Srpski glas 25. septembar

SRBIJA NA MAPI GURMANA:

Na listi najboqih sireva

na{ao se i srpski, vredan 1.000 evra po kilogramu

Sirevi i daqe ostaju jedna od najomiqenijih namirnica u svetu i veoma su ceweni zbog raznovrsnih ukusa i jedinstvene istorije. ^esta je praksa da putnici posete neko selo ili impresivne planine kako bi probali, po mnogima, savr{eni zalogaj napravwen od mleka. U potrazi za jedinstvenim sirovima Evrope, jedan od wih se na{ao u Srbiji - skup, ali veoma ukusan.

Mocarela, ~edar, kamamber, pa onda na{i, zlatiborski, sjeni~ki, homoqski sirevi su klasici u gastronomiji koji su dobro do{li i kao predjelo, ali i kao magi~an sastojak mnogih specijaliteta. Ipak, pronala`ewe specifi~nih sireva je zapravo pravo pute{vestije gde svaki zalogaj opravdava potro{eni novac i pre|ene kilometre, smatraju turisti~ki i gastronomski znalci. Ipak, postavqa se pitawe koliko daleko biste oti{li da probate savr{en sir?

Izgleda i ne tako daleko, sude}i prema Jurowuzu, jer se u nedavno objavqenom tekstu preporu~uje upravo jedan sir iz na{e zemqe. Naravno, ne treba zanemariti i one koji se prave u [vajcarskoj, Italiji, Nema~koj, [paniji, jer tako|e nude jedinstvene ukuse i tradiciju koja ~uva kulturni identitet svakog regiona.

Ovaj srpski sir je po mnogo ~emu specifi~an, jer nije napravqen od kravqeg ili kozijeg mleka, kako je uobi~ajeno, ve} od magare}eg, mada, ponekad i u me{avini sa kozjim mlekom. Proizvodi se u rezervatu Zasavica, nedaleko od Sremske Mitrovice.

Za proizvodwu samo jednog kilograma ovog sira potrebno je oko 25 litara mleka, {to ga ~ini zapawuju}e skupim - oko 1.000 evra po kilogramu. Na cenu uti~u i tro{kovi o~uvawa rezervata i brige o magaricama, ukqu~uju}i mu`ewe do tri puta dnevno zbog wihovog izuzetno malog prinosa mleka.

Tako|e, u rezervatu se mogu kupiti i drugi proizvodi od magare}eg mleka, kao {to su kozmetika i likeri.

Kao bonus, predla`e se u`ivawe u gledawu magaraca i drugih autohtonih `ivotiwa, kao {to je mangulica i to sve u netaknutoj prirodi, idealnoj za mirne vo`we rekom ili piknike.

Jo{ se predla`e da se obavezno probaju ~varci i lokalne rakije od kru{ke ili {qive, u tradicionalnim srpskim seoskim doma}instvima u Zasavici.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Kome su i za{to u strahu velike o~i

Zli balkanski duhovi ponovo su se uznemirili. Vojna parada „Snaga jedinstva”, koja je odr`ana je u subotu u Beogradu, povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, uskome{ala je strasti u Pri{tini, Zagrebu, Sarajevu i Podgorici.

Tri susedne zemqe i albanska javnost u Pri{tini, i daqe uporno „tuma~e” kakvu je to navodno opasnu poruku Beograd poslao odr`avawem ove parade.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, podsetimo, naglasio je uo~i parade da ona predstavqa pokazivawe na{e snage kao odvra}aju}eg faktora za svakog potencijalnog agresora i rekao je da nikoga ne}emo i ne `elimo da napadnemo.

U Crnoj Gori, o~ekivano, Demokratskoj partiji socijalista Mila \ukanovi}a najvi{e je zasmetao prikaz mo}i srpske vojske, a prst u oko im je to {to su pripadnici Vojske Crne Gore prisustvovali doga|aju.

Po starom modelu pla{ewa stanovni{tva, kako }e neko „Crnu Gori odneti u ^a~ak”, sada vi~u kako }e neko Crnu Goru „ugurati u tzv. srpski svet”.

Mediji u Pri{tini pi{u da su „nekada{wi kolonisti” postali „budu}a pretwa”.

Kao i uvek, pozivaju se na isti {ablon – Rusija i „srpski svet”. S tim u vezi su navode da je zvani~ni Beograd centar iz koga se {iri ruski uticaj na Balkanu, a da je vojna parada poku{aj da se demonstrira sila po uzoru na Rusiju i Kinu. Nisu propustili da pomenu „srpski svet” i u tom kontekstu prisustvo predsednika Republike Srpske Milorada Dodika ovom doga|aju. Vaqalo bi pomenuti da su pre ne{to vi{e od pet meseci Zagreb, Tirana i Pri{tina sklopile pakt o vojnoj saradwi, a nedavno su krenuli i u „realizaciju” vojne saradwe, najavquju}i nabavku oru`ja iz SAD i odr`avawe multinacionalnih NATO ve`bi. U Zagrebu uzavrelo – u danima

uo~i odr`avawa parade pojedini hrvatski portali rasplamsavali su strasti – spomiwali Vukovar i pripreme za paradu i tenkove na ulicama Beograda. Nakon parade oglasio se i nekada{wi domobran i aktuelni izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Tonino Picula.

„Pokazao je (Aleksandar Vu~i}) vojnu opremu kupqenu i na istoku i na zapadu, ~ime je ponovo poslao poruku da sedi na vi{e stolica. Istovremeno se zahvalio ruskim obave{tajnim slu`bama koje su ga, navodno, upozorile da }e oko prve godi{wice tragedije u Novom Sadu biti ponovqen poku{aj wegovog svrgavawa”, rekao je ponosni hrvatski domobran.

Simboli~no, on je povodom 30 godina od operacije „Oluja” u kojoj je proterano vi{e od 200.000, a nestalo ili ubijeno oko 2.000 Srba, objavio svoju fotografiju iz ratnih dana na kojoj nosi uniformu i dr`i pu{ku.

Svojih pet minuta slave ugrabio je i zamenik predsedavaju}eg Ve}a ministara BiH i ministar odbrane Zukan Helez, poru~iv{i izme|u ostalog da je „parada totalni fijasko vladaju}eg re`ima”.

„Bosna i Hercegovina se ne pla{i oru`ja iz muzeja. Mi se ne bojimo ni tenkova starijih od vojnika koji ih voze, niti parade izgra|ene na propagandi. Zabrinuti smo jedino zbog politike koja i daqe sawa ‚veliku Srbiju’,

uprkos tome {to se istorija jasno izjasnila o tom snu. Umesto {to paradira, Vu~i} bi napokon mogao organizovati paradu priznawa realnosti: da su susedi Srbije suverene dr`ave. Da novih granica ne}e biti. I da Balkan vi{e nikada ne}e biti igrali{te za tu|e komplekse”, zakqu~io je on.

A o tome ko kakve snove sawa, ipak, najboqe svedo~e pretwe koje je Zukan Helez javno uputio Srbima. Zbog wegovih pretwi novim etni~kim ~i{}ewem nisu usledile reakcije, a kamoli osude.

Pre ne{to vi{e od godinu dana, izjavio je da }e bo{wa~ke vlasti, u svetlu Rezolucije o Srebrenici zatra`iti ukidawe Republike Srpske, tako {to }e ona biti podeqena na dva kantona, a weno ime biti izbrisano zauvek.

Odgovorio mu je srpski ministar odbrane Bratislav Ga{i}. „Helezovi istupi su vrlo neprijateqski nastrojeni prema Srbiji i srpskom narodu iako sa na{e strane ni~im nisu isprovocirani. Republika Srbija je suverena zemqa i ima pravo da organizuje vojne parade u svom glavnom gradu kada god to smatra za shodno. Ocena ‚da ni jedan ozbiqan me|unarodni zvani~nik nije prisustvovao paradi’ je svojevrstan diplomatski autogol BiH s obzirom na rang li~nosti koje su se tu nalazile uz predsednika Vu~i}a”, konstatovao je Ga{i}.

Oksford i Kembrix nisu vi{e me|u

Oksford i Kembrix vi{e nisu me|u tri najboqa britanska univerziteta, prema rang listi koju je objavio list „Tajms”.

Vodi~ za najboqe univerzitete ~asopisa „Tajms” i „Sandej tajms” rangira institucije na osnovu kvaliteta nastave, iskustva studenata i izgleda za diplomirawe.

Po prvi put u istoriji vodi~a dugoj 32 godine, dva najstarija i istorijski najpresti`nija univerziteta u Velikoj Britaniji nisu se plasirala me|u prva tri, ve} dele ~etvrto mesto. Londonska {kola ekonomije osvojila je prvo mesto drugu godinu zaredom, dok je Sent Endruz bio drugi, a Univerzitet u Daramu tre}i.

List navodi da, uprkos padu u ukupnom plasmanu, Kembrix i daqe dominira u pojedina~nim predmetima, gde zauzima prvo mesto na tabelama iz 14 predmeta.

Oksford je progla{en medicinskim fakultetom godine za 2026. godinu, prema pisawu ~asopisa „Tajms”.

Institucija se posledwih dana suo~ila sa skandalom nakon {to je novoizabrani predsednik wenog debatnog kluba, Xorx Abarawe, na dru{tvenim mre`ama proslavio ubistvo konzervativnog aktiviste ^arlija Kirka.

Debatno dru{tvo Oksfordske unije osudilo je wegove re~i, nagla{avaju}i da one ne predstavqaju wihove stavove, i izrazilo sau~e{}e Kirkovoj supruzi i dvoje dece. Dovoqan broj ~lanova kluba podr`ao je predlog za izglasavawe nepoverewa radi smene novoizabranog predsednika.

RUSIJA NA PRVOM MESTU PO UDELU @ENA U BROJU STANOVNIKA: Kakva je statistika u ostalim zemqama sveta

Ruska Federacija na{la se na prvom mestu na svetu po udelu `ena u ukupnom broju stanovnika - udeo pripadnica ne`nijeg pola iznosi 63 procenta, pokazuju podaci.

Prema posledwoj proceni, 1. januara 2025. godine u Rusiji je `ivelo ne{to vi{e od 146 miliona stanovnika, a saglasno najnovijem istra`ivawu analiti~ke kompanije Civixplorer, koje je obuhvatilo najve}e zemqe sveta, udeo mu{karaca i `ena u populaciji Rusije iznosi 37 prema 63 procenta. Sa ovakvim procentualnim u~e{}em Ruska Federacija dospela je na prvo mesto na svetu i postala zemqa sa najve}im procentom `ena me|u stanovnicima.

OSIM U RUSIJI, VI[E @ENA NEGO MU[KARACA IMA I U OVIM ZEMQAMA SVETA

Vi{e `enskog nego mu{kog stanovni{tva ima i u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama (52,7 posto prema 47,3 procenta), Brazilu (53,3 posto prema 47,6 procenata), Banglade{u (53,8 posto prema 47,2 procenta), Meksiku (54,4 posto prema 45,6 procenata), Japanu (55,5 posto prema 44,5 procenata), Nema~koj (52,3 posto prema 47,4 procenata), Etiopiji (50,7 prema 49,3 posto), kao i Tajlandu (55 prema 45 posto), pi{e Moskovski komsomoqec, pozivaju}i se na rezultate istra`ivawa.

U OVIM DR@AVAMA JE DEMOGRAFSKA SLIKA POTPUNO DRUGA^IJA - UDEO MU[KARACA VE]I

Ve}i deo mu{karaca u broju stanovnika primetan je u Japanu (53,9 procenata prema 46,1 posto), Indiji (55,8 procenata prema 44,2 posto), Pakistanu (53,4 posto prema 46,6 procenata), Nigeriji (51,9 posto prema 48,1 procenat), Filipinima (50,3 posto 49,7 procenata), Egiptu (55,3 posto prema 44,7 procenata), Vijetnamu (50,9 posto prema 49,1 posto), Iranu (52,7 posto prema 47,3 procenata) i Turskoj (50,9 posto prema 49,1 posto).

OVE DVE ZEMQE IMAJU ISTI PROCENAT MU[KOG I @ENSKOG STANOVNI[TVA

U dve ve}e zemqe sveta udeo mu{kog i `enskog stanovni{tva je skoro pa savr{eno izbalansiran - u pitawu su Indonezija i Demokratska Republika Kongo. U Indoneziji, koja broji oko 283,5 miliona stanovnika, ima samo 38 hiqada mu{karaca vi{e nego `ena, dok u Demokratkoj Republici Kongo, koja ima 109,3 miliona stanovnika, ima 27 hiqada vi{e `ena nego mu{karaca.

TRAMP POTPISAO UKAZ:

”Antifa” i zvani~no doma}i teroristi

Ameri~ki predsednik Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se „Antifa” progla{ava za teroristi~ku organizaciju.

Odluka predstavqa reakciju na nedavni atentat na republikanskog aktivistu ^arlija Kirka, jer je osumwi~eni za to ubistvo indirektno povezan sa jednom od „antifa” organizacija.

„Antifa je militantna, anarhisti~ka organizacija koja direktno poziva na zbacivawe vlade SAD, policije i na{eg zakonskog poretka, a za postizawe tih ciqeva koristi kampawu nasiqa i terorizma”, ka`e se u tekstu ukaza.

Kako navodi Tramp, „Antifa” vrbuje, obu~ava i radikalizuje Amerikance kako bi u~estvovali u nasilnom suzbijawu politi~ke aktivnosti, i sara|uje sa drugim organizacijama koje za ciq imaju promociju politi~kog nasiqa i represiju nad slobodom govora, {to predstavqa doma}i terorizam.

Ovim ukazom se daju ovla{}ewa svim agencijama ameri~ke vlade da sprovode operacije i krivi~ne postupke protiv „svih osoba koje tvrde da deluju u ime Antife, ili koji tim osobama ili Antifi pru`aju materijalu podr{ku”.

Etiketa doma}eg terorizma razlikuje se od me|unarodnog terorizma utoliko {to neke agencije koje imaju antiteroristi~ki mandat, poput CIA, nemaju ovla{}ewa da deluju unutar SAD.

Opozicione demokrate su kritikovale Trampov potez kao otvorena vrata za represiju neistomi{qenika.

„Antifa” „nema definisanu organizacionu strukturu i rukovodstvo” tako da ovaj ukaz omogu}ava Trampu da „ka`wava svoje neprijateqe i potencijalno ozna~i bilo kog Amerikanca kao teroristu”, izjavio je kongresmen Beni Tompson, demokrata iz Misisipija.

Moderna „Antifa” je koalicija anarho-marksisti~kih grupa {irom SAD osnovana 2014, koja je ime i simboliku preuzela od nema~kih komunista i socijaldemokrata iz Vajmarske republike. Nisu aktivni samo u SAD, ve} i u Velikoj Britaniji i nekoliko zemaqa EU.

Prose~na odrasla osoba provede na telefonu 88 dana godi{we, pokazalo je istra`ivawe

Saglasno najnovijem istra`ivawu, prose~na odrasla osoba 88 dana godi{we provede koriste}i mobilni telefon. Ova brojka zabriwava naro~ito imaju}i u vidu da su ve}inski korisnici telefona pripadnici mla|ih generacija. Prate}i navike 17 hiqada odraslih iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Velike Britanije, [panije, Vijetnama, Ju`ne Afrike, Brazila, Nema~ke, Indije i Ujediwenih Arapskih Emirata, istra`iva~i su do{li do {okantnog saznawa: prose~na odrasla osoba dnevno provede koriste}i telefon ~ak 5 sati i 48 minuta. Kada se ta brojka pomno`i brojem dana u godini dolazi se do jo{ stra{nijeg zakqu~ka - dobar deo stanovni{tva „ubije” 88 dana godi{we gledaju}i u ekran telefona.

PRIPADNICI GENERACIJE ZED NAJVI[E KORISTE

TELEFONE: 10 POSTO WIH

NA TELEFONU POLA DANA

Mla|e generacije, ponajvi{e pripadnici generacije Zed, provode najvi{e vremena na telefonu - vi{e od 6 i po sati dnevno, dok svaki deseti pripadnik generacije Zed mobilni telefon ne ispu{ta iz ruku ~ak pola dana! Pritom, ~ak 62 procenta mladih navodi kako ih „skrolovawe” dru{tvenim mre`ama i komuni-

AUTOBUSI BEZ VOZA^A

Pametni prevoz na ulicama Luksemburga

Luksemburg je pokrenuo pilot projekat sa dva besplatna autonomna elektri~na {atla u gradu E{, koji su deo projekta nacionalne `elezni~ke kompanije (CFL). Kompanija je ina~e testna platforma za budu}nost pametne mobilnosti.

U ovom gradu pu{tena su u rad dva autonomna, elektri~na {atl autobusa, koji su deo gradskog prevoza. Oni saobra}aju ulicama grada radnim danom u periodu od 9 do 14 ~asova, na ruti koja je duga~ka pet kilometara. Maksimalna brzina kretawa im je 25 kilometara na ~as. Predstavqaju dopunu redovnom gradskom saobra}aju.

Vozila su opremqena senzorima, laserima, ure|ajem za detektovawe prepreka na putu, pa je zbog toga skrenuta pa`wa gra|anima da ne pretr~avaju ulicu ispred ovog vozila.

Iako su ova vozila bez voza~a, propisi nala`u da voza~ mora da bude u vozilu, zbog iznenadnih situacija.

kacija putem mesinxera emotivno iscrpquje, {to kasnije mo`e biti jedan od uzro~nika i problema sa mentalnim zdravqem, poput anksioznosti ili depresivnih epizoda.

I STARIJI DOSTA KORISTE

TELEFON: SKORO POLOVINA

WIH JE STALNO ONLAJN Istra`ivawe je pokazalo da navici kori{}ewa telefona ne mogu da se odupru ni starije generacije: 59 procenata ispitanika izjavilo je da u posledwih nekoliko godina telefon koriste mnogo ~e{}e nego pre. Negativan uticaj dru{tvenih mre`a i mesinxera je i kod wih primetan: ne{to vi{e od polovine anketiranih navelo je kako su preplavqeni pritiskom da prate de{avawa putem interneta, dok 47 posto wih ka`e kako su stal-

no onlajn kako ne{to ne bi propustili pi{e portal Dejzd. [TO SMO VI[E SA TELEFONIMA U RUKAMA, TO SE MAWE DRU@IMO, KA@E ISTRA@IVAWE Daqom analizom ustanovqeno je i da qudi sve mawe vremena provode socijalizuju}i se: u posledwe dve i po decenije (od kada su telefoni postali prakti~no neizostavni deo na{ih `ivota) u~estalost dru`ewa opala je za 35 procenata, dok se vreme kori{}ewa telefona za to vreme vi{e nego udvostru~ilo. Istra`ivawe je pokazalo i da skoro tre}ina ispitanika radije presko~i vi|awe sa prijateqima usled digitalne iscrpqenosti, dok 18 posto wih ~ak ne mo`e ni da pomisli na to da provede vreme u dru{tvu.

KRA\A U EGIPTU

Ukrali pa pretopili faraonsku zlatnu narukvicu staru 3.000 godina

U Egiptu se i daqe vode `u~ne polemike zbog kra|e narukvice stare 3.000 godina koja je pripadala drevnom faraonu i koja je ukradena iz ~uvenog Egipatskog muzeja u Kairu, a zatim pretopqena u zlato. Ministar turizma i antikviteta [erif Fati rekao je kasno u subotu da je narukvica ukradena 9. septembra dok su slu`benici muzeja pripremali artefakte za izlo`bu u Italiji. Okrivio je „nemarnost“ u sprovo|ewu procedura u objektu i rekao da tu`ioci jo{ uvek istra`uju. Ministarstvo za antikvitete i turizam je prijavilo nestanak narukvice koja je pripadala faraonu Amenemopeu iz perioda Tre}eg prelaznog doba, koji je vladao Egiptom oko 1000. godine pre nove ere. Narukvica je bila ukra{ena sfernim zrnima lapis lazulija, nestala je iz sefa u laboratoriji za konzervaciju 9. septembra. Nakon kra|e, formiran je komitet koji je pregledao artefakte u laboratoriji, a slike nestale narukvice prosle|ene su jedinicama za antikvitete na egipatskim aerodromima, lukama i kopnenim grani~nim prelazima, iz straha da }e biti pro{vercovana u inostranstvo. Ipak, ministarstvo unutra{wih poslova pratilo je tragove kra|e do muzejskog stru~waka za restauraciju, koji je uzeo narukvicu i prodao je trgovcu srebrom.

On ga je zatim prosledio vlasniku radionice u istorijskoj zlatarskoj ~etvrti Kaira. Vlasnik radionice potom je prodao narukvicu topioni~aru zlata, koji je metal pretopio sa drugim predmetima.

Ministarstvo je saop{tilo da su osumwi~eni uhap{eni, a prihod od prodaje, procewen na oko 4.000 dolara, zaplewen.

TRAMPOVE „RECIPRO^NE“ CARINE:

Da li svetska trgovina pobe|uje u trgovinskom ratu koji je nametnuo Va{ington?

Za sada izgleda da }e trenutna trgovinska politika Va{ingtona imati relativno slab uticaj na trgovinske tokove te zemqe, te da ne}e transformisati globalni trgovinski sistem – sve dok ostatak sveta nastavi da izbegava Trampov primer i ostane posve}en otvorenoj trgovini.

Pi{e ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko”

Skoro {est meseci nakon {to je Tramp najavio svoje izuzetno visoke „recipro~ne“ carine – u o~iglednom prko{ewu pravilima Svetske trgovinske organizacije – globalni trgovinski sistem se dobro dr`i. Prema podacima UNCTAD-a (Konferencije Ujediwenih nacija o trgovini i razvoju), globalna trgovina je porasla za 300 milijardi dolara u prvoj polovini 2025. (rast od 1,5%), {to odra`ava skroman, ali uporan oporavak uprkos geopoliti~kim tenzijama i politi~koj neizvesnosti.

Projekcije ukazuju na rast od 2% u drugom kvartalu, a glavni generator rasta osta}e usluge, koje su tokom posledwa ~etiri kvartala ostvarile rast izvoza od 9%.

Nijedna druga velika ekonomija nije sledila Trampov primer, {to ukazuje da ve}i deo sveta razume da su wegove carine ekonomski iracionalne. Istina, nije uvek ni bilo re~i o ekonomiji, Tramp koristi carine za unapre|ewe geopoliti~kih ciqeva ili za re{avawe svojih li~nih problema, kao {to pokazuje slu~aj sa carinama od 50% Brazilu koje su kazna za krivi~no gowewe biv{eg predsednika Bolsonara, ina~e Trampovog ideolo{kog saveznika.

KAKO JE KO PRO[AO U „CARINSKOM RATU“

Trampova administracija je stalno potencirala da su carine kqu~ za poboq{awe trgovinskog bilansa SAD-a, zbog ~ega „recipro~ne“ carine navodno odra`avaju veli~inu ameri~kog deficita sa svakom ekonomijom. Me|utim, za sada se kumulativni trgovinski deficit SAD-a pove}ao i to za 160 milijardi dolara tokom prve polovine ove godine. Ameri~ka uvozna tra`wa je „izdr`ala“ carine, i to zato {to ameri~ka ekonomija nastavqa da raste, dok su carinske stope, u proseku, ostale znatno ispod onih koje je Tramp objavio 2. aprila.

Kao aproksimacija veli~ine stvarnih carina mogu da poslu`e prihodi od wih u odnosu na ukupan uvoz SAD-a. U julu je odnos izme|u dve veli~ine bio 10% (28 milijardi dolara prihoda od carina i 283 milijarde dolara ukupnog uvoza zemqe). Istina, to je osam procentnih poena vi{e od nivoa u januaru – pove}awe koje je, iako bez presedana, premalo da bi imalo sna`an neposredni uticaj na trgovinske tokove.

Posmatrano od maja ove godine, SAD su od svojih trgovinskih partnera prikupile carine od tek 9-10%, u proseku, delimi~no zbog ~iwenice da oko polovina celokupnog ameri~kog uvoza i daqe ulazi bez carine. Naime, pove}awa carina su u praksi ostala relativno ograni~ena, te je i wihov uticaj na inflaciju u SAD do sada bio slab.

Dok je uvoz iz Kine podvrgnut prose~noj carini od 40%, EU je znatno boqe pro{la, sa prose~nom carinom od ne{to ispod 10%. Ove brojke opovrgavaju izve{taje da je Tramp „popustio“ prema Kini, dok je ameri~ke saveznike tretirao stro`e. Okvirni trgovinski sporazum koji je EU nedavno dogovorila sa Trampovom administraci-

jom je dokaz trajnih relativnih prednosti ameri~kih saveznika.

Iako su mnogi kritikovali EU zbog wene navodne kapitulacije pred Trampom, sporazum je takav da su carinske stope na evropski uvoz znatno ispod onih sa kojima se suo~ava Kina, pa ~ak i malo ispod onih sa kojima se suo~avaju ameri~ki azijski saveznici, poput Japana i Ju`ne Koreje.

Samo su Kanada i Meksiko u znatno boqem polo`aju od EU, jer je sporazum SAD-Meksiko-Kanada (de fakto) ostao uglavnom netaknut.

JA^AWE GLOBALNE TRGOVINSKE POZICIJE PEKINGA

Jasno je da su Trampove carine osmi{qene da kazne Peking, pored ostalog, drasti~nim smawewem kineskog izvoza na ameri~ko tr`i{te. Me|utim, ukupni globalni trgovinski suficit Kine porastao je za ~ak 28% me|ugodi{we, zakqu~no sa avgustom ove godine. Izvozna ma{ina Pekinga nije usporila – promenila je fokus. Zemqe u Evropi, jugoisto~noj Aziji, Africi i Latinskoj Americi postale su glavni kupci kineske robe, sa elektri~nim vozilima, solarnim panelima i potro{a~kom elektronikom na vrhu. Ovaj porast nije slu~ajan, on odra`ava decenije kineskih ulagawa u globalnu infrastrukturu kroz inicijative poput „Pojas i put“, u okviru kojih su izgra|eni putevi, luke i digitalne mre`e {irom zemaqa u razvoju.

Dok su Trampove carine smawile kineski izvoz u Ameriku, Peking je iskoristio trenutak da diverzifikuje izvoz, pro{iri se na nova tr`i{ta i iskoristi svoju kontrolu nad kriti~nim retkim mineralima kao oru`je. Kina je produbila trgovinske veze sa brojnim dr`avama, dok se Va{ington tek delimi~no oslanio na tradicionalne partnere poput Japana, Ju`ne Koreje i delova Evrope kako bi podr`ao svoju carinsku kampawu.

Uprkos zabrinutosti EU zbog kineskih elektri~nih vozila, evropska potra`wa ostaje jaka. Kineski infrastrukturni projekti i izvoz energije pozicionirali su Peking kao dominantnog ekonomskog partnera {irom Afrike, dok je potpisivawem vi{e trgovinskih i investicionih sporazuma pove}an uticaj u Brazilu, Argentini i ^ileu.

Jasno je da {irewem svog globalnog dometa Kina smawuje zavisnost od ameri~kih potro{a~a, istovremeno ja~aju}i svoju poziciju paralelnog ekonomskog haba. Trenutni trgovinski rat izme|u dve najve}e svetske ekonomije dodatno uti~e na preoblikovawe globalne trgovine. Suprotno intencijama nove administracije u Beloj ku}i, koja se pored ostalog suo~ava sa problemima poput pove}ane rawivosti svojih lanaca snabdevawa, ~ini se da Kina ne samo da pre`ivqava, ve} tiho ja~a svoju globalnu ekonomsku poziciju.

OPTIMISTI^NE

SREDWORO^NE PROJEKCIJE

Dakle, za sada izgleda da }e trenutna trgovinska politika Va{ingtona imati relativno slab uticaj na trgovinske tokove te zemqe, te da ne}e transformisati globalni trgovinski sistem – sve dok ostatak sveta nastavi da izbegava Trampov primer i ostane posve}en otvorenoj trgovini.

Tako se u junskom izve{taju Svetske banke procewuje da }e se nastaviti rast globalne trgovine robom i uslugama (za 1,8%), ali i da }e on biti sporiji od pro{logodi{wih 3,4%. Potom se, uz projektovano pove}awe globalnog privrednog rasta, prognozira da }e se rast svetske trgovine ubrzavati, dosti`u}i 2,4% u 2026, te 2,7% u 2027. – {to je i daqe znatno ispod pre-pandemijskog proseka od 4,6%.

Znatno je optimisti~niji DHL Trade Atlas 2025 Report, gde se ukazuje da me|unarodna trgovina nastavqa da odoleva svakom „zamislivom“ izazovu, od finansijske krize 2007-2008. i pandemije do carina i geopoliti~kih sukoba. Uz priznavawe da je sredwi rok neizvesan, predvi|a da }e se sredworo~ni rast trgovine (zakqu~no sa 2029) „nastaviti rast sli~nom stopom“, kao i do sada.

Navodi se nekoliko razloga za optimizam u pogledu budu}nosti globalne trgovine, uprkos okretawu ka restriktivnijoj trgovinskoj politici SAD-a. Potencira se da ve}ina zemaqa nastavqa da te`i otvorenoj trgovini kao kqu~noj ekonomskoj politici (naravno, zbog velikih koristi koje ona generi{e). Dodatno, ameri~ke trgovinske barijere mogle bi da oja~aju veze me|u drugim dr`avama, te da bi usled pretwe uzvratnim merama mnoge Trampove carinske pretwe mogle zavr{iti druga~ije nego {to je prvobitno predlo`eno.

Naime, udeo SAD-a u svetskom uvozu od 13% i izvozu od 9% je takav da politike SAD imaju zna~ajan uticaj na druge zemqe, ali nedovoqan da Va{ington jednostrano odre|uje budu}nost globalne trgovine. Indija, Vijetnam, Indonezija i Filipini su u izve{taju identifikovani kao novi lideri u rastu trgovine. Na nivou glavnih svetskih regiona, najbr`i rast obima trgovine od 2024. do 2029. prognozira se za Ju`nu i Centralnu Aziju, podsaharsku Afriku i zemqe ASEAN-a.

Podstrek globalnoj trgovini mogli bi dati ni`i tro{kovi trgovine i pove}ana produktivnost, koji }e biti uzrokovani razvojem ve{ta~ke inteligencije. Prema najnovijem izve{taju Svetske trgovinske organizacije, moglo bi do}i do zna~ajnog dodatnog pove}awa trgovine od ~ak 3437% i BDP-a (za 12-13%) do 2040. Na primer: tehnologije prevo|ewa zasnovane na ve{ta~koj inteligenciji mogu u~initi komunikaciju br`om i isplativijom, posebno u korist malih proizvo|a~a i trgovaca, omogu}avaju}i im da se pro{ire na globalna tr`i{ta. Sve ukazuje da bi u drasti~no uslo`wenom trgovinskom okru`ewu, koje je posledica i prakti~nog zastoja rada Svetske trgovinske organizacije (usled paralize funkcionisawa wenih organa od strane „nezadovoqnog“ Va{ingtona), ve{ta~ka inteligencija, naravno uz aktivni anga`man ogromnog broja ~lanica STO na ubla`avawu {teta koje donosi protekcionisti~ka politika Amerike, mogla postati „svetla ta~ka“ za globalnu trgovinu, i samim tim ekonomski razvoj {irom sveta u godinama pred nama.

Velika Britanija, Kanada i Australija zvani~no priznale palestinsku dr`avu

Premijeri Australije, Velike Britanije i Kanade objavili su da su te zemqe zvani~no priznale Dr`avu Palestinu. Mo`da ne}e sutra okon~ati rat, ali je korak napred, poru~ila je

Kanada je zvani~no priznala Dr`avu Palestinu, objavio je kanadski premijer Marko Karnej, {to zna~i da je postala prva zemqa G7 koja je to u~inila.

„Kanada priznaje Dr`avu Palestinu i nudi svoje partnerstvo u izgradwi obe}awa mirne budu}nosti i za Dr`avu Palestinu i za Dr`avu Izrael. Kanada to ~ini kao deo koordinisanih me|unarodnih napora da se o~uva mogu}nost re{ewa zasnovanog na dve dr`ave’’, navodi se u saop{tewu i isti~e da je priznawe uskla|eno sa principima samoopredeqewa i osnovnih qudskih prava u skladu sa Poveqom Ujediwenih nacija i politikom Kanade.

PALESTINA POZDRAVILA ODLUKU: Mo`da ne}e sutra okon~ati rat, ali je korak napred

Palestinska ministarka spoqnih poslova Varsen Agabekijan [ahin pozdravila je odluku zemaqa koje su priznale palestinsku dr`avu.

„To je potez koji nas pribli`ava suverenitetu i nezavisnosti. Mo`da ne}e sutra okon~ati rat, ali je korak napred, na kojem moramo da gradimo”, rekla je ministarka.

ministarka spoqnih poslova Palestine. Izraelsko ministarstvo spoqnih poslova priznawe naziva „nagradom za Hamas”.

U saop{tewu se isti~e da priznavawe Dr`ave Palestine pod rukovodstvom Palestinske uprave osna`uje one koji te`e mirnom su`ivotu i ‚’kraju Hamasa’’.

„Ovo ni na koji na~in ne legitimi{e terorizam, niti je nagrada za wega. [tavi{e, to ni na koji na~in ne ugro`ava ~vrstu podr{ku Kanade Dr`avi Izrael, wenom narodu i wihovoj bezbednosti, koja se u ranoj liniji mo`e garantovati samo postizawem sveobuhvatnog re{ewa sa dve dr`ave’’, isti~e se u saop{tewu.

Podse}a se da je politika svake kanadske vlade jo{ od 1947. bila da podr`i re{ewe o dve dr`ave, kako bi se do{lo do trajnog mira na Bliskom istoku.

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

NETAWAHU ZAPRETIO: Palestinske

dr`ave ne}e biti

U Italiji s odr`ava generalni {trajk koji su proglasili sindikati u znak podr{ke Palestini, a vi{e stotina hiqada qudi iza{lo je na ulice

brojnih gradova osu|uju}i „genocid u Gazi” i pozvaju}i na uvo|ewe ekonomskih i dilomatskih sankcija Izraelu.

