Srpski glas 28. avgust

Putopis: Kopenhagen, zvani~no najboqi grad za `ivot na planeti

IZRE[ETAO POLICAJCE, PA POBEGAO SA DECOM:

za ubicom u

Viktoriji, gra|anima nare|eno da ostanu u svojim domovima

Dva policajca su ubijena, a jedan je rawen u pucwavi koja se jutros dogodila u mestu Porepunkah, na oko 300 kilometara od Melburna. Osumwi~eni za ubistvo je navodno u bekstvu sa decom!

Policija je u utorak ujutro do{la da uru~i nalog za pretres jedne ku}e, kada je mu{karac - za kojeg se veruje da je pristalica pokreta suverenih gra|ana - otvorio vatru na wih.

Prema prvim informacijama, dvojica detektiva su poginula na licu mesta, dok je tre}i policajac prevezen u bolnicu. Jo{ nije poznato koliko su ozbiqne wegove povrede.

Napada~ je uspeo da pobegne i za wim je pokrenuta opse`na policijska potera.

Prema izvorima iz policije, napada~ je pobegao sa imawa sa ~lanovima svoje porodice, ukqu~uju}i i decu.

Navodno je policija uspela da ga opkoli u obli`noj {umi, ali nema informacija da je savladan. Gra|anima je nare|eno da ostanu u svojim domovima i da izbegavaju ovo podru~je.

Veruje se da je osumwi~eni samoprogla{eni „suvereni gra|anin” - pripadnik pokreta ~iji sledbenici odbacuju autoritet dr`ave, zakone i poreze, a policiju i sudove ne priznaju kao legitimne institucije.

Pucwava se dogodila u blizini osnovne {kole, koja je sada zakqu~ana.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877)

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Australija optu`ila Iran da je ume{an u antisemitske napade u Melburnu i Sidneju, proteruje ambasadora

Australijska vlada saop{tila je da proteruje iranskog ambasadora u Kanberi, optu`uju}i Iran za ume{anost u antisemitske napade u Melburnu i Sidneju.

Obave{tajne slu`be zemqe do{le su do „duboko uznemiruju}eg zakqu~ka” da je Iran organizovao najmawe dva antisemitska napada krajem 2004. godine, rekao je australijski premijer Entoni Albaneze na konferenciji za novinare.

Australija je dala ambasadoru i jo{ trojici iranskih diplomata rok od sedam dana da napuste zemqu, rekla je ministarka spoqnih poslova Peni Vong.

To je Australija u~inila prvi put od Drugog svetskog rata.

Kanbera je tako|e obustavila aktivnosti svoje ambasade u Teheranu i povukla ambasadora.

Australija, me|utim, ne namerava da potpuno prekine diplomatske odnose sa Iranom, kako bi branila interese svojih gra|ana, dodala je Peni Vong. Premijer Australije je rekao da Iran stoji iza po`ara u ko{er kafi}u u predgra|u Sidneja, u oktobru 2024. i u sinagogi Adas Izrael u Melburnu u decembru 2024. godine. U tim incidentima nije bilo povre|enih. Australijski premijer je dodao da Iran verovatno stoji i iza drugih antisemitskih napada u zemqi.

Vu~i}: Put Srbije u EU je prioritet, odnosi sa Putinom srda~ni

Put Srbije ka punopravnom ~lanstvu u Evropskoj uniji ostaje prioritet, jer je to mesto kome zemqa pripada, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} u intervjuu za „Jurowuz interne{enel”.

On je istakao da }e, dokle je god na ~elu dr`ave, Srbija ostati ~vrsto na evropskom putu, posve}ena i odlu~na da sprovodi neophodne reforme.

Na pitawe o odnosima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Vu~i} je rekao da su ostali srda~ni (cordial), dok u prevodu na sajtu Jurowuz Srbija pi{e „korektni”.

Vu~i} je dodao i da, po wegovom mi{qewu, ruski lider jeste spreman da okon~a sukob u Ukrajini mirovnim sporazumom.

Vu~i} je ponovio da bi u Beogradu rado ugostio i Putina i {efa kijevskog re`ima Vladimira Zelenskog na mirovnim pregovorima, ukoliko bi oni to `eleli.

„Znam da postoje hiqade qudi i najmawe desetine zemaqa koje nude svoj prostor za taj sastanak. Ne mogu da se takmi~im sa ve}im i pametnijim i bilo kakvim, ali su oni uvek dobrodo{li. I Srbija mo`e da obezbedi dobro gostoprimstvo i veoma sigurno mesto za obojicu”, poru~io je Vu~i}.

On je istakao da }e biti predsednik jo{ godinu, godinu i po dana.

„Bi}e novi predsednik i novo rukovodstvo. Ne}u mewati nikakav ustav da bih se upu{tao u takve igre”, rekao je on.

Komentari{u}i da je jedan od zahteva demonstranata bio i raspisivawe vanrednih izbora, Vu~i} je istakao da je to „ponudio najmawe tri puta u posledwih {est meseci, zajedno sa referendumom o wegovom predsedni~kom mandatu u januaru”, kada je rekao da }e podneti ostavku ako ne dobije podr{ku naroda.

„Juri{„ prozapadne opozicije na ambasadora: [ta je toliko „zgre{io” Bocan-Har~enko i gde je tu KiM

Istakao je da Srbija i wena vlada ostaju posve}ene dijalogu uprkos odbijawu demonstranata da prihvate wegove ponude za javnu debatu ili prevremene izbore.

U tom ciqu, ponovio je svoju ponudu demonstrantima da do|u na javnu debatu u otvorenom razgovoru, koji je, kako je rekao, mnogo puta ranije iznosio.

„Ovo nije bio moj prvi poziv. Zapravo, bio je to moj peti ili {esti poziv na dijalog, na otvoreni razgovor. Ponudio sam im ~ak i otvorenu TV debatu. Mogu da izaberu prostor, mogu da izaberu studio. I bio sam spreman da o tome javno razgovaram jer verujem da razgovor i dijalog nemaju nikakvu alternativu”, rekao je predsednik Srbije.

Uprkos ~iwenici da je wegova posledwa ponuda za javni pregovor odbijena, rekao je da pru`ena maslinova gran~ica i daqe va`i.

„Moja ponuda }e ostati na snazi dok je ne prihvate jer }e jednog dana morati da razgovaraju sa nekim”, istakao je Vu~i}.

Dodao je da bilo kakvo nasiqe na ulicama nije dobro za ovu zemqu.

„Ako vidite nekoga kako pali ili baca kamewe na prostorije vladaju}e stranke ili napada qude koji su sedeli unutra i razgovarali o svojim problemima, to nije dobra slika”, rekao je predsednik. Naglasio je da ovo nije dobra situacija za Srbiju da bi privukla nove investicije, da bi privukla nove turiste, da ka`e, „hajde, mi smo jedna od najbezbednijih zemaqa u Evropi, do|ite kod nas”. Vu~i} je istakao i da su pripadnici policije ostali mirni uprkos direktnim pretwama nasiqem od strane demonstranata.

Sve`a voda ubrzano nestaje na planeti – desetostruki rast cene

Slede}i put kada prospete ~a{u vode, pomislite na to da va{i naslednici najverovatnije ne}e imati takav luksuz. Razloga za to je vi{e. Za po~etak, sve`a voda koja mo`e da se obradom pretvori u pija}u, nestaje i to veoma velikom brzinom. Satelitski snimci svedo~e o konstantnom smawewu jezera ali je jo{ alarmantniji podatak da nestaju i podzemne zalihe vode. Problem je u tome {to se podzemna voda zbog klimatskih promena i potrebom za zalivawem poqoprivrednih kultura, koristi bez ikakvog ograni~ewa. Ta voda, kada se ispumpa na povr{inu, isparava i zavr{ava u atmosferi a potom morima, ~iji nivo konstantno raste.

Re{ewe problema oko nestanka sve`e vode, kako ukazuju nau~nici Ujediwenih nacija, ne postoji. Predvi|awa ukazuju da }e stanovni{tvo planete nastaviti da raste i da vode jednostavno ne}e biti za sve. Ona je ve} sada u nekim delovima sveta luksuz, a veruje se da }e voda i na severnoj hemisferi tokom naredne decenije poskupeti oko deset puta. I to su najboqe projekcije. Neke govore o rastu cene vode do astronomskih iznosa.

Rast cene vode je neizbe`an i zbog rasta cene energenata koji se tro{e u postupku pre~i{}avawa vode. To ne}e svi mo}i da plate. ^ak 75 odsto populacije planete `ivi u 101 zemqi koje gube zalihe sve`e vode. Slikovito re~eno, na planeti svake godine nestane povr{ina pokrivena vodom, veli~ine dve Kalifornije.

Ako cena vode postane toliki luksuz da od we zavisi `ivot, treba se seliti u zemqe koje imaju zalihe sve`e vode. Najve}e zalihe sve`e vode ima Brazil, sa amazonskim basenom. Iza wega je Rusija sa mnogobrojnim jezerima. Poput Bajkala koji je uspeo da ostane iznena|uju}e ~ist.

Na tre}em mestu su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave koje sa Kanadom dele vode Velikih jezera. Na ~etvrtom mestu je Kanada koja ima mnogobojne reke i ~ak 2.400.000 jezera. Ona poseduje petinu zaliha sve`e vode na planeti .Slede Indionezija i Mijamar koji uz reke i jezera imaju tropske pra{ume koje vezuju velike koli~ine vode.

Antarktik ve`e 90 odsto sve`e vode koja postoji na planeti. Led pokriva 8,7 miliona kvadratnih miqa. Naj~istija voda na svetu nalazi se u ^ileu, u Patagoniji, kod Puerto Vilijemsa.

U Britaniji kradu bez kazne

Vi{e od 80 odsto slu~ajeva kra|e u prodavnicama u Engleskoj i Velsu zavr{ava bez optu`nice, pokazala je nova analiza Biblioteke britanskog parlamenta.

Policija je u godini zakqu~no sa martom 2025. zatvorila 289.464 slu~aja kra|e u prodavnicama bez identifikovanog osumwi~enog, {to ~ini 55 odsto svih slu~ajeva, pi{e Skaj wuz. Samo 18 odsto incidenata rezultiralo je podizawem optu`nice.

Ukupno je zabele`eno 530.643 kra|a, {to je za oko 86.000 vi{e nego prethodne godine i najvi{e od po~etka vo|ewa evidencije, 2002. i 2003. godine.

Metropolitanska policija imala je najlo{iji u~inak - 76,9 odsto od gotovo 94.000 slu~ajeva zatvoreno je bez osumwi~enog, a 5,9 odsto dovelo je do optu`nice.

U proseku, 793 kra|e u prodavnicama dnevno ostaju nere{ene.

Liberalne demokrate ocenile su podatke kao „apsolutni skandal”, pozivaju}i na ukidawe policijskih i kriminalisti~kih komesara i ulagawe u policijski rad na terenu. Konzervativci i daqe optu`uju vladaju}e laburiste da dopu{taju „epidemiju nere{enog kriminala”, dok opozicija tra`i „pristup nulte tolerancije” i ve}u upotrebu tehnologije poput prepoznavawa lica.

Prema analizi, u celini je 2,07 miliona krivi~nih dela svih vrsta u Britaniji tokom 2024. i 2025. godine ostalo nere{eno, a samo 7,3 odsto slu~ajeva zavr{ilo je optu`nicom ili pozivom na sud, preneo je Skaj wuz.

Kako je „Lakost” krokodil postao koza

Kada sport i moda spoje snage, nastaju trenuci koji ostavqaju trag u istoriji. Ove godine, legendarni brend Lacoste odlu~io je da oda po~ast jednom od najve}ih sportista svih vremena – Novaku \okovi}u. Umesto prepoznatqivog krokodila, u kolekciji ograni~ene serije, logotip brenda je postao koza (eng. goat), {to simbolizuje englesku skra}enicu GOAT (Greatest of All Time) i jasno {aqe poruku: „Novak je kraq terena, neupitni „najve}i svih vremena“, pi{e britanski list The Sun

Ova kolekcija lansirana je pred US Open 2025 i odmah je privukla pa`wu fanova {irom sveta. „Lakost” je predstavio kolekciju putem dru{tvenih mre`a, uz prate}i video koji prikazuje tvitove obo`avalaca koji Novaka nazivaju GOAT-om, uz poruku: „Od krokodila do koze. Otkrijte kolekciju koja slavi |okernole: jedinstvenog igra~a ~ija je karijera definisana stra{}u, uporno{}u i veli~inom Kolekcija ukqu~uje polo majice, obi~ne majice, ka~kete, trenerke i jakne, sve sa novim GOAT logotipom, u prepoznatqivoj zelenoj boji brenda. Cene se kre}u od 70 do 160 dolara, a proizvodi

su dostupni na zvani~nom Lacoste sajtu. Ovaj potez brenda nije samo marketin{ki trik, ve} i emotivni oma` \okovi}u, koji je ambasador „Lakost” brenda od 2017.

godine. Wegov GOAT status potvr|uju brojni rekordi, ukqu~uju}i 24 Grand Slam titule, a ovaj gest brenda dodatno u~vr{}uje wegovu poziciju u istoriji tenisa.

OPET ]E U INOSTRANSTVO PUTOVATI SAMO NAJBOGATIJI

Toplotni talasi, po`ari i putni tro{kovi uni{tavaju turizam

Toplo vreme topi sneg alpskih skijali{ta. Erozija uklawa pesak sa pla`a ju`ne Evrope. Su{e primoravaju {panske hotele da uvoze slatku vodu dok {umski po`ari pusto{e `ivopisna gr~ka ostrva. Cene hrane nezadr`ivo rastu zbog sve te`ih uslova uzgoja. Stru~wak za odr`ivi transport Stefan Gesling predvi|a da }e posledice klimatskih promena „ukinuti“ putovawa u inostranstvo i da }e opstati samo opcija doma}eg turizma.

Predvi|awe koje niko nije `eleo da ~uje saop{tio je, sa glavne bine najve}eg svetskog sajma turizma, Stefan Gesling,

vode}i stru~wak na poqu odr`ivog transporta. Gesling je potpuno mirno najavio skori kraj industrije turizma, pi{e britanski Gardijan.

„Ve} smo zakora~ili u doba neturizma“, rekao je Gesling uznemirenoj publici u kojoj su bili predstavnici turisti~kih agencija i kompanija za iznajmqivawe automobila, organizatori krstarewa i hotelijeri. To predvi|awe mo`e zvu~ati neverovatno turistima u Evropi i Severnoj Americi koji su ovog leta putovali, kao i rukovodiocima u ovoj industriji koji su odu{evqeni {to se me|unarodni turizam vratio na prepandemijski novo pro{le godine.

Me|utim, Gesling tvrdi da }e,

kako emisija ugqeni~nih jediwewa uti~e na u~estalost toplotnih talasa i {umskih po`ara, te uni{tava useve, tro{kovi putovawa u inostranstvo }e rasti, a sve mawe qudi }e mo}i da ih priu{ti.

„Masovni turizam je nastao pre osamdeset godina u Evropi. Za osamdeset godina od sada, sumwam da }e u svetu ostati i{ta od turizma“, rekao je Gesling, profesor na poslovnoj i ekonomskoj {koli Univerziteta Lineus u [vedskoj, koji je bio konsultant u UN i Svetskoj banci. Gesling navodi brojne primere destinacija koje ve} ose}aju pritisak. Toplo vreme topi sneg koji odr`ava alpska skijali{ta u `ivotu. Erozija obale uklawa pesak sa pla`a ju`ne Evrope. Su{e primoravaju {panske hotele da uvoze slatku vodu jer rezervi nema, dok {umski po`ari pusto{e `ivopisna gr~ka ostrva. Ju`noegejska ostrva u Gr~koj, me|u kojima su turisti~ki favoriti Kos, Rodos i Mikonos, su „najkriti~nija“ `ari{ta na kontinentu, a slede Jonska ostrva kojima pripada popularni Krf, pokazala je studija u kojoj je profesor Gesling bio koautor. Tim u kojem je bio Gesling do{ao je do ovih zakqu~aka kombinuju}i izlo`enost opasnostima koje dolaze od klimatskih uslova sa zavisno{}u od turizma.

ULOGA VE[TA^KE INTELIGENCIJE U GLOBALNOM LOPOVLUKU:

Me|unarodne korporacije za veliku kra|u

Vekovima su kriminalci krali vredne proizvode i {vercovali ih preko granica, van doma{aja zakona. Velika Britanija danas pokazuje kako se ovaj model razvio na nove i alarmantne na~ine. [ifrovane komunikacije su omogu}ile kriminalnim bandama da deluju i sara|uju slobodnije nego ikada ranije, uspostavqaju}i globalne lance snabdevawa. Uspeh tzv. „Korporacije za veliku globalnu kra|u“ (Grand Theft Global Inc) je pri~a i o globalizaciji.

Pi{e ugledni ekonimista Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko”

Izve{taji o kra|ama u regionu Evrope, Bliskog istoka i Afrike (EMEA) pokazuju koliko su logistika, tj. lanci snabdevawa rawivi – i za{to je potrebno proaktivno pra}ewe kretawa kargoa u realnom vremenu. Naime, u ovim regionima je samo u maju 2025. preko 5,9 miliona evra vrednog tereta prijavqeno kao nestalo, odnosno ukradeno.

Ono {to iznena|uje je da je tehnologija omogu}ila da kra|a automobila i elektronskih ure|aja opet postane globalno ra{iren unosan posao. Naime, {ansa da policija prona|e ukradene stvari me|u 11 hiqada kontejnera koji svakog dana napuste Felikstou (Felixstowe), najve}u i najprometniju kontejnersku luku u Velikoj Britaniji, je obeshrabruju}e mala. Pored ostalog, i zato {to bi kontejneri sa ukradenim automobilima mogli izgledati kao kontejneri sa pli{anim medvedi}ima.

Britanija je posledwih godina postala vode}i globalni izvoznik ukradene robe. Tokom posledwe decenije broj ukradenih vozila u zemqi porastao je za ~ak 75%. Od toga, ve}ina zavr{i na kontejnerskim brodovima, a glavna destinacija je Zapadna Afrika. KRIMINALNA INTERNACIONALA

Vekovima su kriminalci krali vredne proizvode i {vercovali ih preko granica, van doma{aja zakona, a Britanija danas pokazuje kako se ovaj model razvio na nove i alarmantne na~ine. [ifrovane komunikacije su omogu}ile kriminalnim bandama da deluju i sara|uju slobodnije nego ikada ranije, i da uspostave globalne lance snabdevawa. Kako su zemqe u Africi i Aziji postajale bogatije, potra`wa za proizvodima kojih ima u izobiqu na ulicama bogatih dr`ava sna`no raste.

Ina~e, Britanija je „savr{eno mesto“ za ovaj posao zbog svog zasi}enog potro{a~kog tr`i{ta i slabe kontrole izvoza. Dodatno, postoji mnogo skupih automobila i telefona za kra|u, i lako je do wih do}i. Mo`da najva`ni-

je, rizik je mali budu}i da britanska policija re{ava samo 5% prekr{aja i tek svaki pedeseti kada je u pitawu kra|a vozila. U kontinentalnoj Evropi i Americi takvi kriminalni poduhvati tako|e rastu, iako Amerika ima ja~i nadzor nad izvozom zbog straha od prevare i utaje poreza. Automobili pokazuju kako se model razvijao. Kao i druge bogate zemqe, Britanija je do`ivela nagli pad kriminala u vezi sa vozilima 1990-ih, zahvaquju}i imobilizatorima i drugim tehnologijama. Britanija je 2013. imala samo 2,7 kra|a na svakih 1000 automobila u privatnom vlasni{tvu, da bi sada taj broj porastao na 4,4. Rast se ubrzao posledwih godina, dok je u 2020. bilo 90 hiqada kra|a, pro{le godine je taj broj narastao na 130 hiqada, dovode}i do realnog rasta tro{kova osigurawa automobila od 45% (isti indikator u EU je rastao skromno).

^itav ovaj proces – od kra|e do kontejnera – ~esto traje mawe od jednog dana. Naime, tzv. „Korporacija za veliku globalnu kra|u“ (Grand Theft Global Inc) nije jedna kompanija, ve} sofisticirani lanac snabdevawa, naravno vrlo profitabilan.

ZAPADNA AFRIKA

I [EN@EN KAO

„SEKUNDARNA TR@I[TA“

Grupa koja ukrade jednu Tojotu Hajluks, koja kada je nova ko{ta 54 hiqade dolara, mo`e biti pla}ena 1.500 funti za no} rada. Neko drugi u zapadnoj Africi, gde je ta marka tra`ena, mo`e je prodati za vi{e nego {to za wu dobija u Britaniji. Naime, automobili te marke su sjajni terenci, mada je ve}ina udubqena kai{evima sa zup~anikom (lopovima ne smeta jer se to mo`e jeftino popraviti na drugom kraju).

Ako se stvar iskomplikuje, postoji alternative sa prodajom komponenti, poput motora, baterija i raznih delova iz automobila odvezenih u „radionicu za se~ewe“, gde }e ih frilenser rasklopiti bez postavqawa bilo kakvih pitawa.

Bande su tako|e po~ele da ciqaju lizing kompanije koriste}i la`na dokumenta. Tako se, na primer, Por{e 911 Karera S, iznajmqen u Nema~koj pre dve nedeqe, nekako na{ao u kontejneru koji putuje od Britanije ka Africi. Izme|u 2021. i 2024. skoro ~etiri od deset ukradenih automobila presretnutih u britanskim lukama bili su na putu ka Demokratskoj Republici Kongo, koja slu`i kao ulazna ta~ka za {ire afri~ko tr`i{te. Jedan od pet je bio na putu ka Ujediwenim Arapskim Emiratima, odakle se do kupaca sti`e preko Persijskog zaliva (ve}ina kra|a u Kanadi prati iste dve rute). Kupci uglavnom `ele terenska vozila koja mogu da se nose sa lo{im putevima kakvi su u Africi. Interesantno je da elitni kupci sve

vi{e `ele i sportske automobile, koji se ~esto mogu videti na ulicama Kin{ase (razlog je i volan na desnoj strani).

„Korporacija za veliku globalnu kra|u“ radi na sli~an na~in sa telefonima. Oko 70 hiqade mobilnih telefona je ukradeno u Londonu tokom 2024. – porast za vi{e od tre}inu u odnosu na 2023. (ina~e, u Britaniji se ukrade ~ak 40% telefona ukradenih u Evropi). Kao i kod automobila, sitni lopovi ih prodaju posrednicima (lopov mo`e dobiti 100-200 funti za otkqu~an telefon ili 30-60 funti za onaj koji nije). Naravno, pojavile su se i usluge „prodav-

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

ikada biti otvoren, a jo{ mawi pregledan rendgenom i to se obi~no de{ava tek kada se dobije dojava. Stvar ote`ava i to {to za svaku pretragu kontejnera policija mora da plati luci naknadu od 200 funti. Drugo, mogu}nost tajne komunikacije, prodaje robe i prenosa novca onlajn olak{ava posao kriminalnim grupama (neko ko `eli Por{e u Kin{asi mo`e biti besprekorno povezan, preko nekoliko posrednika, sa

nica“ koje su specijalizovane za prevazila`ewe bezbednosnih karakteristika. Veliki broj mobilnih se umotava u specijalan omot, kako bi se spre~ilo pra}ewe i potom izvoze, ~esto kontejnerskim brodovima.

Istrage pokazuju da ve}ina wih zavr{ava na jednom mestu: pijaci Hua}iangbej, najve}em svetskom tr`i{tu elektronike, u kineskom gradu [en`enu. Potra`wa za polovnim telefonima u Kini je ogromna; oni koji se ne mogu otkqu~ati rastavqaju se i ponovo prave. Po{to je [en`en mesto gde su mnogi telefoni prvobitno proizvedeni, postoji velika ponuda kvalifikovanih radnika.

FAKTORI RASTA KRA\E Grand Theft Global Inc cveta u Britaniji jer je London grad u kojem se ~esto po prvi put pojavquju inovativne metode u kriminalu. Me|utim, nema mnogo razloga za pomisao da se te metode ne}e izvoziti, postoje brojni faktori za{to }e se to verovatno desiti. Funkcionisawe kontejnerskog transporta, gde se grani~ne agencije uglavnom fokusiraju na uvoz, tra`e}i qude i drogu, dok se u mnogim zemqama izvoz retko proverava (skoro svako mo`e da rezervi{e kontejner) je idealno za one koji ho}e da prebace ukradenu robu.

Dodatno, na~in na koji se brodovi pune – „{pediteri“ kupuju serije kontejnera i prodaju ih daqe – ote`ava kontrolu. Naime, samo mali deo kontejnera }e

nekim ko je spreman da ga ukrade u Kentu). RAST KRA\E KAO POSLEDICA GLOBALIZACIJE U nekim aspektima, uspeh Grand Theft Global Inc je pri~a o globalizaciji. Naime, koristi se infrastruktura globalne trgovine, dizajnirane za brzu i jednostavnu trgovinu. Identifikacija ukradene robe me|u ogromnim brojem kontejnera je prakti~no nemogu}a. Globalizacija je stvorila lanac snabdevawa koji omogu}ava da svaki ajfon –sastavqen od skoro 3000 komponenti – dospe do ruku potro{a~a. Iste sile, ovoga puta u delimi~no inverznim ulogama, vide taj telefon kako se rasklapa i ponovo sklapa, uvozi i ponovo izvozi.

Grand Theft Global Inc mo`e da napreduje i u svetu koji je sve vi{e fragmentiran. Carine ~ine ukradenu robu jo{ konkurentnijom. Sankcije, poput onih prema Rusiji, podsti~u potra`wu za kriminalnim aktivnostima. Kada zemqe mawe sara|uju, lak{e je slati robu na mesta odakle je malo verovatno da }e biti prona|ena.

Dok Grand Theft Global Inc {teti potro{a~ima bogatog sveta, zemqe koje imaju koristi od trgovine imaju malo podsticaja da je obuzdaju. Za razliku od onih u Evropi, vlasti u Kini ne ote`avaju prodaju ukradenih telefona. Zemqa nije deo globalne baze podataka koju mre`e koriste za

blokirawe ukradenih ure|aja. Kada su u pitawu afri~ke zemqe koje bi `elele da suzbiju kra|u, imale bi problema zbog niskih kapaciteta za sprovo|ewe zakona u Kamerunu ili Kongu. Teoretski, slawe robe preko pola sveta predstavqa dodatni tro{ak. Me|utim, brodarska industrija funkcioni{e tako {to se tro{ak prevoza kontejnera pla}a tek kada stigne na odredi{te. To zna~i da ako bude presretnut, tro{kove snosi {pediter. Dodatna udaqenost tako|e mo`e smawiti spremnost osigurava~a da nastave sa naplatom {tete.

KORI[]EWE VE[TA^KE INTELIGENCIJE ZA KRA\U

Pri~a o visoko-tehnolo{koj kra|i bila bi nepotpuna bez ve{ta~ke inteligencije, koja je dramati~no „pro{irila domet“ hakera, omogu}avaju}i im da pogode vi{e meta sa mawe napora. Pojava Chatgpt-a 2022. bila je prekretnica. Pametni generativni modeli AI (ve{ta~ke inteligencije) omogu}ili su kriminalcima da ne tro{e velike sume na timove hakera i opremu.

AI se koristi da bi sam maliciozni softver u~inila opasnijim. Na primer, softver preru{en u PDF dokument mogao bi da sadr`i ugra|eni kod koji sara|uje sa AI kako bi se infiltrirao u mre`u (napadi na ukrajinske bezbednosne i odbrambene sisteme u julu koristili su takav pristup). Kada je zlonamerni softver dospeo do }orsokaka, mogao je da zatra`i pomo} LLM-a da generi{e novi kod kako bi probio odbranu sistema.

Za preduze}a, rastu}a pretwa je zastra{uju}a – i potencijalno skupa. Pro{le godine, AI je bila ukqu~ena u jednu od {est „provala“ u baze podataka. Tako|e je pokrenula dve od pet fishing prevara usmerenih na poslovne imejlove. Konsultantska ku}a Dilojt procewuje da bi generativna ve{ta~ka inteligencija mogla da omogu}i prevare u iznosu od 40 milijardi dolara do 2027. – sna`an rast u odnosu na 12 milijardi dolara u 2023. Prirodno, kako se tro{kovi sajber napada ve{ta~ke inteligencije pove}avaju, raste i posao za{tite od wih. Istra`iva~ka firma Gartner predvi|a da }e korporativni izdaci za sajber bezbednost porasti za ~etvrtinu od 2024. do 2026, dosti`u}i 240 milijardi dolara. To obja{wava za{to su se cene akcija firmi koje prate indeks Nasdaq CTA Cybersecurity uve}ale za ~ak ~etvrtinu u posledwoj godini, zna~ajno nadma{uju}i rast {ireg Nasdak indeksa.

Da li su pregovori o okon~awu rata u Ukrajini pokazali da EU nije globalni igra~

Posle za mnoge istorijskog susreta na Aqasci Donalda Trampa i Vladimira Putina, usledio je susret u Beloj ku}i. Tramp je utiske sabirao sa pojedinim predstavnicima Evropske unije, kao i Velike Britanije. I taj sastanak se detaqno analizirao. Mnogima nije promaklo da italijanska

premijerka koluta o~ima dok nema~ki kancelar predsedniku SAD pri~a o va`nosti prekida vatre u Ukrajini. I ba{ ta reakcija name}e pitawe – da li i koliko su stabilni odnosi izme|u lidera Evropske unije.

Nije prvi put da je reakcija \or|e Meloni postala viralna – i pre dva meseca bile su na naslovnim stranama – i to rekacije na izjave Emanuela Makrona tokom samita G7. Poznavaoci ka`u mo`da mo`e da se nasluti neslagawe, ali se vi{e osvr}u na to ko je dobio poziv za Belu ku}u.

„Ne vidim EU da u~estvuje u ovim

Izrael ga|ao

pregovorima – nema [panije, nema nekih vrlo velikih evropskih dr`ava koje prosto nisu zainteresovane za ono {to se de{avalo u Ukrajini, a sa druge strane imamo Veliku Britaniju. To samo ide u prilog ovoj tezi da ovim pregovorima ne prisustvuje EU ve} prisustvuju pojedine evropske dr`ave kao {to su Francuska, Nema~ka ili Italija. Evropska unija prosto nije izrasla u igra~a, van ekonomije”, smatra Neboj{a Lazarevi} iz Centra za evropske politike.

Da je i daqe van politi~kog ringa, pokazali su i inicijalni pregovori u Rijadu izme|u SAD i Rusije o ishodu rata na istoku Evrope, bez wenih predstavnika.

„Ono {to je, zapravo, veliki pomak u odnosu na tad, jeste {to su evropski predstavnici bili u Beloj ku}i, i Zelenski je na neki na~in ponovo prihva}en kao legitiman sagovornik. Glavni strah Evrope i razlog zbog ~ega je ‚koalicija voqnih’ za`ivela jeste nepoverewe. Nepoverewe u Putina i wegove namere i ~ak delimi~no nepoverewe u to {ta }e se Tramp dogovoriti sa Putinom”, ka`e Mijat Kosti} iz „Novog tre}eg puta”.

