Srpski glas 20. avgust by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

35 godina ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday10.4.2025. 20. 8. 2026. l YearXXXIV XXXV No.2652 2723

S E R B I A N

V O I C E

W E E K L Y

l Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50

Za{to gore skladi{ta ruskih onlajn kompanija i data centri u Persijskom zalivu?

Tema nedeqe:

Strana 7

Intervju nedeqe:

Strana 4

Australija: Strana 13

Po~iwe federalni program otkupa oru`ja u Novom Ju`nom Velsu

Nikola Grbi}, proslavqeni odbojka{ki stru~wak i biv{i reprezentativac

Strana 15

82-godi{wi Montgomeri pre{ao 5.300 kilometara biciklom oko Australije

Strana 20

Putopis:

Majami - grad `urki, grafita, sunca i pla`a

Planeta:

”Islamski NATO” - nova sila na Bliskom istoku

Strana 25

Riznica:

Strana 5

140 godina od formirawa Novog grobqa - mesta gde po~ivaju srpski velikani

2 ^etvrtak 20. avgust 2026.

IZME\U DVA VIKENDA

„DA^I] IDE KOD BLOKADERA“:

Svi tabloidi bliski vlasti `estoko kritikuju ministra policije! Deliblatska pe{~ara

Poàri odneli jedan qudski ìvot, najkriti~nije u Deliblatskoj pe{~ari Tokom samo jednog dana Sektor za vanredne situacije imao je 201 intervenciju, od toga 146 poàra na otvorenom, gde je jedna osoba nastradala, rekao je za RTS Davor Vidovi} iz Sektora za vanredne situacije. Poàr na Stolovima i daqe nije lokalizovan. Ki{a koja je pala tokom no}i nije ublaìla vatru, a jak vetar od jutros ponovo razgoreva àri{ta. I daqe je najteè u Deliblatskoj pe{~ari, gde je vatrom zahva}eno vi{e od 3.500 hektara. Poàr na Stolovima i daqe nije lokalizovan, ali je slaba ki{a tokom no}i kratkotrajno olak{ala situaciju na terenu. Prema informacijama Vatrogasno-spasila~ke jedinice Kraqevo, nastavak akcije oteàvaju jak vetar, magla u vi{im i gust dim u niìm delovima planine, gde su ekipe i daqe angaòvane. Davor Vidovi}, pomo}nik na~elnika Uprave za Vatrogasno-spasila~ke jedinice SVS rekao je za RTS da je najkriti~nije u Deliblatskoj pe{~ari, gde je vatra zahvatila 3.500 hektara {ume i niskog rastiwa. Napomenuo je da je od po~etka godine SVS imao 24.000 intervencija, polovinu su ~inili poàri na otvorenom prostoru, u kojima su stradale ~etiri soobe. „Sektor za vanredne situacije za jedan dan imao je 201 intervenciju, 146 poàra na otvorenom prostoru, gde je jedna osoba nastradala”, rekao je Vidovi}. Osoba je nastradala u Smederevu. U Srbiji je aktivno 45 poàra. Lokalizovani su i uga{eni kod Bujanovca, Bojnika, Bovanskog jezera, na Ubu. I daqe je najteè u Deliblatskoj pe{~ari, gde je vatrom zahva}eno vi{e od 3.500 hektara, kao i na planini Stolovi kod Kraqeva, gde najve}i izazov predstavqa izuzetno nepristupa~an i kameni teren. Vatrogasno-spasila~ke ekipe Sektora za vanredne situacije i pripadnici drugih nadle`nih organa nastavili su aktivnosti na ga{ewu i suzbijawu poàra u Deliblatskoj pe{~ari, gde situaciju dodatno oteàva konfiguracija terena i jak vetar. Na ga{ewu poàra angaòvano je vi{e od 330 pripadnika razli~itih slu`bi.

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877)

Nejasno je zbog ~ega svi proreìmski mediji toliko kritikuju Ivicu Da~i}a jer on nije objavio da prelazi u opoziciju, ve} da SPS, kao i do sada, na izbore ne}e iza}i na listi koju predvodi SNS. Odluka Ivice Da~i}a da }e Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) na predstoje}e izbore iza}i „samostalno“, tj. da ne}e biti na koalicinoj listi koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS), izazvala je neuobi~ajno burne rekacije. Pogotovo {to socijalisti nisu promenili svoju izbornu strategiju. U medijima bliskim vlasti ona je gotovo odmah dobila znatno teè zna~ewe: Da~i} je po~eo da se predstavqa kao politi~ar koji se udaqava od Aleksandra Vu~i}a, dok se SPS sve otvorenije opisuje kao mogu}i „trojanski kow blokaderske opozicije“. Informer pi{e da je Da~i}ev potez povezan sa Brankom Ruì}em i wegovim stavovima o studentskim blokadama. U tekstu tog tabloida Da~i}eva odluka nije predstavqena samo kao poku{aj SPS-a da samostalnim nastupom sa~uva sopstvenu politi~ku poziciju, ve} kao mogu}i deo {ireg politi~kog plana u kojem bi socijalisti mogli da posluè kao „trojanski kow“ za blokadere. Da~i} se tako od strana~kog lidera koji poku{ava da samo-

stalno iza|e na izbore pretvara u politi~ara koji navodno otvara vrata protivnicima vlasti. U toj konstrukciji posebno mesto dobija Branko Ruì}, a wegove ranije izjave o studentima i blokadama izvla~e se u prvi plan kako bi se promena kursa SPS-a predstavila kao ne{to mnogo dubqe od predizborne taktike. I Politika pi{e o mogu}em novom kursu SPS-a, kroz naslov koji Da~i}a i Ruì}a povezuje sa „okretawem kursa“ stranke i „otvorenim vratima“ za blokadere. U tekstu se ukazuje na Da~i}evu odluku o samostalnom izlasku, kao i na Ruì}ev stav da SPS posle izbora treba da bude spreman za razgovore sa svim politi~kim subjektima. Politika navodi da nema potvrde da SPS pregovara o koaliciji sa „blokaderima“. Dakle, za sada postoji odluka o samostalnom izlasku na

AMERI^KI PARADOKS

Kineski automobili se uvoze uprkos carini od 127 odsto Poznata ameri~ka kompanija je, na osnovu jednostavne ekonomske ra~unice, odlu~ila da uveze kineske elektri~ne automobile – uprkos strahovitim carinama koje je nametnula dr`ava. Kineski sajtovi javqaju, prenose}i pisawe ameri~ke {tampe, da je kompanija „Vejmo”, koja nudi uslugu taksi vo`we u autonomnim vozilima

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

35 godina ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu moète izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dràvama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odraàvaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

izbore i najava da stranka ne `eli unapred da zatvori vrata za razgovore posle izbora, ali ne postoji potvr|en sporazum sa opozicijom. SPS nije objavio da prelazi u opoziciju, a Da~i} nije saop{tio da raskida politi~ku saradwu sa Vu~i}em, pa je zato pitawe koliko se Da~i}u zaista mo`e verovati da je promenio stranu. Da~i} nije najavio savez sa studentskom listom niti sa bilo kojom drugom opozicionom grupacijom, ali je ipak, u tabloidnom narativu, samostalni izlazak SPS-a ve} postao znak politi~ke izdaje. Od „ne}emo zajedno na izbore“ dolazi se do „Da~i} izdaje Vu~i}a“, a zatim i do mnogo ozbiqnije konstrukcije: SPS bi mogao da bude „trojanski kow“ kroz koji bi blokaderska opozicija, navodno, mogla da do|e do vlasti.

”Vejmo” robot-taksi na ulicama Majamija (koja nemaju voza~e) u SAD u protekle dve godine uvezla 3.200 kineskih elektri~nih vozila (od ~ega ~ak 2.600 ove godine), uprkos tome {to je na wih morala da plati drakonsku carinu od ukupno 127 odsto. „Vejmo” je kompanija koja je u vlasni{tvu „Alfabeta”, konglomerata koji u svom sastavu ima „Gugl”. „Vejmo” za sada deluje samo u SAD, ali je nedavno u{ao i u Japan i Ju`nu Koreju, gde jo{

vr{i testove, odnosno jo{ ne nudi konkretne taksi usluge. Iako pomenuta carina predstavqa ~isti i krupan nov~ani gubitak, za rukovodstvo „Vejmoa” nije bilo dileme u vezi s tim da li se uvoz kineskih ~etvoroto~ka{a isplati, jer je ekonomska ra~unica jasna. Naime, kineski elektri~ni automobili marke „Zikr”, koja je mlada }erka kompanija velikog proizvo|a~a vozila „Xili”, koje je „Vejmo” uvezao, ko{taju oko 30.000 dolara po komadu. Konkretno, re~ je o elektri~nim modelima u Kini poznatim kao „CM1e”, a koje su u „Vejmou” preimenovali u „o|aj”. Kada se na to doda pomenuta carinska globa, wihova cena ska~e na blizu 80.000 i kada se nadaqe na to dodaju tro{kovi za softver i hardver potreban da se ti automobili pretvore u autonomno (robotsko) vozilo, tro{ak za ameri~ku kompaniju dosti`e oko 105.000 dolara. A, to je skoro upola mawe od tro{ka za elektri~ne automobile sli~nih karakteristika britanskog proizvo|a~a „jaguar” koje je „Vejmo” do sada koristio i koji prera|eni u robo-vozilo ko{taju po 200.000 dolara. Naravno, ekstremne carine na kineske elektri~ne automobile, uvedene najpre za vreme vlade biv{eg predsednika Xozefa Bajdena, ~ine vozila proizvedena u mnogoqudnoj azijskoj zemqi neisplativim za obi~ne ameri~ke gra|ane, ali, o~igledno ne i za krupne kompanije. Zahvaquju}i „Vejmou”, dakle, Amerikanci }e ipak imati priliku da se voze u kineskim automobilima – samo ih ne}e posedovati.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 20. avgust 2026. 3

PUPOVAC O UHAP[ENIMA ZBOG PO@ARA KOD ZADRA:

„Palili su i hrvatska i srpska sela“ Policijska uprava zadarska saop{tila je da je sprovela kriminalisti~ku istragu nad trojicom hrvatskih dràvqana, starosti 46, 45 i 42 godine, kao i nad 33-godi{wom dràvqankom Poqske, zbog sumwe da su izazvali poàre na deset lokacija.

SU[A ISPOSTAVQA RA^UN EVROPI

Nizak vodostaj Dunava problem i za Srbiju Dugotrajna su{a i rekordno niski vodostaji Dunava i Rajne ozbiqno ugroàvaju evropsku ekonomiju. Prve procene govore da bi {teta od vrelog leta 2026. mogla da dostigne oko 180 milijardi evra, {to je gotovo jedan odsto BDP-a Evropske unije. Najvi{e trpe re~ni saobra}aj, poqoprivreda i turizam, a posledice niskog vodostaja sve vi{e ose}a i Srbija. Su{a je pogodila ~itavu Evropu, a posebno zemqe koje su na Dunavu i Rajni. Na obe reke mestimi~no se mogu videti samo mawi brodi}i koji prevoze tek do tre}ine tereta. Kako bi odràli lance snabdevawa, zemqe prevoz robe prebacuju na skupqi i sporiji trasport – èleznicu i kamione. Ali i tu ima ograni~ewa, pa su gubici sve ve}i. „Te{ko je to trenutno izraziti brojkama, sve {to je raspoloìvo smo pokrenuli. I èlezni~ki i drumski saobra}aj dostiè granice svojih kapaciteta, a tu je i nedostatak voza~a kamiona i sve {to uz to ide”, naveo je Andreas Bartel portparol luke. PLI]A PLOVILA KAO RE[EWE ZA BUDU]NOST Podunavske zemqe traè re{ewa kako bi ublaìle posledice. „Brodovlasnici su doneli odluku da se budu}a plovila grade sa pli}im gazom kako bi mogla da plove kroz tako plitke vode, ali ni Bugarska ni Rumunija nisu uspele da to sprovedu u delo. Za to su potrebna velika ulagawa”, rekao je Georgi Georgijev, stru~wak za re~ni saobra}aj u Bugarskoj. SU[A ZAUSTAVQA I RE^NI TURIZAM Drasti~an pad beleì i turizam, posebno u zemqama koje se oslawaju na re~ni saobra}aj. Kruzeri i brodi}i koji donose prihod od turisti~kih obilazaka su stali sa radom. „To je gotovo potpuni gubitak za na{e mesto, jer je reka Po na{a jedina turisti~ka atrakcija. Nema ni~eg drugog, postoji samo ìvot vezan za reku – ribolov i turisti~ke vo`we brodom, a plovidba je obustavqena ve} 40 dana”, naveo je Mikel Marki, gradona~elnik mesta \ere de Kaprioli u Italiji. [tetu na usevima }e tek ra~unati. U Austriji samo prve procene u poqoprivredi pokazuju gubitak od milijardu evra. „Od ovoga je trebalo da nastane klip kukuruza, ali se nije razvio. [to se ti~e mog kukuruza koji ve} sazreva – svakako se moè o~ekivati gubitak roda od dve tre}ine”, rekla je Irena Truner, poqoprivrednica iz Austrije. NIZAK DUNAV PROBLEM I ZA SRBIJU Su{a i nizak vodostaj Dunava doneli su probleme i Srbiji, pre svega u proizvodwi struje, uvozu naftnih derivata i ugqa, ali i u izvozu ìtarica. Ekonomisti smatraju da je jo{ rano za procenu {tete. „Ako govorimo o Srbiji, poqoprivredna godina je jo{ uvek dobra. âk, statistika pokazuje zna~ajan rast poqoprivredne proizvodwe u odnosu na pro{lu godinu. Stawe u ekonomiji, rekao bih, jako je dobro, boqe nego pro{le godine. âk se vidi jedan uzlazni trend. Svi ili najve}i broj pokazateqa je i boqi nego {to je bio po~etkom godine, tako da je te{ko u ovom trenutku proceniti negativne efekte ovih nepovoqnih pojava”, ocenio je predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, ekonomista Ivan Nikoli}. KLIMATSKE PROMENE SVE SKUPQE I dok Evropa sumira {tetu dugotrajne su{e, ovo leto je potvdilo da su klimatske promene brze i uti~u na ekonomiju, ali je i postavilo veliki izazov pred zemqe – kako im se brè prilagoditi i ublaìti wihove posledice.

S obzirom na to da se pi{e da su uhap{ene tri osobe srpske nacionalnosti, po~ele su da se {ire i razne glasine i pozivi na nasiqe. Milorad Pupovac, predsednik SDSS-a i poslanik u Saboru, govorio je o poàrima u Zadarskoj ùpaniji. Kako je ranije najavqeno, izneo je „javni sud o osumwi~enima i pritvorenima zbog dela poàra i kampawi koja je tim povodom pokrenuta protiv srpske zajednice“. „Glavni razlog konferencije za medije je na{a èqa da, nakon {to su utvr|ene ~iwenice u vezi sa podmetawem poàra na podru~ju Zadarske ùpanije od strane trojice mu{karaca i jedne ène, nedvosmisleno osudimo taj ~in, odnosno te opasne i nerazumne postupke zbog kojih po~inioci treba da odgovaraju kada se utvrde svi aspekti odgovornosti“, rekao je Pupovac na po~etku i dodao: „Najo{trije osu|ujem ta dela i o~ekujem da }e po~inioci biti ka`weni u skladu sa zakonom za sve {to im se utvrdi.“ „U okolnostima kada svake godine raste opasnost i pove}ava se broj poàra, zbog sve vi{ih temperatura, qudski faktor mora biti posebno osu|en. Mi jo{ ne znamo sve, ali na osnovu onoga {to znamo èlimo da pozdravimo sve {to

je policija uradila, a naro~ito ono {to su u~inili vatrogasci, kao i gra|ani koji im se u tim akcijama pridruùju.“ „Ovo ~etvoro qudi palilo je i po selima u kojima ve}inski ìve Hrvati i po selima u kojima ve}inski ìve Srbi. U jednom od tih sela ìvi jedan od osumwi~enih za podmetawe poàra. To {to su bili pod dejstvom alkohola, neka sud odlu~i kako }e tretirati. [to se nas ti~e, po~inili su veliku {tetu svom zavi~aju, narodu kojem pripadaju i, na kraju, samima sebi.“ Pupovac se osvrnuo i na osobe koje na dru{tvenim mreàma, kako je naveo, {ire mr`wu i pozivaju na nasiqe. „Pretvarati jednu takvu opasnu pojavu kao {to su poàri u priliku za raspirivawe mr`we tako|e je piromanstvo sa namerom i posledicama.“ Podsetimo, Policijska uprava zadarska saop{tila je da je sprovela kriminalisti~ku istragu nad trojicom hrvatskih dràvqana, starosti 46, 45 i 42 godine, kao i nad 33-godi{wom dràvqankom Poqske, zbog sumwe da su izazvali poàre na deset lokacija. Oni su uhap{eni 15. avgusta,

nakon {to je policija prethodno dobila dojavu gra|ana o paqewu vatre pored kolovoza na {irem podru~ju Benkovca. „Sprovedenom kriminalisti~kom istragom sumwa se da su sve ~etiri osobe, prema prethodnom planu i me|usobnom dogovoru, 14. i 15. avgusta na ukupno deset lokacija u Zadru i na {irem podru~ju Zadarske ùpanije, delovawem toplotne energije otvorenog plamena ili delova zapaqive materije pomo}u upaqa~a namerno izazvale poàre, sa ciqem da dovedu u opasnost ìvot i imovinu velike vrednosti, na {tetu ve}eg broja stanovnika Zadarske ùpanije“, istakla je policija. Tokom kriminalisti~ke istrage obavqeni su i pretresi domova osumwi~enih, kao i drugih prostorija i vozila koja koriste. „Policijski slu`benici su od 42-godi{waka oduzeli poluautomatsku pu{ku sa 44 komada pripadaju}e municije, dok su od 46-godi{waka oduzeti jedan pi{toq i vi{e mobilnih ure|aja“, saop{tila je Policijska uprava zadarska. Policija je dodala da su osumwi~ene osobe predate pritvorskom nadzorniku.

KOJI NAROD SE NAJVI[E SMEJE NA SVETU

Pogledajte gde su Srbi! Ako ste mislili da su najnasmejaniji narodi oni koji `ive na luksuznim tropskim ostrvima dok pijuckaju koktele - grdno

Iako se ova nacija ~esto suo~ava sa prirodnim katastrofama, tajfunima i siroma{tvom, Filipinci su prema podacima svetskih

ste se prevarili! Najnovija globalna istra`ivawa o osmesima i sre}i donose rezultate koji su doslovno {okirali planetu!

anketa o emocijama progla{eni za apsolutne {ampione u koli~ini smeha i pozitivne energije koju izra`avaju svakog dana. Mnogi bi o~ekivali da se na samom vrhu na|u skandinavske zemqe poput Finske ili Danske, koje redovno pobe|uju u trci za

Titulu najnasmejanijeg naroda na svetu ubedqivo nose Filipinci! Da, dobro ste pro~itali!

„najsre}nije zemqe za `ivot”, ali stru~waci obja{wavaju: Skandinavci imaju visok standard, ali Filipinci i Ju`noamerikanci se zapravo mnogo vi{e smeju! U samom vrhu po koli~ini dnevnog smeha i optimizma nalaze se Paragvajci, Gvatemalci i Kolumbijci. Gde se u celoj pri~i nalazi na{ narod? Odmah iza Latinoamerikanaca! Poznato je da Balkanci imaju specifi~an, prepoznatqiv duh. Iako nas bije glas da imamo onaj ~uveni „mrgodni pogled” dok vozimo ili ~ekamo u redovima, istorija je pokazala jedno - Srbi se najvi{e smeju kada je najte`e. Na{ crni humor, inat i sposobnost da napravimo {alu na sopstveni ra~un uvek nas stavqaju u sam vrh po duhovitosti. Mo`da se ne smejemo kurtoazno i „na silu” kao neki zapadwaci, ali kada se Srbi smeju - to se ~uje do kom{iluka! Da li se dovoqno smejemo ili nam nedostaje malo filipinskog optimizma?

4 ^etvrtak 20. avgust 2026.

TEMA NEDEQE

ZA[TO GORE SKLADI[TA RUSKIH ONLAJN KOMPANIJA I DATA CENTRI U PERSIJSKOM ZALIVU:

Uska grla digitalnog sveta kao vojne mete U aktuelnim ratovima, od Ukrajine do Bliskog istoka i daqe, javnost se odavno navikla na udare po vojnim i energetskim postrojewima, pa napadi na infrastrukturu koja omogu}ava onlajn ekonomiju nekako prolaze ispod radara. A upravo oni iscrtavaju novu liniju sukoba. Prethodnih dana i meseci gorela su gigantska skladi{ta onlajn trgovine {irom Rusije, logisti~ki centri u Ukrajini, data centri u Persijskom zalivu. [teta se meri u milijardama dolara. Fizi~ka infrastruktura digitalnog sveta, ona od betona, bakra i silicijuma, postala je vojni ciq, a niko je nije gradio da izdrì rat. Pi{e: Goran Belanovi} Javnost se odavno navikla na udare po vojnim i energetskim postrojewima, pa napadi na infrastrukturu koja omogu}ava onlajn ekonomiju nekako prolaze ispod radara. A upravo oni iscrtavaju novu liniju sukoba. Logistika je na meti godinama: ruske rakete i dronovi razorili su terminale „Nove po{te“, najve}e privatne dostavne slu`be Ukrajini. Ali u no}i izme|u 17. i 18. jula Ukrajina je po~ela kampawu kakva, po intenzitetu, do tada nije zabeleèna. Dronovi su pogodili dva ogromna distributivna centra kompanije „Vajldberis“ (Wildberries) – najve}e ruske onlajn prodavnice, koju i sami Rusi zovu svojim „Amazonom“. Poginulo je najmawe osam radnika. Do po~etka avgusta ukrajinski dronovi pogodili su dvadesetak objekata „Vajldberisa“ {irom Rusije. Wegov glavni konkurent „Ozon“ do{ao je na red 31. jula, kada su dronovi poku{ali da pogode skladi{te u Tatarstanu; radnici su evakuisani, a kompleks, prema saop{tewu kompanije, nije o{te}en. Meta, dakle, vi{e nije jedna firma, nego ceo segment privrede. Posledice su se brzo osetile na kasama. Cene na najve}im ruskim platformama sko~ile su za samo nekoliko dana, prema pisawu medija, izme|u 10 i 30 odsto, a rokovi isporuke produèni su sa dva do ~etiri dana na desetak. Procene zasnovane na satelitskim snimcima govore da je o{te}eno ili uni{teno vi{e od 1,18 miliona kvadratnih metara skladi{nog prostora „Vajldberisa“, vi{e od petine ukupnih kapaciteta kompanije. Pritom, treba ista}i ~ija je roba gorela. Ona u tim halama ve}inom nije pripadala „Vajldberisu“, nego desetinama hiqada malih trgovaca koji preko platforme prodaju sve, od ~arapa do elektronike. Analiti~ka ku}a „Dejta insajt“ (Data Insight) procewuje gubitke prodavaca na 2,7 do 3,5 milijardi dolara. Mada su odre|ene mere pomo}i ve} preduzete, trgovci sumwaju da }e dobiti punu od{tetu. Kijev svoju ra~unicu ne krije, a mete je opisao Volodimir Zelenski. „Logisti~ki centri ukqu~eni u snabdevawe ruske vojske komponentama za dronove, navigacionom i drugom vojnom opremom“, naveo je ukrajinski predsednik. ISTA LOGIKA, U SUPROTNOM SMERU Na odgovor se nije dugo ~ekalo. U no}i izme|u 4. i 5. avgusta Kijev je pogo|en jednim od najteìh udara od po~etka godine, sa 24 balisti~ke rakete i oko 115 dronova, pri ~emu nijedna balisti~ka raketa nije oborena. Poginulo je 17 qudi. Spisak razorenih objekata izgleda kao presek ukrajinske potro{a~ke privrede: sortirni centar „Nove po{te“, glavno skladi{te onlajn platforme „Rozetka“, kompleks „Denka“, iz kojeg su se snabdevale prodavnice „Intertopa“, „Pandore“ i „Samsunga“, hala u kojoj su gorela skladi{ta

Дим изнад складишта руског онлајн продавца „Wildberries” у Санкт Петербургу након напада украјинских дронова 24. јула 2026. nema~ke „Pume“, magacin „Tojote“ – vi{e od deset kompanija u jednoj no}i. Zanimqivo je kako je napade obrazloìla druga strana. Rusko Ministarstvo odbrane saop{tilo je da su pogo|eni logisti~ki centri ukqu~eni u skladi{tewe i proizvodwu dronova, navode}i i terminal „Nove po{te“, za koji tvrdi da je sluìo distribuciji robe dvostruke namene. Drugim re~ima, obe strane upotrebqavaju potpuno isto opravdawe. Nijedna ne tvrdi da su pogo|ene kompanije vojne, ve} da su to u me|uvremenu postale. I nijedna u potpunosti ne gre{i. [TA KADA BI GOREO „AMAZON“ U SAD Ameri~ki „Wuzvik“ poku{ao je da zamisli isti scenario u SAD i do{ao do pou~ne razlike. Dok se „Vajldberis“ oslawa na mali broj centralizovanih megahabova, kroz koje se prikupqaju, pakuju i otpremaju poruxbine za celu Rusiju, „Amazon“ drì raspr{enu mreù od vi{e od 600 objekata na oko 41 milion kvadratnih metara – smi{qeno gra|enu tako da nijedan wen deo ne postane ta~ka ~ijim otkazom sve staje. Kad bi „Amazon“ izgubio, na primer, deset odsto kapaciteta, iz pogona bi ispala povr{ina ve}a od wujor{kog Central parka, ali bi ostatak mreè preuzeo posao. Me|utim, ukrajinski dronovi nisu ga|ali nasumi~no. Udarali su po kqu~nim ~vorovima oko Moskve, Sankt Peterburga i Krasnodara, dakle po objektima koji opsluùju najve}a trì{ta. U sistemu sa 600 objekata to bi bilo neprijatno, ali u sistemu u kojem nekoliko hala nosi ~itave regije, to je potencijalni slom. Sli~an problem, mo`da jo{ izrazitiji, imaju i sa druge strane fronta. Kada su ruske rakete pogodile skladi{te „Rozetke“ u Brovarima kod Kijeva, suosniva~ kompanije Irina ê~otkina napisala je da je objekat bio jedinstven. „Bio je najve}i, najautomatizovaniji. Na{ ponos“, napisala je ê~otkina o ukrajinskom skladi{tu otvorenom po~etkom 2017. godine. „Ovde smo obra|ivali vi{e od sto hiqada poruxbina dnevno. Ne moè da se obnovi.“ Uni{ten je i veliki kompleks „Denka“ u ukrajinskom selu âjki, koji je od 2009. godine bio glavni logisti~ki ~vor grupe EmTi-Aj koja drì 238 prodavnica. Ponovo se, dakle, radi o obrascu centralizacije. KAD DRON POGODI OBLAK Ako su magacini sa robom telo onlajn ekonomije, data centri su joj nervni sistem. To su prostori sa hiqadama mo}nih ra~unara, koje kompanije, banke i dràve grade ili iznajmquju za svoje podatke, sajtove, programe, dru{tvene mreè, e-trgovinu i, sve ~e{}e, za instalirawe modela ve{ta~ke inteligencije. Kqu~ni globalni igra~ i na tom nivou poslovawa jeste „Amazon“, koji posedu-

je veliki broj data centara i iznajmquje wihove kapacitete drugima. Mi im onda pristupamo na daqinu, preko interneta, ne pomi{qaju}i gde se i u kojoj zemqi te ma{ine zapravo nalaze. Svakako nisu u nekom nedodirqivom „oblaku“, ve} u velikom objektu, ta~ki na mapi koja ima koordinate, i lepo se vidi iz vazduha. Pred zoru 1. marta, samo dan po{to su SAD i Izrael po~eli rat protiv Irana, iranski dronovi „{ahed“ pogodili su dva data centra „Amazon veb servisa“ (Amazon Web Services) u Ujediwenim Arapskim Emiratima, dok je tre}i, u Bahreinu, o{te}en eksplozijom u neposrednoj blizini. Bio je to prvi put u istoriji da su komercijalni data centri namerno ga|ani u ratu. [teta je bila vi{eslojna: o{te}ena konstrukcija, prekinuto napajawe, a sistemi za ga{ewe poàra dodatno su vodom uni{tili opremu. Otkazivale su bankarske aplikacije, platni servisi, regionalna platforma za taksi i dostavu. Najzanimqivije je, me|utim, bilo obrazloèwe za ovaj napad. Iranska Revolucionarna garda preuzela je odgovornost, navode}i da ti centri podràvaju „neprijateqske vojne i obave{tajne aktivnosti“. I nije ostalo na jednoj no}i. Iran je potom objavio spisak ameri~kih tehnolo{kih kompanija i wihovih objekata u regionu koje smatra legitimnim vojnim ciqevima – me|u wima „Majkrosoft“, „Gugl“, „Epl“, „Meta“, „Orakl“, „Intel“, IBM, „Cisko“, „Palantir“ i „Envidija“, ali i „Tesla“, „XP Morgan“ i „Boing“. Udari na data centre u Zalivu nastavili su se sve do jula, a pretwa je upu}ena i kompleksu „Stargejt“ kompanije „Open AI“ u Emiratima. Digitalna infrastruktura nije, naravno, bila po{te|ena ni u Iranu. Sredinom marta, raketa je u Teheranu pogodila data centar banke „Sepah“, zaduène za isplate vojsci i Revolucionarnoj gardi. Dakle, data centar nije ga|an zato {to u wemu stoje ne~ije fotografije, ra~uni i aplikacije, ve} zato {to se radi o industriji koja opsluùje i civile i vojsku. To je, u drugom ruhu, potpuno ista logika upotrebe robe dvostruke namene kojom obe strane pravdaju udare na skladi{ta u Rusiji i Ukrajini. Mo`da i va`nije, Iran je primenio svoju staru taktiku: po{to sa Amerikom ne moè da se meri vojno i direktno, Teheran podiè cenu savezni{tva sa SAD i udara ta~ke ~ije ru{ewe se istog dana oseti na ulici i svakodnevnom ìvotu zemaqa koje su doma}ini ameri~kim bazama, data centrima, investicijama… SLOM BEZ ISPAQENOG METKA Za kolaps sistema, me|utim, rat uop{te nije potreban. Dovoqna je ista ona centralizacija kao u Rusiji, samo na drugom nivou – ne u prostorima sa robom, nego u onima sa serverima i superkompjuterima. To je pokazao sâm „Amazon“.

U no}i 20. oktobra pro{le godine, u wegovom najve}em i najstarijem kompleksu data centara u ameri~koj dràvi Virxiniji, problem je nastao u sistemu koji internet-adrese prevodi u brojeve koje ra~unari „razumeju“ i znaju da prona|u (DNS). Dva programa su se nadmetala da u istom trenutku upi{u isti DNS zapis – u su{tini, unos u telefonskom imeniku interneta – zbog ~ega je zapis ostao prazan. To je vi{e „Amazonovih“ servisa bacilo u rasulo. Za nekoliko minuta stale su, {irom sveta, stvari koje me|usobno nemaju nikakve veze: bankarske aplikacije i video-igre, avio-rezervacije i dru{tvene mreè, striming servisi, ~ak i sajt britanske poreske uprave. Pali su „Snep~et“, „Redit“, „Vocap“, „Zum“, „Wujork tajms“, „Majkrosoft 365“, „Netfliks“, „Mekdonalds“, Banka [kotske. Bio je pogo|en i sajt „Amazona“. Qudi nisu mogli da naru~e hranu, da komuniciraju s bolni~kim mreàma, da pristupe mobilnom bankarstvu niti da se poveù sa svojim bezbednosnim sistemima i pametnim ure|ajima u ku}i. Oporavak je, u punom obimu, trajao oko petnaest sati. Kvar je, dakle, sve vreme bio na jednom mestu. Iako pogo|ene kompanije rade u celom svetu, u Londonu, Singapuru, Frankfurtu i drugde, mozak wihovih platformi nalazi se u Virxiniji. RAZLIÎTI POLITI^KI SISTEMI, ISTE SLABE TA^KE Infrastruktura digitalizovane ekonomije ima iste slabosti i u zemqama sa, mawe ili vi{e, razli~itim ideologijama ili politi~kim sistemima. U Kini je, u novembru 2023. godine, dan posle najve}e svetske onlajn rasprodaje nazvane „Dan samaca“, kvar u „Alibaba klaudu“ (Alibaba Cloud) je na tri i po sata oborio „Taobao“ (Taobao), „Ding tok“ (DingTalk) i „Sjawu“ (Xianyu) – e-trgovinu, poslovnu komunikaciju i aplikaciju za kupovinu polovne robe za stotine miliona qudi odjednom. Godinu dana ranije, u Ju`noj Koreji zapalile su se litijum-jonske baterije u jednom data centru ju`no od Seula, u kojem su stajali serveri „Kakaoa“ (Kakao), superaplikacije koju je koristilo vi{e od devedeset odsto stanovni{tva. S wom je istovremeno stalo dopisivawe, pla}awe, pozivawe taksi vozila i deo bankarskih usluga. Oporavak je trajao danima. Jedan od izvr{nih direktora kompanije podneo je ostavku, a parlament je potom usvojio zakon koji velikim platformama nalaè da imaju rezervne sisteme. MO] SKRIVENA NA DNU OKEANA Rawivost infrastrukture digitalnog sveta zapravo je jo{ i ve}a – ide bukvalno do dna okeana, gde se nalaze podmorski kablovi koji prenose oko 99 odsto me|ukontinentalnog internet-saobra}aja. To su arterije globalne ekonomije bez kojih bi sve stalo. Tema rawivosti mreè podmorskih kablova ponovo je otvorena po{to je Iran u maju najavio da }e velikim tehnolo{kim kompanijama napla}ivati naknadu za kablove poloène ispod Ormuskog moreuza, traè}i uz to i da popravke i odràvawe prepuste iskqu~ivo iranskim firmama – {to je shva}eno kao pretwa da bi internet saobra}aj, ako naknade izostanu, mogao u tom delu sveta i da se prekine. Kablovi, savremena skladi{ta i megahabovi, fabrike ~ipova i sami ~ipovi, data centri, retki metali i druge strate{ke sirovine i tehnologije – postali su uska grla globalizovanog protoka robe, novca i podataka, i, samim tim, ta~ke nadmetawa glavnih geopoliti~kih suparnika, ali i ratne mete.

PLANETA

Tramp: Svi|a mi se ideja da proglasimo Ormuski moreuz teritorijom SAD Ameri~ki predsednik Donald Tramp izjavio je da mu se svi|a ideja da se Ormuski moreuz, koji se nalazi izme|u Persijskog i Omanskog zaliva, proglasi teritorijom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, navode}i da ga SAD ve} kontroli{u. „Mi ga kontroli{emo. Kontroli{emo ga blokadom. Imamo blokadu, kontroli{emo ga blokadom. I svi|a mi se ideja o progla{ewu teritorijom. Mogli bismo to da uradimo”, rekao je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu Bele ku}e, prenosi „Foks wuz”.

