Srpski glas 21. avgust

[esnaestoro uhap{enih nakon protesta u Beogradu, oglasio se i Da~i}

Do sada je uhap{eno 16 u~enika protesta u Beogradu tokom kojih su napadnute prostorije Op{tinskog odbora Srpske napredne stranke Palilula.

Petoro lica je uhap{eno, a u toku je proces identifikacije svih koji su pokazali nevi|enu agresivnost, izjavio je ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} nakon protesta u Beogradu.

Ne{to kasnije, Tawug je objavio svoja saznawa iz MUP-a Srbije da je do sada uhap{eno 16 u~enika protesta u Beogradu tokom kojih su napadnute prostorije Op{tinskog odbora Srpske napredne stranke Palilula.

Protestni skupovi odr`ani su i u vi{e drugih gradova Srbije.

„Male grupe demonstranata svojom agresivno{}u pokazali su da imaju nameru da demoliraju prostorije SNS i napadaju policiju. I ve~eras su demolirane prostorije SNS u Cviji}evoj i ulici Prva pruga u Zemunu. Te prostorije u Zemunu su i zapaqene. Policija je morala da interveni{e”, rekao je Da~i} na konferenciji za medije.

Kako je naveo, demonstranti su izvrnuli kontejnere, palili ih, napali policiju.

„O~igledno je da je ciq uni{tewe prostorija SNS-a i politi~kih stranaka koje ne misle kao oni. Sre}a pa tamo nije bilo qudi, jer je moglo da do|e do qudskih `rtava. Svi koji su u~inili prekr{aje }e biti sankcionisani. Jo{ jednom pozivam na mir. Dr`ava }e biti ja~a od svih koji izazivaju nasiqe”, istakao je Da~i}.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Novi neredi u Srbiji, podr{ka studentkiwi Nikolini, odr`ana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost

Posle jo{ jedne burne protestne no}i {irom Srbije, antivladini demonstranti su 19. avgusta ponovo iza{li na ulice Beograda, a najvi{i dr`avni zvani~nici su se okupili na sastanku.

Ve~e posle novih nereda i razbijawa prostorija vladaju}e Srpske napredne stranke (SNS) u centru Beograda, organizovan je protest „Sve smo mi Nikolina” u znak podr{ke studentkiwi Nikolini Sin|eli}, koja tvrdi da joj je policijski oficir Marko Kri~ak pretio silovawem i da je do`ivela nasiqe u policijskom pritvoru.

Ministarstvo unutra{wih poslova (MUP) je te tvrdwe negiralo.

Ivica Da~i}, ministar unutra{wih poslova, rekao je da „nije bilo vezivawa, vre|awa, niti bilo kakvog maltretirawa”.

„Mi ni{ta ne krijemo, ako ima zloupotrebe i prekora~ewa ovla{}ewa, slu`ba unutra{we kontrole postoji zbog toga”, izjavio je Da~i} na konferenciji za medije 19. avgusta.

Okupqeni su tra`ili i smenu Kri~ka, komandanta policijske Jedinice za obezbe|ewe odre|enih li~nosti i objekata (JZO).

Istovremeno je u Palati Srbija organizovana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojoj se raspravqalo o bezbednosnoj situaciji u zemqi i de{avawima na Kosovu, i Bosni i Hercegovini, izvestila je Radio-televizija Srbije (RTS).

Na sednici su u~estvovali i najvi{i policijski i vojni oficiri, kao i glavna tu`iteqka Zagorka Dolovac.

Nisu saop{teni detaqi sa sednice.

[TA SE DESILO

U BEOGRADU 18. AVGUSTA UVE^E?

Bilo je vi{e antivladinih protesta u Beogradu i drugim gradovima Srbije 18. avgusta uve~e, a incidenti su zabele`eni u glavnom gradu.

Antivladini demonstranti su demolirali prostorije SNS u Cviji}evoj ulici u Beogradu, a potom je policija intervenisala, rasterav{i okupqene suzavcem.

Troje qudi je uhap{eno zbog

sumwe da su u~estvovali u razbijawu prostorija SNS, prenosi RTS.

Posle incidenta, o{te}ene strana~ke prostorije posetio je Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, koji tvrdi da demonstranti napadaju sedi{ta SNS-a jer su „nemo}ni”.

„Nemaju ideje, nemaju program, samo pale i ru{e.

„Nastavi}emo da se borimo za Srbiju i na{u stranku”, poru~io je Vu~i} ispred razbijenih prostorija SNS.

SKUP PODR[KE STUDENTKIWI NIKOLINI

Uporedo sa vi{emese~nim antivladinim protestima i sve ~e{}im incidentima i sukobima, posledwih dana govori se i o osvetni~koj pornografiji - nasiqu nad, naj~e{}e `enama, u onlajn svetu.

Studenti koji ve} mesecima

blokiraju fakultete objavili su da se na dru{tvenim mre`ama dele intimne fotografije studentkiwe Nikoline Sin|eli}, dva dana po{to je optu`ila jednog policijskog na~elnika za nasiqe.

Optu`be za nasiqe je Ministarstvo unutra{wih poslova ubrzo demantovalo.

Uz Nikolininu saglasnost, objavqeno je da je ona u trenutku nastanka tih fotografija bila „maloletna.”

Na poziv studenata koji su u blokadi, 19. avgusta je organizovan protest u Beogradu pod sloganom‚ Nikolina svi smo, upla{eni nismo’.

Skup je odr`an na Mostarskoj petqi, jednom od glavnih saobra}ajnih ~vori{ta u glavnom gradu Srbije, a okupqeni su potom organizovali protestnu {etwu do zgrade Vlade Srbije. Antivladini protesti traju vi{e od devet meseci, a okida~ je bio pad nadstre{nice @elezni~ke stanice u Novom Sadu kada je nastradalo 16 qudi. Studenti su stali na ~elo protesta i blokirawem fakulteta tra`ili ispuwewe zahteva, me|u kojima je krivi~na odgovornost za smrt 16 qudi i raspisivawe izbora.

Posledwi nasilni talas protesta po~eo je 10. avgusta u Vrbasu, gradu na severu Srbije.

Zbog incidenata koji su tada izazvali maskirani qudi, dva dana kasnije organizovani su protesti u tom gradu, ali i Ba~koj Palanci, Beogradu i Ni{u. Sukobile su pristalice vladaju}e SNS, wihovi protivnici i policija.

Qudi koji se protive re`imu Aleksandra Vu~i}a prethodnih dana iskaquju bes na prostorijama SNS, koje povremeno ~uvaju pristalice vladaju}e stranke, nezadovoqni vi{egodi{wom politikom vlasti.

Izme|u ostalog, nezadovoqni su i {to ni posle skoro deset meseci od pada nadstre{nice `elezni~ke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024., kada je poginulo 16 qudi, a te{ko povre|ena devojka se jo{ oporavqa, i daqe nema optu`nice protiv odgovornih.

STEFAN POPOVI]:

Ako smo dovoqno zreli – mo`emo da kontroli{emo svoje emocije

Gost novog podkasta „Zdrav `ivotni vodi~ sa Danijelom Davidov Kesar“ bio je Stefan Popovi}, novinar, voditeq i glumac. Ro|en je u Australiji, studirao je novinarstvo i ujedno igrao ko{arku u SAD, stekao je popularnost rade}i kao voditeq u zemqi gde je odrastao, a onda je odlu~io da se vrati u Srbiju, zemqu svojih predaka, i da ovde potra`i sre}u. Radi na RTS-u kao voditeq emisije „Jedan dobar dan“, glumio je u nekoliko serija, bio je jedan od doma}ina nekih emisija kao {to su „Lude no}i“, „Olimpijsko popodne“, „Avantura Srbija“… Jedan je od voditeqa takmi~ewa „Pesme za Evroviziju“.

– Trudim da budem svoj. Od malena sam bio neko ko je `eleo da bude zabavan, da „baca“ fore, da glumi i da u su{tini da bude zabavqa~… Kad ne{to radim, tu nema kalkulacije. Jako sam sre}an {to sam imao Australiju, s jedne strane, ali i Srbiju, s druge strane, i {to sam mogao da „uzmem“ najboqe od obe zemqe. Mo`da ne bih bio ovakav da nisam tamo ro|en. To ne zna~i da bih bio lo{iji da sam ovde ro|en i da sam ovde odrastao, nego sam prosto dobio ne{to od obe zemqe. Uvek sam zapravo `eleo da se, na neki na~in, razlikujem i to je ne{to {to nam sa godinama dolazi da `elimoda budemo razli~iti na neki na~in – ka`e Popovi}.

Recept za sre}an `ivot je po wegovom mi{qewu iskazan stavom da svako od nas treba da bude dovoqno zreo da zna da kontroli{e svoje emocije, da ima perspektivu da vidi da se ovaj svet ne vrti oko wega i da ne}e uvek sve biti kako `elimo.

– Nekada ne}e{ uspeti u nekim stvarima i to je sasvim okej i nekada je to dobro nekada je lo{e, ali svakako je iskustvo. Va`ni su nam i neophodni dobri, iskreni prijateqi i zdravqe. Ako ima{ sve to – onda je va`no da ume{ sve to da ceni{. Verujem da ne}e svaki dan da bude sjajan, ali }emo barem biti sre}ni i ne}emo sebi dozvoliti da budemo lo{i, negativni i slomqeni, jer }emo uvek imati na umu da uvek mo`e biti gore. Bitno je i da neki na~in deli{ ovaj `ivot i to iskustvo sa qudima, ~ak iako ih ne zna{, ali poenta je da ne odustane{ – istakao je Popovi}.

Wegov stav je da `ivot nije fer, ali da `ivot nikome nije fer, tako da je na neki na~in, ipak, `ivot fer. – U trenutku kada ne{to deluje kao da nije fer, kasnije shvati{ da je mo`da bilo boqe {to je bilo tako. Moj otac mi je govorio: „Ako pri~a{ ti, onda ok, rekao si svoje, ali ako slu{a{ - mo`da ne{to i nau~i{ – dodao je gost na{eg podkasta.

Mobilna

aplikacija ^et Xi-Pi-Ti

zaradila je dve milijarde dolara

Mobilna aplikacija ^et Xi-Pi-Ti je od pokretawa u maju 2023. generisala dve milijarde dolara prihoda, a prose~an prihod po instalaciji je 2,91 dolar, navodi se u najnovijem izve{taju kompanije Epfigurs. Ova suma je ~ak 30 puta ve}a od ukupnih prihoda konkurentskih mobilnih aplikacija na bazi ve{ta~ke inteligencije Klod, Kopajlot i Grok, dodaje se u izve{taju. ^et Xi-Pi-Ti je samo u prvih sedam meseci 2025. zaradio 1,35 milijardi dolara od instalacija, {to je rast od 673 odsto u odnosu na isti period pro{le godine, prenosi Teh kran~.

Najbli`i rival, aplikacija Grok ostvario je samo 25,6 miliona dolara prihoda od instalacija u istom periodu, {to zna~i da je prihod ~etbota ^et Xi-Pi-Ti ~ak 53 puta ve}i.

Pore|ewe po instalacijama dodatno potvr|uje dominaciju ^et Xi-Pi-Ti je do sada preuzet oko 690 miliona puta {irom sveta, dok Grok bele`i 39,5 miliona instalacija.

Aplikaciju ^et Xi-Pi-Ti u proseku bele`i 45 miliona preuzimawa mese~no, {to je za 180 odsto vi{e nego prosek za period od januara do jula 2024. koji iznosi 16 miliona, dodaje se u izve{taju.

Samo ove godine, aplikacija ^et Xi-Pi-Ti preuzeta je 318 miliona puta, gotovo tri puta vi{e nego u istom periodu 2024.

Rute: Grupa od 30 zemaqa stvara bezbednosne garancije za Ukrajinu

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je u intervjuu za „Foks wuz“ da grupa od 30 zemaqa, me|u kojima su i Japan i Australija, aktivno radi na razvoju koncepta bezbednosnih garancija za Ukrajinu kao dela {ireg re{avawa sukoba. „Tokom proteklih meseci, grupa od 30 zemaqa, ukqu~uju}i Japan i Australiju, predvo|ena britanskim premijerom Kirom Starmerom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, radila je na konceptu bezbednosnih garancija“, naveo je Rute.

U Beloj ku}i je 18. avgusta odr`an sastanak predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. U razgovorima su, pored wih dvojice, u~estvovali i brojni evropski lideri, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

Ameri~ki predsednik tom prilikom je poru~io da je ve} po~eo pripreme za trilateralni sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i Zelenskim.

„Taj susret }e uslediti nakon bilateralnih razgovora“, rekao je Tramp.

U najnovijem predlogu za prekid vatre i osloba|awe

talaca Hamas ubla`io stavove

U najnovijem predlogu za prekid vatre i osloba|awe talaca, Hamas je ubla`io svoje stavove o dva sporna pitawa iz pro{lomese~nih pregovora: o osloba|awu zatvorenika osu|enih na do`ivotne kazne i o veli~ini izraelske tampon zone du` granice sa Pojasom Gaze, preneli su danas izraelski mediji.

Pre nekoliko nedeqa, Hamas je tra`io osloba|awe 200 zatvorenika osu|enih na do`ivotne kazne, dok je Izrael pristao da oslobodi 125, prenosi Tajms of Izrael.

[to se ti~e tampon zone du` granice Pojasa Gaze, Izrael insistira na pojasu {irine izme|u jednog i 1,2 kilometra. Hamas, koji je ranije zahtevao maksimalno 800 metara, sada je spreman da prihvati izme|u 800 metara i jednog kilometra, navodi izraelski dnevnik. Neimenovani arapski diplomata izjavio je za Tajms of Izrael da novi predlog odstupa od ve}ine zahteva Hamasa koji su pro{log meseca u Dohi izazvali prekid pregovora.

U posledwih nekoliko sati, ministar za strate{ka pitawa Ron Dermer, glavni pregovara~ Izraela, vodi razgovore sa specijalnim izaslanikom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Stivom Vitkofom i katarskim posrednicima kako bi se dodatno razjasnili detaqi predloga, navode izraelski mediji.

Ruska vojska opkolila Kupjansk, Pokrovsk prese~en

Ruske oru`ane snage opkoqavaju Kupjansk, rekao je za TASS na~elnik Harkovske vojno-civilne administracije (VCA) Vitalij Gan~ev.

„Za nas je strate{ki ispravno da opkolimo grad, {to se sada i de{ava u realnom vremenu , naglasio je Gan~ev . Prema wegovim re~ima, ovo je neophodno da bi ruska vojska preuzela kontrolu nad gradom. Tako|e je dodao da u frontalnom napadu to nije mogu}e zbog ozbiqnih utvr|ewa Oru`anih snaga Ukrajine.

Ruska vojska je udarima sa juga i jugozapada „rasekla” grupu Oru`anih snaga Ukrajine koja brani Pokrovsk.

Agencija TASS, pozivaju}i se na „izvor u vojnim krugovima” , navodi da su borci juri{nih jedinica, u su{tini, pro{li neprijateqsku formaciju - od juga ka centru.

@estoke borbe u Pokrovsku se nastavqaju, ali je sudbina grada u su{tini zape~a}ena - navodi TASS.

Ju~e, 17. avgusta, ruski vojni resor je saop{tio da su na Harkovskom pravcu jedinice mehanizovanih i motorizovanih pe{adijskih brigada Oru`anih snaga Ukrajine pora`ene u podru~jima naseqa Ambarnoje, Vol~ansk, Ili~, Kaza~ja Lopan i Starica. Ruske oru`ane snage su tako|e napale formacije dve mehanizovane i motorizovane pe{adijske brigade Oru`anih snaga Ukrajine u blizini Kupjanska . Ranije su vojnici Lewingradskog gardijskog puka iz grupe Sever zarobili retke primerke NATO oru`ja tokom bitaka kod Kupjanska u Harkovskoj oblasti. Prema re~ima vojnika sa pozivnim znakom Zarja, me|u zarobqenim trofejima bilo je oru`je bugarske proizvodwe, ukqu~uju}i sisteme za bacawe granata tipa UBGL. Rusko Ministarstvo odbrane nije komentarisalo ove informacije. Teroristi~ki napad na naftovod „Dru`ba“ i poku{aji udara na atomsku elektranu u Smoqensku i Krimski most jasna su poruka Ukrajine i wenih evropskih saveznika da ne `ele kolosek pregovora koji su ponudili Putin i Tramp. rave nepromi{qene poteze koji }e im se „obiti o glavu”.

SAMIT TRAMPA I PUTINA NA AQASCI

Ho}e li prestati rat u Ukrajini - primirjem

ili kapitulacijom?

CRVENI TEPIH ZA NOVI SVETSKI POREDAK:

Istorijsko rukovawe i

veliki skok za ~ove~anstvo

Za Putinovu delegaciju zadatak nije bio da napravi predstavu, ve} da postigne neki stvarni pomak

Sastanak u Enkorixu je otvoren spektaklom kakav svet ranije nije video. Dva ogromna vazdu{na broda su se jedan za drugim spustila na pistu. Dva predsednika, ruski i ameri~ki, pojavili su se u istom trenutku. Po~eli su da hodaju jedan prema drugom. Donald Tramp je zastao na crvenom tepihu, ~ekaju}i dok Vladimir Putin nije pre{ao svoj deo puta. Svet je zadr`ao dah. Mora da se ose}alo kao u julu 1969. godine, kada su milioni gledali kako Nil Armstrong stupa na povr{inu Meseca. Jo{ nekoliko sekundi, jedan mali korak – a onda, istorijsko rukovawe. Veliki skok za ~ove~anstvo, navodi se u tekstu RT interne{enel.

Postavka je izgledala kao da obe}ava da }e istorija biti ispisana ba{ tog dana. Stotine novinara iz celog sveta okupilo se u vojnoj bazi u Enkorixu o~ekuju}i dramati~ne objave.

Umesto toga, kraj je bio ubedqiv. Nakon razgovora iza zatvorenih vrata, Tramp i Putin su se pojavili pred kamerama kako bi izjavili da „jo{ nema dogovora” – samo da se nastavi razgovor. Radni ru~ak je otkazan. Putin je polo`io cve}e na grobqu za sovjetskih vojnika i oti{ao ku}i.

Za Trampa, mirovni proces se svodi na optiku. On `eli istu vrstu fotografisawa koju je upravo organizovao sa liderima Azerbejxana i Jermenije: Putin i {ef ukrajinskog re`ima Vladimir Zelenski rukuju se pod wegovim bo`anskim sjajem, samozvani mirotvorac dodaje jo{ jedan draguq svojoj kruni.

Kremq to vidi druga~ije. Izme|u dve najve}e nuklearne sile, dijalog mora biti ravnopravan. Sastanak Putina i Zelenskog mo`e do}i samo kao rezultat uslova koje su direktno dogovorili Putin i Tramp – uslova koje Zelenski ne bi imao drugog izbora nego da ih sprovede. Za Putinovu delegaciju, zadatak nije bio da napravi predstavu, ve} da postigne neki stvarni pomak. Ako je verovati nezvani~nim informacijama,

Rusi su barem pribli`ili Trampa svom stavu. Sada izgleda spreman da testira da li mo`e da izvr{i pritisak na Ukrajinu i Evropu da prihvate Putinove uslove. O tome }e se govoriti naredne nedeqe. Time je, ruska delegacija je postigla svoje ciqeve – vitalne za mirovni proces, ali ih je nemogu}e „prodati” javnosti. Nema sjajne fotografije.

Tramp se nada da }e se rat nekako re{iti sam od sebe, a da se on ne mora nositi s tim.

U Enkorixu je Moskva dobila rundu. Evropa i Ukrajina }e se cenkati, ali pre ili kasnije }e morati da progutaju gubitak Donbasa – ba{ kao {to su ve} progutale gubitak granica iz 1991. godine, stav „bez razgovora sa Putinom”, „mirovni plan” Zelenskog i jo{ mnogo toga.

Evropa i Ukrajina su spremne da se odreknu mnogo ~ega, sve dok jedna stvar ostane: zapadne – pre svega, ameri~ke – bezbednosne garancije, kako bi se odr`ao kijevski re`im. To je slede}a velika debata.

Ali, stvarnost se nije promenila. Garancije postoje samo ako se Putin slo`i. A on }e se slo`iti samo ako kijevska vlada bude zamewena onom lojalnom Moskvi. Zvani~nim jezikom re~eno: demilitarizacija i denacifikacija. Ovi uslovi su zapisani u istanbulskim sporazumima jo{ u prole}e 2022. godine. Da li je, dakle, samit na Aqasci bio samo fusnota, predodre|ena da bude zaboravqena? Nije. Ovo je jedan od onih retkih slu~ajeva gde je forma va`nija od su{tine. Nisu potpisani istorijski sporazumi. Nisu date velike izjave. Ni{ta nije re{eno. Ali u istorijskim kwigama, fotografija Trampa i Putina na crvenom tepihu u Enkorixu obele`i}e poglavqe. Za{to? Zato {to je sastanak zakucao posledwi ekser u kov~eg zapadnog ratnog narativa. Rusija nije izgnanik. Putin nije kriminalac. Rat u Ukrajini nije „nelegalan”. Zapad vi{e ne pi{e pravila. Zapad je sada globalna mawina – samo jedan od nekoliko centara mo}i, razdiran unutra{wim pukotinama. I na samom Zapadu qudi to ose}aju. Mnogi to ve} razumeju. Ukrajinska kriza je pokrenula lavinu, ubrzavaju}i dolazak novog svetskog poretka. Samit na Aqasci nije okon~ao vru}i rat – i nije mogao, ali }e ostati simbol prekretnice.

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

SUSRET PUTIN-TRAMP:

Na tugu Zapada, susret dvojice lidera protekao je od po~etka do kraja onako kako nisu mogli da zamisle ni u najcrwim snovima – vrlo srda~no i prijateqski. Analiziramo kako je Tramp prekr{io protokol da bi ukazao maksimalno po{tovawe prema ruskom kolegi

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp rekao je da je razgovor sa liderom Rusije Vladimirom Putinom na Aqasci bio topao i iskren. Da }e tako biti nagovestio je i prvi susret i pozdrav na crvenom tepihu, neposredno po izlasku Putina iz aviona.

Na op{te razo~arawe Zapada, koji se o~igledno nadao da }e ruski predsednik nai}i na hladan do~ek, Va{ington se potrudio da pred Putina najpre postavi crveni tepih, ali i ne samo to. Doma}in Tramp sleteo je prvi na Aqasku, ali nije iza{ao iz aviona dok nije stigao avion wegovog gosta.

Potom je stao na crveni tepih i sa~ekao ruskog predsednika, pa ~ak mu i aplaudirao kad se pojavio na vratima aviona.

Videlo se ve} u startu da je ovo susret koji }e, na tugu Zapada, biti u prijateqskom tonu. Za razliku od hladnog tu{a na koji je nai{ao Zelenski u Beloj ku}i, o ~emu }e tek biti re~i.

Putin je ameri~kom kolegi uputio par re~i ve} tu na do~eku. [ta mu je rekao otkrio je sam Putin kasnije na konferenciji navode}i da je Trampa pozdravio re~ima: „Dobar dan, dragi kom{ija. Veoma mi je drago {to vas vidim u dobrom zdravqu i `ivog”.

Kad su dvojica predsednika stala da se fotografi{u, vojni avioni su preletom po`eleli dobrodo{licu. Bili su to bombarder B-2 u pratwi ~etiri ameri~ka lovca koji su delimi~no projektovani za mogu}i sukob sa Sovjetskim Savezom, ali nisu u{li u aktivnu upotrebu do kraja Hladnog rata.

Posle srda~nog do~eka, na razgovore o miru u Ukrajini oti{li su zajedno Trampovom limuzinom, iako je na Aqasci bila i Putinova. ]askali su, a svetski mediji ve} kre}u sa anga`ovawem ~ita~a usana, da saznaju jo{ koju re~ vi{e, od onih koje su se ~ule na konferenciji za novinare. Prema jednom od wih, Tramp je, kada je video Putina, najpre izgovorio: „Kona~no”!

Sve u svemu, pa ~ak i uzimaju}i u obzir da Tramp ~esto ne podle`e pravilima diplomatskog protokola, ovaj susret bio je, ipak, ne{to vi{e, a neki tuma~e i znatno vi{e od diplomatije. Delovalo je kao da se sre}u stari prijateqi.

Poku{ali su potom ameri~ki novinari da isprovociraju ruskog predsednika dovikuju}i pitawa, na {ta je Putin iskusno reagovao.

Kamere su zabele`ile i da je Tramp po{tovawe prema gostima iskazao i kada je do{ao ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio. On je pri{ao da se pozdravi najpre sa Trampom, ali mu je ameri~ki predsednik signalizirao da prvo pozdravi goste, odnosno najpre ruskog predsednika.

Ameri~ki mediji {okirali su se {to je predsednik Putin na konferenciji govorio pre Trampa, zaboravqaju}i da po protokolu gost uvek govori pre doma}ina i to je deo uobi~ajene diplomatske prakse.

Nije promaklo kamerama ni to da su dvojica predsednika nakon sastanka neformalno razgovarala u prisustvu prevodioca. Bela ku}a je ~ak tu sliku objavila kasnije uz poruku: „Ciq je uvek mir”.

Ne samo do~ek, i ispra}aj je bio prijateqski i srda~an. Kremq je objavio da je Putinov predsedni~ki avion Il-96 ispra}en u Rusiju ameri~kim lovcima F-22.

„Bio je to do~ek kakav se prire|uje najbli`im ameri~kim saveznicima”, primetila je agencija Aso{ijeted pres.

Bilo je materijala i za one koji u diplomatiji gledaju i modu, pa je prime}eno da je Tramp nosio kravatu boje rubina, a Putin bordo kravatu. Dakle, obojica su izabrali crvene modne dodatke, ali razli~ite nijanse.

Ne samo Tramp, van protokola iza{ao je i ruski predsednik. Zanimqivo je da je, tokom konferencije za novinare, Putin na engleskom jeziku, govore}i o slede}em susretu sa Trampom, rekao:”Slede}i put u Moskvi”.

„A, to je zanimqivo, pro{li put sam imao problema zbog toga. Ali, mogu da zamislim da se to mo`e dogoditi”, odgovorio je prvi ~ovek SAD.

Doma}in i gost su se rukovali dva puta, a drugi pozdrav je, opet, prema

~ita~ima usana, tra`io Tramp, jer, kako je rekao, „dobro izgleda”.

I dok se snimao svaki korak u Aqasci, govor tela, pokret ruku, mimika, ne mo`e da izostane i pore|ewe sa do~ekom koji je Vladimir Zelenski imao u Beloj ku}i. Tramp ga je u februaru u Ovalnoj kancelariji o{tro kritikovao zbog „nepo{tovawa”, a poseta se tada zavr{ila bez potpisivawa planiranog sporazuma o retkim metalima i bez zajedni~ke konferencije za novinare. Trampovi saradnici „zamolili” su Zelenskog da napusti Belu ku}u.

„Kocka{ se sa Tre}im svetskim ratom, a ono {to radi{ pokazuje nepo{tovawe prema ovoj zemqi – zemqi koja te je podr`ala mnogo vi{e nego {to mnogi misle da je trebalo”, poru~io je tada Tramp Zelenskom.

Od po~etka godine, Putin i Tramp razgovarali su {est puta telefonom, a posledwi put u ovom formatu 3. jula. Lideri su se sastali posledwi put na marginama samita G20 u Japanu 2019. godine, kada su razgovarali vi{e od sat vremena. Godinu dana ranije, u Helsinkiju su pri~ali duplo du`e.

Prepri~ava}e se samit na Aqasci verovatno jo{ dugo, u narednim periodu }e se videti da li je bio istorijski, ali nema dileme da je susret u svim zemqama bio vest dana. Pa i u onima, pre svega iz Evrope, koji se ~vrsto dr`e od po~etka propalog pristupa da je Rusija izolovana.

Dok se o~ekuju naredni koraci na putu ka miru u Ukrajini i neki novi susret, izgleda da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji se vi{e puta sastajao sa Putinom, bio u pravu kada je rekao da ide u Moskvu dok mo`e, a kasnije }e ispred vrata Kremqa biti red onih koji }e `eleti da razgovaraju sa Putinom. A, Aqaska je, ~ini se, otvorila vrata ovom scenariju.

ODJECI SAMITA NA AQASCI:

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

02 8781 1950 www.beoexport.com.au

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

Da li su Putin i Tramp otvorili vrata ka miru?

Istorijska pozornica na Aqasci i susret ruskog i ameri~kog predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa, u koji su bili upereni svi svetski reflektori, osta}e upisan kao konstruktivan, pun uzajamnog po{tovawa i prijateqskog tona.

Tokom razgovora je, vi|eno o~ima dvojica lidera, postignut veliki napredak, saglasje oko ve}ine pitawa, i otvoren put ka miru u Ukrajini. Analiti~ari su saglasni – ~ove~anstvo je korak daqe od svetskog rata.

Iako su u obra}awu na zajedni~koj konferenciji za novinare, posle gotovo tri sata razgovora, dvojica svetskih lidera me|unarodnoj javnosti samo dali obrise onoga o ~emu je bilo re~i iza zatvorenih vrata, jasno je da je napravqen istorijski pomak i u re{avawu sukoba u Ukrajini, globalnoj bezbednosti, ali da su razgovori upori{na ta~ka za otvarawe novog poglavqa bilateralnih i ekonomskih odnosa Moskve i Va{ingtona. Predsednik Ruske Federacije saop{tio je da su „pregovori pro{li u konstruktivnoj atmosferi punoj uzajamnog po{tovawa”, kao i da su bili temeqni i korisni”. Kako je i bilo o~ekivano, jedno od centralnih pitawa razgovora, kako je saop{tio Putin, bila je situacija oko Ukrajine, a ruski predsednik rekao je da Rusija vidi te`wu administracije SAD i li~no predsednika Tram-

pa da pru`e podr{ku re{avawu konflikata, kao i „`equ da se udubi u su{tinu i razume korene konflikata”. „Rusija je zainteresovana da okon~a ukrajinsku krizu”, bio je jasan Putin, naglasiv{i da su uvek smatrali i smatraju ukrajinski narod bratskim, koliko god to zvu~alo u ovim uslovima. Tako|e, Putin se saglasio sa time da je Tramp bio predsednik u vreme otpo~iwawa sukoba u Ukrajini, on se ne bi ni dogodio. S druge strane, i za Trampa je ovaj razgovor bio „ekstremno produktivan”, isti~u}i da su mnoge stvari dogovorene, ali oko jo{ nekoliko postoje neslagawa”. Ameri~ki predsednik je na konferenciji za medije, poru~io da }e Ukrajina morati da se slo`i sa onim {to su razgovarali sa Putinom, iako nije ulazio u detaqe o bilo kakvom okviru za sporazum.

Tramp je razgovor sa Putin ocenio sa „10 od 10”, navode}i da

je napravqen veoma dobar napredak na putu ka miru u Ukrajini. On je sumiraju}i razgovor, za „Foks wuz”, rekao da strane po~iwu da se pripremaju za sastanak u kojem }e u~estvovati on, Putin i Vladimir Zelenski, da evropske zemqe treba „malo” da u~estvuju u ukrajinskom re{ewu, kao i da postoji „prili~no velika verovatno}a” zakqu~ivawa sporazuma o sukobu u Ukrajini.

Govore}i o kqu~nim ta~kama sastanka, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev istakao je da je „obnovqen mehanizam za sastanke Rusije i SAD „mirno, bez ultimatuma i pretwi”, kao i da je ruski predsednik „li~no i detaqno izlo`io ameri~kom predsedniku ruske uslove za okon~awe sukoba u Ukrajini”.

Komentari{u}i razgovor Putina i Trampa, glavna urednica Sputwika Qubinka Milin~i} istakla je da smo prisustvova-

li istorijskom susretu i uspostavqawu mira izme|u dve zara}ene strane”.

„Skrenula bih pa`wu na ono {to smo ponavqali tri i po godine, a to je da je ovo rat izme|u Rusije i Amerike. I sino} smo videli mir, dve najve}e svetske sile su se sino} pomirile”, rekla je Milin~i} za televiziju RT Balkan.

Kako je istakla, Tramp nema mnogo milosti za one koji druga~ije misle, a istakla je da Evropa, koja bi prva trebalo da `eli mir, to ne}e.

„Novinar Slobodan Samarxija, dopisnik „Politike” iz Moskve, isti~e da je tokom razgovora, stvorena dobra osnova da se ide daqe i dodaje da i „Tramp i Putin imaju neke adute sa kojima izlaze pred Evropqane i ceo sve da bi se taj problem re{io na pravi na~in”.

