Ameri~ki tehnolo{ki gigant „Epl“ mewa generalnog direktora posle 15 godina. Tima Kuka }e na ~elu kompanije zameniti Xon Ternus, dosada{wi {ef sektora za hardverski in`ewering. Primopredaja du`nosti planirana je za 1. septembar
„Epl“ je objavio da je imenovao zamenu za Tima Kuka na mestu izvr{nog direktora nakon skoro 15 godina. [ef hardverskog in`eweringa kompanije Xon Ternus }e ga naslediti 1. septembra. Kuk }e ostati u kompaniji na poziciji izvr{nog predsednika.
„Bila je najve}a privilegija u mom `ivotu biti izvr{ni direktor ‚Epla’ i {to mi je povereno da vodim tako izvanrednu kompaniju. Volim ‚Epl’ svim svojim bi}em“, naveo je Kuk u saop{tewu za medije.
Kuk, koji je nasledio suosniva~a kompanije „Epl“, Stiva Xobsa, izvr{ni je direktor od 2011. godine. Sa reputacijom za odli~no operativno upravqawe i upravqawe lancem snabdevawa, nadgledao je globalno {irewe kompanije i wenu stalnu seriju novih, a`uriranih ure|aja, iako nikada nije dostigao isti status tehnolo{kog vizionara koji je Xobs imao.
Kukov mandat na mestu generalnog direktora ozna~io je unosan period ekspanzije za „Epl“, jer je kompanija u~vrstila poziciju svojih proizvoda u dru{tvu i tra`ila nova tr`i{ta, posebno za ajfon. „Epl“ je ranije ove godine objavio da je imao svoj najuspe{niji kvartal u istoriji kada je re~ o prodaji ajfona, za {ta je zaslu`na obnovqena potra`wa u Kini.
Godi{wi profit tehnolo{kog giganta sada prelazi 100 milijardi dolara, a vrednost wegovih akcija kontinuirano raste vi{e od decenije. Pod vo|stvom Tima Kuka, kompanija je predstavila sat Apple Watch i svoju liniju slu{alica AirPods, u ~ijem je razvoju u~estvovao i Xon Ternus predvode}i sektor hardverskog in`eweringa.
Vu~i}: Srpske firme ga samostalno izgradile
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} prisustvovao je otvarawu novog `elezni~kog mosta na reci Tami{ kod Toma{evca. Predsednik je poru~io da je izgradwa mosta ko{tala 12,5 miliona evra i da je re~, posle mnogo godina, o mostu koji su samostalno izgradile srpske firme.
Kod Toma{evca je otvoren novi `elezni~ki most preko Tami{a. Otvarawu je, izme|u ostalih, prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.
Predsednik je naveo da su na tom zahtevnom projektu prvi put posle mnogo godina samostalno radile doma}e firme i naveo da je vrednost projekta 12,5 miliona evra.
„Posle mnogo godina ovo je prvi put da su na{e kompanije radile samostalno bilo gde ovako zahtevan objekat. Da se vratimo onome {to smo nekad znali. ^estitam na dobro izvedenom poslu”, rekao je Vu~i} u obilasku novog `elezni~kog mosta.
Predsednik je istakao da }e se raditi na obnove kompletne `elezni~ke infrastrukture u Srbiji i graditi moderne `elezni~ke stanice i najavio da }e u narednih 15 dana obi}i `elezni~ku stanicu u Orlovatu.
„@eleznica skoro da nije postojala, sad }emo polako sve da obnavqamo”
Vu~i} je rekao da skoro 40 godina nije ulagano u `eleznicu u Srbiji.
„Skoro da nije postojala. I sad }emo polako sve da obnavqamo, polako da gradimo moderne `eleznice i da gradimo moderne `elezni~ke stanice”, rekao je Vu~i}.
Vu~i} je rekao da }e novi `elezni~ki most preko Tami{a omogu}iti da vozovi izme|u Orlovata i Toma{evca, na ~itavom pravcu Pan~evo–Zrewanin–Kikinda, saobra}aju br`e, bezbednije, pouzdanije, brzinom do 100 kilometara na ~as.
„Uveren sam da }emo nastaviti da gradimo i da razgovaramo i sa na{im drugim i stranim partnerima, a ponosan sam na ~iwenicu {to su ovo izgradile sve srpske kompanije. Sve firme koje su u~estvovale u izgradwi ovog mosta su iz Srbije”, rekao je Vu~i}.
Pozvao je da, kada je ve} iz-
gra|en `elezni~ki most, na Tami{u bude napravqen i drumski most, i ocenio da bi on zahtevao ne{to mawa ulagawa. @elezni~ki most preko Tami{a je du`ine 120 metara, ima ~etiri stubna mesta, od kojih su dva u reci, a raspon izme|u stubova je 40 metara. Osim mosta ura|eno je jo{ oko 1.200 metara pruge, odnosno koloseka, gde je ugra|eno 25.000 kubika nasipa, oko 170 tona {ina i izme|u 1.700 i 1.800 pragova. Most je ura|en od oko 500 tona konstruktivnog ~elika i 2.600 kubika betona. Ministarka gra|evine Aleksandra Sofornijevi} je rekla da je od Grada Zrewanina potekla ideja da se stari `elezni~ki most sa~uva i promeni namenu, odnosno da postane pe{a~ko-biciklisti~ki most.
Japan pla}a samcima da koriste aplikacije za upoznavawe
Prefektura Ko~i, koja je pokrenula inicijativu da pla}a samcima da koriste aplikacije za upoznavawe, jedna je od najre|e naseqenih u Japanu. Zato su osmislili na~in da podstaknu mlade da lak{e prona|u partnera i u|u u brak, u poku{aju da zaustave pad broja stanovnika.
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije
Pretplata:
Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912
Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.
Vlada japanske prefekture Ko~i saop{tila je da pokre}e program subvencija kako bi pomogla mladima da prona|u partnere i stupe u brak uz pomo} onlajn aplikacija za upoznavawe. Maksimalan iznos podsticaja iznosi 20.000 jena (oko 125 ameri~kih dolara) godi{we.
Prefektura Ko~i nalazi se du` ju`ne obale [ikokua, najmaweg od ~etiri glavna japanska ostrva. Sa ne{to vi{e od 650.000 stanovnika, od kojih ve}ina `ivi u glavnom gradu Ko~iju, spada me|u najre|e naseqene prefekture u zemqi.
Ova inicijativa bi}e dostupna samcima uzrasta od 20 do 39 godina tokom 2026. godine, pod uslovom da koriste aplikacije koje su zvani~no sertifi-
kovane kao „internet usluge za upoznavawe radi braka”. ^lanarine za takve aplikacije obi~no su ne{to vi{e od 20.000 jena godi{we, pa }e korisnici i daqe morati deo tro{kova da pokriju sami. Jo{ u decembru pro{le godine, prefektura Ko~i najavila je saradwu sa jednom od najpopularnijih aplikacijom za upoznavawe u Japanu, kako bi se podstaklo bezbedno onlajn upoznavawe. Iako ova aplikacija nije direktno pomenuta u najavi subvencija, verovatno je me|u odobrenim servisima. Dok se ~itav Japan ve} godinama suo~ava sa padom nataliteta i smawewem ukupnog broja stanovnika, lokalne vlasti, poput onih u Ko~iju, uvode kreativne mere u poku{aju da preokrenu ovaj zabriwavaju}i trend. Ipak, Ko~i nije prvi region u Japanu koji primewuje ovakvu meru. Prefektura Mijazaki na ostrvu Kju{u (sa oko 1,02 miliona stanovnika) je 2025. godine nudila subvencije do 10.000 jena (oko 62 dolara) za pokrivawe tro{kova sli~nih aplikacija namewenih upoznavawu radi braka. Kako Japan sve vi{e ulazi u digitalnu eru, ovakve aplikacije igra}e sve va`niju ulogu u qubavnim `ivotima mla|ih generacija. Prema istra`ivawu Agencije za decu i porodicu iz 2024. godine, svaka ~etvrta osoba mla|a od 39 godina koja je u braku upoznala je partnera preko aplikacije, {to je vi{e nego putem posla ili {kole.
Ostaje da se vidi da li }e ovakvi programi zaista dovesti do pove}awa nataliteta i rasta stanovni{tva, ali je jasno da je japanska vlada spremna da se prilagodi mladima i wihovim navikama kako bi obezbedila budu}nost zemqe, prenosi Automaton.
SLOVENA^KA POLITIKA U [OKU:
Novi predsednik parlamenta najavio
posetu Moskvi
@elimo da gradimo mostove, da dobro sara|ujemo sa svim dr`avama, bez obzira na zid koji je podignut izme|u Zapada i Istoka. Zato planiram da u skorije vreme posetim i Moskvu, naglasio je Zoran Stevanovi}, ~iji je i sam izbor na mesto predsednika parlamenta izazvao buru u u slovena~koj politi~koj javnosti
Novi predsednik slovena~kog parlamenta Zoran Stevanovi} po{teno je iznenadio parlamentarne stranke na takozvanom levom spektru tamo{we politike. Kao lider jedne od dve mawe stranke u skup{tini, uz to i novajlija, vinuo se na ~elo Dr`avnog zbora (DZ – parlament) zahvaquju}i presudnoj podr{ci tri desni~arske stranke, a pre svega najbrojnije - SDS Janeza Jan{e. Tako je Stevanovi} odneo ubedqivu i za mnoge {okantnu pobedu sa ~ak 48 glasova „za” od 90 mogu}ih. Ni to nije sve, u jednoj od prvih izjava za slovena~ki javni radio otkrio je da ima ve} nekoliko zakazanih slu`benih poseta - najpre u Skopqe, zatim u Kopenhagen.
„@elimo da gradimo mostove, da dobro sara|ujemo sa svim dr`avama, bez obzira na zid koji je podignut izme|u Zapada i Istoka. Zato planiram da u skorije vreme posetim i Moskvu”, naglasio je u ponedeqak Zoran Stevanovi} za prvi program slovena~kog radija.
Sve to su zasenile vesti iz {taba odlaze}eg premijera Roberta Goloba, koji je ju~e svojim bira~ima javno priznao da je bio protekla tri dana u dertu posle izbora Stevanovi}a za predsednika DZ. Stevanovi}ev potez je ozna~io kao „izdaju”, uz napomenu da ipak ne odustaje od borbe za sastavqawe nove vlade.
Taj posao je sebi u me|uvremenu znatno ote`ao, jer }e bez Stevanovi}evih pet poslanika iz stranke Resnica te{ko skupiti 46 poslani~kih glasova koji su mu neophodni da se odr`i u premijerskoj foteqi. Sino} je naime generalni sekretar Golobove stranke Svoboda izneo niz te{kih, ~ak uvredqivih tvrdwi na Stevanovi}ev ra~un, nazvav{i ga ~ak i prevarantom, jer se navodno „span|ao sa desnicom kako bi bio izabran za predsednika parlamenta”. Stevanovi}a pride napada i re`imski medijski bastion odlaze}e vlade i levi~arske politike – javni televizijski servis.
Tako je TV Slovenija prvi Dnevnik u utorak zapo~ela re~enicom da „jo{ uvek vri na slovena~koj politi~koj sceni zbog imenovawa Zorana Stevanovi}a za predsednika DZ, jer to uznemirava, naro~ito levu sredinu”.
Generalni sekretar Svobode (u prevodu – sloboda) Matej Grah je u sino}woj informativnoj emisji RTV Slovenija „Odmevi” (odjeci) prebacio Stevanovi}u da je 10 dana uo~i izbora lobirao kod Goloba za podr{ku, {to je Stevanovi} odmah negirao otkri}em da se od petka na wega sru~io neopisiv bes iz redova dosada{we vlasti.
„Postao sam neprijateq broj 1 Svobode od trenutka kada sam preuzeo novu funkciju u parlamentu. A samo dan pre toga sam im bio najve}i kraq. Ulizivawe je bilo stvarno besramno. A ve} slede}eg dana se na mene sa wihove strane sru~ilo drvqe i kamewe. Razumem i pritiske wihovih medija – na svaki na~in `ele da nas prisile u novu vladu Roberta Goloba”.
Da je sve to ta~no, bilo je vidqivo ve} u petak, kada je Robert Golob i{~ezao iz sale tik po{to je Stevanovi} izabran. Golobov ego je bio tako stra{no rawen, da je prekr{io ~ak i tradiciju zajedni~kog fotografisawa svih novoizabranih poslanika.
Ministarka rada Lori ^avez-DeRemer podnela je ostavku i time postala tre}i ~lan kabineta Donalda Trampa koji je napustio funkciju u posledwih sedam nedeqa. Odluka je usledila nakon interne istrage Ministarstva rada pokrenute zbog brojnih pritu`bi na neprimereno pona{awe, pi{e Daily Beast.
Vlada Srbije obavezala dr`avne organe na uskla|ivawe propisa sa pravnim tekovinama EU
Vlada Republike Srbije nalo`ila je svim dr`avnim organima da prilikom pripreme zakona ili podzakonskih akata posebnu pa`wu moraju staviti na uskla|enost predlo`enog propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i na to da li je predlo`eni propis prethodno bio konsultovan sa Evropskom komisijom.
Nadgledawe sprovo|ewa ovih pravila bi}e povereno Ministarstvu za evropske integracije. „Ubudu}e }e svi predlaga~i propisa kojima se transponuju pravne tekovine EU biti u obavezi da prethodno pribave mi{qewe Ministarstva za evrop-
ske integracije, bez ~ije provere ne}e biti mogu}e usvajawe zakona i podzakonskih akata EU
relevantnih za proces pristupawa Srbije EU”, navodi se u saop{tewu resornog ministarstva.
Odmor na nepoznatoj lokaciji ubrzava rad srca i osloba|a stres
Putovawa {ire vidike - upoznajemo gradove, predele, saznajemo zanimqive istorijske ~iwenice, pose}ujemo muzeje i galerije, ali i izlazimo iz svakodnevne rutine, {to se, prema istra`ivawima, odra`ava pozitivno na zdravqe i celokupan organizam.
Promena okru`ewa deluje na na{ kardiovaskularni sistem poput visokointenzivnog treninga, a putovawa le~e telo podjednako uspe{no kao i psihu, dokazali su nau~nici.
Naime, da bi potvrdili tezu da je odmor na putovawu zaista koristan za telo i du{u, nau~nici su poslali 20 studenata na krstarewe i zamolili ih da nose pametne satove sa senzorima za kretawe i puls. Pokazalo se slede}e: kada se susre}emo sa novim utiscima, tra`imo put u nepoznatom gradu ili probamo egzoti~nu hranu, srce nam kuca br`e. Zatim nastupa faza opu{tawa - le`awe na pla`i, zalazak sunca nad morem i puls se usporava.
To, po mi{qewu nau~nika, podse}a na trening profesionalnog sportiste: kratki periodi aktivnosti smewuju se sa odmorom. Upravo takva smena, porast aktivnosti i postepeno smirivawe, najboqe ja~a sr~ani mi{i}. Zato odmor deluje kao prirodan i vrlo prijatan kardio-trening, samo {to umesto tegova imamo nove emocije i utiske.
„Kqu~ putovawa nije samo promena gradova ili zemaqa, ve} izlazak iz uobi~ajene rutine. To je ono {to je dobro za va{e srce i poma`e u smawewu stresa. Me|utim, ovaj efekat mo`ete posti}i ~ak i bez dalekog putovawa”, nagla{avaju stru~waci, pi{e Komsomoqska pravda.
KAKVE VEZE STRES IMA SA TIM
Rad se zasniva na takozvanoj teoriji kognitivne aktivacije stresa. Ideja je da na{e zdravqe ne zavisi toliko od mno{tva problema oko nas, ve} od toga koliko se dobro nosimo sa wima. Putovawe je bezbedan beg od rutine koji u~i telo da se brzo oporavi od bilo kakvih te{ko}a u `ivotu.
KAKO ORGANIZOVATI
ODMOR DA BUDE KORISTAN
Istra`ivawe pokazuje da nedeqni odmor zna~ajno vi{e smawuje stres nego kratko, trodnevno putovawe. Organizmu je potrebno vreme da u|e u re`im oporavka.
PUTOVAWA JA^AJU ODNOSE
Najboqe je putovati sa voqenim osobama. Zajedni~ke avanture zbli`avaju vi{e nego godine provedene uz televizor. A bliski odnosi su jedan od kqu~nih faktora dugove~nosti.
Nova saznawa o kulturi, hrani i mestima pokre}u upravo te „skokove” pulsa. Pasivan odmor kod ku}e nema isti efekat. Ipak, va`no je i ne preterivati - preduga~ki odmori (vi{e od tri nedeqe) mogu imati suprotan efekat, jer po~iwemo da brinemo zbog posla i obaveza koje nas ~ekaju po povratku.
Me|u optu`bama, koje je negirala, nalaze se tvrdwe da je konzumirala alkohol na radnom mestu i bila u vezi sa svojim telohraniteqem. Istraga je obuhvatila i wenog supruga i oca, koji su navodno slali neprimerene poruke mla|im zaposlenima. U opro{tajnoj poruci zahvalila je Trampu i istakla da }e nastaviti da se bori za ameri~ke
radnike, dok je u drugoj objavi optu`ila „duboku dr`avu“ i medije za poku{aj diskreditacije. Jedan od najupe~atqivijih incidenata dogodio se u aprilu 2025, kada je, nakon slu`benog puta, odvela zaposlene u striptiz klub u Portlandu, a tro{kovi su pokriveni javnim novcem. Tokom istrage, vi{e bliskih saradnika napustilo je funkcije.
PUTOVAWE KAO SAVR[EN OBLIK FITNESA
TRAMPOVA MINISTARKA PODNELA OSTAVKU:
Zoran Stevanovi}
NOVI SVETSKI POREDAK ILI NOVI SVETSKI HAOS:
Istorija (ni)je u~iteqica `ivota
Vi{e mogu}nosti i vi{e opasnosti –to je paradoks koji defini{e novi svetski poredak. Dr`ave i ideologije su se uzdizale i padale, ali svet nikada nije video ove nivoe povezanosti i slo`enosti. Istorija nam ne mo`e re}i da li }e prevladati saradwa ili haos.
Pi{e: Goran Nikoli}
Invazija Iraka 2003, finansijska kriza 2008-09, pandemija 2020, te trenutni ratovi u Ukrajini i na Bliskom Istoku, pokazaju neefikasnost starog globalnog poretka. Naime, time {to je Tramp zapretio saveznicima, napustio me|unarodne sporazume, uveo carine na skoro sve i pokrenuo ni~im izazvane vojne operacije protiv Venecuele i Irana, on se i de fakto odrekao po{tovawa teritorijalnog integriteta, samoopredeqewa, slobodne trgovine i qudskih prava – temeqnih principa koje je Amerika, barem na~elno, (p)odr`avala osam decenija.
Brojni autori smatraju da }e ono {to dolazi biti mnogo gore. Una Hatavej, ameri~ka profesorka prava na Jejlu i stru~wak za me|unarodno pravo, to opisuje kao „Veliki raspad“, jer se, za razliku od perioda nakon 1945, svet vra}a u vreme kada je rat bio legalan i glavni na~in na koji su dr`ave re{avale svoje sporove. En Eplbaum, ameri~ko-poqska novinarka i autorka, ono {to se trenutno de{ava opisuje kao „novi svetski poreme}aj“. Po woj, mo`emo svedo~iti pukoj anarhiji i pohlepi, a trenutni rat u Sudanu, kao „najnihilisti~kiji konflikt na planeti“, pokazuje kakav }e poredak zameniti onaj koji ona zove liberalni. TRI METODA MAGA ADMINISTRICIJE
Spoqna politika nove ameri~ke administracije je wena doma}a agenda, samo izvezena. Tramp, odnosno MAGA, koriste ista tri metoda kod ku}e i u inostranstvu: eliminaciju, transformaciju i pot~iwavawe. U SAD, oni nastoje da elimini{u „duboku dr`avu“ i pretvore liberalnu Ameriku u nacionalisti~ku. U inostranstvu nastoje da elimini{u saveze i saveznike transformi{u u vazale – Tramp vidi Evropqane kao produ`etak wegove politi~ke opozicije kod ku}e, te nastoji da elimini{e transantlanstske veze, poku{avaju}i da transformi{e Evropu po svom liku.
Istina, daleko od toga da je sve bilo idealno u „starom svetu“. Postojala je me|uzavisnost, ali su neke zemqe bile zavisnije od drugih, {to je omogu}avalo da se me|uzavisnost koristi i kao oru`je. SAD su to ~inile prili~no slobodno, posebno kroz upotrebu sankcija, {to je tolerisano, istina nevoqno. Amerika je pru`ala neku vrstu osigurawa drugim zemqama, ali tro{kovi toga su bili kompenzovani. Druge zemqe su investirale u SAD, otvorile svoje ekonomije ameri~kim investitorima, jeftino pozajmqivale novac SAD, u~inile dolar globalnom valutom i pretvorile ameri~ka tr`i{ta kapitala u centar globalnih finansija. Kao posledica toga, od 1950. do 2020. prose~an globalni realni BDP prose~nog Amerikanca porastao je 4,6 puta. Nametawem ogromnih carina zemqama koje su sebe smatrale prijateqima Amerike, kao i obavezama da se investira u SAD, Tramp po~iwe da uni{tava ovu „veliku pogodbu“.
Ono {to je za mnoge iznena|uju}e je da i „supersila u nastajawu“ po~iwe da igra sli~nu igru. Dok se Amerika mo`e posmatrati kao „estraktivna“ supersila, Kina je ona koja poku{ava da ostvari preimu}stvo kreirawem zavisnosti. Budu}i da je Tramp pokrenuo globalni trgovinski rat, uvode}i carine neselektivno i za saveznike i
za protivnike i „maltretiraju}i“ dugogodi{we partnere, ti potezi su mnoge od wih naveli da se okrenu Kini kao alternativi.
PONA[AWE PEKINGA
Iznana|uju}e, Peking kao da ne `uri da iskoristi pukotine u odnosima sa Va{ingtonom, i takav pristup se nije promenio otkako je Tramp zapo~eo svoj drugi mandat. Naime, Kina radi ono {to je oduvek radila: poku{ava da uskladi druge zemqe sa svojim interesima koriste}i {argarepu i {tap, bivaju}u gotovo podjednako transakciona kao i Trampova administracija.
Me|utim, ono {to izdvaja Peking jeste wegova predvidqivost, koja zemqama pru`a jasnu sliku o tome kako bi mogle da sara|uju sa Kinom, ~ak i ako je to mawe privla~no od onoga {to SAD mo`e da ponudi. I uz iznenadna pogor{awa odnosa sa Kanadom, Australijom ili Litvanijom, povezana sa naru{avawem spoqnopoliti~kih prioriteta Kine, Peking pristupa geopolitici hladno i racionalno, poku{avaju}i da koristi podsticaje da uti~e na pona{awe drugih zemaqa u svoju korist.
Iako sve velike sile to rade u izvesnoj meri, Kina je vi{e transakciona od ve}ine. Kako se kineska ekonomija razvijala, koristi koje Peking mo`e da ponudi postale su sve ve}e. Mo`e da nagradi zemqe za pona{awe koje `eli da promovi{e – priznavawe jedne Kine – velikim infrastrukturnim projektima, podsticawem kineskih kompanija da osnivaju fabrike u drugim zemqama, kupovinom vi{e robe, posebno poqoprivrednih proizvoda ili sirovina. Peking tako|e mo`e da iskoristi svoj kontrolni uticaj nad va`nim lancima snabdevawa, posebno retkim zemnim mineralima, da bi dobio ono {to `eli.
Kina svetu nudi predvidqivost, a ne velikodu{nu alternativu ameri~kom liderstvu. Peking mo`e da obezbedi ameri~kim saveznicima investicije, pristup svojim tr`i{tima i pomogne u poboq{awu konkurentnosti odre|enih industrija, kao {to je proizvodwa elektri~nih vozila. Ipak, nedostatak poverewa i zajedni~kih vrednosti ograni~ava obim i dubinu partnerstva Pekinga.
TRI TRENDA KOJA OBLIKUJU
NASTAJU]I POREDAK
Najva`niji trend za razumevawe novonastaju}eg poretka je kontinuirana preraspodela globalne mo}i me|u dr`avama. Nakon pet vekova, kada je mo} bila koncentrisana na zapadu i severu, ona se fakti~ki raspr{uje prema istoku i jugu. Od 1990. do 2025. udeo svetskog BDP-a po kupovnoj mo}i G7 – Grupe sedam razvijenih zemaqa (Francuska, Nema~ka, Italija, Kanada, Japan, Britanija, SAD) smawio se sa polovine na ~etvrtinu, dok je udeo Kine, Indije i Jugoisto~ne Azije porastao sa 15% na ~ak 55%.
Iako ameri~ka vojska ostaje superiorna, Kina polagano smawuje tu prednost. U svetu
gde je snaga mawe funkcija teritorijalnih poseda nego tehnolo{kog majstorstva, Kina po~iwe da se meri sa SAD ili da ih presti`e u mnogim strate{kim tehnologijama, od hipersoni~nih raketa do biotehnologije i ve{ta~ke inteligencije. Promena raspodele mo}i ide daqe od uspona Kine kao supersile, budu}i da wu prati niz sredwih sila. Na primer, kada je po~eo rat u Ukrajini 2022, Indija, Brazil, Ju`na Afrika i nekoliko drugih zemaqa uspe{no su prkosile intenzivnom pritisku SAD da izoluju Moskvu. Kada je Trampova administracija objavila kaznene carine Indiji zbog kupovine ruske nafte, Wu Delhi je izrazio negodovawe, prilagodio se Pekingu i ~ekao da se SAD povuku, {to se ubrzo i desilo, istina zbog rata u Iranu. Drugi va`an trend je kontinuirano pomerawe mo}i od dr`ava ka kompanijama, nevladinim organizacijama i drugim nedr`avnim akterima. Wihovo bogatstvo, doseg i mogu}nosti ~esto prevazilaze one nacionalnih dr`ava. Prihod „Volmarta“ prema{uje BDP [vedske. Svakog dana vi{e od 3,5 milijardi qudi se dru`i, prima vesti ili obavqa trgovinu na „Meta“ aplikacijama. Broj aktivnih me|unarodnih nevladinih organizacija je porastao od 1955. sa oko 1000 na vi{e od 45.000. Geostrate{ke tehnologije poput generativne ve{ta~ke inteligencije, poluprovodnika i svemirskih letelica razvija privatni sektor, uz ograni~eno u~e{}e vlada. Tre}i bazi~ni trend koji oblikuje svet je sve ve}a globalna povezanost. Suprotno uvre`enim mi{qewima, po kojima se ~esto progla{ava mrtvom, globalizacija je, ~ini se, prebrodila populizam i pandemiju. ^ak i sa ameri~kom carinskom stopom koja je porasla sa 2,2% na oko 10%, predvi|a se da }e svetska trgovina rasti istim tempom kao i tokom protekle decenije. Strane direktne investicije porasle su za 14% u 2025. Politi~ari trube o nacionalnoj samodovoqnosti, vra}awu lanca snabdevawa u svoje dr`ave i o`ivqavawu doma}e industrije, ali podaci ne pokazuju zna~ajan pomak sa me|unarodne na doma}u aktivnost. Qudi su i daqe u pokretu, a me|unarodne migracije nastavqaju da rastu. Daleko od izolacije i smawewa, vlade se me|usobno anga`uju vi{e nego ikada ranije. Ukupno gledano, diplomatske veze se {ire i produbquju. Iako je broj formalnih, na sporazumima zasnovanih me|unarodnih organizacija dostigao vrhunac krajem 1990ih, do{lo je do eksplozije neformalnih udru`ewa, specijalizovanih konferencija i mawih samita o specifi~nim pitawima. Ova pove}ana povezanost donosi mnoge koristi, ali je i izvor mnogih svetskih problema. Dr`ave me|uzavisnost koriste kao oru`je, koriste}i finansijsku arhitekturu, trgovinu i digitalne mre`e kao instrumente prisile i napada. Pretwa staromodnog me|udr`avnog rata ostaje,
ali nacionalna bezbednost sada ukqu~uje i upravqawe mra~nijim posledicama me|usobne povezanosti: klimatskim promenama, zaraznim bolestima, sajber napadima, terorizmom.
SREDWE SILE
Novina je da su tzv. sredwe sile (Kanada, Australija, Turska, Brazil…) postale va`ni igra~i u ovom novom pejza`u. One mogu delovati kao kolebqive dr`ave koje mewaju ravnote`u geopoliti~ke mo}i, ili te`e razli~itim koalicijama za razli~ita pitawa zasnovana na zajedni~kim vrednostima i interesima. Iako „povla~ewe“ SAD predstavqa ogroman {ok za me|unarodnu saradwu kakvu smo je znali do skora, {irewe prekograni~nih problema zna~i da je potra`wa za wihovim zajedni~kim re{avawem ve}a nego ikad, a sredwe sile imaju sredstva da se anga`uju. Intenzivirawe prisile velikih sila stvara dodatni podsticaj za ove zemqe da udru`e snage. To zna~i da bi novi svetski poredak mogao biti kooperativniji i pravedniji od svog prethodnika – barem u odre|enim oblastima. Pitawa koja su kulturno ili ideolo{ki simboli~na, poput migracija ili qudskih prava, osta}e nere{ena. Ali napredak je verovatniji kod problema tehni~ke prirode koji se mogu lak{e re{avati u globalnom sistemu koji je decentralizovan i umre`en – a ne koncentrisan u „velikoj arhitekturi“ jedne sile i institucije. Uzmimo trgovinu. Kruta, univerzalna pravila Svetske trgovinske organizacije (STO) bila su pristrasna ka ciqevima razvijenih zemaqa, potkopavala su demokratsko dono{ewe odluka i doprinosila sna`nim negativnim reakcijama unutar dru{tava. Dok je STO de fakto prestala da funkcioni{e, pojavquje se me{avina regionalnih, bilateralnih i „minilateralnih“ trgovinskih sporazuma. Neure|eniji, fleksibilniji sistem preklapaju}ih ~lanstava, koalicija istomi{qenika i „otvorenih plurilateralnih odnosa“, ako bio bio i mawe efikasan ekonomski, bio bi politi~ki trajniji, i pravedniji. RIZIK SVETSKOG RATA Stole}e u kome `ivimo izvesno je vek slo`enosti. Realnost je nijansiranija od toga, ali poput xungle koja preuzima planta`u sa jednom kulturom, divqi, decentralizovani ekosistem zamewuje svetski poredak koji je bio koncentrisan u mo}i i institucijama SAD. Pojavquju se novi igra~i i nove vrste odnosa. Me|utim, ono {to „zakon xungle“ ignori{e jeste da je divqina puna kooperativnog pona{awa. Za probleme koji se mogu re{iti distribuiranom akcijom, poput trgovine, javnog zdravqa i klimatskih promena, ovo bi ~ak moglo da se poka`e kao poboq{awe. Ipak, ne}e sva pitawa odgovarati ovom novom, neurednijem kalupu – a pre svega se radi o bezbednosti. Naime, iako postoje razlozi za optimizam, pitawe globalne bezbednosti je najproblemati~nije. Danas je vi{e zemaqa u sukobu nego u bilo kom trenutku od 1945. Dok traje rat u Ukrajini, Trampove akcije su agresivne i nepredvidive. Dodatno, u toku je masovno globalno naoru`avawe, i po prvi put tokom vi{e decenija nuklearna proliferacija je na stolu u vi{e dr`ava. Ono {to je zabriwavaju}e je da bi –sude}i po proteklih deset godina – istorija mogla da po~ne da se ponavqa, i ako se to desi, posledice }e biti katastrofalne. Naime, dok su od 1989. do 2014. smrtni slu~ajevi povezani sa borbama u prekograni~nim sukobima u proseku iznosili mawe od 15.000 godi{we, ali po~ev{i od 2014. prosek je porastao na preko 100.000 godi{we. Kako dr`ave sve vi{e zanemaruju ograni~ewa zakonite upotrebe sile, ovo bi mogao biti samo po~etak smrtonosne nove ere sukoba.
Vi{e mogu}nosti i vi{e opasnosti – to je paradoks koji defini{e novi svetski poredak. Dr`ave i ideologije su se uzdizale i padale, ali svet nikada nije video ove nivoe povezanosti i slo`enosti.
”BERLINER CAJTUNG”: Cena ostanka SAD u NATO-u postaje neprihvatqiva za Evropu
Glavni izazov sa kojim se danas suo~avaju Velika Britanija i druge evropske ~lanice NATO-a vi{e nije samo pitawe kolektivne bezbednosti, ve} gr~evita borba za opstanak Amerikanaca u savezu, pi{e nema~ki list Berli-
ner cajtung. Me|utim, cena koju Evropa pla}a za taj opstanak naglo raste, dosti`u}i nivoe koji bi uskoro mogli postati neodr`ivi.
Prema navodima nema~kog lista, predsednik SAD Donald Tramp jasno je stavio do znawa saveznicima, koje, kako se ~ini, vi{e i ne tretira kao takve, da Va{ington vi{e ne}e pomagati i da evropske dr`ave moraju nau~iti da se bore za sebe. Na direktno pitawe da li bi ponovo razmotrio ~lanstvo SAD u Alijansi, Tramp je odgovorio potvrdno, isti~u}i da je to pitawe „vi{e nego vredno razmatrawa”. Ovu pretwu, iako u ne{to umerenijem diplomatskom tonu, ponovio je i dr`avni sekretar Marko Rubio, potvr|uju}i kurs nove administracije.
Berliner cajtung posebno ukazuje na
Nacionalni krizni centar Belgije pokrenuo je kampawu „Spremni zajedno”, kojom zvani~no poziva gra|ane da pripreme komplet za hitne slu~ajeve, a koji sadr`i hranu i vodu za tri dana, baterijsku lampu i radio za hitne slu~ajeve na baterije.
Kampawa ima za ciq da oja~a otpornost dru{tva i podstakne ve}u ukqu~enost gra|ana u reagovawe na krizne situacije koje se mogu dogoditi „bilo gde i bilo kada”, navodi Nacionalni krizni centar, prenosi VRT . „Svest i pripremqenost samih gra|ana kqu~ni su za {to efikasnije reagovawe u vanrednim situacijama. Sigurno nema potrebe za panikom, ali je uvek dobro biti
eroziju li~nog i institucionalnog dostojanstva unutar saveza. Kao najeklatantniji primer navodi se pona{awe generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea. Nekada{wi holandski premijer, prema pisawu lista, Trampa oslovqava sa „tata”, {to se ocewuje kao vrhunac javnog poni`ewa za nekoga ko bi trebalo da zastupa interese suverenih evropskih dr`ava. Ipak, od gubitka li~nog dostojanstva daleko je opasnije Ruteovo prekora~ewe mandata. List upozorava da je generalni sekretar po~eo da priznaje „obaveze” u ime NATO-a za koje nema saglasnost vlada dr`ava ~lanica, a jo{ mawe podr{ku wihovih naroda. U kontekstu izraelsko-ameri~kih pritisaka na Iran, odr`avawe po svaku cenu veze sa Va{ingtonom moglo bi direktno da ugrozi kqu~ne evropske interese, pa ~ak i teritorijalni integritet pojedinih ~lanica.
Posebnu pa`wu izazvao je Ruteov odgovor na pitawe o Trampovim pretwama koje bi mogle dovesti u opasnost same temeqe civilizacije. Umesto jasnog stava, Rute je podr`ao Trampovu nameru da ograni~i sposobnost Irana da izvozi haos.
