Srpski glas 2. oktobar

PODEQENI STAVOVI NA GENERALNOJ SKUP[TINI UN:

Tramp o{tro u Wujorku, Vu~i} pozvao na dijalog

Zavr{ava se nedeqa u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija na kojoj se na jednoj bini sabiraju interesi ~itavog sveta. Neki je vide kao najve}u svetsku utakmicu gde se govori mere snagom. Drugi je porede sa sve~anim ritualom gde je jednako va`no biti vi|en koliko i {ta se izgovori. Bojana Mla|enovi}, novinarka RTS-a, istakla je o{trinu Trampovog obra}awa. Ministarka bez portfeqa Tatjana Macura osvrnula se na va`nost razgovora predsednika Srbije sa Markom Rubijom. Bojana Mla|enovi}, novinarka RTS-a koja je izve{tavala iz Wujorka, ka`e da je Generalna skup{tina UN bila mesto gde se svako obra}a svojoj publici.

"Potreba za reformom UN, pre svega saveta bezbednosti gde velike sile imaju prakti~no svu mo} odlu~ivawa i dono{ewa odluka. I taj problem koji se stalno re{ava, gde se opet vidi da je kompromis jako te{ko posti}i, a to je to pravo veta koje svako koristi da za{titi neke svoje interese", izdvojila je Mla|enovi}eva kao stvari koje su obele`ile sednice.

Istakla je da je ameri~ki predsednik Donald Tramp bio o{tar u svom obra}awu.

"Rekao je da UN umesto da re{avaju probleme one samo {aqu pisma i upu}uju prazne poruke", citirala je Mla|enovi}.

Ministarka bez portfeqa Tatjana Macura ka`e da je na Generalnoj skup{tini bila izuzetna podeqenost i da u~esnici nisu do{li da se ~uju ve} da iznesu svoje stavove.

"Najsna`niji utisak ostavqa nepomirqivost stavova, nespremnost na kompromis i u tom smislu bi mo`da najsna`niji utisak za mene kao ~lana delegacije Republike Srbije bilo obra}awe predsednika dr`ave koji je mo`da od retkih dr`avnika koji je pozvao na dijalog", navela je Macura.

Kako ka`e, poziv predsednika Aleksandra Vu~i}a na dijalog svih zara}enih strana u svetu, po reakcijama ostavio je trag u Srbiji.

"Najsna`niji utisak u sali je svakako bio govor predsednika Donalda Trampa", rekla je Macura.

Govor predsednika Donalda Trampa je trajao 56 minuta umesto predvi|enih petnaest.

Mla|enovi}eva ka`e da je ameri~ki predsednik najvi{e vremena posvetio temi ilegalih migracija.

SERBIAN

VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Neboj{a Pavkovi} na slobodi u Srbiji

Neboj{a Pavkovi}, nekada{wi komandant Tre}e armije Vojske Jugoslavije i na~elnik General{taba, koji je odlukom Me|unarodnog rezidualnog mehanizma u Hagu, prevremeno pu{ten sa izdr`avawa zatvorske kazne od 22 godine, stigao je u Srbiju, saznaje „Politika”. Pravo sa beogradskog aerodroma, Pavkovi} je preba~en na VMA kako bi mu bila pru`ena neophodna lekarska pomo} i prepisana terapija.

– Kao branilac gospodina Neboj{e Pavkovi}a, general-pukovnika u penziji, mogu da potvrdim da je na osnovu Odluke o prevremenom pu{tawu na slobodu predsednice Mehanizma za me|unarodne krivi~ne sudove, avionom Vlade Republike Srbije, on sleteo u Beograd u prisustvu predstavnika vlade i da je odmah preba~en u odgovaraju}u zdravstvenu ustanovu. General Pavkovi} }e se u svemu pridr`avati svojih obaveza koje proizilaze iz navedene odluke. Posebno bih izrazio zahvalnost na svesrdnoj pomo}i ambasadi Srbije u Helsinkiju, ambasadoru Aleksandru Jankovi}u i tre}em sekretaru Tijani Dobri} na svakodnevnoj brizi i kontaktu u vezi sa generalom Pavkovi} em, kao i celokupnoj vladi, a posebno grupi za saradwu sa me|unarodnim krivi~nim sudom Ministarstva pravde – kazao je za „Politiku” Pavkovi}ev advokat Aleksandar Aleksi}. Prema saznawima na{eg lista, dr`avni avion bio je spreman i u subotu za poletawe, ali se od puta za skandinavsku zemqu odustalo s obzirom na to da su pojedine zemqe odbile da daju dozvolu za prelet preko svojih teritorija.

– ^ekalo se gotovo ceo dan da se obezbede potrebne dozvole. S obzirom na to da one nisu obezbe|ene, ni general Pavkovi} nije izvo|en iz zatvorske bolnice. ^im su dobijene sve potrebne dozvole, avion Vlade Srbije je krenuo za Finsku – navodi „Politikin” sagovornik upoznat sa procedurom dolaska ha{kog optu`enika u Srbiju. Kojim se konkretnim razlozima Me|unarodni rezidualni mehanizam u Hagu rukovodio prilikom dono{ewa pozitive odluke o prevremenom pu{tawu na slobodu i koje }e uslove nekada{wi komandant Tre}e Armije VJ i na~elnik General{taba morati da ispuni prilikom dolaska u Srbiju, za sada jo{ nije poznato. O~ekuje se da }e se oznaka tajnosti sa ovih dokumenata biti skinuta u veoma kratkom roku. – ^im general Pavkovi} stigne u zemqu, sa dokumenata Me|unarodnog rezidualnog mehanizma bi}e skinuta oznaka poverqivosti, pa }e se samim tim saznati i sve pojedinosti. Mogu da ka`em da je dr`ava Srbija dala sve

garancije da }e se general Pavkovi} pridr`avati svega {to je navedeno u nalogu mehanizma o pu{tawu na prevremenu slobodu. Mo`e da se pretpostavi da je odluka za prevremeno pu{tawe, kao i u slu~aju biv{eg ~elnika Slu`be dr`avne bezbednosti Frenkija Simatovi}a, doneta zbog izuzetno naru{enog zdravqa generala Pavkovi}a, koji je „izuzetan i uverqiv humanitarni razlog” za dono{ewe ovakve odluke. General Pavkovi}, podsetimo, pravnosna`no je presudom Ha{kog tribunala osu|en na zatvorsku kaznu od 22 godine zbog ratnog zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom na Kosovu i Metohiji tokom ratnih sukoba 1999. godine. U aprilu 2004. godine se dobrovoqno predao. Prvostepenom presudom 2009. godine osu|en je na kaznu zatvora od 22 godine. U januaru 2014. godine odlukom Ha{kog tribunala prvostepena presuda je potvr|ena. U avgustu iste godine preba~en je na izdr`avawe kazne u Finsku.

Diplomate napustile sednicu UN-a zbog govora Netawahua

Dok izraelska vojska nesmawenom `estinom napada Pojas Gaze, ameri~ki predsednik Donald Tramp iz Wujorka poru~uje da je dogovor o prekidu vatre u enklavi blizu - i da Izraelu ne}e dozvoliti da anektira Zapadnu obalu. Premijer Netanijahu smatra da }e samo pobeda nad Hamasom doneti mir u regionu.

Tek {to je pri{ao govornici Generalne skup{tine, vi{e desetina delegata uz zvi`duke je napustilo salu, bojkotuju}i izraelskog premijera. To nije omelo Netanijahua u veli~awu politike Izraela zahvaquju}i kojoj su, kako tvrdi, uni{tene Asadove milicije u Siriji, nuklearni program Irana, jemenski Huti, snage libanskog Hezbolaha i najve}i deo palestinskog Hamasa. Iako mnogi svetski lideri javno osu|uju Izrael zbog ofanzive u Gazi, ka`e, iza zatvorenih vrata mu zahvaquju.

''Posledwe upori{te Hamasa je u gradu Gazi i zato Izrael mora da zavr{i posao {to pre. Ne}emo zaboraviti 7. oktobar. Polo`ite oru`je, pustite na{e qude, oslobodite taoce odmah. Ako to uradite, `ive}ete, ako ne, Izrael }e vas progoniti. Samo }e pobeda nad Hamasom u~initi mogu}im mir me|u nacijama arapskog i muslimanskog sveta. Optu`be za genocid su neosnovane,“ premijer Izraela Bewamin Netawahu.

Ispred zgrade Generalne skup{tine - hiqade demonstranata i porodice talaca tra`ili su Netanijahuovo hap{ewe, osloba|awe otetih u Gazi i prekid vatre. Primirje je veoma blizu, poru~uje ameri~ki lider.

"Mislim da }emo mo`da posti}i dogovor o Gazi. To }e biti sporazum o osloba|awu svih talaca koji }e okon~ati rat i dovesti do mira,'' predsednik SAD Donald Tramp. da su pristali na uslove za prekid vatre, ukqu~uju}i i onaj da odustanu od upravqawa enklavom. Nagla{avaju, me|utim, da nije lako verovati Americi i wenom predsedniku koji je rekao da ne}e dozvoliti aneksiju Zapadne obale. Velika Britanija apeluje na diplomatsku akciju, brane}i svoju odluku da prizna Palestinu. @estoki udari avijacije na medicinske centre {irom Gaze, ozbiqno su poremetili zdravstveni sistem. Uz opravdawe da napadaju teroristi~ku infrastrukturu Hamasa, Izraelci su gotovo onemogu}ili pru`awe lekarske pomo}i civilnom stanovni{tvu.

Nebu pod oblake, u Kini otvoren najvi{i most na svetu

Kina je zvani~no otvorila za javnost najvi{i most na svetu.

Most preko kawona Huaxijang uzdi`e se 625 metara iznad klisure.To je 289 metara vi{e od prethodnog rekordera, vijadukta Mijo u Francuskoj.

Prema zvani~nicima, most smawuje vreme putovawa izme|u dve strane kawona sa dva sata na samo dva minuta.

To je vise}i ~eli~ni most sa re{etkastim sklopom, ukupne du`ine 2.890 metara.

^eli~ne re{etke mosta ukupno te`e oko 22.000 tona, {to odgovara te`ini tri Ajfelova torwa.

Izgradwa je zvani~no po~ela 18. januara 2022. godine.

Most u Kini je sada postavio rekord kao najvi{i most na svetu.

Ranije ove godine, u avgustu, test tim je vozio 96 kamiona do odre|enih ta~aka na mostu kako bi testirao wegov strukturni integritet.

Most je sada postavio rekord kao najvi{i most na svetu, ali i kao most sa najve}im rasponom izgra|en u planinskom podru~ju.

Guixou je planinska provincija sa izuzetno slo`enim terenom, a most prelazi preko dubokog i uskog kawona Huaxiang, koji me{tani nazivaju i „pukotina u zemqi“.

Superstarci: Tajna qudi koji u dubokoj starosti zadr`avaju mentalnu o{trinu kao mladi

Dok ve}ina qudi ulaskom u osmu ili devetu deceniju `ivota prime}uje pad koncentracije, pam}ewa i kognitivne brzine, postoji mawa grupa qudi koji zadr`avaju izuzetne mentalne sposobnosti - koja je wihova tajna?

Zamislite da u starosti ostanete mentalno bistri? Istra`iva~i su sve bli`i razumevawu kako neki qudi posle 80. godine postaju ono {to se zove superstarci, osobe ~ije kognitivne sposobnosti odgovaraju mnogo mla|ima. Iako neka istra`ivawa ne otkrivaju potpuno jasno kakav uticaj imaju wihove `ivotne navike, istra`iva~i su primetili jednu zajedni~ku crtu li~nosti - svi superstarci su dru{tveni.

"To su qudi koji `ive po svojim pravilima. Neki volontiraju u zajednici, drugi imaju razvijene veze, ali ipak svima je zajedni~ka potreba za povezivawem i samostalno{}u. Tako|e je otkriveno da ovakvi stariji qudi imaju vi{e fon Ekonomovih neurona, vrste neurona povezanih sa dru{tvenim pona{awem, nego wihovi vr{waci, pa ~ak i mla|i qudi. Ovi neuroni se nalaze u delu mozga va`nom za emocije i motivaciju.

MOTIVACIJA JE KQU^NA

Debqi predwi deo mozga povezuje se sa uporno{}u i motivacijom, a ne direktno sa pam}ewem. Ovo ukazuje da superstarci mo`da imaju ve}u spremnost da ulo`e napor kada se suo~avaju sa izazovima.

[TA ^INI WIHOV MOZAK POSEBNIM

Istra`ivawe ovog fenomena zapo~elo je pre vi{e od 25 godina, kada su nau~nici sa Univerziteta Nortvestern prvi put analizirali mozak osamdesetjednogodi{we `ene koja je za `ivota pokazivala kognitivne sposobnosti osobe u pedesetim godinama. Ovaj neobi~an nalaz doveo je do osnivawa programa SuperAging Research, koji se od tada bavi izu~avawem qudi koji izuzetno dobro stare.

Jedan kqu~ni nalaz studije je da je kortikalno stawivawe, ili smawewe mozga, kod superstarijih osoba mnogo sporije nego kod wihovih vr{waka - {to mo`e objasniti za{to su mawe skloni neurodegeneraciji povezanoj sa stawima od demencije do Parkinsonove bolesti. Tokom perioda od 18 meseci, debqina korteksa kod superstarijih osoba je smawena za 1,06 procenata, dok se kod vr{waka smawila za 2,24 procenta.

DA LI NA^IN @IVOTA PRAVI RAZLIKU

Iznena|uju}e, jedna studija nije pokazala veliku razliku u kognitivnom stawu izme|u superstarijih koji vode zdrav na~in `ivota i onih koji to ne ~ine. Ali, stru~waci upozoravaju da rezultate treba tuma~iti oprezno, jer studija nije pratila u~esnike od mladosti. S druge strane, istra`ivawa pokazuju da do 45 odsto slu~ajeva demencije mo`e da se spre~i fizi~kom aktivno{}u i izbegavawem lo{ih navika, pi{e Ne{nal xiografik.

SASTANAK TRAMPA I NETAWAHUA:

Katar kqu~an u mirovnom planu za Gazu, Izrael se izvinio Dohi

Dok {ef Bele ku}e ostaje optimisti~an u pogledu postizawa re{ewa na Bliskom istoku, o~ekuje se da }e Netawahu izneti odre|ene rezerve i tra`iti izmenu Trampovog plana

Ameri~ki predsednik Donald Tramp sastao se u Beloj ku}i sa izraelskim premijerom Bewaminom Netawahuom, u trenutku kada je Izrael sve izolovaniji na me|unarodnoj sceni zbog rata u Gazi. Nezadovoqstvo izazvano izraelskim vojnim akcijama sve vi{e se preliva na ekonomsku, kulturnu i sportsku sferu, dok raste pritisak na Tel Aviv da prihvati diplomatsko re{ewe. Uo~i susreta sa Netawahuom, predsednik Tramp je razgovarao telefonom sa emirom Katara, {eikom Tamimom bin Hamadom El Tanijem, ~ija zemqa igra kqu~nu ulogu u posredovawu u pregovorima o prekidu vatre. Prema navodima Bi-Bi-Sija, jedan katarski savetnik je tako|e posetio Belu ku}u neposredno pre sastanka ameri~kog i izraelskog lidera. Prisustvo katarskog savetnika u Beloj ku}i i direktna komunikacija izme|u lidera mogli bi biti odlu~uju}i korak ka realizaciji Trampovog mirovnog plana koji sadr`i 21 ta~ku za okon~awe rata u Gazi. Istovremeno, ovaj potez tuma~i se kao si-

gnal da administracija `eli da zadr`i sna`an pritisak na Netawahua da pristane na dogovor. Iako predsednik Amerike ostaje optimista u pogledu postizawa sveobuhvatnog re{ewa na Bliskom istoku, trojica izraelskih zvani~nika potvrdila su za Bi-Bi-Si da }e Netawahu izneti svoje rezerve i zahtevati izmene mirovnog plana za Gazu. Kako navodi portal "Aksios", tokom sastanka u Beloj ku}i Netawahu se izvinio katarskom premijeru Muhamedu bin Abdulrahmanu bin Xasim El Taniju zbog nedavnih izraelskih napada na Dohu i ubistva katarskog oficira bezbednosti.

Ovo retko izviwewe, koje je potvrdilo vi{e izraelskih medija, ukazuje na zna~aj koji Tel Aviv pridaje ulozi Katara u diplomatskom procesu i wegovoj sposobnosti da posreduje u eventualnom prekidu vatre. Katar je posledwih meseci odigrao centralnu ulogu u prego-

vorima o prekidu vatre u Gazi, iako su ti napori pretrpeli te`ak udarac nakon izraelskog napada usmerenog na rukovodstvo Hamasa na katarskoj teritoriji. Uprkos tome, Va{ington i daqe ra~una na Dohu kao kqu~nog posrednika.

Sastanak u Beloj ku}i odvija se u okolnostima u kojima Izrael gubi podr{ku koju je decenijama imao, a globalni odnosi se sve vi{e pomeraju ka multipolarnom poretku. Tramp poku{ava istovremeno da poka`e podr{ku Izraelu i o~uva ameri~ki uticaj u regionu, ali i da se za{titi od optu`bi da je "izgubio Ukrajinu" ili da nije u stawu da okon~a rat u Gazi. Bela ku}a je poru~ila da ostaje optimisti~na u pogledu mogu}nosti postizawa sporazuma, ali }e naredne nedeqe biti presudne za to da li }e izraelsko rukovodstvo prihvatiti novu realnost i napraviti neophodne ustupke koji bi mogli dovesti do prekida vatre.

U proteklih pet godina broj kineskih kompanija iz oblasti ve{ta~ke inteligencije porastao je sa oko 1.400 na preko 5.000, {to zna~i da je u proseku svakih 11 sati osnovana po jedna nova AI kompanija.

Na Svetskom sajmu pametne industrije 2025, koji se odr`ava u ^ong}ingu, zamenik ministra industrije i informacionih tehnologija Kine Xin Guobin izjavio je da u Kini trenutno postoji vi{e od 5.000 kompanija koje se bave AI-om, ukqu~uju}i preko 400 nacionalnih AI preduze}a ozna~enih

Pametni ure|aj za inspekciju elektri~ne opreme prikazan na Svetskom sajmu pametne industrije 2025, odr`anom 5. septembra

kao „specijalizovani i inovativni mali giganti”. Broj AI kompanija u Kini sada je vi{e nego tri puta ve}i nego pre pet godina. Prema Izve{taju o razvoju interneta u Kini (2021), u 2020. godini je postojalo ukupno 1.454 kompanije u ovoj oblasti. „Industrijska osnova za pametne tehnologije postaje sve ~vr{}a, pametni proizvodi brzo se razvijaju, a primena u razli~itim sektorima postaje sve dubqa”, rekao je Xin, „Kina je do sada izgradila vi{e od 35.000 pametnih fabrika na osnovnom nivou, preko 6.300 na naprednom nivou i vi{e od 230 na vrhunskom nivou. Osim toga, osnovano je 11 nacionalnih pilot zona za inovativnu primenu AI i 17 dr`avnih demonstracionih zona za testirawe inteligentnih i povezanih vozila”. Kina je tako|e uspostavila Nacionalni investicioni fond za industriju AI sa ukupnim buxetom od 60 milijardi juana, razvila regulatorni okvir za etiku u AI tehnologijama, osnovala Centar za razvoj i saradwu u oblasti AI izme|u Kine i BRIKS zemaqa, i definisala vi{e od 240 standarda u kqu~nim AI tehnologijama.

DEDOLARIZACIJA DOSEGLA TA^KU SA KOJE NEMA

Juan i rubqa protiv dolara

Ameri~ke Federalne rezerve (FED) su ove godine objavile izve{taj o statusu dolara kao kqu~ne valute u me|unarodnim transakcijama, pod nazivom "Me|unarodna uloga dolara za 2025. godinu". Prema ovom izve{taju, nema razloga za uzbunu: dolar ostaje relativno stabilan, a wegov udeo u me|unarodnim transakcijama kre}e se izme|u 60 i 70 odsto.

Prema ovom dokumentu, dolar i daqe zna~ajno nadma{uje druge konvertibilne valute i ~ini oko 58 odsto objavqenih rezervi inostranih centralnih banaka. Uzgred, evro ~ini tek 20 odsto, japanski jen {est odsto, britanska funta pet odsto, a kineski juan (renminbi) skormnih dva odsto.

[to se ti~e zna~ajnog ekonomskog rasta Kine, ni on nije identifikovan kao problem.

Prema dokumentu FED-a, poverewe inostranih investitora u kineske institucije relativno je nisko, a to ~ini "juan relativno neprivla~nim za me|unarodne investitore".

U dokumentu se, me|utim, navodi zna~ajan porast udela zlata u zvani~nim rezervama, koji se vi{e nego udvostru~io u posledwoj deceniji. Cena zlata tokom posledwe decenije porasla je za vi{e od 200 odsto. Zakqu~ak? "U odsustvu bilo kakvih velikih i trajnih poreme}aja, koji {tete vrednosti ameri~kog dolara kao sredstva ~uvawa vrednosti ili sredstva razmene, dolar }e u doglednoj budu}nosti verovatno ostati dominantna valuta u svetu".

Zanimqivo je napomenuti da je u julu 2025. godine Narodna banka Kine objavila dokument o me|unarodnoj monetarnoj hijerarhiji pod nazivom "Bela

kwiga o internacionalizaciji

Banke Kine u juanima", koja se zasniva na prekograni~nim tokovima novca izme|u Kine i inostranih tr`i{ta. Prema ovom dokumentu, u 2024. godini ukupna poravnawa Kine u juanima, u odnosu na prethodnu godinu, pove}ana su za 22,5 odsto. Prema ovom dokumentu, kineski juan je bio tre}a naj~e{}e kori{}ena valuta u trgovinskom finansirawu, ~etvrta naj~e{}e kori{}ena za pla}awa, peta u trgovini devizama i tek sedma kao rezervna valuta. Bela kwiga Pekinga pokazuje da kineska valuta jo{ nije postigla zna~ajnu poziciju u me|unarodnoj hijerarhiji. Me|utim, ovaj dokument ukazuje na sve ve}u internacionalizaciju juana. U toku je trend koji nas tek o~ekuje, u bliskoj budu}nosti. Ali, kako prime}uje brazilski ekonomista profesor Mau-

pravo, zato {to se usredsre|uju samo na tr`i{nu logiku i jezik ekonomije, konstatuje brazilski ekonomista, ovi izve{taji zanemaruju geopoliti~ke transformacije kroz koje svet upravo prolazi. A to je kqu~na stvar.

druge nacionalne valute, kao i izgradwa me|unarodnih sistema pla}awa koji zaobilaze SVIFT.

[to se ti~e odre|ivawa cena strate{kih roba, od 2018. godine [angajska fju~ers berza

Bela kwiga Pekinga pokazuje da kineska valuta jo{ nije postigla zna~ajnu poziciju u me|unarodnoj hijerarhiji. Me|utim, ovaj dokument ukazuje na sve ve}u internacionalizaciju juana

ricio Metri na sajtu "Fondacija strate{ke kulture", i dokument iz Va{ingtona i dokument iz Pekinga previ|aju jednu elementarnu ~iwenicu: me|unarodna monetarna hijerarhija nije, a nikada nije ni bila, puka posledica tr`i{nih i ekonomskih procesa, kako {to se to uobi~ajeno pretpostavqa. Re~ je, dodaje Metri, pre svega o posledici geopoliti~kih trvewa i sukoba izme|u velikih sila.

ZAOBILA@EWE DOLARA Geopolitika diktira monetarnu sferu, a ne obrnuto. Za-

NOVI NESLAVNI REKORD:

Upravo sada u toku su razli~ite inicijative za zaobila`ewe dolara. Te inicijative, kroz izgradwu monetarne i finansijske infrastrukture na ta~kama osetqivim na hijerarhiju sistema, danas su u punom jeku.

Ovakve inicijative ukqu~uju odre|ivawe cena strate{kih roba bez pla}awa u dolarima, posebno energenata, poput nafte ili gasa, uspostavqawe me|unarodnih finansijskih organizacija koje ne podle`u va{ingtonskom pravu veta, ~ime se obezbe|uje prostor za

trguje govorima za naftu i drugu robu u juanima, {to otvara prostor za trgovinu bez kori{}ewa ameri~kog dolara.

S druge strane, Peking se ve} priprema da otvori doma} e tr`i{te obveznica za velike ruske energetske kompanije, dodaje brazilski profesor, poput "Gasproma", "Gasprom wefta" i "Rosatoma". Za ove kompanije, plasirawe obveznica u Kini omogu}i}e prikupqawe novca po pristupa~nijim stopama u juanima, {to je va`no s obzirom na zabranu da Rusija uzima zapadne kredite.

Slabqewe dolara gura svet u jo{ ve}i dug

Najve}i rast duga u apsolutnim iznosima zabele`ile su Kina, Francuska, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Nema~ka, Velika Britanija i Japan, pri ~emu je deo pove}awa vezan za pad vrednosti dolara

Globalni dug dostigao je rekordnih 337,7 biliona dolara na kraju drugog kvartala 2025, saop{tio je danas Institut za me|unarodne finansije (IIF). Kako se navodi, skok zadu`enosti za vi{e od 21 bilion dolara u prvoj polovini ove godine posledica je popu{tawa finansijskih uslova na globalnom nivou, slabqewa ameri~kog dolara i bla`e politike vode}ih centralnih banaka, prenosi Rojters.

Najve}i rast duga u apsolutnim iznosima zabele`ile su Kina, Francuska, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Nema~ka, Velika Britanija i Japan, pri ~emu je deo pove}awa vezan za pad vrednosti dolara. Ame-

ri~ka valuta oslabila je za 9,75 odsto od po~etka godine u odnosu na glavne svetske valute.

Institut za me|unarodne finansije je napomenuo da je tempo rasta duga uporediv sa periodom druge polovine 2020. godine, kada su mere tokom pandemije izazvale nagli rast globalne zadu`enosti. Posmatrano kroz odnos duga prema bruto doma}em proizvodu, Kanada, Kina, Saudij-

ska Arabija i Poqska bele`e najizra`eniji rast, dok je u Irskoj, Japanu i Norve{koj taj pokazateq u padu. Globalni odnos duga i proizvodwe ostaje ne{to iznad 324 odsto, a na tr`i{tima u razvoju dostigao je 242,4 odsto. Ukupan dug tr`i{ta u razvoju u drugom kvartalu 2025. pove}an je za 3,4 biliona dolara na vi{e od 109 biliona, {to predstavqa novi istorijski maksimum.

[to se ti~e me|ubankarskih komunikacionih sistema van dolarskog sistema, postoje najmawe tri takva sistema koji su potpuno funkcionalni. Tu je, pre svega, ruski sistem finansijskih poruka (SPFS), koji uspeva da sasvim zaobi|e SVIFT sistem. Wegov nedavni uspesi naterali su Francusku i Nema~ku da zatra`e za jo{ stro`e sankcije protiv stranih banaka koje odr`avaju komercijalne odnose sa Moskvom.

Osim toga, Indija je ve} razvila svoj strukturirani sistem finansijskih poruka (SFMS), kao i Kina, koja je stvorila sopstvenu me|unarodnu platnu mre`u –Prekograni~ni me|ubankarski sistem pla}awa (CIPS). Da bismo stekli predstavu o wihovoj stvarnoj snazi, dodaje Metri, godi{wi obim transakcija preko CIPS je tokom 2024. iznosio je oko 175 biliona juana (24 milijarde dolara), {to je u odnosu na prethodnu godinu stopa rasta od preko 40 odsto.

Stvarawe novog sistema pla}awa bez uticaja Va{ingtona je uveliko uznapredovalo. Drugim re~ima: naglo nam se pribli`ava kraj epohe dolara. On }e se desiti br`e nego {to mnogi misle, smatra brazilski ekonomista. Ono {to je tako|e bitno, tvrdi Metri, jeste da je me|unarodni monetarni sistem ve} pro{ao ta~ku sa koje nema povratka na monetarni poredak, koji je bio usredsre|en na jedinstvenu nacionalnu referentnu valutu – dolar.

Nastupaju nova i druga~ija vremena. SAD }e u wima pripasti sasvim druga~ija uloga –uloga osredwe regionalne, a ne finansijske, monetarne i ekonomske supersile. U pitawu je transformacija u multipolarnost. U korenu ove promene je to {to Amerika vi{e nije u stawu da odr`ava globalne vojne strukture i izaziva neprekidne ratove, a ni da koristi ekonomske sankcije protiv svojih protivnika. Ukratko, nije u pitawu tr`i{te ni ekonomija, ve} geopolitika. Kao {to je uvek bio slu~aj kroz istoriju, sporovi izme|u velikih sila odredi}e smer i brzinu doga|aja u monetarnoj oblasti. Geopolitika je uzrok, monetarna sfera je posledica. Kao {to je, jednom prilikom, rekla biv{a predsednica Argentine Kristina Kirhner: "To je geopolitika, glupane".