KOLIKA JE STRATE[KA

AUTONOMIJA EU

Poznavaoci ka`u da su potencijalni dogovori naterali Evropsku uniju da preispita svoju strate{ku autonomiju.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

„Evropa nema jaku mo} i jaku poziciju niti za pregovara~kim stolom, niti u ovom kontekstu. I zamera joj se da li dobro i pravovremeno reaguje na ~itavu situaciju i generalno na sve druge geopoliti~ke probleme. Sada vidimo da se ipak ta ‚koalicija voqnih’ formirala i da ona u budu}nosti mo`e biti zna~ajna platforma upravo tog nadnacionalnog povezivawa u ovom bezbednosnom kontekstu”, navodi Aleksandra Kokalkovi} sa Instituta za politi~ke studije.

Neboj{a Lazarevi} smatra da bi Evropsku uniju jedino daqa integracija mogla da pribli`i tom stolu.

„Kada je re~ o Zapadnom Balkanu, gde i mi spadamo, to zovem kompletirawe EU. Dakle, weno kona~no pro{irivawe i weno produbqivawe odnosa moglo bi da zna~i va`nije mesto za stolom”, ocewuje Lazarevi}. Kao prioritet i geopoliti~ki imperativ na po~etku 2025. godine ~elnici Evropske unije postavili su upravo pro{irewe.

bolnicu u Gazi – najmawe 20 poginulih, od kojih pet novinara

Najmawe 20 qudi je ubijeno, ukqu~uju}i i petoro novinara, a vi{e osoba je povre|eno u najnovijem izraelskom napadu na bolnicu Naser u Pojasu Gaze, kod Kan Junisa, pi{e Rojters. Vi{e od 240 palestinskih novinara ubijeno je od 7. oktobra 2023. godine.

Palestinski mediji prenose da je jedan od ubijenih medijskih radnika kameraman Husem el Masri, koji je prema navodima zvani~nika bio honorarni saradnik novinske agencije Rojters.

Fotograf Hatem Khaled, tako|e honorarni saradnik Rojtersa, rawen je u napadu, navodi tako|e lokalni zvani~nici.

O~evici su naveli da su napadi pratili dolazak spasilaca i medijskih ekipa na mesto prvog napada.

Me|u poginulima je i jedan spasilac.

Izraelske odrambene snage potvrdile su - da su ga|ale bolnicu Naser.

„IDF `ali zbog svake {tete nanesene pojedincima koji nisu ukqu~eni u napad i ne ciqa novinare. IDF deluje kako bi ubla`io {tetu uz o~uvawe bezbednosti trupa vojske”, navode iz IDF-a.

Na~elnik General{taba izraelske vojske Ejal Zamir nalo`io je hitnu istragu o izraelskom napadu na bolnicu Naser. Ovo je posledwa u nizu pogibija novinara u Pojasu Gaze. Pre dve nedeqe, {estoro novinara, me|u kojima ~etvoro iz Al Xazire, ubijeno je u napadu u blizini bolnice El [ifa. Palestinski sindikat novinara isti~e da Izrael vodi „otvoreni rat protiv slobodnih medija”. Kancelarija Ujediwenih nacija za qudska prava osu|uje napad nazivaju}i ga „ozbiqnim kr{ewem me|unarodnog prava”. Reporteri bez granica pozivaju na sna`an me|unarodni odgovor. Osuda napada i iz Kancelarija turskog predsednika. Najno-

viji izraelski napadi su ratni zlo~in usmeren na slobodu {tampe. Izraelski kabinet za bezbednost bi sutra trebalo da raspravqa o najnovijem predlogu Sporazuma koji su predlo`ili Egipat i Katar, koji je Hamas prihvatio pre nedequ dana. Prema tom predlogu, Hamas bi tokom dvomese~nog prekida vatre oslobodio polovinu od preostalih 50 talaca, od kojih je 20 verovatno

`ivo. Za tih 60 dana - razgovoralo bi se i o trajnom primirju. Svakodnevna pogibija civila

U drugim izraelskim napadima ovog jutra, poginulo je jo{ {etoro Palestinaca {irom palestinske enkalve.

Prema informacijama iz bolnice Aksa, tri Palestinca su poginula, a mnogi su povre|eni tokom napada na tim koji je pru`ao pomo} u Deir el Balahu, u centralnom delu Pojasa Gaze.

U napadu na podru~je Karameh, severozapadno od grada Gaze, u izraelskim napadima ubijena su jo{ dva Palestinca, dok su drugi povre|eni.

U ju`noj Gazi, jedan Palestinac je poginuo, a dvoje je povre|eno u napadu na {ator u kojem su raseqeni Palestinci boravili, u podru~ju Mavasi u Kan Junisu.

U nedequ, u napadima {irom enklave, ubijen je najmawe 51 Palestinac.

Tramp: Rat u Pojasu Gaze zavr{i}e se za nekoliko sedmica

Ameri~ki predsednik Donald Tramp izjavio je da }e se rat u Pojasu Gaze zavr{iti za nekoliko sedmica, bez navo|ewa detaqa na koji na~in }e biti okon~an taj sukob.

Tramp je naveo da „dosta komunicira” sa izraelskim premijerom Bewaminom Netawahuom i da mu je rekao da rat u Pojasu Gaze uskoro mora da se zavr{i, preneo je Rojters.

Rekao je da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Izrael nastavqaju da vr{e pritisak na palestinsku militantnu grupu Hamas da oslobodi preostale taoce, prenosi Tawug.

Tramp je ukazao na napore specijalnog izaslanika SAD za Bliski istok Stiva Vitkofa da obezbedi osloba|awe talaca, kao i da se obezbedi pomo} u hrani za Pojas Gaze.

Ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio rekao je novinarima u Beloj ku}i, u zajedni~kom obra}awu sa Trampom, pre sastanka sa predsednikom Ju`ne Koreje Li Xae Mjungom, da SAD `ele da se okon~a rat u Pojasu Gaze i da }e se taj sukob zavr{iti bez Hamasa. PENTAGON MEWA IME?

Tramp je tako|e nagovestio da }e wegova administracija, u narednim danima, verovatno promeniti naziv Ministarstva odbrane u Ministarstvo rata.

Tramp je rekao da }e zvani~nici „verovatno” vratiti Pentagonu agresivnije ime koje je nekada nosio za oko nedequ dana. I on i ministar odbrane Pit Hegset, koji se obavezao da }e vratiti „ratni~ki etos” odeqewa, vi{e puta su jadikovali zbog promene imena, koja se dogodila posle Drugog svetskog rata, pi{e „Politiko”.

[est glava na meksi~kom drumu, ili pripreme za prvi rat Donalda Trampa

Administracija ameri~kog predsednika Donalda Trampa nalo`ila je oru`anim snagama da pripreme napade na meksi~ke narko-kartele. Specijalci, analiti~ari i {pijuni ve} raspore|eni po ambasadama i konzularnim predstavni{tvima. Kraj planirawa i mogu}i po~etak akcije o~ekuju se sredinom septembra. Meksiko se `estoko protivi ulasku ameri~kih snaga na svoju teritoriju. Va{ington ovu akciju brani podatkom da je za tri godine oko 225.000 Amerikanaca umrlo od posledica upotrebe fetanila.

[est odse~enih qudskih glava prona|eno je u `buwu uz put u centralnom delu Meksika. Pored glava ostavqena je upozoravaju}a poruka namewena rivalskoj bandi, koje, u mawoj ili ve}oj meri, kontroli{u prili~no velike delove teritorije uz granicu sa Sjediwenim Dr`avama.

Decenija meksi~kih poku{aja da se nekako ukroti mo} kartela bila je prili~no neuspe{na, jer je u ovom ratu stradalo 120.000 qudi, dok se jo{ 27.000 osoba vode kao nestale. Meksi~ki mediji tako|e navode da se u toj dr`avi u posledwe vreme bele`i bezma-

lo sto ubistava dnevno i da je samo tokom 2020. godine ubijeno 34.600 qudi, te zabele`eno 604 miliona kra|a. Ameri~ka Komanda specijalnih operacija sever dobila je naredbu da pripremi napade na pripadnike i lidere mek-

sti u prili~noj su meri poremetili odnose dve dr`ave, zbog ~ega analiti~ari upozoravaju da }e mogu}a budu}a akcija Amerikanaca protiv kriminalaca u Meksiku biti protuma~ena kao „akt agresije”, pre nego legitimna akcija.

si~kih narko-kartela na na~in na koji je, prethodnih decenija, ratovala protiv radikalnih islamista na Bliskom istoku. Na~in na koji su proteklih decenija borbe protiv kartela prili~no trapavo vodili Xorx Bu{ Mla|i, Barak Obama, Donald Tramp, tokom prvog mandata, i Xozef Bajden. dramati~no }e, prema najavama, promeniti ve} sredinom septembra kada po~iwe „novi Ameri~ki rat”. Pripreme, odre|ivawe ciqeva i raspore|ivawe trupa bez odobrewa meksi~kih vla-

BOGDAN TAWEVI], LEGENDARNI KO[ARKA[KI TRENER:

Mladima treba verovati

Ro|ewem Pqevqak, ose}awem Sarajlija, Bogdan Tawevi} nesumwivo je jedan od simbola jugoslovenske ko{arke. U vreme kada je na{ region – premda bi se na{ sagovornik naqutio zbog izbora ove re~i, koju, kao i frazu „Zapadni Balkan“, smatra posprdnim nazivom koji su dodelili drugi, mo}niji – bele`io istorijske uspehe, pa i malo nakon wega, Tawevi} je demonstrirao da ko{arka nije puka mehanika, no i ne{to pomalo nezahvatqivo. Dvostruki prvak SFRJ s KK Bosna, koju je popeo i na krov Evrope 1979. godine, prvak krwe Jugoslavije s podgori~kom Budu}no{}u, s kojom je osvojio i nacionalni kup, trofeje je osvajao i u Italiji i Francuskoj. Kao selektor reprezentacije SFRJ domogao se srebra na Evropskom prvenstvu 1981. godine, zlato je sedamnaest godina kasnije osvojio s Italijom, a bio je i drugi na svetu s reprezentacijom Turske, na prvenstvu 2010. godine. Dugo ve} `ivi u Trstu, gradu koji je u doba negda{we Jugoslavije do`ivqen kao „na{“, a nepravedno tu|i…

„@ivjeli smo pod parolom ’Trst je na{‘. Ali ovo je previ{e internacionalan grad da bi bio i~iji. Kad pogleda{ telefonski imenik, zatekne{ nevjerovatan zbir ~udesnih imena i prezimena. Trst je svoj, dijelom i jer je Italija dugo zaboravqala da postoji. Italijani se wime tek u posqedwih desetak godina odu{evqavaju, a Jugosloveni su mnogo ranije znali koliko je lijep. Imao je specifi~an polo`aj do raspada SFRJ, bio je posqedwa stanica prema tobo`e Gvozdenoj zavjesi, slijepo crijevo, barijera prema nama, takozvanim komunistima. A koliki smo bili komunisti vidjelo se devedesetih. U Trstu je, tek se 1990. saznalo, bio i jedan od centara operacije Gladio, koja je, kao i drugdje u zapadnoj Evropi, gdje su sve same demokrate, trebalo da aktivira naoru`ane fa{iste u slu~aju da i wima komunisti do|u na vlast“, ka`e Tawevi} za Radar. n Vi{e je Jugoslovena dolazilo u {oping nego Italijana turisti~ki?

- Apsolutno. Turizam je od pro{le godine, koja je isto biqe`ila rast, u me|uvremenu narastao za 15,8 odsto. Nisu to samo stranci ili na{i qudi koji lije~e nostalgiju. Nekada je to za nas bio Zapad, koka-kola, kapu}ino, farmerke… Do 1973. godine i velike krize, Jugosloveni su ovdje ostavqali po 500 miliona onda{wih dolara godi{we. A kupovali smo najjeftiniju robu koja se preprodavala po deset puta ve}oj cijeni. Sa{iju ti farmerke na jugu za 10.000 lira, a ovdje ti ih zavaqaju za 100.000, iz ruke u ruku. I kad je nastupilo ratno vrijeme, sva antipatija gra|ana Trsta prema nama, koji smo dotad s najlon kesama ~ekali otvarawe prodavnica, isparila je, a umjesto we nado{la je empatija prema izbjeglicama. Svjedok sam tome. U smje{tawu porodica naro~ito su pomogli tr{}anski Slovenci. Grad se tad ponio gospodski. Sad je nova faza wegovog `ivota. Recimo, zbog restrikcija pristajawa u Veneciji, mnogi veliki kruzeri stignu ovdje, pa se qudi onda autobusima voze u Veneciju. n Pojedini srpski politi~ari su vam kom{ije, ali i rediteq Goran Markovi}…

- On je najpoznatiji, ima ih jo{. Tu je i Ratko Rudi}, vjerovatno najboqi trener u istoriji vaterpola, veoma fin ~ovjek. Nisu oni ovdje stalno. U posqedwih pet do deset godina, u Trstu je prodato vi{e od 4.500 stanova qudima sa strane, a najve}im dijelom qudima iz Jugoslavije. Ponajprije Beogra|anima, ali i drugima. Ima i Ma|ara, Austrijanaca… kao {to rekoh, grad je internacionalan.

n Na predstoje}e Evropsko prvenstvo plasirale su se Srbija, BiH, Crna Gora i Slovenija. Mnogi predvi|aju veliki uspeh srpskoj reprezentaciji. Kakva su va{a o~ekivawa?

- Objektivno, Srbija dr`i barjak nekada{we jugoslovenske ko{arke i podsje}a evropsku javnost da smo je na ovom kontinentu ipak mi izmislili. Srbiji mogu parirati [panija, Francuska i Wema~ka, ali favorit je. Uostalom, u Pe{i}evim je rukama, a wegov na~in rada je dobro poznat. Taj tim je lijep primjer kako staro vino u novim bocama i daqe odli~no funkcioni{e. Veoma je va`no ko i kako komanduje, nemojmo se lagati. Oduvijek sam govorio – ako ima{ trenera, ima{ tim, a ako nema{ trenera, xaba ti i dvanaest Xordana. Ali kad ih na{tima{ da zajedno pjevaju, onda tek vidi{ zna~aj istinski presudnih igra~a kakav je Joki}, koji je u svakoj ekipi u kojoj igra plejmejker. Slovenija ima mawe {anse, iako je 2017. bila prvak Evrope. Don~i} bez unutra{we jake formacije ispod ko{a nije i ne mo`e da bude dovoqan za kontinuirane dobre partije. Bosna i Crna Gora su u grupi onih, {to bi rekli u Zagrebu, „sretnih kaj su uop}e tu“. Bosanci su ne{to lo{ije pro{li na `rijebu. I jedni i drugi }e se boriti za plasman u prve ~etiri ekipe u grupi. Igra}e za produ`etak nade, ali to je `ivot. Na EP 1999. godine, od 16 timova, {est je bilo iz biv{e Jugoslavije i to je bio rekord. Spalo se na ~etiri, {to svjedo~i o snazi ko{arke na ovom na{em Zapadnom Balkanu, kako nas zovu. n Da li je fizi~ki aspekt sporta prosto previ{e bitan?

- Ekstremno je va`an, ali pogledajte igru Joki}a. Jedan ameri~ki novinar ga je opisao kao „vre}u masti koja ne mo`e nasko~iti na plo~nik“, a kamoli sko~iti u borbi za loptu. Dakle, ~ak se i razlika u atleticizmu mo`e nadomjestiti. Prije trideset godina, „drim tim“ bio bi izraziti favorit. Pribli`ili smo im se. Bila bi neizvjesna utakmica.

n Dok jedni jugoslovenski giganti propadaju (Cibona, Jugoplastika, Bosna), Crvena zvezda i Partizan imaju respektabilnu poziciju u Evropi, ali po cenu velikih ulagawa dr`ave. Kako vidite ovaj raskorak, ima li tre}eg puta za spas klupske ko{arke?

- Privatizacija svakako nije rje{ewe. Ne postoji grupa qudi koji su makli velike pare, koji bi ulo`ili 20-30 miliona evra u biznis koji im te novce ne mo`e povratiti. O zaradi da i ne govorim. Gledanost ko{arke u Evropi je zanemarqiva. Pik je, recimo, u [paniji, gdje do ~etiri miliona qudi sjedne pred TV. Ni NBA ne bi `ivjela da nema tolikih prihoda od reklama, prodaje televizijskih prava i sli~nog. A ti qudi, koji bi mogli ulo`iti u ko{arku, bili su pametni i snala`qivi

da do novca uop{te do|u, i sigurno ga ne bi dali za ne{to neisplativo. Vjerujem da na na{em podnebqu nema boqeg rje{ewa od onog koji sprovodi Srbija, iz perspektive interesa klubova. Navijam i za Zvezdu i za Partizan kada igraju u Evroligi. U Hrvatskoj tako ne{to nije ni bilo mogu}e zbog striktnijih pravila, evropskih, i trenda da se sve `ivo i mrtvo privatizuje, koji uvijek dolazi odozgo. Uskoro }emo i vodu i zrak privatizovati. Uz to, i ovo je va`no, u Srbiji se ko{arka{ki najboqe radi. Ne govorim samo o trenerima koje vidimo u novinama, ili o klubovima koji se zasnivaju na omladini poput Mege ili FMP-a, nego o radu s najmla|ima.

n Studirali ste svetsku kwi`evnost…

- Jeste, do{ao ja u Beograd, seqak iz Sarajeva, i upla{eno tra`im gdje je to moja svjetska kwi`evnost, koju je upisivalo po tridesetoro studenata godi{we, i na|em je u Takovskoj. Tokom potrage sam upoznao Ibrahima Haxi}a, kwi`evnika i dugogodi{weg urednika [kolskog programa Televizije Beograd, koji }e biti i ostati moj veliki prijateq. n I danas je blago re~eno neobi~no da sportista studira, a kamoli kwi`evnost, sigurno je bilo i tada. [ta ste crpeli iz ko{arke, a {ta iz kwi`evnosti?

- I dok sam bio igra~, bio sam trener, {to mi se naro~ito pojasnilo kad sam upao u trans s Bosnom. Kao da si kanap rastegao izme|u dva broda i da sad po wemu kora~a{. Zaista, nalik transu. Kwi`evnost nali~i na to, jer mora{ razumijevati ono {to ~ita{. To su neki drugi qudi, osje}awe za qepotu, tu|e sudbine, razumijevawe drugog, razvijawe empatije. Izlazi{ iz svoje ko`e. U trenerskom smislu, kwi`evnost je imala veliku ulogu, jer poma`e da navodi{ druge da misle sinhronizovano. Ja sam prije Du{ka Vujo{evi}a igra~ima servirao kwige, jo{ po~etkom sedamdesetih, i ne upecaju se svi. Ali onima koji su imali senzibilitet, taj ~in uvo|ewa u kwi`evnost mnogo je zna~io. n Va{ KK Bosna je javnost zvala „studenti“. Preuzeli ste ih u Drugoj ligi 1971, a osam godina kasnije ste s wima pokorili Evropu. Da li je taj „hod po kanapu“ uporediv s usponom SFRJ od jedne u ratu razvaqene zemqe do dosezawa respektabilne pozicije u me|unarodnim okvirima?

- Kao {to je uspon KK Bosne u tom trenutku bio najvi{a ta~ka jugoslovenske ko{arke, tako je uspon Jugoslavije posle Drugog svetskog rata bio najvi{a ta~ka svih na{ih naroda i narodnosti, sve do Titove smrti. Pogledajte tada{wu muzi~ku scenu, ili „pra{ku {kolu“ u kinematografiji i uplive novog talasa. Mo`da je JDP bilo simbol jugoslovenskog pozori{ta, ali je pravi dokaz visina bio Ateqe 212. Ni

svjesni nismo kulturnih postignu}a, posve nerezonskih s obzirom na ekonomsku snagu dr`ave. Taj koncentrat bistrine, inspiracije i talenta na{ih prostora bio je pravo ~udo. Tad smo najmawe bili provincija. I taman smo bili izi{li iz seqa{tva, iz „druge lige“, i evo nas gdje smo svi sada, vratismo se u to. Privatni fakultet „Megatrend” gde se kupuju diplome i Pravni nisu mogli postojati u isto vrijeme, a kamoli da ih se stavqa u istu ravan. n Mnoge Sarajlije dale su razli~ita, ponekad nepomiriva vi|ewa devedesetih – imamo Neleta Karajli}a i Emira Kusturicu, imamo nedavno preminulog Josipa Pejakovi}a, ali imamo i Abdulaha Sidrana, Emira Haxihafizbegovi}a… kako to tuma~ite?

- Tuma~ewa neka bude koliko god, istina je jedna i ne mo`emo je prevariti. Danas na prostoru SFRJ imamo slavqewe dva fa{isti~ka pokreta, imamo doktore nauka koji izmi{qaju neke nove istorije, imamo tvrdwe da smo narod najstariji… da ne govorim o glupostima koje se zapate po dru{tvenim mre`ama. Ja sam Sarajlija i bez ostatka stojim na strani onih koji su devedesete vidjeli na sarajevski na~in. U stvari, ~itava intencija tih hajvana i avetiwa – Crnogorci uvijek daju ve}u te`inu rije~ima – koji su povukli nepismene i upla{ene, bila je da poraze ideju jugoslovenstva. Da je zatru, da uni{te svako sje}awe na zajednicu, svaku mogu}nost budu}nosti koja bi podrazumijevala zajedni~ki `ivot. To je apsolutni grijeh koji }e trajati jo{ dvjesta godina. I nisu slu~ajno najvi{e u ratu stradali gradovi koji su bili Jugoslavija u malom, a to su Vukovar, Mostar i Sarajevo. Druga wihova namjera bila je pqa~ka. Danas su glavni stub ekonomije barovi, {oping molovi i kladionice, a wihove gazde su milioneri i milijarderi. Ba{ su lijepo za sebe sve to napravili, qep{e ne mo`e. n Studentska pobuna u Srbiji pomalo nalikuje na 1968, jer zahteva druga~iji svet, ali na osnovu druga~ijeg vi|ewa sveta i problema. Kako vam ona izgleda s dvostrukom distancom – vremenskom i prostornom?

- Te 1968. godine bio sam u~esnik na protestima, ali onaj bur`oaski, jer nisam `ivio u studentskom domu, ve} sam dolazio na Studentski trg i zahtijevao Crveni univerzitet „Karl Marks“. Uslijedile su decenije svjetske alavosti koju ne diktiramo mi. Neko ko komanduje planetom je ~itao ~ika{ku {kolu ekonomije i Miltona Fridmana i rekao je da je najboqe biti alav, a mi smo samo poslu{ali. I sad vi{e o zapostavqenima, filmove ne snimamo samo mi, ve} i Amerikanci. Ima{ ostvarewe Nomadland o autsajderima, ali ne crnim, {to je skontano, nego o bijelcima. U SAD 67 odsto qudi `ivi od plate do plate, bez garancije, ~etiri sedmice mjese~no, i ako nema{ da plati{ da`bine, uzmu ti televizor, pa ku}u, pa nadaqe. Ako je ameri~ki san, koji je objektivno postojao – uostalom, mnogi su s na{ih podnebqa tamo oti{li i nekako ne{to napravili, od{kolovali su djecu, ako ni{ta drugo –propao i pretvorio se u travestiju, mjesta za nadu je malo. Podjele vi{e nisu na bogate i siroma{ne, no su na prebogate i presiroma{ne. Finansijska kriza 2008. godine bila je tek proba propasti svijeta. A geopolitika samo prati te taktove. I u svemu tome se dese studenti u Srbiji. S petnaest sam godina pozvan u prvi tim i taj sam poziv opravdao. Dvije godine kasnije sam komandovao igrom. Sa devetnaest sam na utakmici otvarawa prvenstva, na kojoj je Kora} dao trinaest poena, ja ubacio 27. Ho}u re}i, znam da mladima treba vjerovati, jer jedino jo{ oni razmi{qaju po{teno.

NARODNA SKUP[TINA RS:

25. oktobra referendum o presudi Dodiku i odluci CIK-a da mu oduzme mandat

Narodna skup{tina Republike Srpske (NSRS) usvojila je odluku da se 25. oktobra odr`i referendum povodom presude Suda Bosne i Hercegovine (BIH) Miloradu Dodiku i odluke Centralne izborne komisije BiH (CIK) da mu oduzme predsedni~ki mandat.

„Da li prihvatate odluke neizabranog stranca Kristijana [mita i presude neustavnog Suda BiH izre~ene protiv predsednika Republike Srpske, kao i odluku CIK-a o oduzimawu mandata predsedniku Srpske Miloradu Dodiku”, glasi}e referendumsko pitawe.

Za ovu odluku glasalo je pedeset poslanika stranaka vladaju}e ve}ine, predvo|ene Dodikovim Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), dok su poslanici opozicionih stranaka - Srpske demokratske stranke (SDS), Partije demokratskog progresa (PDP), Liste za pravdu i red i Narodnog fronta bojkotovali glasawe.

Britanski ambasador u Bosni i Hercegovini (BiH) Xulijan Rajli

BRITANSKI AMBASADOR U BIH: Sprovo|ewe referenduma o presudi Dodiku podrivawe ustavnog poretka BiH

Britanski ambasador u Bosni i Hercegovini (BiH) Xulijan Rajli ocenio je da bi sprovo|ewe referenduma za bilo koju sudsku presudu ili nepo{tvawe te presude bilo protivzakonito i podrivalo vladavinu prava i ustavni poredak BiH.

„Sud BiH, nezavisna institucija, osudio je biv{eg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i ta presuda se mora po{tovati. Provo|ewe referenduma za bilo koju sudsku presudu ili nepo{tovawe iste bilo bi protivzakonito i podrivalo vladavinu prava i ustavni poredak BiH”, napisao je Rajli na dru{tvenoj mre`i Iks.

Narodna skup{tina Republike Srpske (NSRS) usvojila je odluku da se 25. oktobra odr`i referenduma povodom presude Suda BiH Miloradu Dodiku i odluke Centralne izborne komisije BiH (CIK) da mu po osnovu te presude oduzme predsedni~ki mandat.

Presuda Suda BiH u predmetu protiv Milorada Dodika je kona~na i obavezuju}a i mora se po{tovati, a podvrgavawe sudske presude javnom glasawu u suprotnosti je sa vladavinom prava i nezavisno{}u sudskih organa, saop{tila je Delegacija Evropske unije (EU) u BiH.

Narodna skup{tina Republike Srpske (NS RS) usvojila je u petak uve~e odluku o raspisivawu referenduma povodom presude Suda BiH kojom je biv{em predsedniku RS Miloradu Dodiku oduzet mandat.

„O~ekujemo od vlasti RS da deeskaliraju situaciju i po{tuju suverenitet, teritorijalni integritet i ustavnopravni poredak BiH, zakqu~ili su iz EU.

Glasawu nije prisustvovalo 12 poslanika, me|u kojima su i ~lanovi Kluba Pokreta za dr`avu, Stranke demokratske akcije i Bh. zeleni, ~ije su centrale u Federaciji BiH.

Glasovima poslanika vladaju}e koalicije usvojeni su i zakqu~ci, kojima se odbacuje mogu}nost sprovo|ewa prevremenih izbora za predsednika RS nakon {to je CIK BIH zbog pravosna`ne pre-

sude Suda BiH Dodiku oduzeo predsedni~ki mandat.

Usvojenim zakqu~cima od svih politi~kih faktora u RS, politi~kih partija i pojedinaca se zahteva da se ne prijavquju na prevremene izbore za predsednika Republike, a od svih organa vlasti na svim nivoima u ovom entitetu u BiH da ne preduzimaju bilo kakve radwe u vezi sa provo|ewem tih izbora.

Vladaju}a ve}ina odbacila je i presudu Suda BiH izre~enu Dodiku, kojom je osu|en na godinu dana zatvora i {est godina zabrane obavqawa javne funkcije zbog neizvr{avawa odluka visokog me|unarodnog predstavnika u BiH.

Parlament je po hitnom postupku usvojio i Zakon o izmeni i dopuni Zakona o referendumu i gra|anskoj inicijativi. Ranije je u Narodnoj skup{tini RS usvojena je ostavka premijera RS Radovana Vi{kovi}a.

Stanivukovi}: Ne}u se kandidovati na prevremenim predsedni~kim izborima, mada bih mogao da pobedim

Predsednik Partije demokratskog progresa (PDP) Dra{ko Stanivukovi} ponovio je u Bawaluci wegova stranka ne}e u~estvovati na prevremenim izborima za predsednika RS, mada bi on imao najvi{e {ansi da pobedi na tim izborima.

„Moj stav je da se ne}u kandidovati. Sve ankete pokazuju da uz (Milorada) Dodika imam najve}i rejting. On se ne mo`e kandidovati, {to zna~i da imam najve}e {anse za pobedu”, rekao je Stanivukovi} novinarima posle sednice Predsedni{tva PDP-a.

Potom je ocenio da je Republici Srpskoj potreban zakon o predsedniku republike, najavquju}i da }e PDP predlo`iti zakon, kojim bi se, kako je naveo, jasno definisalo ko }e obavqati funkciju predsednika kada je predsednik republike spre~en da obavqa svoju du`nost.

Prema wegovim re~ima, PDP ima re{ewe i za pravni i politi~ki problem nastao nakon {to je Centralna izborna

komisija BiH (CIK) oduzela predsedni~ki mandat Miloradu Dodiku. „Da polovina ili dve tre}ine narodnih poslanika u Narodnoj skup{tini RS mo`e izglasati ko }e mewati predsednika, ako on nije u mogu}nosti da obavqa funkciju. Otvoreni smo za razgovor”, kazao je rekao je Stanivukovi}.

Komentari{u}i najavu dono{ewa rezolucije o samoopredeqewu srpskog naroda

u BiH, on je ocenio da bi to moglo da dovede do eskalacije.

„Nema potrebe za jednom takvom rezolucijom. Da li mislite da jedan narod mo`e da donese takvu rezoluciju, a da ne do|e do produbqivawa krize”, naveo je Stanivukovi}.

Govore}i o najavqenom referendumu o osu|uju}oj presudi Suda BiH Dodiku i odluci CIK-a da mu na osnovu te presude oduzme predsedni~ki mandat, on je ocenio da „referendum nije re{ewe”.

„Ne znamo referendumsko pitawe. U ovom trenutku sve to deluje vi{e kao mobilizacija bira~kog tela. Referendum se po nama mo`e raspisati samo u dva slu~aja. Prvi je kada nismo sigurni {ta narod misli, a drugi je onaj kona~ni, za koji nije vreme”, kazao je Stanivukovi}.

Prekid evropskog puta, rezolucije i referendumi su opasni po Republiku Srpsku.

„Protiv smo politi~kog radikalizma koje rukovodstvo RS najavquje. To nas mo`e voditi samo u daqu izolaciju, a to je ne{to {to mi ne mo`emo izdr`ati”, zakqu~io je Stanivukovi}.

Du{an Petrovi}, {ef Kabineta srpskog ~lana Predsedni{tva BiH @eqke Cvijanovi}, izjavio je da su svi neophodni materijali bili blagovremeno dostavqeni. Nije bilo nikakvih formalnih prepreka da se nominacija ameri~kog predsednika Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir uvrsti na dnevni red sednice Predsedni{tva. Petrovi} je rekao da je apsolutna neistina da srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} nije dostavila neophodne materijale u vezi sa inicijativom za nominaciju Trampa za Nobelovu nagradu za mir, prenela je RTRS.

