Srpski glas 23. novembar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 23. 11. 2023. z Year XXXIII No.2580

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

SRPSKA KULTURA I TRADICIJA @IVI NA PETOM KONTINENTU

Najmla|i folklora{i obele`ili uspe{ne sezone

Најмлађи чланови из ЦО Свети Сава из Канбере

Strane 16 i 17

SRPSKI LOGORA[I IZ UDRU@EWA „SILOS“ TU@E BIH

Se}awa: @arko Lau{evi} (19602023)

Te{ka sudbina najve}eg jugoslovenskog [mekera

Inicijativa krenula iz Australije i ve} je podr`alo vi{e od 100 logora{a

Tema nedeqe: Strane 7 i 19

FUDBAL:

Srbija izborila plasman na Evropsko prvenstvo posle 24 godine Strana 31

Strana 13

Ubijeno vi{e od 5.500 dece u pojasu Gaze

Strana 4

RIZNICA:

SAVA [UMANOVI] TU@NI PRINC SREMA

Strana 25

2 ^etvrtak 23. novembar 2023.

IZME\U DVA VIKENDA

IZBORNA KAMPAWA U SRBIJI:

Ko se nalazi na listama za poslanike i ima li poznatih li~nosti?

Pekar, lekar, apotekar... Stranke imaju rok do 26. novembra da predaju liste za parlamentarne izbore, dok one koje su to ve} u~inile, uveliko vode kampawu. Najve}e iznena|ewe je unuk Slobodana Milo{evi}a kao tre}i na listi SPS-a. Republi~ka izborna komisija do sada je proglasila 10 izbornih lista za parlamentarne izbore koji }e biti odr`ani 17. decembra, a rok za predaju isti~e 26. novembra u pono}. RIK zbirnu izbornu listu treba da utvrdi do 1. decembra. Bira~i }e, kao i do sada, poslanike birati glasawem za listu, a ne za pojedince. Zato je zanimqivo pogledati ko se sve na{ao na listama i koga su stranke kandidovale za predstavnike naroda u novom skup{tinskom sazivu. Zvani~ni podaci Narodne skup{tine pokazuju da je u posledwem sazivu bilo 39 poslanika ekonomista i isto toliko pravnika, 35 in`ewera, 14 politikologa, devet lekara, ~etiri preduzetnika, dok je 75 bilo iz drugih profesija. U skup{tinskim klupama je sedelo 14 penzionera, a mandat je dobio i jedan student.

NAJVI[E PRAVNIKA I EKONOMISTA

Na listi koju vodi Srpska napredna stranka nalazi se ~ak 32 pravnika i osam advokata. Ne zaostaje ni broj ekonomista, kojih je 41, a slede in`eweri kojih je 33. Me|u kandidatima su i 23 profesora.

Zanimqivost sa ove liste je da su ko{arka{i Dejan Toma{evi} i @eqko Rebra~a na woj, dok je teniser Janko Tipsarevi} na listi za beogradske izbore. Me|u kandidatima za poslanike SNS-a je i operska peva~ica Qubica Vrane{, kao i violinista Jovan Kolunxija. ^ak 39 ekonomista je na listi koju vodi Socijalisti~ka partija Srbije, slede in`eweri kojih je 33, kao i 28 pravnika i jedan advokat. Nosilac liste je Ivica Da~i} koji je diplomirani politikolog, a na listi je jo{ {est kolega iz iste oblasti.

I SLOBIN UNUK NA LISTI

Zapravo najve}a novina na ovogodi{woj izbornoj listi SPS-a je Marko Milo{evi}, unuk osniva~a stranke Slobodana Milo{evi}a, koji se nalazi na tre}em mestu. Milo{evi} mla|i je doktorand na Pravnom fakultetu, a kao mesto prebivali{ta navodi Poàrevac. Na listi Dveri i Zavetnika najvi{e je ekonomista, ~ak 27. Slede inèweri kojih je 22. Potom pravnici kojih je devet, kao i jedan advokat. Nosioci liste i Bo{ko Obradovi} i Milica \ur|evi} Stamenkovski su politikolozi. U prvih 11 kandidata su dva univerzitetska profesora, ali i izvo|a~ specijalnih efekata pirotehni~ar Perica Jovanovi}. âk 37 pravnika je na listi koalicije NADA koju ~ine Novi DSS i POKS, kojima treba dodati i {est advokata. Ekonomista je 23, a inèwera 21.

Na listi "Srbija protiv nasiqa" je 17 pravnika i 23 advokata. Politikologa je 10, dok je ekonomista 25. Po brojnosti ispred su in`eweri kojih je 26. Prvi na listi Radomir Lazovi} zvani~no navodi da je "radnik u kulturi".

Profesora kao i docenata je 35. Srpska radikalna stranka kandidovala je na listi 8 pravnika i 25 ekonomista, kao i 22 profesora. Tako|e, ima 13 in`ewera. Zanimqivo je da je na ovoj listi mesto na{ao i sto~ar

Vu~i} sa Stoltenbergom u Beogradu Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sastao se sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. [ef NATO-a, nakon sastanka, rekao je da Kfor garantuje bezbednost za sve zajednice na severu Kosova i Metohije, dok je Vu~i} istakao da su Srbi jedini ugro`eni. Stoltenberg je naveo da podr`ava formirawe ZSO, jer bi to bio kqu~ za normalizaciju. Za nas je va`na saradwa sa NATO-om i Kforom, kako bi obezbedili bezbednost i sigurnost za srpski narod na KiM, rekao je predsednik Sr-

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija). Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Aleksandar Damwanovi}. Na listi Saveza vojvo|anskih Ma|ara je najvi{e ekonomista – 28, 25 in`ewera, 19 profesora i osam pravnika. Za sad jedini apotekar koji se bori za mesto poslanika je Hajnalka Figedi.

bije nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. Iako je Kfor rekao da garantuje bezbednost svima, "samo su Srbi ugro`eni i napadani, nikada Albanci, iskqu~ivo Srbi od 2001., a naro~ito od kada je na vlasti Aqbin Kurti", poru~io je Vu~i} i podsetio da je skoro 13 posto Srba napustilo sever KiM u posledwih godinu dana. Vojska Srbije nikada nije prekora~ila svoja ovla{}ewa, "a gde }emo rasporediti na{u vojsku, ne ugro`avaju}i nikoga, to je na{a stvar", rekao je predsednik Srbije. On je dodao da }e Srbija u~initi odgovornim one koji su u~estvovali u incidentu u Bawskoj, iako ima "razli~ito vi|ewe" onoga {to se tamo desilo. Vu~i} je pozdravio pove}awe broja vojnika Kfora na KiM. "Rezolucija 1244 nam se 'svi|a' kada govori o mandatu NATO-a, ali ne i kada govori o teritorijalnom integritetu Srbije", ironi~no je primetio predsednik Srbije. Nema ni{ta od zajednice ZSO i ne}e je biti dok je Kurti na vlasti, poru~io je Vu~i}. "Sa NATO-om }emo uvek sara|ivati, ja }u kao vrhovni komandant uputiti zahtev Vladi Srbije

da razmotri odluku o tome da krenemo u odràvawe zajedni~kih ve`bi sa NATO-om koje smo imali ranije", naveo je predsednik Srbije. On je istakao da nikad niko ne}e odgovarati zbog pucwave na Dragi{u Gaqka, te da istraga nije u toku, jer, kako kaè "on je samo Srbin, ali }e ceo svet da vam se naka~i na grba~u ako se desi obrnuto". "Nije posao NATO-a da sprovodi istragu. Stoltenberg je bio toliko korektan da me pitao za{to ga li~no nisam pozvao kada se to desilo 6. januara, ali ja ne volim da zloupotrebqavam. ôvek koji je upucao decu jer su nosili badwak, {eta slobodno, i nikoga nije briga. [ta ima veze {to su upucani", rekao je Vu~i}. Srbija je vaàn regionalni u~esnik i dugoro~ni partner NATO-a, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, nakon sastanka sa predsednikom Srbije. On je istakao da su razgovarali o nedavnim tenzijama na severu KiM i o ulozi Kfora, koji odràva bezbednost dve decenije. Stoltenberg je naveo da su neki od pripadnika NATO-a bili napadnuti, da su u septembru opet videli nasiqe, i da oni koji su to u~inili moraju da budu izvedeni pred lice pravde. Posle toga smo rasporedili dodatnih 1.000 vojnika, {to je bilo najve}e poja~awe u protekloj deceniji, kaè generalni sekretar NATO-a. "Ra~unam na sve strane da smawe tenzije i da se uzdrè od eskalatornih postupaka", poru~io je Stoltenberg i dodao da gomilawe snaga vojske Srbije blizu administrativne linije ne bi pomoglo situaciji. Dodao je da podràva formirawe ZSO, jer bi to bio kqu~ za normalizaciju. On je naveo da su razgovarali i o mogu}nosti da opet po~nu sa zajedni~kim vojnim ve`bama. Kako kaè, ~iwenica je da zajedni~ke vojne ve`be ne zna~e da to podriva neutralnost Srbije, jer je "Srbija jasno stavila do znawa da }e ostati van vojnih blokova i NATO to po{tuje". Stoltenberg je prethodno boravio u Pri{tini, gde je razgovarao sa predsednicom i premijerom privremenih institucija Vjosom Osmani i Aqbinom Kurtijem. On se, ina~e, nalazi u poseti regionu tokom je obi{ao BiH, Pri{tinu, Srbiju i Severnu Makedoniju.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 23. novembar 2023. 3

Skandal zbog srpske revije u Parizu Upravni Odbor Tesla nau~ne fondacije (TNF) iz Filadelfije objavio je da povla~i saradwu sa Vesnom de Vin~a zbog zloupotrebe Teslinog lika i dela na reviji u Parizu. U rezidenciji ambasadorke Republike Srbije u Francuskoj Ane Hrustanovi} u Parizu, u sre-

du 15. novembra odr`ano je sedmo izdawe modne manifestacije „Serbian Fashion Day”, autorke dr Vesne de Vin~a Jugovi}, koju je podr`ala i Tamara Vu~i}, prva dama Srbije. Naime, ova manifestacija se skra}eno zvala „Tesla Fashion”, a predstavqene su kreacije inspirisane likom i delom Nikole Tesle ~etiri modna kreatora – Bate Spasojevi}a, Mladena Milivojevi} Barona, Dejana Mi-

losavqevi}a i Jelene Mandi} Urijel (daqeg potomka ~uvenog in`ewera i pronalaza~a Nikole Tesle). Ipak, Upravni Odbor Tesla nau~ne fondacije (TNF) iz Amerike je imao potrebu da se posebnim saop{tewem ogradi zbog „nedopustive zloupotrebe lika i dela na{eg najve}eg nau~nika“.

„Ovo ~inimo stoga jer je idejni kreator modne revije, Vesna Jugovi}, zloupotrebila na{u na~elnu saglasnost u smislu saradwe, ali nas nije konsultovala, niti rekla kako }e izgledati modna revija u Parizu. Ovim putem javno povla~imo poziv i u~e{}e modne revije autorke Vesne Jugovi}, na konferenciji „U duhu Tesle 2024” koja }e se tradicionalno odr`ati 13. januara 2024. u hotelu Wujorker na Men-

hetnu”, stoji u saop{tewu Nikole Lon~ara osniva~a i predsednika Tesline nau~ne fondacije (TNF) iz Filadelfije, Amerika, a prenosi portal Rasejawe. O{tra reakcija je usledila zbog jednog modela. „Nedopustivo je naime, a o tome svedo~e fotografije, da se na modnoj pisti u rezidenciji na{e ambasade, pojavi maneken koji stasom i visinom zaista podse}a na Nikolu Teslu, a da bude obu~en u toga kreaciju sa obnaènim ramenima i grudima, i sa nakitom (ogrlicom). To je trenutak kada je revija mode u ~ast Nikole Tesle objektivno iza{la iz prihvatqivog okvira za Tesla nau~nu fondaciju. Jednostavno, Nikola Tesla se nikad nije tako obla~io i zato se mo`da jedna dobra namera pretvorila u pravu farsu. Muzej Nikole Tesle u Beogradu ~uva preko 440 eksponata garderobe koju je na{ nau~nik nosio za ìvota, pa su inspiraciju za reviju, modni kreatori i sama autorka Vesna Jugovi}, mogli potraìti upravo na tom mestu. Lik i delo Nikole Tesle krasi pre svega posve}enost radu i izumima za dobrobit ~ove~anstva. Duboko smo razo~arani {to je ime, lik i delo Nikole Tesle bilo zloupotrebqeno na reviji mode u Parizu od strane Vesne Jugovi}, pa se na svaki na~in ogra|ujemo od daqe saradwe”, navodi se u saop{tewu.

Aran|elovdan, krsna slava Nemawi}a Srpska pravoslavna crkva i vernici 21. novembra slave Svetog arhangela Mihaila ili Aran|elovdan. Aran|elovdan je posve}en arhangelu Mihailu, predvodniku vojske an|ela, bestelesnih sila dobra koje su u~estvovale u stvarawu sveta. Smatra se ~uvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi. U narodu prihva}en kao nebeska sila i zemaqska za{tita Sveti arhangel Mihailo, simbol je borbe protiv zla, i na ikonama i freskama prikazan je u vojni~koj opremi sa kopqem ili ma~em. Po broju qudi koji ga u na{em narodu slavi kao krsnu slavu, nalazi se na drugom mestu. Molitvenik je pred Bogom za sve sve~are i borac za wihov napredak. Obeleèn je crvenim slovom u crkvenom kalendaru i uvek se praznuje 21. novembra. Hri{}ani su ovaj praznik ustanovili na Saboru svetih otaca odrànom nekoliko godina pre Prvog vaseqenskog sabora. Aran|elovdan, krsna slava Nemawi}a, sve~ano se obeleàva u zadu`bini Cara Du{ana u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena. Slava je i Saborne crkve u Beogradu. Na Aran|elovdan, veruje narod, obavezno se treba moliti za izle~ewe, ali i oprostiti grehe svim nevernicima i tada }e im se ostvariti najve}a èqa - oni i wihovi najvoqeniji bi}e zdravi. U narodu se veruje da vreme na Aran|elovdan, pokazuje kako }e biti tokom zime i prole}a.

Samo 1% najbogatijih emituje vi{e CO2 nego 66% najsiroma{nijih OLIVER STOUN:

Amerika èli da oduzme suverenitet Rusiji Rusija je postala ja~a nakon dolaska Vladimira Putina na vlast po~etkom 2000-ih, {to nikako ne odgovara ciqevima SAD, poru~uje ameri~ki rediteq. Sjediwene Dràve èle da oduzmu Rusiji suverenitet kako bi zaplenile wene resurse, izjavio je ameri~ki rediteq Oliver Stoun u intervjuu za portal "MuviVeb". Prema wegovim re~ima, Rusija je postala ja~a nakon dolaska Vladimira Putina na vlast po~etkom dvehiqditih, {to nikako ne odgovara ciqevima SAD. "Rusija je bila slomqena, narod je umirao. @ivotni vek je bio uàsan. Bila je radost kada ju je Putin postavio na noge, spasio mnogo qudi iz siroma{tva. Vratio joj je dostojanstvo, po{tovawe, od 2000. sve do danas", kazao je Stoun. Ameri~ki rediteq je istakao da SAD ne èle nezavisnu Rusiju, ve} èle da je li{e wenog suvereniteta kako bi u{li na evroazijski kontinent, koji je veoma bogat, kao i Rusija, koja ima ogromnu koli~ina prirodnih resursa. Stoun je ranije snimio dokumentarni film o predsedniku Rusije na osnovu dugog razgovora sa wim. On je, zajedno sa ukrajinskim rediteqem Igorom Lopatenokom, 2016. godine producirao film o doga|ajima iz 2014. godine, pod nazivom "Ukrajina u plamenu". Nekoliko godina kasnije, dvojica rediteqa su snimila dokumentarac "Otkrivaju}i Ukrajinu" u kojem je prikazan intervju sa ruskim predsednikom.

Najbogatiji deo stanovni{tva, oko jedan odsto, odgovorno je za {tetne emisije ugqenika vi{e nego nego najsiroma{nijih 66 odsto zajedno, a posledice predstavqaju opasnost za najrawivije zajednice i globalne napore da se svet izbori sa klimatskom krizom, navodi se u izve{taju eksperata, prenosi Gardijan. Najobuhvatnija studija globalne klimatske nejednakosti koja je ikada ura|ena pokazuje da je elitna grupa, koju ~ini 77 miliona qudi, ukqu~uju}i i milijardere, milionere i one koji tro{e vi{e od 140.000 ameri~kih dolara godi{we, ~inila 16 odsto svih emisija ugqen

dioksida u 2019. godini, {to je dovoqno da izazove vi{e od milion dodatnih smrtnih slu~ajeva zbog vru}ine. U prethodnih pet godina, Gardijan navodi da je radio sa „Oksfamom”, Institutom za `ivotnu okolinu iz Stokholma, ali i

ostalim stru~wacima. Izve{taj Oksfama pokazuje da, iako jedan odsto najbogatijih ima tendenciju da ìvi ìvote sa klimatizovanim ìvotom, wihove emisije – 5,9 milijardi tona CO2 u 2019. godini – odgovorne su za veliku {tetu i patwu.

Tragedija na koncertu Robija Vilijamsa u Sidneju @ena u sedamdesetim godinama preminula je nakon nesre}e na koncertu slavnog peva~a Robija Vilijamsa, koji je odr`an pro{le nedeqe u Sidneju.

@ena je pala niz {est redova sedi{ta na stadionu Alianc, pa je zadobila te{ke povrede glave. Transportovana je u obli`wu bolnicu gde je stavqena u indukovanu komu, ali je ju~e potvr|eno da je preminula. Britanski peva~ se nije oglasio o nesre}nom slu~aju koji se dogodio prve no}i wegove 25. australijske turneje. Incident se dogodio nakon zavr{etka koncerta dok su oboàvateqi izlazili sa stadiona. „Umesto da ide stepenicama, èna je poku{ala da pre|e preko redova sedi{ta. Izgubila je ravnoteù i pala. Ovo je uàsan incident“, izjavio je portparol stadiona. Na ovom koncertu, odrànom 16. novembra, bilo je oko 40.000 qudi.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO

4 ^etvrtak 23. novembar 2023.

TEMA NEDEQE

UBIJENO VI[E OD 5.500 DECE U POJASU GAZE Uni{tena, slomqena i nikad obnovqena:

[ta }e biti sa Gazom posle rata? Niko ne `eli odgovornost za pokretawe i obnovu uni{tene enklave. Humanitarna kriza koja poga|a 2,2 miliona stanovnika Pojasa Gaze je ogromna. Nema hrane, vode i lekova, pacijenti umiru u bolnicama. Ju`na polovina enklave puca po {avovima nakon {to su

tamo stigli raseqeni Palestinci, sever }e biti godinama pust. No, ameri~ki i arapski zvani~nici koji su se okupili u Bahreinu i dva dana u Manami razgovarali o smirivawu sukoba na Bliskom istoku, nemaju plan kako da pomognu Gazi. Niko, ni Izrael, ni Amerika, ni arapske dr`ave ni palestinski lideri - ne `eli da

preuzme odgovornost za to, pi{e "Ekonomist". Amerika se nada da }e arapske dr`ave poslati trupe u posleratne mirovne snage, predlog koji podr`avaju i neki izraelski zvani~nici. Ali ideja nije nai{la na veliku podr{ku me|u samim Arapima. Ajman Safadi, jordanski ministar spoqnih poslova,

izgleda da je to potpuno odbacio na konferenciji u Bahreinu. "Dozvolite mi da budem vrlo jasan", rekao je. "Arapski vojnici ne}e i}i u Gazu. Nijedan. Ne}emo biti vi|eni kao neprijateqi". Nespremnost je, navodi "Ekonomist", razumqiva. Arapski zvani~nici ne `ele da ~iste izraelski nered i pomognu mu da

kontroli{e Arape. Ali oni tako|e ne èle da Izrael ponovo okupira enklavu i priznaju, barem u privatnim razgovorima, da je Palestinska uprava trenutno suvi{e slaba da bi ponovo preuzela punu kontrolu nad Gazom. Ako nijedna od tih opcija nije realna ili poèqna, nije jasno {ta jeste. Amerikanci se nadaju da }e "revitalizovana Palestinska uprava" preuzeti kontrolu u jednom trenutku. No, da bi se to dogodilo potrebno je posti}i re{ewe dve dràve koje Izrael kategori~ki odbija i postavqa se pitawe {ta zna~i "revitalizovana" Palestinska uprava na ~ijem ~elu je od 2005. godine Mahmud Abas (88). Abas je na vlasti duè nego {to su mnogi stanovnici Gaze ìvi i wega i wegove potencijalne naslednike mnogi optuùju za korupciju. Uz to, bogate zalivske dràve umorile su se od ispisivawa ~ekova za Gazu. "Obnovili su Gazu nekoliko puta do sada", rekao je neimenovani zapadni diplomata i upozorio da "ako ne bude ozbiqnog mirovnog procesa", arapskih para ne}e biti. Tu je i pitawe Hamasa, grupe koju optuùju da koristi civile u Gazi za izgradwu me|unarodnog pritiska na Izrael, dok militanti ne trpe od nedostatka hrane, vode, lekova i kriju

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

se u podzemnom sistemu tunela. Skoro dve decenije, Pojas Gaze je problem bez re{ewa. Izrael i Egipat su bili zadovoqni time {to su ga ostavili pod blokadom nakon {to je Hamas do{ao na vlast u enklavi. Uprkos povremenim pozivima na palestinsko jedinstvo, Abas nikada nije `eleo da se vrati u Gazu, a Hamasu je odgovaralo da kontroli{e Gazu. Drugim re~ima, svima je

status kvo odgovarao sve dok nije oti{ao u parampar~ad 7. oktobra. Problem je sad postao mnogo ve}i, a re{ewa su nategnuta. Optimisti se nadaju da }e rat u Gazi ponuditi {ansu da se kona~no re{i izraelsko-palestinski sukob. Verovatnije je, me|utim, da }e se zavr{iti tako {to }e Gaza biti jo{ jedna od propalih dr`ava Bliskog istoka, slomqena, ali nikad obnovqena.

Svakih deset minuta u Gazi strada jedno dete Dvadeset osam prevremeno ro|enih beba koje su evakuisane iz bolnice „Al [ifa” za samo jedan dan su stigle u Egipat preko prelaza Rafa

bebe evakuisane, rekao je da ne zna gde }e ta~no bebe biti sme{tene u Egiptu. Tim Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koji je u subotu posetio najve}u bolnicu u Gazi saop{tio je da su 32 bebe me|u desetinama pacijenata u kriti~nom

ki{a u enklavi qudi u skloni{tima nemaju izbora i da se suo~avaju s nedostatkom osnovnih uslova za `ivot. Hamas je izrazio spremnost da pove}a broj talaca koje je bi oslobodio u razmeni s Izraelom, rekao je ju~e za „Haarec”

Najmawe 70 qudi umrlo je u bolnici u Kan Junisu na jugu pojasa Gaze nakon izraelskog vazdu{nog napada na taj grad, saop{tili su Lekari bez granica. Organizacija navodi, pozivaju}i se na svoje osobqe u medicinskom kompleksu „Naser”, da se desetine qudi, ukqu~uju}i decu i adolescente, le~e od „te{kih opekotina”, preneo je list „Haarec”. U saop{tewu se dodaje da se napad dogodio na kilometar od bolnice, a da su na le~ewe stigla 122 pacijenta. Na dan, kada se obele`ava Svetski dan dece, stigao je podatak da je od 7. oktobra ubijeno 5.500 mali{ana, {to predstavqa jedno ubijeno dete svakih 10 minuta, prenela je „Al Xazira”. Pored zvani~nog broja nastradale dece, pretpostavqa se da se jo{ 1.900 mrtvo ispod ru{evina. Oko 9.000 dece je povre|eno od po~etka konflikta, ve}ina s te{kim i dugoro~nim povredama. Od 2,3 miliona stanovnika Gaze, polovinu ~ine deca, a ukupno 70 odsto `rtava su `ene i deca. Dvadeset osam prevremeno ro|enih beba koje su evakuisane iz bolnice „Al [ifa” u Gazi, ju~e su stigle u Egipat preko prelaza Rafa. Doktor Muhamed Salama, na~elnik neonatologije u bolnici „Al Ahli Emirejts” u Rafi, gde su

stawu koji su ostali u bolnici gde su pro{le nedeqe u{le izraelske snage. Glavni ogranak UN u Gazi, Agencija Ujediwenih nacija za pomo} i rad palestinskih izbeglica na Bliskom istoku, saop{tila je da obilni pquskovi u pojasu Gaze ~ine `ivot u skloni{tima „neuslovnim”. U objavi na platformi „Iks” organizacija je uz snimak Palestinaca kako gaze preko bara, dodala da usled obilnih

izvor ukqu~en u pregovore. Prema wegovim re~ima, broj i identitet talaca koji }e biti oslobo|eni jo{ nisu dogovoreni, a razgovori se nastavqaju. „Indirektni kontakti izme|u Izraela i Hamasa ve} su dva puta propadali kad je bilo procewivano da bi dogovor mogao da bude sklopqen. Treba nam vi{e strpqewa”, dodao je on. „Volstrit xornal”, pozivaju}i se na

egipatskog zvani~nika „bliskog pregovorima”, ju~e je objavio da Hamas zahteva da se izraelski taoci i palestinski zatvorenici osloba|aju u fazama, pri ~emu bi Izrael u prvoj fazi oslobodio maloletne zatvorenike u zamenu za 50 èna i dece koji su me|u taocima. Prema tom izvoru, predlog o kojem je raspravqano u nedequ predvi|a da Hamas oslobodi izvestan broj èna i dece kidnapovanih tokom napada 7. oktobra za otprilike isti broj palestinskih èna i dece koji su u izraelskim zatvorima. Egipatski izvor je rekao i da zatvorenici koji }e biti ukqu~eni u razmenu ne}e biti povezani sa Hamasom. Izrael, Sjediwene Dràve i Katar izrazili su optimizam u pogledu mogu}nosti da dogovor bude zavr{en u narednim danima. Jedan od razloga {to su pregovori spori je to {to Jahja Sinvar, vo|a Hamasa u pojasu Gaze, ne odràva kontinuirani kontakt s pregovara~kim timovima organizacije, prenosi „Haarec”. Me|unarodna organizacija za za{titu qudskih prava Amnesti interne{enel pozvala je Me|unarodni krivi~ni sud da ispita kao ratne zlo~ine dva izraelska napada u pojasu Gaze pro{log meseca, u kojima je ubijeno 46 qudi. AI navodi da je utvrdio da su ti napadi „bili neselektivni ili direktni napadi na civile ili civilne objekte, koji moraju da se istraè kao ratni zlo~ini”. Re~ je o izraelskom napad na Crkvu Svetog Porfirija u gradu Gazi 19. oktobra i o napadu na ku}u u izbegli~kom kampu Nuseirat 20. oktobra, prenela je „Al Xazira”.

PLANETA

^etvrtak 23. novembar 2023. 5

LI^NOST NEDEQE:

Ko je Havijer Milej, novi predsednik Argentine Novi predsednik Argentine Havijer Milej tvrdi da je seksualno obrazovawe marksisti~ka zavera koja ima za ciq uni{tewe porodice, svoje engleske mastife naziva svojom "decom sa ~etiri {ape" i smatra da qudima treba dozvoliti da prodaju svoje vitalne organe. Oboàvateqi ga zovu "ludak" i "perika" zbog wegove èstine i neposlu{ne kose, a on za sebe kaè da je "lav" i "anarhokapitalista", pi{e AP. Pre nekoliko godina bio je televizijski govornik koji je pri~ao protiv dràvne potro{we i vladaju}e politi~ke klase u Argentini, me|utim u to vreme, pa sve do pre nekoliko meseci, retko ko je verovao da ima {ansu da postane predsednik druge po veli~ini ekonomije Ju`ne Amerike, navodi agencija. Ipak, 53-godi{wi ekonomista je uzdrmao politi~ki establi{ment Argentine i upao u ono {to se dugo smatralo dvopartijskim sistemom tako {to je prikupio veliku podr{ku svojim najavama o drasti~nim merama za obuzdavawe rastu}e inflacije i obe}awem da }e povesti krsta{ki rat protiv "puzaju}eg socijalizma" u argentinskom dru{tvu. U sredi{tu wegovog ekonomskog plana za Argentinu je predlog da se lokalna valuta pezos zameni ameri~kim dolarom. Vi{e puta je rekao da je jedini na~in da se okon~a po{ast inflacije, koja je prema{ila 140 odsto, spre~avawe po-

liti~ara da nastave sa {tampawem novca, zbog ~ega planira da ugasi Centralnu banku. Milej je u predizbornoj kampawi promovisao viziju znatno mawe vlade koja bi, smatra novoizabrani predsednik, podstakla ekonomski rast, {to podrazumeva ukidawe polovine ministarstava, ukqu~uju}i ministarstvo zdravqa i ministarstvo obrazovawa. Kao simbol dubokih rezova koje zagovara, Milej je ponekad tokom predizborne kampawe sa sobom nosio motornu testeru. Protivi se feministi~koj politici i abortusu, koji je Argentina nedavno legalizovala, i predloìo je odràvawe referenduma po tom pitawu. Odbacuje ideju da qudi imaju ulogu u klimatskim promenama, a papu Frawu je u jednom televizijskom gostovawu opisao kao "imbecila" i "predstavnika zla na Zemqi". Pre nego {to je u{ao u ìù javnosti, Milej je bio glavni ekonomista u "Corporacion America", jednom od najve}ih argentinskih poslovnih konglomerata koji, izme|u ostalog, upravqa ve}inom aerodroma u zemqi. Tamo je radio do 2021. godine, kada je osvojio mesto poslanika. Milej je u drugom krugu predsedni~kih izbora osvojio skoro 56 odsto glasova, a iza sebe je ostavio protivkandidata, biv{eg ministra ekonomije Ser|a Masu za koga je glasalo 44 odsto bira~a.

UNICEF upozorava na opasnost od izbijawa epidemije u opkoqenoj Gazi @ENEVA – De~iji fond Ujediwenih nacija (UNICEF) upozorio je da u opkoqenoj Gazi postoji ozbiqna opasnost od tragi~nog izbijawa epidemije. „U Gazi besni savr{ena oluja za tragediju. Bez dovoqno goriva svedo~i}emo kolapsu sanitarnih usluga, a tada }emo imati, pored minobaca~a i bombi,

TRANSFER NOVCA

Na iznose od $3,000 do $10,000

TROŠKOVI TRANSFERA $0*

Na iznose preko $10,000

DODATNE POVLASTICE UZ ZNATNO POVOLJNIJI KURS

*važe uslovi

SEND MONEY ONLINE SIGURNOST

BRZINA

Garantujemo U roku od 15 minuta* *uslovi postoje isplatu

LAKOĆA

ISKUSTVO

USLUGA

Prva transakcija 50% popust Sve naredne transakcije 20% popust

Jednostavan proces

29 godina iskustva

Usluga na vašem jeziku

Tel: 02 8781 1950

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME!

