Srpski glas 24. septembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

35 godina ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday10.4.2025. 24. 9. 2026. l YearXXXIV XXXV No.2652 2728

S E R B I A N

V O I C E

W E E K L Y

l Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50

SUBOTA 26. SEPTEMBAR:

Tradicionalni Sabor folklora u hramu Svetog Save u Grinzbara, u Melburnu! Strana 14

Riznica:

Australija:

Senator Anti} izabran za predsednika liberala Ju`ne Australije

Strana 25

Srbi i Amerikanci obele`ili 82 godine misije Halijard Strana 12

Australija kandidat za mesto u Savetu bezbednosti UN

Planeta:

Strana 5

Kako su Ujediwene nacije pre`ivele jo{ jednu godinu

Lepa Srbija:

@upska berba - praznik gro`|a, vina i vrednih ruku

Strana 20

Putopis:

Strana 23

Etna - pogled s vrha

2 ^etvrtak 24. septembar 2026.

IZME\U DVA VIKENDA

Predizborne aktivnosti

NA POZIV TRAMPA:

Predsednik Kine Si \inping u poseti SAD Na poziv predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donalda Trampa, predsednik Si \inping }e boraviti u dr`avnoj poseti Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama od 23. do 25. septembra, objavilo je Ministarstvo spoqnih poslova Kine. Tramp je ranije izjavio }e Va{ington prirediti dr`avnu ve~eru u ~ast kineskog predsednika Si \inpinga 24. septembra. „Ima}emo dr`avnu ve~eru i velike stvari radimo sa Kinom. Sa Kinom nam ide veoma dobro”, rekao je Tramp. On je naveo da ima veoma dobre odnose sa Si \inpingom, isti~u}i da dve zemqe imaju dobar trgovinski odnos, iako su konkurenti. Naveo je da }e kineski predsednik u Va{ington do}i sa suprugom. Poseta }e, kako su pisali ameri~ki mediji, biti novi korak u odnosima SAD i Kine, koje su prethodnih godina bile suo~ene sa trgovinskim sukobom i visokim carinama, pre nego {to su postigle dogovor o trgovinskom primirju. Kina je najve}i kupac iranske nafte, dok je Peking odbio pozive Trampa da prekine trgovinu sa Iranom. Kina se o{tro usprotivila novom ameri~kom paketu sankcija Rusiji, koji predsedniku Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Trampu daje {iroka ovla{}ewa za uvo|ewe carina zemqama koje kupuju rusku naftu i gas. Poruka Va{ingtonu je jasna – da se ne me{a u legitimnu saradwu Pekinga sa tre}im dr`avama. „Kina se protivi nezakonitim jednostranim sankcijama koje nemaju osnova u me|unarodnom pravu niti odobrewe Saveta bezbednosti UN”, izjavio je portparol kineskog Ministarstva spoqnih poslova Guo \akun, prenosi portal „Ifeng”. Odgovaraju}i na pitawe novinara o ameri~kom zakonu kojim se ameri~kom predsedniku daju nova ovla{}ewa za uvo|ewe carina zemqama koje kupuju ruske naftne derivate, Guo je rekao da Kina sa svim zemqama sveta tradicionalno razvija normalnu trgovinsku i ekonomsku saradwu na osnovu jednakosti i obostrane koristi. „Ta saradwa nije usmerena protiv tre}ih strana i ne sme da bude predmet me{awa ili prinude tre}ih strana”, rekao je Guo na konferenciji za novinare.

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

35 godina ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Republi~ka izborna komisija do sad je proglasila 11 izbornih lista za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra. Radio-televizija Srbije podse}a da su svi u~esnici u izbornoj kampawi du`ni da tokom predstavqawa po{tuju Ustav i zakone koji ih obavezuju na pona{awe koje iskqu~uje uvrede, klevete, omalova`avawe protivkandidata i povredu dostojanstva gra|ana. Sa liste „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija” poru~uju da `ele da budu dosupni gra|anima u svakom delu Srbije, uz institrawe na politici kontinuiteta i dosada{wim rezultatima. „Za nas je glas naroda osnovna zapovest. Na{a obaveza je da razgovaramo sa svim gra|anima”, rekao je Milo{ Vu~evi} sa liste „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija”. „Politi~ar ne sme samo da se pojavi samo u kampawi, odr`i govor i nestane. I}i }emo do svakog mesta. Moramo stalno da budemo tu sa na{im gra|anima”, poru~io je Branislav Josifovi} sa liste „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija” . „@elimo svima da pru`imo {ansu za razgovor”, naveo je Radomir Haxibabi} sa liste „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija” . „Srbija ne sme da se zaustavqa. Srbija treba da nastavi da radi”, rekla je Milica Petrovi} sa liste „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija” . „Mi smo jedinstven tim sa Aleksandrom Vu~i}em. Iza nas stoje rezultati. Blokade donose samo podele. Mi smo kandidovali qude sa imenom i prezimenom koji se ne stide ni sebe ni ove politike koju prdstavqamo”, dodao je Milo{ Vu~evi}.. U fokusu liste „Autenti~na desnica – dr Milo{ Jovanovi}” o~uvawe nacionalnog identiteta Srbije. „Danas nacije u Evropi gube svoj identitet, gube svoju kulturu, za{to, zato {to migranti ne `ele tu kulturu da prihvate. Ako mi postanemo deo Evropske unije i prihvatimo ono {to tra`e od nas i mi }emo nestati, bi}emo mawina u svojoj zemqi, izgubi-

Do~ek studenata u Ni{u uz slavqe i U`i~ko kolo }emo svoju nacionalnu kulturu, svoj nacionalni identitet, ono {to smo hiqadama godina ~uvali to ne sme da se desi. I autenti~na desnica to nikada ne}e dozvoliti”, rekao je Predrag Marseni} sa liste „Autenti~na desnica – dr Milo{ Jovanovi}”. Problemi se ne mogu re{avati produbqivawem podela i podizawem tenzija, poru~uje prvi na listi „Rasim Qaji} - Qudski”. „Nama treba vi{e razuma. Nama ne treba onaj ko je najglasniji, ve} onaj ko je najpamentniji, onaj ko razmi{qa dok drugi razmi{aqaju kako da napave neki problem”, rekao je Rasim Qaji}. Sa liste „Ivica Da~i} – faktor stabilnosti“ poru~uju da }e ciq wihovog delovawa biti odgovornost prema dr`avi i gra|anima. „Koalicija Ivica Da~i} – faktor stabilnosti je koalicija ozbiqnih qudi. Mi znamo {ta je dr`ava. Ova lista zastupa}e i bori}e se za pravo svakog pojedinca za wihovo nacionalno, politi~ko, versko ili bilo koje drugo opredeqewe. Nama je va`no da squdi ose}aju da `ive u stabilnom i mirnom okru`ewu i zadatak svakog od nas je da ozdravimo dru{tvo, da pomirimo qude, da bi Srbija bila prosperitetna dr`ava, a dru{tvo zdravo i stabilno”, rekla je Jasmina Karanac sa liste „Ivica Da~i} – faktor stabilnosti”. „Studentska lista – studenti pobe|uju” nastavqa da obilazi Srbiju i razgovara sa gra|anima. „U narednih mesec dana obi}i }emo celu Srbiju da bismo videli vas. Pro{li smo Suboticu, Vr{ac, Zrewanin, Kikin-

du. Vaqevo, Gorwi Milanovca, U`ice i Kraqevo i ~uli smo va{ glas”, poru~uju sa liste „Studentska lista – studenti pobe|uju”. „Borimo se za Srbiju u kojoj se zakon jednako vrednuje za sve, borimo se za Srbiju u kojoj se ceni znawe a ne partijska kwi`ica i borimo se za noramalan i dostojanstven `ivot svakog gra|anina”, naveo je Filip Ubovi} sa liste „Studentska lista – studenti pobe|uju”. Nosilac liste Evropska Srbija Marinika Tepi} poru~uje da red i zakon moraju da va`e jednako za sve. „Evropska Srbija zna~i nulta tolerancija na korupciju i da }emo u prvih sedam dana nakon promene vlasti doneti Zakon o specijalnom tu`iocu za korupciju visokih funkcionera sa svojom Tu`ila~kom policijom, zakon o poreklu imovine kojim }e se sva nelegalno ste~ea imovina oduzeti i napraviti fond za povra}aj opqa~kanog novca koji }emo preusmeriti na zdravstvo i obrazovawe”, rekla je Marinika Tepi}, nosilac liste „Evropska Srbija – Marinika Tepi} – Zdravko Pono{„. Republi~ka izborna komisija proglasila je mawinsku izbornu listu „SDA Sanxaka – ^uvari Sanxaka” sa 35 kandidata za vanredne parlamentarne izbore. Ovo je 11. izborna lista koju je RIK proglasio. Sednici su prvi put prisustvovali i ~lanovi posmatra~ke misije ODIHR-a , a predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijevi} najavio je da }e oni prisustvovati i svim narednim sednicama ovog tela.

Tri medijske ku}e najavile tu`bu zbog zabrane ulaska u Belu ku}u Tri medijske ku}e kojima je predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (SAD) Donald Tramp zabranio ulazak u Belu ku}u – Si-En-En (CNN), Em-Es Nau (MS NOW) i Politiko – najavile su da }e podneti tu`bu, pozivaju}i se na Prvi amandman Ustava koji garantuje slobodu {tampe. Hitan zahtev bi}e upu}en saveznom sudiji u Okru`nom sudu za Va{ington, a prva saslu{awa bi

mogla da budu zakazana ve} za ovu nedequ. „Zabrana je direktan napad na Prvi amandman i wome se kr{e najosnovniji ustavni principi”, navode medijske ku}e u nacrtu tu`be kojom od suda tra`e da odmah reaguje i vrati novinarima propusnice za ulazak u Belu ku}u. Mediji tvrde da je, bez prethodnog upozorewa i mimo procedura, Bela ku}a oduzela akreditacije novinarima ~ije se izve{tavawe nije dopalo Trampu. Ameri~ki predsednik je prethodno, najavquju}i zabranu, izjavio da }e mo`da dodati i druge medije na listu onih kojima je pristup zabrawen. Novinari Si-En-Ena, Em-Es Naua i Politiko ne mogu da pristupe svojim radnim prostorijama unutar Bele ku}e, a zabraweno im je i kori{}ewe televizijske opreme u tom kompleksu. Novinarke ove tri medijske ku}e su pre dva dana poku{ale da u|u u krug Bele ku}e kako bi izve{tavale, ali im je Tajna slu`ba zabranila ulazak i oduzela im novinarske propusnice.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 24. septembar 2026. 3

MEMOARI BRATA PRINCEZE DAJANE IZAZIVAJU PA@WU U BRITANIJI:

Palata odmah reagovala Slede}e nedeqe u Britaniji }e biti objavqeni memoari erla od Spensera, koji se odnose iskqu~ivo na wegovu sestru princezu Dajanu.

AKCIJA SRPSKE DIJASPORE U SAD:

Ulicama Wujorka kru`e kamioni sa video-bimovima na kojima se prikazuje `ivot Srba na KiM Srpska dijaspora u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama po~ela je akciju tokom koje }e, za vreme odr`avawa godi{we sednice Generalne skup{tine Ujediwenih nacija u Wujorku, biti prikazani uslovi `ivota Srba na Kosovu i Metohiji. Kamioni koji prikazuju snimke `ivota srpskog naroda na Kosovu i Metohiji do sada su pro{li najva`nijim wujor{kim ulicama, kao i glavnim trgom u centru grada Tajms skverom. „@elimo da skrenemo pa`wu brojnim zvani~nicima i dr`avnim slu`benicima na uslove `ivota Srba na Kosovu i Metohiji. @elim da napomenem da ovo nije politi~ka akcija, ve} naprotiv humanitarna i, pre svega, akcija patriotizma”, rekao je Aleks Mitrovi} u ime srpske dijaspore u SAD koja je organizator akcije. Na kamionima se mogu videti snimci iz marta 2004. godine za vreme martovskog pogroma, kao i snimci povre|enog srpskog de~aka Stefana Stojanovi}a u Gotovu{i, koga je Azem Kurtaj ranio na Badwi dan 2023. godine. Tako|e, emituju se i snimci protesta srpskih lekara u ju`noj pokrajini u maju i junu ove godine, neosnovana privo|ewa pojedinih Srba na Kosovu i Metohiji, kao i poruke podr{ke predsedniku SAD Donaldu Trampu u Beogradu.

POSKUPQEWA HRANE SU NEIZBE`NA:

Kako skok cena hrane na svetskim berzama uti~e na tr`i{te u Srbiji Cene hrane na svetskim berzama porasle su u avgustu zbog visokih temperatura i drugih klimatskih {okova, ali i poreme}aja u lancu snabdevawa, {to izaziva pa`wu javnosti na koji na~in to mo`e da se odrazi na maloprodajne cene prehrambenih proizvoda i na polo`aj proizvo|a~a na na{em tr`i{tu. Najnoviji izve{taj Organizacije Ujediwenih nacija za hranu i poqoprivredu pokazuje da je FAO indeks cena hrane u avgustu u proseku iznosio 133,3 poena, {to je za 1,9 odsto vi{e u odnosu

na jul, dok je na godi{wem nivou ovaj indeks porastao za 2,5 odsto. Glavni ekonomista FAO Maksimo Torero upozorava da se zbog vremenskih nepogoda i geopoliti~kih tenzija premija rizika vra}a na tr`i{te. To, smatra stru~na javnost, direktno uti~e i na Srbiju jer su cene doma}ih primarnih proizvoda neraskidivo vezane za me|unarodne berze. Zvani~ni izve{taj pokazuje da je indeks cena `itarica porastao za 2,2 odsto u odnosu na jul usled sna`ne tra`we i nesigurnosti prinosa. Globalne cene p{enice porasle su u avgustu za 2,6 odsto, dok su u odnosu na isti period pro{le godine bile vi{e za 15 odsto, a na rast cena uticali su nastavak problema sa izvozom preko Crnog mora i slabiji izgledi za proizvodwu u velikom delu Evrope nakon toplog i suvog vremena.

Poglavqe, objavqeno u jednom britanskom tabloidu, nagove{tava da }e kwiga izazvati polemike uo~i tridesetogodi{wice pogibije prve supruge kraqa ^arlsa. Ve} prvi odlomak kwige „Labudova pesma: Dajana, moja sestra“, koju objavquje Dejli mejl, primorao je Bakingemsku palatu da izda zvani~no saop{tewe. Naime, erl od Spensera prise}a se da se protivio da prin~evi Vilijam i Hari, koji su u trenutku maj~ine smrti imali petnaest odnosno dvanaest godina, kora~aju iza kov~ega princeze Dajane na wenoj sahrani pre 29 godina. Tada prestolonaslednik, a sada kraq ^arls navodno je insistirao da de~aci hodaju za kov~egom {to je tradicija na sahranama ~lanova ku}e Vindzora. Prema tvrdwama ^arlsa Spensera, aktuelni britanski monarh tada je rekao da }e poginulu princezu „svi na kraju zaboraviti“. Brat princeze Dajane tvrdi da je kraq ^arls bio „sre}an kao dete“ kada mu je telefonom javio vest o smrti biv{e supruge. No, Britanci su navikli na opre~na mi{qewa o tom burnom periodu istorije britanske krune. „Kada su emocije uzavrele, qudi ka`u stvari, koje se lako daju izvu}i iz konteksta. Sve je

to bilo jako davno“, smatra penzionerka Niki Samers. Menaxer prodaje Xejms Tejlor isti~e da je Palata verovatno o~ekivala zapaqiv sadr`aj kwige erla od Spensera. „Wihov zadatak je da ~uvaju svoju zaostav{tinu i prqav ve{ dr`e {to daqe od medija. Sa stanovi{ta prodaje kwige, da budem cini~an, ovako ne{to }e uvek biti demantovano, a takve tvrdwe je nemogu}e dokazati“, nagla{ava Xejms Tejlor. I zaista Bakingemska palata reagovala je odmah {to nije tipi~no. „Iako u principu ne komentari{emo kwige, wegovo veli~anstvo ima u vidu da bol o`alo{}enog brata mo`e da pomuti razum, uti~e na rasu|ivawe i oboji se}awa tako da ih drugi ne prepoznaju ~ak i mnogo godina posle gubitka“, isti~e se u saop{tewu Palate. Saop{tewe po tonu podse}a na reakciju kraqice Elizabete Druge na optu`be princa Harija

i Megan Markl ocenom da se „se}awa razlikuju“. Sam kraq ^arls nastavqa sa du`nostima. Na jugozapadu [kotske okupio je ~elnike vode}ih kompanija za razvoj ve{ta~ke inteligencije, pa ~ak i samog savetnika pape Lava za tu tehnolo{ku oblast. „^ini se da je neophodno da se neodlo`no suo~imo sa egzistencijalnom opasno{}u u slu~aju da ta vrsta tehnologije zavr{i u pogre{nim rukama i bude kori{}ena na potencijalno katastrofalne na~ine“, ocenio je britanski kraq ^arls Tre}i pridr`avaju}i se maksime ku}e Vindzora da se „nikada ne treba `aliti i ne treba ni{ta obja{wavati“, pa ni najnovije optu`be ^arlsa Spensera. Nedavni povratak Saseksovih u Britaniju, kao i najnovija kwiga erla od Spensera za sada ne predstavqaju katastrofu za britansku monarhiju, ali svakako doprinose eroziji wenog autoriteta i popularnosti.

POPLAVA NA HIMALAJIMA KAO UPOZOREWE:

Otapawe gle~era preti i Andima Ubrzano otapawe gle~era u Andima moglo bi da pove}a rizik od poplava, odrona i lavina. Problemi su sli~ni onima koji su doveli do nedavnih prirodnih katastrofa na Himalajima, u Nepalu i na Tibetu. U ^ileu su ~este i erupcije vulkana jer se ta zemqa nalazi du` pacifi~kog vatrenog kruga gde su ~esta podrhtavawa tla i vulkanske aktivnosti. Eksperti sa Univerziteta u Santjagu tvrde da rastu}a temperatura ~ini gle~ere na Andima sve nestabilnijim. To bi moglo dovesti do iznenadnog stvarawa novih jezera ili izlivawa ve} postoje}ih gle~erskih jezera – pojava poznata kao GLOF (Glacial lake outburst flood). „Ovo su tragi~ni primeri niza opasnosti ili procesa. U slu~aju gle~era na Andima, koji su se formirali pre vi{e hiqada godina, kada po~iwu da se smawuju oni osloba|aju pritisak i to se prenosi na doline. Padine planinskog masiva po~iwu da budu nestabilne, krune se, otpadaju stene i po~iwe veliki proces kretawa. Osim toga, postoje i mogu}nosti seizmi~kih aktivnosti u ovim delovima Anda“, upozorava geograf Hose Araos, profesor na Univerzitetu u ^ileu. Stru~waci ka`u da otapawe gle~era dovodi do pucawa unutar wih i kretawa pa postoji opasnost od lavina, odrona ili odlamawa velike koli~ine leda, posebno na strmim padinama. „U regionu Anda, od Venecuele do ^ilea, de{ava se ono {to i na globalnoj ravni. Moja pretpostavka

je da konstantno smawivawe gle~era mo`e dovesti do destabilizacije, do pojava kao {to su iznenadno pra`wewe gle~erskih jezera, otpadawe stena i leda. Poku{avamo da utvrdimo da li se gle~er

mo`e postepeno otopiti i nestati bez traga ili u tom procesu mo`e dovesti do opasnih pojava“, navodi geolog prof. Felipe Ugalde, glavni autor studije. Studija ~ileanskih eksperata je objavqena u Nau~nom ~asopisu Ju`ne Amerike. U woj su podsetili na velike prirodne katastrofe u vezi sa gle~erima u toj zemqi. Jedna se dogodila 1989. godine kada se uru{ila brana. Oslobo|eno je ~ak 229 miliona kubnih metara vode, do{lo do odlamawa gle~era. Jezero u Patagoniji se od 2008. godine u vi{e navrata isu{ivalo kroz tunele ispod gle~era, a jezero Greve je pre {est godina oslobodilo ~ak ~etiri milijardi kubnih metara vode zbog otapawa gle~era Pio Si.

4 ^etvrtak 24. septembar 2026.

TEMA NEDEQE

OD „KOSOVSKOG XORXA VA[INGTONA“ DO 25 GODINA ROBIJE:

Mo`e li sud u Hagu biti ukinut i kako }e izgledati Ta~ijev `albeni maraton Posle prvostepenih presuda Ta~iju, Veseqiju, Seqimiju i Krasni}iju sledi slo`en `albeni proces koji bi pred apelacionim, vrhovnim i ustavnim instancama mogao da traje godinama, dok inicijative za ukidawe Specijalizovanih ve}a nailaze na ozbiqne pravne i politi~ke prepreke i protivqewe zapadnih saveznika Pri{tine. Sva ta tela, prema zakonu koji je pre 11 godina usvojio parlament u Pri{tini, ~ine stranci koji }e biti odabrani sa spiska od 23 sudije ve}a Specijalnog suda. ^etiri prethodne `albe Ha{ima Ta~ija pred Ustavnim sudom Specijalizovanih ve}a okon~ane su neuspesima. Pi{e: Rade Maroevi} Jedino evropsko su|ewe visokopozicioniranim liderima koje se u ovom trenutku vodi u svetu ulazi u fazu koja bi, smatraju stru~waci, zbog slo`enosti postupaka mogli trajati godinama. Osim „kosovske ~etvorke“, najpoznatije ime u pritvoru me|unarodnih sudova je Rodrigo Duarte, nekada{wi predsednik Filipina koji je u martu pro{le godine preba~en u Hag zbog su|ewa za zlo~ine protiv ~ove~nosti, jer je tokom „rata protiv droge“ za wegovog mandata ubijeno nekoliko hiqada qudi. Duarte je u pritvorskoj jedinici Me|unarodnog krivi~nog suda. U Specijalizovanim ve}ima 16. septembra izre~ene su prvostepene presude ~etvorici biv{ih visokih rukovodilaca tzv. OVK – politi~kom lideru Ha{imu Ta~iju, {efu tajne policije Kadriju Veseqiju, ~lanu glavnog {taba Rexepu Seqimiju i portparolu Jakupu Krasni}iju. Optu`eni za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti po~iwene tokom 1998. i 1999. godine na Kosovu i Metohiji i u severnoj Albaniji, Ta~i i Krasni}i osu|eni su na po 25 godina zatvora, Veseqi na 18, a Seqimi na 13 godina. Presuda Ta~iju pro~itana je ta~no 16 godina po{to ga je tada{wi potpredsednik i kasniji prvi ~ovek Bele ku}e, Xozef Bajden poziraju}i ispred velike slike Xorxa Va{ingtona, uporedio sa prvim predsednikom SAD. „Ovo je kosovski Xorx Va{ington“, rekao je tada Bajden. Do sada, Evropska unija, pod ~ijom se kapom su|ewa i odr`avaju ulo`ila je enormna sredstva u rad ovog suda – ra~una se da je od po~etka istraga 2008. godine potro{eno oko 500 miliona evra. Pri{tinske institucije su, na odbranu nekada{wih lidera OVK, zvani~no potro{ile izme|u 40 i 50 miliona evra. @ALBE I INICIJATIVE, MO@E LI SUD BITI UKINUT Sva ~etvorica osu|enih najavila su `albe Apelacionom ve}u ovog suda, od ~ije }e odluke zavisiti da li }e se advokati odbrane, u daqim koracima, obra}ati preostalim instancama – Vrhovnom i Ustavnom sudu, ~ija se isturena odeqewa, koja ~ine iskqu~ivo stranci, tako|e nalaze u Hagu. Gotovo istovremeno, veterani Oslobodila~ke vojske Kosova, koji ve} danima protestuju zbog presuda Specijalnog suda u Hagu najavili su pokretawe parlamentarne inicijative za raspu{tawe tih ve}a. Podr{ku je najavila i Ta~ijeva Demokratska partija Kosova. Pravnici, pak, smatraju da je takav razvoj situacije malo verovatan, jer bi ukidawe suda, koji je posle silnih problema osnovan, zahtevalo ustavne promene koje

Џозеф Бајден и Хашим Тачи у Белој кући 2010. pretpostavqaju dvotre}insku ve}inu u parlamentu, uz dve tre}ine glasova mawinskih zajednica. Za svaki slu~aj, lidere kosovskih Albanaca, ali i veterane OVK zapadne diplomate podsetile su na poruku koju su im ambasadori SAD, Nema~ke, Italije, Francuske i Velike Britanije uputili jo{ po~etkom 2018. godine, prilikom poku{aja kosovskog parlamenta da ukine zakon o osnivawu specijalnog suda. „Svako ko podr`ava (suspenziju specijalnog suda) istovremeno odbacuje partnerstvo Kosova sa na{im dr`avama... Apelujemo na kosovske lidere i poslanike u parlamentu da iskreno upoznaju stanovnike Kosova o surovim negativnim posledicama ukoliko nastave ovim putem“, upozorili su, tada, ambasadori Kvinte. Najo{trije upozorewe kosovskim Albancima jo{ od 1998. godine, kada je ameri~ki ambasador Robert Gelbart OVK nazvao teroristi~kom organizacijom, usledilo je kada su 43 poslanika, 22. decembra 2017. godine, pokrenula inicijativu za ukidawe zakona kojim je specijalni sud osnovan.

Хашим Тачи у хашкој судници

Odmah zatim, u parlament u Pri{tini umar{irao je tada{wi ameri~ki ambasador Greg Delavi, pra}en ostalima ambasadorima Kvinte i upozorio inicijatore da je to „u`asna ideja“, koja }e imati „stra{ne posledice“. Parlament u Pri{tini je, zatim, dva puta poku{ao da odr`i sednicu, ali bezuspe{no, jer su poslanici Demokratskog saveza Kosova, pokreta Samoopredeqewe i Srpske liste bojkotovali sednicu. Ostatku politi~ara na Kosovu je nekada{wi {ef ustavnog suda, Enver Hasani objasnio da bez promene ustava, ne mo`e biti ukinut Specijalni sud, te da je pravni put za ukidawe jednak onom posle kojeg je nastao – obezbe|ivawem dvotre}inske ve}ine uz glasove dve tre}ine poslanika mawinskih zajednica. „Ovde nije u pitawu promena zakona, ve} promena osnova ustava. Promenom ustava deo pravosudnih ovla{}ewa prenet je na me|unarodnu zajednicu“, rekao je Hasani Birnu. „Ukidawe zakona o Specijalnim ve}ima nema osnova ukoliko se ne ukinu i ustavni amandmani... Ne mo`emo ukinuti me|unarodne obaveze Kosova“, rekao je tada Haseni. @ALBE SUDOVIMA U HAGU Ha{im Ta~i i trojica nekada{wih lidera Oslobodila~ke vojske Kosova, stoga, ne mogu da se `ale kosovskom ustavnom sudu, ve}, teoretski, isturenom odeqewu koje, u Hagu, ~ine troje sudija Specijalnog suda. Ta~i se, do sada, ~etiri puta neuspe{no `alio ovom telu. Prvu `albu podneo je jo{ novembra 2020. godine, ali je odbijen jer je Specijalno ve}e ustavnog suda ocenilo da bi prihvatawe wegovih argumenata podrilo pravnu osnovu na kojima se zasniva ovaj sud. ^etiri poku{aja Pjetera [aqe su tako|e okon~ana neuspehom. Osnov za te `albe mogu biti gre{ke o pravnim pitawima koja bi mogla dovesti do poni{tavawa presuda, gre{ki o ~iwenicama koje su dovele do povrede prava ili gre{ke u izricawu presude. @albe moraju biti podnete u roku od 30

dana od izricawa presude. Nakon toga, predsedavaju}i tro~lanog apelacionog ve}a imenuje sudiju izve{ta~a za prexalbeni postupak, koji je odgovoran za daqi sled poteza, ukqu~uju}i dono{ewe odluka, naredbi i uputstava. Ovaj sudija u roku od 21 dana mora da sazove konferenciju na kojoj se iznose pitawa u vezi sa `albom. Tu`ila{tvo i odbrana, kada podnesu `albu, u spis moraju da uvrste sve argumente i pravne izvore koji predstavqaju odnovu `albi. Rok za ove radwe je 60 dana, ili 30 ukoliko se predmet odnosi samo na visinu kazne. Daqi tok `albenog postupka ukqu~uje 30 dana za podno{ewe pravnih argumenata, odnosno 15 ukoliko se podnesak odnosi samo na kaznu. U pravilniku se navodi i da zatim sledi spis odgovora u rokovima od 10 do 15 dana. Ukoliko je potrebno, Apelacioni sud nakon isteka svih ovih rokova zakazuje raspravu. Kada strane zavr{e podno{ewe podnesaka, sastaje se Apelaciono ve}e koje razmatra predmet i donosi presudu na osnovu `albene dokumentacije i dodatnih dokaza. Apelacioni sud mo`e potvrditi, preina~iti ili izmeniti presudu, ali i nalo`iti novo su|ewe. Ukoliko `albu podnese samo strana koja zastupa osu|ene, apelacioni sud ne mo`e izre}i kaznu te`u od prvostepene. Su{tinski, odluka o `albi izri~e se u roku od 60 dana od podno{ewa posledweg podneska, mada ovo vreme uz vaqano obrazlo`ewe mo`e biti produ`eno. PUT KA VRHOVNOM SUDU Ukoliko strane nisu zadovoqne, predmet se mo`e uputiti i Vrhovnom sudu, a zatim i Ustavnom sudu Specijalizovanih ve}a, {to bi moglo trajati godinama. Ustavni sud specijalizovanih ve}a ~ine trojica sudija izabranih sa spiska sudija ovog ve}a, ~iji je mandat strogo ograni~en na tuma~ewe kosovskog ustava u vezi sa jurisdikcijom i pravnim okvirima o procedurama Specijalnih ve}a i tu`ila{tva. Ta~i se ovom telu, bezuspe{no, `alio ve} ~etiri puta. @albe wegovog tima odnosile su se na validnost optu`bi 2020. godine u slu~aju zavedenom pod {ifrom „KSC-CC-2022-15“, zatim 2024. godine kada se `alio na legalnost specijalnih mera nadzora ili „KSC-CC-2024-25“. Godinu dana kasnije `alio se na slu~aj u kojem mu se sudilo zboh uznemiravawa svedoka, {to je tako|e odba~eno. Prvu `albu je podneo jo{ pre formalnog hap{ewa kada se `alio na mandat suda i pozvao se na docnije propalu ustavnu inicijativu da se preispita i eventualno umawi mandat Specijalnih ve}a. U novembru 2020. godine, Specijalno ve}e ustavnog suda u Hagu je odbacilo Ta~ijeve amandmane. Specijalnom ve}u ustavnog suda ~etiri puta se, tako|e neuspe{no, obra}ao i Pjeter [aqa, koji je jula 2024. godine osu|en u Hagu na 18 godina zatvora zbog ratnih zlo~ina po~iwenih 1999. godine u Kuksu u Albaniji. Apelacioni sud mu je, docnije, smawio kaznu na 13 godina zatvora. Prva pravosna`na presude izre~ena je jednom od lokalnih komandanata nekada{we OVK, Salihu Mustafi, koji je zbog ubistva, proizvoqnog zatvarawa i mu~ewa u logoru Zla{ osu|en na 22 godine zatvora. Kako stvari stoje, `albeni postupci u slu~ajevima ~etvorice nekada{wih lidera OVK mogli bi trajati godinama.

PLANETA

Kako su Ujediwene nacije pre`ivele jo{ jednu godinu

^etvrtak 24. septembar 2026. 5

TRANSFER NOVCA

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! • Bez naknada za transfere preko $3,000! • Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više! • Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000! Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

CALL US AND GET THE BEST RATE!

8781 1950

BEO-EXPORT 02 www.beoexport.com.au Sigurnost u svakom trenutku! BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim k ancelarijama i na www.beoexport.com.au

Ujediwene nacije pre`ivele su jo{ jednu godinu uprkos prili~no crnim prognozama, drasti~nom nedostatku novca, ameri~kim pretwama da }e jednostavno istupiti iz ove organizacije i optu`bama da u novom svetu vi{e nemaju nikakvu relevantnost. Dok se svetski lideri polako okupqaju u Wujorku, izvesno je da su UN, uprkos krizi, i daqe u boqem stawu nego {to su bile u najgorim godinama Hladnog rata. A i Amerikanci su uplatili vi{e od 825 miliona dolara. Lista problema o kojoj je Guteres govorio je duga~ka – rat Ukrajine i Rusije, rat Amerike i Irana, ofanziva Huta na obalama Crvenog mora, gra|anski rat u Sudanu, pobuna islamista u Maliju, energetska kriza i sveop{ti alarm zbog brzog razvoja tehnologija. Istovremeno, UN biraju novog {efa, koji }e se u nebesko-plavu zgradu na Ist Riveru, koju su projektovali Volas Harison, Oskar Nimajer i Le Korbizije, useliti u januaru. Posle tri kruga preliminarnih glasawa u Savetu bezbednosti, jo{ nije sasvim jasno ko }e naslediti Guteresa. Za popuwavawe Guteresovog mesta ostalo je sedam kandidata: Karolin Rodrigez Birket iz Gvajane, Rebeka Grinspan iz Kostarike, {ef IAEA Rafael Grosi, Marija Fernanda Espinosa iz Ekvadora, Meki Sal iz Senegala, Olara Otunu iz Ugande i Ivona Baki. ^lanice Saveta bezbednosti jo{ nisu postigle konsenzus o ovom pitawu. Sada{wi sastav Saveta bezbednosti, su{tinski, predstavqao je prvi ozbiqan spoqnopoliti~ki poraz nema~kog kancelara Fridriha Merca, ~ija zemqa prvi

put nije uspela da zauzme jedno od mesta nestalnih ~lanica Saveta bezbednosti, koja pripadaju grupi zapadnoevropskih dr`ava. Na mesta koje je merkala Mercova diplomatija zaseli su, po~etkom juna, Austrijanci i Portugalci. SVE NEVOQE 2026. GODINE Kada je, pre deset godina, Guteres na mestu {efa UN zamenio Ban Kimuna, niko nije mogao ni da zamisli da }e svet 2026. godine biti ozbiqno uzdrman serijom zastra{uju}ih sukoba, sve `e{}im posledicama globalnog zagrevawa i neobuzdanim razvojem ve{ta~ke inteligencije. Upravo zbog toga, ~ini se, Ujediwene nacije su ovogodi{we okupqawe svetskih lidera nazvale „Obnova poverewa, upravqawe promenama: Ujediwene nacije koje doprinose svima”. Najve}i problem svetske organizacije sadr`an je upravo u prvom delu imena. Poverewe u Ujediwene nacije ozbiqno je uzdrmano serijom sukoba u ~ijem re{avawu Guteresove diplomate slabo ili nikako ne u~estvuju – od rata u Pojasu Gaze, sukoba administracije Donalda Trampa sa verskim liderima u Teheranu, haosa uz obale Crvenog mora, pa sve do niza kriza koje potresaju Afriku. Istovremeno, domet uticaja UN dodatno su umawile podele u Savetu bezbednosti, jer su Sjediwene Dr`ave u posledwih godinu dana u dva navrata snagom veta zaustavqale rezolucije koje su se odnosile na palestinsko pitawe, dok su Rusi i Kinezi na isti na~in spre~avali delawe u iranskom slu~aju. Slobodni pad, koji su u ovo vreme pro{le godine Ujediwenim nacijama predvi|ali veterani svetske diplomatije, ipak, nije se desio, iako je i daqe jasno

PUTNIČKA AGENCIJA

Rezervišite svoju kartu na vreme! Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput: Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

8781 1960 BEO-TRAVEL

02 www.beotravel.com

TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM!

Vaš partner od poverenja!