On je istakao da je to {to se pravdaju ~lanovi Predsedni{tva Denis Be}irovi} i @eqko Kom{i} da nije napi-

sano za koju godinu je nominacija jeste apsurdno i sme{no s obzirom na to da tako ne{to nije navo|eno ni u nominacijama drugih zemaqa.

„Su{tina je da se ~lanovi Predsedni{tva iz Federacije BiH ne smeju izjasniti po ovom pitawu, pa se sad histeri~no pravdaju jer nisu dozvolili da se na|e na dnevnom redu. Ovim je Sarajevo jo{ jednom pokazalo da je nespremno da prepozna mnoge globalne procese, kao i zna~aj postizawa mira u Evropi i svetu”, naveo

je Petrovi}.

Rekao je da su po nalogu srpskog ~lana Predsedni{tva odmah nakon sednice uputili zahtev da se o ovome raspravqa na redovnoj ili vanrednoj sednici.

„Tako da smatramo ovu inicijativu aktivnom i trajnom. Budu}i da su materijali dostavqeni blagovremeno, imali su dovoqno vremena da pre same sednice uka`u na eventualne nedostatke, ali nisu, ve} su odabrali da joj ne dozvole da uop{te do|e na dnevni red”, istakao je Petrovi}.

^lanovi Predsedni{tva @eqko Kom{i} i Denis Be}irovi} odbili su da se na dnevni red Predsedni{tva uvrsti inicijativa srpskog ~lana @eqke Cvijanovi} o nominaciji Trampa za Nobelovu nagradu za mir.

U Crnoj Gori samo u javnom sektoru vi{e od

25.000 la`nih diploma

Ikao ne postoji zvani~ni registar, procewuje se je da u Crnoj Gori vi{e od 25.000 zaposlenih u javnom sektoru sa falsifikovanom diplomom. La`ne diplome predstavqaju jedan od najopa-

smi{qava sve institucionalne napore”, tvrdi Pavi}evi} za RTCG.

Drugi aspekt problema je, isti~e on, sistemska kontaminacija.

snijih oblika uru{avawa dru{tvenih vrednosti, jer napadaju meritokratski sistem i poverewe gra|ana u institucije, ka`e Zarija Pavi}evi} iz Alternative Crna Gora.

Pavi}evi} je za crnogorski javni servis kazao da je, na`alost, ovaj problem rezultat vi{edecenijskog nedostatka odgovornosti i kontrole. Na pitawe da li institucije rade sve {to mogu, on je kazao da se posledwih godina preduzimaju odre|eni koraci, ali je o~igledno da bez jasne i nedvosmislene voqe politi~kog i pravosudnog sistema nema istinskog re{ewa.

„Mo`emo doneti najboqe zakone i formirati brojne radne grupe, ali ako tu`ioci i sudije koji odlu~uju o ovim predmetima ne poka`u odlu~nost i profesionalizam, ako ostane prostora za pritiske i selektivnu pravdu, problem }e se samo reciklirati. Crna Gora i daqe ima sudije i tu`ioce ~iji se integritet dovodi u pitawe, a upravo to obe-

„Na`alost, te{ko je na}i instituciju u kojoj ne postoji makar sumwa u verodostojnost dela kadra i wihovih diploma. To se odnosi iskqu~ivo na javni sektor, pa i na medijske ku}e, ukqu~uju}i javni servis, Va{u medijsku ku}u za koju imamo sumwe da broji vi{e zaposlenih sa sumwivim obrazovnim ispravama. Qudi sa spornim biografijama, svesni svojih slabosti, neetko poku{avaju da se infiltriraju u nove strukture i zadr`e svoje pozicije kroz prevare, obmane i la`i, a to je na{ mo`da i najve}i problem trenutno, sistem za{tite takvoga kadra”, kazao je Pavi}evi}.

[to se ti~e pitawa koliko je la`nih diploma u Crnoj Gori, trenutno ne postoji zvani~an, jedinstven registar koji bi dao precizan broj, ali prema wihovim podacima, ta brojka je iznad 25.000 zaposlenih u javnom sektoru.

„Samo podatak da je u ODT Podgorica formirano 70 predmeta pokazuje razmere problema. Ipak, to je samo vrh ledenog brega, jer znamo da veliki deo spornih slu~ajeva nikada ne do|e do tu`ila{tva”, kazao je Pavi}evi}.

On isti~e da zato borba protiv falsifikovanih diploma ne mo`e biti deklarativna. „Potrebna je ~vrsta institucionalna sinergija, ali i beskompromisna voqa pravosudnih organa da procesuiraju sve odgovorne, bez obzira na wihove pozicije i politi~ke ili poslovne veze”, poru~uje Pavi}evi}.

Tek tada, zakqu~uje mo`emo govoriti o vra}awu poverewa gra|ana i za{titi dru{tva od jedne od najopasnijih korupciona{kih praksi.

Otkrivena najve}a planta`a

marihuane u Crnoj Gori

Crnogorska policija je na teritoriji op{tine Bar, u mestu Trnovo, otkrila osam parcela marihuane sa oko 13.100 sadnica koje su se nalazile u punom stadijumu uzgoja, a u akciji su uhap{ene dve osobe.

U akciji vi{e sektora Uprave policije Crne Gore, kojom je koordiniralo podgori~ko Vi{e dr`avno tu`ila{tvo, u mestu Trnovo na teritoriji barske op{tine otkrivena je najve}a planta`a marihuane i uhap{eni su Zlatko Mara{ (40) iz Zete i Dragan Perovi} (65) iz Bara, saop{tili su iz Uprave policije Crne Gore. Navode da je ta akcija usmerena na razbijawe lanaca proizvodwe, distribucije i krijum~arewa droge.

„U koordinisanoj akciji Odseka za suzbijawe prekograni~nog kriminala i korupcije, uz asistenciju regionalnih centara grani~ne policije ‚Jug’ i ‚Centar’ i Odseka za borbu protiv droge, na teritoriji op{tine Bar, u mestu Trnovo otkriveno je osam parcela marihuane koje ~ine jednu celinu, sa oko 13.100 sadnica

biqke Cannabis sativa, koje su se nalazile u punom stadijumu uzgoja. Planta`a je bila opremqena sistemima navodwavawa, uzgoja i fizi~kog i tehni~kog obezbe|ewa, {to ukazuje na visok nivo organizacije i opremqenosti izvr{ilaca koji su prilikom realizacije kriminalnih aktivnosti sprovodili i mere kontra-nadzora”, pojasnili su iz UP.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Amputirana {aka de~aku povre|enom u eksploziji ronila~ke boce, uhap{en Beogra|anin

Crnogorska policija je, zbog eksplozije ronila~ke boce u nedequ na pla`i Plo~e u Budvi, u kojoj su povre|ene dva de~aka, uhapsila M.B. (45) iz Beograda.

De~aku koji je u nedequ te{ko povre|en u eksplozji ronila~ke boce u mestu Krimovica na crnogorskom primorju amputirana je {aka, a zbog dva te{ka krivi~na dela koja se dovode u vezu s tom nesre}om uhap{en je dr`avqanin Srbije M.B. (45), saop{tila je Uprava policije Crne Gore. Uhap{eni M. B. se sumwi~i za te{ka dela protiv op{te sigurnosti u sticaju sa krivi~nim delom nedozvoqeno bavqewe privrednom, bankarskom, berzanskom i delatno{}u osigurawa.

On se tereti da je „op{teopasnom radwom i op{teopasnim sredstvom izazvao opasnost za `ivot ili telo qudi na jednoj pla`i u mestu Krimovica, dok se - bez registracije ili odobrewa – bavio privrednom ili drugom delatno{}u”, zbog

~ega je „nastupila te{ka telesna povreda jedne maloletne osobe”, navodi se u saop{tewu policije.

U eksploziji boce za rowewe nadomak pla`e Plo~e u Crnoj Gori, detonirani su metalni delovi. Jedan od wih pogodio je de~aka u ru~ni zglob, zbog ~ega mu je amputirana {aka.

BIZARAN INCIDENT:

Medved poku{ao da raskopa grob u potrazi za hranom

Nakon sve ~e{}ih slu~ajeva da medvedi u Crnoj Gori dolaze do naseqenih mesta, gde napadaju p~eliwake i stoku, me{tane sela Dowi Una~ u oblasti Pive iznenadio je medved koji je u potrazi za hranom poku{ao da raskopa grobove.

- Pre nekoliko dana imali smo nesvakida{awi, ali na`alost istinit doga|aj da je presko~io ogradu seoskog grobqa i poku{ao da otkopa dva groba. Odgrnuo je kompletnu zemqu sa jednog i ne{to ga je najverovatnije upla{ilo kad nije otvorio betonske plo~e”, rekao je Ivan Kruni}, me{tanin sela Dowi Una~, a preneo RTCG. Kao dugogodi{wi renxer u Parku prirode Piva, Kruni} ka`e da je medveda bilo mnogo mawe.

„Ranije je mawe medveda bilo, mnogo mawe. Malo ko je video medveda, malo kad je u{ao u selo, posledwih par godina ne preza da u|e u sela”, kazao je Kruni}.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

KOMISIJA ZA @ALBE I PRIGOVORE NA IZBORE (IP@P)

USVOJILA JE @ALBU SRPSKE LISTE

Presudili u korist Srpske liste

Komisija za `albe i prigovore na izbore u Pri{tini (IP@P) usvojila je `albu Srpske liste na odluku Centralne izborne komisije da ne overi wenu listu kandidata za lokalne izbore 12. oktobra 2025. godine.

Ovom odlukom, IP@P je poni{tio odluku CIK-a od 21. avgusta, kojom je odbio da overi kandidate Srpske liste.

Prema obrazlo`ewu, odluka CIK-a nije bila pravilno zasnovana i nije ubedqivo dokazano da doti~ni kandidati kr{e ~lan 29. Zakona o op{tim izborima, kojim se utvr|uju kriterijumi za pravo da budu birani.

Zatra`ili su od Centralne komisije za izbore, da overi listu kandidata Srpske liste za op{tine u kojima je prijavila u~e{}e na lokalnim izborima. Srpska lista je, u petak 22. av-

gusta, podnela `albu Izbornom panelu za `albe i predstavke u Pri{tini, zbog odluke Centralne izborne komisije Kosova kojom weni kandidati za lokalne izbore nisu sertifikovani.

U objavi na Instagramu, Srpska lista je ovu odluku opisala kao „nezakonitu, diskriminatorsku i antisrpsku“ i pozvala me|unarodne predstavnike da osude, kako navode, kr{ewe prava srpskog naroda.

POSLANICI NI U 57. POKU[AJU, U NEDEQU 24. AVGUSTA, NISU IZABRALI

PREDSEDNIKA SKUP[TINE

Ne}e

kandidate Samoopredeqewa

Poslanici ni, u nedequ 24. avgusta, u 57. poku{aju, na konstitutivnoj sednici nisu uspeli da izaberu predsednika Skup{tine Kosova, po{to kandidati Samoopredeqewa ponovo nisu dobili dovoqan broj glasova.

Na sednici protekle nedeqe Samoopredeqewe je prvo predlo`ilo Hekurana Muratija koji je dobio 55 glasova za, protiv je bilo 46, dok je bilo pet uzdr`anih.

Nakon {to Murati nije dobio potrebnu ve}inu predsedavaju}i Avni Dehari je ponovo pozvao Samoopredeqewe da predlo`i drugog kandidata. Hekuran Murati je predlo`io Arberije Nagavci, ministarku obrazovawa u tehni~kom mandatu. Ona je dobila 55 glasova za, 47 protiv, a ~etiri je poslanika bilo uzdr`ano.

Tre}i i posledwi predlog za predsednika skup{tine za taj dan bio je Dimaq Ba{a. Za wega je glasalo 57 poslanika, protiv je bilo 25, a uzdr`anih 24. U skup{tinskoj sali bilo je prisutno 106 poslanika.

Pokret Samoopredeqewe je nakon odluke Ustavnog suda, na prethodnim sednicama predlo`io Aqbuqenu Haxiju, Doniku Gervalu i Hekurana Muratija.

Skup{tina se vi{e od tri meseca sastajala na konstitutivnim sednicama, ~iji neuspeh je ko{tao Kosovo milione evra jer nije ratifikovan va`an sporazum sa EU o Planu rasta.

PRO[LE NEDEQE NA KOSOVO STIGLE NOVE SNAGE VOJNE MISIJE

U RANIM JUTARWIM SATIMA U NEDEQU 24. AVGUSTA

U KOSOVSKOJ MITROVICI I ZVE^ANU Uni{teni murali posve}eni patrijarhu, mitropolitu i drugi murali u Mitrovici i Zve~anu

U centru srpskog dela Kosovske Mitrovice u ranim jutarwim satima, izme|u 3 i 4 sata, prekre~eni su murali, za{titni znaci ovog dela grada: „Odavde nema nazad’’ i murali posve}eni patrijarhu Pavlu, mitropolitu Amfilohiju na istoj zgradi zvanoj „Metohija’’.

Kosovska policija potvrdila je za medije da su oni samo asistirali radnicima koji su prefarbavali murale a koje je anga`ovala op{tina Severna Mitrovica i nalo`ila wihovo uklawawe. Studenti Stefan Stojanovi} – Sle{ iz Vrawa i Vuk \uri} –Endo iz ^a~ka su svojevremeno su uradili mural „Odavde nema nazad”.

Prefarban je i mural Ratka Mladi}a u centru Zve~ana ali i brojni murali na „plo~i’’, sportskog terena kod Tehni~ke {kole, u Mitrovici.

Op{tina Severna Mitrovica je od dolaska na vlast, ve} dve godine, sve akcije usmeravala direktno protiv Srba, zaustavila sve gradwe Srba a jo{ nikada op{tina nije ni poku{ala da bar jednom cisternom opere bilo koju ulicu u gradu.

Takav vandalizam lokalne vlasti prema gra|anima je nezabele`en u svetu. A to je omogu}eno nelegetimnim rezulatima izbora od 23. aprila 2023. godine kada je od 18.118 glasa~a, severnog srpskog dela Mitrovice izabran gradona~elnik Erden Ati} sa samo 519 glasova i koji danas odlu~uje o sudbini stanovnika severne Mitrovice.

Oko 70 vozila i preko 350 vojnika iz britanske {kotske garde stiglo je u kamp Bondstil pro{le nedeqe, 22. avgusta, uz podr{ku Zdru`ene grupe za logisti~ku podr{ku KFOR-a (JLSG).

Oni }e sprovesti zajedni~ku

obuku sa KFOR-om za ja~awe operativne spremnosti, u skladu sa mandatom KFOR-a u UN da osigura bezbedno i sigurno okru`ewe. KFOR nastavqa da sprovodi svoj mandat - na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine - da doprinese bezbednoj i sigurnom okru`ewu za

sve qude i zajednice koje `ive na Kosovu i slobodi kretawa. KFOR radi u bliskoj koordinaciji sa Kosovskom policijom i Misijom Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEKS) u wihovim ulogama.

Kfor je 11. juna 1999. godine, na temequ Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, po~eo da sti`e na Kosovo sa 44.000 vojnika iz 39 dr`ava sveta. U toku 2007. godine taj broj je smawen na 16.000, a danas (avgusta 2025.)

Kfor ima oko 4.700 vojnika na Kosovu koji dolaze iz 33 razli~itif dr`ava {irom sveta. Najvi{e mirovnih vojnika u sastavu Kfora danas ima Italija (1.258), SAD (602), Ma|arska (365), Turska (325), Nema~ka (269), dok Albanija ima 90 vojnika.

AN\ELA DIPLOMIRALA U LONDONU:

Srpkiwa na dodeli diploma

do{la u narodnoj no{wi sa dukatima Nemawi}a!

Mlada An|ela Vasilijevi} iz ^a~ka, nedavno je magistrirala na presti`nom „Queen Mary“ Univerzitetu u Londonu i to u narodnoj no{wi, a dukati koji su krasili wen vrat nosili su posebnu simboliku.

Wena tetka prof. dr Vesna Dimitrijevi} Sre}kovi} pohvalila se na Fejsbuku i objavila video-snimak.

- Moja sestri~ina, An|ela Vasilijevi}, Master ma{inskog in`iweringa sa industrijskim iskustvom diplomirala je i magistrirala na presti`nom „Queen Mary“ Univerzitetu u Londonu 28. jula 2025. godine sa prosekom svih predmeta 98.75 u 24. godini `ivota – napisala je ona.

Na svakoj godini studija An|ela je progla{ena za najboqeg studenta, a tokom {kolovawa dobila je osam razli~itih nagrada od Univerziteta kao i nagradu jedne britanske kompanije jer je progla{ena najboqim studentom generacije.

- Srpkiwa poput heroina iz nacionalne istorije, utemeqena u qubavi prema identitetu i otaxbini na sve~anu ceremoniju dodele doploma i nagrada oti{la je u srpskoj narodnoj no{wi i opancima iz Zlakuse („Terzi}a avlija“, “ Etno dru{tvo“, “ Zavi~aj“) a oko vrata nosila je ogrlicu sa pet dukata na kojima je ugravirano pet Nemawi}kih zadu`bina za{ti}enih od UNESCO-a, @i~u, Studenicu, Hilandar, De~ane i Gra~anicu. Sre}no i Bogom blagosloveno na mnogaja blagaja qeta! – napisala je dr Dimitrijevi} Sre}kovi}.

U RA^I OTVOREN KAMP DIJASPORE Mladost u srcu [umadije

{irom sveta da o~uvaju

SRPSKI JEZIK ZA DECU U DIJASPORI: [kola „Azbuka“ poma`e deci

jezik i vezu sa porodicom. Prvi

Ako `ivite u dijaspori i imate decu, sigurno ste primetili da je srpski jezik za decu u dijaspori te{ko odr`ati u svakodnevnom razgovoru –isto kao poku{avati da nosite vodu u re{etu. A kada krenu u vrti} ili {kolu, situacija se ~ini jo{ te`a. Jezik sredine postaje sve prisutniji, dok se srpski polako povla~i.

Zbog brzog tempa `ivota i brojnih obaveza tokom nedeqe, roditeqi ~esto vi{e ni ne sti`u da decu odvedu na ~asove srpskog jezika u lokalnu {kolu. I polako, neprimetno, stvori se ose}aj da je srpski jezik te{ko sa~uvati – da je potrebno ~udo. Ali nije potrebno ~udo.

Potrebna je samo prava podr{ka – Azbuka, onlajn {kola srpskog jezika za decu iz dijaspore. Azbuka je most ka Srbiji, jeziku, kulturi i tradiciji, gra|en tako da odgovara upravo detetu koje odrasta daleko od svojih korena.

^ASOVI KAO IGRA, A NE OBAVEZA

Azbukini ~asovi nisu klasi~na {kola jezika. Svako dete u dijaspori u~i srpski druga~ije, zato wihov program kombinuje igru, pesmu, video materijale i razgovor. ^asovi su interaktivni i vo|eni tako da dete od 4 do 12 godina aktivno u~estvuje, a ne samo pasivno slu{a.

Mali broj dece u grupi omogu}ava u~itequ da posveti pa`wu svakom detetu.

~as besplatan!

IZBOR KOJI ODGOVARA

SVAKOJ PORODICI

Igre i zadaci poma`u deci da prirodno usvajaju re~i i fraze, kroz zabavu i situacije iz `ivota.

Pesme i pri~e pribli`avaju srpski na emotivan i autenti~an na~in.

Onlajn format zna~i da dete mo`e u~iti srpski gde god da `ivi – u Americi, Kanadi, Australiji ili Evropi.

Ciq nije samo da dete nau~i gramatiku, ve} da se oslobodi da govori. Da pove`e srpski sa rado{}u, smehom i svakodnevicom, ba{ kao {to bi ga u~ilo u Srbiji, me|u vr{wacima. ]IRILICA I LATINICA –KORAK PO KORAK

Poseban fokus stavqen je na oba pisma, }irilicu i latinicu. Deca u~e da pi{u postepeno, bez straha da je }irilica te{ka ili nedosti`na. Korak po korak, kroz prilago|ene zadatke i ve`be, postaju potpuno pismena na srpskom jeziku. Za roditeqe je to posebno va`no, jer znaju da wihovo dete ne u~i samo da govori, ve} i da ~ita i pi{e na srpskom pismu.

Azbuka nudi i grupne i individualne ~asove, zavisno od potreba deteta. Grupni ~asovi omogu}avaju deci da se dru`e i u~e zajedno sa vr{wacima iz razli~itih zemaqa, dok individualni ~asovi pru`aju potpunu prilago|enost i fokus na jedno dete. Tako roditeqi biraju ritam i pristup koji najboqe odgovara wihovom detetu.

U^ITEQICE SA ISKUSTVOM

U~iteqice u Azbuci imaju veliko iskustvo u radu sa decom iz dijaspore. Navikle su na mali{ane koji me{aju jezike, koji razumeju ali ne `ele odmah da govore, ili koji se u po~etku povla~e. Strpqewem i toplinom, u~iteqice korak po korak grade samopouzdawe svakog deteta. Upravo ta posve}enost ~ini razliku, deca ne gube motivaciju, ve} je postepeno ja~aju.

PRVI ^AS JE BESPLATAN

Za roditeqe koji `ele da vide kako sve funkcioni{e, prvi ~as je potpuno besplatan. To je prilika da se upoznaju sa metodologijom, da dete do`ivi atmosferu ~asa i da zajedno procene da li je ovo pravi put za wihovu porodicu.

Pridru`ite nam se u {koli Azbuka i pru`ite svom detetu dar koji traje ceo `ivot – znawe srpskog jezika.

Prijavite Va{e dete za besplatan probni ~as na sajtu: www.azbukaedu.com

\or|e Mili}evi}, ministar bez portfeqa zadu`en da prati stawe, predla`e mere i u~estvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom, otvorio je kulturno-obrazovni kamp u op{tini Ra~a, u srcu [umadije, koji okupqa 155 srpske dece. Sve~anom otvarawu prisustvovala je i zamenica predsednika op{tine Ra~a, Milica Obradovi}.

„Velika mi je ~ast {to stojim ovde i mogu da vas pozdravim, draga deco. Ovo je va{ kamp, mesto gde }ete kroz igru, sport, u~ewe i dru`ewe jo{ vi{e upoznati svoj jezik, svoje korene i tradiciju. Vi ste budu}nost na{eg naroda i va{a energija nas podse}a koliko je va`no da Srbija uvek bude va{ dom”, istakao je ministar Mili}evi}.

[umadija je kolevka srpske dr`avnosti, mesto ustanaka, borbi za slobodu i qubavi prema otaxbini. Upravo ovde, gde je narod najja~e pokazivao svoju istrajnost, u~esnici kampa }e nau~iti {ta zna~i pripadati velikom narodu i nositi svoj identitet kao najve}e bogatstvo.

„Vi ste najve}e bogatstvo na{eg naroda, a ovaj kamp je most koji vas i va{e porodice povezuje sa Srbijom“, dodao je ministar Mili}evi}. Posebnu zahvalnost Mili}evi} je uputio op{tini Ra~a na gostoprimstvu i posve}enosti.

„Vi ste pokazali pravo lice [umadije, otvoreno, srda~no i veliko srce koje uvek kuca za Srbiju i wenu decu“, istakao je ministar Mili}evi}.

U nastavku svog izlagawa ministar je poru~io da je o~uvawe srpskog jezika, }irili~nog pisma i kulturne ba{tine zajedni~ka misija svih nas.

„Kroz ovakve kampove mi ja~amo na{e veze, vra}amo snagu zajedni{tva i {aqemo poruku da je Srbija uvek uz svoju decu, ma gde oni `iveli. To je najva`niji zadatak na{e politike, da nijedno srpsko dete, bilo u otaxbini ili van we, nikada ne ostane bez podr{ke svoje dr`ave“, naglasio je ministar Mili}evi}.

Kamp }e, kako je poru~io, biti mesto novih prijateqstava, uspomena i sna`nih veza sa otaxbinom, a mlada generacija Srba iz dijaspore i regiona pone}e iz Ra~e poruku da gde god `iveli treba da ponosno ~uvaju ime Srbina, svoj jezik, pismo, veru i tradiciju.

Komonvelt banka htela da zameni radnike

ve{ta~kom inteligencijom, sada se izviwava

Finansijski sektor Australije do`iveo je preokret kada je Komonvelt banka (CBA), najve}a banka u zemqi, odustala od otpu{tawa zaposlenih koje je pravdala smawewem obima posla zbog novog AI sistema. Sindikat finansijskog sektora (FSU) odveo je slu~aj pred radni tribunal, tvrde}i da banka nije transparentno prikazala podatke o broju poziva. Dok je CBA navodila da

je broj poziva smawen za 2.000 nedeqno zahvaquju}i „voice botu”, sindikat je dokazao da obim poziva raste i da je banka morala da nudi prekovremeni rad i ukqu~uje tim lidere u podr{ku.

Posle pritiska i zvani~ne rasprave, banka je priznala gre{ku. „Na{a procena nije uzela u obzir sve relevantne faktore i zbog toga pozicije nisu

AUSTRALIJANCI

bile stvarno vi{ak. Izviwavamo se zaposlenima”, navodi se u saop{tewu CBA. Zaposleni koji su bili pogo|eni ovom odlukom sada mogu da zadr`e svoja radna mesta, pre|u na druge pozicije u okviru banke ili da napuste kompaniju uz dogovoreni paket.

Izvr{ni direktor Met Komin godinama predvodi digitalnu transformaciju CBA i nedavno je najavio partnerstvo sa OpenAI radi uvo|ewa naprednih AI re{ewa u bankarske usluge. Ipak, ovaj slu~aj pokazuje koliko je primena ve{ta~ke inteligencije u finansijama osetqiva tema. Prema izve{taju Bloomberg Intelligence, globalne banke bi u narednih pet godina mogle da ukinu i do 200.000 radnih mesta zbog automatizacije poslova u administraciji i operacijama. Sindikati upozoravaju da kompanije moraju biti transparentne i odgovorne pri uvo|ewu AI tehnologija. „Ovo je ogromna pobeda na{ih ~lanova”, poru~ili su iz FSU, nagla{avaju}i da se ne}e povu}i iz borbe za za{titu radnih mesta u eri automatizacije.

NA[LI NOVO ZLATO U SRBIJI, PA PRODALI ^ITAV BIZNIS NA PETOM KONTINENTU:

Fokusiraju se na srpsku `icu

Projekat Rogozna poseduje zna~ajne resurse zlata, bakra, cinka, srebra

Na podru~ju Rogozne trenutno radi osam bu{ilica koje istra`uju razli~ite lokalitete.

Australijski Strickland Metals Limited }e se usredsrediti na istra`ivawe zlata u Srbiji, nakon {to je finalizovao prodaju svog projekta zlata Yandal u Zapadnoj Australiji.

Projekat je prodat kompaniji Gateway Mining za 45 mil USD, a dogovor, zakqu~en 30. juna, ukqu~uje 1,5 milijardi konvertibilnih prioritetnih akcija Ga-

tewaya, preneli su australijski mediji.

Strickland }e podeliti 80% dobijenih konvertibilnih akcija Gatewaya svojim akcionarima, koje }e se nakon distribucije 26. avgusta pretvoriti u obi~ne akcije, a zadr`a}e 15,7% udela u Gatewayu, {to je oko 300 miliona akcija kompanije.

Ova transakcija, navodi The Sidney Morning Herald, omogu}ava Stricklandu da ostvari vrednost iz ukupnih kombinovanih resursa Yandala od 8,17 miliona tona rude sa sadr`ajem od 1,52 g/t zlata, pa kompanija sada mo`e u potpunosti da preusmeri svoje istra`iva~ke napore na svoj polimetali~ni projekat Rogozna u Srbiji.

Veliki srpski projekat, pod-

Hiqade qudi na najve}im propalestinskim i antiizraelskim protestima

{irom Australije

Desetine hiqada qudi prisustvovalo je propalestinskim i antiizraelskim demonstracijama {irom Australije. Demonstracije su se odr`ale na oko 40 lokacija, a organizatori ka`u da su to najve}i propalestinski protesti u istoriji Australije, prenosi dnevnik Gardijan. Protest dolazi usred eskaliraju}e diplomatske krize izme|u Izraela i Australije, nakon {to je zvani~na Kanbera objavila da }e priznati palestinsku dr`avu na Generalnoj skup{tini UN-a u septembru. Demonstranti zahtevaju sankcije Izraelu i prekid snabdevawa Izraela australijskim delovima za izraelske borbene avione. Mase skandiraju: “Kraj okupaciji”, “Sankcije Izraelu odmah”. Na nekim transparentima Izrael se naziva “teroristi~kom dr`avom” i izjedna~ava se sa nacisti~kom Nema~kom.

AUSTRALIJA KRITIKUJE IZRAEL:

Snaga se ne meri time koliko

qudi mo`ete di}i u vazduh

se}a se, prete`no sadr`i zlato i bakar, ali i zna~ajne koli~ine cinka, srebra i olova.

- Rogozna je imovina svetske klase koja nastavqa da privla~i pa`wu globalnih investitora, zasnovana na zna~ajnom resursu od 7,4 miliona tona ekvivalenta zlata, sa izuzetnim potencijalom za rast i daqa otkri}a - izjavio je Pol L’Erpinije, izvr{ni direktor kompanije.

Strickland Metals je po~etkom avgusta objavio i novo ogromno otkri}e na lokalitetu Kotlovi na Rogozni.

Tada je saop{teno da je prva bu{otina u 2025. godini donela otkri}e zlatne `ice od 277,3 metra sa prose~nim sadr`ajem od 1,3 g/t ekvivalenta zlata po~ev od dubine od 337,4 metra, dok je na dubini od 349,4 metra na|eno 4,4 g/t zlata, ~ime su Kotlovi potvr|eni kao jo{ jedan potencijalni stub ogromnog potencijala Rogozne.

Mineralizacija je potvr|ena na potezu od 200 m i otvorena u svim pravcima.

Kompanija je ponovila da na Rogozni trenutno radi osam dijamantskih bu{ilica, od kojih jedna istra`uje produ`etke Kotlova, dok ostale ciqaju lokalitete Jezerska Reka, Obradov Potok, Gradina i glavni resurs na [ancu.

Strickland Metals je pro{le godine izdvojio 37 miliona dolara za kupovinu projekta Rogozna.

Australija je o{tro kritikovala izraelskog premijera Bewamina Netawahua, nakon {to je rekao da je wegov australijski kolega Entoni Albaneze „slab” i da je „izdao Izrael”. Ministar unutra{wih poslova Australije Toni Berk uzvratio je nakon javnog napada izraelskog premijera Bewamina Netawahua na Albanezea i poru~io da se „Snaga ne meri time koliko

qudi mo`ete di}i u vazduh ili koliko dece mo`ete ostaviti gladnim”, prenosi ABC Australija.

Odnosi izme|u Australije i Izraela su se pogor{avali tokom protekle godine, dostigav{i vrhunac po~etkom ovog meseca kada je Albaneze najavio da }e priznati Palestinu u septembru na Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija, navodi australijska televizija.

Tenzije su se dodatno rasplamsale ove nedeqe kada je vlada Australije saop{tila da otkazuje vizu izraelskom desni~arskom politi~aru Simhi Rotmanu,~lanu vladaju}e koalicije Netawahua, nekoliko dana pre nego {to je trebalo da poseti Sidnej i Melburn po pozivu lokalne konzervativne jevrejske organizacije, prenosi Tawug.

