Titula najlep{e `ene na svetu oti{la je na ovogodi{wem izboru u ruke jedne Ruskiwe - u pitawu je 40-godi{wa Dilara, koja je majka petoro dece i uspe{na poslovna `ena.
Svetski izbor za najlep{u `enu na svetu „Misis Univerzum Klasik - 2025”, odr`an je u prestonici Malezije, Kuala Lumpuru, a titulu pobednice ponela je 40-godi{wa Ruskiwa, Dilara Zaqalijeva. „Jo{ uvek ne mogu da poverujem u svoju pobedu”, rekla je ushi}eno ona, nagla{avaju}i da na svetu ne postoji ni{ta nemogu}e ako dovoqno `elimo.
Ovogodi{wa pobednica presti`nog takmi~ewa, Dilara, uspe{na je poslovna `ena: posledwih 15 godina ona se bavi pedagogijom, za to vreme napisala je mno{tvo nau~nih radova iz ove oblasti i razvila sopstvenu mre`u {kola i vrti}a. Pored toga, rodila je i petoro dece, ~ime je dokazala da karijera i porodica mogu da se grade istovremeno.
„Sve ove godine o u~e{}u na konkursima lepote nisam ni razmi{qala, a sada sam pobednica „Misis Univerzum”. Ni{ta nije nemogu}e - upravo je to moja poruka svim majkama kojima se ~ini nemogu}im uklapawe maj~instva sa karijerom i li~nim razvojem”, izjavila je Ruskiwa, a preneo ruski portal RBK.
Najlep{a `ena na svetu po mi{qewu stru~nog `irija, ro|ena je i odrasla u Republici Tatarstan u Rusiji, a mogu}nost da u~estvuje u ovogodi{wem izboru omogu}ila joj je titula „Klasik” koju je osvojila u junu ove godine na nacionalnom izboru za „Misis Rusija Univerzum”, prenosi ruska novinska agencija TASS.
Za pobedu na presti`nom konkursu lepote ove godine borilo se ~ak 30 dama starijih od 40 godina iz ~itavog sveta: Japana, Singapura, Portugala, Venecuele, Bugarske, Indije, Rusije i drugih dr`ava. U finalnoj ve~eri lepotice su demonstrirale svoje nacionalne kostime i ve~erwe toalete i prestvavile sebe i svoju zemqu u umetni~koj numeri.
SERBIAN VOICE WEEKLY
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971
Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.
Pretplata:
Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912
Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.
Vu~i}: U Vladi Srbije bilo glasova za nacionalizaciju NIS-a, tra`imo vreme za Ruse
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da je tra`io od OFAK-a licencu za nastavak rada „Rafinerije nafte Pan~evo” na 50 dana i da je ovaj wegov predlog prihvatila Vlada Srbije, iako je bilo glasova da treba nacionalizovati NIS.
Dodao je da ne}emo da nacionalizujemo NIS ni danas, ni sutra ni prekosutra, po cenu da ne radi Rafinerija 50 dana.
„Posle 50 dana nemamo izbora, ali ni tada ne}emo da nacionalizujemo, nego }emo da uvedemo na{u upravu i da ponudimo najve}u cenu Rusima”, rekao je.
„Amerikanci su tra`ili moju re~ i rekao sam da im da je Srbija dobro razumela i da moramo da damo odre|eni period na{im prijateqima iz Ma|arske, Emirata i onima koji razgovaraju sa Rusima. Moja ideja je da }emo po{tovati ono {to SAD tra`i, ali da moramo da damo vreme ruskoj strani”, naveo je i dodao da je u Vladi Srbije bilo glasova za nacionalizaciju NIS-a.
Istakao je da je Amerikancima govorio da „mi nismo vlasnici”.
Dodao je da {ansa da nam daju licencu 60 odsto, a da ne daju 40 procenata, ili 50-50 odsto.
„Posledwi razgovor smo obavili no}as u 1, dok su pametwakovi}i spavali”, rekao je.
Pozvao je Amerikance da prihvate „ovo {to sam rekao i moju re~ napisanu u pismu”.
„Vaqda }e jednom sankcije biti i ukinute, ali ne}e skoro. Evo pregovaraju da }e rat prestati, ali nema ni{ta od toga, ‚mani ga se Mito’, to je igra nerava”, rekao je.
Pozvao je OFAK da nam da licencu na 50 dana.
„Ako ste dali ruskom sektoru da finansira nuklearne elektrane preko OFAK-a, onda zamislite da li je fer prema nama. A, mi }emo po{tovati re~ koju smo dali”, istakao je.
Ponovio je ho}emo Rusima da damo {ansu da se dogovore za 50 dana, a ni tada ne}e biti nacionalizacije i da }emo ponuditi cenu vi{u od svih kupaca i platiti odmah.
„Mi `elimo da budemo fer prema ruskoj strani, da im damo vreme da prodaju. @elimo da im omogu}imo da postignu ~udo, da postignu mir. Da poka`emo koliko nam je stalo da budemo dobar doma}in. Nismo uveli prinudnu upravu, kao u ‚Lukoilu’, sve vreme smo potpisivali sve {to su Rusi tra`ili. @elimo da im damo 50 dana, ali ni tada ne}emo odmah nacionalizaciju, nego }emo i u tom slu~aju platiti i to celu cenu. Jer, na{i dugoro~ni odnosi ne zavise od NIS-a. S druge strane, zahtev Amerikanaca je da se mi obave`emo da }e do transakcije da do|e. Mi smo to sto puta ponovili, ali oni su tra`ili moju re~ i u pisanoj i u
usmenoj formi. Razumeli smo ameri~ku poruku, a `elimo da budemo fer i prema Rusima”, podvukao je predsednik.
Rekao je da nije hteo da pita Ruse za{to ne}e nama da prodaju, jer je to „wihovo pravo”.
„To na{ odnos prema ruskim prijateqima ne}e pokvariti, osim {to nam gradi istorijsko pam}ewe. To bi bilo isto kao da smo mi vlasnici neke kompanije u Moskvi i uvedu se sankcije protiv nas, i mi ne ponudimo Rusima da otkupe, ve} nekom tre}em. Ali nemamo problem, to na{ odnos prema Rusima ne}e pokvariti.”, naveo je predsednik.
On je na po~etku obra}awa gra|anima rekao da „`elimo da vas obavestimo da se rafinerija NIS nalazi u tehnolo{kom procesu tzv. tople cirkulacije ili tihog hoda, jo{ nije uga{ena, ali je to ni`i re`im rada”. Naveo je da imamo jo{ ~etiri dana do zaustavqawa rada rafinerije ukoliko ne do|e do odobravawa licence od OFAK-a, odnosno Vlade SAD.
„Suo~avamo se sa velikim problemima, a `eleo bih da se kao dr`avno rukovodstvo odnosimo na transparentan i odgovoran na~in prema gra|anima i ka`emo istinu”, rekao je Vu~i}.
Naveo je da je u ~etvrtak Dan zahvalnosti u Americi i „da }emo danas ili sutra mo}i ne{to da promenimo, ali da }e se rafinerija zaustaviti ako do|e ~etvrtak, a ne bude licence”.
„Treba}e 14 dana da se ponovo pokrene, ali svakako je to vi{e od toga. Ra~unajte 20 ili vi{e dana. To zna~i da rafinerija ne bi radila do Nove godine i posle toga. A re}i }u kakve su sve posledice. Od po~etka sukoba u Ukrajini 2022. godine, mnogi su u Srbiji pomislili da stvari mogu lako da se re{e, pobedi}e ovi ili oni, a mi smo brinuli. Dr`ali smo dobru poziciju i 2022. godine kao zemqa izbegli smo svaku vrstu energetske krize i {oka”, rekao je on. Podsetio je na odluku Saveza za nacionalnu bezbednost kojom nismo uveli sankcije Rusije.
Xakarta zabranila prodaju mesa ma~aka, pasa i slepih mi{eva
Guverner Xakarte Pramono
Anung doneo je odluku o zabrani prodaje mesa ma~aka, pasa i slepih mi{eva na teritoriji glavnog grada Indonezije, pozivaju}i se na visok rizik od {irewa besnila i druge sanitarne razloge.
Odluka podrazumeva uklawawe kako sirovog mesa, tako i prera|enih proizvoda sa tr`i{ta. Lokalne vlasti nagla{avaju da je re~ o meri koja treba da doprinese za{titi javnog zdravqa.
Guverner Anung izrazio je nadu da }e ova zabrana unaprediti sanitarnu bezbednost u gradu i spre~iti potencijalne epidemiolo{ke rizike u gusto naseqenoj metropoli.
Oslobo|eno jo{ 38 kidnapovanih osoba iz nigerijske {kole
Na slobodu je pu{teno 38 qudi koji su oteti sa crkvene slu`be u nigerijskoj dr`avi Kvara, rekao je guverner te dr`ave Abdulrahman Abdulrazak. Ranije je 50 u~enika je uspelo da pobegne od otmi~ara.
Jo{ 38 osoba, koje su oteti sa crkvene slu`be u nigerijskoj dr`avi Kvara, pu{teno je na slobodu, rekao je guverner te dr`ave Abdulrahman Abdulrazak.
Hri{}ansko udru`ewe Nigerije (CAN), ranije danas, saop{tilo je da je deo u~enika, od wih 315 koji su oteti pro{le nedeqe, uspeo da pobegne.
Prema podacima udru`ewa, iz katoli~kog internata Svete Marije u Papiriju, na zapadu te zemqe, koji se nalazi u blizini glavnog puta koji povezuje gradove Jelva i Mokva, oteto je 303 u~enika i 12 nastavnika.
Katoli~ka biskupija Kontagora ranije je saop{tila da je jedan slu`benik obezbe|ewa „te{ko rawen” tokom napada.
Otmice su se dogodile nekoliko dana nakon {to su naoru`ani qudi u ponedeqak, 17. novembra, napali sredwu {kolu i oteli 25 u~enica u susednoj nigerijskoj pokrajini Kebi, u mestu Magi, oko 170 kilometara od Papirija.
”Meta” prikrila istra`ivawe o uticaju Fejsbuka na
mentalno zdravqe
Mati~na kompanija Fejsbuka, „Meta”, sakrila je rezultate internog istra`ivawa o negativnim uticajima kori{}ewa dru{tvenih mre`a na zdravqe, pokazuju sudski podnesci.
Interna komunikacija kompanije objavqena je u okviru dugotrajne, visokoprofilne tu`be koju su podneli {kolski okruzi SAD protiv nekoliko kompanija dru{tvenih mre`a. U woj se navodi da su wihove platforme izazvale mentalnu {tetu i zavisnost kod dece i tinejxera.
U studiji iz 2020. godine, „Meta” je zamolila qude da prestanu da koriste Fejsbuk na odre|eno vreme, upore|uju}i ih sa kontrolnom grupom koja je nastavila sa normalnom upotrebom, prema dokumentima.
„Na razo~arawe ‚Mete’, pilot testovi studije deaktivacije potvrdili su da su ‚qudi koji su prestali da koriste Fejsbuk na nedequ dana prijavili mawa ose}awa depresije, anksioznosti, usamqenosti i socijalnog pore|ewa’”, navodi se u podnescima.
„Umesto da daqe istra`i ili da oglasi uzbunu, „Meta” je zaustavila projekat - tvrde}i da su povratne informacije u~esnika bile pristrasne zbog ‚rezultata postoje}eg medijskog narativa o kompaniji’.”
Uprkos sopstvenim nalazima o uzro~noj vezi izme|u kori{}ewa Fejsbuka i negativnih efekata na mentalno zdravqe, „’Meta’ je lagala Kongres o onome {to je znala”, navodi se u podnescima. Gigant dru{tvenih mre`a suo~io se sa pove}anom kontrolom u SAD posledwih meseci.
U oktobru je „Meta” saop{tila da }e dodati nove mere za{tite na „tinejxerske naloge”, omogu}avaju}i roditeqima da iskqu~e komunikaciju svoje dece sa kompanijskim ve{ta~kim ~etbotovima, nakon ranijih otkri}a da mogu da ukqu~e maloletnike u nepodobne razgovore.
Kompanija se tako|e suo~ila sa pritiskom Federalne trgovinske komisije SAD, koja ju je optu`ila da dr`i monopol u dru{tvenim mre`ama, podse}a RT interne{enel. Me|utim, pro{le nedeqe je okru`ni sud u Va{ingtonu presudio u „Metinu” korist u antimonopolskoj tu`bi, navode}i da ameri~ko telo za za{titu konkurencije nije dokazalo da kompanija trenutno dr`i monopol, „bez obzira da li je „Meta” u`ivala monopolsku mo} u pro{losti”.
Porodi~na ku}a Al Kaponea prodata za 5,82 miliona dolara
Porodi~na ku}a u kojoj je odrastao nekada najtra`eniji ameri~ki kriminalac Al Kapone, prodata je u wujor{koj op{tini Bruklin u nasequ Park Sloup za 5,82 miliona dolara, pi{e Wujork post.
Petospratna ku}a, koja je u aprilu ponu|ena za 6,25 miliona dolara, pro{la je kroz temeqnu renovaciju.
Kapone, ro|en u Bruklinu, preselio se u ku}u u ulici Garfild Plejs po~etkom hiqadudevetstotih. Kao jedanaestogodi{wak pridru`io se lokalnoj bandi Five Points, a kasnije je napustio dom i oti{ao u ^ikago, gde je izgradio kriminalno carstvo koje mu je donelo titulu „Dr`avni neprijateq broj 1”.
Me|utim, prema re~ima agenta za nekretnine Nadije Bartolu~i, istorija ku}e nije bila presudna za prodaju. Tokom prvih obilazaka kupcima se ~ak nije ni pomiwalo da je re~ o domu porodice Kapone, a zainteresovani su sami otkrili tu ~iwenicu.
„Svima je bilo neverovatno zanimqivo”, rekla je Bartolu~i. Ona je ranije zastupala i prodaju ku}e na adresi Garfild Plejs 21, u kojoj je `ivela {ira porodica Kapone. Dodala je da je presudan bio na~in na koji je novi vlasnik, kompanija Minerva, preoblikovala istorijski objekat. Minerva je ku}u kupila 2024. godine kao tek drugi vlasnik posle po-
rodice Kapone. Ku}a sada ima vi{e od 370 kvadratnih metara stambenog prostora raspore|enog na pet nivoa, sa ~etiri spava}e sobe, pet kupatila i tri toaleta. Iako je veza sa najozlogla{enijim ameri~kim gangsterom igrala ulogu u prodaji ku}e, Bartolu~i tvrdi da su kupcima bili presudni pristupa~nost i kvalitet naseqa.
PARANOJA NA FINSKOJ GRANICI: Gra|ani prijavquju „svaki zvuk iz Rusije“
Finska }e ove nedeqe okon~ati jo{ jednu rundu vojnih ve`bi nedaleko od granice sa Rusijom, ali umesto da oja~aju ose}aj sigurnosti, ove aktivnosti podsti~u duboku nervozu me|u stanovni{tvom. Prema rastu}em broju sve-
posledice sve su izra`enije. U regionima najbli`im granici, naro~ito u Ju`noj Kareliji, posledice pogor{anih odnosa sa Rusijom imaju primarno ekonomski karakter. Pograni~ni grad Imatri, nekada sna`no oslowen na trgovinu i saradwu sa ruskim
do~anstava, Helsinki svojim upozorewima o potencijalnoj „ruskoj agresiji“ ne pla{i Moskvu — ve} sopstvene gra|ane.
Finska vlada u protekle dve godine vodi politiku koja se mo`e opisati kao sistematsko dramatizovawe situacije na isto~nim granicama. Nakon {to je odnose sa Moskvom dovela do najni`eg nivoa u modernoj istoriji, vlada u Helsinkiju intenzivno upozorava javnost da bi „agresivna“ Rusija mogla delovati u svakom trenutku.
Ipak, umesto o~ekivanog jedinstva, na terenu rastu strah, nervoza i ose}aj bespomo}nosti. Mnogi gra|ani, ukqu~uju}i i najmla|e, `ive pod stalnim pritiskom mogu}eg rata, a psiholo{ke
tr`i{tem, danas je primer duboke ekonomske krize. Prema pisawu „Blumberga“, zatvarawe granice i zabrana ulaska ruskim dr`avqanima naneli su „razaraju}i“ udarac lokalnoj ekonomiji: • ~eli~ana u Imatri drasti~no je smawila broj radnika • najve}e kompanije iz sektora {umarstva — UPM-Kymmene Oyj, Stora Enso Oyj i Metsa Group — najavile su otpu{tawa
• nezaposlenost je dostigla ~ak 15 odsto, osetno iznad finskog proseka Sli~na je situacija i u Lapenranti, gde lokalne vlasti priznaju da se region nalazi pred dugotrajnim i neizvesnim ekonomskim restrukturirawem. Pored ekonomskog pada, u pograni~nim oblastima dominira
ose}aj nesigurnosti. Qudi koji su nekada redovno putovali u Rusiju, danas govore o dubokom nepoverewu.
Stanovnica Imatre Sara Virtanen, ina~e qubiteq hokeja i ~esta go{}a Sankt Peterburga, svedo~i: „Nekada nisam imala nijedan lo{ ose}aj prema Rusiji. Danas mi deluju nepredvidqivo. Znam decu koja ne mogu da spavaju — imaju no}ne more od straha od rata.“
Sli~an strah dele i starije generacije. Direktor Muzeja ku}e veterana u Imatri, 73-godi{wi Jarmo Ikjavalko, navodi: „Pre godinu dana bih se nasmejao na pitawe da li se pla{im. Danas mi se kolena tresu. Stalno slu{amo da Putinu ne treba verovati i da smo prva linija fronta.“
Tu atmosferu poja~ava i uverewe da je svet na korak od krupnog konflikta. Pro{logodi{wa anketa pokazala je da 82% Finca smatra da Rusija predstavqa pretwu, a vi{e od polovine strahuje da }e oni ili neko blizak biti direktno pogo|eni ratom. Ti stavovi su podstaknuti medijskim izve{tajima koji svakodnevno nagla{avaju rizik sukoba.
Mnogi gra|ani ve} pripremaju „plan be`anije“:
• stanovnik Oulua Kia Kukkonen puni police hranom i prou~ava strukturu svoje zgrade u slu~aju napada
• Ana Semi iz Kuopija dr`i spakovana dva kofera i puni rezervoar automobila „za svaki slu~aj“
Prema „Wujork tajmsu“, interesovawe za atomska skloni{ta drasti~no je poraslo. Skrovi{ta, ura|ena jo{ u vreme Drugog svetskog rata, sada su ponovo na mapi bezbednosnih procena finskih porodica.
Navr{ava se 30 godina od potpisivawa Dejtonskog sporazuma. O zna~aju i posledicama tog dogovora i tada{wim i sada{wim pozicijama Republike Srpske i Bosne i Hercegovine za RTS govorili su profesori Milo{ Kovi} i Dimitrije ]erani}.
Anegdota ka`e da se Dobrica ]osi} pozivao na Fukujamu i „Kraj istorije” kada je ube|ivao Radovana Karaxi}a da promeni svoju politiku. Karaxi} mu je navodno tada odgovorio: „Pustite vi, predsedni~e, tog Fukujamu, to mo`da va`i za Ameriku, ovde istorija radi punom parom”.
Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i istori~ar Milo{ Kovi} rekao je za RTS da se se}a kada se Fukujamina kwiga pojavila i da se kao student istorije ~udio kako neko mo`e tako ne{to besmisleno da tvrdi – da je sada kraj istorije zato {to je wegova zemqa pobedila u takozvanom Hladnom ratu.
„U istoriji, velika sila, koja u tom trenutku trijumfuje i `eli da uveri druge da je to kraj istorije, a kao {to znamo, nikad nije kraj. To je upozorewe za silnike, to su bile SAD te 1992. i to je uteha za slabije, koji moraju da razumeju da ni{ta nije kraj, ni ovo {to sada `ivimo nije kraj”, naveo je Kovi}.
Istakao je da je Fukujami odgovorio Semjuel Hantington koji je bio inspirisan ratom u Bosni i Hercegovini.
„Na osnovu toga je tvrdio da nikako nije kraj civilizacije.
TRI DECENIJE DEJTONSKOG SPORAZUMA
Uo~io je da su muslimane podr`ale muslimanske zemqe, rimokatolike zapadne zemqe, pravoslavne Rusija, bar se wemu tako ~inilo da je Rusija tada podr`ala. Rusija jeste podr`ala na svoj na~in”, naveo je Kovi} koji je i gostuju}i profesor Univreziteta u Isto~nom Sarajevu.
Na pitawe da li je Dejtonski sporazum bio najboqe re{ewe, profesor Kovi} je podsetio na Oven-Stoltenbergov plan kojim su, kako je rekao, Srbi tako|e mogli da dobiju veliki deo BiH, a u kojem bi Sarajevo bilo poseban distrikt.
„Taj Dejtonski sporazum je bio iznu|en. On je bio posledica jednog niza poraza, bar smo mi to tako videli. Poraza u Krajini, pada Republike Srpske Kra-
jine, zatim juri{a hrvatskih i muslimanskih snaga na Bosansku Krajinu, stigli su blizu Bawaluke. Uslovi u kojima je do{lo do tog mirovnog sporazuma nisu bili osobito blistavi za nas. Ne pamtim to vreme kao ne{to {to je osobito dobro, ali boqi je od Kutiqerovog plana”, naveo je Milo{ Kovi}.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Isto~nom Sarajevu Dimitrije ]erani} rekao je da se, po{to je u vreme potpisivawa Dejtonskog sporazuma bio dete, se}a radosti zbog zavr{etka rata i povratka oca koji je proveo ~etiri godine u ratu.
„Pamtim to ve~e ili sutra ve~e re~i koje smo vidjeli na televiziji. Tada{wi predsjednik Srbije Slobodan Milo{evi}
izlazi pred televiziju i ka`e: Bra}o Srbi, sre}na vam dr`ava Republika Srpska. I ona zaista jeste, po Dejtonskom sporazumu imala elemente dr`avnosti. Mo`e biti najve}e kakvi su zamislivi i koji su ikada postojali bilo gde na svijetu za jednu, uslovno re~eno, federalnu jedinicu unutar jedne slo`ene dr`ave”, naveo je profesor ]erani}.
„Ono {to je dobijeno Dejtonskim sporazumom je plod na{e borbe”
Dodao je da to {to je Republika Srpska dobila Dejtonom nije moglo ni da se sawa izme|u 1992. i 1995. godine, jer je to bila samo jedna stepenica ni`e od potpune nezavisnosti.
„Ono {to je dobijeno Dejtonskim sporazumom je plod na{e
borbe, rekao bih. Neko je davno, mnogo mudriji od mene, rekao da }e se Rusi spasiti molitvom, Grci bogoslovqem, a Srbi stradawem. Ja sam siguran da smo mi dobili nagradu za ~etvorogodi{we stradawe. Sve je u simbolu, a slu~ajnosti nema, samo nesaznat uzrok”, naveo je ]erani}. Podsetio je da je Republika Srpska nastala 9. januara, na dan Svetog prvomu~enika Stefana, a da je sednica skup{tine na kojoj je izglasana deklaracija o nezavisnosti zavr{ena molitvom. Profesor ]erani} je ocenio da se Dejtonski sporazum ~esto ~ita pogre{no i da je napisan na dva na~ina – jedan da se ~ita tako da se ide ka unitarnom re{ewu, a drugi, koji nije iskori{}en, mogao je da vodi do nezavisnosti Republike Srpske.
„Krenulo se ovim prvim putem, ali bogami, moram da primjetim kako su stranci zapiwali da to urade i imali su sau~esnike u na{im doma}im poslanicima, odnosno, ~lanovima Parlamentarne skup{tine i delegatima u Domu naroda i ~lanovima Predstavni~kog doma koji su dizali ruke za nametnute zakone. Visoki takozvani predstavnici su, ~ini mi se, nametnuli 166 zakona u vrijeme od 1995. naovamo i donijeli nekih skoro 900 odluka. Vjerujte, dobar dio tih zakona su srpski poslanici digli ruku”, istakao je profesor ]erani}.
Naveo je i da je BiH dobila krivi~ni zakon tako {to ga je nametnuo visoki predstavnik, a svuda u svetu se ka`e da bi tako ozbiqan zakon trebalo da donese predstavni~ko telo.
Gde je bila tada, a gde je danas Republika Srpska Cvijanovi}: BiH je danas
Srpski ~lan Predsedni{tva BiH
@eqka Cvijanovi} je rekla da je BiH paralizovana raznim intervencijama, nadmudrivawima i merama, kojima se poku{ava napraviti druga~ije od onoga {to pi{e u Dejtonskom mirovnom sporazumu
Srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} izjavila je da je BiH kompromisno napravqena, ali da je danas daleko od dejtonskog koncepta. Ona je navela da je nemogu}e da BiH danas funkcioni{e onako kako je zapisano u Dejtonskom mirovnom sporazumu, jer je politi~ka snaga podeqena po principu ravnopravnosti, a ne demografije i teritorijalno.
„U Dejtonskom sporazumu pi{e da smo svi jednako-pravni. BiH je danas puno daqe i od onih koji su te`ili tome”, istakla je Cvijanovi} u intervjuu za portal Istraga.ba, prenosi Srna.
Prema wenim re~ima, s obzirom na ~iwenicu kako se danas razvijaju odnosi u svetu, BiH nije dominantna tema.
„@elim da po{aqem poruku, a to ka`em i narodu u Republici Srpskoj, da nikada ne treba da budu previ{e rastere}eni. Moraju da znaju da se neki trendovi mewaju”, rekla je Cvijanovi}.
Ona je istakla i da se pravosu|e u BiH mora vratiti u normalne tokove daleko od politike i politi~kih zahteva i podsetila da je jedan od stranih sudija, koji je boravio u BiH, pisao u memoarima da su se za svaku odluku koju su donosile strane sudije morali konsultovati sa OHR-om.
„Zar to nije tragi~no za jednu dr`avu, zar to nije tragi~no za pravosu|e? To je tragi~no”, rekla je Cvijanovi}.
Napomenula je da je BiH paralizovana raznim intervencijama, nadmudrivawima i merama, kojima se poku{ava napraviti druga~ije od onoga {to pi{e u Dejtonskom mirovnom sporazumu.
„Mi smo 30 godina potro{ili na to. To je potro{eno vreme i ne sla`emo se s tim i nikada se ne}emo slo`iti. To nije poli-
tika SNSD-a i ve}inske Republike Srpske, pa ~ak i one koji su mawinska sada. Sigurno da wihovi bira~i sada misle isto ovako”, rekla je Cvijanovi}, koja je i potpredsednik SNSD-a. Govore}i o imenovawu nove Vlade Republike Srpske i dovo|ewe u pitawe wene ustavnosti, Cvijanovi}eva je podsetila da je Kristijan [mit na jedan dan suspendovao Ustav Federacije BiH kako bi ukqu~io „trojku” u Vladu tog entiteta.
„NE @ELIMO DA ULAZIMO U BILO KAKVE SAVEZE”
Ona je istakla da sa NATO-om treba razvijati saradwu i naglasila da Program reformi ne prejudicira ~lanstvo. Podsetila je da je stav institucija Republike Srpske, o pitawu ~lanstva, neutralan.
„Ne `elimo da ulazimo u bilo kakve saveze. Ovakva saradwa nam je sasvim po meri. Imamo dobre odnose”, rekla je Cvijanovi}.
Ona je navela da sa NATO strukturama nikada i nije postojao problem u vezi sa saradwom i da su problemi u BiH. „Nedavno sam ~ula sme{nu izjavu da su Amerikanci postavili uslov da se mora u}i u NATO, pa }e Kristijan [mit skinuti sankcije. ^itam i ne mogu da verujem. Onda, zamislite, Amerika da je postavila uslov da mi imenujemo glavnog pregovara~a za EU. Ko imalo ne{to prati, zna da to ne mo`e biti uslov”, rekla je Cvijanovi}, isti~u}i da ne}e da prejudicira {ta }e biti za 20 ili 30 godina.
Ona je dodala da je sada{wa administracija SAD zainteresovana samo za mir. Govore}i o saradwi sa Srbijom, Cvijanovi} je istakla da je ta saradwa dobra i da nema „zahla|ewa odnosa”.
Cvijanovi} je rekla i da ne bira izme|u BRIKS-a i Amerike.
„BRIKS ima svoju ponudu i razvija svoju platformu. Koliko je uspe{na ili nije, to se ceni na neki drugi na~in. Ceni se i politi~kim i ekonomskim parametrima”, zakqu~ila je Cvijanovi}.
Ko dobija, a ko gubi
Najnoviji plan ameri~kog predsednika Donalda Trampa za okon~awe rata u Ukrajini predvi|ao bi, izme|u ostalog, ustupawe teritorije Rusiji, ponovni prijem Rusije u G8, kao i zabranu Ukrajini da se pridru`i NATO-u.
1. Suverenitet Ukrajine bi}e potvr|en.
2. Rusija, Ukrajina i Evropa }e zakqu~iti sveobuhvatni sporazum o nenapadawu, a svi sporovi iz posledwih 30 godina smatra}e se re{enim.
3. Rusija se obavezuje da ne}e vr{iti
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da o~ekuje da }e „u narednim danima” razgovarati o planu sa Trampom, dodaju}i da svaki dogovor mora doneti „dostojanstven mir”.
Oprezan odgovor ukrajinskog predsednika u suprotnosti je sa negodovawem nekih ukrajinskih zvani~nika zbog plana koji su nazvali „apsurdnim”, „kapitulacijom” i efektivnim krajem wenog postojawa kao nezavisne zemqe.
Plan, kako se isti~e, ponavqa maksimalisti~ke zahteve Moskve i kr{i brojne ukrajinske crvene linije, {to bi zahtevalo zaokret od Zelenskog, koji je rekao da bi odustajawe od teritorije bilo neprihvatqivo.
Verovatno bi ga neprihvatqivim smatrali i evropski saveznici Ukrajine, koji dugo insistiraju na tome da im treba dati ulogu u mirovnim pregovorima s obzirom na {ire implikacije sporazuma po bezbednost kontinenta, posebno na isto~nom krilu NATO-a.
Ukrajinski poslanik Aleksij Gon~arenko objavio je Trampov mirovni plan i u wemu se navodi da }e bi}e potvr|en suverenitet Ukrajine, koja mora da se odrekne nekih svojih teritorija.
Plan, koji je prenela ruska privatna medijska grupa RCB, predvi|a da }e Ukrajina uneti u Ustav odredbu da ne}e biti ~lanica NATO-a i da }e zadr`ati nenuklearni status.
Navodi se da }e Krim, Doweck i Lugansk defakto biti priznati kao ruske teritorije, dok }e se u Hersonu i Zaporo`ju sada{wa linija frona „zamrznuti”, a bilo bi zabraweno raspore|ivawe NATO trupa u Ukrajini.
U planu koji ima 28 ta~aka, a koji je objavio Gon~arenko, navodi se:
invaziju na susedne zemqe, a NATO se obavezuje da se ne}e daqe {iriti.
4. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave }e delovati kao posrednik u dijalogu izme|u Rusije i NATO-a o pitawima bezbednosti i deeskalacije.
5. Ukrajina }e dobiti bezbednosne garancije.
6. Broj ukrajinskih oru`anih snaga bi}e ograni~en na 600.000.
7. Ukrajina }e u svoj Ustav ugraditi odbijawe da se pridru`i NATO-u, a NATO }e sli~nu odredbu ukqu~iti u svoja dokumenta.
8. NATO ne}e rasporediti trupe u Ukrajini.
9. Evropski borbeni avioni bi}e stacionirani u Poqskoj.
10. Garancije SAD: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave }e dobiti nadoknadu za pru`awe garancija, koje }e povu}i ako Ukrajina napadne Rusiju. Ako Rusija napadne Ukrajinu, sankcije }e joj biti vra}ene, a preispita}e se odluka o priznawu teritorija. Raketirawe Moskve ili Sankt Peterburga bez razloga li{i}e Ukrajinu garancija.
11. Ukrajina ima pravo na ~lanstvo u EU i dobi}e preferencijalni pristup evropskom tr`i{tu.
12. Plan za obnovu Ukrajine obuhvata: Fond za razvoj Ukrajine za investicije u tehnologiju i ve{ta~ku inteligenciju, zajedni~ku obnovu i rad gasne infrastrukture, rekonstrukciju o{te}enih podru~ja i gradova, razvoj infrastrukture i poseban paket Svetske banke.
13. Rusija }e biti reintegrisana u globalnu ekonomiju, a sankcije }e biti ukidane po fazama. SAD i Rusija }e potpisati dugoro~ni sporazum o ekonomskoj saradwi, a Rusija }e biti pozvana da se ponovo pridru`i G8.
14. Zamrznuta imovina – 100 milijardi
TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
• Bez naknada za transfere preko $3,000!
• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!
Ne plaćajte više nego što morate!
BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.
02 8781 1950 www.
Sigurnost u svakom trenutku!
Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:
Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!
02 8781 1960
www.beotravel.com
dolara ruskih sredstava bi}e iskori{}eno za obnovu Ukrajine, SAD }e dobiti 50 odsto profita, a Evropa }e dodati jo{ 100 milijardi dolara.
