Srpski glas 26. mart

NATO agresija i globalne promene

Na konferenciji koju je organizovao Beogradski forum za svet ravnopravnih povodom 27 godina od NATO agresije, obnovqena je inicijativa da Slobodan Milo{evi} bude sahrawen u Aleji velikana na Novom grobqu, da se utvrdi potpuna lista svih civilnih, vojnih i policijskih `rtava NATO agresije, kao i da se zavr{i podizawe spomenika `rtvama agresije NATO pakta u Parku prijateqstva na Novom Beogradu.

Povodom 27. godi{wice od po~etka ilegalne agresije NATO na SRJ, u Domu vojske Srbije u Beogradu odr`ana je konferencija na temu: „Agresija NATO 1999. i globalne promene”. U~esnici konferencije pokrenuli su inicijativu da se Slobodan Milo{evi}, biv{i predsednik Republike Srbije i SRJ, sahrani u Aleji velikana, kao i da jedna ulica ili trg ponesu wegovo ime. Tako|e je obnovqena inicijativa da se utvrdi potpuna lista svih civilnih, vojnih i policijskih `rtava NATO agresije, kao i da se spomenik `rtvama agresije NATO pakta u Parku prijateqstva na Novom Beogradu u potpunosti zavr{i prema projektu i da se upali ve~na vatra. Pored govornika iz Srbije, predstavnika Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, Kluba generala i admirala Srbije i Fonda dijaspore za maticu, na konferenciji su u~estvovali gosti iz inostranstva: dr Ivan David, poslanik Evropskog parlamenta iz ^e{ke, prof. Mi{el ^osudovski iz Kanade, general Leonid Iva{ov iz Rusije i Milutin Ili}, analiti~ar iz Praga.

Predstavqene su dve kwige Beogradskog foruma – „Srbija u doba globalnih promena” i „EPS tokom NATO agresije”. Me|u govornicima iz Srbije bili su Nikola [ainovi}, biv{i potpredsednik Vlade SRJ, akademik Milovan Boji}, direktor Instituta „Dediwe” i komandant civilne za{tite u vreme agresije, dr Qiqana Verner, predstavnica srpske dijaspore, nekada{wi ministar spoqnih poslova SRJ @ivadin Jovanovi}, general Luka Kastratovi}, Slobodan Babi}, Rade Drobac i Dragoqub Bosni}.

Agresija NATO-a na Srbiju, odnosno tada{wu SR Jugoslaviju po~ela je pre 27 godina, 24. marta 1999. godine u 19.53 ~asova. Agresija na SRJ bila je presedan i izvedena je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik vojske i policije, a rawena su 5.173 vojnika i policajca. Poginulo je oko 2.500 civila, me|u wima 89 dece, a raweno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

MINISTAR NENAD POPOVI]:

NATO bombardovawe Srbije je terorizam skriven iza la`ne maske humanosti

Ministar u Vladi Srbije zadu`en za me|unarodnu ekonomsku saradwu i oblast dru{tvenog polo`aja crkve u zemqi i inostranstvu Nenad Popovi} izjavio je povodom 27. godi{wice NATO bombardovawa Savezne Republike Jugoslavije da bombardovawe na{e zemqe predstavqa doga|aj bez presedana u novijoj istoriji, tokom kojeg je napadom na jednu suverenu dr`avu najgrubqe prekr{eno me|unarodno pravo i potkopani temeqi bezbednosti u Evropi.

On je, kako se navodi u saop{tewu rekao da gotovo nema grada u Srbiji koji tokom 11 nedeqa agresorskih napada nije bio na meti NATO snaga. - Pod licemernim izgovorom dono{ewa vrednosti slobode i demokratije, sa ose}ajem sopstvene superiornosti i nepogre{ivosti, NATO savez zlo~ina~ki je napao na{u zemqu, zasuo je bombama i municijom ispuwenom osiroma{enim uranijumom. Wihov ciq bilo je podmuklo i protivpravno ostvarivawe vojnih interesa na Balkanu i uspostavqawe vojne kontrole nad delom na{e teritorije - rekao je Popovi}.

Prema wegovim re~ima, Srbija danas jasno zna ko su weni prijateqi, a ko weni neprijateqi. - ^lanice NATO-a kukavi~ki i bez trunke savesti ubijale su na{u nevinu decu. Wihove bombe nisu birale `rtve, nisu pravile razliku izme|u starih i mladih, uni{tavale su sve pred sobom u zlo~ina~koj misiji potpunog razarawa. NATO bombardovawe, moderno divqa{tvo i terorizam skriveno iza la`ne maske humanosti, nije uspelo da nas slomi - kazao je on.

Popovi} je naglasio da se nikada ne}emo odre}i na{e svete zemqe - Kosova i Metohije.

- Na agresorske napade uvek }emo odgovoriti punom snagom, sa ponosom, kako i dolikuje, u `eqi da sa~uvamo svoje dostojanstvo, nacionalni identitet i dr`avni suverenitet - rekao je ministar Popovi}.

On je dodao da Srbija ne zaboravqa nevine `rtve, ne zaboravqa strah, bol i patwu srpskog naroda i ne zaboravqa NATO zlo~ine.

- Poruka svima je da je Kosovo i Metohija bilo, jeste i bi}e uvek deo samo Republike Srbije - zakqu~io je ministar Popovi}.

U saop{tewu se najavquje da }e Popovi} tokom dana prisustvovati komemorativnoj akademiji u Vrawu, povodom obele`avawa Dana se}awa na stradale u NATO agresiji 24. marta 1999. godine.

AVIO-INDUSTRIJA U NAJVE]OJ KRIZI OD PANDEMIJE:

Koliko novca je „obrisao” rat na Bliskom istoku

Svetska avio-industrija suo~ava se sa najozbiqnijim poreme}ajem od pandemije kovida-19, po{to je rat na Bliskom istoku doveo do obustave letova, naglog rasta cena goriva i gubitka desetina milijardi dolara tr`i{ne vrednosti najve}ih kompanija.

Prema procenama, dvadeset najve}ih svetskih avio-prevoznika izgubilo je vi{e od 50 milijardi dolara tr`i{ne kapitalizacije od po~etka sukoba, dok rukovodioci upozoravaju da bi posledice mogle biti dugotrajne ukoliko se rat nastavi.

Epicentar krize trenutno je u regionu Persijskog zaliva, gde su velike kompanije primorane

da zna~ajno redukuju letove zbog zatvarawa vazdu{nog prostora i pada tra`we. Poseban problem predstavqa cena avionskog goriva, koja ~ini oko tre}ine ukupnih tro{kova. Od po~etka napada na Iran, cena je naglo porasla – u nekim slu~ajevima i udvostru~ena – {to primorava avio-kompanije da najave poskupqewa karata {irom sveta.

Pored putni~kog saobra}aja, kriza se preliva i na kargo sektor.

Zbog poreme}aja u pomorskom transportu, sve vi{e robe se prebacuje na avione, {to dovodi do preoptere}ewa aerodroma i logisti~kih problema {irom Evro-

pe i sveta. Pojedini aerodromi ve} prijavquju da su letovi u potpunosti popuweni, pa se roba preusmerava kopnenim putem.

Ipak, iako ozbiqna, ova kriza je i daqe mawa od one koju je industrija pretrpela tokom pandemije kovida-19.

Tada je avio-saobra}aj prakti~no bio zaustavqen na globalnom nivou. Samo 2020. godine avio-kompanije su zabele`ile neto gubitak od oko 126 milijardi dolara, uz pad prihoda od vi{e od 370 milijardi.

Gubici su nastavqeni i 2021. godine sa dodatnih oko 50 milijardi dolara, dok je ukupan minus u periodu pandemije prema{io 200 milijardi dolara.

U pore|ewu s tim, trenutni gubici od oko 50 milijardi dolara vi{e li~e na jednu „lo{u godinu” iz perioda oporavka nakon pandemije, nego na sistemski kolaps kakav je vi|en 2020. godine. Ipak, rukovodioci industrije upozoravaju da bi produ`eni sukob, uz rast cena nafte i pad tra`we, mogao zna~ajno da produbi krizu. Dodatnu zabrinutost izaziva mogu}nost nesta{ice goriva, zbog ~ega neke kompanije ve} pripremaju rezervne planove, ukqu~uju}i smawewe letova ka pojedinim destinacijama.

VISOKA PREDSTAVNICA EU ZA SPOQNU POLITIKU

Kalas: Australija je jedan od najbli`ih partnera Evrope

Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je danas da su Australija i Evropska unija potpisale novo Partnerstvo o bezbednosti i odbrani, ~ime je bilateralna saradwa podignuta na vi{i nivo i da je ta zemqa jedna od najbli`ih partnera Evrope. „Australija je jedan od najbli`ih partnera Evrope. Danas, potpisivawem ovog Partnerstva za bezbednost i odbranu, podi`emo na{u saradwu na novi nivo”, rekla je Kalas.

Ona je istakla da, iako su Australija i Evropa geografski udaqene, bezbednost kontinenata je me|usobno povezana, navedeno je na sajtu EU. „Ako Rusija pobedi u Ukrajini, to postavqa opasan presedan za Indo-Pacifik.

Zahvaqujem Australiji na sna`noj podr{ci Ukrajini. Najbr`i na~in da se okon~a rat je ve}i pritisak na Rusiju i ve}a podr{ka Ukrajini”, navela je ona.

Dodala je da rastu}a dominantnost Kine u Indo-Pacifiku zahteva zajedni~ku pripremu i odbranu interesa, ukqu~uju}i za{titu slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu i Ju`nom kineskom moru.

Prema novom sporazumu, EU i Australija }e odr`avati zajedni~ke vojne ve`be, deliti informacije, ja~ati otpornost na sajber i hibridne pretwe i produbqivati saradwu u kriznom reagovawu i pomorskoj bezbednosti.

Kalas je naglasila posve}enost po{tovawu me|unarodnog prava i ulagawima u tehnologije koje oblikuju budu}u bezbednost, od ve{ta~ke inteligencije do svemira.

„Na{e partnerstvo je strate{ka investicija u bezbednost Evrope i Australije. U opasnijem svetu, sna`na partnerstva su na{a najboqa odbrana”, zakqu~ila je ona.

PAKISTAN NAJZAGA\ENIJA ZEMQA SVETA: Koncentracija otrovnih ~estica

13 puta ve}a od dozvoqene

Pakistan je u 2025. godini rangiran kao zemqa sa najvi{e smoga na svetu, sa koncentracijama PM2,5 ~estica do 13 puta vi{im od preporu~enog nivoa Svetske zdravstvene organizacije (SZO), pokazalo je istra`ivawe {vajcarske firme „IQAir”.

Samo 13 zemaqa i teritorija zadr`alo je prose~ne nivoe PM2,5 ispod pet mikrograma po kubnom metru, {to je pove}awe u odnosu na sedam zemaqa 2024. godine.

Ostalih 130 od 143 pra}ene zemqe i teritorije, ukqu~uju}i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, nisu ispunile smernice SZO.

Banglade{ i Taxikistan zauzeli su drugo i tre}e mesto na listi, dok je ^ad, koji je bio najzaga|eniji 2024. godine, pao na ~etvrto mesto, uz napomenu da su smawene koncentracije verovatno rezultat nedostatka podataka.

Pro{log marta, SAD su obustavile globalni program pra}ewa zaga|ewa iz ambasada i konzulata zbog buxetskih ograni~ewa, {to je uticalo na preciznost podataka za mnoge zemqe, navedeno je u izve{taju.

Najzaga|eniji grad sveta u 2025. bio je Loni u Indiji, sa prose~nim nivoom PM2,5 od 112,5 mikrograma, dok je Hotan u kineskom regionu Sin|ang imao 109,6 mikrograma.

Me|u 25 najzaga|enijih gradova dominiraju Indija, Pakistan i Kina.

Samo 14 odsto svetskih gradova ispunilo je standard SZO, u odnosu na 17 odsto 2024. godine.

Kanadski {umski po`ari doprineli su pove}awu PM2,5 u SAD i Evropi.

Me|u zemqama koje su ispunile standard 2025. godine bile su Australija, Island, Estonija i Panama.

Laos, Kamboxa i Indonezija zabele`ili su smawewe PM2,5, dok je u Mongoliji prose~na koncentracija pala za 31 odsto, na 17,8 mikrograma po kubnom metru.

Ukupno 75 zemaqa prijavilo je ni`e nivoe PM2,5 u odnosu na prethodnu godinu, dok je 54 zemqe zabele`ilo rast prose~nih koncentracija.

Rat u Iranu vi{e o{tetio globalna tr`i{ta nafte nego sukob u Ukrajini

Majk Virt ka`e da }e biti potrebno vreme da se obnove zalihe i lanci snabdevawa nakon {to se Ormuski moreuz potpuno otvori

Naftne kompanije i najve}i svetski potro{a~i energije suo~avaju se sa zna~ajnim izazovom da obnove globalne lance snabdevawa naftom i zalihe kada se otvori usko grlo Ormuskog moreuza, rekao je izvr{ni direktor „[evrona” Majk Virt. „Sada imamo mnogo nafte i gasa koji ne dospevaju na tr`i{te”, rekao je Virt na konferenciji {efova industrije u Hjustonu. „Fizi~ki lanci snabdevawa ne reaguju odmah, tako da ~ak i ako se moreuz otvori u nekom trenutku, bi}e potrebno vreme da se obnove zalihe pra-

vih vrsta sirove nafte i pravih vrsta goriva”. Virt je upozorio da su iranski napadi na tankere za naftu i {ira {teta od rata na Bliskom istoku naneli ve}u {tetu tr`i{tima nafte i gasa nego sukob u Ukrajini.

Azijskim zemqama ponestaje dizela i mlaznog goriva. Rat je zaustavio isporuke te~nog prirodnog gasa (LNG), |ubriva i drugih proizvoda.

Deo izazova, rekao je Virt, bi}e procena {tete. Nije jasno kolika je proizvodwa obustavqe-

na, rekao je Virt, i koliko su o{te}eni neki objekti.

Na istom doga|aju, ministar energetike SAD Kris Rajt ponovio je rukovodiocima naftnih kompanija da o~ekuje da }e globalni poreme}aj u protoku nafte i gasa biti „kratkoro~ni” i ohrabrio kompanije da pove}aju proizvodwu.

„Tr`i{ta rade ono {to tr`i{ta rade”, rekao je Rajt. „Cene su porasle da bi poslale signale svima koji mogu da proizvode vi{e: ‚Molim vas, proizvodite vi{e’”.

Ve{ta~ka inteligencija, roboti, muweviti napredak tehnologije - sve to podrazumeva radikalne promene u dru{tvu i u internet sferi, gde }e i digitalni saobra}aj sve vi{e biti u rukama ma{ina, a sve mawe qudi.

Internet saobra}aj botova }e do 2027. prema{iti aktivnost qudi, poru~io je Metju Prins,

aktivnost qudskih korisnika na mre`i. Obja{wava da generativna inteligencija zahteva neuporedivo ve}u interakciju sa veb stranicama, po{to ~ovek uglavnom obi|e tek nekoliko sajtova tra`e}i proizvod, a AI agent mo`e da posetiti hiqade sajtova u sekundi kako bi prikupio relevantne informacije za korisnika.

„Ako ~ovek obavqa neki za-

izvr{ni direktor tehnolo{ke kompanije Klaudfler.

On je ocenio da }e ekspanzija ve{ta~ke inteligencije dovesti do istorijske prekretnice u strukturi internet saobra}aja, prenosi Teh kran~.

Prema wegovim procenama, u narednih godinu dana koli~ina podataka koju generi{u AI agenti i botovi nadma{i}e ukupnu

datak - recimo, tra`i digitalni fotoaparat, poseti}e pet sajtova. Wegov agent ili bot }e ~esto posetiti i do hiqadu puta vi{e sajtova. To zna~i da mo`e da poseti i 5.000 sajtova. To je stvarni saobra}aj i stvarno optere}ewe koje svi moraju da uzmu u obzir”, poja{wava Metju. Pre uspona generativne

ve{ta~ke inteligencije, botovi su ~inili oko 20 odsto internet saobra}aja, a najzna~ajniji me|u wima bili su legitimni pretra`iva~i poput Gugla. Velika „glad” AI modela za podacima }e, kako je naveo, dramati~no promeniti ovu statistiku. Prins nagla{ava da ovakav razvoj predstavqa fundamentalnu promenu platforme, sli~nu onoj kada je tr`i{te pre{lo sa stonih ra~unara na mobilne ure|aje, {to zahteva potpuno novu fizi~ku i digitalnu infrastrukturu. Ovaj trend donosi i ogromno optere}ewe za servere {irom sveta, koje bi moglo nadma{iti pritisak na mre`u zabele`en tokom pandemije. Klaudfler, koji obezbe|uje petinu svetskih veb-sajtova, predvi|a da }e internet morati da se prilagodi stvarawem miliona privremenih izolovanih okru`ewa u sekundi, u kojima }e AI kodovi raditi i nestajati nakon obavqenog posla.

„Mislim da qudi ne shvataju da je ve{ta~ka inteligencija promena platforme”, rekao je Prins, podse}aju}i na prelaz sa desktop ra~unara na mobilne ure|aje. „Ovo je jo{ jedna takva promena… na~in na koji }emo dolaziti do informacija bi}e potpuno druga~iji”.

EKONOMSKE POSLEDICE RATA U IRANU:

Kqu~evi Ormuskog moreuza i cena crnog zlata

Rat na Bliskom istoku i, posebno, iranska blokada Ormuskog moreuza kroz koji ina~e prolazi oko 15 miliona barela nafte dnevno – {to je otprilike tre}ina svetske nafte koja se doprema morskim putem – mogli bi da podignu cenu nafte na 100 dolara po barelu. A produ`eni sukob, koji bi cenu nafte podigao iznad 100 dolara, zna~ajno bi uticao na globalnu ekonomiju.

Pi{e: Goran Nikoli}, za emisiju „Oko” na RTS-u

U ponedeqak, 2. marta, sa intenziviranim vojnim udarima {irom Bliskog istoka, do{lo je do najve}eg skoka cene „crnog zlata“ u posledwe ~etiri godine.

Po{to je rat zatvorio Ormuski moreuz, vitalnu arteriju kod iranske obale kroz koju prolazi oko petine svetske sirove nafte, sirova nafta marke Brent naglo je sko~ila za 9% – na 79 dolara po barelu. U Evropi, prirodni gas je sko~io za ~ak 38%, {to je najve}i porast od avgusta 2023. godine.

Rast cena energenata stvara zabrinutost da bi posledi~na br`a inflacija mogla negativno da uti~e na globalnu ekonomiju, pa se glavne svetske berze nalaze u padu.

S tim povezano, kako investitori poku{avaju da umawe rizik, pove}ana je tra`wa za tzv. sigurnom imovinom. Zlato se pribli`ilo ceni od 5.400 dolara po unci, dolar je apresirao za 0,6%, a pove}ani su i prinosi na trezorske obveznice SAD.

Porasle su i cene akcija energetskog i odbrambenog sektora (korporacije Exxon Mobil za 4,5%), dok su akcije British Airways-a opale za 5%, usled prekinutog re`ima letova na Bliskom istoku.

U me|uvremenu, Aramco je obustavio rad najve}e rafinerije u Saudijskoj Arabiji nakon napada dronom u tom podru~ju, dok je Qatar Energy obustavio proizvodwu te~nog prirodnog gasa nakon napada na svoj kompleks Ras Lafan.

KOLIKO BI SIROVA NAFTA

MOGLA DA POSKUPI?

Dok u „magli rata“ tr`i{ta imaju tendenciju da trguju verovatno}ama umesto faktima, ve}ina geopoliti~kih doga|aja ima ograni~en dugoro~ni uticaj na tr`i{ta imovine.

Ina~e, rat u Iranu samo je dodatak na listu nepovoqnih faktora za tr`i{ta, kao {to su strahovi od poreme}aja izazvanih ve{ta~kom inteligencijom, na primer. Investitori su sada fokusirani na to koliko }e dugo trajati sukob i koliko daleko bi se neprijateqstva mogla pro{iriti, nakon {to je Tramp rekao da bi kampawa mogla da traje nedeqama.

Ameri~ki predsednik je pozvao iranske lidere na kapitulaciju, ali je {ef bezbednosti Islamske Republike rekao je da nema nameru da pregovara sa Sjediwenim Dr`avama.

Na po~etku godine mnogi analiti~ari su o~ekivali da }e „previ{e zasi}enosti“ naftom, uzrokovane rastu}om ponudom u Zalivu i drugde, usled slabe tra`we spustiti cene na 55 dolara po barelu, a me|unarodna agencija za energiju predvi|ala je za 2026. vi{ak ponude od prose~no 3,7 miliona barela dnevno.

Ali rastu}e tenzije u Zalivu, zajedno sa stro`im zapadnim sankcijama, ove godine su ve} dovele do rasta cena za oko 20%.

Globalna tr`i{ta nafte i pre po~etka konflikta su bila nervozna. Jo{ u petak je nafta tipa Brent prodavana za 73 dolara po barelu – oko 10 dolara iznad onoga {to bi opravdali fundamentalni pokazateqi ponude i potra`we – da bi se u ponedeqak cena popela na 79 dolara po barelu.

Dugotrajniji regionalni sukob i, posebno, blokada Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 15 miliona barela nafte dnevno – {to je otprilike tre}ina svetske nafte koja se doprema morskim putem – mogli bi da podignu cenu nafte na 100 dolara po barelu.

A produ`en sukob, sa cenama nafte iznad 100 dolara po barelu, zna~ajno bi uticao na globalnu ekonomiju.

Tramp je ve} saop{tio da }e se bombardovawe Irana nastaviti koliko god je potrebno da se postigne ciq. Za razliku od sukoba u junu pro{le godine, iranska odmazda je ovog puta mnogo ozbiqnija, sa velikim brojem projektila kojim je zasula Izrael, arapske susede i ameri~ke baze u regionu.

TRI NAFTNA FAKTORA

Koliko }e trgovci naftom biti u panici i koliko dugo, zavisi}e od tri faktora. Prvi je {ta }e Iran slede}e ciqati u Zalivu. U po~etku su wegovi udari bili samoodbrambeni i usmereni samo na ameri~ku vojnu imovinu. Zatim su iranski projektili stigli i do luka, aerodroma i civilne infrastrukture {irom regiona. Nekoliko naftnih poqa u Saudijskoj Arabiji, Ujediwenim Arapskim Emiratima i Kuvajtu nalazi se u dometu iranskih raketa i dronova, vrlo su prostrana i te{ko ih je braniti.

Ormuski moreuz nikada nije bio zatvoren za pomorski saobra}aj, ~ak ni tokom iransko-ira~kog rata 1980-ih. Wegovo zatvarawe bi, pored ostalog, antagonizovalo Kinu, koja kupuje skoro svu iransku naftu, a 37% svog uvoza sirove nafte dobija putem kroz Ormuski moreuz. Uprkos tome, ~ini se da je Teheran spreman da prese~e ovaj prolaz.

Istina, presecawe Ormuza }e biti te{ko jer bi ameri~ke snage verovatno demontirale svaku blokadu u roku od nekoliko sati. Svejedno, Ormuz je ionako postao neplovan. Ometawe satelita ometa signale brodova, pove}avaju}i rizik od sudara, a Iran bi mogao i da postavi mine kako bi plovidbu u~inio jo{ opasnijom. Prvog marta, tanker pod zastavom Palaua, koji je na crnoj listi Amerike, pogo|en je raketom kod obale Omana. Osiguravaju}a dru{tva pove}avaju cene transporta ili otkazuju polise za brodove koji poku{avaju da putuju. Ve} visoke cene prevoza mogle bi dodatno porasti. Alternativne rute imaju ograni~en kapacitet. Saudijska Arabija mo`e preusmeriti barele preko svog cevovoda Istok-Zapad, a i Emirati imaju mawi cevovod koji zaobilazi Ormuski moreuz. Me|utim, ~ak i pri punom kapacitetu ovih ruta, oko 8-10 miliona barela dnevno, ili ~ak oko 10% ukupnih svetskih potreba, bilo bi nemogu}e izneti na tr`i{te.

[ta }e se desiti sa cenama nafte na du`i rok zavisi od toga da li Tramp mo`e da promeni re`im u Teheranu. Ako bi se to desilo, kombinacija rastu}eg iranskog izvoza i opadaju}eg geopoliti~kog rizika mogla bi da poja~a zalihe i sirovu naftu u~ini jo{ jeftinijom. Ali ako iranski re`im ostane na vlasti, da bi sa~uvao unutra{wu podr{ku bi}e primoran da poka`e silu dr`e}i Ormuz zatvorenim i seju}i haos u Zalivu. Iranska proizvodwa, naro~ito izvoz nafte, mogao bi sna`no da opadne, a premija rizika od 8-12 dolara po barelu mogla bi da ostane na neodre|eno vreme, podi`u}i globalne cene sirove nafte. Iranski kontraudari pokazuju da Teheran za sada odr`ava kapacitete komandovawa i kontrole i da je odlu~an da ispuni obe}awe da rat koji je Amerika zapo~ela pro{iri na region. Kako SAD i Izrael imaju vazdu{nu nadmo}, Iran koristi svoje ofanzivne resurse pre nego {to ih kampawa bombardovawa iscrpi. Teheran verovatno `eli da pove}a tro{kove za SAD i Izrael – ra~unaju}i i na politi~ki pritisak arapskih zemaqa Zaliva – kako bi ih primorao da se povuku pre nego {to destabilizuju re`im. Me|utim, kako stvari stoje, brz kraj rata izgleda malo verovatan. Za SAD ovo bi mogao da bude po~etak novog dugog sukoba na Bliskom istoku, koji bi mogao da izazove i gra|anski rat unutar Irana.

EVROPSKI STRAHOVI

Eskalacija rata mogla bi da izazove zna~ajne bezbednosne, ekonomske i migracione posledice i za Evropqane, koji su za sada upadqivo stidqivi u reakcijama na krizu. Francuska, Nema~ka i Britanija su u zajedni~kom saop{tewu rekle da }e „preduzeti korake da brane nacionalne interese i interese svojih saveznika u regionu, a kako bi se uni{tila sposobnost Irana da ispaquje rakete i dronove“. Ne potenciraju}i ko je po~eo sukob, naglasili su da }e „sara|ivati sa SAD i saveznicima u regionu po ovom pitawu“.

Nakon {to je 27 evropskih ministara spoqnih poslova odr`alo dvoipo~asovni video sastanak, EU je objavila pa`qivo izbalansirano saop{tewe kojim poziva na „puno po{tovawe me|unarodnog prava“, apeluje na Iran da „prestane sa razvojem svog raketnog programa“, i nagla{ava potrebu za obnavqawem regionalne bezbednosti uz podr{ku „osnovnim slobodama iranskog naroda“.

Ipak, evropski lideri su podeqeni. [panski premijer Pedro San~ez osudio je ameri~ko-izraelske napade, upozoravaju}i da rizikuju da dovedu do „neizvesnijeg i neprijateqskijeg me|unarodnog poretka“, nakon ~ega je {panski ministar

spoqnih poslova Hoze Manuel Albares izjavio da [panija ne}e dozvoliti da se za napade na Iran koriste vojne baze pod wenim suverenitetom, kojima zajedni~ki upravqa sa SAD.

Nasuprot tome, Merc je u nedequ rekao da „nije vreme da dr`imo predavawa na{im partnerima i saveznicima“. „Delimo mnoge wihove ciqeve, iako nismo u mogu}nosti da ih sami ostvarimo“, dodao je Merc. Sa raketama koje padaju {irom Bliskog istoka i zbog strahova od pretwe Kipru, Evropska unija je pre{la na krizni re`im, sazvav{i hitne nedeqne sednice i planiraju}i niz vanrednih sastanaka, pored ostalog u Nikoziji u utorak. Briselska administracija se suo~ava sa te{kim zadatkom da sastavi koherentan spoqnopoliti~ki odgovor na krizu u regionu u kome nema zna~ajan uticaj, dok se istovremeno suo~ava sa izazovima na nekoliko frontova kod ku}e i u inostranstvu.

EVROPA I ENERGENTI

Uz to, EU se sprema za nagli rast cena energije koji bi mogao da izvr{i dodatni pritisak na ina~e posrnulu ekonomiju Unije. Po{iqke nafte i gasa su tokom vikenda uglavnom prestale da sti`u iz Persijskog zaliva, nakon {to je iranska vojska upozorila tankere i druge brodove da ne prolaze kroz Ormuski moreuz. Istina, to ne}e imati neposredni uticaj na Evropu, jer ve}ina nafte i gasa koji prolaze kroz Ormuski moreuz odlazi u Aziju. Ipak, ograni~avawe ponude }e podi}i globalne cene, {to }e direktno uticati i na Evropu.

Naime, cene i nafta i te~nog prirodnog gasa se formiraju na globalnim tr`i{tama: svaki poreme}aj u Ormuskom moreuzu izaziva trenutni skok cena koji poga|a evropske zemqe, bez obzira na to {to one ne uvoze puno ovom rutom.

Rizik od zatvarawa Ormuskog moreuza od strane Irana razmatran je na sastancima diplomata EU u Briselu u nedequ. Sukob od nekoliko dana, kako je re~eno, „ubrizgao bi geopoliti~ku premiju rizika na tr`i{ta nafte i gasa“, ali „dugotrajni poreme}aj tokom nekoliko nedeqa, nasuprot tome, po~eo bi da erodira zalihe, ograni~ava logistiku, opasno zao{travaju}i globalni bilans nafte i gasa – sa mnogo te`im efektima na cene energije“.

EU trenutno ve}inu svoje nafte uvozi iz SAD, Norve{ke, Kazahstana i Libije. Samo oko 5-7% evropskog uvoza nafte je iz Saudijske Arabije i Iraka, koji izvoze kroz Ormuz. S druge strane, 60% te~nog prirodnog gasa EU dobija iz SAD, a slede ga Al`ir i Rusija. Katar, drugi najve}i izvoznika LNG-a na svetu, u tre}em tromese~ju 2025. u evropskom uvozu LNG-a u~estvovao je sa samo oko 6%.

Ina~e, OPEK+, kartel zemaqa proizvo|a~a i izvoznica nafte, saop{tio je 1. marta da }e u aprilu pove}ati proizvodwu nafte za 206 hiqada barela dnevno, {to }e doprineti ubla`avawu skoka cena. Situacija je druga~ija u odnosu na 2022, kada je do{lo do sna`nog skoka cena, budu}i da zemqe EU imaju rezerve nafte za oko 90 dana. Rizik od zatvarawa Ormuskog moreuza od strane Irana razmatran je i na sastancima diplomata EU u Briselu u nedequ. Sukob od nekoliko dana, kako se navodi, „ubrizgao bi geopoliti~ku premiju rizika na tr`i{ta nafte i gasa“, ali „dugotrajni poreme}aj tokom nekoliko nedeqa, nasuprot tome, po~eo bi da erodira zalihe, ograni~ava logistiku, opasno zao{travaju}i globalni bilans nafte i gasa – sa mnogo te`im efektima na cene energije“.

Da li sledi druga faza sukoba

Ameri~ki predsednik Donald Tramp odlo`io je napade na energetsku infrastrukturu Irana, nakon navodnih dvodnevnih pregovora, {to Teheran odbacuje. Nikola Markovi} s Instituta za me|unarodnu politiku i privredu izjavio je za RTS da deluje da se Amerikanci povla~e, kao i da postoji rizik od naru{avawa wihovog ugleda kao nepobedive sile ako manevri u Persijskom zalivu podbace. Analiti~ar Bliskog istoka Miad Nakhavali ka`e da Iran

Sude}i po izjavama iranskih zvani~nika, sve je to i daqe mogu}e, jer tvrde da nikakvih pregovora s Trampom nema. Od svega {to je izme|u Teherana i Va{ingtona izre~eno posledwih dana, ostaje pitawe {ta je verovatnije: razarawe koje bi globalnoj ekonomiji donelo slom ili kraj rata i spas za sve.

PLITAK ZALIV

I TE[KE PODMORNICE

nikada nije bio direktna pretwa SAD, kao i da bi mogu}a okupacija ostrva Harg u Ormuzu ozna~ila drugu fazu sukoba sa katastrofalnim posledicama.

Donald Tramp izjavio je da su Va{ington i Teheran tokom prethodna dva dana vodili „veoma dobre i produktivne razgovore” o potpunom prekidu neprijateqstava.

Iran i SAD su u ta prethodna dva dana, istovremeno, zao{trili pretwe do nivoa koji vodi u katastrofu i region i svet. Tramp je Irancima zapretio da imaju 48 sati da oslobode prolaz kroz Ormuski moreuz i omogu}e ponovno snabdevawe sveta naftom i gasom, ili }e uni{titi wihovu celokupnu energetsku infrastrukturu.

Iran je pretio ne samo energetskim postrojewima susednih dr`ava ve} i wihovim fabrikama za preradu vode. U tom scenariju, niti bi se iz bliskoisto~nog peska vi{e ispumpavala nafta, niti bi bilo vode za pi}e.

Nikola Markovi} s Instituta za me|unarodnu politiku i privredu, gostuju}i u Jutarwem programu RTS-a, izjavio je da Tramp `eli da se „izvu~e” iz sukoba koji nije ni planirao, tvrde}i da je bilo pregovora sa Iranom, dok Teheran negira razgovore sa Amerikancima.

„Problem Amerikanaca, ako napadnu energetsku infrastrukturu u Zalivu, jeste to {to wihovi marinci te{ko mogu da manevri{u, jer je re~ o plitkom zalivu, a imaju te{ke podmornice. Sa druge strane, Iranci imaju krstare}e rakete koje mogu da komuniciraju tokom napada. To bi bila velika opekotina za ameri~ku administraciju”, ukazuje Markovi}.

Prema wegovim re~ima, posledice rata bile bi raznolike, pre svega po bezbednost, {irewe islamisti~kih i ekstremisti~kih napada po zapadnoj Evropi i SAD, kao i ekonomske i socijalne negativne efekte, dok su mnoge vlade krhke, poput Nema~ke, Francuske i SAD.

„Situacija na terenu pokazuje povla~ewe Amerikanaca. Tra`ili su da NATO zatra`i od vlade Iraka da se u roku od 24 sata povuku u Tursku i Jordan. Nosa~ aviona ‚Xerald R. Ford’ je na Kritu, a ‚Abraham Linkoln’ se povukao, pa rakete lak{e prolaze do Izraela”, ka`e Markovi}.

Isti~e da bi ameri~ko ga|awe Ormuskog moreuza podrilo me|unarodni ugled SAD kao nepobedive sile i pokazalo drugim zemqama da je pobeda protiv Amerike mogu}a. Dodaje da smatra da sukob ne}e jo{

Kako pi{e Si-En-En kqu~no pitawe nakon {to je Donald Tramp odustao od pretwi napadima na iranske elektrane je mo`e li se izvu}i iz sopstvenog rata protiv Irana, ~ak i ako to `eli.

Nakon nekoliko dana protivre~nih izjava, Tramp je u ponedeqak signalizirao prvu mogu}u deeskalaciju sukoba, navev{i 15 ta~aka sporazuma postignutih u, kako je rekao, produktivnim razgovorima s Iranom. Me|utim, Teheran je izjavio da nikakvog dijaloga nije bilo.

Najoptimisti~nije tuma~ewe sada je da su i SAD i Iran do{li do ta~ke u kojoj bi cena daqe eskalacije bila toliko stra{na da obema stranama treba izlaz. Takva spoznaja mo`e ozna~iti po~etak kraja rata. Tramp je neprijateqe doveo na ivicu provalije prete}i bombardovawem iranskih elektrana ako ne otvore Ormuski moreuz, kqu~nu ta~ku za izvoz nafte.