„Ovakav odgovor je la`, moralna sramota i dokaz nesposobnosti generalnog sekretara da zastupa stavove, vrednosti i interese ve}ine ~lanica NATO-a”, zakqu~uje Berliner cajtung.
Dok Va{ington ispostavqa sve ve}e ra~une, Evropa se nalazi pred istorijskom dilemom: da li je NATO i daqe {tit za wene vrednosti ili je postao okvir u kojem se, pod pritiskom, `rtvuju sopstveni interesi zarad opstanka saveza koji se su{tinski mewa.
TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
• Bez naknada za transfere preko $3,000!
• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!
Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.
Sigurnost u svakom trenutku!
Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:
Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!
spreman”, naglasio je belgijski ministar unutra{wih poslova Bernar Kentin u razgovoru na Radiju 1.
Dodao je da nedostaje „kultura bezbednosti” u Belgiji.
„Moramo shvatiti da ne `ivimo u istom svetu kao pre 20 godina. Videli smo to u Gazi, u Ukrajini, ali to se odnosi i na prirodne katastrofe. I nadamo se da ovo nikada ne}e biti potrebno”, rekao je on.
Krizni centar nagla{ava da ciq nije izazivawe straha, ve} podizawe svesti.
„Godinama pru`amo savete o vanrednim situacijama, kako bi svi bili {to boqe pripremqeni i kako bi se slu`be hitne pomo}i mogle koncentrisati na one kojima je to najpotrebnije”, navodi Centar.
Poseban akcenat stavqen je i na blagovremeno informisawe, te se gra|anima preporu~uje da koriste zvani~ne kanale poput sistema upozorewa BE-Alrt, lokalnih medija i sajta Kriznog centra, kako bi u kriznim situacijama mogli brzo da do|u do pouzdanih informacija.
„Tokom katastrofa, svi moraju da znaju gde se tra`e proverene informacije. U takvim vremenima, la`ne vesti brzo kru`e, a neki ~ak profitiraju od toga”. rekao je portparol Kriznog centra.
Plan kampawe predvi|a postepeno pro{irewe tema, ukqu~uju}i i potencijalne nuklearne rizike.
Ameri~ki nosa~ obara rekorde, ali i
granice izdr`qivosti
Nosa~ aviona ameri~ke mornarice „Xerald Ford” zvani~no je pro{log petka, 17. aprila, oborio rekord po broju uzastopnih dana provedenih na otvorenom moru, prenosi portal „USNI News”. Prema navodima ovog medija, do kraja pro{le nedeqe brod je bio anga`ovan u neprekidnoj misiji ukupno 297 dana, {to predstavqa najdu`e raspore|ivawe jednog ameri~kog nosa~a u eri nakon zavr{etka Hladnog rata.
Pozivaju}i se na izvore iz vojnog vrha, mediji navode da bi aktuelno raspore|ivawe ovog kolosa na nuklearni pogon moglo da se produ`i na ~ak 11 meseci. Ovakav tempo operacija ukazuje na poja~ane bezbednosne izazove sa kojima se Sjediwene Dr`ave suo~avaju na globalnom planu, ali istovremeno otvara pitawe odr`ivosti takvog ritma za posadu i tehni~ke kapacitete broda.
ce, izrazio je zabrinutost povodom ovog rekorda, istakav{i da je udarna grupa nosa~a „Ford” trenutno „preoptere}ena misijama”. Prema wegovim re~ima, kontinuirani anga`man bez adekvatnih pauza za odr`avawe i odmor qudstva mo`e imati dugoro~ne posledice na borbenu gotovost.
Dok se „Xerald Ford” suo~ava sa isku{ewima na terenu, ameri~ka mornarica ubrzano radi na ja~awu svoje flote. U januaru ove godine, portal „TWZ” objavio je da je drugi nosa~ aviona istoimene klase, „Xon Kenedi”, po prvi put isplovio na otvoreno more kako bi zapo~eo neophodna pomorska ispitivawa pre zvani~nog uvo|ewa u slu`bu.
Iako su nosa~i aviona klase „Ford” projektovani da budu tehnolo{ki napredniji i efikasniji od svojih prethodnika iz klase „Nimic”, u~estala odlagawa i potreba za stalnim prisustvom u kriznim regionima stvaraju veliki pritisak na ameri~ku vojnu pomorsku strategiju.
Rute i Tramp
PUCAWE LANACA SNABDEVAWA: Skrivena uska grla koja prete da dovedu globalnu ekonomiju do kolapsa
Nafta je kqu~na za proizvodwu mnogih modernih tehnologija i ~itavog niza proizvoda - od plastike, auto-delova, medicinskog materijala do ambala`e. Nafta se nalazi u osnovi lanca snabdevawa petrohemijskim proizvodima i lako mo`e da izazove haos ako je nema u ponudi. Prekidi u snabdevawu naftom ve} su se osetili u delovima Azije, ~ak su izazvali nesta{icu plasti~nih kesa u Ju`noj Koreji. Koliko je situacija ozbiqna pokazuje i podatak da je Ju`na Koreja kupila rusku naftu prvi put za ~etiri godine.
DIZEL
Dizel je gorivo sredweg destilata, {to zna~i da je te`e od benzina, ali lak{e od lo` uqa. Naziva se „gorivom realne ekonomije”. Pokre}e sve te{ke ma{ine i industriju: kamione, brodove, gra|evinarstvo, rudarstvo, poqoprivredu. Posebno je zabriwavaju}a ~iwenica da cene dizela rastu br`e od benzina u skoro svakoj energetskoj krizi. Po{to je to kqu~no gorivo za te{ki transport, ima nisku elasti~nost potra`we –{to zna~i da }e potro{a~i dizela nastaviti da ga kupuju ~ak i po vi{im cenama. Tako|e, mnogo je te`e brzo pove}ati preradu dizela. Rafinerije uglavnom rade sa visokom iskori{}eno{}u i imaju nefleksibilne pogone, {to ograni~ava wihovu sposobnost da brzo reaguju na skokove potra`we.
ALUMINIJUM
Rat u Iranu izazvao je veliku krizu na globalnom tr`i{tu aluminijuma koja bi mogla da se odrazi na vi{e sektora. Konsalting ku}a „Vud Makenzi” procewuje da se globalno tr`i{te suo~ava sa deficitom ponude do ~etiri miliona metri~kih tona ove godine, {to bi bio najve}i deficit u vi{e od 25 godina. „Xej Pi Morgan” je upozorio da je globalno tr`i{te aluminijuma u{lo u „crnu rupu” ponude.
Prognozira se da }e cene prema{iti 4.000 dolara po toni, dok se ina~e cena kre}e u rasponu izme|u 1.500 i 2.500 dolara po toni. Ve}ina proizvo|a~a aluminijuma u Persijskom zalivu, koji ~ine oko devet odsto globalne ponude, nisu bili u mogu}nosti da isporu~e robu na svetska tr`i{ta. U me|uvremenu, raketni napad pro{log meseca o{tetio je topionicu „Al Tavila” kojom upravqa kompanija „Emirejts global aluminijum”. Najavqeno je da bi popravke mogle potrajati i do godinu dana.
Trenutno zapadni proizvo|a~i snose najve}i teret krize, delimi~no zbog politika svojih zemaqa. Kina i Rusija su me|u glavnim svetskim izvorima aluminijuma, ali su obe iskqu~ene sa zapadnih tr`i{ta zbog carina i sankcija. HELIJUM
Helijum je neophodan u svetu visoke tehnologije. Ima va`nu primenu u proizvodwi ~ipova za koju ne postoji laka zamena. Proizvodwa helijuma je visoko koncentrisana u odre|enim zemqama. Katar, veliki dobavqa~ prirodnog gasa, proizvodi skoro tre}inu globalne ponude, prema podacima Ameri~kog geolo{kog zavoda. Me|utim, industrijski grad Ras Lafan, najve}e postrojewe za proizvodwu helijuma na svetu, pretrpeo je o{te}ewa od projektila po~etkom marta. Vlada Katara procewuje da }e biti potrebno do pet godina da se postrojewe potpuno popravi. SUMPOR
Poreme}aji na tr`i{tima |ubriva privukli su veliku pa`wu, ali mawe pa`we je posve}eno glavnim komponentama sirovina za |ubriva: sumporu. Ovaj „kraq hemikalija” je jo{ jedan od veoma potcewenih inputa koji odr`ava stvari u funkciji i obezbe|uje obiqe hrane {irom sveta.
Kada se jednom pretvori u sumpornu kiselinu, koristi se u |ubrivima i preradi metala, kao i u mnogim farmaceutskim proizvodima. Zaliv ~ini otprilike 45 odsto globalne ponude, {to zna~i da poreme}aj ve} ima posledice i u poqoprivredi i u metalurgiji. Problem pogor{ava ~iwenica da sumpornu kiselinu nije lako niti brzo zameniti. Jo{ jedna slabost je to {to se ne skladi{ti u velikim koli~inama, pa kada se isporuke zaustave, problemi mogu nastati prili~no brzo.
Cene sumpora su naglo porasle od po~etka rata protiv Irana, a sada zemqe preduzimaju mere da za{tite svoja tr`i{ta. Turska je najavila zabranu izvoza sumpora, dok Indija navodno tako|e razmatra ograni~ewa izvoza.
Orbanova era okon~ana u trenu, Peteru Ma|aru se `uri
Peter Ma|ar i wegova pobedni~ka stranka Tisa nisu gubili vreme pripremaju}i se za preuzimawe vlasti u Ma|arskoj posle wihove dramati~ne i ubedqive pobede nad Viktorom Orbanom pro{le nedeqe.
Osvojili su 52 odsto glasova okon~av{i {esnaestogodi{wu neprekinutu vladavinu wegove partije, {to je najmawe 140 poslani~kih mesta u skup{tini od ukupno 199.
Orbanov Fides je spao sa 135 na tek ne{to vi{e od 50 poslani~kih mesta.
Prebrojavawe glasova zavr{eno je proteklog vikenda, kada su pristigli glasovi iz inostranstva i zavr{eni ponovqeni izbori na nekim mestima.
Predsednik Tama{ [uqok prethodno je dao Ma|aru koji ima takozvanu superve}inu i o~ekuje se da novi saziv skup{tine, a potom i pravqawe nove vlade bude zavr{eno u prvoj nedeqi maja.
Ma|ar se u me|uvremenu prvi put pojavio na javnom servisu televizije i radije, koji su ga u prethodnih 18 meseci uglavnom ignorisali ili napadali.
Obe}ao je da }e usvojiti zakone kojima }e biti ukinuti wihovi informativni programi, sve dok ne budu mogli biti imenovani nepristrasni urednici.
Za sve to }e biti potrebno vreme.
Naoru`an apsolutnom ve}inom od vi{e od dve tre}ine poslani~kih mesta u parlamentu, Ma|ar planira i da ograni~i da jedan ~ovek samo dva puta mo`e da bude premijer.
Viktor Orban je ve} slu`io pet puta.
Ako mu to pro|e, Ma|ar bi mogao da zape~ati mogu}nost bilo kakvog Orbanovog povratka.
Orban je tek pre nekoliko dana kona~no prekinuo ti{inu posle poraza 12. aprila u intervjuu za Jutjub kanal Patriota.
„Ovo je kraj jedne ere“, rekao je pora`eni ma|arski lider.
„Moramo da prihvatimo ovaj poraz dostojanstveno.“
Pri~ao je o tome kako ose}a „bol i prazninu“ u vezi sa porazom, preuzev{i potpunu li~nu odgovornost za ono {to se desilo.
Ali nije ponudio nikakvu ana-
lizu glavnih gre{aka wegove kampawe, sem neuspeha u zavr{avawu ruske nuklearne elektrane
Paks 2, koja kasni {est godina u odnosu na zacrtane planove.
Sastanak glavnih vo|a Fidesa zakazan je za 28. april, pred kongres partije koji se odr`ava u junu.
U intervjuu, Orban je rekao da }e nastaviti da predvodi Fides ako bude bio reizabran, ali je dodao da je stranci potrebna „potpuna obnova“.
Od tek ne{to vi{e od 50 poslani~kih mesta koja }e Fides imati u novom sazivu parlamenta, samo 10 poti~u od pojedina~nih izbornih jedinica, a ostatak su sa partijskih izbornih lista.
Mnogi od novih poslanika na izbornim listama moraju da budu zameweni, jer nisu sposobni za rad u opoziciji, rekao je on.
Ve} su mogli da se ~uju neki pozivi na promenu, u stranci u kojoj se neslagawa retko iskazuju u javnosti.
„Mislim da Orban ne mora da podnese ostavku u ovom trenutku“, rekao je Andra{ ^er-Palkovi~, Fidesov gradona~elnik u zapadnom gradu Seke{fehervaru.
„Treba da sa~eka nacionalni kongres i tada po~ne da procewuje rezultate.
„Tada treba da odr`imo izbore za vo|stvo.“
Ne postoji o~igledan Orbanov naslednik u stranci, a nema nikoga sa wegovom ve{tinom ili {armom za integrisawe razli~itih mi{qewa i ambicija.
Ameri~ki i britanski savetnici kritikovali su glavni Fi-
desov slogan u predizbornoj kampawi „Siguran izbor“, zato {to otu|uje mla|e glasa~e.
Ali, stranci, koja je godinama bila na vlasti, bilo je te{ko da se predstavi glasa~ima kao partija promene, rekao je jedan izvor za BBC.
Kao reakcija na ovo, dvojica mla|ih politi~ara, ministar spoqnih poslova Peter Sijarto (47) i ministar saobra}aja Jano{ Lazar (51) ~esto su se pojavqivali na Orbanovim mitinzima. Me|utim, umesto da osve`e stranku, pored wihove dinami~nosti wihov lider je samo delovao staro i umorno.
Orban }e slede}eg meseca napuniti 63 godine, a istro{enost i o{te}ewe od 38 godina provedenih na prvoj liniji politi~kog fronta o~igledni su ~ak i najtvrdokornijim pristalicama.
U vladaju}oj stranci vlada atmosfera straha i me|usobnog optu`ivawa.
Glasine o neposrednim hap{ewima za korupciju kru`e Budimpe{tom.
Na dru{tvenim mre`ama, pristalice Tise su nestrpqive da oni koji su se nelegalno obogatili pod prethodnom vladom budu pozvani na odgovornost.
Peter Ma|ar predvodi taj pokli~.
„Moja poruka liderima Fidesa i wihovim poslu{nicima glasi: ne vredi vam da sada glumite nevinu malu balerinu i da se pona{ate kao da se ni{ta nije desilo“, objavio je on na Fejsbuku.
„Znamo {ta ste radili na{oj voqenoj domovini i ma|arskom narodu.
Neizvesni pregovori SAD i Irana, Islamabad pod blokadom
Pregovori izme|u Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Irana u Islamabadu i daqe su
neizvesni, a situacija u pakistanskoj prestonici je poja~ano obezbe|ena i delovi grada
su pod blokadom, objavila je Al xazira.
Prema toj medijskoj ku}i, crvena zona Islamabada je potpuno zatvorena, a desetine hiqada pripadnika bezbednosnih snaga raspore|ene su {irom grada. Pakistan je, navodno, predlo`io ukidawe blokade kao meru za izgradwu poverewa, {to se trenutno vidi kao jedna od glavnih prepreka za po~etak razgovora, isti~e Al xazira. I daqe nije potvr|eno kada i da li }e se pregovori odr`ati. Ako do wih do|e, o~ekuje se da se odr`e u naredna 24 sata, dok u suprotnom mogu da se odlo`e.
Peter Ma|ar
Policija stra`ari na ulazu u crvenu zonu u Islamabad
ANDRIJA MILO[EVI], GLUMAC O NAJPOPULARNIJOJ SERIJI
U SRBIJI, „SENKAMA NAD BALKANOM 3“: @udwa za mo}i se nije promenila –
samo je postala sofisticiranija
Andrija Milo{evi} u „Senkama nad Balkanom 3“ igra lik koji pomera granice doma}e televizijske produkcije, ali – kako sam ka`e – wegova seksualnost nije ono {to nosi pri~u, ve} samo wen „qudski za~in“.
U razgovoru za Danas govori o ulozi Bogdana Vasiqevi}a, saradwi sa Milanom Mari}em i Draganom Bjelogrli}em, kao i o tome koliko se svet serije opasno pribli`ava na{em.
n Koja je bila va{a reakcija kada vam je Dragan Bjelogrli} ponudio ulogu Bogdana?
– Bjela i ja smo iza{li na ve~eru i on mi je u jednom trenutku rekao: „Sada }u ti ponuditi ne{to {to }e{ ili odmah odbiti ili {to }e{ sa zadovoqstvom prihvatiti.“ Rekao sam mu da sigurno ne}u odmah odbiti. „Mora da je ne{to mnogo dobro, samo reci {ta je.“ Kada mi je ispri~ao, sa velikim zadovoqstvom sam prihvatio da igram u ovoj seriji i nisam pogre{io. Mislim da se trud isplatio.
n Da li je, pored toga {to je Bogdan po sebi slo`en lik, za vas bio izazov i to {to je homoseksualac?
– Da li je homoseksualac ili nije, to mi nije bilo toliko va`no koliko kompleksnost odnosa koji sam imao sa likom kojeg igra Milan Mari}. Vrlo retko se dobija takva prilika u na{em poslu, posebno na televiziji i na filmu, i posebno za qude koji kroz `ivot idu na specifi~an na~in, goweni instinktom i vi{im ciqevima. Sve to mi je ovde bilo veoma specifi~no. A posebno mi je drago {to je ogromna publika te serije, sa kojom i sam komuniciram, uputila fantasti~ne komentare i predivne re~i i na konto „Senki“, a i onoga {to sam ja uradio.
n Kako ste pristupili gra|ewu lika – da li ste imali odre|ene nedoumice, istra`ivawa ili ste se u potpunosti oslonili na scenario i rediteqska uputstva?
– Dosta je tu bilo li~nog rada, jer glumac, kada pristupi ulozi, to je wegova li~na odgovornost. On mora da bude spreman i da ponudi i reditequ i qudima koji u~estvuju u kreativnom gra|ewu celokupne serije ne{to {to bi moglo biti wen dodatni aspekt i kvalitet, kako same serije, tako i te uloge. Temeqno sam radio zajedno sa svim na{im saradnicima, od Dude koja je radila {minku, preko direktora fotografije, pa sve do rediteqa i svih koji u~estvuju u seriji.
U toj zajedni~koj koaliciji smo stvorili fantasti~ne uslove u kojima mogu da se izgrade izuzetni odnosi za rad. U tom procesu je najva`niji bio Milan Mari}, sa kojim sam ostvario izuzetan profesionalni i prijateqski kontakt i odnos koji je, na kraju krajeva, doveo do toga da obojica u`ivamo u svemu tome i da napravimo fantasti~ne uloge.
n Koliko su vam u tom procesu pomagali rediteq Dragan Bjelogrli} i partner na sceni Milan Mari}?
– Svi smo pomagali jedni drugima. Kada radite bilo seriju ili predstavu, celokupna ekipa se trudi da u~estvuje u tom procesu i napravi dobru stvar. Naravno, Dragan je, kao jedan verovatno najve}i na{ producent, napravio fantasti~nu podelu uloga i pozvao izuzetne glumce. Mi smo, pre svega, prijateqi, a sa druge strane radimo i, naravno, profesionalno pristupamo na{em poslu. I Milan, Dragan i ja smo napravili jedan umetni~ki balans da smo mogli da pristupimo svakoj sceni onako kako je to zaista potrebno. Kada
dolazite spremni na set, onda je dosta lak{e praviti raznorazne varijabile u okviru likova, teksta i na~ina. n Koliko je va`no to {to je odnos izme|u Bogdana i Dimitrija kao partnera predstavqen kao dubok i slojevit, odnosno, verujete li da takav pristup ovde mo`e doprineti boqem razumevawu homoseksualnosti, uop{te razli~itih seksualnih orijentacija?
– Iskreno da vam ka`em, onaj ko razume –razume, onaj ko ne}e da razume ne}e nikada ni razumeti. Ono {to sam ja nau~io kod nas jeste da nikoga ne mo`e{ promeniti, vrlo se te{ko mi{qewa mewaju, vrlo se te{ko mewa ~ovek u ovim na{im okvirima. Za to treba mnogo snage, pameti, razumevawa. Mi `ivimo u eri u kojoj velika masa qudi komentari{e drugu masu qudi, pa onda druga masa qudi komentari{e za uzvrat ovu, tako da je sve to na nivou komentara.
Ono {to smo mi nekada zvali alapa~a, danas smo to primorani da gledamo i slu{amo svakodnevno na digitalu. Stalno je neka osuda ne~ega, bilo ~ega. Ja u tim
BOJIM SE ZA SVOJE DETE, ALI ZAJEDNO ]EMO U BORBU
Glumac Andrija Milo{evi} je u braku sa koleginicom Aleksandrom Tomi} dobio sina Requ koji }e uskoro napuniti ~etiri godine.
Andrija ne krije da strahuje zbog svega {to se doga|a i u kakvom svetu }e mali Reqa `iveti, ali u porodici nalazi utehu.
“Da, bojim se, ali idem daqe, sa osmehom koji nikada ne}u dati i za koji }u se boriti. Taj osmeh }u preneti na svoje dete i zajedno }emo u borbu, rame uz rame, cela porodica”.
Svojevremeno je Andrija izjavio da samo poslovno putuju bez sina, ali da im je i u toj situaciji te{ko kada nisu sa wim du`e od jednog dana.
“Sada je to jo{ intenzivnije. ^uvam neka putovawa za period kad jo{ malo odraste, pa da neke stvari prvi put vidimo zajedno. Otkriva}emo svet uporedo i u istom trenutku. To je za mene velika stvar”.
Roditeqstvo ga je mnogo promenilo.
“Nisam znao koliko je mogu}e voleti dok nisam dobio Requ. Taj ose}aj je bo`anski. Neprocewiv. On je ubrizgao esenciju svemira u smisao mog `ivota”, rekao je Andrija.
osudama vi{e ne vidim razliku u zna~ewu, niti vidim razliku da li ne{to vredi ili ne vredi, sve je podlo`no tome. To je jedna kolektivna psihoza u kojoj se jednostavno to radi po difoltu, tako da se ja time ne bavim i, iskreno, nisam ni ovome pristupio didakti~ki, nego jednostavno da uradim {to je mogu}e boqu i zanimqiviju scenu i, na kraju krajeva, da prika`emo da je to deo `ivota.
n Vi ste predlo`ili da Bogdan ima prepoznatqiv fizi~ki izgled, poput ri|e kose. Koliko vam je ta promena pomogla u gra|ewu lika i distanci od sopstvenog identiteta?
– Ponekad jednostavno idete na instinkt, na ose}aj. Meni je mo`da u tom trenutku bilo potrebno da se malo distanciram, kao {to vi ka`ete, od sebe, u ovom metaverzumu, gde qudi imaju prilike da sve i svakoga gledaju svakodnevno. Kada radite stvari koje imaju umetni~ku podlogu, kada `elite da napravite ne{to zanimqivo, ne{to {to }e publiku da op~ini, onda je vrlo va`no da se ~ovek malo bavi i tim likovnim momentom.
Tu transformaciju sam realizovao zajedno sa svojim prijateqima koji su radili na seriji, sa Dudom koja je vo|a celokupne {minke i maske, koja fantasti~no radi svoj posao. Draganu sam rekao: „Ja idem da se farbam, pa }e{ onda videti {ta je.“ Oti{ao sam, ofarbao se, poslao mu sliku i on je bio i zgranut i odu{evqen u isto vreme. Ali prihvatio je to. Uostalom, gotovo svi koji su u~estvovali bili su inspirisani da urade ne{to druga~ije od onoga {to je mo`da lak{e uraditi, a to je da se samo pojavite, obu~ete kostim i glumite. To je ne{to {to te tako|e gura napred i pozitivno deluje. Tako da mislim da je i taj fizi~ki izgled, ta transformacija, doprinela da ovaj lik bude upe~atqiviji.
n Rekli ste jednom: „Jedno je kada pro~ita{ scenario, a drugo je `ivot.“ Koliko glumac ima prostora da sam oblikuje lik?
– Naravno, to je posao svakog glumca. Jedna stvar je {ta vi dobijete napisano, a druga stvar je `ivot. To sam rekao u smislu da, kada po~ne da te~e `ivot i kada te re~i po~nu da kolaju va{im venama, mozgom, onda se mnoge neverovatne stvari de{avaju. Naravno, {to je boqi tekst, to vam je zanimqivije, lep{e, lak{e, boqe. Sre}u smo imali da je ovaj scenario bio zaista sjajan, inspirativan. Tako da se niko ne buni ukoliko vi nadogradite ono {to ste dobili kao predlo`ak.
Dragan Bjelogrli} je sklon tome da na samom setu mewa stvari, da apsolutno uvla~i u svoje kreativno „ludilo“ i sve druge oko sebe. Razumem taj na~in rada i ja sli~no radim u pozori{tu. Smatram da je mnogo te`e raditi ukoliko nemate tu vrstu inspiracije i strasti da ne{to uradite ba{ na na~in na koji ste zamislili i da u~estvujete u ra|awu ne~eg kao {to su „Senke nad Balkanom 3“. Samo ukoliko qudi daju sve od sebe i svaki umetnik na svoj na~in doprinosi, onda zaista dobijete ovo fantasti~no delo. n Serija nosi i jake aluzije na savremeni dru{tveno-politi~ki kontekst. Kako vi gledate na to?
– Fikcija bilo koje vrste se oslawa na stvarnost, zato {to je umetnost ogledalo stvarnosti. U tom ogledalu vidite uve}ane probleme, sve ono {to i sami ose}ate u svom `ivotu. Umetnost je lupa `ivota kroz koju stvari vidite mnogo boqe. Nekada je umetnost izuzetno va`na da vam skrene pa`wu i da shvatite kontekst vremena u kome `ivite. ^ak i kada radite istorijsku faktografiju, vide}ete neverovatne paralele sa sada{wim vremenom. Svet se po nekim aspektima mewa, ali u dru{tvenim odnosima se toliko i nije promenio.
To me nije iznenadilo, jasno mi je da to tako funkcioni{e, samo se qudi sve vi{e usavr{avaju u stvarima koje su im potrebne da bi uve}ali sopstvenu mo} ili da bi bili na poziciji mo}i ili da na bilo koji na~in do|u do te pozicije ili da je sa~uvaju. Smatram da je to izuzetno dobra stvar u „Senkama“ – to {to ona ~oveka nagoni da razmi{qa, da nalazi paralele sa sopstvenim `ivotom, da prepoznaje stvari. Jer kada to imate, onda zaista dobijete izuzetno aktuelnu temu bez obzira na to {to se ona de{ava u nekom istorijskom vremenu.
n Lik Bogdana je spreman da ide do kraja u o~uvawu sopstvene pozicije. Da li u wemu vidite osobine dana{wih politi~kih figura?
– Mislim da to i sami mo`ete da vidite. Celokupno ~ove~anstvo i sva previrawa kroz istoriju imaju u centru qude koji `ude za mo}i. To nije ni{ta novo. Danas je to samo sofisticiranije. Imate takve medijske mogu}nosti da mo`ete vrlo lako manipulisati qudima. Ja sam Bogdana radio na osnovu `ivotnog iskustva i video sam paralele sa na~inom na koji ovaj svet funkcioni{e – a to je da mnogi qudi sawaju o pozicijama mo}i i za wih su spremni da urade apsolutno sve. Zato sam `eleo da to ne bude crno-belo, ve} da ima mnogo nijansi – da se u wemu bore i ono qudsko i ono nequdsko. n Koliko vam je rad na ovoj seriji promenio pogled na istoriju i sada{wost?
– Svakako sam saznao neke detaqe koje nisam znao. Dobro poznajem istoriju, pa me ni{ta spektakularno nije iznenadilo, ali me je op~inilo da u~estvujem u tome i da, makar na kratko, budem ~ovek iz tog vremena. To je ne{to {to je izuzetno u na{em poslu i zbog toga ga volim. n [ira publika vas poznaje po komediji, vodili ste i emisiju „Survivor“. Vidite li vezu sa ovom ulogom?
– Osnovna razlika je u tome {to sam sazreo kao umetnik, pa sam sada u stawu da iznesem ovakve kompleksne uloge. To me je najvi{e obradovalo – {to sam po~eo da radim na na~in koji mi omogu}ava da to {to radim bude dubqe i ozbiqnije. I drago mi je {to su i kolege i publika prepoznali to – to je za glumca kao orden.
U Dowoj Gradini obele`en
Dan se}awa na `rtve
usta{kih zlo~ina
U Spomen-podru~ju Dowa Gradina kod Kozarske Dubice odr`ano je obele`avawe Dana se}awa na `rtve usta{kog zlo~ina genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i wegovom najve}em strati{tu - Dowoj Gradini u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj (NDH).
u
NDH
„bilo kad i bilo gde i bilo kome da pripadaju”.
„Na na{u veliku `alost, ali i sramotu i danas smo {irom sveta suo~eni sa besmislenim i bezvrednim krvoproli}ima me|u qudima i narodima, koji iza sebe ostavqaju nove i nove stradalnike, nove nevine `rtve”, rekao je patrijarh.
Obele`avawu su prisustvovali najvi{i zvani~nici Srbije i Republike Srpske (RS) – predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, predsednik RS Sini{a Karan, srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi}, predsednik Narodne skup{tine Srpske Nenad Stevandi}, predsednik Vlade RS Savo Mini}, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, kao i ministri u vladama Srbije i RS.
U Dowoj Gradini je i specijalni izaslanik presednika SAD Donalda Trampa za borbu protiv antisemitizma Jehuda Kaplun.
Prisutni su i ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov, predstavnici Republike Srpske u institucijama na nivou BiH, predstavnici politi~kih partija, poslanici Narodne skup{tine RS, kao i veliki broj gra|ana.
U okviru obele`avawa polo`eni su venci na Grobnom poqu Topole, a potom se slu`i parastos, koji predvodi patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije.
Patrijarh Porfirije izjavio je da se u Dowoj Gradini prise}amo ne samo srpskih `rtava, ve} i `rtava iz jevrejskoj i romskog naroda, ali i svih nedu`no stradalih
Gradi{ka:
Predsednik Vu~i} izjavio je da Srbija nikada ne}e dopustiti da bilo ko ikada ponovo izvr{i genocid i druge te{ke zlo~ine nad srpskim narodom.
„Srbija }e uvek biti uz svoj narod”, istakao je Vu~i} i najavio da }e se „boriti dokle mo`e za svoj rod i za mir” i da }e uvek pru`ati ruku i Bo{wacima i Hrvatima i svima drugima, dodav{i da na uvrede iz Sarajeva ne odgovara, jer ho}e da poka`e po{tovawe prema bo{wa~kim `rtvama, a ne wihovim politi~arima.
On je istakao da }e Srbija finansirati izgradwu Memorijalnog centra u Dowoj Gradini.
Predsednik Republike Srpske Sini{a Karan izjavio je da je koncentracioni usta{ki logor Jasenovac ve~na opomena ~ove~anstvu i dokaz do koje mere zlo mo`e da ide kada postane ideologija, a ideologija dr`avna politika.
Specijalni izaslanik predsednika Trampa Jehuda Kaplun poru~io je da ne mo`e biti kompromisa sa zlom, niti mo`e biti kompromisa sa `rtvama Holokausta.
On je istakao da se ne smeju zaboraviti ni jasenova~ke `rtve, Holokaust, ali ni `rtve na prostorima BiH tokom 90tih godina, jer svako poricawe istine o zlo~inima mo`e dovesti do toga da se ono ponovi.
Prema podacima Spomen-podru~ja Dowa Gradina, u koncentracionom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata stradalo je oko 700.000 osoba, me|u kojima 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifa{ista. U Jasenovcu je, prema tim podacima, ubijeno i 20.000 dece.
otkrivena statua Nikole Tesle povodom stogodi{wice elektrifikacije grada
U mestu Gradi{ka u Republici Srpskoj danas je postavqena statua Nikole Tesle ~ime je ovaj gradi} postao 33. u svetu koji ima bistu Tesle, jednog od najve}ih nau~nika svih vremena. Statua je simboli~no postavqena na lokaciji gde je pre vi{e od jednog veka proradila prva termoelektrana u ovoj varo{ici, navodi RTRS.
Elektrana je proizvodila je elektri~nu energiju dovoqnu za osvetqewe svih ulica u Gradi{ci i napajawe tada{wih lokalnih institucija.
Statua je prvobitno trebalo da bude postavqena u Hrvatskoj, ali je na kraju svoje mesto prona{la u Gradi{ci.
„Nikola Tesla je na{ ~ovek, na{e gore list. Ova statua je trebalo da bude postavqena u wegovom rodnom Smiqanu, ali na`alost qudi iz Hrvatske nisu to dozvolili i onda se rodila ideja da jepostavimo ovde, u Gradi{ci”, rekao je gradona~elnik Gradi{ke Zoran Axi}.
Statuu je darovala „Teslina fondacija” iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, a autor dela je akademski vajar Bojan Mikuli} iz Bawaluke.
Postavqawem statue Nikole Tesle Gradi{ka je jo{ jednom potvrdila svoje mesto na mapi gradova koji neguju nauku, istoriju i kulturu se}awa.
Ovaj simboli~ni ~in podse}a na zna~aj inovacija i znawa, ali predstavaqa i obavezu da se takve vrednosti prenose na budu}e generacije, navodi RTRS.
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege
i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Darko Mladi}:
General Ratko
Mladi} je na samrti, stawe mu se dramati~no pogor{alo
General Ratko Mladi} nalazi se na samrti u zatvorskoj bolnici u Hagu, gde mu ~ak ni infuziju nisu dali, izjavio je wegov sin Darko Mladi} nakon posete ocu.
„@ivot mog oca polako se gasi. Prvi put je doktorka u Hagu iskazala zabrinutost i fakti~ki se saglasila sa mojom ocenom da je on na samrti“, rekao je Darko Mladi} za RTRS.
i prekosutra, a u sredu, 22. aprila, o~ekuje da ga pregledaju kardiolog i neurolog iz Beograda. Darko Mladi} je rekao da }e wegova majka boraviti u Hagu u ~etvrtak i petak, 23. i 24. aprila.
Posebno ga je iznenadila ~iwenica da wegov otac, koji je do`iveo mo`dani udar 10. aprila, ne prima infuziju.
On je naveo da je general Mladi} tokom wegove posete, kao i posete ministra pravde Srbije Nenada Vuji}a, mogao vrlo malo da komunicira i da je {apatom izgovarao samo „da“ ili „ne“.
„O~igledno je da se gasi. Jedina je nada da ga prebacimo u Srbiju, ali je pitawe da li }emo i u Srbiji uspeti da ga povratimo“, istakao je Darko Mladi}.
On je dodao da }e oca posetiti i sutra
„Nisu mu dali infuziju. To mi nije jasno obja{weno, ali uglavnom ne prima infuziju i nisam imao uvid u to kakve lekove mu daju, jer su rekli da moraju ne{to da mewaju i prilago|avaju. Nadam se da }e na{im lekarima dati te podatke o terapiji. Ipak, nisam lekar i ne mogu da ocenim“, rekao je Darko Mladi}.