Netawahu je ju~e optu`io Albanezea da je izdao Izrael i napustio jevrejsku zajednicu svoje zemqe”.

„Istorija }e pamtiti Albanezea po onome {to jeste - slab politi~ar koji je izdao Izrael i napustio australijske Jevreje”, rekao je Netawahu u objavi na dru{tvenoj mre`i Iks.

Najsmrtonosnija

`ivotiwa Australije nije zmija, nije pauk

Australija je kontinent koji naseqavaju neke od najopasnijih `ivotiwa na svetu, kao {to su pauci i zmije. Ali najvi{e smrtnih ishoda ne prouzrokuju ove opasne `ivotiwe, ve} pad s kowa.

Najvi{e smrtnih slu~ajeva, prema istra`ivawima ra|enim u periodu od 2001. do 2021. godine, prema podacima Nacionalnog sistema o smrtnim slu~ajevima, poti~e od pada s kowa tokom jahawa.

okru`uju kopno Australije, kow je pravo iznena|ewe, jer on nije ~ak ni autohtona `ivotiwa Australije.

Na drugom mestu su opet `ivotiwe koje nisu autohtona vrsta, a izazivaju zna~ajnu stopu smrtnih slu~ajeva. To su goveda, odgovorna za 92 smrtna slu~aja, ili 12,9 odsto. Goveda ~esto u~estvuju i u saobra}ajnim nesre}ama. Na tre}em mestu su psi sa 11,5 odsto. Ve}ina se odnosi na ujede.

Tokom perioda istra`ivawa zabele`eno je 713 smrtnih slu~ajeva povezanih sa ovim `ivotiwama. To ~ini 31,1 odsto na godi{wem nivou.

Iako tlo Australije naseqavaju tri najsmrtonosnije zmije, najotrovniji pauk na svetu, sidnejski levkasti pauk (Atrax robustus), agresivni slatkovodni krokodili, si}u{ne hobotnice, ajkule koje

Tek na ~etvrtom mestu `ivotiwa koje prouzrokuju smrt stanovni{tva nalazi se autohtona australijska `ivotiwa – kengur.

U periodu koji su prou~avali istra`iva~i, dogodila su se 53 smrtna slu~aja koje su izazvali kenguri, koji ~esto prave probleme u saobra}aju zbog svoje nepa`we i brzine.

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

A na petom mestu nalaze se zmije, zatim slede p~ele, pa ajkule i na kraju krokodili. Od ujeda pauka, prema statistikama, od 1981. godine nije zabele`en nijedan

JEDINI PRE@IVEO WEN SMRTONOSNI RU^AK, SADA JOJ POSLAO PORUKU U SUDNICI:

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

smrtni slu~aj, jer je te godine uveden protivotrov. Zakqu~ak studije je da `ivotiwe sa kojima provodimo dosta vremena ~esto mogu da budu smrtonosne.

„Opra{tam joj {to je htela da me ubije”

Vilkinson je rekao je da je oprostio Patersonovoj {to je poku{ala da ga ubije otrovanim biftekom tokom ru~ka u Melburnu u Australiji 2023. godine. Wegova supruga, snaja i zet preminuli su nakon {to im je Patersonova poslu`ila smrtonosni obrok.

Vilkinson je rekao Vrhovnom sudu u Melburnu u ponedeqak da se jo{ nije potpuno oporavio od trovawa.

Patersonova je pro{log meseca osu|ena za ubistva Heder Vilkinson (66), kao i Dona i Gejl Paterson, oboje stari 70 godina.Tako|e je osu|ena za poku{aj ubistva Vilkinsona.

Patersonova se pojavila na ro~i{tu za izricawe kazne u ponedeqak, gde su se ~itala svedo~ewa o uticaju zlo~ina pred sudom u Viktoriji, izve{tava Gardijan.

Vilkinson obratio se sudiji Kristoferu Bilu, a ne direktno Patersonovoj, i govorio oko 20 minuta o onome {to je nazvao „sudbonosnim ru~kom“.

- Nudim opro{taj Erin - rekao je Vilkinson sudu.

- [to se ti~e ubistava Heder, Gejl i Dona, primoran sam da tra`im pravdu. Sada vi{e nisam `rtva Erin Paterson - ona je postala `rtva moje dobrote - dodao je.

Vilkinson je rekao da ne gaji lo|u na-

Pastor Ijan Vilkinson, koji je pre`iveo smrtonosni ru~ak, rekao je da je oprostio Erin Paterson {to je poku{ala da ga ubije. Patersonova je pro{log meseca osu|ena za ubistvo tri osobe nakon {to im je poslu`ila obrok od govedine Velington puwen smrtonosnim pe~urkama

meru prema Patersonovoj i da se moli za wu da se popravi dok je u pritvoru.

Rekao je da ga i daqe mu~i wena odluka da ubije wegove voqene, kao i da poku{a da ubije wega.

- Uznemiren sam time {to je Erin po-

stupila sa bezose}ajnim i prora~unatim prezirom prema mom `ivotu i `ivotima onih koje sam voleo. Kakva ludost obuzme nekoga da pomisli da je ubistvo re{ewe za wihove probleme, naro~ito kada su u pitawu qudi koji su imali samo dobre

namere prema woj? - dodao je. Vilkinsonovo svedo~ewe bilo je prvo od sedam izjava o uticaju zlo~ina koje su pro~itane na sudu, a ukupno 28 izjava je podneto sudu na razmatrawe. Govorio je o svom braku sa Heder koji je trajao 44 godine i o gubitku radosti koji su ubistva izazvala.

- Bila je mudra i posedovala je ve{tine koje su nadokna|ivale moje nedostatke. Zajedno smo se suo~avali sa `ivotom kao tim i u`ivali u me|usobnom dru{tvu. Na~in na koji su se na{a deca pona{ala tokom krize na{e bolesti i kasnijeg sudskog procesa svedo~i o wenim maj~inskim sposobnostima… trauma koju su do`iveli usled smrti wihove majke i mog gotovo smrtonosnog trovawa ostavila je duboke rane - dodao je.

Vilkinson je dodao da je „zaista u`asna pomisao `iveti sa tim da je neko mogao da odlu~i da joj oduzme `ivot.“

Zatim je skinuo nao~are i obrisao suze maramicom pre nego {to je nastavio. - Moja uteha je {to }emo se ponovo sresti u vaskrsewu i dobu koje dolazi - dodao je.

Potom je izrazio `aqewe {to se „toliko pa`we poklawa onima koji ~ine zlo, a tako malo onima koji ~ine dobro.“ Sud }e kasnije tokom dana ~uti i svedo~ewe Xeni Hosking, pomo}nice komesara Zavoda za korekcije Viktorije, o boravku Patersonove u pritvoru.

„Pravo na iskqu~ivawe“

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Slede}a faza novog kontroverznog australijskog zakona je od ovog utorka na snazi, a ova promena pogodi}e milione zaposlenih. Milioni Australijanaca sada su obuhva}eni zakonom o takozvanom „pravu na iskqu~ivawe“ (the Right to Disconnect Law), a slede}a faza uvo|ewa stupila je na snagu od 26. avgusta 2025. godine. Tako }e i zaposleni koji rade u malim preduze}ima koja zapo{qavaju mawe od 15 qudi imati „pravo na iskqu~ivawe“ van radnog vremena. Dakle po novom zakonu, zaposleni ne samo da mogu odbiti poziv svog {efa ili {efice van radnog vremena, ve} imaju i pravo da odbiju da prate,

„Employment Hero“ za qudske resurse i pravne investicije, Sajmon Obi, ranije je rekao za doma}e medije da bi ove promene mogle biti jako skupe za mala i sredwa preduze}a. Preduze}a ve} ose}aju posledice sve ve}eg tereta birokratije i zakonske uskla|enosti, a ovi novi zakoni samo doprinose „ve} prenatrpanom skupu propisa koji moraju da se po{tuju“. Male kompanije ~esto rade sa ograni~enim buxetima, {to ~ini anga`ovawe advokata za radno pravo skupim za smernice o uskla|enosti. Pa ipak, bez ove stru~nosti, rizikuju da naprave nenamerne gre{ke sa zna~ajnim posledicama, smatraju stru~waci napomiwu}i da ~ak i mawa kr{ewa mogu zna~iti katastrofu za mawe firme. Ranije ovog meseca, Korporacija za razvoj malih preduze}a (Small Business Development Corporation - SBDC) tako|e je upozorila da bi slede}a faza prava na iskqu~ivawe mogla stvoriti nekoliko izazova, „posebno za mala preduze}a koja ~esto posluju po uskim rasporedima i oslawaju se na fleksibilne radne aran`mane“. Za preduze}a sa poslovawem ili klijentima u razli~itim

~itaju ili odgovaraju na poruke i mejlove poslodavca ili neke tre}e strane. Nova pravila se primewuju u razumnim granicama i potrebno je ipak uzeti u obzir nekoliko faktora pre nego {to po{aqete svog {efa na govornu po{tu. Ali, na kraju krajeva, svi pozivi, poruke ili imejlovi koji se smatraju „nerazumnim“ kontaktom mogu se zvani~no ignorisati bez ikakavog straha da va{ pretpostavqeni mo`e to da vam uzme za zlo. Zakon je u svojoj prvoj fazi stupio na snagu 26. avgusta 2024. godine, daju}i zaposlenima koji rade u preduze}ima sa 15 ili vi{e zaposlenih pravo da odbiju kontakt van radnog vremena, zajedno sa pravom da odbiju da prate, ~itaju ili odgovaraju na kontakt poslodavca ili tre}e strane.

Ina~e, ovi zakoni su ve} na snazi za preduze}a sa 15 ili vi{e zaposlenih u posledwih 12 meseci, a mala preduze}a su ukqu~ena u drugu fazu uvo|ewa zakona. Iako je Pravo na iskqu~ivawe pozitivno do~ekano od strane mnogih australijskih zaposlenih, izra`ena je zabrinutost zbog uticaja koji bi ova promena mogla imati na mala preduze}a. Glavni advokat kompanije

Work Commission - FWC) na odluku. Komisija mo`e da donese bilo kakve naloge koje smatra prikladnim, kao {to je zabrana poslodavcu da negativno postupa sa zaposlenim ili zahtevawe od wih da prate, ~itaju ili odgovaraju na kontakte vezane za posao. Ukoliko se ova naredba ponovo prekr{i, poslodavac tek onda mo`e biti ka`wen kaznama do 18.780 dolara za pojedinca ili 93.900 dolara za pravno lice. Izvr{ni direktor organizacije Employment Hero, Ben Tompson, ka`e da, iako je zakon o pravu na iskqu~ivawe u su{tini dobronameran, on isti~e kako uskla|enost sa zakonom delom osaka}uje mawa australijska preduze}a. „Ova situacija pokre}e kriti~na pitawa o odr`ivosti pokretawa i vo|ewa poslovawa u Australiji“, ka`e Tompson. „Zakon o ’pravu na iskqu~ivawe’, na primer, pove}ava optere}ewe uskla|enosti, uprkos svojim dobrim namerama, doprinose}i okru`ewu koje izgleda sve neprijateqskije prema vlasnicima preduze}a.“ Tompson ka`e da, bez obzira da li se sla`ete ili ne sa novim propisima, nema sumwe da oni stavqaju veliki teret na ova mawa preduze}a. On dodaje da „stalno promenqivi“ industrijski zakoni Australije zna~ajno ugro`avaju duh preduzetni{tva i inovacija (za mala i sredwa preduze}a).

Nedavna analiza Centra za budu}i rad otkrila je da je, od uvo|ewa prvog zakona pro{le godine, koli~ina nepla}enog prekovremenog rada pala sa 5,4 na 3,6 sati nedeqno – {to je smawewe od ~ak 33%.

Pad nepla}enog rada bio je najzna~ajniji za Australijance starosti od 18 do 29 godina, koji su iskusili smawewe svog nedeqnog nepla}enog radnog optere}ewa za oko 40%, prema istra`ivawu sprovedenom me|u preko 1.000 zaposlenih.

vremenskim zonama, novi zakon bi mogao zna~ajno da iskomplikuje komunikaciju izme|u zaposlenih. Na primer, tokom letweg ra~unawa vremena, zaposleni u Zapadnoj Australiji mo`da ne}e biti dostupni klijentima ili kolegama u isto~nim dr`avama sve do podneva, {to bi potencijalno moglo prouzrokovati ka{wewa. SBDC je tako|e upozorio da ako zaposleni odbije da reaguje na hitnu situaciju van radnog vremena, „to bi moglo dovesti do zna~ajnih operativnih rizika, posebno u sektorima gde je bezbednost najva`nija“.

Korporacija je saop{tila da iako Pravo na iskqu~ivawe ima za ciq da promovi{e zdraviji balans izme|u posla i privatnog `ivota, „kqu~no je prepoznati potencijalne izazove koje ono mo`e predstavqati“.

Poslodavci koji ignori{u novi zakon rizikuju zna~ajne finansijske kazne, me|utim, kr{ewe Prava na iskqu~ivawe ne}e automatski rezultirati nov~anom kaznom.

Poslodavac i zaposleni prvo moraju da imaju razgovor na nivou radnog mesta, a ako pitawe ostane nere{eno, mo`e se izneti pred Komisiju za fer rad (Fair

Ako se zakoni o pravu na iskqu~ivawe ukinu, radnici rizikuju da budu optere}eni sa vi{e od milijardu dodatnih sati nepla}enog rada, navodi se u ovom istra`ivawu.

Pre uvo|ewa zakona, prose~ni zaposleni u Australiji koji rade za platu zavr{ili su oko 3,3 milijarde sati nepla}enog rada, a taj broj je od tada pao na 2,2 milijarde, prema podacima ACTU-a. To jeste ogroman napredak u pogledu prava i po{tovawa radnika.

Izgleda da su predugo neki poslodavci o~ekivali da qudi rade besplatno nakon predvi|enog radnog vremena, tome je u Australiji izgleda odzvonilo, ali naravno ne treba o~ekivati da }e se svi dr`ati zakona „kao pijan plota“. Zato }e za potpunu primenu zakona ipak biti potrebne godine ako ne i decenije, ali na sve dobre stvari treba a ponekad i vredi ~ekati jer ni{ta dobro ne dolazi preko no}i. Proces borbe za sve ve}a radni~ka prava je jedan kontinuiran proces koji traje i traja}e i posle nas.

[ANGAJSKA LISTA 2025:

Gde su Srbija i Australija na akademskoj mapi sveta?

15. avgusta objavqena je [angajska Akademska rang lista svetskih univerziteta (ARWU) za 2025. godinu. Od 2003. godine, ova lista se jednom godi{we a`urira kako bi se izlistali najboqi univerziteti u svetu, na osnovu transparentne metodologije, na osnovu {est parametara. ^ak pet australijskih univerziteta se nalazi me|u prvih 100 na toj listi. Univerzitet u Beogradu je zadr`ao odli~no mesto u grupi fakulteta izme|u 401 i 500. mesta.

Svake godine, akademski svet s nestrpqewem i{~ekuje rezultate jedne od najpresti`nijih rang lista visoko{kolskih ustanova – [angajske akademske rang liste svetskih univerziteta, poznate kao ARWU. Ovogodi{wa lista za 2025. godinu objavqena je 15. avgusta, a kao i prethodnih godina, iza we stoji nezavisna istra`iva~ka organizacija Shanghai Ranking Consultancy, koja se bavi analizom i evaluacijom visokog obrazovawa na globalnom nivou.

Od 2003. godine ova rang lista se smatra jednom od najobjektivnijih i najuglednijih u oblasti visokog obrazovawa. [angajsku akademsku rang listu svetskih univerziteta (ARWU) objavquje Shanghai Ranking Consultancy, nezavisna organizacija posve}ena istra`ivawu i analizi visokog obrazovawa, a rangirawe se vr{i jednom godi{we, na osnovu transparentne metodologije i objektivnih podataka tre}ih strana. Univerziteti se vrednuju po {est parametara: broju biv{ih i sada{wih zaposlenih dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medaqe, broju nau~nih radova objavqenih u presti`nim ~asopisima Nature i Science, broju visoko citiranih istra`iva~a prema Clarivate analiti~koj bazi podataka, broju radova indeksiranih u Science Citation Index

– Expanded i Social Sciences Citation Index (u okviru Web of Science platforme), kao i per kapita u~inku samog univerziteta. Lista se ~esto opisuje kao prete~a globalnih rang lista, jer ukazuje na kvalitet obrazovawa u odnosu na ulo`ena sredstva, odnosno {kolarine.

Ove godine u analizu je u{lo vi{e od 2.500 univerziteta {irom sveta (od 20.000 koliko ih trenutno ima na svetu), a na finalnoj listi na{lo se wih 1.000.

Harvard University je po 23. put zauzeo prvo mesto na [angajskoj listi, dok su

odmah iza wega Stanford University i MIT. U samom vrhu, odnosno u top 10, nalaze se i Cambridge University (4), Berkeley (5), Oxford University (6), Princeton University (7), Columbia University (8), Caltech (9) i University of Chicago (10).

PET AUSTRALIJSKIH

UNIVERZITETA ME\U PRVIH 100 Univerzitet u Melburnu (University of Melbourne) i daqe je vode}i australijski univerzitet, zadr`av{i impresivno 38. mesto u svetu. Ovaj rezultat potvr|uje wegov status najboqe rangiranog univerzite-

POGLEDAJTE [TA RIO TINTO RADI U SOPSTVENOJ ZEMQI - AUSTRALIJI:

Kompanija Rio Tinto, jedan od najve}ih svetskih rudarskih giganata, koji godinama ostvaruje milijarde dolara profita na izvozu rude gvo`|a i aluminijuma, na{la se posledwih dana pod `estokim kritikama javnosti, sindikata i zaposlenih, nakon {to je najavila plan da radnicima u australijskom regionu Pilbara - koji va`i za srce rudarskog bogatstva Australije - drasti~no smawi broj dana bolovawa.

Re~ je o regionu od presudnog zna~aja za ne samo australijsku, ve} i svetsku ekonomiju: Pilbara, sme{tena u Zapadnoj Australiji, sadr`i neka od najve}ih le`i{ta rude gvo`|a na planeti.

Ruda iz ovog podru~ja se u ogromnim koli~inama izvozi u Kinu, gde se koristi u proizvodwi ~elika. Samo sektor rude

gvo`|a godi{we donosi milijarde dolara profita kompaniji Rio Tinto i ~ini osnovu wenog poslovawa.

Zato je najava da }e vi{e od 16.000 radnika - koji rade u izuzetno zahtevnim uslovima, ~esto na ekstremnim temperaturama u izolovanim rudarskim kampovima - ostati bez vi{e od dve tre}ine dana bolovawa koje su do sada imali, izazvala sna`no nezadovoqstvo.

Prema predlogu koji je trenutno u fazi interne konsultacije, Rio Tinto planira da broj dana bolovawa smawi sa 45 na samo 12 godi{we. Od toga, dva dana se ne}e mo}i prenositi u narednu godinu, {to dodatno ograni~ava fleksibilnost radnika, prenose australijski mediji.

To je tek ne{to iznad zakonskog minimuma u Australiji, koji iznosi 10 dana.

Za kompaniju koja ima tr`i{nu vrednost od preko 158 milijardi dolara, a koja se u javnosti godinama pozicionira kao promoter „odr`ivog rudarewa“ i „korporativne odgovornosti“, ovakav potez do{ao je kao hladan tu{ i izazvao sumwu u istinsku posve}enost dobrobiti zaposlenih. NE ODUSTAJU OD KOPAWA U SRBIJI Uprkos svemu, Rio Tinto nastavqa da ula`e u budu}e projekte - ukqu~uju}i i kontroverzni litijumski rudnik u Srbiji. Projekat „Jadar“, iako formalno zaustavqen 2022. godine nakon masovnih ekolo{kih protesta, ponovo je aktiviran 2023. kada su izdate nove dozvole. Kompanija sada ~eka odobrewe za studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu. U slu~aju odobrewa, gradwa rudnika mogla bi da po~ne u narednim godinama.

ta u Australiji na tri glavne rang liste: ARWU, Times Higher Education i Quacquarelli Symonds.

Univerzitet Kvinslend (University of Queensland) nalazi se na 51. mestu, dok Univerzitet u Sidneju (University of Sydney) ponovo predvodi u Novom Ju`nom Velsu i zauzima tre}u poziciju u Australiji sa 72. mestom u svetu - {to je pomak za dva mesta u odnosu na prethodnu godinu. Univerzitet Mona{ (Monash University) je ostvario zna~ajan napredak, pomeraju}i se na 76. poziciju, a Univerzitet Novi Ju`ni Vels (University of New South Wales) zauzima 77. mesto. Ukupno, pet australijskih univerziteta nalazi se u prvih stotinu na listi, {to je sjajan pokazateq kvaliteta australijskog visokog obrazovawa. RANG UNIVERZITETA IZ SRBIJE [to se ti~e Srbije, Univerzitet u Beogradu se na [angajskoj akademskoj rang listi za 2025. godinu nalazi u grupi od 401–500. mesta, dok je Univerzitet u Novom Sadu rangiran me|u 901–1000. univerziteta u svetu. Univerziteti iz Srbije, uz ostale institucije u regionu, nastavqaju da rade na ja~awu svog me|unarodnog polo`aja kroz objavqivawe kvalitetnih nau~nih radova i aktivno u~e{}e u globalnim istra`iva~kim projektima.

SBS na srpskom

Rio Tinto tvrdi da }e projekat „Jadar“ omogu}iti da Srbija postane kqu~ni igra~ u proizvodwi litijuma u Evropi i navodi da bi rudnik mogao proizvoditi 58.000 tona litijum-karbonata godi{we tokom 40 godina. Me|utim, ekolozi i brojni stru~waci upozoravaju da projekat predstavqa ozbiqan rizik za jednu od najplodnijih dolina u Srbiji, sa nesagledivim posledicama po `ivotnu sredinu i zdravqe qudi.

ARHIPASTIRSKA POSETA C.O SVETI ARHANGEL MIHAIL

U Nedequ 11. po Duhovima, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australisjko-novozelandski G. Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Arhangela Mihai-

la u Hombu{u uz saslu`ewe stare{ine hrama protonamesnika Veselina Svorcana i proto|akona Petra Mraki}a uz prislu`ivawe ipo|akona i ~te~eva Sidnejskog namesni{tva.

Posle pro~itanog Jevan|eqskog za~ala Mitropolit Siluan je proizneo besedu o sledovawu Hristu kao Jedinome istinskom Prototipu za qudski rod. Da ukoliko `elimo biti Hristovi, treba da oprostimo

svima na{im du`nicima da bi nam Otac na{ Nebeski oprostio dugove na{e kao {to nas i pou~ava sama molitva Gospodwa ‚ O~e na{‚... Na kraju Svete Liturgije o. Veselin je ispred parhijana uputio

Vladiki dobrodo{licu i izrazio svoju blagodarnost na poseti, litvama, qubavi i Jevan|eqskoj pouci. Mitropolit Siluan je ko|e izrazio svoju radost za pri liku da iznova poseti svoju pastvu, pohvaliv{i trud o. Veselina i

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U DARVINU

Tre}i dan kanonske posete, u nedequ, 17. avgusta 2025. godine Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Darvinu, glavnom gradu Severne Teritorije. Saslu`ivali su protojereji Sa{a Stojanovi}, Goran ]e}ez, jerej Mark Vo-

lo{in uz prislu`ivawe ipo|akona shimonaha Antonija, mesnih i prisutnih ~te~eva. Odgovarawe na Liturgiji kao molitveni udeo srda~no je prineo hor pod upravqawem matu{ke Volo{in i parohijana u u~e{}u.

@eqa i duhovna potreba

za i retkim punijim Liturgijskim `ivotom ove udaqene misionarske parohije izra`ena je brojnim molitvenim u~e{}em vernih i pristupawem Svetoj Tajni Pri~e{}a u periodu Velikogospojinskog posta.

U Jevan|elskoj Arhijerejskoj besedi nagla{ena su veoma prisutna i sada{wa

nastojawa zlih duhova da odvoje qude od Boga, Tvorca qudi i tvorevine. Sve ono {to se u savremenom svetu nudi kao alternativa veri i poverewu u Gospoda zavr{ava, u stvari, u bolu i besmislu. Postoji potreba za razlikovawem izme|u o~ajawa, s druge strane, vere i poverewa u Gospoda Promisli-

teqa, {to nas ~ini u~esnicima principa da je sve mogu}e onome koji veruje. Teme opreznosti u pogledu selekcije istinitosti autenti~nog, apsolutno samo Pravoslavnog vi|ewa Hrista Gospoda u na{em `ivotu, prepoznate su i iz sino}weg razgovora Vladike Siluana sa mladima. Isto, rado pozdravqeno, iako kasnije ve~erwe no izlagawe uprili~eno kao odgovor na pitawe diteqa za jednom celovitom porukom, osobito onima su jo{ uvek u {kolskom, jest studentskom periodu. Pomenuti razgovor imao mesto nakon Ve~erweg lu`ewa u subotu, zajedni~ke ve~ere i sastanka sa

ZAJEDNICA

Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati U

Sveta Arhijerejska Liturgija u sabornom hramu

Posle Svete Liturgije usledila je trpeza qubavi nakon koje je paroh upoznao Vladiku detaqnije sa radovima i obnovom hrama i prate}ih zdawa.

izrazio moJevan|eqskoj tapripastvu, pastve u zapo~etoj temeqnoj obnovi Svetiwe.

duhovuprili~eno je pitawe rocelovitom onima koji {kolskom, to periodu. imao je Ve~erweg Bogoszajedni~ke Odbo-

rom misionarske parohije. Atmosfera `eqnog duhovnog susreta sa Arhipastirom i na poqe Pravoslavqa polagawa svojih `ivotnih nedoumica i pitawa nastavqena je i nakon Liturgije. Poslu`ena trpeza qubavi bila je stvaran izra`aj Liturgijske radosti i susreta nekoliko Pravoslavnih pripadnosti i nacionalnosti u okviru misionarske parohije Sveti Sava. U svom krajwem Arhipastirskom obra}awu opra{taju}i se privremeno sa vernicima Mitropolit Siluan je ukazao na neophodnost posedovawa li~nog molitvenog postojawa sa Gospodom Hristom i Wega kao osnove i Puta celokupnog na{eg `ivota.

Kona~ni rastanak Arhijereja i vernih uslovila je hitnost odlaska na aerodrom radi povratka u Sidnej.

Na praznik Svetog Preobra`ewa Gospodweg Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australisjkonovozelandski G. Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati.

Iz daleke Australije smo do{li da ugrejemo srca

^ak iz Brizbejna u dalekoj Australiji, Daliborki Jovanovi} (45), ro|enoj Meni}anin, nije bilo te{ko da potegne put da bi na Preobra`ewe bila u svom rodnom Rujevcu na Baniji.

Tako je „tempirala” godi{wi odmor da sa suprugom Bobanom, }erkom Tamarom i sinovima Markom i Kristianom bude na crkvenoj i seoskoj slavi, i na velikom, tradicionalnom saboru svojih sunarodnika. Da bude, da di{e u zavi~aju, na ogwi{tu koji je napustila tokom genocidne akcije hrvatske vojske i policije „Oluja” u koloni unesre}enih, prognanih Kraji{nika, ponev{i u prtqagu samo uzdahe o~evine i pune prikolice de~jih suza.

- Mnogo je emocija. Neponovqiv je ose}aj kad se ponovo stigne svojoj ku}i, u moj rujeva~ki zaselak Dupale. Za mene je to va`no jer mojoj deci mogu da poka`em gde sam odrasla, da znaju odakle su i oni sami - uzbu|ena i sre}na pri~a nam Daliborka.

- Ovo mi je ~etvrti put da dolazim u Rujevac otkad sam oti{la, onog te{kog avgusta 1995. Imala sam 15 godina.U 17. sam oti{la u Brizbejn. Tu sam u na{oj srpskoj Crkvi Svetog Nikole upoznala supruga koji je poreklom iz Jagodine. U toj crkvi smo se kasnije i ven~ali i krstili decu.

Nije se Daliborkin pogled smirivao. U wene zenice i pam}ewe slivale su se nove uspomene koje }e ~uvati i koje }e joj grejati du{u u wenom novom domu u Australiji.

- Te{ko mi je kad posle odmora treba da odem odavde. Znate, mnogo se Rujevac, iz svima nam

poznatih razloga, promenio, opusteo, u mom zaseoku Dupale sada su aktivna samo tri porodi~na doma}instva... Ali, meni je Rujevac svaki put kad do|em sve lep{i... Vaqda ga se mnogo u`elim, pa do|em da razveselim srce - ne krije Daliborka ose}awa. Qubav prema Baniji i svom zavi~aju, prenela je i na supruga i decu.

- O~aran sam prirodnim lepotama Banije, a naro~ito arhitekturom, drvenim ku}ama koje su nekada davno podizali oni stari, dobri majstori. zaista volimo da do|emo u Rujevac - ka`e nam Boban. Porodica Jovanovi} bila je jedna od mnogih koje su u utorak

bile na slavi u Rujevcu. Vi{e od 200 du{a okupilo se ujutru na liturgiji, a potom i na saboru. Da se vide, da „padne” i ~a{ica razgovora i kapqica ~uvene banijske {qivovice. Okupili su se da ih `eqa mine. Saborovali su do duboko u no}, a u kulturno-umetni~kom programu u~estvovao je SKUD „Prosvjeta” iz Dvora sa gostima iz Vojni}a i Vrginmosta. Bilo je ovacija, aplauza, svih ose}awa osim ravnodu{nosti... Rujevac u Op{tini Dvor (na Uni) brojio je pre gra|anskog rata u Hrvatskoj oko 600 du{a. Selo vrednih doma}ina i bogate, plodne zemqe, opusto{ila je hrvatska „Oluja”. Sada, prema posledwem popisu u wemu je `ivo 59 doma}instava sa oko 120 stanovnika. Nekada je ovde bila i osmogodi{wa {kola, |aci su i{li u dve smene. Zatvorena je pre deceniju, kada ju je poha|alo sedam |aka... - De~ica iz Rujevca sada u {kolu idu u Dvor, a zgrada {kole se odr`ava. Nismo je zapustili. Ni imawa posle „Oluje” nismo hteli da prodajemo. Neka i wih i {kole, nikad se ne zna - rekao nam je jedan Rujev~anin.

Nastup SKUD ”Prosvjeta” iz Dvora

AKTIVAN I FUDBALSKI KLUB

U zapusteloj Baniji ponegde je te{ko sresti ~oveka, a ovo selo ima svoj fudbalski klub. NK PPG Rujevac nastupa u drugoj ligi Sisa~ko-moslova~ke `upanije, a 2024. je u konkurenciji 12 klubova zauzeo drugo mesto, potpomognut igra~ima iz Petriwe, Novog

Igrali{te

Grada i Siska. Igrali{te (na slici gore) im je pored {kole, ali utakmice igraju u Dvoru. Klub je osnovan 1977. i postojao je sve do proterivawa Srba. Povratkom izbeglih, klub je ponovo oformqen 2004. pod imenom NK Rujevac, a od sezone 2008/09. opet nosi staro ime PPG od Prva partizanska gimnazija.