Dan nacionalne mobilizacije u znak solidarnosti sa palestinskim narodom u mnogim italijanskim gradovima pretvorio se u dan napetosti i nasiqa. Generalni {trajk koji su organizovali sindikati i udru`ewa izveo je na ulice desetine hiqada qudi, blokiraju}i

puteve, stanice, luke i auto-puteve. Protesti se odr`avaju i u brojnim italijanskim gradovima, me|u kojima su Rim, Milano, Bolowa, Napuq, \enova, Torino, Firenca, Ankona, Bari i Palermo.

U pojedinim gradovima tokom protesta su spaqivane slike premijera Italije i Izraela \or|e Meloni i Bewamina Netawahua.

Iz sindikata USB su saop{tili da }e {irom Italije biti odr`ano vi{e od 60 protesta i pozvali radnike da se pridru`e {trajku kako bi podr`ali palestinski otpor i blokirali svaku saradwu sa Izraelom. Regionalni vozovi su otkazani ili imaju ka{wewa i do 80 minuta, dok metro u glavnim linijama funkcioni{e bez problema.

Hiqade qudi blokirale su saobra}aj na autoputu Firenca-Piza-Livorno u smeru koji vodi ka moru, dok smer ka Firenci i daqe funkcioni{e, mada usporeno. [trajkovi obuhvataju skoro sve sektore, ukqu~uju}i javni prevoz, `eleznicu, luke, {kole i javne usluge.

Rat u Gazi jedna je od glavnih tema Generalne skup{tine Ujediwenih nacija u Wujorku. O~ekuje se da }e Palestinu priznati Francuska, Luksemburg i jo{ nekoliko zemaqa, po{to su to u~inile Britanija, Portugalija, Kanada i Australija. Izraelski premijer Bewamin Netawahu ponavqa da se palestinska dr`ava ne}e desiti i da }e odgovor Izraela sti}i nakon wegovog povratka iz Wujorka.

Uprkos sve ja~em pritisku me|unarodne zajednice na Izrael, u Pojasu Gaze nastavqa se kopnena ofanziva. Izraelski tenkovi prodiru sve dubqe u grad Gazu, iz kojeg je izbeglo vi{e od pola miliona qudi. Britanska vlada upozorava Izrael da ne pripaja delove Zapadne obale, nakon {to je desni~arski ministar Ben Gvir zapretio aneksijom kao odgovor na priznawe palestinske dr`ave.

‚’Ovo je istorijski i moralni korak koji preduzimamo zajedno sa saveznicima. Priznawem dr`ave Palestine gajimo nadu da je ipak mogu}e dvodr`avno re{ewe, u vreme kada postoji velika opasnost od razarawa Gaze, dr`awa talaca, ali i {irewa jevrejskih naseqa’’, isti~e Ivet Kuper, ministarka spoqnih poslova Velike Britanije

Diplomatska misija Palestine u Londonu proslavila je odluku britanske vlade da prizna palestinsku dr`avu.

„Nakon vi{e od veka poricawa i otimawa, britanska vlada kona~no je preduzela dugo o~ekivani korak priznawa

palestinske dr`ave. Ovde je re~ o okon~awu poricawa prava palestinskog naroda na slobodu i samoopredeqewe. To je ispravqawe istorijske nepravde”, nagla{ava Husam Zomlot, {ef Misije Palestine u Ujediwenom Kraqevstvu. Nema~ka smatra da nije vreme za priznawe Palestine. Italija ocewuje da bi priznawe bilo kontraproduktivno, dok su {irom zemqe odr`ani protesti i generalni {trajk zbog izraleske ofanzive u Gazi. Francuska sa Saudijskom Arabijom u Wujorku organizuje samit o postojawu dve dr`ave. Amerika i Izrael bojkotova} e samit.

„Palestinska dr`ava se ne}e desiti, ne}e biti uspostavqena zapadno od reke Jordan. Imam jasnu poruku liderima koji priznaju palestinsku dr`avu posle stravi~nog masakra 7. oktobra - vi nagra|ujete terorizam. Odgovor Izraela }e sti}i posle zasedawa Generalne skup{tine”, poru~uje Bewamin Netawahu, premijer Izraela. Poziciju Izraela prene}e i ameri~kom predsedniku tokom zasedawa Generalne skup{tine. Kako se najavquje, Tramp }e o situaciji na Bliskom istoku razgovarati i sa vi{e arapskih lidera.

DRUGI DAN TRAMPOVE POSETE BRITANIJI

Vrhunac meke diplomatije

Dvesta pedeset milijardi

dolara investicija, pribli`avawe stavova po pitawu Ukrajine i Gaze i uveravawe da su specijalni odnosi Va{ingtona i Londona ja~e nego ikada, bi-

tik do Stivena [varcmana, osniva~a globalno najve}e investicione firme Blekstoun. Za stolom prvi qudi Epla i britanskog odbrambenog giganta BiEjI - Tim Kuk i ^arls Vudbern.

lans su druge dr`avne posete, koju je Britanija priredila ameri~kom predsedniku Donaldu Trampu.

Dr`avni banket u dvorcu u Vindzoru vrhunac je britanske meke diplomatije. Plan sedewa usagla{en do savr{enstva.

Britanski premijer Starmer

U centru, Donald Tramo, jedini dr`avnik, kome je Britanija priredila dve dr`avne posete.

„Ovo je uistinu jedna od najve}ih po~asti mog `ivota”, istakao je ameri~ki predsednik Donald Tramp u zdravici u kojom je dve zemqe uporedio sa dvema notama, koje boqe zvu~e u harmoniji. Iza zdravica posebnim odno-

sima sklapaju se poslovi, ali i upu}uju politi~ke poruke.

„Na{e dve zemqe dele najbli`e odbrambene, bezbednosne i obave{tajne odnose, koje poznaje istorija. Borili smo se u dva svetska rata da pobedimo tiraniju. Danas, kada tiranija ponovo preti Evropi, mi, i na{i saveznici, stoji zajedno u podr{ci Ukrajini kako bi odvratila agresiju i obezbedila mir”, naglasio je u svojoj zdravici britanski kraq ^arls Tre}i.

Danas, razgovori Trampa i Starmera iza zatvorenih vrata u rezidenciji britanskog premijera ^ekersu.

Geopoliti~ke ta~ke razmimoila`ewa, kao {to je stav prema Izraelu i priznawu palestinske dr`ave, koje se u Londonu i Parizu najavquje za slede}u nedequ, znatno su se pribli`ile, jer, ka`e premijer Starmer, u woj nema mesta za Hamas.

Stavovi su bli`i i kada je re~ o Ukrajini.

„Zbog moga odnosa sa predsednikom Putinom, mislio sam da }e taj mir biti najlak{e sklopqen, ali me je on razo~arao. Stvarno me je razo~arao”, rekao je na konferenciji za novinare u ^ekersu ameri~ki predsednik Donald Tramp.

Udovica ^arlija Kirka oprostila ubici svog mu`a, Tramp: Ja ne pra{tam

^arli Kirk je „mu~enik za slobodu” koji }e ostati upam}en u istoriji, izjavio je ameri~ki predsednik Donald Tramp na ceremoniji odavawa po{te ubijenom omladinskom aktivisti.

Kirk (31) je upucan na univerzitetu u Juti 10. septembra. Skoro cela vlada SAD se okupila na komemoraciji u Glendejlu u Arizoni, uz jo{ 100.000 o`alo{}enih Amerikanaca koji su ispunili dva stadiona.

^arlijeva udovica Erika Kirk je u suzama objasnila da je wen mu` hteo da pru`i ruku spasa „izgubqenim de~acima Zapada”, mladi}ima koji su smatrali da „nemaju svrhe, vere, i razloga da `ive”, koji su gubili vreme na gluposti i mr`wu.

„Moj ^arli je hteo da spase mlade qude, poput onog koji mu je oduzeo `ivot. Na{ Spasiteq je na krstu rekao, o~e oprosti im jer ne znaju {ta rade. Taj mladi}... ja mu opra{tam, jer to je uradio Hrist i to bi uradio i ^arli”. Tramp, koji je govorio na kraju slu`be i to iza neprobojnog stakla, osvrnuo se na ove re~i i rekao da on ne mo`e da oprosti Kirkovo ubistvo. Kirk nije mrzeo svoje protivnike i `eleo im je sve najboqe, objasnio je ameri~ki predsednik.

„Tu se ja s wim nisam slagao. Ja svoje neprijateqe mrzim, i ne `elim im dobro. @ao mi je. Izvini, Erika. Sad }e Erika da mi ka`e kako nisam u pravu, ali ja stvarno ne mogu da podnesem neprijateqa. Evo, i ^arli se quti na mene”, rekao je Tramp. On je Kirka nazvao „mu~eni-

kom za slobodu Amerike” kojeg }e istorija pamtiti kao heroja i plemenitog hri{}anina i objavio da }e ga posthumno odlikovati najvi{im civilnim ordenom SAD, Medaqom slobode.

„On je heroj Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i mu~enik za hri{}ansku veru”, izjavio je potpredsednik SAD i Kirkov li~ni prijateq Xej Di Vens.

„Od nas su ga oteli oni koji preziru vrline civilizacije: dijalog, istinoqubivost, porodicu i veru”, dodao je Vens i podsetio na likovawe, proslave i klevete kojima su Kirkovu smrt do~ekali brojni ameri~ki liberali.

Ovo {to se desilo Kirku „nije najgora sudbina”, dodao je Vens.

„Boqe je pogledati smrti u lice nego `iveti u strahu od istine. Boqe je stradati za svoju veru nego poricati gospodstvo Hristovo. Boqe je umreti mlad na ovom svetu nego prodati du{u za lak `ivot bez smisla, bez rizika, bez qubavi i bez istine”.

Na komemoraciji su govorili i dr`avni sekretar Marko Rubio, ministar zdravqa Robert Kenedi Mla|i, ministar rata Pit Hegset, novinar Taker

UKRAJINA SE „TIHO“ PRIPREMA Kijev priprema promenu kursa i novu fazu rata sa Rusijom

Ukrajina se „tiho“ priprema za novu fazu sukoba u kojoj }e se Kijev vi{e oslawati na sopstvene snage, prenosi Rojters. Prema navodima agencije, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski o~ekuje ve}u podr{ku saveznika kada se ove nedeqe obrati Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija i sastane sa ameri~kim predsednikom Donaldom Trampom. Ipak, iza kulisa, Kijev je sve usmereniji na strategiju u kojoj ne ra~una iskqu~ivo na spoqnu pomo}.

Istovremeno, nade ukrajinskog rukovodstva da }e obezbediti uvo|ewe novih, o{trijih ameri~kih sankcija protiv Rusije – blede.

Zvani~ni Kijev je potvrdio da }e Zelenski 23. septembra govoriti na 80. zasedawu Generalne skup{tine UN. Javna televizija javila je da }e tom prilikom odr`ati i vi{e bilateralnih susreta sa stranim liderima, me|u kojima je i sastanak sa predsednikom Trampom.

Podse}a se da je ruska misija pri UN ranije optu`ila evropske zemqe da poku{avaju da usmere Trampa protiv Moskve.

PREDSEDNIK UKRAJINE SA DIREKTORKOM MMF Zelenski tra`i ruske milijarde

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sastao se u Wujorku sa direktorkom Me|unarodnog monetarnog fonda Kristalinom Georgievom i razgovarao o zamrznutim ruskim sredstvima i daqoj podr{ci Kijevu. Kako je naveo Zelenski na dru{tvenim mre`ama, susret je bio fokusiran na mogu}nosti kori{}ewa zamrznutih ruskih sredstava u korist Ukrajine kao i na nov MMF program podr{ke ukrajinskoj ekonomiji u narednim godinama.

- Dogovorili smo se o daqoj bliskoj saradwi izme|u ukrajinske vlade i MMF-a - izjavio je Zelenski, prenosi kanal Per{i ukrajinskog javnog servisa.

Tokom sastanka je bilo re~i o navodnim ruskim povredama vazdu{nog prostora zemaqa NATO-a, ukqu~uju}i incident u Kopenhagenu 22. septembra.

Karlson i brojni drugi uticajni konzervativci, kao i Kirkove kolege iz organizacije „Turning point USA”.

Posebno o{tar je bio govor Stivena Milera, zamenika {efa kabineta Bele ku}e i Kirkovog li~nog prijateqa.

„Vi {to na nas hu{kate nasiqe i mr`wu, {ta vi imate? Nemate ni{ta. Vi ste ni{ta. Vi ste zloba i zavist, qubomora i mr`wa. Niste u stawu ni{ta da napravite ili izgradite. Mi gradimo. Mi stvaramo. Mi uzdi`emo ~ove~anstvo. Vi ste hteli da ubijete ^arlija Kirka, a u~inili ste ga besmrtnim” rekao je Miler. Komemoraciji je prisustvovao i Ilon Mask, koji se tom prilikom izmirio sa Trampom posle vi{e meseci zavade. Bela ku}a je objavila fotografiju wih dvojice u razgovoru, sa napomenom „za ^arlija”.

Po procenama policije, stadion kapaciteta 63.400 qudi bio je dupke pun, a jo{ 19.000 gostiju je sme{teno u obli`wu mawu arenu, dok su se na ulicama Glendejla skupile jo{ desetine hiqada qudi sa ameri~kim zastavama i rodoqubivim simbolima.

Predsednik Ukrajine naglasio je da nedostatak odlu~ne reakcije saveznika na agresivne provokacije Rusije mo`e samo podsta}i wen nastavak.

Francuska zvani~no priznala Palestinu

Predsednik Francuske Emanuel Makron objavio je obra}aju}i se Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija u Wujorku da Francuska zvani~no priznaje Dr`avu Palestinu.

„Verna istorijskoj posve}enosti moje zemqe Bliskom istoku, Francuska danas priznaje Dr`avu Palestinu „, poru~io je u ponedeqak Makron. On je naveo da ovo priznawe nije protiv Izraela, ve} „poraz za Hamas, antisemitizam i anticionizam” i otvara put „korisnim pregovorima”, prenosi Tawug izve{taj „Figaroa”. Makron je sna`no osudio nastavak izraelskih vojnih operacija u Gazi i pozvao na osloba|awe 48 talaca koje je oteo Hamas. Francuska se pridru`ila Ujediwenom Kraqevstvu, Australiji, Kanadi i Portugalu koji su dan ranije priznali dr`avu Palestinu. Izrael i Sjediwene Dr`ave osudile su takav potez oceniv{i da ne doprinosi miru. Tokom 80. zasedawa Generalne skup{tine UN, i Belgija, Monako, Malta i Luksemburg priznale su nezavisnost Dr`ave Palestine, pridru`iv{i se nizu zapadnih zemaqa koje su donele istu odluku, ukqu~uju}i Francusku, Veliku Britaniju, Kanadu, Australiju i Portugaliju.

Ovo dru{tvo treba da se izle~i od nasiqa

Dragana Varagi}, nekada{wa prvakiwa Narodnog pozori{ta u Beogradu, devedesetih godina stavila je ta~ku na sve privilegije koje joj je ova pozicija garantovala. Pobunila se i napustila teatar a kasnije Beograd i Srbiju. U Kanadi je `ivela dve decenije, i umno`ila svoja profesionalna iskustva. Vratila se pre desetak godina. Bila je {efica Katedre za glumu Akademije umetnosti i izvela dragocenim iskustvom i znawem tri generacije. Danas igra na scenama Beograda i regiona, re`ira, i protestuje.

n Trenutno igrate u sedam predstava, plus i re`irate. Prisutni ste i na filmu, i u TV serijama, donedavno ste se aktivno bavili profesurom. Da li ste verovali da }ete po povratku ponovo biti toliko zaposleni?

- Ni odlazak i povratak nisu laki. U Kanadi niko nije znao {ta sam odigrala u pozori{tu u Beogradu i koliko sam snimala. Sre}om, postoje audicije. Bez toga nisam sigurna da bih danas stajala na sceni. A povratak je kao ponovno hodawe tamo gde sam mislila da put znam. Ali, ne mo`e se vratiti na staro. I treba to razumeti. Moje kanadsko iskustvo profesure i re`ije je ovde prvo probilo led. Potrajalo je do prve uloge, a onda je i{lo samo od sebe. Dosta radim i s mladim rediteqima. Oni se ne naslawaju na moju prethodnu radnu biografiju i nude mi najrazli~itije uloge, {to je uzbudqivo. Oni mene iznenade kreativno{}u i jasnom vizijom, ja wih zanimqivim predlozima i visokom profesionalno{}u.

n Napustili ste Jugoslaviju kada ste bili na vrhuncu karijere. [ta je to na {ta niste pristali, a {to vas je odvelo u Toronto?

- Dala sam otkaz protestno u Narodnom pozori{tu 1993. godine. Solidarisala sam se sa protestom svih pozori{ta u Srbiji i na{im Udru`ewem, nasuprot odluci tada{weg upravnika. Bilo mi je stalo da Narodno pozori{te ne bude jedino koje }e uprkos najavqenom protestu igrati te no}i. Kako sam to ve~e imala predstavu, otkazala sam je i potpisala otkaz. Kad mi je sa vi{e strana re~eno da nikad vi{e nigde ne}u igrati, odlu~ila sam da }u ja ipak igrati, mo`da negde drugde. Nisam vi{e bila mlada glumica, imala sam 36 godina, i dosta rada iza sebe. I nisam samo ja tih dana dala otkaz, ve} i Ceca Bojkovi}, Miki Manojlovi}, producentkiwa Suzana Jovani}…

n Kako gledate na te dane?

- @ao mi je {to ceo ansambl nije dao otkaz kao {to je prof. Miwa Dedi} rekao jednoj mojoj koleginici kad ga je pitala za savet. Mo`da smo jo{ tad mogli ne{to zajedno da promenimo… I tad su studenti bili u blokadama. Igrali smo predstave na fakultetima, kao i pro{lih meseci. I tad je najvi{e stradala mlada generacija. Lovili su ih po ulicama i slali na front. A na li~nom planu na to gledam kao na ne{to {to se desilo davno, u pro{lom veku, iako mi je prelomilo `ivot. Verovatno zato {to sam imala dovoqno snage i radoznalosti da u Kanadi po~nem sve iz po~etka. Razumela sam da to nije samo novi po~etak, to je i rast, koji dodu{e nisam tra`ila. Ako to pomirite u sebi, onda ste na dobrom putu. A kad ste na dobrom putu, onda se neke stvari de{avaju i same od sebe. Kad sam se u`elela da imam svoju profesionalnu „ku}u“, kao {to mi je nekad bilo Narodno pozori{te, po{to Kanada nema stalne ansamble, dodala sam i profesuru na fakultetu. Vratila se neka stalnost u moj `ivot koja mi je tad bila neophodna.

n Ima li ne{to {to vas je danas iznenadilo, zapawilo, porazilo?

ne juri da u|emo u EU. Evropa ima mnogo problema. Mi mnogo vi{e. Tamo se bar vlast smewuje mirnim putem na ure|enim izborima. Treba nam razuma. Nema idealno. n Kako biste opisali sada{we stawe u Srbiji u odnosu na devedesete godine?

- Povezano je. Ne zaboravimo, nas nisu slali u one ratove u kojima nismo u~estvovali. Mladost su slali. Ako su se i vratili, vratili su se praznih o~iju kojima vi{e nisu mogli ni da nas krive {to to nismo svojim `ivotima zaustavili. Zato }utimo. Zato mo`emo da }utimo i daqe. I to decenijama ne}emo da priznamo, sve vaqaju}i se u `ivom blatu sopstvene destrukcije jer nam to izgleda lak{e nego da se pogledamo u ogledalo. I prihvatimo odgovornost. I posledice. Da ne ka`em da bi to bilo patriotski. Omrzla mi se ova re~, od otrova, krvi i pqa~ke kojima je obele`ena. Dozvolili smo da se na{a antifa{isti~ka pro{lost zameni nacional{ovinisti~kom. Sada ne znamo {ta da radimo sa transfuzijom koju smo dobili od studenata. Zamajani reakcijama na korpice i zeke, leskova~ke SNS ro{tiqijade, metroe koji ne postoje, hap{ewa onih koji su krali desetine hiqada evra dok su milioni izvu~eni od osiroma{enog naroda, dok nepismeni i oni potkupqeni ma{u nacionalnim zastavama u ime sopstvene kra|e, dok nas sva|aju sa svima i kupuju oru`je, ne vidimo gde je ~vrsto tlo gde sunce mo`e da nas ogreje. Pa da se vratimo na po~etak. Na antifa{izam. Jednostavno je.

n A ako se ni{ta ne promeni? Razmi{qate li o toj opciji?

Kad se sru{i korupciona{ka struktura, pitawe je {ta }e ostati. Ne}e biti lako, dug put nas ~eka. O~ekujem da ni na jednoj televiziji nikada vi{e ne gostuju ratni zlo~inci. O~ekujem da se ka`e {ta je sve potpisano u vezi sa Kosovom i da li je Kosovo za nas nezvani~no nezavisno i po kojim parametrima koje je Srbija potpisala. O~ekujem da odemo svi u Ba~ki Petrovac i Novi Pazar po zagrqaje. Hvala studentima za najlep{i doga|aj decenije, pomirewe u Novom Pazaru. n Da li ste optimista po prirodi? Verujete li mogu}nost ostvarewa svojih `eqa?

- Potrebno je da ka`emo istinu mladoj generaciji, da ih oslobodimo, da gledaju}i u budu}nost vide svoje mogu}nosti, a ne zatrovanu pro{lost. Ovo dru{tvo treba kona~no da se izle~i od nasiqa. A istina je lekovita. Potrebni su qudi koji znaju vrednost re~i i kako se iza wih stoji, qudi koji umeju da ~uju a ne samo da govore. Potrebni su oni koji bi umeli da priznaju gre{ku i da je popravqaju, oni sa kojima imamo zajedni~ki ciq da gradimo modernu, sekularnu, pravnu dr`avu sa jednakim pravima za sve. O~ekujem da se desni~arska opozicija oslobodi Vulinovih ideja o „srpskom svetu“, i da s kom{ijama `ivimo u saradwi. I da se ubrza put Srbije u EU, jer to je put u budu}nost. Sve drugo je izolacija i politi~ko samoubistvo. Mi nismo [vajcarska. Dilema Evropa ili Jadar nije dobro postavqena iz vi{e razloga. Evropa nije savr{ena. A tek mi… Nama je u redu da nam deca kad odu `ive po tim vrednostima, ali nam nije u redu da mi ovde `ivimo po tim vrednostima a da deca ne odu. n Po onome {to komentari{ete na dru{tvenim mre`ama vidi se da bezrezervno podr`avate mlade. - Jednom profesorka, uvek profesorka, i moje mesto je uz studente. Wihovi protesti su uspeli jer su nenasilni. Oni su pre{li veliki put i u~ili u hodu, nadam se i daqe. I opet je mlada generacija podnela najve}e `rtve. Vreme je da se i mi saberemo. Vlast se odqudila. I to se sad vidi. Tu vi{e ne poma`u trikovi. A vidimo onim {to su nam studenti dali. Pokazali su nam ogledalo u kome smo boqi nego {to smo se bojali da }emo biti. Zato sada umemo da vidimo. One {to jo{ samo gledaju a ne vide, ~ekamo. Jer proces da se vidi ne mo`e vi{e da se zaustavi. n U vreme pandemije korona virusa rekli ste da je kultura na respiratoru. U kakvom je stawu danas kada nismo u karantinu?

- U zatvoru. Nema je, sem u tragovima. Ne znamo kad je Fest i da li }e ga biti, opet je promewen datum kao zbog nekih festivala. Ne znamo {ta je sa Bitefom, Sterijino pozorje nije dobilo pokrajinske finansije, pozori{ni buxeti su smaweni, poni{tavaju se ili odla`u konkursi Ministarstva kulture… Dovode se qudi iz mra~ne pro{losti devedesetih koji nemaju ni dovoqno qubavi ni znawa da bi upravqali pozori{tem, ali umeju da prete da }e nas sve dovesti u red zato {to smo podr`ali studentske proteste. Oni u su{tini ne razumeju za{to mi postojimo. Smene su svuda i to prvenstveno onih koji su dobro radili, a nisu bili maksimalno poslu{ni. Sad su oni do{li na red za terawe iz ku}a koje su unapredili. Dove{}e druge, poslu{nije i nestru~nije. Nedostojanstvenije. Nas deca treba da u~e kako se okre}u le|a tim novima. Smene idu i po vertikalnim i po horizontalnim strukturama. Idu redom. Do}i }e i po nas. n I {ta }emo sutra?

- Da posle nekoliko decenija nismo uspeli da razre{imo traume devedesetih i da se na tom planu manipuli{e na{im emocijama. Do iracionalnosti. To su vaqda oni „pravi“ Srbi. [to iracionalnije, to ve} e „srpstvo“. Ostali koji se trude da ostanu razumni su vaqda izdajnici. Virus nasiqa nas jo{ nije napustio. Budimo pa`qivi. Potrebni su sabrani, razboriti, stru~ni i uravnote`eni. Nas obrazuju Informer, Pink i Hepi, a uni{tavamo sopstveni Univerzitet. Da nije bilo studenata, wihove vere, odlu~nosti i solidarnosti, mi bismo jo{ spavali i tonuli. Na{e nele~ene traume devedesetih se probude svaki put kad treba ne{to da se promeni. Odmah se uhvatimo Kosovskog boja i nebeskog naroda, umesto sagledavawa realne situacije. Nama je, u stvari, lako manipulisati. I negde to znamo, zato svaki pokret prema napred izaziva strah da idemo u ne{to gore. Radije bismo polagano da tonemo, navikli smo. Mi znamo {ta sve ne}emo, a ne znamo {ta ho}emo. Zato se vrtimo u krugu koji tone, gde mo`emo unedogled da se delimo i ratujemo, sad ve} samo izme|u sebe. I da svako ostane jedini vlasnik istine. Da se pogledamo u o~i, i da prestanemo sa pri~om da su nam sve drugi krivi. Bi}e da je ne{to i do nas. I da ne laskamo sebi. Niko nas

- Oti}i }e mlada generacija. Sunce tu|eg neba boqe }e ih grejati nego {to ovo greje. A onda }emo slaviti viber, po{to je besplatan, da sutra mo`emo svi da se ~ujemo sa decom. Dok se budemo le~ili kod vra~ara. Jer, mi smo oni koji smo dozvolili da nam je 10 }evapa nacionalni identitet umesto ove deca {to pobe|uju na takmi~ewima znawa. Do nas ni Darvin jo{ nije do{ao. Mi smo jo{ zaglavqeni u Kosovskom boju. Ne mo`e preko reda. Mi smo tako odlu~ili. Jer mi volimo vi{e da se ose}amo ispravni, sveznaju}i, nepogre{ivi, nego da saznamo istinu. Mi, do kojih jo{ ni parna lokomotiva nije stigla. Istorije. Jer mi idemo unazad. Ko smo mi? Mi smo oni koji smo odgovorni za ono kako nam je bilo i kako }e nam biti. Mi smo oni koji sada imamo jedinstvenu {ansu da vratimo dug mladim generacijama jo{ od devedesetih. n ^emu se onda nadate u bliskoj budu}nosti? - O~ekujem da se vlast promeni na izborima i da se za to izuzetno dobro pripremimo i organizujemo. I da kona~no raskrstimo sa devedesetim i nacionalizmom. O~ekujem da se ispune studentski zahtevi i da imamo slobodne medije. O~ekujem da nam se vrate radoznalost, sposobnost i potreba da komuniciramo s drugima. O~ekujem priliv pozitivne energije, slobodne razmene ideja, da nam entuzijazam bude ve}i od te{ko}a na koje }emo nai}i.

- Ako nemate kulturu nemate ni obrazovawe, i obratno, ako ne danas onda sutra. A danas se smewuju direktori {kola, otpu{taju kvalitetni nastavnici, Univerzitetu se preti ukidawem ili restrikcijom finansija, a znamo da ve} odavno nema para za nau~ne eksperimente, odlaske na me|unarodne konferencije. Preti se i ovom nezakonitom uredbom o profesorskom nau~nom istra`ivawu, ~ime se dovodi u opasnost akreditacija Univerziteta koji spada u dva odsto najboqih na svetu, nasuprot svim te{ko}ama. Da nije bilo protesta ne bih imala priliku da ~ujem kako govore mnogi sjajni sredwo{kolski i univerzitetski profesori. Bojala sam se da nam je obrazovawe na mnogo ni`em nivou. Videla sam i ~ula koliko pametnih, sabranih, razlo`nih i posve}enih nastavnika predaje na{oj deci. Sada ih otpu{taju jer su bili uz svoje |ake. Ko }e predavati na{oj deci? Uni{tava se kriti~ko mi{qewe koje treba da bude korektiv svakoj vlasti. I onoj budu}oj. Kad to bude svima jasno, bi}e jednostavnije. Ina~e ima}emo opet megalomanski ambicioznu, pohlepnu, narcisoidnu vlast koja na sve druge gleda s prezirom dok na mesto direktora EPS-a postavqa vlasnika pe~eware. n Za ~im `alite, a na {ta ste ponosni?

- Nemam vremena da `alim. Sada je vreme da sakupqam pozitivne poene. Trebaju mi snaga, sabranost i samopouzdawe. U mojim godinama je najva`nije da mi ki~ma ostane uspravna. Ponosna sam na to da jo{ uvek mogu povremeno da se nadam da je ~ovek ~oveku – ~ovek. DRAGANA VARAGI],

Tri decenije od odbrane Srpske 1995. godine

Trideset godina nakon {to je Vojska Republike Srpske odbranila Kozarsku Dubicu, Kostajnicu i Novi Grad od jedne od najve}ih ofanziva hrvatske vojske u ratu, u Republici Srpskoj obele`ena je godi{wica bitke koja je ostala upisana kao presudna za wen opstanak. Dok su kolone izbeglica iz Republike Srpske Krajine jo{ lutale ovim prostorima nakon proterivawa i zlo~ina s po~etka avgusta, u septembru 1995. hrvatske snage pokrenule su novi napad koji je pretio da ponovi scenario „Oluje” i ugrozi severozapadnu granicu Srpske. Za samo dva dana, 18. i 19. septembra, Vojska Republike Srpske (VRS) pru`ila je sna`an otpor, spre~ila proboj i nanela protivniku jedan od najte`ih poraza. Za odbranu je `ivot dalo 107 boraca i civila.

„Kona~an ciq Hrvatske vojske je bio da srpski narod iz Republike Srpske protera preko Drine”, podsetio je u Kostajnici ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite u Vladi RS Danijel Egi}.

General Momir Zec, tada{wi komandant odbrane, istakao je „da se nismo odbranili, popravnog ne bi bilo, a verovat-

no ni Dejtona ni Republike Srpske”. On je podsetio da su tih dana odbraweni ne samo Kozarska Dubica, Kostajnica i Novi Grad ve} i Prijedor, Bawaluka i cela RS. „Napad nije zaustavila politika, ve} narod i vojska, borci i komandanti koji su odlu~ili da ne dozvole ponavqawe Drugog svetskog rata”, naglasio je Zec. Povodom godi{wice, predsednik Srpske Milorad Dodik podsetio je da je odbrana ovih op{tina bila popri{te jedne od najmasovnijih ofanziva u toku rata i

U SRPSKOJ NI DOKTORAT NE GARANTUJE ZAPOSLEWE:

Najbr`e dolaze

do

posla, a u proseku ~ekaju ”samo” po 2,5 godine

Na evidenciji nezaposlenih koju vodi Zavod za zapo{qavawe Republike Srpske osobe sa visokom stru~nom spremom najkra}e ~ekaju na zaposlewe, a u proseku su to 2,5 godine.

Nakon ove informacije mnogi }e se zapitati koliko posao ~ekaju oni koji najvi{e vremena provedu na evidenciji Zavoda.

- Najdu`e na posao ~ekaju nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici sa prose~nom du`inom ~ekawa oko 7 godina – naveli su iz Zavoda za zapo{qavawe.

Malo kra}e od wih, oko 5 godina, na posao ~ekaju kvalifikovani radnici i osobe sa sredwom stru~nom spremom.

- Kada je re~ o prose~noj du`ini ~ekawa na evidenciji nezaposlenih lica, ona zavisi prije svega od stepena stru~ne spreme, zanimawa koje lice ima, dodatnih znawa i sposobnosti koje poseduje, pokretqivost van mjesta prebivali{ta, koliko je aktivno u tra`ewu posla, broja iskazanih potreba u tom zanimawu, kao i od broja nezaposlenih lica evidentiranih u tom zanimawu – objasnili su iz Zavoda.

Na evidenciji nezaposlenih u avgustu 2025. godine registrovane su 51.134 osobe, {to je za 4.546 ili 8,2% mawe nego u istom periodu pro{le godine, kada je bilo evidentirano 55.680 osoba. Me|u wima je najve}i broj nezaposlenih sa sredwom stru~nom spremom ukupno 16.863 osobe, slede kvalifikovani radnici kojih je 16.420, te niskokvalifikovani radnici kojih je 10.070 nezaposleno.

Sa visokom stru~nom spremom nezaposleno je 5.908 osoba, polukvalifikovanih nezaposlenih radnika je 667.

Osim toga, zanimqiv je i podatak da je u Republici Srpskoj nezaposleno ~ak 17 doktora nauka i 37 magistara.

- U toku prvih 8 meseci 2025. godine, sa evidencije nezaposlenih radi zaposlewa i obavqawa privatne delatnosti obrisano je 11.456 lica. Za isti period na evidentirano je 3.803 novoprijavqenih lica, {to je 572 ili 13,1% mawe u odnosu na isti period pro{le godine – naveli su iz Zavoda za zapo{qavawe Republike Srpske.

kombinovanog udara hrvatske vojske, takozvane Armije BiH i paravojnih formacija. Nekada{wi komandant odbrane Kozarske Dubice Pantelija ]urguz ocenio je da je re~ o „najsudbonosnijoj pobedi VRS i pripadnika specijalnih jedinica MUP-a”. Da je bitka izgubqena, dodao je, usledio bi masovni egzodus stanovni{tva i nova stradawa. Predsednik Bora~ke organizacije RS Radan Ostoji} naglasio je da je „narod Kozare 1995. pobedio snage hrvatske vojske”, isti~u}i da je uspeh u ovoj bici

imao presudan uticaj na kraj rata i na potpisivawe Dejtonskog sporazuma. Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} rekao je da je pre ta~no tri decenije spre~en posledwi ~in hrvatske agresije na Republiku Srpsku pod nazivom „Una 95”.