On je istakao da ga je tronulo {to mnogi qudi, ne samo Srbi ve} i pripadnici drugih naroda, iskazuju iskreno interesovawe za zdravqe wegovog oca, kao da im je najro|eniji. „Vidim da ga narod do`ivqava kao ro|enog i smatram da imam obavezu da govorim o wemu i wegovom stawu“, zakqu~io je Darko Mladi}.
Ratko Mladi} je pre deset dana do`iveo mo`dani udar, nakon ~ega mu se te{ko zdravstveno stawe jo{ vi{e pogor{alo. On ima ozbiqne neurolo{ke, kardiovaskularne i nefrolo{ke probleme. Ve} dve pune godine nalazi se u zatvorskoj bolnici, a posledwih godinu i po dana je vezan za krevet.
Skup{tina CG obele`ila
Dan se}awa na `rtve
Jasenovca, hrvatski poslanik nezadovoqan
Skup{tina Crne Gore obele`ila je Dan se}awa na `rtve genocida u logorima Jasenovac, Mauthauzen i Dahau, prvi put otkako je u junu 2024. usvoji-
identifikovali s ~etni~kim nasle|em i negirawem genocida u Srebrenici”.
la rezoluciju o Jasenovcu, {to je tada izazvalo dodatne napetosti u odnosima sa zvani~nim Zagrebom.
U programu koji je izveden u velikoj dvorani Muzi~kog centra u Podgorici, u~estvovali su dirigent i kompozitor Aleksandar Sedlar u saradwi sa Simfonijskim orkestrom, `enskim horom i solistima.
Poslanik u crnogorskom parlamentu i predsednik Hrvatske gra|anske inicijative (HGI) Adrijan Vuksanovi} ocenio je da je osuda usta{kog re`ima NDH, koji je proizveo Jasenovac, „nu`na i moralno obavezuju}a”, ali da, kako je naveo, „najmawe prava da govore o Jasenovcu imaju oni koji su se politi~ki i ideolo{ki
Prema wegovim re~ima, takvi politi~ki krugovi ne deluju u interesu pijeteta prema `rtvama, nego koriste temu za produbqivawe politi~kih podela i zao{travawe odnosa izme|u Crne Gore i Hrvatske, posebno u trenutku kada Crna Gora nastoji da dovr{i proces pristupawa Evropskoj uniji, prenosi Hina.
„To je politika koja ne gradi mostove, nego kopa rovove”, rekao je Vuksanovi}.
On tvrdi da obele`avawe Jasenovca sprovode „promoteri (predsednik Srbije Aleksandar) Vu~i}eve politike unutar Crne Gore”, posebno apostrofiraju}i predsednika parlamenta Andriju Mandi}a za kojeg ka`e da „ne obele`ava Dan nezavisnosti dr`ave u kojoj obavqa du`nost”.
Poslanici vladaju}e koalicije u crnogorskom parlamentu izglasali su 28. juna 2024. Rezoluciju o genocidu u logorima Jasenovac, Dahau i Mauthauzen.
Hrvatsko ministarstvo spoqnih i evropskih poslova je tim povodom uputilo protestnu notu Crnoj Gori, a predsednika Skup{tine Andriju Mandi}a, lidera DNP Milana Kne`evi}a i predsednika Demokrata Aleksu Be~i}a proglasila nepo`eqnim osobama.
Kne`evi}: Vreme je da Crna Gora
povu~e priznawe la`ne dr`ave i spere sramotu sa sebe
Predsednik Demokratske narodne partije Milan Kne`evi} je za 10. maj najavio veliki skup sa kojeg }e tra`iti da Crna Gora povu~e odluku o priznawu nezavisnosti tzv. Kosova.
On je rekao je da }e ta inicijativa u Zeti sigurno uspeti, a nada se i u ve}ini ostalih op{tina. Kako je istakao, „po{to ka`u da je premijer Milojko Spaji} najve}i Srbin savremenog doba”, nema nikakvu dilemu da }e i on glasati za wu i svesrdno je podr`ati.
On je podsetio da je Crna Gora priznala nezavisnost tzv. Kosova u oktobru 2008. godine, iako je 85 odsto gra|ana, po svedo~ewu biv{eg premijera Du{ka Markovi}a, bilo protiv te odluke.
„I mislimo da je sazrelo vreme da Crna Gora, s obzirom na to da je posle 30. avgusta 2020. godine do{lo do promena, da imamo Srbe u vladi, da smo nedavno ~uli da je Milojko Spaji} najve}i Srbin savremenog doba, ne samo u Crnoj Gori, nego i u regionu, da se ta odluka povu~e”, rekao je Kne`evi} za TV Prva.
On o~ekuje da }e na skupu 10. maja doneti odluku da svi odborni~ki klubovi DNP-a u lokalnim samoupravama, kao i poslani~ki klub u Skup{tini Crne Gore, podnesu deklaraciju Skup{tini Crne Gore, rezoluciju kojom bi obavezali Vla-
du da povu~e odluku o priznawu takozvane dr`ave Kosovo. Najavio je da }e odborni~ka ve}ina u Skup{tini op{tine Zeta 12. maja, na Dan Svetog Vasilija, doneti tu odluku.
„Odnosno usvojiti deklaraciju da priznawe takozvane dr`ave Kosovo ne va`i na teritoriji Zete. I o~ekujemo da }e se to desiti i u Pqevqima, i u Beranama, i u Andrijevici, i u ostalim op{tinama gde Srbi dominantno upravqaju izvr{nom vla{}u. Vreme je da Crna Gora spere sramotu i qagu sa svog obraza i jednu najstra{niju i istorijsku i civilizacijsku gre{ku i zabijawe no`a u le|a bratskoj Srbiji, koji su se desili u oktobru 2008. godine”, dodao je Kne`evi}.
U Sidneju od petka 27. februara! SVAKOG DANA OSIM SUBOTE DO KRAJA APRILA
Od 5 do 16 ~asova Svakog jutra sve`e ubrano gro`|e OBEZBEDITE SVOJE GRO@\E NA VREME KAKO BISTE IZBEGLI NESTANAK ZALIHA!
LOKACIJA
21 PARK ROAD, HOMEBUSH WEST. Opposite FLEMINGTON MARKET and turn onto PARK RD. Come down BEDFORD RD or FLEMINGTON RD off PARRAMATTA ROAD.
Info: Andrew: 0411 557 774; Con 0411 557 778
GODI[WE DOBIJU PO
TRI NOVE STRANKE: Crnogorcima se politika ba{ omilila - Jedna stranka na 10,5 hiqada gra|ana!
U Crnoj Gori je registrovano 59 politi~kih subjekata, ili po jedna stranka na 10,5 hiqada gra|ana, pokazuju podaci crnogorskog ministarstva regionalno-investicionog razvoja i saradwe sa nevladinim organizacijama.
Na spisku politi~kih stranaka se nalaze i partije koje su se fuzionisale sa ve}im politi~kim subjektima poput Radni~ke partije (RP) i Prave Crne Gore (PCG) koje su postale deo Nove srpske demokratije (NSD).
Na spisku su i pojedine partije koje godinama nisu u~estvovale na izborima poput Pozitivne Crne Gore, Crnogorske, Hrvatske reformske stranke i Srpske radikalne stranke.
S obzirom na to da Crna Gora ima oko 620.000 stanovnika, proizilazi da na svakih 10,5 hiqada stanovnika ide po jedna stranka. Najmla|a partija je Pokret narodnog poverewa (PNP), osnovana 30. oktobra pro{le godine na ~ijem je ~elu nekada{wi ministar sporta i biv{i potpredsednik Socijalisti~ke narodne partije (SNP) Dragoslav [}eki}. Tokom 2025. Crna Gora je dobila jo{ tri nove partije. Poslanik koji nastupa u klubu Pokreta Evropa sad (PES) i nekada{wi funkcioner Stranke pravde i pomirewa (SPP) Seid Haxi} osnovao je Bo{wa~ku gra|ansku alijansu (BGA). Pokret Preokret Sr|ana Peri}a registrovan je kao partija (ranije nastupao kao grupa gra|ana), a po~etkom godine osnovana je i Albanska renesansa Prele Ujkaja, biv{eg odbornika Albanske alternative (AA) u skup{tini Podgorice.
Bratanac predsednika
Skup{tine Crne Gore osu|en na godinu zatvora, pa pu{ten na slobodu
Osnovni sud u Podgorici je Danila Mandi}a, bratanca predsednika Skup{tine Crne Gore Andrije Mandi}a, osudio na godinu dana zatvora zbog nezakonite upotrebe slu`benog vozila i ukinuo mu pritvor u kojem je bio godinu dana.
Sud u Podgorici je Danila Mandi}a istovremeno oslobodio optu`bi za nedozvoqeno no{ewe i dr`awe oru`ja, za rawavawe dvojice qudi i za te{ko delo protiv op{te sigurnosti „jer nije dokazana wegova krivica”.
Sud je ocenio da je optu`nicom dokazano da je Danilo Mandi} 19. aprila 2025. godine upravqao slu`benim vozilom Skup{tine Crne Gore marke “Renx rover” koje je neovla{}eno uzeo, a koje je bilo parkirano ispred porodi~we ku}e wegovog strica, predsednika Skup{tine Andrije Mandi}a.
Po optu`nici, on je 19. aprila 2025. godine, oko 3.40 sati, upravqaju}i slu`benim skup{tinskim „Renx roverom”, prepre~io put Podgori~anima Darku Perovi}u i Arisu Turkovi}u i, kako se sumwa, pucao na wih.
Sud je, me|utim, odbacio optu`be za pucwavu i rawavawe Perovi}a i Turkovi}a jer „nije imao dovoqno dokaza za osu|uju}u presudu”, navodi se u obrazlo`ewu.
„O{te}eni nisu mogli da identifikuju napada~a, niti znaju ko je pucao, dok svedoci nisu videli sam ~in ispaqewa hica”, stoji u obrazlo`ewu prvostepene presude Osnovnog suda u Podgorici.
Uz to, na rukama Mandi}a nisu na|ene barutne ~estice, niti oru`je, te nije obavqeno balisti~ko ve{ta~ewe.
Navedeno je da ni video snimci dostavqeni sudu kao dokazni materijal, nisu „dovoqno jasni da bi potvrdili da je predmet koji se vidi kod okrivqenog pi{toq”.
Prilikom odmeravawa kazne za oduzimawe vozila, sud je kao olak{avaju}u okolnost cenio ~iwenicu da je Mandi} porodi~an ~ovek i otac maloletnog deteta, dok je kao ote`avaju}u okolnost uzeo u obzir to {to je ranije osu|ivan.
Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}
U NIK[I]U ODR@AN HUMANITARNI KONCERT ZA NAJMLA\E
SUNARODNIKE NA KOSOVU I METOHIJI
Prikupqeno gotovo 20.000 evra
Polo`ili su Nik{i}ani jo{ jednom ispit bratske qubavi. Na humanitarnom koncertu za decu Orahovca, u organizaciji Kluba dobrovoqnih davalaca krvi „Sveti Sava” i NVO „Iskra `ivota”, 8. aprila, sala Matice srpske - Dru{tvo ~lanova u Crnoj Gori bila je tesna da primi sve qude velikog srca.
Prikupqeno je gotovo 20.000 (19.792) evra, a akcija }e se nastaviti jer }e mali Orahov~ani do}i u Nik{i}, po zavr{etku {kolske godine.
- Bez Kosova ne mo`emo nigde, a sa Kosovom mo`emo sve - po-
[EF
ru~io je Bato Obradovi}, predsednik NVO „Iskra `ivota”. Publiku su odu{evili mladi filoklora{i iz dva KUD: „Zahumqe” i „@upa nik{i}ka”, kao i guslari i etno-pojci. Predsednik Matice prof. dr Du{an Krcunovi} kazao je da je Matica srpska zapravo Kosovo i Metohija i da se i ona upisala u donatore. Ceo doga|aj je blagoslovio arhijerejski namesnik nik{i}ki prota Slobodan Joki}: - Dok sam sedeo i razmi{qao ko bi se ovoj ve~eri najvi{e obradovao siguran sam da bi to bio mitropolit Amfilohije koji nas je u~io kako da volimo Ko-
sovo i Metohiju. Neka ovo ve~e bude i wemu u slavu jer nas je u~io kako da hodimo i kojim putem da idemo. Kad do|ete na Kosovo i Metohiju i kad osetite zenicu oka na{ega, lepotu i toplinu na{ih qudi koji vas ~ekaju i do~ekaju: bratija De~ana, sestrinstvo Patrijar{ije, arhangeli orahova~ki i divni Orahovac, majsko prole}e..., u~imo gde smo se rodili, i kako je rekao Sveti Petar Drugi Lov}enski Tajnovidac - tamo je i na{a grobnica. A, najdivnije {to Nik{i} mo`e da da je da se okupimo i pomognemo koliko mo`emo - poru~io je prota Joki}.
^E[KE DIPLOMATIJE PETR MACINKA IZJAVIO JE U PRAGU:
Neoprezno smo priznali Kosovo, ali sad ne}emo praviti teatralne gestove
[ef ~e{ke diplomatije Petr Macinka izjavio je u Pragu, 16. aprila, posle razgovora sa srpskim minstrom spoqnih poslova Markom \uri}em, da je ^e{ka pre skoro 20 godina priznala nezavisnost Kosova pod izvesnim pritiskom, ali da sada ne}e ~initi neke teatralne gestove, te da }e najboqe re{ewe za sve biti ono koje dogovore Srbi i Albanci.
Za glavne krivce {to je tada{wa konzervativna ~e{ka vlada premijera Mireka Topo-
laneka priznala nezavisnost Kosova, iako je tada{wi ~e{ki predsednik Vaclav Klaus bio o{tro protiv, Macinka je danas ozna~io tada{weg ministra spoqnih poslova kneza Karela [varcenberga i ameri~ku ministarku Medlin Olbrajt.
„Mislim da je tada{wa vlada podlegla nekim pritiscima, mo`da i nekim vezama koje je [varcenberg imao sa Medlin Olbrajt koja je na Kosovu imala veliki interes. Mogla je vlada tada da postupi opreznije, ali mi sada ne `elimo da tome daje-
mo neku novu dinamiku, ne `elimo da pravimo teatralne, iznenadne poteze“, kazao je Macinka. Pitawe Kosova treba re{iti kompromisom, najboqe re{ewe je koje dve strane dogovore same ^e{ki ministar je rekao da smatra da pitawe Kosova treba re{iti kompromisom i apelovao na zvani~ni Beograd da ne slu{a „mudre“ savete sa strane, jer, da su ^esi i Slovaci, kada se raspadala wihova dr`ava, slu{ali {ta im govore strani savetnici, nikad se tako prijateqski ne bi rastali.
SAOP[TEWE ZA JAVNOST DIREKTORA KANCELARIJE ZA KOSOVO I METOHIJU DR PETRA PETKOVI]A:
Ni danas, 13 godina od Briselskog sporazuma, ZSO i daqe nije formirana
Delegacije Beograda i Pri{tine su, uz posredovawe Evropske unije, 19. aprila 2013. godine potpisale Prvi sporazum o principima koji reguli{u normalizaciju odnosa, ali ni danas, 13 godina kasnije srce tog sporazuma, Zajednica srpskih opt{ina i daqe nije formirana uprkos ~vrstim garancijama Evropske unije.
Sprovo|ewe sporazuma je podrazumevalo postojawe iskrenosti i dobre voqe potpisnica, koja u Pri{tini nikada nije postojala, a tamo{wa politi~ka nomenklatura do danas otvoreno prkosi porukama da su za wu dogovori iz Brisela irelevantni.
Beograd je sve svoje obaveze ispunio, ali kqu~ni deo Prvog briselskog sporazuma jesu odredbe koje se odnose na formirawe Zajednice srpskih op{tina, koja treba da bude temeq za za{titu polo`aja i prava srpskog naroda, {to bi nesumwivo doprinelo dru{tvenoj i politi~koj stabilnosti na Kosovu i Metohiji.
Politi~ke strukture u Pri{tini predvo|ene
Aqbinom Kurtijem godinama, umesto po{tovawa sporazuma, dosledno rade na zastra{ivawu i obespravqivawu Srba, sa namerom da na{ narod protera sa svojih vekovih ogwi{ta.
Me|utim, bez Zajednice srpskih op{tina nema ni su`ivota, trajnog mira ni stabilnosti na prostoru Kosova i Metohije, jer Pri{tina umesto po{tovawa sporazuma pose`e za jednostranim, eskalatornim i protivpravnim potezima i toga moraju da budu svesni i predstavnici me|unarodne zajedice.
PREDSEDNIK ODBORA ZA POMO] KOSOVU I METOHIJI IZ BAWA LUKE URU^IO VOZILO I STIPENDIJE ZA DECU NA PRELAZU JARIWE
Koliko vi ne odustajete od Kosova i Metohije toliko smo mi uz vas
Miloradu Arlovu zabrawen je ulazak na prostor Kosova i Metohije, pa je ispred administrativnog prelaza Jariwe na severu Kosova i Metohije, 18. aprila, uru~io vozilo marke ,,sitroen berlingo“ Dnevnom centru ,,Podr`i me“ iz Kosovske Mitrovice, kao i ~etvoromese~ne stipendije za devetnaestoro srpske dece sa Kosmeta, u ukupnij vrednosti od 17. 000 evra.
Ovom prilikom Milorad Arlov istakao je da ve} osamnaest godina poma`e decu na Kosovu i Metohiji i to je postala wegova `ivotna misija.
- Na Jariwu smo uru~ili devetnaest ~etvoromese~nih stipendija za decu sa Kosova i Metohije, koje Odbor godinama obezbe|uje zahvaquju}i na{im donatorima i Telekomu Republike Srpske. Poseban poklon ovoga puta jeste vozilo za Dnevni centar ,,Podr`i
me - 9. januar“, koje je obezbe|eno zahvaquju}i Vaskr{woj humanitarnoj akciji i podr{ci humanih qudi. Humanost Republike Srpske ne prestaje i nastavi}emo da budemo uz srpski narod na Kosovu i Metohiji. Koliko vi ne odustajete od Kosova i Metohije, toliko smo mi uz vas, poru~io je Arlov.
- @eleo sam da ovu donaciju uru~imo u Dnevnom centru , ali mi to ponovo nije omogu}eno. Tr`im da mi se omogu}i sloboda kretawa , jer se ne bavim politikom, ve} humanitarnim radom , zato verujem da }e do}i dan kada }u ponovo biti sa na{im narodom na Kosovu i Metohiji, kazao je Arlov.
Kada su u pitawu naredne aktivnosti, Arlov je najavio nastavak pomo}i, posebno deci imladima, kao i realizaciju novog humanitarnog projekta na kojem se ve} radi.
Po~ela je realizacija projekta za izgradwu Doma srpske omaldine u Kosovskom Pomoravqu. Uz Dnevni centar ,,Podr`i me - 9. Januar“ ostajemo posve}eni trajno za pomo} deci sa pote{ko}ama u razvoju. Na ovom projektu smo ve} deset godina, rekao je Arlov uz napomenu da je ovo wegova `ivotna misija i da se ova deca ovde nisu ni rodila kada je on po~eo svoj humanitarni rad. Ovom prilkom posebno je zahvalio Marku \uri}u koji je pitawe wegove zabrane ulaska na Kosovo i Metohiju podigao na najvi{i nivo i o wemu govorio na na sednici SB UN u Wujorku.
Direktorka Dnevnog Centra ,, Podr`i me“ Ivana Raki}, uz re~i zahvalnosti za vozilo koje su dobili od Odbora iz Bawa Luke, uru~ila je plaketu , zahvalnicu od Kombinata ,, Trep~a“. Veoma emotivna , kada je preuzela kqu~eve vozila, gospo|a Raki} , kako je kazala, od srca zahvaquje na uru~enom poklonu, koji }e im mnogo zna~iti u daqem radu i svakodnevno funkcionisawu Dnevnog centra.
POSLE ZATVARAWA ZDRAVSTVENIH AMBULANTI U SUVOM
GRLU I SELU BAWE U OP[TINI SRBICA NA KIM: Ambulante opet rade po srpskom sistemu
Table na kojima je stajao grb Kosova uklowene u ~etvrtak popodne, 16. aprila, a tokom narednog dana ispred ambulanti u Suvom Grlu I selu Bawe bio prisutan Euleks
Kancelarija EU u Pri{tini saop{tila je, u subotu 18. aprila, da je prona|eno re{ewe za ambulante u selima Suvo Grlo i Bawe u op{tini Srbica, koje su zatvorene 10. aprila po naredbi gradona~elnika Srbice Sami Qu{takua, te da je time omogu}en nastavak pru`awa zdravstvenih usluga.
- Prona|eno je re{ewe za nastali spor I sada }e ambulante opet pru`ati zdravstvene usluge zajednici, u skladu sa sporazumom iz dijaloga uz posredovawe EU od 14. marta 2026. godine - saopstila je Kancelarija EU u Pristini.
Me{tani Suvog Grla I sela Bawe su potvrdili da su table sa nazivom ambuilante na albanskom jeziku i grbom Kosova uklowene u ~etvrtak, 16. aprila, popodne i da je tokom narednog dana, u petak, ispred ambulante i u Suvom Grlu I u Bawe bio prisutan Euleks sa vozilima.
Lekari iz Severne Mitrovice ordinirali u ambulantama u oba sela po~ev od 16. aprila i rad u ambulantama je uspostavqen kao i pre zatvarawe 10. aprila.
BLI@I SE POVRATAK DIJASPORE U SRBIJU:
Evo kako da provedete odmor u otaxbini koji se ne zaboravqa!
Bilo da redovno pose}ujete rodnu zemqu ili planirate posetu nakon nekoliko godina, ponovni susret sa wom uvek donosi isti ose}aj. Nestrpqewe da sretnemo porodicu i prijateqe me{a se sa pritiskom da iskoristimo svaki trenutak i ne propustimo sve promene koje su se dogodile tokom na{eg odsustva.
Ipak, va{ idu}i boravak u Srbiji mo`e ne samo da protekne bez stresa, ve} da bude i nezaboravan. Ovaj vodi~ }e vam pomo}i da osmislite kako da vreme koje imate provedete na najboqi mogu}i na~in.
DIGITALNI KOMFOR NA KOJI STE NAVIKLI U INOSTRANSTVU
Pre nego {to pre|emo na konkretne predloge, va`no je da istaknemo da je Srbija tokom prethodne decenije postala digitalno napredna. @elite da koristite aplikaciju za beskontaktno pla}awe na pijaci ili tra`ite vrhunsku zabavu u trenucima odmora? Sve to je dostupno u samo par klikova.
Ukoliko ne `elite da koristite va{ auto na ovom putovawu, postoji nekoliko aplikacija koje vam omogu}avaju da naru~ite taksi i u`ivate u sigurnoj i udobnoj vo`wi. Svoje navike ne morate da mewate ni ako ste qubiteq igara na sre}u, jer je pouzdan online kazino u Srbiji lako prona}i.
Iako u Srbiji izvora digitalne zabave ima na pretek, nekada je potrebno da se udaqimo od ekrana i prepustimo okru`ewu. U nastavku slede aktivnosti koje }e boravak u Srbiji pretvoriti u nezaboravne uspomene.
OTKRIVAWE NOVE
GASTRO SCENE
Tradicionalna kuhiwa uvek ima posebno mesto u na{im srcima. ]evapi, burek ili pe~ewe }e uvek biti tu, ali za{to ne biste probali i ne{to druga~ije? U 2026. godini, gastro scena u Srbiji se hrabro igra sa ukusima, donose}i moderne interpretacije dobro poznatih jela. Zamislite sarmu serviranu kao elegantni dekonstruisani zalogaj ili tradicionalni pirotski sir uparen
sa xemom od tartufa i doma}im zanatskim hlebom.
Ovakvih restorana je sve vi{e u Beogradu i Novom Sadu, te iskoristite ovu priliku da ponovo otkrijete ukuse detiwstva kroz prizmu moderne visoke kuhiwe. Pojedini restorani ~ak nude fine dining iskustvo sa doma}im pe~atom, a neki od wih su u{li i u svetske vodi~e. Pored vrhunske hrane, u wima vas ~ekaju i vina iz autohtonih sorti poput Prokupca ili Tamjanike, koja }e zaokru`iti ~itavo iskustvo i u~initi vas ponosnim na svoje poreklo.
VIKEND BEG U PRIRODU
Ukoliko dolazite iz u`urbanih svetskih metropola, najve}i luksuz koji Srbija mo`e da vam ponudi je mir. Bilo da ste qubiteq seoskog turizma i preferirate toplinu i gostoqubivost koju mogu da ponude tradicionalna doma}instva ili tra`ite ne{to luksuznije, poput glampin-
ga, sve to mo`ete iskusiti danas u rodnoj zemqi.
Istra`ite obronke Tare ili Fru{ke Gore, opustite se na obalama Drine, ili otkrijte tajne koje krije istok Srbije. Prizore koje budete videli }ete zasigurno dugo pamtiti.
Qubiteqi vina mogu da posete i luksuzne vinarije {irom Srbije koje nude ne samo degustaciju vrhunskih sorti, ve} i putovawe kroz istoriju. Bilo da se uputite u [umadiju, Vojvodinu, Negotinsku krajinu ili @upu, do`ive}ete nezaboravno iskustvo. U nekim od ovih vinarija mo`ete i odsesti, pa pre nego {to se uputite u `eqenom pravcu, istra`ite opcije i dobro isplanirajte svoj vikend.
PUTEVIMA ISTORIJE
Iako je Beograd centar kulturnog `ivota u Srbiji, izlazak iz prestonice mo`e doneti podjednako impresivnu ponudu. Na svakih pedesetak kilometara nai}i }ete na druga~ije istorijsko nasle|e, od arheolo{kih ~uda do manastira. Isto~na Srbija je obavezna destinacija, jer se tu mo`ete upoznati sa ostacima najstarijeg sedela~kog naseqa, sresti skelet najstarijeg mamuta u Evropi, ali i videti iskopine iz rimskog vremena. Lepenski Vir kod Doweg Milanovca i Viminacijum kod Kostolca su destinacije koje }e vam ovo pru`iti.
Ne}ete pogre{iti ni ukoliko se odlu~ite da obi|ete manastire, kao {to su Studenica ili Manasija. Ovo nisu samo verski objekti, ve} i galerije sredwovekovne umetnosti pod za{titom
UNESCO-a u kojima mo`ete da na|ete dugo tra`eni mir. PROVOD KOJI SE NE ZABORAVQA
Beograd je postao poznat {irom sveta po no}nom `ivotu. Bilo da ste qubiteq doma}e, folk, elektronske ili rok muzike, izvesno je da }ete na}i mesto za sebe. Ipak, dobar provod se ne zavr{ava u glavnom gradu. Gradovi u unutra{wosti nude toplinu i originalnost koje vredi do`iveti.
No}ni `ivot u severnoj pokrajini ~esto po~iwe i zavr{ava se uz tambura{e. Posetite sala{e oko Subotice i Pali}a ili ~arde na Dunavu kod Novog Sada i u`ivajte u provodu uz lokalno vino i hranu. Ju`nije, u Ni{u i Kra-
gujevcu, mo`ete do`iveti autenti~nu kafansku atmosferu ili posetiti festivale, kao {to su Ni{ville, posve}en xez muzici, i Arsenal Fest, na ~ijim binama nastupaju aktuelni doma}i i regionalni izvo|a~i, ali i svetski poznata imena.
RESET U DOMA]IM BAWAMA
Pred kraj va{eg odmora u Srbiji, mo`ete da razmotrite i boravak u jednoj od bawa. Srpske bawe odavno vi{e nisu mesta rezervisana samo za le~ewe. One su danas moderni wellness centri koje nude potpuni beg od stresa, poput onih u Sloveniji, Austriji ili Ma|arskoj.
Vrdnik na Fru{koj Gori ili Vrwa~ka Bawa su destinacije gde }ete na}i luksuzne hotele sa termalnim bazenima i saunama. Masa`e tokom kojih se koriste lokalni lekoviti sastojci }e vam pomo}i da se opustite, dok }e pogled na {umu iz bazena sa toplom vodom omogu}iti da se va{e telo i um regeneri{u pred povratak ku}i.
@elite li ne{to intimnije, boutique wellness centri koji nude spoj prirode i luksuza bi mogli da budu prava stvar za vas. Na}i }ete ih u Sokobawi ili okolini Aran|elovca. Ako se za ovakav odmor opredelite, budite sigurni da }e vam pomo}i da napunite baterije pre nego {to se vratite svojim svakodnevnim obavezama.
SRBIJA KOJA SE
VOLI I PAMTI
Gostoprimstvo i neposrednost su kvaliteti koje je Srbija uspela da sa~uva uprkos modernizaciji koja je stavqa rame uz rame sa razvijenim evropskim zemqama. Koju god od predlo`enih aktivnosti da izaberete, ima}ete priliku da usporite i pove`ete se sa prirodom i qudima koje volite. Domovina vas ~eka ra{irenih ruku da je iznova otkrijete, te iskoristite slede}u posetu da stvorite nove uspomene.
Odmarate u otaxbini i u`ivate u svetskim zvezdama: Arsenal Fest
Istorija tradicija i religija u jednom: Manastir Studenica
Stari dobri ukusi: A za one koji bi da eksperimenti{u sa hranom, Srbija je pravi raj
Srpska planinska lepotica: Na Tari mo`ete da na|ete i mir i avanturu
NAJVE]I PRODAJNI USPEH U ISTORIJI
JAPANSKE VOJNE INDUSTRIJE:
Savremene fregate za australijsku mornaricu
Kanbera i Tokio zvani~no potpisali ugovor o prodaji japanskih fregata vredan 20 milijardi australijskih dolara.
Australijski ministar odbrane Ri~ard Marls i wegov japanski kolega [in|iro Koizumi
zaplovi australijskim teritorijalnim vodama do 2035. Da su se Australijanci opredelili za japanska plovila poznato je odranije, ali je do zvani~nog potpisivawa ugovora, pi{u japanski mediji, do{lo posledweg dana marta, da bi zva-
objavili su u subotu u Melburnu potpisivawe ugovora o prodaji 11 japanskih fregata Australijskoj kraqevskoj mornarici.
Ugovor je vredan ~ak 20 milijardi australijskih, odnosno oko 14,3 milijarde ameri~kih dolara i predstavqa najkrupniju prodaju japanskog naoru`awa stranim kupcima.
Tri vi{enamenska broda klase „mogami” sa stelt karakteristikama (umawenim radarskim odrazom) bi}e izgra|ena u japanskom lu~kom gradu Nagasaki i predata na kori{}ewe australijskoj mornarici, dok bi preostalih osam trebalo da budu napravqeni u brodogradili{tu Henderson u Pertu u dr`avi Zapadna Australija.
Prva plovila trebalo bi da budu isporu~ena 2029. godine, dok bi ceo kontingent trebalo da
ni~no saop{tewe u vezi s tim ~inom bilo odlo`eno do polovine aprila, odnosno do posete japanskog vojnog broda „Kumano” Melburnu i dolaska ministra Koizumija.
POBEDA NAD NEMA^KIM PROTIVKANDIDATOM
Japanski konglomerat koji predvodi brodograditeq „Micubi{i te{ka industrija” i u ~ijem sastavu su i proizvo|a~i elektronike „NEC”, „Micubi{i elektrik”, „Hita~i” i „Fu|icu” na tenderu za novi vi{enamenski brod Australijske kraqevske mornarice porazio je nema~ku grupu „Tisen–Krup”.
Fregate klase „mogami” nalaze se u naoru`awu japanske armije od 2022. godine. U Zemqi izlaze}eg sunca ove brodove naoru`ane topom, krstare}im, protivbrodskim raketama i tor-
pedima i opremqene jednim helikopterom grade tempom od dva plovila godi{we.
Dosada{we verzije ove fregate imale su posadu od 90 qudi. Dosti`u maksimalnu brzinu od preko 30 ~vorova, a odlikuje ih i sposobnost postavqawa protivbrodskih mina i lansirawa povr{inskih i podvodnih dronova.
TRIJUMFALNI POVRATAK U AUSTRALIJU
Pre deset godina „Micubi{i te{ka industrija” izgubila je na velikom tenderu za nove australijske podmornice. Megaugovor te`ak fantasti~nih 56 milijardi evra (90 milijardi australijskih dolara) tada je pripao francuskoj kompaniji „DCNS”. Me|utim, vlada u Kanberi wega je na kontroverzan na~in poni{tila 2021. godine, opredeliv{i se za osam podmornica umesto 12 podvodnih plovila na dizel-elektri~ni pogon koje je trebalo da isporu~e Francuzi. Sada, me|utim, japanska vojna industrija je uspela da u Australiji obezbedi krupan izvozni posao, koji }e u}i u wenu istoriju kao najve}i do sada, budu}i da se Tokio sve do nedavno, u skladu sa pacifisti~kim odredbama svog ustava u kojem se japanski narod odri~e re{avawa me|unarodnih sporova upotrebom sile, uzdr`avao od trgovawa smrtonosnim vojnim sistemima.
Japanske fregate „mogami” u budu}nosti }e ~initi okosnicu povr{inskih snaga australijske mornarice, po{to one u ovom trenutku, kada su u pitawu borbena plovila, poseduje tri raketna razara~a i osam zastarelih helikopterskih fregata, ~ije postepeno povla~ewe iz upotrebe treba da po~ne idu}e godine.
AUSTRALIJSKI SUD ODBACIO @ALBU: Obu~avao kineske pilote, sada
Biv{i pilot ameri~kih marinaca Daniel Dugan izgubio je `albu na odluku o ekstradiciji iz Australije u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, nakon {to je Savezni sud odbacio wegovu tvrdwu da je odluka doneta uz pravne gre{ke. Sudija Xejms Stelios ocenio je da u odluci australijskih vlasti o ekstradiciji nema jurisdikcionih gre{aka, navode}i da sporni postupak ne predstavqa osnov za poni{tavawe odluke. Dugan, australijski dr`avqanin, uhap{en je u oktobru 2022. godine u Novom Ju`nom Velsu po zahtevu SAD, ubrzo nakon povratka iz Kine, gde je prethodno `iveo i radio. SAD tra`e wegovo izru~ewe zbog ~etiri optu`be koje se od-
nose na navodno kr{ewe ameri~kih zakona o kontroli izvoza oru`ja, povezane sa obukom kineskih vojnih pilota izme|u 2009. i 2012. godine. Optu`be ukqu~uju zaveru za kr{ewe zakona o izvozu oru`ja i prevaru SAD, kao i dodatna
Nacrt novog plana za ulagawa Vlada }e predstaviti u okviru Nacionalne strategije za odbranu.
Vlada Australije saop{tila je da }e pove}ati dr`avna izdvajawa za odbranu do tri odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) do 2033. godine kako bi „odgovorila na najkompleksnije i najopasnije okolnosti od Drugog svetskog rata”.
Pove}awe izdataka sprove{}e se kroz utro{enih dodatnih 14 miliona australijskih dolara u slede}e ~etiri godine, kao i 53 milijardi dolara u narednih 10 godina, saop{tila je Vlada, prenosi agencija Rojters.
SAD su pozvale prethodno Australiju da pove}a izdvajawa za vojsku na 3,5 odsto BDP. Ti izdaci Australije trenutno iznose dva odsto BDP, a Vlada ve} radi na pove}awu tro{ewa na 2,33 odsto. Vlada je najavila da }e sredstva i}i na „pove}awe sposobnosti vojske da odvrati i odgovori na nadolaze}e pretwe, kao i u investirawe u samostalniju vojsku”.