Tramp ovlastio Ukrajinu da pokrene napade duboko

unutar teritorije Rusije

Ameri~ki predsednik Donald Tramp ovlastio je Ukrajinu da pokrene napade duboko unutar terotorije Rusije, izjavio specijalni izaslanik

udare.

"Mislim da je, nakon {to sam pro~itao {ta je rekao predsednik Tramp i {ta su rekli potpredsednik Vens i dr`avni sekretar Rubio, odgovor potvrdan. Iskoristite priliku da udarite sa velike udaqenosti", rekao je Kelog i podsetio da Pentagon ranije nije davao Ukrajini dozvolu za izvo|ewe takvih udara.

Specijalni izaslanik ameri~kog predsednika za Ukrajinu Kit Kelog

ameri~kog predsednika za Ukrajinu Kit Kelog u intervjuu za Foks wuz.

Na direktno pitawe da li ameri~ki predsednik veruje da Ukrajina mo`e da napadne Rusiju oru`jem dugog dometa, Kelog je odgovorio da je predsednik Tramp Ukrajini dao ovla{}ewe za takve

Kako je objavio Vol Strit Xurnal predsednik SAD rekao je i svom ukrajinskom kolegi Volodimiru Zelenskom da je spreman da ukine zabranu udara ameri~kim oru`jem na rusku teritoriju.

"Svi bi trebalo da slede ono {to ka`e predsednik Tramp.

Prema Ustavu SAD on je vrhovni komandant ameri~ke vojske i wemu se svi povinuju. Kada predsednik ide levo i ti ide{ levo. Ako ka`e da ide{ desno, ide{ desno. To je predsednik. Posledwi put kada smo to proverili (na izborima) niko od nas nije dobio elektorske glasove, ali on jeste", rekao je Kelog.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

beoexport

Sigurnost u svakom trenutku!

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

NAJDRAMATI^NIJA IZBORNA PROMENU U ISTORIJI:

Britanija na pragu politi~ke revolucije

Velika Britanija mogla bi u}i u najdramati~niju izbornu promenu u svojoj modernoj istoriji. Prema najnovijoj mega-anketi istra`iva~ke ku}e YouGov, nesistemska Reformska stranka Ujediwenog Kraqevstva, na ~ijem ~elu je Najxel Fara`, prvi put je na korak od apsolutne ve}ine u parlamentu.

Dok trenutno ima svega pet poslanika, projekcije pokazuju da bi ukoliko bi se izbori odr`ali danas, stranka osvojila 311 mandata, svega 14 mawe od neophodnih 325 za samostalno formirawe vlade.

KRAH GLAVNIH STRANAKA Istra`ivawe otkriva duboku krizu tradicionalnih stranaka. Laburisti bi osvojili 144 mesta, {to je pad od ~ak 267 u odnosu na sada{wi saziv, dok bi konzervativci bili u jo{ te`em polo`aju – sa svega 47 mandata, {to je najgori rezultat za torievce u wihovoj istoriji dugoj vi{e od tri i po veka.

Fara`, poznat po kqu~noj ulozi u kampawi za „Bregzit“, trijumfalno nastupa u medijima, podse}aju}i javnost na svoj ~uveni govor iz 2016. godine u Evropskom parlamentu, kada je politi~kim protivnicima poru~io: „Sada se vi{e ne smejete“. Isto poru~uje i danas onima koji sumwaju u uspon wegove stranke.

LABURISTI U UNUTRA[WIM POTRESIMA Ukoliko laburisti ponove slab rezultat i na prole}nim lokalnim izborima, o~ekuje se da bi mogli da pokrenu smenu lidera – premijera Kira Starmera. Pojedini istaknuti ~lanovi ve} otvoreno govore o alternativama: gradona~elnik Man~estera Endi Bernam u{ao je u neformalnu kampawu za preuzimawe stranke, {to bi moglo postati o~igledno na ~etvorodnevnom kongresu koji je u toku. Starmer, me|utim, nastupa ofanzivno, tvrde}i da su „konzervativci mrtvi“ i predstavqaju}i plan izgradwe 12 novih gradova kao odgovor na rast stanovni{tva. No, desnica ukazuje da je gotovo sav demografski rast posledica imigracije, {to je jedna od kqu~nih politi~kih tema.

KONZERVATIVCI PRED SLOMOM

Sudbina lidera torievaca Kemi Badenoh deluje zape~a}eno – svega 8% ispitanika smatra da }e ostati na ~elu stranke do izbora. U tom kontekstu, pojedini mediji ponovo isti~u Borisa Xonsona kao mogu}eg spasiteqa. Konzervativni Dejli mejl ve} je u septembru apelovao na savez Xonsona i Fara`a kako bi se zaustavili laburisti.

Ipak, Fara` je takav scenario odbacio, vide}i u tome poku{aj establi{menta da preuzme wegovu stranku iznutra i potkopa wen program.

Sve su ja~i signali da }e politi~ki i medijski establi{ment poku{ati da diskredituje Fara`a i wegove saradnike kroz optu`be o navodnim vezama sa Moskvom. Tako je ~lan Reform UK Natan Gil ve} bio predmet optu`bi da je primao novac radi {irewa „proruske propagande“ – iako je, prema dostupnim podacima, re~ o uplatama ukrajinskog politi~ara.

Analiti~ari isti~u da je ciq takvih kampawa da se kod bira~a stvori utisak da Fara` predstavqa „agenta Kremqa“, kako bi se spre~io wegov nagli uspon.

Od 1661. godine, kada je uspostavqen savremeni sistem izbora u Britaniji, nije se dogodilo da konzervativci padnu ispod 100 poslanika. Mogu}nost da jedna nova, nesistemska stranka postane vode}a politi~ka snaga u zemqi otvara perspektivu politi~ke revolucije, kakva u britanskoj istoriji nije vi|ena.

kolapsa

Ukrajina se ve} nekoliko nedeqa nalazi u stawu formalnog bankrota, pi{e nema~ki list Berliner Cajtung. Po~etkom juna, vlada u Kijevu donela je odluku da ne isplati 2,6 milijardi dolara duga vlasnicima obveznica, ~ime je zemqa zvani~no u{la u suvereni bankrot.

Ukrajinsko Ministarstvo finansija saop{tilo je da je ovaj potez deo {ire strategije restrukturirawa duga „koja treba da obezbedi dugoro~nu odr`ivost javnih finansija bez nano{ewa {tete Ukrajini“. Re~ je o hartijama od vrednosti iz 2015. godine, koje nosiocima daju pravo na isplate ukoliko rast BDP-a prema{i tri odsto. Prema zvani~nim podacima, Ukrajina je 2023. godine zabele`ila rast od 5,3 odsto, vo|en pre svega doma}om vojnom proizvodwom i prilivom spoqnih kredita. Ipak, grupa investitora izrazila je „razo~arawe“ zbog neizvr{ewa obaveza i poru~ila da je spremna da se tra`i „uzajamno prihvatqivo re{ewe“.

Dok traje rat, Kijevu su hitno potrebna nova sredstva, ali ~ak i najbli`i saveznici Ukrajine te{ko nalaze na~ine da obezbede neophodne sume. Tro{kovi finansijskog opstanka zemqe, kako navodi nema~ki list, prevazilaze mogu}nosti Nema~ke, Francuske i Velike Britanije.

Evropska unija namerava da deo potrebnih sredstava obezbedi kori{}ewem zamrznute ruske imovine. Me|utim, analiti~ari upozoravaju da takav korak nosi visok rizik za evropske poreske obveznike. Ukoliko sankcije protiv Moskve jednog dana budu ukinute, a Rusija zatra`i povra}aj sredstava, evropske dr`ave bi morale da pokriju obaveze koje Ukrajina ne bude u stawu da izmiri.

Stampedo

na politi~kom skupu u Indiji, poginulo najmawe 39 osoba

Najmawe 39 qudi, ukqu~uju}i 16 `ena i 10 dece je poginulo, a vi{e od 50 je te{ko povre|eno na skupu koji je odr`ao tamilski glumac i politi~ar Vixaj u gradu Karur, u ju`noj indijskoj dr`avi Tamil Nadu, saop{tile su lokalne vlasti.

"Do sada ima 39 poginulih. U istoriji na{e dr`ave nikada nije toliko qudi izgubilo `ivot na skupu koji je organizovala politi~ka stranka i takva tragedija ne bi trebalo da se dogodi ni u budu}nosti. Trenutno je 51 osoba na odeqewu intenzivne nege", saop{tio je glavni ministar Tamil Nadua M. K. Staqin.

Na skupu u okviru Vixajeve turneje po dr`avi Tamil Nadu okupio se veliki broj qudi, a nadle`ni procewuju da je na malom prostoru bilo vi{e od 50.000 osoba, prenosi Indija tudej.

Qudi su po~eli da padaju u nesvest na prepunom skupu, a gomila qudi je u panici po~ela da be`i, dok je popularni glumac koji je postao politi~ar dr`ao govor.

Vixaj vodi kampawu uo~i dr`avnih izbora koji }e biti odr`ani po~etkom slede}e godine.

Nekoliko sati nakon incidenta, Vixaj je objavio saop{tewe na dru{tvenim mre`ama u kojem je izrazio tugu, ali nije preuzeo odgovornost za incident, navodi indijski portal.

"Srce mi je slomqeno. Izra`avam najdubqe sau~e{}e porodicama moje voqene bra}e i sestara koji su izgubili `ivote u Karuru. Molim se za brz oporavak onih koji se le~e u bolnici", rekao je Vixaj u objavi na Iksu.

Najve}i nosa~ aviona na svetu plovi u norve{kim vodama

Severonatlantski vojni savez objavio je fotografiju najve}eg nosa~a aviona na svetu kako plovi u norve{kim vodama.

"Ovo je ne{to {to ne vi|ate svaki dan. Najve}i svetski nosa~ aviona, ameri~ki USS Xerald R. Ford, plovi u Oslofjordu", objavio je NATO na svom zvani~nom nalogu na Iksu kao komentar fotografije.

Ina~e, drugu no} zaredom, dansko nebo nadletali su neidentifikovani dronovi, potvrdilo je dansko ministarstvo obrane.

Re~ je o najnovijem u nizu incidenata koji su ove sedmice zabele`eni iznad vojnih baza.

Zbog dronova je privremeno bio zatvoren i aerodrom u Kopenhagenu, a Danska je u nedequ zatvorila aerodrome za sve civilne letove, nakon {to su nepoznate letelice prime}ene u blizini nekoliko vojnih objekata tokom no}i, saop{tio je ministar odbrane te zemqe Troels Lund Poulsen. On je naveo da }e zabrana trajati do petka naredne nedeqe, javqa Rojters.

Sli~ni incidenti zabele`eni su i u Norve{koj, gde su neidentifikoavne letelice vi|ene u blizini vojnih baza. Norve{ka policija nastavqa istragu incidenata kod aerodroma Orland.

Kao odgovor na sve u~estalije pretwe, NATO je najavio ja~awe svoje misije na Balti~kom moru slawem fregate za protivvazdu{nu odbranu, kao i dodatnih sredstava za pra}ewe i osmatrawe.

Kamala Haris: Ubedila sam Zelenskog da je sukob sa Rusijom neizbe`an

Biv{a potpredsednica

SAD Kamala Haris tvrdi da je upravo ona ubedila Vladimira Zelenskog da je "rat sa Rusijom neizbe`an", kada su se sastali na marginama Minhenske bezbednosne konferencije 2022. godine.

U nedavno objavqenim memoarima "107 dana", Harisova opisuje kako je imala "izuzetno te`ak" razgovor sa tada{wim predsednikom Ukrajine.

"Zelenski je i daqe verovao da Putin prosto blefira... Moj posao je bio da ga suo~im sa surovom realno{}u", napisala je biv{a potpredsednica SAD.

"Pogledala sam ga pravo u o~i i rekla, Vladimire ovo je neizbe`no. Na{i {pijuni su jasni: Putin }e da napadne. Nije pitawe da li, ve} kada. Mora{ da svoj narod pripremi{ za ono {to dolazi", navodi Harisova u kwizi.

Po wenom se}awu, Zelenski

nije bio spreman da to prihvati. Osloviv{i je sa "Kamala," odgovorio je sa "me{avinom skepse i tihe odlu~nosti". "[ta mo`ete da nam ponudite osim upozorewa? Tenkove? Lova~ke avione? Zonu zabrane letewa", pitao je Zelenski. U svom govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, 19. februara 2022, Harisova je objavila da Rusija sprema "invaziju" Ukrajine na koju SAD i NATO planiraju da odgovore ekonomskim

NAPAD NA MORMONSKU CRKVU U MI^IGENU:

sankcijama bez presedana, ali ne i da vojno interveni{u. Harisova napomiwe da je imala sedam susreta sa Zelenskim, posledwi put krajem septembra 2024, 40 dana pre izbore koje je ubedqivo izgubila od Donalda Trampa.

Naslov memoara, "107 dana", odnosi se na trajawe predsedni~ke kampawe Harisove, po{to je u julu 2024. tada{wi predsednik Xozef Bajden objavio da povla~i svoju kandidaturu.

Najmawe ~etvoro mrtvih, osmoro rawenih

Policija saop{tila da je napada~ ubijen u razmeni vatre. FBI istra`uje incident kao „ciqano nasiqe“.

Najmawe ~etiri osobe su ubijene, a vi{e wih povre|eno u nedequ u napadu na crkvu u ameri~koj saveznoj dr`avi Mi~igen, kada je naoru`ani mu{karac kamionom uleteo u zgradu punu vernika, otvorio vatru i namerno izazvao po`ar, saop{tile su vlasti.

Policija je identifikovala osumwi~enog kao

Tomasa Xejkoba Senforda (40) iz grada Barton. On je jedini osumwi~eni za napad na crkvu Isusa Hrista svetaca posledwih dana u mestu Grand Blank Taun{ip.

Na~elnik policije Vilijam Renej izjavio je da je deset osoba sa prostrelnim ranama prevezeno u bolnice, od kojih su dve kasnije preminule. Jo{ dva tela prona|ena su u ru{evinama crkve koja je izgorela tokom napada, a strahuje se da bi moglo biti jo{ `rtava u zgari{tu.

Senford je ubijen u razmeni vatre sa policijom osam minuta nakon po~etka napada, na parkingu iza crkve. FBI je preuzeo istragu i tretira doga|aj kao "ciqano nasiqe“.

Zvani~nici su naveli da je napada~ koristio zapaqiva sredstva da izazove po`ar, a u ru{evinama su prona|ene i sumwive eksplozivne naprave. Motiv za napad jo{ nije objavqen.

Incident je naveo velike ameri~ke gradove, poput Los An|elesa i Wujorka, da poja~aju obezbe|ewe oko verskih objekata „iz predostro`nosti“. Napad u Mi~igenu dogodio se samo nekoliko nedeqa posle pucwave u crkvi u Mineapolisu, kada su ubijene dve osobe, a vi{e od deset raweno.

Predsednik Donald Tramp izjavio je da je obave{ten o napadu i ocewuje ga kao „jo{ jedan ciqani napad na hri{}ane u Sjediwenim Dr`avama“.

Portparol mormonske crkve Dag Andersen izjavio je da su weni lideri u kontaktu sa lokalnim vlastima, dodaju}i: „Mesta za molitvu moraju biti uto~i{ta mira, molitve i povezivawa. Molimo se za mir i isceqewe svih koji su pogo|eni.“

Pucwava je po~ela oko 10.25 po lokalnom vremenu, a policajci su ve} u 10.33 neutralisali napada~a. Kada su stigli, crkva je ve} bila u plamenu.

Tramp: Dobar razgovor sa Sijem, dao mi je zeleno svetlo za Tiktok

Ameri~ki predsednik Donald Tramp izjavio je da je potpisao izvr{nu naredbu kojom se ubrzava zavr{etak sporazuma o prodaji imovine platforme Tiktok u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, konzorcijumu uglavnom ameri~kih investitora.

Ova naredba je va`an korak ka kona~noj prodaji, ali proces jo{ nije zavr{en, a sporazum }e verovatno zahtevati daqa regulatorna odobrewa obe zemqe, pi{e SiEn-En. "Imao sam veoma dobar razgovor sa predsednikom Sijem. I razgovarali smo o Tiktoku i drugim stvarima, i

kada je re~ o Tiktoku, on nam je dao zeleno svetlo", rekao je Tramp prilikom potpisivawa izvr{ne naredbe u Ovalnom kabinetu, govore}i o telefonskom razgovoru sa kineskim predsednikom Si \inpingom.

Prodaja Tiktoka u SAD sledi po{to je u januaru stupio na snagu ameri~ki zakon koji zabrawuje tu aplikaciju osim ako mati~na kompanija "Bajtdens" ne proda pribli`no 80 odsto svoje imovine u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama investitorima koji nisu iz Kine. Tramp je vi{e puta odlagao sprovo|ewe zakona.

Nikada nisam rekao da su svi protesti u Srbiji organizovani spoqa

Razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a i novinara Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ) Mihaela Martensa izazvao je brojne reakcije u zemqi. U uvodu je pre svega obja{weno kako je do razgovora do{lo: Pre dve nedeqe ovde je objavqen ~lanak „La`ni prijateqi“, u kojem se govorilo o odnosima Aleksandra Vu~i}a sa Vladimirom Putinom. Nekoliko sati kasnije od srpskog predsednika stiglo je pitawe da li bi FAZ dao prostor „da odgovori na neke ta~ke koje jednostavno nisu istinite.“ Zatim su se Vu~i} i dopisnik FAZ-a Mihael Martens sastali na razgovoru. Integralni tekst intervjua: n FAZ: Gospodine predsedni~e, nezadovoqni ste na{im ~lankom. Za{to?

Vu~i}: Ceo pristup je pogre{an. Govoriti o „la`nim prijateqima“ samo zbog jedne teme, i to tuma~iti na na~in koji ne odgovara istini, nije fer. Bar ste mi trebali dati priliku da se o tome izjasnim.

n FAZ: To se sada i de{ava. Vu~i}: Hvala na tome. Najpre }u govoriti na~elno, a onda mo`ete ponoviti svoje tvrdwe, pa }u na svaku pojedina~no odgovoriti. Verujem u prijateqstvo i lojalnost, ali isto tako ~vrsto verujem u interese dr`ava. Oni su temeq me|unarodnog poretka. Ako analizirate {ta se de{ava u Srbiji i regionu, lako }ete razumeti politi~ku poziciju na{e zemqe.

n FAZ: Govori}emo o interesima. U ~lanku na koji se `alite, izme|u ostalog se pita {ta zna~i za nema~ko-srpske odnose to {to kancelar Fridrih Merc Putina naziva „mo`da najve}im ratnim zlo~incem na{eg vremena“, dok vi i va{i ministri govorite da su Rusija i Srbija ne samo prijateqi, ve} i saveznici.

Vu~i}: Rekao sam da smo prijateqi.

n FAZ: A va{ blizak saradnik Aleksandar Vulin ka`e da ste saveznici.

Vu~i}: Ma hajde! Vidite i sami {ta radite! Vulin ~ak nije ni ~lan moje stranke. On vi{e nije ni ~lan vlade.

n FAZ: Vi ste ga postavili za svog ministra za Kosovo, ministra unutra{wih poslova, koordinatora slu`bi bezbednosti, zamenika predsednika vlade i ministra odbrane – i on nije va{ blizak saradnik?

Vu~i}: On vi{e nije ministar.

n FAZ: Da – ali nakon {to je godinama imao najva`nije i najosetqivije funkcije. Kada vi i va{i politi~ki saradnici dajete takve izjave, dok Rusija poku{ava da uni{ti Ukrajinu i kr{i vazdu{ni prostor dr`ava ~lanica EU – iznena|uje li vas {to neke zemqe u Evropi nisu odu{evqene time?

Vu~i}: Srbija poku{ava da odr`i dobre odnose sa Rusijom i to }emo nastaviti da ~inimo. Ne moramo da radimo isto {to i svi drugi. Ali da li to zna~i da podr`avamo kr{ewe me|unarodnog prava i me|unarodnog poretka? Ne, to ne radimo. Nikada nismo rekli da podr`avamo ulazak trupa na tu|e teritorije. Uvek smo podr`avali teritorijalni integritet Ukrajine i nastavi}emo da ga podr`avamo.

n FAZ: Kada va{ bliski saradnik Vulin ka`e da je Rusija strate{ki partner Srbije, ili kada va{ istaknuti ~lan stranke Vladimir \ukanovi} ka`e da je masakr u Srebrenici bio „oslobo|ewe“, to niste vi – ali to su va{i qudi koji to govore, a vi ne reagujete. Vu~i}: To nije fer! Vi izdvajate pojedina~ne izjave koje vam ne odgovaraju i koje treba da potvrde va{u teoriju, a druge izjave ignori{ete. Imamo slobodan pristup razli~itim temama, ali na kraju donosimo odluke i postupamo prema wima. Vi vrlo dobro znate ko na kraju donosi odluke. I to nisu ove dve osobe koje ste pomenuli.

n FAZ: Sedimo ovde u nekada{woj vili Josipa Broza Tita. Od wegove smrti 1980. niko ovde nije sedeo ko je imao toliko mo}i kao vi, iako je zemqa sada druga~ija. Po{to svi znaju da ste vi taj koji vu~e sve konce u Beogradu, naravno da vas smatraju odgovornim za izjave iz va{eg okru`ewa koje ne demantujete.

Vu~i}: Zaista mislite da sam ja odgovoran za svaku izjavu svakog ~lana stranke?

n FAZ: Ne. Ali kada su u pitawu {okantne izjave kao {to je ona va{eg ~lana predsedni{tva \ukanovi}a, koji govori o „osloba|awu“ Srebrenice…

Vu~i}: To nikada nisam rekao! Bio sam u Srebrenici i poklonio se `rtvama. U posledwih 13 godina uvek sam sa po{tovawem govorio o `rtvama. @elim da svoj mandat zavr{im u miru i stabilnosti. Mo`da }e nekima ovaj pristup nedostajati kada za dve godine vi{e ne budem na funkciji.

n FAZ: Hajde onda da ne govorimo vi{e o tome {ta drugi govore, ve} o tome {ta vi govorite. U julu 2023. ste, na primer, rekli da imate dokaze da nema~ke politi~ke fondacije pla}aju novac za proteste protiv vas. Ali te dokaze nikada niste izneli.

Vu~i}: Nisam to `eleo da uradim. Te dokaze i daqe imam, ali ne `elim to da uradim.

n FAZ: Za{to ne?

Vu~i}: Ne `elim da optere}ujem na{e odnose.

n FAZ: Mogli biste ih olak{ati kada bismo kona~no saznali koje dokaze imate za svoje optu`be.

Vu~i}: Te dokaze sam predstavio onima koji su za to nadle`ni. Oni su rekli da je to jednostavno wihov posao, tako podr`avaju nevladine organizacije, tako `ele da poku{aju da uti~u na dru{tvo.

n FAZ: To zvu~i kao da Nema~ka pla}a qude da izlaze na ulice i protestuju protiv vas. Da li je to ta~no?

Vu~i}: Ne, to fondacije ne rade. Ali finansiraju organizacije koje to rade.

n FAZ: Ovih dana ste rekli da su obave{tajne slu`be tri evropske zemqe ume{ane u trenutne proteste protiv vas – ali opet niste rekli na koga mislite. To podse}a na ameri~kog senatora Xozefa Makartija, koji je pre 70 godina u SAD iza svakog drveta video komuniste i stalno mahao papirima za koje je tvrdio da su dokazi o neameri~kim aktivnostima. Samo {to nikada nije izneo dokaze. I vi stalno govorite o zlim silama koje su se okomile na Srbiju, ali nikada niste konkretni. Ako imate dokaze da BND podriva Srbiju, hajde da razgovaramo o tome.

Vu~i}: Nisam iracionalan. Ne izmi{qam stvari da bih prona{ao krivce za ono {to se de{ava u Srbiji. Nikada nisam rekao da je sve organizovano spoqa. Ali, dobro se finansira iz inostranstva, jer ti qudi nemaju dovoqno novca da to sami plate. Na primer: ti studenti koji su blokirali univerzitete ipak moraju da jedu tri puta dnevno.

n FAZ: I vi tvrdite da to pla}a inostranstvo?

Vu~i}: Uglavnom.

n FAZ: Postoji jedna izjava koja dodu{e nije od vas, ali…

Vu~i}: Rekli ste da vi{e ne govorimo o izjavama drugih!

n FAZ: Radi se samo o tome {ta vi mislite o tome. Proruski nastrojeni „Centar za dru{tvenu stabilnost“ u Novom Sadu, u kojem va{ ministar za evropske integracije Nemawa Starovi} igra va`nu ulogu, tvrdi da BND obu~ava srpske studente koji protestuju protiv vas. [ta mislite o takvoj tvrdwi?

Vu~i}: Ne verujem da ih BND obu~ava. Za to nemam dokaze. Ali mi je ~udno {to su studenti koji organizuju te proteste, oni najva`niji lideri, ranije dobijali stipendije i finansijsku podr{ku od nema~ke dr`ave.

n FAZ: Ne vre|ate li inteligenciju svojih sunarodnika kada sugeri{ete da su stotine hiqada qudi u Srbiji, koji su proteklih meseci protestovali protiv vas, zavedeni od strane stranih sila?

Vu~i}: To nikada nisam rekao. Mnogi od tih qudi su pristojni qudi, koje su razne informacije dovele u zabludu. Imaju svoja politi~ka uverewa, koja po{tujem. U mnogim stvarima su mi dali lekciju. Razumeo sam poruku. Ne onu od pla}enih profesionalnih demonstranata, ve} od pristojnih demonstranata.

n FAZ: I vi dobijate podr{ku iz inostranstva. Va{a vlada je anga`ovala rusku obave{tajnu slu`bu FSB da istra`i optu`be prema kojima je srpska policija 15. marta upotrebila takozvani zvu~ni top protiv jednog protesta. FSB je navodno zakqu~io da se to nikada nije dogodilo. Da li ste, osim za neutralnost svetski poznatog FSB-a, na{li jo{ nekog ko vas podr`ava?

Vu~i}: Budite fer i recite nema~koj javnosti da smo prvo pozvali FBI, a tek onda ruski FSB kao drugu opciju da istra`e te optu`be. Ali FBI je rekao: „Ne me{amo se u va{e unutra{we stvari.“

n FAZ: FBI je odbio poziv?

Vu~i}: Rekli su da ne `ele da se me{aju. FSB je do{ao, sve proverio i rekao istinu. FBI bi do{ao do istog zakqu~ka. Nije bilo upotrebe akusti~nog oru`ja. Da je bilo, bio bih spreman da snosim odgovornost za to. Ali ne}u o tome diskutovati sa qudima koji su lagali da bi takve optu`be koristili kao politi~ko oru`je protiv nas.

n FAZ: Sumwe u va{u verziju doga|aja verovatno imaju veze i sa ~iwenicom da je najpre re~eno da srpska policija nema takvo oru`je, dok nije moralo da se prizna da ipak ima. Zatim je re~eno da ga ima, ali da toga dana nije bilo na ulici – dok fotografije sa dana demonstracija nisu dokazale suprotno.

Vu~i}: Ne! Tvrdilo se da imamo odre|eni tip tog oru`ja, ali mi imamo sasvim drugi. I taj nije kori{}en. To je bila ~ista la`.

n FAZ: Ako vi i ruska obave{tajna slu`ba to ka`ete, kako da ne poverujemo?

Vu~i}: Ako vam odgovara i uklapa se u va{e ideje, prihvatate ne{to, ali ako se ne uklapa, onda vas istina ne zanima. Kada je ruska obave{tajna slu`ba nedavno mene i Srbiju dva puta najgrubqe vre|ala, niste

o tome ni{ta pisali. Ali kada Rusi ka`u ne{to drugo, odmah na to reagujete. Ako `elite da svojoj javnosti objasnite situaciju, onda objavite sve izjave ruskih slu`bi. n FAZ: Molim vas, objasnite nema~koj javnosti i te druge izjave.

Vu~i}: Ruska spoqna obave{tajna slu`ba SVR je tvrdila da prodajemo municiju Ukrajini. Ja sam politi~ki veteran, razumem jezik takvih saop{tewa. Objasnite to saop{tewe va{im ~itaocima.

n FAZ: To sada mo`ete i sami da u~inite.

