Issuu

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

35 godina ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday 10.4.2025. 22. 10. 2026. l YearXXXIV XXXV No.2652 2732

S E R B I A N

Zajednica:

V O I C E

W E E K L Y

l Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50

PATRIJARH PORFIRIJE U POSETI SIDNEJU PORU^IO:

”Ose}am da sam ovde kod ku}e, jer sam me|u bra}om i sestrama!”

Australija:

Federalna poslanica Helen Hejs te{ko povre|ena u napadu automobilom Strana 12

Tema nedeqe:

Mra~ne scene iz Grada svetlosti

Strana 4

Intervju nedeqe:

Lepa Srbija:

Riznica:

Medicina Zbog ~ega Vasilije i violina su se Kresti}, dve velike Beogra|ani ~uveni qubavi razvodili hirurga istori~ar pre jednog i akademik Milana veka? Mitri}a Strana 7

Strana 23

Strana 25

2 ^etvrtak 22. oktobar 2026.

IZME\U DVA VIKENDA

IZBORI 2026:

Odba~ene krivi~ne prijave zbog glasawa dijaspore i podnete nove, Dodik podrào Vu~i}a N1 odbio da Vu~i} predstavqa izbornu listu, SNS pozvan da predloì drugog predstavnika Televizija N1 odbila predlog da Aleksandar Vu~i} predstavqa listu koja nosi wegovo ime u predizbornom programu tog medija. SNS je objavio razgovor o predlogu u~esnika, a N1 je u saop{tewu potvrdio odluku, uz obrazloèwe da je „Vu~i} godinama odbijao da gostuje na TV N1”. Pozivaju stranku da po{aqe drugog predstavnika, a Vu~i}u nude intervju „posle izbora”. Vu~i} je iz â~ka poru~io da je ponosan zbog odluke televizije da mu uskrati gostovawe i da to „vidi kao potvrdu da ne mogu da istrpe 24 minuta protiv 10 godina laì”. Poziv listi Aleksandar Vu~i} - Ujediwena Srbija da na N1 predstavi svoju izbornu listu prerastao je u spor o tome ko moè da je predstavqa. Predlog te liste da u sredu u 20 ~asova gostuje nosilac i prvi na listi Aleksandar Vu~i} redakcija je odbila. U telefonskom razgovoru sa Branislavom [ovqanskim, Vladanka Malovi} saop{tila je da }e listu „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija” u terminu za predstavqawe na televiziji N1, u sredu u 20 ~asova, predstavqati Aleksandar Vu~i}. [ovqanski je odgovorio da to „nije opcija” i da je stav redakcije da stranka, ukoliko ne moè da po{aqe drugog predstavnika, ne}e imati predstavqawe liste. „Zna~i, stav redakcije N1 jeste da je Aleksandar Vu~i} nepoèqan na N1 televiziji?”, upitala je Vladanka Malovi}. „Rekao sam vam da moèmo da to organizujemo posle izbora, u slede}oj nedeqi, kao intervju, prvi put posle toliko godina, ali da u ovom trenutku to ne moèmo da uradimo”, odgovorio je [ovqanski. Vladanka Malovi} je ponovo upitala da li je stav redakcije N1 da je Aleksandar Vu~i} nepoèqan da do|e da predstavqa listu Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija u terminu koji je redakcija odredila za sredu u 20 ~asova. „Vladanka, sve sam rekao. Ne moram da ponavqam sve”, poru~io je [ovqanski.

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

35 godina ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu moète izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dràvama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odraàvaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Stranke i koalicije koje u~estvuju na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra slale su poruke bira~ima na vi{e tema.

grante ovde. Srbija nikad ne}e biti sabirni centar i parking za ilegalne migrante koji }e izazivati haos i nerede kao u Evropi”, rekao je Da~i}.

VUÎ]: IZA\ITE NA IZBORE, BRANIMO DR@AVNOST Nosilac liste „Ujediwena Srbija” Aleksandar Vu~i} izjavio je danas da se na izborima 25. oktobra {titi i ~uva dràvnost Srbije i pozvao pristalice da budu disciplinovani i da u {to ve}em broju iza|u na izbore. „Ja èlim veliku izlaznost, èlim da iza|ete u {to ve}em broju. Ako èlite da vam ~ak obja{wavam detaqe, sve preko 63 odsto {to iza|e mi dobijamo zna~ajno ve}i broj qudi koji glasaju nego {to glasa za wih. Zato {to su to pristojni qudi, pomalo upla{eni zbog wihove hajke i harange koju vode protiv takvih qudi, zato ih ja molim da budu i disciplinovani i hrabri. Jer mi sada {titimo otaxbinu, {titimo dràvnost Srbije”, rekao je Vu~i} gostuju}i na TV Pink. Dodao je da o~ekuje ogromnu izlaznost na izborima, oko ~etiri miliona, a da }e lista „Aleksandar Vu~i} - Ujediwena Srbija” dobiti vi{e od dva miliona i 50 hiqada glasova, odnosno 50 odsto. Vu~i} je na predizbornom skupu u â~ku obe}ao da }e, u slu~aju da postane premijer, ve} slede}e godine po~eti izgradwa nove op{te bolnice u tom gradu koja je zajedno sa opremom vredna 120 miliona evra.

DODIK: PODR[KA VU^I]U Predsednik SNSD-a Milorad Dodik rekao je da o~ekuje izbornu pobedu Aleksandra Vu~i}a i nastavak zajedni~ke saradwe na izgradwi Republike Srpske i Srbije. On je istakao da podr{ka Vu~i}u prevazilazi li~ne i strana~ke odnose i predstavqa pitawe stabilnosti Srbije, ali i Republike Srpske. U vremenu velikih me|unarodnih pritisaka, smatra da je za srpski narod presudno da Drina bude ki~ma, a ne granica. „Prvo vidim opasnost i za Srbiju i za Republiku Srpsku. Samo kontinuitet koji osigura-

DAÎ]: MORAMO DA ZA[TITIMO SRBIJU Nosilac liste „Faktor stabilnosti” Ivica Da~i} rekao je u Jagodini da izbori nisu va`niji od Srbije te da }e javni red i mir i dràva biti za{ti}eni dodaju}i i da je on na predstoje}im parlamentarnim izborima „kandidat reda i zakona”. „Nema haosa, moramo da za{titimo Srbiju. Izbori nisu va`niji od Srbije. Na{ javni red i mir i dràva Srbija }e biti za{ti}ena. Tu je kqu~na uloga policije. U odràvawu reda i mira. Niko ne sme da napada policiju, jer napad na policiju je napad na zemqu Srbiju. Ja podràvam policiju, ne 100 odsto, nego 1.000 odsto. Zato {to je ona sa~uvala stabilnost Srbije”, rekao je Da~i}. On je rekao i da je cela Evropa u ratu i da je „zapaqena”. „Dok su podràvali haos i nasiqe na na{im ulicama, mnogi su se time nasla|ivali. Sada je zlo do{lo i pred wihova vrata. Pokazalo se, tako|e, da je migrantska kriza donela zlo u Evropi. Mi smo bili tolerantni, ali èlim da vam jasno kaèm da ne}emo dozvoliti da neko iz Evrope {aqe mi-

va Aleksandar Vu~i} i wegov tim daje neki spokoj. Da }emo nastaviti daqe da o~uvamo mir i stabilnost. Koliko god puta da ponovimo te re~i, pa nekome zvu~e kao fraza, one su su{tinske za na{e ìvote u ovom vremenu. Kada su globalni i regionalni odnosi takvi kakvi jesu, o~uvati mir u regionu zaista je veliko ume}e”, rekao je Dodik. DEMOKRATSKA STRANKA TU@ILA AMBASADORE Demokratska stranka, koja podràva Studentsku listu, podnela je krivi~ne prijave protiv ambasadora u SAD Dragana [utanovca, i u Slova~koj Aleksandra Naki}a, zbog „spre~avawa na{ih gra|ana da glasaju u pomenutim dràvama”. Kako je objavio predsednik DS Sr|an Milivojevi}, prijave su prosle|ene Javnom tuìla{tvu za organizovani kriminal. Mediji prenose da je ambasador u Australiji Rade Stefanovi} rekao da je dao predlog da se otvore ~etiri

bira~ka mesta, ali da je Ministarstvo spoqnih poslova prihvatilo dva. Podsetimo, danima se vodi polemika oko glasawa u dijaspori. Deo Republi~ke izborne komisije tvrdi da je bira~ko pravo na{ih qudi u inostranstvu ugro`eno i da nisu predvi|ena bira~ka mesta, iako se prijavio dovoqan broj gra|ana. Ministarstvo spoqnih poslova to negira. VJT ODBACILO KRIVI^NE PRIJAVE PROTIV MINISTRA SPOQNIH POSLOVA I 10 AMBASADORA Posebno odeqewe za suzbijawe korupcije Vi{eg javnog tu`ila{tva (VJT) u Beogradu odbacilo je krivi~ne prijave podnete protiv ministra spoqnih poslova u tehni~kom mandatu, v.d. generalnog sekretara

u tom ministarstvu i 10 ambasadora Srbije u razli~itim dràvama zbog krivi~nih dela povreda prava glasawa, povreda ravnopravnosti i spre~avawe odràvawa glasawa. Krivi~na prijava je, kako je navedeno u saop{tewu VJT u Beogradu, odba~ena jer se u radwama prijavqenih lica ne sti~u sva bitna obele`ja prijavqenih krivi~nih dela, odnosno prijavqena dela nisu krivi~na dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti. „Sama ~iwenica da odre|eno bira~ko mesto nije predloèno, odnosno da su bira~i usmereni da putuju u drugo mesto radi glasawa, ne predstavqa radwu izvr{ewa nekog od prijavqenih krivi~nih dela, posebno imaju}i u vidu da nisu ostvareni bitni elementi nekih od krivi~nih dela iz glave krivi~nih dela protiv slu`bene du`nosti (kao {to je pribavqawe koristi, nano{ewe {tete ili teà povreda prava drugog)”, navode iz tuìla{tva.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 22. oktobar 2026. 3

Magazin „Tajm aut“ proglasio Ohridsko jezero najlep{im mestom u Evropi Putopisci magazina „Tajm aut“ proglasili su Ohridsko jezero najlep{im mestom u Evropi, opisuju}i ga kao mnogo pristupa~niju i mirniju alternativu popularnom italijanskom jezeru Komo.

DIGITALNI DOKTOR:

Kada medicinski savet od AI moè da pomogne, a kada predstavqa rizik Vi{e od 40 miliona qudi dnevno koristi êtGPT za dobijawe odgovora na pitawa u vezi sa zdravqem, prema podacima kompanije OpenAI - ali kada zaista moè da pomogne, a kada oslawawe na AI savete postaje opasno? Iako ~etbotovi mogu da olak{aju razumevawe medicinskih informacija, kori{}ewe AI za dono{ewe odluka o le~ewu nosi ozbiqne rizike. @eqa da se {to pre dobije odgovor na pitawa o zdravqu u~inila je ~etbotove popularnim „sagovornicima”. Korisnici su ~esto umorni od neizvesnosti, tako da ve{ta~ka inteligencija koja je uvek dostupna i spremna da odgovori moè delovati kao idealan pomo}nik. Me|utim, poku{aji da se simptomi samostalno protuma~e uz pomo} algoritama nose ozbiqne rizike. AI ne moè da obavi fizi~ki pregled, izmeri krvni pritisak niti neposredno proceni stawe pacijenta. Weni odgovori zasnivaju se na obrascima u podacima na kojima je obu~ena, pa mogu da budu pogre{ni i da korisniku pruè la`nu sigurnost ili izazovu nepotrebnu paniku. Zabeleèni su ~ak i slu~ajevi u kojima je preterano oslawawe na savete AI dovelo do odbijawa operacija koje su mogle da spasu ìvot ili do postupawa po opasnim preporukama, sa ozbiqnim posledicama. VE[TA^KA INTELIGENCIJA NE MO@E DA ZAMENI LEKARA Jedno od glavnih ograni~ewa AI jeste to {to nema stvarnu empatiju, klini~ko iskustvo niti odgovornost za posledice svojih saveta. Lekarski pregled i psihoterapijski razgovor podrazumevaju neposredan kontakt sa pacijentom, tokom kojeg stru~wak koristi profesionalno znawe, iskustvo, procenu i metode fizi~kog pregleda. Za razliku od lekara, ~etbot generi{e odgovore na osnovu obrazaca u podacima i moè da se prilagodi o~ekivawima korisnika, ali ne preuzima odgovornost za posledice dobijenih saveta. Dodatni problem su takozvane halucinacije ve{ta~ke inteligencije - situacije u kojima sistem samouvereno iznosi izmi{qene, nepouzdane ili potencijalno opasne informacije. Algoritam tako|e ne moè pouzdano da uzme u obzir sve individualne karakteristike organizma, skrivene hroni~ne bolesti i mogu}e interakcije lekova na na~in na koji to moè kvalifikovani lekar. ZA [TA MO@ETE BEZBEDNO DA KORISTITE AI KADA JE RE^ O ZDRAVQU AI moè da bude koristan pomo}ni alat za rad sa medicinskim informacijama, pod uslovom da se ne koristi kao zamena za stru~nu procenu. Na primer, ~etbot moè da objasni sloène medicinske termine ili rezultate analiza jednostavnijim jezikom, kao i da pomogne u pripremi pitawa za lekarski pregled. Tako|e, AI moè da pruì informacije o tome kako izgledaju medicinske procedure, poput magnetne rezonance, {to moè da smawi strah. Korisna je i za organizovawe medicinske dokumentacije, sre|ivawe hronologije simptoma i pripremu podataka koje pacijent èli da podeli sa lekarom. Ipak, ve{ta~koj inteligenciji ne treba prepu{tati postavqawe kona~ne dijagnoze, odre|ivawe doze lekova ili odlu~ivawe o odustajawu od lekarskog pregleda, prenosi „RT na ruskom”.

Dok je Komo poznat po svetskim zvezdama i velikim gu`vama, Ohridsko jezero nudi potpuno druga~ije iskustvo. To je jedno od najstarijih i najdubqih jezera u Evropi, sme{teno na granici izme|u Albanije i Severne Makedonije. Nau~nici procewuju da je jezero staro vi{e od tri miliona godina, {to ga ~ini jednim od najstarijih jezera na Zemqi. Ova neverovatna starost pomogla je stvarawu jedinstvenog ekosistema ispuwenog vrstama koje se ne nalaze nigde drugde. Zbog svog ekolo{kog i kulturnog zna~aja, region Ohridskog jezera je prepoznat kao mesto svetske ba{tine Uneskoa. Pejza` nimalo ne zaostaje za italijanskim konkurentom – ~ine ga kristalno ~ista plava voda, planinski vrhovi u pozadini i obala pro{arana istorijskim gradi}ima u kojima kao da je vreme stalo, pi{e Tajm aut. Turistima se savetuje da {to ranije krenu u kratku {etwu od centra grada do Crkve Svetog Jovana Kanea, jer kako dan odmi~e, gu`ve postaju sve ve}e, ali {to je jo{ va`nije – jutarwi mir i ti{ina deluju kao pravi lek za du{u. „Glavni centar na makedonskoj strani jezera je grad Ohrid, sme{ten na samoj obali. Wegov

stari deo prepun je uskih kaldrmisanih ulica, a poznat je i po stotinama sredwovekovnih crkava – prema legendi, nekada ih je bilo 365, po jedna za svaki dan u godini. Prepoznatqiv prizor ~ine krovovi od terakote koji se spu{taju prema vodi. Dani se ovde mogu provoditi u kupawu i istraìvawu drevnih ru{evina, dok su ve~eri rezervisane za posmatrawe zalaska sunca iza planina, i sve to bez cena koje prate odmor u Lombardiji. Albanska strana jezera nudi ne{to druga~iji, divqiji pejza` i mirnija sela. Posebno se izdvaja selo Lin, gde se nalaze ostaci starog mozaika. Posetiocima su na raspolagawu i ìvopisni kampovi du` obale, u kojima se leàqke i sme{taj mogu rezervisati po veoma pristupa~nim cenama“, pi{e magazin Tajm aut. Jedna od najzna~ajnijih znamenitosti Ohridskog jezera je crkva Svetog Jovana Kanea, dramati~no sme{tena na litici iznad vode. Mala kamena crkva gleda na jezero, nude}i prelep

panoramski pogled na okolne planine. Zalazak sunca ovde je legendaran. Kako sunce zalazi ka horizontu, jezero poprima nijanse zlatne i duboko plave. Istorijski gledano, grad Ohrid je nekada bio va`an verski centar na Balkanu. [etwa gradom je kao prolazak kroz slojeve evropske istorije. Vizantijske crkve stoje pored arhitekture iz osmanskog doba, dok uske ulice vode do tihih vidikovaca na obali jezera. Unesko ocewuje Ohrid kao jedno od najstarijih qudskih naseqa u Evropi i jednu od najboqe o~uvanih istorijskih urbanih celina na kontinentu. Posebnu vrednost predstavqaju brojni arheolo{ki ostaci, sredwovekovne crkve i manastiri, vi{e od 800 vizantijskih ikona, kao i tradicionalna gradska arhitektura iz 18. i 19. veka. Tako|e, Unesko nagla{ava i zna~aj Ohrida kao vekovnog verskog i kulturnog sredi{ta iz kojeg su se slovenska pismenost, obrazovawe i kultura {irili u druge delove Evrope.

Kraq ^arls dizajnirao kolekciju za „Barberi“ Nova kolekcija britanske modne ku}e inspirisana je kraqevim akvarelima Birkhola, wegove rezidencije na imawu Balmoral u [kotskoj. Kraq ^arls u~estvovao je u kreirawu nove modne kolekcije „Barberija“, ustupiv{i svoj akva-

lekcija obuhvata i prepoznatqive mantile i {al od ka{mira. Paleta boja proizvoda inspirisana je kraqevim akvarelima. Akvarel Birkhola predstavqen je u tehnici intarzije na xemperu od ka{mira, ~ija je cena 1.600 evra, kao i na kvadratnoj svilenoj marami od 450 evra, uo-

rel Birkhola, rezidencije na imawu Balmoral u [kotskoj. Kolekcija je rezultat pete saradwe vrtova Hajgrouv, kraqevog imawa u Gloster{iru, i britanske modne ku}e, koja 2026. godine obele`ava 170 godina poslovawa. Pored xempera i marame sa kraqevim umetni~kim radom, ko-

kvirenoj prepoznatqivim kariranim dezenom modne ku}e „Barberi“. „Barberi je po~a{}en {to mo`e da predstavi akvarel Wegovog veli~anstva kraqa. Na wemu je prikazan Birkhol na imawu Balmoral, a slika je sredi{wi motiv printova u kolekciji i inspiracija za wenu

zelenu paletu boja“, saop{tila je modna ku}a. Saradwa „Barberija“ i vrtova Hajgrouv po~ela je u prole}e 2023. godine. U prethodnim kolekcijama u~estvovale su i umetnice Helen Bulok i Holi Mils, koje su ilustrovale delove imawa Hajgrouv i wegove vrtove. Mils je u svojim radovima prikazala delfinijume, kraqevo omiqeno cve}e. Kraq ^arls se i ranije slikao akvarele, a wegovi radovi kori{}eni su na proizvodima namewenim prodaji. Me|u wima su svilene marame prodavane u suvenirnici na imawu Hajgrouv i garniture za ~aj od finog porcelana od ko{tanog pepela, nastale u saradwi sa kompanijom „Halsion Dejs“. Deo prihoda od prodaje svakog proizvoda iz kolekcije „Barberi x Hajgrouv gardens“ (Burberry x Highgrove Gardens) bi}e doniran Kraqevoj fondaciji. Cene proizvoda odra`avaju upotrebu luksuznih materijala i visok nivo zanatske izrade. Kraqeva fondacija upravqa vrtovima Hajgrouv, koji su otvoreni za javnost, i organizuje edukativne radionice posve}ene tradicionalnim zanatskim ve{tinama.

4 ^etvrtak 22. oktobar 2026.

TEMA NEDEQE

MRA^NE SCENE IZ GRADA SVETLOSTI

Posle nasilnih protesta Francuska uvodi delimi~ni policijski ~as Francuski premijer Sebastijan Lekorni, nakon kriznog sastanka kabineta, ovlastio je lokalne gradona~elnike da uvedu delimi~ni policijski ~as kako bi za{titili gra|ane i spre~ili daqe uni{tavawe imovine. Poru~io je da }e protiv 80 odsto uhap{enih tokom protesta biti pokrenuti krivi~ni postupci, kao i da }e odgovorni za nasiqe platiti {tetu. Sebastijan Lekorni naglasio je da }e lokalni gradona~elnici dobiti ovla{}ewa da uvedu delimi~ni policijski ~as tamo gde je to neophodno, kako bi za{titili gra|ane i imovinu nakon nasilnih protesta koji su tokom vikenda potresli Francusku. Lekorni je najavio da }e vlada izdvojiti sredstva za obnovu podru~ja pogo|enih neredima, ali je naglasio da }e tro{kove snositi oni koji su odgovorni za uni{tavawe imovine. „Bi}e donet zakon kojim }e se obezbediti da oni koji su o{tetili imovinu moraju i da plate nastalu {tetu”, poru~io je Lekorni. Najavio je i uspostavqawe fonda za naknadu zarada zaposlenima koji zbog nereda i pqa~ki nisu u mogu}nosti da rade. Prema wegovim re~ima, u Parizu po~iwe opse`na istraga u kojoj }e u~estvovati 200 istraìteqa, a koji }e analizirati snimke nasiqa zabeleène tokom vikenda. Lekorni je naveo da }e protiv oko 80 odsto osoba uhap{enih tokom nereda i pqa~ki biti pokrenut krivi~ni postupak. „Francuzi èle da znaju kako je do{lo do nereda, kako se sve odvijalo i kako je ovakvo nasiqe moglo da se dogodi u na{oj zemqi”, istakao je premijer. OPQA^KANO I UNI[TENO 1.500 PRODAVNICA I PREDUZE}A Nakon {to su se demonstracije tokom vikenda protiv rastu}ih tro{kova ìvota, ukqu~uju}i dobro dràvno obrazovawe, pretvorile u nasilne, procewuje se da je opqa~kano i uni{teno 1.500 prodavnica i preduze}a. Posledwi podaci pokazuju da je tokom no}i u Parizu registrovano 30.000 pqa~ka{a i 8.000 u~esnika nereda, saop{teno je iz pariske policije. Povre|eno je 118 policajaca, od kojih je troje hospitalizovano. Gradska skup{tina u francuskom gradu Limoù zahva}ena je velikim poàrom nakon {to je grupa demonstranata provalila u zgradu. Interventna policija je u vi{e navrata ispalila suzavac i vodene topove na masu. Francusko Ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je da je u subotu povre|eno oko 1.000 policajaca, od kojih sedam te{ko. U Francuskoj su kruìle glasine da bi predsednik Emanuel Makron mogao da uvede privremeni policijski ~as u delovima zemqe ili ~ak da proglasi vanredno stawe kako bi smirio atmosferu. Na kraju je iskoristio televizijsko obra}awe naciji u nedequ da pozove na nacionalno jedinstvo i poku{a da uveri francusku javnost da }e po~inioci nasiqa biti ka`weni. Generalna sekretarka sindikata CGT, Sofi Bine, optuìla je Makrona da nije odgovorio na zabrinutost studenata, krizu tro{kova ìvota ili sve mawi kvalitet javnih usluga u Francuskoj. KO JE KRIV ZA NASIQE NA ULICAMA Izgleda da je tu palicu predao premijeru Lekorniju, navodi Bi-Bi-Si. Mnogi u Francuskoj optuùju wega i wegovog mini-

stra unutra{wih poslova da su bili lo{e pripremqeni za proteste u subotu. Predsednica doweg doma francuskog parlamenta Jel Bron-Pive kaè da èli da pokrene istragu o tome {ta se ta~no dogodilo ovog vikenda i za{to. „Stvari su mra~ne u Gradu svetlosti“ grafiti su koji se mogu videti u francuskoj prestonici pored niza razru{enih prodavnica. Makronov mandat je na izmaku, u toku je èstoka trka za wegovog naslednika. Glasa}e se za {est meseci. Predsedni~ki kandidat iz antiimigracione nacionalisti~ke desnice (Marin le Pen) i antikapitalisti~ke levice (@an-Lik Melan{on) bore se da dospeju na naslovne strane. To dodatno poja~ava trenutne tenzije u Francuskoj – i u politici i na ulicama. Parlament je paralizovan, duboko podeqen izme|u tri suprotstavqena politi~ka bloka. Francuska se suo~ava i sa finansijskim problemima. Investitori o~ekuju od dràve da stavi pod kontrolu svoj rastu}i javni dug, ali francuska vlada se brine re~ima da }e jo{ vi{e qudi iza}i na ulice, ako smawi javne usluge ili socijalnu pomo}. Qudi {irom Francuske bili su {okirani i uznemireni subotwim doga|ajima. Slike suzavaca sa ulica, pqa~ki prodav-

nica i zapaqenih javnih zgrada zabrinule su naciju. „Dok mi brinemo za svoju bezbednost, oni koriste ovu situaciju kao politi~ki fudbal pre predsedni~kih izbora“, rekao je u~iteq i otac troje dece Eduar, prenosi Bi-Bi-Si reagovawe anketiranih gra|ana. Talas masovnih protesta u Francuskoj po~eo je sredinom septembra kao lokalni {trajk i bunt u~enika i nastavnika u jednoj sredwoj {koli u siroma{nijem predgra|u Pariza Kreteju, a povod su bili katastrofalni uslovi u prosveti – hroni~an nedo-

statak profesora, prenatrpane u~ionice i zapu{tene, oronule {kolske zgrade. Protesti su se radikalizovali i pro{irili na sredwe {kole i fakultete {irom zemqe, pra}eni masovnim blokadama i sukobima sa policijom. Demonstracijama su se pridru`ili sindikati, roditeqi i aktivisti nekada{weg pokreta „@uti prsluci”, a prvobitnim zahtevima za reformu obrazovawa prikqu~ili su se i masovni uli~ni protesti protiv visokih tro{kova `ivota, rasta cena goriva i vladinih mera {tedwe.

FRANCUSKA, DAN POSLE MASOVNIH NEREDA

Jedna osoba preminula, gotovo 1.800 uhap{enih Francuska sabira {tetu posle jednog od najve}ih protesta posledwih godina. U Parizu je preminuo jedan demonstrant, vi{e od 500 policajaca je povre|eno, a gotovo 1.800 qudi privedeno {irom zemqe. U vi{e gradova opqa~kane su prodavnice i o{te}ene javne zgrade. Protesti {irom Francuske u subotu su prerasli u nerede, tokom kojih je zapaqena jedna gradska ve}nica, opqa~kane prodavnice, a brojne zgrade ispisane grafitima, dok su se nasilne grupe sukobqavale sa policijom u gradovima {irom zemqe.

Jedan demonstrant preminuo je nakon sr~anog udara tokom protesta u Parizu, gde je policija uhapsila rekordnih 855 osoba. [irom Francuske privedeno je oko 1.800 qudi, a vi{e od 500 policajaca je povre|eno, saop{tio je ministar unutra{wih poslova. U protestnim {etwama u desetinama gradova u~estvovalo je vi{e od pola miliona qudi, {to je ozna~ilo spajawe studentskog pokreta, koji traje ve} mesec dana, sa {irim nezadovoqstvom gra|ana zbog rasta tro{kova `ivota i pogor{awa javnih usluga. Iako su stotine hiqada qudi protestovale mirno, nasilne grupe napadale su javne zgrade, pqa~kale luksuzne butike i supermarkete, kao i policijska vozila i slu`benike. „U na{oj Republici nema mesta nasiqu”, poru~io je predsed-

nik Francuske Emanuel Makron na dru{tvenoj mreì Iks, dok su neredi trajali u subotu uve~e. „Oni koji su uni{tavali imovinu, napadali prefekture i preduze}a, pqa~kali ~ak i na{e gradske ve}nice, bi}e krivi~no goweni i ka`weni”, istakao je Makron. VELIKA AKCIJA Î[]EWA I SANACIJE [TETE U gradovima {irom Francuske, od Lila na severu do Marseqa na jugu, kao i od Strazbura na istoku do Bordoa na jugozapadu, po~ela je velika akcija ~i{}ewa i sanacije {tete. U Bordou je grupa maskiranih demonstranata upala u rezidenciju lokalnog prefekta. U Parizu su razbijeni izlozi, spaqeni bicikli i ispisane parole svedo~ili o danu koji je po~eo uglavnom mirnim demonstracijama, ali se kasnije pretvorio u nasiqe. U Limoù radnici procewuju {tetu na zgradi gradske ve}nice staroj 143 godine, koja je delimi~no uni{tena u podmetnutom poàru. MAKRONOVA VLADA POD SVE VE]IM PRITISKOM Neredi su pove}ali pritisak na predsednika Makrona i wegovu vladu, uo~i predsedni~kih izbora zakazanih za slede}u godinu. Premijer Sebastijen Lekorni poru~io je da vlada ne}e dozvoliti da bude „zastra{ena” nasiqem, a za nerede je optuìo „ultralevicu i kriminalce”. Ministar ekonomije Rolan Leskir obe}ao je podr{ku vlasnicima preduze}a koji su pretrpeli {tetu. Protesti su dodatno poja~ali politi~ke tenzije u Francuskoj, gde je levi~arska opozicija ranije zatraìla ostavku ministra unutra{wih poslova Lorana Nuweza, kritikuju}i postupawe policije prema demonstrantima. Liderka francuske krajwe desnice Marin le Pen ocenila je da su izgrednici ponovo bacili senku na proteste zbog pada kupovne mo}i gra|ana i optuìla krajwu levicu da opravdavawem nasiqa poku{ava da gurne Francusku u haos. „Oslobodi}emo Francuze pogubne Makronove politike i za{tititi ih od nasiqa krajwe levice”, poru~ila je Le Penova. Protesti su po~eli pro{log meseca zbog lo{ih uslova u {kolama i nedostatka nastavnika u siroma{nijim predgra|ima, a potom su prerasli u {iri pokret protiv nejednakosti, smawewa javne potro{we i rasta tro{kova ìvota.

PLANETA

^etvrtak 22. oktobar 2026. 5

RAT U UKRAJINI

Tramp: Vreme je da neko drugi pregovara u ime Ukrajine, mogu} sastanak s Putinom i Si \inpingom

TRANSFER NOVCA

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! • Bez naknada za transfere preko $3,000! • Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više! • Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000! Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

CALL US AND GET THE BEST RATE!

8781 1950

BEO-EXPORT 02 www.beoexport.com.au Sigurnost u svakom trenutku! BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim k ancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

Rezervišite svoju kartu na vreme! Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput: Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

Rat u Ukrajini – 1.670. dan. Ameri~ki predsednik Donald Tramp optuìo je ukrajinskog lidera da ne èli da okon~a rat. Istakao je da Ukrajina u proseku gubi 25.000 do 35.000 vojnika svakog meseca. Papa Lav XIV pozvao je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na saradwu kako bi se dostavila humanitarna pomo} i omogu}ila evakuacija gra|ana iz Ole{kog. Moskva ne vidi mogu}nost okon~awa rata bez u~e{}a „nekog predstavnika Kijeva” spremnog da „preuzme odgovornost”, saop{tio je Kremq. Ukrajinski pregovara~ki tim dobio je signal od ameri~ke strane koji ukazuje na spremnost za odràvawe sastanka, a razgovori bi mogli da budu u utorak ili sredu, izjavio je predsednik Volodi-

mir Zelenski. U me|uvremenu ameri~ki predsednik je ponovo optu`io Zelenskog da ne `eli da okon~a rat, i da ne ~ini mnogo da pomogne. Poru~uje da je mo`da vreme da neko drugi pregovara u ime Ukrajine. „Ovaj sukob je mogao biti re{en davno. Da me je poslu{ao, se}ate se kako je bilo u Ovalnom kabinetu? Ovo je moglo biti re{eno davno. Vreme je da neko drugi pregovara u ime Ukrajine. Mo`da je vreme da Ukrajina nominuje nekog drugog umesto Zelenskog za mirovne pregovore“, rekao je Tramp novinarima ispred Bele ku}e. Prema Trampu, Rusija se pona{ala prikladno prema Ukrajini: „Rusija se, iskreno govore}i, pona{ala sasvim normalno prema Ukrajini. Nisu uradili ni{ta posebno.” Objavio je da je spreman da razmotri

8781 1960 BEO-TRAVEL

02 www.beotravel.com

TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM!

Vaš partner od poverenja!

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

trilateralni sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i kineskim Si \inpingom . „Razgovarali bismo o nuklearnom oru`ju i nuklearnom razoruàwu. Ako predsednik Si èli da se sastanak odrì, u~estvovao bih”, rekao je Tramp. Ukrajina se priprema za evakuaciju oko 6.000 qudi iz privremeno okupiranog Ole{kog, zavr{ni detaqi se trenutno dogovaraju u pregovorima s Rusijom, potvrdio je Dmitro Lubinec, poverenik ukrajin-

skog parlamenta za qudska prava. Nakon {to je nedavno razgovarao s Putinom, Papa Lav XIV je pozvao i Zelenskog na saradwu kako bi se dostavila humanitarna pomo} i omogu}ila evakuacija gra|ana iz Ole{kog. Papa nastoji da prona|e hitno re{ewe za situaciju u Ole{ku, gradu na levoj obali Dwepra, u Hersonskoj oblasti, gde stanovni{tvo trpi posledice rata, a mogu}nosti za izlazak iz grada gotovo da ne postoje.

NAJKRA]I MANDAT U BELOJ KU]I:

Kako je Trampova portparolka za pet dana ostala bez posla Donald Tramp ponovo je ostao bez portparola Bele ku}e, u jeku zavr{nice kampawe me|uizbora za Kongres. Kejti Zakarija napustila je funkciju posle niza neuspe{nih javnih nastupa, o{trih kritika i spornih tvrdwi o kvalifikacijama. Kejti Zakarija se na{la na meti o{trih kritika zbog svoje prve konferencije za novinare u utorak, koja je trajala mawe od 15 minuta, a tokom koje je odgovorila na samo tri novinarska pitawa. Narednih dana poku{avala je da se odbrani od kritika, odgovaraju}i na te{ka pitawa medija o svojim kvalifikacijama i pripremqenosti za funkciju. Nakon odlaska poru~ila je da joj je „bila ~ast” da radi za Trampa. KAKO JE IZABRANA – TRAMPOVA ODLUKA IZNENADILA I WEGOVE SAVETNIKE Iznenadno imenovawe Zakarije i wena podjednako brza smena bili su posledica Trampove impulsivne odluke da anga`uje lojalnu televizijsku komentatorku, ~iji su mu se nastupi dopali, bez mnogo razmi{qawa o ostalim zahtevima koje ta funkcija podrazumeva. Pojedini Trampovi savetnici pratili su wen kratak mandat sa nelagodom, pitaju}i se kako je jedna od najvidqivijih i najpo`eqnijih funkcija u ameri~koj administraciji mogla da pripadne osobi sa tako malo iskustva i samopouzdawa za weno obavqawe.

