Srpski glas 27. avgust by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

35 godina ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday10.4.2025. 27. 8. 2026. l YearXXXIV XXXV No.2652 2724

S E R B I A N

V O I C E

W E E K L Y

l Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50

Zajednica:

„Ben|o akademija” na multikulturalnoj Premijerovoj gala ve~eri

Strana 7

Intervju nedeqe:

Strane 16 i 17

Australija: Strana 12

Na{i nau~nici napravili bateriju za 60.000 puwewa!

Profesor i pisac Slobodan Vladu{i}

Strana 13

Rudarski gigant ”BHP” zabele`io rekordan profit

Strana 23

Lepa Srbija:

Vodeni~ki to~ak se ponovo zavrteo!

Tema nedeqe:

Po`ari u Srbiji

Strana 25

Riznica:

Strana 4

Pre 112 godina zavr{ena je ~uvena Cerska bitka

2 ^etvrtak 27. avgust 2026.

IZME\U DVA VIKENDA

Vu~i}: Pre nego {to podnesem ostavku, govori}u u UN, najvi{e o Kosovu Ovo su najlep{i gradovi na svetu za letwi odmor, na listi i Kotor Kotor, grad iz kom{iluka, na{ao se me|u 10 najlep{ih gradova na svetu za letwi odmor, zauzev{i odli~no osmo mesto na listi. Mnogi i ovog leta biraju Crnu Goru za odmor, a me|u wenim gradovima posebno se izdvojio Kotor, koji se na{ao na listi najlep{ih gradova na svetu za letwi odmor. Grad iz kom{iluka zauzeo je osmo mesto, ispred mnogih poznatih svetskih turisti~kih destinacija, u istraìvawu koje je uz pomo} tehnologije za pra}ewe pogleda (eye-tracking technology) poku{alo da utvrdi koji prizori najvi{e privla~e pa`wu putnika. U studiji su analizirane fotografije vi{e od 60 velikih gradova {irom sveta, a mereno je koliko brzo u~esnici primete odre|eni prizor i koliko dugo im se pogled na wemu zadràva. Studija je pokazala da je Banf u Kanadi na prvom mestu, sa ocenom 96,0 od 100. U~esnici su u proseku 3,2 sekunde gledali fotografiju ovog kanadskog grada sa rusti~nim drvenim ku}ama okruènim veli~anstvenim planinama, {to je bilo najduè zadràvawe pogleda na jednoj fotografiji u celoj studiji. Na drugom mestu je Mikonos u Gr~koj, sa ukupnom ocenom 87,3 od 100. Wegove prepoznatqive bele ku}e i jarko plavo more najbrè su privukli pa`wu u~esnika - bilo im je potrebno svega 1,5 sekundi da uo~e fotografiju. Odmah iza Mikonosa je Sidnej u Australiji, grad ~ije ìvopisne gradske plaè i opu{tena atmosfera do~aravaju leto. Dobio je ocenu 85,6 od 100. Bri` u Belgiji, sa mreòm kanala i ku}ama sa stepenastim zabatima, zauzeo je ~etvrto mesto sa ocenom 84,1 od 100, dok je Bristol u Velikoj Britaniji, istorijski lu~ki grad, na petom mestu sa ocenom 83,7 od 100, pi{e Jurowuz. U celini gledano, evropske destinacije dominiraju me|u 30 najlep{ih gradova, sa ~ak 19 gradova na listi. Evo deset najboqe rangiranih: Banf, Kanada, Mikonos, Gr~ka, Sidnej, Australija, Bri`, Belgija, Bristol, Velika Britanija, Palma de Majorka, [panija, Kjoto, Japan, Kotor, Crna Gora, Okland, Novi Zeland, Los An|eles, SAD

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

35 godina ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu moète izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dràvama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odraàvaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} najavio je da }e pre nego {to podnese ostavku odr`ati govor na Generalnoj skup{tini u UN koji }e, kako je rekao, najvi{e posvetiti pitawu Kosova i Metohije. „Moram da odem i u Wujork, to }e biti moj posledwi govor u Ujediwenim nacijama. Naravno govori}u najvi{e o Kosovu i Metohiji i o svim la`ima i prevarama Zapada, o svemu onome {to su nam radili svih prethodnih 15 godina. Da bi neko, ne zato {to smo imali {ansu da se tome suprotstavimo u potpunosti, suprotstavqali smo se koliko god smo mogli i {ta god smo mogli, ve} da neki drugi, koji su mo}niji od nas, mogu tu lekciju da nau~e”, rekao je Vu~i}. On je tokom obilaska pogona Simpa u Bujanovcu, odgovaraju}i na pitawe da li to zna~i da }e jo{ raditi kao predsednik, rekao da ho}e jo{ neko kratko vreme. „Moram da se prikqu~im, nekih dvadesetak dana }u provesti u kampawi kao obi~an ~ovek”, rekao je Vu~i}. Vu~i} je rekao da ga u ponedeqak ili utorak o~ekuje razgovor sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u vezi sa na{im zahtevom da se ne dozvoli otvarawe mosta i povla~ewe snaga KFOR-a sa mosta u Kosovskoj Mitrovici. „Mi smo u redovnom kontaktu i o~ekujem u ponedeqak u utorak razgovor sa Markom Ruteom”, rekao je Vu~i} novinarima u Leskovcu odgovaraju}i na pitawe novinara da li ima nekih novih informacija oko zahteva upu}enog Ruteu. Vu~i} je poru~io da }e nastaviti da se bori za prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. „Ja }u nastaviti da insistiram i bori}u se za srpski narod na Kosovu i Metohiji, i za pra-

vo srpskog naroda na opstanak. Ne ka`em da }u imati stoprocentnog uspeha, ali sam siguran

sa wim. Postavqam samo jedno pitawe: Kad }ete da ispunite Briselski sporazum, potpisan

da }e me generalni sekretar NATO-a, po{to pro~ita pismo, svakako i saslu{ati”, rekao je predsednik Srbije tokom obilaska radova na rekonstrukciji, dogradwi i nadgradwi De~ijeg dispanzera u Leskovcu. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je u Bujanovcu, da je sve {to radi Aqbin Kurti na KiM apsud i ponovio da }e razgovarati sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u vezi sa na{im zahtevom da se ne dozvoli otvarawe mosta i povla~ewe snaga KFOR-a sa mosta u Kosovskoj Mitrovici. Odgovaraju}i na pitawe novinara u Bujanovcu prilikom obilaska Simpa da }e se Aqbin Kurti danas popodne sastati sa komandantom Kfora, generalom majorom Ozkanom Uluta{em, kako bi razgovarali o pitawu otvarawa mosta na Ibru i da je Kurti rekao da je zatvarawe mosta apsurd, Vu~i} je rekao da je apsud sve {to radi Kurti. „Totalni je apsurd i sve {to radi Kurti, i sve {to oni rade

u aprilu 2013. godine? Ni{ta vi{e, samo to. Stavili ste potpis vi iz Evropske unije, kad }ete da ispunite? A ovako nama dajete signal da nema nikakvog smisla ni da razgovaramo, ni da pregovaramo, iako smo uvek razgovarali i uvek pregovarali. O ~emu da razgovaramo i pregovaramo? Pregovarali smo 50 puta oko mosta na Ibru. Sad }ete na silu to da re{avate, zajedno sa svojim NATO prijateqima. Vide}emo. Razgovara}u ja sa Ruteom”, rekao je Vu~i}. On je rekao da je razgovor izme|u na~elnika General{taba Vojske Srbije Milana Mojsilovi}a i komandata Kfora Ozkana Uluta{a bio pristojan ali ne i dobar. Vu~i} je ranije danas tokom posete Jablani~kom okrugu izjavio da u ponedeqak ili utorak o~ekuje razgovor sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u vezi sa na{im zahtevom da se ne dozvoli otvarawe mosta i povla~ewe snaga KFOR-a sa mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Vu~i} ugostio gluma~ku zvezdu Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ugostio je belgijskog glumca @an-Kloda van Dama i istakao da mu je posebno drago {to }e on svojim u~e{}em na Me|unarodnom filmskom festivalu u Ni{u

doprineti promociji Ni{a i Srbije u svetu. „Veliko zadovoqstvo da u Beogradu ugostim @an-Kloda van Dama – ~oveka uz ~ije su filmove odrastale generacije i koji nam je pokazao da se, uz

dovoqno discipline i upornosti, ponekad moè pobediti i onda kada svi misle da je nemogu}e. Posebno mi je drago {to }e svojim u~e{}em na Me|unarodnom filmskom festivalu u Ni{u doprineti promociji Ni{a i Srbije u svetu”, objavio je Vu~i} na Instagramu. Uz dobru ve~eru bilo je mnogo tema – od filma i sporta do Srbije i svega onoga {to jo{ treba da pokaèmo svetu. Zakqu~ili su i da se do uspeha, bilo na filmu, u sportu ili u ìvotu, ne stiè bez rada, discipline i velike energije. „P. S. Nisam traìo demonstraciju ~uvene {page izme|u dve stolice jer je @an-Klod van Dam do{ao u odelu. Neke diplomatske rizike ipak ne treba preuzimati. [to se obarawa ruke ti~e, izgubio sam, ali vam to zadovoqstvo ne}u priu{titi”, rekao je Vu~i}.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 27. avgust 2026. 3

„NE KLIKAJTE NI NA [TA”:

Kako jedan imejl mo`e da uni{ti poslovawe malog preduze}a? NAJSKUPQA LOPTA U ISTORIJI FUDBALA:

Skoro tri miliona evra za Maradoninu ‚Bo`ju ruku’ Lopta kojom je argetinska fudbalska ikona Dijego Armando Maradona postigao ~uveni gol nazvan „Bo`ja ruka” 1986. na Svetskom prvenstvu u Meksiku, prodata je na aukciji za vi{e od 2,9 miliona evra. Maradona je u ~etvrtfinalu protiv Engleske sko~io i rukom prebacio loptu u mreù pored istr~alog golmana Pitera [iltona. Argentina je pobedila 2:1, a kasnije je i osvojila titulu prvaka sveta. „Gol je postignut malo glavom Maradone, a malo Bo`jom rukom“, rekao je Argentinac novinarima posle utakmice. Potom je, u istoj utakmici, jo{ jednom zatresao mreù protivnik, da bi kasnije taj gol bio progla{en za „gol veka“, predriblav{i petoricu engleskih igra~a na terenu pre nego {to je }u{nuo loptu pored [iltona. Lopta je prodata za gotovo tri miliona evra na aukciji ku}e Heritix u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama 22. avgusta, mada se o~ekivalo da }e dosti}i cenu od 10 miliona dolara (8,5 miliona evra). „Ovo je pravi unikat. „Verovatno najzna~ajniji fudbalski predmet koji postoji”, rekao je Majk Provenzale, aukcionar iz Heritixa za agenciju Rojters. Tuni{anin Ali bin Naser, koji je sudio utakmicu Argentina - Engleska, uzeo je ‚Adidas Asteka’ loptu i ~uvao je vi{e od tri decenije. U pismu 2023. potvrdio je da je to jedina lopta kojom se igralo tokom utakmice, {to je kasnije potvr|eno nezavisnom analizom. Bin Naser je prodao loptu 2022. godine za oko dva miliona evra. Godinu dana kasnije, novi vlasnik je ovaj vredni predmet ponovo stavio na aukciju, ali do sada nije bila prodata jer ponude nisu ispuwavale utvr|enu vrednost. Dres u kojem Maradona igrao to ~etvrtfinale prodat je 2022. za 8,4 miliona evra na aukciji. Jedan od najboqih fudbalera svih vremena, preminuo je 25. novembra 2020. u 60. godini.

U jednom doma}instvu u Indiji 83 ~lana porodice [est generacija jedne porodice `ivi u istom doma}instvu u selu na jugu Indije. Wih 83 dele tri ku}e, jednu kuhiwu i zajedni~ki buxet, dok sve va`ne odluke donose zajedno.

Svakog jutra raspodequju obaveze. Obra|uju skoro 50 hektara zemqe na kojima uzgajaju ~ili paprike, patlixan, papaju i druge useve, a bave se i sto~arstvom. U doma}instvu `ive 32 deteta, o kojima brine ~itava porodica. Iako su zajedni~ka doma}instva sve re|a, ~lanovi ove porodice ka`u da nastavqaju tradiciju koja traje ve} {est generacija.

Australijanci su samo u prethodnoj godini izgubili vi{e od 2 milijarde dolara zbog prevara, a upotreba ve{ta~ke inteligencije (VI) zna~ajno ubrzava i ote`ava otkrivawe ovih krivi~nih dela. Tokom Nedeqe podizawa svesti o prevarama, stru~waci iz ove oblasti dele mere predostro`nosti koje qudi mogu da preduzmu kako bi se za{titili. Australijanci su samo u prethodnoj godini izgubili vi{e od 2 milijarde dolara zbog prevara, a upotreba ve{ta~ke inteligencije (VI) zna~ajno ubrzava i ote`ava otkrivawe ovih krivi~nih dela. Kriminalci koriste la`ne video i audio zapise poznatih li~nosti i politi~ara kako bi privukli `rtve na la`na ulagawa. Uzimaju samo nekoliko sekundi ne~ijeg glasa da bi se pretvarali da su ~lanovi porodice u hitnoj nevoqi. VI omogu}ava slawe hiqada savr{eno napisanih i personalizovanih poruka ili imejlova bez jezi~kih gre{aka.

Tokom Nedeqe podizawa svesti o prevarama, stru~waci iz ove oblasti dele mere predostro`nosti koje qudi mogu da preduzmu kako bi se za{titili. Nedeqa podizawa svesti o prevarama (Scams Awareness Week) u Australiji traje od 24. do 28. avgusta 2026. godine. Ovogodi{wa glavna poruka koju predvodi australijski Scamwatch (ACCC) je „Niko nije samo broj” (No one’s just a number). Ciq je da se skrene pa`wa na to da iza svake statistike stoje stvarni qudi – roditeqi, kom{ije i prijateqi – ~ije je poverewe izigrani. U okviru ove kampawe, dr`avne institucije i banke {irom Australije pozivaju

gra|ane da primene tri jednostavna koraka odbrane: l Zaustavite se (Stop): Ne `urite sa odlukama. Prevaranti namerno stvaraju ose}aj hitnosti kako bi izazvali paniku. l Proverite (Check): Kada primite poruku ili poziv, uvek samostalno potra`ite zvani~ni kontakt institucije ili banke. Nikada ne koristite linkove ili brojeve iz same poruke. l Za{titite se (Protect): Ako posumwate da ste prevareni, momentalno kontaktirajte svoju banku i prijavite slu~aj platformi Scamwatch kako biste pomogli u zaustavqawu la`nih sajtova. SBS na srpskom

ALARM ZA CEO SVET!

Ra|a se nemilosrdni Super El Niwo Temperatura svetskih okeana u avgustu je dostigla rekordne vrednosti, a kako pokazuju najnoviji podaci, prose~na temperatura povr{ine mora van polarnih regiona ovih dana je iznosila 21,1 stepen Celzijusa. Kako se navodi, svetski okeani su u subotu bili topliji nego {to je ikada ranije zabeleèno. Ovakav porast temperature mora predstavqa jasan pokazateq klimatske krize. Vi{e od 90 odsto toplote koju zadràva ugqen-dioksid, nastao sagorevawem fosilnih goriva, zavr{ava u okeanima. Nau~nici upozoravaju da topliji okeani pogor{avaju porast nivoa mora i ekstremne oluje koje ugroàvaju milijarde qudi, kao i da podsti~u pojavu toplotnih talasa u morima koji desetkuju morski svet i ugroàvaju egzistenciju stanovni{tva u priobalnim podru~jima. Leto na severnoj hemisferi ve} su obeleìli rekordni toplotni talasi, su{e i {umski poàri u Evropi i Severnoj Americi, kao i obilne padavine i tajfuni u Aziji, navodi list. Nagli porast temperature okeana dodatno poja~ava fenomen El Niwo, koji se brzo razvija i za koji se predvi|a da }e biti najtopliji u posledwih najmawe sto godina. El Niwo predstavqa prirodnu klimatsku varijaciju koja podiè globalnu temperaturu i mewa vremenske obrasce, uz oz-

biqne posledice {irom sveta. Novi El Niwo je ve} uzrokovao slabe monsunske ki{e u Indiji, velike {umske po`are u Indoneziji i pove}anu opasnost od

prenose vi{e energije i vodene pare u atmosferu, intenziviraju}i padavine i oluje. Ve}i deo ugqen-dioksida (CO2) koji zagreva planetu, a

poàra u Australiji. Novi rekord temperature okeana zabeleèn u avgustu posebno je zna~ajan jer su temperature mora na globalnom nivou obi~no najvi{e u martu i aprilu, nakon leta na ju`noj hemisferi koja ima znatno ve}u povr{inu okeana od severne. Zagrevawe okeana doprinosi porastu nivoa mora usled termi~kog {irewa vode, ~ime se pove}ava rizik od poplava za priobalne zajednice i nizijske ostrvske dràve, upozoravaju nau~nici. Vi{e temperature okeana tako|e poja~avaju ekstremne vremenske pojave, jer toplija mora

nastaje sagorevawem fosilnih goriva i uni{tavawem {uma, apsorbuju okeani, ali topliji okean je mawe efikasan u apsorpciji. Nau~nici navode da to potencijalno slabi jedan od najva`nijih prirodnih mehanizama planete za ublaàvawe globalnog zagrevawa. Emisije {tetnih gasova iz fosilnih goriva moraju brzo da se smawe, kao i da je istovremeno od kqu~nog zna~aja da dràve za{tite morske i priobalne ekosisteme. [ume algi, mangrove i mo~vare apsorbuju ugqenik, dok koralni grebeni pruàju za{titu od oluja i sluè kao stani{te.

4 ^etvrtak 27. avgust 2026.

TEMA NEDEQE

PO@ARI U SRBIJI:

Poàri i daqe aktivni {irom Srbije U Srbiji je aktivno vi{e poàra, a situacija u Deliblatskoj pe{~ari, u mestu [u{ara, je zna~ajno stabilnija nego prethodnih dana, dok ga{ewe poàra na Stolovima oteàvaju jak vetar i gust dim. Situacija u Deliblatskoj pe{~ari, u mestu [u{ara, zna~ajno je stabilnija nego prethodnih dana. Me|utim, intenzitet i pravac vetra mogu da se promene u svakom trenutku {to i daqe predstavqa najve}i izazov vatrogascima i spasiocima. Dim se razi{ao, di{e se lak{e, iako se u [u{ari i daqe ose}a miris paqevine. Predsednik mesne zajednice Toni Fodor rekao je da je ponosan na svoje sugra|ane i na to kako su reagovali. „Najve}a katastrofa u istoriji sela, moè se re}i. Verujte mi da mi jo{ ni dan-danas nismo svesni kako nam nije izgorelo selo”, rekao je Fodor za RTS, nagla{avaju}i da su me{tani sa~uvali pribranost u najteìm trenucima.

„Imamo momke, wih jedno deset, petnaest, koji su na{i novi heroji sela”, istakao je Fodor. De`urne ekipe ostaju na terenu i upr-

I daqe traje borba sa vatrom, ”iqu{in” ne staje Vi{e poàra je i daqe aktivno {irom Srbije, a najve}i su u Deliblatskoj pe{~ari i na Stolovima, u ~ijem ga{ewu u~estvuje ruski avion „iqu{in”, kao i helikopteri koje je poslala Evropska unija. Republi~ki hidro-meteorolo{ki zavod (RHMZ) upozorava i na ekstremne uslove za inicirawe i {irewe poàra na otvorenom. Na Stolovima vatra jo{ nije pod kontrolom. Jak vetar, koji je duvao i tokom no}i, i gust dim oteàvaju ga{ewe. RTS prenosi da Magli~ i Ibarska magistrala nisu ugroèni. U Deliblatskoj pe{~ari situacija ne{to povoqnija. Predsednik Aleksandar Vu~i} je, obilaze}i podru~je Deliblatske pe{~are zahva} eno poàrom, izjavio da su razmere uni{tewa rastiwa i {ume velike, mada mawe nego {to je o~ekivao, istakav{i da niko nije stradao. RTS prenosi da je situacija u Deliblatskoj pe{~ari, u mestu [u{ara, zna~ajno stabilnija nego prethodnih dana. Jutros je bilo mirno i gotovo bez vetra, iako, kako upozoravaju na terenu, to ne zna~i mnogo - intenzitet i pravac vetra mogu da se promene u

Iqu{in u jednom letu izbaci 40 tona vode svakom trenutku, {to i daqe predstavqa najve}i izazov vatrogascima i spasiocima. Dim se razi{ao, di{e se lak{e, iako se u [u{ari i daqe ose}a miris paqevine. Predsednik mesne zajednice Toni Fodor rekao je za RTS da je ponosan na svoje sugra|ane i na to kako su reagovali. „Najve}a katastrofa u istoriji sela, moè se re}i. Verujte mi da mi jo{ ni dan danas nismo svesni kako nam nije izgorelo selo. Imamo momke, jedno deset, petnaest, koji su na{i novi heroji sela”, rekao je Fodor, nagla{avaju}i da su me{tani sa~uvali pribranost u najteìm trenucima. Deùrne ekipe ostaju na terenu i uprkos stabilnijoj situaciji – gase obode poàri{ta i natapaju ih vodom kako eventualno ja~awe vetra ne bi dovelo do novih àri{ta. „IQU[IN” SAD GASI I IZNAD STOLOVA Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} je saop{tio da je avion „iqu{in” IL-76 Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije prvi put je, od po~etka angaòvawa u Srbiji, dejstvovao i na poàri{tu na Stolovima. Kako je objavio na Instagramu, prema podacima Srpsko-ruskog humanitarnog centra, izvedena su ~etiri naleta – tri iznad Deliblatske pe{~are i jedan iznad Stolova. Na poàri{ta je izba~eno 168 tona vode, 126 tona u Deliblatskoj pe{~ari i 42 tone na Stolovima. Od po~etka angaòvawa, zakqu~no sa 23. avgustom, „iqu{in” IL76 izveo je 19 naleta i na poàri{ta izbacio ukupno 798 tona vode. „Avion Il-76 Ministarstva za vanredne situacije Rusije uspeo je da likvidira glavna àri{ta poàra na dve lokacije u Srbiji – u Deliblatskoj pe{~ari i u planinskoj oblasti kod Kraqeva”, navodi se u saop{tewu ruskog ministarstva. Prethodno je Srpsko-ruski humanitarni centar saop{tio da je ruski avion „iqu{in”, koji je u sredu uve~e sleteo u Ni{, u subotu izvr{io pet naleta u rejonu poàra u Deliblatskoj pe{~ari. U tom dejstvovawu na poàri{te je ukupno izba~eno 210 tona vode.

kos stabilnijoj situaciji - gase obode poàri{ta i natapaju ih vodom kako eventualno ja~awe vetra ne bi dovelo do novih àri{ta. Na Stolovima vatra jo{ nije pod kontrolom, a jak vetar, koji je duvao i tokom no}i, i gust dim oteàvaju ga{ewe. U ga{ewu poàra u~estvovali su i helikopteri koje je poslala Evropska unija, kao i ruski avion „iqu{in”. Iz Evropske unije u Srbiju su stigla ~etiri helikopte-

ra, dva iz ê{ke i po jedan iz Rumunije i Slova~ke, kao i kopnene ekipe koje su angaòvane na ga{ewu poàra u Deliblatskoj pe{~ari, saop{tili su zvani~nici iz tih zemaqa. Tvr|ava Magli~ i Ibarska magistrala nisu ugroèni poàrom, a uprkos gustom dimu du` klisure, saobra}aj se odvija bez zastoja. Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da je avion „iqu{in IL-76” ruskog Ministarstva za vanredne situacije prvi put u~estvovao u ga{ewu poàra na Stolovima, nakon {to je prethodno bio angaòvan u ga{ewu poàra u Deliblatskoj pe{~ari. Kako je objavio na Instagramu, prema podacima Srpsko-ruskog humanitarnog centra, izvedena su ~etiri naleta - tri iznad Deliblatske pe{~are i jedan iznad Stolova. Od po~etka angaòvawa, zakqu~no sa 23. avgustom, „iqu{in IL-76” izveo je 19 naleta i na poàri{ta izbacio ukupno 798 tona vode, naveo je Da~i} na Instagramu. U selu Lukovo, na teritoriji Vrawa, aktivan je poàr u {umskom podru~ju i prema podacima iz gradskog {taba za vanredne situacije, nema ugroènih objekata. Vatrogasci su na terenu, prenosi RTS. Pripadnici Sektora za vanredne situacije i vatrogasci angaòvani su u Ostrovici, na teritoriji op{tine Pre{evo, gde tako|e gase {umski poàr, kao i u Golemom selu, na teritoriji grada Vrawa.

Aktivno 29 poàra – jak vetar i gust dim oteàvaju ga{ewe U Srbiji je aktivno vi{e poàra. Na Stolovima vatra jo{ nije pod kontrolom. Jak vetar, koji je duvao i tokom no}i, i gust dim oteàvaju ga{ewe. Situacija u Deliblatskoj pe{~ari stabilnija nego prethodnih dana. Na~elnik Vatrogasno-spasila~ke jedinice MUP-a Nedeqko Gagi} kaè da poàr na planini Stolovi, potez „îker”, uprkos stvarno napornom radu vatrogasaca i spasilaca, u toku ju~era{weg i dana{weg dana jo{ nije lokalizovan. „Trenutno na terenu imamo oko 55 u~esnika akcije ga{ewa, to su pripadnici vatrogasno-spasila~kih jedinica iz Kraqeva, Novog Pazara, Prijepoqa, Uìca, â~ka. Tu su i pripadnici dobrovoqnih vatrogasnih jedinica iz Kraqeva i Bogutovca”, rekao je Gagi}. U toku dana imali su i angaòvawe Helikopterske jedinice MUP-a sa helikopterom „superpuma H215”. „Oni su imali ukupno 68 naleta, i kasnije se prikqu~io i helikopter H125 koji je imao nekoliko naleta”, naveo je Gagi}. Uspeli su da uspore {irewe poàra, uprkos dosta jakom vetru. „Nastavi}emo da radimo i tokom no}i i tokom sutra{weg dana. Za sada, mogu da kaèm da nema ugroènih objekata i trudi}emo se da u {to skorije vreme lokalizujemo ovaj poàr”, istakao je Gagi}. Ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat izjavio je da je EU u roku od 24 ~asa od prijema zahteva Srbije uspela da obezbedi pomo} i uputi evropske vatrogasne timove u Srbiju, navode}i da je izuzetno ponosan zbog toga. Bekerat je, tokom obilaska vatrogasaca iz EU koji u~estvuju u ga{ewu poàra u Deliblatskoj pe{~ari, rekao da se nada da }e EU mo}i da pomogne Srbiji ne samo u zaustavqawu i ga{ewu poàra ve} i u obnovi i po{umqavawu pogo|enih podru~ja. Naglasio je da su Rumunija, Nema~ka, Slova~ka i ê{ka poslale u Srbiju helikoptere, vozila i qudstvo, preciziraju}i da je ukupno oko 150 pripadnika timova iz tih zemaqa angaòvano na pruàwu pomo}i.

„U konkretnom slu~aju Srbija jeste ta koja dobija pomo}, ali je Srbija do sada vi{e puta bila u prilici i da pruì pomo} kroz Mehanizam civilne za{tite EU”, rekao je Bekerat. Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, koji je sa Bekeratom obi{ao vatrogasce iz EU, izjavio je da je najva`nije da su sa~uvali ìvote i ku}e. „Nijedan qudski ìvot nije izgubqen i nijedna ku}a nije izgorela”, poru~io je Da~i}. Da~i} je zahvalio Mehanizmu EU koji se odazvao pozivu Srbije i predloìo ~etiri helikoptera – dva iz ê{ke, jedan iz Rumunije i jedan iz Slova~ke, nosivosti 2,5 i 3,5 tona. Bekerat je podsetio i da je Srbija nedavno slala timove u [paniju i Francusku {to je, kako je istakao, pokazateq duha solidarnosti i samog Mehanizma civilne za{tite. Prema wegovim re~ima, ta me|usobna pomo} pokazuje i da je Srbija deo evropske porodice. „Kada ti je potrebna pomo}, tu pomo} brzo dobije{, a onda isto tako brzo pruì{ pomo} kada je drugim ~lanovima tvoje porodice potrebna”, rekao je Bekerat. Posebno je zahvalio evropskim i srpskim vatrogascima koji se bore protiv poàra. „Timovi iz Slova~ke, ê{ke, Rumunije i Nema~ke do{li su na teren da se bore sa vatrom za mawe od 24 ~asa nakon {to je Srbija poslala zahtev za pomo}. To pokazuje da mi iz EU stojimo uz Srbiju, pokazuje evropsku solidarnost na delu, kao efikasnu i brzu akciju”, naveo je ambasador. U ga{ewe poàra u selu Lukovo kod Vrawa ukqu~io se i ruski avion „iqu{in”, javqa dopisnik RTS-a. Poàr u Lukovu aktivan je od ju~e popodne. Iz gradskog {taba za vanredne situacije saop{tili su da je jedna ku}a bila zahva}ena poàrom, vatrogasci su spasili 10 ku}a i spre~ili da se vatra pro{iri ka selu, nema povre|enih.

PLANETA

^etvrtak 27. avgust 2026. 5

KAKO FUNKCIONI[E AMERI^KI MILITARIZAM:

Najmonstruozniji dug u istoriji Ameri~ki profesor Pol Kenedi je 1987. napisao kwigu „Uspon i pad velikih sila”, u kojoj tvrdi da svetske sile propadaju u trenutku kada rashodi

je prognozirao da }e dug SAD do 2036. godine porasti na 64 biliona dolara. „Na{a trenutna fiskalna putawa o~igledno je neodrìva. âk i u najruì~a-

TRANSFER NOVCA

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! • Bez naknada za transfere preko $3,000! • Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000! Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

8781 1950

BEO-EXPORT 02 www.beoexport.com.au Sigurnost u svakom trenutku! BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim k ancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

Rezervišite svoju kartu na vreme! Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

po~iwu da prema{uju dobiti, i kada, poput [panije, po~iwu da se uru{avaju pod teretom neizmirenih dugova. Budu}i {kolski primer za to, koji }e bez sumwe u}i u istorijske uxbenike, jesu savremene Sjediwene Ameri~ke Dràve. Prema podacima Ministarstva finansija SAD, nacionalni dug 2026. godine prema{io je 40 biliona dolara, {to je najvi{i nivo u istoriji bilo koje zemqe, koji prevazilazi 125 odsto wenog BDP-a. Pore|ewa radi: u Rusiji, usred sukoba i 30.000 sankcija, dràvni dug iznosi svega 2,8 odsto BDP-a. Ali, to su samo zvani~ni podaci za SAD. Nezvani~no, stvarni ameri~ki dug je daleko ve}i. „MI JURIMO KA LITICI...” I to je samo vrh ledenog brega. Jo{ je alarmantnija eksponencijalna brzina kojom raste ameri~ki dug. Godine 2016. ameri~ki dug iznosio je 20 biliona dolara, sada, u avgustu 2026, ve} je, mimo o~ekivawa, prema{io 40 biliona dolara. Zna~ajnu ulogu imaju kamate, koje su porasle na najvi{i nivo u posledwe dve decenije. Kamata je naknada za strah poverilaca da }e ostati bez novca koji su dali na zajam. U pitawu je strah poverilaca za sposobnost Amerike da plati svoje dugove. Amerika nema nameru da vrati svoje dugove, niti to moè. Umesto toga, ona nastavqa da se zaduùje, i to sve vrtoglavijim tempom. Predvi|awa stru~waka su jo{ sumornija: Kongresni buxetski ured (CBO)

stijim scenarijima, mi jurimo ka litici i odbijamo da pomerimo volan”, izjavila je predsednica Centra za dvostrana~ku politiku Margaret Spelings. AMERIKANCI KOPAJU SVE DUBQU I DUBQU RUPU Otplata kamata na zaostale obaveze trenutno iznosi jedan bilion dolara godi{we i predstavqa jedan od najve}ih rashoda federalnog buxeta, a to, prime}uje se u uvodniku na sajtu „Fondacija strate{ke kulture” (SFC), zna~i da su „SAD zarobqene u spirali duga iz koje se ne mogu izvu}i i da kopaju sve dubqu i dubqu rupu”. Jedna nevoqa, me|utim, nikad ne dolazi sama. Sve to se de{ava u trenutku kada je Amerika pretrpela upravo spektakularan vojni poraz od Irana. S tim u vezi je i kolaps japanskog jena. Mi smo navikli da stvari posmatramo izolovano, ali to jednostavno nije istina, kaè pisac sa [ri Lanke Indrait Samarxiva. Qudi pokazuju na la`ne zastave, poput UAE ili Japana, ili ~ak Velike Britanije i Nema~ke, i kaù: „To su nezavisne zemqe”. Ali, da li su zaista? Japanska {tedwa je dugo bila ono {to je omogu}avalo Amerikancima da tro{e kao pijani mornari, nastavqa on, a to se nazivalo trgovinom jenom, dok su besplatni krediti iz Japana bili motor globalne likvidnosti. Da bi spre~io kolaps sopstvene ekonomije, Japan je mogao da podrì jen, jer Japanci poseduju ameri~ke dràvne obve-

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

8781 1960 BEO-TRAVEL

02 www.beotravel.com

TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM!

Vaš partner od poverenja!

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

znice. Ali, to bi otkrilo pravu situaciju u kojoj se nalazi „imperija”. Da bi spre~ilo Japan da se re{i ameri~kih dràvnih obveznica, ameri~ko Ministarstvo finansija je bacilo evre i podràlo jen. PREDSTOJE]I KOLAPS SAD Amerika spasava jen evrima, kao {to }e sutra `rtovati evro za wegovo veli~anstvo dolar. Ovo je pqa~ka Petra da bi se platilo Pavlu, igrawe jedne osvojene teritorije na drugu, kako bi se odràla iluzija da imperija nije iskrvarila u ovom ratu. Me|utim, to je jedan sistem, kome se neumoqivo pribliàva kolaps, zakqu~uje ovaj autor. SAD nemaju toliko deviznog prostora u ovim la`nim valutama i pre ili posle mora}e da po~nu da tro{e dolare (kada im ponestane svopova), pove}avaju}i sopstvenu inflaciju i pove}avaju}i kamatne stope svojih obveznica.

DUG – DIREKTNA POSLEDICA AMERI^KIH BESKRAJNIH RATOVA Danas ~ak i vode}i komentatori upozoravaju na istorijsku fiskalnu krizu koja preti SAD zbog rasta kamatnih stopa i hiperinflacije. A to }e se, zauzvrat, preneti na ostatak sveta. Ipak, kako prime}uje SCF, finansijski haos u SAD nije samo pitawe ekonomije, ve}, pre svega, najva`nije pitawe globalnog mira i bezbednosti. Glavni pokreta~ je, ukazuje se na ovom sajtu, ameri~ki militarizam, kao {to to ve} dugo tvrdi ekonomista Xefri Saks. Ove godine SAD su proslavile 250. godi{wicu od svog osnivawa. Tokom ve}eg dela svoje istorije, ta~nije 95 odsto vremena, SAD su bile u ratu. Nijedna druga moderna dràva se ne moè ni pribliìti ovom neslavnom rekordu. Ukratko, rat i dug su u tesnoj, incestuoznoj vezi, kao uzrok i posledica.