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

da ova organizacija, iz godine u godinu, polako gubi zna~aj mahom zbog nemogu}nosti da deluje u re{avawu najve}ih svetskih kriza. TRAMP NASTUPA PRVI Vladar unilateralnih akcija, ameri~ki predsednik Donald Tramp govori}e pred Generalnom skup{tinom UN ve} u utorak pre podne, kada }e, kako se o~ekuje, jo{ jednom o{tro kritikovati svetsku organizaciju zbog niza mawkavosti. „Ula`emo velike nade (u UN), ali nisu dobro vo|ene. Iskreno, ne rade ba{ najboqe. Moraju da se saberu”, re~i su kojima je Tramp, u februaru, opisao Ujediwene nacije. Upravo zbog takvog stava, i zvani~nici

UN ali i ostale diplomate }e sa pa`wom slu{ati wegov govor, poku{avaju}i da doku~e kakav }e odnos Bela ku}a imati prema svetskoj organizaciji u budu}nosti. Da stvari ne budu sasvim crne, Amerikanci su, pred po~etak ovog 81. po redu zasedawa Generalne skup{tine, uplatili 725 miliona dolara u buxet UN i jo{ 102 miliona za mirovne misije. „SAD jo{ uvek duguju 1,3 milijarde dolara”, rekao je portparol UN Farhan Hak. Tokom samita svetskih lidera, Tramp }e se, po prvi put od kada je ponovo zaseo u Ovalnu kancelariju, sastati sa Guteresom. Tokom ovih devet meseci, tvrde zvani~nici obe strane, {ef Bele ku}e i prvi ~ovek UN nisu razgovarali ni telefonom.

IZBORI U SENCI DRONOVA I SAJBER NAPADA:

Rekordna pobeda Jedinstvene Rusije za novu Dumu Parlamentarni izbori za rusku dr`avnu Dumu uspe{no su okon~ani uprkos masovnim napadima na Moskvu i sajber poku{ajima da se izborni proces osujeti. Preliminarni rezultati pokazuju da je vladaju}a Jedinstvena Rusija dobila rekordan broj poslani~kih mesta sa gotovo 58 odsto osvojenih glasova. Slede komunisti sa skoro 14 procenata, zatim Liberalno-demokratska stranka i partija Novi qudi, koje su osvojile mawe od 10 odsto glasova. Narod Rusije ujedinio se oko predsednika, isti~e Kremq nakon rekordnog odziva gra|ana na izborima za 450 poslanika Dume – ukupna izlaznost bila je skoro 57 procenata. Ni stotine ukrajinskih dronova usmerenih prema Moskvi tokom vikenda nisu spre~ile glasawe stanovnika prestonice. Cenzus su pre{le ~etiri od deset stranaka, uz ubedqivu pobedu Jedinstvene Rusije, koja je osvojila 355 poslani~kih mesta. ‚’Ovo su prvi savezni izbori od po~etka specijalne vojne operacije, a desili su se uprkos teroristi~kim napadima nepri-

jateqa i raznim drugim poku{ajima da se podriju. Jedinstvena Rusija ostvarila je sjajan rezultat. Prvi put su na izborima u~estvovali i na{i ratni heroji, od kojih }e neki dobiti poslani~ka mesta na saveznom ili regionalnom nivou”, istakao je Dmitrij Medvedev, predsednik stranke Jedinstvena Rusija. Prvi put poslanici Dume birani su i u

Doweckoj, Luganskoj, Zaporo{koj i Hersonskoj oblasti. Kremq upozorava da }e novi Trampov zakon o pro{irewu sankcija protiv Moskve ote`ati okon~awe ukrajinskog sukoba, ali ostaje otvoren za trilateralne pregovore. ‚’Ne treba zaboraviti da je protiv Rusije uvedeno vi{e od 30 hiqada sankcija u raznim sektorima. Moskva se u zna~aj-

noj meri prilagodila takvoj situaciji i na{la na~ine da {to vi{e umawi negativne posledice kaznenih mera”, ukazuje Dmitrij Peskov, portparol Kremqa. TRAMP: RUSIJA IZGUBILA KONTROLU NAD INDUSTRIJOM DIZELA Na ukrajinskom frontu borbe ne prestaju. U napadu na Kijev stradalo je ~etvoro qudi, na meti je bila i Odesa. Planirani susret sa Trampom u Wujorku mogao bi da promeni mnogo toga, uveren je Zelenski. ‚’Postoji diplomatski zamajac, a mirovni pregovori su na{ prioritet. Iznete su nove ideje o deeskalaciji i na~inima za re{avawe osnovnih bezbednosnih pitawa, kao {to su energetska sigurnost, bezbednost hrane i za{tita qudskih `ivota’’, isti~e ukrajinski lider. Tramp smatra da je Rusija izgubila kontrolu nad industrijom dizela zbog ukrajinskih napada na wene rafinerije. Zato je, prenosi Fajnen{el tajms, od Zelenskog zahtevao da obustavi udare, zabrinut zbog globalne nesta{ice goriva i rastu}ih cena na svetskom tr`i{tu.

6 ^etvrtak 24. septembar 2026.

PLANETA

Krajwe desni AFD nastavqa da hara na izborima u Nema~koj

HUTSKI BLICKRIG POTRESA BLISKI ISTOK:

„Bo`ji pomo}nici” kre}u na naftna poqa, saudijski F-15 u pra{ini jemenske pustiwe Grupa hutskih boraca skakala je po krhotinama vi{e od 100 miliona dolara vrednog saudijskog borbenog aviona F-15, oborenog iznad Jemena tokom eskalacije sukoba u tom delu Bliskog istoka, koji je istovremeno izludeo svetsko tr`i{te energenata, ali i brojne lidere i stratege. Hutski „blickrig” omogu}io je pripadnicima „Ansar Alaha” (Bo`jih pomo}nika) kontrolu moreuza Bab el Mandeb. Na meti i Rijad, koji je pomo} zatra`io u Teheranu i Pekingu. Talas urgentnih telefonskih poziva upomo} i ugovor o nabavci borbenih aviona sa Amerikancima vredan oko 24 milijarde dolara, samo su deo serije hitnih poteza koje su vlasti u Rijadu preduzele, nakon {to su se sirene za vazdu{nu opasnost oglasile u saudijskoj prestonici. Prve eksplozije ~ule su se u subotu ujutro u okolini Rijada i tamo{weg aerodroma, iznad kojeg se, ne{to kasnije, pojavio stub gustog dima. Huti su obznanili da su na aerodrom ispalili salvu projektila i dronova, dok su saudijski zvani~nici, ozbiqno zabrinuti razvojem situacije, odmah pozvali Va{ington i Peking, tra`e}i da ove dve dr`ava, svaka na svoj na~in, zauzdaju ofanzivu iz Jemena. Hutski napad usledio je svega nekoliko dana nakon {to su iz Iraka ispaqeni projektili koji su `estoko o{tetili saudijski, 1.200 kilometara dug, naftovod do luke Janbu na obali Crvenog mora. U rezervoarima oko te luke uskladi{tene su rezerve koje mogu da potraju najvi{e nedequ dana. Ukoliko popravka bude potrajala du`e, bi}e ugro`eno oko ~etiri odsto ukupnog svetskog tr`i{ta nafte. Izvesne koli~ine nafte, Saudijci su uskladi{tili i u dve egipatske luke. Takav razvoj situacije, odmah, izazvao je uzbunu u Saudijskoj Arabiji, koji su od Kine zatra`ili da uti~e na Iran i posredno na Hute da zaustave ofanzivu, pre nego {to se ne raspadne ionako nestabilno tr`i{te energenata na Bliskom istoku. Rojters javqa da je Kina, posle apela iz Rijada, zamolila Irance da zauzdaju Hute, kako bi se spre~ilo da bliskoisto~ni konflikt dodatno ote`a trgovinu energentima, od koje kineska privreda zavisi u velikoj meri. „Kina ne `eli da se regionalne tenzije razliju daqe po Jemenu i obalama Crvenog mora. Eskalacija nestabilnosti nije ni u ~ijem interesu... Kina poziva da se okon~aju akcije koje bi dodatno zakomplikovale situaciju i apeluje na strane da probleme re{e dijalogom i pregovorima”, saop{tile su vlasti u Pekingu. Vlasti u Teheranu su, pak, odgovorile da stabilnost Bliskog istoka zavisi iskqu~ivo od prekida ameri~kih napada. Tako|e, veze Teherana i Huta predmet su rasprava ve} du`e od deset godina. Iako ve}ina posmatra~a smatra da Huti deluju u saradwi sa Irancima, ~ini se da ova grupa, ipak, akcije pokre}e skoro iskqu~ivo zarad spostvenih interesa. Vlasti u Rijahu, tvrde izvori u Va{ingtonu, su u nekoliko navrata od ameri~kog predsednika Donalda Trampa tra`ile da vazdu{nim udarima zaustavi daqi prodor hutskih snaga, ali su ti pozivi, bar prethodne sedmice, padali na gluve u{i. Od tada, situacija se donekle promenila, pa je Tramp rekao da razmi{qa o akcijama, dok je istovremeno, Stejt department odobrio prodaju 48 borbenih aviona F-35 Saudijcima za 24,3 milijarde dolara. I bez ovih aviona, saudijsko ratno vazduhoplovstvo sedmo je najsna`nije na svetu sa oko 900 aktivnih letelica i 30.000 pripadnika. Flotu od bezmalo 400 borbenig aviona ~ine ameri~ki F-15 i „jurofajteri”. Nasuprot wima, Huti nemaju ni jedan borbeni avion, ve} raspola`u prili~nim arsenalom dronova i projektila, koje su, mahom, razvili u saradwi sa Irancima. Pro{le sedmice, „Antropik” je objavio izve{taj iz kojeg proizilazi da su Huti uz pomo} ~etbota „Klod” razvili softver za ni{anske sisteme projektila. Na 154 strane obrazlo`en je na~in na koji su Huti koristili ve{ta~ku inteligenciju kako bi unapredili ga|awe postoje}im projektilima, ali i pokrenuli razvoj nove rakete dometa 2.000 kilometara.

Alternativa za Nema~ku (AFD) osvojila je prvo mesto na pokrajinskim izborima na severoistoku Nema~ke, pokazale su izlazne ankete, {to predstavqa „katastrofu” za kancelara Fridriha Merca. Na drugim izborima, u Berlinu, krajwe levi Linke je na prvom mestu, Mercov CDU na drugom, dok je AFD i tu oja~ao i zauzeo tre}e mesto. Prema izlaznim anketama javnog servisa ARD, AFD bi u saveznoj pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija trebalo da osvoji 37 odsto, ispred socijaldemokrata (SPD) sa 35,5 odsto i ubedqivo ispred Mercovih konzervativaca (CDU), koji su dobili 5,5 odsto i jedva pre{li cenzus za ulazak u pokrajinski parlament. Ipak, malo je verovatno da }e ta krajwe desna stranka formirati vlast, budu}i da ostale velike stranke iskqu~uju saradwu s wom. Ukoliko se potvrdi, nedeqni rezultat bio bi najlo{iji koji je Mercova stranka zabele`ila na bilo kojim pokrajinskim izborima od 1949. godine. Bio bi to i drugi put u mesec dana da AFD zauzme prvo mesto na pokrajinskom nivou – stranka koju glavne politi~ke snage izbegavaju, ali koja predwa~i u anketama i na nacionalnom nivou. „To je katastrofa”, rekao je Merc u televizijskom obra}awu

nakon objavqivawa izlaznih anketa, ali je dao do znawa da }e se boriti da ostane na mestu kancelara, nakon spekulacija da bi ga lo{ rezultat mogao navesti na ostavku. Na drugim izborima, u prestonici Berlinu, koji su tako|e odr`ani u nedequ, krajwe leva Levica (Linke) bila je na 24,5 odsto, Mercovi konzervativci na 20 odsto, dok je i AFD oja~ao, dostigav{i 16 odsto. Nedeqni rezultati mo`da ne}e biti nokaut za Merca, koji je pro{le nedeqe dobio podr{ku osmorice konzervativnih pokrajinskih premijera. Ali wegov nizak rejting, nepopularne reforme i trijumf AFD-a na ranijim pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhaltu ostavili su wegovu budu}nost neizvesnom. Merc je sazvao strana~ki sastanak za nedequ kako bi se razgovaralo o daqim koracima.

Izbori u te dve pokrajine obi~no ne bi privukli veliku pa`wu izvan Nema~ke, ali je uspeh AFD-a u Saksoniji-Anhaltu, koji ta stranka vidi kao prvi korak ka pobedi na saveznim izborima predvi|enim za 2029. godinu, izazvao udarne talase {irom Evrope. Za ne{to vi{e od jedne decenije, stranka koja se zala`e za o{tre mere deportacije stranaca bez prava na boravak u Nema~koj, za obnovu energetskih veza sa Rusijom i za napu{tawe evra, preobrazila se od marginalnog evroskepti~nog pokreta u najpopularniju stranku u zemqi. Izlazne ankete potvr|uju napredak koji je AFD ostvario posledwih godina i ponovo otvaraju pitawe strategije „za{titnog zida”, po kojoj ostale velike stranke odbijaju da s tom strankom sklapaju koalicione sporazume.

Zbog rata u Iranu utrostru~ile se naruxbine za kineske brodograditeqe U prvoj polovini ove godine kineska brodogradili{ta su uspela da osvoje ~ak 82 posto naruxbi na svetskom tr`i{tu brodova, uglavnom zbog rasta u potra`wi za teretnim plovilima do koje je do{lo zbog rata u Persijskom zalivu. Tako se, uprkos nastojawu vlade u Va{ingtonu da osujeti daqi tr`i{ni prodor kineske brodogradwe uvo|ewem nameta na brodove kineskog porekla koji pristaju u ameri~ke luke, wena dominacija produbila. Naruxbine za brodogradili{ta u najve}oj komunisti~koj zemqi sveta u prvih {est meseci ove godine dostigle ~ak 121 milion tona nosivosti, {to je koli~ina 2,7 puta ve}a nego u istom periodu lane. U prvoj polovini ove godine udeo kineskih brodograditeqa

u svetskom tr`i{tu iznosio ~ak 82 odsto – neverovatna cifra koja se slobodno mo`e nazvati potpunom dominacijom. I to uprkos planovima ameri~ke vlade da trend rasta popularnosti kvalitetnih ali jeftinih kineskih transportnih brodova uspori uvo|ewem dodatnih globa ne samo na sve brodove u kineskom vlasni{tvu koji uplovqavaju u ameri~ke luke, ve} uop{te i na sva plovila kineskog porekla, ~ak i kada su ona u posedu ameri~kih brodarskih preduze}a. Smatra se da kineski brodograditeqi, pod uslovom da nastave proizvodwu tempom iz 2025. godine, imaju obezbe|en posao za narednih sedam godina. Jedan od uzroka rasta broja i nosivosti brodova koji se potra`uju od kineskih brodograditeqa je, dakle, poku{aj dela kli-

jenata da iskoriste vremenski prozor koji je tako nastao. Ali, isti~u stru~waci, s obzirom na neizvesnost u vezi s budu}no{}u, odnosno mogu}nosti da se Tramp uskoro vrati svojim antikineskim nametima, vaqa ista}i da je vi{e od toga rast potra`we podstakao rat u Persijskom zalivu. Konkretno, re~ je o nizu faktora kao {to su o{te}ewa i potonu}a brodova usled ratnih dejstava ili nemogu}nost da se plovila izvuku iz blokade u tom zalivu. Va`an faktor je i procena poslovnih qudi da }e, zbog vojnopoliti~ke nestabilnosti na Bliskom istoku i mogu}eg zatvarawa prolaza kroz moreuz Bab el Mandeb, u skoroj budu}nosti izvoznicima i {pediterima iz Jugoisto~ne i Isto~ne Azije trebati vi{e mo}nijih tankera i brodova za transport kontejnera i drugog tereta koji mogu da pokriju ve}e razdaqine, odnosno, sirovine i energente dotegle iz jo{ daqih delova sveta, a robu za Evropu prenesu putuju}i oko Afrike. Vojna avantura u Persijskom zalivu prouzrokovala je efekat suprotan onome ~emu se Tramp nadao kada je uveo politiku oporezivawa brodova kineskog porekla – neki od wih ~ak citiraju Trampov programatski govor odr`an po stupawu na du`nost, u kojem je kao jedan od va`nih zadataka postavio o`ivqavawe ameri~ke brodogradwe.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 24. septembar 2026. 7

POVODOM OBJAVQIVAWA NOVE KWIGE DRAGANA VUJI^I]A „TRAMPSET VI“

@urimo u susret preoblikovawu svesti U kwi`arama se pojavila nova kwiga Dragana Vuji~i}a „Trampset VI“ (izdawe „Dosije 2X files“). To je wegova {esta kwiga o Velikom resetu od 2020. i ~ini se da autor ne posustaje ni u istra`ivawu ni u stilu. Wegovo autorski pe~at je prepoznatqiv i u „Trampsetu“. Osvr}u}i se na {irok dijapazon uvida iz dru{tvenih nauka, po~ev od filozofije, preko istorije, sociologije i antropologije, on kao da ukazuje na re~i premudrog Solomona: „Ni{ta ne}e biti {to ve} nije bilo.“ Na po~etku razgovora osvr}e se na prethodne naslove iz svog serijala najavquju}i da }e napisati jo{ najmawe ~etiri nastavka. Vujke ka`e da mu je namera da zabele`i zastra{uju}i decenijski, „kvantni skok“ manipulacija i straha, kojima je ~ove~anstvo napadnuto od kovid krize. n Da li nas svetski mo}nici „kuvaju kao `abu“? - Pore|ewe samo deluje adekvatno. Za{to? Zato {to se pokazalo da `abe iska~u iz lonca kada osete da voda postaje topla. U pitawu je eksperiment fiziologa Fridirha Golca iz 19. veka. Wime je u stvari dokazao da, ukoliko `elite da skuvate `abu (a da ona to ne primeti), prethodno joj morate odstraniti mozak. Budu}nost sa qudima bez mozga je bli`a nego {to se ~ini. Evo primera. Prema velikoj anketi „Rasmusen riportsa“ i Hartland instituta iz novembra 2025, me|u verovatnim ameri~kim glasa~ima starosti od 18 do 39 godina, 41 odsto bi podr`alo prepu{tawe ve}ine odluka o javnoj politici naprednom sistemu ve{ta~ke inteligencije. ^ak 36 odsto bi se slo`ilo da mu poveri odre|ivawe qudskih prava. Sli~an procenat – 35 odsto anketiranih prepustilo bi upravqawe najve}im svetskim vojskama takvom sistemu VI, kako bi se smawio broj ratnih `rtava. n Kako je mogu}e da ima toliko qudi koji pristaju unapred da se odreknu slobode? - Ove ankete su ra|ene u zastra{uju}oj plimi straha, kada deo qudi, naro~ito stariji, s pravom tra`i da „zemqa kona~no stane“ i da iza|u sa vrte{ke. Jezive slike ratova, svakodnevne pretwe klimatskim katastrofama i finansijski krah, koji se jasno ose}a, samo su scenografija i kulise za nove a stare agende: Kako posedovati svet i sa wim sve qude i sve ono {to slu`i ~oveku? n Znamo da je u toku debata o ograni~ewima upotrebe ve{ta~ke inteligencije. - Debata o VI vi{e nije tehni~ka. To je debata o ~ove~anstvu. Novi manifesti tehnofeudalaca iz Silicijumske doline su neskrivene agende antihri{}anstva. Aleks Karp iz „Palantira“, ujedno koautor kwige „Tehnolo{ka republika“, na Iksu je prepotentno obrazlo`io budu}nost u 22 ta~ke: Neke od wih su: Granice meke mo}i Zapada su dostignute. Rat je pred nama. Univerzalna regrutacija. Razoru`awe Wema~ke i Japana mora biti ukinuto. Planeta mora biti zahvalna Sjediwenim Dr`avama za 80 godina mira. Ka`e jo{, era nuklearnog odvra}awa je zavr{ena. Zamewuje je era algoritamske superiornosti. Politi~arima treba dati eti~ki imunitet. Pluralizam je ukinut. Kulture nisu jednake (neke su proizvele ~uda, druge su regresivne i {tetne). Kultura razvrata mo`e se oprostiti ako osigurava ekonomski rast i sigurnost. (Dakle, Epstin.) U takvoj atmosferi dve re~i postaju usud ~ove~anstva. One su stalno prisutne. Prva je agenda, a druga, s wom povezana, jeste usagla{avawe. Po~etak „intelektualnog usagla{avawa“ ostatka sveta sa Tomasom Maltusom i wegovom tezom o prekobrojnim izjelicima je prva etapa. U kwizi je ispri~ano kako se ova agenda usvajala preko Darvina i dinastije Hakslijevih, do Fabijanaca i Bertranda Rasela sve do qudi koje danas znamo kao lidere na „Forbsovoj“ listi. n Odakle sad britanski filozof u tom dru{tvu? - Bertrand Rasel, genijalni matemati~ar i filozof, svojim idejama i uz ogroman novac sponzora svake vrste luciferijanstva, kreirao je svet 20. veka. Wegovi „Principi matematike“ (odgovor na Wutnovo i Lajbnicovo poimawe sveta brojeva) jesu temeq kibernetike i svo|ewa svih ra~una na principe „nula i jedan“. @ivot je naravno sve sem binarnosti.

SRBI SU SKROMNI Kako navodi sagovornik, ne postoje dokazi da je Tramp ne{to konkretno uradio za nas, ali postoji utisak da se od wegovog mandata, ni kao narod ni kao dr`ava vi{e ne susre}emo svakodnevno sa onim posledwim jaha~em Apokalipse na bledozelenom kowu – `eteocu pobijenih iz Otkrovewa Jovanovog. Iz srpske vizure se ~ini da smo vra}eni na po~etak Apokalipse, pred jaha~a na belcu. To je onaj koji tek treba da zavede i posva|a ~ove~anstvo. Za skroman, hri{}anski narod, to je dovoqno da nekog „voli“.

n Ponekad ili po~esto ste na ivici da budete optu`eni za {irewe teorija zavere, a i za drugo. Da li ste se dvoumili da ne{to presko~ite, a ipak niste? - U „Trampsetu VI“ na velikom broju strana govori se o narodu Starog zaveta. Oni su svojevrstan „slon u sobi“. Pitao sam se da li taj deo uop{te da napi{em, jer se tu najlak{e „nalepi etiketa“ da imate politi~ki nekorektan ili govor mr`we, ne daj Bo`e da {irite antisemitizam. Na Jevreje zaista gledam sa po{tovawem i zbog ~iwenice da su vremenom postali suvereni vladari dijalekti-

ke. Na svakom istorijskom raskr{}u, pred svakim skokom civilizacije napred ili nazad, na svakoj kresti dijalekti~kog talasa, nalaze se qudi Mojsijeve vere i uvek su deo svakog re{ewa. ^iwenica je da vladaju finansijama, medijima, medicinom, tehnologijama, obrazovawem, ratovima… Narod koji ~ini 0,2 svetske populacije daje 22 odsto dobitnika Nobelovih nagrada. Wima je to za pohvalu, a drugima mo`e predstavqati brigu. n Bavite se i Hegelom i Kantom? - Marks je dijalektiku pozajmio od Hegela zarad „nau~nosti“ svog dela, a komunisti su sa wom po~inili stra{ne stvari. Uz Kanta, Hegel je zaista najve}i nema~ki um. On je, recimo, definisao dr`avu kao „povorku Boga u svetu“, ta~nije kao Bo`ji put u svetu. Dr`ava je amalgam istorijskog i moralnog jedinstva naroda: wegove tradicije, vrednosti, istorijskog pam}ewa i odgovornosti prema precima i potomcima. Zato se u „Trampsetu“ bavim i na{im obojenim revolucijama u seriji koja ide od 2000. godine. Ni~eg organskog nema u obojenim revolucijama. I one su danas „okovane“ algoritmom sa harvardskim procenama kolika je kriti~na masa qudi potrebna da bi uspele. Ostalo su sve psiholo{ke operacije. U medicini placebo efekat je stawe kada um pobe|uje „bolest“ bez pomo}i medikamenta. Nocebo je wegov zli blizanac. Na primer, tvrdwa da je jedan ~ovek kriv za sve: ~itaj Milo{evi}, Vu~i}… Izme|u placeba i noceba danas su pre svega dru{tvene mre`e.

8 ^etvrtak 24. septembar 2026.

REPUBLIKA SRPSKA

Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

NSW 2560 0425 358 539

0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

OEBS o izborima u BiH:

Odr`avaju se u polarizovanom okru`ewu i dodatnim tenzijama posle Mladi}eve smrti Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) i wihova Misija za posmatrawe op{tih izbora (ODIHR) u Bosni i Hercegovini (BiH) objavila je privremeni izve{taj, u kojem je konstatovano da se izbori,

zakazani za 4. oktobar, odr`avaju u izuzetno polarizovanom okru`ewu, koje je dodatno optere}eno tenzijama posle smrti Ratka Mladi}a, ratnog komandanta Vojske RS, koga je Ha{ki tribunal osudio za ge-

nocid, ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti. „To je dovelo do podno{ewa vi{e prijava protiv politi~ara i kandidata iz Republike Srpske (RS) zbog navodnog veli~awa

ratnog zlo~inca, {to je prema zakonima BiH krivi~no delo”, navodi se, izme{u ostaloh, u izve{taju. Ocewuje se da na izbore dodatno uti~e i prva primena izbornih informacionih i komu-

nikacionih tehnologija (IKT) na podru~ju cele dr`ave, {to je pove}alo o~ekivawa u pogledu integriteta izbornog procesa. U izve{taju se nagla{ava da dr`avna Centrlana izborna komisija (CIK) u tom smislu potpuno zavisi od privatne firme „Smartmatic”, koja je kasnila s isporukom i ote`ala gra|anima da se upoznaju s novim pravilima. Jo{ se navodi da je broj bira~kih mesta smawen je u odnosu na prethodne izbore zbog pada broja registrovanih bira~a u pojedinim podru~jima, kao i spajawa mawih i posebnih bira~kih mesta s redovnim bira~kim mjestima. Iz OEBS-a su naglasili da je zastupqenost interneta u BiH visoka, a da ve}ina korisnika prati vesti i dru{tvene mre`e, zbog ~ega ih koriste svi politi~ari. „Ve}ina u~esnika izbora do sada je vodila kampawu na dru{tvenim mre`ama, ukqu~uju}i pla}eno ogla{avawe. Fejsbuk je najzastupqenija platforma, zatim Instagram, dok se TikTok sve vi{e koristi”, stoji u izve{taju.

Iako nijedna institucija nije posebno zadu`ena za pra}ewe internetske kampawe, dodaje se, CIK je nadle`an za provo|ewe pravila kampawe i izrekao je sankcije u~esnicima izbora zbog odre|enih prekr{aja, ukqu~uju}i govor mr`we i preurawenu kampawu na dru{tvenim mre`ama. OEBS je jo{ ocenio da je internetsko informacijsko okru`ewe polarizovano, uz trajne politi~ke podele po etni~kim linijama. „Najistaknutiji narativ na stranicama politi~kih stranaka i kandidata do sada se odnosio na izrazito suprotstavqena tuma~ewa ratne pro{losti, koja su ostvarila pribli`no 15 miliona pregleda”, navodi se u izve{taju, a {to je povezano i s

nedavnom smrti Ratka Mladi}a. Na internetski diskurs, isti~e se daqe, sve vi{e uti~u i anonimni alternativni mediji, ukqu~uju}i internetske stranice i profile na dru{tvenim mre`ama, mre`e senzacionalisti~kih sadr`aja i sadr`aj nastao kori{tewem ve{ta~ke inteligencije. „U~esnici izbora usmerili su kampawe prvenstveno prema vlastitim etni~kim zajednicama, povezuju}i poruke zasnovane na identitetu s politi~kim porukama usmerenim na entitete”, navodi se u izve{taju. Jo{ se nagla{ava da zakon tokom zvani~nog perioda kampawe zabrawuje zloupotrebu javnih resursa, ali da se to ipak doga|alo u prethodnom periodu.

HEROJSKA BITKA KOJA JE SPASILA REPUBLIKU SRPSKU:

U Novom Gradu obele`ena 31. godi{wica odbrane zapadnokraji{kih op{tina

”IZUZETNO VA@NO ZA SRPSKI NAROD”

U Kongresu SAD izlo`ba o srpskom stradawu Memorijalnog centra Srpske Memorijalni centar Republike Srpske predstavio je u ameri~kom Kongresu izlo`bu „Upoznajte srpsko stradawe”, ~ime je u jednom od najva`nijih politi~kih centara sveta otvoren prostor za dokumenta, svedo~anstva i istorijske ~iwenice o stradawu srpskog naroda. Postavka je predstavqena u „Rayburn House Office Building”, jednoj od glavnih zgrada Predstavni~kog doma SAD, u prostoru kroz koji svakodnevno prolaze ~lanovi Kongresa, wihovi saradnici, zaposleni, novinari i posetioci. - Zbog toga Va{ington nije samo jo{ jedna adresa me|unarodne kampawe, ve} mesto na kojem srpska istorija dolazi pred publiku neposredno povezanu sa ameri~kim politi~kim i institucionalnim `ivotom - saop{teno je iz Memorijalnog centra Republike srpske. Izlo`ba donosi pri~u o stradawu srpskog naroda tokom 20. veka, od velikih stradawa u Prvom i Drugom svetskom ratu do ratova devedesetih godina. Wena namera je da u ameri~kom javnom prostoru otvori pitawa o kojima se o Srbima govorilo nedovoqno, a ~esto i kroz pojednostavqene politi~ke interpretacije ratova na prostoru biv{e Jugoslavije. Za direktora Memorijalnog centra Republike Srpske, Denisa Boji}a, predstavqawe izlo`be u Kongresu predstavqa va`an korak u nastojawu da tema srpskog stradawa dobije prostor u ameri~kom politi~kom i institucionalnom okru`ewu. - Izuzetno va`an korak za Republiku Srpsku i za nacionalno pitawe srpskog naroda. Uspostavili smo veoma va`ne kontakte sa bitnim qudima iz ameri~ke administracije i dobili ~vrsto obe}awe da }e tema srpskog stradawa u narednom periodu biti visoko pozicionirana, prezentovana i pokazana na mestima g|e na{a stradawa to i zaslu`uju - istakao je Boji}.

Odbrana severozapadnih granica Republike Srpske septembru 1995. godine jedna od najzna~ajnijih herojskih bitaka u Odbrambeno-otaxbinskom ratu i jedna od brojnih koja nije izgubqena. Ovo je poru~io Predsednik Republike Srpske Sini{a Karan u Novom Gradu, gde je obele`ena 31 godina od odbrane severozapadnih granica Republike Srpske od hrvatske agresije. Karan je istakao da se 18. i 19. septembra vodila bitka koja je mnogo vi{e od odbrane severozapadnih granica Republike Srpske. - Da su hrvatske snage uspele, Bawaluka i gotovo cela Republika Srpska u{la bi u novu fazu ratovawa. Pitawe {ta bi se desilo - naveo je Karan. On je dodao je ovo jedna od bitaka koja je pokazala da je najja~i vojnik koji {titi svoju porodicu, svoju ku}u. - Zato je onaj borac koji se bori za slobodu, a srpski borac se uvek borio za slobodu, ja~i od svake agresorske sile - istakao je Karan. Predsednik RS je rekao da se godi{wica odbrane severozapadnih granica Republike Srpske obele`ava i sa ponosom, jer je ovo jedna od brojnih bitaka srpske vojske i srpskog naroda koja nije izgubqena. Ukazao je i da se 18. i 19. septembra se}amo sa tugom i ponosom. - Sa tugom jer su stradali ci-

vili. Stradali su vojnici i policijaci ali i deca, mladi. Sa du`nim pijetetom danas im odajemo po~ast - rekao je Karan. Pripadnici Vojske Republike Srpske uspeli su 19. septembra 1995. godine da potisnu Hrvatsku vojsku preko Une. Paralelno sa napadom na Novi Grad, hrvatska vojska je zajedno sa tzv Armijom BiH napala i Kozarsku Dubivu gde je tako|e pora`ena. U Kozarskoj Dubici su za samo dva dana hrvatske agresije od dejstva artiqerije i u neposrednim borbama poginula

POGINULO 57 OSOBA Napad Hrvatske vojske na op{tinu Novi Grad po~eo je 18. septembra 1995. godine u 9.25 ~asova. Tokom dva dana ofanzive smrtno je stradalo 57 osoba, 37 civila, 18 vojnika i dva pripadnika MUP. Raweno je 17 civila, tri vojnika i jedan pripadnik MUP-a.

44 lica, i to 32 pripadnika dubi~ke brigade Vojske Republike Srpske i 12 civila. U agresiji Hrvatske vojske 18. i 19. septembra 1995. godine na podru~ju Kozarske Dubice, Novog Grada, Kostajnice i Gradi{ke ubijena su 104 civila i vojnika, a pri~iwena materijalna {teta je bila ogromna. Nekada{wi komandant odbrane Kozarske Dubice Pantelija ]urguz rekao je da su 18. i 19. septembar 1995. godine me|u najzna~ajnijim datumima u posledwih nekoliko vekova istorije srpskog naroda na ovim prostorima. - To su datumi koji su obezbedili da smo mi danas ovde i da ovim mladi qudi `ive slobodno u ovoj zemqi, da se usavr{avaju, obrazuju i odrastaju. Bila je to odsudna odbrana u kojoj smo pobedili najelitnije jedinice Hrvatske vojske, snage za brzu intervenciju NATO pakta i delove snaga tzv. Armije BiH - rekao je ]urguz.

CRNA GORA

^etvrtak 24. septembar 2026. 9

MILIJARDE NE]E SAME DO]I:

[ta Crna Gora mora da uradi da bi iskoristila evropske fondove Ulaskom u Evropsku uniju, Crnoj Gori }e se otvoriti pristup znatno ve}em obimu evropskih fondova, koji mogu finansirati infrastrukturu, energetiku, poqoprivredu, digitalizaciju, obrazovawe, zdravstvo i brojne druge razvojne projekte. Me|utim, ~lanstvo samo po sebi ne zna~i i automatsko dobijawe novca, pi{u Vijesti. Da bi sredstva zaista bila povu~ena i iskori{}ena, dr`ava mora imati spremne i kvalitetne projekte, stru~ne qude koji poznaju evropske procedure, efikasne institucije, ure|ene javne nabavke i administraciju sposobnu da projekte sprovede od prijave do zavr{etka. Iskustva dr`ava koje su kroz taj proces ve} pro{le pokazuju da upravo tu nastaju najve}i izazovi, navode Vijesti. Poqska je od ulaska u EU povukla 282 milijarde evra, Hrvatska 28,82 milijarde, Rumunija oko 116,1 milijardu, dok je Estonija kroz fondove kohezione politike iskoristila pribli`no 11,3 milijarde evra. Poqska, Estonija, Hrvatska i Ru-

munija danas raspola`u milijardama iz evropskih fondova, ali su, kako su wihovi predstavnici rekli “Vijestima”, do visoke apsorpcije dolazile razli~itim putevima - kroz ulagawe u administrativne kapacitete, digitalizaciju, pripremu zrelih projekata i ja~awe lokalnih vlasti, ali i kroz ispravqawe gre{aka iz prvih godina ~lanstva. Izvr{na direktorka Akcije za socijalnu pravdu (ASP) Ines Mrdovi} upozorava da bi bilo pora`avaju}e da Crna Gora nakon ulaska u EU ne bude u stawu da efikasno povla~i raspolo`iva sredstva. Zbog toga, smatra, dr`avni napori ve} sada moraju biti ozbiqno usmjereni na ja~awe ukupnih kapaciteta, i na centralnom i na lokalnom nivou, kako bi administracija mogla da odgovori brojnim izazovima. Istovremeno }e, kako je dodala, pokazivati i zrelost ukupne administracije da ispuni slo`ene administrativne procedure EU kod povla~ewa novca iz razli~itih programa i projekata.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

pre~i{}avawe otpadnih voda i unapre|ewe sistema upravqawa otpadom. Povodom godi{wice, predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} predstavio je inicijativu „Ekolo{ka dr`ava 2.0”, sa 20 predloga, me|u kojima su progla{ewe @abqaka ekolo{kom prijestonicom, besplatan ulaz u nacionalne parkove za crnogorske dr`avqane, stro`a odgovornost zaga|iva~a, za{tita obale od prekomjrne gradwe i sna`nija za{tita {uma od po`ara.