Australija ula`e
425 milijardi dolara u vazdu{nu odbranu
Australija je u okviru Nacionalne strategije odbrane (NDS) i Sveobuhvatnog investicionog programa (IIP) 2026. godine zacrtala duboku transformaciju svojih vazdu{nih i svemirskih snaga.
Oba dokumenta predvi|aju desetine milijardi dolara investicija usmerenih na rekonfiguraciju tradicionalne strukture
kr{ewa zakona o kontroli izvoza i prawe novca, sa mogu}im vi{egodi{wim zatvorskim kaznama. Australijski dr`avni tu`ilac je ranije odobrio ekstradiciju, dok je Duganov pravni tim tvrdio da navodna dela nisu bila krivi~na u Australiji u relevantnom periodu i da stoga ne ispuwavaju uslov dvostruke kriminalnosti.
Sud je, me|utim, odbacio taj argument, navode}i da sporazum o ekstradiciji izme|u dve zemqe ne zahteva takav standard u ovom slu~aju.
Duganova supruga izrazila je razo~arawe presudom i najavila da }e porodica razmotriti daqe pravne opcije, dok se on i daqe nalazi u ekstradicionom pritvoru u Australiji.
wenih vazdu{nih snaga u „Fokusiranu snagu “, osmi{qenu za projektovawe mo}i i generisawe odvra}awa na duge staze u sve zahtevnijem strate{kom okru`ewu Indo-Pacifika.
Kako bi podr`ala ovu tranziciju, australijska vlada o~ekuje odr`ivi rast potro{we na odbranu. Ukupna ulagawa u kapacitete za deceniju do 2035-36. procewuju se na 304,3 milijarde ameri~kih dolara (425 milijardi australijskih dolara).
Ukupni profil finansirawa odra`ava zna~ajni rast: sa 45,39 milijardi ameri~kih dolara (63,4 milijarde australijskih dolara) u fiskalnoj godini 2026-27, na vrhunac od 80,26 milijardi ameri~kih dolara (112,1 milijardi australijskih dolara) do sredine slede}e decenije.
Po`ar u najve}oj rafineriji nafte u Australiji, smawena proizvodwa dizela
U jednoj od dve rafinerije nafte u Australiji izbio je po`ar, a kako se pretpostavqa uzrok je „malo curewe” usled mehani~kog kvara.
Po`ar je izbio u rafineriji Xilong kompanije Viva Enerxi Grup u Gilongu i za sada nije poznat obim {tete, ali se smatra da bi mogao da uti~e na snabdevawe gorivom u Australiji, prenosi australijski portal SBS.
Uga{en je posle 12 sati, a prema re~ima australijskog ministra energetike Krisa Bovena mogao bi da poremeti snabdevawe gorivom u toj zemqi.
Zamenica komesara Vatrogasne slu`be Viktorije (FRV) Mi{el Kauling rekla je da je do{lo do malog curewa nakon kvara ventila na mehani~koj opremi, {to je verovatno uzrokovalo po`ar, kao i da se nakon toga oblak te~nog prirodnog gasa (LNG) zapalio zbog „nekoliko izvora paqewa” u rafineriji.
„Izgleda kao da je ventil popustio, {to je izazvalo malo curewe”, rekla je.
Kako se navodi rafinerija i daqe proizvodi dizel i mlazno gorivo smawenom brzinom, dok je uticaj na proizvodwu benzina i daqe pod znakom pitawa.
Izvr{ni direktor kompanije Viva Energy, Skot Vajat rekao je da je izbijawe po`ara „razo~aravaju}e na mnogo nivoa”.
„Naravno, benzin }e biti jedan od proizvoda ~ija }e proizvodwa potencijalno biti pogo|ena, u zavisnosti od toga kako }emo nakon toga upravqati jedinicama”, rekao je Vajat.
Dodao je da je uveren da }e inostrana isporuka rafinisanih goriva mo}i da popuni potencijalni nedostatak benzina.
Obim {tete nanesene rafineriji ostaje nejasan, ali su pogo|ene dve jedinice u naftnom kompleksu, a Vajat ka`e da }e kompanija u narednim danima da razmotri kako mo`e da nastavi sa radom rafinerije bez potrebe za kori{tewem dva pogo|ena pogona.
Bil Paterson, menaxer rafinerije u Koriju, rekao je da je po`ar izbio u sektoru „mogas” za avijaciju u rafineriji, delu
RENTON FAMILY TRUST Aged Care
Daje
kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki dom ALGESTER
Sme{taj u novom i renoviranom odelewu
Amber stara~kog doma Algester Lodge
u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.
u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.
LODGE
u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.
u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.
u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.
u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.
u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.
u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.
u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.
u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.
koji poma`e u proizvodwi visokooktanskih goriva, ukqu~uju}i benzin.
„Jedinica koja je pogo|ena pretvara LPG gasove u benzinsku komponentu, a ta benzinska komponenta se koristi u brojne svrhe, ukqu~uju}i i me{awe obi~nog benzina koji kupujete na svojim benzinskim pumpama”, rekao je.
I vajat i Paterson negirali su mogu}nost da se postrojewe zapalilo zbog zanemarenih bezbednosnih problema ili kao
posledica zastarelosti.
Australija uvozi oko 80 odsto svog rafinisanog goriva, a ostatak se prera|uje iz doma}ih zaliha u Koriou u Viktoriji i Lajtonu u Kvinslendu.
Rafinerija Viva mo`e da preradi do 120.000 barela nafte dnevno, u woj radi vi{e od 1.100 qudi, i snabdeva sa vi{e od 50 odsto goriva Viktoriju i 10 odsto Australiju, navodi se na veb stranici kompanije.
Britanski princ Hari i vojvotkiwa od Saseksa
Megan Markl u poseti Australiji
Megan Markl, vojvotkiwa od Saseksa, rekla je da je 10 godina bila „najismevanija na celom svetu” na internetu.
„Maltretirali su me svaki dan tokom deset godina, a tehnolo{ke kompanije nisu spre~ile zloupotrebe”, rekla je na konferenciji u Melburnu o {tetnosti dru{tvenih mre`a, gde je bila sa suprugom, britanskim princem Harijem.
Tokom posete Australiji Hari i Megan su se sastali sa predstavnicima programa za mentalno zdravqe i podr`ali su zabranu dru{tvenih mre`a mla|ima od 16 godina.
Australija je prva zemqa na svetu koja je uvela zabranu kori{}ewa dru{tvenih mre`a mla|im maloletnicima.
Odluku australijskih vlasti, Hari je nazvao „epskom sa stanovi{ta odgovornosti i liderstva”.
„Mnogo zemaqa sada sledi va{ primer, ali zabrana nikada nije ni trebalo da bude uvedena”, primetio je. Tehnolo{ke kompanije „moraju da budu odgovorne... kako se mladi qudi ne bi suo~ili sa zabranom ne~ega {to bi trebalo da bude bezbedno za kori{}ewe”, rekao je.
Istog dana, princ Hari je govorio na samitu o kulturi na radnom mestu, a ulaznica za doga|aj je ko{tala do 2.400 australijskih dolara (oko 1.400 evra).
„Kada pomislim na sve vas i kroz {ta prolazite, shvatam da je va`no da razumete jednu stvar - ta industrija, vredna milijardu dolara, u velikoj meri se zasniva na okrutnosti, samo da bi se dobili klikovi.
„To se ne}e promeniti i zato morate da budete ja~i od toga”, rekla je Megan na istom doga|aju.
Na drugom doga|aju Inter Edge, tako|e u Melburnu, Hari je govorio o brojnim li~nim temama, me|u kojima i o smrti majke, princeze Dajane.
„Gubitak dezorjenti{e u bilo kom uzrastu.
„Tuga ne nestaje zato {to je ignori{emo. Kad do`ivite to kao dete dok ste pod stalnim nadzorom, to nosi izazove.
„Ako ne prona|ete svrhu, mo`ete da budete slomqeni”, rekao je princ Hari.
Rekao je i da se ose}ao „izgubqeno, izdano ili potpuno nemo}no” u razli~itim trenucima `ivota.
Princ Hari nije dobio honorar za govor.
Par se pridru`io aborixinskoj pe{a~koj turi Scar Tree Walk, koja predstavqa va`an deo kulturnog nasle|a grada.
Pod vo|stvom lokalnih starosedela~kih vodi~a, {etali su du` reke Birarunga, {to je tradicionalni naziv za Jaru u Melburnu.
Biv{i ~lanovi kraqevske porodice videli su i umetni~ku instalaciju i saznali kako su reka i okolno zemqi{te tradicionalno kori{}eni za lov i ribolov.
„Ovaj deo ture je bio o tome da par vidi {ta se zapravo nalazi ispod grada”, rekao je Tom Mosbi, izvr{ni direktor Koorie Heritage Trust-a, za BBC.
Dok su bili u {etwi, neki stanovnici su sreli Harija i Megan.
„Bilo je divno, oni su najlep{i par”, rekla je o susretu Sofija Ro~a, Brazilka koja je do{la u Melburn zbog ven~awa wene sestre.
Narel Zagami, stanovnica Melburna, tako|e ih je srela.
„Veoma emotivno. Volim Harija. Oni su jednostavno divni qudi”, rekla je.
„I oni moraju da zara|uju za `ivot. To je sada deo wihovog `ivota, tako da mislim da je to dobro”, rekla je Zagami, komentari{u}i kritike na ra~un para koji zara|uje novac tokom putovawa.
Princ Hari i Megan su posledwi put posetili Australiju 2018. godine, nekoliko meseci posle ven~awa. Tada su bili u Australiji devet dana.
Odbrana u te{kim vremenima
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Laburisti }e pove}ati vojne izdatke za 53 milijardi dolara tokom naredne decenije – ali ovaj plan i daqe ne ispuwava zahteve ameri~kog predsednika
Donalda Trampa. Nova strategija koju }e predstaviti Ri~ard Marls predvi|a pove}awe voj-
}e biti prva `ena koja }e predvoditi australijsku vojsku u ovom „istorijskom trenutku“. „Nacionalna odbrambena strategija 2026. potvr|uje da se Australija suo~ava sa svojim najslo`enijim i najprete}im strate{kim okolnostima od kraja Drugog svetskog rata“, ka`e Marls. „Me|unarodne norme koje su nekada ograni~avale upotrebu sile i vojne prisile nastavqaju da erodiraju. Vi{e zemaqa je danas ukqu~eno u sukobe nego ikada od kraja Drugog svetskog rata, i to se de{ava u svim regionima sveta.“ Uz poresku reformu i smawewe rasta u nacionalnom sistemu osigurawa za slu~aj invaliditeta – koji je na putu da ko{ta 55 milijardi dolara slede}e fiskalne godine – o~ekuje se da }e objaviti ove nedeqe da }e dodatni rashodi za odbranu biti kqu~na karakteri-
osnova nacionalne bezbednosti Australije, ukqu~uju}i geografsku udaqenost i komparativnu vojnu superiornost u indo-pacifi~kom regionu, vi{e nisu validne.
On ka`e da vojni kapacitet i spremnost Australije moraju boqe da prepoznaju sve nepovoqnije trendove u svetu, intenzivirawe konkurencije velikih sila izme|u Kine i SAD i brzu vojnu modernizaciju u regionu, {to se de{ava bez transparentnosti ili obja{wewa.
Laburisti }e potro{iti izme|u 2 i 5 milijardi dolara na dronove kao deo nove strategije, daju}i prioritet lokalnoj proizvodwi. Taj iznos }e dovesti potro{wu na bespilotne i autonomne kapacitete na izme|u 12 i 15 milijardi dolara tokom naredne decenije.
nih izdataka na oko 2,4% BDP-a – ali je ameri~ki predsednik pozvao saveznike da potro{e najmawe 3,5% bruto nacionalnog dohotka.
Laburisti su ozbiqni u nameri da potro{e dodatnih 53 milijardi dolara na odbranu tokom naredne decenije, koriste}i najnoviji vojni plan zemqe za kreirawe novih posebnih investicionih programa za finansirawe pove}awa kapaciteta kori{}ewem pre svega privatnog kapitala. Ministar odbrane, Ri~ard Marls, predstavi}e novu nacionalnu odbrambenu strategiju krajem ove sedmice, kao i detaqno opisivawe novog integrisanog investicionog programa za vojne kapacitete, pove}avaju}i trenutni buxet za 14 milijardi dolara tokom naredne ~etiri godine. Ali plan i daqe ne}e ispuniti zahteve ameri~kog predsednika Donalda Trampa da ameri~ki saveznici potro{e ~ak 3,5% BDP-a na sopstvenu odbranu, kako bi smawili zavisnost od SAD.
Postoje}a buxetska pode{avawa predvi|aju da }e potro{wa Australije biti oko 2,03% BDP-a, a da }e se pove}ati na oko 2,3 do 2,4% do 2033. godine prema novim planovima. Marls }e re}i Nacionalnom pres klubu u Kanberi da }e pristup privatnom kapitalu biti kqu~an za vladinu strategiju za o~uvawe bezbednosti zemqe.
General-potpukovnik Suzan Kojl je budu}i na~elnik australijske vojske. Naime, Suzan Kojl
stika saveznog buxeta od 12. maja. Marls }e re}i da vlada namerava da iskoristi „svaki put brzog pove}awa odbrambenih kapaciteta“. To }e ukqu~ivati nove takozvane programe potro{we „van buxeta“ za australijske odbrambene snage, kroz kori{}ewe privatnih kapitalnih investicija u velike projekte.
Stru~waci su rekli da su veliki tro{kovi van uobi~ajenog buxetskog procesa problemati~ni, zbog toga {to realno imaju potencijal da sakriju tro{kove vladinih programa.
Usred brzo promenqivog geopoliti~kog pejza`a, laburisti }e potro{iti najmawe 368 milijardi dolara na sporazum o nuklearnoj podmornici Aukus sa SAD i Velikom Britanijom.
O~ekuje se da }e privatno finansirawe i posebne investicione {eme pomo}i u finansirawu zna~ajne nadogradwe odbrambenog okruga Henderson u Zapadnoj Australiji. O~ekuje se da }e u narednoj deceniji potro{wa od ~ak 25 milijardi dolara, ukqu~uju}i investicije privatnog sektora, biti ubrzana kako bi se ubrzala pripremqenost za Aukus.
Laburisti su u septembru najavili prvi deo od 12 milijardi dolara za brodogradili{te. O~ekuje se da }e Henderson biti kori{}en za izgradwu povr{inskih plovila i za pristajawe i odr`avawe podmornica.
Marls tvrdi da nova odbrambena strategija priznaje da pretpostavke koje su decenijama bile
Ministar odbrane u senci, Xejms Paterson, rekao je da }e koalicija pa`qivo razmotriti sve detaqe nove strategije kada bude objavqena.
„Ali jedna stvar je ve} jasna: ra~unovodstveni trikovi ne ~ine Australijance bezbednijim. Brojawe novca koji smo oduvek tro{ili na stvari poput vojnih penzija kao vojnih izdataka je o~ajni~ki poku{aj aktuelne vlade da se pretvara da kona~no ozbiqno shvata na{e strate{ke okolnosti, kada to nije slu~aj“, rekao je on.
„Australiji je danas potrebno stvarno pove}awe stvarnih vojnih izdataka kako bi na{im vojnicima stavili opipqive kapacitete u ruke da za{tite na{u zemqu. Sve mawe od toga je uvreda za na{e mu{karce i `ene u uniformi i ne po{tuje lekcije iz Ukrajine i Irana.“
U svetlu novog svetskog poredka i nove konstelacije snaga izdaci za odbranu i naoru`awe bi}e sve ve}i na globalnom nivou. Takva sudbina o~ekuje i Australiju a posledice toga bi}e mawa izdvajawa za sve drugo kao i ozbiqni rezovi u va`nim sektorima, kao {to su zdravstvo, obrazovawe i dr`avna infrastruktura u celini.
Kvinslend: Od kom{ije kupio farmu sa vi{e od 10.000 hektara i 2.000 grla stoke za oko 70 miliona dolara
Australijska farma je prodata i pre nego {to je slu`beno ponu|ena na aukciji. Interesovawe za kupovinu prvi je iskazao upravo susedni farmer, koji je na kraju i preuzeo ovo veliko gazdinstvo sme{te no u regionu Hajlends.
U australijskoj saveznoj dr`avi Kvinslend prodata je velika farma „Bottle Tree Camp”, koja se prostire na ~ak 10.098 hektara, zajedno sa kompletnim ma{inskim parkom, infrastrukturom i stadom od oko 2.050 grla goveda, a kupio ju je kom{ija dosada{wih vlasnika.
Re~ je o imawu koje je vi{e od 50 godina bilo u vlasni{tvu iste porodice, a sada je promenilo vlasnika u transakciji vrednoj oko 70 miliona australijskih dolara.
Farma je prodata i pre nego {to je slu`beno ponu|ena na aukciji. Intereso-
vawe za kupovinu prvi je iskazao upravo susedni farmer, koji je na kraju i preuzeo ovo veliko gazdinstvo sme{teno u regionu Hajlends.
RAZVIJENA INFRASTRUKTURA
I SISTEM ISPA[E
Imawe je u potpunosti prilago|eno sto~arskoj proizvodwi, s naglaskom na uzgoj goveda rase hereford. Povr{ina je podeqena na 13 ogra|enih parcela povezanih mre`om puteva ukupne du`ine 12 kilometara.
Sawao sam preseqewe u Australiju, a kada mi se taj san ostvario, moj `ivot se raspao
Australija se ~esto prikazuje kao zemqa iz snova, ali realnost mo`e biti znatno druga~ija, posebno za strance.
Jedan student iz Ju`ne Koreje preselio se u Sidnej i brzo do`iveo razo~arawe zbog visokih tro{kova i usamqenosti.
Prelepe pe{~ane pla`e, svetski poznati pejza`i, sre}ni qudi, opu{ten na~in `ivota – tako se naj~e{}e opisuje Australija, koja deluje kao idealno mesto za `ivot. Mnogi biraju upravo tu zemqu na „drugom kraju sveta” za boqi `ivot i novi po~etak. Me|utim, u realnosti, ne bude tako za svakog.
Jedan student iz Ju`ne Koreje proveo je mesec dana putuju}i po Australiji 2024. godine i tada odlu~io da se trajno preseli tamo. Nakon dolaska u Sidnej i suo~avawa sa realnim `ivotom, wegov idealni san se brzo raspao. Od rastu}ih tro{kova do neo~ekivane usamqenosti – sve je bilo daleko od onoga {to je do`iveo kao turista.
ODLU^IO DA SE VRATI
POSLE MESEC DANA
„Odlu~io sam da `elim da se tamo preselim”, napisao je mladi} na Reditu, dodaju}i da mu je plan bio da zavr{i master studije i pove}a {anse za dugoro~an boravak.
„Moj ciq je bio da ostanem u Australiji, zavr{im master i prona|em boqe poslovne prilike. Ali ve} posle ~etiri meseca shvatio sam da ne mogu da izdr`im visoku kiriju, {kolarinu i usamqenost”, rekao je.
Samo mesec dana nakon po~etka semestra odlu~io je da odustane i vrati se ku}i u Seul. Kako ka`e, bio je toliko fokusiran na preseqewe u Australiju da su ga mnoge stvari u Koreji frustrirale. Ali nakon {to je iskusio `ivot u inostranstvu, makar i na nekoliko meseci, po~eo je da ceni mnoge stvari iz mesta gde je ro|en.
„SVE JE SKUPO
I KOMPLIKOVANO”
Kao primer je naveo prakti~nost svakodnevnog `ivota kod ku}e, gde je dostava hrane br`a i jeftinija, {to je ranije uzimao zdravo za gotovo.
Kao i mnogim studentima daleko od ku}e, nedostajala mu je podr{ka: „Shvatio sam koliko su porodica i prijateqi va`ni.”
Wegova objava je izazvala veliku reakciju na internetu, a mnogi su potvrdili wegovo iskustvo, posebno kada je re~ o `ivotu u velikim gradovima poput Sidneja.
„@IVOT U AUSTRALIJI NIJE BAJKA”
„Oti}i negde na odmor i `iveti tamo su dve potpuno razli~ite stvari”, napisao je jedan korisnik, dok je drugi dodao: „@ivot u Australiji nije bajka – voleo bih da to vi{e qudi shvati.” Mnogi su isticali visoke tro{kove `ivota i dru{tvenu izolaciju kao ozbiqne probleme. „Tro{kovi su ogromni, a usamqenost je te{ka. Niko od mojih prijateqa nije zaista sre}an… vi|aju se mo`da jednom mese~no”, napisao je jedan.
Ipak, Australija ostaje privla~na destinacija, ali mnogi nagla{avaju da nije za svakoga, posebno za one bez razvijene mre`e podr{ke.
„Sidnej je usamqen, skup i definitivno nije za sve”, naveli su korisnici. Stru~waci isti~u da je razlika izme|u o~ekivawa i stvarnosti ~esta, naro~ito kod onih koji prvi put do`ive Australiju kao turisti.
Uprkos razo~arawu, student je naglasio da wegovo iskustvo ne predstavqa celu Australiju: „Australija je zaista odli~na zemqa za `ivot. Ali sam shvatio da jednostavno nije prava za mene.”
Svi su pa{waci ogra|eni i opremqeni elektri~nim prikqu~cima, a sistem snabdevawa vodom zasniva se na dva nezavisna izvora. Voda se distribuira kroz mre`u cevovoda dugu ~ak 25 kilometara, {to omogu}ava stabilno snabdevawe na celom imawu. U sklopu farme nalaze se i stambeni objekti, ukqu~uju}i klimatizovanu glavnu ku}u sa ~etiri spava}e sobe i dva kupatila. Ku}a je dodatno opremqena hladwa~om, zamrziva~em i sopstvenim generatorom elektri~ne energije.
Za radnike je osigurana zasebna ku}a sa pet spava}ih soba. Na imawu se nalazi i asfaltirana pista du`ine 1.300 metara, hangar, skladi{ni objekti i dobro opremqena radionica.
Specifi~nost je i solarni sistem sa
44 panela, kao i nova infrastruktura za stoku, otvorene {tale za oko 600 grla, natkriveni prolazi za manipulaciju `ivotiwama, vaga, oprema za telad i veterinarski objekti, ukqu~uju}i bazen za kupawe stoke.
KVALITETNO I MLADO STADO
Farma je prodata zajedno sa stadom od oko 2.050 grla goveda rase Hereford, koja je dobro prilago|ena klimatskim uslovima centarlnog Kvinslenda.
U posledwim godinama u uzgoj su uvedene genetske linije Jarrah i Tondara, ~ime je dodatno unapre|en kvalitet stada.
Zahvaquju}i strogim pravilima uzgoja, prema kojima se krave izlu~uju iz stada najkasnije sa devet godina, ve}ina `ivotiwa nalazi se u optimalnom dobu i vrhunskoj proizvodnoj formi.
Uz zemqi{te i stoku, novi vlasnik preuzeo je i bogato opremqen ma{inski park. Me|u opremom se nalaze traktori Deutz-Fahr, gra|evinske ma{ine Caterpillar, kao i vozila poput Toyota Land Cruiser Utility i Polaris Buggy
Novo istra`ivawe otkrilo kada su prvi qudi naselili Australiju
Nau~nici su otkrili ubedqive dokaze da su qudi stigli na Novu Gvineju i u Australiju pre oko 60.000 godina –ranije nego {to neke novije teorije sugeri{u.
Prate}i maj~inske DNK linije, istra`iva~i su otkrili da su ovi rani putnici verovatno koristili najmawe dva razli~ita migraciona puta preko jugoisto~ne Azije. Ovo ukazuje da su sofisticirane ve{tine navigacije i pomorstva postojale mnogo ranije nego {to se verovalo. Istra`ivawe poma`e da se razjasni dugotrajna misterija o tome kako su se qudi pro{irili po planeti.
Velika me|unarodna saradwa izme|u Univerziteta u Hadersfildu i Univerziteta u Sautemptonu daje novo saznawe kada i kako su moderni qudi (Homo sapiens) prvi put naselili Novu Gvineju i Australiju. Projekat je okupio stru~wake za arheogenetiku i morsku arheologiju, uz finansirawe od Evropskog istra`iva~kog saveta.
Tokom posledweg ledenog doba, globalni nivo mora bio je mnogo ni`i nego danas. U to vreme, Nova Gvineja i Australija bile su povezane u jednu kopnenu masu poznatu kao Sahul. Nau~nici odavno raspravqaju kad su qudi prvi put stigli na ovaj drevni kontinent i koje su rute koristili da tamo do|u.
Istra`iva~i su kombinovali ekspertizu iz vi{e oblasti, ukqu~uju}i genetiku, arheologiju, nauku o Zemqi i okeanografiju. Wihov ciq je bio da boqe razumeju ko su bili ovi rani migranti, odakle su do{li i kad se to putovawe desilo. Dobro je utvr|eno da su preci Novogvi-
nejaca i starosedelaca Australije `iveli u Sahulu desetinama hiqada godina. Mnogi starosedeoci Australije ~uvaju sna`nu kulturnu vezu sa zemqom koja odra`ava ovu dugu istoriju.
Me|utim, nau~nici se ne sla`u uvek oko ta~nog vremena prvog naseqavawa. Postoje dve glavne teorije. „Duga hronologija“ ka`e da su qudi stigli pre oko 60.000 godina. Konkurentna „kratka hronologija“ sugeri{e kasniji dolazak, otprilike pre 45.000 do 50.000 godina.
Istra`iva~ki tim je analizirao qudsku mitohondrijalnu DNK (mtDNK), koja se prenosi putem maj~inske linije. Po{to mtDNK akumulira promene tokom generacija, mo`e se koristiti za rekonstrukciju detaqnih porodi~nih loza koje se prote`u daleko u pro{lost.
Ispitano je skoro 2.500 mtDNK genoma od starosedelaca Australije, Novogvinejaca i populacija {irom jugoisto~ne Azije i zapadnog Pacifika. Izgradwom genetskog porodi~nog stabla i pra}ewem kako su se loze {irile izme|u regiona, istra`iva~i su procenili kad su se razli~ite grupe razi{le.
Pomo}u postepene akumulacije genetskih promena, poznate kao „molekularni sat“, utvr|eno je da su najstarije loze koje su prona|ene samo kod starosedelaca Australije i Novogvinejaca stare oko 60.000 godina. Ovo sna`no podr`ava model duge hronologije.
Ovi rezultati su va`ni jer se dobro poklapaju sa arheolo{kim i ekolo{kim dokazima. Posledwih godina, neke genetske studije su po~ele da favorizuju kasniji dolazak, ali ova nova analiza pru`a sna`nu podr{ku ranijem vremenu.
HUMANOST NA DELU
IZ ORGANIZACIJE SRBI ZA SRBE U SIDNEJU
humanitarna Vaskr{wa tucijada
Pi{e: Joca
Gajeskov
U nedequ, 12. aprila, na pravoslavni Vaskrs, na inicijativu Humanitarne organizacije Srbi za Srbe, organizovana je tucijada kod {est na{ih svetiwa u Sidneju i okolini, a prikupqeni novac ide za pomo} porodici Stankovi}, koja `ivi u te{kim uslovima u selu Stance kod Vrawa, gde u jednom doma}instvu boravi devet ~lanova, ukqu~uju}i petoro male dece.
Humanitarna tucijada je odr`ana u Blektaunu, Ruti Hilu, Liverpulu, Aleksandriji, Kabramti i Dapto.
Ovaj doga|aj imao je za ciq da kroz radost Vaskrsa i negovawe stare tradicije okupi porodice i prijateqe, ali i da podseti na va`nost pomagawa onima kojima je podr{ka najpotrebnija.
Ukupan prikupqen iznos: $10.001
Toga dana ukupan prikupqen iznos je 10.001 dolara, koji }e i te kako dobro do}i porodici Stankovi}, ~ija najve}a `eqa je jednostavna - bezbedan dom u kom }e deca mo}i da odrastaju, u~e i `ive bez straha.
Toga dana ukupan prikupqen iznos je 9,601 dolara, koji }e i te kako dobro do}i porodici Stankovi},.~ija najve}a `eqa je
REZULTATI TUCIJADE 2026
SVETI NIKOLA – BLEKTAUN - $2.450
Pobednici: Jovan [ubara, Katarina Mr|enovi}
SVETI STEFAN – RUTI HIL - $1.065 Pobednik: Helena Milenkovi}
jednostavna - bezbedan dom u kom }e deca mo}i da odrastaju, u~e i `ive bez straha.
Organizacija Srbi za Srbe ima predstavni{tva u mnogim zemqama sveta ukqu~uju}i i Australiju.
Zahvaquju}i trudu ~lanova ove organitacije, kao i brojnim donatorima {irom sveta, vi{e stotina porodica danas `ivi u toplim domovima, imaju nova kupatila, struju i vodu, belu tehniku, krovovi vi{e ne proki{wavaju.
Mnogo je dece koja su prvi put dobila svoju sobu, krevet, radni sto, plakar, igra~ku, kompjuter.
OBAVE[TEWE
Za sve one koji su voqni pomo}i porodici Stankovi} li~no, mogu da se jave SzS organizacije preko e-majla:
szsaustralija@gmail.com
kako bi im se prosledili kontakt podaci porodice, da sa wima stupe u li~no u kontakt.
Mnogo je roditeqa koji danas imaju mogu}nost da svojoj deci obezbede ~a{u sve`eg mleka, koji imaju plastenik, traktor sa prikqu~cima, sa kojim obra|uju zemqu i sa kojim zara|uju za porodicu.
Mnogo je porodica koje su dobile novu nadu, obnovile veru i dobile snagu da se bore tu gde jesu, na svojim vekovnim ogwi{tima, za sebe i za svoje potomstvo.
Recimo na kraju da su organizatori tucijade u Sidneju obezbedili za najuspe{nije takmi~are vredne nagrade.
^estitke mladima iz organizacije Srbi za Srbe na odli~no organizovanoj humanitarnoj akciji, kao i svim u~esnicima tucijade.
SVETI LUKA – LIVERPUL - $2.500
Pobednici: Kuzman Tampoqa, Viktor ^oli}
LAZARICA –ALEKSANDRIJA - $1.665
Pobednici: Andrej Ili}, Olivera Peri}
SVETI \OR\E –KABRAMATA - $1.536 Pobednici: (nije zabele`eno)
SVETI JOVAN KRSTITEQ –DAPTO - $785
Pobednici: Stefan ^ubrilovi}, Matea Vuk Ponorac
Ukupan prikupqen iznos: $9.601
Ambasada Republike Srbije u Ministarstvo spoqnih poslova Republike saradwu sa dijasporom i Srbima u dine, donelo Odluku o sufinansirawu organizacijama iz dijaspore za oblast i ekonomija.
Na Konkursu za sufinansirawe jaspore koji svojim kvalitetom doprinose mati~ne dr`ave Srbije i dijaspore stacije i ekonomija, a imaju za ciq govawe srpskog jezika i }irili~kog skog kulturnog, etni~kog, jezi~kog i Srbije i dijaspore, kao i unapre|ewe dr`ave i dijaspore i ekonomsko umre`avawe koji je bio otvoren u periodu od 27. godine, bilo je prijavqeno 138 projekata.
Od pomenutog broja, sredstva u dinara raspodeqena su na ukupno 72 projekta koja su podneta iz Australije.
U skladu sa pomenutom odlukom, sirani slede}i projekti:
1. „Koreni obrazovawa – za decu ~iji je podnoslac Crkveno-{kolska dmar{u, Adelejd, u iznosu od 400.000 2. „[kolska laboratorija Nikola Eparhija australijsko-novozelandska vilu, Sidnej, u iznosu od 10.000.000
Pomenute projekte upravo je podr`ala bije u Kanberi.
Projekat „Koreni obrazovawa – za lejdu“ ima za ciq opremawe u~ionice ve srpskog jezika i kulture u {koli Adelejdu, koja funkcioni{e po programu Republike Srbije, a u vidu nabavke u~enike, elektronske interaktivne ti~kog materijala za izvo|ewe nastave.
Projekat „[kolska laboratorija nansirawe izradwe {kolske laboratorije u Kolexu „Sveti Sava“ u Varovilu (Sidnej).
Kolex Sveti Sava predstavqa najva`niju ju za Srbe u Australiji. Kolex deluje je namewen deci srpskog porekla, ali zajednice. Kolex deluje u okviru australijskog ali se, pored redovnih predmeta, u~i na veronauka – {to predstavqa sna`an kom upisa dece. Kroz ovakav model jedinstven doprinos o~uvawu nacionalnog, identiteta Srba u Australiji u celini.
Imenovawe {kolske laboratorije srpskom nau~niku, doprine}e i boqem ske zajednice sa `ivotom i delom srpskim poreklom.
Projekat „[kolske laboratorije jedina~no najve}i projekat namewen koji Republika Srbija finansira u sko-martovskog javnog konkursa.
sredstva konkursu projekta
Australije
u Kanberi obave{tava da je Republike Srbije, Uprava za u regionu, 15. aprila 2026. gosufinansirawu projekata namewenih oblast {kole, manifestacije
projekata organizacija iz didoprinose o~uvawu i ja~awu veza - kroz oblasti {kole, manifeupotrebu, u~ewe, ~uvawe i nepisma, ~uvawe i negovawe srpverskog identiteta Republike unapre|ewe ekonomske saradwe mati~ne umre`avawe prpadnika dijaspore, 27. februara do 16. marta 2026. projekata.
ukupnom iznosu od 69.570.000 72 projekta – ukqu~uju}i i dva Australije.
u Australiji }e biti sufinan-
decu srpskog porekla u Adelejdu, Crkveno-{kolska op{tina „Sveti Sava u Hajn400.000 dinara; Nikola Tesla, ~iji je podnosilac australijsko-novozelandska – Kolex „Sveti Sava u Varodinara.
podr`ala Ambasade Republike Sr-
za decu srpskog porekla u Adeu~ionice za izvo|ewe dopunske nasta„Sveti Sava“ na Hajndmar{u u programu Ministarstva prosvete nabavke {kolskih klupa i stolica za interaktivne {kolske table, kao i didaknastave.
Nikola Tesla“ predvi|a sufilaboratorije za odr`avawe nastave (Sidnej).
najva`niju obrazovnu institucideluje od 2021. godine i primarno ali je otvoren i za sve ostale australijskog {kolskog sistema, u~i i srpski jezik i pravoslavsna`an motiv za roditeqe prilirada, Kolex Sveti Sava pru`a nacionalnog, kulturnog i jezi~kog celini.
laboratorije po Nikoli Tesli, najve}em boqem upoznavawu {ire australijNikole Tesle, kao i wegovim
Nikola Tesla“ predstavqa ponamewen organizacijama iz dijaspore, okviru ovogodi{weg februar-
Saborna liturgija u Flemingtonu
Na Vaskrsni utorak, 14. aprila 2026. godine, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan je slu`io Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Sveti Sava u Flemingtonu, na tre}i dan Pashe. Ovo je Saborna Liturgija Arhijerejskog namesni{tva Sidnejskog sa ovakvim nazna~enim Liturgijama i u drugim namesni{tvima. Saslu`ivalo je sve{tenstvo {ireg gradskog okruga Sidneja. Prislu`ivali su, tako|e, lokalni ipo|akoni i ~te~evi, a na Liturgiji odgovarao hor hrama Sveti Sava.