TE@AK UDARAC IZ VA[INGTONA

Tramp: Ne treba nam Kanada Ameri~ki predsednik Donald Tramp dodatno je zao{trio trgovinski sukob sa Kanadom, najavquju}i nova drasti~na pove}awa carina od 1. januara 2027. godine, {to } e direktno uticati na automobilsku industriju i ~elik. Ova objava dolazi u vreme kada su odnosi izme|u dve susedne zemqe na najniòj ta~ki u posledwih nekoliko decenija. U svojoj najnovijoj objavi na dru{tvenoj mreì Truth Social, Tramp je optuìo Kanadu za vi{egodi{wu „eksploataciju“ Sjediwenih Dràva, ukazuju}i da visoke kanadske carine nanose ogromnu {tetu ameri~kim poqoprivrednicima i stvaraju

trgovinski deficit od 60 milijardi dolara. Tramp je rekao da trenutna situacija vi{e nije odrìva i da }e od po~etka 2027. godine biti uvedene izuzetno o{tre mere na kqu~ne kanadske izvozne sektore. Nova mera predvi|a pove}awe carina na 50 odsto za sve automobile, velike i male kamione, auto-delove i ~elik, uz otvoreni poziv kompanijama da presele proizvodwu u SAD kako bi izbegle poreze i postigle nultu stopu carina. U nastavku saop{tewa, naglasio je da se Kanada vi{e ne} e tretirati kao da je ameri~ka savezna dràva, optuùju}i je da je me|u najteìm nacijama

za saradwu u trgovini i drugim oblastima. Tramp je istakao da Kanada postupa na privilegovan na~in i rekao da SAD ne trebaju Kanadu, ve} da Kanadi treba Amerika, podse}aju}i da susedna zemqa ~ak 95 odsto svog poslovawa obavqa sa SAD, dok je u suprotnom smeru taj udeo neuporedivo mawi. Ova zapaqiva retorika je direktan odgovor na propast pregovora krajem pro{le nedeqe. U u subotu, 22. avgusta, ve} su stupile na snagu ameri~ke tarife od 50 odsto na oko 20 milijardi dolara vredne kanadske proizvode, kao {to su vino, mle~ni proizvodi, cement i sportska oprema.

Ameri~ki predsednik objavio ekonomski rat susedima i zapretio totalnim blokadama Kao odgovor na pritisak SAD, kanadski premijer Mark Karni je obustavio pregovore, povukao pregovara~e u Otavu i najavio stroge odmazdne tarife „dolar za dolar“ koje }e stupiti na snagu 8. septembra. Kanadski odgovor }e ukqu~ivati ameri~ki ~elik, poqoprivrednu opremu,

ku}ne aparate, papir i elektroniku. Trgovinski rat, koji je po~eo u julu aktivirawem ^lana 338 Zakona o carinama SAD zbog barijera za ameri~ka vozila i mle~ne proizvode, sada preti da potpuno poremeti lance snabdevawa {irom Severne Amerike.

PLANETA

6 ^etvrtak 27. avgust 2026.

NEDOSTATAK RAKETA I NOVCA:

Ukrajina nespremna do~ekuje zimu Amerika i Kina otvaraju novi front oko Panamskog kanala

Ormuz nije jedino àri{te Dok su o~i sveta uperene u Ormuski moreuz i posledice rata na Bliskom istoku, hiqadama kilometara daqe nazire se nova geopoliti~ka bitka. U centru pa`we ponovo je Panamski kanal, jedan od najva`nijih plovnih puteva na planeti, oko kojeg se sve otvorenije sudaraju interesi Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Kine. Panamski kanal spaja Atlantski i Tihi okean i omogu}ava brodovima da izbegnu dug i skup put oko Ju`ne Amerike. Kroz wega prolazi oko pet odsto svetske pomorske trgovine, dok je za SAD wegov zna~aj jo{ ve}i – kanal je izuzetno vaàn za ameri~ki kontejnerski saobra}aj i snabdeva~ke lance. Sada se, me|utim, wegov zna~aj dodatno pove}ava zbog krize na Bliskom istoku. Poreme}aji saobra}aja kroz Ormuski moreuz, jednu od najva`nijih svetskih energetskih arterija, primoravaju deo trgovaca da mewa rute i traì alternativne pravce. To pove}ava pritisak na druge strate{ke prolaze, me|u kojima je i Panamski kanal. Tako se dva geografski udaqena plovna puta sve vi{e povezuju u jednu globalnu pri~u: Ormuz kontroli{e kqu~ni deo svetskog transporta nafte, dok Panama predstavqa jednu od najva`nijih arterija za kontejnere, robu i snabdeva~ke lance. A tu u pri~u ulazi Kina. Va{ington godinama upozorava da Peking kroz investicije i infrastrukturne projekte pove}ava svoj uticaj u Panami i {irom Latinske Amerike. Posebnu pa`wu ameri~kih vlasti privukle su luke na ulazima u kanal, kojima je upravqala kompanija povezana sa hongkon{kim kapitalom. Kqu~no pitawe za Va{ington vi{e nije samo ko upravqa kanalom, ve} ko ima uticaj nad infrastrukturom koja ga okruùje. Kina, s druge strane, odbacuje ameri~ke optu`be i tvrdi da Va{ington koristi pri~u o kineskom uticaju kao opravdawe za {irewe sopstvene kontrole u regionu. Peking insistira na po{tovawu suvereniteta Paname i neutralnosti kanala, dok Panama poru~uje da je kanal pod wenom kontrolom i da ne namerava da ga prepusti bilo kojoj velikoj sili. To je posebno va`no jer je Panamski kanal nekada bio pod ameri~kom kontrolom. SAD su izgradile kanal po~etkom 20. veka i decenijama kontrolisale i kanal i okolnu zonu. Na osnovu sporazuma Torihos– Karter iz 1977. godine, proces prenosa vlasti na Panamu zavr{en je posledweg dana 1999. godine. Od tada Panamski kanal formalno funkcioni{e kao neutralan me|unarodni plovni put, a wegovom infrastrukturom upravqa Uprava Panamskog kanala. Me|utim, u novoj eri velikog rivalstva Va{ingtona i Pekinga, neutralnost postaje sve teà za o~uvawe. Amerikanci strahuju da bi kinesko prisustvo u lukama, logistici i infrastrukturi u blizini kanala u slu~aju velike krize moglo da ima i bezbednosne posledice. Kina, naprotiv, smatra da Va{ington poku{ava da svoju tradicionalnu sferu uticaja u Latinskoj Americi za{titi pritiskom na zemqe regiona. Zato se sada otvara veoma osetqivo pitawe: {ta }e se dogoditi ako istovremeno do|e do problema u Ormuzu i Panami? Ormus na Bliskom istoku, Suec u Egiptu i Panama u Centralnoj Americi nalaze se na razli~itim stranama sveta, ali imaju istu strate{ku vrednost: ko ima uticaj nad wima, ima i dodatnu polugu nad globalnom trgovinom.

Kijev i ukrajinski regioni udaqeni od linije fronta mogli bi da se suo~e sa izuzetno te{kom zimom zbog nedostatka raketa-presreta~a za sisteme protivvazdu{ne odbrane, pi{e RBK–Ukrajina. Ukrajinski portal ocewuje da trenutno nema naznaka da bi snabdevenost raketama za PVO mogla znatnije da se poboq{a do po~etka zime. Posebno je te{ka situacija sa sredstvima za presretawe balisti~kih raketa, za {ta su ukrajinskim snagama na raspolagawu pre svega ameri~ki sistemi „patriot” i francusko-italijanski SAMP/T. „Pozadina, a posebno prestonica, o~igledno se suo~ava sa te{kom zimom, ~ak i po ukrajinskim standardima”, navodi se u analizi i dodaje da Moskva, prema procenama ukrajinske strane, udare ne}e ograni~iti samo na energetski sektor. RBK–Ukrajina ukazuje da su

Kijev broj raspolo`ivih protivbalisti~kih sistema i zalihe raketa-presreta~a nedovoqni, dok ruska proizvodwa balisti~kih raketa nadma{uje proizvodne kapacitete zapadnih zemaqa. Za pouzdano obarawe jedne balisti~ke rakete ~esto su potrebne dve rakete-presreta~a, {to dodatno ubrzava tro{ewe zaliha. RBK–Ukrajina Dodatni problem predstavqa nedostatak novca. Potrebe Kijeva za odbranu u 2026. godini jo{ nisu u potpunosti pokrivene, a ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski naveo je da mawak u vojnom buxetu iznosi

BERNAM U KIJEVU:

London podràva proizvodwu raketa SKALP u Ukrajini Britanski premijer Endi Bernam boravi u Kijevu, povodom Dana nezavisnosti Ukrajine, u svojoj prvoj inostranoj poseti od stupawa na du`nost. Tom prilikom trebalo bi da najavi novi korak Londona u podr{ci razvoju ukrajinske proizvodwe raketa dugog dometa. Bernam se u Kijevu sastaje sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, a iz ukrajinske prestonice kopredsedava i sastankom takozvane „koalicije voqnih“, me|unarodne grupe dràva koje podràvaju Ukrajinu. Poqski ministar spoqnih poslova Radoslav Sikorski objavio je da je sastanak u toku putem video-linka i poru~io da „cela demokratska Evropa“ stoji uz nezavisnost Ukrajine. Prema wegovim re~ima, na sastanku su do sada govorili francuski predsednik Emanuel Makron, Zelenski i italijanska premijerka \or|a Meloni. Glavna tema sastanka je razmatrawe na~ina za pove}awe pritiska na Rusiju kako bi okon~ala rat u Ukrajini. Istovremeno, britanska vlada odobrila je kompaniji MBDA da otkrije poverqive informacije o britanskim komponentama rakete dugog dometa SKALP, ~ime bi Francuska i Ukrajina mogle da nastave rad na uspostavqawu monta`nih linija za te rakete u Ukrajini. SKALP je francuska verzija britanske rakete „Storm {edou“, a oba sistema koriste zajedni~ku

Britanski premijer Endi Bernam i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski britansku i francusku tehnologiju. Velika Britanija je 2023. godine postala prva zemqa koja je Ukrajini isporu~ila oru`je dugog dometa. Bernam je poru~io da }e London stajati uz Ukrajinu „koliko god bude potrebno“, uz ocenu da je bezbednost Ukrajine povezana sa bezbedno{}u Velike Britanije. Najava novog koraka dolazi u trenutku kada Kijev nastoji da pove}a sopstvene kapacitete za proizvodwu oru`ja dugog dometa. Britanska vlada je saop{tila da je otkrivawe podataka o komponentama deo {ireg nastojawa da se Ukrajini omogu}i razvoj sopstvenih proizvodnih sposobnosti. London je naveo i da ovaj potez dopuwuje napore na razvoju jeftinijih sistema dugog dometa za Ukrajinu kroz projekat „Brakestop“.

Nema~ka: [pijunska smena generacija Nema~ka savezna obave{tajna slu`ba (BND) pokrenula je kampawu za regrutovawe gejmera, u okviru nastojawa da prona|e novu generaciju stru~waka za sajber-bezbednost i hakovawe. Predstavnici BND-a u~estvova}e na sajmu video-igara Gamescom 2026 u Kelnu, gde }e tra`iti mlade qude sa ve{tinama koje bi mogle biti korisne u borbi protiv ruskih sajber-napada. Zvani~nici BND-a ocewuju da postoji „zna~ajno preklapawe” izme|u ve{tina gej-

oko 27 milijardi dolara. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo zatra`ilo je 360 raketa-presreta~a samo za predstoje}u zimsku sezonu. Rojters Britanski vojni analiti~ar Majkl Klark prethodno je ocenio da je Rusija prepoznala slabosti ukrajinske protivvazdu{ne odbrane i da koristi „prozor mogu}nosti” tokom kojeg ukrajinske snage mogu malo da u~ine protiv balisti~kih udara. Prema wegovoj oceni, ruske snage sada mogu da ga|aju ciqeve {irom Ukrajine, dok Kijev nema dovoqno sredstava za wihovo presretawe.

mera i sposobnosti koje su potrebne obave{tajnoj slu`bi, ukqu~uju}i tehnolo{ku stru~nost, re{avawe zadataka, istrajnost i sposobnost preuzimawa razli~itih uloga. Kandidati koji odgovaraju profilu BND-a bi}e pozvani da urade izazov od pet koraka, osmi{qenom za proveru wihovih sposobnosti. Portparolka BND-a Julija Liner rekla je da }e qudi koji budu regrutovani sada verovatno postati deo „novog BND-a”, koji }e biti oblikovan u okviru reforme oba-

ve{tajne slu`be. Vlada nema~kog kancelara Fridriha Merca pro{le nedeqe odobrila je paket reformi BND-a, kojim bi slu`bi bile pro{irene mogu}nosti delovawa u inostranstvu, ukqu~uju}i sprovo|ewe sabota`a i uzvra}awe na sajber-napade. Nema~ka je posledwih godina bila meta vi{e sajber-napada za koje se sumwa da su povezani sa Rusijom. U jednom od najpoznatijih slu~ajeva, Moskva je 2024. godine presrela poverqivi razgovor visokih

oficira nema~kog ratnog vazduhoplovstva o vojnoj strategiji u Ukrajini. Rusija se tako|e sumwi~i za planirawe atentata na nema~ke rukovodioce odbrambene kompanije, paqewe fabrika koje snabdevaju Ukrajinu i postavqawe bombi na nema~kim aerodromima. Reforme BND-a nai{le su i na kritike dela nema~ke politi~ke scene. Stranka Levica upozorila je na mogu}nost prekomernog ja~awa obave{tajnih slu`bi. „Kontrole i ravnote`e u obave{tajnim slu`bama su gorka lekcija iz na{e istorije, posebno od Gestapoa, koju smo morali da nau~imo”, rekao je poslanik Ulrih Toden.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 27. avgust 2026. 7

UNIVERZITETSKI PROFESOR I PISAC SLOBODAN VLADU[I]:

Kakvu }e srpsku istoriju napisati ve{ta~ka inteligencija „Vikipedija” je jedan od kqu~nih izvora informacija za ~etbotove. Perspektiva koju zauzme „Vikipedija”, vrlo mogu}e, bi}e perspektiva ve{ta~ke inteligencije, kaè gost „Relativizacije” profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i pisac Slobodan Vladu{i} O povezanosti politike i kulturne politike, udaru na srpsku „Vikipediju” i posledicama, kao i o tome kome i za{to smeta prefiks „srpski”, u emisiji „Relativizacija” sa Qiqanom Smajlovi} govorio je profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i pisac Slobodan Vladu{i}. Govore}i o tome {to je „Vikipedija” blokirala devet najproduktivnijih urednika i administratora srpske redakcije, zameraju}i im navodne rusofilske stavove, nakon ~ega su jo{ tri ~lana oti{la iz solidarnosti, o ~emu je pisao u autorskom tekstu „Srpska istorija u raqama ‚Vikipedije’”, Vladu{i} je kazao da su postojali nau~ni tekstovi koji su vrlo dobro ocewivali rad srpske „Vikipedije”, nagla{avaju}i wenu objektivnost, a jedan takav tekst se pojavio 2024. godine. „Poenta tog teksta je da je hrvatska ‚Vikipedija’ neobjektivna i neprofesionalna, za razliku od nekih drugih iz regiona, pa je navedena i srpska ‚Vikipedija’ koja je objektivna i profesionalna”, kazao je on i dodao da je „Vikipedija” sko~ila samoj sebi u stomak. Na pitawe za{to ima razloga za nervirawe, mimo toga {to je grupa profesionalnih qudi izgubila posao, Vladu{i} je rekao da „Vikipedija” kao sajt je vrlo popularna i veliki broj qudi, da bi dobio osnovne informacije o nekim stvarima, koristi „Vikipediju”. Napomenuo je da je popularnost „Vikipedije” u opadawu, a razlog za to je ve{ta~ka inteligencija. „’Vikipedija’ je jedan od kqu~nih izvora informacija za ~etbotove. Ona perspektiva koju zauzme ‚Vikipedija’, vrlo mogu}e, bi}e perspektiva ve{ta~ke inteligencije”, naveo je Vladu{i}. [ta se de{ava u slu~aju da oni koji ure|uju srpsku „Vikipediju” zauzimaju auto{ovinisti~ke i antisrpske stavove? U tom slu~aju, konstatuje, vrlo je mogu}e da }e te odrednice biti ura|ene neprofesionalno i neobjektivno i to znawe }e se prenositi na ~etbotove, {to }e biti jedna vrsta znawa koja se ne}e dovoditi u pitawe. Autorka emisije Qiqana Smajlovi} i gost „Relativizacije” Slobodan Vladu{i} saglasili su se da je glavni problem to kako o nama budu pisali novi urednici „Vikipedije”, jer }e to o nama znati ve}ina ~ove~anstva, isti~u}i da se svi zapadni ~etbotovi „treniraju” na „Vikipediji”. Na pitawe {ta moè da se uradi po tom pitawu i kakve su posledice, Vladu{i} je kazao da imamo veliki problem sa nacionalnom humanistikom i da sve mawi broj qudi upisuje srpsku kwièvnost i istoriju. „Ovde se pruà mogu}nost qudima koji se bave nacionalnom humanistikom da se ukqu~e u veliku pri~u, a to je stvarawe, ~uvawe i plasirawe pri~a koje se ti~u srpske istorije”, istakao je gost „Relativizacije” i dodao da za to mora da postoji neka vrsta politi~ke voqe. Srbija bi morala da ima ne{to kao ~etbot, naveo je Vladu{i}, ili da se poveè sa onim kompanijama koje imaju ~etbotove, a koje nemaju predrasude prema srpskom nacionalnom identitetu, napomiwu}i da bi to bili verovatno kineske kompanije. „Onda moèmo na{e qude da uputimo na te ~etbotove koji daju objektivne informacije o srpskoj kulturi”, kaè Vladu{i}.

Plasirawe digitalnog znawa podrazumeva plasirawe na engleskom i srpskom jeziku, napomiwe. Istakao je da je potrebna politi~ka voqa da se stvori institucija koja bi se bavila ovim poslovima i da bi bilo dobro da bude zasnovana na meritokratiji, naveo je Vladu{i}. Naglasio je da ~lanke na „Vikipediji” ne pi{e ve{ta~ka inteligencija, nego qudi. U emisiji je konstatovano da su same odrednice na ovoj platformi politi~ki orijentisane, kao i da ona nije objektivan medij, a sagovornici su se saglasili da CIA ne osporava da ure|uje deo odrednica. „Ne mislim da mo`emo da je spa{avamo, nije na{a platforma i moramo da brinemo o nekoj vrsti nacionalne digitalne platforme”, istakao je Vladu{i}. Na pitawe o vezi izme|u politike, kulture i kulturne politike, Vladu{i} je rekao da je to va`na veza i ako Noel Malkom ne koristi arhive SPC o Kosovu i Metohiji, onda to zna~i da on ne priznaje postojawe SPC na KiM, kao i da u odrednici o Kosovskom boju na engleskom jeziku ne koristi akademsko i akumulirano znawe, onda za neke qude Srbi na Kosovu i Metohiji ne bi trebalo da postoje. „Kada nekoga izbri{ete iz istorije, to

zna~i da pripremate wegovo brisawe. Nije slu~ajno {to je 1999. godine sporazum potpisan u Kumanovu, jer je to mesto najve}e pobede iz 1912. godine, pretvoreno u traumu i poraz”, naveo je Vladu{i}. Upitan o promeni imena srpskih udruèwa, recimo Bokserski savez Srbije postao je Srpski bokserski savez i u tom kontekstu o strahu od prefiksa srpski, Vladu{i} je odgovorio da strah mo`da po~iwe od Drezdena, 1928. godine. [to se ti~e imena, identiteta i jezika i teritorije, Vladu{i} je rekao da je stvar jasna, da postoji narod koji se zove srpski, zauzima jednu teritoriju i postoji jezik na kome je izraèna wegova kultura, ali i da to ne zna~i da na toj teritoriji ne ìve neki drugi narodi, niti da su na neki na~in ugroèni, kao ni wihova mogu}nost napredovawa. „Postoji vrsta ve}inskog naroda koji ima pravo da ose}a identitet i brine o opstanku i trajawu identiteta”, kazao je Vladu{i}. U tom kontekstu je naglasio da je bitan ideal ~ojstva i juna{tva u srpskoj kulturi, istoriji i slici sveta, koji je direktno suprotstavqen Makijavelijevoj teoriji da ciq opravdava sredstvo, jer ~ojstvo zna~i

sa~uvati druge od sebe, {to upu}uje na moralni i eti~ki kodeks. Objasnio je da srpska kultura nikada nije bila asimilatorska i da je omogu}avala drugim qudima da u woj u~estvuju. Autorka i novinarka „Relativizacije” Qiqana Smajlovi} podsetila je na to da je studentski nalog „Elektrotehni~ki fakultet u blokadi” proglasio „Srpski bokserski savez” reliktom devedesetih godina i obe}ao da takvih promena ne}e biti kada studenti do|u na vlast, dok je Vladu{i} istakao da je Srpsko lekarsko dru{tvo postojalo mnogo pre devedesetih godina i da to pokazuje da postoji tradicija takvog imenovawa institucija. Re~ je o tradiciji, objasnio je Vladu{i}, koja upu}uje na tradiciju Kraqevine Srbije iz koje se mnogo moè nau~iti, ali, kako je rekao, mnogo toga nismo nau~ili. Kada je re~ o pomenutom nalogu, Vladu{i} je ukazao na problem netransparentnosti profila na dru{tvenoj mreì, odnosno – ko je to napisao i ~iji je to stav? „Ja pi{em tekstove koje objavqujem na razli~itim sajtovima, objavqujem ih pod svojim imenom i prezimenom i mislim da je to minimalni gest po{tewa, da ako ne{to èlite da kaète da se potpi{ete imenom i prezimenom, da qudima bude jasno ko misli i {ta misli”, kazao je Vladu{i}. Na pitawe kakva je kulturna politika kada je na{a istorija u pitawu, Vladu{i} je kazao da je u ovom slu~aju sa „Vikipedijom” neko trebalo da poradi na tome i da to nije stvar jednog univerzitetskog profesora, koji moè da napi{e tekst, nego nadle`nih ministarstava koji bi trebalo da notiraju stvari i u skladu sa tim problemima povuku poteze. Ocenio je da dràva ne radi mnogo na tome kako bi usadila se}awe na na{u istoriju u svest novih nara{taja. Vladu{i} je rekao da je za jedan deo na{e javnosti najve}i ciq da srpski nacionalni identitet nestaje. „To je tema dehomogenizacije naroda. Ono {to je nekada bio narod postaje zbir socijalnih grupa koje su me|usobno suprotstavqene, u nekoj vrsti rata, to je stawe koje je bilo pre Francuske revolucije”, istakao je Vladu{i}.

8 ^etvrtak 27. avgust 2026.

REPUBLIKA SRPSKA

Linta: U sarajevskom nasequ Ilija{ pre 34 godine ubijena 22 srpska civila Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je da su pre 34 godine u granatirawu koje je izvr{ila tzv. Armija BiH ubijena 22 srpska civila na podru~ju op{tine Ilija{ u regionu Sarajeva. Me|u `rtvama je, kako je podsetio Linta, bio i {estogodi{wi de~ak Sla|an Antunovi}. „Dana 24. avgusta 1992. godine muslimanske snage su izvr{ile jedno od najve}ih artiqerijskih granatirawa sarajevskog naseqa Ilija{. Na{a je obaveza da se trajno se}amo strdalih srpskih civila, rekao je Linta u saop{tewu.

Kako je naveo, pomenuto stradawe srpskih civila samo je mali deo masovnog stradawa srpskog naroda na podru~ju Sarajeva 1991-1996. godine, {to nedvosmisleno opovrgava la`ni mit o srpskoj agresiji koji je uobli~io zapadni deo me|unarodne zajednice po~etkom rata na podru~ju BiH, a prema kome su Muslimani oslobodioci i jedine `rtve, a Srbi agresori i zlo~inci. „Srbi nisu izvr{ili nikakvu agresiju ve} su bili prinu|eni da se brane od politike Alije Izetbegovi}a. Nesporna je istina da je zlo~ina i `rtava bilo na svim stranama i da treba kazniti sve zlo~ince i jednako po{tovati sve `rtve. Me|utim, na delu je i daqe selektivna pravda koja ignori{e srpske `rtve. Pored toga, la`ni mit bo{wa~kih politi~ara o potpunoj opsadi Sarajeva opovrgava ~iwenica da je sarajevski aerodrom bio pod kontrolom Ujediwenih nacija preko koga su muslimanske snage dobijale naoru`awe, opremu i qudstvo, rekao je on. U pitawu je, kako je dodalo Linta, bila legitimna vojna blokada s ciqem odbrane okolnih srpskih naseqa Ilixa, Grbavica, Vogo{}a i Ilija{, koja su svakodnevno napadana iz centra grada. „Srbi su vekovima `iveli na podru~ju Sarajeva i imali su legitimno pravo da brane svoja imawa, naglasio je Linta.

Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

NSW 2560 0425 358 539

0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Dvanaest kandidata u trci za predsednika i potpredsednike Republike Srpske na izborima 4. oktobra Dvanaest imena na}i }e se u izbornoj trci za funkcije predsednika i potpredsednika Republike Srpske na op{tim izborima u BiH, 4. oktobra. Me|u kandidatima su aktuelni predsednik Vlade Srpske, strana~ki lideri, poslanici, lokalni politi~ari, privrednici, ali i nezavisni kandidati. Bogdan Jovanovi} na izbore izlazi kao kandidat Stranke „@ivot“, ~iji je predsednik.

KO JE @EQKO VUJOVI], KOJI SE SUMWI^I ZA GA@EWE QUDI KOD BILE]E:

Na dru{tvenim mreàma kruì wegova fotografija iz ”}acilenda” Policija je uhapsila @eqka Vujovi}a iz Bile}e, koji se sumwi~i za poku{aj te{kog ubistva tokom kowi~kih trka u selu Bijeqani kod Bile}e. Vujovi} je od ranije poznat istra`nim organima zbog nasiqa, a prema navodima sa dru{tvenih mreà, ranije je usnimqen u „}acilendu”, u dru{tvu biv{eg rukometa{a

vozilo, kojim je, kako se sumwa, upravqao Vujovi}, kako se zale}e prema grupi qudi i udara ih, nakon ~ega nastavqa da se kre}e velikom brzinom po livadi. Tri osobe su povre|ene tom prilikom. „U jedinici intenzivnog le~ewa primqen je mladi mu{karac (1994) koji je svestan, nije gubio svest, se}a se doga|aja,

Vladimira Mandi}a, ina~e pristalice Srpske napredne stranke (SNS).

ima povredu levog ramena i desne potkolenice. Druga dva pacijenta nisu primani u intenzivnu negu, radi se o lakim povredama, sme{teni su na odjeqewe”, rekla je za ATV doktorka Tawa Novarli}, {ef Intenzivne wege u Trebiwu. KO JE @EQKO VUJOVI]? Ime @eqka Vujovi}a pojavilo se u medijima i 2021. godine, kada je bio osumwi~en u slu~aju otmice i prebijawa tada 23-godi{weg Du{ana Milo{evi}a iz Bile}e. Prema tada{wim navodima medija, Milo{evi}u je automobilom prese~en put, nakon ~ega je uba~en u gepek i odvezen van grada. Mediji su tada izve{tavali da je mladi} pretu~en, a potom ostavqen u blizini Bile}e.

Policijski slu`benici Policijske stanice Bile}a li{ili su slobode i Gorana ^ubrila iz Bile}e i Mariju Ivkovi} iz Nevesiwa zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo „Pomo} u~iniocu nakon izvr{enog krivi~nog dela“. Policija navodi da postoji osnov sumwe da je @eqko Vujovi} po~inio krivi~no delo „Te{ko ubistvo u poku{aju“, dok se Mirko Samarxi} sumwi~i da je nakon incidenta pobegao zajedno sa wim. ZALE]E KOLIMA NA QUDE Snimak incidenta uznemirio je javnost. Na wemu se vidi

Vujovi} je, prema pisawu Blica, nakon incidenta bio u bekstvu 12 dana, a policiji se predao 17. februara 2021. godine. Osnovni sud u Trebiwu odredio mu je jednomese~ni pritvor. Kako su tada objavili mediji, nakon isteka pritvora sud nije prihvatio predlog Okru`nog javnog tuìla{tva u Trebiwu za wegovo produèwe, pa je Vujovi} pu{ten da se brani sa slobode. Odre|ene su mu mere koje su podrazumevale zabranu napu{tawa podru~ja i obavezno javqawe nadle`nim organima. PODU@I DOSIJE To nisu jedina krivi~na dela sa kojima se dovodio Vujovi}. Naime, prema pisawu portala Nezavine novine, Vujovi} je dobro poznat istra`nim organima. „Na tri meseca zatvora osu|en je 2008. godine zbog paqevine, a nov~ano je ka`wen 2011. godine zbog posedovawa oru`ja. Za telesnu povredu 2012. godine dobio je tri meseca, a isto je pro{ao i 2018. godine. Naredne dve godine za nano{ewe telesnih povreda ka`wavan je nov~ano. Re~ je o 2019. i 2020. godini”, pi{e taj portal. FOTOGRAFIJA IZ „]ACILENDA“ KRU@I DRU[TVENIM MRE@AMA Na dru{tvenim mreàma pojavile su se i tvrdwe da je Vujovi} ranije fotografisan sa pristalicama SNS-a u „}acilendu”, odnosno da je bio posetilac {atorskog kampa koji su organizovale pristalice napredne stranke u Pionirskom parku. Na mreàma se pojavila fotografija na kojoj se vidi Vujovi}, a na istoj je i Vladimir Mandi}, biv{i rukometa{, ina~e pristalica Srpske napredne stranke.

Branko Blanu{a je predsednik SDS-a i redovni profesor Elektrotehni~kog fakulteta Univerziteta u Bawaluci, a u politi~kom `ivotu je ~lan SDS-a od 2013. godine. Savo Mini} je aktuelni predsednik Vlade Republike Srpske i kandidat SNSD-a. Pre dolaska na ~elo Vlade bio je ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, direktor Agencije za agrarna pla}awa, kao i na~elnik op{tine [amac. ]amil Durakovi} u izbornu trku ulazi kao nezavisni kandidat. Aktuelni je potpredsednik Republike Srpske iz reda bo{wa~kog naroda, a ranije je bio na~elnik Srebrenice. Ivan Begi} kandidat je SDP-a BiH. Poznat je i kao novinar i medijski radnik, a nakon izlaska iz politike 2021. godine osnovao je i vodio medijsku ku}u Tok TV. Begija Smaji} dolazi iz Stranke za BiH. Aktuelna je potpredsednica te stranke i odbornica u Srebrenici, a od 2018. do 2022. godine bila je poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Srpske. Jusuf Arifagi} je privrednik i politi~ki aktivista koji je ranije bio ~lan rukovodstva Platforme za progres. I ranije je bio kandidat za potpredsednika Republike Srpske. Ramiz Salki} je dugogodi{wi funkcioner SDA i aktuelni poslanik ove stranke u Narodnoj skup{tini Republike Srpske. Bio je i potpredsednik Narodne skup{tine Srpske, kao i delegat u Ve}u naroda Republike Srpske. Sada ulazi u trku za predsednika Srpske kao kandidat SDA. Kada je re~ o hrvatskim kandidatima, Igor Baluk~i} je potpredsednik Gradske skup{tine Tesli}a, a na izbore izlazi kao kandidat HDZ-a 1990, uz podr{ku vi{e hrvatskih stranaka. Frawo Juki} je predsednik Regionalnog odbora HDZ-a BiH Severozapad Bosna i ~lan Predsedni{tva Mladih HDZ-a BiH. Wegovu kandidaturu za potpredsednika Republike Srpske podr`ao je ve}i broj hrvatskih politi~kih stranaka. Marko Jorgi} nastupa kao nezavisni kandidat. Jorgi} je ranije bio delegat u Vije}u naroda Republike Srpske iz reda hrvatskog naroda, a politi~ki je aktivan na podru~ju Doboja. Ivo Kamewa{evi} kandidat je Hrvatske seqa~ke stranke. Re~ je o dugogodi{wem hrvatskom politi~kom aktivisti iz Pelagi}eva, koji je ranije bio delegat u Ve}u naroda Republike Srpske, a obavqa i funkciju regionalnog predsednika HSS-a za Republiku Srpsku, prenose bawalu~ke Nezavisne novine.

CRNA GORA

Crna Gora nudi 500.000 evra za informacije o Zviceru Ministarstvo unutra{wih poslova Crne Gore nudi nagradu od 500.000 evra za obave{tewa i informacije koje sadrè ta~ne podatke od zna~aja za direktno locirawe, pronalaèwe i li{ewe slobode Radoja Zvicera (42), dràvqanina Crne Gore, za kojim je raspisana Interpolova crvena me|unarodna poternica. Za Zvicerom je raspisana me|unarodna poternica zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela stvarawe kriminalne organizacije, te{ko ubistvo, ubistvo, te{ko ubistvo putem podstrekavawa, ubistvo u poku{aju putem podstrekavawa; neovla{}ena proizvodwa, dràwe i stavqawe u promet opojnih droga; nedozvoqeno dràwe oru`ja i eksplozivnih materija i prawe novca. „Obave{tewe se smatra verodostojnim ako kumulativno ispuwava uslove da sadrì ta~ne i proverqive podatke koji omogu}avaju locirawe i li{avawe slobode lica, da je neposredno doprinelo operativnim aktivnostima policije i da ima odlu~uju}i zna~aj za uspe{no li{avawe slobode. Radi omogu}avawa neposredne, poverqive i institucionalno za{ti}ene komunikacije, obave{tewe se dostavqa li~nim obra}awem iskqu~ivo direktoru Uprave policije i/ili pomo}niku direktora nadle`nom za borbu protiv kriminala i/ili na~elniku Specijalnog policijskog odeqewa”, obave{tava MUP. Odluku o isplati nagrade, na osnovu obrade i ocene verodostojnosti do-

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

stavqenog obave{tewa, donosi Vlada Crne Gore, na predlog Ministarstva unutra{wih poslova, vode}i ra~una o na~elu pravi~nosti. „Podaci o licu koje dostavi obave{tewe, ukqu~uju}i wegov identitet, bi}e u potpunosti za{ti}eni. Pravo na nagradu ne pripada licu koje je ve} raspolagalo podacima kojima Uprava policije raspola`e, policijskim slu`benicima i ~lanovima wihove u`e porodice, kao ni licima koja su na bilo koji na~in u~estvovala u izvr{ewu krivi~nih dela za koja je raspisana me|unarodna poternica”, navodi se u saop{tewu MUP-a. Ina~e, vo|a kava~kog klana Radoje Zvicer je u jednom krivi~nom postupku u Crnoj Gori pravosna`no osu|en na 16 godina zatvora, a u drugom prvostepeno na 40 godina dugotrajnog zatvora.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

osumwi~eni vlasnik pekara u Baru, Sutomoru, Petrovcu, Buqarici… Deo gra|ana tra`i da se ispita da li je jo{ bilo slu~ajeva seksualnog uznemiravawa koji nisu prijavqivani. Pekara u Petrovcu je zatvorena.