RADOVI NA ODVODIMA KI[NICE

U zaseoku Meni}ani se uveliko radilo pored puta na pripremi terena za postavqawe cevi koje }e odvoditi ki{nicu. Te poslove finansira lokalna samouprava iz Dvora, a `iteqi Rujevca su, kako ka`u, mnogo zahvalni i na~elniku Op{tine Dvor Nikoli Arbutini i Bo`i Trivanovi}u, direktoru Komunalnog preduze}a „Dvorkom”, jer se u Rujevcu uredno odr`avaju putevi, odvodni kanali, prostor oko crkve, seosko grobqe...

AQASKA JE I SRPSKA ZEMQA (2)

Pi{e: Marko Lopu{ina

u Od 19. veka na{i lovci na foke, na zlato i rudari osvajaju ovo veliko poluostrvo. Izgradili su srpska dru{tva i crkve, ali i postali guverneri, gradona~elnici, poslanici i pravi vladari Aqaske

Marko i Vuka Stepovi} imali su troje dece. Aleksandar je ro|en 1932. godine, a Nada i Elen kasnije. Porodica je `ivela kod rudnika u Ferbanksu, u „jednoj velikoj i lepoj ku}i“ – se}ala se Vuka . Deca su tako mogla da idu u {kolu i da rastu u srpskoj zajednici. U godinama pred rat Majkl Stepovi} junior napustio je majku u Portlandu i do{ao da `ivi sa svojim ocem Markom i ma}ehom Vukom. Iz Ferbanksa su se odselili 1941. godine, jer je po`ar uni{tio wihovu porodi~nu ku}u. Marko Stepovi} je oti{ao u Saratogu.

Godine 1946. Marko Majk Stepovi} je umro u 78. godini `ivota. U ku}i Stepovi}a u Saratogi postoji fotografija Mudrog Majka sa tigawem u ruci. Uspomenu iz tog doba predstavqa i wegov krzneni kaput od vuka i bunda od jelenske ko`e, koja je Vuki pomogla da pre`ivi hladno}u Aqaske. Kaput za Marka Stepovi}a napravila je Indijanka stara 114 godina i vredeo je oko 3.000 dolara. Vuka ga je posle Markove smrti poklonila Muzeju dr`avnog univerziteta Aqaske.

Vuka je ostala da `ivi sa decom, koja su kretala svojim `ivotnim stazama. Bila je ponosna na wih, ali i na svog pastorka Majka Stepovi}a juniora. On

je bio veteran Drugog svetskog rata i pravnik u Ferbanksu. O`enio se predivnom brinetom Matildom Bari~evi} iz Portlanda, koja mu je rodila trinaestoro dece. Kada je, sredinom pedesetih, Stepovi} junior izabran za gradskog advokata, po~eo je aktivno da se bavi politikom.

Sa 39 godina, 1957, postavqen je za guvernera Aqaske. To je u~iweno zvani~nom proklamacijom Dvajta Ajzenhauera, tada{weg predsednika SAD. Stotine qudi iz Ferbanksa do~ekalo je Majka Stepovi}a kad je 20. maja 1957. godine stigao avionom Pan Amerikena iz Va{ingtona na aerodrom u Ferbanksu. Jer, Majkl Stepovi} je bio prvi guverner Aqaske ro|en u ovoj ameri~koj dr`avi. Pozdravila ga je po~asna paqba iz 17 topova, muzika gradskog orkestara i parada organizovana u wegovu ~ast. Teritorijalna policija je predvodila paradu koja je pro{la kroz ceo grad. Majkl Stepovi} junior je po isteku mandata guvernera Aqaske bio ~inovnik dr`avne administracije u Beloj ku}i i u ameri~kom Senatu.

Na Aqasku su koju godinu kasnije stigli i mnogi drugi Srbi. Me|u wima bili su i Savo Dap~evi}, ~iji je potomak Ivan Dap~evi} pet puta biran za gradona~elnika grada Sitkija. Gradona~elnik Daglasa bio je na{ Majk Pu{i}. Jedan

Kako je svedo~io monah Mihajlo monasi su sami gajili povr}e i radili poslove u kuhiwi. U svojim ba{ticama gaje odli~nu cveklu, krompir, qubi~asti kupus i {argarepu. Glavna salata u manastiru Svetog arhangela Mihaila sprema se tako {to se izrendaju odli~an aqaski qubi~asti kupus, {to bi Ameri rekli „purpure cabbage”, {argarepa, cvekla i, kad ima, sitno seckani luk. Kad je post dodaju se so, sir}e i uqe – eto posnog jela. Na Aqasci postoji i Bogoslovija svetog Germana Aqaskog, kao i Obrazovni centar svetog Inokentija Aqaskog i Sibirskog. Pravoslavni episkop na Aqasci bio je Nikolaj Sorai}, Hercegovac, koji je jedno vreme studirao i na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

Ovi manastiri pripadaju Eparhiji zapadno-ameri~kog Srpske pravoslavne crkve. Posledwih godina eparhiju su vodili apiskop Grigorije, episkop Hrizostom, episkom Jovan i danas episkom Maksim.

drugi Srbin iz Crne Gore, visoki Jovan Xon Batrovi}, bio je ugledna politi~ka li~nost u Ferbanksu. Politikom su se bavili i Aleks Miler, lobista, Frenk Peratovi}, gradona~elnik Klejvoka, ~lan Senata Aqaske, Stiv Vukovi}, Xon Hajdukovi}, poslanik, vlasnik avio kompanije, ~ija je porodica vode}a u binzisu na Aqasci. Hajdukovi}i su pioniri doseqevawa na sever SAD i tvorci moderne Aqaske. Jovan Xon Hajdukovi} (1879–1965) je upisan kao u gospodar Aqaske, a wegov brat od strica Milo Hajdukovi} (1883–1945) najbogatiji ~ovek u Ferbanksu i Enkorixu. Uspe{an biznismen bio je i Joko Stefan Hajdukovi}, poznati ameri~ki trgovac, koji je krstario Evropom. U muzeju Jovana Hajdukovi}a zapisano je da je u svet ledene pustiwe stigao iz crnogorskog sela Utrg 1903. godine. Ostavio je `enu i }erku u zavi~aju, da bi u tu|ini zaradio novac za wihov boqi `ivot. Bio je kopa~ zlata, lovac i trgovac u delti reke Tanane, koji je snabdevao hranom i ~uvao Indijance. I{ao je kod ameri~kog predsednika i trazio „da beli qudi vi{e ne ubijaju `ivotiwe, osim ako im one ugroze `ivot...” Bio je pregovara~ sa Indijancima, wihov poglavica i {erif u Ferbanksu. Imao je dva motela „Ku}a na putu” i „Rikas Roadhouse state park „. Prodao ih je 1923. godine. Otvorio {kolu i posvetio se obrazovawu Indijanaca. Nikada se nije vratio u zavi~aj. Milo Hajdukovi} je bio vlasnik rudnika zlata i po~etkom 20. veka najugledniji u srpskoj koloniji. Sina Xona (Jovana) Hajdukovi}a je {kolovao u Wujorku i on je danas vlasnik avio-kompanije i dva aerodroma u Ferbanksu i Enkorixu. U ovim mestima danas `ivi {est familija potomaka starih Hajdukovi}a. Najpoznati je Xim Hajdukovi}, najboqi ko{arka{ Aqaske. Stari Hajdukovi}i su Aqasku nazvali po svom zavi~aju - Bijela Crmnica. Za uzvrat Amerikanci su brda oko Ferbanksa nazvali planina Hajdukovi}. Ovi starovremenski Srbi su ne zaboravqaju}i svoju pravoslavnu veru podrigli na Aqasci dva srpska manastira. Na ostrvu Sprus sme{teni su manastiri Svetog arhan|ela Mihaila za monahe, ~iji je iguman bio Mihajlo To{i} i manastir Svetog Nila za monahiwe. Monasi su obnovili sve crkve na ostrvu Sprus, konake i gostiwsku ku}u. Uglavnom su sve radili sami, a ponekad uz pomo} vernika.

Posledwih decenija sve vi{e Srba iz otaxbinskih zemaqa sa Balkana odlazi na rad na Aqasku. Me|u prvima je stigao Nedeqko Spaji}, Trebiwac iz Beograda. Godine 2014. na sezonski posao iz Beograda su oti{la {estorica studenata. Iva iz Kru{evca, koja je ve} 10 godina radnica na Aqaci, odgovara na pitawe koliko mo`e da se zaradi danas na poslovima sa ribom: - Zavisi koliko vam traje smena jer se najvi{e zaradi na tom prekovremenom radu i zavisi {ta radite, ne pla}a se sve podjednako. Ako radite oko 35-40 sati nedeqno o~ekujte oko 2400 dolara mese~no. Ako radite 12 sati bez slobodnih dana mesec dana onda je isplata oko 5000 dolara, a ako radite po 16 sati onda bude oko 8000 – 9000 dolara, a mo`e biti i do 10.000 kada se uradi povrat poreza ako sve popunite kako treba. Stan i hranu ne pla}a{, pa mo`e dosta da se u{tedi – priznaje Iva iz Kru{evca, srpska radnica na Aqasci, koja nije videla ni Trampa, a ni Putina kada su ovog meseca do{li na pregovore.

(Kraj)

Kopenhagen, zvani~no najboqi grad za `ivot na planeti

Ima tih dr`ava u kojima smo fascinirani prirodom i samo o woj pri~amo. Ima dr`ava u kojima su qudi najve}e ~udo, gdje te pri~e o ludilu, hrabrosti i po`rtvovanosti prate ~itavog `ivota. A ima i dr`ava gdje je najfascinantnije kako su qudi uredili `ivot na zajedni~kom prostoru. Kako su se dogovorili o na~inu organizacije `ivota, o stepenu slobode pojedinca, o uplitawu dr`ave u privatni `ivot, o milion drugih stvari koje odre|uju na{ svakodnevni `ivot, a da ~esto tog nismo ni svjesni. To je ono {to je u Danskoj najfascinantnije, vi{e od zgrada, vi{e od pitomih bre`uqaka, vi{e od svega ostalog.

Kad sam se vratio iz Kopenhagena i kad su se utisci malo slegli na povr{inu je isplivalo osje}awe nekog neuni{tivog mira koji vlada u tom dru{tvu. Mir, neprobojni mir. Prvo ve~e kad sam stigao do svojih doma}ina zapawila me je opu{tenost u kojoj `ive, povjerewe u sistem koji je na snazi, vjera u institucije. Pitao sam jednog zatvorenika koji kaznu izdr`ava u zatvoru poluotvorenog tipa kako niko ne bje`i iz wega, iako mo`e slobodno da iza|e usred dana. „Pa... Znam da bi me na{li“, rekao je tada. Iza wega se smje{kala policajka za~u|ena na{im zbuwenim licima, beskrajno fascinirani dok gledamo kako je to kad neki sistem istinski funkcioni{e.

Kad sam u{ao prvi put u dvori{te mojih doma}ina Danaca, `ena je sa smirenim osmijehom servirala ve~eru, a mu` je zalivao cvije}e onom zalivaqkom tako tipi~nom za crtane filmove. Sve je u stvari bilo kao u crtanom filmu, naivno i previ{e idili~no. @ena slu`i ve~eru, mu` zaliva cvije}e. Onda sam shvatio da ono {to je mom mentalnom sklopu disonantno u ~itavoj toj sceni jeste razlika izme|u tipi~ne ve~eri u Bosni i Hercegovini, a uz minimalne razlike mo`e se zamisliti i bilo koja druga dr`ava nastala raspadom biv{e Jugoslavije. Kad god poslije podne do|e{ ku}i na ekranu te do~eka de`urna antologija u`asa i morbidarija, otkopavawa masovnih grobnica, ekshumacije, komemoracije. Kasnije, ~eka te dnevnik, u kojem je to sve malo destilovano… Za nas ju`wake, Kopenhagen je jedan veliki kulturni {ok. Na svakom koraku ~ovjek }e sresti ne{to {to ga zapawuje, ne{to {to }e ga natjerati da dovede u pitawe neke najosnovnije `ivotne ~iwenice o kojima i ne razmi{qa. Recimo, bicikl. Kopenhagen je biciklisti~ka prestonica svijeta. Svi su na dva to~ka, ali ne kao nekada Kinezi, zato {to nisu mogli druga~ije, ve} zato {to ho}e ba{ tako. I sve je prilago|eno biciklistima. Svaka ulica ima odvojenu traku za bicikle, imaju i semafore samo za bicikle, a i metroi i vozovi su napravqeni tako da mo`e{ slobodno ostaviti svog dvoto~ka{a. Direktori idu na poslove biciklom, mlade djevojke u sukwama i {tiklama pedalaju do besvijesti, vodoinstalateri i upravnici zatvora voze bicikle, po suncu i po ki{i... Otjelotvorewe ideala skandinavske qepote je plavu{a koja proleti pored tebe na biciklu sa haqinom koja lepr{a na vjetru tako da se nekad vidi i vi{e nego {to bi htjela. Proleti u nekakvoj haqinici na cvjeti}e i ostavi te u oblaku parfema i odlepr{a daqe, a ti razmi{qa{ kako je to mo`da ono o ~emu su pisali klasi~ni wema~ki filozofi, apsolutna qepota, koju ne `eli{ da posjeduje{ jer bi to pokvarilo smisao wenog postojawa, kao kad ne `eli{ da ubere{ cvijet {to ti se svi|a. Osnovne karakteristike danskog dru{tva najboqe se vide u na~inu na koji

pu{e travu. To se mo`e posmatrati u Kristijaniji, gdje se miris ove biqke {iri kao miris }evapa po Ba{~ar{iji. Upoznajem momka koji je ve} tre}a generacija stanovnika Kristijanije, tog univerzuma unutar Kopenhagena. Jo{ je wegova baka tu do{la da bi rodila wegovu majku, koja je na svijet donijela wega u mo`da najneobi~nijem mjestu u tom dijelu Evrope. Obja{wava mi uticaj danskog standarda na wihovu kulturu pu{ewa.

„Vidi{, ovo je dosta smireno dru{tvo, bez velikih i dramati~nih promjena, tako da je i na{a kultura pu{ewa druga~ija. Ovaj xoint je skoro duplo ve}i nego u drugim dijelovima Evrope, jer imamo vremena da ga na miru ispu{imo i da u`ivamo u tripu. Ne moramo previ{e da se cimamo nikuda.“

Slobodni grad Kristijanija je po nekima anarhisti~ko naseqe, ali ta~nija ocjena bi bila da je to hipi komuna. Vlasti znaju {ta se tu de{ava, ali nekako gledaju kroz prste tom malom ostrvu slobode u samom srcu jedne od najure|enijih dr`ava svijeta, jer znaju da }e droge biti sa zabranama ili bez wih, pa se u diskusiji u kojoj se balansiralo izme|u legalizacije lakih droga i stava da nema lakih droga do{lo do solomonskog rje{ewa da se ne}e ni legalizovati, ali ni forsirati krivi~no tjerawe onih koji odlu~e da nekad zgrije{e.

Jedno od najqep{ih mjesta u Kopenhagenu koje ima ne~eg bajkovitog u sebi jeste Botani~ki vrt. Od najprometnije stanice u gradu dijeli ga samo stotinak metara i mo`da koja zgrada, a opet, to je jedno od najsmirenijih mjesta u gradu, prava oaza mira. Vrt je pun statua zelenih od vremena, statua qudi kao {to je Hans Kristijan Andersen, koji su ~itav `ivot samo putovali i pisali bajke. Slika i prilika Danske.

Usred vrta se nalazi krivudavo jezero, a u jezeru tu`ne vrbe kvase svoje grane i vjerovatno razmi{qaju koju stranu da uzmu u najnovijoj debati, jer ovdje svi o ne~emu diskutuju, za{to bi drve}e bilo izuzetak? Oko jezera je toliko rastiwa, `buwa, cvije}a, grmqa i svakojakih biqaka, kao u dje~jim slikovnicama. ^ovjek prosto o~ekuje da se pojavi natpis „trska“ ili „lokvaw“, koliko je sve idili~no. Grupice qudi sjede na obali jezera, bosi - Danci stra{no vole da budu bosi! - grickaju ne{to, piju pivo i `ive toliko opu{teno da se nekome ko dolazi s Balkana ~ini da je ukora~io u crtani film. U daqini se ~uje policijska sirena, to vjerovatno neka ma~ka ne zna si}i s drveta, pa je interventna jedinica pozvana da omogu}i pravo ma~ke na slobodno kretawe. Ovdje se generalno po{tuju sva~ija prava, i qudi i ma~aka. Pola deset je, a sunce jo{ sija, i sija}e jo{ bar pola sata, a smra~i}e se tek oko jedanaest, da bi se oko tri-~etiri ujutro opet razdanilo. Drve}e se ogleda u jezeru, kolone qudi na biciklima se vozaju okolo, neko na klupi ~ita kwigu. Zavr{ava se jo{ jedan naporan radni dan u Kopenhagenu, a da niko nije {trajkovao gla|u, niko se nije ubio zbog kredita, niko nikog nije optu`io za izdaju vitalnih nacionalnih interesa.

^ARLS SIMI]: Hotel Insomnija

Ve} satima slu{am sat u susednoj sobi. Ne~ija `ena {apu}e ne~ijem qubavniku dok mu` no}u radi u skladi{tu automobila. U slede}oj sobigospodin koji dr`i {aku na stolu, ne pomera je satima. Wegovi prsti prate kretawe kazaqki. Jedna `ena spava gola na posteqi. Sawa o nekoj nesre}i u kojoj su svi znanci stradali a ona pre`ivela. U sobi ispod moje, de~ak bez majke dr`i medu za vrat i moli Boga da ga udavi. Negde iznad neko vodi qubav s nekim koga mrzi. Iznad wih neko s pi{toqem u ruci ide ukrug. A iznad wega oslepqeni starac okre}e broj~anik radija. Toliko `ivota, toliko smrti u ovoj kutiji od kartona zvanoj hotel. Na kraju hodnika starica s o~ima ma~ke izlazi na balkon, zastaje i misli da sko~i ili da zapeva. Sve to ja ~ujem iz svoje sobe. Ja sam recepcioner.

Bila je to jedna od onih lepotica, dra`esnih i milih, koje su, kao da je to kazna sudbine, ro|ene u siroma{nim porodicama. Nije imala miraz, nije imala nade, nije imala na~ina da je upoznaju i da je po`ene bogati i ugledni qudi; pa je pristala da se uda za jednog malog ~inovnika ministarstva prosvete.

Nije bila sre}na; ~inilo joj se da je stvorena za sve u`itke i rasko{i; ose}ala je da je ro|ena za to da nosi svilene haqine, draguqe, da bude okru`ena luksuzom i pa`wom. A ona je, jadna, `ivela skromno, u tesnoj ku}i sa starim name{tajem i tro{nim zidovima.

Patila je i mu~ila se zbog bede svoga doma, zbog izno{enih stolica, zbog starih zavesa, zbog svega {to je imalo bedan izgled, i {to bi svaka druga `ena wene klase prihvatila s mirom i strpqewem.

Sawala je o tihim salonima, u kojima vise svilene zavese, i gde posluju sluge u ~ipkastim odorama, o velikim dvoranama, osvetqenim sve}ama u visokim sve}wacima, o dvorskim damama, o divnim draguqima koje nose, o svima onima kojima se dive i koje tra`e.

Jednog dana mu` joj donese pozivnicu:

- Evo ne{to za tebe, re~e sav sve~an.

Ona pocepa koverat i pro~ita:

„Ministar prosvete i gospo|a @or` Ranpano imaju ~ast da zamole gospodina i gospo|u Loazel da uve~e u ponedeqak prisustvuju sve~anosti u ministarstvu.“

Umesto da se odu{evi, ona baci pozivnicu na sto, nezadovoqna, i promrmqa:

- [ta }u ja tamo? [ta da obu~em?

Mu` je bio iznena|en:

- Pa, draga, mislio sam da }e{ biti sre}na. Retko se kome od obi~nih ~inovnika pru`a takva prilika. Vide}e{ celu vladu! Ali ona ga pogleda s tugom i re~e:

Na jednom reveru ove pri~e udjenuta je ru`a s trnom, dok se na drugom, ko mlad mjesec, smije – navrbabin srp. Navrbabi ne umijem da zamislim zemqano lice, oprqeno suncem i bestidnom pjesmom `etelaca, ali zato slutim da se odozdo, sa dna bunara vremena, dobrodu{no osmjejkuje mom neznawu.

Toga dana je od ranog jutra `wela, pomalo zaostaju}i za svojim drugama. Znojila se i uspravqala, bri{u}i podlakticom lice, pa se opet s mukom savijala i srpom obarala klasje. Bila je nose}a, {to srp u ruci nije u~inilo lak{im. @ene pored we su joj pomagale koliko su mogle, nijemo je bodre}i da izdr`i do kraja reda, do kraja wive i do kraja dana.

Kada je kucno su|eni ~as za ra|awe nove loze, praroditeqka se izmakla od ostalih `etelaca, tra`e}i hlada i gutqaja vode za suve usne. Sjela je ispod jednog drveta ukraj wive, ali ne da predahne, ve} da se porodi. Poro|aju se prepustila kao i svakom drugom poslu koji se ne mo`e izbje}i.

Nije bilo bola kojeg }utke nije mogla izdr`ati, stegnutih pesnica i vilica. Samo je nekoliko puta zastewala, kao da uzbrdo gura veliki kamen. Gra{ke znoja su joj orosile ~elo. I to je bilo sve.

Rodila je jednu veliku suzu.

Skinula je maramu sa glave i u wu umotala novoro|en~e koje nije ni zakme~alo, ~vrsto `mire}i i drhture}i pred nepoznatim svijetom.

Prije toga mu je srpom presjekla pupkovinu, podvezala je maramom skinutom sa glave, pa ustala, otresla haqinu i, onako gologlava, krenula ku}i.

Neisplakanu suzu dr`ala je umotanu ponad srca, a na

GI DE MOPASAN:

Ogrlica

- [ta ho}e{ da obu~em? Ja nemam ni{ta.

On zamisli:

- Kupimo ti neku haqinu, onoliko koliko mo`e da se izdvoji. Koliko bi ti trebalo?

Ona, malo oklevaju}i, re~e:

- Ne znam ta~no… ali recimo ~etiri stotine franaka.

On problijedi, jer je ba{ bio odlo`io toliko da kupi pu{ku i ide s prijateqima u {umu. Ali pristade.

Haqina bi sa{ivena. Ali opet ona be{e nesre}na, nemirna.

- [ta ti je jo{? - pitao ju je mu`.

- Ne znam {ta da stavim od nakita. Ni{ta nemam. Ni jedan draguq, ni jedan kamen~i}. Bi}u sme{na.

- Stavi malo cve}a, rekao je on, to je u modi…

Ali ona odmahnu glavom:

- Ne, nema ni~ega {to bi se slagalo sa tom haqinom. Idi, molim te, do svoje prijateqice, gospo|e Forestije, i pozajmi ne{to.

On poslu{a.

Gospo|a Forestije je izvadi iz kov~ega jednu divnu ogrlicu od briqanata.

Matilda Loazel je zadrhta od radosti.

Na dan sve~anosti bila je najlep{a `ena: jednostavna, graciozna, obu~ena s ukusom. Svi su je gledali, svi su `eleli da igraju s wom. Bila je sre}na.

Bal je trajao do ~etiri ujutru.

Kad su do{li ku}i, ona stade pred ogledalo da jo{ jednom vidi svoju lepotu. Ali tada kriknu:

- Ogrlica! Ogrlica! Gde je ogrlica?!

Tra`ili su svuda, po haqini, po kaputu, po xepovima. Nigde je nije bilo.

Mu` je istr~ao da pretra`i ceo put kojim su do{li. Vratio se u sedam ujutru, bled i slomqen.

- Ni{ta nisam na{ao.

Narednih dana i nedeqa raspitivali su se, nudili nagradu, i{li u policiju. Nije bilo traga.

Tada odlu~i{e da kupe drugu, istu takvu.

Obi{li su mnoge zlatare, dok nisu na{li jednu ogrlicu koja li~i. Cena - trideset {est hiqada franaka.

Matilda je vratila gospo|i Forestije ogrlicu, a ova,

drugom ramenu, kao protivteg, prebacila je srp, kao i svakog dana kad bi se vra}ala iz `etve. Obgrlila je svoj porod, kao snopi} `ita, dok joj je srp uzvra}ao we`nost.

Porodi~na legenda ka`e da su oboje drhtali od nepoznate jeze.

Moja praroditeqka je bila nalik psetu koje otresa svjetlosne opiqke i gasi ih u lokvama po kojima se ve}

mrzovoqno i bez re~i, stavila je u kutiju.

Po~eo je `ivot pun muka i bede. Loazel uze novac od oca, pozajmi ostatak, potpi{e menice, uvu~e se u dugove. Prodali su stan, preselili se u tavan. Matilda je nau~ila te{ke poslove: ~istila je ku}u, prala rubqe, vukla vodu, kupovala povr}e na pijaci. Deset godina tako. Na kraju, iscrpqeni, iznureni, otplatili su dugove.

Jedne nedeqe, Matilda, koja je sada izgledala stara, naborana i ru`na, srete gospo|u Forestije u parku. Pozdravi je. Ova je nije prepoznala. - Gospo|o, ja sam Matilda Loazel.

- Jao, jadna, kako si se promenila!

- Da, zbog tebe. Izgubila sam ogrlicu, vratila ti drugu, deset godina sam otpla}ivala.

Gospo|a Forestije, zapawena, uhvati je za ruke:

- O, jadna moja! Pa ona moja ogrlica bila je la`na! Najvi{e pet stotina franaka je vredela!

hvatala pokorica sumraka, oslu{kuju}i kako poput vrelih potkova cvr~e, uroweni u vodu.

Ka`u i to da su nasqednici taj srp dr`ali u ~elu sobe, obje{enog o ~avao na zidu. Ostajao je da tu visi, umjesto ikone, postaju}i tako svjedok i krivac pokoqewima koja dolaze.

Te godine `etva je dobro ponijela.

Svoje potomstvo navrbaba je povijala ~vrsto, kao da }e, jo{ neprohodali, pobje}i iz kolijevke. U takvom povijawu oni }e vidjeti uzrok svog docnijeg bijesa i svih nevoqa koje donosi zapt. Kako po wih same, tako i po one u wihovoj blizini.

Neki od wih }e joj prebacivati da je srp kojim se presjeca pupkovina bio zar|ao. Bi}e i onih koji }e i}i dotle da tvrde kako pupkovinu nije presijecala srpom, ve} odgrizla pokvarnim zubima.

Istina, nikad nije ubila Tur~ina; niti je na{la kr~ag s blagom ili izatkala }ilim za kojim bi zajahao i care iz Stambola. Ali je bila je kriva i za ono {to nije u~inila. Za to ponajvi{e.

Zamjeri}e joj mnogo toga kad god bi im se pomra~io vidik ili kad bi se wihovim glavama isprije~io pretvrd zid. Ra|ala je djecu i `wela `ito, lako kao {to je cmoqavom zaplakati. Nikad nije opsovala Boga ni zakukala na usud. ]utke je `ivjela i }utke umrla. Zato je wena pri~a izatkana od najmuklije ti{ine i naj~istijih suza. Nekoliko vijekova kasnije te }e suze pote}i iz o~iju moje majke.

^ak i kad u woj sve bude usahlo – suze ne}e nikad. Evo, osje}am da bubre i u mojim o~ima, dok ovo biqe`im. To ona tu`i iz mene, a iz we naviru navrbabine suze.

O^EKUJU LI SAD NASIQE U SRBIJI: [ta se krije iza ”upozorewa” ambasade

Ameri~ka ambasada u Beogradu je u petak objavila „bezbednosno upozorewe” svojim dr`avqanima da izbegavaju proteste zbog mogu}eg nasiqa.

„O~ekuje se nastavak velikih protestnih akcija, u kojima bi mogle u~estvovati desetine hiqada qudi, u Beogradu i {irom Srbije”, ka`e se u upozorewu, objavqenom na dru{tvenim mre`ama i na sajtu ambasade.

Ameri~ke diplomate napomiwu da su protesti u Beogradu „ukqu~ivali slu~ajeve nasiqa” koji bi mogli da se ponove, te da policija predvi|a „velike grupe, zatvarawe ulica i mostova i prekide u saobra}aju”. „Prekid mobilnih telefonskih usluga je tako|e mogu}”, ka`e ambasada.

Ameri~kim dr`avqanima se preporu~uje da „izbegavaju krajeve u kojima su protesti ako su u mogu}nosti. Ako nai|ete na uznemirenu masu ili nasilnu situaciju, odmah idite. A ako niste u stawu, na|ite bezbedno skloni{te”.

Stejt department je posledwi put a`urirao svoje savete za putovawe u Srbiju polovinom aprila. U tom dokumentu se protesti uop{te ne spomiwu, ve} se Amerikancima sugeri{e da budu na oprezu „zbog kriminala.” „Nasiqe povezano sa organizovanim kriminalom i sportskim doga|ajima visokog profila je uobi~ajeno u Srbiji”, navodi se na sajtu Stejt departmenta.

Amerikancima koji `ele da posete zemqu savetuje se da „ne pokazuju znakove bogatstva, poput skupih satova ili nakita”, ne otvaraju vrata hotelske sobe ili pansiona nepoznatim licima.

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I] POZVAO JE STUDENTE U BLOKADI NA TELEVIZIJSKI DUEL PRED „SVIM KAMERAMA”.

Vu~i} je posledwi TV duel imao kad su dana{wi studenti i{li u

osnovnu {kolu,

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} pozvao je studente u blokadi na televizijski duel pred „svim kamerama”. Odmah nakon ove objave, usledio je niz odgovora akademaca koji su poru~ili ~lanu Srpske napredne stranke da sa wim ne `ele na pri~aju, te da }e biti prilike, pred izbore. Aleksandar Vu~i} posledwi put je iza{ao na televizijsku debatu pre 13 godina kad su studenti polazili u osnovnu {kolu.

„Srbija svoje probleme mora da re{ava demokratskim dijalogom, a ne nasiqem. Pozivam predstavnike blokaderskog pokreta na razgovor i javnu debatu o vizijama, da razgovaramo o na{im planovima i programima za budu}nost i svi zajedno osudimo nasiqe na na{im ulicama“, napisao je Aleksandar Vu~i} i objavio snimak na svom zvani~nom Instagram nalogu.

Va`no je napomenut da Aleksandar Vu~i} ima 55 godina, a posledwi put je na televizijski duel iza{ao u maju 2012. godina, kada mu je protivnik bio Dragan \ilas, tada{wi gradona~elnik Beograda. Studenti u u blokadi

Anketa SSSS: U Srbiji 71,2 odsto doma}instava ne mo`e ni{ta da u{tedi zbog nedovoqnih primawa

U Srbiji 71,2 odsto doma}instava ne mo`e ni{ta da u{tedi zbog nedovoqnih primawa, pokazala je Anketa o stvarnim mese~nim primawi-

ski rawivi i osetqivi na ekonomske {okove.

Prema anketi, koja je sprovedena od 7. do 19. avgusta ove godine i u kojoj je u~estvovalo 2.219 ispi-

ma zaposlenih i tro{kovima wihovih doma}instava, koju je uradio Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Kako su naveli iz SSSS, to zna~i da gotovo tri ~etvrtine doma}instava u Srbiji `ivi od plate do plate i da su finansij-

tanika, 18,5 odsto wih je navelo da wihovo doma}instvo mo`e da u{tedi od 5.000 do 12.000 dinara mese~no, dok samo wih 10,3 odsto mo`e da u{tedi i vi{e od 12.000 dinara svakog meseca.