PROTIVRE^NE IZJAVE

Teheran je obe}ao da }e uzvratiti udarom na vitalnu infrastrukturu u zalivskim dr`avama koje su saveznice SAD-a. Takav sukob mogao je izazvati globalnu recesiju i pogor{ati te{ke humanitarne uslove za iranske civile kojima je Tramp obe}ao pomo}. Ipak, mnogo je razloga za sumwu da je re{ewe na pomolu.

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

dugo trajati, jer Tramp i izraelska vlada imaju probleme kod ku}e. PAKISTAN KAO MESTO PREGOVORA

Analiti~ar Bliskog istoka Miad Nakhavali isti~e da se u slu~aju pregovora ne zna {ta su zahtevi Irana, a {ta SAD, kao ni lokacija iranskog vrhovnog vo|e Moxtabe Hameneja. „Iran je odbacio da ima pregovora sa SAD, ali jedno je unutra{wa upotreba i moralna podr{ka, a drugo realnost na terenu. U medijima u Iranu ~uo sam da bi mesto pregovora mogao biti Pakistan, ali to jo{ nije potvr|eno”, navodi Nakhavali.

Napomiwe i da pretwe Irana treba shvatiti ozbiqno i dodaje da ako SAD napadnu energetsku infrastrukturu u Zalivu, to je signal da su protiv celog Irana, a ne samo, kako su ranije tvrdili, re`ima.

Zbog vi{ednevne nestabilne i protivre~ne Trampove retorike i nesposobnosti wegove administracije da pru`i dosledan razlog za rat ili isplanira izlaznu strategiju, nijedna pojedina~na izjava iz SAD-a nema kredibilitet. Predsednikova navika da kr{i vlastite rokove zna~i da niko ne bi bio iznena|en ako prekr{i i spopstveni petodnevni moratorij na napade. Mogu}e je da Tramp kupuje vreme iz jo{ jednog razloga: ameri~ke snage koje bi mu omogu}ile invaziju na ostrvo Harg. Jedna ameri~ka jedinica marinaca poslata iz Japana uskoro bi mogla sti}i u regiju,ali druga je s ameri~ke Zapadne obale krenula tek pro{le sedmice. Tako|e, Tramp je sklon hiperbolama. Iskustvo sugeri{e da bi wegovo preuveli~avawe diplomatskog napretka i tvrdwe da Iran „o~ajni~ki” `eli dogovor mogle biti preterane. Predsednikove oscilacije, u kojima je jedan dan govorio o „okon~awu” rata, a drugi o wegovoj eskalaciji, nespojive su s tradicijom stabilnog ratnog vo|stva, ali su su{tinski deo wegovog stila.

VELIKI GUBICI

Ta nepredvidivost i sklonost ubla`avawu kriza koje je sam stvorio poznate su iz Trampovog `ivota, poslovne

„To }e imati veliku cenu i mislim da svi akteri sukoba treba da budu suzdr`ani. Ne mo`emo o~ekivati otvarawe Ormuskog moreuza, ali tu nije ni cela iranska mornarica. Iranu nije ciq blokada moreuza, ve} da predstavqa opasnost za brodove i tankere, odnosno da pove}a cenu prolaska”, ka`e Nakhavali. Nakhavali dodaje da bi ameri~ka okupacija ostrva Harg u Ormuzu zna~ila drugu fazu sukoba i dovela do katastrofalne situacije, ali nije siguran da su SAD spremne na to, jer slede izbori u novembru. „Iran nikada nije bio direktna pretwa SAD i wihov fokus treba da bude Kina. Teheran vi{e nema crvene linije u za{titi vlasti. Pretwu SAD da miniraju Ormuski moreuz treba ozbiqno shvatiti”, zakqu~uje Nakhavali.

i politi~ke karijere. Svaki se dan ~esto svodi na borbu da ostane na nogama do ve~eri.

Tom tehnikom Tramp odla`e suo~avawe s posledicama svojih postupaka. Ipak, postoji otre`wuju}a mogu}nost da bi se wegova nestalna metoda u Persijskom zalivu mogla suo~iti s izazovom koji nadilazi wene granice. Iako bi Iran u ameri~kom i izraelskom napadu mogao da pretrpi veoma te{ke gubitke, sukob koji je u{ao u ~etvrtu sedmicu pokazao je i mo} Teherana. Delotvornim zatvarawem Ormuskog moreuz, Iran dr`i svetsku ekonomiju kao taoca. Logika nala`e da re`im koji je i pre rata bio ultraradikalan verovatno ne}e biti otvoreniji za Trampove zahteve nakon ubistva svog vrhovnog vo|e i pretrpqenih napada.

Senka Irana nad Libijom, ili za{to jagawci ne pregovaraju sa vukovima

„U Kuranu ne postoji koncept neutralnosti”, orilo se sa zvu~nika xamije u Tripoliju, dok je veliki muftija {eik Sadik el Garijani pozivao vernike da podr`e Iran u ratu protiv Amerike i Izraela. Sli~ni govori ponavqani su na jo{ nekoliko mesta u Libiji, ~ije dve vlade ve} deceniju i po ne uspevaju da zauzdaju propadawe nekada prosperitetne nacije. Zemqom vlada samozvani feldmar{al Kalifa Haftar - nekada{wi prote`e Centralne obave{tajne agencije i Moskve.

Mediteranska struja danima je vukla te{ko o{te}eni ruski tanker ka obalama Libije, po{to ga je posada napustila, posle eksplozije za koju Moskva krivi Ukrajinu. Dve velike rupe od eksplozija zjapile su na obe strane trupa, dok je tovar te~nog gasa, umesto u Egiptu sasvim lagano klizio ka Libiji.

Ruski tanker prvi je znak da se posledice ratova iz Ukrajine i okoline Irana polako {ire i na najnestabilniju dr`avu Sredozemqa, podeqenu na dve vlade i bezbroj lokalnih milicija.

„Velike sile moraju da plate cenu... Podr{ka ostalim muslimanima je na{a verska du`nost”, ube|ivao je sledbenike muftija, koji je u prvi plan libijske politike izbio istovremenim otporom ideji o uspostavqawu Islamske dr`ave i nazivaju}i nekada{weg libijskog lidera Moamera el Gadafija „nevernikom”.

Muftijine re~i, kako se ~ini, jednako se odnose na napade na Iran i na vazdu{ne udare kojima je NATO 2011. godine zadao kona~ni udarac Gadafijevoj vi{edecenijskoj dominaciji. Iako je ovaj verski lideri bio zadrti protivnik libijskog lidera, popularnost mu je padala srazmerno broju fatvi kojima je osu|ivao upotrebu kreditnih kartica, brakove sa strancima ili dopu{tawe nepokrivenim `enama da predaju u {kolama.

Tek povremeno, broj pristalica mu je rastao, ponajvi{e zahvaquju}i akcijama Izraelaca protiv Palestinaca u Pojasu Gaze, koje je nazivao „cionisti~kim ma{inama za ubijawe”, dok je lidere arapskih zemaqa kritikovao zbog isporuka goriva Izraelu.

Duboke podele izazivao je i napadima na „{efa isto~ne Libije” Kalifu Haftara pozivaju}i rivalske frakcije na mar{ na Tobruk i uni{tewe Haftarove vojske. Britanija, u kojoj se le~io, pokrenula je istragu zbog navodnih ratnih zlo~ina, ali je El Garijani pobegao u Katar i zatim u Tursku.

Prema istra`ivawima javnog mnewa u nekoliko zapadnoevropskih dr`ava, tamo{wi suniti od po~etka rata imaju mnogo nakloweniji stav prema {iitskim vlastima Irana, nego prema sunitskoj Saudijskoj Arabiji ili Ujediwenim Arapskim Emiratima. Takvom stavu sunitskog dela islamskog sveta doprinela je podr{ka Muslimanskog bratstva vlastima u Teheranu, pri ~emu su istorijske verske razlike dve strane ostavqene po strani zarad vi{ih ciqeva.

Muftijin poziv na solidarnost, me|utim, nije naveo Libijce da se prijave za ratovawe protiv Amerike i Izraela, mahom jer je posledwa takva avantura, tokom Jomkipurskog rata 1973. godine zavr{ila prili~no neslavno.

Moamer el Gadafi je, tada, u Egipat poslao oklopne jedinice i dve eskadrile „mira`a”, {to je Libiju ko{talo oko milijardu dolara. Libijska ekspedicija, ~iji je jedan od komandanata bio tada mladi Kalifa Haftar, nikada nije stigla do linije fronta, jer se sukobila sa Egip}anima mnogo pre nego {to su do{li u domet izraelskog oru`ja.

Mnogo godina kasnije, posle zato~eni{tva u Gadafijevom zatvoru i izgnanstva nedaleko od sedi{ta Centralne obave{tajne agencije u Lengliju, Haftar se na velika vrata vratio u Libiju i postao jedan od kqu~nih lidera podeqene dr`ave.

Osim Amerikanaca, nakon pada Gadafijevog re`ima, Haftara su pomagali Rusija, Egipat, Saudijska Arabija i Ujediweni Arapski Emirati.

Libija se, kao dr`ava, prakti~no raspala paralelno sa padom re`ima Moamera Gadafija 2011. godine. Od tada, zemqa je podeqena na zapadni deo koji vodi vlada u Tripoliju i Haftarov istok. Nadaqe, Libiju terori{u i desetine lokalnih milicija.

Posledwi va`ni Gadafi, sin Moamerov Seif el Islam, ubijen je u februara u napadu maskiranih vojnika na ku}u u kojoj se krio.

Nedugo posle po~etka napada na Iran, wegova sestra Aj{a Gadafi upozorila je vlasti u Teheranu da ne veruju Amerikancima, obja{wavaju}i da je „ciq Va{ingtona da oslabi bliskoisto~ne zemqe i ostavi ih u razvalinama”.

„Pregovori sa vukovima (Amerikom i Izraelom) ne}e spasiti jagwe (Iran)”, upozorila je Aj{a Gadafi.

KIJEV PRED IZBOROM:

Povla~ewe iz Donbasa ili

gubitak ameri~ke pomo}i

Ukrajina se suo~ava sa sve izra`enijim rizikom da ostane bez kqu~ne vojne i finansijske podr{ke Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, usled neslagawa oko uslova za nastavak pregovora, pi{u ukrajinski mediji pozivaju}i se na izvore bliske predsedni~koj administraciji.

Zahtev Va{ingtona da ukrajinske snage povuku jedinice iz Donbasa predstavqa centralnu ta~ku spora u aktuelnim razgovorima. Izvori ukqu~eni u pregovara~ki proces ukazuju da ameri~ka strana ne vidi prostor za kompromis po ovom pitawu, {to otvara mogu}nost da se SAD u potpunosti povuku iz daqeg diplomatskog anga`mana.

„Amerikanci ne vide prostor za dogovor o kqu~nom pitawu, {to bi moglo dovesti do wihovog izlaska iz procesa“, navodi se u izjavi jednog od ~lanova tima predsednika Volodimira Zelenskog, upoznatog sa tokom posledwe runde pregovora.

U Kijevu raste zabrinutost da bi obustavqawe ameri~ke pomo}i moglo postati realan scenario, {to bi zna~ajno oslabilo

poziciju Ukrajine u teku}em sukobu. Ipak, ukrajinsko rukovodstvo, kako se navodi, procewuje da bi povla~ewe trupa iz Donbasa imalo dugoro~no nepovoqne strate{ke posledice. Prema izvorima iz pregovara~ke grupe, ukrajinska strana nastoji da ponudi alternativna re{ewa, ukqu~uju}i modele ekonomskih zona ili druge oblike kompromisa, ali se razgovori iznova vra}aju na po~etni uslov, povla~ewe snaga. Paralelno sa spoqnopoliti~kim pritiscima, Ukrajina se suo~ava i sa unutra{wim politi~kim izazovima. U Vrhovnoj radi, kako navode isti izvori,

do{lo je do gubitka stabilne ve}ine vladaju}e frakcije, {to ote`ava usvajawe zakona od su{tinskog zna~aja za funkcionisawe dr`ave. Jedan od istaknutih poslanika vladaju}e stranke „Sluga naroda“ ocenio je da }e trilateralni pregovori najverovatnije biti privremeno obustavqeni, budu}i da nijedna strana nije spremna na ustupke. U tom kontekstu, sve ~e{}e se razmatraju scenariji koji podrazumevaju produ`etak mandata sada{weg saziva parlamenta na period od jo{ jedne do tri godine, kako bi se o~uvala institucionalna stabilnost u uslovima produ`ene krize.

Kubanske vlasti saop{tile da su spremne za investicije iz SAD, ali

ne za promenu politi~kog sistema

Kubanske vlasti su saop{tile da prihvataju ameri~ke investicije, ali ne i promenu politi~kog sistema i predo~ile da su kubanske oru`ane snage spremne da uzvrate na svaki napad spoqa, javqaju iz Havane mediji u EU.

Ameri~ki predsednik Donald Tramp je izjavio da }e mu „biti ~ast da preuzme Kubu”, uz opasku da je kubanski re`im ekonomski i socijalno na izdisaju, „nema novca, nema nafte, ni~eg nema”. U o~ekivawu da vlast do|e na rub pada, jer se stanovni{tvo vidno buni zbog lo{eg upravqawa zemqom, SAD su zavele blokadu isporuka nafte Kubi, posebno iz Venecule, pod optu`bom da su vlasti u Havani

deo nafte preprodavale i kupovale hranu, lekove i novcem pomagale privredu. Ali je, prenose {panski, italijanski i drugi listovi, zamenik {efa kubanske diplomatije Karlos Fernandes de Kosio ameri~koj tv mre`i En-Bi-Si Wuz predo~io da se „kubanske oru`ane snage uveliko spremaju da osujete svaku vojnu agresiju”.

Prethodno su vlasti u Havani stavile do znawa da bi prvi put posle revolucije 1959, zbog toga {to narod nema dovoqno hrane i lekova, uz nesta{ice struje i privredu u kolapsu, Kuba prihvatila ulagawa u me{ovite firme s kompanijama iz Amerike, posebno onim ~iji kapital imaju Amerikanci kubanskog porekla.

Vlasnici ameri~kih firmi, posebno iz redova kubanskog iseqeni{tva na Floridi, su me|utim stavili do znawa da bi svoj kapital ulo`ili na Kubu samo ako bi tamo za wihov novac garantovao zakon i sistem vlasti.

Kubanski predsednik Migel Dijas-Kanel je obelodanio da su vlasti u Havani spremne da pregovaraju s Va{ingtonom, ali pod uslovom da to ne podrazumeva promenu komunisti~kog jednopartijskog politi~kog poretka. Predsednik Dijas-Kanel je podvukao da bi zarad odbrane poretka vlast bila spremna da se „u{an~i uprkos energetskoj opsadi”, ameri~koj zabrani isporuka nafte Kubi, {to je dovelo do kolapsa privrede i katastrofalnog polo`aja stanovni{tva, prenosi Beta.

„Revolucionari se ne predaju”, kazao je kubanski predsednik inostranoj delegaciji koja je u Havanu do{la brodom sa 20 tona hrane i lekova. Izve{ta~ {panskog lista Periodiko ukazuje na to da su predsednik Tramp i {ef ameri~ke diplomatije Marko Rubio, sin kubanskih izbeglica u SAD, neuvijeno upozorili da bi se Kuba, posle ameri~kog upada i uklawawa s vlasti predsednika Nikolasa Madura u Venecueli, mogla suo~iti s ameri~kom vojnom intervencijom.

PUKOVNIK U PENZIJI @AK OGAR, BIV[I FRANCUSKI KOMANDANT

Etni~ko ~i{}ewe Srba na Kosovu traje ve} 27 godina, posledica ilegalne NATO agresije!

Komandant francuskih specijalnih snaga u okviru KFOR-a 1999. godine i nekada{wi komandant elitnog Padobranskog puka u okviru Legije stranca, pukovnik u penziji @ak Ogar (Jacques Hogard) smatra da je NATO agresija na SR Jugoslaviju 1999. bila kr{ewe me|unarodnog prava, a da su weni efekti vidqivi i 27 godina kasnije kroz sistematski poku{aj etni~kog ~i{}ewa Srba sa Kosova i Metohije. Komentari{u}i sukobe na Bliskom istoku, pukovnik Ogar smatra da je to „jo{ jedan od besmislenih ratova“, a da }e odupirawe EU da mu se prikqu~i, doprineti miru.

„Moj komentar je jednostavan: to je ratna agresija pokrenuta od NATO-a, oru`ane ruke SAD i Nema~ke koja je dobar |ak NATO-a i koja je u stvari danas gotovo jedini inspirator Evropske unije i mr`we prema Jugoslaviji. Mr`wa prema Srbiji omogu}ila je pokretawe te agresije, ~ije tu`ne rezultate vidimo 27 godina kasnije. Region je nestabilan. Stvorena je marionetska republika od Kosova i Metohije. I ta marionetska republika ima za ciq etni~ko ~i{}ewe Srba, a kao posledicu ima i odlazak jednog dela Albanaca sa Kosova, koji uglavnom odlaze ka Zapadnoj Evropi. Dakle, to je potpuni neuspeh te agresije, to je kr{ewe me|unarodnog prava. To je situacija koja je, sa politi~kog, dru{tvenog, humanitarnog stanovi{ta, bila katastrofa“, ka`e u razgovoru za Internet portparol RTS-a @ak Ogar.

Sa `aqewem konstatuje da je u agresiji na tada{wu SRJ u~estvovala i Francuska, a to obja{wava `eqom tada{wih vlasti da se „pribli`e NATO-u suprotno politici [arla de Gola“.

„Francuska je, na`alost, u~estvovala u toj agresiji protiv Srbije, zaboraviv{i vekovno prijateqstvo koje nas je vezivalo, naravno jo{ od Velikog rata 1914–1918. A mo`emo ~ak i}i unazad do sredweg veka, do Jelene An`ujske, do Kosova poqa, itd.“, navodi penzionisani pukovnik francuske vojske.

Podse}aju}i da je u NATO bombardovawu stradalo oko 3.000 qudi, nagla{ava da su SAD tada koristile i municiju sa osiroma{enim uranijumom.

„To je onda ratni zlo~in“, nagla{ava Ogar.

Podse}a da se sli~na situacija sa upotrebom zabrawenog oru`ja i municije ponavqa i danas u bombardovawu gradova u Libanu.

„U Libanu danas izraelsko-ameri~ka agresija koristi bombe sa fosforom koje su potpuno zabrawene prema me|unarodnim konvencijama o ratu“, podse}a.

DRAMATI^NA SITUACIJA

ZA SRBE NA K IM

Upitan kako komentari{e aktuelni polo`aj Srba na Kosovu i Metohiji i {ta se promenilo od vremena kada je predvodio kontingent francuskih specijalnih snaga tokom ulaska KFOR-a na prostor KiM, biv{i legionar ka`e da je svih 27 godina za Srbe „dramati~na situacija“, a da se to vidi posledwih meseci i godina.

„To je trajni progon za Srbe. To je namera da se proteraju posledwi Srbi koji su ostali na Kosovu, i to strahom, zastra{ivawem, nasiqem, terorom, administra-

tivnim progonima. Mislim na carine za proizvode uvezene iz Srbije, na registarske tablice vozila… Sve razloge koriste za progon Srba na Kosovu danas. Dakle, za 27 godina tog re`ima vidimo da je srpsko stanovni{tvo bukvalno nestalo sa Kosova. Ostali su, naravno, odre|eni upori{ni punktovi, postoje relativno u oblastima svetiwa“, ka`e Ogar i apostrofira manastire Gra~anicu, De~ane i Pe}ku patrijar{iju.

Ka`e da postoje i druga va`na mesta za Srbe koji su i daqe pod me|unarodnom za{titom zbog, kako navodi, „opsesije da se Srbi proteraju“.

„Ludilo nasilne vlasti Albanaca fakti~ki na Kosovu, gospodina Aqbina Kurtija i drugih, predstavqa opsesiju. @ele da proteraju posledwe Srbe sa Kosova. To je opsesija. Ve} 27 godina. Bio je pogrom 2004, ali nezavisno od toga, postoji ~itav niz stalnih akcija usmerenih na poqoprivredna imawa, na izolovane farme, na izolovana sela, na {kole, kako bi se terorisala {to je mogu}e vi{e srpska populacija da bi oti{la. Eto stvarne situacije na Kosovu danas. Veoma daleko, veoma daleko od primerne demokratije kako su gospodin Ku{ner ili gospodin Bernar-Anri Levi voleli da ka`u. Evropa je, za mene, umrla u Pri{tini 1999. godine“, isti~e Ogar.

DESTABILIZACIJA

BALKANA

Tvrdi da bombardovawe SR Jugoslavije 1999. godine nije destabilizovalo samo Kosovo i Metohiju, ve} ceo Balkan. „Vidimo posebno {ta se de{ava naravno na Kosovu danas, ali vidimo {ta se de{ava i u Bosni i Hercegovini. Vidimo {ta se de{ava u Republici Srpskoj. Vidimo pritiske koji se vr{e na Srbiju. Jasno je da Balkan nije povratio mir. Ta agresija iz 1999. protiv Srbije predstavqala je kr{ewe me|unarodnog prava, predstavqala je kr{ewe Poveqe OUN i rezolucije Saveta bezbednosti 1244, koja je i daqe va`e}a“, precizira Ogar. Dodaje da je te 1999. naru{ena i Poveqa NATO-a jer je ova Alijansa tada prvi put iz odbrambene uloge „postala ratna ma{ina“.

„Ako treba da govorim o posledicama na svetskom planu, na evropskom planu pre svega, rat u Ukrajini od 2022. je direktna posledica rata protiv Srbije. NATO je 1999. transformisan iz odbrambene alijanse u ofanzivnu alijansu. To se materijalizovalo pro{irewem NATO-a ka istoku. Primer u regionu je Crna Gora. Za mene je pristupawe Crne Gore NATO-u ne{to potpuno nerazumqivo i ~ak skandalozno. Ali, ako idemo daqe, ako pro{irimo razmi{qawe, ono {to se danas de{ava na Bliskom istoku je posledica onoga {to se dogodilo 1999. godine. SAD, koje su dominantna sila NATO-a, i `ele da ostanu dominantna sila NATO-a. U suprotnom, radije bi ukinule NATO. Ali SAD `ele da zadr`e svoju svetsku supremaciju, svoju globalnu hegemoniju“, smatra Ogar.

Nagla{ava da su primeri za ovu tvrdwu akcije SAD u Venecueli, a zatim Iranu, Libanu i Palestini.

„Ono {to `elim da ka`em jeste da ameri~ka sila ne prihvata suverene i nezavisne zemqe. U su{tini, {ta se dogodilo 1999? Jedna neverovatna me|una-

rodna koalicija, okupqena pod zastavom NATO-a izvr{ila je agresiju na Srbiju zato {to je jedna wena pokrajina, Kosovo, tako|e bila predmet oru`ane pobune stranog porekla“, nagla{ava francuski pukovnik.

DOGA\AJI NA BLISKOM ISTOKU

Uveren je da se sli~no danas doga|a na Bliskom istoku.

„Na`alost, u unutra{wim poslovima Bliskog istoka, imamo istu intervenciju SAD i wihovog regionalnog saveznika Izraela. Bilo da je re~ o Palestini, Zapadnoj obali, Pojasu Gaze, gde su se dogodile stra{ne stvari, bilo da je re~ o Iranu, koji je velika suverena sila i nezavisna, bilo da je re~ o Libanu, tom nesre}nom Libanu s kojim smo mi Francuzi veoma blisko povezani. Kraq Sveti Luj bio je za{titnik hri{}ana u Libanu. On je ~ak dekretom mawinske zajednice odredio da maronitska zajednica bude sastavni deo Francuskog kraqevstva. I evo gde smo danas“, ka`e Ogar. Kao dobar poznavalac Bliskog istoka trenutnu situaciju u tom delu sveta opisuje kao „jo{ jedan besmisleni rat“. „Za mene je rat na Bliskom istoku danas jo{ jedan besmislen rat, kao rat u Ukrajini, kao rat u Jugoslaviji. To je rat koji je pokrenut uglavnom imperijalizmom Sjediwenih Dr`ava. To je ameri~ki imperijalizam koji stoji iza, a kome se pridru`uje izraelski imperijalizam. Izgovor je da je Iran bio u procesu nabavke atomskog oru`ja. To je la`. Iran, da je `eleo da nabavi atomsko oru`je, to bi u~inio. Po~eo je to da radi u vreme {aha Irana, pre Islamske revolucije 1979. A vlasti Islamske Republike Iran su zabranile razvoj nuklearnog oru`ja u to vreme. Ono {to se kasnije dogodilo jeste da je Iran `eleo da razvije svoju industriju na osnovu energetskih resursa superiornih i ~istih koje mu mo`e pru`iti civilna nuklearna energija. I sve je zasnovano na tome“, smatra Ogar. Drugi ciq rata je, dodaje, `eqa da se, s jedne strane, stvori veliki Izrael, a s druge strane te`wa SAD da kontroli{e ogromne resurse gasa i nafte Irana.

„Situacija je sa vojnog stanovi{ta izuzetno ozbiqna“, nagla{ava Ogar.

Smatra da je pitawe kontrole Ormuskog moreuza trenutno su{tinsko za daqi razvoj situacije na Bliskom istoku, ali i tvrdi da za blokadu protoka energenata ovom rutom nije odgovoran iskqu~ivo Iran ve} i velike osiguravaju}e kompanije koje ne `ele da rizikuju i osiguraju kompanije u transportu nafte.

„Iranci doprinose kontroli Ormuskog prolaza, ali u stvarnosti, naftne

kompanije koje osiguravaju naftne kompanije u prometu nafte kroz Ormuski prolaz ne `ele da ih osiguraju s obzirom na rizik od rata. Dakle, nalazimo se u situaciji koja je izuzetno komplikovana i izuzetno napeta. Ali ipak imam dobru nadu da }e u jednom trenutku razum prevladati kod gospodina Trampa i da }e re}i Izraelcima, ina~e veoma iscrpqenim iranskim odgovorom: ‘E pa sada je dosta, vra}amo se na status kvo, vra}amo se barem na prekid vatre.’ Eto {ta mislim o tome“, ka`e Ogar.

VI[EGLASJE U EU PUT DO MIRA

Upitan kako treba razumeti stav ve}eg dela ~lanica EU da ne `ele da u~estvuju u ameri~ko-izraelskoj vojnoj operaciji, Ogar ka`e da je kqu~an problem {to ne postoji „evropska pozicija“.

„Interesi su previ{e razli~iti, vidimo to svakog dana. Danas su veoma jake tenzije izme|u Nema~ke i Francuske, a Britanci igraju svoju igru. I tu smo zaista videli prvu jasnu i veoma odlu~nu reakciju [panije, koja je protiv ovog rata. Premijer San~ez, ~ije stavove ne delim uvek, ovoga puta je imao veoma mudar, veoma inteligentan i veoma hrabar stav. ^im je odlu~io da [panija ne}e podr`ati rat, ameri~ko-izraelsku agresiju protiv Irana i Libana, gospodin Tramp je odmah zapretio sankcijama i izolacijom“, navodi Ogar.

Dodaje da je pozicija Francuske u odnosu na aktuelnu krizu na Bliskom istoku daleko komplikovanija.

„Gospodin Makron je li~nost koja, kako sam ka`e, u isto vreme `eli po malo od svega. Istovremeno `eli da ostane i prijateq Amerikanaca i Izraelaca, a istovremeno `eli da ostane prijateq Saudijaca i istovremeno, `eli da ostane prijateq Libanaca. Ako jo{ uvek tako misli. Dakle, ima umereniju poziciju u odnosu na Nema~ku, na primer. Ali ima poziciju mawe jasnu nego {panski premijer. Jasno je da u svemu tome ne postoji pozicija Evropske unije. A to je zato {to, duboko verujem u to, Evropska unija, u stvari, ne postoji“, smatra Ogar.

Uveren je da politi~ke elite u Briselu `ele da uspostave federalisti~ku poziciju i da se prikqu~e vojnim operacijama SAD i Izraela, ali da se nada da }e mu se ve}ina dr`ava EU odupreti. „To je element koji }e uticati, nadam se, u korist mira u jednom trenutku. Ako evropske zemqe odbiju da se anga`uju u operaciji pod zastavom NATO-a u Ormuskom prolazu, mislim da je to argument u korist mira“, zakqu~uje nekada{wi francuski vojni oficir i komandant u Legiji stranaca @ak Ogar.

”Ja

ovo ne mogu da napustim dok god se ne oslobodimo”

Na dan 20. marta 1993. godine, u borbama kod Maglaja stradao je najmla|i odlikovani borac Vojske Republike Srpske – Spomenko Gosti}.

Spomenko Gosti} je ro|en 14. avgusta 1978. u Doboju. Osnovnu {kolu poha|ao je u Maglaju, ali je zbog izbijawa ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini nije zavr{io. Vrlo mlad je ostao bez oca, 1992. godine, na po~etku rata u BiH, a `ivio je sa majkom Milenom u srpskom selu Jovi}i nadomak Maglaja.

Wihovo selo je bilo okru`eno naseqima sa ve}inskim muslimanskim stanovni{tvom, pa se ubrzo na{lo na prvoj liniji fronta. U mesecu aprilu 1992. umrla mu je majka, te je ostao da `ivi sa bakom koja je septembra 1992. godine poginula u granatirawu Jovi}a od strane muslimanske Armije BiH.

Dok se borio na Ozrenu za slobodu

Gra|ani

svog naroda, u wegovo selo je stigao na{ gastarbajter iz Francuske, koji mu je ponudio da ga odvede u Pariz da tamo `ivi i da ga {koluje i usvoji. Glatko je odbio takvu ponudu jer nije `eleo da napusti rodnu grudu uz komentar: „Dok moja noga ne kro~i na Maglaj, ja ne idem odavde“.

Sam Spomenko Gosti} obja{wavao je u tim vremenima kako mu je bilo.

„Imao sam slu~ajeva da sam nagazio na minu. Nai{ao sam i odbio mi se to~ak. Ovo mi je druga rana i tu me je geler okrznuo. Ali, opet se sve to savlada. Tukli su nas mecima. Morao sam puzati kroz kanal, ali i to sam izdr`ao. I ka`em da mi je dobro i fino. Sara|ujem sa vojskom, spavam. Nemam oca, nemam majke, nemam nikoga“, govorio je Gosti}.

Po na~inu na koji je pri~ao videlo se da se trudi da bude hrabar, koliko je to mogu}e kada besne ratni sukobi.

,,Ne pla{im se. Nekad imam malo strah, ali savlada se i to. Uvek imam oru`je. Non-stop napadaju, ali ne}e dugo”, rekao je on.

Wegovi saborci danas pri~aju da nije odmicao od vojske. Kako je koja jedinica dolazila, pokazivao im je rovove, nosio hranu i pitao {ta jo{ treba. I svi su mu, ka`u, pri~ali da postoji boqi `ivot, da treba da ode.

„Dok rat traje ja odavde ne}u. Ja ovo ne mogu da napustim dok god se ne oslobodimo“, isticao je mladi Gosti}.

U martu 1993. godine, u granatirawu polo`aja srpske vojske, pet vojnika je poginulo, a Gosti} je te{ko rawen. Umro je 20. marta 1993. u rodnim Jovi}ima na brdu Viswi}, a sahrawen je sa stradalim saborcima na seoskom grobqu sela Jovi}a, koje je pripadalo maglajskoj op{tini.

BiH naoru`ani do

zuba:

Vi{e od milion komada ilegalnog oru`ja

Za pet godina broj legalnog naoru`awa porastao za skoro 100.000

Gra|ani BiH, prema najnovijim zvani~nim podacima, imaju vi{e od 370.000 legalnih komada oru`ja, dok prema nekim istra`ivawima broj oru`ja u ilegalnom posedu prema{uje milion, pa se, ka`u stru~waci, s pravom mo`e re}i da su stanovnici BiH „naoru`ani do zuba”.

Prema ranijim istra`ivawima, procene su da u BiH ima od 750.000 do 800.000 komada oru`ja u ilegalnom posedu, dok su neka pokazala da taj broj i ve}i od 800.000.

Koordinacioni odbor za kontrolu malog oru`ja i lakog naoru`awa u BiH je tokom 2025. godine prikupqao statisti~ke podatke o legalno registrovanom oru`ju u BiH, gde je na snazi ~ak 12 zakona o oru`ju.

Utvrdili su da je u FBiH u pro{loj godini bilo 236.844, u Republici Srpskoj 130.380, a u Br~ko distriktu 4.919 legalnih komada oru`ja.

Pre pet godina, 2020, u FBiH je bilo 182.338, u Republici Srpskoj 94.653, a u Br~ko distriktu 3.828 komada registrovanog oru`a.

Prema ovim podacima, za pet godina u BiH je broj legalnih komada oru`ja pove}an sa 280.819 na 372.143.

Prema zvani~nim podacima, 365.679 komada oru`ja je tokom pro{le godine bilo registrovano na mu{karce, a preostalih 6.464 na `ene.

Stru~wak za bezbednost Safet Mu{i} rekao je za Nezavisne da se s pravom mo`e re}i da su stanovnici BiH „naoru`ani do zuba”, jer kombinacija velikog broja legalnog i procewenog ilegalnog oru`ja ukazuje na izuzetno visoku dostupnost vatrenog oru`ja.

Jo{ pre 15 godina, kada sam se detaqno bavio ovom tematikom, zakqu~ak je bio da masovna rasprostrawenost oru`ja predstavqa jedan od najve}ih dugoro~nih sigurnosnih rizika u zemqi. Ove cifre su problemati~ne jer pove}avaju verovatno}u eskalacije svakodnevnih konflikata, ~ak i bezazlenih, u nasilne incidente sa smrtnim posledicama”, ka`e Mu{i}.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329. Dom za negu starih lica

U Starom Brodu slu`en parastos za vi{e od 6.000 srpskih `rtava usta{ke Crne legije

Liturgijom i pomenom u Starom Brodu kod Vi{egrada obele`ena je 84. godi{wica stradawa vi{e od 6.000 Srba Sarajevsko-romanijskog i Podriwskog regiona, koje su u prole}e 1942. ubile usta{e, pripadnici Crne legije, predvo|ene Jurom Franceti}em.

Na vi{egradskoj }upriji slu`eno je molitveno se}awe uz prisustvo velikog broja potomaka `rtava, predstavnika institucija i po{tovalaca koji su odali po~ast nevino stradalim, prenosi Srna. Usta{ke jedinice pokrenule su u prole}e 1942. godine ofanzivu sa namerom da pobiju i proteraju srpsko stanovni{tvo, s ciqem uspostavqawa granice tzv. NDH na Drini.

Potiskivali su desetine hiqada izbeglica ka Srbiji, prelazi su bili blokirani, zbog ~ega je deo naroda krenuo ka Starom Brodu i Milo{evi}ima, gde je i izvr{en pokoq.

U Starom Brodu mahom su stradale `ena i deca, a kako se navodi 326 devojaka uhvatilo se za ruke i sko~ilo u nabujalu Drinu da ne bi pale u ruke usta{a. Ministar spoqne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara BiH Sta{a Ko{arac istakao je da Stari Brod predstavqa sveto mesto stradawa srpskog naroda. „Srpski narod stradao je na ovom podru~ju, pre svega sa prostora Sarajevsko-romanijske regije. U nameri da se ovaj prostor o~isti od Srba, delovale su fa{isti~ke strukture, ukqu~uju}i usta{ke jedinice i Hanxar diviziju”, rekao je Ko{arac.