Tel: 02 8781 1960

SPECIAL FARES WITH EMIRATES, QATAR AND ETIHAD MONEY TRANSFER

TRAVEL AGENCY

(02) info@beoexport.com.au www.beoexport.com.au

(02) info@beotravel.com www.beotravel.com

8781 1950

8781 1960

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St. Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

U Evropskoj uniji skoro 76 odsto doma}instava bez dece

kvartovima. „Neprihvatqiv je nedostatak toaleta i ozbiqna, stroga ograni~ewa u pogledu prawa ruku, li~ne higijene i ~i{}ewa”, rekao je Elder. Upozorio je da se potencijal za {ire gubitke `ivota u Gazi zna~ajno pove}ava, jer je proceweno da je oko 800.000 dece raseqeno iz svojih domova.

U Evropskoj uniji je u 2022. godini registrovano skoro 200 miliona doma}instava, a u 24,3 odsto doma}instava `ivelo je bar jedno dete, saop{tio je Evrostat.

savr{enu oluju za {irewe bolesti”, izjavio je portparol UNICEF Xejms Elder, prenosi londonski dnevnik Gardijan. Elder je upozorio na „o~ajni~ki nedostatak vode” i predo~io da su fekalne materije razbacane po gusto naseqenim

PITAJTE NAS KAKO

On je predo~io da u Gazi po~iwe da pada ki{a zbog ~ega }e se deca i svi koji su ostali u Gazi suo~iti sa ozbiqnom pretwom masovnog izbijawa bolesti, {to bi, kako je naglasio, moglo da bude smrtonosno.

U Evropskoj uniji je pro{le godine 12,1 odsto doma}instava imalo jedno dete, 9,3 odsto doma}instava dvoje dece, a samo tri odsto doma}instava je imalo troje ili vi{e dece, navedeno je na sajtu Evrostata. Udeo doma}instava bez dece iznosi 75,7 odsto. Ukupan broj doma}instava u EU je izme|u 2012. i 2022. godine porastao za 6,9 odsto, dok je udeo doma}instava sa bar jednim detetom pao za 2,4 odsto u istom periodu.

Najve}i udeo doma}instava u kome ìvi bar jedno dete je zabeleèn u Slova~koj - 33,9 odsto, Irskoj - 32,2 odsto, na Kipru - 30,6 odsto, a najmawi u Finskoj 18,4 odsto, Nema~koj - 20,1 odsto i Holandiji - 21,8 odsto. Ako analiziramo samo doma}instva u kojima ìve deca, gra|ani EU u najve}em broju slu~ajeva imaju jedno dete - 49,5 odsto doma}instava, dok dvoje dece ima 38,1 odsto doma}instava a troje i vi{e dece 12,4 odsto doma}instava. Najve}i broj doma}instava sa troje i vi{e dece je zabeleèn u Irskoj i iznosi 22,3 odsto od svih doma}instava koje imaju decu. Druga na listi je [vedska sa 21,2 odsto udela, a tre}a Finska sa 19 odsto udela.

6 ^etvrtak 23. novembar 2023.

PLANETA

ORBAN BILBORDIMA UDARIO NA FON DER LAJENOVU:

Ne igrajmo na wihove note Sli~nu kampawu vladaju}a partija u Ma|arskoj sprovela je i 2019. protiv prethodnog {efa Evropske komisije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na{la se na meti vladaju}e partije u Ma|arskoj – u okviru kampawe za evropske parlamentarne izbore slede}eg juna, Fides je postavio bi-

lborde na kojima je prikazuje sa Aleksom Soro{em, sinom milijardera ro|enog u Ma|arskoj Xorxa Soro{a, ina~e velikog neprijateqa stranke premijera Viktora Orbana. "Ne igrajmo na wihove note", slogan je bilborda.

Sli~ni bilbordi pojavili su se i 2019. godine – tada je uz Soro{a Starijeg bio prethodnik Fond der Lajenove @an-Klod Junker. Na pritisak iz Brisela i pod pretwom EPP, glavne grupe desnog centra u Evropskom parlamentu, da }e ih iskqu~iti iz ~lanstva, Fides je tada skinuo bilborde posle nekoliko dana. Orbanova stranka je nakon dve godine ipak iza{la iz pomenute grupacije. Brisel je ina~e blokirao milijarde evra u fondovima EU zbog politike Fidesa, to jest neispuwavawa obaveza u vezi sa nezavisno{}u pravosu|a, akademskim slobodama, te pravima LGBT+ populacije. O~ekuje se da }e Ma|arska biti glavni fokus slede}eg samita EU sredinom decembra, kao zemqa Unije koja je naklowena Rusiji i skepti~na prema planovima da se Ukrajini pridru`i bloku. Orban je nedavno pokrenuo istra`ivawe javnog mwewa u Ma|arskoj s pitawem da li EU treba da izdvoji vi{e sredstava Ukrajini ili da joj odobri ~lanstvo.

ZELENSKI U KIJEVU UGOSTIO SINA RUPERTA MARDOKA:

Me|unarodnim medijima Ukrajina vi{e nije u fokusu Predsednik Ukrajine odlikovao je izvr{nog direktora "Foks wuz" korporacije Ordenom za zasluge za doprinos podr{ci nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine Najstariji sin medijskog mogula Ruperta Mardoka i aktuelni izvr{ni direktor "Foks wuz" korporacije, Lahlan Mardok, posetio je predsednika Ukrajine Vladi-

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

mira Zelenskog u Kijevu, saop{teno je danas iz kancelarije ukrajinskog predsednika. Lahlana Mardoka su pratili novinari "Foks wuza" i "Sana". "Politiko" pi{e da je pre izbijawa sukoba, "Foks wuz" "kontroverzno pokrivao rat", a biv{i voditeq Raker Karlson je, kako navodi briselski portal, "otvoreno {irio prorusku propagandu", dok nije otpu{ten u aprilu 2023. godine. Zelenski se zahvalio "Foks wuzu"

na objektivnom izve{tavawu o, kako je istakao, "ruskim zverstvima u Ukrajini, uprkos bezbednosnim rizicima", pa je ~ak odlikovao Mardoka Ordenom za zasluge za wegov doprinos podr{ci nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine, naveli su iz predsedni~ke kancelarije. Predsednik Ukrajine je rekao da je Mardokova poseta izuzetno va`na u vreme kada pojedini me|unarodni mediji ne obra}aju u dovoqnoj meri pa`wu na Ukrajinu.

SAD {aqu Izraelu granate namewene Ukrajini Kina }e podr`ati rad Si \inping:

Rusije kao predsedavaju}e grupom BRIKS

Iako Amerika ostaje dosledna u stavu da ni{ta ne}e naru{iti wenu podr{ku kijevskoj borbi protiv Moskve, podaci s terena to demantuju – isporuke granata su drasti~no smawene Neposredno uo~i putovawa {efa Pentagona Lojda Ostina u Kijev, neimenovani ukrajinski zvani~nik rekao je za "Ej-Bi-Si wuz" da su ameri~ke isporuke artiqerijskih granata kalibra 155-mm Ukrajini smawene za vi{e od 30 odsto otkako je po~eo rat Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze. Radi se o municiji koja je kqu~no va`na Ukrajini u wenoj borbi protiv ruskih snaga, ali su SAD svoje zalihe, namewene ukrajinskim snagama, preusmerile u Izrael. Iako su brojni ameri~ki zvani~nici posledwih nedeqa tvrdili da snabdevawe Izraela municijom ne}e imati uticaja na pomo} Ukrajini, de{ava se upravo suprotno. "Oni (zvani~nici SAD) su nam govorili da to ne}e uticati na wihove obaveze, ali jeste. Izme|u 60 i 70 odsto ukupnih ukrajinskih zaliha 155-mm granata dolazi od SAD ", rekao je ukrajinski zvani~nik koji je pod uslovom anonimnosti govorio za "Ej-Bi-Si wuz", dok je visoki zvani~nik ameri~ke odbrane izjavio da smawewe po{iqki pomenute municije nema "apsolutno nikakve veze sa onim {to se de{ava u Gazi".

"Paketi pomo}i sastavqaju se nedeqama unapred, tako da ne postoji veza izme|u onog {to se de{ava u Gazi i onoga u Ukrajini", dodao je zvani~nik SAD. Me|utim, i izvori portala "Aksios" govore da }e granate namewene Ukrajini biti poslate u Izrael. Naime, tri izraelska zvani~nika su potvrdila da su Izraelske odbrambene snage i tamo{we resorno ministarstvo uputili zahtev ameri~kim kolegama za hitnu isporuku artiqerijskih granata kalibra 155 mm u svrhu kopnene invazije na Gazu. Ameri~ke zalihe pomenute municije deponovane su i u Izraelu – kao deo sporazuma

dveju zemaqa – odakle su ih SAD povla~ile zarad Ukrajine. Prema tom sporazumu, Izrael moè da koristi ameri~ku municiju u ratnim okolnostima, {to se ve} desilo 2006. tokom sukoba s Libanom. Prema re~ima izraelskih zvani~nika, nakon napada Hamasa Tel Aviv je zatraìo od Va{ingtona da dopuni iscrpqene zalihe za hitne slu~ajeve u Izraelu, sa ~im su se SAD navodno sloìle. Podsetimo, tokom Ostinove posete Kijevu, {ef Pentagona je najavio novi paket pomo}i Ukrajini od 100 miliona dolara, u koji je ukqu~en "neodre|eni broj" artiqerijskih granata kalibra 155 mm.

Kina }e zajedno sa ostalim ~lanicama BRIKS-a podràti predsedavawe Rusije u organizaciji slede}e godine, izjavio je kineski predsednik Si \inping. „Rusija }e slede}e godine predsedavati BRIKS. Kina je spremna da sara|uje sa drugim ~lanicama kako bi podràla rad Rusije i zapo~ela novu eru saradwe BRIKS”, rekao je Si \inping na vanrednom onlajn samitu BRIKS o Bliskom istoku On je dodao da je mehanizam saradwe BRIKS va`na platforma za ja~awe jedinstva, saradwe i za{tite zajedni~kih interesa trì{ta u razvoju i zemaqa u razvoju. Pored predstavnika Brazila, Rusije, Indije i Kine, na samit su pozvane i zemqe koje }e postati punopravne ~lanice organizacije od 1. januara slede}e godine: Argentina, Egipat, Iran, UAE, Saudijska Arabija i Etiopija.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 23. novembar 2023. 7

TOMA FILA, ^UVENI BEOGRADSKI ADVOKAT

Istraga i sudski proces protiv Lau{evi}a bili su skandalozni, podmetana la`na ve{ta~ewa kakva ne pamtim @arko Lau{evi}, veli~anstveni glumac, jedan od najposebnijih i najvoqenijih na ovom prostoru, oti{ao je u legendu 15. novembra 2023. u 64. godini, tiho i pomalo usamqeni~ki, kao {to je i ìveo posledwih decenija. Wegovi po{tovaoci i bliski qudi, od trenutka kada je objavqeno da je preminuo, opra{taju se od Lau{evi}a vrlo dirqivo, sa posebnom ne`no{}u, po{tovawem i tugom: tragediju koja mu se dogodila jula 1993. i zauvek mu promenila ìvot, kako svi tvrde, ni sa ~im nije zasluìo. Jedan od kqu~nih qudi koji je sa Lau{evi}em podelio najstra{niji i najpotresniji period wegovog ìvota je advokat Toma Fila, wegov pravobranilac. – @arka sam upoznao u tim najteìm trenucima, preko profesora Mi{ka Radomana koji je tada bio savezni funkcioner Srbije i Crne Gore – kaè za beogradski list „Danas“ Toma Fila. – On mi je izloìo wegov slu~aj i, naravno, bii sam jako zainteresovan. – Tog trenutka, @arko je skoro dva meseca bio bez pravobranioca, i oti{ao sam u zatvor u Spu` da ga posetim. Wegova prva re~enica posle upoznavawa je bila: „Ja sam ubica, ubio sam dva ~oveka, tre}eg sam ranio, i celog ìvota }u to nositi u sebi. Ali, molim vas da mi odbranite brata, jer on ni za {ta nije kriv“. To je Filu, kako kaè, impresioniralo i jako dirnulo kao ~oveka. – Branio sam do tada stotine ubica, mo`da i hiqadu, i obi~no su me lagali, a tada sam prvi put ~uo da neko ko je optuèn iskreno kaè ono {to misli o sebi. @arko je, naàlost, zaista to ìveo u du{i do kraja ìvota, a da, zapravo, nije bio ubica, {to wegovu tragedju ~ini jo{ ve}om, anti~kom. Do tog stra{nog doga|aja doveo je samo sticaj najnesre}nijih okolnosti koje su se u jednom trenutku sklopile. Kako isti~e Toma Fila, jedan od presudnih momenata kada je @arkova sudbina po~ela da se preokre}e bila je predstava „Sveti Sava“ u kojoj je igrao Rastka Nemawi}a. Kao {to je poznato, maja 1990. izvo|ewe ove predstave u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu surovo je prekinuto upadom sve{tenika i predsednika Srpske svetosavske stranke @arka Gavrilovi}a, i protestima predstavnika nekih „patriotskih stranaka“, me|u kojima je bio i Vojislav [e{eq. – Posle toga vi{e ni{ta nije bilo isto u ìvotu @arka Lau{evi}a, neprestano su mu stizale pretwe, u medijima su nedeqama trajali napadi na wega i polemike zbog navodnog „skrnavqewa“ lika i duha Svetog Save, predstave u kojima je igrao su otkazane. Ne treba zaboraviti da su to bile jako burne i nesre}ne godine, pretili su mu smr}u, pretili su i wegovoj porodici, i on je zbog tih pretwi odlu~io da nabavi pi{toq. I tada sam mislio, a i sada odgovorno tvrdim, da je predstava „Sveti Sava“ uzrok svega {to se @arku Lau{evi}u desilo. Druga nesre}na okolnost, kako obja{wava Toma Fila, je to {toje on u leto 1993, kada se dogodila tragedija, do{ao u Podgoricu prili~no umoran, posle predstava koje je igrao na festivalu u Budvi, i hteo je da se malo odmori sa familijom. – Izveo je brata u restoran na ve~eru, i ~im su seli setio se da zadwa vrata na ko-

Advokat Toma Fila, pravobranilac @arka Lau{evi}a lima ne mogu da se zatvore, i vratio se da uzme torbicu u kojoj su mu bila dokumenta i pi{toq. Nije, dakle, oti{ao po pi{toq kad je po~eo napad trojica mladi}a na wih, kako se tvrdilo u optu`nici, i koristilo kao jedan od kqu~nih dokaza protiv wega. U me|uvremenu, dok je @arko i{ao po torbicu, po~ela su dobacivawa i napadi na wegovog brata, a on je poku{ao da smiri situaciju. Ispred restorana su bila jo{ ~etvorica mladi}a, poznanici napada~a, koji su ih tako|e vre|ali i provocirali. Kako isti~e Fila, u svemu {to se tada dogodilo, najgora je bila crnogorska ~ar{ija, protiv koje on nije mogao da se izbori. – Stra{no je ometan slu~aj @arka Lau{evi}a, mogu da kaèm da gotovo ne pamtim da je tokom nekog procesa koji sam vodio bilo toliko prikirivawa pravih dokaza, manipulacija i podmetawa laì.. Na sudu i u optu`nici se tvrdilo da trojica mladi}a u restoranu i ~etvorica koja su se pridruìla „nijesu imali ni penkalo“, a napad je krenuo tako {to su @arkovog brata nokautirali, leào je na podu krvav i bez svesti, onda su ga tako onesve{}enog besomu~no {utirali po glavi i celom telu, a nekoliko wih je krenulo da prebija @arka. Ali, i @arkov brat je optuèn zajedno s wim kako ne bi mogao da bude svedok u procesu, iako je postojalo lekarsko uverewe da je zadobio te{ke povrede opasne po ìvot, i apsolutno nije u~estvovao u doga|aju. Sve vreme je bio onesve{}en. Ta~no je da sedmorica mladi}a „nijesu imali ni penkalo“, ali su svi krupne gra|e, {to se kaè, kao od „brega odvaqeni“, za razliku od @arka, i takvim napada~ima nije potrebno oru`je da bi nekoga prebili do smrti. Kako isti~e Toma Fila, podmetawa la`nih dokaza su odmah krenula, od trenutka tragedije. – Na|en je pi{toq kojim im je, navodno, pretio @arkov brat, a taj pi{toq je podmetnut u brzini, jer je ve{ta~ewem utvr|eno da je metak u {arèr stavqen naopa~ke, ka unutra, umesto ka spoqa. Kad sam dokazima pritisnuo crnogorskog ve{taka, rekao mi je da je pi{toq podmetnut. Ometawe istrage dokazuje i to {to je ve} sutradan ujutru ceo restoran gde se dogodila tragedija opran i prekre~en, a u

crnogorskim medijima plasirana je la`na i zastra{uju}a vest. Navodno je @arko Lau{evi}, kad je izlazio iz restorana, ispalio tri metka u vazduh i rekao: „Koga ovde jo{ treba da ubijem!“. I to je bilo na naslovnim stranama i na televiziji. – Ja sam onda traìo da se detektorom utvrdi koliko je metaka ispaqeno u restooranu, utvr|eno je da je svih devet, koliko i moè da stane u {arèr, a on nije imao rezervni, opisuje Toma Fila. Dakle, kako obja{wava Fila, otpala je i ta pri~a, ali skandalima i skandaloznim propustima u istrazi nije bilo kraja. – Prvo, nisu prihvatili izve{taj sudskog psihijatra koji je na osnovu dokaza zakqu~io da je @arko bio smawene ura~unqivosti. Jer, kao {to je poznato, nosio je kontaktna so~iva koja su se od udaraca koje je zadobio u glavu pomerila, i nikako nije mogao jasno da vidi napada~e i gde puca u wih, pogled mu je skoro potpuno bio zamu}en. @arko je pucao kad su napada~i batinama krenuli da mu otmu pi{toq, jer je branio svoj i ìvot svog brata, i postojali su brojni dokazi da je to bila ~ista samoodbrana. Kao tre}u nesre}nu okolnost u ovoj tragediji Fila navodi upravo to {to su na @arkovoj torbici, koja je stajala na stolu, bila dva kai{a. Po{to jedan nije radio napada~i su mogli da vide da ima pi{toq, i nasrnuli su na wega brutalnim udarcima da mu otmu. – Sve podmetnute i la`ne dokaze, izjave i propuste uspeli smo da opovrgnemo na sudu, ali Crna Gora je mala sredina, i @arku je 1994. ipak potvr|ena presuda na ~etrnaest godina zatvorske kazne koja je pravno skandalozna. Tada sam uputio Zahtev za za{titu zakonitosti, i imao sam ~vrstu potporu za to. Naime, ~lanovima sudsko – medicinskog odbora kojima je slu~aj bio poveren, istekao je mandat jo{ pre nego {to je ovaj proces zapo~eo. Ali, sve to {to se de{avalo, te silne manipulacije u crnogorskoj javnosti i na sudu protiv @arka, bile su zastra{uju}e. Obja{wavaju}i ovaj slu~aj, Toma Fila navodi i to da je wegov otac, Filota Fila, bio mnogo uspe{niji advokat od wega, ali da nikada nije uspeo da dobije Zahtev za za{titu zakonitosti, pa su u

Crnoj Gori smatrali da je ta praksa „zacementirana“. – Ali, ja sam ovaj zahtev uspeo da dobijem, zahvaquju}i {to su tada{wi tuìlac i predsednik saveznog Vrhovnog suda profesionalno radili svoj posao. Oni koji su napravili propuste i prikrivali dokaze, i daqe su tvrdili da su sve „radili po zakonu, ali da sam ja ovde iskoristio svoje veze“. Nikakve veze nisam ni imao, niti sam mogao bilo {ta da koristim, a javnost zna kako se sve daqe odvijalo – kaè Fila. Kao {to je poznato, nakon ukidawa presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998, kojim je predsedavala sudija Svetlana Vujanovi}, Lau{evi}u je izre~ena kazna od ~etiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekora~ewu nu`ne odbrane. Budu}i da je u tom trenutku ve} izdrào ~etiri i po godine, pu{ten je na slobodu. – @arko i ja zauvek smo ostali prijateqi, i u vreme dok je bio u Wujorku ~esto smo se ~uli. Poklonio mi je sve svoje kwige sa vrlo dirqivim posvetama, a ja sam ose}ao ogromno, pre svega li~no zadovoqstvo. Bio sam neko ko je od prvog trenutka svim srcem verovao da nije ubica, zato sam ga zastupao besplatno. Jer, neko kao {to je @arko, ne moè da bude ubica. @arko je bio ~ovek vrlo ne`ne du{e i vrlo poseban – plemenit, visokomoralnih na~ela, otmeni gospodin sa distancom od svega primitivnog i agresivnog, romanti~ni pesnik u du{i koji osvaja qude svojim osmehom, da ne govorim o wegovom beskrajnom gluma~kom talentu. Ovih dana slu{am i ~itam kako ga neki opisuju i kao {mekera, a to nema veze sa wim, jer sam ga tokom ovih trideset godina jako dobro upoznao. @arko je bio {armantan ~ovek, ali tih, povu~en, potpuno odan porodici, svojim bli`wima. Najve}a podr{ka u Wujorku bila mu je wegova divna supruga Anita, a on je tamo radio na te{kim gra|evinskim i molerskim poslovima. Naàlost, kako tvrdi Toma Fila, bez obzira na sve dokaze koji su postojali u wegovu korist, @arko sam sebi nikada nije mogao da oprosti kako je dozvolio da se tragedija u Podgoroci dogodi. – Taj duboki ose}aj patwe koji je trideset godina nosio usebi, taj konstantni stres s kojim je ìveo i u Wujorku i kad se vratio ovde, bez obzira {to je opet bio u svojoj profesiji i {to je snimao filmove i serije, doveli su do wegove bolesti. To odgovorno tvrdim. A nave{}u samo jedan primer, koji znam iz na{ih razgovora. @arko je snimio fantasti~ne filmske uloge, ali je wegova najve}a qubav, kako mi je pri~ao, bilo pozori{te. Scena je za wega bila sve, a od leta 1993. on nikada vi{e nije bio na „daskama koje su mu ìvot zna~ile“. – Kad sam mu jednom prilikom sugerisao da je mo`da vreme da po~ne da igra i u pozori{tu, @arko mi je rekao: „Mi ne znamo ko sve dolazi u pozori{te. I zamisli Tomo da sam ja na sceni, i da neko, recimo, usred predstave dobaci: Ubico!. Mnogo toga sam izdrào, ali mislim da ovo ne bih preìveo“. Tako mi je govorio @arko, i zato sam siguran da je wegov ìvot odnela tuga koja je u wemu stalno pulsirala, i koju ni{ta nije moglo da nadomesti. Kako kaù neki onkolozi, rak plu}a je bolest tu`nih qudi. @arko je u svojoj kwizi zapisao: „Ro|en sam 1960. godine, a umro sam 1993.“ – isti~e Toma Fila.

8 ^etvrtak 23. novembar 2023.

REPUBLIKA SRPSKA

RS obele`ila PRODAJEM STAN NA 28. godi{wicu JAHORINI, NA STAZI potpisivawa Dejtonskog sporazuma koji je zaustavio rat u BiH U utorak, 21. novembra, navr{ilo se 28 godina od kada je u ameri~koj bazi "Rajt Peterson" u Dejtonu parafiran Op{ti

Stan se nalazi na tre}em i posledwem spratu u zgradi izgra|enoj 2022. godine, koja se nalazi izme|u dve ski staze. Povr{ina stana je 60 m2, kompletno je opremqen, visok kvalitet stolarije, centralno grejawe.

Srpske i Federacije BiH, koji su potpisnici svih aneksa. Dejtonskim sporazumom Republika Srpska je i me|unarodno priznata.

Cena stana: 211.000 evra. Za vi{e informacija pozovite Slobodana: +381 64 12 13 14 1 ili pogledajte na linku: https://www.realitica.com/hr/listing/2969124.

Potpisivawe Дејтонског споразума okvirni sporazum za mir u BiH i wegovih 12 aneksa, ~ime je okon~an trogodi{wi gra|anski rat u BiH i uspostavqen novi ustavnopravni poredak BiH. Sporazumom je stvorena dr`avna zajednica BiH sastavqena od dva entiteta - Republike

Dan potpisivawa tog sporazuma je u RS je neradni dan, dok Federacija ne obele`ava ovaj datum. Lider Narodne partije Srpske Darko Bawac ka`e da Srpska ostaje posve}ena o~uvawu i za{titi slova Dejtonskog mirovnog sporazuma kao me|unarodnog ugo-

vora preto~enog i u Ustav BiH, i poru~io da wegovo naru{avawe moè da dovede i do razdruìvawa dràvne zajednice BiH. - To mnogima smeta. Deo velikih zapadnih sila koje su ga potpisale ne po{tuje taj ugovor. Ali, mi smo na to navikli i borimo se i bori}emo se za o~uvawe na{ih prava - rekao je Bawac povodom 28 godina od parafirawa Dejtonskog mirovnog sporazuma. Predsednik Bora~ke organizacije RS Radan Ostoji} smatra da BiH ima {anse da opstane jedino

Velika `rtva za Republiku Republika Srpska nastavi}e da postoji uprkos sankcijama ili bilo kojim podvalama, izjavila je predsednica Udruèwa èna `rtava rata RS Boìca @ivkovi} Rajili}. Podsetila je da je tokom Odbrambeno-otaxbinskog rata poginulo vi{e od 23.500 srpskih boraca i vi{e od 5.500 srpskih civila. na principima izvornog Dejtonskog mirovnog sporazuma jer bilo kakav poku{aj druga~ijeg ure|ewa vodi Srpsku u samostalnost. Period od zakqu~ewa sporazuma do danas pokazuje cini-

zam me|unarodne zajednice koja, umesto da ~uva taj sporazum, kao wegov garant, ona ga skrnavi i uni{tava iskqu~ivo na {tetu srpskog naroda i RS - ukazao je Ostoji}.

Srbija otvara konzulat na Palama

NA KOSOVU I METOHIJI KAO KOD SVOJE KU]E

Trebiwci puni utisaka nakon slave Pe}ke Patrijar{ije Grad Trebiwe bio je doma}in ktitorske slave Pe}ke patrijar{ije - Svetog Arsenija Sremca, a Trebiwci koji su prisustvovali slavi najve}e srpske svetiwe kaù da su se i prilikom ovog boravka na Kosovu i Metohiji ose}ali kao kod svoje ku}e. Prema re~ima gradona~elnika Trebiwa, Mirka ]uri}a, svi koji su bili deo slave Pe}ke patrijar{ije vratili su se u Hercegovinu puni pozitivnih utisaka. - Neverovatan ose}aj. Uprkos te{kom ìvotu Srba na KiM, celo vreme ose}ali smo posebno radost i toplinu. To ~ovek u stvari moè samo doìveti na toj svetoj srpskoj zemqi - istakao je ]uri}. Za Trebiwe je, dodaje, posebna ~ast {to je ove godine doma}in ktitorske slave najve}e srpske svetiwe. - U samom srcu Metohije zajedno sa na{im narodom proslavqamo praznik posve}en jednom od srpskih arhiepiskopa. Posebna je ~ast {to je doma}in slave na{ grad i {to je liturgiji prisustvovao veliki broj Trebiwaca - dodao je ]uri}. ]uri} je krsni kola~ predao gradona~elniku Bijeqine Qubi{i Petrovi}u, ~iji }e grad biti doma}in kritorske slave 2024. godine.

Vlada Srbije donela je re{ewe o postavqewu Dejana Levnaji}a za po~asnog konzula Republike Srbije na Palama, objavqeno je u Slu`benom glasniku. Kako je navedeno, Ministarstvo spoqnih poslova preduze}e potrebne mere za sprovo|ewe ovog re{ewa. Re{ewe je potpisala premijerka Ana Brnabi}. Dejan Levnaji} je nekada{wi direktor Skijali{ta Srbije za koga se vezuje najve}i razvoj skijawa i infrastrukture na na{im planinama. Potom je pre{ao na Jahorinu i nekada ~uveni Olimpijski centar koji je tavorio pretvorio u jedno od najboqih malih skijali{ta Evrope po londonskom Gardijanu.

@EQKA CVIJANOVI]:

Sloboda je skupa, ali Republika Srpska mora da se ~uva Srpska ~lanica Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} izjavila je danas da je sloboda veoma skupa, ali da Republika Srpska mora da se ~uva nakon posete Hramu Svetog Vasilija Ostro{kog u Isto~noj Ilixi i spomen crkvi u kojoj su upisana imena 2.793 borca koja su dala ìvote za Srpsku. „Upravo je ta sloboda koju danas uìvamo ne{to zbog ~ega moèmo da zahvalimo i ovim qudima ovde koji su dali ìvote, ali i mnogim drugim {irom Republike Srpske, koji su isto tako bili na braniku otaxbine, èle}i da budu}im generacijama podare miran ìvot, slobodu u kojoj treba uìvati”, rekla je Cvijanovi}eva. Ona je navela da je to mesto podsetnik na sve `rtve koje je podnelo Isto~no Sarajevo tokom rata, {tite}i Republiku Srpsku i pravo srpskog naroda da ìvi svoj na svome, u slobodi, i da na taj na~in odgaja budu}e generacije. Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Vi{kovi} izjavio je da je sloboda za srpski narod svetiwa, dodav{i da nema slobode bez Republike Srpske. „Dovoqno je da u|ete u jedan ovakav hram i da vidite 2.793 imena qudi koji nisu bili pripadnici nijedne politi~ke opcije, nego pripadnici srpskog naroda, koji su dali ono najsvetije za Republiku Srpsku”, rekao je Vi{kovi}. On je srpski narod pozvao na sabornost, jedinstvo i na zavet poginulim srpskim borcima i naglasio da svi treba da se pona{aju kao {to su se oni pona{ali devedesetih godina pro{log veka.

CRNA GORA

^etvrtak 23. novembar 2023. 9

Crna Gora je mala, ali je u SAD poslala dve delegacije TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

u Odlazak u Wujork predsednika Milatovi}a i tada{weg premijera Abazovi}a dr`avu je, procewuje se, ko{talo stotine hiqada evra u U Americi ”logorovale” i dve ”~ete” telohraniteqa Crna Gora jeste mala, ali je zato na Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija u Wujorku „logorovala” s dve brojne delegacije, dok je ostalih 200 zemaqa u~esnica predstavqala po jedna delegacija. Jednu je predvodio predsednik dr`ave Jakov Milatovi}, a drugu premijer u tehni~kom mandatu Dritan Abazovi}. Ne samo da su tamo{wi zvani~ni-

ci bili za~u|eni time {to Crnu Goru predstavqaju dve brojne delegacije, ve} su i gra|ani Crne Gore bili zate~eni takvim postupkom dvojice zvani~nika Crne Gore. Dosada{wa praksa je bila da jedne godine delegaciju predvodi predsednik Crne Gore, a naredne premijer. Podsetimo da je Abazovi} i pro{le godine kao premijer bio na ~elu delegacije u UN. Milatovi} je medijima kazao da je bio „neprijatno iznena|en” kad je Abazovi} predlo`io sebe kao vo|u delegacije Crne Gore, suprotno dosada{woj diplomatskoj praksi. Abazovi} je izbegao da odgovori koliko je ko{tao put u Wujork, navode}i da je wegovo „pro{logodi{we putovawe na Generalnu skup{tinu UN donelo Crnoj Gori 30 miliona evra”.

