Srpski glas 23. jul by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

35 godina ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday10.4.2025. 23. 7. 2026. l YearXXXIV XXXV No.2652 2719

S E R B I A N

V O I C E

W E E K L Y

l Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50

Australija: Strana 12

Strana 13

Strana 7

Intervju nedeqe:

Suzana Tesla, uspe{na brokerka iz ^ikaga

Bukti rat U Brizbejnu Australije i Kine ro|ene oko retkih prirodno za~ete metala ~etvorke! Zajednica: POPIS STANOVNI[TVA 2026

Za{to je va`no u~estvovati? Strana 16

Tema nedeqe:

Fifin novi poslovni model, vredan milijarde dolara

Strana 19

Srpska posla:

Cepterovi najbogatiji Srbi sveta

Strana 25

Riznica:

Srpski vojskovo|a, najopasniji posao na svetu!

Strana 23

Lepa Srbija:

Strane 4, 5

Tradicionalna manifestacija „Kosidba na Rajcu”

2 ^etvrtak 23. jul 2026.

IZME\U DVA VIKENDA

„SJAJAN POSAO”:

”Rajaner” hvali posadu, a putnika od pada iz aviona spasavala supruga

Ma|arski premijer najavio kada kre}e voz Beograd-Budimpe{ta Peter Ma|ar rekao je da se po~etak putni~kog saobra}aja o~ekuje za mesec do dva Premijer Ma|arske Peter Ma|ar izjavio je da }e putni~ki saobra}aj na brzoj pruzi Budimpe{ta - Beograd biti uspostavqen za najvi{e mesec ili dva, prenose ma|arski mediji. On je najavio i posetu ministra saobra}aja Davida Vitezija Beogradu. Ma|ar je novinarima ju~e rekao da }e ministar saobra}aja i investicija David Vitezi narednih dana otputovati u Srbiju, gde }e sa predstavnicima srpske vlade razgovarati o uskla|ivawu signalno-sigurnosnih sistema na pruzi Budimpe{ta–Beograd, pi{e portal dunaharasztionline.hu. Putni~ki saobra}aj na brzoj pruzi Beograd-Budimpe{ta ne}e po~eti pre leta, objavilo je ranije Ministarstvo gra|evinarstva i saobra}aja Ma|arske. Glavni razlog odlagawa je, tvrde, sistem za kontrolu vozova ETCS koji jo{ nije spreman za upotrebu u Ma|arskoj. Ministarka gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Aleksandra Sofronijevi} izjavila je ranije da je Srbija spremna za uspostavqawe putni~kog saobra}aja do Budimpe{te i da datum otvarawa pruge zavisi iskqu~ivo od ma|arske strane. „Teretni saobra}aj je uspostavqen do 100 kilometara na ~as do Budimpe{te 24. februara ove godine. Ono {to se pojavilo kao problem je problem tehni~ke prirode. To zna~i da ma|arska strana, pre svega iz MAV-a, wihovog nacionalnog prevoznika i operatera, proveravaju i rade bezbednosne provere takozvanog ETCS sistema, imaju}i u vidu da se pojavila i da je uo~ena neka gre{ka koja uti~e na bezbednost odvijawa saobra}aja za brzine od 160 km na ~as”, rekla je Sofronijevi}eva za RTS. Podsetila je da je pruga od Beograda do Subotice u operativnom kori{}ewu i navela je da }e voz kroz Srbiju i}i brzinom od 200 kilometara na ~as, dok }e kroz Ma|arsku i}i 160 kilometara na ~as.

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

35 godina ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu moète izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dràvama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odraàvaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Avio-kompanija „Rajaner” saop{tila je da je posada wenog aviona obavila „sjajan posao” tokom incidenta u kojem je putnik Qubi{a Karovi} zamalo ispao kroz o{te}en prozor aviona, isti~u}i da je u stalnom kontaktu sa wegovom porodicom. Istovremeno, kompanija poku{ava da uveri putnike da nema razloga za zabrinutost kada je re~ o bezbednosti wene flote. Ovo su prvi op{irniji komentari kompanije o nesre}i, nakon {to je supruga putnika Svetlana Grkovi} ispri~ala medijima da tokom drame niko od ~lanova posade nije pritekao u pomo}, ve} je, dr`e}i supruga za noge, uz pomo} jo{ dvojice putnika, uspela da ga spre~i da ispadne iz aviona. „Na{ tim za brigu o korisnicima je u stalnom kontaktu sa porodicom od trenutka incidenta”, izjavio je finansijski direktor „Rajaner grupe” Nil Sorahan. Incident se dogodio ranije ovog meseca na letu od Soluna do Memingena, kada je, usled kvara motora, do{lo do raspada wegovih delova koji su razbili akrilni prozor pored kojeg je sedeo Karovi}. Sna`an udar vazduha gotovo ga je izvukao iz kabine. On je dodao da je posada oba-

vila fenomenalan posao i vratila avion u Solun, te da su svi putnici bezbedno iza{li iz aviona. Sorahan je izjavio da je „prerano” da se govori o tome da li }e kompanija morati da isplati od{tetu ovom paru, s obzirom na to da ovaj avio-prevoznik ~eka ishod istrage o incidentu. Pro{le nedeqe ameri~ki Nacionalni odbor za bezbednost saobra}aja (NTSB) saop{tio je da }e voditi istragu o ovom incidentu, koji se dogodio u avionu „boing 737” kojim je upravqala kompanija „Malta er”, podru`nica „Rajanera”. „Pozdravqamo potez NTSB-a. Oni }e sprovesti potpunu, nezavisnu istragu. Mi u woj u potpunosti u~estvujemo. Imamo qude na terenu koji aktivno pru`aju pomo}”, rekao je Sorahan. Uprkos snimcima i svedo~ewima o dramati~nom incidentu, Sorahan tvrdi da putnici nemaju razloga za strah.

„Veoma smo zadovoqni bezbedno{}u u svih pet na{ih avio-kompanija. One posluju u skladu sa najvi{im standardima evropskih vazduhoplovnih propisa”, naveo je, dodaju}i da ni Savezna uprava za vazduhoplovstvo SAD (FAA), niti Agencija Evropske unije za bezbednost vazduhoplovstva (EASA), nisu zatra`ile nikakve operativne izmene u radu kompanije. Sorahan je rekao i da je broj rezervacija ostao „veoma visok” uo~i letwe sezone, uprkos ponovnoj eskalaciji sukoba na Bliskom istoku. „Rajaner” je danas objavio i finansijske rezultate, prema kojima je dobit posle oporezivawa u tromese~ju zakqu~no sa krajem juna pala za 34 odsto, na 538 miliona evra. Kompanija kao glavni razlog navodi udvostru~ewe cene avionskog goriva usled eskalacije sukoba u Iranu.

FOTOGRAFIJE STARE 17 GODINA SPOJILE DVE FUDBALSKE LEGENDE:

Kada je Mesi kupao Jamala Ponekad fotografije mogu da ispri~aju pri~u koju niko nije mogao da predvidi. Slike nastale pre 19 godina, na kojima mladi Lionel Mesi kupa tamnoputu bebu i dr`i je u naru~ju, ponovo su obi{le svet, ali ovoga puta sa neverovatnim obrtom. Beba na fotografiji je niko drugi do budu}a fudbalska zvezda Lamin Jamal, jedan od najtalentovanijih {panskih igra~a nove generacije. Fotografija je nastala 2007. godine na stadionu Kamp Nou u Barseloni, tokom humanitarnog projekta koji su organizovali lokalni list „Diario Sport” i UNICEF. Ciq akcije bio je da se napravi kalendar u kojem bi fudbaleri Barselone pozirali sa decom

i wihovim porodicama. Tada dvadesetogodi{wi Lionel Mesi, jo{ uvek na po~etku svoje blistave karijere, dobio je zadatak da pozira sa malim detetom koje }e mnogo godina kasnije postati jedno od najve}ih imena svetskog fudbala. Beba Lamin je na fotografijama imao svega nekoliko meseci. Wegova porodica ìvela je u mestu Roka Fonda kod Mataroa, a do fotografisawa je do{la putem nagradnog izvla~ewa koje je organizovao UNICEF. Na jednoj od fotografija, Jamalova majka, poreklom iz Ekvatorijalne Gvineje, nalazi se pored Mesija i svog sina. Autor fotografija, {panski sportski fotograf \oan Monfort, tada nije mogao ni da nasluti da je zabeleìo susret dvojice fudbalera koji }e obeleìti istoriju svetskog fudbala. Kako je kasnije ispri~ao, Mesi je u to vreme bio povu~en i pomalo nesiguran kada je trebalo da drì bebu, jer nije imao iskustva sa malom decom. Tada niko nije mogao da zna da }e mladi Argentinac postati svetski {ampion i jedan od najboqih fudbalera svih vremena, osvaja~ rekordnog broja priznawa, {ampion sveta i simbol Barselonine fudbalske {kole La Masije. Gotovo dve decenije kasnije, ime Lamina Jamala nalazi se u centru pa`we svetskog fudbala. Kao proizvod ~uvene Barselonine akademije La Masija, Jamal je ve} sa 16 godina postao najmla|i fudbaler koji je nastupio na Evropskom prvenstvu. Na EURO 2024. u Nema~koj odu{evio je javnost svojim asistencijama, tehnikom i zrelo{}u koja daleko prevazilazi wegove godine. Postigao je i spektakularan gol protiv Francuske u polufinalu, ~ime je postao najmla|i strelac u istoriji evropskih prvenstava. Zanimqivo je da su fotografije ponovo postale viralne tek kada ih je Jamalov otac objavio na Instagramu uz poruku: „Po~etak dve legende.”

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 23. jul 2026. 3

HAOS NA AERODROMIMA:

Novi sistem EU udvostru~io ~ekawe na granicama Uvo|ewe novog digitalnog sistema za ulazak i izlazak iz Evropske unije (EES) izazvalo je zna~ajne zastoje na brojnim evropskim aerodromima. ^ak i nakon odre|enih poboq{awa, vreme potrebno za paso{ku kontrolu dr`avqana Velike Britanije gotovo se utrostru~ilo, izjavio je direktor aerodroma u Rimu Ivan Basato.

SULTAN KOJI VLADA VE] [EST DECENIJA PROSLAVQA 80. RO\ENDAN –

Palata ve}a od grada, stotine luksuznih automobila Sultan Bruneja Hasanal Bolkijah proslavqa 80. ro|endan. Centralni deo obeleàvawa ~ine tradicionalna dràvna parada kraqevske garde, sve~ane ceremonije na otvorenom, kao i verski i dràvni doga|aji koji se {irom zemqe odràvaju tokom nekoliko dana. Apsolutni vladar dràvice na Borneu jedan je od najbogatijih qudi sveta. Sultan Hasanal Bolkijah je centralna figura Bruneja – ne samo u politi~kom, ve} i u dru{tvenom smislu. Na presto je stupio 5. oktobra 1967. godine, sa 21 godinom, i od tada se nalazi na ~elu dràve. Danas je jedan od najduè vladaju}ih monarha u svetu. Kao apsolutni monarh, sultan u svojim rukama ima najva`nije dràvne funkcije. On je {ef dràve, predsednik vlade i obavqa vi{e ministarskih funkcija. Wegova uloga daleko prevazilazi politi~ku – u tradicionalnom sistemu Bruneja sultan se smatra simbolom jedinstva naroda i dràve. Dinastija Bolkijah jedna je od najstarijih vladarskih porodica na svetu. Ova porodica vlada Brunejem vi{e od {est vekova, a Hasanal Bolkijah je 29. vladar iz te dinastije. U zemqi je prisutan snaàn odnos prema monarhiji. Wegov muzej ~uva predmete iz ìvota i vladavine sultana, dok se wegov portret moè videti na brojnim javnim mestima, u medijima i ustanovama. Ipak, sultan se retko pojavquje u javnosti. Wegova glavna rezidencija, palata Istana Nurul Iman, jedna je od najve}ih kraqevskih palata na svetu. U woj se, osim sultanovog privatnog dela, nalaze dràvno sedi{te, prostorije vlade i mesta za odràvawe zvani~nih ceremonija. Palata se prostire na oko 200.000 kvadratnih metara i ima veliki broj prostorija, sala za prijeme i sve~anosti. Za javnost se otvara samo nekoliko dana godi{we, uglavnom tokom islamskog praznika Bajrama, kada gra|ani imaju priliku da se susretnu sa sultanom. Bogatstvo vladarske porodice ~esto privla~i pa`wu svetske javnosti. Posebno se izdvaja sultanova kolekcija luksuznih automobila, koja se smatra jednom od najve}ih privatnih kolekcija na svetu. U woj se, prema razli~itim procenama, nalaze stotine vozila najpoznatijih proizvo|a~a – me|u wima oko 20 lamborginija, 160 por{ea, 130 rols-rojseva, 360 ferarija, 170 jaguara, 180 BMV-a, 360 bentlija i vi{e od 500 mercedesa. Pored rasko{i koja prati sultanski dvor, wegova vladavina povezuje se i sa dràvnim programima koji stanovnicima Bruneja obezbe|uju besplatne ili subvencionisane usluge u oblastima zdravstva i obrazovawa. Ipak, bogatstvo i na~in ìvota sultanske porodice godinama su predmet interesovawa i kritika me|unarodne javnosti, posebno zbog velikih razlika izme|u rasko{i dvora i ograni~enog politi~kog prostora u zemqi. Hasanal Bolkijah danas ostaje simbol Bruneja – dràve koja spaja vekovnu monarhijsku tradiciju, ogromno bogatstvo od nafte i gasa i moderni ìvot u jednom od najbogatijih krajeva Azije.

Avio-kompanija „Rajaner” ocenila je uvo|ewe EES sistema kao neuspe{no, isti~u}i da ono izaziva nepotrebna ka{wewa i duge redove i pozvala putnike iz Velike Britanije da planiraju dodatno vreme za putovawe i budu spremni na produèno ~ekawe, preneo je Bi-Bi-Si. Pojedini evropski aerodromi ve} su zabeleìli vi{esatna ~ekawa na paso{koj kontroli, a neki putnici su prijavili da su zbog toga propustili letove. S druge strane, Evropska komisija je navela da su na ve}ini aerodroma u EU poreme}aji ograni~eni i da }e nastaviti da pruà podr{ku dràvama ~lanicama u primeni sistema. AERODROMI FJUMIÎNO I FARO Na rimskom aerodromu „Fjumi~ino”, jednom od najprometnijih u Evropi, putnici su zbog nove procedure ~ekali izme|u 45 minuta i dva sata. Glavni direktor za avijaciju rimskog aerodroma Ivan Basato je naveo da se vreme potrebno britanskim dràvqanima za prolazak granice pove}alo sa sedam na oko 20 minuta. Iako je uvo|ewe elektronskih izlaza (e-gates) za otiske i fotografije donelo odre|ena poboq{awa, Basato isti~e da procedura ostaje sloèna.

„Nismo jo{ dostigli nivo kvaliteta procesa kakav je bio pre EES sistema”, dodaju}i da ~ekawa od jednog ili dva sata „nisu prihvatqiva” za aerodrom koji se oslawa na savremenu tehnologiju. On smatra da je hitno potrebno otkloniti probleme, posebno nepotrebno ponavqawe procedura. Probleme sa novim sistemom prijavili su i putnici na aerodromu u Faru u Portugaliji. [ef grani~ne policije Pedro Oliveira rekao je da se ~ekawe koje je ranije trajalo oko 10 minuta ponekad produì na vi{e od 30 minuta. Oliveira je naveo da su duà ~ekawa uglavnom posledica velikog broja putnika iz Velike Britanije, ali je istakao da putnici ne treba da budu zabrinuti, jer se situacija brzo poboq{ava. Prema wegovim re~ima, tehni~ki problemi u sistemu EES i daqe se povremeno javqaju. Zbog povezanosti servera {irom EU, kvar u jednoj zemqi moè da uti~e i na druge ~lanice. „Ponekad dolazi do problema sa serverima Evropske unije. Nekada se sistem sru{i u svim

dràvama ~lanicama istovremeno i potrebno je nekoliko minuta da se ponovo pokrene”, rekao je Oliveira. On je dodao da su takvi problemi sada re|i, dok su vlasti angaòvale dodatne grani~ne slu`benike kako bi ubrzale procedure. KAKO FUNKCIONI[E EES SISTEM Novi digitalni sistem EES zahteva od dràvqana zemaqa koje nisu ~lanice EU, a ulaze u {engenski prostor, da prilikom dolaska registruju otiske prstiju i fotografiju. Podaci se proveravaju prilikom izlaska iz zone [engena. Registracija se naj~e{}e obavqa putem automatizovanih ure|aja, takozvanih kioska, a u nekim slu~ajevima uz pomo} grani~nih slu`benika, na primer za decu mla|u od 12 godina. Novi postupak i oprema uvode se postepeno od oktobra. Dràve ~lanice EU mogu privremeno da obustave primenu EES sistema u vanrednim okolnostima, ali zahtevi aerodroma i avio-kompanija da se to omogu}i unapred tokom perioda velike gu`ve za sada nisu prihva}eni.

Cena zlata porasla 12 puta u posledwih 25 godina Cena zlata na svetskom tr`i{tu porasla je 12 puta od kraja pro{log veka do kraja 2025. godine, izjavila je Antonina Leva{enko, rukovodilac Laboratorije za analizu najboqih me|unarodnih praksi ruskog Instituta „Gajdar”.

„Ako uporedimo cene metala na samom kraju XX veka, odnosno 2000. godine, sa krajem 2025. godine, na osnovu statistike Svetske banke, vidimo da je ve}ina kqu~nih metala poskupela, ali najvi{e zlato – ~ak 12 puta”, rekla je Leva{enko za „Sputwik”.

Ona je istakla da je u istom periodu cena bakra porasla je 5,87 puta, gvozdene rude 3,39 puta, nikla 1,71 put, a aluminijuma 1,66 puta. Leva{enko je naglasila da su na rast cena metala u XXI veku uticali „op{ti rast potro{a~kih cena u svetu”, pove}awe „tro{kova eksploatacije i prerade ruda”, poskupqewe „energenata i opreme”, kao i promene „kursa ameri~kog dolara”. Napomenula je i da su na kretawe cena industrijskih metala zna~ajno uticale i krize na finansijskim tr`i{tima, posebno tokom 2008–2009. i 2019–2020. godine, kao i „promene u ponudi i tra`wi”. Prema oceni analiti~arke, kolebawa cena nafte i drugih energenata tako|e imaju zna~ajan uticaj na cene metala. Trenutno se cena zlata kre}e oko 4.000 dolara za uncu.

4 ^etvrtak 23. jul 2026.

TEMA NEDEQE

VRTOGLAVE CIFRE MUNDIJALA:

Fifin novi poslovni model vredan milijarde dolara Mundijal je postao globalni marketin{ki spektakl vredan milijarde dolara. Stru~wak za marketing i iskustvo potro{a~a Miqan Premovi} ka`e da je pa`wa publike najve}a vrednost savremenog sporta, dok poslovni konsultant Marko Burazor ocewuje da je Fifa napravila novi poslovni model, ali da postoji opasnost da prekomerno {irewe turnira naru{i wegovu ekskluzivnost. Svetsko prvenstvo u fudbalu odavno nije samo najve}i sportski doga|aj na planeti. Mundijal je postao globalni marketin{ki spektakl, industrija vredna milijarde dolara u kojoj se prepli}u sport, zabava, tehnologija, turizam i veliki poslovni interesi. Prema prvim procenama, prihod Svetske fudbalske federacije sa ovog turnira mogao bi da dostigne oko 15 milijardi dolara. Najve}i deo novca stigao je od televizijskih prava, ulaznica, VIP mesta, sponzorstava, digitalnih sadr`aja, licenci, turizma i ugostiteqstva. Od televizijskih prava o~ekuje se prihod od oko ~etiri milijarde dolara, dok su ulaznice i VIP paketi doneli pribli`no tri milijarde. Dodatnih oko pet milijardi dolara ostvareno je kroz digitalne platforme, licence, turizam i prate}e delatnosti. Ukupni nagradni fond za u~esnike prema{io je 600 miliona dolara, {to dodatno pokazuje koliku ekonomsku snagu ima najve}e fudbalsko takmi~ewe.

Stru~wak za marketing i iskustvo potro{a~a Miqan Premovi} smatra da je odluka Fife o pro{irewu turnira bila pa`qivo planirana, jer je pa`wa publike najva`niji resurs savremenog sporta. „Dokle god je pa`wa publike usmerena na taj sportski doga|aj, marketing }e raditi sve {to moè da to odrì i pove}a. Postoji, me|utim, jedna granica koja, ako se pre|e, moè da ugrozi veoma va`nu karakteristiku Svetskog prvenstva, a to je ekskluzivnost”, rekao je Premovi}. On je ukazao da bi daqe pro{irewe turnira moglo da otvori pitawe smisla samog takmi~ewa. „Ukoliko svako moè da u~estvuje, onda to vi{e nije ekskluzivno. Ako moèmo da organizujemo prvenstvo sa 48 ili duplo

vi{e ekipa, onda se postavqa pitawe za{to se ne bi igralo na dve godine”, naveo je Premovi}. Poslovni konsultant Marko Burazor ocenio je da je Mundijal u SAD, Kanadi i Meksiku pokazao da je Svetsko prvenstvo u fudbalu najve}i sportski doga|aj na svetu. „Kada vidite prazne ulice {irom sveta kada se igraju finala ili velike utakmice, jasno je da je ovaj doga|aj do{ao do samog vrha. Ali ako se ode korak daqe i izgubi ta ekskluzivnost, postoji opasnost da se izgubi deo magije”, rekao je Burazor. FUDBAL KAO MARKETIN[KA PLATFORMA Veliki pa`wu privukle su i pauze za osve`ewe, koje su televizijske ku}e koristile za dodatni reklamni prostor.

Prema procenama, samo televizijske reklame tokom tih pauza u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama donele su vi{e od 300 miliona dolara prihoda. Premovi} smatra da je upravo digitalizacija promenila na~in na koji publika doìvqava fudbal. „Dru{tvene mreè su omogu}ile da svaki pojedinac u~estvuje u celom doga|aju – da prati, komentari{e, gleda reakcije drugih, prognoze, sadràje vezane za ve{ta~ku inteligenciju. ôvek vi{e nije samo gledalac, ve} deo samog spektakla”, istakao je. On je dodao da su marketin{ke pri~e postale deo sportskog doìvqaja. „Kada je Kristijano Ronaldo sklonio fla{icu Koka-Kole posle jedne konferencije, to je postala svetska vest. Niko se

vi{e nije pitao ko je igrao i ko je pobedio. Marketing momenti postali su deo sporta”, rekao je Premovi}. AMERIKA DONELA NOVU DIMENZIJU Organizacija Mundijala u SAD, Kanadi i Meksiku pokazala je i snaàn uticaj ameri~kog modela zabave na fudbal. Koncert u poluvremenu finala, veliki broj poznatih li~nosti na tribinama i spajawe sporta sa {ou-programom doneli su novu dimenziju najve}em fudbalskom turniru. „Amerika je uticala na fudbal na pozitivan na~in. Privukla je novu publiku, mlade qude i one koji ranije nisu pratili ovaj sport”, rekao je Burazor. On je ocenio da bi Mundijal mogao da pomogne i razvoju fudbala u Severnoj Americi, posebno MLS ligi. NAJVE]I POBEDNIK – FIFA Na pitawe ko je najve}i dobitnik Mundijala van terena, sagovornici su izdvojili Fifu. „Fifa je napravila novi poslovni model. To je organizacija koja funkcioni{e kao velika ma{ina i jedino se sa NBA moè porediti po nivou organizacije”, rekao je Burazor. Prema wegovoj oceni, Fifa }e zadràti ono {to je publika prihvatila, a odustati od stvari koje su izazvale negativne reakcije. Zakqu~ak na kraju jeste da je Mundijal u Americi pokazao je da je fudbal odavno pre{ao granice sporta.

PO ^EMU ]EMO PAMTITI MUNDIJAL:

Od kontroverzi i dominacije do istorijskih rekorda Od istorijske dominacije [panije, preko rekordnog broja u~esnika i gledalaca, do kontroverznih sudijskih odluka i uspona reprezentacija koje su do ju~e vaìle za autsajdere – ovo je {est pri~a koje su u posledwih mesec dana obeleìle najve}u fudbalsku smotru na planeti. Kada je Feran Tores u 106. minutu finala protiv Argentine zatresao mreù i doneo [paniji drugu titulu prvaka sveta, postalo je jasno da se ne radi samo o osvajawu jo{ jednog trofeja. Posle 16 godina ~ekawa, „crvena furija” vratila se na svetski tron, potvrdiv{i da evropska titula osvojena 2024. godine nije bila slu~ajnost, ve} po~etak nove dominacije. Za razliku od generacije koja je izme|u 2008. i 2012. osvojila dva Evropska prvenstva i Mundijal u Ju`noj Africi, ova [panija nije gradila uspeh iskqu~ivo na beskona~nom posedu lopte i ~uvenoj „tika-taki”. De la Fuenteov dolazak ozna~io je kraj dugog perioda tragawa za identitetom. Posle osvajawa Mundijala 2010. godine, [panija je godinama poku{avala da kopira sopstveni model, ali bez ]avija, Inijeste, Busketsa, Pikea, Ramosa, taj si-

stem vi{e nije davao iste rezultate. De la Fuente je stvorio potpuno novu reprezentaciju, koja je izrasla u jednu od najmo}nijih sila u istoriji fudbala, a tek su na po~etku. NEPOBE\ENI DO SVETSKE KRUNE Na najve}im turnirima nije neuobi~ajeno da {ampion tokom puta do trofeja pre`ivi bar jedan te`ak trenutak. Neke reprezentacije su jedva prolazile grupu, pa osvajale titulu {ampiona. [paniji se to

nije desilo. Po~ela je turnir remijem protiv Zelenortskih Ostrva, ali je to vi{e bio splet nesre}nih okolnosti za „crvenu furiju”. [panci gotovo da nisu imali nijedan te`ak trenutak na ovom turniru. [panija je na Mundijalu ponudila ne{to sasvim druga~ije – gotovo potpunu kontrolu turnira od prve do posledwe utakmice. Titula osvojena bez poraza nije sama po sebi istorijska retkost, ali na~in na koji je [panija do we do{la svrstava ovu gene-

raciju me|u najdominantnije {ampione u modernoj eri svetskih prvenstava. Tokom ~itavog turnira ekipa Luisa de la Fuentea ostavqala je utisak da u svakom trenutku zna kako èli da igra, bez obzira na ime protivnika ili fazu takmi~ewa. Takav pristup nije donosio spektakularne rezultate na semaforu, ali je stvarao ose}aj da se utakmice odvijaju upravo onako kako [panija èli. Pravi kvalitet ekipe do{ao je do izraàja u nokaut fazi. Redom su padali rivali koji su

me|u favoritima va`ili za najozbiqnije kandidate za trofej, a nijedna od tih pobeda nije delovala slu~ajno ili nezaslu`eno. [tavi{e, delovalo je da rivali nisu dorasli ovakvoj [paniji. NAPOLEON MBAPE, VANVREMENSKI MESI I RONALDOVE SUZE Najve}i li~ni podvig na turniru ostvario je Kilijan Mbape. Francuz je tokom {ampionata postao najboqi strelac u istoriji reprezentacije Francuske. Osvojio je i Zlatnu kopa~ku, drugu uzastopno, kao najboqi strelac turnira sa deset golova. Dok je Mbape ispisivao nove rekorde, Lionel Mesi je, gotovo izvesno, stavio ta~ku na svoju reprezentativnu pri~u. Argentina je stigla do finala kao aktuelni svetski {ampion, a 39-godi{wi kapiten jo{ jednom je bio lider ekipe. Odigrao je najvi{e utakmica (33), postigao ukupno 21 gol na svim turnirima koje je igrao, jedan mawe od Kilijana Mbapea, rekorder je po broju asistencija 11, jedini je dva puta osvojio Zlatnu loptu, jedini odigrao tri finala kao starter i ujedno najstariji u~esnik finala (39 godina). Malo je fudbalera koji su na najvi{em nivou trajali vi{e od dve decenije, a jo{ mawe onih

TEMA NEDEQE / PLANETA

^etvrtak 23. jul 2026. 5

VRTOGLAVE CIFRE MUNDIJALA: koji su u 39. godini bili nosioci igre finaliste Svetskog prvenstva, pa sa mnogo argumenata stoji pred vratima na kojima pi{e: „Najve}i fudbaler svih vremena.” Istakao se jo{ jedan fudbaler. Kapiten [panije Rodri jo{ jednom je pokazao da najva`niji igra~ ekipe ne mora uvek biti i najatraktivniji. Osvojio je nagradu za najboqeg igra~a Mundijala. Jeste eliminisan u osmini finala, ali za Kristijana Ronalda uvek ima mesta u ovakvim pri~ama. Zabeleìo je prvi gol u nokaut fazama Mundijala u 41. godini, a postao je prvi fudbaler u istoriji koji je zatresao mreù na {est razli~itih svetskih prvenstava. Uz Lea Mesija, najve}i fudbaler u prethodne dve decenije. Ipak, na opro{taju od reprezentacije preplavile su ga emocije, pa nije mogao da sakrije suze – ba{ kao ni Mesi. AMERIKANIZACIJA, REKORDNE POSETE I PRO[IREWE Prvi put od osnivawa Mundijala 1930. godine na zavr{nom turniru u~estvovalo je ~ak 48 reprezentacija, ~ime je Fifa napravila najve}u reformu sistema takmi~ewa u posledwih gotovo sto godina. Posle mesec dana takmi~ewa moè se zakqu~iti da je novi format doneo mnogo vi{e dobrih nego lo{ih stvari. Umesto dosada{wih osam grupa sa po ~etiri reprezentacije, formirano je 12 grupa, tako|e sa po ~etiri tima. U nokaut fazu plasirali su se pobednici i drugoplasirani iz svake grupe, kao i osam najboqih tre}eplasiranih selekcija, ~ime je prvi put uvedena {esnaestina finala. Ukupan broj utakmica pove}an je sa 64 na ~ak 104, dok je trajawe prvenstva produèno na gotovo {est sedmica. Borba za mesta me|u najboqim tre}eplasiranim reprezentacijama u~inila je da gotovo nijedna selekcija ne izgubi {ansu za prolazak ve} posle dva kola, pa su i posledwe utakmice u grupama imale veliki rezultatski zna~aj. Pro{irewe je otvorilo vrata dràvama koje bi u prethodnom sistemu te{ko izborile plasman. Reprezentacije poput Zelenortskih Ostrva, Jordana ili Kurasaoa prvi put su dobile priliku da se predstave na najve}oj svetskoj sceni. Naravno, novi sistem nije bio bez mana. Produèn kalendar zna~io je i ve}e fizi~ko optere}ewe za igra~e, posebno za one koji su iza sebe imali naporne klupske sezone. Posebnu dimenziju prvenstvu dao je i geografski obim. Utakmice su igrane od Meksiko Sitija do Vankuvera, preko Wujorka, Los An|elesa, Dalasa, Atlante, Majamija i Toronta. Prvi Mundijal odràn istovremeno u tri dràve. Ekonomski efekti tako|e su bili zna~ajni. Ve}i broj utakmica doneo je vi{e prihoda od televizijskih prava, sponzorstava i prodaje ulaznica. Tako|e, zabeleèna je rekordna poseta po{to je svim utakmicama prisustvovalo skoro sedam miliona navija~a, {to je apsolutni rekord. Osim toga, prisustvovali smo i „amerikanizaciji” fudbala. Utakmica je podeqena na ~etiri ~etvrtine (pod izgovorom da se uvedu pauze za osveèwe), a posle svake su sledili skupoceni reklamni minuti. MUNDIJAL KOJI ]E SE PAMTITI I PO SUDIJSKIM KONTROVERZAMA Ovog puta najve}e polemike nisu bile vezane za to da li je tehnologija zakazala, ve} za na~in na koji su sudije koristile informacije koje im je VAR stavqao na raspolagawe. Upravo razli~ito tuma~ewe identi~nih situacija otvorilo je pitawe da li je problem u tehnologiji ili u qudskom faktoru. Jedan od doga|aja koji je obeleìo Mundijal dogodio se u ~etvrtfinalu izme|u Engleske i Norve{ke. Prilikom akcije

koja je prethodila pogotku Xuda Belingema, lopta je pogodila kabl kamere koji se nalazi iznad terena. Norve{ki fudbaleri odmah su protestovali, jer pravila igre jasno navode da se me~ zaustavqa ukoliko lopta dodirne spoqa{wi predmet i uti~e na wen pravac ili tok akcije. Fifa je nekoliko dana kasnije objavila detaqno obrazloèwe, navode}i da je nezavisna analiza pokazala da kabl nije promenio putawu lopte niti uticao na razvoj akcije. Ni{ta mawe pa`we nije privukla utakmica osmine finala izme|u Portugalije i Hrvatske. Hrvatska je eliminisana posle minimalnog poraza, ali je najve}i deo javnosti govorio o nekoliko spornih odluka u kaznenom prostoru. Iako Fifa nije utvrdila ozbiqne sudijske propuste, utakmica je ponovo otvorila pitawe transparentnosti VAR komunikacije. Veliku pa`wu izazvao je i crveni karton koji je dobio Folorin Balogun u me~u protiv Belgije. Posle „intervencije” predsednika SAD Donalda Trampa i wegovog „savetovawa” predsednika Fife \anija Infantina, da bi crveni karton trebalo poni{titi – to se i desilo, pa je Balogun dobio uslovnu kaznu i mogao je da igra u narednom me~u. Tokom Mundijala kori{}ena je i unapre|ena poluautomatska tehnologija za odre|ivawe ofsajda, koja je zna~ajno ubrzala dono{ewe odluka i smawila vreme ~ekawa. U tom segmentu gotovo da nije bilo primedaba. Fifa ipak razmatra po uzoru na ragbi ili ameri~ki fudbal, javno emitovawe razgovora izme|u glavnog sudije i VAR sobe. Na taj na~in gledaoci bi imali uvid u razloge zbog kojih je odre|ena odluka doneta, {to bi moglo da pove}a poverewe u sudijski proces. „DANAS SVI IGRAJU FUDBAL” – KONA^NO SE OBISTINILO Jedno od najve}ih obele`ja turnira bile su upravo selekcije koje pre po~etka prvenstva gotovo niko nije svrstavao me|u favorite. Najve}e iznena|ewe prvenstva predstavqala su Zelenortska Ostrva, koja su, tek da se spomene, pobedila Srbiju sa 3:0 nekoliko dana pre starta turnira – i to nam ne{to govori u ovom trenutku. Dràva sa ne{to vi{e od pola miliona stanovnika prvi put je nastupila na Svetskom prvenstvu, ali nije do{la samo da stekne iskustvo. Pravi hit bio je ~uvar mreè Voziwa, koji je branio i mogu}e i nemogu}e, a wegov profil na Instagramu je od nekoliko hiqada narastao na vi{e desetina miliona pratilaca. Sli~an utisak ostavila je i Bosna i Hercegovina. Posle dugog ~ekawa na novo veliko takmi~ewe, Bosanci su se predstavili hrabrom i po`rtvovanom igrom. Iako nisu stigli do same zavr{nice, pokazali su da mogu da igraju protiv daleko zvu~nijih reprezentacija. Norve{ka je bila mo`da i najprijatnije iznena|ewe. Predvo|ena Erlingom Holandom, stigla je do ~etvrtfinala i tek posle kontroverzne utakmice sa Engleskom zavr{ila takmi~ewe. Pre toga savladala je Brazil. Afrika je jo{ jednom potvrdila da wene reprezentacije vi{e nisu samo u~esnici zavr{nog turnira. Maroko je ponovo odigrao sjajno prvenstvo. Demokratska Republika Kongo ostvarila je nekoliko zapaènih rezultata i bila nadomak senzacije protiv Engleske. Ni azijske reprezentacije vi{e nisu samo egzoti~ni u~esnici. Jordan, Irak i Uzbekistan dokazali su da mogu da budu ravnopravni protivnici iskusnijim evropskim i ju`noameri~kim selekcijama. Svakako, bliè su im po kvalitetu nego ranije. îni se da je ovaj turnir definitivno sru{io stereotipe o „malim” reprezentacijama.