On je kazao da SAD „sada imaju potpunu kontrolu nad moreuzom”, ali da iranska vojska „mo`e biti smetwa”. „Mogu da postave mine u vodu. A qudi ne vole da imaju mine na svojim brodovima vrednim milijardu dolara, znate”, kazao je Tramp. Govore}i o koli~ini nafte koja tankerima prolazi kroz Ormuski moreuz, Tramp je rekao trenutno iz moreuza izlaze „milioni barela”. „Izbacujemo milione barela. Ako po-

gledate kakve brojke radimo, radimo dok je moreuz otvoren i cene nafte padaju, i nastavi}e da padaju osim ako ne odlu~imo da uradimo ne{to mnogo drasti~nije nego {to radimo. Iran je u velikoj nevoqi. Imaju inflaciju od 300 odsto. Zemqa je u haosu, a vojska je potpuno poraèna”, dodao je Tramp. Tramp je dodao da Iran èli sporazum sa SAD, ali da nije spreman da prihvati neophodne uslove. „Oni èle da postignu sporazum, ali ne}e posti}i onakav sporazum kakav smatram neophodnim. Vidite, mi smo tamo iz jednog razloga. Razumete da Iran ne moè da ima nuklearno oru`je, i oni ne}e imati nuklearno oru`je. A trenutno, oni grade jedno nakon onoga {to smo ranije uradili sa bombarderima B-2, to }e trajati dugo. Veoma je jednostavno. Ne mogu imati nuklearni rat”, dodao je Tramp. Ameri~ki predsednik je kritikovao Ju`nu Koreju i Oman, dovode}i u pitawe wihovu spremnost da podrè ameri~ke vojne napore, dok se Va{ington suo~ava sa Teheranom oko Ormuskog moreuza. „Ne mislim da su se pona{ali ba{ dobro, ali bismo se vrlo lako nosili sa wima, ba{ kao {to to radimo sa drugima”, rekao je Tramp, povodom u~e{}a Omana u razgovorima sa Iranom. Tramp je ranije naveo da su SAD spremne da bombarduju Oman, ukoliko sklopi sporazum sa Iranom koji bi bio {tetan za interese SAD. On je uputio kritike i Ju`noj Koreji, zbog nedostatka wihove vojne podr{ke SAD tokom rata sa Iranom. Tramp je rekao da se li~no obratio ju`nokorejskom predsedniku Li Xae Mjun-

^etvrtak 20. avgust 2026. 5

TRANSFER NOVCA

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! • Bez naknada za transfere preko $3,000! • Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000! Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

8781 1950

BEO-EXPORT 02 www.beoexport.com.au Sigurnost u svakom trenutku! BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim k ancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

Rezervišite svoju kartu na vreme! Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput: Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

8781 1960 BEO-TRAVEL

02 www.beotravel.com

TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM!

Vaš partner od poverenja!

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

gu da zatraì podr{ku za operacije SAD protiv Irana, i da je on odbio da pomogne. „Ne treba nam pomo} sa kirijom. Ali ako èlite, pomozite nam sa Iranom. Imamo 39.000 vojnika tamo koji vas ~uvaju od Kim Xong Una, va{eg suseda, a vi ne}ete da nam pomognete. A onda kaù, pa, ne èle da se me{aju u ~uvawe moreuza odakle dobijaju ve}inu svoje nafte, dobijaju 50 odsto svoje nafte i ne èle da se me{aju”,

dodao je Tramp. Dodao je da je naloìo da se smawi obim vojnih ve`bi sa Ju`nom Korejom kao recipro~nu meru. „Za{to to radimo? Dakle, sve {to èlim je fer odnos, i Ju`na Koreja, ja se sa wima odli~no slaèm. Ne moèmo da idemo okolo i {titimo sve ove zemqe, posebno kada nisu tu da nam pomognu”, upozorio je Tramp.

SUNITSKI POLUMESEC KAO ISLAMSKI NATO

Nova sila na Bliskom istoku Sporazum iz Meke, koji su potpisale Turska, Saudijska Arabija i Pakistan, izazvao je potres {irom Bliskog istoka, jer sve tri dràve imaju gomilu nere{enih pitawa sa susedima. Saudijci ve} punu deceniju ratuju protiv jemenskih Huta, Turska ima nere{ena pitawa sa Gr~kom i Kiprom, dok Pakistan i Indija levitiraju nad ivicom otvorenog sukoba jo{ od kada su te dve dràve postale samostalne. „Kada se muslimani udruè, mogu se suprotstaviti bilo kojim strancima”, poru~uje Iran. „Napad na jednu ~lanicu predstavqa napad na sve”, su{tina je sporazuma koji su, simboli~no u Meki - mestu ro|ewa proroka Muhameda, pro{le sedmice potpisali saudijski lider Mohamad bin Salman, pakistanski premijer [ahbaz [arif i turski predsednik Rexep Tajip Erdogan. Odmah zatim, sva tri lidera su objasnila da pakt iz Meke nije usmeren protiv bilo koje dràve, te da je novi savez otvoren za prijem novih ~lanica, ali su ga

stanovnici Bliskog istoka do`iveli vi{e kao odgovor na poraz dosada{we bezbednosne strukture regiona, koji je, na razne na~ine, za mir Amerikancima platio stotine milijardi dolara. Prva pukotina ovakvog bezbednosnog sistema pojavila se jo{ u septembru, kada su Rijad i Islamabad potpisali sporazum o odbrambenoj saradwi, pa je na teritoriju Saudijske Arabije, ve} u aprilu, stiglo 8.000 pakistanskih vojnika, 16 borbenih aviona JF-17, koji su se proslavili u pro{logodi{wem ratu protiv Indije, kao i dronovi i kineski protivazdu{ni sistemi „HQ-9”. PAD POVEREWA U MO] AMERIKE Dolazak Pakistanaca, istovremeno, predstavqao je jasan signal da vlasti u Rijadu veruju da je region Persijskog zaliva zna~ajno bli`i eskalaciji sukoba nego trajnom miru o kojem, opet uz pakistansku pomo}, pregovaraju Va{ington i Teheran. Ovaj sporazum je, pro{le sedmice, dobio sasvim novu dimenziju, kada se u Meki pojavio

turski predsednik Rexep Tajip Erdogan, pa je savez odmah dobio nadimak „islamski NATO” i „sunitski polumesec”. Erdogan je, odmah, poku{ao da smiri strasti, tvrde}i da sporazum nije usmeren protiv bilo koje dràve i pozvao sve zemqe regiona da mu se prikqu~e. Turski ministar spoqnih poslova, Hakan Fidan bio je jo{ konkretniji, navode}i da se Saudijska Arabija, Turska i Pakistan nisu udruìli protiv Irana, ve} su se na~elno saglasili o zajedni~koj bezbednosti tri dràve potpisnice. „Tri dràve }e odlu~iti u kojoj meri, formi ili formatu }e podràti neku od potpisnica u slu~aju napada”, rekao je turski ministar. NOVI SAVEZ NEM NA NAPADE HUTA Nekoliko dana kasnije, novi odbrambeni savez ostao je prili~no nem kada su projektili jemenskih Huta po~eli da padaju po saudijskoj rafineriji. „Vojni izvori potvrdili su da su jemenske oruàne snage sa dva

drona ga|ale i uz Bo`ju pomo} pogodile rafineriju Xinzan sa dva drona”, javila je u ~etvrtak jemenska agencija SANA, pozivaju}i se na vojne izvore. Na taj na~in, ispostavilo se da je potpisivawe sporazuma izazvalo mnogo ve}i politi~ki potres nego {to to, su{tinski, predstavqa wegova sadr`ina. SAVEZ BEZ ZAPADA Ipak, sama ~iwenica da je ovakav sporazum uop{te potpisan, kao i da u politi~kom procesu koji mu je prethodio nije u~estvovala ni jedna zapadna dr`ava, predstavqa prili~no jasan pokazateq da region Persijskog zaliva polako odustaju od vi{e od vi{e decenija stare

bezbednosne strukture, zasnovane na ameri~kom vo|stvu. Amerikanci i Izraelci nisu preterano komentarisali sporazum iz Meke, dok je Iran odlu~io da ga u potpunosti ignori{e. Za svaki slu~aj, Pakistanci su, odmah u Teheran poslali ministra unutra{wih poslova Mohsina Nakvija, koji se sastao sa tek postavqenim sekretarom Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost i nekada{wih {efom Revolucionarne garde, Mohsenom Rezaijem. „Odnosi izme|u dve dr`ave oduvek su bili sna`ni, ali su dostigli novi vrhunac u posledwim mesecima”, objasnio je pakistanski izaslanik.

6 ^etvrtak 20. avgust 2026.

PLANETA TRAMP @ELI VE]I EKONOMSKI PRITISAK NA IRAN:

Koje su mu opcije? Predsednik SAD Donald Tramp obe}ao je da }e sna`no ekonomski udariti Iran, dan nakon {to je ministar finansija Skot Besent rekao da }e Va{ington ve} slede}e nedeqe uvesti mere Teheranu kakve „nikada nisu vi|ene”.

POLITI^KA BURA U TOKIJU ZBOG PUTINOVE POSETE KURILIMA:

Nedopustivo, povre|ena ose}awa japanskog naroda Nedavna poseta predsednika Vladimira Putina ostrvu iz Kurilskog lanca koje kontroli{e Moskva, a na koje pravo polaè Tokio, duboko je uznemirila duhove u Japanu, ne samo zbog simboli~nog smisla koji takav potez jednog {efa dràve nosi, ve} i stoga {to ga je povukao predsednik koji vaì za japanofila. Ruski predsednik Vladimir Vladimirovi~ Putin posetio je u pro{li ~etvrtak ostrvo iz kurilskog lanca Iturup (japanski Etorofu) i obi{ao tamo{wu fabriku za preradu plodova mora, bolnicu i {kolu. U Japanu, koji polaè pravo na to i jo{ tri ostrva u sastavu ju`nih Kurila te iste naziva „severnom teritorijom”, ta poseta izazvala je veliko iznena|ewe i zabrinutost, ne samo zbog toga {to se na tlu koje je Crvena armija zauzela u posledwim danima Drugog svetskog rata i za koje se u Tokiju nadaju da }e im jednog dana biti vra}eno na{ao jedan {ef ruske dràve, ve} naro~ito zbog toga {to je re~ ba{ o predsedniku Putinu. Japanska premijerka Sanae Takai}i, koja vaì za jastreba u spoqonopolitikim odnosima, izjavila je da je Putinova poseta povredila ose}awa japanskog naroda i da je nedopustiva, te dodala da }e ona daqe doprineti negativnom raspoloèwu prema Rusiji u wenoj zemqi i oteàti obnavqawe veza sa Moskvom na sredwi i duì rok. Japanske medije preplavio je niz ~lanaka, TV debata i podkasta o smislu i razlozima Putinove posete Etorofuu, koji su vi{e ili mawe uzdràni, a za koje je zajedni~ko zate~enost i zebwa. Jer, „severnu teritoriju”, koja je zvani~no pripala u Japanu sporazumom iz Sankt Petersburga koji je postignut 1875. godine, ranije je (2010.) posetio predsednik Medvedev, a obilazili su je i ruski premijeri, dok se sam predsednik Putin do sada dugo uzdràvao da u~ini isto po{to je bar deceniju i po sa japanskom stranom vodio delikantne i slojevite pregovore o tim ostrvima. U okviru wih, on je Tokiju nudio povratak dva mawa ostrva (ili preciznije re~eno, ostrva i grupe stena), [ikotan i Habomaj, koji su najbliì ve}em japanskom ostrvu Hokaido, po{to je davne 1956, tri godine posle smrti Staqina, tada{we sovjetsko rukovodstvo sa japanskom stranom u Moskvi, povodom ponovnog uspostavqawa politi~kih i diplomatskih odnosa, izdalo zajedni~ku deklaraciju u kojoj je obe}alo da }e ta dva ostrva vratiti Japanu nakon {to se zvani~no potpi{e mirovni sporazum. Me|utim, Tokio i Moskva nikada nisu zvani~no potpisali taj mirovni sporazum. Veliki uzrok za to su upravo ju`ni Kurili. Naime, 1951. godine Japan je potpisao Sporazum iz San Franciska koji je trebalo da se odnosi na sve zemqe pobednice u Drugom svetskom ratu i u kojem se Tokio odrekao niza teritorija ukqu~uju}i tu i Sahalin i Kurile. Me|utim, po{to u tekstu tog sporazuma ~iji su sadràj diktirale SAD i koji je trebalo da funkcioni{e kao zakqu~ewe trajnog mira izme|u Japana i zemqa saveznica, nije bilo nazna~eno u ~iju korist se Japan odri~e tih teritorija Staqinova vlada ga nije potpisala - ona je tvrdila da je re~ o kr{ewu sporazuma iz Jalte, u kojem je Sovjetskom Savezu priznato pravo da prisvoji ta ostrva kao kompenzaciju za ukqu~ewe u dejstva na azijskom rati{tu. To je onda Japanu kasnije omogu}ilo da izmeni svoj stav i, nazivaju}i ostrva Kuna{iri, Etorofu, [ikotan i Habomaj „severnom teritorijom” a ne Kurilima, iste prakti~no iskqu~i iz pomenutog ustupka napravqenog u sporazumu iz San Franciska. Hru{~ovqeva vlada, me|utim, zauzela je blaì stav od Staqinove, pa je deklaracija iz 1956. godina Japanu donela nadu da uskoro moè dobiti nazad bar dva od svoja ~etiri ostrva, koje je izgubio tokom brzog i razornog prodora Crvene armije koji je po~eo u no}i izme|u 8. i 9. avgusta 1945. i za samo nekoliko dana slomio japanske snage na severu Kine i Korejskog poluostrva. One su, zajedno sa doma}im kineskim kvislinzima, brojale ~ak oko 1,2 miliona vojnika pa je, smatraju mnogi istori~ari, wihov katastrofalni poraz prisilio Tokio na predaju u istoj meri, ako ne i vi{e od atomskih udara na Hiro{imu i Nagasaki.

Sjediwene Dràve, Ujediwene nacije i Evropska unija su primenile sankcije, sprovele trgovinske blokade i zamrznule iransku imovinu jo{ od kraja 1970-ih zbog nuklearnog programa Teherana, navodnih kr{ewa qudskih prava i podr{ke militantnim grupama. Od po~etka rata u Iranu u februaru, Va{ington je uveo dodatne pomorske, energetske i finansijske sankcije i zapo~eo pomorsku blokadu. Podaci Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija SAD pokazuju da je agencija uvela sankcije za vi{e od 1.000 qudi, plovila i aviona otkako je Tramp zapo~eo svoj drugi mandat. Nedavne mere su usmerene na iransku naftnu flotu u senci; osiguravaju}e kompanije za brodove; entitete i qude koji omogu}avaju Iranu nabavku oru`ja; i digitalne berze, zamrzavaju}i procewenih 500 milijardi dolara u kriptovalutama povezanim sa Iranom. SANKCIJE ZA KINESKE RAFINERIJE Stru~waci kaù da Trampova administracija moè da isproba i ove opcije: Kineske nezavisne rafinerije poznate kao „~ajxinice” ~ine ~etvrtinu kapaciteta kineskih rafinerija. One posluju sa uskim, a ponekad i negativnim maràma profita. Kina kupuje vi{e od 80 posto iranske nafte, prema podacima analiti~ke firme „Kpler” iz 2025. godine. Nezavisne rafi-

nerije apsorbuju veliki deo ove trgovine. Prethodne ameri~ke sankcije odvratile su ve}e nezavisne rafinerije od kupovine iranske nafte. Ali nezavisne rafinerije su donekle imune jer imaju malo izloènosti ameri~kom finansijskom sistemu, kaù stru~waci za sankcije. SANKCIJE ZA KINESKE BANKE OFAK je uveo sekundarne sankcije mawim subjektima sa sedi{tem u Kini i Hongkongu, optuènim za preradu milijardi dolara iranske nafte i pomo} u finansirawu nabavke oru`ja. Ministarstvo finansija upozorilo je dve ve}e kineske banke da bi mogle da se suo~e sa sekundarnim sankcijama ako se otkrije da iranska sredstva prolaze kroz wihove sisteme, ali ih nije ozna~ilo. Pritisak na te dve banke, koje ameri~ki zvani~nici nisu javno identifikovali, ili uvo|ewe drugih sankcija moglo bi da „upla{i” ve}e finansijske institucije, rekli su Rojtersu stru~waci za sankcije, iako su upozorili da bi mere tako|e mogle da podstaknu odgovor Pekinga. Zvani~nici Trampove administracije poku{ali su da umawe tenzije izme|u Va{ingtona i Pekinga uo~i o~ekivanog sastanka izme|u Trampa i pred-

sednika Si \inpinga kasnije ove godine. Oni se brinu da bi Kina mogla da ograni~i izvoz kriti~nih minerala koji su neophodni za proizvodwu napredne tehnologije u vreme kada SAD i zapadni saveznici jo{ uvek poku{avaju da razviju sopstvene zalihe. „UDARI KRTICU” Sjediwene Dràve bi mogle da nastave da ciqaju iranske pojedince i entitete, kao i druge u Kini i Zalivu, koji pomaù Teheranu da izbegne sankcije. Ministarstvo finansija je nedavno uvelo sankcije protiv firmi koje pomaù Iranu u prodaji nafte. Ali takve „udari krticu” mere do sada nisu promenile pona{awe Irana, rekao je Bret Erikson, generalni direktor kompanije „Obsidijan risk”, napomiwu}i da Teheran jednostavno stvara nove entitete da ih zamene. KOPNENA BLOKADA Neki ameri~ki i izraelski zvani~nici pomenuli su mogu}nost kopnene blokade, koja bi zahtevala pomo} iranskih suseda: Iraka, Turske, Pakistana, Avganistana, Turkmenistana, Azerbejxana i Jermenije. Trampova administracija ima razli~ite stepene bliskosti sa svim tim zemqama osim Avganistana, ali ta granica je planinska i izuzetno te{ka za patrolirawe.

Tajvan i Ju`na Koreja prvi put u istoriji pretekli Japan u izvozu Republika Koreja i Tajvan su u prvoj polovini ove godine po prvi put, i to ubedqivo, pretekli Japan u prihodima ostvarenim od izvoza. Japanski ekonomski dnevnik Nikei javqa da je dalekoisto~na carevina u prvom {estomese~ju ove godine po prvi put u svojoj istoriji ostala iza Republike Koreje i Tajvana po izvoznom rezultatu. Naime, dok je Japan izvezao robu ukupne vrednosti 384 milijarde dolara, Ju`na Koreja je upisala sjajan rezultat od 496, a Tajvan ostvario odli~nih 416 milijardi dolara izvoza. Ovde treba re}i da Japan trenutno ima populaciju od 123 miliona qudi, dok Republika Koreja ima 51 milion stanovnika, a Tajvan samo 23 miliona. Najve}i uzro~nik je ogroman rast u potra`wi za poluprovodnicima (~ipovima), ~iji su Ju`na Koreja i Tajvan veliki proizvo|a~i i izvoznici.

Wu priziva revolucija u razvoju ve{ta~ke inteligencije, odnosno, trka u izgradwi data centara sa hiqadama ~ipova koji obavqaju ra~unske operacije za ~etbotove. Nosioci ju`nokorejske mo}i u proizvodwi ~ipova, naro~ito onih memorijskih, su kompanije „Samsung elektroniks” i „SK Hajniks”, dok na Tajvanu i uop{te u svetu proizvodwom grafi~kih, odnosno, logi~kih ~ipova dominira kompanija „TSMC”. Japanski ekonomisti ocewuju da je zaostajawe wihove dr`ave

u izvozu posledica rada u prethodnih desetak godina, odnosno, sistematskog i agresivnog ulagawa u nove tehnologije koje su sprovela privatna preduze}a i dr`ava kod rivala. Japan i daqe poseduje napredne tehnologije i mno{tvo postrojewa u inostranstvu ~iji se rezultati ne o~ituju u navedenim izvoznim statistikama, ali kasni u ulagawu u ve{ta~ku inteligenciju i proizvodwu najsofisticiranijih ~ipova za Ju`nom Korejom i Tajvanom, pa stoga i izvozni rezultati tih ulagawa kasne.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 20. avgust 2026. 7

NIKOLA GRBI], PROSLAVQENI SRPSKI ODBOJKA[KI STRU^WAK I NEKADA[WI REPREZENTATIVAC OTKRIO KAKO SU WEGOVI SINOVI IZABRALI DRES SRBIJE!

„Tata, ne mogu da pevam Magija Nikole Grbi}a italijansku himnu“ Proslavqeni srpski odbojka{ki stru~wak i nekada{wi reprezentativac Nikola Grbi} nastavqa da pi{e istoriju sa selekcijom Poqske. Nakon {to je osvojio novu titulu u Ligi nacija, devetu medaqu na devetom velikom takmi~ewu od kada vodi ovu reprezentaciju, Grbi} govori o dramati~nom putu do zlata, svom odnosu sa bratom Vawom, kao i o odluci da wegovi sinovi, umesto italijanskog, obuku dres Srbije. Mla|i od ikona srpskog sporta bra}e Grbi} sa Poqskom sa devet velikih takmi~ewa ima devet medaqa. Poqska je pre dve nedeqe odbranila titulu u Ligi nacija, po{to je savladala selekciju Sjediwenih Ameri~kih Dràva sa 3:2 (25:21, 23:25, 25:27, 25:23, 15:10). n Liga nacija nije ne{to najve}e {to se moè osvojiti u odbojci, ali da li Vam je ova medaqa po ne~emu posebno draga? - Svako novo zlato je teè zato {to rastu o~ekivawa, a rastu i performanse protivnika protiv nas. Mi konstantno igramo u ulozi favorita i protiv ekipa koje pruàju svoje najboqe partije da bi nas pobedile. Zato uop{te nije lako nastaviti i ostati na ovom nivou i donositi medaqe. Tako da je bilo stvarno te{ko. S druge strane, igrali smo protiv protivnika koji je igrao fenomenalno. Morao sam da izmenim par igra~a i da im promenim ulogu da bismo na kraju uspeli da preokrenemo rezultat u na{u korist i pobedimo. Ovo je moje ~etvrto zlato sa Poqskom i definitivno je bilo najteè osvojiti ga Prvi put smo imali taj-brejk i bili u situaciji da gubimo 2:1, ali smo uspeli da se vratimo i pobedimo. U pravu si kad kaè{ da nije najvrednije zlato, ali je za nas jako va`no, kako zbog rezultata i medaqe, tako i zbog na~ina na koji smo do we do{li. n Sleduje Evropsko prvenstvo u ~etiri zemqe od 9. do 26. septembra, branite zlato, favoriti ste… - Dobili smo nedequ dana pauze, a nastavqamo slede}eg ponedeqka. Kalendar je organizovan tako da ne mogu da im dam vi{e vremena. To sam isplanirao jo{ ranije – igra~ima koji su u pogonu cele godine dao sam duì odmor na po~etku sezone, uz napomenu da }e tokom sezone maksimum slobodno dobijati po nedequ dana. Nemamo mnogo vremena za pripreme za Evropsko prvenstvo, svega dve i po nedeqe. Nakon toga nas ~ekaju prijateqske utakmice i turniri, a onda idemo za Bugarsku gde po~iwu utakmice u grupi. Pored Italije kao doma}ina, tu je Bugarska koja je tako|e doma}in u grupi, kao i Ukrajina. Pored wih, tu je naravno i Francuska, bi}e to po meni mnogo teì turnir nego VNL, najvi{e zbog toga {to je va`nost ve}a jer overava vizu za Los An|eles. Svi }e biti maksimalno motivisani i u najja~im sastavima. n Kako vam trenutno deluje srpska odbojka? - Mnogo boqe nego pro{le godine, iskreno. Pojavili su se neki novi momci i mislim da je to dobar pristup. Ako ve} nema vrhunskih rezultata i borbe za zlato ili medaqe, onda bar treba ulagati u mlade igra~e koji }e za koju godinu da stasaju i imati vi{e {anse. Potez selektora je bio dobar i ve} ove godine se pokazao uspe{nim, jer su u jednom momentu ~ak imali {ansu da se kvalifikuju na za-

vr{ni turnir. Potencijala ima, mada se mo`da jo{ za koju godinu ne}e upustiti u borbu za zlato, pogotovo {to }e se uskoro vratiti i Rusija. Pored Poqske, Italije, Francuske, Rusije, Amerike, pa i Japana i Slovenije, konkurencija je ogromna. Nije lako ostati na tom nivou i boriti se za medaqu. O~ekivawa moraju da se modifikuju, da budu realna, da se shvati gde smo i {ta smo i da se pona{amo u skladu sa tim. n Ve} dugo ìvite van Srbije. Da li Vam je i daqe neobi~no kada ste u opremi reprezentacije Poqske ili kada slu{ate poqsku himnu? - Oguglao sam, ne obra}am pa`wu na to, iskreno. Celog ìvota sam mewao dresove i opremu klubova, navikao sam se. Naravno da kada nosi{ dres svoje dràve to je potpuno druga~iji ose}aj, ali vi{e ne obra}am pa`wu na te stvari. Ovo u Poqskoj mi je definitivno najboqe profesionalno iskustvo koje sam imao kao trener. Radim sa jednom od najboqih odbojka{kih organizacija na svetu, koja ima tradiciju, rezultate, uslove, buxet, eksperte i ogromna ulagawa u podmladak svake godine. Uz Italijane, oni su nacija koja zaista gaji i voli odbojku. Kreirali smo uzajamno po{tovawe, imam maksimalnu podr{ku Saveza i igra~a, pa su i rezultati koje ostvarujemo plod te zajedni~ke saradwe. n Poznato je da se redovno ~ujete i savetujete sa bratom Vawom. On je nedavno izjavio da vam ne bi dozvolio da se vratite u Srbiju. Kako gledate na tu wegovu izjavu? - Nismo konkretno pri~ali o tome. Rekao sam mu kroz {alu: „êkaj, ti si prvi objavio sliku mog sina sa kampa sa srpskom zastavom i rekao da on treba da igra za Srbiju. Kako on da igra za Srbiju, a da ja ne budem trener Srbije? Nema smisla.“ Vawa i ja smo u redovnom kontaktu. Nemam nikakav problem s tim {to kaè ono {to misli, on je jednostavno takav. Svako ima pravo na svoje mi{qewe. Ne kaèm ni da ho}u ni da ne}u da se vratim, ali okolnosti se mewaju i nikad ne reci nikad. Sve je mogu}e. n Da li ste Vawa i Vi zaista toliko razli~iti karakterno kao {to deluje u javnosti? - Mi smo u ve}ini situacija i stvari prili~no razli~iti, ali imamo neke

osnovne principe i vrednosti kojima su nas roditeqi nau~ili koji su potpuno isti. Apsolutno sam ponosan na odnos koji imamo jer on je jedna od osoba, nema ih puno u mom ìvotu, kojoj mogu da kaèm sve ono {to mislim i on moè meni da kaè sve ono {to misli, i ja to shvatam kao fantasti~an kao privilegiju, kao luksuz. Jer ima{ slobodu da da kaè{ ne{to bez bojazni da }e taj neko da se naquti. I on moè da se naquti kad ja ne{to kaèm, i ja mogu da se naqutim na wega kad on ne{to kaè, ali kad se malo smiri{ onda ukapira{ – „pa ~ekaj, stani malo, za{to bi on to meni rekao?“ Ponekad ti treba da ima{ nekoga ko ti kaè: „Alo prijatequ, ne – ne ide{ u dobrom pravcu. Ne, to {to radi{ nije dobro.“ A znam da je mnogo prijatnije, lep{e, boqe i lak{e da ima{ qude oko sebe koji }e stalno da te lupaju po ramenu i da ti kaù kako si ti fantasti~an, kako ni{ta nije do tebe nego je sve do ovih drugih, kako si ti fenomenalan, a da su ovi ostali idioti, ovaj i onda ti apsolutno nema{ kontakt sa realno{}u. A kada neko sa strane to gleda i bez emocija moè da ti kaè: „E prijatequ, aj razmisli malo, to {to radi{ nije dobro“, ja to smatram kao fantasti~nu pomo}. Tako da to {to mi ponekad imamo druga~ije stavove, to za mene uop{te nije ni{ta niti ~udno niti lo{e, imamo dobar odnos i redovno se ~ujemo. n Sinovi Matija i Milo{ su tako|e u odbojci, kako napreduju wihove karijere? - Stariji sin ima 19 godina. Obojici sam ove godine promenio sportsku federaciju. Po{to ìvimo u Italiji, po automatizmu su bili registrovani za italijansku federaciju, a sada smo to prebacili na srpsku, tako da sti~u pravo da igraju za reprezentaciju Srbije. Stariji sin Matija igra za Pen Stejt u Americi, ali je imao teù povredu pa skoro da nije igrao celu sezonu. Wegov postupak promene federacije je trajao duè jer je punoletan. Mla|i sin Milo{ je maloletan, igra u mla|im selekcijama kluba u Peru|i, pa je procedura i{la brè. On je ve} u pogonu mla|ih reprezentativnih kategorija Srbije – bio je na Evropskom prvenstvu do 18 godina, a sada ide i na Balkanijadu. Za Matiju }emo videti da li }e od slede}e sezone zadovoqiti zahteve trenera.

Srpski selektor je sa reprezentacijom Poqske od po~etka 2022. U Grbi} evom slu~aju, mo`e se slobodno re}i da sve ~ega se dotakne pretvara u medaqu. Statistika jasno pokazuje da su na svakom velikom takmi~ewu - Olimpijskim igrama, Svetskom i Evropskom prvenstvu i Ligi nacija, Poqaci pod dirigentskom palicom stru~waka Nikole Grbi}a, stizali do podijuma. Hronologija ka`e, po~ev od 2022. u kolekciju je stavio srebro na Svetskom prvenstvu i bronzu na turniru VNL-a. Potom je do{la 2023. godina, ubedqivo najuspe{nija za Poqsku – dve zlatne medaqe, Evropsko prvenstvo i Liga nacija. Godinu dana kasnije „stigle su” bronza iz Lige nacija i srebro na Olimpijskim igrama. I niz se samo nastavio, vitrina bila bogatija za najsjajnije odli~je iz komercijalnog FIVB takmi~ewa kao i bronza sa najve}e planetarne smotre. Ove stigla je i deveta – odbrana pehara, pobedni~ki podijum u Ligi nacija a tek Nikoli i momcima sledi pik reprezentativne sezone – Evropsko prvenstvo. Zato i ne ~udi {to Poqska gleda sa vrha FIVB – Svetske rang liste... I ne treba vi{e postavqati pitawa da li je Nikola Grbi} garancija za medaqe. Odgovor je vrlo jednostavan – da! Posve}enost selektora Poqske donela je rezultate i tek }e, {to je jo{ jedna potvrda saradwe na relaciji trener - igra~i, puna me|usobnog poverewa. Poqska ne samo da je zavr{ila Ligu nacija sa zlatnim medaqama i brojnim individualnim priznawima, ve} je i zna~ajno oja~ala poziciju na rang listi FIVB. Wihova prednost u odnosu na Italiju, koja je na drugom mestu, sad je preko 50 poena. Dok prvih deset ekipa prolazi kroz brojne promene i intenzivno se bore za svaki poen, Poqska ne mora da brine o ispadawu sa prvog mesta u skorije vreme.

STARIJI SIN MATIJA NA STUDIJAMA U SAD, MILO[ U KADETSKOJ SELEKCIJI SRBIJE Dok stariji Nikolin sin Matija studira i usavr{ava se u Americi na Pen Stejt univerzitetu, mla|i Milo{, je odigrao sa kadetskom selekcijom Srbije (do 18 godina, 2009. i mla|i) Evropsko prvenstvo u italijanskom Porto San \or|u. n [ta vas je navelo na odluku da promenite wihovo sportsko dràvqanstvo ba{ sada? - Kada su po~eli da treniraju u Italiji, po automatizmu dobija{ wihovo sportsko dràvqanstvo da bi mogao da nastupa{ u mla|im kategorijama klubova. To nema veze sa gra|anskim dràvqanstvom i paso{em. Kako je dolazilo vreme da se donesu odluke, razgovarao sam sa starijim sinom. On mi je otvoreno rekao: „Tata, ja ne vidim sebe kako drìm ruku na srcu i pevam italijansku himnu.“ Mislim da sam jedini otac koji je promenio italijansku federaciju za neku drugu, jer uglavnom svi mewaju mati~ne federacije za italijansku kako bi igrali tamo. Ta odluka nije donesena razumom nego emocijom. n Da li vas sinovi podse}aju na Vas li Vawu po karakteru na terenu? - Pokupili su od svega po malo! Kao {to ni Vawa ni ja nismo bili preslikani otac ili majka, tako su i oni pokupili osobine od oboje. Odli~ni su momci, ne bih ih mewao ni za koga na svetu. Upravo su takvi kakvi treba da budu.

8 ^etvrtak 20. avgust 2026.

REPUBLIKA SRPSKA

Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

NSW 2560 0425 358 539

0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

MANIFESTACIJA POSVE]ENA PETRU KO^I]U

Duh Petra Ko~i}a oìvqava u Bawaluci, Gomionici i Stri~i}ima Bawaluka }e od 21. do 23. avgusta biti u znaku kulture, kwièvnosti i tradicije kroz manifestaciju „Ko~i}evi dani“, posve}enu jednom od najzna~ajnijih srpskih kwièvnika i tribuna Petru Ko~i}u. Kako je saop{teno iz Grada Bawaluka, ovogodi{wi program obuhvati}e vi{e od 20 kulturnih sadràja koji }e biti odràni u

Bawaluci, Gomionici i Stri~i}ima. Programi su osmi{qeni tako da poveù Ko~i}evo kwièvno nasle|e sa bogatom kulturom i tradicijom Zmijawa. Tokom tri dana posetioce o~ekuju izlo`be, kwièvni programi, umetni~ki sadràji, performansi, tradicionalni programi i drugi doga|aji koji }e, kako je navedeno, oìveti duh

Tokom tri dana bi}e odr`ano vi{e od 20 kulturnih programa u Bawaluci, Gomionici i Stri~i}ima

vremena i prostora u kojem je Ko~i} stvarao. Okosnicu manifestacije i ove godine ~ini koncept „Dan istine, Dan slobode i Dan otaxbine“, koji podse}a na vrednosti koje su obeleìle Ko~i}ev ìvot i delo. Iz Grada Bawaluka isti~u da „Ko~i}evi dani“ imaju za ciq ne samo o~uvawe se}awa na velikog pisca ve} i predstavqawe wegovog stvarala{tva novim generacijama. Kroz kulturu, umetnost i tradiciju, manifestacija podse}a da nasle|e nije samo uspomena na pro{lost, ve} ìva vrednost koju treba negovati, ~uvati i prenositi budu}im generacijama. Bawaluka }e tako tokom tri dana biti mesto susreta kwièvnosti, umetnosti i tradicije, dok }e Ko~i}evo ime jo{ jednom povezati grad sa Zmijawem i bogatim kulturnim nasle|em koje je ostavio iza sebe.

DEVOJKA IZ REPUBLIKE SRPSKE POGINULA U PO@ARU KOD OMI[A:

Nestala tokom bega od vatre Ministarstvo turizma i sporta i Hrvatska turisti~ka zajednica potvrdili su da je u katastrofalnom poàru na omi{kom podru~ju poginula dràvqanka Bosne i Hercegovine, izraziv{i sau~e{}e wenoj porodici. Re~ je o Dragani Ante{evi} (34) iz Kotor Varo{i, koja je na omi{kom podru~ju radila kao sezonska radnica i nestala 13. avgusta u Stani}ima, tokom bega od poàra. Weno telo je ju~e ujutru prona|eno na mestu poàra, prenosi Index.hr. Ante{evi} se, prema informacijama koje su se pojavile nakon wenog nestanka, nalazila u automobilu s jo{ dve osobe dok su poku{avale da pobegnu

pred vatrom. U jednom trenutku iza{la je iz vozila i otad joj se izgubio trag. Wena porodica dostavila je uzorke DNK, a suprug je stigao u

Hrvatsku. „Izra`avamo iiskreno sau~e{}e porodici poginule dr`avqanke BiH”, poru~ili su Ministarstvo i HTZ.

SLAVI SE U REPUBLICI SRPSKOJ:

Borac Bawaluka u plej-ofu Lige konferencije Fudbaleri Borca iz Bawaluke plasirali su se u plej-of kvalifikacija za Ligu konfe-

rencije, po{to su u ma|arskom Mezokevezdu u revan{ me~u tre}eg kola posle posle boqeg

izvo|ewa penala savladali beloruski Vitebsk rezultatom 4:2. Duel je posle regularnih 90 minuta zavr{en pobedom Vitebska rezultatom 1:0, a po{to je Borac pre nedequ dana na svom terenu slavio identi~nim rezultatom igrani su produ`eci. Po{to je posle dodatnih 30 minuta bilo 2:1 za beloruski klub, pristupilo se izvo|ewu penala. Fudbaleri Borca su u penal seriji slavili sa 4:2. Golove za Vitebsk postigli su Deniqo Kleonis u 45+1. i Artem Koncevoj u 120+5. minutu. Jedini strelac za Borac bio je Matej Deket u 103. minutu. Fudbaleri Borca }e u plejofu za LK igrati protiv islandskog Vikingura. Prvi me~ bi}e odigran 20. avgusta u Rejkjaviku, a revan{ nedequ dana kasnije u Bawaluci.