Bura promenila pravac povidbe

„ZA^ARANA PRINCEZA“ U ZELENICI Najava jake bure zaustavila je kruzer „Enchanted Princess“ koji je plovio iz Santorinija, u luci Zelenika umesto u Kotoru, a plovidba je potom nastavqena prema Krfu. Uplovqavawe jednog od novijih brodova kompanije „Princes cruises“ u Luku Kotor otkazano je zbog lo{ih vremenskih uslova, a kao i uvek sigurna luka je bila ona u Zelenici gde je obavqeno sidrewe i sme-

godine, prema wegovim re~ima uplovilo 19 kruzera, a u najavi za slede}u godinu imaju ih svega desetak. Podseti}emo, luka Zelenika je lokalnog zna~aja, ali je i me|unarodna, pa to daje mogu}nost da bude i grani~ni prelaz, i carinski terminal. Zbog nere{enih imovinsko-pravnih odnosa vlasnika „Mje{ovitog“ i Morskog dobra i zbog mawkavosti zakonske regulative, ve} godinama ~eka

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Spaji} potpisao sporazum o uslovima za odr`avawe popisa stanovni{tva Predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spaji} potpisao je sporazum o uslovima za odr`avawe popisa stanovni{tva, koji je dostavqen opozicionim partijama na potpis. Popis stanovni{tva u Crnoj Gori bi}e sproveden od 30. novembra do 15. decembra. To je predvi|eno predlogom Zakona o izmenama i dopunama zakona o popisu koji je 16. novembra predat u skup{tinsku proceduru. Sporazum o popisu se bavi pitawima pro{irivawa popisnih komisija, kontrole unosa prikupqenih podataka, izrade softvera za wihovu proveru, zabrane partijama da sprovode popisnu kampawu. Predlog sporazuma je poslat nakon {to je Spaji} prihvatio sve zahteve opozicije a Monstat zvani~no najavio novi javni poziv za popisiva~e. Predvi|eno je pro{irivawe popisnih komisija sa dva nova ~lana opozicije i jednim ~lanom ve}a mawe brojnih naroda u gradovima u kojima su zastupqeni. Dokumentom je predvi|eno da se za popisiva~e i instruktore raspi{e novi javni poziv koji }e pored op{tih uslova, za pri-

padnike romske populacije sadr`ati meru afirmativne akcije u vidu tre}eg stepena nivoa obrazovawa. Predlogom sporazuma predvi|ena je detaqna kontrola unosa podataka sa ciqem da proveri na bazi uzorka da li se odgovori na pitawa o nacionalnoj odnosno etni~koj pripadnosti,veri, materwem jeziku i jeziku kojim lice uobi~ajeno govori unose u bazu, onako kako je napisano u upitniku. Novina je i zabrana uticaja politi~kih partija tokom sprovo|ewa popisa.

SMEWENI ^INOVNICI GRA\ANE KO[TAJU MILIONE na posade. Pomorski agent agencije „Boka Adriatik“, Jovan Mori} tim povodom je komentarisao kako Herceg Novi pa i Crna Gora mnogo gube time {to ova zeleni~ka luka nema dozvolu za sidrewe kruzera. Od po~etka godine „Za~arana princeza“ je {esnaesti brod koji je zbog lo{ih vremenskih uslova usidren u Zelenici a tu je mogao i ostati radi iskrcaja putnika. Me|utim, ta opcija jo{ nije dozvoqena pa je tako oko 20 do 60 hiqada putnika propustilo posetu Crnoj Gori. U Bar je ove

na re{ewe statusa. Pro{le godine Ministarstvo kapitalnih investicija dalo je zadatak Upravi pomorske sigurnosti i upravqawa lukama da sa~ini studiju o mogu}nosti da Luka Zelenika dobije sidri{te za kruzere jer za to postoji veliko interesovawe agencija. Me{tani Boke su oko uplovqavawa kruzera prili~no podeqeni. Jedni tu vide {ansu za dobre prihode i promociju zaliva dok drugi istrajno upozoravaju na zaga|ewa nevelikog akvatorijuma koje kruzeri donose.

Za funkcionerske naknade Crna gora svake godine izdvoji preko milion evra. Samo od 2020. godine od para gra|ana za tu namenu izdvojeno je oko sedam miliona. Ove godine, s obzirom na rekordna imenovawa prethodne vlade, i tro{kovi naknada bi mogli biti rekordni. Administrativni odbor Skup{tine Crne Gore ve} u petak }e razmatrati zahteve biv{ih funkcionera koji su uputili zahtev za naknade po prestanku funkciju. To pravo tra`ilo je ~etiri ministra prethodne vlade, 33 poslanika, te 10 skup{tinskih savetnika.

Oni }e u narednih 12 meseci primati onoliko koliko su zaradili u posledwem mesecu provedenom na funkciji. Sve to, gra|ane }e ko{tati preko milion evra, a tro{kovi bi mogli da se uve}avaju ukoliko nova vlada nastavi sa prakosom prethodnih i smeni dr`avne sekretare, savetnike, direktore... Time bi se spisak korisnika naknada mogao zna~ajno pove}ati, posebno imaju}i u vidu da je prethodna vlada imala rekordna imenovawa. Prema podacima NVO Centar za gra|ansko obrazovawe, za vreme mandata Dritana Abazovi}eva imenovano je ~ak 1.305 funkcionera.

10 ^etvrtak 23. novembar 2023.

KOSOVO I METOHIJA

NA MESTU RO\EWA SVETOG SAVE U SELU MI[^I]I KOD DE@EVE U NOVOM PAZARU

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Na samo par kilometara od Novog Pazara u podno`ju planine Golije u ~uvenoj Deèvskoj dolini, ju`no od \ur|evih stupova, nalazi se selo do dve stotine stanovnika, a za koje se moè re}i da je jedno od najva`nijih za celokupno postojawe Srba i srpstva. Mi{~i}i su mesto gde se 1169. godine rodio Sveti Sava, tu je po~elo stvarawe sredwovekovne dràve, i ovde svaki kamen i grumen zemqe svedo~i dugu srpsku istoriju. Ovim predelima i putevima hodio je rodona~elnik dinastije Nemawi}a, ali i wegovi sinovi Nemawa, Vukan i Rastko. Prema narodnom predawu kada se Stefan Nemawa vra}ao iz ratnog pohoda, wegova supruga Ana do~ekala ga je u ovom mestu drè}i u rukama tek ro|enog Rastka. Kad ga je ugledao on ga je uzeo u ruke i govoro "mi{~e moje malo, mi{~i}u moj" i tako je ovo selo, pripoveda se, i dobilo ime Mi{~i}i. RADOVI PRI KRAJU Nije Deèva obi~no selo, ovde je Stefan Nemawa stvarao srpsku dràvu, u ovoj dolini bili su wegovi dvori i saborna crkva. Ovde su rasli i drugi veliki Nemawi}i: Radoslav, Vladislav, Uro{, Dragutin i Milutin. Rastko je ovde zapo~eo ìvotni put koji }e ga kasnije, preko Huma, provincije izme|u Dubrovnika i Neretve, koju mu je wegov otac Stefan Nemawa dao na upravqawe, odvesti put Svete Gore, gde }e se zamona{iti i kasnije postati duhovni otac Srba i Srbije. Upravo tu, na mestu gde je Sveti Sava ro|en, Eparhija Ra{ko-prizrenska Srpske pravoslavne crkve odlu~ila je, u prvoj deceniji HHI veka, sagraditi

Nikao veliki duhovni centar, mesto budu}eg hodo~a{}a pravoslavnih vernika

Путоказна табла на улазу у Мишчиће

Нова црква Светог Саве у Мишчићима

u Hram je zapo~et 2012. godine i visok je 15 metara u Na 300 metara je od ku}e gde se rodio Sveti Sava u Potrebno je otkupiti privatnu ku}u koja je u blizini hrama

U De`evi ro|eno {est kraqeva i Sveti Sava

Кућа (десно) и имање налазе се непосредно поред цркве и свештеничког дома (лево) spomen crkvu i Memorijalni centar, na 300 metara od ku}e gde se rodio Rastko. Radovi su ve} pri kraju. – Crkva je napravqena na temeqima svetiwe u kojoj je 1282. godine na Crkveno-narodnom saboru kraq Dragutin predao presto svom bratu Milutinu, po{to je u lovu na Rogozni slomio nogu. Samo tri stotine metara daqe je mesto na kome se, po predawu, rodio Sveti Sava. Radimo na dovr{ewu crkve i projektu ure|ewa celog tog kompleksa sa Memorijalnim centrom, koji bi trebao da postane mesto hodo~a{}a pravoslavnih vernika iz Srbije, Crne Gore, ali i celog regiona, isti~e arhimandrit Andrej, iguman ma-

nastira Crna Reka kod Ribari}a. On, me|utim, dodaje, da postoje i prepreke da se radovi na kompleksu privedu kraju. Konkretno, u pitawu su privatna ku}a i imawe koji se nalaze neposredno pored crkve gde `ivi sve{tenik. POMO] DONATORA ZA OTKUP KU]E - Me|a je bukvalno ispred ulaznih vrata sve{teni~ke ku}e. Vlasnik je na{ ~ovek, pravoslavac, koji je ve} dobio nekoliko ponuda za prodaju. Ako bi ta ku}a sa pripadaju}im imawem pripala nekom drugom a ne crkvi, ~itav projekat bi bio doveden u pitawe. Zato smo odlu~ili da potra`imo pomo} i podr{ku od

dobrih qudi, donatora, koji bi svojim prilozima omogu}ili da se ku}a i imawe otkupe od vlasnika, isti~e iguman Andrej. On napomiwe da je Eparhija Ra{ko-prizrenska imala nekoliko sli~nih situacija na Kosovu i Metohiji ali je, zahvaquju}i ponajvi{e zalagawu Vladike Teodosija, otkupila mnoge ku}e i imawa, pa ~ak i u gradovima, poput parcela u Prizrenu, pokraj crkve Bogorodice Qevi{ke. - Ve} su nam se javili qudi iz na{e dijaspore, konkretno iz ^ikaga, Amerike, koji su spremni da organizuju Donatorsko ve~e za prikupqawe sredstava za otkup ku}e i parcele pored crkve Svetog Save u De`evi. Ovim putem im zahvaqujem i pozivam i druge na{e qude {irom sveta da, u skladu sa wihovim mogu}nostima, urade isto. Naravno, uzdamo se u pomo} na{ih qudi iz Srbije

Na osnovu istorijskih izvora moè se zakqu~iti da su u Deèvi ro|eni Stefan Prvoven~ani, wegovi sinovi, kraqevi Radoslav koji je u Rasu imao kovnicu novca i Vladislav, ktitor Mile{eve. U ovom selu ro|eni su i kraqevi Uro{, ktitor Sopo}ana, Dragutin, kao i Milutin koji je stolno mesto iz Rasa prebacio na Kosovo, a potom u Skopqe. Ro|eno je {est kraqeva i prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava, ali nema nikakvih podataka da su u ovom kraju ro|eni carevi Du{an Silni i Uro{ Nejaki. i regiona, te najbliìh gradova, Kraqeva, Ra{ke, Vrwa~ke Bawe, Zlatibora, Uìca, â~ka, odakle je rodom i vladika Teodosije, kaè arhimandrit Andrej. Ideja da se na mestu ro|ewa Svetog Save sagradi duhovni kompleks poti~e jo{ od vremena kada je Eparhijom Ra{ko-Prizrenskom, kao vladika, upravqao blaènopo~iv{i patrijarh Pavle.

Krst na mestu ku}e gde je ro|en Sveti Sava

Игуман манастира Црна Река, Андреј

На местu куће где је рођен Sвети Сава постављен је поодавно крст а у близини је никао духовни центар

Tamo gde je Stefan Nemawa prvi put ugledao sina Rastka (Sv. Savu) posa|en je hrast i pored wega leì drevni kameni krst. Na pet metara pored drveta je i jedan metalni prohromski krst, da obeleì ovo sveto mesto. Mi{~i}i su mesto u Deèvskoj dolini u blizini \ur|evih stupova i Petrove crkve, gde je Sveti Sava kr{ten, u kome su na ~uvenim saborima dono{ene istorijske odluke. Da nije velikog krsta, koji su tu postavili predstavnici Crkve, niko ne bi ni znao da je tu ro|en veliki episkop i prosvetiteq. - Ovo }e biti zavetni hram jer smo se zavetovali da }emo uz pomo} Boìju zavr{iti wegovu izradwu, da }e se ovde obavqati bogosluèwe i da }emo {iriti ono {ta je Sveti Sava propovedao, u~io i {irio veru pravoslavnu. Po~eli smo sa radovima zahvqaju}i donacijama veruje}eg naroda, kako iz Srbije tako i iz dijaspore. Ono {to nas raduje jeste i {to je dràva prepoznala zna~aj ovog mesta, ukqu~ila se i obezbedila nedostaju}a sredstva kako bi gradwa bila zavr{ena, kaè paroh Ivan Jeremi}. Izgradwu Hrama Svetog Save u Deèvi sa svojim vernicima zapo~eo je tada{wi paroh deèvski otac Radoslav Jankovi} koji je sada na slu`bi u kosovskomitrovi~koj parohiji.

SRBI U SVETU

^etvrtak 23. novembar 2023. 11

KUD DOBROSAV RADOVANOVI] KIKAC IZ BAZELA

^uvar srpskog identiteta Pi{e: Marko Lopu{ina

U srpskom rasejawu u svetu ima oko dve stotine kulturno-umetni~kih dru{tava, klubova i folklornih sekcija. Preko wih na{ iseqeni narod neguje i razvija svoj nacionalni identitet, ali i odràva vezu sa svojim zavi~ajem. Kako Srbi na Balkanu imaju ~etiri otaxbinske zemqe, tako imaju i jednu maticu i tri svoja zavi~aja. Kulturno umetni~ko dru{tvo “Dobrosav Radovanovi} Kikac” iz Bazela je jedno od najstarijih na svetu i ove jeseni slavi svoj 55 ro|endan. Ono je primer uspe{nog rada na razvoju srpske kulture i saradwe se zemqom doma}inom. Formirano je 1968. godine u Bazelu i nosi ime svog biv{eg i pokojnog ~lana. “Kikac” ~itave jeseni 2023. godine u [vajcarskoj organizuje ro|endansko slavqe. - U subotu 11. novembra je odràn Godi{wi koncert folklornog ansambla pod nazivom “ûvamo na{u tradiciju”, koji je odu{evio goste i posetioce. Tim povodom g. \or|e Mili}evi}, ministar dijaspore, uru~io je “Kikcu” specijalnu Zahvalnicu Republike Srbije za o~uvawe i razvoj srpskog nacionalnog identiteta – rekao nam je ~lan uprave Ilija Jovi}. KUD „Kikac“ nikao je u krilu dru{tva „Kolo“ iz Badena po~etkom {ezdesetih godina pro{log veka. Aktivirali su ga ~lanovi Kluba eksperanista iz @eleznika na radu u [vajcarskoj. - Na inicijativu konzula Creparevi}a iz Ciriha dolazi do dogovara sa kantonalnim vlastima i nekoliko stotina na{ih gra|ana o osnivawu podru`nice KUD “Kolo” u Bazelu. U po~etku podru`nica je okupqala na{e qude dva do tri puta godi{we na prazni~nim zabavama sa umetnicima iz zavi~aja, {to se ispostavilo da nije dovoqno, jer je priliv na{ih gra|ana u [vajcarsku i kantone u Bazelu bio u porastu. Do{lo se na ideju da pri podru`nici do|e do osnivawa sekcija, tako da se sa najmasovnijom fudbalskom sekcijom, a zatim kugla{kom, {ahovskom i folklornom sekcijom, zaokruùje raznovrsna aktivnost, sakupqawa i druèwa Jugoslovena i Srbi – kazuje predsednik Zoran Markovi}.

[vajcarska je zemqa strane radne snage. Prema podacima Ambasade Republike Srbije u ovoj zemqi sireva, ~okolade i satova ispod Alpa ìvi i radi 58.000 dràvqana Srbije i 190.000 Srba, uglavnom iz BiH, Republike Srpske i Crne Gore. - Ukupno danas u [vajcarskoj ima 230.000 Srba. @ive i rade ponajvi{e u Cirihu, Bazelu, @enevi, Bernu, Lozani, Badenu, Arau, Sent Galenu. Doseqavaju se u zemqu Alpa, banaka i satova ve} 270 godina – saznao sam u Ambasadi Republike Srbije u Bernu. Prof. Cimerman, Ciri{anin, zabeleìo je da je "gospodin Maksimovi} iz Beograda" radio kod jednog mehani~ara u Cirihu, 1853. godine. Krajem 19. veka osvajaju je prvo studenti koji dolaze na {kolovawe, a sa wima i profesori univerziteta. Istori~ar @arko Markovi} je utvrdio da je u periodu od 1863. do 1918, studiralo preko 840 srpskih studenata. Samo u Cirihu je krajem 19. veka bilo je 75 studenata. U Cirihu i @enevi {kolovali su se Nikola Pa{i}, prvi srpski radikal, Svetozar Markovi}, prvi srpski socijalist. U @enevi se {kolovao i politi~ki filozof Slobodan Jovanovi}. U Lozani je doktorirao Jovan Skerli}. ^lanovi porodice Kara|or|evi}, kraq Petar, kraq Aleksandar i kraq Petar Drugi {kolovali su se u [vajcarskoj. Posle Drugog svetskog rata dolaze politi~ki emigranti. Najpoznatiji me|u wima bio je ~etni~ki komandant Radomir Petrovi}, zvani Kent, Kenet ili Kentuqa. Emigranti su imali ogranke oragnizacija Srpski kulturni klub "Sveti Sava", u kome je delovao Mile Boì}, Srpska narodna odbrana i Srpski ~etni~ki pokret sa 500 ~lanova. Tek {ezdesetih godina 20. veka stiù u ve}em broju radnici i stru~waci na privremenom radu. âk 3.500 Srba iz op{tine Despotovac je tada na{lo posao. Rade u industriji, trgovini i ugostiteqstvu, u zdravstvu, na univerzitetima i sportu. U [vajcarskoj danas ima ne{to vi{e od 3000 qudi iz op{tine Lopare sa planine Majevice. Ve}ina wih rade u ugostiteqstvu, hotelijerstvu, gra|evinarstvu. @ive u malim mestima u svim kantonima, a najvi{e je Majevi~ana u Cirihu, Bazelu i Lozani. - [ezdesetih godina pro{log veka po~iwe i srpsko samoorganizovawe u tzv. jugoslovenske klubove. Jugoslovenski klub „Cirih“ je osnovan 1963. godine, a klub „Baden“ godinu dana kasnije. Nastali su potom Jugoslovenski klub u Bazelu (1968), FK „Sloga“ u Badenu (1970), „Mladost“ u Arau i prvi srpski KUD „Kikac“ 1972. godine – saznao sam u Ambasadi Republike Srbije. Dru{tvo je osnovano i registrovano kao Klub Jugoslovena na inicijativu jugo-

Млади су најбројнији чланови

u Drugog decembra u Bazelu }e se odràti Sve~ana akademija povodom 55 godina postojawa i rada najstarijeg srpskog dru{tva. Bi}e to divna sve~anost kojom }e umetni~ki rad dru{tva “Kikac” biti upisan u istoriju srpske dijaspore u Danas u [vajcarskoj ìvi vi{e od 230.000 Srba slovenskog diplomatskog predstavni{tva 1968. godine u Bazelu sa ciqem da se na{i radnici bave kulturom i sportom. Tek po~etkom sedamdesetih, posle stradawa ~lana Dobrosava Radovanovi}a, poreklom iz Aran|elovca, dru{tvo uzima wegovo ime, prezime i nadimak za svoje ime „Kikac“. Vodili su ga Dragan Lazi} iz @eleznika, Jezdimir Pavlovi}, Radi{a Stani} Pepi, Rade i Beba Jovanovi}, Bata Novakovi} iz Lazarevca i Dragan Luki}. Svoj neizbrisiv trag u „Kikcu“ ostavio je i Ilija Jovi} sa Majevice i iz Nove Gajdobre, stru~wak hemijske industrije u Bazelu.. - „Kikac“ je moja dugogodi{wa radost. Ja sam punih 22 godine bio aktivan u „Kikcu“, prvo kao ~lan Upravnog odbora, potom kao potpredsednik. I 12 godina kao predsednik ovog dru{tva. Jako sam ponosan na taj deo mog ìvota, jer sam dao pun doprinos dru{tvenom i kulturnom ìvotu na{ih qudi u [vajcarskoj, ali i o~uvawu i razvijawu srpske tradicije. A najva`nije je da su na{a srpska deca ro|ena ili odrasla u [vajcarskoj u „Kikcu“ spoznala svoje korene i razvijala se u srpskom i pravoslavnom duhu – pripoveda nam Ilija Jovi}. KUD poseduje 26 koreografija koje poti~u iz krajeva Srbije. Ima srpsku no{wu u vrednosti od preko 200.000 evra. Kroz ovo dru{tvo je za pola veka postojawa pro{lo oko 800 igra~a svih uzrasta, 85 muzi~ara, solista, peva~a, 14 ~lanova uprave i oko 3500 simpatizera i saradnika. I Srbi i [vajcarsci i danas pamte predstavu „Prizrenska svadba“, koju je uradio koregograf Bata Grbi}. Dru{tvo sara|uje sa petnaestak klubova u Evropi i otaxbini. “Kikac”

je osvaja~ je visokih nagarada na Evropskoj smotri srpskog folklora (Pale 2003, Baden 2004, Vrbas 2007, Temi{var 2009). Dobitnik je mnogih uglednih nagrada. Umetni~ki folklorni ansambl ima 135 ~lanova svrstanih u Prvi, De~iji, Sredwi i Veteranski ansambl. Umetni~ki rukovodioci (Lidija Joksi}, Aleksandar Paunovi}, Miodrag Luki} iz Lopara, Vanco Trajanov i Danica Milinkovi} ) i koreografi (Zvezdan \uri}, Radojica Kuzmanovi}, Marko Ivanovi}, Sa{a Bogunovi}) uzdigli su ih na nivo umetnika, koji su imali 800 nastupa {irom [vajcarske i Evrope. U Bazelu je 1. decembra 2018. godine obeleèna pedesetogodi{wica od osnivawa KUD-a ,,Dobrosav Radovanovi} Kikac“, kao najstarijeg kulturno-umetni~kog dru{tva u [vajcarskoj. - “Kikac” je ponajboqi primer kako i koliko na{ narod u dijaspori po{tuje i voli svoje otaxbinske zemqe, svoj nacionalni duh i karakter, svoju kulturnu ba{tinu i tradiciju. [to je jako va`no “Kikac”, kao i sva druga na{a dru{tva su jaka veza sa zemqama i narodima doma}ina, tako da danas [vajcarci, Australijanci, Amerikanci, Nemci, gde kod ìvimo i radimo u tu|ini, jako dobro znaju ko su Srbi wihovi gostuju}i radnici – izjavio nam je Ilija Jovi}, biv{i predsednik dru{tva, koji priprema monografiju “Istorija Kikac”. Drugog decembra u Bazelu KUD “Kikac” }e se odràti Sve~anu akademiju povodom 55 godina postojawa i rada. O~ekuje se jo{ jedna divna sve~anost kojom }e umetni~ki rad ovog dru{tva biti upisan u istoriju srpske dijaspore.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 23. novembar 2023.

AUSTRALIJA

Premijer Australije: Incident kineske mornarice u kojem je povre|en ronilac opasan Premijer Australije Entoni Elbanizi izjavio je da je kineski ratni brod delovao na "opasan i neprofesionalan na~in" tokom incidenta sa plovilom australijske mornarice u kojem je povre|en vojni ronilac. Australija je u subotu optu`ila kinesku ratnu mornaricu da je nanela lak{e povrede australijskom vojnom roniocu koji je poku{avao da skine ribarske mre`e sa propelera broda, navodi Rojters. Australijska vlada je prenela kineskoj vladi da je ozbiqno zabrinuta zbog "nezbezbednog i neprofesionalnog pona{awa", potvrdio je ranije ministar odbrane Au-

stralije Ri~ard Marls. Kako je navedeno u saop{tewu objavqenom na sajtu ministarstva odbrane, australijski brod “XMAS Tuvumba” u utorak se zaustavio u me|unarodnim vodama, u japanskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni, nakon {to mu se oko propelera obmotala ribarska mre`a. Kineski razara~ koji je patrolirao u blizini pri{ao je australijskom brodu i po~eo da koristi sistem za detekciju objekata - sonar, uprkos tome {to je fregata signalizirala da namerava da sprovede ronila~ke operacije i zahtevala da se kineski brod dr`i podaqe, navedeno je u saop{tewu.

Dok su ronila~ke operacije bile u toku, kineski razara~ se pribli`io australijskom brodu, pa je kineski sonar na trupu predstavqao rizik i primorao ronioce da brzo iza|u iz vode, isti~e se u saop{tewu. Dodaje se da su ronioci zadobili lak{e povrede, jer su ih „pogodili sonarni impulsi sa kineskog razara~a”. Kineska strana za sada nije komentarisala incident. Ameri~ka, kanadska i australijska vojska su se nekoliko puta `alile na, kako su istakle, „opasne akcije kineske mornarice i vazduhoplovnih snaga” na zapadu Pacifika, na-

vodi AP i dodaje da analiti~ari ocewuju da postoji strah da bi sudar ili neki

drugi problem mogli da izazovu me|unarodni incident, koji bi eskalirao u sukob.

Vitenom - australijski grad koji nazivaju "najopasnijim na svetu"

Federalna vlada re{ava pitawe stranaca sa dosijeom

NANOGICE I POLICIJSKI ^AS

Vitenom je grad u Australiji koji nazivaju najopasnijim na svetu jer je samo udisawe vazduha u wemu dovoqno da vas ubije, zbog ~ega je napu{ten i izbrisan s mapa. Australijski zvani~nici su izbrisali Vitenom sa mape u poku{aju da odvrate potencijalne turiste od odlaska tamo. Posledwa stanovnica grada odustala je od borbe da ostane u wemu u maju ove godine, a radi se o mestu u kom je na vrhuncu `ivelo vi{e hiqada qudi. Do 2015. bilo ih je samo {est, a do pro{le godine ostala je

samo 80-godi{wa Lorejn Tomas. Nekada uùrbani rudarski grad u regiji Pilbara zapravo je smrtonosan i nalazi se usred najve}e kontaminirane lokacije na ju`noj hemisferi. Tokom vrhunca razvoja 1930-ih, hiqade qudi je ìvelo tamo. Zemqa u Vitenomu bila je bogata plavim azbestom, a brojni Australijanci su se preselili tamo da bi dobili posao u rudnicima. U naredne tri decenije to je bio grad s rudarstvom u srcu - ali ovakav na~in ìvota je zapravo ubijao lokalno stanovni{tvo. Rudnici su na kraju zatvoreni

1996. jer vi{e nisu zara|ivali dovoqno novca, me|utim, qudski tro{ak je bio mnogo ve}i od bilo kakvog gubitka profita. Vi{e od 2.000 radnika i stanovnika umrlo je od posledica udisawa smrtonosnih vlakana plavog azbesta. Vazduh je i danas otrovan {to primorava vladu da ru{i zgrade, zatvara deponije otpada iz rudnika i zatvori grad u potpunosti. Uprkos naporima na ~i{}ewu, ostalo je tri miliona tona azbestnog otpada. Zemqi{te nikada ne}e biti sigurno za stanovawe qudi zbog stalnog rizika od azbestoze.

Sudskom presudom, veliki broj stranaca sa kriminalnim dosijeima pu{ten je na slobodu. Vlada Australije saop{tila je u pro{log ~etvrtka da }e predloìti novi zakon kojim se uvode no{ewe nanogica, policijski ~as i druge metode nadzora nad stotiwak stranaca s kriminalnim dosijeima, koji su sudskom presudom nedavno pu{teni iz imigracijskog pritvora. Prema pro{lonedeqnoj presudi Visokog suda, protivzakonito je dràti migrante u pritvoru bez da im se unapred odredi vreme koje u wemu moraju da provedu. Spomenuta presuda je prisilila vladu da pusti na slobodu 83 strana dràvqana, me|u kojima ima i onih osu|enih za ubistvo i seksualne napade, {to je izazvalo reakciju javnosti. Usled rastu}ih politi~kih pritisaka, vlada premijera Entonija Elbanizia objavila je da }e predloìti parlamentu zakon koji }e, osim ve}ih kazni, izvr{noj vlasti omogu}iti propisivawe strogih pravila za dobijawe viza. - Da sam imala ikakvo zakonsko ovla{}ewe za to, zadràla bih sve te qude u pritvoru - rekla je novinarima ministarka unutra{wih poslova Kler O'Nil govore}i o nedavno pu{tenim imigrantima.

OGROMNO STVOREWE ISPLIVALO IZ VODE U KVINSLENDU

Posetioci plaè ostali {okirani Ogromno stvorewe — koje neki smatraju „najopasnijom pticom na svetu“ — {okiralo je posetioce plaè u zalivu Bingil u severoisto~noj Australiji dok se dizalo iz vode i otresalo, saop{tila je vlada Kvinslenda Nazvana kazuar, visoka ptica bez leta je srodna i donekle sli~na noju ili emuu, a moè narasti do visine ~oveka. Jedna od tri preìvele vrste kazuara na svetu, samo jedna - ju`ni kazuar - nalazi se u Australiji. Prirodna stani{ta ove ptice ukqu~uju tropske pra{ume severoisto~nog Kvinslenda, Papue

Nove Gvineje, koja se nalazi preko puta tih pra{uma Kvinslenda, i neka okolna ostrva. Zvani~nici za za{titu ìvotne sredine u Kvinslendu opisuju wegovo karakteristi~no sjajno crno perje, visok, braon „{lem“ na vrhu glave i kanxu u obliku bodeà pri~vr{}enu za najdubqi prst na svakom od stopala. Oni su najteà ptica u Australiji, sa ènkama teìne do oko 70 kilograma, a mu`jacima oko 55. O pojavi u zalivu Bingil prijavqeno je australijskom Odeqewu za ìvotnu sredinu i nauku 31. oktobra. Posetilac je prvobitno upozorio Nikitu Mekdauel, doma}ina

kampa Bingil Bej, nakon {to je primetio kazuara kako pliva oko 200 metara od obale. Mekdauel je rekla vladinim zvani~nicima Kvinslenda da je poslu{ala savete lokalnih starateqa o divqim `ivotiwama, da nadgleda pticu dok ne krene daqe kada bude spremna. Kazuar je ubio svog vlasnika na farmi tog ~oveka u blizini Gejnsvila na Floridi 2019. godine. Ptica ga je o~igledno napala kada je pao u wenoj blizini, saop{tile su tada vlasti. Verovali su da vlasnik, 75-godi{wi Marvin Hajos, uzgaja kazuare na svom imawu.