Vu~i}: To ne mogu da uradim, jer moram da budem precizan. To je bez sumwe bila najuvredqivija izjava protiv Srbije koju sam ikada video.

n FAZ: Vi razmi{qate u geopoliti~kim okvirima i ~esto citirate re~enicu koja se pogre{no pripisuje ameri~kom satiri~aru Ambrouzu Birsu: „Rat je Bo`ji na~in da nau~i qude geografiji.“ Kakav zakqu~ak izvla~ite iz te re~enice, s obzirom na ~iwenicu da je Srbija okru`ena sa ~etiri dr`ave ~lanice EU i {est dr`ava ~lanica NATO-a?

Vu~i}: Verujem da Srbija treba da postane deo EU. Ali EU mora da razume jedno: Srbija podr`ava teritorijalni integritet Ukrajine, dok je Zapad teritorijalni integritet Srbije brutalno povredio bombardovawem NATO-a 1999. i ilegalnim odvajawem Kosova od Srbije 2008. godine. I onda se ~udite {to imamo dobre odnose sa dr`avama koje priznaju na{ teritorijalni integritet?

n FAZ: Naravno, sada mo`emo da diskutujemo o tome za{to je Srbija izgubila Kosovo ili za{to je Nema~ka izgubila Königsberg, ali…

Vu~i}: To su bile sasvim druga~ije okolnosti!

n FAZ: …mo`da bi o tome trebalo da razgovaramo nekom drugom prilikom, a sada da pri~amo o sada{wosti i budu}nosti. Evropski parlament, Savet Evrope, posmatra~ka misija ODIHR OEBS-a i druge organizacije izrazile su zabrinutost zbog bezbednosti izbora i nazadovawa demokratije u Srbiji.

Vu~i}: Svakodnevno sara|ujemo sa ODIHR-om. (Vu~i} poziva svoju biv{u premijerku Anu Brnabi} i ukqu~uje je na zvu~nik. Ona treba da objasni kako Srbija sara|uje na ispuwavawu me|unarodnih preporuka za obezbe|ivawe fer i slobodnih izbora. Brnabi} izme|u ostalog ka`e da je Srbija od 2019. godine sprovela vi{e od 60 preporuka i formirala parlamentarnu radnu grupu u kojoj u~estvuju i organizacije civilnog dru{tva. Me|utim, od po~etka protesta u Srbiji pro{le godine, sve opozicione frakcije su napustile tu radnu grupu. Vu~i} joj zahvaquje i prekida vezu, intervju se nastavqa.)

n FAZ: Pri~ajmo o jeziku. Za{to vi i va{i saradnici politi~ke protivnike nazivate „olo{em“ ili „teroristima“ i za{to vre|ate Kristijana [mita, visokog predstavnika me|unarodne zajednice u Bosni, nazivaju}i ga „gaulajterom“?

Vu~i}: Tu se nije radilo o [mitu li~no, ve} o strukturi wegove funkcije.

n FAZ: Vi ste [mita nazvali „gauleiterom“.

Vu~i}: Nije se radilo o wemu li~no. Vi{e puta sam ga primio. Ali mo`da sam preterao.

n FAZ: Vi ste 2014, 2016, 2022. i 2023. godine raspisivali prevremene parlamentarne izbore. Sada demonstranti tra`e izbore, ali vi ne pristajete na to. Za{to?

Vu~i}: Ima}emo prevremene izbore 2026. godine. Verovatno krajem godine, mo`da i ranije. Ali moramo prethodno da zavr{imo pripreme za Expo 2027 u Beogradu.

SNSD izlazi na prevremene izbore za predsednika RS, Dodik predlo`io da istog dana bude i referendum

Glavni odbor Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) jednoglasno je doneo odluku da ta stranka iza|e na prevremene izbore za predsednika Republike Srpske koji su zakazani za 23. novembar. Predsednik Srpske Milorad Dodik predlo`io da referendum u Srpskoj bude odr`an na dan prevremenih izbora.

Dodik, koji je i lider SNSD-a, izjavio je na sednici da stranka treba da iza|e na prevremene izbore za predsednika Republike Srpske da bi se spre~io poku{aj devastacije i destabilizacije Srpske. Kako je naveo, SNSD }e predlo`iti kandidata za prevremene izbore nakon konsultacija sa koalicionim partnerima.

SNSD {to pre treba da u Narodnoj skup{tini Republike Srpske predlo`i odluku da bude izabran vr{ilac du`nosti predsednika Srpske do prevremenih izbora, a mo`da i du`e, rekao je Dodik.

„Izlaze}i na izbore i odlukom ko }e biti predsednik ide se ka ciqu da se zatvori OHR i otera Kristijan [mit“, istakao je Dodik.

Dodik je dodao da sve vi{e prijateqa u svetu razume situaciju u kojoj se nalazi Republika Srpska. Naveo je da se postavqa pitawe gde bi danas Srpska bila da nije bilo SNSD-a.

Dodao je da je SNSD uvek bila partija koja je imala ideju.

„Ne}e se nikada desiti da jedan pojedinac ovde pi{e istoriju, nego }e to uvek pisati ova politi~ka partija“, istakao je Dodik.

Dodik je, tako|e, predlo`io da se referendum odr`i isti dan kada i prevremeni izbori, prenosi RTRS. „Nastavqam kao lider SNSD-a da se borim za politike stranke“

Dodik je poru~io da je odlu~an da nastavi da se kao predsednik SNSD-a bori za politike ove stranke koje su do sada uspe{no branile Republiku Srpsku.

Opozicija u Republici Srpskoj je na pogre{an na~in shvatila poziv za u~e{}e u

vlasti jer im je borba protiv wega jedini i krajwi ciq, rekao je Dodik i istakao da je ciq zapravo borba protiv Kristijana [mita i politi~kog Sarajeva. "Ovo je politi~ka borba protiv [mita i politi~kog Sarajeva, koji su po{tuju}i stranca razbili sistem zajedni~kog odlu~ivawa i bitno sru{ili ustavni poredak, te doveli BiH u nefunkcionisawe i raspad", naveo je Dodik. Prevremene predsedni~ke izbore u Republici Srpskoj raspisao je CiK BiH nakon oduzimawa mandata predsedniku Republike Miloradu Dodiku, a posle pravosna`ne presude vanustavnog Suda BiH kojom mu se zabrawuje politi~ko delovawe u trajawu od {est godina. Dodik je osu|en na godinu dana zatvora i {est godina zabrane politi~kog delovawa zbog navodnog nepo{tovawa odluka Kristijana [mita.

Narodna skup{tina Srpske je na posebnoj sjednici odr`anoj 24. septembra, odlu~ila da se stranke sa sedi{tem u Srpskoj samostalno opredele o svom u~e{}u na prevremenim izborima za predsednika Republike Srpske.

Odluka Milorada Dodika i SNSD da iza|e na predsedni~ke izbore u su{tini je za{tita institucija Republike Srpske. A rezultatom na tim izborima {titi se i legitimitet onoga {to je osvojeno 2022. godine i to krajwe legalno i legitimno.

Ovo za Sputwik, komentri{u}i odluku Saveza nezavisnih socijaldemokrata da ta stranka ipak iza|e na prevremene izbore za predsednika Republike Srpske, ka`e politi~ki analiti~ar iz Bawaluke Bojan [olaja.

„U momentu jakog politi~kog pritiska na Republiku Srpsku, ovo je jedini na~in da se dr`ava odupre i svim daqim nasrtajima kojih }e verovatno biti u budu}nosti, po istom scenariju“.

Iako je vladaju}a partija u Srpskoj najavila bojkot prevremenih predsedni~kih izbora koje je raspisala Centralna izborna komisija BiH, i pozvala opoziciju da mu se pridru`i, Glavni odbor Saveza nezavisnih socijaldemokrata, SNSD, jednoglasno je doneo odluku da ta stranka iza|e na izbore.

IZLAZAK NA IZBORE

JEDINA MOGU]NOST

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da }e se izlaskom na izbore 23. novembra spre~iti poku{aj devastacije Srpske, te da je, u me|uvremenu, neophodno izabrati vr{ioca du`nosti predsednika.

On je poru~io da je odlu~an da nastavi da se kao predsednik SNSD-a bori za politiku ove stranke koja je do sada uspe{no branila Republiku Srpsku. Dodikova stranka najpre nije priznala takozvane "[mitove izbore", jer su usledili zbog nelegitimne odluke da se zabra-

ni predsedniku RS politi~ko delovawe. Ali, onda je usledila odluka Srpske demokratske stranke da na izbore iza|e, a predlo`ila je i svog kandidata, Branka Blanu{u. SNSD je preostalo ili da promeni odluku i u|e u politi~ku borbu ili da fakti~ki preda vlast.

„S obzirom da se pojedine stranke odlu~uju da u~estvuju na tim izborima, i tako daju legitimitet toj vrsti odluke, SNSD nije imao velikih mogu}nosti nego da iza|e na izbore i tim putem poku{a da za{titi legitimitet onoga {to je rezultat prethodnih izbora“, obja{wava [olaja. NE DOZVOLITI KOSOVSKI SCENARIO

On podse}a da je do{lo do politi~kog udara na Republiku Srpsku unazad dve godine, da je sve {to se de{ava orkestrirao takozvani visoki predstavnik Kristijan [mit, a donekle se zavr{ava odlukom Centralne izborne komisije da raspi{e prevremene izbore, na koje Dodikova vladaju}a stranka mora iza}i.

„Kada bi dozvolili da se sada, recimo, putem nekog scenarija sli~nog onom kosovskom, desi da SNSD ne u~estvuju na izborima, da neki mawinski kandidat sa relativno malim brojem glasova pobedi i zasedne na poziciju predsednika republike, mo`emo imati jako izra`enu institucionalnu krizu. Tako|e, ne mo`emo znati za ~im bi posegao taj neko u smislu odnosa prema zakonodavnoj i izvr{noj vlasti. Naprosto, da bi se izbegla bilo kakva institucionalna kriza, da bi se za{titile, pre svega institucije Republike Srpske, a posebno institucija predsednika republike, koja je ovog trenutka na udaru, SNSD je doneo ovakvu odluku“.

[olaja dodaje da je mudra i odluka da u me|uvremenu bude izabran i neko ko }e biti vr{ilac du`nosti predsednika do prevremenih izbora, kako bi se izbegao eventualni dodatni pritisak na instituciju predsednika.

„Na`alost, ovo je sve uzrokovano odlukama Kristijana [mita, kojima je mewan krivi~ni zakon BiH, ~ine je omogu}eno da se putem krivi~nog procesa progoni predsednik Republike Srpske, bez obzira kako se on zove. Naravno da je to sve neustavno, potpuno nezakonito“, podvla~i [olaja.

U posledwih desetak dana dva incidenta uznemirili su Srbe koji su ostali da `ive u Unsko-sanskom kantonu. Prvo su salutirali u Bosanskom Petrovcu biv{i vojnici tzv. Armije BiH i uzvikvali "Alahu egber", a samo par dana kasnije vehabija Adil ]enanovi}, islamista iz Biha}a, uznemiravao je jednu porodicu jer se iz wihove ku}e ~ula pesma "Veseli se srpski rode". Uzvikivao je ispred ku}e "Tekbir" i "Alahu ekber". Zbog uznemiravawa policija USK podnela je krivi~nu prijavu protiv ]enanovi}a. Ina~e, wegovi profili na dru{tvenim mre`ama su puni slika radikalnih islamista.

Sagovornici "Novosti" ka`u da se veli~awe radikalnog islama poklapa i sa politi~kom klimom u BiH gde je "poli-

ti~ko Sarajevo" otvorilo "lov" na Srbe. Stru~wak za bezbednost Slobodan @upqanin ka`e da je op{te poznato da u Federaciji deluju radikalni islamisti~ki pokreti, koji ~esto pribegavaju planirawu i izvo|ewu teroristi~kih akcija u zemqi i inostranstvu. Ukazao je da je u posledwim decenijama svaki teroristi~ki napad u Evropi i svetu bio povezan sa islamisti~kim pokretima u BiH. - To BiH svrstava u sam vrh lestvice zemaqa koje predstavqaju bezbednosnu pretwu po mir i stabilnost u svetuisti~e @upqanin.

Naglasio je da blagonaklon odnos vlasti i pravosu|a u BiH ohrabruje islamisti~ke pokrete da radikalnije deluju. - Ve}ina pripadnika ili ne bude procesuirana ili dobije minimalne kazne - rekao je @upqanin.

Na Bulevaru cara Du{ana u Bawaluci oslikan je mural posve}en sredwovekovnom vladaru Du{anu Silnom, koji je kroz poteze mladog umetnika Danila Stjepanovi}a dobio novo lice u srcu grada. Delo je privuklo pa`wu prolaznika i izazvalo brojne komentare, jer spaja istorijsku simboliku sa savremenim urbanim izrazom. Ovaj dvadesettrogodi{wak, student tre}e godine Akademije umetnosti, isti~e da mu je ovaj impozantni mural ujedno i prvi u `ivotu. - Motivacija i povod da se uradi mural je sama ~iwenica {to sam odrastao na Bulevaru koji nosi ime po caru Stefanu Du{anu. Jednostavno sam hteo da ulep{am naseqe i da odam po~ast na{em prvom caru, koji je postavio temeqe pravnom sistemu i po{tovawu prava. Ovo mi je zapravo prvi mural koji sam uradio - pri~a Danilo. - Qubav prema slikawu i crtawu javila se od malih nogu, kao i kod ve}ine qudi koji se bave sli~nim stvarima. Oduvek sam se izra`avao kroz neki oblik vizuelne umetnosti - obja{wava Danilo.

EPARHIJA BUDIMQANSKO-NIK[I]KA SAOP[TILA

DA JE POD PRISMOTROM POLICIJE: Poku{aj kriminalizacije crkve

Eparhija budimqansko-nik{i}ka saop{tila je da se sedi{te te Eparhije \ur|evi Stupovi posledwih sedam dana nalazi pod prismotrom policije i da se u neposrednoj blizini i na prilazima manastiru nalaze razli~ite policijske formacije i slu`beni automobili “koji stvaraju atmosferu opsadnog stawa".

Eparhija u saop{tewu ocewuje da je to ”poku{aj kriminalizacije i dru{tvene izolacije crkve putem upotrebe represivnog aparata”, s obzirom na intenzitet “javnog progona i anticrkvenu medijsku kampawu kojoj je Eparhija naro~ito izlo`ena posledwih mjeseci, kao i u~estalosti pozivawa na informa-

tivne razgovore Mitropolita budimqansko- nik{i}kog Metodija i sve{tenstva”. Eparhija izra`ava najdubqu uznemire-

nost i zabrinutost zbog otvorenog nasilni~kog odnosa aktuelnog re`ima prema srpskom narodu u Crnoj Gori.

KRUG QUBAVI U HERCEG NOVOM:

na{a kolevka“

Slava hercegnovskog Kola srpskih sestara ro|ewe presvete Bogorodice –Mala Gospojina obele`ena je u manastiru Savina programom „Kosovo je na{a

kolijevka“. Doma}ini, sa predsednicom Dragicom Spai}, ugostili ~lanice nedavno osnovanog Kola srpskih sestara u Le{ku.

Blagoslov ovom sestrinskom okupqawu episkopa ra{ko-prizrenskog Teodosija preneo je otac Milomir Vla{ko-

vi}, isti~u}i da je susret sestara „krug qubavi“ koji spaja u Gospodu. Predsednica Kola iz Le{ka, Vesna Ili}, poru~ila je da je ovo udru`ewe zajednica `ena koje veru i snagu stavqaju u slu`bu Crkve i naroda. Hercegnovski publicista Neboj{a Ra{o podsetio je na ulogu Novqana u hercegova~kom ustanku, kao i na humanitarni rad hercegnovskog Kola tokom posledwih decenija.U programu, koji je vodila Dragana Ze~evi} Plavanski, u~estvovali su etno-pojci iz [trpca i Trebiwa, Srpsko peva~ko dru{tvo „Kara|or|e“, ~lanovi KUD-a „Igalo“, guslar Milija Kosovi}, profesor flaute Du{an Tadi} i pesnikiwa Branka Denda. U manastiru Savina slu`ena je liturgija i tradicionalno prelomqen slavski kola~.

Nakon pauze od skoro dve godine u selu Brezna u Plu`inama ponovo je po~elo je jedinstveno i neverovatno takmi~ewe u le`awu koje je steklo svetsku popularnost. Svoja mesta na krevetima i ovaj put u zatvorenom prostoru zauzelo je 20 takmi~ara. U pitawu su stranci - Rusi, Ukrajinci, Turci, Bosanci, Srbi i nekoliko crnogorskih dr`avqana. Nagrada za onog ko najdu`i odle`i za sada je 2.000 eura.

- Takmi~ewe je krenulo nakon {ala da smo narod poznat kao lew, pa smo `eleli to i da doka`emo. Ove godine stiglo je oko 50 prijava, a u saradwi sa psiholo{kiwom

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

U crnogorskim bankama 81 milioner, ali najve}i depozit ne dr`i Crnogorac

U crnogorskim bankama 81 gra|anin ima na ra~unu milion i vi{e evra, pokazuju zvani~ni podaci Centralne banke Crne Gore CBCG. Podaci CBCG govore o tome da gra|ani u crnogorskim bankama ~uvaju oko tri mi-

lijarde evra, {to je polovina ukupnih depozita. Statistika CBCG ka`e da su me|u

izabrali smo 20 takmi~ara. Ma koliko se ~inilo lako, ovo je ipak te{ka psiholo{ka borba. Takmi~ari imaju sve obezbe|eno, obroke, pi}e, internet i mogu da koriste pauze na svakih osam sati po 15 minuta. To vreme mogu da iskoriste za toalet ili {etwu - ka`e Mi}o Blagojevi}, vlasnik etno-sela Montenegro u Brezni i idejni tvorac ovog takmi~ewa.

Dostupnost internetu pokazao se kao jedan od kqu~nih faktora za dugotrajnost takmi~ewa, jer prve godine kad interneta nije bilo svi takmi~ari su mnogo ranije odustajali.

milionerima po depozitima u bankama 33 dr`avqanina Crne Gore i ~ak 48 stranaca. "Me|u fizi~kim licima najve}i pojedina~ni depozit poseduje osoba iz Indije, u iznosu od 26,5 miliona evra", saop{teno je iz CBCG.

Rast {tedwe i sve vi{e zvani~nih milionera evidentira i Centralna banka Crne Gore. a ekonomske stru~wake rast broja miliona u Crnoj Gori i stranaca sa milionskim iznosima na ra~unima nije iznena|ewe.

Crna Gora je od 2019. do po~etka 2023. sprovodila program ekonomskog dr`avqanstva. Po tom osnovu vi{e od 2.000 stranaca dobilo je crnogorski paso{, a ulo`ili su oko 250 miliona evra.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Kfor u pra}ewu dronova

Istina je da Pri{tina plasira la`i

Suo~eni sa najavama izolacije, nakon {to je Va{ington suspendovao planirani strate{ki dijalog sa Pri{tinom, predstavnici pri{tinskog re`ima pribegli su novim optu`bama na ra~un Srba i Beograda.

Tako su tzv. ministar unutra{wih poslova Xeqaq Sve~qa, a potom i generalni direktor tzv. kosovske policije Gazmend Hoxa prosle nedeqe izneli tvrdwu da je u posledwe vreme bilo slu~ajeva letova dronova u severnom delu Kosova za koje sumwaju da su do{li sa teritorije Srbije, ali je wihove navode demantovao i Kfor.

Nismo identifikovali nikakvo kr{ewe propisa o dronovima koje bi moglo uticati na bezbednost {irom Kosova, odgovorili su me|unarodne vojne misije na KiM. U pisanom odgovoru Kfor je istakao da komandant obe misije ima ovla{}ewa nad vazdu{nim prostorom Kosova, u skladu sa Rezolucijom Saveta Ujediwenih nacija 1244 iz 1999. godine, tako da Kfor redovno prati vazdu{ni prostor Kosova, koriste}i sva sredstva i resurse koji su mu na raspolagawu.

„Kqu~no je da sve aktivnosti u vazdu{nom prostoru, posebno blizu administrativne

grani~ne linije, budu adekvatno koordinisane sa Kforom kako bi se spre~ile tenzije i osigurala bezbednost. Kfor ostaje u bliskom kontaktu sa kosovskim bezbednosnim organizacijama i Oru`anim snagama Srbije i nastavqa svoje svakodnevne aktivnosti, doprinose}i o~uvawu bezbednog okru`ewa za sve qude i zajednice koje `ive na Kosovu, u skladu sa svojim dugogodi{wim mandatom UN, u svakom trenutku, nepristrasno i u bliskoj saradwi sa kosovskom policijom i misijom EU za vladavinu prava (Euleks), u wihovim odgovaraju}im ulogama bezbednosnih snaga”, naveo je Kfor.

NEZAVISNA KOMISIJA ZA MEDIJE ZABRANILA EMITOVAWE

PREDIZBORNOG SPOTA SRPSKE LISTE

Direktan pritisak na politi~ku kampawu

[EF RUSKE DIPLOMATIJE SERGEJ LAVROV OGOLIO UDAR ZAPADA NA SRPSKI NAROD [titio srpske interese u

Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je na Generalnoj skup{tini UN da se u BiH i na Kosovu i Metohiji sprovode sistematski napadi usmereni protiv srpskog naroda i wegovih osnovnih prava. - I na Kosovu i u BiH pokrenuti su napadi na `ivotne interese srpskog naroda, ukqu~uju}i iskonska prava srpskog pravoslavqa - naglasio je Lavrov. Prema wegovim re~ima, jednostrano priznawe nezavisnosti tzv. Kosova, u suprotnosti sa rezolucijom 1244, u su{tini je predstavqalo poku{aj razarawa dr`avnog ure|ewa Srbije.

[ef ruske diplomatije upozorio je da takva politika Zapada podriva mir i stabilnost na Balkanu, isti~u}i da Moskva ostaje dosledna u odbrani suvereniteta.

Lavrov je poru~io i da zapadne zemqe namerno sabotiraju Dejtonski mirovni sporazum i time vode ka uru{avawu dr`avnosti BiH.

Lavrov je delovawe Zapada na Balkanu nazvao flagrantnim primerom podrivawa suvereniteta i grubog me{awa u unutra{we stvari nezavisne dr`ave.

Prema wegovim re~ima, u ovom regionu se otvoreno kr{i i osnovni princip Poveqe UN o obavezi svih ~lanica da po{tuju odluke Saveta bezbednosti.

PREDSEDNIK STRANKE ‘’PREPOROD’’ I TRE]A POLITI^KA

FIGURA U BUGARSKOJ, KOSTADIN KOSTADINOV:

Kosovo je deo Srbije, priznawe je bila gre{ka

Predsednik stranke ‘’Preporod’’ i tre}a politi~ka figura u Bugarskoj Kostadin Kostadinov rekao je da ta stranka smatra da je Kosovo deo Srbije, te da je priznavawe nezavisnosti Kosova od strane Bugarske bila velika gre{ka.

On ocewuje odluku Nezavisne komisije za medije kao “direktan pritisak na politi~ku kampawu”.

- Upravo smo obave{teni od medija koji prate izbornu kam-

Nezavisna komisija za medije iz Pri{tine zabranila je emitovawe predizbornog spota Srpske liste, jer je, kako navode, upotreba fraza „kako trpeti teror“ i „ponovo uspostavimo slobodu“ u suprotnosti sa Ustavnim poretkom Kosova, saop{tio je potpredsednik Srpske liste, Igor Simi}.

Srpska lista, predizborni plakat za lokalne izbore na Kosovu 12. oktobra

pawu da je jo{ jednom, u najnovijem izbornom ciklusu, zabrawena upotreba spota Srpske liste. Ovoga puta, Nezavisna komisija za medije se direktno ukqu~ila u politi~ku kampawu kr{e}i sopstvene zakone, izjavio je Simi}.

Simi} je medijima pro~itao i deo obave{tewa koje su, kako navodi, dobile medijske kuce koji emituju spot.

„Sadr`aji politi~kog spota, emitovanog uz kori{}ewe re~i: ‘kako trpeti teror’ i ‘ponovo uspostavimo slobodu’, su izrazi koji su u suprotnosti Ustavnom poretku Kosova.

Iz Srpske liste su dodatno upozorili, da medijima koji budu emitovali predizborni spot te stranke, prete kazne i mogu}nost oduzimawa dozvole za emitovawe programa.

Kostadinov je rekao da je na Balkanskom poluostrvu istorija dala mnogo povoda da svi budu podeqeni a da, kada bi bili ujediweni, postajali bi ozbiqan faktor.

„Trenutno je Bugarska slaba dr`ava, a Srbija je izlo`ena najrazli~itijim napadima, sada i u vidu obojene revolucije koja traje skoro godinu dana. Svakako bi bilo dobro da promislimo o zajedni~kim strategijama jer ako radimo posebno ili jedni protiv drugih, mi nemamo budu}nost", rekao je Kostadinov.

Prema wegovim re~ima, logi~no je da mo{ti kraqa Milutina budu vra}ene u Srbiju, jer su se spletom istorijskih okolnosti na{le u Sofiji.

„U Pe}koj patrijar{iji poklonio sam se mo{tima Svetog Jefrema, Bugarina poreklom iz Trnova. To je bilo posebno iskustvospoznaja da je Bugarin bio arhiepiskop pe}ki i srpski patrijarh. Postoji li sna`nija poveznica izme|u na{ih naroda?", upitao je Kostadinov.

PREDSEDNIK KOMISIJE ZA NESTALA LICA

VEQKO ODALOVI]:

Pri{tina blokira proces, traga se za 1.590 nestalih na KiM

U {tabu KFOR-a, u Filmskom gradu u Pri{tini, 3. oktobra 2025. godine, bi}e izvr{ena ceremonija primopredaje komande KFOR-a, kada }e Enriko Barduani i zvani~no predati du`nost Ozkanu Uluta{u. General-major Italijanske vojske, Enriko Barduani, preda}e komandu KFOR-a general-majoru Turske vojske, Ozkanu Uluta{u. Uluta{ je ovu funkciju komandanta KFOR-a obavqao i od oktobra 2023. do oktobra 2024. godine.

Ovo je prvi put da se isti komandant vra}a na ~elo KFOR-a. Ovo je 30 komadant Kfora na Kosovu od dolaska vojne misije 10, juna 1999. godine.

KFOR je 2025. godinu zapo~eto sa 4.686 vojnika iz 33 zemaqa, {to ukqu~uje i redovne i rezervne snage. U januaru je dodatnih 200 italijanskih vojnika stiglo radi poja~awa KFOR-a. U aprilu, 270 vojnika iz Albanije, Bugarske, Gr~ke i Rumunije zamenilo je turski bataqon.

Misija Kfora, najdu`a misija u istoriji Atlantskog saveza, i trenutno najve}a, obele`ila je polovinom juna 2025. 26 godina od osnivawa, od dolaska na Kosovo.

Ina~e, od dolaska Kfora 10. juna 1999. godine do sada 220 pripadnika izgubilo `ivot tokom slu`be na Kosovu. NOVA PRIMOPREDAJA KOMANDE KFOR-A ODR@A]E SE 3. OKTOBRA

Predsednik Komisije za nestala lica Veqko Odalovi} izjavio je da se traga za 1.590 nestalih na prostoru Kosova i Metohije, me|u kojima je 568 nestalih osoba srpske nacionalnosti.

Istakao je da }e Komisija nastaviti da radi dok se ne razre{i sudbina svih nestalih. Me|u ovim brojem su 43 vojnika i policajca srpske nacionalnosti.

Veqko Odalovi} je na sednici skup{tinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, na kojoj je informisao Odbor o aktivnostima sprovedenim u tra`ewu nestalih lica na prostoru KiM, rekao da je kada je Komisija formirana u evidenciji Me|unarodnog komiteta Crvenog Krsta bilo 6.006 nestalih na prostoru KiM.

“Bez obzira na tri ~etvrtine re{enih slu~ajeva, za nas to nije razlog za bilo kakvo zadovoqstvo, nastavi}emo u punom kapacitetu dok ne re{imo sudbinu svih nestalih”, istakao je Odalovi}.

VELIKA GALA ZA MALE [AMPIONE:

Akademija Sveti Sava u ^ikagu upisala rekordni broj |aka

Akademija Sveti Sava iz ^ikaga, koja ve} 24 godine ~uva plamen srpske kulture, tradicije i jezika me|u generacijama srpske dece iz dijaspore, obele`i}e po~etak nove {kolske godine i preseqewe u novu zgradu Gala prijemom koji }e biti odr`an 8.novembra u dvorani St.Regis u ovom gradu.

Tim povodom razgovarali smo sa Marinom Dikanovi} i Tawom Sokolovi}, dve dame iz Organizacionog odbora doga|aja ~iji je prevashodni ciq da prikupi sredstva za otkup nove {kolske zgrade, ali i da unapredi uslove {kolovawa za rekordni broj

dece koji je upisao Akademiju Sveti Sava ove godine, wih ukupno 205. - Za sada smo skupili 1,5 milion od ukupno 3,2 miliona dolara koliko je potrebno i `eqa nam je da uskoro kona~no objavimo da je {kolska zgrada kompletno ispla}ena. Osim toga, novac }e poslu`iti za popravke zgrade, kao i za podizawe plate u~iteqima i re{avawe nekih teku}ih stvari, poput popravqawa sportske sale i nabavqawa modernih nastavnih sredstava, isti~u Marina i Tawa.