15. Preostala ruska zamrznuta sredstva bi}e usmerena u ameri~ko-ruski investicioni fond i bi}e osnovana ameri~ko-ruska radna grupa za po{tovawe sporazuma.
16. Rusija }e oja~ati svoju politiku nenapadawa prema Evropi i Ukrajini.
17. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Rusija }e produ`iti sporazume o kontroli nuklearnog naoru`awa, ukqu~uju}i START 1.
18. Ukrajina potvr|uje svoj status dr`ave bez nuklearnog oru`ja.
19. Nuklearna elektrana Zaporo`je }e nastaviti sa radom pod nadzorom Me|unarodne agencije za atomsku energiju (MAAE), s tim {to }e proizvodwa biti podeqena 50:50 izme|u Rusije i Ukrajine.
20. Obe zemqe }e sprovesti programe tolerancije – Ukrajina }e usvojiti norme EU o za{titi mawina, obe strane }e ukinuti diskriminatorne mere, a nacisti~ka ideologija }e biti zabrawena.
21. Teritorije – Krim, Doweck i Lugansk bi}e defakto priznati kao ruski, a prizna}e ih i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. U Hersonu i Zaporo`ju front se zamrzava du` linije kontakta. Rusija se odri~e drugih teritorija van tih pet regiona. Ukrajina povla~i svoje snage iz dela Dowecke oblasti i ta teritorija }e postati demilitarizovana tampon-zona.
22. Ni Ukrajina ni Ruska Federacija ne}e mewati teritorijalne sporazume silom.
23. Rusija ne}e ometati kori{}ewe Dwepra i izvoz `ita preko Crnog mora.
24. Humanitarni deo – razmena svih za sve, povratak civilnih pritvorenika i dece, program ponovnog spajawa porodica, mere pomo}i `rtvama sukoba.
25. Ukrajina }e odr`ati izbore za 100 dana.
26. Sve strane }e dobiti amnestiju i odre}i se budu}ih potra`ivawa.
27. Sporazum }e biti pravno obavezuju}i, a nadgleda}e ga Mirovni savet sa Donaldom Trampom na ~elu.
28. Nakon potpisivawa sporazuma, prekid vatre }e odmah stupiti na snagu.
Bela ku}a: Tramp je optimista u vezi sa mirovnim sporazumom
Portparolka Bele ku}e Kerolajn Livit, izjavila je da je predsednik SAD Donald Tramp optimisti~an u pogledu mogu} nosti postizawa dogovora o okon~awu sukoba izme|u Rusije i Ukrajine nakon pregovora u @enevi tokom vikenda.
„Tramp ostaje optimisti~an i pun nade i znam da na{i timovi rade danono}no kako bi poku{ali da okon~aju ovaj sporazum”, istakla je Livit.
Tramp je u nedequ ujutru izrazio nezadovoqstvo zbog produ`enog sukoba, tvrde}i da Ukrajina „nije izrazila nikakvu zahvalnost” za wegove napore da se do|e do mira.
„Predsednik je to izjavio tokom vikenda i od tada je bilo veoma produktivnih razgovora izme|u predsednikovog tima za nacionalnu bezbednost i ukrajinske delegacije”, navela je
portparolka Bele ku}e.
Ona je dodala da su ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanik Stiv Vitkof proveli nedequ u @enevi, gde su razmotrili mirovni plan
koji podr`avaju SAD, „uz doprinos i ruske i ukrajinske strane”.
„Oni su uspeli da preciziraju ta~ke, tako da sada postoji samo nekoliko ta~aka neslagawa na kojima na{i timovi nastavqaju da rade”, dodala je Livit.
Tako|e je navela da nije zakazan sastanak izme|u Trampa i Vladimira Zelenskog iako su pojedini ameri~ki mediji objavili da postoji mogu}nost da Zelenski tokom nedeqe otputuje u Va{ington, radi pregovora sa predsednikom SAD: Naime, „Telegraf” je objavio da }e Tramp i Zelenski, voditi pregovore o preostalim ta~kama mirovnog sporazuma za Ukraji-
nu, nakon {to su se ameri~ki i ukrajinski zvani~nici u @enevi usaglasili oko novog plana od 19 ta~aka.
Navodi se da se kqu~ne sporne teme odnose na teritorijalna pitawa i budu}e bezbednosne odnose izme|u SAD, NATO-a i Rusije.
Hitni pregovori u [vajcarskoj usledili su nakon curewa detaqa prvobitnog mirovnog plana od 28 ta~aka, koji su razvili ameri~ki i ruski zvani~nici. Ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio ozna~io je `enevske razgovore kao „najboqi sastanak” u dosada{wim diplomatskim naporima.
Ki{e pokrenule klizi{ta u Vijetnamu, poginulo najmawe 90 qudi
Najmawe 90 qudi je poginulo, a jo{ 12 se vodi kao nestalo nakon {to su vi{ednevne obilne ki{e u Vijetnamu dovele do poplava i klizi{ta.
Vijetnamska vlada saop{tila je da je {irom zemqe o{te}eno 186.000 domova i da je vi{e od tri miliona grla stoke je nastradalo, prenosi Bi-Bi-Si, navode}i da zvani~nici procewuju da je {teta vredna vi{e stotina miliona funti.
Najmawe 90 qudi poginulo u poplavama i klizi{tima u Vijetnamu
Planinska provincija Dak Lak je te{ko pogo|ena, sa vi{e od 60 smrtnih slu~ajeva od 16. novembra. Poplave su najnoviji ekstremni vremenski doga|aj koji je pogodio Vijetnam posledwih meseci, nakon {to su tajfuni Kalmaegi i Bualoi pogodili zemqu u razmaku od nekoliko nedeqa.
Oko 258.000 qudi od jutros je bez struje, a delovi glavnih auto-puteva i `elezni~kih pruga su bili blokirani, saop{tili su zvani~nici. Vojni i policijski resursi su mobilisani da pomognu u najte`e pogo|enim podru~jima.
Nau~nici obja{wavaju da je Vijetnam vi{e izlo`en ekstremnim vremenskim doga|ajima zbog klimatskih promena izazvanih qudskim delovawem, {to je u~inilo tajfune ja~im i ~e{}im.
„\avo” u Beloj ku}i, sastanak Mamdanija
sa Trampom
Na trenutke, odnos novog gradona~elnika Wujorka Zohrana Mamdanija i predsednika Donalda Trampa bili su nategnuti do ta~ke pucawa. Posle izbora u najve}em ameri~kom gradu tenzije su popustile. Predstavnici krajnosti ameri~ke politike, kona~no, razgovarali su u Beloj ku}i.
Sastanak je bio „produktivan”, rekao je na izlasku iz Bele ku}e, Zohran Mamdami, koji je pobedom na izborima za gradona~elnika Wujorka razdrmao ameri~ku scenu i postavio osnove za ozbiqnije izazove demokrata politikama predsednika Donalda Trampa. „Zahvalan sam predsedniku na sastanku i kao {to sam rekao bio je ovoproduktivan sastanak fokusiran na mesto koje obojica volimo - Wujork. Pri~ali smo stanarinama, namirnicama, tro{kovima komunalija. Nestrpqiv sam da te prihvatqivije cene ponudimo Wujor~anima”, rekao je Mamdani.
Tramp, koji ga je tokom kampawe nazivao komunistom i pla{io stanovnike Wujorka socijalizmom i svakojakim drugim baucima, dramati~no je promenio retoriku posle objavqivawa ishoda izbora, navode}i da je, posle razgovora sa Mamdamijem „malo promenio mi{qewe”.
„Ka`em vam, malo sam promenio mi{qewe. Mogao bi da iznenadi neke konzervativce”, rekao je Tramp, navode}i da je „prili~no uveren da }e Mamdami imati uspeha”.
Mamdami je rekao da su se, tokom sastanka, koncentrisali na stvari oko kojih mogu da se dogovore nego da rapravqaju o „brojnim razli~itim pogledima”.
Novi gradona~elnik Wujorka na{ao se u neprijatnoj situaciji kada su ga novinari pitali da li misli da je Tramp fa{ista, ali ga je predsednik SAD „izvukao” u posledwem trenutku rekav{i: „Slobodno reci da misli{. Lak{e je nego da obja{wava{. Mene ba{ briga”.
Izbor Mamdamija prati politi~ko odu{evqewe koje nije vi|eno jo{ od kada je, 2008. godine, Barak Obama postao prvi Afroamerikanac na ~elu Amerike.
^ovek sa sme{kom Fidela Kastra, kako su ga prozvali politi~ki rivali, u delu ameri~ke javnosti slovi za model nove generacije ameri~kih demokrata, koja je skrenula sa puta koji su, svojevremeno, zacrtali lideri partije poput Bila Klintona i Baraka Obame i okrenula se ka idealima „komuniste“ Bernija Sandersa. Mamdani }e kontrolisati buxet od 116 milijardi dolara, upravqati slu`bama sa oko 300.000 zaposlenih i policijom tek trun~icu malobrojnijom od beloruske armije, wih 50.000.
VAZDU[NI UDARI NA ISTO^NOM FRONTU
Ukrajinci napali ju`ne
ruske regione, Rusi uzvratili napadom na Kijev i Odesu
Ukrajinske oru`ane snage tokom protekle no}i izvele su intenzivni napad na ju`ne regione Rusije. Ruski zvani~nici saop{tavaju da su u Rostovskoj oblasti poginule 3 osobe, dok je 10 raweno. U Krasnodarskom kraju povre|eno je {estoro qudi.
U me|uvremenu Rusi su uzvratili jakim udarima raketama i dronovima na Odesu i Kijev. Najja~i ukrajinski udari bili su usmereni na Novorosijsk i Taganrog. Ukupno, prema podacima Ministarstva odbrane, PVO snage su tokom no}i oborile 249 bespilotnih letelica iznad ruskih regiona, Crnog i Azovskog mora
U Rostovskoj oblasti broj poginulih dostigao je tri. Prema re~ima gubernatora Jurija Squsara, jedna osoba je poginula u Taganrogu, dok su jo{ dve umrle od rana u bolnicama (lokacije nije naveo).
Povre|eno je 10 stanovnika Taganroga. U gradu su o{te}ene dve stambene zgrade, privatna ku}a, zgrada kolexa, dva industrijska preduze}a i vrti} broj 7. Tako|e je do{lo do po`ara u skladi{tu.
U Krasnodarskom kraju, prema re~ima gubernatora Veniamina Kondratjeva, povre|eno je 6 osoba, a o{te}eno je najmawe 20 ku}a.
U Novorosijsku je o{te}eno sedam stambenih zgrada i najmawe sedam privatnih ku}a. Povre|ene su ~etiri osobe, koje su hospitalizovane sa lak{im i sredwim povredama.
Prema podacima operativnog {taba, u selu Kabardinka kod Gelenxika rawen je jedan ~ovek — u nogu, bez opasnosti po `ivot. O{te}ene su dve privatne ku}e.
Ukrajinska vojska tvrdi da je pogodila rusku rafineriju naf-
te u Krasnodarskom kraju i naftni terminal u luci Novorosijsk.
U saop{tewu na Telegramu se navodi da su pogo|eni ure|aji za utovar i istovar nafte na tankere, prenosi Ukrinform.
Ukrajinska vojska je, koriste}i mlazne bespilotne letelice „bars” i krstare}e rakete „neptun”, uspe{no pogodila jo{ nekoliko ruskih strate{kih ciqeva, dodaje se u saop{tewu.
Tako su u Taganrogu, u Rostovskoj oblasti, kako se navodi, o{te}eni zavod za popravku aviona „Berijev” i preduze}e za proizvodwu dronova „Molnija”.
Na teritoriji objekata prime}ene su brojne eksplozije i zna~ajni po`ari, tvrdi se u saop{tewu.
U ruskom no}nom napadu na Ukrajinu {est qudi je poginulo, ukqu~uju}i jedno dete, a 13 je povre|eno, rekao je danas predsednik Volodimir Zelenski.
Spasioci su iz ru{evina izvukli 18 pre`ivelih, dok je 57 osoba dobilo psiholo{ku pomo}, rekao je ukrajinski predsednik, prenosi Ukrinform.
Najve}a {teta zabele`ena je
u Kijevu i okolnoj oblasti, gde su napadi izazvali razarawa na stambenim zgradama i civilnoj infrastrukturi.
Ruske snage su u ukupnom napadu koristile 22 rakete razli~itih tipova, ukqu~uju}i i aerobalisti~ke, kao i vi{e od 460 dronova, uglavnom ruskih “gerana”.
Pored Kijeva, pogo|ene su i Odeska, Dwepropetrovska, Harkovska, ^ernigovska i ^erkaska oblast, pri ~emu su glavne mete bili energetski sistemi.
U Odesi je napadnut i niz luka i objekata za skladi{tewe hrane, {to Zelenski ocewuje kao akcije „bez vojnog smisla”.
Prema wegovim re~ima, najmawe ~etiri drona u{la su u vazdu{ni prostor Moldavije i Rumunije, ~ime je jo{ jednom potvr|eno da napadi imaju posledice i po susedne zemqe. Zelenski je poru~io da je kontinuirana me|unarodna pomo}, pre svega protivvazdu{na odbrana, naoru`awe i sankcioni pritisak, kqu~na i da „ne sme da bude pauze” u podr{ci Ukrajini.
Makron: Ameri~ki mirovni plan dobar
Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da je ameri~ki predlo`eni plan za re{avawe ukrajinskog sukoba „korak u pravom smeru“, ali da dokument zahteva daqe dora|ivawe kako bi postao odr`iva osnova za mir. On je o tome govorio u intervjuu za radio RTL, naglasiv{i da je neophodno pa`qivo razmotriti sve elemente ponu|enog predloga.
Makron je istakao da se Va{ington, kroz plan od 28 ta~aka, ponovo anga`ovao u nastojawima da posreduje u prekidu sukoba, navode}i da predlo`eni okvir „proizilazi iz razgovora koje su Sjediwene Dr`ave vodile sa Rusijom“. Prema wegovim re~ima, dokument „omogu}ava da se razume {ta bi moglo
biti prihvatqivo za Moskvu“, ali ostaje niz pitawa koja moraju biti razja{wena. Francuski lider je posebno naglasio da }e se trajno re{ewe mo}i posti}i tek kada i Ukrajina jasno defini{e koje je ustupke spremna da razmotri. „Ukrajina mora da ka`e koje je ustupke spremna da napravi u pogledu teritorije, jezika, ustava i drugih pitawa“, poru~io je Makron, uz ocenu da je to neizostavan deo svakog budu}eg mirovnog dogovora.
Pro{le nedeqe Va{ington je predstavio svoj mirovni predlog, koji je izazvao zna~ajne reakcije u evropskim prestonicama. Pojedine ~lanice EU izrazile su nezadovoqstvo zbog nekih re{ewa koja smatraju problemati~nim za Kijev.
U @enevi su 23. novembra odr`ane konsultacije delegacija SAD i Ukrajine. Ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio ocenio je sastanak kao „najproduktivniji“ od po~etka sukoba. Me|utim, prema kasnijim napisima Politika, razgovori su bili napeti, jer je ukrajinska strana tra`ila izmene pojedinih ta~aka dokumenta.
Prema informacijama RBK-Ukrajina, ve}ina predlo`enog plana dobila je saglasnost obe delegacije, ali je nekoliko kqu~nih stavki ostavqeno za razgovore na predstoje}em sastanku ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Od Ma|arske do Australije, pri~a o hrabrosti i uspehu; Srpkiwa koja inspiri{e svet `enskog hokeja
Ro|ena Novosa|anka Jelena Grkovi} (28), opredelila se da postane hokeja{ica na ledu i, kako je taj sport u Srbiji bio nerazvijen, sopstveni put morala je da gradi izvan granica na{e zemqe.
Jo{ u osnovnoj {koli, u dogovoru s roditeqima, opredelila se da ode u Ma|arsku i tamo, uz redovno obrazovawe, gradi stazu kojim }e kasnije sti}i do statusa reprezentativke te zemqe, u~esnice ~ak 10 svetskih prvenstava, a potom i igra~ice koja je, posle ma|arskih klubova MAC i KMH iz Budimpe{te, nastupala i u [paniji, za ekipu Mahada-honde, iz istoimenog grada u blizini Madrida. Novo poglavqe u wenoj karijeri, me|utim, iznenadilo je sve one koji prate hokej na ledu za dame. Jelena se, naime, opredelila da u najboqim godinama prihvati poziv tima Melburn Daks iz Australije, pa }e u narednih godinu dana odu{evqavati qubiteqe ovog sporta na najmawem kontinentu.
- Zaista, izgleda da sam prva Evropqanka koja igra `enski hokej u Australiji, a u ovda{woj, najboqoj `enskoj ligi, to sigurno jesam i, najiskrenije, lep je ose}aj zbog toga – u ekskluzivnom razgovoru za “Dnevnik”, istakla je Jelena. - Nivo hokeja u ovoj dalekoj zemqi je takav da je on u u razvoju i napreduje iz godine u godinu, ali je jo{ uvek nije dostigao najvi{e evropske standarde. @enski hokej je dobro organizovan i kvalitetan, ali je i daqe ispod nivoa na koji sam navikla igraju}i u Ma|arskoj i Sredweevropskoj ligi, gde je tempo br`i, sistem rada razra|eniji, a konkurencija mnogo ja~a.
n Kakvu si ulogu u timu dobila od kada si se preselila u Melbun?
- Zadovoqna sam i veoma mi prija uloga koju ovde imam. Igram mnogo, imam veliku odgovornost u timu i ~esto preuzimam inicijativu. To mi daje prostor da prenesem iskustvo koje sam stekla tokom vi{e od 14 godina igrawa u Evropi i na mnogim velikim prvenstavima s ma|arskom reprezentacijom. Kao nekome ko je ro|en u Srbiji, posebno mi je va`no
OD HOKEJA NE MO@E DA SE @IVI
n Mo`e{ li da `ivi{ od onga {to kao profesionalna hokeja{ica u Australiji zara|uje{?
to {to mogu da budem deo razvoja jednog sporta van tradicionalnih hokeja{kih centara i zemaqa i mo`da na taj na~in inspiri{em mlade igra~ice, kako u Australiji, tako i kod nas. Naravno, sistem igre je druga~iji i to ponekad ume da bude izazovno, ali upravo zbog toga u`ivam u novom iskustvu, jer pru`a mi priliku da jo{ rastem kao igra~ica, ali i da doprinosim podizawu nivoa hokeja u Australiji. n Kako su te do~ekali u jatu melburn{kih “Patki”?
mo`da ne}e sti}i odmah, ali sada stvaramo ~vrste temeqe, napredujemo iz utakmice u utakmicu i verujem da }e se sav
MELBURN KAO WUJORK
@elela je Jelena da jednu stvar podvu~e a to je:
- Do~ek u Melbunu bio je protkan s puno topline i iskrene, srda~ne energije, tako da sam se od prvog trenutka ovde ose}ala dobrodo{lo. Sam grad mi se jako dopada i u mnogome podse}a me na Wujork. Veoma je raznovrstan, multinacionalan, pun je qudi iz ~itavog sveta, priroda je prelepa, a `ivot je dinami~an i uvek se ne{to de{ava.
taj trud vrlo brzo videti. Najva`nije je da tim raste u pravom smeru - zajedno, strpqivo i s velikom `eqom da za sobom ostavimo dubok trag.
n Kako su qudi iz tvog najbli`eg okru`ewa – prijateqi, biv{e saigra~ice i porodica – reagovali na to kada si im rekla da odlazi{ da igra{ u daleku Australiju?
- Na`alost, ovde jo{ nije mogu}e `iveti iskqu~ivo od `enskog hokeja. Iako imamo mnogo sponzora i sportskih entuzijasta, hokej na ledu u Australiji jo{ nije dovoqno razvijen, ali, naravno, svi stremimo ka tome, kao i svuda u svetu. Trenutno, pored igrawa, radim na svojim doktorskim studijama iz sportske psihologije i istra`ujem kako to `enski hokej uti~e na razvoj li~nosti i karaktera. Moje istra`ivawe je globalnog karaktera, tako da ovde skupqam podatke. [to se ti~e ugovora, potpisala sam na jednu sezonu, ali vlasnik kluba, kroz {alu, rekao je da je tra`io neograni~en transfer i dodao: “Svakako, ti ovde ostaje{!“.
- Generalno, u mom novom klubu vlada izuzetno pozitivna energija, a kultura tima i na~in wegovog vo|ewa na visokom su nivou. Zbog toga moram da primetime da je okru`ewee zdravo i zasnovano na pravim vrednostima. Publika koja nas prati je uvek vedra i sjajno raspolo`ena i na utakmicama je prisutan pravi {ou. Iako se, mo`ta, tako ne ~ini, puno qudi ovde su bas zaqubqenici u hokej, iako on ovde nije medju najpopularnijim sportovima. Nedavno smo imali sve~anu promociju ekipe i dresova, na kojoj je vlasnik kluba o svakoj igra~ici rekao pone{to lepo. Za mene je to bilo veoma emotivno iskustvo i zahvalna sam na prilici da budem ovde. Osim mene, u timu imamo jo{ dve strankiwe, jednu Amerikanku i jednu devojku iz Novog Zelanda.
n O hokeju na ledu se u Srbiji ne zna puno, a posebno ta tvrdwa stoji kada je re~ o wegovom `enskom delu. U dve-tri re~enice, mo`e{ li da nam predstavi{ tvoj klub?
- Melburn Daksima ovo je prva zvani~na sezona, s obzirom na to da smo potpuno nov klub, pa je i za mene i za ekipu ovo period uigravawa, upoznavawa i gra|ewa pravog identiteta. Rezultati
- Reakcije su bile kombinacija uzbu|ewa i {oka. Prijateqi, porodica i biv{e saigra~ice koje me dobro poznaju, rekle su da ih vi{e ni{ta ne iznena|uje kada sam ja u pitawu, jer stalno smi{qam neke nove, tako da ka`em - luda~ke poduhvate. @ivot je jedan i previ{e je dragocen da bismo ga proveli ~ekaju}i savr{en trenutak. Mo`da zvu~i intrigantno kada ~ovek ode sam na drugi kraj sveta, bez ijednog poznatog lica, ali uvek ka`em: za ovakve poduhvate nije potrebna hrabrost, ve} zdrava doza ludosti. Naravno, bilo je i ima i puno te{kih trenutaka, ali svaki novi izazov me oblikuje i poma`e mi da postanem boqa verzija sebe same. Svaka prepreka me je, na svoj na~in, dovela do ovog trenutka i svega {to sada gradim, a to je `ivot pun boja, iskustava i prilika.
n Poznata si kao devojka za koju ne postoje prepreke, ve} veoma hrabro prihvata{ izazove koje pred sebe sama postavqa{. [ta u Australiji `eli{ da uradi{ u hokeju, a {ta na `ivotnom planu?
- Od sezone koja je ve} po~ela, kao i uvek, o~ekujem mnogo. S iskustvom koje ve} imam, `elim da budem igra~ica na koju se drugi ugledaju. I to ne samo kroz igru, ve} i kroz stav, rad i energiju koju donosim timu. Ciq mi je, svakako, da inspiri{em saigra~e, podi`em ritam i atmosferu, pravim poene, oblikujem igru i svakog dana pokazujem da granice pomeramo samo onda kada pru`amo maksimum. Ciqevi su postavqeni visoko, ali navikla sam da jurim ambiciozne izazove, jer moj takmi~arski duh i daqe je neukrotiv i nastavqam da se borim i u`ivam u svakom izazovu koji dolazi. Sasvim li~no, znam da je ovo moj `ivot, ni{ta mi u wemu nije palo s neba, ve} sam za sve morala puno da radim i bilo mi je potrebno mnogo hrabrosti. Sre}na sam {to mi se stalno ukazuju nove prilike, koje mi omogu}avaju da sti~em nova, nesvakida{wa iskustva i gradim jedan {aren, neobi~an i ispuwen `ivot – u ekskluzivnom razgovoru za “Dnevnik”, dodala je Jelena Grkovi}, pametna, neobi~na i nadasve hrabra devojka. JELENA GRKOVI],
Dodikov SNSD slavi, opozicija
tra`i ponavqawe izbora
Preliminarni rezultati izbora za predsednika Republike Srpske doneli su tesnu razliku i otvorili niz politi~kih reakcija. Kandidat stranke Milorada Dodika, Savez nezavisnih socijaldemokrata, proglasio je pobedu. Opozicija tvrdi da su izbori pokradeni i da ima dokaze izbornog in`eweringa.
Srpska demokratska stranka (SDS) saop{tila je da je stvarni pobednik prevremenih predsedni~kih izbora u Republici Srpskoj (RS) wihov kandidat Branko
Blanu{a i da }e iskoristiti sva pravna i institucionalna sredstva da tu pobedu i voqu naroda odbrane. Naglasili su da }e se prevremeni predsedni~ki izbori u RS okon~ati samo onda kada se ponovi izborni proces u Doboju, Zvorniku i Lakta{ima.
Ipak, Dodik je taj koji je stajao u prvom redu i dao odgovor - umesto novoizabranog predsednika.
„Mi smo pre izbora imali procenu da oni mogu dobiti do 200 hiqada glasova, I to se i desilo. Tu ura~unavam i oko 20 hiqada glasova Bo{waka koji su glasali
CIK: SINI[A KARAN OSVOJIO 50,3 ODSTO GLASOVA, IZLAZNOST SAMO 35 ODSTO
Centralna izborna komisija (CIK) Bosne i Hercegovine objavila je a`urirane rezultate vanrednih izbora za predsednika Republike Srpske i posle obra|enih 98,21 odsto bira~kih mesta, kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Sini{a Karan je osvojio 50,3 odsto glasova.
Kandidat opozicione Srpske demokratske stranke (SDS), iza kojeg su stale i druge opozicione stranke, Branko Blanu{a ima podr{ku 48,37 odsto bira~a, prenose mediji.
U nedequ uve~e CIK je objavio preliminarne rezultate posle 92,79 odsto obra|enih bira~kih mesta, prema kojima
je Karan bio u vodstvu, ali se oglasio visoki funkcioner SDS Darko Babaq koji je optu`io re`im za izbornu kra|u. Iz SDS je saop{teno da ne priznaju rezultate, pa }e tra`iti od CIK BiH da se ponove izbori u Zvorniku, Doboju i Lakta{ima. Predsednik SNSD Milorad Dodik u nedequ je proglasio pobedu Sini{e Karana. Izborna komisija je navela da je razlika izme|u dva kandidata 8.369 glasova. Rezultati su objavqeni na osnovu obra|enih 439.897 glasa~kih listi}a, a od tog broja neva`e}a su 7.862.
za kandidata to mo`emo da vam poka`emo i krvnu sliku glasa~kih mesta da vidite kako to izgleda”, kazao je on.
SDS jo{ ne ~estita pobedu protivkandidatu. Smatraju da je do{lo do izbornih kra|a, a zbog nepravilnosti, za koje tvrde da imaju dokaze, tra`e da izbori budu ponovo raspisani u Doboju, Zvorniku i Lakta{ima, jer mi{qewa su da je to razlog zbog kojeg je kandidat opozicije trenutno izgubio.
„@elimo da obavestimo gra|ane RS da pravni timovi SDS-a analiziraju izborni proces u Doboju, Zvorniku i Lakta{ima. Re`im koristi ove gradove kao rezervoare glasove pomo}u kojih manipuli{e ukupnim rezultatima izbora”, naveli su u saop{tewu dostavqenom medijima.
Daqe su istakli da „svoje lo{e rezultate u mestima, poput Bawaluke, Bijeqine, Tesli}a, Isto~nog Sarajeva, Prijedora, Modri~e, [amca, Lopara, Prwavora i drugih gradova, re`im nadome{}uje prekrajawem rezultata u Doboju, Zvorniku i Lakta{ima”.
„Koliko god glasova da zatreba, SNSD {erifi }e ih stvoriti u ovim gradovima. Ovim je re`im, jo{ jedanput, kao i nebro-
TRI DECENIJE OD POTPISIVAWA DEJTONSKOG SPORAZUMA:
U RS praznik, u FBiH obi~an radni dan
Navr{ile su se tri decenije od postizawa Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okon~an ~etvorogodi{wu rat u Bosni i Hercegovini.
Dan potpisivawa Dejtonskog sporazuma u Republici Srpskoj se proslavqa kako dr`avni praznik i neradni je da, dok je u Federaciji BiH obi~an radni dan. S obzirom da na nivou BiH nikada nije donet zakon o dr`avnim praznicima, svaki od dva entiteta u BiH obele`ava svoje praznike.
Svojevremeno su predstavnici RS predlagali da se 21. novembar, kao dan kada je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, proslavqa kao Dan dr`avnosti BiH, ali su to odbili hrvatski i bo{wa~ki politi~ki predstavnici.
Dejtonski mirovni sporazum su 21. novembra 1995. u Vojnoj bazi Rajt-Peterson kod ameri~kog gradi}a Dejtona, u Ohaju, posle tronedeqnih pregovora parafirali tada{wi predsednici BiH Alija Izetbegovi}, Hrvatske Frawo Tu|man i Srbije Slobodan Milo{evi}.
Sva trojica potpisnika sporazuma, kao i biv{i me|unarodni izaslanik za Balkan i tvorac Dejtonskog sporazuma, ameri~ki diplomata Ri~ard Holbruk su umrli, original dokumenta je izgubqen, a trideset godina kasnije politi~ari u BiH i daqe raspravqaju o wegovoj reviziji.
Decenijama su politi~ari iz RS bili najgorqiviji zagovornici po{tovawa Dejtonskog sporazuma, sve dok ranije ove godine biv{i predsednik RS i lider vladaju}e partije u tom
entitetu BIH Milorad Dodik nije izneo tezu da Dejtonski sporazum „nije polo`io ispit, da je davno propao i da je raznim intervencijama potpuno devastiran”.
On je Dejtonski sporazuma nazvao „podvalom Srbima” koji su razumeli da je to me|unarodni ugovor sa konstatnim odredbama koje se ne mogu mewati bez voqe svih ugovornih strana, od kojih je jedna RS.
Dodao je da je stav vlasti RS povratak „izvornom Dejtonu” ili „slovu, a ne duhu Dejtona”. Sporazumom koji je postignut uz posredovawe SAD, BiH je podeqena na dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Sporazum, parafiran u Dejtonu, u prisustvu tada{weg dr`avnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milo{evi}, Tu|man i Izetbegovi} zvani~no su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.
Potpisnici su se obavezali da me|usobne odnose reguli{u prema Poveqi UN, Zavr{nom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, uz me|usobno po{tovawe suvereniteta i re{avawe sporova iskqu~ivo na miroqubiv na~in.
Skup{tina SR Jugoslavije je 13. novembra 2002. ratifikovala Dejtonski sporazum, ~ime je SRJ jasno poru~ila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridr`ava odredbi iz Dejtona.
jeno mnogo puta do sada, duboko ponizio gra|ane RS i obesmislio wihovo pravo da biraju u kakvoj }e zemqi `iveti i uti~u na vlastitu budu}nost”, naglasili su iz SDS-a.
Ocenili su da je 23. novembar bio „va`an dan sa RS, jer je taj dan ozna~io po~etak politi~kog kraja Milorada Dodika i SNSD-a”.
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik ranije danas izjavio je da su za tu stranku izbori gotovi i da ne}e biti ponavqawa izbora u Doboju, Zvorniku i Lakta{ima, {to tra`i opozicija.
On je odbacio navode o izbornoj kra|i, dodav{i da opozicija ne}e pobediti „sve i da se ponove izbori u Doboju”.
Podsetimo, na grani~nom prelazu Trbu{nica - [epak su neuobi~ajeno duge kolone vozila, koja iz Srbije ulaze u Bosnu i Hercegovinu (BiH), na dan kada se u Republici Srpskoj (RS) odr`avaju prevremeni izbori za predsednika ovog entiteta, objavili su sarajevski mediji.
Gu`ve su zabele`ene u popodnevnim satima uprkos te{kim vremenskim uslovima i ote`anom kretawu u saobra}aju.
RS u prvih deset meseci najvi{e uvozila iz Srbije, za oko 580 miliona evra
Republika Srpska je za prvih 10 meseci ove godine najvi{e uvozila iz Srbije i to u iznosu od od 1,142 milijardi konvertabilnih maraka (KM), {to je oko 580 miliona evra, objavio je Republi~ki zavod za statistiku.
Istovremeno je RS u Srbiju izvezla robe u vrednosti od 751 miliona KM (oko 384 miliona evra), preneo je RTRS. Republika Srpska je od januara do oktobra ostvarila ukupan izvoz od 4,44 milijardi konvertabilnih maraka, {to je oko 2,27 milijardi evra. To je za 6,6 odsto vi{e nego u istom periodu pro{le godine.
Uvoz je u prvih 10 meseci iznosio je 6,29 milijardi KM (oko 3,22 milijardi) i ve}i je za 3,2 odsto nego u istom periodu 2024. Pokrivenost uvoza u spoqnotrgovinskom poslovawu bila je 70,7 odsto. Republika Srpska je u tom periodu najvi{e izvezla u Hrvatsku (oko 400 miliona evra), a pored Srbije najvi{e uvozila iz Italije (450 miliona evra).
Najve}e u~e{}e u izvozu imala je elektri~na energija, a u uvozu naftna uqa.
