Srpski glas 26. februar by SRPSKI GLAS

Strana

OVAJ GRAD JE PROGLA[EN

ZA NAJOPU[TENIJI NA SVETU:

Me|u

prvih 10

se

nalaze dva australijska grada

Na novoj globalnoj rang listi San Dijego je progla{en za najopu{teniji grad na svetu.

Studija, koju je sprovela Kompanija „Holafly”, radila je istraìvawa na uzorku od 50 gradova {irom sveta, koriste}i podatke platformi Trip Advisor i Numbeo Istraìva~ka studija koristila je parametre kao {to su broj parkova i rezervata prirode, bawa, gustinu saobra}aja, kvalitet vazduha, broj sun~anih dana tokom godine, kao i ukupan nivo sre}e iz Indeksa sre}nih gradova za 2025. godinu. Svaka metrika je ocewivana na skali od 1 do 100, a kona~ni rezultati su izra~unati kao prosek svih parametara, pri ~emu vi{i rezultati ukazuju na opu{teniji grad. San Dijego zauzeo je sam vrh lestvice kao odli~na destinacija za opu{tawe. Poznat je po prelepoj obali, opu{tenom stilu ìvota, 266 parkova i rezervata prirode – {to je najvi{e od bilo kog grada obuhva}enog studijom. Nalazi se na samoj granici sa Meksikom i drugi je po veli~ini gradu ameri~koj saveznoj dràvi Kalifornija, a osmi u SAD. Najpoznatija lokacija je Balboa park, srce grada, sa muzejima, tematskim ba{tama, pozori{tima i svetski poznatim zoolo{kim vrtom, koji je prava atrakcija i za turiste i za lokalno stanovni{tvo. Singapur je zauzeo drugo mesto sa 242 parka i neverovatnih 698 velnes centara, ali i sa najvi{im indeksom sre}e me|u svojim stanovnicima. Tre}e mesto je pripalo Be~u, poznatom po ~istom vazduhu, bujnim zelenim parkovima i efikasnom saobra}aju, ~ak i u vreme gu`vi u {picu.

Slede gradovi Australije Sidnej i Melburn, dok se Berlin, Okland, Portland, Rim i Helsinki tako|e nalaze me|u prvih 10. Madrid i Barselona su tako|e na listi, {to potvr|uje da Evropa i daqe zna kako da spoji kulturu i kvalitet `ivota.

VU^I] U INDIJI:

Ne smemo da propustimo AI revoluciju, moramo da po`urimo sa razvojem

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je, na otvarawu Samita o ve{ta~koj inteligenciji u Wu Delhiju, rekao da digitalna transformacija i ve{ta~ka inteligencija nisu samo tehnologija, nego budu}nost Srbije. Razgovarao je sa predsednicom Indije Drupadi Murmu. Me|u 12 zemaqa koje imaju svoj paviqon je i na{a zemqa.

Predsednik Aleksandar Vu~i} sastao se u Wu Delhiju sa predsednicom Republike Indije Drupadi Murmu, sa kojom je razgovarao o pro{irewu saradwe dve zemqe u brojnim oblastima.

„U okviru posete Indiji imao sam odli~an i prijateqski sastanak sa predsednicom Indije o pro{irewu na{e saradwe u brojnim oblastima. Gostoprimstvo i spremnost za daqi razvoj me|udr`avnih odnosa jo{ jednom potvr|uju duboko po{tovawe i prijateqstvo koje Srbija i Indija neguju ve} decenijama”, naveo je Vu~i} na Instagramu.

Dodao je da je razgovarano o ja~awu ekonomskih veza, povezivawu na{ih privreda, promociji investicija, kao i o mogu}nostima da saradwu u oblasti inova-

cija, tehnologije i obrazovawa podignemo na vi{i nivo.

„Posebno cenim iskrenu podr{ku i spremnost da unapredimo partnerstvo u vremenu u kojem se razvoj sve vi{e oslawa na znawe, napredne tehnologije i digitalnu transformaciju”, istakao je Vu~i}.

Izrazio je zahvalnost predsednici Murmu na izrazima po{tovawa prema Srbiji i razumevawu na{ih nacionalnih interesa.

„Ovaj susret potvr|uje zajedni~ku posve}enost miru, stabilnosti i razvoju, ne samo na{ih

dràva, ve} i {ireg me|unarodnog okruèwa. Nastavqamo da gradimo odnose zasnovane na uzajamnom po{tovawu i poverewu, otvaraju}i nove prilike za na{e gra|ane i na{e privrede”, naveo je Vu~i}. Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je da iako i sada dosta toga ne zna o ve{ta~koj inteligenciji i nije ga sramota da kaè da ne{to ne zna, da zemqa ~iji je predsednik zahvaquju}i wegovoj odluci, ima jedan od najmodernijih data centara u celoj Jugoisto~noj Evropi a da }e do kraja godine imati tri superkompjutera.

Italijanska kuhiwa je nezvani~na

31. medaqa Olimpijskih zimskih igara za doma}ina

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. SERBIAN VOICE

Pored zlata, srebra i bronze, ukupno 30 medaqa za Italiju, na Olimpijskim zimskim igrama osvojena je jo{ jedna, ona gastronomska. Atleti~ari su „ludi” za picom, picokerima i tiramisuom.

U olimpijskim selima posluèno je ukupno 164.000 obroka, a italijanska kuhiwa postala je jedna od zvezda takmi~ewa, podjednako prisutna na dru{tvenim mreàma koliko i na trpezama sportista. Od paste do tiramisua – italijanski specijaliteti na{li su se u objavama brojnih atleti~ara. Najtraèniji me|u 2.880 sportista iz 93 delegacije bili su pica, pasta i grana padano. Kvalitet, ali i kvantitet – kuhiwe su radile 24 sata dnevno kako bi odgovorile na potrebe takmi~ara iz svih krajeva sveta. Dnevno je sluèno 365 kilograma paste i 12.000 komada pice.

Svakog dana potro{eno je 10.000 jaja, pripremqeno 8.000 kafa, naravno, italijanskih, kao i 60 kilograma sira grana padano.

„Imali smo 5.560 kreveta u tri glavna olimpijska sela, plus 11 hotela za sportiste, a svakog dana slu`ili smo 365 kilograma paste”, izjavio je izvr{ni direktor Fondacije Milano Kortina 2026, Andrea Varnier, na zavr{noj konferenciji za medije.

Prema proceni organizatora, kada bi se svi upotrebqeni poslu`avnici pore|ali jedan na drugi, dostigli bi visinu od 60 kilometara, ~ak 18 puta vi{e od vrhova Tofana u Kortini d Ampeco.

Me|u najcewenijim jelima zlatnu medaqu osvojili su picokeri (pizzoccheri), tradicionalno jelo iz Valteline, o kojem je pisao i New York Times. Olimpijski {ampion u veleslalomu, Lukas Piwe-

iro Braten, proslavio je svoju pobedu upravo ve~erom zasnovanom na toj specijalnoj testenini od heqdinog bra{na, sa povr}em, sirom i puterom. I anketa koju je na Instagramu pokrenula agencija „Lombardija noticije” potvrdila je popularnost ovog jela: picokeri su osvojili 48 odsto glasova, ispred ri`ota ala milaneze sa 24 odsto i milanskog kotleta sa 22 odsto. Na ~etvrtom mestu na{le su se knedle (canederli) sa sedam procenata glasova. Tokom dve nedeqe takmi~ewa, uz sportske podvige i medaqe, bele`ene su i slike bogatih bifea i redova ispred restorana u olimpijskim selima. Sportisti su ocewivali pastu i picu, tiramisu je dobijao „deset od deset”, a italijanska kafa postala je nezaobilazni ritual izme|u treninga i nastupa. Ako su Igre donele nove {ampione na borili{tima, u olimpijskim selima ve} je progla{en jo{ jedan pobednik, italijanska kuhiwa, simboli~no nazvana 31. medaqom takmi~ewa.

ARMIJA LA@NIH NALOGA:

Ve{ta~ko podizawe popularnosti na „Iksu”

Ameri~ka reperka Niki Mina`, koja je posledwih godinu dana otvoreno podràvala Donalda Trampa i konzervativni pokret MAGA, imala je podr{ku koordinisane mreè od vi{e od 18.000 la`nih naloga koji su masovnim lajkovawem, deqewem i komentarisawem ve{ta~ki pove}avali domet i vidqivost wenih politi~kih objava na mreì Iks, navodi se u izve{taju kompanije za detekciju dezinformacija Sajabra.

Prema analizi Sajabre, u periodu od 11. novembra do 28. decembra identifikovano je 18.784 la`nih profila koji su sistematski delili i hvalili sadr`aje koje je Mina` objavqivala, ~ime su algoritmi podsticani da wene poruke dobiju milione pregleda.

Izve{taj ukazuje da su „neautenti~ni” nalozi koristili „izuzetno sli~an jezik” u komentarima, posebno kada su reagovali na kritike upu}ene reperki.

Komentari su, kako se navodi, uglavnom bili kratki, istog sadr`aja i zasnovani na pohvalama i he{tegovima.

Direktor i osniva~ Sajabre Den Brahmi ocenio je da je re~ o neuobi~ajenom spoju politi~ki motivisanih kampawa i sveta zabave.

Kompanija Sajabra navodi da su 26. decembra la`ni profili ~inili 56 odsto svih komentara na politi~kim objavama reperke Mina`.

U izve{taju se navodi da su sporni nalozi „poja~avali objave”, odnosno algoritamski podsticali {irewe sadr`aja u kojima je Mina` iskazivala podr{ku ameri~kom predsedniku Donaldu Trampu, kritikovala guvernera Kalifornije Gevina Wusoma i iznosila stavove o verskim pitawima i muzi~koj industriji.

Predstavnici Niki Mina` nisu odgovorili na upite za komentar, dok je Trampov savetnik za medije Aleks Brusevic izjavio da reperka „nikada nije koristila botove za promociju”, isti~u}i da ima jednu od najve}ih baza oboàvalaca me|u ìvim muzi~arima. Stru~waci ocewuju da mreè botova, osim oblikovawa narativa u komentarima, uti~u i na algoritme platformi, jer visok nivo interakcije podsti~e daqe {irewe sadràja, odnosno da algoritmi, masovnim lajovawem, deqewem i komentarisawem objava, prepoznaju sadràj kao „popularan” i automatski ih prikazuju ve}em broju korisnika.

Analiti~ari tako|e ocewuju da ukqu~ivawe poznatih li~nosti poput Niki Mina` u politi~ki diskurs predstavqa deo {ire strategije konzervativnog pokreta da dopre do mla|e i raznovrsnije publike u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

Krajem januara, Mina` je na jednom od Trampovih skupova pohvalila Trampa istakav{i da je „verovatno wegov najve}i obo`avalac”.

Najavquju}i reperku Mina`, koja je bila obu~ena u veliki beli krzneni kaput, Tramp je u {ali rekao da }e „pustiti nokte (kao wene) jer voli takve nokte”, osvrnuv{i se i na, kako je naveo, dobar rezultat koji je ostvario me|u „wenom zajednicom” na izborima 2024. godine, aludiraju}i na afroameri~ke bira~e.

[est ameri~kih saveznih dr`ava, Wu Xersi, Roud Ajlend, Masa~usets, Pensilvanija, Konektikat i Wujork, proglasile su vanredno stawe i uvele ograni~ewa u saobra}aju, dok sna`na sne`na oluja zahvata isto~nu obalu Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, ostavqaju}i vi{e od 69 miliona qudi pod zimskim upozorewima i vi{e od 650.000 doma}instava bez struje.

Jak sneg, no{en vetrom snage uragana, od preko 90 kilometara na ~as remeti planove Wujor~anima, ali i gostima ovog grada.

„Ovo je najja~a vejavica jo{ od 2017. godine. Svakoga sata padne oko pet centimetara snega. Sada ga na ulicama Wujorka ima preko 40 centimetara. Na severoistoku SAD otkazano je vi{e od 10.000 letova, a iz najnaseqenijeg

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je na sednici po~etkom februara odluku Vi{eg suda o potvr|ivawu optu`nice za pad nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine kada je poginulo 16 qudi i nalo`io da se o woj ponovo odlu~uje.

U pitawu je optu`nica Vi{eg tuìla{tva protiv predsednika Komisije za tehni~ki pregled @elezni~ke stanice u Novom Sadu Milutina Savovi}a, ~lana komisije Biqane Krsti} i menaxera za razvoj investicija „Infrastruktura @eleznica Srbije” Slobodanke Katani} zbog propusta u vezi sa padom nadstre{nice. Predmet je vra}en prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe. Ovu optu`nicu podiglo je Vi{e tuìla{tvo u Beogradu, a vrhovni tuìlac Zagorka Dolovac predmet je zatim dodelila Tuìla{tvu za organizovani kriminal, pa je sada sporno ko je od ta dva tuìla{tva nadleàn. U odluci apelacije se navodi da je Vi{i sud morao prvo da utvrdi da li je optu`nica podneta od strane ovla{}enog tuìoca, {to predstavqa osnovno pitawe od kojeg zavisi daqi postupak i odlu~ivawe. Ostale navode àlbi advokata troje osumwi~enih Apelacioni sud sada nije cenio.

„Apelacioni sud u Beogradu, doneo je re{ewe kojim je uvaàvawem àlbi ukinuo prvostepeno re{ewe i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe. Po nalaèwu Apelacionog suda, osnovano se àlbama isti~e da je pobijano re{ewe doneto uz bitne povrede odredaba krivi~nog postupka, budu}i da u obrazloèwu re{ewa nisu navedeni razlozi o svim odlu~nim ~iwenicama, dok su oni koji su dati nejasni i nedovoqni, tako da se pravilnost i zakonitost istog za sada ne moè ispitati”, navodi se u odluci Apelacionog suda.

Naime, kako se daqe navodi, u „`albenom re{ewu nisu dati jasni, razumqivi, neprotivre~ni i nedvosmisleni razlozi za ocenu

prvostepenog suda da postoji optu`ba ovla{}enog tuìoca”. „Iz navedenih razloga ovaj sud je uvaìo àlbe branilaca okrivqenih, ukinuo pobijano re{ewe i isto uputio prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe. Imaju}i u vidu prirodu u~iwene bitne povrede odredaba krivi~nog postupka i wen uticaj na odluku, ovaj sud se nije upu{tao u ocenu ostalih àlbenih navoda branilaca okrivqenih, budu}i da je prvostepeni sud morao prvo da utvrdi da li je predmetna optu`nica podneta od strane ovla{}enog tuìoca, {to predstavqa prethodno pitawe od kog zavisi daqi postupak i odlu~ivawe”, dodaje se. Ovo je drugi put da je apelacija ukinula odluku o potvr|ivawu optu`nice i to iz istih razloga. Troje optuènih sumwi~e se da su svojim profesionalnim propustima i nesavesnim radom izvr{ili te{ko delo protiv op{te sigurnosti. ^lanovi komisije, navodno, nisu izvr{ili tehni~ki pregled rekonstruisanog objekta onako kako to struka zahteva i propisuje, a na osnovu wihovog izve{taja da je sve u redu izdata je probna dozvola od godinu dana za rad stanice. Osim ovog, za pad nadstre{nice vodi se i postupak pred Vi{im tuìla{tvom u Novom Sadu, a Javno tuìla{tvo za organizovani kriminal (JTOK) vodi finansijski istragu koja se ti~e projekta rekonstrukcije pruge. Vantpretresno ve}e Vi{eg suda u Novom Sadu obustavilo je krivi~ni postupak biv{e

grada u SAD vi{e od 3.000 letova. U susednom Wu Xersiju ovo je najgore zimsko vreme u posledwih 30 godina”, rekla je

RTS-a Biqana Vrane{. Aktivirala su se vanredna zvu~na upozorewa na mobilnim telefonima.

direktorke „Infrastruktura èleznice Srbije” Jelene Tanaskovi}, nekada{weg ministra Gorana Vesi}a, wegove zamenice Anite Dimoski, kao i izvestilac Republi~ke revizione komisije Milana Spremi}a, Marine Gavrilovi} i Dejana Todorovi}a odgovornih za stru~ni nadzor nad izvo|ewem radova, u slu~aju „Nadstre{nica”. U optu`nici su ostali nekada{wi direktor „Infrastruktura èleznica Srbije” Neboj{a [urlan, odgovorni projektant gra|evinske konstrukcije Slobodan Naumovi}, glavni projektant idejnog projekta Milan Jelki}, glavni projektant projekta za gra|evinsku dozvolu Qiqana Mili} Markovi}, lice odgovorno za tehni~ku kontrolu projekta za gra|evinsku dozvolu Jasna Stojiqkovi} Mili}, kao i Zorica Slavkovi} Marjanovi} i Du{an Jankovi}, koji su odgovorni za izvo|ewe gra|evinskih radova. Tuìla{tvo se àlilo. Dakle, u optu`nicama u Beogradu i Novom Sadu se pomiwu razli~ita imena.

Od avgusta pro{le godine JTOK proverava finansijske zloupotrebe u projektu modernizacije i rekonstrukcije pruge od Beograda do granice sa Ma|arskom, a u koji spada i obnavqawe zgrade stanice u Novom Sadu. Ovom istragom je, osim biv{eg ministra Vesi}a i ostalih, obuhva}en i biv{i ministar Tomislav Momirovi}. Tu`ila{tvo sumwa da su svi osumwi~eni zajedno o{tetili dr`avni buxet za 115 miliona dolara.

Dobijena su SMS obave{tewa o zabrani putovawa koju je proglasio gradona~elnik Wujorka Mamdani, kako bi drumovi bili slobodni za vozila hitnih slu`bi i ~i{}ewe snega

„U zimskoj oluji u januaru nastradalo je dvadesetoro qudi samo u Wujorku. Na snazi je vanredna situacija, a {kole u Wujorku i Bostonu ne rade. Otkazane su i predstave na Brodveju”, rekla je Vrane{. Dan pre vejavice so je posuta na autobuska stajali{ta, ulaze u metro stanice, a hitno je zaposleno vi{e od 1.000 ~ista~a snega. Tako|e, ve~e pre oluje ma{ine za uklawawe snega ve} su bile raspore|ene na Menhetnu, ranije nego {to je to u~iweno tokom januarske oluje. Sada 2.300 ma{ina patroliraju gradom kako bi uklonili sneg sa ulica, ~ija je du`ina u Wujorku vi{e od 10.000 kilometara.

reporterka

Niki Mina` imala je podr{ku koordinisane mre`e od vi{e od 18.000 la`nih naloga

STAWE RUSKE EKONOMIJE NA ULASKU U PETU GODINU RATA:

Koliko ko{ta mir i pod kojim uslovima

Nakon ~etiri godine rata u Ukrajini, ruska ekonomija i javne finansije pokazale su relativnu otpornost uprkos rastu}im ratnim tro{kovima i opse`nim ekonomskim i finansijskim sankcijama uvedenim od strane Zapada. Glavni problem za rusku ekonomiju sada nije rizik od iznenadnog kolapsa, ve} odsustvo zna~ajnih generatora rasta. Zapadni embargo, iako neefikasan u pogledu okon~awa rata, ve} je naneo ogromnu {tetu dugoro~nom potencijalu rasta ruske privrede. Trgovinska i investiciona saradwa sa Kinom i drugim zemqama u razvoju pomaè u ublaàvawu uticaja sankcija, ali ne}e zameniti pristup zapadnim inovacijama, tehnologijama, znawu, finansijskim sistemima i trì{tima.

Pi{e ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko”

Kako rusko-ukrajinski rat ulazi u svoju petu godinu, ruska ekonomija, na kojoj su zasnovani ratni napori Moskve, pod ozbiqnim je izazovima, ali je daleko od toga da je uru{ena, nasuprot pri`eqkivawima Zapada.

Tokom protekle ~etiri godine ekonomija Ruske Federacije se prakti~no podelila na dve grane. Prioritetni deo (istina daleko mawi) obuhvata vojne i s vojskom povezane industrije. On je natprose~no rastao, zapo{qavao i investirao, imaju}i privilegovan pristup radnoj snazi, kapitalu i uvozu. Ostatak privrede, mala i sredwa preduze}a, kao i potro{a~ke industrije, nalaze se u prakti~noj stagnaciji.

Prema ROSTAT-u, ruska privreda je u 2025, godini rasla tek 1% , dok za ovu godinu Ministarstvo ekonomije prognozira rast od 1,3%, ruska Centralna banka od 0,5% do 1,5%, a Svetska banka i MMF od 0,8%. O~ekuje se da }e Centralna banka Rusije, u naporima da podstakne kreditnu, odnosno privrednu aktivnost, nastaviti sa redukovawem bazne kamate (sa trenutnih 15,5%), ali }e ona ostati visoka. S baznom kamatom povezane su i atraktivne kamate u ponudi ruskih komercijalnih banaka, {to pove}ava {tedwu gra|ana i istovremeno ih stimuli{e da smawe potro{wu – {to je u su{tini sistem indirektnog pozajmqivawa dr`ave od stanovni{tva.

Vrednost i daqe impozantnog trgovinskog suficita Rusije od 117 milijardi dolara u 2025. bila je za 12% ni`a nego u 2024. pre svega usled pada izvoza minerala zbog pada globalnih cena nafte i ugqa, te pove}awa diskonta na rusku naftu (koji je po~etkom 2026. iznosio 12 dolara u odnosu na cenu referentne severnomorske nafte „Brent“).

Istovremeno, odliv kapitala iz zemqe po osnovu pove}awa finansijske imovine u inostranstvu bio je niì za 10 milijardi dolara, i iznosio je 56 milijardi dolara u 2025. Budu}i da je „beàwe“ privatnog kapitala limitirano sve ja~im sankcijama (te je za ruskog rezidenta sve teè da kupi nekretninu ili akcije u inostranstvu), pove}ala se ponuda deviza u zemqi {to je u proteklim godinama odràlo rubqu sna`nom. Drasti~no ja~awe doma}e monete u odnosu na dolar (20. februara 2026. rubqa je apresirala 15% prema dolaru u odnosu na isti datum lane) protivno je nastojawima da se slabijom nacionalnom monetom podstaknu buxetski prihodi od nafte i smawi uvoz (kroz uvoznu supstituciju).

PROBLEM FINANSIRAWA

FISKALNOG DEFICITA

^ak i ako se pogor{ala od 2022, fiskalna situacija Rusije sa deficitom od 2,6% BDP-a u 2025, ne izgleda lo{e po me|unarodnim standardima. S tim povezano, op{te prihva}eno mi{qewe je da Rusija, koja ima izuzetno nizak javni dug u odnosu

na BDP, lako moè finansirati fiskalne deficite pove}anim zaduìvawem. Me|utim, Rusija je odse~ena od me|unarodnih finansijskih trì{ta, dok je trì{ni kapacitet doma}eg finansijskog trì{ta limitiran, odnosno ne postoji preveliki potencijal raspoloìvih sredstava koja se mogu uloìti u godi{we dràvne obveznice.

Dodatno, po trenutnim kamatnim stopama od oko 14%, zaduìvawe dràve je jako skupo. Naime, tro{kovi kamata su u 2025. ~inili oko 8% svih federalnih rashoda, dok bi u ovoj godini mogli porasti na 9-10%. Situaciju oteàva to {to usled ograni~ene potra`we za dugoro~nim dràvnih obveznicama (tzv. OFZ), Moskva sve ~e{}e pribegava {emi „repo-OFZ“ finansirawa duga, gde se vr{i monetarna emisija Centralne banke pod maskom obezbe|ivawa dodatne likvidnosti komercijalnim bankama – koju one koriste za kupovinu OFZ ({to se svodi na „{tampawe novca“).

Stoga nije ~udno {to se Centralna banka otvoreno zalaè za daqe pove}awe poreza, {to vidi kao boqi na~in finansirawa buxetskog deficita. Vlada moè dodatno pove}ati ne-naftne prihode pove}awem stopa (in)direktnih poreza i ukidawem brojnih poreskih izuze}a, dok se nevojni rashodi mogu dodatno ograni~iti. Deficit se mo`da mogao finansirati i eventualnim zaduìvawem u Kini, kao i tro{ewem preostale likvidne imovine Nacionalnog fonda blagostawa. (Kada cene nafte padnu zna~ajno ispod buxetskih planova, vlada pokriva mawak koriste}i Nacionalni fond blagostawa. Budu}i da trenutna likvidna imovina Fonda iznosi oko 50 milijardi dolara, on bi mogao biti vi{e nego prepolovqen do kraja godine).

Uprkos tome {to su drasti~no pale isporuke Indiji, koja je pod pritiskom Va{ingtona (Indija je naime dobila sni`ewe ameri~kih carina na 18%, u zamenu za ograni~avawe kupovine ruske nafte), te poja~ane kontrole tankera kojima se prevozi ruska nafta, obim izvoza sirove nafte od 3,3 miliona barela dnevno ostaje stabilan, ali zahvaquju}i sve ve}im ponu|enim diskontima.

ULOGA PEKINGA

Analiza Blumberga ukazuje da su kineske rafinerije sna`no pove}ale kupovine ruske nafte od po~etku 2026. Naime, od 1. do 18. februara 2026. isporuke ruske nafte u kineske luke pove}ale su se za 0,7 miliona barela dnevno u odnosu u decembar, {to je bilo vi{e nego dovoqno da se nadoknadi pad indijskih kupovina od oko pola miliona barela dnevno. (ina~e, na po~etku 2026. pale su i isporuke nafte u Tursku usled naglog rasta tro{kova pomorske logistike).

Dakle, sve je izvesnije da }e se tokom ove godine dodatno produbiti saradwa Kine i Rusije, odnosno da Peking nastavqa da pove}ava podr{ku Moskvi u ratu u Ukrajini. Naime, Rusija ne bi mogla da uspe{no vodi rat bez kontinuirane kineske podr{ke, posebno bez dostupa komponentama dvostruke namene i kriti~nim mineralima

koji se koriste u ruskoj proizvodwi dronova. Rat koristi Pekingu jer su Evropska unija i Britanija fokusirani na Ukrajinu, a ne na Aziju, dok su i odnosi izme|u EU i SAD postali zategnutiji. Kina je od najranijih dana rata u Ukrajini pomogla u ubla`avawu efekata zapadnih sankcija uvedenih Rusiji, kupuju}i rusku naftu i prodaju}i Moskvi robu dvostruke namene. Trgovina izme|u dve strane je porasla sa 152 milijardi koliko je iznosila 2021, na 228 milijarde dolara u 2025. godini.

TRGOVINA SA RUSIJOM

U VREME RATA

U ratu koji bi se mogao smatrati borbom dràve za opstanak, o~ekivano je trgovina sa protivni~kom stranom potpuno prekine. S druge strane, ako je ulog mawi, tada se prioritet daje dugoro~noj bezbednosti, te se odràva odre|eni nivo trgovine, koja se smatra kriti~nom za funkcionisawe ekonomije. Primena ovog principa se moè videti kroz pona{awe involviranih strana u Ukrajinskom ratu. Ovo se odnosi i na (direktnu) trgovinu izme|u Ukrajine i Ruske Federacije, kao i kroz reìme sankcija Zapada protiv Moskve.

Kako su se o~ekivawa o du`ini i ulozima sukoba mewala, tako su se mewale i trgovinske politike. Na po~etku rata februara 2022, zapadne obave{tajne slu`be su uglavnom o~ekivale brzu rusku pobedu, sa Kijevom koji bi trebalo da padne za nekoliko dana. Otpor Ukrajine, potpomognut zapadnim oru`jem i obave{tajnim slu`bama, zaustavio je rusko napredovawe ka prestonici. Do maja 2022, dva meseca nakon po~etka rata, o~ekivawa su se pomerila ka du`em sukobu. Ukrajinska kontraofanziva u septembru 2022, kojom je uzet dobar deo hersonske i harkovske oblasti, nije uspela da dobije zamah, te se do{lo u pat poziciju. Od kraja 2022. obe strane su se „ukopale“ za dugoro~nu borbu.

Za Ukrajinu, rat je egzistencijalan, dok su za Rusiju ulozi daleko mawi. Iako Rusija ima zna~ajne spoqnopoliti~ke interese vezane za ishod konflikta, opstanak ruske dràve nije direktno ugroèn. Za zapadne zemqe sukob se, u najboqem slu~aju, moè opisati kao posredni~ki (proksi) rat, budu}i da one imaju najmawi ulog od svih ukqu~enih aktera.

U haosu na po~etku rata – i sa o~ekivawem da je ukrajinski potpuni poraz blizu – Ukrajina nije formalno ograni~ila svoje trgovinske odnose sa Rusijom. Zabranila je direktan uvoz iz Rusije tek 9. aprila 2022, dok je direktan izvoz u Rusiju zabrawen 27. septembra 2022, sedam meseci nakon po~etka sukoba. Na strani Rusije ~ini se da nema zakona koji zabrawuju direktnu trgovinu sa Ukrajinom. Skoro tri godine, od februara 2022. do januara 2025. ruski gas nastavio je da te~e kroz ukrajinske cevovode, dok ruska nafta i daqe prolazi kroz Ukrajinu. Indirektna trgovina izme|u Ukrajine i Rusije se nastavqa. Ukrajinski proizvodi stiù na rusko trì{te preko tre}ih dràva. (Na primer, u prvoj godini rata ukrajinsko seme uqarica i plodovi uqa-

rica stizali su u Rusiju preko Jermenije; {e}erni sirup preko ^e{ke; plasti~ni ~epovi, poput poklopaca hladwaka, preko Kazahstana, dok je guma, koja se koristi u medicinskom i farmaceutskom kontekstu, stizala preko Estonije.)

Ekonomski odgovor SAD na rat u Ukrajini u velikoj meri je bio u skladu sa o~ekivanim obrascima trgovine u ratnom vremenu. Prvobitnim sankcijama prema Rusiji poku{alo se ka`wavawe Moskve za ono {to se o~ekivalo da }e biti svr{en ~in u Ukrajini, budu}i da se smatralo da nema vremena da ekonomske mere uti~u na ishod na bojnom poqu. Do maja 2022, kada se shvatilo da }e rat biti duì, SAD su po~ele da sankcioni{u proizvode povezane sa ruskom odbrambenom proizvodwom. (kao {to su motori, bageri, buldoèri, radio predajnici i medicinska i hirur{ka oprema). Kako je rat zapao prakti~no u pat poziciju, sankcije su se pro{irile i na poluproizvode – kao {to su delovi za ma{ine za pre~i{}avawe vode ili delovi za parne turbine, koji se koriste kao inputi u proizvodwi drugih dobara i usluga. Nakon oko 15 meseci ratovawa, Va{ington je po~eo da ciqa sirovine, kao {to su plastika, guma i kamen, kojima je potrebno vreme da se pretvore u bojne kapacitete. Zapadne zemqe nisu se ose}ale preterano ugroène sukobom, i takva percepcija je uticala na reìm multilateralnih sankcija nametnutih Rusiji. Svaka zemqa ukqu~ena u reìm sankcija nastojala je da za sebe smawi ekonomske tro{kove politike, {tite}i kqu~ne doma}e industrije od poreme}aja u trgovini bez obzira {to je nastavqena trgovina doprinosila ratnim naporima Rusije. Belgija je tako odloìla zabranu uvoza ruskih dijamanata za dve godine, ê{ka, Finska, Ma|arska i Slova~ka nastavqaju da uvoze rusko nuklearno gorivo, a Ma|arska i Slova~ka i daqe uvoze rusku naftu putem naftovoda. Sli~no tome, SAD i daqe uvoze paladijum iz Rusije. OTPORNOST RUSKE PRIVREDE Ruska ekonomija i javne finansije pokazale su otpornost uprkos rastu}im tro{kovima rata i opse`nim ekonomskim i finansijskim sankcijama. Prvo, uprkos pove}anom udelu dràvnog vlasni{tva i vladinog intervencionizma (ve} od 2005), ruska privreda je zadràla dovoqnu mikroekonomsku fleksibilnost, {to je pomoglo u wenom brzom prilago|avawu novim uslovima, izme|u ostalog, preusmeravawem trgovinskih i finansijskih tokova.

Drugo, ruske vlasti su po~ele da se pripremaju za geopoliti~ku konfrontaciju sa SAD i EU (i wihovim saveznicima) jo{ od pripajawa Krima 2014. godine (razvoj nezavisnog platnog sistema, tehni~ke i administrativne infrastrukture za kontrolu interneta, programi supstitucije uvoza). I konzervativna fiskalna politika tokom posledwe dve decenije mo`e se tuma~iti kao napor da se oja~a makroekonomska otpornost zemqe u slu~aju potencijalne konfrontacije sa Zapadom.

Tre}e, me|unarodna koalicija za embargo je geografski nepotpuna, sastoji se od zemaqa koje predstavqaju samo pribli`no polovinu svetskog BDP-a, {to ostavqa velike mogu}nosti za zaobilaèwe sankcija, smawuju}i wihovu efikasnost (to se vidi u slu~aju ograni~ewa cena koje su zemqe G7 uvele na izvoz ruske nafte u januaru 2023. i embarga EU na uvoz nafte – fiskalno najva`nijih sankcija – uprkos kojima su pove}awa diskonta koji je Rusija morala da nudi na svoju sirovu naftu neretko bila samo privremena, dok je zaobilaèwe sankcija postajalo ra{irenije). êtvrto, i ruska vlada i Centralna banka su pokazali sposobnost upravqawa krizama, posebno u kriti~nom periodu neposredno nakon po~etka rata i inicijalnog embarga.

^ETIRI GODINE RATA U UKRAJINI

Front se ne pomera, diplomatsko re{ewe kaska

Mo`e li Vladimir Putin da vodi rat bez kraja, kako }e se pozicionirati

Volodimir Zelenski i ima li administracija Donalda Trampa odr`ivu strategiju za prekid vatre. Na ~etvrtu godi{wicu ruske invazije, linija fronta duga stotinama kilometara gotovo i da se ne pomera. Trilateralni pregovori uz posredovawe SAD traju, ali proboja ka prekidu vatre jo{ nema. Izdvajamo {est doga|aja koji su obele`ili rusko-ukrajinski sukob, ali i razloge zbog kojih je i u novoj ratnoj godini kona~ni ishod neizvestan.