MITROPOLIT JOANIKIJE:

Koliko god smo ~uvali }irilicu, ona je, juna~na kao Srbi, vi{e ~uvala nas

]irili~no pismo obele`ilo je duhovnost, kulturu i posledwih vi{e od 11 vekova istorije ve}ine slovenskih naroda, kazao je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije povodom otvarawa desetog festivala „]irilicom”, na trgu izme|u crkava u starom gradu u Budvi. „Ovim sve{tenim pismom pisane su najlep{e slovenske svete kwige, me|u wima i Miroslavqevo Jevan|eqe koje je upisano u Uneskov registar Pam}ewe sveta kao kulturno dobro od izuzetnog zna~aja za celo ~ove~anstvo. ]irilica kod Srba nije samo pismo prebogate srpske kwi`evnosti u wenom blistavom kontinuitetu. Ona otkriva i dugu neprekidnu putawu pravne nauke kod Srba, od Zakona sudnog iz 9. veka, preko Zakonopravila Svetog Save i Du{anovog Zakonika, od Stege Svetog Petra Cetiwskog do Op{teg imovinskog zakonika Valtazara Bogi{i}a. Prema tome

^etvrtak 27. avgust 2026. 9

ona nepogre{ivo obeleàva i istoriju srpske dràvnosti”, kazao je Joanikije. On je rekao da }irilica nije samo pismo prebogate srpske kwièvnosti, ve} otkriva i dugu neprekidnu putawu pravne nauke. „Posebno smo ponosni {to je srpski ìvopis, koji se jasno prepoznaje u vrhovima svetske sakralne umetnosti, obeleèn }irilicom, {to su }irili~ni i na{i prelepi hramovi od kojih su najpoznatiji na Uneskovoj listi svetske kulturne ba{tine. ]irilica je na zalasku Carstva Nemawi}a ostala srpskom rodu kao jedina zastava slave i slobode, koju na Cetiwu pod Orlovim Kr{em hrabro podiè gospodar \ur|e Crnojevi} osnivawem prve srpske }irili~ne {tamparije. Wena pismena zablista{e u gizdavoj Veneciji otkuda svojom duhovnom svetlo{}u obasja{e sve srpske zemqe trudom i i`divenijem znamenitog srpskog {tampara Boìdara Vukovi}a Podgori~anina. U vreme zloglasnog turskog ropstva, ovim pismom se hrabri{e i te{i{e sve{tenosluìteqi i monasi, po srpskim manastirima, u~e}i }irilici svoja duhovna ~eda, da bi se nau~ila hraniti se i krepiti slovom istine i svakom re~ju koja izlazi iz usta Boìjih”, kazao je mitropolit. Istakao je da je „}irilica za nepunih 12. vekova svog postojawa imala svoj razvoj, svoja povremena stradawa i stagnirawa, zabrawivana i gowena, bombardovana i spaqivana, ali je doìvqavala nove procvate, obnove i prosvetqewa `rtvena ko Mali Radojica, svagda juna~na ko weni Srbi pod vo|stvom Svetog Petra Cetiwskog i Kara|or|a.”

Crna Gora ponudila Srbiji avion za ga{ewe po`ara iz vazduha

Kamenovana pekara u Petrovcu ~iji se vlasnik sumwi~i za nedozvoqene polne radwe nad maloletnicom Grupa gra|ana Petrovca u dva navrata je kamenovala pekaru ~iji je vlasnik, 64-godi{wi mu{karac iz Bara, uhap{en i poslat u Istra`ni zatvor, a sumwi~i se za nedozvoqene polne radwe nad maloletnicom (15) koja je bila zaposlena u pekari. To je potvrdilo vi{e gra|ana sa kojima su „Vijesti” razgovarale. Nakon {to je procurela vest da je upla{ena devoj~ica pobegla iz pekare u obli`wi ugostiteqski objekat i zatra`ila pomo}, nakon ~ega je slu~aj prijavqen budvanskoj policiji koja je uhapsila osumwi~enog, deo gra|ana je izri~it da ne `ele da pekara vi{e radi, niti da weni vlasnici budu i daqe u Petrovcu. U dva navrata je kamenovan izlog, a u planu je i organizovawe protesta sa zahtevom da se ceo slu~aj ispita, jer je

Crna Gora ponudila je Srbiji pomo} u ga{ewu poàra u vidu aviona „Air Tractor AT-802” Avio-helikopterske jedinice Ministarstva unutra{wih poslova, saop{tila je Vlada Crne Gore. U objavi na Fejsbuk stranici naveli su da je Crna Gora spremna da, u skladu sa svojim raspoloìvim kapacitetima, pruì podr{ku u za{titi ìvota i imovine gra|ana Srbije. „U duhu solidarnosti i dobrosusedske saradwe, stavili smo na raspolagawe avion Air Tractor AT-802 u sastavu Avio-helikopterske jedinice Ministarstva unutra{wih poslova (Direktorata za za{titu i spasavawe), za ga{ewe poàra iz vazduha, u okviru Mehanizma EU za civilnu za{titu”, naveli su iz Vlade.

10 ^etvrtak 27. avgust 2026.

KOSOVO I METOHIJA STAV EU O GLAVNOM MOSTU NA IBRU U KOSOVSKOJ MITROVICI

Most da slu`i svim zajednicama

Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi}

POSLE BRUTALNOG FIZI^KOG PREMLA]IVAWA NENADA RA[KOVI]A IZ DRIJENA KOD ZUBINOG POTOKA

Pretu~eni Ras{kovi} u KBC Kosovska Mitrovica

Inspektorat policije preporu~io suspenziju dva policajca Inspektorat kosovske policije preporu~io je, u utorak 18. avgusta, suspenziju dva policajca Regionalne direkcije Severna Mitrovica zbog sumwe na zlostavqawe tokom operacije u selu Drijen kod Zubinog Potoka. Nenad Ra{kovi} iz sela Drijen, ispri~ao je da je 11. avgusta pre`iveo brutalno maltretirawe od strane Kosovske policije, koji su ga, kako svedo~i, pretresali, tukli i odveli u {umu gde je bio vezan i zlostavqan.. Inspektorat Kosovske policije je po slu`benoj du`nosti pokrenuo preliminarnu istragu radi provere navoda i razja{wewa okolnosti u vezi sa policijskim radwama tokom operacije sprovedene 11. avgusta u Drijen kod Zubinog Potoka. Inspektorat polici-

Stav Evropske unije o glavnom mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici je jasan, a to je da on treba da slu`i svim zajednicama, izjavila je, 18. avgusta, portparolka Evropske komisije Anita Hiper. Isti~e da je EU uradila svoju procenu u vezi sa otvarawem mosta i da je stav EU da i daqe treba da postoji efikasna koordinacija i konsultacije – koje se o~ekuju i koje treba poboq{ati. Portparolka Evropske komisija Anita Hiper je, povodom najave otvarawa mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, rekla da EU tra`i efikasnu koordinaciju i konsultacije izme|u nadle`nih op{tina i institucija na centralnom nivou. Glavni most na Ibru je zatvoren za vozila, a neprekidno ga obezbe|uju pripadnici KFOR-a. KFOR je, me|utim, 10. avgusta saop{tio da je po~eo „postepenu tranziciju stalnog prisustva“ svojih pripadnika sa glavnog mosta.

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I] PISAO GENERALNOM SEKRETARU NATO

Tra`i da Kfor zaustavi progon i teror nad Srbima na KiM je Kosova je preporu~io suspenziju dva policijska slu`benika iz Regionalne direkcije Severna Mitrovica, osumwi~enih za krivi~no delo „Zlostavqawe prilikom vr{ewa slu`bene du`nosti ili javnih ovla{}ewa“. ^lan Predsedni{tva Srpske liste Igor Simi} poru~io je da preporuka za suspenziju dvojice pripadnika tzv. kosovske policije zbog zlostavqawa Srbina Nenada Ra{kovi}a nije dovoqna i da odgovor-

ni moraju da se na|u pred sudom. Istakao je da odgovorni moraju da odgovaraju pred sudom jer je, kako je naveo, u pitawu mu~ewe, psihi~ko i fizi~ko zlostavqawe, nano{ewe te{kih telesnih povreda i iznu|ivawe iskaza. Ra{kovi} je, 11. avgusta, primqen na le~ewe u KBC Kosovska Mitrovica, a potom je ,12. avgusta, zbog te`ine povreda, prevezen u Klini~ki centar u Beogradu na daqe le~ewe.

^LANOVI UDRU@EWA NOVINARA SRBIJE I WEGOVOG OGRANKA NA KIM PO DESETI PUT POSTAVILI SPOMEN PLO^U OTETIM NOVINARIMA

Zlo koje nevinim qudima ru{i spomenik

na srpskom i albanskom jeziku pi{e: „Ovde su 21. avgusta 1998. otete na{e kolege novinari \uro Slavuj i Ranko Pereni}. Traìmo ih“. „Porodice, kolege, prijateqi ovu plo~u doìvqavaju kao jedini spomen izme|u biv{eg ìvota i nestanka“, rekao je predsednik UNS-a @ivojin Rako~evi}. „Ovo {to se de{ava deseti put vi{e nije mr`wa, vi{e nije osveta, vi{e nije zavera }utawa, vi{e nije problem institucija. Ovo je zlo koje gotovo tre}u deceniju ru{i spomenik nevinim qudima. [ta }e se desiti sa nama, {ta }e se desiti sa ovim prostorom ako nemamo trunku samilosti za nevine?“, upitao je Rako~evi}. Iako je spomen plo~a otetim novinarima Slavuju i Pereni}u uni{tavana ~ak devet puta u proteklih 14 godina, Kosovska policija je samo jednom prona{la po~inioca. [aban Beri{a je za weno uni{tavawe 2019. godine pred Osnovnim sudom u \akovici uslovno osu|en na tri meseca zatvora i nov~anu kaznu od 200 evra.

Deseti put se postavqa ovaj natpis na spomen plo~i

^lanovi Udru`ewa novinara Srbije (UNS) i wegovog ogranka na Kosovu po deseti put postavili su, u nedequ 23. avgusta, spomen plo~u otetim kolegama nedaleko od manastira u Zo~i{tu kod Orahovca u Metohiji. Novinari Radio Pri{tine \uro Slavuj i Ranko Pereni} kidnapovani su pre 28 godina na mestu zvanom Petropoqe kada su krenuli ka manastiru Sveti Vra~i u Zo~i{tu kod Orahovca da snime prilog o povratku otetih monaha. Na spomen plo~i Slavuju i Pereni}u, koja je prvi put postavqena 2012. godine,

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} pisao je i poslao pismo generalnom sekretaru NATO, u kojem govori o polo`aju Srba u ju`noj srpskoj pokrajini, tra`e}i reak-

ciju Kfora. - Upravo sam uputio pismo generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu i zatra`io da KFOR, u skladu sa Rezolucijom 1244 UN, zaustavi teror nad Srbima, wihov progon, hap{ewa, ru{ewa ku}a, kao i otvarawe mosta na Ibru, te da me|unarodna zajednica preduzme korake kako bi Pri{tina sprovela kqu~ne odredbe Briselskog sporazuma iz 2013. godine - naveo je Vu~i} na svom Instagram nalogu.

SVE PARTIJE U PRI[TINI PROTIV KURTIJA I SAMOOPREDELEWA ZBOG NEIZBORA PREDSEDNIKA SKUP[TINE KOSOVA

DPK ponovo blokira ulaz vlade Poslanici Demokratske partije Kosova nastavili su protest blokirawem ulaza kosovske vlade, uz podr{ku Alijanse i odbornika iz Vu~itrna, zahtevaju}i nastavak konstitutivne sednice parlamenta. Poslanici Demokratske partije Kosova (DPK) nastavili su u ~etvrtak akciju blokirawa ulaza Vlade Kosova, u znak protesta zbog nesazivawa nastavka konstitutivne sednice Skup{tine Kosova, prenosi EkonomiaOnline. Akciji DPK pridruìli su se i poslanici Alijanse, kao i odbornici DPK iz op{tine Vu~itrn. Ve} nekoliko dana DPK organizuje proteste ispred zgrade vlade, zahtevaju}i da se sazove konstitutivna sednica i deblokira proces konstituisawa skup{tine. Demokratska partija Kosova vi{e puta je traìla od predsednika konstitutivne sednice Avnija Deharija da zakaè nastavak, optuùju}i Pokret Samoopredeqewe i vr{ioca du`nosti premijera Aqbina Kurtija da blokiraju institucije.

SRBI U SVETU

^etvrtak 27. avgust 2026. 11

AKTUELNO USPE[NI SRBI U SIJETLU

Helikopterom do Batajnice, pa na avion preko okeana Posle Tesle, Pupina, u novije doba Pitera Bogdanovi}a, Marine Abramovi} i drugih u svetu poznatih Srba, tradicija uspe{nih qudi koji su „na{e gore list” u Americi se nastavqa. Obilazak Sijetla sa avio in`ewerom Vladimirom Karaku{evi}em, sinom proslavqenog karikaturiste „Politike” Aleksandra Klasa, zapo~iwemo ispred Muzeja letewa u Sijetlu.

Branko Laki}

Горан Кундачина дочекује госте са роштиљем Sa~ekao nas je na „Boingovom” aerodromskom kompleksu u mestu Takvila na ju`nim obodima grada, rekav{i da se nalazimo ispred jednog od najve}ih vazduhoplovnih muzeja u svetu koji godi{we poseti oko pola miliona qudi. Ponosan je na to {to je ve} sa svojim projektima za delove letelica ostavio traga u Boingovoj istoriji o kojoj u Muzeju u~e milioni dece kroz zabavne i edukativne programe simuliranog letewa. U~e i o tome kako je, deci omiqeni Volt Dizni, u vreme Drugog svetskog rata pored sebe, stavio na raspolagawe ameri~koj avijaciji, kao dobrovoqce, glumce i druge zaposlene iz svoje velike filmske produkcije... Razgledaju}i modele novijih letelica, mi smo jo{ ponosniji zbog ~iwenice da su na{i avio inìweri, naro~ito u posledwih trideset godina, dali zna~ajan doprinos istoriji letewa. Diplomci katedri za vazduhoplovstvo ma{inskih fakulteta u Beogradu i Mostaru, nadaleko odavde u toj struci priznatih, otisnuli su se u svet kriznih devedesetih pro{loga veka, traè}i svoju {ansu u razvijenom svetu, mnogi i spa{avaju}i ìvu glavu. Danas, vi{e od tri decenije od tada wihova imena na{la su se me|u potpisima najpriznatijih stru~waka za putni~ke avione istorijske svetske avio kompanije – na maketi najnovijeg tipa „Boinga 777”, modela „X.N.A” (ik, en, ej) ili 777-9. „Maketa je napravqena u Boingu u znak se}awa na upravo prerano preminulog inìwera i pilota Igora U~akara, beogradskog |aka i jednog od kreatora modela na kom smo zajedni~ki radili prethodnih 13 godina, a koji }e biti sertifikovan naj-

verovatnije u oktobru ili po~etkom slede}e godine. Velika qubav na{eg kolege prema letewu koju je nasledio od oca Titovog (JNA) pilota Alberta i kojoj se u ~asovima odmora od nacrta posvetio, ugra|ena je u ovaj avion koji je ponos budu}e putni~ke flote svetske kompanije, a kojim }e se generacije prevoziti s kraja na kraj sveta, ba{ kao {to smo i mi „boingovim” prekookeanskim avionima stigli u daleki svet. Iza toga stoji veliki rad celog tima ameri~kih, na{ih i drugih priznatih avio inìwera. Kao „Politikino” dete, ponosan sam {to }e se na}i i na stranicama najstarijeg dnevnog lista na Balkanu u kom sam odrastao igraju}i se ispod stola sa tatinim crteìma...” – pri~a Karaku{evi} ~iji sta` stalno zaposlenog inìwera „Boinga” ve} dug, a svoj rad u kompaniji nastavqa iako se sa porodicom seli u obli`wi, kaè topliji, Vankuver u Kanadi. Zemunac Branko Laki} dostigao je {esti stepen visokog rukovodioca u vode}oj avio kompaniji. Put ovog stru~waka visokog rejtinga do tog uspeha bio je dug. Kao tek ven~ani mladi par iz Zemuna, on i supruga Aleksandra odlu~ili su se devedesetih da perspektivu potraè u razvijenom svetu. Ne mnogo dana posle ven~awa, pri~aju, obreli su se u Kanadi ~ije su avio-kompanije svojim oglasima prosto vapile za stru~wacima. Skoro preko no}i, iz situacije prebrojavawa novca za ra~une svojstvene ìvotu devedesetih na na{em tlu, na{li su se u svakodnevnici ìvota na pristojnom nivou. „Dobio sam odmah posao i iznenadio se prvom platom s kojom nisam znao {ta }u pre, iako sam bio zaposlen tek na ugovor. Avio stru~waci na ameri~kom kontinentu, generalno, moè se re}i ìve u rangu ap-midl ili vi{e sredwe klase, rekao bih. Posao zahteva veliku posve}enost, ali istovremeno donosi uvaàvawe i normalan ìvot. Dok sam jo{ bio u Kanadi, nizale su se ponude raznih kompanija. Sa porodicom sam oti{ao u Izrael, jer smo hteli da vidimo i neki druga~iji svet. Radio sam na raznim stranama sveta i u raznim kompanijama dok nisam do{ao u Boing i ustalio se na odgovornom i izazovnom mestu”, pri~a Branko dok ulazimo u kola sa registarskom tablicom na kojoj pi{e „Zemun”. Supruga Aleksandra do~ekuje nas na terasi stana iznad jezera Va{ington u Krklendu sa srpskim specijalitetima i ribom koja je, podse}a, neizostavna na zemunskoj trpezi pored vode. Kako pri~a, }erka gradi svoj ìvot i preselila se zbog posla u susednu Kaliforniju, gde ~esto odu na tamo{we plaè na kojima je toplije nego na Alki plaì severnijeg pacifi~kog Sijetla, ali grada simbola razvijenog ameri~kog severozapada ~iji su „Majkrosoft” i „Amazon” danas dom na{ih mladih talenata. Goran Kunda~ina ima jo{ zanimqiviju sudbinu. Iz rodnog Mostara i ugroènog dela grada, posle zavr{enog fakulteta morao je da se skloni glavom bez obzira u jednom danu, kada je rat u gradu buknuo. Dovezao ga je jedan avijati~ar sa kojim je popravqao letelice, starim helikopterom direktno na batajni~ki aerodrom. U istom helikopteru je kasnije stigla wegova trudna supruga Mira drè}i se ~vrsto da ne padne. O mehanici je znao mnogo i pre {kole i fakulteta, jer je jo{ kao mladi} radio u o~evoj auto-radionici. Majka

U znak se}awa na na{eg dragog

Sretena Boì}a Vongara (1932-2026) odrà}emo {estomese~ni pomen u nedequ, 6. septembra 2026. godine u 15:00 ~asova na grobqu Nirim u zapadnom Gipslendu (Neerim Cemetery, 2626 Main Neerim Rd, Neerim, West Gippsland, Victoria). Parastos }e odràti prota Milan Milutinovi}. Nakon slu`be, bi}e posluèno osveèwe i ~ita}emo odlomke iz Sretenovih kwiga, a svi koji èle da podele nekoliko re~i ili uspomena na Sretena su srda~no pozvani da to u~ine. Molimo vas da ponesete stolicu. Organizatori: Nikola Do{lov i Danica Majstorovi} Iter.

je radila u susednoj radwi i skromno je vaspitan. Trudio se da bude dobar na fakultetu i kasnije u „Utvi” u Pan~evu, gde je ve} upoznao na{e inìwere koji su danas u Sijetlu. Kako pri~a, ubrzo su videli da zarada u tom ratnom dobu u doma}oj vojnoj industriji nije velika: „Razmi{qali smo da }e na{e znawe sluìti mo`da ratnom bezumqu koje nismo èleli, ro|eni u jednoj druga~ijoj zemqi. Konkurisao sam za odlazak u Toronto, ali dva puta je neko usko~io na moje mesto. êkawe se isplatilo – od dolaska u Kanadu, putevi su mi kao stru~waku u svetu bili otvoreni”, pri~a dok potpaquje ro{tiq u svom dvori{tu u Krklendu gde je u kom{iluku sa ostalim na{im inìwerima. „Pose}ujemo se i druìmo, imamo i svoja mesta – restorane, avio-rok, vinske i pivske klubove u koje odlazimo redovno i svi nas znaju. Nedavno sam doìveo da dru{tvo za mojim stolom ne pla}a ra~un zbog tog {to su izra~unali jubilarni broj godina otkada dolazimo. Jer, to je deo zavi~aja koji nam uvek nedostaje, ali imamo i dobar kom{iluk. Delim okruèwe sa Kinezima i Rusima kao susedima, svi jedni drugima pomaèmo da primimo po{tu ili obavimo neke aktivnosti dok su drugi na odmoru ili u svom zavi~aju.... U Sijetlu su mahom skoro svi frendli ili prijateqski nastrojeni, razvijena dràva propagira red i saradwu, kao i u~estvovawe u svim gradskim komunalnim i drugim aktivnostima, pa to izgleda tako da ovde nikom nije te{ko da pokosi kom{ijin travwak na vreme dok on nije u gradu, a bi}e mu i uzvra}eno. Velegrad koji zovu Zeleni grad donosi i takvo raspoloèwe”, pri~a dok se veverice i ze~evi jure u wegovoj ba{ti. Usput nam pokazuje kako se sa ubacivawem vazduha ~a{om-ure|ajem u tek otvoreno vino ono kiseonikom osveàva ukoliko je stajalo... Dok to pri~a, pokazuje nam malu galeriju slika Starog mostarskog mosta na zidovima du` spratova u ku}i.

Tom prilikom upoznali smo i mlade uspe{ne Sijetlane srpskog porekla: }erka Tajana Kunda~ina (35) dostigla je uspehe u medicinskoj karijeri. Ginekolog u Sijetlu, u~estvuje u brojnim aktivnostima, ali je uspela nedavno da rodi i blizance Lazara i Drinu, ponos ove porodice. Iako je stanovala u centru, vratila se blizu roditeqa u Krklend pored jezera, gde je i ona imala sre}no odrastawe. „Univerzitet Va{ington pruìo mi je takvo obrazovawe i praksu da mogu mnogim ènama da pomognem u izle~ewu zdravstvenih problema, ali pre svega u prevenciji. Boqe spre~iti nego le~iti, danas je maksima”, kako pri~a. Wen suprug trideset{estogodi{wi Nemawa Gruji~i}, ovda{wi finansijski savetnik u kompaniji Strategija zdravqa gde su se i upoznali, nekada{wi je ko{arka{ „Vojvodine” i drugih na{ih klubova, a koji se zaputio u svet. U Sijetlu je na Severo-zapadnom univerzitetu zavr{io ekonomske nauke i ubrzo se na poslu pokazao tako da su mu se otvorili putevi da odnedavno osnuje i svoju privatnu finansijsku firmu koja je u usponu. Ko{arka mu nedostaje, ali uvek i tamo ugrabi priliku da ode na terene, kojima su sa svih strana okruèni „u gradu u kom se sport populari{e na svakom koraku, centru sportskih doga|aja u kom nije slu~ajno odràno svetsko prvenstvo u fudbalu”, kako pri~a. Jo{ jedan od potomaka Kunda~ina, Nenad je uspe{an elektro inèwer. Kako on kaè, {kolovawe u Sijetlu pruìlo mu je odsko~nu dasku za dobar i traèn posao i putovawa po svetu, ali voli da sa ocem ode u Mostar, kao u i nedaleko Trebiwe gde odnedavno imaju i stan. Blizina na{ih manastira, kao i Jadrana, herceg Novog i Dubrovnika, wegovog oca, kako pri~a, podse}a na zemqu kakva mu je ostala u pam}ewu pre odlaska u daleki svet, a mladog Nemawu na korene kojima se u dalekoj Americi ponosi....

12 ^etvrtak 27. avgust 2026.

AUSTRALIJA

Australijski nau~nici napravili bateriju koja moè da izdrì 60.000 puwewa i puni se za tri minuta! Novi Zeland èli da zabrani dru{tvene mreè mla|ima od 16 godina Novi Zeland sprema jedno od najstroìh pravila za dru{tvene mreè na svetu. Vlada premijera Kristofera Luksona najavila je zakon kojim bi osobama mla|im od 16 godina bio zabrawen pristup nizu dru{tvenih platformi. Odgovornost ne}e biti na deci ili roditeqima. Bi}e na tehnolo{kim kompanijama. Predlog predvi|a i kazne koje mogu dosti}i ~ak 10 odsto globalnih prihoda platforme ukoliko kompanija ne ispuni propisane obaveze. To potencijalno pretvara novozelandski eksperiment u ozbiqno regulatorno pitawe za najve}e tehnolo{ke kompanije na svetu, prenosi Rojters. VLADA: JEDNO OD TROJE DECE PROVODI NAJMAWE PET SATI DNEVNO NA MRE@AMA Vlada je 24. avgusta najavila da }e parlamentu predstaviti Online Safety (Minimum Age and Child Safety Risk Assessment) Bill. Premijer Luxon kao jedan od kqu~nih razloga navodi podatak da svako tre}e dete uzrasta od 13 do 17 godina provodi najmawe pet sati dnevno na dru{tvenim mreàma. Vlada smatra da posledice vi{e nisu samo pitawe vremena provedenog pred ekranom. Ukazuje na izloènost {tetnim sadràjima i tehnologijama dizajniranim da zadrè pa`wu korisnika. Kao probleme navodi i posledice po mentalno zdravqe, san, obrazovawe i porodi~ni ìvot. „Imamo za{titne mere koje ~uvaju decu u stvarnom svetu i potrebne su nam i u virtuelnom“, poru~io je Luxon, prema saop{tewu wegove vlade. INSTAGRAM, TIKTOK I FACEBOOK MORALI BI DA PROVERAVAJU GODINE Predlog zakona ne svodi se samo na formalnu zabranu. Platforme koje budu ocewene kao visokorizi~ne mora}e da preduzmu „razumne korake“ kako bi utvrdile da korisnik ima najmawe 16 godina. Vlada me|u platformama navodi Instagram, TikTok, Snapchat i Facebook. Provera godina mogla bi da se obavqa na nekoliko na~ina. Me|u wima su postoje}i podaci o nalogu, procena starosti na osnovu lica, digitalni identitet i zvani~ni identifikacioni dokumenti. Ovo je posebno vaàn deo zakona. Godinama su pravila o minimalnoj starosti na internetu uglavnom zavisila od toga {ta korisnik sam upi{e prilikom registracije. Novi regulatorni model poku{ava da prebaci teret dokazivawa na same platforme. KAZNA DO 10 ODSTO GLOBALNIH PRIHODA Za kompanije je finansijski deo predloga mo`da i najva`niji. Platforme koje ne budu po{tovale obaveze mogle bi da budu ka`wene iznosom do 10 odsto wihovih globalnih prihoda. To je nivo kazne koji ovu temu pomera iz oblasti dru{tvene politike direktno u uprave najve}ih tehnolo{kih kompanija. Kada se potencijalna sankcija ra~una na osnovu globalnog, a ne samo lokalnog poslovawa, regulatorni rizik postaje znatno ozbiqniji. Vlada planira i formirawe posebnog regulatora za onlajn bezbednost u okviru novozelandskog Department of Internal Affairs. On bi trebalo da prati po{tovawe zakona, istraùje pona{awe platformi i sprovodi propise. REGULACIJA IDE DAQE OD KLASI^NIH DRU[TVENIH MRE@A Predlog je zanimqiv i zbog jo{ jednog detaqa. Novi okvir trebalo bi da obuhvati tehnologije koje tek dobijaju masovniju primenu. Vlada posebno pomiwe AI companion platforme, odnosno servise zasnovane na ve{ta~koj inteligenciji koji sa korisnicima razvijaju konverzacione i personalizovane odnose. Time Novi Zeland poku{ava da napravi zakon koji ne}e regulisati samo dana{wi internet. Ideja je da regulatorni okvir moè da se prilago|ava tehnologijama koje tek dolaze. Platforme koje koriste deca morale bi redovno da procewuju rizike svojih proizvoda. Tako|e bi morale da objavquju kako te rizike prepoznaju i {ta rade da ih smawe. DECA I RODITEQI NE]E PLA]ATI KAZNE Vlada nagla{ava da predlog ne predvi|a ka`wavawe dece. Kazne nisu predvi|ene ni za wihove roditeqe ili starateqe. Zakonska odgovornost usmerena je ka kompanijama koje upravqaju platformama. To je va`na razlika. Novi Zeland ne poku{ava da kriminalizuje kori{}ewe dru{tvenih mreà me|u maloletnicima. Poku{ava da kompanijama nametne obavezu da spre~e pristup odre|enim korisnicima.

Nau~nici sa Flinders univerziteta u Australiji razvili su cink-jodnu bateriju koja izdràva vi{e od 60.000 ciklusa puwewa i prazwewa, a puni se za samo tri minuta. Re~ je o vodenoj bateriji koja bi mogla da postane ozbiqna alternativa litijum-jonskim baterijama u skladi{tewu energije velikih razmera. Zongfan \ija, profesor hemije na Flinders univerzitetu, kaè da ovakve baterije postaju sve realnija zamena za litijum-jonske sisteme. Wegov tim sada sara|uje sa industrijskim partnerima na razvoju platforme za proizvodwu prototipova. Litijum-jonske baterije danas dominiraju u elektri~nim vozilima i prenosnoj elektronici, ali dolaze sa ozbiqnom cenom. Skupe su, sklone poàrima i ostavqaju veliku koli~inu otpada. Sama Australija godi{we proizvede oko 3.300 tona litijumskog baterijskog otpada, a ta cifra bi do 2036. godine mogla da prema{i 136.000 tona. KAKO JE RE[EN PROBLEM CUREWA JODIDA Cink-jodne baterije ve} duè vreme vaè za bezbedniju, vodenu i nezapaqivu alternativu, ali ih je ko~io takozvani efekat {atla. Re~ je o pojavi u kojoj jediwewa jodida cure kroz separator baterije i vremenom smawuju wen u~inak. Tim sa Flinders univerziteta re{io je taj problem uz pomo} jeftinog, biorazgradivog polimera baziranog na ciklodekstrinu, jediwewu koje se dobija iz skroba. Ciklodekstrin se ina~e koristi u kozmetici i prehrambenoj industriji, a nau~nici su

ga iskoristili da naprave sitne molekularne „kaveze”. Spoqa{wi deo tih kaveza privla~i vodu, dok unutra{wi deo odbija vodu i zarobqava jediwewa koja ina~e cure, ~ime se curewe potpuno zaustavqa. Prema re~ima \ije, ovaj pristup omogu}ava dugotrajne i odrìve cink-jodne baterije uz upotrebu jeftinih i biorazgradivih sirovina. Rezultati testirawa deluju impresivno za primenu u skladi{tewu energije velikih razmera. Baterija radi na naponu od 1,3 do 1,4 volti i postiè kapacitet od 200 mAh po gramu tokom 8.000 ciklusa, uz puno puwewe za sedam minuta. Kada se ciqani kapacitet spusti na 150 mAh po gramu, baterija uz tri minuta puwewa izdràva vi{e od 60.000 ciklusa. Prema podacima iz studije, wena degradacija iznosi svega 0,0001 do 0,0003 odsto po ciklusu. ZA[TO JE OVO POSEBNO VA@NO ZA AUSTRALIJU Baterije bazirane na cinku ve} su poznate po tome {to su bezbednije, jeftinije i lak{e dostupne od litijum-jonskih, a

po energetskoj gustini im ne zaostaju mnogo. Ne postoji rizik od po`ara, a sirovine za wihovu proizvodwu su znatno rasprostrawenije. Prerada litijuma trenutno je uglavnom skoncentrisana u Kini, {to ostale zemqe ~ini rawivim na poreme}aje u snabdevawu. Australija, s druge strane, iako nema razvijenu preradu litijuma, poseduje ogromne zalihe cinka. Zemqa dr`i izme|u 20 i 28 odsto svetskih poznatih rezervi ovog metala, {to joj daje zna~ajnu strate{ku prednost u prelasku na novu generaciju baterija. [angksu \ijang, jedan od autora studije, isti~e da bi kori{}ewe ovih doma}ih resursa moglo da postavi temeqe za bezbedniju i samostalniju industriju skladi{tewa energije u Australiji. Laboratorija na Flinders univerzitetu sada direktno sara|uje sa industrijskim partnerima na izgradwi komercijalne platforme za prototipove. Ako se ovaj razvoj nastavi, slede}a faza zelene energetske tranzicije mogla bi da se oslawa na cink i skrob, umesto na retke i zapaqive metale.

POLICIJA MORALA DA SE IZVIWAVA:

Devojka prona|ena mrtva, wenoj porodici rekli da je `iva! Policija u Australiji izvinila se nakon {to je porodica 18-godi{we planinarke, koja se osam dana vodila kao nestala, gre{kom obave{tena da je prona|ena `iva. Lili Huper je, me|utim, prona|ena mrtva, a sada je pokrenuta istraga kako bi se utvrdilo kako je nestala i kako je wena porodica dobila pogre{nu informaciju. Huper je 12. avgusta napustila

Oukdejl u Novom Ju`nom Velsu (NSW) kako bi sama oti{la na planinarewe u Nacionalni park Nat¬aj, ali je prijavqen wen nestanak nakon {to se te ve~eri nije vratila ku}i, saop{tila je policija Novog Ju`nog Velsa. Pokrenuta je velika potraga u kojoj su u~estvovale razli~ite slu`be, a trajala je do ranog jutra u ~etvrtak, kada je saop{teno da je prona|ena.

Wena porodica, veruju}i da je Lili i daqe ìva, vi|ena je kako slavi na mestu potrage. Premijer Novog Ju`nog Velsa Kris Mins ~ak je tokom direktnog prenosa saslu{awa senatskog odbora saop{tio da je prona|ena ìva. Me|utim, samo nekoliko minuta kasnije Mins je povukao svoju izjavu i potvrdio da je Lili zapravo preminula. „Duboko sam tuàn zbog wene porodice”, rekao je Mins. Komesar policije Novog Ju`nog Velsa Mal Lawon rekao je na konferenciji za novinare, da je „naàlost, do{lo do pogre{ne komunikacije u trenutku kada je prona|eno Lilino telo”. „Bezrezervno se izviwavam zbog te pogre{ne komunikacije”, rekao je on, kao i zbog „dodatne traume koju je to mo`da izazvalo Lilinoj porodici, ali svakako i zbog neprijatnosti i konfuzije koje je to prouzrokovalo”.

AUSTRALIJA

Najve}a rudarska kompanija na planeti, australijska BHP, zabele`ila ogroman rast dobiti Australijski BHP, najve}a rudarska kompanija na svetu, isplati}e najve}u dividendu u posledwe ~etiri godine. I to zahvaquju}i sna`noj potra`wi za sirovinama koje proizvodi, pre svega bakrom i gvozdenom rudom. Osnovna dobit porasla je za 30%, na 13,2 milijarde dolara, u godini koja je za-

Relativno novi izvr{ni direktor Brendon Kreg rekao je da je BHP imao uspe{nu godinu, uz rekordne isporuke gvozdene rude i proizvodwu od dva miliona tona bakra drugu godinu zaredom. „Ispunili smo ili prema{ili smernice u ve}em delu na{eg portfolija i ostvarili vode}e pozicije u industriji kada je re~ o tro{kovima“, rekao je Kreg.

^etvrtak 27. avgust 2026. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

vr{ena 30. juna. Prihod je pove}an 15%, na 58,8 milijardi dolara. Kona~na dividenda od 99 centi po akciji, kada se doda polugodi{wa isplata od 73 centa, dovodi ukupnu godi{wu dividendu do 1,72 dolara po akciji.

„Bakar je motor koji pokre}e rast BHP-a. Bakar je ~inio vi{e od polovine na{e osnovne EBITDA dobiti i generisao zna~ajan slobodan nov~ani tok, {to zna~i da se rast u segmentu bakra sam finansira.“

ZNA^AJ BAKRA Nekada kompanija ~ije je poslovawe gotovo u potpunosti bilo zasnovano na eksploataciji gvozdene rude u Zapadnoj Australiji, BHP se me|u investitorima sve vi{e posmatra kao proizvo|a~ bakra sa velikom izlo`eno{}u elektrifikaciji, posebno rastu broja centara za obradu podataka za potrebe ve{ta~ke inteligencije (AI).