Bosna prekrivena snegom, u Hercegovini pada ki{a, preko planinskih prevoja ote`an saobra}aj
Sne`ne padavine zahvatile su ve}i deo Bosne, a zbog snega koji se zadr`ava na kolovozu ote`an je saobra}aj, posebno preko planinskih prevoja, a u Hercegovini pada ki{a i kolovoz je mokar i klizav. Ripa~ki klanac, Lani{te, O{treq i Koprivnica zatvoreni su za teretni saobra}aj, a putni~ka vozila saobra}aju ote`ano. Bawalu~ki mediji objavili su da je u Kne`evu, udaqenom oko 40 kilometara od Bawaluke, napadao sneg visine 55 centimetara, kao i da putarske slu`be nisu o~istile sneg na auto-putu 9. januar od Doboja do Bawaluke.
Sini{a Karan
Premijer Crne Gore najavio poo{travawe viznog re`ima sa Rusijom
Crna Gora }e poo{triti vizni re`im za ruske dr`avqane kako bi ga uskladila sa politikom Evropske uni-
bednosnu politiku EU (CFSP), ukqu~uju}i i politiku prema Rusiji, {to je jedan od kqu~nih kriterijuma za ~lanstvo.
je (EU), izjavio je premijer Crne Gore Milojko Spaji}, dodaju}i da zemqa o~ekuje da postane ~lanica EU do 2028. godine.
Spaji} je, u razgovoru za Jurowuz nakon Foruma o pro{irewu Evropske komisije u Briselu, objavqenom danas, poru~io da }e odgovaraju}e mere biti sprovedene „vrlo brzo”.
EU je po~etkom meseca uvela stro`a vizna pravila za ruske dr`avqane zbog, kako je navedeno, bezbednosnih rizika nakon hibridnih napada dronovima pripisanih Rusiji.
Za razliku od toga, u Crnoj Gori ruski dr`avqani trenutno mogu da borave bez vize do 30 dana uz va`e}i paso{, {to je dovelo do velikog broja wihovih poseta zemqi, navodi Jurowuz.
Spaji} je naglasio da Crna Gora u potpunosti prati Zajedni~ku spoqnu i bez-
„I pre nego {to imamo status ~lanice i benefite ~lanstva, pona{amo se kao dr`ava ~lanica”, poru~io je Spaji}, prenosi Tawug.
Crna Gora je ve} ukinula bezvizni re`im za gra|ane Jermenije, Uzbekistana, Kuvajta i Egipta, kako bi se uskladila sa pravilima EU.
Govore}i o evropskim integracijama, Spaji} je ocenio da je ostvaren brz napredak, ali da preostaje jo{ posla.
„Potrebno je da svih 27 dr`ava ~lanica zaista veruju da je u wihovom nacionalnom interesu da Crna Gora postane deo EU”, rekao je Spaji} i naglasio da je neophodno da ih Crna Gora u to i ubedi.
Naglasio je va`nost ja~awa odnosa sa ~lanicama koje su „konzervativnije” prema pro{irewu, kao i kqu~nu ulogu vladavine prava.
Podsetio je da je Crna Gora sprovela reforme u toj oblasti, ukqu~uju}i zatvarawe pregovara~kog poglavqa 5 o javnim nabavkama.
„Opet, moramo da uradimo jo{ mnogo. Moramo da poka`emo da radimo dobro u oblasti vladavine prava”, dodao je. Spaji} je poru~io da Crna Gora mora da obavi „svoj deo posla” i da bude tehni~ki spremna za pristupawe.
„To je u na{em interesu, ali i u interesu cele Unije, jer kada u|emo u EU, `elimo da doprinesemo, ne da oduzimamo”, zakqu~io je crnogorski premijer.
PARADOKS NA TR@I[TU ZBOG NEDOSTATKA RADNE SNAGE
i do 5.000 evra, ali nema ko da radi
Crnogorsko tr`i{te rada suo~ava se s paradoksom: zanati nikada nisu bili boqe pla}eni, a nikada nije bilo mawe onih koji ih rade.
Gra|evinske i tehni~ke profesije dosti`u zarade od 2.000 do 3.000 evra, dok pojedini majstori, poput kerami~ara, po jednom anga`manu mogu prihodovati i preko 5.000 evra. Uprkos tome, zemqa je 2023. morala da izda gotovo 4.800 radnih dozvola samo za osnovne gra|evinske poslove. Izvr{ni direktor Zanatske komore Crne Gore, Boris Mar|onovi}, upozorava da visoka primawa nisu nadomestila kqu~ni problem – sistem obrazovawa koji ne proizvodi potreban kadar.
Crnogorsko gra|evinarstvo, tehnolo{ke profesije i ugostiteqstvo i daqe nose najvi{e zarade, ali nedostatak doma}ih majstora stvara pritisak na cene i dovodi do rasta anga`ovawa stranih radnika.
Dom za negu starih lica
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege
i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Iako zvani~no prose~na plata u gra|evinarstvu iznosi 973 evra, samostalni majstori mese~no dosti`u i vi{e od 3.000 evra.
- Satnica kerami~ara je od 15 do 20 evra, a po kvadratu se zara|uje i do 35 evra. Iskusni kerami~ar koji postavi 170 kvadrata mo`e zaraditi preko 5.000 evra po poslu - navodi on.
- Najpla}eniji zanati su vezani za gra|evinarstvo, specijalizovane tehnolo{ke profesije i ugostiteqstvo - ka`e Mar|onovi}.
Pa ipak, Crna Gora suo~ava se sa ozbiqnim nedostatkom kvalifikovanih zanatlija u gotovo svim zanatskim profesijama. Anga`ovawe radne snage iz inostranstva postalo je sve te`e. U 2023. godini izdato je 4.794 radnih dozvola samo za izvo|a~e osnovnih gra|evinskih radova.
aerodroma i ~etiri igra~ima Berana. Me~ je prekinut pri rezultatu 1:0 za doma}e, a delegat utakmice bio je prinu|en da pozove policiju da bi se smirila situacija, a odmah potom privedeni su u~esnici incidenta.
Zanimqivo je da utakmicu nije obezbe|ivala policija, ve} slu`ba obezbe|ewa, koja nije uspela da spre~i tu~u. Policija se zvani~no nije ogla{avala povodom incidenta, kao ni Fudbalski savez Crne Gore, pa se ~eka daqi epilog i mogu}e kazne posle skandaloznih de{avawa na Starom aerodromu.
Nik{i}anka pritvorena jer je zlostavqala i tukla supruga
kraju prekid me~a
Tu~a igra~a, roditeqa i navija~a, deset crvenih kartona i na
Incident i masovna tu~a desila se na utakmici druge Omladinske lige Crne Gore izme|u Starog aerodroma i Berana, koji je odigran na pomo}nom terenu Budu}nosti. Sve se dogodio u 71. minutu, pa je sudija Vasilije Qumovi} bio primoran da prekine utakmicu.
Prema pisawu crnogorskih medija qudi koji su bili na licu mesta, tvrde da je jedan igra~ Berana koji je ranije bio zamewen, presvukao se i oti{ao na tribine. Me|utim, kada je na terenu do{lo do ko{kawa izme|u fudbalera, on je presko~io ogradu i utr~ao u teren gde je udario dvojicu igra~a Starog Aerodroma koji su bili na nosilima.
To je dodatno zapalilo situaciju i dovelo do fizi~kog okr{aja, u kojem su u~estvovali i roditeqi. Glavni sudija Vasilije Qumovi} podelio je ukupno deset crvenih kartona, {est igra~ima Starog
Osnovno dr`avno tu`ila{tvo u Nik{i}u saop{tilo je da je, nakon saslu{awa, donelo re{ewe o zadr`avawu i podnelo predlog sudu za odre|ivawe pritvora V.K, osumwi~enoj za krivi~no delo nasiqe u porodici ili u porodi~noj zajednici. Po navodima tu`ila{tva, postoji osnovana sumwa da je osumwi~ena du`e vreme fizi~ki i psihi~ki zlostavqala svog supruga, koji je osoba sa invaliditetom, postupaju}i prema wemu na na~in koji ozbiqno vre|a qudsko dostojanstvo i ugro`ava wegovu bezbednost.
Iz ODT-a je saop{teno da je pritvor predlo`en radi otklawawa mogu}nosti da osumwi~ena ponovi delo ili uti~e na o{te}enog. Isti~u da se istraga nastavqa kako bi se utvrdile sve okolnosti slu~aja i obezbedili relevantni dokazi. Nasiqe u porodici, posebno kada su `rtve rawive kategorije kao {to su osobe sa invaliditetom, jedan je od prioriteta u radu nadle`nih institucija, poru~ili su iz tu`ila{tva, naglasiv{i da }e svaki oblik zlostavqawa biti tretiran sa najvi{im stepenom ozbiqnosti.
Premijer Milojko Spaji}
Pi{e:
ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}
NAKON LOKAKLNIH IZBORA NA KOSOVU 12. OKTOBRA
Nova lokalna vlast u prvoj polovini decembra
Konstituisawe lokalnih struktura u 38 op{tina na Kosovu i Metohiji, posle zavr{enih lokalnih izbora, gde se prvi krug odr`ao u oktobru, a drugi mesec dana kasnije, obavi}e se, kako saznaje “Jedinstvo” u prvoj polovini decembra.
Tada }e, posle vi{e od tri godine ponovo biti uspostavqena vlast Srpske liste u op{tinama na severu Kosmeta - u severnoj Kosovskoj Mitrovici, Zve~anu, Leposavi}u i Zubinom Potoku, a u ostalih {est op{tina sa srpskom ve}inom gde je ova najjmnogobrojnija srpska politi~ka partija, tako|e, odnela ubedqivu pobedu, osta}e stari, odnosno u nekim op{tinama novi srpski gradona~elnici.
Severnu Kosovsku Mitrovicu vodi}e Milan Radojevi}, op{tinu Zve~an Dragi{a Milovi}, gradona~elnik Leposavi}a je Zoran Todi}, koji su do napu{tawa ko-
sovskih institucija 2022. godine vodili op{tine, dok je Milo{ Perovi} novi gradona~elnik Zubinog Potoka.
U novom mandatu Gra~anicu }e voditi Novak @ivi}, Parte{ Dragan Petkovi}, Ranilug Tawa Anti}, [trpce Ivica Tanasijevi}, Novo Brdo Sa{a Milo{evi}, dok je u drugom krugu u op{tini Klokot pobedio Bo`idar Dejanovi}, koji je do sada vodio ovu op{tinu u Kosovskom Pomoravqu.
U prvom krugu izbora koji su odr`ani 12. oktobra Srpska lista je ubedqivo pobedila u devet srpskih op{tina, dok je u drugom krugi koji je odr`an 9. novembra sa najuve}im brojem glasova pobedio kandidat Srpske liste i u op{tini Klokot, u Kosovskom Pomoravqu.
Pokret Samoopredeqewe ultradesni~ara Aqbina Kurtija, koji je i daqe na poziciji {efa privremen kosovske vlade u tehni~kom mandatu je ostalo iza
Srpske liste sa sedam osvojenih op{tina, sa potvr|enom pobedom od strane Centralne izborne komisije (CIK) i u ju`noj Mitrovici, gde se vodila politi~ka borba izme|u Kurtijevog kandidata i kandidata Demokratske partije Kosova (DPK) osniva~a Ha{ima Ta~ija, nekada{weg komandanta “OVK” kojeg na prole}e ~eka prvostepena presududu u ha{kom tribunalu. Tre}a po broju osvojenih glasova je DPK sa {est op{tina, Alijansa za budu}nost Kosova (AZBK) Ramu{a Haradinaja, nekada{wek komandanta “OVK”, ha{kog osu|enika i svojevremeno premijera privremenih pri{tinskih institucija, je osvojila mandate u pet op{tina…a ono {to bi Kurtija trebalo da brine, posebno kada se ide u susret novim parlamentarnim izborima (28. decembra) je da osim ju`ne Mitrovice nijedna ve}a gradska sredina nije glasala za wega, pa je tako izgubio Pri{tinu, Pe}, \akovicu.
PENZIONISANI AMERI^KI GENERAL VESLI KLARK, KOMANDANT NATO SNAGA U EVROPI TOKOM BOMBARDOVAWA SR JUGOSLAVIJE 1999. GODINE, SVEDO^IO JE U HAGU: OVK nije imala komandovawe, ni rukovode}u strukturu, a Ta~i ”nije bio vojni
komandant”?!
Pred Specijalizovanim ve}ima tzv. Kosova u Hagu, u ponedeqak 17. novembra, je po~elo svedo~ewe posledweg svedoka odbrane – penzionisanog ameri~kog generala Veslija Klarka, komandanta Nato snaga u Evropi tokom bombardovawa SR Jugoslavije 1999. godine.
Klark je, izme|u ostalog, rekao da nema {ta da ka`e o strukturi OVK, te da su prema wegovim saznawima to bile lokalne grupe koje su se skupile „nakon godina tla~ewa od Srbije” i da su na wih gledali kao na „qude koji su `iveli u svojim domovima i hteli da za{tite svoje porodice”. Naveo je i da OVK nije imala komandovawe, ni rukovode}u strukturu, a za Ta~ija da „nije bio vojni komandant”.
Iako je pratio {ta se de{ava na Kosovu 1998. godine, rekao je da mu nisu poznati napadi OVK na srpske civile u leto 1998.
„Mo`da sam ~uo o tome, ali ne se}am se konkrentog doga|aja. Ali mi zvu~i poznato”, rekao je Klark. Na pojedina~ne slu~ajeve – otmicu srpskih rudara sredinom godine, otmicu i ubistvo civila u vezi sa ofanzivom u Orahovcu, rekao je da za to nije znao.
Dodao je da nije znao ni za kakve propise OVK, niti za zapisnike sa sastanaka. Tako|e, nije znao ni da li postoje operativne zone OVK niti ko je bio komandant glavnog {taba niti komandanti zona
Klark, koji kao svedok odbrane daje iskaz pred sudom u Hagu u slu~aju protiv biv{ih lidera tzv. OVK Ha{imu Ta~iju, Kadriju Veseqiju, Rexepu Seqimiju i Jakupu Krasni}iju, rekao je da je na prvim sastancima sa Ta~ijem bilo problema u komunikaciji zbog jezika, dok je na tre}em sastanku tra`io pomo} od wega da bi znao gde da interveni{e na terenu, ali je nije dobio jer Ta~i nije znao {ta se de{ava.
Klark je tvrdio da OVK nije imao sistem komandovawa i kontrolnu strukturu, ve} da je re~ o pojedincima koji su nastojali da za{tite svoje porodice.
Za Ta~ija je rekao da on, kada ga je pitao, nije znao da navede gde se nalaze na teritoriji KiM mete, nije znao da mu odgovoru, dodaju}i da Ta~i „nije imao pojma {ta se de{ava”.
On je ispri~ao i kako je NATO iz aviona ga|ao jedan objekat jer su mislili da je to jedna od baza srpske vojske, da bi se ispostavilo da su u objektu bili kosovski Albanci, dok su vozila srpske vojske bila oko objekta.
Klark je rekao da je to bio „u`asan incident” i da su se zbog toga „u`asno ose}ali”.
Klark je u nastavku ponovio da je wegov utisak da Ta~i nije bio glavnokomanduju}i. „On je najboqe predstavqao wihovu stvar, bio je ambiciozan, ali da li je komandovao – ne”, rekao je Klark i hteo da povu~e paralelu s ameri~kom revolucijom, ali ga je tu`ilac u tome spre~io.
I POSLE 10 MESECI OD PARLAMENTARNIH IZBORA
NA KOSOVU 9. FEBRUARA: Nema vlade, Kosovo ide ka novim izborima 28. decembra
Vjosa Osmani, 20. novembra, potpisala dekret o raspu{tawu Skup{tine a izjavila je da je 28. decembar najpogodniji datum za odr`avawe novih izbora
Kosovska predsednica Vjosa Osmani raspisala je, u ~etvrtak 20. novembra, nove vanredne parlamentarne izbore za 28. decembar, nakon {to mandatar Pokreta Samoopredeqewe Gqauk Kowufca dan ranije nije uspeo da obezbedi ve}inu za novu vladu.
On je drugi po redu mandatar, jer ni onaj prvi, Aqbin Kurti, tako|e nije uspeo da obezbedi ve}inu u skup{tini.
Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, izjavila je da je 28. decembar najpogodniji datum za odr`avawe izbora.
Dodala je da je nakon neuspeha Skup{tine da izabere Vladu,u sredu 19. novembra, u ~etvrtak 21. novembra predsedni~kim dekretom raspustila parlament.
Kosovo je ve} vi{e od devet meseci bez novih institucija, odnosno od izbora odr`anih 9. februara 2025.
Usvajawem rokova koji predvi|aju prijavu politi~kih subjekata od 24. novembra i po~etak kampawe od 17. decembra, CIK je pokrenuo pripreme za vanredne izbore.
Politi~ki subjekti mogu podneti zahteve za potvr|ivawe u~e{}a na izborima od 24. do 30. novembra, dok se liste kandidata podnose od 24. novembra do 7. decembra. @reb za rangirawe subjekata na glasa~kom listi}u bi}e odr`an 8. decembra.
OFK Dif iz Kosovske Mitrovice saop{tio je, 19. novembra, da su dvojica nekada{wih fudbalera ovog kluba dobili poziv reprezentacije Srbije. Da brane nacionalne boje pozive su dobili Strahiwa Malinovski i Filip Kosti}.
U saop{tewu iz ovog kluba navode da je ova vest obradovala sve u klubu, ali i sve qubiteqe fudbala koji vole plavo-bele iz Kosovke Mitrovice
“Na kona~nom spisku Fudbalskog saveza Srbije, za me~eve izme|u Srbije i Makedonije u Skopqu, na{la su se i dva dobro poznata imena. Me|u najboqa 22 igra~a Srbije u kategoriji 2011. nalaze se Kole i Malina, nekada{wi asovi OFK Dif.
Strahiwa Malinovski je sada prvi golman pionira Crvene zvezde a Filip Kosti}, sada je najboqi strelac pionira Vojvodine”, navode u saop{tewu iz OFK Dif.
NA BEOGRADSKOM SAJMU, ME\UNARODNI SAJAM VINA, HRANE, RAKIJE I TURIZMA
Porodi~ne vinarije sa KiM predstavile autenti~na vina
Na Beogradskom sajmu je u subotu 22. novembra 2025. po~eo 4. Me|unarodni sajam vina, hrane, rakije i turizma Vinska vizija Otvorenog Balkana. Vina sa Kosova i Metohije predstavqena su me|u vi{e od 600 izlaga~a iz 34 zemqe na Vinskoj viziji Otvorenog Balkana koja se odr`ava na Beogradskom sajmu. Porodi~ne vinarije sa KiM predstavile autenti~na vina. Porodi~ne vinarije iz Orahov~kog vinogorja i vinari sa severa Kosova i Metohije predstavili su se na ovogodi{woj, ~etvrtoj po redu, Vinskoj viziji Otvorenog Balkana, najve}oj vinskoj manifestaciji u regionu, koja se odr`ava na Beogradskom sajmu i okupqa vi{e od 600 izlaga~a iz 34 zemqe sveta.
Srpska lista }e u novoj zgradi op{tine Severna Mitrovica od 12. oktobra imati apsolutnu ve}inu u op{tinskoj skup{tini
Vesli Klark
Malinovski i Kosti}
MINISTARKA GRA\EVINARSTVA, SAOBRA]AJA I INFRASTRUKTURE ALEKSANDRA SOFRONIJEVI]:
Srbi u dijaspori mo}i }e elektronski da prijave legalizaciju objekata
Ministarka gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Aleksandra Sofronijevi} najavila je da }e Srbima u dijaspori biti omogu}eno elektronsko prijavqivawe za legalizovawe objekata u Srbiji i naglasila da bi gra|ani do
Ministarka je rekla da vlasnici objekata koji nisu u roku pribavili upotrebne dozvole imaju {ansu da na jednostavan na~in upi{u nepokretnost „samo sa dva papira”.
„Gra|ani treba da znaju da su im potrebna dva papira koje
8. decembra trebalo da prijave svoje objekte koje planiraju da legalizuju.
„Za gra|ane koji nisu e-gra|ani upravo je obezbe|ena ova podr{ka svih na{ih jedinica lokalnih samouprava, a u ceo postupak su se ukqu~ile i Po{te Srbije, jer je ideja da gra|anin ne ~eka u dugom redu i da se ne nervira. Do 8. decembra molim sve na{e gra|ane da prijave svoje nepokretnosti, da pripreme ova dva osnovna dokumenta, a ako imaju neko pravno pitawe, mogu do}i u op{tinu i tu }e dobiti pravnu pomo}”, navela je Aleksandra Sofronijevi}.
moraju da spreme do 8. decembra. Pre svega, to je neki va`e}i identifikacioni dokument, va`e}a li~na karta ili va`e}i paso{ i osnov sticawa nepokretnosti. Postoje dve situacije u zakonu gde se tra`i i dostavqawe elaborata geodetskih radova, ali to nije uslov za podno{ewe prijave”, navela je Sofronijevi}.
Istakla je da gra|ani, kada prijave svoju nepokretnost, u slu~aju da je potreban elaborat, Agencija za prostorno planirawe }e o tome obavestiti podnosioca prijave.
Podsetila je da je krajwi rok za prijavqivawe 8. mart,
a op{tine imaju obavezu pri sa~iwavawu digitalnog zoning plana da ozna~e zone za utvr|ivawe visine doprinosa za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta. Ministarka je istakla da su od tog pravila izuzete dve kategorije stanovni{tva - oni koji koji `ive u porodi~nim stambenim objektima, odnosno ku}ama do 400 kvadrata sa najvi{e dva stana, kao i kupci stanova koji su prevareni.
„Odnosno, kupci stanova gde je investitor sagradio, prodao, ali je nestao i nije dostupan ni tim kupcima stanova, ali ni svojoj dr`avi. Prevario je i kupce i dr`avu. Te dve kategorije, zavisno od veli~ine grada, prakti~no imaju fiksnu cenu i ona se kre}e u rasponu od 100 do 1.000 evra, dok je 1.000 evra u Beogradu, a onda ta cena drasti~no opada”, rekla je Sofronijevi}.
Naglasila je da je za op{tine sa mawe od 50.000 stanovnika ta cena fiksna, bez obzira na zonu i iznosi 100 evra, {to va`i i za sva seoska naseqa i podru~ja. Pomo}ni objekti, skladi{ta, magacini do 500 kvadrata ne pla}aju nikakav doprinos, dodala je Sofronijevi}.
„Zakon ima jednu izuzetno nagla{enu socijalnu komponentu, odnosno socijalni aspekt - borci, samohrani roditeqi i invalidi, porodice sa troje i vi{e dece ne pla}aju ni{ta”, navela je.
OGWEN
JE
Davne 2016. godine Institutu za majku i dete je javqeno da im sti`e donacija od 750.000 evra. Donatori su bili baka i deka \uro i Ilinka Trifunovi} qudi koji ne samo da nisu `iveli u Srbiji nego su u vihoru balkanskih previrawa izbegli daleko od we.
„Institut za majku i dete u Beogradu dobio je do-naciju vrednu 750.000 evra, koju je testamentom zave{tao bra~ni par srpskog porekla iz Kanade \uro i Ilinka Trifunovi}, a ta sredstva su ulo`ena u ure|ewe vi{e odeqewa ove zdravstvene ustanove, kao i za nabavku medicinske opreme“, glasila je vest. Trifunovi}evi su poreklom iz Kosova u Dalmaciji odakle su u Kanadu oti{li posle Drugog svetskog rata.
– To je ~in bez presedana. Tako ne{to se nije dogodilo, bar u posledwih 30 godina koliko sam ja u zdravstvu – rekao je tada dr Radoje Simi}.
Testamentom su svoju `ivotnu u{te|evinu zave{tali bolesnoj deci, {to je tada bila najve}a pojedina~na donacija nekoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji za posledwih 30 godina, a ovom Institutu od kada postoji. Sude}i po ~ituqi koja je objavqena na kanadskom sajtu za posthumna opra{tawa Ilinka i \uro su bili u skladnom braku preko 55 godina a oboje su bili aktivni ~lanovi srpske zajednice u dijaspori i pomagali svom narodu i za `ivota. Ilinka je imala dve sestre koje su tada `ivele u Engleskoj, a ona i \ura imali su ro|ake, unu~i}e i praunu~u}e ali su odlu~ili da nakon wihove smrti novac ne ostave ~lanovima porodice nego srpskoj deci. Zahvaquju}i wima Institut za majku i dete potpuno je obnovio odeqewe de~ije patologije, jedino odeqewe de~ije patologije na Balkanu.
MOMAK ZA PRIMER:
Preselio se u Irsku kao tinejxer, pa postao student generacije na presti`nom univerzitetu!
Kada je leta 2016. godine, sa samo ~etrnaest godina, napustio svoju In|iju i otisnuo se u Irsku, Ogwen Uzelac nije mogao ni da nasluti da }e jednog dana postati jedan od najboqih studenata na jednom od najcewenijih irskih univerziteta. Ipak, upravo to se dogodilo – a wegov put, pun hrabrosti, rada i istrajnosti, danas mo`e da poslu`i kao inspiracija mnogima.
Ogwen se sa porodicom doselio u okolinu Korka, drugog najve}eg grada u Irskoj. Tada je zavr{io tek osnovnu {kolu i, kako sam ka`e, odlazak u inostranstvo do`ivqavao je kao uzbudqivo putovawe na neodre|eno vreme – priliku da upozna nove qude i jednu potpuno druga~iju sredinu. Ve} na po~etku sredwe {kole susreo se sa brojnim razlikama u odnosu na obrazovni sistem u Srbiji. Irske {kole su podeqene na one koje rade na engleskom i na irskom jeziku, kao i na mu{ke, `enske i me{ovite. Ogwen je imao sre}u da upi{e me{ovitu {kolu, ali ga nije zaobi{la obavezna {kolska uniforma. Iako mu je u po~etku delovala nelagodno i strogo, vremenom je razumeo wenu va`nost – u uniformi su nestajale klasne razlike, a |aci nisu brinuli o tome ko nosi skupqu ili jeftiniju ode}u. [kolske kwige, potpuno besplatne, bile su jo{ jedna razlika koja ga je iznenadila.
Bez obzira na po~etnu jezi~ku barijeru, uklapawe u novu sredinu pro{lo je izuzetno lako. U Irskoj gotovo da nema organizovane srpske dijaspore, pa je Ogwen prijateqe nalazio me|u vr{wacima razli~itog porekla – od Irske i Poqske, preko Rusije i Nigerije, pa sve do Kine. „Svaki Srbin ovde zapravo predstavqa malog ambasadora“, ka`e on, obja{wavaju}i kako se na{i qudi me|usobno podr`avaju u zemqi u kojoj ni danas nemamo diplomatsko predstavni{tvo. Ogwen je 2021. upisao osnovne studije Javne uprave i politi~kih nauka na University College Cork, jednom od najuglednijih univerziteta u Irskoj. Tokom studija, vo|en iskrenom `eqom da se jednog dana vrati u Srbiju, obavio je i tromese~nu stru~nu praksu na Institutu za me|unarodnu politiku i privredu u Beogradu. Ta iskustva dodatno su u~vrstila wegovu vezu sa maticom, koju, iako je fizi~ki daleko od we, nikada nije prekinuo. Ogwen je dobio nagradu za studenta godine za tre}u godinu studija (2023/2024), a nedavno je progla{en i diplomcem godine (2024/2025) na svom smeru. Diplomu je stekao sa najvi{im akademskim priznawem koje postoji u irskom sistemu – First Class with Honours. Iako `ivi u Irskoj gotovo deceniju, Ogwen pa`qivo prati politi~ko i dru{tveno stawe u Srbiji. Smatra da je odgovornost svakog na{eg ~oveka, ma gde se nalazio, da prepozna i jasno osudi negativne pojave koje ko~e razvoj dru{tva – od korupcije i nepotizma do partijskog zapo{qavawa i uru{avawa institucija. Nada se da }e naredne decenije doneti stabilniju, odgovorniju i odr`iviju brigu o dr`avnim i nacionalnim interesima.
Ogwen Uzelac
Turska doma}in
klimatskog samita COP31
naredne godine, ali
Australija vodi pregovore
Dvonedeqni samit o klimatskim promenama bi}e odr`an u turskom turisti~kom gradu Antaliji. Da je Turska blokirala Australiju u glasawu me|u regionalnom grupom „Zapadna Evropa i ostali“, koja broji 28 zemaqa i na ~iji je red da budu doma}ini Konferencije stranaka slede}e godine, samit bi se podrazumevano odr`ao u Bonu, sedi{tu klimatskog tela UN, pi{e Climate Home News.
Agencija Beta podse}a da su i Australija i Turska podnele kandidature da budu doma}ini COP-a 2026. i da nijedna nije `elela da odustane. Po{to zemqa doma}in mora biti izabrana konsenzusom, jedna zemqa je morala da povu~e kandidaturu, ili da postignu dogovor o podeli odgovornosti.
Australija je na kraju pristala da organizuje doga|aje na Pacifiku pre glavnog samita i da predsedava pregovorima tokom COP31, dok bi Turska bila doma}in samita.
Premijer Australije Antoni Elbanizi je rekao da je dogovorom postignuta velika pobeda i za Australiju i za Tursku.
Australijski ministar za klimatske promene i energetiku Kris Bouen izjavio je da dogovor predvi|a da on ima sva ovla{}ewa predsedni{tva COP-a, da vodi pregovore, imenuje komoderatore, pripremi nacrt teksta i donese dokument sa glavnim ishodima konferencije.
Australija je predstavila svoju kandidaturu kao „Pacifi~ki COP“, udru`uju}i se sa klimatski rawivim ostrvskim zemqama sa fokusom na pretwu porasta nivoa mora.
Turska je predlo`ila da, kao zemqa u razvoju, na svom samitu promovi{e solidarnost izme|u bogatih i siroma{nih zemaqa, fokusiraju}i se vi{e na globalni nego na regionalni aspekt.
Predsedavawe COP-om tradicionalno se rotira izme|u pet regiona: Afrike, Azije, Latinske Amerike i Kariba, Centralne i Isto~ne Evrope i Zapadne Evrope i ostalih.
I Australija i Turska spadaju u kategoriju Zapadne Evrope i ostalih, {to zna~i da }e Australija sada morati da ~eka jo{ pet godina dok ponovo ne bude mogla da se kandiduje za doma}ina samita.
MESTO ODR@AVAWA „SPOREDNO“ U ODNOSU NA ISHODE
Lorens Tubijana, izvr{na direktorka Evropske fondacije za klimu i arhitekta Pariskog sporazuma, rekla je da je pitawe gde se odr`ava COP31 „sporedno u odnosu na ono {to ona donosi“.
„Najva`nije je da samit pokrene stvarni napredak u pogledu klimatskih ambicija, finansirawa i implementacije, posebno za energetsku tranziciju“, dodala je ona.
Biv{i turski diplomata za klimu rekao je za Climate Home News da su razo~arani {to Turska ne}e predsedavati.
„Mi nosimo teret, ali oni dr`e mo}. Mi imamo bubaw, ali oni dr`e palicu. Mi radimo posao, ali oni donose odluke“, rekao je zvani~nik.
Katrin Abreu, direktorka Me|unarodnog centra za klimatsku politiku, rekla je da, iako je liderstvo Pacifika u oblasti klime „kristalno jasno“, „ako Australija ozbiqno `eli da ima kqu~nu ulogu na konferenciji o klimi 2026. godine, mora da prestane da ko~i napredak u finansirawu adaptacije u posledwim danima COP30“.
Pozvala je Tursku da podr`i svoj stav o „COP-u sa ni`im emisijama“ tako {to }e podr`ati plan COP30 za ubrzawe pravedne tranzicije sa fosilnih goriva.
Sa rastu}im strahovima od demokratskog nazadovawa u Turskoj, izbor Antalije tako|e je izazvao izvesnu zabrinutost zbog spremnosti zemqe da za{titi slobodu izra`avawa i pravo na protest tokom samita.
Marta [af, programska direktorka Amnesti interne{enela za klimatsku pravdu, rekla je da Turska mora po{tovati ta prava „kako bi oni koji se zala`u za klimatsku pravdu mogli slobodno da u~estvuju u oblikovawu klimatskih politika pre, tokom i posle COP31“.
Senatorka Polin Henson suspendovana zbog no{ewa burke u znak protesta
Australijska senatorka Polin Henson (71), liderka antiimigracione stranke „Jedna nacija”, suspendovana je iz parlamenta do kraja godine nakon {to je u Senat u{la obu~ena u burku u znak protesta.
Henson je prethodno predlo`ila zakon kojim bi se na javnim mestima zabranila burka i druga ode}a koja pokriva celo lice, preneo je AP.
Kada ostali senatori nisu `eleli da razmotre wen predlog, Henson je u ponedeqak u{la u Senat u odevnoj kombinaciji koja pokriva sve od glave do ~lanaka.
Optu`ena je da je na taj na~in pokazala nepo{tovawe prema parlamentu.
Senatori su danas usvojili predlog nepoverewa, zbog ~ega je suspendovana sedam uzastopnih dana zasedawa.