Prema ovom najavqenom Liturgijskom sabrawu, verni iz parohija namesni{tva su ispunili hram. Kolo srpskih sestara u Pashalnoj radosti do~ekalo je Arhijereja, sve{tenstvo i verne trpezom qubavi u ovom radosnom danu Svetle Sedmice.
Veliko ulagawe u Dandenong bolnicu donosi boqu zdravstvenu negu za stanovnike
Velika investicija u zdravstveni sistem na jugoistoku Melburna mogla bi zna~ajno da uti~e i na svakodnevni `ivot brojnih pripadnika srpske zajednice koji `ive u tom delu grada.
U Dandenong bolnici najavqena je rekonstrukcija vredna 305 miliona dolara, koja ima za ciq pro{irewe kapaciteta i unapre|ewe zdravstvenih usluga za jednu od najraznovrsnijih i najbr`e rastu}ih zajednica u Viktoriji.
Tokom posete bolnici, ministarka zdravqa Viktorije, Harijet [ing (Harriet Shing), istakla je da ova investicija predstavqa va`an korak ka boqoj dostupnosti zdravstvene nege za sve stanovnike regiona. Planirano je da rekonstruk-
jugoistoka Melburna
cija obuhvati izgradwu devet novih operacionih sala, modernu jedinicu intenzivne nege sa 16 kreveta, kao i unapre|en prostor za prijem pacijenata na dnevnu hirurgiju.
Iz zdravstvenog sistema „Monash Health” poru~uju da }e
ove promene omogu}iti br`e obavqawe hirur{kih zahvata i smawewe listi ~ekawa, {to je posebno va`no za lokalno stanovni{tvo.
Dandenong i okolna naseqa na jugoistoku Melburna dom su velikog broja qudi sa prostora
biv{e Jugoslavije, koji se u velikoj meri oslawaju upravo na ovu bolnicu.
Zbog toga se o~ekuje da }e pro{irewe kapaciteta zna~iti i mawe potrebe za upu}ivawem pacijenata u udaqenije zdravstvene ustanove, kao i br`i pristup neophodnim intervencijama.
Bolnica u Dandenongu, koja je osnovana jo{ tokom Drugog svetskog rata i otvorena 1942. godine, danas je jedna od najoptere}enijih u Viktoriji i igra kqu~nu ulogu u pru`awu zdravstvene za{tite stanovnicima ovog dela Melburna.
Radovi na rekonstrukciji trebalo bi da dodatno osna`e wenu ulogu i obezbede kvalitetniju i dostupniju zdravstvenu negu za sve pacijente.
SBS na srpskom
Preminuo Marko Bawanin u 100-oj godini `ivota
U Melburnu je u subotu 19. aprila u bolnici u San{ajnu (Sunshine Hospital) preminuo
Marko Bawanin u 100. godini `ivota, javio je wegov sin Jovan Bawanin.
„Tata je ro|en 21. juna 1925. godine i preminuo je mirno u bolnici San{ajn (Sunshine) u 23:35, u nedequ, 19. aprila 2026. godine, u 100. godini `ivota” napisao je Jovan Bawanin povodom smrti svoga oca.
Marko Bawanin ro|en je u Gra~acu u nekada{woj Kraqevini Jugoslaviji 21 juna 1925. U Australiju je do{ao posle Drugog svetskog rata, 6. januara 1950. godine – na Badwi dan, kada je stigao brodom u Frimantl.
Wegov dolazak u Australiju bio je vi{e od puke migracije – predstavqao je hrabar korak ~oveka koji je, nakon ratnog zarobqeni{tva i `ivota u ratom opusto{enoj Evropi, odlu~io da zapo~ne novi `ivot na drugom kraju sveta. Uputio se u Australiju da bi zapo~eo novo poglavqe i pridru`io se svom dve godine mla|em
bratu Tomi, koji se ve} bio nastanio u Melburnu. Marko je bio jedan od prvih ~lanova uprave crkve Sveti Sava u Karltonu – bio je me|u osniva~ima srpske zajednice u Sent Albansu,
gde je, zajedno sa bra}om i ostalim ~lanovima zajednice, 1954. godine u~estvovao u kupovini zemqi{ta za izgradwu budu}e crkve. Wegov humanitarni rad posebno je ostao upam}en u okviru RSL-a (Returned and Services League), gde je sa Miqanom Kuqin~evi}em prikupio skoro milion dolara za podr{ku porodicama poginulih australijskih vojnika. Zahvaquju}i tom anga`manu, postao je do`ivotni ~lan RSL-a i u {iroj zajednici poznat kao „poppy man“.
Da podsetimo da je u subotu 21. juna pro{le godine, u krugu najbli`e porodice, prijateqa i ~lanova srpske zajednice, Marko Bawanin obele`io svoj stoti ro|endan. Sve~anost je odr`ana u domu wegove }erke Nade Bawanin, u atmosferi ispuwenoj emocijama, se}awima i dubokim po{tovawem prema ~oveku koji je ~itav jedan vek svog `ivota posvetio porodici, veri i srpskoj zajednici u Australiji. SBS na srpskom
Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska
Veliki datum istorije Srbije i veli~anstveno delo zanavek
Bilo je potrebno da uz carstvo stoji i patrijar{ija, najve}a crkvena uz najve}u svetovnu vlast, a uz cara patrijarh koji bi izvr{io krunisawe
Za prvog srpskog cara Du{an Nemawi} krunisan je na Vaskrs u tvr|avi Kale u Skopqu, tada srpskoj prestonici, pre 680. godina, 16. aprila 1346. godine, kada je progla{en i za cara Srba, Grka, Bugara i Arbanasa.
Krunisawu je prisustvovala sva srpska svetovna gospoda, a Du{ana je krunisao arhiepiskop Joanikije II
Stefan Uro{ ~etvrti Du{an Nemawi}, poznat i kao Du{an Silni (ro|en oko 1308 — 20. decembar 1355) je bio srpski sredwovekovni kraq (1331 — 1345) i prvi srpski car (1346 — 1355). Bio je sin kraqa Stefana Uro{a tre}eg De~anskog i otac cara Stefana Uro{a petog, u narodu prozvanog Nejakim, posledweg vladara iz dinastije Nemawi}a.
Srbija je tada postala carevina s punom ambicijom da zameni upola slomqenu Vizantiju. To kazuje i nova titula Du{anova, koja ga ozna~ava kao „cara Srbqem i Grkom“ i wegova izreka da mu je Bogorodica pomogla da „kraquje velikim i slavnim gradovima gr~kim i da bude nastavnik velikim i svetim carevima gr~kim“.
SVE^ANI ^IN KRUNISAWA, VRHUNAC MO]I SRPSKE DR@AVE
Postav{i car, Du{an je nagradio sve svoje va`nije saradnike. Kako se sam popeo u ~inu, po vizantijskom uzoru, tako je po istom obrascu unapredio i wih.
Titulu despota, najvi{u posle carske, dobio je carev polubrat Simeon, zatim brat carice Jelene Jovan Asen i Jovan Oliver, suprug Du{anove ma}ehe Marije, osniva~ manastira Lesnova kod Zletova u Makedoniji.
Za sve~ani ~in krunisawa, koje je trebalo da vidno, za sve vekove obele`i vrhunac mo}i srpske dr`ave, bilo je potrebno da uz carstvo stoji i patrijar{ija, najve}a crkvena uz najve}u svetovnu vlast, a uz cara patrijarh koji bi izvr{io krunisawe.
Nije se moglo ni misliti na carigrad-
skog patrijarha, a na bugarskog za takav ~in u srpskoj dr`avi nije se htelo misliti. Za patrijarha srpskog Du{an je proglasio arhiepiskopa Joanikija, svog dobrog saradnika, koji je ranije bio logotet (vizantijsko zvawe koje kori{}eno za visoke ~inovnike, logotet u sredwevekovnoj Srbiji obavqao ulogu {efa dvorske kancelarije).
Pristanak za progla{ewe Srpske patrijar{ije dali su bugarski patrijarh, svetogorski prota i autokefalni ohridski arhiepiskop. Proglas nije bio strogo kanonski nego vi{e izraz samovoqe i sopstvene snage.
dili da je Milutin u brojnim crkvama iz wegovog vremena oslikan u carskoj odori, sa krunama. O progla{ewu prvog srpskog cara 16. aprila 1346. godine, pre 126 godine, nastala je velika slikarska umetni~ka istorijska kompozicija, Pavla Paje Jovanovi}a (1859 – 1957) „Krunisawe cara Du{ana’’ ili “Progla{ewe Du{anovog zakonika“. (Du{anov zakonik donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, odr`anom na Vaznesewe Gospodwe, 21. maja 1349. godine u Skopqu, i dopuwen je na saboru odr`anom 31. avgusta 1354. godine u Seru).
NA SLICI NAZNA^IO
Kada se govori o prvom srpskom caru, treba pomenuti da jo{ od vladavine kraqa Milutina ima znakova koji anticipiraju ideju carstva u Srbiji. Period od Milutinovog osvajawa vizantijskih teritorija – posebno nakon 1299. godine, odonosno od Milutinove `enidbe sa Simonidom – pa do Du{anovog krunisawa za cara 1346. godine mo`e se smatrati periodom „ubrzanog pribli`avawa carstvu“.
Istori~ari umetnosti su odavno utvr-
31 LI^NOST TOGA VREMENA
Slika “Krunisawe cara Du{ana“ (667 h 436) je veli~anstveno umetni~ko delo srpskog slikara ro|enog u Vr{cu. Ova velika slika se pojavquje i pod nazivom “Progla{ewe Du{anovog Zakonika “. Paja Jovanovi} je istorijski doga|aj Progla{ewa Du{anovog zakonika u Skopqu 1349. godine do~arao na pravi na~in, predstavqaju}i na slici i prvog srpskog arhiepiskopa Joanikija koji je postao prvi srpski patri-
jarh i koji je cara Du{ana krunisao za cara 1346. godine. Proglas Patrijar{ije i carsko krunisawe zavr{eni su odre|ivawem Pe}i za stolicu Patrijar{ije. Istorijska kompozicija Paje Jovanovi}a ra|ena je po naruxbini Kraqevine Srbije i za Svetsku izlo`bu u Parizu 1900. godine na kojoj je nagra|ena zlatnom medaqom. Slika predstavqa jedno od wegovih najpoznatijih dela, za koju on navodi da je wegova najlep{a kompozicija. Karakteristi~no je da je Paja Jovanovi} na slici ta~no nazna~io 31 li~nost toga vremena koji si bili na krunisawu najmo}nijeg srpskog vladara. Slika se danas ~uva u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu. Kruna cara Du{ana se dr`i u Cetiwskom manastiru u Crnoj Gori. Prilikom istra`ivawa i otkopavawa u svetim Arhan|elima 1927. godine otkriven je wegov grob. Tada su wegove kosti prenete u Patrija{iju u Beeogradu a od 1968 wegove kosti se nalaze u crkvi svetog Marka, tako|e u Beogradu. Grob cara Du{ana u svetim Arhan|elima je restaurisan 1965. godine, {to je i napisano na mermernoj plo~i, gde je bio sahrawen 20. decembra 1355. godine.
Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}
Svet {titi srpske spomenike kulture (2)
Pi{e: Marko
Lopu{ina
u Tragovi Srba {irom sveta su duboki i trajni. Bez obzira {to su ih brisali Albanci, Turci, Grci, Bugari, Makedonci, Nemci i Austrijanci, oni i daqe postoje. Svet je neke srpske tragove stavio pod svoju posebnu za{titu
SPOMENIK JELENI OD SAVOJA
Od svih srpskih princeza i kraqica najpopularnija je bila je Jelena Petrovi} Wego{ ili Jelena Savojska. Bila je udata za italijanskog kraqa Vitorija Emanuela Tre}eg (1869-1947.) i bila je pretposledwa kraqica Italije. Ro|ena je 1873. na Cetiwi, ali je mladost provela na ruskom carskom dvoru. Brakom sa kraqem Viktorom princeza Jelena Petrovi} Wego{ je postala kraqica Italije, osna`ila je dinastiju Savoja. U po~etku su princ Viktor i princeza Jelena `iveli u kraqevskom dvoru Kvirinale u Rimu. Narodu Italije je pru`ila dobro~instvo, a Italijani su je zvali „Kraqica Srca“.
U Mesini je podignut mermerni spomenik na trgu Se|ola, posve}en Jeleni, gde izvajane figure kraqice i devoj~ice stoje zagrqene i svedo~e o jednom razornom zemqotresu i o jednoj plemenitoj dobrotvorki - hraboj kraqici Jeleni Savojskoj. Danas u Italiji postoji i klinika „Kraqica Jelena” koja je osnovana wenim dobrovoqinim prilogom. Godine 1933. osnovan je Veliki institut za le~ewe raka, koji i danas nosi ime kraqice. Jelena Savojska je umrla 1952. u izgnanstvu u Monpeqeu. Zasluge Jelene Savojske za italijanski narod bile su tolike da je katoli~ki biskup Ri{ar iz Monpeqea inicirao da se proglasi za sveticu.
CRKVA SVETOG GEORGIJA
Jedini je hram SPC u ma|arskoj prestonici i pod za{titom Dr`avnog ureda za kulturno nasle|e Ma|arske. Sagra|en je na mestu stare male crkve - brvnare od pre 1526. godine. Kada su Srbi od komorske administracije dobili dozvolu da zapo~nu radove na obnovi crkve 1698. osve{tao je patrijarh Arsenije ^arnojevi}. Oltarska apsida je nosila novu la|u crkve u baroknom stilu. Barokni zvonik je dogra|en 1752. Ikonostas je preure|en 1850. u duhu neorenesanse.
Od umetni~kih vrednosti hram ima bakroreznu grafiku sa prikazom za{titinika iz 1701. I pla{tanicu Hristofora @efarovi}a sa predstavom polagawa Hristova u grob. Danas se bogoslu`i u Budimp{eti sa redovnim liturgijama i posetama vernika. Po~etkom septembra 2022. godine posetio je patrijarh srpski Porfirije.
KRAQEVSKI DVOR
Kraq Aleksandar Kara|or|evi} izgradio je 1930. beogradski Kraqevski dvor u Ankari na zemqi{tu koje je dobio na poklon od Kemala Ataturka Bio je to uzvratni poklon zbog darivawa zemqi{ta za gradwu Ambasade Turske u Beogradu. Stavqen je pod za{titu dr`ave Turske. U
procesu sukcesije biv{e SFRJ po~etkom 21. veka bio je poku{aj jedne biv{e republike da taj Kraqevski dvor u Ankari preotme. Ostao je srpski i turski.
BRDO I DVORAC
Kraqevska porodica Kara|or|evi} ima u Sloveniji palatu Brdo kod Krawa i Beli dvorac na Bladskom jezeru. Palatu je 1922. kupio od barona Zoisova regent Aleksandar Kara|or|evi}. Bio je to kraqev poklon kraqici Mariji. Posle smrti kraqa pripala je knezu Pavlu Kara|or|evi}u. Kada su Kara|or|evi}i proterani iz Jugoslavije posed je nacionalizovala nova dr`ava FRJ. Zamak je bio pet decenija slu`bena rezidencija predsednika Josipa Broza Tita. Beli dvorac na Bledskom jezeru gradio je kraq Aleksandar Kara|or|evi}, ali je i on nacionalizovan.
Slovenci su jo{ za Titovog `ivota obe zgrade Kara|or|evi}a upisali kao dr`avnu imovinu. Naslednici knegiwa Jelisaveta i knez Aleksandar Kara|or|evi}, posle ukidawa SFRJ i uvo|ewe demokratije, tra`ili su zvani~no povra}aj Brda kod Krawa i Belog dvorca na Bledu, ali su odbijeni. Oni su danas dr`avni kompleks i rezidencija Vlade Slovenije, koji se prikazuju doma}im i stranim turistima kao srpsko nasle|e u Sloveniji.
MONUMENT U MARSEJU
Srpski kraq Aleksandar Kara|or|evi} je ubijen u Marseju 1934. godine. U najve}oj francuskoj luci je osnovan Odbor za podizawe spomenika. Na anonimnom konkursu odr`anom 1937. godine pobedio je projekat „Vo|eni zelenim polumesecom Istoka“. Autor je bio arhitekta Gaston Kastel, u saradwi sa skulptorima Lujem Botinelijem, Eli-@anom Vezjenom i Antoanom Sartorijem.
Spomenik je 1938. postavqen u vrtu Prefekture, zgrade koja je primila posmrtne ostatke `rtava atentata neposredno nakon ubistva. Sve~ano je otvoren 1941. Ima dva mermerna stuba. Jedan je posve}en Jugoslaviji, a drugi Francuskoj. Na stubove je naslowen {tit, spojen nat-
pisom PAX (mir) i postavqenim na grbove Kraqevine Jugoslavije i Republike Francuske. Ispod grbova je ispisana re~ Amitie (prijateqstvo).
Na velikom {titu su se na{le reqefne personifikacije Boli, ali i Pobede. U podno`ju {tita nalaze se ~etiri `enske figure, koje otelovquju visokovrednovana na~ela Prava, Pravde, Slobode i Rada. Prve dve pridr`avaju profilni lik kraqa Aleksandra I, a druge dve lik ministra Bartua
SVETI SAVA XEKSONSKI Prva srpska pravoslavna crkva u SAD je hram Svetog Save, koji je sagra|ena 1894. u Xeksonu, Kalifornija. Podigao ga je otac Sevastijan Dabovi}, srpski sve{tenik ro|en u Americi, koji se izborio se za samostalnost SPC u Americi 1921. godine. Hram je ameri~ki spomenik kulture. Ima crkvu, kapelu i grobqe. Poznat je po bu~noj proslavi Bo`i}a, svojoj biblioteci i Kampu za mlade ameri~ke Srbe.
SVETI SAVA NA MENHETNU
Najpoznatiji srpski toponim u SAD je hram Svetog Save na Menhetnu u Wujorku. SPC je kupila ovu crkvu od evangelista 1944. godine uz pomo} vladike Nikolaja Velimirovi}a, kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a i akademika Mihajla Pupina. Sagra|ena je 1850. godine. Bila je podignuta na drvenim stubovima. U crkvi se nalazio vizantijski ru~no ra|en ikonostas donet iz manastira Sveti Naum u Ohridu. Ikone je radio ruski ikonopisac Ivan Meqinkov. U porti je bista Nikole Tesle. Hram je izgoreo, renoviran je i sada se zavr{ava. Za{ti}eni je spomenik ameri~ke kulture.
MANASTIR U LIBERTVILU
I srpski manastir Svetog Save u Libertivilu kod ^ikaga je zvani~ni spomenik ameri~ke kulturne. Otvoren je 1931. godine. Ima crkvu, Srpsku akademiju, spomenik generalu Dra`i Mihailovi}u, vojvodi Mom~ilu \uji}u i vojvodi Pavlu \uri{i}u, spomenik pripadnicima Srpske bratske pomo}i i najve}e srpsko grobqe u Ame-
rici. Tu je bio sahrawen kraq Petar Drugi Kara|or|evi} i pesnik Jovan Du~i}, kao i episkopi i drugi velikani srpske emigracije. U ovom manastiru rade Bogoslovija, Teolo{ki fakultet, Kolo srpskih sestara i prva Srpska kwi`ara u dr`avi Ilinois.
HILANDAR I SVETA GORA
Gr~ka planina Atos dom je dvadeset pravoslavnih manastira, dvanaest skitova i pedesetak kelija sa 2000 monaha. Gradili su ih i ~lanovi srpske dinastije Nemawi}. Izme|u 1342. i 1372. godine, Sveta Gora je bila pod vla{}u Srpskog carstva. Manastir i srpsko svetili{te Hilandar na Svetoj Gori je ~etvrti po redu u hijerarhiji i jedan od najzna~ajnijih duhovnih i kulturnih sredi{ta srpskog naroda. Manastir Hilandar je pod za{titom UNESCO-a kao deo Svete Gore, koja je uvr{}ena na listu svetske kulturne i prirodne ba{tine. Kao jedan od najzna~ajnijih srpskih manastira, pod za{titom je i gr~kih zakona, a u`iva poseban status „stavropigije” (pod direktnom upravom vaseqenskog patrijarha) i pod duhovnom je za{titom Bogorodice, koja se smatra za{titnicom ~itave Svete Gore
CRKVA SVETOG \OR\A Sedam vekova makedonsko selo Staro Nagori~ino krasi srpski hram. Prema legendi, podignut je na temeqima vizantijske crkve u 11. veku. Na wenim je temeqima kraq Milutin 1313. izgradio novi hram. Srpski kraq Stefan De~anski u staronagori~koj crkvi se molio pred ikonom Svetog \or|a uo~i pobedonosne bitke na Velbu`du 1330. nad vojskom bugarskog cara Mihaila [i{mana. Petokupolna bogomoqa gra|ena je od kamena i opeke, u romejsko-srpskom stilu. Freskopis, jedan od najlep{ih na Balkanu, neprocewive vrednosti, radili su vrhunski sredwovekovni slikari Mihajlo i Eutihije. Crkva je pod za{titom UNESKO-a, jer je progla{en svetskim spomenikom kulture prvog reda.
(Kraj)
Kraqevska porodica Kara|or|evi} ima u Sloveniji palatu Brdo kod Krawa
Spomenik ubijenom jugoslovenskom kraqu Aleksandru Kara|or|evi}u u Marseju, Francuska
Manastir Svetog Save u Libertvilu kod ^ikaga
Sedam vekova selo Staro Nagori~ino, u dana{woj Severnoj Makedoniji, krasi srpski hram Svetog \or|a
Kako je Zapadna Nema~ka planirala da pre`ivi atomski rat
Jedna od znamenitosti na zapadu Nema~ke svakako je bunker koji su {ezdesetih godina pro{log veka izgradile vlasti za slu~aj atomskog rata. Ta bizarna Nojeva barka danas je muzej.
Smisao bunkera je bio da obezbedi sposobnost delovawa dr`ave i u vanrednim okolnostima. Boqe re~eno, on je morao da obezbedi da nema~ka dr`ava usred nuklearnog Armagedona mo`e nastaviti da funkcioni{e i komanduje Bundesverom.
Podzemni hodnici su bili duga~ki 17,3 kilometra. Samo 203 metra je danas dostupno posetiocima.
Vidim da qudi polako staju u red za ulaz. Platim osredwi espreso pa po|em i ja u bunker. Od ulaznog pulta – ne znam da li je u ovoj gra|evini primeren izraz recepcija – vode nas ~lanovi Zavi~ajnog udru`ewa „Stari Arvajler”.
U sali za projekcije prikazuje se film o nastanku bunkera, odustajawu vlade od wegovog finansirawa i napokon o pretvarawu dela podzemqa u muzej. Sedim neko vreme i gledam dokumentarac.
Prozivaju moju grupu. Simpati~an gospodin, na{ vodi~, najpre nam ka`e da }emo videti samo mali, ali reprezentativan odse~ak onoga {to je nekada bio najve}i podzemni kompleks Nema~ke. Svakih pedesetak metara on }e zastajkivati i obja{wavati svrhu prostorija koje vidimo.
Ve} je zvani~an ulaz u bunker impresivan. Ulazimo u podru~je u kojem je vanredna dr`avna uprava sa ukupno 3000 zaposlenih mogla da izdr`i najmawe 30 dana bez dodira sa spoqnim svetom. Slo`eni sistem filtrirawa vode iz dva sopstvena bunara, isto tako pametno zami{qen sistem filtrirawa vazduha. Na povr{ini, od koje nas deli 110 metara stene, u slu~aju atomskog napada zatvorili bi se svi ventilacioni dovodi kamenim ~epovima od po nekoliko tona. Hermeti~ki zatvoren, bunker bi prodisao kroz filtere tek za nekoliko dana, kada bi se pojavila potreba za dodatnim vazduhom.
U isto vreme, zatvarala bi se vrata glavnog ulaza, pred kojima slu{amo ovu pri~u. ^eli~no-betonska vrata kompanije MAN, te{ka 25 tona. Zami{qam zvuk sirene, pokretawe ~eli~ne grdosije i {kqocawe u trenutku kada zupci upadnu u le`i{te. Izme|u wih, koji su iza 25 tona ~elika i betona i nas, otvorio bi se ponor. Wima je pokloweno vreme od godinu dana. Mi bismo bili spr`eni u kratkom vremenu, koliko je potrebno udarnom talasu da nas prona|e.
U SRCU BRDA Naravno, kompleks je bio snabdeven sopstvenim generatorima elektri~ne energije. U bunkerskoj kuhiwi divio sam se kazanima za koje sam najpre mislio da slu`e kuvawu vojni~kih jela. Ali vodi~ nam je objasnio da su to kazani za kafu. Mora da je wen miris za vreme ve`bi budio celi mraviwak, od kancelara do mehani~ara. Naravno, zalihe kafe. Uqa, bra{na, {e}era. Makarona. Pirin~a. Pasuqa. Sve vrste konzervi.
Pitao sam se kuda idu isparewa iz kuhiwe. Kada je napoqu Hiro{ima, onda ne mo`e{ da od{krine{ prozor i provetri{. Nemam vremena da pitam, Ve} idemo daqe. Prolazimo i pored toaleta.
Onda sti`emo do dela za koji sam najpre mislio da su obi~ne kabine sa tu{evima. Ali nisu. Za trenutak kada neko mora da iza|e na radioaktivnu povr{inu i vidi u kakvom je stawu postapokalip-
ti~ni svet, pa da se vrati i to ispri~a, ure|eni su tu{evi za dekontaminaciju. I ovde su na sve mislili. Iza prozor~eta koje gleda u tu{eve verovatno je de`urni vojni lekar posmatrao tela onih koji su upravo bili na povr{ini zemqe pretvorene u pakao. Du`nost mu je, verovatno, bila da ve} na osnovu posmatrawa uo~i kada je neko jako ozra~en, pa mu pod mlazom vode opadaju kosa i delovi ko`e. Da bi vidik bio ~ist, na staklo koje bi se sigurno zamaglilo od pare, postavqen je brisa~. I taj brisa~ na prozoru delovao je potpuno nadrealno. Pomalo sme{no, pomalo potresno. Hodnici bunkera su vi{e puta bili ispresecani dodatnim ~eli~nim vratima. Za slu~aj da jedan deo hodnika bude ugro`en, ~eli~na vrata bi ga odsekla. Kao pantqi~ara koja odbacuje ~lanke. Negde bi se hodnici granali, da bi se opet spojili. Samo da odnekud ne nai|e neki Minotaur, kao u podrumima Knososa. Vodi~ nam prepri~ava anegdote sa ve`bi. Neki konzervativni bavarski poslanik je izjutra zalutao tra`e}i sopstvenu kancelariju. Kada se potpuno unezverio, morao je da pita osobqe. Jedva su
mu objasnili kako da na|e svoj radni sto. 936 spava}ih i 897 kancelarijskih prostorija. I oko 3.300 ~eli~nih vrata koja je te{ko razlikovati. Osim toga postoji vi{e nivoa hodnika. Radni nivo sa kancelarijama, zbornim mestom, komandnom centralom. Na nivou sa spavaonicama, pravo na zasebnu sobu imali su samo predsednik dr`ave i premijer. Mada su i te sobe izgledale kao zatvorske }elije, zaista su predstavqale privilegija u situaciji kada su spavaonice imale najmawe ~etiri kreveta. Smestiti 3.000 qudi pod zemqu i organizovati `ivot i rad predstavqalo je pravi logisti~ki izazov. Ali u tom mikrokosmosu ogledao se veliki svet na povr{ini, prepu{ten uni{tewu. Zubarska stolica. Frizerski salon. Ambulanta. ^ak je postojala i bioskopska prostorija. Na jednoj tabli jo{ uvek stoji repertoar iz davnih vremena: Monti Pajton – `itije Brajanovo. Maratonac sa Dastinom Hofmanom. Ratne igre, film koji tematizuje softversku gre{ku kao uzrok atomskog rata. Ve}inu tih filmova sam gledao. Nisam tada, u jugoslovenskim bioskopima, ni slutio da su isti filmovi predvi|eni za
razbibrigu u zapadnonema~kom elitnom atomskom bunkeru. Ideja za bunker ro|ena je jo{ pedesetih, kada se nema~ki kancelar zvao Adenauer. Bunker je zapo~et u wegovom posledwem mandatu, 1960. Gradwa je nastavqana pod naredna dva {efa nema~ke vlade, da bi bio potpuno zavr{en pod Vilijem Brantom 1972.
Vlada je 1997. odustala od bunkera, ~ije odr`avawe je ko{talo 20 miliona maraka godi{we. Za odr`avawe i rad kompleksa oko 180 qudi je stalno radilo u tri smene. Zbog tajnosti zaposleni su regrutovani samo u regionu i obavezivani na strogu poverqivost.
Zanimqivo je da jezgro bunkera sa~iwavaju tuneli koji su probijeni za `eleznicu jo{ po~etkom 20. veka. Dva stara tunela `elezni~ke pruge su izgradile Pruske dr`avne `eleznice u pripremi za Prvi svetski rat. Pruga nikada nije pu{tena u saobra}aj. Posle zavr{etka rata i okupacije Rajnske oblasti radovi su obustavqeni. Nakon povla~ewa okupacionih trupa u julu 1929. gradwa je neko vreme nastavqena.
Sa svetskom ekonomskom krizom gradwa je 1930. kona~no obustavqena. Ali 1935. tu su se po~eli uzgajati {ampiwoni. Uskoro je to postalo najve}e uzgajali{te {ampiwona u Tre}em rajhu. Rat je smawio, pa ugasio proizvodwu. Od ratne jeseni 1943. u tunelima rade firme vojne industrije, za{ti}ene od savezni~kih bombi. Pred kraj rata stanovni{tvo je od bombi be`alo ovde, pod zemqu. SIMULACIJA SMAKA SVETA U Bunkeru su od 1966. svake druge godine pod rukovodstvom Natoa odr`avane ve`be. One su se sastojale od spu{tawa pod zemqu politi~ara i vojnog rukovodstva – poneki ministar je zaista u~estvovao u tome, ostali su bili dr`avni ~inovnici koji su za tu priliku dobijali simboli~na zvawa i funkcije. U realnim uslovima `iveli su u ovom podzemnom gradu i obavqali sve ono, {to bi radila nema~ka vlada posle atomske apokalipse. Ko bi sve dobio kartu za Nojevu barku? Pre svega predsednik dr`ave i wegov kabinet, kancelar i wegova kancelarija, kao i predstavnici gorweg parlamentarnog doma – Bundesrata. Poslanici Bundestaga, ali smawen broj. Osim toga, bilo je mesta za 11 od 16 ministara. Nema~ka je izrazito federalna zemqa, pa bi sve vlade tada{wih deset pokrajina Zapadne Nema~ke tako|e si{le u atomsko skloni{te. Mislili su i na vlade okruga. [to se ti~e gradskih vlada, bilo je mesta za 84 od 327. Kao i za predstavnike 177 op{tina od wih 8.500.
U vojnoj oblasti bi pet glavnih {tabova glavnih rodova vojske dobili ulaznicu za bunker, ali i niz komandi ni`eg nivoa. Dok na{ vodi~ sve ovo obja{wava, zami{qam izbu{eno brdo puno politi~ke elite. Siguran sam da postoje zemqe koje bi rado pozajmile ovakav bunker, pa kada wihova politi~ka elita si|e pod zemqu, zatvorili bi sve ulaze i progutali kqu~.
XABA SU KRE^ILI
Od 2008. je poznato, da bi bunker izdr`ao samo eksploziju bombe ja~ine oko 20 kilotona. To je otprilike snaga bombe ba~ene na Hiro{imu. Danas znamo da su jo{ 1962. tajni izve{taji ra~unali sa 250 puta ja~im oru`jem. Dakle, bilo je jasno da bi kompleks u slu~aju nuklearnog napada do`iveo kolaps. Ali projekat je nastavqen iz „politi~kih razloga”.
Tri milijarde tada tvrdih nema~kih maraka uludo slupanih u Nojevu barku na kojoj bi se svi podavili? Izgleda da su neke osobine politi~ke kaste univerzalne i ve~ne.
Vladin bunker u dolini Ara trudio se da bude potpuno tajni gra|evinski projekat. Moglo bi se re}i da je to bila i najboqe ~uvana gra|evinska tajna u istoriji Savezne Republike Nema~ke. Na kraju balade }e se ispostaviti da je jedina tajna koja je sa~uvana zapravo potpuna besmislenost projekta, ako se uzme wegova osnovna namena.
DONA E[VORT:
Voli
Voli svoj `ivot svakog trena, to je tvoj trag –nek blista za tobom.
Voli sebe, zamisli kako `eli{ tebe da vole i radi tako; poka`i drugima kako.
Voli svog partnera, stvarno ga voli, kao da sutra ne postoji i ima{ samo sad i ovo ovde.
Voli svoj dom, ne mari za nered, za ono {to ti se ne svi|a –daj ~ari i sjaja onome {to ima{.
Voli svoju porodicu, nijedna nije savr{ena, ali oni su tvoja krv i tvoja pro{lost; potrebni ste jedni drugima u ovom `ivotu.
Voli svoj posao, sagledaj ono pozitivno i budi zahvalan {to ga ima{. Ako to ne mo`e{, onda ga promeni –`ivot je suvi{e kratak.
Voli to {to voli{, stvori `ivot pun prijateqstva, ukradenih poqubaca, bezrazlo`nih zagrqaja i hrane za du{u.
DAVID ALBAHARI: Mamac (Odlomci iz romana)
Nisam o~ajavala.. bila sam mirna. Samo sam mislila kako je za {irewe neophodna praznina. A ako sam ne{to imala onda sam imala prazninu. I stalno sam hodala malo nagnuta unapred kao da je guram pred sobom.
Tamo gde svaki glas ima dvostruki odjek tamo ne mo`e da bude istine.
Kada je telo spokojno onda je i du{a mirna.
Vra}ao se kasno uve~e, modrih usana i grdila sam ga {to se nije boqe umotao }ebetom dok se vozio fijakerom. On je }utao, uvek je }utao. Ali nikada nismo `iveli sa tajnama. Prostrla sam svoj `ivot pred wim a wegov je le`ao preda mnom.
@ivot se kusa velikom ka{ikom ili sr~e iz male ali ne mo`e se samo sedeti i gledati u wega.
Kada izaber{ sve nestaje kao rukom odneseno. Kada se odlu~i{ to je sre}a.
Najboqu stvar koju ~ovek mo`e da nau~i u `ivotu jeste da postoje trenuci kada ne treba postavqati pitawa. ]uti{ i pamti{.
Ono {to je u tebi niko ne mo`e da ti oduzme, a ono {to je izvan tebe svejedno nije tvoje .
Postoji samo jedan na~in da se ~ovek otrgne zlu. Da u sebi prona|e trag dobrote.
Pogledaj ove prste, kako se krive, kako zglobovi oti~u. Pogledaj ove dlanove, pogledaj kako je ko`a na
ANTON PAVLOVI^ ^EHOV:
wima o~vrsla. To je pri~a o mom `ivotu, kvrgavi prsti i hrapav dlan.
Ne verujem da `ivot mo`e da se ispri~a, jo{ mawe da se zapi{e. Nema te kwige u koju mo`e da stane ceo `ivot. Da je sve moglo druga~ije da se odigra, da je qutinu mogla da zameni slast. Ali kada bi `ivot mogao da se mewa onda ga verovatno ne bismo zvali `ivot. Ne bismo verovatno ni bili `ivi. Uvek je tako u `ivotu: uvek postoji deo koji zna{ i deo koji ne zna{. I kako vreme odmi~e sve vi{e vremena posve}uje{ razmi{qawima o tome {ta sve nisi znao. Kao da bi `ivot kada bi to doznao mogao da se izmeni.