[TA STOJI IZA IZNENADNOG IMENOVAWA KEJTI ZAKARIJE Prema re~ima vi{e savetnika, nova portparolka delovala je potpuno nepripremqeno i nije posedovala ni osnovne ve{tine neophodne za taj posao. „Da li je iko proverio wene kvalifikacije”, upitao je jedan od wih. Kratak odgovor, kako se ispostavilo, bio je – nije, prema navodima vi{e zvani~nika i savetnika Bele ku}e. Savetnici i saveznici predlagali su razli~ita imena, ali izgleda da nijedno nije ozbiqnije zainteresovalo predsednika. Zvani~nici Bele ku}e ve} su se pomirili sa mogu}no{}u da novi portparol ne}e biti imenovan pre izbora. Me|utim, sve ve}i politi~ki problemi republikanaca, kao i kritike upu}ene Trampu zbog lo{ih izgleda stranke, po svemu sude}i, podstakli su ga da ubrza potragu. Nakon vi{enedeqnih pote{ko}a u pronala`ewu novog portparola, Tramp je iznenada postao opsednut popuwavawem te funkcije, `ale}i se savetnicima da nema nikoga ko bi zastupao wegove stavove u javnosti, navelo je vi{e izvora upoznatih sa situacijom. U tom trenutku pojavilo se ime Kejti Zakarije – redovne go{}e kablovskih televizija, vatrene Trampove

pristalice, koju su mediji ponekad predstavqali kao advokata. SPORNA PRVA KONFERENCIJA ZA NOVINARE Burna nedeqa za Zakariju po~ela je u utorak, kada je tokom svog prvog obra}awa novinarima u Beloj ku}i delovala vidno nervozno. Konferencija je trajala svega 14 minuta, a Zakarija je ~itala pripremqene teze iz bele`nice, odgovorila na samo nekoliko pitawa i u jednom trenutku svog supruga nazvala predsednikom. Tokom konferencije, jedan novinar upitao je Zakariju, koju su Tramp i drugi predstavqali kao advokata i koja je zavr{ila Pravni fakultet Univerziteta Peperdajn, gde je polo`ila pravosudni ispit. Da bi se neko bavio advokaturom u SAD, mora da bude primqen u advokatsku komoru neke od saveznih dr`ava, {to podrazumeva polagawe zahtevnog ispita.

6 ^etvrtak 22. oktobar 2026.

PLANETA

Vlada premijerke \or|e Meloni najavila o{tar odgovor dr`ave na nerede mladih u Milanu

PRETVORILI ZAMRZIVA^E U RERNE, TONE HRANE UNI[TENE

Ko stoji iza hakerskog napada u Francuskoj Zamrziva~i koji greju umesto da hlade, pokvarena hrana i prazne police – posledice su sajber-napada na gotovo 700 supermarketa u Francuskoj. Hakeri su iskoristili bezbednosne propuste u rashladnim sistemima, a istraìteqi ispituju ko stoji iza napada koji bi trgovinske lance mogao da ko{ta desetine miliona evra. Neposredno pre pono}i pro{le nedeqe, digitalni termostati koji kontroli{u rashladne vitrine u stotinama supermarketa {irom Francuske po~eli su da pokazuju nagli rast temperature. U „bizarnom i nezapam}enom” sajber-napadu, hakeri su daqinski izmenili pode{avawa temperature na hiqadama zamrziva~a, friìdera i rashladnih vitrina, podiù}i je sa ~ak minus 27 stepeni Celzijusa na vi{e od 50 stepeni. Tokom narednih ~etiri do {est sati, hrana u wima najpre se odmrzla, a zatim je postepeno po~ela da se kuva. Zaposleni koji su rano ujutru do{li da dopune police ispri~ali su da ih je, kada su otvorili zamrziva~e, zapqusnuo talas vrelog vazduha, kao da su otvorili rernu. Jedan supermarket u Normandiji prijavio je da je temperatura u pojedinim zamrziva~ima dostigla ~ak 80 stepeni. U nekim prodavnicama ekstremno zagrevawe izazvalo je poàre, aktiviralo sistema za ga{ewe poàra, ali i {tetu od poplave. „Bila je to katastrofa”, rekao je jedan radnik velikog supermarketa „Intermar{e” u jugozapadnom predgra|u Pariza. „Temperaturu u na{im zamrziva~ima podigli su na 62 stepena. Sve smo morali da bacimo. Tolika koli~ina hrane je propala”, dodao je on. Nakon {to su uklonili tone pokvarenih namirnica, zaposleni su u ponedeqak radili gotovo do pono}i kako bi naru~ili novu robu i ponovo napunili police. OKO 700 PRODAVNICA BILO META SAJBER-NAPADA Iako su rukovodioci prodavnica u po~etku mislili da je re~ o pojedina~nim kvarovima, ubrzo je postalo jasno da je do 700 prodavnica bilo meta sajber-napada. Me|u pogo|enima su supermarketi trgovinskih lanaca „Intermar{e”, „Kooperativ U”, „Karfur”, „Leklerk” i „Monopri”, kao i brojne mawe nezavisne prodavnice. Dominik [el{er, predsednik kompanije „Kooperativ U”, rekao je da je napadnuto 80 od ukupno 2.000 supermarketa tog lanca. „Ovo je potpuno nezapam}en, neo~ekivan i izuzetno ozbiqan napad. Tokom ~itave profesionalne karijere nikada nisam video ni{ta sli~no”, izjavio je vidno potreseni direktor za francuski radio. Parisko javno tuìla{tvo odmah je pokrenulo istragu o najnovijem u nizu sajber-napada zbog kojih je Francuska postala zemqa najvi{e pogo|ena hakerskim napadima u Evropi. SABOTA@A ILI DOKAZIVAWE HAKERSKIH SPOSOBNOSTI @erom Biloa, partner u kompaniji za sajber-bezbednost i tehnologiju „Vejvstoun”, ocenio je da napad ima obele`ja politi~ke sabotaè. „Dva najverovatnija scenarija jesu da je re~ o grupi mladih qudi ili aktivista koji su èleli da uni{te nekoliko zamrziva~a kako bi pokazali {ta umeju ili da je re~ o napadu ~iji je ciq destabilizacija, odnosno o onome {to nazivamo sabotaòm, iza koje stoje dràvni akteri iz zemqe ili inostranstva”, rekao je Biloa. Prema wegovim re~ima, na~in izvo|ewa napada ukazuje da je verovatnije re~ o poku{aju destabilizacije. „Ciq takvog napada je da stanovni{tvu po{aqe poruku da nije bezbedno, da stvori utisak da se dràva raspada i da na kraju izazove strah”, objasnio je.

Vlada italijanske premijerke \or|e Meloni najavila je odlu~an odgovor dràve na nerede mladih koji su tokom vikenda izbili u Milanu, a nove mere trebalo bi da budu razmotrene na sednici vlade, nakon bezbednosnog sastanka odrànog u kabinetu premijerke u palati Kji|i u Rimu, izjavili su izvori iz italijanske vlade. Izvori su naveli da se razmatraju mogu}nosti za poo{travawe bezbednosnih mera, ukqu~uju}i odredbe koje su ve} predvi|ene predlogom zakona o bezbednosti koji se nalazi u proceduri u italijanskom Senatu. O~ekuje se da vlada pripremi posebnu uredbu za hitno uvo|ewe novih bezbednosnih mera, o kojoj bi mogla da odlu~uje ve} sutra. Me|u predloènim merama je i pro{irewe mogu}nosti preventivnog privo|ewa maloletnika koji su poznati policiji kao izgrednici, uo~i javnih okupqawa za koja postoji procena da bi mogla da prerastu u nasiqe. Razmatraju se i posebne mere prema mladima severnoafri~kog porekla, poznatim pod nazivom „maranza”, koji se u Italiji koristi za odre|ene grupe mladih povezivane sa uli~nim nasiqem i problemati~nim pona{awem. Desni~arska Liga, stranka potpredsednika vlade i ministra saobra}aja Matea Salvinija, predloìla je danas amandman na zakon o dràvqanstvu kojim bi se mladima migrantskog porekla, osu|enim za uni{tavawe imovine tokom nereda, onemogu}ilo da sa 18 godina podnesu zahtev za italijansko dràvqanstvo, {to im je prema vaè}im pravilima mogu}e.

Neredi u Milanu trajali su tokom vikenda, a pri~iwena materijalna {teta procewena je na vi{e od pola milijarde evra. Nasiqe je po~elo na marginama protesta zbog rasta tro{kova `ivota, a nastavilo se kada su grupe mladih, od kojih su mnogi bili maskirani i obu~eni u crno, razbijale izloge, pqa~kale prodavnice i supermarkete i sukobqavale se sa policijom, ga|aju}i pripadnike snaga reda kamenicama, fla{ama i bakqama. Prema dostupnim podacima, privedeno je vi{e od 200 osoba, od kojih je oko 80 odsto maloletno. Italijanski predsednik Ser|o Matarela osudio je nasiqe kao neprihvatqivo i izrazio punu solidarnost sa pripadnicima policije. „Bezbednost na{ih op{tina i gradova mora da bude zagarantovana, a svaki oblik nasiqa na tim mestima je neprihvatqiv. Izra`avam punu solidarnost sa pripadnicima snaga reda”, rekao je Matarela na otvarawu 39. nacionalne skup{tine italijanskih provincija. On je dodao da je potrebno

detaqno analizirati nerede, imaju}i u vidu pojavu novih aktera i oblika nasiqa. Nasiqe je izazvalo i politi~ke sukobe, navodi Ansa. Italijanski ministar unutra{wih poslova Mateo Pjantedozi kritikovao je gradona~elnika Milana \uzepea Salu, nazvav{i ga pripadnikom levo orijentisane elite, nakon {to je gradona~elnik ocenio da nije bilo angaòvano dovoqno policajaca da bi se spre~ili neredi. Stranke vladaju}e koalicije istovremeno su optuìle opoziciju da nije dovoqno odlu~no osudila nasiqe. Liderka Demokratske partije Elija [lajn odbacila je te kritike, isti~u}i da je wena stranka uvek osu|ivala nasiqe i upozoravaju}i da vlada ne bi smela da koristi nerede kako bi potisnula glasove hiqada qudi koji {irom Italije mirno protestuju jer vi{e ne mogu da podmire tro{kove ìvota. Pokret „17. oktobar”, koji se pojavio na dru{tvenim mreàma nakon nereda u Milanu, najavio je proteste svake subote u vi{e italijanskih gradova.

[esti dan zaredom sukobi u Tirani, Rama ponovo odbio da podnese ostavku Protesti studanata i nezadovoqnih gra|ana u Albaniji, koji zahtevaju ostavku premijera Edija Rame, nastavqeni su {esti dan zaredom. Demonstranti su se ponovo sukobili sa policijom, dok je premijer Edi Rama opet odbio da podnese ostavku. Demonstracije u Tirani po~ele su mirno ispred zgrade al-

banskog Ministarstva obrazovawa da bi kasnije eskalirale. Okupqeni su kamewem ga|ali policiju, zgradu ministarstva i sedi{te Socijalisti~ke partije, gde su lomili prozore i palili kontejnere. Policija je odgovorila suzavcem i vodenim topom. U prethodnih pet dana na protestima je povre|eno je 272 qudi -

169 policajaca, 82 demonstranta, ali i 21 slu~ajni prolaznik. Premijer Edi Rama ponovo je odbio da podnese ostavku i rekao da je omladina koja demonstrira plen jedne ideologije ludila takozvane „Antifa“ i da protesti ne ugroàvaju Vladu, ve} put Albanije ka EU. Uro{ îtakovi}, politikolog, ocewuje da je evropski put Albanije najve}i test aktuelnih protesta. Isti~e da bi neuspeh u izgradwi institucija i pove}awu wihove transparentnosti u velikoj meri oteào pristupni proces te zemqe Evropskoj uniji. Kada je re~ o organizatorima protesta, îtakovi} navodi da je te{ko utvrditi ko stoji iza wih. Kako obja{wava, u medijima se pomiwe povezanost opozicije sa organizovawem demonstracija, ali i mogu}i uticaj stranog faktora. Smatra da oba argumenta imaju ozbiqne nedostatke, ali i odre|enu logiku.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 22. oktobar 2026. 7

VASILIJE KRESTI], AKADEMIK SANU:

Istorija nema isceliteqsku mo} Pre ~etrdeset godina dva su teksta potresla jugoslovensku javnost. Oba teksta se vezuju za ime akademika Vasilija Kresti}a (1932). Tekst profesora Kresti}a „O genezi genocida nad Srbima u NDH - U periodu do Prvog svetskog rata” pojavio se u „Kwièvnim novinama” 15. septembra 1986. godine. Iste godine, desetak dana kasnije (24. i 25. septembra), „Ve~erwe novosti” objavquju delove nedovr{enog Memoranduma SANU, u ~ijem pisawu je u~estvovao i akademik Vasilije Kresti}. Osude Kresti}evog teksta u „Kwièvnim novinama” zapo~ele su pre pojave Memoranduma. êtiri dana nakon objavqivawa teksta Kresti} je napadnut u Drugom dnevniku RTS-a, posle ~ega je usledilo orkestrirano diskreditovawe i teksta i autora. [to se ti~e Memoranduma, komunisti~ka vlast u Srbiji, na ~elu sa Dragi{om Pavlovi}em, predsednikom Gradskog komiteta SK Beograda, i Ivanom Stamboli}em, predsednikom Predsedni{tva SR Srbije, pokrenula je politi~ku i medijsku kampawu protiv Memoranduma i wegovih autora, optuùju}i ih za srpski nacionalizam. âk je Ivan Stamboli} prilikom posete Univerzitetu u Beogradu krajem oktobra 1986. godine ocenio da bi se Memorandum mogao mnogo ta~nije nazvati In memoriam za Srbiju, Jugoslaviju, socijalizam i samoupravqawe. To }e biti dovedeno do paroksizma humoreskom „Vojko i Savle”, objavqenoj u „Politici” 18. januara 1987. godine protiv akademika Gojka Nikoli{a, koji je na sednici SANU kazao da za wega kampawa protiv Memoranduma ima obele`je „pseudokulturne, morbidne klime”, poistovetiv{i je sa „stravi~nim Staqinovim optu`bama iz 1948” i nazvav{i je „sramotnim poglavqem u istoriji Srbije” na osnovu koga }e mo}i da se napi{e „roman politi~ke pornografije”. S druge strane, humoreska pozitivno govori o akademiku Pavlu Savi}u, koji se ne samo ogradio, ve} i napao Memorandum. O oba teksta, koje i danas prate kontroverze, profesor Vasilije Kresti} je govorio za NIN. n Kako posle ~etiri decenije ocewujete Memorandum? [ta taj dokument u osnovi zapravo predstavqa? Uzrok, simptom ili samo spis koji je naknadno instrumentalizovan i pretvoren u razlog raspada Jugoslavije? - Memorandum je podroban opis dru{tvenopoliti~kog, ekonomskog i kulturnog poloàja u kojem su se u to vreme u okvirima Jugoslavije nalazili Srbi i Srbija. Taj opis zasmetao je onima koji nisu bili spremni da dozvole bilo kakve promene u korist Srbije i Srba. Zbog toga su se oni i okomili na Memorandum. U svakom slu~aju, Memorandum nije zami{qen i napisan kao politi~ki program. Stoga su neosnovane zamerke upu}ene mu zato {to nema programa. Da ima program, piscima tog dokumenta s razlogom bi se moglo prebaciti da se upli}u u politiku. n I danas postoje kontroverze oko wega. Neki srpski istori~ari, kao {to je Predrag Markovi}, o{tro ga kritikuju kao amaterski dokument. [ta je, po Va{em mi{qewu, razlog tome? - Predrag Markovi} je u kritici Memoranduma i wegovih autora objavqenoj u NIN-u ispoqio veliku dozu neozbiqnosti i nau~ne neodgovornosti. Sa olimpskih visina, kao nepogre{ivi `rec, on s nipoda{tavawem govori o akademicima i Memorandumu. Izri~e ocene bez pokri}a. Pisci Memoranduma, po wemu, jesu komunisti, „Jugosloveni koji àle za centralizmom u Jugoslaviji”, koji su napisali kafanski i amaterski „dokument u duhu rankovi}evskog jugoslovenstva”. Marko-

vi} se sluì neistinama, pa kaè da su Memorandum pisali akademici s jednom i po kwigom. Da je mawe umi{qen, pa i promi{qen, takve neistine ne bi mogao da izrekne o jednom Pavlu Ivi}u, Dejanu Medakovi}u, Radovanu Samarxi}u, Mihailu Markovi}u i drugim ~lanovima komisije. Wegova hiperkriti~nost nije zasnovana na grandioznom nau~nom delu. Takvo delo on nema, ali kipti velikom hrabro{}u i nau~nom beskrupulozno{}u. Kao jednom od pisaca Memoranduma ne pada mi na pamet da se suprotstavqam bilo kojoj ozbiqnoj argumentovanoj kritici tog dokumenta, ali kada to ~ini jedan doktor istorijskih nauka, od wega se o~ekuje da poznaje i po{tuje nau~ni metod, da iznosi proverene istorijske ~iwenice, da pi{e sina ira et studio, da bude li{en emocija, da nikoga ne vre|a i ne nipoda{tava. Markovi} se nije drào tih osnovnih pravila, pa zato i reagujem na wegove iskaze o Memorandumu i akademicima koji su ga napisali. n Moè li se re}i da ste Vi sa svojim kolegama 1986. godine poku{ali da idejom recentralizacije spasete Jugoslaviju u trenutku kada su je druge nacionalne elite ve} otpisale? Ako jeste, nije li u tome najve}i istorijski paradoks Memoranduma? - Po svojoj su{tini Memorandum jeste antikomunisti~ki i projugoslovenski dokument, ali to projugoslovensko opredeqewe nikakvih dodirnih veza nema s „duhom Rankovi}evog jugoslovenstva”, kako ga ocewuje Markovi}, i ma {ta to zna~ilo. Memorandum se zalagao za o~uvawe Jugoslavije u kojoj bi Srbija u svemu imala ista prava i iste obaveze kao i sve ostale republike. n Vi ste vi{e puta odbacivali tuma~ewe da je Memorandum bio program Milo{evi}eve politike i podse}ali da ga je tada{we srpsko komunisti~ko rukovodstvo napalo. Kada odre|eni dokument jednom u|e u javnost, ko u ve}oj meri odre|uje wegovo politi~ko zna~ewe - wegovi autori, wegovi protivnici (kao svojevrsni koautori) ili potowi doga|aji? - I danas tvrdim da Memorandum nije bio program Milo{evi}eve politike. To je zlonamerna politi~ka podvala, kavih je u vezi sa tim dokumentom bilo i jo{ uvek ih ima. Takve su i one da je iza Memoranduma stajala onda{wa Slu`ba dràvne bezbednosti, ili da je Komisija Akademije po~ela da radi na Memorandumu po èqi Ivana Stamboli}a. Niko na mene kao jednog od pisaca Memoranduma nije uticao kako }u i o ~emu }u pisati. Kad jedan politi~ki dokument kakav je Memorandum dospe u javnost, vreme je po-

kazalo, na wega, wegove namere i ciqeve, wegov zna~aj najmawe mogu da uti~u autori. n [ta je Memorandum bio vi{e: nacionalni ili demokratski dokument? Da li je Jugoslavija propala zbog nere{enog nacionalnog pitawa ili zato {to nije imala demokratski mehanizam kojim bi to pitawe re{avala? - Jugoslavija je propala zato {to je kao dràva iz vi{e razloga dotrajala, {to mnogima koji su u woj ìveli nije bila potrebna, {to je odigrala svoju ulogu. Bilo je jasno da jugoslovenska ideja i jugoslovenstvo nemaju vi{e nikakvog zna~aja i da su nadvladale nacionalne ideje. Iskrivqena, zlonamerna i demonizovana slika o Memorandumu posluìla je onima koji je vi{e nisu hteli i èleli samo kao povod za razbijawe dràve. Mnogo napadan kao velikosrpski program, kao dokument koji je doprineo raspadu Jugoslavije, koji je izazvao krvoproli}e, u zavr{nim spisima Ha{kog tribunala Memorandum nije dobio mesta u presudi. Nije li to najboqi odgovor onima koji su ga bezo~no napadali? n Da se podsetimo i teksta „O genezi genocida nad Srbima u NDH - U periodu do Prvog svetskog rata”. Kada prestaje legitimna istorijska genealogija ideje genocida, a kada po~iwe opasnost da sklonost ka genocidu - koji se dogodio u NDH 1941. godine - retroaktivno u~itamo Hrvatima iz XIX veka? - Kad je re~ o hrvatskoj ideologiji genocida, treba znati da ona ima duboke istorijske korene. Ona nije nastala u jednom trenutku, nego je nastajala tokom duèg istorijskog razdobqa. Weni uzroci su vi{ezna~ni i raznovrsni. U osnovi svega nalazi se ideja o stvarawu velike, etni~ki ~iste i verski {to vi{e rimokatoli~ke hrvatske dràve. Sve {to je bila smetwa stvarawu te i takve hrvatske dràve trebalo je ukloniti, ako ne milom, onda silom. Glavna smetwa ostvarivawu te velikohrvatske ideje bili su Srbi. Stoga su oni bili na udaru svih hrvatskih politi~ara koji su se zalagali za ostvarivawe hrvatskog dràvnog i istorijskog prava, tj. velike i etni~ki ~iste hrvatske dràve. Ogromna ve}ina najistaknutijih hrvatskih politi~ara, s retkim izuzecima, zasnivala je politiku na tzv. hrvatskom dràvnom i istorijskom pravu. Hrvatska genocidna ideologija bila je potpuno definisana u okvirima Austrougarske, do 1914. godine. Bilo je samo pitawe kada }e ona biti izvedena. Prema tome, ako doga|aje iz 1941. godine u~itamo i qudima iz XIX veka, ne}emo pogre{iti. n Da li su mr`wa i wen razvoj tokom istorije bili dovoqni da opravdaju genocid? Recimo, da li bi ta mr`wa

imala isti efekat da je ostao na snazi 25. mart? Da li bi ta ideolo{ka mr`wa ikada mogla da postane hrvatska dràvna politika? - Mr`wa Hrvata prema Srbima kao prema „nakotu vere pravoslavne” usa|ivana je na sve mogu}e na~ine tokom vi{e vekova. Wu nije bilo mogu}e iskoreniti bilo kakvim i bilo kojim ustupcima. Ideolo{ka mr`wa je u duèm vremenskom periodu „postala hrvatska dràvna politika”. Kakvo raspoloèwe je vladalo prema Srbima kod Hrvata koji su sledili politiku tzv. hrvatskog dràvnog i istorijskog prava, savr{eno pokazuje „Politi~ka povijest hrvatskoga naroda” dr Pere Gavrani}a, koja je objavqena 1895. godine. U woj je napisano da „danas zacielo nema nigde u Evropi me|u raznojezi~nim narodima ve}e mr`we, nego {to ovdje u nas obstoji izme|u istojezi~nim Hrvatima i Srbima. Ta je mr`wa dodu{e nezgodna, ali je vrlo razumqiva. Te`wa hrvatska i te`wa srpska ne bori se dodu{e oru`jem u ruci, jer takve nam borbe ne bi dozvolili na{i sada{wi gospodari, ali za to borba itekako obstoji, i to podmukla, gadna borba jedne eksistencije protiv druge, jednog pojedinca protiv drugoga. Da bi mi Hrvati imali svoju nezavisnu dràvicu kao Srbi, i da se ne bi trebali ni od koga bojati, buknuo bi za cielo rat izme|u Hrvata i Srba, i taj bi svakako bio najpopularniji.” Vreme i doga|aji koji su se u me|uvremeu zbili pokazali su da je Gavrani} bio u pravu. Postoje prvorazredni dokazi o tome da su u vreme aneksione krize 1908. i 1909. postojali ozbiqni planovi o tome da treba pobiti 700.000 Srba. Poznati hrvatski politi~ar i profesor Zagreba~kog sveu~ili{ta, dr Isidor Kr{wavi, u svojim memoarima je napisao: „Bilo je jedno vrijeme, kada se je pisalo da treba sve Srbe sjekirom utu}i. Ova misao imade ne{to za sebe, i to ne{to vrlo va`no; ona naime, izri~e otvoreno i dosqedno jedini na~in, kojim bi se dala provesti hrvatska misao.” n Postoje mi{qewa da je zaborav, s jedne strane, uslov za pomirewe a, s druge pak strane, fundamentalni neprijateq pomirewa? Moè li se}awe postati produètak sukoba drugim sredstvima? - Zaborav moè da deluje kao neprijateq pomirewa samo onda ako taj neprijateq ne prizawe zlo~in koji je po~inio i ako je spreman da ga ponovi. n Kada se govori o genocidu, ne moè se izbe}i pitawe: [ta je va`nije - broj `rtava ili namera po~inioca? Za{to su brojke stradalih Srba u genocidu u NDH postale gotovo metafizi~ko pitawe srpsko-hrvatskih sporova? Zbog ~ega je nau~no dokumentovana dràvna politika uni{tewa Srba postala mawe va`na od broja `rtava? - Zna~aj utvr|ivawa broja `rtava i namere po~inilaca zlo~ina ne mogu se meriti kantarom. Istori~ari koji prou~avaju genocid du`nu pa`wu moraju da posvete i broju `rtava i namerama zbog ~ega je zlo~in po~iwen. Oni koji bez vaqanih dokaza smawuju broj `rtava po pravilu ~ak i ne priznaju zlo~in, ali po svaku cenu èle da ga umawe. n Na kraju, neminovno je pitawe: moè li istorijska istina sama imati isceliteqsku mo}? - Kao istori~ar veoma uvaàvam istorijske dokaze. Svestan sam zna~aja, ali i nemo}i istorijskih ~iwenica. @ivimo u vremenu kada se ne samo kod nas, ve} i u ~itavom svetu doga|aju veliki istorijski falsifikati, kada politi~ke potrebe potiskuju vrednost i vaqanost proverenih ~iwenica. Imaju}u u vidu to da je istorija kao nauka ~esto podre|ena politici, ne verujem da „istorijska istina sama moè imati isceliteqsku mo}”.

8 ^etvrtak 22. oktobar 2026.

REPUBLIKA SRPSKA

Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

NSW 2560 0425 358 539

0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

DODIK NAJAVIO NOVI USTAV REPUBLIKE SRPSKE:

„Bawa Luka postaje glavni grad, a Pale prestonica!“

Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik najavio je da da se planira da novi ustav Republike Srpske (RS) bude progla{en 9. januara. Istakao je da bi trebalo da bude „savremen, uva`ava konstitutivnost naroda, ali i spre~ava zloupotrebu funkcionisawa RS“.

„Niko ne}e ugu{iti Srbe, Hrvate ili Bo{wake, ali }e omogu}iti da demokratski kvalifikovana ve}ina mo`e da se vidi kroz jedan sistem“, rekao je Dodik za Radio-televiziju RS (RTRS). Me|utim istakao je da ako novi ustav ne bude spreman do 9. januara, bi}e progla{en nekog drugog datuma.

RS slavi 9. januar kao Dan republike, a taj praznik Ustavni sud je proglasio neustavnim, navode}i da je diskriminatorski po narode u tom entitetu koji nisu Srbi. Lider SNSD-a je daqe rekao da }e biti promena i u vezi s glavnim gradom RS, s obzirom da je prema postoje}em Ustavu RS to Sarajevo. „Zamislite, sada pi{e da je to Sarajevo. Glavni grad RS Srpske je Sarajevo, ne Isto~no Sarajevo, ve} ono federalno. Zato }emo utvrditi Bawa Luku kao glavni grad RS, a Pale kao wenu prestolnicu“, rekao je Dodik. On je daqe kazao da RS ima prijateqe, kako u regionu, tako i u celom svetu, kao i da o~ekuje pobedu Aleksandra Vu~i}a u Srbiji. „Isto tako o~ekujemo da }e se dodatno stabilizovati (ameri~ki predsednik Donald) Tram-

pova struktura u SAD, a sa Rusijom nemamo nikavog razloga, niti najmawi promil, da ugrozimo veoma dobre i stabilne odnose“, istakao je Dodik. Najavio je da }e do kraja godine visoka delegacija RS posetiti Kinu. „Imamo odli~nu saradwu sa Izraelom, kao i sa partijama za koje `elimo da pobede u zemqama Evropske unije (EU) kao {to je Mari le Pen, koja se progla{ava favoritom za predsedni~ke iz-

bore u Francuskoj, potom sa AfDom u Nema~koj“, naveo je Dodik. On je izneo niz kritika na ra~un EU, nagla{avaju}i da se EU „mnogo ogre{ila o Ustav BiH, a pogotovo prema Srbima i RS“. „Imali smo situaciju da mere koje su nam dolazile osmi{qavane su u Sarajevu. Mo`emo da razgovaramo sa wima. Ho}emo evropski put u kojem se vidi Republika Srpska. Kada oni to prihvate, mi smi spremni za taj put“, zakqu~io je Dodik.

POLICIJA ZABRANILA SKUP PODR[KE STUDENTIMA U BAWALUCI:

Dodik pozvao da se glasa protiv Studentske liste!

PROVOKACIJA U ISTO^NOM SARAJEVU:

Na srpskoj trobojci ispisano „genocida{i“, reagovala Bawaluka Srpskom narodu tokom no}i upu}ene su te{ke uvrede. Na srpskoj trobojci u Isto~nom Sarajevu ispisano je „genocida{i“. Uvredqiv napis je ispisan na muralu trobojke u Spasovdanskoj ulici, prenosi RTRS. Od jutros policija obezbe|uje ovaj deo ulice. Karan osudio drski ~in vre|awa srpskog naroda, nadle`ni da preduzmu zakonom propisane mere Natpis „genocida{i“ na muralu srpske trobojke u Isto~nom Sarajevu je te{ka uvreda za srpski narod, wegovu istoriju, dostojanstvo i nacionalni identitet, istakao je predsednik Republike Srpske Sini{a Karan. Predsednik Srpske je u izjavi za Srnu najo{trije osudio ovaj drski ~in kojim se direktno vre|a srpski narod i ose}awa gra|ana Republike Srpske. „Srpski narod je slobodarski narod, koji je u najte`im istorijskim vremenima podnosio ogromne `rtve u borbi protiv okupacije, fa{izma i ugwetavawa. Zato je ovaj ~in vandalizma ne samo duboko uvredqiv, ve} i nepravedan prema wegovoj istoriji i `rtvama“, naglasio je Karan. On je rekao da od nadle`nih institucija o~ekuje da bez odga|awa utvrde sve okolnosti ovog doga|aja, identifikuju odgovorne i preduzmu zakonom propisane mere.

Policijska uprava Bawaluka donela je re{ewe u koje je redakcija portala Buka imala uvid, a kojim se zabrawuje odr`avawe javnog skupa pod nazivom „Skup podr{ke Bawalu~ana Studentskoj listi u Srbiji”, koji je bio najavqen za ponedeqak, 19. oktobar 2026. godine, na Trgu Krajine u Bawaluci, u periodu od 17:00 do 19:00 ~asova. Prema navodima iz re{ewa prijava skupa zaprimqena je 14. oktobra, a kao ciq okupqawa navedeno je mirno slawe podr{ke studentskom pokretu u Srbiji, uz o~ekivano prisustvo izme|u 75 i 125 u~esnika. Plan organizatora obuhvatao je razgovor sa gra|anima, podelu promotivnog materijala, tribinu i obra}awe govornika, pi{e Buka. Kao kqu~ni razlog za dono{ewe ove odluke, Policijska uprava navodi rezultate operativnih provera i procenu bezbednosnog rizika. U obrazlo`ewu se isti~e da postoji realan rizik

od ugro`avawa bezbednosti kako organizatora, tako i u~esnika skupa i drugih gra|ana. Advokat iz Bawaluke Aleksandar Joki} ka`e da je ova zabrana sramotna i licemerna. “Govoriti o nekom jedinstvu naroda dok se brane skupovi studenata iz Srbije i skup podr{ke Studentskoj listi, je potpuno kontradiktorno i {tetno. Jo{ vi{e boli ~iwenica da se izmi{qawem neke pretwe za javni red i mir, stvara pogre{na slika o tome da u ovom gradu nije sigurno iznositi svoje mi{qewe. Na kraju dna osta}e zapam}eno da srpski studenti nisu sigurni

od srpskih nacionalista”, rekao je Joki} Milorad Dodik, predsednik SNSD – vladaju}e stranke u RS, istovremeno poru~uje da je srpski narod u Republici Srpskoj podneo ogromnu `rtvu i pretrpeo stravi~na stradawa, da bi sada mirno gledali kako im predstavnici Studentske liste u Srbiji navodno govore da su zlo~inci. „Ne}emo oprostiti te ru`ne kvalifikacije. Pozivam sve Srbe u Republici Srpskoj i one koji su porijeklom iz Republike Srpske da glasaju za Aleksandra Vu~i}a i protiv Studentske liste“, rekao je Dodik za TV Prva.

BILBORDI O IZETBEGOVI]U OSVANULI U ISTO^NOM SARAJEVU:

”Krvave ruke nisu oprane smr}u” Na 23. godi{wicu smrti bo{wa~kog ratnog lidera Alije Izetbegovi}a danas su u Isto~nom Sarajevu, u Republici Srpskoj (RS), osvanuli bilbordi sa wegovom fotografijom i optu`bama za ratne zlo~ine. Na bilbordima je na }irilici i engleskom jeziku ispisano „Dvadeset tri godine kasnije - krvave ruke nisu oprane smr}u, niti su odgovorni za zlo~ine nad srpskim narodom zaboravqeni”, uz datume 19.10.2003. - 19.10.2026. Bilbordi su postavqeni na vi{e mesta, ukqu~uju}i centar grada, a nema podataka ko je postavio bilborde.

Gradona~elnik Isto~nog Sarajeva Qubi{a ]osi} (SNSD) dao je podr{ku postavqawu plakata, dok su u medijima i javnosti u Federaciji BiH plakati oceweni kao „sramotna provokacija”.

CRNA GORA

^etvrtak 22. oktobar 2026. 9

CRNU GORU ^EKAJU JO[ DVA POSEBNA USLOVA NA PUTU KA EU:

Jedan od wih Srbiji predstavqa veliku prepreku! Crna Gora }e, da bi zavr{ila pristupne pregovore sa Evropskom unijom, morati da zatvori ukupno 35, a ne 33 pregovara~ka poglavqa, kako se naj~e{}e navodi u javnosti. Posledwa dva, poglavqa 34 i 35, razlikuju se od ostalih jer se odnose na institucionalni polo`aj budu}e ~lanice i posebna pitawa koja nisu obuhva}ena drugim oblastima, pi{u podgori~ke „Vijesti“.

Iz crnogorskog Ministarstva evropskih poslova, na ~ijem je ~elu Maida Gor~evi}, obja{wavaju da se o ova dva poglavqa pregovara u zavr{nici pristupnog procesa, nakon zatvarawa preostala 33. Za razliku od drugih poglavqa, ona ne podrazumevaju klasi~no uskla|ivawe nacionalnih zakona sa evropskim propisima. [TA PODRAZUMEVAJU POSLEDWA DVA POGLAVQA? Poglavqe 34, koje nosi naziv „Institucije“, ure|uje na~in na koji }e Crna Gora biti predstavqena u Evropskoj uniji nakon pristupawa. To ukqu~uje broj poslanika u Evropskom parlamentu, u~e{}e u odlu~ivawu u Savetu EU, zastupqenost u Evropskoj komisiji i drugim institucijama, kao i pitawe slu`benog jezika. Iz Ministarstva navode da je rad na ovom poglavqu ve} po~eo, paralelno sa pripremom ugovora o pristupawu. Poglavqe 35, pod nazivom „Ostala pitawa“, specifi~no je jer nema unapred

utvr|en sadràj. Ono moè obuhvatiti posebne administrativne, finansijske i politi~ke obaveze koje nisu ure|ene drugim poglavqima. Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemawa Todorovi} [tiplija upozorava da zatvarawe ovih poglavqa ne treba posmatrati kao puku formalnost. „Wihov sadràj uglavnom se defini{e u zavr{nici pregovora i ugra|uje u ugovor o pristupawu“, objasnio je on za „Vijesti“. Prema wegovim re~ima, u slu~aju Crne Gore zasad nema konkretnih dodatnih pitawa koja bi bila obuhva}ena poglavqem 35, ali to ne zna~i da se ona ne}e pojaviti. HRVATSKA VE] BLOKIRALA CRNU GORU Posebnu pa`wu izaziva pitawe da li bi nere{eni bilateralni sporovi sa Hrvatskom mogli da postanu deo poglavqa 35. Iz crnogorskog Ministarstva evropskih poslova poru~uju da dosada{wa praksa EU pokazuje da to poglavqe nije nameweno re{avawu bilateralnih sporova izme|u budu}e ~lanice i drugih dràva. Ipak, Hrvatska je ve} blokirala zatvarawe poglavqa 31, koje se odnosi na spoqnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Zagreb, izme|u ostalog, traì re{avawe pitawa imovine oduzete Hrvatima u Crnoj Gori, obe{te}ewe biv{ih logora{a iz Moriwa, rasvetqavawe sudbine nestalih tokom rata u Hrvatskoj, ali i promenu imena bazena u Kotoru. Hrvatska je u julu uskratila saglasnost i za zatvarawe poglavqa 14, problematizuju}i pitawa kabotaè i vazdu{nih mapa. SRBIJA POKAZUJE KOLIKO POGLAVQE 35 MO@E BITI VA@NO Todorovi} [tiplija posebno isti~e primer Srbije, u ~ijem slu~aju poglavqe

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

35 ima znatno ve}u politi~ku te`inu. „U wenom slu~aju, ono slu`i za pra}ewe napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Pri{tine i ispuwavawa obaveza preuzetih u dijalogu uz posredovawe EU“, objasnio je on. Za Srbiju, dakle, poglavqe 35 nije samo tehni~ko pitawe koje se re{ava pred pristupawe, ve} jedan od kqu~nih delova pregovara~kog procesa. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 21 poglavqe, ukqu~uju}i tri zatvorena 12. oktobra na me|uvladinoj konferenciji u Luksemburgu.