POVODOM ”SPOMENKOVIH DANA OZRENA”

Spomenko Gosti} ostaje simbol hrabrosti i qubavi prema otaxbini Predsednik SNSD-A-a Milorad Dodik izjavio je da ime Spomenka Gosti}a, koji je kao de~ak stradao tokom rata u BiH, ostaje simbol hrabrosti, odva`nosti i qubavi prema otaxbini. Dodik je, povodom manifestacije „Spomenkovi dani Ozrena“, kojom se odaje po~ast najmla|em odlikovanom poginulom borcu Vojske Republike Srpske, istakao da je Spomenko sa nepunih 15 godina iz bezbri`nog detiwstva zakora~io u surovu stvarnost rata. „Wegov ìvot bio je kratak, ali trag koji je ostavio je dubok i ve~an“, rekao je Dodik povodom obeleàvawa dana Spomenkovog ro|ewa, 15. avgusta. On je naveo da je ìvot Spomenka, umesto {kolskih klupa, de~jih nesta{luka i prvih |a~kih qubavi, odveo u ratne godine. Prema Dodikovim re~ima, Spomenko je nakon {to je u Odbrambeno-otaxbinskom ratu ostao siro~e, a potom izgubio i baku, ostao sam u svojim Jovi}ima na Ozrenu. Odbio je, kako je naveo Dodik, ponudu da se skloni od ratnih strahota i zajedno sa starijim borcima postao pripadnik Vojske Republike Srpske. „Nije èleo da napusti svoju ku}u, ogwi{te, svoje Jovi}e, Ozren, veruju}i da }e jednog dana do~ekati slobodu u svojoj Republici Srpskoj“, rekao je Dodik. Dodao je da je Spomenkov ìvot prekinut tokom rata, navode}i da su wegovi de~a~ki snovi o slobodi i budu}nosti tako ostali neostvareni. „Spomenko bi danas bio zreo, 48-godi{wi ~ovek, suprug, otac. Ali, danas ga nema me|u nama. Iako je wegov ovozemaqski ìvotni put bio kratak, Spomenko ìvi u nama zahvaquju}i svojoj hrabrosti, svom patriotizmu i dostojanstvu“, istakao je Dodik. On je podsetio i na re~i koje se pripisuju Spomenku, a koje je uputio svojim saborcima: „Drìte se hrabro, nemojte beàti od linije i borite se kako treba!“ Dodik je poru~io da te re~i, kao i Spomenkova `rtva, predstavqaju obavezu da se ~uva se}awe na wega i wegove saborce. „Zato, ~uvajmo Republiku Srpsku jer ona je na{ dom, na{e ogwi{te i na{a zadu`bina, ~uvajmo je zbog Spomenka i brojnih wegovih saboraca koji su dali ìvot da bi sa~uvali ovo {to mi danas imamo“, poru~io je Dodik. On je dodao da uspomena na Spomenka Gosti}a i, kako je naveo, srpske `rtve treba da nastavi da ìvi u se}awu budu}ih generacija.

CRNA GORA

^etvrtak 20. avgust 2026. 9

AFERA ”TUNEL” BEZ KRIVACA:

Izre~ena nova presuda za kopawe kanala do depoa Vi{eg suda u Podgorici U Osnovnom sudu u Podgorici, svih osam optuènih za prokopavawe tunela do depoa Vi{eg suda u ovom gradu, {to je otkriveno 11. septembra 2023 godine, oslobo|eni su krivice. - Tuìla{tvo nije dokazalo wihove navodne uloge u tom krivi~nom delu, kazao je sudija Borko Lon~ar obrazlaù}i presudu nakon sprovedenog ponovnog postupka po nalogu Vi{eg suda u Bijelom Poqu. Wegovom presudom oslobo|eni su dràvqani Srbije Veqko Markovi} (32),Milan Markovi} (53), Dejan Jovanovi} (30) Vladimir Eri} (37) iz Loznice, i Podgori~ani Predrag Miroti}, Optu`be za kriminalno udruìvawe i te{ku kra|u, presudom su oslobo|eni Markovi}i, Jovanovi}, Eri}, Miroti}, Ba}ovi} i Mila~i} oslobo|eni dok je Ba}ovi} oslobo|ena i optu`be za falsifikovawe isprave. Vuqaj je oslobo|en optu`be za pomo} u~iniocu poslije izvr{enog krivi~nog dela.Prvostepenom presudom tuìla{tvu je ostavqen rok za àlbu od 15 dana od prijema presude. Otkrivawe tunela ozna~ilo je poi~etak ne~uvenok skandala, ne samo u regionu, a nakon hap{ewa sada oslobo|enih policija i tuìla{tvo oglasili su se tvrdwama da su dràvqani Srbije direktni izvr{ioci koji su radili na prokopavawu tunela. Vladimir Eri} je bio loci-

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

ran i uhap{en u [vedskoj, a potom izru~en Crnoj Gori, ~ijih ~etvoro dràvqana je posle izbijawa afere dobilo status logisti~ara. Ba}ovi} je bila optuèna da je pod la`nim identitetom iznajmila poslovni prostor u Wego{evoj ulici odakle je po~elo kopawe tunela, a Miroti} je bio osumwi~en i kasnije optuèn da je vozio ‚’rudare’’ od granice i u Podgoirici im obezbe|ivao alat i logisti~ku podr{ku. Kopawe iz zakupqenog stana tan u Wego{evoj ulici po~elo je krajem jula 2023. godine, a nakon prokopavawa oko 30 metara duìne kroz podzemne slojeve zemqe i betona zavr{eno je u no}i izme|u 10 i 11 septembra, kada su slu`benici suda primetili da je u depou izvr{ena premeta~ina.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

ZASTARELOST ZA DVA MESECA:

Srbija za godinu i po dana Crnoj Gori isporu~ila 19 osoba, ali ne i Marovi}a

Svetozar Marovi} ima podr{ku srpskih vlasti Srbija je za oko godinu i po dana Crnoj Gori izru~ila 19 osoba, ali ne i Svetozara Marovi}a koji u Beogradu ~eka zastarevawe kazne, na koju je bio osu|en posle priznawa da je bio {ef organizovane kriminalne grupe, objavile su podgori~ke „Vijesti”. Za godinu i osam meseci Srbija je Crnoj Gori izru~ila 19 osoba, ali biv{eg vioskog funkcionera DPS-a Svetozara Marovi}a nije ni nakon gotovo deceniju. Podaci Ministarstva pravde pokazuju da je tokom pro{le godine izru~eno devet, a od po~etka ove jo{ deset osoba, me|u kojima 15 crnogorskih dr`avqana, pi{u „Vijesti”. Na spisku su osumwi~eni i osu|eni za ubistva, organizovani kriminal, trgovinu drogom, krijum~arewe, dok je Marovi} ve}

godinama izuzetak od te prakse. Za{to – wegov advokat kaè da odgovor iskqu~ivo mogu dati nadle`ni organi Srbije. „Ministarstvo pravde ~ini mi se pet ili {est puta slalo zahteve za wegovo izru~ewe, a kako stvari stoje, Ministarstvo pravde, odnosno nadle`ni dràvni organi Republike Srbije, nisu postupali po tim zahtevima. Da li je u pitawu politi~ki rezon, da li je u pitawu crkva ili ne{to tre}e, to samo moèmo pretpostaviti u ovom trenutku, to niko ne moè da kaè”, kazao je za Televiziju Vijesti Zdravko Begovi}, Marovi}ev advokat. Svetozar Marovi} je uhap{en u decembru 2015. godine. Iz pritvora je iza{ao nakon priznawa da je bio {ef organizovane kriminalne grupe koja je Budvu o{tetila za vi{e desetina miliona eura. Osu|en je na tri godine i devet meseci zatvora, uz obavezu pla}awa od{tete od 1,1 milion evra i 100 hiqada evra u humanitarne svrhe. Umesto da izdràva kaznu, Marovi} je oti{ao u Beograd da se navodno le~i, a tamo se nalazi i danas. Tako ni sedam zamolnica koje je Crna Gora uputila za wegovo izru~ewe nije dalo rezultata. Da bi Srbija mogla da promeni odnos prema ovom slu~aju ukoliko Crna Gora povu~e priznawe Kosova, u vi{e navrata poru~ivali su predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i wegovi politi~ki saveznici iz Crne Gore, navode „Vijesti”. Istovremeno, Srbija Crnoj Gori izru~uje traène osobe, me|u wima i svoje dràvqane, a postupci izru~ewa traju od mesec do godinu.

HERCEG NOVI „RAWEN I SVE^ARSKI“:

Obeleèna slava grada i otvoren 13. „Trg od }irilice“ Posle ~etiri dana borbe sa velikim poàrom na hercegnovskoj rivijeri, Herceg Novi je tiho i dostojanstveno obeleìo slavu osniva~a grada, Prenos mo{tiju Svetog arhi|akona Stefana. Istog dana, na Kanli kuli sve~ano je otvoren 13. „Trg od }irilice“. Liturgiju u hramu Vaznesewa Gospodweg na Toploj sluìli su mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i mitropolit zahumsko-hercegova~ki i stonsko-primorski Dimitrije, sa sve{tenstvom. U porti hrama sluèn je moleban za ki{u i pomo} vatrogascima i pripadnicima slu`bi za{tite i spasavawa, koji se danima bore sa poàrima u Herceg Novom, Ulciwu i drugim krajevima. Arhijerejski namesnik hercegnovski, protojerej-stavrofor Obren Jovanovi}, zahvalio je igumanu manastira Bezdin Ilarionu, koji je za manastir Savina doneo deo mo{tiju Svetog Kirila Bao{i}kog. On je podsetio da se time, 169 godina

posle svetiteqevog upokojewa, ispunila wegova èqa da se vrati u rodni kraj i manastir Savinu. “Trg od }irilice” otvorio je predsednik Herceg Novog Stevan Kati} i poru~io da je grad istovremeno „rawen i sve~arski“. - Rawen je jer ve} ~etiri dana traje danono}na borba svih slu`bi, na ~elu sa hercegnovskim vatrogascima sa poàrom. Svi su pokazali visoku profesionalnost i iskrenu solidarnost u odbrani ìvota gra|ana, ku}a, crkava i imawa - rekao je Kati}. Usledila je zahvalnost mitropolitu Joanikiju, koji je obi{ao poàrom pogo|ene delove Bao{i}a i Bijele i razgovarao sa me{tanima i vatrogascima. - „Trg od }irilice“ ~uva srpski jezik, pismo, tradiciju i pravoslavno nasle|e - poru~io je Kati} i dodao da su nam sloga i zajedni{tvo koje pokazujemo u savladavawu poàra, danas potrebniji nego ikada.

10 ^etvrtak 20. avgust 2026.

KOSOVO I METOHIJA

PREMLA]IVAWE, BEZAKOWE I TORTURA KOSOVSKE POLICIJE NAD SRBIMA NE PRESTAJU NA SEVERU KIM

Kosovska policija poku{ala da ubije vrednog doma}ina iz sela Drijen kod Zubinog Potoka Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi} Nenad Ra{kovi} iz sela Dren na Mokroj Gori kod Zubinog Potoka, na severu KiM, koga je, je u utorak 11. avgusta, pretukla Kosovska policija, zbog teìne povreda i te{kog op{teg zdravstvenog stawa, iz KBC Kosovska Mitrovica preba~en je, u sredu 12. avgusta, u Urgentni centar Klini~kog centra Srbije u Beogradu, gde je hospitalizovan. Nenad Ra{kovi} iz sela Dren, Modrice na le|ima Ras{kovi}a ispri~ao je, dan posle, da je van uve~e istog dana nakon ukazane prve preìveo brutalno maltretirawe i premla}ivawe od strane Kosovske po- pomo}i u Domu zdravqa u Zubinom Potoku. U {umi su ga, kilometer daleko od licije, koji su ga, kako svedo~i, pretresali, tukli i odveli u {umu gde je bio vezan sela, kaè, oborili na zemqu, repetirali pi{toq, odsekli crevo za vodu, veza drvo i zlostavqan. On kaè da su pripadnici Kosovske zali ga za bukvu i tukli, dok su mu krpu policije do{li u pretres wegove ku}e, u stavili u usta. Kasnije su ga ubacili u xip i pustili utorak 11. avgusta, da su traìli li~ne karte, koje im je dao, a zatim su mu rekli na asfaltni put koji prolazi kroz Drijen, da potpi{e dokument, ne znaju}i {ta pot- uz pretwu da }e se vratiti opet wegovoj ku}i, prepri~ava uznemireno Raskovi}. pisuje. Kada je stigao ku}i po~eo je da ose}a Nakon toga su oti{li, da bi se kasnije vratili xipom i pitali ga gde mu je bolove i gu{ewe. Hitna pomo} ga je prevezla u bolnicu, a prvu pomo} mu je pruìo oru`je. Ra{kovi} svedo~i da je odgovorio ro|ak. Predsednik Srpske liste, doktor Zlada nema oru`je, „nakon ~ega me je jedan policajac {~epao, ubacio u ku}u i tukao tan Elek je na konferenciji za medije u pesnicama i drvetom po stomaku, a zatim sredu 12. avgusta kazao da Ra{kovi} ima kontuziju glave, povrede grudnog ko{a, izbacio iz ku}e“. Policajci su mu rekli da }e se vratiti slomqeno rebro, psihi~ku traumu. ‘’Za ovaj vandalski ~in tzv. kosovske za pet sati po oru`je, dodaje. „Kada su ponovo do{li, ponovo su me policije koji, naàlost, nije prvi, mi pitali da li imam pu{ku, a po{to sam lekari konstatujemo da nije re~ samo o rekao da nemam, jer nemam, ponovo su me prebijawu, nego, naàlost, moramo da se sloìmo da je re~ o poku{aju ubistva, katukli.“ Kako je Ra{kovi} ponovo rekao da nema zao je dr Elek’’. „S obzirom na to da se nalazio u nepu{ku niti bilo kakvo oru`je, stavili su mu lisice i odveli ga u {umu, svedo~io stabilnom zdravstvenom stawu, bio je u je on u ispovesti iz bolni~ke posteqe u jedinici intenzivne nege, jutros je , sreKosovskoj Mitrovici gde je hospitalizo- da 12. avgust, kolegijum lekara koji se

KOSOVSKA MITROVICA

Karabiweri opet na starom mestu

Karabiweri opet na starom mestu sa severne strane Ibarskog mosta Samo dan, nakon {to su, 10. avgusta, napustili stalni punkt i deùrstvo na severnoj strani glavnog gradskog mosta na Ibru u podeqenoj Kosovskoj Mitrovici, italijanski karabiweri su se opet vratili na nekada{we mesto deùrstva. Predstavnici Srpske liste ali i svi iz srpskih organizacija su kritikovali napu{tawe deùrstva na ibarskom mostu jer dosada{ni incidenti na mostu su uvek

bili uzrokovani od Albanaca sa ju`ne strane mosta. Kfor je i ranije isticao da je ova vojna misija nadle`na za bezednost na mostu i oko mosta. Ispred vozila italijanskih karabiwera sa severne strane mosta stoji i daqe betonska pregrada iz devet delova, du`ine 18 metara i visine 82 centimetara, kao prepreka odvijawa saobra}aja preko mosta.

Nenad Ra{kovi} u KBC Kosovska Mitrovica bavi le~ewem Nenada Ra{kovi}a, zbog nestabilnog zdravstvenog stawa i zbog opse`nosti povreda, odlu~io da se pacijent transportuje u Urgentni klini~ki centar u Beogradu”, kazao je Elek. GOTOVO DO SMRTI PRETU^EN Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} obi{ao Srbina pretu~enog u Zubinom Potoku. Vu~i} posetio Nenada Ra{kovi}a, u sredu 12. avgusta, u KC Srbije. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} posetio je u Klini~kom centru Srbije Nenada Ra{kovi}a, koga je takozvana kosovska policija ju~e brutalno pretukla u Zubinom Potoku.

Vu~i} je rekao da su povrede teè nego {to se mislilo i da je Ra{kovi} „gotovo do smrti pretu~en“. „Posetio sam u Klini~kom centru Srbije srpskog doma}ina Nenada Ra{kovi} a koga je policija Aqbina Kurtija, bez ikakvog razloga, gotovo do smrti pretukla. Povrede su teè nego {to smo o~ekivali, a u trenutku kad je saznao da mu je i drugo rebro polomqeno od siline udaraca albanskih batina{a, samo je zamolio da organizujemo dolazak porodice i obavestimo wegovog brata da brine o stoci o kojoj je uvek on brinuo. Samo sam mu rekao da ga cela Srbija beskrajno voli“, naveo je Vu~i} na Instagramu. PIK JE NADLE@AN ZA SLUÂJ Nakon {to je Ra{kovi} prijavio da su ga pretukli policajci i nakon {to su objavqene fotografije wegovih povreda, slu~aj je preuzeo Policijski inspektorat Kosova. „Dobili smo informaciju iz bolnice u Mitrovici da je jedno lice zatraìlo lekarsku pomo}. Odmah smo odgovorili na poziv. Kada smo oti{li u bolnicu, to lice je prijavilo da ga je neko u Drijenu tukao. îm je rekao da su ga tukli policajci, odmah smo pozvali Policijski inspektorat“, rekao je Baqi}i. Prema wegovim re~ima, od tog trenutka PIK je nadleàn za slu~aj.

SRBI U SVETU

^etvrtak 20. avgust 2026. 11

IZNENADI]E VAS:

Znate li gde u Americi ìvi najvi{e Srba? Od îkaga do Finiksa, od Pitsburga do Las Vegasa - Srbi su raspore|eni {irom Amerike, ali jedno mesto ubedqivo predwa~i. Podaci prikazani na interaktivnoj mapi The New York Times-a, koja je napravqena na osnovu ameri~kih popisnih podataka o poreklu stanovni{tva, pokazuju gde su danas najve}e koncentracije qudi koji navode srpsko poreklo. Brojke potvr|uju da je îkago i daqe najve}e pojedina~no sredi{te srpske zajednice u SAD, ali otkrivaju i neke prili~no neo~ekivane centre. Ubedqivo prvi je okrug Kuk u Ilinoisu (Cook County), koji obuhvata îkago i okolinu. Tamo oko 17.000 qudi navodi srpsko poreklo. Razlika u odnosu na ostale je ogromna. Na drugom mestu nalaze se okrug Marikopa u Arizoni (Maricopa County), u kojem se nalazi Finiks, i okrug Alegeni u Pensilvaniji (Allegheny County), ~iji je najve}i grad Pitsburg. U oba okruga ìvi po oko 6.000 qudi srpskog porekla. Na ~etvrtom mestu je okrug Lejk u Indijani (Lake County) sa oko 5.000, dok je isto toliko zabeleèno i u okrugu Los An|eles u Kaliforniji (Los Angeles County). FINIKS IZNENA\EWE Ako su îkago i Pitsburg o~ekivani odgovori kada se govori o srpskoj dijaspori u Americi, Arizona je mnogo ve}e iznena|ewe. U okrugu Marikopa, koji obuhvata ogromno podru~je oko Finiksa, oko 6.000 qudi navodi srpsko poreklo. Jo{ daqe na zapadu nalazi se okrug Klark u Nevadi (Clark County), gde se nalazi Las Vegas, sa oko 3.950 qudi srpskog porekla. U Kaliforniji, pored okruga Los An|eles sa oko 5.000, zna~ajna zajednica postoji i u okrugu San Dijego (San Diego Co-

unty), sa oko 3.550 qudi. Na podru~ju San Franciska izdvajaju se okrug Alameda (Alameda County) sa oko 1.300 i okrug Santa Klara (Santa Clara County) sa oko 1.000 qudi srpskog porekla. U okrugu Sakramento (Sacramento County) ih je oko 650. Srpsko prisustvo prote`e se i do severozapada Amerike. Okrug King u Va{ingtonu (King County), u kojem se nalazi Sijetl, ima oko 1.600 qudi srpskog porekla. Ipak, kada se pogleda cela mapa, tradicionalni centri srpskog doseqavawa i daqe imaju veoma sna`no prisustvo. U Mi~igenu se izdvajaju okrug Makomb (Macomb County) sa oko 3.000 i okrug Ouklend (Oakland County) sa oko 2.000 qudi srpskog porekla. U Ohaju, okrug Samit (Summit County) ima oko 3.000, dok se u Viskonsinu izdvaja okrug Milvoki (Milwaukee County) sa oko 3.400. Pensilvanija je na samom vrhu zahvaquju}i okrugu Alegeni i Pitsburgu, sa oko

6.000 qudi srpskog porekla. To podru~je decenijama je jedno od va`nih sredi{ta srpskog ìvota u Americi. Indijana tako|e ima veoma sna`no prisustvo, pre svega u okrugu Lejk, sa oko 5.000 qudi. Taj okrug se nalazi neposredno uz granicu sa Ilinoisom i deo je {ireg podru~ja oko îkaga. SRBI OD WUJORKA DO FLORIDE I TEKSASA Srpska zajednica nije koncentrisana samo na severu i zapadu SAD. U Wujorku, okrug Kvins (Queens County) ima oko 2.650 qudi srpskog porekla, dok se u Masa~usetsu izdvaja okrug Midlseks (Middlesex County ) sa oko 1.250. Na jugu zemqe posebno se izdvajaju Florida i Teksas. U okrugu Pinelas na Floridi (Pinellas County) ìvi oko 2.200 qudi srpskog porekla, u okrugu Palm Bi~ (Palm Beach County) oko 1.450, a u okrugu Brovard (Broward County) oko 1.050. U Teksasu, okrug Haris (Harris County), u kojem se nalazi Hjuston, ima oko 2.700 qudi srpskog porekla. GDE JE NAJVI[E SRBA? Kada se podaci pore|aju, slika izgleda ovako: • Okrug Kuk, Ilinois - oko 17.000 • Okrug Marikopa, Arizona - oko 6.000 • Okrug Alegeni, Pensilvanija - oko 6.000 • Okrug Lejk, Indijana - oko 5.000 • Okrug Los An|eles, Kalifornija - oko 5.000 • Okrug Klark, Nevada - oko 3.950 • Okrug San Dijego, Kalifornija - oko 3.550 • Okrug Milvoki, Viskonsin - oko 3.400 • Okrug Makomb, Mi~igen - oko 3.000 • Okrug Samit, Ohajo - oko 3.000 • Okrug Haris, Teksas - oko 2.700

• Okrug Kvins, Wujork - oko 2.650 • Okrug Pinelas, Florida - oko 2.200 • Okrug Ouklend, Mi~igen - oko 2.000 • Okrug King, Va{ington - oko 1.600 • Okrug Palm Bi~, Florida - oko 1.450 • Okrug Alameda, Kalifornija - oko 1.300 Podaci tako pokazuju jednu zanimqivu promenu. Srpska zajednica u Americi i daqe je sna`no prisutna u tradicionalnim centrima na podru~ju Ilinoisa, Indijane, Pensilvanije, Ohaja, Mi~igena i Viskonsina, ali se wena geografska slika odavno pro{irila. Danas se zna~ajne zajednice mogu prona}i i u Arizoni, Nevadi, Kaliforniji, Teksasu, Floridi i Va{ingtonu. Finiks i Las Vegas posebno privla~e pa`wu jer se nalaze veoma visoko na listi, daleko iznad onoga {to bi se moglo o~ekivati kada se govori o istorijskim centrima srpske dijaspore. Ipak, jedno mesto ostaje bez premca. Sa oko 17.000 qudi srpskog porekla samo u okrugu Kuk, podru~je îkaga ima gotovo tri puta vi{e nego pojedina~ni okruzi koji se nalaze odmah iza wega. Va`no je napomenuti da se ovde ne radi iskqu~ivo o qudima ro|enim u Srbiji. Mapa prikazuje qude koji su naveli srpsko poreklo, odnosno Serbian ancestry. U te brojke ulaze i Amerikanci druge, tre}e i kasnijih generacija ~iji su preci bili Srbi. Zato ova mapa ne pokazuje samo gde danas ìve doseqenici iz Srbije. Ona daje mnogo {iru sliku - gde su se tokom generacija formirale, opstale i pro{irile srpske zajednice u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Od velikog îkaga, preko Pitsburga i Detroita, pa sve do Finiksa, Las Vegasa i San Dijega, srpska pri~a u Americi danas je mnogo {ira od nekoliko tradicionalnih adresa.

SRPKIWA SA TROJE DECE PRE@IVELA PAKAO U AUSTRIJI:

Auto im se zapalio na auto-putu, hrabri vatrogasac im spasao ìvote dok su drugi nemo gledali! Na putu do posla, Manuel Bruner se u petak ujutru iznenada na{ao u ulozi heroja. Na auto-putu je bila gu`va, iz automobila se dizao dim, a zatim je vozilo nakon udesa po~elo da gori. Ovaj vatrogasac nije oklevao, ve} se probio do havarisanog automobila, a iskustvo koje je tada doìveo i daqe ga ne napu{ta. „Ispred mene je stajalo oko 20 automobila, ali voza~i ispred mene, naàlost, nisu napravili spasila~ku traku. Odjednom sam video kako je po~elo da se dimi, a dim je vremenom postajao sve gu{}i. Onda sam se probio napred“, ispri~ao je Bruner za Kronen Zeitung. Oko 6.25, 39-godi{wa dràvqanka Srbije putovala je sa porodicom auto-putem iz Slovenije ka Vilahu. Ubrzo nakon odmori{ta Rozege, wen automobil je iz za sada nepoznatog razloga skrenuo sa kolovoza i udario u za{titni odbojnik. U vozilu su se, pored voza~ice, nalazili suvoza~ i troje dece. Suvoza~ je ostao prikqe{ten u olupini, dok je jedno od dece zadobilo te{ke povrede, prenosi kosmo.at. HRABRI PRVI POMAGAÎ Bruner, koji je profesionalno zaposlen u vatrogasnoj jedinici kompanije „Infineon“, u tom trenutku je putovao na svoju smenu kada je primetio gu`vu. Kada je stigao do mesta nesre}e, odmah je uzeo protivpoàrni aparat. Jo{ jedan prvi pomaga~ ve} je bio na mestu nesre}e, tako|e sa protivpoàrnim aparatom.

„Sre}om, jo{ jedan svedok je ve} bio tamo. Hvala Bogu, i on je imao protivpoàrni aparat u automobilu, {to nije ne{to {to se podrazumeva“, rekao je vatrogasac za taj dnevni list. Wih dvojica su zajedno uspeli da stave poàr pod kontrolu. Nakon toga su jednom od povre|enih pruìli pomo} koriste}i komplet za prvu pomo}. Brunera je u toj situaciji posebno pogodilo pona{awe ostalih u~esnika u saobra}aju. „Ono {to me je zaista {okiralo jeste to {to nijedan drugi prolaznik nije pomogao. Niko nije iza{ao iz automobila“, rekao je za Krone. Vatrogasne jedinice iz Sent Jakoba im

Rozentala i Dolin~aha, kao i Glavna vatrogasna stanica Vilah, ubrzo su stigle na mesto nesre}e i oslobodile prikqe{tenog suvoza~a iz vozila. Svih petoro putnika potom je prevezeno u bolnicu. „Kome èlim da zahvalim jeste drugom prvom pomaga~u. Nije oklevao ni sekunde. Tako bi trebalo da bude“, istakao je Bruner u dnevnom listu. APEL HEROJA Na osnovu onoga {to je doìveo, vatrogasac sada upu}uje jasan apel svim voza~ima. Posebno mu je va`no da se u slu~aju gu`ve odmah napravi spasila~ka traka. „Obavezno napravite spasila~ku traku, jer vozila hitnih slu`bi u suprotnom ne mogu da pro|u. ôvek samo treba da se

zapita: {ta ako je ~lan moje porodice ili prijateq u~estvovao u nesre}i?“ Na austrijskim auto-putevima i putevima namewenim iskqu~ivo motornim vozilima, voza~i su zakonski obavezni da, u slu~aju usporenog saobra}aja ili gu`ve, unapred naprave spasila~ku traku izme|u saobra}ajnih traka. Ova obaveza proizlazi iz ~lana 46, stav 6 Zakona o saobra}aju i vaì od 1. januara 2012. godine na kolovozima sa najmawe dve saobra}ajne trake u istom smeru. Me|utim, ni ~ekawe dolaska hitnih slu`bi ne sme da bude izgovor za ne~iwewe. „Svaki ~ovek je u Austriji duàn da pruì prvu pomo}. A ~esto je re~ o sitnicama, ~esto su u pitawu sekunde koje mogu odlu~ivati o qudskom ìvotu“, apeluje Bruner u Krone. U Austriji zaista postoji op{ta zakonska obaveza pruàwa pomo}i u slu~aju nesre}e ili opasnosti po ve}i broj qudi, utvr|ena ~lanom 95 Krivi~nog zakonika. Ko ne pruì pomo} koja je o~igledno neophodna za spasavawe osobe kojoj preti smrt ili ozbiqna telesna povreda ili naru{avawe zdravqa, moè biti ka`wen kaznom zatvora do {est meseci ili nov~anom kaznom do 360 dnevnih iznosa. Ako kao posledica neukazivawa pomo}i nastupi smrt, predvi|ena je kazna zatvora do godinu dana ili nov~ana kazna do 720 dnevnih iznosa, pod uslovom da je pruàwe pomo}i bilo razumno mogu}e.

12 ^etvrtak 20. avgust 2026.

AUSTRALIJA

NOVI AMERI^KI AMBASADOR U KANBERI

Trampov ~ovek koji „govori wegov jezik” sti`e u Australiju Pol Kiting je Entoniju Elbaniziju poru~io da Kanbera mora da prona|e sopstveni put izme|u Va{ingtona i Pekinga

BIV[I PREMIJER SAVETUJE AKTUELNOG LIDERA AUSTRALIJE

Kiting upozorava Elbanizija, ne svrstavajte se automatski uz Ameriku Australijski premijer Entoni Elbanizi, osim svojih savetnika i ministarke spoqnih poslova Peni Vong, sve ~e{}e za savet poziva i biv{eg premijera Pola Kitinga, otkriva Xejms Kuran, profesor istorije na Univerzitetu u Sidneju, u svojoj novoj kwizi Velika ambicija: Globalna vizija Pola Kitinga za Australiju. Prema navodima iz kwige, Elbanizi je posle izborne pobede Laburisti~ke partije 2025. godine èleo da ~uje Kitingovo mi{qewe, posebno pred susrete sa kineskim predsednikom Si \inpingom i ameri~kim predsednikom Donaldom Trampom. Kiting, koji je o{tro kritikovao podr{ku vlade sporazumu AUKUS, smatra da se Australija na{la u sve teèm poloàju izme|u Va{ingtona i Pekinga. „SEDI[ IZME\U DVE AJKULE“ Uo~i Elbanizijeve posete Kini u julu 2025. godine, Kiting se sastao sa premijerom u wegovoj zvani~noj rezidenciji u Sidneju. Tom prilikom mu je, prema sopstvenom svedo~ewu, predao bele{ke sa kqu~nim porukama za razgovor sa Si \inpingom. Kiting je Elbaniziju savetovao da se udaqi od politike „stabilizacije“ odnosa sa Kinom i pre|e na aktivnije angaòvawe Pekinga. Wegova ideja bila je da Australija podrì ve}e kineske investicije, saradwu u oblasti energetike i klimatskih pitawa, kao i da ne prihvati automatski ameri~ku poziciju u slu~aju eventualnog rata oko Tajvana. „Sedi{ izme|u dve ajkule – kineske pretwe s jedne strane i Amerikanaca s druge“, poru~io je Kiting Elbaniziju, prema navodima iz kwige. KITING UPOZORAVA NA ZAVISNOST OD VA[INGTONA Nakon povratka iz Kine, Elbanizi je, prema autoru kwige, izvestio Kitinga da je Si pokazao zna~ajnu dobru voqu. Kiting mu je odgovorio da }e „gravitaciono privla~ewe Kine samo ja~ati“. Uo~i Elbanizijevog susreta sa Trampom u Va{ingtonu u oktobru 2025. godine, Kiting je dodatno upozorio na posledice australijskog oslawawa na SAD. On je tvrdio da je Australija, prihvatawem ameri~kog vojnog prisustva, postala ju`ni bok ameri~kog strate{kog rasporeda u Pacifiku. Kiting je tako|e kritikovao Va{ington zbog odnosa prema Australiji tokom trgovinskog spora sa Kinom, tvrde}i da SAD tada nisu dovoqno podràle svog saveznika.

Biv{i republikanski kongresmen Dejvid Brat potvr|en je za novog ambasadora Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Australiji, nakon {to je ameri~ki Senat 7. avgusta odobrio wegovo imenovawe. Brat u Kanberu sti`e u osetqivom trenutku za odnose dve zemqe. Administracija predsednika Donalda Trampa uvela je u julu carinu od 12,5 odsto na australijsku robu, {to je izazvalo zabrinutost u Kanberi. Wegova bliskost sa Trampom mogla bi, me|utim, da bude jedna od najve}ih prednosti u novoj diplomatskoj ulozi. „On govori Trampovim jezikom. On razume Trampa”, rekao je Xejms Brejd, Trampov direktor za zakonodavna pitawa, opisuju}i Brata kao dugogodi{weg predsednikovog saveznika. Brat je bio ~lan Predstavni~kog doma Kongresa od 2014. do 2018. godine, a u Kongresu je pripadao Klubu slobode, konzervativnoj grupi republikanaca. [iru pa`wu privukao je 2014. godine kada je u republikanskim unutarstrana~kim izborima pobedio tada{weg lidera ve}ine u Predstavni~kom domu Erika Kantora. Tokom Trampove prve predsedni~ke kampawe Brat je stao uz wega u vreme kada su se brojni republikanci establi{menta distancirali od tada{weg kandidata. Wegovi odnosi sa Trampom od tada su ostali bliski. „Predsednik to nije zaboravio”, rekao je Brejd, koji je u to vreme bio direktor za politiku Kluba slobode. OD SLOBODNE TRGOVINE DO TRAMPOVIH CARINA Brat je po struci ekonomista i dugo je zastupao stavove o slobodnoj trgovini, ali je istovre-

Dejvid Brat, biv{i republikanski kongresmen i dugogodi{wi Trampov saveznik, potvr|en je za ambasadora SAD u Australiji

meno branio Trampovu tarifnu politiku. On je pro{le godine, govore}i o carinama koje je uvela Trampova administracija, rekao da su one poku{aj da se uspostavi „odre|ena ravnote`a” u ekonomskim odnosima SAD sa ostatkom sveta. U Australiji }e me|u wegovim prioritetima biti trgovina, kriti~ni minerali, odbrambena saradwa i ja~awe partnerstva u Indo-Pacifiku. Na saslu{awu pred Odborom za spoqne poslove ameri~kog Senata, Brat je kao jedan od glavnih zadataka izdvojio sprovo|ewe sporazuma o kriti~nim mineralima sa Australijom, ja~awe odbrambene saradwe i produbqivawe regionalnog partnerstva. Posebnu pa`wu posveti}e i AUKUS-u, bezbednosnom partnerstvu SAD, Australije i Velike Britanije, ~iji je ciq, izme|u ostalog, da Australiji omogu}i nabavku podmornica na nuklearni pogon. Brat je tokom saslu{awa naglasio zna~aj Australije za ameri~ke interese i poru~io da }e raditi na ja~awu savezni{tva u Indo-Pacifiku, ukqu~uju}i saradwu sa dr`avama pacifi~kog regiona.