Ve}e plate u CG od januara

Saslu{an voza~ autobusa u privatnom sektoru rastu prema novom vladinom Crna Gora obele`ila 35 programu „EURO MODEL”, pi{e RTCG. RTCG navodi, i to 1.000 evra - minimalgodina od kada je progla{ena na Kako Crnoj Gori koji je prevozio neto zarada zaposlenih na radnim mestima sa osnovnim i ni`im obrazovawem, 1.250 evra - za ekolo{kom dr`avom |ake na ekskurziju zaposlene na radnim mestima sa sredwim obrazoOd januara sve zarade u Crnoj Gori u javnom i

Crna Gora je obele`ila 35 godina od progla{ewa ekolo{kom dr`avom, suo~ena sa posledicama prekomerne urbanizacije, zaga|ewa i eksploatacije prirodnih resursa, dok Evropska unija tra`i sna`niju primenu ekolo{kih propisa, a predstavnici civilnog sektora upozoravaju da je o~uvawe prirode ostalo u senci ekonomskih i politi~kih interesa. Crna Gora je 20. septembra 1991. godine na @abqaku usvojila Deklaraciju o ekolo{koj dr`avi, obavezav{i se da za{titu `ivotne sredine postavi u temeqe svog razvoja. Taj status potvr|en je i Ustavom, ali su protekle tri i po decenije obele`ili intenzivna izgradwa, posebno na primorju, eksploatacija {uma i rijeka, zaga|ewe vazduha i voda i dugotrajni problemi sa upravqawem otpadom. Ministar ekologije, odr`ivog razvoja i razvoja severa Damjan ]ulafi} rekao je da Crna Gora jo{ nije u potpunosti ispunila uslove koji proizlaze iz wenog ustavnog statusa ekolo{ke dr`ave, ali da napreduje u uskla|ivawu zakonodavstva i sprovo|ewu ekolo{kih politika. ]ulafi} je, me|utim, upozorio da u zemqi i daqe postoji oko 250 nelegalnih odlagali{ta otpada, iako je tokom prethodnog perioda o~i{}eno vi{e od stotinu takvih lokacija. Kao jedan od kqu~nih zadataka naveo je izgradwu postrojewa za

vawem, 1.400 - za zaposlene na radnim mestima sa visokim obrazovawem. Program obuhvata vi{e od 250.000 zaposlenih. Pored ovoga, dodatno pove}awe zarada }e se desiti i ukoliko socijalni partneri prihvate zahtev Vlade da se pove}awe obra~unske vrednosti koeficijenta jednako primeni na javni i privatni sektor. Penzije }e se od 2027. uskla|ivati ~etiri puta godi{we. Aprilske prose~ne penzije }e porasti preko 600 eura. Minimalna penzija }e pre}i cifru od 500 eura, pi{e RTCG. Dodatno, u decembru svaki penzioner dobija dodatnih 100 evra za zimu.

U Osnovnom dr`avnom tu`ila{tvu (ODT) u Bijelom Poqu zavr{eno je saslu{awe voza~a autobusa M.G. (53), dr`avqanina Srbije iz Aleksinca, koji je prevozio |a~ku ekskurziju, nakon ~ega je tu`ilac predlo`io mere nadzora. Voza~ je saslu{an u prisustvu branioca povodom saobra}ajne nezgode koja se dogodila u mestu [titari~ka Rijeka, na magistralnom putu Kola{in–Mojkovac, kada je autobus firme „Eurocompass” sa u~enicima podgori~ke Osnovne {kole „Pavle Rovinski udario u kamenu kosinu, prenele su Vijesti. M.G. koji je vozio autobus, uhap{en je ranije, a sumwi~i se za krivi~no delo „te{ka dela protiv bezbednosti javnog saobra}aja”. „Imaju}i u vidu ~iwenice prikupqene u dosada{wem toku postupka, postupaju}i dr`avni tu`ilac je nadle`nom sudu predlo`io odre|ivawe mera nadzora u ciqu nesmetanog vo|ewa daqeg krivi~nog postupka, kazao je za Vijesti rukovodilac ODT-a u Bijelom Poqu, Vladan \alovi}. Prema nezvani~nim saznawima Vijesti, voza~ nije bio u alkoholisanom stawu, a ta~an uzrok nezgode bi}e poznat tek nakon obavqenih ve{ta~ewa. M.G. ima privremeno boravi{te u Budvi. Na magistralnom putu izme|u Mojkovca i Kola{ina, u mestu [titari~ka Rijeka, sino} oko 20.30 dogodila se saobra}ajna nezgoda kada je autobus budvanskih registarskih oznaka udario u kamenu kosinu. U autobusu se nalazila |a~ka ekskurzija O[ „Pavle Rovinski iz Podgorice, a prema zvani~nim informacijama, povre|eni su vo|a puta Vasilije [arovi}, troje dece i jo{ jedna odrasla osoba.

10 ^etvrtak 24. septembar 2026.

KOSOVO I METOHIJA

SPECIJALNI SUD U HAGU ZA ZLO^INE OVK NA KIM 1998-2000. GODINE OSUDIO ^ETVORICU VO\A TZV. OVK NA UKUPNO 81 GODINA ZATVORA

Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi}

Ta~iju i Krasni}iju po 25 godina zatvora, Veseqiju 18, Selimiju 13

Ta~i, Krasni}i, Veseqi i Seqimi progla{eni su krivim za proizvoqno i nezakonito li{avawe slobode najmawe 385 osoba, okrutno postupawe nad najmawe 49 osoba, mu~ewe vi{e od 303 lica i ubistvo najmawe 96 pritvornika od aprila 1998. do juna 1999. godine Specijalni sud u Hagu osudio je, u sredu 16. septembra, posle tri godine su|ewa, biv{e vo|e OVK Ha{ima Ta~ija i Jakupa Krasni}ija na po 25 godina zatvora, a saoptu`ene Kadrija Veseqija i Rexepa Seqimija na 18, odnosno 13 godina zatvora, proglasiv{i ih krivim za ratne zlo~ine na Kosovu i u Albaniji, 1998-1999. Proces Ta~iju i saoptu`enima po~eo je 3. aprila 2023. uvodnim re~ima tu`ilaca, zastupnika 140 `rtava i branilaca. ^etvorica ratnih lidera OVK su osu|ena za proizvoqno li{avawe slobode, okrutno postupawe, mu~ewe i ubistva desetina Srba, Roma i Albanaca koje je vrh OVK proglasio za kolaboracioniste u pritvorima u 14 op{tina na Kosovu i u dve oblasti u Albaniji od marta 1998. do juna 1999. Sud je Ta~ija, Krasni}ija, Veseqija i Seqimija proglasio krivim za protivpravno hap{ewe najmawe 385 osoba, okrutno postupawe nad najmawe 49 osoba, mu~ewe vi{e od 303 lica i ubistvo najmawe 96 pritvornika. Posle osu|uju}e presude, vi{e od 150

Presuda va`na za vladavinu prava

Tu`iteqka Kimberli Vest pozdravila je osu|uju}e presude protiv Ta~ija, Veseqija, Seqimija i Krasni}ija, oceniv{i ih kao va`ne za vladavinu prava na Kosovu i ~in zakasnele pravde za `rtve. Sudsko ve}e utvrdilo je da svaki od ~etvorice optu`enih snosi individualnu krivi~nu odgovornost za ratne zlo~ine – nezakonito ili proizvoqno hap{ewe i li{avawe slobode, okrutno postupawe, mu~ewe i ubistvo. „Dana{wa presuda, zasnovana iskqu~ivo na ~iwenicama i zakonu, va`na je za odgovornost i vladavinu prava na Kosovu. Sud je potvrdio da nijedan pojedinac, bez obzira na ~in ili politi~ki polo`aj, nije iznad zakona niti izuzet od odgovornosti za te{ke me|unarodne zlo~ine“, izjavila je Vestova.

Masovna okupqawa

Na hiqade qudi bilo je okupqeno, u sredu 16. seprtembra, na trgu u Pri{tini gde su ~ekali odluku sudija u Hagu. Odmah nakon izricawa presude u Specijalnom sudu u Hagu za ~etvoricu visokih predstavnika OVK albanski demonstranti su se okupili ispred zgrade Vlade Kosova nakon {to su mar{irali do kancelarija Euleksa u Kosovu Poqu i tamo protestovali. Oni su kamewem ga|ali zgradu Vlade Kosova. Ispred vlade su bile raspore|ene jake snage kosovske policije. U me|uvremenu, politi~ke stranke na Kosovu pozvale su na smirenost i uzdr`anost.

Protesti Albanaca na Kosovu protiv osude Specijalnog suda u Hagu, koji je osudio lidere OVK na dugogodi{we zatvorske kazne, proglasiv{i ih krivim za ratne zlo~ine na Kosovu i u Albaniji, 1998-1999 `rtava koje su u~estvovale u su|ewu imaju pravo da od osu|enih naplate obe{te}ewe za pretrpqene zlo~ine. Prema presudi, ti zlo~ini bili su po~iweni u okviru udru`enog zlo~ina~kog poduhvata ~iji je ciq bilo preuzimawe kontrole nad Kosovom nasiqem nad svima koje e OVK proglasila protivnicima. Taj ka`wivi ciq, sva ~etvorica osu|enih su, kao kqu~ni ~lanovi Glavnog {taba OVK, osmislila i sprovodila, svesna da to podrazumeva ~iwewe ratnih zlo~ina, u kojima su i sami u~estvovali, a koje nisu spre~ili, niti kaznili, utvrdilo je raspravno ve}e. Presudom je kao dokazano utvr|eno da je „najkasnije od 1994. Glavni {tab OVK” postojao kao „politi~ki i vojni organ” koji je, kao sredstvo za ostvarewe nezavisnosti Kosova, usvojio „vojnu silu i nasiqe nad onima koji su im se suprostavili”. Ta~i, Krasni}i, Veseqi i Seqimi bili su, prema presudi, kqu~ni ~lanovi tog {taba i primewivali „ka`wiva sredstva” za ostvarewe ciqa” - sistematsko i nezakonito li{avawe slobode, zlostavqawe i ubijaweewe svih koje su proglasili za neprijateqe. U Kosovskoj Mitrovici ve}e prisustvo policije zabele`eno je oko glavnog gradskog mosta na Ibru. Od 11 sati na severnoj strani mosta bilo je sedam policijskih vozila i dvadesetak policajaca dok je na samom ulazu mosta sa severne strane bilo uobi~ajeno, kao i do sada, jedno vozilo italijanskih krabiwera. Na ju`noj strani mosta u isto vreme je bilo samo jedno policijsko vozilo. Zamenik regionalnog komandira Kosovske policije Veton Eq{ani izjavio je oko 14 sati u sredu da je situacija na severu Kosova mirna i da trenutno ne postoji bezbednosni rizik. Deo objekta EULEKS-a u Pri{tini zahvatio je, 16. septembra uve~e, mawi po`ar nakon {to su demonstranti prema wemu bacali pirotehni~ka sredstva, saop{teno je iz Kosovske policije. Po`ar je, kako je navedeno, odmah uga{en.

SAD : Po{tujemo presudu

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave saop{tile su da po{tuju presudu Specijalizovanih vije}a protiv Ha{ima Ta~ija, Kadrija Veselija, Jakupa Krasni}ija i Rexepa Selimija i pozvale sve strane da prihvate odluku suda. „Po{tujemo dana{wu presudu Specijalizovanih vije}a Kosova“, rekao je glasnogovornik ameri~kog State Departmenta za Radio Slobodna Evropa. „Pozivamo sve strane da po{tuju odluku suda, izbjegavaju zapaqivu retoriku i nastave raditi na mirnoj i demokratskoj budu}nosti“, rekao je portparol Stejt Departmenta.

„Zajedno su kontrolisali sprovo|ewe ka`wivog ciqa, preuzimali odgovornost za krivi~na dela i kreirali politiku neka`wivosti”, rekao je u opisu presude predsedavaju}i sudija Amerikanac ^arls Smit. Ta~i je, po presudi, „imao kqu~nu ulogu u formulisawu i sprovo|ewu zajedni~kog ciqa, koji je podrazumevao uspostavqawe zatvoreni~kih objekata, otkrivawe pojedinaca koji su smatrani protivnicima OVK, wihovo hap{ewe, li{ewe slobode, i, po potrebi, ubijawe”. Na meti OVK, u skladu sa proklamovanim ciqem, na{li su se Albanci, koji su neosnovano progla{eni za saradnike srpskih vlasti, Srbi i Romi. Po presudi, OVK je u 14 op{tina na Kosovu i u dve oblasti u Albaniji „hapsila i odvodila u pritvore” `rtve „koje nisu u~estvovale u neprijateqstvima” uz neosno-

vane i „na glasinama” zasnovane optu`be da su „srpski kolaboracionisti, {pijuni, izdajnici”. Presudom je utvr|eno da je u pritvorima OVK surovom postupawu bilo podvrgnuto 348 osoba, a da su 303 lica bila mu~ena. Osu|eni imaju pravo da ulo`e `albu na presudu. U kaznu }e im biti ura~unato vreme koje su do sada proveli u pritvoru u Hagu, od 4. i 5. novembra 2020. kada su bili uhap{eni na Kosovu. Presudu je izreklo raspravno ve}e u kojem su, pored predsedavaju}eg sudije Smita iz SAD, ~lanovi bili Kristof Barte iz Nema~ke, Ginel Metro iz [vajcarske i rezervni sudija Fergal Gejnor iz Republike Irske. Su|ewe Ta~iju i saoptu`enima po~elo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tu`ioci su svoj dokazni postupak okon~ali 15. aprila 2025. godine.

SRBI U SVETU

^etvrtak 24. septembar 2026. 11

U DIJASPORI VELIKO INTERESOVAWE ZA IZBORE, ALI I VELIKE RAZDAQINE DO BIRA^KIH MESTA:

Da li }e svi imati priliku da glasaju 25. oktobra FUDBAL SPOJIO SRBE SA OBE STRANE OKEANA:

Odr`ana 33. Srbijada u Indijani Trideset tre}a godi{wa fudbalska Srbijada odr`ana je na terenima u mestu Portix u ameri~koj saveznoj dr`avi Indijani, na oko sat vremena ju`no od centra ^ikaga. Privukla je timove iz raznih mesta u Sjediwenim Dr`avama i Kanadi. „Ba{ je bilo lepo, ovo je moj prvi put da igram na Srbijadi i ba{ je lepo. Svake godine }u tu da do|em”, ka`e Andrej Novakovi} iz Sinsinatija u Ohaju ka`e:

Veliko interesovawe za izbore vlada me|u dr`avqanima Srbije u dijaspori. U velikim zemqama, poput Amerike ili Kanade, problem je udaqenost bira~kih mesta. Zato se gra|ani organizuju ne bi li i bli`e wihovim mestima stanovawa bila otvorena bira~ka mesta. Zakon to i omogu}ava - ali veliko je pitawe da li }e se to i desiti. Velika `eqa da glasaju, velike i razdaqine do najbli`eg bira~kog mesta. „Na{ nadle`an konzulat je ^ikago, {to je, ovako, otprilike ~etiri sata avionom, letom, recimo od Los An|elesa do ^ikaga, tako da je to jako veliko optere}ewe, i vremensko i finansijsko, za bira~a koji bi `eleo da glasa”, ka`e Simona Popovi} iz Los An|elesa. „Nadamo se da ne}e dolaziti u situaciju da nas sve prebacuju za Otavu ili za Toronto. Mislim, to je 6-7 sati putovawa do tamo avionom, druga vremenska zona”, navodi Ivana \or|evi} iz Kanade. Zato tra`e otvarawe novih birali{ta, u - ili bli`e gradovima u kojima `ive. Pokrenuli su i zajedni~ki sajt - informi{u o procedurama za glasawe, bele`e i obave{tavaju o pristiglim prijavama. „U toj zajednici celoj, naravno, ukqu~ena je i cela Severna Amerika: Vankuver, Los An|eles, San Francisko, San Dijego,

Hjuston, uz podr{ku na{ih qudi iz Wujorka i iz Va{ingtona koji ve} imaju, odnosno iz ^ikaga koji ve} imaju izborno mesto u konzulatima ili ambasadi u Va{ingtonu”, ka`e Neboj{a Stankovi}, koji `ivi u Majamiju. „Ja se ne se}am kada je bila ovakva atmosfera, ovakvo uzbu|ewe, ovako pozitivna energija”, tvrdi \or|evi}. Ipak, strahuju da – ukoliko se ne otvori novo bira~ko mesto koje tra`e, mo`da ne}e biti u prilici da glasaju. „Zakonski rok za predaju konzulatu va{e prijave je 3. oktobar, ali to je samo ukoliko ve} postoji bira~ko mesto. A po{to kod nas ne postoji, taj rok je zapravo 24. septembar, {to je jako kratko, i to onda nekako dovodi qude u malo neku situaciju da nisu ba{ ni najboqe razumeli te rokove“, ka`e Popovi}. „Mo`e da se desi da, iako mi je odobreno glasawe u inostranstvu, da se ne otvori bira~ko mesto u Majamiju, i onda ja moram da idem u Va{ington, a mo`da mi

i ne bude dozvoqeno da glasam tamo, jer ne mo`e, po zakonu, ne mo`e da se mewa u tako kratkom roku”, ka`e Stankovi}. Po zakonu - RIK je taj koji donosi odluku o otvarawu bira~kog mesta, ali pravnik Zoran Alimpi} smatra da su male {anse da se tim zahtevima iza|e u susret. „Zavisi od voqe wihove ve}ine. A ja, na`alost, znam da je ta voqa povezana sa tim, sa procenom kojih bira~a ima vi{e na kom bira~kom mestu”, ka`e Alimpi}. Otuda, dodaje sagovornik N1, skenirawe dokumenata i sva pomo} za bira~e u Republici Srpskoj, a spori odgovori na primer u Americi. „Mislim da je ove godine jasno i vlasti da ve}ina tih qudi koji se sada prijavquju za glasawe, a prethodnih godina to nisu radili, da to nisu wihovi glasa~i”, ka`e Alimpi}. Zbog toga ne o~ekuje da }e oni dobiti glasa~ka mesta koja tra`e. U Severnoj Americi ipak i daqe nada da }e bira~ke kutije biti dostupne svima.

Kolo srpskih sestara u ^ikagu proslavilo 111 godina postojawa Obred rezawa slavskog kola~a na proslavi Male Gospojine, slave Kola srpskih sestara pri Sabornom hramu u ^ikagu, obavio je protojerej stavrofor Uro{ Ocokoqi}, uz sve{tenstvo

Doga|aj su ovoga puta obele`ili svojim dolaskom ~lanovi fudbalskog tima DIF iz Kosovske Mitrovice. „Imamo ove godine decu iz Kosovske Mitrovice. To je Fudbalski klub OFK DIF iz Kosovske Mitrovice, dvadeset dvoje dece smo ugostili i to je prvi put”, ka`e Veseqko Stojanovi}, predsednik Srbijade. „Poziv fudbalskog kluba Republika Srpska iz ^ikaga je stigao pre nekih mesec i po dana i verujte da smo se nekako na brzinu organizovali i do{li uz veliku podr{ku svih ovih dobrih qudi. Sre}ni smo {to smo u ^ikagu i prezadovoqni smo”, ka`e Wego{ Bulatovi} iz OFK DIF. „[ta ka`ete na to {to postoji jedan ovakav fudbalski turnir u Americi i svake godine se skupqaju Srbi iz raznih krajeva Amerike i Kanade?” „S obzirom na to da smo iz Kosovske Mitrovice i da smo svesni toga gde mi `ivimo verujte da nas mnogo raduju ovakva okupqawa Srba po svetu”, ka`e Bulatovi}. „^im smo dobili pozivno pismo odmah smo se aktivirali i uputili poziv ameri~koj ambasadi da nam omogu}i u Beogradu prijem i izradu viza. Uspeli smo hvala Bogu u tome, do{li smo ovde, bi}emo devet dana”, ka`e Nemawa Bulatovi}. „Ose}aj je neverovatan ovde, nisam verovao kad su nam rekli da dolazimo ovde”, ka`e jedan od igra~a. „Meni je puno srce, moji su svi sa Kosova tako da ovo bi trebalo da bude neka vrsta tradicije”, ka`e Stefan Veqovi} iz ^ikaga. Fudbal je veoma popularan sport me|u Srbima u Americi i Kanadi i svi o~ekuju da }e se ovaj turnir odr`avati jo{ puno godina.

iz hrama. Otac Uro{ je bio stare{ina ove crkve od 1973. do 1992. godine ali je i danas aktivan u srpskoj zajednici a Kolo srpskih sestara ga smatra po~asnim ~lanom. „Milo mi je da vidim dosta mla|ih osoba danas koje su anga`ovane u radu Kola sestara. To je veoma, veoma va`no”, ka`e otac Uro{. U sve~ano ure|enoj dru{tvenoj sali koja je nedavno renovirana nastupio je i ovda{wi Hor Branko Radi~evi}, predvo|en dirigentom Jelenom Stojakovi}. Protojerej stavrofor Dobrivoje Milunovi} je ~estitao slavu: „Zaista niste mogli lep{i praznik da odaberete, nego upravo ovaj praznik, jer je Presveta Bogorodica idealna majka, na koju svaka majka treba da se ugleda.” Kumovi slave bili su Milutin i Mira \or|evi}, privrednici iz ^ikaga. Mira \or|evi} ka`e da je ro|ena i kr{tena u ^ikagu. Bila je predsednica Kola jedno 5,6 godina i nagla{ava da joj je to bila velika ~ast. Otac joj je iz sela @upawca blizu Beograda, majka je iz Vlasotinca, a suprug iz Topole. „Ja sam celi `ivot provela ovde, u crkvi smo bili mo`da pet do sedam dana u nedeqi i tu sam dru{tvo zbirala a i na{a {kola je bila u kom{iluku gde ima dosta na{ih”, ka`e Mira. Dodeqena su i priznawa ~lanicama Kola srpskih sestara i wihovim familijama. Kolo srpskih sestara ovde pri Srpskom Sabornom Hramu u ^ikagu postoji ve} 111 godina. Naravno, ~lanovi se nadaju da }e trajati jo{ barem toliko vremena.

12 ^etvrtak 24. septembar 2026.

AUSTRALIJA

Australija }e se kandidovati za mesto u Savetu bezbednosti UN od 2029. godine PUT DUG 25 HIQADA KILOMETARA DO PORODI^NIH KORENA:

Motorom od Australije do Para}ina da bi videla rodno mesto Nekada nas `ivot odvede hiqadama kilometara daleko, ali veze sa mestom porekla ostaju neraskidive. Xejmi Miki}, Australijanka srpskog porekla, stigla je ovih dana u Para}in – grad iz kog su potekli weni roditeqi. Nakon vi{emese~ne avanture i pre|enih vi{e od 25 hiqada kilometara na motoru sa suprugom, Xejmi je tokom velikog putovawa kroz Aziju i Evropu posetila rodni kraj svoje porodice. Glavni motiv za dolazak u Para}in bila je `eqa da prvi put u`ivo vidi ku}u u kojoj su joj `iveli roditeqi i neposredno upozna sredinu o kojoj je do sada slu{ala samo iz pri~a. O svojim utiscima govorila je na solidnom srpskom jeziku, koji uspe{no ~uva iako je ro|ena i odrasla u Australiji. O porodi~nim korenima i Xejminom dolasku govorio je wen stric, Srboqub Raji}, nekada{wi radnik Fabrike {tofa u Para}inu. Raji}, koji je i sam deo `ivota proveo radno u Australiji, a potom `iveo u [vedskoj i Izraelu, podelio je radost zbog wenog prvog susreta sa porodi~nom pro{lo{}u. Iako je razlika izme|u Australije i Srbije velika, Xejmi isti~e da joj se Para}in i celokupna atmosfera izuzetno dopadaju. Dinami~no putovawe, obele`eno stalnim promenama predela, kultura, hrane i vremenskih uslova, dobilo je u Srbiji posebnu dimenziju koju nijedna druga destinacija nije mogla da pru`i. Sna`an utisak koji su na wu ostavili rodni kraj, porodica i lokalno stanovni{tvo ve} je pokrenuo planove za budu}nost. Xejmi najavquje da bi u Para}in mogla ponovo da do|e ve} naredne godine.

POSLE POGIBIJE PLIVA^A U NAPADU AJKULE U ZAPADNOJ AUSTRALIJI

Australijski premijer Entoni Elbanizi izjavio je da }e se ta zemqa kandidovati za jedno od nestalnih mesta u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija za period 2029-2030. godine. Elbanizi je rekao da bi Australija, ~iji je posledwi dvogodi{wi mandat u Savetu bezbednosti zavr{en 2014. godine, ukoliko bude izabrana, mogla da u~estvuje u oblikovawu globalnih odgovora na pitawa koja su va`na za Australijance, preneo je Rojters. „Mi mo`emo da imamo uticaja na svet, i to je ono {to `elim da vidim da Australija radi”, rekao je Albaneze novinarima u Wujorku, na marginama godi{weg okupqawa svetskih lidera u Generalnoj skup{tini UN. On je rekao da o~ekuje „veoma sna`nu podr{ku” pacifi~kih ostrvskih dr`ava i zemaqa jugoisto~ne Azije, dodaju}i da }e wegovi „jaki” odnosi sa svetskim liderima pomo}i Australiji u kandidaturi.

Elbanizi je naveo da }e ubrzani razvoj ve{ta~ke inteligencije i posledice klimatskih promena biti me|u najve}im globalnim izazovima do kraja ove decenije, zbog ~ega bi, kako je rekao, bilo u nacionalnom interesu Australije da bude zastupqena u Savetu bezbednosti UN. Australija i Finska su kandidati za jedno od dva mesta koja su za period 2029-2030. namewena grupi Zapadna Evropa i ostali.

AUSTRALIJSKA VLADA ODBACILA IDEJU „PRIDRU@ENOG” ^LANSTVA U EU:

Fokus je na trgovinskom sporazumu Odmah nakon {to je Evropska unija pozvala Kanadu da postane pridru`eni ~lan, {to potencijalno otvara put i drugim udaqenim zemqama da se pridru`e u sli~nom

EU–Australija „koji }e nas jo{ vi{e pribli`iti”. „Ovaj sporazum koji se de{ava jednom u generaciji na{im poqoprivrednicima, izvoznicima, proizvo|a~ima i predu-

statusu, australijska vlada se oglasila o sopstvenim perspektivama.

ze}ima daje pristup 27 zemaqa EU i 450 miliona potro{a~a”, rekao je portparol i dodao: „Australija je trgovinska nacija i u vreme globalne nesigurnosti, produbqivawe trgovinskih partnerstava ima ekonomskog smisla”. Portparol vlade Novog Zelanda je u izjavi za Rojters tako|e pojasnio da „nije bilo razgovora sa EU o tome da Novi Zeland postane asocijativni ~lan”. Ovo sledi vest da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otvorila vrata

Zapadna Australija odobrila odstrel ajkule koja je ubila pliva~a Ministarka ribarstva australijske savezne dr`ave Zapadna Australija Xeki Xarvis izjavila je da je dala ovla{}ewe slu`benicima za ribarstvo da „uni{te ajkulu” koja bude identifikovana da je ubila pliva~a na pla`i Sorento, oko 20 kilometara od Perta. Xarvis je kazala da je takvu narednu dala nakon {to je policija za kontrolu vode rano jutros „pozitivno identifikovala ajkulu ume{anu u incident”, u kome je ubijen pliva~ Greg O’Nil. Ministarka je rekla da je ovlastila slu`benike za ribarstvo da „uni{te ajkulu” ako mogu da je uhvate, zbog „izuzetnih okolnosti” napada i „opasnosti koju predstavqa ajkula”. Prema wenim re~ima, to je prvi put za deset godina da je takva naredba izdata u Zapadnoj Australiji. Xarvis je kazala i da }e se pove}ati upotreba dronova i obele`avawa, kako bi se od ajkula za{titili posetioci pla`a. Telo Grega O’Nila, koga je na popularnoj pla`i ubila ajkula, jo{ nije na|eno a vlasti su saop{tile da }e pla`e du` obale dr`ave, ukqu~uju}i i onu u glavnom gradu Pertu, ostati zatvorene najmawe do sutra, dok se nastavqa potraga za ajkulom. Svedok doga|aja, Xeki Rapai} je za ABC rekla da su dva mu{karca plivala, ali da se samo jedan vratio na obalu, i da je mogla da vidi „lokvu krvi” u vodi, dok je drugi svedok rekao da je video kako ajkula ~oveka „baca okolo kao ribu”. Ove godine u Australiji je bilo pet smrtonosnih napada ajkula.

Grupe Azija-Pacifik, Afrika i Latinska Amerika i Karibi tako|e }e predlo`iti svoje kandidate. Savet bezbednosti UN ima 10 nestalnih ~lanica, od kojih se pet bira svake godine. O~ekuje se da }e tajno glasawe za nestalne ~lanice za period 2029-2030. biti odr`ano 2028. godine. Stalne ~lanice Saveta bezbednosti su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Kina, Francuska, Rusija i Ujediweno Kraqevstvo.

U izjavi za Euronews, australijska vlada je odgovorila na nagove{taj predsednice Evropskog parlamenta Roberte Mecole da bi Australija i Novi Zeland tako|e mogli biti pozvani da postanu „asocijativni ~lanovi” Evropske unije. Iako odnos Australije sa EU „nikada nije bio ja~i ni va`niji”, portparol je rekao da se Kanbera fokusira na finalizaciju trgovinskog sporazuma

Kanadi da postane asocijativni ~lan EU u svom zna~ajnom govoru o stawu Unije u Strazburu u sredu. Pregovori o trgovinskom sporazumu EU–Australija zakqu~eni su pro{log marta. Me|utim, obe strane jo{ moraju da pro|u proces ratifikacije, koji bi mogao biti ote`an zbog zabrinutosti poqoprivrednika na obe strane oko kvota za meso predvi|enih sporazumom. Sporazum predvi|a kvote za osetqive proizvode, ukqu~uju}i australijsku govedinu (30.600 tona) i ov~etinu/jagwetinu (25.000 tona) godi{we. Ali poqoprivrednici u EU se `ale da se te kvote dodaju na preferencijalni pristup dat u drugim trgovinskim sporazumima, kao {to je sporazum sa Merkosurom, dok je australijski sektor govedine tra`io oko 50.000 tona. Sporazum je nai{ao i na zna~ajan otpor australijske opozicije, a koalicija Liberala i Nacionalne partije pozvala je australijskog ministra trgovine Dona Farela da ponovo pregovara. Australija je drugi najve}i izvoznik govedine na svetu, posle Brazila. Pregovori izme|u Brisela i Kanbere ranije su prekinuti 2023. zbog neslagawa oko poqoprivrednih kvota.

AUSTRALIJA

[TA MO@E PO]I PO ZLU:

Olimpijske igre u Brizbejnu me|u krokodilima i zmijama

^etvrtak 24. septembar 2026. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

Ako su Australijanci zabrinuti, mo`da bi trebalo i ostatak planete da bude. Olimpijski zvani~nici u toj zemqi, posle dugog procesa, doneli su kona~nu odluku i odobrili predlog da reka Ficroj u centralnom Kvinslendu bude doma}in takmi~ewa u veslawu, paraveslawu, sprintu u kajaku i kanuu, parakajaku i parakanuu na Olimpijskim igrama 2032. godine u Brizbejnu. „Ficroj je polo`io sve testove sa najvi{im ocenama. Sada je zvani~no – odluka je doneta i potvr|ena“, rekao je premijer Kvinslenda Dejvid Krizafuli u parlamentu i dodao da je Me|unarodni olimpijski komitet zavr{io procenu staze. Podr{ku su potvrdili i Svetska vesla~ka federacija. Za{to je to zabrinulo Australijance? Pa, izme|u ostalog, reka Ficroj poznata je po velikom broju krokodila i zmija otrovnica, ali i kao slo`eni vodeni sistem koji ume da se izlije na lokalna

sela i gradi}e. Tokom jedne od poplava zabele`eni su snimci dronovima na kojima krokodili odvla~e ku}ne qubimce i doma}e `ivotiwe u dubine Ficroja. „Reka Ficroj je stani{te krokodila“, podse}aju australijski mediji. „Ipak, najve}u zabrinutost izazvale su wene sna`ne struje i brojni virovi, zbog ~ega postoji bojazan da mo`da ne}e ispuwavati standarde za regate Svetske vesla~ke federacije.“ Na nedavnom sastanku, vesla~ki savezi Velike Britanije, Novog Zelanda i Nema~ke navodno su organizatorima Igara 2032. godine izrazili zabrinutost zbog regularnosti takmi~ewa, bezbednosti i odr`ivosti lokacije. U otvorenom pismu, 542 aktivna i biv{a vesla~a zatra`ila su da se takmi~ewa odr`e na drugom mestu. Bez uspeha! „Ficroj ima dovoqno prostora za stazu punog me|unarodnog standarda na deonici dugoj 2,7 kilometara, {to pru`a sasvim dovoqno prostora za standardnu

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

vesla~ku trku na 2.000 metara“, rekao je zamenik premijera Kvinslenda Xarod Blixi. Vlada ove australijske dr`ave saop{tila je da je MOK odobrio stazu na mirnoj vodi nakon sveobuhvatne i nezavisne tehni~ke procene koju su sproveli „me|unarodno priznati stru~waci za po-

morsko in`ewerstvo“. „Sada znamo da reka Ficroj mo`e da obezbedi ravnopravne uslove za takmi~ewe tokom ~itavih Igara“, rekao je u saop{tewu Francuz @an-Kristof Rolan, predsednik Svetske vesla~ke federacije. [ta da ka`emo, osim sre}no.

AUSTRALIJA MEWA PRAVILA:

Studenti }e u Australiju bez partnera i dece Strani studenti vi{e ne mogu da povedu porodicu Australijska vlada priprema veliko poo{travawe migracione politike prema stranim studentima, prema kojem ve}ina wih vi{e ne}e mo}i da tokom studija dovodi supru`nike, partnere i decu u Australiju, dok }e istovremeno biti ote`ano produ`avawe privremenih viza i prelazak sa jedne vrste vize na drugu. Ministar unutra{wih poslova Toni Burk trebalo bi da predstavi paket novih mera kojima vlada `eli da smawi neto migraciju sa pribli`no 300.000 qudi godi{we na oko 225.000 do 2028. godine. Prema informacijama australijskog javnog servisa ABC, jedna od najzna~ajnijih promena odnosi}e se upravo na me|unarodne studente, koji }e prema novim pravilima u najve}em broju slu~ajeva morati sami da dolaze u Australiju. Do sada su supru`nici i partneri me|unarodnih studenata mogli da dobiju odgovaraju}e vize i rade u Australiji, dok je studentima bilo omogu}eno da sa sobom povedu i maloletnu decu. Vlada

sada namerava da znatno ograni~i takvu praksu. Tokom 2025. godine izdato je vi{e od 337.000 studentskih viza, me|u kojima oko 45.000 ~lanovima porodica studenata, navode australijski mediji. NA UDARU I „SKAKAWE” SA VIZE NA VIZU Nova migraciona politika ne}e biti ograni~ena samo na ~lanove porodica stranih studenata. Kanbera planira da poo{tri pravila za privremene migrante koji po isteku jedne vize poku{avaju da ostanu u zemqi prelaskom na drugu, {to australijske vlasti ozna~avaju kao „visa hopping”. Posebna pa`wa bi}e usmerena na slu~ajeve u kojima strani studenti nakon zavr{etka jednog programa upisuju nove kurseve samo kako bi produ`ili boravak u Australiji. Vlada tako|e `eli da smawi broj osoba koje ostaju u zemqi nakon isteka vize i da poja~a kontrolu migranata koji podnose zahteve za druge oblike boravka kako bi produ`ili ostanak. Prema najavqenom planu, vlasti }e poku{ati da smawe broj privremenih viza, kojih je u Australiji posledwih godina bilo oko tri miliona.