VRHOVNI SUD CRNE GORE ODBIO @ALBE:

Preostalo joj je jo{ 12 poglavqa iz osnovnog pregovara~kog okvira, kao i poglavqa 34 i 35. Premijer Milojko Spaji} najavio je da Podgorica namerava da do kraja 2026. zatvori preostala poglavqa, paralelno pripremi poglavqe 34 i tokom 2027. {to pre pristupi potpisivawu ugovora o ~lanstvu u EU. Me|utim, kako upozoravaju sagovornici „Vijesti“, zavr{etak pregovora ne zavisi samo od ispuwavawa tehni~kih uslova, ve} i od re{avawa politi~kih pitawa i postizawa saglasnosti dr`ava ~lanica.

BIZNISMEN BLIZAK SNS-U DOBIO ZABRANU ULASKA U CRNU GORU!

Balijagi}u kazna od 40 godina zatvora Davor Macura vra}en sa za ubistvo brata i sestre Maxgaq aerodroma u Podgorici

Ve}e Vrhovnog suda potvrdilo presudu Apelacionog suda iz maja ove godine, kojom je potvr|ena kazna koju je izrekao Vi{i sud u Bijelom Poqu u decembru 2025. Vrhovni sud Crne Gore odbio je kao neosnovane `albe Alije Balijagi}a i wegovog branioca i potvrdio presudu Apelacionog suda Crne Gore, kojom je Balijagi} osu|en na jedinstvenu kaznu dugotrajnog zatvora u trajawu od 40 godina zbog te{kog ubistva Jovana i Milenke Maxgaq u sticaju sa krivi~nim delom nedozvoqeno dr`awe i no{ewe oru`ja i eksplozivnih materija, prenose „Vijesti”.

Kako se navodi u saop{tewu, odluku je donelo ve}e Vrhovnog suda odlu~uju}i o àlbama izjavqenim protiv presude Apelacionog suda Crne Gore iz maja ove godine, kojom je potvr|ena presuda Vi{eg suda u Bijelom Poqu iz decembra 2025. godine. Balijagi} je ogla{en krivim jer je 25. oktobra 2024. godine, u ve~erwim ~asovima, u mestu Sokolac, op{tina Bijelo Poqe, na podmukao na~in li{io ìvota Jovana i Milenku Maxgaq, koriste}i lova~ku pu{ku koju je neovla{}eno drào i nosio. Kako je utvr|eno tokom postupka, Balijagi} je tog dana do{ao do ku}e o{te}enih, la`no se predstavqaju}i kao lovac. Nakon {to je bio ugo{}en, napustio je wihovu ku}u, da bi se nekoliko sati kasnije ponovo vratio. Koriste}i betonski blok kako bi se podigao do visine prozora, pucao je u Jovana Maxgaqa, pa jo{ dva puta u Milenku Maxgaq, koja je poku{ala da pozove policiju. Vrhovni sud je, kako je saop{teno, prihvatio zakqu~ak nièstepenih sudova da je ubistvo izvr{eno na podmukao na~in, jer je okrivqeni svesno stvorio i iskoristio okolnosti u kojima o{te}eni nisu o~ekivali napad niti su bili u mogu}nosti da se od wega za{tite.

Biznismen Davor Macura vra}en je ove srede sa podgori~kog aerodroma nakon {to mu je uru~eno re{ewe o zabrani ulaska u Crnu Goru. Davor Macura, vlasnik Alta grupe, vra}en je sa aerodroma u Podgorici, nakon {to mu je uru~eno re{ewe o zabrani ulaska u Crnu Goru iz razloga nacionalne bezbednosti, objavio je portal „Vijesti“. Ovaj mediji je naveo da je informacija potvr|ena iz vi{e izvora. Davor Macura je vlasnik Alta grupe, me|u kojima posluje i Alta banka. Wegova firma Alta grupa dobijala je prethodnih godina velike dr`avne poslove – od milionskih poslova sa EPS-om do posla od 13 miliona evra sa Ministarstvom zdravqa. Macura je od pro{log meseca postao i vlasnik Idea marketa, me|u kojima su Merkator i Roda. Wegovo ime na{llo se i me|u onima koji su upla}ivali novac u Fond „Vista rika“.

10 ^etvrtak 22. oktobar 2026.

KOSOVO I METOHIJA

NEMA DOSEQAVAWA, A SRPSKIH BIRA^A SA KOSOVA SVE VI[E:

Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi} Republi~ka izborna komisija (RIK) donela je odluku o tome gde }e glasati bira~i sa Kosova i Metohije na predstoje}im vanrednim parlamentarnim izborima Srbije, ove nedeqe 25. oktobra. S obzirom na to da, usled spre~avawa odr`avawa izbora od strane pri{tinskih institucija, bez direktnog zvani~nog zahteva, ne}e biti u mogu}nosti da glasaju na svojim bira~kim mestima glasawe }e za ove bira~e biti organizovano u Vrawu, Ra{ki, Kur{umliji i Tutinu (Ribari}u), u skladu sa mestom wihovog prebivali{ta, odnosno upravnim okrugom kojem pripadaju. Pred ove izbore, broj regi-

Izuzetno te`ak polo`aj srpskog naroda Otkud rast za parlamentarne izbore u Srbiji od 20.000 qudi!

strovanih bira~a u kosovskim op{tinama unutar srpskog bira~kog spiska zabele`io je porast od preko 20.000 glasa~a u odnosu na prethodni izborni ciklus, dostigav{i ukupno 115.856

upisanih prema evidenciji od 12. oktobra 2026. godine. Broj bira~a je porastao za vi{e od 20.000 u odnosu na parlamentarne izbore u decembru 2023. godine, kada ih je bilo 94.161.

U KFOROVOM KAMPU FILM SITI U PRI[TINI 14. OKTOBRA:

Roberto Vergori preuzeo du`nost 31 komandanta KFOR-a na Kosovu U sredu, 14. oktobra u Kforovom kampu Film Siti u Pri{tini, na sve~anoj ceremoniji, Italijanski general-major Roberto Vergori preuzeo je komandu nad KFORom od turskog generala Ozkana Uluta{a. Novi komandant misije KFOR na Kosovu general-major Roberto Vergori u prvom obra}awu sa nove pozicije je rekao da }e misija nastaviti da bude posve}ena ispuwavawu svog mandata. -Hastavi}emo da obezbe|ujemo bezbednosne preduslove radi podr{ke diplomatskim naporima, ukqu~uju}i dijalog koji olak{ava EU za normalizaciju odnosa izme|u Beograda i Pri{tine, sa jednim sveukupnim ciqem na umu – da osiguramo da misija nastavi da igra svoju ulogu u stvarawu pravih uslova za budu}nost u kojoj nove generacije mogu u potpunosti da u`ivaju u blagodetima odr`ivog mira, demokratije i

Роберто Вергори преузео дужност 31. команданта КФОР-а на Косову prosperiteta, naveo je on. Novi komandant KFOR-a je stupawe na du`nost opisao kao veliku privilegiju i odgovornost. Podsetio je da je ova misija NATO na Kosovu najdu`a, a prema wegovim re~ima, mo`da i najve}a operacija NATO-a. Do sada je na Kosovu bilo ukupno 30 razli~itih generala koji su obavqali funkciju komandanta KFOR-a.

Lepa slika sa liturgije U nedequ, 11. oktobra 2026. godine, u Manastiru Visoki De~ani slu`ena je redovna nedeqna Sveta Liturgija kojom je predstojao Episkop novobrdski g. Ilarion, vikar Patrijarha srpskog g. Porfirija i dugogodi{wi de~anski sabrat. Na liturgiji je u~estvovalo preko stotinu poklonika, koji su organizovano do{li u posetu manastiru iz Vr{ca, Beograda i Novog Sada. Ova slika je napravqena na toj liturgiji, slika nade, vere i de~je radosti.

SRPSKA LISTA SA AMERI^KIM SENATORIMA O POLO@AJU I BEZBEDNOSTI SRBA NA KOSOVU

Slika nade i vere

Italijanski general-major Roberto Vergori, koji je preuzeo du`nost, formalno predvodi 31. komandnu rotaciju. Razlika u broju rotacija i broju pojedina~nih komandanata dolazi otuda {to je turski general-major Ozkan Uluta{ bio jedini oficir u istoriji ove mirovne misije koji je funkciju komandanta obavqao u dva odvojena mandata (kao 28. i 30. komandant). Misija traje od 12. juna 1999. godine, a komandanti se po pravilu smewuju na godinu dana. Najve}i broj komandanata do sada dala je Italija, a slede Nema~ka, Francuska i Ujediweno Kraqevstvo KFOR trenutno broji oko 4.650 do 4.739 vojnika iz 28 do 31 zemqe ~lanice i partnera. Ina~e, od dolaska Kfora 10. juna 1999. godine do sada 220 pripadnika ove misije izgubilo `ivot tokom slu`be na Kosovu. nastir Visoki De~ani.

Srpska lista zatraìla je na sastanku wenih predstavnika sa ameri~kim senatorima, 13. oktobra, sna`nije angaòvawe me|unarodne zajednice u za{titi prava srpskog naroda i sprovo|ewu postignutih sporazuma. Predsednik Srpske liste, Zlatan Elek i {ef poslani~ke grupe te stranke, Igor Simi}, sastali su se u Ambasadi Sjediwenih Ameri~kih Dràva u Pri{tini sa ameri~kim senatorima Xinom [ahinom i Dikom Durbinom, kojima su ukazali na, kako su ocenili, izuzetno teàk poloàj srpskog naroda na Kosovu i brojne probleme sa kojima se svakodnevno suo~ava, saop{tila je Srpska lista. Prema navodima iz saop{tewa, predstavnici te stranke posebno su istakli neispuwavawe ranije postignutih sporazuma, pre svega u vezi sa formirawem Zajednice srpskih op{tina (ZSO) i zastupqeno{}u Srba u institucijama. Ukazali su i na posledice nepo{tovawa preuzetih obaveza po poloàj, prava i budu}nost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Predstavnici Srpske liste su, kako se dodaje, posebnu pa`wu posvetili institucionalnom postupawu za koje tvrde da ugroàva osnovna qudska, gra|anska i politi~ka prava Srba, uz poruku da je potrebno obezbediti puno po{tovawe prava srpske zajednice i spre~iti svaki vid institucionalnog pritiska i diskriminacije. Kao jedno od najva`nijih pitawa istakli su bezbednost srpskog naroda, navode}i da je potrebno stvoriti uslove u kojima }e Srbi mo}i da ìve mirno, bezbedno i dostojanstveno, bez straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica.

EU NAJAVQUJE MOGU]NOST NOVOG SASTANKA BEOGRADA I PRI[TINE, DATUM JO[ NIJE POZNAT

Pri{tina i Beograd upozoreni na svoje obaveze

Evropska unija spremna je da uskoro organizuje sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Pri{tine, ali datum wegovog odr`avawa jo{ uvek nije odre|en, kazao je 14. oktobra, portpatol Evropske komisije u Briselu. Portparol Evropske komisije naveo je da je visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, vi{e puta izrazila spremnost da bude doma}in sastanka. „O svakom narednom sastanku blagovremeno }emo obavestiti javnost“.

Sedi{te EU u Briselu Saop{tewe dolazi nakon konstituisawa novih institucija u Pri{tini, ~ime je ponovo otvoreno pitawe nastavka dijaloga sa Beogradom, dok se Srbija priprema za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar. Dijalog Beograda i Pri{tine vodi se uz posredovawe Evropske unije, a sastanci na visokom nivou imaju za ciq unapre|ewe procesa normalizacije odnosa izme|u dve strane. Posledwi sastanak kosovskog premijera, Aqbina Kurtija i predsednika Srbije, Aleksandra Vu~i}a, odràn je 14. septembra 2023. godine u Briselu i zavr{en je bez opipqivog napretka. Kalas je u septembru 2026. godine, u objavi na dru{tvenoj mreì X, saop{tila da se sastala sa Vu~i}em i Kurtijem i da je sa wima razgovarala o potrebi za napretkom u normalizaciji odnosa Beograda i Pri{tine. „Napredak u normalizaciji odnosa i napredovawe na putu ka EU moraju se odvijati uporedo“, navela je Kalas. Ona je podsetila da su sporazumi postignuti u okviru dijaloga uz posredovawe EU, posebno Ohridski sporazum, obavezuju}i za obe strane. „Wihovo sprovo|ewe nije usluga Briselu, ve} obaveza prema sopstvenim gra|anima i regionu koji o~ekuje normalne odnose“, istakla je Kallas, dodaju}i da }e EU nastaviti da bude nepristrasan posrednik, ali da posredovawe ne moè da zameni politi~ku voqu u Beogradu i Pri{tini. Od Kosova se o~ekuje formirawe Zajednice op{tina sa srpskom ve}inom (ZSO), dok se od Srbije o~ekuje da paralelno po~ne da ispuwava svoje obaveze, ukqu~uju}i priznavawe dokumenata, simbola i institucija Kosova.

SRBI U SVETU

^etvrtak 22. oktobar 2026. 11

PRONA\ENA SRPSKA TROBOJKA U KANADI:

Posle vi{e od veka stigla na vojni~ko grobqe u Solunu! Ratna zastava koju su gra|ani francuskog Tulona darovali srpskim vojnicima tokom Velikog rata stigla je iz Kanade na Zejtinlik, srpsko vojni~ko grobqe u Solunu.

OGROMNA PO[IQKA IZ KANADE ZA DECU SRBIJE:

Mladen Radakovi}, Somborac koji `ivi u Kanadi, predao ju je tamo{wem muzeju u trajno vlasni{tvo na obele`avawu 108. godi{wice proboja Solunskog fronta. Trobojka je bila namewena 6. pe{adijskom puku „Prestolonaslednik Aleksandar“, ~iji su vojnici pre{li albansku golgotu, oporavqali se na Krfu i imali odlu~uju}u ulogu u proboju fronta. Na zastavi je francuskim jezikom izvezena posveta „Gra|ani Tulona 6. pe{adijskom puku srpske vojske“, koja ~uva uspomenu na poklon francuskih gra|ana srpskim vojnicima tokom Velikog rata. Vi{e od veka nije se znalo gde se zastava nalazi. Pre dve godine trag je prona|en u gradu na istoku Kanade, gde su pristajali brodovi sa iseqenicima. Pripadala je srpskom emigrantu, a posle wegove smrti drugi su je pa`qivo ~uvali. Posledwi vlasnik nabavio ju je u

antikvarnici i oglasio prodaju na Fejsbuku, ne znaju}i weno poreklo. Oglas je privukao pa`wu @an Fransoa Bodona, Francuza nastawenog u Kanadi, koji je prepoznao ~ija je trobojka i kojem vremenu pripada. Kupio ju je za prijateqa Radakovi}a i poklonio mu je za Bo`i}. O wenom putovawu svedo~i Dejan Mrki}, saradnik Istorijskog arhiva u Subotici. Istra`uju}i poreklo poklona, prijateqi su shvatili wegovu istorijsku vrednost i odlu~ili da zastavu predaju mu-

zeju na Zejtinliku. Posle niza dogovora, trobojka je u septembru predata u Solunu. Fotografija sa sve~anosti zabele`ila je Radakovi}a sa zastavom uz po~asni vod pitomaca. Povratak ove istorijske relikvije na Zejtinlik trajno osigurava weno o~uvawe u okviru vojni~kog kompleksa u Solunu. Nakon veka neizvesnosti, zastava 6. puka je postala deo muzejske postavke, gde nastavqa da slu`i kao autenti~no svedo~anstvo o srpsko-francuskim savezni~kim vezama iz Velikog rata.

smo informacije me|u sobom, organizovali smo razli~ite oblike podr{ke“…, rekla je Pu{karov. Uprkos pote{ko}ama, broj registrovanih bira~a u Holandiji vi{estruko je porastao u odnosu na prethodne izbore, dodala je Pu{karov. „Prema Jedinstvenom bira~kom spisku, imamo 1.934 bira~a, {to je ~etiri puta vi{e nego na izborima 2023. godine. Svi bira~i raspore|eni su na jedno bira~ko mesto, a to je Ambasada Srbije u Hagu. Mi smo, u pore|ewu sa drugima, i daqe u dobrom poloàju i ponosni smo na rekordan broj bira~a“, istakla je Pu{karov. ZBOG ÊGA JE PORASLO INTERESOVAWE DIJASPORE? Pove}an broj prijavqenih bira~a, kako ocewuje Pu{karov, pokazuje da gra|ani Srbije koji ìve u inostranstvu ove izbore doìvqavaju kao posebno va`ne. „Broj bira~a pokazuje da je dijaspora prepoznala va`nost iz-

bora. Prime}ujemo da je ovo prilika za promene jer sada postoji i zdrava alternativa vladaju}em reìmu. To je dovelo do visoke mobilizacije, a u interesu svih gra|ana Srbije, bez obzira na to da li ìve u inostranstvu ili ne, jeste uspostavqawe stvarnog pravnog poretka nakon decenija uru{avawa“, ocenila je Pu{karov. ORGANIZOVAN PREVOZ NA DAN IZBORA Zbog ~iwenice da }e gotovo dve hiqade bira~a glasati na jednom mestu, u Holandiji se o~ekuju velike gu`ve ali }e se uprkos tome bira~i dobro organizovati, navodi Pu{karov. „Povezujemo se, putova}emo zajedno javnim i privatnim prevozom, pomaèmo jedni drugima i prevozimo qude kojima je to potrebno. Jedan deo na{ih bira~a bi}e u pixamama kako bi pokazali solidarnost sa bira~ima u Australiji i Americi“, poru~ila je Pu{karov.

Fondacija princeze Katarine primila stotine pli{anih igra~aka, garderobe „DIJASPORA PREPOZNALA VA@NOST IZBORA“: i {kolskog pribora! U Holandiji ~etiri puta vi{e prijavqenih bira~a nego 2023! Fondacija princeze Katarine primila je zna~ajnu humanitarnu donaciju kompanije Marineland iz Nijagarinih vodopada u Kanadi, namewenu deci {irom Srbije kojoj je pomo} najpotrebnija.

Donacija je obezbe|ena zahvaquju}i angaòvawu Humanitarne organizacije Lajflajn îkago, koja ve} vi{e od tri decenije deluje pod pokroviteqstvom princeze Katarine. Realizacija ove vredne donacije omogu}ena je zahvaquju}i inicijativi Majkla Gruji~a, koji je, vo|en sna`nom povezano{}u sa Srbijom i èqom da pomogne deci, kontaktirao kompaniju Marineland sa predlogom da se wihov preostali asortiman iskoristi na human na~in i dobije novu, plemenitu namenu. Po{iqka obuhvata stotine razli~itih artikala, me|u kojima su pli{ane igra~ke, de~ja garderoba, ran~evi, {kolski pribor, kape, ~arape, pe{kiri, {oqe i drugi proizvodi nameweni deci. Donacija }e biti pa`qivo sortirana i distribuirana u skladu sa potrebama razli~itih ustanova socijalne za{tite. Posebna pa`wa bi}e posve}ena deci koja ìve u domovima i ustanovama za sme{taj, deci sa invaliditetom, porodicama koje se suo~avaju sa te{kim ìvotnim okolnostima, kao i ènama i deci kojima podr{ku pruàju sigurne ku}e. Deo ve}ih pli{anih igra~aka bi}e sa~uvan za posebne prilike, kako bi deca mogla da ih dobiju tokom boì}nih i uskr{wih praznika, kada ovakvi pokloni deci najvi{e zna~e i donose najvi{e radosti. „Duboko smo zahvalni svima koji su svojim angaòvawem omogu}ili ovu velikodu{nu inicijativu. Postoji ne{to posebno lepo u jednostavnom ~inu darivawa, kada se qudi udruè sa iskrenom èqom da pomognu i razumeju koliko jedan poklon moè biti dragocen. Posebno zahvaqujemo gospodinu Majklu Gruji~u, kompaniji Marineland, kao i ~lanovima odbora Lajflajn îkago, koji su pomogli da ova po{iqka stigne do Srbije. Ovi pokloni done}e osmehe, utehu i radost deci koja zasluùju da znaju da postoje qudi kojima je stalo do wih“, rekla je princeza Katarina. Humanitarna organizacija Lajflajn ve} vi{e od 30 godina pruà humanitarnu pomo} deci, porodicama i ugroènim zajednicama u Srbiji i Republici Srpskoj. Zahvaquju}i podr{ci donatora i partnera {irom sveta, organizacija kontinuirano pomaè domovima za decu, bolnicama, sigurnim ku}ama i drugim ustanovama i institucijama kojima je pomo} najpotrebnija. Kao {to glasi vode}e na~elo na{e organizacije: „Za patwu ne postoje granice“, Lajflajn }e nastaviti da pruà pomo} tamo gde je ona najpotrebnija i da, kroz saradwu sa humanitarnim partnerima {irom sveta, doprinosi stvarawu boqih uslova i lep{e budu}nosti za decu i porodice kojima je podr{ka potrebna.

U Holandiji se za glasawe na predstoje}im izborima prijavilo 1.934 bira~a, gotovo ~etiri puta vi{e nego 2023. godine, rekla je Tatjana Pu{karov. Ona ocewuje da takav odziv pokazuje da je dijaspora prepoznala va`nost izbora, iako su svi bira~i u toj zemqi raspore|eni na jedno bira~ko mesto, ta~nije Ambasadu Srbije u Hagu. Iako je interesovawe za glasawe u Holandiji zna~ajno poraslo, bira~i su nezadovoqni odlukom da ne budu otvorena dodatna bira~ka mesta kako navodi Tatjana Pu{karov koja tvrdi da su nadle`nim institucijama blagovremeno dostavili dokumentaciju. „Uputili smo zahtev Ministarstvu spoqnih poslova za dodatna bira~ka mesta, uz blagovremeno dostavqenu dokumentaciju da imamo zainteresovane gra|ane u raznim gradovima Holandije. Do sada ne znamo na osnovu ~ega je taj zahtev odbijen i, naravno, razo~arani smo odlukama RIK-a povodom vremena i mesta glasawa“, istakla je Pu{karov. Ona je dodala da je uprkos tome organizacija bira~a na visokom nivou. „Imali smo korektne kontakte sa ambasadom i zahtevi su obra|ivani, ali je bila primetna velika doza nepoverewa prema institucijama u na{oj zajednici. Pomoglo je to {to smo veoma dobro povezani u Holandiji, delili

12 ^etvrtak 22. oktobar 2026.

AUSTRALIJA

AUSTRALIJSKA POSLANICA OSTALA BEZ NOGE NAKON NAPADA AUTOMOBILOM:

Policija za borbu protiv terorizma na terenu

Amerika najavquje prenos pogubqewa uìvo, Novi Zeland tvrdi da nema zakonski osnov da ga blokiraju l Novi Zeland je posebno osetqiv na ovaj slu~aj zbog masakra u Krajst~er~u 2019, koji je tako|e preno{en uìvo l Odluka je izazvala me|unarodnu polemiku, a vlade Australije i Novog Zelanda jo{ nisu komentarisale slu~aj Novi Zeland ne bi mogao da blokira planirani prenos uìvo pogubqewa biv{eg majora ameri~ke vojske Nidala Hasana, saop{tila je danas nacionalna slu`ba za klasifikaciju sadràja. Ova odluka doneta je u trenutku kada organizacije za qudska prava pozivaju svetske vlade da uloè zvani~an protest Va{ingtonu. Pentagon je saop{tio da je pogubqewe Hasana streqawem zakazano za 3. decembar, kao i da }e biti javno i preno{eno uìvo putem interneta. Hasan, biv{i vojni psihijatar, osu|en je na smrtnu kaznu zbog ubistva 13 osoba i rawavawa 32 qudi u vojnoj bazi Fort Hud u Teksasu 2009. godine. PRAVNE PREPREKE I BALANIZOVAWE SLOBODE GOVORA Novozelandska slu`ba za klasifikaciju sadràja pojasnila je da zakonski ne moè da klasifikuje ili cenzuri{e doga|aj dok se prenosi uìvo, niti bilo koje dràvno telo ima ovla{}ewe da unapred blokira pristup takvom video-streamu. Glavna cenzorka Novog Zelanda, Kerolajn Flora, istakla je da je zakonski prag za zabranu sadràja izuzetno visok jer zahteva uspostavqawe ravnoteè izme|u slobode izraàvawa i verovatno}e da sadràj izazove {tetu. Ona je dodala da uznemiruju}i ili {okantan sadràj nije automatski i nezakonit. Ovaj slu~aj ima poseban odjek na Novom Zelandu, gde je 2019. godine naoruàni napada~ ubio 51 osobu u dve xamije u Krajst~er~u, prenose}i napad uìvo na Fejsbuku. Nakon tog masakra, tada{wa premijerka Xasinda Ardern pokrenula je veliku globalnu inicijativu za suzbijawe i uklawawe nasilnog ekstremisti~kog sadràja sa interneta. Ameri~ki ministar odbrane Pit Hegset ocenio je da je odluka o pogubqewu streqawem „o~igledna stvar”, dodav{i da javnost mora da razume kako takvi zlo~ini povla~e najteè mogu}e posledice. Prema ameri~kom vojnom zakonu, svako pogubqewe mora li~no da odobri predsednik SAD. Pentagon je potvrdio da je predsednik Donald Tramp potpisao odobrewe na Hegsetov predlog, dok je Bela ku}a odbila da komentari{e sam prenos i uputila novinare na Ministarstvo odbrane. Organizacije za qudska prava kritikovale su odluku. Amnesti interne{enel Australija pozvala je australijskog premijera Entonija Albanezea da izvr{i pritisak na SAD kako bi odluka bila povu~ena. - Predlog da se pogubqewe streqawem prenosi uìvo radi javnog gledawa predstavqa uàsavaju}e nepo{tovawe qudskog dostojanstva - rekla je koordinatorka kampawe te organizacije Kinzom Dongdue. Ona je dodala da pretvarawe ubistva koje sprovodi dràva u javni spektakl dodatno poja~ava surovost smrtne kazne. Javna pogubqewa postala su izuzetno retka {irom sveta. Me|u zemqama za koje se zna da su ih sprovodile posledwih godina nalaze se Iran i Avganistan pod upravom talibana. Predstavnici ministarstava spoqnih poslova Australije i Novog Zelanda nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Lekari su amputirali nogu australijskoj poslanici nakon {to ju je jedan mu{karac udario automobilom, a zatim se vratio unazad i ponovo je udario, saop{tili su lokalni mediji i zvani~nici. Incident istra`uje policija za borbu protiv terorizma. Helen Hejns, nezavisna poslanica, operisana je tokom no}i i nalazi se u kriti~nom stawu nakon napada koji se dogodio u ponedeqak u malom ruralnom gradu Vangarata, severno od Melburna. Motiv napada jo{ nije otkriven, ali je australijski premijer povezao incident sa atmosferom `estoke i polarizovane politi~ke rasprave u zemqi. „Jasno je da je ovo bio nameran ~in. Ovo nije bila nesre}a, neko jednostavno nije proklizao na putu“, izjavio je Entoni Elbanizi. Prema wegovim re~ima, prve istrage ukazuju na to da je automobil udario Hejns dok je ne{to stavqala u prtqa`nik svog automobila ili vadila stvari iz wega. Australijski mediji, objavili su da je Hejns zbog zadobijenih povreda ostala bez jedne noge i da lekari poku{avaju da joj spasu drugu.

Nakon napada uhap{en je 43-godi{wi mu{karac, a u istrazi u~estvuje vi{e slu`bi, me|u kojima su i organi za borbu protiv terorizma. Policija razmatra mogu}e optu`be, ukqu~uju}i nano{ewe povreda javnom funkcioneru, za {ta je predvi|ena maksimalna kazna od 10 godina zatvora, dok poku{ava da utvrdi motiv napada. „U ovom trenutku izgleda da je re~ o izolovanom incidentu“, izjavila je komesarka Australijske savezne policije Krisi Baret. Ministar unutra{wih poslova Toni Berk rekao je za ABC radio da su svedoci izjavili kako

je osumwi~eni napada~ vratio automobil unazad i ponovo udario Hejns pre nego {to je intervenisao jedan prolaznik. Nasilni napadi na politi~are izuzetno su retki u Australiji, gde se savezni poslanici, dr`avni zvani~nici, pa ~ak i premijeri redovno mogu videti u supermarketima i kafi}ima, na skupovima u zajednici i u razgovoru sa bira~ima, uz minimalno obezbe|ewe. Ispred bolnice u kojoj se Hejns le~i, stanovnik Melburna [on Hil rekao je da napad pokazuje da „politi~ka klima danas postaje sve polarizovanija“.

HOROR NA POSLU ZBOG QUBAVNE OSVETE:

Donela ru~ak da podeli sa kolegama, pa u tawiru zatekla otrov Jedna Australijanka je optu`ena da je koleginici s posla, sa kojom je navodno bila u vezi, poku{ala da podmetne otrov. Prema navodima policije iz savezne dr`ave Zapadna Australi-

ja, 43-godi{wakiwa je u kari koji je pripremila 58-godi{wa `rtva ubacila granule protiv pu`eva. Incident se dogodio u februaru, kada je `rtva donela ru~ak na posao i podelila ga sa kolegama. Nakon {to su ujutru zajedno jeli, 58-godi{wa-

kiwa se kasnije vratila da pojede ostatak svog obroka. Tada je u hrani primetila jarkozelene granule. Probala je jelo i odmah osetila da joj trne jezik, nakon ~ega je prestala da jede, pi{e BBC. @ena je sumwivu hranu predala policiji. Nakon vi{emese~ne istrage, protiv 43-godi{wakiwe je podignuta optu`nica. Tereti se za ugroàvawe ìvota, zdravqa ili bezbednosti drugog lica, a pred sudom bi trebalo da se pojavi 5. novembra. Policija tvrdi da je optuèna, ~ije ime nije objavqeno, pre incidenta oti{la do skladi{ta sa hemikalijama, a zatim se vratila u prostoriju za zaposlene gde se nalazio kari. Forenzi~kom analizom utvr|eno je da granule prona|ene u hrani sadrè metaldehid, izuzetno otrovnu supstancu koja se koristi u sredstvima protiv puèva. Policijski komesar Kol Blan{ izjavio je novinarima da metaldehid moè izazvati te{ke povrede, pa i smrt. „Izuzetno smo zahvalni {to je osoba koja je probala kari odmah shvatila da ne{to nije u redu”, rekao je Blan{.

AUSTRALIJA

Kina prodavala Australiji prozore i vrata od aluminijuma po ve{ta~ki sni`enim cenama

^etvrtak 22. oktobar 2026. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

Australijska komisija za trgovinske mere utvrdila je u preliminarnom izve{taju da su aluminijumski prozori i vrata iz Kine prodavani u Australiji po cenama znatno niìm od uobi~ajenih, ~ime je nanesena {teta doma}oj industriji, prenela je Australijska radiodifuzna korporacija. Od sada, uvoznici moraju da obezbede finansijske garancije u iznosu od 5,3 do 73,3 odsto vrednosti robe. Mera bi mogla da pove}a tro{kove izgradwe i izazove odgovor Kine. Komisija je utvrdila da su svi kineski izvoznici, osim jednog, prodavali proizvode po cenama niìm od uobi~ajenih u periodu od 1. jula 2024. do 30. juna 2025. godine. Razlika u cenama kretala se od 5,3 do 70,4 odsto, zavisno od izvoznika. Neki proizvo|a~i dobijali su i subvencije kineskih vlasti. KINA DR@I ÂK 20 ODSTO PRODAJE NA AUSTRALIJSKOM TR@I[TU Proceweno je da je australijsko trì{te aluminijumskih prozora i vrata tokom perioda istrage vredelo oko 2,8 milijardi australijskih dolara. Kineski proizvodi ~inili su 19 odsto prodaje, doma}i oko 79 odsto, a ostatak je dolazio iz drugih zemaqa.

Obim prodaje australijskih proizvo|a~a opao je za oko 19 odsto od jula 2021. do juna 2025. godine, dok je vrednost prodaje pala za 14 odsto u odnosu na vrhunac iz finansijske 2023. godine. Komisija procewuje da je doma}a industrija izgubila oko 350 miliona australijskih dolara zbog uvoza iz Kine po sniènim cenama i uz dràvne subvencije. Zbog toga je predloèno uvo|ewe dodatnih da`bina na kineske proizvode. Kona~nu odluku done}e ministar industrije i inovacija Tim Ejres. Aluminijumski prozori i vrata iz Kine trenutno ne podleù carinama na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini dve zemqe. FINANSIJSKE GARANCIJE MOGLE BI DA POVE]AJU CENE Profesor me|unarodnog ekonomskog prava na Univerzitetu Novog Ju`nog Velsa Xou Vejhuan ocenio je da je uvo|ewe da`bina verovatno i upozorio da bi finansijske garancije mogle da pove}aju cene uvoznih prozora i vrata, a time i tro{kove izgradwe stambenih i poslovnih objekata. Australijsko udruèwe za staklo i prozore, koje je zajedno sa kompanijom Ventora grup pokrenulo inicijativu za istragu, pozdravilo je meru.

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

„Ne traìmo od vlade da {titi australijske kompanije od konkurencije. Traìmo od vlade da za{titi konkurenciju od nepo{tene trgovine”, izjavio je izvr{ni direktor udruèwa Klinton Skjok. Kineske vlasti jo{ nisu komentarisale nalaze. Profesor Xou smatra da je odmazda Kine malo verovatna, ali je upozorio da bi, u slu~aju uzvratnih mera,

na meti mogao da se na|e australijski poqoprivredni izvoz. Komisija u preliminarnom izve{taju nije razmatrala primedbe o kvalitetu kineskih proizvoda i wihovoj uskla|enosti sa propisima. Kona~ne preporuke o~ekuju se najkasnije do 16. decembra, a ministar bi trebalo da donese odluku u roku od 30 dana od wihovog prijema.