GVO@\E, UGAQ I \UBRIVO Gvozdena ruda i daqe je glavni generator dobiti. Uz gotovo nepromewenu EBITDA od 14,5 milijardi dolara, u pore|ewu sa 14,4 milijarde dolara u prethodnoj fiskalnoj godini. Ugaq je, prvenstveno zbog visokih poreza u Australiji, bio ne{to profitabilniji. EBITDA je iznosila 832 miliona dolara, u pore|ewu sa 573 miliona dola-

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

ra prethodne godine. BHP-ov novi veliki projekat, proizvodwa kalijumskih |ubriva u Kanadi, pribli`io se po~etku proizvodwe, koji je planiran za sredinu naredne godine. Kreg je rekao da je izgradwa prve faze projekta Jansen za proizvodwu kalijuma u kanadskoj provinciji Saska~evan zavr{ena 84%. „O~ekuje se da }e Jansen raditi 60 godina i da }e BHP-u omogu}iti ulazak u novu oblast proizvodwe sirovine koja je od kqu~nog zna~aja za bezbednost snabdevawa hranom“.

OPREZ Uprkos sna`nim rezultatima poslovawa, neki investicioni analiti~ari smatraju da je cena akcije BHP-a, ~iji je rast podstaknut bakrom, mo`da porasla previ{e i prebrzo. Od po~etka godine akcija BHP-a porasla je 41%, na 64,72 australijska dolara. Kanadska banka RBC Capital Markets, nakon objavqivawa rezultata, saop{tila je klijentima da je perspektiva kompanije pozitivna. Ali i da je wena ciqna cena akcije 57 australijskih dolara (39,90 dolara). To je 11,4% mawe od trenutne cene.

CIQ PRIVLA^EWE NOVIH INVESTICIJA

Australija uvodi standarde za potro{wu struje u data centrima Australija }e zakonom uvesti nacionalni standard za potro{wu elektri~ne energije i vode u data centrima, dok vlada nastoji da iskoristi tehnolo{ki razvoj za ja~awe ekonomije, bez izazivawa otpora javnosti. Premijer Entoni Elbanizi (Anthony Albanese) predstavi}e predloène obaveze na sastanku lidera svih saveznih dràva i teritorija u sredu. Vlada levog centra tako|e planira da uvede minimalne standarde koji }e se odnositi na autorska prava, bezbednost i sigurnost prilikom obu~avawa modela ve{ta~ke inteligencije. „Australija moè da uradi vi{e kako bi omogu}ila razvoj napredne ve{ta~ke inteligen-

cije u zemqi“, re}i }e Elbanizi u govoru, prema delovima govora koje je objavila wegova kancelarija. „Moramo oblikovati ovu promenu tako da iskoristimo pozitivne mogu}nosti, uz svo|ewe

negativnih posledica na najmawu mogu}u meru.“ Program premijera u skladu je sa komentarima ministra energetike Krisa Bovena (Chrisa Bowena) po~etkom ovog meseca, kada je

rekao da vlada ne}e dozvoliti „trku ka dnu“, u kojoj se dr`ave i teritorije „utrkuju da privuku data centre po cenu ra~una doma}instava, pouzdanosti snabdevawa ili emisija“.

Boven je u nedequ odbacio protivqewe dràve Kvinslend, rekav{i da „uz odgovaraju}a pravila moète privu}i investicije, ali istovremeno ostvariti dobar rezultat, tako {to }e ti data centri morati da obezbede sopstvenu obnovqivu energiju i da imaju podr{ku gasnih elektrana koje mogu brzo da pove}aju proizvodwu“. Elbanizi je u govoru u utorak poru~io poslovnoj zajednici da je „Australija u sna`noj poziciji da privu~e investicije u data centre, ali da }e odràvawe dru{tvene podr{ke biti od kqu~nog zna~aja“ za ostvarivawe tog ciqa. „To zna~i obezbediti da ra~uni za energiju ne rastu, da sigurnost snabdevawa vodom bude o~uvana i da lokacije budu odgovaraju}e“, rekao je on.

9366 9299

14 ^etvrtak 27. avgust 2026.

AUSTRALIJA

Planina protiv NATO-a

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Me|unarodni filmski festivali u Australiji neretko imaju u programu neki srpski film ili filmove sa prostora biv{e Jugoslavije. Ove godine nakon Sidneja i publika u Melburnu mogla je da na ovogodi{wem filmskom festivalu vidi jedno zanimqivo ostvarewe sa balkanskih prostora. Re~ je o dokumentarnom filmu „Planina“ (engleski naziv: “To Hold a Mountain”) rediteqa

i scenarista Biqane Tutorov i Petra Glomazi}a, koji je od svoje premijere u januaru ove godine ve} pobrao nekoliko glavnih nagrada. Prvo je na presti`nom Sandens festivalu u Wujorku osvojio Veliku nagradu ìrija, zatim u Podgorici a nedavno je i u Sarajevu osvojio glavnu nagradu za najboqi dokumentarni film. „Planina“ je me|unarodna koprodukcija Srbije, Crne Gore, Francuske, Slovenije i Hrvatske. Srpski producent filma je novosadska produkcijska ku}a „Wake Up Films“, koju vodi rediteqka Tutorov a film su finansijski podràli filmski centri Srbije i Crne Gore. „Planina“ je jedan slikovit i poeti~ni dokumentarac koji vodi gledaoce me|u brda Siwajevine, gde glavna junakiwa brine o farmi od zore do sumraka, sve vreme bore}i se da za{titi zemqu koja ju je odgajila. Film prati ìvot Mileve „Gare“ Jovanovi} i wene }erke Nade na Siwajevini, prostranoj planinskoj oblasti u Crnoj Gori. Gara se bavi sto~arstvom, ~uva ovce, muze krave i pravi sir, dok Nada odrasta u okruèwu u kojem su ìvot i rad neraskidivo povezani sa planinom. Wihova svakodnevica, me|utim, po~iwe da se mewa kada se pojave planovi

gube vreme na razmatrawe takvih argumenata. Zaista, film „Planina“ prvenstveno je fokusiran na na~in ìvota koji ne samo da vredi za{tititi, ve} sa sobom nosi znawe i ve{tine koje se prenose sa generacije na generaciju. Kontemplativna i posmatra~ka slika Tutorova i Glomaì}a je vi{e uskla|ena sa ritmom ìvota Gare i Nade nego sa tradicionalnim okvirom pri~e o Davidu protiv Golijata. Osim nekoliko scena akcije u zajednici i jedne u kojoj se Gara pojavquje u televizijskoj emisiji vesti kako bi se suo~ila sa vojnim zvani~nicima, film ostaje ukorewen u svom pastoralnom okruèwu. Garina odanost domovini i weni razlozi za wenu odbranu su jasni, ali ispod wih, mo`da neizre~eno, krije se i odbacivawe mu{kog nasiqa koje je progawalo wen ìvot. Ve} na po~etku saznajemo da Nada zapravo nije wena }erka, ve} wena ne}aka. Garina sestra Mika je brutalno ubijena ubrzo nakon ro|ewa Nade, od strane wenog biv{eg muà. A senku na narativ baca pu{tawe mu{karca iz zatvora i koraci koje bi on mogao preduzeti, ako poku{a da se ponovo poveè sa porodicom koju je brutalno zlostavqao. Ne bi bilo preterano sugerisati da Gara na neki na~in povezuje porodi~no nasiqe sa vojskom, koja se name}e wenoj „majci“ Siwajevini. Te{ko izvojevana pobeda na kraju dolazi za Garu i wenu zajednicu, ali napredak ipak Gara i Nada u filmu ”Planina” postoji. Naj{okantnija slika filma je jednowegove stanovnike svojom decom. stavno slika zemqanog puta koji Krave pasu me|u travom, proizvo- se asfaltira. âk i ako vojska ne de}i mleko koje stvara jedin- odràva svoje ve`be, podru~je je stvene varijante crnogorskog ozna~eno kao procvat ekoturizsira. Blejawe ovaca i mjaukawe ma. Rediteqi nam na taj na~in bezbrojnih ma~i}a koji lutaju daju nadu da je procvat ovog kraja pruàju muzi~ku podlogu Garinom mogu} i da on ima budu}nost. Spodanu dok se brine o svojoj stoci. qni svet }e prona}i svoj put na Pored we je wena adolescentna ovaj ili onaj na~in, ali barem je }erka Nada, koja stru~no pomaè Gara postavila uslove i pokazau svakom zadatku koji treba oba- la Nadi kako se to moè uraditi viti. Wihov ìvot nije ni malo u godinama koje dolaze. Film traje 105 minuta i moè luksuzan. Nema televizora na vidiku, a ako postoji internet se prona}i na onlajn platformaveza, sigurno nemaju vremena za ma kao {to su „Prajm Video“ ili dru{tvene mreè ili imejl. Ali „Tubi“. Film opravdava svaki one ìve u lakoj harmoniji jedni svoj minut jer su{tinski do~arasa drugima i sa svojom okolinom va lepote predivne Siwajevine, - sve dok se u daqini ne za~uju netaknute crnogorske lepote koja nas i daqe opomiwe da je ~esto pucwi. Nakon {to smo videli za- moramo ako zatreba i svojim pawuju}u fotografiju Eve ìvotima braniti. Gara i Nada Kraqevi} i saznali da je re- su to na najboqi mogu}i na~in gion pod za{titom UNESKO-a, svima nama pokazale. Nadajmo se neverovatno je da bi crnogor- da }emo ovaj predivni dokumenska vojska uop{te i razmatra- tarac videti naredne godine i la izgradwu NATO poligona za na na{em Srpskom filmskom feobuku bilo gde na ovoj prelepoj stivalu koji se tradicionalno zemqi. Gara je tako|e u neveri- odràva svake godine u svim veci i, zajedno sa svojim kom{ija- }im australijskim gradovima. ma, radi na tome da otera svaki takav upad iz ogromnog prostora svog doma. Obrazloèwe vojske da Siwajevina nudi idealnu lokaciju za vojna vozila sasajankovic28 i oru`je je toliko apsurdno da @SasaJankovic28 filmski stvaraoci ~ak i ne sasajankovic28 za uspostavqawe vojnog poligona za obuku povezanog sa NATO-om. Gara se prikqu~uje lokalnom otporu i zajedno sa stanovnicima Siwajevine poku{ava da za{titi planinu od vojne namene. Borba za zemqu u filmu, me|utim, postaje mnogo vi{e od politi~kog i ekolo{kog pitawa. Kroz odnos majke i }erke, rediteqi govore o porodi~nom nasle|u, nasiqu nad ènama, maj~instvu, gubitku i posledicama trauma koje se prenose kroz generacije. Istovremeno, film govori o sna`noj vezi qudi sa prostorom koji doìvqavaju kao svoj dom. „Planina“ je snimana tokom vi{e godina, prate}i promene u ìvotu Gare, Nade i zajednice na Siwajevini. Autori su se opredelili za miran, posmatra~ki pristup, u kojem priroda, svakodnevni rad i odnosi me|u qudima zauzimaju jednako va`no mesto kao i politi~ka borba. Gara poznaje pa{wake Siwajevine celog svog ìvota. Ona planinski venac smatra svojom majkom, a

maksimalno 40 kilograma

AUSTRALIJA

^etvrtak 27. avgust 2026. 15

AUSTRALIJA DOBILA VELIKI NACIONALNI PARK KOALA:

Za{ti}eno vi{e od 300.000 hektara prirode Australija je dobila jedno od najve}ih novih za{ti}enih podru~ja u Novom Ju`nom Velsu – Veliki nacionalni park koala, koji se prostire na oko 315.000 hektara na obali Kofs.

„QUDI ME PITAJU KOJI JE TO AUTO”

Zastava jugo 311 stigla ~ak do Australije! Posle meseci i meseci papirologije i pute{estvija u kontejneru preko mora i okeana, srpska zastava jugo 311 kona~no je polovinom avgusta stigla do Sidneja u Australiji! Zastava jugo (Yugo) 311 je izvozna verzija modela zastava 101 (Skala) koja se prodavala na tr`i{tu Velike Britanije. Oznaka je ozna~avala model sa troja vrata i motorom od 1.1 litra. Jugoslavija ga je izvozila u Veliku Britaniju osamdesetih godina 20. veka i ima volan na desnoj strani! - Qudi me pitaju koji je ovo auto i kako se zove boja, ispri~ao je ponosni vlasnik „zastave” koja je pro{le nedeqe doputovala u Sidnej. - Boja je „meksi~ko plava” , a auto je u ono vreme ko{tao 3.683 funte odnosno oko 7.000 australijskih doalra. U dana{wem novcu to bi bilo 18.600 dolara. Ovaj automobil danas je veoma redak, dok se mawi deo jo{ uvek nalazi u evidencijama britanskih oldtajmera, mo`e se pro~itati na internetu.

Zastoj u obradi partnerskih viza ostavqa Australijance u neizvesnosti Novi sistem prioriteta, zbog kojeg bi neki australijski dràvqani mogli duè da ~ekaju da wihovi partneri dobiju vizu, nai{ao je na kritike. Broj nere{enih zahteva za vize raste u trenutku kada se Laburisti~ka vlada suo~ava sa pritiskom da smawi migracije iz inostranstva. Mnogi migranti ~ekaju vi{e detaqa o reformama vlade u oblasti migracija, strahuju}i da bi one mogle dodatno da oteàju ceo proces. Podaci Ministarstva unutra{wih poslova Australije pokazuju da se oko polovine partnerskih viza obradi u roku od 17 meseci, a 90 odsto u roku od 30 meseci. Tokom 2024. godine podneto je vi{e od 68.000 zahteva za partnerske vize, {to je najve}i broj od 2012. godine. Od toga je obra|eno 40.000 zahteva. Cena podno{ewa zahteva, koja iznosi 11.710 dolara, pove}ana je za 25 odsto u odnosu na pro{lu godinu. Vlada navodi da je pove}awe potrebno kako bi se finansirale reforme u oblasti migracija. SBS na srpskom

Park je formiran povezivawem pribli`no 175.000 hektara dràvnih {uma sa ve} postoje}im za{ti}enim podru~jima. Wegova povr{ina pribli`no je jednaka povr{ini Nacionalnog parka Plave planine ili Nacionalnog parka Ko{}u{ko. Glavni razlog za wegovo formirawe je za{tita koala, ~ija je populacija u Novom Ju`nom Velsu posledwih decenija zna~ajno opala. Ova vrsta je u toj australijskoj saveznoj dràvi progla{ena ugroènom 2022. godine, a ranija parlamentarna istraga upozorila je da bi koale mogle potpuno nestati iz regiona pre 2050. godine. Prema procenama, novi park mogao bi da za{titi oko 12.000 koala, pribli`no 36.000 velikih jedrilica – torbara poznatih po sposobnosti da jedre izme|u stabala – kao i vi{e od 150 drugih ugroènih vrsta. ZA[TITA KOALA I DREVNIH [UMA Veliki nacionalni park koala obuhvata ostatke drevnih pra{uma Gondvane, kao i stani{ta retkih vrsta biqaka, me|u kojima su i pojedine vrste orhideja. Jedan od ciqeva je da se o~uvaju {umski predeli koji predstavqaju kqu~na stani{ta koala, ali i da se poveù wihovi fragmentisani delovi. U okviru parka bi}e angaòvani i starosedela~ki renxeri, koji }e, osim za{tite prirode, raditi na o~uvawu kulturnog nasle|a i tradicionalnih vrednosti tog podru~ja. Park bi trebalo da ima zna~aj i za lokalnu ekonomiju. Australijske vlasti planiraju ulagawa od dodatnih 60 miliona australijskih dolara u staze, kampove i infrastrukturu za avanturisti~ki turizam. Ideja je da Veliki nacionalni park koala vremenom postane destinacija koja }e privla~iti

me|unarodne posetioce, sli~no kao {to to danas ~ine Uluru i Veliki koralni greben. GODINE BORBE ZA ZA[TITU [UMA Ideja o parku pojavila se jo{ 2010. godine, kada su ekolozi, zabrinuti zbog pada broja koala, pokrenuli istraìvawa wihovih stani{ta. Projekat je kasnije dobio podr{ku nekada{weg slu`benika nacionalnih parkova E{lija Lava, a vlada Novog Ju`nog Velsa obavezala se na wegovo formirawe tokom predizborne kampawe 2023. godine. Me|utim, proces za{tite nije pro{ao bez problema. Dok su se granice budu}eg parka jo{ definisale, organizacije za za{titu prirode dokumentovale su se~u i degradaciju oko 15.000 hektara {uma unutar predloènog podru~ja. Vlada je u me|uvremenu zabranila se~u u 106 posebno ozna~enih „koala ~vori{ta“, koja su obuhvatala oko 12.000 hektara, ali je najve}i deo predloènog podru~ja i daqe bio otvoren za eksploataciju dok su pregovori trajali. Progla{ewem parka se~a je sada zavr{ena na celom wegovom podru~ju. To predstavqa veliki korak za za{titu prirode, ali ekolozi upozoravaju da se izgubqeno stani{te ne moè jednostavno vratiti. ONO [TO JE POSE~ENO NE MO@E BRZO DA SE NADOKNADI Stara stabla i {ume koje koale koriste za ishranu i skloni{te zahtevaju decenije, pa ~ak i duè, da se obnove. Zbog toga za{titnici prirode

upozoravaju da progla{ewe parka jeste uspeh, ali da ne mo`e u potpunosti da poni{ti {tetu nastalu tokom prethodnih godina. Poseban problem predstavqa ~iwenica da su pojedini delovi {ume pose~eni upravo u periodu kada je formirawe parka ve} bilo najavqeno. Ipak, zavr{etak se~e zna~i da }e preostala stani{ta sada biti pod trajnom za{titom. MO@E LI ZA[TITA PRIRODE BITI I EKONOMSKI ISPLATIVA? Veliki nacionalni park koala predstavqa i zanimqiv primer promene pogleda na vrednost prirodnih resursa. Prema analizi Univerziteta u Wukaslu, park bi kroz razvoj turizma mogao da doprinese otvarawu oko 9.800 regionalnih radnih mesta i generi{e oko 330 miliona australijskih dolara zarada tokom 15 godina. To je znatno vi{e od ekonomskih koristi koje je, prema dostupnim analizama, donosila eksploatacija autohtonih {uma. Zbog toga pristalice parka smatraju da o~uvawe prirode ne mora da bude suprotstavqeno ekonomskom razvoju. Naprotiv, o~uvani ekosistemi mogu postati osnova za odr`ivi turizam, nova radna mesta i dugoro~ni razvoj lokalnih zajednica. Veliki nacionalni park koala sada predstavqa jedno od najzna~ajnijih novih za{ti}enih podru~ja u Novom Ju`nom Velsu. Wegov uspeh, me|utim, zavisi}e od toga koliko }e preostala stani{ta biti o~uvana i da li }e koale imati dovoqno prostora i hrane da se wihova populacija oporavi.

Australija na nogama, pti~ji grip pre{ao na sisare! Prvi slu~aj pti~jeg gripa kod sisara u Australiji potvr|en je u saveznoj dràvi Ju`noj Australiji, saop{tila je savezna ministarka poqoprivrede Xuli Kolins. Ona je rekla novinarima da je prvi slu~aj pti~jeg gripa H5 kod sisara u Australiji potvr|en kod foke u Bi~portu, 300 kilometara ju`no od Adelejda, prenio je ABC. Kolins je istakla da nije neo~ekivano da morski sisari budu zaraèni pti~jim gripom u podru~jima gde postoje visoke stope infekcije kod divqih ptica. Ona je najavila da }e u narednim danima otputovati u Ju`nu Australiju kako bi razgovarala o odgovoru dràve na pti~ji grip H5. Ju`noaustralijska krznena foka (ju`ni morski medvjed) u Bi~portu u Ju`noj Australiji bila je pozitivna na pti~iji grip H5, potvrdile su vlasti u nedequ. To je prvi potvr|eni slu~aj ovog soja kod sisara u Australiji, a veruje se da je prenesen sa divqih ptica. Ministarka poqoprivrede Xuli Kolins rekla je da je

ovaj razvoj doga|aja uznemiravaju}i, ali ne i neo~ekivan. - Iako je ovo zabriwavaju}i razvoj doga|aja, nije neo~ekivano da po~nemo vi|ati infekciju kod drugih divqih `ivotiwa, posebno kod morskih sisara, naro~ito u podru~jima gde postoji visoka stopa infekcije me|u divqim pticama, rekla je ona.

- Naàlost, tako|e znamo da kada se pti~iji grip H5 pro{iri u prirodnom okruèwu, nije mogu}e izbe}i zna~ajne gubitke.“ Izvr{ni direktor Savjeta za invazivne vrste, Xek Gof, rekao je da je prenos sa sisara na sisara u inostranstvu doveo do visoke stope smrtnosti. - Znamo iz Ju`ne Amerike i Antarktika da je prenos sa sisara na sisara me|u fokama brzo doveo do visoke stope smrtnosti, posebno me|u mladun~adima, rekao je on. - Jo{ uvek smo u ranim fazama ovog razaraju}eg virusa i lo{e vesti }e nastaviti da stiù za na{e divqe ìvotiwe kako se bude {irio kontinentom i izme|u vrsta. Ovo je usledilo nakon pove}awa broja uginulih ptica otkako je virus prvi put otkriven na obalama Australije u junu. Ju`na Australija ima najve}i broj potvr|enih slu~ajeva, sa 182 registrovanih. Viktorija je zabeleìla 86 slu~ajeva, Zapadna Australija 10, Novi Ju`ni Vels 11, a Tasmanija devet. Za sada nijedan slu~aj nije otkriven u poqoprivrednom okruèwu, a zdravstveni rizik za qude ostaje nizak.

16 ^etvrtak 27. avgust 2026.

ZAJEDNICA

BEN\O AKADEMIJA

Srpska tradicija na Premijerovoj multikulturalnoj gala ve~eri U subotu, 22. avgusta, Ben|o akademija iz Melburna imala je ~ast da bude deo presti`ne Multikulturalne gala ve~eri premijera Viktorije (Premier’s Multicultural Gala Dinner), odràne u Melburnskom kongresnom i izlo`benom centru. Biti pozvan da nastupi{ na jednom ovakvom doga|aju, pred premijerom Viktorije, ministrima, predstavnicima dràvnih institucija i brojnih kulturnih i verskih zajednica, svakako je veliko priznawe za dosada{wi rad Akademije, ali i prilika da se srpska tradicija predstavi daleko {ire od okvira na{e zajednice. Ovogodi{wa Gala ve~era odràna je pod sloganom „Pri~e o nama“ (Stories of Us) i okupila je vi{e od 1.200 gostiju iz razli~itih delova Viktorije. Me|u kulturama predstavqenim kroz muziku, igru i tradiciju svoje mesto imala je i srpska, zahvaquju}i nastupu Ben|o akademije. Poseban trenutak ve~eri za ~lanove Akademije bio je i susret sa premijerom Viktorije Benom Kerolom, kao i predstavnicima Vlade Viktorije, sa kojima je nakon nastupa nastala zajedni~ka fotografija. Za jedan ansambl koji postoji tek od 2019. godine, put koji je Ben|o akademija pre{la za sedam godina svakako zasluùje pa`wu. Od svojih po~etaka Akademija je izrasla u jedan od ozbiqnijih umetni~kih ansamba-

^lanovi Ben|o akademije sa premijerom Viktorije Benom Kerolom i predstavnicima Vlade Viktorije tokom Premier’s Multicultural Gala Dinner, Melburn, 22. avgust 2026. la u srpskoj zajednici u Australiji. Rade samostalno, a veliki deo wihovog rada posve}en je deci i mladima i na~inu na koji }e nove generacije upoznati i sa~uvati srpsku igru, muziku i tradiciju. Na ~elu Akademije je Slobodan Ben|o, poznati koreograf i psiholog, koji godinama radi sa mladim igra~ima. Zanimqiv deo wegove biografije je i poznavawe kineskog

jezika, {to je doprinelo kontaktima i saradwi sa kineskom zajednicom. Sa decom radi i poznati muzi~ki pedagog Sawa Drqa~a, tako da se pa`wa ne posve}uje samo koreografiji i igri ve} i muzi~kom obrazovawu mladih ~lanova. Iza Ben|o akademije danas je zna~ajan broj nastupa u Australiji i inostranstvu. Redovni su u~esnici poznatih festivala,

a imali su priliku da gostuju i nastupaju u Kini, Srbiji i Severnoj Makedoniji. Posebno je zna~ajno {to se wihov rad ne zavr{ava u granicama srpske zajednice. Tokom godina izgradili su blisku saradwu sa kineskom, makedonskom, ruskom, gr~kom i bugarskom zajednicom, nastupaju}i zajedno i predstavqaju}i srpsku kulturu publici razli~itog porekla.

Praznik preobra`ewa u Kabramati

Na dan Preobraèwa Gospodweg, u sredu, 19. avgusta 2026. godine Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan sluìo je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svetog Velikomu~enika Georgija u Kabramati. Sasluìvao je stare{ina hrama protojerej-stavrofor \uro \ur|evi}, uz prisluìvawe ipo|akona, prisluìteqa i pojawe na Liturgiji hora pri Sabornom hramu. Ve}i broj vernika su se ispovedali i pri~estili.

U Jevan|elskoj Arhijerejskoj besedi Mitropolit Siluan je tuma~io smisao Preobraèwa Gospodweg. Preobraèwe u slavi Boìjoj posvedo~ili su Sveti Proroci Ilija i Mojsije sa trojicom u~enika Hristovih, Sv. Apostola Petra, Jakova i Jovana. Time je, u~e{}em na Tavoru, Starim i Novim Zavetom osvedo~eno ovo sada ve} prisustvo na zemqi Ovaplo}enog Gospoda Hrista o kome su proroci nagove{tavali. Trojica apostola pozivaju i nas na

duhovni podvig, duhovno uspiwawe na goru. Na taj na~in ~inimo sebe bliè stawu ~istote srca, da nam bude darovano da budemo bliè i slavi Boànske svetlosti koja je otkrivena na gori Tavor. Nakon i dana{weg objavqivawa o predstoje}oj poseti Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Gospodina Porfirija u hramu o ovom doga|aju je razgovarano i radosno pomiwano i prilikom susreta i posluèwa u prostorijama crkvene sale. U daqem toku su Bogoslu`bene i organizacione pripreme za do~ek Prvojerarha na{e Svetosavske Crkve.

Mitropolit Sil Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski G. Siluan boravio je u kanonskoj poseti u Melburnu radi odràvawa potrebnih sastanaka sa sve{tenstvom ovog Arhijerejskog namesni{tva u ciqu pripreme za predstoje}i dolazak Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina G. Porfirija i drugih otaxbinskih Arhijereja. Pored sastanka sa sve{tenstvom, Mitropolit je odrào sastanak sa crkvenim odborom pri hramu Sv. Arhi|akona Stefana gde je predvi|eno sluèwe Sv. Liturgije kojom }e na~alstvovati na{ Patrijarh u nedequ 11. oktobra 2026. godine i tom prilikom izvr{iti ~in Velikog osve}ewa hrama. Ovakav ~in se u istoriji jednog hrama vr{i samo jednom i to onda kada je u potpunosti zavr{en i spreman za punu molitvenu upotrebu.

Ovom prilikom Visokopreosve}eni Mitropolit Siluan odr`ao je sastanak i sa ~te~evima ovoga namesni{tva razradiv{i detaqe koji se ti~u poretka bogoslu`ewa za vreme posete ove visoke delagacije SPC melburn{kim hramovima.

ZAJEDNICA

^etvrtak 27. avgust 2026. 17

Povodom manastirske slave ”Velike Gospojine” u manastiru Krupa, Dalmacija, organizujemo

Redovno dobijaju pozive i za neke od najve}ih multikulturalnih festivala u Australiji, me|u kojima su i poznate manifestacije u Kanberi i Xilongu. Upravo zbog toga poziv na ovogodi{wu Premijerovu multikulturalnu gala ve~eru nije do{ao slu~ajno. Iza wega stoje godine rada, proba, putovawa, nastupa i pre svega rada sa mladim qudima. Za wih je to bila prilika da na velikoj sceni poka`u {ta su nau~ili, ali i da pred publikom koja predstavqa gotovo sve delove multikulturalne Viktorije poka`u deo kulture iz koje poti~u. Mo`da je upravo to i najve}a vrednost onoga {to Ben|o akademija radi. Deca i mladi koji odrastaju hiqadama kilometara od Srbije ovde ne u~e samo korake jednog kola. Kroz igru i muziku upozna-

ju svoje poreklo, tradiciju i kulturu svojih roditeqa i predaka, ali istovremeno stvaraju prijateqstva i sa mladima iz drugih zajednica koje Australiju danas nazivaju svojim domom. Fotografija nastala te ve~eri sa premijerom Viktorije Benom Kerolom i predstavnicima Vlade Viktorije osta}e lepa uspomena na jedan veliki nastup, ali i dobar pokazateq koliko je Ben|o akademija napredovala od svog osnivawa 2019. godine. Sedam godina nije dug period, ali je bilo dovoqno da Ben|o akademija poka`e da srpsko kolo, muzika i tradicija imaju svoje mesto i na velikim scenama multikulturalne Australije. Krste Markovi}

”13. OBROVA^KOBUKOVA^KI SABOR” u nedequ, 30. 08. 2026. s po~etkom u 12 ~asova, na crkvenom imawu 962. Bringeli Rd, Rosmore, Sidnej. Pozivamo sav srpski rod, sve na{e sugra|ane, wihove prijateqe, kao i sve qude dobre voqe da nam se pridru`e i uveli~aju ovo na{e saborovawe. Uz bogat kulturno-zabavni program i doma}e specijalitete, posebna atrakcija je pe~eni vo na ra`wu. Organizovan je i turnir u fudbalu, bacawu kamena, bu}ama, kao i Jumping Castle za decu, a zabavqa}e vas na{i estradni muzi~ari. Ulaz slobodan. DOBRO NAM DO[LI

INFO: ZORAN – 0416807909 PE\A– 0402931700 “ORGANIZACIONI ODBOR”

UDRU@EWE BORACA KRAQEVSKE VOJSKE “DRAGOQUB DRA@A MIHAILOVI]”

Poziva vas na piknik u subotu 19. septembra 2026. godine sa po~etkom u 11 sati, prije podne,

luan u poseti Melburnu Neizostavan deo posete Visokopreosve}enog Vladike bila je i Sveta Liturgija u hramu Sv. Arhi|akona Stefana uz saslu`ewe Arhijerejskog namjesnika protojereja-stavrofora Petra Damwanovi}a i protojereja Aleksandra Savi}a, sta-

re{ine ovoga hrama. Hram je bio ispuwen mno{tvom naroda koje je Mitropolit pou~io besedom istakav{i da je nama pravoslavnim hri{}anima kao i celom ~ove~anstvu potrebno slediti Hrista te da je ovaj svijet zapao u mnoge i te{ke nevoqe jer qudi koji ga vode nemaju u svojim srcima i du{ama Hrista i kao takvi ne mogu svet voditi u pravom smeru niti ga u~initi boqim bez Onoga koji je za taj svet podneo iskupiteqsku `rtvu na Krstu. Svojom `rtvom je Hristos pokazao kako se opra{ta, a po jevaw|elskoj pri~i svi smo du`nici pred Gospodom i spasi}emo se ~ine}i dobro jedni drugima i opra{taju}i me|usobno. Ovaj doga|aj bio je radost za ovu parohijsku zajednicu koja se sprema za tako veliki ~in.

Prota Aleksandar na kraju se obratio zablagodariv{i Gospodu i po`elio dobrodo{licu Vosokopreosve}enom Mitropolitu Siluanu zahvaliv{i za molitve, pouke i savete prilikom ove posete. Kolo sestara ove parohije pripremilo prigodno poslu`ewe u crkvenoj sali. Sve{tenici, crkveni odbor, kolo sestra i sav verni narod nastavi}e da se priprema za najavqeni dolazak Wegove Svetosti Patrijarha Srpskoga Gospodina G. Porfirija i drugih Arhijereja sa rado{}u o~ekuju}i predstoje}e dane i pozivaju}i sav narod da se toga dana saborno okupimo na molitvu i u jednomisliju proslavimo Boga Oca i Sina i Svetoga Duha.

Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska

u domu Udru`ewa (91-99 Good St, Granville, 2142 NSW). l Ulaz sa ru~kom je $20. l Zabavqa}e nas poznati peva~ Dule Milivojevi} uz pratwu klavijaturiste Dragana Kotevskog. l Svi ste nam dobrodo{li!

Srda~an Ravnogorski pozdrav od Uprave. S VEROM U BOGA ZA KRAQA I OTAXBINU, RAVNA GORA POBEDITI MORA!

18 ^etvrtak 27. avgust 2026.

ZAJEDNICA

Upoznavawe sa depoom galerije

Srpska {kola „Sveti Sava“ u Brizbejnu u galeriji Fire Works

Gledati, stvarati, deliti: Poseta galeriji Nedavno je za grupu dece iz Srpske {kole „Sveti Sava“ u Brizbejnu organizovana poseta galeriji Fire Works. Skoro tridesetoro dece, uzrasta od 8 do 14 godina, u pratwi Biqane êlebi}anin, Dragana Tepav~evi}a, Leonele Fundi} i Mire êmali, do~ekali su Majkl Iter, koji je osnovao Fire Works 1993. godine, i wegova supruga Danica, koja sa wim radi vi{e od 25 godina. Srpska {kola „Sveti Sava“ povezana je sa Srpskom pravoslavnom crkvom Svetog Nikole u Vulungabi, gde kao paroh sluì otac Milo{ Raketi}. Nakon kratkog upoznavawa sa galerijskim prostorom u prizemqu i depoom, grupa se popela na mezanin, gde je bila postavqena izlo`ba „Across their lands“, na kojoj su predstavqeni radovi domoroda~kih i drugih umetnika. Majkl je objasnio kako se u domoroda~kom umetni~kom stvarala{tvu tradicionalni motivi ta~aka i krugova mogu raspore|i-

Biqana sa decom iz {kole vati na savremene na~ine, uz upotrebu teku}ih linija i obrazaca kojima se stvaraju apstraktne forme {to izra`avaju vezu sa zemqom i prostorom, ukqu~uju}i mesta ro|ewa i sveta mesta, kao i mitologiju, duhovnost i prisustvo predaka. Posebno se osvrnuo na akrilnu sliku ne`nih tonova „Ant Hills“ umetnice Helen Makarti Tjalmuti, poreklom iz regiona Top End na Severnoj Teritoriji.