Po~etak slede}e sesije Senata je u ~etvrtak, a suspenzija }e se nastaviti kada parlament nastavi sa radom u februaru 2026. godine.
Henson je novinarima rekla
AUSTRALIJSKI
SUD: Mu{karac koji je zapalio sinagogu
bio mentalno bolestan
An|elo Loras, koji je zapalio sinagogu u Melburnu dok su se vernici nalazili unutra, bio je motivisan mentalnom bole{}u, a ne antisemitizmom, navodi se u presudi koju je izrekao australijski sudija Malkolm Tomas. Loras (35) se izjasnio krivim za podmetawe po`ara u sinagogi u isto~nom Melburnu, na kojoj je 4. jula polio ulazna vrata zapaqivom te~no{}u i zapalio ih, prenosi AP. Prema presudi, Loras nije bio motivisan antisemitizmom, ve} je po`ar podmetnuo u zabludi koja je proistekla iz toga {to nije uzimao lekove za {izofreniju.
da }e je na izborima 2028. godine suditi bira~i, a ne wene kolege iz Senata. „Nisu hteli da zabrane burku, a ipak su mi uskratili pravo da je nosim u Parlamentu. Ne postoji ‚dres kod’ u Parlamentu, a ipak mi nije dozvoqeno da je nosim. Za mene je to licemerno”, istakla je ona.
Senatorka Peni Vong kritikovala je Henson zbog „ismejavawa i ocrwivawa muslimanske vere”, dok su druge muslimanke u Senatu, Mehrin Faruki i Fatima Pejman, nazvale wen postupak „sramotnim”.
Ovo nije prvi put da Henson koristi burku u znak protestasli~an incident zabele`en je 2017. godine, kada nije ka`wena. Tako|e, pro{le godine sudija je presudio da je Henson prekr{ila zakon o rasnoj diskriminaciji nakon {to je Faruki poru~ila da se „vrati u svoju domovinu”, presudu na koju se Henson `alila. Rateb Xneid iz Australijske federacije islamskih saveta ocenio je da Henson „vi{e puta ocrnila muslimane, migrante i mawine”, podse}aju}i na dugogodi{we antimuslimanske stavove senatorke jo{ od 1996. godine.
MEGALOMANSKA ZAMISAO:
Australija planirala
da napravi more
usred pustiwe
Australija je jednom imala smeo plan da kreira ogromno unutra{we more usred svojih suvih pustiwa.
Kako je to uop{te trebalo da funkcioni{e?
Vidite, unutra{wost Australije je uglavnom neplodna pustiwa sa malim brojem stanovnika koji tamo `ive. Po~etkom 1900-ih, neki in`eweri su do{li na smelu ideju.
Za{to ne poplaviti pustiwu i u~initi da Australija za nekoliko godina postane ve}inski plodna zemqa?
Planirali su da preusmere reke i napune ina~e suvi jezerski vazduh nadaju}i se da }e transformisati zale|e u bujnu, naprednu regiju.
Projekat je ukqu~ivao blokirawe reka poput Tully i Herbert u Queenslandu, kreiraju}i ogroman vodovodni sistem koji se prote`e {irom zemqe. Verovali su da }e to navodwavati milione hektara, generisati hidroelektrane, pa ~ak i preoblikovati australijsku ekonomiju.
Ali plan nikada nije za`iveo jer je bio rizi~an, skup i verovatno bi uzrokovao vi{e {tete po okolinu nego koristi.
Australijski ministar za klimatske promene i energetiku Kris Bouen i Murat Kurum
Australija od 10. decembra zabrawuje dru{tvene mre`e za mla|e
od 16 godina
Od 10. decembra, kompanije u ~ijem su vlasni{tvu dru{tvene mre`e mora}e da preduzimaju „razumne korake” kako bi obezbedile da mla|i od 16 godina u Australiji ne mogu da otvore naloge na wihovim platformama.
Ve} postoje}i nalozi moraju da budu deaktivirani i ukloweni.
Iz ove zabrane, prve te vrste u svetu je ideja da smawi „pritiske i rizike” kojima deca mogu biti izlo`ena na dru{tvenim mre`ama, ka`u iz australijske vlade.
Negativni uticaji javqaju se zbog „osmi{qenih funkcija koje ih podsti~u da provode vi{e vremena pred ekranima,
izbegnu ukqu~ivawe u zabranu.
Vlada je rekla da }e nastaviti da vr{i reviziju spiska pogo|enih platformi i da }e uzeti u razmatrawe tri glavna kriterijuma dok to radi.
Ti kriterijumi se sastoje od toga da li je jedina ili „zna~ajna svrha” platforme da omogu}i onlajn dru{tvenu interakciju izme|u dva ili vi{e korisnika, kao i da li omogu}ava korisnicima da imaju interakciju sa nekim ili svim drugim korisnicima, i da li postoji mogu}nost objavqivawa materijala.
Jutjub Kids, Gugl Klasrum i Vocap nisu uvr{teni jer je ustanovqeno da ne zadovoqavaju te kriterijume.
dok im istovremeno nude sadr`aje koji mogu na{koditi wihovom zdravqu i blagostawu”.
Dru{tvene mre`e koristi 96 odsto dece uzrasta izme|u 10 i 15 godina, a sedam od 10 wih bilo je izlo`eno nekom {tetnom sadr`aju i pona{awu, pokazuju podaci studijae ~iju je izradu tra}ila vlada po~etkom 2025.
Neki od wih promovisali su mr`wu prema `enama, prikazivali video snimke borbi i sadr`aja koji promovi{e poreme}aje u ishrani ili samoubistvo.
Svako sedmo dete je tako|e prijavilo da je do`ivelo seksualno zlostavqane, a vi{e od polovine je reklo da su bili `rtve sajber nasiqa.
U pitawu nije zabrana ve} na~in da „deca da upoznaju sebe pre nego {to ih upozna svet”, ka`e Greg Atvel, direktor australijske grupe aktivista 36 meseci koja se zalagala za podizawe minimalnog uzrasta za kori{}ewe dru{tvenih mre`a sa 13 na 16 godina.
KOJE PLATFORME SU POGO\ENE?
Australijska vlada je do sada imenovala devet platformi za koje }e va`iti zabrana: Fejsbuk, Instagram, Snep~et, Treds, Tik Tok, Iks, Jutjub, Redit i striming platforma Kik.
Vlada se na{la i pod pritiskom da pro{iri zabranu na onlajn gejming.
U strahu da }e se na}i na meti, gejming platforme kao {to su Robloks i Diskord nedavno su uvele provere starosti za neke funkcije u o~iglednom poku{aju da
RENTON FAMILY TRUST
Aged Care
Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki dom ALGESTER LODGE
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora
l Specijalna nega za osobe sa demencijom
HO]E LI FUNKCIONISATI?
Bez jasne predstave o tome koje metode }e kompanije koristiti, te{ko je re}i da li }e zabrana dru{tvenih mre`a biti efikasna.
bilo nekoliko kada su osetqive li~ne informacije bile ukradene, prodate ili objavqene.
Deca }e tako|e i daqe mo}i da gledaju sadr`aje na platformama kao {to su Jutjub, {to ne zahteva da imaju otvoren nalog.
KAKO ]E ZABRANA BITI SPROVEDENA?
Deca i roditeqi ne}e biti ka`weni za kr{ewe zabrane.
Za weno sprovo|ewe }e biti zadu`ene dru{tvene mre`e, a suo~i}e se sa nov~anim kaznama u visini i do 32 miliona ameri~kih dolara za te{ka i ponovqena kr{ewa.
Vlada ka`e da ove kompanije moraju da preduzmu „razumne korake” da dr`e decu podaqe od platformi i da koriste tehnologije za garanciju starosti korisnika - na navode}i ta~no koje.
Navedeno je nekoliko mogu}nosti, me|u wima i upotreba vladinih li~nih karata, prepoznavawe lica ili glasa i „zakqu~ivawe starosti”.
Ovaj sistem koristi i druge informacije osim godine ro|ewa, kao {to su pretraga i interakcija na mre`ama da bi procenio starost korisnika.
Meta, vlasnik Fejsbuka, Instagrama i Tredsa, najavila je da }e po~eti da gasi tinejxerske naloge od 4. decembra.
Oni koji budu bili uga{eni gre{kom mo}i }e da koriste vladinu li~nu kartu ili da po{aqu video selfi kako bi verifikovali uzrast, saop{tila je kompanija.
Druge pogo|ene platforme jo{ nisu saop{tile na koji na~in }e se povinovati zabrani.
Ipak, izra`ena je zabrinutost da tehnologije za verifikaciju starosti mogu pogre{no da blokiraju neke korisnike, dok istovremeno ne uspeju da prepoznaju druge koji su maloletni.
Izve{taj same australijske vlade pokazao je da je tehnologija za procenu lica, na primer, najmawe pouzdana metoda za ta~nu demografiju koju treba da prona|e.
Postavqena su i pitawa da li su nov~ane kazne za kr{ewe zabrane dovoqno visoke.
„Meti treba oko sat vremena i 52 minuta da zaradi 50 miliona dolara”, rekao je biv{i rukovodilac Fejsbuka Stiven [iler
Kriti~ari tvrde da zabrana, ~ak i ako bude pravilno primewena, ne}e zapravo smawiti onlajn {tetu po decu.
Internet stranice za dejting i platforme za gejming nisu me|u zabrawenima. Nisu ni ~etbotovi ve{ta~ke inteligencije, koji su nedavno dospeli u vesti zato {to su navodno ohrabrivali decu da oduzmu sebi `ivot i zbog „senzualnih” razgovora sa maloletnicima.
Australijska ministarka za komunikacije Anika Vels je priznala da zabrana mo`da nije „savr{ena”.
IMA LI RAZLOGA ZA BRIGU
OKO ZA[TITE PODATAKA?
Kriti~ari su tako|e izrazili zabrinutost u vezi sa masovnim sakupqawem i pohrawivawem podataka koji }e biti neophodni, i wihovom potencijalnom zloupotrebom, dok platforme poku{avaju da verifikuju starost korisnika.
Australija, kao i ve}ina sveta, posledwih godina je do`ivela niz masovnih hakovawa podataka, me|u kojima je
Ali vlada ka`e da je u zakonima obuhva}ena „sna`na za{tita” li~nih informacija.
Oni odre|uju da takve informacije ne smeju da se koriste ni za {ta drugo sem za verifikaciju uzrasta i da moraju biti uni{tene ~im se to obavi, sa „ozbiqnim kaznama” za kr{ewa ovog propisa.
Vlada tako|e ka`e da platforme moraju da ponude alternativu upotrebi vladinih li~nih karata za potvr|ivawe starosti.
Kompanije u ~ijem su vlasni{tvu dru{tvene mre`e bile su u`asnute kad je zabrana bila najavqena u novembru 2024. godine.
One su tvrdile da }e to biti te{ko sprovesti, da }e ga biti lako zaobi}i i da }e oduzimati vreme korisnicima, kao i da }e predstavqati rizik po wihovu privatnost.
Tako|e su sugerisale da }e odvesti decu u mra~ne kutke interneta i li{iti mlade qude dru{tvenog kontakta. Snep, u ~ijem je vlasni{tvu Snep~et, i Jutjub tako|e su negirali da su wihove platforme dru{tvene mre`e.
Roditeqska kompanija Jutjuba, Gugl, navodno i daqe razmi{qa da sudu podnese `albu na uvr{tavawe wegove platforme. Iako je najavila da }e po~eti da primewuje zabranu ranije, Meta je tvrdila da }e ta zabrana ostaviti tinejxere sa „nedoslednom za{titom u brojnim aplikacijama koje koriste”.
Na parlamentarnim saslu{awima u oktobru, TikTok i Snep su rekli da se i daqe protive zabrani, ali da }e je sprovesti. Iz Kika, jedine australijske kompanije obuhva}ene zabranom, rekli su da }e uvesti „niz mera” i nastaviti da sara|uje „konstruktivno” s vlastima.
Veb-sajt od sto miliona
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Savezna vlada je zatra`ila od Biroa za meteorologiju (The Bureau of Meteorology) da objasni za{to je ukupan ra~un za wihov novi redizajnirani veb-sajt (www.bom.gov.au) ko{tao neverovatnih 92 miliona dolara vi{e nego {to je agencija ranije navela. Da, dobro smo razumeli 92 miliona vi{e, jer je navodno trebalo da ko{ta samo 4 miliona dolara prema prvobitnom projektu.
Novi {ef Biroa, Stjuart Min~in, je otkrio da je projekat zaista ko{tao 96,5 miliona do-
da navedu tu cifru, a ne neku {iru. „Ali nema sumwe da je do{lo do pove}awa tro{kova ove veb stranice kako je razvijana, i jedna od stvari koju sam zamolio novog izvr{nog direktora Zavoda za meteorologiju da se pozabavi time {ta se ovde dogodilo.“
Vot se sastao sa Min~inom dva puta otkako je preuzeo vode}u ulogu u Birou pre dve nedeqe, prvo da izrazi zabrinutost zbog kritika nove veb stranice, a drugi put da razgovara o ukupnim tro{kovima.
Veb stranica Biroa za meteorologiju, koja je jedna od najpose}enijih stranica u Australiji (oko 688 miliona poseta u 2022-23 godini), posledwi put je nadogra|ena tokom prvog mandata Kevina Rada kao premijera i utvr|eno je da ima rawivosti nakon sajber upada 2015. godine. Redizajnirani veb-sajt je pokrenut 22. oktobra pod vo|stvom biv{eg {efa Endrua Xonsona i do~ekan je sa `estokim kritikama zbog problema sa upotrebqivo{}u, ukqu~uju}i pote{ko}e u pronala`ewu funkcija i `albe
saop{tewu. „@elim da vas uverim da na{i posve}eni timovi vredno rade kako bi nastavili da pru`aju a`urirawa i poboq{awa veb-sajta {to je br`e mogu}e.“
Novo a`urirawe veb-sajta Biroa za meteorologiju bi}e ponovo zakazano ~im se lo{e vreme smiri, a datum }e uskoro biti objavqen.
Novi {ef Biroa za meteorologiju okrivio je „pogre{nu komunikaciju“ za skandal koji je izbio oko skupog i kontroverznog redizajna veb stranice, otkrivaju}i da ga je odobrila jo{ vlada biv{eg premijera Malkolma Trnbula kao deo {ireg remonta kompjuterskih sistema agencije.
Politi~ari su odmah po~eli da kritikuju Biro nakon {to je otkriveno da je novi veb-sajt ko{tao poreske obveznike neverovatnih 96,5 miliona dolara, {to je oko 20 puta vi{e od prethodno navedene cene od 4,1 milion dolara. Ranije je poslanik Nacionalnog parlamenta Barnabi Xojs, koji je bio u vladi Trnbula, opisao ovo o~igledno
lara, a ne 4,1 milion dolara, {to je bio samo tro{ak redizajnirawa predweg dela veb-sajta. Ukupna cifra ukqu~uje ugovor od 78 miliona dolara sa kompanijom „Accenture Australia“ „Preostali tro{kovi odra`avaju zna~ajna ulagawa potrebna za potpunu obnovu i testirawe sistema i tehnologije koji podr`avaju veb-sajt, osiguravaju}i da je bezbedan i stabilan i da mo`e da privu~e ogromne koli~ine podataka prikupqenih iz na{e mre`e za posmatrawe i meteorolo{kih modela“, rekao je Min~in u saop{tewu. Ministar za `ivotnu sredinu senator Marej Vot, koji nadgleda Biro za meteorologiju, izjavio je da „nije nimalo sre}an“ nakon {to je saznao za celu pri~u. „Prvobitna cifra koju je Biro dao u rasponu od 4 miliona dolara bila je za jedan aspekt razvoja veb-sajta“. „Na wima je da odgovore za{to su odlu~ili
na radar za ki{u i vremensku mapu. Savezna vlada je odmah nalo`ila Birou za meteorologiju da popravi veb-sajt, a neke izmene su ve} napravqene. Min~in je rekao da je a`urirawe veb-sajta trebalo da bude objavqeno pro{le nedeqe, ali je odlo`eno zbog jakog tropskog ciklona Fina kod obale Severne Teritorije. A`urirawe }e navodno direktno odgovoriti na povratne informacije zajednice primqene tokom beta faze, sa fokusom na olak{avawe kori{}ewa radara za ki{u i vremenske mape. Tako|e }e ukqu~ivati video tutorijale, pomo} za veb-sajt i re{avawe problema kako bi se korisnicima pomoglo da se jednostavnije kre}u po sajtu.
„S obzirom na ovu investiciju od 96,5 miliona dolara, od vitalnog je zna~aja da to uradimo kako treba“, rekao je u
neverovatno pove}awe tro{kova kao „te`ak fijasko“, dok je wegov lider Dejvid Litlpraud uporedio to sa jo{ jednom epizodom satiri~ne Ej-Bi-Si emisije „Utopija“.
Skandal sa veb-sajtom ove federalne agencije je jo{ jednom pokazao da dr`avni zvani~nici nemaju ni milosti ni po{tovawa kada je u pitawu tro{ewe novca poreskih obveznika. Ipak malo je verovatno da }e i ovaj slu~aj dobiti neki o~ekivani i razumni epilog. Umesto toga vrlo je verovatno da }emo se nakon ove navodne istrage o tro{ewu dr`avnog novca, kao i mnogo puta pre toga ponovo setiti one narodne izreke: „pojeo vuk magarca“.
koju niko ne treba da vodi
Ono {to je trebalo da bude obi~an, rutinski pregled, pretvorilo se u prekretnicu u `ivotu Lusinde Kleland, 22-godi{we studentkiwe prava iz Ju`ne Australije. Danas, bez ustru~avawa, govori o trenutku kada je wen svet stao.
- Velika re~ sa R nije ono {to `elite da ~ujete sa 22 godine, ispri~ala je za The Advertiser
PRVI ZNACI: KADA BOL NE NESTAJE
Sve je po~elo jo{ 2023. godine, kada je osetila bol u predelu grudi. Lekari su tada otkrili cistu veli~ine loptice za stoni tenis. Iako je u me|uvremenu smawena i procewena kao bezopasna, dve godine kasnije bol se vratio – i ovog puta nije bio bezazlen. Kada su pregledima ustanovili da je cista ponovo porasla, Lusindi je savetovana operacija, koju je obavila u junu 2025. godine. Nedequ dana nakon zahvata, stigla je dijagnoza – Hoxkinov limfom, oblik raka koji napada limfni sistem.
OD [ALE DO [OKA
Prise}aju}i se dana kada je primila vesti, Lusinda ka`e da je sve delovalo nestvarno.
- U bolnici sam se na{alila: „Neka sam prokleta ako je ovo kancerogeno”, jer sam bila sigurna da ne}e biti. Svi su mislili da je bezopasno. A onda – dijagnoza, {ok. Nisam imala pojma da }e se ovo desiti.
SUO^AVAWE SA BOLE[]U
U NAJOSETQIVIJIM GODINAMA
Za mladu `enu koja je bila na korak od zavr{etka fakulteta i planirala prve korake u karijeri, dijagnoza je bila kao grom iz vedra neba.
- Bila sam prestravqena. Mislila sam da }e mi se ceo `ivot raspasti. U tim godinama, to jednostavno ne `eli{ da ~uje{. Usledile su ~etiri ture hemoterapije. Iako nije izgubila svu kosu, ka`e da joj je to bio jedan od najemotivnijih trenutaka.
- Mo`da zvu~i sujetno, ali kosa je veliki deo identiteta. Morala sam da se pripremim i na to, ali i na mogu}nost da mo`da ne}u mo}i prirodno da zatrudnim u budu}nosti.
NOVI POGLED NA @IVOT
Uprkos svemu, Lusinda danas poku{ava da na svoje iskustvo gleda sa vi{e mira. Slede}i korak u le~ewu je terapija zra~ewem, koja je o~ekuje narednog meseca.
- U~im da prihvatim sve {to mi se desilo. Ne `elim da me bolest defini{e.
TR^AWEM PROTIV BOLESTI
Kako bi svoje iskustvo preto~ila u ne{to korisno, odlu~ila je da u~estvuje u humanitarnom polumaratonu Victor Harbor Run. Ciq joj je da prikupi sredstva za sopstvene medicinske tro{kove, ali i da pomogne drugima koji se suo~avaju sa sli~nom dijagnozom.
- Volim da tr~im, to me ~ini `ivom. Pomisao da mogu da pomognem i drugima dok tr~im, to mi daje smisao, poru~ila je. Na stranici za prikupqawe sredstava putem platforme GoFundMe, navela je da }e sav novac biti iskori{}en za weno le~ewe, dok }e vi{ak biti doniran organizaciji Lymphoma Australia, koja podr`ava obolele od limfoma.
Za kraj, Lusinda {aqe jednostavnu, ali sna`nu poruku: - Neke borbe ne biramo, ali mo`emo da biramo kako }emo ih pre`iveti.
Osu|eni ubica tra`i da mu se dozvoli da jede omiqeni namaz
Australijanac, osu|en na do`ivotnu kaznu zatvora u dr`avi Viktoriji, osporava zabranu zatvorenicima da konzumiraju slani namaz Veximajt, koji je postao i nacionalni simbol.
U toj australijskoj dr`avi, zabrana je na snazi od 2006. godine, a tamo{we vlasti tvrde da zatvorenici mogu da ga koriste za prikrivawe prokrijum~arenih susptanci ili pravqewa alkohola iza re{etaka.
Ali Andre Meke~ni tvrdi da mu zabrana uskra}uje pravo da „u`iva u kulturi kao Australijanac“, pi{e u sudskim dokumentima, u koje su uvid imale novinske agencije Frans pres i Aso{ijeted pres.
U tu`bi protiv Ministarstva pravde Viktorije, koje upravqa zatvorima u ovoj dr`avi, ovaj 54-godi{wak tra`i da se poni{ti ova vi{egodi{wa zabrana.
@eli i da zatvorske vlasti priznaju da „nisu obezbedile adekvatnu hranu za odr`avawe (wegovog) blagostawa“.
Su|ewe bi trebalo da po~ne 2026. godine, preneo je AP. Meke~ni je osu|en na do`ivotnu kaznu zatvora zbog ubistva investitora nekretnina u dr`avi Kvinslend 1990-ih, gde je odslu`io deo kazne, a potom je preba~en u Viktoriju.
OVO TOPI
I NAJTVR\A SRCA: Napu{teno mladun~e kengura ne ispu{ta iz ruku pli{anu igra~ku
Kengur Dudlbag iz Australije prona{ao je najboqeg prijateqa - u pitawu je pli{ani medved. Svi su poludeli za ovom slatkom fotografijom petnaestomese~nog kengura bez roditeqa koji se grli sa svojim najboqim prijateqem - pli{anim medvedi}em.
„Nakon {to je prerano izgubio majku, ovog si}u{nog isto~nog sivog kengura je prihvatila negovateqica divqih `ivotiwa Xilijan Abot u Novom Ju`nom Velsu, u Australiji. Sam i uznemiren, trebalo mu je ne{to {to }e mu pomo}i da se ose}a bezbedno u ovom velikom, nepoznatom svetu.
Tada je pli{ani medved postao wegova najve}a uteha. Za Dudlbaga, grqewe nije bila samo igra, ve} na~in da prona|e sigurnost i mir. ^ak i kada je odrastao i po~eo sam da ska~e, nikada nije prestajao da se vra}a u zagrqaj svog voqenog medvedi}a”.
[TA JE NAMAZ VEXIMAJT?
Veximajt, mnogima omiqeni namaz, izazivao je kontroverzne komentare otkako se prvi put pojavio na policama prodavnica u Australiji 1923. godine. Gusti, sme|i namaz, pravqen prvenstveno od sastojaka kvasca, nastao je u Melburnu, prestonici Viktorije, pre vi{e od jednog veka, kao alternativa britanskom namazu Marmajt. Melburn je 2022. godine proglasio miris namaza koji se {iri iz fabrike „zna~ajnim“ aspektom kulturnog nasle|a grada.
Me|utim, zbog jakog ukusa, uvr{ten je u Muzej odvratne hrane u [vedskoj, zajedno sa natom (sluzava masa sa karakte-
risti~nim nitima, poput kuvane okre), smrdqivim tofuom i majmunskim mozgom. Veximajt je izazvao me|unardoni spor u aprilu 2025. kada je vlasniku australijskog kafi}a u Kanadi re~eno da ukloni tegle za~ina sa polica, jer nije u skladu sa lokalnim zdravstvenim propisima.
„Prili~no je ~udno” {to je Kanada dozvolila prodaju Veximajtovog „glupog“ konkurentskog proizvoda Marmajt, izjavio je Entoni Elbanizi, australijski premijer koji je intervenisao u sporu.
Kanadska agencija je ubrzo promenila meru i dozvolila vlasniku kafi}a da nastavi da prodaje namaz.
NA SRPSKOJ PLANINI AUSTRALIJANCI OTKRILI OGROMNE ZALIHE ZLATA:
Mere se u stotinama tona
Najnoviji rezultati na [ancu, jednom od ~etiri le`i{ta u okviru kompanijskog projekta „Rogozna“ koji ukupno nosi oko 230 tona zlata ekvivalentno, prevazilazi po~etna o~ekivawa i ukazuje da ovo le`i{te ima jo{ prostora za rast, preneo je The Sidney Morning Herald.
Rezultati iz prve bu{otine ukqu~uju sna`an interval od 48,7 metara sa sadr`ajem od 3,1 grama zlata po toni u okviru ogromnog preseka od 224 metra sa 1,9 grama po toni zlata ekvivalentno, na dubini od 387,5 metara.
Ta ista bu{otina, kako je navedeno, ima jo{ 113,9 metara sa 1,8 grama zlata po toni ekvivalentno, na 497,7 metara dubine, ukqu~uju}i 36 metra sa 2,5 grama po toni i 12 metara sa 3,8 grama zlata po toni.
Susedna bu{otina, kako je naveo taj australijski medij, po~ev{i od 62,1 metra sa jednim gramom po toni, pre nego {to je usledilo 173,7 metara sa 1,8 grama po toni zlata ekvivalentno na 462,9 metara.
kompanija Strickland
Unutar tog {ireg intervala otkriven je 42,1 metar sa 2,9 grama zlata po toni, uz izuzetno bogati ise~ak od 1,9 metara koji nosi 16,5 grama zlata po toni. Nove bu{otine su usmerene pravo u centralni deo le`i{ta [anac, ta~no tamo gde su ranija bu{ewa nagovestila sna`nu zonu bakra i zlata.
Sedam bu{a}ih garnitura aktivno radi na Rogozni, od kojih tri na isto tako bogatom le`i{tu Gradina, dok se kompanija pribli`ava prvoj proceni resursa do kraja godine. Australijska kompanija je pre desetak dana objavila da je otkrila pojas od 702,5 metara neprekidne mineralizacije zlata i cinka na le`i{tu Gradina.
Australijska
Metals otkrila je sna`ne mineralizacije zlata i bakra na le`i{tu [anac, koje su procewene na oko 165 tona ekvivalenta zlata
Pi{e:
Joca Gajeskov
Vreme molitve, zahvalnosti, sabornosti i doma}inskog gostoprimstva
U petak, 21. decembra, Srpska pravoslavna crkva i weni vernici {irom Australije, sve~ano su proslavili praznik Svetog arhangela Mihaila poznatijeg kao Aran|elovdan, drugu naj~e{}u krsnu slavu odmah posle Nikoqdana.
Prema crkvenom predawu, Arhangel Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i wegovo ime po crkvenom tuma~ewu ozna~ava onog koji je kao Bog.
Sve~ano je bilo i u Sabornom hramu Svetog velikomu~enika
Georgija u Kabramati, gde je svetu liturgiju slu`io i vernike pri~estio stare{ina ove na{e svetiwe, prota \uro \ur|evi}, a pevnica na ~elu sa o. Goranom ]e}ezom je odgovarala na liturgiji.
Pre i posle liturgije sve{tenoslu`iteqi \uro i Goran presekli su blizu 70 slavskih kola~a slavarima.
U svojoj pastirskoj besedi prota \ur|evi} je uz ~estitke slavarima i vernicima izme|u ostalog naglasio, da je Aran|elovdan praznik od izuzetnog zna~aja u hri{}anskoj i srpskoj tradiciji.
Sveti arhangel Mihailo, vojvoda nebeskih sila, za{titnik Crkve i vernika je veoma po{tovan, a u srpskim domovima on je i krsna slava velikog broja porodica.
Kabramata sve~ano obele`ila praznik Aran|elovdan
ZNA^AJAN DAN ZA MALU NATALIJU
Na veliki hri{}anski praznik Aran|elovdan, mala Natalija Erakovi} koja je napunila 40 dana `ivota, bila je po prvi put uvedena u hram na radost majke Maje, oca Dejana i cele familije. ^in uvo|ewa u hram obavio je prota kabramatski Goran ]e}ez.
OBAVE[TEWE ZA PRAVOSLAVNE VERNIKE
Vredi ista}i da je me|u slavarima u Kabramati bio impresivan broj mladih, {to je garancija da }e pravoslavqe i svetosavqe
Dan je ozna~en crvenim slovom u crkvenom kalendaru, {to nagla{ava wegov liturgijski i narodni zna~aj, prepoznaje se kao vreme molitve, zahvalnosti, sabornosti i doma}inskog gostoprimstva.
`iveti jo{ mnogo godina na ovim prostorima.
Evo i par fotografija iz kabramatskog Sabornog hrama koje je zabele`ila kamera Srpskog Glasa.
Tekst i foto: Joca Gajeskov
Bo`i}ni post po~iwe 28. novembra i traja}e sve do dan pred Bo}i}, 6. januara. Po du`ini trajawa je drugi po redu, nakon Vaskr{weg posta, a po strogosti posta, bla`i je od Vaskr{weg i Velikogospojinskog posta.
Post ne podrazumeva samo uzdr`avawe od mrsne hrane i alkohola ve} i upu}enost na potpuno o~i{}ewe uma od zlodela i lo{ih misli. Tek u jedinstvu duha i tela crkva smatra post potpunim.
ODR@AN ZAJEDNI^KI
Uprava i Kolo srpskih sestara pri liverpulskom hramu Svetog apostola i jevan|eliste Luke, organizovali su u nedequ 23. novembra tradicionalni zjedni~ki ru~ak pred po~etak bo`i}weg posta, kome su prisustvovali mnogobrojni vernici koji su prethodno prisustvovali liturgiji, koju je slu`io stare{ina ove na{e svetiwe, prota Aleksandar Milutinovi}.
Bila je zaista prelepa slika videti toga dana veliki broj vernika kako u hramu tako i crkvenom domu i porti, gde su predwa~ili
deca i mladi.
Pored kotli}a, ro{tiqa i drugih kulinarskih specijaliteta, doma}ini su se posebno pobrinuli za najmla|e, za koje je bilo izobiqe kola~a, slatki{a, vo}a i sokova.
Upravo ta briga za mladi nara{taj privla~i u ovaj hram sve ve}i broj onih koji }e sutra nastaviti tradicije svojih predaka.
Evo i par fotografija sa pro{lonedeqnog dru`ewa u Liverpulu, koje }e ~itaocima Srpskog Glasa bar donekle do~arati sve~anu i veselu atmosferu.
Obrova~ko - Bukovi~ki Sabor, Sidnej
„OBROVACKO BUKOVACKI SABOR”
S Y D N E Y
21/41-43 Lachlan St. Liverpool New South Wales 2170 Australia
Mob / Ph: 0421 768 902
Email: milegwatovic@hotmail.com Manastir Krupa - 1317.
S A O P [ T E W E
Zavi~ajno udru`ewe “Obrova~ko Bukova~ki Sabor” iz Liverpula, u nedequ 23/11/2025 odr`alo je Godi{wu skup{tinu, na kojoj je izabran novi Izvr{ni odbor Sabora :
l predsednik - Zoran Milanko l potpresednik - Dragan Le`aja l sekretar - Predrag Mrkela l blagajnici - \uro Bogunovi} - Stevo Gagi} - Milivoj Kresovi}
Izvr{ni odbor se zahvalio dosada{wim ~lanovima na uspje{nom dugo-
godi{wem radu, a novim ~lanovima po`eleo dugotrajan i uspe{an rad. Time su ujedno zapo~ele i pripreme za slede}i 13. Sabor, koji }e se odr`ati 30/8/2026.
Iz Odbora poru~uju da je na{e zavi~ajno udru`ewe otvoreno za sve qude dobre voqe, pa pozivamo sve koji `ele da nam se pridru`e.
Posle toga odr`an je zajedni~ki ru~ak sa parohijanima crkve Sv Luka Liverpul.
“ORGANIZACIONI ODBOR“
^lanovi Izvr{nog odbora
Dana 2. 12. 2025. godine, navr{ava se jedanaest tu`nih godina od kako nas je zauvek napustila na{a draga supruga, majka, }erka, baba, tetka, ujna, snajka, strina, kuma
VAKCINU PROTIV RAKA:
Ko sve mo`e da je primi i za koje vrste kancera
Prvi pacijent sa malignim melanomom iz Srbije oti{ao je u Moskvu da primi tek odobrenu mNRK vakcinu protiv raka. Profesor dr Vladimir Jakovqevi} sa Fakulteta medicinskih nauka iz Kragujevca, koji je uspostavio saradwu sa tamo{wim profesorom Sergejem Boqevi}em, potvrdio je za Nova.rs ovu informaciju i istakao da }e pacijent narednih nedeqa zapo~eti s terapijom koja traje skoro pet meseci.