Akademija Sveti Sava je privatna {kola koju su 2001. osnovali pripadnici srpske zajednice

iz ^ikaga i okoline, a koja od prvog dana radi pod patronatom sabornog hrama Svetog Vaskrsewa, u ~ijoj se porti doskora nalazila.

- Javne {kole funkcioni{u druga~ije, dr`ava i lokalna samouprava daju novac, a privatnim {kolama, poput na{e, ostaje da se snalaze na druge na~ine, uz donacije i sponzore koji investiraju ne samo u wihovu decu, nego i decu koja }e tek do}i. Na{a Akademija je blagoslovena jer postoji ve} 20 i kusur godina zahvaquju}i roditeqima koji ula`u ne samo svoj novac ve} i svoje vreme.

Iz godine u godinu {kola ja~a i razvija se, pa smo pro{le godine preselili iz kontejnera u pravu zgradu, a ove godine je novu {kolsku godinu upisalo preko 200 |aka, {to je najve}i broj u istoriji. Ali to nije kraj, broj u~enika svake godine raste i mi s pravom o~ekujemo slede}e godine jo{ vi{e dece, jednim delom i zbog ~iwenice da {kola sada ima vi{e da ponudi nego {to je mogla pre, s ponosom isti~u na{e sagovonice i dodaju:

Va`no je ista}i da je Akademija Sveti Sava dvojezi~na, da u~enici nastavu svakog dana po~iwu sa jednim, a zavr{avaju sa drugim jezikom, po ~emu je jedinstvena u Americi.

- Ovo je jedina takva {kola u zemqi. Crkva pod ~ijim smo krovom omogu}uje deci i mladima iz na{e zajednice da se dru`e, u~e o srpskoj veri, istoriji, da igraju folklor, a Akademija to znawe di`e na jo{ ve}i nivo, pru`aju}i mladima priliku da ostanu u kontaktu sa na{om srpskom tradicijom i jezikom. Imamo viziju {kole kakva bi trebala da bude za 5 i za deset godina i na tome vredno radimo, ka`e Tawa Sokolovi}.

LAVOVI I NOSOROZI NA FRESKAMA: Srpska pravoslavna crkva u Bocvani je druga~ija od svih koje ste videli!

Srpska crkva Svetog Save u prestonici Bocvane jedina je pravoslavna crkva u toj zemqi i druga u Africi. Crkvu je 2018. osve{tao patrijarh Irinej, a izgradili su je Srbi koji su se tu doseli mahom tokom ratova devedesetih.

Srpska crkva Svetog Save u dalekom Gaboronu relativno je nova gra|evina (zavr{ena 2016.), a isti~e se i kao jedna od najvi{ih u odnosu na tradicionalno prizemnu arhitekturu u toj zemqi. Inicijativu je pokrenula srpska dijaspora u Bocvani, koju ~ini tridesetak porodica – Srbi koji su se tu doseli mahom tokom ratova 1990-ih, zahvaquju}i liberalnom viznom re`imu u godinama kada su mnoge granice bile zatvorene za Jugoslovene.

Crkva i oslikana, a ovih dana neke od fresaka posebno su zaintrigirale Srbe na dru{tvenim mre`ama. Posebno ona gde ispred svetaca le`i – lav.

Freska je prili~no privukla pa`wu – diskutuje se o lavu, o svecima, a neki su primetili i da je naslikano drvo baobab, karakteristi~an za Afriku – a nije jedina ura|ena u tom duhu – s druge strane oltara je u prvom planu nosorog.

„Je l’ to ekonomski lav? [alu na stranu, ovo je zanimqivo i drago mi je {to postoji“; „Mo}no, svestan sam da je bilo nekih veza zbog Pokreta Nesvrstanih, ali nisam znao da smo ostavili trag, niti da imamo dijasporu tamo dole, a sama freska je

prejaka stvar“, neki su od komentara. Ina~e, za oslikavawe hrama bio je zadu`en ikonopisac Vladimir Skerli} iz Beograda koji je s radovima po~eo 2019. godine.

PRO[LI KROZ PAKAO:

Zbog jedne re~enice wihovog deta u vrti}u Srbi bili pod istragom i na kraju pobedili [vedsku!

U zemqi koja va`i za jedan od najsigurnijih i najstro`ih sistema za za{titu dece, [vedskoj, jedan Srbin se suo~io sa no}nom morom koju nije mogao da predvidi ni u najlu|im snovima.

Odjednom je postao osumwi~en, pro{ao kroz vi{emese~nu istragu socijalne slu`be i policije, i to sve zbog re~enice koju je wegov ~etvorogodi{wi sin izgovorio u vrti}u.

Ovaj otac troje dece, koji godinama `ivi i radi u [vedskoj, svoju pri~u odlu~io je da podeli u Fejsbuk grupi „Srbi u [vedskoj“.

„Ovo ne bih po`eleo ni neprijatequ“

„Otac sam troje dece, oni su mi sve na svetu. Najmla|i sin (4) ima bujnu ma{tu, ~esto pri~a: ‘Video sam godzilu, `irafa mi je do{la u vrti}…’. Dete tog uzrasta, nismo pridavali zna~aj, mislili smo da }e pro}i“, zapo~eo je ovaj Srbin svoju pri~u.

Kako daqe navodi, situacija se veoma zakomplikovala kada je wegov sin po~eo da iznosi ozbiqnije tvrdwe.

Tamo je opisao kako je jednog dana izgubio ose}aj sigurnosti i poverewa u sistem, ali i kako je wegova porodica, iako nevina, do`ivela javnu osudu i stigmatizaciju.

„Po~eo je da dolazi iz vrti}a i govori da ga vaspita~i udaraju. Znaju}i wegov uzrast i ma{tarije, nismo to uzimali za ozbiqno. Me|utim, isto tako je rekao da ga ja tu~em, {to se apsolutno nikada nije dogodilo! Vrti} je odmah pozvao socijalnu slu`bu i policiju i eto nas u paklu. Mesecima unazad prolazimo doslovno kroz pakao i ovo ne bih po`eleo ni neprijatequ“, napisao je.

[OKANTNO OTKRI]E O SRPKIWI KOJA IH JE PRIJAVILA Iako je Srbin dostavio video-snimke na kojima de~ak govori da ga tuku u vrti}u, a ne kod ku}e, policija je nastavila postupak. U nastavku ispovesti otkrio je i detaq koji ga je posebno pogodio. „Bez ikakvog dokaza, svedoka ili modrice, doslovno na re~ deteta od ~etiri godine. Uzeli smo najboqeg advokata za odbranu, `ena kad je videla slu~aj se nasmejala i rekla: ‘Ni{ta nemaju’. I eto ga, danas sam do~ekao svoju slobodu i kraj vi{emese~nog pakla. Najzanimqiviji deo pri~e je taj da nas je prijavila ni mawe ni vi{e nego na{a `ena iz Jagodine koja je ovde do{la nakon bombardovawa. Uz to {to nas je poznavala preko vrti}a i {to se vidi koliko se brinemo o deci, prijavila nas je bez trunke gri`e savesti. Prosto joj je bilo svejedno!“, napisao je.

„PAO SAM U DEPRESIJU, BIO SAM SLU\EN, PO^EO SAM DA SUMWAM“

Na kraju, Srbin je poslao poruku svim roditeqima koji `ive u inostranstvu i odgajaju decu.

„Jedna re~ deteta mo`e vam `ivot pretvoriti u pakao. Mesecima mi je bilo u`asno lo{e, po prvi put sam upao u te{ku depresiju. Na kraju sam bio slu|en, ~ak sam po~eo da sumwam da sam mo`da lo{ roditeq, da sam mogao i trebao vi{e. Pravda i istina su na kraju ipak pobedile. Razmi{qao sam da li da pi{em sve ovo, ali eto, iz svog li~nog neznawa na{ao sam se u ovoj situaciji i ne daj Bo`e nikome vi{e“, zakqu~io je on.

KLIMATSKE PROMENE

Kako Australija zaga|uje svoj i vazduh sveta

Vlada Australije postavila je novi ciq kada su klimatske promene u pitawu. Da se do 2035. godine smawi emisija staklene ba{te za skoro 70 odsto. Ciq je veoma ambiciozan po mi{qewu nekih klimatologa.

Australija je jedna od ekonomski najrazvijenijih dr`ava sveta, ali je neki nazivaju „crnom rupom“, zbog emisije {tetnih gasova i drugih vidova zaga|ewa. Ubraja se u dr`ave koje su visokozavisne od fosilnih goriva, kao {to su Katar, Kuvajt i UAE.

Najve}i zaga|iva~ ove dr`ave je industrija ugqa, gde je Australija u vrhu dr`ava po sagorevawu ugqa po glavi stanovnika, prenosi RTS.

Privreda se oslawa na izvoz ovih sirovina u zemqe poput Japana, Kine i

Ju`ne Koreje, dok uvozi gotove proizvode i ma{ine.

Najve}i deo Australije ~ine pustiwe ili polusu{ne oblasti. Australija je naj-

800 kilometara obale

Uz ju`nu obalu Australije, o~aravaju}i prirodni fenomen privukao je pa`wu kako nau~nika, tako i javnosti. NASA sateliti su u Velikom australskom zalivu (Great

kanalima, slu`i kao zna~ajan pomorski put do zaliva Port Phillip u Melburnu. Slike sa svemirskog broda pru`ile su nau~nicima neprocewive podatke o veli~ini i intenzitetu cvetawa.

Australian Bight) zabele`ili masovno cvetawe bioluminiscentnog fitoplanktona, stvaraju}i upe~atqiv tirkizni sjaj vidqiv iz svemira.

Ovaj fenomen nije samo vizualno zadivquju}i, ve} igra i kqu~nu ulogu u morskom ekosistemu. Sjaj je rezultat visokih koncentracija hlorofila u fitoplankton, koji uspeva u vodama bogatim hrawivim materija. Ova cvetawa su kqu~na za podr{ku raznolikog morskog `ivota, nagla{avaju}i wihov ekolo{ki zna~aj.

SJAJ IZ SVEMIRA Oduzimaju}i dah, tirkizni sjaj prime}en izme|u kopna Australije i Tasmanije prvi je put zabele`io NASA-in svemirski brod PACE, opremqen naprednim instrumentom za boju okeana (OCI). Ova regija, poznata po svojim turbulentnim strujama i dubokim

Prethodna satelitska opa`awa sa Suomi NPP i satelita Terra i Aqua zabele`ila su sli~ne pojave krajem 2023. i po~etkom 2024. godine. Konzistentnost ovih cvetawa tokom vremena nudi istra`iva~ima jedinstvenu priliku za prou~avawe sezonskih obrazaca i okeanografske dinamike podru~ja. Ovi sveobuhvatni podaci poboq{avaju na{e razumevawe prirodnih procesa koji upravqaju na{im okeanima, doprinose}i {irem znawu o morskim ekosistemima.

OTKRIVAWE IZVORA SJAJA Upe~atqiv sjaj prime}en u vodama prvenstveno se pripisuje hlorofilu, zelenom pigmentu kqu~nom za fotosintezu u fitoplanktonu. U foti~koj zoni okeana, gde prodire sun~eva svetlost, ovi mikroorganizmi koriste hrawive supstance poput azota i fosfora iz raspadaju-

ravniji kontinent sa najstarijim i najneplodnijim zemqi{tem, a ujedno je i najsuvqi naseqeni kontinent.

Izve{taj podataka ra|enih na trome-

}eg morskog `ivota da bi uspeli. Okeanograf Jochen Kaempf sa Univerziteta Flinders opse`no je prou~avao ova cvetawa, isti~u}i kako zelene niti vidqive iz svemira ukazuju na cvetawe du` kontinentalnog ruba, na dubini od oko 150 metara. Kaempf obja{wava da okolne plave nijanse mogu biti rezultat poreme}aja sedimenata u pli}im podru~jima ili prisutnosti razli~itih vrsta fitoplanktona koje doprinose sjaju. Ova dinami~na interakcija morskih elemenata nagla{ava slo`enost i lepotu okeanskih ekosistema, nude}i uvid u zamr{ene procese koji odr`avaju `ivot ispod talasa.

EKOLO[KI ZNA^AJ

Fitoplanktoni su temeq morske mre`e ishrane, pru`aju}i primarni izvor hrane za razne morske organizme. Na obali Bonney, ova cvetawa privla~e raznolik niz vrsta, ukqu~uju}i do 80 plavih kitova godi{we. Kitove privla~i obiqe planktona i drugih malih organizama koji se hrane fitoplanktonom. Osim toga, sardine, in}uni, tuna, rakovi i brojne vrste riba oslawaju se na ova cvetawa za opstanak, ~ine}i regiju `ivahnom ta~kom morske bioraznolikosti.

Osim wihove ekolo{ke uloge, fitoplanktoni su vitalni za globalnu proizvodwu kiseonika i regulaciju klime. NASA nau~nici nagla{avaju va`nost ovih cvetawa u razumevawu cirkulacije okeana, kru`ewa hrawivih supstanci i sezonske dinamike du` ju`ne australijske obale. Vidqivost bioluminiscentnog fitoplanktona iz svemira prikazuje kako lepotu, tako i ekolo{ki zna~aj mikroskopskog morskog `ivota, nagla{avaju}i ulogu okeana u odr`avawu `ivota na Zemqi.

se~nom nivou tokom 2024. godine pokazuje blagi pad zaga|ewa, zbog kori{}ewa obnovqivih izvora energije u elektroenergetskom sektoru.

Malo je poznato da je Australija jedna od zemaqa sa najvi{im emisijama zaga|ewa vazduha i gasova staklene ba{te po stanovniku.U izve{tajima o kvalitetu vazduha navodi se da }e biti potrebno da se ukloni 100 miliona tona ugqen-dioksida iz vazduha.

Kako je istakao ministar za klimatske promene Australije, Kris Boven, ciq mora da bude i ambiciozan i ostvariv. Australijski premijer Entoni Elbanizi, najavio je pet milijardi australijskih dolara(2,81 milijarda evra), kao pomo} industrijskim postojewima u procesu dekarbonizacije. Tako|e }e biti izdvojeno mnogo novca za finansirawe ~istih energija.

KINA IZMENILA AUSTRALIJSKI FILM: Gej par prikazan

kao heteroseksualan

Australijski film ~iji je scenario izmewen tako {to je istopoloni par zamewen heteroseksualnim, izazvao je negodovawe me|u gledaocima u Kini.

Horor film Zajedno (Together), u kojem glume Dejv Franko i Alison Bir, prikazan je u odabranim kineskim bioskopima na pretpremijerama 12. septembra.

Gledaoci su kasnije shvatili da su neke scene izmewene po{to su snimci originalnih scena postalni viralni na internetu.

Film je trebalo da bude prikazan i u ostalim bioskopima od 19. septembra, ali jo{ nije.

Nadle`ni iz Neona, globalnog distributera filma, osudili su ovu izmenu, navode}i da nisu odobrili neautorizovano mewawe filma i da zahtevaju momentalni prekid distribucije, prenose mediji.

Psiholo{ki horor film, delo australijskog rediteqa Majkla [enksa, prati mladi par koji dolazi da `ivi u selu u unutra{wosti i nailazi na misterioznu silu koja po~iwe da uti~e na wihova tela, umove i vezu.

Film je premijerno prikazan na presti`nom filmskom festivalu Sandens u januaru, a u bioskope {irom Amerike i Australije stigao je u julu.

Kritika ga je odu{evqeno komentarisala, o ~emu svedo~i i visoka ocena na sajtu Roten Tomejtos (Rotten Tomatoes - na srpskom Truli paradajz).

Me|utim, distribucija filma u Kinu izazvala je ozbiqnu polemiku po{to su gledaoci primetili da su odre|ene scene izmewene. Dodata je koli~ina pare u sceni u kojoj se glavni mu{ki lik tu{ira, ~ime je wegova nagost cenzurisana.

Ali ono {to je izazvalo najve}e negodovawe jeste digitalna izmena scene u kojoj se pojavquje gej par.

Lice jednog mu{karca zameweno je `enskim, a svi prikazi istopolne veze su ukloweni.

Cenzura LGBT sadr`aja u Kini nije novost, budu}i da istopolni brakovi i daqe nisu priznati, a kvir teme su mahom tabu.

Ipak, ovog puta posebno uznemirava ~iwenica da su izmene napravqene kori{}ewem ve{ta~ke inteligencije.

„Ovo nije samo cenzura, ve} je ovo otvorena manipulacija i iskrivqavawe stvarnosti", napisao je korisnik na popularnoj platformi za filmske recenzije Duban, gde film trenutno ima ocenu 6,9.

U Kini se poja~avaju mere protiv kvir sadr`aja i autora.

Od februara 2025., najamawe 30 autora gej erotskih romana, ve}inom mladih `ena u dvadesetim godina, uhap{eno je {irom zemqe, {to mnogi vide kao deo {ire kampawe protiv LGBT zajednice.

Kupili pravo na bu{ewe

62.000 hektara u Srbiji

Srbija ne prestaje da intrigira strane rudarske kompanije; ~ini se da se utrkuju koja }e pre zabosti pijuk u potrazi za srpskim vrednim metalima. Najnoviji primer je australijski Middle Island Resources, koji je, preuzev{i firmu Konstantin

IZ NEKADA[WEG RUDNIKA

BARITA BUKVALNO VIRI ZLATO

Kako prenose australijski mediji, Middle Island je ve} zapo~eo istra`ivawa, i to na upravo projektu Bobija. Re~ je o planini Bobija kod Qubovije, na kojoj je ranije postojao rudnik barita i

Resources, tako|e iz Australije, postao vlasnik ni mawe ni vi{e nego 14 licenci za istra`ivawe ruda u Srbiji, na ~ak 62.000 hektara, {to je vi{e nego {to ijedna druga kompanija ima u Srbiji.

Dozvole obuhvataju tri glavna projektna podru~ja – Bobija, Priboj i Timok – koja su primarno usmerena na zlato i bakar, ali i na srebro, olovo i cink, prenosi australijski Mining.

Projekat Bobija, na koji }e se novi vlasnik najpre fokusirati, prostire se na ukupno na 20.800 hektara i nalazi se oko samo 100 km jugozapadno od Beograda.

Obuhvata tri izdate dozvole za istra`ivawe – Bobija, Bobija Istok i Kamenita Kosa – kao i aplikaciju za Orovicu i desetogodi{wu opciju za dve rudarske licence lokalne firme Bobija doo Qubovija.

Australijanci }e ba{ tu, u nekada{wem povr{inskom kopu, tra`iti zlato i druge vredne metale. Proizvodwa barita na ovom kopu odvijala se izme|u dva rata, a 60-ih i 80-ih godina pro{log veka istra`ivawa je vr{ila i jugoslovenska vlada. Zlato, me|utim, nije bilo u fokusu, mada su kasnija istra`ivawa kompanija Reservoir Minerals i Nevsun Resources (od 2014. do 2017. godine), pokazala zna~ajnu polimetali~nu mineralizaciju blizu povr{ine, preneo je australijski Business News.

Jedna bu{otina dala je 45,2 m sa 1,71 g/t zlata, 25,5 g/t srebra, 0,87% olova i 2,26% cinka, sa dubine od 18,8 m. Druga je pokazala pojas od 15,1 m sa 1,91 g/t zlata, 122 g/t srebra, 4,23% olova i 4,73% cinka, sa dubine od 38,9 m. - I nedavni radovi firme Konstantin Resources otkrili su zna~ajne koli~ine zlata povezane sa osnovnom metalnom

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

mineralizacijom koja je istorijski bila primarni ciq istra`ivawa - rekao je Danijel Raihani, direktor Middle Islanda Konstantin Resources, koji se ranije zvao West End Resources, je tokom svojih istra`ivawa u uzorcima prona{ao 5,24 g/t zlata i 120 g/t srebra, uz 4,66% cinka i 4,36% olova, a mineralizacija je bila vidqiva ~ak i na dnu samog kopa barita, kao i u povr{inskim stenama. Middle Island navodi da lokalitet

TURISTE (23) SA BALIJA VRA]ENO PORODICI U AUSTRALIJU BEZ SRCA

Telo 23-godi{weg turiste Bajrona Hadoua iz Kvinslenda u Australiji, koji je preminuo na Baliju u Indoneziji, vra}eno je wegovoj porodici. Me|utim, ono {to je wegove roditeqe ostavilo u bezna|u i {oku je ~iwenica da je telo wihovog sina vra}eno bez srca.

Bajron je prona|en 26. maja ove godine kako pluta u bazenu privatne vile na Baliju. Ali ono {to je usledilo, prema re~ima porodice, bila je no}na mora.

- Izdr`ali smo odlagawa jedna za drugim, poluistine i }utawe - rekli su wegovi roditeqi Robert i [antal Hadou i dodali:

SUMWIVA SMRT

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

pokazuje sli~nosti sa projektom Vare{ u Bosni i Hercegovini, visokokvalitetnim polimetali~nim le`i{tem sa procewenih 20,9 miliona tona rude. Trenutno je u toku uzorkovawe zemqi{ta {irom {ire oblasti Bobija, u ciqu proveravawa anomalija u sedimentima potoka iz 2024. godine. Posebno se ciqaju istorijska nalazi{ta, ukqu~uju}i rudnik olova Tisovik i rudnik bakra Rebeq, preneo je Business News.

Bajron je opisan kao sna`an pliva~, visok 178 cm, dok je bazen u kojem je prona|en bio dubok samo 150 cm. Na wegovom telu su prona|ene posekotine i modrice, a krv je bila prisutna i na pe{kirima u koje je bio uvijen. Porodica je odmah posumwala na ubistvo. Organizovali su da wihov prijateq na Baliju zatra`i obdukciju i naglasili da `ele da se telo wihovog sina vrati ku}i.

Zakon dozvoqava uzimawe organa bez pristanka porodice

da se oprostimo od wega i polo`imo ga da po~iva u miru. Ali onda da saznamo da su mu uzeli srce i da niko nije znao, ~ak ni konzulat na Baliju, to je bio ogroman {ok - rekla je wegova majka.

DOKTORA NE ISKQU^UJE MOGU]NOST UBISTVA

Doktorka Gunavan je u svom izve{taju navela da su alkohol i antidepresivi verovatno bili faktori u smrti, ali je priznala da ne mo`e iskqu~iti mogu}nost ubistva:

Prema pisawu australijskog portala, smrt Bajrona Hadoua nije prijavqena balijskoj policiji sve do ~etiri dana nakon wegove smrti. Kada su policajci

- Wegovo telo vra}eno nam je tek skoro ~etiri nedeqe nakon smrti. Ali dva dana pre sahrane, saop{teno nam je da je wegovo srce uzeto i ostavqeno na Baliju, bez na{eg znawa, bez na{eg pristanka, bez ikakvog pravnog ili moralnog opravdawa. Ovo je nehumano. Ovo je razaraju}e izvan svake re~i.

kona~no stigli na lice mesta, ono je ve} bilo kontaminirano. Smrtni list privatne bolnice BIMC naveo je utapawe kao uzrok smrti, a wegovo telo je poslato u balijsku pogrebnu slu`bu radi priprema za transport. Me|utim, prema izve{taju, pri~a nema smisla.

Umesto toga, policija je nalo`ila forenzi~ku obdukciju koja, prema indone`anskom zakonu, omogu}ava patologu da ukloni ~itave organe bez pristanka porodice.

Forenzi~ki specijalista dr Nola Margaret Gunavan potvrdila je da je tokom obdukcije uklonila Bajronovo srce. Za porodicu Hadou ovo je bilo razorno saznawe.

- Mislili smo da bar mo`emo

- Ne mogu da odbacim verovatno}u da je u pitawu zlo~in, na osnovu obrazaca povreda prona|enih na wegovom telu - rekla je. Wegova majka [antal, me|utim, tvrdi da woj pri~a o utapawu nema smisla.

- ^vrsto verujem da je bio namerno namamqen, drogiran, opqa~kan i da je sve po{lo naopako - rekla je ova neute{na `ena.

Prvi samit srpske dijaspore

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Septembar je za srpsku zajednicu u Australiji bio veoma va`an mesec. Naime, u Melburnu je 17. septembra, u hotelu Park Hajat, odr`an Prvi samit srpske dijaspore u Australiji (Serbian Diaspora Summit Australia). Iako smo o ovom va`nom doga|aju pisali u na{em pro{lom broju ovaj samit zaslu`uje da se ponovo istakne wegov zna~aj za srpsku zajednicu. U sjajnoj organizaciji Australijsko-srpske privredne komore (Australian Serbian Commerce Chamber) i Ambasade Republike Srbije u Australiji, skup je protekao

je dovoqan da se razume zna~aj ovog samita, jer mu je na taj na~in ukazana ~ast i od strane visoke australijske politike. Blagoslov Srpske pravoslavne crkve osnivawu samita dao je vladika Siluan, episkop australijsko-novozelandski koji je svojim prisustvom uveli~ao ovaj skup zajedno sa protom Miodragom Peri}em iz sidnejske Lazarice. Izme|u ostalih panelisti na samitu bili su iz Sidneja i na{a Dr Nina Markovi}, kao i glumac Sergej Ko`ul, osniva~ amaterskog pozori{ta „Pilipenda“. Ideja za osnivawem ovog samita potekla je od strane na{eg cewenog ambasadora Republike Srbije u Australije Radeta Stefanovi}a i prvih qudi Australijsko-srpske privredne komore iz Melburna, predsednika Sa{e Savi}a i sekretara organizacije Gorana Dro`diboba. Projekat je najve}im delom pomognut sredstvima Republike Srbije namewenim dijaspori, a delom i sredstvima koje su obezbedili australijski biznismeni srpskog porekla. Naravno, kompletan samit bi

~uvala sve srpske organizacije u Australiji. Projekat Prvog samita srpske dijaspore koji je nedavno za`iveo ima sve izglede da bude ponos i nada srpske zajednice u Australiji. Potrebno ga je samo negovati i ~uvati kao organizaciju koja }e nas okupqati i braniti ne samo od drugih ve} i od nas samih. Iste nedeqe u Melburnu i Sidneju srpska zajednica imala je veliku ~ast i privilegiju da ugosti ko{arka{ki klub Partizan iz Beograda, koji je u organizaciji NBL-a (Profesionalna australijska ko{arka{ka liga) u~estvovao na Panatinaikosovom turniru „Pavlos Janakopulos“ (18-21.septembar). Partizan je prvo pred rasprodatom dvoranom „Xon Kein“ u Melburnu odigrao prijateqsku utakmicu protiv gr~kog prvaka Panatinaikosa. Zatim je u Sidneju tog vikenda odr`an turnir gde su pored srpskog i gr~kog kluba u~estvovali i Adelejd 36-ersi i Sidnej. Tom prilikom predsednik Partizana Ostoja Mijailovi} je u ime klupske fondacije uru~io donaciju od 40.000 dolara za izgradwu

veoma zapa`eno sa u~e{}em ~ak 130 predstavnika iz cele zemqe. Posebnu ~ast ovom skupu ukazao je senator u federalnom parlamentu Aleks Anti} iz Ju`ne Australije, kao i Klara Andri}, ~lanica parlamenta Zapadne Australije. Oni su pored Lane Jankovi} Formozo biv{e gradona~elnice i odbornice u Dandenongu (Melburn) i Mihaila Mijatovi}a, odbornika u Ferfildu (Sidnej) bili i uva`eni panelisti skupa. Tako su na{i najpoznatiji Srbi u australijskoj politici svojim u~e{}em dali ovom samitu ogroman zna~aj. Me|u australijskim uglednim zvani~nicima bili su i Tanija Lorens, ~lanica federalnog parlamenta, senatorka Evan Malholand kao i Natali Ha~ins ministarka u vladi Viktorije. I ovaj podatak

vrlo te{ko mogao biti organizovan da nije bilo nesebi~ne pomo}i brojnih volontera koji nimalo nisu {tedeli svoje vreme i energiju da bi ovaj projekat za`iveo. Prema re~ima Gorana Dro`diboba slede}i samit }e biti odr`an naredne godine najverovatnije u Sidneju, i za sada postoji plan da svaki novi samit bude odr`avan u drugom australijskom gradu gde srpska zajednica ima svoju brojnost. Planovi su naravno realni i potrebno je samo zadr`ati ovaj elan i energiju organizatora na istom nivou. Podr{ka srpske zajednice ~itavom projektu je ogromna i sti~e se utisak da je to upravo ono {to nam je decenijama unazad bilo potrebno na najmla|em kontinentu. To je jedna krovna organizacija koja bi ~vrsto i iskreno okupila i

ko{arka{kog terena na Kolexu Sveti Sava u Varovilu (Sidnej). Ovaj izuzetan gest na{eg velikog kluba srpska zajednica je odu{evqeno do~ekala. I ovaj turnir pro{ao je u najboqem mogu}em redu, a srpska zajednica Sidneja i Melburna je s pravom mogla biti ponosna na na{eg {ampiona koji je prvi put u istoriji boravio na Petom kontinentu. Nadamo se da }e i ovakvi ko{arka{ki turniri postati tradicija, i da }emo i ubudu}e imati prilike da u`ivamo u evropskoj i srpskoj ko{arci na tlu Australije.