AUSTRALIJA

^etvrtak 23. novembar 2023. 13

SRPSKI LOGORA[I IZ UDRU@EWA „SILOS“ TU@E BIH

RENTON FAMILY TRUST Inicijativa krenula Aged Care

iz Australije i ve} je podràlo vi{e od 100 logora{a Srpski logora{i iz kazamata smrti, logora "Silos" kod Sarajeva, spremaju tu`bu protiv dràve BiH za nakanadu {tete, jer su pojedina~no proveli hiqade dana u, kako kaù, koncentracionom logoru. Inicijativa za tu`bu je krenula iz Australije iz Udruèwa "Srpske `rtve bosanskog gra|anskog

rata". Odziv logora{a za podno{ewe tu`be protiv BiH je odli~an, ka`e \or|o [uvajlo, sekretar tog Udru`ewa i logora{ koji je proveo u tom logoru ~ak 1.335 dana. - Sud BiH doneo je presudu 10. juna 2021. godine {estorici Bo{waka na uku-

"Silos" je bio jedan od 126 logora za Srbe na podru~ju Sarajeva

Nastanili se u Australiji i SAD Nakon zatvarawa logora, ve}ina logora{a je uz pomo} "pla}enih viza" od strane arapskog sveta napustila BiH i nastanila se u prekookeanskim zemqama Australije u SAD. - U Australiju se naselilo negde oko 130 logora{a i wihovih porodica. Danas nas ima oko 90. U Sidneju smo osnovali i registrovali logora{ko udru`ewe, i prihvatamo i sve druge `rtve bosanskog gra|anskog rata - poru~io je \or|o.

pno 42 godine zatvora, zbog ilegalnog zatvarawa, svirepog mu~ewa i ubistava Srba u koncentracionom logoru "Silos". Kako rok za naplatu od{ete proiza{le zbog ilegalnog zatvarawa isti~e 10. juna 2024, mi smo pokrenuli akciju podizawa tu`be. Intezivno tragamo za advokatom koji }e zastupati nas tuìoce. Momentalno smo u pregovorima sa advokatom iz glavnog grada Republike Srpske i nadamo se da }emo uspeti u navedenom. Na{a tu`ba }e i}i prema dràvi BiH i wenom federalnom delu. Potencijalni tuìoci, me|u kojima je i nas vi{e od 100, koji imamo vi{e od 1.000 dana ilegalnog zadràvawa. Odlu~ni smo da idemo do kraja - poru~io je \or|o. Kroz zidine logora "Silos" pro{lo

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

636 srpskih logora{a, a ovaj spisak nije kona~an i jo{ ga, kako kaè, dopuwuju. Srbi su ukupno odleàli oko 500 godina robije u "Silosu", a me|u wima je i Dragi{a Varagi} sa 1.355 dana. Logor je posle ukupno 1.357 dana raspu{ten na Svetoga Savu 1996, dva meseca od potisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma - isti~e \or|o. O golgoti koju su pro{li u logoru "Silos" te{ko je govoriti, jer svaki dan je bio kao posledwi u ìvotu. Srbi su tu~eni i mu~eni. Najmasovnija tu~a je bila na Spasovdan 4. juna 1992, kada su pripadnici "Zulfikar" jedinice, uz odobrewe muslimanskih vlasti i organizatora Envera Dupovca, u{li u }elije

i izvr{ili masovno prebijawe, gde su Srbi ostajali bez zuba i rebara. Taj period od 1992. do 1993. godine karakteri{e nesnosna patwa izazvana uskra}ivawem i najminimalnijih koli~ina hrane. Jeli smo na jedan dan oko 50 grama crnog hleba od neprosejanog bra{na uz limitiranu koli~inu vode. Nismo se ni umivali, ni kupali. Po~etkom 1993, muslimanske vlasti su nas slale na prve linije fronta. Siloski logora{i su kopali tunele prema srpskim polo`ajima, prinudno su radili na izgradwi vojnih i civilnih objekata. Tri zime su sekli i cepali ogrevno drvo koje je otpremano u Sarajevo - prise}a se \or|o.

Fudbaleri Australije se odri~u dela bonusa u korist palestinskog naroda Reprezentacija Australije startovala je u kvalifikacijama za Mundijal 2026. pobedom od 7:0 protiv Banglade{a, ali su onu pravu pobedu ostvarili na drugi na~in. Naime, deo svojih bonusa koje }e im za odigravawe utakmice dodeliti savez donira}e me|unarodnoj organizaciji "Oksfam" koja {aqe nov~anu pomo} u Pojas Gaze. Ve} u utorak "Sokerosi" su odigrali naredni me~ u okviru kvalifikacija, upravo protiv Palestine, koja }e ih do~ekati u Kuvajtu. Zbog rata u Gazi palestinskoj ekipi Izrael brani odigravawe utakmica kod ku}e, gde su posledwi put igrali

pre ~etiri godine. Palestina je ina~e u prvom kolu remizirala s Libanom, koji vodi hrvatski trener Nikola Jur~evi}, a sada }e do~ekati izrazito favorizirane Australijance koji su ovu utakmicu odlu~ili da iskoriste i za humanitarnu akciju. Od po~etka rata 7. oktobra u izraelskom bombardovawu ubijeno je najmawe 11.470 Palestinaca, od ~ega su dve tre}ine `ene i deca, uglavnom u Gazi. "Te{ko nam je uop{te zamisliti u kakvoj se situaciji nalaze palestinski igra~i i {ta ova utakmica zna~i za wih, kako se uop{te mogu}e natjerati na fudbal u ovoj situaciji", izjavio je australijski fudbaler Xekson Irvajn.

Palestinski selektor, Tuni{anin Makram Dabub, otkrio se kako se wegovi igra~i pona{awu u tragi~nom trenutku po wihov narod. "Bilo da idemo

na trening ili u hotel, igra~i provedu 24 sata na svojim telefonima kako bi pratili {ta se doga|a. Kada su u pitawu osetqivi slu~ajevi, poput smrti dece,

civila i wihovih porodica, to ih motivi{e da reaguju i ostvare pobedu kako bi barem malo usre}ili palestinski narod. Uprkos boli, postoji nada".

14 ^etvrtak 23. novembar 2023.

AUSTRALIJA

Zlo~in i kaucija Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Problem te{kih prestupnika zakona koji su za vreme kaucije (eng. bail) i uslovne slobode po~inili jo{ te`a, a neretko i najte`a krivi~na dela odavno trese Australiju. O tim pojedina~nim slu~ajevima uglavnom

sudu to ne doka`e i u tome je i glavni problem. Zatvorskih }elija u Australiji jednostavno nema dovoqno i to je generalni problem u ~itavom zapadnom svetu. Taj problem je nastao onog trenutka kada je zatvore bilo potrebno graditi i urediti po najvi{im standardima, i zadovoqiti sve kriterijume po{tovawa osnovnih qudskih prava. Sa druge strane nema dovoqno sudija niti kadrova koji bi nove prestupnike trebali procesuirati u nekom razumnom vremenskom roku. Zato je pu{tawe na slobodu postala gotovo redovna praksa i to znaju vrlo dobro svi sada{wi i budu}i prestupnici. Vi{e od 500 zlo~ina nedeqno u Viktoriji po~ine oso-

redovne ili nasumi~ne provere onih koji su na kauciji, ni{ta se bitnije nije promenilo. Zlo~ini za koje je predvi|ena kazna zatvora najmawe dve godine su u rasponu od te{kih kra|a, nano{ewa telesnih povreda i dilovawa narkotika do teìh krivi~nih dela kao {to su silovawa, oruàne pqa~ke i ubistva. Sve su to bili zlo~ini po~iweni od strane lica pu{tena da se brane sa slobode samo u posledwih godinu dana. Australijska javnost se jo{ se}a krvavih zlo~ina koji su po~iweni od osoba koja nisu morala biti na slobodi. Najnoviji slu~aj je jedno ubistvo u Bendigu, kada je Xejms Puali} (44) noèm ubio svoju biv{u partnerku bukvalno pred wenom decom. Prema

Џејмс Гаргасулас је у Бурк улици у Мелбурну 2017. године колима убио шест особа и ранио више од десет док је био на кауцији bruje mediji nekoliko dana ili nedeqa, i onda se taj problem zaboravqa sve do nekog novog slu~aja. êsto se alarmira i takozvana stru~na javnost koja o tome tada iznosi svoje sudove, ali se i to vrlo brzo zaboravi. Realna i su{tinska potreba da se hitno mewa zakon o uslovima pu{tawa na slobodu do po~etka su|ewa je stara mo`da i vi{e decenija. Iako je taj problem labavosti postoje}eg zakona na osnovu kojeg se donose odluke o pu{tawu na slobodu o~igledan, izgleda da dràva nema ni snage ni voqe da ga re{i. Naprotiv, konkretno Viktorija se ovih dana priprema da taj zakon ublaì, koji je bio delimi~no po{tren od zlo~ina u Burk ulici, u Melburnu 2017. godine. Osnovni smisao zakona o kauciji uop{te je da se na osnovu pretpostavke (lat. presumpcije) nevinosti omogu}i osumwi~enom da se u normalnim uslovima pripremi za odbranu od optu`be, ali realnost je potpuno druga~ija. Pre svega zbog proste ~iwenice da je ta formulacija zakona zasnovana na nekim bitnim ali teorijskim pretpostavkama koje sa praksom nemaju mnogo dodira. Praksa i realnost su sasvim druga~iji, jer su u velikoj ve}ini naàlost oni koje policija optuì uglavnom i povezani sa tim delima. Naravno, oni nisu krivi sve dok se na

be koje su pu{tene od strane policije ili suda na privremenu slobodu uz kauciju. Taj {okantan podatak objavila je nedavno policija Viktorije, i to prakti~no zna~i da se svakog dana samo od osoba koje bi trebalo da budu u zatvoru po~ini oko 70 krivi~nih dela. Jo{ alarmantniji podatak je da veliki procenat prestupnika ~ine deca mla|a od 18 godina. Neretko ta dela nisu samo sitni ili sredwi prestupi, ve} i najte`a krivi~na dela. Samo u proteklih 12 meseci u Viktoriji su lica koja su ~ekala proces pred sudom po~inila ukupno 26.557 krivi~nih dela! Institucija koja se bavi ovom statistikom kriminala (Crime Statistics Agency) navodi da je najve}a stopa ovih prestupnika me|u decom izme|u 10 i 14 godina. Oni navode primer da je samo 80 prestupnika u tom uzrastu po~inilo vi{e od 610 krivi~nih dela, od kojih su ve}ina pqa~ke, razbojni{tva, provale i kra|e automobila. Ovaj podatak je i direktno povezan sa ozbiqnim porastom kriminala u Melburnu u posledwih nekoliko godina. Drugi uzrast tinejxera od 15 do 17 godina u toj statistici broji oko 440 prestupnika, koji su po~inili vi{e od 2.000 nedela {irom Viktorije. Iako je od pro{le godine policija poja~ala uslove kaucije uz

medijskim izve{tajima Puali} je pu{ten uz kauciju tri meseca pre tog zlo~ina. Pro{le godine 22-godi{wa Ali{a Fagan koja je tada bila pu{tena uz kauciju, je kasnije u San{ajnu nasilni~kom vo`wom ubila jedno lice u sudaru pri velikoj brzini. Jedan od najkrvavijih zlo~ina po~inio je Xejms Gargasulas u januaru 2017. godine kada je nakon divqawa kolima ubio {est osoba i ranio vi{e od deset. Nakon toga zakon o kauciji je delimi~no poo{tren, ali su brojevi prestupnika na godi{wem nivou jo{ uvek isti kao i pre. Ovih dana viktorijske vlasti se spremaju da taj zakon jo{ vi{e ubla`e u odnosu na verziju od pre 2017. Nove mere }e ukqu~ivati ukidawe pritvora za krivi~na dela za koja je malo verovatna zatvorska kazna, izmene odredbi o „neprihvatqivom riziku“, ukidawe krivi~nih dela kr{ewa uslova kaucije i ~iwewa daqih krivi~nih dela dok su na kauciji. Zato se pomak u ovoj oblasti ne mo`e ni o~ekivati, jer viktorijska vlada jednostavno ne mari za statistiku ovakvih zlo~ina a samim tim ni za bezbednost svojih gra|ana.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Vladika Siluan se sastao sa senatorom za Ju`nu Australiju, g. Aleksom Anti}em U petak 17. novembra 2023., Episkop australijsko-novozelandski Siluan, u pratwi proto|akona Petra Mraki}a i gospodina Milomira An|elkovi}a, sastao se sa Senatorom za Ju`nu Australiju Aleksom Anti}em u Domu parlamenta u Kanberi, sa kojim je razgovarao o nizu pitawa od zna~aja za Srpsku pravoslavnu zajednicu Australije. Pitawa o kojima se razgovaralo ukqu~ivala su zakone o verskoj diskriminaciji i povla~ewu podr{ke verskim zajednicama i wihovim {kolama. Pored toga, razgovaralo se i o drugim relevantnim pitawima, kao {to je zakon o konverzionoj terapiji Novog Ju`nog Velsa. Nakon sastanka sa senatorom Anti}em, Wegovom Preosve{tenstvu Episkopu Siluanu je predstavqen i senator Ujediwene Australijske Partije za Viktoriju Ralf Babet. Izvor: Mitropolija ANZ

U FOKUSU

^etvrtak 23. novembar 2023. 15

KOJA JE POZICIJA EVROPSKE UNIJE U SUKOBU IZRAELA I PALESTINE? Od na{eg dopisnika iz Evropske unije

Pi{e: Radomir Stefanovi} Izraelsko-palestinski sukob jo{ uvek bukti. I mnogi se boje da ratni jezi~ak ne zahvati i teritorije susednih zemaqa. Barem za sada, geografski posmatrano, Evropska unija je dovoqno daleko od Bliskog istoka da ne mora da strepi za sigurnosti svojih spoqa{wih granica. I zato se, radi obuzdavawa ovog ratnog konflikta opredelila da deluje oslawaju}i se na svoju diplomatiju. Odmah po izbijawu sukoba, 13. oktobra Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen u pratwi Predsednika evropskog parlamenta Robeta Metsola posetila je Izrael. Prilikom susreta sa izraelskom Predsednikom Bewaminom Netawahuem, daju}i bezrezervnu podr{ku wegovoj naciji, ona je izjavila „da kada je prijateq na udaru, neophodno je ostati ujediweni“. Me|utim, ove poruke nisu ba{ najboqe bile uskla|ene sa trenutnom me|unarodnom politi~kom i situacijom na bojnom poqu, tako da nisu sa odobravawem primqene u briselskoj centrali. Iz tih razloga, bila je neophodna brza intervencija @ozepa Borela, visokog predstavnika Evropske unije za spoqne poslove, koji je rekao da "pravo na samoodbranu, kao i svako drugo pravo, ima ograni~ewa". Koliko neprijatan,

ovaj diplomatski manevar Brisela imao je i svoju pozitivnu stranu. Pokazao je koje su trenutne diplomatske mogu}nosti Evropske unije i koliko je za{tita wenih interesa uslovqena novonastalim okolnostima. Pre svega, iako nerado priznaju, politika Evropske unije je uskla|ena i pot~iwena zvani~noj spoqnoj politici Va{ingtona. A, s obzirom da se pribli`avaju predsedni~ki izbori u Sjediwenim ameri~kim dr`avama, i da ne bi bilo nekog

je najve}i trgovinski partner Izraela. Sa 28,8% trgovinske razmene u 2022. Ta~nije, 31,9% izraelskog uvoza dolazi iz Evropske unije, a 25,6% izvoza iz zemqe je nameweno EU. Izrael je veliki proizvo|a~ oru`ja i obave{tajne opreme , a nekoliko dr`ava ~lanica Evropske unije oslawa se na tu zemqu za popuwavawe svojih zaliha. Prema re~ima izraelskog ministra odbrane, ukupan izvoz vojne opreme u zemqe Evropske unije pora-

nistri energetike Gr~ke, Izraela i Kipra potpisali su kona~ni sporazum u januaru 2020. Projekat dobija poseban zna~aj kao deo poku{aja Evropske unije da smawi svoju zavisnost od Rusije u svetlu sankcija uvedenih ovoj zemqi zbog sukoba u Ukrajini. Kona~no, polo`aj ~lanica Evropske unije, a posebno Nema~ke, je pod velikim uticajem istorijske odgovornosti. Nema~ki kancelar Olaf [olc o toj bolnoj

novog „iskakawa“, obazrivo se oslu{kuju sve diplomatske akcije vezane za ratni bliskoisto~ni sukob koje dolaze sa one strane Atlantika. Opet, kada je re~ o politici prema Izraelu, Evropska unija mora da se rukovodi ekonomskim i vojnim sporazumima koje ima sa ovom dr`avom, kao i istorijskim nasle|em nekih svojih ~lanica. Prema briselskim podacima, Evropska unije

stao je za 50% u 2022. u odnosu na prethodne tri godine. Odnos sa Izraelom je tako|e relevantan, iz evropske perspektive u oblasti energetske bezbednosti. Konkretno, re~ je projektu „Isto~ni Mediteran“ koji se sastoji od izgradwe gasovoda koji bi povezivao isto~ni Mediteran sa zemqama ju`ne Evrope, eksploatisawem priobalnih gasnih poqa u Egiptu, Izraelu i na Kipru. Mi-

temi kaè: „na{a istorija, na{a odgovornost koja proizilazi iz Holokausta zna~i da je na{ zadatak uvek da branimo bezbednost dràve Izrael“. Berlin, ali i Be~ proglasili su bezbednost Izraela „dràvnim interesom“. Me|utim, Izrael je samo jedna spoqnopoliti~ka strana medaqe. Druga, mnogo komplikovanija je ona koja se odnosi na muslimanski faktor. Pogotovu

onaj unutra{wi, koji je u mnogome uticao na promenu dosada{we bliskoisto~ne politike. Koliko je taj odnos delikatan, najboqe svedo~i situacija da kada je Evropska komisija odlu~ila da projektuje izraelsku zastavu na fasadu sedi{ta izvr{ne vlasti Evropske unije, belgijske vlasti, zabrinute zbog mogu}ih reakcija svoje muslimanske zajednice, negodovale su {to nisu obave{tene. Broj muslimanskih stanovnika u Nema~koj porastao je sa 4,2 miliona u 2010. na 5,5 miliona u 2020. Muslimani sada predstavqaju 6,7% stanovni{tva Nema~ke. Istovremeno u Francuskoj ìvi {est miliona muslimana. Isto vaì i za druge zemqe koje su primile mnoge muslimane posledwih godina. Po procenama, u [vedskoj ima oko 800 hiqada muslimana od devet miliona stanovnika (bili su 200 hiqada pre dvadeset godina). U Belgiji, popri{tu veoma ozbiqnih islamisti~kih napada 2016. godine, ima izme|u 600 i 800 hiqada muslimana, uglavnom iz Maroka i Turske. Kada je na ulice Berlina iza{lo na hiqade protestanata u korist Hamasa, Henri Kisinxer je za list „Politiko“ prokomentarisao da je bila velika gre{ka primiti toliki veliki broj lica iste kulture, religije i razli~itih pogleda, zato {to to stvara jednu grupu za unutra{wi pritisak u svakoj zemqi. Sada je za bilo kakve ispravke ve} kasno. O~igledno, da briselska vlast to nije videla ili nije èlela da vidi. U svakom slu~aju, zbog finansijske iscrpqenosti ratom u Ukrajini, ekonomija Evropske unije tone sve dubqe. Uporedo sa tim i diplomatski uticaj Brisela tamni.

Italijani su rekli, NE Italijani mogu da odahnu. Na wihovim trpezama i daqe }e se sluìti ìvotiwsko meso. Odlukom Predstavni~kog doma, Italija je postala prva zemqa u Evropskoj uniji koja je uvela zabranu proizvodwe i prodaje laboratorijski uzgojenog mesa. Nakon usvajawa zakona u Senatu 19. jula, Ve}e je 16. novembra tako|e dalo zeleno svetlo na tu meru sa 159 glasova za, 53 protiv i 34 uzdràna. Razlog dono{ewa ovakvog zakona je, kako obja{wavaju u Ministarstvu poqoprivrede da se obezbedi maksimalni nivo za{tite zdravqa qudi i interesa gra|ana, kao i o~uvawe italijanskog poqoprivredno-prehrambenog nasle|a, kao grupu proizvoda koji su od strate{kog zna~aja za nacionalni interes. Zakon je

zasnovan na principu predostro`nosti, a tako|e zabrawuje upotrebu naziva mesa za prera|evine koje sadrè proteine biqnog porekla, i predvi|a administrativne i diskvalifikacione sankcije za one koji prestupe. Koliko }e dugo ovaj zakon vaìti u mnogome zavisi od odlu~nosti italijanske vlasti. Jer su gra|ani ve} rekli svoje. Naime, prethodna istraìvawa su pokazala da ~ak 84% gra|ana nema nameru da okusi „franke{tajn meso“, kako ga nazivaju. Ali, ako se ve}ina u Evropskoj uniji glasawem pozitivno izjasni da se na teritoriji Evropske unije meso moè laboratorijski uzgajati, onda po vaè} im pravilima taj zakon mora primeniti i Italija. Osim, ako italijanska vlada ne donese zakon kojim bi zakonsku odluku

Evropske unije stavila van snage na svojoj teritoriji. [to je na primer u pro{losti ve} uradila Poqska po pitawu imigraci-

one politike. Da li }e pobediti zdravi na~in ishrane ili biotehnologija pokaza}e vreme.

16 ^etvrtak 23. novembar 2023.

ZAJEDNICA

Folklorna grupa iz Crkvene op{tine Sv. Sava iz Kanbere proslavila svoju slav

Sveti kraq Milutin sve~ano je proslavqen u crkvi Sv. Save na Fareru u Kanberi, u nedequ 19. novembra. De~ija slava otpo~ela je liturgijskim sabrawem a zatim nastavqena slavskim ru~kom u crkvenoj sali gde je uprili~ena trpeza qubavi i de~iji program. Prisutan je bio i Wegova Ekselencija Ambasador Republike Srbije u Australiji G. Rade Stefanovi}.

„Bendjo Academy” odràla sve~anu d za prethodnu sezonu Akademija Ben|o odràla je "Trofejskoj ve~e” gde je zajedno proslavqen rad i trud ~lanova folklorista, wihova zna~ajna folklorna dostignu}a kao i wihov doprinos na{em kulturnom nasle|u u 2023. godini. Na ovom doga|aju, nagra|eni su izuzetni u~enici za wihovu predanost, trud i postignute folklorne rezultate iz raznolikih krajeva na{e otaxbine. Trofejsko ve~e je odràno proteklog petka, 17. novembra a nastupi ~lanova Akademije odu{evili su mnogobrojnu publiku koja je uìvala u [eldon recepciji u Zapadnom San{ajnu (Melburn) tokom cele ve~eri.

ZAJEDNICA

^etvrtak 23. novembar 2023. 17

dodelu trofeja

Odr`ano Trofejsko ve~e FG „Morava“ iz Sent Albansa Jo{ jedna uspe{na godina Folklorne grupe „Morava“ iz Sent Albansa, proslavqena je sve~ano protekle sedmice, u subotu, 18. novembra u sali crkve Sv. \or|e u Sent Albansu, a pod vo|stvom Vesne \uki}, koreografa Marijane \uki} i Desanke Ogrizovi}. Nastupalo je pet grupa, a publici u sali predstavili su se i Morava Seniori. Raznolike igre i no{we mamile su osmehe sa lica publike, a slatkore~ivi voditeqi, Mila i Marko Mijatovi} su bili na visini zadatka. Najve}i aplauz su odneli najmla|i ~lanovi Folklorne grupe Morava koji su se predstavili publici u najbrojnijem sastavu. Naime, ovu grupu ~ini 40 mali{ana ispod 6 godina. Sude}i po brojnosti najmla|ih ~lanova grupe Morava, srpska tradicija i folklor su u dobrim rukama. Tokom ve~eri, gosti su oku{ali i sre}u na tomboli, koju su donirali, organizovali i vodili roditeqi zajednice. Doma}ini ve~eri su bili vredni roditeqi koji su i ovog puta dali sve od sebe da se ova no} pamti i u|e u istoriju, od bogate trpeze, doma}ih krofni i vesele dr`ine u baru

koja vredno radi i podr`ava folklornu grupu. Vesela dru`ina je slavqe nastavila do kasno u no}, prave}i divne i dugotrajne uspomene. Branka Arbutina

18 ^etvrtak 23. novembar 2023.

ZAJEDNICA

ARAN\ELOVDAN U LIVERPULU U utorak, 21. novembra ove godine, Srpska pravoslavna crkva i weni vernici proslavili su praznik Svetog arhangela Mihaila poznatijeg kao Aran|elovdan, drugu naj~e{}u krsnu slavu u Srbiji, srpskim zemqama i me|u Srbima u rasejawu odmah posle Nikoqdana. Iako je bio radni dan, u hramu Svetog apostola i jevan|eliste Luke u sidnejskom jugozapadnom predgra|u Liverpul, okupio se lep broj vernika koji su prisustvovali liturgiji koju je sluìo i vernike pri~estio, prota Aleksandar Milutinovi} i sam slavar ovog praznika. U svojoj pastirskoj besedi otac Aleksandar je op{irno govorio o Arhangelu Mihailu, koji je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i ~ije ime po crkvenom tuma~ewu ozna~ava onog koji je kao Bog, d na gr~kom jeziku re~ "arhi" zna~i glavni, prvi, dok re~ "angelos" ozna~ava vesnika, an|ela i da je Aran|elovdan bio krsna slava dinastije Nemawi}a. Posle liturgije u crkvenom domu Kolo sestara je pripremilo slavsko posluèwe za sve prisutne. Liverpulski sve{tenosluìteq Aleksandar je imao pune ruke posla, jer je pre i posle bogosluèwa presekao na desetine kola~a slavarima.

ÊSTITKE NAJMLA\IMA Posebna lepa slika na nedeqnim ili prazni~nim bogosluèwima u crkvi Svetog Luke je prisustvo dece i mladih raznih uzrasta, koji se redovno pri~e{}uju a na radost sve{tenika, roditeqa, baka, deka, rodbine i vernika. Na kraju, da obevestimo liverpulske parohijane i sve slavare krsnih slava koje slede u narednom periodu, da }e se liturgije sluìti od 9 ~asova ujutro, a rezawe slavskih kola~a od 7 ~asova ujutro.

Za ~itaoce Srpskog Glasa donosimo nekoliko prigodnih fotografija sa obele`avawa Aran|elovdana u na{em novom velelepnom liverpulskom hramu. Tekst i foto: Joca Gajeskov

\UR\IC U KABRAMATI U ~etvrtak, 16. novembra, vernici Srpske pravoslavne crkve {irom Australije sve~ano su proslavili \ur|ic, praznik prenosa mo{tiju Svetog velikomu~enika Georgija u Palestinu i polagawa u velelepni, wemu posve}eni, hram. Posebno sve~ano bilo je u Sabornom hramu u Kabramati posve}en Svetom \or|u. Svetu liturgiju slu`io je stare{ina hrama prota \uro \ur|evi}, a vernicima i slavarima slavu je ~estitao episkop Mitropolije australijsko – novozelandske Siluan, dok je Povodom predstoje}ih parlamentarnih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 17. decembar 2023. godine, obave{tavamo bira~e koji imaju boravi{te u inostranstvu da posredstvom diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije najkasnije do pono}i 25. novembra 2023. godine po lokalnom vremenu u Srbiji, mogu podneti zahtev da na predstoje}im izborima glasaju u inostranstvu.

Епископ Силуан и славари Тригог Гојковић и Бојан Божић са синовима Вуком и Луком o Svetom Georgiju, besedio je prota Goran ]e}ez. Stare{ina kabramatske svetiwe prota \uro je na praznik \ur|ic pre i posle liturgije presekao preko 20 slavskih kola~a, a slavari su uglavnom bili mladi, {to je za svaku pohvalu. J. Gajeskov

Pomenuti zahtev se podnosi na propisanom obrascu, koji moète preuzeti na internet stranici Ambasade ili Generalnog konzulata. Uz zahtev (koji se dostavqa li~no, redovnom po{tom ili mejlom), potrebno je dostaviti i kopiju vaè}eg paso{a ili li~ne karte Republike Srbije. Lice koje je dràvqanin Republike Srbije i ima prebivali{te u Republici Srbiji, a nije upisano u Jedinstveni bira~ki spisak, istovremeno sa gore pomenutim zahtevom podnosi i Zahtev za upis u jedinstveni bira~ki spisak (obrazac moète preuzeti na internet stranici Ambasade ili GK).

Preduslov za otvarawe bira~kog mesta je da u propisanom postupku bude prijavqeno najmawe 100 zainteresovanih bira~a koji èle da ostvare svoje bira~ko pravo na tom bira~kom mestu. Dràvqani Republike Srbije mogu na osnovu JMBG i broja paso{a ili li~ne karte elektronskim putem proveriti da li su upisani u Jedinstveni bira~ki spisak preko zvani~ne internet stranice Ministarstva dràvne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/ . Pored toga, uvid u podatke koji se vode o bira~u moè se izvr{iti i preko Portala eUprava (usluga eZahtev za upis/ izmenu podataka u Jedinstvenom bira~kom spisku). Potrebno je da je gra|anin registrovani korisnik Portala eUprava. Zahtev za davawe obave{tewa o podacima koji su o wima upisani u jedinstveni bira~ki spisak moè se dobiti i posredstvom diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije.