„Ovim je omogu}eno Putinu da pozove direktno Trampa u Moskvu. Tramp je vi{e {oumen nego {to je Putin. Isto~noeveropski lideri su jednostavno navikli na odre|eni ozbiqniji na~in pona{awa. Ali, ~iwenica je da je atmosfera bila prijateqska. Tramp se sad vi{e otvorio ka samim Rusima. Velika je poruka poslata, a to je – ne `elimo da se sukobqavamo tamo gde nema potrebe. SAD i Rusija imaju mnogo zajedni~kih interesa, a razgovor pokazuje mogu}nost da na{ svet krene u pametnijem pravcu”, rekao je Samarxija za televiziju RT Balkan. Karijerni diplomata Zoran

Milivojevi} obja{wava da se susret dogodio u situaciji gde je potvr|ena promena u Americi i stav administracije da je svet multipolaran i da rusko-ukrajinski sukob i dijalog sa Moskvom ima globalni karakter, a ne ~isto evropski. Dodaje i da je ovim poslata poruka da ameri~ka strana smatra da mir ima prioritet u odnosu na ratnu politiku.

Ono {to je ostalo kao otvoreno pitawe, smatra Milivojevi}, jeste pitawe teritorije - pri ~emu je, kako navodi, jasno da je Tramp razumeo da se o teritorijama mora razgovarati i da nema vi{e one Ukrajine.

„Uva`eni su kqu~ni ruski argumenti va`ni za okon~awe sukoba - a to je da nije prvo pitawe prekid vatre nego trajni mir. U na~elu su se wih dvojica saglasili oko globalnih stvari i vezano za uzroke rata i stawe na terenu. To je osnova”, zakqu~io je Milivojevi}.

Putin je za kraj konferencije, poslao poruku o naznaka mesta za naredni susret - „Slede}i put u Moskvi”, na {ta je Tramp odgovorio da bi mogao da zamisli da se to mo`e dogoditi.

Simboli~no, izme|u Rusije i Aqaske je me|unarodna datumska granica, pa se ruski predsednik „vratio” unazad u pro{lost da bi se susreo sa Trampom - gde je mogu}e bukvalno zakora~iti iz ju~e u sutra.

Ostaje da se vidi da li }e to biti mogu}e i u politi~koj sferi, kako je izrazio nadu i sam Putin.

Blumberg: Prvo garancije za Ukrajinu, pa tek onda sastanak Putina i Zelenskog

Ameri~ki i evropski zvani~nici }e odmah raditi na pru`awu ~vrstih bezbednosnih garancija Ukrajini kako bi utrli put ka va`nom sastanku predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, rekli su qudi upoznati sa ovom temom, preneo je Blumberg.

Kako se navodi, garancije }e se fokusirati na ja~awe vojnih snaga i kapaciteta Ukrajine bez ikak-

UKRAJINSKA LEKCIJA:

vih ograni~ewa, poput broja trupa, rekli su izvori koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni. Ciq je da se izbegne da Rusija zahteva ograni~ewa veli~ine kijevske vojske kao deo budu}eg sporazuma o okon~awu rata, pi{e Blumberg i dodaje da je samit u Beloj ku}i izme|u predsednika SAD Donalda Trampa, Zelenskog i evropskih lidera u ponedeqak pokazao jasniju posve}enost ameri~ke administracije da pomogne u garantovawu bezbednosti Ukrajine.

Paket bezbednosnih garancija bi se tako|e nadovezao na rad takozvane „koalicije voqnih”, evropske grupe koju predvode Velika Britanija i Francuska, i o~ekuje se da }e u budu}nosti ukqu~ivati multinacionalne snage, rekli su izvori, navev{i da wegov format tek treba da bude definisan, prenosi Tawug.

Lideri su na sastanku u ponedeqak pokazali {iroku podr{ku garancijama sli~nim ^lanu 5, referenci na klauzulu o me|usobnoj odbrani NATO-a i formuli koju je prvobitno predlo`ila italijanska premijerka \or|a Meloni, rekli su izvori, ali su upozorili da }e wihove ta~ne detaqe i ulogu SAD prvo morati da razrade zvani~nici.

Evropa platila cenu pot~iwenosti Va{ingtonu

Ukrajinska kriza pokazala je Evropi koliko je skupo weno oslawawe na Sjediwene Dr`ave i istakla neizvesnost oko strate{ke autonomije Starog kontinenta, ocenio je kineski dnevnik

„The Global Times“ u analizi susreta ameri~kog predsednika Donalda Trampa, ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog i evropskih zvani~nika u Beloj ku}i.

Zavisnost evropskih dr`ava od Va{ingtona u bezbednosnim pitawima i slepa vera u transatlantsko partnerstvo bili su jedan od kqu~nih faktora koji su doprineli eskalaciji ukrajinske krize. Podse}a se i da su brojni zapadni stru~waci godinama upozoravali kako je {irewe NATO-a na Istok lo{a ideja.

„Prethodne administracije u SAD nastojale su da iskoriste ukrajinsku krizu za slabqewe Rusije i kontrolu nad Evropom, a evropske prestonice nisu uspele da prepoznaju prilike za deeskalaciju“, navodi se u analizi.

Kako dodaje „Global Times“, posledice takve politike ve} su vidqive – Evropa je izgubila pristup ruskim energentima i suo~ava se sa rizikom deindustrijalizacije, dok Amerika od toga ubira ekonomske i politi~ke koristi. „Evropski lideri su pohitali u Va{ington da ne bi bili izostavqeni, ali su do{li bez stvarnog uticaja“, citira se Cui Heng, nau~nik Kineskog nacionalnog instituta za me|unarodnu saradwu u okviru [OS-a. Posebna pa`wa u tekstu usmerena je i na promenu odnosa prema ukrajinskom predsedniku. Dok je ranije ~esto bio predmet podsmeha zbog svog nastupa, ovoga puta Zelenski je dobio pohvale, pa ~ak i od istih novinara koji su ga ranije kritikovali zbog nedostatka „poslovnog stila“. Ton ukrajinskog lidera tako|e je bio druga~iji – u uvodnom obra}awu vi{e puta je uputio zahvalnost.

RASPRODAJA JE U TOKU!

Veliki izbor vrhunskih jorgana i stolwaka znatno sni`en. PO@URITE, OGRANI^ENE

JORGANI OD 199 $ JASTUCI OD 99 $

Rubio: SAD vi{e ne daje Ukrajini oru`je i novac, nego ga prodajemo

Ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio rekao je posle sastanka lidera SAD Donalda Trampa sa {efom kijevskog re`ima Vladimirom Zelenskim i evropskim liderima da se nakon tri godine stagnacije pojavquju „prvi pomaci u re{avawu sukoba u Ukrajini”.

On je za „Foks wuz” naveo da iako je „rat dugotrajan i slo`en”, me|unarodni lideri sada raspravqaju o mogu}im putem za wegov zavr{etak.

„Zemqe EU, ukqu~uju}i {efove NATO-a i EU, sla`u se da nakon tri godine bez promena situacija napokon napreduje”, rekao je Rubio. Kako je istakao, mnoga pitawa su i daqe otvorena, ali sada postoji {ansa za napredak u pronala`ewu re{ewa.

Na temu mogu}ih bezbednosnih garancijama za Ukrajinu, Rubio je istakao da je svaka suverena zemqa, ukqu~uju}i Ukrajinu, ima pravo da sklapa bezbednosne sporazume sa drugim dr`avama.

„SAD i evropski saveznici rade na formirawu tih garancija, kako bi Ukrajina imala dugoro~nu sigurnost nakon okon~awa rata”, istakao je.

Ukazao je i na promenu u pristupu pru`awa podr{ke Ukrajini, napomiwu}i da SAD sada ne samo da {aqu oru`je Ukrajini, ve} prodaju oru`je, dok evropske

Daglas Mekgregor: NATO je mrtav, Ukrajina

Ukrajina od samog po~etka nije imala nikakve {anse za pobedu u sukobu s Rusijom; NATO je mrtav i vi{e nije potreban, smatra biv{i savetnik Pentagona, penzionisani pukovnik ameri~ke vojske Daglas Mekgregor.

„Glavni problem je sna`an otpor i u samim Sjediwenim Dr`avama i od strane globalisti~kih lidera u Zapadnoj Evropi.

Da tog otpora nije bilo, sukob bi odavno bio okon~an. Za nas je ispravna odluka da se povu~emo: obustavimo isporuke oru`ja, povu~emo vojnike iz Ukrajine i ograni~imo se na humanitarnu pomo}, jer je sukob ve} iscrpeo sve resurse“, rekao je Mekgregor. Prema wegovim re~ima, Ukrajina od samog po~etka nije imala nikakve {anse za pobedu u sukobu s Rusijom.

zemqe koriste NATO kao kanal za finansirawe tih isporuka, prenosi Tawug.

Dr`avni sekretar je potvrdio da se razmatra mogu}nost odr`avawa sastanka izme|u ruskog lidera Vladimira Putina i Zelenskog.

Prema wegovim re~ima, to bi bio zna~ajan korak u pravcu okon~awa rata.

Rubio je naglasio da bi, ukoliko do tog sastanka do|e, slede}i korak bi mogao da bude trilateralni susret izme|u Putina, Zelenskog i Trampa, {to bi moglo da dovede do postizawa mirovnog sporazuma.

„Predsednik Tramp je ve} {est puta u posledwih {est meseci uspeo da posreduje u mirovnim pregovorima i on je jedini lider

na svetu koji mo`e da okupi oba predsednika. Postizawe mira trebalo bi da bude prioritet svih lidera”, naveo je Rubio. Na pitawe o mogu}im ustupcima u vezi sa teritorijama, Rubio je podvukao da }e pregovori o kraju sukoba ukqu~ivati kompromise sa obe strane. Dodao je da kao i u svim sukobima, nijedna strana ne}e posti}i potpuni uspeh i da }e biti potrebno da se naprave ustupci kako bi se rat zavr{io. „Pregovori funkcioni{u najboqe kada se vode privatno, ali jasno je da }e Ukrajina morati da bude sigurna da nikada vi{e ne}e biti napadnuta”, rekao je Rubio. On je zakqu~io da }e SAD ulogu posrednika igrati tako da omogu}e da obe strane imaju prostor za pregovore.

nije imala nikakve {anse

„Rusija je uvek pobe|ivala i uvek }e pobe|ivati. Ukrajina nije imala {anse i bilo je ne~ove~no {to smo ih gurnuli u to, a mi smo ih (administracija biv{eg predsednika SAD Xozefa Bajdena) upravo na to naterali“, konstatovao je Mekgregor. Nema~ko dru{tvo ne `eli rat sa Rusijom, ali vlasti nastavqaju sa konfrontacionim kursom. Situaciju bi mogla pro-

meniti partija Alternativa za Nema~ku ukoliko do|e na vlast, naveo je Mekgregor. „Mislim da }e u Evropi nastati novi mehanizmi bezbednosti. Deo wih }e se oslawati na postoje}e istorijske i kulturne veze. Ma|ari, Poqaci i Slovaci mogli bi da sara|uju. Pitawe je {ta }e biti s Nema~kom, jer je ona kqu~na zemqa“, istakao je on.

OTAC SA[A PETROVI], SVE[TENIK I PREDSEDNIK NAJSTARIJE SRPSKE NACIONALNE ORGANIZACIJE, SRPSKE NARODNE ODBRANE (SNO):

Vera i kultura, to su jedine spone koje dr`e na{ narod na okupu

Otac Sa{a Petrovi}, paroh crkve Svetog Nikole iz Omahe, ameri~ka dr`ava Nebraska, izabran je nedavno u ^ikagu za predsednika najstarije srpske nacionalne organizacije, Srpske narodne odbrane (SNO), ve}inom glasova na Kongresu ove organizacije.

On je prvi sve{tenik koji je izabran za predsednika SNO, od ~ega smo i po~eli na{ razgovor…

- Da, ovo je prvi put u istoriji SNO da je sve{tenik na ~elu organizacije. Neobi~na stvar je to {to ja ne `ivim u ^ikagu, iz koga su obi~no birani predsednici, ali neki qudi su prepoznali moj rad i anga`ovawe i smatrali su da bi to bilo korisno za organizaciju.

- A u isto vreme, i da bi organizaciju odr`ali na onom pravom, istinskom, svetosavskom putu. Znamo kad god je postojao projekat da se srpstvo odvoji od pravoslavqa, to se uvek iskunda~ilo u ne{to u`asno, kao {to je bio onaj tzv. Kosovski zavet koji je Milo{evi} hteo da gradi na petokraci, a ne na krstu, i zato je tako i pro{lo. S obzirom na veliki istorijski trenutak i raskrsnicu na kojoj se nalazi srpski narod odlu~io sam da prihvatim ovu du`nost.

n Prihvatili ste se te{ke du`nosti. [ta je ono {to smatrate da treba uraditi da bi se SNO kao najstarije srpsko nacionalno udru`ewe okrepilo, oporavilo, podmladilo i tako ~ekalo svetliju budu}nost?

- Najboqi garant da jedna organizacija nestane jeste da postane muzej se}awa na pro{la vremena i na{e velikane. Naravno, se}awe mora da bude uvek prisutno, jer je na{a istorija i istorija srpskog naroda. Moramo se se}ati na{ih velikana kao {to su Pupin i Du~i}, ali treba da se upitamo {ta smo mi spremni da uradimo i ~ega smo spremni da se odreknemo da budemo wihovi dostojni naslednici. Nije dovoqnio samo da trubimo o tome {ta su oni uradili.

APATI^NOST I PODEQENOST –NAJVE]E SRPSKE BOQKE!

- Garant za opstanak jedne organizacije i wen mir je stalni pokret, akcija. Svaka stati~nost je kao da gurate kola uzbrdo. Ako stanete, ona te`ina kola }e Vas vratiti nizbrdo. Isto tako i SNO je stagnirao, nije se sna{ao u odre|enom istorijskom momentu, nije shvatio ozbqnost istorijske situacije i tu je nastao vakuum, i zato je u stawu u kome smo ga zatekli danas. Moj plan jeste upravo – akcija. Na dva fronta. U prvom redu u Americi – da na{a zajednica koja je ovde veoma brojna postane deo SNO. Neshvatqivo je da nas u ovoj zemqi `ivi 10 puta vi{e nego Albanaca, Hrvata ili nekih drugih, a da se wihova re~ ~uje vi{e od na{e. To je zato {to smo razjediweni i zato {to je apatija zahvatila i ove na{e prostore ovde. Najvi{e }u se na tom putu oslawati na mla|u generaciju koja je pokazala da ima i `eqe i znawa i voqe. Na{ najve}i doprinos u ovoj zemqi mo`e biti da stalno naturamo ameri~kim zvani~nicima to koliku je ulogu srpki narod odigrao u ameri~koj istoriji, od qudi koji su Americi mnogo doneli poput Tesle i Pupina, pa do spa{avawa 500 ameri~kih avijati~ara u najve}oj spasila~koj misiji iza neprijateqskih linija u Drugom svetskom ratu. Pogotovo {to puna istina o generalu Mihailovi}u i wegovom pokretu nije iza{la na videlo, ovde ali i u Srbiji. Najboqi na~in da na{ narod bude priznat ovde jeste da se u Va{ingtonu zala`emo da se ona dozna i da on u ameri~koj prestonici dobije spomenik koji zaslu`uje.

Nekada, kada je SNO bio zna~ajan ameri~ki senatori su se takmi~ili ko }e biti vi|en na banketima SNO, a danas 90% Srba na ovim prostorima i ne zna da ova organizacija postoji. Za{to bi pravili novu kada imamo organizaciju sa zvu~nim i istorijskim imenom, samo treba da je osve`imo i podmladimo.

Drugi vektor delovawa }e biti prema Srbiji. Mi sada imamo fenomen, najnoviju generaciju mladih, stru~nih qudi, koji su pobegli iz Srbije zbog nepotizma, kriminala, korupcije. Oni su spremni ne{to da urade, kao {to to trenutno ~ine preko nekih mawih organizacija, pa bi bilo dobro i mnogo delotvornije da se svi ukqu~e u jednu organizaciju i da svu svoju energiju usmerimo u jednom pravcu. n Kako }ete to ostvariti, kako }ete privu}i mlade?

- Pre svega ve}im prisustvom na dru{tvenim mre`ama koje na `alost starija generacija ne razume i ne koristi. I li~nim misionarewem me|u na{im imigrantima koji se nalaze po drugim ameri~kim gradovima. ^ikago nije jedino mesto gde Srbi `ive u Americi. ^ak su u nekim mawim mestima mnogo boqe organizovani i slo`niji nego ovde. Velike na{e zajednice se nalaze u Dalasu, Las Vegasu, Fort Vortu, San Dijegu, na Isto~noj obali. Sve te zajednice treba obi}i, odr`ati tribine, podsetiti {ta je SNO i koji je wen potencijal i afirmisati wihovu aktivnost, a ne samo ~lanstvo.

STUDENTI SLEDE KOSOVSKI ZAVET n Da li su srpski studenti primer aktivizma koji vaqa slediti? - Naravno. Mene raduje kad vidim da ti mladi qudi slede Kosovski zavet, da su zadojeni autenti~nim svetosavqem i krstom. Po svim qudskim merilima, ova generacija Srba je trebala da bude najgora, jer je porasla uz tik-tok, dru{tvene mre`e, rijaliti programe, u jednom bolesnom sistemu. Me|utim, ipak u wihovim genima i `ilama te~e krv predaka i ta krv je sada prokqu~ala i zaista je potresno videti te mlade qude koji idu Srbijom uzdu` i popreko, nose srpske i crkvene barjake i ikone i parole „Nema predaje“ koje se odnose na Kosovo. Wima treba ponuditi autenti~no, istinsko srpstvo… n Kao sve{tenik bili ste u prilici da komunicirate sa dosta na{eg naroda ovde…[ta je najve}i problem srpske zajednice na ovim prostorima? - Mnogi su problemi, ali je najve}i taj {to su qudi koji su vodili na{e organizacije i bili zna~ajni i talentovani nisu za svog `ivota odredili i stvorili dostojne naslednike, i {to je nastao vakuum. [to nije do{lo do smene generacija kada je trebalo. [to su qudi zarad li~ne promocije i sujete `eleli da zadr`e svoje titule i zvawa po cenu da od tih organizacija naprave zgari{ta. Toga imamo i u crkvenim strukturama i u ostalim organizacijama.

n Malopre ste pomenuli da malobrojnije zajednice od na{e imaju puno ve}i uticaj u politi~kom `ivotu Amerike, o ~emu svedo~i i ameri~ki Popis. Kao da postoji neki strah i nelagoda kod na{ih qudi ovde da se izjasne kao Srbi, {to nije slu~aj sa nekim drugim narodima. Za{to je to tako? - Postoje sigurno brojni razlozi. Taj vakuum koji je nastao u na{im organizacijama koje su ovde postojale 1970-80 godina kada smo ovde imali nekoliko mese~nih novina, razne tribine, kulturno-nacionalni rad koji je bio zastupqen pri svakoj crkvenoj op{tini. Ali kad ne do|e do smene generacija, kad stariji qudi ho}e da zadr`e titule mladi odlaze. I kad se nit prekine te{ko je ponovo je sastaviti. Gde prona}i qude koji su se izgubili i utopili u ameri~ko sivilo? Ali ja verujem da }e oni pravi Srbi pri}i ako im se ponudi ne{to autenti~no, oko ~ega mo`emo svi da se ujedinimo, a to je da Srbija bude normalna, ure|ena, pravna dr`ava koja }e nas motivisati da se vratimo u wu. Ne samo da zaustavimo odliv, nego da zapo~nemo povratak. Kad se to desi, mislim da }e mnogi koji sada }ute sa ponosom re}i da su Srbi. SVAKI SRBIN U AMERICI JE MISIONAR SRPSTVA

- Situacija je danas duga~ija, imamo \okovi}a, Joki}a, koje mla|a generacija prepoznaje i koji sa ponosom isti~u svoje srpstvo. Svaki Srbin u Americi treba da shvati da je on misionar srpstva. I da bi prose~an Amerikanac imao dobar utisak o narodu on prvo treba da ima dobar utisak o wemu kao ~oveku, da vidi da su wegova kultura i vera u korenu wegovog identiteta i da se oni ne prodaju niti da oko wih ima kompromisa. Znate, kad neko vidi da vi sami sebe po{tujete, on }e to po{tovati. Ako sami prema sebi nemamo dovoqno po{tovawa, kako }emo izazvati po{tovawe drugih?

n Na{a zajednica u Americi se okupqa oko }evapa, alkohola i jeftine narodne muzike. Mo`e li se oko ro{tiqa graditi nacionalna i duhovna politika?

- U tome jeste stvar… To neko kafansko, vulgarno srbovawe je postala svakodnevica od koga se pristojni qudi udaqavaju. Vidite da na dana{wim piknicima kod manastira jedva da do|e i sto ili dvesta qudi. A nekad ih je bilo po nekoliko hiqada. To se de{ava kad se svetosavqe i pravoslavqe svede na }evape, pa jo{ u vreme posta, kad se ne vodi ra~una koja se muzika mo`e pu{tati na crkvenom imawu. A turbo folk je anti-kultura i uni{tavawe autenti~ne srpske muzike.

NARATIV BE^KE [KOLE

- To je apsolutno neodr`ivo. Imamo tu lepu re~ na srpskom kojom se ozna~ava materwi jezik. Jezik se odr`ava u ku}i. Imate narode koji vekovima ili nikad nisu imali svoju dr`avu ali su sa~uvali jezik, zato {to wime govore u porodici. Me|utim, da bi jedna organizacija, bilo SNO ili crkva, mogla uspe{no da funkcioni{e na ovim prostorima, moramo se slu`iti govornim jezikom tog podru~ja. PRIHVATIMO SRBE KOJI NE GOVORE SRPSKI, NE PRAVIMO JAZ – Mi tu trku sa engleskim jezikom smo izgubili i nema potrebe da se protiv toga borimo jer na{a deca idu u {kole na engleskom i logi~no je da nivo wihovog srpskog jezika }e biti na ni`em nivou od jezika wihovih vr{waka u Srbiji. Ali ako budemo insistirali na srpskom, stvori}emo jaz izme|u generacija, ovih sada i onih koji dolaze. Pogledajte Jevreje. Koliko ih ima da govore hebrejskim jezikom? ^ak i u Izraelu ima Jevreja koji ne govore hebrejskim. Ali su zato svi slo`ni i bore se za jevrejsku stvar.

To je ono {to mi neminovno gubio ovde. Jo{ ako izgubimo pravoslavnu veru, izgubili smo sve. Vera i kultura, to su jedine spone koje dr`e na{ narod na okupu. To neshvatawe da je tranzicija nu`na dovelo nas je dotle da „kwiga spadne na tri slova“. STUDENTSKA BORBA JE NA[A POSLEDWA BORBA

n Jeste li Vi optimista da }e se razre{iti ova te{ka situacija u Srbiji na pravi na~in?

- Ja mislim da je ovo posledwa na{a borba. Ako ova mladost ode iz Srbije ne}e biti vi{e koga da se pobuni. Osta}e osaka}eni, stari i iznemogli qudi, jedan SNS stara~ki dom gde }e qudi zavisiti od sendvi~a koje }e da im udeli vlast. Kad su na televiziji pitali jednog studenta, mladi}a, „{ta }ete ako ne uspete“, on im je odgovorio: „Nemojte se Vi brinuti {ta }emo mi, brinite se Vi koji }ete ostati u takvoj Srbiji!“.

Studenti su podneli veliku `rtvu, `rtvovali akademsku godinu, hap{ewa, prebijawa, maltretirawa, i vaskrsli iz mrtvih nadu da mo`e i nama svanuti sunce pravde, boqe sutra. Ja u wihovom delu vidim Bo`ju ruku, ruku Svetog Save, ruku Cara Lazara. Mnogi su u Srbiji ve} bili digli ruke od svega i od sebe samih, tako da ako ne dobijemo ovu bitku obesmisli}emo sve pobede na{ih predaka u prethodnim bitkama i ratovima. Ovu bitku jednostavno moramo dobiti i to srpski narod mora shvatiti! A mi smo izgleda takav narod koji jedino iz pepala mo`e da vaskrsne. Dok ne dotaknemo dno ne mo`emo da se odgurnemo ka povr{ini vode.

A ja mislim da smo sada dotakli dno, i da nema daqe.

Identitet se gradi oko kulture, a osnova kulture je vera i sve ostalo {to prati tu veru. Sva na{a arhitektura, na{i najve}i i najlep{i manastiri nastali su tako {to su ih vladari zidali u slavu Bo`iju. I tu se ra|a kultura, koja po~iwe od re~i kult. Ne~iji kult. Srpska kultura je zanemarena i svela se na ro{tiq i peva~ice protiv kojih nemam ni{ta, ali ako nam je to kultura onda nemamo ~emu dobrom da se nadamo. Ako nemate kulturu kroz vekove kao dokaz pismenosti i trajawa onda svako mo`e dovesti u pitawe va{e poreklo i mo`e re}i da su svi balkanski narodi autenti~ni, samo smo mi neki do{qaci. A to i jeste narativ te be~ke {kole.. n Istakli ste da treba dopreti do generacija na{ih iseqenika kod kojih se izgubio srpski jezik tako {to }e se koristiti engleski jezik, {to se dosta razlikuje od aktuelne politike da se sva komunikacija obavqa na srpskom jeziku, i da ti qudi moraju govoriti srpski da bi bili prihva}eni u na{oj zajednici…

Dodik: Ne}u po{tovati odluku, ostajem predsednik Republike Srpske

Milorad Dodik, kome je pravosna`no oduzet mandat predsednika Republike Srpske (RS), izjavio je da ne}e po{tovati tu odluku i da ostaje predsednik tog entiteta BiH.

„Ne}u po{tovati. Po{tova}u voqu srpskog naroda. Bili ste bahati i osioni, a o~ekujete da ja budem pokoran. Ne}u biti. Ja sam predsednik Republike Srpske, a vi pi{ite {ta god ho}ete. Izabrao me je narod, ne}e me smewivati strana vlada“, objavio je Dodik dru{tvenoj mre`i Iks (X).

Dodao je da oni koji su doneli tu odluku „nisu po{tovali Ustav BiH, Ustav RS zakon“, a da on, kako je naveo, „treba da po{tujem wihovo nepo{tovawe svega“.

„Vi terajte po svome, mi }emo po svome. Nadam se da nam se putevi ne}e ukrstiti“, zakqu~io je Dodik.

Apelaciono ve}e Suda BiH odbilo je danas Dodikovu `albu na odluku Centralne izborne komisije (CIK), kojom mu je posle izricawa pravosudne presude oduzet mandat predsednika Republike Srpske. Posle odluke Apelacionog ve}a Suda BiH Dodik i zvani~no vi{e nije na funk-

Premijer Vi{kovi} podneo ostavku, Republika

Srpska bira novu vladu

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Vi{kovi} potvrdio je da je podneo ostavku na tu funkciju i da se bira nova Vlada Srpske.

On je na konferenciji za novinare rekao da }e raditi „neki drugi posao”, napomiwu}i da }e

ostati ~lan Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). „Nikad se nisam boqe osje}ao. Ovo je dan koji sam o~ekivao i kada sam imenovan za predsednika Vlade Srpske. Moram da podsetim da Ustav Srpske i Zakon ka`e da kada birate Vladu

Srpske, imate ustavnu obavezu, a mandatar mo`e u toku mandata da izvr{i promenu u Vladi do jedne tre}ine”, dodao je Vi{kovi}, prenosi RTRS.

On je po`eleo novoj Vladi uspe{an rad i dodao da je ponosan na sve {to je do sada ura|eno. „Ja }u biti tu i daqe, na odgovornim pozicijama. Ostajem ovde dok sam `iv i dok ne postignemo na{ krajwi ciq. Ponosan sam na Republiku Srpsku, wene gra|ane i rukovodstvo Srpske. Kakve su nam samo prognoze davali, da }emo propasti, a mi smo sve ja~i i stabilniji. Svom nasledniku ostavqam stabilnu Srpsku a novoj Vladi Srpske `elim uspeh” poru~io je Vi{kovi}.

Vi{kovi} je na poziciji predsednika Vlade Republike Srpske od 2018. godine.

SU[A PREPOLOVILA PRINOS KUKURUZA:

Su{a koja je ove godine stigla mesec dana ranije nego obi~no prepolovila je prinose kukuruza u celoj Republici Srpskoj, a poqoprivrednici strahuju da }e se to odraziti i na ionako skroman sto~ni fond.

Zbog visokih temperatura i nedostatka vlage, sila`a kukuruza u Semberiji i Lijev~u poqu krenula je ve} po~etkom avgusta, znatno pre uobi~ajenog roka. Poqoprivrednici upozoravaju da je re~ o usevima lo{eg kvaliteta, jer je su{a „spalila” kukuruz pre nego {to je dostigao punu zrelost, pa nedostaje i zrna i biqne mase.

Iako sila`a naj~e{}e po~iwe tek krajem avgusta ili po~etkom septembra, ove sezone se~a je startovala gotovo mesec dana ranije, {to najboqe pokazuje koliko je su{a uzela maha. Poqoprivrednici se sla`u da je ovo jedna od najekstremnijih godina, a visoki tro{kovi navodwavawa i nedostatak za{tite doma}e proizvodwe dodatno

ote`avaju situaciju. Ako se ovako nastavi, gubici u ratarstvu i sto~arstvu, upozoravaju, bi}e neminovni. Predsednik Udru`ewa poqoprivrednika Semberije i Majevice Savo Bakajli} kazao je za „Glas Srpske” da je u Semberiji pod kukuruzom ove godine 26.000 hektara, a usev je trenutno u fazi nalivawa zrna i prelaska u zavr{no stawe. „Prinos }e podbaciti vi{e od 50 odsto, a kvalitet je nikakav. Vidim da dosta poqoprivrednika kukuruz se~e u sila`u, ali ni ona nije nekog kvaliteta zbog

mawka zrna i mase. Zbog toga }e, na`alost, do}i i do ga{ewa sto~nog fonda. Najboqa slika je uz Savu i Drinu, ali u proseku je godina jako lo{a”, istakao je Bakajli}.

On dodaje da su silosi prazni, jer su{e traju ve} nekoliko godina, dok su i zalihe p{enice i je~ma minimalne. „Moramo nastaviti da sejemo kukuruz i p{enicu, ma koliko to bilo neisplativo, jer kad ostanemo bez poqoprivrede, oslawa}emo se samo na uvoz, a to }e na kraju najvi{e platiti gra|ani”, poru~io je Bakajli}.

ciji predsednika RS. CIK je posle izricawa pravosna`ne presude Dodiku, kojom je osu|en na godinu dana zatvora i {est godina zabrane politi~kog delovawa, zbog neizvr{avawa odluka visokog predstavnika, doneo odluku da Dodiku oduzme predsedni~ki mandat, na {ta je bila mogu}a `alba Apelacionom ve}u Suda BiH za izborne `albe. Odlukom Apelacionog ve}a Suda BiH pravosna`no je utvr|eno da Dodik vi{e ne obavqa funkciju predsednika RS, a CIK je du`na da u roku od 90 dana raspi{e prevremene izbore za predsednika RS.

Po~elo snimawe filma ”Linija” inspirisanog motivima ”Dnevnika ratnog hirurga” dr

Miodraga Lazi}a

U manastiru Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila Koviqu po~elo je snimawe prvih scena filma „Linija” rediteqa Dragoquba El~i}a, inspirisanog motivima iz „Dnevnika ratnog hirurga” dr Miodraga Lazi}a koji je pomagao u spasavawu rawenika na sarajevskom rati{tu tokom posledweg rata u BiH.

Antiratna istorijska drama - igrani film i televizijska serija „Linija” ra|ena je po scenariju @eqka Pr`uqa a bi}e snimana na vi{e od 30 lokacija u Srbiji i Republici Srpskoj.

Film se snima u produkciji ku}a RAMONDA, ANTS i Film Plus Pictures, uz blagoslov patrijarha srpskog Porfirija i uz podr{ku Filmskog centra Srbije.

„To je pri~a o humanosti i po`rtvovawu doktora Lazi}a u ratnoj bolnici koji je kao dobrovoqac oti{ao na sarajevsko rati{te da pomogne u spasavawu rawenika”, izjavio je producent Goran Ikoni}.

Kako je rekao, dolaskom dr Lazi}a na rati{te smawena je smrtnost rawenika za 90 odsto i za nepune ~etiri godine izvr{io je vi{e od 3.600 intervenciji.