„Bio je to, ipak, prevelik zalogaj za regularne hrvatske snage koje su tih par dana septembra potu~ene do nogu od strane Prvog kraji{kog korpusa na ~elu sa generalom Tali}em. Potomci onih koji su skon~ali u Jasenovcu, Dowoj Gradini i Staroj Gradi{ki znali su {ta }e se desiti ako Una padne i to je bio odlu~uju}i impuls za veli~anstvenu pobedu nad zna~ajno brojnijom hrvatskom vojskom”, ka`e Stanivukovi}.

I hrvatski mediji izvestili su o godi{wici operacije „Una 95”. U Dvoru i Hrvatskoj Dubici polo`eni su venci kod spomenika hrvatskim braniteqima. „Okupili smo se ovde da odamo po~ast hrvatskim braniteqima koji su pre trideset godina u~estvovali u ovoj operaciji koja nije zavr{ila onako kako je bilo zami{qeno”, rekao je predsednik Hrvatske Zoran Milanovi} nakon polagawa venca u Hrvatskoj Dubici, izve{tava HRT.

PRAZNIK SVETI PETAR DABROBOSANSKI:

Isto~no Sarajevo proslavilo krsnu slavu

Uprava grada Isto~no Sarajevo je proslavila praznik Svetog Petra Mitropolita dabrobosanskog, svoju krsnu slavu, organizovawem razli~itih kulturnih doga|aja i manifestacija. U nave~erje praznika, u Narodnom pozori{tu je odr`ana sve~ana akademija povodom slave i Dana grada Isto~no Sarajevo na kojoj su dodeqene zahvalnice najzna~ajnijim institucijama i pojedincima u tom gradu.

Prema saop{tewu Mitropolije dabrobosanske, sa blagoslovom mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma, u hramu Svetog Petra Dabrobosanskog u Vojkovi}ima svetu Liturgiju je slu`io mitropolit budimqansko-nik{i}ki Metodije uz saslu`ewe: arhimandrita Vasilija, nastojateqa manastira Pridvorice; arhimandrita Luke, nastojateqa manastira Karno; protojereja-stavrofora prof. dr Vladimira Stupara, Ranka Bilinca, ^edomira \elme, Bojana Zeki}a i Velimira Divqanovi}a; protojereja Vihora Klopanovi}a i Nemawe \ureinovi}a; jereja Dra`ena Deli}a; |akona Vukote Vi{wevca i Du{ka Peri}a.

Liturgija u hramu Svetog Petra Dabrobosanskog u Vojkovi}ima

Na kraju svete Liturgije mitropolit Metodije je prelomio slavski kola~ sa kumom krsne slave hrama Vladimirom Xaji}em iz Vojkovi}a. Kao {to nala`e tradicija, usledila je trokratna litija oko svetog hrama. Tokom sve~ane slavske trpeze mitropolit Metodije je blagoslovio slavske prinose kuma krsne slave grada \ura Kremenovi}a iz Kne`ine.

RS najvi{e uvozila iz Srbije, a najvi{e izvozila u Hrvatsku

Republika Srpska je u prvih osam meseci najvi{e robe uvozila iz Srbije, a najvi{e izvozila u Hrvatsku, objavio je Republi~ki zavod za statistiku RS (RZS).

RS je od januara do kraja avgusta izvezla u Hrvatsku robe vrednosti od 617 miliona konvertabilnih maraka (KM), {to je oko 315,5 miliona evra, a sledi Srbija sa 592 miliona KM (oko 302,7 miliona evra), preneo je RTRS.

U isto vreme najvi{e robe uvozeno je iz Srbije i to u vrednosti od 896 miliona KM (458 miliona evra), pa iz Italije za oko 681 miliona KM (oko 348,2 miliona evra).

Republika Srpska je od januara do kraja avgusta ove godine ukupno izvezla robe u vrednosti

od 3,474 milijardi KM (oko 1,78 miqardi evra), {to je vi{e za sedam odsto nego u istom periodu 2024.

Republika Srpska je za osam meseci ove godine ostvarila uvoz od 4,93 milijarde KM (2,52 milijarde evra) ili vi{e za 2,6

odsto nego nego pre godinu. Pokrivenost uvoza izvozom za osam meseci ove godine bila je 70,4 odsto.

Najve}i udeo u izvozu imala je elektri~na energija, a u uvozu naftna uqa i uqa dobijena od bitumenoznih minerala.

Unuk Pavla \uri{i}a: Nikada se ne bih odrekao nasle|a svog dede

Razo~aran sam Vladom Crne Gore i wihovom reakcijom

Paul \uri{i}, licencirani imigracioni advokat u Arizoni i Ilinoisu, unuk je vojvode Jugoslovenske vojske u otaxbini Pavla \uri{i}a. U intervjuu za podgori~ku Borbu istakao je da je ponosan na svoje poreklo i poru~io da nikada ne bi odbacio nasle|e svog dede, bez obzira na politi~ke pritiske i kontroverze koje prate wegovo ime.

„Veoma sam ponosan na svog dedu i na ono za {ta je `rtvovao svoj `ivot poku{avaju}i da postigne. Nikada se ne bih odrekao tog nasle|a“, naglasio je \uri{i}.

Govore}i o nedavnom slu~aju spomenika Pavlu \uri{i}u u Gorwem Zaostru kod Berana, koji je nakon otkrivawa uklowen i preme{ten u lokalnu crkvu, a potom u manastir \ur|evi stupovi, \uri{i} je ocenio da je reakcija vlasti nepotrebna i licemerna.

„Razo~aran sam Vladom Crne Gore i wihovom reakcijom, pogotovo imaju}i u vidu da u zemqi postoje spomenici figurama koje su antidemokratske i antireligiozne. Istovremeno, nikome ne smeta spomenik Josipu Brozu Titu u Podgorici, dok je spomenik mom dedi tretiran kao problem“, rekao je on.

Podsetio je i na ~iwenicu da je u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama mogu}e podizati spomenike Pavlu \uri{i}u, dok se u Crnoj Gori to osporava, {to je, kako je ocenio, dokaz „dvostrukih ar{ina“.

LITIJE I POLITI^KE PROMENE

\uri{i} je govorio i o veli~anstvenim litijama koje je 2020. godine predvodila Srpska pravoslavna crkva, a koje su, prema wegovim re~ima, predstavqale prelomni trenutak u borbi naroda protiv re`ima Mila \ukanovi}a. Ipak, dodaje da posledwi doga|aji pokazuju da su promene bile „vi{e povr{inske nego su{tinske“.

„Nadam se i beskrajno bih `eleo da je Crna Gora u procesu oporavka, ali bojim se da je to bila samo prividna promena“, poru~io je.

ODBRANA LIKA

PAVLA \URI[I]A

Na pitawe o optu`bama da je vojvoda Pavle \uri{i} sara|ivao sa nacistima, wegov unuk je odlu~no odbacio takve tvrdwe.

„Kako mo`e biti saradnik nacista neko ko je dva puta bio zarobqen od strane Nemaca i dva puta uspeo da pobegne? Govore da je bio nosilac @eleznog krsta – to je sme{no“, rekao je.

Dodao je i da je, prema porodi~nim svedo~ewima, Pavle \uri{i} stradao u Jasenovcu, spaqen na loma~i, {to dodatno potvr|uje wegovu tragi~nu sudbinu i istorijski zna~aj.

\uri{i} je poslao i jasnu poruku mla|im generacijama u Crnoj Gori i regionu da uvek istra`uju pravu istinu, jer je „istorija uvek pisana tako da favorizuje pobednika“.

„Uradite duboko istra`ivawe istine i ne dozvolite da vam istoriju name}e vlast ili ideologija“, zakqu~io je unuk ~etni~kog vojvode.

Rehabilitacija dinastije

Petrovi} Wego{ do kraja godine

Premijer Crne Gore Milojko Spaji} izjavio je da je Vlada Crne Gore spremna da uradi sve kako bi kona~no na adekvatan na~in bio regulisan status crnogorske kraqevske dinastije Petrovi} Wego{.

Prema wegovim re~ima, saradwom Vlade i Skup{tine, do kraja godine trebalo bi stvoriti uslove da se uspe{no okon~a proces zapo~et jo{ 2004. godine, imaju}i u vidu da u prethodnih 13 godina nisu ispuwene sve zakonske obaveze prema dinastiji.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

ODLUKA

VLADE

CRNE

GORE: Data saglasnost za podizawe spomen obele`ja mitropolitu Amfilohiju

Iz Op{tine Kola{in je prilikom podno{ewa zahteva saop{teno da im je zadovoqstvo {to su prvi preduzeli korak na o~uvawu se}awa na pokojnog mitropolita

Vlada Crne Gore dala je saglasnost za podizawe spomenika bla`enopo~iv{em mitropolitu Amfilohiju u Kola{inu. Odluku je predlo`ilo Ministarstvo kulture i medija, nakon {to je Op{tina Kola{in podnela zahtev za izgradwu spomenika. Kako prenose podgori~ki mediji, odluku je Vlada donela na telefonskoj sednici.

„Zadu`uje se Ministarstvo kulture i medija da u skladu sa Zakonom o spomen-obiqe`jima sprovede daqi postupak po zahtevu Op{tine Kola{in za podizawe spomen-obele`ja izgradwom spomenika bla`enopo~iv{em mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju”, navodi se u zakqu~ku Vlade.

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije je u januaru 2023. godine, prilikom posete Op{tini Kola{in sa tada{wim predsednikom Op{tine Vladi-

Na sastanku je razgovarano i o brojnim prilikama da princ Nikola i dinastija Petrovi} nastave sa diplomatskim aktivnostima kod evropskih kraqevskih porodica, bitnim za uspe{an zavr{etak EU puta, saop{teno je iz kabineta predsednika vlade Crne Gore.

„Dinastija Petrovi} Wego{ }e do kraja godine u potpunosti biti rehabilitovana. Verujem da je interes ~itavog dru{tva da gajimo i podsti~emo na{u sjajnu tradiciju, kakvu ima vrlo mali broj evropskih zemaqa. Dr`avnost Crne Gore je neraskidivo povezana sa na{om krunom iz 1910. godine, kao i priznawem velikih sila iz 19. veka”, rekao je Spaji} tokom razgovora sa princom Nikolom Petrovi}em Wego{em.

Iz Op{tine Kola{in je prilikom podno{ewa zahteva saop{teno da im je zadovoqstvo {to su prvi preduzeli korak na o~uvawu se}awa na pokojnog mitropolita Amfilohija, koji je preminuo oktobra 2020. godine.

Vlada je konstatovala da su ispuweni uslovi za davawe prethodne saglasnosti za podizawe spomen-obele`ja izgradwom spomenika mitropolitu Amfilohiju pre isteka zakonskog roka propisanog odredbama Zakona o spomen-obele`jima.

2010

mirom Martinovi}em potpisao ugovor, kojim su obezbe|ena finansijska sredstva u iznosu od 50.000 evra za izgradwu i postavqawe spomen-obele`ja mitropolitu Amfilohiju.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Na protestu svi iz zdravstvenih centara sa severa KiM

UNIVERZITET U PRI[TINI SA PRIVREMENIM SEDI[TEM U KOSOVSKOJ MITROVICI

Najava novih mera ugro`ava opstanak studenata i obrazovnih ustanova na Kosovu

Bez srpske bolnice i srpskog obrazovawa

nama ovde nema opstanka

Protest zdravstvenih radnika KBC Kosovska Mitrovica odr`an je u krugu ovog zdravstvenog centra, u petak 19. septembra u 11 sati, nakon upada Kosovske policije u portirnice KBC-a i Doma zdravqa Kosovska Mitrovica.

Ne{to pre 22 ~asa Kosovska policija, u ~etvrtak 18. septembra, navodno po dojavi, izvr{ila je pretres ku}ice za obezbe|ewe u krugu Doma zdravqa u Severnoj Mitrovici. Tom prilikom nije prona|eno ni{ta sumwivo potvr|eno je iz policije.

Protest je okupio veliki broj zaposlenih u ovim zdravstvenim institucijama iz op{tina Zve~an, Zubin Potok i Leposavi}. Sa transparentima koje su nosili zaposleni upu}ene su po-

ruke – “@elimo da se slobodno le~imo”, “Na{i doktori, na{i pacijenti, na{ KBC”, te “Ameriko reaguj, Srbi nestaju”…

Direktor KBC Kosovska Mitrovica Zlatan Elek je rekao da su sino} portiri dva zdravstvena objekta “brutalno maltretirani, legitimisani i ispitivani o broju zaposlenih i od koga primaju platu, te ka`e da im je i pre}eno. U portirnici Doma zdravqa su, rekao je Elek, pripadnici Policije tra`ili oru`je koje nisu na{li.

On je vlastima u Pri{tini –Kurtiju, poru~io da }e ostati na svojim radnim mestima, te da su naoru`ani slogom i jedinstvom, ali i `eqom da poma`u pacijentima bez obzira na etni~ku i politi~ku pripadnost. Kazao je i da je sino}wi doga|aj uznemirio

OBAVE[TENA KVINTA I PETER SORENSEN

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi}, isto ve~e, nakon upada kosovske policije u dva srpska zdravstvena objekta u Kosovskoj Mitrovici obavestio je zemqe Kvinte i posrednika u dijalogu Beograda i pri{tine Petera Sorensona „Zdravstvo i prosveta na KiM prema va`e}im sporazumima deo su srpskog sistema, uprkos o~ajni~kim poku{ajima diktatora iz Pri{tine koji gubi vlast“, napisao je Petkovi} na mre`i „X“.

EU RAZUME ZABRINUTOST SRBA

Nakon upada kosovske policije, 18. septembra uve~e, u dva zdravstvena objekta u Kosovskoj Mitrovici, u navodnoj potrazi za oru`jem, i protesta zdravstvenih ustanova u Svernoj Mitrovici zbog toga, Kancelarija Evropske unije na Kosovu saop{tila je da u potpunosti razume zabrinutost stanovni{tva na severu, s obzirom na va`nost zdravstvene za{tite za svaku zajednicu.

“Sve akcije koje mogu uticati na rad zdravstvenih ustanova moraju izbegavati u skladu sa obavezama Kosova prema EU”, odgovorili su iz Kancelarije EU portalu Kosovo onlajn.

Podse}aju da je EU vi{e puta isticala da status zdravstvenih ustanova na Kosovu kojim upravqa Srbija treba re{iti u skladu sa dijalogom koji posreduje EU, sa sporazumima postignutim u wemu i sa kosovskim zakonom.

na stotine pacijenata koji se tu le~e.

- Nema dokumenta koji je potpisan i koji podrazumeva integraciju zdravstvenog sistema i obrazovnog sistema u kosovski sistem. To ne predvi|a ni Ahtisarijev plan, to ne predvi|a ni Briselski sporazum, to ne predvi|a ni Ohridski sporazum”, kazao je direktor KBC Kosovska Mitrovica dr Zlatan Elek.

- 12. oktobra branimo na{u bolnicu i na{e obrazovawe, bez na{e bolnice i na{eg obrazovawa ovde qudi nama nema opstanka”, kazao je Elek, aludiraju}i na lokalne izbore zakazane za ovaj datum.

Elek je na kraju poru~io me|unarodnoj zajendici na Kosovu da su ovo “crvene linije” o kojima su, kako ka`e, oni pri~ali, “ove linije ne mogu da budu pre|ene”, kazao je Elek.

Zamenik direktora KBC Kosovska Mitrovica dr Dragi{a Milovi} kazao je da mitrova~ka bolnica jedina multietni~ka bolnica na Kosovu, te da je pomo} pru`ala svima kojima je bila potrebna.

- U na{oj bolnici, jedinoj multietni~koj bolnici na Kosovu i Metohiji se le~e i Srbi, Romi, Albanci, A{kalije, Bo{waci, Goranci i svi su dobrodo{li, jer to su na{i pacijenti. nekima se to ne svi|a. U ovoj bolnici, zahvaquju}i va{oj stru~nosti, humanosti, le~ili su se i pripadnici me|unarodnih institucija, pripadnici KFOR-a, Euleksa, Unmika. Imali su poverewe i danas imaju poverewe u stru~nost, u stru~nost na{ih lekara, kazao je Milovi}. Protest je zavr{en mirno i bez incidenata, a radnici su se nakon protesta vratili na svoja radna mesta.

Povodom najave da }e svi gra|ani koji borave na Kosovu, a nemaju dokumenta koja izdaju institucije u Pri{tini, biti smatrani stranim dr`avqanima i obavezni da se prijave policijskim stanicama u roku od tri dana od ulaska na Kosovo, Rektorski kolegijum Univerziteta u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici u pro{irenom sastavu upozorio je da takve mere direktno ugro`avaju opstanak studenata i obrazovnih institucija na Kosovu.

„Univerzitet u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici, koji je ~lan Evropske asocijacije univerziteta, Magna Karta Univerzitatum, kao i Rektorskog foruma Jugoisto~ne Evrope i Zapadnog Balkana, sa najve}om zabrinuto{}u je primio vest o najavi promene politike boravka ‘stranih dr`avqana’ na Kosovu i Metohiji, {to je samo jo{ jedna u nizu akcija koje dovode u pitawe daqi `ivot i opstanak na{eg naroda na Kosovu i Metohiji, a posebno u~enika i studenata na{eg univerziteta“, navodi se u saop{tewu koje prenosi Kosovo Online

Ukazuju da veliki broj studenata nema dokumenta kosovskih institucija, {to direktno ugro`ava wihovu slobodu kretawa i mogu}nost nastavka studirawa.

„Prijava boravka posredno, administrativnim putem, ima za ciq zatvarawe obrazovnih i zdravstvenih institucija, imaju}i u vidu da one nisu deo sistema pod upravom privremenih institucija u Pri{tini, pa samim tim ne mogu da izdaju potvrde potrebne za prijavu boravka“, upozoravaju sa Univerziteta.

„Mi{qewa smo da se ovakvim potezima obeshrabruju novi studenti da se upi{u na neki od 10 fakulteta u sastavu Univerziteta, kao i da se postoje}i studenti primoraju da se ispi{u, a time i da napuste Kosovo i Metohiju“, navodi se u saop{tewu.

Uprava Univerziteta najavila je da }e zatra`iti od Kfora i Euleksa stalno prisustvo u blizini fakulteta radi za{tite akademske zajednice.

„Univerzitet svojim radom i zalagawem daje veliki doprinos opstanku na{eg naroda na KiM, pa stoga ne ~ude aktivnosti koje za ciq imaju wegovo uru{avawe“, navodi Rektorski kolegijum. Podse}a se i da postignuti sporazumi garantuju nezavisnost obrazovnih i zdravstvenih institucija od kosovskog sistema.

„Obra}amo vam se u nadi da }ete u okviru svojih nadle`nosti preduzeti adekvatne mere da spre~ite svaku daqu aktivnost usmerenu na naru{avawe autonomije, integriteta i neometanog rada Univerziteta {to bi omogu}ilo na{im studentima da budu deo evropske i svetske akademske zajednice i u`ivaju ista prava kao i wihove kolege {irom sveta“, zakqu~uje se u saop{tewu Rektorskog kolegijuma Univerziteta u Pri{ini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici.

Vojnici Kfora, pod vo|stvom NATO-a, nastavqaju sa postavqawem novih znakova du` administrativne grani~ne linije, saop{teno je 11. septembra iz Kfora.

Takvi znakovi upozorewa, postavqeni u planinskim i {umskim podru~jima, jasno ozna~a-

vaju podru~je delovawa Kfora i poma`u u smawewu rizika od slu~ajnih prelazaka, navodi se u saop{tewu. Kfor }e nastaviti sa takvim naporima kako bi promovisao bezbedno okru`ewe za sve qude na Kosovu, ukqu~uju}i i redovne patrole na severu Kosova i u blizini administrativne gra-

ni~ne linije. Kfor nastavqa da sprovodi svoj mandat – zasnovan na Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999. godine – kako bi doprineo bezbednom okru`ewu za sve qude i zajednice koje `ive na Kosovu i slobodi kretawa, u svakom trenutku i nepristrasno.

Kada je saznao za svoj rodni kraj plakao je kao ki{a

u Piter Rakovi}, ro|en u Engleskoj, nije znao ni{ta o svom poreklu dok ga supruga Liza nije otkrila u Liza je dvadeset godina istra`ivala Piterove porodi~ne korene i prona{la rodbinu u selu Gorjani u Srbiji

Piter Rakovi} godinama je patio jer nije znao ni{ta o svom poreklu. On je ro|en i odrastao u Engleskoj gde je upoznao svoju suprugu Lizu. Zahvaquju}i wenom istra`iva~kom duhu, wih dvoje sada imaju mnogobrojnu srpsku porodicu i novi dom u selu Gorjani, kod U`ica.

Kada je Bogoqub Rakovi} 1947. godine odlu~io da napusti Srbiju i svoje selo Gorjani i budu}nost gradi u dalekoj Engleskoj, verovatno nije mogao da pretpostavi koliko }e wegov sin Piter patiti jer ne zna svoje pravo poreklo.

Podaci o korenima Pitera koji odrasta u Engleskoj ostali su tajna i pro{lost sve dok nije zavolela jedna Liza, Engleskiwa koja je `elela da bude potpuno sre}an.

Dvadeset godina ona je istra`ivala porodi~ne korene svog izabranika u tajnosti, dok jednog dana preko dru{tvenih mre`a nije prona{la Tomu Rakovi}a iz Gorjana, sina Piterovog strica.

„REKLA SAM MU NOVOSTI, PO^EO JE DA PLA^E”

Suprugu koji nije ni znao za wenu potragu, vesti je saop{tila ~im je do{ao ku}i.

sam po~ela da pla~em. Sutradan sam ga pitala da li `eli da `ivi u Srbiji, a on je odgovorio pitawem: @eli{ li ti? Istog trenutka smo po~eli da se pakujemo i tra`imo na~in da do|emo ovde”, poja{wava ona.

I zaista su odmah do{li. Do~ekalo ih je 36 novih, odnosno novoprona|enih ~lanova porodice uz mnogo emocija.

„Ose}am da je ovo ono {to je normalno. Ose}am se prijatno. Ose}am da pripadam ovde. Voleo bih da boqe znam jezik, ali ose}am mir”, navodi Piter. Ista ose}awa deli i wihova mnogobrojna rodbina u Srbiji, a posebno Toma koga je Liza prva kontaktirala. Ostvaruju}i Peterovu `equ, ostvarila je san mnogih generacija u porodici.

„Kad mi je ona rekla u tom momentu, da li si ~uo za Bogoquba Rakovi}a, naje`io sam se. Jer znam tu pri~u, mi smo dugo, dugo vremena poku{avali da stupimo u kontakt sa wima. Moj pokojni otac je to godinama radio, nije uspeo”, poja{wava Piterov ro|ak.

Prvo {to su uradili, bilo je pronala`ewe ku}e u Gorjanima u kojoj je odrastao Piterov otac. OKUPILO SE 36 ^LANOVA FAMILIJE, SVIMA

TEKLE SUZE

„Ona je jo{ gore, na brdu. Bilo je tu mnogo suza. Opet }u se rasplakati. Piter je rekao, moj otac nije mogao do}i ku}i, ali mi smo do{li iza wega”, dodaje Toma. Do{li su i ostali, trenutno u ku}i Tomine porodice, dok ~ekaju dr`avqanstvo, {to je, ka`u, spor proces. Celoj porodici svaki zajedni~ki trenutak je dragocen.

„Rekla sam mu da imam novosti, da mislim da smo prona{li wegovu porodicu. Po~eo je da pla~e, ja

„36 nas se skupilo, u`e familije. To je prvo koleno od sestara i od bra}e. Oni su zanemeli. Svima su tekle suze, radosnice. Svi pla~u od radosti. Ne mogu da vam to prenesem. To se jednom

Veliki broj Srba i pripadnika drugih hri{}anskih naroda okupio se u Sabornom hramu Svetog Save u Wujorku da sve~ano do~eka ~udotvornu ikonu Majke Bo`ije Havajske. Svetu liturgiju slu`ili su protojerej i parohijski stare{ina @ivojin Jakovqevi}, otac Milan Dragojevi} i otac Nektarije, koji je pratio Ikonu. Nakon liturgije stotine parohijana, vernika i gostiju celivale su ~udotvornu i miroto~ivu ikonu, upu}uju-

do`ivqava. Na na{e veliko zadovoqstvo i sre}u oni su rekli, mi imamo, ka`u, ovde familiju ve}u nego u Engleskoj. Mi nemamo toliko familije tamo. Mi smo re{ili da se doselimo u Srbiju i tu da `ivimo”, prise}a se Toma. Posle svega postavqa se i pitawe, da li je Piter ba{ samo Piter ili je pomalo i Petar.

„Zvali su me Petri, Petar, Pete, Piter. Zvali su me na razne na~ine. Ali kada sam odrastao, nikad od svoje majke nisam ~uo Petar, Petre. Uvek sam bio Piter”, poja{wava Srbin koji je odrastao u Engleskoj.

Liza i Piter svoju budu}nost vide u Gorjanima. Ve} imaju planove za renovirawe stare ku}e u kojoj je odrastao wegov otac. PITER JE RO\EN U ENGLESKOJ SA SRPSKIM PREZIMENOM I NIJE ZNAO NI[TA O SVOM POREKLU, A

Diana Budisavqevi} dobila spomenik u manastiru Jasenovac

„U subotu, 6. septembra 2025. imali smo veliku ~ast i radost, da na dan centralnog obele`avawa praznika Svetih Novomu~enika Jasenova~kih budemo u Jasenovcu i da u manastiru prisustvujemo svetoj liturgiji kojom su uz episkopa pakra~ko-slavonskog Jovana saslu`ivali brojni mitropoliti, episkopi i sve{tenici srpske, kao i drugih sestrinskih pravoslavnih crkava”, istakli su predstavnici Srpske pravoslavne omladine iz Inzbruka, koji su i darivali ovaj spomenik. Zahvaquju}i velikim zalagawem upravo ~lanova ove organizacija srpska javnost, koji su poznati po svojim mnogobrojnim humanitarnim akcijama, srpska javnost je puno toga saznala o Diani Budisavqevi}, koja je u Nezavisnoj dr`avi Hrvartskoj tokom Drugog svetskog rata sa svojim saradnicima spasila preko 15.536 dece iz usta{kih logora (od kojih je preko 12.000 pre`ivelo). Zahvaquju}i wihovim zalagawem danas rodna ku}a Diane Budisavqevi} nosi spomen plo~u u znak se}awa na ovu heroinu, grad Inzbruk ima vrti} koji nosi ime ove velike `ene, a uvedene su i {etwe se}awa na ovu hrabru `enu, koja je spasavaju}i prete`no srpsku decu i sama rizikovala svoj `ivot i `ivot svojih saradnika.

U Jasenovcu, tog 6. septembra 2025. na radost prisutnih po svojoj zavr{noj besedi episkop Jovan je pozvao sve prisutne da se u litiji upute ka spomeniku Diani Budisavqevi} (ro|. Obekser) u porti manastira Jasenovca, koji je postavqen nekoliko dana uo~i praznika.

}i molitve u savr{enom miru i qubavi, a nakon slu`be je pripremqeno poslu`ewe i trpeza qubavi. Ovom prilikom, generalni konzul Bo`ovi} je istakao da smo „danas svi radosni i blagodarni Bogu {to nas je posetila ova Sveta Ikona“.

- Neka Gospod da da se kroz wene i na{e molitve ovaj sveti Hram obnovi i ponovo zasija u svom istinskom duhovnom sjaju, na radost na{e velike srpske pravoslavne zajednice ovde u Wujorku, poru~io je Bo`ovi}.

Australija postala kqu~an igra~ u odvra}awu Kine

Dolaskom Entonija Elbanizija na vlast 2022. godine Australija je u{la u period intenzivnih promena u svojoj spoqnoj i bezbednosnoj politici. Wegova vlada je jasno poru~ila da se zemqa nalazi u najopasnijem strate{kom okru`ewu jo{ od Drugog svetskog rata.

Indo-Pacifik, sa rastu}om mo}i Kine i zao{trenim rivalstvom izme|u Pekinga i Va{ingtona, postao je prostor u kojem Australija vi{e ne mo`e sebi da priu{ti „luksuz” pasivnog posmatra~a. Umesto perifernog partnera Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Australija te`i da postane kqu~i faktor stabilnosti u regionu, a pogotovo kada je u pitawu odvra}awe Kine od ekspanzionisti~kog delovawa.

Odnos Australije i Kine posledwih godina dosta je slo`en i kontradiktoran: dok je Kina i daqe najve}i trgovinski partner Australije, sa kqu~nim udelom u izvozu gvo`|a, ugqa i poqoprivrednih proizvoda, politi~ko-bezbednosni aspekti sve vi{e udaqavaju dve dr`ave. Kanbera je iskusila kineske ekonomske pritiske kroz tarife i ograni~ewa uvoza, a istovremeno bele`i sve ~e{}e prisustvo kineske mornarice i pomorskih milicija u blizini svojih voda. Albaneseova vlada poku{ava da balansira – odr`ava dijalog i trgovinsku saradwu, ali kroz definisawe nove odbrambene strategije jasno stavqa do znawa da ne}e tolerisati bezbednosni pritisak. Kqu~na stavka u novoj strategiji jeste produbqivawe postoje}eg partnerstva sa SAD, ali i pove}awe sopstvenih vojno-tehnolo{kih kapaciteta.

AKTIVNIJA ULOGA U OKVIRU

POSTOJE]IH SAVEZA

Partnerstvo Australije i Sjediwenih Dr`ava jedno je od najstarijih i naj~vr{}ih u svetu – formalizovano je jo{ 1951. godine kroz ANZUS sporazum, kojim su SAD, Australija i Novi Zeland uspostavili bezbednosni savez. Od tada Va{ington i Kanbera dele obave{tajne podatke, redovno odr`avaju zajedni~ke vojne ve`be i tesno sara|uju u Indo-Pacifiku. Australija je tako|e i deo Kvadrilateralnog bezbednosnnog dijaloga (KVAD) zajedno sa SAD, Japanom i Indijom. Na tu tradiciju se nadovezuje i AUKUS, trilateralni pakt sklopqen 2021. izme|u Australije, SAD i Velike Britanije, osmi{qen da Australiji omogu}i pristup najsavremenijim vojnim tehnologijama.

Najva`niji deo AUKUS-a odnosi se na budu}u izgradwu flote podmornica na nuklearni pogon, ali sporazum obuhvata i

DEVOJ^ICA

Devoj~ica (13) iz Kvinslenda oduzela je sebi `ivot nakon {to je navodno godinama trpela zlostavqawe u {koli i na internetu. Samo dan pre samoubistva podelila je objavu o podizawu svesti o tome.

Klarisa Nikolson tek nedavno je napunila 13 godina, ali je ubrzo nakon toga izvr{ila samoubistvo u ku}i tokom no}i 2. septembra.

Wena majka Selena prona{la je be`ivotno telo svoje }erke slede}eg jutra, kada je do{la da je probudi za {kolu, prenosi Daily mail.

Tek nakon wene smrti, porodica je saznala da je u~enica bila `rtva nemilosrdnog maltretirawa.

Samo dan pre nego {to je digla ruku na sebe, Klarisa je objavila TikTok video podi`u}i svest o Nacionalnom mesecu samoubistava.

„Jedno jednostavno pitawe mo`e pomo-

saradwu u razvoju ve{ta~ke inteligencije, sajber kapaciteta, hipersoni~nog naoru`awa i autonomnih sistema. Nacionalna odbrambena strategija iz 2024. godine potvr|uje da se Australija kre}e u tom pravcu. Kanbera vi{e ne ra~una na staru doktrinu o „dugoj fazi upozorewa”, prema kojoj bi Australija imala najmawe deset godina da uo~i i pripremi se za potencijalni sukob.

U doba Hladnog rata takva logika je imala smisla, ali dana{we pretwe –brzi vojni i tehnolo{ki uspon Kine i sve u~estalije operacije u „sivoj zoni” pretvorile su region u potencijalno „bure baruta”. Zato Australija prelazi na strategiju odvra}awa putem onemogu}avawa, kojom protivniku unapred uskra}uje prostor i mogu}nost da uspe{no deluje u wenom okru`ewu.

Time se napu{ta koncept „uravnote`ene sile” i gradi vojska fokusirana na najve}e pretwe. Tako Australija od zemqe koja se dugo oslawala na geografski izolovan polo`aj prerasta u samostalnog aktera Indo-Pacifika. Wena geografska pozicija daje joj kqu~nu ulogu u kontroli morskih puteva i severnih prilaza, dok politi~ka voqa trenutne vlade pokazuje spremnost da investira i preuzme rizik.

Elbanizeova vlada ovu promenu istovremeno vidi i kao razvojnu {ansu kroz ulagawa u industriju, obrazovawe i inovacije. U okviru AUKUS pakta Australija je dobila i strate{ku platformu za investirawe i razmenu tehnologija na najbli`im partnerskim osnovama.