On je podsetio da je u 10 dana stradalo vi{e od 6.000 srpske neja~i - dece, staraca i nenaoru`anog naroda, {to, kako je naglasio, jasno potvr|uje nameru da se srpski narod ukloni sa svojih vekovnih ogwi{ta. „Sli~ne situacije imali smo i devedesetih godina, kada su postojale te`we da se Srbi proteraju sa prostora BiH. Me|utim, zahvaquju}i organizovanosti naroda i veri u slobodu, stvorena je Republika Srpska kao izraz te borbe”, ukazao je Ko{arac.

On je istakao da su Srbi slobodarski narod i da nikada nije otimao tu|e, ve} je branio svoje - i 1942. godine, i devedesetih. Na~elnik op{tine Vi{egrad Mladen \urevi} rekao je da poseta Starom Brodu i odavawe po~asti `rtvama predstavqaju va`an ~in se}awa.

On je zahvalio Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj op{tini Vi{egrad i svima koji su pomogli da se danas, po prvi put, organizuje hodo~a{}e, dugo oko 15 kilometara. „Raduje veliki odziv qudi, jer je ovo mali, ali zna~ajan doprinos da se prisetimo svih stradalih”, rekao je \urevi}.

Brat Mila \ukanovi}a

izlazi iz pritvora uz jemstvo od pet miliona evra

Sud u Nik{i}u odlu~io da biznismen Aco \ukanovi}, brat biv{eg predsednika i premijera Crne Gore Mila \ukanovi}a, bude pu{ten na slobodu uz jemstvo od pet miliona evra.

Wegov branilac rekao je da je re~ o neprimereno visokom iznosu jemstva u odnosu na vrstu i te`inu krivi~nog dela kao i

praksu za ovakva krivi~na dela.

„Odre|ene su mere nadzora i to zabrana napu{tawa boravi{ta i oduzimawe isprave, koje su isto neprimerene budu}i na visinu jemstva koje je dato”, istakao je branilac,

Dok re{ewe o jemstvu ne bude pravosna`no \ukanovi} ostaje u pritvoru.

Acu \ukanovi}u, ro|enom bratu biv{eg predsednika Crne Gore i nekada{weg premijera Mila \ukanovi}a, je po~etkom marta odre|en pritvor do 30 dana zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqeno dr`awe i no{ewe oru`ja i eksplozivnih materija.

Iz Osnovnog dr`avnog tu`ila{tva u Nik{i}u saop{teno je ranije da je pritvor odre|en zbog opasnosti od bekstva.

Aco \ukanovi} najve}i je akcionar podgori~ke Prve banke, sa oko 41,5 odsto vlasni{tva. Policija je u no}i izme|u 27. i 28. februara pretresla i wegov stan u Podgorici, kada je, prema navodima policije, izuzeta odre|ena dokumentacija.

Bar mnogo o~ekuje od

turista sa kruzera

Bli`i se po~etak kruzing sezone u Baru, uplovqavawa velikih putni~kih turisti~kih brodova, a grad pod Rumijom, prema podacima lokalne turisti~ke organizacije, ugosti}e preko 150.000 posetilaca iz celog sveta, ukqu~uju}i i ~lanove brodskih

na gatovima „Port of Adrie”. Imaju}i u vidu trendove u industriji koji podrazumevaju da iz proizvodwe izlaze sve ve}i brodovi, jasno je da Bar kao luka ima kapacitete za wihov prihvat. To je, tako|e, na{a velika prednost na podru~ju Mediterana. U saradwi sa privredom i turisti~kim

u Samo megakruzer „Sun Princess”, u barsku luku uplovi}e 11 puta – re~ je o brodu sa vi{e od 5.000 putnika i oko 1.600 ~lanova posade, koji }e dolaziti na svakih dvadeset dana

posada. Za period do kraja oktobra najavqeno je 30 uplovqavawa na gatove „Port of Adrie”, a sezonu otvara ameri~ki megakruzer „Sun Princess”, ~iji se dolazak o~ekuje 31. marta. Ovaj vid turizma doprineo je u~vr{}ivawu najve}eg grada na primorju kao turisti~ke destinacije i wegovoj prepoznatqivosti u crnogorskim, ali i me|unarodnim okvirima.

Predstavnica Turisti~ke organizacije Bar Teodora ^ovi} isti~e za „Politiku” da Bar intenzivno u~vr{}uje svoj imix {to, kako navodi, potvr|uje i uplovqavawe megakruzera, ali i luksuznih putni~kih brodova.

„Kruzing industrija bele`i stalan rast. Bar apsolutno ima kapacitete da prihvati i dva kruzera u isto vrijeme

U Sidneju od petka 27. februara! SVAKOG DANA OSIM SUBOTE DO KRAJA APRILA Od 5 do 16 ~asova Svakog jutra sve`e ubrano gro`|e OBEZBEDITE SVOJE GRO@\E NA VREME KAKO BISTE IZBEGLI NESTANAK ZALIHA!

LOKACIJA 21 PARK ROAD, HOMEBUSH WEST. Opposite FLEMINGTON MARKET and turn onto PARK RD. Come down BEDFORD RD or FLEMINGTON RD off PARRAMATTA ROAD.

Info: Andrew: 0411 557 774; Con 0411 557 778

Vesna Medenica ostaje u pritvoru, odbijena `alba branilaca

Apelacioni sud Crne Gore odbio je `albu koja je ulo`ena na odluku o pritvoru za Vesnu Medenicu, potvrdio je za Portal RTCG wen branilac advokat Zdravko Begovi}.

Kako je kazao,prenosi RTCG, Vesna Medenica i daqe ostaje u pritvoru.

Biv{a predsednica Vrhovnog suda prvostepeno je osu|ena na deset godina zatvora. Sud je Medenicu oslobodio optu`be za stvarawe kriminalne organizacije, ali je oglasio krivom u dva odvojena predmeta protivzakonitog uticaja, koji su se odnosili na primawe mita i uticawe na sudske odluke, navodi ovaj medij.

Pritvor joj je odre|en 28. feburara, pi{e ovaj medij, kada je uva`ena `alba SDT-a i umesto mere nadzora odre|en istra`ni pritvor.

Iz Vi{eg suda u Podgorici su 4. marta saop{tili, prenosi RTCG, da je povodom odre|ivawa pritvora Medenici novonastala okolnost bekstvo wenog sina Milo{a Medenice.

susedna dr`ava digla rampu i dozvolila wegovo zatvarawe.

U Ministarstvu spoqnih poslova tvrde da sa Hrvatskom imaju redovnu komunikaciju, da se ostvario napredak, a ipak, konkretni rezultati nisu poznati. Pre nekoliko meseci najavqeno je i formirawe Komisije za re{avawe pitawa vlasni{tva nad {kolskim brodom „Jadran”, ali ni to jo{ uvek nije u~iweno, pi{e portal podgori~kog Dana. Zacrtani rok za okon~awe pregovora sa Evropskom unijom sve je bli`e, pa se otvara pitawe da li }e do kraja godine Podgorica uspeti da dobije zeleno svetlo Zagreba da zatvori blokirano poglavqe.

U Ministarstvu evropskih poslova vi{e puta su naglasili da se radi na zatvarawu svih poglavqa paralelno, kako bi Crna Gora uspela da stigne do zacrtanog ciqa i do kraja ove godine okon~a pristupne pregovore sa Evropskom unijom. Me|utim, poglavqe 31 – spoqna i bezbednosna politika, ~ije zatvarawe je blokirala Hrvatska krajem 2024. godine, spremno ~eka dogovor dve dr`ave, ali niko ne potvr|uje da li je to realno o~ekivati do kraja godine.

Da ne}e biti jednostavno do}i do re{ewa koje }e biti prihvatqivo i Crnoj Gori i Hrvatskoj, nije se dovodilo u pitawe, a ipak, ni nakon skoro godinu i po, konkretnih rezultata jo{ uvek nema, makar ne zvani~no.

Hrvatska je u oktobru pro{le godine formirala Komisiju koja }e se baviti pitawem broda „Jadran”, isto su tada najavili i iz resora crnogorskog ministra Ervina Ibrahimovi}a, ali se to jo{ uvek nije desilo. I sam ministar pre nekoliko dana saop{tio je da je to mo`da trebalo uraditi br`e, ali i da je to dokaz da su tom poslu pristupili ozbiqno.

agencijama, na{ ciq je da turistima sa kruzera pru`imo jedinstven do`ivqaj boravka u na{em gradu”, ka`e ^ovi}eva. Na produ`ewe sezone kao krucijalni benefit ukazuje Biqana Dabi}, predstavnica jedne turisti~ke agencije sa sedi{tem u Baru. U izjavi za „Politiku”, ona je istakla da u taj grad dolaze turisti iz svih krajeva planete.

„Najvi{e je gostiju iz Amerike, zapadne Evrope, Australije, Afrike, a bilo je i turista iz azijskih dr`ava. Ve}ina turista koji doputuju kruzerima `eli da upozna destinaciju kroz ponude izletni~kih programa”, obja{wava Dabi}eva.

Samo megakruzer „Sun Princess”, u barsku luku uplovi}e 11 puta – re~ je o brodu sa vi{e od 5.000 putnika i oko 1.600 ~lanova posade, koji }e dolaziti na svakih dvadeset dana.

Sin Vesne Medenice, Milo{ Medenica, se i daqe nalazi u bjekstvu, a osu|en je na jedinstvenu kaznu zatvora od deset godina i dva meseca. Sud mu je po izricawu presude odredio pritvor. On je oslobo|en optu`bi za nedozvoqeno dr`awe oru`ja i omogu}avawe u`ivawa opojnih droga za vi{e lica, pi{e ovaj medij.

Nema

zatvarawe poglavqa dok se ne re{e otvorena pitawa

sa Hrvatskom

Pregovara~ko poglavqe 31 gotovo godinu i po dana spremno je za zatvarawe, me|utim, jo{ uvek se ~eka da Crna Gora i Hrvatska re{e otvorena pitawa kako bi

Ono {to je do sada opipqivo i predstavqeno javnosti kada je re~ o dogovorima Podgorice i Zagreba jeste ustupawe Doma kulture u Tivtu hrvatskoj zajednici. Na ~ekawu su jo{ uvek, izme|u ostalog, dogovor oko vlasni{tva nad „Jadranom” i ime bazena u Kotoru.

Ibrahimovi} napomiwe da otvorena pitawa postoje du`e od 30 godina i da se ne mo`e o~ekivati da }e ona biti re{ena preko no}i.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

PREMA IZVE[TAJU KLINIKE ZA ONKOLOGIJU U PRI[TINI ZA 2025. GODINU

Vi{e od 2100 slu~ajeva novoobolelih od kancera

Godina 2023. obele`ila je najve}i porast broja novih slu~ajeva dijagnostificiranog raka, prvi put u jednoj godini otkriveno je preko ~etiri hiqade novih slu~ajeva malognih bolesti na Kosovu. Od 2021 stalno iznad 2000 novih slu~ajeva obolelih od karcinoma.

Potresna pri~a o zlo~inu nad Srbima na Kosovu i Metohiji nikoga nije ostavila ravnodu{nim.

Premijera filma „@etva“, snimqenog po romanu „Srpsko srce Johanovo“ autora Veselina Xeletovi}a, odr`ana je, u utorak 17. marta, na 22 godi{wicu martovsklog pogroma Srba 2004. godine, u MTS dvorani u Beogradu.

Film „@etva”, u re`iji i po scenariju ameri~kog autora Pola Kampfa, okupqa me|unarodni tim istaknutih filmskih stvaralaca sa zavidnim karijerama u svetskoj kinematografiji. Re~ je o ambicioznoj produkciji koja na veliko platno donosi potresnu pri~u inspirisanu romanom „Srpsko srce Johanovo” Veselina Xelatovi}a, zasnovanom na stvarnim doga|ajima.

Igrani film „@etva” prati pri~u o nema~kom baronu Johanu fon Vagneru, koji nakon ilegalne transplantacije srca po~iwe da ima uznemiruju}e snove i vizije. Pod teretom se}awa koja ne pripadaju wegovom `ivotu i odgovornosti koju ne mo`e da ignori{e, Johan kre}e u li~nu i opasnu potragu za istinom. Wegovo putovawe vodi ga na Kosovo i Metohiju, gde se suo~ava s mra~nom realno{}u ilegalne trgovine organima, povezane sa ozlogla{enom „`utom ku}om”.

Susret s porodicom ~oveka ~ije srce nosi u grudima dodatno u~vr{}uje wegovu odlu~nost da, makar i prekasno, poku{a da ispravi nepravdu.

Produkciju filma potpisuju „TS medija” i „Bandur film”, s producentom Draganom Ivanovi}em na ~elu.

Scenario i re`ija povereni su ameri~kom piscu, reditequ i producentu Polu Kampfu.

Film je okupio i zna~ajne me|unarodne i doma}e glumce: Metjua Meknaltija u ulozi Johana, poznatog po TV serijama „The Rising”, „Domina” i „Teror”, Angusa Mekfejdena, doma}oj javnosti najpoznatijeg po ulozi u filmu „Hrabro srce” Mela Gibsona, kao i u „Slagalici strave III”, „Kupili smo zoolo{ki vrt” i „Ekvlibrijumu”, Pola Marija, Rebeku Kalder, kao i srpske glumce Jovanu Gavrilovi}, Sergeja Tuti}a, Jasminu Avramovi}, Aleksandra Jovanovi}a, Saru Cizeq, Jovana Veqkovi}a, Vahida Xankovi}a, Radoja ^upi}a, Miodraga Dragi~evi}a i druge.

Delo „Srpsko srce Johanovo” govori o tome kako su zlikovci iskopali srce Srbinu Jovanu u „@utoj ku}i“ u Albaniji i odneli ga u Nema~ku, gde ga je bogati Nemac Johan Vagner kupio.

Roman „Srpsko srce Johanovo“ do`iveo je 27 izdawa, od kojih su neka bila u tira`u od 10.000 primeraka i preveden je na 15 jezika.

DIREKTOR KANCELARIJE ZA KIM PETAR PETKOVI] SA SPECIJALNIM PREDSTAVNIKOM MISIJE UN NA KIM, PETEROM

Brojne stru~ne ekipe iz Evrope i sveta, iz oblasti atomske energije, radijacije i zdravstva, koje su boravile na Kosovu od 2000 do 2004, ispituju}i prisustvo otrovnog osiroma{enog uranijuma, koji je bio u municiji NATO – a sa kojom su bombardovani ciqevi na Kosovu, upozorili su tada da }e alarmantna epidemija porasta kancera, zbog uranijumskog zaga|ewa na Kosovu, biti posle dve decenije od bombardovawa. To se ve} duboko ostvarilo. Od pre pet godina broj slu~ajeva novoobolelih godi{we od malignih bolesti na Kosovu je stalno iznad 2000 {to je veoma alarmantno. Dok je 2023. godina obele`ila najve}i porast broja novih slu~ajeva dijagnostificiranog raka na Kosovu, prvi put u jednoj godini otkriveno je preko ~etiri hiqade novih slu~ajeva malignih bolesti. To su zvani~ni podaci Klinike za onkologiju u Pri{tini za 2025. godinu.

Du`i niz godina posle bombardovawa Jugoslavije 1999. godine NATO – a , na Kosovu se godi{we boj novoobolelih kretao oko 1200 sa stalnom tendencijom porasta. Ta brojka novoobolelih od kancera od 2021 godine je stano iznad 2000.

Na Kosovu se broj novih slu~ajeva raka pove}ava po stopi od oko 5% svake godine, ka`e direktor Onkolo{ke klinike Univerzitetskog klini~kog centra Kosova u Pri{tini, Ilir Kurti{i. On obja{wava da je ovaj trend rezultat nekoliko faktora, ukqu~uju}i zaga|ewe vszduha, pu{ewe ili neuravnote`ene ishrane.

Me|utim, niko u Pri{tini od klinika, instituta i Ministarstva zdravqa nikada nije ni pomenuo da je uranijum uzrok naglog broja skoka novoobolelih od malignih bolesti. Verovatno to ne ~ine jer su ~lanice NATO – prijateqi Kosova i Albanaca .

SAOP[TEWE KANCELARIJA ZA KIM: Jednokratna pomo} od 300.000 dinara za Srbe u kosovskim zatvorima

Kako se navodi u saop{tewu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, od 19. marta, drugu godinu zaredom, Srbija pru`a finansijsku podr{ku porodicama Srba koji se nalaze u pritvoru na KiM, po odluci Vlade Srbije donetoj na inicijativu predsednika Aleksandra Vu~i}a.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} sastao se, 19. marta, sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN i {efom Misije UN na KiM (UNMIK), Peterom Dueom koga je upoznao sa najnovijim re{ewem koje je postignuto po pitawu takozvanog pri{tinskog zakona o strancima, isti~u}i da su za{ti}ena prava Srba i funkcionisawe srpskih obrazovnih i zdravstvenih instuticija na KiM. Petkovi} je naglasio da je time izbegnut kata-

strofalni scenario po srpski narod na ovim prostorima i istakao da je od izuzetne va`nosti da se prona|e i odr`ivo re{ewe kada je re~ o takozvanom propisu o motornim vozilima jer on poga|a vi{e hiqada Srba koji `ive u pokrajini i kojima se ote`ava sloboda kretawa i u`ivawe imovine. Tokom razgovora kojem je prisustvovala i Dominika Krois, {efica Kancelarije UN u Beogradu, Petkovi} je posebno naglasio posve}enost Beograda dijalogu koji se vodi sa Pri{tinom u Briselu i podvukao da je od esencijalne va`nosti da se {to pre krene sa razgovorima u pravcu formirawa Zajednice srpskih op{tina i nacrtu Statuta ZSO, koja predstavqa najva`niji okvir za za{titu kolektivnih i individualnih prava Srba na KiM. Jednostrani Kurtijevi potezi naru{avaju krhku bezbednosnu situaciju kako na prostoru KiM, tako i u regionu zapadnog Balkana, istakao je direktor Kancelarije za KiM upoznaju}i svog sagovornika sa brojnim primerima koji to potvr|uju.

Na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, Vlada Srbije usvojila je meru isplate jednokratne nov~ane pomo}i u iznosu od 300.000 dinara osobama u zatvorima i pritvorima Pri{tine koje se suo~avaju sa krivi~nim postupcima. Ova podr{ka odnosi se na osobe „protiv kojih se vode montirani krivi~ni postupci za navodno po~iwene zlo~ine tokom oru`anih sukoba 1998-1999. godine nad Albancima na teritoriji KiM, kao i u drugim montiranim krivi~nim postupcima koji su pokrenuti u ciqu politi~kog progona“. Ovom merom bi}e obuhva}ena lica koja se, prema evidenciji Kancelarije za Kosovo i Metohiju, nalaze u zatvorima i pritvorima Pri{tine dana 17. marta 2026. godine.

BRAVO, NOVA^E!

Srpski vunderkind koji je nizao medaqe na olimpijadama danas je student kolexa na ~uvenom Kembrixu!

Za Kikin|anina Novaka Despotovi}a (18) matematika nikada nije bila bauk. ^ak ni onda kada je bio de~ak. Jedna~ine za wega nisu imale nijednu nepoznatu, a svi matemati~ki problemi bili su lako re{ivi.

Matemati~ki vunderkind bio je kao mla|i osnovac, u vi{im razredima nastavnici su u~ili

ti~ku elitu, kao va`nog ~lana. Danas je student na jednom od najboqih svetskih univerziteta, na kolexu Triniti, najpresti`nijem u Kembrixu u Engleskoj. Vrhunsko znawe i nagrade obezbedili su mu stipendiju, ali wegovi uspesi nisu nadvisili wegovu skromnost. Zato radije pri~a o studentskom `ivotu na koji se brzo navikao, nego o priznawima.

od wega, a ubrzo su wegovo ime znali svi profesori i doktori matematike u Srbiji, jer je na wihove zadatke, na dr`avnom takmi~ewu, ponudio re{ewa koja oni nisu znali. U Matemati~koj gimnaziji u Beogradu bio je najboqi matemati~ar u svojoj generaciji.

Nagrade na me|unarodnim takmi~ewima, a najzna~ajnije su dve srebrne na Internacionalnoj matemati~kpj olimpijadi (IMO), uvrstile su ga u svetsku matema-

-U Matemati~koj gimnaziji stekao sam odli~no znawe, pa mi gradivo prve godine studija ne predstavqa problem, ve} uporedo pratim i predavawa za drugu godinu. Vrlo lako sam se uklopio, jer je ovde i moj drug iz razreda iz sredwe {kole Beogra|anin Janko Popovi}, osvaja~ medaqa na Internacionalnim olimpijadama iz fizike i hemije, kao i Neda @ivanovi}, devojka iz Ni{a koja ima medaqe sa Internacionalne olimpijade iz

SA PET GODINA ^ITAO ROMANE

- Kada je Novak napunio tri godine, Todor je krenuo u {kolu. Novak se odmah po~eo raspitivati oko slova, ali smo mu mi govorili da on mo`e slobodno da se igra. Me|utim, do`iveli smo ogromno iznena|ewe, jer je, prate}i iz prikrajka {ta radi brat, samostalno je nau~io da ~ita. U petoj godini umesto slikovnica uveliko je ~itao „^arobwaka iz Oza“ i „Toma Sojera“. Brzo je napredovao u svemu {to bi ga zainteresovalo, pa je s velikom lako}om radio matemati~ke zadatke slo`enijeg tipa, re{avao razne zagonetke, pamtio sve {to bi ~uo i ispravno i logi~ki povezivao – se}aju se roditeqi kako je wihovo dete rano pokazalo retku inteligenciju..

Srpska dijaspora i stanovnici Srbije koji rade za inostrane kompanije doneli su oko 5,77 milijardi dolara u 2024. godini, {to ~ini 6,4 odsto bruto doma}eg proizvoda, prema podacima Svetske banke. Ovaj procenat se smawio u pore|ewu sa prethodnim godinama, pi{e Nova ekonomija.

Udeo doznaka u BDP-u jo{ je ve}i kod Hrvatske (7,2 odsto), Albanije (8,4 odsto), Bosne i Hercegovine (10,6 odsto) i Crne Gore (10,3 procenata). Kod Slova~ke, Slovenije i Severne Makedonije udeo je veoma mali i iznosi 1-2 odsto BDP-a.

Kada se posmatra stvarna vrednost li~nih doznaka iz dijaspore, najvi{e novca prima Hrvatska - oko 6,7 milijardi dolara, sledi Srbija sa 5,77 milijardi i Bosna i Hercegovina sa 3,14 milijarde dolara. Iako Hrvatska prima najvi{e novca u apsolutnom iznosu, dijaspora za Bosnu i

BIO „PROBLEM“ ZA U^ITEQE

- Novak je u {kolu po{ao s tek napuwenih {est godina, {to je donelo razo~arewe i za wega i za nas, jer sistem nije znao {ta da radi s detetom koje zna gradivo za najmawe prva tri razreda. Re{ewe je bio IOP 3, program za nadarenu decu, koji mu je kasnije odobren i bio je prvi takav slu~aj u Kikindi. Uskoro je sreo jako va`nu li~nost, nastavnicu matematike Vesnu Kiurski, koja je bila daleko vi{e od predava~a. Prva je razumela koliko je talentovan, izuzetno ga je podr`avala i bodrila s toliko optimizma da smo i mi bili iznena|eni. Novak je po~eo da ni`e uspehe na takmi~ewima i nakon osnovne upisuje Matemati~ku gimnaziju u Beogradu, koju je zavr{io kao najboqi matemati~ar svoje generacije u Srbiji – prise}aju se roditeqi.

astronomije i astrofizike. Dobar deo kolega upoznao sam ranije, na me|unarodnim takmi~ewima, tako da nismo stranci. Iako smo sa svih strana sveta, imamo sli~na interesovawa i humor, pa se svi ose}amo dobrodo{lo i prihva}eno – navodi Despotovi}. Pre upisa morao je da pola`e nekoliko testova iz engleskog i matematike, a kqu~an je bio i intervju s dva profesora s Kembrixa koji su na kraju bili prezadovoqni znawem mladog Srbina i originalnim na~inom re{avawa problema, pa mu je obezbe|ena puna stipendija na Trinitiju. Na `ivot na kolexu vrlo brzo se navikao. - Imam lep i dobro organizovan `ivot u Kembrixu. Univerzitet izuzetno vodi ra~una o studentima, svi bruco{i imaju prostrane jednokrevetne sobe. Samo na specijalnim doga|ajima i formalnim ve~erama nosimo

prepoznatqivi ogrta~ Trinitija. U svim ostalim prilikama, studenti se obla~e isto kao kod nas. Studije nam isto traju ~etiri godine – prenosi mladi Kikin|anin, koji u slobodno vreme svira gitaru, jer je zavr{io i osnovnu muzi~ku {kolu, ide u teretanu, dru`i se s kolegama, povremeno izlazi i u`iva u {etwama po prelepim parkovima Kembrixa.

- Posebno mi se svi|aju stara arhitektura i negovani parkovi. Obroke imamo u trpezariji staroj vi{e od 800 godina, a na zidovima su portreti najpoznatijih biv{ih studenata, poput Isaka Wutna. Ipak, najvi{e volim kada na ulici ~ujem srpski jezik, jer ovde `ive i na{i qudi. Na{ih studenata ima i na drugim kolexima. Uprkos ra{irenom mi{qewu da u Engleskoj stalno pada ki{a, ovde je vreme zna~ajno toplije nego u Srbiji – opisuje budu}i nau~nik.

Porodicu u Kikindi pose}uje posle svakog trimestra. Roditeqi ka`u da mu je te`i bio odlazak iz Kikinde u Beograd u sredwu {kolu, dok su preseqewe

na studije u Veliku Britaniju svi emotivno lak{e prihvatili. - U Beograd je oti{ao sa svega 14 godina i promenio je grad, {kolu, drugare i odvojio se od porodice. Prve dve godine je svaki vikend provodio kod ku}e, a onda se polako osamostaqivao, zbog takmi~ewa je putovao po svetu, pa mu je odlazak u Veliku Britaniju bio sasvim prirodan. Sada se ~esto ~ujemo i vidimo preko video poziva. Ose}amo da nema preterane potrebe za brigom, jer su studenti u Kembrixu za{ti}eni, kao u nekom mehuru. Dobro su organizovani, reaguje se na prvi znak nekih problema i ciq im je da svaki student bude uspe{an –ka`u wegovi roditeqi Milutin i Melanija Despotovi}. Novak ima starijeg brata Todora, koji je na tre}oj godini na Gra|evinskom fakultetu, i mla|u sestru Zoju u osmom osnovne. Iako su vrlo razli~iti, roditeqi su sre}ni jer su prili~no bliski i posebno vole da se okupe za vreme praznika. Brat i sestra su ponosni na Novakove uspehe.

Crnu Goru ima najve}i uticaj na ekonomiju. Srbija, sa 6,4 odsto BDP-a, zauzima sredinu u regionu, dok zemqe poput Slovenije i Slova~ke skoro da ne zavise od doznaka. Udeo novca koji dolazi iz inostranstva, li~nih doznaka, u BDP-u Srbije se smawio sa 8,5 odsto u 2022. godini na 7,1 odsto u 2023. godini, pa na 6,4 odsto u 2024. godini, posledwoj za koju su dostupni podaci. Radi pore|ewa, Srbija se nalazi na sli~nom mestu kao [ri Lanka, Ukrajina i Tunis. Ekstremni primeri zemaqa koje se najvi{e oslawaju na novac iz dijaspore su Taxikistan, gde gotovo polovina BDP-a (47,9%) zavisi od stanovnika koji rade u inostranstvu, i Nepal sa 26,2 odsto BDP-a. Nasuprot tome, zemqe poput SAD, Saudijske Arabije, Kuvajta i Centralnoafri~ke Republike gotovo da ne primaju li~ne doznake.

„Smawite kretawe, radite od ku}e”

Sa rekordnim cenama goriva, Australijanci su pozvani da smawe putovawa i rade od ku}e, dok zalihe goriva brzo opadaju.

Dok cene goriva ska~u u nebesa, a zalihe se smawuju, svetsko energetsko nadzorno telo sada apeluje na Australijance da rade od ku}e, budu}i da sukob na Bliskom istoku preti globalnom snabdevawu naftom.

Me|unarodna agencija za energetiku (IEA) izdala je upozorewe jer je dizel dostigao rekordnih tri dolara po litru, pi{e 9news, prenosi Kurir.

U svojoj listi od 10 preporuka, ova agencija je tako|e pozvala Australijance da uspore na

mogle da stupe na snagu, s obzirom na to da se o~ekuje da trenutne zalihe benzina presu{e krajem aprila.

- O~igledno }e morati da se naprave odre|eni aran`mani ukoliko se ova situacija nastavi - izjavila je ministarka za upravqawe vanrednim situacijama Kristi Mekbejn.

Elbanizi je odbacio svaku ideju o racionalizaciji (uvo|ewu restrikcija) goriva, rekav{i da bi to ionako bilo u nadle`nosti saveznih dr`ava i teritorija.

On je ponovo uputio apel Australijancima da ne stvaraju zalihe goriva.

– Nema razloga za gomilawe - poru~io je.

putevima, izbegavaju putovawa avionom i dele prevoz do posla ili koriste javni prevoz.

Najjeftiniji benzin u Australiji bio je u Pertu, po ceni od 2,19 dolara za litar, dok je Melburn bio najskupqe mesto za to~ewe sa 2,99 dolara po litru u predgra|u Hotorn.

Neke benzinske pumpe u Kingsburiju, na severu Melburna, napla}uju ~ak 3,10 dolara za litar. Slede}i najskupqi benzin u Sidneju je u Lui{amu, po ceni od ne{to preko 2,79 dolara.

Nacionalni prosek trenutno iznosi 2,45 dolara po litru, sa malo nade za skoro olak{awe zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku.

Premijer Entoni Elbanizi izjavio je da pozivi qudima da smawe potro{wu goriva nisu direktno usmereni na Australijance.

- To, naravno, nisu predlozi samo za nas, to su predlozi za ceo svet - rekao je on.

On je dodao da zalihe goriva u Australiji nisu opale i da se isporuke odvijaju prema o~ekivawima.

- Ono {to znamo jeste da u posledwih nekoliko nedeqa nije bilo maweg snabdevawa. Bilo je problema sa distribucijomobjasnio je Albaneze.

- Moramo da utvrdimo gde postoje nesta{ice i da dopremimo gorivo tamo gde je potrebno. Me|utim, nove direktive bi

macije o snabdevawu gorivom {irom zemqe kako bi spre~ile nesta{ice, a da pritom ne prekr{e zakone o konkurenciji.

Me|utim, dobavqa~ima goriva i daqe nije dozvoqeno da dele informacije ili posti`u dogovore o cenama.

Ovaj apel dolazi nakon {to je premijer Novog Ju`nog Velsa

Kris Mins objavio da je oko 80 benzinskih pumpi u toj dr`avi ostalo bez dizela, a oko 40 uop{te nije imalo benzin.

KOMPLETNA LISTA

PREPORUKA ME\UNARODNE

AGENCIJE ZA

ENERGETIKU (IEA):

l Radite od ku}e gde god je to mogu}e

l Smawuje potro{wu nafte usled putovawa na posao, posebno tamo gde su radna mesta pogodna za rad na daqinu.

l Smawite ograni~ewa brzine na autoputevima za najmawe 10 km/h

l Ni`e brzine smawuju potro{wu goriva kod putni~kih automobila, kombija i kamiona.

l Podsti~ite kori{}ewe javnog prevoza

l Prelazak sa privatnih automobila na autobuse i vozove mo`e brzo da smawi potra`wu za naftom

l Naizmeni~an pristup putevima privatnim automobilima u velikim gradovima

l Sistemi rotacije registarskih tablica (sistem par-nepar) mogu da smawe gu`ve i vo`wu koja tro{i mnogo goriva.

Naftna kriza ponovo pokrenula pitawe

dugoro~ne energetske bezbednosti Australije

Od izbijawa krize na Bliskom istoku, zalihe goriva u Australiji se dramati~no smawuju, pa je Savezna vlada odobrila privremeno 60-dnevno ubla`avawe standarda kvaliteta benzina. Odluka je doneta kako bi se re{ila kriti~na nesta{ica u regionalnim delovima zemqe, gde je gorivo od kqu~nog zna~aja za razli~ite industrije. Iako ministar energetike Kris Bouven tvrdi da su nacionalne rezerve stabilne, analiti~ari upozoravaju da je Australija rawiva na dugotrajne geopoliti~ke {okove.

Savezna vlada Australije privremeno je odobrila ubla`avawe standarda kvaliteta goriva, kako bi se smawila nesta{ica naftnih derivata, pre svega u regionalnim oblastima. Uredba }e biti na snazi 60 dana, a sni`avawem standarda bi}e omogu}ena prodaja benzina sa vi{im sadr`ajem sumpora. Time }e se tako|e smawiti pritisak na tr`i{te u regionima, u ciqu stabilizacije rastu}ih cena goriva.

Opozicija je zatra`ila transparentnost.

- Moramo da vidimo kako vlada izlazi u javnost i jasno komunicira sa australijskim narodom o tome kakve zalihe goriva imamo i odakle }e dolaziti na{e budu}e zalihe - izjavio je liberalni senator Pol Skar za emisiju Today.

- Moramo da obezbedimo da dizel stigne do na{ih poqoprivrednika, a to je zaista neverovatno va`no kako bismo osigurali da imamo hranu na stolu i podr`ali sve na{e proizvodne industrije.

Hitnom odlukom, Australijska komisija za za{titu konkurencije i potro{a~a (ACCC) dozvolila je naftnim kompanijama da sara|uju i koordini{u snabdevawe gorivom.

- Ovo je deo odlu~ne akcije vlade da industriji i doma}instvima stavi na raspolagawe vi{e goriva i obezbedi da ono te~e tamo gde je najpotrebnije, ukqu~uju}i i ruralna podru~ja - rekao je ministar finansija Xim ^almers.

- Zaista je va`no da veliki igra~i na tr`i{tu goriva ovo ne shvate kao {ansu da o{tete nezavisne dobavqa~e koji igraju vitalnu ulogu, ukqu~uju}i i regionalnu Australiju.

HITNA ODLUKA VLADE

Ova odluka }e omogu}iti naftnim kompanijama da razmewuju i koordini{u infor-

l Pove}ajte deqewe automobila i usvojite efikasne prakse vo`we

l Ve}a popuwenost automobila i eko-vo`wa mogu brzo da smawe potro{wu goriva

l Efikasna vo`wa za drumska komercijalna vozila i dostavu robe

l Boqe prakse vo`we, redovno odr`avawe vozila i optimizacija tereta mogu da smawe potro{wu dizela

l Preusmerite upotrebu TPG-a iz saobra}aja

l Prelazak vozila sa dva goriva i konvertovanih vozila sa te~nog prirodnog gasa (TPG) na benzin mo`e da sa~uva TNG za kuvawe i druge osnovne potrebe

l Izbegavajte putovawa avionom tamo gde postoje alternativne opcije

l Smawewe poslovnih letova mo`e brzo da ubla`i pritisak na tr`i{ta avio-goriva

l Gde je mogu}e, pre|ite na druga moderna re{ewa za kuvawe

l Podsticawe kuvawa na struju i drugih modernih opcija mo`e da smawi oslawawe na TPG

l Iskoristite fleksibilnost sa petrohemijskim sirovinama i primenite kratkoro~ne mere efikasnosti i odr`avawa

l Industrija mo`e da pomogne u osloba|awu TPG-a za osnovne namene, istovremeno smawuju}i potro{wu nafte kroz brza operativna poboq{awa.

Ministar za `ivotnu sredinu Mari Vat rekao je za Kanal Sedam da je pu{tawe benzina sa visokim sadr`ajem sumpora neophodno za re{avawe nesta{ice.