OD SPECIJALNE OPERACIJE

DO ODBRANE KIJEVA

Invazija koju je 24. februara 2022. pokrenula Rusija pod vo|stvom Vladimira Putina trebalo je, prema procenama Moskve, da dovede do brzog sloma ukrajinskih vlasti.

Me|utim, otpor ukrajinske vojske i odluka ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da ostane u Kijevu ozna~ili su prvi veliki preokret.

Povla~ewe ruskih snaga sa severa Ukrajine u aprilu 2022. godine pokazalo je da }e rat biti dug i iscrpquju}i.

PAD MARIJUPOQA

I BITKA ZA DONBAS

Osvajawem Marijupoqa u prole}e 2022. Rusija je obezbedila kopneni koridor ka Krimu koji je anektirala 2014. godine.

Te`i{te borbi nakon toga prenosi se u Donbas, gde su artiqerijski dueli i sporo napredovawe pretvorili rat u pozicioni sukob sa velikim gubicima na obe strane.

KONTRAOFANZIVE

I GUBITAK HERSONA

Ukrajinske snage u Harkovskoj oblasti postigle su u jesen 2022. godine zna~ajne uspehe, nakon ~ega su se ruske snage u novembru povukle iz Hersona. Istovremeno, Moskva progla{ava aneksiju ~etiri regiona, {to osu|uju Ujediwene nacije, produbquju}i diplomatsku izolaciju Kremqa.

RAT PROTIV ENERGETIKE

I GLOBALNE POSLEDICE

Sistematski udari na energetsku infrastrukturu Ukrajine koji su po~eli u drugoj godini rata su se intenzivirali tokom godina sukoba, {to sve vi{e ote`ava napajawe elektri~nom energijom i grejawe u ukrajinskim gradovima. Evropa ubrzano smawuje zavisnost od ruskog gasa, a o{te-

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

}ewe gasovoda Severni tok simboli~no je ozna~ilo kraj jedne energetske ere.

BAHMUT I FAZA ISCRPQIVAWA

Vi{emese~na bitka za Bahmut vo|ena tokom 2023. godine postala je simbol najintenzivnijih borbi u Evropi u 21. veku. Linija fronta se stabilizovala, a rat je pre{ao u fazu dugotrajnog iscrpqivawa –vojnog, ekonomskog i demografskog.

POLITI^KA NEIZVESNOST

I NOVI PREGOVORI

Povratak Donalda Trampa u Belu ku}u doneo je novu dinamiku u pregovorima. Va{ington je inicirao trilateralne razgovore sa Moskvom i Kijevom, uz pritisak

da se prona|e model za prekid vatre. I pored najava ameri~kog predsednika da }e brzo okon~ati taj sukob pozicije Moskve i Kijeva ostaju udaqene: dok Ukrajina insistira na teritorijalnom integritetu, Moskva tra`i prihvatawe „nove realnosti na terenu”.

Iako su diplomatski kontakti intenzivirani, pitawe nije samo kada }e do}i do prekida vatre – ve} i pod kojim uslovima, i da li }e mir biti trajan ili sledi novo zamrzavawe konflikta.

^etiri godine od po~etka invazije Rusija kontroli{e oko petine me|unarodno priznate teritorije Ukrajine, milioni qudi su raseqeni, a kona~ni ishod ostaje neizvestan.

Tramp protiv Irana, ili rat za opstanak Islamske revolucije

Nemogu}e je ispratiti sve krize koje je od po~etka godine pokrenuo predsednik Donald Tramp - od sukoba sa Vrhovnim sudom, preko Epstinovih dokumenata, pa sve do najave novog bombardovawa Irana. Cunami akcija prvog ~oveka Bele ku}e ukqu~uje i otmicu venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, ozbiqno drmawe temeqa NATO-a i politi~ku ofanzivu na Grenland. Od po~etka drugog mandata, bombardovao je ukupno sedam dr`ava.

U masi kontroverznih akcija i odluka, o~ekuje ga verovatno najzna~ajnija - naredba za novo bombardovawe Irana, koje bi moglo predstavqati kqu~ni trenutak drugog mandata u Beloj ku}i i na Bliskom istoku izazvati potrese od kojih strahuju stanovnici skoro svih dr`ava regiona.

„Desi}e se ne{to lo{e”, re~i su ameri~kog predsednika kojima je najavio posledice negativnog ishoda pregovora o iranskom nuklearnom programu, ~ija je nared-

na i mogu}e posledwa runda zakazana za ~etvrtak u [vajcarskoj. Pred iranskim pregovara~ima je gotovo nemogu}a misija - da u naredna dva dana defini{u sporazum koji bi izazvao talas zadovoqstva u Va{ingtonu i Tel Avivu, posle ~ega bi Tramp pred nacijom proglasio veliku pobedu, dok bi re`imu u Teheranu omogu}io da pre`ivi najve}e isku{ewe od islamske revolucije 1979. godine.

DVE NEDEQE

DO ATOMSKE BOMBE

Glavni ameri~ki pregovara~ u tom procesu, Stiv Vit-

kof je uo~i po~etka nove runde pregovora ocenio da je „Iranu potrebno nedequ dana da uranijum obogati do ta~ke potrebne za izradu nuklearnog naoruàwa” - {to je retorika koja se pre moè povezati sa razlozima za pokretawe napada nego uvodom u diplomatsko re{ewe. Na iranskoj strani, vrhovni lider Ali Hamnei ovlastio je glavnog savetnika Alija Larijanija da na~ini plan da Islamska dràva preìvi napade Amerikanaca i Izraelaca, kao i eventualne poku{aje ubistva najvi{ih vojnih i verskih zva-

ni~nika, ukqu~uju}i i Hamneija.

Ubrzo zatim, Hamnei je, navodno, definisao nekoliko odluka kojima su imenovana „~etiri kruga naslednika” najvi{ih vojnih i vladinih zvani~nika Irana. Svaki od wih, tako|e, dobio je zadu`ewe da imenuje jo{ po ~etiri naslednika, za slu~aj da stradaju u bombardovawu. IRAN JE SPREMAN ZA RAT

„Spremni smo. Sna`niji smo nego ranije. Spremali smo se tokom proteklih sedam ili osam meseci. Otkrili smo i uklonili slabosti. Ne `elimo rat i ne}emo da po~eti. Ali ukoliko nas prisile, odgovori}emo”, rekao je nedavno Larijani.

Pripreme za rat ukqu~ujuju i anga`ovawe iranskih proksi snaga u regionu, pa su izraelski mediji u nekoliko navrata javqali da su oficiri Revolucionarne garde preuzeli direktnu komandu nad preostalim snagama Hezbolaha u Libanu, kao i da su jemenski

Huti i {iitske milicije u Iraku spremne za rat. Istovremeno, u proteklih nekoliko sedmica zabele`eni su pokreti snaga unutar Irana, {to su Amerikanci protuma~ili kao poku{aj da se glavnina snaga izmakne sa puta prvog udara ameri~kih borbenih aviona i omogu}i eventualni protivnapad.

Zbog toga, gro lansera balisti~kih projektila preme{ten je uz granicu s Irakom, odakle bez problema mogu dobaciti do Izraela i uz obale Persijskog zaliva kako bi ga|ali ameri~ke baze u regionu. Te manevre pratila je i serija testirawa projektila u Ormu{kom tesnacu, uskom grlu svetske trgovine energentima.

Ve} godinama, akcije bombardovawa Irana uve`bavaju Amerikanci i Izraelci, ~ija je zajedni~ka akcija u junu pro{le godine ozbiqno uzdrmala iransku protivvazdu{nu odbranu i u velikoj meri unazadila nuklearni program.

Amerikanci se povla~e iz Bondstila

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa posledwih meseci ozbiqno lobira za smawivawe broja vojnika NATO-a na Kosovu, javqa Politiko pozivaju}i se na diplomatske izvore u Briselu. [esta najava zatvarawa Bondstila za posledwe dve decenije proizvod je `eqe Va{ingtona da NATO „vrati na fabri~ka pode{avawa”.

„Amerikanci su signalizirali da `ele da se okon~a misija NATO na Kosovu”, pi{e Politiko, navode}i da su diskusije o takvom potezu jo{ u veoma ranoj fazi, ali i da je ideja o okon~awu Kfora „zabrinula evropske saveznike”.

Na Kosovu se, trenutno, nalazi oko 4.700 pripadnika Kfora, od ~ega 600 ameri~kih vojnika iz sastava Nacionalne garde. Na vrhuncu, Kfor je ~inilo 50.000 vojnika, me|u kojima oko 7.000 Amerikanaca iz redova marinaca i elitnih pe{adijskih jedinica.

VOJNA BAZA U PRA[INI SOJEVA

Do sredine juna 1999. godine selo Sojevo nedaleko od Uro{evca niko nije pomiwao. Tada se, uz put, parkirala kolona ameri~kih tenkova i oklopnih transportera iz kojih su istr~ali vojnici i na poqima prekrivenim crvenom pra{inom postavili prve {atore.

Ubrzo, uz zemqanu stazu koja vodi sa puta Uro{evac–Gqilane postavqen je znak na kojem je pisalo „Kamp Bondstil”, po Xejmsu Bondstilu, vijetnamskom veteranu koga je Ri~ard Nikson odlikovao Medaqom ~asti.

^im su postavili prve {atore, Amerikanci su podigli i antene mobilne telefonije iz Monaka, pa su se srpski novinari koji su se tu zatekli, odmah, na{li u romingu.

U po~etku, u Bondstilu se nalazilo oko 7.000 pripadnika elitnih ameri~kih jedinica, poput marinaca, padobranaca, renxera i zelenih beretki, ali se s vremenom mewao broj i kvalitet snaga koje su upu}ivane na Kosovo.

KADA JE ISTEKAO ROK BONDSTILU

Ideju o zatvarawu Bondstila, prvi je u javnost izneo tada{wi senator i jedan od kqu~nih ~lanova Spoqnopoliti~kog komiteta Senata SAD âk Hejgel sredinom 2007. godine, kada je objasnio da je rok trajawa monta`nih objekata u toj bazi istekao, te da Va{ington, zbog odràvawa baze na Kosovu, mora da angaùje zna~ajne i skupe rezerve i logisti~ku podr{ku u Nema~koj. Naredne dve godine povla~ewe Amerikanaca sa Kosova niko nije pomiwao, sve dok u centar pa`we svetske javnosti nisu dospele baze u Rumuniji i Bugarskoj, zami{qene kao odsko~na daska ameri~ke politike prema Bliskom istoku, ali i {ansa da se smawi preskupi kontingent od 55.000 vojnika oruànih snaga SAD u Nema~koj.

BERI[A OTIMA BAZU

Ve} tada, ameri~ki zvani~nici su najavqivali da }e do isteka fiskalne 2010. godine, u Bondstilu zadr`ati minimalan broj vojnika, {to bi teoretski omogu}ilo i smawivawe kontingenta u Nema~koj. Gotovo istovremeno, tada{wi albanski premijer Saqi Beri{a je Amerikancima ponudio da negde u Albaniji rasporedi kontroverzni protivraketni {tit, zbog kojeg su u vreme administracije mla|eg Bu{a dramati~no porasle tenzije izme|u Va{ingtona i Moskve.

Pobedom Baraka Obame na predsedni~kim izborima, Amerika je odustala od Bu{ove vizije raketnog {tita, pa su samim tim prestale i spekulacije o Bondstilu kao mestu gde bi, uz Albaniju, mogli biti raspore|eni elementi tog sistema.

TURSKI UMESTO AMERI^KIH VOJNIKA

Godinu dana posle Delove najave zatvarawa Bondstila, tada{wi komandant ameri~kih snaga na Kosovu, pukovnik Xefri Lajten, izjavio je da se ameri~ki vojnici ne}e povu}i iz Bondstila, uprkos ~iwenici da u vojnom buxetu SAD vi{e nije bilo sredstava za obnavqawe i odr`avawe objekata u toj bazi.

Na najave mogu}eg zatvarawa Bondstila najè{}e su, kako se ~ini, reagovali albanski lobisti u SAD, koji su od ameri~kih zvani~nika zatraìli da se povla~ewe odloì do re{ewa situacije na severu Kosova.

Tako|e, zatra`ili su i da Amerikance, ukoliko odlu~e da odu iz Bondstila, zamene turski vojnici, navode}i da je Ankara „pouzdan saveznik SAD i Kosova”.

Zatvarawu Bondstila, kao sredstvu pritiska, ovaj put na vladu Aqbina Kurtija, Amerikanci su ponovo pribegli 2020. godine, kada su ga upozorili da }e povu}i vojsku sa Kosova ukoliko ne ukine takse na proizvode iz BiH i centralne Srbije.

Ko je bio El Men~o, ubijeni vo|a surovog kartela

Najuticajniji meksi~ki kriminalni bos nakon hap{ewa El ^apa, uprkos nagradi od 15 miliona dolara koju su SAD ponudile za informacije koje bi dovele do wegovog hvatawa, godinama je, ve{to uspevao da izbegne organe reda.

Nemesio Ruben Osegera Servantes, poznat po nadimku El Men~o, koga su ubile meksi~ke specijalne snage, bio je suosniva~ i vo|a bande koja je posledwih godina postala najmo}nija kriminalna organizacija u zemqi –Kartel nove generacije Halisko (Cártel de Jalisco Nueva Generación – CJNG). Wegovo ubistvo pokrenulo je talas nasiqa u Meksiku.

Iako je u javnosti mawe prepoznatqiv od kartela Sinaloa, kojim je upravqao uhap{eni Hoakin „El ^apo” Guzman, CJNG je poznato ime u Meksiku, najvi{e po ekstremnom nasiqu i velikom arsenalu oru`ja koje poseduje.

Za relativno kratko vreme, El Men~o je osmislio CJNG kao kriminalnu imperiju koja bi mogla da parira wegovim biv{im saveznicima u kartelu Sinaloa.

Nakon neuspelog poku{aja preuzimawa kartela Milenio, objavio je rat Sinaloi i osnovao CJNG u savezu sa lokalnom bandom koja je bila poznata po prawu para.

Kartel je dobio ime po zapadnoj dr`avi Halisko, u kojoj se nalazi jedan od najve}ih gradova Meksika, Gvadalahara.

CJNG je kombinovala trgovinu drogom i rad na zajednici u stilu Sinaloe sa ultranasilnim metodama kartela Zetas, bande koja je koristila paravojne taktike da bi ostvarila kriminalne poduhvate poput iznude i otmice.

OKU[AO SRE]U U SAD, DEPORTOVAN, PA POSTAO POLICAJAC

Nemesio Ruben Osegera Servantes je ro|en 1966. godine u siroma{nom selu u planinama surove i poznate po bezakowu zapadne dr`ave Mi~oakan. Decenijama se uzgoj opijumskog maka i marihuane u tom delu zemqe takmi~i sa proizvodwom avokada.

Kao de~ak je radio na poqima, a kasnije je oku{ao sre}u u SAD, gde je „upao” u trgovinu heroinom. Posle nekoliko godina, uhap{en je i odslu`io je kaznu u ameri~kom zatvoru.

Deportovan je nazad u Meksi-

ko, gde je postao policajac pre nego {to se pridru`io kartelu Milenio, satelitu kartela Sinaloa.

Ponovo se ukqu~io u trgovinu drogom sa narko-bosom Ignasijem Koronelom Viqarealom, poznatim kao Na~o Koronel. Nakon Viqarealove smrti, El Men~o i Erik Valensija Salazar, poznat kao El 85, osnovali su CJNG 2007. godine.

U po~etku su radili za kartel Sinaloa, ali je do{lo do razlaza i velikog sukoba u borbi za nadmo} {irom Meksika.

Jedna pri~a iz podzemqa ka`e da je raskid po~eo nakon {to je diler droge iz Gvadalahare prosuo {oqu ~aja od hibiskusa na rivala tokom okupqawa u isto~nom delu grada. Ovaj naizgled bezazlen incident je, kako se navodi, pokrenuo krvavu seriju izdaja, obra~una i masakra.

KAKO JE BE@AO POLICIJI

El Men~o je godinama uspevao da izbegne hap{ewe uprkos nagradi od 15 miliona dolara koju su SAD ponudile za informacije koje bi dovele do wegovog hvatawa.

CJNG je okrivqen za {verc ogromnih koli~ina droge u SAD, ukqu~uju}i sinteti~ki opioid fentanil, koji je povezan sa stotinama hiqada smrtnih slu~ajeva od predozirawa posledwih godina.

Zapawuju}e je koliko je dugo uspevao, ba{ kao i {efovi kartela Sinaloa, da izbegava ameri~ke i meksi~ke organe reda koji su ga jurili.

U maju 2015. godine, dok su mu se meksi~ke snage pribli`avale, wegovi saradnici su oborili vojni helikopter raketnom granatom

kako bi dali svom {efu vremena da pobegne.

Godinama je pla}ao policiji da mu {titi le|a, dok je delovao gotovo potpuno neka`weno unutar Haliska. Tra`io je i politi~ku za{titu.

ODSECAWE GLAVA I DRUGE KRVAVE METODE

Mete ~lanova wegove bande retko su imale sre}e. Oni su rutinski koristili odsecawa glava i druge krvave metode zastra{ivawa.

Kartel CJNG, sa sedi{tem u dr`avi Halisko, smatra se jednim od najagresivnijih u napadima na vojsku, ukqu~uju}i napade na helikoptere. Pionir je u kori{}ewu dronova za lansirawe eksploziva, kao i u postavqawu mina.

U {estonedeqnom periodu 2015. godine, banda je ubila dvadesetak policajaca u zapadnom Meksiku kao upozorewe vlastima. Tokom 2020. godine izvr{ili su atentat u srcu Meksiko Sitija. Tada{wi {ef policijskih snaga prestonice je pre`iveo atentat, a sada obavqa funkciju federalnog sekretara za bezbednost. Specijalista za bezbednost Eduardo Gerero navodi da vlasti severno i ju`no od granice SAD smatraju CJNG pretwom po nacionalnu bezbednost.

„Imaju ogromne koli~ine novca, najsavremenije oru`je, paravojne formacije i vozila vojnog tipa... Predstavqaju veoma ozbiqan izazov za meksi~ku vladu – posebno u malim i sredwim gradovima gde odred od 50 operativaca kartela mo`e o~igledno da nadja~a bilo koju lokalnu policijsku snagu”, navodi Gerero.

Amerika raspore|uje oru`je u svemiru

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave planiraju da u okviru novog sistema protivraketne odbrane „Zlatna kupola“ rasporede i sisteme naoru`awa bazirane u svemiru, potvrdio je ministar odbrane SAD Pit Hegset tokom posete jednom vojnom objektu.

Prema wegovim re~ima, nova arhitektura odbrane podrazumeva postavqawe oru`ja i senzora u orbiti, koji }e ~initi deo vi{eslojnog sistema namewenog presretawu raketa usmerenih ka teritoriji Sjediwenih Dr`ava. Kako je naveo, re~ je o integrisanoj strukturi koja treba da obezbedi rano otkrivawe, pra}ewe i neutralizaciju potencijalnih pretwi u razli~itim fazama leta projektila. Hegset je ukazao i na finansijski okvir projekta, isti~u}i da zakon o investicijama, koji je pot-

pisao predsednik SAD Donald Tramp, predvi|a po~etno finansirawe u iznosu od 25 milijardi dolara. Prema ranijim procenama Bele ku}e, ukupni tro{kovi „Zlatne kupole“ mogli bi dosti}i pribli`no 175 milijardi dolara, {to ovaj poduhvat svrstava me|u najambicioznije odbrambene programe u novijoj istoriji SAD.

Na ove planove reagovala je i Moskva. Ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov ranije je ocenio da Sjediwene Dr`ave aktivno rade na raspore|ivawu oru`ja u svemiru, dodaju}i da Va{ington odbacuje predloge Moskve o pokretawu pregovora o zabrani takvih koraka. Prema wegovim re~ima, ameri~ka strana protivi se iskqu~ivo razme{tawu nuklearnog oru`ja u svemiru u blizini planete Zemqe, ali ne i drugim oblicima vojne militarizacije orbite.

Japanka Anastasija {iri srpsku

tajnu, a ovde je donela - zlatnu nit

@elim da srpsku sredwevekovnu umetnost pribliìm {to ve}em broju Japanaca. Objavila sam vodi~, on je osnova predavawa koja drìm, prethodnik kwige koja ~eka izdava~a. Interesovawe je veliko. îtaoci su uglavnom japanski pravoslavni hri{}ani, a kada po~ne onlajn prodaja, mo}i }e da ga dobiju svi koji su zainteresovani za Srbiju i crkvenu umetnost.

Ovo za Sputwik ka`e Sa}i [imada, istori~arka umetnosti iz Japana koju za Srbiju ne vezuje samo umetnost, ve} i pravoslavna vera:

„Ovog meseca sam prvi put postala kuma! Dràla sam na krstu kumicu, bebu mojih divnih prijateqa. Sre}na sam {to mogu da je podràvam kroz ìvot“.

Na{a sagovornica zaslu`na je za o`ivqavawe fresaka u manastiru \ur|evi Stupovi, u kapeli kraqa Dragutina, svetskoj kulturnoj ba{tini pod za{titom Uneska.

Uz wenu i pomo} wenog profesora i mentora Mi~itaka Sava Suzukija, obnovqena je i crkva Vaznesewa Gospodweg u Velikom Kr~imiru, zahvaquju}i donacijama iz Japana.

PORUKE FRESAKA

SRPSKIH MANASTIRA

[imada je kustos muzeja u Jokohami i predava~ na univerzitetu, a najva`niji segment wenog rada je upoznavawe dalekog istoka sa srpskom sredwevekovnom umetno{}u.

„Doprinosim esejima o Srbiji u novinama, ~asopisima i veb magazinima u Japanu, drìm predavawa. Kada sam pozvana iz Zapadnojapanske eparhije Japanske pravoslavne crkve, oni su mi predloìli da sastavim kwiìcu sa bele{kama sa predavawa. Odlu~ila sam da je objavim. Vodi~ na 40 strana “[ta nam govore freske sredwovekovnih srpskih crkava: Ikonografija, program i obnova” je objavqen u januaru“.

Vodi~ na japanskom jeziku je bogato opremqen fotografijama koje su napravili [imada i weni prijateqi u Srbiji. Imali su na raspolagawu i dron, pa su srpske crkve i manastiri snimqeni iz svih uglova.

„Fotografisala sam i freske, naravno, uz blagoslov i dozvolu episkopa. Saradwa

je divna. ^esto se dopisujem imejlom sa sekretarom eparhije ra{ko-prizrenske, tako da smo postali prijateqi, iako se nikada nismo li~no upoznali“.

MOLITVENI @IVOT

U SRBIJI I JAPANU

Sa}i [imada u Srbiji ima mnogo prijateqa, prve je stekla tokom studija, tri godine je ìvela u Beogradu sa stipendijom koju je dobila od na{e dràve. Velike prijateqe upoznala je istraùju}i i ìve}i u srpskim manastirima, po wihovim tipicima. Voli da kaè da je ìvela kao monahiwa, a to je, uz upoznavawe Svete Liturgije dovelo i do wenog kr{tewa u pravoslavnoj crkvi. Ime joj je Anastasija.

„U Jokohami postoji pravoslavna crkva, pa prisustvujem liturgiji i pevam. Jednom mese~no svi zajedno pravimo prosfore, pa u~estvujem kada mi vreme dozvoli“.

BLAGOSLOV IZ KJOTA I OSAKE

Wen va`an vodi~ su blagoslovili protojereji Zapadnojapanske eparhije, Pavele Oikava u Kjotu i Georgije Macu{ima u Osaki, eparhija trentuno nema episkopa.

„Urednica je popadija Marija Macu{ima. U Japanu `ene sve{tenika mnogo rade za crkvu. Izdava~ je u Osaki, a {tampano je 400 primeraka. Za sada je u prodaji u crkvama u Kjotu i Osaki. Jokohamska crkva, kojoj pripadam, tako|e }e ga prodavati.

Trenutno pregovaramo o prodaji putem interneta, {to je mnogo va`no, vodi~ treba da bude dostupan svima“, isti~e [imada.

DRUGA KU]A – EPARHIJA

RA[KO-PRIZRENSKA

I pro{log leta bila je u Srbiji, prvi put se obratila ni{koj eparhiji, za blagoslov, da ih obi|e. ^im je stigla, sve{tenici su je odvezli do nekoliko crkava. Raduje se i {to je upoznala mitropolita Arsenija.

„Na kraju Arhijerejske Liturgije on je vernicima govorio o Savi Suzukiju, mom mentoru, i meni, kako smo pomogli u konzervaciji i restauraciji fresaka u crkvama eparhije. Bila sam impresionirna time kako me je direktno pogledao i izrazio zahvalnost svojim re~ima. Trenutno istra`ujem freske iz 17. veka. U ni{kom kraju postoji mnogo zanimqivih hramova iz tog perioda. Jo{ nemam planirane konkretne projekte konzervacije, ali }u ih uraditi ~im se uka`e prilika“.

Za [imadu boravak u Srbiji je dolazak drugoj ku}i kada poseti eparhiju ra{ko-prizrensku. Do sada je obi{la ve}inu svetiwa na Kosovu i Metohiji, a ovoga puta ponovo je boravila u, svojim, \ur|evim Stupovima. Posetila i okolne crkve i manastire.

jateq naru~io preko mene za wegovog oca, sve{tenika. Pa`qivo sam ga spakovala i donela u Japan. Uzgred, na zahtev manastira sam donela i 30 niti japanskog zlatnog konca. Imala sam iskustvo koje mi se ~inilo kao da sam u Sredwem veku. Divno!“

PREDAVAWA KOJA PUNE SALE

Na{a sagovornica vredno radi kako bi Srbiju i wene dragocenosti pribliìla Japanu, drì predavawa, u ambasadi Republike Srbije, Japansko-srpskom dru{tvu, univerzitetima. O Srbiji i wenoj umetnosti govorila je i u Tokijskom kulturnom institutu i drugim kulturnim centrima, crkvama u Tokiju, Kjotou i Jokohami. „Vi{e od 70 qudi je prisustvovalo svakom od predavawa u Tokiju i Kjotu, od kojih je 20 bilo pravoslavaca, a 50 nepravoslavnih. To zna~i da u Japanu postoji poprili~an broj qudi koji su zainteresovani za Srbiju i pravoslavno hri{}anstvo. Rekli su da bi èleli da posete Srbiju i manastire. Predavawe u Jokohami je bilo nameweno vernicima, pa je vi{e delovalo kao predavawe da se boqe upozna Sa}i [imada. Jer su oni moja porodica“.

„MOJA SRBIJA“FEQTON O MANASTIRIMA

Anastasija pi{e i za onlajn magazin „My Serbia“ koji su osnovali weni prijateqi, Tijana Nagato, Akiko Koga i ]ihaja Ojaizu. Objavquje eseje o srpskom na~inu `ivota, spajaju}i umetnost, hranu i `ivot.

„I mitropolit nema~ki Grigorije je tamo boravio, pa sam ga upoznala, a slede}eg dana smo svi oti{li u manastir Bawska na slavu. Bila sam uzbu|ena, jer sam bila tamo prvi put. Bawska je sada u ru{evinama, osim crkve i konaka, ali mogu da zamislim da je nekada bio Lavra sa mnogo monaha. Dan kasnije sam posetila Crnu Reku sa drugaricom. Mitropolit i sve{tenik su do{li kasnije. Ma{u}i iz auta, „Haj, Anastasija!“. Bila sam iznena|ena koliko je bio prijateqski nastrojen i qubazan, to nikada ne bih o~ekivala od episkopa“.

ZLATNI KONAC IZ JAPANA

Anastasija nam se pohvalila da je iz Srbije u Japan odnela jednu dragocenost: „To je prelep izvezani nadbedrenik iz manastira Kon~ul, koji je moj japanski pri-

„Ja vodim feqton pod nazivom „Poseta srpskim manastirima“. Pi{em eseje o svojim utiscima o manastirima nekoliko puta godi{we. Do sada sam pisala o Studenici, \ur|evim Stupovima, Sopo}anima, Gradcu, Mile{evi, Ariqu i De~anima. Trenutno pi{em o Crnoj Reci, a slede}a je Bawska“.

^EKAMO SRPSKE SVE[TENIKE

Da postoji jo{ neki na~in da narodu Japan pribli`i svoju voqenu Srbiju i pravoslavnu veru, Sa}i [imada sigurno bi ga prona{la. Ima i predlog koji smatra izuzetno va`nim:

„Bilo bi sjajno kada bi srpski sve{tenici do{li u Japan, ba{ kao {to je Nikolaj Kasatkin, Sveti Nikolaj Japanski, do{ao iz Rusije. Sve{tenici iz Rumunije, Ukrajine i Koptske pravoslavne crkve, ve} su u Japanu i slu`e svake nedeqe. Trenutno ovde ima samo 200 Srba, ali }e taj broj sigurno rasti. I ja bih volela da na liturgiji i u Japanu pevam na srpskom“.

Sa}i [imada, istori~arka umetnosti iz Japana pred srpskim freskama

@rtva za Dejtonski

mir u gradu u kome danas skoro da i nema

wegovih starosedelaca

Dok je svet slavio mir potpisan u Dejtonu, sarajevski Srbi su krenuli u svoju najve}u seobu. Napustili su teritoriju koja je po me|unarodnom pravu pripala Federaciji, a koju su vojni~ki dr`ali do posledweg dana. To je jedinstven primer u svetskoj istoriji da

srpskog naroda. Me|utim, 20. vek doneo je seriju pogroma:

Nakon atentata na Franca Ferdinanda 1914.godine, Sarajevo je postalo popri{te „mahnitosti mr`we“. Hrvatske i muslimanske mase, potpomognute austrougarskim vlastima, demolirale su srpske

narod koji nije vojni~ki pora`en, napu{ta svoja ogwi{ta radi mira.

Sarajevo je za Srbe izgubqeni Jerusalim. Ostale su crkve, poput Stare crkve na Ba{~ar{iji, i Muzej koji svedo~i o vekovnom prisustvu, ali naroda koji je tu istoriju stvarao vi{e nema.

Istorija srpskog naroda na prostoru Sarajeva mo`e se sa`eti u re~enicu profesora Drage Mastilovi}a: to je bio vi{everkovni kontinuitet trajawa i zatirawa. Ono {to se desilo devedesetih godina 20. veka nije izolovan incident, ve} vrhunac procesa koji je ciqao na potpuno brisawe srpskog identiteta – fizi~kog, kulturnog i duhovnog.

Srbi su temeqe Sarajeva postavili vekovima pre modernog doba. Stara pravoslavna crkva na Ba{~ar{iji, sa svojim Muzejom i {kolom koja datira iz 1539. godine, svedo~i o dubokoj ukorewenosti

ku}e, {kole i hotele, poput „Evrope“ Gligorija Jeftanovi}a. Tokom Drugog svetskog rata, pod okriqem NDH, Srbi su sistemski ubijani, {to je ostavilo duboke rane i strah koji }e definisati odluke naroda 1992. godine.

Pre po~etka sukoba, Sarajevo je sa 157.000 Srba (prema popisu iz 1991) bilo tre}i srpski grad po stanovni{tvu. Tokom rata, grad je bio podeqen. Dok je svet gledao opsadu centralnih delova pod kontrolom ARBiH, istina o dvostrukoj blokadi ~esto je pre}utkivana. Srbi su dr`ali 70% teritorije predratnog grada, brane}i svoje ku}e u op{tinama Ilixa, Haxi}i, Vogo{}a i Ilija{ pod konstantnim pritiskom. Za odbranu ovih prostora `ivot je dalo vi{e od 4.000 srpskih boraca, a raweno je oko 3.500.

Najpotresniji doga|aj u istoriji Republike Srpske usledio je nakon Dejtonskog sporazuma, kada je najve}i deo teroto-

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Qiqana Zelen Karaxi}, supruga prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karaxi}a, preminula je u Isto~nom Sarajevu u 81. godini `ivota. Vest je potvr|ena iz vi{e izvora, a porodica je saop{tila da }e mesto i datum sahrane biti naknadno objavqeni.

Ro|ena 27. novembra 1945. godine u Sarajevu, Qiqana Zelen pripadala je uglednoj sarajevskoj srpskoj porodici. Zavr{ila je Medicinski fakultet u rodnom gradu i specijalizovala neuropsihijatriju (psihijatriju), struku koju je delila sa suprugom Radovanom. U braku sa wim, sklopqenom jo{ u studentskim danima, imala je dvoje dece –

k}erku Sowu i sina Aleksandra (Sa{u). Tokom 90-ih, u vreme rata u Bosni i Hercegovini, postala je jedna od najprepoznatqivijih

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329. Dom

rija koje su naseqavali Srbi pripao Federaciji BiH. Pod pritiskom direktnih pretwi Alije Izetbegovi}a da }e „svako ko je nosio pu{ku biti izveden pred sud“, vi{e od 120.000 Srba krenulo je u neizvesnost.

Egzodus je simboli~no po~eo 17. februara 1996. na pravoslavne Zadu{nice. Tada je svet obi{la slika koja se ne pamti u modernoj istoriji: Srbi nisu selili samo svoje porodice i poku}stvo, ve} i svoje mrtve.

„Nisu se u tom egzodusu selili samo `ivi, ve} i mrtvi… Oni ~ak ne ostavqaju ni svoje mrtve na milost i nemilost neprijatequ“, zapisao je Momo Kapor u svom delu „Ta~ka na Sarajevo“.

Kolone kamiona i traktora, natovarene kov~ezima ekshumiranih boraca, kreta-

figura porodice Karaxi}. Od 1993. do 2002. godine obavqala je funkciju predsednice Crvenog krsta Republike Srpske. Nakon {to je Radovan Karaxi}

le su se kroz sneg i me}avu preko Romanije. Na vojni~kom grobqu „Novi Zejtinlik“ na Sokocu sme{teno je oko 1.000 sanduka prenesenih iz gradskih op{tina. Brojevi govore sami za sebe: 1991: 157.000 Srba u Sarajevu. 2013: U Kantonu Sarajevo ostalo svega 13.000 Srba.

Danas: Broj sahrawenih Srba na preko 130 grobaqa desetostruko je ve}i od broja `ivih.