SAVEZNI[TVO, KINA I „SPORTSKA DIPLOMATIJA” Imenovawe dolazi u trenutku kada SAD i Kanbera nastoje da o~uvaju strate{ko savezni{tvo uprkos neslagawima oko trgovine. Brat je upozoravao i na ekonomske i bezbednosne izazove koje predstavqa Kina, {to je tema od posebnog zna~aja za Australiju zbog wenog polo`aja u Indo-Pacifiku. Australijski premijer Entoni Elbanizi pozdravio je izbor Brata, a sam novi ambasador je tokom saslu{awa istakao da je veliki qubiteq tenisa i da bi sport mogao da bude deo wegovog diplomatskog anga`mana. Elbanizi je tako|e poznat kao qubiteq tenisa, pa je ve} govorio o mogu}nosti da sa Bratom odigraju me~ u okviru takozvane „sportske diplomatije”. Brat je posle odlaska iz Kongresa radio na Univerzitetu Liberti u Virxiniji. Na ambasadorsku funkciju nominovao ga je Tramp u aprilu 2026. godine, a Senat je wegovu nominaciju kona~no potvrdio 7. avgusta. Wegov dolazak u Kanberu usledi}e uo~i 75. godi{wice sporazuma ANZUS, {to nagla{ava zna~aj trenutka u kojem preuzima diplomatsku funkciju.

Australija ponovo ste`e obru~ oko Kine, Peking upozorava Alarm u Australiji, hiqade pingvina vakcini{u zbog opasnog virusa

Australija je zapo~ela veliku akciju vakcinacije malih pingvina kako bi ih za{titila od opasnog H5 pti~jeg gripa, koji se {iri me|u divqim pticama. Programom u saveznoj dràvi Viktorija bi}e obuhva}eno vi{e od 5.000 pingvina sa ostrva Filip i podru~ja Sent Kilde. Ptice }e primiti po dve doze vakcine, a wihovo zdravstveno stawe bi}e pra}eno i nakon imunizacije. Akcija je po~ela nakon {to je na ostrvu Filip potvr|en prvi slu~aj pti~jeg gripa kod malog pingvina, koji je uginuo. Zbog na~ina ìvota u velikim i gusto naseqenim kolonijama, stru~waci upozoravaju da su ove ptice posebno izloène brzom {irewu virusa. Vakcinacija }e trajati narednih nekoliko nedeqa, a ciq je da se spre~i ve}e stradawe jedne od najpoznatijih populacija malih pingvina u Australiji.

Australija, koja je od dolaska premijera Entonija Elbanizija na vlast 2022. godine nastojala da stabilizuje odnose sa Kinom kroz dijalog i ekonomsku saradwu, posledwih meseci pokazuje znatno ~vr{}i stav prema Pekingu zbog rastu}e zabrinutosti za bezbednost u Indo-Pacifiku. BEZBJEDNOST PONOVO U PRVOM PLANU Posebnu zabrinutost izaziva ubrzano ja~awe kineskih vojnih kapaciteta, a australijski ministar odbrane Ri~ard Marls opisao je Kinu kao najve}u bezbednosnu brigu svoje zemqe naveo je Foreign Policy, dok je Kanbera nedavno o{tro reagovala i na kinesko testirawe balisti~ke rakete dugog dometa u ju`nom Pacifiku. Istovremeno, Australija ja~a bezbednosne veze sa paci-

fi~kim dr`avama, ukqu~uju}i novi odbrambeni sporazum sa Fixijem, dok Peking upozorava Kanberu da svojim potezima ne ugro`ava kineske interese u regionu. TRGOVINA OSTAJE KQU^NA Uprkos politi~kim i bez-

bednosnim nesuglasicama, Kina ostaje izuzetno va`an ekonomski partner Australije, pa Elbanizijeva vlada poku{ava da zadr`i dijalog i trgovinsku saradwu sa Pekingom, istovremeno zauzimaju}i tvr|i stav prema kineskim vojnim aktivnostima i regionalnim ambicijama.

AUSTRALIJA

^etvrtak 20. avgust 2026. 13

Federalni program otkupa RENTON FAMILY TRUST oru`ja pokre}e se u Novom Aged Care Ju`nom Velsu u novembru Daje kvalitetnu Australijska dràva Novi Ju`ni Vels pokrenu}e 2. novembra novi federalni program koji }e omogu}iti vlastima da otkupe vatreno oru`je u privatnom vlasni{tvu, sa ciqem smawewa broja pu{aka i pi{toqa u dràvi i ja~awa bezbednosti. Kancelarija premijera je objavila program u saop{tewu, preciziraju}i da je inicijativa – rezultat sporazuma izme|u australijske savezne vlade i dràvnih

poo{travaju}i provere pro{losti i zahteve za licence. Rok va`ewa dozvola za vatreno oru`je tako|e je smawen sa pet na dve godine. Otkup je slede}i korak u ovoj reformi. Prva faza programa ukqu~uje sistem fiksne cene za nosioce dozvola koji poseduju vi{e oru`ja od novog zakonskog ograni~ewa ili koji su nabavili nedavno preklasifikovano oru`je. Otkup }e biti u zamenu za finansijsku nadoknadu. Za revolver, nadoknada }e biti 1.000 australijskih dolara,

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega vlada – deo mera usvojenih nakon antisemitskog napada na plaì Bondaj 14. decembra 2025. godine, u kojem je poginulo 16, a povre|eno 40 qudi. Novi Ju`ni Vels }e stoga biti prva australijska dràva koja }e sprovesti „Nacionalni program otkupa oru`ja“ koji promovi{e vlada Kanbere, sa 50-50 u~e{}em u tro{kovima. Planom }e upravqati policijske snage Novog Ju`nog Velsa. Nakon napada na plaì Bondaj, vlada Novog Ju`nog Velsa odobrila je zna~ajno poo{travawe zakona o oru`ju, uvode}i nova ograni~ewa u pogledu broja oru`ja koje osoba moè da poseduje, preklasifikuju}i odre|ene kategorije oru`ja i

dok }e za poluautomatski pi{toq biti 850 australijskih dolara. Za sa~marice, nadoknada }e biti 850 australijskih dolara za sa~maricu sa bo~nim paqewem i 650 australijskih dolara za jednocevnu pu{ku. Za pu{ke, nadoknada }e biti 600 australijskih dolara za oru`je sa obodnim paqewem i 1.000 australijskih dolara za oru`je sa centralnim paqewem. Vazdu{ne pu{ke }e dobiti nadoknadu od 450 dolara. Fiksni iznos }e tako|e biti ispla}en za municiju povezanu sa vra} enim oru`jem. Ciq je da se podstakne dobrovoqna predaja oru`ja koje vi{e ne mo`e biti legalno u vlasni{tvu prema novim pravilima.

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Po~etni paket finansijske podr{ke bi}e dostupan od 2. novembra preduze}ima i trgovcima na malo u ovom sektoru koji }e morati da se pridr`avaju novih pravila. Grantovi do 25 australijskih dolara bi}e dostupni preduze}ima i trgovcima na malo koji ispuwavaju uslove, kao i jednokratno smawewe naknada za licencirawe podobnih trgovaca oru`jem u Novom Ju`nom Velsu, u vrednosti od 500 australijskih dolara tokom dve godine za svakog trgovca.

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Savezna vlada }e tako|e doprineti 50 procenata administrativnih tro{kova i u potpunosti pokriti tro{kove uni{tavawa predatog oru`ja. Izjavqeni ciq savezne i dràvne vlade je da smawe ukupan broj raspoloìvog oru`ja i spre~e da ono koje vi{e nije u skladu sa novim propisima ostane u opticaju. Odluka da se po~ne sa Novim Ju`nim Velsom mogla bi na kraju posluìti kao model za pro{irewe Nacionalne {eme otkupa oru`ja na druge australijske dràve.

Meta blokirala vi{e od 750.000 naloga mla|ih od 16 godina u Australiji, ali zabrana ima veliki problem Meta je u Australiji do sada blokirala vi{e od 756.000 Instagram i Facebook naloga za koje je utvr|eno ili proceweno da pripadaju korisnicima mla|im od 16 godina. Ipak, podaci australijskog regulatora pokazuju da ve}ina dece tog uzrasta i daqe koristi dru{tvene mre`e. Od ukupnog broja uklowenih naloga, oko 462.000 bilo je na Instagramu, dok se 294.000 odnosilo na Facebook. Meta ka`e da je u kona~an broj ukqu~ila i naloge uklowene pre stupawa zakona na snagu i one koji su blokirani nakon primene novih pravila. Australija je 10. decembra 2025. postala prva zemqa koja je uvela ovakva pravila. Platforme poput Instagrama, Facebooka, TikToka, Snapchata, YouTubea, Reddita i X-a moraju da preduzmu razumne korake kako bi spre~ile

korisnike mla|e od 16 godina da imaju naloge. Za decu i roditeqe nema kazni, ve} su odgovornost i potencijalne finansijske sankcije usmerene na platforme. Meta za prepoznavawe potencijalno maloletnih korisnika koristi automatizovane sisteme za procenu starosti, ukqu~uju}i analizu signala iz aktivnosti i informacija dostupnih na platformi. Kompanija je najavila da }e proces provere nastaviti i da bi broj uklowenih naloga mogao dodatno da raste. VI[E OD 80 ODSTO DECE I DAQE KORISTI DRU[TVENE MRE@E Veliki broj blokiranih naloga pokazuje da Meta sprovodi zakon, ali sam broj uklowenih naloga ne govori koliko je zabrana uspe{na. Australijski regulator eSafety objavio je prve rezultate

dugoro~nog istraìvawa nekoliko meseci nakon po~etka primene zakona. Udeo dece mla|e od 16 godina koja su prijavila da koriste najmawe jednu dru{tvenu mreù pao je sa 85,9 odsto pre uvo|ewa ograni~ewa na 81,5 odsto tri meseca kasnije. Udeo dece koja su imala nalog na dru{tvenim mreàma pao je sa oko 52,4 na 42,1 odsto. To jeste zna~ajna promena, ali istovremeno pokazuje da veliki broj dece i

daqe dolazi do platformi. Problemi sa proverom godina jedan je od glavnih razloga zbog kojih ograni~ewa u prvim mesecima nisu dovela do ve}eg pada kori{}ewa. Deo korisnika nije ni bio zatra`en da potvrdi godine, dok su neki korisnici uspeli da ostanu na platformama nakon procene wihovog uzrasta. To zna~i da australijski eksperiment ve} daje va`nu lekciju: blokirati veliki broj naloga

mogu}e je, ali mnogo je teè pouzdano utvrditi koliko korisnik ima godina i spre~iti ga da ponovo pristupi platformi. AUSTRALIJSKI MODEL SADA GLEDAJU I DRUGE ZEMQE Ovo je razlog zbog kojeg pri~a nije va`na samo za Australiju. Tamo{wa pravila postala su svojevrsni test za ideju da dràve mogu zakonom da ograni~e pristup dru{tvenim mreàma deci mla|oj od 16 godina. Meta moè da ukloni stotine hiqada naloga, ali broj uga{enih profila sam po sebi nije dokaz da je zabrana re{ila problem. Prvi podaci pokazuju da je kori{}ewe dru{tvenih mreà me|u mla|ima od 16 godina smaweno, ali mnogo mawe nego {to bi se moglo o~ekivati od mere koja je predstavqena kao potpuno novo pravilo za ovu grupu korisnika.

9366 9299

14 ^etvrtak 20. avgust 2026.

AUSTRALIJA

Profit pre svega

Komonvelt banka (Commonwealth Bank) je objavila da su zahtevi za kredite investitora u nekretnine pali za 28 odsto otkako su laburisti poo{trili poreske olak{ice za investitore, jer pad trì{ta nekretnina ko~i trì{te hipoteka vredno dva i po triliona dolara. Nagli pad je zabeleèn nakon {to je Komonvelt banka tako|e

vo|ewe politike stanovawa“, pored energetike, infrastrukture, tehnologije i ve{tina. Me|utim, neki stru~waci kaù da usporavawe trì{ta stanova i hipotekarnog kreditirawa, trend koji su tako|e prijavili rivali Westpac i National Australia Bank, moè doprineti slabijoj izgradwi novih stambenih objekata. Ekonomisti veruju da je verovatno da }e slabije novo kreditirawe doprineti slabijoj izgradwi novih ku}a, iako se vladine mere protiv investitora ne odnose na investitore u novoizgra|ene ku}e. Uprkos izuze}u za novoizgra|ene ku}e, investitori }e i daqe biti oprezniji zbog ulaska u ovaj deo trì{ta. Problem je u tome {to novogradwa na kraju postaje starogradwa kada je prodaju, i bi}e svakako mawe investitora koji je kupuju kasnije. Stru~waci predvi|aju pad trì{ta, {to bi sigurno odloìlo izgradwu pre-

objavila da je plata glavnog izvr{nog direktora Meta Komina porasla na 9,1 milion dolara u posledwoj fiskalnoj godini, u odnosu na 7 miliona godinu dana ranije, zbog bonusa iz prethodnih godina koji su odloèni i ste~eni tokom godine do juna. Komonvelt banka je u sredu bila posledwa banka koja je upozorila na smawewe novih kredita zbog pada na trì{tu nekretnina, jer je tako|e zabeleìla 11 milijardi dolara gotovinskog profita za godinu do juna. Bankarski gigant je saop{tio da su zahtevi za hipoteke opali za 15 odsto od majskog buxeta, {to je ukqu~ivalo mere za obuzdavawe negativnog zaduìvawa i olak{ice za porez na kapitalnu dobit. Najo{triji pad je bio kod zahteva za kredite investitora, koji su pali za 28 odsto. Komin veruje da }e rast stambenih kredita biti sporiji slede}e godine, iako je rekao da postoje i drugi razlozi za usporavawe pored poreskih promena, ukqu~uju}i rastu}e kamatne stope i ekonomsku neizvesnost. On smatra da je Australiji potrebno „brè i koherentnije spro-

ko potrebnih novih ku}a. Za{to bismo gradili novo kada postoje}i stanovi postaju jeftiniji, s pravom se pitaju eksperti za nekretnine. Neki ekonomisti pak ne misle da }e slabije investitorsko kreditirawe dovesti do mawe izgradwe stanova jer je vi{e od 80% kredita za investitore u nekretnine kori{}eno za kupovinu postoje}ih ku}a, za razliku od novogradwe. Vlada ka`e da je weno suzbijawe poreskih olak{ica za investitore u nekretnine usmereno na to da pomogne kupcima prve ku}e da priu{te sebi ku}u, a prvi ~ovek Komonvelt banke ka`e da o~ekuje porast potra`we kada do|e do smawewa kamatnih stopa. Na pitawe da li su vladine promene pomogle kupcima prve ku}e, Komin je rekao da su cene ku}a dostigle vrhunac u martu i da su „pale u ~etiri meseca od tada, za oko 2,5 odsto“. Neto dobit Komonvelt banke nakon oporezivawa porasla je za 7 odsto u godini do juna, dok je wen operativni prihod porastao za 6 odsto, ~emu je doprineo rast

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

na kqu~nim trì{tima stambenih kredita. Pored ostvarivawa ve}eg profita, Komonvelt banka je pove}ala svoju kona~nu dividendu na 2,70 dolara, u odnosu na 2,60 dolara pro{le godine. Ovi podaci se smatraju pokazateqem australijske ekonomije, a rezultati bankarskog giganta pokazali su da su tro{kovi za o{te}ene kredite porasli za 47 procenata u junskom kvartalu u pore|ewu sa martovskim, na 788 miliona dolara. Godinama se argumenti protiv ulagawa u akcije australijskih banaka grade na tvrdwi da je na{e trì{te nekretnina balon koji pokre}u dugovi i da to ostavqa banke koje ga podràvaju rawivim. Ipak godinama se kla|ewe protiv akcija banaka (posebno najve}e, Komonvelt banke) generalno nije isplatilo. U posledwe vreme, sve je vi{e qudi koji „prodaju na kratko“ (strategija trgovawa gde se qudi klade na pad cene akcija i profitiraju od toga). To nije jedini znak da sve vi{e qudi ima negativan stav prema bankama. Veliki deo komentara analiti~ara o bankama tako|e je u posledwe vreme bio primetno negativan, razumqivo fokusiraju}i se na rizike od usporavawa trì{ta stambenih kredita i potencijalnog kraja vi{edecenijskog buma cena nekretnina. Ovi rizici su veoma realni. Me|utim, uprkos celoj ovoj negativnosti prema bankama, druga stvar je podjednako upe~atqiva. Na{e banke i daqe zara|uju ogromne koli~ine novca. Debata o tome da li su australijske banke precewene nije nova. Trì{ta zavise od qudi koji imaju razli~ita gledi{ta o tome koliko ne{to vredi. Tako|e je uobi~ajeno da kompanija ostvaruje ogromne profite, ~ak i kada budu}i rast profita izgleda neizvesnije. Ako pad trì{ta nekretnina postane jo{ gori, to bi se moglo preliti na slabiju ekonomiju, {to bi zauzvrat pove}alo lo{e dugove banaka. Ovakvi scenariji podsti~u sve vi{e investitora da postanu pesimisti~ni prema bankama. Kada se tome doda i energetska kriza, koja pove}ava rizik da vi{e preduze}a ulazi u probleme i da se bori sa otplatom bankarskih kredita, i ne ~udi {to sve vi{e analiti~ara smawuje svoje prognoze profita banaka, dodatno podsti~u}i sve realniji ekonomski pesimizam.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

maksimalno 40 kilograma

AUSTRALIJA

^etvrtak 20. avgust 2026. 15

Spojili tri kontejnera i napravili ku}u iz snova

Biv{i australijski biskup (76) osu|en za seksualno zlostavqawe dvojice domoroda~kih mladi}a Porota Okru`nog suda Zapadne Australije osudila je biv{eg katoli~kog biskupa Kristofera Sondersa (76) po 13 od 19 ta~aka optu`nice za seksualno zlostavqawe dvojice mladih pripadnika domoroda~kog stanovni{tva, 2008. i 2019. godine. Sonders je osu|en za silovawe i vi{e slu~ajeva napada, preneo je AP. Oslobo|en je {est ta~aka optu`nice, dok su ~etiri optu`be odba~ene na po~etku su|ewa. Tuìla{tvo je tvrdilo da je Sonders mladi}e dovodio u svoju ku}u u Brumu, gde su se odràvale zabave uz alkohol i cigarete pla}ene crkvenim sredstvima. Gosti su, prema navodima tuìla{tva, na pojedinim zabavama morali da budu bez majica. Sondersov advokat je tvrdio da je biv{i biskup organizovao takve zabave, ali da wegovo pona{awe nikada nije bilo seksualne prirode. Sonders je vodio eparhiju Brum od 1996. do 2021. godine, kada je podneo ostavku. Vatikan je 2022. godine pokrenuo istragu o navodima protiv wega, a wen izve{taj kasnije je dostavqen policiji Zapadne Australije. Sonders je optuèn 2024. godine. On je do sada bio na slobodi uz kauciju, ali nakon izricawa presude nije zatraìo da ostane na slobodi. Kazna }e mu biti izre~ena 21. septembra.

U potrazi za fleksibilnijim i odrìvijim re{ewima za stanovawe, jedan mladi par iz Viktorije u Australiji odlu~io se na nesvakida{wi poduhvat - spojili su tri brodska kontejnera i od wih napravili funkcionalan dom povr{ine 46 kvadratnih metara. Iako je re~ o prostoru koji bi mnogima na prvi pogled mogao delovati premalo za svakodnevni ìvot, vlasnici su uspeli da ga organizuju tako da u wemu ni{ta va`no ne nedostaje. Pa`qivo planiran raspored omogu}io im je da na relativno maloj kvadraturi smeste sve {to je potrebno za udoban ìvot - od kuhiwe i dnevnog boravka do spava}e sobe, kupatila i radnog kutka. PAMETAN DIZAJN UMESTO VELIKOG PROSTORA Jedan od kqu~nih elemenata ovog doma upravo je na~in na koji je iskori{}en svaki raspoloìvi centimetar. Umesto klasi~nog pristupa, u kojem je za udobnost potrebno mnogo kvadrata, vlasnici su se oslonili na multifunkcionalni name{taj i skrivena re{ewa za odlagawe. Unutra{wost ku}e odi{e toplinom prirodne {perplo~e, zbog ~ega prostor, uprkos svojoj veli~ini, ne deluje hladno ni sku~eno. Name{taj je pa`qivo odabran i prilago|en dimenzijama prostora, dok su brojni elementi osmi{qeni tako da imaju vi{e funkcija. „Posebnu pa`wu posvetili smo u{tedi prostora. Prostor za odlagawe ugra|en je u name{taj, ukqu~uju}i sofe i krevet, dok su skriveni delovi iskori{}eni za

PREMINUO HUMANITARAC KOJI JE PRIKUPQAO NOVAC ZA BOLESNE:

Pre{ao 5.300 kilometara biciklom preko Australije Osamdesetdvogodi{wi Bob Montgomeri, koji je pre{ao oko 5.300 kilometara biciklom preko Australije kako bi prikupio novac za borbu protiv bolesti motornih neurona (BMN), preminuo je dan nakon zavr{etka humanitarnog izazova. Montgomeri je zavr{io vo`wu od Bruma u Zapadnoj Australiji do Bovrala, jugozapadno od Sidneja, koju je nazvao „Jedna posledwa vo`wa”, pi{e BBC. [ESTA HUMANITARNA VO@WA Tokom {estonedeqnog putovawa, koje je vozio zajedno sa svojim 18-godi{wim unukom Tomom Malkolmom, prikupio je oko 64.000 evra za organizaciju MND NSW, koja pru`a podr{ku obolelima od bolesti motornih neurona. Ovo je bila wegova {esta humanitarna biciklisti~ka vo`wa u znak podr{ke toj organizaciji, a porodica je navela da je borba protiv BMN-a za wega bila posebno li~na, nakon {to je izgubio

ro|aka od te bolesti. Montgomeri i wegov unuk stigli su u nedequ u Bovral, gde ih je lokalna zajednica do~ekala velikim aplauzom. „DRAGI PRIJATEQ I NEUMORNI PRISTALICA” Wegov unuk je u ponedeqak nastavio put ka Sidneju, gde je porodica planirala zajedni~ko

slavqe povodom zavr{etka izazova. Me|utim, ubrzo nakon proslave Montgomeri je preminuo. Izvr{ni direktor organizacije MND NSW Lijam O’Mira izrazio je duboku `alost zbog wegove smrti, nazvav{i ga „dragim prijateqem i neumornim pristalicom” borbe protiv bolesti motornih neurona.

odlagawe ure|aja i potrep{tina“, obja{wavaju vlasnici. Kuhiwa je potpuno opremqena, a uprkos ograni~enom prostoru u woj se nalazi i trpezarijski sto za {est osoba. Kupatilo je ure|eno jednostavno i moderno, dok bele plo~ice dodatno doprinose utisku prostranosti i daju prostoru sveìnu. SOLARNI PANELI I REZERVOARI ZA KI[NICU Osim {to su vodili ra~una o funkcionalnosti enterijera, vlasnici su posebnu pa`wu posvetili odrìvosti. Na krovu su postavqeni solarni paneli, dok se iza ku}e nalaze rezervoari za prikupqawe ki{nice. Ceo prostor projektovan je tako da se temperatura u unutra{wosti odràva prijatnom tokom cele godine. Zahvaquju}i takvom pristupu, vlasnici navode da im ~ak ni klima-ure|aj nije potreban za odràvawe prijatne temperature. Takva kombinacija energetske efikasnosti i pa`qivog dizajna pokazuje da mala ku}a ne mora

nu`no da zna~i i odricawe od udobnosti. KU}A VREDNA OKO 145.000 DOLARA Ceo projekat ko{tao je oko 145.000 australijskih dolara, odnosno pribli`no 88.000 evra. Iako je re~ o zna~ajnom iznosu, vlasnici smatraju da dobijeni prostor opravdava ulagawe, posebno kada se uzmu u obzir funkcionalnost, odrìvost i mogu}nost prilago|avawa doma sopstvenim potrebama. Par pritom ve} razmi{qa i nekoliko koraka unapred. Kako se porodica bude pove}avala, planiraju da razmotre mogu}nosti pro{irewa svog doma. To pokazuje da ku}u od kontejnera ne doìvqavaju kao privremeno re{ewe, ve} kao prostor koji moè da se prilago|ava wihovom na~inu ìvota i budu}im potrebama. Wihov projekat tako je postao primer kako kreativnost i promi{qeno projektovawe mogu da promene na~in na koji gledamo na pojam doma.

Kwiga vra}ena biblioteci nakon 150 godina Kwiga o gr~kim starinama vra}ena je pro{le nedeqe javnoj biblioteci u australijskom gradu Kiama, oko 150 godina nakon {to je pozajmqena, a prona|ena je zazidana u kaminu tokom renovirawa jedne ku}e. Kwigu je biblioteci vratio lokalni stanovnik Ros Simons, koji ju je prona{ao u drvenoj kutiji za ~aj zazidanoj u zatvorenom kaminu, saop{tila je upravnica biblioteke Mi{el Hadson. Simons je rekao da pretpostavqa da je kwigu pozajmio wegov ~ukundeda Xon Simons, koji je posedovao ku}u u kojoj je kwiga prona|ena. Biblioteka u Kjami otvorena je 1872. godine, a kwiga „Antikviteti Atine”, objavqena 1858. godine, nosila je oznaku broj 506 u prvobitnoj zbirci od oko 1.000 kwiga. Hadson smatra da je kwiga nestala svega nekoliko godina nakon otvarawa biblioteke. Prema tada{wim pravilima, kazna za ka{wewe bi danas iznosila oko 28.000 australijskih dolara (oko 19.500 ameri~kih dolara), ra~unaju}i inflaciju. Kazna je obra~unata na osnovu tada{we naknade od tri penija nedeqno za prekora~ewe roka, koja je bila navedena na unutra{woj strani korica kwige. Me|utim, evidencija korisnika biblioteke iz 1870-ih godina je izgubqena, pa nije poznato ko je posledwi pozajmio kwigu. Vra}ena kwiga bi}e izlo`ena u zbirci biblioteke posve}enoj lokalnoj istoriji, ali vi{e ne}e biti dostupna za pozajmqivawe. „Ne}emo dozvoliti da ponovo ode iz biblioteke. Ne `elimo da ~ekamo jo{ 150 godina da nam se ova kwiga vrati”, rekla je Hadson.

16 ^etvrtak 20. avgust 2026.

ZAJEDNICA

SNAGA SE]AWA U INGLSAJDU:

Pomen srpskim `rtvama ratova devedesetih godina

U Crkvi Svetog Save u Inglsajdu, 16. avgusta 2026. godine, odràn je molitveni pomen Srbima stradalim i prognanim tokom ratova na prostoru biv{e Jugoslavije od 1991. do 1995. godine. Okupqawe je organizovala porodica Stojanke Price, uz podr{ku lokalne parohije, sa èqom da se uspomena na `rtve sa~uva dostojanstveno, molitveno i odgovorno — daleko od svake mr`we i poziva na osvetu. Posle Svete liturgije, odràne u 10 ~asova, vernici su se okupili u crkvenoj sali, gde je prire|en memorijalni program posve}en onima koji su izgubili ìvote, domove, zavi~aje i najmilije. Se}awe je obuhvatilo `rtve iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali i sve srpske porodice ~iji su ìvoti zauvek promeweni ratovima, progonima, zarobqeni{tvom i izbegli{tvom. Ratovi devedesetih godina ostavili su duboke rane me|u svim narodima biv{e Jugoslavije. Svaka nevina `rtva zasluùje ime, molitvu i mesto u kolektivnom se}awu. Ipak, u~esnici pomena ukazali su

na ose}awe koje i danas postoji me|u brojnim srpskim porodicama: da se o srpskim civilnim `rtvama, izbeglicama i nestalima ~esto govorilo nedovoqno, selektivno ili bez razumevawa razmera wihovog stradawa. Za mnoge pre`ivele, ta ti{ina predstavqala je drugu nepravdu. Pored gubitka ~lanova porodice, doma i zavi~aja, nosili su i teret saznawa da wihovo iskustvo nije uvek bilo prepoznato u {irim javnim i me|unarodnim prikazima ratova. Dana{wi skup zato nije bio poku{aj da se umawi stradawe bilo kog drugog naroda, ve} zahtev da i srpske `rtve budu vidqive, imenovane i dostojno oplakane. Posebno su pomenuta stradawa tokom operacija „Bqesak“ i „Oluja“ 1995. godine, kada je ogroman broj Srba napustio svoje vekovne domove u Zapadnoj Slavoniji, Lici, Dalmaciji, na Kordunu i Baniji. Kolone izbeglica kretale su se prema Bosni i Hercegovini i Srbiji, nose}i malo li~nih stvari, ali bezbroj uspomena. Mnogi se nikada nisu vratili. Tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini hiqade Srba izgubile su

ìvote, a ~itave zajednice bile su raseqene ili nestale sa prostora na kojima su postojale generacijama. U srpskom kolektivnom pam}ewu taj proces ostao je upam}en kao progon i etni~ko ~i{}ewe. Naro~ito bolno mesto zauzima Petrova~ka cesta, gde su u izbegli~koj koloni stradali civili, me|u wima i deca. O tim doga|ajima govorilo se ne kao o apstraktnoj istoriji, ve} kao o nizu li~nih tragedija: porodi~nom pragu koji je posledwi put vi|en, grobovima predaka koji su ostali daleko, deci koja su odrastala bez zavi~aja i roditeqima koji nisu do~ekali pravdu ili povratak. Snaàn deo programa bilo je svedo~ewe Miroslava Kuqanina o vremenu provedenom u zarobqeni{tvu tokom rata. Wegovo li~no iskustvo podsetilo je prisutne da se iza svakog istorijskog datuma i broja nalazi qudsko bi}e. Svedo~ewa preìvelih dragocena su jer pomaù mla|im pokolewima da razumeju cenu rata, ali i snagu ~oveka da u najteìm uslovima sa~uva dostojanstvo, veru i nadu. Posebno dirqiv trenutak bila je de~ja

recitacija. Aleksandar, Emilija i Olivija, obu~eni u srpske narodne no{we, izveli su pesmu „Snaga se}awa“. Wihovo u~e{}e simboli~no je povezalo generacije i pokazalo da se pam}ewe ne ~uva samo u arhivama i istorijskim kwigama. Ono `ivi u porodici, Crkvi, jeziku, }irili~kom pismu, pesmi i pri~ama koje prenosimo deci. Organizatori se nadaju da }e ovaj pomen postati tradicionalno godi{we okupqawe i da }e se i druge srpske pravoslavne parohije u Australiji posvetiti o~uvawu se}awa na postradale i prognane. Ciq nije produbqivawe starih podela, ve} stvarawe kulture pam}ewa zasnovane na istini, molitvi, dostojanstvu i po{tovawu svake nevine `rtve. Australija pokazuje koliko jedan narod mo`e ozbiqno i trajno da ~uva uspomenu na svoje stradale. ANZAC memorijali stoje uspravno u velikim gradovima i malim mestima {irom zemqe. Tekst: Nina Markovi} Foto: Dragana Lon~ar Ar~aba

ZAJEDNICA

^etvrtak 20. avgust 2026. 17

Povodom manastirske slave ”Velike Gospojine” u manastiru Krupa, Dalmacija, organizujemo

U~esnici 38. Festivala srpskog folklora u Bonirigu 2026.

”13. OBROVA^KOBUKOVA^KI SABOR” u nedequ, 30. 08. 2026. s po~etkom u 12 ~asova, na crkvenom imawu 962. Bringeli Rd, Rosmore, Sidnej. Pozivamo sav srpski rod, sve na{e sugra|ane, wihove prijateqe, kao i sve qude dobre voqe da nam se pridru`e i uveli~aju ovo na{e saborovawe. Uz bogat kulturno-zabavni program i doma}e specijalitete, posebna atrakcija je pe~eni vo na ra`wu. Organizovan je i turnir u fudbalu, bacawu kamena, bu}ama, kao i Jumping Castle za decu, a zabavqa}e vas na{i estradni muzi~ari. Ulaz slobodan. DOBRO NAM DO[LI

INFO: ZORAN – 0416807909 PE\A– 0402931700 “ORGANIZACIONI ODBOR”

Foto: Krste Markovi}

18 ^etvrtak 20. avgust 2026.

AUSTRALIJA

Aborixinska zastava, istorija, zna~ewe i priznawe U {kolama, dràvnim ustanovama, mnogim radnim mestima ili na sportskim terenima, pored zvani~ne australijske zastave ~esto moète videti i crveno-crno-ùtu zastavu. To je aborixinska zastava, koja predstavqa starosedela~ke narode Australije i wihovu neraskidivu vezu sa zemqom, zajednicom i drevnim predawima. U Australiji imamo tri nacionalne zastave: - Australijsku nacionalnu zastavu - Aborixinsku zastavu - Zastavu naroda sa ostrva Toresovog moreuza Za mnoge pripadnike Prvih naroda, aborixinska zastava nije samo simbol – ona je svakodnevni podsetnik na snagu, opstanak i identitet. KOJE JE POREKLO ABORIXINSKE ZASTAVE? Aborixinska zastava nije postojala oduvek. Dizajnirao ju je 1971. godine umetnik i aktivista iz naroda Luritja i Vombai, ujka Harold Tomas. On je poznat kao jedan od prvih Aborixina koji je diplomirao na australijskoj umetni~koj {koli, nakon {to je zavr{io Umetni~ku {kolu Ju`ne Australije. Aborixinska zastava je prvi put istaknuta 12. jula 1971. godine na protestu za zemqi{na prava na trgu Viktorija u Adelejdu, na dan koji je tada bio poznat kao Nacionalni dan Aborixina. Ubrzo nakon toga, 1972. godine, prihvatila ju je Aborixinska ambasada u {atoru u Kanberi kao mo}an simbol borbe za prava na zemqu i na samoopredeqewe. Vlada Australije je 1995. godine proglasila aborixinsku zastavu zvani~nom „zastavom Australije“ prema Zakonu o zastavama iz 1953. godine, ~ime je ona postavqena rame uz rame sa australijskom nacionalnom zastavom.