Razvode se Nikol Kidman i Kit Urban, brak pukao nakon 20 godina

Insajderi otkrivaju da se `ar izme|u Nikol Kidman i wenog supruga Kita Urbana zna~ajno ohladio posledwih meseci i da se zbog toga razvode.

Nikol Kidman i Kit Urban rastali su se posle 20 godina braka, prenose svetski mediji. Australijska glumica i wen suprug muzi~ar navodno su se rastali nakon dve decenije zajedni~kog `ivota.

Varijeti je potvrdio vest o raskidu u ponedeqak uve~e, a neimenovani izvor je rekao za Wujork post: „Ponekad veze jednostavno pro|u svojim tokom.“

58-godi{wa glumica i 57-godi{wi kantri peva~ `ive odvojeno od juna, prema veb-sajtu za zabavu TMZ.

U junu je Kidman podelila fotografiju sebe sa Urbanom na Instagramu kako bi obele`ila godi{wicu braka. Veruje se da se Urban iselio iz wihovog doma u Ne{vilu, a izve{taji ka`u da Kidman o~ajni~ki `eli da spase vezu.

„Ona ovo nije `elela“, rekao je drugi neimenovani izvor za ~asopis People. „Borila se da spase brak.“

Par ima dvoje dece, Sandej Rouz (17) i Fejt Margaret (14).

KAKO JE PUKLA VEZA

Izvor je za Dejli mejl rekao da ih wihovi zauzeti rasporedi spre~avaju da provode vreme zajedno.

„Kit nikada ne vi|a Nikol, ili ona snima ili je on na turneji. Bilo je mnogo qubavi izme|u wih dvoje i mo`da se ne}e razvesti, ali postoji svet u kojem oboje `ive, a u kojem nijedno od wih nije u wemu", navodi izvor.

Kidmanova je provela zna~ajno vreme u Engleskoj snimaju}i nastavak filma „Prakti~na magija“ i, prema pisawu lista „San“, pla}ala je 87.288 dolara mese~no da bi boravila u luksuznoj vili Boja Xorxa — bez mu`a.

U me|uvremenu, Urban je putovao po SAD i Kanadi sa svojom turnejom „High Alive“.

NAPETI INTERVJUI

U julu, E! wuz je izvestio da je Urban "prekinuo vezu" u radio emisiji „Mix 102.3 Hayley & Max in the Morning“ u Adelajdu nakon {to je voditeq Maks Bur-

INFLACIJA BI TOKOM JESENI MOGLA BITI

VI[A OD O^EKIVANE

Centralna banka Australije

zadr`ala glavnu kamatnu stopu na starom nivou

Centralna banka Australije zadr`ala je svoju kqu~nu kamatnu stopu nepromewenom u {iroko o~ekivanoj odluci, uz upozorewe da bi inflacija u tre}em kvartalu mogla biti ja~a od o~ekivane, {to je navelo trgovce da smawe o~ekivawa za skorog ubla`avawa politike.

Odbor Rezervne banke (RBA) zadr`ao je gotovinsku stopu na 3,6 odsto u utorak

nu politiku porasli na 3,59 odsto.

Odluka dolazi dok su neki ekonomisti pomerili svoja o~ekivawa za ~etvrto smawewe RBA na narednu godinu, nakon {to su ranije o~ekivali ubla`avawe u novembru. To je podstaknuto brigama zbog ponovnog pritiska cena u trenutku kada tr`i{te rada ostaje zategnuto.

nakon tri smawewa ove godine, ponoviv{i da ostaje oprezan u pogledu izgleda i da }e budu}i potezi zavisiti od ekonomskih podataka, preneo je Bloomberg

„Sa znacima da se privatna tra`wa oporavqa, pokazateqima da inflacija mo`e biti uporna u nekim oblastima i uslovima na tr`i{tu rada koji ostaju stabilni, odbor je odlu~io da je primereno odr`ati gotovinsku stopu na sada{wem nivou“, navodi se u saop{tewu odbora za odre|ivawe kamatnih stopa.

Trgovci valutama su smawili verovatno}u smawewa stope u novembru na mawe od 50 odsto, dok je slede}e smawewe u potpunosti ura~unato za maj, naspram februara pre ove odluke. Australijski dolar porastao je na 66,07 ameri~kih centi u Sidneju, dok su prinosi na trogodi{we dr`avne obveznice osetqive na monetar-

ford postavio pitawa o svojoj `eni i wenom kolegi iz serije „Porodi~na afera“, Zaku Efronu.

„[ta Kit Urban misli kada vidi svoju prelepu `enu sa prelepim mla|im mu{karcima poput Zaka Efrona kako imaju ove prelepe qubavne scene na televiziji i radiju?“, upitao je Burford, pre nego {to je linija utihnula.

„On je iskqu~en sa Zuma“, rekao je jedan radnik radija kada su Burford i kovoditeqka Hejli Piterson pitali {ta se upravo dogodilo.

„Mislim da nam je wegov tim spustio slu{alicu jer nisu `eleli da postavimo to pitawe.“

DVA BRAKA

Kidman i Urban su se ven~ali u Sidneju u junu 2006. godine, skoro godinu dana nakon {to su se upoznali na godi{woj gala ve~eri G’Day USA u januaru 2005. godine.

Kidman je prethodno bila udata za Toma Kruza od 1990. do 2001. godine. Ona i Kruz dele dvoje dece: Belu (32) i Konora (30).

Pauza RBA dolazi nakon {to su ameri~ke Federalne rezerve ovog meseca smawile stope prvi put od decembra. Tr`i{no odre|ene cene impliciraju verovatno}u od oko jo{ dva smawewa Feda do kraja godine. U pore|ewu, slede}e smawewe RBA ura~unato je do februara, {to pove}ava mogu}nost ve}eg razila`ewa Australije sa SAD. Pre novembarske odluke RBA }e imati podatke o inflaciji u tre}em kvartalu, zajedno sa izve{tajima o zaposlenosti i a`uriranim prognozama zaposlenih. U utorak je odbor za odre|ivawe stopa rekao da „nedavni podaci, iako delimi~ni i promenqivi, sugeri{u da bi inflacija u septembarskom kvartalu mogla biti vi{a od o~ekivane.“

Odbor je ukazao na mese~ni indeks cena objavqen pro{le nedeqe, koji je ubrzao drugi uzastopni mesec u avgustu, dosegnuv{i gorwu granicu ciqa RBA od 2–3 odsto.

Ekonomisti su upozorili da uzastopni rast ovog pokazateqa ukazuje na {ire ponovno ubrzavawe inflatornih pritisaka. Drugi deo mandata centralne banke, puna zaposlenost, izgleda da je na dobrom putu, jer je stopa nezaposlenosti ostala stabilna na 4,2 odsto u avgustu.

Zvani~nici su tako|e primetili znake da je ekonomija u „cikli~nom usponu“ sa rastu}om tra`wom privatnog sektora. Privatno istra`ivawe potro{a~a koje je ovog meseca sprovela investiciona banka UBS Group ukazalo je na najja~i rezultat otkako su merewa po~ela pre {est godina.

MO]NA ARMIJA IZNENADILA POTEZOM: Stara taktika za novi rat?

Iako uloga bespilotnih sistema u oru`anim sukobima nastavqa da raste, australijska vojska se i daqe prvenstveno oslawa na oklopna vozila.

Tokom nedavnih ve`bi australijske vojske, oklopna vozila i tenkovi Abrams kori{}eni su za napad na polo`aje fiktivnog protivnika.

Prema veb-sajtu Ministarstva odbrane Australije, oklopna vozila su se pribli`ila "protivni~kom {tabu" na 1,5 kilometara od otvorenog terena, nakon ~ega su artiqerijske granate kalibra 155 mm zasule vatrom obli`wi protivni~ki kompleks bunkera. Po{to su oklopna vozila preusmerila vatru na bunkere, vozila za razminirawe M1150, pod za{titom dimnih granata, po~ela su da ~iste podru~je. Tenkovi "Abrams" su potom pro{li kroz deaktivirano minsko poqe.

Dakle, jasno je da australijska vojska, uprkos trendovima u modernom ratovawu koji podrazumevaju aktivnu upotrebu dronova i napade malih pe{adijskih grupa pod za{titom oklopnih vozila, i daqe posmatra "klasi~ne" napade oklo-

pnih grupa kao svoju primarnu borbenu taktiku. Efikasnost ove taktike u savremenim uslovima je upitna...

U stvarnoj borbi, veoma je verovatno da protivnik jednostavno ne}e dozvoliti tenkovima i oklopnim vozilima da se pribli`e wihovim polo`ajima, uni{tavaju}i ih pre nego {to uop{te stignu do wih.

Izgleda da australijska vojska nije ni{ta nau~ila, iz iskustva rata koji se vodi u Ukrajini.

Davno je pro{lo vreme vojvode od Velingtona, koji se popeo na obli`we brdo i video raspored protivnika, ~ime je dobio bitku kod Vaterloa.

Danas komandir odeqewa, uz pomo} bespilotnih letelica jasno zna {ta mu se "vaqa iza brda". Tako da se danas, borbe vode sa jedinicama ja~ine voda. Ve}e jedinice, dronovi olako uo~avaju. Tako da branilac, uvek mo`e efikasno da odgovori. Australijska vojska o~igledno jo{ nije shvatila, da se taktika upotrebe jedinica promenila. Nema vi{e, krupnih formacija. Ili ste to shvatili ili vas nema vi{e!

PRIJEM VISOKIH ZVANI^NIKA IZ SRBIJE

U petak, 26. septembra 2025. godine, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan primio je u prostorijama Rezidencije u Kabramati visoku delegaciju Republike Srbije. U delegaciji su u~estvovali Dr`avni sekretar Republike Srbije g. Damjan Jovi}, Ambasador Republike Srbije u Australiji g. Rade Stefanovi}, Generalni konzul g. Jakov Rogan sa diplomatskom pratwom. Prijem je odr`an u popodnevnim ~asovima.

Na sastanku se razgovaralo o konstruktivnim vidovima saradwe Matice i dijaspore, o uspe{nom nedavno odr`anom prvom Srpskom Samitu ili Konferenciji za Dijasporu u Melburnu. Predlo`eni su na~ini odr`awa jezika, kulture i na{e bogate tradicije u Australiji, u~itavaju}i u ovom pogledu zna~aj o~uvawa na{e Pravoslavne vere kao sto`era i temeqa zajednice, a isto tako i vidove podr{ke gra|anima u zadobijawu dr`avqanstva Srbije i ostalim konzularnim mogu}nostima i uslugama. Isto je i u smislu poboq{avawa uslova prilikom povratka u Otaxbinu Srbiju, koja je pojava u~estala u posledwem periodu izolacija, izrazitog pritiska i previrawa u dru{tvu, ali se nastavila i kasnije.

Mitropolit Siluan je upoznao Dr`avnog sekretara g. Jovi}a o zna~aju projekta Kolexa Sveti Sava za na{u zajednicu. Od strane Dr`avnog sekretara Republike Srbije izra`ena je podr{ka Kolexu, sa uputstvom za mogu}u finansijsku pomo} {koli kojom bi se moglo opremiti nekoliko novih u~ionica.

Vladika se zahvalio za prepoznavawe od strane na{e Otaxbine zna~aja Kolexa kao prve ustanove ovakve vrste u Australiji, wegove budu}nosti i vrednosti posebno za na{a mla|a pokolewa. U toku prijema razmeweni su i prigodni pokloni.

KRSTOVDAN U HOMBU[U I KABRAMATI

U nedequ 28. septembra 2025.g, po Krstovdanu, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australisjko-novozelandski G. Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Arhangela Mihaila u Hombu{u.

Hombu{

SABORNA PROSLAVA VELIKIH JUBILEJA

850 godina od ro|ewa

Svetog Save i 1700 godina od Prvog Vaseqenskog

Sabora u Nikeji

Obave{tavamo sve vernike da }e u sklopu obele`avawa

SABORA MITROPOLIJE biti odr`ani slede}i doga|aji:

l ^etvrtak, 2. oktobar u 19:00 ~asova Crkvena sala Svetog

Arhi|akona Stefana, Ruti Hil Sve~ana

Akademija povodom:

• 850 godina od ro|ewa Svetog Save

• 1700 godina od Prvog Vaseqenskog Sabora u Nikeji

l Subota, 4. oktobar u 10:00 ~asova Kolex Sveti Sava, Varovil

Saborna Sveta Arhijerejska Liturgija kojom }e na~alstvovati W.V Mitropolit australisjko-novozelandski G. Siluan uz saslu`ewe sve{tenstva i sve{tenomona{tva Mitropolije ANZ kojom }e se sve~ano liturgijski krunisati Eparhijsko Sabrawe.

Na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji }e pevati Ruski Mu{ki Hor Australije.

Svi su dobrodo{li!

Do|ite da zajedno proslavimo ove velike jubileje na{e Svete Crkve.

Na praznik Vozdvi`ewe ^asnog i @ivotvornog rusalimu, u subotu, 27. septembra 2025. Liturgija u Sabornom hramu Svetog Velikomu~enika ti. Wegovom Visokopreosve{tenstvu protojerej-stavrofor \uro \ur|evi}, pojala je pevnica hrama zajedno sa protojerejem U Arhijerejskoj besedi Mitropolit Siluan Krstu i Prazniku.

Kabramata

KABRAMATI

@ivotvornog Krsta Gospodweg u Je2025. g. slu`ena je Sveta Arhijerejska Velikomu~enika Georgija u KabramaMitropolitu Siluanu saslu`ivao je \ur|evi}, stare{ina hrama. Tokom Liturgije protojerejem Goranom ]e}ezom. Siluan je pou~io prisutne verne o

LITURGIJA NA KOLEXU "SVETI SAVA"

U nedequ, 21. septembra 2025. godine, na praznik Ro|ewa Presvete Bogorodice –Male Gospojine, u Kolexu Sveti Sava u Sidneju sve~ano je proslavqen ovaj veliki praznik liturgijskim sabrawem. Svetom Arhijerejskom Liturgijom na~alstvovao je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan, uz saslu`ewe sve{tenstva iz Sidnejskog namesni{tva, prislu`ivawe ipo|akona i ~te~eva, kao i molitvenog prisustva vernog naroda. U~enici, roditeqi, nastavnici i verni narod sabrali su se u velikom broju u duhu molitvenog jedinstva, blagodare}i Gospodu i Presvetoj Bogorodici na ovom blagoslovenom danu. Nakon pro~itanog Jevan|eqa, Mitropolit Siluan se obratio sabranima pou~nom besedom, u kojoj je istakao duboki duhovni zna~aj praznika Ro|ewa Presvete Bogorodice. On je podsetio da je ovaj praznik uvod ili po~etak domostroja spasewa, jer Presveta

Bogorodica kao „Lestvica nebeska“ postaje vrata kroz koja dolazi Spasiteq sveta.

U nastavku besede, Visokopreosve}eni se osvrnuo i na zna~aj Kolexa Sveti Sava kao mesta gde se mlada pokolewa pravoslavnih Srba u Australiji ne samo obrazuju, ve} pre svega vaspitavaju u duhu vere, qubavi i po{tovawa prema svojim korenima.

Po zavr{etku Liturgije, u prijatnoj prole}noj atmosferi, u {kolskom dvori{tu Kolexa odr`an je tradicionalni prole}ni va{ar. Va{ar je okupio veliki broj porodica, prijateqa i podr`avalaca {kole, koji su u`ivali u raznovrsnoj ponudi hrane, ru~nih radova, zabave za decu i kulturnom programu.

Ovaj doga|aj osim {to je bio prilika za molitveno okupqawe i zajedni~arewe, ujedno slu`i kao zna~ajna platforma za prikupqawe sredstava za podr{ku radu i daqem razvoju Kolexa Sveti Sava koji ulazi u svoju drugu fazu izgradwe.

PODR[KA KOLEXU SVETI

U petak 19. septembra 2025. godine, u Sidnejskom zalivu, odr`ana je konferencija za {tampu povodom posete KK Partizan i Panatinaikos Sidneju, Australiji. Na kraju konferencije, predsednik fondacije "Crno-beli" i KK Partizan, g. Ostoja Mijailovi}, uru~io je ispred organizacije donaciju Srpskom Pravoslavnom Kolexu Sveti Sava u iznosu od 40.000 australijskih dolara. Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski G. Siluan, u ime Kolexa Sveti Sava i Mitropolije australijsko-novozelandske, uputio je srda~nu zahvalnost na ovoj velikodu{noj podr{ci. Ova donacija predstavqa zna~ajan korak u podr{ci razvoju prve Pravoslavne Srpske dnevne {kole u Australiji, koja je akreditovana i deo je zvani~nog obrazovnog sistema, a koja sada ulazi u svoju drugu fazu izgradwe, sa preko 200 upisanih |aka.

EPIDEMIJA KREDITA: Srbi u najve}im dugovima u posledwih 17 godina

U Srbiji se de{ava svojevrsna epidemija zadu`ivawa. Gra|ani su uzeli najvi{e kredita u dinarima, me|u kojima predwa~e ke{ pozajmice, od 2008. godine, kada je bila Svetska ekonomska kriza

Krpqewe rupa, pozajmica na pozajmicu, kredit koji treba da zatvori drugi kredit – ovako se u Srbiji ove go dine `ivi.

Zvani~no je prose~na zarada za maj 2025. godine bila 107.705 dinara, po po dacima Republi~kog zavoda za statistiku. Me|utim, polovina gra|ana u zemqi zapravo zara|uje mawe od 84.000 dinara, sa ~im ne mogu ni osnovne namirnice i potreb{tine da plate.

NIKO SLU[AO NIJE

Sedamnaest godina kasnije, nova navala na ke{ kredite rezultat je – politike Narodne banke Srbije.

moraju da idu ni u banku, niti su posebno rigorozni kriterijumi da bi potro{a~ dokazao da }e pozajmicu i mo}i da vrati. Ipak, kamate su osetno ve}e nego u zemqama zapadne Evrope.

Ume|uvremenu je nastupio i proces siroma{ewa qudi zbog visoke inflacije i rastu}eg skoka cena hrane. Iako je \uki} jedan od retkih koji je upozoravao NBS da mora ograni~iti rok za uzimawe ke{ kredita, guvernerka Jorgovanka Tabakovi}, koja odra|uje svoj tre}i mandat na ~elu ove ustanove, oglu{ila se o ove savete.

da bi pre`iveli, gra|ani Srbije u velikoj meri odlaze po ke{ kredit kada ku}ni buxet treba da se popuni.“

Zato se okre}u brzim re{ewima. Tako je u drugom kvartalu ove godine zabele`en najve}i tromese~ni rast novih kredita u dinarima, u velikoj meri zbog ke{ kredita, koji se nije dogodio od jeseni 2008. godine. Tada su gra|ani pribegli pozajmicama zbog vrtoglavog svetskog obru{avawa finansija – Svetske ekonomske krize.

Prema podacima brokerske ku}e „Momentum“, u posledwa tri meseca 2024. godine u Srbiji je uzeto ke{ kredita u vrednosti od 3,5 milijardi dinara, dok je u aprilu, maju i junu 2025. godine uzeto ~ak 46,8 milijardi dinara ke{ pozajmica.

„Prezadu`eni gra|ani se bave posledicama jer je guvernerka NBS svojom odlukom omogu}ila bankama da daju ke{ kredite na du`e od 12 meseci“, obja{wava profesor bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu \or|e \uki}. „Taj period se neprestano pove}avao i do{lo se do pet godina, na koliko je mogu}e uzeti ke{ kredit.“

Ovakva bankarska politika je, dodaje \uki}, dovela gra|ane u du`ni~ko ropstvo, jer uzimaju nove kredite da bi vra}ali dugove od starih.

Ke{ kredit se u Srbiji jako brzo dobija, u velikom broju slu~ajeva klijenti ne

NIS na prekretnici:

„Jedanput kada se proma{i dr`avna mera i ne deluje preventivno, posledice su dugoro~ne“, ka`e stru~wak profesor ekonomije. „Tako dobijamo situaciju koja je nevi|ena u drugim zemqama, a to je da ke{ krediti budu budu dominantni po sumi, da su prevazi{li i stambene kredite.“

POPUWAVAWE KU]NOG BUXETA

Rast kreditne aktivnosti u dinarima u zemqi je, obja{wava broker Nenad Gujani~i}, uglavnom vezan na ke{ kredita gra|ana i kredite za likvidnost privrednika.

„Trebalo bi da bude suprotno – da predwa~e investicioni krediti i pozajmice za stambeno kreditirawe“, govori Gujani~i} za „Vreme“. „To mo`e da bude pokazateq potro{a~ke mo}i stanovni{tva. Iako ne uzimaju ba{ svi zajmove

Dodatni pokazateq bi}e i novi rezultati za tre}i kvartal 2025, kada se dobiju podaci o zadu`ivawu gra|ana tokom godi{wih odmora ili pripreme za {kolu. „Ako ke{ krediti budu nastavili jo{ da rastu, potro{a~i }e biti u ozbiqnom problemu“, dodao je Gujani~i}. „Ali, ~iwenica je da vi{e od milion qudi u zemqi zaradjuje mawe od 80.000 dinara i to bez penzionera. Za tu svotu svojim porodicama ne mogu mnogo da pru`e, pa zato pribegavaju brzim i skupim kreditima.“ NE}E BITI DRUGA^IJE Jorgovanka Tabakovi}, ipak, nastavqa sa sli~nim merama i ove jeseni. U okviru septembarskih davawa za narod Aleksandra Vu~i}a, dobijamo i novo ograni~ewe kamata za ke{ kredite. Tako je Narodna banka Srbije naredila privatnim bankama da do 15. septembra 2025. godine svoje ponude potro{a~kih, ke{ i stambenih kredita a`uriraju tako da qudima sa redovnim mese~nim primawima do 100.000 dinara ponude kredite pod povoqnijim uslovima.

Iako se ~ini da }e korisnicima tih kredita stvari biti boqe jer }e pla}ati mawe kamate – stru~waci upozoravaju da banke uvek na|u na~in da profitiraju.

„Banke su u Srbiji pro{le godine zabele`ile ekstremno visoke profite u rekordnoj vrednosti od 1,3 milijarde evra“, upozorava profesor \uki} koji dodaje da ne treba kriviti strane banke u zemqi {to pronalaze na~ine da zara|uju.

[ta donosi kratko odlagawe primene sankcija

Posle odobrenog jo{ jednog produ`etka roka za primenu ameri~kih sankcija, Naftna industrija Srbije podnela je Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavawe posebne licence kojom bi se odlo`ila puna primena sankcija i omogu}ilo nesmetano obavqawe operativnih aktivnosti kompanije.

Po~etak primene sankcija NIS-u odlo`en je do osmog oktobra, a direktor "Srbijagasa" Du{an Bajatovi} je za RT Balkan izjavio da se nada da }e u narednih nekoliko dana uspeti da obezbede razgovor o licenci, ta~nije o produ`etku rada NIS-a bez sankcija.

Dodao je da, ~ak i u slu~aju da sankcije budu primewene, nema razloga za brigu od nesta{ica, jer su pripremqene zalihe naftnih derivata za {est do osam meseci.

I ruski ambasador Aleksandar Bocan Har~enko je rekao da je ube|en da je NIS spreman i pripremqen da izdr`i sve na najboqi na~in narednih meseci i da je to najva`nije. Bocan-Har~enko je danas razgovarao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em o energetskoj bezbednosti i situaciji oko NIS-a.

Sagovornici RT Balkan ka`u da u slu~aju primene sankcija na bi bilo ve}ih problema sa nesta{icom goriva, bar u prvih nekoliko meseci, ali da bi se vremenom sankcije sigurno odrazile na republi~ki buxet s obzirom na zna~aj NIS-a za doma}u privredu.

Neboj{a Atanackovi}, po~asni predsednik Unije poslodavaca Srbije i stru~wak za energetiku ka`e za RT Balkan, da ni Rusija ne bi imala veliku {tetu, a ni Amerika veliku korist od primene sankcija NIS-u, ali da bi srpska privreda do`ivela dvostruki udarac.

"NIS je punio 11 posto buxeta iz doprinosa i uop{te iz tog sektora prerade nafte, kompanija ima oko 13.000 zaposlenih i jo{ hiqade qudi koji sara|uju sa wima i tu }e biti zna~ajan pad prihoda u buxet. Ne}e do}i do nesta{ica goriva, ali }e to ko{tati i cena }e morati da se koriguje. To je drugi udar, jer dr`ava ima veliku akcizu zbog koje je kod nas gorivo skupqe i mora}e da se odrekne dela tog prihoda, da bi smawila pritisak na potro{a~e. Dr`ava }e onda imati mawe para u buxetu", obja{wava Neboj{a Atanackovi}.

On smatra da dodatni rok koji je NIS dobio "budi nadu da postoji mogu}nost da se prona|e neko

drugo re{ewe i da sankcije ne stupe na snagu ni posle 8. oktobra. "Nastavqa se neizvesnost, kada je u pitawu poslovawe NIS-a. U januaru je prvo delovalo da }e to biti kriti~no, ali kasnije su potezi nove Trampove administracije ukazivali na otopqavawe odnosa prema Rusiji o~ekivalo se da }e sankcije biti i nadaqe odlagane. Onda je do{lo do ~ak sedam odlagawa i sada je ta neizvesnost i daqe prisutna gotovo na isti na~in kao {to je bila na samom po~etku. S tim {to je ono prvo odlagawe, od ~etiri dana, zaista bilo malo za bilo kakvo razre{ewe. Dodatni rok budi nadu da se ne{to ipak mo`e promeniti", smatra Atanackovi}.

On ukazuje da bi "to moglo da se razume da je ostavqeno malo ozbiqnije vreme, da bi se ne{to moglo re{avati".

"Eventualno bi moglo da do|e do odre|enih razgovora i do pristanka ruske strane da se na neki na~in razre{i ta svojinska

stvar, mo`da na na~in da to bude privremeno, a da se onda kasnije vrati, kad se te globalne stvari normalizuju", ka`e Atanackovi}. Podse}a da se Amerikanci nikada nisu izjasnili {ta konkretno `ele, da li bi oni bili zadovoqni da se smawi rusko vlasni{tvo ili `ele da Rusi skroz iza|u iz vlasni{tva.

"Kada su objavqene sankcije, na spisku je bilo 200 kompanija, ali nikako nije do kraja objavqeno koji je bio kriterijum. Dr`ava se ne}e usuditi da napravi neke korake mimo dogovora. Ona bi mogla da iskoristi priliku i da nacionalizuje NIS, ali verujem da to ne}e uraditi. Sa druge strane, smatram da bi i javno mwewe to lo{e prihvatilo. Prema ovom kratkom odlagawu, ne deluje mi da }e zaista Amerikanci da primene sankcije, ka`e Atanackovi}.

Profesor dr Qubodrag Savi}, me|utim, smatra da, nakon {to su Amerikanci doneli odluku da se primena sankcija protiv NIS-a odlo`i do 8. ili 9. oktobra, ne} e vi{e biti prostora za dogovor. Ka`e da, u slu~aju primene sankcija NIS-u, prvih nekoliko meseci ne bi bilo ozbiqnih promena i nesta{ice goriva. "Razli~ite su informacije o tome koliko rezervi goriva imamo, negde se govori o tri meseca, negde o osam meseci... U svakom slu~aju ~etiri, pet meseci mo`emo biti potpuno relaksirani, u tom periodu ne o~ekujem nikakve poreme}aje i nesta{ice. Imamo i druge strane distributere koji

}e da snabdevaju srpsko tr`i{te", ka`e Savi}. Kancelarija za kontrolu strane imovine ameri~kog Ministarstva finansija (OFAK) je uvela sankcije ruskom naftnom sektoru 10. januara, ali su sankcije do sada vi{e puta odlagane. U me|uvremenu su 24. jula izabrani novi ~lanovi Odbora direktora Naftne industrije Srbije. Tada je prvi put izabran potpredsednik, koji je ~lan Odbora direktora, a kojeg je imenovala Vlade Srbije. U trenutku kada su sankcije uvedene vlasni~ka struktura je bila takva da je "Gaspromweft" posedovao udeo od 50 odsto, "Gasprom" 6,15 procenata, a Vlada Srbije 29,9 odsto, dok preostale akcije poseduju gra|ani, sada{wi i biv{i radnici i drugi mawinski akcionari. U poku{aju da izbegne sankcije "Gaspromweft" je 26. februara preneo oko pet odsto vlasni{tva NIS-u na "Gasprom", budu}i da ovaj gasni gigant nije na crnoj listi EU, tako da je imao 11,30 odsto. Pro{le nedeqe, Beogradska berza je objavila dokument u kojem se navodi da je Akcionarsko dru{tvo "Intelixens" iz Sankt Peterburga, koje je deo "Gasprom grupe", postalo vlasnik tih 11,30 odsto akcija NIS. Te akcije NIS-a ostale su u vlasni{tvu "Gasprom grupe", po{to je "Intelixens" }erka firma grupe. "Gasprom weft" sada ima 44,85 odsto, Republika Srbija 29,9 odsto, ostali mawinski akcionari 13,98 odsto i "Intelixens" umesto "Gasproma" 11,30 odsto.

