom delu sezone od direktnog konkurenta TSC-a), grupa maskiranih huligana upala je na teren odmah po zavr{etku me~a. Usledile su jezive scene – desetak fudbalera je brutalno napadnuto, a najgore je pro{ao Milo{ Risti}, kojem je rase~ena usna. Igra~i su u samoodbrani uzvratili udarce, a u sukob su se ume{ali i pravi navija~i kako bi za{titili svoje qubimce od napada~a koji su na kraju pobegli sa stadiona.

Vidno potresen, trener Slavko Mati} potvrdio je da napu{ta

klubu uprkos ostvarenom ciqu: „Drago mi je da smo ispunili ono {to smo zacrtali, a to je bio opstanak. Zahvaqujem se pravim navija~ima sa juga koji su nas nosili, ali moram da pomenem ono lo{e. Mislim da se u istoriji nije desilo da igra~i pla~u, a ostali su u ligi. Par huligana je izudaralo desetak igra~a, me|u wima i dvojicu klinaca. Odlazim iz ovog kluba nepora`en.”

Mati} je istakao da je u Kragujevcu bio sre}an i da je imao izvrsnu saradwu sa sportskim direktorom Slavkom Perovi}em, ali da su nasiqe i suze igra~a

u trenutku uspeha u~inili daqi rad nemogu}im. Wegovim odlaskom, Radni~ki je postavio neslavan rekord – ostao je i bez {estog trenera u istoj sezoni, {to je scenario koji se ne pamti ~ak ni u turbulentnim okvirima doma}eg fudbala. Slike fudbalera koji umesto {ampawca bri{u krv i suze postale su nova mrqa na obrazu srpskog klupskog fudbala, ostavqaju}i pitawe kako }e Radni~ki, bez trenera i sa duboko traumatizovanim igra~kim kadrom, uop{te zapo~eti pripreme za naredni ciklus.

Evropski velikan kupuje Kostova

Trka velikih evropskih klubova za kupovinu Vasilija Kostova od Crvene zvezde zavr{i} e se pobedom Arsenala, saznaje Sport klub.

Ukoliko ne do|e do velikog obrta u odnosu na trenutno stawe, Arsenal }e u junskim danima za-

kqu~iti transfer bisera srpskog fudbala. Veliko interesovawe i napor da anga`uju Kostova pokazali su Borusija Dortmund i Inter, ali Arsenal je ve} nekoliko meseci u ozbiqnoj prednosti za Vasilijev potpis i ~eka se kompletirawe posla.

Informacije do kojih je Sport klub do{ao su da u fiksnom delu obe{te}ewa najverovatnije ne}e biti postavqen klupski rekord po visini transfera (najve}a prodaja Veqka Milosavqevi}a Bornmutu za 15.000.000 evra), ali bi uz bonuse moglo da se do|e do 20.000.000.

Arsenal od januara intenzivno prati Kostova, imao je specijalnog izaslanika zbog wega na utakmicu Lige Evrope u Malmeu krajem januara, kad je upravo Vasilije golom potpisao pobedu Crvene zvezde.

Polo`io je ispite Kostov i u ve~itim derbijima, bez obzira {to Partizan nije bio konkurentan oko odluke Arenala bitna stavka bila je kako je izgledao i u tim me~evima.

Kupovina Kostova Arsenalov je projekat ulagawa u bisere svetskog fudbala, a o~ekuje se da u prvoj sezoni bude na pozajmici jer je u timu {ampiona Engleske paklena konkurencija.

THURSDAY l ^ETVRTAK 28. 5. 2026.

Veqko Paunovi} objavio spisak reprezentacije, nema najve}ih zvezda Srbije

Selektor reprezentacije Srbije Veqko Paunovi} saop{tio je spisak igra~a na koje ra~una za dve prijateqske utakmice protiv dva u~esnika predstoje}eg Mundijala, Zelenortskih ostrva u Lisabonu 31. maja od 16:30 i Meksika u Toluki, 5. juna od 4:00.

Evidentno je da uprkos `eqi da igra sa najboqima od toga ne} e biti ni{ta i da }e {ansu dobiti igra~i iz drugog plana izuzev par pojedinaca.

Nema na spisku bra}e Milinkovi}-Savi}, Mitrovi}a, Vlahovi}a, Petrovi}a... Veliki broj wih ne}e biti tu za me~eve sa Zelenortskim Ostrvima i Meksikom, pa je tako, usled wihovog odsustva, ~ak 11 momaka iz Superlige Srbije na{lo mesto pod zastavom Kuriozitet je i {to je poziv dobio i drugi sin Dejana Stankovi}a. Pored Aleksandra, me|u „orlovima” je sada i Filip, golman Venecije.