U filmski projekat ukqu~eno je vi{e od 80 glumaca, 2.200 statista uz upotrebu ratne tehnike, anga`ovawe vojnika i pripadnika policije, rekao je koproducent Sa{a Miov~i}.

Podignute

prve optu`nice u vezi sa slu~ajem pronalaska dece u ku}i kod Br~kog

Tu`ila{tvo Br~ko Distrikta podiglo je sedam optu`nica u vezi sa slu~ajem pronalaska 31 deteta u jednoj ku}i u nasequ Ivici. Do sada je potvr|eno pet optu`nica, dok se potvrda za preostale dve o~ekuje ubrzo, prenose mediji.

U ovom slu~aju je nakon privo|ewa i saslu{awa vi{e osoba, za dve odre|ena mera pritvora, koja je potom produ`ena za dodatna dva meseca. Ostali, me|u kojima i osobe koje se dovode u vezu starateqstva nad prona|enom decom, pu{teni na slobodu nakon saslu{awa. Policija je krajem februara u jednoj ku}i na podru~ju Br~kog prona{li 31 dete, me|u kojima i mla|u od godinu dana.

KI[A DONELA OLAK[AWE U CRNOJ GORI:

Uga{eni po`ari u Podgorici

Ki{a koja je pala u Podgorici donela je olak{awe, ali su vatrogasci i daqe na terenu, a Boban An|u{i} iz Slu`be za{tite i spasavawa rekao je u Dnevniku TVCG da je ki{a koja je pala

ugasila sve aktivne po`are na teritoriji glavnog grada.

„Trenutno imamo po`ar u selu Milunovi}i, koji se mora pratiti. Iz vazduha smo gasili do 18 sati”, rekao je An|u{i}.

U Stijeni peperskoj situacija je pod kontrolom i nema aktivnih po`ara, dodao je on i poru~io da }e sve lokacije obilaziti i tokom no}i.

Situacija sa po`arima u Crnoj Gori je povoqnija, saop{teno je na konferenciji za novinare Ministarstva unutra{wih poslova.

Poru~eno je da su kapaciteti Crne Gore „uspe{no iskori{}eni” i da je „dr`ava profesionalno odreagovala” na vanrednu situaciju.

Dan `alosti zbog smrti vojnika u Crnoj Gori

U Crnoj Gori je Dan `alosti, zbog tragi~ne smrti pripadnika Vojske Dejana Bo`ovi}a, koji je stradao tokom ga{ewa po`ara u Ku~ima kod Podgorice.

“Vlada je na telefonskoj sednici donela odluku da, povodom tragi~no izgubqenog `ivota mla|eg vodnika Bo`ovi} a u naporima da se pobedi vatrena stihija koja je zahvatila Crnu Goru, ~etvrtak 14. avgust proglasi za Dan `alosti”, saop{teno je ranije iz Vlade.

Rekli su da }e, u skladu sa Zakonom o dr`avnim simbolima i Danu dr`avnosti, zastave biti spu{tene na pola kopqa na svim zgradama dr`avnih organa i zgradama organa lokalne samouprave i javnih ustanova, prenose Vijesti.

“U skladu sa odlukom, na dan `alosti na javnim mestima ne}e se odr`avati programi javnog, kulturnog i zabavnog karaktera, a u ugostiteqskim objektima ne}e se emitovati muzika”, pi{e u saop{tewu.

Elektronski i drugi mediji du`ni su da programske sadr`aje prilagode obele`avawu dana `alosti.

Ne sti{avaju se strasti u Crnoj Gori posle otkrivawa spomenika Vojvodi \uri{i}u

Katastrofalni po`ari koji danima bukte u Crnoj Gori, nisu bacili u senku mu~na zbivawa nakon otkrivawa spomenika Pavlu \uri{i}u, koji je potom uklowen i preba~en u obli`wu Crkvu Svete mati Paraskeve, u Gorwem Zaostru, desetak kilometara od Berana. Nakon odre|ivawa pritvora od 30 dana Danku Femi}u iz Podgorice, zbog napada na foto-reportere „Pobjede” i „Vijesti” Borisa Pejovi}a i Steva Vasiqevi}a, kao i Vujadinu Dobra{inovi}u (59), zbog krivi~nog dela povreda i nedozvoqeno podizawe spomen-obele`ja u saizvr{ila{tvu, odnosno zbog podizawa spomenika \uri{i}u na svom imawu, Vi{e dr`avno tu`ila{tvo u Bijelom Poqu je drugi put za nepuna dva meseca formiralo predmet protiv mitropolita budimqansko-nik{i}kog Metodija, koji je otkrio spomenik \uri{i}u i obnarodovao da }e biti sklowen u crkvu „pa ako `ele neka do|u da je sru{e”. Zbog ~ega je mitropolit Metodije ponovo „sumwiv”, zvani~no nije saop{teno, ali su „povodom ishitrenih i rigidnih reakcija tu`ila{tva i organa krivi~nog gowewa” protest, duboko nezadovoqstvo i zabrinutost zbog selektivnog i diskriminatornog postupawa, izrazili sve{tenstvo, mona{tvo i verni narod Eparhije budimqansko-nik{i}ke, uz tvrdwu da je mitropolit Metodije, kao glava Eparhije, sve od decembra 2019. godine, o~igledno

meta nekih centara mo}i koji prate svaki wegov korak, svaku wegovu re~.

- O~igledno, u pitawu su dvostruki ar{ini. Samo jedan narod je na udaru, Srbi - tvrdi lider Slobodne Crne Gore Vladislav Dajkovi}.

Protiv wega je Vi{e dr`avno tu`ila{tvo u Bijelom Poqu tako|e formiralo predmet, ali zvani~no nije poznato zbog kog krivi~nog dela.

- Postavqam pitawe predsedniku dr`ave, premijeru, ministarki kulture - zbog ~ega nije sru{en spomenik zlo~incu Isufu ]eqaju u Vusawu kod Gusiwa?! Taj spomenik je napravqen pre 12 godina, pre deset je nare|eno ru{ewe! Za{to nije sru{en? Za{to progone mitropolita? Za{to u zatvoru dr`e te mu~ene Srbe? Moje radno mesto je tamo gde progawaju Srbe. Ja sam Srbin i ba{ me briga ako me zbog toga osude i na deset godina - kazao je Dajkovi}, nakon odluke tu`ila{tva.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Vlasnik jahte, Aleksandar ‚Braco’ Miranovi} iz Podgorice, u trenutku incidenta se nalazio na woj i bio je evakuisan.

Crnogorska policija navodi da je prema preliminarnim informacijama uzrok po`ara tehni~ki kvar.

Jahta na kojoj je izbio po`ar oko 20.15 ~asova koja je bila usidrena u Luci Budva vlasni{tvo je poznatog podgori~kog biznismena. On se nalazio na woj u trenutku izbijawa po`ara.

Jahta koja je izgorela je u vlasni{tvu Aleksandra „Braca” Miranovi}a, biznismena iz Podgorice, prenosi Kurir. Miranovi} je, kako su ranije pisali podgori~ki listovi, bio privo|en zbog otmice, a wegov sin Petar Miranovi}, osu|en na dve godine zatvora, za poku{aj ubistva sugra|anina Predraga Lazarevi}a. Miranovi} mla|i je 19. septembra 2013. godine, oko 3 sata i 40 minuta, na Bulevaru Ivana Crnojevi}a u Podgorici, na trotoaru ispred svoje ku}e, nakon kra}e prepirke, no`em ubo Lazarevi}a u grudni ko{, nanose}i mu te{ke povrede.

BRACO OD RANIJE POZNAT POLICIJI

O Miranovi}u je 2018. godine pisao i ugledni crnogorski list „Dan”. „Direktor kompanije Rudo Montenegro Aleksandar Braco Miranovi} (55) uhap{en je zbog sumwe da je sa sinom Petrom (29) i Vjekoslavom (41) i Jugoslavom Labuli}em (43) u~estvovao u otmici i prebijawu dr`avqanina Albanije Antona Kajo{aja iz Tuzi”.

Stariji Miranovi} sumwi~io se da je tada vozio automobil u kojem je wegov sin pi{toqem udarao Kajo{aja kojeg su tukla i

Vlasnik jahte, Aleksandar ‚Braco’ Miranovi} iz Podgorice

bra}a Lambuli}.

Kako je pisao „Dan”, osumwi~eni su tada negirali krivicu tvrde}i da je Kajo{aj sam u{ao u vozilo sa wima kako bi objasnio policiji za{to je pratio Lambuli}e i da li ima veze sa napadom na Vjekoslava. [TA SE TA^NO DESILO U BUDVI Kako je navela crnogorska policija, „ve~eras oko 20.15 ~asova policiju u Budvi obavestio je vlasnik jahte koja je usidrena u Luci Budva da je do{lo do po`ara dok se on nalazio na woj. Na lice mesta su odmah upu}ene patrole policije, kao i vatrogasne slu`be, a vlasnik je evakuisan”, saop{tili su iz policije. Iz policije navode da je prema re~ima vlasnika jahte do po`ara najverovatnije do{lo used kvara.

„Sa doga|ajem je upoznat tu`ilac u Osnovnom dr`avnom tu`ila{tvu u Kotoru, koji }e iza}i na lice mesta po lokalizovawu po`ara, kao i ve{tak za po`are, eksplozije i havarije u ciqu preciznog utvr|ivawa nastanka po`ara i daqih radwi iz wihovih nadle`nosti”, istakli su iz policije.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

KOSOVSKA MITROVICA:

Po~eli radovi na pe{a~kom mostu

U subotu, 16. avgusta, po~eli su radovi na novom pe{a~kom mostu na Ibru u podeqenoj Kosovskoj Mitrovici i to na mestu gde je i ranije postojao pe{a~ki most prema nasequ Tri solitera u severnom srpskom delu Kosovske Mitrovice.

Premijer u ostavici – tehni~koj vladi Kosova Albin Kurti je je 1. jula na Ibru, u podeqenoj Kosovskoj Mitrovici, postavio dva kamena temeqca za dva mosta na ovoj reci.

Prvo je postavio kamen temeqac za most za automobile 500 metara nizvodno od glavnog gradskog mosta na Ibru a onda je postavio kamen temeqac i za pe{a~ki most, 700 metara uzvodno od glavnog gradskog mosta.

Postojao je i ranije ‚’pe{a~ki most’’ za ‚’Tri solitera’’ u severnom delu grada gra|en od febru-

ara do aprila 2000. godine. On je odnet u velikoj poplavi Ibra 19. januara 2023. godine. Novi pe{a~ki most, 700 metara uzvodno od glavnog gradskog mosta na Ibru, ima}e du`inu od 41 metar i {irinu 3.7 metara. Ina~e, glavni deo radova na

novom mostu preko Ibra za automobile uveliko se zavr{avaju. Most na samoj reci je zavr{en vi{e od 80 odsto a sada su u toku radovi na prilazu mosta sa obe strane reke kao i pe{a~ka staza od 1,5 metara sa obe strane mosta.

MANASTIR BAWSKA PROSLAVIO SVOG ZA[TITNIKA, SVETOG ARHI\AKONA STEFANA

Svedoci smo na{eg stradawa

i krsta, ali smo svedoci i vaskrsewa i obnove

Na praznik Svetog prvomu~enika i arhi|akona Stefana, u manastiru Bawska, u petak 15. avgusta, slu`ena je sveta arhijerejska liturgija kojom je na~alstvovao Mitropolit

Dizeldorfa i Nema~ke Grigorije, uz saslu`ewe Mitropolita ra{ko-prizrenskog Teodosija, Episkopa novobrdskog Ilariona, kao i velikog broja sve{tenstva i mona{tva Eparhije ra{ko-prizrenske. Litur-

ODBOR ZA POMO] KOSOVU I METOHIJI BAWA LUKA, REPUBLIKA SRPSKA:

Podela stipendija za devetoro srpske dece sa KiM

Predsednik Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke Milorad Arlov podelio je, na Jariwu u nedequ 17. avgusta, ~etvoromese~ne stipendije za septembar, oktobar, novembar i decembar u vrednosti od 4.000 evra za devetoro srpske dece sa Kosova i Metohije.

Stipendije su podeqene srpskoj deci koja su do{la u pratwi svojih roditeqa na administrativnom prelazu Jariwe.

- Zavaquju}i humanosti dobrih qudi iz Republike Srpske na{ Odbor ve} 10 godina stipendira srpsku decu na Kosovu i Metohiji u obliku ~etveromese~nih stipendija po 400 i 500 evra, svakom detetu. Kako su to sve {kolska deca, prete`no oz vi{e~lanih i socijano ugro`enijih porodica, `elimo wima i wihovim roditeqima finansijski olak{ati po~etak {kolske 2025/26. godine. – kazao je Predsednik Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke Milorad Arlov.

Podela stipendija i ovog puta je na administrativnom prelazu Jariwe jer je Miloradu Arlovu opet odbijen zahtev i molba ulaska na Kosovo i Metohiju od strane kancelarije „Kosova” sa sedi{tem u Beogradu.

Arlov je veliki broj puta bio na Kosovu i Metohiji, ali od 26. juna 2020. godine do sada, od strane PU „Kosova”, devet puta je vra}an sa aministrativnog prelaza Jariwe i 19 puta Kancelarija „Kosova” u Beogradu odbijala wegov zahtev da nesmetano u|e na Kosovo. Samo je jednom mu je dozvoqen ulazak uo~i Vidovdana 27. juna 2022. godine.

IZ RADA SPECIJALNOG TU@ILA[TVA KOSOVA: Podignuta optu`nica protiv 21 osobe za ratne zlo~ine

giji je prisustvovao veliki broj vernika, a naro~ito dece. Manastir Bawska je proslavio hramovnu slavu – Prenos mo{tiju Svetog prvomu~enika i arhi|akona Stefana. Pored crkvenog praznika, obele`ena je i 21. godi{wica obnove mona{kog `ivota u ovoj sredwovekovnoj zadu`bini kraqa Milutina, koja je, posle 520 godina zapu{tenosti, ponovo za`ivela 15. avgusta 2004. godine, kada je Patrijarh srpski Pavle slu`io svetu arhijerejsku Liturgiju sa arhijerejima. Mitropolit Teodosije se obratio vernom narodu re~ima: „Mi smo svedoci na Kosovu i Metohiji na{eg stradawa i krsta, ali smo svedoci i vaskrsewa i obnove. Hristov put je put krsta i stradawa, ali ne besmislenog. Posle krsta, Golgote, raspe}a, Gospod nam daje obnovqewe i vaskrsewe.“

Mitropolit se zatim zahvalio Vladici Grigoriju, naglasiv{i da wegova podr{ka Kosovu nikada nije izostala.

Specijalno tu`ila{tvo Kosova podnelo je Osnovnom sudu u Pri{tini, 15. avgusta, optu`nicu u odsustvu protiv 21 osobe za krivi~no delo ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva. Tu`ilac u ovom slu~aju, Atde Dema, rekao je na konferenciji za novinare da su nakon godina intenzivnih istraga podignute optu`nice protiv nekoliko osoba koje su imale vlast nad jugoslovenskim oru`anim snagama i srpskom policijom na odgovaraju}im teritorijama Kosova. „Nakon godina intenzivnih istraga, Odeqewe Specijalnog tu`ila{tva Osnovnog suda u Pri{tini je podnelo optu`nicu u vezi sa ratnim zlo~inima protiv civilnog stanovni{tva tokom oru`anog sukoba na Kosovu, u periodu januar-jun 1999. godine“, rekao je on.

SRPSKA LISTA PREDSTAVILA KANDIDATE ZA

GRADONA^ELNIKE NA LOKALNIM IZBORIMA 12. OKTOBRA Kandidati oni koji su se dokazali na delu i pokazali u odbrani interesa Srba

Srpska lista predstavila je, u petak 15. avgusta, kandidate za gradona~elnike u deset op{tina sa ve}inski srpskim stanovni{tvom, na lokalnim izborima 12. oktobra 2025. godine. Predsednik Srpske liste Zlatan Elek, saopstio je u petak, 15. avgusta, na konferenciji za stampu kandidate za gradona~elnike : Milan Radojevi} (Severna Mitrovica), Dragi{a Milovi} (Zve~an), Zoran Todi} (Leposavi}), Milo{ Perovi} (Zubin Potok), Sa{a Milo{evi} (Novo Brdo), Novak @ivi} (Gra~anica), Tawa Anti} (Ranilug), Dragan Petkovi} (Parte{), Bo`idar Dejanovi} (Klokot) i Ivica Tanasijevi} ([trpce). Jedina op{tina u kojoj Srbi nisu ve}insko stanovni{tvo, a u kojoj }e Srpska lista imati kandidata za gradona~elnika, jeste op{tina Obili} gde je kandidat Goran Dan~etovi}. Elek je obrazlagaju}i imena kandidata istakao da se radi o qudima koji su se “dokazali na delu i pokazali u odbrani interesa Srba”.

ODLAZAK SRPSKE LEGENDE HOLIVUDA: Dobrivoje Tanasijevi}

„Den Tana“ preminuo u 90. godini!

Nekada{wi predsednik Crvene zvezde Dobrivoje Tanasijevi} Den Tana preminuo je u 90. godini, saop{tio je Fudbalski savez Srbije.

Den Tana je preminuo borbe sa te{kom bole{}u. On je bio vr{ilac du`nosti predsednika Zvezde od 2. septembra do 13. novembra 2008. godine, a potom je imenovan za predsednika „crveno-belih“. Den Tana je bio predsednik Zvezde do 23. aprila 2009. godine kada je podneo ostavku.

„Preminuo je Dobrivoje Tanasijevi}. ^ovek fudbala, ~ovek biznisa, ~ovek velikog srca. Dovoqno je bilo re}i Den Tana. Neko ko je harizmom i dobrom hranom osvojio Holivud, bio veliki navija~ svoje Srbije i Crvene zvezde“, navodi se na zvani~nom sajtu FSS.

Den Tana je ro|en u ^ibutkovici, a igrao je u omladinskom timu Crvene zvezde.

„Put ga je odveo u belgijski Anderleht, igrao je i za nema~ki Hanover, a fudbalsku karijeru zavr{io je u Kanadi. U SAD je razvio biznis sa restoranima, ali bez fudbala nije mogao, pa je 1973. godine kupio engelski Brentford. Napustio je ‘p~elice’ 2002. godine, a 2008. godine postao je predsednik Crvene zvezde“, dodaje se u saop{tewu Zvezde.

Fudbal mu je bio velika qu-

bav, ali jo{ kao mlad shvatio je da ga privla~i i svet filma, naveli su iz FSS.

„Upisao je gluma~ku {kolu Xefa Korija u Malibuu, {to je prakti~no bio wegov ulazak u filmsku industriju. Imao je nekoliko mawih uloga, ali uslovno re~eno, slavu je stekao po restoranu dobre usluge i hrane u Los An|elesu, u koji su dolazile najpoznatije holivudske zvezde.

Bio je veliki obo`avalac najve}ih asova sa ovih prostora, divio se liku i delu Dragana Stojkovi}a, voleo ga kao igra~a, kasnije i kao selektora Srbije.

Bio je gotovo redovan na utakmicama dr`avnog tima, u zemqi i inostranstvu, iskrena podr{ka velikog patriote. FSS izra`ava iskreno sau~e{}e porodici Do-

Pretra`uju}i po internetu gotovo je nemogu}e do}i do podatka koliko qudi poreklom iz Srbije `ivi u inostranstvu i koliko u kojoj zemqi sveta. Precizne podatke nema ni Republi~ki zavod za statistiku.

Prema zvani~nim rezultatima popisa u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama iz 2020 godine, u ovoj zemqi trenutno `ivi 193.844 Srba. Broj Srba je za oko 18.000 ve}i od onog sa posledweg popisa 2011. godine. Prema zvani~nim podacima sa popisa koji je odr`an 2010. godine a ~iji su rezultati objavqeni godinu dana kasnije, u SAD su se kao Srbi izjasnilo ne{to vi{e od 176.000 gra|ana. Srba ima najvi{e u tri dr`ave - u Ilinoisu, Pensilvaniji i Ohaju, gde broj na{ih sunarodnika prelazi ili je oko cifre od 20.000.

Smatra se, ipak, da je najvi{e qudi poreklom iz Srbije u Nema~koj. Razli~ite su procene o broju qudi srpskog porekla koji `ive u Nema~koj, a kre}u se izme|u 400.000 i 800.000, navodi nema~ko Ministarstvo spoqnih poslova.

Gradona~elnik Be~a Mihael Ludvig rekao je nedavno da oko 76.000 stanovnika Be~a poseduje srpsko dr`avqanstvo, a da je jo{ oko 100.000 onih koji imaju poreklo iz Srbije. Prema statisti~kom zavodu, u Austriji `ivi 121.643 Srba.

Procewuje se da u [vedskoj `ivi vi{e od 30.000 Srba, a u Norve{koj oko 10.000.

U [vajcarskoj je na kraju 2016. godine `ivelo 2,1 miliona stranaca. Dr`avqani Srbije po brojnosti su bili na 7. mestu iza Italijana, Nemaca, Portugalaca, Francuza, Albanaca sa Kosova i [panaca. Prema zvani~nim podacima dr`avqani Srbije ~ine 3,3 posto ukupnog broja stranaca. Me|utim, brojni su dr`avqani Srbije koji imaju dvojno dr`avqanstvo, tako da bi se prema nekoj gruboj proceni moglo re}i da u [vajcarskoj `ivi preko 150.000 dr`avqana Srbije.

brivoja Tanasijevi}a, Den Tane“, zakqu~uje se u saop{tewu FSS. Povodom smrti Tanasijevi}a oglasio se i fudbalski klub Brentford. On je 1973. godine kupio ovaj klub, kasnije ga je prodao, ali ostao u upravi i svakako nije zaboravqen.

– Duboko smo tu`ni zbog smrti na{eg izuzetno uticajnog i po{tovanog biv{eg predsednika i direktora Den Tane – stoji u objavi Brentforda.

Uz to su i dodali:

– Mnogima je poznatiji kao vlasnik holivudskog restorana i prijateq nekih od najpoznatijih svetskih filmskih zvezda, bio je ~lan na{eg upravnog odbora skoro tri decenije, a obavqao je i funkciju predsednika. Po~ivaj u miru, Den.

Ukupno 94.997 stanovnika Australije u popisu je navelo da ima srpsko poreklo, zna~ajno vi{e nego 2016. gone kada ih je bilo 73.901. Srpski jezik kod ku}e govori 57.297 osoba, {to srpski ~ini 31. jezikom po rasprostrawenosti. Najvi{e qudi koji govore srpski kod ku}e `ivi u sidnejskom predgra|u Liverpul.

Prema podacima posledweg popisa sprovedenog 2002. godine, utvr|eno je da u Sloveniji `ivi skoro 40.000 Srba, koji su tada ~inili dva odsto stanovni{tva. Prema pojedinim procenama, u Sloveniji trenutno ima i do 150.000 Srba i najbrojnija su mawinska nacionalna zajednica u toj zemqi. Rezultati Popisa 2021. pokazuju da je u nacionalnoj strukturi stanovni{tva Hrvatske udeo Hrvata 91,63, Srba 3,20 , Bo{waka 0,62, Roma 0,46, Italijana 0,36 odsto i Albanaca 0,36 odsto, dok je udeo ostalih pripadnika nacionalnih mawina je pojedina~no mawe od 0,30 procenata.

U Crnoj Gori se 44,9 odsto gra|ana 2011. godine izjasnilo kao Crnogorci, a 28,77 odsto je Srba. Prema podacima Zavoda za statistiku (Monstat) u Crnoj Gori, na aprilskom popisu stanovni{tva srpskim jezikom izjasnilo se da govori 43,88 odsto, a crnogorskim 36,97 odsto gra|ana. U Crnoj Gori, prema preliminarnim podacima popisa, `ivi 625.266 stanovnika.

U Ujediwenim Arapskim Emiratima, gde posledwih godina `ivi i radi sve ve}i broj gra|ana Srbije procewuje da je u na{oj dijaspori oko 10.000 qudi. Prema popisu iz 2016. godine, kada je re~ o stanovnicima koji u poqu za etni~ku pripadnost upi{u ime neke od zemaqa sa Balkanskog poluostrva, u Kanadi najvi{e ima Hrvata - 134.000. Na drugom mestu su Srbi, kojih ima 96.530, dok tre}e mesto pripada Makedoniji, ~ije poreklo isti~e ~ak 43.110 qudi. Na Novom Zelandu izme|u 5.000 i 7.000.

Po~eo kamp za decu iz dijaspore u

Velikom Gradi{tu

\or|e Mili}evi}, ministar bez portfeqa zadu`en da prati stawe, predla`e mere i u~estvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom, sve~ano je otvorio ekolo{ko-obrazovni kamp za srpsku decu iz dijaspore i regiona u Velikom Gradi{tu, u prisustvu predsednika op{tine Dragana Mili}a i brojnih gostiju. U kampu, koji je okupio 160 u~esnika, mladi }e tokom narednih dana imati priliku da kroz edukativne, sportske i kulturne sadr`aje u~e o ekologiji, o~uvawu tradicije i zna~aju negovawa srpskog jezika i identiteta. Ministar Mili}evi} je naglasio da je Srbija uvek otvoren dom za sve svoje sunarodnike bez obzira na to gde `ive. „Okupqaju}i na{u

decu {irom sveta na jednom mestu, mi ja~amo veze koje nikada ne smeju biti prekinute. Srbija je wihova ku}a, wihov koren i wihova budu}nost. Zato je na{a obaveza da stvaramo prilike da se deca me|usobno povezuju, da u~e jedni od drugih i da zajedno grade mostove prijateqstva“, poru~io je ministar Mili}evi}.

Posebnu pa`wu ministar Mili}evi} je posvetio ekolo{koj tematici kampa. „Ovo nije samo prilika da deca upoznaju kulturu i jezik svojih predaka, ve} i da nau~e da prirodu moramo ~uvati kao najve}e bogatstvo koje imamo. Ovde, na obali Dunava, gde se susre}u priroda i istorija, deca }e razumeti koliko je va`no da budu odgovorni prema `ivotnoj sredini, jer je to zalog wihove budu}nosti“, rekao je on.

„Susret sa ovim krajem, wegovim qudima i wegovom istorijom, ostavi}e neizbrisiv trag u svakom detetu. @elimo da ponesu ku}i uspomene koje }e ih vezati za Srbiju i podse}ati da pripadaju velikoj porodici koja se zove srpski narod“, dodao je ministar Mili}evi}. Ovim kampom, kako je istakao, Srbija {aqe jasnu poruku da je wena najve}a snaga u mladima koji ~uvaju svoje korene, i koji, bez obzira na to gde `ive, ostaju neodvojivi deo zajedni~kog srpskog identiteta.

BITKA ZA MINERALE BUDU]NOSTI:

Mo`e li Australija da razbije monopol Kine?

Australija pokre}e projekat vredan milijardu dolara kako bi se suprot stavila dominaciji Kine na tr`i{tu retkih zemnih metala, potez od strate{kog zna~aja za globalnu ekonomiju i zelenu tranziciju. U pustom pejza`u Eneabe, tri sata vo`we severno od Perta, nalazi se ogromno nalazi{te ovih kqu~nih minerala neophodnih za proizvodwu elektri~nih vozila, vetroturbina i odbrambene opreme. Australijska vlada podr`ava rudarsku kompaniju ogro mnim kreditom za va|ewe i preradu metala, sa ciqem da prekine lanac snabdevawa koji je Kina monopolizo vala, pi{e BBC.

KINESKI MONOPOL

I GLOBALNA ZAVISNOST Mo} kineskog monopola na retke zemne metale osetila se tokom trgovinskih ratova biv{eg predsednika SAD Donalda Trampa. Kada je Peking ograni~io izvoz, koriste}i ga kao mo}an adut u pregovorima o tarifama, proizvo|a~i {irom sveta na{li su se u kriznoj situaciji. Sa uzbunom su shvatili da Kina ima mo} da zatvori wihove fabrike.

Ford je ~ak obustavio proizvodwu svog popularnog terenskog vozila Explorer u svojoj fabrici u ^ikagu na nedequ dana. Mesec dana kasnije, izvr{ni direktor Xim Farli otkrio je da je zatvarawe uzrokovano nesta{icom retkih zemnih metala, priznaju}i da se kompanija i daqe bori da obezbedi pouzdano snabdevawe. „To je svakodnevnica“, rekao je g. Farli za Blumberg TV. Iako je Peking od tada ubla`io ograni~ewa, strahovi od daqih poreme}aja ostaju dok se ne postigne ~vrst trgovinski sporazum.

„Zapad je propustio priliku - to je realnost. A Kina je gledala dugoro~no. Vide-

li su korist i bili su spremni da investiraju u to“, ka`e @ak Ekstin, {ef katedre za ekstraktivnu metalurgiju na Univerzitetu Kertin.

ZA[TO SU RETKI

ZEMNI METALI KQU^NI

Naziv „retki zemni metali“, koji se odnosi na 17 elemenata u periodnom sistemu, donekle je pogre{an. Ovi metali su lagani, izuzetno jaki i otporni na toplotu, {to ih ~ini idealnim za male elektromotore. „Retke zemni metali nisu retki niti oskudni. Zlato je retko, ali nije kriti~an materijal“, obja{wava profesor Ekstin. Problem nije u koli~ini, ve} u ~iwenici da „negde u lancu snabdevawa imate jednu ili mo`da nekoliko zemaqa koje kontroli{u to usko grlo“.

Retki zemni metali su kqu~ni. U prose~nom elektri~nom vozilu, motori zasnovani na wima nalaze se u desetinama komponenti, od bo~nih retrovizora do brisa~a vetrobranskog stakla. Danas sko-

ro svi ovi minerali dolaze iz Kine, koja sada ~ini vi{e od polovine svetskog rudarstva i skoro 90% prerade. SAD uvoze 80% svojih retkih zemnih metala iz Kine, dok se Evropska unija oslawa na Kinu za ~ak 98% svoje zalihe.

SLU^AJNO OTKRI]E

I VELIKI IZAZOV

„Kina je od tada veoma namerno i otvoreno poku{avala da kontroli{e tr`i{te kako bi podr`ala svoju nizvodnu proizvodwu i odbrambenu industriju“, ka`e Den Mekgrat, {ef odeqewa za retke zemqe u kompaniji Iluka Resources.Iluka se nada da }e napraviti proboj u ovoj kontroli. Kompanija decenijama vadi cirkon i titanijum dioksid u Australiji, a utvr|eno je da nusproizvodi sadr`e disprozijum i terbijum – neke od najtra`enijih retkih zemnih metala. Tokom godina, Iluka je nagomilala zalihe vredne vi{e od 650 miliona dolara. Ali wihova prerada je mnogo ve}i izazov. „Hemijski su veoma sli~ni, tako da poku{aj wihovog razdvajawa zahteva ogroman broj koraka“, objasnio je profesor Ekstin. „Tako|e imate ostatke i otpad sa kojima morate da se nosite u ovoj industriji, a to je problemati~no. Oni ~esto proizvode radioaktivne materijale. To dolazi sa cenom.“

STRATE[KA NU@NOST I VLADINA PODR[KA

Zato australijska vlada pozajmquje Iluki 1,65 milijardi australijskih dolara za izgradwu rafinerije. Iluka predvi|a da }e potra`wa za retkim zemnim elementima porasti za 50-170% do kraja decenije. „O~ekujemo da }emo biti u mogu}nosti da zadovoqimo zna~ajan deo

zapadne potra`we za retkim zemnim elementima do 2030. godine“, ka`e Mekgrat. „Ova rafinerija i Ilukina posve}enost poslovawu sa retkim zemnim elementima predstavqaju alternativu Kini.“ Me|utim, izgradwa rafinerije }e trajati jo{ dve godine. „Bez strate{kog partnerstva koje imamo sa australijskom vladom, projekat retkih zemnih elemenata ne bi bio ekonomski isplativ“, priznaje Mekgrat. Australijska ministarka za resurse Madlen King nagla{ava da je neophodna intervencija vlade. „Otvoreno me|unarodno tr`i{te za kriti~ne minerale i retke zemne elemente je fatamorgana. Ne postoji“, ka`e ona, dodaju}i: „Mo`emo ili da sedimo skr{tenih ruku i ne radimo ni{ta povodom toga... ili mo`emo da preuzmemo odgovornost za razvoj industrije retkih zemnih elemenata ovde koja }e se takmi~iti sa tim tr`i{tem.“

IZAZOVI @IVOTNE SREDINE I BUDU]NOST

Australija se tako|e mora suo~iti sa problemom zaga|ewa. U Kini, {teta na `ivotnu sredinu od prerade dovela je do curewa hemikalija i radioaktivnog otpada u vodene tokove. Rafinirawe je prqavi posao koji ukqu~uje ekstrakciju, ispirawe i rafinirawe, a sve to proizvodi radioaktivne komponente. „Ne mislim da postoji metalska industrija koja je potpuno ~ista... na`alost, ponekad je to stvar izbora maweg zla“, ka`e profesor Ekstin, ali dodaje: „U Australiji imamo mehanizme za suo~avawe sa tim. Imamo pravno okru`ewe i okvir za rad sa tim kako bismo se barem odgovorno nosili sa tim.“ Iako }e izgradwa nove industrije potrajati, ~ini se da Australija ima mnogo toga u svojoj koristi jer se pozicionira kao pouzdaniji, ~istiji i, {to je kqu~no, nezavisan izvor retkih zemnih metala.