Radni list, Nikola (8)

Dragan budno prati rad tokom kreativne aktivnosti

Majkl predstavqa izlo`bu Deca su tako|e podstaknuta da razmi{qaju o tome kako se jedna ideja moè izraziti i u dvodimenzionalnom i u trodimenzionalnom obliku. Majkl je govorio o svom kolaborativnom radu „Portal“, nastalom u saradwi sa umetnicom Fionom Omewo iz Lockhart River-a, ~ije linearno oslikane figure predaka imaju odraz i u wenim malim bronzanim skulpturama. Drugi primer bila je grupa oslikanih drvenih i bronzanih pasa brizbejnskog umetnika Alika Svita, postavqena ispred uramqene fotografije iz wegove serije „Choir of Dogs“. Zatim su deca u~estvovala u aktivnosti koju je osmislila Danica. Trebalo je da izaberu umetni~ko delo koje ih je inspirisalo, napi{u kratak opis - pri ~emu su mogla da koriste i }irilicu - i naprave sopstveni crte`. Kao druga mogu}nost, mogla su da stvore potpuno originalno umetni~ko delo, kao {to je to uradila devetogodi{wa Zita sa svojim crteòm pod nazivom „Art Gallery“. Osmogodi{wi Nikola bio je prvi koji se dobrovoqno javio da predstavi svoj rad: „Ova slika se zove ‘Flight’… podse}a me na travu u razli~itim bojama, kao {to su ùta, plava i qubi~asta. Tako|e me podse}a na ìvotiwe prekrivene krznom. Detaqi na platnu izgledaju neverovatno u uqu. Hvala.“ Nikola je opisivao ìvopisnu uqanu sliku umetnice Ivon Mils-Stenli iz Mount Glorious-a, koja je privukla pa`wu i ~etrnaestogodi{we Milice: „Izabrala sam ovu sliku zato {to se ba{ isti~e zbog detaqa koje ima i tera me da se pitam {ta je umetnica koristila, kao neke veoma tanke (slikarske) alatke, male {tapi}e…“ „Summer storm“ umetnika Majkla Nelsona Xagamare iz pustiwskih oblasti Centralne Australije posebno se dopala desetogodi{wem Danilu: „îni me sre}nim; to je nasmejano lice.“

Milica (14) Neka deca su ve} bila upoznata sa Xagamarinim radom, po{to su posetila Forecourt Mosaic ispred zgrade Parlamenta Australije u Kanberi, gde se nalazi wegov dizajn „Possum and Wallaby Dreaming“. Jedanaestogodi{wa Emili izabrala je dva rada, ukqu~uju}i i „Portal“: „…Svi|a mi se kako koriste linije da naprave osobu i kako se to poklapa sa ovim (pokazuju}i na prate}u skulpturu)… kako govori o razli~itim precima, duboko u pri~i… i o brodu u portalu…“

Pozadi: Maksim, Nikola, Dimitri. Napred: Aleksis, Andrej, Anastasija, sa radom „Ant Hills“ u pozadini desno

Neku decu privukle su razigrane skulpture pasa Alika Svita. Za desetogodi{wu Anastasiju inspiracija je bio rad „Baritone 26“: „Napravila sam ovu sliku zato {to izgleda kao zalazak sunca.“ [to se ti~e Biqane, koordinatorke {kole „Sveti Sava“, „Ant Hills“ joj je probudio dragu uspomenu iz detiwstva: „Ova slika me podse}a na vreme kada sam nosila hranu do mraviwaka. Sedela bih kao mala devoj~ica (u Mokrom Poqu, kod Knina), i ako bih jela sendvi~, sve mrvice hleba ili mesa, oni (mravi) bi do{li, sakupili ih i odneli u svoju ku}u. Pomagala sam im jer su bili mali i trebalo bi im ~itavu ve~nost. Imala sam sedam ili osam godina i za to vreme me ve`u veoma lepe uspomene.“ Deca su tokom cele posete bila veoma anga`ovana, reaguju}i na umetni~ka dela sa radoznalo{}u, ma{tom i odu{evqewem. Impresioniran wihovim u~e{}em, Majkl je pozvao Dragana i {kolsku zajednicu da ponovo posete Fire Works 2027. godine. Tekst: Danica Majstorovi} Iter Fotografije: qubazno{}u galerije Fire Works

SRPSKA POSLA

^etvrtak 27. avgust 2026. 19

LI^NI STAV

Pi{e: Marko Lopu{ina

Izbori u srpskoj dijaspori

u Dràva Srbija decenijama ne èli da ~uje politi~ki stav Srba u rasejawu, ne ostvaruje wihovo pravo glasa, ve} samo simulira svoj odnos prema iseqenom narodu i dràvqanima. Zato na izbore izlazi jako malo qudi iz dijaspore Predsednik Srbije je kona~no javno rekao da }e se predsedni~ki i parlamentarni izbori odràti krajem oktobra meseca. Aleksandar Vu~i} je to izjavio usred svoje predizborne kampawe, koja podrazumeva wegov obilazak odabranih regiona Srbije, susrete i razgovore sa gra|anima i socijalno davawe gotovog novca glasa~ima. Tom prilikom predsednik Srbije je rekao: - Izbori }e sve re{iti. Pobedi}emo ubedqivije nego {to mogu da zamisle ! Prema dràvnim zvani~nim podacima u Srbiji ima 6,6 miliona glasa~a, a u srpskom rasejawu jo{ 51.000. Srpsku dijasporu posledwih meseci aktivno pose}uju dvojica dràvnih ~inovnika, ministar bez portfeqa za dijasporu \or|e Mili}evi} i v.d. direktor Uprave za dijasporu i Srbe u regionu Vladimir Kokanovi}. Pored toga {to razvijaju dràvni odnosa sa iseqenim narodom iz Srbije i srpskih zemaqa (BiH, Crna Gora i Hrvatska), Mili}evi} i Kokanovi} u rasejawu {ire pri~e o vladavini SNS-a i Aleksandra Vu~i}a. I dok se predizborna kampawa predsednika i napredwaka vodi ve} godinu dana, u tre}oj nedeqi avgusta 2026. godine vlast je otvorila specijalni sajt „Ukqu~i se“ za bira~e iz rasejawa. Ovaj sajt www. ukqucise.info pokrenut je kao informativno mesto za gra|ane Srbije koji ìve u inostranstvu i èle da prate postupak glasawa na izborima u Srbiji. Na sajtu su objediweni vodi~i, rokovi i korisni linkovi, sa posebnim fokusom na proveru bira~kog spiska, prijavu za glasawe van Srbije i sam izborni dan. Ranijih godina dràva je organizovala izbore u rasejawu u 40 zemaqa {irom sveta. Istraìvawe Srba u rasejawu pokazala su da je na izborima 2023. godine 53 odsto gra|ana u dijaspori nije glasalo, a 22 odsto bilo je bez prava glasa. Ukupno bez glasawa je bilo 75 odsto srpskih dràvqana u dijaspori. Glasalo je samo 32 odsto wih u inostranstvu, a 13 odsto je glasalo kod ku}e u Srbiji. Na izborima u oktobru 2026. u inostranstvu mogu da glasaju samo dràvqani Srbije, dakle gastarbajteri i iseqenici sa srpskom adresom boravka u otaxbini i sa srpskim paso{em. Specijalni sajt „Ukqu~i se“navodi osnovne korake za glasawe iz inostranstva: proveru podataka u Jedinstvenom bira~kom spisku, pripremu potrebnih dokumenata, podno{ewe zahteva preko nadle`nog diplomatsko-konzularnog predstavni{tva i informacije za dan glasawa. Prema pravilima bira~i iz rasejawa podnose zahtev preko ambasade ili konzulata Republike Srbije kako bi se u bira~ki spisak uneo podatak da }e glasati u inostranstvu. Rokovi se odre|uju nakon raspisivawa svakih izbora, zbog ~ega je va`no pratiti zvani~ne objave Ministarstva dràvne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva spoqnih poslova i nadle`nih diplomatsko-konzularnih predstavni{tava za nove parlamentarne i predsedni~ke izbore.

Srbi u Londonu Ne znam za{to, tek novi sajt je trenutno namewen bira~ima iz Nema~ke, Austrije i [vajcarske. Pa se ova platforma kao vodi~ za glasawe u dijaspori odnosi na izbore srpskog rasejawa upravo u ovom regionu. Dràva Srbija, ina~e, nema ta~an podatak , odnosno broj srpskih dràvqana u inostranstvu, kao ni ta~an broj svih Srba sveta u rasejawu. Otuda nema ni ta~an broj srpskih dràvqana sa pravom glasa. îni mi se da dràva Srbija i vlast nemaju jaku politi~ku voqu za ostvarivawem glasa~kog prava srpskih dràvqana u inostranstvu. I da su izbori u srpskoj dijaspori za dràvu Srbije previ{e komplikovan imnogo skup politi~ki proces, pa se od wega olako odustaje. Grupa srpskih dràvqana i bira~a u inostranstvu bila je politi~ki diskriminisana dugi niz godina, od prvih vi{estrana~kih izbora odrànih 1990. godine pa sve do 2006. godine kada su na{i dràvqani iz dijaspore po prvi put mogli da glasaju u diplomatskim predstavni{tvima Srbije u zemqi u kojoj ìve. Sve do tada, po zakonu o izboru narodnih poslanika (~lan 10.) jedan od uslova koji je trebalo ispuniti za sticawe bira~kog prava, pored punoletstva, poslovne sposobnosti i dràvqanstva, bio je i prebivali{te u Republici Srbiji. Prebivali{te u Srbiji je bio jedan od uslova za sticawe bira~kog prava koji su na{i dràvqani koji su èleli da glasaju, mogli ispuniti uz dodatne tro{kove vezane za putovawe u Srbiju. Aktuelno zakonodavstvo propisuje da se bira~ koji ìvi u inostranstvu i daqe upisuje u bira~ki spisak prema posledwem prebivali{tu u Srbiji, odnosno posledwem prebivali{tu jednog od roditeqa, iako se u bira~ki spisak upisuju i podaci o wegovom boravi{tu u inostranstvu, jer poseban bira~ki spisak za ove bira~e ni do danas nije uspostavqen. Ukoliko èli da glasa u inostranstvu bira~ je suo~en sa nepotrebno komplikovanom procedurom koja se sprovodi u svakom izbornom ciklusu iznova i u veoma kratkom vremenskom roku. Napomiwem da je na parlamentarnim izborima 2023. godine glasalo 31.552 gra|ana iz dijaspore, {to je ~inilo 0.8 odsto od ukupnog broja iza{lih. Praksa je pokazala da najvi{e glasa~a u dijasopri ima kada su istovremeno parlamentarni i predsedni~ki izbori. Tako je bilo 2008. godine kada je iza{lo rekordnih 51.217 glasa~a. Bila je to tre}ina tada{wih srpskih bira~a koji su glasali. To je stra{no malo s obzirom da prema mojim podacima u inostranstvu ima oko pola miliona srpskih dràvqana i potencijalnih bira~a. Najvi{e ih je u Nema~koj, Austriji, [vajcarskoj, Francuskoj, Skandinaviji, SAD, Kanadi, Australiji, Velikoj Britaniji i Republici Srpskoj, odnosno BiH.

Po meni glavni razlog za mali broj srpskih dràvqana iz rasejawa koji su se prijavqivali za glasawe je taj da dràva Srbija decenijama ne èli da ~uje politi~ki stav Srba u rasejawu, ne ostvaruje wihovo pravo glasa, ve} samo fingira svoj odnos prema iseqenom narodu i dràvqanima. Zato na izbore izlazi jako malo qudi iz dijaspore. Prvi problem je taj {to dràva Srbija nikako ne omogu}ava bira~ima iz dijaspore da glasaju koriste}i elekttronsku po{tu, odnosno putem Interneta, dru{tevnih mreà i namenskih platformi. I daqe je praksa dràve da se glasa~i u inostranstvu prijavquju srpskim amabasadama i konzulatima, da bi u{li na glasa~ki spisak. Poznato je iz starih vremena da srpski iseqenici i emigranti ne vole dràvne spiskove koje Srbija pravi o wima. A de{ava se i da diplomatski slu`benici ne obaveste na vreme glasa~e da su bira~i na odre|enom bira~kom mestu. Drugi problem je {to se u dijaspori glasa na izbornim mestima u ambasadama i konzulatima. Bira~ka mesta se, me|utim, otvaraju uslovno – tek kada se prijavi 100 Srba bira~a, tada }e biti otvoreno bira~ko mestoi ostvareno pravo glasa. U velikim i prostranim zemqama bira~i moraju da pre|u i hiqadu kilometara da bi glasali u ambasadi Srbije. U SAD, Kanadi, Rusiji, Skandinaviji, Australiji to zna~i da srpski dràvqanim u tu|ini mora da uzme slobodne dane na poslu da bi putovao u udaqeni grad, glasao, no}io i vrtaio se ku}i i na posao. A to pla}a iz svog xepa. Tre}i problem sa glasawem srpskih dràvqana u inostranstvu jeste wihov politi~ki stav protiv vladavine SNS-a u Srbiji i naklowenost glasa~kog mnewa srpske dijaspore prema opoziciji i oponentima aktuelna vlasti. Na posledwim izborima u rasejawu srpski bira~i u Nema~koj, SAD i Velikoj Britaniji glasali su protiv vladaju}e koalicije. U Austriji, koja ima vi{e od 100.000 srpskih dràvqana, na primer za vlast je glasalo samo 3600 bira~a. êtvrti, po meni najva`niji problem za ostvarivawe prava glasa iseqenih Srba i bira~a sa srpskim pao{em je nedostatak nacionalne sveti kod na{eg iseqenog naroda. Name, Srbi su u inostranstvu narod sa najvi{om stopom uzimawa stranog dràvqanstva, koje ponegde (Austrija) podrazumeva i odricawe od srpskog. U Nema~koj, Austriji, SAD i Australiji po 90.000 Srba uzeli su dràvqanstvo ovih zemaqa. Qudi poreklom i boravkom iz Srbije odrekli su se time svog nacionalnog identiteta i svog prava da glasawem uti~u na politi~ko i dru{tveno stawe u svojoj otaxbini.

Agitacija, koju posledwih godina sporovode simpatizeri vladaju}e koalicije u dijaspori svodi se na to da svaki “napredwak” u rasejawu treba na izbore da dovede 10 glasa~a “za vlast”. Prema podacima Republi~ke izborne komisije, 2023. godine u srpskoj dijaspori je koalicija oko Srpske napredne stranke (SNS) osvojila je 17.797 glasova, koalicija Srbija protiv nasiqa 8.640, a lista oko Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) 1.102 glasa. SPS najavquje samostalan izlazak na narednim izborima, pa o~ekujem da dijaspora ne}e podràti Ivicu Da~i}a, jer ga smatra lo{im politi~arem i ministrom koji “tu~e svoj narod”. U su{tini akcija i agitacija vladaju}e koalicije za “novih 10 glasa~a” u dijaspori nije dala dobre rezultate, jer je u tu|ini te{ko utvrditi i proveriti ko je srpski dràvqanin i bira~, a ko Srbin iz otaxbinskih zemaqa. De{ava se da, na primer, u zemqama gde su Srbi iz Srbije ve}ina u srpskoj zajednici, da wihova udruèwa i klubove vode Srbi iz Bosne. Da u hramovima SPC u zemqama gde su Srbi iz Srbije brojniji, sluè sve{tenici koji nisu iz Srbije. Praksa je i da se neki funkcioneri srpske zajednice, Srbi iz Bosne predstavqajui nastupaju kao da su iz Srbije. Sve to smeta Srbima iz Srbije, koji su ve}ina u srpskoj koloniji u Austriji, Fransuskoj, Skandinaviji, da izbegavaju aktivnosti u udruèwima, klubovima, parohijama, crkvama i ~ak i ambasadama Srbije. Problem za bira~e srpskog dràvqanstva u inostranstvu je i prejaka podr{ka zapadnih dràva vladaju}oj koaliciji. I tendencija politi~kog umawivawa broja Srba i wihova deoba u dràvama EU. Naime, prilikom popisa stranaca vi{e se u EU ne postavqa pitawe koje si nacionalnosti i kog si dràvqanstva, ve} pitawe kojim jezikom govori{ u ku}i i u kom mestu si ro|en. Time su Srbi dràvqani sa pravom glasa pretvoreni u Nemce i Austrijance, u Bosance, Hrvate i Crnogorce, ako su ro|eni van Srbije. Ipak, primetno je da je srpska dijaspore, a posebno iseqeni Srbi iz Srbije, u posledwih 20 meseci aktivni u podr{ci Studentskog pokreta. Skupovi pod parolom “Dijaspora odlu~uje – studenti pobe|uju” odràni su u Berlinu, [tutgartu, Hamburgu, Frankfurtu, Diseldorfu, Minhenu, Kalsrueu, Frankfurtu, Be~u, Gracu, Lincu, Tuluzu, Salsburgu, Parizu, Strazburu, Rimu, Trstu, Firenci, Milanu, Londonu, Kembrixu, Dablinu, @enevi, Cirihu, Bazelu, Briselu, Utrehtu, Lisabonu, Barseloni, Madridu, Malagi, Valensiji, Valeti, Pragu, Atini, Rejkjaviku i Kopenhagenu. U Sjediwenim Ameri~kim Dràvama skupovi su odràni u Wujorku, Va{ingtonu, Bostonu, îkagu, Los An|elesu, Majamiju, San Francisku, Sijetlu, Nantaketu i Ostinu, dok su se gra|ani u Kanadi okupili u Torontu, Vankuveru, Montrealu, Edmontu i u Australiji u Melburnu i Brizbejnu. Politi~ka asocijacija ProGlas se trudi da oja~a masovnost srpske dijaspore i wene veze sa izborima kroz program razgovora sa gra|anima iz dijaspore u okviru akcije “Bez tebe nema ni nas”. ProGlas sara|uje sa organizacijama iz dijaspore: Skup{tina u rasejawu, Frankfurt uz studente i [tutgart za proteste. Ciq akcije Studentskog pokreta je da se „dijaspora aktivno vrati u razgovore i delovawe koji se ti~u budu}nosti Srbije, ali ne simboli~no, ve} stvarno, glasno i vidqivo“. O~ekujem da }e vladaju}a kolacija, ma kakva bila pred izbore, da pripremi svoje akcije kako bi spre~ila aktivnosti Studentskog pokreta u srpskom rasejawu. Jedna od tih mera moè biti suàvawe izbornog podru~ja na ove tri dràve, koje su na platoformi “Ukqu~i se”. U tom slu~aju ovo ne}e biti izbori, ve} fingirawe glasawa u srskom rasejawu.

20 ^etvrtak 27. avgust 2026.

PUTOPIS

\irona – lepotica na ~etiri reke Proveravam u sebi {ta znam o gradu u koji uskoro stièmo. Pre vi{e od dva milenijuma nastao je kao ibersko naseqe iznad ~etiri vode. Owar, reka koja proti~e kroz grad, Ter koji se u wu uliva i jo{ dve mawe reke. Usledili su vekovi osvaja~a. Rimqani su izgradili utvr|ewe Gerunda. Od petog veka grad je pod dvovekovnom vla{}u Zapadnih Gota. Mavari ga preotimaju 711. godine, a trupe Karla Velikog ulaze u grad 785. \irona postaje jedna od 14 katalonskih grofovija. Sledi petovekovna vlast Kraqevine Aragon, \irona postaje centar vojvodstva. Pred zidinama grada taborovale su razne vojske. I Napoleonovim trupama je trebalo vi{e od sedam meseci opsade da 1809. zauzmu grad. Osvaja~i su sru{ili gradske zidine, {to je docnije omogu}ilo nasequ da se pro{iri. U modernoj {panskoj dràvi \irona je u gra|anskom ratu ve}inski bila na strani Republike i protiv Franka. Frankove trupe su u opsadi grada skrivile razarawa, da bi po~etkom februara 1939. u{le u grad. SNAGA MALIH GRADOVA Na{ ulazak u grad je daleko miroqubiviji. Silazimo sa voza na modernoj èlezni~koj stanici. Ve} tu sam iznena|en samosve{}u gra|evinskog rukopisa ove varo{i koja broji jedva 100.000 stanovnika. \irona ve} na prvi pogled pokazuje da istinska veli~ina grada nije nu`no zasnovana na broju stanovnika. Uputili smo se pe{ke prema centru. U kafi}ima su ve} sedeli qudi, jutro je bilo prohladno. Ulice su oivi~ene lepim fasadama u harmoni~nom dosluhu sa kro{wama iz drvoreda. Izbijamo na Trg Katalonija, koji je zapravo plato izgra|en iznad reke. Odmah iza wega je Pont de Pedra – prvi u nizu mostova u centru varo{i. Izgra|en je sredinom 19. veka na mestu gde je most postojao jo{ pet vekova ranije. Vlada u Madridu ga je finansirala kao deo modernog puta koji je povezao [paniju i Francusku. Kameni most bez ornamenata sa tri luka predstavqao je lep prilaz starogradskom jezgru na drugoj obali. Sa wega nas je obradovao prvi prizor ku}a nanizanih du` obale. Odrazi su se ququ{kali u vodi. Pre{av{i most okrenemo levo u najpoznatiju gradsku ulicu – Rambla de la libertat. Kafi}i, radwe, antikvarnice. Drvoredi. Po~etak starogradskog lavirinta. U meni raste divqewe. Ve} pola sata zavirujemo u prolaze, spontano skre}emo u sokake koji obe}avaju jo{ jedno „Hej, vidi ovo“. Potom se vra}amo putem kojim smo do{li, da bismo se ve} na slede}em raskr{}u uputili u drugom pravcu. KATEDRALA I KARLO VELIKI Katedrali prilazimo pewu}i se od reke uz padinu na kojoj je osnovan grad. Barokne stepenice do zapadne fasade daju celom prizoru onu notu, koju bi trebalo da ima svaka sakralna gra|evina. Kada se pewete prema pro~equ imate utisak da se bliìte nebeskim kapijama. Legenda kaè da je, posle sedamdesetogodi{we vladavine Kalifata Kordobe, Karlo Veliki zahvaquju}i ~udu vratio \ironu hri{}anskom svetu. U vreme odsudne bitke po~ela je da pada krvava ki{a i na nebu se pojavio ogweni krst, {to je upla{ilo mavarske vojnike te su se dali u beg. Karlo Veliki je iz zahvalnosti podigao crkvu koju je posvetio Bogorodici. Zapravo je prilagodio starorimski hram novim potrebama. Od tog vremena u katedrali se po{tuje Karlo Veliki. U 11. veku na istom mestu nastaje nova crkva, a jedan od wena dva zvonika – Zvo-

Катедрала у Ђирони

Ajfelov most

nik Karla Velikog – o~uvan je do danas. Goti~ka katedrala gradi se tri veka kasnije. Iznad katedrale se nalaze stari gradski bedemi. Na wima se mo`e provesti

mnogo vremena posmatraju}i igru svetla i senke izme|u ~empresa i kamena. Ne{to ni`e je biv{i manastir Svetog Dominika. Od 2013. manastirski kompleks je deo

univerzitetskog pogona – tu je sme{teno sedi{te fakulteta na kojem moè da se studira kwièvnost. Kada bih opet bio mlad, oti{ao bih u \ironu da se upi{em na ovaj fakultet. Retka su mesta na svetu koja nakon okon~awa osamstogodi{we verske namene svoj drugi ìvot ipak ispuwavaju nekom vrstom duhovnosti. U blizini je Univerzitetska biblioteka i jo{ nekoliko fakulteta. U varo{i studira oko 15.000 mladih qudi, {to zna~i da je skoro svaki {esti stanovnik student. \irona je napravqena na strmini, na brdskoj padini iznad reke. Stepenice su bile logi~no re{ewe za silazak iz jedne ulice u drugu. Verovatno tvorci tih stepenica nisu mogli ni da naslute da }e prakti~na korist od wihovog ume}a biti mawe va`na od estetskog utiska koji privla~i posetioce u wihovom lovu na perfektan turisti~ki snimak. Slede}a stanica je Kaq, jevrejska ~etvrt u srcu sredwovekovne \irone. Ona je bila jedan od najva`nijih centara jevrejske kulture u Evropi. U to se uveravamo silaze}i lavirintom stepenica. Izbijamo na male platoe sa restoran~i}ima, ponovo lutamo sokacima. JEVREJSKO NASLE\E Ovde negde je krajem 12. veka ro|en i ìveo i Mo{e ben Nahman, kojeg su zvali Ramban ili jednostavno Nahmanid. Bio je jedna od najpoznatijih jevrejskih u~enih glava svog vremena. Savetovao je, nekada i protiv svoje voqe, tada{we katoli~ke vladare u svim jevrejskim pitawima. âk je na jednom javnom retori~kom nadmetawu u Barseloni u pitawima vere bio nadmo}an u odnosu na katoli~ke teologe. Tako se sti~u odani neprijateqi. Zbog wih je morao da napusti \ironu. Oti{ao je u Jerusalim gde se u o~ajnim uslovima borio za obnovu jevrejske zajednice u zapu{tenom gradu. Neke stvari se ne mewaju. Oni koji {tr~e za glavu iznad mase, a po ne~emu su druga~iji, rizikuju da im skinu glavu. Katalonci su vrhunski ugostiteqi. A \irona je poznata po gastronomskoj ponudi visokog me|unarodnog ranga. KA AJFELOVOM MOSTU I na drugoj obali varo{ je samosvojna i rasko{na. Prelazimo Pont de Sant Agusti. Na sredini, naravno, zastanemo da o~ima upijemo prizor koji se nudi. \ironske ku}e nad rekom Owar. Odatle se vidi Ajfelov most. Zapravo zove se Most starih trgovaca ribom. Zaista ga je izgradio ~uveni inèwer Gistav Ajfel 1876. Znao je {ta radi – most sluì skoro vek i po. A danas je va`na identitetna ta~ka grada. Pont de Sent Agusti vodi na Trg nezavisnosti. Zatvoren pravougaoni prostor, skladno ura|en. Ba{te restorana i kafea. U sredini spomenik braniocima grada koji su pruìli otpor Napoleonovim trupama. I na ovoj obali \irona pokazuje smisao za proporcije, za meru i otmenost. Ve} se u meni ukotvila misao da je ovaj grad pravi draguq. I dobro je da je jo{ uvek u senci Barselone. Sve dok je tako, ovde }e i doma}ini i putnici slobodnije disati i leèrnije komunicirati.

KWI@EVNOST

Lepe misli i citati Ali ja sam uvijek vi{e volio biti prevaren, nego pokvaren, vi{e sam volio da ispadnem naivan, nego surov. Me{a Selimovi} Ako je ponekad tuàn, to je zato {to se sje}a sebe èqenog, sebe sawanog, kakav bi mogao biti da nije ovo {to jest. Me{a Selimovi} Sve je bilo mogu}e, a ni{ta se nije ostvarilo. Me{a Selimovi} Najteì su odlasci bez re~i. Kad neko ode bez najave. Pozdrava. Stavqawa ta~ke. Ode i ostavi te da ostatak ìvota provede{ pitaju}i se - za{to? Me{a Selimovi} Jesen. To nekakvo setno doba, to vreme kada vetar ~upa uspomene, kida du{u i vra}a te tamo odakle misli{ da si zauvek pobegao. A nisi i ne moè{… Me{a Selimovi}

Otkad sam se udala u Bogdovi}a ku}u, slu{am pri~u kako su oni ~uvena vojvodska porodica, Deriglave s Qubotiwa, s Wiva. Znam i za rodoslov od petnaestog veka, ta~nije od 1432. godine. Znam i za vojvodu Petra, i za kumstvo sa kraqem Nikolom, i za bojeve u kojima su u~estvovali i jo{ mnogo toga. Navikla sam na te pri~e. Milo mi je, naravno, {to sam u porodici ku}i}a i oxakovi}a, mada ~esto znaju da preteraju sa svojim hvalisavim pri~ama. Ponekad se, mada ne ~esto, na{ali i moja svekrva na wihov ra~un govore}i „ko se nije hvalio, objesili su ga”. Volim i ja da ih pecnem, da se na{alim na ra~un wihovog juna{tva, ~ojstva i gospodstva. Ne quti se niko, shvataju moju {alu, kao i ja wihovu, ali baba Milica ne da nam ni opepelit’, ni da se zucne ne{to protiv Bogdovi}a. Iako me je volela i ~esto hvalila, nije mogla a da mi ne ka`e koliko treba da budem sre}na {to sam se udala za wenog unuka. – ^u’, sre}o moja, lijepo ti se {nilo, da zna{, {to si do{la u glasitu vojvodsku ku}u Bogdovi}a, u Deriglave s Qubotiwa, s

^etvrtak 27. avgust 2026. 21

MARIJA VUJOVI]:

Kontesa

Wiva, sva va`na govori mi baba. – Sla`em se, baba, odgovaram joj da bih je odobrovoqila, ali je ipak za~ikavam. – Zna~i li to da sam ja sad vojvotkiwa, kontesa? Kontesa de Wive! Ma, nekako mi ne idu zajedno kontesa i wive. Wive me odmah asociraju na motiku, uzmi motiku i kopaj, {alim se s babom. – Vi|i, a {to bi ti falilo i da kopa{!? To je po{ten posa’. No

MONIK BOSKO:

Ozdravqewe

...ali osje}am da nije slu~ajno stala na moj put: ne{to }e se desiti me|u nama. îni mi se da to znamo i ona i ja, traìmo se i ~ekamo. I uvijek sve odga|amo, kao u strahu od rje{ewa. Ovako je mogu}nost, cvjetawe, prostranstvo èqe. Sve je tu mogu}e, sve je pred nama. Me{a Selimovi} ...da ostanemo ovo {to smo. Sutra. I uvijek. Djeca. Ne veliki, ne odrasli. Da se ne zavla~imo svako u svoju qusku, da jedno drugom ne dopustimo da budemo ono {to nismo, da ne gledamo vu~jim o~ima i da se uvijek prepoznamo kada se sretnemo.” Me{a Selimovi} Ne pu{taj svakog blizu sebi. Prehladit }e{ emocije, a one se sporo i te{ko lije~e. Istro{it }e{ i zadwi atom dobrote… Pa kad do|u oni koji vrijede, ne}e{ im imati {to dati. Me{a Selimovi} … nije te{ko kad biju, te{ko je kad ~eka{. Gleda{ i ~eka{, pa boli unaprijed. Boli i poslije, ali je to lak{e. Me{a Selimovi} Uspomene su tvrdoglavi stvorovi, ne èle umrijeti. Me{a Selimovi} [ta }emo sada, sada kada smo sre}ni? Semjuel Beket Takav sam. Ili zaboravim istog trena ili ne zaboravim nikada. Semjuel Beket Velika je snaga u onog ~oveka koji ume da pre}uti i onda kad ima pravo. Lav Tolstoj Dva najmo}nija ratnika su strpqewe i vreme. Lav Tolstoj Od svega {to je moglo biti, na kraju uvijek bude ono {to je moralo biti. Ivo Andri} Ako ne{to izgubi{, veruj mi, to }e biti zbog toga da ne{to boqe dobije{. Nikad nas nisu dostojni oni za koje se previ{e borimo, a oni sami ni{ta ne daju. Ivo Andri} A, meni vaqa ìveti, i ~ekati. @iveti sa nadom, u ~ekawu. Pa i bez nade. Ivo Andri}

Ve} tada, kad je bila sasvim maju{na, pet – sedam – devet godina – ko se toga se}a? Wena majka je bila prorekla: “Ako se ne vodi ra~una, ovo dete }e se udaviti u ~a{i vode”. Devojka je sada imala dvadeset godina i izgledalo joj je o~evidno da kad bi joj majka jo{ uvek bila na ovom svetu, nastavila bi da je {titi, energijom o~ajawa. Ali roditeqi joj behu pomrli i ona je morala sama da izlazi na kraj sa zadatkom da ìvi; ili boqe re}i da preìvi. Kako-tako, ona je “funkcionisala” skoro normalno, kako se u modernom àrgonu govorilo. Ona je bila na{la jedan mali stan, sitan rutinski posao i vodila je miran i sedela~ki ìvot “iscrtan kao notni papir” govorila je ona gotovo ponosno kad su pitali o wenim aktivnostima. Ali pitali su je sve mawe i mawe. Zbog vernosti, familijarnog duha ili smisla za pristojnost pozivali su je jo{ na velike obavezne proslave, wu, posledwe dete koje je uvek bilo prekobrojno, kasno pristiglo u porodicu koja je ve} imala sedam devoj~ica i ~etiri de~aka. “Ja popuwavam tuce” govorila je ona kao da se izviwava. Ponekad bi joj se ~inilo da nikad

ne}e prestati da se izviwava, da smeta, da bude dosadna i nepo`eqna. Ona je pevala pogre{no, lo{e igrala i u nezgodno vreme, nije se bavila nikakvim sportom. Preko nedeqe, bila je, uvek u kancelariji, “sva u svom poslu, uredna, suluda” {aputalo se iza wenih le|a, namerno dosta glasno da bi ona mogla da ~uje. Subotom i nedeqom, pravila je red u svom stanu: “jedno mesto za svaku stvar i svaka stvar na svom mestu”. Kad su wene drugarice iz manastira ili kolexa imale qubavnih jada upravo su kod we tr~ale da liju bujice suza i zaboravqale su je kad je sve bilo dobro. “Zbirka udarenih na{e sestrice, te{ko se mo`e pobediti”, govorile su, rezignirano, wene starije sestre, jer su jedini mladi}i koje je ona privla~ila bili vi{e udareni od we. Ali ona im je bila zahvalna na poverewu. Zar nisu dolazili da se savetuju s wom kad bi ih napustila neka devojka briqantna i zanimqiva? Kako da ne uzme k srcu tu ulogu osobe od poverewa? Imali su poverewe u wu, u ovom krajwe osetqivom podru~ju, poverewe u wu – o! bruke

si ti izabrala lak{i. Ti ionako voli{ da pri~a{ pa ti je lasno u {kolu |eci ne{to pri~at’. Kakav je to posa’ |e se samo pri~a? To, jadna, umije svako ~iwet’, a kopat’ ne umije. No slu{aj. Ne zadijevaj me, no zapamti |e si i u koju si ku}u, a lako }emo za drugo, ne ostaje du`na baba. Vidim ja da se s babom stvarno ne treba „zadijevat” i da }e me, {ta god da „re~em”, nadgovoriti i u }o{e „sa}erati”. – u wu koja nikad nije znala {ta da ~ini ni {ta da kaè, kako da se obu~e za “krupne izlaske” i koja je danima oklevala pre nego {to donese i najmawu odluku ili obavi i najbezna~ajniju kupovinu. Woj se ~inilo da svi sve znaju, imaju odgovor na sve. Osim we. No, jednog dana, jedan mladi} zaista “druga~iji” kao da se zainteresova za wu, ozbiqno. Navodio je da govori “izistinski”, nalazio da su zanimqivi weni brzi, duhoviti odgovori, da je wen na~in ìvqewa “originalan”. Po prvi put u svom ìvotu, ona po~e da sawa, da sawa o wemu. O wima dvoma. Weno razo~arawe be{e tako gorko kad primeti da on nikad nije ozbiqno pomi{qao na wu – on je wu zapravo izabrao da izazove qubomoru jedne wegove koleginice na poslu – da ona poverova kako }e umreti od stida i o~ajawa {to se tako prevarila. Ona koja se uvek hvalila svojim “realizmom u svakoj prilici” bila je “pobegla u strahu” kao nekakva romanti~na junakiwa najgore vrste i iz najgoreg doba. Da bi sebe kaznila, ona najpre pomisli da “nestane”, zatim da se “dobro natreska”, ona koja je uvek pila samo vodu i uàsavala se pi}a. Zbog asketizma, hranila se samo belim sirevima, sveìm vo}em i povr}em. Ovoga puta, najzad, ona se odlu~i da se odvu~e do “prodavnice za uglom”. Tu je ona kupila kutiju od kilograma ~okolade puwene kremom i jedan roman iz kolekcije Arlekin. Ona leè u postequ, dobro se isplaka i, listaju}i metodi~no stranice svoje kwige, najede se. Ona, u isto vreme, zavr{i sa srcecepaju}im romanom i bombonama puwenim kremom ùtim, naranxastim, zelenim i roze. Ona oseti da je za vrlo malo izbegla da se prejede i pokvari stomak. Te{ka srca, zaspa. Sutradan, bude}i se, ona oceni da je ozdravila, odistinski.

22 ^etvrtak 27. avgust 2026.