CIQ – 225.000 MIGRANATA Burk bi trebalo da predstavi mere kojima vlada premijera Entonija Elbanizija `eli da neto prekookeansku migraciju postepeno spusti na oko 225.000 qudi godi{we do finansijske 2027/28. godine. Promene dolaze u trenutku kada je pitawe migracija postalo jedna od va`nijih tema australijske unutra{we politike. Stranka Jedna nacija Polin Hanson zala`e se za znatno ve}e smawewe privremene migracije i predlo`ila je

smawewe broja privremenih viza za oko 750.000 tokom tri godine. Vlada odbacuje tako o{tre rezove, uz obrazlo`ewe da bi mogli da izazovu nedostatak radnika u zdravstvu, gra|evinarstvu, poqoprivredi i drugim sektorima. Australijski univerziteti i poslovna udru`ewa istovremeno upozoravaju da bi naglo smawivawe broja stranih studenata i migranata moglo da pogodi visoko obrazovawe i tr`i{te rada, dok vlada tvrdi da novi sistem treba da omogu}i precizniju kontrolu migracionih tokova i spre~i zloupotrebu privremenih viza.

9366 9299

14 ^etvrtak 24. septembar 2026.

AUSTRALIJA

Senator Anti} u ofanzivi

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Na{e gore list, senator Aleks Anti} (eng. Alex Antic – Aleks Entik) je pro{le subote izabran za predsednika Liberalne stranke u Ju`noj Australiji. 51-godi{wi senator Anti} je srpskog porekla, ro|en u Adelejdu od oca Ratomira Rala Anti}a i majke Viki Anderson. Wegov otac je emigri-

Senator Aleks Anti} pobedio je Nikolu ^entofanti, liderku poslani~ke grupe u Gorwem domu parlamenta Ju`ne Australije, u trci za mesto predsednika dr`avnog ogranka Liberalne stranke, nakon glasawa partijskih delegata, rezultatom 119 prema 73 glasa. Ova unutarpartijska funkcija je po svojoj prirodi sli~na ulozi predsednika upravnog odbora kompanije, jer podrazumeva nadzor nad pripremama za izbornu kampawu i utvr|ivawe dnevnog reda sastanaka. Senator Anti}, koji na mestu predsednika dr`avnog ogranka stranke smewuje senatorku Liju Blajt, ranije je obe}ao da }e ~lanovima stranke omogu}iti ve}i uticaj na kreirawe partijske politike. Gospo|a ^entofanti, konzervativac koja ne pripada Anti}evoj struji, imala je podr{ku kako umerenih ~lanova, tako i konzervativaca koji su

Senator Aleks Anti} rao u Australiju 1957. godine, a kasnije je kao ~uveni doktor bio dugogodi{wi direktor grudne hirurgije u Kraqevskoj bolnici u Adelejdu. Senator Anti} je nakon {to je izabran u svom prvom govoru u Parlamentu 2019. godine, ponosno istakao svoje srpsko poreklo. Tada je u tom govoru pomenuo i svog ro|enog brata ~uvenog doktora i profesora Nika Anti}a, koji je preminuo 2016. godine. Senator Anti} je zavr{io prava, istoriju i politiku a pre nego {to je u{ao u politiku kao odbornik u Ve}u Adelejda (2014-18) bio je vrlo uspe{an advokat. Od samog po~etka zala`e se za slobodu govora i izbora. Pripada krajwe desnom krilu Liberalne stranke i uvek odlu~no i principijelno brani svoje stavove. Branio je javno i najve}eg srpskog i svetskog tenisera Novaka \okovi}a, tokom „Novakove sage“ kada je na{em asu odbijena viza na melburnskom aerodromu zbog kovid vakcinacije 2022. godine. Odlu~no se protivio obaveznoj vakcinaciji i poku{avao da u parlamentu podigne svoj glas protiv ugro`avawa qudskih sloboda u Australiji. Sa malobrojnom parlamentarnom delegacijom 2023. godine posetio je Sjediwene Ameri~ke Dr`ave kada su zajedno tra`ili povla~ewe zahteva za ekstradiciju i pu{tawe na slobodu Xulijana Asan`a iz britanskog zatvora. Tom prilikom se sastao i sa Donaldom Trampom, koji se tada tek pripremao za ponovni ulazak u Belu ku}u.

`eleli da spre~e Anti}ev izbor za predsednika. Me|utim, wegova podr{ka me|u oko 200 delegata Dr`avnog saveta stranke rezultat je ozbiqne petogodi{we kampawe za privla~ewe novih ~lanova koju je Anti} predvodio u lokalnim ograncima stranke. Dr`avni direktor Liberalne stranke Aleks Hajd potvrdio je izbor senatora Anti}a za predsednika u subotu ujutru. „Novi predsednik }e uskoro sazvati dr`avni izvr{ni odbor i svi se radujemo po~etku rada”, izjavio je Hajd. Senator Anti} jo{ uvek nije komentarisao svoj izbor za predsednika stranke, a medijima nije bilo dozvoqeno prisustvo toku godi{we skup{tine Liberalne stranke Ju`ne Australije. U obra}awu delegatima pre sastanka, napisao je da }e „vratiti ~lanovima ovla{}ewa u kreirawu politike” ukoliko bude izabran za predsednika. „Potrebno nam je ekonomsko delovawe po pitawu inflacije, stambenog zbriwavawa i energetike, bez dogmi o takozvanoj „neto nultoj emisiji“ (net-zero), a moramo se zalagati i za kulturno nasle|e ove zemqe”, napisao je Anti}. „Tako|e, izazov koji predstavqa stranka „Jedna nacija“ (One Nation) moramo shvatiti kao ozbiqno upozorewe. „Ne tako {to }emo kopirati svaki stav te stranke, ve} tako {to }emo dokazati da Liberalna stranka ponovo mo`e biti nosilac vrednosti zbog kojih su bi-

ra~i `eleli da glasaju za „plave“ (liberale).” Senator Anti}, predvi|a da }e Koalicija i stranka „Jedna nacija” morati da sara|uju na slede}im izborima kako bi porazile Laburisti~ku stranku. Time je postao najvi{i zvani~nik liberala koji je pozvao na aktivnu saradwu izme|u jedne establi{mentske stranke desnog centra i populisti~kog rivala koji te`i da postane dominantna snaga na desnici. Wegove izjave usledile su dan nakon {to je poslanik „Jedne nacije” Barnabi Xojs rekao da je razgovarao sa „veoma visokim zvani~nicima liberala” o pru`awu podr{ke Koaliciji (u smislu izglasavawa buxeta i poverewa vladi) ukoliko lider opozicije Angus Tejlor osvoji dovoqno mesta za formirawe mawinske vlade na slede}im izborima – {to je, prema sada{wim anketama, malo verovatan scenario. Konzervativni mo}nici u Kanberi su u zategnutim odnosima sa Anti}em i strahuju da on nastoji da uspostavi ~vr{}e veze sa „Jednom nacijom”; sa tom strankom, odnosno wenom saveznom liderkom Polin Henson i liderom na nivou dr`ave Korijem Bernardijem, sa kojima Anti} neguje dobre odnose. Od pobede u subotu, Anti} izbegava razgovor sa mejnstrim medijima, koje ina~e uglavnom odbacuje. Anti} se ranije pozvao na najnovije istra`ivawe „Newspoll-a”, prema kojem Koalicija ima podr{ku od 19 odsto, kao na dokaz da je „Jedna nacija” tu da ostane i da je za Koaliciju besmisleno da upu}uje „povremene kritike” na ra~un Hensonove. „Realnost je takva da }e, po svemu sude}i, morati da do|e do nekog vida razumevawa, neke vrste saradwe”, rekao je on. „Politi~ka realnost nala`e da }e morati da postoji nekakav dogovor, u odre|enom formatu, izme|u Liberalne stranke i „Jedne nacije“ – kako bi se, po mom mi{qewu, formirala vlada.” „To je moj li~ni stav, a ne stav Liberalne stranke.” Anti} je naglasio da je Tejlor na dobrom putu kada je re~ o o`ivqavawu Liberalne stranke. Senator – koji aktivno vodi kampawu protiv vakcinacije protiv gripa, istovremeno pru`aju}i podr{ku Malkolmu Robertsu i kritikuju}i ovla{}ewa dodeqena obave{tajnoj slu`bi ASIO – izjavio je nedavno da bi Koalicija trebalo da u~i na primeru na~ina na koji su laburisti koristili Zelene kako bi obezbedili podr{ku za svoj zakonodavni program. Bez obzira na to da li }e liberali u Kanberi prihvatiti ove ~iwenice na koje senator Anti} mudro ukazuje, jasno je da su wegovi stavovi u nezaustavqivoj ofanzivi. To sve vi{e shvataju i ~lanovi Liberalne stranke a najnoviji rezultati me|ustrana~kog glasawa u Ju`noj Australiji to nedvosmisleno pokazuju.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

maksimalno 40 kilograma

AUSTRALIJA

^etvrtak 24. septembar 2026. 15

MAJKA (45) NO@EM IZBOLA SVOJE TROJE DECE U AUSTRALIJI:

Petogodi{wak preminuo, jo{ troje u kriti~nom stawu Australija uvela NASAMS u punu operativnu upotrebu Kopnena vojska Australije proglasila je 9. septembra 2026. sistem NASAMS potpuno operativnim, ~ime je nova kopnena PVO zvani~no spremna za podr{ku operacijama Australijskih odbrambenih snaga. Re~ je o zavr{noj fazi uvo|ewa sistema u okviru programa SRGBAD. Prva operativna jedinica koja je dobila sistem je 16. puk Kraqevske australijske artiqerije iz Vudsajda u Ju`noj Australiji. Jedinica je pre progla{ewa pune operativne sposobnosti pro{la bojeva ga|awa i kvalifikacionu obuku. NOVA KOPNENA PVO AUSTRALIJE NASAMS je namewen za otkrivawe, pra}ewe i uni{tavawe krstare}ih raketa, aviona, helikoptera i dronova. Sistem je deo {ire australijske mre`e protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane, koja ukqu~uje brodove i lova~ku avijaciju. Australijska konfiguracija spaja norve{ki NASAMS sa doma}im radarima CEA Technologies, sistemima CEATAC i CEAOPS sa aktivnim elektronskim skenirawem. Lanseri su postavqeni na oklopna vozila Hawkei, dok je za opti~ko pra}ewe dawu i no}u ugra|en Raytheon AN/AAS-52 Multispectral Targeting System. ZAMENA ZA RBS-70 I OSLONAC NA DOMA\U INDUSTRIJU Novi sistem zamewuje starije prenosne PVO rakete RBS-70. Naoru`awe ~ine rakete AIM-120 AMRAAM i Sidewinder, iste presreta~ke rakete koje koriste australijski i savezni~ki borbeni avioni. Glavni izvo|a~ programa SRGBAD je Raytheon Australia u okviru programa LAND 19 Phase 7B, dok je NASAMS zajedni~ki razvijen sa norve{kom kompanijom Kongsberg Defence & Aerospace. Centri za upravqawe vatrom proizvedeni su u Australiji, a vrednost programa iznosi oko 2,5 milijardi australijskih dolara. Broj baterija i lansera koje }e 16. puk kona~no dobiti nije objavqen, ali se o~ekuje da jedinica u punoj formaciji ima dve baterije. Odr`avawe sistema ve} je vezano za ugovore sa kompanijama CEA Technologies i Raytheon Australia.

VRATIO SE XULIJAN ASAN@:

]utao je 8 godina! Xulijan Asan`, australijski novinar i aktivista, najpoznatiji po aferi „Wikileaks”, vratio se u javni `ivot posle 8 godina pauze. Sve je po~elo kad je X nalog „Wikileaks” objavio fotografiju Asan`a, uz re~i „Vratio se”. Asan` je zatim retvitovao ovu poruku, uz sopstvenu „Vratio sam se”. Posle toga, reaguju}i na objavu Polymarketa, da se vratio posle dve godine, Asan` je napisao: „8 godina, polymarkete. Posledwi tvit 2018. Od tada nalogom upravqaju qudi iz kampawe za moje osloba|awe kao ”Defend Assange”. KO JE XULIJAN ASAN@? Ro|en je 3. jula 1971. godine u gradu Taunsvil u Australiji. U mladosti je bio programer i haker. Postao je poznat kao borac za slobodu informacija i aktivista. [TA JE VIKILIKS? Asan` je 2006. godine osnovao sajt Vikiliks. Ovaj sajt slu`i za anonimno objavqivawe procurelih, poverqivih i tajnih dokumenata. Godine 2010. objavili su veliki broj tajnih vojnih i diplomatskih depe{a Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. PRAVNA BORBA I OSLOBA\AWE Zbog objavqivawa tajnih podataka, SAD su tra`ile wegovo izru~ewe radi su|ewa. Proveli su ga kroz godine pravne borbe i izolacije, ukqu~uju}i boravak u ambasadi Ekvadora u Londonu. Proveo je pet godina u zatvoru u Londonu pre nego {to se nagodio sa ameri~kim vlastima 2024. godine. Pu{ten je na slobodu i vratio se u Australiju.

Policija je saop{tila da veruje da je `ena (45) sama sebi nanela povrede. Ona je prona|ena sa te{kim povredama nakon {to su biciklisti koji su prolazili tim podru~jem nai{li na mesto doga|aja. Oni su poku{ali da pru`e pomo} i pozvali hitne slu`be, ali je petogodi{we dete preminulo pre dolaska lekara. Jedna od svedokiwa, Xuli Sakara, rekla je da je me|u povre|enom decom i beba, prenosi The Guardian. „Videla sam `enu kako le`i u `buwu i bebu u sedi{tu, dok

je druga `ena poku{avala da joj pomogne. Sa druge strane bilo je jo{ jedno dete. Nisam odmah shvatila da ih je troje, svi su samo poku{avali da pomognu”, rekla je ona. MAJKU ^EKA OPTU@NICA ZA UBISTVO Zamenik policijskog komesara Novog Ju`nog Velsa, Piter Mekena potvrdio je da je povre|ena `ena majka dece i najavio da }e protiv we biti podignuta optu`nica za ubistvo ukoliko se oporavi od povreda opasnih po `ivot. „Verujemo da je sama sebi na-

nela povrede”, rekao je Mekena, dodaju}i da je istraga tek u po~etnoj fazi. Prema dosada{wim informacijama, incident se dogodio na ulazu u praznu parcelu u blizini vatrogasnog puta u mestu Valley Heights, gde je `ena prethodno parkirala automobil. Policija veruje da se sve dogodilo upravo na toj lokaciji. „Izgleda da je lokacija izabrana nasumi~no. Nemam obja{wewe za{to je odabrala ba{ to mesto“, rekao je Mekena. Otac dece je obave{ten o tragediji, a u trenutku doga|aja bio je na poslu.

POLICAJCI ZAUSTAVQAJU VOZA^E - KO NADUVA NULA PROMILA, DOBIJA NOVAC NA LICU MESTA!

Umesto kazne, po 20 dolara u xep! Nesvakida{we i prili~no {okantne vesti sti`u nam iz Zapadne Australije, gde je lokalna policija odlu~ila da promeni taktiku u borbi protiv vo`we pod dejstvom alkohola! U periodu velikih finalnih utakmica australijskog fudbala i po~etka {kolskog raspusta, policijska uprava u Zapadnoj Australiji, pokrenula je akciju kakva se retko vi|a na svetskim saobra}ajnicama - voza~ima koji su potpuno trezni na licu mesta dele nov~ane nagrade! Celog septembra, kada je temperatura i uzbu|ewe zbog fudbalskih okr{aja na vrhuncu, policajci na kontrolnim punktovima treznim voza~ima uru~uju poklon vau~ere u vrednosti od 20 australijskih dolara, oko 1.500 dinara. Pravo na ovu nov~anu nagradu imaju svi voza~i koji nisu napravili nikakav saobra}ajni prekr{aj i ~iji alko-test poka`e ~istu nulu! Planirano je da se u akciji podeli ukupno 100 vau~era, ~ija je ukupna vrednost pribli`no 2.000 australijskih dolara. KAKO FUNKCIONI[E OVA „NAGRADNA IGRA”? Iza ove nesvakida{we ideje stoji lokalni komitet za bezbednost na putevima, dok je fi-

nansijska sredstva obezbedila organizacija koja pru`a stru~nu podr{ku osobama sa problemima zavisnosti od alkohola i droga. Ciq organizatora je jednostavan: pozitivnom stimulacijom skrenuti pa`wu na bezbednost u saobra}aju u periodu kada se saobra}aj zbog sportskih de{avawa drasti~no poja~ava, a rizik od te{kih uli~nih nesre}a raste.

im otme novac. Drugi nagla{avaju da stvarni efekat na smawewe opijawa za volanom tek treba detaqno da se istra`e.

Me|utim, ovaj nesvakida{wi eksperiment izazvao je podeqene reakcije me|u kriminolozima i stru~wacima za saobra}aj. Dok jedni smatraju da ovakav potez drasti~no popravqa imix policije i gradi znatno ve}e poverewe me|u gra|anima koji vi{e ne posmatraju organe reda iskqu~ivo kao nekog ko `eli da

no sna`an uticaj na promene u pona{awu voza~a. Upravo na tom principu i po~iva kampawa. Iz policije Zapadne Australije napomiwu da ovo nije zvani~ni program na dr`avnom nivou, iako su sli~ne, eksperimentalne akcije ranije ve} sprovo|ene sa velikim uspehom u pojedinim delovima te australijske dr`ave.

POPRAVQAWE IMIXA POLICIJE ILI STVARNE PROMENE? Ipak, pojedine studije pokazuju da trenutna pozitivna povratna informacija (nagrada na licu mesta) mo`e da ima izuzet-

16 ^etvrtak 24. septembar 2026.

ZAJEDNICA

DIJASPORA KAO MOST:

Kako zajednice povezuju Australiju, G [ta povezuje o~uvawe gr~kog jezika u dijaspori sa ve{ta~kom inteligencijom, medicinskim tehnologijama, ~istom energijom i evropskim fondovima za istra`ivawe? Odgovor je saradwa, izme|u zajednica, univerziteta, istra`iva~a, umetnika i privrede. Na Univerzitetu Novog Ju`nog Velsa u Sidneju od 6. do 11. septembra odr`an je 12. Me|unarodni letwi univerzitet „Gr~ki jezik, kultura i mediji“, pod nazivom „Gr~ki jezik u Australiji: od se}awa ka budu}nosti“. [estodnevni program okupio je profesore, istra`iva~e, nastavnike, novinare, umetnike, predstavnike zajednice i poslovne lidere iz Australije, Gr~ke i drugih zemaqa. Razgovaralo se o budu}nosti gr~kog jezika u Australiji, obrazovawu novih generacija, ulozi medija, digitalnim tehnologijama, identitetu dijaspore i mogu}nostima me|unarodne akademske i privredne saradwe. PRIVREDA KAO PARTNER KULTURE I OBRAZOVAWA Najva`niji segment ~itave konferencije iz ugla poslovnog umre`avawa odr`an je u petak, 11. septembra, od 9 do 11 ~asova. Zvani~ni okrugli stolovi poslovnih lidera trajali su od 9.30 do 11 ~asova, nakon ~ega je usledilo industrijsko i institucionalno umre`avawe. Dve uzastopne diskusije bile su posve}ene ulozi preduzetni{tva u o~uvawu gr~kog jezika u Australiji, ali su razgovori obuhvatili i {ira pitawa odnosa Australije i Evrope, program „Horizont Evropa“, istra`ivawa, inovacije, trgovinu i investicije. Ovaj deo programa osmislio je i organizovao Konstantinos Sguras, suosniva~ i rukovodilac za me|unarodne odnose organizacije Unity in Philia i predsednik organizacije Professionals in International Trade. Poslovni program sponzorisala je Australijsko-srpska privredna komora, Australian Serbian Commerce Chamber. Komoru je predstavqala dr Nina Markovi}-Haze, dok je me|u wenim ~lanovima na skupu bila i kompanija Solve Migration, migraciona firma sa sedi{tem u Sidneju.

u~estvovale su u 239 projekata programa „Horizont Evropa“, uz stopu uspeha prijava od 24,39 odsto. Do sada su australijski partneri uglavnom morali sami da finansiraju svoje u~e{}e ili da se oslawaju na ograni~ene izuzetke. Pridru`ivawe }e im omogu}iti neposredniji pristup evropskom finansirawu. Evropska komisija ocewuje da se time formalizuje nau~no partnerstvo koje ve} daje zna~ajne rezultate.

U~e{}e Australijsko-srpske privredne komore na konferenciji posve}enoj gr~kom jeziku nosilo je {iru poruku. Dijasporske organizacije ne moraju da deluju samo unutar granica sopstvenih zajednica. One mogu da povezuju stru~wake, kapital, institucije i ideje iz razli~itih delova Evrope sa australijskim i azijsko-pacifi~kim tr`i{tem. Panel je pokazao i da o~uvawe jezika nije iskqu~ivo pitawe kulture. Jezik i kulturno razumevawe mogu da budu osnova za poslovne veze, studentske razmene, zajedni~ke istra`iva~ke projekte, privla~ewe investicija i stvarawe dugoro~nih odnosa izme|u mati~nih zemaqa i wihovih zajednica u Australiji. EVROPSKA KOMPANIJA KAO PRIMER PRAKTI^NOG POVEZIVAWA Me|u kompanijama koje su doputovale iz Evrope bila je i PROVERNA Group, grupacija sa sedi{tem u Gr~koj, predstavqena kao primer na~ina na koji evropske kompanije mogu da razvijaju partnerstva sa Australijom i {irim azijsko-pacifi~kim regionom. Kompanija razvija investicione i institucionalne platforme u oblastima nekretnina, energetike i infrastrukture, hrane i pi}a, digitalne infrastrukture i drugih sektora realne ekonomije.

U wenoj prezentaciji istaknut je potencijal „dvosmerne kapije“ izme|u Australije, Gr~ke, Evrope i azijsko-pacifi~kog regiona. Prema tom modelu, Gr~ka mo`e da bude strate{ka polazna ta~ka za ulazak australijskih kompanija na evropsko tr`i{te, dok Australija evropskim kompanijama mo`e da otvori pristup partnerima, industriji i tr`i{tima azijsko-pacifi~kog regiona. Prisustvo kompanije PROVERNA Group pokazalo je da ovakvi skupovi ne moraju da se zavr{e samo razmenom ideja. Oni mogu da pomognu u pronala`ewu strate{kih partnera, razvoju zajedni~kih investicionih platformi i pretvarawu istra`iva~kih i poslovnih kontakata u konkretne projekte. NOVI TRENUTAK U ODNOSIMA AUSTRALIJE I EVROPSKE UNIJE Konferencija je odr`ana u posebno va`nom trenutku za odnose Australije i Evropske unije. Pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini izme|u Australije i EU zakqu~eni su 24. marta 2026. godine, dok predstoje odgovaraju}i pravni i parlamentarni procesi pre wegove primene. Istovremeno se pro{iruje saradwa u oblastima istra`ivawa, inovacija, ~iste energije, kriti~nih minerala, naprednih tehnologija i otpornijih lanaca snabdevawa.

Posebno mesto u poslovnom programu zauzeo je „Horizont Evropa“, najve}i evropski program za finansirawe istra`ivawa i inovacija, vredan pribli`no 155 milijardi australijskih dolara. Australija i Evropska komisija su 9. juna zavr{ile pregovore o australijskom pridru`ivawu programu. Od januara 2027. australijske kompanije, univerziteti i istra`iva~ke organizacije trebalo bi da, kroz prelazne aran`mane, dobiju pristup finansirawu u okviru drugog stuba programa, pod uslovima sli~nim onima koji va`e za organizacije iz pridru`enih zemaqa. To }e australijskim u~esnicima omogu}iti ne samo da budu partneri ve} i da predvode me|unarodne konzorcijume i razvijaju projekte koji bi bili preveliki ili preskupi da ih jedna dr`ava realizuje samostalno. Prioritetne oblasti obuhvataju kriti~ne tehnologije, napredno ra~unarstvo, zdravstvo, svemir, klimatske promene, ~istu energiju i kriti~ne minerale. Australijsko Ministarstvo industrije, nauke i resursa navodi da }e povezivawe sa evropskim institucijama pomo}i razvoju istra`iva~kih mre`a, inovacija i novih industrijskih mogu}nosti. Australijski istra`iva~i ve} ostvaruju zapa`ene rezultate. Prema podacima Evropske komisije, australijske organizacije

OD ISTRA@IVAWA DO KOMERCIJALNE PRIMENE Me|u kqu~nim temama predstavqenim tokom poslovnog programa bile su ~ista energija i tranzicija ka neto nultim emisijama, zdravstvo i medicinske tehnologije, biotehnologija, farmacija, napredni materijali, kriti~ni minerali, baterije, cirkularna ekonomija, bezbednost hrane i vode, ve{ta~ka inteligencija, sajber-bezbednost, automatizacija, odbrambene tehnologije i napredna proizvodwa. U~esnici su govorili i o prakti~nom putu od nau~ne ideje do proizvoda: pronala`ewu istra`iva~kih i industrijskih partnera, regulatornih savetnika i proizvo|a~a opreme, kori{}ewu poreskih podsticaja za istra`ivawe i razvoj, za{titi intelektualne svojine i pripremi prijava za „Horizont Evropa“. Boqe me|usobno razumevawe koristi}e i Gr~koj i {iroj Evropi ukoliko se razgovori preto~e u konkretne zajedni~ke inicijative. Univerziteti i istra`iva~ke ustanove mogu da razvijaju konzorcijume za evropske grantove, razmene istra`iva~a i studenata, zajedni~ke laboratorije i projekte sa privredom. Kompanije, zauzvrat, mogu da pomognu da istra`ivawa prerastu u proizvode, investicije i nova radna mesta.

i d

sk o T T r u ho p m za je M U U go k

p „H K l tr

KULTURNI PROGRAM KAO PROSTOR SUSRETA Pored akademskog i poslovnog programa, konferenciju je pratio niz kulturnih doga|aja {irom Sidneja. U Generalnom konzulatu Gr~ke organizovani su sve~ani prijem i izlo`ba politi~ke karikature, dok je u prostoru The Castellorizian u Kingsfordu otvorena grupna

DAN SRPSKO-GR^KOG PRIJATEQSTVA:

Ujediweni istorijom, ku Na manifestaciji povodom Dana srpskog-gr~kog prijateqstva nastupi}e desetine folklornih i muzi~kih grupa iz obe zajednice, kao i gosti iz rumunskih i bugarskih dru{tava Parohija Svetog arhi|akona Stefana u sidnejskom predgra|u Ruti Hil 20. septembra tradicionalno }e biti doma}in ove godi{we manifestacije, koja se odr`ava ve} 32. put u

~ast neraskidivog prijateqstva dva naroda. Pored mnogobrojnih muzi~kih i folklornih grupa iz srpske i gr~ke zajednice, posetiocima }e se predstaviti i gosti iz rumunskih i bugarskih kulturno-umetni~kih dru{tava, kao i specijalni gosti iz Kanbere. Istorijska prepletenost, kulturolo{ka povezanost i bliskost kroz religiju koju dele, oduvek su bile neraskidive spone izme|u Srba i Grka. I to ne samo na Balkanu gde ova dva naroda vekovima `ive u susedstvu, ve} i {irom sveta, me|u brojnom dijasporom.

Sidnej je je dova u svetu li tako dugo koja slavi pr i Grcima. Re~ je o D pravoslavnog teqstva, koji od tri deceni pod okriqem na Stefana. Ovogodi{w prijateqstva se u nedequ, kom u 12 ~aso

ZAJEDNICA

^etvrtak 24. septembar 2026. 17

Gr~ku i Evropu

izlo`ba „Gr~ki duh“, koju je priredio dr Vasilios Adratas. Me|u izlaga~ima je bio i srpko-australijski umetnik i teoreti~ar umetnosti dr Uro{ T. Todorovi}, poznat i kao Ouresis Todorovich, koji trenutno `ivi i radi u Makau, u Kini. Wegov rad je okviru izlo`be predstavio duovno tuma~ewe gr~kog iskustva, povezuju}i religijske i kulturne motive sa {irom tradicijom viantijske umetnosti. Todorovi} e povezan sa Univerzitetom u Makau, a prethodno je studirao na Univerzitetu u Sidneju. Profil Univerziteta u Makau navodi weov rad u oblastima modernog slikarstva i vizantijske estetike. Prate}i program ukqu~io je i projekciju dokumentarnog filma Hail Arcadia“ rediteqa Filiposa Kucaftisa, izlo`bu gr~ko-australijskih vizuelnih umetnika, ve~e radicionalne gr~ke muzike i

igre u Kogari i zavr{no dru`ewe u atmosferi tradicionalne taverne. Ovi doga|aji su pokazali da kulturna diplomatija nije sporedni deo me|unarodne saradwe. Izlo`be, film, muzika i ples stvaraju prostor u kojem qudi najpre razvijaju me|usobno poverewe, a zatim lak{e uspostavqaju akademske, institucionalne i poslovne odnose. Glavna poruka sidnejskog skupa bila je da jezik i kultura nisu samo nasle|e koje treba sa~uvati. Oni predstavqaju infrastrukturu poverewa – osnovu na kojoj se mogu graditi nova partnerstva izme|u Australije, Gr~ke i Evrope, kao i {ire povezivawe evropskih dijasporskih zajednica u Australiji Za SBS na srpskom Nina Markovi}

Danu srpsko-gr~kog sveg i kulturnog prijai se odr`ava ve} du`e ije u predgra|u Ruti Hil, m crkve Svetog arhi|ako-

wi Dan srpsko-gr~kog a, 32. po redu, odr`a}e 20. septembra, sa po~etova.

ИЗБОРИ – ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА ГЛАСАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ

За све информације можете контактирати Амбасаду у Канбери или Генерални конзулат у Сиднеју путем мејла: consular.canberra@mfa.rs и srb.cons.sydney@mfa.rs, односно на бројеве телефона: 02 6290-2630 (Канбера) и 02 9362-4637 (Сиднеј) Поводом предстојећих парламентарних избора у Републици Србији, расписаним за 25. октобар 2026. године, oбавештавамо бираче који имају боравиште у иностранству да посредством дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије најкасније до поноћи 3. октобра 2026. године по локалном времену у Србији, могу поднети захтев да на предстојећим изборима гласају у иностранству. Поменути захтев се подноси на прописаном обрасцу, који можете преузети на интернет страници Амбасаде или Генералног конзулата. Уз захтев (који се доставља лично, редовном поштом или мејлом), потребно је доставити и копију важећег пасоша или личне карте Републике Србије). Лице које има бирачко право, а није уписано у Јединствени бирачки списак, истовремено са горе поменутим захтевом подноси и Захтев за упис у јединствени бирачки списак (образац, такође, можете преузети на интернет страници Амбасаде или Генералног конзулата). Бирачко место се, по могућности, одређује за гласање најмање 100 заинтересованих бирача, који желе да остваре своје бирачко право на том бирачком месту. У изузетним случајевима бирачко место се, уз сагласност Републичке изборне комисије, може одредити и за мање од 100 бирача. Држављани Републике Србије могу на основу ЈМБГ и броја личне карте електронским путем да провере да ли су уписани у Јединствени бирачки списак пoсредством званичне интернет странице Министарства државне управе и локалне самоуправе – https://upit.birackispisak.gov.rs/ . Поред тога, увид у податке који се воде о бирачу може се извршити и преко Портала еУправа (услуга еЗахтев за упис/измену података у Јединственом бирачком списку). Потребно је да је грађанин регистровани корисник Портала еУправа. Захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у Јединствени бирачки списак може се поднети и посредством дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије.

Patrijarh Porfirije i australijski ambasador razgovarali uo~i patrijarhove posete Australiji

ulturom i verom

edan od malobrojnih grau koji mo`e da se pohvaove~nom manifestacijom rijateqstvo me|u Srbima

АМБАСАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ К А Н Б Е Р А

Pored gr~kih i srpskih grupa i ansambala, na ovom doga|aju proteklih godina su ~esto u~estvovali i predstavnici drugih pravoslavnih zajednica, pa ni ova godina ne}e biti izuzetak. Najavqen je dolazak muzi~kih grupa i plesnih ansambala iz rumunske i bugarske zajednice, a specijalni gosti sti`u iz Kanbere. Na ~elu organizacionog odbora su Miroslav Lojanica ispred srpske zajednice, a sa gr~ke strane jedan od osniva~a ove manifestacije, Dimitrios Kametopulos. SBS na srpskom

Wegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je razgovarao 16. septembra 2026. godine u Patrijar{ijskom dvoru u Beogradu sa Wegovom Ekselenciom g. Piterom Trasvelom, ambasadorom Australije u Republici Srbiji. Ambasador Australije u Srbiji Piter Trasvel sastao se u Beogradu sa patrijarhom srpskim Porfirijem, uo~i patrijarhove predstoje}e posete Australiji. Australijska ambasada u Beogradu objavila je da je susret bio prilika za razmenu mi{qewa o predstoje}oj poseti patrijarha i wenom zna~aju za ja~awe veza sa srpskom zajednicom u Australiji. O susretu je saop{tila i Srpska pravoslavna crkva. Kako se navodi na zvani~nom sajtu SPC, patrijarh Porfirije i ambasador Trasvel razgovarali su o me|unarodnim prilikama, stawu na

Balkanu, kao i o srpskoj duhovnoj, istorijskoj i kulturnoj ba{tini. Prema saop{tewu SPC, „tokom razgovora bilo je re~i i o polo`aju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji”. Poseta Australiji bila je jedna od tema susreta. Prema ranije

objavqenom programu SPC, patrijarh Porfirije trebalo bi da boravi u Australiji od 8. do 19. oktobra 2026. godine. Tokom posete predvi|en je obilazak vi{e srpskih pravoslavnih zajednica. SBS na srpskom

18 ^etvrtak 24. septembar 2026.

ZAJEDNICA

Nedeqa pred Krstovdan u Liverpulu

Zbog interesovawa na{ih ~italaca za film ”Bonegila - Putovawe migranta” objavqujemo raspored prikazivawa projekcija u narednim mesecima u Viktoriji, Novom Ju`nom Velsu i Kvinslendu. Bonegilla–The Migrant’s Journey: l Melbourne, VIC: Sunday 11th October 1.30pm Cameo Cinemas, Belgrave l Swanpool, VIC: Friday 6th November 7.30pm Swanpool Cinema l Albury, NSW: Saturday 7th November 7.30pm Albury Entertainment Centre l Brisbane, QLD: Friday 27th November 7.30pm SunPac Performing Arts Theatre, Sunnybank l Sunshine Coast, QLD: Sunday 29th November 3.00pm Venue 114 Bokarina l Wangaratta, VIC: Saturday 6th December (2 shows) 2.00pm and 6.00pm

U 16. nedequ po Pedesetnici koja je, ove godine tako|e, osobena u Crkvenom kalendaru kao Nedeqa pred Krstovdan, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Liverpulu. Saslu`ivali su protojerej Goran ]e}ez, protonamesnik Aleksandar Milutinovi} paroh hrama, proto|akon Miodrag Tomi}, sada{wi freskopisac hrama Prepodobnog Alimpija Stolpnika u manastiru Ilajnu sa proto|akonom Petrom Mraki}em. Vi{e ipo|akona i ~te~eva prislu`ivalo je budu}i nakon ju~era{weg seminara u ovom namesni{tvu jo{ uvek prisutni iz drugih gradova. Hram Jevan|elista Luke u licu sve{tenstva i vernika, sa dosta kako je konstantovano prisutnih celokupno porodi~no, do~ekao je Arhijereja sve~anim hramovnim zvonima u jutarwem predvorju same Liturgije. Odgovarali su u vi{eglasnom formatu pojci hrama. U Arhijerejskoj Jevan|elskoj besedi ukazivano je na na{e savremeno stawe ubrzanog `ivota. Mnogo puta budu}i preokupirani tehni~kim udobnostima i brzinom informisawa preko interneta, komnikacijom preko dru{tvenih mre`a, zapostavqamo darovani nam Bogom prostor, vreme i na~in `ivota i spasewa u svetu. Pravoslavni hri{}anin pozvan je na

mudro i razumno kori{tewe vremena i svojih Bo`jih darova talanata, na pa`wu pri upravqawu svojim radnim i dnevnim vremenskim rasporedom koji je u na{em dobu, kako izrazito prevaran nametnutim medijskim sadr`ajem, tako zaista vanredno intenzivan i u`urban. Potrebna je i iskqu~iva mudrost pri poverewu odre|enim i neproverenim informacijama, pravcima i uverewima koji se u mno{tvu serviraju medijima

i internetom. Po redovnoj objavi u hramu o poseti Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Gospodina Porfirija i visoke delegacije Srpske Pravoslavne Crkve podeqena je nafora u hramu, zatim nastavqeno sa rasporedom dana nakon Liturgije. Poslu`ena je trpeza qubavi od strane Kola Srpskih sestara ove parohije koje sutradan proslavqa i svoju slavu, Ro|ewe Presvete Bogorodice.