KOJE JE ZNAÊWE ABORIXINSKE ZASTAVE? Aborixinska zastava je podeqena na dve jednake polovine – crnu na vrhu i crvenu na dnu, sa ùtim krugom u sredini. Crna predstavqa Aborixine. @uta predstavqa sunce. Crvena simbolizuje zemqu i vezu Aborixina sa wihovom zemqom predaka. Mlada umetnica Xejd Brenan, pripadnica naroda Gomeroi, isti~e da zastave predstavqaju identitet. Kada vidim tu zastavu, ja vidim svoju Zemqu, svoj narod i sunce, koje je simbol stvarawa. Sunce je ono {to spaja qude i na{u zemqu Tetka Suzan Kendal, èna iz naroda Vonarua koja je odrasla u gradi}u Kondobolin u Novom Ju`nom Velsu, se}a se vremena pre nego {to je zastava postala sveprisutna. Wena prva uspomena na aborixinsku zastavu nije iz u~ionice ili dràvnih institucija, ve} sa televizije tokom protesta. „Zastavu sam zapravo videla na televiziji tokom protesta... tada su svi medijski izve{taji bili negativni. Sve se vrtelo oko tih qudi koji protestuju. I tada se pojavila ta zastava koja mi je li~ila na nema~ku, ali nije bila ba{ ista. To je bio moj prvi susret sa aborixinskom zastavom.“ Kasnije, kada je postala u~iteqica, obrazovawe o Aborixinima i wihovoj zastavi jedva da se pomiwalo. „Na po~etku mog u~iteqskog staà, to nije bio nastavni predmet“, kaè ona. „Sve se svodilo na: ’Evo vam jedna bojanka, ovo je aborixinska zastava. Da li neko zna koje su boje i {ta predstavqaju?’ To je bio sav domet obrazovawa o Aborixinima u to vreme.“ Za razliku od we, Xejd Brenan i wena generacija su aborixinsku zastavu vi|ali svuda. „Vi|ale smo zastavu na ode}i ili kao

privremene tetovaè u {koli, pa bismo ih razmewivale u toaletu. Uliva vam utehu kada znate ko je uz vas, naro~ito zato {to svi izgledamo druga~ije.“ Dok se tetka Suzan se}a trenutka kada je zastava nastala, mla|e generacije Aborixina su odrasle okruène wome. Xejd kaè da je zastava uvek bila prisutna: „Mislim da sam je najvi{e vi|ala u kraju u kojem sam odrasla, u Matravilu. I{la sam tamo u vrti} i se}am se tog ogromnog murala sa ’kuri’ (aborixinskom) zastavom. Bio je toliko veliki da je delovao nadmo}no mom malom telu.“ OD KADA SE ZASTAVA ISTIÊ [IROM AUSTRALIJE? Kada je aborixinska zastava postala zvani~na 1995. godine, tetka Suzan je primetila male promene. „Kada je zastava postala zvani~na i kada su po~ele da se vijore, to se prosto primetilo. Op{tina je istakla zastavu. Videli biste je i pomislili: ’To je sjajno’.“ Danas je susret sa aborixinskom zastavom svakodnevna pojava, a tetka Suzan kaè: Sada vidimo i male nalepnice sa aborixinskom zastavom na automobilima. To oboàvam da vidim. „Volim to da vidim i svi sada znaju za wu. Bez obzira na to da li je prihvataju ili su ponosni na wu – to nije va`no. Ona je sada tu, legalna je. To je aborixinska zastava. Ona predstavqa na{ narod.“ Xejd Brenan isti~e da je za mlade pripadnike Prvih naroda veoma va`no da vide zastave koje im èle dobrodo{licu u javnim prostorima. „Kada ulazim u neki prostor, èlim da se ose}am prihva}eno. Saznawe da je zastava napoqu mnogo zna~i... obi~no su istaknute ispred ulaza, tamo gde vam se èli dobrodo{lica.“ Za obe ène, i za tetku Suzan i za Xejd, zastava u javnim prostorima, ispred {kola, na mostovima, na skupovima, na ode}i i tetovaàma, postala je izvor ponosa i povezanosti. KO JE VLASNIK ABORIXINSKE ZASTAVE? Godinama je aborixinska zastava bila i u sredi{tu pravne i kulturne debate o tome ko sme da je koristi. Ujka Harold Tomas je, kao autor dizajna, imao autorska prava na zastavu. Kasnije je licencirao wenu upotrebu, ukqu~uju}i i privatnu kompaniju koja je kontrolisala kori{}ewe zastave na ode}i i robi. To je zna~ilo da su aborixinske organizacije i zajednice povremeno dobijale opomene pred tu`bu ili im je onemogu}avano

Џејд Бренан da koriste zastavu bez dozvole ili pla}awa naknade. Kao odgovor na ovo, modni brend pod vo|stvom Aborixina, Clothing The Gaps, i wihovi saveznici pokrenuli su kampawu „Oslobodite zastavu“ (Free the Flag). Wihov ciq je bio da aborixinska zastava postane slobodno dostupna za kori{}ewe aborixinskom narodu i zajednicama, kao i da podstaknu vladu na akciju kako bi se zastava tretirala kao i druge nacionalne zastave, a ne kao privatni logo. Nakon godina pritiska javnosti i kampawe, Savezna vlada je 2022. godine objavila da je otkupila autorska prava na aborixinsku zastavu od ujka Harolda Tomasa. To je zna~ilo slede}e: - Aborixinska zastava je sada besplatna za javnu upotrebu (kao i australijska nacionalna zastava). - Qudi mogu da postavqaju zastavu na ode}u, umetni~ka dela i robu bez pla}awa naknada. - Aborixini mogu da koriste sopstvenu zastavu bez straha od tu`bi. Gledaju}i unazad, tetka Suzan kaè da je zastava pomogla da se promeni svest qudi, ali da posao jo{ nije zavr{en: „Aborixinska zastava ima svoje zna~ewe. Svi sada znaju {ta ona predstavqa i koga zastupa. Uìvajte u na{oj kulturi i u~ite o woj, naro~ito o aborixinskoj kulturi, jer ovo je zemqa na kojoj ìvite. Razumite je... ne morate da ìvite tim stilom ìvota, ali je razumite i budite ponosni — ponosni {to ste ovde i ponosni na sopstvenu zastavu.“ Za nove doseqenike, ova zastava predstavqa poziv da priznaju da se nalaze na aborixinskoj zemqi. Ona vas poziva da nau~ite ime lokalne nacije ili nacija na ~ijoj teritoriji ìvite, i da posmatrate Aborixine kao kqu~ni deo australijske pri~e: wene pro{losti, sada{wosti i budu}nosti. SBS na srpskom

Australija i SAD testirale AUKUS podvodne sisteme na ve`bi RIMPAC 2026 Australija i SAD su tokom ve`be RIMPAC 2026 kod Havaja, uspe{no testirale sposobnosti AUKUS Pillar II za podvodno i pridneno ratovawe. U sredi{tu aktivnosti bili su scenariji za{tite kriti~ne podvodne infrastrukture. U ve`bi su u~estvovali pripadnici Ratne mornarice Australije, Odbrambene nau~no-tehnolo{ke grupe Australije i Ratne mornarice SAD. RIMPAC 2026 okupio je 34 dr`ave i vi{e od 25.000 pripadnika, {to ga ~ini najve}om me|unarodnom pomorskom ve`bom.

BESPOSADNI PODVODNI SISTEMI U PRVOM PLANU Ameri~ki podvodni sistemi testirani su zajedno sa australijskim autonomnim i daqinski upravqanim podvodnim sredstvima sa broda Australian Defence Vessel Guidance. Taj brod slu`i za ispitivawe i raspore|ivawe robotizovanih, autonomnih, posednutih i besposadnih podvodnih sistema, kao i sistema za podvodni nadzor. Australija je u aktivnosti ukqu~ila autonomno podvodno vozilo Kongsberg HUGIN Superior i daqinski upravqano vozilo Schilling work-class. Ta sredstva su

izvela slo`enu navigaciju i pretragu dela podvodnog prostora u zoni ve`be. KOMUNIKACIJA I ZA[TITA INFRASTRUKTURE Tokom aktivnosti raspore|eni su i australijsko besposadno povr{insko plovilo Lightfish Seasat, kao i sistem Rock Lobster za prenos podvodnih akusti~kih komunikacija. Time je proverena uskla|enost australijskih i ameri~kih tehnologija podvodne akusti~ke komunikacije. Rock Lobster je razvio L3 Harris u saradwi sa Ratnom mornaricom Australije i Odbrambenom nau~no-tehnolo{kom grupom. Is-

pitivawa se nadovezuju na ranije aktivnosti u okviru serije Maritime Big Play, usmerene na br`e uskla|ivawe besposadnih pomorskih sposobnosti partnera AUKUS. Ovim testirawem Australi-

ja i SAD su proverile rad zajedni~kih sistema u slo`enim uslovima i ubrzale wihovu daqu integraciju. Ciq je unapre|ewe sposobnosti za otkrivawe, odvra}awe i reagovawe na pretwe u podvodnom domenu.

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

LI^NI STAV

Medijski seksizam kod Srba

u Seksizam u srpski medijima li~i na politi~ku platformu ~iji je ciq zamajavawe i zaglupqivawe naroda, zavo|ewe srpske javnosti i stvarawe magi~ne slike od la`ne lepote i pameti lakih dama, da se Srbi ne bi setili da postoji glad, nema{tina, besposlenost, siroma{tvo, nepravda Kada svakog jutra otvorim dvadeset medijskih sajtova suo~avam se sa ve}, rekao bih ustaqenom slikom rubrika srpskih novina i portala. Na naslovnim stranama je predsednik Srbije, prvi ili drugi lik, odmah do wega je razgoli}ena dama, pevaqka, glumi~ica, voditeqka, starleta, udava~a, }erka poznatih roditeqa. Potom slede kriminalci, vesti iz sporta i poneki posrnuli politi~ar. Ova struktura rubrika u srpskim medijima je ista i u dràvnim, poludràvnim, privatnim novinama i portalima sa stranim kapitalom i vlasnicima. Ako se pogleda redoslad pojavqivawa li~nosti na naslovnim stranama, vidi se da je prvi predsednik, jer je prvi ~ovek Srbije i jer dràva pla}a ve}inu redakcija ovih medija. Zbuwuje me drugo mesto, koje drè razgoli}ene dame, pevaqke, stare i mlade, glumi~ice, voditeqke, stare i mlade, starlete, sponzoru{e, udava~e, goli{ave }erke poznatih roditeqa. Na listi lakih dama i polugolih èna domirniraju estradne pevaqke. Za{to ? Estradne pevaqke su, uglavnom, polupismene osobe, koje su mlade u{le u ovaj javni bizis kao posve}enice pesmi i parama na brzinu, toliko da su zaboravili svoju porodicu, ra|ale vanbra~ne bebe, udavale se vi{e puta, prepu{tale se menaxerima sumwivih namera i zadovoqavale potrebe politi~kih mo}nika. Vole prvo novac, pa sebe, potom one koji je pla}aju, a to su posledwih godina funkcioneri svih nivoa i ~inova. Prema italijanskom re~niku estrada zna~i “ispod ulice”, ali su na{i proizov|a~i u industriji zabave to preveli kao “umetnici sa ulice”. Kako pevaju strankama i politi~arima pevaqke su postale za{ti}ene li~nosti s javne scene, koje dobijaju besplatnu reklamu u svim dràvnim medijima. A mediji kao i svaka alapa~a, pre podne pi{u i govore afirmativno o pevaqkama sa estrade kao o kraqicama zabave, a popodne ih ogovaraju i predstavqaju kao pohotne ène i lake dame. Meri se koliko je koja pevaqaka albuma snimila, koliko je hitova imala, ali i koliko je muèva potro{ila, (jedna ~ak 12), a koliko je dece rodila i ostavila, koliko je alkohola popila, koliko je kriminalaca volela… Pevaqke su u svim srpski medijima glavna tema i hvale i podmseha, ali to wima ne smeta. One rade kao pokretni xuboks na pare. Bitno im je samo da se o wima pi{e i govori, pa i najboqe i najgore. Pevaqke same redakcijama {aqu svoje fotografije iz kupatila, spava}e sobe, sa scene i sa plaà. A novinare koji potpisuje te slike sa par re~enica pla}aju u evrima svakog petka. Takva sprega redakcija i qudi sa estrade, posebno pevaqki je specijalni vid korupcije u srpskim medijima. Neke redakcije, ~ak i one ozbiqno poli-

^etvrtak 20. avgust 2026. 19

ti~ke, imaju poslovne ugovore sa estradnim TV programima, a neke jednostavno druè se sa glavnim estradnim menaxerima i dele zaradu. Uzalud ja u srpskim medijima svakog jutra o~ekujem ozbiqne ~lanke, analize, reportaè, odnosno teme iz privrede, pravosu|a, zdravstva, obrazovawa, o dru{tvenim bolestima, narkomaniji, na primer. O Srbiji kao zemqi sportskih {ampiona i prvaka u proizvodwi {qive, na primer. Ne, redakcije se odlu~uju za golu politiku i gole dame. Politika jeste dominantna srpska tema, ali gole dame nisu, jer u svakodnevnm ìvot vi{e se u Srbiji govori o fudbalerima, kladionicama, o evrima i brzim biznisima. Mlada Srpkiwa poreklom iz Prizrena najboqi je student svih fakulteta u Francuskoj. We nema u medijima, jer je tamo svakodnevno deset puta operisana plasti~nim putem starleta, koja je ve{ta~kim sisama izborila titulu pobednice u rekla-kazala TV programu, dakle u medijskom takmi~ewu. U dilemi sam – da li redakcije srpskih medija guraju gole dame na naslovnice i u javnost, da li to ~itaocii gledaoci toliko èle i traè srpsku ènsku golotiwu u medijima ili klik i slik potez na ra~unaru i mobilnim telefonima za medije pokazuje da su seksizam i laka pornografija najprivla~nija tema u medijima za Srbe. Seksizam je fizi~ko preterano pokazivawe ènskog tela, veli~awe oblina i golotiwe, a laka pornografija je mentalna golotiwa, koja se najvi{e ogleda u kukwavi pevaqki i lakih dama posle smrti wihovih partnera. Smrt na estradi je, izgleda, najtria`niji prilog u novinama i TV emisijama. Uostalom jedna pevaqka svoju karijeru posledwih meseci gradi na pri~ama o svom pokojnom ocu i wegovoj smrti. To znam, ali nijednu pesmu koju ona peva – ja ne znam.

Pri~a sa estrada je najlak{i put do tekst i emisije u srpskim medijima. Neke nacionalne televizije imaju svoje estradne parade i zvezdane trenutke. Ve}ina pisanih medija ih prati, prepisuje i reklamira kao vrhnuski trenutke industrije zabave, ali i kulture. Jedna proameri~ka politi~ka dnevna novina, na primer, ima 5-6 ozbiqih tema, a potom sledi 20 rubrika o lepu{kastim i goli{avim damama. Najtira`niji srpski dnevnik ima dnevno najmawe 15 rubrika o lepim ili mawe lepim ènama. I jedna i druga novina, kao i portali, koriste recept za prikazivawe èna – jak naslov, prazan i glup tekst: “Smr{ala je, ali su joj ostale velike grudi”, “Spavala je sa stotinu mu{karaca”, “Brutalno zavodi mu{karce”, “Padaju vilice kad se pojavi na plaì”, “Slavna peva~ica ….se skinula gola” - a ona niti je slavna, ni uspe{na. A kako mi reko{e u jednoj redakcije, “dame same {aqu svoje gole slike, posebno }erke poznatih – da im se sve vidi”. Ispada da su Srbi, ~itaoci i gledaoci qudi koji se mentalno i fizi~ki samozadovoqavaju izmi{qenim medijskim lepoticama. Ovaj srpski medijski fenomen, koji su Britanci izmisli pre 40 godina, kada su lansirali Samantu Foks je javni skandal prve vrste. Ovo je srpski medijski seksizam, javna upotreba èna, tretirawe mladih i starih dama kao meso za pokazivawe, kao lake dame za mu{ke voajere, ali i silovateqe. I to je zloupotreba privatosti javnih li~nosti, obmana ~italaca i gledalaca. Naime, najboqa hrvatske peva~ica nije “riba”, kako je predstavqena u beogradskoj javnosti, ve} obi~na mr{ava èna sa jakim glasom. Seksizam se vr{i uz bojkot zgodnih i pametnih mu{karaca. Mo`da je to svesni i skriveni rasizam. Srpski mediji bojko-

tuju pametne, uspe{ne, kreativne osobe, a u javno prikazivawe guraju starlete, sponzoru{e, ène kao lake dame, koje se fizi~kim izgledom i silikonskim grudima probijaju kroz srpsku medijsku xunglu u tu|e ìvote. Diana Ertl, Srpkiwa iz Nema~ke, poslovna èna i tvorac stambeno-kulturnog projekta “Rajski vrtovi za Srbe”, o svemu tome razami{qa glasno i kaè: - Pametan narod, a pogotovo pametna èna, slom je ovog sistema. Zato svim raspoloìvim sredstvima od mlade ène prave prostitutku, od majke robiwu, a od zrele ène seksualnu nakazu. Tako se prvo kvari narod, a potom porobqava. Sistem se najvi{e pla{i pametne ène. Jer ona vidi. Jer ona ra|a i vaspitava. Jer ona je stub ku}e i stub naroda. Zato je napadaju i kvare vekovima. Da bi slomili narod, prvo slome stub porodice, ènu. Kad ubiju plodnost u woj i seme koje hrani, potpuno }emo biti zavisni od wihove industrije i konzuma. I bi}emo „sre}ni” jer ne}emo imati ni{ta, ne}emo znati ni{ta, ne}emo mo}i ni{ta. Narod }e ìveti da bi mogao da radi, da zaradi i kupuje, da zadovoqava telesne strasti i da stvara svet po potrebama onih koji su posegli za nebeskim zvezdama. Ali... Otkrovewe govori {ta }e se desiti sa onim koji poèle da budu Bogovi. Nekima je dato da sami vide to otkrovewe. A nekima je uzeto svako ~ulo. Kad nema vi{e majki koje misle, ima{ samo konzumente koji rade. „Rajski vrtovi po~iwu tamo gde èna ponovo postaje ~uvar vatre, - a ne proizvod na izlogu” – kaè Diana Ertl, Sarajka iz Minhena. Mogu da se sloìm sa nekim tezama gospo|e Ertl i da dodam, da mi seksizam u srpski medijima li~i na politi~ku platformu ~iji je ciq zamajavawe i zaglupqivawe naroda. Srpski dràvni mediji, na primer, nemaju autore i autorska prava, nego jedan tekst o plavu{i na visokim potpeticama, prenose, odnosno prepisuju sve novine. Samo su fotke malo druga~ije. Problem nije u tom kopiraju}em novinarstvu, ve} u nemoralu koje pronosi ènski likovi iz novina, tabloida i portala. Tu jedna dràvna pevaqka, na primer, godinama govoro o svom muù kao gaboru od kog se razvela, da bi nas mediji obavestili da su se pomirili i u septembru prave sve~anost za javnosti. [ta su onda bile te wene pri~e o lo{em muù i zlom ocu, nego podvala ~itaocima, gledaocima i wenoj publici ispod estradnih bina. Srpski mediji danas od mladih “breskvica” ili od starih “legendi” prave kultne likove (estradne) uli~ne umetnosti, a da oni ne znaju umetni~ki da se izraze, odnosno da pevaju. Za jednu takvu “legendu” objavquje se da dolazi pijana na koncerte, da umesto we peva wena publika, a da ona stiè samo da izbaci po neku politi~ku parolu u korist vlasti. Srpski mediji su prepuni takvih “legendi”, koje imaju i nacionalne penzije, ali i daqe kukaju da nemaju od ~ega da ìve. Kao da je narod kriv {to su one na vrhuncu svoje karijere popile ili prokockale svoje basnosnovne honorare i baki{i{e. Televizije sa nacionalnom fekvencom predwa~e u upotrebi estradnih pevaqki. Ima ih u gotovo svim “ìvim emisijama”, od jutarwih, podnevnih do “sve~anih ve~era”. Takvo pretvarawe intelektualno goli{ave estrade u medijima u svet poslovnih umetnika model je novog na~ina ìvota – brzo, lako i sa pesmom. Ujedno to je televizijsko i novinsko politi~ko zavo|ewe srpske javnosti i stvarawe magi~ne slike srpskog rajaod la`ne lepote i pameti lakih dama. A sve da se Srbi ne bi setili da postoji glad, nema{tina, besposlenost, siroma{tvo, kao inepravda. Ali i da postoji boqi ìvot izvan Srbije.

20 ^etvrtak 20. avgust 2026.

PUTOPIS

Majami – grad ùrki, grafita, sunca i plaà Majami je poznat po ùrkama, grafitima, àrkom suncu i plaàma. Ali Majami je vi{e od toga: on je i prestonica umetnosti, naro~ito art deko stila sa vi{e od osamsto izuzetnih zgrada izniklih poput xinovskih pe~urki dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka. Fasade Majamija ~ekaju da dobiju za{titu Uneska, zato sam se najpre odlu~io za {etwu starim delom grada. Kada sam pre sedamnaest godina prvi put boravio u Majamiju, zalutao sam tokom duge {etwe. Tada jo{ nije bilo xi-pi-esa na telefonu, pa sam zaustavqao qude da ih upitam za smer. „Ne govorim engleski“, bio je komentar svakog prolaznika. Usred Amerike u jednom od najve}ih ameri~kih gradova nisam mogao da prona|em jednog jedinog govornika engleskog jezika! Tada me je to iznenadilo, a sada znam da sedamdeset odsto stanovnika Majamija govori {panski i da se sa engleskim jezikom ovde ne moè daleko sti}i. Najvi{e se govori {pangleski (spanglish) – me{avina {panskog i engleskog koja }e mo`da jednog dana postati priznata kao poseban jezik. Tome doprinosi brojna kubanska populacija, pristigla u ovaj grad posle Kubanske revolucije. Pored {panskog i engleskog, koji neuspe{no poku{avaju da nau~e ve} pola veka, Kubanci su doneli ìv i pomalo divqi temperament uz mnogo muzike, igre i veseqa, {to je dalo posebnu dinamiku gradu okupanom suncem. Majami je svetska prestonica kruzera. Nije ni ~udo, jer ima najve}i promet ove vrste brodova na planeti, kao i samih putnika na wima. Vi{e qudi ovde dolazi da se ukrca na brod ili iskrca sa wega, nego {to ih dolazi da |uskaju u klubovima, iako je po |uskawu grad poznatiji. Dok hiqade mladih tancuje po celu no}, na hiqade dedica i bakica sa severa ameri~kog kontinenta dolaze da se ovde udobno smeste na svoj kruzer. Nebrojeni milioni putnika godi{we na ovom komadi}u planete hrle na xinovske brodove ve}e od najvi{ih gradskih solitera. Ti plutaju}i gradovi razmile}e se odavde po celom svetu, ali najvi{e po Karipskim ostrvima. Posle Wujorka i îkaga ovde se nalazi najvi{e nebodera u Americi, ~ak tri stotine, dok je wih sedamdeset visoko iznad 150 metara. Pro{etao sam se do crkve Xezu (Gesu Church), najstarije katoli~ke crkve u Majamiju, izgra|ene 1896. godine, i jedne od najlep{ih i najve}ih crkava na Floridi. Prima 850 vernika, ali unutra nije bilo nikoga. Samo je pet-{est prosjaka, {to sedelo {to leàlo, na stepeni{tu kraj ulaza, nadaju}i se dolasku nekoga dareìvqog. Izgledalo je kao da su statue ostavqene tu da se u svojoj usamqenosti mole za nas, dok napoqu te~e ìvot, nalik drugom univerzumu, bez dodirnih ta~aka sa mirom i drevno{}u hri{}anstva. Crkva je prostrana, gra|ena u klasi~nom stilu, prava rimska dama koja se ne uklapa u arhitekturu grada: okolo su visoki metalno-stakleni soliteri, ispred crkve novi modeli automobila Tesla – metalne kutije kao stvorene za kolonizaciju Marsa sa zatamwenim staklima – prole}u pokraj prosjaka. Prolazim pokraj autobuske stanice sa divnim grafitima protiv kolonijalizma, koja se koristi i kao pisoar na otvorenom. Svaki je veliki ameri~ki grad spoj suprotnosti, ekstremnog siroma{tva i ekstremnog bogatstva, lepote i kulture sme{ane sa za~u|uju}om nepristojno{}u i haosom. Saobra}ajna gu`va oko crkve, ali i u celom {irem centru grada u toku {pica parali{e saobra}aj u potpunosti. Potreb-

Majami: Najve}a bolnica u SAD sa vi{e od 1.500 kreveta, koja je postala turisti~ka atrakcija

Majami je ceo prekriven grafitima

Majami je svetska prestonica kruzera

Crkva Xezu, najstarija katoli~ka crkva u Majamiju, izgra|ena 1896. godine, jedna je od najlep{ih i najve}ih crkava na Floridi no je mnogo vremena i jo{ vi{e ~vrstih nerava da se pro|e stotinak metara kolima. Zato sam jedva do~ekao da prona|em parking, ali ne i da ga platim.

Najopasnija situacija u Majamiju po moje zdravqe dogodila se kada sam saznao da sat vremena parkirawa ovde mo`e da ko{ta i po 50 dolara! Na svu sre-

}u odobrili su mi popust, pa sam dva sata platio „samo“ 46 dolara. U svim velikim ameri~kim gradovima glavni biznis je postala naplata parkirawa. Nije mali broj novih milionera koji su zgrnuli svoja bogatastva na garaàma i parking mestima. Na glavnom {etali{tu spazih poznat lik. Lepa devojka talasaste kose obu~ena u svetlucavu providnu haqinu kao da ide na dvorski bal, naslonila se na ogradu i gleda u more. Zagledam je, ali ne mogu da se setim odakle se znamo. Prilazim joj, rukujem se, nastupila je srda~no, vidi se da me je prepoznala. Naàlost, ne mogu da se setim kako se zove, a sramota je da upitam. Tek najednom okruìla nas je grupa dece. Da nije profesorka? Prilaze sa papiri}ima i olovkama, mole je da se potpi{e. Jedan klinac nosi wenu sliku na kojoj pi{e Xenifer... Lopez! Gu`va je ve} postala nesnosna, pa sam se pomerio u stranu. Sigurno je pomislila da sam jo{ jedan od wenih oboàvalaca i nikada ne}e saznati da sam mislio da se znamo sa prethodnih putovawa. Majami je grad slavnih; tu ìvi i Igi Pop (kojeg tako|e ne bih prepoznao na ulici), Glorija Estefan i ~itava plejada zna~ajnih glumaca i muzi~kih zvezda. Mene, pak vi{e interesuju zvezde drugih vidova umetnosti, recimo kwièvnosti i arhitekture, kojih ovde tako|e ima prili~no. @iveo je u Majamiju i Al Kapone i kao turisti~ka atrakcija postoji tura u kojoj posetioci kora~aju wegovim stopama. „Boqe je ìveti na nogama nego umreti na kolenima“, bile su re~i predsednika koji je rat vodio iz kolica, dakle ni na nogama ni na kolenima ve} sede}i – Frenklina Ruzvelta. Ovaj natpis se moè pro~itati na spomeniku posve}enom Amerikancima palim u raznim ratovima. Nekoliko stotina imena ne mogu da mnogo da do~araju, ~ak ni likove tolikih de~aka i mu{karaca koji izgubi{e ìvote. Uz napor razaznajem koji su sve ratovi u pitawu, ali ve}u pa`wu privla~i bogata fontana i stubi} posve}en miru na kojem je na desetak jezika, ukqu~uju}i i ruski, ispisana re~enica „Neka mir zacari svetom”. Stakleno-betonski centar Majima je gradsko jezgro sa jednom od najve}ih koncentracija banki na svetu, a grad je po bogatstvu tre}i u Americi. Bogatstvo je izgradilo i najve}u bolnicu u SAD sa vi{e od 1.500 kreveta, koja je tako|e postala turisti~ka atrakcija. âk ~etiri miliona turista pohrli svake godine da se divi ~udesima ovog grada, ali i da se obeznani od |uskawa. No}u su ~itavi delovi Majamija pretvoreni u gigantski no}ni klub koji se iz uskih tamnih prostora preliva na trotare. Zar onda treba da nas ~udi {to je grad tako|e pun prevaranata? Kada sam ve} napustio Majami, ovaj grad je odlu~io da me ne pusti na miru. Rentakar agencija je prijavila nepostoje}a o{te}ewa na automobilu i traì astronomsku naknadu, iako sam platio puno osigurawe. Nije prvi put da nailazim na prevarante u rentakar agencijama, ali izgleda da su Amerikanci najboqi u mnogo ~emu, pa i u prevarama. Gorko sunce Majamija bilo je za mene, barem ovaj put.

Pre neki dan pozvao sam u kabinet guvernantu moje dece, Juliju Vasiqevnu. Trebalo je da joj platim. - Sedite, Julija Vasiqevna! – rekoh joj. – Dajte da se obra~unamo. Vama je novac, sigurno, potreban, a vi ste tako fini pa ne}ete sami da traìte… Dogovorili smo se po trideset rubaqa mese~no. - Po ~etrdeset… - Ne, po trideset! Imam zapisano. Uvek sam guvernantama pla}ao po trideset. Kod nas ste proveli dva meseca. - Dva meseca i pet dana… - Ta~no dva meseca. Tako kod mene pi{e. Zna~i, sleduje vam {ezdeset rubaqa. Oduzme se deset nedeqa, nedeqom niste s Koqom u~ili, nego samo {etali. I tri praznika. Julija Vasiqevna pocrvene i po~e da ~upka karner, ali ni re~i! - Tri praznika – prema tome, mawe dvanaest rubaqa. êtiri dana je Koqa bio bolestan i nije bilo ~asova. Radili ste samo sa Bajrom. Tri dana su vas boleli zubi i moja èna vam je dozvolila da ne drìte ~asove po podne. Dvanaest i sedam su devetnaest. Oduzmimo. Ostaje, hm, ~etrdeset jedna rubqa. Ta~no? Levo oko Julije Vasiqevne pocrvene i ovlaì se. Zadrhta joj brada. Ona se nervozno zaka{qa, za{mrkta, ali ni re~i! - Uo~i Nove godine razbili ste {oqu za ~aj s tawiri}em. Mawe dve rubqe.

KWI@EVNOST

^etvrtak 20. avgust 2026. 21

ANTON PAVLOVI^ ^EHOV:

- Uzela sam samo jednom – re~e ona drhtavim glasom. – Od va{e supruge uzela sam tri rubqe. Vi{e nisam uzimala. - Je l’? Pazi, molim te, to kod mene nije zapisano! êtrnaest mawe tri, ostaje jedanaest. Evo vam va{ novac, draga! Tri, tri, tri, jedan i jedan. Izvolite! I ja joj dadoh jedanaest rubaqa. Ona ih uze i drhtavim prsti}ima gurne ih u xep. - ‘Mersi’ – pro{apta. Sko~ih i po~eh da {etam po sobi. Obuzeo me bes. - Na ~emu ‘mersi’? - upitah. - Na novcu. - Pa ja sam vas pokrao, do |avola, opqa~kao! Ama, ukrao sam vam! Na ~emu onda mersi? - Na drugim mestima mi uop{te nisu pla}ali… - Nisu pla}ali? Pametno! Na{alio sam se s vama, dao sam vam surovu lekciju. Da}u vam svih va{ih osamdeset! Evo u koverti su spremqene za vas! Ali zar se moè biti takav pekmez? Za{to se ne bunite? Za{to }utite? Zar se na ovome svetu moè ìveti da se ne pokaù zubi? Zar se moè biti takav meku{ac. Ona se kiselo osmehnu i ja na wenom licu pro~itah: „Moè!“ Zamolio sam je za opro{taj zbog surove lekcije i dao joj, na weno veliko ~u|ewe, svih osamdeset. Boja`qivo se zahvalila i iza{la. Pogledah za wom i pomislih: lako je biti silan u ovome svetu!

Meku{ac

[oqa je skupqa, porodi~na je, bog s vama! [ta nam sve nije propalo! Zatim se zbog va{e nemarnosti Koqa popeo na drvo i iscepao kaputi}. Deset mawe. Zbog va{e nepa`we je i sobarica ukrala Varjine cipele. Vi morate o svemu da vodite ra~una. Zato primate platu. Prema tome, dakle, jo{ pet rubaqa mawe. Desetog januara ste od mene uzeli deset rubaqa…

- Nisam uzimala! - pro{aputa Juluja Vasiqevna. - Ali imam zapisano! - Pa neka. Dobro. - Kad se od ~etrdeset jedan oduzme dvadeset sedam ostaje ~etrnaest. Oba oka se napuni{e suzama. Na dugom lepom nosi}u pojavio se znoj. Jadna devoj~ica!

BO@IDAR PE[EV:

Usput i Namera

RU@ICA PETROVI]:

Ribizle

Oro{ene ribizle presijavaju se pod suncem. Deca ispred rudarskih stanova veselo ~avrqaju, dozivaju me da nastavimo sa igrom, ~ekaju da donesem loptu koja se dokotrqala do plota kom{ijine ba{te. Ne mogu da odvojim pogled od kom{ijskih ribizli. U ustima ve} ose}am wihov ukus. Dovikuju}i deci da }u brzo doneti loptu, ispruìh ruku izme|u taraba i samo {to sam ih stavila u usta, ~uh o~ev glas iznad moje glave. – Dete, ti si lopov! Krade{, krade{. – Tata, a {ta je to lopov? – pitam ga, dok mi ribizle lagano klize niz grlo. – Sve {to nije tvoje a uzela si bez pitawa, zove se kra|a. Ako te uhvate, okiti}e te ribizlama i provesti kroz celo selo da svi vide i znaju da si lopov kao {to su to u~inili sa Radovanom pro{le godine kada su ga zatekli u tu|e vinograde da bere gro`|e. Ne moè{ nikom u o~i da pogleda{ kad si osramo}en, ne moè{ da sakrije{ i izbri{e{. Sramota ostaje, a qudi dugo pamte. Otac me odvede na Timok. Jedan ~ika zaka~io glistu na udicu i zabacio {tap. – Riba se peca na mamac. Rasti i pamti dete ovaj dan – re~e mi taj ~ovek, vrte}i kruì} na kome se namotava struna. Zagledana u wegove o~i ugledah ribu kako se pra}aka dok je skida sa udice. Brzo skrenuh pogled na drugu stranu. Ako pogleda u moje o~i, vide}e ribizle.

Ali… ba{ tada u~ini{e sve {to se uvek doga|alo pri wihovim susretima. Krenu u raspravu. Usput je tvrdio da se sve doga|a usput, a Namera da je sve u ìvotu namera. „Ti to namerno radi{“, viknu Usput. „Nije istina! Ti sve radi{ usput“, obrusi Namera. „Ma {ta mi re~e, glupa Namero“, qutito odgovori Usput. „Glupost je sve {to se radi usput jer nikad ne zna{ {ta }e to biti. Drugim re~ima, glupost je tvoja vrlina“, odgovori kroz smeh Namera. Ceo dana{wi dan razmi{qam o tebi, an|ele moj plavi. ôvek uvek ùdi za nedosti`nim, a nedosti`na jesi, tako maju{na, tiha, a bliska i prisna u mislima mojim. Voleti daleko, voleti neizvesno, nestvarno, silno nekog èleti, voleti jesen u wenoj kosi, tananost leptirovih krila u kretwi wenog tela, voleti joj blaèni osmeh – voleti tebe. Hiqadu kombinacija pravih kako da nas zbliìm, hiqadu gluposti, hiqadu propalih snova. Nikako tvom liku da se otmem. Vidim te bez pogleda. Gipkost ma~ke, iskri ti sjaj u o~ima, a na licu… ne znam {ta ti je na licu. Glas ti je cvrkut nestalnih ptica. O~i ti se sme{e, trepet lepote u wima koji se ne mewa. @elim te silno, èlim te ludo, nejasno, nestvarno, sakriveno, zaneseno, bqe{tavo, vrisnuto, {iroko, histeri~no, duboko, sun~ano… jednostavno. Da li }u te ikada imati, ali zauvek? ûdno, uop{te se ne se}am na koju se ovo devojku odnosilo!

„Ako sam ja glup, ti si podmukla. Smisli{ {ta }e{ nekom da napakosti{ i uìva{ u svojoj zlobi. Ti… ti uàsna Namero“, viknu Usput. „To {to kaè{ je la`. Namera u svemu postoji. Ni ki{a ne pada usput, ve} s namerom“, samouvereno obrusi Namera. „Ti samo brbqa{ da ne ostane u tvojoj glavi, jer ni{ta drugo i ne zna{“, zbuweno re~e Usput. „Namera ne brbqa, kad ne{to kaè to se i dogodi. Namera uvek zna {ta ho}e“, odgovori Namera. U tom trenutku pade re~nik na pod i prekide raspravu.

BRANIMIR PERI]:

Se}awe

22 ^etvrtak 20. avgust 2026.

DRU[TVO

Reagovawa na plasman Beogradskog univerziteta na [angajskoj listi Nakon ~etiri uzastopne godine na listi 500 najboqe rangiranih visoko{kolskih ustanova u svetu, Univerzitet u Beogradu pao je u grupu od 501. do 600. mesta. Iz te ustanove rezultat na [angajskoj listi poja{wavaju time da na plasman uti~u kvalitet obrazovawa i nastavnog osobqa, kao i istra`iva~ki u~inak.