TRANSFER NOVCA

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! • Bez naknada za transfere preko $3,000! • Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više! • Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000! Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

CALL US AND GET THE BEST RATE!

8781 1950

BEO-EXPORT 02 www.beoexport.com.au Sigurnost u svakom trenutku! BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim k ancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

Rezervišite svoju kartu na vreme! Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput: Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

8781 1960 BEO-TRAVEL

02 www.beotravel.com

TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM!

Vaš partner od poverenja!

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

Ameri~ka vojska pokrenula novi talas udara na Iran SAD su pokrenule nove napade na Iran, saop{tila je ameri~ka Centralna komanda. Glavni iranski pregovara~ i predsednik parlamenta Mohamad Bager Galibaf poru~uje da ameri~ki vojni potezi svedo~e da SAD ne èle okon~awe sukoba. Jemenska pobuweni~ka grupa Huti, koju podràva Iran, objavila je pomorsku blokadu Saudijske Arabije. VI[E EKSPLOZIJA ODJEKNULO [IROM IRANA Iranski mediji izve{tavaju o eksplozijama na jugu zemqe i aktivirawu protivvazdu{ne odbrane. Novinska agencija ISNA prenela je da su se ~ule eksplozije u gradu Bandar Abas i na ostrvu Ke{m, u ju`noj pokrajini Ormuzgan. Tako|e, iranska agencija Fars prenela je da je zabeleèno vi{e eksplozija u blizini grada Sirik, u isto~nom delu iste pokrajine. Agencija Mehr javila je da je aktivirana protivvazdu{na odbrana u podru~ju nuklearne elektrane Bu{er na jugu Irana. IZRAEL SE DELIMI^NO POVLAÎ IZ LIBANA Izraelska vojska zapo~ela je „pilot-program” delimi~nog povla~ewa iz ju`nog Libana, predav{i kontrolu nad tri sela libanskim oruànim snagama, saop{tile su Izraelske odbrambene snage (IDF). IDF }e prilagoditi raspored svojih snaga u jednoj od pilot-zona kako bi omogu}io libanskoj vojsci da izvr{ava svoje zadatke, uz o~uvawe bezbednosti izraelskih vojnika i zadràvawe prava na samoodbranu i otklawawe pretwi. Program predstavqa test sposobnosti libanskih oruànih snaga da uspostave suverenitet u tri pilot-sela, dok }e

Sjediwene Ameri~ke Dràve nadgledati proces povla~ewa. SAUDIJSKA ARABIJA OSUDILA NAJAVU POMORSKE BLOKADE Saudijska Arabija osudila je izjave jemenskih Huta, koji su optuìli kraqevinu da drì Jemen pod opsadom, kao i najavu te grupe da }e spre~avati pomorski saobra}aj ka saudijskim lukama. Ministarstvo spoqnih poslova Saudijske Arabije saop{tilo je da su optu`be Huta „neosnovane”. AMERI^KA VOJSKA SAOP[TILA DA IZVODI „NOVU RUNDU UDARA NA IRAN” Centralna komanda SAD (CENTCOM) objavila je da izvode novu rundu napada na Iran za koje tvrdi da su „osmi{qeni da dodatno oslabe iranske vojne kapacitete koji se koriste za napad na komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu”. „Po nare|ewu vrhovnog komandanta, ameri~ke snage zapo~ele su novu seriju udara na Iran. Ciq napada je da se dodatno oslabe iranske vojne sposobnosti koje se koriste za napade na komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu”, navodi CENTCOM.

6 ^etvrtak 23. jul 2026.

PLANETA

RAT U UKRAJINI:

Poginuli u Odesi i Zaporo`ju, vi{e od 400 dronova letelo ka Moskvi

Amerika ima najja~u vojsku na svetu, a ve} 35 godina ne moè da dobije rat Ameri~ka vojska vaì za najmo}niju vojnu silu u istoriji ~ove~anstva, ali uprkos ogromnoj vojnoj nadmo}i, Sjediwene Dràve ve} vi{e od tri decenije ne mogu da ostvare jasnu pobedu u velikim ratovima koje vode. Tako tvrdi Ivo Dalder, biv{i ameri~ki ambasador pri NATO-u i saradnik Univerziteta Harvard, u autorskom tekstu za Politiko. Dalder podse}a da su SAD od Drugog svetskog rata u~estvovale u ratovima u Koreji, Vijetnamu, Avganistanu, Iraku i sada Iranu. Po wegovoj oceni, jedini rat koji se moè smatrati stvarnim uspehom bio je Zalivski rat 1991. godine. Svi ostali zavr{ili su se zastojem, porazom ili ozbiqnim strate{kim posledicama po ameri~ke interese. Autor smatra da problem nije u vojnoj snazi, ve} u na~inu na koji Va{ington razmi{qa o ratu. Pozivaju}i se na ~uvenog pruskog vojnog teoreti~ara Karla fon Klauzevica, Dalder podse}a da je rat „nastavak politike drugim sredstvima“, odnosno da vojna sila treba da sluì jasno definisanom politi~kom ciqu. SAD su posledwih decenija okrenule tu logiku naglava~ke. Umesto da prvo defini{u politi~ki ciq, a zatim biraju sredstva za wegovo ostvarewe, ameri~ki lideri najpre poseù za vojnom silom, nadaju}i se da }e politi~ki rezultat do}i sam od sebe. „Va{ington prvo poseè za vojnom silom, a tek onda poku{ava da osmisli politi~ki ishod“, ocewuje Dalder za Politiko. Kao primer navodi ameri~ke vojne operacije u Vijetnamu, Iraku i Iranu, gde se verovalo da }e masovno bombardovawe i demonstracija sile naterati protivnika na kapitulaciju. Me|utim, takva strategija gotovo nikada nije dala èqene rezultate. Drugi veliki problem, prema Dalderu, jeste postavqawe nerealnih ciqeva. Ameri~ke intervencije ~esto su bile predstavqane kao poku{aji promene reìma, izgradwe demokratije ili transformacije ~itavih dru{tava. „To nisu ciqevi, ve} fantazije“, pi{e on, isti~u}i da vojska nije pogodan instrument za ostvarivawe tako ambicioznih politi~kih projekata. Kao pozitivan primer navodi predsednika Xorxa Bu{a Starijeg, koji je tokom Zalivskog rata odbio da nastavi napredovawe ka Bagdadu nakon osloba|awa Kuvajta. Za razliku od wega, wegov sin Xorx Bu{ Mla|i odlu~io je da sru{i reìm Sadama Huseina, {to je, prema Dalderu, dovelo do decenije sukoba, ja~awa Irana i destabilizacije ~itavog regiona. Tre}i problem ameri~ke strategije jeste potcewivawe protivnika. Dalder smatra da ameri~ki lideri ~esto veruju da ogromna vojna nadmo} moè da nadoknadi nedostatak motivacije za rat. Me|utim, protivnici poput Vijetkonga, talibana ili ira~kih pobuwenika pokazali su da su spremni da podnesu mnogo ve}e `rtve jer veruju da se bore za opstanak i sopstvenu budu}nost. Autor podse}a na Tet ofanzivu u Vijetnamu 1968. godine. Iako su ameri~ke snage tada nanele velike gubitke protivniku, politi~ki efekat bio je suprotan – ameri~ka javnost izgubila je veru u rat, {to je na kraju promenilo wegov tok. Sli~ne gre{ke, tvrdi Dalder, ponovqene su i u Avganistanu i Iraku. U Avganistanu su SAD brzo sru{ile talibanski reìm, ali nisu imale plan {ta daqe. U Iraku je raspu{tawe vojske Sadama Huseina stvorilo stotine hiqada nezadovoqnih i naoruànih qudi, {to je dodatno podstaklo pobunu. Posebno o{tar autor je prema najnovijoj ameri~koj politici prema Iranu. On tvrdi da se strategija svodila na pretpostavku da }e uklawawe vrhovnog vo|e automatski dovesti do pojave umerenije vlasti, bez jasnog plana kako da se to postigne i kakve bi posledice mogle da uslede. Dalder zakqu~uje da ameri~ki neuspehi nisu slu~ajnost, ve} rezultat dugotrajnog obrasca koji se ponavqa bez obzira na to da li su na vlasti republikanci ili demokrate. „Sjediwene Dràve ne gube ratove zato {to im je vojska slaba. Gube ih zato {to biraju sredstva pre nego {to defini{u ciqeve“, zakqu~uje Dalder. „Zato nije iznena|ewe {to najmo}nija vojska u istoriji ne uspeva da pobedi u ratovima koje sama zapo~iwe.“

Najmawe tri osobe poginule su u ruskim napadima na Zaporo`je, dok je trideset troje povre|eno, me|u kojima je petoro dece. U napadima na Nikopoqski okrug Dwepropetrovske oblasti rawene su jo{ ~etiri osobe, saop{tile su lokalne vlasti. U Odeskoj oblasti {esnaestogodi{wi de~ak je poginuo, a 12 qudi je povre|eno u ruskom raketnom napadu na zabavni park, potvrdio je na~elnik Odeske oblasne vojne administracije Oleg Kiper. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saop{tio je da je Rusija u no}i izme|u subote i nedeqe izvela jedan od najmasovnijih vazdu{nih napada na Kijev i okolinu. Prema wegovim navodima, lansirano je vi{e od 40 raketa razli~itih tipova i 120 dronova, pri ~emu je jedna osoba poginula, a 16 je povre|eno. Osniva~ kompanije UKRTAC Severion Dangaxe naveo je da su u Kijevu uni{teni fabrika i skladi{ta tog preduze}a, koje proizvodi vojnu i za{titnu opremu. Istovremeno, rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da su ruske snage izvele udare na preduze}a ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa, logisti~ke centre u Kijevu i Kijevskoj oblasti, infrastrukturu luke Ju`ni, kao i na energetske i logisti~ke objekte u ^ernigovskoj i Harkovskoj oblasti. Zelenski tvrdi da su jedini-

ce Slu`be bezbednosti Ukrajine ciqale tri skladi{ta nafte u Stavropoqskom kraju, dok su ukrajinske oru`ane snage pogodile jo{ jedan objekat za skladi{tewe goriva u istom regionu. Dodao je da su pogo|ena i tri ruska tankera takozvane „flote u senci“ u Crnom moru. Najmawe dve osobe su poginule, a 13 je povre|eno u ruskom napadu na Pavlograd u ukrajinskoj Dwepropetrovskoj oblasti, saop{tio je {ef vojne uprave te oblasti Aleksandar Gan`a. On je naveo na Telegramu da je me|u povre|enima u ruskom raketnom napadu na Pavlograd i trinaestogodi{wa devoj~ica, preneo je Ukrinform. Najmawe {est osoba povre|eno je u ukrajinskom napadu tokom no}i na Domodedovo u Moskovskoj oblasti, saop{tila je na~elnica Domodedovskog okruga Jevgenija Hrustaqova. Ona je objavila na

Telegramu da su povre|eni hospitalizovani, a da je jedna osoba u te{kom stawu, preneo je TASS. Domodedovo je grad u Moskovskoj oblasti i nalazi se oko 37 kilometara ju`no od centra Moskve. Ruske snage su rano jutros pokrenule novi napad na Odesu, o{tetiv{i gradsku infrastrukturu, izvestio je na Telegramu na~elnik Odeske gradske vojne uprave Sergij Lisak. Gradona~elnik Moskve Sergej Sobjawin rekao je da je od od sino} do jutros vi{e od 400 dronova letelo ka Moskovskoj oblasti. Sobjawin je na platformi Maks naveo da su ve}inu tih dronova neutralisale ruske snage protivvazdu{ne odbrane na udaqenim prilazima Moskvi, a da je 85 bespilotnih letelica uni{teno dok su se pribli`avale Moskvi, preneo je Tas.

SUSRET SA KRAQEM, PA GOVOR U ULICI DAUNING:

Barnam zvani~no postao novi britanski premijer

Endi Barnam je i zvani~no postao sedmi britanski premijer otkako je pre deceniju Ujediweno Kraqevstvo iza{lo iz Evropske unije. Po{to je iz Bakingemske palate, gde je dobio mandat za sastavqawe nove vlade od kraqa ârlsa Tre}eg, stigao u ulicu Dauning, on je odrào govor bez telepromptera i bele{ki u kojem je izloìo desetogodi{wi plan za obnovu zemqe. Barnam je precizirao da }e wegova prva odluka biti mere da se neodlo`no ukine besku}ni{tvo i spavawe na otvorenom. On je ponovio da }e izgraditi najve}i broj dràvnih stanova od vremena obnove neposredno posle Drugog svetskog rata. Ne{to sli~no obe}ao je i u prvom govoru u Man~esteru po{to je 10. jula izabran za poslanika. Kao gradona~elnik Man~estera, on je izdvajao deo sopstvenih prihoda na ukidawe besku}ni{tva, ali za devet godina na ~elu tog grada, ipak nije uspeo potpuno da ga iskoreni.

Barnam je ustao u cik zore i obi{ao besku}nike u skloni{tima pre nego {to se pripremio za najva`niji dan u svom politi~kom `ivotu, dugom preko trideset godina. On je po~etak svog mandata opisao kao „izlazak iz vrzinog kola” za Britaniju. Najavio je da }e nove mere za smawivawe tro{kova `ivota za obi~ne gra|ane biti obelodawene ve} sutra. Naglasio je da }e one omogu}iti gra|anima da „malo odahnu”. Barnam je istakao da }e „u srcu wegove vlade biti prave vrednosti i standardi”. Obe}ao je da }e „dati sve od sebe” kako bi izgradio pozitivniju politi~ku klimu i ose}aj jedinstva u zemqi. On je ponovio ranije stavove da }e poni{titi „pogre{ne odluke iz osamdesetih godina pro{log veka”, aludiraju}i na odustajawe od industrije i privatizaciju javnih preduze}a iz vremena premijerskih mandata Margaret Ta~er. Wegov prvi govor u svojstvu britanskog premijera zavr{en je ovacijama. Barnam je potom sa suprugom Mari-Frans van Hil u{ao u broj 10 ulice Dauning gde su ih do~ekali ~lanovi doma}instva, kancelarije premijera i veterani laburisti~kog pokreta, ukqu~uju}i i Barnamovog idola – nekada{weg lidera Nila Kinoka. Supruga Endija Barnama je prva strankiwa u novijoj istoriji, koja je postala prva dama Britanije. Ro|ena u Holandiji, ona se sa suprugom upoznala tokom studija na Kembrixu. Kao stru~wak za marketing, osmislila je wegovu najnoviju kampawu za ponovqene izbore u Mejkerfildu. Barnamovi imaju troje dece – dve k}erke i sina.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 23. jul 2026. 7

SUZANA TESLA, DETE IZ IZBEGLI^KE KOLONE KOJE JE ZAVR[ILO 4 FAKULTETA U AMERICI!

Uspe{na brokerka iz îkaga koja nosi Kordun u srcu Bila sam zadirkivana u tre}em razredu osnovne {kole kada sam do{la u Ameriku, jer nisam govorila engleski, ali me to samo nateralo da ga brè nau~im i da budem boqa u {koli. Ta èqa da budem {to boqa, svakako je udarila dobre temeqe za ostatak moje akademske karijere. Ovim re~ima svoju ìvotnu pri~u za „Glas Srpske” po~iwe Suzana Tesla, koja je ro|ena u Vojni}u na Kordunu, odakle je zajedno sa svojim roditeqima i 250.000 drugih Srba proterana u akciji „Oluja” pre tri decenije. Ova mlada èna danas ima iza sebe ~etiri zavr{ena master programa, uspe{na je brokerka nekretninama, ali i ~lanica folklornog ansambla „Oko sokolovo”, te Udruèwa kraji{kih Srba „Prelo” u îkagu ~iji je jedan od ciqeva i da istoriju stradawa Srba u Krajini otrgne od zaborava. Suzana isti~e da ìvot deteta od izbegli~ke kolone do îkaga nije bio lak, ali su joj najve}u snagu u tim prvim godinama ìvota na drugoj strani sveta davali weni roditeqi koji su se preselili u obe}anu zemqu zajedno sa wom kako bi joj obezbedili boqu budu}nost. S obzirom na to da su rat i izbegli{tvo obeleìli weno rano detiwstvo, navodi i da se ne se}a mnogo „Oluje”, ali zvuke bombardovawa i trenutke kada ju je baka sklawala na sigurno i daqe pamti. - Iako kao dete nisam razumela {ta se de{ava, pri~e mojih roditeqa o tome koliko smo bili pogo|eni ratom i svime {to se de{avalo naterale su me i dale dodatnu snagu da radim jo{ napornije. @elela sam da dokaèm sebi i drugima da sve lo{e {to se dogodilo nije bilo uzalud. To me je u~inilo ja~om i borbenijom. Ta iskustva mi danas pomaù da ìvotne te{ko}e sagledam iz {ire perspektive i lak{e ih prevazi|em - ispri~ala je Suzana.

Svaku drugu godinu ide u Vojni} Svaku drugu godinu ide u Vojni} kod Karlovca (u Hrvatskoj) odakle je proterana tokom Oluje. - Tata me vodi u Vojni}. Rekao mi je da ho}e da mi pokaè sve, kaè sada si dovoqno odrasla da moè{ sve za zapamti{. Vodio me je u Vojni}, kroz Hrvatsku, Srbiju, svuda kuda je mogao da zamisli. U Vojni}u ba{ preko puta nas imamo jednu porodicu koja nam je rodbina, isto se preziva Tesla. Bili smo kod wih, videla sam gde sam ro|ena.

Ku}i u ^ikagu, iskqu~ivo pri~amo srpskim jezikom - Govorimo engleski, i onda je tata uvek vikao ne mo`e engleski, mora{ srpski. I kako je bilo kod ku}e, tako je bilo u crkvi i sa folklorom i ne zaboravi se. Zaboravim neke re~i tu i tamo, ali uvek pri~am srpski i u crkvi i kod ku}e. Suzana smatra da je do roditeqa da li }e dete zaboraviti jezik, jer postoje slu~ajevi gde su se deca rodila u Americi, a jako dobro znaju srpski jezik, a tako|e ima i onih koji su sa 10 ili vi{e godina do{li u SAD i zaboravili materwi.

n Po dolasku u îkago u tre}em razredu bilo joj je te{ko da se uklopi, jer se istovremeno suo~avala sa jezi~kom barijerom i prilago|avawem latinici. - Roditeqi su me upisali u folklor u crkvi, ali i pored toga mi je bilo te{ko da prona|em svoje mesto, jer su deca ve} imala formirane krugove prijateqa. âk i u crkvi ve}ina dece je govorila engleski, pa je jezi~ka barijera postojala i unutar na{e zajednice - prise}a se Suzana. n Ipak, `rtva wenih roditeqa da zapo~nu ìvot u potpuno nepoznatoj zemqi kako bi imali boqu budu}nost motivisala ju je da vredno radi, kako u {koli, tako i kasnije na poslu. Obrazovawe joj je od malih nogu bilo prioritet o ~emu danas svedo~e i ~ak ~etiri zavr{ena master programa. - Jo{ od malih nogu moja mama je nagla{avala va`nost i davawa maksimuma u {koli. S obzirom na to da smo imigranti u Americi, jedan od glavnih na~ina da se uspe i stvori dobar ìvot jeste da budemo dobro obrazovani. Iako to ne garantuje uvek uspeh i lak{i ìvot, svakako pove}ava tu mogu}nost. Pored toga, obrazovawe je jedna od stvari koju ti niko ne moè oduzeti. Sa svim {to smo tokom godina izgubili, postalo je jasno da obrazovawe treba ceniti, jer ga moè{ nositi sa sobom svuda - ispri~ala nam je Suzana. n Iako se obrazovala u razli~itim oblastima, odlu~ila se za posao sa nekretninama. - I moji roditeqi bavili su se nekretninama, ali na neki drugi na~in. Tata je uvek govorio da bi trebalo da dobijem licencu. Me|utim, kao tipi~no dete, bila sam otporna prema tome. Kasnije sam shvatila da je to ne{to {to mi omogu}ava da spojim vi{e svojih diploma (marketing, biznis i finansije), dok istovremeno stvaram i razvijam ne{to svoje {to ima potencijal da pomogne drugima, a istovremeno mi daje slobodu da provodim kvalitetno vreme sa prijateqima i porodicom, dok i daqe razvijam karijeru - navodi Suzana. n Tako je ova mlada i uspe{na èna danas i osniva~ kompanije „Tesla Group Real Estate”, a otkrila nam je i najve}e izazove na tom putu. - Najve}i izazov u pokretawu sopstvenog biznisa bio je ste}i poverewe klijenata i otvoriti kompaniju u skladu sa zakonima, {to u Americi moè biti veoma zahtevno bez iskustva ili smernica. Jo{ teè je osigurati rast kompanije uz o~uvawe integriteta, jer mi je uvek bilo va`no da klijenti budu podjednako va`ni kao i finansijski uspeh, kako bi kompanija imala reputaciju poverewa i integriteta - kazala je Suzana i otkrila nam da joj je èqa da svoj biznis potencijalno pro{i-

riti na Srbiju, kako bi stvorila jo{ ja~u povezanost sa dijasporom. n Pored svega navedenog, ova uspe{na mlada èna je i aktivni ~lan folklornog ansambla „Oko sokolovo”, a prise}a se da kao dete folklor nije doìvqavala s posebnim entuzijazmom. - Tada to ~esto izgleda kao obaveza. Danas folklor doìvqavam potpuno druga~ije i postao mi je poveznica s tradicijom, qudima i sopstvenim identitetom. Folklor me podse}a odakle dolazim, donosi ose}aj pripadnosti i ravnoteù u savremenom, uùrbanom ìvotu - navodi Suzana uz naglasak da folklor ima izuzetno va`nu ulogu u dijaspori. n Kako kaè, to nije samo igra i pesma, ve} prostor u kojem se ~uvaju jezik, obi~aji i ose}aj zajedni{tva. - Kroz folklor se prenose vrednosti, povezuju generacije i ja~a ose}aj pripadnosti, posebno kod mladih koji odrastaju daleko od zemqe porekla. Zato folklor u dijaspori ~esto postaje most izme|u korena i savremenog ìvota - ispri~ala je ona. n I tu se wene svakodnevne aktivnosti ne zavr{avaju, jer je i ~lanica Udruèwa kraji{kih Srba „Prelo” koje se bavi humanitarnim i dru{tvenim radom, ali i ~uvawem se}awa na Krajinu i stradawa tokom „Oluje”. - Treba da pamtimo i obeleàvamo ovaj vaàn trenutak u na{oj istoriji. Posebno pridajem zna~aj tome, jer sam bila jedna od mnogobrojne dece u koloni. êsto je lako zaboraviti istoriju i qude koji su izgubili ìvote, jer ne èlimo da budemo optere}eni negativnim doga|ajima iz pro{losti, ali ta istorija oblikuje ono {to jesmo i ne smemo zaboraviti kroz {ta smo kao narod pro{li - nagla{ava Suzana.

Podr{ka daleko od zavi~aja n Suzana Tesla poku{ala je da nam pribliì kako izgleda ìvot srpske zajednice u îkagu, istakav{i da je veoma aktivan i raznolik. - Tu su crkve, te kulturne, folklorne i razne druge organizacije, kao i razli~iti doga|aji koji okupqaju qude svih generacija. Povezivawe me|u ~lanovima zajednice je va`no, jer pruà ose}aj pripadnosti i podr{ke daleko od zavi~aja. To nam omogu}ava da o~uvamo jezik, tradiciju i kulturni identitet. Razmewujemo iskustva i pomaèmo jedni drugima – navodi Suzana i dodaje da se na taj na~in istovremeno gradi most izme|u pro{losti i ìvota u novoj sredini. n U razgovoru smo se osvrnuli i na weno prezime i na to kako reaguje na pitawa o povezanosti sa velikim nau~nikom Nikolom Teslom. - Nikola Tesla je li~nost koja prevazilazi vreme i prostor. Takva pitawa mi laskaju, jer je on jedan od na{ih najve}ih nau~nika, ako ne i najve}i. Iako jo{ nisam uspela da poveèm porodi~no stablo do na{eg velikog nau~nika, ~iwenica da nosimo isto prezime, kao i mogu}nost da smo mo`da u daqem srodstvu, doìvqavam kao inspiraciju i snaàn podsetnik na vrednosti znawa, radoznalosti i predanog rada ispri~ala je Suzana. n Uspe{nu brokerku rodom sa Korduna pitali smo i koliko u svakodnevnom ìvotu i poslu isti~e svoje balkansko poreklo. - ôvek nikada ne treba da zaboravi ko je i odakle poti~e. Moje balkansko poreklo me je oblikovalo kroz kulturu, mentalitet i ose}aj zajedni{tva i va`no mi je da ostanem autenti~na. To nasle|e nosim sa sobom, ali verujem da se identitet najboqe pokazuje kroz dela - kroz odnos prema radu, qudima i zajednici. Na kraju, moj rad i vrednosti govore najglasnije - naglasila je Suzana. n Za kraj razgovora poslala je i poruku mladima sa Balkana u dijaspori. - Nikada ne treba da zaborave poreklo i ne treba da se pla{e da grade budu}nost tamo gde trenutno ìve. Wihova snaga je upravo u tome {to pripadaju dvema kulturama - mogu da povezuju, razumeju i stvaraju mostove izme|u Balkana i sveta. Obrazovawe, rad i solidarnost su kqu~ uspeha, ali i odgovornost da svojim znawem i iskustvom doprinesu zajednici iz koje poti~u poru~ila je Suzana.

8 ^etvrtak 23. jul 2026. 12 ^etvrtak 30. maj 2019.

REPUBLIKA SRPSKA DRU[TVO

SRBI POVRATNICI NAPADNUTI KOD SANSKOG MOSTA:

Na prodaju! Ministar pravde RS tra`i SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU Sa kompletnom hitno hap{ewe odgovornih! opremom Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

MELBOURNE

Srpski povratnici Mika Davidovi} i wen suprug @eqko Mati} fizi~ki su napadnuti u Lu{ci Palanci kod Sanskog Mosta, naveo je u objavi na platformi Iks ministar pravde RS Goran Selak u kojoj od nadle`nih institucija zahteva hitnu istragu i procesuirawe odgovornih.

Prema navodima objave Gorana Selaka uz koju je prilo`io video-snimak, za napad su optu`eni Suvad Ba{i}, Hasan Reki} i Muharem Ba{i} iz sela Fajtovci kod Sanskog Mosta. U objavi se pozivaju Ministarstvo unutra{wih poslova Unsko-sanskog kantona, ministar unutra{wih poslova i direktor

policije da hitno rasvetle okolnosti slu~aja i obaveste javnost o preduzetim merama. Ministar pravde Republike Srpske naglasio je da svaki napad na srpske povratnike mora biti temeqno istra`en i da bezbednost srpskih povratnika u Sanskom Mostu i {irom Federacije BiH mora biti zagarantovana. „Nasiqe i zastra{ivawe ne smiju imati nacionalni predznak niti ostati bez odgovora. Zato zahtijevamo hitnu reakciju nadle`nih institucija“, istakao je Selak. Kako je dodao Selak, Mika Davidovi} je srpska povratnica koja je u Lu{ci Palanci otvorila ugostiteqski objekat, kafe-bar „Zadwa stanica Mika“, koji funkcioni{e kao mesto okupqawa lokalnog stanovni{tva.

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

i priborom.

Za bli`e informacije ADELAIDE pozovite: Euro Zona -Zaga 0413 929 416 mob. 0400 016 456 0420 201 344 Mile Jeremi} Doncaster (Melbourne, VIC)

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

U Republici Srpskoj obeleèn Dan se}awa na ubijenu decu u NDH Dan se}awa na decu ubijenu tokom genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH od 1941. do 1945. obeleèn je u Gorwem Jelovcu kod Prijedora. Pomen za svu ubijenu decu u NDH sluèn je kod spomen-kosturnice u zaseoku Macure. Prisustvovali su predsednik Republike Srpske Sini{a Karan, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik, izaslanik predsednika Srbije Nikola Vu~en, ministar porodice, omladine i sporta Republike Srpske Irena Igwatovi}, gradona~elnik Prijedora Slobodan Javor i ~elni qudi gradova i op{tina Potkozarja. „Postoje mjesta na kojima rije~i nisu dovoqne da opi{u obim i strahote stradawa, a Gorwi Jelovac je jedno od takvih mjesta“, poru~io je predsednik Republike Srpske Sini{a Karan. Predsednik SNSD-a Milorad

MILORAD DODIK: Ustavni sud BIH je antiustavan i mesto srpske inkvizicije, ne zaslu`uje da u wemu sede Srbi!

Dodik istakao je da je ubijawe nevine dece „smi{qeno sistematsko ubijawe budu}nosti“. „Kad sve saberemo, postavqa se jedno ozbiqno pitawe: kako smo uop{te uspeli promaknuti kao narod, pre`iveti golgotu i stradawa koja su bila tako velika po obimu, po monstruoznosti. Ali evo, moramo danas biti ponosni na na{u Republiku Srpsku

i moramo je braniti svim raspolo`ivim sredstvima“, poru~io je Dodik. Izaslanik predsednika Srbije Nikola Vu~en ka`e da je neophodno da qudi shvate koliki je obim stradawa bio. Podsetio je da je samo na tom mestu stradalo 75 dece do 14 godina, {to svedo~i o genocidu nad srpskim narodom u NDH.

U BR^KOM JE BIO NA BIROU ZA NEZAPOSLENE:

Profesor Aca oti{ao u Prag i postao direktor {kole! @ivotni put Ace Luki}a, profesora geografije, pre {est godina odveo je iz Br~kog u Prag, nakon {to u rodnom gradu nije uspeo da prona|e posao u struci. Sada je imenovan za direktora jedne osnovne {kole u glavnom gradu ^e{ke.

Luki} je u trci za mesto direktora bio jedini stranac, a trenutak kada mu je saop{teno da je izabran, kako kaè, pamti}e ~itavog ìvota. „Kada su mi saop{tili odluku, desetak minuta nisam mogao izgovoriti nijednu re~. Kroz glavu mi nije pro{ao ni Prag, ni ê{ka, ni mesto direktora. Vratio sam se u Br~ko“, ispri~ao je Luki} za „Nezavisne novine“. Tada se prisetio konkursa za profesora geografije u svojoj Gimnaziji „Vaso Pelagi}“, na kojem nije dobio posao. „Nakon razgovora re~ena mi je samo jedna re~enica koju nikada nisam zaboravio: ‘Vi{a sila je odlu~ila da Vi ne pro|ete’“, naveo je Luki}. Upravo ga je neuspeh da dobije posao u Br~kom odveo u inostranstvo, gde je godinama kasnije ostvario veliki profesionalni uspeh i stigao do pozicije direktora osnovne {kole.

Lider Saveza nezavisnih socijaldmokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da je Ustavni sud BiH „antustavni sud i mesto srpske inkvizicije“, zbog ~ega „ne zasluùje da u wemu sede Srbi“. „Taj sud nije mesto ravnopravnog gledawa i sprovo|ewa Ustava BiH koji je potpisan u Dejtonu kao Aneks ~etiri. Taj aneks su potpisale Republika Srpska i Federacija BiH“, rekao je Dodik novinarima u manastiru Stupqe kod Prwavora. Istakao je da bi Narodna skup{tina RS mogla da izabere sudije u Ustavni sud BiH, kada iz tog suda odu stranci. Nakon {to su dvojica sudija Srba iz RS u Ustavnom sudu BiH oti{la u penziju, vlast RS odbija da se u Narodnoj skup{tini RS izaberu dvojica sudija koja bi zauzela wihovo mesto. Dodik je optuìo Ustavni sud BiH da je „u funkciji islamske dràve na ovom prostoru, kako to zami{qa Stranka demokratske akcije (SDA) i muslimani u Sarajevu“. „Onda su se stavili u wihovu funkciju tako {to su tri muslimana i dva stranca prekr{ili bezbroj puta Ustav i nametnuli se kao ustavotvorci, a onda se govori da tu ima predstavnika svih naroda, {to nije ta~no“, kazao je on. Prema wegovim re~ima, Aneks ~etiri Dejtonskog sporazuma potpisale su Republika Srpska i Federacija BiH i, kako je naveo, samo uz wihovu saglasnost se moè promeniti dràvni ustav. Dodik je daqe rekao da su SNSD i HDZ BiH postigle dogovor da BiH moè i}i daqe samo pod uslovom da nema visokog predstavnika ni „bonskih ovla{}ewa“ i da sve nametnute odluke visokih predstavnika moraju da budu ukinute. Prema wegovim re~ima, eventualno se neke odluke mogu potvrditi u Parlamentarnoj skup{tini BiH, a one koje se ne potvrde treba smatrati ukinutim. „To je dejtonski princip i mo`da spasonosna pri~a za BiH, jer ne vidim drugi na~in kako ona moè i}i daqe“, ocenio je Dodik.