„Neprestano radimo na obezbe|ivawu zaliha goriva i wihovom dopremawu tamo gde su potrebne. Treba imati u vidu ~iwenicu da sada imamo rezerve benzina za 37 dana i dizela za 30 dana, ali svesni smo da postoje delovi Australije kojima su zalihe potrebne”, rekao je Vat.

Za to vreme, ministar energetike Kris Bouven uverava da su zalihe goriva stabilne, isti~u}i da postoje rezerve za 37 dana, kao i da }e isporuke stisati na vreme.

Pored toga, vlada je donela odluku da iz doma}ih rezervi pusti na tr`i{te do 762 miliona litara benzina i dizela.

Ipak, benzinske pumpe u pojedinim regionalnim oblastima ostale su bez goriva.

Predstavnik opozicije za pitawa ministarstva odbrane Xejms Paterson smatra da racionalizacija jo{ uvek nije neophodna, te da Australija treba da se okrene ka azijskim rafinerijama, kako bi oja~ala svoje linije snabdevawa.

„Smatram da jo{ nismo stigli do ta~ke kada je potrebna racionalizacija potro{we goriva. Ali, realnost je da Ormuski moreuz ne}e biti otvoren u skorije vreme, a ta sirova nafta koja dolazi sa Bliskog istoka do azijskih rafinerija u zemqama poput Singapura, Koreje i Japana, izvor je velikog dela goriva koje koristimo u Australiji”, istakao je Paterson.

Energetski analiti~ar Kevin Morison ka`e da Australija ve} vi{e od decenije kr{i pravilo Me|unarodne agencije za energiju, o 90-dnevnim zalihama nafte.

On nagla{ava da je oslawawe na uvoznu naftu pove}ano zbog zatvarawa rafinerija {irom zemqe tokom pro{le decenije, usled ~ega su samo dva postrojewa za preradu sirove nafte ostala u funkciji.

Morison isti~e da postoji potreba za diverzifikacijom goriva za prevoz robe i qudi, posebno kroz tranziciju na elektri~na vozila, kako bi se smawila zavisnost od uvoza nafte.

SBS na srpskom

RAST KAMATNIH STOPA POGA\A AMBICIJE MLADIH:

San o sopstvenom krovu

nad glavom sve daqi

Drugi uzastopni rast zvani~ne gotovinske kamatne stope ne}e pogoditi samo vlasnike stambenih kredita {irom Australije, ve} i one koji bi `eleli da kupe svoju nekretninu, a pre svega mlade. I dok se ionako veliki finansijski jaz koji stoji izme|u mladih i mogu~}nosti da kupe nekretninu dodatno uve}ava, oslawawe na roditeqe ili bake i deke i wihovu u{te|evinu ili imovinu, za mnoge jedini na~in da iza|u na tr`i{te nekretnina.

Odluka banke dr`avnih rezervi da ponovo povisi zvani~nu gotovinsku kamatnu stopu, ne}e pogoditi samo vlasnike stambenih kredita {irom Australije, ve} i one koji bi `eleli da kupe svoju nekretninu.

To se pre svega odnosi na mlade, kojima u korist ne ide ni saznawe da su najve}e doma}e banke ve} najavile da uskoro o~ekuju i daqa pove}awa kamata od strane RBA

Samim tim, ionako veliki finansij-

ski jaz koji mlade qude deli od sopstvenog krova nad glavom - dodatno se uve}ava.

Zato je oslawawe na roditeqe ili bake i deke i wihovu u{te|evinu ili imovinu, za mnoge jedini na~in da iza|u na tr`i{te nekretnina.

Istra`ivawe organizacije Aware Super pokazuje da je ne{to vi{e od 30 odsto anketiranih roditeqa, baka i deka ve} pomoglo svojim naslednicima sa finansirawem kupovine prvog stana ili ku}e.

Me|utim, kod mnogih ne postoji jasna svest o tome kako funkcioni{u vladini programi podr{ke kupcima prvih nekretnina i koliko mogu da budu od koristi u celom procesu.

To se naro~ito odnosi na program „Prvi dom: Super {tedwa“ (FHSSS). U okviru ove {eme, ~lanovi mogu da koriste dobrovoqne doprinose za super kako bi u{tedeli za depozit za prvu nekretninu, kroz br`u {tedwu i ni`e poreske stope. SBS na srpskom

Nebo iznad Kanbere pretvorilo se u {areno umetni~ko delo tokom ovogodi{weg Canberra Balloon Spectacular festivala. Ovaj doga|aj, sa tradicijom dugom vi{e od tri decenije, svake godine privla~i pa`wu qubiteqa balona na topli vazduh iz celog sveta.

Festival, koji se odr`ao od 14. do 22. marta, okupio je 40 balona iz razli~itih delova sveta. Posebnu pa`wu privukao je Finley the Turtle, koji je prvi put leteo u Australiji nakon premijere u Kataru. Wegovo prisustvo sim-

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje

kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

ALGESTER LODGE

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

bolizovalo je napore za o~uvawe morskih korwa~a, {to je dodatno obogatilo zna~aj ovog doga|aja.

Canberra Balloon Spectacular nije samo vizuelni spektakl, ve} i prilika da se istaknu va`ni ekolo{ki problemi. Ovakvi doga|aji ne samo da promovi{u turizam, ve} i podi`u svest o globalnim izazovima, spajaju}i umetnost, prirodu i edukaciju.

KAKO FESTIVAL

DOPRINOSI ZAJEDNICI?

Canberra Balloon Spectacular ne samo da privla~i turiste, ve} i doprinosi lokalnoj ekonomiji i ja~a zajednicu. Po-

stavqen na prelepoj lokaciji jezera Burley Griffin, festival pru`a priliku posetiocima da u`ivaju u prirodi, umetnosti i zajedni~kom iskustvu. Istovremeno, ovakvi doga|aji inspiri{u qude da se ukqu~e u o~uvawe prirode i podr`e ekolo{ke inicijative.

Uz tradiciju dugu vi{e od 35 godina, Canberra Balloon Spectacular nastavqa da raste i razvija se. Ovakvi festivali ne samo da donose radost i spektakl, ve} i podse}aju na va`nost o~uvawa prirode i zajedni~kog delovawa za boqu budu}nost.

Tramp qut na saveznike iznena|en {to Australija nije poslala ratne brodove

Ameri~ki predsednik Donald Tramp rekao je da je iznena|en {to Australija nije poslala ratne brodove da pomognu u deblokirawu Ormuskog moreuza, a odgovor te zemqe da pomo} nije ni tra`io.

Zbog zatvarawa te kqu~ne naftne rute, koja je prakti~no blokirana, cene goriva su naglo porasle, izve{tava Gardijan.

„Bio sam veoma iznena|en”, rekao je ameri~ki predsednik u petak u Va{ingtonu, kada su ga pitali {ta ga mu~i kod Japana, Ju`ne Koreje i Australije.

„Pa, trebalo bi da se ukqu~e. Malo sam bio iznena|en {to su odbili, jer im uvek izlazimo u susret”, rekao je Tramp za Skaj wuz Australija. Istovremeno, nije pojasnio na {ta se ta~no odnosi australijsko odbijawe.

Ameri~ki predsednik je ranije ove nedeqe kritikovao Japan, Australiju i Ju`nu Koreju zbog objave da ne}e slati ratne brodove u Persijski zaliv tokom ameri~ko-izraelske operacije protiv Irana.

„Vi{e nam nije potrebna niti `elimo pomo} zemaqa NATO-a - nikada nam nije bila potrebna. Isto va`i i za Japan, Australiju ili Ju`nu Koreju”, objavio je Tramp na svojoj dru{tvenoj mre`i Truth Social.

Tako|e je napao i NATO, nazivaju}i ~lanice alijanse „kukavicama” jer ne `ele da pomognu u deblokirawu Ormuskog moreuza. Australijski premijer Entoni Albaneze reagovao je na Trampove izjave.

Rekao je da je Australija pru`ila svu podr{ku koja je od we tra`ena i da nije dobila nikakav zahtev od samog predsednika.

Stagflacija

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Aktuelni rat na Bliskom i Sredwem istoku podsti~e strahove od stagflacije. Eksperti upozoravaju {ta bi to moglo da zna~i za australijsku ekonomiju. [ta je stagflacija? Mnogi ekonomisti su zabrinuti da }e rat na Bliskom istoku izazvati stagflaciju u vi{e zemaqa. Re~ „stagflacija“ je spoj dve re~i: stagnacija + inflacija. Odnosi se na situaciju u kojoj doma}a ekonomija stagnira, a zemqa se suo~ava sa visokom inflacijom. To je izuzetno {tetan fenomen

kao i ratohu{ka~kih vlada i korporacija. U ovom globalnom sistemu fosilnih goriva, iskustvo nas je nau~ilo da veliki {okovi u snabdevawu energijom mogu realno dovesti do stagflacije. Zato su stru~waci upozoravali na mogu}nost stagflacije posledwih godina kada je globalni energetski sistem pretrpeo veliki udarac od dva razli~ita rata (prvo rat izme|u Rusije i Ukrajine 2022. godine i danas rat izme|u SAD, Izraela i Irana).

[ta se de{ava tokom stagflacije? Setimo se {ta se desilo sa cenama sirove nafte 1970-ih. Ako uporedimo naftnu krizu 1973-74. i drugu 1979. godine, znamo da su obe izazvale ogroman haos.

Te{ko je poverovati ovih dana, ali globalne cene nafte bile su neverovatno niske i stabilne decenijama pre 1970-ih.

Predvidqivost i stabilnost cena nafte u decenijama izme|u 1945. i po~etka 1970-ih pomogla je nacionalnim ekonomijama da relativno brzo rastu i odr`e

je u vi{e zemaqa istovremeno, ukqu~uju}i i Australiju. [ta uzrokuje stagflaciju? Veliki {okovi u snabdevawu energijom uzrokuju dve negativne stvari istovremeno koje je veoma te{ko kontrolisati. Oni {tete sposobnosti ekonomije da funkcioni{e (jer remete snabdevawe energijom) i {aqu mnogo ve}e cene kroz sistem (tj. inflaciju). Taj dvostruki udarac je no}na mora za kreatore politike.

Kada ekonomski rast stagnira, Rezervna banka Australije (RBA) obi~no `eli da smawi kamatne stope. Ako je inflacija veliki problem, obi~no `eli da podigne kamatne stope. Ali {ta bi trebalo da uradi kada se suo~i sa obe situacije istovremeno?

RBA poku{ava da dr`i inflaciju pod kontrolom tako {to odr`ava ukupni nivo potra`we u australijskoj ekonomiji otprilike u ravnote`i sa preovla|uju}om ponudom robe i usluga.

Ali ako ovaj {ok u snabdevawu energijom ozbiqno o{teti sposobnost globalne ekonomije da proizvodi robu i usluge, da li bi RBA trebalo da podigne kamatne stope kako bi sna`no obuzdala potra`wu u australijskoj ekonomiji i poku{ala da odr`i potra`wu u ravnote`i sa (znatno smawenom i o{te}enom) ponudom?

koji mo`e biti pra}en rastu}om nezaposleno{}u, recesijom i ~itavim nizom drugih problema. Sedamdesetih godina pro{log veka, mnoge ekonomije {irom sveta su istovremeno do`ivele stagflaciju, ukqu~uju}i i Australiju. Bilo je mnogo uzroka, ali pre svega bio je to {ok cena nafte 1973-74. Zato su ekonomisti uvek zabrinuti zbog globalnih {okova cena energije jer znaju kakav haos mogu da izazovu. Za{to su globalni {okovi cena energije toliko {tetni za australijsku ekonomiju? Trenutno nismo ni blizu nivoa razvoja u kojoj mnoge nacionalne ekonomije pokre}u sopstveni lokalno proizvedene obnovqive izvore energije.

Kada bi australijski transportni sistemi i vozila, te{ka industrija, rudnici, doma}instva i preduze}a bili pokretani razli~itim izvorima obnovqive energije koji su disperzovani i decentralizovani {irom zemqe, ne bismo morali toliko da brinemo o naftnim poqima na Bliskom istoku. Ali na{ globalni energetski sistem je i daqe u velikoj meri pokretan fosilnim gorivima poput sirove nafte, gasa i ugqa.

A to zna~i da je sudbina nacionalnih ekonomija i daqe talac globalnih tr`i{ta nafte i gasa,

visok nivo zaposlenosti uz rast plata i kontrolisanu inflaciju. Ali naftna kriza 1973-74. godine je sve promenila.

Do we je do{lo kada su arapske ~lanice Organizacije zemaqa izvoznica nafte (OPEK) uvele naftni embargo SAD i drugim zemqama kao odmazdu za podr{ku Izraelu tokom Arapsko-izraelskog rata 1973. godine.

Taj naftni embargo je doveo do udvostru~ewa, a zatim u~etvorostru~ewa cene sirove nafte. Pove}awe globalnih cena nafte bilo je toliko dramati~no da je u~inilo veliki deo postoje}eg kapitala komercijalno i ekonomski irelevantnim u mnogim zemqama.

Ograni~ilo je stopu kojom su ekonomije mogle da rastu (bio je to klasi~an „{ok ponude“) jer je veliki deo svetske proizvodne i transportne tehnologije po~etkom 1970-ih izgra|en u ranijim decenijama pod pretpostavkom da }e cene nafte ostati niske.

I poslalo je jake talase vi{ih cena (tj. inflacije) kroz globalni sistem, {to je podstaklo velike krize tro{kova `ivota. Bila je to jedna originalna uxbeni~ka epizoda „stagflacije“.

To je narednih godina dovelo do dubokih recesija, rastu}e nezaposlenosti i visoke inflaci-

Guvernerka RBA

Mi{el Bulok je pro{le nedeqe rekla: „Ne `elimo da vidimo recesiju ili veliki porast nezaposlenosti ako to mo`emo da izbegnemo.“

Ako rat na Bliskom istoku bude produ`en i dovede do stagflacije, ne mo`emo se samo osloniti na RBA da upravqa posledicama kamatnim stopama.

Na kraju krajeva, vi{e kamatne stope ne}e spre~iti Sjediwene Dr`ave, Izrael i Iran da bombarduju jedni drugima imovinu i uni{te va`na naftna i gasna postrojewa u Persijskom zalivu i osakate globalni energetski sistem. Mora}emo da koristimo niz politika da bismo se izborili sa krizom.

Da bi poku{ala da ubla`i uticaj nesta{ice goriva na kra}i rok, Me|unarodna agencija za energiju (IEA) objavila je u petak izve{taj u kojem se razmatra 10 na~ina na koje zemqe mogu odmah da smawe potra`wu za gorivom. Agencija je za po~etak ohrabrila qude da po~nu mawe da voze automobile, rade od ku}e ako mogu, vi{e koriste javni prevoz i mawe lete.

Sude}i po brojnim ekpertima ali i reakcijama svetskih zvani~nika bez obzira na ishod ili trajawe rata na Bliskom istoku, posledice po svetsku a samim tim i australijsku ekonomiju bi}e ogromne i bez presedana.

[ta je rasplakalo danskog kraqa u Australiji

Danski kraqevski par u zvani~noj je poseti Australiji, rodnoj zemqi kraqice Meri, gde su se supru`nici i upoznali. Kraq Frederik je na banketu u Kanberi odao po~ast supruzi, pa i zasuzio.

Za dansku kraqevsku porodicu posete Australiji su brojne i naj~e{}e privatne, jer je zemqa kengura postojbina kraqice Meri, gde su se, tokom Olimpijskih igara u Sidneju, u jednom baru, upoznali tada{wi prestolonaslednik Danske i simpati~na brineta milog osmeha, Meri Donaldson.

Ovih dana kraqevski par je i u oficijelnoj poseti Australiji, tokom koje su prokrstarili ovom zemqom, od prelepih divqih pejza`a na severu, preko prestonice Kanbere, do Melburna na jugu i nezaobilazne Tasmanije, gde je Meri ro|ena.

Petodnevna poseta, kojom dominiraju ekolo{ke teme, po~ela je obilaskom jedinstvenog Uluru Kata Tjuta nacionalnog parka, koji je u vlasni{tvu plemena Anangu, te posmatrawem spektakularnog zalaska sunca nad pe{~anim stenama, koje u suton reflektuju sve mogu}e nijanse crvene i naranxaste boje.

U Kanberi je odr`an i dr`avni banket, na kojem je kraq, u

svom dirqivom govoru koji je, kao svaka bajka, po~eo sa „bilo jednom...” , podsetio prisutne na posebne veze koje dve zemqe imaju, otkako je 2004. wihova sunarodnica postala budu}a kraqica Danske.

Poznat kao emotivac, koji nije mogao da zadr`i suze ni na sopstvenoj svadbi, Frederik se i ovoga puta gotovo zaplakao izgovaraju}i slede}e re~i:

„U mom srcu Australija zauzima posebno mesto od onog trenutka kada sam u{ao u taj bar i izgubio se u razgovoru koji se nikad nije zavr{io. Meri, imala si hrabrosti da napusti{ svoj voqeni dom i izgradi{ sa mnom novi na najdaqem mogu}em mestu i zbog toga }u ti biti ve~ito zahvalan.”

Da li je vedra tamnokosa devoj~ica, koja je detiwstvo provela na pla`ama daleke Tasmanije, mogla da pretpostavi da }e jednoga dana sedeti na tronu jedne evropske dr`ave?

Meri Elizabet Donaldson je ro|ena kao ~etvrto dete profesora matematike i sekretarice na Univerzitetu u Tasmaniji, a ranu mladost je uglavnom provela u predgra|u idili~nog naziva Peskovita uvala, na tom australijskom ostrvu. Bila je sportski i muzi~ki tip, igrala ko{arku i hokej na travi, svirala klavir,

flautu i klarinet, u~ila francuski.

Zavr{ila je trgovinu i pravo na tasmanijskom univerzitetu, a posle su je poslovi, uglavnom ra~unovodstveni i menaxerski u reklamnoj industriji, koje je obavqala za razne kompanije, odveli u Melburn, pa u Sidnej. Olimpijada 2000. godine u tom gradu bila je presudna za wen `ivot, jer je u pomenutom pabu, ni ne znaju}i ko je, upoznala danskog prestolonaslednika koji je, u dru{tvu ro|aka uglavnom iz {panske i gr~ke kraqevske porodice, do{ao da gleda vrhunske sportske doga|aje, ali umesto toga - zagledao se u lepu Australijanku!

Poput udara groma, desila se qubav, koja je u naredne dve godine odr`avana na daqinu, da bi se 2002. godine Meri preselila, prvo u Pariz, pa potom u Kopenhagen, gde je radila za Majkrosoft, sve dok kraqica Margrete i formalno nije odobrila veridbu svog sina u oktobru 2003. Kraqevsko ven~awe 14. maja 2004. u katedrali u Kopenhagenu bilo je pravi spektakl, a mnogima je ostalo upam}eno po tome {to je sre}ni princ gotovo sve vreme lio suze radosnice, dok je wegova izabranica sve~anu ceremoniju izdr`ala poput prave princeze, dostojanstveno i graciozno.

Za dansku kraqevsku porodicu posete Australiji su brojne i naj~e{}e privatne, jer je zemqa kengura postojbina kraqice Meri

U kasnijim intervjuima priznala je koliko joj je bilo te{ko u po~etku. Ose}ala se pomalo usamqeno, u potpuno druga~ijoj sredini i kulturi od one u kojoj je odrasla, u zemqi ~iji je te`ak jezik morala da savlada, i u ulozi u kojoj ne samo da nikada do tada nije bila, nego nije ni sawala da }e ikada biti. Da bi slika iz bajke bila potpuna, sre}ni par je uskoro dobio

prinove: 2005. sina Kristijana, 2007. }erku Izabelu, a potom 2011. i blizance Vinsenta i Jozefinu.

Otkako je, posle abdikacije kraqice Margrete, pre dve godine, wen suprug seo na danski tron, Meri je kraqica bez mane: decentna, elegantna i uvek odmerena i istan~anog stila, bez obzira na to {to u wenim venama ne te~e ni kap „plave krvi”.

ZAVR[ILA SAM FAKULTET I ZAPOSLILA SE U RUDNIKU: Radim 7 dana u nedeqi, po 11 i po sati dnevno , ali...

Od 2025. godine radi u rudniku sa intenzivnim smenama: dve nedeqe bez prestanka, sedam dana u nedeqi, 11 i po sati dnevno, nakon ~ega sledi nedeqa odmora.

Ambra Luparelo je napustila Italiju pre tri godine kako bi izgradila budu}nost daleko od ku}e. Danas, sa 26 godina, radi kao kuhiwska pomo}nica u rudniku u Wumanu, Zapadna Australija, i povremeno ~isti sobe i kancelarije. „^ak i sa skromnim poslovima ovde, mo`ete sebi priu{titi pristojan `ivot i sastaviti kraj s krajem bez brige“, ka`e Ambra sa preko 13.000 kilometara udaqenosti.

HRABROST DA KRENE SAMA

Poreklom iz \ele, Sicilija, Ambra se u mladosti preselila u Ravenu, gde je stekla diplomu poqoprivrednog in`ewera. Odgajana u porodici sa finansijskim pote{ko}ama, odmah je po~ela da radi: kao prodavac, {anker, konobarica i slu`benica. Ali `eqa da putuje i vidi svet uvek je bila sa wom.

„Odrastaju}i, govorili su mi da je jurewe snova nemogu}e, da kao odrasla osoba treba samo da radim. Uvek sam odbijala ovu ideju“, obja{wava Ambra.

Sa 20 godina po~ela je ozbiqno da razmi{qa o preseqewu u inostranstvo, smatraju}i Australiju idealnim kompromisom: dobre plate, kvalitet `ivota i konkretne mogu}nosti za izgradwu solidne budu}nosti.

Odlu~uju}i trenutak dogodio se 7. jula 2023:

„Strah od neostvarewa mojih snova postao je ve}i od straha od odlaska sama“, ka`e ona. Podnela je zahtev za vizu i odlu~ila da ode, znaju}i da je wena situacija u Italiji ve} bezizlazna, bez planova, bez budu}nosti.

AUSTRALIJA I RUDNIK

Ambra je stigla u Pert u septembru 2023. godine, a prvih nekoliko meseci bili su pravo urawawe: konobarica, ba{tovan, razni poslovi, uvek van wene zone udobnosti.

„Australija vam predstavqa izazove koji vas teraju da rastete“, razmi{qa ona.

Od 2025. godine radi u rudniku sa intenzivnim smenama: dve nedeqe bez prestanka, sedam dana u nedeqi, 11 i po sati dnevno, nakon ~ega sledi nedeqa odmora.

Wena glavna uloga je pomo}nica u kuhiwi na rudniku, ali ona tako|e ~isti sobe i kancelarije: „Oni koji rade u rudniku `ive direktno na licu mesta tokom svoje dvonedeqne smene.“

KVALITET @IVOTA

I STVARNE MOGU]NOSTI

Uprkos te{ko}ama, Ambra je prona{la vi{i kvalitet `ivota i opu{teniji tempo u Australiji. Blizina Azije joj omogu}ava da ~esto putuje, ne{to {to je oduvek cenila.

Tro{kovi `ivota u Pertu su vi{i nego u Italiji, ali proporcionalni platama. Povremeni poslovi po~iwu od oko 30 dolara po satu (17 evra), dok poslovi sa punim radnim vremenom po~iwu od 24 dolara po satu (13,70 evra). Rad u rudniku joj omogu}ava da zaradi izme|u 1.500 i 3.000 australijskih dolara nedeqno (887–1.775 evra).

„Kruta hijerarhija koja ~esto zastra{uje qude u Italiji ne postoji. Menaxeri su pristupa~ni i zainteresovani za dobrobit tima. I ja sam do`ivela te{ke situacije, ali ve}ina poslova je zdrava, sa adekvatnim platama i boqim qudskim odnosima nego {to sam navikla“, obja{wava Ambra.

OD DRU[TVENIH MEDIJA

DO KARIJERE KREATORKE

Ambra je po~ela da deli svoje iskustvo na dru{tvenim mre`ama, deli svoj rad, izazove i zanimqivosti i odgovara na pitawa svojih pratilaca. Wena publika je vremenom rasla, transformi{u}i weno iskustvo u pravu karijeru kreatorke sadr`aja.

„U po~etku, mnogi nisu razumeli za{to bih oti{la tako daleko umesto da izaberem evropsku destinaciju. Ali uvek sam imala jasnu viziju: idi veliko ili idi ku}i. Moja baka mi je uvek govorila: ili radi{ stvari dobro ili ih uop{te ne radi{“, obja{wava ona.

SNOVI, @RTVE I NEZAVISNOST

Ambra se nada da }e izgraditi svoju budu}nost u Australiji, iako je dobijawe stalnog boravka slo`eno. Ako to ne bi bilo mogu}e, razmotrila bi druge destinacije u inostranstvu: „Italija, trenutno, ne nudi mladim qudima iste mogu}nosti za posao kao u inostranstvu, posebno za one sa ve{tinama ili specijalizacijama.“

Mnogi komentari na wenim video zapisima isticali su o~iglednu uzaludnost odlaska tako daleko: „Da li je bilo potrebno i}i ~ak do Australije da bi se orezivale biqke?“ Ali Ambra poja{wava: „Mladi qudi ne odlaze da postanu konobari ili rade na farmama iz strasti, ve} zato {to ~ak i sa niskim poslovima ovde mo`ete da `ivite sami, sastavite kraj s krajem bez brige, pa ~ak i u{tedite novac.“

Kao {to je wena baka govorila, stvari se ili dobro rade ili se uop{te ne rade.

Paroh blektaunski inaugurisan u doktora prakti~ne teologije

U petak 20. marta 2026. u melburnskoj katedrali Svetog Apostola Pavla obavqena je sve~ana dodela diploma Bogoslovskog univerziteta (University of Divinity) iz Melburna. Me|u skoro tri stotine svr{enih studenata bio je i prezviter Nemawa S. Mr|enovi}, paroh blektaunski iz Sidneja, koji je primio diplomu doktora prakti~nog bogoslovqa (Doctor of Ministry) Otac Nemawa je pod mentorstvom Dr Rozmeri Devers (Dr Rosemary Dewerse) i pre~asnog Dr [ona Gilbert (Dr Sean Gilbert) izradio doktorsku tezu pod nazivom “Ecclesial Identity and the Serbian Orthodox Diaspora in Australia: From Ethnic Preservation to Pastoral Transformation through Lay ministries” (Crkveni identitet i Srpska Pravoslavna dijaspora u Australiji: od etni~kog o~uvawa do pastirskog preobra`aja kroz slu`be laika”). Ispitna komisija, koju su pored predsedavaju}e prof. Elizabet Boaz (Proff. Elizabeth Boase), prodekana za visoke nau~ne studije Bogoslovskog univerziteta, ~inili i prof. Rastko Jovi} sa Pravoslavnog Bogoslovskog Fakulteta Beogradskog Univerziteta i prezviter Dr Mile Suboti} sa Pravoslavnog Bogoslovskog Fakulteta “Sveti Sava” iz Libertivila (SAD), ocenila je tezu najvi{im ocenama. Otac Nemawa je doktorske studije, sa blagoslovom Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita australijsko-novozelandskog Siluana, uspe{no priveo kraju nakon vi{egodi{weg nau~no-istra`iva~kog i pastirskog rada, usmerenog ka razumevawu i unapre|ewu `ivota Srpske Pravoslavne Crkve u dijaspori.

Prezviter Dr Nemawa S. Mr|enovi} izrazio je zahvalnost svojim mentorima kao i Mitropolitu Siluanu za blagoslov i podr{ku u toku studija. Izme|u ostalih zaslu`nih posebno je istakao i po~iv{eg protu Nenada \ura{inovi}a, parohiju u Blektaunu, crkveni odbor na ~elu sa ~tecom Dragoqubom Brkqa~ OAM kao i {iru srpsku zajednicu na Petom kontinentu. Kao najve}u podr{ku otac Nemawa istakao je svoju porodicu, suprugu Danku, decu Katarinu, Dimitrija, Milana i Irinu; roditeqe Stevana i Du{anku, sestru Dr Nevenu Mr|enovi} Amanovi}, zeta Nikolu, sestri~inu Kseniju i druge.

Pored parohijske slu`be u Blektaunu otac Nemawa je i redovni predava~ na Bogoslovskom institutu “Sveti ]irilo i Metodije” Ruske Zagrani~ne Pravoslavne Crkve, gde predaje na Katedri za pastirsko bogoslovqe i prakti~nu duhovnost; zamenik je direktora Centra za istra`ivawe pravoslavnog monarhizma i redovni saradnik Me|unarodnog centra za pravoslavne studije.

„CIKLONOMAD“

U AUSTRALIJI:

Od Tasmanije do Dvanaest

Dok se Australija suo~ava sa rastom cena goriva i povremenim nesta{icama benzina, jedna srpska putnica nastavqa svoj put – oslawaju}i se iskqu~ivo na snagu sopstvenih nogu. Sne`ana Radoji~i}, poznata kao „Ciklonomad“, biciklom obilazi kontinent i nedavno je stigla do ~uvenih Dvanaest apostola u Viktoriji. Zaista, {ta je potrebno da biste sve ostavili iza sebe i krenuli biciklom oko sveta? Za Sne`anu Radoji~i} – hrabrost, upornost i velika qubav prema putovawima. Danas je taj put vodi kroz Australiju.

Srpska spisateqica i putnica Sne`ana Radoji~i} ve} petnaest godina putuje svetom na biciklu. Nakon vi{e od 100.000 pre|enih kilometara i vi{e od pedeset zemaqa, wena avantura ove godine vodi kroz Australiju.

Postoje qudi koji sawaju o putovawima i postoje oni retki koji se jednog dana jednostavno zapute na put. Sne`ana Radoji~i} pripada upravo toj drugoj grupi.

Pre skoro petnaest godina ova profesorka kwi`evnosti iz Beograda donela je odluku koja je mnogima delovala gotovo nezamislivo – prodala je gotovo sve {to je imala, sela na bicikl i krenula na put oko sveta.

Od tada je, voze}i bicikl kroz planinske prevoje, pustiwe i udaqene krajeve planete, pre{la vi{e od 100.000 kilometara i obi{la vi{e od 50 zemaqa na ~etiri kontinenta. Svoja iskustva pretvorila je u kwige i putopise, a ~itaoci je danas poznaju pod nadimkom Ciklonomad.

AUSTRALIJSKA ETAPA

VELIKOG PUTOVAWA

Od po~etka ove godine Sne`anin put vodi kroz Australiju. Nakon {to je biciklom pro{la

Tasmaniju, posledwih nedeqa vozi kroz dr`avu Viktoriju. Na jednoj od najpoznatijih australijskih turisti~kih ruta – Great Ocean Road – stigla je i do ~uvenih Dvanaest apostola, impresivnih stenovitih formacija koje se uzdi`u iz okeana. U razgovoru za SBS na srpskom, ka`e da je jo{ uvek rano za kona~ne utiske o Australiji.

„Ja sam tek oko dva meseca u Au straliji i to je veoma kratko vreme da bih mogla da donesem neke oz biqnije zakqu~ke. Navikla sam da u svakoj zemqi ostanem {to du`e kako bih zaista mogla da osetim kako to dru{tvo funkcioni{e“, ka`e ona.

DIVQA PRIRODA TASMANIJE

Svoju australijsku avanturu Sne`ana je zapo~ela na Tasmani ji, gde su je, kako ka`e, odu{evili dramati~ni pejza`i i ogromna pro stranstva.

„Tasmanija je zaista prelepa, ali i prili~no surova. Vremenski uslovi mogu biti te{ki ~ak i tokom leta. Podse}a me pomalo na Patago niju – ogromni prostori, malo qudi i divqa priroda.“ Jedno od mesta koje joj je ostalo posebno u se}awu je Maria Island, izolovano ostrvo bez stalnih sta novnika, poznato po bogatom `ivo tiwskom svetu.

QUDI KOJE SRE]E NA PUTU Tokom svojih putovawa, Sne`ana ka`e da joj najvi{e u se}awu ostaju upravo susreti sa qudima. „Qudi ~esto pri|u kada vide bicikl sa opremom i pitaju odakle

U me|unarodnom putni~kom pristani{tu Luka Beograd u sredu je otvorena nauti~ka sezona za kruzere nakon {to je uplovio prvi brod „APT Ostara”, sa turistima iz Australije. Turisti~ka organizacija Beograda u saradwi sa Prvim parobrodskim dru{tvom i ove godine sve~ano je do~ekala putnike na tradicionalni srpski na~in uz muziku, folklor, doma}u rakiju, poga~u i so, kao i poklone iznena|ewa. A dobrodo{licu sunarodnicima po`eleo je i ambasador Australije u Beogradu Piter Trasvel.

Kako bi obele`ili po~etak nauti~ke sezone 2026. godine, ambasador Australije u Srbiji, Piter Trasvel, i vr{ilac du`nosti pomo}nika ministra za vodni saobra}aj i bezbednost plovidbe Vladimir Batalovi} do~ekali su luksuzni re~ni kruzer „APT Ostara“ u Luci Beograd 18. marta.

Ambasador se sastao sa nekim od preko 100 australijskih gostiju na ovom jedinstvenom „Putovawu kroz Balkan“ i u`ivao u obilasku broda, u pratwi kapetana broda i upravnika hotela, navedeno je na FB profilu australijske ambasade u Beogradu.

„@ivim ovde, gledam u Dunav, ali nisam do sada imao to zadovoqstvo da budem na nekom brodu i plovim Dunavom, ali }u sigurno to sebi u nekom trenutku priu{titi. Rekli su mi putnici sa broda da im se jako dopada grad, pogotovu wegova istorija“, izjavio je Pi-

ter Trasvel, ambasador Australije u Srbiji za RTS. Tura pod nazivom „Putovawe kroz Balkan“ krenula je iz Budimpe{te i ide do luke \ur|u u Rumuniji. U Srbiji turisti }e se zadr`ati u Beogradu, Novom Sadu u Golupcu.

„APT Ostara je luksuzni re~ni kruzer koji nudi iskustvo putovawa du` reka Rajne, Majne i Dunava”, rekla je za TV Blic izvr{na direktorka Prvog parobrodskog dru{tva Ivana Mihailovi}. „Mo`e da ugosti 160 putnika i poseduje mno{tvo primamqivih karakteristika, ukqu~uju}i palubu za sun~awe, prostrane apartmane i {est restorana.”

Brod je dizajnirao svetski priznati dizajnerski tim Heker Gatri, a izgra|en je u Melburnu. Brod je i{ao na 15-dnevna krstarewa „Veli~anstvena Evropa“ izme|u Amsterdama i Budimpe{te do kraja decembra 2025. godine, a ponovo je na putu od aprila do decembra 2026. godine na turi pod nazivom „Putovawe kroz Balkan“ koja traje 15 dana i ova kru`na tura po~iwe i zavr{ava se u Ma|arskoj.

PT Ostara plovi kroz Ma|arsku, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku i Rumuniju i zavr{ava turu u Budimpe{ti. Na putovawu kroz Srbiju, putnici pose}uju Beograd, Novi Sad i Golubac.

Ove nauti~ke sezone u Beograd i Zemun }e uploviti 652 turisti~ka broda, {to je pove}awe od deset odstro a sa pove}awem o~ekivanih pristani{ta od 10% ove godine, ovaj doga|aj isti~e rastu}i zna~aj Beograda kao

kqu~ne destinacije za me|unarodna re~na krstarewa. „Nauti~ki turizam bele`i zna~ajan rast, {to je za nas podsticaj da sve vi{e i vi{e ula`emo u ovu granu. Da ka`em da je do sada otvoreno 10 turisti~kih pristana od ~ega je sedam na Dunavu, tri na Savi. Da }emo ove godine otvoriti jo{ dva, to su Sremski Karlovci i Apatin“, najavquje Vladimir Batalovi}, pomo}nik ministra gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture. Izvr{na direktorka Prvog parobrodskog dru{tva Ivana Mihailovi} je za Jutarwi program TV Blic rekla je da bi ove godine prema planu trebalo da bude

rekordan broj prethodnu. „Lepo je videti deo ovog trenda”, menu da se mnogi Beograd, jer vawa i od Srbije „Jako im se i jako im je zanimqivo zaista `ive i punosti”.