Aktivnim u~e{}em u KVADU, koji neki jo{ nazivaju i „pacifi~ki NATO”, Australija je sve mawe udaqeni kontinent na marginama velikih procesa i postaje

dr`ava ~ije odluke direktno oblikuju bezbednosnu dinamiku regiona. PARTNERSTVO SA

ANDURIL INDUSTRIES

Najboqi primer te promene jeste odluka da se investira milijardu i sedamsto miliona australijskih dolara u program Ghost Shark, razvoj i proizvodwu flote autonomnih podvodnih vozila. Ugovor je poveren kompaniji Anduril Australia, filijali ameri~kog odbrambenog startapa Anduril Industries, koji je postao jedan od kqu~nih snabdeva~a ameri~ke vojske savremenim naoru`awem i tehnologijom. Ghost Shark je osmi{qen za obave{tajne, izvi|a~ke, nadzorne i udarne misije, sa dugim dometom i visokim stepenom autonomije. Wegova snaga le`i u asimetri~nom efektu: dok su konvencionalne podmornice skupe i malobrojne, ova autonomna vozila mogu se proizvoditi i raspore|ivati u ve}em broju, stvaraju}i mre`u podvodnih sistema koja ote`ava delovawe potencijalnih protivnika. Australijska vlada naglasila je da program nije samo vojni projekat. Vi{e od ~etrdeset doma}ih kompanija ukqu~eno je u lanac snabdevawa, a o~ekuje se otvarawe vi{e stotina novih radnih mesta. Ghost Shark tako postaje i instrument za ja~awe doma}e ekonomije i izgradwu tehnolo{ke baze. Posebno je zna~ajan na~in na koji je program razvijen. Umesto sporih birokratskih procedura, australijska mornarica u{la je u direktan razvoj sa Andurilom, preuzimaju}i deo rizika i testiraju}i prototipove zajedno sa in`ewerima kompanije. Anduril je, s druge strane, investirao sopstveni kapital, ukqu~uju}i i izgradwu proizvodnog pogona vrednog {ezdeset miliona dolara u Australiji.

}i da se nekome spase `ivot. Va`ni ste, molim vas, ostanite”, napisala je ona. Klarisini prijateqi slomqenog srca

i drugovi iz razreda objavili su dirqive komentare ispod objave nakon {to su saznali za wenu smrt.

Ovakav model saradwe pokazuje novu dimenziju ameri~ko-australijskog partnerstva. Ne radi se samo o kupovini ameri~kih sistema ve} o zajedni~kom ulagawu u inovacije i stvarawu kapaciteta u samoj Australiji.

Produbqivawe saradwe je u obostranom interesu. Kanbera ja~a sopstvenu namensku industriju i pozicionira se kao lider u budu}em izvozu autonomnih pomorskih sistema. S druge strane, za Va{ington ovakva saradwa zna~i rastere}ewe sopstvene industrijske baze i dobijawe saveznika koji aktivno u~estvuje u inovacijama.

Motiv za ovakve projekte, me|utim, jasan je – Kina. Peking sve intenzivnije {aqe svoje brodove i pomorske milicije u Indo-Pacifik, pa i u vode koje Australija smatra svojim strate{kim okru`ewem. Ghost Shark je zami{qen kao odgovor na to perzistentno i prete}e prisustvo.

Autonomne podmornice omogu}avaju Australiji da relativno jeftino i brzo uspostavi gustu mre`u senzora i patrola, {to za Kinu zna~i da svaki poku{aj projekcije mo}i nailazi na slo`enije i nepredvidivije prepreke. Dok Kina ula`e u masivne flote i klasi~nu pomorsku nadmo}, Australija ula`e u pametne, fleksibilne i skalabilne sisteme odvra}awa.

BUDU]NOST AUSTRALIJSKE NAMENSKE INDUSTRIJE U {irem kontekstu, Ghost Shark dopuwuje dugoro~nu strategiju izgradwe nuklearnih podmornica i razvoja hipersoni~nih i kvantnih tehnologija. Dok dosada{wi projekti izgradwe podmornica traju decenijama, Ghost Shark demonstrira {ta je mogu}e posti}i u samo nekoliko godina kada se spoje politi~ka voqa i inovativni model saradwe sa privatnim sektorom.

Ovaj projekat je most izme|u sada{we i budu}e australijske vojske – resurs koji pove}ava odbrambene kapacitete, a ujedno stvara iskustvo i infrastrukturu za ve}e projekte.

Kroz ovakvu investiciju Australija redefini{e svoju ulogu i na globalnom nivou. Sli~na ulagawa bi na duge staze mogla osposobiti Australiju da bez preteranog oslawawa na pomo} SAD oblikuje regionalnu bezbednost.

Za Kinu to zna~i smawewe manevarskog prostora i slo`enije „neprijateqsko” okru`ewe. Za SAD – pouzdanog saveznika i rastere}ewe sopstvenih kapaciteta. A za Australiju novu poziciju: ne vi{e samo u~esnika, ve} arhitekte budu}nosti Indo-Pacifika.

„Volim te Risa. Sedim i brojim minute, razmi{qaju}i o svakom trenutku koji smo proveli zajedno. Se}a{ se da smo obe}ali da }emo jednog dana napraviti Tik Tok profile. Pla~em jer shvatam da to nikad ne}emo uraditi”, objavio je jedan prijateq. Vi{e od 200 qudi pojavilo se na dirqivom ceremoniji odr`anoj u wenu ~ast. Prema pisawu medija, Klasira se godinama suo~avala sa maltretirawem, {to u`ivo {to na internetu.

„Uprkos bolu koji je nosila, uvek je imala osmeh i uradila sve da za{titi svoju porodicu od saznawa sa ~ime se bori”, rekla je wena baka koja je pokrenula stranicu na Go Fund Me kako bi se skupio novac za sahranu.

Dodala je da porodica nije znala sa ~im se ona bori jer je stalno bila nasmejana.

„Maltretirawe nije dobro ni u jednom obliku i u redu je ne biti u redu, treba pri~ati o tome”, dodala je ona.

Australija odlu~ila da zvani~no prizna Dr`avu Palestinu

Australijski premijer Entoni Elbanizi je saop{tio da je Australija zvani~no priznala „nezavisnost i suverenost Dr`ave Palestine“. Ova odluka dolazi u trenutku kada globalna zajednica nastoji da re{i dugogodi{wi sukob izme|u Izraela i Palestine, a Elbanizi je istakao va`nost podr{ke legitimitetu i te`wama palestinskog naroda za sopstvenom dr`avom.

U svom saop{tewu na platformi X, premijer je naglasio da priznawe pale-

stinske dr`avnosti predstavqa korak ka ostvarivawu mira i stabilnosti u regionu. Elbanizi je ukazao na zna~aj ovog poteza, isti~u}i da je Australija deo {ireg me|unarodnog napora zajedno sa drugim zemqama, poput Kanade i Velike Britanije, da se stvore uslovi za re{ewe o dve dr`ave. Ova inicijativa ima za ciq da omogu}i miran su`ivot Izraelaca i Palestinaca u okviru dva odvojena, ali koegzistentna entiteta.

Priznawe Palestine kao nezavisne dr`ave nije samo politi~ki ~in, ve} i simbol podr{ke me|unarodnoj zajednici u borbi za qudska prava i pravdu. Albaneze je naglasio da se Australija zala`e za mirnu i pravednu budu}nost za sve

qude u toj regiji, te da }e podr`ati sve napore koji vode ka postizawu trajnog re{ewa sukoba. Ovaj korak Australije dolazi u trenutku kada se globalna politika sve vi{e fokusira na pitawa qudskih prava i samoodre|ewa naroda. Mnogi analiti~ari smatraju da }e priznawe palestinske dr`ave od strane Australije imati zna~ajan uticaj na me|unarodne odnose i dodatno poja~ati pritisak na druge zemqe da u~ine isto. U posledwih nekoliko godina, nekoliko zemaqa je ve} priznalo Palestinu, ali je Australija jedan od kqu~nih saveznika koji se odlu~io na ovaj korak. Palestinci su izrazili zahvalnost Australiji za ovu odluku, opisuju}i je kao va`an korak ka ostvarewu wihovih nacionalnih te`wi. Lideri palestinske administracije su istakli da je ovo priznawe od strane Australije motivacija za nastavak borbe za slobodu i nezavisnost. Premijer Elbanizi je tako|e naglasio da }e Australija nastaviti da se zala`e za miran dijalog izme|u Izraela i Palestine, te da je va`no da se obezbede uslovi za pregovore koji }e dovesti do kona~nog re{ewa. On je pozvao na uzajamno po{tovawe i razumevawe, nagla{avaju}i da je samo kroz dijalog mogu}e posti}i odr`iv mir.

U svetlu ovog priznawa, mnogi se pitaju kakve }e posledice imati na postoje}e tenzije u regionu. Dok neki smatraju da bi ovo moglo da dovede do dodatnog pogor{awa odnosa izme|u Izraela i drugih zemaqa, drugi veruju da bi moglo da otvori vrata za novi dijalog i mogu}nosti za mir.

Kriti~ari, s druge strane, upozoravaju da bi ovakva odluka mogla izazvati reakcije iz Izraela, koji je ve} izrazio pro-

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

Australijski biznismen i pilot Timoti Xejms Klark (46), poznat pod nadimkom „Broker“, poginuo je u misterioznoj avionskoj nesre}i na severoistoku Brazila. Na mestu pada prona|eno je ~ak 200 kilograma kokaina sa oznakama ameri~ke kompanije „Space X“.

Klark je upravqao lakim avionom tipa Sling, koji se sru{io u nedequ oko 13.30 po lokalnom vremenu, iznad mesta Koruripe u regionu Alagoas. Bio je sam u letelici i poginuo je na licu mesta. Uz wegovo telo otkriveni su australijski proizvodi, kanisteri za gorivo, sistem za dopunu goriva u vazduhu – i pomenuti tovar droge.

Tragi~nu vest porodica je saznala na brutalan

LODGE

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

tivqewe sli~nim inicijativama. Izraelski zvani~nici su ranije nagla{avali da priznawe Palestine ne mo`e zameniti direktne pregovore izme|u dve strane. U svakom slu~aju, odluka Australije da prizna Palestinu kao nezavisnu dr`avu je zna~ajan korak u me|unarodnoj politici i mo`e imati dalekose`ne posledice za budu}nost mira i stabilnosti u regionu. Kako se situacija bude razvijala, pa`wa me|unarodne zajednice }e biti usmerena

na~in – od novinara britanskog „Daily Maila“. Klarkov otac Rej izjavio je da nije ni znao da mu se sin nalazi u Brazilu, jer je verovao da `ivi u Ju`noj Africi. Dodao je da Timoti ima samo probnu pilotsku dozvolu i da mu nije poznato da je aktivno leteo. Prema preliminarnoj istrazi, let nije bio prijavqen nadle`nim institucijama. Avion je prvobitno registrovan u Ju`noafri~koj Republici po~etkom 2023, zatim preba~en pod registraciju Zambije, a zabele`en je i na jednom brazilskom aerodromu iste godine – {to ukazuje da se koristio na teritoriji Brazila najmawe dve godine.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

na reakcije i korake koje }e preduzeti druge zemqe u vezi sa ovim pitawem. Ova odluka tako|e mo`e poslu`iti kao podsticaj za druge zemqe da preispitaju svoje stavove prema Palestine i wenoj potrazi za priznawem kao nezavisne dr`ave. U svetlu globalnih promena i sve ve}e svesti o qudskim pravima, pitawe palestinske nezavisnosti postaje sve relevantnije i neizbe`nije u me|unarodnim odnosima.

Ure|aji za dopunu goriva tokom leta, neobi~na oprema i strani proizvodi dodatno poja~avaju sumwu da je avion slu`io za me|unarodni {verc droge, bez zaustavqawa na zvani~nim aerodromima.

Brazilska policija vrednost zaplewenog kokaina procewuje na oko devet miliona reala (2,5 miliona australijskih dolara). Jo{ se ne zna ko stoji iza operacije ni gde je po{iqka bila namewena. Pa`wu istra`iteqa privukao je i logotip „Space X“ na paketima, iako za sada nema dokaza o vezi kompanije sa slu~ajem.

Brazil se smatra kqu~nim tranzitnim centrom za narkotike: dok gram kokaina u toj zemqi ko{ta oko pet dolara, u Australiji dosti`e od

250 do 400 dolara – ~ine}i je jednim od najskupqih tr`i{ta na svetu. Klark je u domovini bio upisan kao direktor i sekretar u vi{e investicionih firmi, ali jo{ nije potvr|eno da li je avion posedovao li~no ili je radio kao pilot za privatnog vlasnika. Jo{ pre 15 godina zapo~eo je pilotsku obuku u Australiji, a na dru{tvenim mre`ama povremeno je objavqivao snimke iz kokpita. Istraga brazilske policije traje, dok se australijske vlasti jo{ nisu oglasile. Smrt pilota i preduzetnika, koji je za porodicu i prijateqe va`io za uzornog sina i uspe{nog ~oveka, otkrila je mogu}e veze sa me|unarodnim narko-kartelima.

Pilule za svaku bolest

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Vi{e od 14% Australijanaca trenutno uzima antidepresive, {to je jedna od najvi{ih stopa u svetu.

Nedavna istra`ivawa su pokazala da australijski lekari prekomerno propisuju antidepresive svojim pacijentima. Neki eksperti za ovu problematiku smatraju da Australija ovim poku{ava da prikrije toksi~ne dru{tvene uslove `ivota svojih gra|ana. Antidepresivi mogu biti korisni, ali ne mogu da re{e hroni~ni stres izazvan dru{tvenim problemima poput duga, siroma{tva, rasizma ili porodi~nog nasiqa. Previ{e qudi dobija an-

Uobi~ajeni uzroci hroni~nog stresa ukqu~uju stvari kao {to su finansijski dugovi, niski prihodi, lo{i uslovi rada, izlo`enost rasizmu ili porodi~nom nasiqu. U svojoj kwizi „Kako stvoriti dru{tva za qudsko blagostawe“, Fi{er tvrdi da trenutna politi~ka i dru{tvena klima u Australiji doprinosi ovim toksi~nim dru{tvenim uslovima koji uzrokuju hroni~ni stres, {to zauzvrat dovodi do visokih i rastu}ih stopa psiholo{kog stresa kao {to je depresija. To je vrsta stresa koja se ne mo`e otkloniti lekovima, ka`e on, i koju vlade ne uspevaju da re{e. I dok blagostawe „trenutno ima zna~ajnu politi~ku valutu“, ka`e Fi{er, on veruje da inicijative koje predla`u vlade za promociju blagostawa ne prepoznaju dru{tvene probleme i hroni~ni stres kao osnovni uzrok mentalnog zdravqa.

To zna~i da se na~ini za re{avawe problema blagostawa pre~esto fokusiraju na pojedinca, podsti~u}i qude da budu otporniji, da vi{e ve`baju, da boqe jedu, da pose}uju lekara, da se le~e ili da uzimaju antidepresive. Ova medicinska i farmakolo{ka re{ewa mogu biti korisna za neke, ali malo poma`u kod vrste hroni~nih stresova koji pokre}u lo{e zdravqe,

tidepresive koji se prepisuju za suo~avawe sa stresnim `ivotnim doga|ajima ili dru{tvenim problemima, prema sve ve}em broju lekara i istra`iva~a.

Vi{e od 14% Australijanaca trenutno uzima antidepresive, {to je jedna od najvi{ih stopa u svetu. Dr Met Fi{er, koji istra`uje blagostawe i uticaj stresa, ka`e da iako je ~uo zdravstvene radnike kako o tome govore „kao o dobroj stvari, jer to zna~i da vi{e qudi dobija pristup pomo}i“, on to ne vidi kao pri~u o uspehu. Fi{er, vi{i nau~ni saradnik na Institutu Streton Univerziteta u Adelejdu, zabrinut je da visoka upotreba antidepresiva u Australiji „predstavqa samo jo{ jedan neuspeli poku{aj da se lekovima otklone realni dru{tveni problemi“. On ka`e da, iako „antidepresivi mogu biti od koristi nekim qudima koji pate od stalnih psihosocijalnih problema“, oni ne bi trebalo da budu podrazumevani, onaj prvi odgovor. Na`alost, to je u svakodnevnoj lekarskoj praksi uglavnom tako. Hroni~ni stres, gde su qudi izlo`eni stalnom, ponavqaju}em uzroku stresa bez ikakvog lakog ili pristupa~nog na~ina da ga re{e – pove}avaju}i rizik od izolacije, iskqu~enosti, poni`ewa i {tete – zna~ajan je pokreta~ mentalnog stresa u Australiji, ukqu~uju}i depresiju i anksioznost, smatraju brojni eksperti.

kao {to su toksi~na radna mesta ili nesigurno stanovawe.

^ini se da vlade izbegavaju probleme tako {to istrajavaju sa individualizovanim, medicinskim strategijama zasnovanim na lekovima. Ali ove strategije ne smawuju visoke stope mentalnog stresa, ve} vrlo ~esto nanose {tetu i marginalizuju pa`wu sa pravih dru{tvenih uzroka stresa, pokazuju istra`ivawa. Jedna u~enica iz Darvina imala je samo petnaest godina kada je nakon maltretirawa u {koli zatra`ila lekarsku pomo}. Doktor op{te prakse joj je odmah prepisao antridepresive i ona je nastavila da ih uzima sve do svoje dvadesete, i ne poku{avaju}i da se izbori sa uzrokom svojih mentalnih problema. To je samo jedan od brojnih primera. Zna~ajan broj qudi je prijavio da im je lek prepisan zbog stresa koji je izazvan te{kim `ivotnim doga|ajem kao {to je razvod ili smrt voqene osobe, ili zbog hroni~nih stresova kao {to su siroma{tvo ili zanemarivawe.

Predsednica Kraqevskog australijskog i novozelandskog kolexa psihijatara, dr Elizabet Mur, ka`e da, iako depresija ~esto koegzistira sa `ivotnim stresovima, „kqu~no je razlikovati dru{tvene izazove i klini~ka stawa“. „Iako sve vi{e qudi tra`i pomo} i stigma mentalnog zdravqa se smawuje, prepreke u pristupu psiholo{kim

tretmanima – kao {to su dugo vreme ~ekawa, visoki tro{kovi i ograni~ena dostupnost – mogu u~initi lekove podrazumevanom opcijom. Lako se izdaju, ~esto su subvencionisani i stoga pristupa~ni mnogima“, ka`e ona. „Mnogo puta, propisivawe antidepresiva mo`e biti jedina dostupna opcija za upravqawe stawima, iako su nefarmakolo{ki tretmani pogodniji, ali te`e dostupni.“ Mnogi stru~waci se sla`u da nije prihvatqivo propisivati antidepresive kao privremenu meru u odsustvu pristupa~nih, povoqnih socijalnih i drugih usluga. Oni to upore|uju sa propisivawem antibiotika nekome za le~ewe virusne infekcije, uprkos tome {to znamo da antibiotici deluju samo protiv bakterija, ali su beskorisni protiv virusa. ^inimo veliku medve|u uslugu kada pogre{no klasifikujemo dru{tvene probleme kao medicinske probleme. Samo zato {to je to dru{tveno stawe te`ak problem, ne zna~i da mo`emo da se iz wega izvu~emo pretvaraju}i se da je to druga~ija vrsta problema i nude}i qudima antidepresive. Nacionalna zdravstvena slu`ba (NHS) Velike Britanije u Engleskoj je 2023. godine objavila inicijativu za odustajawe od pristupa „pilula za svaku bolest“, finansiraju}i nefarmaceutske alternative za mentalno zdravqe i pru`aju}i dugo o~ekivane usluge prepisivawa lekova kako bi se qudima pomoglo da prestanu da uzimaju antidepresive. To je delimi~no bio odgovor na pregled Javnog zdravqa Engleske, koji je otkrio da sve ve}e stope neodgovaraju}eg propisivawa antidepresiva samo pogor{avaju mentalno zdravqe. „Lekovi povezani sa zavisno{}u ili simptomima odvikavawa mogu na{tetiti pacijentima ako se neodgovaraju}e propisuju; uti~u}i na wihovo fizi~ko, emocionalno, socijalno i seksualno zdravqe“, otkrila je NHS Zapadne zemqe, posebno, do`ivqavaju patwu ili ose}aj nezadovoqstva `ivotom kao da poti~e iz samih qudi i kao uzrokovan nepravilno{}u neurotransmitera. Ovo ignori{e kqu~ni uzrok nesre}e za ve}inu nas, a to je stres i trauma, pokazala su najnovija istra`ivawa.

Terapija razgovorom, grupna socijalna podr{ka i ve`bawe su jednako uspe{ni kao i antidepresivi za sve osim najte`ih slu~ajeva depresije, ne{to za {ta eksperti veruju da se pacijentima dovoqno jasno ne saop{tava u vreme propisivawa. To patologizuje qude, umesto da im poma`e u `ivotnim okolnostima, zakqu~ak je ovog istra`ivawa.

Suo~avawe sa ovim dru{tvenim pokreta~ima hroni~nog stresa, a samim tim i depresije i anksioznosti, zahteva zdravstvene pristupe koje vi{e podr`avaju same porodice i razvoj deteta. Odr`avawe blagostawa tako|e zna~i obezbe|ivawe pristupa zdravoj, odr`ivoj hrani; pristupa~nom i bezbednom stanovawu; i pristupa~noj zdravstvenoj za{titi i obrazovawu.

Najefikasniji, dugoro~ni odgovor na epidemiju psiholo{ke patwe je usvajawe javno-zdravstvenog pristupa promociji blagostawa, smatra Dr Fi{er. Australiji je zato potrebna velika promena u politi~koj orijentaciji, i udaqavawe od skupih lekova i neefikasnih medicinskih odgovora na psihosocijalni stres.

Australija ima svog

”Hitlera” - i vlasti ne znaju {ta }e s wim!?

Thomas Sewell, Novozelan|anin koji se kao dete doselio u Australiju, jedna je od najkontroverznijih i najpoznatijih osoba na ekstremno desnoj sceni Australije. Kao vo|a nekoliko belih suprematisti~kih i neonacisti~kih grupa, me|u kojima je i Nacionalna socijalisti~ka mre`a (National So-

koliko radikalnih organizacija usmerenih na regrutaciju mladih belih mu{karaca i promovisawe mr`we prema imigrantima, mawinskim grupama i domorocima. Wegove grupe u~estvovale su u brojnim nasilnim incidentima. Bio je optu`en i osu|en zbog napada na obezbe|ewe televi-

cialist Network), Sewell je poznat po svojoj ekstremnoj radikalizaciji, nasilni~kim aktivnostima i otvorenom promovisawu ideologije bele nadmo}i. Otvoreno navodi da mu je Adolf Hitler ideolo{ki uzor, ~esto ga isti~e kao simbol borbe za belu rasu i koristi wegove ideje u svojoj retorici.

Ro|en je 1993. godine na Novom Zelandu, a s roditeqima se rano preselio u Australiju. U Melburnu je zavr{io sredwu {kolu, slu`io je u australijskoj vojsci i studirao gra|evinarstvo, ali nije zavr{io fakultet. Ve} tokom druge decenije ovog veka aktivno se ukqu~io u ekstremisti~ke grupe i osnovao ne-

zijske ku}e, a 2023. je dobio zatvorsku kaznu zbog nasiqa nad planinarima u podru~ju Victoria‘s Cathedral Range. Najnovija optu`ba protiv wega vezana je uz organizovawe i u~estvovawe u brutalnom napadu na „Camp Sovereignty”, protestni kamp domoroda~kih aktivista u Melburnu, u koji je, prema optu`bi, wegova grupa nasilno upala, te tukla i povredila protestante. Thomasa Sewella i jo{ nekoliko osumwi~enih terete se za ukupno 25 kaznenih dela, ukqu~uju}i nasilni~ko pona{awe i prekr{aje protiv javnog reda.

Wegov radikalizam i nasilne aktivnosti izazvali su {iroku osudu javnosti i politike. Vi{e od 50.000 qudi potpisalo je peticiju za wegovu deportaciju natrag na Novi Zeland, ali australijske vlasti trenutno ga smatraju australijskim dr`avqaninom i, u skladu s tim, i odgovornim dr`avi za kaznena dela. I premijer Novog Zelanda Christopher Luxon izjavio je da je Sewell australijski dr`avqanin te da wegova „nova” zemqa mo`e najboqe da re{i pitawe wegovog ekstremizma.

Ali Australija o~ito ne zna kako to da re{i, jer jednostavno ne znaju {to }e s wegovim sledbenicima, a Sewell }e kad-tad da iza|e na slobodu...

Sewell se javno deklari{e kao beli suprematist i zagovornik rasne segregacije, a wegovi govori ~esto sadr`e pozive na „belu Australiju” i teorije o „belom genocidu”. Vi{e puta bio je ukqu~en u incidente tokom javnih protesta, nereda i desni~arskih okupqawa, gde ne preza ni od silovite konfrontacije s policijom.

Tri osobe preminule u Australiji jer nisu mogli da dobiju Hitnu pomo}

Tri osobe u Australiji preminule su nakon {to su poku{ale da pozovu hitnu pomo}, ali su im pozivi bili blokirani zbog tehni~kog kvara u mre`i telekomunikacionog provajdera Optus.

Prema re~ima generalnog direktora Stivena Rua, kvar je izbio tokom nadogradwe mre`e, a zahvatio je korisnike u Ju`noj Australiji, Zapadnoj Australiji i Severnoj teritoriji. Ru je rekao da su tri osobe prona|ene mrtve tokom kasnijih provera socijalne pomo}i, nakon {to su poku{ale da pozovu hitnu

SLETELA U AUSTRALIJU I ODMAH JOJ NAPLATILI KAZNU OD 2.000 DOLARA - SVE ZBOG OVOG PREDMETA:

„Napravila sam gre{ku a imala sam dobru nameru”

u Indijska glumica Navja Nair ka`wena na aerodromu u Australiji zbog neprijavqenog cvetnog venca u Turisti se upozoravaju da se informi{u pre putovawa i ta~no popune dokumentaciju

Dolazak u Australiju mo`e biti po~etak nezaboravne avanture, ali i po~etak niza prepreka - ukoliko se odlu~ite da ne po{tujete stroga pravila carine. To je na te`i i skupqi na~in saznala indijska glumica Navja Nair, koja je nakon dugog putovawa iz indijskog grada Ko~ija sa presedawem u Singapuru dobila kaznu od skoro 2.000 australijskih dolara.

Razlog? Gajra od jasmina, tradicionalni cvetni venac koji joj je poklonio otac. Prema izve{tajima lokalnih medija, Navja Nair je iz Indije ponela dva venca: jedan da odmah nosi, a drugi u ru~nom prtqagu kako bi ga prenela u Australiju.

Me|utim, jedan jednostavan i emotivan gest, pokazao se kao skupa gre{ka. Po dolasku na Me|unarodni aerodrom Melburn, carinici su otkrili neproklamovane cvetove i odmah joj izrekli kaznu od oko 2.000 australijskih dolara, {to je po kursu vi{e od 1.110 evra. U Australiji nije zabraweno uno{ewe sve`eg cve}a, ali je obavezno prijaviti ga na Incoming Passenger Card. Nadle`ni moraju da provere da li sadr`i {teto~ine, gqivice ili bolesti koje bi mogle da ugroze lokalni ekosistem. U slu~aju glumice, samo nepo{tovawe ove obaveze bilo je dovoqno za visoku kaznu.

AUSTRALIJSKI ZAKON I RIZICI ZA PUTNIKE

Department of Agriculture, Fisheries and Forestry (DAFF) propisuje vrlo stroga pravila.

Putnik mo`e poneti do {est malih buketa ili kutija sa cve}em, ali mora da ih prijavi kako bi slu`benici za biolo{ku bezbednost mogli da ih pregledaju. Ko ne po{tuje ovu obavezu rizikuje kazne i do 6.600 australijskih dolara (vi{e od 5.500 evra).

slu`bu, koriste}i broj „000”. „Izra`avam iskreno sau~e{}e porodicama i prijateqima preminulih. Ovo je potpuno neprihvatqivo, i izviwavam se svim korisnicima koji nisu mogli da se pove`u sa hitnim slu`bama u trenutku kada im je to bilo najpotrebnije”, rekao je Ru. Optus je otklonio kvar, ali istraga o incidentu je jo{ uvek u toku.

Ova nesre}a dogodila se mawe od godinu dana nakon {to je Optus ka`wen sa 7,9 miliona dolara od regulatora zbog sli~nog kvara koji je tokom pro{le godine spre~io hiqade qudi da kontaktiraju hitne slu`be.

Optus je pretrpeo i sajber napad 2022. godine koji je kompromitovao podatke o 9,5 miliona Australijanaca. Ru je postao izvr{ni direktor Optusa u novembru 2024. godine, nakon {to je prethodna izvr{na direktorka, Keli Bajer Rosmarin, podnela ostavku.

Nije retkost da budu zapleweni hrana, biqke, pa ~ak i prqave cipele, koje se smatraju pretwom po biodiverzitet zemqe.

GLUMICA PRIZNALA GRE[KU

Glumica koja se u Australiji zatekla zbog u~e{}a na doga|aju posve}enom Onamu, festivalu `etve karakteristi~nom za indijsku dr`avu Kerala, priznala je svoju gre{ku.

„Ono {to sam uradila bilo je protiv zakona. Napravila sam gre{ku iako sam imala dobru nameru, ali neznawe nije izgovor”, rekla je ona.

ZABRAWENI PREDMETI ILI ONI KOJE JE POTREBNO PRIJAVITI U AUSTRALIJI

Slu~aj Navje Nair nije izolovan. Mnogi turisti iz Evrope i Azije iznenade se strogo{}u kontrole. Naj~e{}i problemi nastaju sa:

l Hrana i biqke: sve`e ili suvo vo}e i povr}e, semenke, sirova ri`a, `ive biqke, sve`e ili su{eno cve}e.

l Proizvodi `ivotiwskog porekla: sve`e ili prera|eno meso, suhomesnati proizvodi, jaja i proizvodi od wih, med i p~eliwi proizvodi.

l Kontaminovani predmeti: cipele, bicikli, {atori i sportska oprema sa tragovima zemqe.

l Zabraweni materijali: oru`je, droge, lekovi bez recepta, falsifikovani proizvodi, `iva stvorewa i {koqke. Australija veoma strogo {titi svoj ekosistem, da i najmawa koli~ina zemqe ispod cipela mo`e dovesti do kontrole i kazni. Zato, svako ko planira put u Australiju mora se prethodno dobro informisati i pa`qivo popuniti carinsku dokumentaciju kako bi izbegao neprijatna iznena|ewa i neo~ekivane tro{kove.

PRVI SAMIT SRPSKE DIJASPORE U AUSTRALIJI:

Istorijski korak ka jedinstvu

Melburn, 17. septembar

2025. – Hotel Park Hajat

Prvi Srpski Samit Dijaspore u Australiji odr`an je 17. septembra 2025. godine u presti`nom hotelu Park Hajat u Melburnu, okupiv{i vi{e od 130 uglednih lidera, stru~waka, preduzetnika i predstavnika zajednice iz cele zemqe. Ovaj doga|aj je ozna~en kao najzna~ajniji susret srpske zajednice u Australiji do sada, objediwuju}i politi~ke, kulturne, verske i privredne glasove u zajedni~koj misiji – ujediwewu srpske dijaspore i ja~awu veza sa maticom Srbijom.

VISOKI ZVANI^NICI

I POZDRAVNA OBRA]AWA

Konferenciju je otvorio voditeq programa Tatjana Pandurevi}, biv{i blagajnik Australijsko-srpske privredne komore. Nakon toga, pozdravne re~i uputio je Stanislav Savi}, predsednik Australijskosrpske privredne komore, dok je uvodno obra}awe odr`ao W.E. Rade Stefanovi}, ambasador Republike Srbije u Australiji . Me|u australijskim zvani~nicima nastupili su:

l Tanija Lorens, ~lanica federalnog parlamenta, koja je predstavqala ministarku za multikulturalizam,

l Natali Ha~ins, ministarka u vladi Viktorije, u ime premijerke @asinte Alan, l Evan Malholand, senator i senatorska senka za multikulturalizam i umetnost.

Iz Srbije, visoko obra}awe odr`ao je Damjan Jovi}, dr`avni sekretar Ministarstva spoqnih poslova Srbije, dok je duhovni blagoslov konferenciji podario Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan, arhiepiskop Sidneja i Velingtona.

PANEL I : POLITIKA I U^E[]E SRBA U AUSTRALIJSKOM JAVNOM @IVOTU

Prvi panel bavio se polo`ajem Srba u australijskom dru{tvu i wihovom ulogom u

ja~awu bilateralnih odnosa. Panelisti su bili:

l Senator Aleks Anti}, sna`an glas za srpsku zajednicu u Kanberi, l Klara Andri}, ~lanica parlamenta Zapadne Australije, l Lana Formozo, ve}nica u Melburnu i biv{a gradona~elnica Dandenonga, l Mihailo Mijatovi}, ve}nik u Ferfildu (Sidnej).

Moderator je bila Julijana Todorovi}, advokat.

Poruka panela bila je jasna: srpska zajednica u Australiji mora biti aktivniji u~esnik u politi~kim procesima zemqe, grade}i kredibilitet i osiguravaju}i predstavqawe svojih interesa.

PANEL II: EKONOMIJA, INOVACIJE I TRGOVINA

Drugi panel bio je posve}en privredi, inovacijama i ulozi dijaspore u ja~awu trgovinskih veza Srbije i Australije. Panelisti su bili: l Stanislav Savi}, predsednik Austra-

ZAJEDNICA

i saradwi

lijsko-srpske privredne komore, l Vladimir Mir~i}, direktor kompanije Salestrekker,

l Pol O’Hagan, predstavnik Global Victoria, l Rut Stjuart, biv{a ambasadorka Australije u Srbiji, l Branko Pani~, ~lan uprave Global IT Factory.

Moderator je bio Goran Dro`dibob, sekretar Australijsko-srpske privredne komore .

Zakqu~ci su podvukli da postoji ogroman potencijal za ulagawa, startape i zajedni~ke digitalne inicijative koje mogu povezati dva tr`i{ta.

PANEL III: O^UVAWE

NACIONALNOG I KULTURNOG IDENTITETA

Tre}i panel, pod moderacijom dr Nine Markovi} Haze, otvorio je raspravu o ulozi kulture, jezika i umetnosti u o~uvawu srpskog identiteta u multikulturnoj Australiji. Panelisti su bili:

l Prota Midorad Peri}, Srpska pravoslavna crkva, l Sawa Spasojevi}, predsednica Srpskog saveta Zapadne Australije, l Biqana Risti}, urednica SBS radija –srpska redakcija, l Nada Miqani}, direktorka srpske {kole u Viktoriji, l Sergej Ko`ul, glumac i osniva~ pozori{ta „Pilipenda” .