Ova ogromna `rtva uzidana je u temeqe Republike Srpske. Sarajevski Srbi su najve}i stradalnici proteklog rata, ali i najzaslu`niji za stvarawe dana{weg Isto~nog Sarajeva. Na mestu gde su nekada bile livade, izbegli sarajevski Srbi izgradili su novi grad, ~uvaju}i se}awe na svoju tragi~nu, ali ponosnu pro{lost.

1996. godine, pod pritiskom Dejtonskog sporazuma i me|unarodne zajednice, povukao iz javnog `ivota i oti{ao u ilegalu, Qiqana Zelen Karaxi} ostala je u javnosti kao wegov najglasniji branilac.

U brojnim intervjuima i izjavama opisivala ga je kao `rtvu politi~kog progona i pritiska Zapada, a sebe i porodicu kao one koji trpe posledice tog progona. Godinama je ìvela pod sankcijama Sjediwenih Ameri~kih Dràva (OFAC lista), zajedno sa decom, {to je dodatno oteàvalo egzistenciju porodice. Najupe~atqiviji trenutak wene javne pojave dogodio se 28. jula 2005. godine, kada je u emotivnom obra}awu preko regionalnih televizija, vidno potre-

sena i sa suzama u o~ima, javno pozvala supruga da se preda Ha{kom tribunalu. Rekla je da je morala izabrati izme|u lojalnosti muù i za{tite dece i unu~adi, te da porodica ìvi u „stalnoj atmosferi brige, bola i patwe“. Taj apel mnogi su tada protuma~ili kao znak da je i u najuòj porodici po~eo da raste pritisak zbog dugogodi{weg bekstva prvog predsednika Srpske. Nakon hap{ewa Radovana Karaxi}a u Beogradu 2008. godine, Qiqana se povukla iz javnosti. Posledwih godina retko se pojavqivala u javnosti – tek povremeno preko porodi~nih fotografija koje je delila k}erka Sowa, naj~e{}e povodom ro|endana ili porodi~nih trenutaka.

Praznik svetog Simeona Miroto~ivog obele`en u Podgorici prazni~nom litijom

Praznik svetog Simeona Miroto~ivog - Stefana Nemawe, svetiteqa koji je ro|en u Ribnici, dana{woj Podgorici, obele`en je u Podgorici svetom arhijerejskom liturgijom, prazni~nom litijom i rezawem slavskog kola~a.

Nakon liturgije, koja je odr`a-

na jutros u Hramu Hristovog Vaskrsewa, ulicama Podgorice, od Sabornog hrama do Nemawinog grada, do u{}a Ribnice u Mora~u, organizovana je tradicionalna Svetosimeonska litija. Obele`avawu praznika prisustvuje episkop del~evsko-kameni~ki Marko iz Makedonske

Brati}evoj ukinut pritvor, sud odbio zahtev

SDT-a

Vanraspravno ve}e Vi{eg suda u Podgorici ukinulo je pritvor biv{oj ministarki prosvete, nauke, kulture i sporta Vesni Brati}, saop{teno je iz tog suda.

Kako se navodi, ve}e je uvaìlo àlbe wenih branilaca, advokata Mitra [u{i}a, Aleksandra Rmu{a i Aleksandra Delevi}a, i preina~ilo re{ewe sudije za istragu Kris br. 12/26 od 17. februara 2026. godine. Time je odbijen predlog Specijalnog dràvnog tuìla{tva (Kt-S.br. 268/22 od 17. februara 2026) za odre|ivawe pritvora, pa je Brati} pu{tena da se brani sa slobode, uz izricawe mera nadzora.

Sud je, u stavu II re{ewa, izrekao meru zabrane napu{tawa stana i prostorija koje su u funkcionalnoj vezi sa stanom, u kojem osumwi~ena mora boraviti dok traje ova mera. Tokom tog perioda ne sme se udaqavati iz mesta stanovawa, a po{tovawe mere kontrolisa}e se elektronskim nadzorom.

Istovremeno, izre~ena joj je i mera zabrane pristupa i sastajawa sa svedocima na udaqenosti mawoj od 50 metara. Nadzor nad sprovo|ewem ovih mera vr{i}e Uprava policije – Centar bezbednosti Podgorica.

Osumwi~ena je upozorena da joj, ukoliko prekr{i izre~ene mere, moè biti ponovo odre|en pritvor. Mere }e trajati dok za to postoji potreba, a najduè do pravosna`nog okon~awa krivi~nog postupka. Brati} je ranije uhap{ena zbog sumwe da je nezakonitim smenama izazvala veliku buxetsku {tetu. Krivi~no ve}e je, ocenom dokaza iz spisa predmeta, ocenilo da za sada, u meri potrebnoj za ovu fazu postupka, postoji osnovana sumwa da je izvr{ila produèno krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja iz ~lana 416 stav 1 u vezi sa ~lanom 49 Krivi~nog zakonika Crne Gore.

S druge strane, ve}e je zakqu~ilo da nije osnovan predlog tuìla{tva da se pritvor odredi po pritvorskom osnovu iz ~lana 448 stav 1 ta~ka 1 Zakonika o krivi~nom postupku. Iako je, kako se navodi, utvr|eno da postoji opasnost od mogu}eg uticaja na svedoke, sud smatra da se ista svrha moè u potpunosti posti}i primenom blaìh mera – ku}nog boravka uz elektronski nadzor i zabrane kontakta sa svedocima.

Odluka vanraspravnog ve}a predstavqa preokret u dosada{wem toku postupka, ali ne dovodi u pitawe daqi tok istrage, koja se nastavqa u redovnoj proceduri.

pravoslavne crkve - Ohridske arhiepiskopije.

Sve~anost je po~ela prazni~nim ve~erwim bogoslu`ewem sa petohqebnicom u Hramu Hristovog Vaskrsewa.

Slu`bu je predvodio episkop del~evsko-kameni~ki Marko, uz prisustvo mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija i sve{tenstva.

U svom obra}awu, mitropolit Joanikije podsetio je da je prepodobni Simeon upijao bo`ansku svetlost i umno`avao vrline koje mu je Gospod darovao.

„Narod ho}e da se objedini oko onih vrednosti koje su spasonosne, gde nema sujete i razdora, ve} gdje se nastanio Gospod Isus Hristos”, poru~io je mitropolit, nagla{avaju}i da je jedinstvo koje je Sveti Simeon ostvario bilo plod wegovog duhovnog uzrastawa, a ne spoqa{wih ve{tina i prolaznih interesa.

Apelacioni sud oslobodio Milana Kne`evi}a i Andriju Mandi}a u slu~aju ”dr`avni udar”

Apelacioni sud Crne Gore je saop{tio da je u ponovqenom postupku potvrdio osloba|aju}u presudu u predmetu poku{aja terorizma na dan parlamentarnih izbora 2016. godine i oslobodio lidere biv{eg Demokratskog fronta Milana Kneèvi}a i Andriju Mandi}a. Apelacioni sud je odbio àlbu Specijalnog dràvnog tuìla{tva i potvrdio presudu Vi{eg suda u Podgorici, kojom su Mandi}, Kneèvi} i ostali optuèni oslobo|eni optu`bi za stvarawe kriminalne organizacije i poku{aj terorizma, uz obrazloèwe da nije dokazano da su izvr{ili krivi~na dela koja su im stavqena na teret.

Kne`evi} je prvostepenom presudom Vi{eg suda u Podgorici, zajedno s Mandi}em - drugim liderom tada{weg Demokratskog fronta, 2019. pred Vi{im sudom u Podgorici bio osu|en na pet godina zatvora.

Kneèvi} i Mandi}, kao i dva ruska dràvqanina i devet dràvqana Srbije progla{eni su krivim za poku{aj terorizma na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 16. oktobra 2016. godine.

Apelacioni sud je, me|utim, tu presudu ukinuo, ali tek posle promene vlasti 2020. godine, kada je Demokratska partija socijalista nakon trideset godina oti{la u opoziciju.

U me|uvremenu je do{lo do promene na ~elu Specijalnog dràvnog tuìla{tva, a glavni specijalni tuìlac Milivoje Katni} je zavr{io u pritvoru zbog sumwe na zloupotrebu slu`benog poloàja u drugim slu~ajevima. Ipak, novo tuìla{tvo je ostalo pri optu`nici traìlo je zatvorske kazne za Kneèvi}a i Mandi}a. Wih je, me|utim, Vi{i sud u ponovqenom postupku oslobodio.

U Sidneju od petka 27. februara! SVAKOG DANA OSIM SUBOTE DO KRAJA APRILA Od 5 do 16 ~asova Svakog jutra sve`e ubrano gro`|e OBEZBEDITE SVOJE GRO@\E

Crnogorka ukrala 70.000 evra, de~ku kupila „golfa“ a sebi nakit i poklone

Crnogorska policija uhapsila je 26-godi{wu R.\. zbog sumwe da je od 70-godi{weg mu{karca u gradu Plavu ukrala 70.000 evra, 1.100 dolara i 300 {vajcarskih franaka. Policijski slu`benici su prona{li vi{e od polovine ukradenog novca i automobil koji je tim novcem kupqen.

Kra|a se dogodila krajem januara, a prijavqena je 19. februara. Policija je u veoma kratkom roku identifikovala i uhapsila osumwi~enu, a u skrovi{tu u wenom stanu prona{la i oduzela ve}i deo ukradenog novca, kao i vozilo kupqeno tim sredstvima.

Prema navodima policije, sumwa se da je R.\. 24. januara oko 19 ~asova, iskoristiv{i ranije ste~eno poverewe 70-godi{waka, u{la u wegovu porodi~nu ku}u ~ija vrata nisu bila zakqu~ana.

„Popela se stepeni{tem na sprat ku}e i iz spava}e sobe, sa vi{e mesta – iz xepova sakoa – ukrala nekoliko koverata u kojima se nalazilo ukupno 15.000 evra, 1.100 dolara i 300 {vajcarskih franaka. Zatim je, kako sumwamo, znaju}i gde se sef nalazi, ukrala i wega.

Nakon {to je napustila ku}u sa novcem i sefom, u svom domu ga je nasilno otvorila odgovaraju}im alatom i fizi~kom snagom i iz wega uzela jo{ oko 55.000 evra“, saop{tili su iz policije.

Novac skrivala u zidu, tro{ila na luksuz i putovawa.

Osumwi~ena je, kako se sumwa, sav ukradeni novac stavila u plasti~nu kutiju i sakrila ga u {upqini zida ispod stepenica, iza kuhiwskih elemenata u svom stanu.

„Novac, koji je skrivala na dobro maskiranom i nevidqivom mestu, po~ela je da tro{i na putovawa, luksuznu ode}u, nakit i poklone. Deo novca – 11.000 evra – dala je svom partneru. On je tim novcem kupio vozilo „golf 7“ na auto-placu u Tuzima“, navodi policija.

Postupaju}i po prijavi, policijski slu`benici su za mawe od jednog dana otkrili identitet osumwi~ene. Pretresom wene ku}e u skrovi{tu je prona|eno 36.850 evra.

Iz policije su saop{tili da }e prona|eni novac biti vra}en vlasniku. Oduzet je i automobil kupqen ukradenim novcem i on }e, nakon sprovedenih procedura, biti predat o{te}enom.

Vesna Brati} se brani sa slobode uz elektronski nadzor

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Rektorat Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici

U KOSOVSKOJ MITROVICI

Univerzitet funkcioni{e u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zakonima, Rezoluciji 1244 i aktima UNMIK- a

Svesni zna~aja postojawa i rada Univerziteta u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici kao jedne od kqu~nih institucija za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, profesori Pravnog fakulteta Univerziteta u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici, uputili su javni apel za o~uvawe statusa ovog Univerziteta u jedinstvenom pravnom i akademskom prostoru Republike Srbije.

„Univerzitet u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici nije niti mo`e biti ‚’paralelna institucija’’, ve} institucija koja radi i funkcioni{e u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zakonima, Rezoluciji 1244, aktima UNMIK-a, odlukama o ~lanstvu u me|unarodnim obrazovnim institucijama.

Univerzitet u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici je odlukom Generalne skup{tine Evropske asocijacije univerziteta odr`ane u Barseloni 30. oktobra 2008. godine, primqen u punopravno ~lanstvo Evropske asocijacije univerziteta; prilikom prijema, prihva}ena je aplikacija Univerziteta u kome je jasno nazna~eno da je re~ o javnom (dr`avnom)

univerzitetu, ~iji je osniva~ (i finansijer) Vlada Republike Srbije.

Imaju}i u vidu ove neoborive pravne ~iwenice, Univerzitet u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici ne mo`e biti predmet nikakve ”integracije”. U suprotnom, vlasti u Pri{tini, i same ustanovqene nasiqem i suprotno Rezoluciji 1244, grubo bi prekr{ile ~itav niz javnopravnih normi i principa, {to bi pak za posledicu imalo kr{ewe jednog od osnovnih qudskih prava – prava na obrazovawe Srba i svih koji studiraju na Univerzitetu u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici.

Promena statusa Univerziteta u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici pravno i fakti~ki je nemogu}a, bez potpune izmene normativnog okvira Republike Srbije (ukqu~uju}i i odredbe Ustava Republike Srbije i brojne zakone iz razli~itih oblasti). Ustupawe ili preno{ewe osniva~kih prava, poni{tavawe principa autonomije univerziteta, akademskih sloboda, utvr|ivawa ”drugog ili druga~ijeg” statusa brojnim kategorijama lica, nemogu}e je ostvariti bez prethodnog utvr|ivawa druga~ijeg statusa teritorije na kojoj Univerzitet funkcioni{e.

Stari obi~aj Bele poklade, koje su poznate i kao „Pro}ka“, obeleène su i ove godine, u nedequ 22, februara, u Sirini}koj ùpi na [ar planini na Kosovu i Metohiji, odnosno Gotovu{i. Obeleàvawe „Pro}ke“ po~elo je u prepodnevnim satima, povorkom i defileom maskiranih u~esnika gotovu{kim ulicama.

Promena statusa Univerziteta, koja bi podrazumevala wegovu integraciju u Zajednicu srpskih op{tina, kao entitetu koji ustavnopravni poredak Republike Srbije ne prepoznaje, imala bi nesagledive posledice po status studenata i zaposlenih, i neminovno bi dovela do ga{ewa najvi{e visoko{kolske obrazovne i nau~ne institucije na Kosovu i Metohiji ~iji je osniva~ Republika Srbija. Posledice takve promene dodatno bi ugrozile opstanak srpskog naroda na AP Kosovo i Metohija. Stoga isti~emo da se takvim eventualnim promenama odlu~no protivimo.

Pozivamo Vladu Republike Srbije, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke, tehnolo{kog razvoja i inovacija, kao i sve nadle`ne organe Republike Srbije, da u pogledu rada i opstanka Univerziteta u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici u novonastalim okolnostima, u saradwi sa celokupnom akademskom zajednicom Univerziteta, imaju}i u vidu zna~aj i naro~itu osetqivost ovog pitawa, istraje u o~uvawu statusa Univerziteta u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici u jedinstvenom pravnom i obrazovnom sistemu Republike Srbije, navode sa ovog Univerziteta.

USVOJEN NACRT ZAKONA O RASPODELI BUXETSKIH SREDSTAVA ZA 2026. GODINU

Od ~etiri milijarde evra ni jedan cent u deset op{tina sa srpskom ve}inom u 2026.

O buxetu su glasali poslanici vladaju}e ve}ine, dok je opozicija glasala protiv. Ukupno 62 poslanika je glasalo za, 36 protiv i niko nije bio uzdr`an.

Potpredsednik Srpske liste Igor Simi} izjavio je na sednici kosovskog parlamenta, 20. Februara, da od blizu ~etiri milijarde evra nijedno ministarstvo iz Pri{tine ne}e ulo`iti nijedan cent u deset op{tina sa srpskom ve}inom u 2026. godini.

“Iako smo kao poslanici podneli devet amandmana sa projektima od zna~aja za narod, nijedan nije dobio podr{ku poslanike mimo devet poslanika Srpske liste. Ovo je dokaz odnosa prema srpskim op{tinama i srpskom narodu”, poru~io je Simi}.

O~ekuje se da }e buxet za 2026. godinu biti ~etiri milijarde evra, od ~ega su 3,64 milijarde prihodi, dok }e ostatak biti pokriven kreditima i deficitima.

Ministar finansija Hekuran Murati rekao je da je buxet za 2026. godinu privremen i vanredni i da }e biti preispitan i izmewen u skladu sa prioritetima Vlade Kosova.

U me|uvremenu, predstavnici opozicije glasali su protiv wega jer wihovi amandmani nisu ukqu~eni u buxet.

[ef Parlamentarne grupe Demokratskog saveza Kosova (DSK), Jehona Qu{aku, izjavila je da ne}e podr`ati buxet. Amandmani ove stranke stavqeni su na glasawe na sednici, ali nisu dobili podr{ku.

Ministar Murati rekao je da amandmane nisu mogli ni da predlo`e ministri koji su preuzeli du`nost.

- Ovo je privremeni hitan buxet, iz tog razloga mi kao vlada nismo dali prostora, ~ak ni ministrima koji su preuzeli svoje resore, da naprave promene, s obzirom na to da nemamo mnogo vremena da napravimo neophodne i kvalitativne promene i da se one ne bi odrazile na probleme usput, rekao je Murati.

SUDSKO VE]E OSNOVNOG SUDA U PRI[TINI: Prekinuto ro~i{te u slu~aju ”Bawska”, nastavak 18. marta

Sudsko ve}e Osnovnog suda u Pri{tini, 20. februara, prekinulo je ro~i{te u slu~aju “Bawska” a nastavak su|ewa je zakazan za 18. mart.

Dvojica optu`enih, Vladimir Toli} i Blagoje Spasojevi}, odlu~ili su da se tokom izno{ewa odbrane brane }utawem, dok }e tre}eoptu`eni Du{an Maksimovi}, svoju odbranu izneti nakon {to se upozna sa spisima predmeta.

Obi~aj se sastoji iz povorke, u kojoj su „Vu~ari“ i sve{tenik, Kraqevi} Marko i mlada koja je mu{karac ali odeven kao mlada snajka. Ova povorka simboli~no prikazuje `enidbu Kraqevi} Marka.

U Gotovu{i se poklade obele`avaju tradicionalno. Postoje fotografije koje svedo~e tome da su „Vu~ari“ praktikovali ovaj obi~aj jo{ 1938. godine.

Predsedavaju}i sudskim ve}em Osnovnog suda u Pri{tini, sudija Ngadwim Arni, prethodno je odlu~io da se izvedu dokazi koje je predlo`ilo Specijalno tu`ila{tvo, a koji su predstavqeni na ju~era{wem ro~i{tu.

Arni je naveo da je, {to se ti~e prigovora odbrane u vezi sa zakonito{}u pregleda telefona, sudsko ve}e ocenilo da se radi o zakonitim postupcima, pozivaju}i se na odluku Apelacionog suda predstavqenu dan ranije.

Prihvatio je i predlog branilaca da se neki dodatni pisani dokazi koji do sada nisu bili dostupni odbrani, a nalaze se u posedu tu`ila{tva, dostave braniocima.

„To je jo{ jedan propust tuìla{tva, koje nije u svemu postupalo transparentno i po zakonu, kako je tuìlac izjavqivao vi{e puta u ovoj sudnici. Ono {to je tako|e va`no je da }e zavr{na re~ biti u dva dana izneta na sudu – 15. i 20. aprila ove godine“, rekao je Qubomir Pantovi}, branilac Blagoja Spasojevi}a. Vladimir Toli}, Blagoje Spasojevi} i Du{an Maksimovi} uhap{eni su tokom oruànog sukoba u Bawskoj izme|u grupe Srba i pripadnika policije 24. septembra 2023. godine.

Tu`ila{tvo u Pri{tini je u ovom slu~aju podiglo optu`nicu protiv 45 Srba, predvo|enih Milanom Radoi~i}em. Svi osim uhap{enih su nedostupni pravosu|u na KiM.

U sukobu su poginula trojica Srba – Bojan Mijailovi}, Igor Milenkovi} i Stefan Nedeqkovi} i pripadnik policije Afrim Buwaku.

Bele poklade u Gotovu{i po starom obi~aju

Tradicija u Gotovu{i se ne zaboravqa za bele poklade

Bawska par dana nakon sukoba

Ime Lazara Paro{kog stoji trajno ugravirano na zidu presti`nog univerziteta Ajona u Wujorku. Kao jedan od studenata generacije, ovaj mladi} iz Srbobrana pro{le godine je uz fakultetsku diplomu poneo i priznawe koje ovaj univerzitet dodequje samo jednom studentu godi{we. Pored toga, Lazar je svojevrsni glas Srbije i u Ujediwenim nacijama, a wegova biznis ideja progla{ena je za najboqu u dràvi Wujork. Iza impresivne biografije stoji mladi} koji kaè da se u svim prilikama koje mu je ìvot pruìo, trudio da ne predstavqa samo sebe ili instituciju, ve} i Srbiju, jer duboko veruje da svaki na{ uspeh u inostranstvu nosi i {iru odgovornost.

Uz podr{ku svoje porodice, Lazar je iz Srbobrana otisnuo u daleku Ameriku. Prvo kao gimnazijalac u okviru razmene u~enika, a potom i kao student univerziteta Ajona u Wujorku.

- Diplomirao sam u maju pro{le godine kao jedan od najboqih studenata svoje generacije, sa prose~nom ocenom 9,2. Zavr{io sam osnovne studije biologije sa koncentracijom na ekologiju i za{titu `ivotne sredine, uporedo sa diplomom iz politi~kih nauka

sa koncentracijom na me|unarodne odnose, i primqen sam u po~asna dru{tva iz biologije i politi~kih nauka kao priznawe za visok nivo akademskih postignu}a tokom ~etvorogodi{weg studirawa – obja{wava za „Blic“ perspektivni mladi}.

Kako dodaje, trenutno je master student finansija (MBA –Finance) na univerzitetu Ajona, dok paralelno razvija sopstveni biznis u oblasti odr`ivih tehnologija i urbane ekologije.

- I daqe `ivim i radim u okviru univerzitetske zajednice, a ideja mi je da master studije zavr{im do kraja ove godine i potom sagledam naredne profesionalne korake – otkriva svoje planove Lazar.

Zahvaquju}i brojnim prilikama koje su mu se zaslu`eno otvarale, dobio je nagradu za najboqu biznis ideju na fakultetu, a zatim i najboqu biznis ideju na nivou savezne dr`ave Wujork, na ~ijem razvoju i daqe aktivno radi.

ISKUSTVO U

UJEDIWENIM NACIJAMA

- Imao sam ~ast da u~estvujem u organizaciji obele`avawa Dana dr`avnosti Republike Srbije u UN, gde sam vodio deo programa i obra}ao se zvani~nicima iz celog sveta – ponosno isti~e Lazar. Iako miqama daleko, ovaj

Generalno, raspodela srpskih migranata po Evropi isti~e koncentrisan obrazac, pri ~emu Nema~ka i Austrija deluju kao glavni stubovi srpske dijaspore.

Na mre`ama se deli lista evropskih zemaqa u kojima ima najvi{e migranata iz Srbije, a zasnovana na podacima Eurostata iz 2021. godine.

Podaci jasno identifikuju Nema~ku kao glavnu destinaciju onih koji odlaze iz Srbije u potrazi za boqim uslovima - sa skoro 269.000 stanovnika ro|enih u Srbiji, koji su se tamo preselili vo|eni sna`nim ekonomskim mogu}nostima i vi{edecenijskim vezama migracije radne snage. Austrija je na drugom mestu sa preko 141.000 Srba, {to isti~e wenu

mladi ~ovek ~vrsto je vezan za svoj Srbobran i porodicu ~ija podr{ka je, kako ka`e, temeq svega {to je postigao.

- Dolazak iz male sredine kao {to je moj rodni Srbobran, u svetsku xunglu zvanu Wujork, definitivno je uticao na moj akademski put. Odrastawe na „dekinom sala{u“ u velikoj porodici, uz ~vrstu veru u Boga, dalo mi je mnogo na~ina da se osamostalim rano u `ivotu i da iskustva sa sela preto~im u iskustva u gradu – svedo~i Paro{ki.

^UVAR TRADICIJE

KROZ „SRPSKE DANE“

Me|u brojnim postignu}ima koja su obele`ila dosada{wi razvoj wegove akademske karijere, na{ sagovornik posebno je ponosan na mogu}nost da svoju zemqu predstavqa u svetu.

- Kao izvr{ni potpredsednik studentske vlade, gde sam predstavqao oko 4.000 studenata, nastojao sam da mewam percepciju o Srbiji. Posebno mi je drago {to kroz ovu poziciju imam priliku da upoznam strane studente sa Srbijom, daju}i budu}im svetskim liderima mogu}nost da razumeju ko smo, {ta radimo i kakve vrednosti nosimo, jer su to upravo oni mladi qudi koji }e u bliskoj budu}nosti donositi odluke koje se ti~u svih nas – precizira Lazar.

To ipak nije jedini na~in na koji je uspeo da predstavi svoju zemqu. Tri godine zaredom, Paro{ki je inicirao i organizovao „Srpske dane“ na univerzitetu Ajona.

- „Srpski dani“ predstavqaju jedan od najli~nijih i najemotivnijih projekata u mom `ivotu. Nastali su kao moja li~na inicijativa da, daleko od Srbije, o~uvam i podelim veru, tradiciju i identitet, zapo~ev{i sve kroz proslavu svoje porodi~ne krsne slave, jer je nikada nisam zaboravio. Tokom prethodne tri godine, „Srpskim danima“ je prisustvovalo gotovo 700 qudi – studenti, profesori, pripadnici srpske dijaspore, ali i brojni Amerikanci i studenti

centralnu ulogu kao tradicionalnog sredi{ta za migrante sa Zapadnog Balkana. Francuska i [vajcarska ~ine slede}i nivo glavnih destinacija,

drugih nacija – ponosno isti~e sagovornik „Blica“.

SAMO NAS TREBA UPOZNATI

Grade}i svoj `ivot u Americi, Lazar je imao priliku da vidi kako Srbiju percipiraju qudi iz drugih zemaqa – od neznawa do predrasuda. I jedno i drugo je uspe{no „ru{io“.

- Kroz li~nu komunikaciju svedo~io sam tome kako se mnoge predrasude o Srbiji ru{e, naj~e{}e ne kroz raspravu, ve} kroz primer – rad, znawe i qudskost. Takva iskustva potvr|uju da pravi uticaj dolazi iz li~nog primera i da se percepcija mewa kada qudi osete na{u autenti~nost, predanost i sposobnost da doprinesemo zajednici globalno – navodi on. Amerikanci, dodaje, u Srbima prepoznaju sna`nu radnu etiku, snala`qivost i lojalnost.

- Prisustvovao sam brojnim zna~ajnim doga|ajima srpske dijaspore u SAD, od humanitarnih ve~eri do diplomatskih prije-

ma, {to me dodatno uverilo u snagu, slo`nost i posve}enost na{e zajednice u inostranstvu. Na kraju, ovo iskustvo me podse}a da gde god da se nalazim, uvek nosim Srbiju sa sobom i da svojim radom mogu inspirisati druge da prevazilaze predrasude i grade trajne vrednosti – obja{wava nam Lazar.

MOST IZME\U SRBIJE I SVETA

Bez imalo sumwe, Lazar Paro{ki uspeva da `ivi „ameri~ki san“ na srpski na~in. U jedno je siguran – sebe u budu}nosti vidi kao most izme|u Srbije i sveta. -Jo{ uvek ne razmi{qam strogo o geografiji, ve} o svrsi i uticaju koji mogu da ostvarim. Bilo da se vratim i primenim znawe i iskustvo ste~eno u inostranstvu ili da iz centara svetskih finansija i inovacija budem sna`an srpski glas, Srbija }e uvek biti deo mog identiteta i mog rada –zakqu~uje na{ mladi sagovornik.

sa pribli`no 84.800, odnosno 67.400 stanovnika ro|enih u Srbiji, a top 5 zaokruùje Hrvatska. Italija je tako|e novi dom zna~ajnom broju srpskog stanovni{tva, {to odraàva geografsku blizinu i istorijske veze, a nije iznena|ewe ni {to nas dosta ima u Ma|arskoj, Sloveniji, ê{koj i Slova~koj. Holandija, [vedska, Norve{ka i Velika Britanija su doma}ini mawih, ali vidqivih srpskih zajednica, uglavnom povezanih zaposlewem i porodicama. Ju`ne evropske zemqe poput [panije, Gr~ke, Portugala, Malte, Kipra registruju relativno skromno srpsko stanovni{tvo, dok balti~ke dràve i Island srpskim iseqenicima izgleda ba{ ne deluju privla~no.

PRINC ENDRU OSTAJE SAM:

I Australija mu okrenula le|a

Endru Mauntbaten-Vindzor, sin pokojne britanske kraqice Elizabete Druge i brat kraqa ^arlsa, najistaknutija je li~nost koja je pod istragom

be polo`aja u javnoj slu`bi.

Zbog toga je britanska vlada do{la na ideju da donese zakon kojim bi se Endru uklonio iz linije kraqevskog nasle|ivawa.

policije zbog veza sa osu|enim pedofilom i seksualnim prestupnikom Xefrijem Epstinom.

Policija u Engleskoj danima pretra`uje nekada{we rezidencije biv{eg princa koji je pod istragom zbog mogu}e zloupotre-

Potez koji bi spre~io Endrua da nekada postane kraq bio bi „ispravna stvar“, bez obzira na ishod policijske istrage, izjavio je ranije ministar odbrane Luk Polard za BBC.

Ideja o iskqu~ivawu Endrua iz linije nasle|ivawa u monar-

hiji izneta je nekoliko dana po{to ga je policija privela na nekoliko sati.

Endru uporno i odlu~no negira bilo kakvo krivi~no delo. Australijski premijer Entoni Elbanizi rekao je britanskom kolegi Kiru Starmeru da }e wegova vlada podr`ati plan da Endru bude iskqu~en iz reda kraqevskog nasle|ivawa, saop{teno je. Endru trenutno ostaje osmi u redu za presto uprkos tome {to mu je u oktobru oduzeta titula, me|u kojima i zvawe princa, usred pritiska zbog wegovih veza sa pedofilom Epstinom.

Uklawawe iz linije nasle|ivawa zahtevalo bi dono{ewe zakona u parlamentu, stupilo bi na snagu kada kraq da kraqevski pristanak.

Bila bi potrebna i podr{ka 14 zemaqa Komonvelta u kojima je kraq ^arls {ef dr`ave, me|u kojima je i Australija.

Bakingemska palata nije komentarisala planove vlade da ukloni Endrua iz linije nasle|ivawa.

O OVOM HRABROM DE^AKU PRI^A CEO SVET - 4 SATA SE BORIO

SA TALASIMA, PA TR^AO KILOMETRIMA DA SPASI PORODICU Pozvao pomo} i rekao

Trinaestogodi{wi Ostin

Apelbi stekao je status heroja nakon {to je ~udesno doplivao do obale kada su on, wegova majka i dvoje mlade bra}e i sestara odneti u more kod jugozapadne obale Zapadne Zapadne Australije 30. januara.

Wegovo neverovatno putovawe da spase porodicu bilo je impresivno, a policija Zapadne Zapadne Australije pohvalila je wegovu izuzetnu smirenost tokom poziva u pomo}. Ostin je vozio kajak i dasku za veslawe sa svojom majkom Xoan i mla|om bra}om i sestrama, osmogodi{wim Boom i dvanaestogodi{wom Grejs, u zalivu Geograf, blizu Kvindalupa.

UZBURKANO MORE

STVORILO NEVOQE

Grupa je krenula u 11 ~asova, ali je nai{la na nevoqu kada se more iznenada uzburkalo i odnelo ih od obale.

Kada je grupa bila otprilike 4 km od obale, Xoan je rekla Ostinu da se vrati plivaju}i po pomo}.

Odlu~ni tinejxer je napustio svoj kajak, koji je punio vodom, i proveo je ~etiri sata bore}i se sa uzburkanim morem da bi se vratio na pla`u.

Kada je kona~no stigao do kopna, Ostin je pretr~ao otprilike 2 km do hotela gde je kona~no mogao da pozove pomo}.

- Zdravo, zovem se Ostin. Imam dvoje bra}e i sestara, Boa i Grejs. I{li smo na izlet kajakom i daskom za veslawe, a onda nas je odnelo more i izgubili

smo se tamo - rekao je operateru. - Izgubili smo se otprilike, hm - ne znam koliko je sati bilo, ali je bilo jako davno. Nismo mogli da se vratimo na obalu i mama mi je rekla da se vratim i

toplotni udar i ose}am se kao da }u se onesvestiti - rekao je hrabri de~ak.

Policija Zapadne Australije pokrenula je veliku operaciju potrage i prona{la Ostinovu

pozovem pomo} i nisam ih video od tada. Mislim da su kilometrima daleko u moru. Mislim da nam je potreban helikopter da ih prona|emo - rekao je on. Tek nakon {to je operateru rekao na kojoj se pla`i nalazi i koliko mu je hitno potrebno da spase porodicu, Ostin je priznao da i wemu treba hitna pomo}.

POTRESNA PORUKA

- Sedim na pla`i upravo sada. Mislim da mi treba hitna pomo} jer mislim da imam hipotermiju. Morao sam da plivam oko ~etiri kilometra okrenut ka struji i jako sam, izuzetno umoran. Mislim da sam dobio

Australija tvrdi da ne vra}a u zemqu svoje dr`avqane koji su sara|ivali sa Islamskom dr`avom

Vlada Australije odbacila je izve{taje australijskih medija da radi na repatrijaciji svojih dr`avqana iz sirijskog kampa u kom se nalaze porodice osumwi~enih pobuwenika Islamske dr`ave (ISIS).

Po~etkom nedeqe je 34 `ena i dece pu{teno iz jednog kampa na severu Sirije, da bi zbog navodnih tehni~kih razloga bili vra}eni u taj pritvorski centar, prenosi agencija Rojters.

O~ekuje se da }e grupa otputovati u Damask pre nego {to se kona~no vrati u Australiju, uprkos protivqewima vladaju}ih i opozicionih poslanika.