Milana

Major JNA Milan Tepi} herojski je poginuo na dana{wi dan 1991. godine odbijaju}i da preda naoru`anim pobuwenicima pod komandom Zagreba skladi{te s vojnom opremom u Bedeniku kod Bjelovara.

Tepi}, koji je tada imao 34 godine, aktivirao je eksploziv i digao u vazduh hangar skladi{ta, `rtvuju}i sebe. U jeku razbijawa Jugoslavije, Tepi} se kao stare{ina Jugoslovenske narodne armije nalazio na du`nosti u Bjelovaru.

Po{to su hrvatske paravojne formacije, zvane Zbor narodne garde, blokirale vojne objekte u tom gradu i okolini, pod blokadom se na{la i kasarna "Bo`idar Axija". Ciq hrvatskih paravojnih snaga posebno je bilo ovladavawe skladi{tem "Barutana" gde su se nalazile rezerve vojne opreme, naou`awa i municije, u {umi u Bedeniku, kod Bjelovara.

Po{to se tada nalazio na du`nosti koja je podrazumevala obezbe|ewe skladi{ta u Bedeniku, suo~en s naoru`anom gomilom, pripadnicima hrvatskih paravojnih formacija koji su zahtevali neizostavnu predaju velikog skladi{ta opreme JNA, major Tepi} je, poput vojvode Stevana Sin|eli}a u Boju na ^egru u Prvom srpskom ustanku maja 1809, podigao u vazduh hangar skladi{ta `rtvuju}i sebe.

ODLIKOVAN ORDENOM NARODNOG HEROJA

Major Milan Tepi}, potom odlikovan najvi{im jugoslovenskim Ordenom narodnog heroja, ro|en je januara 1957. u Komlencu, kod Kozarske Dubice, Bosanska Krajina. Vojnotehni~ku akademiju zapo~eo je u Zagrebu 1975. godine, posle osnovnog i sredwo{kolskog obrazovawa u rodnom Komlencu, a potom i u Kozarskoj Dubici. Posledwih godina, kao stariji gimnazijalac, bio je vojni stipendista. Po{to je vojno {kolovawe uspe{no okon~ao 1980.

godine, na du`nosti se nalazio u Slavonskoj Po`egi, a od 1986. u mehanizovanoj brigadi garnizona u Vara`dinu, gde je decembra 1990. vanredno unapre|en u ~in majora. Maja 1991. usledila je prekomanda u Bjelovar, gde se na{ao u 265. motorizovanoj brigadi.

Na du`nosti u Bjelovaru, me|u wegovim obavezama bilo je i obezbe|ewe skladi{ta "Barutana" sme{tenog u obli`wem Bedeniku. Ispostavilo se da je zbog velikih zaliha vojne opreme upravo skladi{te "Barutana" bilo posebno va`no pobuweni~kim vlastima u Zagrebu.

Po mehanizmu koji je bio uobi~ajen u sistemu organizacije bjelovarske kasarne "Bo`idar Axija" stare{ine iz Komande u Bedeniku su se na du`nostima nalazile u smenama po deset dana.

KAKO SE TEPI] NA[AO U SMENI

Tako se dogodilo da se u presudnom momentu, krajem septembra te 1991. na toj du`nosti kao stare{ina u smeni na{ao major Milan Tepi}.

Prethodno, situacija u toj regiji je bila napeta u du`em periodu, a posledwih meseci kriti~na po{to su separatisti~ke vlasti u Zagrebu organizovale i naoru`ale pripadnike paravojne formacije s ciqem blokada objekata Jugoslovenske narodne armije.

U tom gradu opsadom je zapovedao Jure [imi}, formalno predsednik Kriznog {taba Bjelovara. Paralelno, u objektima JNA situacija je bila zbuwuju}a, imaju}i u vidu op{te okolnosti.

Sa jedne strane, pristizala su nejasna, konfuzna nare|ewa vi{e komande koja su ~ak odr`avala privid redovnih prilika, a istovremeno vidna su bila brojna dezerterstva, po{to je najve}i deo vojnika nesrba be`ao.

Tako|e separatisti~ke hrvatske vlasti onemogu}avale su snabdevawe, veze su bile ometane ili prekinute. Struja i voda

prekinute. U kriti~nom periodu, objekat u Bedeniku obezbe|ivalo je, pored majora Tepi}a, desetak vojnika sa jednim potporu~nikom.

U o~igledno bezizlaznoj poziciji, odlu~an da ne popusti, odse~en od veza sa komandom, opredeqen da vojni material ne prepusti neprijatequ, major Tepi} je u 10.40 ~asova izazvao eksploziju `rtvuju} i sebe. Skladi{te koje je prethodno bilo minirano odletelo je u vazduh.

TEPI] NAREDIO

POVLA^EWE VOJNICIMA

Prethodno, major Tepi} je pravovremeno vojnicima pod wegovom komandom naredio da se povuku na bezbedne lokacije. Usledila je eksplozija velike razorne snage, kada je poginulo i jedanaest pripadnika hrvatskih paravojnih snaga, u~esnika opsade. Uo~i aktivirawa eksploziva, poginula su dvojica vojnika jugoslovenske vojske Stojadin Mirkovi} i Dragan Draganovi}. Obojica su odbili da se povuku, odnosno nisu poslu{ali naredbu majora Tepi}a da odstupe.

Smatra se da se magacinu u Bedeniku nalazilo oko 170 tona protivtenkovske municije, mina, i drugih eksplozivnih sredstava, raspore|eno u vi{e objekata, hangara.

UBIJENI POSLE PREDAJE

Major Tepi} je u vazduh digao jedan od pet objekata. Posle predaje, ubijeni su komandant kasarne Rajko Kova~evi}, potpukovnik Miqko Vasi}, kapetan prve klase Dragi{a Jovanovi}, kao i stariji vodnik Ranko Stevanovi} komandir stra`e Bedenika. U toj kasarni su tako|e poginula jo{ {estorica pripadnika JNA. Zarobqeno je 59 oficira, podoficira i gra|anskih lica na slu`bi u JNA i oko 250 vojnika, koji su, nakon torture u logorima u Bjelovaru, razmeweni 9. novembra 1991. [estorica zarobqenih rezervista JNA sa podru~ja Bjelovara, izdvojeni su i ~etiri dana potom streqani u {umi ^esma, kod Malog Korenova. Predsedni{tvo SFRJ odlikovalo je posthumno majora Milana Tepi}a najvi{im jugoslovenskim priznawem, Ordenom narodnog heroja. Wegov herojski ~in obezbedio mu je trajno se}awe sunarodnika. Po Milanu Tepi}u nazvana je kasarna Vojske Srbije u Jakovu kod Sur~ina, a Republika Srpska ustanovila je Orden za posebne zasluge "Milan Tepi}". Spomenik narodnom heroju Milanu Tepi}u otkriven je septembra 2017. u Beogradu, na uglu ulica Qutice Bogdana i Kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, na Dediwu u neposrednoj blizini ulice koja nosi Tepi}evo ime.

Postoje tendencije da se `rtve Jasenovca umawe i da se na neki na~in zloupotrebi }utawe Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije o svim `rtvama. Srpska javnost nikad ne sme da zaboravi da je Jasenovac postojao i mora da ga uvek imenuje kao genocid, smatra istori~ar Mile Bjelajac

U arhivu u Sloveniji otkrivene su informacije koje bi mogle zna~ajno da doprinesu utvr|ivawu istine o jasenova~kim `rtvama. Prema podacima iz zaostav{tine Vladimira Dedijera koja se ~uva u 325 kutija u Qubqani, a koje je prona{ao publicista Nikola Milovan~ev, u logorima na prostoru Jasenovca, moglo je biti i vi{e od 550.000 `rtava.

U Qubqani je otkriven dokument do sada skoro nepoznat stru~noj javnosti, kopija izve{taja iz novembra 1961. koji je napisala ~etvoro~lana komisija op{tinskog odbora saveza boraca tada{we Bosanske Dubice. Izve{taj je prona{ao Milovan~ev, koji je prenet u tekstu u "Politici". Prema podacima komisije koja je iskopavala tri

grobnice, u 120 obele`enih grobnica, sude}i po broju ubijenih u tri koje su detaqno pretra`ene, moglo bi da bude 550.800 `rtava. Navodi se da u Gradini i wenoj okolini, ima jo{ oko 70 grobnica raznih veli~ina, koje su obrasle u {umu. Posle ovog izve{taja, do{lo je do formirawa savezne komisije koja je iza{la na teren 1964. godine, ali kojoj posle toga nikada nije bilo dozvoqeno da nastavi zapo~eta istra`ivawa.

U pomenutom dokumentu navode se na~ini na koje su `rtve ubijane, ali i to da su ubice slagali tela i posipali kre~. Navodi se da je na jednom kvadratnom metru prona|eno 17 qudskih lobawa.

O tome ko ima pravo da govori o broju `rtava i koliko }e generacija pro}i dok ne do|emo do stvarnog broja stradalih bez licitirawa, u jutarwem programu televizije RT Balkan govorio je istori~ar Mile Bjelajac.

"Postoje tendencije da se `rtve Jasenovca umawe i da se na neki na~in zloupotrebi }utawe Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije o svim `rtvama, jer je Jugoslavija bila zemqa pomirewa, ali to nije bio razlog da se ne istra`e `rtve", isti~e Bjelajac.

Jedna takva tendencija je, podse}a on, bila {ezdesetih godina, kada je u popisu stanovni{tva, bilo uvr{teno popisivawe `rtava rata.

"Ali je u startu bila pogre{na metodologija jer su bili iskqu~eni oni koji su stradali na pobe|enoj strani. Taj nesavr{eni popis je ukazivao na 56.000 `rtava tada utvr|enih. Ono {to je zanimqivo je da su na mnogim stranama rekonstruisana imena daleko ve}a. Antun Mileti} je ustanovio oko 90.000 imenom i prezimenom, a sa neidentifikovanim 146.000. Novo rukovodstvo Jasenovca, Muzej genocida, su tu

negde, stoje iza te brojke. Moje mi{qewe je da ne mo`e biti jedini kriterijum identifikovawe po imenu i prezimenu", navodi Bjelajac.

Kako isti~e, propu{teno je dragoceno vreme u SRJ da se konzervi{e taj spomen prostor, jer je izostala podr{ka vrha. "Istra`ivawa naknadno 1964. godine, na terenu, ukazuju prvo da je to prostor od preko 200 kvadratnih kilometara, da je daleko ve}i broj grobnica bio, nego ove koje su sada grobnice u okviru spomen parka, koje su obele`ene kao humke. Danas su to poqoprivredna zemqi{ta. Na samo 15 kvadratnih metara je ustanovqeno 197 `rtava, tu su `ene i dece uglavnom, ubijeni, a da nisu ni uvedeni u logor", ka`e Bjelajac. Pitawe `rtava Jasenovac je nezavr{eno, dodaje Bjelajac, i isti~e da ga treba nau~no argumentovati.

"Uvek sam bio protiv olakih instrumentalizacija koje zadiru i u me|udr`avne odnose Hrvatske i Srbije. Pa i slu~aj Stepinca kojim se bavi i Vatikan, je jedan od derivata tog {ireg pitawa Jasenovca. Srpska javnost nikad ne sme da zaboravi da je Jasenovac postojao i da to uvek imenuje kao genocid, jer nema nijednog razloga zbog koje on ne bi bio okarakterisan kao genocid. To jeste bilo planirano pre rata. Mi imamo problem sa istorijskim se}awem i negacijom zasnovanim na pretpostavkama", zakqu~uje Bjelajac.

[ri Lanka, zemqa slonova i „paklenih“ voza~a

Slonovi su sigurno najupe~atqivija `ivotiwa na [ri Lanki. Mo`e se re}i da je slon jedan od wihovih za{titnih zankova. Bog Gane{ u hindu religiji ima lik slona. Najve}a budisti~ka verska procesija koja se odr`ava jednom godi{we - prikazivawe Budinog zuba, jedinog zemnog Budinog ostatkaobavqa se na le|ima xinovskog slona.

Puno lokalaca je razvilo biznis i koristi slonove kao turisti~ku atrakciju, jer im slu`e za „safari“ u ruralnim delovima zemqe. U stvari, od klasi~nog safarija nema ni „s“, jer nema pu{aka i lova. Sve se svodi na to da se turisti popnu slonu na le|a i onda ih „{ofer“ malo „provoza“ na slonu po okolini. Tura traje oko jedan sat i za to zadovoqstvo tra`e oko 10 evra po osobi.

U narodnoj radinosti se izra|uju predmeti od slonova~e i prodaju turistima za skupe pare. Figure slonova od razli~itih vrsta drveta su sastavni deo ponude svake radwe suvenira - od minijaturnih do komada par stotina kila te{kih, metar u visinu i skoro toliko u {irinu, i tri - ~etiri hiqade dolara skupih - je je od mahagonija.

Slonove koriste i kao turisti~ku atrakciju na dr`avnom nivou. Naime, u okolini Kendija, u centralnom delu [ri Lanke se nalazi siroti{te za slonove. U ovom rezervatu se nalazi veliki broj slonova kojima je tu pru`eno uto~i{te. Bolesni, osaka}eni ili mladunci bez majke tu dobijaju hranu, negu i skloni{te. Dva puta dnevno ih vode na kupawe na reku koja u blizini proti~e. To ~ini impozantnu sliku, koju brojni turisti bele`e svojim kamerama i fotoaparatima. Ideja stvarno jeste humana, ali [rilankanci ne bi bili to {to jesu kada ne{to ne bi radili na svoj na~in. Prvo, na ulazu nas karte ko{taju 20 (dvadeset) puta skupqe nego za lokalce. Sla`em se da cena ne treba da bude ista za doma}e i strance, ali „ej!“ - dvadeset puta skupqe je ~ist bezobrazluk!

I {to bi rekli na tele{opu, „ali, to nije sve“. Spremili jednog xinovskog slona za slikawe sa turistima (spremili = vezali ga lancima da ne utekne kad mu pozirawe dosadi). Onda se ti lepo uslika{ sa wim a ~uvar tra`i „smol donej{en“ koji zavr{i u wegovom xepu. Sto metara daqe - slikawe sa grupicom slonica koje di`u surlu da bi fotka bila atraktivnija. Ako ne}e da digne surlu, ~uvar joj poka`e motku sa gvozdenim {iqkom na vrhu, a ona po`uri da bogatim turistima ulep{a snimak. Sledi zahtev za „smol donej{en“.

Ali, ni to nije sve! U odre|eno doba dana su organizovali hrawewe slonova. U stvari, hrane se tri-~etiri sloni}a „omladinca“. A hrane se tako {to plati{ za jednu plasti~nu fla{u od dve litre mleka i onda uz pomo} ~uvara to sipa{ slon~etu u usta. Ono to srkne na eks, pa ‘ajde slede}i turista. I to bi bilo sasvim u redu da nisam video {ta je prethodilo tome. Naime, to nesretno slon~e je bilo vezano lancem za nogu i o~ajni~ki se trudilo da dohvati neku hranu (hrana je neki balvan koji slonovi glo|u). I taman da dohvati, kada mu neki ~uvar koji se tuda muvao, odma~e balvan. Slon~e klekne, ne bi li dobilo na du`ini i surlom, opet, poku{ava, kad onaj skot se vrati i jo{ odma~e balvan. Onda slon~e legne, jadno, svo se u glistu pretvorilo koliko se iste`e, ali mu fali desetak santimetara. Do{lo mi da presko~im ogradu i da mu primaknem. Da ne pri~am koliko

je kuvalo u meni raznih ose}awa: i bes, i tuga i nemo}... Mu~e jadnu `ivotiwu samo zbog toga da bi glupim turistima uzeli pare i stvorili im iluziju kako, eto, oni ~ine dobro delo, {to mlekom poje jadno napu{teno slon~e.

Svojevremeno sam pro~itao da slonovi imaju dobro pam}ewe - a pri tom su zlopamtila, pa taj ~uvar nek vidi {ta }e, kad slon~e poraste i za deset godina ga startuje u nekom }o{ku parka. Ni malo mi ga ne}e biti `ao!

Ono {to je bilo za o~ekivati je saobra}ajni haos. U stvari, oni se u tom haosu super snalaze, ali ja ne umem da bezbedno pre|em ulicu! I po arapskim zemqama je ludnica, ali ovde nikako da se priviknem da se vozi levom stranom i da im je volan kontra nego kod nas. Kad ho}u da pre|em ulicu (to su me u~ili jo{ u zabavi{tu), trudim se da sa voza~em uspostavim kontakt pogledom, da budem siguran da me je video. Ali na [ri Lanki moj pogled se sre}e sa osobom koja nezainteresovano gleda oko sebe, ili pak na „mestu voza~a“ nema nikoga, a kola idu prili~no brzo. Onda ja odsko~im k’o oparen nazad na trotoar, jer sam ve} zakora~io na kolovoz, a qudi iz neposredne okoline me za~u|eno pogledaju. Ma, nikako da nau~im da do pola ulice pazim na desnu stranu, a od pola levu, pa mi se de{avalo da gledam levo i krenem, pa pravo pred kola. Onaj svira, ko~i, stara majka mi {tuca, a ja prebledeo, a kad se priberem, majku Englezima, {to ih naopako nau~i{e!

Ina~e, struktura vozila na ulici je: putni~ka vozila japanske proizvodwe, relativno skorije proizvodwe; ne{to indijskih malih automobila - svi novi; solidan broj xipova, tako|e „japanaca“; kombiji, odnosno vanovi koje koriste za vozikawe turista; {areni „Tata“ indijski kamioni koji dime i tro{e „Boga Oca“ a niko ne pamti kad su proizvedeni; indijski autobusi „ko to tamo peva“ ili ne{to malo mla|i; „milijardu“ tuk-tukova koji zuje na sve strane i crne bicikle sa obe ko~nice (sumwive ispravnosti) na guvernalu. Motorcikala ima mnogo, 125-150 ccm, ne{to malo slabijih i retko ja~i. Kacige nose i kad si|u sa motora, i recimo pazare u prodavnici, pa to ostavqa sme{nu sliku. Ponegde se mo`e videti slon u saobra}aju, odnosno lokalac koji ja{e slona. I to ba{-ba{ velikog slona! Ostali u~esnici u saobra}aju se sklawaju i dr`e se na odstojawu jer ga ne treba provocirati, a i onom surlom prili~no ma{e levo-desno, pa za~as mo`e da smakne biciklistu. Nisam video situaciju na raskrsnici, ali ne sumwam da se wegovo prvenstvo prolaza uop{te dovodi u pitawe!

- I za~udo, nijedan ~ovek ne ume da odmeri sre}u koju ima, nego samo sre}u koju nema.

Qubav je ose}awe koje je rezultat svih drugih ose}awa, zbir svih drugih mogu}nosti ~ovekovih, najvi{ih i naj~istijih. Qubav je najve}i izvor snage za iluziju, i najdubqi dokaz mo}i za akciju.

Ako qubav zavisi od na{e slobodne voqe, za{to ne prestanu voleti oni koji bi hteli da prestanu...

U qubavi se ose}a vi{e nego {to treba, pati vi{e nego {to se misli, sawa vi{e nego {to se `ivi i ka`e ono {to ni sami ne verujemo.Govoriti o qubavi, to je ve} pomalo voleti. ^ovek o `eni zna samo

Blago cara Radovana

ono {to je sam izmislio i u {to je samo on verovao. Odista, u odnosima izme|u ~oveka i `ene, `ena je uvek superiornija. Mo`da bi u`asi qubavi bili mawi kada bismo mogli voleti samo one koje bismo hteli. Velike zvezde se vide samo u sutonu dana, a velike qubavi samo u sutonu sre}e

Najlep{a je `ena u qubavi ona za koju ka`emo da je lepa, a ne znamo za{to. Ima odista najlep{ih o~iju koje ne umeju pogledati, i najlep{ih usana koje se ne znaju osmehnuti. @ena ima vi{e ne`nosti, a ~ovek vi{e dobrote; `ena je velikodu{na, a ~ovek je plemenit. @ena opra{ta, ali ne zaboravqa, a ~ovek zaboravi i kada ne oprosti. @ena je ipak i neosporno, najve}a iluzija ~ovekova. Ne postoji ni jedna sre}a koja je u stawu da doma{i radost qubavi. @ena je oduvek, neosporno, i najve}i podstrek uma i qudske energije. Ona je inspirator kao Bog i priroda. Mi qubimo jer je na{a du{a prepuna ne`nosti, a na{e telo prepuno strasti. Postoje sve{tenici od kojih ti omrzne vera, vojskovo|e od kojih ti omrzne vojska, ~inovnici od kojih ti omrzne dr`ava i `ene od kojih ti omrzne qubav.

Ne treba prijateqa ceniti po pravdi nego po srcu. ^oveka najiskrenije volimo kada ga volimo zajedno sa wegovim nedostacima, ~ak kada ga volimo ba{ zbog

DU[AN BLAGOJEVI]:

Lament ve~nih

Prostire se svet kreiran u mislima genija ~ija veli~ina je prelila sku~en krug misli i prelila se u obli~ju mastila na hartiji. Likovi `ude da oplemene druge `ivote, ali vetar realnosti podi`e pra{inu.

Prepli}u se {arene naslovnice novih i klasika svetske kwi`evnosti:

– Proletos me tra`ili stalno, a sada se ne mi~em – zbori Milan Kundera.

U re~i `alopojke lagano se u{uwava Herman Hese. ^e`wivo posmatra Alpe.

– Niko ni da se raspita – veli pa za}uti.

Bat koraka na behatonu zamire, zvukovi mewaju uobi~ajeno odelo tu`nim sivim. Deseti je dan Sajma, kolekcija Malog princa nedirnuta, a staje jednu plavu.

Idem na svoju planetu, da ~uvam ru`u, ovde je suvi{e istosti. Gledajte zvezdano nebo – ka`e mi. Verova}emo da je tvoja zvezda tu negde, tra`i}e wu tragaju}i za li~nom istinom.

Dva prsta podi`u Dostojevski i Bulgakov, `ele da pohrle u ruke za 500, no podignu ih za tren, jo{ br`e vrate na po~inak. Ima i akcija, dve za cenu jedne izdava~a u ste~aju.

Do uha dopire razgovor o tome da li je ve}i Ivo Andri} ili Me{a Selimovi}. Lepo je slu{ati sudare ma~evawe citatima. Ima li jo{ onih kojima je va`no da li je prodavaniji Dis ili Raki}, ko sawa po [anti}u, deo `ivota na|e kod Mike Anti}a?

Dve bake kupuju za unuke. Se}aju se kako su bajke pri~ale wihove bake. Verovale su u ku}e od ~okolade, strepele od vuka, navijale za tri praseta. @elim da im stisnete ruku. Neka deca }e odrastati uz bajke, ne, ne}e ih `ivot do~ekati nespremne, samo }e im utkati veru da se bore za sre}an kraj. Ve{tice i babaroge stvarnosti sve su ja~e, ali pobedive. Pobeda je ako kroz nekoliko decenija isti razgovor vode ba{ te unuke.

^eka vas jo{ mnogo lutawa ovih godina. Hajde da se uskoro, kao dobri poznanici, bar vidimo, ako nam je su|eno da se razilazimo.

wegovih nedostataka. Na{ neprijateq, to jo{ nije na{ naopasniji protivnik, jer ~esto od neprijateqa napravimo docnije dobrog prijateqa. Ali la`ni prijateq, to je najgori i naopasniji ~ovek u na{oj okolini. Neprijateq nas gleda ~esto samo kroz jadnu zabludu koje se docnije mo`e da odrekne, i da je se najzad i sam stidi; ali nas la`ni prijateq gleda kroz svoju prirodu koja je poptuno suprotna na{oj prirodi, i kroz svoje interese koji su savr{eno nepromjenqivi sa na{im dobrom i na{im mirom. Najboqi prijateqi, to su oni u ~ijem dru{tvu mo`emo da }utimo, a da se ipak ose}amo dobro kao da najsrda~nije razgovaramo. Sa neprijateqem se mo`e razgovarati, ali se ne mo`e }utati. Tako je }utawe jedna mera prijateqstva.

Mladost, to je bogatstvo i kraqevawe; to je ~ar telesne lepote i duhovne sve`ine. Mladost, to su radosti pre~este i prenagle; svi izvori optimizma otvoreni; a san stavqen iznad istine, i qubav iznad `ivota. To su namere od kojih su uvek polovina herojskih a polovina razbojni~kih. Treba imati mnogo mudrosti, pa znati ostareti bez ru`no}e, bez pakosti i bez tuge, - tri kobne stvari koje idu zajedno. ^ovek koji voli `ene nikad ne ostari; a ~ovek koji tra`i dru{tvo mladi}a nikad ne tuguje. Nesre}na je starost jedino kad ~ovek i samog sebe pre`ivi; a to je kad

DRAGI[A

VASI]:

^emer

U hladnoj sobi, kraj male pe}i {to je vi{e dimila nego grejala, sedeo je starac. Ode}a mu bila pocepana, lice sivo, o~i mutne, ali uprte negde u prazno, u ta~ku na zidu. Na stolu pred wim stajala je prazna ~a{a, a pored we komad suve kore.

^inilo se kao da je sve oko wega utonulo u mrtvilo. Zidovi sivi, prozor zamagqen, pe} pucketala, ali plamena nije bilo. Samo dima.

Vrata se otvori{e. U|e mladi}, sin wegov. Kaput mu je bio mokar od ki{e, lice izmu~eno.

- O~e… doneo sam malo bra{na. Na{ao sam kod kom{ije.

Starac ga pogleda, ali u tom pogledu nije bilo radosti. Samo neka te{ka senka.

- Opet si molio? - promrmqa.

- Morao sam. Deca su gladna. Majka ne mo`e vi{e da izdr`i.

Starac obori glavu. Ruke mu se stisnu{e na stolu, kao da ho}e da ga polome.

- Boqe da umremo, nego da molimo! - izusti promuklo.

Ti{ina pade. Sin je }utao, gledao u pod. ^ulo se samo kako kap ki{e udara o prozor.

Starac je tada po~eo da pri~a, kao sam sebi: o

Sawao sam da sam, po delimi~no izmewenim i dopuwenim obi~ajima, brutalno ubijen i, po pradavnim obi~ajima, pristojno sahrawen.

A ve} prve subote, kad se okupila moja jo{ `ivu-

vi{e ne stvara, niti vi{e u~estvuje u `ivotu.

Imaju samo dva tvorca u svemiru: Bog i pesnik, prvi sve po~ne, a drugi sve dovr{i. Tajna pesnikovog stvarawa isto je tako duboka i neobja{wiva kao i tajna bo`jeg stvarawa. Pesnik je tuma~ bo`anstva, jer je bo`anstvo slika ~ovekovog ideala. Danas je najmawe onih koji sebe tra`e, to jest koji sebe izgradjuju kroz ceo `ivot.

Svaki je ~ovek heroj. Nije ~ovek heroj samo kad svoj `ivot stavqa na kocku, nego je on heroj i u nebrojenim malim slu~ajevima plemenite hrabrosti. Herojstvo ne zna~i hrabrost trenutnog pregnu}a, nego neograni~ena predanost ideji. Otkud heroju instinkt da pogine za druge? Kako to da qubav za ideal postane mo}nija od instinkta za `ivot? To je zato {to je qubav jedna sila mra~nija i stra{nija nego i instinkt za `ivot. Qubav u svim wenim oblicima, to je jedno sveobimno ose}awe, iskqu~ivo, nerazumno, iznad `ivota i smrti. @e| za vla{}u je stra{nija nego `e| za vodom. Sva mudrost kraqeva je u tom da ta snaga wegove vlasti ne bude samo fizi~ka nego i duhovna i moralna. Mi naj~e{}e volimo one koje poznajemo, a najve}ma cenimo one koje ne poznajemo.

vremenima kad je bio mlad, kad je radio i imao svoje, kad je bio ponosan {to nikoga nije molio ni za {ta. Onda rat, beda, gubitak, propast. Sve mu je iskliznulo iz ruku, sve nestalo.