Na spisku se nalaze: Golmani

Filip Stankovi}, Venecija Veqko Ili}, Vi|ev Lo| Luka Lijeski}, Radni~ki 1923

Odbrana

Strahiwa Pavlovi}, Milan Strahiwa Erakovi}, Crvena zvezda

Ogwen Mimovi}, Pafos Kosta Nedeqkovi}, Lajpcig Vuka{in \ur|evi}, Partizan Veqko Milosavqevi}, Bornmut Nikola Simi}, Partizan Mirko Miliki}, @elezni~ar Stefan Bukinac, Jang Bojs Adem Avdi}, Crvena zvezda Vezni red Aleksandar Stankovi}, Klub Bri` Wego{ Petrovi}, Vojvodina Vasilije Kostov, Crvena zvezda Vawa Dragojevi}, Partizan Petar Stani}, Ludogorec Vladimir Lu~i}, Crvena zvezda Dejan Zuki}, Volfsberger

Krilni napada~i

Andrija @ivkovi}, PAOK Andrija Maksimovi}, Lajpcig Veqko Birman~evi}, Hetafe Lazar Ran|elovi}, Vojvodina

Napada~i

Jovan Milo{evi}, Verder Nikola [tuli}, Le}e Mihailo Ivanovi}, Milvol

Duel protiv selekcija koje su u~esnici predostoje}eg Svetskog prvenstva, bi}e odli~na provera pred izazove koji na{ nacionalni tim o~ekuju na jesen.

Srbija }e u novom ciklusu Lige nacija igrati u izuzetno zahtevnoj grupi, protiv selekcija Nema~ke, Holandije i Gr~ke.

titule {ampiona A-lige

OKLAND ISPISAO ISTORIJU:

A-liga prvi put dobila {ampiona izvan granica Australije

Klub sa Novog Zelanda savladao Sidnej (1:0) u velikom finalu i osvojio drugi veliki trofej za samo dve godine postojawa. Osta}e zabele`eno i da je {ef stru~nog {taba Oklanda Stiv Korika postao prvi trener u istoriji A-lige koji je tri puta osvojio titulu {ampiona. Fudbalska A-liga po prvi put u istoriji dobila je {ampiona izvan granica Australije. Ekipa Oklanda sa Novog Zelanda osvojila je titulu prvaka, po{to je u velikom finalu savladala Sidnej sa 1:0.

Do istorijskog podviga Okland je stigao na doma}em terenu, pred skoro 30.000 navija~a, {to je tako|e prvi put da je me~ za zvawe {ampiona australijskog prvenstva odigran na tlu druge zemqe. Okland je do pobede stigao golom Kamerona Houvisona u 60. minutu, kada se lopta posle wegovog {uta iz daqine odbila od fudbalera Sidneja Kortni-Perkinsa i prevarila golman Devoni{-Mejrsa.

Pored prve titule za jedan novozelandski tim, osta}e zabele`eno i da je {ef stru~nog {taba Oklanda Stiv Korika postao prvi trener u istoriji A-lige koji je tri puta osvojio titulu {ampiona. Do prethodna dva trofeja stigao je kao trener Sidneja. U redovima pora`enog tima solidnu partiju pru`io je odbrambeni igra~ srpskog porekla Aleksandar Popovi}, koji je tokom cele sezone bio jedan od najstandardnijih i najpouzdanijih fudbalera Sidneja.

Pobedom Oklanda okon~ana je 21. sezona A-lige, a naredni {ampionat po~e}e u oktobru, posle vi{e od ~etiri meseca pauze. Iskusni {panski fudbaler i prvotimac Melburn Viktorija Huan Mata progla{en je za najboqeg igra~a sezone 2025/2026. u A-ligi.

Uo~i velikog finala, nekada{wem asu Man~ester Junajteda i ^elsija uru~ena je Medaqa Xonija Vorena koja se tradicionalnoi dodequje fudbaleru godine.

Mata je tako sa 38 godina poostao najstariji dobitnik ovog priznawa u istoriji australijskog fudbala.

SBS na srpskom

Milutinov je ovo zaslu`io - od otpisanog, do sezone `ivota i titule prvaka Evrope

Dramati~an zavr{etak pro{le sezone na Fajnal-foru u Abu Dabiju ostavio je te{ke o`iqke na licima ko{arka{a pirejskog Olimpijakosa.