Rusko Ministarstvo zdravqa je pre nekoliko dana odobrilo da se takozvana personalizovana mRNK vakcina protiv raka slobodno primewuje na pacijentima, a ju~e je stigla vest da je u Moskvu sada oti{ao i prvi pacijent iz Srbije i to sa malignim melanomom, pa se Srbija na{la i me|u prvim zemqama ~iji je pacijent upu}en na ovu inovativnu terapiju, prenosi Nova.rs. Prema re~ima profesora Vladimira Jakovqevi}a sa Fakulteta medicinskih nauka
iz Kragujevca, pacijent }e u narednim nedeqama primiti tek odobrenu mNRK vakcinu protiv raka, {to je izazvalo veliko interesovawe javnosti, posebno onog dela koji se suo~ava sa nekim oblikom kancera.
„Danas je u Moskvi po~ela dijagnostika zdravstvenog stawa pacijenta iz Srbije. U toku sedmice trebalo bi da se uzme materijal wegovog tkiva od kog }e se napraviti vakcina. To je personalizovana terapija koja se pravi za svakog pacijenta za taj tumor. Konkretno, ovaj pacijent ima maligni melanom i vakcina koja se pravi za wega je samo za tu vrstu tumora“, obja{wava doktor Jakovqevi} za Nova.rs.
Doktor dodaje da su ruski nau~nici u prethodnom periodu dosta radili na poku{aju personalizacije terapije za razli~ite vidove karcinoma.
„Kada sam se susreo sa tom terapijom, re~eno je da }e to biti za ~etiri najsmrtonosnija tumora, a to su karcinomi plu}a, karcinomi bubrega, karcinomi pankreasa i maligni melanom, onaj
Srbija je tokom 2024. godine izvezla ukupno 3.942 tone `estokog alkoholnog pi}a, ukupne vrednosti 2,5 milijardi dinara, {to je oko 21 milion evra, pokazuju podaci zvani~ne statistike. Najvi{e rakije Srbija izvozi u susedne zemqe - prvenstveno Hrvatsku, pa Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.
Ukupno 851 tonu „ostalih alkoholnih pi}a” u koje spadaju i vo}ne rakije (ne ra~unaju}i rakije od destilacije vina i komine gro`|a) izvezeno je iz Srbije u Hrvatsku tokom 2024. Re~ je o ukupnoj vrednosti od 334,27 miliona dinara. Godinu dana pre, ova koli~ina izvezena u Hrvatsku bila je gotovo upola mawa i iznosila je 496 tona. Ipak, i ove i pro{le godine, posmatrano po zemqama, pojedina~no najve}i izvoz ovih alkoholnih pi}a bio jeu Hrvatsku.
Republi~ki zavod za statistiku dostavio je portalu N1 podatke iz oblasti statistike spoqne trgovine prema takozvanom Harmonizovanom sistemu (HS) klasifikacije robe u me|unarodnoj trgovini.
„Podaci se odnose na pi}a, alkoholna dobijena destilacijom vina (kowak, armawak, brendi, grapa, rakija od destilacije vina i komine gro`|a), kao i ostala alkoholna pi}a (arak, rakija od {qive, kru{ke, tre{we, vi{we, uozo, kalvados, tekila, ostale rakije od destilacije vo}a - iskqu~uju}i likere, bezalkoholne me{a-
~uveni, famozni zli mlade` koji mo`e da napravi grdne probleme, kao {to ih i pravi. Ruski nau~nici su u prethodnom periodu dosta radili na poku{aju personalizacije terapije za razli~ite vidove karcinoma. Prvi put sam se susreo sa tom idejom i rezultatima tog rada pro{le godine kada je Aleksandar Gincburg bio gost na{eg fakulteta u Kragujevcu. On je u razgovoru sa nama i na{im zvani~nicima u to vreme izneo ideju da po~ne da se radi na tome i da u nekoj perspketivi mogu da naprave saradwu sa na{im nadle`nim institucijama“, navodi on.
KAKO SE PRIMA
Prema re~ima sagovornika Nove.rs, za ovu vrstu vakcine zasnovanoj na mRNK tehnologiji potrebno je da se prvo uradi diganostika.
„Prvo se radi dijagnostika pacijenta, a onda se na osnovu tkiva pravi vakcina. Sam proces pravqewa vakcine traje od tri nedeqe do mesec dana. Vakcina se prima u periodu od
Mirjana Pucarevi} Paunovi}
Ose}amo ponos {to smo `iveli zajedno i tugu jer }emo te vi|ati samo u se}awima.
Pamti}emo sve lepe trenutke provedene sa tobom.
Po~ivaj u miru Bo`ijem.
Tvoji najmiliji:
Suprug Slobo, sin Aco, }erka Maja, unuke Talija i Lilijana, brat Gojko, zet Dino, bratanica Jelena sa familijom, ro|aci, kumovi i prijateqi iz Australije i Srbije.
pet meseci u intervalima od 10 doza na svake dve nedeqe. Ovom terapijom stimuli{e se imuni sistem da specifi~no reaguje na taj doti~ni tumor“, obja{wava on.
KO SU KANDIDATI
Kandidati za rusku vakcinu su, obja{wava on, pacijenti koji su iscrpeli sve dosada{we modalitete terapija.
„Kriterijumi da budete kandidat za tu vrstu terapije su
vine sa pivom i nedenaturisani etil alkohol za industriju pi}a)”, poja{wavaju u RZS.
ALKOHOLNA PI]A DOBIJENA
DESTILACIJOM VINA
U prvoj grupi - alkoholna pi}a dobijena destilacijom vina, lane su izvezena u ukupnoj koli~ini od 961 tone, u vrednosti od 373,14 miliona dinara. Me|u tim pi}ima nalaze se rakija od destilacije vina i komine gro`|a. Najve}i izvoz zabele`en je opet - u Hrvatsku, 326 tona.
vrlo strogi i podrazumevaju da ste pro{li sve dotada{we nivoe le~ewa, ukqu~uju}i imunoterapiju, koja je sada vrlo popularna i daje dobre rezultate. Ako ni{ta drugo, pacijenta sa karcinomom ubacuju u hronicitet, du`i ili kra}i, {to i jeste jedna od strategija. Prakti~no, dolazi do potpune promene strategije le~ewa malignih bolesti. Kao i kad su neke druge stvari u pitawu, le~ewe autoimunih bolesti“.
Sledi 228 tona izvezenih u Crnu Goru, pa 146 tona izvezenih u Bosnu i Hercegovinu.
U [paniju izvezeno 96 tona, u Severnu Makedoniju 67 tona ovog `estokog pi}a, dok je u Bugarsku izvezeno 27 tona. Na spisku su i Kina sa 19 izvezenih tona i [vajcarska sa 17 tona. U ostale dr`ave izvoz se meri jednocifrenim brojevima - poput SAD, gde je izvezeno osam tona... „OSTALA ALKOHOLNA PI]A”RAKIJE OD DESTILACIJE VO]A
Druga grupa - takozvana „ostala alkoholna pi}a”, u koje spadaju rakije od destilacije vo}a, bele`i zna~ajno ve}i izvoz - 2.981 tonu u 2024. godini, vrednu vi{e od dve milijarde dinara (2.122.698.000 dinara), {to je oko 18 miliona evra.
Najvi{e je, kao {to smo ve} naveli, izvezeno u Hrvatsku (851 tonu) u vrednosti 334,27 miliona dinara. Slede Bosna i Hercegovina sa 389 tona, pa Crna Gora sa 348 tona. U Nema~ku je izvezeno 199 tona, u Slova~ku 136 tona, Sloveniju 130, Rusiju 124 tone, u SAD 122 tone, Holandiju 106 tona.
Jednocifren izvoz vo}nih rakija bele`i se u Poqsku - ~etiri tone, dok smo u Letoniju, Maltu, Rumuniju, Dansku, Albaniju lane izvezli po tri tone...
^uvari srpskih grobqa (1)
Pi{e:
Marko
Lopu{ina
uuu Na svetu postoji oko 680 srpskih grobqa, memorijala, kosturnica i grobnica.
Wih ~uvaju i odr`avaju divni qudi velikog srca – Zoran @ugi}, \or|e Mihailovi},
Dejan Ran|elovi} i Stane Ribi~
Prema podacima Ministarstva za socijalni rad, porodicu i bora~ka pitawa najvi{e srpskih grobqa nalazi se na prostoru ju`ne Evrope, ali i centralnih zemaqa Starog kontinenta. Tamo su ostali brojni posledwi tragovi Srpske vojske, wenih vojnika i oficira, kao i naroda koji je bio uz wu. Srpskih ratnih grobqa najvi{e ima u Gr~koj 50, Ma|arskoj 46, Severnoj Makedoniji 34, u Rumuniji 22 i Albaniji 16. U centralnoj Evropi u Austriji ima 78 spomenika ratnih stradawa Srba u balkanskim i svetskim ratovima.
Italija ima 63 spomenika srpskih stradalnika, koji nisu lokalizovani i nisu dostupni javnosti. Francuska ima 22 ratna spomenika nastradalih Srba. Slova~ka je u vreme Prvog svetskog rata imala tri srpska zarobqeni~ka logora sa grobqima u Velikom Me|eru, Dunajskoj Stredi i [amorinu. ^e{ka ima dve spomen-kosturnice Srba. Prva je u mestu Jindrihovice, nedaleko od Karlovih Vari, na samoj ~e{ko-nema~koj granici.
Na{a spomeni~ka obele`ja u svetu odr`avaju dr`ava, crkva i pojedini divni qudi velikog srca. Jedan od wih je Zoran @ugi}, srpski patriota i aktivista iz Bitoqa, koji na Kajmak~alanu decenijama ~uva se}awe na neznane junake sa Solunskog fronta.
- Moj otac je do smrti brinuo o Srpskom vojni~kom grobqu u Bitoqu. Ovde je sahraweno 3200 srpskih boraca iz Balkanskih i iz Velikog rata. Otac mi je govorio da je video ~itav spisak svih stradalih Srba u bitci na Kajmak~elanu, ali taj spisak do danas nije otkriven. Ube|en sam da on negde postoji u dr`avnim ili privatnim arhivama. Nadam se da }emo ga prona}i i da }e svaki broj na krstu kona~no dobiti svoje ime i prezime – govori Zoran @ugi}, ~elnik Srpsko-makedonskog dru{tva.
Zoranov pokojni otac Tomislav @ugi} Tomo (1936. - 2021. Bitoq) bio je prvi ~uvar jednog srpskog grobqa u Makedoniji. Ro|en je u Retkoceru u Toplici, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Kada je zavr{io Vojnu {kolu 1954. prekomandovan je u Skopqe gde je bio u Komandi JNA. Prelazi 1963. godine u Bitoq, gde je radio kao oficir do penzije. U me|uvremenu postao je nacionalni radnik i veliki srpski aktivista.
- Moj otac je bio najboqi radio amater u Makedoniji, fudbalski sudija i delegat
FSM. A od 1991. osniva~ srpskih dru{tava u Makedoniji. Kao dugogodi{wi predsednik Srpske zajednice, predsednik Zajednice Srba i Crnogoraca i predsednik Zajednice Srba u Makedoniji, radio je na o~uvawu i razvoju kulture se}awa i samog Srpskog vojni~kog grobqa u Bitoqu i kosturnica {irom Makedonije. Ja sam od oca nasledio ovu patriotsku du`nost – ka`e sin Zoran @ugi}
Ro|en je u Bitoqu 1965. godine. Bio je rukometa{, ko{arka{, {ahista, ali i dilomac ma{instva. Od 1992. aktivan je u srpskoj zajednici, a od 1994. je ~lan Demokratske partije Srba u Makedoniji. Predsednik op{tinskog i regionalnog odbora DPSM u Bitoqu i ~lan glavnog i izvr{nog odbora DPSM u Skopqu. - Srpsko grobqe, koje je nekada bilo zaraslo i zaboravqeno, danas je ure|eno, sa obnovqenim spomenicima i krsta~ama. Kapija je sada ura|ena od prohromskog ~elika, a na woj pi{e ono {to je oduvek trebalo da pi{e – “Srpsko vojni~ko grobqe. Zahvalan sam im do neba“. Zahvaquju}i pomo}i Srbije, uspeli smo da obnovimo mnogo toga, ali posla jo{ ima. Treba da ogradimo grobqe, uredimo kriptu i napravimo sistem za zalivawe. Stotinama kilometara ju`no od Bitoqa nalazi se najpoznatije Srpsko grobqe na planeti. Zejtinlik je grobqe i spomen kosturnica srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Srpsko grobqe predstavqa centralni deo kompleksa na Zejtinliku. U wegovom centru je kapela ispod koje se nalazi kosturnica u kojoj je sahraweno 5.580 srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu.
Oko mauzoleja (kapele sa kosturnicom) nalazi se deset parcela u kojima je sahraweno 1440 srpskih ratnika. Pored toga tu su i dve zajedni~ke grobnice 78 nepoznatih srpskih ratnika prenetih sa Solunskog fronta i 217 nepoznatih srpskih ratnika - zarobqenika prenetih iz Carigrada. U sklopu kompleksa nalazi se tzv. Partizansko grobqe na kome je sahraweno 126 interniraca i zarobqenih partizana koji su izgubili `ivote u nacisti~kim logorima Pavlou Mela i Harmenkaj u Solunu tokom Drugog svetskog rata.
- Prvi ~uvar grobqa bio je Savo Mihailovi} iz sela Grbqa, koji je bio na ~elu grupe za eshumaciju srpskih vojnika. Wega je 1928. nasledio wegov sin \uro koji je tokom Drugog svetskog rata sa~uvao grobqe i wegove relikvije od nacisti~ke pqa~ke. \uro umire 1961. godine i biva sahrawen uz oca na Zejtinliku. Novi ~uvari i vodi~i srpskog vojni~kog grobqa na Zejtinliku je \or|e Mihailovi}, \urov sin i Savov unuk, koji `ivi u ~uvarskoj ku}ici sa `enom i }erkom. ^itav kompleks je obnovqen 1969, kada je na ulaznu kapiju je postavqen gvozdeni natpis: Srpsko vojni~ko grobqe – ka`e Gordana Risti}, Srpkiwa iz Atine, koja ~esto pose}uje grobove na{ih boraca u Solunu. \or|e Mihailovi} je od 1960. godine bio ~uvar srpskih grobova u Solunu, u kome je ro|en 1928. @iveo je u ku}ici sagra|enoj za dedu Savu, oca \uru i wega i wegovu porodicu u sklopu grobqa. Pune 64 godine je starina \or|e ~uvao usnule Srbe, a srpskim posetiocima, posebno mladima kazivao pri~e o na{em nacionalnom herojstvu i stradawu u borbi za slobodu. - O \or|u Mihailovi}u je ispevana pesma “Mar{ira svu no}” i 2013. godine snimqen je dokumentarni film „Posledwi ~uvar“. Odlikovan je Ordenom Svetog Save, jula 2014. dr`avnim Ordenom zastave drugeog stepena i 2021. godine priznawem Majka Srbija. Kada je preminuo 2024. godine podignut mu je spomenik na Zajtinliku – podse}a Gordana Risti}. ^uvar Zejtinlika neko vreme potom je bio Predrag Nedeqkovi} iz Kraqeva. Od pre tri godine mesto ~uvara grobqa preuzeo je Krstimir Copas, Grk srpskog porekla, koji ve} trideset godina `ivi u Solunu.
Kraj u slede}em broju
Srpsko vojni~ko grobqe u Bitoqu
Zoran @ugi}, bitoqski ~uvar srpskog vojni~kog grobqa
Srpsko vojni~ko grobqe Zejtinlik u Solunu, Gr~ka
Spomenik ~ika \or|u u Solunu
Tropski raj ide na Mundijal - `ivopisne zanimqivosti o malenoj dr`avi Kurasau
Ostrvska dr`ava od 444 kilometra kvadratnih i 165 hiqada stanovnika bi}e u~esnik Svetskog prvenstva. Kurasao je draguq Kariba, poznat po tropskim pla`ama, koralnim grebenima, prelepim fasadama glavnog grada Viqem{tada i posebnom sistemu prostitucije.
Pro{irewe broja u~esnika na predstoje}em Svetskom prvenstvu 2026. u SAD, Kanadi i Meksiku doprinelo je plasmanu fudbalski i turisti~ki egzoti~nih dr`ava, koje su ovu priliku maksimalno iskoristile.
Zauzimawem prvog mesta u svojoj grupi sa tri pobede i tri remija u konkurenciji Jamajke, Trinidada i Tobaga i Arube, Kurasao je postao jedna od glavnih tema fudbalskog, pa i sportskog sveta.
Malo {ta je poznato o dalekim ostrvima u sklopu holandskog kraqevstva, a postoje mnoge zanimqivosti koje ih ~ine primamqivom destinacijom za turiste.
Dr`ava Kurasao dobila je autonomiju u okviru holandskog kraqevstva 2010. godine. Prethodno je od 1954. godine bila deo zajednice Holandskih Antila. [to se ti~e samog imena, postoji legenda iz doba kolonijalnih previrawa tokom 16. i 17. veka. Naime, na tom ostvru su ostavqani gusari i mornari sa skorbutom, bole{}u nastalom nedostatkom vitamina Ce. Po povratku brodova na ostrvo, zate~eni su potpuno zdravi i oporavqeni ~lanovi posade, usled konzumacije vo}a bogatog tim vitaminom.
Ostrvo je dobilo portugalski naziv „Ilha da Curação”, odnosno „Ostvro ozdravqewa”. Postoji i druga verzija, po kojoj „coracao” na portugalskom zna~i „srce”, aludiraju}i da se radi o srcu, sredi{tu trgovine u tom delu Kariba, naro~ito robqem.
Slovo C nije prisutno samo u vitaminima tamo{weg vo}a, ve} i u akronimu „ABC” vezanom za grupisawe susedna ostrva Arubu i Boner u geografsku celinu.
Kurasao je obe}ana zemqa za qubiteqe rowewa sa preko 60 lokacija u kojima je mogu}e videti sve prirodne podvodne lepote. Prava atrakcija je „[uma pe~urki”, koralni greben koji svojim izgledom podse}a na xinovske pe~urke.
Zvani~ni i najrasprotraweniji jezik je Papijametno - kombinacija jezika svih kolonijalnih sila na tom podru~ju: holandskog, {panskog i portugalskog uz primere francuskog i engleskog.
Na stolu mo`ete da o~ekujete ~orbu od iguane i jarko plavi liker od laraha pomoranxe, donesene iz [panije u 16. veku i uspe{no odoma}ene do nivoa nacionalnog brenda.
Glavni grad Viqem{tad osoben je po prelepim fasada raznih prijatnih boja. Ina~e, prema potvr|enim pri~ama, namera za takvim unikatnim izgledom ku-
ZANIMQIVOSTI O KURASAU
l Ovde arhitekturom dominira holandski stil. Vrlo je neobi~no videti svetle ku}e u evropskom stilu okru`ene palmama.
l Kurasao je sa svih strana okru`en koralnim grebenima.
l Temperatura vazduha ovde se prakti~no ne mewa tokom cele godine.
l Kurasao ima nekoliko stotina razli~itih vrsta kaktusa.
l Tako|e, ovde `ive neverovatne ptice poput ru`i~astih flamingosa.
l U glavnom gradu Kurasaoa, gradu Viqem{tadu, nalazi se jedna od najve}ih sinagoga na zapadnoj hemisferi.
l Luka i podru~je u`e gradske jezgre Viqem{tada ukqu~eni su na UNESCO-ov popis svetske ba{tine.
l Ostrvu jako nedostaje slatke vode.
l Samo oko 1% je zaposleno u poqoprivredi radno sposobnog stanovni{tva, tako da se ve}ina hrane koja se konzumira na ostrvu uvozi.
}a i ostalih objekata nastala je kako bi se spre~ilo konstantno bqe{tavilo unificiranih belih fasada. Ta odluka je doprinela da grad Viqem{tad bude svrstan u svetsku kulturnu ba{tinu Uneska 1997. godine.
Najpoznatija atrakcija Viqem{tada je Most kraqice Eme, sa~iwen od 16 pontona preko zaliva Svete Ane, te mo`e lako da se rasformira po potrebi, iako Kurasao nema probleme sa uraganima.
Dva osnovna stuba ekonomije ~ine turizam i trgovina naftom, usled blizine venecuelanskog Marakaibo basena. Prostitucija je legalizovana u skladu sa dr`avom, odnosno postoji jedan objekat pod imenom „Kampo alegre” u blizini aerodroma gde je dozvoqen rad samo strankiwama, nikako doma}im `enama. Pla}eni ulaz ide u buxet firme i dr`ave, dok se za usluge radnica dogovarate. Svetsko prvenstvo u fudbalu je uz Olimpijske igre najpra}enije sportsko takmi~ewe na svetu. U~esnici sa sobom ne donose samo fudbalsko znawe, ve{tine i ambicije, ve} i kulturu. S predznawem ovih zanimqivih ~iwenica, nesumwivo }e Kurasao biti sva~iji favorit.
Kurasao je raj za ronioce
Kurasao ide na Svetsko prvenstvo
NATA[A [TIMAC: Moje vreme leti
„Kada }u stvarno da `ivim, da imam vremena za najva`nije stvari, da mi mawe bitne stvari ne odre|uju vreme i `ivot?“ pita
glupoj proceni, da je jedan petao dovoqan na deset koko{aka. Bato, tu je bilo mnooogo posla! Bih stradao na poslu da
se petao, stoje}i u dvori{tu svoga gazde.
„Bar da imam dru{tvo drugog petla, da se razgovorim i zajedno podnesem ovo jato kokodakalica“.
„Gazda je odredio, po nekoj
nisu dolazila gazdina deca na ru~ak nedeqom, pa su mnoge matorke zavr{ile u supi, tako da se moje jato svelo na nekih pet koka. Pet, ali mladih, pa to je jo{ gore! One matorke tra`e samo malo pa`we i to mogu da
BRANKA BLAGOJEVI]:
Kondukter u vozu
Odavno nisam od uzbu|ewa odga|ala san. Te{ki umorni kapci uporno se zatvaraju, ali um ih ne slu{a. Misli se roje, jedna za drugom. Ustanem, pro{etam, vratim se i tako nekoliko puta. Umirujem misli, drhtaje tijela, ali ni{ta ne poma`e. Stiglo je jutro. Kapci i daqe te{ki, a vrijeme je da se krene. Nenaspavana, ali nije va`no. Put pod noge u daqinu, do{lo vrijeme za misaonu {irinu. Sa svojim malim tamnozelenim koferom u jednoj ruci i kartom u drugoj, ponijela sam i veliki osmijeh na licu. Prvi put. Prvi put putujem sama. Prvi put }u posjetiti nekoliko stranih dr`ava, upoznati druga~ije kulture, druga~ije qude, znamenitosti, i uz sve to zaraditi xeparac, a kao {lag na tortu vidjeti i svoje omiqene qude.
U vozu u kom sam se na{la neznaju}i jezik dr`ave kroz koju putujem osje}ala sam se, gledaju}i kroz prozor kupea, kao malo dijete u prodavnici slatki{a. Zaboqeli su me obrazi od konstantnog zadovoqstva.
Ustala sam da pro{etam po uskim hodnicima vagona.
Na kraju hodnika stajao je ~ovjek sme|e kose, izrazitih crta lica, sredwih godina, u uniformi konduktera. Pozdravio me je. Naravno rekla sam na svom jeziku da ne razumijem, kako bi znao da od razgovora nema ni{ta. Me|utim, ~ovjek po~e da pri~a na na{em jeziku. I pomislila sam na prvu kad sam ga ugledala da ima neke veze sa Balkanom. To sam mu i rekla. Ka`e ne. Nije porijeklom sa Balkana, ali zato je kroz wegov `ivot pro{lo dosta Srba, Hrvata i Bosanaca, i onako je uz wih nau~io dosta „na{eg“ jezika.
Pri~ao je odli~no s obzirom da je stranac. Pade`i mu nisi i{li od ruke, ali re~enice su mu bile na mjestu. Odu{evqen pri~ama koje je slu{ao o na{im zavi~ajima, o na{im obi~ajima, tradiciji, muzici, hrani, kulturi, isijavao je zadovoqstvom {to razgovara sa nekim ko poti~e sa tih prostora. Iako ka`e nije imao priliku da posjeti nijednu zemqu biv{e nam dr`ave ima osje}aj da ih je sve upoznao kroz svoje drage prijateqe.
Moja stanica je idu}a. Pozdravqam stranca koji ~ini mi se vi{e emocija prema Balkanu nosi u sebi nego ve}ina qudi koji bi trebalo da takve emocije nose u sebi.
im pru`im, a ove mlade… Eh, ni koko{i nisu kao nekad pa da tr~e sve preko druma kad jedna potr~i. Stalno se lickaju, kao da su ma~ke i samo kokoda~u: koja si rasa, koliko si te{ka, na kojoj si dijeti? Ukapirale da ih gazda ne merka za ru~ak ako su mr{uqe.“
Misli tako petao, kad ugleda gazdu gde ide. Sve koke obesile glavu pa tu`no i tiho kokoda~u. Vidi petao da ga gazda gleda ~udno, ma{e glavom i ka`e: „Kad ne mo`e{ ni pet da istrpi{ koka, ide{ ti brajko u supu, dove{}u im mla|eg petla“.
I tako se na{ petli} misli kako }e ujutru da odspava u cik zore, da iskqu~i alarm pred izlazak Sunca, kad eto ti najva`nije stvari o kojoj }e razmi{qati – o supici. Prostruja brza misao petlu od repa do kreste, te stade da juri koke, one ci~e i be`e, a gazda oseti mo} kako ga petao razume. A pri tom – bi}e i jaja!
ZORAN RAONI]:
Nagrada
k’o
ku}a
Pisac Zvezdan dobi nagradu „Crna rupa“!
Veliku, veliku nagradu! Ogromnu diplomu sa plastificiranim koricama, pa jo{ i na preklop. Na koricama krepka tvr|ava, na tvr|avi dvije zastave visoke.
Stvarno ima se {ta vidjeti. Niko je ne mo`e zaobi}i. Zagleda i razgleda pisac nagradu, dive}i joj se prislowenoj uza zid u pro~equ velike sobe, izgleda kao kakav paravan. Ponosi}e se time generacije i generacije!
I bi tako sve dok jednoga dana i piscu ne prokisnu krov ku}e.
Kao i uvijek, doma}in se dobro sna{ao, pa je nagradu - diplomu, nabacio preko sqemena ku}e, ispru`iv{i jedan krak preko sjeverne a drugi preko ju`ne strane {upqega krova. Novom krovnom pokrivkom Zvezdan je rije{io jedno od goru}ih pitawa svoje egzistencije. Uprkos okolini koja nagrade piscima do`ivqava kao zabavu za budale.
PABLO NERUDA: Zabraweno je
Zabraweno je plakati bez da se ne{to ne nau~i, probuditi se u danu a ne znati {to ~initi, biti upla{en svojih vlastitih uspomena.
Zabraweno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono {to `eli{, odustati od svega zbog vlastitog straha da ostvari{ svoje snove.
Zabraweno je ostaviti svoje prijateqe, ne poku{ati razumeti {ta ste sve pro`iveli zajedno, i zvati ih samo onda kad ti je neophodno.
Zabraweno je ne biti svoj pred drugima, pretvarati se pred qudima do kojih ti nije stalo, izigravati klovna da bi te pamtili, i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.
Zabraweno je ne u~initi sve za sebe samog, biti upla{en od `ivota i onoga ~ime te `ivot obavezuje, ne `iveti svaki dan kao da je to tvoj posledwi dah.
Zabraweno je da ti nedostaje neko bez radosti, da zaboravi{ ne~iji smeh i o~i, sve samo zato {to wegov put vi{e ne obuhvata tvoj, zabraweno je zaboraviti wegovu pro{lost i zameniti je wegovom sada{wo{}u.
Zabraweno je ne poku{avati shvatiti druge misliti da je wihov `ivot vredniji od tvog, ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.
Zabraweno je ne stvarati vlastitu pri~u, ne imati trenutak za one kojima si potreban, ne razumeti da `ivot ono {to daje tako|e i uzima.
Zabraweno je ne tra`iti sre}u, ne `iveti `ivot s pozitivnim stavom, ne smatrati da uvek mo`emo biti boqi; Zabraweno je zaboraviti da bez tebe ovaj svet ne bi bio isti…
Pablo Neruda, pravog imena Neftali Rikardo Rejes (12. jul 1904 – 23. septembar 1973) bio je ~ileanski kwi`evnik i dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost. Svoj literarni pseudonim Neruda, koji je kasnije prihvatio kao li~no ime, izveo je od imena ~e{kog pesnika i pisca Jana Nerude.
NEKE OD NERUDINIH MISLI:
l „Ne jadikuj mnogo nad sitnim bolovima, jer bi sudbina mogla po~eti da te le~i – krupnim”
l „Qubav je tako kratka, a zaborav tako beskrajan”
l „Dvoje sre}nih qubavnika nemaju kraja ni smrti, ra|aju se i umiru vi{e puta dok `ive, imaju ve~nost prirode”
l „Mnoge vode ne mogu ugasiti qubav, niti je reke potopiti”
l „Qubav je jaka kao smrt”
l „Ko ni{ta ne zna, mora svemu verovati”
Pablo Neruda
Ovi biseri srpske arhitekture }e stradati zbog odluke vlasti da pokloni General{tab Trampovom zetu
Kompleks zgrada General{taba u Ulici kneza Milo{a, weni najreprezentativniji delovi - objekti Kasarna 7. puka, zgrada Starog General{taba, kao i parcela koja ih spaja, a koji su za{ti}eni kao nepokretna kulturna dobra, ostaju bez ove protekcije. Tako|e, objektima zvanim “Sutjeska 1 i 2”, koji su stradali u NATO bombardovawu 1999. godine, a nalaze se tako|e u okviru ovog kompleksa i morali bi da ostanu netaknuti i pod za{titom, re`im sprema
APEL
ru{ewe zarad izgradwe hotela “Trampove kule”.
U Katastru nepokretnosti u toku je, ovih dana, brisawe svojstva kulturnog dobra sa kompletnog kompleksa General{tab. Me|u pomenutim objektima, koji su spomenici kulture, izdvaja se upravo Kasarna 7. puka. Ova zgrada bila je jedna od prvih modernih kasarni u Srbiji, a podignuta je krajem 19. veka prema planovima arhitekte Dragutina \or|evi}a. Objekat je pro-
jektovan kao dvospratna zgrada sa podrumom i suterenom, dok je tre}i sprat dozidan 1927. godine, prema projektu arhitekte Bo`idara Vuki}evi}a. Kasarna 7. puka predstavqa jednu od najreprezentativnijih gra|evina namewenih vojsci, koja je, o~igledno uz mnogo muke, sa~uvana do danas.
Pored Kasarne, deo za{ti}enog kompleksa je i zgrada Starog General{taba, koju jo{ zovu Kamena ili Baumgartenova palata, a od 1984. godine nalazi se pod za{titom dr`ave i predstavqa nepokretno kulturno
SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI I 6.700 STRU^WAKA: Sa~uvati Beogradski sajam i General{tab od ru{ewa
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) i vi{e hijada stru~waka, kao i nau~ne ustanove i profesionalna i druga udru`ewa koji su potpisali Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma, tra`e da se odustane od ru{ewa hala 2, 3 i 4 koje su celinu s Halom 1 Beogradskog sajma, i da se ne ru{e, ve} restauriraju zgrade General{taba u centru Beograda.
„Izri~ito zahtevamo ukidawe postoje}e i dono{ewe nove odluke koja odgovara prvobitnom re{ewu Vlade Srbije od 15. januara 2009. godine o progla{ewu kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, kojom bi se za{titile od ru{ewa hale 2, 3 i 4,koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdile mere za{tite za prostor Beogradskog sajma u celini”, naveli su u saop{tewu potpisnici Deklaracije.
Za Beogradski sajam tra`e i postizawe {irokog konsenzusa o javnom interesu u wegovom daqem planskom razvoju.
Istakli su da zahtevaju i da se „ansambl (zgrada) General{taba restaurira i sanira u skladu sa ve} utvr|enim merama za{tite kulturnih dobara koje propisuju vra}awe u prvobitno stawe i
o~uvawe wegove upravno administrativne namene”.
Naveli su i da tra`e vi{i stepen kategorisawa zgrada General{taba kao arhitektonskog dela: status kulturnog dobra od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju.
Za te zgrade zahtevaju stavqawe van snage svih odluka, sporazuma, ugovora i planova koji su direktno suprotni Ustavu, zakonima i drugim obavezuju}im aktima dr`ave Srbije.
„To je va`no za Beograd jer ~uva wegovu auten~nost, ali je istovremeno pitawe koje se ti~e temeqa kulturnog identiteta i pravne sigurnosti cele Srbije. Ugro`avawe nasle|a na ovom nivou predstavqa direktan udar na javni interes, istorijsku odgovornost i dostojanstvo svih gra|ana Srbije”, navedeno je u saop{tewu.