DRU[TVO

Kome smeta pridev „srpski“ u nazivu institucija? Koga pritiska prisvojni pridev „srpski”? Da li je Srbija dràva srpskog naroda i svih gra|ana koji u woj ìve? Sme li se taj prostor zvati srpskim? Ili umesto toga da koristimo „dràvno-gra|anski”? Mo`da „regioslovenski”? Mlada èna gleda pravo u svoj laptop. Pre nego {to po~ne da pi{e nakratko skre}e pogled, skoro kao da doziva du`ni cinizam koji }e joj trebati za ovu objavu, vra}a brzo fokus i po~iwe: „Srbije ili srpski – ima li razlike?“. Ono {to zatim sledi je pisawe nekoliko pasusa vi{e dru{tvene nego jezi~ke analize, kakva se ovih dana ~esto moè na}i po internet portalima, o politi~kim implikacijama koje sa sobom nosi aktuelno preimenovawe raznih sportskih saveza i komiteta (npr. Vaterpolo savez Srbije sada postaje Srpski vaterpolo savez). Argumentacija se uglavnom zasniva na dokazivawu nejednakosti u zna~ewu, jer je gorepomenuti pridev srpski {iri i moè se odnositi i na Srbe i na Srbiju, za razliku od imenice u genitivu koja nedvosmisleno ozna~ava samo dràvu. Nakon {to pro~itate tekstove na ovu temu raznih antropologa, novinara, stru~waka za medije

i komunikacije (uglavnom onih qudi koji komentari{u doga|aje dolaze}i sa istog kognitivnog, a cinici bi rekli i finansijskog, pojila) zavr{avate svoju konzumaciju desertom – starim dobrim srpskim nacionalizmom kao zakqu~kom, onim proverenim baukom koji vas ~eka ispod kreveta, vreba iz ormara, iz skrivene ulice dok hodate sami u svojim mislima. Ako se pitate kako do sada nije smi{qena posebna kategorija horora, pa da na Netfliksu negde izme|u psiholo{kog trilera i misterije nai|ete i na horor srpskog nacionalizma, to je zato {to su ekskluzivna prava na ovaj ànr data srpskim medijima i dru{tvenim mreàma (budimo fer: i regionalnim). BORBA ZA PREVLAST ZNAÊWA Veza jezika i ideologije davno je uo~ena, te ne spada u originalnu premisu niti ovog ~lanka niti bilo kojeg koji obra|uje ovu temu. Sociolingvistika je, sasvim sigurno, iznedrila silne doktorate po svetu upravo na toj temi kako je svaki govor u nekom smislu i ideolo{ki govor, jer je jezik taj koji formira kognitivne sheme i diskurzivne obrasce koji se zatim bore za simboli~ku prevlast u op{tem opticaju znakova. Dakle, ne postoji neutralan jezik, tj. onaj

Predsednik Vu~i} i ministar Sini{a Mali

Vlast zadu`ila Srbiju za novih 1,44 milijardi evra Profesor Fakulteta politi~kih nauka, Du{an Pavlovi} objavio je kratku analizu rebalansa buxeta, koji se nalazi na dnevnom redu sednice republi~kog parlamenta. Prema wegovoj analizi, ovim rebalansom je predvi|eno pove}awe rashoda za 1,44 milijardi evra, a najve}i deo tog novca, oko 980 miliona evra, odlazi na direktnu nov~anu pomo} koju vlast planira pred izbore. Pavlovi} ocewuje da je pove}awe rashoda posledica najavqenih parlamentarnih izbora za oktobar ove godine. „Ogroman deo ovog rashoda od 980 miliona evra (114 milijardi dinara) ide na direktnu nov~anu pomo} koja se ure|uje posebnim zakonom (lex specialis). Ona se svodi na isplate jednokratne pomo}i penzionerima, korisnicima de~ijeg dodatka, nosiocima socijalne pomo}i, korisnicima bora~kog dodatka, borcima i svim punoletnim gra|anima sa ili bez prava na besplatne akcije”, navodi Pavlovi}. Dodaje da preostalih pribli`no 55 milijardi dinara neto pove}awa odlazi na mere i projekte izvan ovog zakona — pre svega na zdravstvo i lekove za retke bolesti, turisti~ke vau~ere, subvencije u poqoprivredi, vojnu opremu, radove na putevima, objekte za EXPO 2027, poreske olak{ice i ve}e rashode Vlade i univerziteta. „Mawe-vi{e, sve ovo pove}awe rashoda posledica je najavqenih parlamentarnih izbora za oktobar ove godine”, objavio je Pavlovi} na mre`i X.

koji se koristi sa neke neutralne pozicije, {to je upravo razlog za{to dràve formiraju jezi~ke politike: skup svesnih i planiranih principa i mera koje uti~u na to kako se jezik koristi u jednom dru{tvu i kako qudi razmi{qaju o wemu. O~evici smo posledwih tridesetak godina koliko se dosledno mogu sprovoditi jezi~ke politike, ali, naàlost, ne na sopstvenom primeru koliko na primeru jezika u neposrednoj okolini. Najuà veza jezika i identiteta iznedrila je posebnu vrstu brige za to {ta se govori i na koji na~in, kako se imenuje, defini{e, kakve asocijacije izaziva, sa kakvim simboli~kim potencijalom se lansira u javni govor, koliko se insistira na svome pismu i pravopisu itd. Iako niko nije veliki qubiteq kodifikatora i edukatora, prvenstveno zato {to je sama normativnost ograni~avaju}a i neretko dosadna – wihova uloga kao nosilaca projekta jezi~ke politike je ogromna. Me|utim, politi~ki interesi neretko diktiraju promene u jeziku, te postepena, ali dosledna pomerawa na jezi~kom planu mogu dolaziti odakle im se ne nadamo. Osta}e zapam}en projekat tzv. rodnoravnopravnog jezika kao jezi~ki poduhvat koji je verovatno imao vi{e veze sa nekim evrobirokratskim }atom nego sa nekom zvani~nom jezi~kom institucijom u Srbiji. Dakle, jezi~ke politike ne samo da nisu neideolo{ke, ve} i wihova ideolo{ka usmerenost zavisi od stepena suverenosti jedne zemqe i pozicije koju ona zauzima u tzv. svet-sistemu. Poluperiferni poloàj Srbije od we ~ini uglavnom steci{te naddràvnih elemenata koji se predstavqaju kao doma}a intelektualna elita, iako neretko zastupaju razli~ite inostrane strukture, zatim dràvnih opsluùju}ih elemenata kojima je nacionalni interes vaàn koliko i zastareli red vo`we, i najzad kojekakvih aspirantskih interesnih grupa koje se nadaju novoj preraspodeli mo}i. Svi se oni bore u {iroj semanti~koj areni javnog diskursa, u kojoj jezi~ka politika predstavqa samo jedno od poqa borbe, za prevlast zna~ewa – za kontrolu nad asocijativnim poqima koja re~i sa ideolo{kim potencijalom mogu da obrazuju (a takve su gotovo sve punozna~ne re~i). Jezi~ka konceptualizacija sveta prakti~no je na~in da se kroz jezi~ki izraz zauzme odre|eni ugao gledawa na stvarnost. A onaj ko odredi kako }e stvarnost biti imenovana i predstavqena, taj wome uspe{nije upravqa. [ta nam onda jedan pade`ni atribut Srbije preina~en u kongruentni atribut srpski u nazivu sportske organizacije govori? Govori nam da jeste do{lo do raspr{ivawa referencijalnosti pojma, jer je srpski pridev koji moè ali ne mora da se odnosi na teritorijalno odre|ewe. Uglavnom se u negodovawu insistira na prisvojnosti ovog prideva i na to {to upu}uje na – Srbe. A ne upu}uje na Ma|are, Rome, Slovake, Albance, Hrvate, Bugare, Rumune, Make-

Matica srpska donce, Bo{wake itd., koji imaju status nacionalnih mawina. Ne upu}uje ni na bliskoisto~ne migrante koji masovno rade u Srbiji. A opet – srpsko moè podrazumevati i svakog od wih (Vasko Popa je srpski pisac iako mu niko ne osporava rumunsko poreklo, kao {to i rumunski reprezentativac moè biti Srbin iz Rumunije). Prisvojni pridevi su odnosni pridevi i kao takvi podrazumevaju posrednu vezu sa imenicom koju odre|uju. Oni ne moraju ozna~avati direktnu pripadnost, ve} moè biti u pitawu i metonimijska veza, pa npr. beogradski moè ozna~iti i pripadawe i mesto i opis ne~ega (vaqa uporediti primere: beogradska op{tina, beogradski saobra}aj i beogradski stil /pisawa/). Dakle, prisvojni pridev moè da obeleì i druge relacije po kontekstualnoj bliskosti. Otud se srpski moè odnositi na srpski kulturni prostor, srpsko govorno podru~je, prostor Republike Srbije, srpsku istoriju, institucije u Srbiji, ne{to {to javno reprezentuje Srbiju, ne{to {to je poreklom iz Srbije itd. Referentna pokretqivost, odnosno mogu}nost prideva srpski da ne ozna~ava samo nacionalnu pripadnost u uèm smislu (u ~emu ina~e ne vidimo ni{ta lo{e) ve} da daje kontekstualne veze jeste ne{to {to izmi~e jezi~kim i ideolo{kim puritancima kojima je pridev srpski, ~ini se, legitiman, ili ~ak poèqan, samo u sintagmama kao {to je srpski nacionalizam. POLITI^KE KONOTACIJE Reakcije u javnosti koje su branile novonastalu promenu u nazivima sportskih dru{tava bile su raznovrsne, ~esto su citirale Ustav, pozivale se na prakse mnogih drugih zemaqa koje nemaju problem sa prisvojnim pridevom, a bilo je i mnogo dosetki po {ablonu „nije {vedski sto, ve} sto [vedske i svih gra|ana koji u woj ìve“ i sl. Da nije u pitawu samo jezi~ka stvar – sloìle su se obe strane. I dok su jedni poku{avali da odbrane ideju nacionalne dràve koja ima pravo na ovakva imenovawa, drugi su, kao {to je re~eno, govorili o pomerawu ka nacionalisti~kom diskursu i etnifikaciji javnog prostora. Mnogi }e se ovom prilikom prisetiti koliko je pridev srpski ve} izazivao i ranije reakcije – onda kada se izjedna~ava sa pridevom srbijanski. I zaista: u Re~niku Matice srpske (da ne kaèmo Matice Srbije) stoje ova dva prideva kao sinonimi. Me|utim, ako se vratimo na ideolo{ki potencijal re~i, na semanti~ke nijanse koje omogu}avaju odre|enu perspektivu u sagledavawu stvarnosti, oseti}emo – ako se

doìvqavamo kao Srbi – nelagodu u tome da se srpsko izjedna~ava sa srbijanskim, odnosno etnos sa dràvom. Stara i ponekad bolna tema srpske policentri~nosti i srpskog integralizma na{la je svoje malo ideolo{ko popri{te u dva prisvojna prideva od kojih jedan nastoji da redukuje prostor srpskog postojawa na dràvu (i to onu u avnojevskim granicama, a u nekim slu~ajevima i na jo{ mawi prostor). I najzad, kad evociramo razblaìvawe pojma srpski u vodi pojma jugoslovenski tokom vi{e od sedamdeset godina, ne moèmo da se ne osvrnemo na semanti~ko optere}ewe koje pridev srpski nosi sa sobom. Ali ~ije je to zaista optere}ewe, tj. koga to pritiska srpski? îji je to bauk? Da li je dràva Srbija dràva srpskog naroda i svih gra|ana koji u woj ìve? Sme li se taj prostor onda zvati srpskim? Ili da smislimo neku karikaturalnu odrednicu – dràvno-gra|anski, nacionalno-mawinski, okolnonacionalni, regioslovenski, op{tinsko-pokrajinski prostor? Mo`da i da izbacimo iz jezi~kog sistema prisvojni pridev s oznakom etni~nosti (sa izuzetkom svih drugih naroda)? Pravo pitawe, me|utim, mo`da i nije u vezi sa ovim preimenovawem sportskih organizacija. Deùrni branioci gra|anskih ideala od „pakla srpskog nacionalnog uticaja“ i tako samo strpqivo ~ekaju razlog da pravdaju svoju dru{tvenu ulogu pi{u}i objave po medijima i mreàma na osnovu davno kreiranih {ablona. Ono {to pak na{u (i ne samo na{u) stvarnost ~ini teòm za razumevawe jeste neverovatna sli~nost sa satiri~nim animiranim sitkomima kao {to su „Simpsonovi“ ili „Saut Park“, gde je mogu}a svaka bizarnost, npr. invazija vanzemaqaca dok su svi fokusirani na mawi politi~ki skandal tabloidnog tipa. Analogno tome: pravo pitawe je {ta se de{ava u pozadini dok se preimenuju institucije? Jer, vaqa se podsetiti – mahawe nacionalnim simbolima je sport svih politi~kih strana kada im to iz nekog razloga odgovara, bilo da je u pitawu zastava na protestu ili naprasno insistirawe na pridevu srpski. [ta je ono {to za to vreme ne treba da se vidi? Mo`da upotreba dekorativnog patriotizma pred izbore, ili neka nepopularna diplomatska poseta? Neki sporazum ili novi zakon koji ide ispod radara? U svakom slu~aju, politi~ki potezi, poput re~i, ne zna~e samo ono {to neposredno govore, ve} i ono {to pre}utkuju ili, kako bi rekao na{ veliki pesnik, svaka re~ zna~i ono {to zna~i weno }utawe.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 27. avgust 2026. 23

VODENI^KI TO^AK PONOVO SE ZAVRTEO:

Obnovqeno porodi~no nasle|e staro gotovo dva veka Kada je pre dve godine An|elka \or|evi} (64) obilazila staro porodi~no imawe u ataru sela Popovac, kod Para}ina, oko dva hektara zemqe bilo je potpuno obraslo {umom, a oronula vodenica na re~ici Toplik, napravqena pre skoro dva veka, utonula u

zaborav. Ve} ~etiri decenije bila je van funkcije, od kad je posledwi ro|ak koji ju je odr`avao, preminuo. Isti potes danas izgleda potpuno nestvarno zahvaquju}i odluci koju je preduzmqiva Popov~anka tada donela. Iako godinama ima svoj biznis u [vajcarskoj, dogovorila se sa ro|acima koji su suvlasnici imawa, pa su dva hektara postala prelepi prirodni park. U

idili~nom ambijentu prepunom zelenila i cve}a centralno mesto zauzima obnovqena vodenica „Deda \or|e” ~iji se to~ak ponovo zavrteo nakon punih 40 godina. Na radost `iteqa Popovca i okolnih sela koji bi tu da mequ `ito, ali i da se susre}u, proslavqaju sre}ne trenutke i

dru`e. A i na radost po{tovalaca kulturno-istorijskog nasle|a Petru{ke oblasti, vrlo zna~ajne u vreme slavne Du{anove i Lazareve Srbije. - Da nije bilo voqe i `eqe, ni{ta od ovog ne bi bilo. U Popovcu su nekada radile ~etiri vodenice, bilo je i manastirskih, ali je na{a jedina bila u kakvom-takvom stawu da je mogla da se obnovi i privede nameni. Prema kazivawu starije familije, wen osniva~ je na{

SVE^ANOST U RAJSKOM PARKU Kako i prili~i pu{tawu u rad vodenice stare 190 godina i okolnog parkovskog prostora kraj bistre re~ice, na dan Svete Petke sve~anosti u Popovcu je prisustvovao veliki broj me{tana sa decom. Unutra{wost vodenice je osve{tana, uprili~ena je izlo`ba doma}ih proizvoda petru{kog kraja, uz nastup peva~ke grupe iz Zabrege i malih folklora{a iz Buqana. Za~in su bile takmi~arske ~obanske igre, a posebnu pa`wu je privuklo bacawe kamena sa ramena.

O@IVQAVAWE VODENICA U SRBIJI Nema preciznih podataka, ali se smatra da je u Srbiji danas aktivno izme|u 100 i 250 vodenica poto~ara ~ije o~uvawe i revitalizaciju aktivno podr`ava Dru{tvo vodeni~ara Srbije. Vodenice o`ivqavaju ne samo zbog sve ve}e potra`we za tradicionalno mlevenim integralnim bra{nom sa kamenog `rvwa, ve} i zbog toga {to su postale autenti~ne etno-turisti~ke atrakcije. Tokom istorije najve}i broj poto~ara imala je isto~na Srbija, dok su danas najpoznatije vodenice u Kolubarskom okrugu.

predak, deda \or|e. Vodenica je iz 1836. godine, skoro dvesta godina slavi. Ovom obnovom, nadam se, dajem doprinos o~uvawu ne samo porodi~nog ve} i petru{kog nasle|a, a istovremeno ispuwavam veliku èqu svog oca da se ovde ponovo meqe ìto. Naàlost, moj otac je umro pre 25 godina, ali smo wegovu èqu ipak sproveli u delo. Vodenicu smo otvorili 8. avgusta, na wegov ro|endan i veliki verski praznik Svetu Petku – pri~a, za „Novosti“, An|elka. I wena èqa je da se ìto meqe i poto~ara {to vi{e koristi. To je ve} sada mogu}e, veli ona, ali preostaje da se stru~no urade neka najfinija pode{avawa to~ka kako bi kvalitet bra{na bio savr{en. Sa familijom traì re{ewe ko }e vodenicu da odràva i tu radi. Nekih opcija ve} ima tako da popova~ka vodeni~ka pri~a, posle decenija ti{ine, ima novi po~etak. A sude}i prema ambijentu koji smo zatekli, mlevewe ìta ne}e biti jedini razlog dolaska na ovo rajsko mesto. I dok se An|elka nada da je obnovom poto~are napravila ne{to dobro za porodicu, Popov~ane i sve stanovnike para}inske op{tine, Dragan Vu~kovi}, ~elnik Dru{tva „Petrus“, obja{wava da je petru{ki kraj, u koji spada i Popovac, tokom istorije imao mnogo aktivnih vodenica i vaqarica neophodnih za tada{we stanovni{tvo. - Tu su se mlele ìtarice i proizvodilo sukno u koje se narod obla~io. Mnogi i ne znaju da je petru{ki kraj nekada bio jako naseqen i da tek posle 1600. godine dolazi do osipawa stanovni{tva. Danas samo Zabrega ima pet aktivnih vodenica u klisuri Crnice, a sad je proradila i ova na Topliku. Zahvaquju}i An|elki i wenim ro|acima. Ovo je predivan prostor i ostvarewe jedne jako dobre ideje. Kamo sre}e da se obnove i sve ostale vodenice, pa i crkve i manastiri u kraju, te da Petru{ko vlastelinstvo ponovo stvarno zaìvi! Vu~kovi} kaè da se vodenica u Popovcu nalazi odmah ispod nekada{weg manastiri{ta, samo ih jaruga deli. Ceo kraj se zove Komqag i taj lokalitet se najvi{e pomiwao u periodu od 1346. do 1371. godine kao Komqag sa manastirom Svetog Nikole. Podatke o tome nalazimo u ravani~kim poveqama. - Sama re~ komqag je latinskog porekla i zna~i pri~e{}ivawe, tako da je ovo manastiri{te ili crkvi{te bilo mesto pri~e{}ivawa, odnosno mesto sretawa sa Gospodom. A da }e vodenica da zaìvi, potvr|uje entuzijazam ène koja je glavni pokreta~ ove porodi~ne pri~e {ireg zna~aja. Posao u [vajcarskoj prenela je svojoj deci jer je pred penzijom. Jo{ uvek uspe{no balansira izme|u [vajcarske i Srbije, mada }e rodni Popovac uskoro da prevagne. Uz neizmernu èqu da vodeni~ki to~ak vi{e ne stane....

VELIKA ^AST ZA SRPSKU DOKTORKU:

Kraq ârls odlikovao profesorku Milu za doprinos de~joj medicini! Me|u ovogodi{wim dobitnicima britanskih kraqevskih odlikovawa nalazi se i jedna osoba iz Srbije – redovna profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Mila Stajevi}, na~elnica Slu`be za kardiotorakalnu hirurgiju na Institutu za majku i dete, saop{tila je Ambasada Ujediwenog Kraqevstva u Beogradu. Stajevi} je odlikovana priznawem Briti{ empajer medal (British Empire Medal), za izuzetan doprinos unapre|ewu saradwe Ujediwenog Kraqevstva i Srbije u oblasti de~je medicine, i za vi{edecenijski rad na obrazovawu i podr{ci novim generacijama lekara. „Wena posve}enost razmeni znawa i iskustava izme|u zdravstvenih ustanova u Srbiji i Ujediwenom Kraqevstvu pomogla je da brojni pacijenti dobiju vrhunsku medicinsku negu, a mladim lekarima je otvorila mogu}nosti za usavr{avawe i profesionalni razvoj“, dodaje se. Posebno zna~ajnu ulogu, kako se navodi, imala je u uspostavqawu i razvoju dugogodi{we saradwe Instituta za majku i dete „Dr Vukan ûpi}“ u Beogradu i londonske bolnice GOSH (Great Ormond Street Hospital), jednog od vode}ih svetskih centara za pedijatrijsku medicinu. Zahvaquju}i toj saradwi, mnogi vode}i britanski i svetski kardiolozi bili su gosti Srbije, a srpski lekari, medicinske sestre i zdravstveni radnici sticali su dragoceno iskustvo i obuku u Ujediwenom Kraqevstvu, doprinose}i unapre|ewu zdravstvene za{tite dece u Srbiji, pi{e u saop{tewu. Britanski ambasador u Srbiji Edvard Ferguson izjavio je da je veoma sre}an {to je kraq ârls Tre}i prepoznao izuzetan rad profesorke Stajevi}, navode}i da su generacije lekara u Srbiji i Ujediwenom Kraqevstvu, zahvaquju}i wenoj energiji, viziji i posve}enosti, u~ile jedne od drugih, i da su hiqade dece i wihovih porodica dobile novu nadu.

KOLUMBIJAC GOLIM RUKAMA GASI PO@AR KOD MAGLI^A:

Nikola `ivi u Srbiji, a sada sa volonterima bije bitku protiv vatrene stihije!

Kolumbijac Nikola Ramirez koji godinama ìvi u Srbiji, ovih dana pomaè volonterima koji gase poàr kod tvr|ave Magli~, prenose na dru{tvenim mreàma, dok se na jednom video snimku vidi i kako stranac goloruk poku{ava da ugasi poàr. „Do malopre smo bili tamo gore. Probali smo da se borimo protiv vatre, a spre~avamo da do|e do èlezni~kog mosta da bismo mogli da radimo daqe, da bismo mogli da ga ugasimo. Ako se spusti mnogo jak dim, ne}emo mo}i da ugasimo poàre. Jako je nepristupa~no“, kazao je Kolumbijac sa lica mesta, a prenela Instagram stranica „masina.rs“. Kako daqe pi{e na pomenutoj stranci, desetine volontera, izuzetno slabo opremqenih, poku{avaju da uspore {irewe poàra, dodaju da su na terenu i vatrogasci ali da su zbog nepristupa~nosti terena wihove mogu}nosti ograni~ene. Oni su apelovali da se po{aqe sva raspoloìva pomo}.

24 ^etvrtak 27. avgust 2026.

FEQTON

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“ (21)

Пише: Бранислав Станковић

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

NIKOLA TESLA POMAGAO I UDRU@EWU ^ETNIKA:

Srpskog nau~nika krasila jedna od najsvetijih hri{}ansih vrlina, milosr|e Tokom celog ìvota Teslu je krasila jedna od najuzvi{enijih hri{}ansih vrlina, milosr|e. Sa~uvane su brojne zahvalnice, diplome i spomenice raznih udruèwa kojima je Tesla pomagao. Jedna od wih je i Udruèwe ~etnika, koje se jednom spomenicom zahvaquje svom darodavcu G. Nikoli Tesli velikom nau~niku. Donacijama je pomogao i „Srbadiju u Gracu”, {to saznajemo iz Izve{taja Srpskog akademskog dru{tva „Srbadija” koji je objavio list Branik u decembru 1892. godine: „Na ovom mestu moramo spomenuti i da je ~uveni Srbin, nau~nik Nikola Tesla pokolonio na{oj kwi`nici dve svoje elektro-tehni~ke rasprave na engleskom jeziku {tampane, a na wima je svojom rukom napisao: ’Srbadiji u Gracu, biv{i ~lan N. Tesla. Ukoliko bi se ina~e mogli ponositi sa darom ovog slavnog i u~enog Srbina, u toliko je na{ ponos jo{ ve}i {to je dana{wi velikan Nikola Tesla bio nekada skroman ~lan na{e ’Srbadije’. Srpska i bratska mu hvala na se}awu!” Zatim Srpsku kwièvnu zadrugu i Ma{icu srpsku. Iako kao student nije uspeo da dobije Mati~inu stipendiju, Teslu to nije ozlojedilo niti udaqilo od najstarije srpske ustanove. Naprotiv, on je pomagao Maticu i od 1902. godine bio je wen ~lan. Iste godine Mati~ini ~lanovi postali su i Teslin ujak mitropolit Nikolaj Mandi} i Mihailo Pupin. Svi koji su se tada prijavili za ~lanstvo, na ime ~lanarine uplatili su po 400 kruna. Po{to su Tesla i Pupin, kao i jo{ neki, bili strani dràvqani, a po Ustavu Mati~inom strani dràvqani nisu mogli biti upisani kao ~lanovi Matice, upisani su kao prilo`nici. Tokom 1926. godine povodom obeleàvawa stogodi{wice postojawa Matice srpske, Tesla, Pupin i Milankovi} postali su weni po~asni ~lanovi. KALENDAR Matice srpske za 1903. godinu done}e tekst, iz uredni~kog pera, povodom Teslinog prijema u Maticu: „ Kao {to je poznato, Nikola Tesla danas bez sumwe jedan od najve}ih umova na svetu u elktrotehni~koj nauci. On je ~ovek kome se divi ceo svet, i nau~ni i industrijski. Pa pored svega toga, {to se zaronio svim svojim duhom u posao i nauku, i pored sveg toga, {to ìvi tako dugo u tu|ini - u Americi, on se ipak se}a svojega miloga Srpstva. On se svakom prilikom o~ituje kao pravi Srbin, kao sin srpske majke i ponosi se tim. Evo sad je to i ~inom pokazao: upisao se za ~lana Matice Srpske i ~lana Srpske Kwièvne Zadruge u Beogradu, i poslao je preko svojega prijateqa propisanu ~lanarinu. Ovo i nehotice budi jedno pore|ewe: Koliko ima, ne na strani, nego me|u nama qudi, koji se ne se}aju ni jedne srpske du`nosti ni ustanove, ma da bi to olako mogli u~initi. ûveni i slavni Nikola Tesla, za kojega se mnogi narodi otimaju, i u veliku poslu, i u dalekoj tu|ini se se}a Matice i tim ponosito isti~e, da nije ni Englez ni Francuz, ni Nemac, nego Srbin, i kod nas ima vrlo mnogo qudi, koji ne pomaù srpsku kwigu, koji nisu ~lanovi Matice Srpske, mada ih ona ve} godinama pozivqe u svoje kolo i podse}a na du`nosti. Ali Tesla ìvi u prosve}enom i naprednom narodu gde je du`nost svoje pomagati, za svoje i `rtvovati. Nikola Tesla je i u tom uzor, koji s obrazom moèmo izneti pred na{e sunarodnike.”

DONACIJE ZA CRVENI KRST TESLA je pored Matice i drugih srpskih institucija pomagao i me|unarodne organizacije. Redovno je donirao Crveni krst koji je naro~ito cenio i o ~emu je sam svedo~io: „Razvio sam duboko po{tovawe prema Crvenom krstu jo{ u vreme detiwstva, kada mi je re~eno da je samo prisustvo ovog dru{tva na Balkanu unapredilo te divqe oblasti za stotinu godina. Verujem da je to najplemenitije i najkorisnije udru`ewe koje postoji, i ne postoji ni{ta {to bih li~no mogao da im odbijem.”

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

27. avgust

55. p.n.e. - Rimski konzul Gaj Julije Cezar iskrcao se na tlo Engleske sa 10.000 vojnika Sedme i Desete rimske legije.

1813. - U bici kod Drezdena Napoleon Bonaparta je sa 130.000 vojnika porazio udruène snage Austrije, Rusije i Pruske od 200.000 qudi. 1828. - Urugvaj je postao nezavisna dràva na osnovu mirovnog ugovora sklopqenog u Rio de @aneiru posle okon~awa rata izme|u Brazila i Argentine. 1884. - Ro|en je ameri~ki filmski producent, poreklom poqski Jevrejin, [muel Gelbfi{, poznat kao Semjuel Goldvin, jedan od pionira filmske industrije. Osnovao je 1923. filmsku kompaniju Semjuel Goldvin Prodak{ns, koja se 1924. udruìla s jo{ dve filmske ku}e u kompaniju „Metro-Goldvin-Majer”. 1910. - U Skopqu je ro|ena misionarka Majka Tereza, koja je u Kalkuti 1950. osnovala dru`bu „Sestre misionarske qubavi”. Siroma{nim, bolesnim i umiru}im qudima, posebno gubavcima, u Indiji i na svim kontinentima posvetilo se 2.000 redovnica raznih nacionalnosti. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1979. Umrla je u septembru 1997. u 87. godini. 1916. - Italija je u Prvom svetskom ratu objavila rat Nema~koj, a Rumunija Austro-Ugarskoj. 1936. - Postignut je sporazum o okon~awu britanske okupacije Egipta, izuzev zone Sueckog kanala, u kojoj su ostale trupe Velike Britanije.

Spomenica Udruèwa ~etnika Nikoli Tesli kao svom darodavcu Kako su po Mati~inom Ustavu svi ~lanovi dobijali wena izdawa sigurno ih je i Tesla postav{i wen ~lan dobijao, kao i godi{wake Matice srpske. Ovo svakako nisu prva Mati~ina izdawa sa kojima je Tesla imao prilike da se sretne. Ve} u o~evoj biblioteci bilo je pojedinih wenih izdawa. Naime, me|u pretplatnicima na izdawa Matice srpske nailazimo i na Milutina Teslu koji se iz Sewa 1848. godine pretplatio na kwigu Jevstatija Mihailovi}a „Zdravi razum ili Rasu`denija o bitiju Boìjem”, i 1851. na Wego{evo delo La`ni car [}epan Mali. Me|u pretplatnicima nailazimo i na Nikolinog rano preminulog brata Daneta koji se kao u~enik {kole u Metku pretplatio 1857. godine na kwigu Vuka Vra~evi}a. POVODOM Teslinog sedamdesetog ro|endana u martu 1926. godine Matica je organizovala akademiju na kojoj je predavawe odrào Slavko Bok{an o Teslinih 40 fundamentalnih patenata. Iste godine i Beogradski i Zagreba~ki univerzitet proglasili su Teslu po~asnim doktorom. Deset godina kasnije, Teslin osamdeseti ro|endan obeleìla je sve~ano i Matica srpska, na praznik slovenskih prosvetiteqa ]irila i Metodija 24. maja. I tom prilikom je inèwer Slavko Bok{an odrào predavawe. Tokom 1926. Matica je povodom obeleàvawa Teslinog jubileja imala nameru da {tampa wegovu autobiografiju koja jo{ uvek nije bila objavqena na srpskom jeziku za razliku od Pupinove koju je Matica objavila. Ali kako se na kraju ispostavilo da se ne radi o celovitoj autobiografiji, poput Pupinove, ve} o vi{e ~lanaka koje je Tesla objavio tokom 1919. godine u ~asopisu Elektrikal Experimenter od te namere se odustalo. Godine 1936. na Teslin ro|endan, 11. jula, Gradsko ve}e Novog Sada na sve~anoj sednici jednoglasno je izabralo Nikolu Teslu za po~asnog gra|anina Novog Sada i odobrilo prilog u visini od 100.000 dinara za Institut Nikole Tesle u Beogradu. l U slede}em broju: „Pozdravite moju staru domovinu, ja je nikada vi{e ne}u videti...”

1945. - Ameri~ke trupe su na kraju Drugog svetskog rata po~ele iskrcavawe na tle Japana. 1992. - U Londonu je zavr{ena dvodnevna Me|unarodna konferencija o biv{oj Jugoslaviji, na kojoj su predstavnici bosanskih Srba prihvatili da te{ko naoru`awe stave pod kontrolu UN. 1995. - Izrael i PLO su u Kairu potpisali sporazum o pro{irewu palestinske autonomije i na Zapadnu obalu. Autonomija je do tada bila predvi|ena samo za oblast Gaze. 2000. - U Moskvi je izgoreo televizijski toraw Ostankino, jedan od simbola grada. Toraw, visok preko 500 metara, sagradjen je 1967. po planu arhitekte Nikolaja Nikitina. 2002. - Sud u Tokiju doneo je odluku kojom se priznaje da je Japan tokom II svetskog rata bio ume{an u biolo{ki rat u Kini, i da je vr{io eksperimente nad kineskim ratnim zarobqenicima, {to japanska vlada nikada nije zvani~no potvrdila. 2003. - Mars se pribli`io Zemqi na najmawe rastojawe za 60.000 godina, od 55.758.005 kilometara. 2022. - Postignut je sporazum o ulazno-izlaznim dokumentima izme|u Srbije i Kosova, uz posredstvo Evropske unije i SAD. Primena sporazuma po~iwe 1. septembra.

RIZNICA

^etvrtak 27. avgust 2026. 25

119 godina od postavqawa kamena temeqca Narodne skup{tine Srbije Na dana{wi dan pre 119 godina Kraq Srbije Petar I Kara|or|evi} poloìo je kamen temeqac za zgradu dana{we Narodne skup{tine Srbije u Beogradu po projektu arhitekte Jovana Ilki}a. Izgradwa skup{tinskog zdawa, prema projektu arhitekte Jovana Ilki}a iz 1901. godine, po~ela je 1907. godine, kada je kraq Petar I Kara|or|evi} poloìo kamen temeqac budu}eg Doma narodnog predstavni{tva. Zgrada je zavr{ena 1936. godine, a prvo zasedawe u novom zdawu odràno je 20. oktobra iste godine. Tada je to bila Narodna skup{tina Kraqevine Jugoslavije. Za vreme Drugog svetskog rata, u zdawu je bila sme{tena okupaciona civilna uprava za Srbiju. U zgradi je 1945. odràno Tre}e zasedawe AVNOJ-a, nakon ~ega je formirana Privremena narodna skup{tina Demokratske Federativne Jugoslavije. Ona je prerasla u Ustavotvornu skup{tinu, koja je 29. novembra iste godine proglasila Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju. Narodna skup{tina FNRJ je januara 1946. godine usvojila Ustav FNRJ. Usvajawem Ustava 1963. godine u ovom zdawu, progla{ena je Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija, savezna dràva i socijalisti~ka demokratska zajednica. Skup{tina je najvi{i organ vlasti i

dru{tvenog samoupravqawa, a sastavqena je od op{tepoliti~kog ve}a i vi{e ve}a radnih zajednica – privrednog, prosvetno-kulturnog, socijalnozdravstvenog i organizaciono-politi~kog. U zdawu se 1974. godine usvaja Ustav SFRJ, kojim je Jugoslavija definisana kao savezna republika ravnopravnih naroda i narodnosti, slobodno ujediwenih na principu bratstva i jedinstva, sa pravom naroda na samoopredeqewe do otcepqewa. Skup{tina SFRJ je organ dru{tvenog samoupravqawa i najvi{i organ vlasti u okviru prava i du`nosti federacije i ima dva ve}a – Savezno ve}e i Ve}e republika i pokrajina. Nakon raspada SFR Jugoslavije, Republika Srbija i Republika Crna Gora odlu~uju da formiraju zajedni~ku dr`avu i

Savezno ve}e Skup{tine SFRJ (u kojem su u~estvovali delegati iz Srbije i Crne Gore), u zdawu Doma, 27. aprila 1992. godine progla{ava Ustav Savezne Republike Jugoslavije. Saveznu skup{tinu sa~iwavaju dva doma – Ve}e gra|ana i Ve}e republika.

Odnosi izme|u dve republike preure|eni su Beogradskim sporazumom 2002. godine, te Savezna skup{tina 4. februara 2003. progla{ava Ustavnu povequ kojom se SR Jugoslavija transformisala u dràvnu zajednicu Srbija i Crna Gora (SCG). U Domu se nalazi sedi{te jednodome Skup{tine Srbije i Crne Gore. Dràvna zajednica je prestala da postoji posle osamostaqewa Crne Gore 2006. godine. Srbija ponovo postaje samostalna dràva 5. juna 2006. godine. Tako se, ~itav vek od po~etka izgradwe, skup{tinsko zdawe na Trgu Nikole Pa{i}a vratilo svojoj prvobitnoj nameni – postalo je Dom Narodne skup{tine Republike Srbije.