Stotine ajkula ~eki}ara okupqaju se uz obalu Australije, nau~nici ne znaju za{to Dronovi koji nadgledaju prisustvo ajkula uz isto~nu obalu Australije snimili su velike grupe mladih ajkula ~eki}ara kako zajedno plivaju u plitkoj vodi u blizini popularnih plaà. Nau~nici su na pojedinim lokacijama zabeleìli okupqawa i do 100 jedinki, ali razlog ovakvog pona{awa jo{ nije poznat. Na plaì Berli, na Zlatnoj obali u australijskoj saveznoj dràvi Kvinslend, prime}ene su grupe od ~ak 80 ajkula ~eki}ara vrste Sphyrna lewini. Na glavnoj plaì Nuza, na Sun~anoj obali, najve}a grupa brojala je oko 100 jedinki. Istraìvawe, koje je predvodila Medison Kros sa Univerziteta Sun~ane obale i Odeqewa za primarne industrije Kvinslenda, zasnovano je na podacima programa Shark Smart, koji koristi dronove za pra}ewe ajkula u blizini plaà.

Nau~nici su analizirali podatke sa 20.911 letova iznad devet plaà, obavqenih izme|u septembra 2020. i decembra 2024. godine. Zabeleèna su 84 slu~aja prisustva ove vrste, sa ukupno 2.696 opaàwa ajkula. Me|utim, neke ìvotiwe verovatno su snimqene vi{e puta, pa taj broj ne predstavqa ukupan broj razli~itih jedinki, prenosi ScienceAlert. Najve}a okupqawa prime}ena su u aprilu, maju i junu, tokom au-

stralijske jeseni i po~etka zime. Ajkule su se ~esto vra}ale u ista priobalna podru~ja, naro~ito u blizini stenovitog rta na ju`nom delu plaè Berli. ZA[TO SE MLADE AJKULE OKUPQAJU? Prose~na procewena duìna posmatranih ajkula iznosila je oko 1,09 metara, a ve}ina jedinki na plaàma Berli i Nuza bila je stara izme|u nekoliko meseci i dve godine. Istraìva~i pretpostavqaju

da ova podru~ja mladim ajkulama pruàju povoqne uslove za ishranu i za{titu od predatora. Obli`wi grebeni i stenovita podru~ja mogli bi da budu bogati plenom, dok bi zajedni~ko plivawe moglo da smawi opasnost od napada ve}ih ìvotiwa. Ipak, nau~nici nisu uspeli da utvrde da li se iste ajkule vra}aju svake godine, koliko dugo ostaju na odre|enim mestima niti da li su ova podru~ja zaista va`na stani{ta za odrastawe mladunaca. KRITI^NO UGRO@ENE AJKULE STRADAJU U ZA[TITNIM MRE@AMA Ova vrsta ajkule ~eki}are globalno je klasifikovana kao kriti~no ugroèna zbog velikog pada populacije. Poseban problem predstavqa ~iwenica da se obe plaè na kojima su zabeleèna okupqawa nalaze u podru~jima obuhva}enim programom kontrole ajkula, koji

koristi za{titne mreè i linije sa mamcima i udicama radi smawewa rizika od napada na kupa~e. Izme|u 2001. i 2024. godine u okviru ovog programa {irom Kvinslenda uhva}eno je 675 ajkula ~eki}ara ove vrste, od kojih je samo 10 preìvelo. Na plaàma Berli i Nuza ukupno je uhva}eno 65 jedinki, me|u kojima su bile i mlade ajkule. Istraìva~i su tako|e primetili da se pojedine grupe privremeno razdvajaju kada im se pribliè ronioci ili osobe na daskama za veslawe. Zbog toga preporu~uju odràvawe bezbedne udaqenosti od ajkula, bez wihovog jurewa ili opkoqavawa. Takva istraìvawa mogla bi da pomognu nau~nicima da boqe razumeju za{to se mlade ajkule okupqaju na ovim mestima i kako da za{tite wihova va`na stani{ta.

9366 9299

14 ^etvrtak 22. oktobar 2026.

AUSTRALIJA

Mentalno zdravqe nacije

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Ulica ispred kancelarije nezavisne federalne poslanice Helen Hejns iz malog gradi}a Vangarate na severoistoku Viktorije postala je mesto tragedije nakon {to je ovu 65-godi{wu politi~arku namerno udarilo vozilo. Helen Hejns je u ovom incidentu zadobila povrede opasne po `ivot, a premijer Entoni Elbanizi opisao je doga|aj kao „nameran ~in”. Gospo|u Hejns je udario automobil „Tojota Lend kruzer” u Marfije-

Helen Hejns je nezavisna savezna poslanica koja predstavqa izbornu jedinicu Indi. Opisana je kao osoba koju po{tuju pripadnici razli~itih politi~kih opcija, kao neutralna li~nost koja ne izaziva podele. Lokalni poslanik Tim Makardi, ~lan Nacionalne stranke, rekao je da je gospo|a Hejns „~estita i najprijatnija osoba koju moète sresti“. Jedan stanovnik Vangarate, opisao ju je kao „sasvim obi~nu osobu, zbog ~ega je svi vole“.„Mislim da u gradu ne}ete na}i nikoga ko bi o woj rekao ijednu ru`nu re~“, rekao je gospodin Holovej. Gospo|a Hejns je dugo sluìla zajednicama u regionima Viktorije, rade}i kao medicinska sestra i babica, pre nego {to je 2019. godine postala savezna poslanica. Svojim izborom u{la je u istoriju, postav{i prva nezavisna kandidatkiwa izabrana da na mestu u saveznom parlamentu nasledi drugog nezavisnog predstavnika. Na svojoj veb-stranici, gospo|a Hejns se predstavqa kao zdravstvena radnica iz male poqoprivredne zajednice. Odrasla je sa ~etiri brata na farmi muznih krava na jugozapadu dràve, gde je nau~ila „koliko je

Мештани малог градића Вангарата у Викторији остављају цвеће испред канцеларије посланице Хелен Хејс voj ulici, ispred wene poslani~ke kancelarije u Vangarati. U tom trenutku, ona je uzimala stvari iz prtqa`nika svog automobila. Prema opisima svedoka, voza~ je napravio polukru`no okretawe kako bi u{ao na parking, prigwe~io Helen uz wen automobil, a zatim krenuo u unazad i ponovio napad, potvrdile su federalne vlasti. Policija je ubrzo privela napada~a ali Helen Hejns je zadobila povrede opasne po `ivot i izgubila je nogu. Odmah je preba~ena u lokalnu bolnicu, a zatim avionom transportovana u Melburn, gde je podvrgnuta hitnoj operaciji zbog te{kih povreda doweg dela tela. Tokom no}i je operisana, a do ovog trenutka weno stawe je i daqe bilo kriti~no. Voza~ je identifikovan kao Brendan Wuxent, 43-godi{wak iz Taravingija. On se od hap{ewa nalazi u pritvoru, a izvor dobro upu}en u tok istrage rekao je za doma}e medije da je Wuxent ranije bio poznat policiji. Prema tim saznawima, on je bio podvrgnut proceni mentalnog zdravqa. Premijer Elbanizi je opisao gospo|u Hejns kao „svetlost” za regionalnu zajednicu u severnoj Viktoriji. Rekao je da je gospo|a Hejns „voqena i po{tovana jer je osoba od integriteta”. Lider opozicije Angus Tejlor izjavio je da je duboko {okiran incidentom. „Na{a nacija ne sme postati mesto gde se nasilni napadi smatraju normalnom pojavom”, rekao je on. Ben Kerol, predstavnik vlasti u Viktoriji, izjavio je da je „zgro`en”. „Moje misli, ...i misli svih stanovnika Viktorije su uz Helen, wenu porodicu, prijateqe, kolege i wenu zajednicu“, rekao je on.

va`no doprineti zajedni~kom radu i brinuti o drugima”. Kao dvadeset{estogodi{wakiwa, gospo|a Hejns je preuzela ulogu upravnice u bolnici „îltern bu{” (Chiltern Bush Nursing Hospital). Tako|e je radila u bolnici u Vangarati, gde je vodila slu`bu za babi{tvo i pomogla u izgradwi jednog od najdugove~nijih ruralnih programa za babice u Australiji. „Tokom vi{e od tri decenije, radila sam u sistemu ruralnog zdravstva kao medicinska sestra, babica, istraìva~ica i akademska radnica”, napisala je ona. Godinama kasnije, gospo|a Hejns je istakla da wena karijera u zdravstvu i daqe predstavqa vodiqu u wenom politi~kom radu. „Kao medicinska sestra i babica, uz qude ste u wihovim najradosnijim, ali i najteìm trenucima”, napisala je. „To me je nau~ilo da je ìvot dragocen, da svako zasluùje dostojanstvo i po{tovawe, da dobra politika po~iwe slu{awem, kao i — iz ugla zdravstvene istraìva~ice — da su ~iwenice va`ne.” Na osnovu nekih preliminarnih ~iwenica nema sumwe da je napada~ bio mentalno poreme}ena osoba, koja je s obzirom na ranije prijave me{tana morala biti hospitalizovana. Naàlost, nijedna savezna australijska dràva ne posve}uje dovoqno pa`we ovom goru}em problemu dru{tva. Jedan od kom{ija Wuxenta rekao je da su qudi koji ìve u blizini ~esto zvali nadle`ne, zabrinuti za wegovo mentalno zdravqe. Taj kom{ija je za doma}e medije izjavio da je Wuxent redovno pu{tao „nepristojno glasnu” muziku, a moglo se ~uti i kako „vri{ti”. Naveo je da su ga se pla{ili i da je nedavno wihovoj porodici upu}ivao „nerazumqive besmislice”. „îni

mi se da su, znate, sve kom{ije vi{e puta zvale policiju zbog wega”, rekao je kom{ija. Statisti~ki Australija spada u zemqe sa najvi{im stopama preventive mentalnih poreme}aja na globalnom nivou, zajedno sa dràvama kao {to su Holandija i Portugal. Prema podacima Instituta za zdravstvena merewa i procenu (Institute for Health Metrics and Evaluation), Australija beleì neke od najvi{ih stopa prevalencije mentalnih poreme}aja u svetu. Ovo je u velikoj meri posledica visokih stopa anksioznosti i velikih depresivnih poreme}aja. Izdaci za mentalno zdravqe (ukqu~uju}i demenciju i poreme}aje uzrokovane upotrebom psihoaktivnih supstanci) ~ine izme|u 9,5% i 11,5% ukupnog zdravstvenog buxeta u zemqama sli~nim Australiji, kao {to su SAD, Kanada i Holandija. Pritom, Australija izdvaja oko 6,2% buxeta konkretno za mentalne poreme}aje (iskqu~uju}i demenciju), dok u Holandiji taj udeo iznosi 6,6%, a u SAD 7,3%. Otprilike 43,7% Australijanaca starosti od 16 do 85 godina tokom ìvota iskusi neki mentalni poreme}aj. U bilo kom periodu od 12 meseci, otprilike jedna od pet odraslih osoba ima mentalni poreme}aj. Anksiozni poreme}aji su naj~e{}i (poga|aju oko 16,8% do skoro 20% stanovni{tva u skora{wim godi{wim periodima, a oko 28,8% qudi tokom ìvota). Afektivni poreme}aji tj. poreme}aji raspoloèwa (kao {to je depresija) poga|aju oko 7,5% stanovni{tva na godi{wem nivou, a 16,0% tokom ìvota. Poreme}aji uzrokovani upotrebom psihoaktivnih supstanci poga|aju pribli`no 3,3% stanovni{tva na godi{wem nivou. Mentalni poreme}aji su zastupqeniji kod èna nego kod mu{karaca, a me|u mladim Australijancima uzrasta od 16 do 24 godine zabeleèn je nagli porast psiholo{kih te{ko}a i poreme}aja, uzrokovan pritiscima usled visokih tro{kova ìvota, stambenom nestabilno{}u i dru{tvenim okolnostima. Australijanci ro|eni u inostranstvu tako|e se suo~avaju sa specifi~nim preprekama, zbog ~ega ~esto znatno duè odlaù potragu za pomo} i u vezi sa mentalnim zdravqem u pore|ewu sa Australijancima ro|enim u zemqi. U Australiji, oko 1 od 5 odraslih (21,5%) i 1 od 7 dece i adolescenata suo~ava se sa poreme}ajem mentalnog zdravqa u bilo kom periodu od 12 meseci, pri ~emu su anksiozni poreme}aji naj~e{}i. Vlada Australije, kao i sistemi na nivou dràva i teritorija, ulaù zna~ajna sredstva u brigu o mentalnom zdravqu, pri ~emu se na nacionalnom nivou za usluge u ovoj oblasti izdvaja vi{e od 14,5 milijardi dolara. Naàlost, tragedije koje smo posebno u Viktoriji i Novom Ju`nom Velsu doìveli u posledwih desetak godina pokazuju da pristup problemu mentalnog zdravqa Australijanaca jednostavno nije zadovoqavaju}i. Dràva u celini mora mnogo vi{e i ozbiqnije da se suo~ava sa ovakvim problemima i da ih re{ava na adekvatniji na~in. I to pre svega, znatno ve}im ulagawem u mentalno zdravqe stanovni{tva i hospitalizacijom i fizi~kim zbriwavawem sve ve}eg procenta mentalno poreme}enih osoba.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

maksimalno 40 kilograma

AUSTRALIJA

^etvrtak 22. oktobar 2026. 15

Biv{i ko{arka{ Crvene zvezde ispisuje istoriju u Australiji Nekada{wi ko{arka{ Crvene zvezde Marko Marinovi} ulazi u istoriju kao prvi Srbin koji }e predvoditi ekipu u australijskoj elitnoj NBL ligi. Marinovi} je pomo}ni trener Adelejda 36-ersa, ali }e protiv Tasmanije predvoditi tim sa klupe usled izostanka {efa struke Trevora Glisona iz privatnih razloga. Nekada{wi reprezentativac na{e zemqe }e voditi svoj tim protiv lidera na tabeli, koji ima samo jedan poraz do sada, uz 4 pobede, dok je Adelejd na u~inku od 3 pobede i 4 poraza. Marko Marinovi} je trenersku karijeru zapo~eo u Borcu iz rodnog ^a~ka, da bi zatim vodio i drugi tim iz ovog grada – ^a~ak 94. Bio je pomo}nik biv{eg selektora Svetislava Pe{i}a u reprezentaciji Srbje u pohodima na srebro na Svetskom prvenstvu i bronzu na Olimpijskim igrama, dok je pro{le godine predvodio mladu U20 reprezentaciju Srbije. U Adelejdu je ve} vi{e od dve godine, po{to je stigao leta 2024. godine, a ostao je sve vreme, uprkos tome {to su se promenila tri glavna trenera. Marinovi} se u igra~koj karijeri afirmisao u FMP-u, a pamti se i sjajna sezona u Crvenoj zvezdi 2008/09, pod vo|stvom pomenutog Svetislava Pe{i}a. Za reprezentaciju je nastupao na Svetskom prvenstvu 2006. godine, kada je selektor bio Dragan [akota.

BESPLATAN SME[TAJ NA TROPSKOM OSTRVU, ALI POSTOJI CAKA:

Traè 10 novih stanovnika, a evo {ta morate da radite Na Sredwem Persi ostrvu u Australiji trenutno ìve samo dve osobe koje su otvorile konkurs za desetak novih stanara, nude}i besplatan sme{taj i potpunu izolaciju, ali uz uslov celodnevnog volontirawa, rada na imawu i samoodrìvog ìvota. @ivot na gotovo pustom tropskom ostrvu, uz besplatan sme{taj i bez drugih tro{kova. Mnogi verovatno upravo tako zami{qaju idealan odmor od svakodnevnih izazova. Me|utim, ta ponuda zaista postoji.

Kako prenosi australijski ABC News, re~ je o jednom od ostrva arhipelaga Persi, koje nosi naziv Sredwe Persi ostrvo ili, skra}eno, Sredwe ostrvo. Na ostrvu povr{ine 20 kvadratnih kilometara trenutno ìve dve osobe, koje traè nove stanovnike. „Konkursom” je predvi|eno da ih bude desetak. BESPLATNO, UZ JEDAN USLOV Ali, besplatan sme{taj i ìvot me|u morem i palmama zahteva i ne{to zauzvrat. Postoje}i stanovnici traè od budu}ih da volontiraju, i to u aktivnostima kao {to su odràvawe ba{te, briga o doma}im ìvotiwama i p~elama, skupqawe ki{nice, te da budu {to samostalniji i da na|u na~in za „samoodrìv” ìvot. Nikakvog prevoza do Sredweg ostrva nema, a Ralf Ender, koji se tamo doselio po~etkom godine, isti~e kako je zaposlen tokom ~itavog dana. Ujutro je posve}en divqim ìvotiwama, pa ~i{}ewu, a tokom dana slede i ostali poslovi u okviru odràvawa doma}instva. Poruka budu}im stanovnicima je jasna, oslawate se uglavnom na sebe i na ono {to ulovite ili stvorite. Dodu{e, nekoliko je na~ina na koje se malobrojna zajednica finansira, proizvode med, p~eliwi vosak i jo{ nekoliko artikala koje prodaju posetiocima koji tamo „navrate” u specijalnim brodskim turama. TURISTI STI@U JAHTAMA Sve prihode od toga ulaù u odràvawe ostrva. Iako tokom su{ne sezone ostrvo pose}uju nauti~ari i turisti, izolacija je definitivno jedan od najve}ih izazova ìvota na ostrvu. Martin Papaj, koji tamo ìvi ve} 15 godina, isti~e kako ga je upravo i privukla udaqenost od civilizacije. On je za ABC kazao kako se doga|alo da tokom ~etiri meseca ne vidi nijedno qudsko bi}e. Ipak, po{to uslovi za plovidbu postanu povoqniji, na ostrvo ~esto znaju ‘svratiti’ jahte i druga plovila sa turistima.

Prve Mi{lenove zvezdice u Australiji Australija je prvi put dobila restorane sa Mi{lenovim zvezdicama, a svih 11 nagra|enih restorana nalazi se u saveznoj dràvi Ju`na Australija. Restoran u Adelejdu jedini je dobio dve zvezdice, dok je jo{ 10 restorana dobilo po jednu. Vlada Ju`ne Australije finansirala je angaòvawe tajnih inspektora koji su obilazili restorane u toj saveznoj dràvi, zbog ~ega restorani iz drugih delova Australije nisu uvr{teni u vodi~. Objavqivawe vodi~a usledilo je vi{e od jednog veka nakon {to je prvi Mi{lenov vodi~ objavqen u Francuskoj i posle vi{egodi{wih neuspe{nih poku{aja da se vodi~ pro{iri na Australiju. Ju`na Australija je na kraju odlu~ila da

samostalno postigne dogovor sa kompanijom Mi{len. Vlada nije saop{tila koliko je za to izdvojila, ali je ministarka turizma Ju`ne Australije Emili Burk branila tu investiciju. To nam omogu}ava da stvorimo turisti~ku destinaciju i stavimo Ju`nu Australiju na svetsku mapu, rekla je ona. Odluka je usledila nakon {to se Mi{len pro{irio i na Novi Zeland, koji je u julu postao prva destinacija u Okeaniji obuhva} ena vodi~em. Novi Zeland je za trogodi{we u~e{}e platio 6,3 miliona novozelandskih dolara. Vodi~ su 1900. godine osnovala bra}a Andre i Eduar Mi{len, prvobitno kako bi podstakla voza~e da putuju i tako pove} ala prodaju automobilskih guma, osnovnog proizvoda wihove kom-

panije. Vremenom je prerastao u jedan od najpoznatijih sistema za ocewivawe restorana u svetu. Mi{lenove zvezdice uvedene su 1926. godine. Jedna zvezdica ozna~ava visok kvalitet kuvawa, dve izuzetnu kuhiwu vrednu skretawa sa puta, dok su tri rezervisane za izuzetnu gastronomiju zbog koje vredi posebno putovati. Me|u restoranima sa jednom zvezdicom su Arke u Norvudu, poznat po pripremi hrane na otvorenoj vatri i Aptos u Adelejdu, koji slu`i degustacioni meni zasnovan na autohtonim australijskim namirnicama. [iri vodi~ obuhvata vi{e od 70 drugih restorana u Ju`noj Australiji, od kojih su neki dobili priznawe nameweno restoranima sa kvalitetnom hranom po umerenijim cenama.

GLASAWE NA IZBORIMA ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUP[TINE REPUBLIKE SRBIJE RASPISANIM ZA 25. OKTOBAR 2026. GODINE 06. okt 2026. Ambasada Republike Srbije u Komonveltu Australija obave{tava da je Republi~ka izborna komisija donela Odluku o odre|ivawu bira~kih mesta u inostranstvu za glasawe na izborima za narodne poslanike Narodne skupo{tine raspisanim za 25. oktobar 2026. godine 02 Broj: 013-319/26-3 od 5. oktobra 2026. godine. AUSTRALIJA Kao bira~ka mesta u Australiji odre|ena su slede}a bira~ka mesta: U skladu sa Odlukom Republi~ke izborne komisije o odre|ivawu vremena po~etka i zavr{etka glasawa na bira~kim mestima u inostranstvu 02 Broj:

013-411/26 od 5. oktobra 2026. godine, na svim bira~kim mestima u inostranstvu glasawe }e biti sprovedeno tako da ono traje 13 ~asova i da se zavr{i najkasnije u 20:00 ~asova po vremenu u Republici Srbiji. S toga, bira~ka mesta u Australiji bi}e otvorena 25. oktobra 2026. godine u 17:00 ~asova po lokalnom vremenu, dok }e se glasawe zavr{iti 26. oktobra 2026. godine u 6:00 ~asova. NOVI ZELAND Kao bira~ko mesto na Novom Zelandu odre|eno je slede}e bira~ko mesto: U skladu sa Odlukom Republi~ke izborne komisije o odre|ivawu vremena po~etka i zavr{etka glasawa na bira~kim

mestima u inostranstvu 02 Broj: 013-411/26 od 5. oktobra 2026. godine, na svim bira~kim mestima u inostranstvu glasawe }e biti sprovedeno tako da ono traje 13 ~asova i da se zavr{i najkasnije u 20:00 ~asova po vremenu u Republici Srbiji. S toga, bira~ko mesto na Novom Zelandu bi}e otvoreno 25. oktobra 2026. godine u 19:00 ~asova po lokalnom vremenu, dok }e se glasawe zavr{iti 26. oktobra 2026. godine u 8:00 ~asova. Na dan glasawa, potrebno je da dr`avqani Republike Srbije, koji su upisani u izvod iz bira~kog spiska za konkretno bira~ko mesto, sa sobom ponesu va`e}u li~nu kartu ili paso{ Republike Srbije.

16 ^etvrtak 22. oktobar 2026.

ZAJEDNICA

PATRIJARH PORU^IO U SIDNEJU:

„Ose}am da sam ovde kod ku}e, jer sam me|u bra}om i sestrama!”

Patrijarh Porfirije i mitropolit Siluan sa mladima i decom iz folklorne grupe „Rastko” i srpske {kole ”Bogdan Bolta” Foto: Branko Cvetojevi} Tokom sve~anog banketa u sali crkve Svetog arhi|akona Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao da wega i arhijereje na svakom koraku u Australiji prate gostoprimstvo i dobrodo{lica sunarodnika. „Daleko od o~iju, daleko od srca ne va`i za one koji veruju. Sva sabrawa koja smo imali ovde to potvr|uju. Hvala vam {to nas koji smo do{li ose}ate kao svoje,” poru~io patrijarh Porfirije pred vi{e od 700 vernika u Ruti Hilu. U ~ast Wegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija, u ~etvrtak je uprili~en sve~ani banket u sali crkve Svetog arhi|akona Stefana u Ruti Hilu. Patrijarha je do~ekalo vi{e od 700 vernika, uz brojno sve{tenstvo Mitropolije australijsko-novozelandske. Na po~etku manifestacije deca i mladi iz parohijskog folklornog ansambla Rastko i {kole Bogdan Bolta otpevali su himnu Svetom Savi, u ~emu im se spontano pridru`ila i ve}ina prisutnih. Visokim zvanicama i gostima obratio se najpre mitropolit australijsko-novozelandski Siluan,

Posebno je naglasio da uvreèna izreka „daleko od o~iju daleko od srca” ne vaì kada ~ovek u sebi nosi istinsku veru u Boga. Patrijarh Porfirije je tokom boravka u crkvi Svetog arhi|akona Stefana posetio i stanare doma za stara lica Sveti Simeon, koji se nalazi u porti ovog hrama. Tom prilikom poglavar SPC se zadrào u kra}im razgovorima sa najstarijim pripadnicima srpske zajednice, interesuju}i se odakle poti~u i kada su do{li u Australiju. Patrijarh je stanarima doma naro~ito ukazao na zna~aj vere i molitve u ìvotnom dobu u kojem se oni nalaze. Uvaènom gostu su vi{e detaqa o radu doma izneli otac Aleksandar Ivanovi}, stare{ina hrama Svetog arhi|akona Stefana i direktorka ustanove Milica Mili}. U ovoj poseti, Wegovu svetost su pratili i episkopi Longin i Irinej, koji su vodili Mitropoliju australijsko-novozelandsku pre sada{weg vladike Siluana. Episkop Irinej se u razgovoru za SBS na srpskom rado prisetio tih vremena, istakav{i da od odlaska na mesto episkopa isto~noameri~kog, pre deset godina, do danas nije dolazio u Australiju, ali da ga veoma raduje ono {to je zatekao posle tako dugo vremena. Patrijarh Porfirije }e tokom vikenda, u subotu i u nedequ, boraviti na Kolexu Sveti Sava u Varovilu, gde }e najpre osve{tati {kolsku crkvu, a zatim i kamen temeqac za novu zgradu u okviru kampusa ovog jedinog srpskog kolexa na prostorima Australije.

po`elev{i jo{ jednom dobrodo{licu patrijarhu i vladikama iz Srbije i SAD, koji su zajedno doputovali u Australiju pro{le sedmice. Patrijarh Porfirije je u svojoj nadahnutoj besedi istakao da otkako je kro~io na tlo Australije, svuda i u svakom trenutku ose}a toplinu doborodo{lice sunarodnika.

Епископи Лонгин (лево) и Иринеј у друштву Рендона Илића (други слева) председника Одбора дома за старе Св Симеон Фото: Бранко Цветојевић

Патријарх и архијереји посетили су станаре дома за стара лица Свети Симеон у Рути Хилу Фото: Бранко Цветојевић

SBS na srpskom

ZAJEDNICA

^etvrtak 22. oktobar 2026. 17

Patrijarh Porfirije i mitropolit Siluan sa najmla|im |acima Kolexa Sveti Sava

NOVO POGLAVQE ISTORIJE KOLEXA SVETI SAVA:

Poloèn osve}eni kamen temeqac za tre}u fazu izgradwe Na kraju svoje desetodnevne kanonske posete Australiji patrijarh srpski Porfirije je osve{tao i {kolsku kapelu, a prilikom ceremonije osve}ewa kamena temeqca za vi{enamensku dvoranu i prate}e objekte, srda~nim re~ima pozdravili su ga premijer Novog Ju`nog Velsa Kris Mins i liderka opozicije Keli Sloun, koji su bili specijalni gosti na Kolexu u Varovilu. Kolex Sveti Sava u sidnejskom Varovilu bio je centar okupqawa srpske zajednice u Australiji proteklog vikenda. Povod je bio dolazak Wegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Porfirija u posetu prvoj zvani~noj srpskoj pravoslavnoj {koli na Petom kontinentu. Tom prilikom, Patrijarh je u subotu osve{tao Kapelu ro|ewa gospoda Isusa Hrista, a u nedequ, uz sasluèwe mitropolita australijsko-novozelandskog gospodina Siluana, osve{tao je i kamen temeqac za tre}u fazu izgradwe {kolskog kompleksa. U isto vreme, na Kolexu je odràn i tradicionalni Prole}ni va{ar, uz u~e{}e folklornih grupa i muzi~kih ansambala iz Sidneja, Melburna, Brizbejna i drugih gradova. U sve~arskom ambijentu, po lepom i sun~anom vremenu tokom oba dana, ovim doga|ajima prisustvovalo je vi{e hiqada qudi, kojima su dobrodo{licu poèleli u~enici i nastavnici Kolexa Sveti Sava. Sve~ana ceremonija osve}ewa i polagawa kamena temeqca odràna je u nedequ posle jutarwe patrijar{ijske liturgije, na prostranom travwaku na kojem }e uskoro po~eti da ni~e nova {kolska zgrada. U svom obra}awu, patrijarh Porfirije je poèleo da srpske {kole u budu}nosti dobiju i drugi veliki australijski gradovi, poput Melburna, Perta i Brizbejna. Doga|aju koji }e ostati upisan u jedno od najzana~ajnijih poglavqa istorijata Kolexa prisustvovali su i ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanovi} i uvaèni gosti iz politi~kog vrha Novog Ju`nog Velsa - dràvni premijer Kris Mins i liderka opozicije Keli

Sloun, kao i savezna poslanica Daj Li i dràvni poslanici Nejtan Hagarti i Kari{ma Kalijanda. Premijer Mins je na po~etku svog govora poèleo dobrodo{licu Wegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju i pozdravio okupqene tradicionalnim srpskim pozdravom. „Bog pomogao”, uzviknuo je Mins, {to je propra}eno odu{evqewem i apluazom okupqenih. Mins je zatim citirao re~i poglavara Srpske pravoslavne crkve po dolasku u Australiju, da „tamo gde je qubav, tamo je na{ dom”. Premijer je u ime Novog Ju`nog Velsa poèleo patrijarhu Porfiriju da se tako i ose}a u ovoj dràvi koja je je „tokom cele nedeqe wegove posete ispuwena qubavqu”. On je tako|e podsetio da je Kolex Sveti Sava po~eo sa radom u januaru 2021. godine sa skromnih 29 |aka, a da se za pet godina broj dece koja poha|aju ovu srpsku {kolu vi{e nego udesetostru~io, na preko tri stotine. Liderka opozicije Novog Ju`nog Velsa Keli Sloun zahvalila se patrijarhu Porfiriju

{to je samim svojim prisustvom blagoslovio sve prisutne ovom, kako je rekla, specijalnom prilikom. Sloun je izrazila zahvalnost patrijarhu i na duhovnom vo|stvu srpske pravoslavne zajednice, kako u Australiji, tako i {irom sveta. Ona se zatim okrenula ka najmla|im |acima Kolexa koji su prethodno pesmom do~ekali goste na ceremoniji osve}ewa. Kada sam do{la na Kolex sveti Sava i za~ula glasove ove divne dece, zvu~ali su mi kao an|eoski, {to je potpuno u skladu sa zna~ajem ovog doga|aja. „Draga deco, sigurna sam da }ete kada budete odrasli ponosno ~uvati fotografije koje }e vas se}ati na ovaj poseban dan i da }ete re}i da ste prisustvovali istorijskom doga|aju, ne samo za Kolex Sveti Sava i Srpsku pravoslavnu crkvu, ve} i za sve australijske Srbe”, istakla je Keli Sloun. Za svoj nadahnuti govor liderka opozicije je nagra|ena glasnim i dugim aplauzom. Patrijarh Porfirije, mitropolit Siluan i premijer Mins su kasnije potpisali Poveqe o polagawu temeqca, koje su zatim pohrawene unutar kamena specijalno donetog iz Manastira @i~a u Srbiji. Ovaj kamen temeqac je simboli~no zakopan u zemqu, kao ve~ni zapis i svedo~anstvo na sve~anost odr`anu u nedequ 18. oktobra 2026. Prva zvani~na poseta Wegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija Australiji, tokom koje je obi{ao parohije i manastire u Melburnu, Kanberi i Sidneju, zavr{ava se ovog ponedeqka, prijemom u hramu Svetog kneza Lazara u Aleksandriji. SBS na srpskom

18 ^etvrtak 22. oktobar 2026.

ZAJEDNICA

Patrijarh Porfirije na praznik Pokrova Presvete Bogorodice sluìo u manastiru Novi Kaleni} – Neka nam Hristos bude u sredi{tu na{eg ìvota. Neka nam On bude na prvom mestu, jer ako postavimo Hrista na prvo mesto u svoj ìvot, u svoje srce, sve }e do}i na svoje mesto – besedio je Wegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije na svetoj Liturgiji kojom je na~alstvovao 14. oktobra 2026. godine, na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, u hramu Svetog Save u manastiru Novi Kaleni} u mestu Valaru kod Kanbere. Posebnu lepotu bogosluèwu dalo je pojawe hora pri Sabornom hramu Svetog Georgija u Kabramati (Sidnej), pod upravom protinice Jelene ]e}ez. Patrijara{ka Liturgija u manastirskom hramu posve}enom Svetom Savi u Novom Kaleni}u nastavila je niz sabrawa u slavu Bo`ju koja potvr|uju ~rvsto zajedni{tvo u molitvenoj qubavi u kome prebiva srpski narod na Petom kontinentu. U liturgijskoj propovedi, Patrijarh g. Porfirije je podsetio na re~i: Dobro nam je ovde biti, koje Gospod Hristos izgovara u ~asu Preobraèwa na Gori Tavor, u koje staje ose}awe pobu|eno u ~oveku u svetiwama koje je ovda{wa srpska dijaspora prinela Hristu Gospodu u slavu, a u amanet dolaze}im generacijama. – Crkva na{a sveta pravoslavna, kojoj je glava sam Hristos, obuhvata sva vremena i sve prostore. Crkva na{a je carstvo, ali ne bilo kakvo carstvo, ve} Carstvo Oca i Sina i Svetog Duha, Jednog u Trojici Boga. To je, dakle, dràva koja nema svoj po~etak i nema svoj kraj. Ima li ve}eg blagoslova i dara od toga da upravo mi me|u drugima po kategorijama ni po ~emu nismo veliki, osim po dobru, po svetiteqima? Upravo mi jesmo ìteqi tog Carstva Bo`jeg, mi – Srbi pravoslavni – ukazao je Patrijarh Porfirije na redak blagoslov izliven na srpski narod molitvama, pokajawem i milosr|em Svetog Save, ~ije ime nose svetiwe u Australiji, zemqe daleke od wegove rodne zemqe, ali vrline i pregala{tvo u slavu Bo`ju u~inilo je wegov lik i delo rasprostrawenim {irom sveta. – Mi Srbi smo, neko }e re}i, mali narod. Mnogi mo`da nisu ~uli za wega, ali va`no je da je on zapisan u kwigu ìvota. Taj na{ narod je blagosloven jer je Hristov i zato se ni~ega ne boji, ni smrti, niti bilo kakvog neprijateqa. To zna~i da nosi u sebi snagu pobede i onda kada se ostrve na wega mnogo ja~i od wega, onda kada je progawan i kada ga odbacuju. Unapred je pobednik i unapred je dobitnik i to svedo~i ~itava na{a istorija – prineo je poglavar Srpske Crkve hvalu svom narodu koji je opstajao i opstaje uprkos brojnim stradawima i isku{ewima, jer je na wemu sila i blagodat Bo`ja. Govore}i o velelepnom hramu Svetog Save u Novom Kaleni}u, srpski prvojerarh je istakao da je on ne samo mesto na koje mi dolazimo da osetimo ko smo i {ta smo i da se podsetimo da nam je Bog potreban, nego je i ukras ~itavog Petog kontinenta, kao i svaka pravoslavna svetiwa. – Ovde (u manastirskom hramu) se svedo~i qubav, qubav prema svima i svakome. Ovde se molimo za mir, za mir u ~itavom svetu. Bez molitve Bogu za mir, nema mira! îwenica da ga jo{ uvek nema, pokazuje da treba da se molimo jo{ vi{e. Dolazimo ovde, u ovu svetiwu, koja svojim postojawem poru~uje da budemo jedno sa Gospodom, da imamo zajednicu sa Wim kroz molitvu i na{ trud, da ìvimo po Wegovim zapovestima. Ali, dolazimo i da budemo jedno me|u sobom! Bez Boga nema ìvota. Bez Hrista ìvot je besmislen. Hristom i Wegovom pobedom nad smr}u, predoku{amo ìvot ve~ni i znamo da ìvot ima smisla – naglasio je Patrijarh Porfirije zna~aj i smisao opredeqewa ~oveka da ìvi hri{}anski budu}i da, kako je naveo, nema ve}eg

prokletstva za ~oveka od toga da „ima problem sa Hristom i ne slu{a Ga“. – Nema ve}eg prokletstva za ~oveka od toga da je daleko od Hrista. Nema ve}eg prokletstva za jedan narod da se odvoji od Hrista pogotovo ako mu je koren i ako mu je otac Sveti Sava. Zato je Srb Hristov i ne boji se smrti. Kad si Hristov, onda si jedinstven. Bratu, koji te uvredio i ne{to ti naào u~inio, trudi se da ne uzvrati{ istom merom, nego se pomoli Bogu za wega da bude boqi – posavetovao je Patrijarh Porfirije, uz podse}awe na re~i Svetog |akona Avakuma, zape~a}ene mu~eni~kim stradawem u vreme Haxi Prodanove bune. Dirnut verom i qubavqu doma}ina, Patrijarh Porfirije je poru~io da su australijski Srbi podstrek bra}i i sestrama u matici kako da ~uvaju veru u Hrista Gospoda, da Wega uvek imaju za meru i sadràj ìvota. Dana{wa jevan|eqska perikopa o sestrama Marti i Mariji kojima u dom dolazi Gospod (Luka, za~alo 4) govori da treba da se brinemo jedni za druge, ali uz molitvu Hristu Gospodu, jer bez toga je svaki trud uzaludan. Tako|e, poru~io je Patrijarh, ne sme nam mawkati vere, moramo prihvatiti da nam se sve zbiva po voqi Bo`joj, a ne po voqi na{oj. U ime vernog naroda Australije, Mitropolit australijsko- novozelandski g. Siluan je zahvalio Patrijarhu Porfiriju i bra}i arhijerejima na ~asti i molitvenoj radosti koje su im pruìli. – Ovaj kontinent doìvqava veliko ozarewe, veliku toplinu koja se izliva iz sabrawa liturgijskog, blagoda}u Bo`jom na ovaj sabrani narod i {ire. Pored mnogo obaveza, Wegova Svetost je na{ao vremena da poseti svoju duhovnu decu na ovim prostorima, koji se kolokvijalno nazivaju kraj sveta, mada ovde, na prostoru na{e Mitropolije, najpre sija Sveto Vaskrsewe i pozdrav Hristos voskrese! Slava Gospodu, ovo je veliki dan, velika radost da osetimo prisustvo patrona ove svetiwe Svetog Save, da osetimo qubav oca i pastira prema svojoj deci i sabornost koja se ovde projavquje prisustvom arhijereja, koji predstavqaju ovde svoje eparhije, na{u pomesnu Crkvu – rekao je Mitropolit Siluan, poèlev{i jo{ jednom dobrodo{licu Patrijarhu Porfiriju i svim arhipastirima i saradnicima koji ~ine delegaciju u wegovoj pratwi. Posle svete Liturgije odsluèn je po-

men bla`ene uspomene Episkopu Petru, nekada{wem arhipastiru Mitropolije australijsko-novozelandske, koji po~iva u hramu Svetog Save, posa|eno drvo hrasta i osve}en krst u porti manastira na mestu predvi|enom za gradwu kapele. Za

sve~anom trpezom, Patrijarh Porfirije je uru~io sestri Gavrili, nastojateqici manastira, ikonu Svetog Save. Jadranka Jankovi}, specijalni dopisnik iz Australije

Sa dubokim bolom i tugom u srcu obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ dragi otac, tast i deda

Radivoje Obradovi} 24. 02. 1935. - 13. 10. 2026. Dowe Vidovo, Para}in - Queanbeyan Hvala ti za tvoju veliku qubav. Ostaje{ u na{im srcima zauvek. Opelo }e se odràti u Manastir Svetog Save (453 Wallaroo Road, Wallaroo NSW 2618) u subotu 24. oktobra u 11 sati, sahrana na Manastirskom grobqu nakon opela. Oàlo{}eni: }erka Sneàna, zet Goran, unu~ad Jelena, David i Mila kao i ostala rodbina, prijateqi i poznanici u Australiji i otaxbini.