- A sad? Sad ~ekam komad hleba iz tu|e ruke. To nije `ivot. To je ~emer… Glas mu zadrhta. Sin pri|e, hteo da ga ute{i, ali starac ga odgurnu rukom.

- Idi, spasi decu. Mene ostavi. Ja sam zavr{io. Sedeo je tako do kasno u no}. Pe} je utihnula, soba se ohladila, dim se uvukao u svaki kut. A starac je i daqe sedeo nepomi~no, sa stisnutim rukama, u svom ponosu i svojoj propasti.

I ~inilo se da u toj sobi vi{e nema `ivota, nego samo ~emer.

}a porodi~na zajednica, odr`an je pomen posve}en meni i mom biv{em `ivotu.

Donet je tom prilikom i zakqu~ak da bi ubudu}e bilo uzaludno se}awe na pro{lost, ve} da u predstoje}em periodu treba gledati na budu}nost. Drugim re~ima, primereno sve br`em tempu `ivota, ne bi bilo prakti~no gubiti vreme na se}awe {ta je bilo za mog `ivota, kao ni na mene nekada `ivog, ve} se, shodno tome, osloniti na ono {to }e tek do}i.

Tako, re~eno je, nepotrebno je `aliti me i jadikovati nad mojom sudbinom, nego imati u vidu i predstoje}u sudbinu svih `ivih, kao i sudbinu mog zavi~aja, moje dr`ave i mog naroda koji je izvan ove zemqe.

A ja li~no, sawao sam tako|e, bio sam u nedoumici da li da se uop{te budim ili da nastavim da sawam.

"Zavr{ilo u rukama parapolicije"

Vi{e od pet stotina komada oru`ja i municije koje su gra|ani predali Policijskoj stanici u Doqevcu nestalo je iz policijskog depoa.

Pre dve godine skoro tri stotine raznog oru`ja misteriozno je "isparilo" iz Policijske stanice Pantelej u Ni{u.

Ministarstvo unutra{wih poslova i sada, kao i u slu~aju prethodnog nestanka oru`ja, javnosti je uskratilo informacije o ovim doga|ajima, pa se i daqe ne zna u ~ijim je rukama skoro osam stotina komada ubojnih sredstava.

Pred Vi{im sudom u Ni{u u toku je postupak protiv policijskog slu`benika PS Pantelej D. M. i jo{ tri osobe, ali samo zbog tri pi{toqa uzetih iz PS Pantelej, dok se ostalih 269 komada oru`ja ne pomiwu u optu`nici ne pomiwu, pi{e Nova.rs.

Penzionisani general Momir Stojanovi} i biv{i zamenik na~elnika Policijske uprave u Ni{u Goran Barun saglasni su u oceni da ovolika koli~ina oru`ja nije mogla iza}i iz policijskog depoa bez znawa Ministarstva unutra{wih poslova.

"Smatram da je razoru`avawe gra|ana Srbije smi{qeno izvr{eno kroz razli~ite akcije, legalizaciju, predaju oru`ja i zamenu starih oru`anih listova za

nove. Ja sam jedan od onih kojem je oduzeto oru`je iako sam oficir koji ga je legalno posedovao. Indikativno je to {to je nakon oduzimawa oru`ja od gra|ana ono po~elo da nestaje. Prema mojim saznawima, iz Policijske stanice u Doqevcu nestalo je 512 komada oru`ja, a ako se tome doda brojka od nekoliko stotina iz PS 'Pantelej' koje je do`ivelo istu sudbinu, jasno je da to ne mo`e biti slu~ajno. Bojim se da je to oru`je, a radi se mahom o pi{toqima, zavr{ilo u rukama onih koji danas sa kapuqa~ama na ulicama Srbije izigravaju parapoliciju ili paravojsku i tuku

studente", ka`e Stojanovi} . Isti~e da oba ova doga|aja pokazuju nefunkcionalnost institucija koja se manifestuje i kroz poku{aj da se sve to sakrije od o~iju javnosti. "Preko nekih qudi sam se informisao o ovom posledwem nestanku oru`ja i saznao sam da je u Doqevcu nastao haos nakon {to je informacija procurila u javnost, te da je slu`benicima zabraweno da o tome govore. Smatram da u jednoj organizovanoj instituciji kao {to je MUP ovako ne{to nemogu}e da se desi bez znawa najvi{ih rukovodilaca. Iz tih razloga i na~elnik Policijske uprave u

Ni{u i Ministar unutra{wih poslova morali bi da snose posledice, da budu smeweni ili da podnesu ostavke. Ovo ne bi smelo da pro|e bez reakcije javnosti, mora da se sazna da li u MUP-u postoje qudi koje se bave {vercom oru`ja ili je ono ustupqeno nekima koji su u slu`bi vlasti na neformalan na~in. U svakom slu~aju javnost mora da zahteva da bude informisana gde je nestalo toliko oru`je i u ~ijim je rukama", zakqu~uje Stojanovi}. Barun je tako|e ube|en da oru`je iz policijskih stanica nisu ukrale nekakve kriminalne grupe, ve} da je ono iz skla-

di{ta iza{lo "na mala vrata". "Mislim da se radi o organizovanom sistemu prikupqawa i prodaje oru`ja kako se to ~inilo jo{ u vreme biv{eg ministra Neboj{e Stefanovi}a. Ne mo`e 500 pi{toqa da nestane kroz delovawe neke kriminalne grupe, to je u~iweno na osnovu neke naredbe koja ne mora da bude pisana. Jednostavno, do{li su qudi iz Beograda, rekli da imaju ovla{}ewe da preuzmu to oru`je, nije potpisan zapisnik o primopredaji ve} su ga potovarili i odvezli. Naravno da je to nezakonito postupawe a konsekvence }e snositi policijski slu`benik od koga je oru`je oduzeto ako nije preduzeo mere da se za{titi. On je bio du`an da sa~ini slu`benu bele{ku o tome, da je prosledi svom stare{ini, a on da je uputi na~elniku Policijske uprave koji o tome mora da obavesti direktora policije", obja{wava Barun. Kako daqe navodi biv{i policijski rukovodilac, na Unutra{woj kontroli je da preispita {ta se desilo i da sankcioni{e odgovorne.

Ono u ~emu se oba sagovornika Nove sla`u je da je Ministarstvu unutra{wih poslova du`no da obavesti gra|ane {ta se desilo sa wihovim oru`jem naro~ito u kontekstu slo`enih bezbedonosnih prilika u Srbiji.

Srbi se najkasnije sele od mame i tate na Balkanu!

Dok mladi u ve}ini zemaqa

Evropske unije napu{taju roditeqski dom u proseku sa 26 godina, na Balkanu je slika znatno druga~ija. U Hrvatskoj se mladi osamostaquju tek oko 31. godine, a u Srbiji je ta granica jo{ vi{a. Iako mnogi pri`eqkuju nezavisnost, razli~iti ekonomski, socijalni i kulturni faktori uti~u na to da ostanak u roditeqskom domu traje znatno du`e.

U Srbiji u prvih osam meseci ove godine ro|eno 37.923 beba, {to je za 1.544 mawe u odnosu na isti period pro{le godine i 3,9 odsto, objavio je Republi~ki zavod za statistiku. U istom periodu pro{le godine ro|eno je 39.467 `ivoro|enih beba.

Broj umrlih u Srbiji u periodu januar-avgust 2025. godine iznosio je 62.659, a u istom periodom prethodne godine 65.736, {to je za 3.077 mawe ili 4,7 odsto.

To je vi{edecenijski problem u Srbiji, koji je posledwih godina dodatno inteziviran. Podaci Republi~kog zavoda za statistiku ka`u da u Srbiji danas nema dovoqno `ena u fertilnom periodu koje mogu da obezbede prostu zamenu generacija. Za posledwih 50 godina broj `ena koje su sposobne da ra|aju, od 15 do 49 godina, smawio se za 621.000. Naime, posledwi podaci iz 2022. godinu ka`u da Srbija ima 1.410.619 `ena koje su u fertilnom periodu, starosti od 15-49 godina, a da je 1972. godine, pre 50 godina, bilo 2.032.000 `ena u toj starosnoj dobi. Demografi ka`u da je to jedan od razloga {to se ra|a sve mawe dece.

Posledwi popis stanovni{tva iz 2022. godine pokazao je da u Srbiji od 1.311.712 porodica s decom, najzastupqenije su porodice sa jednim detetom (54,3 odsto), slede porodice s dvoje dece (36,1 odsto), zatim porodice s troje dece (7,8 odsto), dok je udeo porodica sa ~etvoro i vi{e dece mawi od dva odsto.

Procene Ujediwenih nacija su da }e do polovine ovog veka u Srbiji `iveti skoro 20 odsto mawe qudi nego danas, a wihova istra`ivawa su pokazala da je Srbija peta zemqa u svetu koja najbr`e gubi stanovni{tvo.

U ve}ini evropskih zemaqa, mladi se iz roditeqskog doma sele ve} u ranim dvadesetim godinama, ~esto odmah nakon zavr{etka sredwe {kole ili fakulteta. Me|utim, u Srbiji je prosek godina za osamostaqivawe znatno vi{i. Razlozi su brojni - finansije, posao, visoki tro{kovi stanovawa, sve to ote`ava mladima da zapo~nu `ivot na svojim nogama.

VISOKE CENE ZAKUPA STANOVA

Cene zakupa stanova, dodatno ote`avaju samostalan `ivot. Uz nesigurne ili privremene poslove, ~esto bez ugovora o radu, mladi nemaju idealne uslove za odlazak iz roditeqskog doma.

- Koji su razlozi za to? Na{e istra`ivawe, alternativni izve{taj o polo`aju i potrebama mladih pokazuje da je to uglavnom ekonomski polo`aj, rekla je za "Blic" TV Gordana Adamov, iz Krovne organizacije mladih Srbije.

U ovakvom okru`ewu, samostalni `ivot se odla`e. Psiholozi isti~u da ranije osamostaqivawe ima svojih prednosti: u~i odgovornosti, finansijskoj disciplini i samopouzdawu.

- Ako ve} ne postoje adekvatni uslovi da se neko osamostali u ekonomskom smislu, mogu da motivi{em qude da barem u toj zajednici u kojoj `ive sa roditeqima naprave neke poslove i podele obaveze, jer ono {to zadr`ava najvi{e qude koji imaju ekonomske uslove da se razviju, a ne razdvajaju se, jeste upravo taj mawak odgovornosti, ka`e Na|a Tuli}, psiholo{kiwa.

RODITEQI ^ESTO PODR@AVAJU ODLUKU OSTANKA U ZAJEDNI^KOM DOMA]INSTVU Kulturni faktori tako|e igraju va`nu ulogu. Roditeqi ~esto podr`avaju ostanak dece u zajedni~kom doma}instvu, kako bi im pomogli finansijski, ali i emocionalno. Ovakav model mo`e imati i pozitivne strane – emocionalna i logisti~ka podr{ka roditeqa ~esto je kqu~na, ipak, dugoro~no, on mo`e dovesti do kasnog sazrevawa i odlagawa va`nih `ivotnih odluka.

- Mladi qudi treba da razmi{qaju o tome {ta }e sve wima doneti, zapravo ta individualizacija i razdvajawe od wihove primarne porodice, da definitivno to doprinosi toj nezavisnosti zapravo od drugih qudi. Mislim da je izuzetno va`no u ovom vremenu u kojem `ivimo da budemo nezavisni. Zato {to ako smo zavisni, ako zavisimo od drugih i konstantno se oslawamo na druge da sve drugo zavr{e za nas, jednostavno u jednom trenutku }emo ostati sami. Kad tad, isti~e Tuli}. Osamostaqivawe mladih u Srbiji danas nije jednostavan korak, ali nije ni nemogu}a misija. Iako je prosek godina za odlazak iz roditeqskog doma vi{i nego u ve}ini Evrope, to ne zna~i da na{i mladi nisu spremni za samostalnost, zakqu~uju psiholozi. Oni ~esto balansiraju izme|u ambicija, realnosti i tradicionalnih vrednosti koje oblikuju na{e dru{tvo.

Srpska laboratorija jedinstvena u svetu koju je prepoznala Rusija, rezultati su - dramati~ni

Moja metoda za utvr|ivawe autenti~nosti prehrambenih proizvoda, odnosno za detekciju jeftinijih surogata u hrani je prepoznata na svetskom novu, pre svega zahvaquju}i nau~nicima iz Rusije. Dr`ave gube ogroman novac zbog ekonomskih prevara. Srbija je htela da uspostavi ovaj sistem u Nacionalnoj laboratoriji za kontrolu hrane, ali se projekat ugasio.

Ovo za Sputwik ka`e in`ewer tehno logije i direktor laboratorije „Ana Lab“ iz Pan~eva Ivan Smajlovi}:

„Prehrambena tehnologija je do`ivela bum posledwih 30 godina, sa razvojem aditiva u hrani razvijeni su na~ini kako da se proizvodi iz alternativnih izvora, da wena cena padne, da bude pristupa~nija qudima. Me|utim, to je uslovilo i razvoj industrije falsifikata hrane koju svi jedemo“.

Smajlovi} tvrdi da je preko 80 odsto proizvoda na na{em, i ne samo na{em tr`i{tu falsifikovano, da proizvo|a~i u med, mleko, mle~ne proizvode, vino i rakije dodaju {e}er i vodu. To je utvrdio pomo}u svoje tehnologije, jedinstvene u svetu, koju je razvijao dve decenije.

„Vinu se dodaju razli~iti surogati, uglavnom {e}er ili voda, kako bi se dobilo na koli~ini, odnosno da bi se ne{to {to nije 100 odsto od gro`|a, deklarisalo kao vino. Sve ekonomske prevare kojima se bavimo u mojoj laboratoriji, koje detektujemo, imaju za ciq da se dobiju konkurentni proizvodi koji }e biti jeftiniji u finalnoj ceni, a pri ~emu ne}e biti 100 odsto od sirovine koja je deklarisana“.

MED IZ UVOZA KOJI TO NIJE Smajlovi} dodaje da se sve`e mleko, koje treba da bude dobijeno od krave, ~esto pravi od mleka u prahu. Instant mleko se onda deklari{e kao mleko, {to predstavqa obmanu potro{a~a, koji misle da kupuju odre|eni nivo kvaliteta, a zapravo, ka`e, dobijaju prevaru.

„Ekonomske prevare su u svetu prepoznate kao glavni ~inioci koji uti~u na nacionalne ekonomije, spre~avaju da se razvijaju. S druge strane, one su povezane sa bezbednosnim aspektom. Ako poku{avamo od ne~ega {to je ve{ta~ko da napravimo ne{to prirodno, tehnolog u to mora da doda surogate i odre|ene aditive, arome, ukuse i mirise, kako bi zamaskirao nedostatak karakteristika koje bi dobio od prave sirovine. Tu postoji ozbiqna mogu}-

nost zdravstveno bezbednosnog rizika, koji mo`e imati i qudske `rtve“.

Na zahtev Udu`ewa za za{titu potro{a~a iz Beograda, Smajlovi}eva laboratorija 2023. je uradila analizu meda, vina i jakih pi}a iz trgovinskih lanaca. Od 25 uzoraka meda, 22 je imalo suragate, industrijski {e}er iz biqaka, sirup koji su na{li merewem {e}era. Re~ je, ka`e, o medu koji se uvozi sa istoka.

„Detektovano je preko 80 odsto ekonomskih prevara u svim tim proizvodima. A falsifikati meda su danas u svetu najve}i problem, zato {to se jeftiniji {e}erni surogati, odnosno industrijski sirupi name{avaju direktno ili indirektno sa medom. Nekad se uop{te ne name{avaju, nego se samo deklari{u kao med i kao takvi pu{taju na tr`i{te. To je svetski, globalni fenomen i problem. U Evropskoj uniji poku{avaju da ga re{e“. Smajlovi} dodaje da plasirawe tolike koli~ine falsifikata meda na svetskom tr`i{tu vidi kao ekonomski rat, zato {to je p~elarima u bilo kojoj dr`avi Evrope, pa i u Srbiji, jedina ekonomska korist da se bave p~elarstvom. Ako med ne mogu da plasiraju na tr`i{te, odustaju od te grane poqoprivrede.

PRESUDNA SARADWA SA RUSIMA

Na{ sagovornik dodaje da je wegova metoda ispitivawa hrane i pi}a priznata svuda su svetu zahvaquju}i ruskim stru~wacima, pre svih prof. dr Aleksandru Kolesnovu iz Ruden instituta u Moskvi, koji je i tehni~ki ekspert ruske delegacije pri Me|unarodnoj organizaciji za vino i vinovu lozu. On je prepoznao da tehnologija mo`e da re{i pre svega ozbiqne falsifikate vina na svetskom nivou:

„On je insistirao kod srpskih vlasti, Ministarstva poqoprivrede da se ova

metoda uvrsti od strane na{e dr`ave i da se srpski predlog za novi projekat koristi pri OIV-u, Me|unarodnoj organizaciji. To je usvojeno, bila je 2019., sistem smo do tog trenutka razvijali u saradwi sa stranim nau~no-istra`iva~kim organizacijama koje su imale opremu, a mi smo doradili jedan deo te opreme. Ministar Nedimovi} je to pozdravio, prepoznao je potencijal, kapacitet svega toga, taj sitem, laboratorija je postavqena. Radila je 2020. i 2021, godinu dana“.

LABORATORIJA KOJA SMETA

Smajlovi} dodaje da je wegov sistem morao da napusti Direkciju za nacionalne referentne laboratorije, iako je wegova laboratorija, inventivni sistem, u tom trenutku bila spremna za akreditaciju.

„Bili smo primorani da u|emo u formirawe na{e laboratorije, to je "Ana Lab" u Pan~evu. Tamo smo preneli opremu, u na-

pod la`nom ambala`om i za{to se proizvodi ekonomskih prevara nalaze i na tr`i{tu Evropske unije.

„Ekonomske prevare su u najve`em broju slu~ajeva povezane sa prawem para i utajom poreza. To je direktan udarac na dr`avni buxet. PDV na {e}erne sirupe je 20 odsto, a za med 10. Onaj ko uzme surogat i name{a ga sa medom ili samo surogat deklari{e kao med, je prevario dr`avu. Izra~unali smo, dr`ava je zbog svih prevara na gubitku preko milijardu evra na godi{wem nivou. Ovo je tabu tema. Iako je dr`ava stala iza nas, imamo problem na ni`im nivoima koji sistem otkrivawa prevara ne `ele da primene“.

ALKOHOL KAO

STRATE[KA SIROVINA

Ovaj svetski priznati stru~wak na kraju razgovora za Sputwik ka`e da }e, ukoliko se ne{to u najskorije vreme ne promeni, morati da napusti Srbiju i prona|e mesto gde }e se wegov rad ceniti. Nije sam, wegova supruga dr Margarita Zenina iz Moskve prvi je nau~nik u Ruskoj Federaciji koji je doktorao na temi izotopskog koncepta za{tite geografskog porekla vina i alkoholnih pi}a.

rednih godinu dana zavr{ili akreditaciju. Na{e analize mogle su da se koriste i na sudu i u me|unarodnoj trgovini. Me|utim, pokradeni smo. Laboratorija je nestala, slu~aj je na sudu“.

U me|uvremenu, kontrolisali su i mleko, a kod voznih vina u pet ambala`i, rezultati su zapawuju}i, od 11 uzoraka iz Severne Makedonije 10 je palo na testu. EKONOMSKE PREVARE GU[E NACIONALNU PRIVREDU Smajlovi} u razgovoru za Sputwik intervju obja{wava i kako se vino albanskih proizvo|a~a sa Kosova u Hrvatskoj prodaje

„Zbog ovog projekta proveo sam nekoliko meseci u Rukoj Federaciji. Ona je pro{la sve evropske centre i specijalizirala se za to. Kad je videla moju prezentaciju, rekla je, ovo nema niko u Evropi, odmah je prepoznala. Nastavili smo komunikaciju, rodila se qubav, do{la je ovde. Sada imamo }erkicu, ima pet meseci“.

Smajlovi} dodaje da wegova supruga poti~e iz vrlo cewene porodice u kojoj su tri doktori nauka, i svi su specijalizovani za alkoholna pi}a. Rade u Federalnom institutu za kontrolu kvaliteta alkohola:

„Rusi gledaju na etanol kao na strate{ku sirovinu. Svaki vojnik sa sobom nosi posudu alkohola, ne samo da bi zimi sebe zagrejao, ve} kada se u tim surovim zimskim uslovima ma{ine zalede, alkohol se koristi za odmrzavawe motora ili wegovih delova. Zato je etanol strate{ka sirovina“.

[qivovica iz Bajine Ba{te predmet

Unesko je 2022. godine tradicionalnu proizvodwu rakije proglasio svetskim kulturnim nematerijalnim nasle|em. Nau~nici sa Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu sprovode istra`ivawe u bajinoba{tanskom kraju gde proizvo|a~i vi{e decenija neguju porodi~nu proizvodwu.

Kao {to je @upa bogomdana za vinograde, tako je sokolski kraj za {qivu, isti~e Radisav Bogdanovi}, koji se proizvodwom rakije bavi ve} tri decenije.

„Moj navrdeda Sava je po~eo da se bavi tim, a ja sam kao wegov unuk u {estom rodu nastavio

to. Moja generacija je donela odluku da od tog znawa, zavi~ajnog, po~ne da gradi brend. Bazno i dana{wi proces proizvodwe po~iva na znawima mojih predaka“,

obja{wava Radisav Bogdanovi}, proizvo|a~ iz Bajine Ba{te. Na imawu porodice Bogdanovi} sa~uvane su ka~ara i kazana sa autenti~nim predmetima koje

su wihovi preci koristili u procesu proizvodwe rakije, dok se vo}waci nalaze na istim livadama kao pre vi{e od jednog veka. „Ciq celog ovog istra`ivawa jeste da prepozna kako su se prenosile te vrednosti unutar porodice i kako su se sa~uvale, jer, ka`u, prakti~no nema porodice u Bajinoj Ba{ti i ovom sokolskom kraju koja ne proizvodi svoju rakiju“, ka`e prof. dr Predrag Vujovi}, osniva~ projekta za RTS. Istra`iva~i isti~u da je u rakiju utkano mnogo identitetskog obele`ja i wihov zadatak u okviru ovog projekta jeste da istra`i kako ona kru`e na odre|enom lokalitetu.

„Vode}i se nekim osnovnim antropolo{kim postavkama o antropologiji ishrane i pi}a i rakiji kao kulturnom artefaktu jeste da zapravo istra`imo zna~ewske veze koje qudi stvaraju sa jednim takvim proizvodom koji je ~ovek proizveo za svoje potrebe, ali koji u zajednici nastavqa da kru`i na mno{tvo na~ina“, navodi dr Nevena Milanovi} Mini}, nau~na saradnica Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Projekat }e biti zavr{en naredne godine izlo`bom u Etnografskom muzeju gde }e biti prikazani eksponati i rezultati istra`ivawa.

l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike

Написао: Луј Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu

POBEDA NA SOLUNSKOM FRONTU ODLU^ILA ISHOD VELIKOG RATA:

1187. - Arapski vojskovo|a i egipatski sultan Saladin preoteo je Jerusalim od hri{}ana, {to je 1189. izazvalo Tre}i krsta{ki rat.

1810. - Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku pod vo|stvom Kara|or|a potukli kod Loznice tursku vojsku poslatu iz Bosne da ugu{i ustanak.

1836. - Engleski prirodwak ^arls Darvin uplovio je na brodu „Bigl” u englesku luku Falmut posle petogodi{wih istra`ivawa `ivog sveta u Ju`noj Americi i na ostrvima u ju`nom Pacifiku, koja su zna~ajno doprinela razvoju wegove teorije o evoluciji.

Na sastanku nema~kog kabineta odr`anom 3. oktobra 1918, Pol fon Hindenburg, na~elnik nema~kog General{taba, dao je zvani~nu izjavu slede}e sadr`ine: „General{tab ostaje pri zahtevu od ponedeqka, 29. sep- tembra teku}e godine, kojim je zatra`io da se neprijatequ po{aqe zahtev za zakqu~ewe mira.

Kao posledica propasti fronta u Makedoniji i time prouzrokovanog slabqewa na{ih rezervi na Zapadu, a imaju}i u vidu nemogu}nost da se nadoknade vrlo te{ki gubici nastali posledwih dana, na{ jedini zakqu~ak je da ne postoji vi{e mogu}nost da se snagom oru`ja neprijateq primora da zakqu~i mir.“

Hindenburg, na~elnik nema~kog General{taba i kqu~na, ne samo vojna nego i politi~ka li~nost u Nema~koj u posledwe dve godine rata, nedvosmisleno je ocenio da je pobeda saveznika na Solunskom frontu bila od presudnog zna~aja za ishod Velikog rata.

Primorav{i Bugarsku da zatra`i primirje i da se povu~e iz rata, savezni~ke armije ne samo da su odnele kona~nu pobedu na Balkanu, nego su stvorile bre{u u ratnom poretku Centralnih sila koju nije vi{e bilo mogu}e zatvoriti. Na Balkanu nije vi{e bilo dovoqno austrougarskih i nema~kih divizija, a one koje su poslate sa Zapadnog fronta i iz ukrajine, samo su usporile napredovawe saveznika. Put ka Konstantinopoqu i Be~u bio je otvoren, {to }e primorati prvo Tursku, a zatim i Austrougarsku da zatra`e primirje. Hindenburg je prepustio Matijasu Ercbergeru, ministru finansija Rajha, da sprovede u delo wegovo predvi|awe i da sa mar{alom Ferdinandom Fo{om, 11. novembra 1918, potpi{e primirje kojim je zavr{en Veliki rat. Put koji je vodio do ~uvenog vagona kod Kompijena i primirja koji su potpisali Fo{ i Ercberger, zapo~eo je 29. juna 1918, na polo`aju 2. armije vojvode Stepe Stepanovi}a na visovima Floka (2300 metara nadmorske vi-

Po{tovawe: General Fran{e d’Epere pozdravqa srpske oficire i vojnike

sine). Novi glavnokomanduju}i savezni~kih snaga na Solunskom frontu, francuski general Fran{e d’Epere, obi{ao je polo`aje 2. armije i stekao sliku o rasporedu neprijateqskih polo`aja. Odluku koju je doneo posle obilaska srpskih polo`aja u memoarima je opisao na slede}i na~in: „Duga~ak i ozbiqan razgovor sa Regentom i Mi{i}em. Odlu~io sam se za osnovu daqih operacija po{to sam video teren sa visine Floka. umesto lokalne operacije to }e biti odlu~an napad, u kome }e u~estvovati sva srpska vojska poja~ana sa dve francuske divizije, i koji }e probiti front. Kada sam najavio Srbima da }u odmeniti Moravsku i Timo~ku diviziju, wihove pe{a~ke eskadrone i prilepski odred i da }u im pored sve raspolo`ive francuske te{ke artiqerije dati i dve francuske divizije, oni su se odu{evili. Mi{i} me pita da li }e dve francuske divizije biti pod wegovom komadom.