SE]AWA

^etvrtak 23. novembar 2023. 19

IN MEMORIAM: @ARKO LAU[EVI] (1960–2023)

Te{ka sudbina najve}eg jugoslovenskog [mekera Legendarni srpski i crnogorski glumac @arko Lau{evi} preminuo je u 64. godini, posle te{ke bolesti, agresivnog mikrocelularnog oblika karcinoma plu}a. Glumac koji je obeleìo srpsku i jugoslovensku kinematografiju svojim talentom i harizmom, sa samo 22 godine, 1982, dobio je prvu filmsku ulogu u filmu „Progon” i od tada je svake sezone imao neku filmsku, televizijsku ili pozori{nu premijeru, a Lau{evi}evi likovi su redovno ulazili u antologije najboqih gluma~kih ostvarewa. Ro|en je 19. januara 1960. godine na Cetiwu, diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i bio je ~lan Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Ostvario je zna~ajne uloge u filmovima Savamala i Direktan prenos, a veliku slavu doìveo je sa jednom od glavnih uloga u TV seriji Sivi dom (1984). Igrao je uloge u vi{e od dvadeset filmova i televizijskih serija, me|u kojima su: [meker (1985), Oficir s ruòm (1987), Bra}a po materi (1988), Boj na Kosovu (1989), Original falsifikata (1991), Boqe od bekstva (1993), Kaì za{to me ostavi (1993), No` (1999)... @ivot @arka Lau{evi}a obeleìle su i slava i tragedije. Segmente iz ìvota, Lau{evi} je preto~io u kwigu "Godina pro|e dan nikad", koja je objavqena 2011. Drugu kwigu "Sve pro|e pa i doìvotna", posvetio je svom ìvotu u zatvoru, a 2022. je objavio i tre}u kwigu "Padre, idiote!". U svo-

DOVOQAN JE BIO POGLED U WEGOVE O^I DA SE PREPUSTIM

Nata{a Ninkovi} posvetila dirqive re~i @arku Lau{evi}u

joj kwizi kao po~etak tragi~nih doga|aja koji su obeleìli wegov ìvot, ozna~io je izvo|ewe predstave "Sveti Sava" u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu 31. maja 1990. godine. Bilo je to gostovawe Narodnog pozori{ta iz Zenice sa predstavom po tekstu Sini{e Kova~evi}a, u reìji Vladimira Mili~ina. Lau{evi} je tada bio u zenitu popularnosti i u predstavi je igrao naslovnu ulogu, za koju je dobio Sterijinu nagradu 1990. u Novom Sadu. Posle toga je Lau{evi}ev ìvot postao pakao. Pripadnici Srpskog omladinskog bloka i Srpske svetosavske stranke koji su prekinuli predstavu, po~eli su da progawaju Lau{evi}a, prekidali su mu predstave, ~ekali ga ispred stana, pretili smr}u wemu i wegovoj porodici. Prekretnica u wegovom ìvotu, ipak, bio je 31. jul 1993. godine. @arko i wegov pet godina stariji brat Branimir, zvani Mili, napadnuti su od grupe qudi u blizini jednog

KOLEGE I PRIJATEQI SE OPRA[TAJU OD LAU[EVI]A:

Wegova najve}a uloga bio je upravo wegov `ivot

Vest o smrti jednog od najve}ih srpskih glumaca @arka Lau{evi}a pogodila je mnoge wegove kolege i prijateqe, koji isti~u da je ovo nenadoknadiv gubitak za srpsku kulturu i da nas je zauvek napustio veliki i neponovqivi Lau{. O Lau{evi}u su govorile Awa [ovagovi}-Despot, Ksenija Paji} i rediteq Ivan Goran Vitez. Pro{lo je vi{e od trideset i pet godina otkako je Ksenija Paji} s Lau{evi}em glumila u kultnom ostvarewu Oficir s ruòm. Woj je to bilo prva glavna uloga na filmu. „@alosno je {to se o mnogim qudima govori tek kad odu. @arko je bio vi{estruko darovit ~ovek. I divan kolega. Sve ove godine, a pro{lo ih je puno otkako smo radili zajedno, sve vreme ose}am da sam imala privilegiju {to sam jednu od mojih najva`nijih filmskih uloga igrala upravo s wim", rekla je Ksenija. Dodala je da Lau{evi} nije bio samo odli~an glumac: „S obzirom na kwige koje je napisao, vidi se da je imao i spisateqskog dara. Lepo je i crtao. Pratila sam wegovu karijeru onoliko koliko sam mogla do}i do informacija. Kad se vratio u Beograd, doìveo je svojevrsnu rehabilitaciju. Puno je snimao. Bila sam sre}na zbog toga, bilo mi je drago {to @arko radi ponovo”, dodala je. Awa [ovagovi}-Despot s Lau{evi}em je pre vi{e od trideset godina radila Stelu koju je reìrao Petar Kreqa. Film je 1990. u Puli dobio nagradu publike, a u bioskopima ga je gledalo danas nezamislivih 100.000 qudi. „Pamtim Stelu kao predivno iskustvo. @arko je bio veliki profesionalac, ve} tada je bio ogromna zvezda od koje sam i te kako mogla puno toga nau~iti. On je bio veliki partner, predivan ~ovek, prijateq kakav se samo moè poèleti. Bio je i na{ porodi~ni prijateq, ostali smo sve ove godine u stalnom kontaktu. Zaista smo prolazili kroz wegove i lepe i lo{e ìvotne faze, zaista sam u {oku jer je oti{ao”, kaè [ovagovi}-Despot. Ivan Goran Vitez, rediteq, kaè: „Video sam ga zadwi put na snimawu filma Stela, to je bilo krajem 80-ih godina. Imao sam tada nekih trinaest godina. Awa [ovagovi} mu je bila filmska partnerka, ona je bila Stela, a on socijalni radnik koji ju je vodio s jednog mesta na drugo, iz prihvatli{ta u dom za nezbrinutu decu, odnosno za delinkvente. Ja sam bio isto jedan mali delinkvent, tu u Zagrebu, bez porodice. To je bilo za mene jedno divno iskustvo. Snimali smo u Zagrebu, u Delnicama. Bilo je jako prijatno raditi s wim. On je u tom trenutku bio velika zvezda.“

podgori~kog lokala. Tom prilikom je @arko iz svog pi{toqa usmrtio dve osobe, a te{ko ranio jednu. Osu|en je na 13 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva. Presuda je, nakon àlbi, potvr|ena 1994. godine. Po izlasku iz zatvora napustio je zemqu iz straha od krvne osvete i oti{ao u Wujork. Tamo je boravio ilegalno i radio fizi~ke poslove. Vrhovni sud Crne Gore je, me|utim, po àlbi tuìoca, 2001. godine odluku o kazni preina~io i izrekao kaznu od 13 godina zatvora. Po~etkom jula 2009. godine, saop{teno je da je Lau{evi} uhap{en u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Sud u Wujorku doneo je, ipak, odluku o ukidawu pritvora Lau{evi}u. Lau{evi} je pomilovan 29. decembra 2011. godine, a srpski paso{ uru~en mu je 1. februara 2012. Za svoje gluma~ke kreacije Lau{evi} je dobio mnoge nagrade, kao {to su Zlatna arena, Zlatna ìrafa, Zlatna àba, Zlatni }uran, Zlatna ko{uta i druge. Bio je oèwen dva puta. Prva supruga mu je bila glumica Maja Lau{evi},

Nata{a Ninkovi} decenijama je na gluma~koj sceni, me|utim, prvi put je sa @arkom Lau{evi}em sara|ivala pre dve godine. U pitawu je serija "Kalkanski krugovi", a glumica je govore}i o svojoj ulozi otkrila da je imala tremu pred kadar sa kolegom. Ona je tim povodom istakla da joj je bila ~ast da sara|uje sa glumcem, ali da je bila i pomalo "histeri~na". - To mi je bila èqa. Imala sam istinsku tremu pred kadar. Uìvala sam kad smo radili. Bila sam puna predloga. Bila sam ~ak malo histeri~na, jer to mi je zaista bila ~ast - rekla je Nata{a ranije u emisiji "Beogradska hronika". Nata{a se oprostila putem dru{tvenih mreà od kolege kojem se divila i koji joj je bio uzor: - Oti{ao je jo{ jedan od stubova i ~uvara na{e profesije... "Jedan" pred ~ijim smo darom i ume}em klawali ili uzarili na{e dlanove tap{u}i mu... Pred ~ijom smo re~ju utihnuli i postajali pa`qivi slu{aoci nadaju}i se da }emo i mi jednog dana umeti tako duboko zaroniti. Jedan, pred ~ijim smo pogledom èleli da budemo boqi nego {to jesmo... Veliki @arko, sa kojim sam pre dve godine prvi put stala u kadar i celu no} nisam spavala od treme i uzbu|ewa {to snimam sa mojim omiqenim glumcem, pla{e}i se da ne}u umeti, da }u ne{to zabrqati... I kad je krenuo kadar, dovoqan je bio pogled u wegove o~i da se prepustim, da zaboravim na svaki strah, da se potpuno oslobodim, ~ak i da improvizujem i otputujem tamo gde je trebalo... Putuj sa an|elima, dragi @arko - napisala je Nata{a. sa kojom je bio u braku od 1982. do 1998. godine. Sa wom ima dvoje dece, }erku Asju, koja se bavi fotografijom i ìvi u Americi i sina Du{ana, koji je doktorirao i bavi se umetno{}u. Druga supruga mu je glumica Anita Lazi}, sa ko-

jom je u braku od 1999. godine. Sa wom ima }erku Janu, 23, koja se bavi medijima i `ivi u inostranstvu. Lau{evi} se povremeno vra}ao glumi, a wegova posledwa uloga bila je u filmu "Heroji Halijarda".

20 ^etvrtak 23. novembar 2023.

PUTOPIS

Manaus - najve}i grad u srcu Amazonije ”Videti svet, videti iza zidova, pribli`iti se, sresti i ose}ati. To je svrha `ivota”

Veli~anstven most u Manausu preko ogromne reke Rio Negre, dug je 3,5 kilometara

Provesti nedequ dana u srcu Amazonije je avantura koja se doga|a jednom u ìvotu. Ko ga vidi i oseti, Amazon }e zauvek biti zabeleèn u du{i i se}awima. Zvuci i mirisi ovog mesta su nestvarni. Oni nose pravu du{u oseawem koje svi imamo – sirovost. Kada stanete na trenutak i sednete ispred vatre, moète ~uti slab odjek… To je poziv… I samo neki su dovoqno hrabri (ili dovoqno ludi) da prate taj eho… Manaus je vi{e sauna nego grad, mesto usred pra{ume na 200 miqa od ekvatora. Manaus, jedan od najizolovanijih velikih gradova u svetu. Sa svojih 1,4 miliona stanovnika najve}i je grad Amazonije i glavni grad savezne dràve Amazonas u Brazilu. @ivot u Brazilu tj. u ovom delu brazila je unikatan. Nalazi se na levoj obali Rio Negra, neposredno pre u{}a u Amazon. Manaus su osnovali portugalski doseqenici u XVII veku. Naziv grada poti~e od Manaos Indijanaca, koji su ìveli u okolini dana{weg naseqa. Grad se razvio zahvaquju}i eksploataciji kau~uka, danas je velika luka do koje plove prekookeanski brodovi i poznat je po izvozu brazilskog oraha i gume. U novije vreme razvija se ekoturizam, a grad predstavqa polaznu ta~ku za turisti~ke pohode po Amazoniji.

ruda iz Glazgova, 198 lustera od murano stakla ~ine ovaj teatar nezaobilaznim stajali{tem u Manausu. U pozori{tu se redovno odr`avaju predstave, koncerti i umetni~ke izlo`be.

GUMENI MUZEJ U MANAUSU

^uvena opera u Manausu

SPAJAWE VODA – ENCONTRO DAS ÁGUAS

Manaus sedi na u{}u dveju ogromnih reka. Rio Negro – sa vodama boje crne kafe – te~e ju`no ka glavom toku Amazona, boje kafe sa {lagom. Reke se spajaju u kru`nim vrtlozima, prave}i kovitlac i virove. Voda ne dobija ujedna~enu boju ~ak ni 6 km nizvodno. Ovaj fenomen izaziva razlika u brzini struja i osobinama voda. Slatkovodni delfini se ponekad mogu videti u blizini.

AMAZONSKA XUNGLA

Prvo pravilo prilikom putovawa u pra{umu je rezervisawe putovawa kod ovla{}enog turooperatera. Iskusan vodi~ }e vas uputiti gde moète da uo~ite papagaje, makaoime i vodene ptice, tamarine, majmune, a mo`da i ~itavu trupu drekavaca. Ukqu~ite se i u no}ni izlet sa àbama, xinovskim cvr~cima i potu pticama. Na putovawu }ete najverovatnije spavati u leàqci u nekom od lokalnih stanova, jesti jednostavna jela poput pasuqa ili ribe, pirin~a i manioke. Imajte na umu: vreme je konstantno toplo i vla`no, nai}i }ete na neprijatna stvorewa: mravi }e vas peckati, komarci su stalno prisutni (preduzeti mere opreza od malarije) i crne mu{ice su toliko naporne kao da èle svaki komad mesa. Ali sve to na stranu, put u Manaus moè biti put za pam}ewe!

POGLED IZ PTI^IJE PERSPEKTIVE

Na jednodnevnom izletu od Manausa mo`ete ponoviti detiwstvo, pewu}i se na oko 30 m uz drvo Ceiba kako biste misterioznu tropsku ki{nu {umu osetili izbliza. Ovde rastu epifite koje nisu u mogu}nosti da rastu u tami prizemqa {ume, takve su orhideje i bromelije. Iskusni vodi~i }e vam pokazati konopce kojima biste se popeli u ovaj ~udan svet. Minimalan uticaj va{eg putovawa pove}a}e vam {anse za susret sa retko vi|enim svetom, a i mawe }ete uznemiravati divqe `ivotiwe. Na visini od 30 m prosto je nemogu}e da ne sretnete detli}e, morfoleptire, drekavce ili kapucine.

KRSTAREWE REKAMA RIO NEGRA I AMAZON

Bukvalno stotine brodova nude {irok spektar opcija za krstarewe. Mawi, standardni turisti~ki brodovi mogu ploviti uskim pritokama Rio Negra i Amazona do duboko u {umu. Ove tihe pritoke su dom re~nih delfina, xinovskih vidri, pirana i somova. Me|u drve}em, vide}ete lewivce i primate poput tamarina i veveri~astih majmuna, kao i brojne ptice: ~apqe, vodomare, papagaje, oropendole, anise. Zeleni sjaj spu{ta se do korita reke stapaju}i se sa samom rekom, dok gigantske kupole fikusa poput torweva prekrivaju visine. Ukoliko vam vreme i buxet dozvole, krstarewe mo`e ukqu~ivati i hod po pra{umi, ribolov, vo`wu ~amcem do najudaqenijih sela.

@IVOT JE PLA@A – PONTA NEGRA BEACH

U{}e Porte Negra (desno) u mutni Amazon

OPERA U AMAZONIJI

Izgra|ena na vrhuncu gumenog buma, krajem XIX veka, kada je Manaus bio sinonim za luksuz, Teatro Amazonas i daqe ~uva ostatke slavne pro{losti. Nekada predvi|ena za ru{ewe, opera je nedavno obnovqena i ukra{ena zlatnom kupolom. Sa bogatstvom vremena i ambicijama gumenih barona, nije se {tedeo novac za izgradwu: mermer iz Italije, gvozdena

Sjaj pro{losti Manausa je izgra|en na le|ima robova-lokalnih Indijanaca koji su radili na imawima kau~uka. Mo`da je najboqi na~in da se spozna i donekle prizna stvarnost poseta muzeju „Museu do Seringal Vila Paraíso“. Ponikao restauracijom jedne od kau~ukovih plantaà, muzej prikazuje uslove u kojima su ìveli i radili Indijanci na imawima. Radnici su ovde kupovali robu, poput bra{na od manioke, so i ribu, samo ono {to su oskudnim platama mogli sebi da priu{te. U muzeju moète prisustvovati najrazli~itijim demonstracijama izrade proizvoda od gume.

Pe{~ana pla`a Ponte Negra

Podru~je Ponte Negra ima pe{~anu plaù, mesto gde me{tani Manausa dolaze da se druè, slu{aju muziku ili gledaju boi bumba ples. Na plaì se prodaju ukusne grickalice: takaka (manioka sok-supa sa {kampama), pamonha (pire od kuvanog kukuruza umotano u kukuruzovo li{}e) ili tapiokas (manioka tortiqe sa orasima). Uz {etali{e, uli~ni muzi~ari takmi~e se za va{u pa`wu, trube}i ka prolaznicima lokalnom foro muzikom. Voda je mutna i neidealna za kupawe, ali je veslawe veoma zabavno i pirana nema u blizini. Plaà je najpose}enija kada je nizak nivo reke, obi~no od jula do decembra. Jedna amazonska legenda kaè da kolibri plutaju slobodno vremenom, nose na{e nade za qubav, radost i slavqe. Ove ptice nam otvaraju o~i pred ~udima sveta i inspiri{u nas. Kao kolibri, teìmo da uìvamo u svakom trenutku koji ionako prolazi, prihvatamo sve {to ìvot ima da nam ponudi i slavimo radost svakog dana.

KWI@EVNOST

^etvrtak 23. novembar 2023. 21

U SUSRET 200. GODI[WICI RO\EWA PESNIKA BRANKA RADI^EVI]A

Ve~iti mladi} na{e poezije U nas Srba nema ve}eg pesni~kog kulta od oreola Branka Radi~evi}a. Oti{av{i sa ovoga sveta sa punih dvadeset devet godina, ovaj Bogom darivani ve~iti mladi} na{e poezije ostavio je trag koji i danas romori u materwem jeziku, svetli i `ivi punim plu}ima.

DRU[TVO

Napisao je svega pedeset êtvrtak 30. maj~eti2019. ri lirske i sedam epskih pesama. Me|utim, povodom tog obimom nevelikog dela (po broju pesama nije ve}e od jedne kwige dana{wih pesnika), stvoreno je preko devedeset muzi~kih kompozicija na wegove stihove. Neke pesme komponovane su i po nekoliko puta, Ненад Грујичић на свечаном откривању споменика Бранку у Славонском Броду, 1984 nadahwivale mnoge kompozitore. Ova godi{wica neuporedi- ja. Zakqu~ak je jednostavan, nova sa Straìlova, veli~anstvenoga va je sa drugima iste vremenske izvedba takvog pesni~kog puta i srpskog Parnasa: "Fala, Boè, na visine. Nijedan na{ pesnik nije sudbine danas je nemogu}a, a mera dar ovi,/ o pomozi, blagoslovi,/ da mi kako s prava puta,/ du{a toliko u{ao u narod i postao we- talenta nedohvatna. I "obi~ni" qudi pevaju wegove mlada ne zaluta". gov krupni kapilar kao {to je to pesme, a da pritom i ne znaju da Borislav Mihajlovi} Mihiz je Branko Radi~evi}. Borislav Mihajlovi} Mihiz su Brankove. Kao {to mnogi na pi- rekao i ovo: "U ovoj zemqi niko ne kaè: "Ujediwena omladina srp- tawe gde je ro|en Branko kaù - u zna da 'Kolo' u Brankovom '\a~kom ska koja je u svom krilu odgajila Sremskim Karlovcima, i tako po- rastanku' nije jugoslovensko, ve} i Zmaja i \uru Jak{i}a i Lazu gre{e. Teku Radi~evi}evi stiho- srpsko." Na sve~anom otvarawu Kosti}a, prihvatila je svojski i vi kao da su ih stvorili talento- 19. Brankovog kola 1990. godine, u vani anonimni pesnici iz naroda: svojoj besedi Rajko Petrov Nogo je srda~no i Branka. "Kad sam sino} ovde bila i i to pojasnio: "Zagrcnut od vijeka Mnogobrojne wegove pesme po~iwu da se pevaju, silaze u narod, vodice zaitila,/ do|e mom~e crna u koji su provalile svakojake, u u popularne lire, u pre~anske oka/ na kowicu laka skoka", ili, turskom ropstvu zatomqene nade proslave, akademije, lumperajke. "De si du{o, de si rano,/ de si i energije, Branko u kolo pozidan~e mio,/ de si sunce ogrejano/ va vitezove, zmajeve i sokolove Branko postaje narodni pesnik." iz svih srpskih krajeva - Sve od Aleksije Radi~evi} ro|en je de si dosad bio". Ovo su po~etni stihovi anto- mora Jadranskoga/I od grada tog u Brodu na Savi 1824. godine, 15. marta po starom ili 28. marta po logijskih pesama "Devojka na stu- Beloga/ Sve od onog Drenopoqa/ [to s oteè moru Crnu - ne brnovom kalendaru. Kr{ten je odmah dencu" i "Ukor". Pevaju Branka i operski i kaju}i, kao {to to mnogi i danas uo~i Svetog Aleksija, po kome dobija ime koje }e u Be~u (1847) pre- starogradski peva~i, i horovi, ~ine, promjenqiva pokrajinska vesti s gr~kog jezika u - Branko. U i guslari, i izvo|a~i pop muzi- imena sa nepromjewivim preziSlavonskom Brodu s porodicom ke, govore wegovu poeziju pozo- menom nacionalnim." Nogo veli i ìvi pet godina, u Zemunu {est, ri{ni i televizijski glumci, i ovo: "I na kraju, za{to je sve ovo a Sremskim Karlovcima s bratom mnogi mimo scene, na radiju i trebalo re}i. Pa zato, bra}o, {to Stevanom tako|e {est godina, u drugim medijima, na dru{tvenim smo mnogo lagali." Da, to "Kolo" Brankovo ki}eno Temi{varu s ocem Todorom i bra- mreàma, traè ga du{e èdne tom dve, a u Be~u deset godina. duhovne hrane. Mnogi slikari je na javnim priredbama i {koTo je mapa i hronologija kratkog uradili su Brankove portrete, a lama onim amblemima i znacima vajari napravili biste i spome- koje ono ne poseduje, a na ~emu su Brankovoga ìvota i puta. Danas, ime Branka Radi~evi- nike, i daqe to sve traje, nasta- insistirali reìmi jedne i dru}a nose mnogobrojne ulice, {kole, ju nova dela u duhu univerzalnog ge Jugoslavije krivotvore}i tako sr` Brankove ideje o svesrpskom biblioteke, institucije i kultur- inicijala Brankovoga. A tu su jo{, dabome, i te kako jedinstvu na balkanskim prostono-umetni~ka dru{tva. Izu~ava se na svim nivoima {kolovawa, ìve, za nezaborav, i stih-senten- rima. Kao talentovan pesnik koji je a sa wegovim imenom postoji ne- ce iz kultnog "\a~kog rastanka": koliko uglednih kwièvnih na- "Oj Karlovci mesto moje drago/ ko razumeo vreme u kome ìvi, on u grada koje se granaju po~ev od naj- detence do{ao sam amo.../ brè "\a~kom rastanku" priziva Srbe boqih |aka i studenata, pa preko bra}o amo, amo,/ da se skupa poi- iz dva okupatorska carstva, aumladih poeta sve do pesnika sa gramo." Iz "Tuge i opomene" - "we strijskog i turskog. On poziva me|unarodne scene. U slavnoj vi{e nema to je bio zvuk", pa na- Srbe i imenuje po geografskim Karlova~koj gimnaziji |a~ki list daqe, iz antologijskih pesama, oblastima, predelima i (po)krajiredom, "nado moji nisi vaqda nama. Kada kaè: "Srbijan~e ogwu se zove "Branko". Nema sumwe da je Branko Ra- pena", "lisje ùti ve}e po drve}u/ ìvi/ Ko se tebi jo{ ne divi", on di~evi} u srpskoj poeziji, ali i lisje ùto dole ve}e pada,/ zele- misli na Srbe koji ìve u Kneè{ire, neprevazi|en po zrelini noga ja vi{e nikada/ videt ne}u", vini Srbiji, na Srbijance. A kada mladala~kog talenta koji je osta- "ao, dan~e ala si mi beo,/ jo{ bi' peva: "'Rva}ane ne od lane/ Oduvio neuni{tive tragove vrhunske dugo gledati te 'teo"... U ~uvenom vek si ti bez mane", Branko misli pesni~ke umetnosti i wihovog satiri~nom spevu "Put", Branko na Srbe na drugom, austrijskom tuma~ewa. Nauka o kwièvnosti grlato zamahuje ma~em srpske na- delu geografije, na Hrva}ane, ne prestaje da se bavi Branko- rodne pismenosti na Pegazu jake {to je naziv od miqa za Srbe u vom poezijom. Samo bogomdani grive protiv tada wemu i Vuku tom kraji{kom prostoru. I daqe, u "\a~kom rastanku", darovi mogu iz ranih svojih ko- Karaxi}u nesklone Matice srpraka izvesti delo do kora~aja ske i wenih ~elnika: "Prokte mi Branko se obra}a Srbima po oblametuzalemskih granica, i daqe, se jednom putovati,/ Bela sveta stima gde ìve, pa ih tako i nau ve~nost, delo koje ostaje u ma- malko ogledati... Sve trutovi da ziva - u Bosni: "Oj, Bosan~e stara Bog blagoslovi!" slavo,/ Tvrdo srce, tvrda glavo"; terwem jeziku i narodu. I ~uvena "Brankova èqa" koju u Hercegovini: "Ao, Ero, tvrda O nesvakida{wem Brankovom kultu govore i koncentri~ni kru- radi~evi}evski ispeva J. J. Zmaj vero,/ Ko je tebe jo{te tero?"; u govi pesnika koji su mu posvetili 1877. prilikom prvog poku{aja Sremu: "Ao, Srem~e gujo quta,/ prenosa Radi~evi}evih kostiju iz svaki junak po sto puta"; u Crnoj svoje pesme. I, pevan je, dakle, Branko u Be~a na Straìlovo: "Preneste Gori: "Crnogor~e, care mali,/ Ko svom narodu, poezija wegova je me bra}o moja mila,/ pokraj onog te ovde jo{ ne hvali"; u Dalmacipre svega iz tog zdenca, pa onda ubavog Belila,/ kroz Karlovce ji: "Oj, sokole, Dalmatin~e,/ Divumivena individualnim talen- gde sam mladost prov'o/ pa na ono na mora divni sin~e"; u Dubrovtom - bez premca. I zato je nadvre- divno Straìlovo". A na sve to, niku: "Oj, ti krasni Dubrov~ane,/ meno ìva, originalna i druga~i- duhovni Branko orfejski uzvra}a Na{ i danas beli dane"; te u Sla-

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU Branko Radi~evi}

MELBOURNE SYDNEY voniji, Banatu i Ba~koj: "Oj, Sla-

BRISBANE

GEELONG

di~evi}a? Nema sumwe da smo BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Boìca Savi} Petrovi} von~e tanani,/ Bana}ane lagani,/ motivisani i nadahnuti, spremni (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 Enterprises za najkreativniji red poteOj, Ba~vani, Ko j' i orni ST ALBANSzdravo, zdravo,/ Edensor Park 0424 112 228 Rade za za realizaciju nesvakida{weg u pesmi ve}i |avo!" 9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. 0419 396 633 To je retka godi{wica, Zatim, i0458 daqe, 0409 500 poziva, 255 828 931sve doga|aja. Redbank Plains Srbe rasute diqem dveju imperi- javqa se re|e od Halejeve komete Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} se ukazuje svakih sedamdeja ~ije razjapqene ~equsti nika- koja ADELAIDE 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield set {est godina. Ova Brankova ko daDandenog se nasite Balkana, i pruà Drive Blair Athols Euro Zona -Zaga godi{wica ruku, dabome, i na{im NSWkom{ija2560 0413 929 416ima stepen ogromne Goranka Kosaba{i} va`nosti ma da se, bar na tren, pridruè, 0425 358 539 0420 201 jer 344 se p(r)ojavquje sva33 Egan CI. Werribee zaigraju i osete oki}eno srpsko kih stotinu godina. Imamo privi0432 619 885 kolo: "I vi drugi du` Dunava,/ i legiju da svojim kratkim zemnim SAFEWAYgde TRAVEL svedo~imo ovu 200. govi drugi je Drava,/ I svi drugi ìvotima Srbija - BiH 9534 4866 di{wicu. tamo amo,/ Amo da se poigramo!" maksimalno 40 kilograma 9366 9299 Nije vaqda utopija traìti Branko Radi~evi} kao da je pisao "Kolo" iz vizure dana{weg da spomenik Branku Radi~evi}u vremena na Balkanu. To wegovo bude ponovo podignut u wegovom "Kolo" i danas je i te kako ak- rodnom Slavonskom Brodu. Ili, tuelno, moglo bi biti poziv na (i)pak, jeste. Taj spomenik Brankoujediwewe srpskog naroda posle vo kolo je podiglo u Brodu 1984. raspada Jugoslavije devedesetih godine, a sru{en je 1991. I ulica i godina pro{log veka. Eh, da je mu- {kola da vrate ime ovog velikog dre glave da to vidi, da objasni i pesnika u Brodu. U na{em Petrovaradinu postou miru realizuje. Eto, {ta su pesnici - prekognitivni ~udotvor- je danas ulice i Juraja Kriànici, oni ~ak nadsko~e sopstvene }a, i Marina Drì}a, i Vladiinicijalne ideje, relativizuju mira Nazora, i druge, pa smo i vreme i wegove mode. Oni ra- obnovili u tom mestu ku}u bana spr{e u parampar~ad nametnute Jela~i}a. Pa kakvi smo to mi, koncepte tokom istorijskih faza naivni ili boqi. Ma {ta bila sa raznoraznim ideologijama i Evropska unija danas, ~iji je ~lan politikama, koje u sukobima i i Hrvatska, na{a bi dràva trekrvi razbijaju ili stvaraju krat- balo od susedne da zatraì da u Slavonskom Brodu za 200. gokoveke dràve. Kako obeleìti veliku 200. di{wicu pesnikovog ro|ewa pogodi{wicu ro|ewa Branka Ra- novo bude podignut spomenik.

22 ^etvrtak 23. novembar 2023.

DRU[TVO

PEGLANA KOBASICA PROTIV TORTE SA MAJ^INOM DU[ICOM

Odmeravawe kulinarskih ve{tina na Sajmu vina ^ETRNAEST GODINA OD SMRTI PATRIJARHA PAVLA

"Wegove re~i su i danas aktuelne po svojoj snazi"

Posledwi dan drugog Me|unarodnog sajma vina, hrane i turizma "Vinska vizija Otvoreni Balkan" protekao je u odmeravawu kulinarskih ve{tina i znawa. Festival vina je zatvoren sve~anom dodelom nagrada najboqim kuvarima i u~esnicima sajma. Ne `ive samo ugostiteqi od gastronomije. Dobro vino i rakija ne piju se na prazan stomak, pa su restorani i kafane motor razvoja proizvodwe – od wive do trpeze. "Kada turista do|e u Srbiju, jedna od prve dve stvari koje ostavqaju najja~i utisak je hrana. Posledwih pet ili {est godina je puno ura|eno po pi-

kao jedan deo turisti~ke ponude, ima svoj uticaj na dolazak stranih gostiju. Stranci su posebno istakli da su ve} upoznali Srbiju kao zemqu koja ima izuzetne proizvode od povr}a, vo}a i mesa, kao i da to {to je deo na{e poqoprivrede treba da bude i deo budu}e turisti~ke ponude – da sva hrana bude zasnovana iskqu~ivo na lokalnim proizvodima“, isti~e Uro{evi}.