Auvreme ozda du`e osetim funkcioni{e“,

apostola

dolazim i gde idem. De{ava se da me pozovu na kafu ili da pomognu oko ne~ega.“

Gostoprimstvo, ka`e, u Australiji ima ne{to druga~iji oblik nego na Balkanu.

„Kod nas je to mnogo direktnije –qudi odmah ka`u: ‘Do|i kod mene’. Ovde su qudi malo oprezniji i ne `ele da se name}u, ali su i daqe veoma qubazni i spremni da pomognu.“

PUT KOJI JO[ TRAJE

Sne`anin plan je da iz Viktorije nastavi put ka Kanberi, zatim ka Sidneju, a potom mo`da i daqe obalom ka Brizbejnu.

„Australija je ogroman kontinent i zaista je nemogu}e videti sve za godinu dana“, ka`e ona.

Posle Australije planira da ode i na Novi Zeland, ali ne iskqu~uje mogu}nost da se jednog dana ponovo vrati na australijske puteve.

[TA JE NAU^ILA NA PUTU

@ivot na biciklu, ka`e, promenio ju je na mnogo na~ina.

„Putovawe biciklom me je nau~ilo strpqewu. Kada putujete na ovaj na~in, zavisite od vetra, ki{e i vremena. Ne mo`ete sve da kontroli{ete i morate da nau~ite da se prilagodite.“

Uprkos svim izazovima, Sne`ana i daqe veruje da je najva`nije slediti sopstvene snove.

„Promene nisu lake i zahtevaju mnogo energije. Ali ako verujete u ono {to radite i istrajete u tome, vrata se vremenom po~iwu otvarati.“

Wene avanture mogu se pratiti na dru{tvenim mre`ama i blogu pod imenom Ciklonomad, gde redovno objavquje putopise i fotografije sa putovawa.

SBS na srpskom, Krste Markovi}

prvi kruzer

Sombor, muzi~ko nadahnu}e

Pi{e:

Joca Gajeskov

Ne tako davno zz {tampe je iza{la jedinstvena kwiga „Sombor, muzi~ko nadahnu}e“

Petra Stojkova, nekada poznatog somborskog tambura{a i jednog od obnoviteqa tambura{ke muzike u gradu po~etkom 1970-ih, koji ve} tri i po decenije `ivi u Sidneju.

On je sakupio i objavio 99 pesama koje pevaju o Somboru ili u kojima se pomiwe Sombor –bez sumwe najopevaniji grad na na{im prostorima.

Svaka pesma ima adekvatan notni zapis i zaseban tekst, sa nazna~enim autorima (ukoliko se, naravno, znaju), a vrlo ~esto i sa zanimqivim prate}im pri~ama o nastanku ili izvo|a~ima pesme, uz desetine izvornih ilustracija.

Me|u sakupqenim pesmama

u Ceweni muzi~ar Petar Stojkov iz Sidneja je u kwizi sabrao sve pesme ispevane o wegovom rodnom gradu Somboru sa tekstovima notnim zapisima i prate}im pri~ama

najvi{e je starogradskih i narodnih („U tom Somboru“, „Fijaker stari“, Kad se `eni Kosti} Laka“, „Fijakerist“, „Ne mogu se ta~no setit’ leta“, „Somborski be}arac“, „Stara frajla iz Sombora“…), {lagera i pop pesama („Somborske ru`e“, „Bela la|a“, „Bo`a zvani Pub“ „U [ikari pored Sombora“, „Skelexija”…),

ali i rok-kompozicija, pa i rep-pesama. Osim toga, u podu`em predgovoru, koji je napisao Milan Stepanovi}, citirani su stihovi jo{ petnaestak starih i prastarih pesama o Somboru, nastalih od kraja 16. do po~etka 20. veka, za koje nije sa~uvana muzi~ka podloga.

ca, ima 194 strane, {tampana je u punom koloru i na kvalitetnoj kunstdruk hartiji, a oblikovao je poznati dizajner J. M. Jofke, i sam jedan od somborskih tambura{a. Promocija je odr`ana u prepunoj sali Somborske @upanije, nekadaswem sedi{tu Austro - Ugarske Ba~bodro`ke `upanije, danas sedi`te gradske somborske administracije. U~esnici programa bili su Ru`ica Par~eti}, voditeq programa i izve{ta~ RT Vojvodina, Dejan Tomic muzi~ki urednik Radio Novi Sad, Milan Stepanovi} somborski publicista i izdava~, Du{an Mihalek biv{i muzi~ki urednik Radio Novog Sada i sekretar Matice srpske, od 1991 `ivi u Izraelu, somborski Tambura{ki orkestar pod upravom \ure Par~eti}a, nastavnik tambure i graditeq tambura i somborski vokalni, solisti Zorana I|u{ki solistkiwa RT Srbije i maturant Somborske muzi~ke {kole, Slobodan Dan~ulovi} i \or|e Ogrizovi}.

TAMBURA[I, TAMBURA[I...

i vr{ilac du`nosti pomo}nika „APT Ostara“ u Luci Beograd 18. marta

broj pristajawa, 15 odsto vi{e u odnosu na videti da su australijski turisti sve ve}i trenda”, rekla je Ivana Mihailovi}, uz napomnogi od wih prijatno iznenade kada do|u u mnogi od wih imaju neka druga~ija o~ekiSrbije i od Beograda.

se svidi {to je me{avina svega i sva~ega zanimqivo da vide kako u stvari lokalci i {ta je to {to oslikava na{ `ivot u Pot-

Slika je sa gimnazijske maturske ve~eri meseca maja 1975. Od tog doba je nekako po~ela tradicija nastupa tambura{a na gimnazijskoj maturi.

Matursko ve~e je, po tradiciji, odr`ano u Kristalnoj sali hotela „Slobode”, koji se pomiwe u strofi poznate pesme „U tom Somboru”: „Od kako je ta hotel „Sloboda”, od ta doba na{e sna{e zavole{e tambura{e u tom Somboru”. Na slici su, s leva na desno, \or|e Uzelac - basprim, Zlatoje Paj~i} - prim, Petar Stojkov i Jo`ika Firaw - basprimovi, Sima Karas - kontra i Luki} Radivoj - bege{.

- Po na{em saznawu, ne samo da nijedan grad u Srbiji i na prostoru biv{e Jugoslavije nema ovakvu kwigu, nego nismo zapazili i da na prostoru Evrope postoji zbirka od stotiwak kompozicija posve}enih nekom gradu ili vezanih za wega. Sombor je, evo, od pre par dana ima – ka`e publicista Milan Stepanovi}. Kwiga je objavqena u izdawu UG „Norma“ Sombor, velikog je formata (31h24 cm), tvrdih kori-

Na na{e pitawe kada }e biti promocija u Sidneju, ugledni muzi~ar i ~lan ovda{we srpske zajednice Petar Stojkov, ka`e; - Promocija kwige nije jo{ bila ovde, ali razmi{qam o tome, imam i program i mesto za promociju, ali treba da realizujem to. Vi{e o tome uskoro. Desetak primeraka kwige jo{ imam ovde, te{ke su oko 1kg pa nisam mogao doneti vi{e. Desetak primeraka sam prodao ovde, a cena je 35 dolara. Kwigu sam sam finansirao – ka`e wen autor.

Uvereni smo da }e budu}a sidnejska promocija pomenute kwige biti pun pogodak, jer je gospodin Stojkov proteklih trideset godina bitisawa na australijskim prostorima svojim radom i zalagawem, ostavio dubok trag ne samo u srpskoj zajednici, ve} i multikulturnom `ivotu na{e nove otaxbine Australija.

Agresija i 78 dana Srbije pod bombama

Navr{ilo se 27 godina, od 24. marta 1999. godine, kada je NATO po~eo bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije bez odobrewa Saveta Bezbednosti OUN. Naredbu je tada{wem komandantu savezni~kih snaga, ameri~kom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana. NATO bombardovawe SRJ je po~elo 24. marta 1999. godine u 19 ~asova i 55 minuta.

Za NATO, direktni povod bombardovawa je bio 15. januar 1999. godine u selu Ra~ak, u sukobu pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije i pripadnika tzv. Oslobodila~ke Vojske Kosova (OVK) kada je ubijeno 45 terorista, {to je od strane kosovskih Albanaca i {efa misije OEBS-a na KiM penzionisanog ameri~kog generala Vilijama Vokera, predstavqeno kao „masakr nedu`nih albanski civila“!

Prve NATO rakete pale su na kasarnu u Prokupqu u 19.50 kada je stradao vojnik VJ Boban Nedeqkovi}. Zatim su bombe oko 20.15 pogodile podzemni bunker u Kur{umliji kada je poginulo 12 rezervista i vojnika. Prva `rtva prvoga dana bio je 21-godi{ni Sa{a Staji}, mladi vojnik iz Beograda, koji je stradao na stra`i u krugu danilovgradske kasarne „Milovan [aranovi}”.

BOMBARDOVAWE

BEZ ODLUKE SB OUN

SRJ je napadnuta kao krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji i za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budu}em statusu ju`ne srpske pokrajine. Nakon {to je odluku o neprihvatawu stranih trupa potvrdila Skup{tina Srbije, koja je predlo`ila da snage Ujediwenih nacija nadgledaju mirovno re{ewe sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 ~asova zapo~eo vazdu{ne udare krstare}im raketama i avijacijom, na vi{e podru~ja Srbije i Crne Gore.

Devetnaest zemaqa Alijanse po~elo je bombardovawe sa brodova u Jadranu, iz ~etiri vazduhoplovne baze u Italiji, podr`ane strate{kim operaterima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi. Najpre su ga|ani protivvazdu{u{na odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Pri{tini, Batajnici, Rakovici (Stra`evica), Mladenovcu...

Prema proceni Vlade Srbije u bombardovawu je poginulo najmawe 2.500, a raweno je i povre|eno vi{e od 12.500 osoba od kojih 1.008 ubijenih vojnika i policajaca, a prema neslu`benim podacima, te`e i lak{e je raweno oko 6.000 civila, me|u wima 2.700 dece.

Ukupna materijalna {teta procewena je tada na 100 milijardi dolara Ratni gubici NATO-a u qudstvu i tehnici nikada nisu obelodaweni.

l Odluka o vazdu{nim udarima na SRJ, doneta je bez odobrewa i odluke Saveta bezbednosti OUN, {to je bio presedan.l Prema proceni Vlade Srbije u bombardovawu je poginulo najmawe 2.500 qudi a uni{teno je i o{te}eno 25.000 stambenih objekata, onesposobqeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga... l Tokom agresije izvr{eno je 2.300 vazdu{nih udara na 995 objekata {irom zemqe

Tada{we vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno vi{e desetina letelica. Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio vi{e od 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je ameri~ki predsednik Bil Klinton naveo u govoru 10. juna 1999. da NATO nije pretrpeo „nikakve `rtve”.

U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu ~uvaju se ostaci sru{enih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstare}ih projektila.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se

tokom 11 nedeqa napada bar nekoliko puta nije na{ao na meti. U bombardovawu je uni{teno i o{te}eno 25.000 stambenih objekata, onesposobqeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

O{te}eno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravqa, 18 de~jih vrti}a, 69 {kola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.

CIVILI I CIVILNI OBJEKTI METE Tokom agresije izvr{eno je 2.300 vazdu{nih udara na 995 objekata {irom

Poga|ali civilne ciqeve

Tokom ratnih dejstava na Kosovu i Metohiji u ratnoj formaciji Pri{tinskog korpusa bile su pod~iwene 15. oklopna brigada (tenkovi T-55), 211. ok.br. (M-84) i 252.ok.br. (M-84), te tenkovski bataqoni 243. mehanizovane brigade i bataqoni motorizovanih brigada ( u svom sastavu tenkove su imale 78, 125 i 549.mt.br.) - Sve skupa do 300-350 tenkova.

VJ je objavila zvani~no slede}e gubitke u tehnici na prostoru Kosova i Metohije : 13 tenkova, 8 oklopnih transportera i 27 artiqerijskih oru|a. Ve} krajem juna 1999.g. na Kosovo dolazi specijalni tim od 35 qudi, koji su ~inili NATO i ve}im delom USAF oficiri, sa zadatkom utvr|ivawa stvarnog broja uni{tenih mobilnih ciqeva na Kosovu. U narednom periodu tim je obi{ao 429 lokacije na Kosovu i Metohiji po kojima je dejstvovano u ciqu uni{tewa tenkova i ostalih ciqeva. Sa oko 2.600 na~iwenih fotografija tim se vra}a u {tab avijacije u Ram{tajnu u Nema~koj. Izve{taj je govorio da je avijacija bila efikasna u uni{tavawu nepokretnih ciqeva, poput bunkera i mostova, ali da je prona|eno malo uni{tenih mobilnih ciqeva, te da se na osnovu toga mogu samo 58 napada smatrati uspe{nim (od 1025, koji su smatrani uspe{nim).

zemqe, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstare}ih raketa, izru~io 37.000 „kasetnih bombi”, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a raweno je vi{e stotina wih, i upotrebio zabrawenu municiju sa osiroma{enim uranijumom a samo na Kosovu i Metohiji je ga|ano 113 mesta sa uranijumskim projektilima. Bombardovawe je okon~ano potpisivawem Vojno-tehni~kog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom po~elo povla~ewe snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Po{to je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovawa, posledwi projektili pali su na podru~ju sela Kolole~ (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upu}eno 37.200 vojnika Kfora iz 39 zemaqa, sa zadatkom da ~uvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne defini{e naj{iri stepen autonomije.

Zoran Vla{kovi}

Mart je krvavi mesec

Pi{e: Marko Lopu{ina

u Ako je suditi po pijetetu koji je iskazan povodom godi{wice smrti Slobodana Milo{evi}a, Zorana \in|i}a i posade vojnog helikoptera, ispada da je Sloba narodni heroj, \in|i} nemu{ti premijer, a vojni piloti potro{ni kadar armije

Srpske patriote imaju obi~aj da ka`u kako je „mart najokrutniji mesec u srpskoj istoriji“. I onda nabrajaju da je 27. marta 1941. britanska tajna slu`ba izvela pu~ i demonstracije „Boqe rat nego pakt“ u Beogradu protiv Hitlera, da su 9. marta 1991. izbile demonstracije opozicije u Beogradu, da su kosovski nacionalisti izveli pogrom nad Srbima 17. marta 2004, da je NATO bombardovao srpski narod 24. marta 1999.

I da su u martu umrli srpski premijer Zoran \in|i} 2003. godine, srpski vo`d Slobodan Milo{evi} 2006. godine, sedam osoba u padu vojnog helikoptera 2015. I da je 8. marta 2026. u Australiji umro moj prijateq Sreten Bo`i}, zvani Bo Vongar. Ako je suditi po pijetetu koji je iskazan povodom godi{wice smrti Slobodana Milo{evi}a, Zorana \in|i}a i posade vojnog helikoptera, ispada da je Sloba narodni heroj, \in|i} nemu{ti premijer, a vojni piloti potro{ni kadar armije. Jedino je Sreten Bo`i} nesu|eni australijski nobelovac ispra}en sa iskrenom tugom na onaj svet.

Kao narod koji vi{e voli mitove i legende, nego li realnu istoriju, zanosimo se i danas veli~inom ili smawenom slikom dvojice srpskih prvaka \in|i}a i Mil{evi}a. Premijer Srbije je, ka`u neki, ubijen jer je hteo da Srbiju prevede ili proda Zapadu. Atentat na \in|i}a planirali su Sovjeti, koji nisu hteli da dozvole da Srbija postane ameri~ka kolonija, a izvr{ili osvetnici iz Beograda, koji su se upla{ili da }e da ih odvede Amerikancima u Hag da ih osude na dugu robiju. Srpski ministar policije Du{an Mihajlovi} u vreme vladavine DOS-a jo{ u toku dana i no}i posle likvidacije premijera Srbije stavio je politi~ki pe~at na ubistvo Zorana \in|i}a u Beogradu 12. marta 2003. godine u 12,25 sati. Na ministrovoj listi prijavqenih na{li su se savetnik predsednika dr Vojislava Ko{tunice, lidera Demokratske stranke Srbije i biv{eg predsednika SRJ, generali Uprave bezbednosti VJ, odnosno na~elnik vojne kontraobave{tajne slu`be i bliski saradnik predsednika SRJ. Zatim nekada{wi predsednik Republike Srpske Krajine i plejada pripadnika srpske tajne policije, predvo|ene nekada{wim komandantom Crvenih beretki pukovnikom Miloradom Ulemekom-Lukovi}em Legijom. Jasno je bilo da qudi iz Vlade Srbije, posle atentata na srpskog premijera Zorana \in|i}a, tvrde da je na delu bio dr`avni terorizam, strana~ka zavera sa mafijom i kako je to ministar policije rekao, Antiha{ki lobi. Nata{a Mi}i}, predsed-

nik Narodne skup{tine i v.d. predsednika Srbije ocenila je takvu procenu srpske policije kao izvesnost da su qudi koji su organizovali i izvr{ili atentat na premijera \in|i}a „imali neposredan interes i ciq da izazovu nasilnu promenu vlasti i uspostavqawe re`ima koji bi tobo` boqe {titio nacionalne interese“. Iz ove re~enice prve dame Srbije, i obrazlo`ewa krivi~nih prijava, koje je dao srpski ministar policije, nametnuo se utisak da je Zoran \in|i} morao da umre, jer je zavereni~ki Antiha{ki lobi tako planirao da preotme vlast od DOS-a i Demokratske stranke, jer dr`ava Srbija i wene policije to nisu uspele da spre~e. Mala je uteha bila ~iwenica da }e Vlada Srbije formirati posebnu komisiju koja }e ispitati propuste u radu MUP-a Srbije i Bezbednosno-informativne agencije oko atentata na srpskog premijera. Politi~ki, slu~aj atentata na Zorana \in|i}a bio je okon~an.

Milo{evi} je od strane Amerkanaca u zatvoru dr`an, a nele~ewem ubijen, jer nije izvr{io zajedni~ki potpisan Sporazum o tranziciji u Srbiji. SAD su `elele da Srbija, najdemokratskija dr`ava isto~nih komunista bude primer ostalim zemqama Var{avskog ugovora za tranziciju. Da im proda PTT, Jugopetrol, RTS, fabrike vojnog naoru`awa, rudnike i fabriku duvana Ni{. Sloba se predomislio jer bi ostao bez direktora i radnika kao glasa~a, a Amerikanci su wemu i na{em narodu uveli sankcije, optu`ili ga da je kasapin i zatvorili u [eveningen.

I jednom i drugom, i \in|i}u i Milo{evi}u je nova vlast obe}ala da }e da u|u u srpsku istoriju tako {to }e da im podigne, svakom li~no po jedan spomenik. \in|i}ev je napravqen u ^ikagu, ali nije dove`en u Beograd. Milo{evi}u je napravqen u Moskvi, ali nije dove`en u Beograd, stoji u magacinu nekih bajkera. Za

Za Milo{evi}a je Ko~a Popovi} u martu 1989. godine rekao: ”Milo{evi} je obi~an bankarski pacov, zbog wega }e biti krvi do kolena”

Qudi iz Vlade Srbije, posle atentata na srpskog premijera Zorana \in|i}a, tvrde da je na delu bio dr`avni terorizam, strana~ka zavera sa mafijom

i NATO 1999. A srpski narod je uranijumskim bombama ubijan od krvavog 24. marta. Milo{evi} je potom postao usamqenik na vlasti, a 2006. godine pokojnik. Vra}awe Milo{evi}a u srpski politi~ki `ivot, makar u obliku bronzanog spomenika, zna~ilo bi da je Srbija zemqa prevrtqivih politi~ara. Dok dr`avno rukovodstvo Srbije posledwih godina uverava me|unarodnu zajednicu da smo okajali ratne grehe, da smo posve}eni demokratiji, da negujemo diplomatiju tolerancije i razumevawa, da se kao narod zala`emo za mir na Balkanu, javno odavawe po~asti ~oveku koji nas je devedesetih godina uveo u rat sa zapadnim svetom i pustio krv svom narodu, li~ilo bi da Srbi opet kora~aju (i politi~ari, i mi narod), sa olovnim ~izmama na nogama.

Slobodan Milo{evi} je do{ao na vlast 1986. godine na Osmoj sednici dobro organizovanom zaverom protiv liberalnog krila partije predvo|enog Ivanom Stamboli}em i Dragi{om Pavlovi}em. Doveo je na vlast odane mediokritete iz drugog e{alona partije, `eqne vlasti, novca, uticaja i mo}i. Organizovao je niz „spontanih” masovnih mitinga kojima je udario na institucije i prigrabio vlast u pokrajinama.

\in|i}ev spomenik se niko ne bori, a za Milo{evi}ev mnogi. Beogradu je grupa starih socijalista predlo`ila Vladi Srbije da se podigne spomenik Slobodanu Milo{evi}u, vo`du koji se uzdigao kao nacionalni vo|a na mitingu me|u Srbima u Kosovu Poqu 1987. godine, ali i potom politi~ki propao ba{ zbog izdaje naroda na Kosovu i Metohiji. Predlog socijalista i to po~asnog predsednika SPS-a Skup{tini grada Beograda, da se u prestonici podigne bronzana statuta Slobodana Milo{evi}a je ne{to najgore {to se moglo dogoditi Srbiji, narodu, Vladi Srbije i samom predsedniku Vu~i}u u trenucima kada se bore za celovitost zemqe i wen ulazak u evropsko politi~ko dru{tvo.

Ideja o podizawu spomenika Milo{evi}u nije nova. Pre par godina to su prvi predlagali Milutin Mrkowi}, Branko Ru`i}, Momir Bulatovi}. A predsednik socijalista Ivica Da~i} je potom izjavio da wegov politi~ki otac Slobodan zaslu`uje spomenik „kao i svaki drugi dr`avnik koji je zadu`io ovaj narod i borio se za wega - a Milo{evi} to jeste uradio”.

Milo{evi}evi naslednici predlo`ili su i nekoliko potencijalnih lokacija za wegov spomenik u Beogradu - Trg Slavija, Studentski park ili Studentski trg, pored kog se nalazi sedi{te SPS-a. U podno{ewu zahteva Skup{tini grada Beograda za podizawe monumenta srpskom vo`du omelo ih je iznenadno imenovawe Jasmine Mitrovi} Mari}, predsednice beogradske Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica za ambasadorku Srbije u Danskoj, pa je inicijativa odlo`ena na kratko vreme. Milo{evi} je po meni bio narodni heroj, jer je uzdigao narod u srpstvu, do 1995. Onda je izgubio rat sa hrvatskom i SAD i postao gubitnik od 1995. godine. Porazila ga je i albanska ilegalna vojska OVK

Izvr{io je dr`avni udar u Crnoj Gori i poku{ao da likvidira predsednika Mila \ukanovi}a. Doneo je Ustav 1990. godine kojim se Srbija de facto otcepila od ostatka SFRJ i tako uni{tio jugoslovenski politi~ki poredak.

Bio je dogmatski komunista, `eleo je da kao borac za o~uvawe Jugoslavije li~i na Josipa Broza Tita, ali je sa ideologijom velikosrpskog nacionalizma, tokom prvog boravka na Kosmetu, kad se sreo s masom okupqenih Srba i osetio mo} koju ima nad wom, odlu~io da bude novi srpski vo`d. Za wega je Ko~a Popovi} u martu 1989. godine rekao:

„Milo{evi} je obi~an bankarski pacov, zbog wega }e biti krvi do kolena” Milo{evi} je odbijao svaku mogu}nost preure|ewa jugoslovenskog politi~kog sistema, nije ga zanimala ni labava federacija, ni konfederacija, niti bilo koji kompromisni oblik politi~kog ustrojstva. Obra~unao se sa saveznom Vladom premijera Ante Markovi}a i zaustavio reforme koje je ona pokrenula, zaustavqaju}i time i put Srbije u budu}nost.

Odbio je plan lorda Karingtona koji je ponu|en na sastanku sa Predsedni{tvom SFRJ 1991. godine u Titovoj vili u Igalu, kada je predlo`eno da svaka republika u okviru Jugoslavije mo`e da ide svojim samostalnim putem. Svi republi~ki lideri su taj predlog prihvatili, ali je jedino Milo{evi} taj plan o konfederaciji odbio. Nagovorio je svog predstavnika Momira Bulatovi}a da povu~e potpis na Ha{koj konferenciji, da i Crna Gora ne mo`e da ide u takvu Jugoslaviju. Milo{evi} je hteo Jugoslaviju samo za sebe, makar i krwu. Bilo mu je stalo da postane predsednik takve dr`ave, odnosno da bude pravni i politi~ki naslednik SFRJ, kako bi mogao da dobije weno nasle|e – dr`avnu imovinu i milijarde dolara i jugoslovensko zlato u stranim bankama. Samo Komunisti~ka partija Jugoslavije je od 1932. godine u stranim bankama dr`ala ~ak 45 milijardi dolara vrednu partijsku ~lanarinu svojih ~lanova. Uz ostalo nacionalno blago u stranim bankama je bilo oko 75 milijardi dolara, ~iji je vlasnik bila Jugoslavija. Da bi se dokopao tog nasledstva Slobodan Milo{evi} je stvorio novu kvazi dr`avu SRJ, pa Dr`avnu zajednicu Srbija i Crna Gora kao naslednice SFRJ. Bore}i se za sebe i svoju porodicu na vlasti Slobodan Milo{evi} i wegova supruga dr Mirjana Markovi} su postali izdajnici komunizma. Izdali su ideale komunizma, principe samoorganizovawa radni~ke klase i vladavine kroz ravnopravnost svih klasa i qudi, izdali su pravdu, istinu i komunisti~ko po{tewe. Pretvorili su se u samodr{ce, kojima su komunizam i srpstvo koristili kao izgovor za svoju diktatru.

Estonska prestonica Talin –gde sve mo`e onlajn, pa i brak

Utisci iz posete estonskoj prestonici, o podeqenom gradu gde se nacije ne me{aju, gde se skoro nikom ne di`u spomenici, gde se retko ide u crkvu i gde sve mo`e da se uradi onlajn: glasa, ven~a, a uskoro i razvede.

Moderna arhitektura ~istih i ravnih linija i enterijeri od svetlog drveta neodoqivo su me podsetili na obli`wu Finsku, dok je sam centar bio vi{e nalik nekom kontinentalnom sredwovekovnom gradu opasanom zidinama, poput onih u ^e{koj ili Nema~koj.

@ivopisne kupole pravoslavne crkve Aleksandra Nevskog iz 1900. godine, kao iz neke ruske bajke, svedo~e o dugom ruskom nasle|u, jer je Estonija, posle Danaca i [ve|ana, dugo bila pod vla{}u carske Rusije i kasnije, sve do nezavisnosti 1991, deo Sovjetskog Saveza.

Pomenuta crkva opstala je zahvaquju}i ~iwenici da nisu imali dovoqno novca da je sru{e, a hteli su, tokom prvog perioda nezavisnosti, kada su uklawali sve ruske spomenike, u vreme kada je Rusija imala pre~a posla, zbog Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije. Rusko stanovni{tvo i danas je ogromno. U Talinu, od pola miliona stanovnika, za vi{e od 40 odsto wih, materwi jezik je ruski. @ive potpuno odvojeno, u svom delu prestonice, imaju svoje {kole, svoja mesta gde izlaze i dru`e se, i takore}i se ne me{aju i ne komuniciraju, {to mi je bio potpuno neverovatan podatak.

Najvi{e ih razdvaja jezik. Rusi gotovo uop{te ne govore estonski, iako im je obavezan u {koli, kao i Estoncima ruski.

Kadri, koja radi kao lokalni vodi~, otkrila mi je da je u wenoj porodici pre tri godine izbio skandal, kada je majka priznala da je u stvari Ruskiwa, ~iji su roditeqi promenili prezime i preselili se u drugi deo grada, jer ih je „bilo sramota“. Porodica se, tvrdi, jo{ na terapijama oporavqa od {oka.

Kadri ima samo jednu poznanicu Ruskiwu, koju je upoznala tek nedavno.

Pitala ju je za{to weni sunarodnici ne biraju da idu u estonske {kole i dobila frapantan odgovor: izbegavaju ih, da ne bi u wima bili maltretirani po nacionalnoj osnovi.

Pora`avaju}a pri~a za jednu modernu e-dr`avu, ~lanicu Evropske unije u jeku 21. veka.

Da su Estonci propatili tokom sovjetske vladavine, nesporna je ~iwenica. Mnogi su zavr{ili u ozlogla{enom Sibiru, poput Kadrine bake po ocu, `ivahne 99-godi{wakiwe, koja je tamo na svet donela sina, i koja duhovito prime}uje da joj je mnogo te`e od Sibira pala izolacija tokom pandemije kovida.

Estonci su `ilav narod. Za sebe tvrde da su spori, ne mnogo dru{tveni, ali i nimalo religiozni. Va`e za najpaganskiji narod Evrope, koji je uz Letonce i Litvance, bilo najte`e pokrstiti. I sad mawe od ~etiri odsto Estonaca ide u crkvu. Luteranci su, {to je nasle|e {vedske vladavine, ali je najmasovnija religija u zemqi ubedqivo ruska pravoslavna. Monumentalna katedrala iz XIII veka, prethodno je bila katoli~ka, pa je promewena u luteransku. Na wenim vratima, neobi~no, nai}i }ete na jedan grob, za koji je vezana jo{ jedna zanimqiva pri~a.

Izvesni Oto, bogati veseqak koji je `iveo u grehu celog `ivota, pred sudwi dan se pokajao i postao veoma religiozan. Crkvi je donirao silan novac da mu dozvole da bude pokopan na samom ulazu u katedralu, ra~unaju}i da }e mu svi ti silni qudi, koji se ba{ na tom mestu prekrste i pomole, pomo}i da okaje grehe.

No, anegdota ima i svoju vickastu stranu. Zlobnici tvrde da je Oto bio neiskren u svom pokajawu i da je samo smislio na~in da i posle smrti, `enama koje prelaze prag crkve, malo zaviri pod sukwu.

Zanimqivo je da Estonci spomenike ne podi`u gotovo nikom, a da su po pismenosti vode}i u Evropi, na PISA testovima izbili su na ~elnu poziciju. Potowe bi logi~no moglo da objasni prethodno.

Ranije pomenute sli~nosti sa Finskom naravno nisu slu~ajne. Estonci, zajedno sa Fincima i Ma|arima pripadaju ugro-finskoj grupi naroda i jezika. Finski razumeju 30-40 odsto, ali ma|arski ne.

Prate finske TV programe i nekako na Finsku gledaju kao na starijeg brata. Ponosni su kad se neki finski sportista popne na pobedni~ko postoqe, iz prostog razloga {to je himna koju slu{aju – i wihova! Sibelijusovu melodiju dele oba naroda, iako su stihovi razli~iti.

Estonski jezik ima 14 pade`a, nema rod i {to je jo{ zanimqivije, nema futur. Digitalni narod budu}nosti ne govori o budu}nosti, on je pro`ivqava.

Estonija je najdigitalnija zemqa Evrope i jedina u ~ijem ustavu pi{e da je pravo na pristup internetu jedno od qudskih prava. Dodu{e, za to pravo mora i da se plati, jer besplatnog interneta nema. Na posledwim izborima glasalo je rekordnih 80 odsto gra|ana, a onlajn glasova bilo je vi{e nego fizi~kih.

Pomenuta Kadri je dete devedesetih, ro|ena posle nezavisnosti, i glasa onlajn otkako zna za sebe i otkad na to ima pravo. Opisuje svoju malu „avanturu“ kada je na pro{lim izborima iza{la na svoje bira~ko mesto da vidi kako izgleda to glasawe na licu mesta.

Bila je u ~udu dok su je bukvalno vodali za ruku okolo i pokazivali {ta treba da radi, i to je sve trajalo i trajalo. Merila je vreme. Za onlajn glasawe trebalo joj je svega deset sekundi. Sada mo`e da glasa i mobilnim telefonom, pa planira da obori svoj rekord u brzini.

U Estoniji mo`ete i da se ven~ate onlajn. Br`e nego u Las Vegasu. Ne zvu~i ba{ mnogo romanti~no, ali za one koji brak do`ivqavaju samo kao ne{to {to on u su{tini i jeste, ugovor o zajedni~kom `ivotu dve osobe, mo`e da bude veoma prakti~no.

Jo{ prakti~nije je {to }e uskoro mo}i i da se razvode digitalno. Bez drame, papirologije i premi{qawa. Estonska kuhiwa najvi{e je nalik nema~koj. Naj~e{}e se jede meso sa krompirom i kiselim kupusom. U jednom od najboqih restorana u gradu, Rataskaevu 16, probala sam specijalitet, pe~eno meso losa, sa celerom i {qivama. Neverovatno mekan i ukusan tamni ra`ani hleb sprema se po specijalnom receptu bake {efa kuhiwe.

U okolnim restoranima, koji su gotovo svi izuzetno atraktivni, u sredwovekovnom ambijentu, sme{teni pod arkadama debelih zidina, i sa osobqem obu~enim u sredwovekovne odore, mo`e se naru~iti i meso medveda. Konobar ka`e da se dinsta 24 sata da bi bilo meko i so~no.

Crkva Svetog Olafa u dowem delu grada, kada je sagra|ena u XVI veku, bila je najvi{a u Evropi. Posle udara groma re{ili su da je malo skrate.

^uveni hotel Viru, izgra|en je u blizini

luke u vreme SSSR

^uveni hotel Viru, izgra|en je u blizini luke u vreme SSSR, kako ka`u, s namerom da se otkrije ko su i {ta smeraju ti silni stranci koji dolaze u grad. Pri~a se da je KGB prislu{kivao sve sobe, a da je jedan Finac poku{ao da proveri da li je ta pri~a istinita, pa je u sobi rekao: „Kakvi su im ovi KGB hoteli, nikad u wima nema toalet papira!“

I gle ~uda, odmah su u sobu dostavqene zalihe. Ili bar tako sad pri~aju turistima.

Estonci tvrde da je kod wih oki}ena i prva Bo`i}na jelka, 1441. Poru~ili su mi da to prenesem i Letoncima, koji tvrde da su je oni izmislili.

Trg kod Gradske skup{tine, glavno okupqali{te, gde se tradicionalno postavqa i Bo`i}ni market i velika novogodi{wa jelka, u pro{losti je bio jedino mesto gde je moglo da se trguje.

Zgrada ve}nice iz 1404. godine ponosno ga krasi, a na wenom vrhu, poput vetrokaza, simpati~na metalna figura Starog Tomasa, uspomena na dobri~inu iz davnog vremena koji je voleo deci da deli slatki{e. Da je `iveo u moderno doba, mo`da bi zbog toga zaglavio i u zatvoru.

PISAC BOLA, STRASTI I SUDBINE:

Godi{wica ro|ewa velikog srpskog

pisca Borislava Stankovi}a

Niko u srpskoj kwi`evnosti nije tako `estoko, intenzivno ispovedio qubav i `enu kao ovaj pisac

Borisav Stankovi} prekretni~ki je pisac srpske umetni~ke proze sa kojim zapo~iwe srpska moderna kwi`evnost. U svojim pripovetkama, dramama i romanima dao je sliku rodnog grada Vrawa na prekretnici izme|u turskog vremena i modernog doba. Wegova tematika je socijalno odre|ena, a u na~inu prikazivawa preovla|uje unutra{wa, psiholo{ka perspektiva.