CRNA GORA

Vesna Medenica oslobo|ena optu`be za zloupotrebu slu`benog polo`aja

Apelacioni sud Crne Gore izrekao je osloba|aju}u presudu biv{oj predsednici Vrhovnog suda Crne Gore Vesni Medenici, kojom je ona bila osu|ena na {est meseci zatvora, zbog zloupotrebe poloàja. Medenicu je na {est meseci zatvora osudio Vi{i sud u Podgorici, a re~ je o predmetu u kojem se pomiwe anonimna prijava. „Specijalno dràvno tuìla{tvo podnelo je ranije optu`ni predlog protiv biv{e predsednice Vrhovnog suda Vesne Medenice kojim se tereti da je nezakonito i mimo znawa ~lanova Sudskog saveta donela odluku i arhivirala predmet sudije Osnovnog suda u Roàjama. Kako SDT navodi, tim ~inom je Milosava Zeki}a spasila sigurnog razre{ewa sudijske funkcije, omogu}ila mu da nastavi da obavqa sudijski posao i godinu i po nakon te odluke prima punu zaradu”, podse}a portal podgori~kog Dana. Presuda Apelacionog suda je pravosna`na, a advokat Medenice Zdravko Begovi} kazao je nakon odluke Apelacionog suda da je time potvr|eno ono {to je od

po~etka tvrdila odbrana – da nema dokaza da je biv{a predsednica Vrhovnog suda izvr{ila krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja. „Dan je kada se moè re}i da je pravda spora, ali ipak do{la. Apelacioni sud je doneo odluku za koju smo od prvog dana tvrdili da mora biti takva – osloba|aju}a, jer nema dokaza da je Vesna Medenica zloupotrebila slu`beni poloàj”, kazao je wen branilac. On je istakao da je zna~ajno {to je odluka Apelacionog suda pravosna`na i da na wu vi{e ne postoji mogu}nost àlbe Specijalnog dràvnog tuìla{tva. Prema wegovim re~ima, sud je odluku zasnovao iskqu~ivo na dokazima i sadrìni spisa predmeta, bez obzira na eventualne druge pritiske. Pojasnio je da je Apelacioni sud kao kqu~ni razlog za osloba|awe Medenice naveo da ona kao pojedinac nije bila nadle`na da odlu~uje o pitawu koje se odnosilo na sudiju Milosava Zeki}a, ve} da je to bila nadle`nost Sudskog saveta kao kolektivnog organa, prenose podgori~ke Vijesti. Ina~e, Medenica i wen sin Milo{ Medenica su ranije ove godine osu|eni na po 10 godina zatvora u drugom predmetu. Oni su osu|eni zbog organizovawa kriminalne grupe koja se bavila trgovinom narkotika, {vercom cigareta, podmi}ivawem, kao i nedozvoqenim dràwem oru`ja i eksploziva. Ovom presudom Vesna Medenica je osu|ena po osnovu da je bila ~lanica te kriminalne grupe, koju je predvodio wen sin. Na dan izricawa presude krajem januara ove godine Milo{ Medenica je pobegao iz ku}nog pritvora i za wim policija i daqe traga.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Rusi sa falsifikovanim dokumentima uhap{eni na Aerodromu Podgorica

Kazne za {etawe u kupa}em van pla`a u CG - do 1.000 evra Le`aqke i suncobrani na CG Iz lokalne samouprave navode da je ciq ove odluke o~uvawe komunalnog reda, dostojanstva gra|ana, kao i za{tita urbanog i kulturno-istorijskog ambijenta grada. Turisti koji ovog leta odmaraju na crnogorskom primorju trebalo bi da

obrate posebnu pa`wu na lokalna pravila, jer ih {etwa gradom u kupa}em kostimu mo`e skupo ko{tati. U pojedinim primorskim op{tinama za kr{ewe ove zabrane predvi|ene su kazne koje dosti`u ~ak 1.000 evra. Na to je podsetila Instagram stranica „Podgori~ki vremeplov”, navode}i da svih {est primorskih op{tina - Her-

ceg Novi, Kotor, Tivat, Budva, Bar i Ulciw – imaju propise kojima je zabraweno kretawe u kupa}em kostimu ili bez dela ode}e van plaà i kupali{nih zona. Posebna pravila vaè u Herceg Novom, gde je od maja na snazi odluka kojom je zabraweno kretawe u kupa}em kostimu ili bez dela ode}e kroz Stari grad, gradske ulice, parkove i druga javna mesta. Ipak, zabrana se ne odnosi na {etali{ta i priobalni put. Iz lokalne samouprave navode da je ciq ove odluke o~uvawe komunalnog reda, dostojanstva gra|ana, kao i za{tita urbanog i kulturno-istorijskog ambijenta grada. Za sada komunalna policija u Herceg Novom uglavnom upozorava gra|ane i turiste na vaè}a pravila, dok se represivne mere jo{ ne primewuju. Me|utim, propisane nov~ane kazne ostaju na snazi, pa bi nepo{tovawe odluka u pojedinim op{tinama moglo ozbiqno da udari na buxet turista. Zbog toga nadle`ni apeluju na posetioce da kupa}e kostime zadrè iskqu~ivo na plaàma i kupali{tima, kako bi izbegli neprijatnosti i visoke nov~ane kazne tokom letovawa.

^etvrtak 23. jul 2026. 9

primorju besplatni posle 17 sati - ali samo za Crnogorce Leàqke i suncobrani na crnogorskim plaàma besplatni su posle 17 sati, ali samo za gra|ane Crne Gore, dok je to ranije vaìlo za sve turiste. Gra|ani i turisti se àle da im je napla}en mobilijar na plaàma nakon 17 sati, a iako iz JP Morsko dobro za portal nisu dali poja{wewa vezana za naplatu, Ugovorom o kori{}ewu morskog dobra za sezonu 2026. obaveza je zakupca da posle tog vremena besplatno omogu}i kori{}ewe leàqki i suncobrana gra|anima Crne Gore, uz identifikacioni dokument. Prethodnih godina leàqke i suncobrani bili su besplatni posle 17 sati za sve posetioce plaà i zakupci su bili du`ni da istaknu tu informaciju na informativnoj tabli. Na jednoj plaì u Sutomoru napisano je, me|utim, da niko ne moè da uzme leàqku besplatno posle tog vremena, ukoliko nije pre toga platio. Direktor JP Morsko dobro, Mladen Mikijeq, izjavio je ranije da }e svaki zakupac koji bude napla}ivao pla`ni mobilijar posle 17 ~asova snositi posledice. Ukoliko im neko naplati leàqke i suncobran nakon pet popodne, gra|ani mogu da se àle Slu`bi za kontrolu morskog dobra koja kontroli{e izvr{avawe ugovornih obaveza zakupaca plaà.

Dvojica Rusa uhap{ena su na aerodromu u Podgorici po{to su poku{ali da otputuju za Milano sa falsifikovanim francuskim boravi{nim dozvolama. Policijski slu`benici Stanice grani~ne policije Aerodrom Podgorica su u ponedeqak uve~e na grani~nom prelazu Aerodrom Podgorica, prilikom kontrole putnika na letu iz Podgorice za Milano, izvr{ili grani~nu kontrolu M.T. (45) i R.G. (21), dràvqana Ruske Federacije. Kako je dràvqanima Ruske Federacije za ulazak i boravak u Italiji potrebna viza ili boravi{na dozvola, navedena lica su na uvid dala francuske boravi{ne dozvole. Zbog sumwe u wihovu vjerodostojnost izvr{ena je detaqna grani~na kontrola, kojom je utvr|eno da se radi o falsifikovanim boravi{nim dozvolama Francuske. M.T. je policajcima rekao da je falsifikovanu francusku boravi{nu dozvolu, koju je dao na uvid, kupio od jednog fizi~kog lica u Bosni i Hercegovini za 600 evra. Po nalogu dràvnog tuìoca u Osnovnom dràvnom tuìla{tvu u Podgorici, M.T. i R.G. su uhap{eni zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no djelo falsifikovawe isprave.

10 ^etvrtak 23. jul 2026.

KOSOVO I METOHIJA

Tra`e se ~ista~i sa skra}enim radnim vremenom – {irom Sidneja Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi}

Berns i Porfirije u Visokim De~anima

SAVETNIK AMERI^KOG PREDSEDNIKA DONALDA TRAMPA PASTOR MARK BERNS:

Pri{tina da garantuje patrijarhu Porfiriju i SPC nesmetan pristup svetiwama Savetnik ameri~kog predsednika Donalda Trampa pastor Mark Berns pozvao je Pri{tinu, 18. jula, da trajno garantuje srpskom patrijarhu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) nesmetan pristup manastirima, crkvama, sve{tenstvu i vernicima. ‘’Poglavar Srpske pravoslavne crkve ne sme da bude suo~en sa zabranama ulaska i administrativnim preprekama prilikom dolaska na Kosovo, ukqu~uju}i i obavezu najave posete manastirima 72 sata unapred’’, poru~io je pastor Mark Berns, nakon nedavne posete Srbiji, Kosovu i Republici Srpskoj sa patrijarhom srpskim Porfirijem. Berns je na dru{tvenoj mre`i Iks naveo da bi patrijarhu Porfiriju trebalo omogu}iti slobodan ulazak na Kosovo radi obavqawa pastirskih du`nosti, posete vernicima i molitve u istorijskim manastirima SPC. „Wegova svetost ne bi trebalo da bude tretiran kao politi~ka pretwa niti da prolazi

kroz nepotrebne politi~ke prepreke kako bi posetio sveti duhovni dom srpskih pravoslavnih vernika“, napisao je Berns. On je posebno ukazao na zna~aj Pe}ke patrijar{ije i manastira Visoki De~ani, navode}i da Pe}ka patrijar{ija nije samo versko mesto, ve} drevno duhovno i istorijsko sedi{te Srpske pravoslavne crkve. Berns je ocenio da bi zahtev prema kojem srpski patrijarh mora da najavi posetu manastirima 72 sata unapred trebalo preispitati, isti~u}i da prethodna uskra}ivawa ulaska predstavqaju ozbiqnu zabrinutost u pogledu verskih sloboda. „On nikada vi{e ne bi trebalo da bude spre~en da u|e na Kosovo radi molitve, slu`ewa svom narodu ili posete drevnim svetiwama poverenim Srpskoj pravoslavnoj crkvi“, naveo je Berns. Dodao je da wegov stav nije usmeren protiv albanskog naroda, muslimanske zajednice ili stanovnika Kosova, ve} da predstavqa poziv na pravi~nost,

dostojanstvo, me|usobno po{tovawe i versku slobodu za sve. „Muslimani moraju biti slobodni da se mole. Hri{}ani moraju biti slobodni da se mole. Svaki verski poglavar mora imati mogu}nost da brine o svojim vernicima bez diskriminacije, zastra{ivawa ili nepotrebnih prepreka“, poru~io je Berns. On je pozvao vlasti u Pri{tini da trajno garantuju patrijarhu Porfiriju i Srpskoj pravoslavnoj crkvi nesmetan pristup manastirima, crkvama, sve{tenstvu i vernicima. ‘’Verska sloboda ne mo`e zavisiti od etni~ke pripadnosti, politike ili spornih granica. Sveta mesta moraju ostati mesta molitve, isceqewa, pomirewa i mira“, podvukao je Berns. Berns, koji sebe opisuje kao duhovnog diplomatu i savetnika predsednika Trampa, nedavno je zajedno sa patrijarhom srpskim Porfirijem boravio u Srbiji, na Kosovu i u Republici Srpskoj. Tom prilikom posetili su, izme|u ostalog, Pe}ku patrijar{iju i manastir Visoki De~ani.

U SELU KIJEV^I]E KOD LEPOSAVI]A RENOVIRA SE KU]A ZA PORODICU JOVANOVI]

Sestre Nina i Tina `ive sa babom i dedom Kancelarija za Kosovo i Metohiju reagovala je urgentno i u toku su radovi na rekonstrukciji, obnovi i opremawu ku}e za devoj~ice Ninu i Tinu

slo ovu porodicu, koja `ivi u te{kim uslovima. Deca, pre desetak godina, bile su dodeqene babi i dedi na

Nina i Tina sa dedom koje sa babom i dedom sada `ive u selu Kijev~i}e nedaleko od Leposavi}a. Bile su tri sestre, ali je posle bolesti jedna od wih preminula, {to je dodatno o`alostili potre-

starawe, zbog zanemarivawa od strane roditeqa. Male devoj~ice imale su svu toplinu doma kod babe i dede, ali za wihovo odrastawe pored velike qubavi potrebno je i sredstava, {to osta-

reli baba i deda nisu uvek mogli divoqno da im priuste. Odrastale su tro{noj ku}i, a baba i deda su im pruàli najneohodnije za {kolovawe. I sve bi nekako i{li napred, da ih nedavno nije zadesila velika tragedija. Jedna od sestara se razbolela i posle bolovawa i preminula. Ostale su Nina i Tina, jo{ uvek maloletne devojcice da ìve u te{kim uslovima. Najve}i problem bili su uslovi za stanovawe, jer je stara i dotrajala ku}a vapila za obnovom. Sada, ima nade. Obnavqa se wihova dedovina u selu Kijev~i}e. Porodica Jovanovi} dobi}e i novu kuhiwu i kompletnu belu tehniku, kako bi im bio ìvot olak{an, i najzad imali uslove za normalan ìvot. Kancelarija za Kosovo i Metohiju urgentno je reagovala u ovoj situaciji i sa op{tinom Leposavi} opredelila sredstva za adaptaciju doma za Jovanovi}e.

P&D Commercial Cleaning Services traì iskusne ~ista~e sa skra}enim radnim vremenom da se pridruè na{em timu. Pozicije sa skra}enim radnim vremenom dostupne su {irom Sidneja. Poèqno je iskustvo u ~i{}ewu. Potrebno je osnovno znawe engleskog jezika. Da biste se prijavili, pozovite P&D Commercial Cleaning Services na (02) 9126 9491 izme|u 9:00 i 17:00 ~asova. Ako nismo u mogu}nosti da odgovorimo, ostavite govornu poruku sa svojim imenom i kontakt brojem, a mi }emo vam uzvratiti poziv. Napomena: Ne govorimo srpski.

Part-Time Cleaners Wanted – Sydney Wide P&D Commercial Cleaning Services is looking for experienced part-time cleaners to join our team. Part-time positions available across Sydney. Cleaning experience preferred. Basic English required. To apply, please call P&D Commercial Cleaning Services on (02) 9126 9491 between 9:00am and 5:00pm. If we are unable to answer, please leave a voicemail with your name and contact number, and we will return your call. Please note: We do not speak Serbian.

Izdajem jednosoban apartman u okviru ku}e sa zasebnim ulazom! Kompletno renovirani apartman ima spava}u sobu sa kupatilom i dnevnu sa kuhiwom. U cenu su ukqu~eni svi tro{kovi (grejawe, klima, struja...). Vrlo blizu metro stanice i {oping centra u Kilor Daunsu (Keilor Downs, VIC 3038)! Idealno za studente, mlade parove ili samce.

Za sve informacije pozovite: 0451 488 949 Dobri. U OKVIRU [IREG PROCESA NORMALIZACIJE ODNOSA KOSOVA I SRBIJE

Razmatra se povratak srpskih sudija i tu`ilaca

Pitawe reintegracije srpskih sudija i tuìlaca na Kosovu razmatra se u okviru {ireg procesa normalizacije odnosa Kosova i Srbije, naveo je portparol Evropske unije. „Evropska unija je dosledno pozivala Srbiju da podstakne, a Kosovo da omogu}i reintegraciju pravosudnog osobqa iz redova srpske zajednice, u skladu sa sporazumima postignutim u dijalogu i zakonima Osnovni sud u Severnoj Mitrovici Kosova“, navodi se u pisanom odgovoru EU. Dodaje se da EU nastavqa ohrabruje i Kosovo i Srbiju da stvore neophodne uslove za sprovo|ewe ovih obaveza, te da se „uzdrè od poteza koji bi mogli da dodatno zakomplikuju ovaj proces“. Pripadnici srpske zajednice su krajem novembra 2022. godine napustili kosovske institucije zbog nastojawa Vlade Kosova da ukine tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija. Pored zaposlenih u policiji, lokalnim samoupravama, ostavku je tada podnelo i oko 130 sudija, tuìlaca i administrativnog osobqa pravosu|a u op{tinama na severu gde ìvi ve}insko srpsko stanovni{tvo – Severnoj Mitrovici, Leposavi}u, Zve~anu i Zubinom Potoku. S druge strane, kosovske vlasti na ~elu sa Aqbinom Kurtijem su nakon istupawa Srba iz kosovskih institucija navele da wihov povratak ne moè biti politi~ko, nego pravno i ustavno pitawe.

SRBI U SVETU

^etvrtak 23. jul 2026. 11

„SLAVIMO 125 GODINA VERE I JEDINSTVA“: Generalni konzul Boòvi} po~asni gost na sve~anosti najstarije srpske organizacije u Americi! Generalni konzul Republike Srbije u Wujorku, dr Vladimir Boòvi}, u~estvovao je kao po~asni gost u sve~anom trodnevnom obeleàvawu

dva velika istorijska jubileja – 125 godina Srpskog narodnog saveza (Serb National Federation – SNF), najstarije srpske organizacije u Severnoj Americi, i 250 godina nezavisnosti Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Sve~anosti su okupile stotine ~lanova srpske zajednice iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Kanade, predstavnike Srpske pravoslavne crkve, diplomatskog kora, rukovodstvo Srpskog narodnog saveza, predstavnike Grada Pitsburga, brojnih srpskih organizacija, kao i ugledne goste iz javnog, politi~kog i dru{tvenog ìvota. Tokom tri dana dostojanstveno je obeleèn veliki jubilej organizacije koja ve} 125 godina predstavqa jedan od najva`nijih stubova o~uvawa srpskog nacionalnog, duhovnog i kulturnog iden-

titeta u Severnoj Americi, istovremeno proslavqaju}i i veliki ameri~ki jubilej – 250 godina nezavisnosti Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Sve~anosti su zapo~ele u petak tro~asovnim krstarewem rekama koje okruùju Pitsburg, tokom kojeg su u~esnici uìvali u veli~anstvenoj panorami grada u kome je 1901. godine osnovan Srpski narodni savez. Uz bogat muzi~ki program, tradicionalnu srpsku {qivovicu, doma}e specijalitete i srda~no druèwe, gosti su proveli nezaboravno ve~e u duhu zajedni{tva, ponosa i prijateqstva, simboli~no obeleàvaju}i ova dva velika istorijska jubileja. Centralni doga|aj odràn je u subotu u Srpskom klubu, gde je prire|ena sve~ana akademija uz bogat muzi~ki i folklorni program. Pored brojnih ~lanova srpske zajednice, sve~anosti su prisustvovali predstavnici Srpske pravoslavne crkve, rukovodstvo Srpskog narodnog saveza, predstavnici Grada Pitsburga, diplomatskog kora, ugledni gosti iz javnog i politi~kog ìvota, kao i predstavnici brojnih srpskih organizacija iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Kanade. Prisutnima su se obratili Wegovo preosve{tenstvo Vladika, predsednik Srpskog narodnog saveza Brajan Pjevi} i generalni konzul Republike Srbije u Wujorku dr Vladimir Boòvi}.

PRED[KOLICA SRPSKOG JEZIKA NA MALTI PROSLAVILA KRAJ JO[ JEDNE USPE[NE GODINE

Veliko ~uvawe korena U nedequ, 21. juna 2026, deca, roditeqi i prijateqi srpske zajednice na Malti okupili su se na sve~anoj zavr{noj priredbi projekta koji ve} tre}u godinu ~uva prve srpske re~i najmla|ih iseqenika Na ostrvu gde se srpski jezik sve ~e{}e ~uje odr`ana je zavr{na priredba projekta „Pred{kolice srpskog jezika na Malti” – programa koji, u kontinuitetu, od {kolske 2023/24. godine, u~i najmla|e ~lanove srpske zajednice na Malti da svoje prve re~i izgovaraju ba{ onako kako ih izgovaraju wihovi baba i deka u staroj domovini.

Расписује конкурс за позицију административног службеника и возача мини аутобуса (12 седишта) Примарна сврха радног места је обезбеђивање потребних услуга клијената у циљу задовољавања њихових потреба кроз развитак и апликацију адекватних, одговарајућих услуга и сервиса, као и рад у Данденонг канцеларији и околини. Посао је два дана у Данденонг канцеларији, УТОРКОМ и СРЕДОМ по 5 часова. Уторком је превоз путника од куће до места окупљања и превоз назад до куће мини аутобусом. Средом је посета клијената и рад у канцеларији. Плата је око 14 или 15,000.00 долара годишње. Позиција би најбоље одговарала пензионеру и не би утицала на умањивање пензије (такође ако има друго примање и да му ово буде додатно). Ради успешности аплицирања, потребно је да кандидат течно говори како српски тако и енглески језик, има искуство у административном пословању, као и знање и искуство у раду са старијим лицима српског порекла.

Понуђена позиција подразумева рад од 10 сати недељно у Данденонг канцеларији. Такође тражимо добровољца да ради у Ст. Албанс канцеларији. За више информација о горе поменутој позицији и опису посла, молимо контактирајте канцеларију Српског социјалног сервиса и

сарадње инк. 03 9356 4555 или 0409 356 087 Milan.

Конкурс за горе наведене позиције затвара се 24. јула 2026. године.

12 ^etvrtak 23. jul 2026.

AUSTRALIJA

AUSTRALIJANCI ODUZELI PRAVO GLASA KINEZIMA:

Bukti rat oko retkih metala Neugodan odnos izme|u Australije i Kine dodatno se pogor{ao pre dva dana, kada je australijski ministar finansija Xim ^almers oduzeo pravo glasa kineskim investitorima u australijskoj rudarskoj kompaniji koja se bavi eksploatacijom retkih zemnih metala. Ovaj potez bez presedana predstavqa najnoviji i najodlu~niji korak ^almersa. On ve} tri godine poku{ava da prinudi kineske investitore da prodaju svoje udele u kompaniji Nortern Minerals, pozivaju}i se na razloge nacionalne bezbednosti. Kompanije Hong Kong Ying Tak, Real International Resources i Qogir Trading & Service zajedno su stekle udeo od 17,6 odsto u kompaniji Nortern. Ona razvija projekat eksploatacije retkih zemnih metala Brauns Rejnx u zaba~enom regionu Kimberli, u Zapadnoj Australiji. O~ekuje se da }e Brauns Rejnx, koji bi mogao da postane

zna~ajan izvor metala visoke vrednosti poput disprozijuma i terbijuma, neophodnih za brojne savremene vojne i civilne tehnologije, predstavqati konkurenciju kineskim proizvo|a~ima koji dominiraju globalnim trì{tem retkih zemnih metala. Nortern sara|uje sa ameri~kim partnerima na finansirawu rudnika. Posredno i sa japanskim kompanijama na preradi i plasmanu gotovih proizvoda. Takva kombinacija izazvala je nezadovoqstvo kineske vlade, koja retke zemne metale koristi kao sredstvo trgovinskog pritiska. IGNORISALI NALOGE ZA PRODAJU AKCIJA âlmers je u saop{tewu objavqenom na Australijskoj berzi naveo da su tri kineske kompanije ignorisale ranije naloge, izdate na osnovu australijskog Zakona o stranim akvizicijama i preuzimawima. Wima je naloèno da prodaju svoje akcije

u kompaniji Nortern. Po{to, kako se ~ini, nijedna akcija nije prodata, odlu~eno je da se vlasnicima oduzmu gotovo sva prava koja proizlaze iz vlasni{tva nad akcijama. Osim prava da ih prodaju. „O~ekujemo da strane kompanije koje investiraju u Australiji po{tuju australijske zakone“, rekao je âlmers. „Preduze}emo sve {to je potrebno da za{titimo nacionalni interes i integritet na{eg sistema kontrole stranih investicija“. O~ekuje se da }e Kina o{tro reagovati na oduzimawe glasa~kih prava ovim kompanijama. Budu}i da je i ranije branila wihov poloàj. Nakon {to je âlmers u maju obnovio nalog za prodaju akcija u kompaniji Nortern, portparol kineskog Ministarstva spoqnih poslova izjavio je da Australija treba da po{tuje legitimna prava i interese kineskih investitora. I da obezbedi nediskriminatorno poslovno okruèwe za strane ulaga~e.

NAZIRE SE I DRUGI SPOR OKO RETKIH ZEMNIH METALA Slu~aj kompanije Nortern pokazuje poku{aj Kine da spre~i ja~awe konkurencije svojoj dominantnoj poziciji u globalnoj industriji retkih zemnih metala. U Australiji istovremeno nazire se jo{ jedan potencijalni spor. Kontrola nad projektom eksploatacije retkih zemnih metala Jangibana, koji se tako|e nalazi u Zapadnoj Australiji,

mogla bi uskoro da promeni vlasnika, po{to se, prema navodima medija, milijarder koji je bogatstvo stekao u industriji gvozdene rude, Endrju Forest, sprema da proda svoj udeo od 60 odsto u kompaniji Hejstings. Kineski investitori predstavqaju logi~nog kupca Forestovog udela u Hejstingsu. To bi moglo da dovede do novog sukoba sa ^almersom u okviru australijskih propisa. Oni omogu}avaju blokirawe stranih investicija zbog nacionalnog interesa.

AUSTRALIJSKO ^UDO PRIRODE KOJE PRIVLA^I TURISTE:

Zovu ih Dvanaest apostola, a nikada nije bilo toliko PODRU^JE IMA ZNA^AJ I ZA STAROSEDEOCE AUSTRALIJE Ova oblast nije va`na samo zbog prirodnih lepota. Godine 2023. Federalni sud Australije priznao je narod Eastern Maar Aboriginal Corporation kao tradicionalne vlasnike velikog dela jugozapadne Viktorije, ukqu~uju}i podru~je koje obuhvata i Dvanaest apostola. Odluka je obuhvatila teritoriju od oko 8.578 kvadratnih kilometara i predstavqala je zna~ajan korak u priznavawu prava starosedela~kih zajednica.

Na obali Australije uzdiù se impresivni kameni stubovi koje milioni qudi dolaze da vide svake godine. Iako wihovo ime sugeri{e da ih ima 12 i povezuje ih sa religijom, stvarnost je potpuno druga~ija – ovo prirodno ~udo nema nikakve veze sa apostolima, a danas ih je ostalo svega sedam. PRIRODNI FENOMEN KOJI JE POSTAO SIMBOL AUSTRALIJE Australija je poznata po spektakularnim pejzaìma – od ogromnih pustiwa unutra{wosti do tropskih predela i dramati~nih obala koje oblikuje mo}ni Ju`ni okean. Me|u najpoznatijim prirodnim atrakcijama svakako se nalazi i deo obale uz ~uvenu Great Ocean Road (Veliki okeanski put), jednu od najimpresivnijih obalnih ruta na svetu. U blizini Port Campbell National Park (Nacionalni park Port Kembel) nalaze se Dvanaest apostola – grupa visokih kre~wa~kih stena koje izrawaju iz mora i predstavqaju jedan od najprepoznatqivijih prizora Australije. Iza wihovog imena krije se zanimqiva pri~a. NISU IH NIKADA ÎNILA DVANAESTORICA Iako naziv „Dvanaest apostola“ stvara utisak da se radi o 12 ogromnih kamenih stubova, taj broj nikada nije bio potvr|en. Prema dostupnim podacima, prvobitno ih je bilo devet, dok ih danas postoji sedam. Sa glavnog vidikovca posetioci

mogu da vide {est formacija, dok se sedma nalazi ne{to daqe od glavne platforme za posmatrawe. Pre nego {to su dobile turisti~ki privla~nije ime, ove stene bile su poznate kao „Pinnacles“, ali i kao „Sow and Pigs“ („Krma~a i prasi}i“), naziv koji je opisivao wihov raspored u moru. Promena imena u „Dvanaest apostola“ bila je deo poku{aja da se ova lokacija pribli`i turistima i dobije upe~atqiviji identitet. STENE VISOKE I DO 50 METARA OBLIKOVAO JE OKEAN Dvanaest apostola nastali su od kre~waka koji pripada geolo{koj formaciji Port Campbell Limestone (kre~wa~ka formacija Port Kembel), formiranoj pre pribli`no 15 do 5 miliona godina. Wihov dana{wi izgled rezultat je dugotrajnog delovawa

talasa Ju`nog okeana. Voda je vekovima oblikovala litice, stvarala pe}ine, zatim prirodne lukove, koji su se vremenom uru{avali i ostavqali za sobom usamqene kamene stubove visoke i do 50 metara. Proces erozije i danas traje. More koje je stvorilo ove formacije istovremeno ih i polako uni{tava. PRIRODA IH MEWA IZ GODINE U GODINU Iako deluju kao ve~ni simbol australijske obale, Dvanaest apostola nisu nepromenqivi. Godine 2005. jedan od stubova se uru{io, ~ime je broj formacija smawen sa osam na sedam. Nekoliko godina kasnije, 2009, jo{ jedan stub nestao je pod uticajem prirodnih sila. Dok talasi odnose postoje}e formacije, oni istovremeno oblikuju nove kamene stubove du` obale.

NAJLEP[I POGLED PRU@A SE PRED ZALAZAK SUNCA Najpopularniji na~in da se vide Dvanaest apostola jeste sa ure|enih vidikovaca iznad obale. Poseban prizor pruàju tokom zalaska sunca, kada svetlost oboji kre~wa~ke stubove u zlatne, naranxaste i crvene nijanse. Posetioci ponekad mogu da vide i male pingvine koji se vra}aju na obalu u sumrak. Za one koji èle druga~iji doìvqaj, popularni su i panoramski letovi helikopterom, tokom kojih se pruà pogled na ~itavu oblast od Shipwreck Coast (Obala brodoloma) do Cape Otway (Rt Otvej). Dvanaest apostola tako ostaju jedan od najboqih primera kako priroda, vreme i more mogu da stvore pejza` koji postane simbol ~itave zemqe – ~ak i kada wegovo ime nije sasvim ta~no.

NEVEROVATNA PRI^A:

Ima 99 godina, a kao mehani~ar radi 83 godine U malom mestu Underbool u australijskoj saveznoj dràvi Viktoriji 99-godi{wi Ray Gloster i daqe redovno radi u porodi~noj automehani~arskoj radionici, a uskoro bi mogao postati i zvani~no najstariji aktivni automehani~ar na svetu. Radionica A.J. Gloster and Sons nalazi se uz magistralni put Mallee Track, a osnovao je 1925. godine Rayev otac Arthur „Joe“ Gloster. Ray, koji je ro|en dve godine kasnije, kaè da u porodi~nom poslu radi ve} 83 godine. Tokom dugog radnog veka svedo~io je brojnim promenama u automobilskoj industriji. Prise}a se vremena kada su automobili marke Chevrolet ko{tali svega 200 funti, a posebno izdvaja model Holden FX iz 1948. godine, prvi automobil koji se serijski proizvodio u Australiji i wegov li~ni favorit. O penziji, kako kaè, ne razmi{qa. – Sve dok mogu da hodam, dolazi}u na posao – rekao je za Australian Broadcasting Corporation (ABC). Upravo zahvaquju}i toj predanosti mogao bi da u|e u Ginisovu kwigu rekorda kao najstariji aktivni automehani~ar na svetu. Ray je stariji od sada{weg rekordera, ali wegova porodica jo{ mora da dostavi dokumentaciju kojom }e potvrditi wegovu starost i da dokaè da i daqe redovno radi u radionici. Trenutni rekord drì 97-godi{wi italijanski automehani~ar Fabio Sabioni iz Areca.

AUSTRALIJA

PRI^A O AUSTRALIJSKOM ^UDU I MAJCI KOJA JE POBEDILA SVE MEDICINSKE PROGNOZE:

^etvrtak 23. jul 2026. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Ro|ene prirodno za~ete kvalitetnu ~etvorke, fenomen kakav Daje uslugu od 1970. godine lekari nisu videli Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

Xenitar Na’amoana je rodila identi~ne ~etvorke

[ta nudimo

U pravoj medicinskoj senzaciji koja je zatekla lekare u Kraqevskoj bolnici za `ene u Brizbejnu, jedna Australijanka donela je na svet izuzetno retke, prirodno za~ete jednojaj~ane ~etvorke, pi{e Bi-Bi-Si. Trudno}a, koja je od samog po~etka opisana kao ekstremno visokorizi~na, uspe{no je privedena kraju 14. jula kada su carskim rezom u 29. nedeqi ro|ene ~etiri devoj~ice. Re~ je o monozigotnim ~etvorkama, fenomenu u kojem se jedna oplo|ena jajna }elija podelila na ~etiri embriona. Xenitar Na’amoana je rodila identi~ne ~etvorke. Majka devoj~ica, trideset~etvorogodi{wa Xenitar Naamoana, i wen suprug Xortam, ve} imaju ~etvoro dece, zbog ~ega su bili u potpunom {oku kada su saznali da im sti`u ~etvorke. Doktorka Aleksa Bendal, specijalistkiwa za fetalnu medicinu koja je vodi-

la ovu nesvakida{wu trudno}u, istakla je da se ovakve ~etvorke javqaju jednom u 15 miliona trudno}a. Ono {to ovaj slu~aj ~ini medicinskim ~udom jeste ~iwenica da su sve ~etiri bebe delile jednu istu posteqicu, {to je u lekarskoj praksi gotovo nezabele`eno. Zbog ogromnih rizika i specifi~nosti situacije, Xenitar je primqena u bolnicu ve} u 25. nedeqi kako bi bila pod neprekidnim nadzorom stru~waka. „Uvek smo govorili da bi bio ogroman uspeh ako izguramo do 28. nedeqe. ^iwenica da imamo ~etiri prelepe, zdrave bebe ro|ene u 29. nedeqi je prosto neverovatna“, izjavila je doktorka Bendal, dodaju}i da je majka hrabro podnela sve faze i nekim ~udom izbegla svaku mogu}u komplikaciju. Novoro|ene devoj~ice dobile su imena Emili, Harijet, Ketrin i Aleksa – posledwa je nazvana upravo po doktorki Aleksi Bendal, koja je to opisala kao predivan znak zahvalnosti.

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Bebe }e ostati na odeqewu intenzivne nege za novoro|en~ad dok ne dostignu punu zrelost, a lekari potvr|uju da se trenutno ose}aju izuzetno dobro i uspe{no napreduju. Kod ku}e ih ~eka uzbu|ena porodica sa ~etvoro bra}e i sestara uzrasta od jedne do deset godina.