Australija je otkazala vizu izraelskom poslaniku iz vladaju}e koalicije premijera Bewamina Netanijahua, koji se zalagao protiv palestinske dr`avnosti i pozivao na aneksiju okupiranog Zapadnog Jordana.

Simha Rotman, ~lan Kneseta iz stranke Religious Zionism, koju predvodi krajwe desni~arski ministar finansija Bezalel Smotrih, trebalo je da poseti Sidnej i Melburn ovog meseca po pozivu lokalne konzervativne jevrejske

organizacije. Australija je me|u zemqama koje bi slede}eg meseca trebalo da priznaju palestinsku dr`avu, odluku koju je Rotman nazvao „te{kom gre{kom i ogromnom nagradom za Hamas i terorizam“.

U junu su Australija i jo{ ~etiri zemqe, ukqu~uju}i Britaniju, sankcionisale Smotriha i ministra nacionalne bezbednosti Itamara Ben-Gvira zbog optu`bi za ponovqeno podsticawe nasiqa protiv Palestinaca na Zapadnom Jordanu.

Rotman je rekao da mu je saop{teno da mu je viza otkazana zbog izjava koje je australijska vlada smatrala kontroverznim i zapaqivim, ukqu~uju}i tvrdwu da bi palestinska dr`avnost dovela do uni{tewa Dr`ave Izrael i wegov poziv na izraelski suverenitet nad Zapadnim Jordanom.

„Ni{ta {to sam li~no rekao nije re~eno iznova i iznova od strane ogromne ve}ine javnosti u Izraelu i Vlade Izraela“, rekao je Rotman.

Australijski ministar unutra{wih poslova Toni Bark rekao je u izjavi poslatom mejlom da vlada zauzima ~vrst stav prema onima koji `ele da {ire podele u Australiji, i da niko ko dolazi da promovi{e poruku mr`we i podjela nije dobrodo{ao.

„Pod na{om vladom, Australija }e biti zemqa u kojoj svi mogu biti sigurni i ose}ati se sigurnim“, rekao je, bez navo|ewa konkretnih razloga za otkazivawe Rotmanove vize.

Australija i Filipini pokrenuli vojne ve`be kod Ju`nog kineskog mora

Australija je pokrenula vojne ve`be sa filipinskim snagama, u kojima vi{e od 3.600 vojnika u~estvuje u ve`bama sa bojevom municijom, borbenim manevrima i simulaciji napada na pla`u u filipinskom gradu okrenutom ka Ju`nom kineskom moru.

Ve`be se odr`avaju pod nazivom „Alon”, {to na filipinskom jeziku zna~i talas, a slu`e da poka`u vatrenu mo} Australije, prenosi AP.

U ve`bama }e u~estvovati razara~ sa vo|enim raketama, nadzvu~ni lovci F/A-18, vojni i teretni avion C-130, protivtenkovsko oru`je Xavelin i snajpersko oru`je specijalnih snaga.

Ministarstvo unutra{wih poslova odbilo je da da dodatne komentare.

neskog mora, rekav{i da se SAD i wihovi saveznici „udru`uju” protiv we i militarizuju region. Agencija dodaje da Kina pola`e pravo na ve}i deo Ju`nog kineskog mora, prometne globalne trgova~ke rute, gde je posledwih godina imala sve vi{e teritorijalnih sukoba sa Filipinimam kao i da Vijetnam, Malezija, Brunej i Tajvan tako|e pola`u pravo na vode bogate resursima. U ponedeqak, brod kineske mornarice sudario se sa brodom kineske obalske stra`e dok je poku{avao da otera mawi brod filipinske obalske stra`e u Skarboro [olu u Ju`nom kineskom moru.

Australijska ambasada u Manili saop{tila je da je zabrinuta zbog „opasnog i neprofesionalnog pona{awa kineskih brodova u blizini Skarboro [ola u kojem je ume{ana filipinska obalska stra`a“ i rekla da incident „isti~e potrebu za deeskalacijom, uzdr`ano{}u i po{tovawem me|unarodnog prava”. Australija

Vojni zvani~nici su rekli da }e se odbrambene snage iz Sjediwenih Dr`ava, Kanade, Japana, Ju`ne Koreje, Novog Zelanda i Indonezije pridru`iti kao posmatra~i. Ve`be }e trajati do 29. avgusta. Kina je osudila multinacionalne ratne ve`be i saveze u ili blizu Ju`nog ki-

SUD ODREDIO REKORDNU KAZNU:

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

masovnih otpu{tawa

Australijski sud nalo`io je najve}oj nacionalnoj avio-kompaniji Kvantas ervejs da plati rekordnu kaznu od 90 miliona australijskih dolara (oko 50,2 miliona evra) zbog toga {to je protivzakonito otpustila 1.800 radnika zemaqskog osobqa tokom pandemije kovida 19.

Federalni sudija Majkl Li je prilikom odre|ivawa kazne tako|e kritikovao politiku kompanije koja je naknadno izrazila `aqewe zbog svoje odluke, dodaju}i da nije ube|en da Kvantas `ali zbog nepravde nanete zaposlenima, ve} vi{e zbog {tete koju joj je ~itav slu~aj naneo, preneo je Rojters.

Li je dodao da }e 50 miliona australijskih dolara biti upla}eno Sindika-

tu zaposlenih u saobra}aju TWU, koji je podneo tu`bu protiv Kvantasa.

Presuda je usledila je nakon sporazuma avio-kompanije i otpu{tenih radnika iz decembra pro{le godine o formirawu kompenzacionog fonda od 120 miliona australijskih dolara.

Tokom pandemije korone, uprava Kvantasa odlu~ila je da otpusti 1.820 zaposlenih u zemaqskom osobqu, navode}i da je to komercijalna odluka, ali je Federalni sud Australije 2021. presudio da je tim negativnim potezom osobqe spre~eno da ostvari svoje pravo na rad, ~ime je prekr{en nacionalni akt o radu.

Izre~ena nov~ana kazna najve}a je ikada koju je sud odredio zbog kr{ewa australijskih zakona o radu, istakli su

Najlep{e roze jezero na svetu, Hilijer u Australiji, i daqe ostaje skoro neotkriveno za ve}inu turista. Iako wegova jarko roze voda privla~i pa`wu {irom sveta, retki su oni koji imaju priliku da je vide u`ivo. Ovo mesto deluje kao da je iz neke bajke, Okru`eno gustim eukaliptusovim {umama, sa bojom koja se mewa od ne`no roze do intenzivno qubi~aste, Hilijer je pravo ~udo prirode koje skriva svoju lepotu zbog te{ko dostupne lokacije. Me|utim, na dru{tvenim mre`ama gotovo da nema fotografija putnika sa ovog mesta, iako izaziva veliki interes.

JEDINSTVENA LEPOTA ROZE JEZERA

[ta ~ini jezero Hilijer toliko posebnim, za{to je wegova boja toliko intenzivna i za{to ne mo`e svaki turista u`ivo da vidi ovu lepotu?

Jezero Hilijer se nalazi na ostrvu Midl, delu arhipelaga Risers u blizini obale Australije. Otkrio ga je britanski moreplovac Metju Flinders 1802. godine, kada se popeo na najvi{u ta~ku ostrva. Videv{i jarko roze jezero, bio je toliko impresioniran da ga je spomenuo u svom dnevniku.

Jezero je okru`eno gustim eukaliptusovim drve}em koje o{tro kontrastira

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

iz advokatske kancelarije Moris Blekbern koja zastupa sindikat TWU - Ova rekordna kazna je odraz ogromnih razmera nepravde koju je naneo Kvantaszakqu~io je u saop{tewu direktor kancelarije Xo{ Bornstin.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Iz kompanije Kvantas saop{tili su da }e platiti nalo`enu kaznu. - Iskreno se izviwavamo svakom od 1.820 zaposlenih i wihovim porodicama - navela je izvr{na direktorka kompanije Vanesa Hadson.

sa pink vodom. Boja je najboqe vidqiva iz vazduha, zbog ~ega su vazdu{ne fotografije Hilijera postale veoma popularne. Za razliku od drugih obojenih jezera u svetu, Hilijer zadr`ava stalnu jarko roze nijansu tokom cele godine.

SVOJSTVA VODE I WENA SLANOST

Jezero nije veliko – oko 600 metara dugo i 250 metara {iroko. Relativno je plitko, ali koncentracija soli je mnogo

ve}a nego u okeanskoj vodi. Zbog toga se ~ovek mo`e lako zadr`ati na povr{ini bez ikakvog napora. Tokom prve polovine 20. veka vr{eni su poku{aji va|ewa soli iz jezera, ali su brzo obustavqeni zbog te{ko dostupnog terena. Boja vode mo`e lagano da varira, od jarko roze do intenzivno qubi~aste, u zavisnosti od vremenskih uslova. Uprkos jarkoj boji, voda je bezbedna za kupawe i ne sadr`i toksi~ne supstance.

PRAVI RAZLOG PINK BOJE Mnoge jezera u svetu mewaju boju zbog algi ili minerala koji dospevaju u vodu. Na primer, jezero Lonar u Indiji mewa boju zbog aktivnosti crvenih algi tokom toplih sezona.

[to se ti~e Hilijera, dugo se smatralo da je roze boja posledica odre|enih algi, ali rani nalazi to nisu potvrdili. Tek 2016. godine, kroz projekat „Ekstremna mikrobioma”, identifikovane su alge Dunaliella salina.

Ove alge proizvode karotenoide – pigmente koji daju vodi roze nijansu. Isti spojevi se koriste u dodacima ishrani kao izvor vitamina A.

ZA[TO NA JEZERU GOTOVO DA NEMA TURISTA?

Uprkos neverovatnoj lepoti, jezero Hilijer ostaje gotovo potpuno nedostupno ve}ini turista. Nalazi se u te{ko pristupa~nom podru~ju, a guste {ume oko wega nemaju ure|ene staze. Jedini na~in da se do|e do jezera je helikopterom ili specijalnim turisti~kim avionom.

Zbog toga je poseta jezeru skupo iskustvo, dostupno samo malom broju qudi, te upravo zato na dru{tvenim mre`ama gotovo da nema fotografija putnika sa ovog mesta, iako izaziva veliki interes.

Penzioni fondovi iz pakla

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Slu~aj medicinske sestre iz Zapadne Australije koja je izgubila skoro pola miliona dolara iz penzionog fonda, nakon {to je kompanija u koju je ona ulo`ila novac propala, ponovo je skrenuo pa`wu javnosti na probleme u na{em dru{tvu. Na`alost, ovaj slu~aj nije ni prvi, a verovatno ni posledwi, jer smo likvidacije tih fondova imali i ranije. Qudi su tako, i na sli~an na~in, u bliskoj pro{losti gubili stotine hiqada dolara samo zato {to su slepo i naivno verovali ovom postoje}em ekonomskom sistemu, gde ponekad izgleda

AFL-u preko Saveznog suda u junu. Gospo|a [enon je davala dodatne dobrovoqne doprinose tokom svog radnog veka kako bi se osigurala da mo`e udobno da se penzioni{e, ali je bila zate~ena. „Ne znam kako se ovo moglo dogoditi. Nikada nisam zami{qala da }u se suo~iti sa bilo kakvim pote{ko}ama sa bilo ~im tako jednostavnim kao {to bi trebalo da bude penzioni fond“, rekla je ona u onlajn objavi. „Ose}am se prevareno jer sistem penzionog fonda nije nimalo bezbedan. Pod stresom sam zbog neizvesnosti moje finansijske budu}nosti. Sada sumwam i pla{im se kako }e moja budu}nost izgledati. Zbog mojih godina, verovatno}a da sada zaradim dovoqno za penziju nije mogu}a.“ [enon je prijavila svoj slu~aj Australijskoj agenciji za finansijske `albe, tvrde}i da su joj date neprikladne i neta~ne informacije i saveti.

Ugledni finansijski savetnik i osniva~ kompanije Pivot Wealth, Ben Ne{, rekao je za doma}e medije da je, iako je vrlo privla~no upravqati sopstvenim penzionim fondom,

kqu~no, mo`da toga niste svesni“, rekao je. „To ne zna~i da }ete upasti u nevoqu, ali ako upadnete, mo`da ne}ete imati pomo} koju biste imali da ste izme|u zastava na patrolisanoj pla`i, {to bih rekao da je industrijski super fond.“

Stru~waci nagla{avaju da samostalno upravqani fondovi nisu za svakoga. Smatra se da je oko 600 australijskih investitora pogo|eno likvidacijom ovog fonda, sa oko 160 miliona dolara ulo`enih u investicione {eme koje je nudila AFL od februara 2020. godine. AFL je prestao da distribuira jedinice u {emama u septembru 2023. godine.

Penzioni fondovi (Superannuation) u Australiji, ili „super“, je sistem {tedwe za penzije. To podrazumeva da se novac koji zaposleni zaradi stavqa u investicioni fond koji }e biti legalno dostupan ~lanovima nakon penzionisawa. Poslodavci vr{e obavezne uplate u ove fondove u procentualnom iznosu od zarade svojih zaposlenih. Trenutno je obavezni minimalni „garantovani“ doprinos postavqen na 12%, nakon {to je

dr`ava ili pravda nemaju nikakvih ingerencija. Finansijski stru~waci su odmah povodom ovog slu~aja izdali dramati~no upozorewe, nakon {to je ova nesre}na `ena izgubila svu svoju u{te|evinu u trenutku – da je vrlo malo verovatno da }e je ikad mo}i vratiti. Kolaps penzionog fonda progutao je ovoj `eni bukvalno sve {to je ona godinama {tedela i ulagala u svoju budu}u penziju. Naime, medicinska sestra iz Perta, Ketrin [enon, osnovala je samostalno upravqani penzioni fond kod kompanije Simple Super i prebacila preko 460.000 dolara te{ko zara|enog novca tokom vi{e od tri decenije. Ali wena mati~na kompanija, Australian Fiduciaries Limited (AFL), iznenada je propala ove godine. Australijska komisija za hartije od vrednosti i investicije (ASIC) tra`ila je naloge za o~uvawe imovine i imenovala ste~ajne upravnike

to tako|e mo`e biti i ogromna zamka. „Najve}i rizik je {to qudi ne razumeju u potpunosti u {ta se upu{taju jer vi ne birate samo investicije. Vodite regulisani fond, sa svim pravnim, poreskim i obavezama uskla|enosti koje dolaze sa tim. Rizik nije samo lo{ prinos od investicija. To je odabir lo{e imovine (kao {to su visokorizi~ne {eme nekretnina ili privatne investicije), neispuwavawe obaveza uskla|enosti ili stavqawe poverewa u pogre{ne ruke – kao u ovom slu~aju. Ako poverenik ili platforma propadnu, vi snosite posledice. Ne postoji vladina garancija, a nadoknada je ograni~ena.“ Wegov kolega finansijski savetnik i direktor nezavisne kompanije Wealth Advice, Endi Darok, rekao je da je to sli~no plivawu na pla`i. „Ako ste u SMSF-u, mo`da ne samo da plivate van zastava, ve} mo`da plivate na nepatrolisanoj pla`i, i {to je

pove}an sa 11,5% 1. jula 2025. godine. Garanciju „super-a“ uvela je Houkova vlada kako bi promovisala samofinansiranu penzionu {tedwu, smawuju}i oslawawe na javno finansirani penzijski sistem. Zakonodavstvo koje podr`ava uvo|ewe garancije superanuacije usvojila je Kitingova vlada 1992. godine. Zakqu~no sa 31. decembrom 2024. godine, Australijanci su ulo`ili 4,2 biliona australijskih dolara kao sredstva penzionog fonda, {to Australiju kao naciju ~ini 5. najve}im imaocem imovine penzionih fondova na svetu. Velika ve}ina ovog novca je u fondovima sa definisanim doprinosom.

Za{to niko nije siguran na najlep{oj pe{~anoj pla`i sveta

Fraser Island li~i na prizor iz reklame za rajske destinacije - beskrajni pe{~ani horizont, tirkizno more, bogata xungla i slatkovodna jezera. Me|utim, ova prelepa australijska oaza skriva brojne opasnosti koje je ~ine mo`da i najsmrtonosnijom pla`om na svetu.

Na prvi pogled, Fraser Island – poznat i pod aborixinskim imenom K’gari – izgleda kao raj na zemqi. Ovaj biser australijske obale, okru`en beskrajnim pe{~anim pla`ama, tirkiznim morem i bujnim ki{nim {umama, privla~i na hiqade posetilaca godi{we. Ali iza te idili~ne slike krije se mra~na istina: Fraser Island je jedno od najopasnijih mesta za turiste u Australiji.

Fraser Island je poznat kao najve}e pe{~ano ostrvo na svetu, sa zapawuju}im pejza`ima i retkim prirodnim bogatstvima. Ipak, ono {to ovu destinaciju ~ini posebnim ne dolazi bez rizika. Posetioci dolaze zbog spektakularnih pla`a i netaknutih jezera, ali mnogi nisu svesni potencijalnih opasnosti koje vrebaju na svakom koraku.

DIVQA PRIRODA

Jedan od za{titnih znakova ostrva su dingoi – australijski divqi psi. Iako su dingo populacije za{ti}ene i predstavqaju simbol K’garija, posledwih godina sve ~e{}e dolazi do napada na turiste. Samo pro{le godine zabele`eno je vi{e od dvadeset incidenata, a neki su zavr{ili i ozbiqnim povredama. Tragom pro{lih tragedija, ukqu~uju}i smrt de~aka 2001. godine, lokalne vlasti sada preporu~uju dodatne mere opreza, posebno za porodice sa malom decom.

“Dingo deluje kao atrakcija, ali to je opasna divqa `ivotiwa i nipo{to joj se ne sme prilaziti, niti je hraniti,” upozoravaju renxeri.

OPASNOSTI NA KOPNU I U VODI

Ali dingo nije jedina pretwa. Fraser Island skriva jo{ suroviju stranu — wegova zloglasna 75 Mile Beach, naizgled savr{eno mesto za kupawe i sun~awe, mesto je gde mnogi do`ive neprijatno iznena|ewe. Ispod mirne povr{ine kriju se sna`ne rip struje koje mogu da ponesu i iskusne pliva~e pravo u dubine Tihog okeana. Dodajmo tome i prisustvo ajkula, pa se savetuje da se kupawe u moru izbegava i da turisti u`ivaju u kupawu u mnogobrojnim slatko-

vodnim jezerima.

Na samom ostrvu rizik ne prestaje. Mekane pe{~ane dine ~esto zavaraju voza~e terenskih vozila. Saobra}ajne nesre}e su ~este, a neki od najte`ih incidenata ukqu~uju prevrtawa vozila u kojima su poginuli ili te{ko povre|eni turisti. U letwim mesecima ostrvo postaje dom i za opasne meduze irukan|i, ~iji otrov mo`e izazvati ozbiqne zdravstvene probleme i kod odraslih i kod dece.

LEPOTA KOJA ZAVARAVA

Uprkos svemu, Fraser Island ostaje jedna od najlep{ih i najpose}enijih destinacija Australije. Wegova ~ar je u netaknutoj prirodi i ose}aju izolovanosti, ali upra-

vo ta sirova lepota krije i rizike zbog kojih posetioci moraju da budu izuzetno oprezni. Park je pod posebnom za{titom i svaki dolazak podrazumeva stroga pravila: vo`wa je dozvoqena iskqu~ivo terenskim vozilima, kampovawe mora biti unapred prijavqeno, a kupa~i moraju pa`qivo da biraju sigurne lokacije za u`ivawe u vodi. Renxeri i lokalne vlasti ula`u velike napore da balansiraju izme|u za{tite prirode i bezbednosti turista. Fraser Island danas nosi reputaciju raja sa upozorewem. Dok wegova prirodna lepota osvaja posetioce na prvi pogled, tek oni najoprezniji mogu u potpunosti da u`ivaju u svemu {to ovo ostrvo nudi.

Ambasador Stefanovi} sve~ano predao na upotrebu elektronsku tablu srpskoj dopunskoj {koli u

VELIKA ^AST:

Ambasador Srbije u Australiji, Rade Stefanovi}, sve~ano je predao na upotrebu srpskoj dopunskoj {koli „Sveti Sava“ u Kanberi elektronsku tablu, ~iju je nabavku, dodelom sredstava na javnom konkursu, finansirala Republika Srbija – Ministarstvo spoqnih poslova, Uprava za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu, u iznosu od 280.000 dinara (oko 4.200 australijskih dolara).

Obra}aju}i se u~enicima, roditeqima i nastavnicima, ambasador Stefanovi} je istakao da, iako u Kanberi, u pore|ewu sa drugim ve}im australijskim gradovima, `ivi relativno mali broj Srba, srpska zajednica u glavnom gradu Australije vrlo je aktivna i zna~ajnu pa`wu posve}uje o~uvawu srpskog jezika, kulturnog, nacionalnog i verskog identiteta, te da je Ambasada Srbije u Kanberi sa zadovoqstvom podr`ala realizaciju ovog projekta.

Zahvalio je i crkveno-{kolskoj op{tini na Fareru i lokalnom parohu, protojereju Branku Vasili}u, na dobroj saradwi, kao i svim parohijanima na izgradwi nove u~ionice za potrebe {kole, krajem pro{le godine. Ambasador Stefanovi} je posebno istakao da se upravo i kroz delovawe i rad i ove {kole demonstrira sinergijski efekat delovawa dr`ave Srbije, kao matice, i Srpske pravoslavne crkve u Australiji.

Nastavnica Smiqa Rajak i otac Branko Vasili} zahvalili su na ovoj donaciji, uz ocenu da }e

kori{}ewem

table uslovi sadr`aja u dopunskoj poboq{ani biti realizovana ni na~in. Srpska dopunska po~ela je sa cijativu Ambasade podr{ku crkveno-{kolske Fareru. Nastava uz redovnu finansijsku svete Republike dve grupe, nastavu

Pjastri od naredne sezone dobija svoju tribinu na stazi

Pjastri ima priliku da postane prvi neevropski {ampion Formule 1, nakon Kana|anina @aka Vilneva, koji je do titule do{ao 1997. godine

Organizatori trke Formule 1 u Australiji saop{tili su da }e od slede}e sezone jedna od tribina na stazi „Albert Park” u Melburnu biti nazvana po voza~u Meklarena Oskaru Pjastriju, koji trenutno vodi u generalnom plasmanu Formule 1.

Tribina Pjastri bi}e sme{tena na glavnom pravcu, obuhvataju}i najekskluzivnija mesta, ujedno najbli`a startnoj liniji.

Staza u Melburnu ve} ima nekoliko tribina nazvanih po australijskim voza~ima poput, Xeka Brebema, Artura Vajta, Alana Xonsa, Marka Vebera i Danijela Rikarda, dok od ostalih voza~a svoju tribinu ima izme|u ostalog i Argentinac Huan Manuel Fan|o.

Pjastri posle 14 ovosezonskih trka vodi u {ampionatu Formule 1 sa 284 boda, dok je wegov timski kolega Britanac Lando Noris drugi sa devet bodova zaostatka.

Pjastri ima priliku da postane prvi neevropski {ampion Formule 1, nakon Kana|anina @aka Vilneva, koji je do titule do{ao 1997. godine. Australija je posledwu titulu u Formuli 1 osvojila 1980. godine, kada je slavio voza~ Vilijamsa Alen Xons.

[ampionat Formule 1 nastavqa se 31. avgusta trkom za Veliku nagradu Holandije.

upotrebu u Kanberi

kori{}ewem elektronske interaktivne {kolske uslovi rada i u~ewa srpskog jezika i drugih dopunskoj {koli u Kanberi zna~ajno biti i olak{ani, s obzirom da }e nastava realizovana na interaktivni i multimedijaldopunska {kola „Sveti Sava“ u Kanberi radom u januaru 2024. godine, na iniAmbasade Republike Srbije u Kanberi i uz crkveno-{kolske op{tine „Sveti Sava“ na Nastava u {koli se odr`ava po programu i finansijsku podr{ku Ministarstva proRepublike Srbije, a u ovoj {kolskoj godini, u nastavu poha|a ukupno 38 u~enika.

Prva konferencija srpske dijaspore u Australiji

Prva konferencija srpske dijaspore u Australiji odr`a}e se 17. septembra 2025. godine u Melburnu, u organizaciji Australijsko-srpske privredne komore i Ambasade Republike Srbije u Kanberi.

Konferencija }e okupiti oko 120 istaknutih predstavnika srpske dijaspore iz svih krajeva Australije i iz razli~itih dru{tvenih sfera – kulture, politike i privrede, a sa ciqem ja~awa odnosa izme|u Republike Srbije i wene dijaspore u Australiji, ali i same dve dr`ave, kroz dijalog, saradwu i konkretne inicijative. Skup }e okupiti i visoke zvani~nike iz Australije i Srbije, koji }e kroz odr`avawe panel diskusija razmeniti mi{qewa o temama poput u~e{}a Srba i lica srpskog porekla u politi~kom `ivotu Australije, mogu}nostima za ja~awe ekonomskih odnosa Srbije i Australije i ulozi srpske dijaspore u tom procesu, kao

i o merama za o~uvawe srpskog nacionalnog, jezi~kog i kulturnog identiteta. Prva konferencija srpske dijaspore u Australiji sufinansira se iz buxeta Republike Srbije, kroz sredstva koja su Australijsko-srpskoj privrednoj komori dodeqena na javnom konkursu za sufinansirawe projekata koji svojim kvalitetom doprinose o~uvawu i ja~awu veza Republike Srbije i dijaspore, koji je raspisalo Ministarstvo spoqnih poslova –Uprava za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu.

Doga|aj }e zna~ajno doprineti ja~awu veza izme|u Srbije i dijaspore kroz dijalog na visokom nivou, podsta}i bilateralnu saradwu u oblasti ekonomije, kulture i obrazovawa, kao i pozicionirati srpsko-australijsku zajednicu kao aktivnog u~esnika u multikulturalnom razvoju Australije, te uspostaviti i trajnu platformu za me|usobno povezivawe pripadnika srpske dijaspore u Australiji u razli~itim oblastima.

Ambasador Stefanovi} polo`io venac povodom 80. godi{wice od

Drugog svetskog rata na Pacif iku

Ambasador Srbije u Australiji, Rade Stefanovi}, zajedno sa kolegama iz diplomatskog kora, u Australijskom ratnom memorijalu u Kanberi polo`io je venac povodom obele`avawa 80. godi{wice Dana pobede na Pacifiku.

Polagawem venca simboli~no je ista-

knuta zajedni~ka opredeqenost miru i o~uvawu kulture se}awa na one koji su svoj `ivot izgubili tokom Drugog svetskog rata. Povodom Dana pobede, venac je polo`ila i generalna guvernerka Australije, Sem Mostin, zatim, u ime premijera Australije, federalni ministar za pitawa veterana,

Met Kiog, kao i predstavnici opozicije i veterana.

U svom kratkom obra}awu, ministar za pitawa veterana Met Kiog je ukazao na doprinos Australije savezni~koj pobedi, te je istakao da za Australiju Dan pobede na Pacifiku simbolizuje i kona~an zavr{etak Drugog svetskog rata.

NAJAVIO NI@E CENE - KOJE SU VI[E OD SADA[WIH?!

Vu~i} izgleda nije

skoro i{ao u kupovinu

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} najavio je „za 7 do 10 dana nove mere i ni`e cene”, a sve zbog, kako je naveo, „borbe za gra|ane Srbije”. On je u kratkom video snimku obe}ao znatno ni`e cene za neke proizvode, koji, me|utim, ve} ko{taju mawe ili sli~no od najavqenog „sni`ewa”.

„Dragi narode, kakve god mere da smo donosili, uvek bi oni koji koji ostvaruju ogromne profite

I mo`da je predsednik imao dobru nameru, ali svakako nije imao dobru informaciju.

Kratkom analizom cena u najve}im trgovinskim lancima u Srbiji, nije tajna, da se litar suncokretovog uqa ve} du`e vreme prodaje za 164, 176, 179 dinara.

Zapravo, samo par vrsta suncokretovog uqa ko{ta vi{e od 200 dinara.

I mo`da je predsednik, govore}i o suncokretovom uqu

na{li na~in da prevare i vas i dr`avu. Ovog puta ne}e mo}i jer smo se dosetili da uradimo dubinske, su{tinske, dugotrajne i kratkoro~ne mere kojima }emo da obezbedimo boqi `ivotni standard,boqe uslove za na{e proizvo|a~e,one koji jesu dobavqa}i za velike trgovinske lance i da spustimo hiperinflatorni pritisak od kojeg probleme ima svako od nas i svaka na{a porodica”, poru~io je u kratkom video snimku predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

Pa krenimo redom, analiziramo wegova obe}awa:

„UQE NE]E BITI PREKO 170 DINARA”

„Ovo uqe ko{ta oko 200 dinara. Ukoliko mi postignemo ono {to je na{a namera ono ne}e biti preko 160-170 dinara”, rekao je predsednik.

bio i najbli`e realnosti. Jer slede}e {to je rekao, bilo jemleko.

„MLEKO VAS NE]E KO[TATI

VI[E OD 130 DINARA”

„Ovo mleko litar je oko 155 dinara, ono vas ne}e ko{tati vi{e od 130 dinara”, objasnio je predsednik.

Me|utim, litar dugortajnog mleka, onog od 2,8 odsto masti, ali i od 3,2 odsto masti gra|ani Srbije mogu kupiti za 100, 109, 119, 129 dinara.

Da, ima i skupqih, ali su i ova jeftinija svima dostupna.

„[E]ER NE SME DA PRE\E 100 DINARA”

„Ovaj {e}er je 112 dinara, on ne sme da pre|e 100 dinara ukoliko mi svoj posao uradimo”, zakqu~io je Vu~i}.

Kilogram belog {e}era u trgovinskim lancima ko{ta 90, 94,

SEKTOR ZA EKONOMSKA ISTRA@IVAWA NBS:

99, pa ponegde i 112 dinara kako je naveo.

A gde je {e}er, tu je i kafa.

„KAFA, 200 GRAMA 490 DINARA - MORA DOLE”

„Ova kafa je skoro 500 dinara, 490 dinara 200 grama. Mo`e i mora da ide na ni`e”, odlu~no je poru~io predsednik.

I ta~no je, taj brend kafe koju je dr`ao u rukama, mo`ete kupiti za 490 dinara. Ali isto tako, 200 grama drugih brendova kafe, isto tako poznatih, ali i onih mawe poznatih, mo`ete pazariti za 350, 360, 429, ili 450 dinara.

WEGOVO

„VELI^ANSTVO” KULEN

„2600 dinara je kilogram kulen kobasice. Odli~na je, ali malo ko mo`e sebi da priu{ti kilogram od onih koji imaju ni`a primawa. Ako bi ta cena i{la na tek ne{to iznad 2.000 dinara, onda bi mnogi na{i qudi koji imaju mawe plate i ni`e penzije mogli to sebi da priu{te. I mo}i }e”, rekao je zadovoqno predsednik jer }e se u budu}e umesto parizera „vaqati” kulen.

Ali, koliko ko{ta kilogram kulena?

Najni`a cena za 1kg kulena je 1559 dinara, prose~na od 1779,00 do 1999,00 dinara. Dakle, mawe od najavqenog pojeftiwewa.

IVAWI^KI KROMPIR

Na spisku je bio i krompir, ivawi~ki:

„I na kraju, ovo je na{ krompir, imamo ga svuda. Najpoznatiji i najboqi ivawi~ki krompir, 100 dinara. Siguran sam da trgovci mogu da zarade ako je on 80 ili 85 dinara, da svaka porodica u Srbiji mo`e da priu{ti dobar, kvalitetan i najboqi evropski krompir”, obe}ao je Vu~i}.