Kroz diskusiju istaknuto je da jezik, vera i kulturne institucije predstavqaju temeq identiteta dijaspore i da je neophodno motivisati mlade generacije da nastave taj kontinuitet. UTISCI I ZNA^AJ

Samit je okupio preko 130 stru~waka, aktivista i lidera u publici, dok su mediji poput SBS Serbian, RTS Planeta i radio Bumerang izve{tavali o doga|aju, nagla{a-

vaju}i wegov istorijski zna~aj. Prisutna je bila i TV Australia iz Melburna, {to je omogu}ilo {iroku vidqivost i naravno

Srpski glas.

Jedan od zakqu~aka bio je da samit nije samo razmena ideja, ve} korak ka izgradwi trajnih mostova saradwe u politici, ekonomiji, kulturi i zajednici.

ULOGA VOLONTERA I ORGANIZACIONOG

ODBORA

Posebno je istaknuta uloga volontera i organizacionog odbora, koji su ulo`ili ogroman trud da ovaj istorijski doga|aj protekne uspe{no. Wihov rad je bio vidqiv u svakom segmentu – od logistike, registracije u~esnika, do koordinacije panela i medijske podr{ke. Bez wihove posve}enosti i entuzijazma, ovakav nivo profesionalnosti i uspeha ne bi bio mogu}.

ZAKQU^AK

Prvi Srpski Dijaspora Samit u Australiji ozna~io je po~etak novog poglavqa u istoriji srpske zajednice na Petom kontinentu. Sa jasnim porukama o jedinstvu, saradwi i o~uvawu kulturnog identiteta, ovaj doga|aj postavio je temeqe za budu}e generacije.

Kako je jedan od u~esnika zakqu~io: „Ovo nije bio samo doga|aj – ovo je bio korak ka izgradwi trajnog nasle|a za srpsku zajednicu u Australiji.”

Tekst: Nina Markovi}

Fotografije: Nemawa Stankovi} –www.elysiumlens.com

PRVI SAMIT SRPSKE DIJASPORE U AUSTRALIJI

ODJECI PARTIZANOVE TURNEJE:

Zahvalnost srpskoj zajednici i doprinos za nove generacije

Delegacija beogradskog kluba odu{evqena kako je do~ekana na svakom koraku tokom boravka u Australiji, gde je proteklih dana igrala na Panatinaikosovom turniru „Pavlos Janakopulos”. Predsednik Partizana Ostoja Mijailovi} u ime klupske fondacije uru~io donaciju od 40.000 dolara za izgradwu ko{arka{kog terena na Kolexu Sveti Sava, a trener @eqko Obradovi} u razgovoru za SBS na srpskom istakao da se wegova ekipa vra}a u Srbiju sa prelepim utiscima iz Melburna i Sidneja. Protekle sedmice u Australiji su gostovali ko{arka{i beogradskog Partizana i atinskog Panatinaikosa. Dva velikana evropske ko{arke u~estvovala su na turniru „Pavlos Janakopulos“ koji je po prvi put odr`an izvan granica Gr~ke.

Posle pobede Atiwana u me|usobnom duelu u Melburnu (91:82), oba tima su se u nedequ predstavila i publici u Sidneju, utakmicama protiv vode}ih australijskih klubova.

Partizan je u prvom me~u savladao Sidnej Kingse sa 93:90, a Panatinaikos je nadigrao Sikserse iz Adelaide 106:89.

Tokom boravka u Australiji, delegacija Partizana je do~ekana uz srda~nu dobrodo{licu, a poseta beogradskog kluba osta}e upam}ena i po doprinosu Kolexu Sveti Sava u Sidneju, u vidu donacije 40.000 australijskih dolara za izgradwu ko{arka{kog terena u dvori{tu prve dnevne srpske {kole na Petom kontinentu.

„@eleli smo da iza ove na{e posete ostane trag i da na{a deca na Kolexu Sveti Sava odrastaju uz qubav prema ko{arci. Ko zna, mo`da jednog dana neko od wih postane profesionalni ko{arka{ i do|e kod nas u Partizan”, istakao je predsednik crno-belih Ostoja Mijailovi}.

Simboli~ni ~ek na 40.000 dolara, Ostoja Mijailovi} je uru~io mitropolitu australijsko-novozelandskom Siluanu, direktorki {kole Ani Nikolau i predsednik i potppredsedniku Upravnog odbora Kolexa, Rendonu Ili}u i protojereju-stavroforu Radetu Radanu. U ime kolexa, mitropolije i cele zajednice, crno-belima je re~i zahvalnosti uputio mitropolit Siluan.

Posle utakmice protiv Sidnej Kingsa, trener Partizana @eqko Obradovi} je u razgovoru za SBS na srpskom istakao da su utisci sa australijske turneje izuzetno pozitivni i naglasio da su rezultati bili u drugom planu, s obzirom na to da je wegova ekipa jo{ nekompletna i u fazi priprema za novu sezonu, koja po~iwe idu}eg utorka.

Trofejni stru~wak je od srca zahvalio srpskoj zajednici na izuzetnoj dobrodo{lici i pa`wi koju su ukazali delegaciji beogradskog kluba tokom wihovog petodnevnog boravka u Melburnu i Sidneju.

SBS na srpskom

(NE)USPEH SRBA IZ SLOVENIJE (2)

Pi{e: Marko

Lopu{ina u Srbi iz de`ele, svetske klase Luka Don~i}, Goran Dragi}, ali i Aleksej Nikoli} i Rok Radovi}, osvetleli su na{ obraz na Evrobasketu. Pobedili su tim Italije, ali su kod ku}e u Qubqani izgubili bitku za status Srba kao nacionalne mawine

Evropski sud za qudska prava je 2012. godine presudio da Slovenija treba da registruje i da prava svim gra|anima, da “izbrisanim” gra|anima treba da plati 20.000 evra od{tetu svakom od wih. Malo je verovatno da }e se to uskoro dogoditi. Slovenija je dodu{e usvojila zakon o od{teti za “izbrisane”, koji je regulisao materijalne i nematerijalne od{tete, ali ne{to vi{e od 100 miliona evra koliko bi trebalo isplatiti, u dr`avnoj kasi jednostavno nema!

Sud je dao slovena~koj vladi godinu dana vremena da se pripremi za provo|ewe odluke. Svoj status }e mo}i da srede i oni Srbi koji su u me|uvremenu oti{li iz Slovenije. U takvoj atmosferi dr Slavka Dra{kovi}, tada direktorka Kancelarije Vlade Srbije za dijasporu i Srbe u regionu je u maju 2013. godine razgovarala sa slovena~kim zvani~nicima, sa Jawom Klasinc, predsednicom odbora za spoqnu politiku i predsednicom parlamentarne grupe prijateqstva Slovenije i Srbije u slovena~kom parlamentu, Igorom Ter{arom, direktorom javnog fonda za kulturne delatnosti Republike Slovenije i Tamarom Vonta, dr`avnim sekretarom u kabinetu premijera Slovenije. Posle ove posete Sloveniji i drugim Srbima u dijaspori i regionu i upoznavawa s wihovim problemima bi}e izra|en dokument koji }e biti razmatran u Vladi Srbije i biti smernica za weno delovawe, kako bismo re{ili pitawe statusa na{eg naroda i dobijawa statusa nacionalne mawine u zemqama gde ga Srbi nemaju U Sloveniji u 21. veku nastavqan “rat protiv Srba”, ka`u Srbi koji `ive u Qubqani. To je i otvorilo pitawe kako Srbi danas zapravo `ive u Sloveniji, koja je obele`ila dve decenije progla{ewa nezavisnosti? Odgovor koji smo naj~e{}e dobili od sagovornika glasi: - Srbi `ive lo{e u Sloveniji, jer se podsti~e brza asimilacija Srba ~ija su kolektivna prava najugro`enija Naime, u Sloveniji danas ima 20 odsto siroma{nog stanovni{tva, a najve}i deo ~ine upravo do{qaci. Sve to se ne vidi, jer stranca kada dolazi u Sloveniju zavaraju slike blagostawa, ure|eni dvorci, putevi, bawe i parkovi. Zbog krize, u de`eli su prvo propale gra|evinske, tekstilne i prehrambene firme, u kojima su Srbi bili masovno zaposleni. A srpski penzioneri moraju da se vrate u zavi~aj, jer sa penzijom u Sloveniji ne mogu da `ive.

- Srbi su danas najbrojniji i najuva`eniji narod u Sloveniji. U su{tini, delimo sudbinu Slovenaca, ali smo kao do{qaci mnogo rawiviji, jer nemamo jaku ekonomsku osnovu – tvrdi prota Peran Bo{kovi}, koji tri decenije `ivi u Qubqani.

@ILAV NAROD

Tajna opstanka u novoj dr`avi je bila u sposobnosti da se prilagode novim uslovima `ivota. Me|utim, kako ka`e Rade Bakra~evi}, lider srpske zajednice u Mariboru, to je bilo mogu}e samo onim Srbima koji su se odrekli svoje nacije i „postali” Slovenci.

- Srbi su u Sloveniji u svakom trenutku mogli lako da dobiju slovena~ko dr`avqanstvo, bilo je dovoqno da napi{u kratku molbu. Probleme imaju Srbi koji nisu uzeli dr`avqanstvo i posebno vojna lica, oficiri JNA, prema kojima se Slovenija pona{a kao ma}eha. Brzo dobijawe dr`avqanstva je zna~ilo i lako gubqewe srpskog identiteta. Mnogi Srbi, koji su uspe{ni u javnim poslovima, kul-

turi i sportu, po~eli da se stide srpstva i da pre}utkuju svoje poreklo. Izuzetak je Ra{a Nesterovi}, kapiten reprezentacije Slovenije, koji je kum crkve Sveti ]irilo i Metodije u Qubqani - isti~e Rade Bakra~evi}, koji kao predsednik zajednice u [tajerskoj koristi dr`avna sredstva za rad ove organizacije.

ODLUKA O BRISAWU STRANACA, ODNOSNO SRBA, NEZAKONITA Ustavni sud Slovenije je tek 1999. presudio da je odluka o brisawu stranaca, odnosno Srba, nezakonita. Stalni boravak i prava koja ova sudska odluka donosi su im vra}eni, ali nikakve od{tete za godine tokom kojih nisu mogli da se legalno zaposle ili koriste zdravstvenu i socijalnu za{titu, nisu ispla}ene. To je bio razlog {to su se Srbi 2002. godine organizovali u Udru`ewe „izbrisanih” Slovenije i zatra`ili pomo} od evropskih institucija, naro~ito Komisije za borbu protiv netolerancije, takozvane Ekri komisije u Strazburu, Saveta Evrope, kao i komesara za qudska prava u Savetu Evrope. Slovenija je na ovo odgovorila odugovla~ewem re{avawa statusa stranaca, pa i Srba, ali i sve ve}im pritiskom za wihovo pretvarawe u slovena~ke dr`avqane ili u Slovence.

- Na{a individualna prava se ne razlikuju mnogo od drugih naroda, ali kolektivna prava srpskog naroda su najugro`enija - tvrdi Nikola Todorovi}, iz Qubqane - Slovenija je ratifikovala Okvirnu konvenciju o nacionalnim mawinama, ali u Ustavu nije taj polo`aj priznala najbrojnijoj, srpskoj zajednici. De`ela nas je potom diskriminisala tako {to je odugovla~ila da potpi{e me|udr`avni sporazum sa Srbijom i re{i pitawe na{ih prava na socijalno i penzijsko osigurawe. Sve to smo pre`iveli i za ove dve decenije pokazali da smo `ilav narod.

SLOVENIJA NAMERNO PODSTI^E BRZU ASIMILACIJU SRBA

Verske slobode Srba se po{tuju. Ve}i broj mla|ih Srba nosi na poslu pravoslavne simbole - brojanice, krstove. O~ito ne postoji strah od isticawa verske pripadnosti. U pogledu gra|anskih prava, Srbi imaju kao gra|ani, ne kao naconalna grupa, vi{e prava nego u nekim drugim dr`avama, u kojima su formalno priznati kao nacionalna mawina. U stvarnosti Slovenija namerno podsti~e brzu asimilaciju Srba, jer na{a deca nemaju {kole na srpskom. Kako Srbi u de`eli `ive i rade u uslovima u kojima je sve podre|eno profitu, mnogi srpski roditeqi ne `ele da im deca idu u crkvu na dopunsku nastavu i u~e materwi jezik, da se ne bi razlikovala od slovena~kih mali{ana. U de`eli nema dnevnih novina na srpskom, niti posebnog srpskog programa na radiju ili televiziji.

Iako srpska zajednica apeluje, predla`e, icinira objektivan popis stranaca, pre svega Srba u Sloveniji, iako tra`i qudska i politi~ka prava, status nacionalne mawine kao autothoni narod, zvani~na Qubqana sve to pre}utkuje. Uz to poni`ava Srbe tako {to ih je dugo godina popisivala „od oka” uzimawem i brojawem prezimena na „i}” iz telefonskog imenika slovenskih gradova i sela. Odovornost za lo{ tretman i nepostojawe statusa nacionalne mawine nosi i zvani~ni Beograd, koji nije dovoqno ~vrsto podr`ao slovena~ke Srbe, a i sama zajednica Srba u de`eli, koja je razjediwena. Ima tri saveza srpskih doseqenika jer postoji podela na Srbe iz Bosne, na Srbe iz Srbije i na Jugoslovene. I pored svega ovog Srbi u Sloveniji su `ilav narod, koji opastaje i koji de`eli Sloveniji nudi svog novog {ampiona –pliva~icu Saru Isakovi}, Srpkiwu koja osvaja medaqe za Sloveniju. Na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. osvojila prvu (srebrnu) olimpijsku medaqu u istoriji slovena~kog plivawa u trci na 200 m slobodno. I postavila slovena~ki rekord 1:54,97. Na Mediteranskim igrama u Almeriji (2005.) imala srebnu medaqu. Na Svetskom prvenstvu pliva~ica (2007.) na 50 m bila je sedma. Na Evropskom prvenstvu u Ajdhovenu (2008.) u istoj disciplini osvojila je zlato i titulu {ampiona. @ivot prose~nih qudi u Sloveniji boqi je od prose~nih qudi u Srbiji, {to je pre svega rezultat otvorenijeg i ure|enijeg tr`i{ta roba {iroke potro{we, ali i ve}e socijalne brige i op{te ure|enije dr`ave. Me|utim i u Sloveniji postoje javne kuhiwe, ali i prostori za nezbrinute, gde mogu brezku}nici prespavati i dobiti makar jedan topli obrok. U takvoj zemqi Srbi su sa primawima daleko ispod evropskog proseka. Kraj

Kaliwingrad - ruski grad odse~en od Rusije, okru`en Poqskom, Litvanijom i Balti~kim morem

Kopnenim putem se iz Rusije u Kaliwingrad nikako ne mo`e sti}i, jer je ovaj ruski grad sme{ten izme|u Poqske i Litvanije, dok ga sa druge strane zapquskuju vode Balti~kog mora. Ovaj grad, koji je nekada pripadao Nema~koj, danas je poznat po svojim nalazi{tima }ilibara, ali i po ~iwenici da je svoj `ivotni vek u wemu proveo jedan od najve}ih mislilaca sveta.

Ukoliko pogledate kartu Rusije, primeti}ete da na woj postoji jedan grad koji kao da je odse~en od ostatka zemqe - u pitawu je Kaliwingrad, koji teritorijalno pripada Ruskoj Federaciji, ali sa wom nema dodirnih ta~aka na kopnu (eksklava). Jedini na~in da se iz Rusije stigne do Kaliwingrada, a da se ne preseku dr`avne granice, jeste Balti~kim morem. Zanimqivo je i da je Kaliwingrad bli`i Berlinu i Pragu nego Moskvi i Sankt Peterburgu: kopnenim putem od Kaliwingrada do Berlina ima 527 kilometara, a do Praga 659, dok je od Moskve ovaj ruski grad udaqen gotovo 1300 kilometara. Od Kaliwingrada do Sankt Peterburga ima ne{to mawe - oko 800 kilometara.

NEMA^KA ISTORIJA, EVROPSKA

ARHITEKTURA, ALI RUSKI DUH

Osnovan jo{ u 13. veku, dana{wi Kaliwingrad, a nekada{wi Kenigsberg pripadao je Pruskoj i Nema~koj. Wegov izvorni naziv, Kenigsberg, u prevodu je zna~io Kraqevsko brdo. Nakon Drugog svetskog rata ovaj grad i ~itav region (Kaliwingradska oblast) postao je deo Sovjetskog Saveza, a kasnije i savremene Rusije. [etaju}i ulicama Kaliwingrada jasno se mo`e „pro~itati” istorija grada, budu}i da su se u arhitekturi do danas sa~uvali brojni relikti sredwovekovne epohe. Estetika Kaliwingrada po mnogo ~emu podse}a na estetiku Genta i Bruge (u Belgiji) - dvorci od cigala, kaldrmisane ulice, raznobojne ku}e.

IMANUEL KANT JE PROSLAVIO KALIWINGRAD: O FILOZOFU

POSTOJI I ZANIMQIVA LEGENDA Jedan od najpoznatijih stanovnika Kaliwingrada bio je Imanuel Kant (1724-1804.), nema~ki filozof i jedan od najuticajnijih mislilaca u istoriji ~ove~anstva. Legenda ka`e da je, za `ivota, Kant je imao naviku da svaki dan u isto vreme ide u dugu {etwu, a bio je toliko ta~an da su svi stanovnici grada, videv{i ga, znali koliko je sati. Kant je sahrawen u Kenigsber{kom sabornom hramu, koji je ujedno i jedna od najpopularnijih turisti~kih atrakcija qubiteqa filozofije i arhitekture iz svih delova sveta. U wemu se ~uvaju ne samo fizi~ki ostaci prosvetiteqa, ve} i vi{evekovna istorija i se}awe na mislioca i wegov doprinos ~ove~anstvu.

]ILIBARSKA RIZNICA I MESTO

PRONALASKA NAJRE]IH

PRIMERAKA OVOG DRAGOG KAMENA

U Kaliwingradu se, po pretpostavkama, nalazi vi{e od 90 procenata svetskih rezervi }ilibara - okamewene smole pozna-

tije i kao „sun~ev kamen”. ]ilibar se sre}e bukvalno na svakom }o{ku Kaliwingrada i u svim priobalnim gradovima Kaliwingradske oblasti, poput Svetlogorska, Zelenogradska, i Baltijska. Nedavno je u Kaliwingradu do{lo do epohalnog otkri}a primerka }ilibara starog 35 i 40 miliona godina, sa savr{eno o~uvanom buba{vabom dugom 41 i {irokom 21 milimetar. Ovakav primerak je jedinstven i neprocewiv, jer sadr`i u sebi retkog insekta koji je `iveo jo{ u vreme paleogena.

VE]INU STANOVNI[TVA ^INE

RUSI, ALI IMA I DRUGIH NARODA Ve}inu stanovni{tva ~itave Kaliwingradske oblasti ~ine Rusi (oko 87,4 procenta), ali pored wih ovde `ive i Belorusi (3,8 posto), Ukrajinci (oko 4 procenta), Jermeni (0,7 posto) i Tatari (oko 0,5 posto). Me|utim, to nije oduvek bilo tako: u 20. veku Nemci su ~inili ve}i deo populacije, budu}i da je nekada grad pripadao Nema~koj.

Ve}ina nema~kog stanovni{tva deportovana je iz Kaliwingrada do 1947. godine - u gradu je ostala tek nekolicina nema~kih stru~waka, koji su bili anga`ovani na projektima renovacije grada nakon Drugog svetskog rata. Po{to je posao zavr{en i oni su napustili grad, koji je kona~no prodisao i procvetao.

ZELENOGRADSK U KALIWINGRADSKOJ OBLASTI JE U TOP 5 „NAJMA^KASTIJIH” SVETSKI GRADOVA

Po podacima kojima raspola`e turisti~ka agencija Tripster, na 17.000 stanovnika Zelenogradska, dolazi ~ak 150 onih krznenih, zbog ~ega je ovaj grad u Kaliwingradskoj oblasti dobio titulu jednog od „najma~kastijih” gradova na svetu. Ova titula dodeqena mu je tek nedavno, pre ne{to mawe od 10 godina.

Ma~ke koje `ive u Zelenogradsku su turisti~ka atrakcija: stari deo grada specijalno za krznene stanovnike pretvoren je u pravi pravcati rezervat, gde su one ma`ene i pa`ene. Ma~ke ovde imaju poseban tretman: za wih su sagra|ene minijaturne vile opremqene najsavremenijim sistemom grejawa i hla|ewa.

ZA[TO JE KALIWINGRAD VA@AN ZA RUSIJU?

Geografski polo`aj Kaliwingrada je za Rusiju strate{ki i vojno povoqan. To je jedina ruska luka na Balti~kom moru u kojoj nema leda tokom ~itave godine, a tu je i sedi{te ruske balti~ke flote.

Rusija u Kaliwingradu dr`i i nuklearne projektile, dakle u blizini velikih evropskih prestonica. Susedne zemqe, Litvanija i Poqska, ~lanice su Evropske unije i NATO.

„^ovek mo`e da na|e koliko god ho}e prijateqa sa kojima }e da pri~a, ali malo je onih sa kojim }e da }uti.“ *****

„Usamqenost nije u tome {to smo sami, nego u tome {to ne postoji ni{ta za ~im ~eznemo.“

“Vi ste, zaista bogata zemqa – kazao je stranac umoran od ~uda. I jesmo – odgovorio sam ponosno. Ve} du`e od ~etrdeset godina, oni koji su na vlasti uporno kradu, a vidite, jo{ dosta toga je ostalo! Bog ~uva Srbiju, pandur }upriju, a budala pare.”

„Mnogima bi se dopao da se nisi trudio dopasti se svima.“ *****

“Te`i i od gra|anskog i od verskog rata je onaj koji svako vodi sam u sebi.”

„Zvezde padaju i dawu, samo to mnogi nisu u stawu da vide.“

*****

“Sve vi{e qudi razgovara samo sa sobom po ulicama. Oni vode neki, samo wima poznat, monolog u sopstvenoj drami.”

KAPOR:

Citati

*****

“Ku}e izgore, imawa propadnu, novac se zameni, biblioteke rasture, ali mesto ro|ewa uvek ti je upisano u paso{ ma gde putovao.”

******

„Mewam budu}e blagostawe za nekada{wu nadu.“ *****

„Ipak nisam pobe|en sve dok ne priznam poraz, a ja ga jo{ ne priznajem.“

„^ovek mo`e da ka`e da mu `ivot nije proma{en ako mo`e bar jednu jedinu stvar da uradi boqe od drugih.“ *****

“Danas svako ima mobilni telefon, ali mnogi nemaju kome da telefoniraju. Nikada sastaviti sva dobra!“

„U zemqi slepih jednooki ~ovek je kraq.“

SVETOLIK RANKOVI]:

Stari poznanik

U varo{i, u kafani kod `elezni~ke stanice, sedelo je nekoliko qudi oko jedne stola, razgovarali su glasno, prepirali se o politici i trgovini, a u }o{ku, za malim stolom, sedeo je sam, zami{qen, jedan ~ovek u otrcanom kaputu. Bio je to putnik, do{ao ko zna otkud, sa torbom pored nogu. Naru~io je ~a{icu rakije i }utke gledao u wu. Kroz dim duvana i galamu gostionice, iznenada se za~uo glas: - Zar nije to…? Zar nije to Stevan? ^ovek se tr`e, podi`e pogled, i pred wim stade drugi, sredove~an, lepo obu~en, dobrodr`e}i.

- Stevane, zar me ne poznaje{? Ja sam Jovan! Bili smo drugovi u gimnaziji, sedeli u istoj klupi!

Putnik je dugo gledao, kao da mu se se}awe vra}a iz daqine. Onda se osmehnuo, ali setno:

- Jovane… kako da ne. Pro{lo je mnogo godina… Rukova{e se. Jovan prizva kelnera, naru~i vino i odvede ga za svoj sto. Gosti su }utke posmatrali.

Jovan ga je odmah zasuo pitawima: gde je, {ta je, kako `ivi. Stevan je govorio malo, u prekinutim re~enicama. Posle {kole krenuo na studije, pa prekinuo, pa slu`bovao negde kratko, pa ostao bez posla. Radio sitno, lutao, i evo ga sad - kao puki putnik, bez krova, bez porodice.

Jovan se hvalio: kako je zavr{io fakultet, o`enio se, decu {koluje, posao mu ide dobro, ugledan je ~ovek u varo{i. Dok je govorio, o~i su mu blistale od zadovoqstva, a u isto vreme u wima je titrala neka ~udna nelagodnost pred biv{im drugom.

Stevan je slu{ao, klimaju}i glavom. U wegovom pogledu nije bilo ni zavisti, ni gor~ine. Samo tuga, duboka i tiha.

- Eh, Jovane… `ivot je svakome krojio po svome. Ja sam negde izgubio korak. Ti si stigao, ja sam zastao. Ali eto, opet smo se na{li, makar ovako…

]utali su obojica. Jovan je ose}ao kako mu iznutra raste nemir, jer mu se ~inilo da ga o~i starog druga preispituju, kao da ogledaju wegovu du{u.

Kad je voz zazvi`dao na stanici, Stevan ustade. Uze svoju torbu, plati ~a{icu i spremi se da po|e.

- Mora{ ve}? - upita Jovan.

- Moram. Takav mi je `ivot: nigde dugog zadr`avawa. Rukova{e se ponovo. Jovan mu u ruku tutnu nekoliko nov~anica.

- Uzmi, brate, da ti se na|e. Stevan se tr`e, povu~e ruku.

- Ne, hvala. Ja ne prosim. Ja samo prolazim… I ode, nestade u no}i, za vozom.

Jovan ostade zami{qen. Pored sve svoje sre}e i imawa, ose}ao je neki stid, neku prazninu. U wemu je ostalo lice starog poznanika - tu`no, ali dostojanstveno, i bilo mu je kao da ga je `ivot ne~emu opomenuo.

“Ka`u da je kwiga najve}i ~ovjekov prijateq, a to isto tvrde i za psa. [to se ve} jedanput ne odlu~e ko je najve}i prijateq pa da kupim psa, ili kwigu? *****

„Svi oni, koji tra`e ne{to va`no, ne{to dragoceno, ne{to {to su davno izgubili, kora~aju na isti na~in. Pozna}ete

ih po tome {to ih na ulici ni{ta drugo ne zanima : samo gledaju ispred sebe, samo gledaju i tra`e, tra`e…“

„Qubav… Ona je te{ka kao bolest i kada ~ovek ima sre}e da je pre`ivi, zauvek mu ostanu o`iqci koji probadaju u odre|eno vreme; pri pomenu nekog imena, u nekom bledom predve~erju, uz muziku koju smo nekada zajedno slu{ali, ~ak i pri letimi~nom pogledu na uli~ni sat pod kojim smo se sastajali.“

“Nama je qubav bila sve, i jo{ vi{e od toga: zavera dvo~lane grupe koja je odlu~ila da se odupre daleko nadmo}nijem neprijatequ, ni~im drugim do slepom snagom svoje privr`enosti.”

„A {ta je to – qubav? Kad gleda{ u zvezde bez razloga i kad podeli{ `vaku i kad pokloni{ cvet i ustupi{ quqa{ku u parki}u kada je na tebe red da se quqa{! Kad onome koga voli{ da{ jedan griz i kad podeli{ sa wim gumu za brisawe na dvoje i kad mu das jedan liz! Kad nacrta{ srce i unutra upi{e{ vasa dva imena. Ako to nije qubav, ja onda, stvarno ne znam {ta je!“.

SOWA TEMUNOVI]:

Crvene

Iznenada, kada sam te ugledala, tvoja {armantna figura je spontano i u trenu izazvala zadovoqni osmeh na mom licu.

Bio si mlad i ambiciozan sa specifi~nom bojom glasa koja je jo{ vi{e isticala lepotu re~i i re~enica koje si spontano nizao kao vagone u vozu. Pomalo tajanstven pogled je upotpuwavao ~aroliju inteligencije koja je isijavala iz tebe. Duhovitost je bila tvoj sastavni deo. Na{i povremeni i retki susreti su se merili u minutama, a ja sam posle u`ivala u wima satima, a ponekada i danima.

Desetak godina kasnije, ponovo smo se sreli i nismo se prepoznali iako smo znali da to nije na{ prvi susret. Detaqno i sistemati~no si pravio plan kako da me zavede{. Uspeo si, ali kratkotrajno.

Jednog tmurnog, prole}nog dana padala je ki{a. Sitne, ki{ne kapi kao da su topile tvoju spoqa{nost, a tamni oblaci isticali tvoju mra~nu stranu. Dok si levom {akom pokazivao mami da ti pri|e, upla{enim glasom si je zvao. Jasno sam uvidela da je to bio vapaj malog, trogodi{weg deteta. Nesigurnost i bespomo}-

nost je poja~avao strah koji se iz tvojih kostiju prenosio i na boju tvog glasa. Nervozni drhtaji nogu su te onemogu}avali da se pokrene{ i pomeri{. Nestrpqivo si ~ekao mamu i kao da si se nadao wenom toplom zagrqaju u ne`nom krilu. O~ajni~ki si tra`io za{titu i podr{ku jer si bio svestan svih svojih slabosti i mana koje su kuqale iz tebe kao lava iz vul-

JAROSLAV KOMBIQ:

Za{to se ~udite onome {to qudi govore? [ta je to prema onome {ta misle. Ivo Andri}

Poznavao sam jednog Peru, koji je nedavno, kako se to ka`e, oti{ao na onaj svet. (Ko li je to samo smislio?) ^uj, oti{ao! Ni mawe, ni vi{e, kao da je oti{ao na pijacu.

Doti~ni Pera je bio po{tewa~ina i dobri~ina. Pomagao je kad god je mogao, kome god je trebalo. Bilo je tu onih kojima je zaista trebala pomo}, ali i onih koji su zloupotrebqavali wegovu prostodu{nost i, rekao bih, naivnost.

Elem, jednom je i wemu ne{to zatrebalo, pa se on obrati prvom kom{iji, kome je bezbroj puta ~inio razne usluge. Me|utim, kom{ija ga, bez mnogo okoli{ewa, glatko otka~i.

kana. Skamenile su te. ^ak si i svoje vrline video kao mane i nedovoqno dobre u odnosu na mene. Jedino svetlo na tebi su bile, ~iste crvene patike koje su ostavile utisak kao da su mnogo ve}e od tvojih sitnih, bosih, de~jih stopala.

Prole}e je zamenilo leto, a ti si ostao nezreo i uvek zlonameran. Nastavqa{ da hoda{ svetom u patikama crvene boje.

Sutradan mi se Pera po`ali, kako se mnogo razo~arao. A ja ga, kao, ute{im:

„Ono {to radi{ nemoj raditi zbog zahvalnosti ili priznawa – i nikad ne}e{ do`iveti razo~arawe.“ Nadam se da }e taj savet koristiti – barem na onom svetu.

Prikupqa se novac za Teodoru, jedinu pre`ivelu u padu

nadstre{nice, ali ne za le~ewe

Teodora Martinko (25) jedina je pre`ivela pad betonske nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu 1. novembra pro{le godine, a za wu se od kraja 2024. prikupqa novac za pomo}, nakon {to iza|e iz bolnice. Iz Humanitarne organizacije “Novi `ivot” - Stefan Milivojevi} za Nova.rs ka`u da suma koja je gotovo prikupqena, nije namewena za weno le~ewe,

ba~ena na Teodorin ra~un.

Iz ove Humanitarne organizacije isti~u da su pojedini mediji pogre{no preneli informaciju da se prikupqa novac za Teodorino le~ewe.

“Najva`nije je da qudi razumeju da se ovaj novac ne prikupqa za weno le~ewe, koje je u potpunosti finansirala dr`ava. Niko nikada nije ni pomenuo da su ta sredstva za lekove, terapije i sli~no.

koje je finansirala dr`ava, ve} kao pomo}, ta~nije dodatna sredstva koja }e joj biti potrebna u narednom periodu, s obzirom da }e zbog te{kih povreda biti onemogu}ena da radi.

Krajem 2024. godine osniva~i Humanitarne organizacije “Novi `ivot“ – Stefan Milivojevi}, dogovorili su se da pokrenu akciju prikupqawa novca za pomo} Vuka{inu Crn~evi}u i Teodori Martinko, kako bi, kad iza|u iz bolnice, imali dodatna finansijska sredstva za razli~ite tro{kove.

Odlu~eno je da se za svakog od wih prikupi po million dinara. Na`alost, Vuka{in je u me|uvremenu preminuo na Vojnomedicinskoj akademiji zbog komplikacija povreda koje je pretrpeo 1. novembra pro{le godine.

Ipak, ra~un za uplate je ostao, a gra|ani nisu prestali da doniraju novac. Ukupna suma bi}e pre-

Me|utim, ona je imala ozbiqne povrede, zbog kojih verovatno ne}e mo}i nikada vi{e da radi, a ima malo dete i sigurno je ~ekaju brojni tro{kovi. Sumu od dva miliona, koja }e uskoro biti prikupqena, jer nedostaje jo{ 50.000 dinara, Teodora }e mo}i da iskoristi kako god ona `eli”, ka`e Stefan Milivojevi}.

SAGLASNOST PORODICE

Prikupqawe novca, isti~e on, krenulo je uz saglasnost Teodorine porodice.

“U decembru 2024. kontaktirali smo Teodorinu i Vuka{inovu porodicu. I jedni i drugi su se odmah slo`ili da po~nemo da prikupqamo novac, koji }e sada i}i samo Teodori, jer nas je, na`alost, Vuka{in napustio. Sva sredstva koja smo do sada prikupili bi}e joj samo dodatni novac za `ivot. Niko ne zna kakve }e tro{kove imati, mo`da }e joj trebati boqa kolica ili ne{to za dete. Sredstva su skoro priku-

pqena zahvaquju}i dobroj voqi gra|ana da na bilo koji na~in pomognu, a gotovo sva su ve} preba~ena na ra~un porodice”, ka`e Stefan i napomiwe da je ideja za prikupqawe novca krenula me|u prijateqima, koji su kroz razgovor do{li na ideju da sakupe novac za povre|ene i da pomognu koliko mogu.