Dodaju da su kompleks Beogradskog sajma i ansambl zgrada General{taba i Ministarstva odbrane kao kulturno istorijsko nasle|e od zajedni~kog interesa za{ti}eni Ustavom Srbije.
Grad Beograd mora, kako su naveli, da se razvija u skladu s javnim interesom, kao odr`ivo i pravedno mesto za `ivot sa vrednim kulturnim identitetom.
dobro kao spomenik kulture od velikog zna~aja. Ovaj monumentalni objekat sagra|en u periodu od 1924. do 1928. godine prema projektu arhitekte, ruskog emigranta, Vasilija Vilhelma Baumgartena i po oceni stru~waka, jedan je od najboqih primera javnih gra|evina podignutih u Beogradu izme|u dva svetska rata u duhu akademizma. U ovoj zgradi bilo je sedi{te General{taba vojske Kraqevine Jugoslavije, a posle Drugog svetskog rata za vreme postojawa SFRJ, u woj je bilo sedi{te General{taba Jugoslovenske narodne armije. Zgrada Starog General{taba u vreme kada je podignuta, bila je jedna od najmonumentalnijih i najskupqih gra|evina. Ovaj “spomenik”, na`alost, po svemu sude}i posta}e deo stambeno-hotelskog kompleksa „Trampove kule“. Naime, prema projektu koji je ugovorio predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sa Xaredom Ku{nerom, zetom ameri~kog predsednika Donalda Trampa, katastar je 14 novembra skinuo svojstvo za{ti}enog kulturnog dobra sa kompleksa. I parcela sa Kasarnom 7. puka i zgradom Starog General{taba koja je u okviru ove prostorno-kulturne istorijske celine ulice Kneza Milo{a, tako|e je pod za{titom.
BOMBARDOVANE
DVA PUTA U 15 MINUTA
Naime, na mestu kompleksa
General{taba od dve zgrade, poznate kao „Sutjeska 1 i 2“, koje su bombardovane dva puta, u no}i izme|u 29. i 30. aprila 1999, u razmaku od samo 15 minuta, a potom ponovo bile `rtve bombi devet dana kasnije, u no}i 7. na 8. maj, planirana je izgradwa Trampovog hotela. Ovaj deo kompleksa zgrada General{taba je 2005. progla{en spomenikom kulture, {to zna~i da svako ko krene u bilo kakvu adaptaciju, rekonstrukciju ili wihovo ure|ewe, mora da sa~uva autenti~an izgled objekata, odnosno onako kako su izgledale pre bombardovawa. Srpske arhitekte su, ina~e, jedinstvene u tome da nikako ne treba mewati izgled ovih objekta. Oni obja{wavaju da je General{tab jedno od najvrednijih ostvarewa arhitekture na ovim prostorima, ~iji je autor profesor Nikola Dobrovi}, jedan od naj~uvenijih srpskih arhitekata.
Skandalozno: Kasarna 7. puka, jedna od najprepoznatqivijih beogradskih gra|evina, planirana za ru{ewe
Ovaj kompleks, koji je vremenom postao “najpoznatija ru{evina Beograda”, koja brani od zaborava na NATO zlo~ine iz 1999. godine, sastoji se iz dva monumentalna objekta okrenuta ka Nemawinoj ulici, koji kao takvi formiraju simbol “gradske kapije”. Kompleks ovih zgrada, u strogom centru Beograda, bio je namewen sedi{tu Ministarstva odbrane Jugoslavije i General{taba Jugoslovenske narodne armije, a gra|en je od 1955. do 1965. godine. Udru`ewe arhitekata Srbije pokrenulo je 2017. godine inicijativu za kandidaturu ovog objekta za UNESKO listu svetske ba{tine.
Podsetimo, Republi~ki geodetski zavod na osnovu zakona leks specijalis donetog zbog projekta „Trampove kule“ pokrenuo je postupak. U ~lanu 9. Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu izme|u ulica Kneza Milo{a, Masarikove, Bir~anonove i Resavske pi{e da }e „Republi~ki geodetski zavod i nadle`na centralna ustanova za{tite i o~uvawa kulturnog nasle|a na osnovu ovog zakona izvr{iti brisawe objekata na lokaciji iz registara koje vode u roku od 15 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona“.
Podse}amo tako|e da su 7. novembra poslanici vladaju}e ve}ine u Skup{tini Srbije izglasali leks specijalis kojim se omogu}uje skidawe za{tite sa kompleksa General{tab i ru{ewe tog kompleksa.
Prethodno je 15. maja 2024, Vlada Srbije odobrila ugovor sa zetom ameri~kog predsednika Donalda Trampa, Xaredom Ku{nerom, u partnerstvu sa Ri~ardom Grenelom o planovima za izgradwu luksuznog hotela vrednog 500 miliona dolara na mestu bombardovanih zgrada, da bi 16. januara 2025, Ku{ner najavio da }e izgraditi Tramp hotel na mestu zgrade General{taba. Uprkos tome {to srpska vlast ne uvi|a vrednost ovih objekata, evropske institucije prepoznale su wihov zna~aj, pa je „Europa Nostra“, pan-evropska federacija za o~uvawe kulturnog nasle|a nominovala 15. oktobra 2024. zgradu Ministarstva odbrane Jugoslavije za listu 7 najugro`enijih spomenika i kulturnih lokaliteta u Evropi za 2025. godinu.
Vlast planira da sravni sa zemqom Beogradski Sajam
Stara zgrada General{taba, Kamena palata, jedna od najlep{ih u Beogradu, vlast planira da ovih dana sru{i i da Trampov zet tu izgradi kockarnice i hotel
PRAVO MEDICINSKO ^UDO:
U porodici Doni} ro|ene prve prirodno
za~ete jednojaj~ane trojke u Srbiji!
U porodici Doni} iz Kru{evca `ivi pravo malo medicinsko ~udo. Mama Tijana (30) i tata Lazar (33) postali su roditeqi Marka, Matije i Mihajla, koji su, prema re~ima lekara, prve i jedine prirodno za~ete jednojaj~ane trojke u Srbiji.
Ova vest bila je potpuni {ok za mladi bra~ni par koji ve} ima ~etvorogodi{wu }erku Laru.
PRVI PREGLED KOJI ]E PAMTITI CEO @IVOT
Za Telegraf.rs, ponosni roditeqi pri~ali su o prvom pregledu koji nikada ne}e zaboraviti, strahu koji se na trenutak uvukao u wihove `ivote i bezgrani~noj sre}i koja ve} {est meseci ispuwava wihov topli dom.
Tijana se na po~etku razgovora prisetila trenutka kada je saznala da nosi trojke, trenutka koji nikada ne}e mo}i da zaboravi i koji je razlog neopisive sre}e koju danas ose}aju.
– Informacija da nosim trojke bila je {ok i veliko iznena|ewe za mene, prvenstveno, a potom i za supruga. Nismo to o~ekivali. Kada smo oti{li na prvi pregled da mi doktorka potvrdi trudno}u, rekla je da vidi blizance, ali po{to je jo{ rano, da do|em za nedequ dana da bi to i potvrdila. Kada sam oti{la, naravno da su bili blizanci, ali je pored dve videla i tre}u bebu. U tom trenutku puno se emocija pome{alo – sre}a, strah i briga da li }e sve biti kako treba – po~iwe ponosna majka. Trudno}a je protekla dobro, ali je postojala briga ho}e li sve bebe do}i na svet `ive i zdrave. Kada se to i dogodilo, odahnuli su. Iako su ve} imali spre-
mno jedno ime, o~ekuju}i jedno dete, kada je ultrazvuk pokazao trojke, morali su da izaberu jo{ dva imena, {to im, kako ka`u, nije te{ko palo. IMENA KOJA SU SE
SAMA NAMETNULA
– Po{to je doktorka saop{tila da su jednojaj~ani, tri de~aka, prva moja ideja bila je da svi budu na isto slovo, tako da su spontano dobili imena Marko, Matija i Mihajlo. Mihajlo je po suprugovom pokojnom dedi – pri~a nasmejana majka i dodaje da je vest o trudno}i bila iznena|ewe i za wihove porodice, budu}i da u wima do sada nije bilo blizana~kih trudno}a.
Oko dece ima puno posla, a ka`u da bez pomo}i ne bi mogli da organizuju sve oba-
VE[TA^KA INTELIGENCIJA IZABRALA NAJLEP[A MU[KA
I @ENSKA IMENA U SRBIJI
Kada je ime za dete u Srbiji, u posledwe vreme vra}amo se trendu onih starih, izvornih, sa ve} pomenutim zna~ewima za koja verujemo da }e u budu}nosti odrediti sudbinu i karakter na{ih naslednika. Prevazi|ena su kratka i moderna, i ponovo je postalo va`no da ime ozna~ava mudrost, zdravqe ili pobedu.
Na pitawe koja su najlep{a imena za decu u Srbiji, ve{ta~ka inteligencija dala je zanimqive odgovore i predloge – i nesumwivo }e budu}im mamama i tatama pomo}i u odabiru.
Iako je lepota u oku posmatra~a i vrlo subjektivna kategorija, imena koja se ~esto percipiraju kao „najlep{a“ zvu~e ne`no, elegantno, imaju lepo zna~ewe ili su estetski prijatna.
Vode}i se tim kriterijumima, ve{ta~ka inteligenica rekla je slede}e.
NAJLEP[A @ENSKA IMENA
• Sofija – ozna~ava mudrost (gr~ko poreklo), ~esto ocewena kao najlep{e i najotmenije ime.
• Mila – draga, slatka, ne`na.
• Duwa – slatko vo}e, simbol `enstvenosti i topline.
• Teodora – bo`ji dar.
• An|ela – an|eo, ~isto}a.
• Na|a – nada (slovensko poreklo), zvu~no i ne`no.
• Iskra – simbol svetlosti, energije, `ivota.
NAJLEP[A MU[KA IMENA
• Luka – svetlost, sjaj, ne`no i tradicionalno ime.
veze. Deca tra`e pa`wu, koju sada moraju ravnomerno da podele na ~etiri dela. Na po~etku je bilo te{ko razlikovati sinove, ali sada to ide svima od ruke. – U po~etku je Marko bio najmirniji, a sada je najnemirniji, dok su Matija i Mihajlo mirniji. Prvih mesec dana ih nismo lako razlikovali, ni ja ih nisam razlikovala, ali kako se mewalo lice, na{li smo im prepoznatqivosti – prvo suprug i ja, a sada i Lara bez gre{ke zna ko je koji bata – pri~a Tijana dok u krilu dr`i }erkicu.
UMOR PRISUTAN, ALI SRE]A POBE\UJE SVE
U pomo} su im pritekli bake, koje naizmeni~no poma`u, {to ~ini ceo proces lak{im.
– Hrawewe traje i po sat vremena, ponekad i du`e. Nekada hranim ja dve bebe u isto vreme, dok mama, svekrva ili suprug hrane jednu, ili obrnuto. Lara je najboqa starija sestra – pri~a ponosna majka. Ka`e da je umor prisutan, najvi{e zbog mawka sna, ali kada pogleda svoju decu, sve nestaje u trenu.
– Sve se zaboravi kada ih vidim. Jeste puno izazova, ali ni{ta nije stra{no u odnosu na ovo {to imamo. Najte`a mi je bila trudno}a, a sada je sve lak{e. Kad smo ~uli da je sve u redu, odahnuli smo – ka`e Tijana kroz osmeh.
Uzbu|eni tata dodaje da nije mogao ni da zamisli da }e imati ~etvoro dece i da }e wihov dom biti ispuwen de~ijim glasovima.
– @ivot sa ~etvoro dece je turbulentno i prelepo. Svaki dan nosi ne{to novo, ne{to {to nismo videli prethodnih dana – pri~a Lazar dr`e}i jednog od sinova u rukama.
Najte`e, ali i najlep{e trenutke zamewuju smeh i radost:
– Bio sam presre}an kada smo saznali da su blizanci, a kad sam ~uo da su trojke… Ose}aj je prelep – dodaje.
Dobra organizacija je kqu~ svega.
– Uspevamo jer imamo pomo}. U svakom trenutku moraju biti najmawe dve osobe sa wima, a i sa }erkom. Trudimo se i za sada uspevamo – poru~uje otac.
Pre {est meseci porodica Doni} postala je bogatija za tri ~lana kada je mlada majka Tijana na svet donela Marka, Matiju i Mihajla, koji su uneli pravu, ali sre}nu turbulenciju u wihov dom – onu od koje ne spavaju, ali od koje svaki dan po~iwu misle}i da su najsre}niji i najbogatiji na svetu.
@ANA JE HEROINA IZ ^A^KA:
Dala je krv 85 puta, pre`ivela klini~ku smrt i zave{tala organe!
Davawe krvi jedno je od najhumanijih dela, jer je to lek koji ne mo`e da se kupi i neprocewive je vrednosti. Uz davawe krvi, donorstvo organa je odraz ~ove~nosti i po`rtvovanosti. Prava heroina koja je svoje ime upisala kao rekorderka u davawu krvi, ali je i zave{tala svoje organe jeste @ana Markovi} iz ^a~ka.
- Ja sam krv po~ela da dajem 1995. godine u Tehni~kom remontnom zavodu. Posle toga sam davala gde god su me zvali, u bolnici i svuda gde je bilo potrebno. Ukupno sam do pre dve godine, dok se nisam razbolela, dala krv 85 puta. Najvi{e sam davala za decu, kada do|u roditeqi i mole jer je wihovom detetu hitno potrebna krv. To mi je uvek bilo najva`nije, pri~a ^a~anka.
Zave{tala je @ana sve svoje organe i o tome obavestila i familiju. @eli, kako ka`e, da bude humana i posle `ivota.
- Odluka da budem donor organa do{la je jednostavno, iz glave. Ne `elim da budem sebi~na, ako ja `ivim, mogu i drugi da `ive zahvaquju}i meni. Poku{avam da i druge pokrenem, u mojoj firmi, me|u qudima koje znam, nau~ila sam i moje }erke da budu dobrovoqni davaoci krvi. Mnoge drugarice i prijateqe sam podstakla da postanu donori organa i plazme, rekla je @ana.
Otkriva da je imala i veliku `ivotnu borbu sa gojazno{}u. Imala je 150 kilograma, ali da se bori kao lavica. Lekari su joj na VMA rekli da ako za tri meseca ne smr{a 40 kg, zavr{i}e u invalidskim kolicima, jer joj je propala hrskavica u desnom kolenu.
- Poku{avala sam sama, ali nije i{lo pa sam u Beogradu, u Klinici za gojaznost kod doktora Suboti}a, uspela da smr{am dovoqno da me pozovu na operaciju `eluca. Ta operacija se zakomplikovala, umesto sat i po, trajala je osam sati, imala sam i
klini~ku smrt. Posle toga sve je krenulo nizbrdo –vi{ak ko`e, vi{ak tkiva, pa se javio i problem sa debelim crevom. Sve je to bila posledica operacije. Ali sam nastavila da se borim. Posle sam skinula na 100 kilograma, pa operisala koleno i za pet meseci se potpuno oporavila. Danas imam 52 kilograma. Mogu da hodam, mogu da radim, i daqe se borim zbog bolesti debelog creva, ali verujem da }e biti dobro, ne odustaje od borbe hrabra ^a~anka. U `ivotu je vodi samo jedan moto, a to je da bude humana u svakom momentu, kad god mo`e. - Sve dobro, dobrim se vrati. Svakome danas u~ini ne{to lepo, pogledaj u Boga i dobro }e ti se vratiti. Nikada se nisam pokajala ni zbog jedne odluke. Ni zbog ta tri dana slobodno {to se dobiju kada dajete krv. meni to nikada ni{ta nije zna~ilo. Bitno je da sam pomogla. Uvek sam bila sre}na kada do|em ku}i i ka`em: – Dala sam krv detetu, nekom kome je trebalo. Molila bih sve qude dobre voqe da se ugledaju na mene: `ivot je jedan. Produ`imo nekome `ivot. Dajmo malo radosti bilo detetu, bilo odraslom, bilo starom. Da jo{ neko `ivi –kao mi – poru~uje @ana.
l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike
Написао: Луј Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu
SRPSKA VOJSKA JE BILA SPREMNA DA KRENE U SUDBONOSNI NAPAD:
1701. - Ro|en je {vedski fizi~ar i astronom Anders Celzijus, tvorac skale za merewe toplote koja je po wemu dobila naziv. Bio je profesor astronomije u Upsali i direktor prve {vedske opservatorije.
1919. - U okviru Versajske mirovne konferencije posle Prvog svetskog rata, Bugarska je potpisala dokument kojim je Dobruxa pripala Rumuniji, isto~na Trakija Gr~koj, a gradovi Caribrod (Dimitrovgrad), Bosilegrad i Strumica Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
1926. - Ahmed Ben Zogu je potpisao u Tirani ugovor s Italijom kojim je Albanija stavqena pod wen protektorat.
Srpske trupe podeqene u dve armije bile raspore|ene na nepristupa~noj planinskoj liniji fronta.
22. JUN - Dolazi i novi glavnokomanduju}i srpskog glavnog {taba, vojvoda @ivojin Mi{i}, ozbiqan i strog ~ovek, u ratu sa Turskom 1875. bio je u vojnoj {koli i usled nedostatka kadra dobio je komandovawe jednim bataqonom 2. poziva. Ostavio je najboqi utisak na mene. Posle pregrupisawa snaga ostavio je u rezervi jednu kowi~ku brigadu i dva puka pe{adije. Predstavqaju mi plan odbrane i studiram plan ofanzive koji je utvrdio moj prethodnik general Gijoma. On je zakqu~io da je odlu~na akcija nemogu}a i ograni~io se da poku{a da poboq{a situaciju lokalnom ofanzivom koju bi vodile francuske, engleske i gr~ke snage. Ovaj plan, jedini koji je postojao u arhivi, i koji mi je predstavio moj na~elnik {taba, uop{te nije odgovarao mojim namerama.
Istog dana dobio sam telegram iz Pariza s novim instrukcijama, kojima mi je nalo`eno da do daqeg uskladim svoje delovawe s planom generala Gijome. To je bio prvi od telegrama za koje sam re{io da na wih ne obra}am pa`wu. Stizali su od dobronamernih ali neodgovornih qudi, koji ni{ta nisu znali o prilikama na terenu.
28. jun - Ujutru se pewem na Hortakoj gde se nalazi {kola za obuku, sme{tena u prihvatqivim vojni~kim barakama, daleko od komaraca i malarije.
U 21,30 svojim vozom kre}em u obilazak srpske vojske vode}i sa sobom vojvodu Mi{i}a. Ozbiqan, vrlo Srbin, iako je izgleda o`ewen Austrijankom. Preneo mi je kolika je `eqa Srba da pre|u u ofanzivu.
29. jun - Lepo vreme. Budim se u Banici dok istovaruju na{a kola. u 7 sati se kre} e za Voztaran gde se nalazi {tab 1.srpske armije. Srpske trupe su podeqene u dve armije. To su zapravo korpusi, ali to ih podse}a na vreme kad su bili sami na liniji fronta.
Odlu~nost: Aleksandar Kara|or|evi} i general Fran{e d’Epere
General Bojovi} mi predstavqa 3. kowi~ku brigadu pukovnika ^olak-Anti}a (6 eskadrona od tri voda: 525 sabqi i 4 mitraqeza). Ta brigada je zapravo jedan slab puk, ali posle povla~ewa kroz Albaniju vojska je organizovana tako da se mo`e rasporediti maksimalan broj oficira. Mitraqeze nose kowi i bez problema prate razvoj akcije u galopu. Pokazuju mi samare koji su fini i lagani mnogo boqi od apsurdnih samara koje ima francuska vojska, a koje artiqerija uporno odbija da promeni.
Zatim se pewemo te{kim i vrlo uskim putem da bi stigli do Jelaka gde sti`emo u 11,30.
Glavni {tab srpske vojske se nalazi na 1700 m nadmorske visine u barakama od drveta, usred {ume, ali na delu srpske zemqe ponovo osvojene 1917. godine. Sunce osvetqava bugarske linije koje se pru`aju ispod nas prema jugu. Vidi se do rezervnih polo`aja na Kozjaku kao i put koji spaja dva neprijateqska polo`aja.
Na vrhu nalazimo vojvodu Stepun Stepanovi}a, komandanta 2. armije koja se nalazi na ovom sektoru, i majora Klemensa komandanta dve francuske baterije
te{ke artiqerije (jedna od 120 druga od 105 mm) koja ima vrlo {iroko poqe dejstva. Klemensa sam upoznao pre {est godina u Maroku, kao artiqerijskog poru~nika brdske artiqerije. Bio je rawen metkom u usta za vreme borbi kod Dar el Kadija i ja sam ga odlikovao po{to je zavr{en pohod sa plemenom Haha ju`no od Mogadora.
Uhvatila nas je slaba ki{a na povratku u Jelak. Ve~era uz zvuke orkestra i muziku kraqevske garde u kojoj ima puno ^eha. Posle ve~ere De Montegide i Marsel igraju brix s regentom, on ih odlikuje ordenom Belog orla. Spavali smo u maloj baraci u Jelaku. Hladno je.
NEDEQA 30. JUN Nema nikakve religiozne sve~anosti. Telefonirao sam [arpiju i nalo`io mu da od Italijana zatra`i radnike, a oni ih imaju mnogo, da poprave prilazni put ka Jelaku, da uspostavi vezu golubovima pismono{ama na relaciji Solun-Jelak, i da se za Srbe naprave lake lafete za mitraqeze.
Duga~ak ozbiqan razgovor sa regentom i Mi{i}em. Odlu~io sam se za osnovu daqih operacija po{to sam video teren sa visine Floka. Umesto lokalne operacije to }e biti odlu~an napad,
BELI ORAO ZA GENERALA
U srpskom Glavnom {tabu, na nadmorskoj visini od 1700 metara regent Alekandr je odlikovao generala Luj Fran{e d’Epere ordenom Velikog krsta Belog orla. Posle ovog sve~anog ~ina krenuli na kowima {umskom stazom. D’Epere je uzjahao sna`nog mrko-braon kowa, koga je regent dobio u od tetke i wenog mu`a, kraqa Italije. Taj kow je imao potpuno o{i{anu grivu, {to je vrlo nezgodno na strmom putu kojim su i{li da bi stigli do golih vrhova Floka na visini od 2300 metara.
u kome }e u~estvovati sva srpska vojska poja~ana dvema francuskim divizijama, i koji }e probiti front. Kada sam najavio Srbima da }u odmeniti Moravsku i Timo~ku diviziju, wihove pe{a~ke eskadrone i prilepski odred i da }u im pored sve raspolo`ive francuske te{ke artiqerije dati i dve francuske divizije, oni su se odu{evili. Mi{i} me pita da li }e dve francuske divizije biti pod wegovom komandom. Na moj pozitivan odgovor regent ustaje i bez re~i mi ste`e ruku. Dogovor je sklopqen.
Vra}am se u Sorovi} da obi|em polo`aj 17. kolonijalne pe{adijiske divizije i wenog komandanta generala Prunoa, koga poznajem i posebno cenim od Tijensina gde je bio pod mojom komandom, kada sam ja bio zadu`en za transport savezni~kih trupa. Odli~an oficir koji }e opravdati moje poverewe. Oluja i ki{a. Dolazak u Solun po{to smo i{li du` obale jezera Ostrova (lep pogled na jezero obasjano mese~evom svetlo{}u).
1. juli - Sa mojim {tabom sam pripremao operaciju. Izlazak 2. gr~kog korpusa na liniju fronta }e mi dati trupe neophodne za izvo|ewe ove operacije.
2. juli - Nastavak rada. Poseta Generala Monbelija, komandanta 35. italijanske pe{adijske divizije, vrlo otmenog ~oveka i dobrog oficira. Kunduriotis dolazi da me poseti. Gr~ka vlada protestuje zbog pregovora koje Antanta vodi sa Bugarskom. Englezi su nam poslali jednog bugarskog komunistu. Po nare|ewu Pariza ja ga prebacujem u Bugarsku preko fronta na Strumi. Tuda ina~e, koriste}i mo~varno tlo, prolaze svi {pijuni. Komandant For, {ef 2., obave{tajnog odeqewa, vrlo vatren oficir, predla`e da maskiran pre|e u Bugarsku da bi radio na kontrarevoluciji. Pariz s pravom odbija taj predlog.
l U slede}em broju: Pripadnici odreda vojovode Babunskog zarobili su dvojicu {pijuna iz nema~kog Glavnog {taba
1942. - Francuzi u Drugom svetskom ratu potopili su u luci Tulon ve}i deo svoje ratne flote da ih ne bi zarobili Nemci koji su upravo u{li u taj grad.
1942. - Ro|en je ameri~ki rok peva~, gitarista i pisac pesama Ximi Hendriks, jedan od najpopularnijih muzi~ara u svetu 1960-ih godina. Umro je 1970, od prekomerne doze droge.
1968. - Pripadnici jugoslovenske vojske i policije ugu{ili su masovne demonstracije Albanaca na Kosovu na kojima je zahtevano da ta pokrajina Srbije dobije status republike. Demonstracije su odr`ane na Dan zastave, dr`avni praznik Narodne Republike Albanije.
1991. - Savet bezbednosti UN odobrio je slawe mirovnih snaga u Jugoslaviju.
1996. - U jeku protesta zbog poni{tavawa izborne voqe gra|ana na lokalnim izborima u Srbiji, vlasti su prekinule rad „Indeksa” i „B92”, dve najslu{anije beogradske radio stanice koje su stalno i detaqno izve{tavale o gra|anskom protestu. Pod pritiskom javnosti, radio stanice su nastavile rad 5. decembra.
1996. - U eksploziji gasa u rudniku ugqa u kineskoj provinciji [ansi poginulo je vi{e od 90 rudara.
2000. - Agencija UN za sidu objavila je da je od po~etka pandemije side dvadeset godina ranije, umrlo vi{e od 21 milion qudi {irom sveta.
2000. - Norve{ki kraq Herold otvorio je u zapadnoj Norve{koj najdu`i tunel za drumski saobra}aj na svetu. Tunel duga~ak 16.900 metara potukao je rekord St. Gothard tunela u [vajcarskoj od 16.300 metara, a otvoren 1980.
2001. - NASA je saop{tila da je svemirski teleskop Habl otkrio atmosferu planete udaqene od Zemqe 150 svetlosnih godina. To je prvi put da je direktno detektovana atmosfera neke planete van Sun~evog sistema.
2003. - Parlament Tajvana je, uprkos upozorewima Pekinga, odobrio odr`avawe referenduma o nezavisnosti tog ostrva, otcepqenog od Kine posle Drugog svetskog rata.
2019. - Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su novu Evropsku komisiju na ~elu s Ursulom fon der Lajen, prvom `enom na tom polo`aju od nastanka EU.
ZAJEDNO PROTIV STAROG NEPRIJATEQA:
Evo kako je po~eo i {ta je doneo Prvi balkanski rat!
Prvi balkanski rat je po~eo 8. oktobra 1912, kada je Crna Gora objavila rat Turskoj. Trajao je ne{to mawe od osam meseci, ta~nije – do 30. maja 1913. godine. Taj rat vodile su Crna Gora, Srbija, Bugarska i Gr~ka (~lanice Balkanskog saveza) protiv Turske, za oslobo|ewe delova Balkanskog poluostrva koji su jo{ bili pod turskom vla{}u. Vi{e od petsto godina pre po~etka tog sukoba, Turci su osvojili Balkan. To je bio po~etak veoma te{kog `ivota za hri{}ansko stanovni{tvo, koje je moralo da pla}a porez novim gospodarima, da odlazi na prinudni rad i da trpi stra{an teror. ^etiri veka kasnije, Balkanci su uspeli da oslobode jedan mali deo svojih teritorija i, uz dozvolu velikih sila, me|u kojima je bila i Turska, dobiju samostalnost. Me|utim, Turci su i daqe dr`ali pod svojom vla{}u ve}i deo Balkana.
Osmansko carstvo je po~etkom XX veka znatno oslabilo. Kada su Turci iza{li pora`eni iz rata sa Italijom, balkanske zemqe su shvatile to kao znak da je do{lo vreme da se neprijateq napokon protera sa Balkana. Kako bi bile {to ja~e, sklopqen je savez izme|u Srbije, Crne Gore, Bugarske i Gr~ke. Sve ~etiri zemqe bile su kraqevine i nekoliko decenija ranije uspele su da se delimi~no odvoje od Osmanskog carstva, tj. da dobiju zasebnu teritoriju. Taj rat je bio prilika i da se znatno pro{ire granice.
OSNIVAWE BALKANSKOG SAVEZA
Na prole}e 1912. godine, Srbija, Crna Gora, Bugarska i Gr~ka osnivaju Balkanski savez (koji se raspao kada su se wegove ~lanice posva|ale oko podele teritorija osvojenih u Prvom balkanskom ratu). Navodno stvoren da ograni~i austrijsku mo} na Balkanu, taj vojni savez zapravo je stvoren na podstrek Rusije kako bi se Turci kona~no proterali sa Balkana. Austrougarska i Francuska, koje su se pla{ile ja~awa Srbije i ostalih ~lanica, bile su glavni protivnici tog saveza. Sve je bilo spremno za po~etak Prvog balkanskog rata, a smetao je jedino razdor koji je
postojao izme|u Bugarske i Srbije, jer su obe dr`ave `elele da pripoje Makedoniju svojoj teritoriji.
Prvo je Crna Gora objavila rat Turskoj, 8. oktobra 1912, i istog dana napala turske polo`aje kod Skadra. Ostale zemqe su, pet dana kasnije, najpre postavile ultimatum, koji Turci, naravno, nisu prihvatili. Srbija i Bugarska su objavile rat Turskoj 17. oktobra, a dan kasnije to je u~inila i Gr~ka, ~ime je po~eo Prvi balkanski rat.
Kako Balkanci, u principu, nisu ba{ slo`an narod, sli~no je bilo i u tom ratu, jer je svaka ~lanica, na neki na~in, ratovala zasebno i na posebnom frontu. Bugari i Srbi su se, jedino, udru`ili u Drugoj armiji i krenuli ka Stracinu, pod vo|stvom Stepe Stepanovi}a, ali su Bugari redovno otkazivali poslu{nost i uvek ~ekali nare|ewa iz svoje vojne komande. Ipak, tokom rata }e se u jo{ nekoliko navrata udru`ivati.
Svaka ~lanica Balkanskog saveza dejstvovala je u razli~itom pravcu. Srbija je imala `equ da se pro{iri na zapad, ali joj Austrougarska to nije dozvoqavala, jer je samo nekoliko godina ranije pripojila Bosnu i Hercegovinu, pa je srpska vojska krenula na jug. Prvi put posle vi{e od pet vekova Kosovo i Metohija je vra}eno Srbiji.
KUMANOVSKA BITKA
Bilo je to vreme u kojem je Srbija iznedrila neke od svojih najve}ih heroja: Radomira Putnika (na~elnik {taba Vrhovne komande srpske vojske) i, tada wegovog pomo}nika, @ivojina Mi{i}a, Petra Bojovi}a (komandovao Prvom armijom, koja je krenula ka Skopqu), Stepu Stepanovi}a (komandovao Drugom armijom, koja je napredovala ka Stracinu), Bo`idara Jankovi}a (vodio Tre}u armiju, koja je oslobodila Kosovo i Metohiju), kao i mnoge druge. Bugari, koji su imali ubedqivo najbrojniju vojsku, dejstvovali su niz reku Tunxu ju`no od grada Jambola, zatim u pravcu Jedrena i preko planine Strawe. Osim {to su imali veliku vojsku, Bugari su se mogli pohvaliti i dobrom opremom, a imali su ~ak i omawu mornaricu.
Za razliku od wih, gr~ka vojska je bila najslabija, ali je bila i vi{e nego bitna jer su se ostale saveznice oslonile na wenu jaku mornaricu. Budu}i da je osmanska vojska bila u mawini, Grci su imali da spre~e eventualna poja~awa koja su Turcima mogla da stignu iz Azije. Oni su krenuli da zauzmu Jawinu i Epir, kao i da u~estvuju u zauzimawu Soluna. I Crnogorci su imali malu vojsku, ali kako su va`ili za iskusne ratnike, znat-
no su doprineli u borbi. Pod vo|stvom kraqa Nikole, Crna Gora je napredovala ka Skadru i dejstvovala u okolini Novog Pazara. Jedan od glavnih doga|aja u Prvom balkanskom ratu odigrao se 23. oktobra 1912, u blizini makedonskog grada Kumanova, pri zauzimawu lokacije Ov~e poqe. Taj doga|aj ostao je upam}en kao Kumanovska bitka. Prvoj srpskoj armiji pridru`ila se i Tre}a, koja je stigla iz oslobo|enog Kosova.
Turci su pod komandom Zeki Pa{e napali 23. oktobra ujutru. Bitka je trajala do narednog dana po podne i zavr{ila se porazom osmanske vojske, koja je krenula da se povla~i prema Prilepu, gde }e se nekoliko dana kasnije odigrati jo{ jedna velika bitka. Osim sukoba kod Prilepa i Kumanova, bitka kod Bitoqa (od 16. do 19. novembra 1912) jo{ je jedan zna~ajan doga|aj u kojem je u~estvovala srpska vojska u tom ratu.