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

LI^NI STAV

Vladari sveta i vladar Srbije

u Putin i Tramp su podràli pobedu vladara Republike Srpske, ~ime je poslata poruka iz Moskve i Va{ingtona preko Bawaluke u Beograd da su i obojica predsednika uz biv{eg vladara Srbije Od trenutka najave izbora u Srbiji i u vreme predizborne kampawe velike sile su se ukqu~ile u ovaj na{ politi~ki proces tako {to su weni predstavnici javno iskazali optimizam prema prvom kandidatu na srpskoj listi. Usred na{e predizborne kampawe ruski vladar Vladimir Putin je izjavio: - Nadam se da }e Vu~i} biti premijer Srbije! Predsednik Rusije ocenio da nosilac liste „Aleksandar Vu~i} - Ujediwena Srbija” pokazuje te`wu ka saradwi sa Rusijom. I da vodi stabilnu politiku. Vladar Rusije nije zamerio vladaru Srbije {to je u me|uvremenu primio predsednika Ukrajine i {to Zelenskom prodaje srpsko naoruàwe i municiju. Sam Zelenski je, bez sumwe, bio zadovoqan {to je posetom proruskoj Srbiji stao na ùq Putinu i uz pozadinsku podr{ku SAD i EU zemaqa podstakao proces izbacivawa, ili smawewa ruskog uticaja u Srbiji. Po meni, ta poseta ukrjainskog predsednika srpskom vladaru je bila dogovorena sa Moskvom, da SAD I EU ne bi nastavile da pritiskaju Srbiju. To se vidi i po prole}noj izjavi Putina da “odnosi Rusije i Srbije imaju poseban karakter, istorijski duboke korene” i da on „uvek o tome govori s naro~itom toplinom”. - Srbi su vekovima bili najpouzdaniji partner Rusije, a Rusija to pamti - istakao je tada ruski predsednik Vladimir Putin, ~ime je ohrabrivao vladara Srbije da istraje u saradwi sa Moskvom, ali da ne ru{i mostove saradwa sa EU, Ukrajinom i SAD. Posledica {irewa saradwe Beograda, Kijeva i Brisela jeste i beogradsko novo zbriwavawe Ukrajinaca, koji kao migranti sve vi{e pristiù u Srbiju. Izbegli, odbegli i emigrirani Ukrajinci stiù u Beograd uz saznawa i Moskve, ali i Va{intona i Brisela. Istovremeno Srbija je uto~i{te i Rusa, i Ukrajinaca, ali i Poqaka, begunaca iz rata i jednog kriti~ara zvani~ne Var{ave zbog ukrajinalizacije Poqske. Istovremeno ameri~ki vladar je javno pohvalio zvani~nu srpsku vlast re~ima: - Imamo veoma dobre odnose sa Srbijom! Izjava Donalda Trampa ukazuje da ta podr{ka SAD na{oj vlasti i na{em vladaru nije slu~ajna. Da je zvani~no Va{ington podrào i Republiku Srpsku i wenog vladara. I da SAD pokazuju spremnost da podràvaju Vu~i}a i zvani~ni Beograd, ako sara|uju, ako se sloè oko pitawe Kosova i Metohije, ali i srpskog odnosa prema Rusiji i EU. Stru~waci za diplomatiju ocewuju da su i Putin i Tramp podràli izbore u Republici Srpskoj i pobedu tamo{weg vladara, koji je bliski saradnik vladara Srbije. Time je poslata poruka iz Moskve i Va{ingtona preko Bawaluke u Beograd da su i predsednik Vladimir Putin i predsednik Dinald Tramp uz Aleksandra Vu~i}a.

^etvrtak 22. oktobar 2026. 19

Александар Вучић у Београдској Арени Opet iz diplomatskih razloga gra|anin Vu~i} u svojoj predizovdnoj kampani nije prikazivao ni Putina, ni Trampa, kao svoje strate{ke partnere. Samo je objavio zajedni~ku fotografiju sa ameri~kim predsednikom na zasedawu UN u Wujorku. Sve ovo je opozicija protuma~ila kao “oprost graha“ vladaru Srbije u ostavci od strane Rusije i SAD. Moskva mu je zamerala {to se previ{e amerikanizovao, a Va{ington mu je zamerao {to je i daqe blizak Rusiji. Podr{ka dvojice vladara sveta data je vladaru Srbije u trenutku kada su obojica, i Putin, i Tramp “u ratu sa EU”. Predsednik Rusije je suo~en sa pretwama EU i NATO otvorenim oruànim intervencijama zbog wegovog ratnog osvajawa Ukrjaine. Dok je predsednik Tramp suo~en sa protivqewem EU da ostvari politi~ke strate{ke interese SAD u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji i nametne ameri~ku dominaciju na jugu Evrope. Naime, EU je dominantna u Sloveniji, Hrvatskoj i Albaniji. Rusija je potisnuta iz Crne Gore. SAD radi strate{ke ravnoteè i dominacije svetom èli za sebe

Присталице Студентске листе у протестној шетњи

BiH, Crnu Goru, Albaniju, Makedoniju i Srbiju. Tramp o~ekuje pomo} zvani~nog Beograda pri ulasku SAD na jug Balkana i EU. Dok Srbija o~ekuje u tom slu~aju da SAD “pusti Beograd da u|e na Kosmet”. Suprostavqeni EU, i Putin, i Tramp su postali saveznici radi mira u Ukrajini, radi deobe ukrajinske teritorije i resursa, kao i radi spre~avawa zemaqa EU da uzmu za sebe neke delove raspadnute Ukrajine. Zajedni~ki interes Moskve i Va{ingtona u ovom trenutku dao je za posledicu podr{ku Beogradu i Bawaluci, koja je doprinela pobedi Milorada Dodika na izborima u Republici Srpskoj. A vide}emo da li }e doprineti pobedi Aleksandra Vu~i}a na izborima u Srbiji. Odnos vladara velikih sila, Rusije i Amerike, prema malenoj Srbiji i wenom vladaru je transparentan i odre|en strate{kim, a ne trenutnim politi~kim interesima Moskve, Va{ingtona i Beograda. Ruski politi~ki interes je da Moskva ima svoje prisustvo u Srbiji, odnosno na Balkanu – ekonomski, diplomatski, vojno i agenturno. Zapadne dr`ave tvrde da je Srbija puna ruskih agenata. Srpski interes je da nama Rusija i ovog decembra pro-

da gas i naftu da imamo za grejawe tokom 2027. i za industrijsku proizvodwu. Da nam otvara puteve kao Bliskom i Dalekom istoku preko Rusije. Ameri~ki interes je da SAD drè Kosmet i BiH kao svoju teritoriju i time pokaù EU da su prisutni na Starom kontinentu. Da Srbiju pretvore u svoju koloniju kojoj prodaju masovne proizvode od slatkih vodica i sokova preko filmova i tv serija do naoruàwa. Amerikanizacija Srbije je izvr{ena i prisutna je kako u na{oj vlasti, u svim na{im medijima, tako i u narodu. @eqa Va{ingtona je da Srbija postane ameri~ki a ne evropski protektorat. Kako prakti~no izgleda na{a amerikanizacija? Srbija, na primer, ima dvojicu tv dopisnika u SAD, jednog u Va{ingtonu, drugog u îkagu. U Rusiji nema srpskih tv dopisnika. Televizije sa nacionalnim kanalima, na primer, ~e{}e prikazuju predsednika Trampa, nego li predsednika Putina. U vestima o Ruskoj vojnoj specijalnoj operaciji, na primer, vi{e dominira ukrajinski predsednik Zelenski, i opet Tramp, nego li Putin. Odlukom na{ih vlasti javnosti se vi{e predstavqaju saop{tewa zvani~nog Va{ingtona, od zbivawa u Beloj ku}i do ko{arka{kih rezultata u NBA, nego li saop{tewa iz Kremqa. Odnosi tri naroda ovih zemaqa je definisan istorijskim i kulturolo{kim vezama qudi. Ako se pri~a o bratskoj qubavi Srba i Rusa, ro|enoj jo{ u 15. veku, moè se re}i da je ona sve ja~a. Oko 20.000 Srba ìvi i radi legalno u Rusiji i jo{ 50.000 privremeno kao gra|evinari u sezoni. Rusi u Moskvi, Lewingradu, dalekom Kjeru na kineskoj granici ~uvaju se}awa na Svetog Savu, grofa Savu Vladislavi}a i ruskog cara Ivana Groznog Vasiqevi~a, koji je bio vladar srpske krvi po majci Jeleni Jak{i} Glinski. U Rusiji postoje Podvorje SPC, kao i ikone Svetog Save, Svetog cara Lazara i Svetog Simenona u glavnoj crkvi Arhangelskom saboru u Kramqu. U Srbiji postoji Ruska crkva u Beogradu, Rusko grobqe, spomenik ruskim oslobodiocima Jugoslavije i Srbije, Ruski dom kao glavni hram ruske kulture i Ambasada Ruske Federacije kao glavna dràvna institucija. Ne zna se ta~no koliko ima Rusa u Srbiji, neki podaci govore o 200.000 ruskih dràvqana u Srbiji. I oko 120 ruskih restorana, kafi}a i poslasti~arnica u Beogradu i Novom Sadu. Ameri~ko-srpski kontakti su uspostavqeni 1814. godine kada je pre~anski Srbin, \or|e [agi} stigao brodom u Filadelfiju i tu zabeleèn u Biro za imigraciju kao doseqenik iz srpskih zemaqa. Danas u SAD zvani~no ìvi i radi po popisu 175.000 Srba, a nezvani~no pola miliona. Srbija ima ambasadu u Va{ingtonu i konzulat u îkagu. SPC ima tri eparhije i stotinak hramova i manastira. Gradove koji se zovu Beograd i Tesla, varo{ Serviu i 24 spomenika i biste Nikole Tesle. Sveti Sava ima 13 hramova. Srpska kolonija je koncentrisana u Kaliformiji, Pensilvaniji, Ohaju i Ilinoisu. Imamo ~etrdesetak srpskih organizacija i najpoznatijeg sportistu Nikolu Joki}a. Srbi su upisani u istoriju SAD, koje danas slave 250 godina od svog osnivawa. Interesantno je da su dvojica vladara sveta na{em vladaru Srbije poslali poruke podr{ke javno i glasno, a da u me|uvremenu nisu govorili o “neprijateqima i kriti~arima” Vu~i}a iz Moskve i Va{ingtona. Nisu govorili ni o srpskom Studentskom pokretu. Po meni to je znak da Putin i Tramp i{~ekuju rezultate izbora u Srbiji, da bi potom, javno podràli starog ili novog vladara Srbije.

20 ^etvrtak 22. oktobar 2026.

PUTOPIS

Meteori, manastiri sazidani nebu pod oblake O manastirima na Meteorima, stenama koje se izdiù nad najve}om i najplodnijom ravnicom Tesalije, nisam znala mnogo pre nego {to sam s prijateqima krenula put Gr~ke. Informisala sam se na internetu i naoruàla znawem o tome kada koji manastir treba obi}i, koje je wihovo radno vreme, kako je najlak{e do kog manastira sti}i, koliko stepenika do wih vodi, u koje doba dana su najve}e gu`ve, kada su sazidani, kome su posve}eni, nadaju}i se da }u duhovnu è| svoje radoznalosti utoliti na licu mesta, ali to ose}awe duhovnosti zamalo mi je izmaklo. Kalambaka, mali, tipi~no gr~ki gradi} sredinom aprila ve} je vrveo od turista koji su do{li da obi|u to ~udo prirode, stene na ~ijim vrhovima su zazidani manastiri koji su odlukom Svetog sinoda i Vlade Republike Gr~ke progla{eni za Sveto mesto, nepromenqivo i neprikosnoveno, a Unesko ih je stavio na listu Svetske kulturne ba{tine 1998. godine. Budu}i da smo stigli kasno posle podne u Kalambaku, sme{tenu u podo`ju na samo pet kilometara od Meteora, i da nismo mogli da idemo do manastira ~ije je radno vreme bilo do 15 ~asova, odlu~ili smo se za {etwu i kasni ru~ak u gradu. Pogled na stene Meteora odozdo iz Kalambake je impresivan, i sve vreme privla~i pa`wu. Dogovorila sam se s prijateqima da rano ujutro krenemo put manastira i obilazak po~nemo od najve}eg Meteora, jer je taj manastir gradio i u wemu se zamona{io i upokojio posledwi srpski vladar iz loze Nemawi}a – Jovan Uro{, mona{ko Joasaf. Bio je car Srba, Grka i Albanije, ali je vladao samo Tesalijom izme|u 1369. i 1372. godine, a onda je abdicirao i zamona{io se. Manastiri se otvaraju u pola deset, ali parking po~iwe da se puni ve} pola sata ranije, naro~ito ako tog dana dolaze i organizovane ture autobusom. Uz mali napor lepo ure|enim stepenicama popeli smo se do manastirskih vrata. Sve je odisalo mirom i spokojem koji mi je kvario turisti~ki vodi~ grupe Kineza, koji su ba{ kao i mi pohitali da budu prvi gosti manastira tog jutra. U{li smo u portu manastira, ~ija je crkva posve}ena Preobraèwu. Platili smo ulaznicu od dva evra, na vratima je stajao mladi} koji je ènama koje nemaju sukwu na sebi delio duga~ke marame da se ogrnu, dok su mu{karci mogli da u|u i u kratkim pantalonama. Iako smo bili me|u prvima, za tili ~as stvorio se veliki red, i ogromna gu`va u porti manastira, crkvi, muzeju da mi je bilo nelagodno da se kre}em me|u svim tim qudima. Monaha nismo sreli, posetioci su razdragano ~avrqali, dozivali jedni druge, slikali se s vidikovca odakle se proteè pogled na ostale stene i manastire... Verujem da monasima uop{te nije prijatno i pitam se gde li uop{te sada nalaze mir, kada ga od turista uop{te nemaju. Crkva je prelepo oslikana, nazivaju je primerom postvizantijske umetnosti, a manstir koji je prvi izgra|en na Meteorima u muzeju ~uva se}awe na uspostavqawe mona{kog ìvota kao i mno{tvo crkvenih relikvija. Ulaz u manastire se napla}uje, mogu}e je da bude redova na ulazu. Zabraweno je slikawe unutar crkava i muzeja, i va`no je pridràvati se odre|enih pravila obla~ewa. Toga dana obi{li smo jo{ dva manastira, od wih {est, koliko ih je danas aktivno na Meteorima. Ni u jednom, sem u dvori{tu, nije bilo mogu}e slikawe, a ono {to mi je ostavilo poseban utisak jeste freskopis iznad ulaznih vrata crkve posve}ene Svim Svetima, manastira Varlaam, koji se nalazi u neposrednoj blizini Velikog Meteora. Na wemu su bila prikazana Mitarstva (neke vrste ispita koje du{a prolazi posle

Manastir Varlaam

Manastir Svete Varvare

Манастир св. Тројице

Шупљине у стенама у којима су аскете налазиле уточиште

Mанастир Велики Метеор

smrti na putu ka Bogu) koja sam prvi put videla u takvom prikazu, ali je gu`va bila tako velika i narod se tiskao da nisam mogla s mirom da ga razgledam. Prelepe freske u manastirskoj kapeli Svih Svetih pripadaju ~uvenom ikonopiscu

iz 16. veka Franku Katalanu. Manastir je sa~uvao stari plug koji su nekada koristili monasi, kao i veliko hrastovo bure iz 16. veka u kome su ~uvali vodu. Gu`va u manastirima me je podsetila na one koje sam do`ivela u italijanskoj gale-

riji Ufici, ili u pariskom Luvru, ali tamo je bilo nekog reda. Jesam u tim muzejima bila dosta davno, ali se se}em, postojala je neka vrsta ograde i sav narod se kretao u jednoj liniji, u istom smeru obilaze}i tako razne eksponate postavqene u wima. U manstirima na Meteorima svi se kre}u po svom naho|ewu i kako kome odgovara, pa se de{evalo da smo se i susretali po vi{e puta s nekim grupama stranaca koje su vodili raspri~ani vodi~i nose}i zastavice zemqe odakle im je grupa, da im se neko ne bi izgubio. Iskreno, nismo o~ekivali turisti~ku atrakciju u koju su manastiri na Meteorima pretvoreni, ve} malo vi{e mira, duhovnosti, spokoja... U manastiru Sv. Stefana, koji se nalazi na drugoj strani, suprotno od Velikog Meteora, a koji je jedini ènski, ponovila se ista slika, red za kupovinu ulaznica bio je ba{ onakav kakvog se se}am iz Luvra. Posetioci su strpqivo ~ekali na ulaz. On je daleko najpristupa~niji, jer se do wega stiè mosti}em. Nalazi se na visini od 300 metara pa je iz wegove porte predivan pogled na Kalambaku, Tesaliju, reku Pinios i planinski venac Pindos. Manastir ima dve crkve, jednu posve}enu Sv. Stefanu i drugu Sv. Haralambosu, ~ije se mo{ti tu ~uvaju. Po{to smo se ranije dogovorili da prisustvujemo nedeqnoj liturgiji u nekom od manastira, kod monahiwe koja je radila u suvenirnici raspitala sam se da li je to mogu}e. Pitala me je odakle sam i da li dolazim s grupom. Po{to sam joj objasnila da nas je ~etvoro, da smo svi pravoslavne vere, dobila sam blagoslov da do|emo sutradan u 6.30. Dala mi je uputstva gde i na koja vrata da zvonimo. Tako se zavr{io na{ turisti~ki obilazak svetiwa na Meteorima. U nedequ smo ve} u 6.15 bili pred manastirskom kapijom. Tek je po~elo da svi}e, jeza mi je prolazila kroz telo, ne zato {to je bilo hladwikavo ve} zbog bojazni da li }e nam otvoriti vrata... da nas nisu zaboravili. Po{to smo sa~ekali neki minut, ~uo se tup zvuk interfona i otvarawa elektri~ne kapije. Ulazna te{ka i velika manastirska vrata bila su od{krinuta, ~ekali su na{ dolazak. Popeli smo se {irokim stepenicama, koja kroz portu vode do crkve posve}ene Sv Haralambosu. Unutra je sve mirisalo na tamjan. U mraku koji je ponegde razbijala svetlost upaqenih kandila jasno se razabirala molitva sve{tenika koji je sluìo liturgiju. Monahiwe su se tiho kretale po crkvi, kao da lebde, jedna od wih rukom nam je pokazala na mesta gde treba da sednemo. @ene s jedne, mu{karci s druge strane. Za obe pevnice stajale su monahiwe, i an|eoskim glasom pevale liturgiju. Nisam uspela da ih prebrojim, samo sam se pitala gde su bile tokom ju~era{we gu`ve u manastiru, gde na|u svoj mir, sve su bile mlade. I igumanija je bila izuzetno mlada. Sve vreme liturgije stajala je rukama oslowena na stasidiju (stolicu za igumaniju) i davala blagoslov svim vernicima koji su tog jutra do{li u crkvu. Oni bi prvo celivali prestonu ikonu, mo{ti svetiteqa i pre nego {to odu na svoja mesta, qubazno bi pozdravili Igumaniju, celivaju}i joj ruku... Da li smo bliè Bogu, ukoliko se popnemo tako visoko. To pitawe je ostalo da visi u vazduhu. Posle liturgije vratili smo se do hotela ne progovoriv{i ni re~ me|u sobom. Jo{ pospana razmi{qala sam o utiscima koje mi je poseta Meteorima ostavila. Opisala bih ih kao mesto gde se neverovatna priroda srela s arhitekturom, a ~ovekom s verom i snagom voqe. I zaista su fascinantno remek-delo pravoslavne arhitekture i prirode, duhovnosti i mira. Jedinstveno mesto hodo~a{}a za vernike i turiste iz celoga sveta.

KWI@EVNOST

NA DANA[WI DAN 1927. GODINE UMRO JE BORISAV STANKOVI]:

Veliki srpski pripoveda~, romansijer i dramati~ar Veliki srpski kwi`evnik i romanopisac Borisav Bora Stankovi} ro|en je 31. marta 1876. godine u Vrawu. U svom rodnom gradu je poha|ao osnovnu {kolu i gimnaziju. 1902. godine za-

vr{io je Pravne nauke u Beogradu i oènio se. Posle toga odlazi u Pariz , gde je proveo godinu dana, a od 1904. godine, po~iwe da radi kao carinik. Osim ovog posla, Bora je radio i kao poreznik, kontrolor tro{arine u Bajlonijevoj pivovari,ali i kao ~inovnik Crkvenog odjela Ministarstva prosvete. Za vreme Prvog svetskog rata iz Beograda se seli prvo u Ni{, pa zatim i u Crnu Goru, gde je zarobqen u Podgorici. Svoju najpoznatiju dramu Ko{tana objavio je 1902, gde je prvi put u kwièvnom delu koristio vrawski izgovor, {to je izazvalo izrazite kwièvne kritike. Jednog od najpoznatijih srpskih romana, Ne~istu krv, objavio je 1910. Godinu dana kasnije postao je predsednik Udruèwa kwièvnika Srbije. Za vreme Prvog svetskog rata biva za-

robqen od Austrougara i transportovan u logor Derventa, gde je napisao pripovetku Ludi Rista. Uz pomo} prijateqa, preba~en je iz Dervente za Beograd, gde je radio kao novinar. Nakon rata je radio u Ministarstvu prosvete Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Stankovi}evu gorku sudbinu upravo je obeleìlo wegovo te{ko preìvqavawe sa porodicom tokom Prvog svetskog rata. Prethodno interniran, nesposoban za vojnu slu`bu, u Beogradu je uspevao da sastavqa kraj s krajem objavqivawem svojih pri~a i saradwom na oglasnim stranama u okupacionim „Beogradskim novinama“, zbog ~ega je posle rata nepravedno ìgosan kao izdajnik i saradnik okupatora. Do rata proslavqen, prevo|en i priznat i u Srbiji i u Evropi kao pisac „Ne~iste krvi“ i „Ko{tane“, posle rata je postao persona non grata, prezren i oklevetan u sopstvenoj sredini. Svoju ispovest o tim te{kim danima objavio je u kwizi „Pod okupacijom“, ~iji nastanak i geneza odijuma prema wenom piscu zauzimaju zna~ajan deo ove uzbudqive biografije. Umro je 22. oktobra 1927. godine u Beogradu. Za svoj rad i doprinos srpskoj kwièvnosti uvr{ten je u antologijsku kwigu 100 najznamenitijih Srba. U wegovu ~ast se u Vrawu svake godine prire|uje manifestacija Borina nedeqa, kao i Borini pozori{ni dani.

^etvrtak 22. oktobar 2026. 21

Sa bolom u du{i obavje{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi i nikad pre`aqeni: муж, otac, tast, djeda i pradjeda

Ilija Klisuri} Ro|en u selu Baqci, op{tina Drni{, 12. septembra 1946. godine, preminuo u Adelejdu 12. oktobra 2026. godine, u 81. godini ìvota. Obavje{tavamo rodbinu i prijateqe o detaqima sahrane na{eg voqenog Ilije: Pomen }e se odràti u ~etvrtak, 22. oktobra 2026. godine, u 18.00 ~asova u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi Svetog Save, na adresi 675–677 Port Road, Woodville Park. Opijelo }e se odràti u petak, 23. oktobra 2026. godine, u 11.00 ~asova na istoj adresi. Nakon opijela, pogrebna povorka }e krenuti ka grobqu Cheltenham, odjeqak F. Zauvijek }e{ ostati u na{im srcima i mislima. S qubavqu, супруга Божица, sinovi Milivoj, Davor i Marko i }erka Jadranka sa familijama.

DU[ICA RADOSAVQEVI]:

SNE@ANA RAKOVI]:

Tajna jednog osmeha Polo`aj `ene u na{im balkanskim vrletima

Imala je osmeh holivudske zvezde iz nekih davnih vremena, iskren i nepretenciozan. Upoznala sam je sasvim slu~ajno ako se to uop{te moè nazvati poznanstvom. Prvo mi je „zapao za oko“ wen komentar na reklamu za nekakvu zlatnu kremu. U èqi da saznam kako izgleda lice osobe koja kremu koristi ve} ~etiri meseca i pohvalno govori o woj, gvirnula sam na wen profil. Bila je to elegantna i negovana dama sredwih godina, otmenog dràwa i lepog lica bez bora uokvirenog plavim uvojcima. Iz prodornog pogleda, svojstvenog pronicqivim i inteligentnim osobama, zra~ila je dobrota. A celim wenim bi}em dominirao je osmeh. Divne li ène, prava je sre}nica - pomislih pre nego sam pregledala jo{ nekoliko fotografija iz perioda pre kori{}ewa kreme. Na razli~itim slikama koje su se pojavqivale u nizu bila je besprekorno sre|ena, imala je uvek isto dràwe, pogled i osmeh.

Onaj magi~ni, topli osmeh kakav imaju samo qudi lepe du{e. Uzgred, saznala sam da gospo|a K. obo`ava svog ma~o-

ra, svira klavir, voli da putuje i {opinguje. U`iva u svakom obliku lepote i ~ini se da je sre}nom ~ine sitnice. Ose}am naklonost prema osobi lepih manira, koja je svoja, harizmati~na i sa prepoznatqivim osmehom ~ak i na radnom mestu; u kancelariji krcatoj fasciklama i papirima. A potom nailazim na objavu „Oti{la je na{a L.“ ispod koje je umrlica sa fotografijom lepe devojke, studenta prve godine. Apsolutno svesna da sam ve}

prekora~ila sve granice pristojnosti, ne mogu da se obuzdam i u mno{tvu izraza sau~e{}a pronalazim - „O, Bo`e, K. nisam

znala da je to tvoja k}erka. Kakva tragedija…“ ^itavo telo mi podrhtava zbog aritmije a prsti neposlu{no nastavqaju pretragu. I tren kasnije, pojavquju se na fotografiji zajedno K. i L. priqubqenih obraza, identi~nih osmeha, isijavaju onom neopisivom svetlo{}u bliskih i sre}nih qudi. U opisu fotografije L. je napisala majci - „Volim tvoj osmeh. Nastavi uvek da se smeje{.“

Skoro obnovqeni kontakt s na{om starom porodi~nom prijateqicom me je ponukao na razmi{qawe koje slijedi. Beskrajna i beskona~na tema je poloàj èna u na{im balkanskim vrletima. Kad po|em od sebe, za sve u ìvotu sam se morala boriti mnogo, mnogo vi{e nego da sam mu{karac. A onda se vra}am na generaciju te na{e prijateqice i moje majke. Na ène koje su od ro|ewa do groba potisnule svoje èqe, nade, planove. Sve su podredile djeci i muù i, dabome, muèvoj familiji. Tako nau~ene, vaspitane i u korijenu slomqene, toliko da se nisu ni poku{ale boriti. Odlu~ivale nisu ni o ~emu. Sada vi{e ne bi ni znale. Ima izuzetaka, ali izuzeci su mawina. [to idemo daqe u pro{lost, sve je gore i gore. Trenutak kada sam shvatila da je ona moja borba s po~etka pri~e bila vrijedna svega {to sam pro{la je kad mi je ta na{a prijateqica rekla da je za wih kasno. A ja, koja nemam ènsko dijete, da ga imam, sve {to imam, dala bih za obrazovawe tog djeteta. Ovako mi samo preostaje da mom sinu u glavu {to vi{e usadim kako je nama ènama i kako se pravi mu{karac treba pona{ati prema svakoj èni, bila to wegova djevojka, supruga, k}erka, baka, rodica, prijateqica, nastavnica ili bilo koja druga èna. I zato, ène drage, znane i neznane, nikad se ne prestajte obrazovati, raditi na sebi i boriti se. To je imperativ za svaku ènu i jedini na~in da bude slobodna, svoja i sre}na. Naravno, ni tad ne mora zna~iti da }e tako biti, ali sve navedeno daje {ansu i nadu. I ne pristajte na pa`wu, po{tovawe, qubav, razumijevawe i odanost samo sutra. Osmi mart jeste praznik èna, ali to je ipak samo jedan od 365/6 dana u godini.

22 ^etvrtak 22. oktobar 2026.

DRU[TVO

GODI[WICA OSLOBO\EWA BEOGRADA:

Kako je pre 82 godine slomqena nema~ka odbrana uz pomo} Crvene armije Pre 82 godine, 20. oktobra 1944, snage sovjetske Crvene armije i Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije (NOVJ) oslobodile su Beograd posle vi{ednevnih èstokih borbi. Tokom Beogradske operacije poginula su 2.944 pripadnika NOVJ i 960 boraca Crvene armije. Beograd su nema~ke snage okupirale aprila 1941. godine, a pod okupacijom se nalazio pune tri i po godine. Beogradska operacija, akcija oslobo|awa glavnog grada Srbije i Jugoslavije, bila je kqu~na u procesu osloba|awa Jugoslavije, kako vojno strate{ki, tako i politi~ki po{to je osloba|awem Beograda odre|ena i sudbina Jugoslavije, odnosno pitawe vlasti. Na tlo okupirane Jugoslavije sovjetska Crvena armija stupila je u skladu sa prethodno postignutim sporazumom, u Moskvi, septembra te 1944. izme|u sovjetskog lidera Staqina i Josipa Broza Tita. Nemci su prethodno Beograd utvrdili, opredeqeni da ga odlu~no brane, u nadi da }e zaustaviti daqi prodor Sovjeta, uz tako|e va`no obezbe|ewe izvla~ewa wihovih trupa sa juga, iz Gr~ke. Stoga su se, odmah po{to je Beograd oslobo|en, nema~ke formacije utvrdile u Sremu gde su èstoke borbe nastavqene mesecima, sve do sredine aprila naredne 1945. kada je Sremski front probijen. Vaàn strate{ki poloàj Beograda bio je tako|e razlog da nema~ka Komanda Jugoistoka odnosno od avgusta 1943. Armijska grupa F, bude sme{tena u wemu.

Beogradska operacija, odnosno osloba|awe grada oktobra 1944. zapo~elo je artiqerijskom pripremom, èstokim dejstvima Sovjeta na grad, s ciqem slabqewa nema~kog otpora. Grad je ina~e znatnim delom prethodno razoren, po~ev od nema~kog bombardovawa aprila 1941. preko niza savezni~kih razarawa iz vazduha, tokom 1944. ukupno u 11 navrata, od ~ega najrazornije na Uskrs 16/17. aprila 1944. godine. Sovjetskim oslobodiocima zapovedao je general Vladimir @danov, dok je snagama NOVJ tokom Beogradske operacije komandovao general Peko Dap~evi}. Oslobodioci su obode grada zaposeli tokom no}i 13/14. oktobra, kada su Sovjeti rasporedili artiqeriju uperenu prema gradu na Avali. Prilazi ûkarici, kao i @arkovo ili Rakovica oslobo|eni su 14. oktobra. Tog dana, u poslepodnevnim satima 14. oktobra, usledio je zajedni~ki napad na Beograd Crvene armije i snaga NOVJ. Iz pravca ûkarice put Savskog pristani{ta bio je jedan smer nastupawa oslobodilaca. Tokom prvog dana i no}i oslobo|eni su Bawica, Dediwe, Top~ider, kao i Dunav stanica na isto~nom obodu urbane zone. Pojedinim jedinicama NOVJ i Crvene armije uspelo je da se istog dana probiju do Mostara i Slavije. Drugi pravac nastupawa oslobodilaca bio je od Top~idera na centar, ka ulici Kraqa Milana. @estoke borbe vo|ene su pritom na prostoru ulica Milo{a Velikog i Nemawine, gde su se nema~ke trupe odlu~no branile, najverovatnije najvi{e s ciqem obezbe|ewa Savskog mosta.