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Kako bi se izborili sa novim `ivotnim okolnostima i prevozom deseto~lane porodice, roditeqi su pokrenuli onlajn kampawu za kupovinu kombija sa najmawe deset sedi{ta. Akcija je ve} privukla ogromnu pa`wu javnosti i prikupila vi{e od 37.000 australijskih dolara pomo}i.

Australijski open objavio brojke – nikad ve}a ni zarada ni poseta Australijan open je objavio brojke za pre pola godine odigranog gren slema a one su – rekordne u svakom pogledu. Kroz kapije Melburn parka je pro{lo ~ak 1.368.043 gledalaca {to ne samo da je tamo{wi rekord, nego va`i i za sve ostale najve}e turnire. Pro{logodi{wi rekord je nadma{en za ~ak oko 150 hiqada posetilaca. Podaci su za tri nedeqe, ra~unaju}i i kvalifikacije. Prvi gren slem sezone je to postigao pre svega ogromnom prostoru na kome navija~i provode vreme kada nisu na stadionima. Gledaju me~eve na xinovskim ekranima, pijuckaju pivo, jedu… Drugim re~ima tro{e pare. Odavno je zakqu~eno da je najve}a zarada na gren slemovima van tribina. Jer na wima nema kretawa, nema naru~ivawa hrane i pi}a. Zato se ovi kompleksi stalno {ire i otuda razlika i u zaradi i u poseti.

Primera radi, Rolan Garos je imao velike muke da se pre nekoliko godina pro{iri na obli`wu Botani~ku ba{tu a we-

gov kapacitet je i daqe skoro duplo mawi od Melburn parka. Ove godine je oboren rekord a on iznosi 727 hiqada posetilaca.

Vimbldon je na dobrom putu da dobije svoju bitku sa kom{ijama i znatno pove}a kapacitet u budu}nosti. U ovom trenutku

i wegova veli~ina daleko zaostaje za Melburnom i Wujorkom. Australijanci su obelodanili i podatke o zaradi i nije nemogu}e da oni ponovo naqute igra~e koji stalno prete bojkotom. Profit od ovogodi{weg turnira iznosi 440 miliona evra, a teniserima je ispla}eno 67,7 miliona. To je oko 15 odsto a igra~i tra`e da se pove}a na oko 22 procenta, koliko iznosi na ATP turnirima. Vide}emo kakav }e odgovor Melburna biti narednog januara. Organizatori se hvale i da je u posledwih deset godina Melburn od svog najva`nijeg sportskog doga|aja dobio 2,3 milijade evra, da je ~ak 705.239 no}ewa ovog januara bilo zahvaquju}i posetiocima Australijan opena. Gren slemovi postaju sve ve}e fabrike novca, a to }e sigurno nastaviti da izaziva reakcije igra~a dok ne dobiju zarade za koje misle da su pravedne.

9366 9299

14 ^etvrtak 23. jul 2026.

AUSTRALIJA

Kamate na naplatu

Viktorijska vlada }e potro{iti zapawuju}u koli~inu novca na otplatu kamata do 2030. godine, jer dug dr`ave nastavqa vrtoglavo da raste. Naime, Viktorija }e potro{iti ~ak 10% svojih javnih prihoda samo na otplatu kamata do 2030. godine, predvidela je velika agencija za kreditni rejting Mu-

gledale ukupni dràvni dug koji je porastao sa 266 milijardi dolara (na engleskom: biliona) u fiskalnoj 2019. godini na 650 milijardi dolara u fiskalnoj 2027. godini. U izve{taju agencije Mudis navodi se da su vi{i tro{kovi goriva zbog rata u Iranu, zajedno sa vi{om osnovnom inflacijom, doprineli pritisku na plate i tro{kove izvo|a~a radova. „Ovi pritisci na tro{kove doprinose strukturno rastu}im zahtevima za rashodima vo|enim rastom stanovni{tva i sve ve}im oslawawem na dràvne usluge“, navodi se u izve{taju. Uprkos naporima da se oja~a upravqawe projektima i reprofili{u kapitalni programi, kontinuirani pritisci na ulazne tro{kove pove}avaju rizik od prekora~ewa tro{kova i ka{wewa projekata, produàvaju}i period pove}ane

31,7 milijardi dolara u naredne ~etiri godine. Rastu}e otplate kamata Viktorije zna~i da }e poreski obveznici morati da izdvajaju 32,4 miliona dolara svakog dana do 2029-30. godine. Ovo je uprkos tome {to je poreski ra~un Viktorije porastao sa 41,7 milijardi dolara na 50,2 milijarde dolara u istom periodu. Vrtoglavi rastu}i dug posledica je stalnih deficita gotovine, po~ev{i od 7,7 milijardi dolara u 2026-27. godini. Za razliku od operativnih suficita, oni ukqu~uju pune tro{kove dràvne potro{we na infrastrukturu. Rastu}e otplate kamata Viktorije dolaze u trenutku kada je nekoliko institucija kritikovalo preterano optimisti~ne prognoze dràvnog buxeta. Ovogodi{wi dràvni buxeti i daqe projektuju da }e

dis (Moody’s), dok rat u Iranu izlaè sve savezne dràve novom ekonomskom {oku. Nedavna analiza Mudisa pokazala je da slabiji rast i rastu}i pritisci tro{kova pove}avaju pritisak na dràvne i savezne buxete. Agencija upozorava da su dràve mawe sposobne da upravqaju svojim dugom u ovim te{kim ekonomskim uslovima dok programi javne potro{we ostaju i daqe veliki. Viktorija }e potro{iti 10% svojih prihoda javnog sektora na kamate do 2030. godine – {to je ogromno pove}awe u odnosu na oko 3,5% koliko je dràva potro{ila 2019. godine, pre korone. Ju`na Australija }e potro{iti oko 9% svojih prihoda na kamate do 2030. godine, dok }e Kvinslend potro{iti oko 8,5%. Potro{wa javnog sektora je naglo porasla posledwih godina, jer su dràvne vlade nad-

potro{we na infrastrukturu i akumulacije duga. Dug Viktorije ~ini vi{e od 30 procenata wenog bruto dràvnog proizvoda – dràvnog ekvivalenta BDP-a. Tako|e, Viktorija ima najve}i dràvni dug u Australiji, uprkos tome {to je wena ekonomija 25 procenata mawa od ekonomije Novog Ju`nog Velsa. Vlada Xasinte Alan je otkrila dodatna obe}awa o potro{wi u ovogodi{wem buxetu, nadaju}i se da }e osvojiti istorijski ~etvrti mandat na vlasti. Ovo je ukqu~ivalo 13,8 milijardi dolara nove potro{we, ukqu~uju}i i zna~ajne pakete tro{kova ìvota kao {to su besplatan i javni prevoz upola cene. Buxetski podaci ipak pokazuju da }e neto dug dràve dosti}i rekordnih 199,3 milijarde dolara do sredine 2030. godine – {to je pove}awe od

rast operativnih tro{kova biti umeren tokom ~etvorogodi{weg prognoznog horizonta, smatraju eksperti. Iako ove projekcije potro{we deluju dosta optimisti~no, te{ko je o~ekivati da }e sve ostati na prognozama Vlade. Bruto savezni dug Australije trenutno iznosi pribli`no 977 milijardi dolara, a ukupni dug javnog sektora (ukqu~uju}i sve nivoe vlasti) prelazi 1,6 biliona dolara (na engleskom: triliona). To se prevodi u odnos neto duga vlade i BDP-a od oko 18,8% i neto duga od oko 850 milijardi dolara. Profil duga Australije ukqu~uje konkretne brojke kao {to je bruto savezni dug. To je bruto iznos koji duguje vlada Komonvelta i koji fluktuira oko jednog biliona dolara, a samo pla}awa kamata ko{taju desetine milijardi dolara godi{we. Dug dràva i teritorija tako|e spada u taj profil duga. Podnacionalni dug ~ini stotine milijardi ukupnog iznosa javnog sektora, u velikoj meri vo|en potro{wom na infrastrukturu i ekonomskim odgovorima na pandemiju. Odnos ukupnog duga i BDP-a Australije je uprkos dostizawu rekordnih nominalnih maksimuma, i daqe relativno nizak i odrìv u odnosu na mnoge druge razvijene zemqe. Jer dràvne obveznice koje u velikoj meri drè stranci su i daqe veoma privla~ne za strane investitore.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

maksimalno 40 kilograma

AUSTRALIJA

^etvrtak 23. jul 2026. 15

Australija je sve blià Evropi, u avionu skoro 22 sata, od Sidneja do Londona – nova era avijacije Projekat „Izlazak Sunca” (Project Sunrise) pomeri}e granice komercijalne avijacije letom od Sidneja do Londona koji }e trajati oko 22 sata. Kako je najavqeno iz Australijske avio-kompanije „Kvantas”, letovi na ovoj ruti planiraju se od oktobra 2027. godine. Potra`wa za ultra-dugim letovima, koji traju preko 20 sati bez presedawa, neprestano raste. Australijska avio-kompanija „Kvantas” sprema se da 2027. godine, svojim „Projektom izlazak Sunca“, redefini{e granice izdr`qivosti. Ideja o provo|ewu skoro celog dana u avionu moè zvu~ati zastra{uju}e, ali sve ve}i broj putnika spreman je na takvu `rtvu kako bi izbegao stres i gubqewe vremena prilikom presedawa. U svetu avijacije, ultra-dugi letovi, definisani kao putovawa duà od 16 sati, predstavqaju vrhunac tehnolo{kog dostignu}a i komfora. Moderni avioni poput „Erbasa A350“ i „Boinga 787 drimlajner“ omogu}ili su avio-kompanijama da poveù gradove na suprotnim krajevima planete, ali i da testiraju granice qudske izdr`qivosti. „PROJEKAT IZLAZAK SUNCA“: NOVA ERA AVIJACIJE Iako su trenutni rekordi impresivni, „Kvantas“ se sprema da ih sve nadma{i svojim ambicioznim „Projektom izlazak Sunca“. Plan je da se uspostave prvi direktni letovi iz Sidneja za London i Wujork, a inauguralni let za London najavqen je za oktobar 2027. godine.Ruta je duga oko 17.000 kilometara, a putnici

}e u vazduhu provesti i do 22 sata, ~ime }e ovaj let postati najduì komercijalni let u istoriji. Da bi ostvario ovaj podvig, „Kvantas“ je naru~io 12 posebno modifikovanih aviona „Erbas A3501000ULR“. Ovi avioni su projektovani tako da imaju dodatni rezervoar za gorivo, a u kabini }e biti mesta za samo 238 putnika, u pore|ewu sa standardnih 410, kako bi se obezbedio dodatni prostor i udobnost. „Ciq re{avawa ove udaqenosti je ono na ~emu je Kvantas osnovan i ta misija postoji od po~etka osnivawa kompanije“, izjavila je Vanesa Hadson, direktorka kompanije. CIRKADIJALNI SISTEM OSVETQEWA U AVIONU ZA SMAWEWE XET-LEGA Kqu~na inovacija „Projekta Izlazak Sunca” nije samo u duìni leta, ve} i u potpunoj posve}enosti dobrobiti putnika. U avionima }e se nalaziti posebna „Wellbeing” zona, prostor namewen za istezawe i kretawe, sa osveèwem i zdravim grickalicama. Kabina }e biti opremqena cirkadijalnim sistemom osvetqewa koje se prilago|ava dobu dana na destinaciji, kako bi se smawio efekat xet-lega. âk i raspored obroka i zabavni program bi}e osmi{qeni da podstaknu boqi san. Putnici u svim klasama ima}e vi{e prostora za noge, a besplatan i brz vaj-faj bi}e dostupan svima. Ovaj projekat ne predstavqa samo test inèwerske genijalnosti, ve} i odgovor na èqe putnika da stignu na odredi{te

br`e i odmornije. Uspeh „Projekta izlazak Sunca“ mogao bi da otvori vrata za nove ultra-duge rute, su{tinski smawuju}i planetu i ~ine}i svet jo{ povezanijim. PET NAJDU@IH LETOVA DANA[WICE Trenutno, tron najdu`ih komercijalnih letova na svetu pripada kompaniji „Singapur erlajns“, koja dominira sa dva leta ka Wujorku. Prvo mesto zauzima linija od wujor{kog aerodroma Xon F. Kenedi (XFK) do Singapura, duga 15.332 kilometra. Putnici na ovom letu provedu u vazduhu u proseku 18 sati i 40 minuta. Slede}i je let iz Wujorka za Singapur, samo tri kilometra kra}i. Oba leta obavqa specijalno modifikovani Erbas A350-900ULR (Ultra Long Range), koji ima samo biznis i

premijum ekonomsku klasu kako bi se maksimizirao komfor na tako dugom putu. Na tre}em mestu liste nalazi se direktna veza izme|u Australije i Evrope, let kompanije „Kvantas“ od Perta do Londona, koji prele}e 14.499 kilometara. Ovaj let obavqa „Boing 787-9 drimlajner“. êtvrto mesto drì jo{ jedna „Kvantasova“ ruta, koja povezuje Dalas u Sjediwenim Dràvama sa Melburnom u Australiji, duga 14.468 kilometara. Listu pet najduìh zaokruùje let kompanije „Emirejts“ od Oklanda na Novom Zelandu do Dubaija, koji prele}e 14.193 kilometra i ~esto se obavqa legendarnim „Erbasom A380“. Ove rute pokazuju koliko je tehnologija napredovala, ali i koliko su avio-kompanije spremne da uloè u direktne veze izme|u globalnih centara.

Godinama ~uvao kamen misle}i da je zlato, a onda su mu geolozi otkrili da drì neprocewivo blago staro 4,6 milijardi godina Kada je Australijanac Dejvid Houl krenuo u potragu za zlatom u regionalnom parku Meriboro nedaleko od Melburna, bio je ube|en da je ubrao xekpot ìvota. Naoruàn detektorom metala, u ùtoj glini je uo~io neobi~no teàk, crvenkasti kamen. Budu}i da se ovaj park nalazi u ~uvenom regionu Goldfilds, gde je australijska zlatna groznica u 19. veku doìvela svoj apsolutni vrhunac, Dejvid je bio stopostotno siguran da se u unutra{wosti ove stene krije xinovski grumen ~istog zlata. Me|utim, ono {to je usledilo pretvorilo se u vi{egodi{wu opsesiju i pravu nau~nu senzaciju. Ponesen èqom da otvori svoj pronalazak i do|e do navodnog blaga, Dejvid je kod ku}e primenio sve mogu}e i nemogu}e te{ke gra|evinske metode. Ali, misteriozna stena je odbijala da pukne. Da bi je prepolovio, Houl je redom koristio: • Testeru za kamen • Ugaonu brusilicu • Elektri~nu bu{ilicu • Sna`nu kiselinu • Teàk gra|evinski maq Me|utim, ~ak ni udarci masivnim maqem nisu uspeli da naprave ni najmawu pukotinu. Razlog za ovu neverovatnu otpornost bio je jednostavan – ono {to je godinama uporno poku{avao da otvori uop{te nije bilo zlato.

JEDAN U NEKOLIKO HIQADA Po{to ga je tajna ovog kamena kopkala godinama, Dejvid je na kraju odustao od alata i odneo stenu u Muzej u Melburnu na stru~nu identifikaciju. Tamo je saznao {okantnu istinu – u rukama je sve vreme dr`ao izuzetno redak i vredan meteorit! - Imao je taj specifi~an, skulpturalni, rupi~asti izgled. Taj oblik nastaje iskqu~ivo kada objekat prolazi kroz na{u atmosferu. Usled ekstremnog trewa, povr{ina meteorita se topi, a strujawe vazduha ga bukvalno vaja u letu - izjavio je kustos i geolog muzeja Dermot Henri za The Sydney Morning Herald. Henri je priznao da tokom svojih 37 godina rada u muzeju svakodnevno pregleda na stotine komada kamewa koje qudi donose ube|eni da su pali sa neba. U

celoj wegovoj karijeri, pre ovog slu~aja, samo dva uzorka su se zapravo ispostavila kao pravi meteoriti. Dejvidov kamen je bio tre}i. - Kada biste na Zemqi videli obi~an kamen ove veli~ine i podigli ga, on jednostavno ne bi smeo da bude ovoliko teàk - objasnio je drugi geolog muzeja, Bil Bir~. NAJJEFTINIJI NAÎN ZA ISTRA@IVAWE SVEMIRA Nau~nici su odmah pokrenuli detaqnu analizu i objavili rad o ovom kosmi~kom telu. Meteorit je nazvan Meriboro, po gradu blizu mesta gde je prona|en, a wegova teìna iznosi neverovatnih 17 kilograma. Nakon {to su istraìva~i upotrebili specijalnu dijamantsku testeru kako bi odsekli jedan mali fragment, otkrili su da kamen sadrì izuzetno visok

procenat gvo`|a, zbog ~ega je klasifikovan kao obi~ni hondrit tipa H5. Unutar wega su uo~ene takozvane hondrule – sitne, kristalizovane kapqice metalnih minerala koje svedo~e o ra|awu kosmosa. Ovaj meteorit je star ~ak 4,6 milijardi godina, {to zna~i da je nastao u isto vreme kada i na{ Sun~ev sistem. Nau~nici isti~u da neki od ovih meteorita sadrè materiju stariju i od samog Sunca, pruàju}i nam uvid u to kako su se zvezde formirale i razvijale stvaraju}i elemente iz periodnog sistema. Pojedini retki primerci u sebi kriju i organske molekule poput aminokiselina, koje su osnovni gradivni blokovi ìvota. KOSMI^KI PUTNIK IZ POJASA IZME\U MARSA I JUPITERA Iako nau~nici ne mogu sa stopostotnom sigurno{}u da kaù ta~an trenutak kada je ovaj meteorit pao na Zemqu, wegova istorijska ruta je prili~no jasna. Na{ Sun~ev sistem je nekada bio samo rotiraju}i oblak pra{ine i hondrita. Vremenom je gravitacija spojila ve}inu tog materijala u planete, dok je ostatak zavr{io u ogromnom asteroidnom pojasu. - Ovaj meteorit najverovatnije poti~e iz velikog asteroidnog pojasa koji se nalazi izme|u Marsa i Jupitera. Tamo je do{lo do stravi~nog sudara dva aste-

roida, usled ~ega je ovaj komad izba~en iz svoje orbite. Putovao je kroz svemir milionima godina, dok se jednog dana nije ukrstio sa putawom Zemqe i pao na wu objasnio je Henri. Metoda datirawa pomo}u radioaktivnog ugqenika pokazala je da se meteorit nalazi na Zemqi izme|u 100 i 1.000 godina. Zanimqivo je da je u periodu izme|u 1889. i 1951. godine u ovom delu Australije zabeleèn ~itav niz svedo~anstava o padu meteora, {to bi moglo da se poklopi sa wegovim dolaskom. MNOGO VREDNIJI I RE\I OD ZLATA Istraìva~i napomiwu da je ovaj pronalazak za nauku daleko vredniji od bilo kakvog grumena zlata. Ovo je tek 17. meteorit ikada prona|en u australijskoj saveznoj dràvi Viktoriji, dok su sa druge strane na tom prostoru iskopane tone i tone zlata. Ovo je drugi najve}i primerak hondrita prona|en u ovoj regiji. - Kada se sagleda ~itav niz kosmi~kih i istorijskih doga|aja, astronomska je verovatno}a da je ovaj kamen uop{te preìveo, a potom i da je prona|en u divqini - zakqu~io je Henri. Zato, slede}i put kada u svom dvori{tu ili prirodi uo~ite neki ~udnovat, crvenkast i neprirodno teàk kamen – nemojte ga odmah tu}i ~eki}em. Mo`da u rukama drìte neprocewivi deo svemirske istorije.

16 ^etvrtak 23. jul 2026.

ZAJEDNICA

AUSTRALIA EXPLAINED: POPIS STANOVNI[TVA 2026:

Sve {to treba da znate kako biste bili obuhva}eni popisom deo gra|anskog ìvota u Australiji od kqu~nog zna~aja“, kaè on. Alim Ali (Aleem Ali) kaè da podaci iz Popisa imaju zna~ajnu ulogu za Welcoming Australia „... jer nam pomaù da podrìmo organizacije sa kojima sara|ujemo kako bi bile otvorenije i inkluzivnije i kako bi efikasnije radile sa raznolikim zajednicama.“

Popis stanovni{tva 2026. godine odràva se u utorak, 11. avgusta, i svaka osoba koja se te ve~eri nalazi u Australiji mora biti popisana. Podaci iz Popisa koriste se kako bi se razumelo gde qudi ìve, kojim jezicima govore u svojim domovima, kakva je podr{ka potrebna zajednicama i kako se Australija mewa kao dràva. U~e{}em u Popisu doprinosite da va{a zajednica i kultura budu prepoznate i zastupqene. Evo {ta treba da znate o popuwavawu Popisa kako biste bili sigurni da ste vi i va{e doma}instvo popisani. l Da li je popis samo prebrojavawe qudi? l Ko mora da popuni popis? l [ta ako nisam kod ku}e na dan popisa? l Koja pitawa }e mi postaviti? l [ta ako sam zabrinut/a zbog na~ina na koji se koriste moji li~ni podaci? l Za{to je va`no da u popisu dam ta~ne odgovore? l Kako podaci iz popisa pomaù multikulturnim zajednicama? l Da li je dostupna pomo}? DA LI JE POPIS SAMO PREBROJAVAWE QUDI? Svakih pet godina, Australijski zavod za statistiku (ABS) popisuje svaku osobu i svako doma}instvo u Australiji. To je Popis stanovni{tva i stanova, poznat jednostavno kao Popis. Informacije prikupqene tokom popisa pomaù u planirawu usluga koje }e biti dostupne va{em lokalnom podru~ju i zajednici. Nacionalna portparolka ABS-a za Popis, Emili Volter (Emily Walter), kaè da je Popis najve}e prikupqawe podataka u Australiji i da pruà neke od najvrednijih statisti~kih podataka o zemqi. „Popis pruà sliku o tome ko smo i pokazuje kako se mewamo tokom vremena“, kaè ona. „Popis obuhvata pitawa o zdravqu, obrazovawu, kulturnom poreklu i zaposlewu, {to sve zajedno daje sveobuhvatnu sliku ekonomskog, dru{tvenog i kulturnog sastava Australije.“ Podaci iz Popisa pomaù da se obezbedi da pojedinci, porodice i zajednice imaju pristup odgovaraju}im uslugama i infrastrukturi, tamo gde su i onda kada su potrebne. To obuhvata jezi~ke usluge, {kole, zdravstvenu za{titu, programe za zajednicu, javni prevoz i podr{ku pri naseqavawu. KO MORA DA POPUNI POPIS? Svaka osoba koja se nalazi u Australiji na dan Popisa, 11. avgusta 2026. godine, mora biti popisana. Popuwavawe Popisa je zakonska obaveza. To zna~i da svako doma}instvo mora da u~estvuje i da svaka osoba mora biti evidentirana u popisnom obrascu. „To ukqu~uje me|unarodne studente, posetioce, nosioce viza i bebe. Neki qudi zaborave da unesu bebe u svoj popisni obrazac!“, kaè gospo|a Volter. Prilikom popuwavawa Popisa za svoje doma}instvo, potrebno je da navedete sve osobe koje borave u va{em domu na dan Popisa. [TA AKO NISAM KOD KU]E NA DAN POPISA? Ako se 11. avgusta 2026. godine nalazite u inostranstvu, ne morate da popunite Popis. Me|utim, ako putujete unutar Australije, na primer kampujete ili boravite kod prijateqa, potrebno je da popunite Popis tamo gde se tog dana nalazite. Popis sadrì i pitawe o tome gde ina~e ìvite.

Ne morate da popunite Popis ba{ te ve~eri, ali va{i odgovori moraju da odraàvaju mesto na kom ste bili 11. avgusta 2026. godine. Obrazac moète popuniti ~im dobijete uputstva, ako ve} znate gde }ete biti na dan Popisa. KOJA PITAWA ]E MI POSTAVITI? U danima koji prethode danu Popisa, ve}ina doma}instava dobi}e pismo sa uputstvima kako da popune onlajn popisni obrazac. Neka doma}instva }e dobiti papirni obrazac. Gospo|a Volter kaè da Popis obuhvata pitawa o zdravqu, obrazovawu, zaposlewu i drugim temama koje zajedno pruàju sveobuhvatnu sliku o doma}instvu i zajednici. „Postavqaju se pitawa kao {to su da li je osoba aborixinskog porekla ili poreklom sa ostrva Toresovog moreuza, koji se jezik govori kod ku}e, zemqa ro|ewa, zemqa ro|ewa roditeqa, poreklo, veroispovest, godina dolaska u Australiju i sli~ne teme.“ [TA AKO SAM ZABRINUT/A ZBOG NAÎNA NA KOJI SE KORISTE MOJI LI^NI PODACI? Postoje mere za{tite koje obezbe|uju privatnost va{ih podataka. Popis nije usmeren na pojedince, ve} na prikupqawe podataka o celokupnom stanovni{tvu. U Popisu se traè va{e ime i adresa kako bi se obezbedio kvalitet podataka, ukqu~uju}i ta~ne podatke za razli~ita podru~ja. Imena se ve} u ranoj fazi postupka razdvajaju od ostalih podataka.

„Po zakonu nije nam dozvoqeno da podatke iz Popisa delimo ni sa kim, ni sa jednom dr`avnom institucijom ili bilo kojom drugom organizacijom, na na~in koji bi mogao da dovede do identifikacije bilo koje osobe.“

Emili Volter (Emily Walter)

To zna~i da su podaci koje dostavite poverqivi, bezbedno se ~uvaju i ne mogu se koristiti za va{u identifikaciju. Nijedna organizacija, ukqu~uju}i dr`avne institucije osim Australijskog zavoda za statistiku (ABS), nema pristup li~nim podacima koje navedete u svom popisnom obrascu. Podaci iz Popisa iz kojih su ukloweni li~ni identifikatori koriste se u

radu organizacija zajednice, neprofitnih organizacija, preduze}a i dr`avnih institucija. Jedna od takvih organizacija je Welcoming Australia. Ova organizacija sara|uje sa lokalnim samoupravama, sportskim klubovima, univerzitetima i radnim organizacijama {irom zemqe. Izvr{ni direktor organizacije Welcoming Australia, Alim Ali, obja{wava za{to je va`no da u Popisu date iskrene odgovore. „Ako ne navedete svoj jezik, veru ili kulturu, prakti~no postajete nevidqivi za one koji donose odluke o finansirawu.“ ZA[TO JE VA@NO DA U POPISU DATE TA^NE ODGOVORE? Ta~nim odgovarawem na sva pitawa u Popisu obezbe|ujete da se va{ glas i potrebe va{e zajednice uzmu u obzir prilikom planirawa {kola, dru{tvenih centara, jezi~ke podr{ke i drugih va`nih usluga. Gospodin Ali poziva sve da na pitawa odgovore iskreno i ta~no.

„U~e{}e u Popisu zna~i da va{a zajednica bude prepoznata i da dobije podr{ku i resurse koje zaslu`uje.“

Alim Ali (Aleem Ali)

Piter Dukas (Peter Doukas) je predsednik organizacije Federacija saveta etni~kih zajednica Australije (FECCA). On kaè da su organizacije u zajednici, kao {to su Saveti etni~kih zajednica, u partnerstvu sa Australijskim zavodom za statistiku (ABS) kako bi pruìle informacije o Popisu na razli~itim jezicima i otklonile eventualne nedoumice i zabrinutosti. „Dobijawe ta~nih podataka i pomagawe qudima da shvate da je to veoma vaàn

KQU^NE INFORMACIJE l Popis stanovni{tva je obavezan za sve u Australiji na dan popisa, 11. avgusta 2026. l Va{i odgovori pomaù pruàocima usluga da razumeju va{e potrebe sada i kako se te potrebe mogu promeniti u budu}nosti. l Svi li~ni podaci koje pruìte bi}e bezbedno ~uvani i ne mogu biti kori{}eni za va{u identifikaciju. l Podaci popisa informi{u odluke o uslugama i podr{ci koju va{a zajednica dobija.

KAKO PODACI IZ POPISA POMA@U MULTIKULTURNIM ZAJEDNICAMA? Popis ima stvarni uticaj na ìvote qudi. Informacije koje dostavite pomaù grupama u zajednici, preduze}ima i dràvnim institucijama da donose boqe odluke o vrstama usluga i podr{ke koje va{a zajednica dobija. Alim Ali kaè da se podaci iz Popisa mogu posmatrati kao mapa koja nam pokazuje ko smo kao nacija. „Na primer, kada podaci pokaù veliki broj qudi na odre|enoj lokaciji koji imaju ograni~eno znawe engleskog jezika, ti dokazi se zatim mogu koristiti za pruàwe podr{ke, kao {to su zdravstvene usluge na materwem jeziku i prevodila~ke usluge u lokalnim bolnicama. Tako|e nam pomaù da prepoznamo ono {to bismo mogli nazvati skrivenim zajednicama, koje su ~esto zanemarene u tradicionalnim konsultacijama i prilikom dodele finansirawa.“ Kada se sagleda {ira slika, vidi se da unutar multikulturnih zajednica Australije postoji velika raznolikost koju je va`no zabeleìti. „Na primer… zajednice koje su duè prisutne u Australiji mogu imati posebne potrebe u vezi sa podr{kom za starije osobe, dok novi doseqenici mogu imati potrebe za jezi~kom podr{kom ili ~ak za osnovnim stvarima kao {to su pomo} pri naseqavawu i pristup {kolama“, kaè gospodin Dukas. DA LI JE DOSTUPNA POMO]? Kako se pribliàva datum Popisa, Australijski zavod za statistiku (ABS) sara|uje sa organizacijama, preduze}ima i grupama u zajednici {irom Australije kako bi se obezbedilo da qudi mogu da popune Popis gde god da se nalaze. Ovo obuhvata urbana, regionalna i udaqena podru~ja i osigurava da podr{ku dobiju i qudi koji nisu kod ku}e, na primer oni koji borave u hotelima, bolnicama, kampovima i karavan parkovima. Gospodin Ali kaè da }e ABS obezbediti letke, audio vodi~e i video materijale na razli~itim jezicima. „Moète ~ak da posetite zvani~ni privremeni Popisni centar za pomo} uìvo, a dostupna je i telefonska podr{ka preko Kontakt centra za Popis. Ako vam je potreban prevodilac, moète koristiti uslugu TIS National.“ Zato zapamtite, dan Popisa je utorak, 11. avgust 2026. godine. Ako ste te ve~eri u Australiji, pobrinite se da budete popisani. Potrebno je samo kratko vreme da se Popis popuni, ali informacije koje dostavite mogu godinama pomagati u oblikovawu usluga i podr{ke za va{u zajednicu. Za vi{e informacija o Popisu posetite veb stranicu Popisa. Za informacije ili podr{ku na va{em jeziku posetite stranicu za jezi~ku podr{ku. Ovaj sadràj je pripremqen u saradwi sa Australijskim zavodom za statistiku (ABS). SBS na srpskom

ZAJEDNICA

^etvrtak 23. jul 2026. 17

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU NOVI KALENI]

Sve~ano sabrawe u pomiwawu generala Dragoquba Miahilovi}a i Ravnogorskog pokreta U subotu, 19. jula 2026. godine Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan sluìo je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Novi Kaleni}. Sasluìvalo je sve{tenstvo Arhijerejskog namesni{tva Sidnejskog. Prisluìvali su ~te~evi i odgovarao na Liturgiji crkveni hor iz Sidneja. U ovaj dan uprili~eno je ovogodi{we sabrawe u Liturgiji, pomenu i ukazivawu na otaxbinsko nasle|e Ravnogorskog pokreta, borbu za slobodu ali i stradawe Generala Dragoquba Mihailovi}a sa saborcima. U ovom danu u~estvovale su i zajedno oznamenovale sabrawe mnogobrojne Nacionalne Rodoqubive êtni~ke organizacije, wihovi predstavnici iz Sidneja, Dapta, Kanbere, Melburna i Adelajda, sa prisutnim vernima. U Arhipastirskom obra}awu Mitropolit Siluan je na Jevan|elskim temeqima besedio o prihvatawu, vernosti i doslednosti hri{}anskog lika i dela Generala Dragoquba. Isti su se posvedo~ili kao seme o~uvawa i obnove Srpske zemqe, na~in prisajediwavawa i pribrojavawa nasle|u Kosovskog zaveta i na{ih ratnika za slobodu i pravdu. Tim putem General Draà poveo je u tre}em velikom ustanku na{ narod, prema o~uvawu blagoslovenog zave{tawa i vernosti projaviv{i najve}i stepen qubavi i po`rtvovawa, dav{i ìvot svoj za svoj narod, za svoje bli`we. U dana{wa vremena nastojimo da budemo dostojni, i sledbenici

ove Kosovske, to jest, Jevan|elske etike i istinske revnosti za ono {to je ve~no i doveka, znaju}i da ono vodi ka istinskoj

slobodi i spasewu. Nakon Pomena koji je sluèn po Zaamvonoj molitvi i zavr{teka Liturgije, uz pratwu formirane po~asne straè, od strane u~esnika, nosioca znamewa zastava pre{lo se do î~ine spomen kolibe. Nakon sluèwa malog Pomena, ovde su predstavnici Rodoqubivih ~etni~kih organizacija poloìli vence, uz intonirawe vojni~kog posledweg pozdrava. Sve~ani dan je rasporedom nastavqen u velikoj manastirskoj sali gde je darom i organizacijom CO Sveti Georgije Kabramata uz podr{ku lokalnih vernika pripremqena bratska trpeza qubavi. Slede}i uvodnom obra}awu od strane

brata Bratislava u ime Rodoqubivih êtni~kih organizacija pokazuju}i slogu i jednistvo izveden je prigodan program za pam}ewe i odu{evqewe svih prisutnih pod vo|stvom Protojereja Gorana ]e}eza. Na taj na~in je jo{ jedanput kroz stihove i tematske muzi~ke izvedbe podse}ano na svu veli~inu i istinu sadràja ovog tre}eg po redu sabornog obeleàvawa molitvenog pomena Generalu Dragoqubu. Arhipastirskim re~ima se zakqu~no obratio Mitropolit Siluan pomiwu}i nedavnu posetu Ravnoj gori prilikom boravka u Otaxbini, pozivaju}i da i sobom gradimo istinsku Srbiju {to nam oni koje pomiwemo zave{tavaju.