Samo nije rekao gde }emo ga kupiti, jer ga nigde nema. Do tada, mo`ete beli krompir pazariti u jednom marketu za 79,99 dinara.

Tre{we za godinu dana poskupele trostruko - za ~ak 205 odsto

Trenutno, cene vo}a i povr}a daju najve}i doprinos inflaciji, rekao je Generalni direktor Sektora za ekonomska istra`ivawa i statistiku u Narodnoj banci Srbije Savo Jakovqevi}. O kakvim razmerama rasta ovih cena se radi pokazuju podaci prema kojima su jabuke u odnosu na pre godinu dana poskupele za 51 odsto, maline za 50 odsto, kajsije za 70 odsto, breskve za 87 odsto, a tre{we za ~ak - 205 odsto. Generalni direktor Sektora za ekonomska istra`ivawa i statistiku u NBS Savo Jakovqevi} izjavio je danas da se prema projekcijama inflacije za naredni period, u 2026. godini o~ekuje inflacija oko 4,0 odsto, da bi se ona krajem te godine pribli`ila centralnoj vrednosti ciqa, a u 2027. bi se kretala oko 3,0 odsto ili malo iznad tog procenta.

On je na predstavqawu avgustovskog izve{taja o inflaciji u NBS, odgovaraju}i na novinarska pitawa da li je u projekciju ukqu~eno poskupqewe

struje, rekao da jeste i da je re~ o poskupqewu od oko sedam procenata {to je dogovoreno sa MMF. „To pove}awe smo ukqu~ili u ovu projekciju i wegov doprinos inflaciji je 0,4 odsto. Cena struje kod nas od 0,11 evra po kilovat ~asu je i daqe me|u najni`im u Evropi”, rekao je on.

Prema wegovim re~ima u prvoj polovini godine, rast cena vo}a je iznosio 28 odsto, {to je dvostruko vi{e od petogodi{weg proseka a takva kretawa su zabele`ena i u zemqama iz kojih uvozimo vo}e kada je kod nas slabiji rod.

Izvoz IKT usluga za

prvih

{est meseci porastao na 2,21 milijardu evra

Vrednost izvoza usluga u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) iz Srbije za prvih {est meseci ove godine iznosio je 2,21 milijardu evra, {to je 14 odsto vi{e nego u isto vreme 2024. godine, saop{tila je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

U junu ove godine izvoz IKT sektora iznosio je 381 milion evra, {to je rast od 17 odsto odnosu na isti period 2024. godine, kada je izvoz iznosio 327 miliona evra.

„Ovi podaci jasno potvr|uju da Srbija nastavqa da ja~a svoju poziciju kao jedan od vode}ih regionalnih centara u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija”, kazao je direktor Kancelarije Mihailo Jovanovi}.

Suficit u IKT uslugama u prvih {est meseci ove godine iznosio je 1,75 milijardi evra.

Za{to }e ”na{ Fijat” sklapati Nepalci i Marokanci - za prekovremeni rad i sa bonusima plata 90.000 dinara

U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu bi}e zaposleno 800 radnika iz Nepala i Maroka, jer ih u Kragujevcu nema. Iz kompanije zvani~nih potvrda o dovo|ewu stranih radnika u kragujeva~ku fabriku jo{ uvek nema. Ipak o tome je za lokalnu televiziju govorio gradski ve}nik za privredu Radomir Eri}, od koga je zapravo i potekla pri~a o anga`ovawu radnika sa strane. ^iwenica da automobilska industrija nema dovoqno zainteresovanih doma}ih radnika, ne iznena|uje poznavaoce prilika jer sve vi{e mladih odlazi van Srbije, tra`e}i boqe uslove rada. Potra`we za novim modelom Fijat grande panda ima, ali radnika u Kragujevcu, o~igledno, nema. Zato je iznu|eno re{ewe dovo|ewe jeftine radne snage iz dr`ava poput Nepala, gde je prose~na zarada oko 250 evra i gde su radna prava na niskom nivou.

“Kompanija je o~ekivala da ve} u maju mesecu ovde proizvodwa bude na nivou od 500 automobila dnevno, ali toga jo{ nema. ^ujem da su iza{li tek sada ne nekih 300 automobila na dan i da su tek nedavno uspeli da skupe dovoqno radnika za dve smene, a da bi ostvarili taj ciq od 500 i vi{e automobila dnevno, kako bi zadovoqili potrebe tr`i{ta, moraju da uvedu i tre}u smenu”, ka`e Zoran Radovanovi}, dopisnik Radara.

Ali radnici u Srbiji o~igledno ne `ele da rade za ponu|enu platu, koja prema nezvani~nim podacima, sa bonusima za prekovremeni rad, u kragujeva~koj fabrici, iznosi ne{to vi{e od 90 hiqada dinara.

“Problem je sa dr`avom zato {to uvek potpisuje ugovore sa stranim investitorima gde oni imaju obavezu da plate zaradu samo 20 procenata ve}u od minimalne zarade. Mislim da je to nedopustivo, ako im ve} dajemo novac siroma{nih gra|ana Srbije koji je uglavnom pozajmqen, za{to onda ne bi bila bar prose~na zarada u Srbiji. Mislim da bi tako bilo mnogo lak{e da se na|u radnici i to bi bila dobra demografska politika, da ti mladi qudi ne odlaze iz svoje zemqe”, ka`e Jugoslav Risti}, nekada{wi predsednik Samostanog sindikata.

Nije sporno dovo|ewe strane radne snage, ali jeste sporno to {to dr`ava ne preduzima ni{ta da radnike iz Srbije zadr`i.

AQASKA JE I SRPSKA ZEMQA (1)

Pi{e: Marko

Lopu{ina

u Od 19. veka na{i lovci na foke, na zlato i rudari osvajaju ovo veliko poluostrvo. Izgradili su srpska dru{tva i crkve, ali i postali guverneri, gradona~elnici, poslanici i pravi vladari Aqaske

Vladar sveta i vladar Istoka sastali su se na Aqasci. Re{avali su najve}e slovensko i svetsko pitawe - rat u Ukrajini. Putin ima 72 godine, a Tramp ima 79 godina. Prvi `eli Rusiju tamo gde `ivi ruski narod, a drugi `eli Ameriku kao vladara planete Zemqe. Vladimir je nepoverqiv prema Amerikancima, a Donald je o~aran Rusima.

Tramp obo`ava Putina i sve Slovene. Wegova prva `ena je bila ^ehiwa, a wihovo troje dece je odrastalo u Pragu. A tre}a, Melanija je iz Slovenije.

Imali su pregovore u Aqasci. To je ruska “velika zemqa u moru” u vlasni{tvu SAD. Putin i Tramp su se na Aqasci ose}ali kao kod ku}e. Dr`ava je bila zatvorena snagama bezbednosti i SAD i Ruske federacije, da neko ne bi izvr{io atentat na dvojicu predsednika.

Aqaska je najsevernija i od 1959. pretposledwa, 49. savezna dr`ava SAD. Ameri~ko vlasni{tvo postala je 1867, kada je ameri~ki dr`avni sekretar Vilijam Suard platio tada{wih 7,2 milona dolara Carskoj Rusiji za milion i po kvadratnih kilometara aqaske divqine. Iako su mnogi Amerikaci ovu trgovnu nazivali „Suardovim ludorijama“, kada su ispod snega i leda utvr|ena velika nalazi{ta nafte, zemnog gasa, zlata i ruda, ispostavilo se da je to bilo jedno od najunosnijih ulagawa u svetskoj istoriji. Datum 18. oktobar, kada je 1867. u vojnoj bazi na istoku Aqaske spu{tena zastava Carske Rusije i podignuta zastava SAD i danas se slavi kao dan Aqaske.

Na ovom poluostrvu `ivi 740.133 qudi. Ima i oko 3.000 Srba, pa je Aqaska i srpska zemqa. Srbi se ovde doseqavaju po~etkom 19. veka, kada su krenuli u potragu za zlatom, u lov na foke i da rade kao rudari. Naseqavali su varo{i Xuno, Sitka i Jukon. Na ovom poluostrvu `ivele su i radile srpske porodice Jankovi}, Kecojevi}, Gregovi} iz Pa{trovi}a, Pekovi}i, Ili}i, Vojvodi}i, \ukanovi}i, Mihajlovi}i, Qepava, Hajdukovi}i i Lepojevi}i.

Prvo su se okupqali u ruskim crkvama, da bi 1893. Srbi podigli svoj hram posve}en Svetom Nikoli. Po~etkom 20. veka osnovali su dva dru{tva – „Srpsko dobrotvorno dru{tvo„ u Daglasu i dru{tvo „Jugoslavija“ u Ferbansku.

Na Aqasci je ~itav vek proveo i Nikola Petrov Mihaqevi} iz Gluhog Dola, pa Pavle Ili} iz Nik{i}a, bra}a Lazar i Todor Kecojevi} iz Crnogorskih Mirusa

kod Trebiwa, Todor Matkovi} iz Podgorice, Radule Ilijin Bracanovi} iz Stijene Piperske, Milorad Karanovi} iz ^a~ka, avanturista Mihajlo Vojni} i mlada `ena Quba Manojlovi}.

Quba je kao vrlo mlada, sa samo 19 godina, oti{la iz sun~ane Boke Kotorske u vla`nu i hladnu divqinu grada Xunoa na Aqasci.

– Aqaska je bila velika promena za mene. Trebalo mi je dosta vremena da se naviknem da `ivim u gradu okru`enom ostrvima i me|u Eskimima. Ali, bio je to dobar `ivot. Rudari su zara|ivali po 300 dolara mese~no, a to je bilo dosta novca za tada{we uslove. Aqaska je imala srpske novine i mnogo srpskih rudarskih kompanija. Ja sam slu{ala i ameri~ki radio. Aqasku su naselili uglavnom Li~ani i Crnogorci. Svi su slavili slave, tako da dru{tvenih okupqawa nije mawkalo – se}alala se Quba Manojlovi}, pripovedaju}i svoju `ivotnu pri~u ameri~kim hroni~arima.

Lokalna bibliotekarka En Kolman nau~ila je Qubu da ~ita. Mlada Bokeqka je za vreme svog boravka u Xunou pro~itala oko 250 ameri~kih romana. [est godina nakon doseqavawa postala je ameri~ka gra|anka. Slede}e, 1904, bila je porotnik u Velikoj gradskoj poroti.

Wena `ivotna pri~a je saga o velikom qudskom po`rtvovawu. U Xunou na Aqasci po~etkom XX veka postojalo je samo 17 miqa asfaltiranog puta, koji je vodio do gle~era. U tako malom mestu nije bilo mnogo prilika za avanture, mada se sama Quba Manojlovi} se}ala jedne. Wen prvi mu`, Nikola, bio je prikovan za postequ celih {est meseci, jer je slomio nogu. Porodica je zapala u te{ku situaciju, jer

Nikola nije radio. Nema kompenzacije za nezaposlene, nema markica za hranu, nema osigurawa. Tada je Quba uzela pu{ku u ruke i krenula u lov na divqa~, da bi prehranila porodicu. Postala je profesionalni lovac na medvede i jelene. U to vreme i sindikat rudara je {trajkovao, pa su svi rudnici Aqaske bili zatvoreni {est meseci. Kako u Xonou nije bilo srpske crkve, pravoslavci su s vremena na vreme i{li u Rusku crkvu, koju je Quba opisala kao „malu okruglu zgradu koja je izgledala kao iglo“.

Potraga za zlatom i boqim `ivotom skupo je ko{tala srpske traga~e. Na Aqasci su prvo otvorena dva srpska grobqa, a tek potom mala drvena kapela u Xunou, koja je izgorela 1937. godine. U muzeju u glavnom gradu Aqaske i danas postoji kadionica na|ena na zgari{tu srpske crkve. Quba Manojlovi} je kraj sebe imala i sestru, udatu za Srbina iz Boke Kotorske, koja je jako mlada umrla. Nikola i Quba preuzeli su obavezu da podi`u weno troje dece. Da bi pre`iveli, odlu~ili su da se sa Aqaske presele u Arizonu, jer je wen brat 1940. godine u Tusonu po~eo da trguje piletinom.

Jedna druga srpska dama sa Balkana, Vuka Stepovi}, u{la je u istoriju srpskog doseqavawa u Ameriku. Bila je `ena poznatog traga~a za zlatom iz Ferbanksa i ma}eha prvog srpskog guvernera Aqaske. Ameri~ki novinari su je posetili sredinom osamdesetih u wenoj ku}i u Kaliforniji i zapisali: „Kad pogledate weno spokojno lice, skoro bez bora, te{ko je zamisliti kroz {ta je sve pro{la udovica Mudrog Majka Stepovi}a“.

Vuka Stepovi} je iz Kotorskog zaliva stigla na Aqasku po~etkom XX veka.

Bila je mlada i sna`na, dovoqno sigurna u sebe da je danima putovala sankama koje su vukli psi, miqama daleko od qudske civilizacije ili bilo kakve prodavnice. U po~etku je Vuka plakala i bunila se {to `ivi u divqini, mada je kasnije bila zadovoqna {to je bila `ena ~uvenog traga~a za zlatom.

Marko Majk Stepovi} bio je jedan od prvih traga~a na Aqasci. Wegov lik se i danas mo`e videti u muzejima Amerike, ali i izlozima prodavnica, u kojima stoje fotografije prvih traga~a. Mlada Vuka Jokanovi} iz Crne Gore bila je Markova druga `ena, ali je sa pa`wom podizala wegovog sina iz prvog braka sa Olgom Barta iz Portlanda. Taj mladi} je postao prvi guverner Aqaske kao savezne dr`ave 1947. godine i prvi Srbin koji je izgradio politi~ku karijeru u SAD.

Za to je glavni krivac bio otac Marko, koji je me|u sindikalcima nosio nadimak Mudri Majk, a koji je u{ao u politiku kada je 1898. godine u Ferbanks Kriku organizovao {trajk rudara. Marko Stepovi} je u to vreme otkrio rudnik volframa u Gilmoru i uzeo ga u zakup, kako bi mogao da nastavi da tra`i zlato. Mudri Majk Stepovi} ro|en je 1878. godine u Boki. U Ameriku, u mesto Frezno do{ao je sa prijateqem Lazom Popovi}em 1894. godine. Radio je 11 dana u mesari, onda mu je palo na pamet da kupi stoku kao prekupac i da je proda istom mesaru. U~estvovao je i u zlatnoj groznici u Dosonu. Tamo je radio do 1903. godine, a onda je krenuo ka Ferbanksu. Kako se Vuka se}a, wegova preduzetni~ka priroda vodila ga je ka dodatnoj zaradi – cepao je drva i nabavqao namirnice za rudare.

Za vreme Prvog svetskog rata Marko Stepovi} je tra`io volfram i zlato u regionu Ferbanksa na Aqasci. Pratio je trag zlatne `ile sve do Sijetla i Portlanda, zara|uju}i dobro i kao traga~ za zlatom i kao ~ovek za podr{ku drugim kopa~ima. O`enio se u Portlandu Olgom Barta i dobio sina Majka Stepovi}a juniora 1919. godine u Ferbanksu. Kada se Olga vratila u Portland, povela je de~aka sa sobom i zatra`ila razvod. Navela je te{ko}e `ivota na Aqasci kao razlog. Marko Stepovi} je Vuku upoznao u Crnoj Gori, kada je 1928. godine i{ao da poseti bolesnu majku. Imala je samo 25 godina, kada je kao devojka sa sela dovedena u Ferbanks. – Prvo sam mislila da }u poludeti – se}ala se Vuka sedamdesetih godina, u razgovoru sa ameri~kim novinarima. –Nikad ranije nisam videla toliko snega i nikad mi ranije nije bilo tako stra{no hladno. Ostali smo u ku}i dva meseca, jeli u restoranima ili hotelima, a kako nisam znala engleski, uplakana sam molila Marka da me po{aqe ku}i, ali me on odvratio. Se}ala se da ih je marta 1929. godine Petar Bojanovi} kowima odveo na pola puta do Gilmora. Kad je put postao neprohodan, Vuka i Marko su uzeli sanke sa psima i nekako do{li do svoje ku}e. Markova koliba bila je udaqena 20 miqa od Ferbanksa. Vuka je morala da nau~i da kuva druga~ije nego u Crnoj Gori, jer je „hrana bila druga~ija“. U starom domu jela je ribu i povr}e, a ovde je spremala hranu od losa ili karibua, severnog ameri~kog jelena. Nau~ila je da pravi zalihe. Kupovali bi u novembru namirnice za 400 dolara, sa kojima je trebalo da izdr`e celu zimu. Pravila je poga~e i kola~e, koje je delila sa 12 dece u okolini, kao {to su mu{karci i lovci delili meso divqa~i. Vuka Stepovi} je od ameri~ke dece u~ila engleski. Familija Stepovi} slavila je slavu Svetog arhan|ela Mihajla ~ak i tim u najudaqenijim krajevima Aqaske.

(Kraj u slede}em broju)

Manastir Manasija, skriven u srcu Srbije

Manastir Manasija je zadu`bina srpskog despota Stefana Lazarevi}a, sina kneza Lazara i Milice. Predawe ka`e da je Stefan dugo tra`io mesto gde }e podi}i svoju zadu`binu, i izabrao mesto na desnoj strani reke Resave, u tesnacu izme|u dva brda, Ma}ehe i Pastorka, na kome se nekada nalazio kastel koji je {titio prilaz Idimumu, rimskom gradu. Poveqa o osnivawu Manasije nije sa~uvana. Podataka o pro{losti Manasije ima veoma malo, te se jedva mo`e sagledati wena {est stotina duga tradicija.

Manastir je podignut u periodu izme|u 1406-1418. godine, zami{qen da bude religiozno i prosvetno sredi{te tada{we Srbije. Resava, kako se prvenstveno zvao, je grad-tvr|ava, ~ija je osnova nepravilan poligon od dvanaest strana, ~ime je bio za{ti}en od svakog napada. Oko grada se nalazio duboki rov-{anac, a masivne kamene zidine, debqine do 3 m sa 11 kula opasivale su grad i predstavqale drugu liniju za{tite. Kule su me|usobno povezane, a najvi{a je despotova kula. Posebno mesto u kompleksu ima crkva, posve}ena Sv. Trojici, gra|ena sa idejom da bude zadu`bina-mauzolej Despota Stefana Lazarevi}a. Crkva pripada moravskoj {koli, osnova je u obliku „trikonhonsa“, vizantijskog krsta, sa pet kubeta i pripratom, visine 25 m, du`ine 22 m bez priprate. @ivopis manastira Manasije po lepoti spada me|u najzna~ajnija ostvarewa ne samo u srpskom ve} i vizantijskom slikarstvu. Veliki deo fresaka je uni{ten pa je od prvobitnih gotovo 2.000m² fresaka ostalo svega oko 500m² celih kompozicija i fragmenata, ali i tako preostale svedo~e o prvobitnoj lepoti i rasko{noj monumentalnosti. Ne postoje pouzdani podaci o slikarima koji su oslikali crkvu, pretpostavqa se da ih je bilo desetak iz raznih krajeva, od kojih su barem ~etvorica me|u najzna~ajnijim umetnicima svoga doba. Osnova wihovog slikarstva bila je plavi azur i zlato. Umetnici su na freskama naj~e{}e prikazivali svetovne qude, svete ratnike, proroke u wihovoj ode`di. U slikarstvu Manasije kori{}en je postupak gde je religijski sadr`aj une{en u sliku „savremenog `ivota“, pa na freskama mogu se videti ratnici sa kopqima, ma~evima i drugim oru`jem, {to je u stvari opis srpskih ratnika toga vremena. Na freskama su predstavqeni i razni mitolo{ki doga|aji. Me|u najzna~ajnim je ktitorska freska Despota Stefana Lazarevi}a, koja se nalazi na zapadnom zidu.

Despot Stefan u desnoj ruci dr`i skiptar-krst, a u levoj prinosi svoju zadu`binu svetoj Trojici, prikazanoj u vidu tri an|ela. Na fresci su jo{ naslikani „Sveti ratnici“, „Ruka gospodwa sa du{ama pravednih“ i „Nedremano oko“. Ispod wih su naslikani proroci Solomon i David, a u glavnom kubetu izme|u uskih prozora naslikani su strozavetni proroci i patrijarsi, ukupno 24 figure. Posebno treba naglasiti da su freske ra|ene na plavoj boji, koja je dono{ena sa dalekog istoka, a u to vreme je bila skupqa od zlata. U priprati crkve na podu nalazi se mozaik, u ~ijem sredi{tu je rozeta sa zupcima u tamnoplavoj, tamnocrvenoj i `utoj boji.

Despot Stefan Lazarevi} je bio veoma obrazovan ~ovek, pa je pod wegovim uticajem Manasija postala steci{te u~enih monaha, gde se neguje kwi`evnost i prepisiva~ka delatnost. Najzna~ajniji me|u wima svakako su bili Konstantin

Filozof i Grigorije Camblak. U Resavskoj {koli prepisivane su „Svete kwige“, koje su dono{ene sa Hilandara, a slu`ile su za potrebe Srpske crkve. Pored prepisiva~ke delatnosti Resavska {kola je bila poznata i po novim rukopisima. Sam Despot je napisao originalno delo „Slovoqubve“, napisao je i „Rudarski zakonik“, „Zakonik za Novo Brdo“, te je na taj na~in i pravno oja~ao Srbiju. U Resavskoj {koli je izvr{ena reforma starog crkvenoslovenskog pisma, a tu je napisana i biografija Despota Stefana. Po razvoju kwi`evnosti Srbija je u tom periodu bila prva zemqa me|u pravoslavnim Slovenima, a Resavska {kola u`ivala veliki ugled. Istorijski zapisi govore da se u Resavskoj {koli nalazila Despotova biblioteka sa 20.000 rukopisa-kwiga, me|utim ogroman broj tih kwiga je kroz istoriju uni{ten. Nakon svega dvadesetak godina, 1439. godine Manasija je osvojena od Turaka. Godine 1456. Manasija je gorela. Pod Turcima je bila sve do 1718. godine, kada je pala pod austrougarsku vlast. Dok je bila porobqena, Turci su crkvu pretvorili u kowu{nicu, sa stubova i oreola svetaca skinuli su „sedam tovara zlata“, uni{tavali freske, sa crkve skinuli bakarni krov, iz zidina povadili olovo, poskidali crkvena zvona i pretopili ih u topove, crkvene kwige popalili, ostale su samo one koje su kalu|eri poneli sa sobom be`e}i u Moldaviju i Rusiju. Kad je potpala pod vlast Austro-Ugara, Manasija je pretvorena u austrijsku tvr|avu, a u priprati je dr`an barut. U velikoj eksploziji uni{tena je priprata, kao i sve freske iz perioda gradwe Despotovog mauzoleja, preko dve tre}ine istorijskog blaga - resavskog pisanija nestalo je u plamenu. Tom prilikom raznet je i podni mozaik, ali je kasnije obnovqen i vra}en na svoje mesto. Austrijska vlast dozvolila je Srbima da obnove svoje manastire, pa tako kre}e i obnavqawe Manasije. Priprata manastira je obnovqena ktitorstvom Jovana i Jani}ija Konstadinovi}a, 1735. godine. Beogradskim mirom 1739. g. Turci se ponovo vra}aju u Manasiju, do 1784, kada je definitivno napu{taju. Posle prvog srpskog ustanka 1804. g. u Manasiju dolazi iguman Jani}ije, i zati~e je u te{kom stawu. Zahvaquju}i Kara|or|u i kwazu Milosavu Zdravkovi}u Manasija je ponovo pokrivena. U periodu 1863-64. god. sa 1.000 tada{wih dukata, oslikan je novi ikonostas. Ministarsvo prosvete kne`evine Srbije je 1844, zbog lo{eg izgleda manastira otpo~elo opse`ne radove na obnovi fasade i podova Manasije. Manasija je delila sudbinu svoga naroda u svako vreme, pa je tako u Drugom svetkom ratu i vremenu komunisti~kog re`ima bratstvo Manasije trpelo patwe i mu~ewa, a ~ak je uzurpirano i 70.000 hektara crkvene zemqe. Tek 1956. godine Zavod za za{titu spomenika kulture preuzima sa svojim stru~wacima obnavqawe manastira, kada je konzerviran i stu~no saniran, kako bi srpski biser sredwovekovne kulture ostao u nasle|e pokolewima. Danas je Manasija `enski manastir.

MARIJA STANKOVI]:

Uvek ti se potajno nadam

Uvek ti se potajno nadam Po~etkom nedeqe, Po~etkom dana. Izjutra kad ide{ na posao Mo`da se slu~ajno sretnemo… Uvek ti se potajno nadam Nekog utorka dok pada ki{a, Neke srede kad sunce grane, Da tr~i{ mokar il’ {eta{ sa devojkom bar Al’ da se du{e na tren ponovo sretnu. Te{kim ~etvrtkom bez kraja, U gu`vi, u gradu, u busu, marketu, (A kao ba{ me briga gde si na svetu): Uvek ti se potajno nadam. Uvek ti se potajno nadam

Kad do|u smeh, pesma i petak, Grad `ivi i peva, A jedna luda jo{ ludo sneva…

Uvek ti se potajno nadam

Kad se subotom no}u kroz ulicu ori „Boqe biti pijan nego star”… Pomislim da si mo`da ba{ ti! Pewem se na prste kri{om, Nagiwem se kroz prozor. Uvek ti se potajno nadam A nikada nisi ti.

Nisi ti tog dana Ni slede}eg, ve} godinama, Ali i nedeqom tako|e: Uvek ti se potajno nadam…

I^ovek je stajao na drvenom mostu, vezanih ruku iza le|a, s om~om oko vrata. Om~a je bila pri~vr{}ena za gredu iznad wega, a daska na kojoj je stajao bila podr`ana samo krajevima preko dve popre~ne grede. Ispod wega, na ~etiri metra dubine, tekao je Sova potok, svetlucaju}i pod jutarwim suncem. Na sredini potoka, voda je bila mirna i crna, a bli`e obali svetlucala je od pjenu{avih virova.

Iza ~oveka stajala su dvojica vojnika, a jo{ jedan, narednik, stajao je tik uz wega. Nekoliko koraka daqe, na ~vrstom delu mosta, bio je oficir u plavoj uniformi. On je dao znak, a dvojica vojnika su se odmakla, ostavqaju}i osu|enog samog na dasci. Oficir je blago klimnuo, narednik je zakora~io na kraj daske – i ona se izmakla ispod ~ovekovih nogu.

II

Pejton Farkuhar bio je imu}an zemqoposednik iz Alabame, vlasnik robova i predan Konfederaciji. Rat mu je bio apstraktan – dok su drugi odlazili na front, on je ostajao na imawu. Jednoga dana, dok je sedeo pred ku}om, nai{ao je vojnik Konfederacije i, u razgovoru, pomenuo da su

PETAR

U na{e selo do|e jednoga qeta ~ovjek iz varo{i, ka`u iz Sarajeva. Visok, mr{av, crn, u crnom odijelu, sa velikim {e{irom i nao~arima. Govorio je polako, biranim rije~ima, a kad se nasmije, kao da se samo nasmije{e usne, o~i ostaju iste.

Sjedio je po cijeli dan pod orahom kod na{e meane, pijuckao kafu i pu{io duge cigarete. Qudi su ga znati`eqno gledali, ali niko se nije usu|ivao da ga pita {ta tra`i. Neki su govorili da je do{ao da kupuje zemqu, drugi da tra`i nekoga svoga iz davnina izgubqenog, a bilo je i onih {to su tvrdili da je do{ao zbog kakvog posla sa vlastima.

Jednoga dana, dok smo se okupqali oko meane, ~ovjek re~e:

- Vi ste dobri qudi, a ja sam pro{ao pola svijeta. Vidio sam i dobra i zla. A sad sam do{ao ovdje da se odmorim. Niko ni{ta ne re~e. Samo ga je sta-

ri Rade, koji je znao pone{to iz kwiga, upitao:

- A gdje vam je sredokraj? ^ovjek se nasmije.

- Sredokraj? To je ono mjesto gdje se ~ovjek smiri, gdje mu je sve potaman, ni previ{e ni premalo.

Rade klimnu glavom, a ostali se pogledasmo. Niko od nas ne zna gdje mu je taj „sredokraj“. Mi znamo za livade, wive, pa{wake, ali ne znamo gdje je taj

JELENA STEFANOVI]:

kraj {to je „sred“. On ostade kod nas jo{ neko vrijeme, pa jednog jutra nestade. Niko ga nije vidio oti}i. Samo na stolu pod orahom osta prazna {oqica od kafe i opu{ak duge cigarete.

Do dana dana{weg, kad pro|em pored tog oraha, pomislim na wega i na to wegovo „sredokraj“. I pitam se - je li ga on na{ao, ili ga i daqe tra`i negdje daleko.

Sumrak. Topla, letwa no} polako se spu{ta na obod Beograda. Pale se prva svetla. Odavde se vidi pola grada. Ovo je miran kraj. Porodi~ne ku}e i tek nekoliko zgrada. Po dvori{tima majke dozivaju decu da u|u u ku}u, skupqaju se igra~ke, sklawaju se kosilice u ostave, grad se priprema za jo{ jednu no}. Sve je vi{e osvetqenih prozora. Iza svakog prozora jedna pri~a. Iza jednog prozora, kroz zavese, majka postavqa sto za ve~eru. Na terasi mu{karac pripaquje cigaretu, vrh joj se `ari u mraku. No} je sve gu{}a. I glasova je sve mawe. S vremena na vreme ~uje se lave` ponekog psa iz dvori{ta. Prolaze sati. Pun mesec na nebu visi kao lampion nad gradom. Nebo treperi posuto zvezdama, a grad bezbrojnim svetiqkama. Na Pan~evcu prolazi voz, duga~ki niz svetlih ta~kica polako se gubi u daqini, ali nikakv zvuk ne dopire. Ti{ina se spu{ta na grad. Sada se ~uju samo cvr~ci iz trave, povremeno oglasi se i }uk. Jedno po jedno, gase se svetla i predgra|e tone u san. Vide se samo jo{ duga~ki nizovi uli~nih svetiqki u daqini. No} je sve gu{}a, ni cvr~ci se vi{e ne ~uju. Grad spava. No} odmi~e i polako prelazi u jutro. Na bagremu slavuj zapo~iwe svoju pesmu, a na ulici se ~uju prvi gradski autobusi. Budi se grad i zapo~iwe jo{ jedan dan. U`urban.

Jenkiji zauzeli most na Sova potoku i da ga popravqaju. Vojnik je dodao da bi svaki poku{aj da se most zapali bio ozbiqno ka`wen.

Pejton, `eqan da u~ini ne{to „za stvar“, iste no}i je oti{ao prema mostu. Nije znao da je „vojnik Konfederacije“ zapravo preru{eni izvi|a~ Unije. Bio je uhva}en, su|e-

no mu je po kratkom postupku i odre|ena mu je smrt ve{awem. III

Kako mu je daska izmakla, Pejton pade – ali umesto trenutne smrti, oslobodio je ruke i pao u vodu! Om~a mu je spala s vrata i on izroni, hvataju}i vazduh. Sna`no zaplivav{i, uspeo je da izbegne pucwe vojnika na mostu. Mece su {i{tale oko wega, a voda prskala. Izbegao je i granate koje su padale u potok, be`e}i nizvodno. Plivao je sve dok nije iza{ao na obalu daleko od mosta. Umoran, ali presre}an, krenuo je kroz {umu, ose}aju}i miris svojih borova, ~uju}i cvrkut ptica. Nakon dugog pe{a~ewa, ugledao je svoju ku}u. Supruga je stajala na verandi, nasmejana, ra{irenih ruku. Potr~ao je prema woj… … i osetio u`asan trzaj. Sve se smra~ilo.

Pejton Farkuhar je mrtav. Wegovo telo visilo je ispod mosta na Sova potoku.

svoje stare domove ili podi`u nove

na dalmatinskoj zemqi svojih pradedova

Na gotovo 40 stepeni, nije bilo te{ko shvatiti za{to @egar nosi takvo ime. Od vru}ine i zrikavci bejahu zamukli. Ali, @egar je, ~ini se, u nekom paktu s upeklom zvezdom pa ona isti~e svu lepotu ovog mesta u Pravoj Bukovici i wegov beli kamen {to je u osnovi svega i lijandere svih boja i kapi rose na zarudelim grozdovima i ledenu smaragdnu Zrmawu {to se u @egarskom poqu uti{ala, razba{karila kao da joj se iz ove `ive bajke ne te~e daqe.