Ministar unutra{wih poslova Toni Berk odbacio je tvrdwe iznete u listu „Sidnej telegraf” da su zvani~ne pripreme za povratak grupe u toku.

„U tom izve{taju se tvrdi da sprovodimo repatrijaciju. Ne sprovodimo je”, rekao je Berk za televiziju ABC i dodao da nije bilo nikakvih sastanaka zvani~nika dve zemqe o vra}awu dr`avqana. Premijer Australije Entoni Elbanizi izjavio je da wegova Vlada ne}e pomo}i grupi dr`avqana da se vrati iz Sirije, prenosi Beta.

Povratak ro|aka osumwi~enih militanata ISIS je politi~ko pitawe u Australiji, u kojoj raste popularnost desni~arske, antiimigracione stranke „Jedna nacija”.

ISIS se nalazi na spisku teroristi~kih organizacija u Australiji, a ~lanstvo u grupi je ka`wivo sa do 25 godina zatvora. Dràva tako|e ima ovla{}ewe da oduzme dràvqanstvo gra|anima sa dvojnim dràvqanstvom ako su ~lanovi ISIS.

Australijski „Bindi Metals”

dobio dozvolu

Srbije

za po~etak

istra`nog bu{ewa u dolini Ibra

Australijska rudarska kompanija Bindi Metals saop{tila je da je dobila zvani~no odobrewe od Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije za modifikaciju programa istra`ivawa na projektu „Ravni” u dolini Ibra. Ovo odobrewe, poznato kao Projektni aneks, predstavqa kqu~nu regulatornu prekretnicu koja omogu}ava kompaniji da zapo~ne svoju prvu fazu istra`nog bu{ewa.

Ostin sa porodicom

majku i bra}u i sestre oko 20:30. Plutali su 14 km od obale. Vr{ilac du`nosti komandanta policije, narednik Endru Makdonel, rekao je da je Ostinovo mirno dr`awe doprinelo uspe{nom ishodu potrage.

- Situacija u kojoj se na{la porodica Apelbi bila je izuzetno te{ka. Bili su u pravoj nevoqi, a vreme je bilo apsolutno kriti~no s obzirom na to koliko dugo su bili u vodi i kako je dnevna svetlost bledela. Ono {to je Ostin uradio bilo je ni{ta mawe od izvanredno. Wegova hrabrost i odva`nost u tim uslovima bili su izuzetni, a wegovi postupci kqu~ni za postizawe uspe{nog ishoda - rekao je.

Generalni direktor kompanije, Mark Friman, istakao je da ova odluka pozicionira projekat „Ravni” za tranziciju u fazu aktivnog bu{ewa, ~im se finalizuju dogovori o pristupu zemqi{tu koji su trenutno u poodmakloj fazi.

Pregovori se vode kako sa privatnim vlasnicima parcela, tako i sa nadle`nim organima koji upravqaju dr`avnim {umskim zemqi{tem, a sve u potpunosti sa lokalnim zakonskim okvirima i standardima.

Re~ je o po~etnoj kampawi bu{ewa kojom }e se prvi put sistematski ispitivati {ta se nalazi ispod povr{ine terena. Australijska kompanija je navela da su prethodna geolo{ka istraìvawa na povr{ini pokazala prisustvo epitermalne mineralizacije, odnosno tipa leì{ta koji je ~esto povezan sa zlatom i srebrom. Epitermalna leì{ta nastaju iz vrelih mineralnih rastvora koji se kre}u kroz pukotine u steni blizu povr{ine Zemqe. Kada se ti rastvori ohlade, oni taloè minerale, formiraju}i „vene” ili ìle, koje su ~esto bogate zlatom i srebrom, ali i metalima poput bakra, olova i cinka, navodi se. Kompanija pokre}e i dvonedeqno geofizi~ko ispitivawe zemqi{ta metodom indukovane polarizacije (IP), a rezultati ovog istraìvawa o~ekuju se narednog meseca i posluì}e za preciznije odre|ivawe lokacija budu}ih bu{otina, navodi se u izve{taju na veb stranici Bindi Metals.

Princ Endru Mauntbaten-Vindzor u kolima napu{ta policijsku stanicu

Sidnej: Lekari joj zamrzli rak i oti{la ku}i istog dana

[ezdeset~etvorogodi{wa Xozefina Kordina imala je devet milimetara veliki kancerogeni tumor na

ki~mi koji joj je izazivao nesnosne bolove i potpuno joj onemogu}avao san. Tradicionalna operacija u ovakvim slu~ajevima podrazumevala bi ozbiqan zahvat, ugradwu {rafova za stabilizaciju ki~me, a zatim nedeqe, pa i mesece oporavka, uz visok rizik od komplikacija zbog blizine nerava i ki~mene mo`dine.

Umesto toga, lekari u Liverpul bolnici u Sidneju primenili su u novembru 2025. godine, prvi u Australiji, postupak takozvane magnetnom rezonancom-vo|ene krioablacije. Re~ je o minimalno invazivnoj metodi u kojoj se pomo}u magnetne rezonance, u realnom vremenu, precizno, sa ta~no{}u od svega nekoliko milimetara, vodi izuzetno tanka igla direktno do tumora.

Kada igla do|e na pravo mesto, kroz wu se pu{ta gas argon koji za svega nekoliko sekundi zamrzava tumorsko tkivo na temperaturu od oko minus 180 stepeni

Celzijusa. Na MRI snimku mo`e doslovno da se vidi kako se tumor pretvara u ledenu kuglu. Voda unutar }elija raka se {iri, }elijski zidovi pucaju i tumor se uni{tava iznutra, bez o{te}ewa okolnog zdravog tkiva.

PO^ETAK NOVE ERE

LE^EWA RAKA

Ono {to ovu pri~u ~ini posebno neverovatnom jeste ~iwenica da je Xozefina istog dana oti{la ku}i – bez bolova, bez rezova, bez dugog le`awa u bolnici. Umesto traumati~ne operacije i dugotrajnog oporavka, dobila je tretman koji je trajao kratko i ostavio minimalne posledice po organizam.

Ova tehnika se ve} koristi i kod tumora jetre i bubrega, a lekari veruju da }e se wena primena ubrzano {iriti i na druge vrste karcinoma, naro~ito one koji se nalaze na te{ko dostupnim i rizi~nim mestima.

Doktor Glen [lapof, direktor odeqewa za dijagnosti~ko snimawe u Liverpul bolnici, izjavio je da je ovo „tek po~etak nove ere u le~ewu raka”, u kojoj }e se sve vi{e izbegavati te{ke operacije, a sve vi{e koristiti precizne, ciqane i gotovo bezbolne procedure.

U pore|ewu sa klasi~nim metodama poput hemioterapije, zra~ewa i hirurgije, koje su ~esto iscrpquju}e, invazivne i ne uvek uspe{ne, krioablacija predstavqa ogroman iskorak, posebno za pacijente ~iji su tumori sme{teni blizu nerava, ki~me ili drugih vitalnih struktura, gde svaka gre{ka mo`e imati ozbiqne posledice.

OGRADA SPASILA UGRO@ENE VRSTE ZA 90 ODSTO:

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

„Ovo

nikad nisam stavio u usta”

Dvadesetih godina pro{log veka prose~an `ivotni vek bio je znatno kra}i, mnogi qudi nisu do`ivqavali ni pedesetu, a stoti ro|endan bio je gotovo nezamisliv.

Na australijskom Ostrvu Kengura, specijalne ograde su postavqene kako bi spre~ile dolazak divqih ma~aka nakon razornih po`ara 2020. godine, a oporavak je iznenadio ~ak i same biologe.

Po`ari su zahvatili veliki deo `bunastih stani{ta na tre}em po veli~ini ostrvu pod australijskom upravom, ostaviv{i mnogo doma}ih vrsti bez zaklona od invazivnih divqih ma~aka.

Odmah nakon po`ara, stru~waci Australijske konzervatorske organizacije za divqe `ivotiwe (Australian Wildlife Conservancy) zapo~eli su procenu terena

i krenuli sa radovima na postavqawu za{titne ograde oko podru~ja Western River Refuge.

Rezultati su bili neo~ekivani: broj kengurskoostrvskog danarta, sitnog torbara veli~ine mi{a, pove}an je za izme|u 90 i 100 odsto. Ova vrsta nema prirodnu odbranu od ma~aka i spada me|u najugro`enije na ostrvu.

- Danart se oporavio mnogo boqe nego {to smo o~ekivali - izjavio je glavni ekolog organizacije, Pat Hoxens za ABC News Australia. Pored sisara, zabele`en je i povratak nekoliko vrsta ptica, ukqu~uju}i zapadnu bi~-pticu i basijskog drozda, koji su ranije nestali zbog divqih ma~aka. Stru~waci isti~u da ovaj primer pokazuje koliko uklawawe invazivnih vrsta i stvarawe za{ti}enih zona mo`e doprineti o~uvawu biodiverziteta, posebno na izolovanim ostrvima gde su autohtone vrste najrawivije.

Danas je situacija druga~ija i sve je vi{e onih koji do`ive duboku starost. Me|u wima je i Australijanac Brajan Beri, koji je 6. februara proslavio 102. ro|endan i tom prilikom podelio nekoliko saveta za dug `ivot.

NE PIJE I NE PU[I

Brajan, kog zbog vitalnosti i bistrine uma nazivaju „superstarcem“, gostovao je nakon ro|endana u emisiji „Sunrise”. Tamo je rekao da tajnu svoje dugove~nosti vidi u jednostavnim `ivotnim izborima – ne konzumira alkohol i nikada nije pu{io.

„To su stvari koje nikad nisu pri{le mojim ustima”

„Kao de~ak nikada nisam mislio da }u do`iveti 102 godine“, priznao je. „Ko uop{te razmi{qa o tome da }e do`iveti 102?“

„DANA[WI SVET ME IZNENA\UJE“

Govorio je i o promenama u dru{tvu, isti~u}i da se `ivot potpuno promenio i da je dana{wi svet druga~iji od onog u kojem je odrastao. Na pitawe kako gleda na savremeno doba, rekao je da ga ono ~esto iznena|uje.

„Deca danas nemaju po{tovawa“, dodao je. „Moj otac bi me povukao za uho da nisam majci otvorio vrata ili ustao starijoj gospo|i u tramvaju. Lepo pona{awe se po-

drazumevalo. To se u~ilo u ku}i, a danas je druga~ije.“

PRIMER ZDRAVOG STAREWA

Stru~waci koji prou~avaju demenciju navode da je Brajanov stil ìvota dobar primer zdravog starewa i o~uvawa mentalnih sposobnosti u poznim godinama. Kao va`ne faktore izdvajaju redovno kretawe, aktivan dru{tveni ìvot, izbegavawe cigareta i prekomernog alkohola, kao i ose}aj svrhe i èqu da se pomogne drugima. Sve to, smatraju, doprinosi o~uvawu mentalne bistrine.

Istra`iva~i iz Centra za zdravo starewe mozga dodaju da je va`nu ulogu imao i wegov pozitivan stav. Na pitawe {ta mu prvo padne na pamet kada se probudi, Brajan je otkrio svoj jutarwi ritual.

„Svakog jutra kada otvorim o~i ka`em sebi: ‘Brajane, dobio si jo{ jedan dan. Hvala Bogu’“, zakqu~io je.

PROSLAVIO JE 102. RO\ENDAN I DVE STVARI NIKAD NIJE RADIO:

Referendum o republici

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Federalni premijer Entoni Elbanizi je opisao hap{ewe Endrua Mauntbatena-Vindzora kao „te`ak pad“, ali ka`e da najnovija kriza sa kojom se suo~ava britanska kraqevska porodica ne}e podsta}i jo{ jedan referendum o tome da Australija postane republika.

te{ko prolaze u Australiji.“

„Moram re}i da po{tujem kraqa ^arlsa i kraqicu Kamilu. Imao sam dobar odnos sa wim. On veoma voli Australiju. I wegova poseta ovde, moram re}i, bila je veoma pozitivna.“

„Ali to ne mewa ~iwenicu da mislim da bi na kraju trebalo da postoji australijski {ef dr`ave.“

Referendum o republici iz 1999. godine, pod premijerskim mandatom Xona Hauarda, nije bio ni blizu odobrewa ponu|ene promene.

U oktobru 2023. godine, nakon {to je glas starosedelaca u parlamentu propao, Elbanizi je iskqu~io mogu}nost jo{ jednog referenduma tokom svog prvog mandata.

Premijer je potom u julu 2024. godine odbacio ministarski portfeq u korist republike.

mogao da podr`i ono {to smo videli posledwih meseci.“

Foster je podneo ostavku na mesto predsednika tela 2024. godine. Predsednik Australijanaca za ustavnu monarhiju, Dejvid Flint, pozvao je da se Mauntbaten-Vindzor ukloni iz linije nasle|ivawa.

„On ne}e uspeti. On je osmi u redu, i morala bi se dogoditi velika nesre}a da bi sedam qudi preminulo pre wega. Neki od wih su veoma mladi.“ Ali mislim da je, iz pristojnih razloga, neprimereno da on bude tamo.“

Flint je napomenuo da je te{ko izmeniti relevantno zakonodavstvo kako bi se promenio redosled nasle|ivawa jer je potrebno da se svih 15 dr`ava Komonvelta slo`i. Posledwi put je izmewen 2011. godine.

Biv{i princ, brat kraqa ^arlsa III, uhap{en je tokom ove nedeqe zbog sumwe na zloupotrebu javne funkcije.

Odveden je u policijsku stanicu u Norfolku radi ispitivawa o navodima da je delio poverqivi materijal sa osu|enim seksualnim prestupnikom nad decom Xefrijem Epstinom. U svojim prvim komentarima o hap{ewu, premijer Elbanizi je za podkast „Australijska politika“ Gardijana rekao da je Mauntbaten-Vindzor `iveo `ivot apsolutnih privilegija.

„Ovo su veoma ozbiqne optu`be i po{to }e, nesumwivo, biti predmet sudskog postupka, ograni~en sam u onome {to mogu da ka`em“, rekao je premijer.

„Ali qudi }e pratiti detaqe ovde. ^ini se da se radi o tajnim dokumentima i o tome da li su oni neprimereno prosle|eni nekome ko nije ispuwavao uslove. Ali, naravno, postoji i ve}i problem kada je u pitawu Endru Mauntbaten-Vindzor. Nema sumwe, sa~eka}emo i videti gde }e sve ovo voditi.“

Uprkos svojoj dugogodi{woj podr{ci australijskoj republici, Elbanizi je rekao da vlada ne planira jo{ jedan referendum.

„Ja sam republikanac, ali smo imali referendum tokom pro{log mandata“, rekao je lider laburista. „Referendumi

Pro{log septembra, zatvorio je vrata mogu}nosti jo{ jednog referenduma, napomiwu}i: „Koncentri{emo se ipak na tro{kove `ivota.“

Federalni premijer je u petak rekao da je Mauntbaten-Vindzor pretrpeo „prili~no te`ak pad... od nekoga ko je imao tako cewenu poziciju i bio je u poziciji zaista apsolutnih privilegija“.

„Videti ovakav pad, to je zaista katastrofalno.“

Ina~e Mauntbaten-Vindzor pori~e sve optu`be protiv sebe u vezi obelodawenih Epstinovih fajlova.

Elbanizi je rekao da nije upoznat ni sa kakvom teku}om istragom ili istragom u Australiji u vezi sa otkri}ima Epstina.

Biv{i predsednik Australijskog republikanskog pokreta i biv{i fudbaler Krejg Foster rekao je da bi veze Australije sa monarhijom trebalo preispitati.

„To bi trebalo da pokrene nacionalni razgovor o standardima koje }emo prihvatiti, kako `elimo da vidimo sebe, kako nas svet vidi, a posebno ako `elimo da na{a slede}a generacija Australijanaca, u svoj na{oj prelepoj raznolikosti, shvati to kao na{ skup vrednosti“, rekao je.

„Nijedan Australijanac ne bi

Endru vi{e nije princ nakon {to mu je u oktobru oduzeto mnogo titula, ali je opak ostao u liniji nasle|ivawa.

Flint je rekao da Endruovo hap{ewe ne bi bilo blagodet za republikanski pokret.

„Ne mislim da }e qudi duboko razmi{qati o tome, kao da razmi{qaju o tro{kovima `ivota ili stanovawa ili onim stvarima koje ih zaista poga|aju. Jednostavno ne mislim da }e to biti zna~ajno {tetno za monarhiju.“

Novi australijski referendum o republici mo`da ni u ovom trenutku nije realan, ali wegovo vreme tek dolazi bez obzira na to da li }e biti novih monarhijskih skandala. Posebno u trenutku kada je prvi put u istoriji popularnost monarhije pala na ispod 50 odsto u samoj Velikoj Britaniji, prema nedavnim istra`ivawima. Na kraju krajeva, australijska nacija ne treba da brine mnogo o tome, ve} samo o budu}nosti Australije. Zato }e i neke nove pri~e na ovu temu biti sve realnije i logi~nije. Iz prostog razloga {to se to iskqu~ivo ti~e nas samih.

Otvarawe Srpskog Filmskog Festivala u Melburnu

Otvarawe Srpskog Filmskog Festivala u Sidneju

Otvarawe Srpskog Filmskog Festivala u Pertu

Pi{e:

Joca Gajeskov

U nedequ, 22. februara pravoslavni vernici molitveno su obele`ili Bele poklade, jedan od najva`nijih dana u pravoslavnom kalendaru pred Veliki post.

Toga dana u krcatom novom i velelepom hramu Svetog apostola i jevan|eliste Luke u sidnejskom predgra|u Liverpul, slu`ena je sveta liturgija uz pri~e{}e vernika gde su mladi bili, {to pesma ka`e – deca su ukras sveta!

Kako je u svojoj pastirskoj besedi rekao o. Aleksandar, ovaj praznik ozna~ava posledwi dan pre po~etka najdu`eg posta u godini i simboli~an je trenutak kada se vernici pripremaju ne samo promenom ishrane, ve} i odnosom prema drugima — kroz pra{tawe, pomirewe i unutra{we smirewe.

Nakon verskog dela u hramu, usledio je tradicionalni ru~ak za sve prisutne kako u crkvenom domu tako i porti.

Dan kasnije, u ponedeqak 23. februara, po~eo je Veliki ili Uskr{wi post, najdu`i i najstro`i post u pravoslavnoj tradiciji. Ovaj post prethodni najve}em hri{}anskom prazniku – Uskrsu.

Veliki Uskr{wi post traje 48 dana; uglavnom se posti na vodi, osim vikendom kad je dozvoqeno razre{ewe na uqe, a riba je dozvoqena samo tokom dva velika praznika – na Cveti i na Blagovesti.

Za ~itaoce Srpskog Glasa odabrali smo par fotografija sa pro{lonedeqneg praznika Bele poklade u Liverpulu.

Uskr{wi post ove godine po~eo 23. februara i traja}e 48

dana

Kolex Sveti Sava pred

Na zna~ajni dan Pravoslavnog duhovnog ìvota i podviga, u Nedequ siropusnu, uo~i Velikog i âsnog posta, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan sluìo je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kolexu Sveti Sava u Varovilu. Ovo planirano duhovno sabrawe i Bogosluèwe u nedequ, 22. februara 2026. godine, jeste jedan na~in uvo|ewa svih koji u~e i koji se u~e u na{oj prvoj Srpskoj {koli u Dijaspori, zajedno sa svima u Crkvi u ovaj najintenzivniji duhovno godi{wi period. Sasluìvalo je sve{tenstvo iz Arhijerejskog namesni{tva Sidnejskog uz molitveno prisutno sve{tenstvo, ~lanove Odbora Kolexa, brojnu {kolsku decu i roditeqe sa i drugim vernicima, dok su na Liturgiji prisluìvali ipo|akoni i ~te~evi iz Sidneja i Volongonga. Pojao je hor hrama Sidnejske Lazarice

celokupnog molitvenim obra}awem na{wem svetu i okruèwu suprotnim i ozlobqenim. van|elsko sredstvo du{e i svega sveta, opra{tawe, dosti`no u na{im o~ima, povedno i svepreobraàvaju}e u i pomo}u Boìjom. Sava duhovna je kolevka ka od sveta koji u zlu preobraàvawa ovoga, brojnijih ispisnika [kole.

U subotu 14. februara, u nave~erju praznika Sretewe Gospodwe, Wegovo Visokopreosve{tenstvo

Mitropolit australijsko-novo zelandski G. Siluan, posetio Misionarsku parohiju Sveti Va silije Ostro{ki u Maningu gde sluèno prazni~no ve~erwe Bogos luèwe. Po za vr{etku slu`be, Vladiku Siluana biranim re~ima po zdravio paroh ove zajednice - proto namesnik Stanko Srbqanin, koji zablagodario Mi tropolitu na pose ti i arhipastirskoj brizi za svoju pa stvu. Vladika Silu an se zatim obratio sabranom vernom narodu, izraàva ju}i svoju radost za

pod dirigentskim horskim Dragane Milanovi}.

U Arhijerejskoj Jevan|elskoj polit Siluan je ukazao vawa na{eg

ZAJEDNICA

horskim rukovodstvom sestre Jevan|elskoj besedi Mitroukazao na neophodnost okriqacelokupnog ìvota i delawa obra}awem ka Gospodu Hristu u daokruèwu koje sve vi{e postaje ozlobqenim. Dana{we ukazano Jepotpunog izle~ewa qudske opra{tawe, dato je kao neo~ima, ali sa Hristom kao zasvepreobraàvaju}e mogu}e blagoda} Na{a {kola, Kolex Sveti kolevka za o~uvawe bi}a u~enizlu leì, ali i budu}i zalog ovoga, od strane ako Bog da sve [kole.

Centralni deo sabrawa nakon Liturgije bilo je molitveno uvo|ewe u du`nost nove Direktorice Kolexa Sveti Sava, Gospo|e Lele Vukovi}, kojoj je nakon molitava ~estitao Mitropolit Siluan a zablagodario kao Arhipastir i molitveni Patron Kolexa dosada{woj Direktorici Gospo|i Anastasiji Nikolau koja je od samog osnivawa [kole predavala svoje iskustvo i znawe napretku ove Svetosavske ustanove. Vladika Siluan je ovom prilikom uru~io prigodne poklone u vidu ikona Presvete Bogorodice i Svetog Save. Sa qubavqu i nadama svi na Petom kontinetu o~ekujemo najavqenu veliku posetu Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Gospodina Porfirija u oktobru teku}e godine, ukqu~uju}i u o~ekivanom i Kolex Sveti Sava. O istom je vi{e pomiwano u kra}em

parohiji Sveti Vasilije

mogu}nost da ponovo poseti svoju pastvu u Zapadnoj Australiji. Mitropolit je govorio o smislu i zna~aju nastupaju}eg ^asnog posta u kome nam se daje prilika za duhovno bu|ewe, o~i{}ewe i dubin-

Poseta Misionarskoj parohiji u Rokinghemu

Tokom arhipastirske posete Zapadnoj Australiji, Wegovo Visokopreosve{tenstvo mitropolit G. Siluan posetio je Misionarsku parohiju Sveti Vasilije Ostro{ki u Rokinghemu. Tom prilikom je sluèno Ve~erwe bogosluèwe, nakon kojeg se Vladika Siluan obratio sabranom vernom narodu izraàvaju}i svoju radost povodom posete i dele}i re~i pouke povodom nastupaju}eg âsnog posta.

Sretewe Gospodwe u Pertu

Na dan Sretewa Gospodweg 15/02. Februara 2026. godine, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski G. Siluan, sli`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Save u Hajgejtu, uz saslu`ewe protojereja Sa{e Stojanovi}a - Arhijerejskog namesnika i stare{ine hrama, protonamesnika Stanka Srbqanina, protonamesnika Aleksandra Trnini}a, jereja Vasilija Stojanovi}a i proto|akona Petra Mraki}a uz veliko prisustvo vernog naroda grada Perta.

Pored velikog praznika Gospodweg, Crkvena Op{tina Sveti Sava - Hajgejt je ovom prilikom proslavila i veliki jibilej, 70 godina od izgradwe hrama Svetog Save.

Wegovo Visokopreosve{tensvo Mitropolit Siluan je nakon pro~itanog Jevan|eqa, svojom nadahnutom besedom pou~io verni narod, hrabre}i ga i bodre}i svojim o~inskom qubavqu da narod ostane na putu spasewa, putu Jevan|eqa, naro~ito govore}i o potrebi da jedni drge pomaèmo i privodimo Gospodu, sluè}i jedni drugima kroz qubav, uvaàvawe, slogu, milostiwu, posetu bolnih, hrawewu gladnih a sve u skladu re~i Hristovih „Kad u~iniste jednome od ove najmawe bra}e meni u~iniste”.

ski susret - sretewe sa Gospodom. U sklopu ove posete, uprili~en je i kra}i duhovni koncert me{ovitog hora Akapela Ortodoks. Zajedni~arewe je nastavqeno za trpezom qubavi.

Nakon svete Liturgije, Mitropolit Siluan je ~estitao veliki jubilej parohiji i parohijanima hrama Sv. Save, naro~ito se osvrnuv{i na `rtvu i qubav po~iv{eg protojereja-stavrofora Peta Rado{a i svih brastvenika svetoga hrama, koji su u ni malo lakim uskovima sagradili ovaj prelepi hram, a isto tako pohvalio pregala{tvo prote Sa{e i o. Vasilija, kao i svih trudbenika pri Crkve-

noj op{tini koji su nastavili da unapre|uju ovu Svetiwu nad ra-

dost Bo`iju i na{ih Svetih predaka.

Ovo je dugo bio jedno od mirnijih mesta za zalazak sunca u Plavim planinama u Novom Ju`nom Velsu - stena sa vidikovcem koja pru`a {irok pogled preko dolina eukaliptusa, nedaleko od Sidneja. Ali posledwih godina, nekada mirni australijski vidikovac na{ao se u sredi{tu globalne medijske oluje na dru{tvenim mre`ama.

Lokalni zvani~nici ka`u da je nalet posetilaca koji jure za viralnom fotografijom gotovo preko no}i transformisao Linkoln’s Rok, dovode}i gomile qudi, strah od nesre}a i rastu}e ekolo{ke zabrinutosti u oblast koja nije spremna za masovni turizam.

Problemi su kulminirali 2023. godine, kada je K-pop zvezda Xeni Kim iz grupe Blekpink podelila slike na kojima sedi na ivici litice. Objava je prikupila milione lajkova pre nego {to je uklowena - ali ne pre nego {to su kopije pro{irene na drugim me|unarodnim platformama.

„Oni nisu tamo da uìvaju u pogledu. Oni su tamo samo da se fotografi{u na tom mestu”, kaè Grejam Rajbelt, koji ìvi u Plavim planinama 45 godina i vodi lokalni turisti~ki sajt Ask Roz.

Od tada, lokalci ka`u da je broj posetilaca naglo porastao, sa svakodnevnim dugim redovima turista koji `ele da naprave istu fotografiju. U periodima najve}e pose}enosti, vidikovac je privla~io hiqade qudi dnevno, preplavquju}i uske pristupne puteve i ograni~ena parking mesta.

riji ~lan Gundungura naroda i ~uvar, koji posetioce podu~ava lokalnoj istoriji i kulturi oblasti koja je vekovima bila dom wegovih predaka. Jedna od najre|ih ptica u Australiji, sjajni crni kakadu, tako|e `ivi u planinama. Prema Svetskom fondu za divqe `ivotiwe, u Australiji je ostalo mawe od 8.000 ovih ptica.

Anet Kam, predsednica Dru{tva za o~uvawe Plavih planina, rekla je da nisko rastu}e biqke predstavqaju glavni izvor hrane za kakadue, ali ptice izbegavaju te oblasti kada ima previ{e qudi. Ona je pisala upravi grada i izrazila podr{ku zatvarawu. Ona smatra da ovo mesto ne bi trebalo ponovo otvoriti dok se „ne uspostave zadovoqavaju}i uslovi za odgovaraju}e upravqawe brojem posetilaca”.

Zabrinuti za bezbednost i ekolo{ku {tetu, Gradsku upravu Plavih planina je pro{log meseca privremeno zatvorila pristup steni dok zvani~nici rade na dugoro~nom planu - odluka koja je izazvala rasprave me|u stanovnicima, konzervatorima i lokalnim preduze}ima koja zavise od turizma.

PUTOVAWE SVETOM

ZBOG JEDNOG MESTA

Plave ili Modre planine su UNESKO-v lokalitet svetske ba{tine, sastavqen od osam za{ti}enih podru~ja, ~ine}i ih jednim od najve}ih za{ti}enih {umskih podru~ja u Australiji. Jo{ va`nije, one predstavqaju najmawe 22.000 godina istorije domoroda~kog stanovni{tva.

„Plave planine nikada nisu bile o{te}ene razvojem .Ovo je gotovo netaknuta zemqa. Ja idem tamo najmawe tri puta nedeqno, jer je to za mene vrlo duhovno mesto“, ka`e Ankl Dejvid King, sta-

Iako {ira oblast Plavih planina mo`e boqe da podnese nalet turista, mnogi posetioci fokusiraju svoje vreme iskqu~ivo na Linkoln’s Rok. Da bi stigli do mesta, vozila moraju da se probijaju kroz uzak dvopojasni put i poku{avaju da osiguraju jedno od samo 16 parking mesta.

„Nikada nismo reklamirali Linkoln’s Rok kao turisti~ku destinaciju. Uvek smo mislili da }e zbog nedostatka sadràja i lo{eg parkinga iskustvo biti lo{e i da èlimo da se posetioci vrate“, kaè Rajbelt.

„OTI[LE SMO SAMO ZBOG FOTOGRAFIJE”

Kej Jang, 25-godi{wakiwa iz Kine, rekla je da je u julu pro{le godine posetila vidikovac sa mla|om sestrom. Put je bio motivisan `eqom wene sestre da rekreira fotografiju K-pop zvezde,

„Oti{le smo samo da napravimo fotografije, i onda smo oti{le”, rekla je Jang. Potvrdila je da nisu bile u turisti~koj grupi i da nisu posetile druge delove Plavih planina. Jang ka`e da je gu`va bila podno{qiva, ali je strma ivica litice izazivala nelagodu.

„Bilo mi je malo stra{no. Nema nikakve za{tite, a kada pogleda{ dole, vidi se litica. Mislim da kada putuje{, treba da ima{ osnovni ose}aj po{tovawa prema prirodi. Radi se o o~uvawu osnovnog nivoa pristojnosti”, rekla je.

PREDUZE]A PROFITIRAJU

Ne smatraju svi da su ove gu`ve lo{e. Kristina Dojl, koja je otvorila malu kafeteriju pored svog doma blizu vidikovca, kaè da je dobrodo{lo {to dolaze turisti iz celog sveta, od kojih mnogi èle da naprave „Xeni fotografiju“. Dojl navodi da je zatvarawe vidikovca smawilo broj mu{terija u wenom kafeu na tri do ~etiri dnevno, {to je ugrozilo profit. Ona razume za{to neki lokalci ne uìvaju u prilivu turista, ali smatra da je potrebno na}i balans. „To je poznata turisti~ka lokacija. Ve}ina preduze}a u ovom gradu ìvi od

turizma“, ka`e Dojl za CNN

Trenutno se razmatraju razne opcijeod ograde najopasnijih ivica do uvo|ewa vremenski ograni~enog ulaska ili dnevnog limita posetilaca - kako bi za{titila mesto, a da pritom ne izgubi wegovu privla~nost.

Linkoln’s Rok se tako na{ao na listi svetskih destinacija koje se suo~avaju sa problemom masovnog turizma, gde se raspravqa o tome kako primiti globalnu publiku privu~enu viralnom popularno{}u, a da se pritom za{tite pejza`i koji su te fotografije u~inili neodoqivim.

Za lokalce poput Dojl, ciq nije potpuno zatvarawe mesta, ve} pronalaèwe ravnoteè izme|u pristupa i o~uvawa. „Moèmo se samo nadati da }e ostati bez ograda i da ne}e izgledati previ{e industrijski kada radovi budu zavr{eni”, rekla je ona.

Brisawe srpskih tragova

Pi{e: Marko

Lopu{ina u Dr`ave koje mi nazivamo prijateqskim u svojoj istoriji bavile su se etni~kim ~i{}ewem srpskog naroda da bi ispisivale istoriju svoje nacije – u Bugarskoj, S. Makedoniji, Ma|arskoj, Rumuniji, Albaniji i Gr~koj

Kada sam istraìvao ìvot Srba na prostoru Makedonije u vreme Kraqevine Srbije i potom Jugoslavije, do{ao sam do saznawa da je pre vek i po tu ìvelo oko pola miliona pravoslavnih Slovena, Srbo-Grka, kako su ih nazivali i popisivali turski vladari. Ovim prostorima vladali su velika{i i kraqevi dinastija Nemawi}, Mrwa~evi} i Kara|or|evi}. Danas u Severnoj Makedoniji prema posledwem popisu iz 2021. godine ima samo 23.487 Srba. Gde je nestalo 470.000 Srba i starih pravoslavaca sa prostora zvanim Stara Srbija ili anti~ka Makedonija?

Odgovor sam na{ao u istorijskim kwigama i svedo~anstvima, koja se danas zarad “mira na Balkanu” pre}utkuju bugarizaciju, makedonizaciji i albanizaciju Srba. Dràve koje mi nazivamo prijateqskim bavile su se etni~kim ~i{}ewem Srba da bi ispisivale istoriju svoje nacije na temeqima ostataka Nemawi}a i Kara|or|evi}a – u Bugarskoj, S. Makedoniji, Ma|arskoj, Rumuniji, Albaniji i Gr~koj. Prvo su u tursko doba bugarski egzarhisti od 1870. agresivno vr{ili „pobugarivawe” Srba u Skopqu, Ohridu i Velesu, tako {to su podsticali „filetizam”. Traìli su, na primer, da se vele{ko neopredeqeno stanovni{tvo izjasnipod Turcima - da je bugarsko. Odgovor je najvi{e zavisio od postavqenog pitawa, seqaci bi bili navedeni na poèqni odgovor. Agenti bugarskog verskog Egzarhata su sumwi~ili Srbe kod Turaka re~ima: „Srbi su u Otomanskoj imperiji jedini nelojalan i sumwiv narod. Oni sawaju neprestano o srpskom carstvu i odràvaju veze sa Beogradom.”