Nastavqaju se radovi u Manastiru Svetog Save Novi Kaleni} U okviru ure|ewa parternog prostora u krugu manastirskog kompleksa, a sa blagoslovom Visokopreosve}enog Mitropolita Siluana i nesebi~nom qubavqu i trudom na{ih vrednih dobro-

tvora i trudbenika, nastavqa se obnova Novokaleni}ke svetiwe. Nakon izgradwe nove betonske staze, zavr{eno je i novo stepeni{te koje vernicima i poklonicima ove svetiwe omogu-

}ava lak{i i bezbedniji pristup nièm delu kompleksa, odnosno stazi koja vodi ka obnovqenim javnim toaletima. Posebnu zahvalnost ovom prilikom upu}ujemo: g. Marku Ercegu, glavnom organizatoru i izvo|a~u radova; g. Stefanu Sevi („Sevo Design“), za idejno re{ewe i dizajn novog stepeni{ta; g. Jakobu Gibenzu, za geodetske radove; g. Draganu Kova~evi}u, za radove na iskopu, pripremi temeqa i podzemnim vodoinstalacionim radovima; g. Velu Rujaku, g. Miri Koùl i g. Nikici Ercegu, za tesarske radove i izradu oplate za novo stepeni{te. U ime Mitropolije i sestrinstva manastira, od srca izraàvamo duboku blagodarnost wima,

kao i svima koji su svojim trudom, vremenom i qubavqu doprineli i nastavqaju da doprinose ure|ewu na{e svetiwe. Radovi se odvijaju na hramu, konaku, grobqu, de~jem letovali{tu i drugim objektima u okviru manastirskog imawa, a svaki ulo`eni trud predstavqa dragocen doprinos na o~uvawu ove Svetosavske Svetiwe.

Neka Sveti Sava bude svedok va{e qubavi i dobrih dela pred Gospodom Bogom, Presvetom Bogorodicom i svim na{im svetim precima, koji se raduju na nebesima gledaju}i kako se obnavqa, ~uva i ukra{ava ova Svetiwa, kao i sve na{e Svetiwe {irom Australije i Novog Zelanda. Da `ivimo svi u slozi - Sveti Savo, ti pomozi!

18 ^etvrtak 23. jul 2026.

ZAJEDNICA

НАСТУП ФОЛКЛОРНИХ ГРУПА, МУЗИКА УЖИВО, ХРАНА И ПИЋЕ, ДЕЧИЈИ КАРНЕВАЛ И РАЗНОВРСНИ ШТАНДОВИ

БЕСПЛАТАН АУТОБУСКИ ПРЕВОЗ

ОД 11ч ДО 21ч — НЕДЕЉА 9. АВГУСТ Fairfield Showground <—> Српски Центар Бонириг Klub Marconi <—> Српски Центар Бонириг Паркинг Српском Центру неће бити доступан

2026 ЛУТРИЈА

СКЕНИРАЈТЕ QR CODE И КУПИТЕ ЛУТРИЈУ СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 38ог ФЕСТИВАЛА СРПСКОГ ФОЛКЛОРА

19ч ПЕТАК 7 АВГУСТ 2026 МУЗИКА УЖИВО НАСТУП ФОЛКЛОРНИХ ГРУПА УВАЖЕНИ ГОСТИ

ОБЛАЧЕЊЕ – СВЕЧАНО $70 УЛАЗНИЦА УКЉУЧЕНА ВЕЧЕРА, ПИВО, ВИНО И СОКОВИ ПРОДАЈА УЛАЗНИЦА НА РЕЦЕПЦИЈИ КЛУБА ИНФО 9823 5224

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

LI^NI STAV

Cepterovi - najbogatiji Srbi sveta (1)

u Navr{ilo se ~etiri decenije od kako su Milan i Madlena Jankovi} u Austriji osnovali firmu ”Zepter internacional”, koja im je pomogla da postanu najuspe{niji qudi srpskog rasejawa. Neki va`ni qudi im se zbog toga rugaju Kada pro{etate Knez Mihailovom ulicom u glavnom gradu Srbije vide}ete na mnogim zdawima napis “Zepter haus”. Od Studentskog kulturnog centra do Kalemegdana nalazi se jo{ desetak velikih poslovnih i umetni~kih palata sa potpisom “Zepter”. Ovde su hotel, muzej, robna ku}a, poslovna zgrada ove kompanije i wenih vlasnika. Milan Jankovi}, alijas Filip Cepter i Madlena (Horvat) Jankovi} Cepter su bra~ni par i poslovni partneri, zvani~no najuspe{niji i najbogatiji Srbi na svetu. Wihovo bogatstvo se meri u agenciji Forbs sa 5 milijardi evra, dva privatna aviona, jahtom, tri vile u Parizu, Monte Karlu i Beogradu. Za Filipa Ceptera, sa kojim se poznajem decenijama, smislio sam drugo ime – Kraq {erpi i lonaca. Milan Jankovi} je, naime, dok je radio u Austriji za fabriku ekolo{kog posu|a patentirao novi model {erpi i lonaca sa termostatom i osvojio svet. Godine 1986. u Austriji su Jankovi}i otvorili fabriku “Zepter internacional” i postali porodica Cepter. - Gospo|a Madlena Cepter je svetica srpske kulture. @ivi u Monte Karlu i Parizu i mogla je tamo da podigne umetni~ku palatu, ali je Madlena do{la u svoj Beograd da svom narodu daruje lepotu i bogatstvo svetske kulture. Divna je i blagoslovena, prava Srpkiwa! Ovo mi je u jednom dahu, sasvim sponatno rekla knegiwa Jelisaveta Kara|or|evi}, kada smo u hladno jesewe popodne na Dediwu, u dvori{tu vile porodice Cepter prisustvovali sve~anom otvarawu Palate umetnosti “Madlena”. ^itav beogradski diplomatski kor, prijateqi Madlene i Filipa Ceptera, qubiteqi srpske i svetske kulture

Vila porodice Cepter u Monaku

^etvrtak 23. jul 2026. 19

Porodica Cepter: Filip, Madlena i wihova }erka Ema do{li su da uveli~aju sve~anost gospo|e Cepter i wene porodice. Nikoga iz vlasti nije bilo na otvarawu ovog hrama srpske kulture u srcu Srbije, ali to nikome od gostiju, a ponajmawe doma}inima Cepterovima, nije smetalo. Oni su navikli da ih na{i dràvnici i politi~ari bojkotuju. PALATA UMETNOSTI Gospo|a Madlena i gospodin Filip bili su iskreno radosni i sre}ni, jer je wihova Palata umetnosti “Madlena” bila blagoslov za pola veka zajedni~kog ìvota i rada, ali i ostvarewe sna ove divne Beogra|anke. - Odrasla sam u ku}i u kojoj je posve}ivana velika pa`wa umetnosti. Moja majka modni kreator i moj otac, ma{inski inèwer, bili su zaqubqenici u kwièvnost, teatar, muziku, film. Kao dete u{la sam u taj svet i ostala mu verna do danas. Moj suprug i ja sasvim spontano re{ili smo da ulaèmo novac u duhovnost na{eg naroda – izjavila je ovom prilikom gospo|a Madlena Cepter. Palata umetnosti “Madlena” izgra|ena je na kupqenom imawu pored porodi~ne vile “Ema”. Ovaj hram kulture prve goste je primio 19. septembra 2022. godine, kada je otvorena izlo`ba “Stolice” italijanske umetnice Karle Tolomeo. Tri nedeqe kasnije dogodilo se sve~ano otvarawe, kada su prikazane sobe i name{taj francuskih kraqeva Lujeva, sve u zlatu. Vlasnica palate Madlena Cepter ovo predivno zdawe darivala je Beogradu i srpskom narodu, koji moè besplatno da se nadahwuje vrhunskom umetno{}u. Palata umetnosti je bila tre}a po redu zadu`bina gospo|e Madlene Cepter, naj-

ve}e srpske darodavke modernog vremena. Pre Palate umetnosti “Madlena” gospo|a je Beogradu poklonila Muzej Cepter, kao i Operu i teatar “Madlenianum”. Sva tri zdawa rade kao kulturne institucije, dakle posluju bez profita i bez komericijalne ra~unice. Gospo|a Madlena Cepter je dobrotvorka, zadu`binarka, ali i graditeqka lep{eg i bogatijeg Beograda. @ivi u Monte Karlu i Parizu, ali je uvek prisutna u svom Beogradu. U rodnom gradu izgradila je prelepu vilu “Ema”, a u Parizu otkupila i spasila od propadawa ku}u kneza Pavla Kara|or|evi}a, kao kulturnu ba{tinu srpskog naroda u Francuskoj. Danas je pariska ku}a potpuno opremqena autenti~nim name{tajem i stvarima iz aukcijskih ku}a „Sotebis“ i „Kristi“. MODERNA ZADU@BINARKA Najve}om modernom zadu`binarkom Madlenu (Horvat, Jankovi}) Cepter je ~ine i wene fondacije za stipendirawe talenovane omladine, za pomo} socijalno ugroènima, za razvoj kwièvnosti i umetnosti. Zato je u jesen 2024. godine Madlena Cepter predloèna za najvi{u nagradu zadu`binarstva, koja nosi ime pokojnog Miroslava Majka \or|evi}a, patriote i srpskog lobiste, Beogra|anina iz SAD. ^lanovi Uprave zadu`bine “Studenica” pokojnog Miroslava \or|evi}a su dva puta odbili kandidovawe gospo|e Madlene Cepter od strane gra|ana Beograda za Majklovu filantropima, pod sramnim izgovorima. Madlena Cepter poti~e iz slovena~ke porodice Horvat. Wen deda je bio slu`-

Marko Lopu{ina i Filip Cepter

benik èleznice Austro-Ugarske, a otac u Gracu diplomac Politehni~ke akademije i inìwer, graditeq francuskih pruga po Africi. Za sebe Madlena kaè da je Srpkiwa, ~iji je otac Slovenac. Ro|ena je 1947. u Beogradu, kod crkve Svetog Marka, gde je i kr{tena kao pravoslavka i gde je wena majka Divna Ili} imala kroja~ki salon. U tom salonu Madlena je u~ila lekcije o lepoti, gracioznosti, o kulturi, ali i upoznavala znamenite Beogra|ane, me|u kojima je najzabavnija bila glumica Qubinka Bobi}. Wen otac izbegav{i sudbinu logora{a u Dahau, obreo se u Srbiji gde je stekao porodicu. Ekspert u profesiji, inèwer, zaposlen u inostranim firmama, qubiteq francuske kulture, elegantnih odela i panama {e{ira, fudbalskog kluba Crvena zvezda i tenisa, nau~io je svoju dobro vaspitanu k}erku kako se, „sa osmehom svetskog ~oveka”, prevazilaze neda}e socrealisti~ke realnosti”. Wena majka, Srpkiwa iz Banata, je bila poslovna èna, jedno vreme i direktor „Organizacije konfekcije”, {to je otvorilo Madleni prozor u biznis. Madlena pamti poratni Beograd, ujaka Mi{u, iz |a~ke klupe odvedenog na Sremski front, ujaka \or|a, povratnika iz nema~kog zarobqeni{tva, baku, stamenu ènu, qubiteqku epske poezije, osobu koja je porodicu dràla na okupu, tetku Lepu koja je woj, jedinici, posvetila ìvot. Maj~in modni salon, pored Markove crkve, predstavqao je za devoj~icu ro|enu posle Drugog svetskog rata svet u kome ona postaje svedok uni{tewa srpske gra|anske klase. - Takvom poreklu duguje dvostrukom kulturnom identitetu Srpkiwe i Slovenke. Gospo|a „sprega slovena~kog pragmatizma i srpske, slobodarske tradicije”, oli~ena je u wenom francuskom imenu. Razvodom roditeqa dobila je dve porodice. Privatni biznis bio je prirodno okruèwe u obe – pisala je wena prijateqica profesorka Neda Todorovi}. Poha|ala je najboqe {kole – Prvu beogradsku gimnaziju i Filolo{ki fakultet Beogradskog univerziteta. Studirala je kwièvnost, mada je uvek bila blià umetnosti i estetici. U Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Markovi}”, po~etkom sedamdesetih upoznala je studenta ekonomije Milana Jankovi}a. - Bio je interesantan, lep, otvoren, {armantan, vredan, razumqiv, strpqiv i siguran – opisala ga je Madlena, pre nego su se ven~ali po zimi u Kozarskoj Dubici 1979. godine, gde su ìveli Milanovi roditeqi. (Kraj u slede}em broju)

20 ^etvrtak 23. jul 2026.

PUTOPIS

Ostrvo Barbados – spoj tropskih plaà i bradatog drve}a Kada su se portugalski jedrewaci oko 1536. godine prvi put pribliìli nepoznatoj obali, moreplovci su toliko bili zadivqeni neobi~nim drve}em fikusa kome sa grana padaju bele vlaknaste niti sve do zemqe da izdaleka izgledaju kao ogromna brada Deda Mraza, pa su ostrvo nazvali Os barbados, {to zna~i bradowa. Na jedinom me|unarodnom aerodromu ovog ostrva ne}e vas do~ekati bradati fikusi, tako da dana{wi posetioci prvo ugledaju plasti~ne palme. Na Barbadosu nema ni tropskih zanosnih lepotica, ve} su i one od plastificiranog kartona: izrezane u prirodnoj veli~ini, zaustavqene u pokretu vrelog plesa. Razigrana dama u cvetnoj haqini uslikana je i ovekove~ena u plastici sa kiselim poluosmehom, kao da joj je neko svom silinom upravo stao na nogu. PLASTIKA: JA VOLIM BARBADOS Ispod plasti~ne palme na kojoj pi{e Ja volim Barbados, na aerodromu je zaustavqena u trku i Sade Vilijams. Osvojila je bronzanu medaqu na ~etiristo metara na Svetskom {ampionatu 2022. godine i zlato na Igrama Komonvelta 2022. godine, postav{i prva èna koja je postigla ovakve sportske uspehe. Granicu prolazim brzo i lako. Gra|anima Srbije, kao i ve}ini gra|ana sveta, nije potrebna viza za kratkotrajne turisti~ke boravke. Isto }e se kasnije dogoditi i pri odlasku sa ovog ostrva: avio-kompanija prijavquje grani~noj kontroli ko je ukrcan u avion i nikakvo zaustavqawe, pe~atirawe niti bilo koja druga procedura nije potrebna na izlazu iz zemqe. Od leta sam ogladneo i na samom aerodromu zaseo u „êfete“, barbado{ki lanac restorana brze hrane rasprostrawenih {irom ostrva, zbog kojeg ovde ni „Mekdonalds“ ni „Burger king“ ne mogu da osvoje ve}i deo trì{ta. Osnovao ga je Sirijac sa susednog ostrva Trinida Asad Xon Halute 1971. godine. Malo kvalitetne piletine, ro{tiqa, pice i sendvi~a, pravi pe~eni krompir umesto pomfrita i uvek odvojen prostor za de~iju igru osvojili su barbado{ka srca jo{ pre nekoliko decenija, kao i humanitarno angaòvawe vlasnika. Iako je plata u ovom restoranu niska za lokalne standarde – oko hiqadu ameri~kih dolara mese~no (ve}ina stanovni{tva zara|uje oko 1500, a najboqi poslovi su pla}eni i do 5000 dolara), bez tog prihoda broj besku}nika na Barbadosu bi se zna~ajno uve}ao. U turisti~kom raju, na glavnom trgu u prestonici Brixtaunu svake no}i, u travi i po klupicama kraj spomenika minulim bitkama i nezavisnosti zano}i desetak besku}nika. Jedne ve~eri ceo glavni trg je bio pun qudi. Pri{ao sam da pitam {ta se doga|a. Rekli su mi da dele besplatnu ve~eru i da stanem u red... Naravno, to nisam u~inio, ali me je taj poziv {trecnuo. Mnogi se bore da odrè glavu iznad povr{ine finansijskog potopa. âk i lepo obu~eni ~esto opstaju na tako tankoj niti, da im jedino besplatan obrok garantuje da na po~inak ne}e oti}i gladni. MALI AERODROM PREPUN JE IZNENA\EWA Jedna tabla uputila me je do hangara u kojem je izloèn originalni konkord! Briti{ ervejs je ovom letelicom, jednom nedeqno povezivao Barbados sa Londonom od 1977. do 2003. godine. Time je Barbados Britancima postao jedna od omiqenih turisti~kih destinacija. Ovo ostrvo je duga~ko tek ne{to vi{e od trideset kilometara i konkord je celu wegovu duìnu preletao za mawe od jednog minuta. Barbados je izabran za ove letove zbog pogodnog geografskog poloàja i ra-

Летео је на граници са свемиром – пензионисани конкорд на Барбадосу

zvijene infrastrukture. Put do Londona je skra}ivao sa devet sati na tri sata i pedeset minuta. Penzionisani avion sada je spomenik koji podse}a i na duboke veze Barbadosa sa wegovom nekada{wom prestonicom, odakle su i dan-danas najpo-

voqniji i naj~e{}i letovi do ovog ostrva. Konkord je toliko doprineo razvoju turizma i samog aerodroma da ga je britanska avio-kompanija kada je odleteo u penziju pozajmila aerodromu da svedo~i o slavnoj istoriji.

FOTOGRAFIJE SA DUGA^KOM, ELEGANTNOM METALNOM PTICOM U toku je renovirawe „Iskustva konkord“, tako da nisam uspeo da u|em u supersoni~ni avion ali su me slu`benici aerodroma pustili da zavirim u hangar, osmotrim i fotografi{em se sa duga~kom elegantnom metalnom pticom koja je letela ~ak do 2.180 kilometara na sat, dva i po puta brè od prose~nih aviona, duplo brè od zvuka, i sli~nom brzinom tro{ila gorivo i zaga|ivala okolinu. Saznao sam da su karte za posledwe letove bile oko trideset puta skupqe nego za regularne letove, da je leteo na obodu atmosfere, na granici sa svemirom, da se pod toplotom i brzinom tokom leta izduìvao ~itavih osamnaest centimetara... „Konkord je bog neba“, re~i dizajnera Xonatana Glansija izre~ene po sletawu posledweg konkorda, istaknute su na velikom panou pored legendarnog aviona. Uz to stoji re~enica da je konkord postao „trijumf matemati~kog vajarstva”, te da su konstruktori ma{tali o avionima nalik svemirskim letelicama, a budu}nosti su bili potrebni avioni nalik autobusima. ADAMS: „OVO TI JE DOZVOLA“ Sme{taj na Barbadosu je najve}a glavoboqa putnika – cena je visoka i ne opravdava „luksuz“ koji se dobija. Zato ve}ina turista ovde dolazi kruzerima na kojima borave no}u, a dawu sa wih samo izmile do peskovitih plaà. Nije moglo da me zadovoqi {esto~asovno le{karewe i plivawe u moru, do{ao sam na Barbados na desetak dana, da ga istraìm, upoznam i zavolim, pa sam morao da prona|em sme{taj. Smestio sam se u centru starog dela Brixtauna, daleko od plaè. Bilo mi je svejedno, jer planiram da kolima obilazim ostrvo. Ali, gde prona}i automobil? Do{ao sam u jeku sezone, pa sam uzalud okretao telefone desetak agencija. Tako sam nai{ao na „Adams rentakar“ u muslimanskom delu prestonice. Probudio sam Adamsa, Pakistanca u sivoj togi i sa sedom bradom do grudi, koji mi se obratio na engleskom sa ~istim britanskim akcentom. Cena koju mi je ponudio u~inila mi se previsokom. Re{io sam da nastavim potragu za autom, ali sam ubrzo shvatio da ovaj ~ovek drì nekoliko razli~itih parkinga i agencija po celom Barbadosu. Wegov otac se ovde doselio pre vi{e od pola veka i razvio biznis do neslu}enih razmera – na ostrvu na kojem nema vi{e od sto hiqada automobila, Adams poseduje najmawe hiqadu. Stekao sam utisak kao da je preko radija svima javio da traìm automobil i da ne smeju da mi ponude niù cenu od wegove. Gde god bih se pojavio, qudi bi ga pozvali, uglavnom pri~ali na arapskom, ne znaju}i da ja ovaj jezik pomalo razumem. Saop{tavali su mi sulude cene, pa sam ubrzo posustao i vratio se kod Adamsa. Da bi se vozilo na Barbadosu potrebno je izdavawe lokalne dozvole. Naplatio mi je deset evra, izdao mi papir koji je on potpisao i rekao mi – Ovo ti je dozvola. SAMO ZA ISKUSNE PLIVAÊ Bio sam umoran, pa sam se odvezao na najbliù plaù. Ostrvo je okruèno Atlantskim okeanom, iako je deo karipskih dràva. Oblikom podse}a na kru{ku. Isto~na obala okrenuta je otvorenom okeanu, a to zna~i – veliki talasi i kupawe samo za iskusne pliva~e. Dok upijam toplotu peska, hladi me slani morski vetar. Zamislio sam kako nebom u sekundi prele}e konkord, za koji kaù da }e, preobu~en u moderno ruho, ponovo poleteti za koju godinu. Zamislio sam i pirate iz pro{losti kojima je ova obala bila omiqeni dom. Jedno maleno ostrvo na drugom kraju sveta ve} mi je prvih sati boravka nagovestilo da je posebno, puno raznovrsnog bogatstva, topline sunca, jedinstvene vegetacije, zanimqive pro{losti i dovitqivih me{tana. Barbados je pun iznena|ewa, Barbados je so~na kru{ka u kojoj sam odmah primetio i crva, ali mi nije zasmetao. Nasme{ih mu se, svestan da je i on deo druga~ijeg ìvota koji tek treba da upoznam i zavolim.

KWI@EVNOST

JAROSLAV KOMBIQ:

Profiteri

Ekonomija zavisi od ekonomista onoliko koliko i vreme od vremenske prognoze @an-Pol Kaufman

Negde, u nekoj op{tini u Srbiji, svejedno da li na jugu, ili na severu, de{avalo se i de{ava se, ako ne isto, a ono vrlo sli~no ovome {to sam zapisao. A Beograd ipak da ne diramo. Boqe je ne ~a~kati u osiwe gnezdo, jer bi moglo biti belaja. Elem, neki Milojko, nazovimo ga tako, krajem osamdesetih pro{log veka, radio je na divqe sa zidarima: pravio malter, dovla~io materijal, dodavao {ta treba, sklawao {ta ne treba… Jednom re~ju, bio je pomo}ni radnik, po{to nikakve {kole nije imao. Ali, dobro su ga pla}ali, pare na ruke, isplata redovna, pa nije imao razloga da bude nezadovoqan. Me|utim, znate i sami {ta se desilo po~etkom devedesetih. A u haosu je uvek bilo tako da se jedni sna|u, {ta god to zna~ilo, dok drugi kubure za par~e hleba. Milojko je imao dobre „klikere“, kako se kaè za one promu}urne, pa je brzo shvatio da su do{la „rutava vremena“, kako je on to nazvao, i brzo se uklopio u teku}a de{avawa. Najpre je od jednog direktora banke, kome je organizovao ekipu za izgradwu vikendice, dobio pun kofer ~ekova. Ovaj ga usput posavetova da ih {to pre pretvori u robu, jer za kratko vreme ne}e vredeti ni pi{qiva boba. To {to su ~ekovi bili bez pokri}a, koga briga, za sve ima na~ina da se sredi. Milojko nije propustio tu priliku i sad je ve} bio svoj ~ovek. I tako, prilike su se pojavqivale jedna za drugom, i ni jednu nije propustio a da ne uve}a svoj kapital. Po~eo je sa {vercom cigareta, pa prodajom automobila, kradenih po Nema~koj, prodajom goriva, za koje samo on zna odakle mu, pa preprodajom deviza po crnom kursu, koji je bio pet puta ve}i od bankarskog, a bankarski je, pak, vaìo samo za povla{}ene, pa prodajom la`nih svedo~anstava… Uostalom, kad su ga pitali koji fakultet je zavr{io, morao je prvo da zaviri u diplomu. I nije se toga stideo. Kada bi ga neko od prijateqa malo zezao zbog toga, on bi {eretski odgovarao: „Kad vam ne smeta toliko tobo`wih doktora nauka, {ta vam smeta moja diploma?“ Prolazilo vreme, nekima sve gore, wemu sve boqe. Napravio velelepnu ku}u u rodnom gradu, sazidao luksuznu vikendicu na Zlatiboru, napravio pet lokala, koje je dao u zakup, kupio sinu stan u Beogradu, jer on, za razliku od sina, vi{e voli palanku, kako je to ~esto govorio. A „u tu palanku“ on je polako postajao sve i svja, bog i batina, a nije tajna da je imao i batina{e, pa gde je trebalo, i{li su da odrade, da dovedu stvari u red. I tako, znalo se {ta ko treba da radi. Vremenom, Milojko se toliko osilio da je po~eo da kiwi sve oko sebe, sve saradnike i pot~iwene. Nije propu{tao priliku da ih vre|a i poniàva kad god mu se ukazala prilika. Verujem da im nije bilo lako, ali su se pravili kao da im je svejedno, malte ne kao da im prija da se glavni i`vqava na wima. Jadno ih je bilo pogledati kako se snishodqivo sme{kaju kad ih on javno blamira. Neki bi pognuli glave, ali bi ih Milojko javno pozvao da pri|u, da bi pokazali svoju poslu{not. A palanka, ko palanka. Trpeli su cara Milojka, a trpeli i wegove „uvlaka~e“, ili profitere, kako su ih iz milo{te zvali, koji su dobrano napla}ivali svoje }utawe i trpqewe.

Kako ìvim? Dobro. Zadovoqan sam {to sam proìvio vijek a nisam nikome na{kodio. Ono {to je meni {tete navedeno, davno sam zaboravio, gubitak je lak{e podnijeti nego kajawe.Ne govorim to da bih te prevario, ili u~inio qep{om svoju sliku u tvome sje}awu. Ni{ta vi{e ne o~ekujem od qudi i mirno razgovaram sa sobom i o sebi. La` je za ìvot, a ne za smrt, a ja sam blizu smrti, iako sam jo{ u ìvotu. Ku}a mi je doqe u selu, a wiva i vinograd ovdje na brdu, pa svaki dan {ijem izme|u ku}e i wive, imam tako razloga da svaki dan razdrmam zar|ale kosti, i imam opravdawe {to ne{to radim. Sudbina me je postavila na ovu stazu, za drugu ne znam, i kora~a}u po woj dok u meni ima snage. Treba tako, to je moj zadatak i moja ìvotna svrha. Ne pitam je li pravedna, moja je. @ivim sam, i nije mi te{ko. Dva sina su mi oti{la u svijet, jedan je sudija u gradu, drugi direktor fabrike. Na {to da se tuìm? [to wih dvojica nisu ostali u selu? A {ta bi wih dvojica radili ovdje? Da je sudbina htjela, wihova ìvotna staza bi bila ovdje, ali eto, wihova putawa je na drugom mjestu, i mek{a je i ravnija nego moja. A opet, da poàlim {to nisam s wima u gradu, a zvali su me i zovu me, to ne}u, jer svoj ìvot ne bih mogao da zamislim bez ovog tvrdog puta od ku}e do wive. Ovdje sam postao, ovdje }u nestati. Ovdje sam ugledao nebeski beskraj i pu~inu na kojoj mi se oko odmara, i ovo ne bih zamijenio ni za jedan kraj na svijetu. Qep{ih mo`da ima, draìh nigdje. Ovaj kraj, to sam ja, to je moj ìvot i moja qubav, to je moja kolijevka i moja grobnica, moj po~etak i moj svr{etak. Znam svaki prevoj, svaki ugib, svako uzvi{ewe na ovom vidokrugu, znam svaki miris {to se javi od proqe}a do zimske bure. Znam svaki preliv svjetla, od ruì~a-

^etvrtak 23. jul 2026. 21

ME[A SELIMOVI]

Ostrvo

stih jutara do crvenih sun~evih zalazaka, od pamu~nih obla~i}a do tmastih obla~ina {to najavquju nevrijeme. A sve je to moje, kao moje vlastito tijelo, i jo{ vi{e i jo{ va`nije, jer je to ne{to vje~no {to me je prihvatilo, privezalo, obiqeìlo, sebe sa mnom, mene sobom. Zato ne mogu re}i: volim svoj zavi~aj. Kao {to ne mogu re}i: volim svoje tijelo. Mnogo je ta~nije ako kaèm: ìvim s wim, bez wega moj ìvot ne postoji. @ena mi je ranije oti{la na onaj svijet. @ao mi je {to nije poìvjela duè, bilo nam je lijepo u ìvotu, nismo se sva|ali, nismo smetali jedno drugome, bilo nam je drago i da se vidimo i da }utimo i da porazgovaramo. Ali eto, wena je staza bila kra}a. Takav je ìvot, sve odlazi, ni{ta se ne vra}a, i ne vrijedi plakati zbog toga. Sam se budim u rano jutro, sam lijeèm u prvi mrak, sâm sam po cio dan, osim kad nai|u qudi spremni na razgovor, tako kao ti. Volim da porazgovaram, od razgovora sve postane svjetlije i svjeìje, kao da se prozori na ku}i otvore. O ~emu volim da govorim? O svemu

{to qude i mene zanima, o ìvotu, o prirodi, o radu, o smrti (i o smrti, za{to ne, smrt je va`na koliko i ìvot), zaista o svemu, jer te{ko da ima stvari o kojoj ~ovjek nikad nije pomislio. Nisam naro~ito pametan, niti mislim da je to va`no, va`nije je da je ~ovjek pravedan i da se ne truje ru`nim mislima. Mu~no bi bilo ìvjeti obeshrabren. Ne gundam i ne àlim se (ne znam za{to bih), a qudi se ~ude i kao da im je krivo {to sam ja miran i veseo. A ja se wima ~udim {to gube vrijeme na nerazumnosti, boqe bi bilo da ìve. Ali im to ne kaèm. qudi ne vole kad im se govori istina. I àlim ih {to se optere}uju nevoqama bez kojih bi mogli da budu. Ali kad ne bude qudi ni razgovora s wima, i kad se umorim od rada, sjednem u hlad, obi~no pod ovu maslinu, i posmatram stopu zemqe {to mi je sudbina odredila da je obradujem, i plavu pu~inu pred sobom {to se uvijek otvara mome pogledu, i svileno nebo nad glavom {to ga od djetiwstva da vidim kakvo }e brojne biti, i da mi bude {iroko u du{i.

Da li postoji zlo? Jednog dana profesor na fakultetu je odlu~io da sa studentima zapo~ne raspravu. Pitao je: “Da li je Bog stvorio sve {to postoji?” Studenti su u glas rekli da jeste. “Ba{ sve?”, pitao je profesor. “Da, sve.”, bio je odgovor studenata. “U tom slu~aju, stvorio je i zlo, zar ne? Jer, zlo postoji.”, rekao je profesor. Studenti su za}utali, nisu imali odgovor na to pitawe. Profesor je bio odu{evqen jer je pokazao da je vera samo mit. Odjednom, jedan student je podigao ruku i pitao: “Mogu li ja ne{to Vas da pitam, profesore?” “Naravno”, odgovorio je profesor. “Da li postoji hladno}a?” “Naravno, kolega. Zar nikad niste osetili hladno}u?” “Zapravo, profesore, hladno}a ne postoji! Prema onome {to smo u~ili iz fizike, hladno}a je odsustvo toplote. Moè se samo posmatrati da li objekat ima i da li predaje energiju i svoju toplotu na druge objekte. Bez toplote, predmeti su inertni, ne reaguju. Zna~i hladno}a ne postoji. Mi smo stvorili termin HLADNO da bismo objasnili odsustvo toplote.” “A tama?”, nastavio je student. “Ona isto postoji.”, rekao je profesor. “Opet gre{ite, gospodine. Tama je potpuno odsustvo svetlosti. Moèmo prou~avati svetlost i osvjetqewe, ali ne i tamu. Nikolsova prizma pokazuje mno{tvo razli~itih boja na koje se svetlost razlaè u zavisnosti od talasne duìne.TAMA je termin koji smo mi stvorili da objasnimo potpuno odsustvo svetlosti.”

I kona~no, student je pitao:”A zlo, profesore, da li postoji zlo?” Profesor je }utao. Student je nastavio:”Bog nije stvorio zlo! Zlo je odsustvo Boga u ~ovekovom srcu, ono je odsustvo qubavi, ~ove~nosti i vere. Qubav i vera su kao toplota i svetlost. Oni postoje. Wihovo odsustvo dovodi do zla.” Sada je profesor za}utao. Student se zvao Albert Ajn{tajn.

22 ^etvrtak 23. jul 2026.

DRU[TVO

JUBILARNO 30. „SIJELO TROME\E U STRMICI KOD KNINA:

Ojka~ka pesma nam je ìvot, i sastajawe i rastajawe Prelepa, mo}na ojka~ka pesma okupila je jubilarni, 30. put, u Strmici kod Knina, Srbe koji je bri`qivo ~uvaju i neguju, ali i mnogobrojnu publiku koja voli da je slu{a i divi se wenim izvo|a~ima. Tako je i ove godine jedna od najve}ih i najva`nijih kulturnih manifestacija Srba u Hrvatskoj, na svojevrsnom saboru u zajedni~koj porti dvaju strmi~kih crkava posve}enih Svetom Jovanu i Maloj Gospojini, ponovo sabrala na{e sunarodnike ne samo iz Like, Dalmacije i Bosne, ve} iz raznih krajevaHrvatske, ali i iz Srbije, Slovenije, dràva na{eg regiona i mnogih zemaqa sveta gde danas ìve. Nakon {to su se oglasila crkvena zvona, potom i himna „Sijela” - pesma „Volim Bosnu, u srcu mi Lika, Dalmacijo qubavi velika” u izvo|ewu doma}ina, Mu{ke izvorne grupe „Strmica” - potekla je pesma ojka~ka, prepoznatqivi i neodvojivi deo ba{tine Srba iz Krajine gde vekovima ìve. Potekla je iz grla ve{tih ojka~a, istinskih majstora koji imaju dar i zahtevne glasovne mogu}nosti da upe~atqivo izvode pesme za ~ije je pevawe potrebno posebno ume}e. Zapo~elo je „nadmetawe” glasova koji su razgalili srca i du{e svih prisutnih, kao i onih koji su preko lajv strima prenosa pratili uìvo. Sijelo je otvorila Awa [impraga, narodni poslanik iz redova Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) u hrvatskom Saboru.