Nas su ovde dovela i predawa i pri~a o `ivotu u wemu danas. Epsko mesto, vi{estruko opevano u na{oj narodnoj poeziji, usko~kom sabqom i juna{tvom proslavili su haramba{a Janko Mitrovi} i wegov sin „quta zmija od @egara grada” - Jankovi} Stojan, slavni vo|a Srba u Ravnim Kotarima, a duhovno{}u i pisanom re~ju arhimandrit Gerasim Zeli}, po kome trg u centru sela nosi ime.

tri zaseoka - Bogatniku, Nadvodi i Komazecima.

Istorija kazuje da se Srbi u @egaru pomiwu jo{ 1392. i od tada radom i neprestanom borbom opstaju. Ne mogu se ni nabrojati svi wihovi podvizi u~iweni da ostanu na tom, svom komadu dalmatinske zemqe. Od svih mo`da je najve}i ovaj koji ~ine posledwih dvadesetak godina, nakon one genocidne „Oluje” kada je izgledalo da }e im u @egaru zamreti svaki trag i da }e ostati samo wihova spr`ena i poru{ena ogwi{ta. Takvih slika je i dan-danas mnogo, ali, ipak, @egar - `ivi. Po brojnosti `iteqa, a danas ih je stalno naseqeno oko 260, daleko je to od vremena pre ‚95, ali posle tog zla gde sad ima {kole i de~je igraonice, ima i iskre koja se ne gasi.

Ove stranice `ivota Srba u @egaru ispisuju mladi qudi, deca i unuci prognanih, koji domove o~eva obnavqaju, dedovske loze ponovo orezuju i na pradedovske pa{wake isteruju blago. Wima je @egar u srcu i to se vidi na svakom koraku: i u Ka{telu @egarskom, gde je centar, i u sva

U Bogatniku, u wegovom zaseoku Mili}i, `ive Sini{a (42) i Nada (39) Mili} sa svoje troje dece. Najstarija Jovana puni 18 godina, Marta 15, a sin Petar 11. Sini{a je imao je tek 12 kada je u koloni unesre} enih Kraji{nika stigao u Sombor, pa u Vukovar, potom u Petrovo Selo, Be~ej... - ^esto ka`em da sam od @egara do @egara promenio 11 adresa. I Nada isto. A, vapio sam za wime. Prvi put, posle „Oluje” po dokumenta sam do{ao 2002, hteo sam da idem kod ujaka u Italiju, a ostao sam u @egaru celu godinu, iako nije bilo ni vode ni struje. Dolaze}i opet, 2004, ovde sam upoznao suprugu. Oti{li smo u Italiju, ali xaba kad @egar zove. Vratili smo se dve godine kasnije i u avgustu 2006. ven~ali. Bilo je to prvo ven~awe, posle „Oluje”, u na{oj Crkvi Svetog Georgijapri~a nam Sini{a. Od tada do danas ovo dvoje vrednih i nadasve upornih mladih pokazali su kako se stvara i kako se strpqivim radom postaje pravi doma}in. - U po~etku, sve do 2014. bilo nam je ba{ te{ko, pre svega finansijski - ka`e Nada. - Imali smo tridesetak koza, spremali smo sir i `iveli od prodaje, ali slobodnog dana ni vremena nismo imali. Koze za sveca ne znaju, obaveze oko wih su 24 sata. Pre pet godina smo ih prodali. Sada imamo 17 krava i sedmoro teladi. To nam je glavni posao. Sini{a za stalno radi u punioni vode, a ja sam sezonac u restoranu.

Radu i stvarawu Sini{a i Nada su nau~ili i decu. Jovanu nismo upoznali jer sezonski radi na ostrvu Vir. Marta koja od septembra nastavqa {kolovawe u Zadru, roditeqima je desna ruka, a mali Petar neverovatna pri~a o vredno}i i toplini. Du{u su nam razgalili wegov osmeh i kupine koje je sam brao i slu`io nam iz svojih ru~ica i buketi}i lavande koje nam je dok smo pri~ali ve{to pravio. A pri~ao je kao mator.

- Sad }u u peti razred u Obrovac, dosad sam i{ao u {kolu u @egaru. U woj sad ostaje troje |aka, od toga dvoje prva~i}a. Ima nas, {to `ivimo ovde, 15 dece, od malih do sredwo{kolaca. Mnogo nam je lepo - pri~ao je Petar dok nas je sa ocem vodio da nam poka`e porodi~no blago. - Tata ka`e da sam mu najve}a pomo} oko krava, ali samo dok ima teli}a, a posle ne. Mada, ja mislim da mu stalno poma`em. Znam ime

svake krave, a najvi{e volim Rudu. Joj, wu je skoro ugrizao poskok za vime, jedva ju je tata spasao. Zato je ovako mr{ava. Samo ona, a pogledajte kako su nam dobre sve ostale.

I jesu. Stado je za uzor. Uzgajaju ga na organskim principima, prodaju meso i imaju stalne kupce. Pitamo Sini{u je li bila ispravna odluka da se vrati @egaru? - Jeste, bez trunke sumwe. I otac i moja sestra `ive tu, u na{oj staroj ku}i. Mirni smo u smislu me|unacionalnih odnosa, ja sam ~ak jedno vreme bio i predsednik Ve}a srpske nacionalne mawine za Obrovac. Uvek nam neko do|e, sve vi{e qudi obnavqa svoje ku}e, {irok nam je krug onih sa kojima se dru`imo. Nikad nam nije dosadno. Na{e imawe u livadama, {umama i pa{wacima ima oko 13 hektara. Mi ovde u Bogatniku, vaqda se zato tako i zove, imamo svoj vodovod, sa prirodnim padom iz Mili}a pe}ine... Svoj sam na svome kao i ostali ovde, ~uvari smo iskre na svome ogwi{tu.

Doma}ini i de~ja graja do~ekali su nas i u zaseoku Sanaderi - Peri}i. Dra`en Jakovqevi} u svojoj ku}i, sa svoje dvoje dece, trogodi{wim Petrom i Lenom od 18 meseci. Supruga Nata{a, ostala je u Beogradu jer o~ekuju tre}e dete... Woj je mama iz @egara, a otac iz Karina.

- @ivimo na relaciji @egar - Zemun, ali vi{e smo u @egaru. Obnovili smo ku}u i sad planiramo da se posvetimo turizmu. Mnogo toga ovde ima da se vidi i da se u`iva. Blizu je Karinsko more, mada je Zrmawa na{e more, videli ste koliko kupa~a ima. Tu je i na{ manastir Krupa, pa Jankovi}a buk, slapovi Zrmawe... A, pomalo obnavqam i vinograd - pri~a nam Dra`en.

I on je dete iz one stra{ne kolone. A, koliko mu je @egar u srcu svedo~e slede}i redovi.

- Najpre smo 1995. bili u Plandi{tu, pa u Smederevskoj Palanci, a onda smo otac, majka, dvojica moje bra}e i ja 1999. oti{li u Ameriku. Bra}a su jo{ tamo, a roditeqi su u @egar prvi put do{li 2001. U SAD sam po~eo da vozim kamion i kada sam primio prvu platu do{ao sam u ku}u i rekao pred celom porodicom: - Stavqam je na sto za

obnovu ku}e u @egaru. Tako je po~elo. Sa Nata{om sam se ven~ao 2021. u Beogradu, a crkveno ven~awe i kr{tewe dece bili su ovde u `egarskoj crkvi. I sada po dva-tri meseca vozim u Americi kamion, pa malo svratim kod oca i majke u Zemun, a onda pravac @egar. Ovde sam bar sedam meseci godi{we. Lepo je, vidite da je gotovo svako doma}instvo obnovilo stare ili podiglo nove ku}e. Ponosan sam - zaiskrila je suza u Dra`enovom oku. Stamen, kao pravi Srbin iz Dalmacije, nesumwivi Pilipendin potomak, nije joj dozvolio da krene. Pretvorio ju je u poruku: - Pamtimo, a „Oluja” je pro{lost. Gledam u budu}nost. Sad sam u @egaru, svoj na svome.

I evo jo{ jedne potvrde s po~etka pri~e, one o suncu i @egaru, jer „gde god Sunce ulazi, tamu tera”.

NE DAJU JANKOVI] STOJANA

U @egaru se oko 1635, rodio Jankovi} Stojan, vo|a uskoka u Ravnim Kotarima. @iteqi @egara na to su izuzetno ponosni. Ispred crkve je i plo~a wemu posve}ena, a tu su, u @egaru oduvek naseqenom samo Srbima, i ostaci wegove ku}e. Posledwih godina neki u Hrvatskoj se iz petnih `ila upiwu da ga proglase Hrvatom, ali, kako nam u kafani reko{e: „Te{ko }e im to pro}i”.

U CENTRU SELA TESLINA BISTA

Povodom 169 godina od ro|ewa Nikole Tesle i Dana nauke u Srbiji, koji se obele`ava upravo na dan wegovog ro|ewa - 10. jula, nau~ne fondacija iz Srbije i iz Amerike koje nose ime genija iz Smiqana, organizovale su u julu „Dane Nikole Tesle 2025”. Ova velika manifestacija objedinila je nau~ne, kulturne i umetni~ke doga|aje {irom Srbije i regiona, od U`ica do Zadra. Deo ovog programa bio je i u @egaru gde mu je, na Petrovdan, u centru sela otkrivena bista.

Otkriveni detaqi iz `ivota predsednika Amerike koje niko nije znao!

Milka Milisavqevi}

iz Grocke `ivela je sa Trampom i wegovom porodicom dugi niz godina, a za ameri~kog predsednika imala je samo re~i hvale

Milka Milisavqevi} iz Grocke bila je neverovatna dama koja je i u 85. godini odu{evqavala sve svojom energijom. Naime, ne samo da je uspela da ostvari ameri~ki san, ve} je postala i veoma bliska sa Donaldom Trampom. ^uvala je wegovu decu punih osam godina, a ameri~ki predsednik je koristio svaku priliku da istakne da su mu sinovi tako lepo vaspitani jer ih ~uva jedna Srpkiwa.

Me|u wima je vladalo veliko po{tovawe, znali su ozbiqno da razgovaraju, ali i da se zajedno {ale i smeju. Uva`avao je svako weno mi{qewe i ~ini je sve da se nikada ne ose}a lo{e u wegovom domu.

I ba{ kada je 2016. prvi put Donald Tramp do{ao na ~elo SAD-a, Milka je iste godine u decembru mesecu preminula. Neposredno pred smrt ~uvena dadiqa dala je veliku `ivotu ispovest ekskluzvno za „Kurir” i tada je otkrila mno{to zanimqivih detaqa iz odnosa sa Trampom i wegovom tada{wom suprugom Ivanom.

- Gledao me je skoro kao ~lana porodice, zbog ~ega sam se ose}ala kao kod svoje ku}e. Dobro je pla}ao, bio je dare`qiv. Mnogo sam volela wegovu decu, kao i oni mene - pri~ala je za „Kurir”. Duboko je verovala da }e on pomo}i Srbiji, jer kako je podvluka tada - mnogo voli na{u zemqu.

- Skakala sam od sre}e kada sam videla da je on pobedio na izborima - rekla je Milka i dodadal:

- Donald je dobar i vredan, nije xangrizav, ne zna da mrzi qude, ima dobru i veliku du{u, a mnogo voli Srbiju, posebno srpske `ene. Pozivam ga kod mene u Grocku na pravi doma}i ru~ak - pri~ala je baka Milka govorila za Kurir u novembru 2016. godine.

Beogra|anka je u Trampovoj ku}i bila je krajme sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina, a glavi zadatak joj j bio ~uvawe dva Trampova sina.

- ^uvala sam Trampove sinove Donalda Xuniora i Erika. Kao dadiqa sam kod Donalda provela osam godina. Dobro je pla}ao, bio je dare`qiv. I zamislite, za svaki ro|endan mi je davao hiqadu dolara. Ina~e, volela sam mnogo wegovu decu, kao i oni mene. Ma, volela sam ih vi{e nego sebe, volim ih i dan-danas. Mnogo bih volela da se opet sretnem s wima - otkrila je bila Milka 2016. Nagla{ava je da je Tramp bio posebno pa`qiv prema svojim naslednicima, te da se trudio da im posveti {to vi{e vremena.

SA SUPRUGOM IVANOM SE NIKAD NIJE SVA\AO

Voleo je Ivanu, s kojom se, kako je isticala, nikad nije posva|ao.

- On je uvek za mir, nije za sukobe. Tako|e, `elela bih da ga pozovem da do|e u Srbiju. Priredila bih mu lep, pravi srpski ru~ak ovde kod mene - govorila je pokojna baka Milka.

OBO@AVAO 2 SRPSKA JELA

Mnogo je voleo da jede wene sarme i puwene paprike.

- Nije birao hranu kod ku}e. Ma, jeo je {ta god mu se da. Na|e u kuhiwi {erpu sa {pagetama i uzme direktno iz we nekoliko zalogaja. Ako se tu zateknem, ka`e mi: “Ovo je odli~no!” A mnogo je voleo i sarme, puwene paprike... Me|utim, nije pio ni{ta, osim ponekad paradajz-soka i mleka. Jednom je sok od paradajza pio i za ro|endan, i to na proslavi na kojoj je bio i Regan.

NOSILA PI[TOQ KAD JE I[LA

SA TRAMPOVOM DECOM U [ETWU

Milka je tada otkrila i da je kod sebe ~esto imala pi{toq kad je svojevremeno kao dadiqa i{la u {etwu s Trampovom decom, kao i da on za to nije znao. - Kad sam i{la u {etwu s decom po jednom wegovom imawu, gde se ide preko {ume i livada, nosila sam pi{toq sa sobom. Krila sam ga u de~joj torbi, da niko ne zna da ga imam. Strah me je bio da mi neko ne kidnapuje decu. A imala sam iskustva s oru`jem, jer sam pre odlaska u Ameriku bila u JNA.

U^ILA DECU AMERI^KOG

PREDSEDNIKA DA PRI^AJU SRPSKI

Trampa je nau~ila da psuje na srpskom, dok je i sa wegovom decom vrlo ~esto poku{avala da komunicira na na{em jeziku.

Donald Tramp sa svojom prvom `enom Ivanom i decom

- Decu sam nau~ila da na srpskom jeziku broje do deset. Uve~e, kad sam ih kupala, tome sam ih u~ila i oni su zaista brojali - dodaje Milka.

VA@NU LEKCIJU JOJ DAO

DONALD TRAMP

S druge strane, otkrila je da ju je novoizabrani {ef Bele ku}e nau~io jednoj jako va`noj lekciji, koju i dan-danas pamti.

- Donald Tramp me je u~io da ni{ta ne poku{avam da radim inaxijski ili silom. Kako mi je govorio: “Ni{ta se silom ne posti`e. Ni dugme ne mo`e{ silom da zakop~a{, jer }e se otkinuti pre toga. Samo pa`qivo, polako i promi{qeno, pa tek onda, Milka, ne{to uradi ili ka`i”...

SVA\A SA IVANOM TRAMP

Prisetila se u ekskluzivnoj ispovesti za „Kurir” i kakva je bila Trampove tada{wa `ena Ivana, opisivaju}i je kao „opasnicu”, ali i da su bile veoma bliske, te je stalno morala da je podse}a da je ona na radnom mestu.

„Ivana je bila prava opasnica. Me|utim, Donald nije mario za to i bilo ga je nemogu}e iznervirati i izvesti iz takta. Verujte mi da za osam godina koliko sam tamo radila nikada nisam ~ula da se sva|aju. Samo mi pri|e i sa osmehom ka`e ‚budi pa`qiva, gospo|a je malo nervozna’”, prisetila se Milka i opisala scene prepirki s Ivanom.

„Spore~kamo se, a onda Ivana pri|e sa pi}em i ponudi mi da zajedno pijemo, ja odbijem, a onda mi prinese kafu i ja uzmem”.

TRA@IO DA JOJ PREVODI PESME LEPE LUKI]

- Do|e ku}i, opere ruke, ostavi sako na svoje mesto, jer od `ene Ivane nije smeo da ga baci bilo gde, i odmah grli i qubi decu. Voleo je da ih dr`i na krilu i tako dugo pri~a s wima. Imao je obi~aj da ih ispituje kako su proveli dan, ali ih je ispitivao i kakva sam ja. Nije se ba{ ne{to igrao s wima, vi{e je voleo da razgovaraju - prise}ala se Milisavqevi}eva dodaju}i da se Tramp dobro slagao sa svojom tada{wom `enom Ivanom, te da joj je zato `ao {to su se kasnije rastali.

Voleo je da ~uje prelep glas Lepe Luki}.

- Pevala sam mu srpske pesme, a voleo je da ~uje onu od Lepe Luki} “Od izvora dva puti}a”. Dopala mu se. Pevala sam tako: “Od izvora dva puti}a, vode na dve strane...” Ja sam to pevala na srpskom, pa mu prevodila na engleski. A Donald se smeje, pokida se od smeha - pri~a ona.

MILKINA SMRT POTRESLA TRAMPA Ameri~ki predsednik Donald Tramp bio je duboko potresen kada je ~uo da je preminula Milka, pisao je tada ameri~ki sajt Conservativefighters.com, otkrivaju}i da je novi {ef SAD za wenu smrt saznao nakon {to je britanski Dejli mejl preneo informaciju koju je Kurir prvi objavio tada.

- Porodica Tramp danas `ali zbog smrti Milke Milisavqevi}, Srpkiwe koja je bila dadiqa Trampovoj deci - navodio je ameri~ki portal.

Da su Donald Tramp i wegovi sinovi u `alosti, nije iznenadilo wenog unuka Aleksandra Petrovi}a.

- Uop{te me ne iznena|uje {to Trampovi `ale za mojom nanom. Znam da su je voleli, da su je izuzetno po{tovali i cenili. Zaista je ~ast {to je se mnogi se}aju sa lepim emocijama, pa ~ak i ameri~ki predsednik - rekao je tom prilikom Aleksandar za „Kurir” i dodao: - Bila je neverovatna `ena! Vesela, energi~na, hrabra... @ena zmaj, tako su je i zvali”, zakqu~io je. Milka je iza sebe ostavila dva sina koji sa porodicama `ive i daqe u Americi. JEDNA

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (14)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snovaSjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio

Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

DIRQIV SUSRET SA BATLEROM NA BELOM DVORU KAD SAM JA BILA BEBA:

Uniformu mog oca, kneza Pavla, sa~uvao je sve ove decenije ostareli batler sa dvora

Oti{la sam ponovo na Oplenac da vidim grobno mesto za moje roditeqe u kripti Crkve Svetog \or|a. Bila sam svesna da je smela zamisao da wihove zemne ostatke vratim u zemqu i sahranim ih na Oplencu, ali verovala sam da je to ispravno i da je mogu}e. Treba biti strpqiv.

Poseban problem predstavqala je moja kr{tenica. Svi su se pravili da ne znaju gde je.

^inilo se da je moj izvod iz mati~ne kwige ro|enih nestao. Bez tog dokumenta nisam mogla ni{ta da uradim da dobijem dr`avqanstvo i paso{.

Bio je dinami~an taj juli 1989. godine. Vi{e nisam morala da se sakrivam u strahu da }e me uhapsiti i deportovati. Iako je zabrana povratka bila jo{ uvek na snazi, izgleda da se svima dopadalo {to sam u zemqi. A ja sam `elela da {to vi{e vidim i razumem.

Jurila sam od Muzeja Srpske pravoslavne crkve i wegovih zbirki do manastira Kru{edol i potresnog vizantijskog pojawa. Vladika me je miropomazao. Ta muzika me je dirnula u du{u i osetila sam kako se moji koreni prote`u ~ak do 12. veka.

Jela sam burek u pekari i posnu hranu u manastirskim trpezarijama. Sve mi je bilo novo i zanimqivo!

Upoznala sam mno{tvo zanimqivih qudi. Od politi~kih i kwi`evnih autoriteta kakav je bio Dobrica ]osi}, komunista koji je `iveo u ku}i koja podse}a na antikvarnicu, do originalne, ekscentri~ne umetnice Oqe Ivawicki, koja je imala neverovatne ideje.

Rekla mi je da vi{e voli da ~ita ruske klasike u srpskom prevodu jer je srpski jezik rasko{niji od ruskog. Posetila sam je s Mirom Adawom Polak. Nije znala ko sam. Bila je zauzeta slikawem Kara|or|evog portreta na jednoj ve}oj slici sa istorijskom tematikom. ^im me je ugledala, upitala me je da li sam u srodstvu s Kara|or|em jer joj li~im na wega.

Ro|aci: Jelisaveta sa tada{wim princom ^arlsom

Mu~ila se s portretom Kara|or|a iz profila. Zamolila me je da poziram i kako sam stala pored slike, a ispred Kara|or|evog lika, uzviknula je: – Evo, isti je profil, isti ste. [alila sam se da }u se predstavqati kao Kara|or|e, samo bez brkova. Posebno je bio dirqiv susret sa ostarelim Nikolom Kartelijem, koji je bio batler na Belom dvoru kad sam ja bila beba. Radio je za moje roditeqe {esnaest godina sa svojom `enom Darom, koja se brinula o meni kad je dadiqa bila na odmoru. Nazvala me je svojom bebom i obe smo zaplakale.

Nikola se dobro se}ao situacije kada je moj otac sazvao generale i upitao ih {ta da ~ini povodom nema~kog pritiska na Jugoslaviju da pristupi Trojnom paktu.

– Ako ih pustimo u zemqu, okupira}e je. Ako ih ne pustimo, opet }e nas okupirati –rekao je moj otac tada. Nikola mi je pokazao mnogo fotografija sa Brda kod Krawa, a u svom kredencu, koji je uspeo da prenese sa Belog dvora, sa~uvao je ~ak

^LANAK O SNOVIMA

i o~evu uniformu. Bila sam dirnuta.

Plakali smo zajedno. Bila sam stalno u pokretu, ne mare}i za julsku vru}inu.

Oti{la sam na Avalu da vidim spomenik koji je radio Me{trovi} u vreme dok je otac nadzirao gradwu spomen-kompleksa Neznanom junaku.

[etala sam ulicama Beograda i zavirivala u svaki }o{ak. Kupila sam heklane i vezene stolwake i rukavice koje su nudile `ene izla`u}i svoju robu na travwaku u parku.

Od rektora Beogradskog univerziteta Slobodana Unkovi}a do prodava~ice na pijaci sve je bilo zanimqivo i imalo svoju boju. Qudi su mi davali cve}e, pozdravqali me.

RADOVALA sam se otkrivawu otaxbine, ali obaveze su zvale daqe. Morala sam da krenem za London ako mislim da obezbedim dokumenta britanske obave{tajne slu`be SOE, kojima bi bila dopuwena Nilova kwiga o ocu.

U Londonu sam poku{ala telefonom da zaka`em sastanak sa britanskom premi-

Naru~ila sam hranu iz hotela i na poslu`avnicima je odnela u ku}u \or|a Ze~evi}a.

Poslu`ila sam ve~eru nakon prezentacije o Globalnom forumu koju sam zakazala kod wega.

Okupili su se beogradski muftija Hamdija Jusufspahi}, episkop {umadijski Sava (Vukovi}), akademik Dejan Medakovi}, Aleksandar Prqa, Dragi Mili}evi} i Dragan Tanasi}, novinar i urednik magazina Intervju. Odlu~ila sam da Tanasi}u ponudim ~lanak koji sam napisala o svojim snovima. Dopao mu se ~lanak o mom snu o planinama.

Najsimpati~nija mi je bila majka Mime Popovi}, koja je rekla da mi treba dati Nobelovu nagradu za taj tekst. Preterivala je, naravno.

1780. - Ro|en je slovena~ki slavista Jernej Bartol Kopitar. Za srpsku kulturu zna~ajan je kao pomaga~ i za{titnik Vuka Stefanovi}a Karaxi}a kojeg je podstakao da skupqa narodne umotvorine i da napi{e gramatiku i re~nik srpskog jezika.

1897. - Engleski lekar Ronald Ros otkrio je vrstu komaraca koji prenose malariju {to je bilo presudno za suzbijawe bolesti koja je uzrokovala smrt miliona qudi. Ros je jedan od prvih dobitnika Nobelove nagrade za medicinu (1902).

jerkom Margaret Ta~er. Wena sekretarica mi je rekla da moram da joj se obratim pismom, pa }e videti da li ima vremena za mene jer joj raspored prili~no popuwen. Bio je to lep na~in da me odbije.

Obratila sam se svom ro|aku ^arlsu, princu od Velsa. Mislila sam da ako on ne mo`e da pomogne, niko drugi ne mo`e. Primio me je predusretqivo. Strpqivo sam razgledala wegovu kolekciju akvarela nastalih na putovawima. Bio je strastveno zaokupqen primitivnim narodima i prirodom. Smatrao je da na{a civilizacija mo`e mnogo da nau~i od primitivnih plemena. Saslu{ao je moju molbu i obe}ao da }e u~initi sve da mi pomogne. Otputovala sam za Wujork u velikoj nadi da }e ^arls uspeti da mi pomogne. Krajem jula mi je ipak poslao faks u kojem me obave{tava da je to prakti~no nemogu}a misija. Verovala sam da mora da postoji na~in. Rezervisala sam avionsku kartu za Va{ington i ve} 25. jula ru~ala sa Helen Deli} Bentli. Poklonila sam joj primerak Nilove kwige o ocu i vrlo otvoreno rekla kakva usluga mi treba. Helen mi je obe}ala da }e u~initi sve {to je u wenoj mo}i da dobijem dokumenta koja su se nalazila u Arhivu Britanske obave{tajne slu`be koji dokazuju da su Britanci re`irali ceo pu~ 27. marta 1941. godine. A onda sam shvatila da bi mo`da najboqe bilo da sama, direktno, bez ikakvih posrednika, napi{em pismo Xervejzu Kauelu, upravniku Arhiva Britanske obave{tajne slu`be u Londonu, i pitam ga bez uvijawa da li bi ustupio tu dokumentaciju. Nisam imala {ta da izgubim. Xervejz Kauel, upravnik Arhiva Britanske obave{tajne slu`be, `eli da se sretne sa mnom u Londonu. Skakala sam od radosti! Vesela, oti{la sam da se vidim s Piterom i Nejmom Bird u Montoku na Long Ajlendu. l U slede}em broju: ^er~il je bio za Dra`u sve do izve{taja Maklina koji je koji je podr`avao Tita i komuniste

1911. - Italijanski konobar Vi}enco Peru|a ukrao je iz pariskog muzeja „Luvr” sliku „Mona Liza” Leonarda da Vin~ija. Slika je prona|ena i vra}ena u muzej 1913. godine.

1958. - Umro je srpski kompozitor i dirigent Stevan Hristi}, jedan od osniva~a Muzi~ke akademije u Beogradu, {ef Beogradske filharmonije, dirigent u Narodnom pozori{tu, direktor Opere, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti i prvi predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije (balet „Ohridska legenda”, opera „Suton”, scenska muzika).

1968. - Trupe ~lanica Var{avskog pakta, izuzev Rumunije, okupirale su ^ehoslova~ku. Oko 200.000 vojnika zauzelo je sve zna~ajne punktove u zemqi. Time je ugu{eno „Pra{ko prole}e”, poku{aj Komunisti~ke partije ^SSR sa Aleksandrom Dub~ekom na ~elu da reformi{e sistem. Ovom okupacijom ustoli~en je princip „ograni~enog suvereniteta” isto~noevropskih komunisti~kih zemaqa.

1975. - SAD su ukinule 12-godi{wu zabranu izvoza na Kubu, ali je embargo na direktnu trgovinu Kube i SAD ostao na snazi.

1983. - Vo|a filipinske opozicije Bewino Akino ubijen je po izlasku iz aviona na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodi{weg izbegli{tva u SAD. Ubistvo je organizovao filipinski diktator Ferdinand Markos ukloniv{i tako najozbiqnijeg protivkandidata na izborima 1984. godine.

1991. - Hrvatske vlasti po~ele su blokadu kasarni JNA u Hrvatskoj i uskratile im snabdevawe strujom, hranom i vodom. U narednim danima eskalirali su sukobi izme|u JNA i hrvatske vojske u mnogim delovima Hrvatske.

1993. - Mirovne snage UN u{le su, prvi put nakon dva meseca, u muslimanski deo Mostara (BiH), gde su zatekle 55.000 qudi na ivici gladi. Borbe izme|u hrvatskih i muslimanskih snaga u Mostaru po~ele su u maju 1993. godine.

1999. - Na~elnik General{taba Vojske Jugoslavije general armije Dragoqub Ojdani} izjavio je da su u agresiji NATO-a na SR Jugoslaviju `ivote izgubila 524 pripadnika VJ, a da se 37 vode kao nestali.

2000. - Slovena~ki pliva~ Martin Strel, koji je pod motom „Za mir, prijateqstvo i ~iste vode” plivao Dunavom od izvori{ta u Nema~koj do u{}a u Crno more, oborio je rekord i u{ao u Ginisovu kwigu sa vi{e od 2.900 preplivanih kilometara. Strel je u taj pohod krenuo 25. juna.

Godi{wica Cerske bitke

Pobedom na Ceru nad invazionim trupama Austrougarske, ugled Srbije i wene vojske zna~ajno je porastao {irom Evrope, ne samo me|u saveznicima, ve} i kod neprijateqa, Austrougara i Nemaca. Cerska bitka, koja je predstavqala prvu veliku pobedu Srba i savezni~kih trupa u Prvom svetskom ratu, zapo~ela je 15. avgusta 1914. godine.

Proslavqeni zapovednik Srba na Ceru, general Stepa Stepanovi}, za trijumfalno rukovo|ewe vojnim operacijama nagra|en je ~inom vojvode.

Pod komandom generala Oskara Po}oreka, trupe austrougarske Balkanske armije provalile su preko Drine 12. avgusta, ~ime su zapo~ele masivne vojne operacije na tlu Kraqevine Srbije.

Invaziji je prethodila Austrougarska objava rata Srbiji 28. jula 1914. godine, mesec dana posle atentata u Sarajevu.

PO^ETAK RATA: ARTIQERIJSKA

DEJSTVA PREKO SAVE I DUNAVA

Paralelno su zapo~ela artiqerijska dejstva preko Save i Dunava, prvobitno sa austrougarskog ratnog broda Bodrog, po Beogradu, Smederevu, Gradi{tu, [apcu i drugim mestima, ~ime je fakti~ki zapo~eo Prvi svetski rat. Istina, postoje svedo~ewa da su artiqerijska dejstva po~ela i pre formalne objave rata.

Objavu rata srpskoj kraqevskoj vladi, zvani~ni Be~ dostavio je neuobi~ajeno – otvorenim telegramom 28. jula. U wemu je stajalo da Dvojna monarhija smatra da je u ratnom stawu sa Srbijom, po{to nije zadovoqna odgovorom na ultimatum koji je baron Gizl, poslanik Austrougarske u Beogradu, 23. jula predao Lazaru Pa~uu tada{wem ministru finansija i zastupniku predsednika Kraqevske vlade Nikole Pa{i}a.

Vrhovna komanda Srbije izme{tena je u Kragujevac, dok su Vlada i centralna dr`avna tela Kraqevine Srbije preba~eni u Ni{ na osnovu naredbe od 25. jula. BE^ I BERLIN SU VEROVALI U BRZI PORAZ SRBIJE

Prema istrazi vo|enoj u Sarajevu nakon atentata na Franca Ferdinanda 28. juna 1914, bilo je jasno da iza atentata koji je izvr{io Gavrilo Princip sa gru-

pom mladobosanaca nisu stajale vlasti Kraqevine Srbije, osim nekoliko pojedinaca zaposlenih u dr`avnoj slu`bi, ali daleko od vi{ih pozicija.

Sam ultimatum Austrougarske je bio sastavqen s namerom da ga zvani~ni Beograd odbije, {to bi dalo izgovor za rat. Srpska kraqevska vlada, suo~ena sa perspektivom rata i iscrpqena Balkanskim ratovima 1912–1913, ponudila je popustqiv odgovor, iza{av{i u susret svim zahtevima Be~a, osim u vezi s u~e{}em austrougarskih organa u sudskom postupku. Me|utim, problem je bio u uverewu u Be~u i Berlinu da }e odlu~na vojna akcija dovesti do brzog poraza Srbije, i da je to prilika koju ne treba propustiti.