Postoje niti koje vezuju ~oveka sa prelomnim trenucima, kada du{a popu{ta, i `ivot je posle toga samo odmotavawe kalema, sve dok nit ne do|e do kraja, ne zategne se i ne i{~upa, nema druge re~i, du{u iz wenog pohabanog boravi{ta.
Nije ti{ina ono {to nas pla{i, ve} ono {to posle we sledi: neminovnost izbora, nemogu}nost mewawa, nepobitnost vremena, raspored stvari u svemiru.
Naravno, lepota se mo`e na}i i u odsustvu, ali prisustvo je ono {to nas ~ini sigurnijim; sebi~nijim, u stvari.
Ne treba gubiti nadu, ali je ne treba ni tra`iti
Hoda}u dok se ne umorim. Onda }u sesti.
Kada se podvu~e crta, govorila je moja majka, onda mo`e{ da uradi{ samo dve stvari, da sabere{ ili oduz-
„O {tetnosti duvana”
Na{e muzi~ko u~ili{te nalazi se u Pse}em sokaku, u ku}i broj trinaest. Zbog toga mi je, verovatno, i `ivot tako nesre}an, {to stanujemo u ku}i broj trinaest. I }erke su mi se rodile trinaestog i na ku}i imamo trinaest prozora… Ali {ta vredi da vam pri~am! Radi dogovora, moju `enu mo`ete na}i kod ku}e u svako doba, a program {kole, ako `elite, prodaje vratar po trideset kopejaka. (Izvla~i iz xepa nekoliko bro{urica) Evo, ako `elite, mogu i ja da vam ustupim.. Primerak staje trideset kopejaka! Ko `eli? (Pauza) Ne `eli niko? Onda dvadeset! (Pauza) [teta. Da, ku}a broj trinaest! Ni{ta mi ne polazi za rukom, ostareo sam, oglupaveo… Eto, dr`im predavawe, izgledam veseo, a tako bih voleo da mogu da viknem iz sveg glasa, ili da odletim nekud daleko, na kraj sveta. Nemam kome ni da se po`alim, i najradije bih plakao, plakao … Ja sam sa svojom `enom proveo trideset i tri godine i mogu da ka`em da su to bile najlep{e godine u mom `ivotu, ne ba{ najlep{e, nego tako… uop{te. Sve one proletele su, jednom re~ju, kao jedan sre}an tren, pravo govore}i, neka idu do |avola! (...)
..Ko zna za{to, prise}am se mladosti i dobijam `equ da pobegnem, ah, kad biste znali koliko to `elim! Da pobegnem, da ostavim sve i da be`im koliko me noge nose … Kuda? Svejedno kuda… samo da pobegnem od ovoga gadnog, banalnog i besmislenog `ivota koji je od mene na~inio starog, jadnoga glupaka, starog, jadnog idiota... da pobegnem od svih trica i banalnosti…da se zaustavim negde daleko, daleko u poqu i da stojim kao drvo, kao stub, kao stra{ilo za ptice, pod {irokim nebom i da svu no} gledam kako nada mnom plovi tihi, jasni mesec, i da zaboravim, da zaboravim… O, kako bih voleo da se ni~ega ne se}am!…
Kako bih voleo da svu~em sa sebe ovaj odvratni, stari frak u kome sam se ven~ao pre trideset godina… (Skida frak) u kome stalno dr`im predavawa u dobrotvorne svrhe… Evo ti, na! (Gazi frak) Evo ti! Star sam, jadan i nesre}an kao i ovaj prsluk s izno{enim, oliwalim le|ima… (Pokazuje prsluk) Ne treba mi ni{ta! Ja sam iznad toga, ja sam nekada bio mlad, pametan, studirao sam, ma{tao, smatrao sebe za ~oveka…
Sada mi ni{ta ne treba! Ni{ta, osim mira… osim mira! (Pogledav{i u stranu, brzo navla~i frak) Do |avola, iza kulisa je moja `ena… Stigla je i ~eka me tamo… (Gleda na sat) Vreme je ve} isteklo… Ako vas upita, molim vas, budite dobri, pa joj ka`ite da je predavawe odr`ano… da se nakarada, to jest ja, dr`ala dostojanstveno. (Pogledav{i u stranu, naka{qe se) Ona gleda ovamo… (Povisiv{i glas) Polaze}i od ~iwenice da duvan sadr`i poguban otrov, o kome sam vam upravo govorio, pu{iti ni u kom slu~aju ne treba, i ja dozvoqavam sebi da se, na neki na~in, nadam da je ovo moje predavawe „o {tetnosti duvana” bilo od koristi. Rekao sam {to sam imao. Dixi et animam levavi! (Rekoh i du{u olak{ah!).
me{.
Na samo jedan na~in mo`e da se ~eka, govorila je moja majka, a to je da se ne ~eka.
Nikada ne znamo dovoqno o onima koji su nam najbli`i, kako uvek prelazimo velika rastojawa u potrazi za u~iteqima, a ne osvr}emo se prema onima koji su nam toliko blizu da ih na{a senka uvek doti~e.
Kada neko nestane, rekla je, nema tih re~i koje mogu da ga vrate.
Kada se jednom poseje, seme zla, kao svaki korov, ostaje zauvek na istom mestu, sve dok se ponovo ne steknu idealni uslovi za wegovo klijawe.
VLADIMIR RADOVANOVI]:
Obrisi
Smu{eno se provla~io kroz gomilu, paze}i da se ne oklizne, po tankoj poledici.
Mrzi te dane kada mora da klizi, usporen, da pazi na svaki pokret. Ne zna ni za{to je, sada tu. Tek tako, da osmisli besmisao, udahne ledene kapi, da… Da, samo je tragao, za izgubqenom niti, koju ni u duboko odmaknutom datumu, mraka i leda, sigurno ne}e prona}i.
„Ne, nije… to nije mogu}e, opet me on vara, mami…“ Otvorenih usana, zalepqenog pogleda, mucao je sebi, trqao promrzle prste i gledao. Ona!
„Ona je. Poznat mi je taj osmeh, iskren, ~ist, neusiqen, nename{ten, poznat mi je…“
Skoro da je uzviknuo, ali se suzdr`a, da ne bude pajac, u gomili ledenih pokretnih slika. Posmatrao je, ono {to nikada ne posmatra, reklamu, da, reklamu, ali to nije reklama, to je… skoro da kriknu.
„Ona je, znao sam da }e se iskrasti izme|u redova neispisane pri~e. Znao sam da me ne}e izneveriti i da…“ Silno po`ele, da priqubi usne uz staklo, da je dodirne.
„@elim samo da joj {apnem… da zna da sam je… da je…“
„Nikada je ne}e{ susresti“ graknu kre{tava pti~urina, onako ledeno i zlokobno, }utao je, gledao ju je, sigurno je kora~ao, jo{ malo, tu sakri}e…
EU ispituje f inansijsku pomo} Srbiji zbog stawa u pravosu|u i medijima!
Evropska komesarka za pro{irewe Marta Kos izjavila je u Briselu da je Evropska unija (EU) sve vi{e zabrinuta zbog onog {to se de{ava u Srbiji i da Brisel ispituje da li Srbija i daqe ispuwava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata Unije. Na sednici Spoqnopoliti~kog odbora Evropskog parlmenta (AFET), koji izve{tava o stawu procesa pro{irewa EU i izgledima za narednih {est meseci, Kos je rekla da EU od vlasti Srbije o~ekuje da usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije i da omogu}e nezavisnost medija.
„Sve smo vi{e zabrinuti zbog de{avaa u Srbiji. Delim zabrinutost evroposlanika iz grupa Zeleni i Obnovimo Evropu zbog zakona koji podrivaju nezavisnost pravosu|a, zbog represije nad demonstrantima, zbog uplitawa u rad nezavisnih medija“, kazala je Kos.
„O~ekujemo uskla|ewe pravosudnih zakona“
Kos, koja je iznela pozitivne ocene o napretku ve}ine zemaqa na evropskom putu, dok je u vezi sa Srbijom i Gruzijom pre svega govorila o problemima, navela je i da EU `eli da vidi konstantan napredak u uskla|ivawu Srbije sa spoqnom i bezbednosnom politikom EU.
„Trenutno proceujemo da li Srbija i daqe ispuwava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata EU. Nastavi}emo da podr`avamo Srbiju na putu ka EU, ali o~ekujemo da vlasti Srbije usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije i da povrate nezavisnost medija, ukqu~uju}i putem reformi Regulatornog tela za elektronske medije“, dodala je Kos.
Kos je rekla da je 2025. bila dobra godina za pro{irewe EU, navode}i da su zemqe kandidati za ~lanstvo postigle „vi{e nego u prethodnih 15 godina zajedno“.
Minus u dr`avnoj kasi duplo ve}i nego u vreme korone
Samo u prva tri meseca ove godine deficit buxeta Srbije prema{io je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra i za 245 procenata je ve}i nego u prvom kvartalu 2025, kada je taj jaz bio samo 27,8 milijardi dinara ili 237 miliona evra.
Dodatni problem za ministra finansija Sini{u Malog je, kako je navedeno, {to je to najve}i minus u dr`avnoj kasi, ostvaren u prva tri meseca jo{ od velike rokade, kada je u maju 2018. mesto gradona~elnika Beograda zamenio ministarskim. Zapravo je to novi rekord u modernoj istoriji javnih finansija Srbije.
O razmerama (ne)o~ekivanih buxetskih problema ukazuje i podatak da je minus posle prvog ovogodi{eg kvartala vi{e nego duplo ve}i nego {to je bio u prva tri meseca pandemijske 2020. godine, kada je deficit iznosio 46,3 milijarde, {to zna~i da je za 50 milijardi dinara bio mawi nego {to je sada.
„Istine radi, vaqa podsetiti da je zbog mera za ubla`avae posledica krize izazvane virusom kovid-19, deficit do kraja 2020. dostigao do sada rekordnih 459,6 milijardi dinara ili 3,9 milijardi evra. Tome je doprinela i odluka vlasti da kapom i {akom deli ‘novac iz
helikoptera’ i to ba{ nekoliko nedeqa pre nego {to je u junu te godine, u jeku pandemije, organizovala vanredne izbore, koje je opozicija bojkotovala“, pi{e Radar. Sve lo{ija buxetska slika nije samo posledica rasta cena energenata, zbog ~ega je dr`ava bila prinu|ena da se odrekne dela, ina~e visokih akciza na gorivo. I pre krize, izazvane ratom na Bliskom istoku, srpske javne finansije po~ele su da posr}u. U januaru pro{le godine, na primer, ministar Mali mogao je da se pohvali suficitom od 5,5 milijardi dinara, dok je isti mesec ove godine okon~an sa minusom od ~ak 37,6 milijardi.
[ta tek re}i ako se ovogodi{wi deficit uporedi sa suficitom iz januara 2024. od 30,2 milijarde. Uz to, samo u januaru 2026. napravqen je deficit duplo ve}i nego u prva tri meseca 2024, ili za devet milijardi ve}i nego u prvom kvartalu 2023… Tome su presudno kumovali „kapitalni“ rashodi od 67,3 milijarde dinara, od kojih je lavovski deo potro{en za pla}awe ovogodi{we rate za nabavku francuskih borbenih aviona rafala.
Do sada je ta 2,75 milijardi evra vredna nabavka za potrebe Ministarstva odbrane dr`avnu kasu olak{ala za vi{e od milijardu i po evra.
Se}awe na detiwstvo mu je mra~no i maglovito. A kako i ne bi, kada je sa svega {est godina s majkom odveden u logor Jasenovac. U toj tamnici qudskosti i hramu najstra{nijih zlo~ina bilo je jo{ 16 ~lanova wegove porodice.
Pre`iveli su, jer su ih, ka`e, jednog dana „odvezli neki kamioni“. Dugo godina niko nije znao da mu objasni kako i gde. Tek mnogo decenija posle, sklapaju}i kockice u mozaiku se}awa, pretpostavio je da su spaseni, najverovatnije, zahvaquju}i Diani Budisavqevi}. - Mi smo `iveli u selu Dizdarlije kod Bosanske Dubice. Kada je po~ela ofanziva i kada su se pojavile usta{e, majka je mene i starijeg brata, koji je imao 12 godina, povela s narodom u zbeg na Kozaru. Ostavila je ku}u i stoku i pobegli smo. Posle nekoliko dana, ne znam ta~no koliko, otac je do{ao i poveo nas prema putu od Dubice i Kne`ice prema Prijedoru. Me|utim, kod sela Mirkovac, gde smo bili nekoliko dana, nai{la je usta{ka patrola. Majka me je zgrabila i pobegla sa mnom prema {umi. Sakrili smo se u neki grm i ona mi je dr`ala ruku preko usta da }utim. Usta{a nas je, ipak, primetio, majku je ranio u levu ruku i kuk, a mene je odveo. Bio sam dete koje do tada nikada nije oti{lo daqe od ku}e. Se}am se da sam najpre bio kod neke {kole, sa dosta `ena i dece, a odatle su nas odveli, kasnije sam saznao da je to bio logor Jasenovac – pri~a Milan Vikalo {ta je do`iveo 1942. godine. Ova sada vitalna starina ne se}a se ta~no doga|aja u logoru Jasenovac, nema predstavu ni koliko je tamo bio, jer nije znao ni koji je dan ni mesec. Se}a se samo
da su ih jednog dana potrpali u neke kamione i odveli. Tek mnogo decenija kasnije povezuju}i informacije u jedinstvenu nit, sklapaju}i kockice u mozaiku svog `ivota i ~itaju}i o Jasenovcu, pretpostavio je da je pre`iveo zahvaquju}i Diani Budisavqevi}. Na to ga navodi i ~iwenica da je wegova majka oti{la na le~ewe u Zagreb pod la`nim imenom Ivanka, a ne kao Jovanka, kako se zvala.
- Znam da smo bili u nekoj prostoriji, kao nekom skladi{tu punom pra{ine, po kojoj smo mi deca ~eprkali i nalazili po neko zrno kukuruza koje bi onda pojeli. Tu je bila i na{a tetka Miqa, o~eva ro|ena sestra, sa svojih petoro dece, strina Dragiwa sa {estoro dece i baba, o~eva majka
Mara sa najmla|om }erkom. Tetka je brinula o meni i bratu, sve dok nas jednog dana nisu potrpali u neke kamione i odvezli u neko selo. Tu su dolazili seqaci, Hrvati i birali decu koju }e uzeti. Odvodili su one koji su mogli da rade, a mi ostali bi i{li daqe, od sela do sela, od crkve do crkve. Mene i brata Bo{ka su uzeli me|u posledwima i odvedeni smo u neko selo Gudovac kod Bjelovara. Wega je uzela jedna dobrostoje}a porodica, a mene je odvela siroma{na `ena u crnini. Znam da me je nahranila kiselicom, to je ne{to kao jogurt, a to mi je i majka davala – se}a se Milan.
Dugo godina Milan Vikalo nije znao kako je ponovo sreo svoju majku. Ni sada
nije sasvim siguran, ima samo anaga|awa. - Otac je za vreme Austrougarske radio u Nema~koj i zaradio zna~ajan novac. Pretpostavqam da je nabavio la`na dokumenta i do{ao je po nas u Gudovac kod Bjelovara, a majka je do{la iz Zagreba. Ona je do~ekala i kraj rata, ali otac nije, stradao je u Zemunu. Kasnije, ta~nije 1946. smo majka Jovanka, brat i ja kolonizovali u Nove Kozarce kod Kikinde - prenosi Vikalo, kojem godine nisu oduzele vitalnost, iako ih se nanizalo 90.
UNA MU U SRCU
- Posle osnovne {kole, kao dete ratno siro~e bez oca, upu}en sam na {kolovawe u Pan~evo. Tamo sam i radio, a onda pre{ao u Kikindu. U rodni kraj vratio sam se 60-tih godina pro{log veka. Zaposlio sam se u Kostajnici, tamo o`enio, dobio }erku. Ali ponovo se dogodio rat, pa sam ponovo do{ao u Banat – pri~a Milan Vikalo, kojem je srce na Uni, a adresa u Kikindi.
SE]AWE NA MAJKU
Suze u u o~ima pojave se kad pomene majku. Ka`e da se oca ne se}a, a majka je po`ivela 73 godine. De~ak koji je pre`iveo logor Jasenovac sada u stara~kim godinama pi{e pesme i sam sa sobom igra {ah. U ponedeqak ga je posetio gradona~elnik Kikinde Mladen Bogdan i doneo mu mali poklon. Do{ao je po `eqi starog sugra|anina i ukazao mu pa`wu.
Jedna od najve}ih hri{}anskih relikvija
sti`e u Beograd
Jedna od najve}ih hri{}anskih svetiwa, koja se vekovima ~uva u svetogorskom manastiru Vatoped, prvi put }e biti deo Spasovdanske litije.
Pravoslavni vernici u Srbiji s velikim ushi}ewem do~ekali su vest da }e Beogradu pripasti istorijska ~ast. U srpsku prestonicu 20. maja, dan uo~i krsne slave grada Spasovdana, sti`e Pojas Presvete Bogorodice. Ova relikvija predstavqa jednu od najzna~ajnijih svetiwa celokupnog hri{}anskog sveta i izuzetno retko napu{ta riznicu manastira Vatoped na Svetoj Gori. Pojas Majke Bo`ije bi}e prvi put pronet beogradskim ulicama u okviru tradicionalne Spasovdanske litije. S obzirom na to da Beograd slavi Presvetu Bogorodicu kao svoju nebesku za{titnicu jo{ od vremena despota Stefana Lazarevi}a, dolazak ove dragocenosti ima duboku simboliku za grad i sve wegove stanovnike. Vernici }e imati jedinstvenu priliku da osete blagodat svetiwe koja se na Atosu ~uva sa najve}om pa`wom i retko se iznosi pred o~i javnosti van granica Svete Gore. Nakon sve~anog do~eka, planirano je da Pojas bude dostupan narodu za poklowewe i celivawe u Vaznesewskoj crkvi, koja je mati~ni hram gradske slave, kao i u zavetnom spomen-hramu Svetog Save na Vra~aru. Ovi hramovi }e primiti reke qudi koji `ele da pristupe svetiwi, a o~ekuje se da }e Beograd tih dana biti centar pravoslavnog sveta, okupqaju}i vernike iz svih krajeva Srbije i regiona.
Prema drevnom predawu, Pojas je isplela sama Bogorodica od kamiqe dlake, a pred svoje usnu}e predala ga je apostolu Tomi. Kroz vekove su uz ovu relikviju vezivana brojna ~uda, a naro~ito je poznata po isceliteqskim mo}ima. Veruje se da donosi poseban blagoslov supru`nicima koji se mole za potomstvo, kao i utehu bolesnima i nevoqnima. Dolazak Pojasa u srpsku prestonicu smatra se doga|ajem od ogromnog duhovnog zna~aja koji }e ostati upisan u istoriji grada.
Miroslava Stevanovi} je `ena ~ije se ime mo`da ne ~uje ~esto, ali se wena dela ose}aju svakoga dana. Ve} vi{e od dve decenije volontira u Crvenom krstu, i to veoma posve}eno, kao neko ko ne tra`i priznawe, ve} priliku da pomogne. Iako tu nije zaposlena, dolazi svakodnevno, me|u prvima, kao da je to wen `ivotni poziv.
Sa osmehom koji uliva sigurnost i toplinu, Miroslava je postala oslonac mnogima. Korisnici je do`ivqavaju kao nekoga ko im, osim obroka, daruje i veru u boqe sutra.
- Vi{e od 20 godina volontiram. Prvo je volontirao moj mu`, pa onda ja. To me malo motivisalo, ali me motivi{u i ovi predivni qudi ovde od direktora, {efica, do kuvarica. Svi su divni, ovde se ose}am kao u svojoj ku}i”, rekla je za RINU Miroslava Stevanovi}.
Wena svakodnevica odvija se u kuhiwi, gde sa istom pa`wom priprema svaki obrok, ali i u svakom susretu sa qudima kojima je pomo} potrebna.
- Ovde kuvamo razna jela, danas makarone sa mlevenim mesom. Ono {to je va`no
MALE RUKE, ALI VELIKA DELA:
Sia (11) prodaje svoja umetni~ka
dela na aukciji kako bi obnovila {kolsku biblioteku!
Sia Paradinovi}, jedanaestogodi{wa devoj~ica iz Beograda, ve} godinama pomera granice – ali ne zbog kakvih rekorda ili trendova, ve} zbog ne~ega mnogo re|eg. Iako je tek peti razred osnovne {kole, Sija je dokazala da nema ja~eg „fleksa“ od dobrote! To pokazuje i wena najnovija akcija koja podrazumeva obnovu {kolske biblioteke Osnovne {kole „Kraq Petar Prvi“ koju i sama poha|a.
Sia ve} sedam godina odu{evqava svet svojim multimedijalnim radovima i humano{}u, a video o wenom novom gestu objavqen na Instagram stranici „Qudski“ ne prestaje da izaziva reakcije. Ipak, iza nekoliko minuta snimka stoje godine rada, talenta i podr{ke porodice koja je od samog po~etka znala kako da usmeri wenu kreativnost.
„Pre nego {to ova objava izgori sa komentarima poput: ‘Ma kako mo`e dete da obnavqa biblioteku?’ i sli~no, odvojite dva minuta za celu pri~u o mojoj drugarici“, rekla je wena {kolska drugarica u videu objavqenom na pomenutoj Instagram stranici koji je preko no}i postao viralan.
OMIQENA IGRA U DETIWSTVU – UMETNOST
Kako je u video otkriveno, Sija je ro|ena 2014. godine, i od malena je pokazivala izuzetnu kreativnost. Wen tata primetio je da je ve{ta u `onglirawu i zajedno su podsticali wenu ma{tu kroz slikawe i vajawe.
Ve} sa {est godina, wena omiqena igra postaje umetnost, a roditeqi Milica i Ika joj daju tablet kako bi se oku{ala u digitalnoj umetnosti. Za razliku od roditeqa koji deci potpuno zabrawuju ekrane, Sijini roditeqi su verovali u umerenu i kreativnu upotrebu tehnologije – kao prozor u svet, a ne zamenu za detiwstvo.
„Tada su Siji roditeqi tutnuli tablet u ruke, ali ne da bi na miru ispijali soja late frapu}ino, nego da proba da crtka digitalno sa onom olov~icom“, pri~a wena drugarica.
SVOJIM RADOVIMA
PRIVUKLA SVETSKU PA@WU
Sa devet godina, Sijina fantasti~na bi}a i ~arobni svetovi prvi put su iza{li na internet kroz NFT kolekciju. Weni radovi odmah su privukli pa`wu kolekcionara {irom sveta, {to je dove-
ista}i jeste da kod nas nema obroka bez mesa. Jedan dan je gra{ak, pilav, pasuq sa slaninom i tako daqe. Trudim se da svakom podarim osmeh, svi zaslu`uju da budu
lo do saradwi sa zapa`enim umetnicima iz Azije i Amerike i omogu}ilo Sii da zaradi svoj prvi xeparac.
Umesto da, kao mnogi weni vr{waci odjuri i od svog prvog xeparca kupi sebi omiqenu igra~ku, Sia je zajedno sa roditeqima odlu~ila da sav novac ula`e u humanitarne projekte – donirala je prihod azilu za pse, u~estvovala u me|unarodnoj akciji za za{titu prirodnog stani{ta akselota, pomagala u prikupqawu sredstava za skejt park u Ugandi, kao i u brojnim akcijama za za{titu prirode, `ivotiwa i konzervaciju.
Tako|e, odr`ala je i prvu samostalnu izlo`bu u Beogradu 2024. godine, a kasnije iste godine u~estvovala je i u trinaestoj kolektivnoj izlo`bi „Medvedi u ~ast prole}a“ sa novim digitalnim printom za koji je otvorena aukcija.
Ove godine Sija sav prihod od svojih radova usmerava na kupovinu novih kwiga za {kolsku biblioteku Osnovne {kole „Kraq Petar Prvi“. Zato ona i weni drugari pozivaju sve da se ukqu~e i pomognu u obnovi polica i osve`avawu fonda biblioteke.
PRIKUPQENO ^AK 120.000 DINARA Jedanaestogodi{wa umetnica Sia Paradinovi} pokrenula je aukciju za prodaju svog umetni~kog rada, kako bi pomogla obnovu {kolske biblioteke i prikupila ~ak 120.000 dinara. Sia ka`e da joj je ideja za aukciju na kojoj je prodala svoje multimedijalne radove do{la potpuno spontano, a da ovo nije prvi put da se weni radovi prodaju u humanitarne svrhe.
ispo{tovani i da imaju kvalitetan obrok. Volela bih da jo{ neku godinu volontiram, bar jo{ desetak, kroz osmeh ka`e ova dobra `ena.
Koliko je wen doprinos zna~ajan, potvr|uju i kolege iz Crvenog krsta, koji isti~u da je Miroslava nezamenqiv deo wihovog tima.
- Mira, to je `ena bez koje ne mo`emo da zamislimo nijedan dan. Ona, pored ~arobnog osmeha i pa`we koju ukazuje korisnicima, svoju qubav ugradi u svako jelo. Zato su na{a jela veoma ukusna. To mo`e biti poruka sada oko Vaskrsa, da treba da budemo dobri bez razloga, ponekad i bez nov~ane nadoknade, {to je danas retko. Ona je `ena punog srca i pune du{e. ^ovek je zadovoqniji kada poma`e drugome, kada pru`i ruku onda kada je najpotrebnije. Treba pomo}i, posebno onima koji nisu u mogu}nosti da brinu o sebi onako kako bi `eleli, zakqu~ila je Nata{a Cvijovi}, sekretar Crvenog krsta u ^a~ku. U vremenu kada se vrednosti ~esto mere materijalnim, Miroslava podse}a da su najve}a bogatstva ona koja se ne vide, i kao {to je rekao Du{ko Radovi} „Budite dobri bez razloga”, jer upravo qudi poput Mirtoslave ~ine da ovaj svet da bude i ostane mesto vere i nade.
NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“
Пише: Бранислав Станковић
KO SU BILI PRECI NIKOLE TESLE:
u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju
Majka Georgina \uka najstarija od osmoro dece sve{tenika
Prota Milutin, Teslin otac, bio je anga`ovan oko prikupqawa sredstava za podizawe spomenika Lukijanu Mu{ickom, u martu 1858. godine, tim povodom pi{e u „Srpskom Dnevniku”: „Srbin kad uvidi `ivu polzu tog spomenika, i kako je ovaj shodan duhu mu`a, kome je posve}en, nije mogu}e da }e stisnuti srce svoje dotle, da na tako glavno poduze}e lepat svoj ne prilo`i, jer Srbin je bio uvek plemenit i veledu{an, gde se ticalo slave i koristi narodne, ne}e, nadamo se, ni u ovoj prilici ~ast svoju potamniti.”
Ali toliko je bio posve}en otvarawu {kola da ~ak jednom prilikom predla`e da se novac koji se skupqao za spomenik Lukijanu Mu{ickom ulo`i u osnivawe |a~kog doma u Karlovcu kako bi se {to vi{e srpske dece {kolovalo, veruju}i da bi to bio najlep{i i trajniji spomen na Mu{ickog koji ne bi mogao uni{titi zub vremena.
U svojoj biografiji Nikola Tesla je o svom ocu zapisao: „Veoma u~en ~ovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac, a za wegove propovedi se govorilo da odi{u re~ito{}u, poput one Abrahamove u Santa Klari. Posedovao je ~udesno pam}ewe i ~esto je recitovao duga~ke tekstove na nekoliko jezika.
^esto je u {ali govorio da mo`e da rekonstrui{e neke od klasika ukoliko se izgube, recituju}i wihova dela. Wegov stil pisawa je izazivao divqewe. Wegove re~enice su bile kratke i jezgrovite, a on je bio vrlo duhovit i satiri~an.”
Mojo Medi}, {kolski drug Nikole Tesle, `eleo je da objavi besede prote Milutina, ali na`alost najve}i deo wegove zaostav{tine, kako je saznao od Nikole, progutala je vatra, pa od toga nije bilo ni{ta. (Mojo Medi} (1855-1939), {kolovao se u Gospi}u, Karlovcu i Be~u gde je studirao prirodne nauke na visokoj tehni~koj {koli. Kao profesor slu`bovao je u Petriwi, Zagrebu, Osijeku, Sremskoj Mitrovici i u rumskoj realnoj gimnaziji kao
direktor, odakle je 1921. godine oti{ao u penziju. Tokom svoje profesure u osje~koj gimnaziji bio je profesor Poznavawa prirode Milutinu Milankovi}u u sedmom razredu gimnazije.)
U to vreme rimokatolici i pravoslavni u Lici jo{ su se pazili i po{tovali. Prota Milutin je za velike praznike prisustvovao misama u rimokatoli~koj crkvi, a Medi} o tome pi{e: „U`ivao sam, kada sam o godovima zalazio u rimokatoli~ku crkvu u Gospi}u, pa sam vidio ’starca Milovana’, kako s odli~jem carskim na prsima, (Milutina Teslu car je odlikovao Ordenom zlatnog krsta I stepena) a u novom novcatom ruhu, ponosno kora~a preko crkve. Pa jo{ kad je pokojni ’antr`akaw’ Kostren~i} sa ’sv. sakramentom’ okrenuo se i prema wemu, topio sam se od radosti, {to rimokatoli~ki sve{tenik tako lijepo pazi svog brata po Hristu, koji je pravoslavne vjere. No to je bilo u ono sre}no vrijeme, kada je Pazari{te isto toliko bilo daleko od Gospi}a kao i sada, ali gra|anstvo ne beja{e jo{ zavedeno la`nom naukom - jo{ la`nijeg u~iteqa.” (Medi} misli na Antu Star~evi}a, ideologa hrvatskog {oviniz-
KWIGOVESCI
ma, koji je rodom iz sela Pazari{ta.) Srbi i Hrvati u Lici `iveli su tih godina, uglavnom, u miru i po{tovawu. Tako je bilo sve do pojave i {irewa prava{ke ideologije Ante Star~evi}a. Definitivnu ta~ku na me|usobno po{tovawe i poverewe stavilo je ubistvo Srbina Milana Crevara, |aka u~iteqske {kole u Gospi}u.
Milutin Tesla se upokojio u Gospi}u sredinom aprila 1879. godine. Sahrawen je u srpskom grobqu pored gaja Jasikovac. Opro{tajni govor na sahrani odr`ao je Mojo Medi}.
Majka Nikole Tesle, Georgina \uka, ro|ena je 1822. Bila je najstarije od osmoro dece sve{tenika Nikole Mandi}a i Sofije Budisavqevi}. Mandi}i su bili poznata sve{teni~ka porodica iz Tomingaja kod Gra~aca. Ovo mesto dobilo je ime po pradedi Nikole Tesle, Tomi. Bili su vrsni majstori, imali su lepo opremqenu kova~ku i stolarsku radionicu. Nikola Mandi} mogao je sam da iste{e i okuje zapre`na kola.
Teslina baka po majci Sofija, bila je iz ugledne li~ke familije Budisavqevi}a, koja je dala vi{e sve{tenika i oficira. Neki od wih su dobili plemi}ke titule. Pet
^lanovi sve{teni~ke porodice Mandi}, iz koje je poticala Teslina majka \uka, posebno su se isticali kao kwigovesci bogoslu`benih kwiga. U mnogim li~kim crkvama bilo je bogoslu`benih kwiga koje su uvezali i ukori~ili Mandi}i. Na jednom Psaltiru, koji je ~uvan u manastiru Krupi, stajao je zapis: „Opravio Toma Mandi} 1783”. Sa~uvan je i jedan Trebnik koji su oni ukori~ili. Porodica Mandi} slavila je Lazarevu subotu.
1564. - Ro|en je engleski dramski pisac Vilijam [ekspir. Wegove drame, od kojih je veliki broj ekranizovan, i danas su na repertoarima svetskih pozori{ta („Hamlet”, „Romeo i Julija”, „Otelo”, „Makbet”). Umro je istog datuma 1616. godine.
generacija sve{tenika Budisavqevi}a neprekidno je od 1775. do 1895. godine ~inodejstvovalo u Jo{ansko-pe~anskoj parohiji, u selu Jo{anu. \ukin deda po majci bio je ~uveni srpski sve{tenik protojerej Toma Budisavqevi} (1750-1827), koji je posledwu deceniju `ivota bio u zvawu protoprezvitera li~kog. U ratu izme|u Austrije i Turske 1787. godine u~estvovao je sa ocem Markom i bratom Petrom, i jo{ oko deset Budisavqevi}a. Porazili su tursku vojsku kod Prijedora. Marko Budisavqevi} }e od cara zbog tog uspeha dobiti plemi}ki ~in u ~ijem }e zvawu stajati Prijedorski. Za protu Tomu se pri~alo da pre podne slu`i u crkvi a po podne sa sabqom vojuje na Turke sa Kraji{nicima. Druga zna~ajna figura iz loze Budisavqevi}a bio je general-major Budimir Bude Budisavqevi} (1790-1862). Sin Mijata, grani~arskog majora, i Jelene iz familije Kne`evi}. Posle zavr{ene vojne {kole u Gospi}u, karijeru je zapo~eo kao kadet u gospi}koj Li~koj regimenti. Nakon poraza Austrije, i francuske okupacije Karlova~kog generalata, postaje poru~nik francuske vojske i 1812. godine sa Napoleonom kre}e na Rusiju, i sti`e do Moskve. Jedan je od retkih Li~ana koji se vratio ku}i iz Rusije.
Ukqu~uje se u nacionalni rad i radi na podizawu Srpstva u Lici. Obnovio je srpske crkve u Vrepcu i Pla{kom, doprineo je oslikavawu crkve u Gospi}u u kojoj je po~ela da peva srpska vokalna kepela. Tokom 1848. sa svoja ~etiri sina oficira bio je deo vojske bana Jela~i}a sa kojim se okumio. Tokom tih borbi postao je prijateq sa Stevanom [upqikcem, budu}im vojvodom srpske vojvodine. Za zasluge u tim bojevima 1850. dobio je ~in general-majora i prekomandu u Pan~evo, gde je do`ivqavao razna sumwi~ewa i podmetawa zato {to je Srbin.
l U slede}em broju: Svojim pronalascima Nikola Tesla je postao ~udotvorac
1858. - Ro|en je nema~ki fizi~ar Maks Plank, tvorac kvantne teorije, za koju je 1918. godine dobio Nobelovu nagradu.
1867. - Ro|en je srpski politi~ar, publicista i kwi`evnik Ja{a Prodanovi}, jedan od osniva~a Jugoslovenske republikanske demokratske stranke. Bio je potpresednik vlade FNRJ od 1946. do 1948. godine. Ure|ivao je ~asopise „Narodna misao” i „Odjek”, priredio je dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i celokupna dela Jovana Jovanovi}a Zmaja, Jove Ili}a i Laze Lazarevi}a.
1891. - Ro|en je ruski kompozitor i pijanista Sergej Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzi~kih stvaralaca 20. veka.
1913. - Turci su u Prvom balkanskom ratu predali Skadar Crnogorcima. Odlukom velikih sila 14. maja Crnogorci su se morali povu}i, a Skadar je pripao Albaniji.