Na bini su se potom smewivale peva~ke grupe iz @egara, Korenice, Golubi}a, Zagreba, Udbine, Siska, Knina, Krawa, Stani{i}a, Drvara, a peva~ke grupe RKUD „Pelagi}” iz Bawaluke i SKD „Prosvjeta” iz Krwaka kao i tek osnovana Izvorna peva~ka grupa KUD „Srb” iz Srba - na „Sijelu” u Strmici nastupili su prvi put. Uz ojkawe ~ule su se i potresalice i groktalice - ojka~ke pesme naro~ito te{ke za izvo|ewe jer zahtevaju posebne ve{tine i istinsko majstorstvo peva~a. Jedan od takvih umetnika je i mlada Mila Mizdrak (21) iz Strmice, za koju mnogi kaù da je otkrovewe „Sijela”, peva~ki biser, jedinstven glas kakav se decenijama nije pojavio. Weno izvo|ewe groktalica, ostavqa bez daha. Ova divna devojka za „Novosti” kaè: - Od detiwstva pevam, a za izvorne pesme sam se zainteresovala kada sam ~ula „Gusta mi magla padnala”. Ubrzo potom, u tre}em razredu osnovne {kole upoznala sam ~uvenog etno-pojca Svetlanu Spaji} i od we po~ela da u~im. Pevawe groktalica upravo sam od we nau~ila i to je posebna tehnika spu{tawa i dizawa dijafragme, veoma komplikovana. Qudi obi~no poku{avaju da ih pevaju iz grla, a treba duboko iz stomaka, jer grokte}i ton nije isto {to i tzv. kliktaju}i. Ovacije je dobila Mila upravo nastupom sa Peva~kom druìnom Svetlane Spaji}. A, Svetlana, èna mo}nog, jedinstvenog glasa, podigla je publiku na noge. Gromo-

KLER STIGLA IZ BRETAWE Ve} tre}u godinu zaredom na „Sijelu trome|e” u Peva~koj druìni Svetlane Spaji} nastupa i peva ojka~e Kler Hubor iz Bretawe u Francuskoj koja ìvi u Briselu. Ova mlada umetnica, koreograf i plesa~, kaè da je „zaqubqena” u srpsku ojka~ku pesmu i da je zbog we dolazila i u Beograd i u Strmicu i Knin. - ûla sam ojkawe Svetlane Spaji} i bila odu{evqena. Kontaktirala sam je pre desetak godina, zainteresovala sam se za wen rad i do{la sam u Beograd. Potom smo zajedno radile u Bretawi u peva~koj radionici ~uvenog Erika Ma{ena. Kroz taj rad upoznala sam jo{ vi{e tradicionalno pevawe Srba iz Krajine i potpuno sam o~arana. U svemu tome prati me i suprug Stalin Blejk, koji je tako|e muzi~ki umetnik i gitarista - rekla je Kler.

glasne aplauze izmamilo je i Kulturno-obrazovno dru{tvo (KOD) „Jevrem Gruji}” iz Knina sa scenskim prikazom „Bukovi~ke svadbe”, a publika nije {tedela dlanove i za nastupe SKUD „Gavrilo Princip” iz Bosanskog Grahova i AKUD „Mira Luka~” iz Drvara. Ovacijama je nagra|en i nastup KUD „Nikola Tesla” iz Beograda, koji je i ve~e uo~i „Sijela” pred mnogobrojnom publikom, celove~erwim koncertom u Strmici, obeleìo i 100 godina postojawa i rada. Sa wima je nastupila i poznati narodni peva~ Danka Stojiqkovi}. Ovaj KUD je posebno ponosan na ~iwenicu da je genije, Srbin iz Smiqana li~no dozvolio da dru{tvo 1926. ponese wegovo ime, a potom je za deceniju wihovog postojawa sam nacrtao i poslao im i grb koji je i dan-danas za{titni znak KUD - liru „prese~enu” muwom. Na bini su zapevali i @enski hor SKD „Prosvjeta” iz Splita, guslar Sa{a Luki}... ûle su se zdravice, po{alice i narodne mudrosti iz Bukovice. Kako su nam kazali organizatori „Sijela”: Kulturno-umjetni~ka udruga „Strmica” iz Strmice i Zavi~ajno udruèwe „Strmi~ka parohija” iz Beograda, najvi{e ih raduje {to je posledwih desetak godina me|u u~esnicima i onima koji neguju ojka~ke pesme, sve vi{e mladih i dece. To, kako kaù, garantuje budu}nost ove va`ne manifestacije i potvrda je da ba{tina i obi~aji Srba u Dalmaciji, Lici i Bosni, ne zamiru i imaju budu}nost. - „Sijelo” i ojkawe su nam ìvot, tradicija, oni su nam i sastajawe i rastajawe. Sve {to je lepo veè nas za ovu manifestaciju. Vratio sam se iz [vajcarske pre dve godine, ostavio sam obe}ane zemqe i do{ao u zavi~aj posle 33 godine, mada sam duhom uvek bio ovde. A, ovu vrstu melosa nosio sam u sebi od detiwstva - kaè nam @eqko Matija{ iz Strmice, koji ve} dve godine vodi istoimenu mu{ku izvornu grupu. Da se ojka~ka pesma nosi u srcu, potvrdila nam je i u~iteqica iz Beograda, Vinka Rado{, koja je sa prijateqicama bila zaduèna da se za sve prisutne pripremi

paprika{ za pam}ewe. - Zna~i nam mnogo ovo saborovawe na{eg naroda u Strmici qubazno nam pri~a Vinka. - Osim {to pokazujemo da ~uvamo svoju kulturu i obi~aje, ovo su trenuci da se mnogi vide, trenuci susreta koji nam razgale du{u, vrate osmehe i se}awa, podsete nas na radost `ivota. U okviru „Sijela trome|e”

i ove godine u Strmici je odr`ana i dvodnevna radionica ojka~kog pevawa Svetlane Spaji}. U nadi da }e se istim povodom okupiti i dogodine, pesmom „Nema raja bez rodnoga kraja” i uz zdravicu „sve vam dobro i ~estito bilo”, program 30. „Sijela trome|e” zvani~no je zavr{en, a dru`ewe uz pesmu nastavilo se do duboko u no}.

SRPSKI LOGORA[I SVEDO^E PRED AMERI^KIM ISTRA@IOCIMA:

Najvi{e su me tukli oni sa kojima sam jeo i pio Pred ameri~kim istraìocima u Derventi po~elo je svedo~ewe srpskih logora{a koji su preìveli strahote u neprijateqskim logorima. Pet istraìlaca }e u narednih nekoliko dana, uz posredovawe SIPA, u Osnovnom sudu u Derventi saslu{ati osam biv{ih logora{a. Bora~ka organizacija Republike Srpske (BORS) pozdravila je istragu, uz o~ekivawe da }e doprineti procesuirawu odgovornih za zlo~ine nad srpskim civilima. Prema navodima BORS-a, kroz logore Dervente pro{lo je vi{e stotina Srba, dok je do sada mali broj odgovornih procesuiran. Mu~ewe i tortura koju su pro{li od doju~era{wih kom{ija i prijateqa sa kojim su sedeli za slavskim, bajramskim i boì}nim stolovima, nezamisliva je qudskom umu, poru~uje Drago Kneèvi} iz Dervente, jedan od ~etiri stotine Srba koji su bili zato~eni u hrvatsko-muslimanskim logorima u ovom gradu. „Kad se setim... Imenova}u ga – Edin Mrkowi}. Udara me, udara, udara, vadi no` i bode me u ruku. Bila su tu dva doktora, nijedan nije smeo da pri|e. Ja sam to stisnuo

i drào ~itavu no}. Sutra ujutru vidim rana. Posle me je izveo napoqe, naredio mi da kleknem i dao mi pi{toq da se ubijem. Kaè: ‚Tvoje je svejedno gotovo’. Kle~im i on mi daje pi{toq. Ovog momenta pitam sebe koja sam ja bio budala, jer stavim pi{toq i povu~em. Bio sam se predao smrti, ali on opali na prazno. A on meni psuje majku ~etni~ku”, prise}a se Drago. Ovo su samo neki od detaqa tokom dva i po meseca tamni~ewa i strahota koje je preìveo u logoru Dom JNA i u Slavonskom Brodu. Jo{ mnogo toga, ~ega mu je te{ko da se

i prise}a ispri~a}e i ameri~kim istraìocima. Ameri~ki istraìoci po prvi put su do{li u Derventu. Narednih nekoliko dana saslu{ava}e srpske logora{e. Pretpostavqa se da èle da prikupe informacije o licima koja su ~inila zlo~ine tokom 1992. godine u Derventi, a koja su trenutno nastawena u Americi i do sada su uspe{no izbegavala ruku pravosu|a kako u BiH tako i u SAD. Poziv za razgovor sa istraìocima nije dobio Ostoja [ar~evi}, a imao bi {to{ta da im kaè i ispri~a. „Od nekih detaqa ni ameri~kim istraìocima ne bi bilo dobro i svejedno”, kaè Ostoja. Od Doma vojske, do zloglasnog Rabi}a u 55 dana, stra{nog mu~ewa i torture, pretvorio se u avet. Izgubio je vi{e od 30 kilograma. Kopao je neprijateqske rovove i uspeo da pobegne. „Ina~e bila su maltertirawa, udarawa, izgladwivawa, bez vode smo popadali ~etvrti dan. Najvi{e sam stradao od qudi sa kojima sam najvi{e popio i pojeo pre rata. I drago mi bude kad ga vidim ra~unaju}i da }e mi pomo}i ne{to. Me|utim, on me izvede napoqe i slomi me. Najvi{e sam stradao od onih koje sam znao”, kaè Ostoja.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 23. jul 2026. 23

VUK VU^KOVI] PETI PUT NAJBOQI KOSAC NA RAJCU:

Osvojio jo{ jednu „Zlatnu kosu“ Vuk Vu~kovi} (28) iz Preqine kod â~ka je peti put osvojio presti`nu nagradu „Zlatna kosa” za najboqeg kosa~a na tradicionalnoj manifestaciji „Kosidba na Rajcu”. U konkurenciji 21 najboqih kosa~a iz Srbije i regiona, Vuk je, po oceni ìrija, imao najboqi, naj{iri otkos, parcelu sa planinskom travom pokosio je najbrè od svih i tako odbranio pro{logodi{wu titulu najboqeg kosca. Drugo mesto pripalo je Mladenu Tomi}u iz Mrkowi} Grada, a tre}e Mirku Kecmanu iz Bosanskog Petrovca. Za |idiju, kosa~a koji je najlep{e odeven, najboqe igra i peva, progla{en je Ivan Despotovi} iz Poloma kod Gorweg Milanovca, kome }e tradicionalno, naredne godine, pred po~etak manifestacije, pripasti zadatak da kosu otkuje onoliko puta koliko je do tada Kosidbi na Rajcu odràno. - Veoma sam ponosan i sre}an {to sam odbranio titulu najboqeg - kaè Vuk Vu~kovi}. - Konkurencija je bila veoma jaka, sve su to majstori otkosa, od kojih su ve}ina neuporedivo iskusniji od mene u ko{ewu qute planinske trave. Prvi put zvani~no sam se takmi~io kada sam postao

Najstarija manifestacija - Kosidba na Rajcu ubraja se me|u najstarije turisti~ke manifestacije u Srbiji, odr`ava se svakog prvog vikenda posle Petrovdana - obja{wava Vladimir Ivanovi}, direktor Turisti~ke organizacije Qig. - Veoma je zna~ajno {to je sve vi{e mladih kosaca koji se takmi~e, {to je znak da }e Kosidba imati dugu tradiciju. Vuk Vu~kovi} jedan je od mladih kosaca koji na najboqi na~in pokazuju znawe i ume}e ko{ewa. punoletan i od tada redovno u~estvujem na Kosidbi na Rajcu, osvajam „Zlatne kose”, evo peti put, a uvek sam me|u najboqima u krajwem plasmanu. Na Kosidbi sam prvi put bio kao sedmogodi{wak, sa ocem, kada sam u~estvovao u revijalnom takmi~ewu. Kosidbu na Rajcu, koja je svojevremeno progla{ena za najboqu turisti~ku manifestaciju u Srbiji pohode desetine hiqada posetilaca i turista i iz inostranstva. Mnogi `ele da vide manifestaciju koja ~uva se}awe

na danas gotovo nestali obi~aj - mobu, odnosno pomagawe pri obavqawu te{kih seoskih poslova, me|u kojima je bilo i ko{ewe planinske trave. Ove godine, ina~e, na Kosidbi na Rajcu takmi~ili su se kosci, wih 21, iz Srbije i okru`ewa, koji su na prethodnim manifestacijama ove vrste osvojili prve nagrade. U revijalnom ko{ewu, koje prikazuje na~in kako se pravilno kosi planinska trava, bilo je oko 60 u~esnika iz okoline Qiga, Ka~era, susednih dr`ava...

OVA PRIÂ IZ LAS VEGASA OSVOJILA INTERNET: VRATIO IM VERU U QUDE: Porodica sa starom bakom i detetom tri sata nemo}no ~ekala na drumu, a onda je grani~ni policajac Stefan uzeo stvar u svoje ruke! Humani gest slu`benika grani~ne policije na prelazu Gostun Stefana ôvi}a obeleìo je po~etak godi{weg odmora jedne porodice, koja se na{la u velikom problemu nakon {to im se automobil pokvario na putu ka Crnoj Gori. Milan Vu~ini} je sa suprugom, trinaestogodi{wom }erkom i sedamdeset{estogodi{wom bakom krenuo na letovawe, ali je putovawe prekinuo kvar na automobilu neposredno pre grani~nog prelaza Gostun. Kako navodi, vi{e od tri sata ~ekali su pored puta dok su brojna vozila prolazila, a niko nije zastao da pita da li im je potrebna pomo}. Pomo} su zatraìli i od Auto-moto saveza Srbije, odakle im je ponu|ena {lep slu`ba, ali ne i popravka vozila na licu mesta, dok nijedan od mehani~ara koje su kontaktirali nije bio dostupan. U tom trenutku pri{ao im je slu`benik grani~ne policije Stefan ôvi}, koji je, uprkos svojim redovnim obavezama, odlu~io da pomogne. Pozivao je mehani~are, prijateqe i poznanike sve dok nije prona{ao slobodnog majstora koji je do{ao na lice mesta i otklonio kvar, omogu}iv{i porodici da nastavi putovawe. Dok su ~ekali pomo}, ôvi} im je obezbedio vodu, osveèwe i sve {to im je bilo potrebno. –Gospodin Stefan ôvi} nam je vratio veru u dobre qude – poru~io je Milan Vu~ini}, koji je javno izrazio zahvalnost zbog nesebi~ne pomo}i. Pored Stefana ôvi}a, Vu~ini} je zahvalio i ostalim slu`benicima grani~ne policije na prelazu Gostun, isti~u}i wihovu qubaznost, profesionalnost i spremnost da pomognu kada je bilo najpotrebnije.

Seli na doru~ak, a nekoliko sati kasnije bili u braku Katarina (25) i Milan (26) iz Novog Sada uspeli su da u roku od nekoliko sati organizuju ven~awe u Las Vegasu koje je brzinom svetlosti obi{lo internet. Wihova odluka potpuno je neo~ekivana, ~ak i za wih same, a evo kako je sve izgledalo iz wihove perspektive. Katarina i Milan upoznali su se na studentskom programu gde su radili u istom hotelu. Wihova veza zapo~ela je kao prijateqstvo, koje je ubrzo preraslo u ne{to ozbiqnije. - Prvo smo bili najboqi prijateqi i od toga se sve rodilo. Prosto sam od samog po~etka znala da je to to - priznaje Katarina. Odluka da se ven~aju u Las Vegasu bila je potpuno spontana. Dok su u`ivali u doru~ku, po~eli su razgovor o mogu}nosti da iskoriste priliku i jedno drugom ka`u „da” se dok su u Vegasu. - Sedeli smo na doru~ku i po~eli da pri~amo o tome da treba da iskoristimo to {to smo u Las Vegasu i ven~amo se, obzirom da je tamo to lak{e nego kod nas u Wujorku. Pa za{to ne bismo to i u~inili?- navode oni Porodica ih je oduvek podsticala da se uzmu, ali Katarina i Milan planirali su da to u~ine za dve godine i da uprili~e ve}u proslavu. Me|utim, kada su obavili ven~awe, odmah su javili roditeqima, koji su bili odu{evqeni.

- Nakon {to smo isplanirali put, oni su sami krenuli da nam govore da treba da se ven~amo tamo. Me|utim, mi nismo razmi{qali o tome, jer smo `eleli ve}u ceremoniju. Javili smo im nakon {to smo sve zavr{ili, i bili su odu{evqeni - pri~a Katarina. Video sa ven~awa brzo je postao viralan na dru{tvenim mre`ama, a reakcije su uglavnom bile pozitivne. Katarina priznaje da je bilo i negativnih mi{qewa, ali je to nije previ{e zabrinulo. - Iskreno, 90 odsto komentara bilo je pozitivno, ali se naravno uvek na|e neko da prokomentari{e ne{to negativno. Ipak,

priznajem da me ti komentari najvi{e zabave. Naravno, nije sve pro{lo bez komplikacija. Katarina i Milan su mislili da im nisu potrebni nikakvi posebni dokumenti, ali to nije bilo tako. - ^im smo seli u kapelicu, tra`ili su nam ne{to kao ven~ani list iz op{tine. Bilo je 15.00 kad su nas poslali po papir, a op{tina se zatvarala u 16.00. E, tu smo ve} bili u fazonu: [ta smo ovo uradili, pogotovo ako ne stignemo na vreme - pri~a kroz smeh Katarina. Na kraju, uspeli su da se ven~aju, a wihova pri~a je postala pravi hit na internetu.

FEQTON

24 ^etvrtak 23. jul 2026.

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“ (16)

Пише: Бранислав Станковић

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

OREOL NAU^NI^KE SLAVE ORO[EN SUZOM PREDAKA:

Posle povratka iz Evrope, Nikola Tesla postaje najpopularnija li~nost u Americi Slede}eg jutra, posle velike zabave, Tesla je u dru{tvu \or|a Stanojevi}a otputovao za Budimpe{tu. Izme|u wih dvojice razvio se blizak kontakt i poverewe koje je rezultiralo dogovorom da Stanojevi} objavi kwigu o Tesli i wegovim pronalascima. Stanojevi}eva kwiga o Tesli druga je u svetu i prva u Srbiji. Vrativ{i se u Ameriku Tesla je Stanojevi}u poslao kompletan materijal, tekstove, predavawa i fotografije svojih radova. \or|e Stanojevi} u predgovoru svoje kwige „Nikola Tesla i wegova otkri}a” - sa slikom Teslinom i 189 slika u tekstu, koja je objavqena 1894. godine, informi{u}i ~itaoce pi{e: „Odma po odlasku Teslinom iz Beograda, potpisani je, u sporazumu sa wim priredio sve do tada objavqene spise wegove za {tampu. [to samo delo nije moglo ugledati sveta ranije, uzrok nije do potpisatoga ve} do drugih, stranih smetwa. Ali u koliko je s jedne strane mana {to Teslini radovi tako dockan izlaze pred srpsku publiku, u toliko je s druge strane ovo izdawe potpunije od prvog spremqenog izdawa jer su ovde u{la i docnija otkri}a Teslina pa dakle i ona, {to je on izneo na amerikansku izlo`bu u îkagu. Prema tome, ovim je izdawem obuhva}eno uglavnom sve, {to je Tesla do sada izneo pred nau~ni svet.” Stonojevi}u pripada velika zasluga i za uvo|ewe Teslinog polifaznog sistema u Srbiju. Uìce je prvi grad u Srbiji koji je, 1900. godine, osvetqen Teslinim polifaznim sistemom, iz elektrane na \etiwi, samo ~etiri godine posle pu{tawa u rad hidrocentrale na Nijagari. Me|u onima koji su imali prilike da se tokom Teslinog boravka u Beogradu sretnu sa wim bio je i veliki srpski pisac, pesnik Ma~ve, Janko Veselinovi}. On }e tokom jeseni 1892. godine objaviti svoje najzna~ajnije delo, roman „Hajduk Stanko”, koje }e doìveti najve}i broj izdawa u istoriji srpske kwièvnosti. Veselinovi}

U`ice je prvi grad u Srbiji koji je, 1900. godine, osvetqen Teslinim polifaznim sistemom, iz elektrane na \etiwi, samo ~etiri godine posle pu{tawa u rad hidrocentrale na Nijagari

}e ovaj svoj roman posvetiti Nikoli Tesli: „JUNAKU NA[EG DOBA, VELIKOM SRBINU, NIKOLI TESLI - Devetnaesti Vek plete Ti venac slave. Dopusti i meni da u w upletem jedan cvetak sa na{ih poqa, cvetak prost, ali pokropqen krvqu i oro{en suzom na{ih predaka. Wegov miris neka Te se}a Tvoje Otaxbine, neka Te se}a onih zanosnih pri~a o juna{tvu i po`rtvovawu kojima Te je Tvoja Srpska Majka u detiwstvu zapajala. Primi ga, Srbine, onako srda~no kao {to ti ga srda~no pru`a tvoj veliki po{tovalac Janko M. Veselinovi}.” Na`alost u nekim od izdawa „Hajduk Stanka”, nakon Drugog svetskog rata, ova posveta je, zbog svoje srbofilnosti, bila izostavqena. I Tesla i Janko bili su sve{teni~ki sinovi, pa je Janko neke od osobina wihovih o~eva ugradio u lik popa Miloja, jednog od junaka romana „Hajduk Stanko”. Veselinovi} nije jedini koji je svoje delo posvetio Tesli. Isto je u~inio i Jovan ]osi}, u~iteq iz Segedina, koji u svom pismu upu}enom Tesli u oktobru 1906. godine pi{e: „Visokou~enom Gospodinu! Ja sam moje dijelo Drugi Jug Bogdan posvetio Gospodstvu Va{em.”

U Teslinoj biblioteci kao {to smo ve} rekli bilo je dosta na{ih autora. Wu su krasile i ~etiri kwige Jovana Du~i}a. Od kojih je „Blago cara Radovana” Du~i} poslao Tesli sa posvetom: „Velikom nau~niku, Velikom Srbinu, ponosu na{e krvi i na{e misli, Nikoli Tesli, svim srcem Jovan Du~i}”. TESLA se krajem leta vratio u Wujork, sa jo{ nezale~enom ranom od gubitka majke ali pun samopouzdawa, nakon uspe{nog puta po Evropi. Pun ìvotne i radne energije, èleo je da se potpuno posveti visokofrekventnim strujama, i prenosu energije beì~nim putem. Wegova istraìvawa na tom poqu jo{ uvek nisu mogla biti dovoqno komercijalna {to mu je stvaralo probleme oko pronalaèwa finansijera za realizaciju wegovih ideja. Naredne godine su najplodnije u wegovoj karijeri i on postaje najpopularnija li~nost, super star, u Americi. Novinski stupci su prepuni najfantasti~nijih pri~a o wegovom ìvotu i radu. „Wujork Herald” u julu 1894. godine donosi ~lanak iz pera Artura Brizbejna „Na{ najve}i elektrotehni~ar - ve}i od Edisona”. U isto vreme najpresti`niji evropski listovi objavquju brojne ~lanke o

OTKRI]E BUDIZMA Tokom izlo`be Tesla }e upoznati indijskog misionara Svamija Vivekanandu. Od tada }e porasti wegovo interesovawe za indijsku misao i filozofiju. Prati}e Vivekanandina predavawa, i prijateqima na poklon slati romansiranu Budinu biografiju. Pored hri{}anstva najvi{e po{tovawa i pa`we Tesla je poklawao budizmu. Zanimqivo je da je u septembru 1893. u ^ikagu odr`an i prvi Parlament svetskih religija, kada su udareni temeqi Wu ejxa ~iji je prvi promoter bio Vivekananda.

Tesli i wegovom radu. Uporedo sa popularno{}u stiù mu i razna priznawa. Godine 1893. postaje ~lan Kraqevskog instituta Velike Britanije i Dru{tva engleskih inèwera. Slede}e godine posta}e po~asni doktor Jejla i Kolumbija univerziteta, a Frenklinov institut odlikova}e ga Elliot Cresson medaqom. Pi{u}i preporuku za Kolumbija univerzitet jedan wegov prijateq, opisuju}i Teslin karakter, pored ostalog zapisao je da je on ~ovek: „(...) velike qupkosti, iskrenosti, skromnosti, prefiwenosti, velikodu{nosti i snage (...)”. Na izboru za redovnog ~lana Srpske kraqevske akademije 1892. godine nije pro{ao, to }e priznawe dobiti tek 1937. godine. Potpuno je predat svojim pronalascima i radu, kao u groznici ne spava i po sedamdeset sati. Ne prijavquje nove patente ali drì predavawa. Na wegova predavawa „Svetlosne i druge pojave kod visokih u~estanosti” koja je odrào od 24. februara do 1. marta 1893. godine u Filadelfiji, pred Frenklinovim institutom i u Sent Luisu pred Nacionalnom zajednicom elektri~nog osvetqewa do{lo je vi{e od {est hiqada posetilaca da bi mogli da vide kada Tesla propusti 200.000 volti kroz svoje telo, i kada iz wegovih {aka i prstiju izlaze vatreni plamenovi duga~ki 20 centimetara. Naàlost, velika slava i laskawe qudi navodili su ga da lakomisleno otkriva i neka svoja dostignu}a koja nije autorizovao pre toga, {to je wegovim takmacima davalo mogu}nost da ih bez problema preuzimaju i ugra|uju u svoja dostignu}a. Zbog te svoje neopreznosti, Tesla }e se kasnije kajati i kuburiti sa finansijama. Sa malo vi{e prisebnosti i ìvotne prakti~nosti mogao je biti jedan od najbogatijih qudi sveta.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

23. jul

1914. - Austro-Ugarska je uputila ultimatum Srbiji da sprovede istragu povodom atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna u Sarajevu, zahtevaju}i da u istrazi u~estvuju i austrougarski policajci. Srbija je odbila zahtev, smatraju}i da je to zadirawe u suverenitet dràve. Austro-Ugarska je 28. jula objavila rat Srbiji. 1920. - Francuske trupe savladale su arapsku vojsku kraqa Fejsala I, u{le u Damask i u~vrstile svoj mandat nad Sirijom. 1931. - Ro|en je ruski {ahovski velemajstor Viktor Kor~noj, jedan od najboqih {ahista 20. veka, koji je 1976. emigrirao iz tada{weg SSSR-a. 1942. - Nema~ke trupe po~ele su nadirawe prema Staqingradu (Volgograd) gde je vo|ena jedna od najve}ih bitaka Drugog svetskog rata. Zavr{ena je 2. februara 1943. nema~kim porazom. 1974. - Gr~ka vojna vlada pozvala je Konstantina Karamanlisa da se vrati iz izbegli{tva u Parizu i formira vladu. To je bio kraj sedmogodi{we vladavine vojne hunte u Gr~koj. 1982. - Me|unarodna komisija za lov na kitove donela je odluku o potpunoj zabrani komercijalnog lova na kitove. Zabrana je stupila na snagu 1985. 1995. - UN su izdale naredbu o raspore|ivawu Snaga za brza dejstva na podru~ju Sarajeva, „kako bi oja~ale odbranu grada”. 1997. - Savezna skup{tina izabrala je Slobodana Milo{evi}a, dotada{weg predsednika Srbije, za predsednika SR Jugoslavije. Ispred skup{tinske zgrade okupilo se vi{e hiqada qudi, jedni su izraàvali podr{ku, a drugi protestovali, dok su beogradski studenti akcijom „Jedna izgubqena glava, jedna cipela” obeleìli osam godina Milo{evi}eve vladavine tokom koje je ogroman broj mladih qudi napustio zemqu. 1999. - U selu Staro Gracko, na Kosovu, ubijeno je 14 srpskih seqaka dok su na svojim imawima `weli p{enicu. To je bio prvi masakr tih razmera od ulaska Kfora na Kosovo 10. juna 1999. godine. 2003. - U Mostaru (BiH) je sve~ano otvoren most ~ija je obnova trajala sedam godina. Stari most, koji je bio simbol tog grada sru{ili su 9. novembra 1993. pripadnici Hrvatskog vije}a odbrane (HVO). Grad je tada bio podeqen na hrvatski i bo{wa~ki deo. 2005. - U teroristi~kim napadima u egipatskom letovali{tu [armel-[eik i u hotelima u obli`wem Nema Beju poginulo je 88, a raweno preko 150 osoba.

l U slede}em broju:

2011. - Umrla je britanska peva~ica i tekstopisac Ejmi Vajnhaus dobitnica pet Gremi nagrada za studijski album „Back to Black” iz 2006. kojim se proslavila. Nagradu BRIT za najboqu britansku umetnicu dobila je 2007.

Nikola Tesla prevodio srpsku kwi`evnost na engleski jezik

2020. - Kina je lansirala raketu s vozilom za istra`ivawe Marsa {to je oceweno kao najambicioznija svemirska misija ove zemqe.

RIZNICA

^etvrtak 23. jul 2026. 25

SRPSKI VOJSKOVO\A, NAJOPASNIJI POSAO NA SVETU:

Kako smo od Se~e knezova do Haga `rtvovali neke od svojih najve}ih junaka! U srpskoj istoriji vojskovo|a retko je mogao sebi da priu{ti da bude obi~an vojnik. êsto je morao da bude i dràvnik bez dràve, diplomata bez saveznika, sudija bez suda i junak koji prvi kre}e u boj, a posledwi dobija pravo da se objasni. Mnogi su poginuli od neprijateqskog metka, ali je zastra{uju}e veliki broj stradao od presude, politi~ke osvete, zavere ili ruke sopstvenih sunarodnika. Pri~a po~iwe jo{ pre oslobo|ewa od Turaka. Aleksa Nenadovi} i Ilija Bir~anin bili su me|u najuglednijim narodnim stare{inama koje su dahije po~etkom 1804. posekle u Vaqevu, veruju}i da }e uklawawem srpskih prvaka spre~iti pobunu. Dogodilo se suprotno: wihovo pogubqewe postalo je neposredni povod za Prvi srpski ustanak i po~etak obnove moderne srpske dràve. Ve} dve godine kasnije, prilikom osloba|awa Beograda, smrtno je rawen Vasa ârapi}. On je stradao kao vojnik, predvode}i napad na Stambol-kapiju. Stevan Sin|eli} je 1809. na êgru, opkoqen i ostavqen bez o~ekivane pomo}i, pucao u barutanu i zajedno sa svojim qudima odneo u smrt i veliki broj osmanskih vojnika. Wih dvojica pripadaju onima ~iji je kraj do{ao na boji{tu, u trenutku kada vi{e nije bilo prostora ni za povla~ewe ni za predaju. êgar je, me|utim, pokazao i drugu stranu srpske vojni~ke sudbine. Miloje Petrovi} Trnavac, jedan od najmo}nijih ustani~kih komandanata, posle katastrofe kod Ni{a pao je u nemilost, ostao bez poloàja i u{ao u otvoreni sukob sa Kara|or|em. Godine 1810. uhva}en je i ubijen po li~nom nalogu Kara|or|a, kao odmazda za organizovano ubistvo kneza Marka Kati}a. Tako je ~ovek koji je u~estvovao u osloba|awu Beograda ìvot zavr{io ne od turskog metka, ve} od presude nekada{wih saboraca. Ni Hajduk Veqko Petrovi} nije do~ekao slobodu za koju je ratovao. Poginuo je 1813. brane}i Negotin od osmanske vojske. Stanoje Glava{, jedan od qudi kojima je nu|eno da povedu ustanak, poku{ao je posle wegovog sloma da opstane pod obnovqenom turskom vla{}u. Ubijen je 1815. po nalogu Sulejman-pa{e, neposredno pred Drugi srpski ustanak. Jedan je stradao na grudobranu, drugi u politi~koj odmazdi pobednika. Kao i kod mnogih drugih naroda, najmra~niji delovi srpske istorije nastupili

su kada su borba za slobodu i borba protiv tu|ina prerasli u surovu borbu za vlast me|u Srbima. Po povratku u Srbiju, u Radovawskom lugu 1817. godine ubijen je Kara|or|e Petrovi}. Vo`d je pose~en, a wegova glava poslata u Carigrad kao dokaz da se novi srpski poredak ne}e vratiti otvorenom ratu sa sultanom. Ve} u prvim decenijama obnovqene Srbije uspostavqen je obrazac koji }e se ponavqati: vojskovo|a je bio potreban dok traje rat, ali je posle rata ~esto postajao opasan svedok, politi~ki protivnik ili prepreka ne~ijoj vlasti. Srbija je svoje komandante uzdizala u pesmama, ali ih je u stvarnom ìvotu ostavqala bez za{tite. Stole}e kasnije, general Ilija Gojkovi} pokazao je koliko daleko moè da ide vojni~ko shvatawe ~asti. Posle povla~ewa preko Albanije i le~ewa u Francuskoj, vra}ao se na Solunski front kada je wegov brod kod Sicilije potopila nema~ka podmornica. Gojkovi} je preìveo torpedovawe, ali je odbio da se preda, izvadio pi{toq i otvorio vatru na podmornicu. Nemci su uzvratili i ubili ga. Ostao je zapam}en kao jedini srpski general poginuo tokom Prvog svetskog rata. Jo{ potresniji bio je kraj pukovnika Dragutina Dimitrijevi}a Apisa, nekada{weg {efa srpske vojne obave{tajne slu`be. Na Solunskom procesu 1917. osu|en je na smrt zbog navodne zavere protiv regenta Aleksandra. Sa wim su streqani major Qubomir Vulovi} i obave{tajac Rade Malobabi}. Presude su decenijama kasnije, na obnovqenom postupku 1953, poni{tene, ali mrtvima to nije moglo vratiti ni ìvot ni ~ast u trenutku kada su izvedeni pred streqa~ki vod sopstvene vojske. Posle dva balkanska i dva svetska rata, vojvoda Petar Bojovi} do~ekao je duboku starost, ali ne i spokojan kraj dostojan oslobodioca Beograda. Nova vlast ga je ispitivala, wegova ku}a bila je izloèna upadima i ponièwima, a sahrawen je bez dràvnih i vojnih po~asti. Za razliku od svedo~anstva prema kojem je preminuo od posledica prebijawa od strane komunista, crkvene evidencije kao uzrok smrti navode obostranu upalu plu}a. Wegov kraj zato bio je, dakle, ili pogubqewe, ili tiho ponièwe ~oveka koji je nekada predvodio pobedni~ku srpsku armiju, ako ne i oba. Drugi svetski rat doneo je sudbine o ko-

jima se i danas govori kroz ideolo{ke rovove. Pavle \uri{i}, oficir kraqevske vojske i jedan od najzna~ajnijih ~etni~kih komandanata u Crnoj Gori, zarobqen je posle poraza na Lijev~a poqu i ubijen od snaga Nezavisne Dràve Hrvatske, najverovatnije u sistemu logora Jasenovac. Wegov ratni put obeleìle su i optu`be za saradwu sa okupatorima i te{ke zlo~ine nad civilima, a wegov tragi~an kraj ~esto je u senci kontroverzne biografije. Najpoznatiji posleratni proces vo|en je protiv generala Dragoquba Draè Mihailovi}a, komandanta Jugoslovenske vojske u otaxbini. Nova komunisti~ka vlast osudila ga je 1946. za izdaju, saradwu sa okupatorom i ratne zlo~ine, a potom streqala na mestu koje ni danas nije pouzdano utvr|eno. Vi{i sud u Beogradu poni{tio je presudu 2015. utvrdiv{i da nije imao pravi~no su|ewe. Ta odluka, me|utim, odnosila se na zakonitost procesa, a ne na kona~no istorijsko razre{ewe svih pitawa o delovawu wegovog pokreta. Ha{ki tribunal, me|unarodni sud ~iji legitimitet osporava vi{e zemaqa, ukqu~uju}i Sjediwene Dràve, osudio je generale Vojske Jugoslavije Dragoquba Ojdani}a, Neboj{u Pavkovi}a i Vladimira Lazarevi}a zbog zlo~ina po~iwenih na Kosovu. Mile Mrk{i} osu|en je zbog odgovornosti povezane sa ubistvima zarobqenika na Ov~ari, dok je general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir osu|en na doìvotni zatvor zbog genocida i drugih zlo~ina u Srebrenici i @epi. Tolimir je umro u pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu,

Mrk{i} tokom izdràvawa kazne u Portugalu, dok su Ojdani} i Pavkovi} preminuli u Srbiji nakon pu{tawa na slobodu. Zato istorija srpskih komandanata nije jednostavna galerija svetaca, mu~enika ili nepogre{ivih junaka. Me|u wima ima gotovo mitskih heroja, onih koji su pali brane}i {anac, onih koji su pogubqeni u nepravednim politi~kim procesima, ali i onih koji su osu|eni za dela protiv qudi koje je trebalo da za{tite. Tragi~an kraj sam po sebi nikoga ne osloba|a odgovornosti, kao {to ni presuda jednog vremena ne mora automatski predstavqati posledwu re~ istorije. Ako se, me|utim, posmatra duì luk od Se~e knezova do ha{kih sudnica, te{ko je oteti se utisku da je biti vojskovo|a u Srbiji jedan od najopasnijih poslova u istoriji. Po riziku je gotovo u ravni sa poloàjem rimskog cara: neprijateq ~eka ispred bedema, zaverenik iza le|a, a sudija dolazi kada utihnu topovi. Razlika je u tome {to su nagrade srpskih vojskovo|a bile neuporedivo mawe, dok su opasnosti po pravilu bile i ve}e. Zbog toga treba ~uvati se}awe na qude koji su za zemqu `rtvovali poloàj, porodicu, zdravqe i ìvot, naro~ito na one koji za to nisu dobili ni zahvalnost ni pravedan sud. Po{tovawe, naravno, ne zna~i ukidawe kriti~kog mi{qewa ili istorijsku relativizaciju i revizionizam. Ono zna~i da dràva koja zaboravqa svoje vojskovo|e, koja ih koristi u ratu, a odbacuje u miru, rizikuje da iznova ponavqa najtragi~nije lekcije sopstvene istorije.