Anketa je pokazala i da se 50,6 odsto ispitanika zbog ograni~enog buxeta odri~e puto-

vawa, 16,6 odsto se odri~e kulturnih sadar`aja, 13,3 odsto se odri~e kvalitetnih proizvoda, 11,2 odsto {tedi na koli~ini kupqenih proizvoda, a na ostalim stvarima {tedi 8,3 odsto ispitanika.

Sedmodnevni odlazak na godi{wi odmor ne mo`e da priu{ti 46,8 odsto ispitanika, dok bi wih 22 odsto moglo da za odmor izdvoji od 60.000 do 80.000 dinara, 18 odsto od 80.000 do 120.000 dinara, vi{e od tog iznosa wih 13,2 odsto.

Anketa je pokazala da su kod najve}eg procenta anketiranih, wih 60,4 odsto, zaposlena dva ~lana doma}instva, ali i da 25 odsto doma}instava u Srbiji pre`ivqava sa jednom platom.

Zbog toga su u SSSS istakli da je visina zarade kqu~na za `ivotni standard i da se politika o minimalnoj zaradi mora posmatrati kroz ~iwenicu da se jedna ili dve zarade dele na vi{e ~lanova porodice, naj~e{}e tri ili ~etiri ~lana.

Prema anketi, u Srbiji 22,1 odsto doma}instava ima mese~na primawa po ~lanu doma}instva do 60.000 dinara, dok 58 odsto doma}instava ima zaradu izme|u 60.000 i 100.000 dinara po ~lanu.

pre 13 godina

i sada{wi bruco{i u tom periodu su kretali u osnovne {kole ili bili u ni`im razredima ovih ustanova. Predsednik Srbije, nakon duela sa \ilasom, izbegavao je direktne debate, ve} je preko svojih re`imskih glasila debatovao sa snimcima i odgovarao na izjave qudi koji u tom trenutku nisu bili u studiju i nisu mogli da mu odgovore. Ovaj odgovor Aleksandra Vu~i}a usledio je nakon devet mesec istrajne borbe studenata, koja je do temeqa uzdrmala

vlast biv{eg radikala do te mere da je odgovorio stravi~nim nasiqem na ulicama {irom Srbije. Napredwaci su na ulice izveli maskirane batina{e koji su sa palicama i pirotehni~kim sredstvima napadali gra|ane na mirnom protestu, nakon ~ega je policija juri{ala i gra|ane prebijala i prskala hemijskim sredstvima, a sve to zbog mawka hrabrosti re`ima da se suo~i sa o~iglednim propustima koji su doveli do pada nadstre{nice u Novom Sadu.

Odba~en zahtev za izdavawe gra|evinske dozvole za izgradwu

Nacionalnog stadiona

Ministarstvo gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Srbije odbacilo je zahtev Ministarstva finansija za izdavawe gra|evinske dozvole za izgradwu Nacionalnog fudbalskog stadiona, sa prete}im sadr`ajima i parkingom, jer je bio nepotpun

Kako se mo`e videti iz re{ewa o odbacivawu zahteva, koje je objavqeno 20. avgusta, gra|evinska dozvola je tra`ena za stadion koji }e imati suteren, prizemqe i sedam spratova, naveo je Forbs Srbija. Predvi|eno je da je visina stadiona 51,5 metara i da mo`e da primi 52.000 gledalaca.

U re{ewu o odbacivawu zahteva se, izme|u ostalog, navodi da je potrebno da se u glavnoj svesci (sa`etom tehni~kom opisu) taksativno navedu svi prate}i sadr`aji koji su planirani.

Potrebno je, tako|e, navesti sve prethodno dobijene dozvole/odobrewa kojima su obuhva}eni radovi koji su u nekoj meri prethodili radovima koji su predmet zahteva i tehni~ke dokumentacije, vidi se iz re{ewa. Osim ovoga, potrebno je i da se glavni projektant izjasni da li u zoni radova postoji elentroenergetska infrastruktura (10 i 1 kV) definisana u uslovima Elektrodistribucije Srbije za ukr{tawe i paralelno vo|ewe, koja je ugro`ena radovima, kao i da li je potrebna wena za{tita ili izme{tawe.

Zahtev Ministarstva finansija, odnosno prilo`ena dokumentacija uz zahtev, bila je nepotpuna i u delovima koji se odnose na prikqu~ke za kanalizaciju, elektroenergetsku mre`u i vodovod.

SRPSKI GENIJALCI ZABLISTALI U MUMBAJU: Pet medaqa na olimpijadi iz astronomije i astrofizike!

Na 18. Me|unarodnoj olimpijada iz astronomije i astrofizike odr`anoj u Mumbaju u Indiji, u~enici iz Srbije osvojili su pet medaqa – dve srebrne i tri bronzane.

Srebro su osvojili u~enici Matemati~ke gimnazije Mihailo Radovanovi} i Pavle Igwatovi}. Bronzu su osvojili Neda @ivanovi} u~enica Gimnazije Svetozar Markovi} iz Ni{a, Jovan Kulezi} u~enik Matemati~ke Gimnazije i Du{an Lazi}, u~enik Gimnazije u Kraqevu.

Rukovodioci tima bili su dr Milan Stojanovi} iz Astronomske opservatorije u Beogradu i dr Stanislav Milo{evi} sa Katedre za astronomiju Matemati~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Pored toga u konkurenciji za najboqi poster, osvojili su tre}e mesto. Poster je bio inspirisan Milankovi}evom reformom kalendara.

U Indiji su se takmi~ile 63 ekipe iz celog sveta.

STUDENT IZ BEOGRADA IZGUBIO NOV^ANIK

NA PUTU ZA GR^KU:

Makedonac ga na{ao, kako ga je vratio iznenadilo je sve

Putovawe iz Beograda za Zakintos jednom studentu iz Beograda umalo da se pretvori u pravu no}nu moru. Naime, mladi} je krenuo autobusom iz Beograda u Gr~ku kako bi u`ivao u letovawu sa svojim prijateqima, me|utim, raspolo`ewe mu se pokvarilo kada je shvatio da je izgubio nov~anik na jednoj pumpi nasred auto-puta, {to je shvatio prili~no kasno. Nazad nije mogao.

U nadi da }e uspeti da spasi situaciju i do|e bar do dokumenata, wegova majka odmah je objavila informacije u Fejsbuk grupama,

ali ispostavilo se da to i nije bilo neophodno i da dobri qudi i daqe postoje. Ona je ispri~ala za Telegraf.rs kako se sve odvilo i kako je ova pri~a dobila sre}an kraj i vratila veru u qude.

- Moj sin je krenuo autobusom iz Beograda za Zakintos preko neke agencije preko koje svi studenti obi~no putuju na Zakintos. Na jednoj pumpi u Makedoniji kod Kumanova imali su pauzu. Kada su nastavili put i ve} do{li u Gr~ku, on je primerio da nema nov~anika u kojem su mu bile kartice i mawa suma novca - po~iwe majka pri~u za Telegraf.rs.

Sin je odmah blokirao kartice, a od novca se oprostio. Me|utim, ubrzo je usledio i obrt kojem se niko nije nadao.

- ^ovek sa pumpe, mislim da je poslovo|a na{ao je nov~anik i kontaktirao mog sina putem Instagrama. Rekao mu je da je nov~anik kog wega i da ga moze preuzeti kad i kako po`eli - obja{wava ona. ^ovek sa pumpe je organizovao sve i nov~anik poslao u Zakintos sa slede}om grupom turista koji su napravili pauzu ba{ na toj pumpi.

- Nov~anik je preuzeo turisti~ki vodi~ koji vodi slede}u grupu gostiju na Zakintos. Tako da je jedan stresan doga|aj je imao vrlo sre}an kraj. Sve u nov~aniku je bilo netaknuto - ka`e nam na{a sagovornica.

Oni su pronalaza~a simbolni~no nagradili, a odlu~ila je da ga pohvali i javno kako bi ovakav gest poslu`io kao primer svima.

- U moru u`asnih, ovo je jedna zaista lepa vest - zakqu~uje ona.

OBOREN REKORD!

Preko 60.000 qudi pro{lo kroz malo srpsko selo

Sedmi Sabor violinista Srbije pretvorio je ovo {umadijsko selo u prestonicu violine. Tokom tri dana manifestacije kroz Prawane je pro{lo vi{e od 60.000 qudi, a fudbalski stadion bio je krcat od jutra do pono}i.

„Mo`emo sa ponosom da ka`emo da je, prema izve{tajima MUP-a, sabor pro{ao bez ijednog incidenta. Iako se ~ekalo u redovima ispred {atri da se prona|e mesto, ovo su bili prazni~ni dani za Prawane, kada je sve bilo ispuweno do posledweg mesta“, rekao je organizator Gvozden Nikoli}. Prvi dan bio je takmi~arskog karaktera, kada su se violinisti nadmetali u juniorskoj i seniorskoj kategoriji. Najve}e priznawe – Prva violina Srbije – pripalo je Danijelu Raki}u iz Osipaonice kod Smedereva, koji je poneo i nagradu za najboqe odsvirano kolo. Zlatnu violinu osvojio je David Marinkovi} iz Kaleni}a kod Uba, dok je tre}e mesto pripalo Nataliji Bu{i} iz Vrn~ana kod Gorweg Milanovca. Za upe~atqiv scenski nastup nagra|ena je Milica Marjanovi} iz U`ica. Drugog dana na velikoj pozor-

nici nastupili su majstori violine, koji su odr`ali maratonski koncert u trajawu od vi{e od ~etiri sata.

Tre}i, zavr{ni dan obele`io je nastup slavuja iz Mr~ajevaca, Miroslava Ili}a, koji je svojom

pesmom zaokru`io trodnevnu fe{tu.

Atmosfera je bila sjajna, u {atrama se tra`ilo mesto vi{e, dok su ugostiteqi bili zadovoqn, jer je pe~ewa nestalo ve} oko 11 sati.

TOP IZ DOBA KARA\OR\A OPET PUCA U PARA]INU: Radoslav Milo{evi} iz Svojnova napravio repliku

Para}insko Udru`ewe potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine ne}e vi{e morati da pozajmquje repliku topa iz doba Prvog srpskog ustanka za potrebe obele`avawa zavr{etka Boja na Ivankovcu i scenskog prikaza ispaqewa ~uvenog topovskog hica Steve Pisara sa Kara|or|evog brda.

Radoslav Raka Milo{evi} iz obli`weg sela Svojnovo, vrsni majstor, a ma{inac po struci, napravio je za samo tri dana i donirao svom udru`ewu i Para}inu drveni top iz kog je barutno puwewe ve} ispaqeno 19. avgusta, tokom zvani~ne ceremonije obele`avawa 220 godina od prve velike pobede srpskih ustanika.

Do povla~ewa Turaka prema Ni{u i oslobo|ewa Para}ina, prema narodnom predawu, do{lo je upravo zbog tog topovskog hica koji je ispalio Steva, jedan od pisara velikog vo`da Kara|or|a - kome je zanimawe kasnije postalo prezime. Nakon {to je, opijen vinom, uspeo da namoli Kara|or|a da mu dozvoli da puca u pravcu turskog konaka u gradu, gde je pretpostavio da se smestio Hafiz-pa{a, Steva je uspeo da ga rani u nogu. Turska vojska se zbog toga narednog jutra u `urbi povukla, a legenda ka`e da je pa{a preminuo ba{ zbog posledica rawavawa nekoliko dana kasnije.

- Ratni sam veteran i ~lan vi{e bora~kih udru`ewa, volim Srbiju, svoj narod i veliki sam patriota. Zaista mi je puno srce {to sam mogao i na ovaj na~in da doprinesem obele`avawu jedne velike pobede nas Srba nad Turcima. Sve~anoj ceremoniji i ispaqewu iz mog topa prisustvovao sam sa sinom, a udru`ewe mi se odu`ilo zahvalnicom - pri~a, za „Novosti”, Milo{evi}. Dodaje da se uop{te nije dvoumio da prihvati inicijativu udru`ewa da poku{a da napravi repliku topa iz tog vremena:

- Oru`je volim od detiwstva, bio sam i lovac. Ideja se rodila jo{ pro{le godine, kod Ivankovca, gde sam se sa saborcima slikao uz repliku topa u vlasni{tvu Op{tine ]uprija. Kako je moje udru`ewe muke patilo pozajmquju}i top iz Kragujevca i ]uprije, sinula je ideja da probam da ga napravim. Odmah sam model „skenirao” o~ima i znao da ne}e biti problema. To je drveni top od stabla tre{we. Sam proces izrade trajao je tri dana, a

pre toga sam na{ao odgovaraju}u suvu tre{wu. Cev je morala da se okuje obru~ima da ne bi pukla i da sve izgleda potpuno autenti~no. Top je ra|en bez navoja i {rafova, kao sa po~etka 19. veka. ^ak sam sagoreo povr{inski sloj drveta da bi dobio tu starinsku patinu - napomiwe na{ sagovornik. Radi probe, Radoslav je prvi put opalio u dvori{tu ku}e, a ve} sutradan je scenski pucaw bio deo sve~anosti na Kara|or|evom brdu.

SE]AWE NA JOVANA TOPOLIVCA

Svojnovo je ve} poznato po vrsnom topolivcu iz Prvog srpskog ustanka, Jovanu Petrovi}u Kova~u, ~ija se bronzana bista nalazi ispred seoskog doma kulture. Radoslav zato planira da napravi jo{ jednu repliku topa koju }e da pokloni svom selu, da bude postavqena ispred Kova~eve biste. Jovan Kova~ je ro|en u drugoj polovini 18. veka. Iz Svojnova se preselio u Zemun, gde je usavr{io svoje kova~ko ume}e. Po izbijawu Prvog srpskog ustanka vratio se u Srbiju i stavio na raspolagawe Kara|or|u tako {to je ustanicima popravqao, okivao i lio oru`je.

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (15)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snovaSjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

RE^ IZVINITE U VATIKANU SE VRLO TE[KO IZGOVARA: @an-Luju Toranu iz Papskog saveta sam rekla da

Iz Jugoslavije mi je stigla informacija da }e krajem septembra 1989. u Crnu Goru biti vra}eni posmrtni ostaci kraqa Nikole I Petrovi}a i da se sprema velika sve~anost.

Unela sam datum u rokovnik i odlu~ila da }u i}i, s pozivnicom ili bez we.

Dragan Tanasi} je javio da je moj ~lanak reklamiran na televiziji. ^asopis se rasprodao u osamdeset pet hiqada primeraka. Ostavio je dobar utisak i u Hrvatskoj i Sloveniji.

London je u me|uvremenu potvrdio termin sastanka sa Xervejzom Kauelom i ja sam ta~no u tri sata posle podne 4. septembra 1989. sedela prekoputa ~oveka koji je imao va`nu ulogu u razre{ewu Kubanske krize 1962, kada je pokrivao Rusa Olega Pewkovskog, koji je iz Moskve poslao va`ne informacije Amerikancima o vojnoj opremqenosti Sovjetskog Saveza.

Xervejz me je pa`qivo posmatrao, ne skidaju}i osmeh s lica, a onda je iznenada rekao: – Znam za{to `elite ova dokumenta i ja }u vam ih dati. Onda ~inite s wima {ta vam je voqa!

Pomislila sam u prvom trenutku da se {ali. Zar je mogu}e da ovako lako zavr{im jednu meni tako va`nu stvar? Zar nisu dokumenta i daqe pod oznakom tajne?

Oni su znali ono {to ja u tom trenutku nisam: Jugoslavija im vi{e nije bila bitna. Ono {to je dolazilo narednih godina pokazalo je za{to.

Xervejz mi je rekao da su Englezi radili 18 meseci da bi pripremili udar i da su platili 100.000 tada{wih funti u~esnicima. Ti nelojalni i gramzivi qudi su to uzeli.

Boravak u Londonu je ovog puta bio izuzetno zanimqiv. Upoznala sam novinarku Noru Belof, autorku kwige o Titu, i Xervejza Kauela. Srela sam se s kardinalom Hjumom i poklonila mu kwigu Magnum Crimen Viktora Novaka o hrvatskim zlo~inima tokom Drugog svetskog rata. Bio je uznemiren zbog sadr`aja kwige i rekao mi je

da }e pisati Vatikanu kako bi mi tamo zakazao sastanak.

Na kraju mi je naglasio: – I da, Srbi ne moraju da se pokatoli~e – misle}i na ~iwenicu da je u NDH tokom Drugog svetskog rata to bio deo monstruoznog plana za Srbe da se tre}ina pokatoli~i, tre}ina protera i tre}ina ubije.

^ak mi je naglasio da postoji posebno krilo manastira Emplfort u Jork{iru za pravoslavne monahe.

Vratila sam se u Wujork vrlo zadovoqna.

A onda me je u jedan ujutru pozvao Manuel i zatra`io razvod jer sam ja stalno u Jugoslaviji i ne vi|amo se uop{te. Bio je pijan i histeri~an, vikao je da ga nikad nisam volela i da me zauvek ostavqa. Spustila sam slu{alicu i nastavila da spavam.

Za dva dana letim u Beograd.

Iz Londona je stigla `uta koverta ~iji je sadr`aj bio prava tempirana bomba.

Odmah sam po~ela da ~itam dokumenta. Posebno me je zaintrigirao izve{taj o Dra`i Mihailovi}u, koji je ^er~ilu poslao {ef specijalne misije u Jugoslaviji major Ficroj Maklin. ^er~il je bio za Dra`u sve do tog

Kwiga: Jelisaveta sa porodicom na promociji kwige ”Knez Pavle Kara|or|evi} - jedna zakasnela biografija”

izve{taja koji je bio presudan jer je Maklin u`ivao wegovo puno poverewe. [tavi{e, ^er~il ga je li~no izabrao za misiju. Moglo bi se u tom kontekstu razmi{qati i o znatnom uticaju Xejmsa Klagmana, Engleza, glavnog {efa SOE za Jugoslaviju, ~ije je sedi{te bilo u Kairu. Javno deklarisani komunista, Klagman je u vi{e navrata govorio protiv Jugoslovenske vojske u otaxbini, a u korist Titovih partizana, za koje je smatrao da su anga`ovaniji u borbi protiv Nemaca.

Maklin je jo{ bio `iv i imala sam neverovatnu `equ da ga upoznam. Htela sam da ~ujem kako razmi{qa danas, da li se bilo {ta u wegovim stavovima promenilo u odnosu na ratne godine u kojima je bio u poziciji da doslovno upravqa sudbinom svih nas u Jugoslaviji zahva}enoj ratom.

Xervejz mi je obe}ao sastanak s Maklinom i sredinom decembra otputovala sam u London.

Srela sam se sa Xervejzom i Maklinom na Launds skveru. Bila sam pomalo razo~arana wegovim oronulim izgledom i samim susretom koji nije bio nimalo zabavan. Baronet Maklin, koji je dobio plemi}ku titulu za

NA VE^ERI KOD ^ARLSA

Oti{la sam na ve~eru kod princa ^arlsa u Hajgrouv, wegovu privatnu rezidenciju. Na ve~eru je pozvana grupa od petnaest biznismena kako bi pomogli rad Globalnog foruma. Kona~no smo dobili dovoqno novca i podr{ku za konferenciju u Moskvi. ^arls mi je rekao da }e mi pomo} i da se pove`em sa sultanom od Bruneja i Karimom Aga Kanom. Karim, wegov brat Amin i ja smo se igrali u pesku u Africi kad nam je bilo pet godina. Bio mi je potrebna Karimov savet povodom situacije s muslimanima u Jugoslaviji i mislila sam da on mo`e biti od pomo}i. ^arls mi je poklonio svoju kwigu o arhitekturi „Vizija Britanije: Li~ni pogled na arhitekturu”.

vernu slu`bu svojoj zemqi, i daqe je ~vrsto stajao na stanovi{tu da je Tito bio pravi izbor. Wegov nastup na pomen Titovog imena bio je gotovo divqa~ki eksplozivan. Iz Londona sam otputovala za Rim. Kardinal Hjum je na moje insistirawe uspeo da mi zaka`e sastanak u Vatikanu. Moram da spremim strategiju za Vatikan. Primio me je @an-Luj Toran iz Papskog saveta za me|ureligijski dijalog. @elela sam da skrenem pa`wu na narastaju}e nemire u Jugoslaviji, s posebnim osvrtom na te{ko nasle|e iz Drugog svetskog rata, kada je jedan broj katoli~kih sve{tenika u Hrvatskoj aktivno u~estvovao u pogromu tamo{wih Srba. Obavestila sam ga o poznatim slu~ajevima maltretirawa pravoslavnih sve{tenika i vernika u Hrvatskoj i naglasila da me brine mogu}nost izbijawa novog gra|anskog rata. Smatrala sam da bi izviwewe Katoli~ke crkve za zlo~ine po~iwene tokom Drugog svetskog rata imalo pozitivan efekat. Pa`qivo me je saslu{ao. [to se ti~e izviwewa Vatikana, rekao je da }e to vrlo te{ko i}i. – Re~ izvinite se te{ko izgovara – rekao mi je. Kad su u pitawu noviji slu~ajevi maltretirawa, potrudi}e se da preduzme odgovaraju}e korake. Pitala sam ga kako }u znati da je preduzeo korake. – Po rezultatima – odgovorio je mirno. Ve} sutradan sam bila u Beogradu. Imala sam sastanak povodom izdavawa Nilove kwige, a `elela sam i da posetim Brdo kod Krawa u Sloveniji, imawe koje je moj otac kupio pre rata. Zamolili su me da nekoliko stvari bude izba~eno iz srpskog izdawa kwige. Na primer, deo gde se ka`e da kraq Petar I nije bio zreo i da je kraq Aleksandar kraqicu Mariju zvao Ma grosse – Moja debela ({to i jeste), kao i jo{ neke tako osetqive stvari. l U slede}em broju:

Kara|or|evi}i su napravili gre{ku {to se nisu svi zajedno vratili povodom sahrane kraqa Nikole

1749. - Ro|en je nema~ki pisac Johan Volfgang Gete, jedna od najzna~ajnijih i najuticajnijih li~nosti nema~ke i svetske kwi`evnosti. Pored kwi`evnosti, gde se ogledao u gotovo svim rodovima, bavio se i filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i dr`avni~kim poslovima u Vajmaru („Faust”, „Verter”, „Vilhelm Majster”, „Ifigenija na Tauridi” „Egmont”).

1849. - Austrijske trupe pod komandom Johana Jozefa Radeckog savladale su otpor Danijela Manina i zauzele Veneciju, koja je u martu 1848. proglasila nezavisnost. Austrijska vlast odr`ala se do 1866. kada je podru~je Venecije pripojeno Kraqevini Italiji.

1910. - Na sve~anoj sednici Narodne skup{tine u Cetiwu, kne`evina Crna Gora je progla{ena kraqevinom, a knez Nikola I Petrovi} kraqem.

1944. - Posledwi nema~ki vojnici u Marseju u Francuskoj predali su se u Drugom svetskom ratu Saveznicima oslobo|en je Tulon.

1963. - Borac za qudska prava Martin Luter King odr`ao je pred 200.000 u~esnika protestnog „Mar{a slobode” na Va{ington, ~uveni govor pod nazivom „I have a dream”.

1975. - Francuska je poslala vojsku i policiju na Korziku da ugu{e demonstracije na kojima je tra`ena autonomija. Francuzi su kupili Korziku od \enove 1768. i od tada je deo francuske dr`ave izuzev perioda 179496, kada je ostrvo bilo pod britanskom okupacijom. [ezdesetih godina 20. veka oja~ao je pokret za autonomijom.

1987. - Umro je ameri~ki filmski re`iser Xon Hjuston, jedan od najistaknutijih ameri~kih sineasta 20. veka („Malte{ki soko”, „Blago Sijera Madre”, „Afri~ka kraqica”).

1990. - Irak je proglasio okupirani Kuvajt 19. provincijom Iraka.

1991. - Umro je biv{i poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh German. Kao Hranislav \ori} zamona{io se 1951. u manastiru Studenica, a za crkvenog poglavara je izabran 1958, posle smrti patrijarha Vikentija. Nakon {to se razboleo na wegovo mesto je 2. decembra 1990. izabran patrijarh Pavle.

1995. - Od eksplozije granate na sarajevskoj pijaci Markale poginulo je 37, a raweno 85 qudi. Predstavnici UN u Sarajevu optu`ili su bosanske Srbe za masakr civila, a dva dana kasnije avioni NATO bombardovali su polo`aje Vojske Republike Srpske.

2015. - Austrijska policija prona{la je 71 telo izbeglica u hladwa~i parkiranoj na autoputu koji vodi od Budimpe{te ka Be~u.

2015. - Vi{e od 300.000 izbeglica pre{lo je Sredozemno more od januara, a 2.500 se udavilo poku{avaju}i da se domogne Evrope, saop{tio je Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR). Godinu pre Sredozemno more pre{lo 219.000 qudi, pri ~emu je nastradalo ili nestalo 3.500.

Ko je naredio JSO da ubije nezgodnog svedoka

i Milo{evi}evog rivala?

Navr{ilo se 25 godina od ubistva Ivana Stamboli}a kog su na svirep na~in likividrali pripadnici Jedinice za specijalne operacije, po nalogu na~elnika tajne slu`be Radomira Markovi}a kom je nare|ewe stiglo od nekada{weg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a.

Jedno od zlodela za koje su optu`eni qudi iz „eskadrona smrti“ Slobodana Milo{evi}a – pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO), pod komandom tada{weg na~elnika RDB Radomira Markovi}a, bilo je ubistvo politi~ara Ivana Stamobi}a. To ubistvo je moralo da bude posebno surovo ba{ zbog toga {to je postojalo mnogo li~nih veza izme|u Milo{evi} a i Stamboli}a, pa je i zlo~in morao da nosi pe~at li~nog.

Niko od porodice Milo{evi} nikad nije osu|en za ovaj zlo~in, iako je presudim osumwi~enima za wegovo ubistvo navedeno da je nare|ewe za likvidaciju stiglo od Slobodana Milo{evi}a.

Danas su pripadnici JSO rado vi|eni u~esnici skupova u organizaciji Srpske napredne stranke i pojavquju se u ]acilendu (Pionirski park) gde su ulozi za{titnika Predsedni{tva Srbije od gra|ana koji mesecima protestuju.

IVAN STAMBOLI]

I SLOBODAN MILO[EVI]

Iako su jedno vreme bili bliski saradnici, Ivan Stamboli} i Slobodan Milo{evi} dosta su se razlikovali, makar {to se porodice i porekla ti~e. Stamboli} je bio iz ugledne predratne, komunisti~ke porodice koja je dosta davala na obrazovawe. Sva petorica bra}e Stamboli}, ukqu~uju}i i Ivana, zavr{ili su visoke {kole, za ono vreme, i imali su ozbiqne karijere. Ivanov ujak bio je Petar Stamboli}, prvoborac i predratni komunista, visoki posleratni funkcioner. Sa druge strane, Milo{evi} nije imao sre}e sa porodicom, poreklom iz Crne Gore. Wegova porodica se u Po`arevac doselila neposredno pred Drugi svetski rat, a sam Slobodan se rodio u okupiranoj Srbiji, u avgustu 1941. godine. Wegov otac, Svetozar, je zavr{io bogosloviju i radio je kao verou~iteq. Nakon rata, po{to je bogoslovija ukinuta, Svetozar je po~eo da predaje ruski jezik, a on i Milo{evi}eva majka Stanislava su se razveli i Svetozar se vratio u Crnu Goru, gde je 1962. po~inio samoubistvo. Majka bra}e

Milo{evi}, starijeg Borislava i mla|eg Slobodana, naporno je radila da bi izdr`avala decu, ali obojicu je uspela da {koluje. I wen kraj bio je tragi~an, i ona je izvr{ila samoubistvo 1974. godine. Ivan Stamboli} je prvo po~eo da radi u fabrici, da bi ne{to kasnije upisao Pravni fakultet. Iako stariji od Milo{evi}a pet godina, upoznali su se ba{ na fakultetu, jer je i Milo{evi} studirao Pravni, verovatno su se sreli na nekom sastanku ~lanova Saveza komunista Jugoslavije. Iz nekog razloga, Stamboli}u se svideo Milo{evi} i on je mla|eg kolegu „uzeo pod svoje“ i vukao ga svuda za sobom. VUKAO MILO[EVI]A SA SOBOM Stamboli}a je zbog porodi~ne odanosti komunizmu „~ekalo“ neko rukovode}e mesto i dobio ga je 1965. kao direktor „Tehnogasa“. Sa sobom je vukao mladog Slobodana Milo{evi}a, koji postaje zamenik direktora. Kada Stamboli} odlazi iz „Tehnogasa“, Milo{evi} postaje direktor. Zapravo, skoro celu karijeru je Milo{evi} i{ao putem koji mu je kr~io Stamboli}. Ivan Stamboli} 1974. godine postaje sekretar Izvr{nog komiteta Centralnog komiteta Skup{tine SR Srbije, Stambolli} postaje najmo}niji ~ovek srpskih komunista, a Milo{evi} postaje vode}i ~ovek najmo}nije srpske banke „Beogradske banke“, {to nije bilo mogu}e bez politi~ke preporuke. Kruna Stamboli}eve karijere dolazi 1984. godine kada dolazi na ~elo CK SK Srbije, a na ~elo Gradskog komiteta SK Beograda, {to je bila druga najva`nija funcija u konstelaciji snaga u tada{woj politici, uprkos protestima, imenuje upravo Milo{evi}a.

POLITI^KO „OCEUBISTVO“

Prijateqstvu dolazi kraj 1986. godine, Stamboli} odlazi na funkciju u ne{to {to bi se sada nazvalo Vladom Srbije, a Milo{evi}a uspeva da progura na mesto {efa srpskih komunista. Milo{evi} je prigrabio medije i koristio ih za propagandnu pripremu, a onda je uo~io priliku da izv{i politi~ko „oceubistvo“, na ~uvenoj Osmoj sednici CK Saveza komunista Srbije, 24. septembra 1987. godine, koja je ozna~ila kraj politi~ke karijere Ivana Stamboli}a.

Ipak, Milo{evi} je bio toliko „milostiv“ da je uticao da 1988. Stamboli} bude izabran za direktora „JUBMES“ banke. Veliki udarac za Stamboli}a bila je smrt }erke Bojane, koja je stradala 1988. godi-

ne u saobra}ajnoj nesre}i pod sumwivim okolnostima. Kada je Milo{evi} do{ao na sahranu, Stamboli}eva supruga odbila je da se rukuje sa wim. Usledio je niz pogre{nih poteza Slobodana Milo{evi}a, izbio je rat na protosrima biv{e Jugosalvije, pa se Stamboli} politi~ki aktivirao, pa je sa grupom srpskih intelektualaca oti{ao u opkoqeno Sarajevo, a navodno je bio u pregovorima sa pojedinim opozicionim politi~arima kako bi stvorio novu stranku, socijaldemokratske orijentacije.

Stamboli}a su qudi povezivali sa „starim dobrim vremenima“ pre rata i nema{tine, ali i do`ivqavali kao suparnika Slobodana Milo{evi}a i wegovo ime se sve vi{e spomiwalo kao ime mogu}eg kandidata ujediwene opozicije. Slobodan Milo{evi}, a mogu}e i wegova supruga Mira Markovi} koja je, kao zli duh, uvek lebdela u pozadini, nisu mogli da oproste „izdaju“ ~oveka kojeg je Milo{evi} izdao.