DANI PONOSA I SLAVE:

Pre 112 godina zavr{ena je Cerska bitka koja je u~inila besmrtnim Stepu Stepanovi}a! Cerska bitka vo|ena je od 12. do 24. avgusta 1914. godine. Bila je to prva velika pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Cerska bitka u istoriografiji se pomiwe i kao Jadarska bitka, jer su glavne vojne operacije vo|ene u slivu reke Jadar. Bili su to dani ponosa i slave. Bili su to dani kada su srpski oficiri komandovali „za mnom“, a ne „napred“. Bili su to dani kada nam se ceo svet divio zbog hrabrosti i sjajne taktike. Dani kada je srpska vojska izvojevala prvu veliku pobedu u Velikom ratu, kasnije nazvanom Prvi svetski rat. Pobedu na Ceru. MAR[ NA DRINU „Mar{ na Drinu“, kora~nica koju je u Vaqevu napisao Stanislav Bini~ki, a koja je posve}ena pobedi sprske vojske nad austro-ugarskim trupama na Ceru, vojna je kora~nica sa najve}im brojem verzija u rok muzici! Ova legendarna melodija, koje postala simbol hrabrosti Srba tokom Prvog svetskog rata, do`ivela je 17 rok verzija, od kojih je najpoznatija verzija grupe Shadows, potom grupe Lajbah, Smak… „Mar{ na Drinu“ svirali

Vojvoda Stepa Stepanovi} su svi, na svim meridijanima. Izvo|ena je ~ak i u Be~u, na novogodi{wem koncertu 1985, pod upravom Fon Karajana. Ova vojna kora~nica je izvo|ena i u Ujediwenim nacijama, a gotovo da je zaboravqen podatak da je na referendumu po~etkom devedesetih godina izabrana za himnu, ali to nikad nije postala. JEDINA BITKA KRAQEVINE NA FILMU Cerska bitka je jedina vojna operacija iz Prvog svetskog rata o kojoj je za vreme SFRJ napravqen igrani film, za razliku od partizanskih filmova u kojima je opisana svaka bitka,

~esto nerealno. Istina, iako se rukovodi istoriografijom, „Mar{ na Drinu“ nije toliko film o celom toku bitke, koliko o jednom delu prve Kombinovane divizije. U ovom filmu @ivorada @ike Mitrovi}a koji je snimqen 1964, igrao je sam vrh jugoslovenskog glumi{ta, a film je te{kom mukom pro{ao cenzorske makaze. SUKOB ISTORI^ARA OKO DATUMA CERSKE BITKE Istori~ari se i danas prepiru oko toga kada je zapravo po~ela Cerska bitka: 12. avgusta probojem austro-ugarskih trupa preko Drine i Save i osvajawem Loznice i [apca ili 15. avgusta – kada su srpske trupe nakon 20 sati usiqenog mar{a izvr{ile kontranapad, koji je pet dana kasnije zavr{en totalnim rasulom u redovima Po}orekove vojske. PREK[EN LANAC KOMANDE Ova bitka prva je u srpskoj istoriji u kojoj je prekr{en lanac komandovawa: Vojvoda Radomir Putnik je ~ekao ishod austro-ugarskih operacija, a general Stepa Stepanovi} je shvatio va`nost planine Cer i obrazovao Cersku udarnu grupu s kojom je samoinicijativno zauzeo

kote Trojan i Kosanin grad. Zbog vojnih uspeha u Cerskoj bici, Stepa je kasnije unapre|en u Vojvodu. PRVI PORAZ VELIKE SILE OD MALE ZEMQE Vladavina cara Frawe Jozefa bila je poznata po vojnim katastrofama. Do Cerske bitSpomen kosturnica u Tekeri{u se nalazi u istoimenom selu, pored puta [abac-Krupaw, na planini Cer, u blizini Loznice, u zapadnoj Srbiji. Podignuta je u ~ast junaka ~uvene Cerske bitke

ke – wega su pobe|ivale samo Velike sile: Francuska i Pruska. Nakon pobede na{ih trupa, po~ele su da pristi`u donacije za opremawe vojske, a pojedine italijanske partije su tra`ile od zvani~nog Rima da se u|e u rat, ba{ pozivaju}i se na uspehe Srba na Ceru.

26 ^etvrtak 27. avgust 2026.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Slobodna iskrena `ena 33/168/60

medicinska sestra sa ma|arskim dr`avqanstvom tra`i slobodnog iskrenog i ozbiqnog ~oveka, radi ozbiqne veze i braka. Samo ozbiqne ponude, godine nisu bitne. Whatsapp i Viber: +381611021131

Kina na „krovu sveta“ gradi najmo}niji sistem brana na svetu

Kina gradi sistem brana koji }e proizvoditi vi{e hidroelektri~ne energije nego {to Sjediwene Ameri~ke Dràve proizvedu za godinu dana. Me|utim, ovaj projekat nosi ogromne rizike za qude koji ìve nizvodno. Tibetanska visoravan, koja se uzdiè na 4.500 metara nadmorske visine i koju karakteri{u surove temperature i planine prekrivene gle~erima, izvor je ve}ine velikih azijskih reka – @ute reke, Jangcekjanga, Bramaputre i Mekonga – koje snabdevaju skoro dve milijarde qudi nizvodno, ukqu~uju}i dve najmnogoqudnije zemqe sveta: Kinu i Indiju. Zbog toga se Tibetanska visoravan ~esto naziva „krovom sveta“, „tre}im polom“ i „vodotorwem Azije“. Posledwih godina ovaj region dobio je i novi nadimak – „energetski toraw Azije“, zahvaquju}i ogromnom i jo{ nedovoqno iskori{}enom potencijalu za proizvodwu hidroenergije. Suo~ene sa nesta{icom vode u gusto naseqenim i industrijalizovanim oblastima Kine, rastu}om potra`wom za energijom i te`wom da se elimini{e upotreba fosilnih goriva, kineske vlasti sprovode niz hidroenergetskih projekata u regionu. Oni ne samo da }e iskoristiti ogroman energetski potencijal Tibeta, ve} }e Kini omogu}iti i do sada nevi|enu kontrolu nad kqu~nim vodnim resursima od kojih zavise wene kom{ije. Glavni projekat je megabrana Motuo (Medog) na reci Bramaputra. Izgradwa je zvani~no po~ela u julu 2025. godine, a procewena vrednost projekta dostiè ~ak 168 milijardi dolara. O~ekuje se da }e megabrana biti zavr{ena za mawe od deset

MOZAIK

godina i da }e sa procewenih 300 teravat-sati godi{we nadma{iti sve druge hidroelektrane na svetu. To je tri puta vi{e od proizvodwe brane Tri klisure na Jangcekjangu, trenutno najve}e brane na svetu, i vi{e nego {to su SAD proizvele ukupno hidroenergije tokom 2024. godine. „Imate modernu i mo}nu Kinu koja je veoma uverena da moè da ukroti prirodu. Upravo to poku{avaju da urade“, kaè Tenzin Norgej, istraìva~ Me|unarodne kampawe za Tibet, organizacije koja prati izgradwu brana u regionu. Me|utim, ovaj gigantski projekat nosi velike rizike kako za stanovnike Tibeta, tako i za stotine miliona qudi u Indiji, Banglade{u i drugim zemqama nizvodno. „Kontrola nad vodom i samim tokom reke predstavqa opasnost za ~itav himalajski pojas, posebno za Indiju i Banglade{“, upozorava Xaganat Panda iz Stokholmskog centra za ju`noazijske i indopacifi~ke studije. PROJEKAT VEKA Kina je svetski lider u izgradwi brana. Do sada je izgradila oko 98.000 brana i akumulacija, ukqu~uju}i 40 odsto najve}ih brana na svetu. Ipak, novi projekat je bez presedana. „Ni{ta sli~no ne postoji, ~ak ni pribli`no“, kaè Brajan Ajler iz analiti~kog centra „Stimson“. Projekat koristi jedinstvenu geografiju Tibeta. Bramaputra prolazi kroz najdubqi kawon na svetu i naglo se spu{ta oko ~uvene „Velike krivine“ pre nego {to nastavi put ka Indiji i Banglade{u. Planirano je da se voda usmeri kroz sistem tunela probijenih ispod planine Nam~a Barva, visoke 7.800 metara, gde }e se nalaziti hidroelektrane.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Neko od saradnika nema dovoqno interesovawa da ispo{tuje zajedni~ki poslovni dogovor, {to neminovno uslovqava odre|eni gubitak. Delujete zabrinuto zbog novih informacija koje nagove{tavaju va{i saradnici. Uporno poku{avate u najkra}em roku da re{ite neke velike probleme. Skloni ste promenama raspolo`ewa. Nema razloga da prigovarate svom partneru zbog nekih sitnica.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) U dogovoru sa saradnicima sada na uspe{an na~in mo`ete da re{tite niz va`nih pitawa. Potrudite se da neko ozbiqno shvati va{e ideje oko finanskijskih zahteva koje imate. U odnosu sa qubavnim partnerom prolazite kroz promenqivu fazu, ali ne treba da se predajete. Va`no je da delujete pozitivno na svet oko sebe i da neprekidno posti~ete voqenu osobu na zajedni~ke promene.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Poslovni problemi sa kojima se suo~avate zahtevaju dodatni napor ili dobru koncentraciju. Nema potrebe da reagujete ishitreno. Najboqe je da prepustite osobama od poverewa da odlu~uju o nekim zajedni~kim interesima. Dobra qubavna strategija podrazumeva i spremnost da se neprekidno prevazilaze razli~ita ograni~ewa kroz koja prolazite u odnosu sa svojim partnerom.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Postoje va`ni ciqevi koje mo`ete da ostvarite na neki zaobilazan na~in. Stalo vam je da osmislite dobru poslovnu strategiju na osnovu koje }ete uspe{no realizovati skoro sve {to ste i zamislili. Nastavite da se pona{ate dovoqno promi{qeno. O~ekuje vas pozitivan obrt u qubavnom `ivotu, partner }e vas iznenaditi na neki poseban na~in. Prepustute se svojim ose}awima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Potrudite se da uspe{no sprovedete sve svoje ideje i planove u delo. Va`no je da pored sebe imate osobu od poverewa i tim proverenih saradnika za koje vas vezuju zajedni~ki interesi. U qubavnom odnosu, nemojte uzaludno poku{avati da promenite partnerovo pona{awe ili da mewate tok stvari koje ne zavise od va{e voqe. Izbegavajte da odmah potro{ite sve {to zaradite.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Sve korisne informacije mogu da vam olak{aju uspe{no re{avawe nekih poslovnih pitawa koja imate. Obratite pa`wu na sugestije koje vam daje jedna iskusna osoba. Ako vam je stalo da promenite ili poboq{ate svoj odnos sa voqenom osobom, onda poka`ite vi{e razumevawa za kriterijume koje koristi druga strana. Razlike u mi{qewu ne treba da vas emotivno udaqavaju.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Delujete kao osoba, koja nema vremena za neke povr{ne susrete ili za doga|aje koji se ne uklapaju u va{u sferu interesovawa. Boqe je da se pona{ate {to umerenije, jer svojim energi~nim pona{awem kod nekih saradnika podsti~ete razli~ite reakcije i negodovawe. Stalo vam je da svojoj porodici i voqenoj osobi priu{tite vi{e radosti u zajedni~kom `ivotu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Ponekad treba prihvatiti one najte`e okolnosti, kako biste sebi i drugima dokazali da ste dovoqno dorasli pred najrazli~itijim izazovima. Oslonite se na svoju intuiciju. Uz blisku osobu sve mo`ete da prevazi|ete na dobar na~in, neka vas pravilno dozirawe mudrosti, emocija i strasti navedu na zajedni~ka qubavna re{ewa. Spremni ste na svaku vrstu qubavnog izazova.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Delujete oprezno i ne èlite previ{e da rizikujete u poslovno-finansijskim pregovorima. Zatraìte na vreme dobar savet od jedne starije osobe. Na kraju sve }e se re{iti na dobar na~in ili u va{u korist. Prièqkujete vi{e razumevawa i ne`nosti u qubavnom odnosu. Partner ponekad ima neke neobi~ne ideje, tako da svojim pona{awem u vama podsti~e ose}aj emotivne nesigurnosti.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Jasno vam je da okolina od vas o~ekuje da se neprekino iskti~ete sa posebnim rezultatima. Trenutno postoje neke komplikovane okolnosti sa kojima }ete morati da se suo~avate u hodu, bez predaha ili odlagawa. Posebno vam prija porodi~na harmonija i ne~ije prisustvo, jer na takav na~in mo`ete da ostvarite boqu psiholo{ku ravnote`u. Stalo vam je da usre}ite voqenu osobu.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Ulazete veliki napor da ostvarite pozitivne rezultate u svom profesionalnom izraàvawu, ali postoje izenenadne situacije koje remete va{e planove. Potrebno je da se rasteretite od dodatnih obaveza, nemate dovoqno energije da se angaùjete na vi{e strana. Skloni ste promenama emotivnog raspoloèwa, naro~ito u situacijama kada partner deluje nezainteresovano za va{e ideje.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Delujete zabrinuto zbog novih doga|aja na poslovnoj sceni koji mogu da vas uspore u sprovo|ewu va`nih planova koje imate. Uz dodatnu upornost pokaza}e se da imate vrlo efikasna re{ewa. U doga|ajim iz privatnog `ivota, nemojte dozvoliti da se o vama {ire lo{i glasovi ili da neko o vama plasira pogre{ne pri~e. Svoje slabosti poka`ite samo pred porodicom i bliskom osobom.

OGROMNI RIZICI Tibetanska visoravan spada me|u seizmi~ki najaktivnije regione sveta. Zemqotresi u tom podru~ju ve} su o{tetili vi{e brana, a stru~waci upozoravaju da bi ovako veliki projekti, koji podrazumevaju iskopavawa, tunele i preusmeravawe reka, mogli ~ak i da podstaknu nove potrese. Klimatske promene dodatno pove}avaju opasnost. Topqewe gle~era stvara nestabilna ledni~ka jezera ~ije iznenadno pucawe mo`e izazvati katastrofalne poplave i uni{titi brane. Pored toga, o~ekuje se da }e

Велика кривина Брамапутре

protok reke dosti}i maksimum oko 2060. godine, nakon ~ega bi nivo vode mogao da opada do mere da proizvodwa elektri~ne energije postane neisplativa. POSLEDICE ZA INDIJU I BANGLADE{ Bramaputra je od vitalnog zna~aja za vi{e od 130 miliona qudi. Ona obezbe|uje oko 30 odsto rezervi slatke vode Indije, dok je Banglade{ u velikoj meri zavistan od we za navodwavawe poqoprivrednih povr{ina. Stru~waci posebno upozoravaju na smawewe koli~ine sedimenta koji reka nosi. Taj prirodni

materijal predstavqa jeftino |ubrivo za poqoprivredu i ima kqu~nu ulogu u odr`avawu delte Ganga i Bramaputre iznad nivoa mora. Smawewe koli~ine sedimenta moglo bi da ugrozi bezbednost hrane u zemqama nizvodno. „Milioni qudi zavise od ove reke“, isti~e Norgej. NEDOSTATAK TRANSPARENTNOSTI Malo je zvani~nih informacija o projektu, {to podsti~e strahove u Indiji da bi Kina mogla da iskoristi kontrolu nad vodom kao politi~ko oru`je. Ipak, pojedini stru~waci smatraju da je malo verovatno da }e Peking namerno ugroziti susede. „Glavni prioritet Kine je ekonomski razvoj, a izgradwa velikih brana jedan je od na~ina da to postigne“, ka`e Ajler. Stru~waci nagla{avaju da }e, u uslovima sve ve}eg nedostatka vode, saradwa izme|u zemaqa koje dele iste vodne resurse biti od velike va`nosti. Me|utim, Kina i Indija i daqe razmewuju samo ograni~enu koli~inu podataka.

ZDRAVQE

^etvrtak 27. avgust 2026. 27

Tri promene u sredwim godinama mogu da produè ìvot bez demencije Zdrave navike u sredwim godinama mogle bi da doprinesu o~uvawu kognitivnog zdravqa mnogo kasnije u ìvotu. Tri svakodnevne navike mogle bi da produè period ìvota u kojem je mozak zdrav za vi{e od decenije, tvrde nau~nici. Nova studija, pi{e BBC, pokazuje da odràvawe krvnog pritiska pod kontrolom, izbegavawe dijabetesa i nepu{ewe izme|u 45. i 65. godine mogu da omogu}e ~ak 13 dodatnih godina ìvota bez demencije. Istraìvawe, koje je trajalo nekoliko decenija i nedavno je objavqeno u ~asopisu Neurology, imalo je za ciq da utvrdi kako kontrolisawe ovih faktora rizika u sredwim godinama uti~e na dugoro~no zdravqe mozga. Visok krvni pritisak, dijabetes i pu{ewe odavno se povezuju sa kognitivnim propadawem, ali je mawe jasno u kojoj meri uti~u na rizik od demencije. Kako bi to ispitali, istraìva~i sa Univerziteta Wujork (NYU) pratili su vi{e od 12.000 qudi koji nisu imali demenciju u 55. godini. Na po~etku istraìvawa kod u~esnika

POSNI RECEPT

POSTAN PILAV SA KOMADI]IMA SOJE POTREBNO JE: n 1/2 kg pirin~a, n 1 kg ise~enog crnog luka, n 2 dl uqa, n 100 g komadi}a soje obarenih, n 1 {argarepa ise~ena na koluti}e, n so, n suvi biqni za~in, n mleveni biber, n 1 veza seckanog per{una i celera.

PRIPREMA: Postan pilav sa komadi}ima soje se priprema na slede}i na~in: 1. Proprìti na uqu luk i {argarepu, dodati pirina~ i wega malo proprìti. 2. Zatim dodati barene komadi}e soje i sve za~ine. 3. Naliti toplom vodom i staviti u rernu da se ukr~ka. 4. Kada je gotovo, dodati seckani per{un i celer, sve prome{ati i sluìti toplo.

su procewena sva tri faktora rizika, a zatim su u proseku pra}eni 26 godina kako bi se utvrdilo da li }e razviti demenciju. Qudi koji u sredwim godinama nisu imali nijedan od ova tri faktora rizika ìveli su gotovo 13 godina duè bez demencije u pore|ewu sa onima koji su ih imali. Istraìva~i su tako|e utvrdili da su, nezavisno od faktora rizika, ène duè ìvele bez demencije nego mu{karci, dok su u~esnici bele rase imali vi{e godina ìvota bez demencije u pore|ewu sa u~esnicima crne rase. Studija se nadovezuje na ranija istraìvawa koja su identifikovala 14 faktora rizika za demenciju na koje je mogu}e uticati. „Procewuje se da bi se gotovo polovina slu~ajeva demencije u svetu teoretski mogla spre~iti ili odloìti ako bi se na te ri-

zike uticalo tokom celog ìvota“, rekao je profesor Sara Harper sa Univerziteta Oksford. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 57 miliona qudi {irom sveta ìvelo je sa demencijom 2021. godine, dok se svake godine registruje gotovo 10 miliona novih slu~ajeva. „Na{i nalazi ukazuju na to da qudi treba aktivno da spre~avaju ove faktore rizika u sredwim godinama kao strategiju za o~uvawe zdravqa mozga duè od jedne decenije“, rekao je glavni istraìva~ studije, dr Jozef Kore{ sa Instituta za optimalno starewe Univerziteta Wujork. „Pronalaèwe novih na~ina za odlagawe demencije od kqu~ne je va`nosti, imaju}i u vidu da je 42 odsto Amerikanaca u riziku od razvoja ovog stawa u bilo kom trenutku nakon 55. godine.“

Autori studije nagla{avaju da su utvrdili povezanost izme|u zdravstvenih faktora i rizika od demencije, ali ne i dokaz da ti faktori direktno uzrokuju kognitivno propadawe. Te{ko je precizno utvrditi kako faktori rizika uti~u na demenciju, jer bolest mo`e biti prisutna i do deset godina pre nego {to osoba dobije zvani~nu dijagnozu. Harper je tako|e istakla da su „kqu~ni faktori iden-

BUDITE SE @EDNI I SUVIH USTA

[ta se tokom no}i de{ava u organizmu Tokom no}i telo prirodno gubi te~nost, zbog ~ega se mnogi bude èdni i suvih usta. Stru~waci obja{wavaju {ta poja~ava gubitak te~nosti, koliko vode treba popiti ujutru i kada è| moè biti razlog za odlazak kod lekara. Telo tokom no}i izgubi izme|u pola litra i jedan litar te~nosti. Zbog toga se ve}ina qudi budi blago dehidrirana, bez obzira na to koliko su te~nosti pili dan ranije. Suva usta i è| ujutru nisu znak da ste ne{to pogre{ili, ve} posledica najduèg perioda u danu bez ijedne kapi vode. Gubitak tokom sna de{ava se na dva na~ina, a oba su neprimetna Prvi je disawe. Vazduh koji izdi{ete izlazi zasi}en vlagom, a to se ponavqa hiqadama puta tokom no}i. Drugi je isparavawe s koè. To nije znojewe u uobi~ajenom smislu, ve} stalno, neprimetno gubqewe vlage, koje se de{ava i kada je ~oveku hladno. Uz to, bubrezi tokom no}i nastavqaju da rade i stvaraju urin, iako ni{ta ne unosite. ZA[TO JE JUTARWI URIN TAMNIJI Ovde je znak koji ve}ina qudi pogre{no tuma~i. Tamniji urin ujutru obi~no se shvata kao

dokaz ozbiqne dehidracije. To nije nu`no ta~no. Urin je tada koncentrisaniji jednostavno zato {to niste pili nekoliko sati, pa bubrezi {tede vodu i izlu~uju mawe razre|en urin. Sam po sebi, tamniji jutarwi urin nije razlog za brigu. Postaje znak ako ostane taman i tokom dana, uprkos unosu te~nosti. [TA POJA^AVA GUBITAK TOKOM NO]I Stvari koje pove}ava koli~inu te~nosti koju izgubite su:

tifikovani u studiji NYU-a podlo`ni promenama koje pojedinci mogu sami da naprave. Iako svaki od wih ima genetsku komponentu, na krvni pritisak i dijabetes sna`no uti~u faktori pona{awa, posebno ishrana i fizi~ka aktivnost, dok je pu{ewe `ivotni izbor“. Prema wenim re~ima, rezultati studije predstavqaju poziv na delovawe. „Ovo je va`na poruka za javno zdravqe.“

DISAWE NA USTA Ako spavate otvorenih usta, gubitak vlage je znatno ve}i i to je naj~e{}i razlog izrazito suvih usta ujutru. TOPLA SOBA I PREVI[E POKRIVAÂ [to je toplije, to je isparavawe s koè ve}e. ALKOHOL On potiskuje hormon koji bubrezima govori da zadrè vodu, pa telo tokom no}i izlu~i vi{e nego ina~e. GREJAWE ILI KLIMA-URE\AJ Oboje isu{uju vazduh u sobi, pa se s povr{ine koè i iz disajnih puteva gubi vi{e vlage. KOLIKO VODE POPITI I KADA Preporuke su umerenije nego {to se obi~no prenosi. Za jutro se navodi otprilike dva do tri decilitra vode, dakle jedna do dve ~a{e. To je dovoqno da se nadoknadi no}ni mawak, a da vas ne tera odmah u toalet, {to bi poremetilo jutro. Za ve~e vaì obrnuto pravilo. Ako ste tokom dana pili dovoqno, uve~e je dovoqno oko dva decilitra, i to sat ili dva pre spavawa. Razlog je to {to bubrezima treba otprilike sat do sat i po da obrade tu koli~inu. Ako popijete vi{e neposredno pre spavawa, potreba za odlaskom u toalet moè se javiti usred no}i, u najgorem trenutku za san.

LE^EWE BIQEM

Limun, {titi od kamena u bubregu, ~uva srce... Limun je snaàn izvor antioksidanata, koji su telu potrebni da bi smawilo {tetne efekte oksidativnog stresa. Oksidativni stres o{te}uje }elije i organe i igra ulogu u razvoju mnogih hroni~nih bolesti, kao {to su: Alchajmerova bolest, rak, dijabetes, bolest srca, prerano starewe. Me|u antioksidansima koji se nalaze u limunu, od kojih se mnogi nalaze u kori su: • Hesperidin - ovaj antioksidans, koji se nalazi u kori, moè da pomogne u ja~awu krvnih sudova i poboq{awu zdravqa srca. • Flavonoidi - ovo smawuje upalu, podràva zdravqe srca i mozga, pa ~ak moè da ima

i antikancerogena svojstva. • Kvercetin - kvercetin, koji se nalazi u kori, najpoznatiji je po svojim kardiovaskularnim blagodetima. • Lutein i zeaksantin - ovi karotenoidi se mogu na}i u limunovom soku. Poznati su po ulozi koju igraju u zdravqu o~iju. SPRE^AVA STVARAWE KAMENA U BUBREGU Bubre`ni kamenci se formiraju u bubrezima kada minerali i druge supstance stvaraju kristale. Mogu da budu neverovatno bolni dok se probijaju iz urinarnog sistema a ve} i mogu ~ak da zahtevaju i operaciju.

Dve supstance u limunu - limunska kiselina i vitamin C, mewaju hemijski sastav urina kako bi spre~ile stvarawe kamena. POMA@E APSORPCIJI GVO@\A Kao odli~an izvor vitamina C, limun je jedna od mnogih namirnica koje mogu da pomognu telu da apsorbuje gvo`|e. PODR@AVA IMUNI SISTEM Vitamin C u limunu mo`e da pomogne imunom sistemu da boqe funkcioni{e, posebno tokom sezone prehlade i gripa. Dovoqan unos vitamina C mo`e da skrati trajawe obi~ne prehlade i infekcija gorwih disajnih puteva.

28 ^etvrtak 27. avgust 2026.

ENIGMATIKA

UKR[TENICA

NAPRISRPSKA UKORITI, SASTOJAK STANOV^ATI, PEVA^ICA IZGRDITI, PLASTI^NIK MNOGO NA SLICI POKARATI NE MASE APATINA (ZAST.) DIVANITI

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

IME PESNIKA DU^I]A

SPORTSKI TIM

MLADUN^AD SRNE NAGIWATI, KRIVITI

NALIVAWE SIMBOL NATRIJUMA O^EVI, ]A]E (POKR.)

KOW U NARODNOJ PESMI

OSTAVITI AUTO KOGA BEZ OZNAKA NE^EGA IVAWICE

KICO[, FI]FIRI] NAJMLA\A PALEOL. KULTURA ZAPU[TENOST

PRVI VOKAL

DODIRIVATI ST. MUZ. INSTRUMENTI

RIBONUKLEINSKA KISELINA (SKR.)

ONOMATOPEJA ZVECKAWA DRUGO IME GVAJANE

SRPSKA TV VODITEQKA LETOVALI[TE U CRNOJ GORI LAV (TUR.)

VRLO DUGI ODSECI VREMENA

INICIJALI VAJARA LOGA NEPROFESIONALCI

POKRENUTI KOMPJUTERSKI PROGRAM PEVA^ICA KATAVI] PROPOVEDNIK MORALA

[UMSKA UPRAVA (SKR.)

LI^NA ZAMENICA

AUTO OZNAKA [PANIJE TATA

STARORIMSKO POZORI[TE STRU^WAK ZA ANATOMIJU DRUGE, OSTALE GLE, VIDI 18. I 28. SLOVO AZBUKE

VELIKI KOL^EVI

VRSTA KITA

VODORAVNO: 1. Nesklad tonova (muz.), 2. Ime francuskog pisca Zole - Pobo~ni, sporedni biqni izdanak, 3. Blagost, ose}ajnost - Ime beloruske teniserke Sabalenke, 4. Inicijali operskog peva~a Wega - Naseqe u Bosni, kod Grada~ca - Zmijski otrov (nar.), 5. Sli~an - Leva ruka, levica (mn.), 6. Povla~iti obara~ pu{ke - Oblast u Vijetnamu, 7. Nere{en ishod u {ahu - Namera - Prvi vokal, 8. Simbol kiseonika - Pristalica ilirizma - Klini~ko bolni~ki centar (skr.), 9. Lisice - Zatvori, apsane, 10. Persijanac - Ples ìvog tempa, 11. Simbol silicijuma - Ve{t govornik - Isti vokali, 12. Savezna dràva u SAD - Ime {vedskog fizi~ara Angstrema, 13. Salata od kiselog mleka i krastavaca - Meni~no jemstvo, 14. Za~etnica, pokreta~ica. USPRAVNO: 1. Ukinuti monopol, 2. @ena istog imena kao druga, imewakiwa - Deo Nove Gvineje, 3. Glas gusaka - Sve~ana povorka vernika Ime xez muzi~arke Kida, 4. Jediwewe hlora - Mesto kod Zaje~ara, 5. Prvi vokal - O~evi, }a}e (pokr.) - Pqa~kati, otimati, krasti, 6. Kratko rzawe - Terasa, balkon (ital.) - Uzvik odzivawa, 7. Inicijali pesnika Anti}a - Likovni umetnik - Srpska planina, 8. Surove, zle - Skida~ laka - Oznaka za tonu, 9. Hrapava povr{ina - Burgija, 10. Jezero u S. Americi Vladari (gr~.) - Evropski (skr.), 11. Ime starijeg tambura{a Balaà - Ukrasni grm sa belim grozdastim plodom, 12. Polaznik vojne akademije Srpski slavni nau~nik Nikola.

DERIVAT AMONIJAKA TV VODIT. KOVA^I]

PREDWA STRANA NOV^I]A ^ULO U SLUZOKO@I USNE DUPQE

PRECIZAN POZNATI UZORAK SRPSKI NEKE SAKSOMERE (MN.) FONISTA

JASNA ODMILA

KULA AUTO OZNAKA QUBQANE

TAKMI^ARKA U GA\AWU U METU

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: JOVAN, EKIPA, LANAD, ERITI, NALIV, AT, NA, KI]AN, A, ACILIJEN, RNK, TICATI, LEA KI[, CAK, EONI, IGALO, UÎTATI, OL, [U, ARIJANA, AVERS, AMID, ATELANA, E, ONI, ANATOM, KOÎNE, ETO, USAN, TORAW, STREQAÎCA.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: DISHARMONIJA, EMIL, ZAPERAK, MEKO]A, ARINA, OW, RAJSKA, ID, NALIK, LEVAKE, OKIDATI, ANAM, PAT, NAKANA, A, O, ILIRAC, KBC, LIJE, ARESTI, IRANAC, TVIST, SI, ORATOR, EE, AJOVA, ANDERS, TARATOR, AVAL, INICIJATORKA.

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

7 9

8 5

6 2

SUDOKU 2

1 8

6 3

1 7

9 9 7

1 4

5 5 7

4 1

7 3

5 4

8 4

1 2

3 7 8

8 2

6 1

5 7

6 7

8 9

5 3

RE[EWE SUDOKU 2: 457 681 392 - 692 374 518 138 952 764 - 564 193 287 713 825 649 - 829 746 153 986 537 421 - 341 268 975 - 275 419 836 RE[EWE SUDOKU 1: 237 486 159 - 169 572 834 458 391 672 - 958 247 316 714 963 285 - 623 158 497 872 635 941 - 396 714 528 - 541 829 763

SVET POZNATIH

^etvrtak 27. avgust 2026. 29

PEVA^ICA IZ SRBIJE PRIVEDENA U HRVATSKOJ ZBOG IZVO\EWA PESME:

ZDRAVKO ^OLI] IMA DOSIJE:

Osamdesetih bio uhap{ewu u Ohridu zbog jedne sporne situacije Zdravko ôli} decenijama je jedan od najpopularnijih i najuspe{nijih peva~a na na{im prostorima, a malo ko zna da je svojevremeno zavr{io u pritvoru o ~emu je godinama kasnije u jednom navratu detaqno govorio. Naime, Zdravko ôli} je sredinom osamdesetih godina pro{log veka èleo da postane privrednik, te je imao ideju koju je krenuo da sprovodi u delo. Me|utim, tada mu se dogodila nezgoda zbog koje je zavr{io kod sudije i dobio dosije. ôli} je otkrio da je bio priveden u Makedoniji zbog sumwe kupovine deviza, a potom pu{ten da se brani sa slobode. „Bio sam neka vrsta menaxera i ~oveka koji je imao odre|ena uloèna sredstva u oblasti telefonije, a {ira javnost je saznala da se bavim malom privredom tek kada sam uhap{en u Ohridu zato {to sam kreditna sredstva pretvarao u devize. Devize je tada bilo jeftinije kupiti u Makedoniji nego u Beogradu i Zagrebu”, ispri~ao je tada peva~ i dodao: „Bilo je vrlo neprijatno. Qudi su kupovali devize u tim albanskim selima. Pratili su me sve vreme jer {ta ja radim tu u februaru kad nema ni koncerata, ni turista... A ja natovaren u grombi kaputu kao u pesmi ‚Bijelog dugmeta’ i oni me sa~ekaju i uzimaju mi sve devize. Kasnije je Ante Markovi} uveo legalnu kupovinu deviza i da sam sa~ekao osam meseci, ne bi do tog hap{ewa ni do{lo. Ali to su bile ~iste pare, nikakva ‚crna lova’.” Zdravko ôli} je om prilikom otkrio kako je reagovao na nastalu neprijatnu situaciju. „Prvi dan sam bio u kancelariji kod na~elnika. Po{tovan sam. Voda i pqeskavica. Onda sam poslat u hotel da prespavam, a ujutru bih dolazio na razgovor. Ceo dan traje razgovor, od osam ujutru do osam uve~e. To je bila vrsta pritvora sa tolerancijom. Posle tri dana, pu{ta me istra`ni sudija i branim se sa slobode. Na smenu su ulazili qudi da prate su|ewe, na uvodnoj re~i jedni, pa oni izlaze da u|u drugi da saslu{aju odbranu i na optu`nicu dolazi tre}a grupa qudi. Kada bi dolazili na su|ewe, neki bi vikali: ‚Kriv je, osudite ga’, neki drugi su vikali: ‚Gde ste osudili ~oveka, pa svi kupujemo devize?’ I, naravno, da do|e Ante Markovi} i donese zakon da svi moèmo kupovati devize” ispri~ao je tada Zdravko ôli} za medije, prenosi „Blic”.

MILAN MARI] I MIA BJELOGRLI] POTVRDILI VEZU?

Zablistali na crvenom tepihu

Montenegro film festival, najve}a filmska smotra u Crnoj Gori otvoren je 39. put. Brojni gosti festivala, glumci, filmaxije, ~lanovi `irija, pro{etali su crvenim tepihom, pozirali, a potom se uputili na Kanli kuli gde su ih i ove godine do~ekali glumci Milo{ Pejovi} i Marija Bergam. Najve}u pa`wu izazvao je dolazak Milana Mari}a i Mie Bjelogrli}, koji su s prvi put pojavili zajedno u javnosti nakon {to se ve} ~etiri godine {u{ka da su u vezi. Wih dvoje su nasmejani i doterani pro{etali tepihom, a za ovu priliku oboje su blistali sve~ano odeveni i zaqubqeni. Mia je bila u jednostavnoj tirkiznoj haqini i letwom torbicom, bez, ~ini se {minke. Od 2022. godine, kada se pojavila informacija da je ovaj par u emotivnoj vezi, voditeqku i glumca niko nije snimio zajedno, a na proslavama prijateqa na kojima su se pojavqivali, objavqivani su snimci na kojima su ili jedno ili drugo, ali nikada u zajedni~kom kadru. Mia ima 29 godina, dok je Milan 6 godina stariji od we. Ranije se pisalo kako je Milan navodno imao problem da prizna da mu se Mia dopada, zbog bliskosti s wenim ocem Draganom Bjelogrli}em, ali niko od wih nije javno govorio na ovu temu.