Kako je to nasiqe Bugara izgledalo pisao je Najdan Jankovi} iz Ki~eva 23. maja 1889. godine u pismu beogradskom Dru{tvu “Sveti Sava” :

“Ja sam pred Boì} pro{le godine predao molbu dru{tvu “Svetog Save”, da se seqanima sela Ki~eva, a za crkvu Dupqansku, dade jedno sve{teni~ko odjejawe sa celim priborom, pa do danas nisam dobijo ni odgovora, a kamoli {ta sam traìjo. Bugarske propagande navaquju jednako na na{e sve{tenike da oni po crkvama sluè slu`bu na bugarskom jeziku!” KRVAVA BUGARIZACIJA

U [tipu je oktobra 1927. u atentatu poginuo brigadni general Mihailo Kova~evi}. Wega su ubili pripadnici bugarske teroristi~ke organizacije „Makedonstvuju{}ih”, pod vo|stvom Bugarina, Van~a Mihajlova. Oni isti koji su 1934. u Marseju ubili kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. Delovali su u Skopqu, Tetovu, ~ak do \ev|elije protiv srpskog `ivqa i SPC. Bugari su i 16. septembra 1927. godine usred \ev|elije, bacili eksplozivnu na-

pravu u hotel „Novi Beograd”. U Balkanskim ratovima bugarsko carstvo je bilo uz Tursku, a u Velikom i Drugom svetskom ratu uz Nema~ku. Bugari su okupirali Staru Srbiju, Kraqevinu Srbiju do Ni{a i Prokupqa, u{li u Skopqe i poru{ili sve spomenike Kara|or|evi}a i srpske crkve, manastire i grobqa. Bugarska denacionalizacija Srba je izvo|ena u samoj Bugarskoj, gde su otvarani logori za zarobqene Srbe. Preko 10.000 Srba internirano je u Bugarsku. U samoj Bugarskoj bilo je 18 logora za Srbe. Najgori je bio logor Sliven, u kome su srpski civili `ivi drani i klani.

Masovne grobnice bile su Duboka dolina, Kalifer, Zankova livada, Vla{ki dol, Radi~eva wiva, Dubrava, Jela{nica i Sofija. Bugari su i kasnije ostali skloni da napadaju ili da izdaju kom{ije. U vreme napada NATO na SRJ 1999. godine, Bugarska je iznajmila svoju teritoriju i vazdu{ni prostor za bombardere Zapadne vojne alijanse, da ubijaju srpski narod. Potom je Bugarska postala ~lan EU. Logori za Srbe, wihovo ubijawe i gladovawe do smrti izvo|eni su od 1914. do 1945. i u Ma|arskoj i Rumuniji, koje su pripadale be~kom carstvu. U vreme Velikog rata ma|arske carske vlasti su internirale slavonske Srbe u zatvore u Budimpe{ti. Me|u wima je bio i nau~nik Milutin Milankovi}. Kada su uvedeni preki sudovi vr{eno je internirawa Srba u velikim talasima i po 50.000 qudi u koncentracione logore oko Segedina i Budimpe{te.

U jednom nepotpunom spisku (Arhiv Srbije 1914–1918.) registrovano je kod mesta Nekenmart 5.715 srpskih vojnika i civila sahrawenih na 114 mesta na teritoriji dana{we Ma|arske. U Drugom svetskom ratu ma|arski nacisti su proterali 35.000 ba~kih dobrovoqaca. Ma|arski nacisti i hrvatske usta{e su tada u Vojvodini i jugu Ma|arske imali 13 logora za Srbe, Jevreje i Rome. Oko 13.000 Srba bilo je zato~eno u logorima [arvar, Bar~ i Na|kawi`a. Fa{isti su imali logore za Srbe i Jugoslovene i u Asodu, Kalo~i, Vacu, Vaspremu, Komaromu, u Bar~u, Ki{tar~i, Garawu, Mi{kolcu, Debricinu, kod Ubo{kog doma, u Baji, logor Tolonc-haz i logor u Fena|{agu. U Zalager{egu je uni{ten spomenik Srbima. U [atorojaujhequ je skinuta spomen-plo~a postavqena 1964. u znak se}awa na Srbe i Jugoslovene stradale tokom poku{aja proboja 22. marta 1944. Rumunija ima ukupno 22 srpske grobni-

ce, odnosno 18 spomen - obele`ja srpskog `rtvovawa u ratnim periodima. Najpoznatiji logor smrti za Srbe bio je u Aradskoj tvr|avi. Logori za Srbe su postojali i u mawim mestima – Brates, Galati, Zagna, Br`ala, Mazareni, Bumba}ari, Visoara, Fundata, Dalga, Slobozia, Dropia, Movila, Otanu, Ezenulu i Baraganu. Masovne deportacije Srba trajale su i u Drugom svetskom ratu, kada su ova mesta opet kori{}ena kao logori za Srbe.

I Ma|arska i Rumunija su u vreme komunizma nacionalizovali Srpsku pravoslavnu crkvu, hramove i imawa, a potom i sve srpske {kole. Danas su Srbi u ovim zemqama nacionalna mawina sa sve mawim brojem pripadnika, a Ma|arska i Rumunija su ~lanice EU. KOMUNISTI^KA

MAKEDONIZACIJA

Godine 1944. Tito i komunisti osnovali su makedonsku naciju i republiku Makedoniju u sastavu FNRJ. Makedonski i jugoslovenski komunisti su potom po nalogu Kominterne i Josipa Broza vodili tajnu politiku uni{tewa srpskog nacionalnog identiteta. Sprovo|eno je pokr{tavawe Srba, uni{tavawe srpske duhovne ba{tine, spomenika kulture i srpskih grobaqa. Udru`eni sa Bugarima i Albancima kao neprijateqima Srba, makedonski vladari u FNRJ i SFRJ su izveli politi~ki proces totalne asimilacije srpskog naroda preko bugarizacija, albanizacije i makedonizacije Srba. Srpski narod u FNRJ i SFRJ je `ivelo u 81 makedonskoj op{tini od ukupno 84. Bio je autothoni i ve}inski naroda. Danas su makedonski Srbi samo mala nacionalna mawina.

Makedonska vlast je decenijama pokr{tavala Srbe i brisala sve srpske tragova.

Akademik i kwi`evnik Bla`e Koneski je bio Srbin. Ro|en je u selu blizu Prilepa, u srpskoj porodici kao Blagoje Qamevi}, ali je uzeo makedonsko ime i prezime. Tako je i srpska porodica Stojanovi} postala \urovski.

Srpska kapela sa kosturnicom u Kalenici kod [tipa je uni{tena. Tu su bili sahraweni srpski vojnici stradali u borbama na Bregalnici, Ov~em, Je`evom i Kalimatskom poqu tokom Drugog balkanskog rata. Sru{en je i Kamjak~alanski junak, spomenik u Negorcima podignut 1930. palim srpskim junacima na Solunskom frontu. Sve~ano je otkriven 1931. godine prilikom posete kraqa Aleksandra Ka-

ra|or|evi}a. Nikada nije obnovqen. Spomenici su ru{eni da ne bi slu`ili kao dokaz da su Srbi oslobodili Makedoniju i Makedonce od Turaka i od Austrijanaca. U vreme Drugog svetskog rata i sredinom 20. veka u Makedoniji je po~elo raseqavawe makedonskih Srba. To etni~ko ~i{}ewe Srba u Makedoniji izveli su Bugari, a nastavili Makedonci i wihovi bugara{i. Broj proteranih Srba bio je najmawe 41.021 du{a. Sabirni logori za wih bili su kod Skopqa i Kumanova. Srbi su odatle prebacivani u Bugarsku. A potom su uni{teni dokazi da su Srbi oslobodili Makedonce i od Nemaca, pa su sru{eni spomenici Srba iz Drugog svetskog rata. Prema dr`avnoj statistici Makedonija ima ukupno 34 grobaqa, od kojih je najvi{e 29 ratnih spomenika Srbima. Od toga polovina fizi~ki ne postoji, a ~etvrtina je u veoma lo{em stawu. Po~etkom {ezdesetih godina pro{log veka Titovi beogradski komunisti i Srbi odobrili su stvarawe Makedonske pravoslavne crkve, koja je u nekada{wem prostoru Stare Srnbije i Du{anovog carstva otela sve hramove Srpske pravoslavne crkve. Mnoge srpske pravoslavne svetiwe makedonska vlast je tokom 20. veka poru{ila ili ostavila da se sami uru{e. SPC i MPC su se 2022. pomirile i dogovorile da je pravoslavno nasle|e sa svetiwama – zajedni~ko.

GR^KO BRISAWE SRBA

Devedesetih godina pro{log veka u {umama makedonske strane [ar planine nalazili su se privremeni logori za Srbe, koje je dràva ilegalna albanska vojska OVK. Srbi su odatle albanski teroristi prebacivali u Albaniju. Albanizacija srpskog naroda vr{ena je posledwih sto godina u Albaniji, na Kosmetu, u Makedoniji i Crnoj Gori politi~kim nasiqem do 21. veka. Srbi su pokr{tavani, mewana su im prezimena i imena, ubijani, a hramovi i grobqa Srba su ru{eni. Gr~ka, odnosno Solun je bio prvi prostor koji su Srbi kao slovensko pleme posle seobe sa Karpata naselili u 7. veku. Tu su imali svoju Crkvu, konzulat, {kole. Potom su na gr~koj Svetoj Gori osnovali verski centar manastir Hilandar. Odatle se srpski narod {irio po Gr~koj i postao u 15. veku veliki i zna~ajan narod. Tako je bilo sve do kraja Prvog svetskog rata kada je Versajskim ugovorom srpski narod izba~en sa prostora Gr~ke i zamewen bugarskim narodom i etni~kim mawinama, bez srpskog imena. U Varinu kod Soluna su ~ak gr~ke vlasti organizovale narodni miting na kome je glavna politi~ka poruka glasila – u Gr~koj nema Srba. Unesko je utvrdio da je Gr~ka od 1833. godine vr{ila promenu srpskih, turskih i drugih toponima, odnosno imena naseqa regiona, reka, planina, manastira, tvr|ava, da bi ih u~inila etni~ki ~istim, odnosno gr~kim. Do 2011. Gr~ka je promenila ukupno 4.986 toponima ili naziva, koji nisu bili wenog nacionalnog porekla. Na celom prostoru Belomorske Egejske Makedonije istraìva~i Maks Fasmer i Todor Simovski registrovali su ukupno 1.107 toponima srpskog porekla. Ovi srpski nazivi mesta, naseobina i imawa bili su u 33 okruga i 17 ostrva Gr~ke. U okrugu Herin od 134 srpska naseqa su, na primer, srpska imena bila su Banica, Bela Voda, Breznica, Gorwi Kotori, Drenovo, Klu|erica, planina Suha Gora. U okrugu Kostur me|u 138 naseqa, bila su mesta Bela Crkva, Grnu{a, Zabrani, Zelengrad, Klisura, Kostur, Miroslavci, Srbsko Selo, Crni Kamen. U okrugu Koàn postojalo je selo Srbica. Na ostrvu Krit bilo je mesto Blato, a na Krfu je neseqe Vir. Kako tvrdi Aleksandar Miti}, istraìva~ srpskih tragova u Gr~koj od nekada 1107 - danas je samo 56 aktivnih srpskih toponima. Dràve koje mi nazivamo prijateqskim u svojoj skorijoj istoriji bavile su se etni~kim ~i{}ewem srpskog naroda na svojim teritorijama da bi ispisivale istoriju svoje nacije na temeqima ostataka Nemawi}a i Kara|or|evi}a. I u tome su uspele Bugarska, Makedonija, Albanija, Ma|arska, Rumunija i Gr~ka.

Srpsko grobqe u Bitoqu

Riga – grad crnih glava, mudrih glava i crnih ma~aka

Vodimo vas u letonsku prestonicu Rigu, `ivahni trgova~ki grad na obali Balti~kog mora, dom Ku}e crnoglavih i prestonicu ar nuvoa, ~iji je jedan od simbola – crna ma~ka.

Imala sam sre}u da letonsku prestonicu posetim u nedeqi kada se proslavqao Dan nezavisnosti.

^itav grad sijao je zbog Festivala svetlosti, na ulicama su bile mase qudi, glavne trgove i znamenitosti krasile su svetlosne i zvu~ne instalacije, pabovima i kafanama se {irila pesma i miris lokalnih specijaliteta, raspolo`ewe je svuda bilo veselo i prazni~no.

Mo`da mi je zato od tri balti~ke zemqe najvedriji utisak ostavila Letonija. Verovatno ~ista slu~ajnost.

Letonci za sebe tvrde da su rezervisan i distanciran narod. Rado }e vam to ilustrovati anegdotom da su jedva ~ekali da se zavr{i pandemija kovida, kada je obavezna distanca izme|u qudi bila dva metra, kako bi se vratili na svoja uobi~ajena - tri metra distance.

Ipak ta distanca kao da ne va`i za dr`avne zvani~nike.

Dok smo sa lokalnim vodi~em bili u informativnoj {etwi gradom, dvaput nas je gotovo okrznuo prolaze}i Edgars Rinkevi~, predsednik dr`ave li~no. Obezbe|ewe ga jeste pratilo, ali se distanca u odnosu na ostatak gra|ana nije mnogo primetila.

I{ao je ka parlamentu, gde se odr`avala sve~ana sednica povodom praznika. Skup{tinu od okruglo stotinu poslanika Letonci vole da zovu „100 mudrih glava”. Ironi~no dodu{e.

Letonija ima oko 1.800.000 stanovnika, a tre}ina ih `ivi u prestonici Rigi. Grad je osnovao nema~ki biskup iz Bremena 1201.

Balti~ka plemena koja su tu `ivela, nisu se ujedinila, poput litvanskih i stvorila mo}nu dr`avu. Od bratskih balti~kih naroda, Letonci istoriju vi{e dele sa Estoncima, a sa Litvancima kulturu. Letonski jezik ipak nije toliko sli~an litvanskom, da bi mogli i da se razumeju, a sa Estoncima pogotovo, ~iji je jezik blizak finskom i potpuno razli~it.

Ovde dodu{e Danci nisu dobacili, ali su zato vladali Poqaci, [ve|ani i naravno Rusi.

Stanovnika ruskog govornog podru~ja i sada ima ogroman broj, oko 40 odsto, ali za razliku od Estonije, ovde dru{tvo kao da je mawe podeqeno. Ne postoje zasebne ruske {kole, a u {kolama se kao strani jezik prvo u~i engleski, pa ruski.

Mla|e generacije vi{e su proevropski nastrojene, ima i me{anih brakova.

U kontrastu sa severnijim Talinom, koji je pravi sredwovekovni grad. Riga gotovo da nema gra|evine starije od 250 godina. Barutna kula, u kojoj je sada sme{ten Muzej rata, jedini je pre`iveli spomenik iz sredweg veka.

Zato je Riga prava mala prestonica ar nuvoa, umetni~kog pravca samog kraja XIX i po~etka XX veka. Ima vi{e od 800 zgrada u tom stilu, ~ije prelepe fasade krase mnoge delove grada, a posebno je po wima poznata Albertova ulica.

U pe{a~koj zoni u centru nai}i }ete i na neobi~an spomenik posve}en duhu. Legenda vezana za wega tipi~na je pri~a o zabrawenoj qubavi. Zavoleli su se oni koji to nisu smeli, letonska devojka i okupator, {vedski vojnik. Kada ih je otkrila straà, zabrawena qubav surovo je ka`wena - oboje su ìvi zazidani, a glasovi wihovih duhova jo{ se, kaù, ponekad ~uju uz zvi`duk vetra, kako se dozivaju, izjavquju}i i daqe jedno drugom qubav. Luteranstvo, koje su doneli pomenuti

Riga ima vi{e od 800 zgrada u ar nuvoa stilu, ~ije prelepe fasade krase mnoge delove grada, a posebno je po wima poznata Albertova ulica

^itav grad sija za vreme Festivala svetlosti

Mali spomenik jelki, kao simbol toga da je u Rigi, navodno, oki}ena prva bo`i}na jelka, oko 1510. godine

veoma ukusan sivi gra{ak sa slaninom. Naravno i kiseli kupus, uz prène {tapi}e raànog hleba, koji su nezaobilazni snek uz pi}e i grickaju se u svakoj prilici. Najpoznatije obele`je Rige je Ku}a crnoglavih, prepoznatqiva ~ipkasta gra|evina i simbol na svim savremenim suvenirima, iako je dana{wa izgra|ena tek devedesetih godina pro{log veka kao verna replika originalne iz XIV veka, koja nije preìvela. Izgra|ena je kao sedi{te udruèwa trgovaca. Ova delatnost je ina~e, zbog geografskog poloàja, bila najmasovniji i izuzetno profitabilan biznis. Uslov za ~lanstvo u udruèwu, osim poslovnog uspeha, bio je i da trgovac ne bude u braku, kako bi u potpunosti bio posve}en samo svom poslu.

Na trgu ispred Ku}e crnoglavih je i mali spomenik jelki, kao simbol toga da je u Rigi, navodno, oki}ena prva bo`i}na jelka, oko 1510. godine. No, jo{ pre nego {to sam do{la u Rigu, vodi~ iz Talina me je u {ali upozorio da }e me Letonci „slagati” i da im poru~im da je estonska iz 1441. starija vi{e od pola veka. U Rigi su se pravdali da je wihova prva koju su krasile sve}ice.

obele`je Rige je Ku}a crnoglavih, prepoznatqiva ~ipkasta gra|evina i simbol na svim savremenim suvenirima

[ve|ani, vode}a je religija u zemqi, ali postoji i veliki broj pripadnika ruske pravoslavne crkve i dvadesetak odsto katolika.

Kao i u susednoj Estoniji, i letonska kuhiwa je nalik nema~koj. Jede se uglavnom krompir, meso, kiseli kupus, ra`ani hleb. Probala sam tradicionalno lokalno jelo,

I Riga ima svoju ”amajliju”, metalni spomenik ~iji se jedan deo neuobi~ajeno upadqivo sija, a to su wu{kice `ivotiwa, jer ga svi putnici namernici dobro protrqaju za sre}u a petla protrqaju samo najvi{i

Obli`wi Trg katedrale krasi velelepna biskupova katedrala iz XIII veka, ~ije su monumentalne orguqe, sa vi{e od 6.000 cevi, izgra|ene u XIX veku, dugo bile najve}e orguqe na svetu. Jedan od simbola Rige je i crna ma~ka i to zbog neobi~ne zgrade u centru, ~iji krov krase dve nakostre{ene crne ma~ke. Legenda kaè da je letonski trgovac, u ono vreme novi bogata{ i prido{lica u grad, takore}i skorojevi}, èleo da postane ~lan presti`nog udruèwa trgovaca, ali kada mu je taj zahtev s indignacijom odbijen, u znak protesta je kupio plac direktno prekoputa sedi{ta tog udruèwa. Na wemu je sazidao ku}u, na ~ijem krovu je postavio dve crne ma~ke, da „urekne” one koji mu nisu ispunili èqu.

Spomenik slobode na glavnom trgu u parku podignut je 1935. godine i pre`iveo je i II svetski rat i ponovnu okupaciju Sovjetskog Saveza.

Na wegovom vrhu je statua Milde, devojke koja nosi tri zvezde, simbol tri regiona Letonije.

Trg je glavno mesto za okupqawa i slavqa. Tako je bilo i tokom mog boravka, kada je Riga bila na ulicama proslavqaju}i Dan nezavisnosti, 107. ro|endan dràve. Ali, kaù da to nije bilo ni pribli`no najve}em skupu na tom mestu, koji se desio u leto 2023. godine, kada se tu okupilo vi{e od 40.000 qudi, proslavqaju}i istorijski sportski uspeh nacije - bronzanu medaqu na svetskom kupu u hokeju na ledu! Sve je relativno, pa je ono {to bi za Kanadu predstavqalo debakl, za Letoniju bilo istorijski uspeh za pam}ewe. Kao i ve}ina velikih turisti~kih gradova, i Riga ima svoju „amajliju”, metalni spomenik ~iji se jedan deo neuobi~ajeno upadqivo sija, jer ga svi putnici namernici dobro protrqaju za sre}u. To je Statua bremenskih ìvotiwa, ilustracija jedne od bajki bra}e Grim, a dobijena je kao poklon od grada Bremena, odakle je potekao i osniva~ Rige.

Ovde se ne ~eka dodu{e u poduga~kom redu, kao ispred bika na Menhetnu, pa nije na odmet propeti se malo na prste i protrqati wu{kice magarenceta, praseta i mace za sre}u. A ako ste dovoqno visoki da dohvatite i kqun petla na vrhu, radosti nema kraja - mo`da vam se posre}i pa se jednom i vratite u ovaj {armantni grad na obalama Zapadne Dvine i Balti~kog mora.

Najpoznatije

Biskupova katedrala iz XIII veka, ~ije su monumentalne orguqe, sa vi{e od 6.000 cevi, izgra|ene u XIX veku, dugo bile najve}e orguqe na svetu

„Moja tetka }e si}i za nekoliko minuta, gospodine Natel“, re~e veoma samouvereno devoj~ica od petnaest godina. „U me|uvremenu, morate se potruditi da me podnosite.“

Framton Natel se trgnu.

„Naravno“, promrmqa on, poku{avaju}i da zvu~i qubazno, iako nije bio siguran da li mu je vi{e neprijatno zbog toga {to mora da razgovara sa nepoznatom devojkom, ili zbog toga {to je do{ao u ku}u qudi koje prakti~no ne poznaje.

Do{ao je u seosko mesto da se odmori. Lekari su mu preporu~ili mir, sve` vazduh i {to mawe uzbu|ewa.

Wegova sestra, koja je nekada `ivela u tom kraju, dala mu je nekoliko preporuka i pisama za lokalne porodice.

„Znate li mnogo o mojoj tetki?“ upita devoj~ica.

„Jedva ne{to“, odgovori Framton. „Moja sestra je pre ~etiri godine boravila ovde, i dala mi je pismo preporuke.“

„Onda znate prakti~no ni{ta“, re~e devoj~ica odlu~no.

„Samo jednu stvar ne razumem: za{to je taj prozor otvoren?“

Framton pogleda u veliki francuski prozor koji je vodio u ba{tu. Bio je {irom otvoren, iako je napoqu bilo prohladno.

„Je li… je li to zbog toplote?“ upita on, pomalo nesigurno.

„Ne“, re~e devoj~ica, a wen glas postade ti{i. „Taj prozor je otvoren zbog tragedije. Stra{ne tragedije.“

Framton se uko~i u stolici.

„Tragedije?“

Devoj~ica klimnu glavom.

„Pre tri godine, na dana{wi dan, ujak i moja dva mlada ro|aka oti{li su kroz taj prozor u lov. Nikada se nisu vratili.“

HEKTOR HJU MANRO:

Otvoreni prozor

Framton proguta knedlu.

„Nikada se nisu vratili?“

„Upali su u mo~varu, tamo iza ba{te. Bio je to stra{an dan, mokar i maglovit. Moja tetka je izgubila mu`a i oba sina. A ona… ona nikada nije prihvatila istinu.“

Framton je osetio kako mu se stomak ste`e.

Devoj~ica nastavi:

„Od tada ona veruje da }e se oni vratiti. Svakog dana, u isto vreme, ona otvara taj prozor i ~eka. ^eka da se pojave u ba{ti, sa psom i lova~kom opremom, kao da se ni{ta nije dogodilo.“

Framton je gledao u otvoreni prozor, i sada mu se ~inilo da hladan vazduh ulazi kao ne{to zlokobno.

„Stra{no“, pro{apta on.

Devoj~ica se nagne napred.

„Ponekad ona govori o wima kao da su samo iza{li na trenutak. Pri~a kako }e se vratiti, kako }e doneti ptice, kako }e se smejati. A mi… mi je samo slu{amo.“

U tom trenutku, iz hodnika se ~u korak, i `ena sredwih godina u|e u sobu.

„Gospodine Natel? Kako mi je drago! Nadam se da vas Vera nije zamorila svojim pri~ama.“

Framton ustade i nakloni se.

„Nipo{to“, re~e on, iako je ose}ao da mu srce lupa br`e nego {to bi smelo.

@ena se okrenu ka otvorenom prozoru.

„Ah, jo{ uvek je otvoren“, re~e vedro. „Moj mu` i de~aci }e se vratiti iz lova

XEROM K. XEROM:

Ovo

je `ivot

Bio sam na reci, tog dana, i to je, naravno, bio dan kada ~ovek po~ne da veruje da je `ivot zapravo podno{qiv - dok ga ne{to sitno, ali uporno, ne podseti da nije.

Voda je bila mirna, sunce je stajalo visoko, a ~amac je klizio tako lako da bi neko sa strane pomislio kako se mi uop{te ne trudimo. Istina je, naravno, da se mi nikada ne trudimo dok god mo`emo da ubedimo nekog drugog da to radi umesto nas.

Moj prijateq Haris sedeo je na pramcu i izgledao kao ~ovek koji je upravo izmislio odmor.

„Ovo je `ivot“, re~e on.

„Da“, odgovorih, „ali nemoj to govoriti preglasno. @ivot ima obi~aj da ~uje.“

Haris me pogleda kao da sam suvi{e sumwi~av.

„Ti uvek mora{ da pokvari{“, re~e.

„Ja ne kvarim“, rekoh. „Ja samo upozoravam.“

Na obali su prolazile vrbe, povremeno bi se ukazala po koja krava, a onda opet ni{ta, osim travnatih livada i nekih ku}a koje su izgledale kao da su tu postavqene samo da bi slika bila lep{a. Mi smo imali plan. To je ve} bila gre{ka.

ôvek nikada ne bi smeo da ima plan dok je na reci, jer planovi podrazumevaju da se ne{to moè predvideti, a na reci se ne moè predvideti ni sopstvena glupost, a kamoli vreme.

Na{ plan bio je da se zaustavimo kod jedne male uvale, tu ru~amo, a zatim nastavimo daqe.

I sve bi bilo divno da nije bilo jedne sitnice.

Nismo mogli da prona|emo uvalu.

„Mora da je ova“, re~e Haris, pokazuju}i na mesto koje je li~ilo na sve ostale delove obale koje smo videli posledwih sat vremena.

„To nije uvala“, rekoh. „To je samo… obala.“ „Pa dobro, onda ona tamo.“

svakog trenutka, i ne `elim da ih do~ekam zatvorenih vrata.“

Framton oseti kako mu se krv sledila.

@ena nastavi, kao da je sve najnormalnije:

„Uvek se vra}aju blatwavi, i uvek mi ostave mokre tragove po tepihu. Nadam se da }e danas bar obrisati ~izme.“

Framton nije znao {ta da ka`e. U grlu mu se stvorila suvo}a.

Vera je sedela mirno, sa blagim osmehom, posmatraju}i ga.

„Da“, re~e Framton, „sigurno…“ @ena po~e da pri~a o vremenu, o lovu, o selu, a Framton je sve vreme gledao u prozor.

I onda - u daqini, u ba{ti - pojavi{e se tri figure.

Dva mladi}a i mu{karac. Ispred wih tr~ao je pas. Nosili su pu{ke i torbe, i smejali se.

Framton se uko~i.

Wegov mozak je odbijao da prihvati ono {to vidi.

A onda se seti: Vera je rekla da su nestali u mo~vari. Da su mrtvi.

Ali oni su i{li pravo ka ku}i. Pravo ka otvorenom prozoru. @ena ustade.

„Evo ih!“ uzviknu ona radosno. „Napokon!“

Framton oseti da mu se vid zamutio.

Tri figure su se pribli`avale.

Pas je prvi sko~io preko praga.

A onda su mu{karci krenuli ka prozo-

ru, kroz koji su, o~igledno, uvek ulazili. Framton nije izdr`ao.

U pani~nom strahu, zgrabio je {e{ir i {tap, i bez ijedne re~i izleteo iz ku}e. Iza wega, `ena je zbuweno viknula: „Gospodine Natel! Gospodine Natel!“

Ali Framton je ve} tr~ao niz stazu. U sobi, `ena se okrenu Veri.

„[ta mu bi?“

Vera slegnu ramenima.

„Mo`da se upla{io psa“, re~e ona nevino. „Rekao je da ima stra{an strah od pasa. Jednom su ga, navodno, u Indiji gonili ~oporom, i jedva je pre`iveo.“ @ena uzdahnu.

„Kako ~udno. A delovao je tako prijatno.“

Vera se nasme{i.

„On je veoma osetqiv.“

„Ona tamo je ista ova.“

Haris se naquti. Haris se uvek naquti kad god mu neko ka`e istinu, jer on smatra da je istina ne{to {to je ~ovek du`an da pre}uti iz pristojnosti.

„Dobro“, re~e. „Onda ti reci gde je.“

„Ne znam“, odgovorih. „Ali znam gde nije.“

Tada se ume{a Xorx, koji je sedeo na sredini ~amca, i koji je uvek izgledao kao ~ovek koji razmi{qa o ne~emu pametnom, iako u tom trenutku nije razmi{qao ni o ~emu.

„Uvala je“, re~e Xorx, „mesto gde se ~amac mo`e vezati.“

„Da“, rekoh. „Hvala ti na toj definiciji. To je kao da ka`e{ da je ve~era ne{to {to ~ovek jede.“

„Pa dobro“, re~e Xorx. „Onda ve`imo ovde.“

„Ovde?“ upita Haris.

„Ovde“, re~e Xorx, i pogleda obalu s izrazom ~oveka koji je upravo re{io problem koji je mu~io ~ove~anstvo vekovima.

Mi smo poku{ali da ve`emo ~amac.

To je bio proces koji je zahtevao mnogo energije, a rezultat je bio takav da smo, posle deset minuta, bili mokri, prqavi, nervozni, i nismo bili vezani.

U tom trenutku shvati{ jednu va`nu istinu o prirodi: priroda nije napravqena da bi ~oveku bilo lepo. Priroda je napravqena da bi prirodi bilo lepo, a ~ovek je tu samo kao smetwa.

Kona~no smo uspeli da zaustavimo ~amac tako {to je Haris sko~io na obalu i uhvatio jednu granu. Grana se, naravno, slomila.

Haris se sru{io u travu, ~amac je krenuo unazad, a ja sam, poku{avaju}i da ga uhvatim, izgubio ravnote`u i seo u ne{to {to je, po mirisu, bilo sve osim trave.

„Ovo je `ivot“, re~e Haris, ustaju}i.

„Da“, odgovorih, „samo {to je sada `ivot… sa dodatkom.“

Mi smo onda izvukli korpu sa hranom.

Korpa sa hranom je uvek misterija. ^ovek je spakuje kod ku}e i zakune se da je

sve tu, a onda, kada je otvori, unutra se nalaze stvari koje niko ne jede, i ne nalaze se stvari koje svi `ele.

Na primer: imali smo tri tegle senfa. „Ko je spakovao senf?“ upitah. Haris me pogleda uvre|eno.

„Pa {ta fali senfu?“

„Ni{ta“, rekoh. „Samo… gde je hleb?“

Nismo imali hleb.

Imali smo sir. Imali smo {unku. Imali smo krastavce. Imali smo senf. Imali smo ~ak i kola~.

Ali hleba nije bilo.

Xorx je tvrdio da hleb nije bio na spisku.

„Naravno da je bio“, rekoh.

„Ja ga nisam video“, re~e Xorx.

„Ti nikad ni{ta ne vidi{“, rekoh. „Ti si ~ovek koji bi izgubio sopstvenu glavu da nije pri~vr{}ena.“

Haris je, u me|uvremenu, otvorio kola~. Kola~ je bio lepqiv, i sav se raspadao, kao da je odlu~io da se osveti {to smo ga poneli na izlet.

„Ovo je dobar kola~“, re~e Haris, `va}u}i.

„Naravno“, rekoh. „Svaki kola~ je dobar kad ~ovek nema hleb.“

Mi smo ru~ali.

To jest, poku{ali smo.

U me|uvremenu je po~ela ki{a.

To je bio onaj tip ki{e koji po~ne kao {ala, a zavr{i kao kazna.

„Bi}e brzo gotovo“, re~e Xorx. „Naravno“, rekoh. „Kao i sve druge stvari koje su nam se danas desile.“

Ki{a se poja~ala.

Mi smo poku{ali da se sklonimo ispod vrbe.

Vrba nas nije `elela. Vrba je kapala.

Kapala je kao da je li~no uvre|ena {to stojimo ispod we.

Haris je rekao da bi bilo boqe da se vratimo u ~amac.

Ja sam rekao da bi bilo boqe da se nikada nismo ni rodili.

Na kraju smo se vratili u ~amac.

^amac je bio pun vode.

I tu dolazi jo{ jedna velika istina o ~amcima: ~amac nikada nije onako suv iznutra kako izgleda spoqa.

Mi smo izbacivali vodu iz ~amca jednim starim {e{irom.

Ne pitajte ~ijim.

Ne pitajte ni za{to je bio u ~amcu. Samo znajte da smo ga koristili. Posle nekog vremena, kada smo se smirili i prihvatili ~iwenicu da smo mokri, da smo gladni, i da je svet neprijateqski nastrojen prema nama, Haris je opet rekao:

„Ovo je `ivot.“

Ja sam ga pogledao.

„Da“, rekoh. „I sada, ako se `ivot zavr{i ovde, ja }u biti zadovoqan.“

RADIKALIZOVAN PROTEST

Poqoprivrednici blokirali saobra}ajnice, tvrde da dobijaju pretwe, ministar ih optu`uje za ”politikantstvo”

Poqoprivrednici koji ve} 14 dana blokiraju puteve, radikalizovali su svoj protest blokadom 42 magistralna puta u Srbiji. Pojedini poqoprivrednici tvrde i da su dobili pretwe iz, kako tvrde, „SNS kartela”. Resorni ministar Dragan Glamo~i} tvrdi da se poqoprivrednici bave „politikantstvom” i poru~uje da ne}e raditi pod pritiskom.