Re`im, ve} ogrezao u krvi, re{io je da primeni krajnu meru – fizi~ku likvidaciju.

UBISTVO IVANA STAMBOLI]A

Stamboli} je `iveo punim `ivotom i u`ivao je u stvarima, kao direktor banke, mogao je sebi dosta toga da priu{ti. Imao je plan za taj 25. avgust 2000. godine, prvo da ode na tr~awe na Ko{utwak, da se vrati kru}i, sredi, a onda da ode na Sabor u Gu~i. Sa tr~awa se nikada nije vratio. Ubzo je alarmirana policija koja je po~ela potragu, a pomalo i istragu.

Da bi sa sebe skinuo sumwu, Milo{evi} je napravio malu predstavu od potrage, pa su tako poslati policajci i vatrogasci da pretra`e Ko{utwak. Pre nego {to su krenuli da u streqa~kom lancu pretra`uju {umu, re~eno im je da „dobro pogledaju kro{we drve}a, za svaki slu~aj“, aludiraju}i da se mo`da Stamboli} obesio.

DVA MOTIVA ZA UBISTVO STAMBOLI]A

Postoje dve teorije za{to je Stamboli} ubijen. Po prvoj, u pitawu je wegov politi~ki anga`man, ali ve} tada se znalo da }e Vojislav Ko{tunica biti kandidat opozicije, i Stamboli} je mogao da bude podr{ka promenama, ali te{ko i na wenom ~elu. Drugi motiv je mnogo prakti~niji, jer je sef wegove banke, „JUBMES“ banke bio pun miliona tada{wih nema~kih maraka i dolara, {to je bio pozama{an za uvek gladan re`im Slobodana Milo{evi}a. Nakon ubistva, telo je zakopano i ubice su nestale.

TOKOM „SABQE“ OTKRIVENO MESTO ZLO^INA

Wegovo strati{te otkriveno je 28. marta 2003. godine, tokom operacije „Sabqa“ i do wega je policiju odveo jedan od pripadnika JSO. Za ubistvo Ivana Stamboli}a osu|ena je ve} poznata ekipa iz Jedinice za specijalne operacije. Radomir Markovi}, tada{wi na~elnik tajne slu`be koji je izdao nare|ewe jedinici na 15 godina zatvora. Komandant jedinice Milorad Ulemek Legija i neposredni izvr{ilac ubistva Branko Ber~ek na po 40 godina zatvora. Nenad Bujo{evi} na 35 godina zatvora. Leonid Milivojevi} i Du{ko Mari~i} Gumar na po 30 godina. Voza~ sa Ibarske magistrale, za ovo delo je dobio 15 godina zatvora, Milorad Bracanovi}, biv{i funkcioner DB, dve godine robije. Slobodan Milo{evi} i Mirjana Markovi} nisu osu|eni. Iako je u izreci presude re~eno da je nare|ewe Radomiru Markovi}u izdao Milo{evi}, a to je zasnovano na delimi~nom priznawu samog Markovi}a, Slobodan Milo{evi} se ve} nalazio u Hagu, gde mu se sudilo za ratne zlo~ine. Milo{evi} je u Hagu i preminuo, ne do~ekav{i nijednu presudu.

Prvi predsednik Amerike koji je do{ao u Beograd

Ameri~ki predsednici Ruzvelt, Kenedi, Vilson i Va{ington imaju tu ~ast da wihovo ime nose i ~etiri va`ne beogradske ulice.

Ali, jo{ jedno zna~ajno ime ameri~kog predsednika vezuje se za Beograd – Nikson. Ri~ard Nikson bio je prvi predsednik SAD koji je posetio Beograd i, naravno, bio gost tada{weg vo|e Jugoslavije Josipa Broza Tita. O ovoj istorijskoj poseti svedo~e brojni novinski tekstovi i analize, ali ono {to je posebno interesantno jeste da je danas mogu}e pro~itati i zvani~ni dnevnik Niksonove posete Jugoslaviji, koja je, {to je sasvim neuobi~ajeno, ukqu~ivala i Hrvatsku.

Na aerodrom u Sur~inu predsedni~ki avion “Air force One” sleteo je 30. septembra 1970. godine.

Na aerodromu ga je do~ekao sam Tito, a odatle je kolona vozila pro{la kroz centar grada gde su Niksona pozdravqali

brojni Beogra|ani. Bio je to do~ek kakav se retko vi|ao. Glavni dan posete, sutradan, po~eo je na lokaciji “The Old Palace“, kako su Amerikanci “krstili” Beli dvor na Dediwu, odakle se Nikson uputio do institucija

Socijalisti~ke Republike Srbije, gde je razgovarao s Dragoslavom “Dra`om” Markovi}em, predsednikom srpske Skup{tine. Taj je razgovor trajao svega deset minuta –od 8.45 do 8.55. Sve je u minut ispisano – usledila je petominutna vo`wa do ~uvenog SIV-a gde je Niksona ponovo ~ekao – Tito. Nakon dvo~asovne posete svi zajedno odlaze na aerodrom Beograd u vo`wi koja traje 37 minuta (od 11.58 do 12.35). Ameri~ka delegacija ukrcava se na let za Zagreb, gde nastavqaju posetu, zajedno sa Josipom Brozom i istoga dana vratili su se u Beograd na ve~eru. Obi{li su i Titovo rodno mesto Kumrovec u hrvatskom Zagorju. Sutradan je Nikson zasadio drvo u Parku prijateqstva na U{}u. Nakon toga, ameri~ka delegacija leti za glavni grad [panije Madrid i posle Tita prvo rukovawe usledilo je sa ozlogla{enim {panskim generalom Frankom! Kompletan spisak putnika koji su dole-

teli u Beograd, a potom odleteli u Zagreb dodat je ovom dokumentu.

Tako mo`e da se vidi da su u Beograd doleteli Nikson i wegova supruga, ali i Henri Kisinxer, istaknuti ameri~ki politi~ar i dobitnik Nobelove nagrade za mir, koji je kao Niksonov savetnik za pitawa bezbednosti bio ~lan delegacije.

Isti avion (Air Force One) leteo je i za Zagreb, a na spisku putnika odmah ispod Niksonovog i imena wegove supruge stajalo je Titovo ime, kao i ime prve dame Jugoslavije Jovanke Broz, kao i jo{ nekih ~lanova jugoslovenske delegacije.

Pamti se da su se predsednici Tito i Nikson vozili otvorenim automobilima i mahali okupqenim Beogra|anima u novobeogradskim bulevarima – Studentskom ulicom, Pariske komune, Bulevarom Mihajla Pupina… Slika kakva bi za ameri~kog predsednika danas bila nezamisliva. Kod “Londona” kolona je stala, Nikson je iza{ao i rukovao se s Beogra|anima.

SVEVIDE]E OKO SA ANDA: Srpski tim otkriva misterije svemira uz najmo}niji teleskop na svetu

Srpski nau~nici deo su jednog od najve}ih projekata dana{wice, istra`ivawa svemira iz Opservatorije „Vera Rubin“ u ^ileu. Pomo}u najmo}nijeg teleskopa ikada izra|enog, mo}i }e da vide ono {to nije niko pre wih, da do|u do revolucionarnih, novih saznawa o Sun~evom sistemu, novim planetama, ali i da uo~e da li nam sa neba preti opasnost.

Vo|a srpskog nau~nog tima u jednom od najambicioznijih nau~nih projekata ikada je prof. dr Luka Popovi}, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu koji za Sputwik ka`e da je istra`ivawe krenulo od aktivnih galaksija.

„Sada su srpski, ali i nau~nici iz regiona koji su se prikqu~ili na{em timu, prisutni u svim segmentima ovog revolucionarnog istra`ivawa“, ka`e Popovi}.

TELESKOP KOJI ]E SVE PROMENITI

Najsavremeniji teleskop sme{ten je u Andima, na jednoj od najpovoqnijih lokacija za posmatrawe neba sa na{e planete. Kamera veli~ine i te`ine malog automobila, sa senzorom koji u jednom kadru snimi skoro 50 pre~nika Meseca, za samo 60 sekundi, mo`e da detektuje {ta se de{ava na nebu.

„Teleskop je specifi~no ura|en, dizajniran tako da mo`e da uhvati veliki deo neba sa izuzetno dobrom rezolucijom i da uhvati, snimi veoma slabe objekte, {to dovodi do toga da svako ve~e imamo ogroman broj podataka koje treba analizirati. Veliki posao za nau~nike, ali i mogu}nost za ukqu~ivawe u projekat, kako ka`u, gra|anske nauke, qudi koji `ele da istra`uju i pretra`uju snimke koji su svakako interesantni, bi}e veoma rado vi|eni i ukqu~eni.“

POTRAGA ZA PLANETOM „IKS“

Koliko je teleskop mo}an videlo se ve} na jednoj od prvih fotografija koje je snimio, na kojoj su ogromni, {areni oblaci gasa i pra{ine koji se kovitlaju u oblasti gde se ra|aju zvezde, udaqenoj 9.000 svetlosnih godina od Zemqe. Ure|aj zapravo kombinuje, sla`e vi{e slojeva snimaka u jednu fotografiju.

Po{to planete ne emituju, ve} samo reflektuju sun~evu svetlost, te{ko ih je uo~iti, pogotovo kada su daleko i male. Smatra se da je to slu~aj i sa potencijalnom devetom planetom Sun~evog sistema, takozvanom planetom „Iks“, na ~ije se postojawe sumwa na osnovu poreme}aja orbita objekata u spoqa{wim delovima Sun~evog sistema.

VIDE]E AKO NE[TO IDE KA ZEMQI

Najmo}nija digitalna kamera na svetu trebalo bi da detektuje i opasne objekte u dometu Zemqe, koji bi je mogli udariti, ka`e profesor Popovi}: „Verovatno}a je mala, naravno, jedan od zadataka teleskopa, po{to posmatra veoma slabe objekte, jeste da posmatra i asteroide. Posebno su interesantni takozvani NEO asteroidi koji su blizu Zemqe, nisu u asterodnom pojasu koji se nalazi izme|u Marsa i Jupitera. Oni mogu potencijalno da predstavqaju opasnost. Me|utim, ovaj teleskop treba da ih zabele`i. Podatak koji me je prili~no iznenadio - za mawe od mesec dana posmatrawa ovim teleskopom otkriveno je vi{e od 5.000 novih asteroida. Mo`e da otkrije ta mala nebeska tela koja mogu eventualno biti opasnost za Zemqu.“

DVOSTRUKI DOPRINOS SRPSKOG TIMA

Revolucionarni projekat „Legacy Survey of Space and Time” Opservatorije „Vera Rubin” traja}e narednih deset godina. Zapo~et je kao ameri~ki, ali je pre desetak godina postalo jasno da }e biti potrebna me|unarodna pomo}.

Na po~etku su pozvani u~esnici iz celog sveta koji mogu da doprinesu, ali su i tra`ili da se plati 300 hiqada dolara po istra`iva~u. Zatim su, ka`e, shvatili da }e Kinezi, a delom i Evropqani, otkupiti ceo projekat. Odobreno je u~e{}e bez novca, pla}a se znawem. „Srbija jeme|u prvima bila u projektu, izradili smo softver za obradu podataka i analizu posmatrawa, kao i za nau~ne ciqeve projekta. Drugo, postoji ne{to {to zovemo posmatrawe objekata koji su interesantni, da doprinesemo u nekom teleskopskom vremenu. I tu smo u~estvovali, Astronomska opservatorija zajedno sa Katedrom za astronomiju Matemati~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dakle, imamo dva doprinosa, u softveru za prou~avawe periodi~nosti kod posmatranih objekata, a drugi su posmatrawa sa teleskopom na astronomskoj stanici „Vidojevica“ na planini blizu Prokupqa“.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Bi}ete puni samopouzdawa i spremni da preuzmete inicijativu u poslu. Kolege i nadre|eni }e kona~no uvideti va{u odlu~nost i ozbiqnost, pa su mogu}e nove prilike koje ne bi trebalo da propustite. Qubavni odnosi dobijaju na dubini, jer ste otvoreniji nego ranije. Ako ste slobodni, mogu}e je poznanstvo koje }e vas iznenaditi. Ne dozvolite da vas sitnice izbace iz ravnote`e.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Bi}ete fokusirani i racionalni, {to }e vam pomo}i da izbalansirate obaveze i privatni `ivot. U poslovnom okru`ewu pokazujete zrelost i smirenost, a to donosi podr{ku saradnika i nadre|enih. U qubavi preovla|uje sklad - partner ceni va{ trud i razumevawe, dok bi slobodni mogli da upoznaju nekoga na dru{tvenom okupqawu. Prilika za finansijski napredak postoji.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

@eqa za komunikacijom i novim iskustvima. Na poslu vas o~ekuju dodatni zadaci koji bi mogli da vam donesu priznawe, ali i zahtevaju vi{e va{e pa`we. Bi}ete u centru dru{tvenih de{avawa, {to otvara mogu}nosti za flert i nova poznanstva. Ako ste u vezi, potrebno je vi{e razumevawa za partnera. Finansije su stabilne, ali izbegavajte impulsivne kupovine.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ova nedeqa je pogodna za li~na preispitivawa i povla~ewe iz svakodnevne vreve. Pitawa doma i porodice dolaze u prvi plan, pa se posvetite bliskima i re{avawu ku}nih obaveza. Na poslu vas o~ekuju rutinski zadaci koji }e vam utemeqiti poziciju, ali vas ne ispuwavaju. U qubavi je potrebno vi{e kompromisa, mogu}e je da partner ne razume va{u potrebu za ti{inom.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Va{a energija privla~i qude, a to mo`e da otvori vrata ka novim prilikama i ulogama s vi{e odgovornosti. U qubavi dominira strastslobodni Lavovi lako osvajaju simpatije, dok zauzeti u`ivaju u bliskosti. Ipak, pripazite na nagle promene raspolo`ewa i potrebu da sve bude po va{em. Preveliki tro{kovi radi imixa mogu da vas vas opterete. Ostanite dosledni sebi.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Nedeqa pred vama je radna i veoma „uredna”, idealna za zavr{avawe obaveza na vreme i organizaciju svakodnevnog `ivota. Emotivno, mo`e do}i do zahla|ewa ako zanemarite partnera zbog posla. Slobodne Device razmi{qaju vi{e nego {to ose}aju, pa bi mogle da propuste zanimqive prilike. Potreban vam odmor od mentalnog naprezawa. Izbegavajte preterano razmi{qawe.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

U poslu uspevate da izgladite nesporazume i poka`ete diplomatske ve{tine koje donose rezultate. Odnos sa partnerom je topliji, posebno ako ste spremni da otvoreno razgovarate. Slobodne Vage bi mogle da obnove kontakt s osobom iz pro{losti ili da se upuste u zanimqivu prepisku. Emocije su stabilne, uz povremenu potrebu za povla~ewem. Izbegavajte nepotrebne izdatke.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Ose}aj kontrole i unutra{we snage daje vam prednost u poslu. Pokazujete odlu~nost i samopouzdawe koje drugi prime}uju. Mogu}a je ponuda za odgovorniju poziciju ili novi projekat. U qubavi dolazi do produbqivawa odnosa, a iskren razgovor mogao bi da re{i stare nesuglasice. Slobodne [korpije privla~i intrigantna osoba, ma{ta im je zagolicana. Va`no je da na|ete ventil za stres.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Radoznali ste i spremni da istra`ujete nove mogu}nosti, bilo kroz u~ewe, putovawe ili kontakt s qudima iz inostranstva. Poslovno vas o~ekuje {irewe vidika i mogu}a saradwa s novim partnerima. U qubavi unosite sve`inu - ako ste zauzeti, partner vas vidi u novom svetlu; ako ste slobodni, neko }e vas fascinirati svojim znawem ili pri~om. Energija vam je visoka.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

U poslu ste efikasni i pokazujete da ste osoba na koju mo`e da se ra~una. Mogu}a je pohvala ili unapre|ewe. U privatnom `ivotu razgovori postaju zna~ajniji. Ako ste u vezi, odnos se produbquje, a slobodni bi mogli da upoznaju nekoga preko posla. Zdravqe je stabilno, ali umor mo`e da bude posledica prevelikih obaveza. Potreban vam je oporavak i razmi{qawe o budu}im ciqevima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

U poslu donosite nove ideje i pristupate obavezama s originalno{}u, {to drugi prepoznaju i cene. Qubavni `ivot vam je uzbudqiv, spremni ste na eksperimente i iznena|ewa. Ako ste slobodni, mogu}e je poznanstvo koje }e vas pokrenuti na dubqem nivou. Emocije su promenqive, ali ne gubite unutra{wu ravnote`u. Va`no je da ostanete dosledni sebi i ne tra`ite odobravawe spoqa.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

U poslu se oslawate na ose}aj, {to vam donosi prednost u situacijama koje zahtevaju empatiju. Mogu}a je saradwa koja vam omogu}ava kreativno izra`avawe. U qubavi ose}ate potrebu za povezivawem na dubqem nivou. Ako ste zauzeti, odnos postaje intimniji; ako ste slobodni, privla~e vas qudi koji razumeju va{u unutra{wu prirodu. Odmor, ti{ina i blizina prirode su neophodni.

Nastavnica ve} 16 godina na bolovawu a prima platu

Jedna nastavnica iz Nema~ke godinama nije i{la na posao, a ipak je primala punu platu. Sada je sud nalo`io da je vreme za promenu (i proveru) i medicinski pregled je neizbe`an.

Nastavnici, koja je vi{e od 15 godina na bolovawu, sada je, odlukom Vi{eg upravnog suda dozvoqeno da bude podvrgnuta pregledu kod lekara. Najvi{e upravne sudije u pokrajini potvrdile su time stav dr`ave. Dr`ava, kao wen poslodavac, naredila je pregled u aprilu 2025. godine, kako bi se utvrdilo da li je slu`benica sposobna da se vrati na posao.

Sud Severne Rajne-Vestfalije presudio je da poslodavac, ~ak i nakon dugotrajnog bolovawa, ima pravo da naredi lekarski pregled, uprkos kritikama nastavnice na ra~un postupaka dr`ave.

@ena se `alila Upravnom sudu u Dizeldorfu. Osporila je ovu odluku tvrde}i da je nerazumqivo da se nakon toliko godina i daqe insistira na pregledu. Navela je da nakon 16 godina nesposobnosti za rad zbog bolesti nije jasno na osnovu kojih okolnosti, doga|aja ili ~iwenica se zasniva nalog za pregled.

Nastavnica je tako|e istakla da psiholo{ki pregled predstavqa povredu wenih li~nih prava. Me|utim, sudije Vi{eg upravnog suda odbile su sve wene primedbe i potvrdile odluku ni`eg suda. Iako je, kako se navodi u presudi od 12. avgusta, dugogodi{wa neaktivnost u ovom slu~aju „zaista nerazumqiva”, odluka suda nije podlo`na `albi. Ipak, sud je ocenio da je pregled opravdan. Navedeno je da je svrha pregleda razja{wewe zdravstvenog stawa. To tako|e predstavqa obavezu poslodavca u okviru starawa o zaposlenima. U interesu javnosti, ovim se osigurava da samo radno sposobni slu`benici obavqaju du`nost, a ne da godinama primaju platu bez protivusluge. @ena nije radila od 2009. Prema prvim medicinskim nalazima, patila je od psihi~kih problema. Nakon toga je redovno dostavqala potvrde o bolovawu, a da dr`ava nije intervenisala. Iako je i to oceweno kao nerazumqivo, sud je naveo da ta ~iwenica nije od uticaja na dono{ewe odluke, pi{e Rundschau.

Kakav uticaj svakodnevno hodawe ima na holesterol?

Da li poku{avate da smawite holesterol i oja~ate srce bez odlaska u teretanu? Dobra vest je da ne morate da radite naporne ve`be da biste to postigli.

Svakodnevna {etwa je jednostavna i pristupa~na navika koja mo`e pomo}i u sni`avawu triglicerida, LDL („lo{eg“) holesterola i pove}awu HDL („dobrog“) holesterola. Ovo {titi va{e srce i krvne sudove na du`i rok.

„Visok holesterol je glavni faktor rizika za koronarnu bolest srca koji se mo`e promeniti. Kontrolisawem holesterola mo`ete izbe}i ili bar smawiti rizik od sr~anog udara, mo`danog udara i vaskularnih bolesti“, obja{waava kardiolog dr Bredli Server

KAKO HODAWE

UTI^E NA HOLESTEROL

Redovno hodawe poma`e u sni`avawu LDL-a, masti koja se nakupqa u va{im arterijama i pove}ava rizik od stvarawa plaka. Dr Alan Rozanski nagla{ava da je upravo povi{en LDL povezan sa sr~anim i mo`danim udarima.

Istovremeno, hodawe pove}ava nivo HDL-a, holesterola koji ~isti krvne sudove i {titi

POSNI RECEPT

POSNA PITA SA PE^URKAMA

POTREBNO JE:

n 1 pakovawe kora za pitu

n po potrebi kisela voda

n po potrebi uqe

n 400 g {ampiwona

n 1 glavica crnog luka

n po ukusu so

n po ukusu mleveni biber

n po potrebi uqe (za pr`ewe)

PRIPREMA:

Na uqu propr`iti sitno seckan crni luk i {ampiwone iseckane na sitno, dodati soli po ukusu i bibera.

Na koru rasporediti pe~urke, preklopiti jednu i drugu stranu ka unutra, premazati sa me{avinom uqa i kisele vode i uviti u rolat.

Re|ati u pleh oblo`en pek papirom i tako redom dok imate materijala. Premazati celu pitu sa uqem i kiselom vodom.

Pe}i na temperaturi od 200 stepeni oko 20 minuta. Prijatno!

od upala i ugru{aka. Pored toga, korisno je i za smawewe triglicerida, masti koje mi{i}i koriste kao gorivo tokom kretawa.

UTICAJ NA TE@INU

I FORMIRAWE

ZDRAVIH NAVIKA

Hodawe sagoreva kalorije, ubrzava metabolizam i poma`e u odr`avawu mi{i}ne mase. Vi{ak kilograma, posebno oko struka, ~esto je povezan sa vi{im nivoom „lo{eg“ holesterola. Uvo|ewem hodawa u na{ svakodnevni `ivot, ~inimo va`an korak u kontroli te`ine i za{titi srca.

Pored toga, hodawe ~esto podsti~e i druge dobre navike. Qudi se ose}aju boqe nakon kretawa, {to mo`e dovesti do zdravije ishrane i aktivnijeg na~ina `ivota.

KOLIKO JE HODAWA

DOVOQNO?

Stru~waci preporu~uju najmawe 150 minuta umerenog hodawa nedeqno - to zna~i pola sata dnevno, pet dana u nedeqi. Najboqi efekat se posti`e brzim hodawem brzinom od 4,8 do 6,4 kilometra na sat. Jo{ boqi rezultati se posti`u sa 300 mi-

nuta nedeqno. Za one koji ne ve`baju, ovo mo`e zvu~ati kao mnogo. Ali dr Rozanski isti~e da ~ak i kratke {etwe od pet minuta mogu biti korisne. Mo`ete pove}ati tempo hodawem uzbrdo, br`im hodawem ili kombinovawem sporijih i br`ih intervala.

KAKO U^INITI VA[E [ ETWE EFIKASNIJIM

Iako je hodawe jednostavno, nekoliko trikova mo`e ga u~initi jo{ zdravijim:

• hodajte 10 do 15 minuta nakon obroka kako biste poboq{ali varewe i regulisali {e}er i masti u krvi,

• ukqu~ite uspone ili koristite lagane tegove za dodatni izazov,

• pratite svoje korake pomo}u aplikacije ili pedometra - ciq od 10.000 koraka dnevno je dosti`an za mnoge,

• kombinujte hodawe sa hranom koja sni`ava holesterol, kao {to su ovsena ka{a ili orasi. Hodawe je jedan od najlak{ih i najpristupa~nijih na~ina za odr`avawe zdravqa srca. Ne zahteva posebnu opremu i uklapa se u va{ svakodnevni `ivot. Po~nite polako, deset minuta dnevno. Jer ~ak i to pravi veliku razliku na duge staze. Nije bitno koliko brzo hodate, va`no je da se kre}ete. Prvi korak koji napravite danas mo`e doneti velike koristi va{em srcu sutra.

Kardiolozi obja{wavaju za{to i kada je „lupawe u grudima“ opasno kada popijete kafu

Kafa je najkonzumiraniji napitak na svetu, a prose~an qubiteq kafe popije oko tri {oqe dnevno, {to je velika dnevna doza kofeina.

Neke {oqe kafe su ja~e od drugih. Posebno jaka kafa mo`e izazvati drhtavicu i ubrzano lupawe srca. Ponekad je taj efekat toliko izra`en da se osoba uznemiri.

ZA[TO KAFA MO@E DA IZAZOVE UBRZAN RAD SRCA?

Dr Mark A. Singer, kardiolog iz Northwell Health-a, ka`e da se to de{ava jer kofein podi`e nivo adrenalina u telu, {to dovodi do ubrzanog pulsa, blagog porasta krvnog pritiska i ose}aja budnosti, {to je upravo ono {to qudi o~ekuju od kafe.

„Kofein je stimulans koji blokira adenozinske receptore, {to dovodi do pove}anog osloba|awa adrenalina“, dodaje dr Obri Grant, kardiolog iz Med Star Health-a.

On obja{wava da to ubrzava rad srca i mo`e izazvati ose}aj drhtavice, navode}i da su „neki qudi osetqiviji zbog genetike, postoje}ih sr~anih oboqewa ili lekova koje uzimaju“.

Nije samo kafa ta koja mo`e izazvati ovakvu reakciju. Dr Grant ka`e da bilo koje pi}e bogato kofeinom mo`e imati isti efekat.

„Energetski napici, na primer, ~esto

sadr`e mnogo ve}e doze kofeina plus druge stimulanse, {to mo`e poja~ati efekat i biti daleko rizi~nije od {oqe kafe“, obja{wava on.

Ubrzan rad srca mo`e biti neprijatan i izazvati zabrinutost za zdravqe. Sre}om, oba kardiologa ka`u da to u ogromnoj ve}ini slu~ajeva nije opasno.

Me|utim, ako ubrzan rad srca prati bol u grudima, vrtoglavica ili nesvestica, dr Grant savetuje da odmah potra`ite medicinsku pomo}.

KAKO SMIRITI UBRZAN RAD SRCA?

Da biste spre~ili da kafa izazove ubrzano kucawe srca, dr Singer preporu~uje da je pijete uz hranu, a ne na prazan stomak.

Tako|e ka`e da {to sporije pijete kafu, mawa je verovatno}a da }e vam srce po~eti ubrzano da radi.

A {ta ako je ve} kasno za to? Doktori preporu~uju da popijete ~a{u hladne vode.

„Gutawe hladne vode mo`e stimulisati vagusni nerv, {to poma`e da se smiri rad srca. Efekat nije univerzalan, ali kod blagih palpitacija izazvanih kofeinom mo`e pomo}i da telo povrati ravnote`u“, obja{wava dr Grant.

Dr Singer dodaje da je jo{ jedan razlog za{to je voda korisna, taj to {to razbla`uje koncentraciju kofeina u organizmu i smawu-

~ini ~uda

mozak, a retko ko ga jede!

Iako je dostupno i lako se mo`e na}i, retko ko ga jede – a trebalo bi da postane deo va{e svakodnevne ishrane Kada govorimo o zdravom starewu, ~esto se pomiwu fizi~ka aktivnost, zdrava ko`a ili metode za smawewe stresa. Me|utim, jednako va`an „deo slagalice“ jeste i o~uvawe zdravqa mozga.

„Jedno vo}e koje zaslu`uje mnogo vi{e pa`we jeste nar“, ka`e neurolog dr Mil Etijen, profesor na Medicinskom fakultetu Wujor{kog univerziteta. „Bogat je polifenolima, koji imaju sna`na antioksidativna, protivupalna i neuropro-

je wegov intenzitet.

Dr Grant ka`e da i sporo, duboko disawe mo`e aktivirati parasimpati~ki nervni sistem i pomo}i usporavawu pulsa. On dodaje da blago istezawe ili kratka {etwa mogu pomo}i da se „sagori“ vi{ak adrenalina. Iako mo`e biti neprijatno, kardiolozi ponavqaju da ubrzan rad srca izazvan kafom u ogromnoj ve}ini slu~ajeva nije opasan. Ali ako taj ose}aj ne prolazi, imate sr~ano oboqewe, aritmije, druge kardiovaskularne rizike ili do`ivqavate bol u grudima i vrtoglavicu, odmah potra`ite lekarsku pomo}. A slede}i put mo`da ipak probajte bezkofeinsku kafu.

tektivna svojstva.“ Hranqive materije iz nara mogu poboq{ati sposobnost u~ewa i pam}ewa, kao i pru`iti za{titu od amiloidnog proteina – supstance koja se nakupqa u mozgu obolelih od Alchajmerove bolesti. Alchajmerova bolest je naj~e{}i oblik demencije i poga|a milione qudi {irom sveta. Neka istra`ivawa ukazuju na to da protivupalna svojstva nara mogu pomo}i i u prevenciji Parkinsonove bolesti.

Odr`avawe o{trine uma u zrelijim godinama kqu~no je za dono{ewe odluka, obavqawe svakodnevnih zadataka, aktivan dru{tveni `ivot i o~uvawe nezavisnosti.

Dodavawe vo}a poput nara ishrani mo`da jeste mali korak, ali mo`e biti deo {ire strategije o~uvawa kognitivnog zdravqa. Ako ne volite nar, postoje i druge hranqive alternative. Dr Etijen preporu~uje vo}e.

• Borovnice – Bogate antioksidansima koji {tite mo`dane }elije i poma`u u o~uvawu pam}ewa.

• Crno gro`|e – Sadr`i resveratrol, polifenol koji smawuje upalu i oksidativni stres u mozgu.

• Avokado i citrusno vo}e – Doprinose boqoj cirkulaciji i snabdevawu mozga hranqivim materijama.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

USAMQENOST, SAMO]A

NEPARAN BROJ

TAWIRI] NAVAGI IZRA[TAJI NATELU (MED.)

KOMPOZICIJE ZA VE@BAWE

SIMBOL PLUTONIJUMA VRSTA RE^NE RIBE PAJAC, LUTAK OSIGURAVAJU]I ZAVOD (SKR.) ZNAMENIT ^OVEK SVETA GORAU GR^KOJ, ATOS PAPIR ZA CIGARETE

KOD V. GRADI[TA ZATVOR, TAMNICA

ALBINI, ALEKSANDAR

ORNOST, LOG, BIA, KAZINA, I, URANAK, R, JATAK, BASE, AK, SALONIT, [VAP^AD, TP, NANO, MIONA, IRANKE, ZIP, CEL,

IVERI, D, TAS, ETIDE, PU, UJ, MAJILOVAC, RORK, UZETI,

VODORAVNO: XOZEF, OSAMA, NEPAR,

SKANDINAVKE:

RE[EWE

VODORAVNO: 1. Utvr|ivawe vrednosti, 2. Vikawe, grajawe - Narkoti~ko sredstvo, 3. Sinajsko poluostrvo - Geometrijsko telo, ~uw, kupa (mn.), 4. Auto oznaka Ivawice - Oni koji se nadme}u u snazi, rva~i - Dvadeset drugo i 14. slovo azbuke, 5. Jezero s morskom vodom - Ime italijanskog ko{arka{kog trenera Mesine, 6. Prkos - Hirur{ke cev~ice, 7. Oznaka za jug - Reka u Srbiji - Nema~ki pisac Gustav, 8. Elektrokardiogram (skr.) - Odse~eno par~e hleba - Simbol urana, 9. Razrezano mesto - Seosko podru~je, 10. Najvi{i polo`aj sunca - Fermenti, encimi, 11. Sedmo i 28. slovo azbuke - Ve{ta~ki zasla|iva~, zamena za {e}er - Predlog, 12. Laka zapre`na kola, ko~ije - Pe{aci u {ahu, 13. Papin godi{wi prihod - Prkosnik, 14. Rodoqub, patriot.