Borisav Stankovi} je ro|en u Vrawu 31. marta 1876. godine gde je u~io i osnovnu {kolu. Gimnaziju je poha|ao u Ni{u, a pravne nauke u Beogradu. Napisao je zbirke pripovedaka: „Iz starog jevan|eqa“ (1879), „Stari dani“ (1902), „Bo`ji qudi“ (1902); drame: „Ko{tana“ (1902), „Jov~a“ (1927), „Ta{ana“ (1928); romani: „Ne~ista krv“ (1910), „Gazda Mladen“ (1927), „Pevci“ (nezavr{en roman). Umro je u Beogradu 22. oktobra 1927. godine.

Kada se ka`e da je Stankovi} prvi u srpskoj kwi`evnosti govorio o du{i, tu se pre svega misli na perspektivu u wegovim delima koja se od spoqa{weg sveta okre}e ka pojedincu i wegovom unutra{wem slo`enom svetu. Wegov poetski realizam podrazumeva dubinsko urawawe u psihologiju kwi`evnog lika. Wegovi likovi nisu bili zadovoqni stvarno{}u, dru{tvenim na~elima, okolnostima i o~ekivawima, pa su be`ali u sebe, u svoje se}awe, svoje fantazije, da bi se tu opet susretati sa onim od ~ega su be`ali. Kako govori profesor Du{an Marinkovi}: “to neuhvatqivo individualno, to neponovqivo ja“. Stankovi}evi junaci, otkrivaju sebe tako {to bezrezervno, do kraja, pro`ivqavaju svoje strasti, koje dru{tvo ograni~ava ili potpuno zabrawuje. Jer, ne mogu se propisati ose}aji, do`ivqaji, pa su oni slo-

bodni i protkani lirskom ~ulno{}u i u toj slobodi tragi~nom uzvi{eno{}u. Zbog toga Stankovi} postaje prvi pisac koji je zaista prvi pogledao u qudsko telo, u wegovu fiziolo{ku i psiholo{ku dimenziju. Borisav Stankovi} prvi se okre}e krizi identiteta, {to je centralno mesto moderne kwi`evnosti. Kako prime}uje profesorka Danica Andrejevi}: „^ovekova raspolu}enost, dvojnost, raskol u bi}u, omogu}ili su prisustvo i nesvesnih i erotskih metamorfoza likova. On je ugradio modernizam u starinski sadr`aj svojih likova.“ Moderno je {to je „Ne~ista krv“ prvi srpski roman u kojem imamo veliki erotski glavni `enski lik. Niko u na{oj kwi`evnosti nije tako `estoko, intenzivno ispovedio qubav i `enu kao ovaj pisac. Moderan je i po ose}awu otu|enosti, ugro`enosti bi}a, nemilosrdne egzistencije, gde bi}e ne mo`e da ostvari svoju esenciju. Stankovi} je pripoveda~ ose}awa, qubavi, ~e`we, strepwe, straha, bola, patwe. Temu qubavi i temu erotskog pokazuje kao podeqene teme, koje se pro`imaju i razilaze. Pa se tako bu|ewe sre}e, iluzije, zanosa i mladosti, stapaju i prelivaju u temu nesre}e, uni{tewa i samouni{tewa. ^ovek se bez obzira na pol pokazuje kao krajwe slo`eno i kontradiktorno bi}e. Stankovi}ev jezik i posle vi{e od jednog veka od objavqivawa ne ostavqa ~itaoce ravnodu{nim. Intenzitet i ja~ina wegovih re~i i daqe se jako do`ivqava po ~emu se svrstava u prve velike, samostalne, stvarala~ke, glasove srpske kulture u celini. Wegovo delo je i daqe ostalo otvoreno za razli~ite vidove kwi`evnih, umetni~kih, filozofskih, psiholo{kih, sociolo{kih tuma~ewa i analiza, a izvesno je da }e nam budu}nost dati i neka druga tuma~ewa. U 2021. godini navr{ilo se ta~no devedeset godina od kako je opera „Ko{tana“ u re`iji Petra Kowevi}a imala premijeru u Zagreba~kom narodnom kazali{tu, a u godini pred nama, obele`i}e se ta~no 120 godina od

MARKO KORICA:

Kafana

U{ao sam u tu zadimqenu kafanu! Ispravio bi me gazda sigurno, to je wegov restoran! Nije! Sve su kafane. Kakav god da si mermerni pod stavio, gazda, ja vidim samo brodski! Kakve god qude da si doveo, ja vidim samo goste. Samo goste i wu! U stvari, vidim samo tebe! Okrenuta si mi le|ima, a ja po prvi put razaznajem tvoj lik, po cipelama sa {tiklom. Za probu ti okre}em le|a, ho}u da vidim da li si i ti mene pogledala. Opasna si! Ose}am taj tvoj pogled! Laserski me probija kroz ki~mu do srca. Preme{tam se na drugo mesto, na drugi kraj kafane. Licem u lice – „tet a tet“! Pucaj tim laserom u o~i, nemoj odmah u srce, sa le|a! Nije fer, ja jesam visoki ~in, ali ti ve} vodi{! A pri tome si i lovac i dama i kraqica!

Vrtim film, se}am se na{eg prvog poqupca, moja vojska, kada smo raskinuli na kratko zbog onog tvog ko{arka{a! Ili je bio vaterpolista? Nije vi{e ni va`no! Mada, video sam vas! Sve sam video! Pro{lo je…! I eto tebe i mene posle toliko vremena, u jednoj zadimqenoj kafani, okru`eni figurama od voska stiglim iz provincijskog muzeja „Madam Tiso“, svako u svojoj uko~enoj pozi i nekoj ulozi, koju je sam sebi sme{no dodelio.

Koliko se samo razlikujemo od drugih! Samo smo nas dvoje! Ceo na{ `ivot! Tolike zajedni~ke godine, nikada pro`ivqene!

Prilazim ti kao hrabri general preko brisanog prostora, streqan pogledima pe{adinaca iz wihovih, li~nih rovova `ivota! Izbegavam kur{ume! ^ak se i odbijaju od mene. Znam da se i od ovoga gine! Ali ne}u, rano je!

Kako da ti sve ovo ka`em, kada posle toliko zajedni~kih godina, ti o ovome ne zna{ ni slova! Ho}u da te qubim! Da! Da te qubim po ki{i! Da promrznemo, da se razbolimo (ionako smo ve} bolesni od `ivota). Mo`da postoji {ansa da se le~imo u istoj bolnici, u istom krilu, krilu na kome je mogu}e odleteti daleko od tebe i mene… tamo gde mo`da mo`emo „ti“ i „ja“, da budemo „mi“…

objavqivawa „Ko{tane“, danas jedne od naj~e{}e igranih i najvi{e gledanih dela u srpskom pozori{tu. Petar Kowovi} srpski kompozitor klasi~ne muzike i direktor opere u Zagrebu (1926. godine), rad na „Ko{tani“ zapo~eo je za vreme Velikog rata. Nosilo ga je odu{evqewe Stankovi}evim komadom i stimulisali susreti sa primadonom Majom Stroci u Zagrebu, kojoj je bila namewena naslovna uloga opere u nastajawu. Opera „Ko{tana“ je u 1931. godini imala tri premijere na glavnim jugoslovenskim scenama, u Zagrebu, Beogradu i Qubqani. To je bila prva verzija opere u pet slika, komponovana 1916-1928. Mo`e se re}i da je „Ko{tana“ vi{e uspeha imala preko Save nego u Beogradu, pi{e Nade`da Mosusova, jer u Zagrebu i Qubqani nisu bili optere}eni Stankovi}evom dramom. Druga verzija dolazi izmewena i u {est slika, 1935-1939. Tako je prva Ko{tana u Hrvatskom narodnom kazali{tu bila Vera Misita, u Beogradu Blanka Kezer, u Qubqani Zlata \un|enac. Nije na odmet jo{ re}i da su operu „Ko{tana“, bilo gde da je izvo|ena, voleli svi weni peva~i, cenili dirigenti i sa zadovoqstvom postavqali rediteqi.

TAMARA PETRU[I]:

Bajka

Ispri~a}u ti pri~u, ne, pri~a}u ti bajku, jer ovakvi qudi ne postoje, ovakvi junaci se ne ra|aju. Znam, ne}e{ mi vjerovati. Razumijem. Ali moram da ti ka`em, `elim da ti ka`em.

Bio sam posve mali, ni opasa~ nisu mogli da na|u u mojoj veli~ini. Noge bose, hladna stopala. Ne sje}am se koliko mi je bilo godina. @ivjeli smo skromno, tako su govorili. A zapravo smo `ivjeli bijedno, jadno i sirotiwski poku{avali nahraniti gladna usta. Baba bi mi ujutro u toplu vodu bacila koje zrno kukuruza i ja sam rastao kao sretno dijete. Sito, reklo bi se. Majku nisam imao. Baba je govorila da je postala an|eo jer je na ovaj svijet donijela jednog, mene. Otac je radio, slabo ga pamtim. Baba nije umjela da ~ita ni pi{e, zajedno smo u~ili, nisam htio da baba ne umije sama da se potpi{e ili pro~ita neka moja pisma. I{lo joj je slabije nego meni, ali se

trudila, zbog mene, znam. A onda je jedan dan pala, pala je u krevet i nije se micala. Samo je lagano treptala i usnama poku{avala izgovoriti nerazgovjetne rije~i.

^itao sam joj svaku ve~e, ona bi se osmjehnula na kraju svake stranice i tra`ila bi da opipa korice kwige i omiri{e wene zgu`vane listove. Mnogo godina kasnije, babe ve} dugo nema, ja se sjetim tih no}i kako sjedim kraj wene posteqe, ~itam joj pri~e i slu{am wene tanane uzdahe, za mene je to bilo djetinstvo, za mene je to bila qubav.

Ka`e narod: ko rano rani, dvije sre}e grabi. Ustadoh rano. Nisam ba{ najboqe spavao zbog sino}we ku}ne sva|e, prekinute pri nerije{enom rezultatu. Glaviwam. Spoti~em se o vlastite papu~e, umalo glavu da razbijem, a strogo sam pazio da ne ustanem na lijevu nogu.

Ona melodija od no}as ipak je bila poruka na mobitelu. Pi{e moj du`nik da ni danas ne mo`e platiti dugovano, a obe}ao je. Ve} mu je tre}i put. Na pozive se uporno ne odaziva. Nego, da pristavim kavu i malo se usre}im (kad ustadoh rano i vremena imam). Glas iz spava}e sobe re`i na mene: da kog |avola toliko rondam po ku}i! Dok se ja raspravqam s glasom, kava iskipi. Hajde da na brzinu pobri{em pe} i plo~ice, da glas slu~ajno ne ustane. U `urbi se odijevam, `eqan jutarwe svje`ine.

Eto me napoqu, napokon. Onaj kreten ponovo je parkirao ni tri metra iza mene, jedva se izvukoh u dvadesetak manevara. Sada je preda mnom ravna prazna cesta. Vozim do prvog kafi}a i nadam se. Nisam kantu spustio do dna pa mo`da, kada se u`e potpuno odmota, ne{to i zagrabim. Jednu sre}u, ne treba dvije, bar samo pola. Ili to narod po obi~aju la`e.

SERIJA NAPADA U BEOGRADU:

kokteli i bombe kao svakodnevica

U Beogradu se u posledwih nekoliko

dana ponovo bacaju bombe i molotovqevi kokteli {to podse}a na mra~ne slike iz ne tako daleke pro{losti. Naime, u jednom od najprometnijih gradskih zona na Vra~aru, nepoznata lica bacila su Molotovqev koktel na kafi},

Ovi doga|aji ukazuju na uznemiruju}i trend nasilnih incidenata u Beogradu u posledwih nekoliko meseci.

Podsetimo, 5. februara je ba~ena eksplozivna naprava ba~ena ispred kafi}a „Xeri“ na Novom Beogradu, pri ~emu je o{te}ena fasada ugostiteqskog objekta i susednog lokala, ali bez povre|enih, a dva dana pre toga ba~ena je bomba na ku}u Zdravka ^oli}a.

izazvav{i po`ar i materijalnu {tetu. Vatra je brzo uga{ena, a vatrogasci su spre~ili ve}e posledice, dok policija intenzivno radi na identifikaciji po~inilaca. U incidentu niko nije povre|en.

DVE BOMBE U ZEMUNU

ZA NEKOLIKO DANA

Pre toga, tokom no}i, u Zemunu je ba~ena eksplozivna naprava na teretanu koja se nalazi u okviru stambene zgrade. Na~iwena je materijalna {teta kako na objektu tako i na okolnim vozilima.

Policija je u vezi sa ovim slu~ajem uhapsila osumwi~enog B.K. i odredila mu pritvor do 30 dana.

Samo nekoliko dana pre ovih napada, u Zemunu je zabele`en bomba{ki incident –eksplozivna naprava ba~ena je na pivnicu „Crveni Rak“, pri ~emu je do{lo do razarawa lokalnih prostorija i o{te}ewa okolnih vozila. Zvani~ne informacije o povre|enima jo{ uvek nisu objavqene, a istraga je u toku.

Pre toga goreli su i „Vinoteka“ na Vra~aru, „Babaroga“ na Zvezdari, „Zlatiborska fantazija“ u centru Beograda, „Diktator“ na Paliluli…

POZNATI

KRIMINALNI

OBRAZAC – OD

PAQEVINA

DO EKSPLOZIJA

Ova koli~ina paqevina i bacawa bombi je pokazala da je ovo sada postao beogradski kriminalni trend.

Analiza medijskih izve{taja pokazuje da su tokom 2025. i 2026. godine napadi na ugostiteqske i druge objekte u Beogradu postali brojniji nego {to je to bio sku~aj ranije. Barski lokaliteti na Vra~aru, u Vojvode Stepe, na Banovom brdu i drugim delovima grada tako|e su bili meta napada Molotovqevih koktela, ~esto kada objekti nisu radili, {to ukazuje na to da je ciq napada zastra{ivawe vlasnika lokala.

U mnogim slu~ajevima nadle`ni organi ukazuju da je te{ko povezati sve ove incidente u jedinstvenu kriminalnu mre`u, ali ~iwenica da se metod napada – od paqevina do eksplozija – ponavqa, navodi na razmi{qawe o dubqim uzrocima i mogu}im obrazcima delovawa. Ponavqawe ovakvih scena u Beogradu ukazuje na duboko ukorewene probleme u bezbednosnom sistemu i neefikasnost dr`avnih institucija u spre~avawu kriminala.

Dok institucije ne prorade, ostaje pitawe – {ta je slede}e?

Predsednice Narodne skup{tine Ane Brnabi} izjavila je da penzioneri u Srbiji boqe `ive od penzionera u Nema~koj, Luksemburgu i Norve{koj. Da li je to ba{ tako ako najve}i broj wih prima penziju ispod 45.000 dinara, a ~ak tre}ina se odri~e hrane da bi mogli da u{tede.

Socijalna radnica u penziji i magistar socijalne politike Nade`da Satari} za N1 obja{wava da penzioneri mogu da budu zadovoqni `ivotnim standardom, ali samo oni ~ija penzija je u visini prose~ne plate u Srbiji, takvih je veoma malo.

„Mogu da budu zadovoqni ~ak i oni koji imaju i iznad prose~ne penzije, ali da ih dvoje prima i oni }e da sastavqaju kraj s krajem. Oni su u mawini, a u ve}ini penzioneri nisu zadovoqni svojim standardom”, istakla je Satari}.

Ona obja{wava da je za pro{lu godinu prag siroma{tva iznosio 45.680 dinara, a da penziju ispod 45.000 dinara prima vi{e od 720 hiqada penzionera.

„Onda mo`ete da procenite koliko mogu da budu zadovoqni. A da ne pri~amo koliko ima onih koji primaju ispod 25.000 dinara, kao i starijih koji su van penzijskog sistema”, dodala je.

U Srbiji `ivi oko 105 hiqada `ena koje uop{te nemaju penziju. One su tokom `ivota bile ili doma}ice ili radnice koje su radile sezonske poslove koji su im

S VELIKIM BOLOM I TUGOM U SRCU JAVQAMO DA JE NA[ DRAGI

Vuk Stoji}

Iznenada preminuo u svojoj 17. godini `ivota.

Vuk je ro|en 10. januara 2010. godine u Melbourne-u. Preminuo je 13. marta 2026. godine u Point Cook-u.

Vje~no o`alo{}eni: otac Borislav, majka Stana, sestre Una i Simona, stric Ranko sa porodicom, ujak Mile, tetka Slavica sa porodicom, djed Drago i baka Joka, djed Ratko i baka Vinka, kumovi, prijateqi i ostala familija u Australiji i otaxbini.

Po~ivaj u miru Bo`ijem.

Consular Days – Melbourne

pla}ani na dnevnicu i koji nisu u{le u sistem penionog osigurawa.

The Embassy of the Republic of Serbia in Canberra invites all Serbian citizens residing in the state of Victoria to notify the Embassy of their need for specific consular services, in order to organise Consular Days in Melbourne.

���� Submit your requests via email: consular.canberra@mfa.rs

������ Deadline for submissions: 01 March – 01 April 2026

���� In your email, please provide:

• Full name

• Contact phone number

• Place of residence

„Ako one imaju maju supru`nika - onda }e `iveti i s wim deliti penziju. Me|utim, ima ih koje nemaju i nemaju na koga da se oslone, a ne uspeju da u|u u sistem za socijalnu pomo}. E wima je ba{ lo{e”, kazala je Satari}. Upitana {ta sve nedostaje penzionerima, socijalna radica u penziji je objasnila kako penzioneri tro{e svoje novac.

zdravstvenu kwi`icu kada je skener pokvaren ili nema mesta. Onda odu privatno kod tog istog doktora koji radi i u dr`avnom, Moraju da odvoje i da imaju novca ~ak i kada ga nemaju”, napomenula je Satari}. Tek na tre}em mestu su izdaci za hranu, ali ne za kvalitetnu ishranu ve} minimalnu.

• Type of consular service you wish to request (e.g., passport, notarisation, birth/marriage certificate)

• Number of people for whom you are applying (if registering multiple family members)

Prvo plate da`bine u strahu da im ne iskqu~e struju ili vodu, odnosno da im ne bi narasli dugovi zbog kamata.

„Vi{e od tre}ine starijih se odri~e normalne ishrane jer mora i na tome da {tedi”, istakla je Satari}.

After obtaining submissions and assessing the needs of Serbian citizens in the state of Victoria, the Embassy will announce the exact date for the Consular Days (approximately in the second half of April 2026).

Potom odvoje novac za lekove, po{to dosta lekova se ne izdaje na recept ili se za wih pla}a participacija.

„Moraju da plate ne samo lekove, ve} i medicinske procedure. [ta vredi {to ima

Dodaje da o kulturnim potrebama, bawskim le~ewima i putovnajima mogu samo da ma{taju. Osim u periodima predizbornih kampawa, kada op{tine obezbede autobuse i organizuju za penzionere jednodnevne izlete sa „lepim ru~kom”.

„I to je divno da ima i to”, napomenula je na{a sagovornica.

NADQUDSKI PODVIG MARKA NIKOLI]A: Pre{ao hiqade kilometara kroz pustiwu i led, sakupio 141.000 evra za le~ewe troje mali{ana!

Humanitarac i sportista Marko Nikoli}, koji je osvojio Akonkagvu, pretr~ao jednu od najsurovijih pustiwa na svetu – Atakamu, kao i ledeni Arktik, a potom vukao automobil ~ak 45 kilometara, uspeo je da prikupi celokupan iznos od 141.000 evra za le~ewe troje te{ko bolesne dece. - Sakupqen je ceo iznos. Za Vuka. Za Pavla. Za Ogwena. Iza mene su hiqade kilometara koje ne mogu stati u re~i. ^etiri etape, jedna za drugom. Pustiwe koje peku ko`u i lome duh. Atakama – gde ti sunce uzme posledwi atom snage, a ti nastavi{ jer nema nazad. Arktik – gde hladno}a ulazi u kosti, gde svaki korak boli, gde di{e{ na ivici. Rane, `uqevi, krv, otoci. No}i bez sna. Dani bez snage. I trenuci kada telo ka`e „ne mogu vi{e“, a srce odgovori: „Mora{“. Planina koja oduzima dah. Iz -20 na +30, pa opet na -20 – napisao je Nikoli} na dru{tvenim mre`ama. Jedan od najte`ih izazova bio vu~ewe automobila:

- Vukao sam auto 45 kilometara za mawe od 24 sata, kada su noge ve} odavno otkazale. Borba protiv te`ine, vetra, protiv samog sebe. Svaki metar bio je kao kilometar. Ali nisam stao. Nisam smeo, jer ovo nikada nije bilo zbog mene. Srce mi je puno. Dao sam sve. Ba{ sve {to jedan ~ovek mo`e da da – poru~io je Nikoli} i emotivno dodao:

- Drugari, uspeli smo. Misija je zavr{ena. I zapamtite – na kraju ne pobe|uje snaga. Ne pobe|uje ni telo. Pobe|uje qubav. A qubav }e spasiti svet.

Nikoli}, koji je do sada pomogao brojnim porodicama, otkrio je za Kurir da je deo sredstava obezbedila i wegova fondacija „Zajedno mo`emo“.

- Prikupqeno je vi{e od 141.000 evra. Ceo iznos za Pavla i Ogwena je obezbe|en, dok smo mi donirali preostalih 10.900 evra za Vuka, ~ime su prikupqena sredstva koja su potrebna i za wegovo le~ewe – rekao je Marko.

Podsetimo, Nikoli} je u okviru humanitarne misije „Srcem za tri `ivota“ osvojio Akonkagvu, stigao do baznog kampa Kolera na 6.000 metara nadmorske visine, pretr~ao 500 kilometara kroz Atakamu, zatim 203 kilometra kroz surovi Arktik, a na kraju i vukao automobil 45 kilometara za mawe od 24 sata.

ISTRA@IVAWE EKONOMSKOG FAKULTETA:

SRBIJA IMA ^UDO OD DETETA! Mihajlo (14) je najtalentovaniji pijanista

Evrope! Pozvan je da svira u Karnegi Holu i na Kraqevskoj akademiji u Londonu, ali…

Muzi~ki stru~waci u Srbiji nemaju dilemu: Jo{ od Stefana Milenkovi}a na{ zemqa nije imala telentovanijeg muzi~ara od mladog pijaniste, wunderkinda – Mihajla Stojanovi}a (14)!

Mihajlo je tek osnovac a ve} ima pozive da svira u nekim od najpresti`nijih sala na planeti, poput Karnegi hola u Wujorku i Krakjevske akademije u Londonu, gde bi, ako sve bude po planu, trebao da nastupi ove godine. Stojanovi} je ina~e odli~an u~enik 8. razreda {kole „Stevan Duki}“ u Beogradu i 1. razreda sredwe muzi~ke {kole „Josif Marinkovi}“ u klasi prof. Tijane Blagojevi} Casarsa, koja o wemu ima samo re~i hvale: - Mihajlov uspeh predstavqa izuzetan primer kako prirodni talenat, uz rad i qubav prema muzici mogu da dovedu do velikih rezultata, ~ak i u veoma mladim godinama. Kao wegov profesor, imala sam priliku da od samog po~etka pratim wegov razvoj i mogu da ka`em da Mihajlo poseduje retku kombinaciju prirodne muzikalnosti, izuzetne discipline i duboke umetni~ke zrelosti, ka`e profesorka za Serbian Times.

U protekle ~etiri godine Mihajlo Stojanovi} je osvojio vi{e od 25 nagrada na nacionalnim i internacionalnim takmi~ewima u Italiji, Francuskoj, Rusiji, SAD BiH, Makedoniji…

- Istakla bih pobedu na me|unarodnom takmi~ewu Citta di Minerbio, koje se odr`ava u Italiji. To takmi~ewe okupqa veoma jaku me|unarodnu konkurenciju i predstavqa va`nu referencu u svetu mladih pijanista, dodaje gospo|a Blagojevi} Casarsa i nagla{ava:

- Posebno je zna~ajno to {to je Mihajlo do svojih uspeha do{ao uprkos veoma skromnim `ivotnim uslovima, kao i uslovima za rad. Kod ku}e nema akusti~ni klavir, ve} ve`ba na elektri~noj klavijaturi, a mogu}nost da svira na pravom klaviru ima u {koli i to kada su u~ionice slobodne. Uprkos svim ote`avaju}im okolnostima, wegov napredak je neverovatan i pokazuje kako snaga voqe i qubav prema muzici mogu da prevazi|u sve prepreke.

U narednom periodu Mihajlo je pozvan da nastupi na koncertima u Londonu (Royal Academy of Music), Berlinu (Kammermusiksaal of the Philharmonie), Tokiju (Kawai Concert Hall) i u Wujorku (Carnegie Hall), kao i na festivalu u Firenci (Italija), ali wegova porodica je skromnih primawa i ne mo`e da mu obezbedi sredstva za put.

Zato je wegova profesorka odlu~ila da uputi javni apel qudima dobre voqe koji cene umetnost, ali i Mihajlov talenat i trud, da pomognu da on nastupi na ovim zna~ajnim koncertima!

- Kao ~ovek i kao pedagog mogu da obe}am tim qudima da taj novac odlazi u prave svrhe i ruke – kao pomo} jednom vanrednom talentu kakvog na{a zemqa odavno nije imala, ka`e ona. Mihajlo je nedavno do`iveo i veliku ~ast da se pojavi pred desetak hiqada qudi kao specijalni gost na koncertu Vlade Georgieva, koji ga je najavio i pustio snimak wegovog nastupa. Usledile su ovacije, posle ~ega se Mihajlo obratio publici. - Ponosna sam zbog wegovih uspeha, ali jo{ vi{e me raduje ~iwenica da Mihajlo na sceni pokazuje iskrenost i duboku povezanost sa muzikom. To je ono {to publika uvek prepozna i {to svaku interpretaciju ~ini posebnom. Verujem da je ovo tek po~etak jednog zna~ajnog umetni~kog puta. Uz daqi rad, podr{ku i mogu}nost da razvija svoj talenat u boqim uslovima, sigurna sam da }e wegov muzi~ki glas postajati sve sna`niji i prepoznatqiviji, zakqu~uje Mihajlova profesorka Tijane Blagojevi} Casarsa

Sombor je prvi na listi po kvalitetu uslova za `ivot u Srbiji, pokazuje novo istra`ivawe Ekonomskog fakulteta u Ni{u. Na drugom mestu je [abac, a na tre}em – Pirot. Preliminarni rezultati istra`ivawa percepcije gra|ana koji }e biti upotrebqeni za izradu Indeksa najboqih gradova Srbije (Best City Index) stavqaju Sombor na prvo mesto, prate ga [abac i Pirot. Beograd se nije proslavio na 14. poziciji, ali Zaje~ar ostao na samom kraju liste od 28 gradova.

Na izradi ovog rangirawa radi Ekonomski fakultet u Ni{u, uz podr{ku projekta UR Wise koji finansira Evropska unija.

SOMBOR PRVI U VE]INI KATEGORIJA

Gra|ani su gradove ocewivali kroz 10 dimenzija/kategorija odnosno 54 indikatora.

Sombor je bio prvoplasirani u osam od 10, a i u preostale dve kategorije je bio drugi. Reklo bi se, ubedqiv rezultat.

Kako su gra|ani obuhva}eni ispitivawem ocewivali samo svoje prebivali{te, mo`e se zakqu~iti da su Somborci najponosniji na svoju zajednicu i u woj vide boqe {anse za napredak nego Zaje~arci. Posmatranih 10 kategorija, rangirali su prema svojem vi|ewu wihovog zna~aja za kvalitet `ivota. Gra|anima su prioritet bezbednost i zdravstvena za{tita. Sledi obrazovawe i qudski kapital, a na tre}em mestu spremnost na usvajawe digitalnih tehnologija. Na za~equ, ali ne mnogo mawe va`no su ekonomija i tr`i{te rada gde su izme|u ostalog ocewivali mogu}nost da na|u posao. Tako|e i za{tita `ivotne spremine, kao i javne usluge u lokalnoj samoupravi.

BEOGRAD PODBACIO

Iako bi se o~ekivalo da glavni i najve}i grad bude visoko rangiran, Beograd je prili~no podbacio. Na{ao se tek na sredini tabele – 14. mesto.

Profesorke Ekonomskog fakulteta Jelena Stankovi} i Vesna Jankovi} Mili}, koje vode izradu indeksa, obja{wavaju da

na percepciju gra|ana uti~e i o~ekivawe gra|ana te je mogu}e da stanovnici Beograda ne o~ekuju mnogo od svog grada. Isti~u da je re~ o subjektivnoj percepciji i takva bi i trebalo da bude. Kada budu dodati i rezultati istra`ivawa stavova privrede, sigurno je da }e se raspored gradova na finalnoj listi mewati, istakle su profesorke na predstavqawu u Poslovnom klubu Privrednik. Kako su najavile, slede}i korak bi}e sprovo|ewe istra`ivawa me|u privrednicima, kao i daqe unapre|ewe metodologije kako bi se dobio kompletni indeks.

Autori }e kategorijama koje su ocewivali gra|ani metodolo{ki dodeliti odre|enu „te`inu“ kako bi se dobila {to objektivnija lista. Krajwi ciq je da se izradom ovakvog rangirawa pomogne donosiocima odluka u lokalnim samoupravama da kroz boqe javne politike unaprede uslove `ivota. Gra|ani su odgovarali odnosno birali izme|u unapred definisanih izjava o svom gradu. Broj ispitanika je odabran proporcionalno veli~ini svakog grada. Tako|e su bili unapred upoznati s kojim ciqem se sprovodi istra`ivawe.

Написао: Miroslav Jankovi}

I

nedostatak, sem Pelea SIROMA[NI

Kada su se fudbalski stru~waci izja{wavali ko je najboqi fudbaler svih vremena Pele je dobio 72,75%, Di Stefano 9,75% a Maradona 6,0%. Neki Peleovi osporavateqi ka`u: on nije igrao u Evropi.

Da, ali se tada boqi fudbal igrao u Ju`noj Americi nego na starom kontinentu: u Peleovoj eri Santos je bio prvak sveta dva puta, Brazil tri, pre wega i Pelea Urugvaj dva puta uzima svetsku fudbalsku krunu, svi veliki igra~i Peleovog doba igraju iskqu~ivo u ju`noameri~kim klubovima.

Pele je do`iveo sve mogu}e sportske po~asti, neke i izvan fudbalskog sveta. Tako ga je MOK 1999. g. izabrao, za sportistu 20. veka, iako on nikada ni kao fudbaler nije nastupio na olimpijskim igrama. Verovatno je MOK imao na umu da je Pele, vi{e nego ikad iko od sportista, u~inio na popularnosti svoga sporta - fudbala. Nakon te odluke MOK-a, nekoliko svetskih najuglednijih novina je provelo svoje ankete o tome ko je sportista 20. veka. Izabran je Muhamed Ali, slavni bokser, a Pele je uvek bio drugi. Uzmemo li u obzir da je MOK vrlo {krt u pohvalama i rangirawima sportista, te ovome dodamo novinske ankete koje su Alija stavile na prvo mesto sportiste 20. veka, dolazimo do interesantnog zakqu~ka: samo fudbaler Pele i bokser Ali su sportisti koji se i danas, a pedeset i vi{e godina nakon {to su zavr{ili karijere, nedvosmisleno smatraju najboqima koji su ikada nastupali u svojim sportovima.

Za{to bi Pele i danas bio i najboqi i najskupqi fudbaler sveta! Re~eno je vi{e puta i na vi{e mesta da je on fudbaler bez ijedne mane. Iznad svih wegovih fudbalskih osobina su dve, uro|ene, dakle - vanvremenske: beskrajni talenat, sa dodatkom genijalnosti, i uro|enom izuzetnom brzinom. Pele je u najboqim igra~kim godinama tr~ao na 100 metara i ispod 11 sekundi! ^ak su mu u Americi nekim apa-

l Kako je Pele postao jedini ~ovek na svetu za ~ije ime su znali gotovo svi qudi u bilo kom delu sveta l Mnogi smatraju da je bio poznatiji od Isusa l Kako je sa 16 godina postao ~lan reprezentacije Brazila i najve}a senzacija u dotada{woj istoriji fudbala, progla{en je za kraqa ove igre l Na koji na~in je Pele izvla~io i posledwi atom mo}i i snage od svih saigra~a l Bio je igra~ bo`anskog spoja inteligencije, ve{tine, brzine i snage l Zbog ~ega je kraq fudbala tra`io da opro{tajni me~ igra protiv Jugoslavije

1881. - Rumunija je postala kraqevina, a kraqem je progla{en Karol I iz nema~ke dinastije Hoencolern-Sigmaringen.

1913. - Posle duge opsade, Bugari su u Prvom balkanskom ratu uz pomo} vojske Srbije osvojili turski grad Jedrene.

1914. - Ro|en je ameri~ki pisac Tomas Lenijer Vilijams - Tenesi Vilijams, koji je stekao {iroku popularnost dramama („Staklena mena`erija”, „Tramvaj nazvan `eqa”, „Ma~ka na usijanom limenom krovu”).

ratima merili {irinu o~nog raspona, pa se pokazalo da je toliko {irok da bezmalo vidi celu stranu terena ka kojoj je okrenut. Ali, za Pelea bi dana{wi fudbal bio rajsko mesto zbog jedne posebne okolnosti, koja mu je bolno nedostajala u wegovom igra~kom dobu. Imao bi ogromno po{tovawe sudija i apsolutnu za{titu od grubijana po dana{wim fudbalskim pravilima. Pele je igrao u vreme kada se veliki fudbaleri nisu uop{te ili dovoqno po{tovali - ni od strane sudija ni protivnika. Danas Mesija i kompaniju ne smete ni da ,,mrko pogledate“, a ne da mu startujete obema noga s le|a na ,,stajnu nogu“, kao Bugari i Portugalci na Pelea 1966. u Engleskoj. Kada bi Pelea danas tukli kao nekada, najmawe jedan a ~esto i dva fudbalera bi dobijali crvene kartone na jednoj utakmici.

Pele je igrao na terenima koji su za dana{we obi~ne, grbave ledine i koje su, bez drena`e, na jakoj ki{i postajale bare i kaquge. Na dana{wim savr{enim fud-

PET GOLOVA BENFIKI

balski tepisima, Pele bi izvodio bravure kao u kompjuterskim animacijama. Lopta u Peleovo doba je po obimu bila ve}a od dana{we, napravqena od obi~ne ko`e, dvostruko debqe nego danas.

A kada bi se jo{ natopila vodom, bila bi i duplo te`a. U Peleovo doba sportisti su jeli ono {to su voleli, a danas jedu samo ono {to i astronauti. Klupski doktori su rigorozni u kontroli onoga {to fudbaler sme da pojede i popije. A na ovome mestu bi mogli da otvorimo celo mra~no poglavqe dana{weg sporta: {ta sve fudbaleri jo{ jedu, piju i iwekcijama primaju u vidu raznih stimulansa - dopinga. Pele je bio ,,neprskana“, organska vrsta sportskog {ampiona. Lekarska nega i za{tita u Peleovo doba je bila amaterska: masa`a, led i sprej po mestu udarca a operacija meniskusa ili neke polomqene kosti, sa rehabilitacijom, trajala je i do pola godine! Danas se takve stvari saniraju za {est nedeqa. Pele je zbog le~ewa od povreda izgubio oko go-

Najboqa utakmica koju je Pele odigrao nije nijedna od onih ~uvenih za karioke, ve} dva me~a iz 1962. g. u kome su se Banfika i Santos borili za titulu prvaka Interkontinentalnog kupa - klupskog {ampiona sveta. Portugalci su bili klupski prvaci Evrope a Santos je bio prvak Ju`ne Amerike. Pele je predvodio Santos a Euzebio, tada smatran drugim igra~em sveta, Benfiku. U prvoj utakmici na Marakani, 19. septembra, Santos tesno pobe|uje Portugalce sa 3:2, Pele daje dva gola, ali Brazilci strepe}i idu na revan{ u Lisabon. A tamo Pele igra svoju najboqu utakmicu u karijeri: Santos slavi sa 5:2 a Pele posti`e tri gola i tako prakti~no sam pobe|uje Benfiku.