Izre~ena joj je kazna Peva~ica iz Srbije Svetlana Spaji} progla{ena je krivom pred Op{tinskim sudom u Zadru zbog objave snimka tradicionalne pesme „Oj Krajino, moja mila mati“ iz 19. veka, ali i zbog neprijavqenog boravka u Hrvatskoj. Izre~ena joj je uslovna kazna od pet dana zatvora i nov~ana kazna od 50 evra. Spaji} je privedena nakon nastupa na @egarskim susretima kod Obrovca, a policija je utvrdila da je tokom {estodnevnog boravka u Hrvatskoj bila kod prijateqa u Ka{telu @egarskom, ali da svoj boravak nije prijavila, {to je obavezna prema hrvatskom Zakonu o strancima, pi{e Zadarski list. Tokom postupka utvr|eno je i da je Spaji} 6. marta 2024. godine na dru{tvenim mre`ama objavila oko minut dug snimak na kojem izvodi tradicionalnu pesmu „Oj Krajino, moja mila mati“. Srpska peva~ica je najpre negirala krivicu za naru{avawe javnog reda i mira, obja{wavaju}i da je re~ o pesmi koja pripada usmenoj kraji{koj tradiciji i ~ije se izvo|ewe vezuje za 19. i 20. vek. Bend Svetlane Spaji} pesmu je snimio i objavio na albumu jo{ 2012. godine. Me|utim, Spaji} je tokom postupka promenila iskaz i priznala krivicu. „Morala sam se boqe informisati o tome {to hrvatskom narodu zna~i re~ Krajina. O~ito ih podse}a na paravojne formacije za vreme rata, a ja na sve to gledam malo druga~ije. @ao mi

je {to je sve tako ispalo. Ubudu}e }u voditi ra~una o ovim stvarima i obe}avam da }u ovaj video zapis odmah ukloniti kako vi{e ne bih uznemiravala hrvatske gra|ane“, poru~ila je peva~ica. Dodala je da, ukoliko je izvo|ewem pesme povredila ose}awa hrvatskih gra|ana, prihvata odgovornost. „Ako sam tekstom te pesme zaista povredila ose}aje hrvatskih gra|ana, izviwavam se i snosim svu odgovornost. Smatram se krivom za taj prekr{aj i upu}ujem izviwewe hrvatskom narodu“, navela je Spaji}. Sud je zakqu~io da je peva~ica priznawem potvrdila oba prekr{aja. Kako se navodi u presudi, objavqivawem snimka na javno dostupnoj dru{tvenoj mre`i „vre|ala je dostojanstvo gra|ana“, naro~ito onih koji su bili izlo`eni ratnim stradawima. „Takvim pona{awem remeti-

la je ìvot hrvatskih gra|ana hrvatske i srpske nacionalnosti“, navodi se u obrazloèwu presude. Kao olak{avaju}e okolnosti sud je uzeo u obzir weno priznawe, izraèno àqewe i izviwewe, kao i obe}awe da }e snimak ukloniti. Pored uslovne kazne od pet dana zatvora, Spaji} je izre~ena i nov~ana kazna od 50 evra. KO JE SVETLANA SPAJI]? Svetlana Spaji} ro|ena je 19. avgusta 1971. godine u Loznici i jedna je od najpoznatijih i najuticajnijih izvo|a~ica srpske tradicionalne muzike. Vi{e od tri decenije posve}ena je istraìvawu, izvo|ewu i o~uvawu tradicionalnog vokalnog nasle|a, a posebno je poznata po radu na terenu sa najstarijim izvornim peva~ima. Wen repertoar obuhvata tradicionalne forme iz razli~itih krajeva u kojima su ìveli Srbi, od Podriwa i [umadije do Dalmacije, Bosanske Krajine i drugih podru~ja. Tokom karijere sara|ivala je sa brojnim doma}im i me|unarodnim umetnicima, me|u kojima su Marina Abramovi} i Robert Vilson, sa kojim je 2011. godine u~estvovala u pozori{nom projektu @ivot i smrt Marine Abramovi}. Nastupala je u velikim koncertnim dvoranama i na festivalima {irom sveta, ukqu~uju}i WOMAD i WOMEX, kao i u Concertgebouwu u Amsterdamu, Konzerthausu u Be~u i Muzeju moderne umetnosti u Wujorku.

TAJNA JEDNE OD NAJPOZNATIJIH CECINIH PESAMA:

Pre we su je odbili tri na{e ~uvene peva~ice Ceca Ra`natovi} tokom vi{e decenija na estradi izgradila je impresivan niz hitova, a zna~ajan deo tog repertoara nastao je zahvaquju}i saradwi sa Marinom Tucakovi} i Aleksandrom Radulovi}em Futom. Jedna od pesama koje su obeleìle wenu karijeru jeste „Kukavica“, numera koja je do publike stigla 1993. godine, iako je pre Cece bila ponu|ena nekim od tada najve}ih ènskih imena doma}e scene. Pre nego {to je Ceca snimila pesmu, „Kukavica“ je navodno bila ponu|ena Vesni Zmijanac, Dragani Mirkovi} i Lepoj Breni. Nijedna od wih, me|utim, nije odlu~ila da je uvrsti u svoj repertoar. Ceca je u tom periodu napravila pauzu nakon albuma „Babaroga“, a upravo tada odlu~ila je da potraì novi muzi~ki pravac i obrati se Marini Tucakovi} i Futi. Nije o~ekivala da }e taj susret rezultirati materijalom za ~itav album.

„Posle albuma ‚Babaroga’ napravila sam pauzu od godinu i po dana. Znala sam da `elim ne{to drugo, zrelije i temeqnije, i odlu~ila sam da odem do Marine i Fute. Tako je ina~e i krenula na{a saradwa. Kakva slu~ajnost! Kad sam se pojavila kod wih, rekli su mi ne samo da imaju jednu pesmu za mene, ve} ~itav album. Sve te kompozicije, ‚[ta je to u tvojim venama’, ‚Ustani, budi se’, ‚Popij me kao lek’, ‚Oprosti mi

suze’, ‚Mesec, nebo, zvezdice’ i druge, na{le su se na toj kaseti”, pri~ala je<x Ceca. Posebno mesto me|u tim pesmama zauzela je upravo „Kukavica“. Iako je danas jedna od prepoznatqivih Cecinih numera, svojevremeno je godinama ostala po strani. Prema peva~icinom se}awu, pesma je ~ak {est godina bila u arhivi autora, nakon {to je prethodno ponu|ena ve}em broju peva~ica.

30 ^etvrtak 27. avgust 2026.

SPORT

Srpski fudbalski klubovi {irom Australije u akciji:

VIKTORIJA

REZULTATI I TABELE

NOVI JU@NI VELS

Melbourne Srbija - Bulleen VPL MEN 1 1. Melbourne Knights 2. Brunswick Juventus 3. Northcote City 4. Bulleen 5. Melbourne Victory U21 6. Eltham Redbacks 7. Melbourne Srbija 8. Brunswick City 9. North Geelong 10. Manningham United Blues 11. Langwarrin 12. Western Utd. U21 13. North Sunshine Eagles 14. Port Melbourne Sharks

25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25

0:1 16 16 15 13 13 11 11 10 10 9 8 8 6 4

3 2 4 6 4 5 3 3 1 3 5 1 5 5

6 25 7 15 6 17 6 16 8 19 9 17 11 2 12 0 14 -15 13 -17 12 -8 16 -23 14 -8 16 -40

Westgate Sin|eli} FC - FC Clifton Hill STATE LEAGUE MEN’S 1 NORTH-WEST 1. Geelong SC 2. Upfield FC 3. Lalor United FC 4. Sydenham Park SC 5. Ballarat 6. FC Clifton Hill 7. Altona East Phoenix SC 8. Westgate Sin|eli} FC 9. Pascoe Vale 10. Western Suburbs SC 11. Yarraville FC 12. Westvale Olympic FC

20 20 20 20 20 20 20 20 20 19 20 21

13 12 12 10 9 8 8 7 6 6 4 4

51 50 49 45 43 38 36 33 31 30 29 25 23 17

2:1

3 4 +20 42 4 4 +10 40 1 7 +14 37 3 7 +4 33 4 7 +2 31 3 9 -6 27 3 9 -1 27 5 8 -5 26 5 9 +2 23 3 10 -4 21 6 10 -3 18 2 15 -33 14

Noble Park United Drina FC - Peninsula Strikers FC 5:2 STATE LEAGUE MEN’S 2 SOUTH-EAST 1. Knox City FC Seniors 2. Brandon Park SC Seniors 3. Noble Park Drina United FC 4. Berwick City SC Seniors 5. Waverley City SC Seniors 6. Gippsland United FC Seniors 7. Dandenong South SC Seniors 8. Chisholm United FC Seniors 9. Peninsula Strikers FC Seniors 10. Casey Comets FC Seniors 11. Mooroolbark SC Seniors 12. North Caulfield Maccabi FC

20 20 20 20 19 20 20 20 20 20 19 20

13 13 9 9 10 8 8 7 6 4 5 0

5 2 24 4 3 28 6 5 13 6 5 9 2 7 16 5 7 10 2 10 -9 4 9 -7 5 9 -13 8 8 -6 3 11 -15 4 16 -41

Werribee City - Springvale White Eagles PREMIER LEAGUE 2 1. Goulburn Valley Suns 2. Malvern 3. Essendon Royals SC 4. Bayside Argonauts 5. Keilor Park 6. Box Hill 7. Whittlesea United 8. Springvale White Eagles 9. Eastern Lions 10. Kingston City 11. Nunawading City 12. Werribee City 13. Altona City 14. Moreland City

25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25

17 17 15 14 13 11 9 9 7 9 8 6 3 2

3 2 2 5 2 7 9 5 8 2 4 6 8 7

5 22 6 30 8 21 6 14 10 1 7 8 7 17 11 -13 10 0 14 -18 13 -15 13 -10 14 -18 16 -39

44 43 33 33 32 29 26 25 23 20 18 4

Bonnyrigg White Eagles - Inner West Hawks FC NSW LEAGUE TWO

4:0

1. Mounties Wanderers FC 2. Parramatta FC Eagles 3. Dunbar Rovers FC 4. Bonnyrigg White Eagles 5. Fraser Park FC 6. Granville Rage 7. Central Coast United FC 8. Sydney University SFC 9. Hawkesbury City SC 10. South Coast Flame FC 11. Gladesville Ryde Magic 12. Nepean FC 13. Inner West Hawks FC 14. Bankstown United FC 15. Camden Tigers FC

68 54 47 46 45 44 41 37 36 35 29 28 28 24 13

27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 28 27 27 27 27

22 17 14 14 13 13 12 11 11 9 9 8 8 6 2

3 68 7 33 8 18 9 10 8 14 9 -2 10 0 12 6 13 -19 10 -3 17 -27 15 -19 15 -14 15 -25 18 -40

JU@NA AUSTRALIJA

Playford Patriots - FK Beograd Plej of - ~etvrtfinale NPL SOUTH AUSTRALIA 1. Adelaide City 2. West Torrens 3. NE Metrostars 4. Playford Patriots 5. FK Beograd 6. Croydon 7. Adelaide United U23 8. Campbelltown City 9. Sturt Lions 10. West Adelaide 11. Adelaide Comets 12. Para

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

14 14 13 10 10 8 7 8 8 6 5 0

3:0 6 2 28 3 5 25 5 4 30 5 7 11 3 9 5 6 8 5 8 7 1 5 9 -1 3 11 -1 7 9 -4 5 12 -13 2 20 -86

48 45 44 35 33 30 29 29 27 25 20 2

AUSTRALIJSKA KAPITALNA TERITORIJA

Canberra White Eagles - Monaro Panthers CAPITAL PREMIER LEAGUE 1. Canberra Croatia 2. Monaro Panthers 3. Tigers FC 4. Tuggeranong Utd 5. Queanbeyan City 6. Canberra Juventus 7. Canberra Olympic 8. O’Connor Knights 9. Belconnen Utd. 10. Brindabella 11. Canberra White Eagles

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

17 15 14 14 12 11 7 6 2 3 2

1 1 2 0 2 0 2 2 3 0 1

0:5 2 40 4 45 4 35 6 10 6 14 9 0 11 -10 12 -15 15 -25 17 -51 17 -43

52 46 44 42 38 33 23 20 9 9 7

ZAPADNA AUSTRALIJA

Balcatta - Dianella White Eagle WA STATE LEAGUE 1:3

54 53 47 47 41 40 36 32 29 29 28 24 17 13

2 3 5 4 6 5 5 4 3 8 2 4 4 6 7

1. Bayswater City 2. Olympic Kingsway 3. Perth RedStar 4. Perth Azzurri 5. Fremantle City 6. Stirling Macedonia 7. Western Knights 8. Sorrento 9. Dianella White Eagle 10. Perth Glory U23 11. Armadale 12. Balcatta

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

14 12 12 10 9 9 6 7 6 5 5 4

0:2 5 5 5 8 8 3 7 3 5 6 6 5

3 33 5 15 5 6 4 12 5 10 10 2 9 -2 12 -20 11 -11 11 -4 11 -16 13 -25

47 41 41 38 35 30 25 24 23 21 21 13

KVINSLEND

St. George Willawong FC - Sunshine Coast NPL QUEENSLAND 1. Brisbane Strikers 2. Broadbeach United 3. Sunshine Coast Wanderers 4. Ipswich FC 5. Robina City 6. Caboolture FC 7. Redlands United 8. Holland Park Hawks 9. Logan Lightning 10. North Star FC 11. St. George Willawong FC 12. Capalaba

22 22 22 22 22 21 22 22 22 21 22 22

17 16 10 10 9 9 8 9 8 5 4 3

3 4 7 5 5 4 6 3 3 3 1 2

1:6 2 +34 54 2 +31 52 5 +18 37 7 +5 35 8 +7 32 8 +8 31 8 +2 30 10 -8 30 11 -2 27 13 -20 18 17 -39 13 17 -36 11

ROBOT OBORIO REKORD JUSEINA BOLTA:

Ono {to se desilo posle je potreslo publiku Kineski „humanoidni” robot Tiangong Ultra oborio je 18 godina star svetski rekord Juseina Bolta na 100 metara (9,58 sekundi), istr~av{i tu deonicu za neverovatnih 9,39 sekundi. Iako je sporije startovao, Ultra je brzim ritmom prestigao rivala po imenu Lightning (proizvod kompanije Honor) i u fini{u prestigao vreme legendarnog Jamaj~anina iz Berlina 2009. godine. Lightning je tako|e bio brì od Bolta sa vremenom 9,47, ali su oba robota zbog ogromne brzine doìvela teàk udes odmah po prelasku linije ciqa, nisu uspeli da se zaustave, ve} su se zakucali u struwa~e ispod tribine. Stawe robota i razmera {tete u ovom trenutku nisu poznati, ali ovaj podvig jasno oslikava kinesku re{enost da zavlada sektorom humanoidnih robota, koji su dràvne vlasti ozna~ile kao strate{ku industriju budu}nosti u proizvodwi, logistici i svakodnevnom ìvotu. Koliki je finansijski bum u pitawu svedo~i i ovonedeqni debi kompanije Unitree na [angajskoj berzi. Akcije ovog vode}eg kineskog proizvo|a~a robota sko~ile su vi{e od pet puta, potiskuju}i trì{nu vrednost kompanije na oko 50 milijardi dolara.

Dva takmi~ara poginula na najsmrtonosnijem doga|aju na svetu, kroz istoriju stradalo 269 u~esnika Istorijski „Manks Grand Pri”, tradicionalni dvonedeqni festival brzine na ostrvu Men, zavijen je u crno nakon {to su dva voza~a izgubila ìvot u odvojenim incidentima tokom kvalifikacija. Prva `rtva bio je {vajcarski automobilista i motociklista Mauro Pon~ini, koji je tragi~no stradao u udesu tokom prvog kruga druge kvalifikacione sesije. Organizatori su istakli da je Pon~ini bio iskusan takmi~ar u klasama „Supersport” i „Supervin”, izraziv{i najdubqe sau~e{}e wegovoj porodici i supruzi. Samo dan kasnije, 37-godi{wi lokalni voza~ sa Sem Noton, u~estvovao je u sudaru sa drugim takmi~arem tokom tre}e kvalifikacione sesije. Iako je hitno prevezen u bolnicu, sutradan je podlegao povredama, dok je drugi u~esnik udes pro{a sa lak{im povredama. Noton je iza sebe ostavio suprugu [arlot i ~etvoro dece. „Manks Grand Pri” se vozi na ~uvenoj stazi „Snefel Mauntajn” duìne 60,7 kilometara — istoj onoj na kojoj se odràva i jo{ poznatiji „Isle of Man TT”. Ova trka je primarno namewena amaterima i debitantima pre nego {to naprave korak ka glavnom TT doga|aju. Ostrvo Men je jedino mesto na svetu gde su uli~ne i drumske trke motocikala legalne. Takmi~ari voze brzinama koje prelaze 300 km/h na seoskim i planinskim putevima, gde prakti~no ne postoji nikakva za{titna barijera od kamenih zgrada, drve}a, jarkova i stubova za struju. Qudske `rtve na ovim doga|ajima su ~este, ali vaè za svesno prihva}en rizik me|u u~esnicima. Od osnivawa trke 1907. godine do danas, na ovoj stazi ìvot je izgubilo 269 motociklista, auz to i jo{ desetine posmatra~a.

SPORT

^etvrtak 27. avgust 2026. 31

Mekinro ekskluzivno: US Open je Novaku najboqa {ansa koju je ikada imao za 25. grend slem Novaka \okovi}a o~ekuje nastup na US openu, gde }e od nedeqe 30. avgusta krenuti u pohod na 25. grend slem titulu.

PLZEW IMA NOVOG TRENERA, A ON VERUJE U PROLAZ PROTIV ZVEZDE:

„Nema dovoqno vremena da sve promenimo”

Novi {ef stru~nog {taba Viktorije Plzew Radoslav Kova~ veruje u ~udo i preokret protiv Crvene zvezde u revan{ me~u plej-ofa za Ligu Evrope. Uprkos zaostatku od tri gola iz susreta u Beogradu, novi strateg êha uverava da wegov tim ima snage i odlu~nosti da nadoknadi veliki minus na doma}em terenu. „Mislim da moèmo da uspemo. Naravno, potrebno je da se poklopi mnogo stvari, potreban nam je brz gol, ali vidim da su igra~i odlu~ni. Sve moè da se dogodi”, rekao je Kova~. U sli~noj situaciji na{ao se ~e{ki tim, kao i Zvezda, koja je promenila trenera posle neuspeha u kvalifikacijama za Ligu {ampiona. „Promenili smo nekoliko stvari, ali najva`nije nam je bilo da ~ujemo igra~e. Ne moèmo da do|emo i odmah promenimo sve samo zato {to imamo odre|ene ideje. Nema dovoqno vremena. Potrebno je da se igra~i ose}aju dobro u onome {to èlimo kako bi to mogli da pokaù na terenu.” Posebno ra~una novi trener na podr{ku navija~a. „Kada je stadion pun, to pomaè. Moramo da podignemo publiku, brzo krenemo ka golu, centriramo i {utiramo. Moramo da uradimo sve kako bismo navija~ima pruìli priliku da nam pomognu.” Kakvu Viktoriju èli da vidi protiv Zvezde? „Pobedni~ku. Zaostajemo tri gola, ali sve moè da se dogodi. Vidim ogromnu odlu~nost. Potrebno je da rano postignemo gol”, zakqu~io je Kova~.

SINER TAJNO SUSPENDOVAN?

Neverovatne pri~e kolaju tenisom [ta god da Janik Siner uradi do kraja karijere ima}e jednu veliku mrqu. Ta suspenzija zbog klostebola zauvek }e ga pratiti, pa otuda i ne ~udi {to se sve {to je tajnovito oko wega odmah povezuje sa - dopingom. Tako su neki navija~i do{li do teorije da je na snazi tiha suspenzija Janika Sinera i da zapravo nema problema sa kolenom. Jednostavno ne èli da se testira, a ATP i/ili ITIA su mu rekli da je boqe da se malo pritaji. Ovakva teorija je dodatno potrepqena pri~om da se jo{ 4. avgusta znalo da Siner ne}e igrati u Wujorku, ali da su novinari koji su to hteli da objave dobijali pretwe. Sve ovo je uslovilo da kolaju razli~ite pri~e, ali Rik Mejsi, ~uveni ameri~ki trener koji je radio sa ~ak pet nekada{wim brojeva 1 tvrdi da je sve to budala{tina. „Siner ima povredu kolena, ni{ta vi{e od toga. Odluka da ne igra na US Openu bila je ispravna, jer je to bila wegova odluka“, napisao je Mejsi na dru{tvenim mreàma. Amerikanac se potom osvrnuo i na teorije koje su se pojavile nakon Sinerovog odustajawa. Pojedini korisnici dru{tvenih mreà spekulisali su da bi iza svega mogla da stoji „tiha zabrana“ ili neka vrsta skrivene suspenzije. Mejsi takvu mogu}nost kategori~ki odbacuje. „Nema nikakve skrivene suspenzije za prvog tenisera sveta“, poru~io je Amerikanac, a prenosi „Tennis Temple“. Mejsi smatra da je Italijan povukao potpuno logi~an potez, po{to nema razloga da izlazi na teren ukoliko nije fizi~ki spreman za napore koje donosi grend slem. Posebno je to va`no na turnirima gde je za pobedu potrebno osvojiti tri seta. „On je vrlo takmi~arski nastrojen i ako nije 100 odsto spreman da igra me~eve na tri dobijena seta, boqe je da se odmori, trenira, prebrodi ovaj period i posle toga ponovo napreduje.“ Prema mi{qewu ameri~kog stru~waka, Siner ovom odlukom pokazuje i da razmi{qa dugoro~no, odnosno da zbog jednog turnira ne èli da ugrozi ostatak sezone i nastavak karijere. „Karijera je dugo putovawe i on je posmatra kao celinu. Zbog toga }e uvek biti blizu vrha i jo{ dugo }e ostati jedan od najboqih igra~a na Turu.“

Legendarni teniser i komentator Eurosporta Xon Mekinro je tim povodom pri~ao za Nova. rs na temu {ansi Novaka \okovi}a da u odsustvu Janika Sinera i Karlosa Alkaraza, koji se vra}a iz velike pauze, kona~no do|e do toliko ~ekane titule. Zbog ~iwenice da Novak ima 39 godina i da u ovom periodu karijere ima probleme da u odre|enim klimatskim uslovima igra kao nekada na vrhuncu, pitali smo Mekinroa {ta bi savetovao srpskog asa uo~i po~etka wujor{kog grend slema. Mekinro je uz osmeh poru~io da je srpski teniser iznad bilo ~ijih saveta. „Wemu nije potreban moj savet. Znate, sasvim mu dobro ide i samom. Za{to bi mu uop{te trebao bilo ~iji savet? îwenica da je uradio sve {to je uradio govori da on poznaje svoje telo i {ta je sposoban da uradi vi{e nego iko. Sve je sada prepu{teno wegovoj voqi da se i daqe takmi~i na ovom nivou, ~ak i sa svim {to je uradio u 39. godini, da izlaè sebe tome. Mislim da je samo do}i u to mentalno stawe i staviti svoje telo kroz ove napore zadivquju}e... Postaje sve teè i teè i ve}i je izazov pruàti nivo na koji je navikao, a to ne moè da se de{a-

va tako ~esto zbog wegovih godina i potro{we tela. Zadivquju}e je {to je i daqe u poziciji gde kaèm da bi potencijalno mogao da osvoji grend slem titulu. Tako da nema saveta koji bih mu dao jer on zna boqe od mene.” Mekinro smatra da je Novak u odli~noj poziciji da napadne 25. grend slem trofej. „Pratite tenis, znate da mu je stalo do osvajawa jo{ jednog slema. Dolazi poku{avaju}i da uradi sve {to moè... Ovo je najboqa {ansa koju }e ikada imati ponovo. Sinera nema, Alkaraz je nepoznanica, a mo`da ne budu ni u istom delu `reba. Sada, u Sinsinatiju, izgledalo je kao da se mu~i, ali ono {to ga zanima su grend slem turniri. Znate da mu je stalo do osvajawa jo{ jednog slema. I mora da misli da je ovo najboqa {ansa koju je ikada imao, znate, ne postaje mla|i. Pitawe je – moè li to da iskoristi? Da li telo moè da

izdrì? To je ono {to ne znamo. Veliki je izazov traìti od nekog ko ima 39 godina da izdrì sedam me~eva na tri dobijena seta, ~ak i za wega. Ali ose}aj je da ako iko to moè da uradi, to bi bio on.” Mekinro je podvukao da je Novakova mentalna snaga nevi|ena u istoriji sporta, te da je wegova sposobnost da pobe|uje bez prave forme recept koji uspeva samo wemu. „To {to gura sebe mentalno i fizi~ki ovoliko dugo koliko je radio je zaista impresivno. To prosto pokazuje voqu, èqu i spremnost da sebe stavi na crtu. On nema potrebu da bilo {ta vi{e dokazuje. Ve} je oborio skoro svaki rekord... On i Serena Vilijams – Serena bi odigrala, pa ne bi igrala ~etiri meseca i onda oti{la i osvojila Australijan open. To je jedan u milion, jedan u 10 miliona osoba koje to mogu da urade. Serena i Novak.”

Italija oslabqena za duel protiv Srbije Ko{arka{ka reprezentacija Italije do~eka}e selekciju Srbije 31. avgusta u Pezaru u okviru kvalifikacija za FIBA Svetsko prvenstvo 2027. godine. Selektor „azura” Luka Banki za predstoje}i prozor ne}e mo}i da ra~una na povre|enog bek-{utera Re|ane Rikarda Rosata, koji }e propustiti duela sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom. Uprkos izostanku Rosata, Banki je okupio jak sastav u kom se nalaze: Niko Menion, Darijus Tompson, Nikolo Meli, Stefano Tonut, Mateo Spawolo, Tomaso Baldaso, Leonardo Konti, Simone Fontekio, Saliu Nijang, \ampaolo Ri~i, Fran~esko Ferari,

Nikola Akele, Amedeo Tesitori i \ovani Eme|uru. Italijani drugu fazu kvalifikacija u grupi J do~ekuju na drugom mestu sa skorom 5-1, uz dobru formu potvr|enu u nedavnim proverama i kvalifikacionim me~evima protiv Estonije (83:61), Litvanije (87:84) i Islanda (102:83). Predstoje}i duel bi}e nastavak serije uzbudqivih okr{aja dve reprezentacije. Italija je bila uspe{nija u posledwim zvani~nim me~evima – slavila je na Svetskom prvenstvu 2023. godine (78:76), na Akropolis kupu iste godine (89:88), kao i u osmini finala Evrobasketa 2022. (94:86).

THURSDAY  ^ETVRTAK 27. 8. 2026.

[OKANTNO SAOP[TEWE CRNO-BELIH:

Svi, ali bukvalno svi napu{taju Partizan usred sezone Svi ~lanovi Uprave su odlu~ili da podnesu ostavke u Partizanu, pa se rasulo u klubu nastavqa. Evo i kompletnog saop{tewa Partizana. „ Povodom aktuelne situacije i rezultata u doma}em {ampionatu, odr`an je sastanak kojem su

prisustvovali predsednik Fudbalskog kluba Partizan Rasim Qaji}, generalni direktor Danko Lazovi}, sportski direktor Radosav Petrovi} i {ef stru~nog {taba Sa{a Ili}. Uprava FK Partizan preuzima punu odgovornost za ostvarene rezultate. U skladu sa ranije javno preuzetom obavezom, Uprava je odlu~ila da podno{ewe ostavki ne uslovqava ishodom jo{ jedne utakmice. ^lanovi Uprave }e zato, odmah nakon utakmice protiv Hetafea, podneti ostavke bez obzira na wen rezultat. Sednica Skup{tine FK Partizan bi}e odr`ana u periodu od 21. do 25. septembra, tokom prve

reprezentativne pauze, kada }e se odlu~ivati o izboru organa Kluba i budu}em rukovo|ewu Klubom. Ta~an datum sednice bi}e blagovremeno saop{ten javnosti. Do odr`avawa Skup{tine bi}e obezbe|eno nesmetano funkcionisawe FK Partizan, u skladu sa Statutom Kluba. Sa{a Ili} je nakon utakmi-

ce u Lu~anima doneo odluku da podnese ostavku na mesto {efa stru~nog {taba. Na molbu rukovodstva, iskqu~ivo iz ose}aja odgovornosti prema Partizanu i svestan zna~aja predstoje}eg me~a, prihvatio je da predvodi ekipu protiv Hetafea. Po zavr{etku tog me~a podne}e ostavku, nezavisno od ishoda utakmice. Do utakmice protiv Hetafea, obaveza svih u Klubu jeste da u~ine sve {to je u wihovoj mo}i kako bi ekipa ostvarila rezultat od izuzetnog zna~aja za nastavak sezone i budu}nost Partizana. Pozivamo navija~e Partizana da budu uz ekipu, da joj pru`e sna`nu podr{ku od prvog do po-

sledweg minuta i pokaù jedinstvo onda kada je ono Klubu najpotrebnije. Pred nama je utakmica u kojoj svi moramo biti na istoj strani – strani Partizana”, stajalo je u saop{tewu. FUDBALERI PARTIZANA DOBIJAJU 500.000 EVRA UKOLIKO IZBACE HETAFE Rukovodstvo Fudbalskog kluba Partizan odlu~ilo je da dodatno motivi{e ekipu pred revan{ me~ plej-ofa za plasman u Ligu konferencije protiv {panskog Hetafea, obe}av{i igra~ima premiju od pola miliona evra u slu~aju prolaza. Crno-beli u ~etvrtak (21.00) u Humskoj moraju da nadoknade zaostatak od 3:1 iz prvog duela u Madridu. Odluka ~elnika kluba do{la je u trenutku kada se ekipa nalazi u rezultatskoj krizi nakon tri vezana poraza (Radni~ki Kragujevac, Hetafe i Mladost), pi{e „Mozzart Sport”. Ukoliko izabranici Sa{e Ili}a naprave preokret i elimin{u {panski tim, nov~ani iznos od 500.000 evra bi}e podeqen me|u fudbalerima u zavisnosti od minutaè ostvarene tokom celog kvalifikacionog ciklusa. Ulazak u grupnu fazu Lige konferencije doneo bi Partizanu najmawe ~etiri miliona evra zagarantovanih prihoda od UEFA, pa je uprava odlu~ila da osminu tog iznosa odmah premira ekipi. Pored finansijskog i takmi~arskog uloga, o~ekuje se i velika podr{ka sa tribina, gde }e veliki broj navija~a u Humskoj pruìti vetar u le|a crno-belima u borbi za evropsku jesen.

Zoran Terzi} pi{e istoriju odbojke na evropskom prvenstvu Odbojka{ka reprezentacija Srbije je sjajno startovala Evropsko prvenstvo, po{to su ostvarile tri pobede u prva tri me~a. Prvo su na{e devojke slavile protiv Austrije, potom ^e{ke, a u ponedeqak i Bugarske. Nada se cela nacija zlatnoj medaqi, a pored uspeha odbojka{ica - Zoran Terzi} je pred ispisivawem istorije. Jednostavno, posta}e jedinstven. Zoranu Terzi}u je ovo 11. put da vodi reprezentaciju Srbije na Evropskom prvenstvu, ~ime se izjedna~io sa legendarnim Nikolajem Karpoqom. Iza wih nalazi se \ovani Gvideti, biv{i selektor Srbije, sa 10. Do ovog takmi~ewa, Zoran Terzi} je vodio Srbiju na 69 utakmica, {to je bilo za ~etiri mawe od Gvidetija (73). Sada, posle utakmica protiv Austrije, ^e{ke i Bugarske, na pragu je da se izjedna~i sa Italijanom. Tako }e srpski trener ispisati istoriju Evropskog prvenstva! Ipak, verujemo da mu to nije najbitnije, ve} da sa svojim zlatnim devojkama donese u Srbiju zlatnu medaqu.

Aktuelni {ampion pobedio, Ferstapen se slupao u Holandiji Lando Noris, voza~ Meklarena i aktuelni svetski prvak Formule 1, pobedio je u nedequ u trci za Veliku nagradu Holandije. Noris je na stazi u Zandvortu s vremenom 2:4:44.859 zabele`io drugi uzastopni trijumf i upisao ukupno 13. pobedu u karijeri. Drugo mesto pripalo je voza~u Mercedesa Andrei Kimiju Antoneliju, dok je wegov timski kolega Xorx Rasel zauzeo tre}e mesto.

PRVA REAKCIJA RIJERE POSLE DEBITANTSKE POBEDE U SUPERLIGI SRBIJE

„Ako neki igra~i ne budu imali minute...” [panski stru~wak Albert Rijera upisao je i drugu pobedu na klupi Crvene zvezde. Nakon uspeha protiv Viktorije Plzew u kvalifikacijama za Ligu Evrope, {ampion Srbije je ubedqivo savladao ^ukari~ki sa 4:0 u Superligi, uprkos tome {to je tim pretrpeo zna~ajne rotacije. Rijera je posle me~a pohvalio pristup igra~a i poru~io da je najva`nije napraviti pravi timski duh

u svla~ionici. „êstitke igra~ima, verovali su. U dobrom smo raspoloèwu, jednostavno je analizirati fudbal. Strast, energija, motivacija i na~in na koji smo igrali su ono {to moèmo da kontroli{emo. @elim da obe}am navija~ima da èlimo jo{, da smo gladni, da posle golova ho}emo jo{“, istakao je Rijera. Trener crveno-belih pojasnio je svoju filozofiju kada je u pitawu me{awe sastava i raspodela uloga u timu. „Rotirali smo tim, èlim da budem fer sa svima. Ako neki igra~i ne budu imali minute, ne zna~i da su lo{i igra~i, oni su odli~ni igra~i, imam 22 igra~a i golmane, èlim da svi imaju dobre minute. Doneo sam dosta zakqu~aka danas“, objasnio je {panski strateg. Na kraju, potvrdio je da ekipa napreduje u smeru koji je zamislio od prvog dana dolaska u Beograd: „Zadovoqan sam sa mnogo stvari. Perfekcija ne postoji, ne{to moèmo da unapredimo. Bili smo tim koji je dominirao, èlim da veruju u sve {to radimo, a onda }emo da napredujemo i nadogra|ujemo. Sre}an sam sa svima wima“, zakqu~io je Rijera.

^etvrti je kroz ciq pro{ao sedmostruki svetski prvak Luis Hamilton iz Ferarija, peti je zavr{io wegov timski kolega [arl Lekler, dok je {esto mesto pripalo Oskaru Pjastriju iz Meklarena. Bodove su osvojili i Lijam Loson iz Red Bula, Niko Hulkenberg iz Audija, Fernando Alonso iz Aston Martina, kao i voza~ Alpine Pjer Gasli. Trku je obele`io incident na kraju prvog kruga, kada je kontrolu nad bolidom izgubio veliki {ampion Maks Ferstapen, koji je udario u za{titnu ogradu. Trka je ubrzo prekinuta i nastavqena nakon pola sata pauze, a Ferstapen na kraju nije imao vreme, ba{ kao i: Valteri Botas, Esteban Okon, Lens Strol i Oliver Berman. Ovo je bila posledwa trka u Zandvortu, koji je uz prekide bio doma}in trka Formule 1 od 1952. godine. Trka za Veliku nagradu Holandije vratila se u kalendar 2021. godine, nakon 36 godina pauze. U generalnom plasmanu posle 12 trka~kih vikenda vodi Antoneli sa 242 boda, drugo mesto dele Rasel i Hamilton sa po 183 boda, ~etvrti je Noris sa 159 bodova, a Lekler na petom mestu ima 155 bodova. Vi{e od 100 bodova iumaju jo{ Ferstapen (112) i Oskar Pjastri (104). Naredna trka vozi se 6. septembra za Veliku nagradu Italije u Monci.