Odlu~an otpor nema~kih okupacionih snaga posebno je bio ìlav na prilazima Savi, zbog obezbe|ewa uzmaka put Zemuna u Srem. Stoga su o{tre borbe vo|ewe na padini od Terazija ispod hotela Moskva prema Savi. Gotovo istovetna je bila situacija oko [e}erane na ûkarici, tako|e zbog prilaza reci. Paralelno, nema~ke snage su imale artiqerijsku podr{ku sa Beànije, iz Srema, pa i sa Ade Ciganlije. Nemci su kontranapade poku{avali sve do 18. oktobra. Istovremeno, utvr|ivawe wihovih snaga u Sremu, odnosno oblikovawe potoweg Sremskog fronta, uveliko je bilo u toku. Zastavu nove Jugoslavije partizan Miladin Petrovi} postavio je 19. oktobra predve~e, na vrh oblakodera „Albanija” na Terazijama, u to vreme najvi{u zgradu u Beogradu. Postavqawe zastave nove Jugoslavi-

je u naju`em sredi{tu grada ozna~ila je osloba|awe, odnosno poraz mrskih okupatora. Tada je zauzet i hotel „Moskva” na Terazijama kao i glavna @elezni~ka stanica u dnu Nemawine, na Savskom trgu. Tokom no}i 19/20. oktobra usledio je beg nema~kih jedinica, pri ~emu su i daqe `estoko braweni prelazi preko Save, most, a tako|e iz strate{kih razloga tvr|ava, Kalemegdan. Pred zoru te no}i oslobo|en je i Kalemegdan, ~iji je gorwi grad prethodno uvek bio iskqu~ivo vojna zona. Osloba|awe Zemuna usledilo je 22. oktobra. Linije nema~kog utvr|ivawa u Sremu, na potezu Sremskog fronta, kona~ni oblik dobi}e uglavnom du` prostora razdvajawa srpske i hrvatske etni~ke ve}ine. Povodom desetogodi{wice oslobo|ewa, 20. oktobra 1954. nasuprot Novog grobqa otvoreno je Spomen grobqe oslobodiocima Beograda.

SELO KOMORA RO\ENO IZ SRCA HRASTA:

Mesto neobi~nog imena na Baniji jo{ ~uva deo najvrednijeg blaga srpskog narodnog graditeqstva Vani}i, Grmu{ani, Trgovi, Rujevac..., nizala su se prelepa, svim ovozemaqskim blagom darovana, ali gotovo pusta banijska sela na putu od Dvora na Uni prema Glini. Mi smo traìli Komoru, gde se, kako su nam ranije s ponosom i tugom pri~ali Banijci, jo{, uprkos svemu, mogu videti stare banijske drvene ku}e, deo najlep{eg i najvrednijeg blaga srpskog narodnog graditeqstva. Ne samo zbog neverovatne ve{tine graditeqa, nego i zbog drvorezbarenih ukrasa na wima, bojewa istaknutih delova, zbog pri~e o selu „ro|enom” iz srca hrasta... îm smo zakora~ili u Komoru, gledaju}i ve} wene prve „ìve” ku}e, ali i bolne slike onih koje su se jedva nazirale ispod xinovskih divqih kupina, poponca, vije i pavita, shvatismo da se ovo mesto ne zove tako slu~ajno, ve} da je zaista neka posebna komora u kojoj ~ak i taj korov koji sa svih strana neobuzdano buja i jo{ revnosnije obavija gotovo svaki objekat, zapravo i sam kao da uporno moli i glasno poziva da se to drveno „zlato” sa~uva. U jednu takvu neveliku, o~uvanu lepoticu, koja ponosno stoji tik pored puta, primaju nas doma}ini, supru`nici Du{an i Marija Zori}. Vra}aju joj se s lepim vre-

menom iz Novog Sada, gde su pre 31 godine izbegli od „Oluje”. - ^udo su ove ku}e. ^udo lepote i ~udo ume}a graditeqa - pri~a nam Du{an. - Na{a je izgra|ena pre 90 godina, a u selu ima i starijih od veka, jedna ~ak broji oko 200 godina. Gra|ene su od hrastovine se~ene u odre|eno doba godine, ta~nije zimi, {to je zlatno pravilo, koja se potom

Душан и Марија Зорић

su{ila dugo. Za podizawe jedne ovakve ve}e ku}e trebalo je i do 180 dnevnica i dobri, iskusni majstori, kakvih danas, siguran sam - nema. Gradili su ih bez ijednog jedinog eksera, a grede su „vezivali”, utvr|ivali, kako mi to zovemo, utorima, preciznim uklapawem krajeva greda oblikovanih u vidu lastinog repa, dok je izolacija ra|ena od bla-

ta. I ta veza utorima je toliko kvalitetna da ih zemqotres na Baniji 2020. nije ni pomerio. Ni milimetar. A prethodno su preìvele i dva rata, neke i tri, ali posle ovog posledweg, Srbi, vlasnici ovih, vi{e uglavnom ne ìve na Baniji... Tako je, naàlost... Du{an se zamislio, dugo }uti... Posle izvesnog vremena vra}a se banijskim ku}ama: - Izgledaju nejake, a zapravo su veoma izdr`qive. Wihove grede, s povr{ine, ~ine se kao da su propale, ali dva-tri milimetra ispod tvrde su kao kamen. Lepo je u wima ìveti i danas... Zadivi ~oveka ova pri~a, ali i ornamenti kojima su im neimari davali poseban pe~at: cveti}i, „~ipke”, zvezdice, listi}i... - U na{oj Komori su ku}e lepe, a u Gori~ki su jo{ lep{e. Ve}ina ih je, naàlost, napu{tena, osvaja ih korov, a nevoqa je i {to ih vlasnici prodaju, a neki nequdi i kradu, jer se od vrha nadole mogu razgraditi i preneti gde ko poèli. Sad ih ti „trgovci” razgra|uju, odseku utore i ostane im blago: ~ista hrastovina debqine osam do 10 centimetara koju odvoze i ilegalno skupo prodaju. Naj~e{}e u Italiju i Tursku, gde se koriste za hrastove podove, skupoceni name{taj, pa i za nove objekte.

Tugu budi i pomisao da ove preostale ku}e mogu nestati. Ostala bi samo pri~a koja po~iwe sa „Bilo jednom...”, a uskra}eno bi se bilo i za onu mnogo lep{u i va`niju o ìvotu mnogih pokoqewa u wima i o neponovqivim narodnim graditeqima. - One su istinski biseri narodnog graditeqstva, potpuno prilago|ene terenu. Tradicionalno graditeqstvo na Baniji, najvi{e u op{tini Dvor, odgovor je seqaka na prirodne okolnosti. Seqak koristi materijal koji mu je dostupan, a ovo podru~je je bilo i danas je carstvo {ume. Ona je i privredni izvor i prirodna okolnost. Ovo je i kraj bogat vodama, {to zna~i da ima dobrog hrasta, a tamo gde ima dobrog hrasta qudi grade ku}u od najboqeg materijala koji mogu priu{titi. Grade je iz srca hrasta - kaè Vi{wi} za „Ve~erwe novosti”. Veruje, ipak, da postoji teorijska svest o tome da je banijska ku}a posebna vrednost: - U kwizi Zdravka @ivkovi}a, istaknutog stru~waka ministarstva kulture Hrvatske za tradicionalno graditeqstvo, postoji posebno poglavqe o banijskoj ku}i i smatra se da je ona nesumwiva vrednost u svojim najuspe{nijim izvedenicama - kaè Vi{wi}.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 22. oktobar 2026. 23

MAJSTOR I SA SKALPELOM I SA GUDALOM:

Medicina i violina, dve dugogodi{we velike qubavi hirurga Milana Mitri}a iz Kikinde Doktor Milan Mitri} je ve} vi{e decenije prva violina kikindskog zdravstva. Niko boqe od wega ne ume da zategne vene na nogama ~oveka niti da ve{tije na{tima ìce na violini tako da nastane prijatna melodija kada po wima pre|e gudalom. On je lekar, vaskularni hirurg, koji pacijentima le~i bolesne vene i violinista od malih nogu. Obe qubavi su mu va`ne, jer su prave i iskrene i obema je posve}en, medicini, ipak, vi{e. Skalpel mu je jo{ u ruci, iako je zvani~no penzioner, a ni gudalo nije odloìo, i daqe je jedna od violina u orkestru Akademskog dru{tva za negovawe muzike „Gusle“. - Ne{to duè od 35 godina sam u medicini, a violinu sviram od osme godine.U [apcu sam zavr{io niù muzi~ku {kolu, mada mi je gitara bila prvi izbor. Roditeqi su ~ak kupili instrument, ali je kurs bio kra}i, u ono davno vreme, ‘68. Onda su mi predloìli da upi{em violinu, zavr{im {kolu, a usput da u~im da sviram i gitaru, ako me to bude interesovalo. I tako je i bilo. Oti{ao sam na violinu, a znam da sviram i gitaru – prise}a se priznati hirurg.

Mo`da se qubav prema violini ne bi razvila tako sna`no da u~enik nije imao dobrog profesora i pedagoga koji mu je nesebi~no otkrio sve tajne ovog instrumenta i sistemati~no radio na unapre|ewu wegovog muzi~kog talenta. - Pokojni Branislav Vukovi} bio je izvanredan profesor. Dobro mi je postavio ruku i odredio intonaciju. I sada crpim neke wegove savete i sugestije. Iz [apca se preselio u Novi Sad. Bio je odli~an pedagog i dobar klasi~ni violinista – prenosi dr Mitri}. Medicina nije bila slu~ajnost ve} jasan izbor, velika `eqa i qubav. Me|utim, nije se odricao ni muzike. Ni naporne i duge

studije koje zahtevaju obavezne prakti~ne ve`be i mnogo u~ewa, nisu ga udaqile od omiqenog zvuka. Kao student u Novom Sadu, postao je ~lan ~uvenog KUD-a „Sowa Marinkovi}“. Svirawem se odmarao od anatomije, imunolgije, patologije, ko`nih, infektivnih i drugih bolesti. - Violina me oduvek relaksirala od hirurgije, izvanredan je mentalni i manuelni trening, jer donosi kordinaciju prstiju, misli i intuicije. Lepo se ose}am kad sviram, pogotovo kad sam usviran. To je antidepresiv najboqi na svetu. Verovatno ima povezanost sa vaskularnom hirurgijom koja je vrlo minuciozna, pedentna je i zahteva dobru manuelnost, mo`da specifi~niju

MLADENA JE PRE 10 GODINA SPASILA NOVA JETRA:

nego druge vrste hirurgije. [to bi rekla jedna poznanica, Bog nas je pogledao daju}i nam dar za muziku. Nemam tehni~ku inteligenciju, nikada nisam znao ni{ta da napravim, ali sam od malih nogu imao dar za muziku. To je i genetika po o~evoj liniji. Kao |ak uvek sam pevao na priredbama, au ku}i roditeqima i wihovim prijateqima. Godinu dana sam igrao u KUD-u „Abra{evi}“ u [apcu, a onda sam po~eo da sviram, pa nastavio tokom studija u „Sowi Marinkovi}“. U wihovom orkestru povremeno sviram i dan danas, skoro sa istim qudima – opisuje dr Milan Mitri}. Ipak, jedno vreme je morao da violinu stavi u drugi plan. Bilo je to onda kada je kao specijalista i direktor bolnice u Kikindi, imao previ{e obaveza, a wih nikada nije ispuwavao rutinski. Zato nije bilo dovoqno vremena za sve. - Kada sam profesionalno bio maksimalno anga`ovan, od 40 do 55 godine `ivota, skoro da uop{te nisam svirao. Nisam imao ni vremena, pa ~ak ni interesovawa – realno pri~a. Osim iskustva u ambulanti i hirur{koj sali i muzi~kog u orkestru, stekao je i kafansko. Ali ne kao gost za stolom, ve} kao muzi~ar koji stvara atmosferu da

bi drugima bilo prijatno. - Kad sam do{ao u Kikindu ‘75. po~eo sam da sviram u „Guslama“. âk sam i deo vojnog roka ovde sluìo. ûo sam tada za slavni orekstar „Uspomene“, koji je u to vreme, po meni, bio najboqi u Vojvodini. Bili su impresivni. U gradu je bilo tambura{a, ali nije bilo violinista, pa sam po~eo da sara|ujem sa istakutim umetnikom Milanom Pruni}em. Sedam, osam godina sam bio ~lan orkestra koji je nastupao u „Lovcu“, u zlatno doba tog restorana. Kafanske svirke nisu mi bile strane, prvo iskustvo stekao sam jo{ sa 18 godina u [apcu, a posle povremeno i u Novom Sadu. Svirawe u kafani bilo je jedinstveno iskustvo i vrlo zna~ajno, jer me spaslo u te{ka vremena, 90tih godina, prakti~no sam ìveo od tako zara|enog novca. Bilo je te{ko i naporno, kao lekar imao sam deùrstva, kod ku}e porodica, deca, supruga je lekar, ali sam bio prinu|en da sviram u kafani, jer su to finansijski bila katastrofalna vremena. Kasnije ve} nisam mogao da pomirim intezivne nastupe i profesionalne lekarske obaveze, pa do pre, sedam, osam godina uop{te nisam svirao – prenosi nam dr Mitri} kako je kafana bila isplativija od ordinacije.

VERA [KULI] JE PONOS SRBIJE:

poqoprivrednicu Ujediwene nacije Dobio sam priliku da budem tata Mladu izabrale me|u 100 èna svetskih heroja! Pre ta~no deset godina, jedan telefonski poziv promenio je za Mladena Todi}a sve. Dobio je novu jetru, ali i novu {ansu za ìvot. Danas, deceniju kasnije, kao suprug, otac i osniva~ udruèwa pacijenata, on {aqe sna`nu poruku zahvalnosti porodici svog donora i apeluje na javnost o presudnoj va`nosti donirawa organa. „Tog dana nisam dobio samo novi organ. Dobio sam priliku da ìvim. Da budem suprug. Da budem tata. Da gledam kako moja Nina raste. Da sa Tamarom stvaram uspomene i pravim planove za budu}nost”, zapo~iwe svoju dirqivu ispovest ovaj hrabri ~ovek. Iza wegovog novog po~etka, kako isti~e, stoji jedna porodica i jedno veliko, hrabro „DA”. U trenucima nezamislivog bola, porodica mladi}a po imenu Jovan odlu~ila je da donira wegove organe i time spasi druge ìvote. „Draga Jovanova porodico, hvala vam. Od srca. Ne postoje re~i kojima mogu da izrazim zahvalnost za ono {to ste u~inili. Jovana nisam upoznao, ali je wegov ìvot postao deo mog ìvota. Zahvaquju}i va{oj odluci, ja sam danas ovde. Nina ima tatu. Tamara ima supruga. Moja porodica je ostala na okupu”, poru~uje on, dodaju}i da Jovan za wega nije samo ime donora, ve} ve~iti podsetnik na ìvot, zahvalnost i odgovornost koju sada nosi. Upravo ta odgovornost bila je glavni pokreta~ da se, samo godinu dana nakon wegove transplantacije, osnuje Udruèwe „Zajedno za novi ìvot”. Kroz ovo udruèwe, on i wegovi saradnici ve} vi{e od devet godina aktivno govore o transplantaciji, bore se za pacijente, ru{e strahove i predrasude u dru{tvu i daju glas onima koji u

bolni~kim krevetima ~ekaju svoj spasonosni poziv. „Jer znam kako izgleda ~ekati. Znam koliko jedan telefonski poziv moè da promeni ìvot”, nagla{ava on. Na svoj veliki jubilej, on ima samo jednu èqu – da {to vi{e qudi razume koliko je zave{tawe i donirawe organa va`no. Wegov apel javnosti je jasan. „Razgovarajte sa svojim porodicama. Informi{ite se. Nekome je transplantacija jedina {ansa. Nekome zna~i da dete dobije priliku da odraste uz svog roditeqa. Nekome da supru`nici ostanu zajedno, a porodica na okupu. Meni je zna~ila sve to. Zna~ila mi je ìvot.” Svoj emotivni osvrt na proteklu deceniju zavr{io je porukom posve}enom svom spasiocu: „Jovane, gde god da si – hvala ti. Danas slavim deset godina ìvota koji mi je poklowen. I obe}avam da }u se truditi da taj poklon nikada ne uzmem zdravo za gotovo.”

Vera [kuli}, poqoprivredna preduzetnica, p~elarka i osniva~ica i predsednica Asocijacije agropreduzetnica Srbije, prepoznata je kao jedna od FAO 100 èna heroja u agroprehrambenim sistemima i ruralnom razvoju, u okviru globalne inicijative koju je pokrenula Organizacija za hranu i poqoprivredu Ujediwenih nacija (FAO) povodom Me|unarodne godine ène poqoprivrednice 2026. (IYWF 2026). Ova inicijativa odaje priznawe ènama ~ije liderstvo, inovativnost i posve}enost doprinose transformaciji agroprehrambenih sistema i unapre|ewu ìvota ruralnih zajednica {irom sveta. @ene imaju kqu~nu ulogu u agroprehrambenim sistemima kao proizvo|a~ice hrane, preduzetnice, liderke zajednica i ~uvarke prirodnih resursa. Kroz inicijativu „FAO 100 èna heroja u agroprehrambenim sistemima i ruralnom razvoju“ (FAO 100 Women Heroes in Agrifood Systems and Rural Development), FAO odaje priznawe ènama ~iji je rad uticao na mogu}nosti za razvoj, unapredio bezbednost hrane, podrào odrìvi razvoj i doneo pozitivne promene u ruralnim podru~jima. Vera [kuli} je izabrana me|u 609 nominovanih èna iz 131 dràve ~lanice FAO {irom sveta, a priznawe je dobila za svoj doprinos razvoju ènskog preduzetni{tva i poqoprivrede, kao i osnaìvawu èna u ruralnim sredinama Srbije. Rade}i na porodi~nom gazdinstvu na kome se obra|uje oko 200 hektara zemqi{ta, a istovremeno promovi{u}i odrìvu proizvodwu kroz p~elarstvo, Vera uspe{no povezuje prakti~no isku-

stvo u poqoprivredi sa sna`nim zalagawem za ruralni razvoj. Kroz Asocijaciju agropreduzetnica Srbije pokrenula je i predvodila inicijative, konferencije i aktivnosti za umreàvawe koje pruàju podr{ku ènama u poqoprivredi, podsti~u inovacije i povezuju proizvo|a~e, institucije i privredu. Wen uticaj prevazilazi okvire porodi~nog gazdinstva. Kao prva agroinfluenserka u Srbiji, Vera koristi digitalne medije za promociju poqoprivrede, ìvota na selu i doma}e proizvodwe hrane, dopiru}i do hiqada qudi i podiù}i svest o mogu}nostima koje nudi agroprehrambeni sektor. Kroz svoj javni anga`man doprinela je ve}oj vidqivosti poqoprivrede i motivisala mla|e generacije da se ukqu~e u ovu oblast.

24 ^etvrtak 22. oktobar 2026.

FEQTON

УСПОН И ПАД КРАJИНЕ (4) Након што смо ми из Краjине одбили Венсов план, Слободан Милошевић jе извршио смену Милана Бабића и комплетне власти коjу jе он представљао. Заменио га jе Гораном Хаџићем, коjи jе већ сутрадан прихватио план, чиме jе био утрт пут за сламање Краjине

Propalo sprovo|ewe Vensovog plana Пише: Borivoj Ra{uo (@agrovi} kod Knina, 10. oktobar 1957) srpski je pesnik, politi~ar i politikolog, bио jе министар спољних послова и министар за информисање у Влади Републике Српске Краjине Nakon bezuspe{nih poku{aja da Republika Srpska Krajina pristane na specijalni status u okviru Hrvatske, usledio je Vensov plan kao ponuda za re{ewe situacije. Ovde vaqa napomenuti da je Slobodan Milo{evi} za sve vreme rata u Krajini i nakon wega, odr`avao odnose sa Frawom Tu|manom. Najva`niji od sastanaka koji su oni imali u to vreme, bio je sastanak u Kara|or|evu. Dok je javno i deklarativno zastupao integralnu nacionalnu politiku, koja je u nacionalni korpus ukqu~ivala i Srpsku Krajinu, on je tajno pravio ustupke Frawi Tu|manu. U tom vremenu mobilisao je srpske mladi}e iz Srbije da ginu u Krajini koje se ve} odrekao. To je vrhunac politi~kog cinizma, koji je za posledicu imao sukobe unutar srpskog naroda, {to je nanosilo ogromnu {tetu nacionalnom pokretu. Govorilo se u to vreme u Srbiji – dok na{a deca ginu u Krajini, Kraji{nici se {etaju po Beogradu. To je bio pakleni plan za razbijawe nacionalnog jedinstva. Milo{evi}evu deklarativnu podr{ku nacionalnoj politici, zarad opstanka na vlasti u Srbiji, jer se jedino tako moglo opstati na vlasti. Vensov plan je predvi|ao teritorijalni integritet Hrvatske u wenim avnojevskim granicama, a Krajina je tretirana kao zbir UNPA zona unutar Hrvatske, koje bi za po~etak {titile me|unarodne snage UNPROFOR-a, raspore|ene po principu mrqa od mastila. Na pregovorima oko Vensovog plana u Kninu, izme|u Babi}a i generala Maraka Guldinga, predstavnika Ujediwenih nacija, bilo je govora o raspore|ivawu me|unarodnih snaga UN-a po grani~noj liniji izme|u Krajine i Hrvatske, po uzoru na Kiparski model. Vensov plan je predvi|ao i povla~ewe JNA sa teritorije

Mapa Republike Srpske Krajine

Krajine. Dva dana uo~i 1992. godine javio mi se Milan Babi} iz Knina, da me obavesti da je dobio poziv za sastanak kod Borisava Jovi}a i nije mu saop{teno {ta }e biti tema razgovora. Dogovorili smo se da kada stigne u Beograd i zavr{i taj sastanak, da se obavezno vidimo. Kasno uve~e 30. decembra 1991. godine, do{ao je kod mene i preneo mi sadràj razgovora. Razgovor je bio o Vensovom planu. Ovde vaqa napomenuti, da smo mi o Vensovom planu razgovarali pre toga u vi{e navrata i ocenili da je on za nas neprihvatqiv. Istina, do tog zakqu~ka smo kasnije do{li i na osnovu mi{qewa Zorana B. \or|evi}a iz Amerike, koji je u svom pismu naslovqenom na Babi}evo i moje ime detaqno obrazloìo pogubnosti tog plana po interese Republike Srpske Krajine. Zoran \or|evi} zasluùje veliku pa`wu, jer je svojim savetima, budu}i da je bio veoma obave{en o tokovima ameri~ke politike, vrlo precizno i korisno u~estvovao u vo|ewu na{e politike, na {ta smo mi pristali. To se odnosilo na savete pre Vensovog plana, o Vensovom planu i posle wega. Zoran B. \or|evi} je bio ugledan profesor na Harvardu i svoj ugled je zaloìo za borbu srpskog naroda i wegova prava. U àrgonu smo ga zvali Mihajlo Pupin na{eg doba. Borba za zajedni~ku stvar isprva nas je u~inila bliskim saradnicima, da bi se vremenom pretvorila u iskreno i trajno prijateqstvo. Mada smo Babi} i ja o neprihvatqivosti Vensovog plana pri~ali i ranije, on mi je saop{tio da je u razgovoru sa Borisavom Jovi}em pri-

stao na plan. Jovi} je to iste ve~eri i objavio. Slabost Milana Babi}a pokazala se kao na{ veliki hendikep za definitivno odbijawe plana, {to }e uslediti u toku januara 1992. godine. Naime, iskoristio sam priliku da na sastanku Skup{tine SFRJ, koja se odràla na samom po~etku januara 1992. godine, preko Mile Paspaqa, predsednika Skup{tine Republike Srpske Krajine, odbijemo Vensov plan i time dospemo u èqenu poziciju. Odbijawe plana u slu`benom Beogradu bilo je ravno gromu iz vedrog neba i izazvalo je ogromnu nervozu. MILO[EVI]EVO PISMO Kako je Milo{evi} imao razvijenu mreù politi~kih organizacija u Krajini, koje su radile {to legalno, {to ilegalno, i preko kojih je po~eo agresivno delovawe, to sam iskoristio da Milanu Babi}u predloìm da zabranimo rad Komunisti~ke partije u Krajini, uo~i Boì}a 1992. godine. Babi} se saglasio sa tim i ja sam napisao Uredbu o zabrani rada Komunisti~ke partije i drugih komunisti~kih organizacija na teritoriji Krajine, jer oni svojim delovawem umawuju odbrambenu sposobnost Krajine, koja je napadnuta od Hrvatske. Babi} je potpisao Uredbu koja je stupila na snagu odmah. Taj politi~ki i pravni potez izazvao je ogroman revolt u slu`benom Beogradu. Nemaju}i kud, i ne mogav{i da postigne ciq spletkarawem preko posrednika, {to je naj~e{}e ~inio, Milo{evi} je bio prinu|en da se direktno ukqu~i u tu politi~ku borbu. Usledilo je wegovo otvoreno pismo upu}eno srpskom narodu u Krajini, a stvarno adresirano na Milana Babi}a, sa

glavnom porukom da je Milan Babi} izgubio podr{ku naroda i da mora biti smewen. Procena nam je bila da na to pismo svakako treba odgovoriti, pa sam se obratio Matiji Be}kovi}u, koji je u tom ~asu predsednik Udruèwa kwièvnika Srbije. Matija Be}kovi} je u svom stilu, na poeti~an i elegantan na~in, izneo nekoliko teza, koje sam ja uz ostale ~iweni~ne stvari, ugradio u pismo odgovor, koje je potpisao Milan Babi}. Glavna teza odgovora je bila da su na{e ruke ispruène Srbiji, a da li }e ih Srbija prihvatiti to ne zavisi od nas. Kako predsednik Milo{evi} nije mogao da pismom zavr{i stvar, a budu}i da mu se ùrilo da ispuni obaveze prema zapadnim partnerima, on je organizovao sednicu krweg Predsedni{tva SFRJ, vojnog rukovodstva JNA i rukovodstva Republike Srpske sa rukovodstvom Krajine 31. januara 1992. godine. Sednicu je otvorio Borisav Jovi} u Palati Federacije, gde je pored wega sedeo i Blagoje Axi}, na~elnik {taba JNA. Borisav Jovi} je izloìo ciq sastanka, a to je bilo prihvatawe Vensovog plana. Na to je usledio na{ argumentovan odgovor, za{to plan za Krajinu nije prihvatqiv. Sastanak koji je trajao tri dana i tri no}i, obilovao je èstokim polemikama, pa i pretwama od strane Jovi}a i Axi}a, i na kraju stvari su bile kao na po~etku. Krajina nije prihvatila Vensov plan. ZORAN \IN\I] IMAO RAZUMEVAWE ZA NAROD U KRAJINI Cene}i ukupnu situaciju i postojawe ozbiqne opasnosti za Babi}a i mene, ~ak i od fizi~ke likvidacije, pozvao sam Zorana \in|i}a da nas primi. Iako je ve} bila pono}, on nas je primio u svom stanu na Studentskom trgu. Procenio sam da nam je boravak u prisustvu opozicionog lidera, kakva takva za{tita u odnosu na brisani prostor, {to je u tom trenutku za nas bio Beograd. Zoran \in|i} je iskazao puno razumevawe za na{u poziciju, stao na na{u stranu, {to je javno zastupao, na ~emu smo mu bili zahvalni. l Nastavak u slede}em broju

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

22. oktobar

1773. - Kraq Tonga poklonio je engleskom istraìva~u Xejmsu Kuku gorostasnu korwa~u koja je u Londonu ìvela do 1966. 1797. - Francuz Andre @ak Garnerin prvi je upotrebio padobran, sko~iv{i iz balona nad Parizom sa visine od 680 metara. 1887. - Uredu za patente u Wujorku Nikola Tesla prijavio je {est izuma, me|u kojima i vi{efaznu naizmeni~nu struju. Izume je 1888. otkupila firma „Vestinghaus” i wihovu primenu prikazala na svetskoj izlo`bi u îkagu 1893. 1906. - Umro je francuski slikar Pol Sezan ~ije delo nije prihva}eno od savremenika, ali je izvr{ilo ogroman uticaj na likovno stvrala{tvo 20. veka. Modifikuju}i impresionizam stvorio je novi likovni izraz koji je bio inspiracija fovizma, kubizma i apstraktne umetnosti („Kupa~ice”, „Karta{i”). 1912. - Tre}a srpska armija generala Boìdara Jankovi}a potukla je u Prvom balkanskom ratu turske snage i oslobodila Pri{tinu. 1947. - Po~eo je rat Indije i Pakistana oko Ka{mira, nakon {to je ka{mirski maharaxa Hari Sin odbio da se prikqu~i jednoj od dve zemqe kada je podeqen indijski potkontinent. Rat je po~etkom 1949. okon~an posredstvom UN, a Ka{mir je ostao podeqen. 1962. - Predsednik SAD Xon Ficxerald Kenedi izdao je nare|ewe ameri~koj ratnoj mornarici i avijaciji da blokiraju Kubu zbog postavqawa sovjetskih nuklearnih raketa u toj zemqi. Kubanska kriza koja je dovela svet na ivicu atomskog rata, okon~ana je mesec dana kasnije sporazumom sovjetskog lidera Nikite Hru{~ova i Kenedija o povla~ewu nuklearnog naoruàwa iz Kube. 1964. - Slovena~ki gimnasti~ar Miroslav Cerar osvojio je zlatnu medaqu na Olimpijadi u Tokiju. To je bila prva zlatna medaqa za SFR Jugoslaviju na olimpijskim takmi~ewima. 1991. - Predsedni{tvo SFR Jugoslavije u nepotpunom sastavu (Srbija, Vojvodina, Kosovo i Crna Gora) odbacilo je predlog Evropske zajednice da se jugoslovenska federacija rekonstitui{e u asocijaciju suverenih dràva. Ta odluka je doprinela produbqavawu jugoslovenske krize i definitivnom raspadu zemqe. 2000. - Posmrtni ostaci jednog od najve}ih srpskih pesnika Jovana Du~i}a preneti su 57 godina nakon wegove smrti iz ameri~kog mesta Libertvil i sahraweni u rodnom gradu Trebiwu u Republici Srpskoj. 2005. - Pesma „Voterlu” (Waterloo) {vedske grupe ABBA, progla{ena je najboqom pesmom Evrovizije svih vremena. 2007. - Crnogorska Skup{tina proglasila je Ustav, prvi u nezavisnoj dràvi Crnoj Gori. 2021. - Ameri~ki glumac Alek Boldvin pucao je iz pi{toqa rekvizita na snimawu vesterna u SAD i slu~ajno ubio direktorku fotografije Halinu Ha~ins i ranio rediteqa Xela Suzu.

RIZNICA

^etvrtak 22. oktobar 2026. 25

ZBOG ^EGA SU SE BEOGRA\ANI RAZVODILI PRE 100 GODINA?

Bekstvo, otmica devojke, a ”otumaralost” je bila najgora u Beogra|ani su se krajem 1920-ih naj~e{}e razvodili zbog neverstva, ali je broj takvih slu~ajeva bio u padu u odnosu na 1923. godinu u Na drugom mestu bila je ”otumaralost” - nestanak supru`nika, a razvod je zavisio od toga da li je oti{ao bez traga, tajno ili sa namerom da napusti brak Beograd je uvek teìo velikome. I kad nije - {togod sa tim pridevom se lepilo za wega, pa se tako ubrzano {irio da postane velika varo{, a onda od tako velike u jo{ ve}u, teè}i ka metropoli, ali na tom putu nisu ga zaobi{li ni veliki ratovi, ni velike krize... A u tim krizama 1928. godine izdvajala se i velika kriza brakova! Nije po~ela tada. Tada je doìvela vrhunac. I bila je stra{na za onda{wu zajednicu. I shvatawa. A po~ela je odmah nakon Prvog svetskog rata. Daqina, rovovi, izbegli{tvo i dugogodi{wa razdvojenost u~inili su svoje, obja{wavalo se u obimnim analizama uzroka i posledica. Kada su se muèvi kona~no vratili ku}ama, usledilo je te{ko suo~avawe sa stvarno{}u. Bilo je to vreme „mnogih razo~arawa - razo~aranih èna i razo~aranih muèva”.

„Nemalo muèva nije èlelo da oprosti ènama gre{ke koje su sami sebi pra{tali u izbegli{tvu, a mnoge ène su napravile zaista takve gre{ke, da ih je bilo te{ko oprostiti”, pisali su beogradski novinari za koje je ova tema bila jedna od udarnih te zlosretne 1928. godine. Tu`be su nagomilavane u beogradskom Duhovnom sudu, koji je za razliku od dana{wih gra|anskih sudova u ono vreme odlu~ivao o sudbini pravoslavnih brakova. I sami crkveni suci su govorili da su statistike samo povr{ina ne~ega veoma poraznoga. Presude su po~ivale na formalnim razlozima, dok su stvarni, skriveni motivi uvek bili „~udniji i sloèniji”. I taman kada se u~inilo da su se strasti smirile, da su te traume Velikog rata ipak ostale u pro{losti i da ìvot ulazi u normalne tokove, dogodio se obrt. Od 1926. do 1928. godine broj brakorazvodnih parnica u Beogradu sko~io je za vi{e od 50 odsto! Dok je 1926. na sto sklopqenih brakova i{lo oko devet razvoda, ve} 1928. taj broj je sko~io na ~ak 15. Iz spisa Duhovnog suda da se saznati da su tada Beogra|ani dizali ruke od braka prevashodno zbog neverstva. Prevara je ubedqivo vodila na listi grehova. Ali, bila je u padu! Tako, recimo, godine 1923. od ukupno 196 razvoda ~ak 134 izre~ena su zbog preqube, a pomenute 1928. to je bio razlog za „svega” 75 parova. Na drugom mestu na{ao se jedan za dana{we vreme fascinantan pojam otumaralost. To je situacija kada jedan supru`nik doslovno spakuje kofere i nestne bez traga. Na to je crkva gledala trojako. Prvi

slu~aj se odnosio na situacije kada supru`nik ode zbog posla, trgovine, putovawa ili nekih drugih opravdanih okolnosti, bez namere da prekine brak, ali mu se vremenom izgubi svaki trag. Ukoliko se ne vrati niti javi punih {est godina, drugi supru`nik dobija pravo na razvod. U drugoj situaciji se radi o tajnom odlasku ili bekstvu iz mesta boravka bez prijave organima vlasti, npr. prelazak granice „na crno”, skrivawe od zakona ili od nekoga kome duguje. Po{to je takav nestanak sam po sebi bio sumwiv i nelegalan, rok za razvod se skra}ivao na ~etiri godine. Jednostavno, ako se ne vrati posle ~etiri godine, ostavqeni supru`nik po slovu zakona postaje slobodan, odnosno razveden. Kao najte`i oblik smatrao se onaj tre}i, kada supru`nik ode sa tre}im licem (s qubavnikom ili qubavnicom) ili ode sa jasnom i izra`enom namerom da napusti i izneveri svog bra~nog druga. U tom slu~aju rok za razvod bio je najkra}i i iznosio je tri godine.

Sve u svemu, duìna ~ekawa na razvod zavisila je od toga sa kakvim je namerama i na koji na~in supru`nik oti{ao. Posebno su bili zanimqivi re|i, ali bizarni slu~ajevi koji su zavr{avali poni{tewem braka. U sudskim zapisnicima iz 1926. i 1928. zabeleèni su razvodi i zbog ven~awa pored ìvog supruga, polne nemo}nosti, prelaska u nehri{}ansku veru, odlaska na robiju, du{evnih bolesti... I zbog „ven~awa sa otetom devojkom”! Ovi potowi brakovi su bili sami po sebi opasni, umeli su da dovedu do tragedija, da zarate porodice, pa ih je vaqalo ~im pre rasturiti i to sudski. Sudije Duhovnog suda trudili su se da prvo poku{aju da bra~ne drugove pomire. Me|utim, rezultati su bili poraàvaju}i, pa se beleì da su 1925. uspeli u toj nameri svega ~etiri puta, 1926. pet, a 1928. godine {est. Ove brojke iz dana{we perspektive, kada se razvodi skoro svaki tre}i brak, mo`da su skromne, pa i zanemarqive, ali za Beograd od pre stotinu godina bile su alarmantne i katastrofalne.