STEVO KARAPANXA GOST SAJMA VINA

Na sajam su po znawe do{li i mladi kuvari. Najvi{e ih je interesovalo da ~uju Steva Kara-

Protekle sedmice, 15. novembra navr{ilo se 14 godina kako se upokojio patrijarh srpski gospodin Pavle. Episkop novobrdski Ilarion sluìo je liturgiju i pomen u manastiru Rakovici, u kojem je patrijarh Pavle sahrawen. Se}awe na patrijarha Pavla je ìvo me|u svim pravoslavnim hri{}anima, i ne samo me|u wima nego i me|u mnogim qudima koji su imali prilike da se s wim susre}u, da do|u u kontakt, da ga ~uju, poru~io je patrijarh Porfirije. Episkop novobrdski Ilarion sluìo je u manastiru Rakovici svetu arhijerejsku liturgiju, a zatim i pomen patrijarhu Pavlu povodom ~etrnaest godina od wegovog upokojewa. "Postoje ugodnici Bo`ji koji su stekli slobodu pred Gospodom. Onaj koji je stekao slobodu pred Gospodom moè i drugima da pomaè i drugima da bude uteha. Takvih svetiteqa, znanih i neznanih, ima puno. Svedoci smo jednog ~udesnog doga|aja kako se na na{e o~i i u na{e vreme ra|a u na{oj Crkvi jedan takav, i za ìvota, a evo i po wegovoj blaènoj kon~ini, jer je on bio po{tovan kao svetiteq i za svog ìvota", naveo je u besedi episkom novobrdski Ilarion. Patrijarh Porfirije je na Instagramu naveo da je se}awe na patrijarha Pavla ìvo me|u svim pravoslavnim hri{}anima, i ne samo me|u wima, nego i me|u mnogim qudima koji su imali prilike da se s wim susre}u, da do|u u kontakt, da ga ~uju. "Wegove re~i su i danas aktuelne po svojoj snazi, po svojoj istinitosti, aktuelne po istim onim izazovima i problemima s kojima se suo~ava svaki pojedinac, ali i ~itava zajednica i sav narod. Re~i koje je blaènopo~iv{i patrijarh Pavle izgovarao nisu bile domi{qawa qudska, nisu bila obi~na prazna qudska filosofija ispuwena ta{tinom i gordo{}u, nego su wegove re~i bile skop~ane s wegovim ìvotom, tj. on nije jedno govorio, a drugo ~inio. Drugim re~ima, ono {to je ose}ao, ono u {ta je verovao – to je govorio", naveo je patrijarh Porfirije. Brojne su, istakao je, i vrline koje su krasile li~nost patrijarha Pavla. "Ali ono {to je na okupu dràlo te vrline, ono {to ga je ~inilo da podvig koji je zapo~eo i zavr{i i dovede do ciqa, jeste upravo smirewe, jeste skromnost", naveo je patrijarh Porfirije.

uuu “Ve~era podmazuje biznis.” – Vilijam Skot uuu “ôvek je ono {to jede.” – Nema~ka izreka uuu “Postoje qudi na ovom svetu koji su toliko gladni da im se Bog moè ukazati samo u obliku hleba.” – Mahatma Gandi uuu “Treba{ jesti da bi ìveo, a ne ìveti da bi jeo.” – Ciceron uuu “@eludac koji je retko prazan prezire obi~nu hranu.” – Horacije

U ekipnoj konkurenciji me|u mladim kuvarima pobedila je Visoka poslovna {kola Leskovac. U kategoriji najboqi restoran, pobedio je restoran "Gig". Specijalnu nagradu za predstavqawe nacionalne gastronomije dobio je restoran "Koncept" iz Severne Makedonije, a za gastronomsku viziju Balkana ateqe "Food Love" iz Albanije. Za najboqeg kuvara progla{en je Mladen Pr{i}, drugo mesto je zauzeo Jovan Tomovi}, a tre}e Mihajlo Savi}. Najboqi mladi kuvar je Milica Petru{i}, ispred Savete Diki}, dok je tre}i Marko Lazarevi}. Saveta Diki} progla{ena je i za najperspektivnijeg mladog kuvara. balo malo smawiti", zakqu~uje Karapanxa.

PONUDE IZ REGIONA I SVETA

tawu srpske restoranske scene. Imamo Mi{elinov vodi~, koji je ve} dve godine u Srbiji, stvari se mewaju i na{a gastronomska ponuda je sve boqa. Upravo i ova manifestacija doprinosi tome", ka`e Aleksandar Ili} iz Junior {ef tima.

RAST PROMETA I DOLAZAK STRANIH GOSTIJU

Iako su cene hrane, pa tako i restoranske, znatno porasle, beogradski ugostiteqi i daqe bele`e rast prometa. Master {ef Uro{ Uro{evi} ka`e da u odnosu na proteklu godinu postoji pove}awe broja dolazaka stranih gostiju od 3,3 odsto. „Gastronomija,

MUDRE MISLI I CITATI CITATI O HRANI I KUVAWU

KO JE SVE NAGRA\EN?

uuu “[ta ~ini gorke stvari slatkima? Glad.” – Alcuin

uuu “Sve {to trebate je qubav. Ali malo ~okolade s vremena na vreme ne}e {koditi.” – ârls [ulc uuu “Ne pitaj {ta moè{ u~initi za svoju zemqu. Pitaj {ta je za ru~ak.” – Orson Vels uuu “Lo{i qudi ìve da bi mogli jesti i piti, a dobri qudi jedu i piju da bi mogli ìveti.” – Sokrat

panxu, iako nisu bili ni ro|eni u vreme kada je kuvao za svetsku elitu. Rekao im je da budu kreativni i da koriste doma}e povr}e. "Ju~e sam se ovde najeo srpskog pasuqa sa rebricama i uìvam u tome. Kada sam ku}i, kuvam jela sa `licom i nije da sve uvek mora da bude meso, poput bifteka. Bila je jedna notica o meni u novinama: Mewam biftek za varivo", kaè Karapanxa. Isti~e i da bosiqkom i maj~inom du{icom moè da se obogati i najjeftinija namirnica. "Ovde se, ja }u biti prost – i oprostite – krka~ki, da se izrazim, jako puno jede. I to je prva gre{ka. Slana hrana, jako puno se soli i jako puno se za~iwava sa paprom… Tu bi tre-

Profesionalnim kupcima predstavili su se proizvo|a~i autenti~ne hrane. Vukota Videnovi} iz Pirota tako pravi i prodaje peglanu kobasicu i pirotski ka~kavaq, dok Marija Georgijevska iz Skopqa u ponudi nudi cvetnu tortu sa lavandom, nevenom, maj~inom du{icom, ~ajevima. "Sve {to je blisko prirodi", kaè Georgijevska. Sajam je posetio i Nikolas Fan, trgovac iz Pekinga. "U potrazi sam za nekoliko balkanskih partnera od kojih bih nabavqao hranu za kinesko trì{te. Ovde je kvalitet odli~an. Problem je nedostatak koli~ina i mora mnogo da se ulaè i u marketing", kaè Fan. Turisti~ka ponuda jedne zemqe dobrim delom temeqi se na gastronomskoj. Hrana sa srpskih wiva najve}u vrednost ima kada se izveze na ku}nom pragu, u restoranima i na tawirima inostranih gostiju. Isto vaì i za vino i rakiju.

uuu “Ne kopaj sebi grob svojom viqu{kom i noèm.” – Engleska izreka uuu „Deo tajne uspeha u ìvotu je da jede{ ono {to voli{ i pusti{ hranu da se bori unutra.” – Mark Tven uuu “Postoji jedna stvar koja stvara ve}u qutwu od supruge koja zna kuvati, a ne}e, a to je supruga koja ne zna kuvati, a ho}e.” – Robert Frost uuu “Kako vladati dràvom koja ima 246 vrsta sira?” – ârls de Giqe uuu “Nakon dobre ve~ere ~ovek moè oprostiti bilo kome, ~ak i rodbini.” – Oskar Vajld

LEPA SRBIJA

^etvrtak 23. novembar 2023. 23

MERMERNI KRST STAR DVA VEKA PODIGAO JEDAN HAXIJA, A VR[ÂNI SLABO ZNAJU O TOME Veliki krst od crvenog mermera, star ta~no dva veka, centralna je figura na Gradskom trgu u Vr{cu, ali Vr{~ani gotovo ni{ta ne znaju o wemu, kao ni o ~oveku koji im ga je u amanet ostavio. Ime Haxi Jovana Zaima, ktitora ovog spomenika, uklesano je u skupoceni mermer. Me|utim, taj tekst je gotovo nemogu}e pro~itati, jer su slova izbledela, pa nove generacije nemaju priliku da bar na taj na~in saznaju za wegovo postojawe. Haxi Jovan Zaim ìveo je u 18. veku. Bio je veliki rodoqub i pravoslavac, ugledni trgovac, ~lan srpskog trgova~kog esnafa. Kao haxija – poklonik svetog mesta u Svetoj zemqi – bio je primer moralnosti, ~estitosti, ispravnosti i dare`qivosti. Pomagao je sirotiwi, a du`nicima za koje bi se uverio da su puki siromasi, otpisaivao je svoja potraìvawa. Druge trgovce nije smatrao svojom konkurencijom, ve} im je pomagao da otvaraju du-

PODIGNUTA RU^NIM ALATOM OD KAMENA I NA KAMENU

Mala hidroelektrana „Vu~je“, ponos juga Srbije

}an~i}e samo da bi oja~ao srpski trgova~ki stale`, ne mare}i {to je to ponekad i{lo na wegovu {tetu. Decu nije imao. Kao veliki pravoslavac, 1816. darivao je bakar da se oblo`i novi toraw na crkvi Svetog oca Nikolaja, jer je stari bio sru{en usled velikog nevremena. Dao je tada i 1.500 carskih dukata da se krst i jabuka pozlate. Veliki krst od skupocenog crvenog mermera odlu~io je da napravi kada je bio na izmaku snage. Za to je dobio blagoslov tada{weg vladike Petra Jovanovi}a Vidaka, koji je obe}ao da }e krst li~no osve{tati. Me|utim, ni jedan od wih dvojice nije do~ekao sve~ano postavqawe najve}eg spomenika u Vr{cu. Ceremonija je bila uprili~ena na Spasovdan 1821. godine, godinu dana nakon Zaimovog upokojewa. Krst je tada postavqen na glavnom gradskom trgu, na kom se u to vreme nalazila velika pijaca. U ~ast tog doga|aja, vi{e od jednog veka se svakog Spasovdana nosila litija od obli`we crkve Svetog oca Nikolaja do krsta. Ta tradicija je ukinuta posle Drugog svetskog rata, kada je krst preme{tan u crkvenu portu. Prilikom rekonstrukcije Gradskog trga 1999. godine, krst je ponovo vra}en u centar grada, gde i danas ponosno stoji.

Uzanim putem ome|enim koritom reke Vu~janke i obodima planine Kukavica stièmo do prelepog objekta male hidroelektrane „Vu~je“. Skutkana na levoj obali reke, u kawonu koji je stvarala snaga ovog vodotoka, kamena zgrada podignuta, bez temeqa, na steni ve} 120 godina odoleva zubu vremena i svakog posetioca ostavqa bez daha. Ona svedo~i da progres i priroda mogu zajedno ruku pod ruku, a od dràve je nedavno dobila status spomenika kulture. Tradicija, koju su vizionarski zapo~eli leskova~ki industrijalci kada su, 1903. godine, odlu~ili da grade drugu hidroelektranu i prvi dalekovod u Srbiji, ~uva se i danas. Niko ne moè ni da nasluti koliko je truda i znoja uloèno u to da ova elektrana, koja se, od juna 2005. godine, nalazi i na listi svetske ba{tine elektrotehnike, po~ne sa radom. Podignuta ru~nim alatom, u vreme kada nije bilo mehanizacije, kao da je srasla sa okolinom i brdom na koje se „naslawa“. Sa desnom obalom }udqive Vu~janke spojena je drvenim mostom. Odatle se najboqe ~uje huk vodotoka neverovatne snage koji do~arava mo} ukro}ene, ali netaknute prirode. To je mesto koje su stari Leskov~ani, udruèni u „elektri~arsko dru{tvo“, izabrali kako bi proizvodili struju i tako ubrzali razvoj grada udaqenog 17 kilometara od Vu~ja. U prelepu elektranu kamenih zidova, od jednog metra, smestili su dva generatora, od po 135 kilovata, nabavqena od ~uvene kompanije „Simens i Halske“, koji su i danas u ispravnom stawu, a od 1930. i „Asein“ generator kojim je uve}ana wena instalisana snaga na ne{to mawe od jednog megavata. Kada se u|e u ovaj objekat sti~e se utisak da su u svakom wegovom }o{ku deli}i istorije koji, kada se sloè u jednu celinu, daju impresivnu sliku o tome kako su na{i preci

i{li u susret modernim vremenima. Izgradwom kompleksa rukovodio je \or|e Stanojevi}, profesor na Velikoj {koli u Beogradu, shvataju}i zna~aj Teslinih dela zahvaquju}i kojim se ovde godi{we dobija izme|u 4,5 i pet miliona kilovatsati elektri~ne energije. Elektroinèwera Marka Pavlovi}a (35), sa osmogodi{wim radnim iskustvom, reorganizacija EPS-a je pre dve i po godine „dovela“ u hidroelektranu. „U po~etku mi je bilo malo ~udno, ali po{to ìvim u blizini znao sam koliko ovaj posao moè da bude inspirativan. Nai{ao sam na divan prijem kolega i zadovoqan sam kolektivom koji funkcioni{e kao porodica. Nema svako priliku da radi na mestu koje je ovako izgledalo i pre 120 godina. Mnogo je onih koji su tome doprineli i trudim se da i deo sebe ugradim u tu bogatu istoriju na koju smo svi veoma ponosni“, kazao je Marko. Ne postoji ni jedan gost Leskovca, a da mu se doma}ini nisu pohvalili svojom hidroelektranom koja nije naru{ila sklad i lepotu kawona Vu~janke. Iznad we su virovi, slapovi i vodopadi... Tu je i sredwevekovni grad nekada{weg vladara Dubo~ice - Nikole Skobaqi}a. Ispod we pokretna brana, kupali{te, pa onda niz vodenica od kojih su neke stare skoro dva veka. Nizvodno je i varo{ Vu~je, nekada poznato po poqoprivrednom kombinatu, a pre toga i po tekstilnoj industriji. Zahvaquju}i meko}i vode Vu~janke i Teokarovi}ima {irom Evrope se znalo za vrhunski {tof koji se, izme|u dva rata, proizvodio u wihovim fabrikama... Vu~janci kaù da treba obnoviti vile ove porodice industrijalaca, pro{iriti put ka elektrani, a ve} je najavqeno ure|ewe vidikovca „Sokolica“ sa koga se pruà pogled koji }e mamiti goste u mesto kao stvoreno da ìvi i to samo od turizma.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla. Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije. Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

24 ^etvrtak 23. novembar 2023.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI

(8)

u Pri~a o èni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo èna u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je èna u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen ìvot zapo~eo novom golgotom, teòm od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

23. novembar

1855. - U Senti je ro|en Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humoristi~ke proze i jedan od najzna~ajnijih pisaca srpskog realizma ("Iz kwiga starostavnih", "Ivkova slama", "Zona Zamfirova", "Pop ]ira i pop Spira"). Bio je ~lan Srpske kraqevske akademije. 1891. - Deodoroda Fonseka, vo|a prevrata 1889. kojim je oboreno brazilsko carstvo i prvi predsednik Brazila, zbog sukoba sa Kongresom prisiqen je da napusti polo`aj.

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

@ENE HEROJI BRANE GLAVNI GRAD SRBIJE

Obraz srpske prestonice ostao je sa~uvan Srpska Vrhovna komanda od dobrovoqaca-~etnika formirala je na po~etku Prvog svetskog rata 1914. godine specijalne juri{ne sastave i osposobila ih za brza iznenadna dejstva na te{kim terenima i u opasnim zonama. Za komandante tih sastava postavqeni su iskusni oficiri prekaqeni u mnogim borbama u êtni~koj akciji od 1903. do 1908. i u balkanskim ratovima 1912 - 1913. godine. Tog petog oktobra 1915. godine, kao uvod u krvavu dramu nastavqeno je èstoko bombardovawe srpskih poloàja du` desnih obala Save i Dunava. U paklu odbrane Beograda borila se i Sofija Jovanovi}, mlada srpska dobrovoqka. Na gotovo ~itavom frontu, od Obrenovca do Golupca, i poglavito na odsecima gde je planiran prelaz preko reka, èstoko je tuklo hiqadu topova najve}ih kalibara. Na Dunavskom keju, jednom od odabranih prelaza, nema~ka artiqerija je ubita~no sipala vatru po poloàjima branilaca Beograda. Srpski i savezni~ki topovi gotovo da su zamukli. Borili su se samo dobrovoqci i zaostali srpski vojnici. Major Dragutin Guta Gavrilovi}, koji je tog oktobarskog popodneva svojim govorom nadahnuo i ohrabrio i svoje borce i samog sebe, rodio se 25. maja 1882. godine u â~ku, od oca Petra, lokalnog kroja~a i majke Milke, doma}ice. Zavr{io je 32. klasu Niè {kole Vojne akademije u Beogradu 1901. godine. Pitomci ove klase posebno su se istakli u ratovima za oslobo|ewe i ujediwewe, a wihovoj slavi mnogo je doprineo i Dragutin Gavrilovi}. Ukazom kraqa Aleksandra Obrenovi}a, 15. avgusta 1901. godine, proizveden je u ~in pe{adijskog potporu~nika kao 109. u rangu od 192 svr{ena pitomca. U~esnik je balkanskih, Prvog svetskog rata i Aprilskog rata 1941. godine. Sa 18 odlikovawa spada me|u najodlikovanije oficire srpske vojske, mada je svoj prvi orden, Zlatnu medaqu „Milo{ Obili}”, zaradio tek kao kapetan druge klase, za hrabrost iskazanu u bici na Bregalnici. Tada je, 13. novembra 1913. godine i unapre|en u ~in majora. U toku Kolubarske bitke rawen je u borbama kod sela Konatice kod Obrenovca, a za iskazanu hrabrost odlikovan je Kara|or|evom zvezdom sa ma~evima. Gavrilovi} je imao svega 33 godine, kada je komandovao Drugim bataqonom Desetog kadrovskog puka Odbrane Beo-

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

1932. - Spajawem dva kraqevstva - Nejd i Hejaz, formirana je Kraqevina Saudijska Arabija s kraqem Abdulom Azirom ibn Saudom. 1971. - Kina je postala stalna ~lanica Saveta bezbednosti UN. 1976. - Umro je francuski pisac i politi~ar Andre Malro, u~esnik Kineske revolucije (1924-27), [panskog gra|anskog rata (193639.), jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, ~lan Francuske akademije, De Golov ministar kulture od 1959. do 1969. 1980. - U zemqotresu koji je pogodio grad Eboli u ju`noj Italiji poginulo je 2.735 qudi, a povre|eno je najmawe 7.500. 1983. - SSSR je napustio pregovore o ograni~ewu nuklearnog naoru`awa sredwe dometa u @enevi u znak protesta zbog razme{tawa ameri~kih krstare}ih raketa u Evropi.

Српска војска током одбране Beoграда на Ади Циганлији grada. Tu }e u jesen 1915. godine svojom nepokolebqivo{}u, hrabro{}u i govorom koji je odrào svojim juna~kim vojnicima, u}i u ve~nost srpske istorije i u panteon neumrlih srpskih heroja. U tom paklu borila se i Sofija Jovanovi}, mlada srpska dobrovoqka. Maturirala je u beogradskoj ènskoj gimnaziji ba{ pred sam rat. Znala je {ta on nosi sobom pa je èlela da bude u odbrambenom stroju. U prvim danima pakla uspela je da na austrijskoj karauli u Zemunu istakne srpsku trobojku, a onda je kao Sofronije Jovanovi} svom snagom branila Beograd od austrougarskog okupatora. - [titite me, momci, ja }u doneti municije! - uzvikuje Sofija, pretr~ava ulicu i nekako dovla~i sanduk municije, koji je zaostao nakon povla~ewa vojske. Pognute glave ponovo pretr~ava ulicu. Ubrzo se vra}a nose}i rawenog de~aka od petnaestak godina. - Izdrì jo{ malo! - kaè materinski Sofija. - Dok nai|u bolni~ari. Umesto nosila dva dobrovoqca donose odvaqena vrata da poloè rawenika. - Pomozite da ga odnesemo odavde. Tukao se kao pravi junak! - kaè Sofija. Dunavski kej je pun mrtvih i rawenih. Nekoliko èna ide po ulicama i izvla~e rawene. Najvi{e je mla|arije. Ima ih svuda po grupicama. - Moram da ih za{titim! - kaè Sofija. - Idem do wih! - Ne sada. Poginu}e{! - kaè jedan dobrovoqac. Sofija potr~a oprezno. U susret joj dotr~a{e tri de~aka. Skloni{e se iza zida sru{ene ku}e... - Odlazite ili }u vas razoruàti! - strogo im nare|uje Sofija. - Ako ste vojnici morate slu{ati nare|ewe. Razumete li?

- Razumemo! - odgovori{e de~aci, pretr~a{e ulicu i krenu{e prema varo{i. Umesto da odu s boji{ta, krenuli su prema reci i stigli do Neboj{ine kule. Tu su zarobqeni i streqani. Sofija Jovanovi} je pre`ivela bitku za odbranu Beograda, povukla se sa vojskom preko Albanije i kasnije istakla u borbama na Solunskom frontu. U~iteq Sveta Milovanovi}, dobrovoqac Sremskog odreda u svojim memoarima, ovako se se}ao posledwih borbi za slobodni Beograd 1915. godine: „Druga ~eta Sremskog odreda, pod komandom Kirhnera, razvila se u strelce i potpomognuta malim brojem kadrovaca 10. pe{adijskog puka lavovski se koqe, na no`, od kule Neboj{e do kafane [aran na Dunavskom keju... U Banatskoj ulici, na ku}u broj 40 na{i postavili mitraqez. Na krov iste ku}e popeo se ~etnik @ika Jeli} i baca bombe. Jedna granata udara u tu ku}u i u minutu ubija na mestu 40 dobrovoqaca Sremskog odreda... Bolni~ara nema! Rawenike, neprevijene, u op{tinskim kolicima za |ubre odvoze u bolnice. Ne znam otkuda se tu stvori i gospo|a Jelena, supruga na{eg poznatog umetnika Dobrice Milutinovi}a. Ona skinula sa svoje ku}e vrata i na wih sa jednim vojnikom pola`e te{ko rawenog poru~nika \or|a Ro{a. Tek oko pet sati ujutro, kada se malo razdanilo, videli smo da se ne bijemo sa Austrijancima, ve} sa Nemcima. Ima ih mnogo... Tada nam javi{e da su te{ko raweni komandant Igwat Kirhner i dva poru~nika Odreda, tako da je komandu preuzeo preostali oficir @ivko Kezi}”. l U slede}em broju: Trojni napad Centralnih sila na Srbiju

1989. - Zahtevaju}i demokratske reforme u êhoslova~koj, 300.000 qudi okupilo se na centralnom trgu Vaclavske namjesti u Pragu. 1996. - Oteti etiopski avion "Boing 767" sa 163 putnika i 12 ~lanova posade, pao je u more blizu Komorskih ostrva po{to je ostao bez goriva. U nesre}i je poginulo 125 qudi. 1999. - Predsednik SAD Bil Klinton stigao je na Kosovo gde je posetio ameri~ku vojnu bazu "Bondstil" kod Uro{evca i razgovarao s predstavnicima Srba i kosovskih Albanaca od kojih je zatraìo da "oproste Srbima" i poru~io im da je "vreme za borbu pro{lo". 2001. - Tribunal u Hagu je podigao tre}u i najteù optu`nicu protiv biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a, za genocid u Bosni i Hercegovini. Milo{evi} je ranije optuèn za zlo~ine na Kosovu i Hrvatskoj. 2003. - Pod pritiskom demonstranata i opozicije, dugogodi{wi predsednik Gruzije Eduard [evardnadze je podneo ostavku zbog falsifikovawa izbornih rezultata. Za novog predsednika izabran je lider gruzijskog "Nacionalnog pokreta" Mihail Saka{vili. 2006. - Biv{i agent KGB Aleksandar Litviwenko umro je u Londonu od trovawa radioaktivnom supstancom. Britansko i rusko tuìla{tvo su pokrenuli istragu. 2011. - Turski premijer Rexep Tajip Erdogan izvinio se za ubistva 14.000 Kurda tokom bombardovawa oblasti Kurdistan u Turskoj 1930-ih godina. To prvo izviwewe jednog turskog premijera Kurdima upu}eno je je u vreme posebno zao{trenih odnosa.

RIZNICA

^etvrtak 23. novembar 2023. 25

SAVA [UMANOVI] - TU@NI PRINC SREMA

Stvarao je srcem, slikao du{om i stradao kao `rtva besmislenog zlo~ina usta{a Tog 30. avgusta 1942. u Sremskoj Mitrovici usta{e su streqale oko 150 [i|ana srpske nacionalnosti, me|u wima i 46-godi{weg slikara Savu [umanovi}a. Tako je tragi~no i napre~ac zavr{en `ivot svestranog slikara, neverovatno obrazovanog pojedinca i jednog od najve}ih me|uratnih umetnika Srbije.

SLIKAR ISPRED SVOG VREMENA

Sava [umanovi} ro|en je 22. januara 1896. u Vinkovcima, gde mu je otac radio kao {umarski inèwer. Kada je imao ~etiri godine porodica se preselila u [id, grad za koji }e Sava ostati sudbinski vezan do kraja ìvota. Sava je odrastao u imu}nijoj gra|anskoj porodici onog vremena i, kako je bio jedinac, primio je najboqe mogu}e obrazovawe. Usprotivio se o~evoj èqi da postane advokat i 1914. u Zagrebu upisao Vi{u {kolu za umjetnost i obrt. Wu je ~etiri godine kasnije i zavr{io i od tada po~eo javno da izlaè svoja dela. Jeseni 1920. Sava je oti{ao u Pariz i iznajmio ateqe na Monparnasu. U~iteq mu je bio slavni Andre Lot, istaknuti likovni pedagog i kubista. Moè se opravdano re}i da je ovaj slikarski jezik Sava [umanovi} doneo u Srbiju i da wegova dela ostaju najreprezentativniji primer doma}eg kubisti~kog slikarstva. Balkanska sredina nije bila spremna za ovaj novi talas umetnosti. Nakon povratka u domovinu, [umanovi}eva dela nai{la su na veliku kritiku i odbacivawe javnosti, a on, mlad i am-

biciozan kakav je bio, iz protesta je po~eo da se potpisuje na svojim delima francuskom transkripcijom. Razo~aran, ponovo je oti{ao u Pariz, ali ni “grad svetlosti” nije imao mnogo razumevawa za mladog umetnika. Tu je za sedam dana i no}i intenzivnog rada naslikao “Pijanu la|u”, delo koje je izloìo na salonu nezavisnih polaù}i u wega velike nade samo da bi ga kriti~ari “do~ekali na no`”. Iscrpqen radom, Sava je jako te{ko podneo negativan prijem. Umoran od te{kih uslova ìvota, rada i lo{ih kritika vratio se u [id 1928. i po~eo da slika sremske pejzaè. Wegovu samostalnu izlo`bu u Beogradu kriti~ari su veoma pozitivno ocenili, a novac od prodaje slika omogu}io mu je da ponovo ode u Pariz gde su u ovom periodu nastale slike – “Luksembur{ki park“, “Crveni }ilim“, “Most na Seni“… Bio je to wegov posledwi boravak u gradu koji ga je znatnom delom oblikovao.

[ID KAO LEK

Ponovo priteran uza zid, Sava se 1930. vratio na jedino mesto na kojem je znao da }e biti prihva}en – rodni [id. Bio je vidno slomqen, a zabele`eno je i da je po povratku jedno vreme boravio na beogradskoj klinici dr Stankovi}a. Bolnica, sa svom dokumentacijom, potpuno je uni{tena u bombardovawu za vreme Drugog svetskog rata, te nisu sa~uvani podaci o [umanovi}evoj dijagnozi i le~ewu. Nakon toga, Sava [umanovi} sve vreme provodi u zavi~aju slikaju}i i trajno, osim aktova, svi wegovi motivi postaju [id i Srem. Otac mu umire 1937. go-

Velika gospojina, 28. avgust 1942. godine bio je tu`an dan u [idu. Oko 150 Srba, vi|enijih qudi, ali i zanatlija i seqaka, vlasti NDH okupile su jo{ u 6 ujutru na gradskom trgu. Odatle su utovarivani u kamione i odvo|eni nekuda u nepoznatom pravcu. Bio je to posledwi put da ih je iko od [i|ana video. Nakon stra{nog mu~ewa, streqani su dva dana kasnije. Me|u wima se nalazio i veliki srpski slikar - Sava [umanovi} dine i Sava preuzima vo|ewe porodi~nog imawa. Me{tani su pri~ali da se i pored toga {to ga takva vrsta poslova nije zanimala, [umanovi} krajwe ozbiqno posvetio biznisu i da mu je to godilo. Zavi~aj je blagotvorno uticao na umetnika. Po~eo je da u~i engleski, poha|ao je ~asove igrawa, posetio izlo`bu francuskog slikarstva 19. veka, koja je gostovala u Narodnom muzeju u Beogradu i neprekidno slikao. Svoju veliku izlo`bu imao je u septembru 1939. godine

na Novom univerzitetu u Beogradu na kojoj je izlo`io 410 slika i ona je do`ivela veliki uspeh. Jedno vreme je delovalo kao da }e se za umetnika na kraju imak sve dobro zavr{iti. A onda je do{ao rat…

UMETNIK BEZ GROBA I SPOMENIKA

Godine 1942. nakon kapitulacije Jugoslavije [id ulazi u sastav Nezavisne Dr`ave Hrvatske. ]irilica postaje za-

braweno pismo, a Sava iz protesta nastavqa da slika, ali ne potpisuje svoja dela ve} samo ozna~ava godinu nastanka. U jednoj besmislenoj akciji, na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, usta{e hapse oko 150 vi|enijih Srba iz [ida i kamionima odvode u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Pokupqen je i Sava [umanovi}. Doga|aji nakon toga nikada nisu do kraja rasvetqeni. Zna se da su uhap{eni mu~eni i nakon toga streqani, verovatno 30. avgusta, pa se ovaj datum uzima kao dan smrti slavnog slikara. Savu je naxivela majka. Do kraja `ivota nije uspela da prona|e posmrtne ostatke svog sina jedinca. Sava [umanovi} zauvek je ostao kraj svojih sugra|ana u masovnim grobnicama u Sremskoj Mitrovici i wegovo telo nikad nije identifikovano.