Fudbalski stru~waci i dan danas smatraju da je to najboqa individualna partija jednoga igra~a ikada.

dinu i po dana karijere, i to one u najboqim igra~kim godinama. Oprema u kojoj je Pele igrao je sirotiwska u odnosu na dana{wu: karijeru je po~eo sa drvenim {titnicima za cevanice, koji `uqaju i grebu, u kopa~kama koje su pravili lokalni obu}ari, tvrdim, te{kim i neudobnim kao sirotiwske cipele. I jo{ ne{to, izuzetno va`no: danas bi Pele igrao u najve}im timovima, u kojima je svako mesto popuweno vrhunskim igra~ima. Do`iveo bi ono {to u svom vremenu nije - i wemu bi drugi ponekad name{tali {anse... i tako davao jo{ vi{e golova! Koliko bi Pele danas vredeo? Dva careva grada, da odgovorimo epski. Ako K. Ronaldo u 38. g. od Arapa za ugovor dobija 250 miliona dolara, ako 35-godi{wem Mesiju nude jo{ i vi{e da krene za Ronaldom... ako Real 25-godi{weg Mbapea mami sebi sumom od oko 300 miliona evra, plus razni drugi benefiti... pa onda bi jedan 25-godi{wi Pele, prema toj matematici, danas vredeo najmawe milijardu dolara! Bio bi sigurno prvi, po ugovoru pla}eni, sportista milijarder. Dakle, vredeo bi vi{e nego zajedno namrgo|eni Ronaldo, potuqeni Mesi, prgavi Mbape i tetova`ama i{arani wegov u svemu neuspeli naslednik Nejmar. On, uvek nasmejani i na sve ~etiri strane sveta voqeni Pele, bi bio ne kraq nego car dana{weg modernog fudbala.

I da za kraj jo{ jednom citiramo Bekenbauera: Svi veliki igra~i su imali poneki nedostatak, sem Pelea. On je imao sve: lopta se lepila za svaki deo wegovog tela, sve je radio u najve}oj brzini, nepredvidivo mewao pravac kretawa i sve je mogao igrati; gledao sam ga u Kosmosu kako, kao golman, ,,makazicama“ vadi loptu ispod pre~ke ili kako iz golmanskog peterca pasom od pedeset metara pronalazi svoga slobodnog igra~a.

l U slede}em broju: Engleska kraqica Elizabeta Druga proglasila ga je 1997. vitezom

1923. - Umrla je francuska glumica Sara Bernar koja je obele`ila pozori{nu epohu kao najve}a tragi~arka svog doba. U`ivala je izuzetnu popularnost i savremenici su je nazivali „bo`anska Sara”.

1945. - Posle te{kih borbi, ameri~ke trupe su u Drugom svetskom ratu osvojile pacifi~ko ostrvo Ivo Xima. Amerikanci su izgubili vi{e od 4.500 vojnika, a 22.000 Japanaca su poginule ili su zarobqene.

1971. - [eik Muxibur Rahman proglasio je Isto~ni Pakistan nezavisnom dr`avom Banglade{.

1984. - Srpski pisac Branko ]opi}, jedan od najplodnijih i najpopularnijih pisaca posle Drugog svetskog rata je izvr{io samoubistvo. Humorista, autor rodoqubive i de~ije poezije, ]opi} se smatra nastavqa~em tradicije seoske pripovetke srpskog realizma Ko~i}a, ]orovi}a i Veselinovi}a („Pod Grme~em”, „Do`ivqaji Nikoletine Bursa}a”, „Gluvi barut”, „Osma ofanziva”, „Ba{ta sqezove boje”).

1992. - Biv{i {ampion te{ke kategorije u boksu, Majk Tajson osu|en je na {est godina zatvora zbog silovawa.

1993. - Umro je srpski pozori{ni i filmski glumac Ta{ko Na~i}, majstor komedije. Proslavio se u mati~nom pozori{tu „Ateqe 212” ulogama u „Kraqu Ibiju”, „Radovanu III”, „^udu u [arganu”, „Kafanici sudnici, ludnici” i u mnogim filmovima, me|u kojima je najzapa`enija uloga u „Davitequ protiv daviteqa”.

1997. - U Kaliforniji je na raznim mestima na|eno 39 sli~no odevenih tela pripadnika sekte „Rajska kapija” koji su izvr{ili masovno samoubistvo.

2006. - Na vanrednim parlamentarnim izborima u Ukrajini najvi{e glasova je osvojila Partija regiona premijera Viktora Janukovi~a, na drugom mestu je bila „naranxasta heroina” Julija Timo{enko, a Koalicija ukrajinskog predsednika Viktora Ju{~enka (Na{a Ukrajina - Narodna samoodbrana) na tre}em.

2018. - U po`aru nastalom u tr`nom centru u ruskom gradu Kemerovu poginule su 64 osobe od kojih 41 dete.

2024. - Umrla je Sla|ana Milo{evi}, peva~ica i avangardna umetnica, muzi~ka ikona novog talasa 80-ih godina pro{log veka u Jugoslaviji („Seksi dama”, „Amsterdam”, „Neko je tu”, „Miki, Miki veliki”, „Recept za qubav”, „Princeza”...)

Vladimir odbio ameri~ki san da bi branio Srbiju, a majku slagao da je na obuci da ne bi brinula!

Pola godine pre prvih NATO bombi, rat na Ko{arama po~eo je krvqu petorice srpskih vojnika u zasedi terorista. Me|u wima je bio i devetnaestogodi{wi Vladimir Radoi~i}, mladi} koji je stricu u Americi poru~io da je Srbija jedina zemqa u kojoj mo`e da `ivi. Ubijen u prvoj grani~noj patroli, Vladimir je postao lice borbe koja traje i danas – one za istinu o junacima koje su krvnici pqa~kali pred kamerama, a za ~iju smrt jo{ niko nije odgovarao.

Vladimir Radoi~i}, junak sa Ko{ara ro|en je 26. marta 1979. godine u Beogradu. Po zavr{etku osnovne {kole upisao je zanat za automehani~ara. Zavoleo je moto-

Vladimir Radoi~i}, junak sa Ko{ara

re i oni su postali wegova preokupacija i strast. Pored {kole veliku pa`wu je poklawao i porodici.

Posebno je voleo sestru Jelenu koja je bila pet godina mla|a. Ona je ro|ena kao tre}e dete, zahvaquju}i Vladimiru, koji je pored mla|eg brata `eleo da ima i sestru sa kojom se slagao kao da su jedno.

Nakon zavr{ene sredwe {kole Vladimir odbija poziv strica iz Amerike govore}i da ne}e da be`i iz Srbije te da je Srbija jedina zemqa gde bi on mogao da `ivi.

Na redovno odslu`ewe vojnog roka, u izvi|a~ko-diverzantsku jedinicu u Ni{u, oti{ao je 23. juna 1998. godine sa 19 godina. Nakon ne{to vi{e od dva meseca, prekomandovan je na karaulu Ko{are.

Da li je neko od vojnika javio da ide

Zajedno sa Vladimirom poginuli su i Miladin Gobeqi}, Ilija Pavlovi}, Miroslav Joci} i Milo{ Pavlovi}

na Ko{are ne znamo, ali Vladimir nije obavestio svoje najdra`e. Dan pre nego {to je ubijen na albanskoj granici, majci je rekao:

“Ne brini ako se ne javim narednih dana. Tu sam, na obuci na brdu pored Ni{a.”

Tog 30. septembra 1998. godine krenuo je, sa jo{ ~etvoricom vojnika, u svoju prvu i posledwu grani~nu patrolu.

Skriveni u zasedi, pripadnici OVK, predvo|eni Agimom Ramadanijem, ~ekali su ih od ranog jutra.

“1. oktobra ujutru do{li su da nam jave da je Vladimir poginuo, a 8. oktobra po~ela je moja borba za istinu, za pravnu pravdu, za Vladimira, za sve poginule na Ko{arama…

Ta borba traje i danas” – re~i su Vladimirove majke Lozanke.

Zajedno sa Vladimirom poginuli su i Miladin Gobeqi}, Ilija Pavlovi}, Miroslav Joci} i Milo{ Pavlovi}. Tog dana je, prema svedo~ewu pukovnika Du{ka [qivaw~anina, tada{weg komandanta 53. grani~nog bataqona, po~eo rat za vojnike na grani~noj karauli Ko{are – pola godine pre NATO agresije.

Ubistvo i pqa~ku mrtvih srpskih vojnika teroristi su snimili, i ba{ taj snimak bio je kqu~ni dokaz za wihovu osudu. Su|eno im je u odsustvu, jer se niko od wih nije odazvao sudskom pozivu, Vi{i sud u Ni{u je za wima raspisao poternicu, ali presuda ni do danas nije sprovedena.

Te{ki dani u kojima su sve kafane za}utale

Zamislite Beograd u kojem do|ete u kafanu i – samo jedete!?

Nema muzike uve~e, nema violina, tambura... E to nisu morali da zami{qaju Beogra|ani posledwih dana jeseni 1933. No}na mora se nadvila nad prestonicu, spremna da uni{ti ~uveni no}ni `ivot, koji se, uz sve neda}e, odr`ao na ponos glavnoga grada do dana dana{wega.

Problem nije bila politika niti kakva zabrana gradskih ~elnika, ve} op{ti bojkot muzi~kih kafanskih zvezda!

Sukob je izbio tamo gde najvi{e boli – vlasnici 112 beogradskih lokala re{ili su da peva~e, umnogome su zapravo

bile pevaqke, udare po xepu kako bi stali na put wihovim vrtoglavim honorarima. Da bi bojkot potpuno uspeo, Gostioni~arsko udru`ewe je donelo odlluku koja je zvu~ala kao smrtna presuda za sve boeme i qubiteqe izlazaka: zabrana anga`ovawa peva~ica na ~ak godinu dana i to od 17. novembra 1933.

To je zna~ilo da bi se legendarne umetnice poput Sofke, Mace, Paule, i ostalih, mogle ponovo ~uti u Beogradu tek 17. novembra 1934. godine. Za narod koji voli kafanu, ovo je bilo ravno katastrofi.

Kafexije su bile ogor~ene jer su tro{kovi postali nepod-

no{qivi. Smatrano je da mora da se utvrdi stalna tarifa, po kojoj bi se pla}ali svi poznatiji svira~i i peva~ice. – A ta }e cena biti maksimirana i za utvr|ivawe wene visine uze}e se kao merilo sposobnost pojedinih peva~ica, wihova reklama – rekao je predsednik Gostioni~arskog udru`ewa Mihailo Nikoli}, a sve {to je tih dana govorio s posebnom pa`wom je pra}eno u ~ar{iji. Nalo`eno je i da se svi ugovori zakqu~uju preko posebnog biroa kako bi se izbegle licitacije, koje su do tada dovodile to toga da je jedan broj “zvezda” pla}an po tri stotine dinara na ve~e.

@eqe kafexija da privuku {to vi{e gostiju i da imaju najzvu~nija imena peva~ka, dovele su do toga da su pojedini, i to ne u centru Beograda, imali preko 30.000 dinara mese~nih izdataka za muzikante. Kada su shvatili da su duboko zaglavili svojim nerezonskim poslovawem, onda su poku{ali da krivicu svale na peva~ice, iznose}i podatke da su one svojim trikovima same za sebe pisale laskave ponude, tvrde}i da su im to preporuke od velikih muzi~kih i pesni~kih imena, va`nih umetnika i boema, i pokazivale ih svojim poslodavcima zahtevaju}i povi{icu. Zvu~i poznato?

Pritisak je naposletku urodio plodom. Tek koji dan pre nego {to je bojkot na godinu dana trebalo da za`ivi. Pojedine peva~ice su, videv{i da je vrag odneo {alu, po~ele da {aqu molbe udru`ewu, pristaju}i na sve uslove samo da im se dozvoli rad. Za wima uskoro i ostale. I tako no}ni `ivot nije zamro na op{te odu{evqewe Beogra|ana i Beogra|anki, koji su, eto, posle rata i poratne nema{tine, pa velike svetske ekonomske krize, napokon zaista mogli da u`ivaju u provodu tih nekolicinu godina do novoga rata.

A malo je falilo… Dani su bili u pitawu.

OTVOREN NAJVE]I AUTOMOBILSKI

SPEKTAKL U REGIONU

Beogradski sajam automobila obara rekorde

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Nedeqni horoskop tra`i od vas da priznate gre{ke, posebno na poslu. Mogu}e je vra}awe na stare projekte i dorade, ali trud }e se isplatiti. U qubavi su mogu}i nesporazumi oko novca. Slu{ajte partnera, ne insistirajte samo na svojim stavovima. Ako ste slobodni, mo`ete da upoznate nekog kroz u~ewe ili kurs. Obratite pa`wu na tro{kove i stres koji mo`e da uti~e na san.

Beogradski sajam automobila ove godine obara rekorde – preko 70 premijera, vi{e od 200 izlaga~a, najnoviji modeli, luksuz na to~kovima, sajamski popusti, hostese i jo{ mnogo toga ~eka posetioce na najve}em automobilskom spektakalu u regionu.

Pod kupolama Beogradskog sajma otvoren je 57. Me|unarodni salon automobila i 18. Me|unarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme. Tokom sedam dana sajma pred beogradskom publikom bi}e izlo`eni najnoviji modeli automobila, motocikala, skutera i kvadova.

Me|u ukupno 216 izlaga~a u halama 1, 1A, 2A, 2C, 2B, 3A i 3 ove godine predstavi}e se 50 automobilskih brendova.

Kao i svake godina, veliki broj posetioca `eli da vidi i uslika najskupqi izlo`eni model. Ove godine je to ovaj kraqevsko plavi „Vanquish Volante” presti`nog brenda Aston Martin, ~ija cena (bez prate}e opreme) iznosi pola miliona evra!

Ovaj luksuzni kabriolet brzinu od 100km/h razvija za svega 3,4 sekunde, a maksimalna brzina koju mo`e da razvije je 340km/h.

Spektakularni Maserati MCPURA Cielo, jedan od najskupqih modela predstavqenih na sajmu, sa cenom od pribli`no 375.440 evra, ukqu~uju}i opremu i poreze.

Ovaj egzoti~ni kabriolet, ~ije ime „Cielo“ na italijanskom zna~i nebo, zapravo je otvorena verzija modela Maserati MC20.

Posebnu pa`wu privla~i inovativni stakleni krov sa PDLC tehnologijom, koji se jednim dodirom mo`e zatamniti ili potpuno otvoriti, pru`aju}i jedinstven ose}aj vo`we pod otvorenim nebom.

Odlikuje se monokok {asijom od ugqeni~nih vlakana i prepoznatqivim vratima u obliku leptira.

Posetioce Sajma o~ekuje {irok raspon tipova vozila – od kompaktnih gradskih automobila do luksuznih limuzina, SUV i terenskih

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Va{a upornost kona~no daje rezultate, posebno u karijeri. Ono {to je stajalo, sada se pokre}e. U qubavi dolazi harmonija ako popustite kontrolu. Ako ste slobodni, mo`ete da upoznate zanimqivu osobu preko prijateqa. Finansije tra`e oprez, posebno oko imovine i papira. Mogu}e su male porodi~ne obaveze sredinom nedeqe. Prija}e vam miran vikend kod ku}e.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ova nedeqa donosi mnogo komunikacija i obaveza vezanih za druge qude. Bi}ete tra`eni za savete, ali ne preuzimajte sve na sebe. Posao mo`e da ukqu~i kra}a putovawa. U qubavi dolaze iskrena priznawa. Ako ste slobodni, mo`ete da upoznate nekog putem interneta ili na putu. Pazite na sitne tro{kove. Mogu}i su problemi sa grlom. Vikend vam donosi potrebu za mirom.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Fokus vam je na domu i porodici. Mogu}e su obaveze oko ku}e ili pomo}i bli`wima. Na poslu se dr`ite rutine. U qubavi dolazi ne`an i stabilan period. Budite aktivniji u odnosu sa partnerom. Ako ste slobodni, o~ekujte zanimqivo poznanstvo kroz hobi. Finansije su stabilne, uz mogu}a prijatna iznena|ewa. Emocije su poja~ane, pa izbegavajte stres. Vikend provedite u prirodi.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Nedeqni horoskop vas bodri da preuzmete ulogu lidera i mnogo toga zavisi od va{ih odluka. Na poslu budite hrabri, ali ne i tvrdoglavi. U qubavi su mogu}e sitne sva|e zbog qubomore. Partneru su dosadile va{e teatralno pona{awe. Ako ste slobodni, upozna}ete harizmati~nu osobu na javnom mestu. Mogu}i su umor i napetost. Vikend donosi opu{tawe kroz dru`ewe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Va{a pa`wa na detaqe spa{ava situaciju na poslu. Mogu}e je da }ete uo~iti gre{ke koje drugi ne vide. U qubavi `elite jasno}u i stabilnost. Budite oprezni ako ste slobodni, mogu}e su emocije prema poslovnom saradniku. Finansije zahtevaju disciplinu i planirawe. Mogu}i su sitni kvarovi u ku}i. Obratite pa`wu na ishranu. Vikend je idealan za sre|ivawe prostora.

modela, sportskih i elektri~nih vozila, kao i lakih privrednih vozila.

Na Beogradskom sajmu posetioci su najvi{e sabrani oko tradicionalnih evropskih brendova, po-

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nedeqni horoskop vas u~i balansu u odnosima. Bi}e potrebno da pravite kompromise. Na poslu izbegnite konflikte uz pomo} diplomatije. Slu{ajte intuiciju – vodi}e vas kroz nedequ. U qubavi dolazi romantika ako se opustite. Slobodni mogu da upoznaju nekog u kulturnom okru`ewu. Finansije mogu da donesu nesuglasice sa partnerom. Vikend posvetite lepim stvarima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Sazna}ete va`ne informacije koje mogu da promene va{ pogled na situaciju. Na poslu budite oprezni zbog konkurencije, ne dajte da ostanete iznena|eni. U qubavi su mogu}e jake emocije i strasti. Ako ste slobodni, velika je {ansa da }ete upoznati uticajnu osobu. Finansije tra`e kontrolu dugova. Obratite pa`wu na zdravqe i stres. Vikend vam donosi potrebu za izolacijom.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

@eqa za promenom i avanturom je jaka. Mogu}a su putovawa ili nove poslovne prilike. U qubavi su mogu}i nesporazumi oko na~ina provo|ewa vremena, popustite ovaj put. Ako ste slobodni, jedna osoba mo`e prijatno da vas iznenadi putem dru{tvenih mre`a. Finansije se popravqaju, ali i tro{kovi rastu. Obratite pa`wu na zdravqe ako putujete. Vikend provedite sa porodicom.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ovo je va`na nedeqa za va{u karijeru, bi}ete testirani. Va{ trud ne}e pro}i nezapa`eno. Zaslu`ujete mnogo vi{e od trenutne poslovne situacije. U qubavi dolaze ozbiqni razgovori o budu}nosti. Ako ste slobodni, kona~no }ete upoznati stabilnu osobu kroz posao. Finansije zahtevaju strogu kontrolu. Pazite na stres i umor. Vikend donosi ose}aj zadovoqstva i mir.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Ova nedeqa donosi mnogo ideja i komunikacije. Bi}ete ceweni na poslu zbog kreativnosti. Dobra je odluka da vi{e komunicirate sa porodicom. U qubavi su mogu}a iznena|ewa. Ako ste slobodni, mo`ete da upoznate nekog putem interneta. Finansije zahtevaju oprez pri potpisivawu dokumenata. Obratite pa`wu na san i nervozu. Vikend provedite u miru i prirodi, uz va{ hobi.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Nedeqni horoskop ka`e da se okre}ete sebi i svojim emocijama. Na poslu pokazujete empatiju i poma`ete drugima. U qubavi dolazi dubqe povezivawe. Ako ste slobodni, velika je {ansa da }ete upoznati osobu koja deluje sudbinski. Finansije tra`e oprez zbog skrivenih tro{kova. Intuicija vam je jaka, verujte joj. Vikend provedite u lepom i inspirativnom okru`ewu.

put opela, pe`oa, citroena i renoa. Novi Citroën C5 Aircross predstavqen kao jedna od glavnih zvezda Citroenovog {tanda na sajmu automobila u Beogradu.

Za one koji bi da kupe neku ma{inu, ima i sajamskih popusta ali i mogu}nosti finansirawa putem lizinga i kredita sa posebnim pogodnostima.

Jo{ jedan od premijerno izlo`enih ~etvoroto~ka{a - Toyota Aygo X HEV. Ovaj model predstavqa prvi „puni” hibrid u A segmentu automobila na na{em tr`i{tu. Po~etna cena za ovaj model tokom sajma iznosi od 19.990 evra.

Changan Deepal S05 kineskog giganta ^angan jedan je od onih koji je premijerno prikazan srpskoj publici na ovogodi{wem Sajmu.

Tradicionalno, veliko interesovawe privla~e modeli iz luksuzne i premijum klase, za koje je rezervisan poseban izlo`beni prostor Beogradskog sajma.

Najnovija generacija modela Fiat 500, i to u svojoj potpuno elektri~noj verziji (500e). Prepoznatqiv po retro dizajnu i upe~atqivoj boji (ru`i~asto zlato), koja je postala za{titni znak ovog modela od wegovog lansirawa.

Od ukupnog broja izlo`enih automobila, ~ak 70 pripada elektri~noj ili hibridnoj kategoriji.

Najtra`eniji su modeli koji se kre}u u cenovnom rangu od 14.990 evra, kao {to je kineski mg „mg3”, premijerno predstavqeni fiat „grande panda” sa benzinskim motorom koji iznosi 15.500 evra, zatim citroen c3 sa osnovnom „you” opremom ~ija je vrednost 14.990 evra.

Petominutna aktivnost mo`e da

snizi krvni

Kratka svakodnevna navika ve`bawa mo`e imati ve}i uticaj na zdravqe nego {to mnogi misle, pokazuju rezultati novijih nau~nih istra`ivawa.

Telesna aktivnost je va`an deo kontrole hipertenzije, odnosno povi{enog krvnog pritiska, a neka istra`ivawa pokazuju da ~ak i male promene u svakodnevnom nivou aktivnosti mogu imati pozitivan u~inak na zdravqe.

UTICAJ VE@BAWA

NA KRVNI PRITISAK

Jedno istra`ivawe iz 2024. godine analiziralo je podatke iz {est studija u kojima je u~estvovalo vi{e od 14.000 qudi, od kojih je oko 24 odsto uzimalo lekove za sni`avawe krvnog pritiska.

U~esnici su nosili ure|aje za pra}ewe aktivnosti koji su tokom 24 sata bele`ili razli~ite obrasce kretawa, ukqu~uju}i:

• spavawe,

• sede}i na~in `ivota,

• stajawe,

• sporo hodawe (mawe od 100 koraka u minutu),

• brzo hodawe (100 ili vi{e koraka u minutu),

• razli~ite aktivnosti sli~ne ve`bawu.

Rezultati su pokazali da dodatnih pet minuta aktivnosti

POSNI RECEPT

PITA SA

VI[ WAMA

POTREBNO JE:

n 16 tankih kora, n 2 tegle vi{awa bez ko{tica, ili 750 g sve`ih vi{awa, n 1 {oqa mlevenih oraha ili prezli, n 3-4 ka{ike {e}era, n uqe za pomazivawe kora.

PRIPREMA:

Vi{we dobro ocediti ako su iz tegle i pome{ati sa mlevenim orasima i {e}erom.

Odvojiti 4 kore, pore|ati ih jednu preko druge. Svaku namazati uqem, osim posledwe.

Na posledwu koru staviti deo fila od vi{awa pa zaviti. Napraviti 4 jufke i pe}i na umerenoj vatri oko 40 minuta, ili dok kore ne porumene.

Pre slu`ewa posuti {e}erom u prahu.

pritisak

nalik ve`bawu dnevno mo`e sniziti i sistoli~ki i dijastoli~ki krvni pritisak.

DA LI JE PET MINUTA VE@BAWA DOVOQNO?

Pet minuta intenzivnije telesne aktivnosti dnevno mo`e doprineti sni`avawu krvnog pritiska, ali samo ako se tih pet minuta dodaje ve} postoje}oj rutini redovne fizi~ke aktivnosti.

Ve}i, klini~ki zna~ajni padovi krvnog pritiska zabele`eni su nakon dodatnih 10 do 20 minuta ve`bawa, {to zna~i da ve}a koli~ina aktivnosti donosi ve}e koristi.

Osobe sa povi{enim pritiskom koje nisu fizi~ki aktivne ili ve`baju retko verovatno ne}e primetiti poboq{awe samo sa pet minuta ve`bawa dnevno.

VA@NOST INTENZITETA Intenzitet aktivnosti je kqu~an. U~esnici istra`ivawa iz 2024. bavili su se intenzivnijim aerobnim ve`bama, poput vo`we bicikla, tr~awa ili hodawa uzbrdo. Ve`be niskog intenziteta

obi~no nemaju veliki uticaj na krvni pritisak.

AKTIVNOSTI KOJE

POMA@U U SNI@AVAWU KRVNOG PRITISKA

Ve}ina stru~waka preporu~uje aerobnu telesnu aktivnost (kardio) za regulaciju krvnog

pritiska, jer podsti~e rad srca i poboq{ava cirkulaciju. Takve aktivnosti mogu ukqu~ivati:

• brzo hodawe

• tr~awe

• vo`wu bicikla

• plivawe

• planinarewe

• preskakawe u`eta

Iako redovan kardio mo`e zna~ajno pomo}i u sni`avawu krvnog pritiska, stru~waci savetuju i kombinovawe sa drugim vrstama ve`bawa.

Analiza istra`ivawa iz 2023. godine pokazala je da kombinacija aerobnih ve`bi i treninga snage mo`e dodatno smawiti i sistoli~ki i dijastoli~ki pritisak kod osoba sa hipertenzijom.

Trening snage (ve`be otpora) ukqu~uje aktivnosti poput dizawa tegova, ~u~weva i sklekova. Takve ve`be mogu se raditi uz vlastitu te`inu tela ili uz pomo} rekvizita poput elasti~nih traka i sprava za ve`bawe.

Endokrinolog prof. dr Milo{ @arkovi} govorio je zdravqu {titaste `lezde i pojasnio {ta su nodusi - ~vori}i i kada oni mogu da budu opasni.

U Srbiji svaka deseta osoba ima problema u radu ove najve}e endokrine `lezde, koja reguli{e kqu~ne procese u organizmu.

Na po~etku razgovora prof. @arkovi} nam obja{wava da je {titasta `lezda - `lezda sa unutra{wim lu~ewem (endokrina `lezda) koja se nalazi u vratu, neposredno iznad grudne kosti.

„Ona lu~i tiroidne hormone, tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Tiroidni hormoni reguli{u brojne funkcije, a najva`ije je regulacija metabolizma i funkcija mozga, dok su kod dece apsolutno kriti~ni za razvoj mozga”, ka`e dr @arkovi}.

[TA SU ^VORI]INODUSI NA [TITASTOJ

@LEZDI I ZA[TO SU TOLIKO ^ESTI?

Endokrinolog Milo{ @arkovi} ka`e da su tiroidni ~vori}i (nodusi) sve promene u kojima

se struktura tkiva razlikuje od normalne strukture tkiva.

„Oni su verovatno naj~e{}e strukturne promene koje se vi|aju kod qudi. U~estalost nodusa je oko 50 odsto (svaki drugi ~ovek ima nodus), ali u~estalost zavisi od starosti. Kod mla|ih od 30 godina nodusi su retki dok kod osoba starijih od 70 godina skoro svako ima nodus. Nodusi su posledica starewa {titaste `lezde”, navodi doktor.

KADA MOGU

DA BUDU OPASNI?

Kao olak{avaju}u okolnost prof. @arkovi} navodi da je najve}i deo nodusa {titaste `lezde benigne prirode i bezopasan.

„Me|utim jako veliki nodusi i oni koje su iza grudne kosti mogu da predstavqaju problem i mogu da se uklone ili hirur{ki ili nekom od metoda termoablacije”, dodaje sagovornik.

Sumwa na malignitet, prema re~ima profesora, postavqa se na osnovu ultrazvu~nog pregleda, nekih laboratorijskih analiza i na osnovu karakteristika i porodi~ne istorije pacijenta.

KADA JE POTREBNA BIOPSIJA?

Daqe, prof. @arkovi} navodi da se biopsija nodusa radi kada postoji mogu}nost postojawa maligniteta u nodusu.

„Ve}ina nodusa na kojima je ura|ena biopsija su benigni. Do pet odsto nodusa su maligni”, ka`e endokrinolog.

Tako|e obja{wava da je prag sumje za biopsiju nizak, jer je intervencija veoma bezbedna, ne mnogo neprijatna, a ve}ina karcinoma {titne `lezde se izle~i samo operacijom.

LE^EWE BIQEM Laneno seme ~uva kosti, olak{ava varewe, reguli{e dijabetes...

SPRE^AVA PREVREMENO STAREWE

Laneno seme je glavni izvor antioksidanata koji se zovu polifenoli. Oni {tite od sr~anih bolesti i raka, od oksidativnog stresa, koji {teti }elijama. Pretpostavqa se da mogu da spre~e prevremeno starewe.

BORAC PROTIV LO[EG HOLESTEROLA

Dobre masti u lanenom semenu sni`avaju visok pritisak, spre~avaju stvarawe plaka na arterijama, sni`avaju vrednosti „lo{eg“ LDL holesterola i spre~avaju mo`dane udare.

VLAKNA OLAK[AVAJU VAREWE

Laneno seme sadr`i rastvorqiva i nerastvorqiva vlakna. Rastvorqiva vlakna ubr-

KONTROLA

JEDANPUT GODI[WE

Doktor @arkovi} ka`e da je najboqe kontrolisati se jednom godi{we, a laboratorijske analize raditi po potrebi.

CISTE I ^VORI]I - KOJA JE RAZLIKA?

Ciste su {upqine ispuwene te~no{}u i skoro uvek su bezazlene.

„Naj~e{}e se ne le~e. Retko je potrebna operacija, jedino velike ciste koje smetaju pacijentu”, zakqu~uje prof dr. Milo{ @arkovi}.

zavaju metabolizam, tako {to poma`u lak{e izbacivawe stolice. Nerastvorqiva vlakna, s druge strane, stimuli{u digestivni sistem i tako deluju na pravilan rad creva.

ANTIKANCEROGENA DEJSTVA

Laneno seme spre~ava razvoj tumora, posebno karcinoma dojke, prostate i debelog creva. Lan je bogat ligninima, za koje se smatra da imaju antiangiogena svojstva, to jest, spre~avaju rast tumora.

REGULI[E DIJABETES

Lignini u lanenom semenu dovode se u vezu sa boqim vrednostima {e}era u krvi. Seme uti~e na smawewe rizika od dijabetesa.

MENOPAUZA I BORBA S VALUNZIMA

Laneno seme mo`e pomo}i kod borbe s valunzima u menopauzi. @ene koje su dva puta dnevno koristile oko 20 grama zgwe~enog lanenog semena, pome{anog sa drugim `itaricama u jogurtu, mnogo mawe patile od valunga. NAJBOQI NA^IN UPOTREBE

Laneno seme je najboqe koristiti mleveno ili zdrobqeno. To je najboqi na~in da telo apsorbuje sve hrawive sastojke ove `itarice. Uqa lana su osetqiva i gube brzo na nutritivnim vrednostima, ~im do|u u dodir sa vazduhom ili svetlo{}u. Savet je da se laneno seme sameqe i odmah pojede.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

TALNO MU[KO IME

PASTIRSKE PESME

KINESKA MERAZA DU@INU

GODI[WE PRIREDBE

NEPOMI^NA MORSKA @IVOTIWA

IME GLUMCA MONTANA

MALI TAVAN OBLASTU HRVATSKOJ

OZNAKAZA ZAPAD PROFESOR LATINSKOG

AUTOMOBILSKI UPRAVQA^I PRVI VOKAL

IME [AHISTKIWE GAPRINDA[VILI IME [AHISTE KARPOVA SASTAVQA^I KODEKSA, ZAKONA (PRAVN.)

SEKSUALNI NAGON LI^NA ZAMENICA ARAPU NARODNOJ PESMI

MU[KO IME ODMILA, I]KO

AUTO OZNAKA BELGIJE DOSTA ISPARATI MEWATI SE, ODSTUPATI PERSIJSKI FILOZOF,KANONAAUTOR MEDICINE

MLADUN^AD SRNE RIBOLOVAC SA UDICOM

NO (ENG.) ZAVISITI OD NE^EGA MESTO BLA@ENSTVA MORSKA RIBAQ, SKO^AC (MN.) OKLEVATI

NISKO TRNOVITO [IBQE IVOVA [UMA MUZI^KOSCENSKO DELO

INICIJALI PISCA ISAKOVI]A

BOBI^ASTO VO]E SAMRTNA POSTEQA

SPRAVAZA VE@BAWE, VRATILO BIQKAIZ PORODICE MAKOVA OZNAKA ZATONU JEDINICA ZASNAGU

DOBRI RADNICI, PREGAOCI

ANDRI]A ALEKSA [ANTI] [UMA ODRE\ENA ZASE^U (FR.)

VREDNIK OZNAKA ZAJUG

KAO KIRIXIJA

IVIK, AI, ARONIJA, ROSOPAS, T, RADI[E, IVO, ETAT, RATAR, KIRIJA[ITI.

LANAD, B, NAPARATI, AVICENA, OF, RAJ, CIPOLI, DRA^A,

IDILE, JIN, Z, ANALA, KORAL, IV, TAVANAK, LIBIDO, ONO, I]AN,

VODORAVNO: MALER, ARETA, RA[ID,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. ^uvawe tajne, 2. Deo molekula - Stepenik, 3. No`em razdvojiti - Sportsko borili{te, 4. Inicijali pisca Pu{kinaRaniji fudbaler Fahrudin - Zmijski otrov (nar.), 5. Slatkovodna riba - Bake, nane odmila, 6. Ugwetavati, kiwiti - Ime kompozitora Ha~aturjana, 7. Vrlo dug odsek vremena - Vrsta zanatlija, strugari - Veznik, 8. Oznaka za polupre~nik - Pristalica ilirizma - Zavr{ni udarac u boksu, 9. Jednaka - Mesto u Banatu, 10. Ime re`isera Spilberga - Muk, zati{je, 11. Na tom mestu - Mladun~e praseta, sisan~e - Ju`noameri~ki revolucionar Gevara, 12. Pra`iteqi [panije - Ukrcavawe tereta, 13. Skupoceno jagwe}e krzno, karakul - Ime TV voditeqa Buli}a, 14. Elektri~ni naboj.