Istina o najslavnijem govoru srpske istorije koji svi dele na internetu i legendarnim re~ima majora Gavrilovi}a U oktobru 1915. Situacija u Srbiji bila je gotovo neizdrìva! Iako se zemqa juna~ki i uz velike `rtve branila, nova ofanziva Austorugarske i wenih saveznika ozna~ila je po~etak sloma. Ipak, pre wega, jedan ~ovek je ~itavom svetu pokazao kako se brani otaxbina. Bio je to major Dragutin Gavrilovi}. Iako je Srbija celu 1914. godinu odolevala napadima Austrougarske, dràva je u jesen 1915. bila i materijalno i fizi~ki istro{ena. Saveznici su obe}avali pomo}, ali je ona bila nedovoqna i stizala je sporo, a neprijateqi su krenuli u novu ofanzivu nadiru}i preko Dunava i napreduju}i ka Beogradu. Srpska prestonica se o~ajni~ki branila. Austrougarske jedinice su se utvrdile na samoj obali i neprestano bombardovale grad {to je srpske poloàje pretvorilo u hrpu ru{evina, ali su hrabri branioci i daqe pruàli otpor. GOVOR KOJI JE U[AO U ISTORIJU Tok 7. oktobra 1915. godine, oko 14.30h, major Dragutin Gavrilovi} je prikupio borce koji su ve} danima branili Beograd i, ispred kafane “Jasenica” na Dor}olu, odrào govor koji }e u}i u anale svetske istorije: “Junaci! Ta~no u 15 ~asova neprijateqa se ima razbiti va{im silnim juri{om, razneti va{im bombama i bajonetima. Obraz Beograda, na{e prestonice, ima da bude svetao.

Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je na{ puk iz brojnog stawa, na{ puk je `rtvovan za ~ast Beograda i Otaxbine. Vi nemate vi{e, da se brinete za `ivote va{e, oni vi{e ne postoje. Zato napred u slavu! Za Kraqa i Otaxbinu! @iveo Kraq! @iveo Beograd!” — major Dragutin Gavrilovi} I tako je po~eo veli~anstveni kontranapad vojske koju su svi ve} smatrali otpisanom! Kara|or|eva ulica, okolina Kule Neboj{e, prostor Doweg grada i dana{weg Zoolo{kog vrta, postao je popri{te bitke do posledweg ~oveka. Major Gavrilovi} je te{ko rawen, a ve-

}ina wegovih boraca je poginula. Austrougari su privremeno odbijeni, ali kraj se nije mogao izbe}i. U toku no}i 8. oktobra, Austrijanci su nastavili da prebacuju poja~awe preko Dunava, a odbrana Beograda vi{e nije mogla da izdr`i wihov nalet. O~ajni~ka borba zavr{ena je 9. oktobra kada je austrougarska i nema~ka zastava zavijorila na zgradi Starog dvora. Po~ela je okupacija Beograda u Prvom svetskom ratu. DA LI JE GOVOR IZMI[QEN? Postoji struja istori~ara koja tvrdi da je govor majora Gavrilovi}a izmi{qen u ciqu ja~awa nacionalnog duga srpskog na-

roda u decenijama nakon Prvog svetskog rata. Major Gavrilovi} je nesumwivo okupio vojnike 3. bataqona 10. kadrovskog puka, kao i delove 2. bataqona i druge jedinice, u trenucima kada su se Nemci i Austrougari probijali preko Dunava i Save. Me|utim, wegove originalne re~i nisu zapisane na licu mesta! U~esnici bitke su potvrdili da je Gavrilovi} odrào snaàn, ohrabruju}i i beskompromisan govor pred juri{, ali su ga kasnija se}awa, usmeno predawe i kwiàrska obrada izvesno promenili. îweni~no se zna da vrhovna komanda Srbije nikada “nije izbrisala” tj. svesno `rtvovala nijedan puk svoje vojske, ali se ovo moè smatrati umetni~kom slobodom govornika, hiperbolom, ne~im {to podiè i budi moral vojnika. Oni koji osporavaju autenti~nost govora navode da je on zapravo prvi put pomenut tek 1930. godine, i to u kwizi “Na Dunavskom keju”, memoarima \or|a Ro{a, jednog od vojnika koji su u~estvovali u odbrani Beograda 1915. godine. Govor je odatle 1934. preuzeo Branislav Nu{i} i objavio ga u svom uxbeniku besedni{tva, a zatim ga je 1966. {tampao Milo{ \uri} u antologiji “Besede”. Godine 1979. Antonije \uri} objavio ga je u svojoj kwizi “Solunci govore” i to mu je donelo najve}u slavu. Govor se od tada smatra istorijskom ~iwenicom iako, tvrde kriti~ari, to najverovatnije nije.

26 ^etvrtak 22. oktobar 2026.

MOZAIK Mu{karac 65 godina iz Brizbejna, vitak, nepu{a~, tra`i poznanstvo sli~ne dame.

Zoran; mob. 0432103884

OVO SE NIJE DOGODILO VE] ^ITAV VEK:

Pogledajte {ta se de{ava sa Dunavom kod Novog Sada Dunav se povla~i, a vodostaj obara rekorde stare vi{e od jednog veka. Kod Novog Sada nivo reke najniì je u posledwih 120 godina, dok je kod Bezdana vodostaj gotovo na minus dva metra. Hidrolog Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda (RHMZ) Dejan Vladikovi} izjavio je za RTS da bi najnepovoqniji scenario bio da zahla|ewe nastupi dok su vodostaji i daqe niski, jer bi se u tom slu~aju led mogao brzo pojaviti, kao i 2017. godine. Dejan Vladikovi}, gostuju}i u Jutarwem programu RTS-a, rekao je da je hidrolo{ka situacija u na{em regionu izuzetno nepovoqna. Dunav beleì istorijski niske vodostaje, a glavni uzrok je veliki deficit padavina od po~etka marta u centralnoj i jugoisto~noj Evropi. - Male su i zalihe snega od kraja januara. Krajem decembra i po~etkom januara bile su pristojne, ali su od po~etka februara naglo opadale i dostigle minimalne vrednosti. U aprilu je ve} bilo jasno da }e biti velikih problema na Dunavu - naveo je Vladikovi}. Podsetio je da je RHMZ u junu izdao upozorewe na niske plovidbene nivoe, koje je i daqe na snazi. Niski vodostaji uti~u na kvalitet i koli~inu vode, a za na{e podru~je karakteristi~no je da su septembar, oktobar i po~etak novembra periodi najniìh vodostaja. - Vojvodina ima veliki deficit padavina. Na primer, na mernoj stanici Pali} za tri meseca pala su 22 litra ki{e po kvadratnom metru, {to je veoma malo. O~ekuje se da u tom periodu padne izme|u 60 i 80 litara - objasnio je Vladikovi}.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Nervoza zbog tu|eg odugovla~ewa. Mogu}a je i naplata ne~ega na {ta ste gotovo zaboravili. Zauzeti Ovnovi mogli bi da otkriju da partner pamti jedno obe}awe koje su oni olako izgovorili. Slobodne }e privu}i osoba koja im ne}e odmah pokazati sve karte, pa }e dopisivawe postati zanimqivije. Uve~e ostavite telefon malo daqe od kreveta, potreban vam je san.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Dogovor koji se razvla~io kona~no }e zahtevati odgovor. Na poslu }ete birati izme|u sigurnog, poznatog zadatka i prilike koja vam je zanimqivija. U qubavi }e vam zasmetati ne{to preko ~ega ste ranije prelazili, pa bi bilo dobro da to pomenete dok jo{ mo`ete mirno da razgovarate. Slobodne Vage mogle bi da dobiju poziv na sastanak od nekoga ~ije su signale uporno preispitivale.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Jedna kupovina, poziv ili usputan razgovor mogli bi da promene va{e planove za celu nedequ. Novac }ete najradije tro{iti na dom, mada bi vredelo da razlikujete ono {to vam nedostaje od onoga {to samo lepo izgleda na fotografiji. Partner }e `eleti vi{e zajedni~kog vremena bez gostiju i drugih obaveza. Slobodni Bikovi mogli bi druga~ije da pogledaju osobu koju redovno sre}u.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Mogu} je razgovor o zaradi ili promeni uslova saradwe, za koji je dobro da se pripremite. Partner bi mogao da vam postavi pitawe koje odla`ete da ~ujete. Iskren odgovor done}e vi{e mira od jo{ jednog izbegavawa teme. Slobodne [korpije privu}i }e neko ko se ne trudi da ih impresionira, ali pa`qivo pamti wihove re~i. Ostavite sebi dovoqno vremena da se uve~e odmorite.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Mogu}e je da vam se javi biv{i saradnik sa predlogom koji stiè u dobar ~as. Nemojte odmah da obe}ate odgovor. U vezi }ete morati da izgovorite ono {to ve} danima poku{avate da provu~ete kroz {alu. Slobodni Blizanci uìva}e u dopisivawu sa nekim ko ume da ih nasmeje, a susret uìvo mogao bi prijatno da ih iznenadi. Rasejanost }e vam biti ve}i problem od mawka vremena.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Na poslu pazite da u naletu entuzijazma ne obe}ate rok koji }ete kasnije te{ko ispo{tovati. Zauzetim Strel~evima prija}e promena svakodnevne rutine, ~ak i ako je to samo odlazak na mesto na kom nikada nisu bili. Slobodni }e imati zanimqiv susret preko prijateqa, uz razgovor koji }e se nastaviti i kada svi odu. Ne poku{avajte da mawak sna nadoknadite dodatnom kafom.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Porodi~ni dogovor koji bi mogao da preraste u raspravu kada shvatite da su svi ra~unali da }ete se vi prilagoditi. Ovoga puta recite {ta vam odgovara. Partner }e vas obradovati gestom koji govori da je slu{ao i kada vam se ~inilo da nije. Slobodne Rakove o~ekuje poznanstvo u opu{tenom okru`ewu, bez najava i name{tenih susreta. Nemojte svaki slobodan sat da popunite obavezama.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Neko bi mogao da vam ponudi novu obavezu uz mnogo pohvala, ali }ete ovog puta èleti da ~ujete i konkretne uslove. U vezi }e partner traìti da zajedni~ki plan dobije datum, umesto da ostane za „kad bude mawe gu`ve”. Slobodni Jar~evi mogli bi da se zbliè sa osobom koju poznaju iz poslovnog okruèwa, kada razgovor prvi put skrene sa obaveza na ne{to li~no.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Bi}ete prime}eni i kada to ne budete posebno poku{avali, naro~ito na sastanku ili okupqawu na koje }ete oti}i bez velikih o~ekivawa. Sa novcem budite odmereniji, posebno ako vas povu~e `eqa da po~astite sve oko sebe. Zauzeti Lavovi `ele}e vi{e pa`we, ali partner ne}e lako pogoditi {ta im nedostaje. Slobodni bi mogli da prihvate poziv osobe koja ih neko vreme diskretno osvaja.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Idmnogo ozbiqnije interesovawe nego {to o~ekujete. Mogu}e je i obnavqawe kontakta sa prijateqem uz kog vam je uvek bilo lako da razmi{qate druga~ije. Partner }e `eleti da bude ukqu~en u plan koji ste ve} po~eli sami da pravite. Slobodne Vodolije privu}i }e osoba sa sasvim druga~ijim navikama, zbog koje }e po`eleti da probaju ne{to novo.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Proverite ra~une, pretplate i sitne tro{kove, jer biste mogli da prona|ete ne{to {to pla}ate, a odavno ne koristite. Partneru }e vi{e zna~iti zajedni~ko popodne nego jo{ jedan va{ poku{aj da sve dovedete u red. Slobodne Device mogle bi da privuku ne~ija neposrednost i spremnost da otvoreno poka`e interesovawe. Obratite pa`wu na polo`aj tela dok radite.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Neko }e se setiti usluge koju ste mu ranije u~inili i ponuditi vam pomo} ba{ kada vam zatreba. Mogu} je mawi neplanirani tro{ak, pa sa~ekajte sa kupovinom koja moè da se odloì. Zauzete Ribe mogle bi da pokrenu razgovor o èqi koju dugo ~uvaju za sebe i otkriju da partner razmi{qa sli~no. Slobodnima }e pa`wu privu}i neko ko ume da slu{a bez potrebe da odmah pri~a o sebi.

Najstarija kopnena `ivotiwa ima skoro 200 godina Prema wegovim re~ima, i doma}a i svetska stru~na javnost upozoravaju na posledice klimatskih promena i sve ~e{}e ekstremne vremenske prilike – od velikih poplava do izra`enih su{a. - To }e se de{avati i narednih godina - i novi minimumi i novi maksimumi - ukazao je Vladikovi}. Vladikovi} istakao je i da je te{ko zamisliti da Dunav na pojedinim delovima presu{i, ali da bi se, ako se nastave nepovoqni klimatski uslovi u gorwem toku reke, to moglo dogoditi na pojedinim mawim deonicama. Sli~an rizik postoji i kada je re~ o Savi. - Na{i dugoro~ni modeli ne ulivaju nadu. Novembar }e biti ki{ovitiji, uglavnom u slivu Save, dok u slivu Dunava ne vidimo zna~ajnije padavine do kraja novembra. Vodostaj }e malo porasti, ali sumwam da }emo iza}i iz perioda hidrolo{ke su{e - istakao je Vladikovi}. Upozorio je da bi najnepovoqnije bilo da zahla|ewe nastupi dok su vodostaji i daqe niski, jer bi se led u tom slu~aju brzo formirao, kao 2017. godine. Govore}i o situaciji u Evropi, Vladikovi} je naveo da je u prethodna tri meseca u okolini Be~a palo oko 20 milimetara padavina, a kod Bratislave oko 40 milimetara. Uobi~ajeno je da u tom periodu padne izme|u 80 i 110 milimetara.

Najstarija poznata kopnena ìvotiwa na svetu je xinovska korwa~a po imenu Xonatan stara oko 194 godine sa ostrva Aldabre, najve}eg atola u Indijskom okeanu koji pripada dràvi Sej{eli, tvrde nau~nici iz Fondacije Kalel, neprofitne nau~ne organizacija posve}ene istraìvawu dugove~nosti i starewa putem analize genetike. Godine koje je doìvela, korwa~a mo`da duguje kombinaciji genetskih osobina i sposobnosti da kqu~ne }elijske sisteme odràva mladim, kaù nau~nici iz Kalela. Poznato je da ova vrsta korwa~a ìvi vi{e od 100 godina, ali jedinka Xonatan je to daleko prema{ila. Doneta daleke 1882. godine sa atola Aldabra ili Granitnih Sej{ela na udaqeno ostrvo Sveta Jelena u ju`nom Atlantiku kao potpuno odrasla ìvotiwa, ova korwa~a sada boravi u ogra|enom, sp{ecijalno adaptiranom prostoru. „Za druge korwa~e sa Aldabre tvrdilo se da su ìvele koliko i Xonatan, ali ova jedinka ima najvi{e dokumentovanih dokaza koji podràvaju wenu procewenu starosnu dob“, rekao je Benxamin Vajsvil, istraìva~ povezan sa organizacijom Kalel i jedan od glavnih autora studije koja je danas objavqena u ~asopisu Sajens Advansis.

Nau~nici su prou~avali Xonatana kako bi istraìli tajne neverovatne dugove~nosti ove ìvotiwe, sekvenciraju}i wegov genom i analiziraju}i wegov epigenom - hemijske markere koji kontroli{u koji se geni aktiviraju i deaktiviraju. „Prona{li smo promene u Xonatanovom genomu povezanom sa dugove~no{}u, kao {to su popravka DNK, funkcija mitohondrija, regulacija insulina i funkcija telomera“, rekao je Vajsvil. Mitohondrije su strukture koje se smatraju izvorom energije }elije, insulin je hormon koji pomaè u regulisawu nivoa {e}era u krvi propu{taju}i ga u }elije tela radi energije. Telomere su za{titne kapice na krajevima hromozoma, struktura koje nose genetske informacije unutar }elijskih jedara.

ZDRAVQE Pitawe koliko kafa dnevno je zdravo vra}a se svaki put kada se pojavi nova vest o kofeinu. Odgovor je prili~no jasan i zasniva se na decenijama istraìvawa. Problem je {to se retko iznese do kraja, pa u glavama ostane samo pola informacije. [TA SE ZAPRAVO NALAZI U [OQI Kafa je pre svega voda. Zrno joj daje boju, gor~inu i miris, ali i ne{to {to se ne vidi golim okom: polifenole. To su antioksidansi koji imaju za{titnu ulogu za srce i krvne sudove, a kafa spada u wihove najbogatije svakodnevne izvore. Uz polifenole ide i kofein, sastojak koji odre|uje gorwu granicu wenog dnevnog unosa. Kofein je stimulans koji ubrzava rad centralnog nervnog sistema, podiè budnost i blago pove}ava broj otkucaja srca. Taj ose}aj ubrzanog pulsa naveo je generacije qudi na zakqu~ak da kafa optere}uje srce, iako podaci govore suprotno. ONO [TO ISTRA@IVAWA KA@U O SRCU Studije povezuju umerenu konzumaciju kafe sa mawim rizikom od povi{enog krvnog pritiska i povi{enog holesterola. Sli~no vaì i za sr~anu slabost, nepravilan sr~ani ritam i mo`dani udar. Metaboli~ki sindrom, skup stawa koja se javqaju zajedno i pove}avaju rizik od bolesti srca, dijabetesa i mo`danog udara, tako|e se re|e sre}e kod qudi koji piju kafu umereno.

RECEPT

PR@ENI OSLI] POTREBNO JE: n 500 g celih komada osli}a n 200 g p{eni~nog bra{na n po potrebi so n po potrebi suvi biqni za~in n po potrebi uqe n po potrebi beli luk u prahu n 1 limun

PRIPREMA: Osli}e o~istiti i ise}i na komade, malo posoliti. U posudu staviti bra{no, beli luk u prahu i suvi biqni za~in. Pripremiti tigaw sa nelepqivim dnom, staviti da se zagreje i sipati uqe. Svaki komad ribe umakati u za~iweno bra{no i prìti na uqu. Par~i}i su prèni kada dobiju lepu boju i olak{aju tokom okretawa. Pripremiti tawir na koji smo stavili ubrus papir i vaditi ribu na wega da se ocedi vi{ak uqa. Limun ise}i po èqi i pore|ati po prènoj ribi. Posluìti toplo. Prijatno.

^etvrtak 22. oktobar 2026. 27

Koliko kafa dnevno je zdravo? Kqu~na je upravo umerenost. Umerena koli~ina kafe moè smawiti rizik od koronarne bolesti srca, dok velike koli~ine taj isti rizik podiù. GRANICU POSTAVQA KOFEIN Dnevna mera se meri miligramima kofeina, a ne brojem {oqa. Preporu~uje se najvi{e 400 miligrama kofeina dnevno za odrasle starije od osamnaest godina. Za ène koje planiraju trudno}u, trudnice i dojiqe preporuka iznosi 300 miligrama. Koliko je to u {oqama? [oqa filter kafe od 250 mililitara sadrì izme|u 118 i 135 miligrama kofeina. Tri takve {oqe staju u dnevni okvir odrasle osobe, pod uslovom da tokom dana nema drugih izvora kofeina. Tako se dolazi do konkretnog odgovora: dve do tri {oqe dnevno za ve}inu odraslih. ZABLUDE KOJE SE NAJDU@E DR@E Prva se ti~e sna. Tvrdwa da kafa naru{ava san samo je delimi~no ta~na. Kofein pomaè protiv umora, ali ume da pokvari

kvalitet sna i izazove nesanicu kada se popije prekasno. Pravilo koje funkcioni{e u praksi glasi ovako: posledwa {oqa {est do osam sati pre odlaska na spavawe. Za nekoga ko le`e u jedanaest, to zna~i da posle tri ili ~etiri popodne kafa vi{e nije pametan potez. Druga zabluda tvrdi da kafa i ~aj isu{uju organizam. Oba napitka sastoje se od oko 99 odsto vode i uredno doprinose dnevnom unosu te~nosti. Kofein jeste blag diuretik i pove}ava izlu~ivawe mokra}e, ali koli~ina vode u samoj {oqi nadokna|uje taj gubitak. Dve do tri {oqe kafe dnevno ne}e dovesti do dehidracije. Tre}a se odnosi na {e}er. Ka{i~ica {e}era u kafi nije problem vredan pomena. Preporuka za dodati {e}er iz svih namirnica i pi}a kre}e se do dvanaest ka{i~ica dnevno, pa jedna u jutarwoj kafi ostaje duboko ispod te granice. Istra`ivawa pokazuju da dodavawe {e}era u kafu ili ~aj ne doprinosi bolestima srca.

KAKO PRONA]I SVOJU MERU Prakti~an pristup po~iwe sabirawem svih izvora kofeina u toku dana, ukqu~uju}i ~aj, gazirane napitke i energetska pi}a. Posledwa {oqa ide bar {est sati pre spavawa. Slatki dodaci se svode na minimum, a ose}aj nemira ili drhtavice tretira kao signal da je granica pre|ena. Za{to onda kafa i daqe ima lo{u reputaciju? Verovatno zato {to joj se pripisuje sve {to

Da li zaista svu napetost ~uvamo u kukovima? Bol i napetost mi{i}a izraèniji su kada prolazite kroz teàk period. Ali da li bi zbog zategnutih kukova trebalo da preispitate svoje mentalno zdravqe? I {ta moète da uradite kako biste smawili napetost u kukovima? POSTOJI LI VEZA IZME\U STRESA I NAPETOSTI U KUKOVIMA? Kada osetite napetost mi{i}a u telu, verovatno je uzrok jedan od dva mogu}a faktora. Prva mogu}nost nije jasno povezana sa stresom i podrazumeva da se mi{i}i opiru istezawu ~ak i kada su opu{teni. Takva uko~enost je mehani~ko svojstvo koje odraàva na~in na koji su na{a tkiva gra|ena i kako ih koristimo. Druga mogu}nost je da su mi{i}i i nervi aktivni na odre|enom, niskom nivou ~e{}e nego {to je potrebno. To se ~esto de{ava kada su qudi pod psiholo{kim stresom. Me|utim, nijedan od ovih uzroka ne moè se jednostavno povezati sa onim {to qudi zaista ose}aju, niti sa anatomskim mestom na kojem se problem javqa. Na primer, kada qudi govore o „zategnu-

tim kukovima“, mogu zapravo ose}ati bol, neprijatan ose}aj zatezawa ili uko~enost – a taj ose}aj mo`e poticati iz zadwice ili le|a, a ne iz kuka. Ipak, ne postoji posebna sklonost ka vezi izme|u stresa i napetosti kada je re~ o kukovima, navodi Gardijan. Zapravo, dokazi koji povezuju psihi~ko optere}ewe sa napeto{}u mi{i}no-ko{tanog sistema najja~i su kada je re~ o mi{i}ima ramena, vilice i karli~nog dna. „Nema ni~eg posebnog u vezi sa kukovima“, ka`e Greg Leman, fizioterapeut, kiroprakti~ar i stru~wak za biomehaniku, koji podu~ava zdravstvene radnike nauci o bolu.

se telu de{ava tokom napornog dana, od ubrzanog pulsa do nesanice, iako uzroci ~esto le`e negde drugde. Za ve}inu qudi kafa ostaje bezbedno svakodnevno zadovoqstvo, pod uslovom da ukupan dnevni unos kofeina iz svih napitaka ostane u okviru od 400 miligrama. Dve do tri {oqe dnevno donose antioksidanse, te~nost i budnost, bez ve}ine {tetnih efekata koji joj se decenijama neopravdano pripisuju.

Qudi koji su doìveli traumu, naro~ito u detiwstvu, podlo`niji su hroni~nom bolu i obi~no su osetqiviji na bol tokom laboratorijskih ispitivawa. Ali, ponovo, nema dokaza da to u ve}oj meri vaì za kukove. [TA JO[ MO@E DA IZAZOVE NELAGODNOST U KUKOVIMA? Neprijatni ose}aji u zglobu mogu biti posledica anatomskih problema. Na primer, qudi sa veoma plitkim ili veoma dubokim zglobnim ~a{icama kuka ~e{}e ose}aju bol. Drugi anatomski uzrok je iritacija tetiva ili wihovih burzi ispuwenih te~no{}u, koje se nalaze sa spoqne strane kuka. Takva stawa nazivaju se tendinitis ili burzitis. Naro~ito su ~esta kod èna sredwih godina i starijih èna. Druge uzroke je teè utvrditi. Bol u kukovima i le|ima mogu izazvati mi{i}i na predwoj strani kuka koji se skra}uju usled sedewa, kao i druge neravnoteè u snazi i duìni mi{i}a. Na nelagodnost u kukovima moè uticati i op{te zdravstveno stawe. Anatomski problem moè „neznatno pove}ati verovatno}u pojave bola“, ali stres, lo{ san, fizi~ka neaktivnost i anksioznost ~esto mogu biti presudni faktori. Osim toga, ose}aj zategnutosti mi{i}a nije pouzdan pokazateq wihove stvarne zategnutosti.

LE^EWE BIQEM

[ta svakodnevno konzumirawe ~ia semenki moè da u~ini za na{a creva BOGATE SU VLAKNIMA Vlakna su wihova najva`nija prednost. Uobi~ajena porcija od dve ka{ike ~ia semenki sadrì oko osam do 10 grama vlakana, {to je pribli`no tre}ina preporu~enog dnevnog unosa za odrasle. Ve}ina tih vlakana je nerastvorqiva, ali ~ia semenke sadrè i rastvorqiva vlakna koja stvaraju gel, poznata kao sluz. MOGU DA PODSTAKNU PROIZVODWU KRATKOLANÂNIH MASNIH KISELINA U debelom crevu ìve bilioni bakterija, a rastvorqiva vlakna predstavqaju jedan od wihovih omiqenih izvora hrane. Rastvorqi-

va vlakna iz ~ia semenki mogu da hrane korisne bakterije u crevima i tako doprinesu zdravijoj ravnoteì crevne mikroflore. Rastvorqiva vlakna mogu da podstaknu i proizvodwu kratkolan~anih masnih kiselina, jediwewa koja imaju va`nu ulogu u zdravqu creva. Ona hrane }elije koje oblaù debelo crevo i povezuju se sa zdravijim okruèwem u crevima. MOGU DA POMOGNU U REGULISAWU [E]ERA U KRVI Pokazalo se da rastvorqiva vlakna iz ~ia semenki tokom varewa smawuju dostupnost masti, holesterola i glukoze za ap-

sorpciju, {to zna~i da telo moè postepeno da vari i apsorbuje glukozu. MOGU DA DOPRINESU REDOVNOM PRA@WEWU CREVA Ako imate problema sa zatvorom, vlakna iz ~ia semenki mogu da pomognu. Nerastvorqiva vlakna pove}avaju zapreminu i masu stolice, dok rastvorqiva upijaju vlagu i omek{avaju je, {to olak{ava pra`wewe creva. îa semenke sadrè obe vrste vlakana, zbog ~ega se ~esto preporu~uju za podsticawe redovnog pra`wewa creva. Ishrana bogata vlaknima povezuje se i sa mawim rizikom od hemoroida.

28 ^etvrtak ^etvrtak 3. 22. oktobar 2026. oktobar 2024.

ENIGMATIKA UKR[TENICA

POLISRPSKI PLA]AWE CIJSKI DR@AVA U NA^ELO, GLUMAC UNAPRED, ISTRA@IAZIJI PRINCIP NA SLICI DAVAWE AVANSA TEQ

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

FRANCUSKI FILMSKI RE@ISER RO@E VERIFIKACIJA

HAJDU^KI POMOGA^

DODATAK UGOVORU BEOGRADSKI SPORTSKI KLUB (SKR.)

ITALIJA NAKAZA, RUGOBA (TUR.)

RAVNOMERNO KRETAWE JEDINICA RANIJI EROTSKI ELEKTRI^- KO[ARMANIJAK NOG OTPORA KA[, IVO

GRAD U ^ILEU

SPISAK RE^I SA RIMOM IZRA\IVA^ LEPEZA

INICIJALI OPERSKOG PEVA^A WEGA

ZVEZDE KOJE NAGLO BLESNU KALAJ

GRAD U MAKEDONIJI NALEPNICA UDARA^KI MUZ. INSTRUMENT

VEZNIK

PISAC IDILA DOVO\EWA, PRIVO\EWA MORNAR, POMORAC

ZEMQANI SUD

Sr Gl pski as

RUDO VOLOVSKIH KOLA

MU[KI ODEVNI KOMPLET MU[KO IME

STVARNOST, ZBIQA

NAROD (GR^.) STRANAC, TU\INAC (POGRDNO)

P^ELIWI PROIZVOD TE]I U TANKOM MLAZU

VODORAVNO: 1. Stupati u posestrimstvo, 2. Potopqeno ostrvo u Dunavu - Deo molekula, 3. Kai{ koji drì sedlo na kowu - Vrsta pamu~ne tkanine, 4. Centar vrtwe - Zasebno - Li~na zamenica, 5. Grad u Italiji, ~etvrti po veli~ini - Godi{we priredbe, 6. Belgijska teniserka @astin Uzorak, 7. Oznaka za polupre~nik - Alatke za se~ewe metala - Bawa u Pirinejim, 8. Skra}enica za: isporedi - Onaj koji sve odobrava - Simbol kalijuma, 9. Visoko listopadno drvo - Vrsta upaqa~a, 10. Naduvenost trbuha kod preìvara - Reka u Sibiru, 11. Uzvik olak{awa - Prepredewak, lukavac - Auto oznaka Leskovca, 12. Prijateqi, drugari - Francuski dràvnik [arl, 13. Ispust u zidu, atula - @ivotariti, ìveti, 14. Srpski novinar i TV voditeq.

OZNAKA ZA ISTOK BOGME, ODISTA, ZAISTA

CRKVA POSVE]ENA KNEZU LAZARU PROKOP KROZ PLANINU KUHIW. RASPIRATORI

VRE]A OD KOSTRETI, ARARINA

LI^NA ZAMENICA TE^NO TKIVO

CARINIK

SUSEDNA SLOVA AZBUKE

UTRINE

ONAJ KOJI NARI^E, JADIKUJE OZNAKANE RECEPTIMA

[KORPIJA

USPRAVNO: 1. Oni koji ometaju posao - Uzimawe u zakup, 2. Ameri~ki istraìva~ Tomas - Si}i s kowa, 3. So (lat.) - Propast, raspadawe - Stara mera za zemqi{te, 4. Proizvod tkawa (mn.) - Ameri~ki bizon, 5. Ravna povr{ina - Sledbenik kalvinizma, kalvinist - Oznaka za metar, 6. Simbol ilinijuma - Besnilo, ludilo - Praviti ode}u, 7. Mekano - Rezultat rada - Inicijali glumca Redforda, 8. Veznik - Ubica iz zasede - Bolest preìvara, nadutost, 9. Prirodna nadarenost - Sobni ukrasni `buni}, 10. Spilbergov filmski vanzemaqac - Kikiriki - â|, 11. Odgajiva~ sokola za lov - Avijati~ari, 12. Staro ime Qubqane - ôvek tvrda srca.

STAJE ZA STOKU OSMO SLOVO AZBUKE

SISAR KOJI NE PRE@IVA

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SESTRIMITI SE, ADA KALE, ATOM, BILAV, KALIKO, OS, NAPOSE, ON, TORINO, ANALA, ENAN, MUSTRA, R, SEKA^I, ARO, ISP, AMINA[, K, JABLAN, ZIPO, NADUV, ANADIR, AH, FI[KAL, LE, JARANI, DE GOL, ATAL, TRAJATI, MILOMIR MARI].

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: VADIM, OVERA, JATAK, ANEKS, BSK, I, RITAM, ARIKA, JAVA, ODELO, OW, RIMARIJ, VELES, NOVE, I, ETIKETA, ]UP, DOVODI, DEMOS, MED, LAZARICA, I, ARAR, TUNEL, CARINAR, VI, MQ, NARIKA^, AKREP, TRLA, NEPRE@IVAR

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

7 8 3

6 2

9 7

6 9

7 9

6 5 8

4 1

8 4 2

6 9

7 2 3

8 1

SUDOKU 2

2 7 9

3 5

2 1

9 3

2 1

9 1 4 7

6 5

9 5 4

2 1 2

RE[EWE SUDOKU 2: 719 234 658 - 386 751 294 245 698 173 - 423 917 865 158 326 947 - 967 845 321 832 479 516 - 671 582 439 - 594 163 782 RE[EWE SUDOKU 1: 217 965 843 - 958 473 162 436 218 597 - 329 154 678 784 639 215 - 561 827 439 695 781 324 - 842 396 751 - 173 542 986

SVET POZNATIH

^etvrtak 22. oktobar 2026. 29

OVA LEGENDARNA GLUMICA JE POMOGLA VOJINU ]ETKOVI]U NA PO^ETKU KARIJERE:

”Hajde {to me je nahranila, nego mi je dala i novac” Vojin ]etkovi} je danas jedan od na{ih najpopularnijih glumaca i do sada je ostvario veliki broj zapa`enih uloga, kako u serijama i filmovima, tako i u pozori{tu.

HALID MUSLIMOVI] JE BIO PODSTANAR KOD POZNATE PEVA^ICE I WENOG MU@A:

„Nisam imao gde da stanujem tada, oni su divni qudi” Halid Muslimovi} se nedavno osvrnuo na prijateqstvo sa poznatim etradnim parom Zoricom Brunclik i Mirqubom Aran|elovi}em Kemi{om, a tako|e je najavio i koncert 12. novembra u Sava centru. - Upravo ta publika je moj pogon, kad shvatim da nemam taj pogon, ja }u ostaviti mikrofon, to je moj posao i moja qubav, ja to volim i `ivim od toga... Ja sam kao vojnik, volim ta~nost, volim da sve ide svojim tokom... - rekao je Halid i otkrio da je, kada je do{ao u Beograd i nije imao gde da stanuje, bio podstanar kod Zorice i Kemi{a. - Zorica i Kemi{ su posebni, sa wima sam napravio neko posebno prijateqstvo, oni su divni qudi, bio sam ~ak i wihov podstanar kad sam do{ao u Beograd i kad nisam imao gde da stanijem. To je bilo u Krwa~i tamo, neke dvehiqadite godine, kad smo radili prvu plo~u - rekao je peva~ i otkrio kako bira goste za svoje koncerte. - Ja ne biram goste, nego hitove, volim peva~e koji imaju hitove. Kao recimo Haris Xinovi}. Takvi mi peva~i trebaju, tako }e biti i ovog puta, ali nije fora da sada otkrijemo goste - rekao je Halid, a voditeqka je otkrila da je stigla poruka od Zorice i Kemi{a koji su ga pozdravili. - Ja ih sada pozivam da budu moji gosti da u`ivaju, dobrodo{li moji dragi prijateqi. Oni su zaista posebni, ali pozitivno posebni - poru~io je Muslimovi} za emisiju „Premijera”,

KEBA ]E ISKE[IRATI 200.000 EVRA ZA SVADBU SVOG SINA:

Ovo su detaqi gala slavqa Peva~ Dragan Koji} Keba sprema spektakularno slavqe za svog sina Igora Koji}a, a prema navodima iz bliskog okru`ewa, za svadbeno veseqe bi}e izdvojeno ~ak 200.000 evra.