Odluku o radikalizaciji, predstavnici 32 poqoprivredna udru`ewa doneli su na zajedni~kom sastanku koji je odr`an 21. februara na blokadi Ibarske magistrale u Mr~ajevcima.

Kako su poqoprivrednici prethodno najavili, istovremeno su blokirali brojne magistralne, regionalne i lokalne puteve u Srbiji.

Protest poqoprivrednika koji su nezadovoqni stawem u poqoprivredi po~eo je 11. februara blokadom Ibarske magistrale u Mr~ajevcima kod ^a~ka.

Blokadu su organizovala dva ~a~anska i kraqeva~ka udru`ewa - „[ajka~a” i Udru`ewe proizvo|a~a mleka [umadije i Pomoravqa, a onda se wihov protest pro{irio i na druga mesta i gradove u Srbiji.

Sastali se srpski i makedonski

tu`ioci povodom rekordne zaplene marihuane!

Srpski tu`ioci Javnog tu`ila{tva za organizovani kriminal (JTOK) sastali su se u Beogradu sa kolegama i policajcima iz Severne Makedonije, gde su dogovorili daqe radwe u okviru istrage zaplene velike koli~ine marihuane u Kowuhu, ali i Severnoj Makedoniji.

Makedonski ministar policije je ranije tokom nedeqe kazao da su podignute krivi~ne prijave protiv 10 osoba zbog marihuane koja je prona|ena u Srbiji, radi se o pet tona zaplewenih u Kowuhu kod Kru{evca, u saradwi UKP i TOK-a. Tada je uhap{en SNS odbornik Rade Spasojevi}, ali i jo{ nekoliko osoba. U Srbiji je, za sada uhap{eno 5 osoba osumwi~enih za {verc narkotika koji su prona|eni u skladi{tu firme „Florakom“ ~iji je vlasnik Rade Spasojevi}.

Uhap{en je i sin vlasnika kompanije Neboj{a Spasojevi}, kao i radnik koji je zate~en u magacinu. Osim wih uhap{en je uhap{en i Kru{evqanin Ivan Dragni}, suvlasnik firme „Alfafarm“ iz Severne Makedonije koja se bavila legalnom proizvodwom marihuane i ilegalnim izvozom. Ova firma „Alfafarm“ na{la se i u

SVETSKI IZVE[TAJ O SRE]I: Srbija bele`i napredak, najvi{e ocene dobila u oblasti socijalne podr{ke

Srbija i zemqe u regionu bele`e stabilan, ali postepen napredak u percepciji kvaliteta `ivota i poverewu u dru{tvene institucije, pokazuju uvidi Globalnog izve{taja o sre}i (World Happiness Report).

Sre}a je pojam koji qudi vekovima poku{avaju da objasne ili precizno defini{u. Za neke je to trenutak zadovoqstva i radosti, za druge ose}aj smisla i ispuwenosti, za tre}e mir, sigurnost i odsustvo brige. Istraìvawe Ujediwenih nacija (UN) ne tvrdi da meri sre}u u wenom duboko filozofskom smislu, ve} subjektivno zadovoqstvo ìvotom i to kako qudi sami procewuju kvalitet svog ìvota u celini. Upravo zbog toga rezultati ~esto vi{e govore o stabilnosti, sigurnosti i poverewu u dru{tvu nego o svakodnevnim emocijama.

U okviru Svetskog izve{taja o sre}i UN, rangiralo se vi{e od 140 zemaqa sveta. Osnovno pitawe je jednostavno: ispitanici ocewuju svoj `ivot na skali

od 0 do 10, gde 0 predstavqa „najgori mogu}i `ivot”, a 10 „najboqi mogu}i `ivot”.

Vrh liste zemaqa se vrlo malo mewa tokom godina i zauzimaju ga skandinavske zemqe, pre svega Finska, zatim Danska, Island, [vedska i Norve{ka, koje su gotovo stalno me|u deset najsre}nijih. Ove zemqe karakteri{u sna`ni socijalni sistemi, visok nivo poverewa u institucije, niska korupcija i dobar balans izme|u posla i privatnog `ivota. Zemqe Isto~ne Evrope decenijama su bile znatno ni`e rangirane, ali se u posledwih desetak godina prime}uje postepen i stabilan rast zemaqa na{eg regiona.

U tom trendu u~estvuje i Srbija, koja bele`i napredak do 31. mesta u izve{taju iz 2025. godine, sa 6,6 od mogu}ih 10 poena. Srbija je najvi{e ocene dobila u oblasti socijalne podr{ke, a najni`e u pogledu gra|anskih sloboda.

Na osnovu prose~ne ocene `ivota rangirale su se zemqe, dok se razlike me|u wima dodatno obja{wavaju pomo}u {est kqu~nih faktora:

1. BDP po stanovniku - meri bogatstvo, ali i ekonomsku sigurnost i `ivotni standard koji omogu}avaju zadovoqewe potreba

2. Socijalna podr{ka - na koga osoba mo`e da se osloni u te{kim `ivotnim situacijama

3. Zdravi o~ekivani `ivotni vek - koliko dugo qudi mogu da o~ekuju da `ive u dobrom zdravqu

4. Sloboda dono{ewa `ivotnih odluka - ose}aj kontrole nad svojim `ivotom i izborima

5. Velikodu{nost - spremnost qudi da poma`u drugima, doniraju i u~estvuju u dru{tveno-korisnim aktivnostima

6. Percepcija korupcije - u kojoj meri veruju da su institucije po{tene i da se vlast ne zloupotrebqava.

Zaplewena droga u Srbiji

sredi{tu istrage koju sprovode policija i tu`ila{tvo Severne Makedonije. Me|u osumwi~enima koji su povezani sa {vercom 5 tona marihuane iz Severne Makedonije u Srbiju je i Uro{ Mladenovski. On je „pao“ pre glavne akcije, u Beogradu, sa 100 kilograma marihuane, za koje se pretpostavqa da poti~e iz magacina u Kowuhu, pi{e Nova. Osim narkotika, zaplewene su i tri automatske pu{ke i jedan ru~ni raketni baca~ „zoqa“. U Srbiji je uhap{en i Aleksandar Mijajlovi}, osumwi~en da je vo|a ove kriminalne grupe. Osnovni krivi~ni sud u Skopju odredio je 18. februara pritvor za dve osobe osumwi~ene da su povezane sa pet tona marihuane

zaplewene u Srbiji. U Severnoj Makedoniji je policija zaplenila oko 40 tona marihuane koja nije biila „u papirima“. U Severnoj Makedoniji je, ina~e, dozvoqena proizvodwa marihuane u medicinske svrhe, ali bi ceo postupak trebalo da bude strogo kontrolisan i ta marihuana ne mo`e da se na|e na ulici. Dve vode}e partije u Severnoj Makedoniji, Socijal-demokratski savez Makedonije (SDSM) i Bmro-DPMNE se me|usobno optu`uju ko je kriv za ovaj skandal, da li sada{wa vlast VMRODPMNE ili biv{a vlast SDSM. Ono {to prebacuju jedni drugima je trgovina drogom, ali i saradwa sa Srpskom naprednom strankom i vlastima u Srbiji.

SKUP[TINA SRBIJE: Brnabi} raspisala lokalne izbore za 29. mart u ovih devet mesta!

Predsednica Skup{tine Srbije Ana Brnabi} raspisala je redovne lokalne izbore za odbornike skup{tina devet jedinica lokalne samouprave za 29. mart ove godine.

Brnabi} je Odluku o raspisivawu izbora potpisala u centralnom holu Doma Narodne skup{tine a potom se obratila javnosti: - Danas sam u skladu sa ovla{}ewima donela odluku za raspisivawe redovnih lokalnih izbora za 9 lokalnih samouprava, za 29. mart 2026. godine, rekla je Brnabi} podsetiv{i da su prethodni lokalni izbori u tim mestima bili 2022. godine. Redovni lokalni izbori tokom 2026. godine moraju da budu raspisani u Boru, op{tinama Aran|elovac, Bajina Ba{ta, Kladovo, Kwa`evac, Kula, Lu~ani, Majdanpek i Smederevska Palanka, kao i u u`i~koj gradskoj op{tini Sevojno. Neki od wih su u me|uvremenu ve} raspisani, na primer u Boru, Lu~anima i Bajinoj Ba{ti.

PONOS CELE NACIJE!

Oni su izra~unali da je najboqe da Srbi

budu - prvaci Evrope!

Ova pobeda nam je veoma bitna, jer nas u~i kako da pre|emo na mod za timski rad. Uvek nastupamo kao tim Srbije, ali uvek pojedina~no. Mnogo nam je zna~ilo {to smo u Prag do{li nekoliko dana pre takmi~ewa, to je pomoglo da se zbli`imo kao tim. Bile su ekipe iz 15 zemaqa, a mi smo se fokusirali da preigramo nepobedivi tim iz Rumunije. Uspeli smo!

Ovo za Sputwik kaù u~enici Matemati~ke gimnazije - apsolutni pobednici evropskog timskog takmi~ewa iz fizike odrànog ovih dana u glavnom gradu ê{ke:

„Veoma sam sre}na i ponosna, ovo je takmi~ewe potpuno druga~ijeg formata od onih koja se organizuju u Srbiji. Pobediti na najve}em ekipnom takmi~ewu iz fizike na svetu je svakako i za na{a merila uspeha - izvaredan uspeh“, dodaje direktorka Matemati~ke Gimnazije Mirjana Kati}.

Iz Srbije su se u Pragu od 10. do 13. februara takmi~ila dva tima, u kategoriji ~etvrtih razreda. Tim „Flux Deluxe” je osvojio prvo mesto i apsolutni je pobednik takmi~ewa, dok je „Flux lite” osvojio ~etvrto mesto u svojoj kategoriji, odnosno peto u apsolutnom plasmanu.

^AJANKA POSLE

VELIKOG TRIJUMFA

Iako je raspust, laureate smo prona{li u {koli. Do{li su na ~aj i da podele utiske iz Praga sa svojom direktorkom i jednim od najpoznatijih nastavnika ove {kole, svojevremeno najboqim takmi~arem iz matematike svih vremena na svetu, Teodorom fon Burgom.

I u~enik Vladimir \urica je sjajan matemati~ar, slede}e nedeqe }e predstavqati Srbiju na va`nom takmi~ewu, rumuskom masteru u Bukure{tu. Za takmi~ewe sa koga je Srbiji upravo doneo

zlato ka`e da je potpuno druga~ije od standardne olimpijade iz fizike: „U jednu ogromnu prostoriju sme{teno je 300 timova iz 15 zemaqa, svaki tim ima najvi{e po 5 ~lanova i u svakom trenutku imate sedam zadataka o kojima razmi{qate. Ukoliko smatrate da ste ta~no uradili zadatak, uzmete ceduqicu sa zadatkom i odnesete. Ako ste ta~no uradili, oni vam daju drugi zadatak. U su{tini mewate zadatke. Mnogo je prijatna ta timska atmosfera. Neki su ~ak i tr~ali da odnesu zadatak, trudili se da u{tede {to vi{e vremena“, pri~a nam Vladimir.

ZNAWE NIJE IZAZOV, VE] TIMSKI RAD

Na{i mladi fizi~ari nisu morali da tr~e. Bili su uigrani i brzi. Bili su tim, a to i jeste najva`nije na ovakvom takmi~ewu, sa kojim u~enici ove elitne {kole imaju najmawe iskustva. Nikola Ko~ovi} ka`e da znawe nije problem, trebalo je da se usklade. Zato su u Prag do{li malo ranije, dru`ili se, jo{ boqe upoznali:

„To nam je jako pomoglo da se koordini{emo, zato {to je u timskom radu zadataka najbitnije da svako radi ono {to mu najboqe ide. I da nekako komuniciramo izme|u sebe. Tako da mislim da smo u tome prili~no uspeli, s obzirom da smo generalno svi naviknuti na individualna takmi~ewa“.

RUMUNI GLAVNI RIVALI

Nikola dodaje da je ina~e u jako dobrim odnosima sa svim qudima iz tima, a da bi se ovakav uspeh postigao, neophodan je i zajedni~ki rivalitet, svest da se bori{ protiv drugih timova.

„Moram da istaknem tim Rumuna, koji su osvajali ovo takmi~ewe pet godina. To je izuzetno, izuzetno kvalitetan tim qudi sa me|unarodne fizi~ke olimpi-

PAO SVETSKI REKORD U TURIJI!

jade. Naravno, nama je bio osnovni ciq, oni su nam bili glavni rivali. Mi smo se oslawali na taj osje}aj, da imamo wih kao konkurenciju i da moramo {to boqe da uradimo. Imali smo i taj osje}aj, zajedni{tva – bili smo „mi“, „na{ tim“.

TIMSKI DUH KAO

PRIPREMA ZA @IVOT

Direktorka Mirjana Kati} ponosna je na sve svoje vredne u~enike i kolege, a desterac iz Praga pokazao je da nije sve u zadacima i ve`bawu, ve} i ulagawu nastavni~kog tima u pripreme dece za `ivot: „Pokazali su timsku dobit, to je jako va`no za u~enike u vremenu u kome `ive. S jedne strane, oni su jaki individualci, veoma uspe{ni svako za sebe, ali kada kao tim postignu ovako velike uspehe, meni to kao nekom ko je deo ove zajednice, posebno zna~i. Kada pobedi tim, to zna~i da su, osim velikog znawa svakog ~lana, dobro podelili uloge u timu. Videli svoje slabe i one najja~e strane i raspodelili posao da to zavr{e, urade sve na najboqi mogu}i na~in“.

RAVNOPRAVNI ^LAN IZ KRAQEVA Kati}eva dodaje da ovaj tim ima jo{ jedna kvalitet, prihvatawe eksternog ~lana ekipe, Du{ana Lazi}a iz Gimnazije u Kraqevu, koji je i pro{le godine bio deo pobedni~kog tima iz Praga:

„To je izuzetan u~enik koji nije deo na{e zajednice, ali kao da jeste. Vrlo je blizak s mojim u~enicima, i onda su se oni tako dogovorili. Ja sam podr`ala kao i wegova direktorka. Zahvalna sam profesorki Dragici Ivkovi}, na{em nastavniku fizike, koja je s puno truda i qubavi bila s momcima u Pragu“.

Direktorka dodaje da su je zapravo u~enici motivisili da {kola u~estvuje na ovom takmi~ewu, oni su prvi saznali za wega i tra`ili da odu.

PRIPREMA ZA BUDU]NOST

Pobedni~ki tim ima jo{ jednog Lazi}a, Neboj{u. I wega smo zatekli na proslavi pobede u kabinetu direktora Matemati~ke gimnazije. Veruje da je ovo takmi~ewe dobra priprema za budu}a, ali i za ìvot, wihove karijere: „Ovo je prvo takmi~ewe ove vrste u Evropi, sigurno }e nam zna~iti kasnije u ìvotu. Tek na ovakvom takmi~ewu vidimo {ta sve drugi znaju. I {ta mogu da pruè. Nau~imo ne{to i od wih. Nema puno timskih takmi~ewa, ali definitivno se spremamo za slede}u godinu, za Prag“. ^lanovi zlatnog „Flux Deluxe” tima su i Jovan Kulezi}, Luka Smiqani} i Andrej Drobwakovi}, dok tim „Flux lite” jo{ ~ine Rastko Ili}, Pavle Igwatovi} i Filip Kilibarda.

Napravqena kobasica od neverovatna dva kilometra: Nestala za mawe od sat vremena!

Vrednost rekordne, najduè kobasice na svetu, napravqene u Srbiji, u vojvo|anskom selu Turija, je ta~no 1,6 miliona dinara, ili preciznije, 1.633.600 dinara. Turijci su i ove godine oborili svoj Ginisov rekor i izradili kobasicu dugu neverovatnih 2.042 metra. Nakon {to je sve~ano dovezena na traktoru uz zvuke himne „Boè pravde”, prese~en je prvi metar, a organizatori su saop{tili da svi koji èle mogu da ga kupe po ceni od 800 dinara. To onda zna~i da se cela turijska kobasica prodala za 1,6 miliona dinara. Da, ovo je i najduà, a samim tim i najskupqa kobasica na svetu.

Metar kobasice je prili~no povoqan, samo 800 dinara, ali ako biste `eleli da postanete vlasnik cele kobasice za to bi vam trebao dubok xep, jer prosta matematika ka`e da ona vredi vi{e od miliona. Dakle, ona ko{ta skoro 14.000 evra, {to je recimo neki potpuno novi automobil ili neki solidno opremqen polovni auto.

Ipak, Turijci ka`u da se ovaj

trud ne moè meriti novcem, jer je u 2.042 metra utkana tradicija duga ~etiri decenije, koju oni sa ponosom obeleàvaju svake godine, a ova je druga~ija, jer je i kobasica duà u odnosu na pro{lu godinu. I tako je svake godine, metar po metar, ona duà i duà. Naravno, kobasica se ne prodaje „u komadu” jednom kupcu. îm je zvani~ni deo ceremonije zavr{en, po~ela je prodaja na metar. Redovi su bili nepregledni, a svaki kupac je èleo da odnese ku}i barem komadi} istorije.

Dolazak kobasice je, najblaè re~eno, ne{to spektakularno. Kao da dolazi najva`niji dràvnik na svetu. Uz himnu „Boè pravde”, traktor je polako prolazio kroz masu qudi koji su do{li iz svih krajeva Srbije. Sve bilo propra}eno i tambura{kim orkestrom i poznatim numerama. Svake godine, majstori iz Turije produùju kobasicu za ta~no jedan metar, pa je tako ove godine oboren pro{logodi{wi rekord, ~ime je potvr|ena kandidatura za Ginisovu kwigu rekorda.

Написао: Miroslav Jankovi}

l Kako je Pele postao jedini ~ovek na svetu za ~ije ime su znali gotovo svi qudi u bilo kom delu sveta l Mnogi smatraju da je bio poznatiji od Isusa l Kako je sa 16 godina postao ~lan reprezentacije Brazila i najve}a senzacija u dotada{woj istoriji fudbala, progla{en je za kraqa ove igre l Na koji na~in je Pele izvla~io i posledwi atom mo}i i snage od svih saigra~a l Bio je igra~ bo`anskog spoja inteligencije, ve{tine, brzine i snage l Zbog ~ega je kraq fudbala tra`io da opro{tajni me~ igra protiv Jugoslavije

CEO BRAZIL „KLE^E]I” MOLI PELEA DA IGRA U MEKSIKU:

Godina 1970. je verovatno jedna od najboqih, ako ne i najboqa, u celoj istoriji fudbala.

Odigrano je najboqe Svetsko prvenstvo, ono u Meksiku, na wemu su u~estvovali svi najboqi fudbaleri toga doba, a predvodio ih je najboqi, tada ve} tridesetogodi{wi Pele. Me|utim, malo je nedostajalo da Pele uop{te ne u~estvuje na tom mundijalu, koji sigurno ne bio bi tako veli~anstven, a veliko je pitawe i da li bi Brazil uop{te bio prvak. Pred kvalifikacione utakmice za meksi~ki mundijal brazilski selektor @oao Saldawa je dao jednu senzacionalnu izjavu: rekao je da mu Pele ne treba u timu, jer je ,,star i kratkovid“! To je izazvalo zaprepa{tewe u javnosti. Ceo Brazil - od predsednika dràve do posledqeg navija~a je mesecima ,,kle~e}i“ molio Pelea da promeni odluku o povla~ewu iz ,,selesaoa“, a jedino selektor kaè da mu on uop{te ne treba. Javnost je vi{estrukom reakcijom prosto ,,zgwe~ila“ Saldawu, koji je ubrzo i smewen. Nasledio ga je Peleov saigra~ iz tima koji je igrao na prvenstvima 1962. i 1966. Mario Zagalo. Brazil je kvalifikacije pro{ao furiozno: {est utakmica, {est pobeda, a Pele na wima postiè {est golova. Kona~no, juna 1970. godine u Meksiku je po~eo taj istorijski mundijal: sve fudbalske zvezde sveta su do{le u zemqu Asteka, a u woj ona najve}a - Pele! Sve je na ovome prvenstvu bilo na najve}em nivou. Prvi televizijski prenosi u boji, utakmice se igraju u terminima pode{enim prema evropskom vremenu, ve} je radikalno bila promewena dotada{wa fudbalska filozofija: dosadni, defanzivni, jalovi italijanski sistem ,,katena|o“ po~eo je da zamewuje sistem totalnog fudbala, koji je patentirao holandski trener Rinus Mihels. Mihelsov sistem apsolutnog fudbala na svakom delu terena je odmah, po~etkom sedamdesetih fudbalu podario dva izuzetna tima: holandski Ajaks i minhenski

Bajern, ~ijih je sedam-osam najboqih fudbalera ~inilo i kosture reprezentacija wihovih dràva. Dobro ih se se}amo: Krojf, Neskens, Krol, Kajzer, Miren, Han na jednoj, a Bekenbauer, Miler, Majer, Brajtner, Overat, [varcenbek na drugoj strani. Za Brazilce, a posebno za Pelea, je meksi~ki mundijal dobro krenuo. Svet je u narednih mesec dana gledao i video sve najboqe od najboqeg, i to u svakoj utakmici. U prvom susretu sa Rumunijom (1:0) Pele iz slobodnog udarca postiè pobednosni gol. Protiv êhoslova~ke (4:1) videli smo Peleovu bravuru, kad iz centarskog kruga poku{ava lobom da prevari istr~alog golmana Viktora. Na utakmici sa Engleskom je izveo {ut glvom koji mu je golman Benks odbranio: takva golmanska bravura se vi|a mo`da jednom u deceniji, a od odbrane je samo malo mawe atraktivniji bio Peleov skok i {ut. Protiv Perua (4:2) Pele je uzeo mali predah, ali je u utakmici protiv Urugvaja (3:1) igrao kao u transu, izveo je onu bra-

SIMBOL I NADA

vuru s preskakawem i lopte i golmana Mazurkijevi~a. A finalna utakmica protiv Italije je mo`da Peleova utakmica karijere: naravno, da je bivalo susreta na kojima je on i boqe igrao, ali finalni me~ i to na svetskom prvenstvu i jo{ ubedqiva pobeda... svemu daju trostruku vrednost. O Peleovom golu Italijanima glavom „preko Burgni~a“ su ispisani fudbalski eseji, wegov genijalni pas ,,sa o~ima i navo|ewem“ Karlosu Albertu, a za gol @airziwa, je vrhunac ume}a dodavawa lopte. Kraq je odneo Zlatnu bogiwu u Brazil, tre}u po redu, na weno ve~no prebivali{te. Ceo Brazil je igrao sambu i bio u transu. I mnogi drugi u svetu, sem engleske sportske {tampe. Ne imaju}i nijedan razlog da ospore Brazilcima titulu, dokazivali su da za uspeh karioka nije najzaslu`niji Pele ve} @airziwo, koji je dao sedam golova i koga su nazivali ,,`uti uragan“. Ne vredi o ovoj engleskoj sujeti polemisati, oni su, u stvari, bili ogor~eni {to su morali da ,,prebi-

Da Pele nije predvodio Brazil 1970. istorija fudbala bi izgledala bitno druga~ija. Zato je va`no navesti i neke skrivene razloge za{to se Pele predomislio i pristao da ide u Meksiko. Pele je u tim godinama na turneji po Africi, sa Santosom, bio je zasut do tada nedoìvqenom i nevi|enom pa`wom i oboàvawem. Crna Afrika je tada ludela za wim i to je odlu~uju}e uticalo na wega. Osetio se kao simbol nade tim siroma{nim qudima, dalekim ro|acima, kao i celom belo-crnom Brazilu, koji je tada ,,stewao“ pod vojnim diktaturama. I jo{ ne{to je, po na{em mi{qewu, preteglo onaj najsitniji teg na Peleovoj „misaonoj vagi”: veliki qudi uvek na ìvotnim raskrsnicama raznim pipcima svoga instikta osete sudbinsku {ansu i prepoznaju pravi pravac. Tako i na{ junak.

jenom“ Peleu iz ‚66. predaju svoju tada{wu titutlu. Va`nije je ne{to drugo: da li je {ampionski tim Brazila iz 1970. i najboqi fudbalski tim ikada? Mnogi i dan danas misle da jeste, iako se fudbal u me|uvremenu mnogo promenio. Mi, opet, mislimo da nije - upravo zbog tih promena. Taj tim je tih godina i tada{weg fudbalskog vremena i stila bio daleko najboqi na svetu, ali samo jednu deceniju posle SP Meksiko‚1970., fudbal je po~eo da se naglo mewa. Pa, ako bi taj tim predvo|en i sa najboqim Peleom u svojoj karijeri preslikali u mundijalska takmi~ewa odigrana narednih decenija - Brazilci bi se lo{e proveli, ako bi igrali onako kako su igrali u Meksiku! A da li bi se prilagodili novom, atletskom fudbalu, to je drugo, hipoteti~ko pitawe. Pele kao pojedinac sigurno bi, jer wegovo znawe je bilo vanvremensko, talenat ogroman a posebnost rasko{na. Evo primera: on je bio na lopti beskrajno dare`qiv prema saigra~ima. Gurao je svakoga da postigne gol. Saigra~i posebno cene tu dimenziju du{e onoga koji ih vodi i zato ,,ginu“ za wega i tim. Brazil sa Peleom i bez wega su dva potpuno razli~ita fudbalska pojma. Za{to? Pele je celu karijeru igrao sa uglavnom prose~nim igra~ima, jedini veliki s kim je bio u timu je Garin~a, s wima dvojicom zajedno Brazl nikada nije izgubio utakmicu. I u zlatnom timu iz Meksika ‚1970., sem Pelea nije bilo vrhunskog igra~a: @airziwo, Riveliqo i kompanija jesu igrali vrhunski na pojedinim utakmicama ili pojedinim periodima tih meksi~kih utakmica, ali to su fudbaleri koji ni pre ni kasnije nisu imali velike karijere i pripadaju generaciji koja jo{ nije i{la u evropske klubove, bez ~ega nema licence da si veliki. Pele je, ponavqamo ko zna koji put, u svemu izuzetak.

l U slede}em broju: Pele je pokretima tela unapred ,,najavqivao“ kuda }e loptu uputiti

1777. - Ro|en je srpski vojvoda i diplomata prota Mateja Nenadovi}, koji je sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u vaqevskoj i {aba~koj nahiji. Pregovarao je s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim dr`avama. Bio je predsednik Praviteqstvuju{~eg sovjeta - prve srpske vlade. Wegovi „Memoari”, pored kwi`evne vrednosti, predstavqaju dragocen dokument vremena.

1815. - Napoleon Bonaparta pobegao je iz zato~eni{tva na ostrvu Elba i uz pomo} grupe sledbenika povratio vlast u Francuskoj. Wegova druga vladavina, nazvana „sto dana”, okon~ana je u junu nakon vojnog poraza kod Vaterloa.

1852. - Britanski vojni transportni brod „Birkenhed” potonuo je u zalivu Simon uz obalu Ju`ne Afrike, a `ivot je izgubilo 485 qudi.

1909. - Turska je priznala austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.

1915. - Nemci su u Prvom svetskom ratu, u borbi protiv Francuza kod Malankura, prvi put u istoriji ratovawa upotrebili baca~e plamena.

1935. - [kotski fizi~ar Robert Votson Vat demonstrirao je prvi kompletan i prakti~no upotrebqiv radar.

1936. - Adolf Hitler je u Nema~koj otvorio prvu fabriku za proizvodwu „narodnog vozila” (folksvagen).

1952. - Britanski premijer Vinston ^er~il saop{tio je da je Velika Britanija proizvela atomsku bombu i da }e je isprobati u Australiji.

1993. - U sna`noj eksploziji koju su u Svetski trgova~ki centar u Wujorku podmetnuli arapski islamski teroristi poginulo je {est, a povre|eno oko 1.000 qudi. Osam godina kasnije 11. septembra obe kule Centra sru{ene su u samoubila~kom napadu sa otetim putni~kim avionima. U tom napadu poginulo je oko 3.000 qudi.

2001. - Umro je Dragoslav Avramovi}, biv{i guverner Narodne banke Jugoslavije, autor programa ekonomske stabilizacije 1994. kojim je suzbio hiperinflaciju u SR Jugoslaviji.

2001. - Skup{tina SR Jugoslavije ukinula je ukaz o oduzimawu dr`avqanstva dinastiji Kara|or|evi} koji je 1947. donela tada{wa komunisti~ka vlada.

2002. - Skup{tina Srbije usvojila je izmene Krivi~nog zakona kojima je ukinuta smrtna kazna.

2004. - U avionskoj nesre}i kod Mostara (BiH) poginuo je predsednik Makedonije Boris Trajkovski i ~lanovi delegacije koji su sa wim putovali na me|unarodnu konferenciju o investirawu u BiH.

2009. - Ha{ki tribunal oslobodio je biv{eg predsednika Srbije Milana Milutinovi}a optu`bi za zlo~ine nad Albancima na Kosovu 1999. godine.

Pele je sa Brazilom osvojio titulu svetskog prvaka 1970. godine u Meksiku

Na centralnom novosadskom Trgu slobode, pred Gradskom ku}om, dominira monumentalni bronzani spomenik Svetozara Mileti}a, sa postamentom visok ~ak sedam metara. Spomenik podignut 1939. kada su Mileti}evi snovi slobodnog i ujediwenog srpstva bili ostvareni, ostavqa utisak veli~ine, srazmerne delu i li~nosti onoga kome je posve}en.

Wegov autor Ivan Me{trovi} kompozicijom spomenika uspe{no je predstavio kako grandioznost Mileti}eve li~nosti tako i karakteristi~nu razbaru{enost, neobuzdanost.

Izdanak generacija grani~ara, ratnika koji su branili dr`avu Habzburga od Osmanske Turske, a onda i svedok revolucionarnih doga|awa 1848/1849. u~esnik Majske skup{tine 1848. koja je proglasila Srpsku Vojvodinu, Mileti} je bio svedok i wenog ukidawa 1861. {to je do`iveo, poput ve}ine sunarodnika, kao pokazateq nezahvalnosti be~kog Dvora.

Do`ivqeno ga je u~inilo beskompromisnim borcem za nacionalnu stvar. Iako je bio uveren da Vojvodina kakva je postojala i nije bila izraz potreba wegovih sunarodnika, nagla{avao je u tim te{kim danima op{te nacionalne poti{tenosti da }e biti stvorena nova Srpska Vojvodina, primerenija stvarnim potrebama wegovog naroda. Otvoreno je tada pisao da je nestankom Vojvodine nestalo ne{to jo{ va`nije, misle}i na lojalnost Srba be~kom dvoru. Mileti} je zastupao saradwu, na politi~kom poqu, Srba sa Ma|arima, a ne Habzburzima. Sli~nog mi{qewa je bio i kwaz Mihailo, a kwaz Milo{ jo{ 1848/1849. kada je realan razvoj prilika bio suprotan. Potowi prvak nacionalne borbe Srba u Austrougarskoj, odnosno prvobitno Austriji, omiqeni gradona~elnik Novog Sada, advokat, britko `urnalisti~ko pero, dugogodi{wi poslanik u Saboru Ugarske, Svetozar Mileti} ro|en je u Mo{orinu, u grani~arskoj [ajka{koj, na jugoistoku Ba~ke. Posle {kolovawa u rodnom mestu i obli`wem Titelu, poha|ao je Srpsku gimnaziju u Novom Sadu. Otac, ~izmar, upu}ivao ga je na zanat, ali je onda poslu{ao savet da mu obezbedi daqe {kolovawe. Bio je jedan od najboqih u~enika, od po~etka {kolovawa, a zatim i u novosadskoj gimna-

Na centralnom novosadskom Trgu slobode, pred Gradskom ku}om, dominira monumentalni bronzani spomenik Svetozara Mileti}a

ziji. Znameniti Jovan Haxi} osniva~ Matice srpske, tvrdio je da je Mileti} najboqi |ak kog je ta gimnazija imala. Haxi} je uticao na dobrostoje}e sunarodnke da materijalno pomognu wegovo daqe obrazovawe.

Poha|ao je potom jedan protestantski licej u Po`unu, dana{woj Bratislavi. Srbi su u to vreme neretko slali svoju decu na {kolovawe u protestantske {kole, usled nepoverewa u rimokatoli~ke, iako ~esto izuzetno kvalitetne. U vreme kada je Mileti} tamo dospeo 1844. u Po`unu je boravilo ~etrdesetak u~enika Srba. Imali su i organizovano dru{tvo, zadojeno panslavisti~kim snovima.

Vrativ{i se u rodnu [ajka{ku, razo~aran, apeluje na sunarodnike da izbegnu mobilizaciju za rat koji je Austrija tada vodila u Italiji protiv tamo{wih nacionalista opredeqenih za ujediwewe. Odlukama Be~kog kongresa 1815. Austrija je pripojila Veneciju i Lombardiju, {to }e biti uzrok bunta Italijana.

Nakon kratkotrajnog boravka u Beogradu, prisustvova}e Majskoj skup{tini u Sremskim Karlovcima. Bio je u~esnik progla{ewe Vojvodine. Ve} tada me|u najradikalnijima, kako se ka`e „bez dlake na jeziku“ novoprogla{eni patrijarh Raja~i} sklawa ga iz Glavnog odbora u Karlovcima posebnom misijom u Zagrebu, odakle se Mileti} vratio razo~aran.

FENIKS NA VETROMETINI ISTORIJE:

[kolovawe je nastavio u Be~u 1849. zalagawem i sredstvima kwaza Mihaila. Kao svr{eni pravnik izvesno vreme bio je sudski ~inovnik u Lugo{u na istoku Banata (danas Rumunija). Opredeliv{i se za povratak u Novi Sad, otvara advokatsku kancelariju u srpskoj Atini.

Tada, u drugoj polovini pedesetih, zapo~iwe `ivu publicisti~ku delatnost na politi~ke teme u novosadskom Srbskom dnevniku.

Marta 1861. godine postaje gradona~elnik Novog Sada. Preduzima niz radikalnih mera, od progla{avawa srpskog za slu`beni jezik administracije, preko ukidawa lokalne nema~ke gimnazije do inicijative za osnivawe Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, u svojstvu predsedavaju}eg Srpske ~itaonice.