Podsetimo, Teodora Martinko (24) iz Kisa~a, mlada majka i studentkiwa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, jedina je pre`ivela pad betonske nadstre{nice @elezni~ke stanice u Novom Sadu, 1. novembra pro{le godine. Tog dana stradalo je 14 qudi, od toga dvoje dece. Nakon ne{to vi{e od dve nedeqe preminula je jo{ jedna `ena, a ~etiri i po meseca kasnije, broj `rtava sko~io je na 16, kada je usled komplikacija, na Vojnomedicinskoj akademiji, preminuo i Vuka{in Crn~evi} (19).

Teodora je na sre}u pre`ivela, ali sa te{kim posledicama ozbiqnih povreda. Ona je {est meseci bila u `ivotnoj opasnosti, a amputirane su joj obe noge i deo karlice.

Ova prelepa, mlada `ena, majka je dvogodi{we devoj~ice, a kako su mediji preneli, nakon {to je izvu~ena ispod ru{evina, rekla je spasiocima: „Prenesite mojoj }erkici da je mama mnogo voli“.

KAKO DA UPLATITE NOVAC

Svi koji `ele da doniraju novac za pomo} Teodori Martinko, mogu to u~initi putem SMS poruke sa tekstom 100 na 3051

Ili putem ra~una:

Primalac: TELOK – Humanitarni fond „Novi @ivot“

Dinarski: 160-6000001505800-36

Devizni: 160-6000001519802-31

IBAN:

RS35160600000151980231

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Svrha: Za Teodorin Novi @ivot

PayPal: https://www.paypal.com/ paypalme/fondnovizivot

Doniraje karticom: https://novizivot.rs/odrasli/teodora-martinko/

BLAM SA VOJNE PARADE SA SRPSKOM ZASTAVOM I SVI IMAJU ISTO

PITAWE – KAKO JE MOGU]E DA SE OVO DESILO?

Srpska trobojka postala petobojka!?

U toku odr`avawa vojne parade pod nazivom „Snaga jedinstva” desetine kadrova i doga|aja tema su u medijima i na dru{tvenim mre`ama. Od policijskog obru~a oko gra|ana

koji su do{li da pozdrave pripadnike Vojske Srbije, pa sve do zastave Srbije i neobi~nog dizajnerskog re{ewa. U toku vojne parade razvu~ena je zastava Srbije ispred Pala-

U Srbiji godi{we

nestane oko 3.000 qudi

Svako malo pa se pojavi vest „nestala ta i ta osoba”. Trag se gubi i starima i sredove~nima i mladima. Za godinu dana, u Srbiji u toku jedne godine ta brojka do|e do 3.000. Kako u razgovoru za RTS poja{wava Vladimir Paunovi} iz Centra za nestalu zlostavqanu decu, ta cifra se odnosi na broj objava nestanaka, a ne qudi. „To zna~i da jedan odre|eni broj i maloletnih i odraslih osoba, nestaje vi{e puta, odnosno, vi{e puta se prijavquje wihov nestanak”, bjasnio je Paunovi}.

NEKI MALOLETNICI NESTAJU VI[E PUTA GODI[WE Pove}awe broja nestalih osoba, istakao je, dovodi se u vezu sa strukturom stanovni{tva i sa odre|enim problemima na koje ono nailazi.

- Pre svega govorimo o starijem stanovni{tvu, imamo veliku u~estalost osoba sa demencijom i tako|e imamo jedan broj qudi sa mentalnim i psihijatrijskim oboqewima - navodi Paunovi}. [to se ti~e maloletnih i odraslih osoba, one, kako je ukazao on, i najve}em broju budu prona|eni.

- I odre|en broj maloletnika nestaje vi{e puta godi{we. To {to oni nestanu, pa se pojave, dovodi do drugog problema. Oni su u mnogo ve}em riziku od pojava koje se nalaze u dru{tvu. Mogu postati pre svega `rtve trgovine qudima, uvu~eni u lanac prostitucije, narkomanije - obja{wava Paunovi}.

Najugro`eniji su, isti~e, mladi koji se nalaze u sistemu socijalne za{tite.

- Govorimo o deci koja se nalaze u hraniteqskim porodicama, domovima, deci koja su `rtve nasiqa u porodici. To je ta neka grupa mladih od 13 do 18 godina koja je u najve}em riziku - naglasio je Paunovi}.

Mladi qudi koji u~estalo nestaju naj~e{}e nemaju adekvatnu podr{ku i zbog toga su u mnogo ve}em riziku da postanu deo negativnih elemenata zastupqenih u dru{tvu.

- Sistem ‚Prona|i me’ je opravdao svoju funkciju. Me|utim, tokom aktivirawa sistema smo videli i same mawkavosti u sistemu, u smislu brzine prenosa informacije” - navodi Paunovi}.

SISTEMU „PRONA\I ME” NEDOSTAJE BRZINA

[to se ti~e sistema „Prona|i me”, ka`e da je brzina ne{to {to najvi{e nedostaje.

- Operateri u toku jednog sata mogu poslati samo 50.000 poruka, {to zna~i da ako neki operater ima milion korisnika, taj neki posledwi korisnik }e dobiti poruku tek nakon 12 sati pri ~emu se na neki na~in gubi smisao - naveo je Paunovi}.

Kako ka`e, tim Centra za nestalu zlostavqanu decu radi na ubrzawu i unapre|ewu sistema za pronala`ewe.

SRBIJI POTREBAN REGISTAR

Kada je re~ o registru Paunovi} isti~e da je on veoma va`an.

- Srbija je jedna od retkih dr`ava u Evropi koja nema svoj javni registar lica. Javni registar lica je va`an pre svega iz razloga same edukacije stanovni{tva i pove}awa svesti o nestanku licanapomenuo je Paunovi}.

On je istakao da registar nestalih lica treba da bude javan kako bi stanovni{tvo moglo da se ukqu~i u samu potragu.

- Kada govorimo o potrazi to ne zna~i da stanovni{tvo treba aktivno da se ukqu~i u potragu, ali ako prose~an stanovnik dobije informaciju da je neka odre|ena osoba nestala i ukqu~i se u potragu, mnogo je ve}a verovatno}a da }e ta osoba biti prona|ena - objasnio je Paunovi}.

Centar za nestalu zlostavqanu decu je 2017. godine pokrenuo svoj registar nestalih lica.

te Srbije koju je nosilo stotinak qudi. Bilo je nemogu}e, a ne primetiti da srpska zastava, takozvana „trobojka“, imala je dve nijanse crvene, dve nijanse plave i belu boju.

„Pet nijansi srpske trobojke! Vizuelni prikaz {ta se desi kad od vojne parade napravite privatni miting“, pi{e u opisu objave na X-u na kojoj kadar prenosa vojne parade RTS-a.

Nije poznato kako je do{lo do propusta – da se boje crvene i plave razlikuju. S obzirom na to da je posledwih 10 dana neprestano uve`bavan doga|aj ispred Palate Srbije, izgleda da nikoga nije bilo briga da proveri kako zastava izgleda.

- To funkcioni{e po principu prijave. Registar treba da sadr`i osnovne podatke osobe koja je nestala, okolnosti pod kojima je nestala, sliku, jedan kratak opis - rekao je Paunovi} i dodao da rade na podeli registara, na onaj za maloletna i onaj za odrasla lica, jer su okolnosti u kojima nestaju razli~ite.

DEMENTNE OSOBE VEOMA ^ESTO NESTAJU

Naveo je da nema organizovanog sistema podr{ke za lica koja u~estalo nestaju, ali ni sistem podr{ke porodicama nestalih lica.

- Jednostavno ti qudi ostaju sami. Kada govorimo o licima koja u~estalo nestaju, nekako mi se ~ini da se taj problem zaobilazi i ne radi se previ{e o tome - rekao je Paunovi}. Po iskustvu sa dementnim osobama iz wihovog registra, Paunovi} ka`e, da one naj~e{}e nestaju iz nekih institucija.

- Ta lica nestaju iz gerantolo{kih centara, iz mentalnih ustanova, bolnica. ^esto se de{ava da samo od{etaju iz tih zgrada i da to niko ne primeti. Meni je nekad ~udno da od tolikog broja qudi to niko ne primeti. Ti qudi kada iza|u odatle nisu sposobni da se brinu o sebi i ~esto budu prona|eni u be`ivotnom stawu - zakqu~io je Paunovi}.

TIBOR KOKAI PETI PUT POSTAO [AMPION:

Pobedu odnela bundeva od ~ak 832 kilograma

Jubilarni, 40. „Dani ludaje” u Kikindi nisu dobili rekorde u merewu najte`ih i najdu`ih plodova tikava, ali }e ostati u hronici zapisani zbog nekoliko rariteta. Prvi je petostruka uzastopna pobeda takmi~ara iz Ma|arske Tibora Kokaija, koji je ponovo imao xinovski te{ku bundevu. On i wegova supruga Melin-

da, iz mesta Sent Marton, doneli su na sever Banata najte`e bundeve i zaslu`eno osvojili prva dva mesta, Tibor je postao {ampion sa tikvom od 832 kilograma, a Melindi je vice{ampionsku poziciju obezbedila bundeva od 779,5 kg. - Jednu smo gajili od semena iz Danske, a druga je od na{ih {ampionskih bundeva od prethodnih go-

PIVO, SLADOLED, RATLUK, SAPUN...

Bundeva, tikva, dulek ili misira~a nazivi su u drugim krajevima, a samo u Kikindi je to ludaja. Naziv se odoma}io i {iroko je prihva}en. Samo u ovom gradu od ludaje se prave zanatsko pivo, sladoled, ratluk, liker, sapun, pa ~ak i rakija mo`e da ima ukus so~ne bundeve.

VEN^AWE

dina. Jedna je rasla pod folijom, a drugu smo izmestili napoqe, u ba{tu. O jednoj je brinula ona, a o drugoj ja. Prva dva meseca su intenzivno podjednako rasle, dnevno su dobijale i po 25 kilograma, a onda je moja ludaja po~ela boqe da napreduje, tako da smo se malo i me|usobno takmi~ili nas dvoje. Na kraju je pobedila moja bundeva. Nije ih bilo lako odr`ati, jer je ona pod folijom dnevno „pila” i po 1.200 litara vode, a ova ispod vedrog neba od 600 do 800 litara - otkrio je Tibor Kokai, koji dr`i i rekord ove manifestacije sa tikvom od 865,5 kilograma.

Tre}e mesto, sa ludajom od 333,5 kilograma, zauzeli su u~enici Poqoprivredne {kole iz Ba~ke Topole, koji su osvojili sve simpatije doma}ina.

- Ludaje se osim vodom zalivaju i znojem i suzama, jer ih je jako naporno odgajati da budu velike, te{ke ili duga~ke. Treba mnogo rada, truda, posve}enosti i te{ko ih je sa~uvati od bolesti, vru}ine, pucawa, propadawa - rekla je Gordana Lazi}.

O`enio

se princ

Aleksandar Kara|or|evi},

zbog situacije u Srbiji odustali od velike

proslave

Princ Aleksandar Kara|or|evi} o`enio se doktorkom Vesnom Jeli}, a svadbenu ceremoniju organizovali su u Beogradu i Seviqi. Najmla|i sin prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a i Marije de Glorije, izgovorio je sudbonosno „da“ verenici dr Vesni Jeli}. Ponosna kraqevska porodica podelila je sre}ne vesti na dru{tvenim mre`ama uz niz fotografija sa oba ven~awa. Naime, Aleksandar i Vesna su gra|anski brak sklopili na Belom dvoru u Beogradu, dok su crkveni sklopili u Seviqi.

Tokom merewa najte`ih i najdu`ih tikava na trgu su se pojavili mladenci, nakon {to su izgovorili sudobonosno „da”. Mlado`ewa je bio Milan Proli} iz Ruskog Sela kod Kikinde, a wegova izabranica je Ipek, mlada Turkiwa, koja sada nosi wegovo prezime. Upoznali su se u [vajcarskoj gde `ive, on radi u trgovini, a ona je medicinska sestra.

Turisti~ka organizacija Kikinde i Grad Kikinda pobednike su nagradili sa po 120.000 dinara, vice{ampioni su dobili po 80.000, a tre}eplasirani po 60.000 dinara. Na 40. „Danima ludaje” birala se i najsla|a bundeva. Preciznim merewem utvr|eno je da je to ona iz ba{te Kikin|anina Radovana Zaki}a, koji gaji tikve sorte tamburica. Mera~ je pokazao da wegove ludaje imaju 13 briksa, kako se izra`ava slatko}a, odnosno prisustvo {e}era u plodu. Drugo mesto osvojio je Dragi{a [trbac, ~ija je bundeva imala 10,2 briksa, a tre}e Goran Lazi} sa 10,1 briksom. Manifestacija po kojoj je Kikinda daleko poznata bila je dobro pose}ena, a brojnim gostima i ove godine poslu`en je, sada ve} ~uveni, „banatski fru{tuk”. Doma}ice iz gradskih i seoskih udru`ewa `ena pripremile su |akonije od bundeve, ali i druga jela banatske, ma|arske, nema~ke, bosanske i drugih kuhiwa. Grad i TO ugostili su i udru`ewa iz prijateqskih op{tina i gradova, pa je iz Isto~nog Sarajeva poslastice, ru~ne radove i suvenire donelo Udru`ewe „Probudi se”. - Dolazimo ve} ~etvrtu godinu i uvek imamo divne utiske. Odu{evqene smo veli~inom izlaga~kog prostora, ure|eno{}u, tezgama, narodom koji nas uvek prima sa velikim simpatijama. Divno je {to svi u~estvuju u ovoj veli~anstvenoj manifestaciji. Mi smo donele tradicionalne zalivene kola~e: baklave, tulumbe, urma{ice, razne pite, ru`ice, kao i filcane, heklane i druge ru~ne radove - rekla je Branka Granzov Poznan. Na {tandovima lokalnih udru`ewa bilo je pite bundevare, gomboca, ~ikova, mafina, kola~a, suhomesnatih proizvoda, sireva, likera, sokova, alkoholnih pi}a, meda i raznih drugih proizvoda. Kikinda je jo{ jednom pokazala da je prestonica bundeva ne samo u na{oj zemqi ve} i {ire.

„Kraqevska porodica Srbije sa velikim zadovoqstvom saop{tava da su moj najmla|i sin, WKV Princ Aleksandar, i wegova verenica dr Vesna (ro|ena Jeli}) stupili u brak i otpo~eli svoj zajedni~ki `ivotni put. Kao stare{ina Kraqevskog doma, radostan sam da mojoj snahi po`elim dobrodo{licu u porodicu Kara|or|evi} i da joj tim povodom dodelim titulu, a to je: Weno Kraqevsko Viso~anstvo Princeza Dr Vesna od Srbije. Ceo Kraqevski dom ispuwen je sre}om jer su se moj sin i snaha ven~ali i zapo~eli jedno od najva`nijih poglavqa u `ivotu, onog u kom „mi“ postaje va`nije od „ja“, u kome svi shvatamo da je u `ivotu sve boqe i lak{e kad se podeli sa na{im `ivotnim saputnikom. Tada je svaka radost mnogo ve}a, a teskoba lak{a. @elimo im mnogo sre}e, napretka, uzajamnog po{tovawa i razumevawa, a pre svega qubavi. Loza Kara|or|evi}a `ivi, raste i cveta. Nema ve}e radosti nego da tome svedo~im i da tu radost delim sa Vesnom i Aleksandrom, kao i sa na{om celokupnom porodicom. Neka im brak bude sre}an, radostan i blagosloven od Gospoda“, navodi se na zvani~nom nalogu prestolonaslednika.

^in crkvenog ven~awa, sjediwewa u Svetoj tajni braka, obavqen je u subotu 20. septembra, u mestu Viqamanrike de la Kondesa u blizini Seviqe u [paniji, a slu`ili su ga Preosve}eni Vladika Topli~ki Petar, vikar i izaslanik Wegove Svetosti Patrijarha srpskog Porfirija, i otac Du{an Erdeq, protojerej-stavrofor u parohiji Svetih apostola Petra i Pavla u Andaluziji.

„Mesto je pa`qivo odabrano, jer je mlado`ewa za wega duboko vezan: naime, ovde smo se ven~ali wegova majka, WCKV Princeza Marija da Glorija od Orleana i Bragance, Vojvotkiwa od Segorbe, i ja, a ovde su i on i wegov brat blizanac, moj sredwi sin, Princ Naslednik Filip, kr{teni. Kumovi na crkvenom ven~awu bili su bra}a mladenaca WKV Princ Naslednik Filip i g. Aleksandar Jeli}.“ Kako je porodica Kara|or|evi} nedvosmisleno uvek podr`avala gra|anske proteste posledwih godina u Srbiji, nije iznenadila odluka da zbog trenutne situacije ne prave veliko slavqe.

„Kako mladenci nisu `eleli veliku proslavu, smatraju}i da u trenutku veoma slo`enih okolnosti u Srbiji to ne bi bilo prikladno, svoju qubav su krunisali u prisustvu najbli`ih prijateqa i porodice, dok }e sve~anost u Srbiji biti na odgovara}uj}i na~in organizovana nekom drugom prilikom“, dodali su u saop{tewu. Me|u prisutnima su bili najbli`i ~lanovi porodice, prestolonaslednik Aleksandar sa suprugom princezom Katarinom, wegova biv{a supruga Marija de Glorija, princ Filip sa suprugom princezom Danicom i sinom Stefanom, princeza Jelisaveta Kara|or|evi}, princ Mihajlo Kara|or|evi} i drugi.

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (19)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snovaSjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio

Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

NI SMRT NIJE IZMIRILA KARA\OR\EVI]E:

kripti na Oplencu

1345. - Nakon tri godine bezuspe{nih poku{aja, srpski car Du{an osvojio je Ser, ~ime je do{ao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde se nalazi Sveta Gora.

1823. - Srpskom piscu i jezi~kom reformatoru Vuku Stefanovi}u Karaxi}u dodeqen je po~asni doktorat Univerziteta u Jeni.

Po~etkom septembra 2012. godine dobila sam sve potrebne potvrde iz Lozane za ekshumaciju.

Odlu~ili smo da Dragan pozove vladiku Jovana iz kancelarije Du{anke Suboti} Homen i obavesti ga o tome kako bi grobnice na Oplencu u kripti Crkve Sv. \or|a bile pripremqene za sahranu 6. oktobra. Odgovor vladike Jovana glasio je: „Kakva sahrana, ja ni{ta ne znam o tome.“ Bili smo zgranuti. Pozvali smo Aleksa (Aleksndra) i pitali ga o ~emu se radi. Aleksov odgovor stigao je 13. septembra, telefonskom porukom

„Elizabet, Ovaj slu~aj je u nadle`nosti Zadu`bine i ne ti~e se mene. Zadu`bina ima svoja pravila koja su napisana pre mnogo godina. Ja ta pravila nemam kod sebe ovde gde se sada nalazim. Pozovi Zadu`binu pa se dogovorite. Sve najboqe A.“

Obratila sam se Zadu`bini Kraqa Petra i dobila odgovor da }e odluka biti doneta na sastanku Upravnog odbora. Sastanku su prisustvovali ~lanovi Odbora Slobodan Perovi} iz Krunskog saveta, Dragan Jovanovi}, predsednik op{tine Topola, Dragan Reqi} kao upravnik Zadu`bine, Marko Despotovi} iz Ministarstva kulture i sve{tenik Dragoqub Raki} iz Kragujeva~kog namesni{tva [umadijske eparhije. Odluka nije doneta jer su Perovi} i Reqi} glasali protiv, a Jovanovi} i Despotovi} za. Sve{tenik je bio uzdr`an.

Pozvala sam Zadu`binu i patrijarha Irineja i zamolila za sastanak. Sastanak je odr`an u Patrijar{iji 18. septembra. Bili su prisutni patrijarh Irinej, ~lanovi Sinoda (episkop sremski Vasilije i episkop {umadijski Jovan, protojerej-stavrofor Savo Jovi}, kao glavni sekretar Sinoda), sekretar Patrijar{ije Aleksandar Sekuli}, Dragomir Acovi} iz Krunskog saveta, ~lanovi porodice Kara|or|evi} – Jelisaveta, Aleksandar, Mihailo, Linda, Vladimir, zastupnik moga brata Aleksandra Sr|an Stani{i} i Dragan Babi}.

Porodica: Knez Pavle, kwegiwa Olga, sinovi Aleksandar i Nikola sa Jelisavetom

Acovi} je rekao da samo direktni Aleksandrovi potomci mogu biti sahraweni u kripti, na {ta je Dragan Babi} odgovorio da je kraq Petar I sagradio zadu`binu i crkvu za sve ~lanove dinastije Kara|or|evi}. Acovi} je ipak pristao da se knez Pavle i knegiwa Olga sahrane u kripti, ali se usprotivio tome da se u kripti sahrani i princ Nikola.

Ustala sam i rekla: – Ja se odri~em mesta u kripti u korist moga brata Nikole. Acovi} je besno odgovorio: – Vi niste planirani da budete sahraweni u kripti. Na to je ustao Vladimir i rekao: – I ja se odri~em svoga mesta u kripti… Acovi} jo{ bezobraznije odgovorio: – Pa ni vi niste planirani da tamo budete sahraweni.

Sastanak je trajao tri sata. Za sve to vreme Aleksandar je }utao kao zaliven. Posle tih Acovi}evih re~i Dragan je ustao i na engleskom se obratio Aleksandru o{trim glasom: – Alekse, ustani i poka`i svima da ima{ petqu, da pre-

PODELA PORODICE

stane ovo mu~ewe, poka`i da si glava porodice i da svi treba da budu sahraweni zajedno u kripti.

Na op{te zaprepa{}ewe, Aleksandar je ostao nem i }utao je kao zaliven. Sastanak je zavr{en bez odluke. Nekoliko dana kasnije, zaslugom predsednika Tomislava Nikoli}a na sednici Narodne skup{tine doneta je odluka da se moj otac, moja majka i moj brat sahrane jedno pored drugoga u kripti na Oplencu.

Sastala sam se s Katarinom i Nikolasom u Lozani i zajedno smo prisustvovali ekshumaciji tri tela. Tri kov~ega su polo`ena u kapelu. Trebalo ih je otvoriti i premestiti ostatke u nove kov~ege. Mislila sam da ne}u mo}i da izdr`im da to vidim, pa sam prvo odbila da u|em kad se budu otvorili sanduci. Ipak smo u{li. Otvorili su kov~eg mog brata. Bilo mi je toliko bolno i beskrajno tu`no za mene da vidim Nikija prvi put nakon {to je poginuo 1954. godine, i to u kov~egu. Kakav gubitak jednog mladog `ivota od 25 godina koji je mnogo obe-

Neposredno posle sahrane mojih roditeqa i brata na Oplencu Aleksanadar me je pozvao i po`eleo da me vidi. Rekla sam da mo`e da do|e. Kada je do{ao, po~ela sam da se `alim i rekla sam mu da sam ~etiri puta da poku{ala uporedim popise imovine u kraqevskom kompleksu, ali da su me odbili, da je on otu|io i podelio porodicu i da me je izbacio sa Belog dvora, da ima sramotu od `ene i da ona preti zaposlenima u Belom dvoru. Sve {to je on na to rekao bilo je: – Te{ko je prona}i dobro osobqe. Ali, odlu~io je da po|e mojim stopama i isto tako sahrani i ostatak porodice ~ija tela jo{ le`e na grobqima u inostranstvu. Sve je ubrzo i organizovano, pa je na Oplencu odr`ana sahrana kraqice Marije od Jugoslavije i wenih sinova Andreja i kraqa Petra II

}avao! Zapawuju}e je bilo {to je izgledao ~udesno, kao da je ju~e sahrawen, a ne pre pola veka. Ni{ta se nije promenilo, telo nije propalo, ode}a je jo{ bila uredna. Zapawuju}e. Kov~ezi su bili izlo`eni na odru u Sabornoj crkvi u Beogradu i mnogo je qudi do{lo da oda po{tu knezu, knegiwi i kne`evi}u. Na Oplencu je organizovana dr`avna sahrana. Polo`eni su u spojene grobnice. Svima nam je pao veliki kamen sa srca. Kada je moj brat Kvis (Aleksandar) umro, Aleks je bio izri~it da moj brat ne mo`e da se sahrani u kripti na Oplencu iako tamo ima dovoqno mesta za sve. Jednostavno je ignorisao ~iwenicu da je sâm potpisao Pravilnik za ~lanove Kraqevskog doma u kojem pi{e da su naslednici kneza Pavla ~lanovi Kraqevskog doma, isto kao i svi ostali. To je bilo navedeno i u starim pravilnicima, kako u vreme kraqa Petra I, tako i u vreme kraqa Aleksandra I Bilo mi je jasno da je ovo sada wegova osveta koju je smislio jo{ pre nekoliko godina, kada je zabranio da Aleksandar bude sahrawen u kripti, pa je moj brat bio primoran da zatra`i da bude sahrawen u porti, a wegova udovica Barbara platila je 5.000 evra za grobno mesto. Pla}ala je za ne{to {to mu je ionako pripadalo, kao i svim ostalim ~lanovima porodice. Moj brat je sahrawen uz ogradu kompleksa na Oplencu, u crkvenoj porti. Sahrana je bila na dr`avnom nivou, do{ao je predsednik Nikoli}. I pored bruke koju je Aleks svojim postupkom naneo celoj porodici, nije ga bilo sramota da do|e na sahranu. Sve u svemu, ostao je gorak ukus od svega. Nekako najgore mi je bilo {to je moj brat bio daleko od na{ih roditeqa i brata Nikole. Zar posle tolikih godina izgnanstva i epiteta narodnih izdajnika kojim smo bili prokazani, bar u smrti nismo mogli da budemo slo`ni?

l Kraj

1896. - Ro|en je Alesandro Pertini, predsednik Italije (1978-1985), najpopularniji italijanski politi~ar posle Drugog svetskog rata. ^lan Socijalisti~ke partije Italije postao je 1918, niz godina proveo je u fa{isti~kim zatvorima, u Drugom svetskom ratu u~estvovao u pokretu otpora, a potom bio poslanik i senator.

1906. - Ro|en je ruski kompozitor Dmitrij [ostakovi~, koji je prvi me|u muzi~kim umetnicima sovjetske Rusije stekao me|unarodnu slavu. Uspe{no je spojio rusku tradiciju i modernu zapadnoevropsku muziku i razvio vlastiti muzi~ki izraz. Napisao je monumentalnu „Petu simfoniju” i u najte`im danima blokade Lewingrada u Drugom svetskom ratu „Sedmu (Lewingradsku) simfoniju”.

1932. - [panska pokrajina Katalonija dobila je autonomiju - pravo na zastavu, lokalnu skup{tinu i jezik. Autonomija je ukinuta 1939. kada je diktator, general Franko, do{ao na vlast.

1943. - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od posledwih zna~ajnih upori{ta nema~kih nacisti~kih snaga na teritoriji SSSR-a.

1956. - U upotrebu je pu{ten prvi transatlantski telefonski kabl, izme|u Obena u [kotskoj i Wufaundlenda u Kanadi.

1973. - Tri ~lana posade prve ameri~ke svemirske stanice „Skajlab 2” koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemqe spustila su se u Pacifik.

1991. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o embargu na oru`je Jugoslaviji i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.

1997. - Britanski supersoni~ni automobil postavio je u Nevadi novi svetski rekord postigav{i brzinu od 1.142 kilometra na ~as.

2012. - Ameri~ka kompanija Tesla Motors Inc. predstavila je solarne stanice za puwewe elektri~nih vozila. Stanice su postavqene na {est mesta na autoputu u Kaliforniji {to omogu}ava du`a putovawa ovih vozila.

2019. - Zbog promene klime okeani se sve br`e zagrevaju, gube kiseonik br`im tempom i topi se sve vi{e leda i snega. Promene predstavqaju pretwu za cele regione zbog ~ega treba da {to pre smawiti emisiju ugqen-dioksida, upozorili su eksperti za klimu UN.

2020. - Preminuo je rediteq Goran Paskaqevi}, jedan od zna~ajnijih predstavnika tzv „pra{ke {kole” (FAMU). Snimio je vi{e od 30 igranih i dokumentarnih filmova ( „^uvar pla`e u zimskom periodu”, „Poseban tretman”, „Varqivo leto ‚68”, „Bure baruta”).

Vujica je organizovao ubistvo svog kuma

Kara|or|a, a evo ~ime je zadu`io srpski narod

Ubistvo Kara|or|a i wegovog cincarskog pisara Nauma Krnara u Radovawskom lugu kod Velike Plane, u no}i izme|u 24. i 25.jula 1817., a po nalogu kneza Milo{a Obrenovi}a, izvr{io je Nikola Novakovi} zvani Crnogorac, ali je organizator bio Vujica Vuli}evi}, Kara|or|ev kum i ~ovek od poverewa.

O Vuji~inim motivima mo`e samo da se spekuli{e - mo`e biti da je wegovo u~e{}e u svemu tome bio novac i dodvoravawe kwazu Milo{u, a mo`e biti i da je delovao u skladu s interesima Srbije, onako kako ih je on video.

Kara|or|e je, naime, bio u dosluhu sa gr~kom Heterijom, hteo je da se pokrene sveop{ti hri{}anski ustanak na Balkanu, dok Milo{ to nikako nije `eleo, mo`da razborito ra~unaju}i da slom takvog poduhvata srpski narod ne bi pre`iveo. Ili Milo{ naprosto nije hteo da izgubi vladarsko prvenstvo i titulu koju je stekao.

@IGOSAN KAO IZDAJNIK

Sigurno je samo da je onim {to je uradio Vujica u srpsku istoriju u{ao na zadwa vrata i ostao zauvek obele`en, boqe re}i `igosan, toliko da se na wegov slu~aj mnogi danas pozivaju kao na ~in epske izdaje, ali i na fakat da kod Srba kumstvo nije uvek svetiwa.

I {ta god o wemu pozitivno da ka`ete, ne mo`e promeniti tu op{tu sliku i dojam. Ali ipak, treba biti istorijski korektan pa konstatovati da postoje i stvari kojima je Vujica Vuli}evi} zadu`io srpski narod.

Selo Azawa kod Smederevske Palanke va`ilo je za najve}e srpsko selo od 1887. do 1950; izvesni Vuli}, sin ~oveka koji je porodicu doveo iz okoline Pri{tine, u tom je selu 1771. dobio sina Du{ana, zvanog „\u{a“, a onda 1773. i mla|eg Vujicu. U vreme kada izbija Prvi ustanak, oni su trgovci, a posebno uspe{an je \u{a.

POGIBIJA SLAVNOG BRATA

I PRVI SUKOB SA KARA\OR\EM Kako je \u{a i pre ustanka va`io za rodoquba, pametnog i hrabrog ~oveka koji mari za narodnu stvar, narod smederevske nahije ga je posle Ora{ca izabrao za

svog vojvodu. Brzo je postao ~ovek kojem je Crni \or|e verovao, sve do wegove pogibije 1805. - danas \u{a ima ulicu u centru Beograda.

Narod nahije za novog vojvodu posle toga bira Vujicu, uprkos negodovawu Kara|or|a, koje Milan \. Mili}evi} anegdotalno opisuje u svom „Pomeniku znamenitih qudi u srpskog naroda novijega doba“ iz 1888. godine.

Naime, vo`d je posle \u{ine smrti do{ao u Kolare i narodu nahije rekao da izabere novoga vojvodu (demokratija na delu), ali kada su izabrali Vujicu, „crnog, mr{avog, neuglednog“, vo`d re~e: „Kojekude, zar toga ho}ete za vojvodu?“, i posla ih da ponovo razmisle.

Prihvatio je tek kada su se s novog ve}awa nanovo vratili s istim ~ovekom.

VOJVODA ZA PRIMER,

JUNAK U BITKAMA

Uprkos takvom neslavnom po~etku, Vujica se pokazao kao jedan od najboqih vojvoda, i kao veoma pravi~an, dobar upravnik, me|u najpametnijima. Dr`an je i za hrabrog ratnika: li~no je predvodio Smederevce u pohodu na Beograd, na Timok, na Drinu i na Deligrad, i bio je takav da je Hajduk Veqko, ne samo slu`io pod wim, nego ga je i od svih vojvoda najvi{e po{tovao. U tome se krije razlog {to se okumio sa Kara|or|em. Propast ustanka 1813. zatekao je Vujicu na Deligradu, a Mili}evi} u kwizi pomiwe da se pri~a da se on tamo protiv

Turaka dr`ao pet nedeqa nakon pada Beograda, nakon ~ega je i sam pre{ao Dunav. Posle kratkotrajnog boravka po Besarabiji, vratio se u Srbiju u jeku terora, i bio jedan od glavnih pokreta~a Drugog ustanka 1815. „NAROD ORU@JE NE DA!“ Mili}evi} navodi i anegdotu iz tog perioda. Ka`e, kada je Mara{li Ali-pa{a stigao s vojskom u ]upriju, gde su Srbi imali {anac na Belici, i poru~io ustanicima da polo`e oru`je, Vujica je iza{ao, izvadio iza pojasa svoje pi{toqe, dao ih turskom poslaniku i rekao: „Eto mojih pi{toqa! Sutra }u ja do}i ~estitom veziru, pa neka me ubije tim istim mojim pi{toqima, ali narod oru`ja ne da!“

Dana 12. avgusta 1815. u manastiru Jo{anica sastavio je „I{tancije“, koje su poslate Porti u Carigrad, a u kojem se pobrajaju sva zla i nasiqa koje su Turci ~inili nad Srbima posle sloma Prvog ustanka; 27. septembra zajedno s knezom Milo{em je supotpisao pismo upu}eno Vaseqenskoj patrijar{iji, gde mole patrijarha da u {aba~koj eparhiji zavladi~i arhimandrita Melentija Nik{i}a.