UPRKOS RATNOJ LOGICI:

NAPAD AUSTROGARSKE SA DRINE

Ne obaziru}i se na pomirqiv pristup zvani~nog Beograda, po{to po svemu sude}i odluka o po~etku rata nije zavisila od odgovora ili pona{awa srpskih vlasti, austrougarske Peta i [esta armija su, pod komandom Oskara Po}oreka, 12. avgusta provalile iz Bosne u Srbiju.

Istovremeno, sa prostora Srema i Banata gde se nalazila austrougarska Druga armija, vr{ena su diverzantska dejstva s ciqem zavaravawa, kao i masivna artiqerijska dejstva, najvi{e po Beogradu.

Iako su ratni planovi i logika ratnih dejstava, pretpostavqali da se glavni udar mo`e o~ekivati sa Save i Dunava ka Beogradu i dolini Morave, te`i{ni udar se dogodio sa Drine. Napadom je komandovao omrznuti vojni guverener Bosne i Hercegovine, Oskar Po}orek, artiqerijski general, vrhovni zapovednik Balkanske vojske Austrougarske.

Kada je u srpskom General{tabu shva}eno da se glavni udar doga|a sa zapada, od Drine i Save, nasuprot ratnoj logici, usledila je koncentracija srpskih trupa na tom potezu.

STEPINIH 185.000 VOJNIKA NA

PO]OREKOVIH DVESTA HIQADA

Po}orekovoj kaznenoj ekspediciji, koja je brojala oko 200.000 vojnika, suprotstavile su se trupe pod komandom generala Stepe Stepanovi}a, koje su brojale oko 185.000 ratnika. Austrougarske trupe kod Le{nice

pre{le su Drinu, zauzele Loznicu, a formacije koje su pre{le Savu osvojile su tada pograni~ni [abac. Sledila je wihova ofanziva prema Beogradu, ~ime je formirana linija fronta du`ine oko 160 kilometara. Na~elnik General{taba, vojvoda Radomir Putnik, naredio je kontranapad.

Presudna bitka dogodi}e se kod sela Tekeri{, na padinama planine Cer. General Stepa Stepanovi} obrazovao je tada udarnu grupu sastavqenu od Moravske divizije prvog poziva i Kombinovane divizije, koja je upu}ena put austrijskih napada~a.

Naslutio je strate{ki zna~aj Cera u konkretnoj situaciji, odlu~iv{i da zaposedne kqu~ne pozicije na planini, kote Trojan i Kosanin grad.

Tokom bitke general Stepanovi} pratio je razvoj doga|aja iz sela Dragiwe.

Kombinovana divizija krenula je usiqenim mar{em 15. avgusta u 3.00 sata ujutro, potezom Bawani, Svileuva, Dragiwe, Kaona, Krivaja, put Cera, du`ine oko 40 kilometara.

Delovi te grupe nailaze na trupe Austrougarske no}u oko 23.00, na padinama Cera, kod Tekeri{a.

Usledila je bitka. Borbe su vo|ene i prsa u prsa, da bi potom sledili artiqerijski dueli. Iako s promenqivim uspehom Srbi su odlu~no potukli trupe Austrougarske.

Do 20. avgusta bio je u toku beg austrougarskih trupa prema Drini. Iz [apca su se kona~no povukli no}u 23, na 24. avgust. @estoke borbe oko grada vo|ene su prethodnih dana.

U popodnevnim satima 24. avgusta srpske trupe su bile na Savi. Poraz Po}orekovih snaga bio je potpun, Srbi su postigli trijumfalnu pobedu.

Procene o broju `rtava razlikuju se. Pretpostavqa se da su Srbi imali preko 3.000 poginulih sa pribli`no 15.000 rawenih, dok je suprotna strana imala oko 8.000 mrtvih i oko 30.000 rawenih. Zarobqeno je 4.500 austrougarskih vojnika. Pobeda u Cerskoj bici bila je prva savezni~ka pobeda u Prvom svetskom ratu, {to je imalo ogroman zna~aj. Ugled Srba ovom pobedom izuzetno je porastao. TE[KO PONI@EWE AUSTROUGARSKE Zaprepa{}ewe u vrhovima Austrougarske, posle velikih pobeda Srba 1914. bilo je ogromno. Ono {to su stratezi rata Be~a i Berlina zami{qali kao, takore}i uzgrednu kaznenu ekspediciju, pretvorilo se u te{ko poni`ewe Austrougarske. Srazmerno, u o~ima saveznika, ugled Srbije drasti~no je porastao Usledi}e nove obimnije pripreme za obra~un sa Srbijom. Zarazne bolesti koje su potom po~ele da se {ire tim delom zemqe bile su jedna od vidova rata „civilizovane” Austrougarske protiv Srbije.

Ako je Fru{ka gora kruna duhovnosti srpskog naroda, onda je manastir Jazak jedan od najvrednijih bisera te krune. Najpoznatiji je po tome {to se u wemu ~uvaju mo{ti Svetog Uro{a, sina cara Du{ana i posledweg vladara iz dinastije Nemawi} kog je crkva proglasila za mu~enika. Ta ~iwenica u ovaj lepi manastir, na ju`noj padini „srpske Svete Gore“, ve} vekovima dovodi vernike iz svih krajeva zemqe.

Ipak, iako je re~ o zna~ajnom i dobro poznatom centru duhovnosti i mestu koje se odavno upisalo u istoriju ne samo Srbije, nego i ~itavog pravoslavnog sveta, Jazak jo{ uvek pokriva i blagi oreol misti~nosti i tajnovitosti zbog koga, ~ak i danas, neke pri~e i ~iwenice o wemu nisu toliko poznate. Ovo su neke od wih… ^IJA JE ZADU@BINA MANASTIR JAZAK?

Nije zapravo sigurno ko je osnovao Jazak. Legenda ka`e da je

u pitawu bio despot Jovan Brankovi}, mla|i sin Stefana Slepog i Angeline Brankovi}, ali vaqa naglasiti da je u pitawu crkveno predawe, sli~no kakvo postoji za gotovo sve fru{kogorske svetiwe. Najstariji podatak o manastiru poti~e iz 1522. ali kako je u to vreme despot Jovan ve} bio pokojan, izvesno je da je stariji. Sli~no, ne zna se pouzdano ni ko je sve podizao dana{wu manastirsku crkvu posve}enu Silasku Svetog Duha na Apostole. Zna

se da je gradwa po~ela 1736. uz pomo} kalu|era iz @i~e i Ra~e i zahvaquju}i prilozima imu}nijih pravoslavaca iz Novog Sada, Osijeka, [ida, Baje i [a{inaca, ali kako je najve}i broj wihovih imena zauvek zaboravqen, najispravnije je re}i da je manastir Jazak podigao – narod.

POSTOJI „NOVI“

I „STARI“ JAZAK

Mada je ovo malo poznato, dana{wi Jazak zapravo je „novi“, a iako za koju godinu slavi puna tri veka postojawa, spada me|u

mla|e manastire Fru{ke gore. O prvom, sredwovekovnom Jasku, malo se zna. Pri~a ka`e da je u pitawu bila freskopisana kamena crkva sa dva skromna konaka i da je bratstvo koje je tu obitavalo `ivelo jako te{ko i u velikom siroma{tvu. Sve se promenilo 1705. kada je monah Hristifor iz Nerodimqa ovde doneo mo{ti Svetog cara Uro{a nakon ~ega je, za kratko vreme, manastir postao mesto hodo~a{}a vernika iz ~itave zemqe. Upravo je ovo uslovilo izgradwu novog manastira koji je zavr{en i osve}en 1758. i u koji su prenete mo{ti posledweg vladara iz dinastije Nemawi}.

„Stari“ Jazak je nakon toga postao `enski manastir pod pokroviteqstvom patrijarha Arsenija IV Jovanovi}a [akabente, ali je nakon uredbe carice Marije Terezije „o redukciji mona{kog `ivota“, 1774. morao da bude uga{en i poru{en. Wegove ostatke i sada mo`ete videti na nekih dva kilometara severno od dana{weg Jaska.

[TA JE JO[ JAZAK?

Manastir Jazak danas deli naziv sa istoimenim selom kraj kog se nalazi. Ovo malo naseqe u izvorima se prvi put pomiwe 1702. godine {to zna~i da je staro preko tri veka, a po~etkom 21. stole}a ponelo je i jednu laskavu titulu – na manifestaciji „Susreti sela Srbije“, Jazak je progla{en za najlep{e selo u zemqi do hiqadu stanovnika. U Jasku vole da ka`u da to zna~i da `ive u najlep{em malom mestu u Srbiji. MANASTIR JE SVETIWA I ZA NEHRI[]ANE

Jo{ iz vremena kada se u narodu pro~uo kao uto~i{te i ve~na ku}a za zemne ostatke posledweg Nemawi}a, Jazak je postao mesto hodo~a{}a vernika iz svih krajeva zemqe, ali i regiona. Isceliteqske mo}i koje se pripisuju mo{tima Svetog Uro{a ovde su dovele nebrojene mase vernika u potrazi za spasom, a naro~ito je interesantan podatak da su po pomo} i utehu u Jazak u pro{losti dolazili i nehri{}ani.

”@IVI FOSIL” I SIMBOL OPSTANKA

Botani~ar dr Josif Pan~i}, otkrio je 1875. godine neobi~nu vrstu ~etinara, do tada nepoznatu nauci: na obroncima planine Tare, zatekao je ~udo prirode koje je pre nekoliko desetina miliona godina bilo veoma rasprostraweno, nakon ~ega je na{lo svoje jedino uto~i{te i pre`ivelo posledwe ledeno doba na liticama kawona. Od otkri}a Pan~i}eve omorike pro{lo je ta~no 150 godina, a ova endemska vrsta i danas je veoma retka i izuzetno ugro`ena.

Pan~i}eva omorika danas se mo`e videti u sredwem toku Drine, na nevelikom podru~ju Nacionalnog parka Tara – tu se ona ~uva kao simbol opstanka i jedinstveno nacionalno prirodno blago, kao „`ivi fosil“, opstao na te{ko pristupa~nim i strmim kre~wa~kim i serpentinskim kamewarima.

Delovi areala Pan~i}eve omorike, koji imaju kontinualni karakter na planini Tari pre 40 godina izdvojeni su i progla{eni kao strogi rezervati prirode, a punktovi gde se javqaju pojedina~na stabla ili mawe grupe stabala omorike za{ti}eni su kao spomenici prirode.

Ukupno je evindentirano 22 lokaliteta sa omorikom na Tari. Nacionalni park Tara, uz doma}e nau~ne institucije i prirodwa~ke organizacije u misiji je o~uvawa i prou~avawa Pan~i}eve omorike. Radi podse}awa na „kraqicu ~etinara“ a povodom velikog jubileja, Zavod za za{titu prirode Srbije i Po{ta Srbije, posvetili su joj novo izdawe po{tanskih marki i koverti.

- Na prostoru {ireg podru~ja nacionalnog parka raste preko 1.100 biqnih vrsta, {to predstavqa gotovo tre}inu ukupne flore Srbije. Najmarkantnije obele`je biqnog sveta Tare jeste jedinstvena vrsta, carica svih endemita Pan~i}eva omorika (Picea omorica). Me|utim pored omorike Pan~i} je otkrio na planini Tari i u wenoj neposrednoj blizini jo{ nekoliko novih vrsta za nauku – saznajemo u Nacionalnom parku Tara.

Do sada, je istra`ivawima je otkriveno 96 vrsta li{ajeva, 171 vrsta mahovina, 30 vrsta paprati, 7 vrsta golosemenica, 950 vrsta skrivenosemenica. Ovako velika raznovrsnost, prisustvo retkih, reliktnih i endemi~nih vrsta svrstavaju Taru u floristi~ki izuzetna podru~ja ne samo u Srbiji, ve} u Evropi i u svetu. - [ume Nacionalnog parka Tara spadaju u najvrednije i najo~uvanije {ume Evrope i jedan su od wenih temeqnih fenomena. Razli~iti {umski ekosistemi pokrivaju vi{e od 75% wene ukupne povr{ine, odnosno 15.5 hiqada hektara. Od 40 razli~itih {umskih zajednica koje se mogu na}i u parku najrasprostrawenija je me{ovita {umska zajednica smr~e, jele i bukve. Ona apsolutno dominira podru~jem i zauzima preko 80 odsto wene povr{ine, a najzastupqenija vrsta drve}a na podru~ju parka je jela – dodaju u Nacionalnom parku Tara. ^etinar iz roda smr~a, Pan~i}eva omorika, ima pravo i vitko stablo sa piramidalnom kro{wom. Dosti`e visinu do 40 metara, a u pre~niku debqinu do 60 centimetara. Cveta od marta do maja, a qubi~aste {i{arice se javqaju pri vrhu kro{we u jesen. Pan~i}eva omorika je u posledwih 40 godina za{ti}ena od se~e, a ve} 10 godina „u`iva i status“ za{ti}ene prirodne retkosti na{e flore. Danas postoji oko 600 nau~nih radova i bibliografskih jedinica u kojima je ona prou~avana.

Na podru~ju Nacionalnog parka za{ti}ena je 21 biqna vrsta, re~ je o prirodnim retkostima od izuzetnog zna~aja, to su: pre~ica, tisa, mu{ki bo`ur, zelenika, lincura, zlatni {umski qiqan, crepasta gladiola, ka}un i veliki ka}un, gudijera…

DVE DECENIJE

TRAGAWA

Omoriku je Pan~i} prona{ao 1875. godine u Sklopovima kod sela Zaovine na Tari. Tragao je ponukan nazivom omorika, koji je bio poznat u narodu u`i~kog kraja odvajkada. Prvi put za omoriku Pan~i} je saznao 1856. godine na putovawu po u`i~kom okrugu, ali tada nije mogao da na|e nikoga ko bi uspeo da mu poka`e to drvo. Posle 20 godina tragawa, Pan~i} je uspeo da se susretne sa novom vrstom ~etinara i da je predstavi nau~noj javnosti.

Ime omorika poti~e od re~i mor, moriti, omorina, a koje se odnose na tamnu boju ~etinarske {ume.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Uvodite nova pravila u proces rada {to }e se pokazati kao dobar potez. Problemi sa zakonom. Odlo`ite zavr{avawe sudskih ili pravnih poslova. Oprezno u javnim nastupima, jer su mogu}i skandali. Naru{ena veza s partnerom jer }ete se suo~iti s nekom skrivenom istinom o va{em odnosu. Qubomorne scene zbog posesivnosti, agresivnosti voqene osobe. Pad imuniteta.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Pred vama je period u kome }ete vi{e nego ina~e biti fokusirani na poslovne obaveze mada }e vas to dosta iscrpqivati. Ugovori o novim, isplativim poslovima ali prvo dovr{ite stare. Slobodni Bikovi mogu da se zaqube u nekoga koga }e upoznati preko poslovnih kontakata. Imate ose}aj da voqena osoba ne{to krije od vas ali ne `eli da vam se poveri. Podlo`nost povredama.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Omiqeni hobi mo`e da postane va{ stalni izvor prihoda. Uspeh preko inostranstva, prekookeanskih putovawa i zavr{avawa va`nih pravnih pitawa. Ova nedeqa podsticajno deluje na va{ emotivni `ivot donose}i slobodnima novu vezu. Mogu}a iznenadna selidba. Upoznavawe s nekim preko prijateqa, interneta ili na putu u inostranstvu. Provodite vi{e vremena u prirodi.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Te{ko }e vam polaziti za rukom da uskladite poslovni i privatni `ivot jer }e nadre|eni pred vas postavqati prevelike zahteve. Smeta}e vam i ose}aj sputanosti da ostvarite neke ve}e ciqeve. Pred vama je period trzavica u domu. Period nije povoqan za renovirawe ili ulagawe u stan, ili selidbu. Odnos s jednim roditeqem mo`e biti naru{en ili }e va{i roditeqi biti u sva|i.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Ulazite u period velike dru{tvene aktivnosti i brojnih putovawa. Ali, pazite, upozorewe na probleme na putu. Va{a energi~nost i komunikativnost dolazi do izra`aja, ali pazite da u `aru diskusije nekoga ne povredite. Bi}e vam potrebno dosta strpqewa i takta da zadr`ite dobar odnos s porodicom, jer ne}ete mo}i da pre}utite ono {to mislite. Slobodni upoznaju novu qubav.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Usredsre|eni ste na finansije pa vas o~ekuju ve}i prihodi, ali i tro{kovi. Bavi}ete se i re{avawem pitawa nasledstva, bra~ne imovine, alimentacijom ili dobijawem stipendije. Bogatiji dru{tveni `ivot u ovom periodu donose vam brojne susrete i poznanstva s uglednim i uticajnim osobama. Po~etkom perioda }e i neko ko je zauzet poku{ati da zadobije va{u naklonost.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Puni ste energije, ambicije i entuzijazma, odlu~ni ste da svoje ciqeve sprovedete do kraja. Ali, postoje problemi sa nadre|enima. Trebalo bi da budite strpqiviji i da se ~uvate impulsivnih reakcija. Mogu}a kriza u vezi, raskid ili razvod, zbog naru{enog odnosa s partnerom, koji }e se na}i na nekoj vrsti testa. Nagove{taj tajne romanse sa osobom s posla.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Imate velike ambicije ali malo vremena da zavr{ite sve {to `elite zbog ~ega }e najvi{e trpeti va{ nervni sistem. Ovo je prilika da okon~ate i poslove „na ~ekawu”. Nagove{taj romanse na putu, predavawu ili preko kontakata sa strancima. Romanti~an susret s nekim preko prijateqa ili interneta. Hroni~ne tegobe (nervni i ko{tano-zglobni sistem). Nesanica.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ove nedeqe fokusirani ste na dru{tveni ili politi~ki anga`man, ostvarivawe svojih snova i ambicioznih ciqeva. Mo`ete da uve}ate prihode preko samostalne delatnosti ili drugog izvora zarade, da dobijete povi{icu ili da ulo`ite u neki nov posao. Va{a energija usmerena je na socijalni `ivot i dru`ewe s prijateqima, preko kojih mo`ete da prona|ete i novu qubav.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

O~ekuju vas problemi, sukobi s nadre|enima, spletke, intrige, prevare. Pazite {ta i kome pri~ate. Opasnost od otkaza. Ipak, finansijska situacija ne}e biti lo{a, naro~ito za privatnike. I u odnosu s partnerom ove nedeqe mo`ete da o~ekujete sukobe, rasprave, sva|e, nesporazume, a ni komunikacija s ~lanovima porodice ne}e biti boqa. Neke informacije zadr`ite za sebe.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Uspeh vas o~ekuje preko intelektualnih delatnosti, prekookeanskih putovawa, visokog obrazovawe, re{avawa pravnih pitawa, ali i mogu}nosti da monetizujete neki va{ hobi. Mo`ete da se zaqubite u harizmati~nu osobu na nekom putovawu. Mogu}a i trudno}a, kod vas, u porodici ili kod prijateqa. Iznenadni, strastveni susret. Problemi s crevnim traktom.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Suo~i}ete se sa finansijskom krizom, zbog rizi~nih poteza ali i starih ra~una koji su definitivno do{li na naplatu. Mogu}i problemi sa ostvarivawem prava na nasledstvo, alimentaciju ili sa dobijawem stipendije. Va{a erotska privla~nost bi}e vrlo nagla{ena, kao i seksualna `eqa. @ene Ribe }e padati na {arm dominantnih mu{karaca. Osetqiv ko{tano-zglobni sistem.

MOST NA SVETU: Kineski div presekao planinu na pola i postao atrakcija pre otvarawa

Most Hua|iang u kineskoj provinciji Guixou, koji bi trebalo da bude otvoren do kraja septembra ove godine, ve} je postao atrakcija.

Po zavr{etku, most }e i zvani~no postati najvi{i na svetu – uzdiza}e se 625 metara iznad kawona reke Beipan.

Brojke su zaista neverovatne: ukupna du`ina mosta je 2.880 metara, glavni raspon 1.420 metara, a ~eli~na konstrukcija te`i vi{e od 22.000 tona.

Izgradwa traje ne{to vi{e od tri godine, a most povezuje gradove Liu`i i Anlong, probijaju}i se kroz nepristupa~an teren koji je decenijama predstavqao veliki problem za saobra}aj.

Provincija Guixou je 92 odsto prekrivena planinama i liticama {to veoma ote`ava svakodnevno putovawe. Umesto da pra-

ve duge i vijugave tunele, Kinezi su jednostavno uklonili vrhove planina kako bi napravili mesto za novu brzu saobra}ajnicu. Nekada je prelazak ovog kawona trajao skoro dva sata, dok }e most Hua|iang to skratiti na mawe od dva minuta. Za turiste je pripremqeno ne{to posebno. Postavqa se stakleni lift koji }e posetio-

ce odvesti do vidikovca, gde }e se nalaziti barza posmatrawe zvezda i kafi}, sme{teni 145 metara iznad kolovoza. U planu su i panoramske platforme, pa ~ak i banxi. Projekat je zapo~et 2022. godine, a otvarawe mosta planirano je za kraj septembra 2025. godine, dok }e turisti~ke sadr`aje uvoditi fazno.

Za{to pojedini qudi moraju u toalet kad su pod stresom?

Veza izme|u na{ih misli i creva mnogo je dubqa nego {to se na prvi pogled ~ini.

Svakodnevni stres ne uti~e samo na raspolo`ewe i nivo energije, ve} mo`e izazvati vrlo konkretne telesne reakcije – naro~ito u probavnom sistemu.

Ako ste ikada osetili „leptiri}e u stomaku“, izgubili apetit zbog nervoze ili, naprotiv, po~eli da jedete nekontrolisano, niste jedini – i sve to ima svoje nau~no obja{wewe.

Na{a creva i mozak neprestano komuniciraju putem takozvane crevno-mo`dane ose – dvosmernog komunikacijskog puta koji povezuje nervni i probavni sistem. Ova veza obja{wava za{to nas stres mo`e doslovno „naterati“ da idemo u toalet.

„Poznato je da stres uti~e na pokretqivost creva putem crevno-mo`dane ose“, ka`e dr Dejvid D. Klark, specijalista interne medicine i gastroenterolog.

Kqu~nu ulogu u ovom procesu ima vagusni `ivac – najdu`i mo`dani nerv u telu, koji prenosi signale izme|u mozga i probavnog sistema, uti~u}i kako na varewe, tako i na emocije. Kada je osoba pod stresom, taj sistem se poja~ano aktivira.

POSNI RECEPT

POSNE KROFNE

POTREBNO JE:

n 300 ml tople vode

n 25 g sve`eg kvasca

n 1 ka{i~ica {e}era

n 1 ka{i~ica soli

n 1 ka{i~ica bra{na n 2 ka{ike {e}era

n 1 ka{ika meda

n 50 ml uqa

n 650 g prosejanog bra{na n po potrebi uqe (za pr`ewe) n po potrebi {e}era u prahu

PRIPREMA:

U toplu vodu izmrviti kvasac, dodati ka{i~icu {e}era i ka{~icu bra{na, ostaviti da se aktivira.

U vanglu sipati nado{ao kvasac, dodati dve ka{ike {e}era, ka{iku meda, rendanu koru pomoranxe, vanil {e}er, 50 ml uqa, prome{ati i dodati postepeno bra{no i zamesiti testo da se ne lepi. Ostaviti da naraste oko pola sata. Nado{lo testo razvu}i oklagijom i vaditi `eqene oblike. Sa kojom ho}ete modlicom.

Pr`iti u vrelom uqu. Gotove krofne posuti sa {e}erom u prahu ili dekorisati po `eqi.

„U trenucima psiholo{kog pritiska, hormoni stresa poput kortizola i adrenalina usporavaju varewe“, obja{wava nutricionistkiwa Kortni Rejpi. Posledice toga mogu biti nadutost, gr~evi, goru{ica, zatvor ili dijareja.

ZA[TO STRES

UTI^E NA STOMAK?

Telo na stres reaguje pokretawem takozvane „bori se ili be`i“ reakcije. Iako vi{e ne be`imo od predatora, ve} se suo~avamo s mejlovima, rokovima i `ivotnim pritiscima, telo i daqe lu~i iste hormone.

„Kortizol i adrenalin preusmeravaju krv iz stomaka ka mi{i}ima, pripremaju}i nas za akciju“, obja{wava psihijatar dr [arik Refai.

Rezultat toga je da se varewe doslovno gasi – i simptomi to brzo poka`u.

Zato mnogi qudi u stresnim

situacijama dobiju gr~eve, dijareju, ili im se jednostavno smawi apetit. U pitawu je prirodni, telesni mehanizam, ali to ne zna~i da ga ne mo`emo ubla`iti. Povezanost izme|u creva i mozga ima jo{ jednu va`nu ulogu – uti~e na imunitet i proizvodwu neurotransmitera kao {to su serotonin i dopamin, hormoni odgovorni za dobro raspolo`ewe. Zato je va`no da negujemo i crevnu floru i mentalno zdravqe.

Jaki i funkcionalni mi{i}i nisu va`ni samo za dobar izgled - oni ~uvaju zdravqe, produ`avaju `ivotni vek i smawuju rizik od brojnih bolesti. Kako starite, mi{i}na masa prirodno opada, {to pove}ava verovatno}u padova, preloma kostiju, slabosti i hroni~nih bolesti. Ali postoje dokazani na~ini da odr`ite mi{i}e jakim i zdravim.

PROTEINI - OSNOVA MI[I]NE MASE

Unos proteina je kqu~an za izgradwu i odr`avawe mi{i}nog tkiva. Dovoqan unos proteina poma`e u odr`avawu mi{i}ne mase jer su proteini wen osnovni gradivni blok.

Isti~emo piletinu, ribu, jaja, mle~ne proizvode, ali i biqne izvore poput tofua, pasuqa, so~iva, ora{astih plodova i semenki kao hranu bogatu proteinima.

Starijim osobama treba vi{e proteina nego {to se ranije mislilo – izme|u 1,0 i 1,6 grama po kilogramu telesne te`ine dnevno. To zna~i da osoba od 70 kilograma treba da konzumira izme|u 150 i 250 grama proteina dnevno.

Me|utim, unos proteina treba prilagoditi osobama sa bolestima bubrega ili drugim zdravstvenim stawima. Zato se preporu~uje konsultacija sa nutricionistom ili lekarom.

REDOVNA FIZI^KA AKTIVNOST

Mi{i}i koje ne koristimo vremenom slabe. Zato je va`no ostati aktivan tokom ce-

RIZNICA VITAMINA

POKRENITE SE

Telesna aktivnost ne koristi samo srcu i mi{i}ima – ona poma`e i mozgu da lak{e savlada stres. Kretawe sni`ava nivo kortizola i smawuje rizik od negativnih posledica stresa.

VE@BAJTE SVESNO DISAWE Kada smo pod pritiskom, di{emo ubrzano i plitko. Tehnike poput produ`enog izdisaja ili takozvanog kvadratnog disawa dokazano poboq{avaju psiholo{ko stawe.

PRAKTIKUJTE MEDITACIJU

Kratke pauze, ti{ina, joga, kreativne aktivnosti poput bojewa ili pe~ewa kola~a – sve to poma`e da se misli umire i smawi ose}aj preoptere}enosti.

BRINITE O SEBI

Ne mora to biti spa vikend. Dovoqno je ranije le}i, pojesti obrok kad ste zaista gladni, iza}i u {etwu bez telefona. Redovne male pauze ~ine veliku razliku.

KAKO ODR@ATI

ZDRAVQE CREVA I TIME POMO]I I MOZGU?

„Zdrava creva mogu poboq{ati mentalno zdravqe jednako kao {to i dobro mentalno stawe poma`e varewu“, ka`e dr Refai. Evo {ta mo`ete da uradite: Jedite hranu bogatu prebioticima: beli luk, praziluk, arti~oke, jabuke, bobi~asto vo} e, pasuq, so~ivo i ovas – sve to hrani dobre bakterije u crevima. Konzumirajte fermentisanu hranu: jogurt, kefir, kiseli kupus, kombuha i tur{ija sadr`e probiotske kulture koje podupiru mikrobiom.

Unosite dovoqno vlakana: vo}e, povr}e, integralne `itarice, mahunarke i ora{asti plodovi – za op{te zdravqe.

Kqu~ni saveti za odr`avawe mi{i}ne mase tokom starewa

log `ivota. Svaka aktivnost koja ukqu~uje optere}ewe, od hodawa do tr~awa, poma`e u odr`avawu mi{i}ne mase i zdravqa kostiju. Mi{i}i stimuli{u kosti tokom kretawa, ~ine}i ih ja~im. Pored toga, jaki mi{i}i smawuju rizik od padova, {to je posebno va`no kako starimoa.

Da biste ve`bawe u~inili redovnom navikom, prona|ite ne{to {to vas ~ini sre}nim - {etajte psa, ple{ite, idite na planinarewe ili idite u teretanu.

TRENING SNAGE

Trening snage je jedan od najva`nijih oblika ve`bawa za odr`avawe mi{i}a tokom godina. Trening snage ne samo da odr`ava mi{i}e, ve} ih i gradi, {to pozitivno uti~e na metabolizam i op{te zdravqe.

Stru~waci preporu~uju najmawe dve nedeqne sesije treninga snage koje ukqu~uju sve glavne mi{i}ne grupe. To mogu biti ve`be sa tegovima, elasti~nim trakama ili sopstvenom te`inom kao {to su ~u~wevi, sklekovi i iskoraci.

ZA[TO SU MI[I]I TOLIKO VA@NI?

Aktivniji metabolizam: Mi{i} je jedno od metaboli~ki najaktivnijih tkiva. Vi{e mi{i}ne mase zna~i vi{e sagorenih kalorija, ~ak i kada ne radimo ni{ta. Zdravije starewe i prevencija povreda: Mi{i}na masa se prirodno smawuje sa godinama, proces poznat kao sarkopenija. Ona pove}ava rizik od padova, preloma i smawewa kvaliteta `ivota. Redovna ve`ba i ishrana bogata proteinima poma`u u odr`avawu snage mi{i}a, {to omogu}ava du`u nezavisnost i pokretqivost.

Mawi rizik od hroni~nih bolesti: Vi{e mi{i}ne mase povezano je sa mawim rizikom od sr~anih oboqewa, dijabetesa, visokog krvnog pritiska i gojaznosti.

LE^EWE BIQEM Brokoli je riznica vitamina, mo}an antioksidans a {titi i od najte`ih bolesti

U brokoliju ima vitamina K, va`nog za zgru{avawe krvi i zdrave kosti. Brokoli sadr`i i vitamine B grupe, posebno B3, B5 i folnu kiselinu. Ima dosta kalijuma, koji reguli{e visok krvni pritisak, sadr`i fosfor, gvo`|e i hrom.

BOGAT VLAKNIMA

Svega dva do tri grama vlakana brokolija ~ini ~uda kada je u pitawu digestivno zdravqe. Ja~a imunitet i dobro raspolo`ewe, smawuje rizik od dijabetesa tipa 2.

Vlakna garantuju sitost posle obroka i usporavaju apsorpciju ugqenih hidrata.

[TITI OD NAJTE@IH BOLESTI Svi ~lanovi porodice povr}a kojoj pripada i brokoli svojim svojstvima mogu da spre~e rast }elija raka. Neke studije su sugerisale da {titi od raka debelog creva, dojke, plu}a, prostate. Izotiocijanati koji se nalaze u brokoliju obnavqaju cervikalne, hepatocelularne, jajne i }elije pankreasa zahva}ene rakom.

[TITI SRCE

Brokoli sadr`i i hrom, mineral koji reguli{e {e}er u krvi i poma`e u spre~avawu nastanka dijabetesa, visokog holesterola i bolesti krvnog sistema. Brokoli podsti~e

proizvodwu enzima koji {titi }elije srca od raznih o{te}ewa.

MO]AN ANTIOKSIDANS

Sadr`i antioksidante koji {tite ko`u od posledica UV zra~ewa. Lutein i zeaksantin u brokoliju {tite o~i i smawuju rizik od naj~e{}ih problema sa o~ima – katarakte i makularne degeneracije.

[TITI OD UPALA

Smatra se da brokoli svojim svojstvima {titi od upala, usporava starewe organizma i smawuje rizik od hroni~nih bolesti. Ima svojstva da {titi }elije i tako usporava starewe.

SRPSKA

SKANDINAVKA UKR[TENICA

VESTI

VELIKI MORSKI RAK

PEVA^KE GRUPE (POKR.)