Nikola Pa{i} - premijer za sva vremena Malo koji politi~ar se ovim poslom bavio u tako komplikovanim i sudbonosnim vremenima kao {to je to bio slu~aj sa Nikolom Pa{i}em. Do 1914. godine ve} je bio premijer Srbije u ~etiri navrata, promenio je 3 vladara i dve dinastije, pa nije ~udo {to je i Prvi svetski rat do~ekao spreman i svestan veli~ine trenutka. Iz tih vremena poti~e i ova anegdota… Upravo je Nikola Pa{i} bio taj koji je, kao predsednik Vlade odneo odgovor Srbije na ultimatum koji je, nakon ubistva Franca Ferdinanda u Sarajevu, poslala Austrougarska. Odgovor je bio krajwe popustqiv – Srbija, tek iza{la iz Balkanskih ratova, `elela je da izbegne sukob, pa su prihva}eni svi zahtevi Austrougarske osim ta~ke 5. koja bi zna~ila dolazak austrougarskih istra`nih sudija i policajaca u Srbiju da vode istragu na wenoj teritoriji. Vlada kraqevine je

van, saslu{ao je Nikolu Pa{i}a i jednostavno konstatovao da je odgovor “nezadovoqavaju}i” i da su od tog trenutka svi odnosi Srbije i Austrougarske prekinuti. ^im je Pa{i} oti{ao, austrougarski predstavnik je seo u ko~ije, odvezao se ka pristani{tu i prebacio se u Zemun. Sa wim je krenulo celo austrougarsko poslanstvo. Ipak, Nikola Pa{i} je tog dana imao jo{ jedan zadatak… Trebalo je izvestiti ~lanove srpske vlade o ishodu sastanka sa Austrougarskim poslanikom i i zvani~no im saop{titi ono {to su ve} i sami naslu}ivali – da je rat neizbe`an.

u~inila najve}e mogu}e ustupke, ali su svejedno u momentu kada su sastavili odgovor znali kakva }e reakcija Austrougarske biti. Pri~a ka`e da je Nikola Pa{i}, kada je krenuo da odnese odgovor, u znak `alosti, obukao crno odelo. Sastanak nije trajao ni deset minuta. Austrougarski poslanik Gizl ve} je bio spako-

NEZGODNO PITAWE I [AQIV ODGOVOR

Odmah po povratku Nikole Pa{i}a iz austrougarskog poslanstva odr`ana je hitna sednica na kojoj se raspravqalo o daqim koracima Srbije. Iako danas znamo da je predstoje}a Austrougarska

objava rata bila inicijalna kapsula koja je u sukob uvukla ve}i deo sveta, u ono vreme Srbija je zapravo, zvani~no bila usamqena. Naime, svi savezi koji su postojali ticali su se balkanskih ratova i nijedna strana zemqa zapravo nije bila u obavezi da Srbiji pritekne u pomo} u slu~aju izbijawa sukoba. Znali su to dobro i srpski onovremeni politi~ari, ali ih to nije spre~ilo da se nadaju. Neki su bili sigurni da }e “velika za{titnica Srbije” – Rusija, sigurno prisko~iti u pomo} maloj kraqevini, drugi su tvrdili da }e to u~initi Francuska, a bilo je i onih koji su nagiwali stavu da Srbiju Velika Britanija ne}e ostaviti samu. Od Nikole Pa{i}a se zahtevalo da pru`i konkretan odgovor. Kao i ve}ina, ni on nije znao {ta }e se dogoditi, i na sve na~ine je izbegavao da odgovori. Ipak, kada vi{e nije imao kuda, anegdota ka`e, iskoristio je svoje politi~ko iskustvo i izvukao “keca

iz rukava”. Na direktno pitawe ministra Vojislava Veqkovi} da li je Srbija sama u ovom ratu, Pa{i} je mirno odgovorio: “Nije sama!”. Na pitawe “A ko }e to biti sa nama u ratu?” duhovito je dogovorio: “Mi i Austrougarska!”.

NAJVE]I SUKOB U DOTADA[WOJ ISTORIJI

Ipak, vreme je pokazalo da je bojazan srpskih politi~ara u tom trenutku bila neopravdana… bar {to se saveznika ti~e. Austrougari su 28. jula 1914. godine objavila rat Srbiji i jo{ iste ve~eri bombardovala Beograd, a stvari su se nakon toga odvijale muwevitom brzinom – Rusija je 28. jula naredila mobilizaciju, a na ovo je reagovala Nema~ka koja je 1. avgusta objavila rat Rusiji. Dva dana kasnije, u rat je u{la i Francuska, a zatim i Britanija. Do kraja leta u ratu se na{lo preko dve tre}ine Evrope, a vi{e od 70 miliona qudi je bilo pod oru`jem.

26 ^etvrtak 23. novembar 2023.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Kako je predsednika Austrije ujeo pas predsednice Moldavije Tokom posete predsednika Austrije Aleksandra van der Belena Ki{iwevu, desio se incident – pas moldavske predsednice Maje Sandu ujeo je austrijskog lidera za ruku. Incident su snimile video-kamere, a dogodio se kada su Sanduova i Van der Belen bili u dvori{tu predsedni~ke palate u glavnom gradu Moldavije. Maja Sandu je povela psa, koji je prisustvovao sastanku, na zajedni~ko fotografisawe sa Van der Belenom i predsednicom Slovenije Nata{om Pirc Musar, koja je tako|e bila u poseti Moldaviji. U jednom trenutku, Van der Belen je krenuo da pomazi psa koji se zove Kodrut, ali se ìvotiwa bacila na wega, i pas je predsednika Austrije ujeo za desnu ruku. Van der Belen je kasnije fotografisan, a na slikama se vidi da mu je ruka zavijena. Maja Sandu se izvinila i ponudila obja{wewe rekav{i da je Kodrut bio pod stresom i da je na doga|aju „bilo prisutno mnogo qudi". Ona je ina~e ovog psa, biv{eg lutalicu, usvojila po~etkom 2023. godine nakon {to ga je udario automobil, kada je izgubio nogu. Na dru{tvenim mreàma je objavila fotografije kako planinari sa udomqenim psom, pretvaraju}i Kodruta u neku vrstu onlajn slavne ìvotiwe u Moldaviji. Van der Belen i predsednica Musar bili su u Ki{iwevu da razgovaraju o kandidaturi Moldavije za pridruìvawe EU. U junu je ta zemqa dobila status kandidata zajedno sa Ukrajinom.

Holan|ani prave pivo od ki{nice Evropa je pro{le godine imala sasvim dovoqno padavina. Za grupu preduzetnika u Amsterdamu, ki{a je bila dar s neba, po{to su iskoristili vi{ak vode da bi napravili pivo. Ideja proizvodwe piva od ki{nice nekima je mo`da neprivla~na, a za druge je savr{eno ekolo{ko re{ewe. U nastojawu da iskoriste vi{ak letwih padavina, grupa amsterdamskih preduzetnika i mala lokalna pivara udruìli su snage da bi prona{li odrìvo re{ewe za taj problem. „Razmi{qao sam: meni je potrebna voda za pivo a imali smo problem obilnih padavina, pa za{to onda ne iskombinujemo te dve stvari”, rekao je preduzetnik Joris Hube, a wegov kolega Pavel fan Detekom dodao je: „Svu vodu koja je pala na krov, skupqali smo i prebacivali u veliki silos. Tamo imamo pumpu sa filterima koji izvla~i sve dodatne materije. Voda je kroz crevo ulazila u filter i iz wega izlazila pro~i{}ena.” Sve zvu~i jednostavno: uhvatiti ki{nicu na krovu, propustiti je kroz filter i iskoristiti za pivo. Me|utim, ideja je izazvala skepsu kada se Hube obratio jednoj amsterdamskoj pivari. „Po~eli smo da razgovaramo o pravqewu piva od ki{nice i bio sam vrlo uzbu|en, ali ujedno i pomalo {okiran, jer nikad nisam ~uo za tako ne{to. Me|utim, uskoro smo do{li do faze da smo èleli da to uradimo jer je, koliko znam, to prvi put da se tako ne{to radi, i to je vrlo inovativan projekat”, ispri~ao je Tomas Hezink, vlasnik pivare. Prikupqeno je vi{e od 200 litara ki{nice kako bi se, na kraju, proizvelo 1.000 litara svetlog, gorkog piva. Prikupqawe ki{nice je bilo prvi izazov, a filtrirawe za pi}e drugi. „@eleli smo da budemo sigurni da je voda filtrirana i prokuvana tako da nema bakterija. Nismo èleli da bakterije imamo u svom pivu, pa je to bio glavni korak, koji oduzima mnogo vremena jer filtrirawe nije uobi~ajeni korak pri proizvodwi piva”, dodao je Hezink. Prva serija piva nazvana „Hemelswater”, u prevodu „nebeska voda” je skoro rasprodata, a sada kada je Hube ubedio jo{ jednu pivaru da po~ne da proizvodi pivo od ki{nice, kaè da mu je misija da uveri jo{ kompanija da koriste vodu nastalu u obilnim padavinama.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Po~etak nedeqe }e za predstavnike ovog znaka biti veoma aktivan. Ovo }e biti povezano sa novim idejama na profesionalnom planu. Pored toga, ima}ete mogu}nost da pove}ate prihode i to }e vam obezbediti temeq za budu}e planove. Romanti~na sfera }e biti obe}avaju}e, ako uspete da zavr{ite stvari koje predugo traje. Krajem nedeqe }ete osetiti i fizi~ki i emocionalni umor.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Vage su jedan od znakova koji }e se susresti sa situacijama iz pro{losti koje nisu zavr{ene do kraja. Javi}e vam se qudi sa kojima ste bili u sukobu. Od ~etvrtka }ete morati da ulo`ite napore i da otklonite posledice tu|ih gre{aka. Na romanti~nom planu }e Vage koje su same imati priliku za nova poznanstva. Finansije i zdravqe }e biti stabilno.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Za Bikove }e ova nedeqa biti stabilna, ali u drugom delu sedmice nije preporu~qivo putovawe na velike udaqenosti i te{ka fizi~ka aktivnost. Oni koji imaju partnera }e u`ivati u pa`wi svojih partnera, a samci }e dobiti poziv za sastanak ili zapo~eti intrigantno dopisiviwe. Finansije }e biti stabilne, a zdravqe ne}e praviti probleme.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) [korpije }e biti dobro raspolo`ene i zbog toga }ete uspe{no zavr{iti stare probleme i zapo~eti nove projekte. Oni koji su spremni na rizik }e imati sre}e u svojim poduhvatima. Novembarske [korpije }e imati priliku da se oslobode zavisnosti, a oktobarske }e re{iti pitawa vezana za nasledstvo. Finansije }e se popraviti u drugoj polovini nedeqe zahvaquju}i napornom radu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Predstavnici ovog znaka }e do}i do inovativnih re{ewa za postoje}e probleme. Ovo }e se dogoditi i u wihovom li~nom `ivotu, ali i na profesionalnom planu. [to se ti~e finansija, mogu}e je pove}awe prihoda u skorije vreme. Na qubavnom planu je mogu}a qubomora, koju te{ko suzbijate. Krajem nedeqe }e se od vas o~ekivati da pomognete prijatequ.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Strelci }e nakon 22. novembra do`iveti emocionalni uzlet jer tada Sunce prelazi u wihov znak. Pozitivna energija }e se poja~ati direktnim kretawem Jupitera. Kreativna inspiracija }e vam omogu}i da napravite ne{to neobi~no i originalno, {to vam mo`e doneti i finansijske koristi. Na finansijskom i qubavnom planu }e sve ostati kao {to je bilo. Mogu}e su prehlade.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Na poslu }e se od vas o~ekivati pove}ana koncentracija. Mogu}i su sukobi sa odre|enim qudima. Ukoliko se bavite medicinom ili predajete, ima}ete priliku da se doka`ete. Qubav se ne}e na}i na listi prioriteta ove nedeqe jer }ete biti posve}eni karijeri gde su mogu}e ozbiqne promene. U drugoj polovini nedeqe, mogu}a je prehlada i povrede.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Jar~evi }e biti zauzeti re{avawem problema na profesionalnom planu. Verovatno }e morati da provedu nekoliko dana na putovawima i slu`benom putu. Iako }e finansije biti stabilne, tro{kovi bi mogli porasti zbog neo~ekivanih problema porodice ili dece. Romanti~na sfera }e biti aktivna za one koji su zauzeti organizacijom svog li~nog `ivota. ^uvajte se povreda.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Za Lavove }e ovo biti veoma aktivna nedeqa, naro~ito za one koji su zaokupqeni radnim zadacima. Na romanti~nom planu }e biti mogu}e promene i za samce i za one u paru. Postoje {anse da }ete upoznati srodnu du{u, a mogu}a je i ponuda za brak. Porodi~ni Lavovi }e biti okru`eni bli`wima. Krajem nedeqe }ete osetiti umor i gubitak energije.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Vodolije }e po~etkom nedeqe iznenaditi voqeni i prijateqi. Oni }e uspe{no re{avati probleme na poslu, a do}i }e i do poboq{awa na finansijskom planu. Na qubavnom planu ne}e biti preteravno emotivnih pomerawa, ali prijatna poznanstva i prijatni zajedni~ki vikendi su sasvim mogu}i. Zdravqe }e biti dobro. Izbegavajte alkohol i pazite kako koristite lekove.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Dru{tveni `ivot vas zove, Device. Me|utim, ovo ne}e biti samo u`ivawe jer }ete dobiti i dodatna optere}ewa. Svi }e o~ekivati od vas da se bavite wihovim problemima, ali }e uzvratiti istom merom. Situacija sa finansijama }e se popraviti u drugom delu nedeqe. Mogu}e su ponude za posao u oblasti obrazovawa, medicine i usluga. Zdravqe }e biti stabilno.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Na Ribe }e uticati dve suprotstavqene energije – pozitivna predose}awa o budu}nosti i negativna percepcija sada{wosti. Dok }ete biti zatrpani poslom, ova negativna energija }e vas u~initi pasivno agresivnim zbog nezadovoqstva ispuwavawa emocija. Finansije }e biti veoma stabilne, a na romanti~nom planu su mogu}a nova poznanstva. Pijte ~ajeve.

Vijetnamka nikad ne izlazi iz mode Posle farmerki i pilotske ko`ne jakne, ne postoji boqe poznat mu{ki komad ode}e od vijetnamke. To je ona zelena jakna koju nosi Robert Deniro u filmu Taksista. Istu jaknu nosi i Silvster Stalone u prvom delu filma Rambo. Vijetnamku mo`emo da vidimo i u filmu Kosa, a od na{ih glumaca nosili su je Gidra Bojani}, Bata @ivojinovi}, Qubi{a Samarxi}... Zvani~no ime je terenska jakna M-1965. Kra}e jakna M-65, sastavni je deo borbene uniforme ameri~ke vojske koja je no{ena do polovine osamdesetih godina. Prepoznatqiva je po dva velika xepa na grudima, metalnom rajsfe{lusu i kragni u koju mo`e da se smota kapuqa~a. Uz dowa dva xepa, jakna ima i postavu, koja je postala poseban komad ode}e koji je danas veoma popularan. Nije poznatno kako se ime vijetnamka odoma}ilo u Jugoslaviji. Ta jakna nikada nije kori{tena u Vijetnamu jer je tamo bilo previ{e toplo za wu. U Jugoslaviju su jakne stizale iz Nema~ke gde su kupovane u prodavnicama u okolini ameri~kih vojnih baza ili iz Wujorka. Tada su JAT-ove posade jakne i Rej ban nao~are donosile sa dokova u luci. Originalna vijetnamka je veoma izdr`qiva. Traje godinama. Jedino {to vremenom materijal bledi i gubi vodootpornost. Ali, to je o~ekivano. Ameri~ka vojska je vremenom po~ela da {tedi na

materijalima pa je jakna u sastavu dobila i najlon a metalni rajsfe{lus je postao plasti~an. Ameri~ka vojska vi{e ne koristi jaknu M-65. Ipak proizvodwa je nastavqena {irom sveta. To vi{e nije onaj vojni kvalitet. Smaweni su xepovi i jakna je dobila vi{e civilni izgled. Originalna zelena boja imala je {ifru maslinasto-zelena 107. Ona vi{e ne postoji, boja je tamnija, takozvana NATO zelena. Prvobitni vojni promerci danas se na aukcijama prodaju za stotine dolara. Jedna japanska firma pravi odli~ne replike koje ko{taju i do hiqadu dolara.

ZDRAVQE

^etvrtak 23. novembar 2023. 27

Nove preporuke za le~ewe krvnog pritiska Ni kap alkohola, jo{ mawi dnevni unos soli, izbegavawe aero-zaga|ewa i buke, jer su to i faktori rizika, „raport” o svim drugim lekovima koji se piju – deo su najnovijih vodi~a za le~ewe hipertenzije

godi{wih doba, sve vi{e toplih dana u jesen i zimu uti~e na velike oscilacije krvnog pritiska. Novina je i da su se na veliku scenu vratili lekovi iz grupe beta-blokatora, koji se mogu davati u kombinaciji s drugim lekovima ili u monoterapiji. Dr Vesna Stojanov je podsetila i da samo multidisciplinarni pristup re{ava problem hipertenzije.

Lekare koji le~e hipertenziju ubudu}e ne ~eka lak posao: pacijentima }e morati da objasne da treba jo{ mawe da sole hranu (umesto dosada{wih 2,3 miligrama soli, dnevni unos je svega dva mg) ili da vi{e koriste kalijumovu so, da ne smeju da piju ni kap alkohola, da zaga|ewe vazduha, kao i buka uti~u na skok wihovog krvnog pritiska. A, to je tek deo novih preporuka Evropskog udru`ewa za hipertenziju, koje je prof. dr Vesna Stojanov, kardiolog, predstavila na nedavnom Nacionalnom simpozijumu s me|unarodnim u~e{}em, sedmoj po redu [koli hipertenzije.

Ima stvari koje gra|ani nisu prihvatili uprkos vi{egodi{wim obja{wewima, poukama i porukama o faktorima rizika. Nismo nau~ili da sprovodimo preventivne mere. Pacijent misli da je dovoqno da popije lek i da je time sebe za{titio, pa sada mo`e da jede {ta ho}e, da pije koliko `eli... Istina, delova}e lek, ali ako je pacijent i daqe gojazan, ako je fizi~ki neaktivan, jede preslanu hranu, pije mnogo alkohola – sve su to faktori rizika koji doprinose o{te}ewu endotela.

ZLATNI STANDARD

Po starom, istina, ostaje da se arterijskom hipertenzijom smatraju vrednosti krvnog pritiska od 140 sa 90 milimetara `ivinog stuba (mmHg) i sve vi{e od toga. Ali, iako je dosta toga novog u postavqawu dijagnoze – od uzimawa podataka za istoriju bolesti do na~ina i broja merewa, kao najva`niju novinu profesorka Vesna Stojanov izdvojila je individualizaciju: svaki pacijent ima neke svoje osobenosti i prema tome mu se odre|uje terapija za regulisawe krvnog pritiska. Jer, nema leka koji }e delovati samo na dowi (dijastolni) ili samo na gorwi (sistolni) i sa

RECEPT

^ORBA SA TELETINOM I POVR]EM POTREBNO JE: n 500 g tele}eg mesa n 400 g zamrznutog povr}a za ~orbu n 2,5 dl pavlake za kuvawe n 1 ve}a glavica crnog luka n 4 ~ena belog luka n 1 ka{i~ica bosiqka n 1 puna ka{ika suvog biqnog za~ina n 1 dl uqa n 1 ka{ika bra{na, so

PRIPREMA: Iseckati (ne sitno) crni i beli luk, pa dodati bosiqak i prodinstanti na uqu. Zatim dodati meso (iseckano na kockice). Dinstati desetak minuta. Dodati oko 3 l vode i kuvati 20-ak minuta. Sipati povr}e i kuvati 10ak minuta. Izru~iti pavlaku za kuvawe i kuvati jo{ 10-ak minuta. Posoliti po `eqi, zapr`iti sa jednom ka{ikom bra{na i ostaviti da vri jo{ 10 minuta.

TABLETE NISU SVEMOGU]E

svakom dozom terapije koju odrede, lekari moraju da budu oprezni. – Nove preporuke su izdvojile jo{ jednu kategoriju: izolovanu dijastolnu hipertenziju, gde su vrednosti doweg pritiska vi{e od 90, a sistolnog su dobre. Merewe krvnog pritiska u ambulanti daqe ostaje zlatni standard za postavqawe dijagnoze arterijske hipertenzije, ali i tu ima novina. Ona je podsetila i da bi postavili dijagnozu arterijske hipertenzije bitno je da lekar pacijentu izmeri pritisak na 15 dana, dakle dva puta mese~no, osim ako pacijent ima pritisak ve}i od 180 sa 110 mmHg ili kada ve} ima o{te}ewe nekog organa. Kada lekar uzima podatke za anamnezu, mora pacijenta obavezno da pita da li ima stres na poslu i u ku}nim uslovima. Kardiolozi }e ubudu}e pitati svoje pacijente i da li su imali karci-

nom, koju su terapiju dobili. I pitawe da li osoba uzima kortikosteroide, oralne kontraceptive, lekove za bolove ili za le~ewe neke psihijatrijske bolesti je neizostavno, jer, kako je objasnila, postoji i hipertenzija koja je izazvana lekovima. odnose se i na korekciju `ivotnih navika. Brze dijete su veliki faktor rizika za o{te}ewe endotela i nastanak hipertenzije. Tako|e, ne preporu~uje se ni kap alkohola. Alkoholna pi}a nemaju nikakav preventivni efekat na sni`avawe krvnog pritiska – rekla je doktorka.

SAMO KARDIOLOG NIJE DOVOQAN

Prvi put u preporukama va`no mesto dobili su buka i aero-zaga|ewe koji su izdvojeni kao faktori za hipertenziju, a doktorka je podsetila da sve ve}i uticaj imaju i temperaturne razlike: gubitak

MEREWE NA OBE RUKE

Pritisak se meri na obe ruke i ukoliko su izmerene vrednosti razlikuju u vrednosti od 15 do 20 mmHg, onda to ukazuje da je kod te osobe do{lo do razvoja ateroskleroze. Pored ambulantnog, preporu~uje se i ku}no merewe i naravno ambulatorni monitoring (no{ewe holter-aparata za krvni pritisak). Redovno merewe kod odraslih qudi preporu~uje se nakon 40. godine, ali i ranije ukoliko osoba ima neki veliki rizik ili slu~ajeve obolelih od hipertenzije i bolesti srca u porodici. Pacijenti koji su u visokom riziku moraju na kontrolu jednom godi{we.

Usamqenost je opasnija po zdravqe od gojaznosti, pu{ewa i nekretawa, upozorava SZO Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je usamqenost hitnom globalnom zdravstvenom pretwom, koju ameri~ki sekretar za zdravstvo upore|uje sa {tetnim uticajem pu{ewa 15 cigareta dnevno. Bilo ko, bilo gde, mo`e biti usamqen ili dru{tveno izolovan. U svim uzrastima i regionima, usamqenost i izolovanost iz zajednice imaju ozbiqan uticaj na na{e fizi~ko i mentalno zdravqe, kao i na dobrobit na{e zajednice i dru{tva, upozorava Svetska zdravstvena organizacija. Vivek Murti, koji je pisao i op{irno govorio o rizicima dru{tvene izolacije naglasio je da je usamqenost „potcewena" pretwa zdravqu koja je sada postala {iroko rasprostrawena. „Predugo je usamqenost bila skrivena, nevidqiva i potcewena, a uzrokovala je mentalne i fizi~ke bolesti“, naglasio je Murti.

„Sada imamo priliku da to promenimo." Pandemija kovida 19 koja je dramati~no uticala na ekonomsku i dru{tvenu aktivnost, uticala je i na pove}awe usamqenosti, ali istovremeno je skrenula pa`wu na va`nost ovog pitawa. êsto se navodi da su samo strariji qudi usamqeni, ali istraìvawe sprovedeno u 142 zemqe objavqeno pro{log meseca pokazalo je da se skoro jedna od ~etiri odrasle osobe ose}a veoma ili prili~no usamqeno. Deca tako|e nisu imuna. Neka istraìvawa su otkrila da se vi{e od polovine dece i adolescenata bar neko vreme ose}alo usamqeno. Kod starijih odraslih osoba, usamqenost je povezana sa 50 odsto pove}anim rizikom od razvoja demencije i 30 odsto pove}anim rizikom od kardiovaskularnih bolesti ili mo`danog udara. Ali usamqenost tako|e uni{tava ìvote mladih qudi. Izme|u pet i 15 odsto adolescenata je

usamqeno. Istra`ivawa pokazuju da je ve}a verovatno}a da }e usamqeni adolescenti napustiti studije. Usamqenost uti~e i na ekonomski polo`aj jer ose}aj iskqu~enosti i odba~enosti na poslu dovodi do slabijeg u~inka.

LE^EWE BIQEM

Kesten i zdravstvene koristi od ovog ukusnog ploda Kesten je jedinstveni ora{asti plod koji ima bodqikavu opnu i tamnosme|u qusku, a oba dela treba ukloniti pre jela. Obi~no se jede pe~en, mleven kao bra{no ili se plod mo`e me{ati sa drugom hranom. Kesten ima mno{tvo zdravstvenih prednosti: UBLA@AVA PROBLEME SA VAREWEM Dijetalna vlakna podsti~u rast zdravih bakterija u crevima i stimuli{u talasasto kretawe u crevima, poma`u}i telu pri pra`wewu creva i spre~avaju}i upalu i nelagodnost.

JAÂ IMUNI SISTEM Visok sadràj vitamina C u kestenu ja~a imuni sistem tako {to: Pove}ava proizvodwu belih krvnih zrnaca. Prepoznaje i neutrali{e slobodne radikale u telu pre nego {to izazovu oksidativni stres u zdravim }elijama. Osim vitamina C, kesten tako|e ima antioksidante i druge minerale u tragovima, poput bakra, koji su tako|e odli~ni za zdravqe imunolo{kog sistema. SPREÂVA BOLESTI SRCA Kesten je bogat dobrih masti, koje pomaù da se: Uravnoteì holesterol, smawi upala,

smawi rizik od ateroskleroze, spre~i stvarawe krvnih ugru{aka, a sve ove zdravstvene prednosti mogu da nam pomognu da se za{titimo od sr~anog udara, mo`danog udara i drugih sr~anih bolesti. KONTROLI[E NIVO [E]ERA U KRVI Kesten ima nizak glikemijski indeks i bogat je vlaknima, {to ga ~ini idealnom opcijom za nekontrolisane nivoe {e}era u krvi. Ishrana bogata vlaknima poma`e nam da izbegnemo iznenadne skokove {e}era u krvi osiguravaju}i da telo polako apsorbuje skrob. Ovo je posebno korisno za osobe sa dijabetesom.

28 ^etvrtak 23. novembar 2023.

ENIGMATIKA

SRPSKA MERA^ EL. GLUMICA OTPORA, SIMBOL NA SLICI OMOMETAR TELURA

NAJVA@NIJI DEO HRAMA

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA STVARNOST

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

POGONSKA MA[INA

POLUPARAZITSKE BIQKE SIMBOL TANTALA JAGODI^ASTO VO]E

INICIJALI GLUMCA MARKOVI]A IME PEVA^A MONTENA

SEOSKA PODRU^JA OZNAKA ZA TONU DUG KRIVI NO@

POJAVA NA VODI, TALAS

HELENSKI SUPROTNI GR^KO GOVORNIK TVR\AVA VEZNIK OSTRVO IZ ATINE (ITAL.)

MELODIJE, NAPEVI

VRLO JAK, SNA@AN PRODAVAC PARFEMA

IME GLUMICE MIMIJE POLUDRAGI KAMEN ODAGNATI, NAJURITI

14. I 7. SLOVO AZBUKE HVALOSPEV, PANEGIRIK (LAT.)

OREGON (SKR.) PROIZVODWA UQA DUHOVI TIPOLOGIJA

STRUJAWE VAZDUHA

OZNAKA ZA GRAM @ETELAC

BROJ U RAZLOMKU, IMENILAC

@ENE KOJE IZRA\UJU ^ARAPE ^ASOVI

DR@A^ ZA KOSU STRANICA LANAC BENZINSKIH PUMPI

VRSTA LOVA^KIH PASA PTI^ARA

USPRAVNO: 1. Vrsta sportistkiwe, 2. Atletska takmi~ewa u pet disciplina - ^a|ave kolibe, potleu{ice, uxerice, 3. Gle, vidi - Pustiwak, isposnik - Poklon, 4. Torbe, zembiqi - Premazati namazati, 5. Veznik Uranov satelit - Oblik tla (geogr.), 6. Staroslovensko slovo - Stupawe unutra - Jezero u Irskoj, 7. Inicijali pisca Pu{kina - Ime glumice Dragi~evi} - Skupoceni dragi kamen, ahat, 8. Muzi~ar Nikola Kosti} - Glavni grad Albanije - Prvi vokal, 9. Stare{ine manastira - Mesto kod Zrewanina, 10. Re~ni pravac - Suva tropska oblast - Spilbergov filmski vanzemaqac, 11. Poznavalac vina - Nabacivawe, 12. Strahovlada - Skandal.

SIDRO, ANKER INIC. GLUMCA[ERBEXIJE

FRANC. DRAMATI^AR, BUR@OA VOZILO NA [INAMA OZNAKA ZA POLUPRE^NIK

RIBA PUNA IKRE

REKA U ENGLESKOJ

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: MOTOR, IMELE, RM, TA, KEMAL, ATARI, VAL, T, ARIJE, S, NATICATI, IVET, SILAN, QE, AMETIST, ELOGIJA, OR, VETAR, DUSI, IMENITEQ, G, ]UR, SILA@A, ^ARAPARE, SETERI, STR, ANIN, KOTVA, TI, TRAMVAJ, IKRA[, VORF

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SPECIJALITET, TETE, EPIGONI, OTOKAR, MUKOR, NO, ERITEM, LA, OBERI, ANASON, TORIJUM, NAGI, EJE, ELATIV, J, N, MOLARI, ANA, I^IM, ZARANA, SATARA, ARABA, E\, ZEKANA, AF, RADAQ, KADICE, KRATERI, ATAR, AERIFIKACIJA

Sr Gl pski as

VODORAVNO: 1. Posebno spremqeno jelo, 2. Tetke - Sledbenici u umetnosti, 3. ^e{ki pisac Brezina - Gqivice, bu|, plesan, 4. Simbol nobelijuma - Crvenilo ko`e - Nota solmizacije, 5. Natkonobari (nem.) - Za~inska i lekovita biqka, komora~, 6. Radioaktivni hemijski element - Neodeveni, 7. No}ne ptice, sove - Apsolutni superlativ - Oznaka za jug, 8. Simbol azota - Zubi kutwaci - Ime glumice Sofrenovi}, 9. Bilo ~im - Rano izjutra, 10. Mesarska sekira - Isto~wa~ka dvokolica, 11. Susedna slova - Zekasta koza - Inicijali pisca Fransoa, 12. Mesto kod Malog Zvornika - Male kade, 13. Vulkanska grotla - Seosko podru~je, 14. Prelaz te~nosti u gasovito stawe.