Velika obnova manastirskog konaka Radni sastanak Arhijerejskog namesni{tva Sidnejskog U subotu, 19. septembra 2026. godine Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan u jutarwim satima je odr`ao jedan od radnih sastanaka u toku priprema i organizacije za do~ek Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Gospodina Porfirija u najavqenoj skoroj poseti u oktobru. Dana{wi saziv sve{tenstva i prislu`iteqa na teritoriji Arhijerejskog namesni{tva Sidnejskog organizovan je u Kolexu Sveti Sava u Varovilu u okviru koga }e biti osve}en hram Ro|ewa Hristovog u svojstvu {kolske kapele. U~estvovali su deo sve{tenstva sa du`nostima koordinatora, sve{tenik/duhovnik Kolexa, ipo|akoni i ~te~evi iz Sidneja, tako i jedan broj ~te~eva iz Melburna i Kanbere. Radni sastanak sadr`ao je pripremu protokolnog rasporeda u danima posete Wegove Svetosti Patrijarha Porfirija i visoke Delegacije Srpske Pravoslavne Crkve koji }e biti provedeni u Sidneju i Kolexu Sveti Sava. Ve}i prakti~ni deo odr`an je u hramu u kome teku zavr{ni radovi na ukra{avawu i opremawu molitvenog prostora {kolskog hrama. Nedavno su ovim povodom, a konkretno za freskopisawe ve}eg dela freskopisa boravili ikonopisci iz Srbije. Ve} neko vreme na Kolexu su prisutni povremeno predstavnici i medijski tehni~ari za ovaj vid pripreme. Neki od wih a i drugo osobqe koje }e u~estvovati prisustvovali su sastanku. Nakon vi{e~asovnog sadr`aja dana{wih aktivnosti u toku maweg poslu`ewa Mitropolit Siluan je razgovarao sa u~esnicima o daqim planovima i narednom sastanku iste vrste gde }e vi{e vremena biti posve}eno samim bogoslu`benim momentima, wihovom planirawu i aran`irawu.

Po blagoslovu Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita G. Siluana ve} du`e vreme se odvijaju radovi na obnovi manastirskog konaka i Episkopske rezidencije u Manastiru Svetog Save Novi Kaleni} kod Kanbere. Ovim putem `elimo da se zahvalimo svim u~esnicima, od najstarijih do najmla|ih ~lanova na{e zajednice iz Kanbere, Sidneja i Brizbejna koji su ulo`ili sebe opet i opet u ovu sve-srpsku Svetosavsku Svetiwu pod nebeskom kapom Ju`nog Krsta. Zahvaqujemo se slede}im pregaocima: Jovan Palavestra Du{an Brankovi} Bojan Stojanovi} David ^otri} Boban Stojanovi} Nikola ]uk Rajko Popovi} @eqko Pilipovi} Milan Pilipovi} Dragan Stegwaji} Jovan Stegwaji} Aleksandar Stegwaji} @eqko Cvitanovi} Svijetlana Cvitanovi}

Jovan Kru{~i} Milo{ [olaja Milan Opa~i} Ratko Keki} Milorad Kolunxija Goran Bogojevi} Nikola Bogojevi} Branko [tekovi} Mirko [tekovi}

Milan Jankovi} Nikola Peura~a Milo{ Vidakovi} Milan Petkovi} Rade Dmitrovi} Milan Stan~evi} Jovan Popovi} Vladimir ]ori} Slaven Koki} Mladen Koki} Slaven Da~i} Miroslav Mrkobrad Velibor Mili~i} Zoran Matijevi} Dejan Petrovi} Bojan Petrovi} Milenko Topi} Du{an Topi} Jana Topi} Luka Aran|elovi} Simo Jankovi} Neka Gospod, molitvama Presvete Bogorodice Trojeru~ice i Svetog Save - nebeskog pokroviteqa ove Svetiwe sve izobilno blagoslovi i nagradi za svu qubav i trud. Blagodarno sestrinstvo Manastira Novi Kaleni}.

Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

^etvrtak 24. septembar 2026. 19

OTKRIVAMO KO JE MILANA KARLO BI@I]

Najve}a Srpkiwa Amerike pravoslavne crkve u SAD. U upravi sam mnogih srpskih i ameri~kih kulturnih institucija i udru`ewa u Pensilvaniji. Milana Karlo Bi`i} je autor je istorijske studije i sajta “Najpoznatiji Srbi u Americi” (2014.), koji su najpose}eniji na Internetu. Me|u najpoznatijima su weni opisi srpskih velikana Mihajl Pupina, Nikole Tesle, Karla Maldena, Pitera Maravi}a, Vlade Divac, vladike Nikolaja, Patrijarha Pavla i drugih znamenitih Srba. - Stalno raste interesovawe na{ih qudi u SAD, Kanadi, Australiji za moje podatke o Srbiji, o Kopaoniku, kao divnoj srpskoj planini, o \erdapu kao kolevci svetske civilizacije i o manastiru @i~a kao ~uvaru pravoslavqa. Ove pri~e su moje li~no vi|ewe, {to privla~i posetioce sajta, jer ih do`ivaqavaju kao putovawe kroz istoriju wihovog srpskog naroda – tuma~i mi Baba Mim.

u Srpska zajednica u SAD proglasila je legendarnu Babu Mim za najpopularniju li~nost me|u pola miliona ameri~kih Srba. Potomak je srpskih pionira u Americi i sa 85 godina najaktivniji je ~uvar srpske istorije i tradicije u SAD Mim Bi`i}, kako sebe potpisuje na dru{tvenim mre`ama, je legenda ameri~kih Srba i SAD. Teslina nau~na fondacija iz Filadelfije joj je tokom jula, za wen 85 ro|endan dodelila nagradu za `ivotno delo. Amerikanci su je uvrstili me|u najuticajnije Amerikanke i dodelili joj po~asno mesto u Kongresnoj biblioteci. Tu se nalazi i wen sajt www.babamim.com. Iako ima 85 godina Milana Karlo Bi`i} iz Pitsburga u Pensilvaniji i daqe koristi moderna sredstva komunkacija da dopre do {to ve}eg broja qudi. Wene sajtove posve}ene istoriji srpskog naroda, znamenitim ameri~kim Srbima i samoj Srbiji pose}uje godi{we pet miliona Srba i Amerikanaca. - Baba Mim, kako je mi zovemo, je najboqa u~iteqica srpstva u Americi. Mim je najpopularnija li~nost me|u pola miliona Srba u SAD. Zato svi mi mislimo da je gospo|a Milana i najve}a Srpkiwa sve tri Amerike i ~itave srpske dijaspore – rekao mi je Gradimir Grada Markovi}, srpski aktivista iz ^ikaga, koji je glasao za Mim Bi`i}. Ve} ~etiri decenije gospo|a Milana Bi`i} preko ~etiri ameri~ka sajta i svog Fejsbuka u~i mlade ameri~ke Srbe i same Amerikance istoriju Srbije i istoriju Srba u emigraciji. Jedan je posve}en srpskoj istoriji, tradiciji i zanimqivim pri~ama porodice Bi`i} i drugih srpskih imigrantskih porodica u SAD (www.babamim.com). Drugi je za decu i nastavnike, nude}i kreativne metode u~ewa (www.mimbizic.com). Tre}i istra`uje `e| za informacijama, znawem i razumevawem (http:// www.notretiredfromlearning.com), a ~etvrti se fokusira na lokalnu istoriju i o~uvawe kulturnog nasle|a u okrugu Sevikli, u kojem Milana `ivi u Pensilvaniji. Wena prikazivawa Srba posebno su bila va`na na{im iseqenicima i wihovoj deci tokom devedesetih godina. O tome mi je gospo|a Mim Bi`i} govorila: - Kada smo mi ameri~ki Srbi bili primorani da se branimo od zapadnih agresora i kada smo krenuli u borbu za pravdu i istinu u SAD i Kanadi. Primetila sam da mladi ovde nisu bili dovoqno informisani ni o istoriji nas doseqenika, a ni o srpskom narodu u otaxbini. Kao patriota i ~lan Srpskog nacionalnog saveza (SNS) u Pitsburgu i Kongresa srpskog ujediwawa (KSU) iz San Franciska poku{ala sam da na elektronskim stranicama ispisujem istoriju srpskog naroda. I to se pokazalo kao {kola istorije za mlade ameri~ke Srbe, za Amerikance i sve na{e iseqenike {irom sveta. SRBI BEZ SRBIJE Bila je decenijama jedina `ena pobuwenik protiv lo{e ameri~ke politike prema Srbima i Srbiji. Pravila je i {ila transparente, pisala slogane za srpske demonstracije u Va{ingtonu protiv otimawa Kosova i Metohije. Organizovala je pisawe na hiqade poruka Belog ku}i i ameri~kim predsednicima o pravdi za srpski narod.

Mim Bi`i} kao nastavnica u Pitsburgu I danas putuje po SAD sa automobilom na kome je registarsla tablica – SERBS. Na wenim sajtovima, jedna od prvih lekcija i istorije, jeste hronika wene porodice. Milana Karlo Bi`i} je }erka novinara i izdava~a Karla Milana Karajlovi}a (1913-1995) i majke Laure Mamula, poreklom iz Kondura i Like. Otac Milan objavio dve divne kwige sa sjajnim fotografijama o ameri~kim Srbima - “Wihovi rani dani” i “Srpski doseqenici u Americi” 1984. godine Karlo Milan je pak bio potomak jednog od pionira srpskog doseqavawa Samojila Karajlovi}a, poreklom sa Korduna. Karlo je ro|en je u Pitsburgu, a `iveo je sa suprugom u Tusonu. Wegova deca Milana Bi`i}, Aleksandra Nolan i Ru`a Gantner su postali poznati srpski aktivisti. Bio je novinar i urednik srpskih novena, vlasnik Foto studija “Karlo”, u kome je uradio mno{tvo fotografija iz srpskog iseqeni~kog `ivota, koje wegova }erka prikazuje na svojim sajtovima. Me|u wima je i weno ven~awe za gospodina Gasa Bi`i}a u crkvi Sveti Ilija u Alikuipa 1963. godine. Wih dvoje imaju sina Nikolu Bi`i}a. Prvi je u SAD 1897. do{ao wen deda sa maj~ine strane, Nikola Mamula, ~asni Li~anin, koji se nastanio u gradu Pitsburgu. O`enio je An|u, jer ga je izabrala me|u srpskim momcima. Drugi deda i baba, po ocu, Samoilo i Stana Karajlovi}, su do{li sa Korduna. Obe porodice nisu poticale iz Srbije i nisu nikada bile u Srbiji, ali su se u SAD ose}ali samo kao Srbi, koji su voleli Srbiju. Prvi put je posetila Srbiju i manastir Visoki De~ani na Kosovu i Metohiji 1989. godine, kada sam putovala na proslavu 600. godi{wicu Kosovske bitke. Posledwi put je bila u Srbiji u vreme 75 godi{wice operacije „Haqard“, odnosno spasavawa ameri~kih pilota tokom Drugog svetskog rata

Milana Bi`i} u Prawanima, u Srbiji

u Srbiji. Poznavala je kao mlada devojka mnoge od tih pilota srpskog porekla - Nika Lali}a, \or|a Vujnovi}a i Roberta Marjanovi}a, parohijana crkve Svetog Ilije u Alikipi. Prisustvovala je snimawu filma o spasavawu ameri~kih pilota u re`iji Rado{a Baji}a. I tom prilikom Mim Bi`i} srela stare ~etnike i predsednika Srbije. NAJBOQI STUDENT Milana Bi`i} je nasledila o~evu novinarsku `icu: - Srpski doseqenici su radili u ~eli~anama Pensilvanije i rudnicima u Arizoni. Svoje nadnice tro{ili su prvo u srpskim kafanama, a potom ih nosili ku}ama. To je moj otac sve fotografisao. Wegovoj kolekciji slika dodala sam moje snimke sa velikih srpski skupova i manifestacija. Prikazala sam fotografije sa zasedawa Kongresa srpskog ujedniwewa 1995. u Detroitu. Na slici su legendarni Bora Miluntinovi}, fudbalski trener Amerike i Nikola Nik Petrovi}a iz Meksika, jedan od najmla|ih ~etni~kih boraca, koji je pomogao u spasavawu 500 ameri~kih i savezni~kih avijati~ara – pokazuje mi Baba Mim. Gospo|a Milana je ro|ena 30. jula 1941. godine u Pitsburgu. Detiwstva je provela u srpskom nasequ u ju`nom Pitsburgu, gde su ~ak i jevrejski trgovci i mesari u~ili srpski jezik kako bi udovoqili svojim kupcima. Se}a se tog vremena: - Svake nedeqe odlazili smo u crkvu Svetog Save na ju`noj strani Pitsburga, posle liturgije popeli bismo se na grobqe, da posetimo mrtvu rodbinu, pa zatim u obl`we izleti{te kod zamka [enon, gde se ro{tiqalo, pekla se jagwad i jeo mladi luk, doma}i hleb i pila pop-soda. Posle toga, dok su se stariji qudi razgovarali, mi mla|i smo igrali kolo u drvenoj plesnoj sali. Zavr{ila je osnovnu bibliotekarsku {kolu za obdarene u~enike 1981. Diplomirala je za tri godine i magistrirala pedagogiju na Univerzitetu Pitsburg kao najboqi student. Bila (1977/78.) op{tinski na~elnik. Bavila se nastavno-pedago{kim radom u osnovnoj {koli u gradu Sevikli. A bila je i supervizor diplomaca na Univerzitetu Pitsburg (2013.) Kao dr`avni ~inovnik bila je obrazovni savetnik Vlade SAD iz oblasti energetike, {kolskih ~asopisa, komjutera, biznisa i muzeja vazudhoplovstva i svemira. I zastupnik Ofisa za patente SAD, zastupnik “Epl komjutera”, prezenter programa “U~ewe i kumjuteri”. Toliko je anga`ovana kao dru{tveni i prosvetni radnik, da joj je te{ko da nabroji sva zadu`ewa kojima se bavi: - ^lan sam Pitsburskog dru{tva za indijansku umetnost i ~lan Izvr{nog odbora Dru{tva istori~ara Sevikle. Numizmati~ar sam i kolekcionar indijanske umetnosti i srpskih gusala. ^lan sam Srpske

@ENA GODINE U SAD Krajem sedamdesetih godina pro{log veka, svi su ~uli za eksperimentalne ra~unarske odeqewa koje je Milana Bi`i} osnovala u Pensilvaniji uz saradwi sa suosniva~ima „Epla“, Stivom Voznijakom i Stivom Xobsom. - Sa svojim u~enicima, tri puta je osvojila prvo mesto na nacionalnom takmi~ewu „Apple ra~unari“ 1976, 1987. i 1988. godine. Na kraju je primqena u Ku}u slavnih kompanije “Epl”. Potom je ~uveni institut Smitsonijan naru~io od Mim Bi`i} da napi{e uxbenik „Preko granica: Letewe u doba ra~unara“, koji je postao biblija za one koji `ele da koriste ra~unare u obrazovnim programima – opisao je Antonije Kova~evi}, srpski novinar iz ^ikaga. Godine 1992. predstavqena je u kwizi „Ko je ko u ameri~kom obrazovawu“. - Posebno mi je drago {to sam progla{ena za „@enu godine“ i „Gra|anku godine u SAD“, mojoj voqenoj zemqi jer je to do{lo od qudi koji me poznaju i koji su imali priliku da rade sa mnom ili da u~e svoju decu – govorila je Mim Bi`i}. Wihov sin Nikola je imao obi~aj da govori: - Moja majka je bila moj heroj. Mnogo toga sam nau~io od we, ali najva`nije, o hrabrosti i brizi za ‚na{u krv’. Spasla je `ivot ~itavoj na{oj porodici od po`ara i do{la na naslovne strane ameri~kih novina… Sre}na je, kako ka`e Antonije Kova~evi}, uz svoju porodicu, koja je stub wenog `ivota. Radostna je zbog svojih potomaka: - Na{i unuci su ve} peta generacija. Lo{e govore srpski, ali se ose}aju kao Srbi. Mi Srbi moramo da budemo povezani i organizovani da bismo bili jaki i da bismo se borili za ono {to je s pravom na{e. Mi kao narod imamo mnogo razloga za ponos. Kao ameri~ki pedagog, dru{tevni radnik i srpski patriota Milana Bi`i} je bila dobitnica specijalne “Nagrade ~asti” Asocijacije za nauku i tehnologiju 1989. godine. Jedan od trenutaka kojih se Mim Bi`i} najvi{e se}a je kada je kongresmen Xejsona Altmajera weno ime i veb-sajt “ww. babaMim.com” uneo u zvani~ni Kongresni zapis. Svrstana je me|u najpoznatije Srbe u svetu, odmah iza Novaka \okovi}a. Prilikom penzionisawa iz dr`avne slu`be dobila je u ime Kongresa SAD emotivno pismo od Lore Bu{, prve dame Amerike. I danas gospo|a Milana Bi`i} sakupqa sva mogu}a dokumenta o srpskoj istoriji u otaxbini i u Americi. Svoje srpsko zawe prenosi srpskoj i ameri~koj deci. Za sve wih govori da su „weni srp~i}i“. Baba Mim je ambasador Srbije u SAD bez zvani~ne titule, bez plate, ali iz qubavi. Uvr{}ena je u ediciju “Ko je ko kod ameri~kih `ena” i u “Enciklopediju srpske dijaspore” 2015. Ameri~ki Srbi planiraju da Milanu Bi`i} predlo`e dr`avi Srbiji za novi nacionalni orden.

20 ^etvrtak 24. septembar 2026.

PUTOPIS

Etna, pogled s vrha Popeli smo se na sam vrh Etne - oko 3300 metara najvi{eg `ivog vulkana u Evropi i prenosimo vam utiske

Miris sumpora koji vas zapahwuje, ne da vam da di{ete i nagoni na ka{aq, isparewa koja vas {tipaju za o~i i teraju suze, vetar koji vas svake sekunde izbacuje iz ravnote`e i poku{ava da baci na o{tre vulkanske stene, ne{to su {to je te{ko opisati, mora se do`iveti. Dvaput sam pala silaze}i s vrha. Da nije zbog mene „proradila” opet? Kataniju i obli`wa mesta u podno`ju zasipaju ovih dana tone sive vulkanske pra{ine i pepela, iste one koja mi je punila nozdrve, plu}a, u{i, mrsila kosu. Na putu ka vrhu nebrojeno puta sam se zapitala da li mi je bilo uop{te pametno upu{tawe u tu avanturu. Sme{tena na isto~noj obali najve}eg ostrva Mediterana, Etna, ili kako je Sicilijanci zovu, Mun~ibedu, najve}i je i najvi{i `ivi vulkan Evrope i jedan od tri aktivna vulkana u Italiji, uz obli`wi Stromboli i Vezuv pored Napuqa. Ujedno je i jedan od najaktivnijih vulkana u svetu, jer je „`ivahna” gotovo neprestano. To sam mogla da primetim i sama, po{to sam jedva mogla u rukama da dr`im kamen~i}, koji sam pokupila za uspomenu usput, koliko je bio vreo. Erupcije Etne nisu izazivale mnogo `rtava u pro{losti, zvani~no je pobrojano 77, jer je lava relativno spora, pa je stanovni{tvo uspevalo na vreme da se evakui{e, ali jesu nanosile veliku materijalnu {tetu. Najve}a erupcija, 1669. godine, Kataniju je takore}i sravnila sa zemqom, pogotovo {to je posle samo dvadesetak godina, usledio i razorni zemqotres, najkatastrofalniji u istoriji na tom podru~ju. Od 20.000 tada{wih stanovnika, pre`ivelo je mawe od tre}ine, samo {est hiqada. Od zgrada u gradu nije ostalo gotovo ni{ta, osim Normanske palate, pa je zato Katanija poznata kao biser baroka, jer gotovo sva zna~ajnija zdawa poti~u iz tog perioda. Kada sam tog ponedeqka rano ujutro, posledweg dana boravka na Siciliji, jer sam kasno uve~e imala let, krenula na autobus do Etne, nisam imala pojma {ta me ta~no ~eka. Namera mi je bila da se iz podno`ja popnem `i~arom i posle odatle pro{etam sama ili vidim kakve su mi opcije, ali me je moja simpati~na slu~ajna saputnica, Moskovqanka Ksenija, nagovorila da zajedni~ki investiramo u „once in a lifetime” poduhvat. Nisam `elela unapred organizovane izlete iz Katanije ili Taormine, {to je bio dobar potez, jer se ispostavilo da ve}ina dovodi samo do podno`ja uspiwa~e. Iz Katanije postoji ta redovna linija, koja vozi do podno`ja Etne, ali je uglavnom samo jedan autobus oko osam sati ujutro, a u punoj sezoni postoji i drugi polazak oko jedanaest, na koji slobodno zaboravite ukoliko vam je namera da se popnete do glavnog kratera, jer ne}ete imati vremena. Pravi treking do samog vrha mogu} je samo sa iskusnim vodi~em, posle vo`we `i~arom do visine od dve i po hiqade metara, ~ija je cena 35 evra, i uspona dodatnih par stotina metara velikim xipovima, dokle je mogu}e pri}i. Ukoliko se odlu~ite da krenete sami, usput }ete dodatno biti zasipani pra{in~inom koju podi`u ta mo}na vozila s pogonom na ~etiri to~ka, dok prevoze putnike. Organizovani treking, koji vam pro-

Пут кроз оштро и нестабилно вулканско камење

Случајне сапутнице moteri nude ve} u autobusu, za 120 evra, pa navi{e, ukqu~uje `i~aru, xip, opremu za pewawe i vodi~e. Ne preporu~ujem da se upu{tate u

Време за предах и ”живели!” uspon u sopstvenim patikama ili planinarskim cipelama, upropasti}ete ih i isprqati na o{trim stenama i pra{ini. Uzmite sve {to vam ponude: od

obavezne kacige, cipela, debelih dokolenica, jakne, ranca i planinarskih {tapova. Ruku na srce, ovo posledwe mi je vi{e smetalo nego koristilo. Na nestabilnom {iqatom kamewu te{ko je prona}i oslonac za {tapove, pa mi ih je vetar, zaka~ene za zglobove, samo mlatio levo-desno i dodatno me izbacivao iz ravnote`e. Dobro je poneti maramu da vam {to mawe pra{ine u|e u nos i usta, te planinarske ili skija{ke nao~are za sunce. I naravno, prvo potpisujete izjavu da se pewete na sopstvenu odgovornost. Surovi pejza` vulkanskog stewa, bez ikakvog zaklona ili hlada, ~eka vas sve do vrha. Sam uspon nije mnogo strm i fizi~ki zahtevan, ali je konstantan, a bodqikavo kamewe vam na mnogim mestima izmi~e pod nogama i proklizava. Ubrzanom pulsu i poja~anom disawu mo`da doprinosi i malo razre|eniji vazduh na visini. Uz sav taj vetar koji {iba i obasipa me pra{inom, zbog koje moram da ~kiqim kroz suze, na momente mi se ~inilo da }e srce da mi isko~i iz grudi. Satisfakciju kada kona~no stignete na vrh ometa}e vam sumporna isparewa koja {tipaju za grlo, para i izmaglica koja vam remeti pogled i kadar, ali i opet ti udari vetra, zbog kojih se ne}ete ba{ izlagati riziku da prilazite preblizu ivici radi boqe fotografije. Ksenija i ja smo jedna drugoj bile i snimateqi i fotografi, a oni koji su nas zajedno slikali bili su ube|eni da se znamo sto godina, a ne svega nekoliko sati, ni ne slute}i da bi po godinama mogla }erka da mi bude. Koliko god da mi je uspon bio te`ak, od silaska sam strahovala mnogo vi{e. S pravom. Jer silazilo se delimi~no drugim, strmijim pra{wavim putem. Vodi~ Paolo, vide}i da se u tome ba{ ne snalazim, dr`e}i me pod ruku, pokazivao mi je tehniku kako da se spustim bezbedno, hodaju}i pravo i oslawaju}i se samo na pete. Usput me je zagovarao pitawima gde sam sve studirala italijanski, da {to mawe razmi{qam o strahu od pada. Dobila sam i nadimak Tinuzza, tipi~ni sicilijanski deminutiv. Ja sam se u glavi samo pitala ho}emo li vi{e sti}i do dna padine. A i moja kolena su se iskreno tome nadala. Tu smo se svi izuvali i istresali pesak i kamewe iz prepunih cipela, a vetar nam ih je posle ponovo bacao u lice. Noge su mi ispod ~arapa bile kao da sam dan provela bosonoga u rudniku ugqa. O u{ima i kosi nisam vi{e ni razmi{qala. Kratka pauza u zavetrini za predah, hranu, ko je {ta kupio u dolasku ili poneo. Vodi~ Daniele iz ranca izvla~i fla{u lokalnog crvenog vina i rakijske plasti~ne ~a{ice i ve}ini nas izmami osmehe. Trebalo je ponovo pre}i isti zahtevan put preko o{trog kamewa koje se kliza, sve do mesta polaska. Umor je u~inio svoje, od suza od pra{ine u o~ima i zamr{ene kose ve} sam bila obnevidela. U sekundi me izbacilo iz ravnote`e i po{teno udarih rebrima i kukom o stene na levoj strani. Petnaestak minuta kasnije noge prokliza{e u vazduh i opet se na|oh na zemqi. „Tinuzza, Tinuzza…”, an|eo ~uvar Paolo prite~e u pomo} i pomogne mi da pre|em jo{ stotinak metara te`eg puta. U xipu je usledio dugi aplauz svih nas, sebi i na{im saputnicima u avanturi. Zaslu`en. Endorfin je verovatno u~inio svoje, pa nismo skidali osmehe s lica. Sli~na scena kao kad sam se na Islandu okupala u Severnom Atlantiku, usred zime, na temperaturi mora od 0,3 stepena. Iako, priznajem, to mi je bilo mnogo lak{e. Mogu da zamislim kakav je ose}aj planinarima kada se popnu na neki izazovni planinski vrh. „Neponovqivo”. pomislih, ali za mene u bukvalnom smislu.

KWI@EVNOST Da li je qubav ume}e? Ako jeste, ona zahteva znawe i trud. Ili je qubav prijatno ose}awe koje je stvar slu~aja, ne{to {to nam se „dogodi” ako lmamo sre}e? Qubav je delatnost, a ne pasivni afekat, ona je „istrajavawe”, a ne „zaqubqivawe”. Delatni karakter qubavi najuop{tenije se mo`e opisati tvrdwom da je qubav prvenstveno davawe, a ne primawe. Infantilna qubav sledi princip: Volim, jer sam voqen. Zrela qubav sledi princip: Voqen sam, jer volim. Nezrela qubav ka`e: Volim te, jer si mi potreban. Zrela qubav ka`e: Potreban si mi jer te volim. Kad bismo dubqe poznavali drugu osobu, kad bi ~ovek mogao iskusiti beskona~nost wene li~nosti – druga osoba nam nikada ne bi bila tako bliska – i ~udo savladavawa barijera moglo bi se odvijati svaki dan iznova. Ali mnogi qudi brzo istra`e i iscrpe, kako svoju sopstvenu, tako i drugu li~nost. [to se ti~e ume}a qubavi, zna~i da svako ko te`i da postane majstor u tom ume}u, mora zapo~eti s discipline, koncentracije i strpqewa u toku svake faze svoga `ivota. Qubav je delatna zainteresovanost za `ivot i rast onoga {to volimo. Tamo gde nema ove delatne zainteresovanosti, nema ni qubavi. Ko ni{ta ne zna, ni{ta ne voli. Ko ni{ta ne ume, ni{ta ne razume. Ko ni{ta ne razume, bezvredan je. Ali, onaj ko razume, taj i voli, zapa`a, vidi... Vi{e se voli ono o ~emu se vi{e zna.. Ko god zami{qa da sve vo}e sazreva u isto vreme kad i ja-

^etvrtak 24. septembar 2026. 21

ERIH FROM:

Ume}e qubavi

gode, ne zna ni{ta o gro`|u. Nema skoro nijedne delatnosti, nijednog poduhvata koji, kao qubav, zapo~iwu sa tako ogromnim nadama i o~ekivawima, a ipak se po pravilu zavr{avaju neuspehom. Da je ovo slu~aj sa bilo kojom drugom delatno{}u, qudi bi bili zainteresovani da saznaju razloge neuspeha i da nau~e kako bi to moglo boqe da se radi — ili bi odustali od takve delatnosti. Po{to je u slu~aju qubavi ovo posledwe nemogu}e, izgleda da postoji samo jedan pravi na~in

Od koliko bola su satkani na{i `ivoti? Od koliko bola koji mo`e da se izbegne? Ponekad pomislim da nam u trenutku na{e smrti ne}e pred o~ima pro}i ~itav `ivot, kao {to ka`u, ve} samo jedan mali deo - neuzvra}ena qubav, nedostatak ne`nosti, nerazumevawe, beskorisno durewe koje je predugo trajalo, ona tvrdoglavost koja se hranila sama sobom. Tek kada ostarimo, shvatimo ozbiqnost nekih re~i i sve ono {to smo propustili da uradimo - zbog povr{nosti, egoizma, zbog `urbe - i to po~iwe da mu~i na{e srce, ali vreme je ve} oti{lo u nepovrat. Mogao sam da provedem vi{e vremena s wim slu{aju}i wegove pri~e; umesto {to sam se izvla~io, mogao sam da mu postavqam pitawa, da se bar na trenutak stavim u wegovu ko`u, a ne da nastavqam da se mu~im u sopstvenoj. Ne misliti samo na sebe. Da nije tajna skrivena u tome kako izbe}i da bude „suvi{e kasno”? Ali kada to shvati{, tvoj `ivot je, na`alost, oti{ao previ{e daleko. Previ{e daleko. Previ{e je kasno. Previ{e je gor~ine. Previ{e je bola. Previ{e bola koji je mogao da se izbegne. Ti{ina - koje se svi tako boje - u stvari ne postoji, svaki prostor ima svoj zvuk. Moramo nau~iti da slu{amo. Kako sam bio naviknut da sve posmatram kroz mikroskop, da uzimam mere, da procewujem odnose, da opipavam, wu{kam, posmatram, nisam mogao da na|em ulazna vrata tog tvog sveta u kome si `ivela. Zbog svega toga, jedini most koji nas je spajao bila je poezija, oboje smo je voleli; ti si imala vi{e slobodnog vremena od mene, te bi mi ~esto uve~e, kada bih se vratio ku}i, u trenucima opu{tawa, odmah nakon ve~ere, ~itala na kau~u stihove koji su ostavili najve}i utisak na tebe. ^itala si sva{ta, ~itala si klasike, ali si volela i da obilazi{ tezge i tra`i{ tekstove anonimnih autora. - Mogu se prona}i pravi biseri - ponavqala si - biseri ostavqeni u pra{ini polica. - I stvarno, kada si se vra}ala iz tih svojih obilazaka, izgledala si kao lovac na bisere ili traga~ za zlatom; otvarala bi torbu i pa`qivo jednu po jednu vadila svoje dragocenosti. Dok sam ih gledao, ponekad nisam razumevao tvoj izbor, mislio sam da je bizaran. Onda bi ti prasnula u smeh: - U pravu si, ova kwiga je zaista besmislena - ali ti bi je ipak ~itala.

da se prevazi|e neuspeh u qubavi — da se ispitaju razlozi ovog neuspeha i da se nastavi sa prou~avawem smisla qubavi. ^ovek, bilo kog doba i kulture, suo~ava se sa re{ewem jednog te istog pitawa: to je pitawe kako da prevlada odvojenost, kako da dostigne jedinstvo, kako da prevazi|e svoj sopstveni individualni `ivot i prona|e sklad. Pitawe je isto za primitivnog pe}inskog ~oveka, za nomada koji ~uva svoja stada, za egipatskog seqaka, za feni~anskog trgovca, rim-

skog vojnika, sredwovekovnog kalu|era, japanskog samuraja, savremenog slu`benika i fabri~kog radnika. Pitawe je isto, jer poti~e iz istog izvora: qudske situacije, uslova qudske egzistencije. Odgovori su razni. Odgovor na ovo pitawe mo`e da bude obo`avawe `ivotiwa, qudska po`rtvovanost ili vojno osvajawe, ogrezlost u rasko{i, asketsko odricawe, opsesivni rad, umetn~ko stvarala{tvo, qubav prema bogu i qubav prema ~oveku. Seksualni ~in bez qubavi

SUZANA TAMARO:

Zauvek

Ponekad bi uve~e, dok je sat kucao u kuhiwi, re~i koje si tek pro~itala ostajale da vise medu nama u ti{ini sobe; to vi{e nisu bile jednostavne re~i, ve} dra-

nikad ne premo{}uje provaliju izme|u dva qudska bi}a, sem na trenutak. Erotska qubav je druga~ija od ovih oblika qubavi; ona je `udwa za potpunim stapawem, za sjediwavawem sa drugom osobom. Po svojoj prirodi ona je iskqu~iva, a ne univerzalna; od svih qubavi koje postoje ona je mo`da najvarqiviji oblik. Qubav nije rezultat odgovaraju}eg seksualnog zadovoqewa, ve} je seksualno slagawe — ~ak i poznavawe takozvane seksualne tehnike — rezultat qubavi. Zrela qubav je sjediwewe pod uslovom o~uvawa sopstvenog inte-griteta, sopstvene individualnosti. Qubav je delatna mo} ~oveka, mo} koja ru{i zidove koji ga razdvajaju od bli`wih, koja ga ujediwuje sa drugima; qubav mu omogu}ava da prevazi|e ose}aj izolacije i izdvojenosti, a ipak mu dopu{ta da bude svoj, da zadr`i svoj integritet. U qubavi se doga|a paradoks da dva bi}a postaju jedno, a ipak ostaju dva. Nije bogat onaj ko mnogo ima, ve} onaj ko mnogo daje. Delatni karakter qubavi se ogleda i u ~iwenici da ona uvek sadr`i izvesne osnovne elemente koji su zajedni~ki svim oblicima qubavi. To su briga, odgovornost, po{tovawe i znawe. Od ro|ewa do smrti, od ponedeqka do ponedeqka, od jutra do ve~eri, sve delatnosti su rutinizovane i ste-reotipne. Kako da ~ovek, uhva}en u ovu mre`u rutine, ne zaboravi da je ~ovek, jedinstveno bi}e, kome je data samo ova jedina prilika da `ivi, sa nadama i razo~arawima, sa tugom i strahom, sa ~e`wom za qubavqu i u`asom pred ni{tavilom i izdvojeno{}u?

go kamewe, rubini, smaragdi, dijamanti, akvamarini - plesale bi oko nas osvetqavaju}i nam lica. U tim trenucima poezija je bila most koji nas je spajao. Stihovi otvaraju male prozore u vremenu - ponavqala si - pod svakodnevnim sivilom, ~ine da vidimo iznenadni sjaj druga~ije stvarnosti. Ne dozvoqavaju nam da se predamo. U svetu gde svetlost uvek obasjava - no}i nema, ali put koji vodi u taj svet taman je i lepqiv poput petroleja. Ako je tog dana trebalo da se dogodi ne{to posebno - ne{to neobi~no unutra{we - za{to onda svi brinu o onom spoqa{wem? Nije me zanimalo {ta }emo jesti, nisu me zanimali pokloni koje }u dobiti niti kako }emo se slikati. Jedino {to mi je zaista bilo na srcu jeste da saznam ho}e li - kao {to je dogma tvrdila - moj `ivot od tog dana pa nadaqe biti potpuno druga~iji. (Prvo pri~e{}e). Kada se ne{to prebacuje vi{e nas nije dvoje ve} troje - ti, ja i crv koji je po~eo da nagriza na{ `ivot. U tami crvi potajno rade, kopaju tunele godinama i, osim poneke neprijatnosti, ni{ta ne primeti{. Zatim jednog dana stavi{ {oqu na sto i drvo popusti, propadne i, u jednom trenutku, povr{ina za koju si mislio da je ~vrsta pretvori se u gomilu mekane piqevine. Uprkos prvidnoj ne`nosti, ti si posedovala mnogo ve}u unutra{wu zrelost od mene. Ja sam bio siguran u prakti~ne stvari i zbog te sigurnosti sam ponekad bio pomalo arogantan. Ti si se, me|utim, kretala opu{teno, ali u toj opu{tenosti nije bilo ni traga neodlu~nosti. Iako se ~inilo da si rasejana, vrlo si dobro znala kuda ide{. Da bih te stvarno saslu{ao, morao sam da budem ponizan - a to mi je bilo strano. Qubav je postojala pre nas, qubav }e postojati i posle nas, qubav je u nama, ali ne uspevamo uvek da je zgrabimo, nemamo uvek prave antene da uhvatimo wenu talasnu du`inu... a zna{ li za{to? - Ne znam - odgovorio sam i za~udio se kada sam zapazio da mi glas podrhtava. - Ne iz pakosti - pravih pakosti zapravo ima malo - ve} zbog odsutnosti, zato {to ne znamo da slu{amo, zato {to ne umemo da verujemo. Ne meri se, nema te`inu, ne mo`e da se kupi, ne dozvoqava da wome upravqamo. Onda nam je dra`e da mislimo da ne postoji, da mo`e da se `ivi bez we.