On se jednom prilikom prisetio perioda kada je tek po~iwao da gradi karijeru u svom rodnom Kru{evcu. „Ja ne bih bio glumac da nije bilo mog brata koji je tada ìveo i radio u Kru{evcu. Ja sam bio amater punih deset godina. To su moji najlep{i dani provedenih u pozori{tu ‘Teatar Za’. Kada ~ovek postane profesionalac, sve to bude druga~ije“, rekao je ranije Vojin ]etkovi}. Kada je po~eo profesionalno da se bavi glumom, slu~ajno se upoznao sa legendarnom Radmilom Savi}evi}. „Radu sam prvi put sreo na potpisivawu svog prvog ugovora u karijeri, za predstavu ‘Lizistrata’ u produkciji Sava centra. Imao sam 21 godinu, jo{ sam studirao i bio jako sre}an {to sam dobio ulogu. Me|utim, kad sam video ugovor, po~eo sam da se dvoumim da li da to uop{te prihvatim jer je honorar bio sramno sme{an. Pedeset maraka za pripreme, premijeru i predstavu. Nisam mogao da verujem. Rada je sedela u toj kancelariji i ~ula kada sam sekretarici, koja je beleìla moje podatke, rekao da sam iz Kru{evca. Onda je pri{la i pitala me: ‘Odakle re~e da si ti, mali?’ ‘Iz Kru{evca.’ ‘Iz koje ulice?’ Ja kaèm iz koje. ‘Pa {ta se misli{, {to ne potpisuje{?’ ‘Pa, ovaj novac…’, rekoh, ‘Ovo je katastrofalno. Stvarno je malo.’ ‘Aha. A koja ti je to uloga

po redu?’ ‘Prva.’“, pri~ao je on, prenosi „Kurir”. Nakon toga, Vojin je potpisao ugovor, ali ga je sa~ekalo jo{ ve}e iznena|ewe. Naime, Radmila ga je odvela u svoj stan na ru~ak. „Pogledala me je tako da vi{e nisam imao hrabrosti re~ da ka`em. ‘Potpisuj to odmah! I ~ekaj me ovde, nemoj da si mrdnuo.’ Ja potpi{em i posle nekoliko minuta, ona se vra}a: ’Ajde sa mnom.’ ‘Gde }emo?’ ‘Ne pitaj ni{ta, ide{ sa mnom.’ Pozvala je taksi i oti{li smo u wen stan. ‘Peri ruke i sedaj za sto.’ I iznosi vrelu gibanicu, sarme i jo{ gomilu hrane. ‘Jedi!’ ‘Rado, pa nisam gladan.’ ‘Jedi. Vidi kakav si mr{av, jedi!’“, prisetio se glumac. ]etkovi} je potom pozvao majku na Radmilin nagovor, kako bi je obavestio da je potpisao papire za predstavu, a onda mu je wegova sugra|anka dala i novac. „Morao sam da jedem maltene do iznemoglosti. ‘Dobro, a sad se javi majci.’ I vodi me do telefona. ‘Nema potrebe, ju~e smo se ~uli. Imam telefon u stanu u kome `ivim.’ ‘Javi se majci kad

ti kaèm. Sad se javi majci!’ I ja, {ta }u, okrenem majku: ‘Evo da ti se javim, ovde sam kod Rade Savi}evi}. Rekla mi je da te pozovem. Dobro sam, potpisao sam ugovor, nahranila me je, sve je u redu.’ Ajde {to me je nahranila, ’ajde {to sam morao da se javim majci, nego mi je dala i neki novac jer su to bila ona te{ka vremena kad se jedva sastavqao kraj s krajem“, dodao je Vojin. i otkrio kako je daqe tekao wihov razgovor: „‘Je l’ ima{ {ta da jede{ i je l’ ima{ para?’ ‘Imam. Svega imam.’ ‘Nemoj da laè{, je l’ gladuje{?!’ ‘Ne gladujem, ne brinite.’ I tek kad sam pristao da uzmem taj novac, poslala me je ku}i. Predivna, predivna èna“, zakqu~io je ]etkovi}. Radmila Savi}evi} tako|e je ro|ena u Kru{evcu, a najve}u popularnost je stekla u serijama „Vru} vetar“, „Pozori{te u ku}i“, „Kamionxije“, „Boqi ìvot“, „Sre}ni qudi“… Podsetimo, glumica je preminula 2001. godine u Beogradu, a sahrawena je u Aleji zaslu`nih gra|ana na Novom grobqu.

NADA TOP^AGI] OTKRILA ZA[TO JE 30 GODINA ZABRAWENA U HRVATSKOJ:

„To su bila vremena kada je pao Vukovar”

Posebnu pa`wu privla~i ven~anica u kojoj }e zablistati Igorova izabranica. Za ovu kreaciju predvi|en je iznos od oko 30.000 evra, {to predstavqa jedan od najskupqih detaqa ~itave ceremonije. Kada je re~ o gastronomskoj ponudi, porodica Koji} ne planira kompromise. Na meniju }e se na}i jela pripremqena po principu a la kard (izbor sa jelovnika), uz poseban akcenat na vrhunski kvalitet i na~in poslu`ivawa. Organizacija je osmi{qena do najsitnijih detaqa kako bi sve~ana sala ostavila bez daha sve prisutne. Planirani su elegantni i rasko{ni cvetni aran`mani koji }e doprineti glamuroznoj atmosferi. Zna~ajan deo buxeta namewen je muzici. Kao umetnik sa vi{edecenijskom karijerom na sceni, Keba insistira na tome da atmosfera bude na zavidnom nivou i da wegov sin ovaj dan pamti ~itavog `ivota. U okviru priprema za ven~awe sina i trudne snajke, Keba je ranije poru~io: „Svadba }e biti dogodine, peva}e Ceca“.

Peva~ica Nada Top~agi} otkrila je da je ve} tri decenije zabrawena u Hrvatskoj, prisetiv{i se te{kih trenutaka i doga|aja sa ratom pogo|enog podru~ja koji su joj trajno obeleìli karijeru. Nada Top~agi} je otvoreno govorila o okolnostima koje su prethodile zabrani i stvorile pogre{nu sliku o woj u javnosti. Kako je navela, zbog svega {to se tada dogodilo ve} 30 godina ne nastupa u Hrvatskoj. „Ja sam zabrawena 30 godina. Nadica Top~agi} je zabrawena 30 godina u Hrvatskoj, u Bosni... U Hrvatskoj zbog Vukovara i èlim sad da kaèm. To su bila vremena kada je pao Vukovar. Ja 30 godina zbog Vukovara nisam bila u Hrvatskoj. Ispalo je da sam i{la tamo i ubijala. Bila je grupa pe-

va~a, ko je sve bio nije bitno. I{li smo autobusom nalik onom iz ‚Ko to tamo peva’, takav je bio”,

smo oti{li kada je Vukovar pao, tu no}, nije bilo struje. I dolazi ~ovek iza mene, stavqa mi kapu,

rekla je Nada Top~agi} za Kurir, prenosi „Blic”. „Do{li smo u [id. Dolazi vojska, a mi smo na sceni. Vukovar, stvarno je to bilo stra{no. Mi

kokardu, i dolazi Anica Liber koja je iz Hrvatske i nose mi sliku koju je objavio CNN, jao. I tada je sve prestalo”, rekla je Nada Top~agi}.

30 ^etvrtak 22. oktobar 2026.

SPORT

KRENULO JE NOVO IZDAWE NBA LIGE:

Joki} `eli da vrati oteto, Rajakovi} glavni favorit za trenera godine Karlik Xons i Ogwen Dobri}

Otkrivamo da li }e se odloìti evroliga{ki ve~iti derbi! Partizan i Crvena zvezda }e se sastati u sedmom kolu Evrolige, a Sportal otkriva i koji }e biti definitivan termin te utakmice. Zbog utakmice Lige konferencije izme|u Crvene zvezde i Kopenhagena, kao i najavqenog skupa na Slaviji, postojala je {ansa da se duel ko{arka{a Partizana i Zvezde pomeri sa unapred planiranog ~etvrtka na petak. Me|utim, prema informacijama do kojih je do{ao Sportal, to se ne}e desiti. Naime, navodni sastanak koji je trebalo da se odrì u ponedeqak ne}e postojati, po{to derbi ne moè da se odloì zbog utakmice ABA lige koju }e Partizan odigrati ve} u subotu protiv Spartaka. Prema tome, duel Partizana i Crvene zvezde igra}e se u ~etvrtak od 20.45, po unapred odre|enom terminu. Podsetimo, posle {est kola elitnog evropskog takmi~ewa, Crvena zvezda je peta na tabeli sa skorom 4-2 i u seriji je od ~etiri uzastopne pobede, dok je Partizan nanizao tri poraza i na 12. je poziciji sa polovi~nim u~inkom (3-3).

DVA SRPSKA VUNDERKINDA ]E ZARA\IVATI VI[E OD LEBRONA:

Neverovatan podatak zatekao sve, dokaz da se ko{arka potpuno promenila Dvojica srpskih ko{arka{a, Nikola Kusturica i Milan Mom~ilovi}, mogli bi naredne sezone da zarade vi{e novca od Lebrona Xejmsa, iako }e nastupati u ameri~koj kolex ko{arci. Pred po~etak nove NBA sezone ponovo su u centru pa`we ugovori i zarade ko{arka{a, a posebno je zanimqivo pore|ewe primawa

Nikola Kusturica jednog od najboqih igra~a svih vremena sa novcem koji dobijaju mlade zvezde NCAA lige. Prema objavqenim podacima, ~ak 18 kolex ko{arka{a trebalo bi da zaradi vi{e od Xejmsa, ~ija se plata u Filadelfiji navodno procewuje na 3,8 miliona dolara. U ovu ra~unicu nisu ukqu~eni prihodi od sponzora i drugih komercijalnih aktivnosti, ve} samo novac koji igra~i dobijaju kroz ugovore. Me|u pomenutom osamnaestoricom nalaze se i dvojica Srba. Nikola Kusturica (17) zapo~iwe svoju ameri~ku avanturu na UCLA univerzitetu, dok }e Milan Mom~ilovi} (22) nastupati za Kentaki. Mom~ilovi}, koji je zbog visine i odli~nog {uta dobio nadimak „srpski Novicki“, odlu~io je da odustane od izlaska na NBA draft i ostane u kolex ko{arci, a nema sumwe da su finansijski uslovi imali zna~ajnu ulogu u toj odluci. Sa druge strane, Kusturicu o~ekuje prvo iskustvo u ameri~koj ko{arci, gde }e imati priliku da dodatno razvija talenat, ali i da ostvari ozbiqnu zaradu zahvaquju}i NIL ugovorima, koji omogu}avaju studentima-sportistima da napla}uju kori{}ewe svog imena, lika i popularnosti. Prema pomenutim procenama, svi igra~i sa liste trebalo bi da inkasiraju najmawe 3,9 miliona dolara. Ovakvi iznosi jo{ jednom pokazuju koliko se finansijska slika ameri~ke kolex ko{arke promenila posledwih godina i koliko NIL ugovori uti~u na odluke mladih igra~a o nastavku karijere.

U utorak utakmicom Detroita i Bostona krenulo je novo izdawe NBA lige i jedna od najneizvesnijih trka za titulu u noje vreme. Dok se mnogi pitaju da li Wujork Niksi mogi da odbrane tron na koji juri{aju brojni timovi, u senci je i pri~a o individualnim nagradam koja je prethodnih godina izazvala brojne kontroverze. Postavqa se i pitawe moè li Nikola Joki} naplatiti istorijsku nepravdu i vratiti MVP trofej koji mu po svim ko{arka{kim zakonima pripada? Dok ameri~ka medijska ma{inerija ve} uveliko montira scenu za krunisawe novog vladara u liku Viktora Vembawame, a klinci sa drafta bez trunke respekta najavquju juri{ na svoja priznawa, trostruki najkorisniji igra~ planete sprema sopstveni, surov odgovor na parketu. U ko{arka{kim krugovima i daqe odzvawa ose}aj sportske nepravde iz prethodne dve sezone. Podsetimo, Joki} je u sezoni 2024/25 ostvario nestvaran tripl-dabl prosek sa 29,6 poena, 12,7 skokova i 10,2 asistencije, da bi u pro{loj takmi~arskoj godini oti{ao korak daqe u ve~nost: postao je prvi igra~ u istoriji NBA koji je istovremeno predvodio ligu i po broju skokova (12,9) i po asistencijama (10,7). Ipak, glasa~i su oba puta trofej prosledili [eju Gilxas-Aleksanderu, pravdaju}i to boqim timskim skorom Oklahome i podleù}i famoznom „zamoru bira~a“. U novu kampawu liga ulazi sa novim projektovanim mezimcem. Viktor Vembawama je prema vode}im svetskim bukmejkerima izraziti predsezonski favorit za MVP priznawe. Jo{ ubedqiviji podatak stiè iz godi{we ankete generalnih menaxera NBA

klubova: neverovatnih 77 odsto menaxera smatra da }e Francuz osvojiti presti`ni trofej, dok je Joki}eva podr{ka pala na svega 10 procenata. To deluje frapantno ako se zna da je pre samo godinu dana Nikola imao ~ak 67 odsto podr{ke istih tih klupskih ~elnika. Me|utim, Joki}eva ra~unica leì u ~istoj ko{arci. Dok Vembawama i San Antonio Sparsi moraju da balansiraju sa minutaòm i rizikom od strogog liga{kog pravila o minimumu od 65 odigranih me~eva, srpski centar je definicija stabilnosti i radne etike. Nikola u kontinuitetu prebacuje 70 odigranih utakmica, provodi vi{e od 36 minuta na terenu i drì ~itavu fran{izu Denvera u vrhu lige. Generalni menaxeri su ga i ove jeseni izabrali za najboqeg centra lige (63%), najboqeg dodava~a i igra~a sa najvi{im ko{arka{kim koeficijentom inteligencije. Zato je zadatak Nagetsa kristalno jasan: ukoliko Denver osvoji prvo mesto Zapadne konferencije, bira~i vi{e ne}e imati nijedan narativni izgovor da za`mure pred genijalno{}u iz Sombora. Pritom, Gilxes-Aleksander se sudara sa istorijom jer niko od Lerija Berda pre ~etiri decenije nije vezao tri MVP krune, dok Luka Don~i} u dresu Lejkersa vreba {ansu kroz ~ak 34 me~a u udarnim televizijskim terminima. Na drugom kraju lige vodi se

bespo{tedna trka novajlija sa drafta za rukija godine. Za razliku od pro{le godine kada je Kuper Fleg bio neprikosnoven, sada nema izrazitog favorita. Kameron Buzer u Memfisu vodi na kladionicama jer je nakon odlazaka Xa Morenta i Xerena Xeksona dobio potpunu slobodu u napadu Grizlisa. Kejleb Vilson u îkagu odu{evqava atleticizmom i novootkrivenim {utem za tri poena, dok prvi pik Ej Xej Dibanca u Va{ingtonu mora deliti posede sa veteranima Trejom Jangom i Entonijem Dejvisom. Iz senke vreba Darijus Ejkuf, kome je Sakramento predao kqu~eve tima tokom faze reizgradwe, dok je u pri~i i drugi pik sa drafta Darin Piterson. Za na{u sportsku javnost poseban ponos predstavqa trka za trenera godine, gde je Darko Rajakovi} prvi favorit sa kvotom. Dolazak Kavaja Lenarda u Toronto pruà Reptorsima realnu {ansu za skok od preko 15 pobeda, {to glasa~i tradicionalno nagra|uju priznawem „Red Ojerbah“. Sve je spremno za sezonu prepunu uzbu|ewa. NBA liga mo`da prièqkuje smenu generacija i slavi dolazak francuskog vunderkinda, ali dok Nikola Joki} diriguje igrom u Koloradu, tron nikome ne}e biti poklowen. Somborac ne mari za medijsku buku, ali sprema sezonu u kojoj }e parket ponovo biti jedino merilo pravde.

SALE \OR\EVI] POSLAO MO]NU PORUKU STUDENTIMA:

”Dodirnite svetlije nebo. Zaslu`ili ste vi{e nego svi mi!” Aleksandar \or|evi}, ~uveni ko{arka{ i trener turskog Bah~e{ehira, uputio je poruku podr{ke Studentskoj listi.

\or|evi} se javio iz Istanbula, uz veoma emotivne re~i: „Oktobar 2026, Istanbul. SwissOtel… Posledwi put sam bio ovde pre trideset i pet godina. Odavde smo krenuli po Partizanov tre}i evropski trofej. Pobeda ko{em za tri poena, tri sekunde pre kraja… „Oprostite {to sam na trenutak za}utao…“ Bili smo jako mladi, neki od nas su jo{ studirali. Ose}ali smo se ponosno i hrabro, ba{ kao dana{wa mladost Srbije. I zato vama, uz duboki naklon, ide i kapa dole, uz obavezu da podmetnemo svoja starija ramena ispod va{ih patika, isprqanih dugim mar{evima qubavi i nade. Dodirnite svetlije nebo. Zaslu`ili ste, mnogo vi{e nego svi mi pre vas“, napisao je \or|evi}.

SPORT

^etvrtak 22. oktobar 2026. 31

Partizan je lo{ i stoji u mestu, a izlaz se skoro i ne vidi Dvanaest odigranih kola u doma}em {ampionatu, a situacija u Partizanu se i daqe ne mewa.

Albert Rijera, trener Crvene zvezde

ZVEZDINO EVROPSKO POSRNU]E:

Rijera pada na ispitima, ali moè i da se iskupi Fudbaleri Crvene zvezde upisali su poraz u svom prvom nastupu u Ligi konferencija, po{to je Lugano u [vajcarskoj bio boqi rezultatom 3:2. Bila je to jo{ jedna utakmica u kojoj se videlo da Zvezdini izazovi u doma}em prvenstvu i Evropi ne mogu ba{ da se porede. Crveno-beli su u Superligi Srbije dominantni ve} desetak godina, ali ove godine nastupi u Evropi nisu za pohvalu - bar zasad. Najpre je pod komandom trenera Dejana Stankovi}a sru{en san o plasmanu u Ligi {ampiona, a onda je wegov naslednik Albert Rijera pao na ispitu za Ligu Evrope protiv Viktorije u Plzewu. Pro{la su skoro dva meseca izme|u dve Zvezdine utakmice u Evropi, ali posle debakla u Plzewu (5:1) upisan je i poraz protiv Lugana, koji i te kako boli. Po~etnu inicijativu imali su gosti, ali je Lugano poveo, da bi Zvezda preko Timija Maksa El{nik i Radeta Kruni}a preokrenula na 1:2. Imao je Bamba Dijeng nekoliko prilika da re{i pitawe pobednika, ali nije uspeo i kazna je stigla. Golovima Lugana u 84. i 90. minutu postavqen je kona~ni rezultat. Tragi~ar je postao Mahmudu Ba|o, koji je u{ao u igru u 81. minutu, a onda je skrivio penal, o kom moè da se diskutuje, ali sudija je doneo odluku da pokaè na belu ta~ku i zato potez Zvezdinog veziste moèmo ozna~iti kao veoma neoprezan - da ne upotrebimo neke teè re~i. Navija~ima su se odmah vratila se}awa na Plzew, kada je Viktorija nakon poraza od 3:0 u Beogradu „tukla” Zvezdu na doma}em terenu uz penal u dubokoj nadoknadi, koji je doneo produètke. Zapravo, na toj utakmici doma}i tim je {utnuo ~ak tri penala (pogo|ena dva), pa se zaista postavqa pitawe kako odbrana crveno-belih to dozvoqava? Jeste Zvezda bila oslabqena neigrawem pre svega Mirka Ivani}a, kao i Mohameda Abu Fanija, Loizosa Loizua, Osmana Bukarija i Derika Lukasena, ali je vi{e nego jasno da Rijera jo{ uvek „luta”, jer nije na{ao dobitnu kombinaciju. @eli {panski stru~wak da razigra {to ve}i broj igra~a, da svi budu u slu`bi tima i spremni da pomognu, kao i da zadrì faktor iznena|ewa iz utakmice u utakmicu, ali za sada smo videli dva velika i ozbiqna neuspeha u Evropi uz odre|ene pote{ko}e ~ak i u Superligi, mada tamo Zvezdi nema ravne. [panac je ~ak i posle neprijatnog poraza u Luganu, odnosno novog posrnu}a u Evropi, dobio podr{ku uprave, ali rezultati }e pri~ati umesto wega. Glas navija~a i pritisak koji oni mogu da proizvedu ~esto je i bitniji od onoga {to poru~uje uprava. Zato Rijera mo`da jo{ nije na tankom ledu kod nadre|enih, ali navija~i u velikom broju po~iwu da sumwaju u ono {to [panac radi i evropski uspeh ovog tima. Liga konferencija je daleko ispod Lige {ampiona, pa i Lige Evrope, zato od Zvezde treba da imamo visoka o~ekivawa. Wih nismo mi nametnuli, ve} oni koji su od Zvezde napravili ono {to danas jeste. Kad smo kod Rijere, ne treba zaboraviti da je nedavno udaqio Aleksandra Kataija iz tima, a napravio je promene i u stru~nom {tabu, o~igledno nezadovoqan fizi~kom spremom fudbalera. Nije sramota izgubiti od Lugana u gostima, ali poraz kakav je doìvela Zvezda ostavqa zaista gorak utisak. Istina je da su crveno-beli ve}im delom utakmice bili boqi rival, kontrolisali su de{avawa i stvarali {anse, ali su ka`weni za proma{aje i velike gre{ke u odbrani. I da se razumemo, sudija ne moè da bude kriv za ovaj poraz. Rijera umesto toga boqe da se na primer pozabavi izmenama koje je pravio, po{to se ulazak Ba|a i Marka Arnautovi}a, odnosno izlazak Dijenga i Kruni}a i te kako negativno osetio. Zvezda u ~etvrtak igra protiv Kopenhagena kod ku}e, a onda na Marakanu dolazi Inter Eskaldes. Krajem novembra crveno-beli }e gostovati Gentu, a onda }e u decembru igrati protiv Iberije u Gruziji i Trabzonspora na stadionu „Rajko Miti}”. Sigurno da je potrebno jo{ vremena da sve „legne na svoje mesto”, ali Zvezda }e pre ili kasnije na terenu pokazati koliko je zaista jaka.

Posle jo{ jednog bolnog posrtawa, ovog puta u Pan~evu protiv @elezni~ara (0:1), iz Humske je stiglo vanredno, pono}no saop{tewe. Drvqe i kamewe osuto je po sudijama, zatraèni su audio snimci i video zapisi iz VAR sobe, a savez je optuèn za nastavak stare prakse. Ipak, ma koliko arbitraà u Srbiji bila plodno tlo za rasprave, a Partizan o{te}en, dimna zavesa saop{tewa ne moè da sakrije surovu istinu: Partizan ne igra dobar fudbal. Ekipa je spala na to da joj je 20 do 30 minuta smislene igre apsolutni maksimum, a pogled na tabelu izaziva jezu me|u navija~ima – crno-beli su miqama daleko od evropskih pozicija, zakucani u zoni plej-auta. Statistika pruà neumoqivu sliku takmi~arskog sunovrata. Iz 11 odigranih susreta, Partizan je uspeo da sakupi svega 11 bodova, uz negativnu gol-razliku 18:20 i ~ak {est pretrpqenih poraza. Klub tavori na desetom mestu Superlige, sa zaostatkom od devet bodova za Pan~evcima i deset za beogradskim IMT-om u borbi za mesta koja vode u kvalifikacije za UEFA takmi~ewa. Jo{ je porazniji podatak o u~inku protiv ekipa iz gorweg doma. U duelima sa trenutno sedam prvoplasiranih timova na tabeli, „parni vaqak“ je izvukao samo jedan jedini bod, i to u goleadi u Surdulici protiv Radnika (4:4). Porazi od Vojvodine (2:3), Crvene zvezde (1:2), Mladosti iz Lu~ana (1:3), Radni~kog 1923 (0:1) i @elezni~ara (0:1) dokazali su da Partizan u ovom sastavu nema snagu, disciplinu niti kvalitet da se ravnopravno nosi sa organizovanim i trka~ki spremnim ekipama. Status Sa{e Ili}a kao klupske ikone je nedodirqiv, ali trenerski u~inak u aktuelnom mandatu je neodbrawiv. [est poraza u prvih 11 kola Superlige podatak je koji ru{i sve negativne rekor-

de. Pore|ewa radi, Partizanu je u eri dominacije i osvajawa ~etiri uzastopne {ampionske titule bilo potrebno ~ak 126 utakmica da sakupi {est liga{kih poraza. Poseban gnev navija~a izazivaju izjave {efa struke. Re~i nakon poraza od @elezni~ara – da je „zadovoqan borbom i igrom“ i da je Partizan bio „nadmo}niji“ – u potpunom su raskoraku sa onim {to je vi|eno na terenu. Ili} je ve} dva puta tokom mandata nudio ostavku pa je povla~io, dok

evra kroz ~etiri godine. Milionska investicija u igra~a koji pravi disciplinske probleme i ne donosi prevagu, dok su kqu~ne defanzivne pozicije ostale „zakrpqene“ prose~nim re{ewima, svedo~i o potpunom lutawu u transfer politici. Me|utim, fudbalska ekonomija ne trpi takmi~arski neuspeh. Finansijska stabilizacija koja se sprovodi paralelno sa uru{avawem prvog tima osu|ena je na propast. Bez zarada od UEFA ta-

Trener Partizana, Sa{a Ili} autoritet u svla~ionici ozbiqno trpi, {to potvr|uje i nedavna suspenzija Dembe Seka zbog nediscipline. Dok su prethodni treneri smewivani i posle jednog kiksa, status Sa{e Ili}a dugo je bio tabu tema u klubu, {to je upravi poslu`ilo da legendu isturi kao {tit pred nezadovoqnim navija~ima. Rukovode}i trio – Rasim Qaji}, Danko Lazovi} i sportski direktor Radosav Petrovi} – snosi jednaku, ako ne i ve}u odgovornost za sportski krah. Nakon {to je Predrag Mijatovi} krajem avgusta definitivno digao ruke i napustio klub usled neslagawa sa konceptom rada, sportska politika ostala je bez jasnog kursa. Uprava je javno proklamovala borbu za trofeje, a istovremeno uvela strogi limit zarada za novajlije od 20.000 evra mese~no, ~ime je automatski zatvorila vrata dovo|ewu dokazanih poja~awa. Najve}i paradoks predstavqa ugovor o otkupu Dembe Seka iz Torina za fiksnih 1,4 miliona

kmi~ewa i bez rasta trì{ne vrednosti fudbalera, Partizan }e vrlo brzo istopiti i preostala potraìvawa od 9,3 miliona evra iz ranijih transfera. Klub koji finansijski „ozdravi“, a na terenu ispadne u niì rang ili propusti Evropu, gubi svaki sportski smisao. Scene iz Pan~eva, gde su navija~i Partizana oterali sopstvene fudbalere sa atletske staze uz skandirawa: „Partizane, {utni bar na gol!“ i „Partizane, daj neki gol!“, predstavqaju jasnu poruku da je kredit potro{en. Identi~na slika vi|ena je i u Humskoj posle poraza od Vojvodine. Predsednik Qaji} poru~uje da smena Sa{e Ili}a ne dolazi u obzir jer „Partizan nema luksuz da uni{tava legende“, najavquju}i seriju pobeda do zime. Ipak, sa ovakvom igrom, bezidejnim napadom i alibi-saop{tewima, crno-beli ne deluju kao tim sposoban za preokret. Vreme je da svi u Humskoj – od uprave do trenera – pogledaju istini u o~i: krivi su svi, a ceh pla}a Partizan.

THURSDAY  ^ETVRTAK 22. 10. 2026.

PO^ELA A-LIGA:

Okland nastavio u ^UVENI TRENER GOVORIO O SVEMU [TO SRBIN {ampionskom ritmu, sidnejski DANAS RADI I KOLIKO JE TO ^UDNO derbi nije ispunio o~ekivawa ”U 40. godini Novak Prvi novozelandski klub koji je osvojio titulu u Australiji otvorio je sezonu sigurnom pobedom protiv Melburn Sitija - 3:1. Prethodno su Sidnej i Vonderersi ostali du`ni velikom broju navija~a u Mur parku, po{to su odigrali me~ i

bez velikih prilika i bez pogodaka. Proteklog vikenda po~elo je novo prvenstvo australijske A-lige. Ve} na startu odigran je veliki gradski derbi izme|u Sidneja i Vonderersa koji je zavr{en bez

Oko 30.000 navija~a na me~u Sidnej - Vonderers (0:0) videlo je skroman fudbal u derbiju odigranom 16. oktobra

pobednika, bez velkikih prilika i bez pogodaka – 0:0. Igra~i oba tima ostali su du`ni navija~ima kojih je na otvarawu sezone b iloi ~ak 30.000 na tribinama stadiona u Mur prku. Za razliku od duela sidnejskih klubova, na ostalim utakmicama vi|ena je solidna efikasnost, a najubedqiviju pobedu ostavrio je aktuelni {ampion Okland koji je sa 3:1 savladao ekipu Melburn Sitija. Slavio je i drugi novozelandski klub Velington Finiks, i to 2:1 protriv Melburn Viktorija. Bodove su u kom{ijskom derbiju podelili Central koust Marinersi i Wukasl Xetsi, bilo je 2:2, a gosti su do izjedna~ewa stigli autogolom Olija Lavala u 80. minutu. Pobedu je zabele`ila i ekipa Mekartura, savladav{i Pert Glori sa 2:1. SBS na srpskom

LO[E VESTI ZA SRBIJU:

Povredio se Du{an Tadi} pred kqu~ne me~eve ”orlova” Fudbalska reprezentacija Srbije mogla bi da bude ozbiqno oslabqena u odlu~uju}im utakmicama Lige nacija protiv Nema~ke i Gr~ke, po{to je nastup Du{ana Tadi}a trenutno pod velikim znakom pitawa. Jedan od najiskusnijih igra~a „orlova“ doìveo je povredu lista 15. oktobra, tokom utakmice wegovog NEC-a protiv Levskog, koja je zavr{ena rezultatom 1:1. Zbog problema sa povredom Tadi} je propustio i prvenstveni duel sa Fortunom Sitard prethodnog vikenda, a u me|uvremenu je upu}en na dodatne medicinske preglede. Za sada nema preciznih informacija o teìni povrede, niti o tome koliko }e morati da odsustvuje sa terena. Ovakve vesti dolaze u veoma nezgodnom trenutku za selekciju Srbije, koju u novembru o~ekuju dva izuzetno va`na susreta u borbi za opstanak u elitnoj diviziji Lige nacija. Tadi} je tokom septembarskog i oktobarskog reprezentativnog ciklusa pokazao koliko zna~i ekipi, posebno kada je re~ o kreirawu napada i organizaciji igre. Ve} po povratku u nacionalni tim zabeleìo je asistenciju za Andriju @ivkovi}a protiv Gr~ke, a i u narednim utakmicama bio je me|u va`nijim pojedincima u sastavu Srbije. „Orlovi“ su posle ~etiri odigrana kola bez osvojenog boda, ali jo{ imaju {ansu da sa~uvaju mesto u A diviziji. Za to }e biti va`no da izbegnu plasman me|u dve najlo{ije reprezentacije elitnog ranga, a trenutno su u nepovoqnijem poloàju Turska i ê{ka. Srbija }e najpre 13. novembra od 20.45 do~ekati Nema~ku, dok je tri dana kasnije, 16. novembra u istom terminu, o~ekuje gostovawe Gr~koj.

HAOS U FRANCUSKOJ:

izmi{qa sebi rekorde”

Francuski teniski stru~wak Patrik Muratoglu smatra da je Novak \okovi} tokom turneje po Kini pokazao {ta ga i daqe pokre}e, uprkos tome {to je u 39. godini i {to je prakti~no ostvario sve {to se moè zamisliti u svetu tenisa. \okovi} je u Pekingu stigao do sedme titule, nastavio neverovatan niz nepobedivosti na tom turniru, ali je potom doìveo neo~ekivano ranu eliminaciju na mastersu u [angaju. Ipak, Muratoglu veruje da je upravo u Pekingu otkriven kqu~ za nastavak Novakove karijere, a to je potraga za novim rekordima. „Peking nam je pokazao ne{to novo, ne{to {to bi moglo da vrati starog Novaka. Potragu za rekordima. Imao je priliku da ostvari 34 uzastopne pobede na istom turniru, da stigne do skora 34-0. Postavio je sebi taj ciq i uspeo da ga ostvari“, istakao je Muratoglu. Francuz smatra da \okovi}u vi{e nisu dovoqni izazovi koji su ga motivisali tokom najve}eg dela karijere. Posle osvajawa 24 grend slem titule, brojnih mastersa i olimpijskog zlata, srpski teniser mora da pronalazi nove razloge za izlazak na teren. „To je Novak. Wemu je potreban veliki izazov. Nekada su ga motivisale pobede na mastersima, zatim su u prvi plan do{li grend slemovi. Kada toliko puta pobedite, potrebno vam je ne{to vi{e. Sa 39 godina, jedina dodatna motivacija mogu da budu rekordi. Dobra stvar je {to mu se svakog meseca otvaraju nove prilike da postavi neki rekord. Ako èlimo da Novak ostane motivisan, moramo da prona|emo rekorde koje jo{ moè da obori“, objasnio je francuski trener. Jedan od narednih izazova mogao bi da bude nastup na Zavr{nom mastersu, a Muratoglu je uveren da bi \okovi} bio spreman da produì karijeru ~ak i do 40. godine ukoliko bi mu to donelo novo istorijsko dostignu}e. „Da igra na Zavr{nom mastersu sa 39 godina? Ako to niko ranije nije uspeo, siguran sam da }e se pojaviti. Uveren sam u to. A ako bude morao da sa~eka 40. godinu da bi oborio rekord, onda }e sa~ekati slede}u sezonu“, zakqu~io je Muratoglu. Prema wegovom mi{qewu, pitawe vi{e nije koliko \okovi} moè da osvoji, ve} koliko novih granica moè da pomeri pre nego {to definitivno odlu~i da zavr{i karijeru.

Opqa~kane i o{te}ene prodavnice fudbalskih klubova

FS Portugalije suspendovao Kristijana Ronalda

Zvani~ne prodavnice fudbalskih klubova Marsej i Lil opqa~kane su i o{te}ene tokom protesta i nereda koji su proteklog vikenda izbili u Francuskoj. Do sukoba je do{lo zbog rasta tro{kova `ivota i lo{ih uslova u {kolama. Marsej je saop{tio da je wegova prodavnica u ulici La Kanebijer, jednoj od najpoznatijih gradskih avenija, pretrpela zna~ajnu materijalnu {tetu. Objekat je privremeno zatvoren. Ni{ta boqa situacija nije bila ni u Lilu, gde je klupska prodavnica u centru grada pretrpela veliku {tetu. Vi{e od pola miliona qudi, uglavnom mirnih demonstranata, iza{lo je u subotu na ulice {irom Francuske. Ipak, mawe grupe u~esnika protesta izazivale su po`are i pqa~kale prodavnice u Parizu, Lionu, Marseju i drugim gradovima.

Spekulisalo se, ~ekalo i naga|alo sada ve} nedeqama. U ponedeqak je stigla i zvani~na odluka Fudbalskog saveza Portugalije u slu~aju Kristijana Ronalda. Fudbalski savez Portugalije suspendovao je Kristijana Ronalda na 30 dana i kaznio ga nov~ano sa 255 evra zbog nepo{tovawa timske discipline i napu{tawa kampa reprezentacije. Nakon sukoba sa selektorom @esusom, Kristijano Ronaldo je samovoqno napustio kamp reprezentacije. Nakon toga se oglasio i op{irnim pismom javnosti u kome je, izme|u ostalog, naveo da o~ekuje da bude ka`wen jer pravila bi trebalo da vaè i za wega, kao i za sve ostale. Statut FS Portugalije za ovakve situacije kao najstroù kaznu predvi|a {est meseci suspenzije, ali Disciplinska komisija nije ba{ i{la toliko daleko. Postupak je protiv Ronalda pokrenut 10. oktobra, a u ponedeqak je objavqena i kazna. Iako su i Ronaldo i predsednik FS Portugalije naglasili da èle da legendarni fudbaler nastavi da igra za reprezentaciju, pitawe je da li }emo ga videti u novembru kada Portugaliju ~ekaju dueli sa Danskom i Velsom u Ligi nacija.