1938. - Sudetski Nemci zatra`ili su, uz podr{ku Hitlera, punu autonomiju u okviru ^ehoslova~ke. Minhenskim sporazumom u septembru iste godine Hitler je Sudete pripojio Nema~koj, a 1939. okupirao je ^ehoslova~ku.
1990. - Kineski premijer Li Peng doputovao je u Moskvu. To je bila prva poseta jednog kineskog premijera SSSR-u posle 26 godina.
1999. - Tridesetog dana vazdu{nih napada NATO na SR Jugoslaviju pogo|ena je zgrada dr`avne televizije RTS. Poginulo je 16, a raweno 18 zaposlenih. Uni{teno je i vi{e repetitora RTS u Srbiji.
2007. - Umro je Boris Jeqcin, prvi predsednik Rusije i kqu~na figura u postkomunisti~koj Rusiji. Na predsedni~kom polo`aju bio je u dva mandata, od juna 1991. do 31. decembra 1999, kada je podneo ostavku i na mesto vr{ioca du`nosti predsednika imenovao Vladimira Putina. Imao je kqu~nu ulogu u spre~avawu dr`avnog udara u avgustu 1991. Te godine potpisao je i ukaz o zabrani Komunisti~ke partije.
2013. - Gorwi dom britanskog Parlamenta usvojio je zakon kojim }e biti okon~ana vekovna praksa da de~aci imaju prednost nad devoj~icama u nasle|ivawu trona.
2022. - U zemqotresu magnitude 5,9 koji je pogodio jugosto~nu Bosnu i Hercegovinu poginula je jedna osoba, a najvi{e {tete je naneto Stocu i Qubiwu.
2023. - Odr`ani vanredni lokalni izbori u ~etiri op{tine Kosova (Severna Mitrovica, Leposavi}, Zve~an i Zubin Potok), na kojima je u~estvovalo oko 3,5% bira~a. Predstavnici Srpske liste, pod velikim pritiskom predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, nisu u~estvovali u izborima. Posle te katastrofalne gre{ke predsednika, Srbi su izgubili svu vlast koju su imali prethodnih decenija. (3)
Prota Milutin, Teslin otac Majka Nikole Tesle, Georgina \uka
„IPAK
NACIJA“: Otkako sam sreo Srbe ja vi{e ne verujem ni lekarima, ni medicini
Jedan od najve}ih fizi~ara i najzna~ajnijih li~nosti u istoriji sveta Albert Ajn{tajn, doputovao je u leto 1905. u Ka}, selo nadomak Novog Sada.
Sa wim je do{la i supruga, matemati~arka Mileva Mari}, i wihov 14-godi{wi sin. Te godine porodica Ajn{tajn provela je godi{wi odmor u Novom Sadu,
Novom Sadu. Razgovori su bili `ivi, samo Milevina majka nije mogla da se sporazumeva sa zetom, jer nije govorila nijedan strani jezik…“
NEKOLIKO PUTA BIO
U NOVOM SADU I BEOGRADU
Tvorac teorije relativiteta bio je nekoliko puta u Novom Sadu. Bio je i u Beogradu, a u pomenutoj kwizi je Ajn{tajnov boravak, 1907. godine, na osnovu svedo~ewa savremenika, jednostavno prikazan:
Ka}u, Titelu i Beogradu, a potom na ove prostore dolaze i 1907. i 1913. godine. Borave}i u Novom Sadu, Ka}u, Titelu i Beogradu Ajn{tajn je otkrio ~ari srpske kafane i zakqu~io da su Srbi genijalan narod. Otkad se susreo sa Srbima prestao je da veruje i lekarima i medicini, „zbog toga {to su protiv alkohola“. U monografiji prof. Desanke \uri}-Trbuhovi} „U senci Alberta Ajn{tajna“, wihov boravak u Ka}u ovako je opisan: „U ku}i Mari}evih su sve~ano do~ekani i tu su povazdan dolazili ro|aci i poznanici da pozdrave Milevu i vide wenog mu`a i sina. Albert se pona{ao prirodno i le`erno, nosio je svog sina na le|ima po
„Imao je duga~ku neurednu kosu, radostan i nasmejan, nosio je sina na ramenu po novosadskim ulicama. To je bunilo novosadsku sredinu, koja je cenila samo konvencionalan red i ustaqenu u~tivost, od ~ega je on celom svojom pojavom odstupao, pa su ga nazvali ‘onaj {a{avi Mari}ev zet’… Studenti su se okupqali oko wegovog stola u kafani ‘Er`ebet Kiraqi’, gde je voleo da dolazi…“
Dva sina Mileve i Alberta Ajn{tajna, Hans-Albert i Eduardo, kr{tena su u pravoslavnoj Nikolajevskoj crkvi u Alma{u kraj Novoga Sada 21. septembra 1913. godine, kao i wihova k}erka Lizerl (Qubica). U jednom od kafanskih razgovora, Ajn{tajn je kazao:
„Ja vi{e ne verujem ni lekarima, ni medicini, ni bilo ~emu, jer oni su protiv alkohola. Srbin pije od ro|ewa, pa do smrti; kako se rodi, kako raste, kad putuje, kad se `eni, kad se sahrawuje, pa ipak su Srbi genijalna nacija. Ja ih tako cenim prema mojoj `eni…“
“To{ina crkva” –
karantin
Jedno od najstarijih pravoslavnih zdawa ne samo u Zemunu ve} i u Beogradu je manastir Svetog arhangela Gavrila u Zemunu. Nalazi se odmah pored rimokatoli~ke crkve Svetog Roka.
Manastirska crkva je u pro{losti bila kontuma~ka, tj. mesto karantina i izolacije putnika koji su iz Osmanskog carstva putovali u Habzbur{ko.
Srpski trgovac i dobrotvor Teodor To{a Apostolovi} 1786. godine odlu~uje da na mestu nekada{we crkvice od dasaka u gradskom parku podigne novu, da bi svi koji su boravili u kontumaciji (karantinu) mogli da se pomole Bogu.
Tako je „To{ina crkva“ u Zemunu bila i prakti~no i figurativno deo granice izme|u dva sveta, dva carstva, ali i izme|u potencijalno zara`enih od kuge, kolere i velikih bogiwa i zdravih. Habsbur{ka imperija je ozbiqno pratila evropske standarde u epidemiologiji.
Teodor To{a Apostolovi}, inicijator nove crkve, bio je ro|en u okolini Soluna 1745. godine, a u Zemun je pre{ao izme|u 1765. i 1770. godine, kada su se Austrijanci povukli iz Beograda i prepustili ga Turcima. U Gr~koj se izvorno zvao Teodoros Apostolos.
Kao voskar (pravio je i prodavao sapune i sve}e) stekao je veliko bogatstvo. Svojim predanim radom i kao fabrikant i dru{tveno anga`ovani ~ovek zaslu`io
Pre ta~no 27 godina, poginula je trogodi{wa Milica Raki}. Ubijena je gelerom dok je sedela na no{i, u porodi~noj ku}i u Batajnici. Danas bi imala 30 godina. Slava joj.
Nato bombardovawe SR Jugoslavije je imalo za posledicu veliki broj `rtava me|u kojima posebno mesto zauzima Milica Raki}, koja je nedu`na izgubila `ivot za vreme zlo~ina~ke agresije 1999. godine. Za wenu smrt do sada niko nije odgovarao. Mi ne smemo dopustiti da zaboravimo {ta se desilo.
Ne{to pre 22h, 17. aprila 1999. godine geler navo|ene rakete tomahavk je pogodio malo dete. Posle jake detonacije, stakla ku}e su popucala, letele su plo~ice i fasada ku}e. Otac @arko je potr~ao prema kupatilu od kojeg su vrata bila otvorena i imao je {ta da vidi.
Milica je le`ala mrtva na podu a oko we je bilo dosta krvi. Otac je pomislio da je dete jo{ uvek `ivo i svojim kolima je brzo prevezao u bolnicu gde su doktori samo mogli da konstatuju smrt. Velika tragedija za porodicu ali i za ceo srpski narod. Milica je postala simbol jedne epohe i zaslu`uje da je se uvek se}amo.
Postoji spomenik Milici Raki} i on se nalazi u Ta{majdanskom parku u Beogradu.
Srpska Pavoslavna Crkva je pokrenula inicijativu da se Milica Raki} kanonizuje, {to zna~i da }e biti progla{ena za sveca. Na samom jugu Republike Srpske u manastiru Tvrdo{, kod Trebiwa, napravqena je freska sa likom Milice Raki}, a prave se i ikone. Na fresci pi{e: “Sv.n.mu~. od NATO. Milica dete“.
je da bude predsednik Zemunske crkvene op{tine.
Mnogi Beogra|ani i Zemunci svakodnevno izgovaraju toponim “To{in bunar“, a mo`da i ne znaju}i da taj toponim ima veze sa dobrotvorom Apostolovi}e. Predawe ka`e da je izle~io o~nu bolest lekovitom vodom upravo tu, jer je, kako je tvrdio, poslu{ao san u kome mu je Sveti Nikola rekao da se popne na Be`anijsku kosu, spusti prazno bure, iskopa bunar gde ono zastane i umiva o~i vodom iz wega. Crkvu u Zemunu je namenski sagradio sa vi{e vrata da se vernici {to mawe me{aju. @enski manastir }e postati 6. marta 1990. godine, odlukom Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve. Do tada je ovaj duhovni centar jpro{ao zanimqivu istoriju: od gubitka zna~aja posle rasformirawa karantina, preko dolaska ruskih izbeglica dvadesetih godina pro{log veka, koji su je pretvorili u svoju crkvu, do totalne zapu{tenosti u doba komunizma.
1981. godine jeromonah Filaret se zalo`io da crkva bude obnovqena. Pet godina kasnije, restaurirana spoqa ali freske nisu mogle biti sasvim spa{ene. Ova kapela je izgra|ena u baroknom stilu. Prostorija ima ni{e koje su bile ostavqene za „izdr`avaoce“ karantina. No, ni{e nisu mnogo naru{ile koncept po kojem gra|evina sli~i crkvama sredwovekovne Ra{ke {kole.
Ikonostas u baroknom stilu, rezbaren u drvetu i pozla}en, oslika{e poznati zemunski slikari Dimitrije Bratogli} i wegov zet Konstantin Leki} (on je bio pomo}nik ali je oslikao ve}i deo zidova). U manastiru se nalazi i freska Svetog novomu~enika Vuka{ina iz Klepaca. Kada se u|e u ovo neveliko ali zna~ajno zdawe oseti se teret vekova „natopqenih“ mukama onih koji su izdr`avali karantin, sa vi{estrukim nadama: da nisu bolesni i da }e mo}i da pre|u na drugu stranu. Muke putnika, saputnika i sapatnika onda{wih kao da su utkane u dana{wu patinu ovog zdawa.
Mileva Mari} sa suprugom Albertom Ajn{tajnom
teroristi pa se za wih
donosi - poseban zakon
Najavqene izmene Porodi~nog zakona ubi}e `equ u qudima da uop{te i imaju decu, jer }e roditeqi postati robovi dece. Ne}e imati pravo da ih vaspitavaju, ali }e zato odgovarati za svu {tetu koju naprave. Ako roditeqi ne budu ,,po novom“ i nemogu}em na~inu vaspitavali svoju decu, mogli bi ~ak i da krivi~no odgovaraju za zanemarivawe deteta.
Ovako advokat Neboj{a Perovi} komentari{e najavqene izmene Porodi~nog zakona koji su izazvale pravu buru u javnosti. Po wegovom mi{qewu, do sada va`e}i Zakon koji je stupio na snagu 2005. go-
dine tako|e nije dobar i pun je novotarija koje su {tetne po porodicu i po decu, ali dodaje da kao takav postoji u pravnom `ivotu ve} 21 godinu i da ga se moramo pridr`avati.
Na{ sagovornik smatra da nema nikakve potrebe za izmenama postoje}eg zakona. [to se ti~e nasiqa nad decom, zbog ~ega se i potenciraju sada{we promene, ono je ve} regulisano Krivi~nim Porodi~nim i Zakonom o spre~avawu nasiqa u porodici, te nema nikakve potrebe za izmenama i dopunama bilo koje vrste. [TA JE SPORNO?
Prvo i osnovno {ta predlogom izmene zakona ho}e da se uvede je slede}e: Maloletnike, odnosno lica od 14 do 18 godina, nazvali su decom, pa su sada sva lica od ro|ewa do 18. godine „deca“. Me|utim, celokupno zakonodavstvo Republike Srbije pravi razliku izme|u lica do 14 i od 14 do 18 godina, pa ~ak i Krivi~ni zakonik razli~ito tretira te`inu dela u zavisnosti od uzrasta. To je ura|eno kako bi se sve odredbe koje se odnose na decu primenile i na maloletnike od 14 do 18 godina — jer su oni ciqna grupa, ka`e Perovi} za Sputwik.
Uba~ena je i stavka o nameri fizi~kog nasiqa {to zna~i da do nasiqa ne mora ni do}i, ve} da dete procewuje ima li roditeq nameru da ga eventualno povredi ili ne. Izmene podrazumevaju i uvo|ewe aplikacije preko koje }e mo}i da se prijavi nasiqe (ili namera nasiqa), {to bi podraumevalo ograni~avawe kretawa ili uskra}ivawe komunikacije sa tre}im licima.
U praksi, to bi zna~ilo da deca od 15 godina odu tri dana od ku}e i da ih jednostavno nema, da roditeqi ne znaju gde su, {ta su, kako su. Podrazumeva i da se deca dru`e sa dilerima droge i drugim kriminalcima, jer roditeqi ne}e smeti da im uskrate komunikaciju sa bilo kime. Deca }e nakon navr{ene petnaeste godine mo}i da donose odluke o promenama na svom telu, o plasti~nim operacijama i svim drugim stvarima bez saglasnosti roditeqa.
Jo{ jedna suluda odredba govori da ukoliko se ne ispune ekonomske potrebe odre|enog ~lana porodice, to podrazumeva nasiqe. Dakle, ukoliko dete tra`i skupe patike, skupu ode}u, putovawa, a roditeq mu to ne pru`i, on vr{i nasiqe nad svojim detetom. U su{tini, narodski re~eno — ovaj zakon ide ka tome da otme decu od roditeqa. Ove izmene i dopune uskra}uju deci pravo na vaspitawe i mogu}nost da izrastu u normalne i zdrave li~nosti, umesto u {izofrene razma`ene osobe koje ne znaju {ta `ele od sebe.
RANIJI POKU[AJI
Sli~an predlog izmena ve} je ,,podmetan” pre tri godine, podse}a na{ sagovornik, ali je odbijen. Ipak, od ove sulude ideje se ne odustaje. Tada{wi ministar uspeo je da se odupre pritisku doma}ih i stranih nevladinih organizacija, kao i pritiscima pojedinih evropskih parlamentarnih grupa, pojedinaca i delegacija zapadnih zemaqa.
O~igledno da sada{wi ministar nije mogao da se odupre novim pritiscima. Ta radna grupa je, po onome {to sam ~uo, prete`no sastavqena, ali se sve jo{ dr`i u tajnosti, pa se imena ~lanova kriju i nigde ne mo`ete na}i imena i prezimena onih koji su napisali ove izopa~enosti. Ovde je podeqena odgovornost i smatram da ministar nakon ovakvog predloga treba da razmisli da li i daqe treba da je na polo`aju na kojem jeste, ako je ovako ne{to dozvolio. Perovi} smatra da bi imena ~lanova radne grupe morala da se nalaze na sajtu Ministarstva za brigu o porodici. On je poku{ao da do|e do imena, ali bezuspe{no. Postoje samo neki koji su dati i koji govore o tome ko bi trebalo da bude ~lan radne grupe. Uz sve ovo, javna rasprava je trajala veoma kratko — od posledwih dana marta do 16. aprila, odnosno u vreme kada je nekoliko dana prvo bilo neradno zbog katoli~kog, a onda i pravoslavnog Vaskrsa. Sve ovo ukazuje na ~iwenicu da je neko sve ovo hteo da provu~e brzinski i ,,ispod `ita” tako da qudi, gra|ani, majke, o~evi, pa i sama deca ne shvate na vreme kakva im se podvala sprema.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Postavqeni ste pred izbor izme|u brzog rezultata i dugoro~ne sigurnosti. Nalet energije, ali ako preterate sa obavezama, mo`ete da osetite zasi}ewe. U qubavi partner vi{e ceni to {to ga slu{ate bez prekidawa, a slobodni Ovnovi mogu da u|u u flert na poslu koji se pretvara u ne{to ozbiqnije. Na poslu zavr{avate odlagane papire i proveravate brojke bar dva puta.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Vagate izme|u dve podjednako primamqive opcije i va`no je da ne brzate. Sitna neprijatnost okre}e se u va{u korist ve} do vikenda. U qubavi neodlu~nost i promena raspolo`ewa nekoga zabavqa, a nekoga povre|uje, zato pa`qivo sa porukama. Slobodni Bikovi ulaze u dubqi razgovor iz bezazlene prepiske. Na poslu pisana komunikacija i sre|ivawe dokumenata daju najve}i rezultat.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Prevelika `eqa za pa`wom mo`e da vas dovede u raspravu u kojoj uporno branite svoje stavove. Javqa se umor, ali vam kratka {etwa ili izlazak vra}a snagu. U qubavi kratkotrajna qubomora vas iznena|uje ja~inom, dok iskren razgovor ostavqa dobar trag. Zauzeti boqe prolaze u mirnom vikendu udvoje. Na poslu budite oprezni sa idejama koje kolege mogu da predstave kao svoje.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Birate izme|u koristi i savesti i birate ono uz {ta mirno spavate. Stari prijateq mo`e da tra`i vi{e nego {to realno mo`ete, pa je takti~no „ne” najboqa za{tita odnosa. U qubavi partner o~ekuje jasne re~i, a poklon ili gest mo`e da otopi distancu. Slobodni Rakovi privla~e tihe qude. Na poslu pregovori tra`e strpqewe, ali re{avawe tu|eg problema di`e va{ ugled.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Odr`avate vedar ton, iako vas iznutra more brige. Mogu}a je neprijatna ili neo~ekivana rasprava, pa dugo vrtite razgovor u glavi. Dosta vam je qudi i poruka, pa vam prija dan ti{ine. U qubavi jedna nespretna {ala mo`e da zaboli partnera, zato brzo objasnite nameru. Slobodni Lavovi mogu da do`ive romanti~nu ponudu od osobe koju su smatrali prijateqem. Na poslu izbegavajte haos.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Mo`e da vas iznenadi promena plana ili obaveza koja vas tera da iza|ete iz rutine i razmi{qate prakti~nije. U qubavi su suprotstavqeni va{a potreba za slobodom i tu|e insistirawe na kontroli, a re{ewe je u jasnim granicama. Slobodne Device mogu da upoznaju nekoga preko kursa ili prakti~ne saradwe. Na poslu va{a analiti~nost i preciznost posebno dolaze do izra`aja.
RAT I POSLEDICE:
Evropska
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Otvara se prostor za promene koje ste dugo odlagali. Razgovor budi `equ da sve ostavite i odete. U qubavi rasprava oko novca mo`e da se pretvori u korektan dogovor ako niko ne tera svoje po svaku cenu. Osoba iz pro{losti javqa se porukom, ali odgovor nije hitan. Na poslu, projekat koji stoji iznenada kre}e napred, a lak{e dobijate fleksibilniji raspored.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Nedeqa mo`e da po~ne sitnim kvarom u ku}i ili gubitkom neke vredne sitnice, {to vas tera da boqe organizujete stvari. Dolaze izviwewa od osobe koja je preterala i najmudrije je da ih prihvatite. Uspevate da sredite i dom i misli. U qubavi, preterana kritika mo`e da odbije osobu koja se trudi oko vas. Slobodne [korpije imaju korist od ~i{}ewa starih kontakata.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Poruka ili vest od osobe iz pro{losti budi pome{ana ose}awa i `equ da preispitate stare odluke. Do vikenda strpqewe popu{ta, ali kratka iskrena reakcija donosi olak{awe. U qubavi je va`niji konkretan gest nego obe}awa. Slobodni Strel~evi mogu da prihvate poziv na sastanak naslepo. U poslu, plan se ru{i, ali brzo pravite novi, prakti~niji raspored.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Tajna koju ste ~uvali izlazi na videlo i donosi vam olak{awe umesto tereta. Vikend budi poriv da sve promenite iz korena, pa je va`no da ne donosite nagle odluke iz afekta. U qubavi jaka strast mo`e da upla{i novu osobu ako prerano poja~ate tempo. Mo`e da se javi biv{i partner, ali shvatate koliko ste se promenili. Na poslu budite oprezni sa „pomo}i” konkurenata.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Intuicija vam je poja~ana i prvo ose}awe o qudima ~esto se pokazuje ta~nim. Javqa se talas bezvoqnosti, ali ubrzo prelazi u nalet kreativne energije. Razgovor sa ro|akom ili starijim ~lanom porodice zatvara stari spor ili nesporazum. U qubavi partner mo`e da protuma~i va{u zami{qenost kao distancu. Slobodne Vodolije boqe prolaze u`ivo nego u dopisivawu.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Vra}aju se misli na osobu sa kojom je boqe da ne obnavqate odnos. Vikend donosi opu{tawe, ali treba da izbegavate preveliku pasivnost. U qubavi va{a briga lako prelazi u preteranu kontrolu, zato dajte drugoj strani vi{e prostora. Slobodne Ribe neka obrate pa`wu na kom{ije ili stalne saputnike. Na poslu stroga kontrola {efova mo`e da donese pohvalu ili malu nagradu.
unija priprema hitne mere zbog rizika od nesta{ice kerozina
Evropska unija priprema mere za efikasniju raspodelu avionskog goriva me|u dr`avama ~lanicama i obezbe|ivawe alternativnih izvora snabdevawa, dok je transport energenata kroz Ormuski moreuz i daqe u zastoju zbog sukoba na Bliskom istoku.
Pribli`no 40 odsto avionskog goriva koje koristi Evropska unija dolazi iz uvoza, a polovina tih koli~ina prolazi kroz Ormuski moreuz.
Evropska komisija planira da u sredu predstavi predlog, na osnovu kojeg bi ve} u maju mogle da budu aktivirane mere za ubla`avawe rizika od poreme}aja u snabdevawu avionskim gorivom, navodi se u nacrtu dokumenta koji je video „Blumberg”. Brisel planira i smernice koje bi omogu}ile fleksibilniju primenu postoje}ih pravila, ukqu~uju}i regulaciju aerodromskih slotova i postupawe u slu~aju otkazivawa letova zbog nesta{ice goriva.
Predvi|ene su i mere koje se odnose na praksu dodatnog to~ewa goriva na polaznim aerodromima, kako bi se izbegle vi{e cene na dolaznim destinacijama.
Ako to ne bude dovoqno, Komisija razmatra i reviziju naftnih rezervi {irom Evropske unije, uspostavqawe sistema za pra}ewe snabdevawa gorivom, kao i mere za maksimalno kori{}ewe rafinerijskih kapaciteta i ja~awe doma}e proizvodwe naprednih biogoriva. Plan ukqu~uje i {iru strategiju za smawewe rawivosti EU na budu}e energetske {okove, uz dodatni fokus na elektrifikaciju privrede i smawewe zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.
Za{to je ~a{a vode sa limunom idealna za po~etak dana
Voda sa limunom mnogima je prvi jutarwi napitak, a jedna devojka tvrdi da se te navike dr`i godinama.
Razlog je, ka`e, jednostavan – tako lak{e unese te~nost ~im se probudi, podstakne varewe i organizmu obezbedi dodatnu dozu vitamina C. Uz sve to, veruje da ta navika mo`e imati pozitivan uticaj i na izgled ko`e, pi{e Health.com.
POMA@E JOJ DA LAK[E
UNESE DOVOQNO TE^NOSTI
Iako i ina~e rado pije vodu, ka`e da joj je sa nekoliko kapi limuna ukusnija i lak{a za piti. ^a{a vode sa limunom ujutru poma`e joj da nadoknadi te~nost nakon spavawa, a ~esto je popije i pre jutarweg treninga. Tvrdi i da joj zbog toga tokom dana bude lak{e da unese dovoqno vode.
POVOQNO DELUJE
NA VAREWE
Kada je re~ o varewu, vi{e voli jednostavne navike nego dodatke ishrani, a limun vidi kao jedan od lak{ih trikova. Jedno mawe istra`ivawe pokazalo je da limunska kiselina mo`e ubrzati pra`wewe `eluca, odnosno prolazak hrane kroz digestivni sistem. Druga istra`ivawa o vitaminu C ukazuju na to da bi mogao imati povoqan uticaj na crevne bakte-
ANANAS TORTA
POTREBNO JE:
Za podlogu:
n 2 ve}e kutije pi{kota n po potrebi sok od ananasa iz konzerve
Za fil:
n 2 konzerve ananasa n 250 g maslaca, 6 `umanca n 250 g {e}era u prahu n 300 g mlevenih oraha
Za dekoraciju: n 2 kesice bele {lag kreme n 250 ml mleka
PRIPREMA:
Izme{ajte `umanca sa nekoliko ka{ika {e}era u prahu (oduzeto od 250 g) i skuvajte na pari uz stalno me{awe. Ostaviti `umanca da se skroz ohlade. Penasto umutiti omek{ali maslac (ili margarin) sa ostatkom {e}era u prahu. Postepeno dodati ohla|ena `umanca, uz stalno mu}ewe, pa ume{ati mlevene orahe i sitno naseckan oce|en ananas.
Polovinu pi{kota namo~ite u sok od ananasa i pore|ajte na tacnu za tortu. Preko pi{kota rasporedite sav fil, pa odozgo pore|ajte ostatak pi{kota namo~enih u sok od ananasa. Umutite {lag krem sa mlekom po uputstvu na kesici i dekori{ite tortu.
rije, iako to ne zna~i da }e voda sa limunom sama po sebi imati isti efekat.
MOGLA BI IMATI
KORISTI I ZA SRCE I
OPORAVAK ORGANIZMA
Citrusi poput limuna bogati su vitaminom C i antioksidansima. Ovi spojevi povezani su sa nizom koristi za organizam, izme|u ostalog sa o~uvawem zdravqa krvnih sudova, cirkulacije i nivoa LDL holesterola, poznatog kao „lo{“ holesterol. Time se mo`e smawiti rizik od sr~anih bolesti.
Vitamin C va`an je i za obnovu i rast tkiva. U~estvuje u stvarawu kolagena – proteina va`nog za ko`u, zglobove i kosti, ~iji nivo opada s godinama.
JUTARWA RUTINA
Wena jutarwa rutina prili~no je jednostavna. U veliku ~a{u od oko 700 mililitara sipa vodu, kratko je zagreje pa doda sok pola limuna. To popije pre kafe, ~aja ili doru~ka.
Ka`e da se te navike trudi da se dr`i i na putovawima jer limun nije te{ko poneti ili kupiti. Posebno joj prija nakon neprospavane no}i, kada joj treba ne{to lagano i osve`avaju} e na po~etku dana. Vremenom joj
je voda sa limunom postala deo svakodnevice i podsetnik da briga o zdravqu ne mora biti ni komplikovana ni skupa. IPAK, TREBA PAZITI NA ZUBE I @ELUDAC
Iako voda sa limunom ima svoje prednosti, zbog kiselosti nije bez mana. Kiselina mo`e vremenom o{tetiti zubnu gle|, odnosno spoqa{wi za{titni sloj zuba. Kod nekih qudi citrusi mogu izazvati i refluks, odnosno vra}awe `eluda~ne kiseline u jedwak, {to mo`e dovesti do goru{ice i sli~nih tegoba.
Zbog toga se savetuje da se zubi ne peru odmah nakon konzumirawa vode sa limunom, ve} tek nakon otprilike sat vremena. Tako pquva~ka stigne da neutrali{e kiselinu i boqe za{titi gle|. Ameri~ka stomatolo{ka asocijacija preporu~uje i ispirawe usta obi~nom vodom nakon kiselih napitaka, a nekima mo`e pomo}i i pijewe na slamku.
Dva vitamina koja naj~e{}e nedostaju starijima od 50 godina i kako da prepoznate mawak
Starije doba donosi brojne prednosti - vi{e iskustva, zrelosti i ~esto vi{e vremena za sebe. Ipak, ono nosi i odre|ene izazove, me|u kojima je i slabija sposobnost organizma da usvaja pojedine hranqive materije.
Vitamini koji naj~e{}e nedostaju starijima od 50 godina
Naj~e{}e su pogo|eni vitamin D i vitamin B12, koji su va`ni za metabolizam i nivo energije, prema podacima ameri~kog Nacionalnog instituta za zdravqe (NIH). Nutricionistkiwa Erin Palinski-Vejd obja{wava da starije osobe ~esto proizvode mawe `eluda~ne kiseline, {to ote`ava apsorpciju vitamina B12. Rezultat nedostatka ovih hranqivih materija mo`e biti umor, slabost, pa ~ak i kognitivni pad, prema podacima NIH, pi{e Miss7. Telo postaje mawe efikasno u pretvarawu sun~eve svetlosti u vitamin D kako starimo, ka`e Palinski-Vejd. Nedostatak ovih hranqivih materija mo`e oslabiti kosti i u~initi
ih poroznijim, a rizik se pove}ava sa godinama.
„Nakon menopauze, `ene do`ivqavaju smawewe lu~ewa odre|enih hormona, {to ubrzava gubitak ko{tane mase“, dodaje Palinski-Vejd. Najboqi na~in da se spre~e nutritivni nedostaci – i potencijalne zdravstvene posledice jeste da se pove}a unos hrane bogate vitaminima D i B12. Prevencija nudi predloge za obroke koji vam mogu pomo}i da zadovoqite svoje dnevne potrebe za ovim va`nim vitaminima.
JAJA ZA DORU^AK
Belanca su niskokalori~na i niskomasna hrana, ali ako uklonite `umance, izbacujete i zdravu dozu vitamina D i B12. Zato preporu~ujemo da jedete cela jaja.
Probajte ovo: Napravite omlet sa sirom, povr}em ili poslu`ite jaje na oko preko hleba ili avokada. Ne zaboravite da su i kuvana jaja ukusna.
KONZERVIRANA
TUNA ZA RU^AK
Ova masna riba je dobar izvor vitamina D i B12, ka`e
Palinski-Vejd. Tako|e sadr`i zdrave masti, kalijum i gvo`|e, hranqive materije koje poma`u razli~itim proteinima da isporu~e kiseonik telu.
Probajte ovo: Za dodatni unos vitamina, napravite salatu od tune sa gr~kim jogurtom. Mle~ni proizvodi poput jogurta ~esto su oboga}eni vitaminom D, a po{to poti~u od `ivotiwa, ve} su dobar izvor B12, ka`e Palinski-Vejd. Tunu mo`ete staviti na kri{ku hleba ili napraviti salatu sa zelenom salatom, paradajzom, lukom, kukuruzom, prelivenu limunom i maslinovim uqem i
LE^EWE BIQEM [ta kantarion
Kantarion ili gospina trava, od davnina je poznata biqka u narodnoj medicini kao prirodna pomo} za najrazli~itije bolesti. Bogat je gvo`|em, eteri~nim uqima, karotenom, kolinom i vitaminom C. Kako su poreme}aji raspolo`ewa sve ~e{}i, tako je i posledwih godina kantarion u~estalije predmet nau~nih istra`ivawa. Hiperforin, va`an sastojak kantariona, uni{tava mikrobe i spre~ava razgradwu serotonina - hormona odgovornog za dobro raspolo`ewe. Na taj na~in ova lekovita biqka bi mogla da ubla`i simptome poreme}aja mentalnog zdravqa i u~ini dosta za op{te blagostawe.
mo`da posutu prepe~enim susamom. Ili mo`ete napraviti verziju sa tunom i belim pasuqem.
ODREZAK LOSOSA
ZA VE^ERU
Vitamin D je te{ko prona}i u izvornim namirnicama (osim ako nije posebno dodat), ali losos je izuzetak od pravila. Tako|e je odli~an izvor proteina i vitamina B6, koji poma`e u odr`avawu zdravog nervnog i imunog sistema.
Probajte ovo: Pr`ite ili pecite odrezak u tigawu i uparite ga sa zelenim povr}em ili salatom.
Iz kantariona je izolovan i melatonin, hormon koji se prirodno lu~i tokom sna. Zbog toga se ~aj ili preparati od kantariona ~esto koriste kao prirodna pomo} kod nesanice. Kantarion daje dobre rezultate i kao pomo} kod gastritisa, ~ira na `elucu, bolesti bubrega, jetre, slezine i be{ike, opekotina, hemoroida i upalnih stawa. Najzna~ajnija aktivna komponenta, hipericin, deluje antibakterijski i antivirusno i smiruje upalne procese u organizmu.
Ekstrakt kantariona u mnogim slu~ajevima jednako efikasan kao standardni antidepresivi blagog do umerenog dejstva, ali sa zna~aj-
no mawe nuspojava. Neka istra`ivawa ukazuju da kantarion mo`e da ima povoqan uticaj i na hormonsku ravnote`u kod `ena, naro~ito u periodu menopauze, ubla`avaju}i simptome poput valunga, nervoze i nesanice. Kantarion se koristi u obliku ~aja, uqa, kapi, kapsula, tableta, ~ak i vaginaleta. ^aj od kantariona priprema se tako {to se ka{i~ica suvog cveta i lista biqke prelije sa 200 ml kqu~ale vode, ostavi poklopqeno 10 minuta i pije nekoliko puta dnevno. Uqe kantariona delotvorno je za primenu kod rana, opekotina, hemoroida i osipa, osim kod osoba ~ija ko`a je sklona iritacijama.
SKANDINAVKA UKR[TENICA
3. I 5. VOKAL MORSKI GREBEN PLITKO RIQATI
REKAU BANATU AUTORICA
IME RUSKE GLUMICE LANINA
OZNAKAZA MADAGASKAR OZNAKAZA AMPER REKAU ALBANIJI MESTO KOD KRUPWA BOGME, ODISTA, ZAISTA
MNOGO, IU, RT, NERA, ALINA, T, [TUMADLE, RAKITA, RIV, UNA, ODVIKA, MATAR, E-MOL, BLINKER, DA, EA, DARMAR, TVOR, GURA^, A, PILOTI, U, [PIJUN, JOD, AJATOLASI, URA, AMANET, METANISATI.
ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1. Oblaci loptastih delova, 2. Ve{ta~ko uspavqivawe (med.) - Prili~no jak, 3. Evropska reka - Slatki limun, 4. Latinski veznik - Generator istosmerne struje - Ime glumca Montana, 5. Niska vrba s crvenkastom korom - Predwa strana nov~i}a, 6. Susret - Politi~ar, 7. Auto oznaka [panije - Liturgijske kwige (lat.) - Peva~ Rahimovski, 8. Novinsko izdava~ko preduze}e (skr.) - Sastanak svih ~lanova nekog tela - Veznik, 9. Ime peva~ice Wegomir - Raniji srpski izdava~, 10. Gra|evinski materijal u sastavu betona - Trono`ac, 11. Inicijali vajara Loga - Odsek vremena - Nota solmizacije, 12. Ribolovci - Ruski kosmonaut German, 13. ^elik, nado - Mesto kod Smedereva, 14. Pomaga~ u toku predavawa.