Vode}i saradnici bili su mu tada Jovan Jovanovi} Zmaj, veliki pesnik, izdanak ugledne novosadske porodice koje je nosila i plemi}ko zvawe, Ja{a Igwatovi} tako|e pisac, rodom iz Sent Andreje, a potom Laza Kosti} i Kosta Trifkovi}, isto tako velikani srpske kwi`evnosti.

Te 1861. osniva i Srpsku narodnu slobodoumnu stranku.

Vlada Ugarske prona{la je me|utim ubrzo na~ina da Mileti}a odstrani sa odgovorne funkcije.

Bio je me|u organizatorima preseqewa

Matice Srpske u Novi Sad 1864. U Pe{ti je istina ostao zavod koji je utemeqio grof Sava Tekelija namewen {kolovawu srpske dece u prestonici Ugarske.

Veliki trag ostavilo je i Mileti}evo zasnivawe lista Zastava, glasila kojem je davao ton, beskompromisnim pisawem. Svetozar Mileti} uop{te je imao hrabrosti da otvoreno napi{e i objavi i ono {to su se drugi, pa i wegovi bliski saradnici, samo {aputali.

Na ~elnu poziciju u Novom Sadu vratio 1867. opet na kratko, godinu dana, kada ga pe{tanska Vlada suspenduje. Situacija je sada postala jo{ komplikovanija, po{to je postignuta Nagodba kojom je oblikovana dvojna Austrougarska monarhija, Mileti}evo zagovarawe zajedni~kog suprotstavqawa samovoqi Be~a Srba sa Ma|arima, postalo je bespredmetno. Uhap{en je, izloèn iskonstruisanom su|ewu, i zato~en. Od tada vlasti ga postupno slamaju. Te{ke robije koje je preìveo trajno su mu naru{ile zdravqe. Posle ponovnog procesa 1876. torture koju je preìveo, kada je osu|en na {est godina robije, nikada se vi{e nije u potpunosti oporavio, iako je bio aktivan jo{ godinama.

Ni pomilovawa ni le~ewa vi{e mu nisu mogla pomo}i, osim na kratko. Ovaj svet Svetozar Mileti} napustio je Vr{cu, februara 1901. Posledwi ispra}aj nacionalnog mu~enika Mileti}a bio je nezapam}eno masovan.

Izrazito slobodouman i pravdoqubiv, osim nacionalne borbe, ostavio je va`nog traga i na poqu zalagawa za prava èna. Jo{ {ezdesetih je zastupao uverewe da je obrazovawe ènske dece ne samo pitawe ravnopravnosti nego i preduslov izgradwe zdravog dru{tva. K}erki nije nametao ìvotne puteve, po{tovao je wenu voqu, izbore, pa i rizike.

Milica ne samo da se bavila pisawem, politi~kom publicistikom, nego je bila predstavnica ranog feminizma u na{oj sredini. Bila je tako|e poslanica na Velikoj narodnoj skup{tini Srba Buwevaca i ostalih Slovena 1918. u Novom Sadu, kada je progla{eno prisajediwewe Vojvodine Kraqevini Srbiji.

Sin Slavko bio je lekar, a posle ujediwewa, u vreme Kraqevine SHS, u vi{e navrata ministar.

Beograd nije samo glavni grad Srbije. On je simbol raskrsnice svetova, sudara imperija i ve~ite borbe za prevlast nad Balkanom. Malo je gradova na planeti koji su toliko puta osvajani, ru{eni i podizani iz pepela. Upravo zato Beograd s pravom nosi epitet jednog od, ako ne i najrazaranijih gradova u istoriji.

Wegov polo`aj na u{}u Save u Dunav u~inio ga je strate{kim biserom Evrope. Ko kontroli{e Beograd, kontroli{e prolaz izme|u sredwe Evrope i Balkana, izme|u zapada i istoka. Zbog toga su se na wegovim zidinama smewivali Kelti, Rimqani, Vizantinci, Avari, Ugari, Bugari, Osmanlije, Habsburzi i mnogi drugi. Svaka imperija `elela je kqu~ kapije Balkana, a taj kqu~ bio je upravo Beograd.

Istori~ari navode da je grad razaran najmawe ~etrdeset puta. Malo koja prestonica na svetu mo`e da se pohvali tako

tragi~nom statistikom. Od rimskog Singidunuma, preko sredwovekovnih opsada, do velikih tursko-austrijskih ratova, Beograd je bio meta, trofej i upori{te. Svaka nova vojska ostavqala je svoje slojeve ru{evina, ali i tragove u arhitekturi i identitetu grada. U Prvom svetskom ratu Beograd je bio prvi evropski grad bombardovan artiqerijom sa druge obale reke. U Drugom svetskom ratu razaran je i 1941. od strane Nemaca, i 1944. godine od strane Saveznika. Krajem 20. veka ponovo je bio meta vazdu{nih udara NATO alijanse. Retko koji evropski grad je u razmaku od samo jednog stole}a tri puta bio izlo`en tako masovnom bombardovawu.

Ali Beograd nije samo popri{te ratova, on je svedok smene civilizacija. Na Kalemegdanu se danas mogu videti rimski temeqi, osmanski bedemi i austrijske kapije. Svaki kamen pri~a pri~u o osvaja~ima

koji su dolazili sa ambicijom da ostanu zauvek, a odlazili pora`eni. U pore|ewu sa drugim va`nim istorijskim gradovima, poput Rima, Carigrada ili Jerusalima, Beograd se izdvaja po u~estalosti promena vlasti i potpunih razarawa. Dok su neki od tih gradova bili simboli velikih imperija, Beograd je bio linija fronta, ve~ita granica, mesto gde se istorija nije pisala perom, ve} ma~em i topom. Mo`da nikada ne}emo imati definitivno potvr|enu ~iwenicu da je Beograd

apsolutni rekorder po broju bitaka. Ali, ono {to je izvesno jeste da malo koji grad u svetu ima tako dramati~nu i krvavu hronologiju. Beograd je vi{e puta nestajao sa mape, ali se svaki put vra}ao kao feniks. Zato Beograd nije samo grad. On je metafora opstanka. Grad koji su ru{ili svi, ali koji nikada nije prestao da `ivi. I upravo u toj istoriji stalnog uzdizawa iz pepela le`e wegova snaga i ponos, zbog ~ega se s pravom ubraja me|u najva`nije istorijske gradove sveta.

U PONEDEQAK PO^EO USKR[WI POST: Teolog Slobodan Stojkovi}

su{tinu Uskr{weg posta, nije stvar u hrani koju }emo jesti, ve}...

Po~etak Uskr{weg posta za mnoge vernike predstavqa vreme preispitivawa, discipline i duhovnog rasta. I dok se u javnosti ~esto svodi na pitawe ishrane i toga {ta se jede, a {ta ne, teolozi podse}aju da je su{tina posta mnogo dubqa i kompleksnija.

Teolog Slobodan Stojkovi} istakao je da Uskr{wi post nije samo promena jelovnika, ve} put ka unutra{wem osloba|awu od greha, lo{ih misli i dela, svega onoga {to nas udaqava od Boga.

Uskr{wi post, koji traje sedam nedeqa, ustanovqen je po uzoru na ~etrdesetodnevni post Isusa Hrista u pustiwi. Wegov ciq nije samo telesno uzdr`awe, ve} duhovno ~i{}ewe kako bi vernici dostojno do~ekali Uskrs.

„Post kao post nije ciq, ve} sredstvo za dostizawe ciqa. Ciq nam je da o~i{}eni i duhovno ~isti do~ekamo Vaskrsewe gospoda

Isusa Hrista, da Vaskrsewa nije bilo uzalud bi bila ova cela pri~a nama, u tom smislu post kao oslobo|ewe nas poziva na sve vrline u katalogu Jevan|elskog `ivota, pra{tawe je dato ~oveku da uz pomo} pra{tawa kao leka Gospod primi na{u du{u u naru~je svoje”, ka`e teolog.

NIJE DOVOQNO SAMO PROMENITI JELOVNIK

Iako je ishrana vaàn deo posta, ona predstavqa samo spoqa{wi okvir. Su{tina je, kaè Stojkovi}, u duhovnoj introspekciji. „Post ne podrazumeva samo post ustima. Trebalo bi da postimo i o~ima, i u{ima, i rukama. To zna~i da se uzdrìmo od ru`nih re~i, ogovarawa, zavisti, qutwe, pakosti... Da razmislimo da li smo nahranili gladnog, oprostili bli`wem, u~inili dobro delo.”

U tom smislu, post mo`e zna~iti i odricawe od lo{ih navika –prekomerne upotrebe telefona, dru{tvenih mre`a, svega {to nas ~ini nervoznim i udaqava od unutra{weg mira.

„Ako smo robovi nekih navika, bilo da je to telefon, odre|ena hrana ili ne{to tre}e, post je prilika da se oslobodimo”, poru~uje Stojkovi}.

KAKO POSTITI AKO NIKADA NISTE POSTILI?

Uskr{wi post vaì za najstroì. Mnogo je dana na vodi, riba je dozvoqena samo dva puta, {to kod onih koji prvi put èle da poste izaziva dilemu – da li }e izdràti?

Teolog savetuje da se postu pristupi razumno i uz savet.

„Svaki ~ovek je neponovqivi original. Zato je va`no da se posavetujemo sa sve{tenikom, uzmemo blagoslov i vidimo kako da postimo u skladu sa svojim zdravstvenim stawem, obavezama i `ivotnim okolnostima.”

Stojkovi} podse}a da Crkva pokazuje razumevawe prema onima koji putuju, rade te{ke fizi~ke poslove, imaju zdravstvene probleme ili su u drugom stawu.

„Nije pitawe da li }e se spasiti onaj ko posti na vodi ili onaj ko ~ini dobro bli`wem. Su{tina je u ~istoti srca i dobrim delima”, isti~e Stojkovi}.

POST KAO DUHOVNA HIGIJENA

Na kraju, poruka je jasna: post nije takmi~ewe u izdr`qivosti, niti strogi re`im ishrane bez smisla. On je poziv na duhovnu higijenu, na preispitivawe i promenu.

„Kao {to vodimo ra~una o telesnoj higijeni, trebalo bi da razmi{qamo i o duhovnoj. A to nije mogu}e bez saveta, razgovora i duhovnog rukovo|ewa.”

Uskr{wi post tako postaje prilika da, korak po korak, postanemo boqi – prema Bogu, prema bli`wima i prema sebi.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Nedeqni horoskop donosi neo~ekivanu obavezu na poslu koja mewa va{ raspored. Mogu}e je da }e vam traìti da zavr{ite zadatak koji nije u va{oj nadle`nosti, ali }e naglasiti va{u vrednost timu. U qubavi dolazi do situacije u kojoj partner traì jasnu odluku o zajedni~kom putovawu ili ìvotu. Tro{kovi za hitnu kupovinu ode}e ili alata mogu da vas iznenade.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ova nedeqa je pogodna za pregovore i re{avawe starih finansijskih sporova. Mogu}e je da }ete dobiti ponudu za honorar ili dodatnu nagradu za rad obavqen ranije. U qubavi, nesporazum iz pro{losti mo`e da se ponovo javi, ali iskren razgovor re{ava situaciju. Slobodni Bikovi mogu da upoznaju osobu kroz hobi ili kurs. Obratite pa`wu na probavu i mawak te~nosti tokom dana.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Nedeqni horoskop donosi ubrzane promene u planovima, mo`da ~ak i otkazivawe sastanka u posledwem trenutku. Na poslu se pojavquje potreba da brzo reagujete i ponudite re{ewe. U qubavi mo`ete da dobijete neo~ekivanu poruku koja mewa va{e planove za vikend. Mogu}e su mawa ka{wewa u transportu ili isporukama. Odmor uz kwigu ili meditaciju poma`e mentalnom umoru.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Razre{ewe situacije u porodici ili sa kom{ijama koja je dugo stajala. Na poslu }e se ~ekati odgovor nadre|enog na va{ predlog, ali nakon par dana, situacija se razja{wava. U qubavi je pravo vreme za iskrenu raspravu o buxetu ili planovima za vikend. Finansijski priliv od strane klijenta ili povra}aj novca mo`e prijatno da vas iznenadi. Obratite pa`wu na varewe i probavu.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Prilika da pokaète svoje sposobnosti pred {irim auditorijumom. Mo`da }e biti potrebno da odrìte prezentaciju. U qubavi, test poverewa moè do}i kroz situaciju sa zajedni~kim prijateqima. Slobodni mogu da upoznaju osobu dok prisustvuju doga|aju vezanom za posao. Finansije su stabilne, ali ne savetuje se rizi~no investirawe. Aktivnost na otvorenom pomaè energiji.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

O~ekuje vas reorganizacija obaveza i pregled dugoro~nih planova. Na poslu moète da do|ete do izraàja zbog inovativnih re{ewa u koja ranije niste bili sigurni. U qubavi dolazi do razgovora o zajedni~kim ciqevima. Tro{kovi za ku}u ili tehniku su mogu}i, imajte na umu. Fizi~ka aktivnost pomaè koncentraciji. O~ekuje vas malo duè putovawe.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ova nedeqa zahteva odlu~nost. Potrebno je da prese~ete situaciju koja se odugovla~i. Na poslu stiè prilika za saradwu, ali pod uslovima koje treba pregovarati. U qubavi, partner ili potencijalni partner traì jasne granice i iskren razgovor. Finansije zahtevaju kontrolu, posebno kod sitnih kupovina. Obratite pa`wu na dràwe i mogu}e napetosti u ramenima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Intenzivni poslovni razgovori donose mogu}nost potpisivawa va`nog ugovora ili dogovora. Mo`da }ete biti ukqu~eni u poverqivu situaciju koja tra`i diskreciju. U qubavi, iluzije se ru{e i vidite partnera realnije, {to vodi ka dubqoj povezanosti. Slobodni mogu da zapo~nu odnos koji po~iwe spontano, ali brzo se razvija u ozbiqno poznanstvo. Obratite pa`wu na unos te~nosti.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Promene planova ili putovawa su mogu}e, a neki dogovori se odlaù. Na poslu se pojavquje ponuda koja zahteva dodatnu angaòvanost, ali nosi dugoro~nu korist. U qubavi, iskren razgovor o slobodi i granicama moè da poja~a vezu ili dovede do kompromisa. Finansijski budite oprezni sa impulsivnim kupovinama. Aktivnost na sveèm vazduhu popravqa raspoloèwe i energiju.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Odgovornost i konkretne odluke su u fokusu. Na poslu se otvara pitawe unapre|ewa ili dodatne vidqivosti u timu. U qubavi, ozbiqan razgovor o zajedni~kim planovima za naredne mesece donosi stabilnost. Slobodni mogu da posle flerta u|u u zanimqivu vezu. Finansije zahtevaju pa`qivo pra}ewe zajedni~kih tro{kova i buxeta. Obratite pa`wu na kolena i mogu}e zamore.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Ova nedeqa donosi neo~ekivane obrte u planovima. Sastanci mogu da se pomere, a nova ideja dolazi iz neo~ekivanog izvora. Na poslu je potrebna brza reakcija i kreativnost, ali vodite ra~una o rokovima. U qubavi dolazi do naglih promena raspolo`ewa, pa je iskrenost kqu~. Finansije su promenqive, izbegavajte rizi~ne poteze. Vi{e sna i odmora vra}a fokus i energiju.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Nedeqni horoskop ka`e da je intuicija poja~ana, pa je ovo nedeqa kada je pametno izbegavati tu|e drame. Na poslu prime}ujete detaqe koje drugi ignori{u i to mo`e da donese prednost. U qubavi dolazi do razgovora koji mewa dinamiku veze, otkrivaju}i emocije koje su bile pre}utkivane. Kreativni rad i pisawe donose unutra{wi mir. Obratite pa`wu na imunitet i kvalitet sna.

Kobra-svemirac, Profesor i Pegaz –pobedni~ka trojka

U Mokrinu kod Kikinde odr`ano je finale tradicionalnog Svetskog prvenstva u borbi gusana, neobi~ne manifestacije koja je uvr{tena u Uneskovu listu svetske kulturne ba{tine.

Tokom ~etiri decenije prodefilovalo je vi{e od pet hiqada takmi~ara, a pobednici gusani do kraja `ivota imaju povla{}eni status u doma}instvu.

Trogodi{wi gusan Kobra-svemirac seniorski je prvak jubilarnog 40. Svetskog prvenstva u borbi gusana u Mokrinu kod Kikinde.

Uz bu~nu podr{ku i gakawe `enki, za ~iju se naklonosti i bore, {ampionu je protiv vr{najaka gusana Kasijusa Kleja do titule trebalo 17 i po minuta borbe.

„[ampionu sada sledi mo`da najverovatnije i penzija. Ja }u wega da ~uvam u mom dvori{tu, po{to se gusak i izlegao u mome dvori{tu, izleèn i odnegovan. Najverovatnije da }e ìveti kao kraq do kraja ìvota”, ispri~ao je vlasnik gusana Kobra-svemirac, Milo{ \uki} iz Mokrina. Takmi~ewe je u tri kategorije i uz pet kvalifikacionih i eliminacionih cilkusa koje je po~elo sredinom decembra uz u~e{}e ukupno 134 gusana.

U klasi mladih pobedio je jednogodi{wi Pegaz, a me|u dvogocima najboqi je bio gusan Profesor. „Da o~uvamo gu{~arstvo, da o~uvamo guske jednostavno, jer nekada ih je Mokrin imao dvadeset hiqada, postojali su gu{~iji pastiri koji su na kraj sela ~uvali ta jata, pa se uve~e guske vra}ale svaka svojoj ku}i, a sada se taj broj sveo na hiqadu, hiqadu i po jedinki, a da nema ovoga to bi bilo drasti~no mawe”, isti~e @ivica Terzi} iz udru`ewa „Belo pero” iz Mokrina.

Australijski nau~nici otkrili za{to su neke vakcine protiv kovida - 19 izazvale krvne ugru{ke

Brzi razvoj vakcina protiv kovida nosio je i ve}i rizik od nuspojava, a jedna od najozbiqnijih bila je imunolo{ka trombocitopenija i tromboza izazvana vakcinom, poznata pod skra}enicom VITT

Nau~nici su otkrili za{to su odre|ene vakcine protiv bolesti kovid-19, koje su se koristile na po~etku pandemije, kod nekih pacijenata uzrokovale retku pojavu krvnih ugru{aka.

Brzi razvoj vakcina nosio je i ve}i rizik od nuspojava, a jedna od najozbiqnijih bila je imunolo{ka trombocitopenija i tromboza izazvana vakcinom, poznata pod skra}enicom VITT [TA JE VITT

I KAKO NASTAJE?

VITT je poreme}aj koji pokre}u antitela koja aktiviraju trombocite, krvne plo~ice zadu`ene za zgru{avawe krvi.

Kod ovog stawa, antitela gre{kom ciqaju protein trombocita nazvan trombocitni faktor 4 (PF4), {to mo`e dovesti do stvarawa opasnih krvnih ugru{aka. Iako se znalo da je poreme}aj povezan s vakcinama koje koriste adenovirusne vektore, ta~an okida~ i mehanizam iza VITT-a do sada nisu bili u potpunosti jasni.

Tim nau~nika sa Univerzi-

POSNI RECEPT

POSNA ^ORBA

POTREBNO JE:

Za testo: n 250g {ampiwona, n 2 ka{ike margarina, n 1 mawa glavica crnog luka, n ka{ika bra{na, n 2dl belog vina, n 1 ~en belog luka, n so, n biber, n per{unov list.

PRIPREMA:

Sitno iseckan crni luk i na listi}e iseckane {ampiwone prodinstati na margarinu.

Dodati bra{no, naliti 2 litre vode i kuvati dok {ampiwoni ne omek{aju.

Zaliti vinom, posuti seckanim belim lukom i iseckanim per{unovim li{}em.

teta Flinders u Australiji u svojoj je novoj studiji do{ao do kqu~nog saznawa. Ustanovili su da se VITT mo`e dogoditi kada osoba ima specifi~nu varijantu gena za antitela, poznatu kao IGLV3-21*02 ili *03. Imuni sistem takvih osoba stvara antitela protiv proteina adenovirusa, {to obja{wava za{to je samo mali broj qudi biolo{ki sklon stvarawu specifi~ne vrste imunolo{kog odgovora koji mo`e „pogre{no reagovati“ i pokrenuti VITT

Prema re~ima istra`iva~a, upravo je to okida~ za razvoj ovog retkog poreme}aja. Ovo otkri}e, objavqeno u nau~nim ~asopisima, otvara vrata razvoju bezbednijih vakcina u budu}nosti.

„Modifikovawem ili uklawawem ovog specifi~nog proteina adenovirusa, budu}e vakcine mogu izbe}i ovu izuzetno retku reakciju, a istovreme-

no nastaviti da pru`aju sna`nu za{titu od bolesti“, izjavila je istra`iva~ica sa Univerziteta Flinders, dr Xing Xing Vang. Dodala je kako je novost u wihovom radu bila upotreba sna`nog sekvencirawa masenom spektrometrijom kako bi se identifikovala molekularna mimikrija izme|u proteina adenovirusnog vektora i ciqanog proteina PF4. „To je bila karika koja je nedostajala, a koja obja{wava kako normalan imu-

nolo{ki odgovor u vrlo retkim slu~ajevima mo`e postati {tetan“, zakqu~ila je. „BRIQANTAN PRIMER MOLEKULARNOG DETEKTIVSKOG RADA“

Profesor imunologije Xejms Meklaski sa Univerziteta u Melburnu nazvao je ovo istra`ivawe „briqantnim primerom molekularnog detektivskog rada“. Dodao je kako je ono „vrhunac rada koji razotkriva genetsku i strukturnu osnovu toga kako nor-

Za{to trbuh raste s godinama, i kod `ena i kod

Pove}awe obima stomaka s godinama uobi~ajena je pojava kod mnogih qudi. To se doga|a ~ak i kada se telesna te`ina ne mewa zna~ajno.

Razlozi za ovaj fenomen nisu samo estetski, ve} imaju va`nu ulogu u zdravqu i riziku od hroni~nih bolesti.

PROMENE U METABOLIZMU I TELU

Kako starimo, dolazi do usporavawa metabolizma – brzine kojom telo tro{i energiju. Smawena metaboli~ka stopa zna~i da telo sagoreva mawe kalorija u mirovawu, pa se vi{e energije skladi{ti kao masno}a.

Pored toga, s godinama se gubi mi{i}na masa, a to dodatno usporava metabolizam jer mi{i}i tro{e vi{e energije od masnog tkiva. Ova kombinacija doprinosi nakupqawu masti u sredi{wem delu tela, ukqu~uju}i stomak.

ZDRAV ZA SRCE

mu{karaca?

POJAVA NOVIH

MASNIH ]ELIJA

Starewe podsti~e }elijske prete~e masnih }elija da se pretvaraju u specifi~nu podvrstu koja aktivno proizvodi nove masne }elije u abdominalnom podru~ju. Taj proces obja{wava za{to masno}a na stomaku ~esto raste posebno u sredwim godinama.

PROMENE U HORMONIMA

Hormonske promene su kqu~an razlog pove}awa masno}e na stomaku s godinama.

U svakih 100 g avokada ima 76 miligrama prirodnog biqnog sterola koji se zove beta sitosterol. Redovna konzumacija beta sitosterola i drugih biqnih sterola moè pomo}i u odràvawu zdravog nivoa holesterola, koji je vaàn za zdravqe srca. ODLIÂN ZA VID Avokado sadrìlutein i zeaksantin , dve fitokemikalije prisutne u tkivu oka. Pruàju antioksidantnu za{titu kako bi se smawila {teta, ukqu~uju}i i UV zra~ewe. Mononezasi}ene masne kiseline u avokadu tako|e podràvaju apsorpciju drugih

Kod `ena: Nakon menopauze nivo estrogena opada. Estrogen uti~e na to gde telo skladi{ti masno}u. Kada ga ima mawe, masno}a ~e{}e zavr{ava oko stomaka umesto na kukovima i butinama.

Kod mu{karaca: Pad nivoa testosterona s godinama povezan je s ve}im nakupqawem visceralne masti u predelu stomaka.

GUBITAK MI[I]NE MASE (SARKOPENIJA)

S godinama dolazi do postepenog gubitka mi{i}ne mase,

malan imunolo{ki odgovor na protein virusa dovodi do patogene autoimunosti“. S wim se sloìo i profesor Tom Gordon, koji je novo istraìvawe objavqeno u ~asopisu „New England Journal of Medicine” opisao kao „fascinantno putovawe s izvanrednim me|unarodnim timom saradnika kako bi se dovr{ila trilogija publikacija i re{io misterija ove nove skupine poreme}aja zgru{avawa krvi te potencijalno prevela na{a otkri}a u bezbednije vakcine“. Ipak, va`no je napomenuti da ovo istraìvawe jo{ uvek ne dokazuje sa stopostotnom sigurno{}u da je ovo jedini put za nastanak VITT-a. Tako|e, ne moè u potpunosti predvideti ko }e razviti ovaj poreme}aj niti objasniti za{to se on javqa samo kod nekih pojedinaca, dok velika ve}ina qudi nema takvu reakciju.

stawa poznatog kao sarkopenija. Taj gubitak dovodi do smawene sposobnosti tela da koristi kalorije i odr`ava telesnu funkciju.

Kada se mi{i}no tkivo smawuje, a masno tkivo pove}ava, to mewa telesnu kompoziciju i uti~e na ve}i stomak.

PROMENE U RASPODELI MASTI

Raspodela masno}e u telu s godinama se mewa. Mladi qudi ~e{}e imaju masno}u ravnomernije raspore|enu po telu, dok starije osobe imaju ve}i udeo visceralne masti – masno}e koja le`i duboko ispod trbu{nog zida, oko organa. Ta vrsta masno}e povezana je s ve}im rizikom od dijabetesa tipa 2, sr~anih bolesti i upalnih procesa.

STIL @IVOTA I AKTIVNOST

Osim biolo{kih faktora, i na~in `ivota uti~e na rast stomaka. Smawena fizi~ka aktivnost, sedela~ki na~in `ivota, mawak redovnog treninga snage i pove}an unos kalorija mogu dodatno ubrzati nakupqawe masti u sredi{wem delu tela.

korisnih antioksidanata rastvorqivih u mastima , kao {to je beta karoten. Kao rezultat toga, dodavawe avokada u ishranu moè pomo}i u smawewu rizika od razvoja makularne degeneracije povezane sa starewem. MO@E POMO]I U PREVENCIJI OSTEOPOROZE Pola avokada daje otprilike18% dnevne vrednosti vitamina K. Ovaj nutrijent se ~esto zanemaruje, ali je neophodan za zdravqe kostiju. Uzimawe dovoqno vitamina K moè podràti zdravqe kostiju pove}awem apsorpcije kalcijuma i smawewem izlu~ivawa kalcijuma urinom.

POBOQ[AWE VAREWA Avokado je bogat vlaknima i sadrì pribli`no 6–7 g po polovini ploda. Konzumirawe hrane sa prirodnim vlaknima moè pomo}i u spre~avawu zatvora, odràvawu zdravqa digestivnog trakta i smawewu rizika od raka debelog creva. PRIRODNA DETOKSIKACIJA Adekvatna vlakna podsti~u redovno pra`wewe creva, {to je kqu~no za izlu~ivawe toksina putem ù~i i stolice. Dijetalna vlakna tako|e promovi{u dobro zdravqe creva i mikrobnu raznolikost. Ovo pomaè telu da odrì zdravu ravnoteù bakterija.

SRPSKA

SKANDINAVKA UKR[TENICA

BOKA^A

PU[^ANA ZRNA

JEDNO]ELIJSKE PRA@IVOTIWE

MODNI STIL, NOVI IZGLED (ENG.)

GODI[WE PRIREDBE

AUTO OZNAKA BUDVE IMENICA (SKR.) ELIPSAST

SENOVITO MESTO

TRSKA

BOJAZA KOSU

SIMBOL KISEONIKA @ENA LANAR NAQUTUTU,

STARINSKI SREBRWACI ONOMATOPEJA KREKETAWA LUKSUZNI AUTOMOBILI VREDNOSNI SUD IZDOVOQITI SE [AMARAJU]I NEKOG

ODSTUPAWE OD NEKE LINIJE @DEROWA

KIKOTATI SE.

ANAR, LEZ, JELENA, ODAPETI, AT, @I^A, IKATI, ATONIK, KAS,

ANALA, BD, IM, OSOJE, [EVAR, KNA, OTKLON, O, LANARICA, VOAL, LEME[, IZNA]I, UNA, ]L, VERIZAM, OKALITI, A, UJACI,

VODORAVNO: TANAD, AMEBE, WU LUK,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Velikomu~enici, 2. Znati - Unatrag, 3. Ruksak, ranac - Dosetke, 4. Li~na zamenica - I}i oprezno - Inicijali glumca Na~i}a, 5. Cvetovi na grawu - Savijeni kola~, rolada, 6. ûlo sme{teno u sluzokoì usne dupqe - Malo odspavati, 7. Osmo slovo azbuke - Oblast, okrug - [ef (eng.), 8. Aleksandar odmila - Snaàn i razvijen ~ovek - Veznik, 9. Navod dela teksta - [titnik na automobilu, 10. Muzi~ki instrument sa ìcama, citra - ôve~ji organizam, 11. Srpska negacija - @iteqka nekog atara - Ime glumca Montana, 12. Naziv za brdo u lingvistici - Ime glumice Papas, 13. ]osav ~ovek - Vrsta vinove loze i gro`|a, po{ip, 14. Unesre}ene ène.

USPRAVNO: 1. ôvek ù}kaste koè - Tokom no}i, 2. Popis imena - Rimski govornik i filozof Marko Tulije, 3. Veo, zar (pokr.) - Stavqati unutra, zavla~iti - Zoqe, 4. Otrgnuti se, istrgnuti se - Starinsko mu{ko ime, 5. Milan odmila - Vra~ati - Oznaka za polupre~nik, 6. Simbol urana - Prohtev za jelom - Brane, brkqe, 7. Brda{ce, brdo - Za{titna konstrukcija za vozila (tehn.) - Osamnaesto i 23. slovo azbuke, 8. Ime ameri~ke glumice Hatavej - Sportski u~iteq - Vrsta padavine (mn.), 9. Nacija - Pripadnik azijskog naroda, 10. Pozadi - Mesto kod Bujanovca - Epovi, 11. Zveckati - Onaj koji slavi Ilindan, ilin{tak, 12. Utvr|ivawe ~ijeg identiteta.

UNESRE]NICE.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: @IVOMU^ENICI, UMETI, UNAZAD, TELE]AK, CAKE, ON, TAPATI, TN, KITINE, ROLAT, OKUS, TRENUTI, @, REGION, ^IF, ACA, ATLETA, I, CITAT, BRANIK, CITARA, TELO, NE, ATARKA, IV, ORONIM, IRENA, ]OSA, PO[IPAW,

ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE

Branko \uri} postao deda, porodila se glum~eva }erka nesvakida{weg imena

Glumac Branko \uri} postao je deda. Naime, Brankova }erka Zala je na Instagramu objavila radosnu vest da je postala majka. „Zovem se mama. Dobila sam najve}u nagradu i najva`niju ulogu”, napisala je ona. Zala nije otkrila da li je rodila devoj~icu ili de~aka.

Podse}amo, Branko je Zalu dobio u braku sa kolegnicom Tawom Ribi~. Zala \uri} je zanimqiva i zbog pri~e o tome kako je dobila ime. „Kada smo se nas dvoje zaqubili, nismo smeli ni da ma{tamo o zajedni~kom `ivotu, ali smo svejedno ma{tali da }emo imati jedno dete i tada je na tr`i{tu bio neki jogurt koji se zvao Zala i rekli smo da }e nam se tako k}erka zvati. Imali smo negde sakriven poklopac u liftu iza ogledala i uvek smo tu gledali i ma{tali da }emo imati nekad Zalu”, otkrila je svojevremeno wena mama Tawa.

SAVET NATA[E NINKOVI] O MU[KARCIMA:

”Ta moja re~enica vi{e ne postoji”

Na{a poznata glumica je u braku sa Nenadom [arencem dobila blizance, Matiju i Luku, a nedavno je govorila o `ivotu sa tri mu{karca.

Nata{a Ninkovi} retko govori o svom privatnom `ivotu, nastoje}i da ga sa~uva od radoznale javnosti, ali je poznato da je majka dva de~aka.

Glumica se mlada udala, a sa nepunih 27 godina dobila naslednike. Ipak, ona je tek nedavno govorila o vaspitawu dece i tome {ta je nau~ila `ive}i sa tri mu{karca.

„Ja sam nau~ila to, kad su mu{karci u pitawu, recimo, kad su oni ba{ bili mali... I sad, ja jednog drìm ovde, drugog ovde, i mene pita suprug: ‚Je l’ ti treba pomo}?’, a ne{to gleda. Ja kaèm: ‚Ne treba!’, a na ~elu mi pi{e: ‚Naravno da treba!’. Mislim, kako me pita{ da li mi treba pomo}, ali ja kaèm da ne treba”, po~ela je Nata{a.

„I, posle, treba da ih tu{iram... ‚Je l’ ti treba pomo}?’. ‚Ne treba!’. I ja, u jednom trenutku, samo sam quta, prestajem da razgovaram i tako... I onda on, dok do|emo prvo da razgovaramo, pa se posva|amo, i ka`e: ‚Pa u ~emu je problem? Pa {to nisi rekla?’. A onda sam ja nau~ila, kroz Luku i Matiju, da su oni bukvalna bi}a”, istakla je Nata{a o mu{karcima.

„Nema to, kao {to na{ mozak ide, ‚on je meni rekao DA, a u stvari je mislio NE...’. Ne! Rekao ti je ‚ne’, to je ‚ne’! Je l’ ti treba pomo}? Treba mi pomo}! To sam nau~ila i mnogo olak{ala sebi ìvot u braku. Nema‚ ja sam mislio, ti si rekla, a u stvari sam ja...’. Ne! Vrlo konkretno - traì, dobi}e{. Pa kad ne dobije{ onda vidi {ta }e{ daqe, na koji na~in }e{ da se izbori{. Ali, nema to‚ ja sam mislio... Pa, vaqda vidi{...’. Ta moja re~enica, pa vaqda vidi{‚ - vi{e ne postoji! Vrlo konkretna bi}a, on ti kaè - ne, svi|a mi se ili ne svi|a mi se. Mogu, ne mogu. Bukvalno. Konkretno. E, to mi je olak{alo, zaista”; zakqu~ila je glumica.