U 11 dana avgusta, Vu~i} 49 puta bio uìvo na televiziji! Nevladina organizacija Centar za istraìvawe, transparentnost i odgovornost (CRTA) saop{tila je da je u 11 dana avgusta, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} 49 puta bio uìvo na televiziji, uz ocenu da je prisutan „kao da je u kampawi”. „Predsednikova obe}awa prenosilo je 25 televizija, ukqu~uju}i javne servise i kanale s nacionalnom pokriveno{}u. Pore|ewa radi, tokom celog avgusta pro{le godine obratio nam se „samo” 24 puta, duplo mawe nego sada u prvoj dekadi meseca”, saop{tila je CRTA na dru{tvenoj mreì Iks (X). Ocenili su da bi ovaj mesec mogao da obori Vu~i}ev rekord iz marta 2025. godine, kada se uìvo obra}ao ~ak 61 put. „I dominantna tema Vu~i}evih nastupa neodoqivo podse}a na predizbornu kampawu, i to funkcionersku. Vi{e od 40 odsto medijskog vremena posvetio je infrastrukturnim projektima. Druga omiqena tema bili su mu ratovi u Jugoslaviji i odnosi u regionu”, dodala je CRTA. Kada je u pitawu poseta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, CRTA navodi da Vu~i} „nije tro{io mnogo vremena pred doma}om publikom”. „Samo dva obra}awa prete`no je posvetio me|unarodnoj politici”, dodaje se u saop{tewu. Kao kqu~ne poruke Vu~i}evih obra}awa, CRTA je interpretirala da se u Srbiji „mnogo gradi i radi, {to je potvrda mudrog vo|ewa dràve”, kao i da je Srbija „okruèna kom{ijama koji joj ne èle dobro, ali joj i ne mogu ni{ta”.

EU O MOSTU NA IBRU:

Nije na{a briga, ”kosovska policija” da osigura bezbednost Stav Evropske unije o mostu na Ibru je uvek bio jasan i vo|en potrebom da se osigura da on slu`i svim zajednicama i op{tinama koje povezuje i doprinosi saradwi i dobrim odnosima me|u wima, kazao je portparol EU za „Kosovo onlajn”. Na pitawa o otvarawu mosta na Ibru, iz EU su odgovorili da o stavu misije NATO-a na Kosovu odlu~uje NATO i da je EU obave{tena od strane Alijanse. „Stav EU o mostu je uvek bio jasan i vo|en potrebom da se osigura da on slu`i svim zajednicama i op{tinama koje povezuje i doprinosi saradwi i dobrim odnosima me|u wima. Nakon prenosa lokalne uprave na severu nakon lokalnih izbora, potrebno je poboq{ati efikasnu koordinaciju i smislene konsultacije izme|u nadle`nih op{tina i institucija na centralnom nivou”, istakao je portparol EU. Dodao je da je va`no da „kosovska policija” osigura bezbednost svih zajednica, u skladu sa demokratskim principima, principima qudskih prava i vladavine prava, kako bi se, istakao je, „svi ose}ali bezbedno”. „Sve odluke u vezi sa mostom treba da uzmu u obzir interese i zabrinutosti svih zajednica. Kao deo trostepenog mehanizma za bezbednosno reagovawe Kosova, Misija vladavine prava EU na Kosovu (Euleks) je blagovremeno obave{tena od strane Kfora o postepenoj tranziciji svog stalnog prisustva”, kazao je portparol EU. Misija }e nastaviti blisku saradwu sa „kosovskom policijom” i Kforom, kako bi se osigurala adekvatna bezbednost za sve zajednice {irom Kosova, u skladu sa svojim mandatom. Podsetimo, iz Evropske unije potvrdili su za pri{tinsku „Gazetu ekspres” da su se „stekli uslovi” za otvarawe glavnog mosta na Ibru.

“Kontinuitet plasmana na [angajskoj listi potvr|uje me|unarodnu prepoznatqivost Univerziteta u Beogradu. Istovremeno, predstavqa dodatni podsticaj da nastavimo sa unapre|ewem kvaliteta nau~noistraìva~kog rada, me|unarodne saradwe i uslova za razvoj novih generacija istraìva~a“, saop{tio je Univerzitet u Beogradu. Ovogodi{wi me|unarodni rang Beogradskog univerziteta u centru je doma}e javnosti - stru~ne i politi~ke. Na obrazloèwe Univerziteta reaguje predsednica Skup{tine. “To {to su lo{ije rangirani za wih predstavqa podsticaj? Da vode zemqu, wima bi svaka zatvorena fabrika, svako smawewe plata i penzija, svaki poraz Srbije predstavqao podsticaj da tako nastave“, napisala je predsednica parlamenta Ana Brnabi} na Iksu. Univerzitet u Beogradu, sa tradicijom dugom 217 godina, tako|e je pao na listi Global 2000, Centra za visoko rangirawe univerziteta, koja pored [angajske predstavqa najva`niju listu rangirawa univerziteta na svetu. Dok je, na primer, 2021. bio na 348. mestu.

“Stub svakog dru{tva jeste obrazovawe. Svako ulagawe u obrazovawe zna~i ulagawe u budu}nost. Time su se vodile sve vlade u Srbiji od 2014. godine kada je Aleksandar Vu~i} postao premijer, pa do danas. Ulo`ili smo ogromna sredstva u obrazovnu i nau~nu infrastrukturu. Izgra|ena su ~etiri nau~no-tehnolo{ka parka, osnovana tri nova nau~na instituta, mnogi fakulteti razli~itih univerziteta dobili su nove zgrade, izradili smo JISP - sistem koji prati razvojni put svakog u~enika, a kasnije i studenta. Na{ najve}i univerzitet, Univerzitet u Beogradu prebrodio je sva{ta, ali politi~ara na poziciji rektora Vladana \ oki}a, ne uspeva da prebrodi! Tako to biva kada politiku i sopstvene interese stavite ispred obrazovawa, kada studente, najve}i motor razvoja jedne dr`ave, koristite za va{e jeftine politi~ke ambicije“, poru~ila je Brnabi}. Za deo stru~ne javnosti ovakvi rezultati su posledica de{avawa na beogradskim fakulteti-

ma i vi{emese~ne blokade. “[angajska lista je jedna od najpoznatijih i najuticajnijih lista za rangirawe univerziteta. Kriterijumi za mesta na toj listi su pre svega vezani za objavqivawe radova i wihovu citiranost. Da bi se objavqivali radovi i da bi se pisali kvalitetni radovi, potrebna je fokusiranost na nauku, potreban je mir, potrebna je jedna stabilnost koju na`alost ve}ina univerzitetskih radnika u Srbiji i na Beogradskom univerzitetu nije imala tokom proteklih godinu i po dana. Univerzitet i rukovodstvo univerziteta se tokom proteklih godinu i po dana bavilo politikom, dnevnom politikom, pozicijom na tzv. studentskim listama, a ne na nau~nim listama i to je ono {to je problem“, smatra univerzitetski profesor Vladimir Vuleti}. A 24. godinu zaredom najboqi univerzitet je Harvard. Iznena|uju}i rezultat ove godine ostvarili su univerziteti iz Kine - ~ak 16 kineskih obrazovnih institucija nalazi se me|u 100 najboqih u svetu.

I Beogradska arena ode strancima Aleksandar Vu~i} govorio je o budu}nosti Beogradske arene i postavio pitawe {ta }e biti sa dvoranom za dve

dimo sa Arenom za dve godine. Najboqe }e da bude da je damo bilo kome na koncesiju, tender. Izvoli, daj 50 miliona evra,

godine. Kao jedno od mogu}ih re{ewa naveo je koncesiju, odnosno da privatni partner ulo`i 50 miliona evra u obnovu. „Izgradimo halu sportsku i vi{e nikad je ne obnovimo. Ja vas sad pitam {ta }emo da ra-

obnovi je, pa upravqaj wome narednih 50 godine“, istakao je Vu~i}. Beogradska arena nalazi se u Bloku 25 na Novom Beogradu, a wena izgradwa po~ela je po~etkom devedesetih. Projekat arhitekte Vlade Slavice nastao

je u okviru priprema za Svetsko prvenstvo u ko{arci 1994. godine, koje je Beograd trebalo da ugosti. Me|utim, zbog ratova, sankcija i ekonomske krize, radovi su usporavani i prekidani, pa je gradwa trajala znatno duè nego {to je prvobitno planirano. Radovi su ponovo intenzivirani krajem devedesetih i po~etkom 2000-ih, a Arena je zavr{ena 2004. godine. Zvani~no je otvorena 31. jula 2004. godine, kada je u woj odràn ko{arka{ki turnir „Dijamantska lopta“. Iako je ve} tada po~ela da prima velike sportske i druge doga|aje, upotrebnu dozvolu dobila je tek 2007. godine, 15 godina nakon po~etka izgradwe. Objekat danas ima oko 48.000 kvadratnih metara i moè da primi vi{e od 18.000 gledalaca, u zavisnosti od postavke. Posebno mesto u istoriji Arene zauzima Evrovizija 2008, a tokom godina u woj su odràna brojna evropska i svetska sportska takmi~ewa, veliki koncerti i drugi doga|aji.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 20. avgust 2026. 23

PRADEDU NIKOLE JOKI]A JO[ PAMTE PO JEDNOJ VE[TINI:

U Ivo{evcima kod Kistawa svi pri~aju koliko je bio ume{an Put Nikole Joki}a od Sombora do Denvera, pri~a je o talentovanom mladom srpskom ko{arka{u koji je u sportu kojim se bavi dotakao zvezde. Igra na poziciji centra, a trenutno nastupa za Denver nagetse.

LEPE VESTI IZ BEOGRADA:

De~ak (14) iz Bosne kome su srpski lekari ugradili ve{ta~ko srce pu{ten na ku}no le~ewe! êtrnaestogodi{wi de~ak iz Bosne i Hercegovine pu{ten je na ku}no le~ewe posle uspe{nog oporavka u Institutu za zdravstvenu za{titu majke i deteta Srbije „Dr Vukan ûpi}“ u Beogradu, a posle izuzetno sloènog le~ewa zbog terminalne faze dilatativne kardiomiopatije i ugradwe ve{ta~kog srca. „Nakon pogor{awa zdravstvenog stawa i razvoja kardiogenog {oka, lekari Instituta za zdravstvenu za{titu majke i deteta Srbije ‘Dr Vukan ûpi}’ primenili su mehani~ku cirkulatornu potporu (ECMO), a potom mu ugradili totalno ve{ta~ko srce kao privremeno re{ewe do transplantacije. Zahvat su zajedni~ki izveli stru~waci Instituta za zdravstvenu za{titu majke i deteta Srbije i Instituta za kardiovaskularne bolesti ‘Dediwe’,“ navodi se u saop{tewu Instituta uz naslov „malo srce, velika pobeda“. Kako kaù, re~ je o jednom od retkih slu~ajeva u svetu i prvom u Srbiji u kojem je kod deteta od 14 godina uspe{no sproveden kompletan tok le~ewa koji obuhvata ECMO, ugradwu totalnog ve{ta~kog srca, intenzivno le~ewe i rehabilitaciju. U le~ewu je u~estvovao veliki multidisciplinarni tim zdravstvenih radnika razli~itih specijalnosti. De~ak je posle priprema transportovan u Bosnu i Hercegovinu, a nalazi se na listi za transplantaciju srca, koja je, kako navode iz Instituta, jedino trajno re{ewe za wegovo stawe. Tako|e su istakli uspe{nu saradwu zdravstvenih ustanova Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i stru~nost medicinskog tima i izuzetnu hrabrost de~aka tokom vi{emese~nog le~ewa.

Ponosno, naravno svi isti~emo da je prvi Srbin koji je progla{en za najkorisnijeg igra~a NBA lige. Nagradu za najboqeg ko{arka{a najja~e ko{arka{ke lige na svetu osvojio je tri puta i to u sezonama 2020/21, 2021/22 i 2023/24. Postavio je i oborio mnoge individualne igra~ke rekorde u istoriji NBA lige. Reporteri „Ve~erwih novosti” koji su nedavno boravili u selu Ivo{evci kod Kistawa, saznali su jedan zanimqiv podatak o wegovom pradedi po majci - Stevanu Manojlovi}u. Wegov prezimewak @ivko, i kom{ija u ovom prelepom selu u Krajini, otkrio nam je da je Nikolin pradeda Stevan bio izuzetno

Ograda i kapija od monolitnog kamena koju je podigao Nikolin pradeda ume{an i ve{t u obradi kamena i gradwi od ovog materijala. Pokazao nam je i ogradu, ali i ogromnu kamenu kapiju koju je sam podigao na ulazu u svoje dvori{te pre vi{e od 100 godina. Ka`u da {to je Stevan tada gradio i podigao ostaje za sva vremena. - Pogledajte ovu portu, od ~etiri masivna, monolitna kamena bloka - pokazao nam je @ivko Manojlovi} kapiju izgra|enu od jednodelnih blokova od kojih svaki te`i vi{e stoti-

na kilograma. - Wu je, pre vek i vi{e, izgradio Stevan Manojlovi}, pradeda po majci Nikole Joki}a. Bio je mnogo ve{t sa kamenom, na glasu. Wihovi su odavde iz Ivo{evaca kolonizirali, u februaru 1946, u Ri|icu kod Sombora, ali su Nikolina majka Nikolina, mi je zovemo Beba, i wen brat Zvonko Manojlovi} dolazili ovde kao deca. Veliki je majstor bio Stevan. Nikola treba da bude ponosan na wega, a i Stevan je negde gore sigurno ponosan na Nikolu.

ZLATO STI@E U SRBIJU:

Petar Tolimir pokorio planetu, najboqi je na Svetskoj geografskoj olimpijadi! Polaznik Regionalnog centra za talente „Nikola Tesla“, u~enik gimnazije „Ru|er Bo{kovi}“, Petar Tolimir je osvojio Zlatnu medaqu na Svetskoj geografskoj olimpijadi. Tolimir je zlato osvojio u konkurenciji od 192 sredwo{kolca iz 48 zemaqa. Olimpijada je odr`ana u

Istanbulu pod pokroviteqstvom Svetske geografske unije, navodi se u saop{tewu Regionalnog centra za talente „Nikola Tesla“ Beograd, Tim Srbije, pored Tolimira, sa~iwavali su Nik{a ^everqakovi} – Gimnazija Kraqevo, Marko Langovi} – VI beogradska gimnazija i Jakov \ondovi} – Matemati~ka gimnazija.

BEJBI BUM U SRBIJI:

Za {est meseci ro|eno 877 beba vi{e nego pro{le godine Lepe vesti za Srbiju - u prvoj polovini godine ro|eno je vi{e beba nego pro{le godine, {to donosi ohrabrewe u pogledu demografskih kretawa i porodi~ne politike. Srbija do`ivqava pravi mali bejbi bum, po{to je u prvih {est meseci ove godine ro|eno 877 beba vi{e nego u istom periodu pro{le godine, prema tvrdwama demografa, izjavila je danas ministarka za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Milica \ur|evi} Stamenkovski. „Ministarstvo za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa ispla}uje davawa koja su namewena za{titi porodici i deci. I mi smo ve} ove godine, za prvih {est meseci, isplatili 5,5 milijardi dinara vi{e nego pro{le godine za taj period kada govorimo o novoro|enoj deci. Konkretno, dr`ava je za {est meseci isplatila 50 milijardi za odsustvo radi nege deteta i za porodiqsko odsustvo, {to zna~i da je to jedan sistem brige o porodicama, o qudima, o budu}nosti ove zemqe”, rekla je \ur|evi} Stamenkovski za Pink. ZAKON O RODITEQIMA NEGOVATEQIMA DONOSI NOVA PRAVA Dodala je da su itekako svesni da mnogo toga jo{ treba da urade kako bi poro-

dicu, roditeqe i materinstvo dodatno osna`ili i ocenila da je Zakon o roditeqima negovateqima, koji stupa na snagu 1. oktobra, jedan od najva`nijih zakona u sistemu socijalne za{tite. „Prvi put sada institucionalizujemo i sistemski prepoznajemo polo`aj roditeqa/negovateqa kao kategorije koja je do sada postojala, ali bila nevidqiva, bez adekvatnih formalno-pravnih uslo-

va, kriterijuma i prava. To su roditeqi koji zbog specifi~nih okolnosti, odnosno ~iwenice da moraju 24 ~asa da brinu o svojoj de~ici, da ih neguju, nisu mogli da budu na tr`i{tu rada”, rekla je ministarka. Navela je da ti roditeqi nisu bili zaposleni, nisu imali primawa, a samim tim, nizali su godine bez sta`a, bez sigurnosti, bez zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osigurawa, {to je bio, kako

je rekla, dodatni teret koji se sru~io na wihova ple}a. „Ovaj zakon ne moè da re{i wihov primarni problem, ali svakako olak{ava wihov poloàj i {aqe poruku da ih dràva vidi, ~uje, prepoznaje i da ih {titi. Na mese~nom nivou, roditeq-negovateq koji je bio nezaposleno lice prakti~no ostvariva}e naknadu u iznosu od 65.000 dinara i u}i u svojevrstan radni odnos”, istakla je \ur|evi} Stamenkovski. NAKNADA ]E SE USKLA\IVATI SVAKE GODINE Dodala je da }e se ta naknada od 65.000 dinara uskla|ivati svakog 1. marta, odnosno da }e rasti svake godine, a roditeq-negovateq ostvari}e pravo i na uplatu poreza, doprinosa, penzijsko, zdravstveno, invalidsko osigurawe. „To su sve novine koje do sada ih nismo imali. Mi smo do sada imali, u Zakonu o socijalnoj za{titi, predvi|enu mogu}nost da onaj roditeq koji je 15 godina u kontinuitetu negovao dete koje je korisnik uve}anog dodatka za tu|u negu i pomo}, a ~im je uve}ani dodatak, to zna~i da je u pitawu ve}i stepen invaliditeta kod tog deteta, i da je detetu neophodna konstantna briga i nega i pa`wa, moè imati pravo na posebnu nov~anu naknadu u visini minimalne penzije”, istakla je \ur|evi} Stamenkovski.

24 ^etvrtak 20. avgust 2026.

FEQTON

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“ (20)

Пише: Бранислав Станковић

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

^VRSTO SE DR@AO VERSKOG NASLE\A:

Tesla je sve {to je vezano za religiju ~uvao daleko od nau~ne javnosti Iako Teslini religiozni stavovi nisu uvek bili upodobqeni pravoslavnoj dogmatici, iako nije bio dovoqno crkven i liturgi~an, Tesla je bio veruju}i ~ovek, hri{}anin i pravoslavac. Pripadnik Srpske pravoslavne crkve. Tokom detiwstva i rane mladosti ìveo je liturgijski, pomaù}i u hramu ocu sve{teniku kao ~tec i zvonar. Ali po odlasku u Grac na studije stvari }e se promeniti. Iako veruju}i, polako }e se udaqavati od liturgijskog ìvota. Sli~no tome, tokom perioda ìvota u Budimpe{ti, Strazburu i Parizu, teritorijalna udaqenost do prvog pravoslavnog hrama je objektivno ograni~ila mogu}nost wegovog aktivnog u~e{}a u liturgijskom ìvotu. To je posebno slu~aj kada je re~ o wegovom dolasku u SAD. Premda pravoslavqe na taj kontinent dolazi vek ranije, to nije slu~aj sa pravoslavnim hramovima na Isto~noj obali, koji se podiù dosta kasnije. Gotovo celu prvu deceniju svog boravka u Wujorku (u koji stiè 1884. godine) Tesla nije imao priliku da pri nekoj crkvi ìvi liturgijski, budu}i da zajednica gr~kih pravoslavnih hri{}ana u tom gradu dobija svoj prvi hram tek 1892. Pritom, s obzirom na to da nije znao gr~ki jezik, pitawe u kojoj meri bi mu zna~io boravak na slu`bi koju nije mogao da prati. Prve ozbiqne inicijative za formirawe srpske parohije u Wujorku su pokrenute 1913. godine, o ~emu je Tesla obave{ten od jeromonaha Sevastijana Dabovi}a, koji je sve to dalekovido pokrenuo. Ukoliko tome dodamo i ~iwenicu da se srpska crkveno-{kolska zajednica u Wujorku osniva tek pred sam kraj Teslinog ìvota, stvari u pogledu wegovog odsustva iz liturgijske zajednice dobijaju kqu~ne obrise koji se ti~u uticaja spoqa{wih istorijskih razloga.” Bibliju je Nikola Tesla

Sestra Marica se redovno javqala Nikoli povodom slave i ro|endana smatrao kwigom sa najve}im autoritetom, sa kojom se nijedna druga kwiga ne moè porediti. U izjavama i u prepisci sa prijateqima ~esto pravi pore|ewa sa raznim doga|ajima iz Starog i Novog Zaveta. U „Wujork tajmsu” 1897. godine Tesla je svedo~io o sli~nostima i razlikama prilikom proslave Boì}a izme|u Like i Amerike i naglasio da se za boì}nom trpezom Srbi i Amerikanci sli~no pona{aju, i da u tim trenucima preovladava srda~nost. Leland Anderson nas obave{tava da mu je Teslina sekretarica, Mjuriel Arbus, svedo~ila da se: „Tesla drào ~vrsto svog verskog nasle|a, i da je sve {to je vezano za religiju ~uvao daleko od javnosti, a naro~ito od nau~ne zajednice”. Prilikom dolaska u Liku 1889. godine Tesla je sve{teniku, u [tavici kod Oto~ca, \ur|u - \uri Ori}u, rekao: „Moja vera je vera moga oca“ . Prota Du{an [kuleti} tokom studija pedagogije u Wujorku sretao se sa profesorom Pajom Radosavqevi}em, koji mu je pri~ao da je Tesla duboko veruju}i ~ovek i da se redovno moli Bogu. Tesla je sa sobom iz Like u Ameriku, kao uspomenu

na oca, poneo bogoslu`benu kwigu Sluèvnik, koji je 1519. godine u Veneciji {tampao Boìdar Vukovi}. Slu`venik se danas nalazi u biblioteci ameri~kog predsednika Trumana, zahvaquju}i neodgovornosti Save Kosanovi}a, koji je ovu retku i, za Teslino i na{e, nasle|e zna~ajnu kwigu priloìo na dar ovoj biblioteci. Celog ìvota za svog sveca za{titnika smatrao je Svetog Nikolu, kome se redovno molio. A kada mu ne bi i{lo najboqe u ìvotu, àlio se prijateqima da ga je i Sveti Nikola napustio. Jedno pismo upu}eno Morganu, u nave~erje Svetog Nikole, zapo~iwe: „Dragi gospodine Morgan, danas je praznik mog svetiteqa za{titnika koji je uvek stajao uz mene...” Slede}eg dana istim povodom, vezanim za finansije, Tesla pi{e Morganu: „Va{e pismo je do{lo do mene upravo na dan mog svetiteqa za{titnika - najve}eg od svih - Svetoga Nikole. Postoji jedan tihi dogovor izme|u Svetog Nikole i mene, da }emo se dràti jedan drugog. Neko vreme on je to ~inio, ali u zadwe tri godine me je zaboravio - ba{ kao i Vi.” Redovno je obeleàvao

ÊSTITKA PATRIJARHU Uprkos odsustvu svete liturgije iz wegovog ìvota Tesla je sve vreme ostao u kontaktu sa sve{tenosluìteqima Srpske pravoslavne crkve. Ne treba zaboraviti da je posle upokojewa svoje majke duhovni oporavak i mir potraìo u molitvenom tihovawu u manastiru Gomirje gde je wegov ujak bio arhimandrit. Tesla je 1921. uputio ~estitku patrijarhu Dimitriju povodom wegovog ustoli~ewa na patrijar{ijski tron Srpske crkve. Srda~an odnos Tesla je imao i sa Svetim vladikom Nikolajem.

svoj imendan, koji su mu ~estitali i prijateqi i ro|aci. Tim povodom Nikoladin Kosanovi} pi{e mu 1. decembra 1890. godine: „Primi~e se sveti Nikola tvoj, a i moj, imendan. Daj boè u zdravqu ga do~ekao, i do~ekivao ga jo{ mnogo i premnogo godina rade}i i misle}i na korist ~ovje~anstvu, a na diku narodu srpskom i slovinskom, koji se ve} danas ponosi, da si mu ti sin. @ivio!” Sestra Marica mu pi{e 11. decembra 1906. godine: „Mili Brate! Ja ti ~estitam imendan uza sve èqe, {to ih sestra takom jedincu Bratu poèleti moè.” Krsna slava Nikole Tesle bila je \ur|evdan, tim povodom mu Marica 6. maja upu}uje telegram iz Pla{kog ~estitaju}i mu slavu: „Qubi te i pozdravqa na{e staro krsno ime”. Ivan Me{trovi} je Teslu upoznao 1924. godine u Wujorku. Tokom vremena postali su bliski. On je svoje susrete sa Teslom opisao u svojim memoarima, gde je zabeleìo: „Drugom je prilikom govorio o kwièvnosti, wema~koj, francuskoj i engleskoj. Naizust je znao mnoge Geteove i Hajneove pjesme, kao i pjesme Viktora Igoa i [ekspira. Iz na{e kwièvnosti znao je gotovo celog Gunduli}a napamet. S priznawem je govorio o Maùrani}u i Wego{u. Iz narodne je poezije spomiwao ènske pjesme. Vuka i wegovu reformu nije mario. Uneo je ~obanski jezik, pa umjesto da smo u prefiwenosti jezika i pojmova po{li naprijed, oti{li smo natrag. Kada se u tome nismo sloìli, on bi po~eo opet citirati iz dubrova~kog pjesni{tva. Na moju primedbu da je Vukovim pravopisom olak{ana pismenost, odmahnuo je rukom: - Ah! Molim vas, to nije va`no. Nije za svakoga pismenost. Zar je ono pismenost kako va{e novine pi{u. (...) l U slede}em broju: Nikola Tesla pomagao i udruèwu ~etnika

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

20. avgust

1741. - Ruski moreplovac danskog porekla Vitus Jonas Bering otkrio je Aqasku. 1872. - Prestao je da izlazi list „Danica”, najzna~ajniji kwièvni ~asopis srpskog romantizma, koji je od februara 1860. tri puta mese~no {tampan u Novom Sadu. List je okupqao mlade srpske pesnike romanti~are, Jakova Igwatovi}a, \uru Jak{i}a, Jovana Jovanovi}a Zmaja, Lazu Kosti}a, a pokrenuo ga je i ure|ivao pisac i pravnik \or|e Popovi}. 1884. - Nakon ~etiri godine gradwe, sve~ano je otvorena zgrada Beogradske èlezni~ke stanice sa koje je nekoliko dana kasnije krenuo prvi voz tek izgra|enom prugom Beograd-Ni{. 1944. - Ro|en je indijski dràvnik Raxiv Gandi, premijer Indije od 1984. do novembra 1989. kada je izgubio na izborima. Ubijen je 21. maja 1991. u atentatu tokom predizborne kampawe, podeliv{i tako sudbinu majke Indire koja je kao indijski premijer ubijena u atentatu 1984. godine. 1968. - Trupe SSSR i drugih ~lanica Var{avskog pakta u{le su u êhoslova~ku da bi onemogu}ile sprovo|ewe reformi Aleksandra Dub~eka („Pra{ko prole}e”). 1975. - SAD su lansirale iz Kejp Kanaverala vasionski brod „Viking I” na Mars, gde je stigao u julu 1976. 1980. - Italijanski alpinista nema~kog porekla Rajnhold Mesner je prvi uspeo da se sam popne na najvi{i vrh sveta Mont Everest bez upotrebe kiseonika. Mesner je jedan od retkih alpinista koji je osvojio svih 14 vrhova vi{ih od 8.000 metara - koliko ih ukupno ima na svetu. 1983. - Umro je Aleksandar Rankovi}, nekada{wi potpredsednik SFRJ, {ef slu`be Dràvne bezbednosti i ~lan najvi{eg dràvnog i partijskog rukovodstva. Rankovi} je do Brionskog plenuma (1. jula 1966) kada je smewen sa svih funkcija, bio jedan od najbliskijih saradnika Josipa Broza Tita. 1988. - U Titogradu (Podgorici) i Kola{inu po~eli su masovni mitinzi protiv tada{weg komunisti~kog rukovodstva Crne Gore. Narednih meseci masovni protesti zahvatili su celu republiku, partijsko i republi~ko rukovodstvo podnelo je ostavke u januaru 1989, a na vlast su do{li Momir Bulatovi}, Milo \ukanovi} i Svetozar Marovi}. 1991. - Balti~ka republika Estonija proglasila je nezavisnost od SSSR. 1994. - U Parizu je umro poznati jugoslovenski rediteq Aleksandar Sa{a Petrovi}, dobitnik specijalne nagrade Kanskog festivala 1967. za film „Skupqa~i perja”. Sedamdesetih godina 20. veka pripadao je grupi umetnika „crnog talasa” koji su bili pod sna`nim pritiskom tada{weg komunisti~kog reìma. 1994. - Na Palama, Republika Srpska i Republika Srpska Krajina proglasile su ujediwewe i usvojile dokument o prisajediwewu SR Jugoslaviji.

RIZNICA

^etvrtak 20. avgust 2026. 25

Pro{lo je 140 godina od prve sahrane na Novom grobqu, mesta na kom po~ivaju najve}a imena Srbije Danas je gotovo nemogu}e govoriti o istoriji Beograda, a ne pomenuti Novo grobqe – mesto na kojem po~ivaju nau~nici, kwièvnici, glumci, politi~ari, vojskovo|e i qudi ~ija su imena obeleìla ~itave epohe. Me|utim, kada je 17. avgusta 1886. godine obavqena prva sahrana, prostor daleko od tada{weg gradskog jezgra nije ni nalikovao monumentalnom kompleksu kakav poznajemo danas. Iza wegovog nastanka krije se pri~a o Beogradu koji je ubrzano rastao i morao da donese odluku koja se stanovnicima u po~etku nije naro~ito dopadala. Beograd 1886. godine i Beograd koji danas poznajemo gotovo da su dva razli~ita grada. Nije bilo Novog Beograda, automobila, vi{espratnica koje se pruàju kilometrima niti velikih bulevara dana{we prestonice. Grad je imao neuporedivo mawe stanovnika, a podru~ja koja danas smatramo {irim centrom tada su bila periferija. Upravo na takvom mestu nastalo je Novo grobqe. Sada, 17. avgusta 2026. godine, navr{ilo se ta~no 140 godina od prve sahrane na ovom prostoru, a po~etak nije bio ni pribli`no glamurozan istoriji koju }e Novo grobqe kasnije dobiti. BEOGRAD JE PRERASTAO SVOJE STARO GROBQE Pre Novog grobqa, jedno od glavnih beogradskih grobaqa nalazilo se na prostoru dana{weg Ta{majdana. Kako se Beograd tokom 19. veka razvijao, postajalo je sve jasnije da grobqe vi{e ne moè da ostane na mestu koje se ubrzano pretvaralo u gradsko podru~je. Ideja je bila jednostavna: sahrawivawe treba izmestiti daqe od naseqenih delova grada. Tako je odre|ena nova lokacija u tada{woj periferiji, u prostoru koji }e decenijama kasnije grad prakti~no potpuno okruìti. Novo grobqe otvoreno je 1886. godine i danas se smatra jednim od najstarijih planski ure|enih grobaqa na Balkanu. PRVI JE SAHRAWEN JEDAN OBIÂN BEOGRA\ANIN Kada pomislimo na Novo grobqe, prvo nam na pamet padaju imena qudi iz uxbenika, enciklopedija, filmova i kwiga, ali prvi ~ovek koji je ovde sahrawen nije bio veliki dràvnik, kwièvnik ili vojskovo|a. Prema istorijskim podacima koje ~uva JKP „Pogrebne usluge“, prva sahrana obavqena je 17. avgusta 1886. godine, a prvi sahraweni bio je Dragutin Dimi}, sin ba{tovana Veqka Dimi}a. Tog dana niko nije mogao da pretpostavi kakvu }e istorijsku teìnu ovo mesto dobiti, jer }e se tokom narednih 140 godina ovde na-

Капела у којој је сахрањен vojvoda Радомир Путник

Spomen kosturnica braniocima Beograda 1914–1918

Црква Светог Николе на Новом гробљу у Београду nastavio da raste i na kraju je stigao do grobqa, a zatim ga potpuno okru`io. CRKVA SVETOG NIKOLE STIGLA JE NEKOLIKO GODINA KASNIJE Jedan od najprepoznatqivijih objekata Novog grobqa jeste Crkva Svetog Nikole. Podignuta je 1893. godine kao zadu`bina Dragiwe i Stanojla Petrovi}a. Time je prostor koji je prvobitno slu`io pre svega prakti~noj potrebi grada po~eo da dobija i arhitektonski i memorijalni karakter koji danas poznajemo. Tokom narednih decenija podizane su porodi~ne grobnice, kapele i spomenici, a pojedina dela stvarali su zna~ajni srpski arhitekti i vajari. Zbog toga Novo grobqe danas nije samo mesto sahrawivawa. Ono je svojevrsni muzej na otvorenom.

Gроб Бранислава Нушића }i grobovi nekih od najva`nijih qudi srpske istorije i kulture. BEOGRA\ANI U PO^ETKU NISU BILI ODU[EVQENI Danas se Novo grobqe nalazi prakti~no usred grada. Kada je otvoreno, situacija je bila potpuno druga~ija. Lokacija je tada mnogim stanovnicima izgledala predaleko od Beograda, pa preseqewe grobqa nije do~ekano sa velikim odu{evqewem. To nam danas mo`da zvu~i neobi~no, ali zamislite Beogra|anina krajem 19. veka koji do grobqa treba da stigne bez automobila, autobusa i moderne gradske infrastrukture. Ono {to je nama danas nekoliko stanica gradskog prevoza tada je predstavqalo sasvim druga~iji put. Grad je, me|utim,

Gроб vojvode Живојина Мишића

OVDE SE MO@E PRO[ETATI KROZ ISTORIJU SRBIJE Te{ko je prona}i drugo mesto u Beogradu na kojem se na relativno malom prostoru susre}e toliko razli~itih epoha. Na Novom grobqu po~ivaju qudi koji su stvarali kwièvnost, pozori{te, film, nauku, politiku i umetnost Srbije i Jugoslavije. Tu je Branislav Nu{i}, ~ija grobnica svojim izgledom i danas privla~i pa`wu posetilaca. Tu po~ivaju Ivo Andri}, jedini srpski i jugoslovenski dobitnik Nobelove nagrade za kwièvnost. Na Novom grobqu sahraweni su i Petar Ko~i}, Stevan Sremac, Milo{ Crwanski, Isidora Sekuli}, Jovan Cviji}, Slobodan Jovanovi} i brojni drugi qudi bez kojih bi istorija ovog prostora izgledala potpuno druga~ije, a spisak se nastavqa kroz generacije. ALEJA VELIKANA I ALEJA ZASLU@NIH GRA\ANA NISU ISTO Ova dva naziva ~esto se koriste kao da ozna~avaju isto mesto, ali re~ je o razli~itim celinama. Aleja velikana nastala je preure|ewem prostora na kojem su se nalazile stare grobnice, a u woj su sahrawene ili prenete posmrtne ostatke brojnih zna~ajnih li~nosti. Aleja zaslu`nih gra|ana formirana je kasnije, 1965. godine, i tokom narednih decenija postala je mesto posledweg po~inka velikog broja poznatih qudi iz javnog, kulturnog, nau~nog i sportskog ìvota. Zato se istorija Novog grobqa prakti~no moè ~itati kao istorija promena u samom dru{tvu. Svaka epoha ostavqala je ovde svoja imena. POSEBNO MESTO ÛVAJU VOJNI MEMORIJALI Novo grobqe ne pri~a samo pri~u o poznatim pojedincima. Na wegovom prostoru nalaze se i zna~ajne vojne parcele i

memorijali koji svedo~e o ratovima kroz koje su Beograd i Srbija prolazili. Tu po~ivaju vojnici razli~itih armija i nacionalnosti, a kompleks ~uva se}awe na stradawa iz balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata. Upravo zato {etwa ovim prostorom nije samo obilazak grobova poznatih qudi. Na nekoliko desetina metara mogu}e je pre}i iz istorije srpske kwièvnosti u istoriju evropskih ratova. NU[I]EVA GROBNICA I DANAS IZAZIVA ISTU DILEMU Jedna od najpoznatijih pri~a sa Novog grobqa vezana je za Branislava Nu{i}a. Wegova grobnica ima neobi~an, masivan oblik nalik piramidi, zbog ~ega je tokom godina nastalo nekoliko legendi o tome za{to je ba{ tako projektovana. Najpoznatija kaè da je veliki komediograf èleo grobnicu takvog oblika kako mu se, ~ak ni posle smrti, neko ne bi „pos*ao na grob“. Problem je {to se ova anegdota decenijama prenosi kao ~iwenica iako za wu nema pouzdanog istorijskog dokaza i upravo takve pri~e pokazuju koliko je Novo grobqe preraslo svoju osnovnu funkciju. Uz istorijske podatke nastale su legende, gradske pri~e koje se prenose generacijama. OD PERIFERIJE DO GOTOVO SAMOG CENTRA GRADA Mo`da je upravo lokacija najboqi pokazateq koliko se Beograd promenio za 140 godina. Kada je Novo grobqe nastalo, bilo je dovoqno udaqeno da se stanovnici àle kako je predaleko. Danas ga okruùju ulice, zgrade, prodavnice, {kole, saobra}aj i svakodnevni gradski ìvot. Grad koji je svoje mrtve poku{ao da izmesti na periferiju na kraju je porastao toliko da ih je ponovo prona{ao i nastavio da raste oko wih. 140 GODINA KASNIJE, NOVO GROBQE JE MNOGO VI[E OD GROBQA Na prvi pogled to je mesto ti{ine, ali ako znate ~ija imena stoje na spomenicima, ono postaje neobi~no glasno. Tu su qudi ~ije kwige jo{ ~itamo, re~enice citiramo, predstave igramo, nau~ne radove prou~avamo i filmove gledamo. Tu se nalazi istorija grada koji je preìveo promene dràva, dinastija, ratove, bombardovawa i potpuno promenio svoj izgled, a sve je po~elo mnogo skromnije. Jednog 17. avgusta 1886. godine, sahranom Dragutina Dimi}a, sina jednog beogradskog ba{tovana. Nije bio slavan. Wegovo ime ve}ina Beogra|ana danas ne zna, ali upravo wegovim imenom po~iwe 140 godina duga istorija jednog od najpoznatijih mesta ve~nog po~inka u Srbiji.