PEVI VOKAL STRANICA (SKR.) SO^IVO MIKROSKOPA

VO ODMILA, VOKAN ARAPU NARODNOJ PESMI

VRSTAPSA JAPANSKOG POREKLA

KINESKI DR@AVNIK JATSEN

SIMBOL KISEONIKA POBEDAU [AHU GR^KO POLUOSTRVO ^UVENA KATEDRALAU PARIZU PRIPADNIK VERSKE SEKTE U SAD

PEVA^ICA PANI] MERA^ UTRO[KA VODE

REKAU SLAVONIJI DEO MOLEKULA KOTITI KU^I]E

JUM MERAZA TE@INU (MN.)

ODEQAK, RE[.

IRAMI, SIROTAN, V, TOV, SISATI, OVAKO, IDOL, DOWABORINA,

OP[TITI, ERUDIT, KR[, V, PONEKAD, IGUMANI, AC, ]A]E,

KLAPE, A, STR, VOKA, AKITA, SUN, ROMANA, ILOVA, ATOM, QA,

VODORAVNO: MAMAC, IRADE, RAROG,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. U`a struka, 2. Sitan deli} materije - Glas, vest (tur.), 3. Bogme, odista, zaista - Japanska astrologija, 4. Posledwe i 13. slovo azbuke - Otpu{tawa s posla - Po~etak azbuke, 5. Francuski pesnik Vijo - Okrwak, krhotina, 6. Narodno `ensko ime - Nevernik, 7. Oznaka za tonu - Mali snop, snopi} - Vrsta karta{ke igre, 8. Belgijski pesnik Kolen - Oni koji sawaju - Auto oznaka [panije, 9. Odbijawe, oduzimawe (mn.) - Kalu|er, monah, 10. Aeroplan - Azijski narod, 11. Inicijali glumca Na~i}a - Hirur{ka cev~ica za disawe - Prvo i 23. slovo azbuke, 12. Umobolnici, manijaci - Vrsta kowskog hoda, 13. Koralno ostrvo - Ugla|en ~ovek, kavaqer, 14. Mewawe suglasnika (gram.).

USPRAVNO: 1. Unositi robu u skladi{te - Zbirka geografskih karata, 2. Planina kod Vaqeva - Pozvati, 3. Ime peva~ice Ficxerald - Jediwewa kiseonika - Stepen uzrasta, doba, 4. Materijal za pakovawe - Ve}i sud sa dr{kom za pi}e (mn.), 5. Izvikivati „i“ pri pevawu, podvriskivati - Vrsta jestive gqive - Oznaka za litar, 6. Uzvik iznena|ewa - Momak, de~ak (pokr.) - Ime starijeg voza~a „formule1“ Laude, 7. Karika - StawivatiPrvo slovo staroslovenske azbuke, 8. Oznaka na vozilima za obuku - Poslovica - Oblast u [paniji, 9. Kosine - Onaj koji ~ita, 10. I jedan i drugi - Nepobitna ~iwenica - Rastavni veznik, 11. Prava koja preseca krivu liniju (mat.) - Raspored ~asova (ital.), 12. Duva~ki muzi~ki instrument - Vrsta ajkule ~iji oblik tela podse}a na ~eki}.

ATEIST, T, SNOPAK, TA^, IZI, SAWA^I, E, ODBICI, INOK, AVION, TATARI, TN, KANILA, A], LUDACI, ALIRA, ATOL, KAVALIR, SIBILIZACIJA.

ABER, EVALA, KIGAKU, [L, OTKAZI, AB, TEOFIL, RBINA, ANKA,

VODORAVNO: SPECIJALNOST, MOLEKUL,

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E:

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE SUDOKU 2:

RE[EWE SUDOKU

MELINA XINOVI] KUPILA STAN U ELITNOM DELU MONTE KARLA:

Prve kom{inice su joj Madona i Lepa Brena

Modna kreatorka se nakon razvoda od Harisa Xinovi}a odselila iz Srbije i sada u`iva na luksuznim destinacijama.

Melina Xinovi} sku}ila se kraj Azurne obale, gde je nedavno kupila stan u Monte Karlu i to u neposrednoj blizini stana Lepe Brene, saznaju doma}i mediji.

„Melina je uzela nekrateninu gde stan ima i porodica @ivojinovi}. Tu borave i svetske zvezde poput Madone, Kajli Minog i ostalih. Zanimqiva je lokacija, ali nisam siguran da su se Melina i Brena jo{ uvek srele“, pri~a izvor za Kurir.

Wena }erka \ina redovno dolazi kod majke, za razliku od sina Kana za koga se spekulisalo da nije u dobrim odnosima sa Melinom.

Podsetimo, Melina i Haris zajedno su proveli vi{e od dvadeset godina, a `iveli su u vili na Sewaku koju je navodno kreatorka zatra`ila za sebe. Ipak, tamo je nastavio da `ivi muzi~ar sa wihovom decom.

GAGI JOVANOVI] SA BEOGRA\ANIMA ISPRED KORDONA:

„Koga ~uvate? One kriminalce?“

Glumac Dragan Gagi Jovanovi} bio je sa gra|anima na protestu kod General{taba u Beogradu.

On je bio ispred kordona policije sa gra|anima, a u jednom momentu obratio se pripadnicima policije i upitao ih koga ~uvaju. „Koga ~uvate? One kriminalce? Jesmo li dotle do{li da ne znamo da li ste kriminalci ili ste policajci. [ta ste? Povucite se, molim vas. Ne}emo mi ni{ta, mi smo mirni“, rekao je on policajcima.

Gra|ani i glumac su i zapevali zajedno, a na kraju je poru~io „ovo su na{a deca“.

Zorica Markovi} otkrila {ta radi u kafani kada odu gosti

Peva~ica Zorica Markovi} se godinama bavi ugostiteqstvom, a nedavno je otvorila kafanu u mestu Zaklopa~a koje se nalazi nedaleko od Beograda.

Zorica Markovi} je sada na svojoj dru{tvenoj mre`i Instagram objavila snimak iz svoje kafane u kom je pokazala {ta se de{ava kada gosti odu. Naime, ona je sa tambura{ima zapevala pesmu „Potra`i}u novu qubav“ i pala u sevdah.

Ina~e, jednom prilikom peva~ica je istakla da se prema svojima zaposlenima ne ophodi kao gazdarica ve} im poka`e u kafani. „Ma, kakva gazdarica. Zavla~im ruke i u klozet i u sudoperu, kuhiwu, samo {to ne znam da nosim ajncer, za konobara nikad nisam bila…. Prva do|em ja ovde, u {est, zalivam cve}e, ~istim ba{tu, pomognem zaposlenima. Onda idem u nabavku, pa se vratim“, izjavila je ona jednom prilikom za Hajp, pi{e Blic. Kod Zorice u kafani neretko nastupaju wene kolege, a jednom je otkrila da je Vesna Zmijanac upravo tu zaradila ogroman novac: Ona je namlatila ozbiqnu lovu kod mene. Zaradila je najvi{e od svih, jer je najdu`e i pevala“, prokomentarisala je Markovi}ka.

Pla}ao 500 evra za 11 kvadrata na periferiji, a danas u`iva u pogledu na Ajfelov toraw

Radivoje Ra{a Bukvi} godinama je uspe{no gradio inostranu karijeru, a posebno je cewen u Francuskoj.

Iz rodnog Sombora Ra{a je do{ao u Beograd na studije, a odatle je stigao do Pariza i Los An|elesa. U francuskoj prestonici se obreo 2005. zbog snimawa filma „Kalifornija“, a zatim su usledile uloge u svetskim filmskim hitovima „Umri mu{ki 5“, „Koko [anel i Igor Stravinski“, „Largo Vin~“, „96 sati“ i „No}na potera“. Kadrove na setu je delio sa svetskim zvezdama Brusom Vilisom, Lijamom Nisonom, Katrin Denev i Edom Harisom, a svojim talentom i radom zaslu`io je i nominaciju za presti`nu nagradu Cezar u kategoriji mlade nade francuske kinematografije.

Zato i ne treba da iznenadi ~iwenica da je na{ glumac danas jedan od omiqenih kom{ija u luksuznom delu Pariza, gde ve} godinama ima stan. I to ne bilo kakav, ve} sa jednim od najlep{ih mogu}ih pogleda – na ~uveni Ajfelov toraw.

Ra{a je odlu~io da zara|eni novac od pomenutih filmova godinama {tedi i pametno ulo`i, pa je kupio ovu nekretninu, kojoj se danas vrednost vi{estruko pove}ala. Kada se u wegovom `ivotu dogodio prelomni trenutak i kada je re{io da se vrati u Srbiju 2017. godine zbog ponude za ulogu u hit seriji „Besa“, glumac je re{io da ovaj stan zadr`i u svom vlasni{tvu, tako da uvek ima gde da se vrati kad s vremena na vreme ponovo do|e u francusku prestonicu.

Ina~e, Ra{a je jednom prilikom govorio da je pre kupovine ove nekretnine dugo godina bio i podstanar u Parizu, pa je tako za stan od 11 kvadrata na periferiji pla}ao 500 evra. Podsetimo, glumac je, nakon {to je napravio karijeru u Francuskoj i tokom qubavi sa glumicom

BURNO U VRWA^KOJ BAWI: Publika izvi`dala @eqka Mitrovi}a, vlasnik Pinka zate~en

Ovogodi{wi 49. Festival filmskog scenarija koji je odr`an u Vrwa~koj Bawi obele`io je jedan incident. Naime, prilikom dodele nagrada za scenario publika je `estoko izvi`dala vlasnika televizije Pink @eqka Mitrovi}a.

U Vrwa~koj Bawi od 12. do 17. avgusta odr`an je Festival filmskog scenarija.

Me|utim ove godine bilo je neprijatnih iznena|ewa i to za @eqka Mitrovi}a, ~ije pojavqivawe je publiku poprili~no razqutilo.

Na zatvarawu festivala, prilikom dodele nagrada, kada je na scenu iza{ao Mitrovi} koji je trebao da primi nagradu u svojstvu producenta filma „^arobna zemqa“ to nije pro{lo bez reakcije publike.

Umesto aplauza, do~ekao ga je zvi`duk, kao svojevrsni znak nezadovoqstva zbog toga {to Festival, koji je nekada bio posve}en su{tinskoj vrednosti filmskog scenarija, sve vi{e postaje poligon za estetiku koju promovi{e Pink televizija.

Marijom Bergam, od koje se kasnije i razveo, pre nekoliko godina ipak odlu~io da se sku}i u Srbiji, gde je opet `iveo kao podstanar u Beogradu. Me|utim, on je u me|uvremenu re{io da kupi plac i sagradi monta`nu ku}u van grada u ^ortanovcima, na imawu koje se nalazi u blizini wegovih kolega Slobode Mi}alovi} i Vojina ]etkovi}a. @eqa mu je bila da svom nasledniku, porodici i sebi obezbedi `ivot u zdravom okru`ewu. „I posle 12 godina rada u Parizu nije bilo po{teno da nekom ovde uzimam prostor i da se vra}am. Sada kada sam se vratio, a jeste da i daqe donekle funkcioni{em na relaciji Pariz-Beograd, ipak sam vi{e koncentrisan na doma}e tr`i{te. Sada mi je ovde dete, pa ovde treba i da radim i bivstvujem. U mom slu~aju se pokazalo da je bilo pametno kada sam odlazio, a isto tako i kada sam se vratio“, rekao je Bukvi}, koji ve} neko vreme u`iva u qubavi s novom partnerkom.

BOBAN RAJOVI] PRODAJE VILU KOJU JE KUPIO OD DRAGANE MIRKOVI]:

Ulo`io pola miliona pa odlu~io da se seli

Boban Rajovi} pre nekoliko godina kupio je vilu na Sewaku od koleginice Dragane Mirkovi}.

Me|utim, iako je ulo`io mnogo novca kako bi je renovirao, nakon nekog vremena odlu~io je da velepnu vilu u luksuznom nasequ u Beogradu proda. Kako izvor blizak Rajovi}u ka`e za Kurir, vremenom je shvatio da mu luks vila nije potrebna. – Boban je mnogo ulo`io u tu ku}u kad je kupio. Pa i sam je govorio o tome. Ali vremenom je shvatio da wemu ta tolika ku}a nije potrebna i da je boqe da je proda. Wemu je jedna }erka u inostranstvu, druga je u braku, a sin znam da `ivi u stanu na Novom Beogradu. [ta }e uraditi sa zaradom od vile, nisam siguran. Verovatno }e pametno ulo`iti u neke nekretnine – rekao je izvor blizak peva~u.

Kako se tada {u{kalo peva~ je ovaj luksuz platio 300.000 evra, a ulo`io jo{ 200.000 evra kako bi sve bilo po ukusu wega i wegove porodice. [to zna~i da je ovaj gu{t platio pola miliona evra.

O renovirawu i nekretnini je jednom i govorio za medije: – Ulo`ili smo veoma mnogo novca u renovirawe ku}e, ali i u opremawe. Najbitnije mi je da se oseti porodi~na atmosfera i toplina. Ono na {ta sam posebno ponosan jeste ovaj akvarijum u koji sam potpuno zaqubqen – govorio je Boban, a onda je otkrio da na jedan detaq ni wegova majka nije ostala imuna.

– Kada je moja majka do{la kod nas u posetu i videla taj zid, reagovala je isto kao i vi, samo je rekla jednu zanimqivu i sme{nu re~enicu: „Pa, sine, to su zlatni zidovi“ – rekao je tada Rajovi}.

Srpski fudbalski klubovi {irom Australije u

REZULTATI I TABELE

Ko{arka{i Partizana ne}e igrati protiv Adelajda 22. septembra u Australiji kako se igra~i ne bi previ{e umarali.

Partizan o~ekuju pripreme u Austra-

liji, ali su planovi promeweni, odnosno ne}e biti odigran duel protiv Adelejda. Trebalo je da Partizan odigra tri prijateqske utakmice, ali }e ipak biti dve – protiv Panatinaikosa i Sidneja.

Potrebno je da se igra~i ne umore previ{e pred start sezone, a put i igrawe u Australiji samo po sebi predstavqa odre|eni napor. Iz tog razloga je utakmica otkazana. I Panatinaikos je inicirao da se wegova utakmica sa Sidnej Kingsima otka`e, {to se na kraju i dogodilo. Trener Partizana, @eqko Obradovi}, okupi}e ekipu 25. avgusta kada }e crno-beli i zvani~no po~eti pripreme za predstoje}u sezonu.

Ol

Odigrano je prvo kolo jubilarnog 30. izdawa Rugby Championship, najja~eg reprezentativnog takmi~ewa ju`ne he-

misfere. Pobede su u gostima ostvarili Novi Zeland i Australija. Aktuelni {ampion i doju~era{wi lider na svetskoj rang listi Ju`na Afrika pretrpela je poraz na svom terenu od Australije 38:22. I to posle velikog preokreta.

Vodili su Springboksi 22:0, a onda je usledila velika serija Valabisa. Briqirao je kapiten Hari Vilson koji je zapo~eo juri{ sa dva eseja. Na kraju velika pobeda za Australiju, prvu posle tri godine nad velikim rivalom, a prvu u gostima posle ~etiri godine.

Poraz Ju`ne Afrike iskoristio je Novi Zeland i vratio se na ~elo svetske rang liste, prvi put posle skoro ~etiri godine. Ol Bleksi su u gostima savladali Argentinu 41:24. Najzapa`eniji bio je krilni igra~ Sevu Ris sa dva eseja i ukupno 10 poena. U narednom kolu narednog vikenda sastaju se isti rivali, i to ponovo u Argentini i Ju`noj Africi.

Pre{li preko 500 kilometara biciklom kako bi bodrili sina

i Zvezdu

Roditeqi Timija Maksa El{nika stigli su u Beograd ~etiri dana nakon {to su iz Zlatoli~ja u Sloveniji krenuli ka stadionu „Rajko Miti}”.

Wih dvoje su put zapo~eli od mesta u op{tini Star{e koje se nalazi u Podravskoj regiji, gde je El{nik i zapo~eo svoju fudbalsku karijeru.

Usledio je put dug preko 500 kilometara, nakon ~ega su stigli do Marakane, kako bi podr`ali svog naslednika u borbi za plasman u Ligu {ampiona.

Ko nasle|uje 500 miliona evra nakon smrti Feliksa Baumgartnera?

Feliks Baumgartner, ekstremni sportista ~iji je skok iz stratosfere 2012. godine pratio ceo svet, preminuo je u 56. godini `ivota nakon nesre}e u Italiji.

Legendarni Austrijanac stradao je dok je upravqao paraglajderom, a prema re~ima tu`ioca Rafaelea Janela, do smrti je do{lo usled preloma ki~me u dowem delu le|a i povrede ki~mene mo`dine.

Italijansko tu`ila{tvo istra`ivalo je da li je do tragedije do{lo usled tehni~kog kvara na letelici. Svedoci tvrde da je paraglajder mo`da otkazao u letu, ali kona~ni nalazi istrage jo{ nisu saop{teni. Baumgartner je tokom karijere i brojnih projekata uspeo da stvori bogatstvo proceweno na oko 250 miliona evra. Me|utim, ono {to je posebno odjeknulo u javnosti jeste podatak da je imao polisu `ivotnog osigurawa vrednu ~ak 500 miliona evra.

Kako prenose strani mediji, ceo iznos pripao je wegovoj porodici, s obzirom na to da nije bio o`ewen i nije imao decu. Prema austrijskom zakonu, naslednici su wegovi roditeqi i najbli`i ro|aci, ukqu~uju}i i mla|eg brata Gerarda.

Wegova partnerka, rumunska voditeqka i biv{i model Mihaela Radulesku, s kojom je bio u vezi posledwih godina, nije ukqu~ena u podelu novca.

Ona }e naslediti samo predmete od simboli~ne i emotivne vrednosti – poput medaqa, sportske opreme i kolekcionarskih satova. Radulesku je i daqe skrhana bolom, redovno objavquju}i emotivne poruke na dru{tvenim mre`ama, a par je samo dva dana pre tragedije trebalo da proslavi godi{wicu veze.

Siner na ivici suza zbog predaje, Alkaraz mu odmah pri{ao da ga ute{i

Janik Siner, italijanski teniser, ba{ je te{ko podneo predaju Karlosu Alkarazu u finalu Mastersa u Sinsinatiju.

U trenutku predaje

Siner je gubio sa 5:0 u prvom setu, a ni doktori nisu mogli da ga osposobe za nastavak me~a, jer se ose}ao slabo i bolesno.

Bio je Italijan na ivici suza, ali je sakupio snage i ustao sa klupe, kako bi ~estitao rivalu na osvajawu titule i pozdravio se sa sudijom.

Kratko je Siner razgovarao sa Alkarazom, potom je pozdravio navija~e i razo~arano se vratio na klupu.

Ubrzo nakon toga Alkaraz je pri{ao da ga ute{i i sazna vi{e detaqa o problemima koje je imao Italijan, pa je usledio zaista prijateqski razgovor.

Jo{ uvek se ne zna {ta je Sineru ta~no bilo i da li }e biti spreman za nastup na US Openu, koji po~iwe za mawe od nedequ dana.

Siner je uprkos porazu ostao prvi na ATP listi, dok je Alkaraz pokazao da je ove sezone najboqi, ali da je pored toga pravi ferplej igra~.

PIKSI OBJAVIO SPISAK ZA ENGLEZE: Veliki povratak u nacionalni tim, poziv dobio i Partizanov biser

Selektor reprezentacije Srbije Dragan Stojkovi} objavio je {iri spisak igra~a na koje ra~una za predstoje}e utakmice u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, protiv Letonije u Rigi i Engleske u Beogradu.

Pored uobi~ajenih imena, na spisku se na{ao i talentovani as Partizana Ogwen Ugre{i}, a na spisku je ponovo i Vawa Milinkovi}-Savi} koji se vra}a u nacionalni tim kao i Filip Kosti}.

Srbiju ~ekaju dva me~a u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo protiv Letonije (6. septembar 15.00) i Engleske (9. septembar 20.45) koje }e biti odigrane u Rigi i u Beogradu.

Reprezentacija Srbije bi}e na okupu od 1. septembra u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi, a tri dana kasnije sledi odlazak u Rigu. Posebno u o~i upada povratak Vawe-Milinkovi} Savi} u konkurenciju za dres Srbije {to je selektor uo~i me~eva sa ALbanijom i Andorom i najavio.

„Sa Vawom je situacija takva, u momentu kada smo krenuli u Ligu nacija… On se `alio na povredu kuka. Branio je sve utakmice u Torinu, ja sam po{tovao takvu odluku. On je propustio prakti~no ve} godinu dana, mi smo nastavili sa igra~ima na toj poziciji sa kojima smo nastavili i to je to. Ja dvojicu golmana da stavim – ne mogu. Malo je glupo. Svi oni koji su branili su opravdali poverewe. Vrata nisu zatvorena. Nije iskqu~eno da u septembru bude na listi“.

Sa druge strane, nagradu za sjajna izdawa ovog leta ud resu Partizana je dobio talentovani Ogwen Ugre{i}.

Nema povre|enog Predraga Rajkovi}a, a novi poziv kao potvrdu sjajne forme je dobio Aleksandar Katai.

Ovo je kompletan spisak.

GOLMANI – \or|e Petrovi}, Vawa Milinkovi}-Savi}, Veqko Savi} i Dragan Rosi}. ODBRANA – Nikola Milenkovi}, Strahiwa Pavlovi}, Sr|an Babi}, Strahiwa Erakovi}, Milo{ Veqkovi}, Jan Karlo Simi}, Nemawa Stoji}, Aleksa Terzi} i Kosta Nedeqkovi}.

VEZNI RED – Sa{a Luki}, Nemawa Maksimovi}, Andrija @ivkovi}, Lazar Samarxi}, Filip Kosti}, Stefan Mitrovi}, Veqko Birman~evi}, Ivan Ili}, Nemawa Gudeq, Aleksandar Katai, Uro{ Ra~i} i Ogwen Ugre{i}.

NAPAD – Aleksandar Mitrovi}, Du{an Vlahovi}, Luka Jovi} i Nikola [tuli}.

Novak razvejao sve strepwe i pojavio se u Wujorku, odmah potezom odu{evio sve

Novak \okovi} stigao je u kompleks US Opena, dvadeset godina nakon svog prvog pojavqivawa na ovom turniru, spreman da zapo~ne novu misiju – pohod na 25. grend slem titulu.

Srpski {ampion do~ekan je sa velikom pa`wom, a svojim osmehom i plesom na ulasku u kompleks pokazao je da je u sjajnom raspolo`ewu. To su prihvatili i oni koji su ga do~ekali i sa wim odu{evqeno zaplesali.

Pre nego {to se fokusira na singl konkurenciju, Novak }e nastupiti u miks dublu, {to }e biti svojevrsna novina u wegovoj karijeri. Partnerka }e mu biti Olga Danilovi}, sa kojom je ve}

odradio prvi trening neposredno po sletawu u Wujork. \okovi} i Danilovi}eva }e svoj prvi me~ odigrati protiv ruskog para Mira Andrejeva/Daniil Medvedev na najve}em stadionu turnira – Artur E{u. U slu~aju pobede, srpski miks dubl vrlo bi

se na{ao i u ~etvrtfinalu. Dolazak u Wujork doneo je i odgovor na pitawe o Novakovom zdravstvenom stawu. Nakon {to je presko~io turnire u Torontu i Sinsinatiju i produ`io pauzu posle poraza u polufinalu Vimbldona, mnogi su spekulisali o povredi.

Me|utim, \okovi} je na treningu pokazao da nema traga problemima i da spremno ulazi u zavr{nicu sezone. Narednih dana Novak }e se privikavati na uslove u Wujorku, dok qubiteqi tenisa s nestrpqewem ~ekaju `reb singl konkurencije, u kojoj }e srpski as juriti istorijsku 25. grend slem titulu.

THURSDAY l ^ETVRTAK 21. 8. 2025.

PE[I] O ZAJEDNI[TVU U REPREZENTACIJI I RECEPTU ZA USPEH:

Ovo nije ekipa Joki}a

i Bogdanovi}a – Dobri}

je britka sabqa

Svetislav Pe{i}, selektor ko{arka{a Srbije, govorio je o timskom duhu u reprezentaciji, koji je ve} godinama recept za uspeh „orlova”.

Naravno da su Bogdan Bogdanovi} i Nikola Joki} najboqi igra~i srpske reprezentacije, tako }e biti i na ovogodi{wem Evrobasketu, ali daleko od toga da nas oni sami mogu odvesti do medaqe.

„Ovo nije ekipa Joki}a i Bogdanovi}a i preostalih deset. Ovo je ekipa deset igra~a plus Joki} i Bogdanovi}. Kad to razumete, onda }ete razumeti za{to smo mi ekipa. Nije ova dvojica i 10 levata. To nije ta~no. Ova ekipa ima kontinuitet, individualni kvalitet“, rekao je Pe{i} gostuju}i u emisiji „Oko“ na RTS-u. Nastavio je sa jednom zanimqivom pri~om.

„Ja ka`em jednom igra~u: ‘Ti nikada ne}e{ biti Joki}, da li ti je to jasno? Ali ni Joki} ne}e biti ti, Joki} je Joki}. Daj ono {to najboqe zna{ i ume{ – stavi u slu`bu talenta i pretvori ga u kvalitet’. Ho}u da ka`em, naravno da su to fantasti~ni igra~i. Ali, vrhunske ekipe bez glavnih vo|a igra~a kao {to su oni – nisu vrhunske ekipe. Tako da nemojte to, ovo su kvalitetni

momci, pri~ajte i o drugima“, bio je iskren Pe{i}. Bilo je pri~e i o drugim reprezentativcima, koji mogu imati i te kako va`ne uloge, ne samo na predstoje}em Evrobasketu, nego i u daqoj budu}nosti. „Davidovac je radio fantasti~no, dobro je trenirao. On poznaje ekipu i ona wega. Done}emo odluku pre odlaska. Dobri} je britka sabqa. On, Avramovi} i Marinkovi} – to su igra~i bez kojih ova reprezentacija ne mo`e da igra. Nikola Topi} je dobar, vredan, talentovan, prihva}en od ekipe, cewen je i po{tovan. Vaspitan je u svakom smislu, dolazi iz ko{arka{ke porodice. Ta operacija je usporila wegov razvoj, bori se, trudi se, izvr{ava zadatke, svi smo zadovoqni s wim. On je budu}nost srpske ko{arke,

takvog igra~a nismo dugo imali. On je pravi vo|a novog tima za budu}nost. Petru{ev kao Petru{ev je u zoni komfora, dok ne krenu va`ne utakmice. Sara|uje veoma dobro sa ostalim igra~ima, sre}an sam da je on u ekipi.“

Selektor ne `eli da `uri sa odlukom kojih 12 igra~a }e putovati u Rigu na Evrobasket.

„Ne `urimo sa odlukom. @elimo da donesemo dobru odluku, ne brzu.“

Srbija generalnu probu pred Evrobasket ima 21. avgusta protiv Slovenije u Beogradu, a nakon tog me~a trebalo bi da bude poznato i kojih 12 igra~a }e krenuti put Rige.

Srbija je u grupi A sa Turskom, Estonijom, Letonijom ^e{kom i Portugalom i sve vreme }e biti u Rigi.

Ksavijer Kuks je bio najefikasniji igra~ Australije u pobedi protiv Kine u finalu Kupa Azije

Australija u triler finalu odbranila

zlato na

Kupu Azije

Bumersi u dramati~noj zavr{nici pobedili Kinu sa 90:89 i tre}i put zaredom osvojili titulu. Rival u posledwoj sekundi proma{io otvoren {ut za tri poena. Za to vreme seniorska ko{arka{ka reprezentacija Srbije osvojila je turnir u Nema~koj, dok su kadeti do 16 godina postali prvaci Evrope pobedom protiv Litvanije.

Mu{ka ko{arka{ka reprezentacija Australije po tre}i put zaredom osvojila je Kup Azije. Bumersi su u finalu odigranom u Saudijskoj Arabiji pobedili Kinu sa 90:89.

Australija je do titule prvaka Azije i Okeanije do{la u dramati~noj zavr{nici me~a, po{to je kineski bek Hu Ming [uan u posledwoj sekundi proma{io otvoren {ut za tri poena. Kina je vodila u ve}em delu finala, a sredinom druge ~etvrtine stekla je ~ak 15 poena prednosti. Bumersi su tokom tre}eg perioda igre smawili zaostatak, a zatim do{li i do prvog izjedna~ewa.

U samoj zavr{nici me~a igra~i Australije su bili precizni sa linije slobodnih bacawa i tako uspeli da pre|u u vo|stvo i do|u do tre}e uzastopne titule na Kupu Azije.

Najboqi pojedinac finalnog me~a bio je Ksavijer Kuks sa 30 postignutih poena, a pratio ga je Xejlin Galovej sa 23, od ~ega pet trojki. Galovej je tako|e progla{en za najkorisnijeg igra~a turnira.

Treba ista}i da su Bumersi na Kupu Azije igrali bez svojih najve}ih asova iz NBA lige, Dantea Egzuma, Xo{a Gidija, Xoka Lendejla, Xoa Inglsa i Xo{a Grina.

Australija je prethodno osvajala Kup Azije 2022. u Indoneziji i 2017. u Libanu. SBS na srpskom

Srbija kona~no ima generaciju koja je zalog za budu}nost – tako ka`e selektor, ali

Kadetska reprezentacija Srbije (U16) odu{evila je na Evropskom prvenstvu u Gruziji, odakle se vratila sa zlatnom medaqom.

Srbija je u grupnoj fazi pobedila Nema~ku i Gruziju, samo je [panija bila za dlaku boqa od „orli}a“, ali su onda u nokaut fazi razbijeni Gr~ka, Turska, Slovenija i na kraju Litvanija u finalu (99:86).

Iako su na{i kadeti imali minus 10 na poluvremenu protiv Litvanije, u drugom delu su odigrali sjajno i uspeli da preokrenu, a onda bez drame privedu finale kraju.

Dan kasnije prire|en im je do~ek na aerodromu u Beogradu, a pred novinarima se pojavio i selektor Stevan Mijovi}, koji je i te kako imao o ~emu da pri~a.

„Srbija kona~no ima generaciju koja je zalog za budu}nost i za perspektivu srpske ko{arke. To se stvarno pokazalo na ovom turniru. To nije samo moje mi{qewe, nego mi{qewe svih qudi koji su pratili“, rekao je izme| ostalog Mijovi}.

Nenad Krsti}, potpredsednik Ko{ar-

ka{kog saveza Srbije za mu{ku ko{arku, tako|e je imao re~i hvale za ovu generaciju, koja nije ispra}ena uz mnogo „hajpa“, ali je na terenu pokazala za{to je zlatna.

„Odli~an turnir za nas, posle 18 godina zlato za U16 tim. Meni je mnogo bitnije to {to ova generacija ima ogroman talenat i potencijal, {to sam i ranije video na turnirima U14 i U15. Ono {to me raduje jeste

{to su takmi~ari, znaju da pobede utakmicu, pokazali su ogroman karakter i ~estitam im u ime Saveza“, istakao je Krsti}. Srbija je u svom sastavu imala MVP-ja Evrobasketa, kao i jo{ jednog ~lana idealne petorke. U pitawu su Nikola Kusturica i Petar Bjelica, a pored wih odli~no se pokazao i Ogwen Simjanovski. Tim su ~inili jo{ i: Luka Gali}, Vuk Stepanovi}, Mar-

i ne samo on

ko Veselinovi}, Matija Luki}, Vaso [apowi}, Luka Miladinovi}, Lazar Mili~i}, Luka Jawu{evi} i Luka Pavlovi}.

Na{a reprezentacija je ubacivala vi{e od 90 poena u proseku po me~u, a momci koji tek treba da se poka`u na velikoj sceni najavili su ozbiqne uspehe i u seniorskoj kategoriji, do koje }e vaqda brzo do}i. Kusturica igra u [paniji, konkretnije u akademiji Barselone, a na ovom turniru prose~no je bele`io 20 poena, 7,7 skokoa i 3,4 asistencije po utakmici.

Bjelica je ~lan Mege, a na Evrobasketu se predstavio sa 15 poena, 9,7 skokova i ~etiri asistencija u proseku.

Odli~an je bio i Simjanovski, dete Crvene zvezde, koji je imao prosek od 18,1 poena, 3,9 skokova i isto toliko asistencija. Pomenuti Luka Pavlovi} je zapravo sin Aleksandra Pavlovi}a, legende Partizana, dok je Lazar Mili~i} sin legendarnog Darka. Sve u svemu, zaista zlatna generacija koju treba negovati i ovim momcima obezbediti uslove za napredak do ozbiqnih ko{arka{kih visina.