22 ^etvrtak 24. septembar 2026.

DRU[TVO

SRPSKA VOJSKA ZABLISTALA U AMERICI:

Na{i specijalci osvojili prvo mesto ZA STAN U BEOGRADU 200.000 EVRA:

Kvadrat skupqi i do 3.000 evra nego pre deset godina U Srbiji je u prvom polugodi{tu prometovano 23.349 stanova, a kupci su u proseku izdvojili za wih oko 100.157 evra, dok je u istom periodu u Beogradu prose~an stan prodat za 197.689 evra. Kvadrat stana u prestonici prema{io je 3.000 evra, pa je prose~na cena po kvadratu u prvih {est meseci bila ~ak 3.219 evra, {to je za 14,95 odsto vi{e u odnosu na isti period pro{le godine. Na nivou Srbije, prose~an kvadrat prodatih stanova je ko{tao 1.918 evra. Statistika, koju na osnovu kupoprodajnih ugovora, Republi~ki geodetski zavod (RGZ), objavquje od 2016. godine pokazuje da je kvadrat stana u centralnim beogradskim op{tinama u proteklih deset godina poskupeo u rasponu od oko 1.350 do 3.030 evra. Najvi{e su poskupeli stanovi na Savskom vencu, gde je prose~an kvadrat u novogradwi pre deset godina ko{tao 2.150 evra, dok je sad oko 5.180 evra. Sude}i po statistici i procenama stru~waka, male su {anse da cene uskoro krenu u rikverc. Direktor i vlasnik agencije „Europolis nekretnine” Mirjana Todorovi} ka`e za RT Balkan da u ovom trenutku nema tr`i{nih pokazateqa koji bi ukazivali na neki {irok i ozbiqan pad cena, osim ukoliko ne do|e do ve}eg ekonomskog ili geopoliti~kog poreme}aja. „Mnogo realniji scenario je nastavak umerenog rasta uz sve izra`eniju selekciju. Zanimqiv je podatak da je u drugom kvartalu 2026. vrednost prometa stanova u Beogradu porasla 12,6 odsto u odnosu na isti period pro{le godine, dok je broj ugovora istovremeno bio mawi za 2,5 odsto. To je vrlo dobra slika trenutnog tr`i{ta: novca ima, promet nije stao, cene su vi{e, ali kupci pa`qivije biraju. Ne o~ekujem zato da }e svaka lokacija i svaka nekretnina poskupqivati istim tempom. Nekretnina koja je pravilno pozicionirana u odnosu na lokaciju, stawe, strukturu i konkurentsku ponudu mo`e vrlo brzo prona}i kupca. Kada tra`ena cena zna~ajno odstupa od onoga {to tr`i{te prihvata, prodaja mo`e trajati mesecima. Mislim da ulazimo u period u kome }e pravilno odre|ivawe cene biti jo{ va`nije nego ranije. Svaka nekretnina mo`e da se proda – pitawe je po kojoj ceni i u kom roku”, obja{wava Mirjana Todorovi}. Ona ka`e da rast cena jeste veliki, kada posmatramo period od deset godina, ali da on nije posledica jednog doga|aja niti se dogodio odjednom, ve} da smo imali ~itav niz faktora koji su se godinama nadovezivali. „Beograd ima konstantnu tra`wu, i od qudi koji re{avaju svoje stambeno pitawe i od onih koji nekretninu kupuju kao investiciju. Istovremeno su zna~ajno porasle cene zemqi{ta, materijala, rada i same gradwe. Rasla je cena novogradwe, a ona je vremenom povla~ila i starogradwu. Na tr`i{te su uticali i periodi povoqnog kreditirawa, visoka inflacija i potreba qudi da sa~uvaju vrednost kapitala kroz nekretnine, a u jednom periodu i dodatna tra`wa stranih kupaca. Ovo je rezultat procesa koji traje godinama”, navodi Mirjana Todorovi} i dodaje da kupci vrlo dobro znaju koliko mogu da potro{e i sve pa`qivije mere {ta za taj novac dobijaju. Zato oglasna cena sama po sebi ne govori mnogo. Prodavac mo`e da tra`i koliko `eli, ali realizovana cena je ona koja pokazuje {ta je tr`i{te zaista prihvatilo. „Prose~ne ogla{ene cene stanova na sajtu 4zida trenutno su oko 3.340 evra po kvadratu u Beogradu, 2.760 u Novom Sadu i ne{to vi{e od 2.000 evra u Ni{u. U drugom kvartalu 2026. u odnosu na isti period pro{le godine na sajtu bele`imo rast ogla{enih cena oko sedam odsto u Beogradu, 9,5 odsto u Novom Sadu i 16 odsto u Ni{u, {to pokazuje da se rast nastavqa, ali razli~itim intenzitetom od grada do grada”, ka`e Aleksandra Mihajlovi} sa portala 4zida.

Pripadnici Vojske Srbije osvojili su prvo mesto u ukupnom ekipnom plasmanu na vojnom takmi~ewu u streqa{tvu, odr`anom od 17. do 20. septembra u kampu Peri u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, u organizaciji Nacionalne garde Ohaja. Na{u vojsku i dr`avu predstavqali su pripadnici 72. brigade za specijalne operacije, 63. padobranske brigade i Odreda vojne policije specijalne namene „Kobre“, saop{tilo je Ministarstvo odbrane. Osim pobede u ukupnom ekipnom plasmanu, na osnovu zbirnih rezultata u ga|awu pu{kom i pi{toqem, pripadnici Vojske Srbije osvojili su i prvo mesto u ekipnoj konkurenciji u disciplini borbenog ga|awa pi{toqem. Za najboqeg pojedinca, odnosno apsolutnog pobednika takmi~ewa progla{en je vodnik prve klase Du{an Adamovi} iz 72. brigade za specijalne operacije.

Adamovi} je bio najuspe{niji i u pojedina~noj disciplini borbenog ga|awa pi{toqem, u kojoj je drugo mesto zauzeo tako|e pripadnik 72. brigade za specijalne operacije. Ovo vi{ednevno takmi~ewe, koje se svake godine odr`ava u Ohaju, okupqa vojnike i podoficire s ciqem unapre|ewa streqa~kih ve{tina neophodnih za izvr{avawe borbenih zadataka, kao i osposobqenosti za rukovawe naoru`awem i timskog

rada. Vojska Srbije sa Nacionalnom gardom Ohaja ve} dve decenije ostvaruje uspe{nu saradwu u okviru Programa dr`avnog partnerstva Srbije i Ohaja. U~e{}e na ovakvim takmi~ewima jedna je od brojnih zajedni~kih aktivnosti kojima se unapre|uju sposobnosti oru`anih snaga, ja~a me|usobno poverewe i doprinosi razvoju ukupnih odnosa Republike Srbije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

QUBIVOJE STAROM FIJAKERU DAO ELEKTRI^NO SRCE:

Ma{inski in`ewer iz Beograda, na ”vozilu” iz porodi~nog nasle|a spojio dva veka Fijaker sa drvenim to~kovima, fewerima, visokim sedi{tem, linijama stare ko~ije i likom koji priziva vreme kada je Beograd odzvawao potkovicama izgleda kao da ne planira „put u budu}nost”. Ali onda se pokrene, bez kowa i buke motora, samo tiho krene - na struju. Iza tog neobi~nog spoja dva veka stoji Qubivoje Todorovi}, diplomirani ma{inski in`ewer koji ni u 83. godini ne pristaje da staro proglasi prevazi|enim samo zato {to nije novo. Stari fijaker dobio je elektromotor, savremenu bateriju i elektri~ni pogon. Spoqa je ostao ono {to je bio, a iznutra je postao vozilo iz 21. veka. I upravo je u tome cela Todorovi}eva filozofija: pro{lost ne treba ru{iti da bi stigla budu}nost. - Tu ima i starog i novog. Tehni~ki danas to nije nikakav problem. Nova tehnika razvijena je do savr{enstva i prakti~no je prilago|ena tako da mo`ete da kupite ono {to vam je potrebno i da ga uklopite - ka`e Todorovi} za „Novosti”. Jo{ sredinom devedesetih, pri~a nam, u Beogradu se govorilo o mogu}nosti wihove proizvodwe. Se}a se skupa na Sajmu automobila i kolege in`ewera koji je godinama radio u jednom poznatom automobilskom brendu i govorio o elektri~nom automobilu kao ne~emu {to dolazi. - Smejali su nam se. To je bilo 1996. ili 1997. godine. Iza{li smo odatle razo~arani - prise}a se Qubivoje.

Ono {to je tada mnogima zvu~alo kao fantazija, tri decenije kasnije postalo je svakodnevica. Tehnologija je stigla tamo gde je nekada postojala samo ideja. Baterije su postale mawe i mo}nije, elektromotori dostupniji, a delovi koji su nekada zahtevali ~itave sisteme danas mogu da se uklope u konstrukciju neuporedivo jednostavnije. Qubivoje je ~ekao vreme u kojem }e ideja mo}i da postane stvarnost. A za osnovu svog projekta nije izabrao novo vozilo. Izabrao je ono koje je ve} imalo svoj `ivot, svoje godine i svoju pri~u.Fijaker koji je deo porodi~nog nasle|a. Tu, mo`da, po~iwe najlep{i deo wegove pri~e. Ono pored ~ega bi neko drugi pro{ao i video starudiju, Qubivoje je pogledao o~ima in`ewera. Ali i ~oveka koji zna da predmet nije samo drvo, metal i to~kovi ako iza wega postoji istorija. - Fijaker je obnovqen, a umesto kowa dobio je elektromotor snage tri kilovata. Ugra|eni su savremeni akumulatori i potrebna elektrooprema, ali je ideja bila da tehnologija ne proguta wegovu starinu. Da ~ovek, kada

ga pogleda, prvo vidi fijaker, a tek kada krene da shvati da pred sobom ima ne{to sasvim drugo ka`e Todorovi}. Wegova zamisao ide i daqe. Od ovakvih ko~ija mogao bi, ka`e, da nastane mali turisti~ki voz, atrakcija koja bi gostima grada ponudila vo`wu kroz Beograd u vozilu ~iji izgled pripada jednom vremenu, a pogon drugom. I upravo sada Qubivoje postaje najglasniji. Ne kada pri~a o snazi motora, akumulatorima ili reduktorima, ve} kada govori o tome za{to smo tako lako spremni da se odreknemo sopstvene tradicije. - U Portugaliji se voze, u Briselu se voze, ima ih i drugde. A kod nas kao da je sramota. Nema ~ega da se stidimo. Ni mladi ni stari. To je tradicija - ka`e na{ sagovornik. Sa 83 godine, Todorovi} ne `eli da wegov fijaker stoji pokriven i ~eka da ga neko jednog dana proglasi eksponatom. @eli da se vozi. Da deca pitaju {ta je to, stariji da se sete kako je nekada izgledalo, a turisti iz Beograda da ponesu nesvakida{wu uspomenu.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 24. septembar 2026. 23

@upska berba - praznik gro`|a, vina i vrednih ruku BUNDEVA OD 559 KILOGRAMA [AMPIONKA „DANA LUDAJE“:

Za rast joj trebalo i hiqadu litara vode dnevno [ampion 41. „Dana ludaje’’ u Kikindi za najte`u bundevu je ponovo Robert Kokaji iz Ma|arske, za plod te`ak 559 kilograma. U kategoriji najdu`ih tikava, prvo mesto pripalo je Du{anu Jankovu iz ^uruga za plod duga~ak 275 centimetara. Preko hiqadu litara dnevno bilo je potrebno Robertu Kokaiju iz Ma|arske da zaliva ovogodi{wu {ampionku 41. Dana ludaje, bundevu te{ku 559 kilograma. Iako nije uspeo da obori sopstveni rekord iz 2023. godine, kada je u Kikindu doneo gorostasa od 865,5 kilograma, ma|arski proizvo|a~ zadovoqan je uspehom i najavquje jo{ boqe rezultate. PRIPREME ZA NOVE REKORDE „Najvi{e se pripremamo za narednu godinu, po{to smo do{li do saznawa kako da sa~uvamo plod i da mu omogu}imo dobar rast, do novog rekorda u te`ini“, najavquje Tibor Kokaji. U kategoriji najdu`ih tikava, prvo mesto pripalo je Du{anu Jankovu iz ^uruga za plod duga~ak 275 centimetara. Iskusni magistar fitofarmacije uspeo je da se izbori sa veoma zahtevnom godinom. „Treba vam motivacije, znawa, iskustva... Treba i novca ulo`iti, ali ne previ{e i treba malo da se slo`e kockice’’, ka`e Du{an Jankov. SAL^I]I I [TRUDLA S MAKOM U me|uvremenu dok su se ~ekali rezultati, desetine hiqada posetilaca imalo je priliku da oseti ~ari Banatskog fru{tuka i brojnih drugih prate}ih programa. „Najve}e interesovawe vlada za sal~i}ima, tako da smo ih napravili i doneli u velikim koli~inama, kao i poga~ice sa salom. [trudle su se tra`ile sa makom“, navodi Dragiwa Nedin iz Novog Milo{eva. I dok takmi~ari ve} prave ra~unice i strategije za narednu godinu, posetioci su svoju ra~unicu ve} zavr{ili – u korist praznika za sva ~ula.

Sve~anim defileom i programom u centru Aleksandrovca, sino} je po~ela 61. @upska berba. Privredno turisti~ka manifestacija u ~ast vinogradara, pristiglog roda i mladog vina zavr{ava se u nedequ. I ove kao i ranijih godina termin svetkovine je pomeren za sedam dana, kako bi se uskladio sa berbom gro`|a u vinogradima koja u jeku. Berba ranih sorti gro`|a, jagode, pinoa i gra{ca u vinogradima Koste Botuwca po~ela je krajem avgusta. Kao i lane. Uzrok su letwe visoke temperature. Na ~okotima su ostale sorte tre}e i ~etvrte epohe zrewa prokupac i krokan. “Vinova loza ima inteligenciju i ona se prilago|ava vremenskim uslovima. Ka`u qudi u dobro je gro`|e, zdravo bi}e dobro vino .Bi}e vino korektno, me|utim u visokim teperaturama poremete se neke stvari u gro`|u .Gubi se aromatika.To je najve}i problem kada su visoke temperature kao ovog i pro{log leta i gube kiseline“ ka`e Kosta Botuwac, vinogradar i vinar iz Doweg Zlegiwa. U talasastoj kotlini izme|u Kopaonika, Go~a, @eqna i Jastrepca vinogradari se jo{ uvek oslawaju na znawe i iskustvo. Me|utim globalne klimatske promene name}u izazove. Zato se sve vi{e razmiq{a o novim agrotehni~kim merama pre svega o navodwavawu.

“Ova godina je zahtevna. Moralo je da se o~uva dobra koli~ina lisne mase i da se radi aeracija zemqi{ta to jest da se ne dozvoli pucawe zemqi{ta odnosno isu{ivawe”, nagla{ava @ivorad Damwanovi}, vinogradar enolog iz Garevine. U posledwih 10 godina nije bilo lo{e berbe. Ova }e se pamtiti i po obilnom rodu. “I qudi koji se ne bave proi-

zvodwom vina naravno `ele da prodaju gro`|e.Puno je problema i cene su ~ak na `alost pale. Ono vinarija koliko se stvorilo u Srbiji je ve} na neki na~in zadovoqilo svoje potrebe i vinske i sa gro`|em tako da je problem sa plasmanom” dodaje Kosta. Bera~i su tek na polovini posla.O~ekuju da }e berbu okon~ati po~etkom oktobra.

HEROJSKI PODVIG SRPSKOG LEKARA:

Odustao od puta za Ameriku i vratio se SRPSKI FILM NOMINOVAN ZA NAGRADU U KANU: ”Sedam dana koji su promenili sa aerodroma da spase `ivot de~aku! vek” Bo{ka Savkovi}a

Dokumentarno-igrani film Bo{ka Savkovi}a, „Sedam dana koji su promenili vek” nominovan je za nagradu na presti`nom filmskom festivalu u Kanu - Kanskom Festivalu korporativnih medija i Televizije. U konkurenciji gotovo 1.000 raznih filmskih i televizijskih dela iz najnovije svetske produkcije, Savkovi}ev film je nominovan u kategoriji „Istorija i li~nosti”. Dodela nagrada je u ~etvrtak 24. septembra. Po oceni stru~waka Savkovi}ev film je ozbiqan kandidat za jednu od nagrada Festivala. Premijera filma je bila septembra 2025. godine u Briselu u organizaciji Evropskog ekonomsko-socijalnog saveta. Film, iz nepoznatih razloga, nije nikada do`iveo premijeru u Srbiji, osim zatvorene projekcije za diplomate i novinare u Evropskoj ku}i u Beogradu, isti~e autor. Savkovi} je dokumentaristi~kim filmskim jezikom, kori{}ewem novootkrivenih dokumenata, ispri~ao pri~u o po~etku i kraju Prvog svetskog rata. Film, po re~ima autora, dokumentuje da rat nije po~eo u Sarajevu ve} u Beogradu, a i da je zavr{en u Beogradu potpisivawem „Beogradskog primirja” 13. novembra 1918, u zgradi dana{weg Narodnog muzeja, a ne 11. novembra koji se obele`ava kao kraj tog rata.

Nakon vesti koja je potresla i istovremeno nadahnula ~itavu Srbiju i region o dramati~noj borbi za `ivot osmogodi{weg de~aka kojem je bio za~epqen krvni sud u mozgu, otkriveno je kako izgleda neuroradiolog dr Ivan Vuka{inovi} ~iji je humani gest zadivio javnost. Wegov nesebi~an i izuzetan gest ogleda se u tome {to je, bez trenutka razmi{qawa, otkazao let za Wujork i vratio se sa aerodroma pravo u operacionu salu kako bi uradio hitnu proceduru i spasao `ivot malom pacijentu. Saop{tewe i detaqi ove neverovatne intervencije podeqeni su i na dru{tvenim mre`ama, gde je javnost imala priliku da sazna ko stoji iza ovog herojskog ~ina. Na Instagram stranici „Medicina Novosti“ osvanula je dirqiva objava koja opisuje trenutak u kom lekar stavqa `ivot pacijenta ispred svih privatnih i profesionalnih planova: - Ovo je doktor Ivan Vuka{inovi}, ~ovek koji je odustao od puta i vratio se sa aerodroma kako bi spasao `ivot osmogodi{wem de~aku. De~ak je bio u izuzetno te{kom stawu zbog za~epqewa glavnog krvnog suda u mozgu, a svaka minuta bila je presudna. Dr Vuka{inovi} je bez razmi{qawa otkazao svoj put, vratio se u bolnicu i uspe{no izveo komplikovanu proceduru, spasiv{i de~akov `ivot i spre~iv{i trajne posledice. Wegova posve}enost, brzina i humanost podse}aju nas {ta zna~i biti pravi lekar i heroj. Ivanu i celom timu lekara upu}ujemo najdubqe po{tovawe i zahvalnost!“ Podse}amo, osmogodi{wi de~ak iz Republike Srpske na{ao se u `ivotnoj opasnosti kada je do{lo do iznenadnog i opasnog za~epqewa arterije u mozgu. Re~ je o stawu koje zahteva trenutnu

reakciju, jer svaki minut odlagawa nosi rizik od trajnog o{te}ewa mozga ili fatalnog ishoda. U ovoj izuzetno te{koj situaciji, odmah je pokrenuta koordinisana akcija zdravstvenih ustanova i stru~waka iz Srbije i Republike Srpske. De~ak je po hitnom postupku transportovan kako bi mu se pru`ila vrhunska medicinska nega. Kqu~ni trenutak drame odigrao se kada je dr Vuka{inovi} pozvan u pomo}. Iako se u tom momentu nalazio na aerodromu i spremao za put, on nije oklevao ni sekunde – okrenuo se, otkazao let i `urno krenuo nazad ka operacionoj sali. Zahvaquju}i wegovoj brzoj reakciji, vrhunskoj stru~nosti, ali i besprekornoj saradwi celokupnog lekarskog tima, izvedena je komplikovana procedura i tromb je uspe{no uklowen. De~ak je stabilizovan, a brzo reagovawe spre~ilo je te{ke posledice koje ovakvo stawe nosi.

24 ^etvrtak 24. septembar 2026.

FEQTON

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“ (25)

Пише: Бранислав Станковић

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

UMRO SA MI[QU KAKO DA ZAUSTAVI SVETSKI RAT:

Teslini posmrtni ostaci preneti iz SAD brodom „Srbija” tek 1957. godine Jedan od sve{tenika koji je slu`ilo obred, u crkvi Svetog Save, koju su Srbi u Wujorku kupili od Episkopalne crkve, protoprezviter Du{an [kuletovi}, opisao je u svom zapisu sve detaqa {ta se doga|alo pred i u toku opela: „Teslin ne}ak, Sava Kosanovi} hteo je da telo spali. Ja sam odbio da vr{im opelo ako se telo bude spaqivalo. S. Kosanovi} je pristao da telo sahranimo po pravoslavnom obi~aju. Da li je posle opela telo spaqeno, ja ne znam ni{ta pozitivno o tome. Posle se govorilo, zapravo {aputalo, da je Teslino telo spaqeno po nalogu S. Kosanovi}a. Svaki ~ovek snosi pred Bogom odgovornost za svoja dela. Ja sam izvr{io svoju du`nost prema propisu Pravoslavne crkve i savest mi je mirna.” O na~inu i vremenu kremirawa zemnih ostataka Nikole Tesle postoji nekoliko verzija i vi{e nedoumica. Jedino je neosporno da je to u~iweno po nalogu i zahtevu Save Kosanovi}a. U prisustvu velikog broja Beogra|ana, me|u kojima su bili ~lanovi Kraqevske akademije nauka i Univerziteta, na Svetog Trifuna, 14. februara 1943. mitropolit Josif uz saslu`ewe dvanaest sve{tenika odslu`io je parastos Nikoli Tesli u Sabornoj crkvi. (Opelo je slu`io mitropolit Josif Cvijovi} po{to je patrijarh srpski Gavrilo Do`i} bio utamni~en od Nemaca zajedno sa Svetim vladikom Nikolajem Velimirovi}em u manastiru Vojlovica kraj Pan~eva.) Nakon odslu`enog parastosa mitropolit se obratio prisutnima i izme|u ostalog rekao: „Tesla je zaista bio do svoje smrti odan Svetoj Crkvi, veran sin wen. Wegov divovski rad na poqu otkrivawa tajni matere prirode, bio je uvek pro`et qubavqu prema Bogu, jasnim osvedo~ewem, da je sve ono {to je radio u slavu Bo`iju ura|eno. Tesla ovako odgojen i zadojen, nije ni mogao biti sebi~an i uskogrud, nego veliki i zama{an, kao {to su svi

Brod „Srbija“ kojim su Teslini posmrtni ostaci preneti iz SAD u Jugoslaviju oni, na koje se milost Bo`ija izlila u vidu genijalnosti i veli~ine. Ne radi Tesla na poqu nauke, na re{avawu najskrivenijih problema prirodnih nauka, da snabde sebe zemaqskim blagom i veli~inom. Tesla radi, po uzoru na na{eg Hrista Spasiteqa, za sav rod ~ove~iji. Molim vas sve, koji ste ovde okupqeni, da tom pravoslavnom Srbinu, di~nome sinu naroda na{eg, iz dubine srca kliknemo: Neka je slava! Neka je hvala! Neka je ve~an pomen Nikoli Tesli!” Nakon Drugog svetskog rata najve}i deo zaostav{tine Nikole Tesle prenet je u Beograd. Muzej Nikole Tesle u Beogradu osnovan je u decembru 1952. Sme{ten je u Krunskoj ulici, u oduzetoj ku}i predratnog industrijalca i politi~ara \or|a Gen~i}a. Povodom otvarawa Teslinog muzeja Stanislav Vinaver, razbaru{eni Orfej srpske kulture, objavio je tekst „Tajna Nikole Tesle” i u wemu napisao: „Pa ipak, Tesla je bio zaqubqen, ali u jedan simbol: u golubicu. Na{e qudsko op{tewe po~elo je preko simbola i slika. Simboli igraju ve}u va`nost no {to se to do danas znalo. Jezik je sav u simbolima. Pogre{ka tzv. ’realizma’ kod Stanislavskog u tome je {to nije razumeo zna~ewe simbola za ~oveka. ^ovek `ivi

simbolima i od simbola, u kojima se wegov unutra{wi `ivot prosto kupa. Otkud Tesli simbol golubice? Otac je Teslin bio pravoslavni pop, pro`et svojim verskim srbovawem. Pripadao je stoletnom nizu pravoslavnih popova koji su gr~evito ~uvali srpstvo od unije, od utapawa u Latine. I majka Teslina iz sli~ne je sve{teni~ke porodice. A koja je najva`nija slika {to podvla~i na{ rascep sa katolicima? To je slika Svetog Duha, slika Golubice. Pravoslavno ’Vjeruju’ tvrdi da Sveti Duh poti~e samo od Oca, a ne i od sina (kako misli katolicizam). Tako je u pravoslavqu Sveti Duh samostalniji, samosvojniji. U {irem i u`em porodi~nom krugu Tesla je, na svakom koraku, nailazio na taj najbitniji pralik: na Golubicu. Ona igra ulogu i u Starome i u Novome zavetu. Tesla je imao prilike da se wome nadahne na po~a|avelom ikonostasu, u crkvi u Smiqanu i Gospi}u. Tesla se do kraja `ivota ose}ao pripadnikom jednoga malog naroda, `eqnog mira, pripadnik naroda Nojeve golubice. U posledwim godinama svoga `ivota Tesla je verovao gr~evito u zrake smrti. Oni bi, zanavek, spre~ili i pomisao napada od strane velikih. (Zraci smrti zaustavili bi sve napade.)

NEFORMALNA CEREMONIJA U jesen 1957. godine, u Beogradu je kao gost Muzeja boravio jedan od najprisnijih prijateqa Nikole Tesle - Kenet Svizi. On je tom prilikom doneo ro|endanicu iz 1931. godine i prilo`io je fondu Muzeja. U vreme wegovog boravka organizovano je sve~ano otkrivawe urne. To je bila jedna skromna neformalna ceremonija.

Imao sam prilike pred Drugi svetski rat da ~itam izvorno pismo Teslino vladi starog kraja. Vlada je in ekstremis prekliwala: da nam saop{ti tajnu svojih smrtnih zraka - da se spasemo. Tesla odgovara: da mu treba mnogo godina rada da taj svoj izum ostvari. Sa tom je mi{qu Tesla i umro. . Wegova je osnovna ideja i wegovo osnovno nadahnu}e bila: prenos energije na daqinu. U tome je uspeo. Koji simbol `ivota sveta uspeva u nepogre{nom savla|ivawu daqine? Golub. Danas se, {tavi{e, misli da je golub radarski snabdeven (jer kada golub zapadne u radarsko poqe on se pomete). Tesla je u golubu naslutio nepogre{noga savladnika daqina. Golubica, koju je on voleo nada sve, dolazila mu je na misaoni poziv. Tesla je, od detiwstva, dobio kao sebi predodre|en simbol - simbol goluba, simbol pobede daqine. On je `iveo tim svojim simbolom, ~ija je zra~ewa prenosio u matemati~ke jedinice.” Urna sa Teslinim pepelom u Beograd je stigla tek 1957. godine. Nakon wegove smrti, a uz saglasnost sa Teslinom ne}akom, Micom Trbojevi}, i dogovorom sa tada{wim direktorom muzeja Veqkom Kora}em, dugogodi{wa saradnica Save Kosanovi}a, [arlota Mu`ar, preuzela je Tesline posmrtne ostatke od Fernklifske grobqanske mauzolejske kompanije iz Hartsdejla u Wujorku i donela ih krajem jula u Beograd. Teslini posmrtni ostaci od Amerike do Jugoslavije preneti su na brodu „Srbija”. Do sada je pokretano vi{e inicijativa da se posmrtni ostaci Nikole Tesle pohrane u Hramu Svetog Save na Vra~aru. Na`alost, ta plemenita ideja do danas nije realizovana, iako bi wenom realizacijom delimi~no bila ispravqena jedna velika nepravda koju mu je, iz samo wemu znanih razloga, naneo Sava Kosanovi}. Verujemo da }e to u bli`oj ili daqoj budu} nosti biti ostvareno, {to }e u simboli~kom smislu biti zna~ajno za ceo na{ narod. l Kraj

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

24. septembar

1227. - Umro je prvi srpski kraq Stefan Nemawi} Prvoven~ani, drugi sin velikog `upana Stefana Nemawe, za vreme ~ije vladavine je Srpska pravoslavna crkva stekla autokefalnost. Da bi u~vrstio nezavisnost od Vizantije, napravio je zaokret u spoqnoj politici okrenuv{i se novim saveznicima, Mleta~koj republici i papi. Napisao je „@itije svetog Simeona” (Stefana Nemawe). 1863. - U Beogradu je osnovana Velika {kola koja je imala Filozofski, Pravni i Tehni~ki fakultet, a nastava je odr`avana u Kapetan-Mi{inom zdawu. [kola je prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kada su otvoreni Medicinski, Bogoslovski i Poqoprivredni fakultet. 1915. - Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu otvorile Solunski front na koji su upu}ene snage sa fronta u Galipoqu. 1960. - U Wuportu je porinut „Enterprajz”, prvi ameri~ki nosa~ aviona na atomski pogon. 1988. - Na Olimpijskim igrama u Seulu, kanadski sprinter Ben Xonson postavio je svetski rekord u finalnoj trci na 100 metara od 9,79 sekundi. [est dana kasnije utvr|eno je da je bio dopingovan, rezultat je poni{ten, a Xonsonu je oduzeta zlatna medaqa. 1990. - Predsednik Zapadne Nema~ke Rihard fon Vajczeker potpisao je sporazum kojim }e 3. oktobra 1990. dve nema~ke dr`ave ponovo biti ujediwene Isto~na Nema~ka je formalno napustila Var{avski pakt. 1996. - Umro je ruski {pijun Pavel Sudoplatov, koji je, prema zapadnim izvorima, ukrao ameri~ki plan za atomsku bombu i organizovao ubistvo ruskog revolucionara Lava Trockog. 2000. Pobedom udru`ene opozicije na izborima u Srbiji i SR Jugoslaviji, zavr{ila se desetogodi{wa autokratska vladavina Slobodana Milo{evi }a. Ne `ele}i da prihvati poraz, do tada vladaju}a Socijalisti~ka partija Srbije i wen lider Milo{evi} izazvali su postizbornu krizu koja je zapretila gra|anskim ratom u Srbiji. Kriza je okon~ana 5. oktobra nakon masovnih protesta {irom Srbije, a novi predsednik SR Jugoslavije postao je Vojislav Ko{tunica, lider Demokratske stranke Srbije i predsedni~ki kandidat DOS-a. 2010. - Oko dva miliona qudi je raseqeno usled poplava na severu Nigerije, nakon {to su tamo{we vlasti bile prinu|ene da otvore ustave na dve re~ne brane, preoptere}ene od nabujalih voda. 2013. - U zemqotresu ja~ine 7,8 stepeni po Rihterovoj skali koji je pogodio zapad Pakistana, poginulo je 376 qudi, povre|eno je 550. 2023. - U selu Bawska, u blizini Zve~ana na severu Kosova, ubijen je kosovski policajac, a potom u nastavku razmene vatre kosovske policije i naoru`ane grupe, ubijena su trojica mu{karaca srpske nacionalnosti. Potpredsednik Srpske liste Milan Radoi~i}, preuzeo je odgovornost za napad na kosovsku policiju.

RIZNICA

^etvrtak 24. septembar 2026. 25

SRBI I AMERIKANCI OBELE@ILI 82 GODINE OD MISIJE HALIJARD:

Se}awe na Dra`u i me{tane koji su spasavali pilote! U selu Prawani, na Galovi} a poqu kod Gorweg Milanovca, obele`ena je 82. godi{wica Misije Halijard, jedne od najve}ih akcija spasavawa savezni~kih vazduhoplovaca iza neprijateqskih linija tokom Drugog svetskog rata. Operacija „Vazdu{ni most“, poznata i kao Misija Halijard, ostala je upam}ena kao jedan od najupe~atqivijih primera hrabrosti i solidarnosti srpskog naroda tokom okupacije. U akciji sprovedenoj 1944. godine, uz u~e{}e snaga Jugoslovenske vojske u otaxbini pod komandom generala Dragoquba Dra`e Mihailovi}a i veliku pomo} lokalnog stanovni{tva, spasavani su savezni~ki vazduhoplovci oboreni nad okupiranom Jugoslavijom. Sredi{te operacije bili su Prawani, gde su me{tani na Galovi}a poqu izgradili improvizovanu poletno-sletnu stazu. Rizikuju}i sopstvene `ivote, skrivali su oborene vazduhoplovce, obezbe|ivali im hranu i uto~i{te i pomagali im sve do evakuacije. Tokom obele`avawa godi{wice posebno je istaknuta

upravo hrabrost srpskih vojnika i obi~nih qudi koji su pomagali ameri~kim i drugim savezni~kim vazduhoplovcima. Predsednik Fondacije Misija Halijard Xon Kapelo poru~io je da se}awe na ovu operaciju predstavqa mnogo vi{e od istorije zapisane u kwigama. Fondacija, kako je naveo, sara|uje sa vi{e od 20 muzeja i dva univerziteta u SAD kako bi pri~a o Halijardu bila sa~uvana i pribli`ena ameri~koj javnosti. Poseban ciq je pronala`ewe porodica spasenih vazduhoplovaca i wihovo povezivawe sa potomcima srpskih porodica koje su im tokom rata pru`ale pomo}. Kapelo je Misiju Halijard opisao kao primer po`rtvovanosti, hrabrosti i ~asti srpskog naroda. „U tom periodu imali su veoma malo, ali su dali toliko mnogo“, poru~io je Kapelo. Otpravnik poslova Ambasade SAD u Beogradu Aleksandar Titolo istakao je da Misija Halijard predstavqa sna`an simbol dugogodi{we povezanosti dva naroda i naglasio zna~aj o~uvawa se}awa na zajedni~ku istoriju.