26 ^etvrtak 20. avgust 2026.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Slobodna iskrena `ena 33/168/60

medicinska sestra sa ma|arskim dr`avqanstvom tra`i slobodnog iskrenog i ozbiqnog ~oveka, radi ozbiqne veze i braka. Samo ozbiqne ponude, godine nisu bitne. Whatsapp i Viber: +381611021131

CENE NEKRETNINE U BEOGRADU ODO[E U NEBO:

Prodat stan za 1,6 miliona evra!

Trì{te nekretnina u Srbiji nastavilo je da raste po vrednosti, ali je broj realizovanih kupoprodaja smawen. U drugom kvartalu 2026. godine ukupna vrednost prometa dostigla je oko 2,2 milijarde evra, {to je 8,1 odsto vi{e nego u istom periodu pro{le godine. Istovremeno, broj kupoprodajnih transakcija smawen je za 5,4 odsto. Prema podacima Republi~kog geodetskog zavoda, u periodu od aprila do juna zakqu~eno je ukupno 30.495 kupoprodajnih ugovora. STANOVI I DAQE „VUKU” TR@I[TE Najve}i deo novca na trì{tu nekretnina potro{en je na stanove - ~ak 1,3 milijarde evra, odnosno 62 odsto ukupne vrednosti prometa. Za ku}e je izdvojeno 175 miliona evra, za gra|evinsko zemqi{te 156 miliona, za poslovne prostore 119 miliona, dok je poqoprivredno zemqi{te dostiglo vrednost prometa od 77 miliona evra. Od ukupnog broja prometovanih nepokretnosti, 15 odsto je finansirano putem kredita, {to je isti procenat kao u drugom kvartalu 2025. godine. Kod stanova je udeo kreditnog finansirawa bio znatno ve}i - 34 odsto kupoprodajnih ugovora ukqu~ivalo je pla}awe putem kredita. BEOGRAD I DAQE DR@I REKORD Posebno visoke cene zabeleène su u Beogradu. Za kupovinu stanova u glavnom gradu tokom drugog kvartala izdvojeno je ukupno 742 miliona evra. A kada je re~ o apsolutnom rekordu, on je ponovo pao na Savskom vencu. Na teritoriji ove beogradske op{tine prodat je stan za ~ak 1,6 miliona evra. Tu je zabeleèn

MOZAIK

i najskupqi kvadrat - oko 9.300 evra po kvadratnom metru. Ni ku}e nisu zaostajale. Najskupqa ku}a u drugom kvartalu prodata je na Vo`dovcu za ~ak 1,4 miliona evra. A ko je èleo da parkira automobil na najskupqem mestu, morao je da izdvoji 54.000 evra. Toliko je pla}eno najskupqe gara`no mesto, i to na Starom gradu. MAWE KUPOVINA U VELIKIM GRADOVIMA Broj kupoprodajnih ugovora u drugom kvartalu smawen je u svim ve}im gradovima. U Novom Sadu zabeleèn je pad od jedan odsto, u Beogradu 1,7 odsto, dok je pad bio izraèniji u Ni{u - 4,3 odsto, i Kragujevcu ~ak sedam odsto. Podaci pokazuju da je trì{te vrednosno poraslo, ali da se istovremeno zakqu~uje mawe transakcija. Izve{taj Republi~kog geodetskog zavoda zasnovan je na podacima Registra cena nepokretnosti i daje pregled kretawa na trì{tu nekretnina u Srbiji. NAJSKUPQA PARKING MESTA U zgradi Central Plaza u Pasterovoj ulici, koja }e biti useqena na leto ove godine, parking mesta su prodavana u rasponu od 45.000 pa do 65.000 evra. Sledi Belgravia, zgrada u izgradwi u Gospodar Jovanovoj gde je za gara`no mesto pla}ano 60.000 evra. U prvih pet je i King Circle Residence, novi projekat na Slaviji, poznat i po fudbaleru Dejanu Stankovi}u kao jednom od investitora, gde su kupci unapred kupovali stanove, ali i gara`na mesta po cenama od 44.000 do 55.000 evra. Iznad 50.000 su „i{la“ i parking mesta u zgradi u Beogradskoj 21, kao i u Katani}evoj 10. Prodavana su po ceni od 50.400 evra.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Prilika da zavr{ite obavezu koju ve} dugo odla`ete. Na poslu }ete biti br`i nego ina~e, ali pazite da zbog nestrpqewa ne u|ete u nepotrebnu raspravu sa kolegama. Nije trenutak za velike i neplanirane kupovine. Slobodni Ovnovi mogu da upoznaju zanimqivu osobu preko prijateqa, dok zauzete o~ekuje razgovor koji }e razjasniti jednu staru nedoumicu. Ne zanemarujte glavoboqu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Osoba koju upoznate preko posla ili prijateqa mogla bi kasnije da vam pomogne da ostvarite vaàn ciq. Bi}ete raspoloèni za druèwe, izlaske i promene, ali ne zaboravite na obaveze koje ste ve} prihvatili. Slobodne Vage mogu da zapo~nu vezu koja }e se razvijati brè nego {to o~ekuju. Zauzete o~ekuje mirniji period, pod uslovom da ne vra}aju stare teme u svaki razgovor.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Ova nedeqa stavqa porodicu i dom u prvi plan. Mogu}e je da }ete re{avati pitawe renovirawa, selidbe ili zajedni~kih tro{kova. Na poslu vas o~ekuje pohvala da ste prethodnih nedeqa doneli dobru odluku. U qubavi }ete `eleti vi{e pa`we, ali nemojte da o~ekujete da partner sam pogodi {ta vam je potrebno. Slobodni Bikovi mogli bi da obnove kontakt sa osobom iz pro{losti.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Nadre|eni }e pratiti va{ rad, zato nemojte dozvoliti da vas tu|a qubomora izbaci iz ravnote`e. Novac }e dolaziti, ali }e i brzo odlaziti, pa napravite jasan plan tro{kova. U qubavi }ete `eleti iskrenost i konkretnost, a povr{ni odnosi vam vi{e ne}e biti zanimqivi. Slobodne [korpije mogu da u|u u tajnu ili komplikovanu romansu, dok zauzete o~ekuje va`na odluka.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Bi}ete u centru de{avawa, ali mora}ete pa`qivo da birate kome verujete i {ta obe}avate. Poslovna ponuda mo`e da zvu~i primamqivo, ali pre odluke proverite sve detaqe, naro~ito one koji se odnose na novac. Slobodni Blizanci mogu da zapo~nu zanimqiv flert preko dru{tvenih mre`a ili na kra}em putovawu. Zauzeti bi trebalo da odvoje vi{e vremena za partnera.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Mogu}e je da }ete dobiti vest koja }e vas podsta}i da razmi{qate o novom poslu ili usavr{avawu. Na finansijskom planu budite oprezni sa kupovinama preko interneta i ne verujte ponudama koje deluju previ{e dobro. Slobodni mogu da upoznaju nekoga ko `ivi u drugom gradu ili ~esto putuje. Zauzeti }e `eleti vi{e slobode, ali treba da objasne partneru da to ne zna~i udaqavawe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Mogu}a je uplata koju ~ekate, povra}aj duga ili prilika za dodatnu zaradu. Ipak, izbegavajte da odmah potro{ite sve {to dobijete, jer vas uskoro o~ekuje va`an tro{ak. U qubavi }ete biti osetqiviji nego ina~e, pa }ete svaku partnerovu re~ do`ivqavati ozbiqnije nego {to bi trebalo. Slobodni Rakovi mogu da primete da im se udvara osoba koju su do sada smatrali samo prijateqem.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Kredit, dug, nasledstvo ili zajedni~ki tro{ak kona~no bi mogli da se pomere sa mrtve ta~ke. Na poslu }ete morati da preuzmete odgovornost za zadatak koji drugi izbegavaju, ali }e vam se trud isplatiti. U qubavi }ete tra`iti vi{e bliskosti i sigurnosti, pa je vreme da otvoreno ka`ete {ta vam smeta. Slobodni Jar~evi mogu da zapo~nu veoma intenzivan odnos sa osobom koju ve} poznaju.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Bi}ete puni energije, samopouzdawa i `eqe da pokrenete ne{to novo. Nemojte da potcewujete savet osobe koja ima vi{e iskustva od vas. U qubavi vas o~ekuje uzbudqiva nedeqa, a slobodni Lavovi mogli bi da privuku nekoga ko se potpuno razlikuje od wihovog uobi~ajenog tipa. Zauzeti }e u`ivati u zajedni~kom izlasku ili putovawu. Pazite da se ne iscrpite zbog previ{e obaveza.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Bi}e va`no da saslu{ate drugu stranu, ~ak i kada ste uvereni da ste potpuno u pravu. Na poslu vas o~ekuje saradwa sa osobom ~iji na~in rada nije sli~an va{em, ali zajedni~ki rezultat mo`e da bude odli~an. Slobodne Vodolije mogle bi da u|u u vezu iznenada, bez mnogo planirawa i analizirawa. Zauzeti }e razgovarati o zajedni~koj budu}nosti, putovawu ili promeni `ivotnog prostora.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Zvezde vam savetuju da usporite i ne poku{avate da re{ite sve odjednom. Neko iz pro{losti mogao bi ponovo da vam se javi i probudi emocije koje ste mislili da su nestale. Zauzete Device treba da budu otvorenije prema partneru, jer }utawe mo`e da izazove nepotrebnu sumwu. Finansije su stabilne, ali izbegavajte pozajmice. Vi{e spavajte i smawite vreme provedeno ispred ekrana.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Imate ose}aj da kona~no ponovo imate kontrolu nad svojim vremenom. Na poslu }ete uspeti da ispravite gre{ku ili zavr{ite zadatak koji vam je stvarao pritisak. Ne kupujete stvari samo zato {to su na sni`ewu. U qubavi }ete biti romanti~ni, ali i skloni idealizovawu osobe koja vam se dopada. Zauzete Ribe trebalo bi da mawe kritikuju partnera i vi{e poka`u zahvalnost.

Po~eo je Gospojinski post, otac Quba upozorio vernike da je jedna stvar nedopustiva „Po~eo je Gospojinski post, jedan od ~etiri velika vi{ednevna posta u pravoslavnoj tradiciji. Iako se post naj~e{}e povezuje sa uzdr`avawem od odre|ene hrane, wegova su{tina je mnogo dubqa i ogleda se, pre svega, u duhovnom preobra`aju ~oveka. O pravom smislu i zna~aju posta govore i re~i oca Qubomira Rankovi}a. Gospojinski post ne podrazu-

meva samo promenu jelovnika, ve} je to, pre svega, vreme duhovnog preispitivawa, molitve, smirewa i borbe sa sopstvenim slabostima. Jer, uzdr`avawe od hrane gubi svoj dubqi smisao ukoliko ga ne prati i uzdr`avawe od lo{ih misli, te{kih re~i, osude, qutwe i sebi~nosti – upravo svega onoga od ~ega bi ~ovek tokom posta trebalo da se udaqi. O su{tini posta i wegovom is-

tinskom smislu vi{e puta je govorio otac Qubomir Rankovi}. – Boqe slanina u postu nego ovaj greh. Koji je to greh? To je greh mnogogovorqivosti, greh zlih re~i i zlog jezika. Sveti vladika Nikolaj je rekao: „Ako obuzda{ jezik, u~ini}e{ ve}i podvig nego da celog ìvota posti{ na hlebu i vodi”. Ro|eni moji, uzmimo zavet da obuzdamo jezik. Jezik je postao izvor zla, izvor mr`we, izvor velikih isku{ewa i podela. Ako je i{ta zavet, ako i{ta sve{tenik danas moè da kaè, jeste da obuzdamo jezik – rekao je jednom prilikom otac Quba. Velikogospojinski, odnosno Gospojinski post, traje od 14. do 28. avgusta i ustanovqen je u ~ast Presvete Bogorodice. Iako je najkra}i od ~etiri velika godi{wa posta, smatra se jednim od najstroìh, a wegov smisao nije samo uzdràvawe od hrane, ve} i molitva, pra{tawe, duhovno o~i{}ewe i ~iwewe dobrih dela.

ZDRAVQE Porodi~na istorija karcinoma pove}ava verovatno}u, ali ne predstavqa garanciju da }e osoba oboleti od karcinoma. „Da li }u dobiti karcinom jer ga je imao moj roditeq?” je pitawe koje onkolog ~uje skoro svakodnevno. Odgovor je sloèniji nego prosto da ili ne – geni igraju ulogu, ali daleko od toga da su jedini, ili ~ak najva`niji, faktor kod ve}ine pacijenata. Karcinom nastaje kada }elija nakupi mutacije koje joj omogu}e nekontrolisano deqewe. Te mutacije se javqaju na tri osnovna na~ina: Nasledne (hereditarne) – mutacija je prisutna u svakoj }eliji organizma od ro|ewa, prenesena od roditeqa. Ovo obja{wava samo pet do 10 odsto svih karcinoma. Ste~ene tokom ìvota – nastaju usled starewa, izlagawa kancerogenima (duvanski dim, UV zra~ewe, hroni~na inflamacija) ili slu~ajnih gre{aka prilikom deobe }elija. Ovo je uzrok velike ve}ine, oko 90 odsto slu~ajeva. Kombinacija – nasledna predispozicija koja sama nije dovoqna za bolest, ali u kombinaciji sa faktorima ìvotne sredine zna~ajno pove}ava rizik. Dr Luka Jovanovi}, specijalista radijacione onkologije kaè za Stetoskop da geni odre|uju podlo`nost, a ne sudbinu. âk i kod nasledne predispozicije, da li }e se i kada bolest razviti,

POSNI RECEPT

POSNO VARIVO OD TIKVE POTREBNO JE: n 1 ve}a tikva, n 1 glavica crnog luka, n uqe, n dve ka{ike bra{na, n ka{i~ica aleve paprike, n 0,5 litara soka od paradajza, n per{un ili maj~ina du{ica.

PRIPREMA: Posno varivo od tikve se priprema na slede}i na~in: 1. Tikvu oqu{titi, izdubiti joj i odstraniti sredinu sa semenkama, pa je ise}i na kocke. 2. Na vrelom uqu propr`iti sitno seckan crni luk, a kad porumeni dodati alevu papriku i bra{no. 3. Sve naliti sokom od paradajza, dodati kockice tikve, pa kuvati na tihoj vatri. 4. Kad tikva omek{a, posuti je seckanim per{unom ili dekorisati grn~icom maj~ine du{ice i slu`iti.

^etvrtak 20. avgust 2026. 27

Genetika i karcinom – koliko su na{i geni zaista presudni? naj~e{}e zavisi i od drugih, dodatnih faktora. Da li porodi~na istorija zna~i da }emo sigurno oboleti? Ne. Porodi~na istorija karcinoma pove}ava verovatno}u, ali ne predstavqa garanciju. Postoji razlika izme|u: l Sporadi~nog grupisawa slu~ajeva u porodici – nekoliko obolelih srodnika, ali bez obrasca koji ukazuje na nasledni sindrom (~est tip karcinoma u op{toj populaciji, slu~ajnost ili zajedni~ki faktori `ivotne sredine), i l Pravog naslednog sindroma – obrazac koji ukqu~uje vi{e generacija, oboqevawe u mla|oj `ivotnoj dobi nego {to je tipi~no, vi{e tipova karcinoma

kod istog srodnika, ili karakteristi~nu kombinaciju tipova tumora u porodici (npr. karcinom dojke i ovarijuma). Samo drugi obrazac realno ukazuje na potrebu za genetskim testirawem – ve}ina porodica sa „nekoliko slu~ajeva karcinoma” nema nasledni sindrom, ve} odraz toga da je karcinom, statisti~ki, ~est u op{toj populaciji. Ko treba da razmisli o genetskom testirawu? Genetsko testirawe nije, i ne treba da bude, opcija za svakoga. Ima smisla razmotriti ga kod osoba koje imaju: l karcinom dojke ili ovarijuma dijagnostikovan pre 45-50. godine,

l vi{e srodnika sa istim ili povezanim tipom karcinoma (npr. dojka i ovarijum, ili kolorektalni i endometrijalni karcinom u istoj porodici), l karcinom prostate udru`en sa karcinomom dojke ili ovarijuma u porodici, l ve} potvr|enu mutaciju kod nekog od bliskih srodnika, l retke ili specifi~ne tipo-

Kosti po~iwu da slabe mnogo ranije nego {to mislite Gubitak ko{tane mase po~iwe mnogo ranije nego {to ve}ina qudi misli, ~esto bez ikakvih simptoma. Mnogi o zdravqu kostiju po~nu da razmi{qaju tek nakon prve dijagnoze osteopenije ili osteoporoze. Me|utim, stru~waci upozoravaju da se temeqi sna`nog ko{tanog sistema stvaraju decenijama ranije. Ko{tana masa dostiè vrhunac u ranoj odrasloj dobi, a ve} nakon tridesete godine postepeno po~iwe da se smawuje. Iako je taj proces prirodan, na wega se u velikoj meri moè uticati na~inom ìvota. Posebno je va`no obratiti pa`wu na ishranu. Osteopenija i osteoporoza ~esto se razvijaju bez simptoma, sve dok ne do|e do preloma. Zato stru~waci nagla{avaju da nikada nije prerano po~eti da brinete o zdravqu kostiju. Najpoznatiji saveznici zdravih kostiju i daqe su mleko, jogurt i sir. Osim {to su bogati kalcijumom, sadrè i kvalitetne proteine koji zajedno doprinose o~uvawu ko{tane mase. Istraìvawa pokazuju da starije osobe koje redovno unose dovoqno mle~nih proizvoda imaju mawi rizik od padova i preloma kuka. Me|utim, mle~ni proizvodi nisu jedini izbor. Tofu, edamame i druge namirnice od soje tako|e su dobar izvor kalcijuma, a sadrè i izoflavone – biqna jediwewa ~ija struktura podse}a na estrogen. Zbog toga

mogu biti posebno korisni ènama nakon menopauze, kada se gubitak ko{tane mase ubrzava. Na jelovniku bi ~e{}e trebalo da se na|u i ~ia semenke. Jedna ka{ika sadrì gotovo 100 miligrama kalcijuma, kao i magnezijum, fosfor i omega-3 masne kiseline koje pomaù u smawewu hroni~ne upale povezane sa razgradwom kostiju. Dobar izbor su i suve {qive, smokve i kajsije. Pored kalcijuma i magnezijuma, bogate su polifenolima – biqnim jediwewima antioksidativnog delovawa koja mogu usporiti gubitak ko{tane mase. Pojedina istraìvawa pokazala su da su ène koje su svakodnevno jele suve {qive tokom godinu dana izgubile mawe ko{tane mase od onih koje ih nisu konzumirale.

ve tumora koji se ~e{}e javqaju u kontekstu naslednih sindroma, l li~nu dijagnozu metastatskog karcinoma kod koje rezultat testirawa mo`e direktno uticati na izbor terapije. Odluku da li je testirawe opravdano donosi onkolog ili genetski savetnik, na osnovu detaqne porodi~ne anamneze – ne pacijent na osnovu zabrinutosti.

Ne treba zanemariti ni konzerviranu ribu. Mala konzerva sardina moè da obezbedi gotovo tre}inu dnevnih potreba za kalcijumom, a dobar izbor je i konzervirani losos koji, osim kalcijuma, obiluje proteinima va`nim za o~uvawe kostiju i mi{i}a. „Kosti i mi{i}i ~ine jedinstven sistem. Ako o~uvamo snagu mi{i}a, smawujemo rizik od padova, a samim tim i preloma“, isti~e profesorka Bes Doson-Hjuz, stru~wakiwa za zdravqe kostiju i mi{i}a. Masna riba poput sardina, sku{e i lososa jedan je od najboqih prirodnih izvora vitamina D, bez kojeg organizam ne moè efikasno da iskoristi kalcijum. Da li su suplementi neophodni? Odgovor nije isti za sve. Nau~nici isti~u da korist od suplemenata zavisi od uzrasta, na~ina ishrane i zdravstvenog stawa. Vitamin D se ~esto preporu~uje starijim osobama i onima koji se malo izlaù suncu, ali istraìvawa pokazuju da ve}e doze nisu nu`no boqe. Naprotiv, preteran unos moè imati i suprotan efekat, pa stru~waci savetuju da se preporu~ene koli~ine ne prekora~uju bez konsultacije sa lekarom. Ni dodaci kalcijuma nisu potrebni svima. Ako redovno unosite mle~ne proizvode ili druge izvore kalcijuma, dovoqno proteina, zeleno lisnato povr}e i ribu, ve}inu potrebnih nutrijenata moète obezbediti ishranom. Vegani bi, me|utim, trebalo da obrate posebnu pa`wu na unos kalcijuma. Iako ga ima u zelenom lisnatom povr}u, susamu, mahunarkama i oboga}enim biqnim napicima, istraìvawa pokazuju da ga u proseku unose mawe od vegetarijanaca i osoba koje jedu sve namirnice.

LE^EWE BIQEM

Origano mnogo vi{e od za~ina PREDNOSTI PRIMENE ORIGANA l Pravilno funkcionisawe digestivnog sistema Origano ima brojne pozitivne efekte na digestivni sistem. Obiluje vlaknima i zbog toga omogu}ava pravilno odvijawe varewa. Ubla`ava bolove u stomaku usled lo{eg varewa, povoqno uti~e kod gastritisa i dijareje. l Optimalno funkcionisawe imunog sistema Redovan unos origana poma`e u ja~awu imunog sistema. Vitamini A i C iz origana stimuli{u imuni sistem i deluju protiv infekcija.

l Odràvawe zdravqa respiratornog sistema Primewuje se za le~ewe bolesti respiratornog sistema. Smawuje ka{aq, olak{ava iska{qavawe i smawuje upale u respiratornom sistemu. âj od origana i inhalacije uqa origana su poèqni kod prehlade, sinuzitisa i bronhitisa. l Zdravqe kostiju Visok nivo kalcijuma i gvo`|a u origanu omogu}ava odràvawe zdravqa kostiju. l Antimikrobna svojstva Origano sadrì antimikrobna jediwewakarvakrol i timol. Oni deluju protiv bak-

terija, virusa i gqivica. Origano omogu}ava prevenciju i le~ewe infekcija, ukqu~uju}i infekcije respiratornog i digestivnog trakta. l Antioksidativna svojstva Origano je bogat antioksidansima, kao {to su polifenoli i flavonoidi. Oni omogu}avaju neutralizaciju slobodnih radikala, tj. za{titu }elija od o{te}ewa, smawewe upale i prevenciju hroni~nih bolesti. Za{titite se od infekcija i oja~ajte imunitet na prirodan i efikasan na~in. Visok sadr`aj antioksidanasa poma`e imunom sistemu da se izbori sa razli~itim mikrobnim agensima.

28 ^etvrtak ^etvrtak 27. 20. mart avgust2025. 2026.

ENIGMATIKA ENIGMATIKA

SRPSKI OBLAST U ONAJ KOJI MADA, GLUMAC NA SLICI NEMA^KOJ PREBIRA PREMDA

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA SIR]E, OCAT (POKR.)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

PIHTIJE

]UD, PRIRODA

GALAMA, VIKA NEOBUVEN PORUXBINA

OZNAKA ZA POLUPRE^NIK

VEZNIK AUTOMATSKI MUZI^KI INSTRUMENT

DRUGI, OSTALI

PRIJATEQ, DRUG PISAC PRAVNI VLADISPIS SLAV PETKOVI] (LAT.)

VRSTA PAPAGAJA

PONA[ATI DR[KA NA AMERI^KI SE GLUMAC SLOBODOVIOLINI SILVESTER UMNO

PAS JAZAVI^AR, DAKL VRSTA @EN. FRIZURE

CRNOGORSKO PLEME SI]I MILE]I REKA U MJANMARU (BURMI)

24. I 29. SLOVO AZBUKE

PO^ETAK AZBUKE O^ETKATI KOWA

DOGODITI SE, DESITI SE GOLU@DRAV O[I[AN PAS SREDWOV.. DRAMA(LAT.)

KESTEN (ITAL.) ZABAVQA^ KIDAJU]I ODVAJATI, OTKIDATI

PRVI VOKAL

MESTO NA KOSMETU TR^ATI KASOM

NEKORI[]EN

VEZNIK STIH IZ KURANA

PREVRTQIVAC SLATKOVODNARIBA KARA[ NEODOQIVA DRA@, ^AR

STAROEGIPATSKA BOGIWA BEZVOQNOST (MED.) LI^NA ZAMENICA

DALMATINSKA UZRE^ICA

Sr Gl pski as

VODORAVNO: 1. Narugati se, 2. Seosko podru~je - Magacin vojne opreme, 3. Ime engleskog glumca Olivijea - Delovi molekula, 4. Ime glumca Pa}ina - Mesto kod Kru{evca - Uzvik pri skoku, 5. Lupa, {um pri tr~awu, bat - Duh (lat.), 6. Gospodariti, zapovedati - Pseto, pas, 7. Ov~ja mast - Letovali{te u Istri - Oznaka za istok, 8. Veznik - Stanovnici Asirije - Lo{ ~ovek, 9. Zbog toga - Huqa, podlac, 10. Dodaci ugovoru - Srpski glumac Tihomir, 11. Simbol kalcijuma - Zavr{iti tkawe, izatkati - Oznaka za kiri, 12. Prvi prevod Biblije na latinski - Francuski peva~ Sa{a, 13. Vrsta jabuka - Na{ peva~ Montano, 14. Ameri~ka osobina. USPRAVNO: 1. Umek{avawe suglasnika (gram.), 2. Srpski vajar Stru~wak za gra|u qudskog tela, 3. Oblast u Nema~koj - [upe za seno Francuski re`iser Klod, 4. Prerada kovawem - Odgajiva~ sokola za lov, 5. Oznaka za polupre~nik - Ime ameri~ke glumice Vud - Zaustaviti se, 6. Francuska fabrika aviona - Vrh na Zlatiboru - Atletski klub (skr.). 7. Narodna republika (skr.) - Samouki slikari - Muslimansko `ensko ime, 8. Sprinter sa Jamajke Bolt - Udarati nogama - Simbol azota, 9. Tetka odmila - Engleska spisateqica Agata, 10. Drugo, ostalo - @ivotiwa koja tamani zmije otrovnice - Talog od kafe, 11. Samoobrazovan ~ovek - Persijski filozof, autor Kanona medicine, 12. Jajasto telo (mat.) - Tepih, sag.

IME GLUMCA GIBSONA MALI[AN, MALI[A

IME ^E[KOG KOMPOZITORA ZIHA

UKUPNOST, POTPUNOST OZNAKA ZA LITAR

KRUTO SE DR@ATI PARTIJSKE LINIJE

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: POSPRDNUTI SE, ATAR, ARSENAL, LORENS, ATOMI, AL, KAONIK, OP, TOPOT, ANIMUS, AGOVATI, CUKO, LOJ, LOVRAN, I, I, ASIRCI, GAD, ZATO, NITKOV, ANEKSI, ARSI], CA, OTKATI, CI, ITALA, DISTEL, JONATAN, TONI, AMERIKANIZAM.

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: ASPIK, NARAV, DREKA, R, BOS, INI, I, JARAN, ARARA, KU^I, DAKSL, UX, SMILETI, ZBITI SE, AB, MARON, GOLE, A, ANIMATOR, NOV, VITINA, OTAKAR, MEL, VRDALAMA, I, IZIS, KARAS, ]A, ABULIJA, TOTALITET, LINIJA[ITI

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

4 4

1 3

6 8

6 9 9

2 4

2 7

5 6 9

6 5

SUDOKU 2

4 5 8 9

1 4 3

7 9

9 4

7 3

2 1 8

5 6 7

5 3 1 4

RE[EWE SUDOKU 2: 329 581 467 - 185 674 239 674 923 185 - 496 718 523 532 469 871 - 817 352 694 961 235 748 - 748 196 352 - 253 847 916 RE[EWE SUDOKU 1: 931 765 482 - 528 439 716 746 812 593 - 483 596 271 295 178 634 - 167 324 859 812 653 947 - 359 247 168 - 674 981 325

SVET POZNATIH EVO [TA JE PO STRUCI NATA[A BEKVALAC, NIKADA NE BISTE POGODILI:

„Diplomirala sam sa desetkom” Iako je veoma rano po~ela da se bavi muzikom, na{a poznata peva~ica Nata{a Bekvalac bila je uporedo posve}ena i svom obrazovawu. Malo ko u javnosti zna {ta je Nata{a Bekvalac po obrazovawu i koju je {kolu zavr{ila. Ona je zavr{ila Vi{u {kolu za sportske trenere, a qubav prema ovoj oblasti nasledila je upravo od svog oca. Peva~ica je jednom prilikom otkrila da je ovaj ìvotni korak uspe{no privela kraju. - Bilo je veoma lepo kad sam diplomirala s desetkom. Tog trenutka sam dobila èqu da nastavim sa {kolovawem - ispri~ala je Nata{a Bekvalac svojevremeno. Ona je tada priznala i kako vidi sebe u budu}nosti van muzi~ke scene. - Vidim sebe u nekom lepom fitnes centru kako pomaèm qudima da odrè formu ili steknu vitku liniju. To je ono {to u budu}nosti èlim da radim. Odli~an sam teoreti~ar, ali lo{ prakti~ar. Znam da drugima pri~am o prednostima zdravog na~ina ìvota, ali ja ìvim kampawski, hranim se neredovno. Doga|a se da izgubim po deset kilograma za dvadesetak dana.

POTPISALI PREDBRA^NI UGOVOR:

Evo {ta }e Suzana Man~i} naslediti od bogatog Grka Voditeqka Suzana Man~i} vi{e od tri decenije uìva u qubavi sa Grkom, Simeonom Ocomokosom. Svoju qubav na vi{i nivo podigli su 2018. godine, kada su se ven~ali. Ipak, iako je Simica poznat doma}oj javnosti, mawe je poznato ~ime se on bavi i kako je stekao imetak, koga se u predbra~nom ugovoru Suzana odrekla. Simeon i Suzana su zapo~eli qubavnu romansu nakon {to se on razveo, a iz prvog braka ima dve }erke. Simeon je danas ugledan biznismen, a studirao je pravo i ekonomiju na atinskom univerzitetu. Bio je izvr{ni direktor Ameri~ko-helenske privredne komore, kao i generalni sekretar poslovnih saveta izme|u Gr~ke i jo{ nekoliko zemaqa. O svom braku i ìvotu na distanci Suzana je svojevremeno govorila za Blic. - Sre}a {to ne ìvimo zajedno, ne slu{amo istu muziku. Veoma je zauzet, i nema vremena da slu{a bilo {ta, kada ho}e da se opusti, voli da slu{a klasiku. Obilazimo evropske festivale klasi~ne muzike, tu se slaèmo - rekla je voditeqka. - On meni kaè da se uvek smejem, i da mu je divno pored mene. Verovatno ga je osmeh i osvojio, kao i kompletna moja pojava pre 23 godine, {to se wega ti~e, to je bila qubav na prvi pogled, a meni je trebalo malo vremena, nisam se prevarila i napravila sam dobar izbor - zakqu~ila je tada. Voditeqka je tada otkrila kako je do{lo do potpisivawa predbra~nog ugovora. - Na moj predlog. Grci imaju jedan poseban mentalitet i jednu posebnu brigu o ènskoj deci, o ènskoj ~eqadi, {to kod nas ne postoji. Kod nas, u naslednom pravu, aj prvo sin, pa da se sestra odrekne u ime brata itd. To kod wih apsolutno ne postoji. I ja sam shvatila da on, da mo`da wegove }erke imaju bojazan ili da mo`da on ima bojazan kako }e wegove }erke reagovati. Ja{ta more, oko imovine. Da, da, oko imovine - rekla je voditeqka i priznala da je suprugove }erke nisu odmah prihvatile. - Pa nisu ba{, na po~etku. Ne, ne, ne, nisu ba{. Ja sam isuvi{e i lepa i raspoloèna i atraktivna. I videle su da im je tata suvi{e zaqubqen i to verovatno nikome ne odgovara, pogotovo u toj nekoj mladosti ranoj. Sad su na{i odnosi jako, jako fini, stvarno, ali posle 22 godine. I onda meni padne na pamet, mislim se, {ta meni od wega treba, ne treba mi ni{ta, ja sve imam, sve sam sama stekla i rekao, ajde da se mi lepo dogovorimo, da napravimo taj neki predbra~ni ugovor. [to u stvari i nije predbra~ni ugovor, ne{to se to kod notara defini{e {ta je moje, {ta je tvoje, ste~eno pre braka i tako daqe i tako daqe. I mislim da je to olak{alo svima situaciju. Pogotovo devojkama. Meni wegovo bogatstvo jednog dana kada wega nema, ne zna~i ni{ta. Ja volim da mi zajedno uìvam u wegovom bogatstvu, to da se razumemo. Volim, lepo mi je da imamo lepa putovawa, da mi napravi neko lepo iznena|ewe. To je divno, ali nije odlu~uju}e - rekla je tada.

^etvrtak 20. avgust 2026. 29

BOBAN ZDRAVKOVI] BIO JE VELIKA ZVEZDA OSAMDESETIH, A EVO KAKO DANAS @IVI:

„@ivim zdravo i nisam poklekao pred porocima“ Boban Zdravkovi} bio je jedan od najpopularnijih peva~a na prostoru biv{e Jugoslavije, a naro~itu popularnost stekao je tokom osamdesetih i devedesetih godina. Wegove pesme pevaju se {irom regiona, dok su wegov prepoznatqivi osmeh, {arm, ali i specifi~ni stajlinzi ~esto bili tema razgovora. Tokom osamdesetih, ovaj Ni{lija objavio je nekoliko uspe{nih albuma, a veliki uspeh ostvario je 1986. godine, kada je na albumu „Klinka“ objavio pesmu „Ne dolazi u moj san“. Re~ je o jednom od wegovih najve}ih hitova, koji se i danas moè ~uti na nastupima wegovih kolega. Boban je i tokom devedesetih nastavio da niè hitove, me|u kojima su „Ciganima srce da}u“, „Pogledaj u nebo“, „Lagala me jedna Maja“, „Marakana“ i brojni drugi. Iako se posledwih godina Boban Zdravkovi} re|e pojavquje u doma}im medijima, od muzike nije odustao. Naprotiv, i daqe je veoma traèn, posebno u regionu, a ~esto nastupa i u Bugarskoj, gde odràva velike koncerte, ali peva i u kafanama i na privatnim veseqima. U jednom od retkih razgovora o svom ìvotu i karijeri, Boban je otkrio kako danas ìvi, koliko vodi ra~una o zdravqu, ali i kako danas gleda na popularnost koji ju je nekada imao. n Va{e pesme se i danas pevaju sa istim àrom, {to u takmi~ewima, {to u kafanama. Kakav je ose}aj?