LONDONSKI MIR
Prvi balkanski rat zavr{en je zakqu~ewem mira u Londonu (takozvani Londonski ugovor o miru), 30. maja 1913, pod budnim okom velikih sila. Srbija i Crna Gora dobile su neke povlastice, ali su morale i da se odreknu nekih svojih zasluga. Tako su Srbija i Crna Gora podelile Sanxak, ali im nije dozvoqeno da zauzmu teritoriju dana{we Albanije. Bugarska je dobila deo Trakije, a Gr~ka – Krit. Teritorija dana{we Makedonije ostala je pod znakom pitawa, ali na neki na~in pod srpskom upravom, {to je izazvalo veliko nezadovoqstvo Bugara. Samo nekoliko dana kasnije, Bugarska }e zbog nezadovoqstva objaviti rat Srbiji, i to }e biti po~etak Drugog balkanskog rata. Turska je morala da se povu~e iz Evrope, ispod takozvane linije Enos–Midija, gde je otprilike i danas teritorija te dr`ave.
Srbija je imala mogu}nost da osvoji jo{ ve}u teritoriju, ali se od te zamisli odustalo (u toj odluci u~estvovao je vojvoda Radomir Putnik) jer se znalo da }e se mnoge druge zemqe buniti, a pogotovo Austrougarska.
U Nemeniku}ama, nedaleko od Sopota, nalazi se crkva Svetih apostola Petra i Pavla, u ~ijoj porti }ete zate}i veliki broj vernika u bilo koje doba dana i godine da je posetite. Jedan od razloga je nadaleko poznata ~udotvorna Kleopatrina ~esma, za koju se veruje da uspe{no otklawa pesak i kamen iz `u~i i bubrega, a pri~a ka`e da je dragocena u borbi protiv gojaznosti.
Legenda ka`e, a narod veruje ili bar misli „ne mo`e da {kodi”, svedo~e oni koji su posetili ovu svetiwu. Ova ~udotvorna ~esma krije potresnu pri~u, o }erki kneza Aleksandra Kara|or|evi}a i knegiwe Perside, po kojoj je i nazvana. Lepa Kleopatra umrla je mlada 1855. godine. Weno telo je na putu iz Beograda za Topolu ostavqeno preko no}i u staroj crkvi Vavedewa Presvete Bogorodice. Devojke su u toku no}i izatkale pokrov za princezu a o`alo{}ena knegiwa je dota-
da{wi, svileni poklonila nemeniku}koj crkvi gde se i danas ~uva. U znak zahvalnosti knez Aleksandar je u crkvenoj porti izgradio ~esmu koja je bila u upotrebi vek i po. Ponovo je obnovqena i vra}ena u upotrebu 1997. godine na inicijativu sve{tenika nemeniku}ke crkve, jereja Qubi{e Smiqkovi}. Majstor Petar Komazec je izgradio ~esmu po uzoru na onu izgra|enu 142 godine ranije. Voda je dovedena sa izvora Orovac koji je oko jedan kilometar udaqen od ~esme.
NAROD VERUJE U LEKOVITOST IZVORA
Narod u ovom kraju je oduvek verovao da je voda sa ovog izvora lekovita, a kako se pri~a {irila tako su i qudi iz svih krajeva Srbije po~eli da dolaze. Ima onih koji se zakliwu da im je kao rukom odnela kamen iz bubrega, prepri~ava se pri~a jedne dame koja ka`e da je zahvaquju}i vodi smr{ala, jer je “tajna u tome {to voda ~isti od otrova i svega {to ne vaqa”.
Da li su u pitawu preuveli~ane pri~e, za sada niko ne tvrdi
sa sigurno{}u. Ono {to se zasigurno zna jeste da je voda bakteriolo{ki ispravna i to niko ne spori, jer je pro{la proveru. ZANIMQIV @IVOT PRINCEZE KLEOPATRE Kleopatra Kara|or|evi} bila je drugo dete kneza Aleksandra Kara|or|evi}a i knegiwe Perside. Ro|ena je 1835. godine u Vla{koj. U Srbiju su do{li oktobra 1839. kada je wen otac, Kara|or|ev sin, postao a|utant kneza Mihaila Obrenovi}a. Kleopatra je odrastala sa dve godine starijom sestrom Poleksijom za koju je bila veoma vezana. Na preporuku Ilije Gara{anina i Jovana Haxi}a Kleopatri i Poleksiji je za privatnog u~iteqa izabrao Matiju Bana, jednog od naju~enijih dubrova~kih Srba koji je zbog toga specijalno iz Carigrada doputovao u Srbiju. I tako je princeza Kleopatra postala jedna od naju~enijih `ena tog doba u Srbiji. Savremenici su pri~ali da je bila veoma lepa, ali tiha i povu~ena. ^e{ki kompozitor i pijanista
Alojz Kalauz koji je tih godina boravio u Beogradu, za Kleopatrin 15. ro|endan je komponovao pesmu „[to se bore misli moje” na re~i koje je napisao knez Mihailo Obrenovi}.
Kleopatra se 1855. godine udala za Milana Petronijevi}a, sina uglednog srpskog politi~ara i biv{eg predsednika vlade Avrama Petronijevi}a, iako se na{iroko pri~alo o tome da izme|u we i kneza Mihaila postojale simpatije ili ~ak i qubav koja bi mogla da zauvek pomiri dinastije Kara|or|evi}a i Obrenovi}a.
Vojvoda srpskih komitskih ~eta u srpsko-turskom ratu 1912. godine
Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Sopotu
Bo`i}ni post po~iwe u petak
28. novembra
uuu Bo`i}ni post 2025. godine traje od 28. novembra do 6. januara i sastoji se od telesnog i duhovnog aspekta uuu Otac Pavle Paji} nagla{ava da je post sredstvo samodiscipline i duhovnog ve`bawa, ne samo uzdr`avawe od hrane
Bo`i}ni post 2025. po~iwe 28. novembra (petak) i traje 40 dana, do Badweg dana, 6. januara (utorak). Pravoslavni vernici se na taj na~in pripremaju za praznovawe ro|ewa Isusa Hrista, Bo`i}. Post ima dva aspekta: telesni i duhovni. Telesni post podrazumeva uzdr`avawe od odre|ene hrane i alkoholnih pi}a, dok je duhovni baziran na odricawu od svake vrste gre{nih misli, `eqa i dela.
Bo`i}ni post je u pravoslavqu po du`ini trajawa drugi po redu, posle Uskr{weg posta, dok je po strogosti bla`i od Uskr{weg i Velikogospojinskog posta. Podrazumeva 40 dana uzdr`avawa od mrsne hrane i alkohola, ali i od gre{nih misli, `eqa i dela.
Pored molitve i svega {to slu`i duhovnom `ivotu, crkveni oci postu pripisuju naro~itu va`nost. Oni telo i du{u posmatraju kao jednu celinu i tako ih i tretiraju u svim wihovim manifestacijama. Bez duhovnog posta, ka`u oci, sam telesni post se ne prihvata, pi{e crkveni kalendar.rs.
BO@I]NI POST 2025: PRAVILA
U toku Bo`i}nog posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Uqe
i vino su dozvoqeni svim danima osim srede i petka koji se poste na vodi. Riba se jede svake subote i nedeqe kao i na Vavedewe Presvete Bogorodice, ~ak i ako praznik padne u sredu ili petak. Posledwa nedeqa Bo`i}nog posta posti se stro`ije, bez upotrebe ribe, a ako je mogu}e na vodi. Na Badwi dan se ne upotrebqava ni uqe ni vino, ve} se obavezno posti na vodi. Veoma je va`no da pravoslavni hri{}ani koji `ive u zemqama u kojima se novogodi{wi praznici slave po novom kalendaru u vreme Bo`i}nog posta, ne prekidaju post, ve} da Novu Godinu proslavqaju po pravoslavnom kalendaru, po{tuju}i tradiciju svojih predaka i crkvena pravila. Kada je slava, za slavara i wegove goste post se razre{uje na ribu, navodi se na sajtu pravoslavno.rs.
KAKO POSTE MONASI
NA SVETOJ GORI
Post je kqu~ni deo pravoslavne duhovne prakse, a na Svetoj Gori je strogo regulisan. Tokom velikih postova (Bo`i}nog, Velikog i Uspenskog), monasi izbegavaju mle~ne proizvode, jaja i ribu. Riba se dozvoqava samo na odre|ene praznike tokom posta. U dane strogog posta, ~ak se izbegava i upotreba uqa, a obroci se pripremaju samo na vodi. Trpeza je tada dodatno ogoqe-
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Iznenadni obrt u odnosima sa kolegama. Obratite pa`wu vi{e na wihove zasluge, a ne samo kroz svoju korist. U privatnom `ivotu izlaze stare nedoumice koje vam daju {ansu da kona~no postavite jasne granice bez sukoba. Obratite pa`wu na radne detaqe jer male gre{ke lako stvaraju ka{wewa, a energija }e vam varirati od velikog zanosa do brzog zamora. Pa`wa sa tro{kovima.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Pred vama je nedeqa u kojoj }e planovi ~esto morati da se mewaju, pa }ete neke li~ne obaveze stavqati u drugi plan zbog posla. U emotivnim odnosima bi}e va`no da ne shvatate partnerove poruke bukvalno, kako biste izbegli nepotrebne nesporazume. Zdravqe reaguje na lo{ ritam ishrane. U domu mogu da vas zateknu sitne obaveze i popravke koje ne trpe odlagawe.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Od vas }e se tra`iti jasna analiza podataka i podse}awe na ranije obaveze. U odnosima s partnerom otvaraju se pitawa o obavezama, {to vam zapravo poma`e da izbegnete budu}e tenzije. Na poslu raste konkurencija, ali va{ miran i pronicqiv pristup ostavqa sna`an utisak. Zdravqu }e prijati ~e{}e pauze i boravak na vazduhu, jer vam koncentraciju lako naru{ava zagu{qiv prostor.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Va`no je da jasno defini{ete dogovore, jer lako mogu da se jave nesporazumi u porukama i komunikaciji. U qubavi reagujete poja~ano, pa ti{ina ili kratke poruke partnera mogu da stvaraju ose}aj nesigurnosti. Na poslu }e rokovi zavisiti od drugih qudi, zbog ~ega treba da budete oprezni sa obe}awima. Varirawe u probavi i jutarwi umor bi}e znak da je vreme za stabilniji ritam ishrane.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Brze i neplanirane promene u radnom ritmu, pa }ete morati da balansirate izme|u posla i li~nih obaveza. U odnosima se otvaraju va`ne teme o budu}nosti, zajedni~kom prostoru ili putovawima, pa }e vam biti potrebna doza strpqewa. Na poslu pripazite kako iznosite kritiku, jer bi neki mogli to da shvate kao `equ da dominirate. Energija vam oscilira, ne tro{ite se na sitnice.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Sve }e se vrteti oko preciznosti, pa }ete morati da proveravate dokumenta, ugovore i cifre vi{e puta nego obi~no. U qubavi se javqa poja~ana kriti~nost, pa lako prime}ujete stvari koje vam ranije nisu smetale. Poku{ajte da budete blagi u komentarima. Na poslu je va`an neutralan stav, jer vas drugi vide kao nekoga ko mo`e da smiri napetu situaciju. Zdravqe reaguje na dugo sedewe.
na, svedena na povr}e, mahunarke i hleb, dok se poseban naglasak stavqa na molitvu i uzdr`awe. Monasi ~esto jedu jednom ili dva puta dnevno, u zavisnosti od pravila manastira i doba godine. Koli~ine hrane su male, kako bi se izbegla prejedawe koje ometa duhovni mir.
OTAC PAVLE:
„KAD POSTI[, NEMOJ JESTI SVOJE BLI@WE”
Kako se pravilno posti pitawe je koje se naj~e{}e postavqa pred Bo`i}ni post. Protosin|el Pavle Paji} podelio je svoje duboko duhovno iskustvo o postu, kako ga on razume i kako ga praktikuje.
– Postoji jedna stvar koju mnogi qudi ne znaju, a to je da se mi Srbi pridr`avamo najstro`ih pravila posta, za raziliku od drugih pravoslavnih naroda, kao {to su Rusi i Grci – rekao je otac Pavle za Ba~ka Palanka vesti. – Post nije ciq, ve} na{e sredstvo u duhovnom ve`bawu. Bogu je zaista svejedno {ta }emo jesti. Odricawem od ne~ega, u ovom slu~aju hrane, mi zapravo
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Dani intenzivnih razgovora, tra`ewa kompromisa i finog balansirawa izme|u sopstvenih i tu|ih o~ekivawa. Poku{avate da uklopite posao i qubav, {to }e zahtevati malo boqu organizaciju vremena. Na poslu raste napetost zbog razli~itih pristupa zadacima, pa }ete najvi{e dobiti ako se dr`ite svojih obaveza i izbegnete nepotrebne rasprave. Zdravqe tra`i vi{e kretawa.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Ulazite u nedequ koja tra`i veliku opreznost u finansijama i ugovorima, a jedna re~enica mo`e da promeni sve. U qubavi se javqa suptilna potreba za kontrolom, pa pripazite da ne gu{ite partnera preteranim ispitivawem. Na poslu morate da ~uvate informacije i izbegavate impulsivne kupovine ili dogovore. Zdravqe ukazuje na potrebu za boqom cirkulacijom i istezawem.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Bi}e potrebno da brzo reagujete jer }e se planovi mewati u hodu, pa }ete povremeno birati izme|u hitnih obaveza i privatnih dogovora. U odnosima }e se otvoriti va`na pitawa o zajedni~kim ciqevima, putovawima ili planovima koji zahtevaju zreliji dogovor. Na poslu }e se poja~ati konkurencija, ali prednost }e vam biti to {to umete mirno i jasno da predstavite svoj rad.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Pred vama je period u kojem }e se tra`iti dodatna preciznost, posebno u dokumentima i ra~unima, pa }e dvostruka provera spre~iti nepotrebne probleme. U odnosima je mogu}e da postanete kriti~niji nego ina~e, zbog ~ega bi bilo dobro da pa`qivije birate re~i. Na poslu }e vam neutralan stav doneti po{tovawe i oja~ati ulogu posrednika me|u kolegama. Obratite pa`wu na le|a.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Nalazite se u fazi poja~ane komunikacije, pa }e jasne formulacije biti kqu~ za izbegavawe nesporazuma i preoptere}ewa. U qubavi }e se pokrenuti razgovori o li~nim granicama i dinamici odnosa, {to }e vam doneti vi{e slobode i sigurnosti. Na poslu mogu da nastanu napete situacije zbog razli~itih pristupa radu, pa }e va{a uloga biti da prona|ete sredinu i unesete smirenost.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Budite oprezni s finansijskim odlukama, jer i mala gre{ka u dogovorima mo`e kasnije da otvori ne`eqena pitawa. U qubavi je mogu}e da nesvesno proveravate partnerove reakcije, pa se trudite da razgovori budu otvoreni i ne`ni. Na poslu je neophodno da ~uvate poverqive informacije i izbegnete nagle odluke u vezi sa kupovinom ili ulagawem. Obratite pa`wu na cirkulaciju.
ve`bamo svoju voqu i sebe za neke druge stvari u `ivotu. Zato je najmawe bitno {ta }e se jesti. Otac Pavle citirao je re~enicu „Kad posti{, nemoj jesti svoje bli`we” i objasnio su{tinu posta.
– Dobro je da ~ovek posti. Qudi koji se bave medicinom preporu~uju ga kao ne{to {to je blagotvorno za zdravqe, {to je potpuno ta~no. Ima jedna lepa re~enica koja ka`e: „Kad posti{, nemoj jesti svoje bli`we”, i mislim da je to zapravo su{tina. Neko sebi mo`e da priu{ti skupu posnu hranu, dok, s druge strane, imamo onog ko radi
te`ak fizi~ki posao za malu platu i ne mo`e sebi da priu{ti ni{ta vi{e do neku najgoru salamu, koja se ra~una da je mrsna, a pritom ne mo`e vi{e o~ima da je gleda. I ko tu posti, onaj koji mo`e sebi da priu{ti „od besa”, ili onaj koji ne mo`e ni{ta drugo da priu{ti?
Protosin|el isti~e da je post individualna stvar.
– Druga stvar, ne{to {to je jako va`no, post se prilago|ava svakom ~oveku. Ne mo`e da posti isto dete ili neko ko je u starijem `ivonom dobu u odnosu na nekog ko je zdrav, prav i fizi~ki to mo`e da izdr`i. Tako|e, qudi rade razli~ite poslove, neki su lak{i, neki te`i. Naravno, za ove te`e, potrebno je da ~ovek bude sit i da mo`e fizi~ki da izdr`i. Ne mogu da poste isto zdravi i bolesni. Zato je veoma va`no da se post prilagodi svakom pojedincu, odnosno da onaj ko smatra da ne mo`e da ispo{tuje neka pravila, ili ne zna kako se pravilno posti, trebalo bi da ode kod svog sve{tenika i od wega }e sigurno dobiti najboqi savet – zakqu~io je otac Pavle.
Protosin|el Pavle Paji}
[ta prouzrokuje hipertenziju i koje posledice ima na zdravqe qudi
Stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, me|u kojima je i hipertenzija, vi{a je od stope smrtnosti od malignih oboqewa.
U Evropi 30 odsto svih uzroka smrti su kardiovaskularne bolesti. Najvi{a stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, ve} vi{e decenija unazad, registruju se u Rusiji, Ukrajini i biv{im socijalisti~kim republikama.
„Srbija je u rangu zemaqa sa najvi{om stopom smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti”, isti~e specijalista interne medicine dr Marija Kri{to.
Hipertenzija je prvi na listi uzroka preurawenih smrti u razvijenom svetu i taj trend se nastavqa ve} decenijama unazad.
[TA PREDSTAVQA HIPERTENZIJA?
Arterijska hipertenzija, povi{en krvni pritisak ili samo hipertenzija, je stawe povi{enih vrednosti pritiska krvi u arterijskim krvnim sudovima iznad normalnih vrednosti. Granica normalnih vrednosti krvnog pritiska je 140/90 mmHg.
Prema posledwim preporukama American College Heart Association (ACC/AHA) iz 2017. godine, promewena je klasifikacija hipertenzije.
RECEPT
KARA\OR\EVA
[NICLA
POTREBNO JE:
n 3 tele}e {nicle
n 250 g kajmaka n po potrebi bra{no n 3 jajeta, po ukusu so n po potrebi prezle n po potrebi uqe
PRIPREMA:
[nicle prekriti providnom prijawaju}om folijom i dobro izlupati tu~kom (posebno ivice treba da budu tanke) te posoliti. Na {niclu, uz ivicu rasporediti tre}inu kajmaka. Saviti ivice sa strane, ka kajmaku i uviti {niclu u ~vrst rolat. Tako uraditi sa svim {niclama. Ostaviti da odstoje u fri`ideru pola sata. Zatim svaku {niclu uvaqati u bra{no, pa u umu}ena jaja i na kraju u prezle. Ponoviti postupak sa jajima i prezlama. U dubqu tigaw sipati dosta uqa i dobro zagrejati, pa spustiti {nicle i pr`iti sa svih strana da porumene. Smawiti temperaturu da uqe ne bude previ{e zagrejano. Pr`ene {nicle odlagati na kuhiwski papir kako bi se ocedio vi{ak masno}e, pa poslu`iti.
Normalnim vrednostima se smatraju vrednosti <120/80 mmHg* Hipertenzija I stadijuma:130-139/80-90 mmHg* Hipertenzija II stadijuma: >140/90 mmHg*.
HIPERTEZIJA I KRVNI SUDOVI
Na{i krvni sudov i trpe uticaj sile pritiska krvi koja te~e kroz wih. Kada je krvni pritisak normalan, oni se svojim elasti~nim zidom lako prilagodjavaju fiziolo{koj razlici u pritiscima tokom sr~anih ciklusa (sistola, dijastola).
Pod uticajem povi{enog pritiska krvi, arterijski krvni sudovi gube elasti~nost i postaju krute cevi. Tako izmeweni, ne mogu adekvatno da odgovore na promene u pritiscima tokom rada srca.
Zid arterije prvo gubi elasti~nost da bi odgovorio na povi{en pritisak krvi u wemu, zadebqava, a ukoliko je prisutan neki od faktora rizika, pokre}e stvarawe aterosklerotskog plaka.
Usled su`ewa krvnog suda aterosklerotskom plakom, smawuje se dopremawe kiseonika i hranqivih materija razli~itim organima, {to postepeno naru{ava wihovu funkciju.
Neravna povr{ina plaka i turbulentno kretawe krvi kroz su`ewa unutar krvnog suda, dovode do pojave krvnih ugru{aka (tromb) na wegovoj povr{ini.
Delovi tako nastalog tromba mogu se otkinuti i no{eni strujom krvi mogu zaustaviti bilo gde u zoni snabdevawa krvnog suda iz kog je tromb potekao. Prekid u snabdevawu kiseonikom organa i tkiva neminovno vodi ka wihovom o{te}ewu i gubitku funkcije.
Upravo zbog uticaja na krvne sudove svih vitalnih organa, hipertenzija je jedna od najkompleksnijih bolesti, jer svaki organ koji izmewena arterija snabdeva kiseonikom - mo`e biti pogo|en.
Po najnovijoj globalnoj statistici koju je objavila Svetska zdravstvena organizacija, izmedju 33 i 46 odsto qudi ne zna da boluje od hipertenzije.
Vi{e od 50 odsto qudi nema regulisan arterijski pritisak
uprkos propisanoj terapiji. Procenat varira u zavisnosti od razvijenosti zdravstvene za{tite.
Hipertenzija je jedan od kqu~nih faktora za nastanak:
• aneurizme abdominalne aorte,
• bolest perifernih arterija,
• infarkt srca,
• mo`dani udar,
• gangrenu ekstremiteta,
• gangrenu creva,
• slepilo,
• bolesti bubrega.
Iz svega navedenog hipertenzija zahteva multidisciplinarni pristup.
„Rano otkrivawe komplikacija hipertenzije, od kqu~ne je va`nosti za ishod ove multisistemske bolesti”, navodi dr Kri{to. PREPORU^ENI PREGLEDI ZA OSOBE SA HIPERTENZIJOM
• Redovne kontrole kardiooga 2 puta godi{we ili po preporuci doktora
• Psihoterapija u ciqu otklawawa faktora rizika (pu{ewe, alkohol)
„U 50-tim godinama `ivota, o~ekivani `ivotni vek je za pet godina du`i kod qudi sa normalnim krvnim pritiskom. Do 64. godine `ivota hipertenzija je ne{to ~e{}a kod mu{karaca, od 65. godine `ene se sa mu{karcima izjedna~avaju u stopi oboqevawa”, obja{wava dr Kri{to. UZROCI HIPERTENZIJE
Esencijalna hipertenzija se javqa u 90-95 odsto slu~ajeva, nepoznatog je specifi~nog uzroka uz prisustvo jednog ili vi{e slede}ih faktora rizika:
• porodi~na predispozicija,
• ishrana bogata zas}enim mastima,
• ekscesna koli~ina soli u ishrani,
• gojaznost,
• poreme}aji spavawa,
• alkohol i cigarete,
• hroni~ni stres, akutna bol i akutni stres,
• insulinska rezistencija,
• dijabetes,
• povi{ene masno}e u krvi (holesterol, trigliceridi),
• nedostatak kretawa.
SEKUNDARNA HIPERTENZIJA
Kod pet odsto pacijenata uzrok je poznat i wegovo le~ewe dovodi i do le~ewa hipertenzije:
• bolesti {titaste `lezde i para{titastih `lezdi - hiper - i hipotireoidizam, primarni hiperparatireoidizam,
• malformacije krvnih sudova,
• upotreba kortikosteroida, NSAIL, oralnih kontraceptiva, hormonske terapije.
SIMPTOMI HIPERTENZIJE
Simptomi povi{enog krvnog pritiska mogu da budu diskretni do neprepoznatqivosti, ~esto se za ovu bolest ka`e da je tiha, bezbolna i nepredvidiva.
Slede}i simtomi mogu ukazati na hipertenziju:
• glavoboqa,
• gubitak daha ili ote`ano disawe,
• zamu}en vid,
• krvarewe iz nosa,
• dezorijentisanost,
• konfuznost.
KOMPLIKACIJE
HIPERTENZIJE
„69 odsto onih koji do`ive sr~ani udar ima povi{en krvni pritisak”, isti~e dr Kri{to.
LE^EWE BIQEM [ta se doga|a u telu kada svakodnevno pijete sok od celera
Sok od celera osve`avaju}i je napitak prepun vitamina, minerala i vode, a jediwewa koja sadr`i mogu ponuditi brojne zdravstvene prednosti.
HIDRATACIJA I ENERGIJA
Po{to se sastoji od 95 odsto vode, sok od celera odli~an je saveznik u odr`avawu hidratacije tela. Jedna {oqa soka obezbe|uje i dobru dozu kalijuma, elektrolita kqu~nog za ravnote`u te~nosti u organizmu, {to poma`e telu da ostane hidrirano i puno energije.
STABILAN [E]ER U KRVI
Sok od celera sadr`i veoma malo {e}era i ugqenih hidrata, {to zna~i da ne}e uzroko-
Naj~e{}e komplikacije povi{enog pritiska su na slede}im organima:
Arterije: Periferna bolest arterija koja se pojavquje sa gr~evima u nogama i ~ija je krajwa komplikacija gangrena dowih ekstremiteta, Angina pectoris, Infarkt srca, Disekcija aorte (raslojavawe aortnog zida usled wegove slabosti i pritiska struje krvi), stvarawe aneurizme (trajno pro{irewe arterijskog krvnog suda za vi{e od 50 odsto)
„77 odsto onih koji dobiju mo`dani udar ({log) imaju povi{en krvni pritisak, a povi{en krvni pritisak pove}ava rizik od mo`danog udara 4-6 puta”, isti~e dr Kri{to.
Bubrezi: Hroni~na bubre`na insuficijencija (HBI) Reproduktivni sistem: Erektilna disfunkcija, impotencija I pored jednostavnog na~ina utvr|ivawa i pra}ewa, vi{e od 1/3 obolelih ne zna da boluje od hipertenzije, pa tako ni da je u (najmawe) dvostrukom riziku za nabrojane komplikacije u odnosu na qude sa krvnim pritiskom normalnih vrednosti.
U svetu, oko osam miliona smrtnih ishoda i 100 miliona invalidnosti poti~u od komplikacija povi{enog i nele~enog krvnog pritiska.
„Antihipertenzivna terapija nedvosmisleno redukuje rizik od kardiovaskularnih i bubre`nih komplikacija”, navodi dr Kri{to.
vati nagli skok nivoa {e}era u krvi. Mo`e doprineti odr`avawu zdravih nivoa {e}era poboq{avaju}i osetqivost na insulin. Umeren sadr`aj magnezijuma poma`e da se glukoza efikasnije transportuje u mi{i}ne }elije, obezbe|uju}i tako stabilniju energiju tokom dana. Smawuje rizik od upala koje mogu dovesti do dijabetesa i sr~anih bolesti. SNA@AN BORAC PROTIV UPALA Celer je bogat izvor antioksidanasa, jediwewa koja {tite }elije od o{te}ewa. Posebno se isti~e apigenin, prirodni antioksidans s potencijalnim antikancerogenim svojstvima.
Istra`ivawa ukazuju na to da mo`e ograni~iti o{te}ewe }elija, smawiti {irewe }elija raka i poboq{ati u~inke hemoterapije. POMO] KOD VISOKOG PRITISKA Konzumacija soka od celera mo`e pomo}i u sni`avawu krvnog pritiska. Neke studije pokazuju da jediwewa iz celera poma`u u odr`avawu krvnih sudova pro{irenim i prohodnim. Celer tako|e ima blaga diureti~ka dejstva, {to zna~i da poma`e telu da se re{i vi{ka te~nosti, a to dodatno doprinosi sni`avawu pritiska.
OTAC ODMILA, OCA OSMI DEO SITAN ORAH
ZAMETAR IME ENGLESKOG FIZI^ARA WUTNA SRPSKI PISAC DOBRILO („DOROTEJ“) GR^KA PRESTONICA
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1. Natapati parafinom, 2. Prili~no tanak - Suparnik, 3. Ve}i vodeni tok - Kowi arapske pasmine, 4. Oregon (skr.) - Trnokop, pijuk (mn.) - Uzvik bola, 5. Dodata koli~ina te~nosti - Latice, 6. Poluparazitske biqke - Vojna jedinica u mar{u, 7. Simbol ugqenika - Zavisni feudalci - Raniji holandski as u brzom klizawu, [enk, 8. Vrsta papagaja - Ju`no vo}e - Prvi vokal, 9. Krivina, zavoj - Ju`noameri~ka ptica debelog kquna, 10. Kantar na oke - Idiot, 11. Inicijali skaka~a Topi}a - Azijski narod - Simbol tantala, 12. Trabant - Sabor, 13. Kompozicije za ve`bawe - Ure|aj, sprava, 14. Roto-romani.
USPRAVNO: 1. Familija - Odsjaj, odblesak, 2. Potko`ni otok (med.) - Groktati, 3. Vodeni quskar - Leva ruka, levica - Gr~evit trzaj mi{i}a, 4. Ime peva~ice Atijas (Bukva) - U{te|evine, 5. Nota solmizacijeSvezak, tom - Ime francuskog glumca Delona, 6. Bilo kada - Vladari (gr~.) - Auto oznaka Nema~ke, 7. Simbol azota - @ensko ime - Poqoprivrednik, 8. @iteq ostrva uz Englesku - Strvoder, `ivoder - Reka u Italiji, 9. Proro~ica, vra~ara (gr~.) - Povla~ewe u sebe (med.), 10. Starorimski pozdrav - Alasova `ena (mn.) - Grad u Italiji, 11. Salata od kiselog mleka i krastavaca - Ime francuskog pisca Egziperija, 12. Praznik sv. Ilije, Ilindan - Grad u Rusiji, na Uralu.
IMELE, E[ALON, C, VAZALI, ARD, ARA, ANANAS, A, OKUKA, TUKAN, OKA[, KRETEN, DT, TATARI, TA,
Makedonski premijer negirao da je ume{an u privo|ewe Ace
Lukasa
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski odbacio je optu`be o ume{anosti u privo|ewe srpskog folk peva~a Ace Lukasa u Kavadarcima.
„Nisam ni znao da se to dogodilo, da budem iskren. Javili su se qudi i kabineta su me zvali da me informi{u, pre nekoliko dana da se to desilo. Pretpostavqam da neko `eli da od onog {to se desilo napravi estradu koja tamo postoji i da je prenese ovde. Mislim da tome ne treba se posve}uje mnogo pa`we“, rekao je Mickoski novinarima.
On je tako odgovorio na zahtev da prokomentari{e optu`be o navodnoj ume{anosti u hap{ewe srpskog peva~a Ace Lukasa u Kavadarcima.
Premijer Severne Makedonije je istakao da su zakoni i pravila jasni i da ih svi moraju po{tovati.
„Veoma strogo i pa`qivo }emo pratiti pona{awe ovakvog tipa estradnih umetnika i wihovih menaxera“, rekao je Mickoski.
Nastup srpskog folk peva~a Aleksandra Vuksanovi}a poznatog kao Aca Lukas u jednom ugostiteqskom objektu u Kavadarcima prekinut je u petak uve~e tokom akcijske kontrole policije i drugih nadle`nih dr`avnih slu`bi.
Prema policijskom saop{tewu, 22. novembra u 0.10 policajci su priveli su Acu Lukasa (57) iz Republike Srbije, jer je prilikom akcijske kontrole utvr|eno je da je nastupao u ugostiteqskom objektu u Kavadarcima bez potrebne dozvole.
Protiv Lukasa je podneta prekr{ajna prijava po ~lanu 217. stav 1. ta~ka 2. Zakona o strancima Severne Makedonije, a osnovni sud u Kavadarcima ga je kaznio nov~anom kaznom.
Prema policiji, prilikom kontrole istog ugostiteqskog objekta, uprava javnih prihoda je utvrdila prekr{aje neizdavawa fiskalnih ra~una, prekr{aj zakona o zabrani pu{ewa, a Dr`avni tr`i{ni inspektorat je utvrdio da je objekat imao ve}i broj gostiju nego {to je dozvoqeno.
Tea Tairovi} ima ~ak dva nastupa za Novu godinu, zaradi}e oko 100.000 evra
Tea Tairovi} }e za Novu godinu raditi na ~ak dva mesta, tako da }e u Novu 2026. godinu u}i sa velikom svotom novca zara|enom za samo par sati.
Tea }e u hali Spens u Novom Sadu odr`ati koncert preko dana zajedno sa Zoranom Mi}anovi}, `urka po~iwe od 12 ~asova, a cena ulaznica je od 20 do 50 evra
A u Beogradu }e uzeti mnogo ve}i honorar
Nakon {to zavr{i dnevnu `urku u hali Spens, Tairovi}eva }e krenuti put Beograda, a onda uz publiku u jednom beogradskom hotelu do~ekati Novu godinu. Cene za ovaj spektakl su upravo takve. Evo koliko ko{taju karte:
Kako je objavila organizacija koju je peva~ica anga`ovala za ovaj koncert, u prvom redu sa leve i desne strane bine bi}e postavqeni barski stolovi, ukupno 14 barskih stolova, a cena po osobi za ta mesta je 80 evra. Najve}i do`ivqaj ima}e oni koji budu u „Ultra premium zoni“, a za taj ugo|aj }e morati da izdvoje 300 evra po osobi. Takvih stolova ima samo sedam.