PRE TA^NO 171 GODINU RO\EN JE @IVOJIN MI[I]:

Od seoskog ~obanina do vojvode koji je ponizio mo}nu imperiju! Na dana{wi dan 1855. godine, u malom selu Struganik podno Suvobora, ro|en je @ivojin Mi{i}, ~ovek koji }e postati sinonim za srpsku vojni~ku ~ast, nepokolebqivost i takti~ki genije kom se i danas klawaju vojne akademije {irom sveta. Wegov `ivotni put bio je filmski, od trinaestog deteta u siroma{noj seoskoj porodici, koje je ~uvalo ovce, stigao je do najvi{eg vojnog ~ina, vojvode, i to iskqu~ivo zahvaquju}i svom surovom talentu, radu i karakteru koji nikada nije savijao ki~mu pred autoritetima. ^OVEK KOJI JE ODBIJAO DA SLU[A SLEPA NARE\EWA Mi{i} nije bio salonski general. Zbog svog o{trog jezika i odbijawa da slepo slu{a politi~are i strance, ~ak dva puta

je penzionisan i sklawan iz slu`be. Me|utim, kad god bi dràvi „gorelo pod nogama“, dràva je morala da ga moli da se vrati. Tako je bilo i 1914. godine. kada je preuzeo komandu nad Prvom armijom u Kolubarskoj bici, situacija je bila katastrofalna. Srpska vojska je bila u rasulu, gladna, bosa, bez municije i u konstantnom povla~ewu. Svi su mislili da je Srbija gotova. TAKTIKA KOJA JE [OKIRALA SVET: „KO SME, TAJ MO@E!“ Umesto da slu{a nare|ewa Vrhovne komande da drì poloàje po svaku cenu, Mi{i} donosi rizi~nu i genijalnu odluku: nare|uje potpuno povla~ewe. Dok su Austrougari ve} slavili pobedu i slali izve{taje u Be~ da je srpska vojska uni{tena, Mi{i} je svesno skratio front, dao svojim vojnicima nekoliko dana da se

naspavaju, najedu i dobiju municiju. A onda, kada je neprijateq najmawe o~ekivao, usledio je silovit kontranapad. Austrougarska vojska je „po~i{}ena“ i proterana preko Drine. Bila je to najve}a pobeda u srpskoj istoriji, a Mi{i} je odmah nakon we dobio ~in vojvode. Wegova ~uvena krilatica postala je zakon za svakog srpskog vojnika: “Ko sme, taj mo`e. Ko ne zna za strah, taj ide napred!“ POSLEDWI JURI[ I VE^NA SLAVA Mi{i} je bio kqu~ni ~ovek i prilikom proboja Solunskog fronta 1918. godine, kada je srpska vojska napredovala takvom brzinom da francuska kowica nije mogla da je stigne. Preminuo je 1921. godine u Beogradu, a wegove posledwe re~i na samrtnoj posteqi bile su upu}ene wegovim saborci-

ma: „Opkolite ih… ne dajte im da se povuku…“. @ivojin Mi{i} nije bio samo vojskovo|a; bio je otac svojim vojnicima i ~ovek koji je dokazao da strategija, srce i vera u sopstveni narod mogu da pobede i naizgled nepobedivu silu.

26 ^etvrtak 23. jul 2026. NOVO ISTRA@IVAWE OTKRILO KOLIKO ODRASLIH I DAQE @IVI OD POMO]I RODITEQA:

Podaci za Srbiju su katastrofalni Finansijska pomo} roditeqa vi{e nije rezervisana samo za studentske dane ili prve mesece nakon zaposlewa. Novo istraìvawe u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama pokazuje da se veliki broj odraslih i daqe oslawa na podr{ku porodice kako bi lak{e podneo rastu}e tro{kove ìvota, kupio stan ili jednostavno pregurao kraj meseca. Prema istraìvawu kompanije Northwestern Mutual, ~ak 42 odsto odraslih Amerikanaca kaè da trenutno dobija neku vrstu finansij-

ske pomo}i od roditeqa. Najvi{e je me|u pripadnicima generacije Z, gde pomo} koristi ~ak 72 odsto ispitanika, dok se na roditeqe oslawa vi{e od polovine milenijalaca i oko tre}ine pripadnika generacije X. Stru~waci isti~u da ovakav trend ne treba posmatrati iskqu~ivo kao znak finansijske nezrelosti mladih ili popustqivosti roditeqa. „Qudi ~esto traè krivca ili smatraju da deca nisu odrasla ili da roditeqi previ{e popu{taju. U stvarnosti je re~ o obrascu koji se razvijao godinama i koji zavisi od okolnosti cele porodice“, obja{wava profesorka na Univerzitetu Kanzas Megan Mekoj. POMO] KOJA MO@E DA PROMENI @IVOT Roditeqi danas pomaù na razli~ite na~ine. Od pla}awa ra~una za mobilni telefon i zdravstvenog osigurawa, preko kirije, pa sve do u~e{}a za kupovinu prve nekretnine. Mekoj smatra da takva pomo} moè da bude izuzetno korisna ako ima jasan ciq. Umesto da stvara dugoro~nu zavisnost, trebalo bi da pomogne mladima da prebrode vaàn ìvotni period i postanu finansijski samostalni. Prema wenim re~ima, mnogo je korisnije pomo}i detetu kada mu je novac zaista potreban nego ostaviti veliko nasledstvo koje }e dobiti tek u poznim godinama, kada }e verovatno ve} biti finansijski stabilno. Zbog toga savetuje da se podr{ka usmeri na konkretne stvari koje mogu da olak{aju ìvot ili ubrzaju ostvarivawe va`nih ciqeva, poput otplate studentskih kredita, pla}awa kirije tokom {kolovawa ili pomo}i pri kupovini prve nekretnine. NOVAC MO@E DA NARU[I PORODI^NE ODNOSE Me|utim, stru~waci upozoravaju da finansijska pomo} lako moè da preraste u izvor nesporazuma ako izme|u roditeqa i dece ne postoji otvorena komunikacija. Roditeqi ponekad ose}aju da daju vi{e nego {to mogu, dok deca mogu ste}i utisak da }e podr{ka trajati zauvek ili, s druge strane, ose}ati neprijatnost zbog toga {to zavise od porodice. Finansijska savetnica Niki Mekdonald upozorava da se kod pojedinih mladih qudi vremenom razvije ose}aj da je roditeqska pomo} ne{to potpuno normalno. „Ako je porodica godinama pla}ala odre|ene tro{kove, lako se stvori utisak da }e tako biti zauvek. Zato je va`no jasno razgovarati o tome da je pomo} privremena i usmerena ka postizawu samostalnosti“, kaè ona. RODITEQI NE BI SMELI DA UGROZE SVOJU BUDU]NOST Stru~waci podse}aju da roditeqi pre dono{ewa ovakvih odluka moraju da vode ra~una i o sopstvenim finansijama. Mnogi istovremeno {tede za penziju, pomaù odrasloj deci, ali i svojim ostarelim roditeqima, pa prevelika izdvajawa mogu ozbiqno da ugroze wihovu finansijsku sigurnost. Zbog toga savetuju da porodice unapred razgovaraju o mogu}im tro{kovima i o~ekivawima kako kasnije ne bi dolazilo do sukoba ili razo~arawa. U SRBIJI JE OVAKAV MODEL POSTAO SVAKODNEVICA Sli~an trend vidqiv je i u Srbiji. Prema podacima Eurostata, ~ak 71 odsto mladih od 18 do 34 godine u Srbiji ìvi sa roditeqima, {to zemqu svrstava me|u evropske dràve sa najve}im udelom mladih koji i daqe dele doma}instvo sa porodicom. Kao glavni razlozi navode se visoke cene stanova i kirija, rast tro{kova ìvota, ali i tradicionalno ja~e oslawawe na porodicu u odnosu na zapadnoevropske zemqe. Roditeqi u Srbiji ~esto pomaù deci oko kupovine prve nekretnine, pla}awa kirije, opremawa stana ili ~uvawa u{te|evine za nepredvi|ene tro{kove. Istovremeno, zbog relativno niskih plata u odnosu na cene nekretnina, bez takve podr{ke mnogima bi bilo gotovo nemogu}e da re{e stambeno pitawe pre ~etrdesete godine ìvota.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Kontakti koje imate mogu da vam pomognu da napredujete na poslu. U porodici ili kod nekog ro|aka bi}e organizovano slavqe, gde }ete imati priliku da se sretnete sa prijateqima i rodbinom. Zauzeti Ovnovi }e imati priliku da svog partnera boqe upoznaju sa svojom porodicom. Slobodni }e dobiti zanimqivu ponudu za putovawe na kom }e upoznati osobu koja }e im se dopasti.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Na poslu vas o~ekuju razgovori koji mogu da otvore vrata za novu saradwu ili zanimqiv projekat. Mogu}e je kra}e putovawe, odlazak na doga|aj ili susret sa osobom koju dugo niste videli. Zauzete Vage mogu da o~ekuju lep period za obnavqawe bliskosti sa partnerom i zajedni~ko planirawe budu}nosti. Slobodne Vage }e se na}i u situaciji da biraju izme|u dve zanimqive osobe.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Ova nedeqa vam donosi stabilnost, ali i priliku da napravite va`an korak napred. Poslovna situacija po~iwe da se razvija u pravcu koji vam odgovara, a trud koji ste ulagali u prethodnom periodu, mogao bi kona~no da bude prime}en. Zauzeti Bikovi mogu da o~ekuju mirniji period u vezi. Slobodni bi mogli da upoznaju zanimqivu osobu preko prijateqa ili na porodi~nom okupqawu.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Ima}ete potrebu da prese~ete sa situacijama koje vam tro{e energiju. Na poslu dobijate informacije koje }e vam pomo}i da napravite pametan potez. Neko iz pro{losti }e se pojaviti sa zanimqivim predlogom, ali razmislite pre nego {to prihvatite bilo {ta. Zauzete [korpije o~ekuje period ja~ih emocija. Slobodne [korpije upozna}e osobu koja }e probuditi wihovu radoznalost.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Na poslu }ete imati priliku da poka`ete kreativnost, a neko od nadre|enih mogao bi da primeti va{ trud. O~ekuju vas razgovori koji mogu da promene na~in na koji gledate na neke poslovne odluke. Zauzeti Blizanci }e `eleti vi{e zabave u vezi, pa }e zajedni~ki izlazak ili kra}i put poboq{ati odnos. Slobodni Blizanci mogu da o~ekuju poruku od osobe koju dugo nisu videli.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Na poslu }ete da dobijete ponudu koja }e od vas da zahteva da iza|ete iz zone komfora, ali }e vam upravo to kasnije da vam donese najve}u korist. Zauzeti Strel~evi }e po`eleti da razbiju rutinu i provedu vi{e kvalitetnog vremena sa partnerom. Kratko putovawe moglo bi da vrati onu iskru koja je nedostajala. Slobodni }e u`ivati u flertu sa osobom koja dolazi iz drugog grada ili je ~esto na putu.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Na poslovnom planu mogu}i su razgovori koji }e vam pomo}i da jasnije vidite slede}i korak. Neko }e prepoznati va{u sposobnost da re{avate probleme ~ak i kada je najte`e. Zauzeti Rakovi }e `eleti vi{e emotivne sigurnosti i otvorenih razgovora sa partnerom. Slobodni }e upoznati osobu koja }e ih privu}i ne`no{}u i na~inom na koji pokazuje pa`wu. Smawite unos {e}era.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Na poslovnom planu o~ekuje vas vi{e odgovornosti, ali i ve}e poverewe qudi sa kojima sara|ujete. Zauzeti Jar~evi shvataju koliko sitnice mogu da poprave odnos sa partnerom. Jedan iskren razgovor re{i}e dilemu koja vas prati ve} neko vreme. Slobodni Jar~evi mogli bi da upoznaju osobu preko poslovnog okru`ewa ili zajedni~kih prijateqa, a prvi utisak }e biti boqi nego {to o~ekuju.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Na poslu vas o~ekuje prilika da poka`ete talenat. Mogu}e je da }ete dobiti poziv za doga|aj koji }e da vam donese zanimqivo poznanstvo ili novu poslovnu priliku. Zauzeti Lavovi mogu da o~ekuju vi{e romantike i pa`we od partnera, ali bi trebalo da poka`u i svoju ne`niju stranu. Slobodni Lavovi privla~e osobu koja }e ih osvojiti harizmom i samouverenim nastupom.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Neko iz va{eg okru`ewa mogao bi da vas preporu~i za posao ili saradwu o kojoj niste ni razmi{qali. O~ekuju vas pozivi na doga|aje, okupqawa i dru`ewa, a upravo na jednom od wih mogli biste da upoznate osobu koja }e vam kasnije postati veoma va`na. Ovo je i odli~an period za u~ewe, usvajawe novih ve{tina ili planirawe narednih nekoliko meseci.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Pred vama je period re{avawa va`nih obaveza i zavr{avawa poslova koje ste dugo odlagali. Na radnom mestu bi}ete posebno efikasni. Zauzete Device èle}e da odnos sa partnerom bude stabilniji i iskreniji, pa }e jedan vaàn razgovor doneti olak{awe. Slobodne Device upozna}e osobu preko posla, svakodnevnih obaveza ili nekog druèwa sa prijateqima. Reguli{ete spavawe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Intuicija }e vas voditi kroz va`ne odluke. Na poslu }ete uspeti da zavr{ite obaveze koje su se dugo gomilale, a mogu}e je i da }ete dobiti pohvalu ili znak zahvalnosti za svoj trud. Zauzete Ribe }e imati vi{e razumevawa za partnera nego ina~e. Slobodne Ribe }e upoznati osobu koja }e ih osvojiti iskreno{}u i pa`qivim gestovima, a poznanstvo bi moglo da preraste u ne{to ozbiqnije.

NIKAD NE]E PROMENITI MI[QEWE (ILI BAR NE]E PRIZNATI):

Ovo su najtvrdoglaviji horoskopski znakovi Tvrdoglavost moè biti i dobra osobina jer vam pomaè da ostanete dosledni svojim odlukama i ne odustajete pred preprekama. Me|utim, kada pre|e granicu, moè doneti brojne probleme i oteàti odnose s drugim qudima. Neki qudi posebno te{ko pronalaze ravnoteù izme|u upornosti i tvrdoglavosti, a prema pisawu portala Pinkvilla, upravo se ovi horoskopski znakovi izdvajaju po toj osobini.

OVAN [ta god da se dogodi, Ovan }e ostati pri svojoj odluci i gotovo je nikada ne}e promeniti. U~ini}e sve da istraje u svom stavu, ~ak i ako to zna~i da }e sat vremena ube|ivati drugu osobu da popusti. BIK Bikovi va`e za jedne od najtvrdoglavijih qudi koje }ete upoznati. U~ini}e sve kako bi vas uverili da su u pravu, ~ak i ako to zna~i da }e oti}i na kraj sveta kako bi dokazali svoju tvrdwu. LAV Pripadnici ovog horoskopskog znaka upravo zbog svoje tvrdoglavosti ~esto su odani i posve}eni partneri. Kada im je do nekoga stalo, ne}e ga napustiti i bi}e uz wega bez obzira na okolnosti. [KORPIJA [korpije su odlu~ne osobe koje se retko predomi{qaju nakon {to donesu odluku. Ipak, wihova tvrdoglavost ~esto mo`e da im stvori probleme, naro~ito ako ostanu u lo{oj vezi ili na poslu kojim nisu zadovoqni. VODOLIJA Vodolije retko preispituju svoje odluke ili razmatraju druga~ije stavove. Odluke donose brzo i te{ko ih mewaju, a uglavnom nisu spremne da saslu{aju tu|a mi{qewa.

ZDRAVQE

^etvrtak 23. jul 2026. 27

[ta raditi kada vam se vrti u glavi? Skoro 40 odsto osoba starijih od 40 godina povremeno iskusi vrtoglavicu, dok se ovaj simptom javqa kod velikog broja poreme}aja sistema za ravnoteù. Vrtoglavica retko ozna~ava ozbiqnu bolest. Ipak, ona jeste znak da telo ne{to poku{ava da kaè. Pitawe {ta raditi kada vam se vrti u glavi traì dva nivoa odgovora: kako reagovati u samom trenutku i kako spre~iti da se napadi ponavqaju. PRVA REAKCIJA U TRENUTKU NAPADA Kada po~ne ose}aj da se prostor okre}e, najgora mogu}a reakcija je nastavak kretawa. Telo u tom trenutku traì stabilnu ta~ku oslonca, pa prvi korak treba da bude vrlo jednostavan. Zaustavite se i sednite ili lezite. Ako je mogu}e, glava treba da ostane {to mirnija i stabilnija, jer dodatne promene visine mogu produbiti ose}aj zano{ewa. Pogled fiksiran na jednu ta~ku u prostoru pomaè mozgu da se stabilizuje. Okvir vrata ili ta~ka na zidu zasluùju pa`wu dok napad ne popusti. Treperave svetlosti, ekrani telefona ili televizora u tom trenutku samo oteàvaju situaciju. Voda gotovo uvek pomaè. âk i blaga dehidracija moè pokrenuti vrtoglavicu, pa je ~a{a obi~ne vode mali ali vaàn korak. Kod jutarweg napada pre

RECEPT

KOLA^ SA MAKOM I XEMOM POTREBNO JE: n 1/2 kg gotove smese za vanila mafine n 3 jajeta, 150 ml uqa n 150 ml vode, 100 g maka n 4 ka{ike xema od vi{awa Za glazuru: n 150 g ~okolade za kuvawe n 2 ka{ike uqa

doru~ka, lagani zalogaj vo}a ili kri{ka hleba mogu brzo podi}i nivo {e}era u krvi i ublaìti zano{ewe. Disawe treba da bude mirno i duboko, jer plitko i ubrzano disawe poja~ava ose}aj nestabilnosti. NAJÊ[]I UZROCI Poloàjna vrtoglavica je naj~e{}i oblik. Javqa se kratkotrajno, obi~no prilikom naglih pokreta glave, ustajawa iz kreveta ili savijawa. Uzrok je pomerawe sitnih kristala u unutra{wem uhu koji remete i zbuwuju sistem ravnoteè. Iako neprijatna, ova vrsta vrtoglavice retko predstavqa ozbiqan problem i u mnogim slu~ajevima nestaje sama od sebe. Upala vestibularnog nerva obi~no se razvija nakon virusne infekcije, na primer prehlade ili gripa. Napad u tom slu~aju zna biti intenzivan i prati ga mu~nina, povra}awe i izrazit gubitak ravnoteè. Simptomi se uglavnom povla~e u roku od nekoliko dana, ali poseta lekaru je preporu~qiva radi ta~ne dijagnoze i iskqu~ivawa drugih uzroka.

Menijerova bolest predstavqa ozbiqniji uzrok. Naj~e{}e se javqa u tre}oj i ~etvrtoj deceniji ìvota, a prepoznaje se po jakim napadima vrtoglavice koje prate gubitak sluha i zujawe u u{ima. Ovaj poreme}aj unutra{weg uha zahteva stru~nu obradu i kontinuirano pra}ewe. PROMENE U SVAKODNEVICI KOJE POMA@U Redovno uno{ewe vode tokom dana smawuje verovatno}u napada. Ciq je oko dva litra te~nosti. Smawen unos soli posebno je vaàn kod onih kojima je dijagnostikovana Menijerova bolest, jer prevelik unos natrijuma direktno doprinosi pogor{awu simptoma. Alkohol i nikotin spadaju u glavne okida~e. Oba naru{avaju cirkulaciju i uti~u na osetqivost unutra{weg uha, pa je smawewe ili izbacivawe preporu~qiva strategija za sve koji se ~esto susre}u sa zano{ewem. Sli~no vaì i za prekomerne koli~ine kofeina, koji dehidrira organizam i podsti~e lupawe srca. Spavawe je jo{ jedan zanema-

Odre|ene namirnice nakon isteka roka trajawa ne treba koristiti Datumi na pakovawima hrane mnogima stvaraju nedoumice, a stru~waci upozoravaju da oznake poput „upotrebqivo do...“ ne zna~e uvek da je hrana pokvarena. Ipak, postoje namirnice kod kojih se preporu~eni rokovi nikada ne bi smeli ignorisati jer se opasne bakterije mogu razvijati i bez promene mirisa, ukusa ili izgleda. [TA ZAPRAVO ZNA^E OZNAKE? Na proizvodima se naj~e{}e pojavquju oznake „upotrebqivo do...” ili „iskoristiti do...” i kodirani datumi proizvodwe. Ve}ina wih odnosi se na kvalitet, a ne na bezbednost hrane, ali to ne zna~i da su sve namirnice bezbedne nakon isteka roka. Kod odre|enih proizvoda rizik je jednostavno prevelik. NAMIRNICE KOJE SE BRZO KVARE Te~ne zamene za jaja traju znatno kra}e od sve`ih jaja i nakon otvarawa treba ih potro{iti u roku od nekoliko dana. Meki sirevi poput rikote, krem sira i kozjeg sira posebno su osetqivi i preporu~uje se wihova brza potro{wa jer se lako kvare. Sosovi i namazi iz tegli, iako ~esto de-

PRIPREMA Razdvojiti belanca od `umanaca pa prvo umutiti belanca u ~vrst {am, a onda uz mu}ewe na najmawoj brzini dodati prvo `umanca, onda smesu za vanila mafine i odmah postepeno doliti vodu pa uqe. Na kraju ume{ati mleveni mak. Sipati polovinu smese u podmazanu i bra{nom posutu tepsiju. Zape}i prvi deo smese u zagrejanoj rerni na 180 stepeni 7 minuta. Izvaditi iz rerne pa premazati xemom od vi{awa pa preliti sa ostatkom smese i vratiti u rernu. Pe}i jo{ 13 do 18 minuta na 180 stepeni. Izvaditi kola~ da se malo prohladi. Glazura: pome{ati ~okoladu sa uqem i uz me{awe otopiti. Preliti kola~ glazurom.

ren faktor. Sedam do osam sati kvalitetnog sna poma`e nervnom sistemu da se oporavi, dok hroni~no nedovoqno spavawe pogor{ava sve oblike vrtoglavice. Redovna umerena fizi~ka aktivnost, {etwa, plivawe ili lagano ve`bawe dodatno ja~aju ravnote`u i koordinaciju. VE@BE I POMO] STRU^WAKA Vestibularna rehabilitacija je oblik fizikalne terapije koji se pokazao efikasnim u smawivawu simptoma. Kratke ve`be pokreta o~iju, polagana okretawa glave i kontrolisani pokreti prilikom

luju dugotrajno, imaju ograni~en rok nakon otvarawa, a svaka promena boje ili mirisa znak je da ih treba baciti. SALATE I GOTOVA JELA Krompir salata, ruska salata, testenine i jela sa tuwevinom idealno su okru`ewe za razvoj bakterija, pa ih treba pojesti u roku od nekoliko dana. Isto va`i i za hladno ce|ene sokove, koji nisu pasterizovani i osetqivi su na kvarewe.

ustajawa iz kreveta ~ine osnovu programa. Nakon nekoliko nedeqa redovne ve`be, mnogi pacijenti prime}uju zna~ajno smawewe u~estalosti napada i lak{e prevazilaze trenutke u kojima je nekada nastupao sna`an ose}aj zano{ewa. Kod polo`ajne vrtoglavice posebno je korisna takozvana Eplijeva manevarska tehnika. Izvodi se u ordinaciji lekara i ~esto otklawa simptome u svega nekoliko minuta, naro~ito kada je u pitawu kratkotrajna vrtoglavica izazvana pomerenim kristalima u unutra{wem uhu.

MESO, RIBA I DELIKATESNI PROIZVODI Sveè meso treba pripremiti ili zamrznuti odmah nakon kupovine, dok je mleveno meso me|u najrizi~nijim namirnicama i mora se iskoristiti u roku od dva dana. Suhomesnati proizvodi i naresci mogu biti opasni zbog listerije, bakterije koja se razvija ~ak i na niskim temperaturama. Sveà riba tako|e ne bi smela da stoji duè od jednog do dva dana. POVR]E, MLE^NI PROIZVODI I PAKOVANI OBROCI Lisnate salate, ~ak i oprane i upakovane, mogu sadràti bakterije poput E{erihije koli, pa ih ne treba jesti nakon isteka roka. Jogurti, pavlaka i mle~ni deserti mogu biti nebezbedni i pre nego {to promene miris. Gotova jela i ostaci hrane bezbedni su samo nekoliko dana, a upakovane salate i sendvi~i nameweni su brzoj potro{wi. KADA STE U DILEMI, BACITE Iako datum na pakovawu nije jedini pokazateq bezbednosti hrane, kod mesa, ribe, mekih sireva i gotovih salata preporu~uje se dodatni oprez. Trovawe hranom moè izazvati ozbiqne zdravstvene tegobe, pa je boqe baciti nekoliko namirnica nego rizikovati probleme koji mogu trajati danima.

LE^EWE BIQEM

Krastavci, ~iste organizam od toksina, imaju malo kalorija i mnogo vode Krastavac je zeqasta biqak iz porodice bundeve koje ima neverovatnih 95 odsto vode i malo kalorija. Iako ga moète smatrati samo delom salate, moè ponuditi mnoge zdravstvene prednosti. ODR@AVA VAS HIDRIRANIM Krastavac je sastavqen od 95 posto vode, {to ga ~ini odli~nim izvorom hidratacije. Pomaè u odràvawu ravnoteè te~nosti u telu, posebno po vru}em vremenu ili nakon intenzivne fizi~ke aktivnosti. PREPUN JE HRANQIVIH MATERIJA Uprkos malo kalorija, krastavci su prepuni esencijalnih hranqivih materija. Sadrè

vitamine C i K, kalijum i magnezijum koji su od vitalnog zna~aja za op{te zdravqe. POMA@E U GUBITKU TE@INE Krastavci imaju malo kalorija i veliku koli~inu vode, {to ih ~ini idealnom hranom za mr{avqewe. Oni vam mogu pomo}i da se ose}ate sito, smawuju}i ukupan unos kalorija. IMAJU ANTIOKSIDATIVNA SVOJSTVA Krastavci su bogati antioksidansima, ukqu~uju}i flavonoide i tanin, koji pomaù u borbi protiv oksidativnog stresa i smawuju upale u telu. POZITIVNO UTIÛ NA VAREWE Sadràj vlakana u krastavcima odràva

zdravqe probave. Pomaè u pravilnom varewu, spre~ava zatvor i pozitivno uti~e na zdravqe creva. POBOQ[AVA ZDRAVQE KO@E Krastavac ima visok sadràj vode i antiinflamatorna svojstva koja mogu biti korisna za koù. Oni mogu umiriti iritaciju, smawiti otok i hidrirati koù kada se nanose lokalno ili konzumiraju. POMA@E U KONTROLI [E]ERA U KRVI Mogu pomo}i u sniàvawu nivoa {e}era u krvi i spre~avawu komplikacija povezanih sa dijabetesom. Nizak glikemijski indeks ih ~ini dobrim izborom za dijabeti~are.

28 ^etvrtak 23. jul 2026.

ENIGMATIKA

SRPSKI POP PEVA^ NA SLICI

ANALITI^AR

NEPROVERENA VEST, GLASINA

VRSTA GLINE, ILOVA^A

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA VE[TI GOVORNICI

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

DRAGI KAMEN, PLAVI KORUND GODI[WA PRIREDBA GLINA ZA VATROSTALNU OPEKU PRO@DRQIVO SIMBOL IRIDIJUMA PUCAW IZ PU[KE

AUTO OZNAKA KIKINDE

OTEKLINE PRECIZAN ONI KOJI MERA^ MA- ONOMATO- VULKAN- SRPSKA UTVR\UJU LIH DU@I- PEJA TA^NOST SKA MASA GLUMICA NA, MIK- LAVE@A DOKUMEROMETAR NATA

TELAL KALU\ERSKI NAPRSNIK VRSTASOKA OD VI[WE

PEVA^ RAHIMOVSKI POKLAWAWE LOGOROVATI

^AS (SKR.)

ZAVARENI SPOJ RADIO LOKATORI

TANKA I RETKA PAMU^NA TKANINA VUNENI TKANI ]ILIMI (TUR.) MONA[KO IME

IME GLUMICE EJDUS

OSTRVO KOD MARSEJA PLO^A OD IVERJA

STARO IME [PANIJE U^ENI QUDI LEKAR KOJI LE^I ALOPATIJOM

Sr Gl pski as

23. I 18. SLOVO AZBUKE NARODNO MU[. IME PILOTSKA AKROBACIJA

POKAZNA ZAMENICA

KRMNA BIQKA GLUMAC MANOJLOVI] POSED EMIRA ALUMINIJUMSKI (SKR.)

USPRAVNO: 1. Razmahati se, 2. Neprofesionalci - Naziv za brdo u lingvistici, 3. Blesak - Stvarati penu - Peva~ Rahimovski, 4. Preletawe - Aromati~na biqka, ma`uran, 5. Oznaka za polupre~nik - Fantasti~na {umska bi}a (gr~. mit.) - Film Alana Parkera, s Madonom u glavnoj ulozi, 6. Ponovo - Ime ameri~ke glumice Portman - Susedna slova, 7. Neophodan za~in - Prodavac ikona - Ime zabavqa~a Radovanovi}a, 8. Otpaci od sena - Starinsko mu{ko ime - Simbol vodonika, 9. Kontrolor - Hvataqka za rakove, 10. Vaqda, mo`da - Poglavica zlih duhova po Zaratustri - Glas, glasno javqawe, 11. Prefiweni, suptilni - Napada~i, 12. Ikavski izgovor - Srpski pesnik Milan.

ISIDOR ODMILA [AMPION

KRICI, JAUCI

PRAOTAC ITALIJANA

VODORAVNO: 1. Razastreti, ra{iriti, 2. Amerikanac u àrgonu - Dràvno ure|ewe, 3. Zastori na prozorima - Ime glumice @igon, 4. Metartona (skr.) - @iteqi anti~kog Lacijuma - Onomatopeja laveà, 5. [um pti~ijih krila - Kotlovi, 6. Italijanski satiri~ar Pjetro - Pirina~, rià, 7. Ime pesnika Ujevi}a - Vidari - Prvi vokal, 8. Prvi vokal - Patvorina, falsifikat - Mamilo, mamac, 9. To~ak (lat.) - Planina u Turskoj, 10. Uranov satelit - Morski puì}, ogrc, 11. Pokazna zamenica - Uvija~ - Prema, u pravcu, 12. Jezero u Finskoj - Grad u Slavoniji, 13. Dodatak za su{ewe uqanih boja - Ime ameri~kog {ahiste Evansa, 14. Popularna peva~ica.

SIMBOL KALIJUMA TROPSKI VETAR

POJAS OKO GRUDI KOWA, POPRUG

MAJSTOR ZA KACE, KA^AR LITAR

OSLOVQAVATI TITULOM

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: SAFIR, ANALE, [AMOT, ALAVO, KI, IR, OTOCI, VIKA^, AKI, ANALAV, ^, DAROVAWE, ETAMIN, VAR, VAWA, IRAMI, IBERIJA, IF, ]O, ERUDITI, RANISLAV, K, KOLAN, REPA, OVO, EMIRAT, VAPAJI, ISO, ITAL, KACAR, TITULISATI

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: RASPROSTRETI, AMER, POREDAK, ZAVESE, IVANA, MT, LATINI, AV, LEPET, KAZANI, ARETINO, ORIZ, TIN, RANARI, A, A, IMITAT, MAM, ROTA, ARARAT, ARIJEL, NANAR, TO, OVIJA^, KA, INARI, OSIJEK, SIKATIV, LARI, EMINA JAHOVI].