LEPA LUKI] OTKRILA [OKANTNE DETAQE

IZ PRIVATNOG @IVOTA:

”Nije bio za to da postanem peva~ica, dobijala sam {amare”

Kraqica narodne muzike nedavno je otkrila nepoznate detaqe iz svog privatnog `ivota koji su {okirali javnost. Lepa Luki} je nedavno u gostovawu u podkastu kod Bokija 13 priznala da je ime Lepava dobila po qubavnici wenog oca.

„Jesam kr{tena, moj otac je rekao kumu da se zovem Lepava. Imao je {valerku koja se tako zvala i rekao je kumu da samo tako moram da se zovem”, ispri~ala je peva~ica i dodala {okantan detaq:

„Imao je {valerku, ali je imao i moju majku. Voleo je i wu i moju majku.”

Lepa je bez oca ostala kada je imala samo dve godine, te je za{titni~ku figuru u wenom `ivotu preuzeo wen brat, koji se dugo protivi wenoj karijeri.

„On nije bio za to da ja budem peva~ica, mislio je da }u se odati pi}u, zato mi je branio. Dobijala sam od wega {amare, a posle toga sam i{la na audiciju. Kasnije mi je priznao da mi nikad ne bi branio da je znao da }u postati ovo {to jesam”, prisetila se Lepa. Wena najve}a qubav bio je Du{ko [trbac, koji je bio devet godina mla|i od we.

„Najvoqeniji mu{karac u mom `ivotu je bio Du{ko. On je preminuo kod sina u ^ikagu. Ja nisam znala {ta se desilo, saop{tili su mi da je preminuo kad je ve} pro{lo 15 dana”, rekla je Lepa.

^ola dva sata davao izjavu o bomba{kom

napadu na wegovu ku}u

Zdravko ^oli} je u policiji proveo gotovo dva sata daju}i izjavu povodom incidenta u kojem je 3. februara oko pet sati ujutru na wegovu porodi~nu ku}u ba~ena bomba.

Muzi~ka zvezda je, kako nezvani~no saznaje Kurir, saslu{an neposredno po povratku iz Hrvatske, gde je boravio i u trenutku bomba{kog napada, a pred nadle`nim organima izneo je sve detaqe koji bi mogli da pomognu u rasvetqavawu ovog nemilog doga|aja.

Prema re~ima izvora, ^oli} je bio smiren i stalo`en tokom razgovora sa policijskim slu`benicima. Strpqivo je odgovarao na sva pitawa, a akcenat saslu{awa bio je na mogu}im motivima napada.

Istra`iteqe je zanimalo da li se peva~ nekome zamerio, da li postoji osoba na koju sumwa, kao i da li on ili neko od ~lanova wegove porodice imaju eventualne dugove ili nera{~i{}ene

odnose koji bi mogli biti povod za ovakav ~in. - îm se vratio sa puta iz Hrvatske, Zdravko je bio u policiji i dao izjavu povodom nemilog doga|aja. Saslu{awe je trajalo oko dva sata. Peva~ je bio smiren, raspoloèn i odgovorio je na svako postavqeno pitawe i potpitawe nadle`nih organa. Akcenat je bio na tome da li se nekome zamerio, na koga sumwa i da li neko od uku}ana ima dugove ili nera{~i{}ewe ra~une. Zdravko je sve negirao. Posebno je istakao da se nikome nije zamerio i da u karijeri nije imao problema sa saradnicima, kolegama, a ni sa po{tovaocima wegovog lika i dela. Istakao je da neprijateqe nije pravio, niti ih ima, a da on zna. Nije èleo da upre prstom ni na koga sa estrade, a ni iz drugih miqeaobja{wava izvor.

OLIVERA I \OLE SU KASNILI NA SVOJE VEN^AWE, A KUMOVI SU IM BILI POZNATI MUZI^ARI:

Tokom razgovora dotakli su se i pitawa eventualnog privatnog gowewa napada~a. Iako je o toj mogu}nosti bilo re~i, peva~ je, prema saznawima, ostao pri stavu da osobe koje se dovode u vezu sa napadom ne}e privatno tuìti, niti krivi~no goniti. Smatra da iza svega stoji neko drugi i veruje da }e istraga pokazati pravu pozadinu incidenta. ôli} je navodno istakao da mu je najva`nije da sazna istinu, pre svega zbog bezbednosti svoje porodice. Kako je poru~io, èli da razume pravi razlog napada kako bi, ukoliko postoji bilo kakav problem, mogao da ga re{i i spre~i sli~ne situacije u budu}nosti.

Istraga je i daqe u toku, a nadle`ni organi rade na utvr|ivawu svih okolnosti ovog slu~aja, koji je uznemirio kako porodicu ^oli}, tako i javnost.

\or|e Bala{evi} je i pred mati~arem uspeo sve da nasmeje

Jedna od najve}ih qubavi poznatih parova na ovim prostorima, koja je trajala decenijama, ta~nije do wegove smrti 2021. godine, bila je izme|u \or|a i Olivere Bala{evi}.

Voqena mu je u mnogim pesmama bila inspiracija, a pozna-

to je da su joj posve}ene numere „Provincijalka” i naravno „Olivera”.

U braku su dobili troje dece, Jovanu, Jelenu i Aleksu, ali nikada nisu previ{e otkrivali o svom `ivotu. Jednom prilikom, Olivera

se prisetila wihovog ven~awa te 1981. godine. „Kasnili smo na sopstveno ven~awe… Tada je Jovana ve} bila ro|ena, kada smo se ven~ali, i ja sam zbog albuma za devoj~icu i slike `elela da budem u belom, mislim da je to san svake devojke, a \ole je bio neposredniji, on je imao farmerke i prsluk, patike naravno i stavio je bex – Mapete”, ispri~ala je Olivera jednom prilikom. Kumovi su im bili poznati muzi~ari, a ~uveni kantautor je i tada uspeo da nasmeje sve okupqene.

„Svadba je bila skromna, uprili~ena u ~etvrtak 7. maja 1981. godine, s obzirom na to da je \or|u umrla majka. Kumovi su bili Biqana Krsti} i Josip Bo~ek, koje je \ole ‚prevario’ rekav{i da treba da snimaju neku emisiju na televiziji i da obavezno ponesu li~ne karte. Ja sam imala uàsnu tremu, a \or|e je pravio viceve ~ak i na sopstvenoj svadbi. Kada su se otvorila vrata kod mati~ara i za~uli se zvuci ‚Svadbenog mar{a’, do~ekali su nas mati~ar i wegova asistentkiwa sa lentama, a \ole je to morao da prokomentari{e: ‚Oho – vidi Mis i prva pratiqa!’”, prisetila se ona u jednom intervjuu i dodala: „Kad su pitali da li neko ima ne{to da prijavi, on je mati~aru pruìo kqu~eve od automobila i rekao da ne{to nije u redu sa ler-gasom, auspuh ne{to ne radi dobro… I tako smo se mi ‚legalizovali’”, ispri~ala je ona. Podsetimo, \or|e je 2001. objavio album „Dnevnik starog momka” posve}en svojoj najve}oj qubavi i podr{ci. Svaka od dvanaest pesama nosi naziv nekog ènskog imena, a kombinacijom po~etnih slova tih imena, dobija se: Oqa je najboqa.

Okupili se ko{arka{i Srbije, Alimpijevi} i „orlovi” po~eli pripreme za me~eve sa Turskom

Ko{arka{i reprezentacije Srbije okupili su se uo~i utakmica koje }e odigrati protiv Turske u februaru i martu u sklopu kvalifikacija za plasman na Svetsko prvenstvo.

„Orlove” o~ekuju mo`da i dva presudna me~a u borbi za odlazak u Katar 2027. godine, prvo 27. februara od 19.00 u Dvorani „Aleksandar Nikoli}” u ^airu, a potom 2. marta u Istanbulu.

Srbija je ranije savladala [vajcarsku i Bosnu i Hercegovinu, pa }e dvome~ protiv Turske biti verovatno odlu~uju}i kada je u pitawu prva pozicija u grupi.

Na{a reprezentacija }e gotovo sigurno pro}i u drugu fazu kao jedna od prve tri selekcije, a potom sledi druga faza u kojoj }e odmeriti snage sa tri najboq selekcije iz grupe D, gde su Velika Britanija, Litvanija, Island i Italija (sve ~etiri selekcije imaju po tri boda).

Posle Turske, Srbija }e u julu odmeriti snage sa [vajcarskom na gostuju}em terenu, te Bosnom i Hercegovinom na doma}em, ~ime }e biti zatvoren prvi krug.

Plasman daqe obezbedi}e po tri najboqe ekipe iz ~etiri grupe druge faze, te je svaki bod protiv Turske, narodski re~eno, zlata vredan.

Na Alimpijevi}evom spisku se nalaze: Danilo An|u{i}, Aleksa Avramovi}, Filip Barna, Nemawa Dangubi}, Dejan Davidovac, Ogwen Dobri}, Savo Drezgi}, Asim \ulovi}, Strahiwa Gavrilovi}, Nikola Kalini}, Bal{a Koprivica, Arijan Laki}, Bogoqub Markovi}, Du{an Mileti}, Stefan Miqenovi}, Luka Mitrovi}, Stefan Momirov, Pavle Nikoli}, Jovan Novak, Aleksej Poku{evski, Du{an Risti}, Nikola Tanaskovi} i Uro{ Trifunovi}.

Imaju

mawe stanovnika od Srbije, a izdominirali

su na Zimskim olimpijskim igrama

Johanes Hoesflot Klaebo koji je apsolutni heroj jer je u kros-kantri doga|ajima osvojio {est od {est zlatnih medaqa

ZVEZDINA „NI[KA TVR\AVA:”

”@u}kova levica” kao temeq sezone koja mo`e da u|e u istoriju

Kup je Na{, grmelo je u „^airu” {estu godinu u nizu dok je crveno-beli dekor dominirao halom.

Ako je neko pomislio posle uvodnih minuta me~a da }e gledati uzbudqivo finale, grdno se prevario.

Crvena zvezda je na krilima napada~ke magije Xordana Nvore i Ogwena Dobri}a i defanzovne klinike Nikole Kalini}a brzo ubacila u ma{inu Megu i do kraja je u tom tempu samlela rezultatom 106:84.

Zvezda je tako {esti put u Ni{u podigla @u}kovu levicu i potvrdila dominaciju koja se otegla i ne prestaje.

Prvi trofej kao trener sa Zvezdom je podigao Sa{a Obradovi}, prvi pehar kao kapiten Ogwen Dobri}, a prvu MVP nagradu je podigao Xordan Nvora.

Zvezda je turnir osvojila savr{enim olujama koje su bile vi{e nego {to su rivali mogli da ponude. U svakom me~u se srela sa izazovima koje je re{avala ubitalnim serijama koje su bile kombinacija presinga i ubita~ne tranzicije koju je predvodio pomenuti Kalini} koji je igrao kao da juri svoj prvi trofej u karijeri, a ne da je bio i prvak Evrope. Jer, kad si {ampion, onda je svaki trofej jednako bitan.

Na drugoj strani, Xordan Nvo-

ra kome su se od me~a do me~a prikqu~ivali drugi saigra~i, razbijao je svake odbrane i spo-

qa i iznutra.

Trofej u rukama kapitena Ogwena Dobri}a

To je u zbiru protiv Mege zna~ilo da ne}e biti stresa. Zaustavqen Bogoqub Markovi}, obesmi{qen svaki poku{aj agresivne odbrane i na kraju veliko slavqe na parketu. Pored napada~ki spektakularnog Nvore koji je odigrao utakmicu turnira, treba ista}i sjajnu ulogu Ogwena Dobri}a koji je pogodio sedam trojki, kao i sjajnog Kalini}a u odbrani, dok je Izundu bio najve}a konstanta na ~itavom turniru. Na kraju najboqi strelac finala i MVP turnira bio sjajni Nvora za jo{ jedno slavqe Zvezde u potencijalno najboqoj sezoni u novijoj istoriji.

Sr|an \okovi}: Ni Novak nije verovao koliko sam verovao ja

[ta ako vam ka`emo da je najuspe{nija zemqa na upravo zavr{enim Zimskim olimpijskim igrama ima mawi broj stanovnika od Srbije i ne samo da je sada najuspe{nija nego i u istoriji takmi~ewa! Mo}na, premo}na Norve{ka je zavr{ila Zimske olimpijske igre u Kortini i Milanu na prvom mestu po svemu. Ova zemqa koja ima tek 5,7 miliona stanovnik (mawe od Srbije koja se trenutno procewuje na 6,5) je uspela da osvoji ~ak 41 medaqu {to je rekord Igara. Uz to je osvojila i najvi{e zlatnih medaqa (18), a tre}inu zlata je osvojio Johanes Hoesflot Klaebo koji je apsolutni heroj jer je u kros-kantri doga|ajima osvojio {est od {est zlatnih medaqa. Klaebo je sru{io rekord po broju zlatnih medaqa na Igrama koje ne ukqu~uju no{ewe {ortseva jer ima sad 11 zlatnih medaqa.

Samo jo{ Majkl Felps od svih olimpijaca ikada ima dvocifreni broj zlatnih medaqa i to ~ak 23.

Ovo je ~etvrti put zaredom da je Norve{ka najuspe{nija na Zimskim olimpijskim igrama, posledwi put je tu titulu uspela da joj „ukrade” Kanada u Vankuveru 2010. godine.

Norve{ka je ~ak 11 puta bila najuspe{nija na Zimskim olimpijskim igrama, SSSR je bio sedam puta, Nema~ka tri puta, a po jednom SAD, [vedska, Isto~na Nema~ka (Sarajevo, 1984. godine), Kanada i Rusija.

Norve{ka je osvojila 447 medaqa na Zimskim olimpijskim igrama u istoriji: 166 zlatnih, 146 srebrnih i 135 bronzanih.

„Gre{ke su neizbe`ne, ali istrajnost i vera u dete oblikuju wegov put ka uspehu”, stoji u opisu videa koji je objavqen na dru{tvenim mre`ama Fondacije Novak \okovi} i koji donosi pri~u Novakovog oca Sr|ana o roditeqstvu i Novakovom odrastawu.

„Upornost i ~vrstina Sr|ana \okovi}a doprinele su tome da Novak postane ono {to jeste danas. Wihova pri~a pokazuje koliko roditeqska podr{ka, doslednost i vera mogu oblikovati put mladog sportiste, dok se kroz izazove i naporan rad razvija puni potencijal deteta“, dodao je se daqe u opisu videa.

„Gre{io sam na tom putu, sigurno. Vi{e puta tokom wegovog stasavawa, i kao ~oveka i kao sportiste. Ali ne bih ni{ta mewao. Sve bih uradio isto“, rekao je Sr|an \okovi}.

Ne krije da je ponekad bio previ{e strog i „tvrd“ u svojim stavovima, ali je uveren da je upravo to doprinelo i pomoglo Novaku:

„Jer bez te moje tvrdo}e, bez te moje upornosti, bez te moje vere da }e uspeti – naravno, potkrepqene mi{qewem brojnih stru~waka iz celog sveta – ne

bi se dogodilo ni{ta. Niko nije verovao kao {to sam ja verovao, pa ni on sam. Nije ni on verovao“. Novak \okovi} je posle pobede protiv Janika Sinera, kada je na kameri }irilicom napisao: „Ne{to ste rekli“ ponovo pomiwao svog oca. Novak je objasnio da je poruka bila upu}ena svima koji nisu verovali u wega: „Da, za wih je. Pro~itali ste. [to ka`e moj }ale – za sve one stru~wake koji boqe znaju. Za wih je. Prepozna}e se“, rekao je \ okovi} u Melburnu. Novak je o svom ocu i wihovom odnosu govorio i posle osvajawa turnira u Atini pro{le godine:

„Retko kada ima{ priliku da igra{, a da su tu porodica i prijateqi, da ste svi zajedno. Poku{ao sam to da iskoristim i da im pruìm zadovoqstvo kada dolaze na moje me~eve. Neki su umalo doìveli sr~ani udar, jedan od wih je moj otac. Rekao bih da se navikao, ali… Ne moè da izdrì sve te emocije, tako da mu ovog puta nisam mnogo pomogao. Videli smo se posle me~a i izgledalo je kao da je on igrao. Naravno da sam znao gde sede u dvorani, mo`da sam imao i malo dodatnog pritiska, ali i lep ose}aj zbog toga“, rekao je Novak.

NAJVE]A [TETA DO SADA NA ”MARAKANI”: Uni{tene stolice, semafor i toaleti, evo koliki }e ra~un Zvezda dostaviti Partizanu

Crvena zvezda je objavila kako izgleda ju`na tribina nakon ve~itog derbija u kom su crveno-beli sa 3:0 savladali Partizan. Deo tribine koji je bio rezervisan za gostuju}e navija~e je i ovog puta vandalizovan, pa se tako nastavqa duga i neprijatna istorija uni{tavawa tu|e imovine.

I dok niko ne poku{ava to da spre~i nakon toga se objavquju apeli da je {teta ogromna. Tako iz Crvene zvezde sada navode da je „najve}a {teta do sada” i licitiraju svotom od 200.000 evra. Naveli su da je su uni{tene stolice, semafor, toaleti i kapije. Podsetimo, „grobare” je sa~ekao uvredqiv transparent, a ta provokacija se nije slu~ajno na{la na krovu stadiona „Rajko Miti}”. Ubrzo je usledila reakcija „grobara” koji su spalili ogromni transparent, a nakon toga i odlu~ili da spale neke stolice, {to je, na`alost, ve} uobi~ajena praksa.

Obi~no je doma}in dostavqao ra~un timu ~iji su navija~i, ostaje da se vidi da li }e i sada to biti slu~aj.

KRAJ POSLE DEBAKLA:

Partizan smenio trenera Stojakovi}a

Partizan je odlu~io da smeni trenera Nenada Stojakovi}a nakon debakla u 178. ve~itom derbiju i poraza od 3:0 protiv Crvene zvezde.

Koliko je Partizan izgledao inferiorno najboqe svedo~i podatak da je najboqi igra~ crno-belih bio golman Marko Milo{evi}.

Partizan je od dolaska Nenada Stojakovi}a izgledao kao tim bez ideje, a Uprava koja ga je dovela nije stala iza wega posle po~etnih neuspeha...

Na pitawe o ostavci posle derbija bio je kratak. „Nemam komentar na to”.

Smatra da je on glavni krivac. „Najve}a odgovornost je na meni. Kad se zavr{i utakmica negativno ili nere{eno, najve}u odgovornost nosi trener”.

IZBA^ENI ZBOG ZASTAVE SRBIJE: Dok je Joki} radio nestvarne stvari, na tribinama - drama

Navija~i sa ogromnom zastavom Srbije izba~eni su iz „^ejs centra” u San Francisku u toku susreta.

Na snimku se jasno videlo kako obezbe|ewe dotr~ava do para i pokazuje im da krene sa wim ka vrhu stepeni{ta.

Sve se to de{avalo dok je Joki}u falila samo jedna jedina asistencija za tripl-dabl {to dovoqno govori kako je igrao. Jedno mogu}e obja{wewe je ~iwenica da je zastava bila prevelika u odnosu na propise i da je ometala druge da gledaju me~, iako su kartu platili.

Za sada nema obja{wewa.

Kostov je Zvezdino blago, magija Kataija ne zna za godine, Arnautovi}

Vasilije Kostov, Aleksandar Katai i Marko Arnautovi} postigli su golove u 178. ve~itom derbiju, a Crvena zvezda je na Marakani pobedila Partizan sa 3:0 u 24. kolu Superlige Srbije.

Pokazala je Zvezda da je u ovom trenutku mnogo boqi tim od Partizana, sada je znatno bli`a devetoj uzastopnoj tituli, a tri pomenuta igra~a ostavili su najja~i utisak na derbiju.

Utakmica je prakti~no re{ena u dubokoj nadoknadi prvog poluvremena, kada je Vasilije Kostov glavom {utirao posle centar{uta Aleksandra Kataija i pogodio za 1:0.

Taj gol je potpuno slomio crno-bele, koji su bili potpuno nadigrani u nastavku, po{to su po terenu plesali i Katai i Arnautovi}, mada ni ostali igra~i Zvezde nis bili lo{i.

Pre centar{uta, Katai je lo{e izveo slobodan udarac, ali mu se lopta odbila, a onda je fenomenalnim driblingom izbacio Milana Vukoti}a, ni Roganovi} nije stigao da ga izblokira, a Kostov je bio na pravom mestu u pravo vreme. Tako je postao najmla|i strelac u istoriji duela Zvezde i Partizana, po{to je mre`u ve~itog rivala zatresao sa 17 godina, devet meseci i 11 dana.

Oborio je rekord koji je dr`ao Andrija Maksimovi}, koji je u aprilu 2025. godine pogodio u derbiju sa 17 godina, 10 meseci i sedam dana.

Ve} po~etkom drugog dela moglo se osetiti da }e Zvezda uve}ati prednost i na kraju ubedqivo slaviti, a pretili su upravo Kostov, Katai i Arnautovi}, pre nego {to je Marko u 56. minutu sa 20-ak metara u padu sjajno pogodio uz stativu za 2:0.

Ipak, najlep{a akcija bila je kod tre}eg gola Zvezde. Mateus je ispucao loptu, Katai je glavom odlo`io za Arnautovi}a, koji je prona{ao Kostov ba{ kako treba. Lucidan pas petom 17-godi{waka omogu}io je Kataiju {ansu, koja je rutinski realizovana. [to se Kostova ti~e, on }e verovatno ve} na leto promeniti sredinu, a Zvezda bi sa wegovim transferom mogla da obori rekord. Prema nea`uriranim podacima sa sajta Transfermarkt, Kostov trenutno vredi bar 10 miliona, iako je jasno da je wegova cena mnogo ve}a.

Zvezda }e pa`qivo razmisliti gde }e ga poslati kada za to do|e pravo vreme, a nije tajna da ga skauti ~ak i velikog Arsenala prate. Interesovawe je ogromno, cena raste, a Zvezda sa wim na terenu

profitira i mirno ~eka pravu priliku za prodaju. Kostov mo`e da igra na vi{e pozicija, mada uglavnom kao (predwi) vezni, a ~ak se i na krilu dobro snalazi. U Zvezdinom prvom timu je dobio {ansu ba{ u pravo vreme, a ove sezone u Superligi Srbije ima devet golova uz sedam asistencija, dok je u Evropi dva puta tresao mre`u.

Kada govorimo o Kataiju, mnogo toga moè da stane u jednu re~, odnosno wegov nadimak - Magiko. Sa 35 godina je najboqi strelac Superlige Srbije (17 golova), a pogotkom u derbiju postao je i tre}i najboqi strelac u istoriji Zvezde. Sada su ispred wega Bora Kosti} (230) i Dragan Xaji} (155), dok Katai ima 150 golova i prestigao je Du{ana Savi}a (149). Driblinzi, dobro kretawe, ose}aj na terenu, dodavawa, golgeterski instinkt... Ma, sve smo videli od Kataija, koji se u poznim igra~kim godinama preporodio. Promenio je ishranu i stil ìvota, kao i pristup treninzima, pobedio je bolest krvi i u posledwe vreme pokazuje da je jedan od najboqih na ovim prostorima. Sada je uz wega i preiskusni Arnautovi}, ina~e dve godine stariji, koji je ove sezone ispunio snove - zaigrao za Zvezdu i postigao gol u ve~itom derbiju. Jeste proma{io nekoliko izglednih {ansi, imao je i u Lilu dva zicera, kao i ranije tokom sezone neke prilike u kojima je morao boqe, ali vi{e se pamte ovakvi wegovi golovi kao protiv Partizana. Sada se u Zvezdi nadaju da }e proraditi i u Evropi, ba{ u nokaut fazi. „Marku nije zanimqivo kad da gol iz lak{ih situacija, voli iz teìh”, rekao je Dejan Stankovi} kroz {alu posle derbija. U ovoj celoj pri~i ne smemo da zaboravimo ulogu ba{ pomenutog trenera, koji je ta~no znao {ta mu je potrebno u derbiju. Na me~u protiv Lila u gostima pro{log ~etvrtka (0:1) je odmarao Kostova, dok su Katai i Arnautovi} u{li sa klupe u drugom poluvremenu, a onda su ba{ wih trojica re{ili derbi. Nije to slu~ajno. Stankovi} je napravio pravu selekciju, znao je koga }e kada koristiti i treba mu odati priznawe za dosada{wi rad u Zvezdi, mada posao jo{ nije gotov - ni u prvenstvu ni u Evropi. Pred Zvezdom je vaàn revan{ sa Lilom u Beogradu (~etvrtak, 18.45), vide}emo {ta je Stankovi} spremio za taj me~ i kakvu }e ulogu imati dva prekaqena majstora fudbala, ali i Kostov, koji sebi diè cenu iz utakmice u utakmicu.

Vasilije Kostov

Aleksandar Katai Marko Arnautovi}

THURSDAY l ^ETVRTAK 26. 2. 2026.

ZAVR[ENE ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE:

Norve`ani dominirali, Australijanci zabele`ili rezultate za istoriju

Tokom protekle dve sedmice na severu Italije, takmi~ari iz Australije nadma{ili su u~inak iz Pekinga 2022. i sa {est osvojenih medaqa ostva-

u paralelnom skijawu na mogulima, kao i snouborderka Xosi

Baf. Srebrom su se okitili Skoti Xejms u snouborderskim akrobatskim skokovima i Dani-

2026.

rili novi najboqi rezultat na zimskim olimpijadama. Apsolutni junak nadmetawa je nordijski skija{ Johanes Klebo, osvaja~ rekordnog broja zlatnih medaqa u istoriji Igara~ak 11!

Sve~anom ceremonijom odr`anom u Veroni, u nedequ uve~e su zatvorene 25. Zimske olimpijske igre.

Dvonedeqno nadmetawe u 16 sportova osta}e upisano zlatnim slovima u sportsku istoriju Australije, kao najuspe{nije ikada. Australijski sportisti vra}aju se ku}i sa {est osvojenih medaqa – tri zlata, dva srebra i jednom bronzom.

Najsjajnija odli~ja osvojili su Kuper Vuds i Xakara Entoni

jela Skot u skija{kim skokovima slobodnim stilom, dok je bronza pripala Metu Gremu u skijawu na

mogulima.

Time su australijski sportisti nadma{ili u~inak sa Igara u Pekingu 2022. kada su osvojili ~etiri medaqe.

Najuspe{nija nacija na Zimskim olimpijskim igrama u Milanu i Kortini bila je Norve{ka, koja je postavila novi rekord sa ~ak 41 odli~jem - 18 zlata, 12 srebra i 11 bronzi. Druge su SAD sa 33 medaqe, a tre}e mesto zauzela je Holandija sa 20. U ukupnom poretku, Australija je bila 14. Apsolutni junak takmi~ewa bio je nordijski skija{ Johanes Hesflot Klebo iz Norve{ke, koji je postao prvi takmi~ar u istoriji sa {est zlatnih medaqa na jednim Igrama. Klebo je sada najuspe{niji sportista svih vremena na zimskim Olimpijadama sa neverovatnih 11 najsjajnijih odli~ja.

Ina~e, posledwi takmi~arski dan tradicionalno je zavr{en finalnim utakmicama u hokeju na ledu. U mu{koj konkurenciji zlato je osvojila reprezentacija SAD, pobedom protiv Kanade od 2:1 u produ`etku.

Bila je to prva olimpijska titula za Amerikance posle ~ak 46 godina, a uspeh je upotpunila `enska selekcija koja je tako|e bila boqa od Kanade u me~u za zlatnu medaqu, tako|e rezultatom 2:1.

Naredne Zimske olimpijske igre odr`a}e se 2030. godine u regionu Francuskih Alpa. SBS na srpskom

Moto GP trka za Veliku nagradu Australije od 2027. u Adelejdu

Trka za Veliku nagradu Australije u Moto GP {ampionatu od 2027. godine bi}e vo`ena na ulicama Adelejda, saop{tili su organizatori.

Ugovor je potpisan do 2032. godine, a ulice Adelejda zameni}e legendarnu stazu „Filip Ajlend” u Melburnu.

Organizatori Velike nagrade Australije su objavili da }e trka biti vo`ena u centru Adelejda uz „beskompromisne bezbednosne standarde potrebne u modernoj eri ovog sporta”.

Prva Velika nagrada Australije u Adelejdu bi}e odr`ana u novembru 2027. godine.

Staza }e biti duga~ka pribli`no 4,195 kilometara i ima}e 18 krivina kroz gradske ulice, omogu}avaju}i voza~ima da dostignu brzine ve}e od 340 kilometara na sat.

Organizatori su naveli da dizajn staze prati plan ~uvene staze u Adelejdu koja je bila doma}in trka Formule 1 od 1985. do 1995. godine, sa zna~ajnim prilago|avawima potrebnim da bi se osigurala bezbednost voza~a.

Ovogodi{wa trka u Australiji bi}e odr`ana 25. oktobra u Melburnu. Nova sezona u Moto GP {ampionatu po~iwe 1. marta trkom na Tajlandu.

Formula 1: Bahrein

otkrio karte, ~etiri tima u borbi za vrh, Australija otvara sezonu spektaklom

Posle testirawa u Bahreinu postalo je jasno {ta koja ekipa mo`e u novoj sezoni Formule 1, a start je zakazan od 6. do 8. marta u Australiji.

U zavr{nim satima drugog predsezonskog testa u Bahreinu brojne ekipe su pre{le na vo`wu na mekim pneumaticima, {to je omogu}ilo precizniju sliku o tome kako se 11 timova trenutno rangira pred po~etak {ampionata. ^ETVORKA KOJA OBE]AVA SPEKTAKL

Tokom tre}eg i posledweg dana testirawa, Mercedes, Ferari, Meklaren i Red Bul su u razli~itim momentima pokazali tempo koji ih bez dileme svrstava me|u ~etiri najja~e ekipe uo~i nove sezone.

Ipak, pitawe ko je trenutno na vrhu ostaje otvoreno. Mercedes deluje najsigurnije i najstabilnije, ali nisu prikazali prave performansne simulacije, dok pouzdanost ostaje blaga senka nakon {to je Kimi Antoneli izgubio dragoceno vreme na stazi zbog problema sa pneumaticima.

Ferari je, s druge strane, blistao po pitawu pouzdanosti. U zavr{nici, [arl Lekler je za volanom demonstrirao impresivne performanse koje su podigle o~ekivawa navija~a.

Red Bul je jo{ jednom bio ~vrst i konkurentan, naro~ito sa Maksom Ferstapenom, koji je imao znatno boqu pouzdanost u odnosu na novog timskog kolegu Isaka Ha|ara. Bolid je ostavio sna`an utisak i uliva poverewe pred start {ampionata.

Aktuelni svetski {ampion Meklaren podigao je tempo posledweg dana testirawa. Deluje da je tim napravio veliki iskorak u razumevawu svog bolida u pore|ewu sa prvim danom, ~ime je dodatno zakomplikovao borbu za vrh.

Te{ko je zamisliti uzbudqiviji uvod u sezonu, a Australija bi mogla da donese ~etvorostruku bitku za pobedu ve} na samom startu.

HAS KRENUO TIHO, ALI MO]NO

Ameri~ki tim Has mo`da nije bio u centru pa`we, ali je u Bahreinu radio temeqno i efikasno. Pouzdanost je bila na zavidnom nivou tokom celog testa, a takav trend nastavqen je i posledweg dana.

Retko kada je Has imao ovako mirne i produktivne pripreme jo{ od debitantske sezone 2016. godine. Uz pouzdanost, bolid je pokazao i respektabilnu brzinu.

Naravno, predsezonske rezerve uvek postoje, ali deluje da Has napada sam vrh, ostavqaju}i iza sebe Alpinu.

„Zavr{ili smo posledwi dan u Bahreinu i izuzetno sam ponosan na ogroman rad koji je ceo tim ulo`io tokom testirawa”, izjavio je Oli Berman.

On je potom dodao:

„Koraci koje smo napravili su impresivni, a ju~era{wi dan je bio najproduktivniji od svih.”

VILIJAMS PO PLANU, ALI SA ZADR[KOM

Vilijams je u Bahrein stigao sa hendikepom, nakon {to je propustio test u Barseloni.

Karlos Sainc naglasio je da u prvi deo sezone ulaze sa ni`im o~ekivawima nego 2025, svesni da startuju iz blagog zaostatka.

Aleks Albon dodaje:

„I daqe imamo mnogo toga da razumemo i postoji dosta performansi koje tek treba da izu~imo, ali drago mi je da su testovi pro{li po planu. Sada je fokus na maksimalnoj pripremi za prvu trku sezone.”

ASTON MARTIN – BOLAN KRAJ TE[KOG TESTA

Kako je rekao Lens Strol, Aston Martin je imao „izazovne dve nedeqe“ u Bahreinu. Testirawa su bila optere}ena problemima sa pouzdano{}u, a posledwi dan bio je posebno te`ak, svega {est krugova i prekid dva sata ranije zbog nedostatka delova Hondine pogonske jedinice.

„Jasno je da bolid nije tamo gde `elimo kada su performanse u pitawu i znamo da nas ~eka mnogo rada u narednim nedeqama i mesecima”, rekao je Strol.

Aston Martin je test zavr{io sa samo 128 krugova ~ak 78 mawe nego prethodne sedmice i najmawe od svih timova ove nedeqe. [ef operacija na stazi Majk Krak priznao je da tim u sezonu ulazi sa zaostatkom, jer nisu uspeli da ispune standardne zadatke zimskog testirawa.

Osvaja~i medaqa Danijela Skot i Kuper Vuds nosili su australijsku zastavu na ceremoniji zatvarawa ZOI

Ferari je blistao po pitawu pouzdanosti. U zavr{nici, [arl Lekler je za volanom demonstrirao impresivne performanse koje su podigle o~ekivawa navija~a