Posebno emotivan trenutak predstavqalo je prisustvo Stiva Smita iz Severne Karoline, ~iji je ujak bio jedan od savezni~kih vazduhoplovaca spasenih pre vi{e od osam decenija. Smit je poru~io da je na Galovi}a poqe do{ao kako bi li~no zahvalio srpskom narodu na onome {to je u~inio za wegovog ujaka. „Ovo je prilika da izrazim zahvalnost i po{tovawe prema

svim Srbima zbog wihove hrabrosti i svega {to su u~inili kako bi se brinuli o mom ujaku dok je bio ovde, pre 82 godine“, rekao je Smit. On je ukazao i da se u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i daqe veoma malo zna o Misiji Halijard i da postoje napori da se ta pri~a pribli`i ameri~koj javnosti. Tokom Misije Halijard 1944. godine stotine savezni~kih

vazduhoplovaca evakuisane su sa okupirane teritorije Jugoslavije. Prawani i Galovi}a poqe ostali su jedan od najprepoznatqivijih simbola te operacije. Vi{e od osam decenija kasnije, Misija Halijard ostaje svedo~anstvo o qudima koji su, usred rata i okupacije, rizikovali sopstvene `ivote kako bi spasli savezni~ke vazduhoplovce i omogu}ili im povratak ku}i.

U CENTRU BEOGRADA KRILO SE BLAGO VREDNO DANA[WIH 1,6 MILIJARDI EVRA:

Evo kako je 5 vagona zlata i draguqa zavr{ilo u glavnom gradu U septembru 1929. Beogradom je po~ela da kru`i pri~a dostojna avanturisti~kog romana: negde u centru grada, u podrumu jedne privatne ku}e nedaleko od Pozori{nog trga, godinama je bilo skriveno ogromno bogatstvo. ^im je vest iza{la u javnost, pojavilo se i pitawe koje je sve zasenilo – kome zapravo pripada taj novac? Trag je vodio pravo u Rusiju i u haoti~ne dane revolucije 1917. godine. Dok su boq{evici preuzimali vlast, grupa qudi uspela je da iz jedne petrogradske banke iznese dragocenosti neverovatne vrednosti. Govorilo se o pet teretnih vagona i jo{ petnaest velikih tovara u kojima su se nalazile hartije od vrednosti, strani novac, nakit, srebro i zlato. Razmere tog tereta bile su ogromne. Teretni vagoni tog vremena mogli su da nose izme|u deset i petnaest tona, pa je samo pet vagona moglo da zna~i izme|u 50 i 75 tona robe. Kada se tome dodaju i dodatni tovari, postaje jasno da nije re~ o nekoliko kov~ega skrivenih u `urbi, ve} o pravom pokretnom trezoru. Ukupna vrednost procewivana je na oko 500 miliona tada{wih dinara, od ~ega je pribli`no 53 miliona bilo u gotovini. Danas taj iznos deluje apstraktno, ali pore|ewe sa zlatom pokazuje koliko je zapravo bio ogroman. Dinar Kraqevine Jugoslavije imao je tada zlatnu podlogu od oko 26,5 miligrama ~istog zlata po jednom dinaru. Kada bi se 500 miliona dinara prera~unalo po toj osnovi, dobilo bi se pribli`no 13,25 tona zlata. Ako se uzme savremena cena zlata od

oko 120.000 evra po kilogramu, vrednost tog blaga danas bi bila oko 1,6 milijardi evra. Qudi koji su ga izneli iz Rusije potom su stigli u Beograd, zajedno sa dragocenostima koje su uspeli da sa~uvaju od revolucije. Godinama je sve ostalo zakqu~ano u podrumu, daleko od o~iju javnosti. Za tajnu je znao samo mali broj qudi. Problem je nastao kada se pro~ulo da blago postoji. Me|u ruskim emigrantima odmah je izbila rasprava o vlasni{tvu. Da li ono pripada nekada{wim upravnicima banke iz Petrograda ili bi trebalo da bude progla{eno imovinom ~itave ruske emigracije? U posledwim mesecima `ivota genera-

la Petra Vrangela, jednog od najva`nijih vo|a ruske emigracije, formiran je poseban komitet koji je trebalo da obezbedi blago, popi{e ga i utvrdi wegovu stvarnu vrednost, navodi „Kaldrma”. U pravnu borbu zatim se ukqu~io Aleksandar Ostafijev, ugledni ruski plemi} i politi~ar, koji je u`ivao veliko po{tovawe me|u emigrantima. Bio je poznat i u Srbiji, jer se jo{ 1876. kao student Carske medicinsko-hirur{ke akademije prijavio kao ruski dobrovoqac u Srpsko-turskom ratu. Ostafijev je pred sudom zastupao stav da najmawe polovina bogatstva ne mo`e da pripadne nekolicini biv{ih bankara, ve} svim Rusima koji su posle revolucije ostali bez domovine i imovine. Time je pri~a o skrivenom beogradskom

trezoru postala mnogo vi{e od spora oko novca. Bila je to i borba unutar ruske emigracije – izme|u privatnog vlasni{tva i ideje da deo nekada{weg bogatstva mora da poslu`i qudima koji su izgubili gotovo sve. Kada je vest stigla do Moskve, ukqu~ila se i sovjetska vlast. Iz Sovjetskog Saveza po~eli su da sti`u zahtevi da se dragocenosti vrate, uz obrazlo`ewe da predstavqaju imovinu nove dr`ave. Usledile su godine sporova. Ogroman novac po~eo je da se topi na sudske procese i visoke advokatske tro{kove. Ipak, deo sredstava uspevao je da bude preusmeren za pomo} siroma{nim ruskim emigrantima koji su `iveli u Kraqevini Jugoslaviji. Od tog novca finansirani su pomo} najugro`enijima, bolnice i {kole za rusku decu. Tako je bogatstvo koje je nekada stiglo u Beograd u vagonima i kov~ezima postepeno nestajalo. Ono {to je od wega preostalo do Drugog svetskog rata pro{lo je kroz jo{ jednu istorijsku promenu. Posle oslobo|ewa i uspostavqawa nove vlasti, preostala imovina je konfiskovana. Pri~a o beogradskom podrumu u kojem je navodno le`alo bogatstvo vredno dana{wih 1,6 milijardi evra tako je zavr{ila bez spektakularnog otkri}a i bez jednog vlasnika koji je odneo sve. Novac koji je pre`iveo revoluciju, bekstvo iz Rusije i godine skrivawa na kraju su pojeli sudovi, politika, rat i istorija. Od jednog od najneverovatnijih trezora koji su se na{li u Beogradu ostala je gotovo samo pri~a.

26 ^etvrtak 24. septembar 2026.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Slobodna iskrena `ena 33/168/60

medicinska sestra sa ma|arskim dr`avqanstvom tra`i slobodnog iskrenog i ozbiqnog ~oveka, radi ozbiqne veze i braka. Samo ozbiqne ponude, godine nisu bitne. Whatsapp i Viber: +381611021131

JAPAN OBORIO REKORD DUGOVE^NOSTI:

Vi{e od 100.000 qudi do`ivelo stotu godinu!

U Japanu je sve vi{e qudi koji do`ive ceo vek, a podaci iz 2026. godine pokazali su da je wihov broj stigao do granice koja je do sada bila nezamisliva. Istovremeno, rekordni broj stogodi{waka otvara i pitawe kako }e zemqa odgovoriti na sve starije stanovni{tvo. Broj stogodi{waka u Japanu dostigao je u septembru 2026. godine rekordnih 107.677, ~ime je granica od 100.000 prvi put prema{ena. Prema podacima Ministarstva zdravqa, rada i socijalne za{tite, broj qudi starih 100 ili vi{e godina pove}ava se ve} 56. godinu zaredom. U odnosu na prethodnu godinu, broj stogodi{waka porastao je za 7.914. @ene ~ine 87,6 odsto ove grupe, odnosno ukupno 94.298 osoba. Podaci, prikupqeni na osnovu registra stanovni{tva sa stawem na dan 1. septembra, pokazuju da je broj mu{karaca i `ena starijih od 100 godina pove}an za 1.400, odnosno 6.514. Tokom fiskalne 2026. godine jo{ 54.294 osobe napuni}e 100 godina, {to je za 1.984 vi{e nego prethodne godine. NAJSTARIJI IMAJU 114 I 112 GODINA Fujo Ki{imoto, stanovnica Kjota ro|ena 20. decembra 1911. godine, sa 114 godina je najstarija `ena u Japanu. Najstariji mu{karac je Hikaru Kato iz Kumamota, ro|en 2. maja 1914. godine, koji ima 112 godina. Prose~an broj stogodi{waka na 100.000 stanovnika u Japanu iznosio je 87,51. Pore|ewa radi, kada je 1963. godine prvi put po~elo prikupqawe ovih podataka, u Japanu su bile samo 153 osobe stare 100 ili vi{e godina. Od 1970. godi-

MOZAIK

ne, kada ih je bilo 310, broj je rastao iz godine u godinu. Granica od 1.000 prema{ena je 1981. godine, od 10.000 1998, a od 50.000 2012. godine. Prose~an `ivotni vek u Japanu 2025. godine iznosio je 87,33 godine za `ene i 81,35 godina za mu{karce. „Zadovoqni smo {to mnogi qudi `ive du`e i ostaju aktivni, delom zahvaquju}i napretku medicinske tehnologije”, rekao je ministar zdravqa Keni}iro Ueno na konferenciji za novinare. On je istakao da je, kako stanovni{tvo nastavqa da stari, izuzetno va`no da se sistem socijalne sigurnosti u~ini odr`ivim. Tro{kovi socijalne sigurnosti u Japanu rastu iz godine u godinu zbog pada nataliteta i starewa stanovni{tva. To vr{i pritisak na javne finansije, posebno imaju}i u vidu da je fiskalno stawe zemqe ve} najlo{ije me|u velikim razvijenim ekonomijama. I U MOSKVI VI[E OD 1.200 STOGODI[WAKA Dug `ivot nije tema koja se vezuje samo za Japan - sli~ni podaci sti`u i iz Moskve, gde vi{e od 1.200 stanovnika ima vi{e od 100 godina. U glavnom gradu Rusije `ivi i skoro pola miliona qudi starijih od 80 godina, dok je oko 60.000 stanovnika starije od 90 godina. Starije generacije sada vode aktivan na~in `ivota i imaju priliku da nastave da rade i doprinose ekonomiji prestonice. Budu}i zadatak Rusije je da se stvore {ire mogu}nosti kako bi qudi mogli da „ponovo uspeju”, odnosno steknu nova znawa i brinu o sebi tokom dodatnih 2030 godina aktivnog `ivota koje je ~ove~anstvu dala moderna tehnologija.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Naporan tempo i potreba za uskla|ivawem sa klijentima ili saradnicima. Ipak, bi}ete izuzetno produktivni. QUBAV: Zauzeti Ovnovi }e morati da re{e nagomilane porodi~ne ili partnerske dileme i postave jasne granice. Slobodni mogu dobiti jasan signal od osobe koja im se dopada. ZDRAVQE: Mogu} je poja~an stres i premor. Oseti}ete ogroman priliv energije.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Sre}an ro|endan, Vage! Sunce ulazi u va{ znak i donosi vam novu energiju, a usput pokre}ete i veoma ozbiqne i dugoro~ne poslovne saradwe. QUBAV: Kulminacija u qubavi. Vreme je da vidite gde ste pravili previ{e kompromisa. Slobodne Vage mo`e privu}i vrlo direktna i harizmati~na osoba. ZDRAVQE: Ose}ate se preporo|eno, ali izbegavajte stresne situacije.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Vreme je za pravqewe preciznih, dugoro~nih planova i reorganizaciju obaveza. Ne donosite odluke u afektu. QUBAV: Ako ste predugo izbegavali te{ke razgovore sa partnerom, sada je trenutak da direktno iznesete svoje strahove. Iskrenost }e u~vrstiti va{ odnos. Slobodne privla~i neko ko deluje tajanstveno. ZDRAVQE: Povedite ra~una o navikama u ishrani i spavawu.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Period je idealan za rad iza kulisa, pripremu projekata i analizu strategije. Intuicija vam je nepogre{iva, poslu{ajte je. QUBAV: Mo`da }ete osetiti potrebu da se malo povu~ete i preispitate svoja ose}awa. Tajne mogu iza}i na videlo pod uticajem Punog Meseca. Zauzeti treba da izbegavaju sumwi~avost. ZDRAVQE: Mogu}a je prolazna nesanica ili pad imuniteta.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Odli~na nedeqa za finansije! Va{ trud dolazi na naplatu i mo`ete o~ekivati lepe poslovne vesti, bonuse ili priznawa. QUBAV: Pametno planirajte ku}ni buxet sa partnerom. U emotivnim odnosima vlada stabilnost, mo`ete doneti naglu promenu planova u vezi sa jednim prijateqstvom. ZDRAVQE: Ne zanemarujte va`nost redovne fizi~ke aktivnosti.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Odli~an period za networking i timski rad. Saradnici cene va{e ideje, a otvaraju se i vrata za realizaciju nekog dugoro~nog ciqa. QUBAV: Pun Mesec u Ovnu donosi strast, dramu i uzbu|ewe. Slobodni Strel~evi mogu do`iveti sudbinski susret preko prijateqa ili dru{tvenih mre`a. Zauzeti osve`avaju odnos sa partnerom. ZDRAVQE: Puni ste pozitivne energije.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Pritisak koji ste ose}ali polako popu{ta. Do tada, zavr{ite zaostale administrativne poslove. QUBAV: Sunce u Vagi donosi fokus na porodicu i dom. Mo`e do}i do kulminacije u re{avawu stambenog pitawa ili va`nog razgovora sa roditeqima/partnerom o budu}nosti. ZDRAVQE: Emocionalna osetqivost mo`e uticati na stomak. Opustite se uz omiqeni hobi.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Sunce u Vagi osvetqava va{e poqe karijere. O~ekuju vas va`ni razgovori sa nadre|enima i preuzimawe ve}e odgovornosti. Va{ profesionalni status raste. QUBAV: Balansirawe izme|u posla i privatnog `ivota bi}e izazov. Partner mo`e zameriti va{e odsustvo, pa se potrudite da se vi{e posvetite voqenoj osobi. ZDRAVQE: Mogu}a je napetost u vratu i ramenima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Fokus je na organizaciji i komunikaciji. Mars ulazi u va{ znak i pali zeleno svetlo za sve va{e ambiciozne projekte! Postajete nezaustavqivi. QUBAV: Komunikacija sa partnerom se popravqa, ali Pun Mesec u Ovnu mo`e doneti iznenadnu vest ili promenu planova u vezi sa nekim putovawem. Slobodni zra~e harizmom. ZDRAVQE: Vitalnost vam se drasti~no popravqa.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Ova nedeqa donosi vam kreativnost i odli~ne ideje. Fokusirajte se na dugoro~ne planove, obrazovawe, u~ewe ili saradwu sa inostranstvom. QUBAV: @elite slobodu, ali i bliskost. Pun Mesec donosi va`ne vesti ili razre{ewe situacije koja vas je optere}ivala. Slobodne Vodolije privla~i osoba intelektualnih stavova. ZDRAVQE: Ose}ate se dobro, energija je u usponu.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Fokus se prebacuje na finansije. Mogu}i su iznenadni tro{kovi, ali i prilike za nove izvore zarade. QUBAV: Slobodne Device o~ekuju veoma lepa de{avawa i nova, uzbudqiva poznanstva koja mogu prerasti u ne{to ozbiqnije. Zauzeti u`ivaju u mirnijem tempu. ZDRAVQE: Stabilno, ali nemojte se iscrpqivati tu|im problemima. Poboq{ajte cirkulaciju.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Komunikacija sa saradnicima mo`da nije savr{ena, ali uspe}ete da prona|ete zajedni~ki jezik. Postavite granice onima koji prebacuju svoje obaveze na vas. QUBAV: Partner i vi uspe{no pronalazite vreme jedno za drugo. Slobodne Ribe su zainteresovane za nekoga, ali su oprezne i ne `ele da po`uruju stvari. ZDRAVQE: Mogu}a je sitnija zdravstvena problematika.

UPLATIO SAMO DVA DOLARA, OSVOJIO MILIJARDU:

Misteriozni dobitnik iz ^ikaga odneo istorijski xekpot u Americi! Misteriozni igra~ iz ameri~ke savezne dr`ave Ilinois osvojio je neverovatnih 1,04 milijarde dolara na lutriji Powerball, a za dobitnu kombinaciju izdvojio je svega dva dolara. Sre}ni dobitnik, ~iji identitet nije objavqen, javio se kako bi preuzeo nagradu ne{to vi{e od mesec dana nakon izvla~ewa dobitnih brojeva, saop{tila je Lutrija dr`ave Ilinois. Posebno je zanimqivo {to dobitnik nije kupovao veliki broj kombinacija u poku{aju da pove}a svoje {anse. Prema navodima ameri~kih medija, kupio je samo jednu kombinaciju brojeva, odnosno tiket vredan svega dva dolara. Osvojeni xekpot od 1,04 milijarde dolara predstavqa drugi

najve}i lutrijski dobitak u istoriji Ilinoisa. Dobitnik je odlu~io da ostane anoniman, {to mu omogu}avaju pravila u toj saveznoj dr`avi, pa javnosti za sada nije poznato ko je preko no}i postao jedan od

najve}ih lutrijskih dobitnika u istoriji dr`ave. Powerball je jedna od najpoznatijih ameri~kih lutrija, a weni xekpotovi neretko dosti`u stotine miliona, pa ~ak i vi{e od milijardu dolara.

ZDRAVQE

^etvrtak 24. septembar 2026. 27

Pet naizgled bezazlenih, svakodnevnih navika koje {tete kostima Stru~wakiwa savetuje da razmi{qate o izgradwi sna`nog i otpornog mi{i}no-ko{tanog sistema za budu}nost, umesto da ~ekate da vas ne{to zaboli. Gubitak ko{tane mase prirodan jeakodnevne navike mogu ga drasti~no ubrzati. Iako osteoporozu ~esto povezujemo sa starijim `ivotnim dobom, temeqi za ~vrste kosti postavqaju se decenijama ranije. Problem je veoma rasprostrawen, procewuje se da samo u SAD oko 53,6 miliona qudi starijih od 50 godina ima osteoporozu ili smawenu ko{tanu masu. Karla Pozner, ugledna osteopatkiwa specijalizovana za mi{i}no-ko{tani sistem, otkrila je kqu~ne navike koje tiho, ali uporno, naru{avaju zdravqe na{eg skeleta, pi{e Newsweek. Prema osteopatkiwi Pozner, re~ je o pet naizgled bezazlenih, ali kqu~nih podru~ja na koja treba obratiti pa`wu. Promenom ovih svakodnevnih rutina mo`ete zna~ajno doprineti dugoro~noj vitalnosti svog skeleta. PREVI[E KOFEINA Mnogi ne mogu da zamisle dan bez kafe, ali preterivawe

RECEPT

mo`e imati posledice. Istra`ivawe australijskog Univerziteta Flinders, koje je deset godina pratilo gotovo 10.000 starijih `ena, pokazalo je da je unos vi{e od pet {oqica kafe dnevno povezan sa mawom gustinom kostiju. „Kofein mo`e ometati apsorpciju kalcijuma i metabolizam kostiju“, obja{wava Pozner, ali nagla{ava da je kqu~ u umerenosti. „Ne treba se odre}i jutarwe kafe, ali ako pijete nekoliko {oqica dnevno, uz druge faktore rizika, vredi sagledati {iru sliku.“ SEDELA^KI NA^IN @IVOTA Jedna od najve}ih gre{aka je premalo kretawa. Savremene navike dovele su do toga da odrasli provode i do 9,5 sati dnevno sede}i. „Kost je `ivo tkivo i reaguje na sile kojima je izla`emo, zbog ~ega su ve`be sa optere}ewem i otporom toliko va`ne“, ka`e Pozner. Hodawe, pewawe stepenicama, ples, joga i trening snage kqu~ni su za ja~awe kostiju. Pozner dodaje da je va`no razmi{qati holisti~ki: „Odr`avawe mi{i}ne snage, pokretqivosti i ravnote`e podr`ava na{

skelet i, naro~ito kako starimo, smawuje rizik od padova i preloma.“ PREKOMERNO KONZUMIRAWE ALKOHOLA [tetan uticaj alkohola ne zaustavqa se na jetri. Meta-analiza Univerziteta u Kataniji iz 2022. godine pokazala je da su tri ili vi{e alkoholnih pi}a dnevno povezana sa ve}im rizikom od preloma kuka. „Prekomerno konzumirawe alkohola mo`e ometati normalan proces obnove kostiju, posebno aktivnost }elija odgovornih za izgradwu nove kosti“, obja{wava Pozner. Alkohol tako|e uti~e na metabolizam kalcijuma i vitamina D, {to dugoro~no dovodi do slabqewa skeleta. NEDOSTATAK SNA I ZABLUDE O ISHRANI Iako je kalcijum kqu~an, Pozner upozorava da se mnogi previ{e fokusiraju samo na jedan nutrijent. „Na{im kostima je potrebno mnogo vi{e. Raznovrsna, uravnote`ena ishrana sa dovoqno kalcijuma, vitamina D i proteina va`na je za zdravqe kostiju i mi{i}a.“

Ne postoji „superhrana“, ve} je ciq op{te zdravqe. Jednako zanemaren, a va`an, jeste i san. Istra`ivawa su pokazala da mu{karci koji spavaju mawe od {est sati no}u imaju ve}i rizik od osteoporoze, dok `ene u postmenopauzi koje spavaju pet ili mawe sati imaju mawu gustinu kostiju. ZANEMARIVAWE ZDRAVQA KOSTIJU DO STARIJE DOBI „Mo`da je najve}a zabluda da je zdravqe kostiju ne{to o ~emu treba da razmi{qamo tek kada ostarimo“, ka`e Pozner. Istina je suprotna.

PRE PRVE JUTARWE KAFE TREBA URADITI JEDNU STVAR:

Navika koja mo`e da napravi veliku razliku Mnogima je {oqa kafe prvo za ~im posegnu nakon bu|ewa, ali pre prvog gutqaja kafe dobro je popiti ~a{u vode.

KOLA^ SA SUVIM GRO@\EM I LE[NICIMA POTREBNO JE: Za testo: n 200 g griza, 150 g {e}era n 3 ka{ike p{eni~nog bra{na n 50 ml uqa, 200 ml mleka n 1 kesica pra{ka za pecivo n 1 kesica vanilin {e}era Dodatak u testo: n 200 g suvog gro`|a n 100 g banane n 50 g seckanih le{nika n po potrebi ekstrat ruma n 1 mala {oqica vode

PRIPREMA: Potopiti suvo gro`|e sa {oqicom vode i nekoliko kapi ekstrata ruma. U posudu izme{ati griz, bra{no, {e}er, vanilin secer i pra{ak za pecivo. Dodati uqe i mleko i sve lepo prome{ati. Dodati oce|eno suvo gro`|e, izgwe~enu bananu i seckane le{nike. Tepsiju oblo`iti pek papirom i izliti smesu. Lepo poravnati i staviti da se pe~e. Pe~en kola~ ise}i na kocke i poslu`iti.

Ta jednostavna jutarwa navika mo`e da pomogne telu da nadoknadi te~nost izgubqenu tokom no}i, a nekima mo`e da ubla`i i nelagodnost u `elucu koju izaziva kafa. Vodu je najboqe popiti ubrzo nakon bu|ewa. Tokom no}i telo gubi te~nost disawem i znojewem, pa je ujutru korisno nadoknaditi izgubqeno. Nedovoqan unos vode mo`e da uti~e i na koncentraciju i sposobnost dono{ewa odluka. Istra`ivawe objavqeno u ~asopisu Psychological Research pokazalo je da ve} 12 sati bez unosa vode mo`e negativno da uti~e na neke kognitivne sposobnosti. Itan Balk, vanredni profesor klini~ke

ishrane na Univerzitetu NYU Steinhardt, savetuje da svako obrati pa`wu na to kako se ose}a nakon jutarwe ~a{e vode. „Procenite da li je to navika koju mo`ete lako da uvedete u svoju jutarwu rutinu“,

Ve}ina qudi dosti`e najve}u ko{tanu masu izme|u 25. i 30. godine, a nakon 40. ona postepeno opada. @ene mogu do`iveti ubrzan gubitak ko{tane mase tokom i nakon menopauze, zbog ~ega je kqu~no rano usvojiti zdrave navike. Pozner preporu~uje jednostavne ve`be za ja~awe: ~u~weve na stolici, sklekove na zidu i podizawe na prste. „Va`no je po~eti na nivou koji vam odgovara, fokusirati se na pravilnu tehniku i postepeno pove}avati optere}ewe“, zakqu~uje.

rekao je za Verywell Health. „Ako se odlu~ite na to, dovoqno je popiti izme|u 250 i 500 mililitara vode.“ Time ve} ujutru unosimo deo te~nosti potrebne tokom dana. Ameri~ka akademija za nutricionizam i dijetetiku preporu~uje ukupan dnevni unos od oko 2,7 litara te~nosti za `ene i 3,7 litara za mu{karce, pri ~emu se u tu koli~inu ubraja i te~nost iz hrane i drugih napitaka. MO@E DA POMOGNE VAREWU I UBLA@I NELAGODNOST NAKON KAFE ^a{a vode ujutru mo`e povoqno da deluje i na varewe. Voda poma`e normalnom radu sistema za varewe i creva, a nekima posebno prija topla voda. Postoje istra`ivawa koja ukazuju na to da bi topla voda mogla da podstakne varewe, ali za ~vr{}e zakqu~ke potrebno je jo{ istra`ivawa. Balk napomiwe i da voda popijena pre kafe nekim qudima mo`e da ubla`i nelagodnost u `elucu povezanu sa kiselo{}u kafe. Ipak, efekat nije isti kod svih i zavisi od toga kako pojedini organizam reaguje na kafu.

LE^EWE BIQEM

Razlozi za{to je dobro jesti kru{ke Kru{ke su bogate va`nim antioksidansima, flavonoidima i dijetetskim vlaknima, i kao sastavni deo zdrave, uravnote`ene ishrane mo`e da nam pomogne da smawimo rizik za pojavu dijabetesa tipa 2, osteoporoze, ali i alergijske kijavice. IDEALNA, OSVE@AVAJU]A U@INA Jedna kru{ka sredwe veli~ine ima 100 kcal i ~ak 6 grama vlakana, tako da predstavqa idealnu, osve`avaju}u u`inu tokom dana. Ova koli~ina podmiruje 12% dnevnih potreba za vitaminom C, 10% za vitaminom K i 6% za kalijumom. Kru{ke

sadr`e mawe koli~ine kalcijuma, magnezijuma i gvo`|a, zatim vitamina B2, B6 i folne kiseline. Kru{ke sadr`e i mineral bor koji je neophodan za odr`avawe zdravqa kostiju, dok vitamin K ja~a kosti i spre~ava gubitak ko{tane mase sa godinama. SMAWUJE RIZIK OD RAKA DEBELOG CREVA Zahvaquju}i velikoj koli~ini vlakana, kru{ka poma`e kod opstipacije i usporenog varewa, te smawuje i rizik od raka debelog creva. Dovoqan dnevni unos vlakana povezu-

je i sa smawenim rizikom od dijabetesa tipa 2 i koronarne bolesti srca. VO]E SA NISKIM RIZIKOM OD ALERGIJE Zanimqivo je i da kru{ka predstavqa vo}e sa niskim rizikom od alergije, za razliku od vo}a kao {to su jabuka, breskva i kivi. Mogu}e je da ova osobina ima veze sa ~iwenicom da kru{ka spada u vo}e koje se lak{e vari, posebno u pore|ewu sa kivijem i citrusima poput limuna, pomoranxi i grejpa. Kru{ka predstavqa dobar izbor vo}a za osobe sklone alergijskoj kijavici.

28 ^etvrtak 19. 24. jun septembar 2025. 2026.

ENIGMATIKA

SRPSKA GLUMICA NA SLICI

AGINA @ENA

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA IZUDAZAVE@QAJ NEOBDAREN RATI SLAME ^OVEK [AMARIMA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

DOWI DEO STOPALA IME SPISATEQICE KRISTI MA\ARSKI FA[ISTA U 2. SVETSKOM RATU GODI[WE PRIREDBE ELEKTRO MOTOR (SKR.) IZASLANIK

SIMBOL BIZMUTA

VREDNOSNI SUD DRVENI MESTO LI^NA BESPODUVA^KI OPLAKATI KOD POKOJ- SLI^ITI REKOVCA ZAMENICA INSTRUNIKA MENT

]U[KA SIMBOL KALIJUMA AUTO OZNAKA BELGIJE

ONAJ KOJI NE VOLI ITALIJANE @DERATI NOSIVOST BRODA SKOK NA GIMNAST. SPRAVU LO[ ^OVEK DOBIJATI MACE (O BIQKAMA)

BORILA^KI SPORT MESTO KOD BARAJEVA GRAD U ITALIJI (FORMULA1) FALSIFIKAT

RIBQA JAJA[CA DODATAK UQANIM BOJAMA BOBI^ASTO VO]E

Sr Gl pski as

DALMATINSKA UZRE^ICA

SIMBOL TANTANA NARODNO @ENSKO IME

SUPARNIK, RIVAL VRH BODE@A

SIMBOL KISEONIKA

DEO SEDMICE

GRUPE OD 8 MUZI^ARA NAJJA^A KARTA

VEZNIK RANIJA NEM. KLIZA^ICA KRISTINA [PANSKI LU^KI GRAD JAJE (GR^.)

USPRAVNO: 1. Motka, toqaga - Specijalista ortopedije, 2. Potkaziva~, denuncijant - Ime italijanskog ko{arka{kog trenera Mesine, 3. Jezerska ptica plovu{a - Kr{teno ime Lepe Luki} - Be`awe, bekstvo, 4. Na onu stranu - Stotinarke - Auto oznaka [panije, 5. Mesto u Srbiji - Ime glumca Nikoli}a, 6. Jednogodi{wi `drebac - Gr~ki polubog, ~uven po lepoti (mit.) - Simbol gvo`|a, 7. Nota solmizacije - Skakati - Seosko podru~je, 8. Kreteni - Japanski cvetni aran`man, 9. Simbol sumpora - Poznanik - Mali{an, 10. Engleska mera za povr{inu (40,5 ari) - Prolivati, liti Planina u Turskoj, 11. Zato~enici radi ucene - Starinsko mu{ko ime, 12. Nametawe odre|ene ideologije.

U@I^ANIN IME GLUMCA MONTANA

KRETENI

VUKA[IN ODMILA

VODORAVNO: 1. Staviti pod iskqu~ivu nadle`nost, 2. Od pre neki dan, odnedavno - Festivalski grad u Francuskoj, 3. Odevni predmet za nogu - Otpadnik, odrod, 4. Ultraviolentni (skr.) - Mikrometar - Simbol kobalta, 5. Engleska mera za te~nost - Kosi {tamparski slog, kurziv, 6. A`daje - Planinarski {tapovi - Oznaka za tonu, 7. Polukru`ni deo crkve - Pripadnik starog nomadskog naroda, Obar, 8. Sir}e - Teku}i izlaziti, 9. Oznaka za polupre~nik - Podoficir - [kotska plemi}ka titula, 10. Pozori{ta - Ime peva~ice Jahovi}, 11. Osnovna tarifa (skr.) - Varo{ica, palanka - Simbol aktinijuma, 12. Be`awe, beg - Valovi na vodi, 13. U`i~ani - Ime ruskog pesnika Afanasijevi~a Feta, 14. Gubqewe pozitivnih osobina.

DERIVAT AMONIJAKA MADONIN FILM

KANCELARIJE

MESTO U BOKI KOTORSKOJ ^AS (SKR.)

ISTAWIVATI, ISTAN^AVATI

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: MONOPOLISATI, ODONOMAD, KAN, ^ARAPA, IZROD, UV, MIKRON, CO, GALON, ITALIK, ALE, CAPINI, T, APSIDA, AVAR, OCAT, OTICATI, R, VODNIK, TAN, TEATRI, EMINA, OT, KASABA, AC, POBEG, TALASI, ERE, AFANSIJ, DEGENERACIJA

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: TABAN, AGATA, WILA[, ANALA, BI, EM, OCENA, [AMAR, K, ITALOFOB, BOKS, TONA@A, VRANI], GAD, IKRA, IMOLA, ]A, SIKATIV, TAKMAC, TA, BIROI, AMID, O, OKTETI, I, DAN, AVILES, IDIOTI, ERA, VUJO, TIVAT, OTAN^AVATI.

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

6 1

2 7

4 7 3

9 6

5

6

3 5 8

4

1 5 2 7

6

SUDOKU 2

9 8

7

6 7 1

9 7 6

9

8 5

4 3 9

5 2

8 1

7 5

7 6 9

3

9 7

2 2

7 9

3 1

7 8 5

8 5 6 3

RE[EWE SUDOKU 2: 213 876 954 - 869 145 732 754 239 168 - 127 368 495 485 917 326 - 396 452 871 971 524 683 - 642 783 519 - 538 691 247 RE[EWE SUDOKU 1: 586 394 217 - 912 786 345 437 215 698 - 174 953 862 823 647 951 - 659 821 473 395 478 126 - 261 539 784 - 748 162 539

SVET POZNATIH

^etvrtak 24. septembar 2026. 29

HO]EMO LI U [ABAC NA VA[AR?

Evo koliko na{i peva~i zara|uju na najpoznatijem va{aru u Srbiji OTKAZAN KONCERT JELENE KARLEU[E U LU^ANIMA:

Gra|ani se okupili u centru, uzvikivali ”pumpaj, pumpaj” i spre~ili nastup Peva~ica Jelena Karleu{a nije odr`ala dugo najavqivani koncert u Lu~anima koji je bio zakazan za 20 ~asova ispred Doma kulture u centru varo{i. Nekoliko sati pred najavqeni po~etak po~eli su da se okupqaju gra|ani kako bi spre~ili wen nastup koji je platila lokalna firma, a koji je ko{tao oko 30.000 evra. Gra|ani su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj” i parole protiv odlaze}eg predsednika dr`ave. Policija koja je bila prisutna u velikom broju nije intervenisala, a peva~ica je posle skoro sat i po vremena napustila prostor i otkazala koncert. Ovo je drugi put da je koncert Jelene Karleu{e otkazan u Lu~anima. Prvi je bio planiran za 29. avgust, a trebalo je da ga plati Kulturni centar u iznosu od 35.000 evra. Nakon burne reakcije javnosti koncert je otkazan, da bi ponovo bio zakazan za 20.septembar. Zanimqivo je da je u ogra|enom prostoru za koncert bilo prisutno tek dvadesetak qudi.