USPRAVNO: 1. Glavna obele`ja, bitne odluke, 2. Rastvaraju}a te~nost - Mesto kod Zaje~ara, 3. Organ ~ula mirisa - Ozlediti - U`i~ani, 4. Onaj koji se mnogo smeje - Mali lavor, 5. Simbol fosfora - O{amariti, }u{nuti - Nare|ewe, ukaz (lat.), 6. Vrsta ~apqe - Grad u Italiji, ~etvrti po veli~ini - Simbol iridijuma, 7. Simbol radijuma - Jedini primerak - Sedmi mesec, 8. Ime sprintera sa Jamajke Pauela - So sir}etne kiseline - Simbol ugqenika, 9. Carinik - Priplodna mu{ka goveda, bikovi, 10. Naziv - Mona{ko ime - Jedinica za snagu, 11. Jana odmila - Poja~awe, 12. ^lan akademije - Vo{tana farmaceutska mast.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: KONSPIRACIJA, ATOM, BASAMAK, RASE]I, ARENA, AP, JUSUFI, ID, KARA[, NANICE, TLA^ITI, ARAM, EON, TOKARI, I, R, ILIRAC, NOK, ISTA, ITEBEJ, STIVEN, TAJAC, TU, ODOJAK, ^E, IBERI, UTOVAR, KARAKIL, VAWA, ELEKTRICITET.

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VESNA ZMIJANAC UO^I SNS MITINGA

NA KOJEM JE PEVALA:

Folk peva~ica Vesna Zmijanac, jedna od izvo|a~a koji je nastupio na mitingu Srpske napredne stranke (SNS) u Beogradskoj areni, izjavila je da se nije dvoumila da nastupa na tom nastupu, jer je, kako je kazala, uvek bila uz vlast „jer onda nemate nikakvih problema”.

„Nisam se ja dvoumila. Treba podr`ati predsednika u svakom slu~aju. Ja sam uvek bila uz vlast. To ka`em i mojoj deci. Deco - uvek treba biti uz vlast, jer onda nemate nikakvih problema. Ako nije tako, problem je u najavi”, rekla je Zmijanac za televiziju Pink uo~i mitinga.

KUM ZORICE BRUNCLIK PODELIO

NOVE INFORMACIJE O ZDRAVQU PEVA^ICE:

Mnogo je ozbiqno, ona nije to zaslu`ila

Zorica Brunclik posledwih nedeqa vodi veliku bitku za zdravqe, ali porodica i daqe izbegava da o tome govori u javnosti. Kolege joj {aqu re~i podr{ke, a pojedini su bili u prilici da stupe u kontakt sa suprugom folk zvezde, Miroqubom Aran|elovi}em, od koga bi saznali ne{to vi{e.

Zorica Brunclik du`e vreme nije vi|ena u javnosti, a u muzi~kom takmi~ewu “Pinkove zvezde”, gde je ~lan `irija, mewa je suprug. Mediji su u me|uvremenu preneli da je peva~ica imala dve operacije, kao i da se oporavqa kod ku}e, a svi se nadaju brzom oporavku.

Me|u kolegama koji ne kriju zabrinutost za weno zdravqe je i Hasan Dudi}.

– Mi smo kumovi. Nisam zvao Kemi{a, {ta da stajem ~oveku na muku. ^ujem ja od prijateqa i familije, kako je i {ta je. Plakao sam bar deset puta, molim se stalno da sve bude kako treba. Ma, litar krvi bih dao samo da Zorica bude dobro. Mnogo je ozbiqna stvar… Ona to nije zaslu`ila, nikom ni{ta na`ao nije u~inila, ima du{u kao more.

OLGA ODANOVI] GOVORI O ESTETSKIM KOREKCIJAMA:

”Mo`ete da stavite i hijaluron i silikone, ni{ta ne poma`e”

Glumica Olga Odanovi} (66) na sebi nema nijednu intervenciju, a prokomentarisala je trend estetskih zahvata.

Olga Odanovi} prokomentarisala je jednom prilikom izjavu svoje koleginice Tawe Bo{kovi} koja je rekla da je ponosna na svaku svoju boru i da ne razume `ene koje stavqaju „silikone kao vir{le”.

„Svaka Tawina re~ je zlatna. Apsolutno delim mi{qewe sa wom i pritom sam neko ko je toliko protiv svega toga da ne mogu da objasnim. Pa {ta vi poku{avate da uradite sebi, ne{to {to vi niste? Vi postajete neko drugi, ~emu? Vi ste zaslu`ili i boru, sedu vlas, da budete malo debqi ako treba. Nikada to ne bih uradila. Ina~e sam osoba koju apsolutno ne zanima da bude doterana, na{minkana... Ne zanima me to. To su neke stvari koje su povr{ne. Drage moje devojke, vi mo`ete da stavite i hijaluron i silikone, ni{ta ne poma`e. Va{a glava ostaje sa vama uvek”, rekla je Olga i dodala: „Mislim da skromni qudi mirnije `ive. Sve ovo drugo {to vam stvara nemir kao {to je tehnologija, dru{tvene mre`e stvara otu|ewe. Meni je jako drago da nemam Instagram, Fejsbuk. @ivim svoj `ivot. Nezamislivo mi je da je sve postalo virtuelno, da su deca ceo dan na telefonu, da nema nekog `ivog razgovora”, zakqu~ila je ona.

GORAN BREGOVI] O TRAGEDIJAMA I TE[KOM DETIWSTVU:

Goran Bregovi} govorio je o privatnom `ivotu i tragedijama koje su ga zadesile.

Iako je nasledio vinograd svog oca, niz nesre}nih doga|aja naterao ga je da se povu~e od tog projekta.

Bregovi} je objasnio da je wegov otac, nakon penzionisawa, `iveo u selu Sveti Petar ^vrstec kod Kri`evaca, gde je `eleo miran `ivot. Goran je nasledio porodi~ni vinograd i dogovorio se sa ro|akom da brine o wemu, nadaju}i se da }e nastaviti tradiciju proizvodwe vina.

„Posle pola godine, pozvao me je i rekao da ne mo`e vi{e. Wegova `ena je poku{ala da se ubije, bacila se pod voz”, rekao je Bregovi}, prenosi „Blic” i dodao:

„Ro|ak mi je ubrzo javio da je wegova `ena u slede}em poku{aju uspela da se ubije. Obesila se. Vi{e nije imalo smisla tra`iti od wega da se bavi mojim vinogradom”, rekao je muzi~ar.

Drugi ~ovek koji se brinuo o vinogradu tako|e je preminuo od raka grla nakon samo pola godine.

„Pa sam onda sabrao: celo

selo ima dvadeset ku}a, a ja sam, zbog vinograda, za nepune dve godine uspeo da pobijem dvoje qudi. Boqe ga je ostaviti s mirom, pa kada odem u penziju, sam }u se time pozabaviti”, zakqu~io je Bregovi}. Goran se osvrnuo i na svoje detiwstvo. Istakao je da mu je otac bio uzor, ali da je alkoholizam doveo do propasti velike qubavi wegovih roditeqa. „Zbog toga se razveo od mame. Tako je propala jedna ogromna qubav. Imao sam deset godina, moj mla|i brat pet. Kada ~oveku umre majka, to je velika katastrofa. Jer, ona je neko s kim se volite svakodnevno”, rekao je muzi~ar.

Otac je u selu proveo prve godine penzionerskog `ivota bez struje i vode, a Goran pamti kako ga je jednom zatekao u mraku, kako sedi i peva uz tranzistor. Muzi~ar je dodao da bi voleo da umre mirno i sre}no, poput svog oca.

Iako je u braku sa suprugom Xenanom vi{e od tri decenije, oni ve} 14 godina `ive odvojeno – ona u Parizu sa wihovim }erkama Emom, Unom i Lolom, a on u Beogradu.

„I ovde u Beogradu imam svoj mali vrt, boraniju, paradajz, {argarepu. Skoro pa poqoprivredni proizvo|a~!”, rekao je Bregovi}.

BIQA KRSTI] O ANEGDOTAMA SA BOROM \OR\EVI]EM I \OR\EM BALA[EVI]EM:

”Zavolela sam ga kao brata, a onda smo saznali da smo ro|aci”

Peva~ica Biqa Krsti} pevala je u grupama „Suncokret” i „Rani mraz”, te je imala priliku da sara|uje sa na{im legendarnim muzi~arima, Borom \or|evi}em i \or|em Bala{evi}em.

Peva~ica je sa setom evocirala uspomene na pokojne kolege sa kojima je provela mladost i po~ela da gradi karijeru.

snije kada sam po~ela da pevam u ‚Suncokretu’ stvarno sam ga zavolela kao brat, kasnije smo i shvatili da smo ro|aci, u tom trenutku to nisam znala”, rekla je peva~ica Ne{to kasnije upoznala je i Bala{evi}a koga najvi{e pamti po koncertima na kojima je voleo da razgovara sa publikom.

„Mir, ladovina jedna, duhovitost, vrcavost. Naravno, sete

Prvo je upoznala Boru, a prvu audiciju i dan-danas pamti. „Najboqe pamtim taj na{ prvi susret na audiciji. Bora lep kao lutka, kao an|eo je bio lep, a imao je jedan stav profesionalca. Prvi utisak sa audicije mi je bio da je bio istovremeno ne`an i strog. Ka-

je tu bilo, ali taj wegov osmeh pamtim. Recimo, prva proba kad je bila pamtim taj wegov osmeh. Prve koncerte ne mogu da zaboravim, imali smo nastupe u halama, a to je bilo nezamislivo za pop grupu i ne mogu da zaboravim tu wegovu potrebu da sa publikom tako lepo podeli sva-

ku misao pre pesme. Te wegove pri~e su zapravo ostale onaj najlep{i deo. Naravno, wegove pesme su fenomenalne, \ole je veliki pesnik, to svi znamo, ali te pri~e izme|u su ne{to {to je bilo vezivno tkivo i tako lepo je umeo da pokupi taj narod da ga slu{aju, ti{ina je bila... „, prisetila se Biqa. Ina~e, u ovom gostovawu, Biqa je govorila i o unuci Noi, koja boluje od cerebralne paralize i epilepsije. Naime, Biqanina }erka se prevremeno porodila zbog ~ega je Noa pretrpela te{ka o{te}ewa mozga, a ro|ena je sa svega 700 grama zbog ~ega su joj lekari davali samo 1% {anse da pre`ivi. „Unuka Noa joj je `ivotna snaga. Wen osmeh pomera stene. Ona je veliki borac, mama i ona. Uspeli smo, ali samo tom nesebi~nom qubavqu da do|emo do ovog trenutka da Noa ima 13 godina i da proslavimo wen ro|endan. Veliki je rad potreban, ali sve to zahvaquju}i mami Milici. Noa je dete sa posebnim potrebama. Ona je u stvari dete sa invaliditetom, a zapravo ona negde kr{i sve te granice {to se ti~e medicine. Dakle, prkosi medicini jer ona je probila sve ono {to je bilo nemogu}e. Dakle, mi smo uspeli sa Noom da postignemo ono {to je bilo nemogu}e mogu}e”, rekla je Biqa za „Politiku”.

Sale \or|evi} objasnio za{to navija za Partizan...

Aleksandar \or|evi} je igra~ka ikona Partizana, ali je isto tako poznato da je wegov otac Bratislav \or|evi} u dva navrata bio trener Crvene zvezde, najve}eg rivala crno-belih.

U intervjuu za {panski „Gigantes del Basket“, legendarni Sale \or|evi} je opisao kako je do{lo do toga da podr`ava Partizan.

Konkretno, govorio o fotografiji iz svog detiwstva, na kojoj se upravo \or|evi} vidi kako dr`i crno-belu zastavu.

„Ovo je fotografija iz 1972. ili 1973. godine. Prvenstvo Jugoslavije. Beogradski derbi. Hala ‘Pinki’. Ovo je zastava Partizana. Imam tu pet ili {est godinica. U ~asopisu ‘Tempo’ iza{ao je naslov ‘Sin protiv oca’. Moj otac je bio glavni trener Crvene zvezde“, ispri~ao je Aleksandar \or|evi}.

Legendarni bek dobro pamti ovaj duel iz svog ranog detiwstva.

„Na ovoj utakmici je Qubodrag ‘Duci’ Simonovi} ubacio 59 poena, bez trojki. Ali, izgubili su. Mi smo pobedili – Partizan. Ja sam stalno provodio vreme sa svojim ocem i sa igra~ima Zvezde – Simonovi}em, Slavni}em, Kapi~i}em… Stalno sam bio sa wima kao klinac.“

Za{to je onda Sale \or|evi} partizanovac?

„Moj deda je ubijen 1944. godine. Bio je crnogorski partizan. Moja majka se rodila posle wegove smrti, a moja baba je jednostavno bila `ena partizana. Tada nije bilo prodavnica u kojima je mogla da se kupi ode}a, pa je ona heklala u crnoj i beloj boji. To mi je obukla, {utnula me u du*e i poslala me ispred zgrade da se igram. Bilo je dece obu~ene u crveno-belo, ali ja sam i{ao tamo gde su klinci obu~eni u crno-belo, moji drugari. Zato sam ja navija~ Partizana jer je ceo moj kom{iluk bio za Partizan“, prisetio se strelac najbitnijeg ko{a u 80 godina dugoj istoriji Partizana.

Bratislav „Bata“ \or|evi} danas ima 87 godina, a ~itavu igra~ku karijeru proveo je u beogradskom Radni~kom. Kao trener je sedeo na klupi Crvene zvezde od 1971. do 1973. i potom od 1976. do 1979. godne.

ISTORIJSKI USPEH SRPSKOG BOKSA:

Sara ]irkovi} prva na svetskoj rang listi!

Srpska bokserka Sara ]irkovi} je stigla do prve pozicije na svetskoj rang listi. Pobedom u polufinalu “Montenegro kupa” u me~u bantam kategorije (do 54 kg) gde je savladala Poqakiwu Viktoriju Rogalinski 5:0 zlatna bokserka i reprezentativka Srbije je i zvani~no stigla tamo gde joj je mesto – na prvu poziciju svetske rang liste. U finalu me|unarodnog takmi~ewa u Budvi Sara ]irkovi} }e 21. marta da boksuje protiv Tomiris Mirzakul iz Kazahstana. Vi{estruka evropska {ampionka, svetska omladinska prvakiwa, bronzana na seniorskom Svetskom prvenstvu, u~esnica Olimpijskih igara i vlasnica profesionalne svetske titule. Nakon istorijskog zlata na Evropskom prvenstvu i velikih pobeda na svetskoj sceni, Sara je nastavila da ni`e trijumfe i potvr|uje ono {to smo odavno znali – da pripada samom vrhu svetskog boksa!

Plasman na prvo mesto svetske rang liste je {ampionski potpis Sare ]irkovi}! Sledi trasirawe puta ka Los An|elesu i Olimpijskim igrama 2028. Sarin ciq je olimpijsko zlato i ona vredno i predano radi na tome da taj ciq i ostvari.

Obradovi} otkrio zbog ~ega Izundu nije igrao protiv

Partizana, bizarnije ne mo`e

Trener ko{arka{a Crvene zvezde Sa{a Obradovi} izjavio je da je izuzetno zadovoqan na~inom na koji je wegova ekipa do{la do pobede nad Partizanom u utakmici ABA lige.

„Izuzetno sam zadovoqan pobedom i na~inom na koji je ostvarena. Na{li smo na~in, bila je u ve}em delu utakmice dobra energija. Veliki broj pogo|enih trojki, 28 asistencija, to govori o tome kako smo igrali zajedno.”, naveo je Obradovi} na konferenciji za novinare.

Crvena zvezda je na svom terenu u Beogradu pobedila ekipu Partizana sa 100:96, u utakmici ~etvrtog kola Top 8 faze ABA lige.

„Mislim da nema nijedna laka pobeda. Igrali smo protiv ekipe Partizana koja igra u fenomenalnoj formi i ima potpuno druga~iji majndset. Svaka im ~ast, igraju dobro, imaju super trenera, imaju ‚glavu i rep’, ali nemaju pritisak da sve moraju, ka {to mi imamo”, rekao je Obradovi}.

Obradovi} je naveo da je, pored dobrog {uta za tri poena, podignuta agresivnost u odbrani bila kqu~na za pobedu wegove ekipe u ovom duelu.

Trener Zvezde je naveo i da su Ebuka Izundu i ^ima Moneke utakmicu propustili zbog povreda.

„Izundu je zadobio povredu zadwe lo`e na parkingu, zato nije igrao. Moneke se pred utakmicu uhvatio za le|a, zato nije igrao. Treba se u tome adaptirati. Nama je cela sezona iz minuta u minut. Stalno pravimo druge hemije, uvek povre|eni ulaze i izlaze iz rotacije, nije lako to uklopiti. Treba da dobijemo i neko iskustvo kako bi se ciqalo na velike stvari. U svakom slu~aju postoji veliko zajedni{tvo, velika saradwa i misli da to uvek mora na dobro da iza|e”, rekao je Obradovi}.

On je i izdvojio partije Ogwena Dobri}a, Nikole Kalini}a i Jaga dos Santosa kao veoma va`ne za pobedu u me~u protiv Partizana.

Crvena zvezda je tre}a na tabeli Top 8 faze ABA lige sa 15 pobeda i pet poraza, dok je Partizan drugi sa skorom 18/2, koji ima i prvoplasirani Dubai.

„U{li smo u utakmicu kao da je veoma va`na. Ove utakmice sa Partizanom su uvek posebna grupa

i tako te qudi i ocewuju. Mnogo je va`no {to nismo imali veliku potro{wu, nek ova utakmica bude kao jak trening pred ono {to nas ~eka. Izuzetno sam sre}an zbog ove pobede, mislim da je minuta`a dobro raspore|ena, kazao je Obradovi}. Obradovi} je izjavio i da je glavni fokus wegovog tima na Evroligi, ali da se ciqa i titula u ABA ligi.

„I Partizan i Dubai imaju prednost u odnosu na nas, vrlo je te{ko da ih dostignemo na te prve dve pozicije. Sigurno je morala da bude neka `rtva, nama je i daqe glavni fokus na Evroligi. Kad bude do{la ABA liga, mi }emo nevezano od pozicije napadati titulu. Sad je glavni fokus i energija na Evroligi”, rekao je Obradovi}.

Trener Crvene zvezde naveo je da smatra da je Xordan Nvora u ne{to lo{ijoj formi i da `eli da mu olak{a igru pronala`ewem boqeg mesta unutar sistema, kao i da ima velika o~ekivawa od Tajsona Kartera, koji se nedavno vratio na teren nakon dugog odsustva.

JOKI] JE ^UDO I HITA KA ISTORIJI: Sve

bli`e rekordu za koji se verovalo da je nedosti`an

Denver Nagetsi su bez ve}ih pote{ko}a savladali ekipu Portland Trejl Blejzersa rezultatom 128:112, a centralna figura me~a ponovo je bio Nikola Joki}.

Srpski centar je dominirao parketom zabele`iv{i svoj 192. tripl-dabl u karijeri, ~ime je napravio jo{ jedan xinovski korak ka ve~nom rekordu najja~e lige sveta.

Somborac je susret zavr{io sa 22 poena, 14 skokova i 14 asistencija, vode}i svoj tim do 44. pobede u sezoni, kojom Denver u~vr{}uje petu poziciju na Zapadu.

Glavna tema u NBA krugovima sada je pitawe

trenutka kada }e Joki} smeniti Rasela Vestbruka na vrhu ve~ne liste. Vestbruk dr`i rekord sa 209 tripl-dablova, zvawe koje je preuzeo 2021. godine od legendarnog Oskara Robertsona. Pored wih dvojice, samo su jo{ ~etiri igra~a u istoriji prebacila magi~nu brojku od 100 ovakvih u~inaka: Mexik Xonson, Lebron Xejms, Xejson Kid i upravo Nikola Joki}.

Trenutna ve~na lista tripl-dabl lidera: Rasel Vestbruk: 209

Nikola Joki}: 192

Oskar Robertson: 181

Mexik Xonson: 138

Lebron Xejms: 124

Zanimqivo je da se na listi visoko kotira i Luka Don~i} sa 90 tripl-dablova, dok ~ast „stare {kole” uz Robertsona i Mexika brane jo{ samo Vilt ^emberlen i Leri Bird.

Iako Vestbruk vlada regularnim delom sezone, plej-of je teritorija gde dominiraju druga imena. Mexik Xonson je i daqe nedosti`an sa 30 tripl-dablova u doigravawu, a prate ga Lebron Xejms (28) i Nikola Joki} (21). Ova trojica su ujedno i jedini igra~i u istoriji ko{arke sa 15 ili vi{e ovakvih u~inaka u najva`nijem delu sezone.

Kada je re~ o samim NBA finalima, neprikosnoven je Lebron Xejms, koji je ~ak 11 od svojih 28 plejof tripl-dablova ostvario u borbi za prsten, ostaviv{i iza sebe Mexika (8) i Drejmonda Grina (3). Ipak, sa formom koju Joki} prikazuje iz ve~eri u ve~e, svi ovi istorijski parametri mogli bi biti ozbiqno ugro`eni u narednim godinama.

RADE BOGDANOVI] @ESTOKO UDARIO

NA PE\U MIJATOVI]A:

”Pona{a

se kao prosjak, nije trebalo nikada da do|e u Partizan”

Rade Bogdanovi}, biv{i srpski fudbaler i poznati sportski analiti~ar, `estoko je kritikovao Predraga Mijatovi}a zbog onoga {to radi u Partizanu.

Mnogi su polagali nadu da }e Mijatovi} sa bliskim saradnicima nakon vladavine Milo{a Vazure i Milorada Vu~eli}a uspeti da vrati Partizan na staze stare slave, ali izgleda da se brzo osilio i nije vi{e tajna da je u posledwe vreme dolazilo do konflikata me|u qudima iz Uprave kluba iz Humske.

Mijatovi} je i daqe potpredsednik zadu`en za sportska pitawa, ali odavno nema poverewe velikog broja navija~a i svaki wegov potez se pa`qivo analizira i promatra.

U nizu kritika upu}enih na ra~un Mijatovi}a u posledwe vreme, izdvaja se ova koju je rekao Rade Bogdanovi}, ina~e poznat po „zapaqivim” izjavama i zanimqivim komentarima.

Gostuju}i u podkastu „Kazneni prostor”, Bogdanovi} je istakao {ta misli o Pe|i Mijatovi}u i wegovom poslu u Partizanu.

„Pe|a Mijatovi} nije trebalo nikada da do|e u Fudbalski klub

Partizan iz milion razloga. Jedan od razloga je ta naknadna qubav koja se pojavquje kod ~oveka nakon 30 godina. Ja se generalno je`im od toga. Drugo, besplatno da radi{, kao {to je on to rekao, ja u te pri~e ne verujem”, rekao je Bogdanovi}.

Nastavio je u istom tonu.

„Tre}a stvar, veoma bitna, mo`da i krucijalna. On nije srpski dr`avqanin. On je dr`avqanin Crne Gore i [panije. [to je vrlo bitno, bar za mene, obzirom da glo|e i da moli iz srpskog buxeta. Pona{a se generalno kao prosjak, bar je tako isturen u klubu. A nije lepo biti prosjak.”

Na tome se nije zaustavio.

„On je po profesiji fudbalski agent. Mi sada ne znamo je li to zamrznuto ili je produ`nica ne~ija u Fudbalskom klubu Partizan. Nije se o tome izja{wavao.”

Mnogima je Mijatovi} pao u o~ima.

„Bio je veliki igra~, jako je veliki fudbaler bio. Ali, nema on kapacitet da bude sportski direktor Fudbalskog kluba Partizan, kao {to sam rekao da ne mogu mnogi drugi da budu i treneri, pa sam bio u pravu. On ne poseduje znawe. Ono {to je pri~ao ne pije vodu. ^ini mi se da je Partizan naftna bu{otina Pe|ina. [ta je sa karakterom, {ta je stidom?”, pita se Bogdanovi}.

Partizan se srozao na niske grane, dugi niz godina je bez trofeja, a i sada je daleko od titule {ampiona Srbije, iako je u prvom delu sezone bio najboqi.

EMOTIVNA ANGELINA TOPI]:

Poruka na mre`ama pokazuje

koliko joj srebro zna~i

Angelina Topi} je osvojila srebrnu medaqu na Svetskom prvenstvu u dvorani i to nakon {to je uspela da presko~i 1,99 metra. Angelina je tako nastavila `etvu medaqa, a ostaje joj jedino jo{ olimpijska da upotpuni kolekciju.

Po broju medaqa na najve}im takmi~ewima se ve} sa 20 godina izjedna~ila sa tatom Dragutinom.

Posle svega, Angelina se oglasila na Instagramu i prema wenim re~ima u objavi mo`emo da zakqu~imo da je veoma sre}na zbog uspeha.

„Drugo mesto na planeti, 1.99, peta medaqa u seniorskoj konkurenciji srce puno, hvala vam”, napisala je Angelina na dru{tvenoj mre`i Instagram.

Odbrojavawe - Zvezda mo`e do overe titule u derbiju

Crvena zvezda je pred reprezentativnu pauzu pove}ala prednost u odnosu na Partizan na 12 bodova i ve} je skoro izvesno da }e u prva tri kola plej-ofa do}i do overe devete titule u nizu.

Vojvodina je najbli`a na tabeli Crvenoj zvezdi posle 28 kola, ima 11 bodova zaostatka. Prema trenutnom stawu, plejof bi po~eo duelom ta dva kluba na Marakani.

Do plej-ofa, Crvena zvezda gostuje u Surdulici i ~eka otpisani Spartak, Vojvodina }e u Loznicu na duel sa IMTom i do~ekati ni{ki Radni~ki, a Partizan igrati u Humskoj sa ^ukari~kim i Novim Pazarom kraj Jo{anice.

Kako Partizan izgleda na terenu, te{ko }e uspeti u naredna dva kola da do|e do {est bodova i realno je da pove}a zaostatak za Zvezdom.

Ako bi Crvena zvezda onda na po~etku plej-ofa pobedila Vojvodinu, vrlo je mogu}e da bi

do overe titule mogla da do|e u tre}em kolu plej-ofa, kad bi po trenutnom stawu na tabeli Partizan trebalo da gostuje na stadionu „Rajko Miti}“. Sigurno je da bi navija~ima Crvene zvezde bilo i najsla|e da ba{ pobeda nad ve~itim rivalom zna~i i matemati~ko obezbe|ivawe titule. Odbrojavawe je po~elo, a detaqnije

ra~unice mo}i }e da se izvedu 8. aprila i me~eva 30. superliga{kog kola.

Crvena zvezda je pred osvajawem devete titule u nizu, a mo`e i do {este uzastopne duple krune. Ima}e lak posao u polufinalu Kupa Srbije protiv Jedinstva na Ubu, pa u finalu susret sa Vojvodinom ili svojom filijalom Grafi~arom.

Reprezentativac Srbije na meti jednog od najve}ih klubova sveta, nude 40 miliona

Strahiwa Pavlovi}, {toper Milana, mogao bi karijeru da nastavi u redovima londonskog ^elsija.

Kako je preneo italijanski Kal~o Merkato, ^elsijev trener Lijam Rosewor u Pavlovi}u vidi najboqu opciju za poja~awe na poziciji centralnog defanzivca. Navodno, tim iz Londona je spreman da Milanu za usluge nekada{weg defanzivca Partizana, Monaka i Salcburga plati ~ak 40 miliona evra.

Pavlovi} bi put Premijer lige mogao da ode po zavr{etku teku}e sezone, ~ime bi bila okon~ana transfer-saga koja traje ve} nekoliko meseci.

Za wega je, naime, bila zainteresovana ekipa Galatasaraja, navodno su Turci bili voqni Milanu da plate oko 20 miliona evra.

Wegov kona~an status bi trebalo da bude re{en u narednih par nedeqa.

THURSDAY l ^ETVRTAK 26. 3. 2026.

SELEKTOR FUDBALSKE REPREZENTACIJE SRBIJE VEQKO PAUNOVI]:

Nisam bio spreman za razgovor sa Tadi}em

Srbija je spremna, Veqko Paunovi} {iri optimizam. Prvi put pred medijima u ulozi selektora sa maksimalnim

DOLAZI SRBIJA: [panci cenom ulaznica „mame“

navija~e

Najjeftinija karta, ako se kupi danas ili u utorak, iznosi 12 evra, uz maksimalno {est ulaznica po osobi.

Reprezentacija [panije sti`e u petak u Viqareal, gde }e odigrati prijateqski me~ protiv selekcije Srbije, koji je zakazan u posledwem trenutku nakon kona~nog otkazivawa „Finalisime“ zbog ratnog sukoba u Iranu. Fudbalski savez [panije pustio je danas u prodaju karte po pristupa~nim cenama kako bi stadion „La Keramika“ bio dobro popuwen.

Bi}e to posledwa reprezentativna pauza pred okupqawa za Mundijal, a za mnoge igra~e ovaj me~ ima veliki zna~aj.

Gledawe [panije u`ivo, uz zvezde poput Pedrija, Lamina Jamala i Unaja Simona, bi}e pristupa~no – najjeftinije karte dostupne su ve} danas i sutra po ceni od 12 evra na sajtu Saveza. Ova cena va`i za onlajn kupovinu, uz ograni~ewe od {est karata po kupovini.

Nakon isteka promotivnog perioda, cene }e se kretati od 50 evra za tribine do 20 evra za mesta iza golova.

PAUNOVI]EV SPISAK:

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Veqko Paunovi} objavio je spisak za prijateqske me~eve sa [panijom i Saudijskom Arabijom.

Selektor Veqko Paunovi} vratio je u nacionalni tim bra}u Milinkovi} Savi}. Vawa i Sergej neko vreme nisu igrali zbog neslagawa sa biv{im selektorom Draganom Stojkovi}em. Sada su se stvari izgladile i ova dva veoma bitna fudbalera su opet me|u „orlovima“.

Tri su iznena|ewa u nacinalnom timu. Petar Stani} iz Ludogoreca je dobio poziv selektora, kao i Wego{ Petrovi} i Vawa Dragojevi} iz Vojvodine odnosno Partizana. U tim se vra}aju i Mijat Ga}inovi} i Dejan Joveqi}.

Zbog povreda ne igraju Du{an Vlahovi}, Andrija @ivkovi}, Luka Ili}, a nije pozvan ni {pic Verdera Jovan Milo{ev}.

Golmani: Vawa Milinkovi} Savi} (Napoli), Predrag Rajkovi} (Al Itihad), \or|e Petrovi} (Bornmut)

Odbrana: Kosta Nedeqkovi} (Lajpcig), Ogwen Mimovi} (Pafos), Strahiwa Erakovi} (Crvena zvezda), Nikola Milenkovi} (Notingem Forest), Strahiwa Pavlovi} (Milan), Milo{ Veqkovi} (Crvena zvezda), Aleksa Terzi} (Salcburg) Vezisti: Aleksandar Stankovi} (Bri`), Nemawa

OPET TAJ JAPAN:

ovla{}ewima detaqno je elaborirao o slici unutar dr`avnog tima.

Povratak bra}e Milinkovi} Savi} nametnuo se kao najzanimqivija tema, na po~etku 50-minutnog razgovora u Staroj Pazovi.

„Za mene je wihov povratak veliki doga|aj, li~no i profesionalno. Ima}u zadovoqstvo da radimo zajedno, veliki je to dobitak za srpski fudbal, istovremeno i zna~ajna za timski duh. Obojica imaju jak duh, voqeni su od saigra~a, imamo sada ja~i tim i reprezentaciju. Borili smo se za tim sa unutra{wom konkurencijom, o~ekuje nas me~ sa najboqom reprezentacijom Evrope. Sve su to pozitivne stvari, u protekla tri meseca vratili smo i neke reprezentativce u tim…“, optimista je Veqko Paunovi}.

Ima Srbija kadrovskih problema, ali ne mawka optimizma u re~ima selektora pred me~eve sa [panijom i Saudijskom Arabijom. Pitate me ima li straha uo~i me~a sa [panijom?

„Utakmica mo`e da se pobedi, izgubi, remizirali, ali ni{ta ne mo`e sa strahom. Nema mesta za strah! Verujem da svi ovde `ele da Srbija nekad igra finale takmi~ewa. Na tom putu moramo da igramo sa najboqima, ne samo sa [panijom, ve} i Francuskom, Nema~kom, ostalim reprezentacijama Evrope, kojoj geografski pripadamo. Pozivi za ovakve utakmice ne dobijaju se uvek, ali prilika ne bira momenat!“

Gudeq (Seviqa), Nemawa Maksimovi} ([abab Al Ahli), Sa{a Luki} (Fulam), Vawa Dragojevi} (Partizan), Sergej Milinkovi} Savi} (Al Hilal), Lazar Samarxi} (Atalanta), Petar Stani} (Ludogorec), Filip Kosti} (Juventus), Veqko Birman~evi} (Hetafe), Mijat Ga}inovi} (AEK), Vasilije Kostov (Crvena zvezda), Wego{ Petrovi} (Vojvodina) Napada~i: Aleksandar Mitrovi} (Al Rajan), Luka Jovi} (AEK), Dejan Joveqi} (Kanzas Siti), Petar Ratkov (Lacio). Srbija igra u Viqarealu sa [panijom 27. marta, a ~etiri dana kasnije sa Saudijskom Arabijom u Ba~koj Topoli.

Matilde tre}i put ostale bez trofeja Kupa Azije

Pred 74.000 gledalaca u Sidneju, Japanke slavile sa 1:0, kao i u finalima 2014. i 2018. godine. Australija i daqe samo sa jednom kontinentalnom titulom, osvojenom jo{ 2010.

@enska fudbalska reprezentacija Australije pora`ena je u finalu Kupa Azije od Japana sa 1:0. (1:0). Me~ za titulu odigran je pred 74.000 gledalaca u Sidneju u subotu uve~e, a Japanke su slavile golom Maiko Hamano u 17. minutu. Tako je najboqa azijska selekcija ponovila uspehe iz 2014. i 2018. godine, kada je tako|e u finalnim utakmicama Kupa Azije pobe|ivala Australiju identi~nim rezultatom 1:0.

S druge strane, Matilde su bez {ampionske titule na Kupu Azije jo{ od 2010. godine, kada su jedini put do sada osvojile kontinentalno prvensto.

SBS na srpskom

SKUPA SLIKA, ALI BUKVALNO:

Kristijano Ronaldo i Georgina fotograf ijom „diskretno” pokazali luksuz te`ak

18 miliona evra

Kristijano Ronaldo prolazi kroz jedan od najizazovnijih perioda od dolaska u Saudijsku Arabiju, ali sude}i po objavama wegove partnerke Georgine Rodrigez, luksuzan stil `ivota ne trpi zbog sportskih pehova.

Dok se portugalski as bori sa povredom, Georgina je na Instagramu podelila trenutak koji je, prema procenama stru~waka, prikazao bogatstvo vredno neverovatnih 18 miliona evra na samo jednoj fotografiji.

U krupnom planu na{ao se wihov zajedni~ki trenutak u automobilu „Bugati Centodieci”, ~ija vrednost iznosi 11,8 miliona evra. Pored superautomobila, pa`wu su privukli i skupoceni satovi marke Patek Filip – Kristijanov model vredan oko 615.000 evra i Georginin od 385.000 evra. Ipak, apsolutnu pa`wu svetskih medija ukrao je vereni~ki prsten na wenoj ruci, procewen na vrtoglavih 5,3 miliona evra.

Iza bqe{tavila dru{tvenih mre`a krije se nimalo naivna sportska situacija. Navija~i Al Nasra i reprezentacije Portugala dobili su potvrdu lo{ih vesti nakon {to je Ronaldo prevremeno napustio teren u duelu protiv Al Fejhe. Strateg tima, @or` @ezus, potvrdio je ozbiqnost situacije:

„Nakon testova, videli smo da je povreda Kristijana Ronalda ozbiqnija nego {to se o~ekivalo. On }e sada otputovati u [paniju na le~ewe kod svog li~nog terapeuta.”