USPRAVNO: 1. Ime istori~ara Kresti}a - Zekast kow, 2. Sastojak belog luka - Jama u kojoj se gasi kre~, 3. Industrijska biqka - Hemijski element - Ma|arski naziv za Srbina, 4. Iskupiti greh kajawem - Otvoriti usta, 5. Ime glumca O’Nila - Cicija, tvrdica - Simbol kiseonika, 6. Deseto i 17. slovo azbuke - [oqe, {alice (pokr.) - Sastojak ~aja, 7. Zec odmilaIsporu~ilac aviza - Simbol natrijuma, 8. Prvi vokal - Hri{}anska molitva - Dr`avica u Himalajima, 9. Uva`avati - Izre}i prinudnu meru zbog krivice, 10. Grad u Brazilu - Soli oleinske kiseline - Ostrvo blizu Portugala, 11. Ptica grabqivica - Okameweni glavono`ac, 12. Varo{ kod U`ica - Orfejeva dragana (mit.).

VODORAVNO: VALORIZACIJA, ALAKAWE, ETAR, SINAJ, KONUSI, IC, JAKA^I, TQ, LIMANI, ETORE, INAT, KANILE, J, NI[AVA, EBE, EKG, KRI[KA, U, RAZREZ, ATAR, ZENIT, ENZIMI, E^, NATREN, OD, KARUCE, PIONI, ANAT, INATNIK, NACIONALISTA

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE

PORUKA KOJU JE BRANKO CVEJI] PRED SMRT POSLAO MLADIMA, I DANAS ODZVAWA: „Ja vi{e nemam vremena“

Glumac Branko Cveji} ro|en je 25. avgusta 1946. godine u Beogradu, gde je i zavr{io Fakultet dramskih umetnosti. Kasnije je ostvario brojne zna~ajne uloge, kako na filmu i televiziji, tako i u pozori{tu. Publika ga najboqe pamti po ulogama u ostvarewima „Vi{wa na Ta{majdanu“, „Kamionxije“, „Pozori{te u ku}i 2“, „Grlom u jagode“, „Qubavni `ivot Budimira Trajkovi}a“, „Sre}na porodica“, „Majstori, majstori!“, „Petrijin venac“, „Vru} vetar“, „Balkan ekspres“, „Razvojni put Bore [najdera“, „Snohvatice“, „Varqivo leto ’68“, „I to }e pro}i“, „Jagode u grlu“, „Od zlata jabuka“, „Putuju}e pozori{te [opalovi}“, „Gore dole“, „Porodi~no blago“, „Sti`u dolari“, „Ulica lipa“, „Sin|eli}i“, „Selo gori, a baba se ~e{qa“ i drugim.

Preminuo je 22. jula 2022. godine, a sahrawen je na Novom grobqu u Beogradu.

Tri godine pre smrti, otvoreno je govorio o zdravstvenim problemima koje je imao, a tada je mladima poslao sna`nu poruku.

„Idem redovno na kontrole, naravno. Imao sam stvarno sjajne lekare, izvanredne. Znate, ~im se radi o ne~emu oko srca, to je dosta komplikovano. Sada sam odli~no, hvala na pitawu“, rekao je on tada za „Blic“.

On nije `eleo detaqno da govori o tome {ta mu se desilo, ali je bilo poznato da mu je ugra|en bajpas.

Kada je nastupila pandemija koronavirusa, imao je jasnu poruku.

„[to re~e jedan moj prijateq, stariji od mene, stru~an u oblasti epidemiologije: ako ne umremo od korone, umre}emo od gladi kad virus pro|e. A u svakoj dobroj {ali, glavnu ulogu igra zbiqa. Ja vi{e nemam mnogo vremena, a odgovorno mogu da poru~im svakome, pogotovo mla|ima: treba ceniti vreme na vreme“, rekao je Cveji} tada.

Seka Sabli} postala doma}ica tek sa 50 godina

Legendarna glumica Jelisaveta Seka Sabli} prisetila se velikog prijateqstva sa Milenom Dravi} i Gagom Nikoli}em, sa kojima je godinama provodila leta u Rosama, gde su imali ku}e jedni blizu drugih.

Kako isti~e, dru`ewa su bila ~esta, a posebno pamti Mileninu toplinu, gostoprimstvo i posve}enost porodici.

„Bila je divna kuvarica i doma}ica, ~esto je pravila ru~kove i bila je jako privr`ena ku}i. Na primer, do|emo mi na ru~ak i onda ~ekamo Gagu da do|e iz kafane gde je sa dru{tvom. Uvek je ~ekala, i bila je dobra“, rekla je Seka Sabli}, pa nastavila:

„I ja sam pravila ru~kove mi smo uvek imali ribu. Se}am se jednom je po~ela panika za parking i ona nije do{la gore jer je Gagi sve vreme ~uvala parking sedela je tamo. E to je Milena bila“, prisetila se glumica.

Govore}i o sebi, Seka je uz osmeh priznala da se kasno prona{la u ulozi doma}ice.

„Ja sam tek kasno postala doma}ica, dobro je moj sin pre`iveo pored mene. Se}am se kada sam u 50 godina mami rekla: ‘[to mi nisi rekla da se supa soli na kraju da mi ne bude tvrdo june}e meso?’ Ka`e ona: ‘Polako Seko, ima{ vremena, nau~i}e{‚“, ispri~ala je Seka.

\OKOVI] IZ AMERIKE:

Bukvalno smo na ivici gra|anskog rata, qudima je najmawe do sporta

Novak \okovi}, najboqi teniser u istoriji, oglasio se iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

Emotivni Novak je na po~etku razgovora sa novinarima iz Srbije rekao:

„Sve {to mogu da ka`em jeste da mi nismo `eleli da selimo turnir, to je sve {to mogu da ka`em. Na`alost, tako je, kako je…“

Nakon toga, govorio je o turniru koji }e ogranizovati u Gr~koj:

„Radujemo se da }emo do}i u Atinu, gde su nas stvarno do~ekali veoma prijateqski. Veoma su sre}ni {to }e imati prilike da imaju turnir prvi put od devedestih godina. Velika stvar za Gr~ku, koja jeste ve}a dr`ava od Srbije, ali sli~ni smo u kontekstu mentaliteta. Vole ko{arku, vole sport, u tenisu sada imaju Cicipasa i Sakari, koji su ve} godinama na vrhunskom nivou, i sve je popularniji tenis. Radujemo se jer }e se turnir odr`avati u OAKA areni, koja je velika i predivna. Pratim ko{arku stalno, nadam se da }e pose}enost biti velika.“

DRAGANA KOSJERINA

PROSLAVILA RO\ENDAN:

Jedna od na{ih najpopularnijih voditeqki, napunila 38 godina

Dragana Kosjerina va`i za jednu od najlep{ih `ena sa na{e javne scene, a ona je proslavila svoj 38. ro|endan.

Ro|ena je 1987. godine u Sarajevu, odakle se sa pet godina preselila u Beograd. Manekensku karijeru zapo~ela je u 17. godini, a 2004. je osvojila titulu Miss Teen i bila je jedan od top modela agencije „Models“. @elela je da bude stomatolog i iako je zavr{ila Zubotehni~ku {kolu kao odli~an |ak, odlu~uje da upi{e psihologiju na Filozofskom fakultetu. Me|utim, u tome ne uspeva, pa se upisuje na Fakultet za kulturu i medije, na kojem uspe{no diplomira, a potom zavr{ava master akademske studije pri UNESCO katedri za kulturnu politiku i menaxment pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Put ju je doveo na televiziju, te je danas jedno od na{ih omiqenih TV lica. Pro{le godine udala se za svog dugogodi{weg de~ka, stomatologa Bojana Perduva.

O povratku turnira u Srbiju, rekao je:

„Da li }e se vratiti turnir u Srbiju… Ja se nadam da ho}e. Sa na{e strane uvek postoji ta `eqa i tendencija, moj brat \or|e – koji vodi turnir – jednostavno je bio stavqen u situaciju da turnir mora da se seli. Nadam se da }e neko boqe vreme do}i u narednim godinama, pa da se vrati turnir, mo`da ~ak i u nekoj vi{oj kategoriji, nikad se ne zna. Beogradska publika voli i prati tenis, Srbija je u posledwih dvadeset godina postala zemqa tenisa, uz sve na{e uspehe.“

Ali, nije Novak mogao da ignori{e haos koji se de{ava u Srbiji u prethodnih deset meseci: „Ipak, stawe u zemqi generalno je takvo da je qudima i najmawe do sporta… Mnogo toga se de{ava, velika je tranzicija generalno i naroda i dr`ave… Bez ula`ewa u politiku, jer sam ve} dovoqno pri~ao o tome, nadam se da }e se malo smiriti strasti. Mnogo je sve to eskaliralo, bukvalno smo na granici gra|anskog rata. Nadam se da }e se situacija malo smiriti, ali ne postoji naznaka za to“, zakqu~io je \okovi}.

KAKO JE BATA @IVOJINOVI] SPASAO VOJINA ]ETKOVI]A

„Stavili su me da spavam pored toaleta, nisam znao {ta me je sna{lo“

Snimawe prve sezone popularne serije „Porodi~no blago“ zavr{eno je u jesen 1998. godine, a u to vreme glumac Vojin ]etkovi} dobio je i poziv za obavezno slu`ewe vojnog roka u kasarni u Baru.

Vojin ]etkovi} je u „Porodi~nom blagu“ tuma~io lik Branda, a jednom prilikom je govorio o svom odlasku u vojsku i onome {to je potom usledilo.

„U vojsku su me ispratili Neboj{a Glogovac i Dragan Nikoli}, koji mi je dao 100 maraka da popijem ne{to. Seo sam na avion i stigao u kasarnu u 10 uve~e. Stavili su me da spavam pored toaleta, nisam znao {ta me je sna{lo. Oko mene su bili klinci od 1718 godina, svi su bili 10 godina mla|i od mene. Moj pretpostavqeni je bio moje godi{te“, rekao je Vojin.

Me|utim, nakon samo tri meseca, na wegovo veliko iznena|ewe, Vojin dobija preme{taj za Beograd.

Bio je {okiran kada mu je komandir saop{tio da prelazi u Beograd jer uop{te nije tra`io nikakav preme{taj. Nije znao zbog ~ega ga sele, ali je spakovao stvari i krenuo za Srbiju. Posle par dana saznao je da mu je preme{taj sredio legendarni Velimir Bata @ivojinovi}. Tada mu je ~uveni glumac rekao: „Znam koliko je mladom glumcu i ~oveku te{ko da bude godinu dana bez posla. Prebacio sam te da mo`e{ uporedo i da radi{.“ Bata je sa Vojinom sara|ivao u „Porodi~nom blagu“ i tada je ve} zapazio wegov gluma~ki talenat. Kko je bio poznat kao osoba velikog srca, @ivojinovi} je u tajnosti u~inio ogromnu stvar za Vojina koji je tada bio na po~etku karijere.

Srpski fudbalski klubovi {irom Australije u

REZULTATI I TABELE

KRUNISANI BELI ORLOVI:

Pobedom u posledwem kolu sezone, fudbaleri Dajanele osvojili titulu {ampiona Prve dr`avne lige Zapadne Australije i izborili promociju u najvi{i rang. Izvanrednu godinu za srpski klub iz Perta upotpunio i uspeh rezervnog tima.

Beli orlovi iz Dajanele novi su {ampioni Prve dr`avne lige Zapadne Australije. Fudbalski klub srpske zajednice sa severa Perta u posledwem kolu je kao gost pobedio Kalamanda Siti sa 3:0 i odbranio bod prednosti u odnosu na jedinog konkurenta Nedlands.

Osvajawem titule, Beli orlovi su se plasirali u NPL Zapadne Australije, najvi{i rang takmi~ewa u ovoj australijskoj dr`avi.

Dajanela }e idu}e godine igrati u elitnom dru{tvu prvi posle vi{e od tri decenije, po-

{to se do sada jedini put u Premijer ligi takmi~ila jo{ 1994. godine.

Jednoj od najuspe{nijih sezona u istoriji ovog srpskog kluba doprineo je i rezervni tim, koji je tako|e osvojio titulu prvaka u Prvoj dr`avnoj ligi.

BEOGRAD ZAUSTAVQEN

U PLEJ-OFU

Sezona je u zavr{nici i u Ju`noj Australiji, gde fudbaleri Beograda iz Adelaide nisu uspeli da se plasiraju u polufinale plej-ofa dr`avne Premijer lige.

U prvoj rundi razigravawa, najstariji klub srpske zajednice u Australiji pora`en je na doma}em terenu sa 2:1 od mladog tima Adelaida Junajteda. Beograd je poveo sredinom prvog poluvremena, ali je ekipa A-liga{a Junajteda sastavqena od igra~a do 23 godine, uspela

da preokrene rezultat u svoju korist pre odlaska na odmor. U zavr{nici me~a Beograd je imao veliku prednost na terenu, po{to su u 69. minutu

iskqu~ena dvojica fudbalera Junajteda. Ipak, do promene rezultata nije do{lo. Srpski klub je osvajawem ~etvrtog mesta u liga{kom delu najja~eg

takmi~ewa Ju`ne Australije ostvario veliki uspeh, ali }e za ve}e domete u plej-ofu morati da sa~eka narednu sezonu. SBS na srpskom

VELIKI UDARAC ZA ENGLESKU

PRED ME^ PROTIV SRBIJE: Povredio se jedan od glavnih igra~a i ne dolazi u Beograd

Fudbaler Arsenala Bukajo Saka odsustvova}e sa terena do ~etiri nedeqe zbog povrede zadwe lo`e, preneo je BBC. Saka }e zbog te povrede propustiti utakmicu Premijer lige protiv Liverpula u nedequ, kao i me~eve reprezentacije Engleske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo protiv selekcija Andore (6. septembra) i Srbije (9. septembra).

Engleski napada~ je povredu zadobio na utakmici protiv Lidsa, u kojoj je iz igre iza{ao u 53. minutu.

Saka je postigao 12 ili vi{e golova za Arsenal u svakoj od prethodne ~etiri sezone, dok je u sezoni 2022/2023 bio izabran i u idealan tim Premijer lige.

Utakmicu protiv Liverpula }e mo`da propustiti i kapiten Arsenala Martin Edegor, koji je neizvestan za taj duel zbog povrede ramena.

NEMAWA MATI] O ZAJEDNI^KOJ LIGI SRBA, HRVATA, SLOVENACA:

„Ogromna je {teta {to nema politi~ke voqe“

Srpski fudbaler i biv{i reprezentativac Nemawa Mati} izrazio je uverewe da je regionalna liga jedino pravo re{ewe za fudbal na ovim prostorima. Kako je istakao, bez we nije bilo ni prave konkurentnosti, koja je bila neophodna da bi klubovi napredovali.

„U Srbiji je ve} dugo bilo nemogu}e videti takvo prvenstvo –Crvena zvezda bila je prvak ve} u oktobru ili najkasnije u decembru. Hrvatska liga je zato bila sjajna, mada se kod vas nisu igrale utakmice za neke ozbiqne evropske iskorake. Me|utim, stadioni su bili puni, utakmice su se gledale na televiziji, jer su qudi `eleli neizvesnost“, rekao je Mati} za Sportske novosti.

Na pitawe da li je regija bila spremna za takve susrete, Mati} nije imao dilemu.

„Ma bili smo spremni, za{to ne? Probleme koji su postojali pravile su vrlo male interesne grupe, zatim {a~ica idiota, koji su sami sebe voleli nazivati navija~ima. Bio sam siguran da normalni qudi nisu videli ni{ta sporno u osnivawu takve lige, jer bi pomogla klubovima da se osna`e. I ja sam bio navija~, voleo sam svoj klub, a nisam bio huligan. Navijao sam za svoje Jedinstvo Ub, nisam i{ao na stadion da se tu~em niti da nekoga vre|am zbog nacionalnosti ili zbog toga kojem se Bogu moli. Pitawe je bila samo odluka dr`ava u kojima smo `iveli, jer problemi koji su postojali re{avali su se za jedan dan ako je postojala politi~ka voqa. Velika je bila {teta {to trenutno nije postojao interes za takvu ligu, a bio sam siguran da bismo u deset godina napravili sjajnu ligu, na vrhunskom evropskom nivou, koja bi parirala najja~im ligama.“

Pri~a o fudbalu u regionu prirodno je vodila i do pore|ewa reprezentacija Srbije i Hrvatske.

„Jednostavan je bio odgovor – kako seje{, tako i `awe{. Na~in na koji smo tretirali decu u akademijama, na koji smo pristupali trenerima, na kraju nam je doneo proizvod koji smo dobili. Nije se dovoqno ulagalo, bili smo u problemima, a pitawe je bilo samo kada }emo dotaknuti dno ako se ne opametimo. Pre deset godina rekao sam da }emo biti prose~ni poput Bugarske ili Litvanije, jer ni{ta nismo mewali. Qudi su rekli da preterujem, ali sve vi{e smo dolazili na moje. Srpski igra~i nisu tada bili na razini Vidi}a, Stankovi}a, Kolarova ili Ivanovi}a. Nakon deset godina nismo imali nijednog igra~a u najboqim svetskim klubovima. Hrvatska je 2018. i 2022. imala puno i zato je osvajala medaqe. Rezultati reprezentacije Srbije ogledali su ono {to smo radili zadwih deset godina“, zakqu~io je Mati}.

Potpuno se ogolio u razgovoru sa bogatim monahom

Novak \okovi} je odlu~io da gostuje u podcastu kod svog velikog prijateqa Xeja [etija u kom je govorio o tenisu na potpuno druga~iji na~in.

\okovi} je po mnogo ~emu bio predvodnik jedne druga~ije, iskrenije struje kada se govori o mnogim problemima u tenisu.

Sada je odlu~io da otvori du{u nekada{wem monahu koji je u me|uvremenu postao planterno popularan i po tome {to ima nekoliko kwiga koje govore o motivaciji, ali i tehnikama razmi{qawa koje vode ka blagostawu uma.

U neobi~no dugom razgovoru je Novak govorio {ta ga motivi{e da i daqe pomera granice mogu}eg i da zapravo igra tenis.

„Kada napuni{ 30 godina, po~iwe{ da broji{ dane do penzije. Iako ima izuzetaka kao {to je Ximi Konors, legenda. Igrao je polufinale ili finale na US Openu kad je imao 40 i daqe je dominirao na ATP turu. Bilo je samo nekoliko izuzetaka, sada je druga~ije. Za{to? Zato {to je nega o telu dosta napredovala. Sada ne samo da 10 ili 15 momaka i devojaka imaju nekoliko qudi u svom timu koji brinu o

wima. Imate top 50 qude koji imaju qude koji brinu o wima. Druga~iji su uslovi za igra~e, vi{e zara|ujemo, {to nam dozvoqava da zaposlimo vi{e qudi koji }e brinuti o na{em telu. S druge strane, to je jedna vrsta kurioziteta. Dokle mogu sa 38 godina. Koliko jo{ mogu da testiram svoje granice? Ja ne ose}am da imam granice, granice su konstruisane u na{im mislima“, rekao je \okovi}.

Ipak, uspesi u tenisu imaju jake korene u wegovim po~ecima, u detiwstvu i svemu onome kroz {ta je pro{ao. To je borba koju neprestano vodi.

„Jesam, i vi{e od toga, I u isto vreme `elim da uradim jo{

toga. S jedne strane to dolazi iz dobre namere, motivacije, qubavi prema sportu, inspiracije, strasti, u~initi qude sre}nim. Ali ono {to dolazi iz mawe dobrog mesta je moj ose}aj da nije dovoqno, i to dolazi iz mog ranog detiwstva i odnosa sa mojim ocem. Ose}aj da nisam dovoqno dobar, da nije dovoqno. Kada govorim o tome ve} postajem emotivan, to je bitka koju ~esto prolazim. Mnogi qudi me pitaju, {ta jo{ `eli{ da ostvari{, sve si ostvario za{to nastavqa{? Ka`em m da ose}am duboko u sebi da dokle god imam kapacitet i sposobnost da se takmi~im za najve}e titule u sportu nastavi}u da se borim“, rekao je Novak.

LEKAR SRBIJE SE OGLASIO O STAWU TIJANE BO[KOVI]:

Ovo su informacije koje su svi ~ekali

Odbojka{ice Srbije, dvostruke uzastopne {ampionke sveta, izborile su osminu finala Svetskog prvenstva, ali je glavna vest bila povreda Tijane Bo{kovi}.

Dan nakon ~itave situacije stigle su nove informacije koje govore o wenom zdravqu.

Ura|ena je ~itava dijagnostika kako bi se utvrdio stepen povrede najboqe odbojka{ice planete (MVP dva prethodna prvenstva sveta), a o svemu je progovorio lekar reprezentacije.

Doktor Dejan Aleksandri} je detaqno obrazlo`io nove in-

formacije.

„Tijana je zadobila uganu}e (distorziju) desnog sko~nog zgloba. Ura|ena je dodatna di-

jagnostika, gde je iskqu~eno postojawe preloma kostiju i konstatovano istegnu}e ligamenata. Ukqu~ena je u proces rehabilitacije i otpo~eta je fizikalna terapija. Nezahvalno je baviti se prognozama koliko }e trajati oporavak, ali sigurno je da }emo probati da je spremimo za me~ ~etvrtfinala. Ipak, te{ko je sa sigurno{}u bilo {ta re}i“, naglasio je dr Dejan Aleksandri}, lekar seniorki Srbije. Srbija u posledwem kolu igra protiv Japana u borbi za prvo mesto u grupi, pa }e u petak igrati protiv Tajlanda ili Holandije.

THURSDAY l ^ETVRTAK 28. 8. 2025.

Sve {to treba da znate o Evrobasketu 2025

Evropsko prvenstvo u ko{arci odnedavno se odr`ava svake ~etiri godine, posledwe je bilo 2022. i to pomereno za godinu dana posle pandemije koronavirusa, pa ovo sti`e ne{to ranije.

Evrobasket 2025 je 42. izdawe kontinentalnog {ampionata, igra se od 27. av gusta do 14. septembra a doma}ini su Letonija, Finska, Kipar i Poqska. U ove ~etiri zemqe igra}e se utakmice grupne faze, dok }e letonska prestonica Riga biti popri{te i druge faze turnira sve do kraja.

Na prvenstvu u~estvuje ukupno 24 reprezentacije podeqene u ~etiri grupe sa po {est ekipa.

Prve ~etiri ekipe iz svake grupe plasira}e se u osminu finala, u kojoj se ukr{taju timovi iz A i B grupe, odnosno C i D grupe.

^etiri mesta bila su unapred rezervisana za doma}ine grupa, dok je ostalih 20 popuweno kroz kvalifikacije, a doma}ini su uo~i `reba imali pravo da izaberu po jednu selekciju za rivala u svojoj grupi.

Letonija se u svojoj grupi A, u kojoj je i Srbija, odlu~ila za kom{ijsku Estoniju, Finska je izabrala Litvaniju, Kipar se odlu~io za Gr~ku, dok je Poqska za biranog rivala uzela Island.

Na `rebu su potom kompletirane sve grupe i tako su u grupi A Letonija, Srbija, ^e{ka, Estonija, Portugal i Turska, grupa B igra se u Tampereu (Finska) i ~ine je Nema~ka, Finska, Velika Britanija, Litvanija, [vedska, Crna Gora. U grupi C (Limasol, Kipar) su Kipar, Italija, Gruzija, [panija, Gr~ka, Bosna i Hercegovina, dok }e u Katovicama i grupa D igrati Island, Francuska, Slovenija, Poqska, Belgija, Izrael.

Titulu osvojenu 2022. u Berlinu brane ko{arka{i [panije, a za glavne favorite za medaqe

va`e Srbija, Nema~ka, Francuska, kao i Letonija, Turska, Litvanija, Italija, Gr~ka, iz senke mo`da Slovenija… Ukupno }e biti odigrano 75 utakmica (60 u grupnoj fazi i 15 u nokaut fazi), grupna faza igra se od 27. avgusta do 4. septembra, osmina finala je zakazana za 6. i 7. septembar, ~etvrtfinala su 9. i 10. septembra, polufinala 12. i finale odnosno me~ za tre}e mesto 14. septembra. Od osamostaqewa Srbija je igrala u finalu Evrobasketa 2009. godine u Poqskoj i izgubila od [panije, kao i 2017. u Istanbulu i izgubila od Slovenije. U me|uvremenu je 2015. izgubila u polufinalu i ostala bez bronze u Lilu u me~u protiv Litvanije.

Nacionalni tim je posledwi put bio prvak Evrope 2001. godine, i to pod vo|stvom selektora Svetislava Pe{i}a kada je reprezentacija igrala pod imenom Jugoslavija. Pod vo|stvom legendarnog stru~waka smo igrali i na EP 2022. i ispali u osmini finala.

GRUPA A (RIGA):

Srbija, Letonija, Turska, ^e{ka, Estonija. Portugal

GRUPA B

(Tampere): Nema~ka, Finska, Velika Britanija, Litvanija, [vedska, Crna Gora

GRUPA C

(Limasol): Kipar, Italija, Gruzija, [panija, Gr~ka, Bosna i Hercegovina

GRUPA D

(Katovice): Island, Francuska, Slovenija, Poqska, Belgija, Izrael.

NESTVARNA POHVALA ZA JOKI]A PRED PO^ETAK EVROBASKETA

Nikola Joki}, centar reprezentacije Srbije i Denver Nagetsa, dobio je veliku pohvalu pred sam po~etak Evropskog prvenstva koje }e „orlovi” odigrati u Rigi.

Joki} je, naime, od strane portala CBS Sports stavqen na ~etvrto mesto najboqih igra~a 21. veka kada je u pitawu NBA liga.

Ispred momka iz Sombora na-

laze se Lebron Xejms na prvom, zatim Stef Kari na drugom, te Tim Dankan na tre}em mestu. A Joki}ev izbor je opisan ovako: „Ovo }e sigurno izazvati kontroverzu, ali u potpunosti podr`avam ukupne nalaze ove ankete – Nikola Joki} je sada boqi ko{arka{ nego {to je [akil O’Nil ikada bio. To nije kritika na ra~un [eka, o~iglednog velikana i slede}eg ~oveka na ovoj listi. Joki} je jednostav-

no na drugom nivou kada je re~ o svemu {to donosi i o ukupnom uticaju. Pet uzastopnih godina Joki} je zavr{avao kao prvi ili drugi u glasawu za MVP; tri puta je osvojio tu nagradu i ve} pola decenije je bez ikakve sumwe najboqi igra~ na svetu. [ampionska titula koju je osvojio sa Denver Nagetsima, bez ijednog saigra~a koji je bio Ol-star, ve}e je dostignu}e od bilo koje titule koju je [ek osvojio uz Kobija Brajanta ili Dvejna Vejda. Kada Joki}eva karijera bude zavr{ena, uglavnom }e biti smatran najboqim centrom koji je ikada igrao“, navedeno je na portalu. Interesantno je da se iza Joki}a nalaze brojna imena – odmah iza su [akil O’Nil kao peti, Kobi Brajant {esti, zatim sledi Janis Adetokumbo na sedmom, Kevin Durent na osmom, Kevin Garnet na devetom, te Dirk Novicki na desetom. U top 25 je i Luka Don~i} kao 16, a aktuelni MVP NBA lige, [aj Gilxijus Aleksander, je na 24. mestu.

FIBA je pred po~etak Evrobasketa objavila rang listu reprezentacija po snazi u ovom trenutku.

Prema analizama i postignutim rezultatima u proteklom periodu, ustanovqeno je da Srbija bez ikakve dileme zaslu`uje prvo mesto i status prvog favorita za zlato na Prvenstvu Evrope. Promena nije bilo ni na drugom ni na tre}em mestu, po{to su ona ostala u vlasni{tvu Nema~ke i Francuske. Me|utim, od 4. do 10. mesta do{lo je do ~ak {est promena.

Gr~ka je zahvaquju}i Janisu Adetokumbu upisala nekoliko pobeda na pripremama, te je sko~ila za ~etiri pozicije i sada je ~etvrta na FIBA listi.

Jedno mesto je pala Litvanija, koja je sada peta, dok je Turska sko~ila za jednu poziciju i trenutno je {esta. Odmah iza nalazi se selekcija Letonije, koja je na prethodnoj listi bila peta, ali je u me|uvremenu do`ivela pad.

Podsetimo, i Turska i Letonija }e biti protivnici Srbije u grupnoj fazi Evrobasketa u Rigi.

Nazadovala je i Italija, koja je pala za dve pozicije i sada je osma, dok je jedino Finska sa~uvala devetu poziciju. Slovenija je sa Lukom Don~i}em upisala nekoliko razo~aravaju}ih rezultata, te je ispala iz top 10.

Listu najboqih 10 reprezentacija u Evropi u ovom trenutku upotpuwuje [panija, koja je napredovala za jedno mesto.

Naravno, ovo je samo lista na papiru, praksa mo`e biti potpuno druga~ija, a takmi~ewa turnirskog tipa uvek daju mogu}nost iznena|ewa, pogotovo u nokaut fazama.

DA LI GA PREPOZNAJETE?

Napravio je {okantan potez koji je sad objasnio, „podbadaju“ ga prijateqi, a onda mu je ~itav stadion rekao {ta misli

Karlos Alkaraz je slavio na otvarawu US Opena protiv Rajlija Opelke sa 6:4, 7:5, 6:4, ali niko nije pri~ao o tom me~u.

Kada se [panac pojavio na kompleks sa novom frizurom (ili sa odsustvom frizure, kako ve} gledate na to) svi su pri~ali samo i jedino o tome.

Frensis Tijafo koji je poznat kao igra~ koji voli da se {ali sada nije mogao da prestane. Wegova reakcija kada je prvi put video Alkaraza o{i{anog do glave privukla je takvu pa`wu da je kasnije morao da pojasni i kako je video frizuru [panca.

„U`asno je. Katastrofalno je. Ne znam ko mu je rekao da je dobro“, rekao je Tijafo.

Gusta kosa i kratka brada su sada pro{lost, a Alkaraz je pojasnio zbog ~ega se odlu~io na ovakvu promenu.

„Hteo sam ne{to sve`e za turnir, da bude ne{to novo, da po~nem turnir na pravi na~in. Ovo odgovara US Openu“, poru~io je Alkaraz.

U jednom trenutku je pola stadiona „Artur E{“ krenulo da mu aplaudira, ali je bilo i onih koji su mu zvi`dali. Za{to? Zato {to ih je pitao da daju iskreno mi{qewe o frizuri.