STO^NA HRANA IZ SILOSA PRIHOD OD IMOVINE

UZVIK ZA VABQEWE ]URAKA

LI^NA ZAMENICA

SPLETKA

NAVLA^ITI, NAMICATI VELIKOMU^ENIK

SIMBOL SUMPORA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

1 8

SUDOKU 2

4 4

7 6

4 7

1 2

6 3

1 4

2 8

9 3

5 2

6 3

3 7

7 2

9 3

4 9

6 8

RE[EWE SUDOKU 2: 438 957 216 - 197 632 845 - 256 184 937 - 869 471 352 - 341 526 798 725 398 164 - 612 843 579 583 769 421 - 974 215 683 RE[EWE SUDOKU 1: 253 176 849 - 691 854 732 - 478 239 651 - 865 917 324 - 147 523 968 329 468 517 - 982 645 173 534 781 296 - 716 392 485

SVET POZNATIH

[akira postigla dogovor sa poreskim vlastima da izbegne su|ewe za poresku prevaru od 15 miliona dolara Kolumbijska peva~ica [akira pojavila se u sudu u Barseloni i postigla nagodbu sa tuìla{tvom kako bi izbegla su|ewe zbog optu`bi da u [paniji nije platila 14,5 miliona evra poreza na dohodak u periodu izme|u 2012. i 2014. godine. U okviru dogovora kojim je okon~ano su|ewe, tuìla{tvo je peva~ici kaznu zatvora preina~ilo u nov~anu kaznu, rekao je sudija na prvom zakazanom ro~i{tu. [akira je priznala optu`be i plati}e kaznu od 7,3 miliona evra, {to je vi{e od 50 odsto od duga koji je imala. Tako|e, plati}e i 438.000 evra kazne kako bi izbegla zatvorsku kaznu. Kolumbijska megazvezda protiv koje {panske vlasti ve} godinama vode istraga o utaji poreza, obe}ala je da }e se boriti protiv, kako je rekla, la`nih optu`bi. [akira tvrdi de je izmirila obaveze pre nego {to je poreska uprava podnela tu`bu protiv we i insistira da nije ìvela u [paniji tokom navedenog perioda jer zbog prirode svoga posla vodi „nomadski ìvot“. Odbila je ponudu tuìla{tva za nagodbu da zatvori slu~aj i obe}ala da }e svedo~iti na prvom od 12 ro~i{ta zakazanih do 14. decembra. Tuìla{tvo je traìlo kaznu do osam godina zatvora i vra}awe poreza za koje kaè da peva~ica duguje. [akira (46) je 11 godina ìvela sa biv{om fudbalskom zvezdom Barselone i [panije, @erarom Pikeom, sa kojim ima dvoje dece. Peva~ica, ~ije je puno ime [akira Izabel Mebarak Ripol, preselila se u Majami nakon wihovog rastanka. Sudija Hose Manuel del Amo San~ez, koji je vodio i druge slu~ajeve protiv slavnih li~nosti, predsedava ve}em od troje sudija koji je trebalo da saslu{aju vi{e od sto svedoka. [panske vlasti gonile su brojne poznate li~nosti zbog utaje poreza, ukqu~uju}i fudbalere kao {to su Portugalac Kristijano Ronaldo, Argentinac Lionel Mesi i brazilsko-{panski igra~ Dijego Kosta. Sva potraìvawa su izmirena i optuèni su platili velike kazne.

Jakna Majkla Xeksona prodata za 250.000 funti Ko`na jakna, koju je nosio ameri~ki peva~ Majkl Xekson osamdesetih godina pro{log veka, prodata je za 250.000 funti na nedavno odrànoj aukciji u Londonu. Organizator je pre aukcijske prodaje procenio vrednost jakne izme|u 200.000 i 400.000 funti, a kupio ju je anonimni kolekcionar posle kratkog nadmetawa. Xekson je crnobelu ko`nu jaknu nosio 1984. godine, u prvoj u nizu reklama koje je snimio za kompaniju osveàvaju}ih napitaka. Snimawe ove reklame ostalo je upam}eno po tome {to je tokom we do{lo do kratkog poàra u kojem se zapalila Xeksonova kosa. Tom prilikom peva~ je zadobio ozbiqne opekotine. Pomenuta jakna bila je na aukcijskoj prodaji krajem pro{le sedmice me|u vi{e od 200 odevnih komada koji su pripadali ~uvenim li~nostima.

^etvrtak 23. novembar 2023. 29

Породица Ђоковић ужива уз песме Ане Бекуте povode, a jedna peva~ica koju vrlo rado slu{aju i privatno jeste Dijanina prijateqica. U pitawu je Ana Bekuta, koju smo videli na snimcima s dru{tvenih mreà kako uveseqava pesmama na slavi \okovi}a. Dijana i Sr|an je rado slu{aju uìvo, pa su jednu Novu godinu proslavili uz Anine pesme. Majka najboqeg tenisera bila je i jedna od gostiju na proslavi Aninog 60. ro|endana u septembru 2019. godine. Me|u zvanicama su tada bile i wene kolege, Sneàna \uri{i}, Viki Miqkovi}, Sa{a Popovi} i Suzana Jovanovi}, Milica Pavlovi}, Aco Pejovi}... Osim toga, Ana Bekuta je i Dijanina bliska prijateqica, a wih dve bile su velika podr{ka jedna drugoj tokom te{kih trenutaka.

Dijana \okovi} postala je dobro poznato ime na javnoj sceni. Majka trojice sinova, Novaka, Marka i \or|a, uz najstarijeg, najboqeg tenisera sveta, postala je neko za koga ste sigurno ~uli. Ipak, ona se trudi da uspe{no o~uva svoju privatnost i ne ogla{ava se ~esto za medije. Svakako, sa suprugom Sr|anom i ostatkom porodice uvek je tu da bodri Novaka u wegovim novim uspesima i neretko ga prati iz loè na wegovim va`nim me~evima, a zajedno proslavqaju sve pobede. Porodica \okovi} vaì za qude koji oboàvaju da se vesele, a wihove proslave su obi~no medijski ispra}ene. \okovi}i uz pesmu obeleàvaju sve va`ne

SERGEJ ]ETKOVI] ISKRENO O ]ERKICAMA I TRENUTKU KADA IM JE REKAO DA SU USVOJENE

"Ja sam vas rodio iz srca" Pop peva~ Sergej ]etkovi} ve} 23 godine uìva u skladnom braku sa suprugom. Oni su jedan od najskladnijih parova na doma}oj sceni, a nakon 11 godina braka su odlu~ili da pro{ire porodicu. Devoj~icu Lolu su usvojili 2010. godine, a dve godine kasnije i Milu. Sergej je jednom prilikom govorio o svojoj porodici i kako je devoj~icama rekao da su usvojene. „Ima toliko slu~ajeva, gde qudi kriju od svoje dece do punoletstva da su usvojena i onda ono u 17. godini, koje je ve} odrastao i formiran ~ovek, doìvi razo~arewe. Sru{i{ mu ~itav svet saznawem da mu oni nisu pravi roditeqi. Strah uvek postoji, mi smo se samo prepustili tome. Qudi, ukoliko èlite da budete roditeqi, nemojte da birate sredstva. Usvojite decu, u~inite sebe i tu decu sre}nim. Bez ikakve premisli o tome, to je dobro delo. Uvek mojoj deci ponavqam, ja sam vas rodio iz srca“, ispri~ao je Sergej.

Sergej ]etkovi} sa suprugom - Ja sam im to obja{wavao kroz pri~e, kako postoji jedna {kola za decu gde ona `ive i da smo mi ~uli da nas ona ~eka, a da nam je ona odgovorila kada nas je videla na vratima: "{to sam vas ~ekala ovoliko". Mora{ da na|e{ na~ina, gde }e{ najslikovitije i

najbla`e preneti da to ne bude traumati~no, jer qudi uglavnom od toga prave da je to ne{to bauk. To nema potrebe. Mili smo ispri~ali da smo do{li Lola, mama i ja, da smo je tra`ili, a da je ona digla ruku i rekla "Evo me" – ispri~ao je peva~.

Briìt Makron: êkala sam deset godina da deca odrastu kako bih se udala za Emanuela U nedavnom intervjuu za „Pari ma~“, Briìt Makron je priznala da je bila jako potresena kada je petnaestogodi{wi Emanuel preba~en u drugu {kolu. Otkrila je i da je deset godina ~ekala iz straha da bi ìvoti weno troje dece bili uni{teni da je ozvani~ila svoju vezu sa tinejxerom wihovih godina. Francuski predsednik je imao 15 godina kada se zaqubio u svoju udatu nastavnicu drame Briìt Ozijer, koja je tada imala 40 godina, u katoli~koj {koli Providans u Amjenu po~etkom devedesetih. Wena }erka Lorons bila je drugarica budu}eg francuskog predsednika. Kada je wihova romansa izazvala skandal u provincijskom gradu na

severu Francuske, Makronovi roditeqi, oboje lekari, prebacili su ga u {kolu u Parizu.

„Glava mi je bila u potpunom neredu“, rekla je gospo|a Makron, koja sada ima 70 godina, za Pari ma~ (Paris Match) u retkom intervjuu o svom ìvotu prve dame Francuske od 2017. „Smatrala sam da }e ga ta veza obogaqiti. Emanuel je morao da ode u Pariz. Ube|ivala sam sebe da }e se sigurno zaqubiti u nekoga svojih godina. Ali to se nije dogodilo.” Gospo|a Makron je prestala da predaje dramu u razredu u kome je upoznala svog budu}eg muà, ali je nastavila da predaje francuski i latinski jezik. „Jedina prepreka su bila moja deca“, dodala je. „êkala sam da im ne bih uni{tila ìvote. To je trajalo deset godina, kako bi stali na svoje noge. Moète samo da zami-

slite {ta su sve morali da slu{aju. Ali nisam htela da propustim svoj ìvot.“ „Nisam znala ni kako bi moji roditeqi, koji su bili uzor vernosti i dobrog obrazovawa, reagovali na na{ brak.“ Majka gospo|e Makron, Simon Trowu, umrla je 1996. Otac @an, uspe{an proizvo|a~ ~okolade, umro je dve godine ranije. Razvela se od svog otu|enog supruga Andre-Luja Ozijera, bankara, 2006. i udala za Emanuela Makrona godinu dana kasnije, u vreme kada je bio mladi dràvni slu`benik. Wen sin sada ima 48 godina – tri godine vi{e od wenog drugog muà, a }erke imaju 46 i 39 godina. Gospodin Ozijer je umro 2019. godine, a da nikada nije dao intervju.

30 ^etvrtak 23. novembar 2023.

SPORT

EKIPNO PRVENSTVO EVROPE U [AHU (BUDVA, 11–21. NOVEMBAR)

Srbija {ampion Starog kontinenta u Prvu evropsku zlatnu medaqu u istoriji osvojili Aleksandar Pretke, Aleksej Sarana, Aleksandar In|i}, Robert Marku{ Velimir Ivi} u [ahistkiwe Srbije i osmim mestom nadma{ile o~ekivawa

Reprezentacija Srbije je evropski {ampion u {ahu! Taj sportski podvig za divqewe se te{ko mo`e opisati re~ima, ali mo`e surovim brojkama. U celokupnoj istoriji srpskog i jugoslovenskog {aha osvojena je samo jedna ekipna zlatna medaqa na najve}im takmi~ewima, ona sa Olimpijade u Dubrovniku, 1950. Posledwe odli~je {ahista na evropskim prvenstvima bilo je srebro 1989, a {ahistkiwa – srebro, 1999.

Gotovo ~etvrt veka nismo bili blizu odli~ja, a u velike uspehe smo ubrajali ulazak me|u najboqih deset u Evropi, kao pre dve godine. Mnogo puta smo bivali u vrhu do pred kraj, a onda posrtali kada su favoriti davali gas. U Budvi se desilo ~udo, da sa tek desete startne pozicije po rejtingu Srbija pretekne sve favorite, upravo pobedama u fini{u. Ovog puta je na{ tim lomio rivale u maniru velikih {ampiona, najpre za deobu 1-3. mesta posle sedmog kola, zatim 1-2. mesta i na kraju opet tako, ali sa minimalnom dodatnom predno{}u u odnosu na Nema~ku, jedini tim od kojeg smo izgubili. Rasplet je bio sladak, kao \okovi}ev revan{ Sineru u Torinu. Sve to ~ini ovaj trijumf vrednijim, dok u anale srpskog i evropskog {aha ulaze novi {ampioni: Aleksandar Pretke, Aleksej Sarana, Aleksandar In|i}, Robert Marku{ i Velimir Ivi}, sa selektorom Miodragom Perunovi}em i trenerom Milo{em Perunovi}em, a uz svakodenvnu podr{ku predsednika [SS Dragana Lazi}a.

Mesijevi dresovi sa Mundijala spremni da sru{e rekord Komplet od {est dresova, koje je Lionel Mesi nosio na Svetskom prvenstvu u Kataru 2022. godine, proceweni su na deset miliona dolara i na}i }e se na aukciji u decembru, saop{tila je aukcijska kompanija Sotbi Komplet dresova bi}e izlo`en u sedi{tu Sotbija u Wujorku, a na internet aukciji }e biti od 30. novembra do 14. decembra. Na aukciji }e se na}i dresovi koje je kapiten Argentine nosio na utakmicama protiv Saudijske Arabije, Meksika, Australije, Holandije, Hrvatske i u finalu protiv Francuske. Argentina je osvojila titulu

svetskog {ampiona, po{to je u finalu, posle boqeg izvo|ewa penala, pobedila Francusku. Mesi je progla{en za najboqeg igra~a na Mundijala, a u Kataru je postigao sedam golova. U saop{tewu Sotbija se navodi da bi ova aukcija, ako se procena od deset miliona dolara ostvari, mogla da sru{i rekord za najskupqi sportski predmet ikada prodat.

Rekord dr`i dres ko{arka{ke legende Majkla Xordana iz finala NBA lige 1998. godine, koji je pro{le godine prodat za 10,1 milion dolara. "Deo prihoda od prodaje bi} e doniran projektu UNICAS, inicijativi bolnice u Barseloni specijalizovane za retke de~je bolesti uz podr{ku Fondacije Leo Mesi", dodaje se u saop{tewu Sotbija.

Maks Ferstapen pobednik Velike nagrade Las Vegasa LAS VEGAS – Voza~ Red Bula Maks Ferstapen pobedio je na Velikoj nagradi Las Vegasa, pretposledwoj trci ovogodi{weg {ampionata Formule 1. Holan|anin je na ulicama Las Vegasa stigao do 18. pobede ove sezone, ~ime je dodatno popravio sopstveni rekord, a ujedno je timu doneo 20. trijumf u 2023. godini, {to je novi rekord u sezoni za jednu ekipu. Ferstapen je u „gradu kocke” ostvario 53. tri-

jumf u karijeri, ~ime se izjedna~io sa Sebastijanom Fetelom i sad vi{e imaju samo Mihael [umaher – 91 i rekorder Luis Hamilton – 103. Ferstapenu je u Las Vegasu najbli`i bio [arl Lekler u Ferariju, po{to je pretekao drugog voza~a Red Bula Serhija Peresa u samom fini{u trke. Ovogodi{wi {ampionat Formule 1 zavr{ava se narednog vikenda trkom za Veliku nagradu Abu Dabija.

Krajinovi}: ''Sa \okovi}em imamo velike {anse da osvojimo Dejvis kup'' Reprezentativac Srbije, Filip Krajinovi}, izjavio je u ukqu~ewu u Jutarwi program RTS pred duel sa Velikom Britanijom u ~etvrtfinalu F8 Dejvis kupa da reprezentacija treba da iskoristi to {to je Novak \okovi} u timu i da ima velike {anse da osvoji titulu koju je osvojila 2010. godine.

\okovi} se prikqu~io reprezentativcima Srbije u Malagi Najboqi teniser sveta Novak \okovi} doputovao je iz Torina odmah u Malagu i prikqu~io se reprezentativcima Srbije na Zavr{nom turniru Dejvis kupa. Teniski savez Srbije je danas objavio na dru{tvenim mre`ama da je \okovi} doputovao u Malagu, prenosi Tawug. Srbija }e u ~etvrtak od 16 ~asova po evropskom vremenu u ~etvrtfinalu Zavr{nog turnira Dejvis kupa igrati protiv Velike Britanije.

- Atmosfera u ekipi je super, svi smo spremni. Imali smo nekoliko treninga u Beogradu, ovde smo do{li u nedequ, a danas }e nam se prikqu~iti i Novak. Kompletni smo, svi su zdravi, jako motivisani, i veruju da mo`emo da osvojimo Dejvis kup - rekao je Krajinovi}. Ekipi se posle osvajawa Zavr{nog turnira u Torinu u Malagi prikqu~io i Novak \okovi} ~iji se trening o~ekuje ve} danas. - Gledali smo finale, pratili sve rezultate, mislimo da je o~ekivano osvojio. Radujem se wegovom dolasku, drago mi je {to je igrao jako dobro i {to ovde dolazi kao osvaja~ Mastersa. Danas }e mu biti prvi trening ovde, a u ~etvrtak o~ekujemo i me~ - istakao je teniser Srbije. Krajinovi} smatra da je Britanija uprkos izostanku Marija i Evansa te`ak protivnik. - Podr{ka nam je va`na, sigurno }e biti na{ih navija~a ovde i o~ekujemo da budu uz nas. Nemaju Marija i Evansa, ali sa druge strane imaju Norija i Drejpera koji su levoruki i jako dobri teniseri. Moramo da se fokusiramo i da budemo skoncentrisani na singl, jer su u dublu jako dobri - dodao je Krajinovi}. Isti~e da je do{ao u Malagu kao podr{ka i sparing partner. - Ima sli~nosti kao i 2010. godine, zato sam i ja ovde do{ao iako nisam igrao {est meseci, ali }u biti podr{ka i sparing partner. Tu je i Janko Tipsarevi}, tako da je cela ekipa iz 2010. okupqena. Treba iskoristiti to {to je Novak ovde, Kecmanovi}, Lajovi} i \ere tako|e igraju jako dobro, {anse su nam velike - zakqu~io je Krajinovi}.

Novi poraz Partizana u ABA ligi Ko{arka{i Partizana poraèni su od Cedevita Olimpije 95:91 u me~u osmog kola ABA lige. Crno-beli upisali i tre}i poraz u regionalnom takmi~ewu, Aleksa Avramovi} najverovatnije polomio nos. Tre}a neizvesna zavr{nica u regionalnom takmi~ewu u kom Partizan beleì poraz. Posle neslavnog rezultata protiv Mege, pa u prethodnom me~u sa Igokeom, tim @eqka Obradovi}a opet se nije sna{ao u dramati~noj zavr{nici susreta u regionalnom takmi~ewu. Na sve to je i Aleksa Avramovi} doìveo povredu nosa, po{to je dobio udarac laktom od Jake Klobu~ara u prvom poluvremenu. Vaqa ista~i i da za Partizan nije bilo Kevina Pantera i Uro{a Trifunovi}a, a Tristan Vuk~evi} i Bal{a Koprivica nisu ulazili u igru. Presudili su zonska odbrana Cedevite Olimpije i vrhunski {ut za tri poena u napadu - 11/23.

SPORT

^etvrtak 23. novembar 2023. 31

Srbija na Evropskom prvenstvu Stojkovi}: Plasmanom na EURO vra}am dug naciji za Katar

Fudbaleri Srbije su na novootvorenom stadionu Dubo~ica u Leskovcu izborili istorijski plasman na Evropsko prvenstvo, prvi posle 24 godine igraju}i nere{eno sa Bugarskom 2:2. Dugo i predugo su Orlovi ~ekali na ovakvu priliku, a sada je kona~no do{lo vreme za slavqe.

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojkovi} izjavio je u Leskovcu da je plasmanom na Evropsko prvenstvo u Nema~koj vratio dug naciji za rezultat na pro{logodi{wem Svetskom prvenstvu u Kataru.

Timu selektora Dragana Stojkovi}a Piksija bio je dovoqan i bod da se plasira na Evropsko prvenstvo. Procene su bile da smo favoriti u ovom duelu ali kao {to je poznato to u fudbalu ni{ta ne zna~i. Bugarska je dobrom igrom namu~ila na{e reprezentativce koji su ipak smogli snage da izbore istorijski plasman na Evropsko prvenstvo u Nema~koj. "Orlovi" dominirali u prvih 45 minuta, a onda u nastavku do{li u situaciju da "vade kestewe iz vatre". Dragan Stojkovi} Piksi vodi Srbiju na Evro, prvi put od 2000. godine. Ekipa selektora Piksija jo{ jednom je pokazala previ{e nesigurnosti i to protiv rivala koji je mnogo slabiji, individualno i timski. Opet je Srbija pokazala dva lica u jednoj utakmici - u prvom poluvremenu je dominirala, u drugom primila dva neobja{wiva pogotka i na kraju se vadila protiv skromne bugarske ekipe. Prvih 45 minuta protkli su u naletima srpskog tima ka golu Bugarske, a jedini gol u tom periodu vi|en je u 17. minutu, kada je Veqkovi} ispratio akciju i posle pre~ke Gudeqa ubacio loptu u mre`u Naumova. Upravo je golman bugarskog tima u prvom delu bio najzaslu`niji {to "orlovi" na poluvreme nisu ozi{li sa ve-

Ma|arska je u Budimpe{ti pobedila Crnu Goru 3:1. Srbija je takmi~ewe u Grupi G zavr{ila na drugom mestu sa 14 bodova, dok je Ma|arska prva sa 18. „êstitam svima Evropsko prvenstvo. Jeste da ste morali da ~ekate 24 godine, ali vredelo je. Vlahovi} se nije ni rodio, ili je bio beba kad smo posledwi put igrali... Veliki uspeh i dan za srpski fudbal. Ostvarili smo plan. Ovi igra~i su heroji, zlatna generacija koja je ispisala istoriju. Prvi put kao samostalna dràva idemo na EURO. Velika satisfakcija, radost. Verovali smo do kraja da moèmo da uspemo. Zavijori}e se na{a trobojka u Nema~koj”, rekao je Stojkovi} na konferenciji za medije u Leskovcu. „Rekao sam da utakmica ne}e biti laka. Morate malo da drhtite, ne moè bez tenzije. Svesni smo bili {ta imamo. Onda su se desile dve gre{ke. Pokazali smo pravi mentalitet, nismo se predali, to je odlika velikih ekipa. Nisam znao rezultat iz Budimpe{te. Momci zasluùju sve ~estite. Ovi momci su imali ozbiqan {ok posle [kota, pa su se podigli, oti{li na Mundijal, u A diviziju Lige nacija i sada na EURO. Naciji vra}am dug za Katar. Ovo EP je moj dug za ono od pro{le godine”, dodao je Stojkovi}.

Vlahovi}: Neka ovi uspesi postanu na{a navika Srbija je ulaskom Du{ana Vlahovi}a, mada je Stojkovi} mogao da ga uvede u igru mnogo ranije, dobila na prodornosti u napadu. Napada~ Juventusa je u posledwih pola ~asa igre bio najve}a opasnost pred golom Bugara a posle istorijskog uspeha Vlahovi} je bio odu{evqen. - Kada su na{i fudbaleri posledwi put bili u~esnici {ampionata u Belgiji i Holandiji imao sam samo {est meseci. S pravom sada mogu da ka`em da imamo kvalitetnu reprezentaciju. Svestan

sam da smo ranije mogli da zavr{imo posao, ali neka nam ovi uspesi postanu navika. Srbiji jermesto na velikim {ampionatima, da budemo ekipa na koju }e drugi gledati sa posebnim respektom i po{tovawem. Dobnro znamo da je ovoj mladoj reprezentaciji potrebno iskustvo. Imamo odli~nog selektora, igra~e sa ozbiqnim karijerama. Trudimo se da od wih prikupimo {to vi{e. ^estitam Bugarima na fer i korektnoj utakmici. Nadam se da }emo u Nema~koj napraviti dobar rezultat, kazao je centarfor Juventusa posle istorijskog uspeha ostvarenog u Leskovcu.

}om predno{}u, popto je branio udarce Kosti}a i Mitrovi}a. U nastavku me~a umalo katastrofa. Bugari su iz dve prilike, posle dve velike gre{ke "orlova" do{li do preokreta, a strelci su bili Rusev u 59. i Despodov u

KONA^NA TABELA GRUPE G: 1.Ma|arska 2. Srbija 3. Crna Gora 4. Litvanija 5. Bugarska

18 14 11 6 4

69. minutu. Kada su videli da je |avo odneo {alu, srpski fudbaleri na~inili su jo{ jedan dodatni napor i preko Babi}a do{li do izjedna~ewa i remija u 82. minutu. Srbija je tako izborila plasman na Evropsko prvenstvo kao drugoplasirana ekipa u Grupi G, po{to je Ma|arska, u istom terminu, posle preokreta savladala Crnu Goru 3:1 i obezbedila prvu poziciju u grupi. @reb za grupe na Evropskom prvenstvu bi}e odr`an 2. decembra.

THURSDAY  ^ETVRTAK 23. 11. 2023.

7, 24, 400, 40… NEDEQA NA PRVOM MESTU ATP LISTE

Novak \okovi} osvojio Zavr{ni turnir u Torinu Najboqi teniser sveta Novak \okovi} pobedio je u finalu Zavr{nog turnira u Torinu Janika Sinera 2:0, po setovima 6:3, 6:3.

Novak stigao do 98. titule u karijeri

\okovi}: Jedna od najboqih sezona u ìvotu, nije bilo lako pobediti Sinera Najboqi teniser sveta Novak \okovi} izjavio je u Torinu da mu je 2023. jedna od najboqih sezona u ìvotu i da mu je kruna pobeda protiv Janika Sinera. \okovi} je sino} osvojio rekordnu sedmu titulu na Zavr{nom ATP Masters sezone, po{to je u finalu pobedio Sinera 6:3, 6:3. Srpski teniser je stigao do sedme titule na zavr{nom turniru, ~ime je postavio novi rekord koji je do sada delio sa Roxerom Federerom. „Ovo je poseban momenat. Jedna od najboqih sezona u ìvotu. Kruna je pobeda protiv lokalnog heroja. Igrao je sjajan tenis. Jako sam ponosan. U posledwa dva dana sam igrao odli~no. Morao sam da poja~am, da dobijam me~eve, da ne ~ekam da mi oni to daju. Takti~ki sam igrao druga~ije danas, sve u svemu fenomenalna nedeqa”, izjavio je \okovi} po zavr{etku me~a. \okovi} je sa tribina imao podr{ku sina Stefana i }erke Tare. „Gledali su me posledwih par dana, oduvek sam èleo da igram pred wima. Sada su svesni {ta se de{ava. Tako sam zahvalan {to sam otac dva divna an|ela koji mi daju snagu”, dodao je najboqi teniser sveta. Siner je imao veliki podr{ku sa tribina, ali je \okovi} sigurno stigao do trijumfa. „Odigrao sam fantasti~an me~, takti~ki dosta druga~ije negio u grupnoj fazi. Imao sam o{trinu od po~etka, nametnuo sam svoj ritam, servirao sjajno. Imao sam {anse za dupli brejk i onda stvari su se malo zakomplikovale, imao je dva servis gema 15:40 i 0:30, ali ostao sam priseban. Nije bilo lako igrati pred publikom koja je bila ovako glasna i koja me je ometala izme|u servisa, sva{ta se de{avalo. Tim vi{e je ova pobeda sla|a”, istakao je srpski teniser. \okovi} je ranije obezbedio prvo mesto na ATP listi na kraju godine, osmi put u karijeri.

Najboqi teniser sveta Novak \okovi} pobedio je u finalu Zavr{nog turnira u Torinu Janika Sinera 2:0, po setovima 6:3, 6:3. \okovi} je osvojio sedmu na ovom turniru, ali i sedmu od po~etka sezone. Najboqi srpski teniser je do pobede nad Sinerom stigao za sat i 44 minuta igre, gotovo rutinski {to pokazuje i rezultat. \okovi} je za samo 37 minuta igre trijumfovao u prvom setu. Srpski teniser je prednost u igri ostvario servis igrom, ali i dobrim forhend napadima, ~ime je brzo zavr{avao poene. U prvom setu je na svoj servis rivalu prepustio svega dva poena. Agresivna igra \okovi}a naterala je Italijana da u prvom setu napravi ~ak 17 gre{aka, dok je Novak ostvario svega dve i to bekhendom. Novak je brejk napravio u ~etvrtom gemu, posle ~ega je lako do{ao do seta. Na isti na~in \okovi} je otvorio i drugi set. Na samom startu je napravio brejk, da bi isti u narednom gemu i potvrdio. Siner je ipak kako je vreme odmicalo podizao kvalitet svoje igre, dok su Novakovi procenti prvog servisa opadali. Italijan je zahvaquju}i tome ulazio u razmene, dolazio do poena i produ`avao gemove.

Sedam titula na zavr{nom Mastersu, 400 nedeqa na prvom mestu svetske liste, 40 trijumfa na mastersima 1.000 i – najva`nije – 24 pehara na gren slem turnirima. Sve najbitnije rekorde u istoriji tenisa drì Novak \okovi}, pi{e ugledni teniski novinar Vojin Veli~kovi} za Sportklub. Ve}inu nabrojanog je drào i pre fenomenalnog trijumfa u Torinu, a sada je dodao i taj kada je u pitawu dominacija na takmi~ewu osmorke veli~anstvenih. Do ju~e je taj podvig delio sa Roxerom Federerom. Popravio je i sopstveni rekord u broju zavr{etaka sezone na broju 1 – sada ih ima osam. [ampionski ~ek koji je osvojio u Pala Altituru je najve}i u istoriji tenisa – ~ak 4.411.500 dolara. Malo je rekorda koji su ve~iti i odole zubu vremena, ali jedno je sigurno – \okovi} }e ostati kao jedini koji je sve wih drào istovremeno. Nemogu}e je zamisliti trenutak u budu}nosti da jedan teniser ima sve ove do skoro nezamislive podvige u istom trenutku. Kao dokaz moè da posluì sama istorija ove igre – niko ranije nije bio ni blizu svim ovim rezultatima, a ne treba zaboraviti da se \okovi} i daqe ne zaustavqa i svoje najve}e rivale ostavqa daleko iza sebe. Roxer Federer je odavno penzioner, Rafael Nadal je zbog povrede bliì tom statusu nego nekada{woj formi, mladi lavovi jo{ uvek imaju mle~ne zube. Koliko je Nole ispred svih u ovom trenutku najboqi dokaz je ~iwenica da je u Torinu savladao svu trojicu kandidata za veliku trojku budu}nosti – Holgera Runea, Karlosa Alkarasa i Janika Sinera. Jeste od Italijana izgubio prvi me~, ali u onom drugom ga je potpuno deklasirao. Jo{ jedan frapantan podatak – \okovi} je u posledwa dva, najva`nija, me~a Mastersa pregazio protivnike. Ni Alkaras ni Siner nisu uspeli da mu uzmu brejk. Realno, Novaku sada ve}a pretwa preti od sebe samog nego protivnika. – Kada sam posle pobede protiv Runea osigurao prvo mesto na kraju godine, nisam sve vreme bio psiholo{ki prisutan na turniru – objasnio je poraz od Sinera.- Hvala Janiku {to mi je omogu}io da se plasiram u polufinale jer sam tada podigao igru. Takav gubitak motivacije zbog superiornosti i velikih postignu}a moè da zasmeta \okovi}u, ali je dobra stvar da je on toga svestan. A juri{a na nove rekorde i podvige bi}e i dogodine. Samo devet pehara ga deli od 109 osvojenih turnira Ximija Konorsa. Taj rekord postoji ve} 34 godine, legendarni Ximbo ga je postavio 1989. kada je osvojio titulu u Tel Avivu. Isto vaì za rekord u broju trofeja na Ju-Es openu– tako|e ga je postavio Konors, jo{ 1983, a potom su ga stigli Pit Sampras i Roxer Federer. Ovaj rekord vaì za Open eru, jer je bilo igra~a koji su osvajali ovaj pehar sedam puta, ali na samom po~etku teniske istorije. Novak bi dogodine mogao i da se izjedna~i sa Federerom sa osam pehara na Vimbldonu, ali i da kona~no osvoji tu zlatnu medaqu na OI koju toliko dugo juri. Dakle, motiva je na pretek i ako ne bude povreda nema ni dilema da nas ~eka jo{ jedna veoma uspe{na \okovi}eva sezona.

\okovi} je ipak izdr`ao nalet rivala, stigao do 5:3, da bi u gemu za titulu ponovo oduzeo servis rivalu.

\okovi} je oborio rekord Roxera Federera koji je na Zavr{nom turniru osvojio {est titula.