Sa Jovanom Obrenovi}em, Milo{evim bratom, Vujica je u prole}e 1816. boravio u Stambolu, gde je izmolio od Porte one privilegije {to su Srbima bile garantovane Bukure{tanskim mirom 1812.

Zatim dolazi i ono po ~emu je najvi{e ostao upam}en – mu~ko ubistvo Kara|or|a,

odsecawe i prepapirawe wegove glave, te slawe sultanu u Stambol. U TURSKOJ TAMNICI

Nakon toga, Vujica je upravqao smederevskom nahijom kao knez nahijski. Na Mitrovdan 1820. po{ao je u novo poslanstvo u Stambol, peto i najve}e do tada koje je Milo{ odaslao u prestonicu carevine, sa ciqem da se prava Srbije dodatno pro{ire. Ali dok su se oni tamo bavili, izbio je 1821. gr~ki ustanak, pa je srpsko pitawe Osmanlijama postalo sporedno.

[tavi{e, pod izgovorom da `ele da ih za{tite od razjarene svetine na ulicama (koja je zaista vr{ila pogrome nad Grcima), Turci su celu na{u deputaciju bacili u tamnicu, prave}i ih na taoce, kako knezu Milo{u ne bi palo na pamet da se prikqu~i Helenima. Utamni~eni su bili nekoliko godina (Vujica je tamo nau~io da ~ita i pi{e), a za to vreme u Srbiji se mnogo toga promenilo.

Smederevskom nahijom je u Vuji~inom odsustvu upravqao wegov sin Petar, i to veoma lo{e - svojim pona{awem samo je doprineo razbuktavawu \akove bune protiv Milo{a 1825. godine. Vujica se, vrativ{i se, na{ao ne samo politi~ki potpuno izolovan i nebitan, nego ~ak napu{ten i od vlastite familije.

MILO[EVO PISMO I SMRT U BEDI

Posledwe godine `ivota, a umro je 11. marta 1828, pro`iveo je u selu Gr~ac, u te{koj oskudici: Mili}evi} pomiwe da je uzrok tome bilo wegovo odbijawe da Milo{u vrati nekakvo pismo, koje je nekada od Milo{a dobio, zbog ~ega je pao u nemilost. Ako je to istina, izvesno se radilo o kompromituju}em pismu.

Iz ovoga se mo`e zakqu~iti da nema ba{ malo toga ~ime nas je zadu`io Vujica Vuli}evi}.

Izme|u ostalog i vanrednim primerom hri{}anskog pokajawa.

Naime, Vujicu je progawao greh po~iwen u Radovawskom lugu, a za to postoji i fizi~ki dokaz – crkva pokajnica koju je sagradio. Pokajao se i to javno pokazao – kao retko koji srpski dr`avnik i politi~ar, me|u kojima je, znamo ve}, bilo podosta onih koji nisu ~isti i nevini oti{li Bogu na istinu.

Jedina ”Siwska alka” ikad odr`ana u Beogradu

Nije bilo ni~eg sve~anijeg jo{ od oslobo|ewa zemqe u novembru 1918. do tog dana – 8. juna 1922. godine.

Beograd je bio nedeqama sre|ivan, ~i{}en, ukra{avan, doterivan da izgleda veli~anstveno u svakom pogledu.

Centar varo{i, kao i pristani{te su posebno dekorisani. Na Terazijama je podignuta tribina sa ~etiri prilaza, za{ti}ena sa dva stilizovana lava.

Okolo su postavqeni ~etvorougaoni piloni, pri vrhovima u`i kako bi nosili kugle sa belim orlom. Na sve ~etiri strane tih pilona bili su veliki medaqoni sa slovima A i M, ukra{eni jugoslovenskim i rumunskim zastavama.

Bila je to sve~anost koja je zasenila sve evropske dvorove. Vite{ki kraq Aleksandar Kara|or|evi} se ven~avao tog 8. juna rumunskom princezom Marijom, a dan ranije je u prestonicu stiglo vi{e od 20.000 zvanica. Bilo ih je od Japana i Persije, do Francuske i Britanije. Procewuje se da je oko 100.000 qudi bilo {to u

svatovima, {to u~esnika u raznoraznim programima, defileima i pripremama. U svoj toj rasko{i posebnu pa`wu su uniformama i dr`awem privukli alkari iz Siwa, mesta u Dalmaciji, danas u Hrvatskoj. Odani vladaru oni su do{li da uveli~aju wegovo veseqe i to tako {to }e tek po drugi put da svoje ~uveno takmi~ewe izmeste van Siwa! Prethodno se to desilo samo jednom, i to bezmalo vek ranije, 1832. kada je odr`ano u Splitu.

A o tome koliko su alkari po{tovali Kara|or|evi}e govore i re~i koje je 7. juna na beogradskom trkali{tu izrekao Vicko Grabovac, wihov najdugove~niji vojvoda koji je na tu du`nost biran ~ak 28 puta od 1908. do 1936. godine: – Veli~anstvo! Kad je najve}i i najsjajniji sin celog na{eg roda, otac ne samo Va{, nego i svih Srba, Hrvata i Slovenaca, prvi kraq Petar Veliki ~etovao u Bosni pod proslavqenim imenom Petra Mrkowi}a, wegova je ~edna, ali juna~ka ~eta, u kojoj

je bilo na{ih Kraji{nika, vi{e puta bila potajno snabdevana iz Siwa i Cetine od na{ih starijih, od kojih su neki jo{ `ivi i ugledni ~lanovi na{ega udru`ewa. Vaqa kao i uvek navesti ime slavodobitnika, a tog dana je to bio Josip Toma{evi} Pi}urin. I ba{ on se potrudio da ova pri~a bude dodatno zanimqiva osim ~iwenice da se jedna Siwska alka odr`ala u Beogradu!

Odigrala se na prostoru Trkali{ta, tamo gde je danas zgrada Ma{inskog fakulteta. Elem, pomenuti alkar iz Brnaza kod Siwa je na dar od kraqa Aleksandra dobio zlatnu tabakeru ukra{enu brilijantima i kraqevim grbom. I {ta onda biva? Nedugo potom zafalilo ~oveku novaca, ode u Split i zalo`i tabakeru. To ~u{e alkari i izbaci{e ga iz Vite{kog alkarskog dru{tva 1923. godine oceniv{i wegov postupak kao krajwe ne~astan i nedopustiv. Odmah su preko suda zapo~eli postupak vra}awa kraqevskog dara tako da se danas zlatna ta-

bakera nalazi u wihovom muzeju. I tu nije bio kraj sramote pobednika beogradske Siwske alke. Kada je do{ao Drugi svetski rat takmi~ewe je obustavqeno, rad dru{tva je uga{en, a mnogi alkari su krenuli u borbu protiv usta{a, nacista i fa{ista. A Josip?

Wega su vratili u ~lanstvo oni malobrojni koji su i pod usta{kom vla{}u hteli da organizacija postoji, pa su 1944. godine organizovali jedinu Siwsku alku u NDH. I, zamislite, Josip je pobedio. Uprkos svemu tome {to je Pi}u-

rin priredio na svoju bruku, dolazak alkara iz Siwa na sve~anost u Beograd je bio izuzetno zna~ajan i sa politi~kog aspekta jer je predstavqao povezanost hrvatskoga naroda sa novom dr`avom, Kraqevinom Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnijom Kraqevinom Jugoslavijom. A oni su ostali verni Kara|or|evi}ima i po ubistvu kraqa Aleksandra u Marseju 1934. godine.

I da… Tog 8. juna 1922. godine uprili~ena je posledwa kraqevska svadba kod nas.

LETO 2025 U SRBIJI: Jedno od najtoplijih i najsu{nijih, sa pet toplotnih talasa

Zvonimir Gelme`anovi} iz Prahova kod Negotina poqoprivredom se bavi vi{e od 20 godina, ali ovakvu su{u, ka`e, ne pamti.

Na wegovim wivama rastu kukuruz, suncokret i p{enica, a ovog leta rod suncokreta gotovo se prepolovio.

„Ovo je prvi put da sam tako malo dobio. Nije bilo ki{e od 6. maja”, ka`e on. Ki{a je pala tek pre nekoliko dana, ali sada je, dodaje, prekasno.

„Gotovo je, zavr{eno.”

On nije jedini sa ovim problemom. Leto iza nas bilo je najsu{nije od kada se meri u Negotinu. U junu nije pala ni kap ki{e, a tek ne{to malo padalo je u naredna dva meseca.

Situacija nije mnogo boqa ni u ostatku Srbije, pokazuju podaci koje je objavio Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod (RHMZ).

Visoke temperature u gotovo celoj dr`avi i malo ki{e - tako se mo`e opisati leto kom je 22. septembra do{ao kraj.

Ekstremne padavine, u~estale su{e i toplotni talasi su sve ~e{}i, a glavni krivac su klimatske promene, smatraju nau~nici.

RHMZ prati temperature od 1951. godine i bele`i najtoplija leta. Ovo leto je bilo tre}e najtoplije, a temperature godinama rastu. Od najtoplijih 20 leta, gotovo polovina je bila u posledwoj deceniji.

TOPLOTNI TALASI U CELOJ SRBIJI

Kada je pet dana u nizu toplo - veoma ili ekstremno, po kriterijumima RHMZ-a - onda ulazimo u toplotni talas.

Toga je bilo ovog leta.

Usamqeni izuzetak u dr`avi je Pali}, na samom severu, jedino mesto gde za tri meseca leta nije bilo toplotnih talasa.

Svuda u ostatku dr`ave jeste, negde i nekoliko wih.

Tre}ina leta u ]upriji pro{la je u toplotnim talasima. Me{tani ovog grada u [umadiji, wih ne{to vi{e od 25 hiqada, bili su izlo`eni visokim temperaturama 28 dana u ~etiri naleta.

Sli~no je bilo i u Leskovcu, gde je 31 dan ovog leta pro{ao u toplotnim talasima.

DVA REKORDA JO[

NA PO^ETKU LETA

Leto je po~elo ekstremima. Jun 2025. bio je najtopliji u Srbiji, navodi se u izve{taju

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ove sedmice ste rastere}eni i slobodniji nego ranije. Poslovna situacija deluje stabilno, ali vi unosite novu energiju i ideje koje drugi lako prihvataju. U qubavi bi partner mogao da zatra`i da uskladite korak, da budete vi{e posve}eni zajedni~kom ritmu. Pred kraj nedeqe otvaraju se {anse za nova poznanstva i razgovore koji vam donose inspiraciju i podsti~u kreativnost.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Kod vas, Bikovi, sve ide mirnijim tokom i ulivate sebi sigurnost iz dana u dan. Postajete stabilniji i puni elana da planirate budu}nost, a finansije tako|e kre}u u povoqnijem pravcu. Na poslu {irite mirnu atmosferu i drugi ra~unaju na va{u smirenost i prakti~an savet. U qubavi vam prijaju sitni, svakodnevni trenuci koji donose ose}aj bliskosti. P`ele}ete malo vi{e odmora.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

RHMZ-a, a obele`ila su ga dva toplotna talasa.

To zna~i da je barem pet dana za redom bilo veoma ili ekstremno toplo.

Ove kategorije odre|uju se u odnosu na raniji prosek koji se mewa s godinama, takozvanu „normalu“ u odnosu na koju poredimo vreme sada.

U skladu sa tim ekstremno toplo ne zna~i svuda isto.

Na primer, razli~it je prosek za Beograd i Zlatibor: u glavnom gradu je to 21,9 stepeni Celzijusa, a na Zlatiboru skoro {est stepeni mawe.

Oba mesta ovog juna postavila su novi rekord kada su u pitawu visoke temperature.

U 16 mesta bilo je najtoplije od kada se meri temperatura.

Dodatan problem pravio je i izostanak ki{e.

U delovima Srbije doslovno je nije bilo.

Na osam stanica (od 28 u celoj Srbiji) gde se prati koliko je ki{e palo u junu nije zabele`en ni milimetar padavina, ali je su{no bilo svuda.

Zbog ekstremnih vru}ina i dugotrajne su{e, posledice po `ivotiwe i izvore vode zabele`ene su i ranije tokom godine. Na Suvoj planini, nadomak Bele Palanke, krajem avgusta presu{ili su gotovo svi lokalni izvori.

Stotine kowa i krava ostale su bez pristupa vodi, a privremena pomo} u vidu cisterni stizala je svega nekoliko puta - nedovoqno da pokrije potrebe.

Sli~na situacija dogodila se i samo mesec dana ranije, u julu, kada su `ivotiwe bile u sli~noj opasnosti.

Tada su spa{ene zahvaquju}i cisternama koje su poslate iz Ni{a.

Zvonimirove brige dele i drugi poqoprivrednici iz tog kraja.

Ka`e da se svi poznaju i da i oni ose}aju posledice su{e.

Za wega poqoprivreda nije glavni, ve} dodatni izvor prihoda, ali ni od toga vi{e nema mnogo koristi u posledwe vreme.

Pre dve godine nagli pad cena `ita i kukuruza dodatno ga je pogodio.

„Ve} dve godine radim samo za dugove, ni{ta drugo.”

Dugovi, obja{wava, nisu veliki, pa ih vra}a postepenosamo da bi mogao da nastavi da obra|uje zemqu.

Ulazite u period kada sve deluje `ivqe i dinami~nije. Vi{e razgovarate, komunicirate i ose}ate da ste u centru pa`we. Poslovno okru`ewe donosi vam priliku da spojite qude i ideje, a va{a re~ postaje va`na drugima. U qubavi se otvaraju iskreni razgovori, kroz koje shvatate da se mnoge nesigurnosti lako razbistre. Bi}ete spremni da ka`ete ono {to ose}ate.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Vra}ate se sebi i onome {to vam pru`a mir. Porodi~ne i emotivne veze ja~aju, a vi ose}ate ve}u sigurnost. Na poslu mo`da ne}e biti mnogo promena, ali ose}a}ete podr{ku i spremnost da se posvetite zadacima sa vi{e strpqewa. U qubavi vam prijaju pa`wa i toplina partnera, a slobodni Rakovi mogli bi da u|u u kontakt sa osobom koja }e uneti ose}aj bliskosti ve} pri prvom razgovoru.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Mogu}a prilika da zasijate i da drugi vide va{u prirodnu harizmu. Na poslu dobijate {ansu da vodite projekte na na~in koji do sada niste mogli. U qubavi }ete `eleti da provedete vreme sa voqenima i da zajedno kreirate lepe trenutke, ~ak i obi~na ve~era mo`e postati mini proslava. Slobodni Lavovi mogli bi da upadnu u dru{tvo gde upoznaju nekoga ko ih odmah fascinira.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Predstoje}a nedeqa je period kada red i fokus donose mir i zadovoqstvo. Na poslu }ete primetiti sitne detaqe koje drugi propu{taju, a va{a preciznost donosi rezultate i pohvale. U privatnom `ivotu }e va{a organizovanost pomo}i da svi zajedno funkcioni{ete lak{e, bilo da je u pitawu doma}instvo, porodi~ni raspored ili planirawe zajedni~kog vremena. Kreativni ste.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ova sedmica donosi harmoniju u odnosima, lako uspostavqate balans izme|u posla i privatnog `ivota. Na poslu }ete pronalaziti re{ewa koja olak{avaju saradwu i va{e ideje privla~e pa`wu drugih. U qubavi se otvaraju prilike za ne`na iznena|ewa i boqe razumevawe s partnerom, dok bi slobodni mogli da sretnu nekoga ko }e ih privu}i intelektom i {armom.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Horoskop ka`e da je pred vama intenzivna i energi~na nedeqa. Na poslu dobijate prilike da poka`ete odlu~nost i fokus, a intuicija vas vodi ka pravim potezima. U qubavi strast raste, bilo da ste u vezi ili slobodni, i sitna napetost mo`e se pretvoriti u duboko povezivawe. Va`no je da sa~uvate energiju i prona|ete vreme za odmor, jer telo i um tra`e ravnote`u.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ova nedeqa unosi avanturu i optimizam u va{e dane. Na poslu dolazi do novih ideja i mogu}nosti za saradwu, a va{a vedrina inspiri{e kolege. U qubavi }ete `eleti slobodu i zabavu, vezu }ete osve`iti kroz zajedni~ke planove ili putovawa. Slobodni Strel~evi imaju {ansu da sretnu nekoga ko ih pokre}e i motivi{e. Aktivnosti na otvorenom i fizi~ka energija podi`u raspolo`ewe.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Disciplina i upornost donose rezultate. Na poslu se vidi va{ trud i sposobnost da se nosite sa izazovima, a kolege i nadre|eni prepoznaju va{u posve}enost. U qubavi dolazi do stabilnosti i sigurnosti, partnerstvo ja~a kroz razgovore i zajedni~ke odluke, dok slobodni }e upoznati nekoga ko deluje ozbiqno i pouzdano. Mali koraci ka ciqevima donose zadovoqstvo i mir.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Pred vama je period pun inspiracije i neo~ekivanih ideja. Na poslu dolazi do kreativnih re{ewa i prilika da se iska`ete na svoj jedinstven na~in. U qubavi }ete u`ivati u razgovorima, novim iskustvima i slobodnijem pristupu partnerstvu, dok bi slobodni mogli da sretnu nekoga ko ih izaziva na razmi{qawe i zabavu. Dru{tveni kontakti donose radost i osve`ewe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ova nedeqa donosi ose}aj duboke povezanosti i emotivne jasno}e. Na poslu intuitivno prepoznajete {ta je va`no, a va{a empatija i razumevawe poma`u kolegama. U qubavi se otvaraju prilike za ne`ne trenutke i razumevawe, partnerstvo mo`e da procveta kroz pa`wu i bliskost, dok slobodni imaju priliku da sretnu nekoga ko im dodiruje srce i podsti~e ma{tu.

Jesen je ove godine stigla

dan ranije, evo i za{to

Jesen je po~ela 22. septembra umesto uobi~ajenog 23. septembra, {to je mnoge iznenadilo i navelo na pitawa – kako se datum po~etka nove sezone mewa svake godine?

ZA[TO SE DATUM MEWA?

Jesewa ravnodnevnica ili ekvinocij ozna~ava ta~ku kada Sun~eva putawa prese~e nebeski ekva-

tor, ~ine}i dan i no} gotovo jednakim po trajawu {irom sveta. Taj trenutak ne doga|a se uvek u isto vreme niti na isti datum, {to obja{wava pomerawe po~etka jeseni.

KALENDAR VS. ASTRONOMSKA GODINA

Kalendar je zasnovan na tropskoj godini od pribli`no 365 dana, dok Zemqi stvarno treba 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 45 sekundi da obi|e Sunce. Ti vi{ak sati svake godine pomeraju astronomske doga|aje ka ranijim datumima. Prestupne godine s dodatnim danom u februaru umawuju pomerawe, ali ga ne elimini{u u potpunosti.

[TA ZNA^I RANIJI PO^ETAK JESENI?

Ove godine je ravnodnevnica zabele`ena u jutarwim satima 22. septembra, ~ime je slu`beno ozna~en po~etak jeseni na severnoj hemisferi. U ve}ini godina ekvinocij pada 22. ili 23. septembra, a izuzetno mo`e pasti i 21. septembra.

KALENDAR KAO QUDSKA TVOREVINA

Ovaj prirodni ciklus podse}a nas da je kalendar na~in da qudi prate ritam svemira, ali ga nikad ne mo`e savr{eno “uhvatiti”. Ako ste se iznenadili ranijim dolaskom jeseni, imajte na umu da su za to zaslu`ni astronomski, a ne meteorolo{ki razlozi.

Kako pove}ati HDL holesterol?

Da li ste ikada bili u situaciji da na laboratorijskim analizama vidite da je va{ HDL holesterol nizak, a niste sigurni {ta to zapravo zna~i za va{e zdravqe?

Vrednosti holesterola u krvi su poput nevidqivih indikatora zdravqa va{ih krvnih sudova i srca. Dok se mnogi fokusiraju samo na smawewe „lo{eg“ LDL holesterola, pove}awe „dobrog“ HDL holesterola jednako je va`no, a mo`da i zna~ajnije za dugoro~no zdravqe va{eg kardiovaskularnog sistema.

ZA[TO JE HDL HOLESTEROL TOLIKO VA@AN?

HDL holesterol nije samo jo{ jedan broj na va{em laboratorijskom nalazu. On predstavqa va{eg saveznika u borbi protiv kardiovaskularnih oboqewa. Za razliku od svog „lo{eg“ ro|aka LDL-a, HDL holesterol funkcioni{e kao svojevrsni ~ista~ arterija. Zamislite ga kao mali kamion za odno{ewe otpada koji putuje kroz va{e krvne sudove, sakupqaju}i vi{ak holesterola i transportuju}i ga nazad u jetru, gde se mo`e preraditi ili izbaciti iz tela.

Kada su vrednosti HDL holesterola niske (ispod 1 mmol/L), ovaj prirodni mehanizam ~i{}ewa ne funkcioni{e efikasno. Posledi~no, vi{ak holesterola se talo`i u zidovima arterija, stvaraju}i plakove koji vremenom dovode do ateroskleroze

RECEPT

PASUQ BEZ MESA

POTREBNO JE:

n 500 g krupnog pasuqa

n 1 ve}a glavica crnog luka

n 3 ~e{wa belog luka

n 1 ve}a {argarepa

n 1 ka{ika suvi biqni za~in

n 1 ka{i~ica bibera

n 2 ka{i~ice suve paprike

n 3 ka{ike uqa

n 1 ka{i~ica suvog per{una

PRIPREMA:

Potopiti u {erpi, opran pasuq i ostaviti ga preko no}i da nabubri. Ujutro ga isprati i naliti vodom da se kuva. Tri puta mewati vodu tokom kuvawa, pa u zadwu dodati iseckanu {argarepu i crni luk. Kuva se oko 2 sata.

Skuvan pasuq presuti u tepsiju za pe~ewe, pa ga preliti na uqu propr`enim sitno seckanim belim lukom, alevom paprikom, biberom i biqnim za~inom. Po vrhu sitati malo suvog per{una. Pe}i na 220 stepeni dok sok ne uvri na `eqenu gustinu. Otprilike se pe~e oko sat vremena.

Pasuq je sam po sebi kompletno jelo. Uz wega mo`e da se poslu`i neka doma}a salata iz tur{ije ili tegle.

– stawa koje ~ini krvne sudove krutim i su`enim.

Preporu~ene vrednosti HDL holesterola trebalo bi da budu iznad 1,5 mmol/L. Svaka vrednost ispod 1 mmol/L smatra se faktorom rizika za razvoj kardiovaskularnih oboqewa.

TIHI UBICA

BEZ SIMPTOMA

Ono {to ~ini izmewene vrednosti holesterola posebno opasnim jeste ~iwenica da godinama mo`ete imati nizak HDL holesterol bez ikakvih primetnih simptoma. U pozadini, nevidqivo za va{a ~ula, odvija se proces o{te}ewa krvnih sudova.

Da li znate da ateroskleroza mo`e napredovati godinama pre nego {to daje bilo kakve simptome? Tokom tog perioda, plakovi u va{im arterijama postaju sve ve}i i nestabilniji. U jednom trenutku, takav plak mo`e pu}i, formiraju}i krvni ugru{ak koji zaustavqa protok krvi. Ako se to dogodi u krvnim sudovima koji ishrawuju srce, rezultat je sr~ani udar. Ako se dogodi u krvnim sudovima koji snabdevaju mozak, posledica je mo`dani udar.

Upravo zbog ove „ti{ine“ problema, redovne kontrole vrednosti holesterola predstavqaju jedan od najva`nijih koraka u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

ISHRANA KOJA PODI@E

HDL HOLESTEROL

Verovali ili ne, va{a kuhiwa krije mnoge namirnice koje mogu zna~ajno uticati na pove}awe nivoa HDL holesterola. Promena ishrane predstavqa prvi i najva`niji korak ka poboq{awu va{eg lipidnog profila.

Namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama

Masna riba poput lososa, sku{e, sardina i tune predstavqa izvrstan izvor omega-3 masnih kiselina koje pove}avaju nivoe HDL holesterola. Poku{ajte da uvrstite ribu u svoj jelovnik barem dva puta nedeqno. Ako niste qubiteq ribe, ora{asti plodovi (posebno orasi) i semenke lana tako|e sadr`e zna~ajne koli~ine omega-3 masnih kiselina.

Maslinovo uqe – zlatni standard mediteranske ishrane

Ekstra devi~ansko maslinovo uqe bogato je mononezasi}enim masnim kiselinama koje poma`u u podizawu nivoa HDL holesterola. Koristite ga za pripremu salata, lagano dinstawe povr}a ili kao dodatak ve} pripremqenim jelima.

Vo}e i povr}e – saveznici va{eg srca

Ishrana bogata vo}em i povr}em obezbe|uje antioksidanse koji smawuju oksidativni stres

i upalu u organizmu – dva faktora koja negativno uti~u na nivoe HDL holesterola. Dosta je vredni tamnozeleno lisnato povr}e, bobi~asto vo}e, citrusno vo}e. @itarice celog zrna i mahunarke

Hrana bogata rastvorqivim vlaknima, poput ovsene ka{e, je~ma, pasuqa i so~iva, mo`e pomo}i u podizawu nivoa HDL holesterola. Ova vlakna poma`u u smawewu apsorpcije holesterola iz creva, {to indirektno uti~e na poboq{awe celokupnog lipidnog profila.

FIZI^KA AKTIVNOST –KQU^ ZA VI[I HDL Ako bismo morali izdvojiti jednu stvar koja ima najzna~ajniji uticaj na podizawe nivoa HDL holesterola, to bi definitivno bila redovna fizi~ka aktivnost.

Svaki put kada va{e srce ja~e kuca tokom ve`bawa, vi ~inite uslugu svom HDL holesterolu. Ali {ta zna~i „redovna fizi~ka aktivnost“? Prema preporukama stru~waka, ciq bi trebalo da bude najmawe 150 minuta umerene fizi~ke aktivnosti nedeqno, ili 75 minuta intenzivne aktivnosti. Ovo mo`ete rasporediti kako vam odgovara – 30 minuta aktivnosti pet dana u nedeqi, ili du`e sesije mawe puta nedeqno.

Ne morate biti maratonac ili redovan posetilac teretane da biste ostvarili ove ciqeve. Brzo hodawe, plivawe, vo`wa bicikla, joga ili ~ak energi~no obavqawe ku}nih poslova – sve su to aktivnosti koje mogu doprineti poboq{awu nivoa HDL holesterola.

ZABORAVITE 10.000 KORAKA: Koliko je potrebno da hodate da biste bili

Hodawe 7.000 koraka dnevno mo`e biti dovoqno da poboq{a mo`dane funkcije i pomogne u za{titi od raznih bolesti, pokazuje velika studija.

Mo`da je to realniji ciq od 10.000 koraka, {to se ~esto smatra standardom koji treba dosti}i.

Istra`ivawe, objavqeno u ~asopisu Lancet Public Health, pokazalo je da je ta brojka povezana sa smawenim rizikom od ozbiqnih zdravstvenih problema, ukqu~uju}i rak, demenciju i sr~ane bolesti, pi{e BBC. Nalazi bi mogli da podstaknu vi{e qudi da prate broj koraka kao prakti~an na~in za poboq{awe zdravqa, ka`u istra`iva~i.

„Imamo percepciju da treba da pre|emo 10.000 koraka dnevno“, ka`e glavna autorka dr Melodi Ding, „ali to nije zasnovano na dokazima“.

Deset hiqada koraka odgovara otprilike pet miqa ili osam kilometara. Ta~na

Mu{ka snaga i vitalnost u velikoj meri zavise od hormona testosterona. On se uglavnom proizvodi u testisima, a zaslu`an je za izgled, seksualni razvoj, proizvodwu spermatozoida, kao i za izgradwu mi{i}ne i ko{tane mase. Ipak, kako godine prolaze, wegovo lu~ewe postepeno opada, {to ~esto dovodi do pada energije, slabije kondicije i problema sa prostatom. Sre}om, priroda nudi jednostavno re{ewe – semenke bundeve. MO] CINKA U MALOM ZRNU

Semenke bundeve, poznate i kao golice, pravi su rudnik minerala. Najvi{e se isti~e cink – element od kqu~nog zna~aja za

udaqenost varira kod svakog pojedinca, u zavisnosti od du`ine koraka, koja zavisi od visine, pola i brzine hodawa – br`i hoda~i imaju du`e korake.

Broj od 10.000 koraka poti~e iz marketin{ke kampawe iz Japana 1960-ih. Uo~i Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine, lansiran je pedometar pod nazivom manpo-kei, {to se prevodi kao „broja~ od 10.000 koraka“. Dr Ding ka`e da je ta brojka „izvu~ena iz konteksta“ i postala neformalna smernica koju mnogi fitnes ure|aji i aplikacije i daqe preporu~uju.

Objavqena studija analizirala je prethodna istra`ivawa i podatke o zdravqu i aktivnostima vi{e od 160.000 odraslih osoba. U pore|ewu sa onima koji su hodali 2.000 koraka dnevno, utvr|eno je da 7.000 koraka dnevno dovodi do smawenog rizika od:

• kardiovaskularnih bolesti – za 25%

• raka – za 6%

• demencije – za 38%

• depresije – za 22%

Generalno, pregled sugeri{e da ~ak i skromne koli~ine hodawa – oko 4.000 koraka dnevno – donose boqe zdravqe u pore|ewu sa vrlo niskom aktivno{}u od samo 2.000 koraka.

Kod ve}ine zdravstvenih stawa, korist se stabilizuje nakon 7.000 koraka, iako dodatna korist za srce postoji kod ve}eg broja koraka.

lu~ewe testosterona i zdravqe mu{kog reproduktivnog sistema. Redovna konzumacija ovih semenki mo`e da pomogne u odr`avawu normalnog nivoa hormona, ali i u prevenciji problema sa prostatom.

BUNDEVINO UQE – TE^NI

ELIKSIR ZDRAVQA

Pored semenki, posebno je dragoceno i nerafinisano, hladno ce|eno bundevino uqe. Ono sadr`i visok nivo antioksidanasa i fitosterola koji dodatno podr`avaju zdravqe urogenitalnog sistema. Redovna upotreba mo`e da ubla`i tegobe, ali i da deluje preventivno.

Ako `elite da semenke bundeve uvrstite u ishranu na ukusan na~in, isprobajte ovaj jednostavan i zdrav recept.

Potrebno je: 1 {oqa golica (sirovih semenki bundeve), pola {oqe vode, pola limuna (sok), malo himalajske soli, 1 par~ence qute papri~ice, 2 ~ena belog luka, nekoliko listi}a bosiqka, sve` per{un, gran~ica ruzmarina Priprema: Sve sastojke izmiksajte u blenderu dok ne dobijete kremasti namaz. Konzumirajte uz sve`e {tapi}e {argarepe ili krastavca. Ovaj „mu{karski pesto“ je pravi eliksir za energiju, vitalnost i mu{ku snagu.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SRPSKA POP-FOLK PEVA^ICA NASLICI SRPSKA GLUMICA ATAK, NAPAD RANIJA NEMA^KA KLIZA^ICA, KRISTINA TOVITI SE @IROM

[KOLA JAHAWA (FR.)

JEZERO U FINSKOJ

LIPOV GAJ

[TUCATI

OZNAKA KANADSKOG DOLARA

^UVARI ADE

OPASA^, KAI[

PO^ETAK AZBUKE

OZNAKAZA TONU STO^AR, FARMER

TREPTAWE, TREPEREWE

IME JAPANSKOG PISCA KENZABURA FRANCUSKA METROPOLA

VO]KA KOJA DOSPEVA O ILINDANU USPOSTAVITI ODNOS RIVALSTVA

SLEPI MI[, QIQAK RADITI KAO AMALIN

^AROBWAK, MAG ST. [PAN. NOVCI UMIVAONICI

DEO AUTOMOB. KVA^ILA (MN.)

SIMBOL KISEONIKA ARAPSKA @ENA VR[ILAC ASANACIJE

POJAVANA VODI, TALAS

ISTRESATI, IZASIPATI

VELIKO [TAMP. SLOVO DODIRIVATI PRSTIMA

PISAR, ]ATA (TUR.) NEU[KOP-

AM. GLUMAC KRISTOFER PLEMENITI GAS

PTICA, DIVQA PLOVKA

GLAVNA VRATA (LAT.)

[TENICI (CRKV.)

PRAZ, NIPO[TO, O, [A, KITOLOV, UTVA, ANALA, PORTAL, DAT,

LAMELE, RIV, O, ARAPKIWA, VAL, VERZAL, ISIPATI, ^I, ]ATIB,

ICATI, CAD, T, ADARI, POJAS, AB, NETOPIR, VRA^, REALI,

VODORAVNO: MANE@, INARI, LIPAR,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Dati telesni oblik, 2. Pokloni (zbirno) - Bugarski pisac Pelin, 3. Juri{, napad - Nezreo mladi}, 4. Auto oznaka Vaqeva - Voza~ „formule1“ Fernando - Auto oznaka Turske, 5. Severna polarna oblast - Ukrasni predmeti, 6. Ime ameri~ke glumice Palmer - Pretvoriti mleko u sir, 7. Prvi vokal - Zeleni mineral nazvan po Avali - Glas zveri, 8. [upqa {ipka - Ustaqene sklonosti - Simbol urana, 9. Red ki~mewaka, sisavci - Vrsta amer. majmuna, 10. Eta`a u zgradi - Radionica za preradu lana, 11. Simbol erbijuma - Parobrodi (ital.) - Univerzitetski centar (skr.), 12. Nebeski svod - Krupne muve, 13. Hristovo ime - Spisak re~i koje se rimuju, 14. Slu`ba koja nadzire i usmerava avionski saobra}aj.