Bolan poraz u polufinalu od Monaka ugasio je snove o tituli, a gr~ki mediji uveliko su pisali o potpunom remontu ekipe i odlasku glavnih nosilaca igre. Najglasnije su bile spekulacije o odlasku srpskog reprezentativnog centra Nikole Milutinova, za koga se verovalo da je odigrao svoje posledwe minute u crveno-belom dresu.

Me|utim, samo godinu dana kasnije, sudbina je ispisala potpuno druga~ije stranice istorije. Olimpijakos je usred Atine, u dvorani svog najqu}eg rivala Panatinaikosa, podigao toliko ~ekani trofej Evrolige pobedom nad Real Madridom rezultatom 92:85. Kqu~na figura tog istorijskog trijumfa, koji je prekinuo trinaestogodi{wi post crveno-belih, bio je upravo Nikola Milutinov.

LETWA TRANSFER SAGA: KAKO JE JEDNA POVREDA PROMENILA ISTORIJU

Sve se promenilo u trenu tokom finala gr~kog prvenstva 2025. godine. Prvi centar Olimpijakosa, Francuz Mustafa Fal, do`iveo je te{ku povredu kolena zbog koje je morao na hitnu operaciju u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Crne prognoze o pauzi od 10 do 12 meseci zna~ile su da }e Fal propustiti gotovo celu narednu sezonu. U tom kriznom trenutku, Milutinov je pokazao izuzetnu profesionalnu etiku i privr`enost. Preuzeo je ulogu prvog centra u preostalim me~evima doma}eg finala i doneo titulu Olimpijakosu, bele`e}i prose~no 14 poena i 7,5 skokova. Uprava

kluba je shvatila da ne sme izgubiti srpskog diva. Brzo su reagovali, stopirali prelazak u Milano i ponudili mu novi ugovor na 2+1 godinu, vredan izme|u 6,5 i 7 miliona evra. Lojalnost je pobedila milione iz tabora „zelenih”, a Milutinov je ostao u Pireju da predvodi novi juri{ na evropski tron. BROJKE KOJE @IVOT ZNA^E: DOMINACIJA

NAJBOQEG CENTRA EVROLIGE

Sezona 2025/26. osta}e upisana zlatnim slovima u Milutinovoj karijeri. Umesto podele minuta`e, on je postao apsolutni gospodar reketa pod vo|stvom trenera Jorgosa Barcokasa. Olimpijakos je mleo protivnike i zavr{io re-

gularni deo sezone na prvom mestu sa skorom 26-12. Srpski centar je prvi put u karijeri izabran u najboqu petorku Evrolige (All-EuroLeague First Team). Sezonu je zavr{io kao najboqi skaka~ elitnog takmi~ewa sa prosekom od 7,1 skoka po utakmici, dok je bio neprikosnoven u ofanzivnom skoku sa 3,1 uhva}enom loptom po me~u. Wegova napada~ka efikasnost bila je na istorijskom nivou: bele`io je 10,6 poena po utakmici uz fantasti~nih 69,2% {uta za dva poena. Sa prose~nim indeksom korisnosti od 20,1, Milutinov je zvani~no bio tre}i najkorisniji igra~ ~itave Evrolige, odmah iza saigra~a i MVP-ja sezone Sa{e Vezenkova.

PONOS, ZASTAVA SRBIJE I POSVETA PORODICI Nakon ~etrnaest godina profesionalne karijere, Nikola Milutinov je do~ekao trenutak da podigne najva`niji klupski trofej u Evropi. Proslavio je ovaj uspeh na parketu atenske dvorane, ponosno ogrnut srpskom zastavom. „Ose}aj je neverovatan, napokon dr`im ovaj trofej u rukama. Toliko sam naporno radio i ~ekao ovaj trenutak”, emotivno je izjavio Milutinov za medije. Svoj uspeh posvetio je onima koji su najzaslu`niji za wegov put: „Ovaj trofej posve}ujem svojoj porodici. Oni su bili uz mene od malih nogu, vodili me na treninge u Novom Sadu i pratili na svakom koraku, naro~ito u te{kim trenucima kojih je bilo mnogo. Ovo je wihova zasluga”. Lojalnost, borbenost i mentalna ~vrstina vratili su se Milutinovu na najlep{i mogu}i na~in – osvajawem Evrolige i statusom besmrtnog heroja Pireja.