Karta za „Gold zonu“ je 250 evra po osobi, a ovih stova ima 18. Ulaznica za „Silver zonu“ je ne{to mawa i ona iznosi 200 evra po osobi, a ova zona ima ukupno 16 stolova.
I za posledwu „Bronza zonu“ cena karte ko{ta 170 evra, dok stolova u ovoj zoni ima 12.
Tea Tairovi} je pro{le godine za do~ek imala honorar od 50.000 evra, te ne ~udi {to su karte za wen nastup ove godine papreno skupe, jer }e peva~ica i ovog puta u Novu godinu u}i sa vrtoglavom cifrom u xepu, koja }e, pretpostavqa se, iznositi i do 100.000 evra.
UZ OVU MUZIKU KRAVE EMIRA KUSTURICE DAJU NAJVI[E
„Narodwake ne podnose“
Nije tajna da je Emir Kustu rica svoju oazu mira na{ao daleko od gradske vreve. Na svom imawu gaji doma}e `ivotiwe i proizvodi mleko i sir, a svojevremeno je doma}a javnost brujala zbog uslova u kojim `ive wegove krave nakon priznawa da obo`avaju klasi~nu muziku. Zapravo, tada mu je biv{i mi nistar kulture i direktor Beograd ske filharmonije Ivan Tasovac poklonio disk sa Mocartovim kompozicijama, kako bi krave koje ga slu{aju davale vi{e mleka. Emir Kusturica je krave nabavio iz okoline Gacka, a oko repertoara, koje pu{ta svojim krava, pomogao mu je dugogodi{wi prijateq, koji je odabrao klavirske koncerte i delove iz „^arobne frule“.
Tada se pisalo da Kustine krave ne reaguju dobro na popularnu muziku, posebno na narodwake. Jedan od radnika na imawu se osmelio i pustio kravama neki „hopcup“ i Kusta je odmah primetio da ne{to nije u redu. Bile su uznemirene i davale su mawe mleka. Nakon toga su promenili repertoar, a pozitivni rezultati, po svemu sude}i, nisu izostali. Kako su pisali doma}i mediji tada, muzika je u ovoj {tali pu{tena 24 sata, tako da taj tretman traje i dok one spavaju. Radoslav Kalem, ~ovek koji se brine o grlima Emira Kusturice priznao je da on nikada nije slu{ao klasi~nu muziku, ali i da wemu sada prija, a krave dodatno opu{ta i ~ak su nau~nici dokazali da daju vi{e mleka dok slu{aju muziku.
Danica Crnogor~evi}
proslavila Aran|elovdan, a zbog ove slike
dobila ~ak 12.000 lajkova!
Poznata srpska etno peva~ica Danica Crnogor~evi} obele`ila je sa porodicom krsnu slavu. U domu Danice Crnogor~evi} prire|ena je gozba za goste, a doma}ini su se tim povodom i slikali ispred slavske trpeze.
Wihova zajedni~ka fotografija odmah je odjeknula na dru{tvenim mre`ama, a za svega deset sati dobili su vi{e od 12.000 lajkova. Podsetimo, Danica je nedavno osudila pu{tawe wenih pesama u tzv. „]acilendu“.
„Pra{tajte. Draga bra}o i sestre, u ovim danima kada obele`avamo godi{wicu pada nadstre{nice, dana koji su ostavili duboku ranu i neizmernu tugu u na{em narodu, najo{trije osu|ujemo pu{tawe bilo kakve muzike. Posebno `elimo da naglasimo da su ispred Skup{tine u Beogradu pu{tale i na{e pesme, ali mi to ne mo`emo da prihvatimo niti podr`ati… da se u ovim trenucima, kada tu stoji majka koja je izgubila svoje dete, ~uje bilo kakva pesma umesto ti{ine. Smatram da u ovako bolnim trenucima treba pokazati po{tovawe, dostojanstvo i ti{inu. Ne postoji pesma koja mo`e da nadja~a bol, i zato verujemo da je najve}i znak po{tovawa }utawe i molitva za upokojene…“, napisala je izme|u ostalog u saop{tewu.
BER^EK I GAGA NIKOLI] NISU BILI U PLANU ZA FILM „KO TO TAMO PEVA“: Wihove uloge su prvo ponu|ene drugim glumcima, ali su ih oni odbili
Kultni jugoslovenski film „Ko to tamo peva“ prvi put je prikazan 30. juna 1980. godine.
Film „Ko to tamo peva“ i danas je mnogima jedan od omiqenih, a qudi neretko citiraju zanimqive replike iz ovog ostvarewa.
Ipak, malo je poznato da je u planu bilo da ovaj film izgleda druga~ije.
Slobodan [ijan preuzeo je re`iju tek nakon {to je Goran Paskaqevi} odlu~io da se povu~e iz projekta kako bi se posvetio
snimawu filma „Zemaqski dani teku“. Tako je kasnije otkriveno i da su pojedine uloge bile nu|ene drugim glumcima, te je malo falilo da u filmu gledamo Qubi{u Samarxi}a i Bogdana Dikli}a umesto Dragana Nikoli}a i Aleksandra Ber~eka.
„Ulogu Mi{ka Krsti}a sam namenio Bogdanu Dikli}u, ali wegovo tada{we mati~no pozori{te nije ga pustilo na snimawe, pa je morao da odbije. Zbog toga sam ulogu voza~a ponudio Aleksandru
Ber~eku koji je odmah prihvatio“, prisetio se [ijan,.
„Ulogu peva~a {lagera sam u prvoj podeli namijenio Qubi{i Samarxi}u, ali ju je on, iz meni nepoznatog razloga, odbio. Dragan Nikoli} je prihvatio u posledwem trenutku i odli~no mu je legla“, dodao je on.
I Dragan Nikoli} je u po~etku oklevao da prihvati rolu. Wegova supruga, glumica Milena Dravi}, godinama se nije me{ala u wegov profesionalni izbor, ali je ovaj put presudila wena podr{ka, o ~emu je kasnije govorila:
„Ne znam ta~no ni za{to ni kako, ali bio je nekako indisponiran u to vreme kad je dobio tekst, pa ga je u prvom momentu odbio. Uzmem ja tekst, pa radi se o Du{ku Kova~evi}u… On ne omawuje… I kad sam pro~itala, ka`em: ‘Dragane, javqaj se ekipi, uzmi ovu ulogu, vide}e{, bi}e ti va`na’… A on je potom ubrzo na pravi na~in sagledao i svoju ulogu i kompletan scenario“.
Noris i Pjastri
suspendovani, Ferstapen malo bli`i odbrani titule
Sezona Formule 1 ulazi u sam fini{, a posle haoti~ne trke u Las Vegasu borba za sam vrh dobila je neo~ekivani obrt – oba voza~a Meklarena su diskvalifikovana sa trke Las Vegasa.
Tehni~ki delegat FIA Xo Bauer uputio je prijavu stjuardima nakon {to je tokom rutinske provere ustanovio da su za{titne plo~e na bolidima Landa Norisa i Oskara Pjastrija bile ispod dozvoqene granice.
Propisi zahtevaju minimalnu debqinu od devet milimetara, a merewa su pokazala odstupawe na oba automobila.
Kako je time prekr{eno pravilo 3.5.9.e tehni~kog pravilnika, stjuardi su pokrenuli postupak, saslu{ali predstavnike britanskog tima i doneli jedinu mogu}u odluku – diskvalifikaciju.
Time su poni{tene impresivne pozicije osvojene na stazi: Noris je zavr{io drugi, dok je Pjastri posle velike borbe uzeo ~etvrto mesto.
Ovaj udarac dodatno mewa situaciju pred posledwa dva vikenda. Do kraja sezone ostale su trke u Kataru (30. novembar) i Abu Dabiju (7. decembar), a ukupno je preostalo 58 poena u igri – dovoqno da borba za plasman dobije potpuno novu dimenziju.
Najvi{e je profitirao Maks Ferstapen, pobednik trke u Las Vegasu, koji je sada na drugom mestu u generalnom poretku.
Dve trke pre kraja sezone poredak u borbi za titulu sada izgleda ovako:
Lando Noris 390
Maks Ferstapen 366
Oskar Pjastri 366
Tenis se igra po italijanskim notama
Kada je pre vi{e od jedne decenije Srbija bila najja~a teniska sila sa ~etiri broja 1 u jednom periodu – Novak \okovi}, Ana Ivanovi}, Jelena Jankovi} i Nenad Zimowi} – italijanski novi-
nari su ~esto ~estitali i govorili da je tako ne{to u wihovom tenisu nemogu}e. Jednostavno, „niko u Italiji ne `eli toliko da radi da bi bio prvi u svetu u jednom tako napornom sportu,“ tako su obja{wavali.
Danas su Azuri najja~a velesila belog sporta, daleko ispred svih ostalih. Najboqi dokaz je ju~era{wi tre}i uzastopni trijumf u Dejvis kupu – i to bez dvojice najboqih. Italija ne samo da je osvojila Salataru bez Janika Sinera i Lorenca Muzetija, nego je to uradila i u veoma dominantnom stilu – dobiv{i sve me~eve u Bolowi ve} posle singla.
Selektor Filipo Volandri nije `eleo da komentari{e odsustvo Sinera i Muzetija.
– Samo je ekipa va`na. Ne `elim da pri~am o onima koji nisu ovde, samo o ovima koji su u Bolowi. Kao {to je Mateo rekao, najva`nija je konekcija me|u igra~ima a ona je fenomenalna – dodao je Volandri koji je sada posle tre}e uzastopne Salatare postao jedan od najuspe{nijh selektora u istoriji.
A naredne godine se Dejvis kup ponovo igra u Bolowi i Italijani }e sigurno ponovo biti me|u glavnim favoritima.
Kada se svemu ovome doda da je Siner jedan od dvojice najdominantnijih tenisera sveta posledwe dve godine, da je Muzeti tako|e u prvih deset, da Koboli hvata prikqu~ak sa vrhom, da je Bererini ve} igrao finale Vimbldona, da su Italijanke osvojila posledwa dva trofeja u Bili Xin King kupu, da je Xasmin Paolini u top tenu u singlu a sa Sarom Erani olimpijska {ampionka u dublu, onda je jasno da se tenis igra po italijanskim notama.
DU[AN RISTI] JE NOVI KAPITEN ORLOVA:
„Tu sam da poka`em
kako se igra za Srbiju”
Reprezentacija Srbije priprema se za novo Svetsko prvenstvo u ko{arci, a da bi obezbedila plasman bi}e potrebno da kroz kvalifikacije poka`e najboqe lice. A, dok je kapiten Orlova Bogdan Bogdanovi} na zadatku u NBA ligi, wegovu ulogu u ne{to druga~ijem timu preuzeo je Du{an Risti}, centar japanskog Kavasakija.
Novi kapiten Srbije rekao je: „Selektor mi je poverio kapitensku traku, za mene je to velika ~ast, istovremeno odgovornost da pomognem mladim igra~ima, kojih je mnogo, da se prilagode na nacionalni tim. Da im poka`emo {ta je potrebno da se predstavqa ova reprezentacije u najboqem svetlu, trudim se da taj posao obavim {to je boqe mogu}e”, rekao je na okupqawu.
A, o tome kako sara|uje sa novim selektorom Du{anom Alimpijevi}em, Risti} je bio jasan:
„Sjajno, Alimpijevi} je jedan sjajan trener, mlad sa puno energije. Imali smo jedan dan, uradili dva treninga, pokrili smo dosta detaqa, segmenata. Rekao bih da su svi momci zadovoqni, do{li su ovde da rade i da se poka`u {to je najboqe mogu}e”.
VI[E NEMA PREPREKA:
„Ni{ta se drasti~no nije promenilo, pozvano je dosta novih igra~a, potreban je period adaptacije, ali ciq je uvek isti - idemo na pobedu. S jedne strane, svi imamo odgovornost prema nacionalnom timu, ali ovde su svi spremni da prihvate uloge koje su druga~ije nego u klubovima. Za prvi dan atmosfera je odli~na”, rekao je novi kapiten o sistemu takmi~ewa koji o~ekuje Orlove. Kad su u pitawu razlike izme|u novog i starog selektora,
Du{an je rekao: „Rekao bih da je rano da se pri~a o tome, ali ima razlika - u tehnikama teniskih pravila i {ta trener zahteva od nas. Ipak, pro{ao je smo jedan dan. Svi smo sre}ni {to smo ovde i ose}amo ponos {to smo ovde”, rekao je Risti}. U narednom kolu Srbiju o~ekuje [vajcarska. „Nismo imali priliku da pri~amo o wima, pri je dan. Uigravamo se u napadu i odbrani, u narednim danima ima}emo priliku da pri~amo wima.”
Dejan Toma{evi} }e biti novi predsednik Olimpijskog komiteta Srbije
Dejan Toma{evi}, nekada{wi ko{arka{ki reprezentativac Jugoslavije i centar Crvene zvezde, Partizana i Budu}nosti, te istaknuti ~lan Srpske napredne stranke, bi}e izabran za predsednika Olimpijskog komiteta Srbije.
Na sednici Izvr{nog odbora OKS odr`anoj 25. novembra Toma{evi} je potvr|en kao jedini kandidat za ovo mesto, pa nema prepreka da u narednom periodu i bude izabran za prvog ~oveka srpskog olimpijskog pokreta.
A kada }e se to dogoditi bi}e poznato u, kako nam je re~eno, najbli`oj budu}nosti.
On }e na toj poziciji naslediti Bo`idara Maqkovi}a, a
pre wega ulogu prvog ~oveka OKS obavqao je Vlade Divac.
Toma{evi} je, kao ko{arka{, zabele`io velike uspehe – sa Crvenom zvezdom je dva puta bio {ampion Jugoslavije, potom je dve titule osvojio sa Partizanom, jo{ dve sa ekipom Budu}nosti.
Usledio je odlazak u Tau Keramiku (dana{wa Baskonija), gde je osvojio {ampionat [panije, potom je sa Valensijom stigao do trofeja u ULEB kupu, da bi kruna karijere do{la u dresu Panatinaikosa, sa kojim je 2007. godine osvojio Evroligu, uz dve titule prvaka Gr~ke. Na individualnom planu osvajao je nagradu za MVP-ja Evrolige 2001. godine, zatim najboqg igra~a finala ULEB kupa,
dok je dva puta bio ~lan idealne postave Evrolige, 2001. i 2002. godine.
Kada je u pitawu reprezentacija, osvajao je tri zlata na {ampionatu Evrope – 1995, 1997. i 2001. godine, na Svetskom prvenstvu 1998. i 2002. godne osvojio je zlato, dok je na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine sa „plavima“ bio drugi. Po zavr{etku karijere, Dejan Toma{evi} je 2011. godine izabran za potpredsednika Ko{arka{kog saveza Srbije, potom je imao ulogu generalnog sekretara KSS, {to je napustio u novembru 2019. godine.
Prethodno, u martu 2019. Toma{evi} je bio kandidat za predsednika FIBA Evrope, ali je u maju na izborima izgubio od controverznog Tur~ina Turgaja Demirela.
U posledwe vreme Toma{evi} je mnogo vi{e u fokusu javnosti zbog svoje podr{ke re`imu Aleksandra Vu~i}a i Srpske napredne stranke, ~iji ~lan je postao 2023. godine, pa se tako na{ao na brojnim skupovima podr{ke Vu~i}u, skupovima protiv blokada, ali i „}acilendu“, {atorskom nasequ koje od marta 2025. godine zauzima prostor od Pionirskog parka do Doma Narodne skup{tine Srbije. Drugim re~ima – stigla nagrada za silna brukawa nekada velikog asa…
BEZ PREMCA U ^ITAVOJ EVROPI: Mladi najvi{e igraju u Srbiji!
Statistika ne la`e - igra~i do 21 godine starosti najve}u priliku za razvoj dobijaju u Srbiji. Superliga je neprikosnovena u Evropi, dok na svetskom nivou gleda u le|a samo jednom prvenstvu.
Popularna {vajcarska analiti~ka kompanija CIES obelodanila je podatke o razvitku mladih fudbalera u kalendarskoj godini koja se bli`i kraju. Iznena|uju}e ili ne, Superliga Srbije kotira vrlo visoko.
Kada se u obzir uzme procenat minuta koji su odigrali doma}i mladi igra~i, Srbija je prva u Evropi i druga na ~itavoj planeti – 15,8%! Pravilo o dvojici obaveznih U21 igra~a u startnoj postavi definitivno je veliki faktor ovakvog rezultata.
Ispred je samo Australijska A-liga (17,7%), dok bronzana medaqa pripada danskoj Superligi (11,7%). U istoimenom srpskom takmi~ewu prose~no sedam fudbalera po klubu ima status bonusa, a svi zajedno sakupili su ~ak 96.013 minuta u 2025. godini.
Na visokoj {estoj poziciji nalazi se prvi rang Slovenije (11,3%), dok je HNL na 20. mestu (7,3%). U ra~unicu je uvr{teno najboqih 50 liga{kih takmi~ewa na svetu, pa ostalih zemaqa iz nekada{we Jugoslavije nema.
Najmawe prilika mladi dobijaju u Ujediwenim Arapskim Emiratima (0,3%), dok Italijane treba da brine to {to je Serija A pretposledwa (1,9%). Nisu se proslavile ni Premijer liga (2,4%) ni Bundesliga (3,4%), a najvi{e mladala~ki orijentisana Liga petice je francuska Liga 1 (7,8%).
Lepo priznawe za fudbal u Srbiji, ali slede}i korak morao bi da bude rad na kvalitetu sredine u kojoj mladi igra~i dobijaju priliku. Superliga ne mo`e da se pohvali visokim nivoom, a mlada reprezentacija na zapa`en rezultat ~eka od Novog Zelanda 2015. godine.
SRBIJA PO^IWE POHOD NA SVETSKO PRVENSTVO:
„Orlovi“ i Alimpijevi} se
okupili pred prve me~eve u kvalifikacijama
za Mundobasket
Du{an Alimpijevi}, wegov stru~ni {tab, kao i ko{arka{i reprezentacije Srbije okupili su se u Beogradu pred po~etak kvalifikacija za plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru 2027. godine.
„Orlove“ o~ekuju dve utakmice u kvalifikacijama – prvo }e 27. novembra u Beogradu gostovati ekipa [vajcarske, dok tri dana kasnije sledi duel u Sarajevu protiv Bosne i Hercegovine.
Reprezentacija Srbije }e u grupi C, gde je jo{ i selekcija Turske, poku{ati da do|e do jedne od prve tri pozicije, {to donosi plasman u drugu fazu kvalifikacija.
Tamo se Srbija, uz preno{ewe bodova, ukr{ta sa selekcijama
Velike Britanije, Italije, Islanda i Litvanije.
Prolaz daqe }e obezbediti po tri najboqe selekcije iz ~etiri grupe druge faze evropskih kvalifikacija.
Mundobasket 2027. }e biti odr`an u Kataru od 27. avgusta do 12. septembra 2027. godine, a Alimpijevi} i wegovi izabranici obrati}e se javnosti u ponedeqak, 24. novembra, tokom otvorenog treninga.
SLAVQEN JE KAO FUDBALSKO BO@ANSTVO:
Pet godina od smrti Dijega Armanda Maradone
Maradona je doveo Argentinu do naslova svetskog prvaka 1986, {to je vrhunac wegove ogromne karijere.
Dijego Armando Maradona ro|en je 30. oktobra 1960. Odrastao u siroma{nom nasequ Viqa Fiorito na periferiji Buenos Ajresa.
„Ki{a je padala vi{e iznutra nego spoqa“, rekao je jednom prilikom o svom prvom domu. U tri sobe, bez teku}e vode, stanovala je cela porodica: Dijego stariji i Tota, mali Dijego, wegove ~etiri starije sestre i trojica mla|ih bra}e i sestara.
Ve} kao de~ak igrao fudbal po uli~icama, a skromno detiwstvo puno izazova oblikovalo je wegovu borbenost i stil igre.
Maradona je doveo Argentinu do naslova svetskog prvaka 1986, {to je vrhunac wegove ogromne karijere.
U karijeri je igrao za Argentinos Juniors, Boka Juniors, Barselonu, Napoli - gde je osvojio dva naslova prvaka Italije i imao status bo`anstva - zatim za Seviqu i Wuels Old Bojse, a karijeru je zavr{io kod ku}e, u Boka Juniorsima.
Nakon igra~ke karijere mnogo se pisalo o wegovoj zavisnosti od droge i alkohola. Trenersku karijeru zapo~eo je u Tekstil Mandiju, zatim kratko vodio Rejsing klub, a od 2008. do 2010. i reprezentaciju Argentine. Trenirao je i Al-Vasl, Deportivo Rijestru, Fuxajru, Dorados de Sinalou, a posledwi klub koji je vodio bila je Himnasija de La Plata.
U ARGENTINI I NAPUQU MARADONA JE BO@ANSTVO
Pamti se i wegov potez poznat kao „bo`ja ruka“, kojim je eliminisao Englesku sa Svetskog prvenstva 1986. U Argentini i Napuqu Maradona je uvek bio vi{e od sportskog heroja - on je tamo bo`anska figura.
U Argentini, zemqi koja je pre`ivela mnoge socijalne frustracije i nekoliko vojnih dikta-
tura, El Dijego je postao simbol nade i idol miliona.
„Sawam da mogu da dam jo{ jedan gol protiv Engleza, ovoga puta desnom rukom“, rekao je u jednom od posledwih razgovora za France Football. Jedan im je ve} dao, i to levom rukom„bo`jom rukom“, kako je sam rekao nakon utakmice. Upravo su golovi koje je dao Englezima u ~etvrtfinalu SP-a 1986, u pobedi 2:1, mo`da najvi{e obele`ili wegovu karijeru.
Maradona je za vo|stvo 1:0 „nadsko~io“ golmana Pitera [iltona i podignutom rukom iznad glave postigao pogodak. Tuni`anski sudija Ali Bin Naser bez razmi{qawa je pokazao na centar. Englezi su se bunili, ali pomo}i nije bilo.
^etiri minuta kasnije Maradona je postigao jedan od najlep{ih golova svih vremena. Uzeo je loptu na svojoj polovini i potom nanizao ~etiri protivni~ka fudbalera i golmana. Neverovatan gol, kasnije progla{en golom veka. Geri Lineker je u samoj zavr{nici uspeo da smawi rezultat, a Argentina je potom oti{la do svog drugog naslova svetskog prvaka.
„NAJVE]I MI JE PONOS [TO SAM QUDE USRE]IO FUDBALOM“
„Najve}i mi je ponos {to sam qude usre}io kroz fudbal. Ose}am da sam pru`io zadovoqstvo i zabavu onima koji su me gledali
na stadionima ili na televiziji“, rekao je tada. Jedan od najve}ih fudbalera koje je svet ikada video pretrpeo je i bezbroj neuspeha i skandala tokom godina, koji su pretili da zauvek okaqaju wegovo nasle|e.
BARSELONA NAPOLI, SUSPENZIJA ZBOG KOKAINA
Posle dve sezone na Kamp Nouu, pre{ao je u Napoli za jo{ jedan svetski rekord — 13 miliona dolara. Po wegovom dolasku u Napuq, lokalne novine zabele`ile su da gradu nedostaju {kole, autobusi, ku}e i posao, ali da ni{ta nije va`no kao Maradona. Kada je video 75.000 qudi na predstavqawu, bila je to qubav na prvi pogled. Za reprezentaciju je posledwa dva nastupa zabele`io na Svetskom prvenstvu 1994, gde je impresivan povratak na teren zasenio pozitivan doping test. Reprezentativnu karijeru zavr{io je sa 34 gola u 91 nastupu.
Dijego Armando Maradona preminuo je u svom domu 25. novembra. 2020. godine od posledica sr~anog udara, kako su izvestili italijanski mediji.
Uprkos kontroverznom privatnom `ivotu, Maradonin uticaj na fudbal ne mo`e se osporiti.
„Stvari koje bih ja mogao da uradim s loptom, on bi mogao da uradi s pomoranxom“, rekao je Mi{el Platini kada su ga pitali za Maradonu.
THURSDAY l ^ETVRTAK 27. 11. 2025.
Zvezda potcenila Superligu, to mo`e da joj se „obije o glavu“
Crvena zvezda se nalazi na raskrsnici na kojoj }e se vrlo brzo videti u kom pravcu ide sezona. ^iwenica da je u posledwem me~u pora`ena od Javora (1:0) na gostovawu u Superligi Srbije sigurno nije dobar znak.
Zvezda je ove sezone na 16 utakmica u doma}em prvenstvu zabele`ila dva remija i dva poraza. Pore|ewa radi, pro{le sezone je za 37 utakmica imala samo jedan poraz i ~etiri remija, dok je sezonu ranije imala tri remija i tri poraza.
Zaista, ovakav po~etak takmi~ewa niko nije o~ekivao i ~ini se da je Superliga ove sezone Zvezdi iza uspeha u Ligi Evrope.
Naravno, te{ko je re}i da je Zvezda „zaboravila“ da igra fudbal u kratkom periodu, ali da ne{to ne {tima u posledwih mesec i po dana, ne {tima.
Zvezda je pora`ena u Superligi od Javora i Vojvodine, dok je remizirala sa Radni~kim iz Ni{a i Radnikom iz Surdulice na Marakani.
Jedina dobra stvar po Zvezdu jeste ta {to Partizan, a ni Vojvodina nisu u nekoj dobroj formi. U posledwem kolu pora`eni su i Vojvodina i Partizan, te je poredak na tabeli ostao isti.
Crno-beli su prvi sa 37 bodova, Zvezda je druga sa 35 i uta-
kmicom mawe, dok je Vojvodina tre}a sa 30 bodova.
Ono {to najvi{e smeta u sada{woj igri Zvezde jeste ~iwenica i da se posle brojnih milionskih poja~awa ekipa i daqe previ{e oslawa na igru Aleksandra Kataija i Mirka Ivani}a.
Kada oni stanu – Crvena zvezda je u problemu.
„Ovo je utakmica koju da smo igrali pet dana, ne bismo mogli da damo gol. O~igledno je da ne mo`emo da postignemo pogodak
STEAUA PRODAJE NAJBOQEG PRED ME^ PROTIV ZVEZDE: LETE MILIONI PRED
KQU^NI ME^ U LIGI EVROPE
Fudbaleri Crvene zvezde i FCSB u ~etvrtak od 21.00 igraju najva`niji me~ liga{kog dela Lige Evrope jer bi taj susret mogao da odlu~i evropsku sudbinu {ampiona Srbije.
I dok se timovi pripremaju za ovaj okr{aj iz Rumunije sti`u vesti da je Daniel Birilge na izlaznim vratima. Napada~ rumunskog predstavnika bi mogao da nastavi karijeru u Saudijskoj Arabiji jer je Al Kaleja zainteresovana za wegove usluge.
Wegova vrednost se procewuje na pet miliona evra, ali mu je izlazna klauzula 15. Upravo zbog toga se o~ekuje da }e 10 miliona biti dovoqno za wegovu slobodu. Reprezentativac Rumunije je pro{le godine stigao iz Klu`a u transferu vrednom tri miliona evra i od tada je postao lider FCSB.
Na 22 utakmice je ove sezone postigao sedam golova i asistirao za jo{ pet.
POVUKAO JEDAN IZNENA\UJU]I POTEZ:
Nik Kirjos igra Australijan open?
Australijski teniser Nik Kirjos obavezao se da }e igrati na turniru u Melburnu u januaru, {to je znak da se i daqe nada da }e se takmi~i i na Australijan openu.
Kirjos je odsutan sa ATP tura od marta i odigrao je samo {est pojedina~nih me~eva u posledwe tri sezone zbog operacija zgloba i kolena.
Ipak, prijavio se za egzibicioni turnir koji }e se od 13. do 15. januara odr`ati u Melburnu, neposredno pred po~etak prvog grend slem turnira u sezoni.
Po~etkom novembra, finalista Vimbldona iz 2022. godine izjavio je da povreda levog kolena izgleda dobro i da mo`e da se nada „~udu“ da }e igrati na Australijan openu (od 18. januara do 1. februara) za {ta mu je potrebna specijalna pozivnica organizatora.
Kirjos, nekada 13. igra~ sveta, pao je 666. mesto na ATP listi. On je posledwi me~ odigrao u martu u Majamiju kada je pora`en u drugom kolu.
iz klasi~nih {ansi. To je neki zakon fudbala, jedna lo{a postavka, Javor daje gol i to je to. Znali smo da }e tako da bude, da }e protivnik tra`iti tu jednu kontru, na kraju je do~ekao i re{io utakmicu. Mi nismo uspeli da re{imo utakmicu iz na{ih {ansi“, rekao je Milojevi} posle Javora.
Mora}e neko novo re{ewe da prona|e Milojevi}, jer je Zvezda u posledwih pet kola u Superligi osvojila samo pet bodova. To se nije de{avalo jo{ od ere Miodraga Bo`ovi}a.
Utakmica sa Javorom bila je generalna proba za ono {to sledi – duel sa FCSB, najva`niji evropski me~ ove jeseni. Prvi put u grupi Zvezda }e biti u ulozi apsolutnog favorita, {to nosi dodatni pritisak.
Pobeda bi otvorila vrata nokaut faze, a preostala tri kola pretvorila u kontrolisanu borbu za potvrdu ciqa.
Nakon Rumuna dolazi gostovawe OFK Beogradu u Zaje~aru, najverovatnije idealno za me{awe karata u sastavu. To je va`no jer po~etak decembra donosi ritam kakav crveno-beli dugo nisu imali.
^ukari~ki sti`e 4. decembra, a samo tri dana kasnije Vojvodina. Ba{ ona Vojvodina koja je pre samo nekoliko nedeqa gurnula {ampiona u najlo{iju fazu sezone i koja }e sada do}i u Beograd sa potpuno druga~ijim samopouzdawem.
Kada se zavr{i taj te`ak period, ni tada ne}e biti predaha. [turm u Gracu 11. decembra mogao bi da postane me~ vredan evropskog prole}a, posebno ukoliko se unapred odradi posao protiv FCSB.
Seriju ozbiqnih ispita zaokru`uje TSC u Ba~koj Topoli 14. decembra i tada }emo znati sudbinu Crvene zvezde, ali i trenera Vladana Milojevi}a.
OD OTKAZA, DO TRENERA GODINE: Rajakovi} postao jedan
od najboqih u NBA
Toronto Reptorsi ove godine su u NBA ligi prava kaznena ekspedicija, vo|ena srpskim trenerom - Darkom Rajakovi}em.
Srbin zaista radi neverovatan posao od po~etka sezone i za kratko vreme je postao ~ovek koji je bio na rubu otkaza, a sada je kandidat za trenera godine. Kratak je put od „ovo ovako ne}e funkcionisati“, do „od ovoga ne mo`e boqe“. To sada najboqe znaju navija~i fran{ize iz Kanade koji su posle titule 2019. godine bili u slobodnom padu.
Iako je sezona krenula lo{e, sa skorom 1-4, osam vezanih pobeda donele su Torontu u~inak od 13 pobeda i pet poraza.
I u tom nizu padali su jako dobri timovi, me|u kojima je i Klivlend, jedan od pretendenata za titulu na Istoku, ali i NBA ligi.
Srpski stru~wak u Toronto je stigao gotovo neprimetno, ali sa velikim iskustvom u koferu. Godinama je radio u NBA kao asistent u Oklahomi, Finiksu i Memfisu, vodio je i razvojni tim Tandera, pa je tek nakon vi{e od decenije rada u SAD dobio prvu priliku da bude glavni trener.
Od 2012. godine, kada je napustio [paniju i ekipu Torelodonesa, Rajakovi} je strpqivo u~io, pratio, analizirao i gradio svoj trenerski put. Sam za sebe ~esto ka`e da je potpuno posve}en ko{arci, da `ivi u ritmu utakmica i treninga, a to se jasno vidi u svakodnevnom radu.
U Torontu je poznat po vedrom pristupu. Retko se mo`e videti bez osmeha, iako umor ~esto govori suprotno. Ipak, wegova energija i potreba da bude u stalnom kontaktu s igra~ima ono su {to ga izdvaja.
Dan zapo~iwe analizom utakmica uz kafu, na putu do treninga slu{a stru~ne podkaste, a tokom dana nastoji da sa svima popri~a i stvori atmosferu u kojoj ko{arka postaje zajedni~ki jezik. „Kako osve`avam glavu u tako te{kom poslu? Pre svega, ja nemam posao. Ne vidim ovo kao posao, ja sam samo sre}nik koji je pla}en da trenira ko{arku. Volim ovaj sport i ne smeta mi da ceo dan i no} gledam snimke i budem oko igra~a. Blagoslov je biti trener ve} 29 godina i zaista mislim da nisam proveo nijedan jedini dan rade}i. Blagoslov je biti okru`en ovim trenerima i igra~ima, to mi daje energiju i gura me napred“, rekao je Rajakovi} za „Mundo Deportivo“.