USPRAVNO: 1. Danski pisac bajki Hans Kristijan - Poro|aj, 2. Svira~ na lauti - Poluparazitska biqka, imela (mn.), 3. Bodqa - Argentinski fudbaler Mario - Onomatopeja jakog zvuka, 4. Nakaditi tamjanom - Grad u Italiji, 5. Pilotska akrobacija - ^ita~ vesti na radiju i televizijiSimbol azota, 6. Pri, pored - Zapaqiva smesa za bombe - Ameri~ki glumac Kijanu, 7. @ensko dete, devoj~ica - Soli oleinske kiseline - Morski greben, 8. Simbol urana - Pasta za obu}u - Srpski pisac Nemawa, 9. Prelomi, frakture - Rana od uboda, 10. Ujaci odmila - Tanka i retka pamu~na tkanina - Stariji {ahista Bora, 11. Pisac satira - Mesto kod Tutina, 12. Dijaletska varijanta {tokav{tine.
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: ALTOKUMULUSI, NARKOZA, OJAK, DUNAV, LIMETA, ET, DINAMO, IV, RAKITA, AVERS, SRET, POLITIK, E, MISALI, AKI, NIP, PLENUM, I, MERIMA, BIGZ, PESAK, TRONOG, OL, PERIOD, DO, RIBARI, TITOV, OCAL, VRANOVO, DEMONSTRATOR.
URNEBESAN KOMENTAR MILANA MARI]A NA VU^I]EVU IZJAVU DA JE BOQI I MLA\I OD REKTORA \OKI]A: ”Ja
kad nekom drugom daju ulogu”
Glumac Milan Mari} nasmejao je mnoge nakon {to je na dru{tvenoj mre`i X dao svoj komentar na nedavnu izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a o sastanku Marte Kos i rektora \oki}a. Naime, govore}i o sastanku rektora Univerziteta u Beogradu Vladana \oki}a i Evropske komesarke za pro{irewe Marte Kos, Vu~i} je, izme|u ostalog, rekao i da smatra da je on boqi od \oki}a, mla|i, perspektivniji, te da boqe poznaje Srbiju i probleme gra|ana.
Milan Mari} je podelio vest i uz wu napisao komentar: „Ja kad nekom drugom daju ulogu”.
Ovo je izazvalo brojne komentare, a mnogi su poru~ivali Mari}u da je napravio odli~no pore|ewe.
„Ko je to nama malo qubomoran, pa se i naqutio {to wega Marta nije pozvala u Brisel”, „ Boqi i perspektivniji nije, zdravstvenije lo{e, mentalno tako|e, a o krimi dosijeu da ne pri~amo”, „Kona~no neAndrej da bude od nekoga mla|i kad ne mo`e od bate”, „Jesam li dobro shvatila da bi se ovaj opet `enio?”, samo su neki od komentara.
NA[ PEVA^ OTKRIO KAKO GA JE @ENA NAPALA ZBOG
NA^INA NA KOJI JE KOMENTARISAO KOLEGINICU: ”O~i ti ispale”
Nekada{wi frontmen sastava „Legende”, Ivan Milinkovi}, ve} du`e vreme u`iva u mirnom seoskom ambijentu.
On je gradsku vrevu zamenio rasko{nim imawem na Kosmaju, gde se sa suprugom Milicom posvetio prirodi i uzgoju doma}ih proizvoda. Iako wihov brak va`i za jedan od stabilnijih na estradi, peva~ priznaje da put do te harmonije nije uvek bio jednostavan.
Milinkovi} je otvoreno govorio o tome kako mu{ka priroda ponekad mo`e da izazove bra~ne varnice. Prisetio se situacije kada je, kao ~lan `irija, podlegao prvom utisku pred atraktivnom kandidatkiwom, ne razmi{qaju}i o tome kako }e to izgledati na televiziji.
„Naravno da sam bio u prilici da pogledam u neku `enu, evo jednog primera. Bili smo u `iriju jedan poznati peva~ i ja, nai{la je jedna dobra, koja je sad jako poznata, tad je bila na audiciji, i na{a reakcija je bila ovakva. Ja ka`em: ‚^ove~e, face su nam na ekranu ovolike’, naravno reagujemo na prvu loptu, kao mu{karci”, priznao je iskreno Ivan u emisiji „Magazin In”, prenosi „Blic”. Kad je stigao ku}i, `ena ga je do~ekala s direktnim komentarom: „Milinkovi}u, o~i ti ispale”, ispri~ao je on i nasmejao sve u studiju.
Mawe je poznato da je Ivan oba puta stao pred oltar sa `enama koje su u wegov `ivot u{le upravo kroz muziku i nastupe. Iako je danas sre}no o`ewen Milicom, peva~ se osvrnuo i na svoj prvi brak sa Vesnom, otkrivaju}i {ta je zapravo bio glavni uzrok wihovog razila`ewa nakon sedam godina zajedni~kog `ivota.
„Sa 32 godine sam se prvi put o`enio, Vesna je bila moja velika qubav jo{ iz KUD-a ‚Lola’, gde sam odlazio i pevao. Ven~ali smo se i bili u braku sedam godina i razveli smo se. Nismo imali dece. Da jesmo, verovatno se to tako ne bi zavr{ilo”, rekao je Milinkovi}.
Nakon kraha prvog braka, sre}a mu se osmehnula u ~etrdesetim godinama, kada je zasnovao novu porodicu i dobio naslednika, {to smatra svojim najve}im `ivotnim blagoslovom.
U [KOLI SU BILI KATASTROFALNI, A DANAS U@IVAJU U
Bikovi} imao keca iz ruskog, Marija [erifovi}
jedva maturirala
Me|u na{im poznatim li~nostima ima onih koji su napravili velike karijere, ali se ne mogu pohvaliti uspehom u {koli. Primera radi, Mariji [erifovi} muzika i te kako ide od ruke, o ~emu svedo~e brojne nagrade i priznawa koje je osvojila {irom regiona i sveta, ali zato {kolu ba{ i nije volela. I nije jedina.
Marija [erifovi} je u rodnom Kragujevcu zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu. Nerado je i{la na nastavu, pa je zbog toga u ~etvrtoj godini gimnazije jedva zavr{ila razred.
Marija nije sa uspehom zavr{ila razred, pa je zbog toga nastavno-nau~no ve}e upu}uje na polagawe razrednog ispita iz ~ak ~etiri predmeta.
„Marija [erifovi}, k}i Rajka i Verice – muzi~ara, ro|ena 14. novembra 1984. godine u Beogradu. Nije sa uspehom zavr{ila razred, ve} se upu}uje na polagawe razrednog ispita iz: sociologije, filozofije, francuskog jezika i fizi~kog vaspitawa“, pi{e u ovom godi{waku.
Iz ovoga se mo`e zakqu~iti da je do slawa [erifovi}ke na razredni ispit do{lo zbog velikog broja izostanaka sa ~asova. Zakon propisuje da se u~enik upu}uje na razredni ispit ako nije prisustvovao tre}ini ~asova od ukupnog fonda za jedan predmet, {to je u praksi oko 25 izostanaka iz jednog predmeta.
Milo{ Bikovi}, koji je sada jedan od najtra`enijih glumaca u Rusiji, svojevremeno je pao na popravni – i to iz ruskog jezika, koji sada govori kao materwi.
„Razredna u gimnaziji mi je
predavala ruski i u prvom razredu me je oborila, dala mi keca. To je bio prvi put da sam bio nedovoqan na polugodi{tu. Kasnije sam zavoleo ruski, otkrio Dostojevskog, ~itao dela i tripovao da sam neki od wegovih junaka, neki ruski bogotra`iteq“, ispri~ao je svojevremeno Bikovi}.
Sa{a Lo{i} Lo{a i gitarista Mladen Pavi} Pava u{li su u istoriju Prve sarajevske gimnazije kao jedini u~enici koji su pali na popravni ispit iz fizi~kog vaspitawa. Do Lo{ine generacije samo je Brega imao najni`u ocenu iz fiskulture.
„Pava i ja smo pali na popravni jer nismo dolazili cele godine na ~asove fizi~kog vaspitawa. Profesor nam je dao najni`u ocenu i rekao: ‚Ovo morate nekako odraditi.’ Zadao nam je da preko leta kopamo kanal za vodovod koji se postavqao u {kolskom dvori{tu. I Brega je pao na popravni iz fizi~kog desetak godina ranije. Mi smo jedina tri u~enika u istoriji Prve sarajevske gimnazije koja umalo da izgube godinu zbog fizi~kog vaspitawa“, prisetio se jednom Lo{a. Peva~ Sa{a Mati}, koji je pre 27 godina zapo~eo uspe{nu kari-
jeru, pored gimnazije ima zavr{enu i sredwu muzi~ku {kolu, a otkrio je svojevremeno za „Kurir“ da je umalo pao posledwu godinu. Kako je rekao, pred kraj {kolovawa nije znao apsolutno ni{ta od programa koji je trebalo da pola`e, a profesor ga je upozorio da }e ponavqati razred.
„Profesor mi ka`e da }u ponavqati, jer nemam pojma gradivo. Ja sam ga uveravao da ne}u. Sednem, prou~im lepo ispitni program i u junu, u zbornici muzi~ke {kole, lepo pi{e Aleksandar Mati}, nagrada za najboqe interpretiran ispitni program u celoj muzi~koj {koli ‘Kosta Manojlovi}’“, otkrio je peva~.
Profesor mu je tada rekao da mu s jedne strane ~estita, ali s druge strane da nije video ve}eg idiota u karijeri.
„Uvek smo bili tema na nastavni~kom ve}u. Cela ta ekipa, jer smo mi svirali zajedno kad se zavr{i nastava. Prepodne je gimnazija, popodne muzi~ka {kola, a uve~e svirka. Ja ne znam kada sam spavao. Meni je danas jako `ao {to nisam upisao Akademiju i {to je nisam zavr{io. Vaqda smo bili mla|i i puni elana i vaqda smo `eleli da se doka`emo“, priznao je Sa{a Mati}.
SUZANA MAN^I] PRODALA STAN U CENTRU BEOGRADA ZA 500.000 EVRA, A SAD @IVI U KU]I BEZ STRUJE I VODE:
Suzana Man~i} je prodala stan od 175 kvadrata u Ulici kneza Milo{a i preselila se na Vo`dovac. Trenutno `ivi u ku}i bez struje, a sada su se oglasile wene kom{ije gde je nekada `ivela. Kako se navodi, Suzana Man~i} je stan u centru grada prodala za 500.000 era, a stan na Vo`dovcu sre|uje kako bi se {to pre uselila u wega, a za to vreme `ivi u svojoj vikendici u Velikoj Mo{tanici.
- Ima nekoliko meseci kako je Suzana oti{la
odavde i ba{ nam je `ao. Ona je bila divna kom{inica i imala je jedan od najlep{ih stanova u zgradi. ^ula sam od jedne na{e druge kom{inice da je dobila za wega pola miliona evra, ali ja mislim da je i vi{e. Sve pare od prodaje je ulo`ila u novi stan na Vo`dovcu. Isto je veliki, ali tamo je kvadrat jeftiniji, pa je sigurno ne{to novca ostavila i sa strane. Radovi su se ne{to odu`ili, pa sad `ivi u toj ku}i u Velikoj Mo{tanici koju je dobila od oca. Sekiram se za wu jer tamo nema ni struje, a ni vode, ne znam kako mo`e tamo da izdr`i - rekla je Suzanina nekada{wa kom{inica iz centra grada. I wen kom{ija imao je sva{ta da ka`e o Suzaninoj selidbi.
- Odluku je donela na brzinu, mi smo se svi iznenadili kad smo ~uli da odlazi. Mora da su i wena deca bila u {oku kad je donela tu odluku. Znam da je rekla jednoj kom{inici da vi{e ne mo`e da izdr`i ogromnu buku i zaga|ewe. Brzo je na{la novog kupca. Dosta name{taja iz stana je sa~uvala, a ne{to je poklonila i prodala. Danima su dolazili kombiji za selidbe. Zanimqivo je da je klavir prodala kom{ijama iz zgrade, tako da ne{to weno ipak ostaje u zgradi. Bio je pred odlazak i wen suprug Simeon, verovatno da se oprosti od ovog stana. Neka joj je sa sre}om, {ta da ka`em - zakqu~io je Man~i}kin biv{i sused.
Fudbaleri Bajerna iz Minhena osvojili 35. titulu u Bundesligi
Fudbaleri Bajerna iz Minhena osvojili su 35. {ampionsku titulu u Bundesligi, po{to su na svom terenu, ~etiri kola pre kraja takmi~ewa, pobedili [tutgart 4:2.
Bajernu je za odbranu titule bio dovoqan i bod, po{to je u subotu wegov prvi konkurent Borusija Dortmund izgubila od Hofenhajma 1:2. Minhenska ekipa ima 25 pobeda u ligi i 15 bodova vi{e od Dortmunda, ~etiri gola pre kraja.
Bajern je osvojio 13. titulu u posledwih 14 godina, a ove sezone ima priliku da osvoji jo{ dva trofeja.
Minhenska ekipa igra u polufinalu protiv Bajera iz Leverkuzena u Kupu, kao i u polufinalu Lige {ampiona protiv Pari Sen @ermena.
Golman Bajerna Manuel Nojer izjedna~io je rekord legendarnog Tomasa Milera sa 13 osvojenih titula.
Posle 30 kola Bajern je prvi sa 79 bodova, a drugoplasirani Dortmund ima 64 boda.
[tutgart je ~etvrti na tabeli sa 56 bodova i ima tri mawe od tre}eplasiranog Lajpciga i dva vi{e od petoplasiranog Hofenhajma.
Masovna tu~a navija~a Bajerna i [tutgarta, 500 privedenih
Vi{e od 500 navija~a [tutgarta privedeno je posle masovne tu~e sa navija~ima Bajerna ispred Alijanc arene u Minhenu, uo~i nedeqne utakmice u kojoj je Bajern slavio i obezbedio 35. titulu prvaka Nema~ke.
Oko 1.000 navija~a je u~estvovalo u sukobima, saop{tila je policija, dodaju}i da je incident izgleda bio planiran. [ef poli-
cije Dreksler je rekao da je oko 500 navija~a [tutgarta bilo na putu od stanice metroa do stadiona kada su iznenada po~eli da tr~e u neo~ekivanom pravcu. Grupa, u kojoj je bilo nekoliko maskiranih qudi, nai{la je na otprilike isti broj navija~a Bajerna na parkingu.
Policija je uspela da brzo razdvoji dve grupe i opkoli navija~e [tutgarta. Oko 350 wih je odvedeno u policijsku stanicu u centru grada, dok su ostali privedeni na licu mesta. Svi su pu{teni do ve~eri.
Optu`eni su, izme|u ostalog, za naru{avawe javnog reda i otpor hap{ewu.
„Nema mesta za takve probleme u Minhenu“, rekao je {ef policije Dreksler. Navija~i [tutgarta nisu privedeni jer nije bilo dovoqno policajaca na licu mesta da uhapse obe grupe. Vi{e od 300 policajaca bilo je na du`nosti na Alijanc areni tokom cele utakmice.
JOKI] OSTAO BEZ MVP TITULE?
Prvi potvr|eni glasa~i razbesneli sve u Srbiji, ovo niko nije o~ekivao
NBA liga je odlu~ila da napravi presek i da u velikom finalu za MVP nagradu ostavi tri imena. Sada je ve} tu tradicionalno Nikola Joki} ({estu godinu zaredom), aktuelni MVP [ej Gilxus-Aleksander, te Viktor Vembawama koji je na sjajan na~in zavr{io liga{ki deo sezone sa Sparsima.
I dok mnogi imaju argumente zbog kojih bi Joki} u drugoj uzastopnoj tripl-dabl sezoni trebalo da osvoji nagradu, pa i zbog toga {to je prvi igra~ u istoriji koji predvodi ligu po broju skokova i asistencija, ipak, oni koji o tome odlu~uju nemaju takvo mi{qewe.
Ipak, glasa~i su bili neumoqivi. Od 101 glasa~a za sada je potvr|eno 28 glasova (ne{to vi{e od ~etvrtine), a ukoliko se ovaj trend nastavi dobi}emo ubedqivog MVP.
Ipak, to ne}e biti Joki}. Naime, ~ak 23 od 28 glasa~a je na mesto broj jedan stavilo Kana|anina Gilxus-Aleksandera. To prakti~no zna~i da bi uzorak morao da bude nereprezntativan, te da ostali daju prednost Joki}u. To je veoma te{ko o~ekivati. Joki} je dobio ~etiri prva mesta, a samo jedan glas za najboqeg u ligi dobio je Vembawama.
„UPAO SAM U TE[KU DEPRESIJU!”
Marko Arnautovi} otkrio ono {to je
malo ko dosad znao
Fudbaler Crvene zvezde, Marko Arnautovi}, otkrio je da je bio u depresiji dok je nosio dres [angaj SIPG-a.
Za vreme pandemije korona virusa – Arnautovi} je nastupao za [angaj Port. Mere su bile rigorozne, a Austrijanac je na{ao u ozbiqnom problemu.
“Morao sam da pro|em deset provera, pet testova krvi, i jo{ toliko briseva nosa i usta. Potom sam dve nedeqe bio u karantinu – bez prozora. Nisam imao pe{kire za dve nedeqe. Vrlo male hrane sam dobijao. Bilo je u`asno. Upao sam u te{ku depresiju. Bilo je ba{ ozbiqno, i niko nije to znao”, rekao je Arnautovi} za podkast “Servus” i dodao: “Nikada nisam pio tablete protiv depresije. Iskreno –pla{im se tih stvari.”
Ipak, nije Arnautovi} dugo izdr`ao u Kini. Vratio se u Italiju, nosio je dres Bolowe a zatim i Intera.
Srbin ima 10 drugih mesta i sedam tre}ih. Kana|anin ove sezone prose~no bele`i 31,1 poen u proseku uz 6,6 asistencija po me~u i odveo je Oklahomu do prvog mesta na Zapadu sa u~inkom 64-18. U ovoj sezoni je oborio i rekord po broju uzastopnih me~eva sa 20 i vi{e poena, pa je sada na 127 takvih me~eva zaredom.
MILIJARDE KOJE VRTE PAMET U FORMULI 1: Ferari je dr`ava za sebe –Italijani vrede malo bogatstvo, ali Mercedes vlada stazom
Uspe{an razvoj Formule 1 posledwih godina, rastu}e interesovawe za svetski {ampionat i, ne mawe va`no, uvo|ewe buxetskog ograni~ewa u takmi~ewu, vinuli su procene 11 timova u ovom sportu. Ovaj trend je prisutan od kraja pandemije koronavirusa, a cene za potencijalne poslove rastu svake godine, pri ~emu ote`an ulazak u Formulu 1 ~ini timove jo{ po`eqnijim ciqem za investitore.
Kao i ranije, najvi{u procenu ima tim Ferari – 7,1 milijardu dolara – kako zbog povratka Skuderije u vrh i dovo|ewa najuspe{nijeg voza~a u istoriji sporta Leuisa Hamiltona, tako i zbog istorijskih uspeha tima iz Maranela. Me|utim, Italijani na titulu ~ekaju jo{ od 2007. godine i Kimija Raikonena. Naredne godine, 2008, uspeli su da budu {ampioni u konkurenciji konstruktora, ali je kod voza~a najbr`i bio upravo Hamilton. Za Britanca je to bila prva od ukupno sedam titula, koliko ih ima i Mihael [umaher. Nemac je bio posledwi pravi gazda u Ferariju, sa pet pehara u periodu od 2000. do 2004. godine.
Druga pozicija pripada Mercedesu – 6,4 milijarde dolara, pri ~emu je tim, predvo|en Totom Volfom, ponovo na vrhu rang liste sa po~etkom nove ere u Formuli 1, a pored toga je i daqe najuspe{niji dobavqa~ pogonskih sistema u svetskom {ampionatu. Posle tri trke u 2026, mladi Kimi Antoneli vodi u generalnom plasmanu sa 72 boda, devet vi{e od timskog kolege Xorxa Rasela koji je slavio na po~etku sezone, u Australiji. Mercedes ima 135 bodova, gotovo koliko Ferari (90) i Meklaren (46) zajedno.
Top 3 zaokru`uje Meklaren sa procenom od 5,2 milijarde dolara, pri ~emu su aktuelni svetski {ampioni ne{to ispred biv{ih osvaja~a titule – tim Red Bula procewuje se na 4,9 milijardi dolara. Austrijanci su lo{e po~eli sezonu i ne ~udu najava Maksa Ver{tapena da bi mogao da napusti Red Bul, kao u Formulu 1 i da se okrene samo trkama izdr`qivosti.
Ilija Krajnovi} pi{e istoriju, mo`e da uradi ne{to {to nijedan Srbin pre wega nije
Dok se sportski svet priprema za NFL draft 2026. godine, pa`wa srpske javnosti usmerena je ka momku koji bi mogao da postane apsolutni pionir na{eg sporta. Ilija Krajnovi} nije samo talentovani sportista; on je na pragu da postane prvi igra~ u istoriji koji je ro|en u Srbiji i ponikao u doma}em klubu, a koji }e biti izabran na NFL draftu.
Ova ~iwenica predstavqa tektonski poreme}aj za ameri~ki fudbal na Balkanu. Ilija dolazi iz ~uvenog Kleka kod Zrewanina, sela koje je ve} svetu podarilo velikane poput bra}e Grbi} i Dejana Bodiroge, dokazuju}i da je ovo podnebqe nepresu{an izvor vrhunske sportske genetike.
Svoju karijeru je zapo~eo u dresu Kleka, a wegov put od vojvo|anske ravnice, preko presti`ne IMG akademije na Floridi, pa sve do elitnog kolex nivoa, primer je neverovatne posve}enosti.
Kao ofanzivni tekl, Ilija poseduje fizi~ke atribute koji su u NFL svetu izuzetno retki. Sa visinom od preko dva metra i rasponom ruku koji mu omogu}ava da dominira u za{titi kvoterbeka, on je na radaru skauta jo{ od svojih dana na Boston kolexu, dok je na Vestern Karolini potvrdio svoj status legitimnog kandidata za najja~u ligu sveta.
Wegov izbor na draftu bio bi kruna truda koji je po~eo na terenima Druge lige Srbije, a za na{u zemqu bi to zna~ilo zvani~an ulazak na mapu nacija koje proizvode NFL kalibar igra~a. [to se ti~e generalne najave NFL drafta 2026. godine, koji }e biti odr`an u Pitsburgu, o~ekuje se prava smotra budu}ih superzvezda. Kao apsolutni favorit za prvi pik isti~e se kvoterbek Fernando Mendoza sa univerziteta Indiana.
MAKEDONAC UMALO
NAPRAVIO ^UDO: Oboren rekord na 39. Beogradskom maratonu
Etiopqanin Gudeta Gada Gemsisa trijumfovao je na 39. Beogradskom maratonu, postaviv{i novi rekord staze sa rezultatom 02:09:11.
Ipak, istinski podvig dana napravio je makedonski trka~ Dario Ivanovski, koji je u konkurenciji tradicionalno dominantnih afri~kih takmi~ara osvojio drugo mesto uz fenomenalno vreme 02:09:35.
Na tre}em stepeniku postoqa zavr{io je Kenijac Johana Erot, koji je nakon dugog vo|stva posustao u posledwih pet kilometara i trku zavr{io za 02:09:55.
Beogradske ulice ugostile su ukupno 14.500 trka~a iz 79 zemaqa, od ~ega se wih 2.350 nadmetalo u najte`oj, maratonskoj disciplini.
Specifi~nost ovogodi{weg izdawa je dvodnevni format takmi~ewa, po{to su polumaraton i trka na 10 kilometara odr`ani dan ranije, u subotu.
Ova manifestacija poslu`ila je i kao generalna proba za Evropsko prvenstvo u tr~awu koje }e Beograd organizovati 2027. godine.
Taj doga|aj bi}e centralni deo obele`avawa velikog jubileja –~etiri decenije postojawa Beogradskog maratona.
Zvezda mo`e do titule ve} u Pan~evu, sve zavisi
od Vojvodine i Partizana
Crvena zvezda se nalazi na korak do osvajawa devete uzastopne {ampionske titule, a promocija novog pehara mogla bi da se dogodi ve} tokom drugog kola plej-ofa Superlige Srbije.
Crveno-beli gostuju @elezni~aru u Pan~evu, ali }e sudbina titule u velikoj meri zavisiti i od ishoda me~a u Novom Sadu, gde Vojvodina do~ekuje Partizan.
Ra~unica je prili~no jednostavna - ukoliko Partizan ne uspe da osvoji tri boda na „Kara|or|u”, ekipa Dejana Stankovi}a }e imati priliku da pobedom u Pan~evu i matemati~ki osigura tron.
S druge strane, ako crno-beli slave u Novom Sadu ili Zvezda kiksne protiv @elezni~ara, odluka o prvaku bi}e odlo`ena za nedequ, 26. april, kada je na programu 179. „ve~iti” derbi.
Iako bi proslava titule protiv najve}eg rivala bila
privla~nija navija~ima, malo je verovatno da }e stru~ni {tab Zvezde bilo {ta kalkulisati pre toga. Dok je borba za prvo mesto skoro re{ena, okr{aj Vojvodine i Partizana nosi ogroman ulog jer se oba tima bore za drugu poziciju i plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope.
Novosa|ani imaju i rezervni put do Evrope preko Kupa Srbije, gde ih 30. aprila o~ekuje polufinalni duel protiv Grafi~ara na „Marakani”.
U drugom polufinalu snage } e odmeriti Jedinstvo sa Uba i Crvena zvezda, dok je veliko finale zakazano za 13. maj na stadionu „Dubo~ica” u Leskovcu.
Neverovatan niz Kataija, preti da obori sve rekorde
Aleksandar Katai igra u neverovatnoj formi, {to je potvrdio nizom od sedam uzastopnih utakmica na kojima je postigao ukupno osam golova za Crvenu zvezdu.
Ovakva serija pogodaka najavila je mogu}nost da iskusni ofanzivac ostvari najboqi li~ni u~inak u karijeri, s obzirom na to da trenutno na svom kontu ima 25 postignutih golova u svim takmi~ewima. Wegov dosada{wi rekord datira iz sezone 2021/22, kada je mre`u rivala tresao 33 puta u razli~itim formatima, od doma}ih takmi~ewa do evropskih kvalifikacija i grupnih faza. Katai je ve} ove godine oborio sopstveni rekord po broju golova u jednoj superliga{koj sezoni. Sa trenutna 24 gola u {ampionatu, on ubedqivo vodi u trci za „zlatnu kopa~ku”, ostavqaju}i daleko iza sebe Xeja Enema koji je postigao deset golova mawe. Ra~unica za apsolutni rekord karijere je jasna – Kataiju je potrebno jo{ devet pogodaka u preostalih osam utakmica koliko je ostalo do kraja sezone Crvene zvezde.
S obzirom na to da je ve} dostigao svoj rekordni liga{ki u~inak iz 2022. godine, svaki naredni gol u prvenstvu pisa}e novu istoriju wegovih nastupa u crveno-belom dresu.
THURSDAY l ^ETVRTAK 23. 4. 2026.
TENIS IMA NAJBOQE SPORTISTE SVETA:
Laureus“ ide Arini i Karlosu
Dominacija teniskog sporta u ovogodi{wem izboru za nagradu „Laureus”.
Arina Sabalenka i Karlos Alkaraz dobili su najpresti`nije nagrada u svetu sporta i tako nastavili dominaciju koja, uz kratke pauze, traje od vremena Xenifer Kaprijati, Serene Vilijams, @astin Enan, Naomi Osake, Roxera Federera, Novaka \okovi}a i Rafaela Nadala.
Svi oni dobijali su „Laureus“, neki i po pet puta, ako govorimo o Novaku i Roxeru, Serena ~etiri puta, a sada je do{ao red na predvodnike nove generacije tenisera i teniserki.
[panac je u 2025. godini osvojio dva grend slem turnira, Rolan Garos pa US open i sezonu zavr{io kao „Broj 1“, a dominaciju je nastavio i na otvarawu 2026. trijumfom na Australijan
openu. Sabalenka je bila daleko najuspe{nija na WTA turnu pro{le godine sa grend slem titulom iz Wujorka, uz jedno finale u Parizu i polufinale Vimbldona.
„Primiti ovo priznawe od qudi koji tako duboko razumeju sport, ~ini ga jo{ zna~ajnijim“, rekao je Alkaraz prilikom primawa nagrade.
„Ovo je no} koju nikada ne}u zaboraviti, trenutak koji }u zauvek nositi u srcu.“
„Tresem se sada“, rekla je Beloruskiwa.
„Pomalo je neverovatno znati da }e moje ime stajati pored tih legendi, sportista na koje sam gledala i kojima sam se divila.“
Pored Alkaraza, u naju`em izboru za najboqeg sportistu sveta u 2025. godini bili su jo{ {vedski atleti~ar Armand Duplantis, italijanski teniser Janik
U ekipnoj konkurenciji slavila je Francuska. Pari sen @ermen progla{en za tim godine nakon osvajawa prve titule u Lige {ampiona
Svetska fudbalska federacija (FIFA) odgovorila je na kritike guvernerke Wu Xersija Miki [eril zbog visokih cena prevoza tokom Mundijala, poru~iv{i da aktuelni tarifni sistem javnog prevoza mo`e imati {ire negativne posledice po navija~e i organizaciju doga|aja.
[eril je ranije optu`ila FIFA da stoji iza cena od oko 150 dolara za vo`wu vozom od Wujorka do stadiona „Metlajf”, gde }e se igrati me~evi, ukqu~uju}i i finale. A ta vo`wa traje 30 minuta... U FIFA su odbacili tvrdwe da su direktno odgovorni
Siner, slovena~ki biciklista
Tadej Poga~ar, fudbaler Pari Sen @ermena i reprezentativac Francuske, Usman Debele, i svetski prvak u Moto GP {ampionatu [panac Mark Markez. Ceremoniju u „Sibeles palati“ u prestonici [panije vodile su sportske legende i olimpijski {ampioni Ajlin Gu i Novak \okovi}.
PS@ TIM GODINE; NORIS, MEKILROJ I KIM
ME\U NAGRA\ENIMA
U ekipnoj konkurenciji slavila je Francuska. Pari sen @ermen progla{en za tim godine nakon osvajawa prve titule u Lige {ampiona.
Svetski {ampion u Formuli 1 Lando Noris dobio je nagradu za proboj godine, dok je golfer Rori Mek Ilroj poneo priznawe za „povratak godine“ nakon dugo ~ekane pobede na Mastersu. Severni Irac je osvojio „sveti gral“ u svom sportu posle 11 su{nih godina.
Brazilski pliva~ Gabrijel Arauho, trostruki paraolimpijski {ampion iz Pariza 2024, progla{en je za Laureus sportistu sa invaliditetom.
Amerikanka Klio Kim, koja dominira `enskim halfpajpom skoro deceniju, osvojila je nagradu za akcionog sportistu godine, dok jeBarsin tinejxer Lamin Jamal progla{en za mladog sportistu godine.
Nagrada za sportsko nadahnu}e pripala je legendarnom nema~kom fudbaleru Toniju Krosu.
Organizacija „Fútbol Más“, koja poma`e deci u ugro`enim zajednicama i siroma{nim delovima sveta, dobila je nagradu „Sport for Good“
SPISAK SPORTISKIWA SA
VI[E OD DVA „LAUREUSA“:
4 – Serena Vilijams
4 – Simon Bajls
SPISAK SPORTISTA SA
VI[E OD DVA „LAUREUSA“:
5 – Novak \okovi}
5 – Roxer Federer
4 – Usein Bolt
Po~etak rva~ke sezone u Zapadnoj Australiji
VELIKI USPEH NA[IH
”VUKOVA” IZ PERTA
Po~ela je rva~ka sezona u Zapadnoj Australiji. Naime jo{ sredinom marta ove godine odr`an je WA STATE WRESTLING CHAMPIONSHIPS 2026. [AMPIONAT ZAPADNE AUSTRALIJE u rvawu odr`an je u Mirabooka Stirling Leisure Centre u Pertu. Ukupno 100 rva~a je bilo registrovano uz u~e{}e 8 klubova koje je ukqu~ivalo juniore i seniore.
Takmi~ewe je po~elo u 9 i 30 ujutro a zavr{ilo se oko 5 sati posle podne. Na{ rva~ki klub „Vukovi” je nastupio sa 15 rva~a i osvojio je 2 bronzane medaqe, 8 srebrnih medaqa i jednom zlatnom medaqom. Bilo je puno jako kvalitetnih me~eva i bilo ih je pravo zadovoqstvom gledati. Na{i juniori i seniori su se borili veoma hrabro i pokazali su da wihovo vrijeme tek dolazi.
Samo takmi~ewe je bilo ujedno i kvalifikaciono za nacionalni {ampionat Australije koji }e se odr`ati u Novom Ju`nom Velsu 4. jula ove godine. Na{a djeca i seniori su svojim znawem i borbeno{}u na struwa~i pokazali da su jedan od najboqih rva~kih klubova u Australiji i puno nam je nedostajala na{a Bojana Podini} zvana - CVR^AK koja je bila povre|ena. Bojana trenira non-stop, inspiri{e svoju geneneraciju i zato nam se broj novih ~lanova stalno pove}ava.
U na{em timu seniora `elio bih pohvaliti novog mladi}a koji se takmi~io u kategoriji 77kg Gr~ko - rimski stil i osvojio je srebrnu medaqu. Wegovo ime je Carl Rathbone. On je jedan sjajan veoma uporan sportista koji je sve posvetio borila~kim sportovima a rvawe je zavoleo dok se takmi~io na jednom od ovda{wih turnira i bio je fasciniran na{im juniorima i seniorima. Odmah je izrazio `equ da do|e kod nas i da postane ~lan „Vukova”. Do{ao je kod nas i po~eo sa veoma jakim treninzima. Odmah nam je rekao da `eli biti jedan od najboqih u wegovoj kategoriji u Australiji. Tako je po~ela na{a suradwa. Do finala je do{ao bravurozno i samo je uzgubio od rva~a iranskog porijekla u finalnom me~u. Nedostatak iskustva je bio razlog {to je izgubio finalni me~. Sad smo posvetili posebnu pa`wu da osvojimo zlatnu medaqu na slede}em takmicewu koje }e se odr`ati 24.05.2026 pod imenom WA CUP 2026. Toliko za sada iz Perta.
Jadranko Te{anovi}
za formirawe cena, uz poruku da je ciq organizacije da se smawi gu`va, podstakne kori{}ewe javnog prevoza i obezbedi nesmetano iskustvo navija~a.
„Povi{ene cene mogu odvratiti navija~e od javnog prevoza i dovesti do ve}ih gu`vi i ka{wewa, {to bi moglo negativno uticati na celokupno iskustvo”, poru~io je operativni direktor FIFA za Mundijal 2026, a preneo BBC. FIFA je naglasila da su ugovori sa organizatorima u SAD potpisani jo{ 2018. godine, kao i da prihod od turnira, koji se procewuje na oko 11 milijardi dolara, nije profit ve} se reinvestira u razvoj fudbala {irom sveta.
se nastavqa uo~i turnira koji }e biti odr`an u SAD, Kanadi i Meksiku, dok se sve vi{e pa`we
Spor
usmerava na logistiku i tro{kove za navija~e.
Arina Sabalenka i Karlos Alkaraz dobili su najpresti`nije nagrada u svetu sporta