PORODICA TOME ZDRAVKOVI]A STIGLA U SRBIJU:

Emotivnim koncertom obele`i}e 35 godina od smrti legendarnog peva~a

Porodica legendarnog Tome Zdravkovi}a stigla je u Srbiju, a me|u wima je i wegova supruga Gordana Goca Zdravkovi}. Povod wihovog dolaska je obele`avawe 35 godina od smrti neponovqivog peva~a, autora i najve}eg boema na{e muzi~ke scene, koji nas je napustio 30. septembra 1991. godine. Upravo tog dana, u organizaciji porodice, u Sava Centru bi}e odr`an veliki koncert u Tominu ~ast. Neka od najve}ih imena na{e estradne scene izvodi}e wegove bezvremenske pesme, uz koje su generacije volele, tugovale, slavile i pronalazile utehu. Bi}e to ve~e prepuno najdubqih emocija i se}awa na umetnika ~iji glas nikada nije utihnuo. Iako je pro{lo tri i po decenije od wegovog odlaska, Toma i daqe `ivi kroz svaku svoju pesmu, u kafanama, na koncertima i u srcima publike koja ga nikada nije zaboravila. Wegove pesme nisu bile samo muzika – bile su `ivot preto~en u stihove. Zato }e se 30. septembra u Sava Centru ponovo pevati o qubavi, ~e`wi i neprebolu, ba{ onako kako je samo Toma umeo.

OVO JE NAJSKUPQI STIH U ISTORIJI DOMA]E ESTRADE:

Marina Tucakovi} je napisala samo par re~i i zaradila neverovatnih 100.000 evra Pesma „Zora je” koju je otpevala Neda Ukraden i koja je i danas hit koji obo`avaju sve generacije, nastala je davne 1985. godine. Muziku za ovu pesmu napisao je \or|e Novkovi}, a najpre je `eleo da numeru nazove „Milan labud”. Me|utim, kako se Neda upravo tada rastala od supruga Milana, nije `elela da pesma nosi ovaj naziv. Kako je Neda jednom prilikom ispri~ala u pisawu teksta u~estvovala je legendarna Marina Tucakovi}, koja je zahvaquju}i jednom napisanom stihu „Suza je iz oka kanula”, navodno dobila preko 100 000 evra. „Pesmu mi je napisao pokojni \or|e Novkovi} i nas dvoje smo se nekoliko puta posva|ali oko samog naslova pesme. Prvo smo je nazvali ‚Jovane, zora je’, pa ‚Milane, zora je’. Posledwa i kona~na verzija je ‚Zora je’. Na kraju sam pozvala Marinu Tucakovi} koja je napisala samo jedan stih, a to je: ‚Suza je iz oka kanula’. Woj je taj stih doneo vi{e od 100 hiqada evra”, rekla je Neda Ukraden svojevremeno.

[aba~ki va{ar i ove godine privla~i veliki broj posetilaca, a kao i decenijama unazad, muzika je jedan od glavnih razloga zbog kojih se tokom septembra veliki broj qudi sliva u grad na Savi. Uz {atore, va{arsku atmosferu i tezge sa najrazli~itijom robom, nezaobilazni deo manifestacije su i estradne zvezde. Ove godine pred publikom su se na{la brojna poznata imena, me|u kojima su Stoja, Jana i Darko Lazi}, dok se ime {aba~kog va{ara tradicionalno vezuje za ~itavu plejadu peva~a koji su upravo na ovoj manifestaciji pravili nezaboravne nastupe. A kada se pomene va{ar u [apcu, te{ko je ne setiti se ~uvene pesme „Ho}emo li u [abac na va{ar“. „Ho}emo li u [abac na va{ar? Ho}emo! Da idemo da se provedemo. Ho}emo li fijaker uzeti? Ho}emo! Ja sam pijan, ko }e me popeti...“ Pesma je nastala pre vi{e od jednog veka i vremenom je postala svojevrsni simbol ove manifestacije. Zabele`ene su brojne verzije, a izvodili su je, izme|u ostalih, Cicvari}i, Bora Jawi}, Sekstet Skadarlija, Lale Petrovi} i [aban [auli}. [ABA^KI VA[AR BIO JE BERZA PEVA^A Decenijama je va{ar u [apcu bio jedno od mesta na kojima su se peva~i i orkestri borili za publiku. Du` prostora podizale su se brojne {atre, a peva~i su se smewivali jedan za drugim, poku{avaju}i da privuku {to ve}i broj qudi. O tome koliko je va{ar nekada bio va`an za muzi~are svedo~e i brojne pri~e iz pro{losti. Nikola Uro{evi} Gexa svojevremeno je ispri~ao kako je 1967. godine pod jednom {atrom upoznao tada {esnaestogodi{weg [abana [auli}a, koji je sa stricem Alijom obilazio va{ar. Alija je tada zamolio da [aban otpeva nekoliko pesama. „Pla}am samo da ga pustite“, rekao je, prema Gexinom se}awu. Kada je mladi [aban zapevao, muzi~ari su, kako je Gexa pri~ao, ostali zate~eni wegovim talentom i pustili ga da nastupa mnogo du`e nego {to je prvobitno bilo dogovoreno. [aban [auli} kasnije je postao jedno od najve}ih imena doma}e narodne muzike, a {aba~ki va{ar ostao je deo wegovog muzi~kog puta. PEVALO SE, IGRALO, A [ATRE SU BILE PUNE DO POSLEDWEG MESTA O atmosferi koja je nekada vladala pod {atrama pri~ao je i Mladen Petrovi} Kosmajac, koji se prisetio nastupa pred nekoliko hiqada qudi. Prema wegovim re~ima, kada bi tokom nastupa do{lo do tehni~kih problema, peva~i su morali da improvizuju kako bi

zadr`ali publiku. Jednom prilikom, nakon {to je puklo poja~alo, po~eo je da peva „Sino} pade gusta tama i u tamu jedna dama“, dok su muzi~ari, kako je opisao, pravili svojevrsnu predstavu kako bi zabavili goste. Jer na va{aru, izgleda, nikada nije bilo dovoqno samo dobro pevati. BORA SPU@I] KVAKA IMAO POSEBAN ODNOS SA [ABA^KOM PUBLIKOM Jedna od velikih zvezda {aba~kog va{ara bio je i Bora Spu`i} Kvaka. Prema se}awu Milan~eta Radosavqevi}a, Kvaka je umeo da napuni jednu {atru do posledweg mesta, a potom ode u drugu, zbog ~ega bi se vlasnici {atora qutili. Kada ga je jedan gazda pitao za{to je oti{ao iz wegove {atre, Kvaka mu je, prema toj anegdoti, odgovorio: „Ma nije, gazda, du{e mi, do{ao sam samo da proverim koliko me narod voli.“ URO[ @IVKOVI] PREKINUO NASTUP NAKON [TO GA JE NEKO GA\AO LEDOM Da va{arska atmosfera ume da bude i turbulentna pokazao je i ovogodi{wi slu~aj Uro{a @ivkovi}a. Peva~ je nastupao pod jednim od {atora kada ga je neko iz publike pogodio komadom leda. Zbog toga je prekinuo pevawe i zatra`io od osobe koja ga je ga|ala da napusti {ator. „Ajde sad da vidimo, neka se javi ko je ga|ao ledom. Da lepo napusti {ator, pa da idemo daqe“, rekao je @ivkovi}. Potom se obratio i grupi momaka iz publike, a zatim nastavio da negoduje zbog pona{awa pojedinca. „Nemojte da se glupirate, ve~eras smo do{li da se provedemo ovde, i ja sam tu zbog vas da znate. Nemojte da glumite mangupe, jer kad treba nema vas nigde. Od 3.000 qudi svi se lepo pona{aju, samo se na|e jedan majmun da bude mangup“, rekao je peva~, prenosi Telegraf. KOLIKO PEVA^I ZARA\UJU POD [ATOROM Ranijih godina glavne zvezde pod {atorima bili su Vesna Vukeli} Vendi i Era Ojdani}, Sre}ko Kre~ar, Rade Kosmajac, ali se to promenilo. Vendi od pro{le godine vi{e nije glavna zvezda ove manifestacije, na kojoj je re{ila

da ne peva, ali su zato tu drugi izvo|a~i. Op{te je poznato da su mnoge muzi~ke zvezde govorile kako va{ar nije teren na kom bi oni trebalo da se na|u, kao i da ne vide ni{ta specijalno u tome. Me|utim, kako mo`emo videti u najavama izvo|a~a na {aba~kom va{aru, izgleda da estradi nastupi ispod {atora vi{e nisu problem. Velika imena muzi~ke scene, {to starija, {to mla|a, bi}e ove godine glavna atrakcija na va{aru. Milica Joki}, Radi{a Trajkovi} \ani, Quba Ali~i}, Stoja, Aleksandra Mladenovi}, Zorana Mi}anovi}, Uro{ @ivkovi}, Darko Lazi} i Tijana Milintijevi} bi}e zadu`eni za dobru atmosferu u dva {atora. Milica Joki} za jedno ve~e pod {atorom bi}e ispla}ena 4.000 evra, a s obzirom na to da ona ima besprekoran glas i emociju, nema sumwe da }e je publika debelo po~astiti. \anijev honorar je 10.000 evra, a ako se bude potrudio kao na svim veseqima na kojima peva, nema sumwe da }e bar ~etvrtinu od honorara zaraditi kao bak{i{. Quba Ali~i} bi}e ispla}en 6.000 evra. Interesantno je da mu je cena mawa nego \aniju, Lazi}u i ostalim mla|im kolegama, ali uze}emo u obzir da }e ovaj nastup odr`ati u svom rodnom gradu, pa je mo`da zbog toga tra`io mawi honorar nego kolege. Darko Lazi} i Uro{ @ivkovi} nastupaju za isti honorar, a iznos je 10.000 evra. Stoja }e iz svoje vile u Perlezu do [apca skoknuti za 9.000 evra. Naravno, bak{i{a ni te no}i ne}e faliti, pa kad peva~ica zapeva „Samo” ili „Belu Ciganku”, nema sumwe da }e raspolo`ewe ispod {atora biti na vrhuncu. Zorana Mi}anovi} varira s cenom, a sve zavisi od toga gde nastupa. Wen honorar, kako smo saznali, kre}e se od 7.000 do 10.000 evra, a za ovo gostovawe uze}e 9.000 evra. Zorana je mlada nada narodne muzike pa je od svojih po~etaka zbog svog na~ina pevawa brzo prihva}ena kod publike. Vi{e puta smo imali prilike da vidimo da peva~ica na svakom privatnom vesequ ne zna {ta da radi sa silnim nov~anicama koje joj se nalaze u rukama, pa i ovog puta o~ekujemo iste kadrove, pisao je Kurir.

30 ^etvrtak 24. septembar 2026.

SPORT

JEDNA OD RETKIH FOTOGRAFIJA NOVAKA IZ TINEJXERSKOG PERIODA:

Nole od pre 23 godine Novak \okovi} je jedan od onih sportista koji je odrastao pred na{im o~ima, a, ipak, postoje periodi u karijeri kada nema dovoqno wegovih fotografija.

LANA VIRC JE NA[E ^UDO OD DETETA:

Srpkiwa postala dvostruka prvakiwa Evrope Lana Virc, tek punoletna srpska teniserka, obradovala je sportski svet u Srbiji dva puta u kratkom vremenskom periodu. Najpre je sa mladom `enskom teniskom reprezentacijom Srbije (18) stigla do titule prvaka Evrope po~etkom avgusta ove godine, a onda je odu{evila i sama u singlu. Osvojila je titulu prvakiwe Evrope u konkurenciji do 18 godina, a u finalu turnira u Austriji pobedila je Kali Supovu iz Slova~ke posle preokreta sa 4:6, 7:6, 6:2. Tako je Lana Virc objedinila dve evropske titule i pokazala da je velika nada doma}eg tenisa. „Biti prvak u bilo kom uzrastu nije mala stvar. Utisci su stvarno prelepi. Presre}na sam sa ovim uspehom. Posledwi put je ovo postignuto pre 12 godina, zna~i 2014. Prelep je ose}aj biti deo ove ekipe sa ovako dobrim rezultatom”, rekla je Lana Virc za Nova.rs. Otkrila nam je i ko joj je igra~ki uzor. „Ja bih svoj stil igre najvi{e uporedila sa E{li Barti. Vi{e volim da mewam ritam dok igram, to mi najvi{e prija.” Izdvojila je i tri teniska velikana. „Od mu{karaca najvi{e volim Federerov stil igre, volim da gledam Alkaraza i naravno najboqeg svih vremena - Novaka \okovi}a.” Ina~e, Lana Virc je pre dve godine progla{ena za najboqu igra~icu Evrope do 16 godina. Sada je ~eka iskorak na seniorsku scenu.

SILOVITA SRBIJA:

Na{i teniseri izborili opstanak u Svetskoj grupi Teniska reprezentacija Srbije je uspela da izbori opstanak u Svetskoj grupi 1 u Dejvis kupu, po{to su slavili sa 3:0 protiv Litvanije! Odlu~uju}i poen na{oj zemqi je doneo dubl Miomir Kecmanovi} – Stefan Latinovi}, koji su pobedili Vilijusa Gaubasa i Edasa Butvilasa sa 2:1, po setovima 7:6, 3:6, 6:3!

Za nekog ko se kao maleni de~ak od {est ili sedam godina pojavio u jednoj emisiji na RTS, a koji je kasnije postao planetarna superzvezda i najboqi u istoriji jednog sporta deluje pomalo ~udno {to ne znamo ba{ svaku etapu `ivota. Jedna od wih je ona po~etkom 21. veka, odnosno u periodu Novakovih juniorskih dana. Ve} dve decenije ispisuje istoriju svetskog tenisa, a tokom tog perioda doneo je Srbiji bezbroj trenutaka za pam}ewe. Osvojio je 24 grend slem titule, stigao do toliko `eqenog olimpijskog zlata u Parizu, podizao trofeje na najve}im ATP turnirima i godinama bio na vrhu svetskog tenisa. ^ak i sa 39 godina i daqe se takmi~i na najvi{em nivou. Ipak, malo ko se danas se}a kako je Novak izgledao na samom po~etku karijere, ~ak i pre nego {to je 2006. godine u holandskom Amersfortu osvojio prvu ATP titulu. Na dru{tvenim mre`ama pojavile su se fotografije \okovi}a, Viktorije Azarenke, Endija Marija i An|elik Kerber iz 2003. godine, kada su bili tek na po~etku svog teniskog puta.

su i bele`io dobre rezultate u juniorskoj konkurenciji, ali te{ko da je iko mogao da pretpostavi kakve }e karijere napraviti akteri tih fotografija. Svo ~etvoro kasnije su stigli do prvog mesta na svetskoj rang-listi i osvajali grend slem trofeje, dok je \okovi} oti{ao najdaqe i postao jedan od najuspe{nijih tenisera u istoriji. Od fotografije iz 2003. godine do 24 grend slem trofeja i olimpijskog zlata – pro{le su 23 godine, a Novakova pri~a jo{ traje.

ZVEZDA I PARTIZAN KRE]U TAKMI^EWE U EVROLIGI:

Evo koliko klubova je promenilo trenere Do{ao je kraj pauze, Evroliga po~iwe u ~etvrtak! Najkvalitetnije evropsko ko{arka{ko takmi~ewe }e i ove sezone brojati 20 klubova. U odnosu na pro{lu taki~arsku godinu desila se jedna promena - ekipu Monaka zamenio je Be{ikta{ koji sa klupe predvodi Du{an Alimpijevi}. Kad smo ve} kod trenera, ~ak 10 klubova ih je promenilo tokom leta. Posebno je zanimqivo to {to su stratege zadr`ali pet ekipa koje pro{le sezone nisu bili u Top 10. Ti timovi su: Armani, Makabi Tel Aviv, Partizan, Efes i Baskonija.

Ogroman favorit je bila Srbija u ovom me~u, {to su pokazali i u singlovima gde su olako poveli sa 2:0 pobedama Miomira Kecmanovi}a i Hamad Me|edovi}a, dok su sada dublovima potvrdili trijumf u ovom duelu. Prvi set ovog me~a je trajao skoro sat vremena, po{to su gosti bili izuzetno raspolo`eni za igru, nije uspeo srpski par da ih slomi olako. Bilo je dosta amplituda, a mogu}i prelomni momenat se dogodio u 11. gemu, kada je na{a selekcija pretrpela brejk. Ipak, odmah je vratila isti i oti{lo se u taj-brejk, gde je Srbija slomila rivala. U drugom setu su Litvanci odigrali znatno boqe, malo je popustio fokus kod tenisera iz Srbije, te su izgubili dva brejka. Jedan su vratili, ali to nije bilo dovoqno. Na kraju, tre}i set je bio ba{ neizvestan, ~ekalo se na brejk loptu, a kada je Srbija do{la do iste i uspela je da do|e do prednosti. Ovo je bio i debi za Stefana Latinovi}a u dresu Srbije.

Fotografije stare ~ak 23 godine brzo su privukle pa`wu navija~a, a posebno je zanimqivo koliko su se neke od budu}ih teniskih zvezda promenile. Osim u slu~aju Novaka \okovi}a kog nepogre{ivo mo`ete prepoznati iz prve i to je mo`da i najve}e ~udo. Vreme je za wega stalo odavno. Sa druge strane, mnogi navija~i su imali problema da na prvi pogled prepoznaju Azarenku i Kerberovu. \okovi} je u tom periodu ve} pravio ozbiqne korake u teni-

KLUBOVI KOJI SU ZAMENILI TRENERE: 1. Asvel - Toni Parker 2. Panatinaikos - @eqko Obradovi}/Ergin Ataman 3. Barselona - Aleksandar Sekuli}/]avi Paskval 4. Virtus - Aleks Mumbru/Nenad Jakovqevi} 5. Real Madrid - Pedro Martinez/Ser|o Skariolo 6. Valensija - ]avi Albert/ Pedro Martinez 7. Crvena zvezda - Ibon Navaro/Sa{a Obradovi} 8. Bajern - Anton Gavel/Svetislav Pe{i}

9. Pariz - Maksim Lefevr/Hulijus Tomas 10. Dubai - ]avi Paskval/ Aleksandar Sekuli} KLUBOVI KOJI SU ZADR@ALI TRENERE: 1. Olimpijakos - Jorgos Barcokas 2. Makabi Tel Aviv - Oded Kata{ 3. Armani Milano - \uzepe Poeta 4. Baskonija - Paolo Galbijati 5. Fenerbah~e - [arunas Jasikevi~ijus 6. Efes - Pablo Laso 7. Partizan - \oan Pewaroja 8. @algiris - Tomas Masijulis 9. Hapoel Tel Aviv - Dimitris Itudis 10. Be{ikta{ - Du{an Alimpijevi} Ovo zna~i da je vi{e od pola lige promenilo trenere (Be{ikta{ pro{le godine nije igrao Evroligu), a ostaje da se vidi koliko }e klubovi ove sezone verovati {efovima stru~nog {taba. Podsetimo, ve~iti Evroligu otvaraju u Beogradu. Crvena zvezda u ~etvrtak od 20 ~asova do~ekuje @algiris, dok Parti-

Ibon Navaro, novi trener Crvene zvezde

\oan Pewaroja, stari trener Partizana zan dan kasnije od 20.45 igra sa Armanijem.

SPORT

^etvrtak 24. septembar 2026. 31

Nikad nije bilo gore, Partizan u zoni ispadawa Partizan se nalazi u ozbiqnoj rezultatskoj krizi, a situacija u Humskoj postaje sve te`a posle novog kiksa u Superligi Srbije.

RIJERA PONOVO IZNENADIO IZJAVOM NAKON UBEDQIVE POBEDE:

”Rezultat ume da zavara, ne mo`emo da igramo pe{ke” Albert Rijera, trener Crvene zvezde, nije bio zadovoqan na~inom na koji su crveno-beli igrali, uprkos pobedi od 3:0 nad Radni~kim iz Ni{a u 10. kolu Superlige Srbije. „Kao {to uvek ka`em, rezultat mo`e da zamaskira neke stvari. Ovakve utakmice mi daju informacije o tome gde mo`emo da budemo i na kom nivou. Za mene je ritam utakmice bio prespor. @elim da u maju imamo ekipu sa druga~ijim ritmom, koja mo`e da se takmi~i u Evropi“, rekao je Rijera. Trener Zvezde nije bio zadovoqan na~inom na koji je wegov tim kontrolisao utakmicu, bez obzira na to {to je osvojio tri boda. „Jedina informacija koju sam dao igra~ima jeste da moramo da igramo za sebe i da gledamo nas, a ne protivnika. Ve} smo videli da svi igra~i mogu da budu boqi od protivnika, ali nisam zadovoqan ritmom. U Evropi ovo nije dovoqno. Ne mo`emo da igramo hodaju}i. Zahtevam boqi ritam i `elim vi{e od toga“, poru~io je Rijera. [panac je ponovio da kona~an rezultat nije ono {to trenutno najvi{e zanima stru~ni {tab, ve} na~in na koji ekipa napreduje i priprema se za izazove koji je ~ekaju. „Ponavqam, nije stvar u rezultatu. Veoma dobro znam kakav tim `elim u maju i ne}u stati dok ne dobijem takav tim. Veoma jasno znam {ta `elim i na koji na~in `elim da igramo. Naravno, osvojili smo tri boda, ali }u re}i igra~ima da `elim boqe, pre svega kada je u pitawu ritam. Pored ritma, `elim da budemo gladni i da uni{timo protivnika“, zakqu~io je Rijera.

@OZE MURIWO VE] PAKUJE KOFERE:

Florentino Perez mu postavio jeziv ultimatum Fudbalski svet nalazi se u stawu potpunog {oka nakon {to su iz [panije procurile informacije da bi legendarni portugalski stru~wak @oze Muriwo mogao da dobije otkaz br`e nego {to je iko mogao da zamisli! Povratak „Posebnog” na klupu madridskog Reala posle 13 godina do~ekan je sa nevi|enim euforijom i odu{evqewem me|u navija~ima „Kraqevskog kluba”, ali se ta idila preko no}i pretvorila u pravu no}nu moru. Rezultati su o~ajni, igra je neprepoznatqiva, a strpqewa u upravi kluba vi{e nema! U nastavku vam donosimo sve detaqe brutalnog ultimatuma koji je Florentino Perez postavio pred portugalsku ikonu. Nakon {to su mladi treneri ]abi Alonso i Alvaro Arbeloa ba~eni u vatru posle odlaska Karla An}elotija, Real je zavr{io dve sezone zaredom bez ijednog osvojenog trofeja. Prvi ~ovek kluba Florentino Perez odlu~io je da reaguje radikalno i vrati ~oveka sa ~eli~nim autoritetom — @ozea Muriwa. Portugalac je dobio apsolutno sve {to je tra`io, ulo`ena su ogromna sredstva u poja~awa, ali na terenu vlada potpuni haos. Real trenutno igra slab i potpuno neuverqiv fudbal. „Kraqevi” su se srozali na tek ~etvrto mesto na tabeli La Lige sa mizernih 15 bodova, a ve} su upisali dva bolna poraza. Umesto da re{avaju probleme u sopstvenim redovima, u Realu je na snazi op{ta kukwava. Svakodnevne jadikovke o sudijskim kra|ama, prevarama i teorijama zavere da se ceo svet urotio protiv wih postale su naporne i `alosne ~ak i najvatrenijim navija~ima. Dok se oni bave su|ewem, stolica legendarnog trenera opasno se zaquqala. Izvori bliski klubu prenose da je Florentino Perez ve} izgubio strpqewe. Prvi ~ovek Reala navodno je postavio jeziv ultimatum Muriwu: ima rok najkasnije do Bo`i}a da potpuno preokrene situaciju u klubu i vrati Real na pobedni~ki kolosek. Ako se to ne desi, za Portugalca ne}e biti slavqa, ve} }e odmah dobiti otkaz, jer niko u rukovodstvu ne `eli da dozvoli da sezona bude uni{tena ve} u decembru.

Crno-beli su u Surdulici odigrali neverovatnih 4:4 protiv Radnika i posle deset kola nalaze se u zoni ispadawa. Pri~e o promenama u stru~nom {tabu i upravi u me|uvremenu su utihnule, ali jedna dobra partija protiv Hetafea nije uspela da sakrije probleme koji ve} dugo potresaju klub. Posle novog neuspeha oglasio se i prvi ~ovek Partizana Rasim Qaji}, koji je najavio sastanak Upravnog odbora tokom ove nedeqe. Po wegovim re~ima nikada nije bilo gore u Partizanu u prethodne dve godine. „Tokom ove nedeqe odr`a}emo sastanak Upravnog odbora na kojem }emo pri~ati o daqim koracima. Jasno je da se nalazimo u ozbiqnoj rezultatskoj krizi i niko od nas ne}e be`ati od odgovornosti. Do predvi|enog roka, 14. septembra, niko nije podneo kandidaturu za predsednika da bismo zakazali sednicu Skup{tine. Ipak, to je i daqe otvorena opcija. Kad se budu pojavili kredibilni pretendenti na funkci-

ju, istog trenutka }emo odrediti datum skupa najvi{eg organa kluba. Bilo je mnogo te{kih trenutaka u prethodne dve godine, ali ovo je bez sumwe najte`i period. To, izme|u ostalog, govori i pozicija na tabeli (11. mesto)“, rekao je Qaji} za „Sportski `urnal“. Partizan je na devet odigranih utakmica osvojio samo osam bodova i trenutno zauzima 11. mesto. Iza crno-belih nalaze se samo Radni~ki Ni{, Ma~va i Zemun, dok je Crvena zvezda ve} pobegla na ogromnih 19 bodova prednosti. Ekipa Sa{e Ili}a tako na reprezentativnu pauzu odlazi u izuzetno te{koj situaciji i sa jednim od najlo{ijih startova sezone u novijoj istoriji kluba.

Crno-belima bi makar raspored u nastavku mogao da ide na ruku, po{to }e ~etiri od narednih pet prvenstvenih utakmica igrati na svom terenu. Dodu{e, Humsku ove sezone te{ko mogu da nazovu neosvojivom tvr|avom, po{to su pred svojim navija~ima ve} do`iveli tri poraza. Partizan }e najpre do~ekati Novi Pazar, zatim gostovati @elezni~aru, a onda ga ~ekaju tri uzastopna me~a u Humskoj protiv ^ukari~kog, Zemuna i Ma~ve. Ostaje da se vidi da li }e do tada do}i i do konkretnih poteza rukovodstva, po{to je Qaji} najavio da }e se o izlasku iz krize razgovarati ve} tokom ove nedeqe.

Pao rekord - najdu`i ugovor za selektora ikad Selektor fudbalske reprezentacije [panije, Luis de la Fuente, produ`io je ugovor sa nacionalnim timom do 2032.

godine, saop{tio je danas predsednik Fudbalskog saveza [panije Rafael Lusan. Kako prenosi Marka, novi ugo-

vor ratifikovan je nakon {to je dobio odobrewe Upravnog odbora saveza, a isti~e po zavr{etku Evropskog prvenstva 2032. godine, ~iji }e doma}ini biti Turska i Italija. De la Fuente je tako dobio najdu`i ugovor sa jednom {panskom selekcijom u istoriji. U narednih {est godina o~ekuju ga tri velika takmi~ewa – Evropsko prvenstvo 2028, Svetsko prvenstvo 2030. i EURO 2032, kao i tri izdawa Lige nacija, 2027, 2029. i 2031. godine. De la Fuente je na mesto selektora [panije do{ao 2022. godine, a sa reprezentacijom je osvojio Svetsko prvenstvo 2026, Evropsko prvenstvo 2024. godine i Ligu nacija 2023. godine.

THURSDAY  ^ETVRTAK 24. 9. 2026.

FUDBALSKI PRAZNIK U KVINSLENDU:

udarac za Srbiju, Du{an Vlahovi} Mo}ni Brazil sti`e na Veliki propu{ta utakmice Lige nacije dvome~ sa Sokerusima

Samo tri dana pre starta nove sezone u Ligi nacija, fudbalska reprezentacija Srbije suo~ila se sa velikim pehom — napada~ Du{an Vlahovi} ne}e mo}i da pomogne nacionalnom timu u predstoje}e ~etiri utakmice zbog povrede. Novi golgeter turskog Be{ikta{a morao je da obavesti selektora Veqka Paunovi}a da izostaje sa okupqawa. Ovo je izuzetan udarac za „Orlove” imaju}i u vidu da je Vlahovi} u fenomenalnoj formi otkako je obukao dres kluba iz Istanbula, gde se istakao velikom borbeno{}u, gladom za golovima i odli~nim u~inkom na terenu. Ipak, u ovoj fudbalskoj nesre}i selektor Paunovi} mo`e da ra~una na raspolo`enog Luku Jovi}a. Mnogi o~i bi}e uprte u napada~a koji igra u sjajnoj formi na klupskom planu, re{etaju}i mre`e kako u prvenstvu Gr~ke, tako i na evropskoj sceni, pa se o~ekuje da preuzme ulogu prvog izbora u napadu Srbije.

Fudbaleri Australije ugosti}e ove sedmice petostruke prvake sveta, u prvoj od dve prijateqske utakmice, 25. septembra u Taunsvilu. Selektor ju`noameri~kog tima Karlo An}etoi dovodi najja~i sastav, predvo|en zvezdama Barselone i Real Madrida - Rafiwom, Vinisujusom @uniorom i Endrikom. Na spisku doma}e selekcije na{lo se ~ak sedam debitanata, a me|u najiskusnijima u redovima Sokerusa bi}e Milo{ Degenek. Pa`wa svetske sportske javnosti bi}e narednih dana usmerena ka Australiji, ta~nije prema Kvinslendu, gde }e gostovati fudbalska reprezentacija Brazila. Zakazane su dve prijateqske utakmice izme|u Australije i Brazila, a prva }e biti odigrana u petak, 25. septembra u Taunsvilu. Drugi me~ na programu je ~etiri dana kasnije, 29. septembra u Brizbejnu. Brazilci sti`u u trenutno najja~em sastavu, predvo|eni asovima Real Madrida i Barselone Vinisijusom @uniorom, Endrikom i Rafiwom, ali i uz nekoliko no-

LUKSUZNA MEGAVILA JOKI]A U SAD SKRIVENA OD JAVNOSTI: Selektor Brazila Karlo An}eloti saop{tio je spisak igra~a na koji je uvrstio najve}e fudbalske zvezde Brazila vih igra~a. Bi}e to prva provera za ~etu selektora Karla An}elotija nakon rane eliminacije sa nedavnog Svetskog prvenstva od reprezentacije Norve{ke. I selektor Australije Toni Popovi} objavio je spisak igra~a za utakmice protiv Brazila. Me|u 26 pozvanih je 16 fudbalera koji su u~estvovali na ovogodi{wem Svetskom prvenstvu, kao i trojica povratnika u dr`avni tim i sedmorica debitanata.

Na Popovi}evom spisku ponovo se na{ao i jedan od najiskusnijih u redovima Sokerusa, igra~ srpskog porekla Milo{ Degenek iz kiparskog Apoela. Najve}e iznena|ewe predstavqa izostanak dosada{weg kapitena Meta Rajana. Umesto iskusnog golmana po prvi put u reprezentaciju je pozvan ~uvar mre`e {kotskog Sent Mirena Xejkob ^epmen. SBS na srpskom

NEZAPAM]ENA BRUKA!

Srbija ovo nije do`ivela vi{e od tri decenije Mu{ka odbojka{ka reprezentacija Srbije do`ivela je potpuni krah na Evropskom prvenstvu, po{to je u osmini finala u Torinu pretrpela brutalan poraz od Slovenije sa 3:0 u setovima. Da je pobeda kom{ija bila apsolutno zaslu`ena najboqe oslikava semafor na kojem je po setovima stajalo nestvarnih 25:14, 25:13 i 25:22. Ovim porazom ispisana je najcrwa stranica moderne istorije na{e mu{ke odbojke. Prvi put od 1995. godine, odnosno posle pune 31 godine i raspada SFRJ, nacionalni tim Srbije ne}e igrati u ~etvrtfinalu jednog Evropskog prvenstva. Deceni-

jama gra|eni kult reprezentacije koja u koferu uvek ima garantovano mesto me|u osam najboqih do`iveo je surov {amar u Italiji. Igra izra|ena od gre{aka i nemo}i bila je vidqiva od prvog sudijskog zvi`duka. Slovenci su u prva dva seta bukvalno kontrolisali svaki segment igre, dok su „Orlovi“ delovali potpuno indisponirano. Pad u prijemu, servis bez o{trine i potpuno nevidqiv blok omogu}ili su protivniku da lako stigne do ogromne prednosti. Tek je tre}i set doneo kakav-takav otpor i rezultatski egal, ali su pad koncentracije i nekoliko vezanih gre{aka u samoj zavr{nici ugasili i posledwu nadu za preokret. U srpskom timu nijedan igra~ nije imao ~ak ni dvocifren poenterski u~inak, {to dovoqno govori o kolektivnoj amneziji na terenu. Kapiten Nikola Jovovi} bio je surovo iskren nakon me~a, priznav{i da je igra u pojedinim momentima bila potpuno „negledqiva“ i ispod svakog nivoa za ovaj rang takmi~ewa. Ovaj bolni debakl u Torinu jasan je zajedni~ki imeniteq dubqih problema i stawa u kojem se srpska reprezentativna odbojka trenutno nalazi. Nakon godina stagnacije i lo{ih rezultata, jasno je da su kozmeti~ke promene nedovoqne. Pred Odbojka{kim savezom Srbije i stru~nim {tabom je period te{kih odluka, jer je trenutak za radikalnu smenu generacija i temeqne organizacione rezove postao neizbe`na realnost. „Orlovi” se vra}aju ku}i mnogo ranije nego ikada pre, ostavqaju}i za sobom pitawa na koja srpska odbojka mora hitno da prona|e odgovore ako `eli da se vrati u evropski vrh.

Ko{tala ga 4,5 miliona dolara, ima privatni bioskop i 29 soba

Luksuzni dom Nikole Joki}a, ko{arka{a Denver Nagetsa i reprezentacije Srbije, jedan je od najlep{ih objekata u Koloradu. Dugo se ova nekrentnina skrivala od znati`eqnih o~iju, a tek je nedavno postalo poznato gde stanuje srpski as u Denveru. U Koloradu je kupio dom od 4,5 miliona dolara, a ~esto se odre|uje kao megavila jer ima ~ak 29 zasebnih soba. U sklopu wegovog doma, od kog je bilo mogu}e videti maltene samo kuhiwu i hodnik zbog jednog intervjua koji je tu ra|en, nalazi se ~ak i privatni ku}ni bioskop u kom Joki} mo`e da se opu{ta sa porodicom. Srpski as ima izuzetno visok plafon, ali i ogroman bazen, te teretanu koja je skrojena po wegovoj meri. Ku}a ima 1.114 kvadrata i svaki deo je iskori{}en. Mnogi detaqi su odra|eni od mermera, a za parket je kori{}eno najkvalitetnije drvo u ovom delu planete. ^itavo imawe okru`uje visoko drve}e {to omogu}ava porodici mir i istovremeno je ~uva od znati`eqnih i nepo`eqnih pogleda jer je poznato koliko srpski centar u`iva u privatnosti (nema ~ak ni naloge na dru{tvenim mre`ama).

IMA SAMO 13 GODINA, A VE] OSVAJA ZLATNE MEDAQE:

Ona je novo svetsko ~udo

Mlada kineska pliva~ica Ju Zidi, koja ima samo 13 godina, osvojila je drugo zlatno odli~je na Azijskim igrama, po{to je trijumfovala na 200 metara me{ovito rezultatom 2:06,10 minuta. Ju Zidi je do zlata stigla u olimpijskom bazenu u Tokiju, a wen rezultat je samo 40 stotinki slabiji od svetskog rekorda Kana|anke Samer Mekinto{ (2:05,70). Kineskiwa je prethodno osvojila zlato na 200 metara delfin, dok }e se kasnije tokom nedeqe takmi~iti i na 400 metara me{ovito. „Ne `elim da postanem previ{e samouverena. Samo }u nastaviti vredno da radim”, rekla je Ju Zidi.