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

8 5 3

9 1

SUDOKU 2

4 2

2 3 6

8 9

6 8

4 5

7 6 1 5

2 6

8 4 5

4 9

3 8

4 2

2 8 1

4 1 6

9 7

5 6

6 4 2 5

RE[EWE SUDOKU 2: 563 749 281 - 214 856 793 789 312 465 - 695 287 134 132 495 678 - 478 631 529 321 974 856 - 947 568 312 - 856 123 947 RE[EWE SUDOKU 1: 739 654 182 - 481 792 365 562 813 794 - 348 925 617 157 368 249 - 296 471 853 913 246 578 - 875 139 426 - 624 587 931

SVET POZNATIH KRISTIJAN GOLUBOVI] NA PINKU OTPEVAO SKANDALOZNU PESMU POSVE]ENU VU^I]U I KOKAINU:

”Ovo je najgore vreme u istoriji Srbije” Televizija Pink, emiter sa nacionalnom frekvencijom, nedavno je posluìla kao platforma za promociju Kristijana Golubovi}a, osu|ivanog kriminalca i u~esnika wihovog rijalitija. Ovog puta nije zabavaqao {iroke narodne mase pri~ama o kriminalu, ve} - pesmom. I to o predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u i kokainu. Kristijan Golubovi} je na pomenutoj televiziji izveo numeru ~iji refren zvu~i ovako: „Vu~i}u, vuk’o sam i vu}i }u”. U slu~aju da nekome i daqe nije jasno na {ta je aludirao, Golubovi} je u vi{e navrata povukao kaìprst ispod nosa i na taj na~in u jednoj „zabavnoj” pesmi spojio Aleksandra Vu~i}a i konzumirawe zabrawenih supstanci. Reakcija iz vrha vlasti - nema. Ne samo to, ovaj potez osu|ivanog kriminalca o~ito je shva}en kao dobar PR, pa nema sumwe da }e u budu}nosti dobiti jo{ koju priliku da pesmu promovi{e na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. „Ovo je najgore vreme u istoriji Srbije”, „Neka nam je Bog u pomo}i”, „Zaista mislim da dolaze boqa vremena jer gore trenutno ne moè biti”, „Studenti pobe|uju”, neki su od komentara ispod snimka nastupa na Instagram nalogu Kristijana Golubovi}a. Podsetimo, pre nekoliko dana Golubovi} je gostovao u emisiji Amixi {ou na Pink televiziji, a ve} neko vreme ima svoju emisiju na Red TV, koja je tako|e u vlasni{tvu @eqka Mitrovi}a. Qubav prema predsedniku pokazao je i pre nekoliko meseci tako {to je istetovirao wegov lik na ruci.

SOFRONIJEVI] NAKON ISTORIJSKOG REKORDA OTKRIO DA SPREMAJU NOVA IZNENA\EWA SA MILAN^ETOM:

”Ovde se ne}emo zaustaviti”

Peva~ Milan~e Radosavqevi} podelio je na dru{tvenim mreàma da je uspeo da rasproda i tre}i koncert na Ta{majdanu i to za samo 25 minuta. Milan~e nije mogao da sakrije sre}u, te se odmah oglasio na Instagramu. „Kada su mi javili da je tre}i koncert na Ta{majdanu rasprodat za 25 minuta, nisam mogao da verujem. Rekao sam organizatorima koncerta: ‚Ajde da sa~ekamo bar jo{ sat vremena da vidimo da li je istina.’ Na kraju su me uverili da je to istina. [ta da kaèm osim: HVALA VAM, DECO MOJA! HVALA, NARODE MOJ, za ovoliku qubav i podr{ku koju ste mi pruìli. Obe}avam da }u vam se oduìti”, rekao je on i zahvalio se organizatorima Aci Sofronijevi}u i Goranu Jovanovi}u. Nakon {to je Milan~e Radosavqevi} ispisao novu stranicu istorije doma}e muzi~ke scene i oborio rekord prodajom koncerta za svega 25 minuta, oglasio se harmonika{ i producent Aleksandar Aca Sofronijevi}, jedan od organizatora spektakla i ~ovek koji je uspeo da ubedi legendu narodne muzike da u devetoj deceniji ìvota odrì svoj prvi veliki solisti~ki koncert na Ta{majdanu. Sofronijevi} se zahvalio publici na neverovatnoj podr{ci i poru~io da tre}i koncert na Ta{majdanu nije kraj, ve} tek po~etak novih planova koje zajedno pripremaju sa Milan~etom Radosavqevi}em i Goranom Jovanovi}em. „Dragi narode, hvala vam. Mi smo zaista svi, najmawe je re}i, u {oku. Ceo koncert rasprodat je za 25 minuta, pao je i sajt Efinityja. Mi to nismo o~ekivali ni u snovima. Drago mi je i srce mi je puno {to takvog ~oveka stavqamo na mesto koje je odavno zasluìo. Ovo je i velika obaveza da budemo istrajni, da odrìmo nivo kvaliteta i da ga podièmo iz koncerta u koncert. Moram da vam obe}am da se ovde ne}emo zaustaviti. Nastavi}emo da {irimo pesme Milan~eta Radosavqevi}a {irom regiona. Uskoro }emo objaviti {ta smo sve pripremili i o ~emu razmi{qamo. Neka nam je Milan~e ìv i zdrav. Publiko, mnogo vam hvala“, rekao je Sofronijevi}. Wegove re~i dodatno su podgrejale o~ekivawa publike, koja sada sa nestrpqewem i{~ekuje nova iznena|ewa i projekte koje }e predstaviti tim okupqen oko Milan~eta Radosavqevi}a.

^etvrtak 23. jul 2026. 29

Ovo je nova jahta Brene i Bobe, ima dva sprata i papreno je skupa Lepa Brena i Boba @ivojinovi} qubiteqi su luksuznog ìvota, pa u svom vlasni{tvu imaju luksuzne automobile, nekretnine, biznise ali i jahtu. Lepa Brena i Boba odavno ima svoju jahtu, ali su ove godine re{ili da se po~aste novom. Oni su kupili plovilo koje je ve} e od prethodnog, a ono {to je najzanimqivije da nova jahta nosi naziv po peva~ici. Ina~e, oni su na Jadran isplovili novom jahtom. U pitawu je luksuzna plovilica na dva sprata u ~ijem sklopu se nalazi nekoliko prostorija, a naziv broda je „Lejdi B”. Nova igra~ka @ivojinovi}a je duìne 26 m (85,5 ft), kombinuje klasi~an italijanski dizajn sa savremenim komforom. Na plovili moè da boravi do 12 ~lanova, ukqu~uju}i i ~lanove posade. Plovilo je sive boje, a sezona za wih je po~ela jo{ po~etkom

juna kada su Boba i Viktor isplovili i obilazili Jadransko more sami, pi{e Kurir. Ina~e, jahta ima dva xet skija, opremu za rowewe i mali ~amac za transfere do pla`e i istra`ivawe obale i jahta se ~ak i iznajmquje za krstarewe po Hrvatskoj i Crnoj Gori. Podsetimo, Lepa Brena je jednom prilikom govorila o prethodnoj jahti koju su posedovali.

- Pa to je jedan lep brodi} od nekih 100 fita, sa pet, {est spava}ih soba. Nije to bio poklon samo za na{e du{e. @eleli smo sebi da priu{timo ne{to jer je bila specifi~na situacija - govorila je Brena. - Obo`avam more i vodu. A volim i brodove. Naravno da nisam stigla da obi|em sve {to sam `elela - rekla je Brena u ranijem intervjuu.

PROKLETSTVO GRUPE ”MONTENIGGERS”

”Nisam to smeo da mu stavim u grob, napravio sam glupost” ^uvena crnogorska hip-hop grupa Monteniggers nastala je u Kotoru 1994. godine. ^inili su je Du{an Nikoli}, Neboj{a Saveqi} i Igor Lazi} Niggor, jedini je preostali ~lan. Tada mladi momci ve} godinama su zajedno nastupali, sve dok 1994. nisu zvani~no oformili

Neboj{a snimaju pesmu „Voqeli bi da si tu”. Igor Lazi} Niggor je u jednom intervjuu ispri~ao neobi~nu situaciju na sahrani Du{ana Nikoli}a. On je tada uradio je jednu stvar za koju su mu pojedini rekli da nije smeo. „Na Duletovoj sahrani ja sam u grob ubacio na{ zajedni~ki CD.

Igor Lazi} Niggor, jedini je preostali ~lan Montenigersa Monteniggerse, a prvi ve}i uspeh ostvarili dve godine kasnije. Du{an Nikoli}, poznat i kao Duka, tada u ranim dvadesetim, razboleo se od leukemije i zbog le~ewa je prestao da nastupa sa grupom. Ipak, on je nastavio da pi{e tekstove za wihov prvi album „Tajna Marenda”, gde su se izdvojile pesme „Ducka diesel„ koja je progla{ena za Pesmu godine 1996. i „Mala plava” sa kojom su u~estvovali na Radijskom festivalu i osvojili srca publike. Me|utim, iste godine Du{an umire u svojoj 25. godini, a Igor i

Napravio sam glupost, ali odakle sam ja to znao. Hteo sam da on slu{a taj CD u tom nekom drugom svetu. Ali rekli su mi da ne bi trebalo u grob stavqati stvari od `ivih qudi, posebno ne slike. Jedan vidovwak mi je rekao da smo tada automatski zakopali i sebe i svoje karijere. Onda su se posle de{avale neke ~udne stvari, nisam smeo to da mu stavim u grob”, ispri~ao je svojevremeno Niggor. Na`alost, drugi ~lan benda Neboj{a Saveqi}, poznatiji kao Nebo, poginuo je 1999. godine u te{koj saobra}ajnoj

nesre}i na magistralnom putu Podgorica-Cetiwe. Wegov drug je upravqao vozilom,kada je pre{ao je na suprotnu stranu puta i zbog neprilago|ene brzine udario u stenu. Od siline udarca auto se prevrnuo na krov, a zatim i sleteo u jarak. Osim wega, poginula je i wegova devojka Vawa (20) i drugarica Aleksandra (25), dok je voza~ preìveo. Niggor je u istom intervjuu rekao da je jako ~udno {to je ceo taj drugi album Montenigersa bio neka vrsta predskazawa. „Jedino se jedna pesma za sada nije ostvarila. U jednoj pesmi ima deo koji kaè - Vazda sam isti i na nebu i na pisti, i bi}u takav dok me neko ne po~isti. Onda se to Neboj{i nije dopalo jer je to on repovao pa je prepravio i onda je bilo - Dok me starost ne po~isti. Me|utim desilo se da ga je neko drugi po~istio”, ispri~ao je Niggor. „Rekao je da i na kraju pesme koja se zove „2028” Neboj{a ga pita: „Ho}emo li preìveti?”, a ja mu odgovaram: „Ne, ne, ti ne}e{ preìveti”. To se obra}a kao neki demon. Onda u pesmi „Tako ti je mala moja” koja je parodija „Bijelog dugmeta” kod nas stoji - ‚Ej, stani, stani jadan’ i ~uje se ko~ewe i lomqava kola. A Neboj{ina devojka koja je poginula sa wim u toj saobra}ajnoj nesre}i govorila je tom liku Stani jadan, stani ubi}e{ nas, uspori. Bilo je preìvelih koji su to posvedo~ili. A posebno pesma - ‚Voqeli bi da si tu’ - koja dobija na zna~aju tek kad se sve izde{avalo. Stih koji peva Neboj{a ide - Sre{}emo se na nebu, samo zazvi`di, zna}emo da si to ti”, ispri~ao je Niggor.

30 ^etvrtak 23. jul 2026.

SPORT

\OKOVI] PROGOVORIO O MUKAMA IZ DETIWSTVA:

„Tata je seo i rekao da imamo 10 dolara” Novak \okovi}, najboqi srpski teniser, nalazi se na doga|aju Fanatics Fest u Wujorku i tamo je govorio o te{kom odrastawu.

KO JE DE LA FUENTE:

Gospodin sistem - citira anti~ke mislioce i radom i disciplinom baca svet pod noge Dok savremeni fudbal sve vi{e li~i na gladijatorsku arenu prepunu spektakla, brze zarade i instant zvezda ~iji sjaj traje jedva ne{to du`e od jedne sezone, na klupi svetskog prvaka sedi ~ovek koji podse}a na zaboravqena vremena. Luis de la Fuente nije trener koji pravi skandale na konferencijama za {tampu, niti ~ovek koji gradi svoj kult li~nosti na dru{tvenim mre`ama. On je intelektualac u trenerskoj trenerci, ~ovek koji pred novinarima bez ustru~avawa citira anti~ke mislioce, ali pre svega — on je hodaju}i dokaz da se posve}en, tih i dugotrajan rad i te kako isplati. Wegovo ime danas stoji upisano zlatnim slovima u istoriju {panskog i svetskog fudbala. Pobedom na Mundijalu, [panija se ponovo popela na sam vrh planete. Pre samo dve godine, pod wegovom palicom, „crvena furija“ je pokorila i Evropu. Me|utim, iza ovog impresivnog dvostrukog krunisawa ne stoji nikakvo magijsko {tapi}-re{ewe, niti puk puki sticaj sre}nih okolnosti. Iza ovog uspeha stoji arhitektura gra|ena vi{e od jedne decenije. De la Fuente nije do{ao na kormilo A reprezentacije [panije kao trener sa velikim imenom ili bogatom klupskom biografijom koja garantuje autoritet. On je su{tinski primer unutra{weg napredovawa. Jo{ od 2013. godine, Luis de la Fuente je deo Fudbalskog saveza [panije. Vi{e od trinaest godina provode}i u mla|im kategorijama — vode}i selekcije do 19, 21 i 23 godine — on je sistem upoznao do najsitnijeg detaqa. Ili jo{ preciznije: on je taj sistem godinama stvarao i oblikovao. Ovaj ~ovek je trenirao i podizao generacije igra~a koje danas ~ine kostur svetskih i evropskih {ampiona. Kada je preuzeo seniorski tim, nije morao da smi{qa novu filozofiju niti da se upoznaje sa mentalitetom svojih svla~ionica. Za klince koji su izrasli u svetske zvezde, on nije bio samo selektor, ve} autoritet zasnovan na poverewu i dugogodi{wem radu. Trijumfi u mla|im kategorijama — titule prvaka Evrope za igra~e do 19 i do 21 godine, kao i olimpijsko srebro — bili su samo najava onoga {to }e uslediti na najve}oj mogu}oj sceni. „Niko ti ni{ta ne poklawa. Rad, strpqewe i kontinuitet su jedini put do izvrsnosti,“ umukne De la Fuente kad god ga pitaju o tajni uspeha, podse}aju}i na stoi~ke mudrosti koje ~esto voli da spomene. Ono {to De la Fuentea izdvaja od ve}ine modernih stru~waka jeste wegov profil van samog terena. U eri u kojoj dominiraju trenerski pragmatizam i takti~ka suvoparnost, [panac uspeva da spoji nauku o fudbalu sa klasi~nim obrazovawem. Wegove konferencije za medije nisu skup izlizanih fraza. Citiraju}i Seneku, Marka Aurelija ili Aristotela, on podse}a javnost da je sport pre svega mentalna disciplina, ispit karaktera i stoicizma. Wegova smirenost pored aut-linije nije znak nezainteresovanosti, ve} duboke unutra{we kontrole i filozofskog razumevawa igre. Iz tog stoicizma izrasta i ekipa: [panija pod wegovim vodstvom ne pani~i kada gubi, ne leti visoko kada vodi i igra sa disciplinom koja odi{e intelektom. On je pokazao da trener ne mora da urla i drami da bi ga igra~i slu{ali — dovoqno je da poseduje znawe, doslednost i qudsku veli~inu. 2013. - Ulazak u sistem FS [panije (U19) 2015. - [ampion Evrope sa U19 selekcijom 2019. - [ampion Evrope sa U21 selekcijom 2021. - Srebrna medaqa na Olimpijskim igrama 2024. - [ampion Evrope sa A reprezentacijom 2026. - [ampion sveta Gospodin zvani sistem uspeo je da spoji dve naizgled nespojive stvari: vrhunski takmi~arski rezultat i visoke intelektualne i moralne standarde. Pokazao je kako izgleda kada se u jednoj osobi sretnu trener i intelektualac, pedagog i pobednik. Wegova pri~a ostaje kao svetionik i lekcija svim sportskim radnicima — da se prave vrednosti, uprkos svim pritiscima modernog doba, na kraju uvek kruni{u zlatom.

\okovi} je govorio o te{kim ìvotnim okolnostima u doba wegovog detinstva, ali i o tome kako su ga one motivisale. „Zbog situacije i ~iwenica u kojima sam odrastao. Odrastao sam u dràvi koja je bila u ratu, tokom 1990-ih godina. Nije bilo teniske tradicije u na{oj zemqi. Mi smo sporija zemqa od SAD, ali imamo vrlo uspe{ne sportiste, posebno u ko{arci koja je verovatno nacionalni sport. Tenis nikada nije bio sport na kom bi roditeqi upisivali decu, bio je skup, posebno u to vreme. Niko nije dolazio, nije bilo novca. Bilo je vrlo izazovno. Bilo je to nezaboravno i dragoceno iskustvo za mene i posluìlo je kao dobra odsko~na daska za sve {to sam

kasnije postigao”, rekao je Novak \okovi}. Zatim je bilo re~i o samopouzdawu i motivaciji. „Dakle, samopouzdawe sti`e iz tih okolnosti u kojima se `ivelo. Nije bilo druge opcije osim uspeha. Imao sam 12 godina i tata je seo i rekao da imamo deset dolara. Morao sam da odrastem pre vremena, da pre-

uzmem odgovornost, da postanem vi{e ozbiqan. Dao sam sebi obe} awe da }u sve vratiti {to je moj otac u mene investirao i da }u pruìti boqi ìvot mojoj bra}i. Okolnosti su me dovele da imam ovakav fokus. Generalno, kada osoba zna {ta radi i odlu~i koji je pravac, ni{ta te ne moè zaustaviti i ni{ta nije nemogu}e”, poru~io je \okovi}.

Va`no je zvati se Nikola u srpskoj ko{arci Ovo leto donelo je salve radosti, jer se U17 selekcija Srbije ku}i vratila sa blistavim srebrom oko vrata sa Svetskog prvenstva, dok je U20 reprezentacije Srbije tako|e vratila srebro u Beograd sa Evropskog prvenstva. Kada spojimo suvi vanserijski kvalitet momaka koji ve} igraju u NBA ligi i nadolaze}u snagu iz mla|ih kategorija, dobijamo zastra{uju}e mo}nu petorku za budu}nost. Zapamtite ova imena, jer oni su momci koji }e u narednoj deceniji krojiti sudbinu evropske i svetske ko{arke, a do tada je neizmerno bitno {to su se mlade selekcije vratile na pobedni~ko postoqe. NIKOLA TOPI] – GENERAL KOJI VIDI TRI POTEZA UNAPRED Ako je srpska ko{arka po ne~emu prepoznatqiva, to je kult „plejmejkera sa vizijom”. Nikola Topi} (ro|en 2005) je hodaju}i dokaz da taj kult nikada ne}e izumreti. Momak koji je svojim partijama u dresu Mege i Crvene zvezde zaludeo skaute, uprkos problemima sa povredama i kasnije zdravqem, postao je visoki pik na NBA draftu gde ga je birala Oklahoma Siti Tander. Topi} donosi neverovatnu zrelost, kontrolu ritma i „pik-en-rol” igru koja u dobroj meri podse}a na najboqe dane Milo{a Teodosi}a. Visok je za poziciju organizatora igre, {to mu omogu}ava da vidi preko odbrane i pronalazi saigra~e na na~in koji se ne u~i – sa tim se jednostavno ra|a. MATIJA LUKI] – [UTERSKI POGON I HLADNOKRVNOST Svakoj vrhunskoj ekipi potreban je igra~ koji mo`e da „zapali mre`icu” kada se utakmica lomi, a Matija Luki} (ro|en 2009) se profili{e upravo u takvog profil igra~a. Wegove partije u dresu U17 reprezentacije pokazale su da poseduje redak {uterski dar. Luki} ne zavisi iskqu~ivo od tu|ih kreacija, sposoban je da sam kreira poziciju za {ut, sjajno se kre}e bez lopte i koristi blokove sa hirur{kom precizno{}u. Pored napada~kog arsenala, odlikuje ga izuzetna borbenost u defanzivi, {to ga ~ini idealnim modernim bekom na koga selektori mogu da se oslone u svakom sekundu me~a. NIKOLA KUSTURICA – SREBRNI VITEZ U REKETU Jedan od heroja fantasti~nog uspeha U17 selekcije i osvajawa svetskog srebra i evropskog zlata godinu dana pre, jeste Nikola Kusturica (ro|en 2009). Ovaj momak je demonstrirao kako se bori za nacionalni grb, donose}i neverovatnu ~vrstinu i rasko{an talenat. Kusturica poseduje sjajan ose}aj za pozicioni-

Nikola Kusturica rawe, izuzetan je skaka~ u oba pravca i igra~ koji „~isti” sve proma{aje saigra~a. Ono {to posebno raduje jeste wegova pokretqivost za igra~a wegove konstitucije, {to mu omogu}ava da uspe{no brani niè igra~e nakon preuzimawa. Wegov napredak tek predstoji, ali temeqi koje je postavio ovog leta su impresivni, {to je pokazivao i u dresu Barselone pro{le sezone. Potvrda je stigla i sa kolexa UCLA koji je bio spreman da iske{ira 12 miliona dolara za dve sezone, a prognoziraju mu i mesto u prva tri pika na draftu. NIKOLA JOVI] – MODERNO KRILO SA NBA PEDIGREOM Iako ve} ima ozbiqno iskustvo igrawa na najvi{em nivou pod palicom Erika Spolstre u Majami Hitu, ~esto zaboravqamo koliko je Nikola Jovi} zapravo mlad (ro|en 2003). On je savr{eni prototip modernog ko{arka{a – momak visine preko 208 centimetara koji poseduje tehniku i pregled igre klasi~nog beka. Sa vi{egodi{wim iskustvom igrawa u seniorskoj reprezentaciji, predvi|a se da }e jo{ deceniju biti nosilac, verovatno i budu}i kapiten „orlova”. NIKOLA XEPINA – STUB ODBRANE I ENERGIJA KOJA POKRE}E Petorku kompletira jo{ jedan Nikola – Nikola Xepina (ro|en 2006). Ako traìte igra~a koji radi sve one „nevidqive” stvari koje donose titule, Xepina je taj. Wegov doprinos u mla|im selekcijama ogleda se u neverovatnoj defanzivnoj energiji, blokadama, za{titi obru~a i kontroli skoka. Xepina poseduje „duga~ke ruke” i sjajne atletske predispozicije. On je tip modernog visokog igra~a koji moè da istr~i kontru, zavr{i akciju atraktivnim zakucavawem, a onda se u sekundi vrati i postavi rampu na drugom kraju terena. Sa Topi}em koji diriguje, Luki}em koji re{eta sa distance, Jovi}em koji spaja spoqnu i unutra{wu igru, te Kusturicom i Xepinom – Srbija ne mora da brine.

SPORT

^etvrtak 23. jul 2026. 31

Srbija nije igrala na Mundijalu, a popravila je plasman na FIFA rang listi

Milioni [panaca do~ekali svetske prvake, ludnica u Madridu Dva miliona qudi do~ekalo je na ulicama Madrida fudbalsku reprezentaciju [panije, po osvajawu titule na Svetskom prvenstvu u SAD, Kanadi i Meksiku. Fudbaleri i stru~ni {tab doputovali su popodne u [paniju iz SAD, gde su u nedequ uve~e u finalu posle produ`etaka pobedili branioca titule Argentinu 1:0 i drugi put u istoriji osvojili titulu svetskog {ampiona. Pobedonosni gol postigao je Feran Tores u 106. minutu. Igra~e su hiqade qudi do~ekale na aerodromu, a selekcija se posle toga uputila na prijem kod {panskog kraqa Felipea [estog i kraqice Leticije u palati Sarzuela, a zatim i kod premijera Pedra San~esa. Fudbaleri i stru~ni {tab su se zatim u otvorenom brendiranom autobusu kretali centralnim ulicama Madrida, gde su ih pratile stotine hiqada qudi, ka Trgu Sibeles, na kome [panci tradicionalno proslavqaju sportske uspehe. Igra~i su bili veseli, pozdravqali su okupqene, mahali im i nazdravqali. [panska Marka prenela je podatke {panskih vlasti da se na ulicama okupilo dva miliona qudi. Na Trgu Sibeles postavqena je bina, na kojoj su nastupali brojni muzi~ari i zabavqali okupqene dok su ~ekali dolazak fudbalera i selektora Luisa de la Fuentea.

Postigao gol protiv Hrvata na Mundijalu, sada potpisuje za Zvezdu Crvena zvezda je kona~no re{ila goru}e pitawe u zadwoj liniji, po{to }e novi {toper {ampiona Srbije uskoro postati Derik Lukasen. Iskusni reprezentativac Gane na Marakanu stiè bez obe{te}ewa nakon {to mu je istekao ugovor sa kiparskim Pafosom. Lukasen je prema informacijama „MozzartSporta” potpisao trogodi{wu ugovor i tako zaduìo opremu kluba koji je do nedavno gledao sa druge strane terena, budu}i da je upravo sa Pafosom igrao protiv Zvezde u evropskim kvalifikacijama. Srpskoj publici i qubiteqima fudbala dobro je poznat sa nedavno zavr{enog Svetskog prvenstva, gde je pruìo odli~ne partije u dresu Gane, potvrdio kvalitet pogotkom protiv Hrvatske, a zabeleìo je i nastup u okr{aju {esnaestine finala protiv Kolumbije. Radi se o prekaqenom 31-godi{wem defanzivcu koji iza sebe ima ozbiqno evropsko iskustvo. Tokom karijere nosio je dresove AZ Alkmara, PSV-a, Herte, Anderlehta, Kasiimpa{e i Karagumruka, pre nego {to je preko Makabija iz Tel Aviva 2024. godine stigao na Kipar. U Pafosu je bio nezamewiv {raf tima koji je gurao daleko i u Ligi konferencije i u Ligi {ampiona, pa nema sumwe da Zvezda u wemu dobija prekopotrebnu rutinu i ~vrstinu u odbrani za sve evropske izazove koji slede.

Iako fudbalska reprezentacija Srbije nije u~estvovala na upravo zavr{enom Svetskom prvenstvu, „orlovi” su na najnovijoj FIFA rang listi zabele`ili skok za tri pozicije i sada zauzimaju 40. mesto na svetu sa 1.502,13 bodova. Ovaj pomak u poretku nastao je usled spleta okolnosti i slabijih izdawa direktnih konkurenta na samom turniru. Pad selekcija poput DR Konga i ^e{ke otvorio je prostor da Srbija popravi svoj plasman, iako u ovom periodu nije imala takmi~arskih okr{aja. Na samom vrhu svetske piramide do{lo je do o~ekivane smene. Novi svetski {ampion, reprezentacija [panije, preuzela je lidersku poziciju sa 1.995,88 bodova, potisnuv{i dosada{weg vladara Argentinu na drugo mesto.

U prvih deset na svetu nalaze se jo{ i Francuska, Engleska, Brazil, Maroko, Portugal, Belgija, Holandija i Meksiko. U ostalim delovima liste, najzapa`eniji rezultat ostvarila je selekcija Norve{ke, koja je zahvaquju}i odli~nim partijama

napravila skok od ~ak 12 mesta i sada zauzima 19. poziciju. Sa druge strane, osetan pad zabele`ile su reprezentacije Turske (pad na 27. mesto) i Ju`ne Koreje (pad na 32. mesto), dok je Paragvaj napredovao do 34. pozicije na svetu.

Luka Modri} doneo odluku, evo gde }e igrati u 42. godini Iako u septembru ulazi u 42. godinu, Luka Modri} ne namerava da uspori tempo na najvi{em nivou. Jedan od najboqih veznih igra~a u istoriji fudbala doneo je odluku o nastavku karijere, hrvatski majstor ostaje u Mi-

lanu jo{ najmawe godinu dana. Iako mu je ugovor sa „rosonerima” istekao, a u opticaju je bila i promena sredine, Modri} je spreman da stavi potpis na novu saradwu. ^elnici kluba i navija~i prezadovoqni su onim {to je prikazao na San Siru, pa je sklapawe

novog dogovora uvelo pri~u u samu zavr{nicu. Ovakav rasplet nije delovao sigurno, posebno nakon {to Milan nije uspeo da izbori plasman u Ligu {ampiona i posle odlaska trenera Masimilijana Alegrija. Ipak, kqu~nu ulogu odigrao je novi {ef struke Ruben Amorim, ~iji su insistirawe i razgovor ubedili iskusnog asa da ostane deo tima. O~ekuje se da u narednoj sezoni Modri} ima ne{to pametnije raspore|enu minuta`u. Iako je pro{le godine bio prakti~no nezamenqiv, borba na tri fronta, u Seriji A, Kupu Italije i Ligi Evrope, zahteva}e dozirawe napora za igra~a u wegovim godinama. Uprkos poodmakloj igra~koj dobi, Modri} iza sebe ima jo{ jednu maratonsku sezonu. U Seriji A je upisao 34 me~a uz dva gola i tri asistencije, a zabele`io je i nastupe u Kupu i Superkupu Italije.

THURSDAY  ^ETVRTAK 23. 7. 2026.

Uspe{no odràn {ahovski Orlovi Sidnej turnir u Bonnyrigg Sports Club-u FK proslavio svoju Proteklog vikenda Bonnyrigg Sports Club imao je ~ast da bude doma}in uspe{no organizovanog {ahovskog turnira u organizaciji Apex Chess Events. Turnir je okupio veliki broj zaqubqenika u {ahu, pruàju}i takmi~arima priliku da pokaù svoje znawe, strpqewe i sportski duh. Posebno raduje ~iwenica da su, pored iskusnih {ahista,

u~e{}e uzeli i mla|i takmi~ari. Bilo je zaista lepo videti decu i omladinu kako sa velikim entuzijazmom u~estvuju u ovom plemenitom sportu, razvijaju}i koncentraciju, logi~ko razmi{qawe i me|usobno po{tovawe. Ovako zna~ajni doga|aji imaju posebnu vrednost za na{u zajednicu. Oni okupqaju qude svih generacija, podsti~u dru`ewe, u~ewe i stvaraju prilike da mla|e generacije razvijaju svoje

talente u pozitivnom i podsticajnom okruèwu. êstitamo pobedniku turnira Zoranu Poli}u, drugo mesto je osvojio Nikola Vuja{in i tre}e mesto je pripalo Nemawi Kukurki. Zahvaqujemo se organizatorima iz Apex Chess Events na odli~no organizovanom doga|aju. Radujemo se budu}im turnirima i novim prilikama da zajedno promovi{emo {ah i ja~amo na{u zajednicu. “Ovo je prvi {ahovski turnir koji sam organizovao u srpskom klubu Bonirig koji je uspe{no odràn i prezadovoqan sam kako je sve pro{lo. Okupilo se 12 takmi~ara razli~itog uzrasta i nivoa igre, a ono {to me najvi{e raduje jeste odli~na atmosfera, fer igra i lepo druèwe. Hvala Srpskom Centru Bonirig na podr{ci, kao i svim takmi~arima i posetiocima koji su svojim prisustvom ulep{ali ovaj doga|aj. Posebno me raduje veliko interesovawe za budu}e turnire i {ahovsku {kolu, tako da je ovo tek po~etak. Vidimo se uskoro na slede}em turniru” izjavio je Stefan Heleta, director Apex Chess Events.

klupsku slavu

Uprava, fudbaleri i ~lanovi FK „Orlovi” iz Sidneja se redovno okupqaju vi{e puta u toku godine kako bi odr`ali duh zajedni{tva i predanosti ovom sidnejskom klubu. I ove godine oni su nedavno sve~ano proslavili svoju klupsku slavu i svog za{titinika Svetog Nikolaja u Sportskom centru Bonirig. Proslavi su prisustvovali igra~i, treneri, simpatizeri i brojni sponzori ovog uspe{nog kluba iz Zapadnog Sidneja. Uprava FK Orlova je tom prilikom pohvalila enturijazam wenih ~lanova i zahvalila se ~lanovima i sponzorima na wihovoj dugogodi{woj nesebi~noj podr{ci. Ovaj klub je poznat i po svojim vernim i fanati~nim navija~ima.

TU^A SRBA I ALBANACA

Sevale pesnice posle me~a

Fudbalska utakmica {esnaestine finala Kupa Australije izme|u Nort San{ajn Iglsa i FK Beograda zavr{ena je nemilim scenama, po{to je posle posledweg sudijskog zvi`duka do{lo do masovne tu~e igra~a i sukoba pristalica dva kluba. Na terenu je slavio Nort San{ajn Igls rezultatom 3:2 i izborio plasman u osminu finala takmi~ewa, ali je sportski deo doga|aja vrlo brzo pao u drugi plan. Neposredno po zavr{etku me~a izbili su sukobi me|u pristalicama dve ekipe, a snimci incidenta ubrzo su se pojavili i izazvali veliku pa`wu javnosti u Australiji. Dodatnu te`inu ~itavom doga|aju daje istorija i rivalitet ova dva kluba, ~iji koreni se`u decenijama unazad. FK Beograd osnovali su srpski doseqenici u Ju`noj Australiji jo{ 1949. godine, dok su Nort San{ajn Igls 1975. godine u Melburnu osnovali albanski migranti pod nazivom Klubi Futbolistik Shqipowa. Upravo zbog nacionalnih tenzija koje su pratile me|usobne susrete, oba kluba su tokom godina mewala nazive i vizuelni identitet u poku{aju da se smawe tenzije i izbegnu incidenti, ali se pokazalo da rivalitet nije nestao ni nekoliko decenija kasnije. FK Beograd je prethodnih godina, zbog pravila Fudbalskog saveza Australije koja su ograni~avala isticawe etni~kih i nacionalnih obele`ja, bio primoran da nastupa pod imenom White City Woodville. Ipak, nakon promena propisa klubu je vra}eno istorijsko ime pod kojim danas ponovo nastupa. Za sada nije poznato da li }e Fudbalski savez Australije pokrenuti disciplinski postupak protiv klubova zbog doga|aja nakon utakmice, ali je izvesno da bi u~esnike incidenta mogle da sa~ekaju ozbiqne sankcije.