- Meni je to veliko zadovoqstvo. To je dokaz da sve {to sam radio do sada nije pro{lo tek tako, nego je ostavilo traga. Milo mi je, pa ~ak i kad ih moje kolege pevaju na svojim nastupima. n Jeste li angaòvani na terenu kao nekad? - Jesam. Vrlo je interesantno da mi qudi stalno traè stare pesme na nastupima. [to bi rekli qudi, pesme su mi kao vino, {to su starije, to su kvalitetnije. Narod ne zaboravqa hit „Ne dolazi{ u moj san“, ta pesma je moja li~na karta. Dok je nisam snimio, bio sam anoniman, imao sam samo dve plo~e. Me|utim, kad sam je izdao, sve se promenilo. n Za{to izbegavate pojavqivawe u medijima? - Ja sam po prirodi skroman ~ovek. Sve {to mogu da pruìm ja to uradim kroz pesmu i emocije dok pevam. Ne stvaram popularnost na drugi na~in, {to, naravno, ne zameram kolegama koje to rade. n Kakva su bila druèwa na turnejama? - Nekad smo vezivali i po dvadesetak dana i odràva-

li dnevne i ve~erwe koncerte. Tu su bila druèwa u autobusima, hotelima... Moram vam ispri~ati jednu anegdotu, prijateqi su mi se kidali od smeha. Setio sam se jednog mog gostovawa u hotelu, tada nisam imao ba{ preteranog iskustva. Interesantno je da sam se obukao identi~no kao konobar, ko{uqa i leptir-ma{na. U neko doba no}i, kad su gosti bili pripiti, jedan mi je mahao rukom da do|em. Pri{ao sam mu jer sam mislio da me zove da mu otpevam ne{to, a on mi je poru~ivao pi}e i kaè mi: „Konobar, koliko ti do|em za ovo?“ Nisam znao da li da se smejem ili da pla~em {to me ne prepoznaje. n Mnoge va{e kolege podlegle su alkoholu i narkoticima. - @ivim zdravo i nisam poklekao pred porocima. Volim sport i redovno igram tenis, ne pu{im. Svako je gospodar svog ìvota - izjavio je on za Kurir. n Pesma „Lagala me jedna Maja” je tako|e veliki hit koji se danas peva na svim veseqima. - Pesmu „Maja” u posledwe vreme pevaju kao veliki hit, davno je snimqena, spontano je do{la, nije zbog neke Maje. Ne znam {to neke pesme ìve toliko godina. Vaìo sam za nekog ko je mogao da oseti pesmu. Dok se ja ne najeìm, nema pesme. Volim da moju novu pesmu koju snimim, obavezno je otpevam u kafani, i ako je dobro pro|e snimim je, ako ne, ne snimim.

VOJA BRAJOVI] OTKRIO ISTINU O PAVLU VUISI]U:

„Nije bio alkoholi~ar” Sa velikim po{tovawem i setom, legendarni glumac Voja Brajovi}, najpoznatiji po ulozi Tihog u kultnoj seriji „Otpisani”, se prisetio susreta s gluma~kim velikanima poput Pavla Vuisi}a, otkrivaju}i nepoznate detaqe sa snimawa i ìvotne lekcije koje su ga oblikovale. Kao mlad ~lan Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, Voja Brajovi} se suo~io sa ogromnom i naglom popularno{}u koju su mu doneli „Otpisani”. Me|utim, slava je, kako kaè, izuzetno opasna igra~ka. „Slava je divna prilika da ~ovek poludi i izgubi razum. Meni se dogodila jedna od najboqih lekcija koje sam dobio. Bio sam mlad ~lan Jugoslovenskog dramskog pozori{ta i popularnost je ve} bila ogromna. Jednog dana ulazi Milivoje @ivanovi}, velika legenda. Svi ustaju da mu pomognu, a on pita: ‚Ko je ovaj mladi}?’ Kaù mu: ‚Na{ mladi kolega Voja Brajovi}.’ A on odgovara:

‚Nikad ~uo.’ To sam zapamtio za ceo `ivot. To mi je bila najboqa {kola. Nemoj da pomisli{ da si ne{to zato {to si popularan. Ti tek treba da do|e{ do ne~ega i da zna{ da je to vredno”, prise}a se Brajovi} ove va`ne lekcije. Govore}i o Pavlu Vuisi}u, Voja razbija mitove koji su se decenijama pleli oko ovog glu-

ma~kog barda. Suprotno slici spontanog natur{~ika koji je u uloge ulazio pravo iz kafane, Paja je bio izuzetno studiozan i odgovoran umetnik. „Paja nas je stra{no u~inio zahvalnim jer se radovao {to je s nama. On, kome se te{ko moglo pri}i, s razlogom. A onda se radovao {to je s nama i to nas je ~inilo veselim... Qudi obi~no misle da su wega izvukli iz kafane. Ne. Paja je bio veoma studiozan glumac i, naravno, vrhunski intelektualac, pre svega zato {to je mislio svojom glavom”, obja{wava Brajovi}. Kao dokaz wegove studioznosti, Brajovi} navodi scenu iz filma „[e{ir profesora Koste Vuji}a” u kojoj on svira violinu, a Caci Mihailovi} peva. Paja ih je vra}ao da ponove scenu ~ak 15 ili 16 puta, ali ne zato {to je bio nezadovoqan wihovim izvo|ewem, ve} time kako ih on slu{a u kadru. Iza te strogosti krila se neverovatna odgovornost prema publici.

30 ^etvrtak 20. avgust 2026.

SPORT

Srpski fudbalski klubovi {irom Australije u akciji:

VIKTORIJA

REZULTATI I TABELE

NOVI JU@NI VELS

Parramatta FC - Bonnyrigg White Eagles NSW LEAGUE TWO

Brunswick Juventus - Melbourne Srbija VPL MEN 1 1. Melbourne Knights 2. Northcote City 3. Brunswick Juventus 4. Bulleen 5. Melbourne Victory U21 6. Melbourne Srbija 7. ltham Redbacks 8. Brunswick City 9. Manningham United Blues 10. North Geelong 11. Langwarrin 12. Western Utd. U21 13. North Sunshine Eagles 14. Port Melbourne Sharks

24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24

16 15 15 12 12 11 10 10 9 9 7 8 5 4

1:1 3 4 2 6 4 3 5 3 3 1 5 1 5 5

5 27 5 18 7 14 6 15 8 16 10 3 9 15 11 2 12 -14 14 -18 12 -10 15 -20 14 -10 15 -38

Westgate Sin|eli} FC - Yarraville FC STATE LEAGUE MEN’S 1 NORTH-WEST 1. Geelong SC 2. Upfield FC 3. Lalor United FC 4. Sydenham Park SC 5. Ballarat 6. Altona East Phoenix SC 7. FC Clifton Hill 8. Westgate Sin|eli} FC 9. Pascoe 10. Western Suburbs SC 11. Westvale Olympic FC 12. Yarraville FC

19 18 18 19 19 19 18 19 19 18 20 18

13 12 11 10 9 8 8 6 6 6 4 2

19 19 18 19 19 19 19 19 19 19 18 19

12 12 10 9 8 8 6 7 6 4 5 0

24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 23 24 24 23

17 17 15 13 12 10 8 8 6 8 7 6 3 2

2:2

5 2 20 41 4 3 17 40 2 6 20 32 5 5 9 32 6 5 10 30 5 6 11 29 5 8 10 23 2 10 -10 23 4 9 -11 22 7 8 -6 19 3 10 -13 18 4 15 -37 4

Springvale White Eagles - Malvern PREMIER LEAGUE 2 1. Goulburn Valley Suns 2. Malvern 3. Essendon Royals SC 4. Bayside Argonauts 5. Keilor Park 6. Box Hill 7. Whittlesea United 8. Springvale White Eagles 9. Eastern Lions 10. Kingston City 11. Nunawading City 12. Werribee City 13. Altona City 14. Moreland City

4:2

2 4 +20 41 3 3 +11 39 0 7 +13 33 2 7 +4 32 3 7 +2 30 3 8 +1 27 2 8 -5 26 5 8 -8 23 4 9 +2 22 2 10 -4 20 2 14 -30 14 6 10 -6 12

Brandon Park SC - Noble Park United Drina FC STATE LEAGUE MEN’S 2 SOUTH-EAST 1. Knox City FC Seniors 2. Brandon Park SC Seniors 3. Waverley City SC Seniors 4. Berwick City SC Seniors 5. Noble Park United Drina FC 6. Gippsland United FC Seniors 7. Peninsula Strikers FC Seniors 8. Dandenong South SC Seniors 9. Chisholm United FC Seniors 10. Casey Comets FC Seniors 11. Mooroolbark SC Seniors 12. North Caulfield Maccabi FC

51 49 47 42 40 36 35 33 30 28 26 25 20 17

2:5 3 2 2 5 2 7 9 5 8 2 4 6 8 7

4 24 5 32 7 24 6 12 10 -2 7 7 7 11 11 -15 10 -1 14 -20 12 -18 12 -8 13 -17 14 -29

54 53 47 44 38 37 33 29 26 26 25 24 17 13

1. Mounties Wanderers FC 2. Parramatta 3. Fraser Park 4. Dunbar Rovers 5. Bonnyrigg White Eagles 6. Granville Rage 7. Central Coast United FC 8. Sydney University SFC 9. South Coast Flame 10. Hawkesbury City FC 11. Gladesville Ryde Magic 12. Nepean FC 13. Inner West Hawks FC 14. Bankstown United FC 15. Camden Tigers

26 26 26 26 26 26 26 27 26 26 27 26 26 26 26

22 16 13 13 13 12 11 11 9 10 9 8 8 6 2

2 3 6 5 4 5 5 4 7 3 1 4 4 6 7

4:0 2 +69 68 7 +32 51 7 +15 45 8 +16 44 9 +6 43 9 -4 41 10 -1 38 12 +6 37 10 -3 34 13 -20 33 17 -27 28 14 -18 28 14 -10 28 14 -23 24 17 -38 13

JU@NA AUSTRALIJA

FK Beograd - Adelaide City NPL SOUTH AUSTRALIA 1. Adelaide City 2. West Torrens 3. NE Metrostars 4. Playford Patriots 5. FK Beograd 6. Croydon 7. Adelaide United U23 8. Campbelltown City 9. Sturt Lions 10. West Adelaide 11. Adelaide Comets 12. Para

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

14 14 13 10 10 8 7 8 8 6 5 0

0:3 6 2 28 3 5 25 5 4 30 5 7 11 3 9 5 6 8 5 8 7 1 5 9 -1 3 11 -1 7 9 -4 5 12 -13 2 20 -86

48 45 44 35 33 30 29 29 27 25 20 2

AUSTRALIJSKA KAPITALNA TERITORIJA

O’Connor Knights - Canberra White Eagles - CAPITAL PREMIER LEAGUE

3:1

1. Canberra Croatia 2. Tigers FC 3. Monaro Panthers 4. Tuggeranong Utd 5. Queanbeyan City 6. Canberra Juventus 7. Canberra Olympic 8. O’Connor Knights 9. Belconnen Utd. 10. Brindabella 11. Canberra White Eagles

49 44 43 39 35 33 20 20 9 9 7

19 20 19 19 19 19 19 19 19 19 19

16 14 14 13 11 11 6 6 2 3 2

1 2 1 0 2 0 2 2 3 0 1

2 36 4 35 4 40 6 8 6 13 8 2 11 -11 11 -14 14 -21 16 -50 16 -38

ZAPADNA AUSTRALIJA

Armadale - Dianella White Eagle WA STATE LEAGUE 1. Bayswater City 2. Olympic Kingsway 3. Perth RedStar 4. Perth Azzurri 5. Fremantle City 6. Stirling Macedonia 7. Western Knights 8. Sorrento 9. Perth Glory U23 10. Armadale 11. Dianella White Eagle 12. Balcatta

21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21

13 12 11 9 8 8 6 7 5 5 5 4

3:1 5 5 5 8 8 3 7 3 6 6 5 5

3 31 4 16 5 2 4 10 5 9 10 0 8 0 11 -18 10 -2 10 -12 11 -13 12 -23

44 41 38 35 32 27 25 24 21 21 20 17

KVINSLEND

St. George Willawong FC - Sunshine Coast NPL QUEENSLAND 1. Brisbane Strikers 2. Broadbeach United 3. Sunshine Coast Wanderers 4. Ipswich FC 5. Robina City 6. Caboolture FC 7. Redlands United 8. Holland Park Hawks 9. Logan Lightning 10. North Star FC 11. St. George Willawong FC 12. Capalaba

22 22 22 22 22 21 22 22 22 21 22 22

17 16 10 10 9 9 8 9 8 5 4 3

3 4 7 5 5 4 6 3 3 3 1 2

1:6 2 +34 54 2 +31 52 5 +18 37 7 +5 35 8 +7 32 8 +8 31 8 +2 30 10 -8 30 11 -2 27 13 -20 18 17 -39 13 17 -36 11

Nikola Kalini} zavr{io karijeru i {okirao sve Neverovatna vest se pojavila kao grom iz vedra neba i ostavila sve u {oku. Nikola Kalini} je zavr{ioigra~ku karijeru. Ovo odluku je objavio na svojim dru{tvenim mreàma i otkrio da ostaje u Zvezdi, ali kao trener. „Qudi, zavr{avam karijeru. Postajem pomo}ni trener u Zvezdi. Zbog ìvotne situacije èlim da budem blizu Beograda. Hvala svima {to ste bili deo lude vo`we”, napisao je Kalini}. Ve} neko vreme se spekulisalo da Nikola Kalini} nije u planovima novog trenera Crvene zvezde, a pomiwalo se da bi mogao da karijeru nastavi u Vojvodini koja je izrazila odre|enu èqu da ga dovede, ali o~igledno je postalo jasno da Kalini} vi{e nije spreman za igra~ke napore i da pre svega èli da ostane u Beogradu zbog specifi~nih privatnih problema. Kalini} je imao jo{ godinu dana ugovora sa Crvenom zvezdom, potpisanim 2024. kada se vratio iz Barselone, prema kojem bi mu pripala velika suma novca, ali novac uop{te nije bio faktor. Hipoteti~ki, mogao je da odradi posledwu sezonu u Crvenoj zvezdi i sa~eka godinu dana sa odlukom da krene trenerskim putem, ali je procenio da je za wega i klub boqe i po{tenije ovako. Tokom godina provedenih na parketu, postao je sinonim za igra~a koji ostavqa posledwu kap znoja na terenu. Od osvajawa Evrolige sa Fenerbah~eom kod @eqka Obradovi}a, preko kqu~nih uloga u reprezentaciji Srbije i sjajnih epizoda u Barseloni i Valensiji, izrastao je u jednog od najcewenijih krilnih igra~a u modernoj evropskoj ko{arci, ali najve}i trag je ostavio ba{ u Crvenoj zvezdi gde je osvojio sve {to se moglo osvojiti u doma}im okvirima. Kalini} je ponikao u Spartaku iz Subotice.

Dobri} otkrio {ta je puklo sa Sa{om Obradovi}em u Zvezdi Kapiten Crvene zvezde Ogwen Dobri} otvoreno se osvrnuo na izuzetno turbulentnu i na kraju neuspe{nu sezonu pod vo|stvom Sa{e Obradovi}a. Srpski strateg je u toku takmi~arske godine zamenio Janisa Sferopulosa, ulo`io ogroman trud i doneo po~etni uspon, ali se ekipa na kraju uru{ila usled problema u svla~ionici i nerazumevawa na relaciji trener-igra~i. Iako su rezultatski prethodne dve sezone za navija~e crveno-belih imale sli~an epilog, kapiten kluba je izneo informacije iz prve ruke. Obradovi}a je na kraju ko{tala wegova specifi~na i izuzetno detaqna vizija. „Nama sa Sa{om nisu odgovarale te pauze koje smo imali, mnogo prostora za trening, tu se nekako nakupqalo mnogo informacija. Sa{a mnogo zna ko{arku, svaki ko{arka{ki problem sagleda sa svih mogu}ih strana. Mislim da je Sa{in problem bio to {to je on hteo sve to da nam ubaci u glavu i da to nekim igra~ima nije odgovaralo i da su se u nekim situacijama pogubili. Ne pogubili, nego nisu znali {ta da rade u pravim trenucima”, rekao je Ogwen Dobri}.

SPORT

^etvrtak 20. avgust 2026. 31

Andrej Barna pobedio rak, pa pokupio novu evropsku medaqu U finalu trke na 50 metara slobodnim stilom Andrej Barna je stigao do ciqa za 21,37 sekundi – identi~no vreme kao i Rus Igor Kornejev, pa su podelili drugo mesto.

EVO KOLIKO JE ADRIANA VILAGO[ ZARADILA ZA EVROPSKU BRONZU:

Bizarno pravilo }e iznenaditi i wu, a to nije sve Adriana Vilago{ je kao najmla|a takmi~arska u finalu Evropskog prvenstva uspela da osvoji bronzanu medaqu, ali to ne zna~i da }e to bogato naplatiti. Vilago{ je bila zadovoqna nakon svega, ali ne i presre}na. „Ovo je bilo ba{ izazovno Evropsko prvenstvo, od po~etka do kraja. Borila sam se sama sa sobom i na kraju ostvarila solidan rezultat. Naravno, o~ekivala sam ne{to vi{e, ali okolnosti se mewaju”, rekla je Vilago{. Zatim je dodala da su i te kako izazovni uslovi u drugom po veli~ini gradu Engleske. „Duvao je vetar, ni temperatura nije bila idealna. Nekome takvi uslovi odgovaraju, nekome ne. Generalno, mnogo zavisi od toga u kakvom stawu do|e{ na takmi~ewe i kakav ti je dan. Na to uti~e ba{ mnogo faktora”, rekla je atleti~arka iz Malog I|o{a. Posebno je bizarno {to }e novac dobiti samo od dr`ave, ne i od takmi~ewa na kom je osvojila medaqu. Na osnovu Uredbe o nacionalnim sportskim priznawima i nov~anim nagradama, za osvojenu bronzanu medaqu na Evropskom prvenstvu u olimpijskoj ili paraolimpijskoj disciplini predvi|ena je nov~ana nagrada za svakog osvaja~a medaqe, kao i za glavnog trenera. Tako }e Adriana za svoj uspeh dobiti 10.000 evra. Me|utim, od Evropske atletike za samu bronzanu medaqu ne}e dobiti nov~anu nagradu. Od prethodnog Evropskog prvenstva na snazi je sistem prema kojem Evropska atletika izdvaja ukupno 500.000 evra za deset najboqih rezultata na {ampionatu, a nagrade se odre|uju na osnovu plasmana i bodovnog sistema Svetske atletike. To zna~i da novac ne dobijaju automatski svi osvaja~i medaqa. Po 50.000 evra pripada najboqim atleti~arima i atleti~arkama u pet grupa disciplina, odnosno takmi~arima ~iji rezultati prema bodovawu Svetske atletike budu najboqe rangirani. Nagrade se dodequju u mu{koj i `enskoj konkurenciji, a discipline su podeqene u pet kategorija: sprint i prepone, sredwe i duge pruge, bacawa, skokovi, dok petu zbirnu kategoriju ~ine drumske discipline, {tafete i vi{eboji.

Utakmica Hetafea i Partizana progla{ena me~om visokog rizika, crno-beli u pregovorima sa [pancima zbog navija~a Fudbalski klub Partizan saop{tio je da razgovara sa Hetafeom u vezi prodaje ulaznica za svoje navija~e za predstoje}i me~ u plej-ofu kvalifikacija za Ligu konferencija, po{to je ta utakmica u [paniji progla{ena utakmicom visokog rizika. Zbog rigoroznih propisa u [paniji i ~iwenice da je utakmica Hetafea i Partizana progla{ena utakmicom visokog rizika, na dan me~a ne}e biti prodaje ulaznica. „FK Partizan u direktnoj komunikaciji sa organizatorom intenzivno radi na pronalaèwu najboqeg modaliteta prodaje kako bi svi navija~i koji èle da gledaju i podrè crno-bele mogli blagovremeno da obezbede svoje mesto na stadionu”, navodi se u saop{tewu na sajtu Partizana. Prva utakmica plej-ofa kvalifikacija za Ligu konferencija izme|u Hetafea i Partizana igra se u ~etvrtak od 21 ~as u [paniji, a revan{ je sedam dana kasnije u Beogradu.

Ovim je postavio novi dràvni rekorder i oborio onaj koji je drào Milorad âvi} (21,49). Suboti~anin sa adresom u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama tako je jo{ jednom potvrdio da pripada samom vrhu evropskog sprinta. Pre dve godine, na kontinentalnom {ampionatu u Beogradu, osvojio je zlato u {tafeti 4×100 metara slobodno i bronzu u pojedina~noj trci na 100 metara. Novo odli~je iz Pariza jo{ vi{e je obogatilo wegovu kolekciju koja sada broji tri evropske medaqe. Ovaj momak je skromno poru~io da nije mogao do titule {ampiona Evrope, te da je i te kako zadovoqan u~inkom. „Trka je super pro{la, ne mogu da kaèm sam ne{to pogre{io, da mi je izmaklo zlato, da sam ne{to lo{e uradio. Sve je pro{lo kako treba. Naàlost, nisam bio dovoqno dobar za zlato, ali i srebro je super, zadovoqan sam i nadam se da }u uspeti jo{ da ‘spustim’ vreme. Sada je plan da se analizira ova trka, da svaki segment posebno pregledamo, da vidimo gde moè jo{ da se napreduje, da se ‘spusti’ vreme iako je ovo dosta dobro vreme. Bi}e potrebno jo{ brè da se pliva slede}e godine u Budimpe{ti na Svetskom prvenstvu da bi se

osvojila medaqa”, poru~io je sada i zvani~no najbr`i pliva~ u istoriji Srbije. Pre nekoliko godina, 2019, Andreju Barni dijagnostikovan je maligni tumor na bubregu, odnosno rak. Morao je na hitnu operaciju. Na sre}u, hemioterapija nije bila potrebna. „Nisam znao da li }u mo}i da plivam ponovo. Bilo je mnogo stvari koje sam morao sam da otkrijem. Hvala Bogu, sve je pro{lo sjajno. Uspeo sam da ustanem na noge i da se vratim u bazen ve} nakon dva meseca“, pri~ao je kasnije. Olimpijske igre u Tokiju pomerene su za 2021. godinu. Barna je to iskoristio da se u potpunosti oporavi i vrati formu. „Smatram da 2020. nije bila najboqa godina za mene, ali sam zahvalan Bogu zbog dodatnih 12 meseci za trenirawe kako bih se vratio tamo gde sam bio pre operacije“, rekao je tada. Godinu dana kasnije dobio je

nagradu „Povratak godine“ (Comeback of the Year) u ameri~kom kolex plivawu, a wegov univerzitetski tim iz Luizvila dodelio mu je i posebno priznawe za istrajnost. „Pobedio je kancer, veliku operaciju i proveo vi{e od {est nedeqa bez fizi~ke aktivnosti, a potom se vratio i nastavio da se takmi~i sa svojim drugovima“, pisalo je u saop{tewu univerziteta. Na Olimpijskim igrama u Tokiju bio je deveti na 100 metara slobodno – samo 12 stotinki od finala. U toj trci oborio je nacionalni rekord Milorada ^avi}a i postao prvi Srbin koji je plivao ispod 48 sekundi (47,94). Taj rezultat ga je dodatno motivisao da nastavi, iako je u jednom trenutku, zbog nedostatka sredstava, ozbiqno razmi{qao o kraju karijere. Danas ima uslove za rad i velika o~ekivawa. Srebro iz Pariza samo je potvrda da put kojim ide vodi ka jo{ ve}im uspesima.

Kristijano Ronaldo: ”Ovo }e verovatno biti moja posledwa godina u fudbalu” Portugalski fudbaler, Kristijano Ronaldo, nagovestio je da bi na kraju aktuelne sezone mogao da zavr{i fudbalsku karijeru. êtrdesetjednogodi{wi fudbaler svestan je da se bliì kraj wegove karijere. U intervjuu za „Vog” nagovestio je da bi aktuelna sezona mogla da bude wegova posledwa. „Ovo }e verovatno biti moja posledwa godina u fudbalu i èlim da ostavim spektakularno nasle|e”, rekao je Ronaldo. Portugalac, koji }e u februaru naredne godine napuniti 42 godine, iza sebe ima vi{e od dve de-

cenije profesionalnog fudbala i ~ak 25 godina velikih odricawa. „Moja budu}nost je ve} isplanirana. @elim vi{e da u`ivam, da putujem, gledam i igram padel, koji mnogo volim, i da nastavim da u`ivam u onome {to sam zaradio. Ipak, iza mene je 25 godina velikih `rtava”, istakao je Ronaldo. Ronaldo je tokom karijere osvojio pet „Zlatnih lopti”, pet titula prvaka Evrope, prvenstva Engleske, [panije i Italije, kao i Evropsko prvenstvo i Ligu nacija sa Portugalom.

THURSDAY  ^ETVRTAK 20. 8. 2026.

\OKOVI] OTVORIO DU[U, OTKRIO KADA HO]E DA KA@E ZBOGOM TENISU:

”@elim da zavr{im karijeru sa VEMBAWAMA JE TU, ALI NEKE ZVEZDE NISU: srpskom zastavom na ramenima” Evo ko sigurno ne}e Zavr{io je Novak \okovi} neslavno na startu ameri~ke turneje! Prva prepreka i odmah poraz, najgora mogu}a uvertirta za Ju-Es open. I ne samo to najboqi teniser svih vremena je otkrio da se suo~ava sa velikim problemima. Da li mi `eleli da ~ujemo ili ne, Nole je do{ao na korak od penzije. „Kr{tenica” igra sve ve}u ulogu u karijeri najve}eg koga je

teniski, a mo`da i sportski svet ikada video. Bliì se dan kada }e Nole re}i „zbogom”, a mnogi se pitaju kako }e to izgedati. A sada je srpski as u intervjuu za {panske medije otkrio da mu je ostao jo{ jedan ciq do penzije, a to je da se oprosti sa srpskom zastavom na ramenima, u Los An|elesu 2028. godine. Podse}awa radi, \okovi} je nedavno predstavio svoj dokumentarac „Vuk zimi” koji odlikava wegove najve}e uspehe i borbe, ali i li~nost kakva je postao tokom 20 godina blistave karijere. n [panske medije je zanimalo za{to je izabrao ba{ to ime za naslov dokumentarca? - Zato {to mislim da on odraàva otpornost i taj duh neposustajawa. U najteìm okolnostima, kada imate ose}aj da je sve protiv vas i da ne}ete uspeti, nekako pronalazite tu unutra{wu snagu i samopouzdawe koji vam omogu}avaju da nastavite daqe u najkomplikovanijim trenucima. Zato smatram da taj naslov, odnosno ime dokumentarca, tako|e odraàva moje detiwstvo i na~in na koji sam odrastao. Odrastao sam na planini i tamo provodio mnogo vremena, kako leti, tako i zimi. Volim zimu, a dok sam bio mlad, bavio sam se i skijawem. Dakle, to za mene i moj ìvot ima veoma posebno, autenti~no i simboli~no zna~ewe“, rekao je Novak i intervjuu za {panski „Sport“. n Dokumentarac ga donekle prikazuje kao autsajdera i „lo{eg momka“. Koliko mu je uloga negativca pomogla u karijeri?

- Namera iza ovog dokumentarca nije bila samo da se prika`u najva`niji trenuci moje karijere i moja dostignu}a, niti da se prenese ideja da sam ja najboqi i da je sve uvek bilo pozitivno i divno, jer to nije istina. @ivot ima mnogo uspona i padova. Ideja koju smo rediteq Xejson Hehir i ja imali bila je upravo da prika`emo tu realnost. On poseduje izuzetnu sposobnost da predstavi qude na li~niji na~in, poseb-

no kada je re~ o sportistima“, kaè Nole u dahu i nastavqa: - Ideja je bila da se prikaè taj put i, zapravo, svi trenuci i iskustva kroz koje sam pro{ao – kako na terenu, tako i van wega – a koji su me oblikovali kao li~nost i pomogli mi da postanem ono {to jesam. Film traje 90 minuta, tako da je bilo te{ko u tom formatu i u tako kratkom vremenskom periodu saèti ~itav jedan ìvot, ali poku{ali smo. To je prili~no intenzivan dokumentarac, pun de{avawa, i nadam se da }e u wemu uìvati“. n Karijera profesionalnog sportiste je puna odricawa, da li je vredelo? - Svako putovawe podrazumeva odricawa, zar ne? Mora{ se ne~ega odre}i kako bi se u potpunosti posvetio ne~emu drugom. Dakle, kada sam govorio uop{teno o takvim posledicama, mislio sam na sve – od odnosa sa najbliìma do vremena koje biste èleli da posvetite drugim stvarima ili druèwu sa prijateqima. Tu spada i to {to ste uskra}eni za detiwstvo kakvo imaju va{i vr{waci, {kolski drugovi ili prijateqi, jer morate biti potpuno posve}eni pojedina~nom sportu. Ipak, sve to je deo puta i o tome ne govorim sa gor~inom, niti se àlim. Jednostavno, tako je kako je. I upravo smo to poku{ali da prikaèmo kroz film. Nadam se da ~ak i qudi koji ne prate aktivno sport ili tenis mogu da se poistovete sa univerzalnim vrednostima prikazanim u filmu – kao {to su otpornost, upornost, samopouzdawe, porodi~ne vrednosti i, na

kraju krajeva, va`nost verovawa u sebe, svoje snove i svoju viziju – ili da u wima prepoznaju deo sebe“. n Olimpijska zlatna medaqa iz Pariza 2024. je zvezda vodiqa u wegovom ìvotu i ona je posebno istaknuta u dokumentarcu. - Imao sam 37 godina kada sam osvojio olimpijsko zlato i to je verovatno bila moja posledwa velika prilika za to, na mojim petim Olimpijskim igrama. Bio sam veoma blizu. Osvojio sam bronzu u Pekingu – sada ve} davno, 2008. godine – a bio sam blizu i na svakim narednim igrama, ali nikada nisam uspeo da stignem do finala i borim se za zlato. Zato je Pariz za mene bio zaista neverovatno dostignu}e i iskustvo, verovatno najva`niji trenutak u mom ìvotu i karijeri. Posebno kada se uzmu u obzir okolnosti: sa 37 godina, nakon svih pote{ko}a i ~etiri neuspe{na poku{aja da se domognem olimpijskog finala, i to protiv tada najboqeg igra~a sveta, Karlosa Alkaraza – koji je bio veoma mlad, a ve} je osvajao grend slem titule“, kaè \okovi} i nastavqa: - Bilo je zaista divno, ne{to veoma posebno za mene i moju porodicu. To {to su supruga i deca bili tu da doìve taj trenutak i da zajedno slavimo, a zatim i povratak u zemqu sutradan sa srpskom zastavom preba~enom preko ramena… Bilo je nezaboravno. To je zaista ne{to {to se verovatno doìvqava samo jednom u ìvotu.“ n Upitan je da li je u~e{}e na Olimpijskim igrama u Los An|elesu 2028. godine i daqe wegov ciq ili san? - Mislim da je i jedno i drugo. I san i ciq, ali i èqa. Vi{e puta sam to rekao posledwih godina: èleo bih da stignem do Olimpijskih igara u Los An|elesu 2028. godine. Mislim da to mogu da postignem. Vide}emo. Sve }e zavisiti od toga kako }e moje telo reagovati, kao i od mnogih drugih faktora. Danas ne igram niti se takmi~im ni pribli`no na toliko turnira kao {to sam to ~inio tokom prethodnih dvadeset godina. Odlu~io sam se na to jer tako|e èlim da provodim vi{e vremena sa porodicom i da se istinski posvetim razli~itim ulogama koje imam u ìvotu – ulozi supruga, oca, sina i brata – kao i da se bavim drugim interesovawima“, kaè Novak i dodaje: - Naravno, tenis ostaje u sredi{tu mog profesionalnog ìvota, ali èlim da prona|em i ravnoteù, zbog ~ega sam izmenio svoj raspored. Ipak, i daqe se nadam da }u sti}i do Olimpijskih igara i tako zavr{iti karijeru, sa srpskom zastavom na ramenima.“

igrati protiv Srbije Ko{arka{ka reprezentacija Francuske gostova}e u ~etvrtak od 20 ~asova selekciji Srbije u rasprodanoj Beogradskoj areni u okviru priprema za predstoje}e izazove. Glavna zvezda Francuza bi}e Viktor Vembawama, koji se zajedno sa Evanom Furnijeom vra}a u nacionalni tim prvi put nakon finala Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine. Pored wih, u sastavu su i osvaja~i olimpijskog srebra Rudi Gober i Metju Strazel, kao i Silvejn Fransisko i Nadir Hifi. Francuska u Beograd sti`e oslabqena za Elija Okoboa, Timotea Luvavua koji se timu prikqu~uje u petak (21. avgust), kao i novog ko{arka{a Panatinaikosa Ger{ona Jabuselea. U timu „trikolora” nalazi se osam igra~a koji su u~estvovali u julska dva trijumfa protiv Belgije i Finske u okviru kvalifikacija za Mundobasket, dok ih u narednom periodu o~ekuju i susreti sa Slovenijom i [vedskom. Nakon me~a u Beogradu, Srbija i Francuska odmeri}e snage jo{ jednom, 23. avgusta u Orleanu.

SINER PROPU[TA US OPEN?

Italijani upalili alarme Italijanski teniser Janik Siner mogao bi da propusti predstoje}i US Open zbog povrede kolena, prenosi „Gazeta delo Sport”. Siner se vratio se u Torino kako bi nastavio proces oporavka, gde je odradio i prvi trening. Nakon dodatnih lekarskih pregleda u narednim danima, wegov tim }e doneti kona~nu odluku o nastupu na posledwem grend slemu u sezoni, pi{e Gazeta. Iz tima italijanskog tenisera nagla{avaju da ne èle da izlaù igra~a riziku od pogor{awa povrede, te da }e u~estvovati u Wujorku samo ukoliko testovi pokaù da je koleno potpuno zdravo. Siner je van takmi~arskog pogona jo{ od jula, kada je doìveo povredu kolena. US Open po~iwe 30. avgusta i traja}e do 13. septembra, a Siner je jednom u karijeri osvojio ~etvrti grend slem (2024. godina).

Evo kada Vlahovi} mo`e da debituje za Be{ikta{ Novo poja~awe Be{ikta{a, srpski napada~ Du{an Vlahovi}, u narednom periodu bi trebalo da debituje za istanbulski klub. Trener Vin}enco Italijano najavio je da bi nekada{wi fudbaler Partizana, Fjorentine i Juventusa mogao da se na|e u protokolu za prvu utakmicu plej-ofa za Ligu Evrope protiv litvanskog Kauno @algirisa (~etvrtak, 19.00). Glavnu prepreku za zvani~an nastup u ovom momentu predstavqa administracija. Predsednik Be{ikta{a Serdal Adali izjavio je nakon potpisivawa novog sponzorskog ugovora da klub jo{ ~eka neophodnu dokumentaciju iz Italije kako bi licencirao igra~a. „Za Vlahovi}evu licencu ~eka se odobrewe Fudbalskog saveza Italije. ^im stigne potrebna dokumentacija, licenca }e odmah biti izdata”, poru~io je Adali. O~ekuje se da trener Italijano postepeno uvodi srpskog reprezentativca u takmi~arski ritam, a ukoliko dokumentacija iz Rima pristigne na vreme, Vlahovi} bi susret protiv Kauno @algirisa mogao da po~ne sa klupe za rezerve.