USPRAVNO: 1. Potkaziva~, denuncijant - Senarnik, 2. Azijski narodVrsta toplog napitka, 3. U`i~anin - Muzi~ki instrument - Lekovita biqka, velebiqe, beladona, 4. Zavisni pade` - Ose}aj odgovornosti za svoje postupke, 5. Elipsasti tawiri - Vrsta minerala, titanov oksid - oznaka za polupre~nik, 6. To jest (skr.) - So~ivo mikroskopa - Pozori{ni rediteq Georgij, 7. Ameri~ki glumac Xon - Sivo}a - Simbol ilinijuma, 8. Simbol kiseonika - Do`iveti u snu - Miris, 9. Francuski slikar Ogist - Qudo`der, 10. Ilova~a - Hirur{ki instrument u obliku ka{ike - vrsta papagaja (mn.), 11. Zadavati bol, muku - U~en ~ovek, 12. Nejasno izgovarawe glasova, neartikulisanost.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: OTELOTVORITI, DAROVJE, ELIN, ATAKA, JUNO[A, VA, ALONSO, TR, ARKTIK, NAKIT, LILI, USIRITI, A, AVALIT, RIK, CEV, NAVIKE, U, SISARI, ATEL, SPRAT, LANARA, ER, VAPORI, UC, NEBESA, OBADI, ISUS, RIMARIJ,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

DRAGANA MIRKOVI] SPREMILA 10.000 EVRA

ZA PORO\AJ SVOJE SNAJKE: U porodili{tu }e imati i frizera

Peva~ica Dragana Mirkovi} uskoro }e postati baka.

Sin Dragane Mirkovi}, Marko Bijeli} i wegova supruga, Melani Dimitrijevi} trude se da {to mawe budu izlo`eni javnosti i provode vreme u svojoj oazi mira – u dvorcu koji se nalazi u blizini Be~a.

Pripreme za dolazak wihove naslednice ve} su u punom jeku. U `eqi da bebi i Melani obezbede maksimalnu udobnost i sigurnost, odlu~ili su se za poro|aj u jednoj luksuznoj privatnoj bolnici u Be~u, koja je na glasu.

Ova presti`na ustanova poznata je po vrhunskoj nezi i diskretnosti, ali i po dodatnim pogodnostima koje pru`a svojim pacijentkiwama. Kako navodi izvor blizak paru, bolnica je pa`qivo izabrana upravo zbog svoje reputacije i izuzetnih uslova koje nudi. Pored vrhunske medicinske nege dostupne 24 ~asa dnevno, budu}a mama }e imati mogu}nost da koristi brojne dodatne usluge – od dolaska frizera, manikira i pedikira direktno u bolni~ku sobu, do pristupa posebno ure|enom prostoru za meditaciju i relaksaciju.

Ovakav tretman skupo ko{ta. Navodno, poro|aj u ovoj klinici iznosti blizu 10.000 evra, ali Marko i Melani ne {tede kada je u pitawu dolazak naslednice na svet.

NA[A

PEVA^ICA MAJKU SMESTILA U DOM:

„Srce mi puca kad je vidim“

Peva~ica Neda Ukraden ve} decenijama je deo estrade, a u svojoj diskografiji ima mega hitove koji su je u~inili jednom od najpopularnijih na doma}oj estradi.

Uprkos bogatoj karijeri, Neda Ukraden je svojevremeno morala da donese veoma emotivno te{ku odluku – da majku smesti u stara~ki dom. Wena majka, koja je decenijama bila wen oslonac, obolela je od Alchajmerove bolesti. Neda je donela te{ku odluku da majku smesti u dom za stare, {to je izazvalo razli~ite reakcije javnosti.

„Stra{no je kada do|ete do trenutka kada morate birati izme|u svog ose}aja krivice i onoga {to je najboqe za va{u voqenu osobu“, iskreno je priznala Neda.

Bolest je toliko napredovala da majka vi{e nije prepoznavala ni Nedu ni wenu }erku Jelenu: „Iako mi srce puca svaki put kad je vidim, znam da je to najboqe za wu“, dodala je peva~ica.

DRU[TVENE MRE@E BRUJE O IKODINOVI]EVOM

TRE]EM RAZVODU, KOMENTARI SU HIT:

Nedavno je objavqeno da se Maja Ogwenovi} i Danilo Ikodinovi} razvode nakon devet godina braka, {to je biv{em vaterpolisti tre}i razvod. Par je vi{e od decenije bio zajedno, u braku zvani~no devet godina, a nije bilo poznato da je wihov odnos u krizi, te je ova vest mnoge iznenadila.

Maja i Da~a kratko su potvrdili ove informacije, a zanimqivo je da ovo Ikodinovi}ev tre}i razvod.

U prvi brak u{ao je vrlo mlad i o wegovoj prvoj `eni se ni{ta ne zna, osim da imaju naslednicu Andreu. Posle we o`enio se peva~icom Nata{om Bekvalac sa kojom je dobio Hanu i ovaj brak bio je vrlo propra}en u javnosti.

Wihova romansa, ven~awe, pa sve do razvoda punili su novine, a posle du`eg niza godina, Nata{a i Da~a uspeli su da izglade odnose i danas imaju prijateqski odnos i zajedno se staraju o naslednici.

U me|uvremenu i Nata{a je imala dva neuspela braka, a u javnosti je ~esto nazivaju „kraqica novih qubavi“ i {ale se na ra~un wenih udaja.

Me|utim, sada ju je po broju razvoda stigao biv{i suprug, te je ovo novi povod za {alu na wihov ra~un.

„Nata-Da~a 3:3“, „Ne daj se Nato, mora{ uzeti zlato!“, „Ovo je samo borba za srebro, zlato je odavno kod Darka“, „Razvode se Da~a Ikodinovi} i Maja Ogwenovi}, zna~i udaje nam se Nata{a Bekvalac“, „Produ`eci“, „Nije da brojimo, ali…“

„Tako ne{to nikada ne bih uradila ~oveku“

Dino Merlin autor je nekoliko velikih hitova Cece Ra`natovi}, ukqu~uju}i i ~uveni „Beograd” koji se smatra evergrinom.

Ceca Ra`natovi} prisetila se saradwe sa Dinom Merlinom, a zanimqivo je da je snimila nekoliko wegovih pesama koje su postale hitovi, iako wih dvoje nikada nisu bili bliski saradnici.

Me|u wima, pesma „Beograd“ sigurno je pro{la najuspe{nije, a Ceca je decenijama kasnije otkrila kako je ova numera zavr{ila kod we.

„Upoznala sam ga u [vajcarskoj. Tada mi je napravio pesmu “Zaboravi” i poklonio pesmu “Beograd”. U mojoj karijeri je napisao jo{ “@arila sam `ar”. Tu pesmu sam dobila od Marine i Fute jer je bila kod wih! “Beograd” sam dobila zbog situacije koja je tada bila, rat. Nije mogao da peva pesmu o Beogradu. To je bilo 1992, kada mi je poklonio, a snimila sam je 1995.“, otkrila je Ceca Ra`natovi} i dodala:

„Ta pesma je trebalo da bude duetska, pisao je za sebe, ali ne mogu da se setim koja `enska osoba je trebalo da je snimi. Mu{ki deo je trebalo da ide “znam joj boju haqine ja je qubio, znam za jedne usne ja ih qubio”. On mi je rekao “Ceki ja zbog ove situacije ne mogu da snimim ovu pesmu, ali obo`avam emociju u tvom glasu i ja ti poklawam gu pesmu”.“

Ceca je otkrila i da se ne ~uje sa Merlinom, ali da ceni wegov rad, kao i da mu je zahvalna na ovim pesmama.

„Mi nismo smeli zbog cele

situacije da ga potpi{emo, a o tome je po~elo javno da se govori kada se sve smirilo. Ja to nikada nisam krila. Posle je i on sam pri~ao o tome. Ali u to vreme ja sam to krila da ne bi imao probleme sa svoje strane i tako ne{to nikada ne bih uradila ~oveku jer je bio jako korektan. Mi se ne ~ujemo, ne dru`imo se, nismo se ni sreli. Ja wega jako po{tujem i cenim kao umetnika i hvala mu {to imam takve tri pesme u karijeri. „Beograd“ je evergrin“, rekla je u emisiji „Sve u 16 sa Robertom ^obanom“.

KRAQ FOLKA @IVI KROZ PESME:

U [apcu prire|en spektakl u znak se}awa na [abana [auli}a

[abac je 18. septembra, jo{ jednom potvrdio da pamti i po{tuje svoje najve}e umetnike. Na gradskom trgu, pred hiqadama posetilaca, odr`an je veli~anstven koncert u znak se}awa na kraqa narodne mu-

Mihaqica, Nermin Hanxi}, Uro{ @ivkovi} i Milica Milovanovi}. ^aroliju ve~eri dodatno je upotpunila virtuozna harmonika Mirka Kodi}a, koji je godinama bio uz [abana na sceni.

zike – [abana [auli}a. Pod pokroviteqstvom Ministarstva kulture, ovaj emotivni doga|aj pretvorio je trg u more emocija, pesme i se}awa, slave}i umetnika koji je svojom pesmom proslavio svoj rodni grad i ostavio neizbrisiv trag u istoriji narodne muzike.

Uz orkestar Mi{e Mijatovi}a, publika je imala priliku da ~uje neke od najlep{ih [abanovih pesama, koje su izvodili wegovi prijateqi, kolege i naslednici: Ilda [auli}, Quba Ali~i}, Hasan Dudi}, Beki Beki}, Emir Habibovi}, Jovan

Svaki izvo|a~ uneo je deo sebe u interpretaciju pesama koje su obele`ile decenije i postale deo kolektivnog pam}ewa naroda. Atmosfera je bila ispuwena emocijama – smehom, suzama i aplauzima, dok su se re|ale numere koje su generacije pevale i volele.

„Za na{u porodicu [aban je zauvek tu, kroz se}awa i pesme koje je ostavio. Dirqivo je i va`no {to ga i wegov rodni grad ovako ~uva od zaborava. [abac je bio deo wega, a on je zauvek deo [apca,“ rekla je Gordana [auli}, zahvaquju}i organizatorima i publici koja ne dozvoqava da se ime wenog supruga ikada zaboravi.

Koncert se}awa odr`an je u okviru Malogospojinskog va{ara, kada [abac, od 14. do 23. septembra, postaje mesto okupqawa, veseqa i bogate kulturne ponude. Ove godine, doga|aj je dobio poseban zna~aj upravo kroz se}awe na [abana, ~iji spomenik – postavqen 2022. godine na mestu nekada{we autobuske stanice – svakodnevno okupqa po{tovaoce wegove umetnosti.

Cve}e koje nikada ne izostaje kraj spomenika, zamenilo je more svetala i pesme, koja se orila do kasno u no}.

Publika, iz svih krajeva Srbije i regiona, jo{ jednom je pokazala da [aban [auli} nije oti{ao – on i daqe `ivi, kroz melodije koje ne blede i qubav naroda koju vreme ne bri{e.

UZEO ZLATO ZA SRBIJU, PA DIZAO TRI PRSTA U ZAGREBU, SAD MORAO HITNO DA SE OGLASI ZBOG HRVATA:

„Nisam znao da se to mo`e druga~ije protuma~iti…“

Aleksandar Komarov, srpski rva~, postao je {ampion sveta na takmi~ewu u Zagrebu, koje je obele`ila i jedna kontroverza.

Nakon trijumfa na Svetskom prvenstvu u rvawu gr~ko-rimskim stilom (do 87 kilograma), Komarov je slavio uz podignuta tri prsta, {to se Hrvatima nije dopalo i oni su to protuma~ili kao provokaciju.

Pojavile su se ~ak informacije da bi Komarov mogao da bude ka`wen zbog toga {to je uradio prema aktuelnim zakonima u Hrvatskoj, ali se srpski rva~ javio dan nakon velikog uspeha i odlu~io da objasni celu situaciju.

„Pre svega, ~estitam Hrvatskoj na odli~noj organizaciji Svetskog prvenstva, a sportistima osvajawe bronzane medaqe, {to je velik uspeh. Veoma sam zadovoqan uslovima koje smo imali za vreme SP-a u Zagrebu kao sportisti i zahvaquju}i tome smo mogli dati svoj maksimum. Presre}an sam zbog osvojene titule svetskog prvaka jer se ispunio moj san“, rekao je Komarov za „Jutarwi list“, odnosno „Sportske novosti“.

Na tome se nije zaustavio.

„[to se ti~e doga|aja nakon zavr{etka moje finalne borbe, koji je dobio ne`eqeni epilog u medijima, `elim re}i da mi nije bila namera da povredim bilo ~ije ose}aje niti da omalova`im doma}ina. Naprotiv, ja sam pokazao prema svojim navija~ima tri prsta {to simbolizuje tri osvojene medaqe za Srbiju do sada. Bio sam evropski prvak, tre}i na Evropskom prvenstvu i sada svetski prvak i zbog te tri medaqe sam pokazao tri prsta prema svojim navija~ima“, objasnio je Komarov.

Nije o~ekivao da }e wegov potez biti shva}en kao provokacija.

„Ja nisam ni znao da se to mo`e druga~ije protuma~iti i da to nekoga vre|a i uznemirava, `ao mi je zbog toga. U svakom slu~aju ja zahvaqujem Hrvatskom rva~kom savezu, jer sam dosta vremena proveo na pripremama u Hrvatskoj i veoma sam dobar s momcima iz hrvatskog tima. ^estitam jo{ jednom na odli~noj organizaciji i rezultatu“, zakqu~io je Komarov za „Jutarwi list“, odnosno „Sportske novosti“.

[anse Partizana da osvoji titulu posle derbija?

Gotovo nikakve

Nije pro{lo ni devet punih kola u Super ligi, ali situacija u srpskom fudbalu je takva da Crvena zvezda ve} bira i hladi {ampawac za proslavu titule, devete u nizu.

Crveno-beli gaze sve pred sobom u doma}em prvenstvu. Posle pobede u ve~itom derbiju su na 7/7, a imaju gol razliku 30:5. Partizan je drugi, ima dva boda mawe, ali i utakmicu vi{e. To bi zna~ilo da je Zvezda prakit~no pet bodova ve} ispred najve}eg rivala, a iz tog razloga {anse da crno-beli osvoje trofej svedene su na teoriju.

Prema sajtu „Football meets data“ koji se bavi analitikom, posle odigranog 177. ve~itog derbija pri~a o tituli je prakit~no zavr{ena. Partizan ima tek 1,1 procenata {anse da se na|e na tronu i prekine Zvezdinu dominaciju dugu osam godina. Tre}e ekipe sa makar promilom {anse naravno da (na`alost) nema.

Crno-beli su apsolutni favoriti da zadr`e drugo mesto, dok je Vojvodina predstavqena kao tim koji }e biti tre}i na kraju sezone. Interesantno, Novi Pazar se pomiwe kao ~etvrta najboqa ekipa.

BLI@I SE SRBIJA - ALBANIJA:

FIFA „lomi“u ~etvrtak

Svetska ku}a fudbala saop{ti}e u ~etvrtak sankcije Fudbalskom savezu Srbije, zbog propusta u organizaciji me~a sa Engleskom.

FIFA }e istog dana odrediti i obelodaniti potencijalne kazne.

Fudbalski savez Srbije, posledwih godina, nalazi se pod prismotrom svetske fudbalske organizacije. U me~u sa Engleskom, deo tribina bio je zatvoren i kapacitet stadiona „Rajko Miti}“ smawen za 15 odsto. Srpska ku}a fudbala, nekoliko puta ranije, upu}ivala je molbe navija~ima na fer navijawe i pona{awe bez incidenata.

Uprkos tome, deveta septembarska no} 2025. osta}e upam}ena i kao najcrwa u istoriji srpskog fudbala. Grupa batina{a zavodila je red na tribinama, fizi~ki napadala navija~e na tribinama i to qude sa decom i to pred o~ima direktora policije, Dragana Vasiqevi}a.

Dr`avni organi, posle

NE, NIJE GRE[KA: Miroslav Raduqica postao fudbaler @elezni~ara, igra}e na poziciji napada~a

Miroslav Raduqica je novi fudbaler FK @elezni~ar In|ija.

Na{ proslavqeni ko{arka{ potpisao je ugovor sa klubom do kraja godine, i zadu`io dres sa brojem 21. Ovim potezom Raduqica nastavqa svoju sportsku karijeru, ali na fudbalskom terenu.

Dolaskom Raduqice, @elezni~ar je nadomestio nedostatak napada~a koji se pojavio transferom Nikole Komazeca u Slobodu iz Tuzle.

Ono {to je najbitnija informacije od svega jeste da }e sva mese~na primawa koja mu po ugovoru sleduju do kraja sezone Raduqica donirati Humanitarnoj organizaciji „Srbi za Srbe“. Tako|e, sav prihod od prodaje dresova sa prezimenom Miroslava Raduqice bi}e upla}en organizaciji „Srbi za Srbe“.

Raduqica je registrovan za takmi~ewe i ima}e pravo nastupa u prvenstvenim i kup me~evima. Zadu`io je dres sa brojem 21, a pravo nastupa ima}e od naredne nedeqe, od 7. kola Srpske lige Vojvodina, kada @elezni~ar do~ekuje ekipu Sloge iz ^onopqe.

ne~uvenih incidenata, nezapam}enih u fudbalskoj Evropi, nisu se ogla{avali, niti saop{tili koji qudi su tukli navija~e Srbije na tribinama stadiona „Rajko Miti}“. U lo`ama su i sedeli pojedinci, ranije usko povezivani sa organizovanim batina{ima…

Odluka FIFA najve}im delom zavisi}e od delegata, ^eha

Ubiasa. FSS se nalazi pod pretwom novih sankcija, a da li }e svetska ku}a fudbala posegnuti i za najradikalnijom, zatvarawem tribina, zna}emo najverovatnije u ~etvrtak, 25. septembra.

Doma}in me~a Srbija – Albanija bi}e leskova~ki stadion „Dubo~ica“. Utakmica je na programu 11. oktobra.

SRBIN UBEDQIVO RAZBIO SVE U [OKANTNOJ ANKETI ME]U NAJVA@NIJIM QUDIMA NBA LIGE

Dok `ivi i di{e Joki}

}e biti najboqi na svetu

Nikola Joki} je dominantna sila u NBA ligi, verovatno najboqi visoki napada~ koji je ikada igrao ko{arku, ali i ~ovek koji je u prethodnih pet sezona tri puta osvojio MVP nagradu.

Uz to je dva puta zavr{io na drugom mestu i po mnogima je i najboqi igra~ 21. veka. Tim Bontemps, poznati novinar ESPN, sproveo je anonimnu anketu me|u 20 trenera, skauta i rukovodilaca NBA lige, a rezultati su {okirali sve.

Joki} je ubedqivo izglasan za najboqeg igra~a sveta. Od 20 glasova ~ak 19 je oti{lo Joki}u!

Jedan je osvojio Luka Don~i}, a aktuelni MVP [ej Gilxus-Aleksander nije dobio nijedan jedini glas. Nestvarno.

I ne samo da je Joki}u izglasano gotovo jednoglasno poverewe da je najboqi, ali je dobio i po{tovawe koje je retko ko dobio. Ne samo da je najboqi, nego su uvereni da }e tek dominirati.

[TA JE TA^NO PISALO KAO OBJA[WEWE O JOKI]U

“Iako je prethodne sezone borba za MVP trofej izme|u Joki}a i Gilxes-Aleksandera bila veoma tesna, a na{a anketa predvi|a da }e tako biti i daqe, gotovo da nije bilo rasprave o tome ko je trenutno najboqi NBA igra~. To je Joki}, po{to zvezda Tandera nije dobila nijedan glas. Samo jedan zalutali za Don~i}a spre~io je Joki}a da postane prvi jednoglasni pobednik ovog izbora u sedam godina otkako se ova anketa sprovodi.

Za ve}inu glasa~a gotovo da nije bilo premi{qawa, odmah su se odlu~ili za Joki}a. To je zapravo priznawe wegovoj neverovatnoj seriji partija, a ne potcewivawe Gilxes-Aleksandera ili bilo koga drugog. „Sve dok hoda i di{e to treba da bude Joki}“, rekao je jedan funkcioner tima iz Isto~ne konferencije na pitawe o tome ko je najboqi NBA ko{arka{. Iako nije izabran jednoglasno, Joki} je prvi igra~ koji je izabran tre}i put, pretekav{i tako Janisa Adetokumba koji je bio na vrhu 2021. i 2022. godine.”

Preminuo Nikola Pili} –Novakov teniski otac

Legendarni Nikola Pili} preminuo je 87. godini u Rijeci, objavio je HRT.

Novak \okovi} je za wega uvek govorio da je wegov teniski otac jer je stasavao na wegovoj akademiji u Minhenu.

Pili} je jedini vodio tri razli~ite zemqe do titule {ampiona u Dejvis kupu. Vodio je Hrvatsku, Zapadnu Nema~ku i na kraju Srbiju 2010. godine do titule svetskog {ampiona.

Bio je finalista Rolan Garosa 1973. godine, osvojio je US Open 1970. godine u dublu, a u dublu je bio i finalista Vimbldona 1962. godine.

Tokom igra~ke karijere je stigao do devet titula u singlu (11 u dublu), a bio je {esti na svetu.

Pojasnio je Pili} kako je izgledalo brusiti \okovi}a na akademiji u Minhenu zbog kog je prekr{io svoja pravila i po prvi put primio igra~a mla|eg od 14 godina na zahtev Jelene Gen~i} koju je mnogo po{tovao.

„Bio je ~etiri i po godine kod mene, vi{e-mawe. Tu je i moja supruga jako puno pomogla. U ono doba sam imao par igra~a od 16, 17 godina, a on je imao 13. Posle mesec dana video sam kako se on pona{a, kako gleda i moja supruga je rekla ‘Nikola, zna{ {ta, ovaj mali \okovi} kada govori o tenisu, ta re~enica je vrlo sli~na tvojoj“, kazao je Pili}.

Govorio je o tom periodu kada je \okovi} probijao barijere na najve}oj sceni.

„Nikad ni{ta nije zaboravio, razgovarali smo satima. Uhvatio sam ga i ve} u 15. godini sam bio uveren kao i wegov otac, da }e biti jako dobar igra~. Nisam znao da }e biti ‘Broj 1’, ali sam znao da }e biti izvrstan igra~. Na kraju, nije imao ni 16 godina, a osvojio je prvenstvo Evrope do 16. Onda sam do{ao ovde i osvojio je prve ATP poene“.

„Moram iskreno da ka`em da smo Sr|an i ja, kada je Novak imao 15 godina, bili uvereni da }e igrati vrhunski tenis. Nismo znali da li }e biti ‘Broj 1’, ali da }e igrati vrhunski tenis. I moram da ka`em da je Sr|an uvek po{tovao moje mi{qewe i nikad mu ne}u zaboraviti. Napravio je neke stvari koje sam ja rekao da bi trebalo da napravi i uvek je stajao iza Novaka, u svakoj situaciji. Znam da je eksplozivan, da zna da ka`e nekad i {to ne bi trebalo, ali u tom periodu bio je jako va`an za Novaka. Ne bih rekao da Novak bez wega ‘nikad’ ne bi ne{to ostvario, ali puno te`e.“

Ferstapen najbr`i u Azerbejxanu, Pjastri na startu trke udario u zid

Aktuelni svetski prvak u {ampionatu Formule 1 voza~ Red Bula Holan|anin Maks Ferstapen pobednik je trke za Veliku nagradu Azerbejxana. Ferstapen je na stazi u Bakuu do{ao do ~etvrte pobede ove sezone, a 67. u karijeri.

Voza~ Mercedesa Britanac Xorx Rasel zavr{io je trku u Bakuu na drugom mestu, dok je na tre}oj poziciji bio [panac Karlos Sainc iz Vilijamsa, kojem je to prvi podijum u bolidu Vilijamsa.

^etvrto mesto u trci zauzeo je voza~ Mercedesa Italijan Kimi Antoneli, dok je peti bio Novozelan|anin Lijan Loson iz Rejsing bulsa.

Bodove na Velikoj nagradi Azerbejxana osvojili su jo{ Juki Cunoda (Red Bul), Lando Noris (Meklaren), Luis Hamilton (Ferari), [arl Lekler (Ferari) i Isak Ha|ar (Rejsing buls).

Vode}i u generalnom plasmanu voza~ Meklarena Australijanac Oskar Pjastri odustao je u prvom krugu, po{to je udario u zid staze u Bakuu.

Va`an momenat u trci dogodio se ve} u prvom krugu kada je Pjastri napravio gre{ku u krivini broj {est i udardio u zid.

Pjastri je, ipak zadr`ao prvo mesto u generalnom plasmanu voza~a sa 324 boda, drugi je Noris sa 299, a tre}i je Ferstapen sa 255.

Naredna trka u {ampionatu Formule 1 bi}e vo`ena 5. oktobra za Veliku nagradu Singapura.

DEMBELE JE NOVI KRAQ FUDBALA! Zlatna lopta 2025 u rukama Francuza, Jamal ostao bez nagrade!

Fudbaler Pari Sen @ermena, Usman Dembele, progla{en je za dobitnika Zlatne lopte.

Dembele je pro{le sezone osvojio Ligu {ampiona, prvenstvo Francuske, Kup Francuske i Uefa Superkup.

Nagradu mu je uru~io ~uveni fudbaler Ronaldiwo.

Iza wega u izboru za najboqeg ostali su igra~ Barselone Lamine Jamal, fudbaler PS@-a Vitiwa i igra~ Liverpula Mohamed Salah.

Napada~ Barselone Rafiwa zauzeo je peto mesto u izboru za najboqeg, fudbaler Reala Kilijan Mbape bio je {esti, a sedmi Kol Palmer iz ^elsija. Osmo mesto zauzeo je golman PS@-a \anlui|i Donaruma, wegovi saigra~i Nuno Mendes i A{raf Hakimi deveto i 10.

Zlatnu loptu u `enskoj konkurenciji osvojila je, po re}i put zaredom, Aitana Bonmati iz Barselone. Ona je slavila ispred saigra~ice iz reprezentacije [panije Marione Kaldentej i Engleskiwe Alesije Ruso.

Do sada su samo Lionel Mesi i Mi{el Platini uspeli da osvoje Zlatnu loptu tri puta uzastopno.

„Kopa“ trofej za najboqeg mladog igra~a uzrasta do 21 godine dodeqen je 18-godi{wem fudbaleru Barselone Laminu Jamalu, koji je sa koji je sa katalonskim timom osvojio titulu prvaka [panije pro{le sezone. On je drugu godinu zaredom osvojio nagradu za najboqeg mladog fudbalera sveta.

„Najpre `elim da se zahvalim organizatorima na nagradi. ^ast mi je {to sam ponovo ovde. Tako|e bih `eleo da zahvalim svom klubu Barseloni, kao i reprezentaciji, jer bez wih ne bih bio ovde“, poru~io je Jamal.

Istu nagradu u `enskoj konkurenciji osvojila je 19-godi{wa fudbalerka Barselone Viki Lopey.

Za najuspe{niji mu{ki klub progla{en je Pari Sen @ermen, koji je u maju osvojio prvu titulu evropskog prvaka u klupskoj istoriji, pobediv{i u finalu

u Minhenu Inter. Pored titule prvaka Evrope, PS@ je osvojio i 13. titulu prvaka Francuske, Kup Francuske i UEFA Superkup.

Za najuspe{niji `enski klub u pro{loj sezoni progla{en je Arsenal, koji je osvojio titulu prvaka Evrope u `enskoj konkurenciji, a u engleskoj Premijer ligi su zauzele drugo mesto.

Trofej „Gerd Miler“ za najboqeg strelca sezone dobio je [ve|anin Viktor \oker{. On je ovog leta pre{ao u Arsenal, a pro{le sezone je nastupa za lisabonski Sporting, za koji je u minuloj sezoni postigao 54 gola na 51 zvani~noj utakmici.

Nagradu „Gerd Miler“ kod dama ponela je fudbalerka Barselone Eva Pajor. Poqakiwa je na 43 me~a postigla 41 gol u svojoj debitantskoj sezoni u Barseloni.

Nagradu „Ja{in“ za najboqeg golmana dobio je ~uvar mre`e Man~ester sitija Italijan \anlui|i Donaruma. On je ovog leta stigao u Siti, a pro{le sezone je u dresu Pari Sen @ermena osvojio titulu prvaka Evrope, prvenstvo Francuske, Kup Francuske i UEFA Superkup. U konkurenciji dama nagradu je dobila Engleskiwa Hana Hampton, ~uvarka mre`e ^elsija, koja je ovog leta sa reprezentacijom osvojila Evropsko prvenstvo.

Nagradu „Johan Krojf“ za najboqeg trenera u `enskom fudbalu dobila je Holan|anka Sarina Vigman, selektor reprezentacije Engleske sa kojom je ovog leta osvojila titulu evropskog prva-

ka u [vajcarskoj. Woj je trofej uru~io Fabio Kapelo.

„Velika je ~ast dobiti ovu nagradu nakon neverovatnog leta“, izjavila je Vigman.

U konkurenciji za najboqeg trenera mu{ke ekipe pobedio je Luis Enrike iz Pari Sen @ermena, koji je pro{le sezone sa Pari`anima osvojio titulu u Ligi {ampiona, titulu prvaka Francuske, Kup Francuske i UEFA Superkup. Nominovani su bili jo{ Antonio Konte, Hansi Flik, Enco Mareska i Arne Slot.

„Do{lo je vreme da se zahvalim mnogima. Pre svega, `elim da zahvalim svojoj porodici – ovo je posebna nagrada i za wih. Zatim hvala svima u Pari Sen @ermenu, jer svako od wih ~ini klub onakvim kakav jeste. Naravno, posebno zahvaqujem saigra~ima, koji su ostvarili neverovatnu sezonu. @eleo bih da se zahvalim i dvema posebnim osobama – predsedniku Naseru Al-Kelaifiju, koji uvek brine o timu, i Luizu Kampusu, sa kojim oduvek imam poseban odnos“, poru~io je laureat prilikom uru~ewa nagrade“, izjavio je Enrike.

Zlatnu loptu dodequje fudbalski magazin Frans fudbal od 1956. godine za fudbalere, a od 2018. godine za fudbalerke. U glasawu u~estvuju reprezentacije i novinari iz 100 najboqih zemaqa na rang-listi Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA). Od ove godine Frans fudbal dodequje nagradu zajedno sa UEFA i listom Ekip.

THURSDAY l ^ETVRTAK 25. 9. 2025.

Srbija propustila veliku {ansu, Iran posle preokreta

i

lude drame pro{ao u ~etvrtf inale Svetskog prvenstva

Odbojka{i Srbije pora`eni su u posledwem me~u osmine finala Svetskog prvenstva, a boqa je bila reprezentacija Irana sa 3:2 u setovima (23:25, 25:19, 24:26, 25:22, 15:9).

Srbija je napravila ~udo u grupi, po{to je pobedila Brazil sa 3:0 u setovima i tako je izborila prvo mesto pred osminu finala, dok je Iran u svojoj grupi bio drugoplasirani.

Mo`emo re}i da su „orlovi“ bili ~ak i blagi favoriti u ovom duelu, borili su se tokom celog me~a, bili su veoma blizu pobede, ali su poklekli u nekim kqu~nim trenucima.

U petom setu Iran je zaista bio boqi. Na{i momci kao da su izgubili koncentraciju i snagu, Iran je bio odlu~niji i mo}niji u napadu, a i blok rivala je boqe funkcionisao. Na kraju nije bilo

drame, ali ko je gledao me~ zna da je ovo bio pravi spektakl. Najboqi u Srbiji bio je Luburi} sa 27 poena, dok je Miran Kujunxi} uzeo 17. Dvocifreni su bili i Aleksandar Nedeqkovi}

sa 13 i Peri} sa 12. Treba pohvaliti i Stefana Negi}a, libera Srbije, koji je bio sjajan u defanzivi tokom celog me~a. Kod Iran boqi od ostalih bili su Haxipur i [arifi sa po 23 poena.

QUDSKOST BITNIJA OD SPORTSKOG PONOSA: Australijanka Eleanor je bila rame za plakawe Angelini, ova scene se pamte ceo `ivot

Koliko god sport donosio uzbu|ewa i emocija, uvek postoji ne{to {to je va`nije od onoga {to se de{ava na terenu i toga ko }e na kraju pobediti.

Angelina Topi}, 20-godi{wa srpska atleti~arka, osvojila je bronzanu medaqu na Svetskom prvenstvu u Tokiju, ali je dobila i ne{to jo{ vrednije – prijateqicu za ceo `ivot.

Dugo je trajalo finale u skoku uvis, ki{a je pravila mnogo problema takmi~arima u Tokiju, pa je Angelina dugo ~ekala da sazna da li }e osvojiti medaqu, koju je ba{ mnogo `elela.

Tokom dramati~nih trenutaka, Angelina je rame za plakawe i utehu na{la u Eleanor Paterson, australijskoj atleti~arki, koja joj je ujedno bila i jedna od rivalki u finalu.

Paterson na kraju nije osvojila medaqu u Tokiju, iako je tako|e presko~ila visinu od 1,97 metara, kao i Angelina, ali je sa sobom ponela ne{to mnogo vrednije. Eleanor i Angelina su iz Tokija poslale poruku va`niju od svih ostalih i pokazale su kako se pona{aju prave sportistkiwe i {ampionke.

Wih dve su se tokom dramati~nih trenutaka zajedno sklonile pod ki{obran – devet godina mla|a srpska atleti~arka je naslonila glavu na rame Australijanke, pronalaze}i utehu u pravom haosu emocija.

Za 29-godi{wu biv{u svetsku {ampionku (2022. godine) ovo je bio na~in da svoja iskustva prenese na mla|u rivalku, jer je i sama pro{la kroz sli~nu situaciju na Olimpijskim igrama u Parizu pro{le godine. Tada je Paterson delila bronzu sa Ukrajinkom Irinom Hera{~enko.

Sada je vi{e razloga za radost imala Angelina, ali poruka prijateqstva i qudskosti mnogo je va`nija od bilo koje medaqe. Naravno, nije moglo da pro|e bez suza, ali su one ovoga puta za porodicu Topi} bile radosnice, jer je ostvaren jedan od najve}ih uspeha u istoriji srpske atletike.

Ina~e, zlatna medaqa u skoku uvis pripala je Nikoli Olislagers iz Australije, dok je srebro oti{lo u ruke Marije @odzik iz Poqske. Bronzu je sa Angelinom podelila Jaroslava Mahu~ik iz Ukrajine, dok su ispod wih ostale Paterson i Julija Lev~enko.