Na moj pozitivan odgovor Regent ustaje i bez re~i mi ste`e ruku. Dogovor je sklopqen.“

Dogovor sklopqen neposredno po obilasku srpskih polo`aja, ujedinio je francuskog generala i srpske vojskovo|e koji su imali mnogo toga zajedni~kog. Posle velikih pobeda tokom druge

polovine 1916. i oslobo|ewa Bitoqa, izbile su nesuglasice izme|u srpske Vrhovne komande i savezni~ke komande u Solunu. Francuski generali, glavnokomanduju}i na Solunskom frontu, prvo Moris Saraj, a potom i Adolf Gijoma, bili su pristalice strategije koja je imala za ciq da neprijateqa iscrpi nizom napada ograni~enih dometa i ciqeva. Na~elnik srpskog general{taba, general Petar Bojovi}, smatrao je da je ovakva strategija pogre{na i posebno opasna za srpsku vojsku. Postignuti rezultati nisu mogli da opravdaju zna~ajne qudske gubitke koje srpske armije nisu imale odakle da nadomeste. Umesto ofanziva ograni~enog dometa, srpska Vrhovna komanda bila je pristalica jedne velike ofanzive koja bi dovela do odlu~uju}eg preokreta u ratu. Na ovoj osnovi je postignut dogovor, jer je general Fran{e d’Epere jo{ oktobra 1914. zamislio plan odlu~ne ofanzive na Balkanu sa polazi{tem u Solunu. D’Epere je upravo takvu strate{ku zamisao, ~etiri godine kasnije kao glavnokomanduju}i general na Solunskom frontu, odlu~io da sprovede u delo. Re{io je da glavnu ulogu u predstoje}oj ofanzivi poveri srpskim armijama uprkos te{kom planinskom terenu na kome su se nalazile, uveren da je wihova `eqa

INTELEKTUALNA RADOZNALOST

Od po~etka svoje karijere, kad god je za to imao priliku, Fran{ D’Epere je birao da slu`i u francuskim prekomorskim teritorijama i kolonijama. ^ovek `ivog duha, velike kulture i jo{ ve}e intelektualne radoznalosti, uvek se pre odlu~ivao za nova i daleka iskustva nego za garnizonski `ivot u Francuskoj ili za karijeru izgra|enu u kuloarima general{taba i ministarstva u Parizu.

da kona~no oslobode otaxbinu od presudnog zna~aja. Kako sam u memoarima navodi, D’Epere je oktobra 1914. bio komandant 5. francuske armije na Zapadnom frontu kada je predlo`io Rejmonu Poenkareu, predsedniku francuske Republike, plan ofanzive na Balkanu. Rovovski, pozicioni rat koji je vo|en nije bio u skladu sa temperamentom i li~nim iskustvom generala D’Eperea. Nemiran duh, smisao za akciju i ~vrstina uverewa bila su obele`ja D’Epereovih predaka i wihovog udela u burnoj istoriji Francuske kraja 18. i prve polovine 19. veka. Monarhisti, suprotstavili su se 1793. u Lionu trupama Koventa, da bi 1811. bili zatvarani kao pristalice Luja XVIII. Generalov otac je imao tu ~ast da mu kum na kr{tewu bude niko drugi do francuski kraq Luj XVIII @ivotni put, koji je zapo~eo pod tako visokim patronatom, otac Fran{ea d’Eperea nastavio je kao oficir u 4. puku kolonijalne kowice (afri~ki lovci) stacioniranom u Al`iru, gde mu se 1856. rodio sin Luj, Feliks Marija Fransoa Fran{e d’Epere, budu}i pobednik u bici kod Dobrog Poqa.

Nastaviv{i o~evim stopama, Fran{e d’Epere se upisao na francusku vojnu akademiju u San-Siru koju je zavr{io kao 6. u rangu odabrav{i 1876, u skladu sa porodi~nom tradicijom, da slu`i kao potporu~nik u 1. puku kolonijalne pe{adije (afri~ki strelci) stacioniranom u gradu Al`iru. D’Epere je zatra`io da bude primqen u general{tabnu akademiju slede}e 1882. da bi mogao da sa svojim pukom u~estvuje u borbama u Tunisu koje su zavr{ene uspostavqawem francuskog protektorata. D’Epere je pokazao smisao za akciju, ali ga je pre svega odlikovala intelektualna radoznalost, voqa da vidi, nau~i i upozna druge sredine...

l U slede}em broju: Fran{e d’Epere je pripadao Afri~koj armiji, {to je bio sinonim za francuske oficire

1847. - Ro|en je nema~ki dr`avnik i feldmar{al Paul fon Hindenburg, na~elnik {taba nema~ke Vrhovne komande u Prvom svetskom ratu, a od 1925. do smrti 1934. predsednik Nema~ke. Posle wegove smrti, lider nacista, kancelar Adolf Hitler, pruzeo je apsolutnu vlast.

1869. - Ro|en je indijski nacionalni vo|a Mohandas Karam~and Gandi, nazvan Mahatma (Velika du{a), predvodnik borbe za oslobo|ewe Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Najpoznatiji pobornik nenasiqa u postizawu politi~kih ciqeva, poginuo je u atentatu koji je na wega izvr{io jedan hinduisti~ki fanatik u januaru 1948.

1870. - Papske dr`ave su plebiscitom odlu~ile da se ujedine sa Italijom, a prestonica Italije preme{tena je iz Firence u Rim.

1944. - Posle 63 dana te{kih borbi, nema~ki nacisti su ugu{ili ustanak stanovnika Var{ave okupirane u Drugom svetskom ratu. Poginulo je 250.000 Var{avqana, grad je gotovo potpuno uni{ten.

1973. - Umro je finski trka~ na duge staze Pavo Nurmi, koji je osvojio devet zlatnih medaqa na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Svetske rekorde obarao je 29 puta.

1990. - Nezadovoqni politikom nove hrvatske vlasti, Srbi iz Kninske krajine blokirali su `elezni~ki i drumski saobra}aj i time prekinuli sve veze iz Zagreba ka jadranskoj obali.

2000. - Tokom postizborne krize u Srbiji Slobodan Milo{evi} je putem dr`avne televizije poru~io da mu je „savest potpuno mirna”, iako se talas nezadovoqstva wegovom vi{egodi{wom vladavinom {irio zemqom. Generalni {trajk i blokade puteva paralisali su Srbiju, a {trajkovi i protesti po~eli su i u dr`avnim medijima koji su do tada bili pod kontrolom Milo{evi}a.

2017. - Ameri~ki penzioner je ubio 58 qudi i ranio 524, pucaj}i iz automatskog oru`ja sa 32. sprata jednog hotela na publiku koncerta kantri muzike u Las Vegasu i potom izvr{io samoubistvo.

2020. - Pandemija kovida-19 produbila je krizu demokratije {irom sveta, daju}i vlastima pokri}e da ometaju izbore, u}utkuju kriti~are i medije, slabe institucije i potkopavaju odgovornost potrebnu za za{titu qudskih prava i javnog zdravqa.

Klanica u kojoj su poginula dva srpska vladara,

a koja je Turcima otvorila vrata Balkana!

Bio je po~etak hladne jeseni, godine 1371. U blizini sela ^ernomena, na reci Marici, dva despota Mrwav~evi}a, bra}a Vuka{in i Ugqe{a, vodila su svoju vojsku u rat protiv osmanskih Turaka. Wima suprotstavqen vojskovo|a, osmanski pa{a Lala [ahin, na posletku }e odneti pobedu, jutarwim prepadom na nebraweni srpski logor. Krvavim pokoqem usnulih pijanih vojnika, u ruke Turaka pao je ceo isto~ni Balkan, od Crnog mora do Ni{a.

Nekoliko godina ranije, Osmansko carstvo je u praksi bilo podeqeno na dva dela. Evropski, nazvan Rumelija, sa prestonicom u Jedrenu, i Azijski, u Anadoliji. Dok je Murat bio zauzet poslovima u Maloj Aziji, evropskim delom carstva vladali su razni vojni komandanti, zvani gazije. Glavni me|u wima bio je Lala [ahin. Kao talentovan vojskovo|a, on je ujedno bio i Muratov u~iteq. Uz ograni~ene resurse, on je uspeo da osigura tursko upori{te na evropskom kontinentu.

SRPSKI DESPOTI

Nakon smrti cara Du{ana 1355. godine, Srpsko carstvo je po~elo da propada. Wegove prostrane teritorije u Makedoniji i Gr~koj podelili su brojni oblasni gospodari. Neki od wih te`ili su nezavisnosti u odnosu na krhku centralnu vlast. Najja~i me|u wima, Mrwav~evi}i, Vuka{in i Ugqe{a, vladali su

teritorijama u dana{woj Makedoniji. Vuka{in se proglasio za kraqa „svih Srba i Grka“.

POZADINA BITKE

Nakon slamawa otpora vojvode Mom~ila u Trakiji i Rodopima, Turci su nastavili prodor na zapad. Na putu im se na{la dr`ava dvojice srpskih despota. Suo~eni s nadolaze}om pretwom, oni su odlu~ili da okupe vojsku i udare prvi. @eleli su da uni{te tursku silu i u celosti je isteraju iz Rumelije. Nakon {to je Amadeo Savojski osvojio Galipoqe 1364. godine, turski polo`aj u Evropi se pogor{ao i postojala je dobra {ansa da budu isterani. Srpska

bra}a su to dobro znala i izabrali su pravi ~as za napad.

SRPSKA VOJSKA

Ta~ni podaci o brojnosti srpske vojske nisu poznati. Istori~ari raspravqaju o brojevima u rasponu od 20.000 do 70.000. Imaju}i u vidu teritoriju s koje je vojska sakupqena i taktiku wene upotrebe, mawi broj je verovatno bli`i istini.

OSMANSKA VOJSKA

Turska vojska je bila zna~ajno mawa, iako ni wen ta~an broj nije poznat. Savremeni izvori govore o sili ne ve}oj od 800 qudi. Realne procene turske trupe odre|uju kao duplo mawe od srpskih.

NAJVE]I NACIONALNI KOMPOZITOR:

RAZLIKA

Kvalitet, a ne kvantitet, bio je presudan u odlu~ivawu kona~nog ishoda bitke. Osmansku vojsku sa~iwavali su prekaqeni ratnici, veterani mnogih bitaka, opsada i prepada. Nasuprot tome, srpska vojska je bila nedisciplinovana i imala je mali broj kowa. Samouvereni usled broj~ane superiornosti, srpska bra}a su zapo~ela svoj mar{ na istok. Primarni ciq bio je izbacivawe Osmanlija iz Jedrena. Spu{taju}i se dolinom Marice, pripremali su iznenadni napad na tursku evropsku prestonicu. Me|utim, Lala [ahin je znao za wihov plan.

Iskori{}avaju}i svoju takti~ku prednost, on je redovno slao izvi|a~e da motre na srpsko napredovawe. Vuka{in i Ugqe{a nisu poku{avali da urade i{ta sli~no sa svoje strane. Tako je Lala [ahin strpqivo ~ekao dok se nije ukazao pravi ~as za napad. To se zbilo u ranim jutarwim satima 26. septembra. U postavqawu svog logora uz Maricu, Srbi su napravili posledwu veliku gre{ku. Odlu~ili su da predstoje}u pobedu proslave velikom gozbom. Do jutra, logor je ostao bez stra`e, a ve}ina vojnika bila je usnula ili pijana.

KLANICA

Trupe Lale [ahina su ujutru napale logor. No`evima su klali svoje usnule neprijateqe. U masakru koji je usledio, surovo su ubijena oba srpska vladara. Ko nije podlegao turskom no`u, udavio se u pri bekstvu u obli`woj Marici.

Jednim odlu~nim udarcem, srpska vojska je zbrisana. Pobeda Lale [ahina onemogu}ila je prikupqawe nove vojske s teritorije Makedonije. Ego dvojice despota i alkohol u krvi wihovih vojnika odlu~ili su sudbinu ~itavog Balkana. Narednu deceniju i po, Osmanlije su se {irili Balkanom prakti~no bez otpora. Tek }e 1386. Murat pretrpeti prvi poraz u ratu s Moravskom Srbijom. Ipak, za Bugarsku je bilo prekasno. Nakon Nikopoqske bitke, ona pada pod tursko ropstvo koje }e trajati narednih 500 godina.

je Stevan Mokrawac postao prvi ”muzi~ki projekat” Srbije!

Mecenstvo i zadu`binarstvo stari su skoro koliko i qudsko dru{tvo, a svoj procvat u Srbiji do`ivqavaju u posledwim decenijama XIX veka, kada zahvaquju}i podr{ci dr`ave i pojedinaca sve vi{e talentovanih, a ne toliko dobrostoje}ih mladi}a (i kasnije devojaka) odlazi u Evropu na {kolovawe. Oni }e postati okosnica procvata Beograda i Srbije u vremenima kada je svet velikim koracima hitao u novo stole}e.

Me|u wima se nalazio i skromni gimnazijalac poreklom iz Negotina, koji }e se vremenom izdi}i u jednu od najzna~ajnijih li~nosti srpske muzike – Stevan Stojanovi} Mokrawac.

NASLEDNIK

KORNELIJA STANKOVI]A Stevan Stojanovi} Mokrawac ro|en je 1856. godine u Negotinu, ali }e ga `ivotni put petnaestak godina kasnije dovesti u Beograd, gde postaje u~enik gimnazije. Od malena je rastao na narodnim pesmama i crkvenom pojawu, te je znane zvuke unosio i u stroge note ve`bi na ~asovima violine koje je poha|ao u drugom razredu gimnazije. Ovo se nije dopalo wegovom u~itequ koji odbija da ga daqe podu~ava. Ovo ni malo nije obeshrabrilo mladog Stevana, koji po~iwe da zapisuje prve pesme, a zbog svog izuzetnog glasa, ubrzo postaje i ~lan Beogradskog peva~kog dru{tva. Wegovo pristupawe horu bilo je pravi presedan jer nije imao dovoqno go-

dina. Pored toga, Mokrawac je bio poznat i popularan me|u dru{tvom, te su uz wegovu pesmu mnogi beogradski boemi do~ekivali zoru. Neosporni talenat i prisno prijateqstvo sa ~lanovima hora, ispostavi}e se, bi}e presudni za wegov daqi `ivot. Naime, posle iznenadne i prerane smrti Kornelija Stankovi}a, srpska muzika ostala je bez svog najve}eg i najzna~ajnijeg kompozitora. U `eqi da ovu prazninu popuni, Beogradsko peva~ko dru{tvo 1877. godine {aqe poziv peva~kim dru{tvima u Srbiji i rasejawu, da po{aqu svoje predloge koji bi “mladi Srbin” mogao da se po{aqe na muzi~ke studije.

Potraga je trajala dve godine, {to zbog

nepovoqnih odgovora drugih peva~kih dru{tava, {to zbog ratova u kojima je Srbija u~estvovala. Ipak, re{ewe je sve vreme bilo pred upravom Dru{tva. Naime, posle dugog razmatrawa i odlagawa, odlu~eno je 1879. godine da mladi horovo|a Stevan Stojanovi} Mokrawac bude upu}en na studije u Minhen. Bila je to odluka koja }e postati kamen temeqac srpske akademske muzi~ke kulture. POMO] SA SVIH STRANA Od samog po~etka, namera Beogradskog peva~kog dru{tva bila je da ovo bude pravi dr`avni “muzi~ki projekat”. Ve} na samom po~etku predsednik Dru{tva, slikar Steva Todorovi} {aqe pismo beogradskom mitropolitu Mihailu da se iz crkvenih fondova izdvoje sredstva za {kolovawe mladi}a. Ovu inicijativu podr`ali su uva`eni Milan Kujnxi} i ~uveni profesor Velike {kole, Giga Geri{i}. Presudni prilog, pak, bio je advokata Branka M. Jovanovi}a koji Todorovi}u izdaje punomo}je “da mo`e moje ogledalo i pet slika, zajedno sa rezanim i od ~asti pozla}enim okvirima putem lutrije izigrati i polovinu ~istog dohotka nadaqe na dan izigravawa, meni ili mom punomo}niku, koga ja za tu svrhu ovlastio budem, bez svakog pregovora u gotovom novcu izdati, drugu polovinu ~istog dohotka pak ima pomenuti gospodin punomo}nik izdati pitomcu gospodinu Stevanu Mokrawcu, koji se sada u Beogradu nalazi, na tu svrhu da od toga novca tro{kove radi dovr{ivawa

muzi~kih svojih studija podmiriti mo`e.” Ipak, svesrdna pomo} dobrotvora i prihodi Dru{tva bili su dovoqni za pokrivawe tro{kova samo prve godine studija. U `eqi da svom pitomcu omogu}e daqe {kolovawe, okre}u se jo{ jednom Ministarstvu prosvete i crkvenih dela (prva molba bila je odbijena), uz dirqivu molbu da dr`ava stane uz Mokrawca “jer bi odista {teta bila da ~ovek propadne”. Ovaj put je molba bila uspe{na. U aktu se ka`e: “Stevanu Mokrawcu, pitomcu peva~kog dru{tva dava}e se dr`avna pomo}, dokle na strani bude te ve{tine nau~no izu~avao, i to za ovu (1880.) godinu 1.200 dinara i to po~ev od 21 o.m.”

“KALEMEGDANSKI SLAVUJ”

POSTAJE “MOKRAWAC”

I pored velikog talenta, Mokrawac je proveo samo dve godine na studijama muzike u Minhenu. Usled kombinacije te{kih `ivotnih uslova zbog nedostatka novca, neizvesne situacije oko produ`ewa stipendije i neslagawa sa profesorima, Mokrawac se vra}a u Beograd. Ipak, ovo nije kraj wegovog muzi~kog obrazovawa. Ponovo zahvaquju}i prijateqima iz Beogradskog peva~kog dru{tva, dobija stipendiju za {kolovawe u Rimu i ponovo u Nema~koj. Po povratku postaje profesor muzike u beogradskim gimnazijama, horovo|a Dru{tva „Kornelije Stankovi}“, osniva~ prvog guda~kog orkestra u Srbiji, kao i osniva~ prve stalne muzi~ke {kole u Beogradu i Srbiji, koja danas nosi wegovo ime.

PORUKE IZ PASO[A KRAQEVINE JUGOSLAVIJE

DANAS IMAJU JO[ VE]U TE@INU:

”Ne

primaj posao koji te

poni`ava i ne radi za mawu platu od ostalih”

Danas paso{ do`ivqavamo iskqu~ivo kao dokument koji nam omogu}ava da pre|emo granicu. Me|utim, u prvoj polovini 20. veka, on je imao i simboli~nu, gotovo pedago{ku ulogu. Poseban primer toga pru`a paso{ Kraqevine Jugoslavije, u kojem je stajala poruka upu}ena iseqenicima – svojevrsni vodi~ za pona{awe u tu|ini, ali i podsetnik na korene.

Tekst poruke odi{e brigom dr`ave za svoje gra|ane, ali i odrazom tada{weg shvatawa ~asti, dostojanstva i zajedni{tva. Ona je kombinacija prakti~nih saveta, moralnih na~ela i emotivnog podse}awa da, ma gde da se na|u, Jugosloveni ne zaborave ko su i odakle dolaze.

Evo kako je glasila:

„Na putu se vladaj pristojno i obzirno prema svakome, a naro~ito prema `elezni~kom i brodskom osobqu, zatim prema `enama i deci.

l Budi posve spreman za iskrcavawe, ~im brod stigne u luku. Rubqe na Tebi neka je ~isto, a odelo uredno i lice vedro.

l U novoj zemqi budi ozbiqan i ispravan; pokoravaj se zakonima i vlastima; ne govori zlo o toj zemqi, a na svoju zemqu ne zaboravqaj.

l Ne primaj posao koji te suvi{e poni`ava i ne radi za mawu platu od ostalih radnika, ne konkuri{i drugim radnicima, ve} budi solidaran s wima, pa }e Te po{tovati i tra`iti radnici i poslodavci.

l Ne opijaj se i ne kockaj.

l Novac {tedi i {aqi svojim u stari kraj i to preko Po{tanske [tedionice, jer Ti je novac u Po{tanskoj [tedionici posve siguran, po{to dr`ava jam~i za to. Ne poveravaj novac raznim nepoznatim bankarima, posrednicima i agentima.

l Ako Ti je potreban kakav savet, za{tita, ili {to drugo, obrati se na na{eg Konzula ili Iseqeni~kog Izaslanika.

l U~i jezik zemqe u kojoj si, jer }e{ lak{e tako pro}i, ali ne zaboravqaj svoj materwi jezik i sa svojom decom razgovaraj samo na materwem jeziku, bez obzira da li su deca ro|ena u starom kraju ili u novoj zemqi.

A sada bilo Ti sretno i do vi|ewa! Znaj, da }e se Tvoja otaxbina veseliti Tvome povratku.“

Ova poruka je i danas fascinantna – ona otkriva kako su tada{we vlasti posmatrale emigraciju: kao priliku za boqim `ivotom, ali i kao isku{ewe za o~uvawe identiteta. U samo nekoliko redova sabrano je sve – od bontona i radnih prava, preko odnosa prema novcu, pa do naglaska na jeziku i porodici.

Dok danas govorimo o “savremenim migracionim politikama”, ovaj tekst nas vra}a u vreme kada je domovina svoje gra|ane ispra}ala gotovo roditeqskim savetima – sa `eqom da uspeju, ali i da se, jednog dana, vrate.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Nedeqni horoskop donosi vam priliku da re{ite nesporazum na poslu i otvorite vrata novoj saradwi. Po~etkom nedeqe bi}ete motivisani da zapo~nete ne{to od ~ega ste dugo odustajali. U qubavi vas o~ekuje toplina i iskrena podr{ka partnera, dok slobodni Ovnovi mogu da se upuste u zanimqiv razgovor koji prerasta u dubqu vezu. Plivawe bi vam pomoglo i fizi~ki i psihi~ki.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ove nedeqe ose}ate potrebu da se fokusirate na stabilnost i dugoro~ne planove. Po~etkom nedeqe mogu}a je povoqna vest u vezi finansija, a kraj nedeqe donosi mir i ose}aj sigurnosti. U qubavi vas o~ekuje period razumevawa i bliskosti, dok slobodni Bikovi mogu da upoznaju osobu koja ih intrigira svojom smireno{}u. Na poslu }e va{a posve}enost biti nagra|ena.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Nedeqni horoskop otvara pred vama mogu}nosti za nova poznanstva i korisne kontakte. Po~etkom nedeqe uspevate da zavr{ite obaveze koje ste dugo odlagali. Qubavni `ivot donosi neo~ekivane trenutke sre}e i prijatnih iznena|ewa. Slobodni }e imati mogu}nost da poprave utisak. Na poslu vas o~ekuje projekat koji tra`i va{u brzinu. Proverite {e}er u krvi.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ove nedeqe ose}ate potrebu da vratite ravnote`u i posvetite se onima koji vam zna~e. Sredinom nedeqe o~ekujte podr{ku od osobe koja vam mnogo zna~i, {to }e vam dati novu snagu. U qubavi dolazi miran i stabilan period, dok slobodni Rakovi mogu da privuku pa`wu nekoga kroz svoju toplinu. Na poslu }ete pokazati da znate da slu{ate intuiciju. Unosite vi{e vode u telo.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Nedeqni horoskop stavqa vas u centar pa`we. Po~etkom nedeqe istaknu}ete se svojim idejama i privu}i podr{ku autoriteta. Upozorewe, mnoge povre|ujete svojim pona{awem. U qubavi vas o~ekuje strast i blizina, a slobodni Lavovi imaju priliku da upoznaju osobu koja im donosi osmeh. Na poslu, va{a hrabrost i inicijativa donose dobre rezultate. Povedite ra~una o zglobovima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) vo je nedeqa u kojoj }ete pokazati koliko ste uporni i organizovani. Po~etak nedeqe donosi {ansu da re{ite nesporazum i krenete daqe rastere}eni. U qubavi o~ekujte iskrenost i podr{ku, dok slobodne Device mogu da privuku pa`wu svojom smireno{}u. Na poslu vas o~ekuje zadatak koji donosi priznawe. Pazite kome {ta pri~ate, mnogi imaju pik na vas.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nedeqni horoskop donosi priliku da se pove`ete sa qudima koji mogu da vam otvore nova vrata. Po~etkom nedeqe ose}a}ete nalet inspiracije, dok kraj nedeqe donosi {ansu za novo poznanstvo koje unosi vedrinu u va{ `ivot. U qubavi vas o~ekuje sklad i ose}aj harmonije. Na poslu, va`no je da budete fleksibilni i spremni na promene. Poboq{ajte cirkulaciju krvi.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Ova nedeqa donosi vam odlu~nost da napravite va`an korak. Mo`e da se pojavi izazov koji vam poma`e da prepoznate svoju unutra{wu snagu. U qubavi vas o~ekuje iskren razgovor koji ja~a bliskost. Slobodni se nalaze na raskrsnici izme|u vi{e simpatija. Na poslu ste spremni da preuzmete odgovornost i poka`ete koliko vredite. Pod hitno poja~ajte fizi~ku aktivnost.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Postoji `eqa za istra`ivawem i promenama. Po~etak nedeqe obele`i}e vest vezana za putovawe ili poslovnu priliku. Vi{e vremena provodi}ete u re{avawu porodi~nih problema. U qubavi vas o~ekuju veseli i optimisti~ni trenuci, dok slobodni Strel~evi privla~e pa`wu svojom harizmom. Na poslu se isti~ete brzim razmi{qawem. Problemi sa disajnim putevima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ove nedeqe fokus vam je na postizawu stabilnosti i jasnih ciqeva. Po~etak nedeqe mo`e da donese pozitivan pomak u finansijama. U qubavi vas o~ekuje razgovor koji vodi ka va`noj odluci i ve}oj sigurnosti. Na poslu }ete pokazati disciplinu i odgovornost, {to }e vam doneti dodatno poverewe kolega. Vi{ak kilograma re{i}ete ve}om kontrolom unosa hrane.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Nedeqni horoskop nagla{ava va{u potrebu da budete autenti~ni. Po~etkom nedeqe inspirisa}e vas ideja koja mo`e da postane va`an projekat. U`a porodica o~ekuje da se vi{e posvetite porodi~nim okupqawima. U qubavi vas o~ekuje prijatno iznena|ewe, dok slobodne Vodolije mogu privu}i originalna i zanimqiva osoba. Na poslu }ete imati priliku da poka`ete inovativnost.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ove nedeqe ose}ate mir i unutra{wu snagu. Po~etkom nedeqe intuicija vas vodi do pravih odluka, naro~ito u vezi porodi~nih tema. Mogu}a ponuda za boqe pla}eni posao. Qubavni `ivot donosi bliskost i vi{e razumevawa, a slobodne Ribe mogu da dobiju priliku za romanti~an susret. Na poslu vas o~ekuje podr{ka kolega i ose}aj da radite na pravom mestu. Potrebno vam je vi{e sna.

Kako je kineska megabrana pomerila Zemqinu rotaciju i produ`ila dan

Zamislite gra|evinu toliko masivnu da mo`e za par centimetara da izbaci ~itavu planetu iz wene prirodne ravnote`e.

Upravo to je uspela da uradi kineska brana „Tri klisure“, koja je pomerila osu rotacije Zemqe za dva centimetra i suptilno produ`ila du`inu na{ih dana. Mo`e da zvu~i kao nau~na fantastika, ali ovaj podatak je ta~an, {to su potvrdili Nasini stru~waci koji prou~avaju delikatna kretawa na{e planete, prenosi RTS. Gra|ena tokom perioda od 18 godina, brana „Tri klisure“ preoblikovala je reku Jangce, stvaraju}i rezervoar kapaciteta 39,3 milijarde kubnih metara vode. Iako je ovo dostignu}e ~udo gra|evinarstva, izazvalo je iznena|uju}e efekte na Zemqinu rotaciju i stabilnost, koje mnogi nikada ne bi o~ekivali.

Izme|u 1994. i 2012. godine brana „Tri klisure“ pretvorila je reku Jangce u kolosalni rezervoar, a nau~nici u Nasinom svemirskom centru „Godard” izra~unali su da je ova ogromna masa fizi~ki pomerila osu rotacije Zemqe za skoro dva centimetra.

Mo`da deluje zanemarqivo u pore|ewu

sa veli~inom Zemqe, ali to je zna~ajan pomak kada je re~ o planetarnoj dinamici. Te`ina rezervoara koncentrisana je iznad nivoa mora, pritiskaju}i Zemqinu koru i preraspore|uju}i masu unutar planete. To uti~e na momenat inercije, koji odre|uje koliko brzo se Zemqa okre}e. Zamislite kliza~icu koja se okre}e ra{irenih ruku. Kada privu~e ruke uz telo, okre}e se br`e; kada ih ponovo ra{iri, usporava. Sli~no tome, Zemqina rotacija se

malo usporava kada se masa pomeri daqe od ose. Rezervoar deluje kao „ra{irene ruke“ Zemqe, uzrokuju}i sitno usporavawe od pribli`no 0,06 mikrosekundi u du`ini svakog dana. Iako je ova promena neprimetna u svakodnevnom `ivotu, osetqivi instrumenti je precizno registruju i mere. Sli~ni pomaci de{avali su se i nakon prirodnih katastrofa, poput cunamija u Indijskom okeanu 2004. godine, koji je pomerio Zemqinu osu i skratio dan za neko-

liko mikrosekundi usled tektonskih pomerawa. Brana „Tri klisure“ pokazuje kako qudski poduhvati mogu uticati na globalne geofizi~ke ravnote`e jednako duboko kao i sama priroda. Osim impresivne veli~ine, brana sadr`i savremene prevodnice i brodski lift sposoban da podi`e plovila te{ka do 6.600 tona na vi{e od 100 metara visine. Ova infrastruktura zna~ajno je poboq{ala unutra{wu plovidbu na Jangceu, unapre|uju}i trgovinu i privredu u regionu.

Sa vi{e od 80 milijardi kilovat-sati proizvedene elektri~ne energije godi{we, brana obezbe|uje dovoqno struje da parira celim dr`avama. To zna~ajno smawuje kinesku zavisnost od ugqa i drugih fosilnih goriva. Pored toga, brana igra kqu~nu ulogu u kontroli sezonskih poplava, {tite}i milione stanovnika nizvodno.

Ipak, napredak je do{ao po visokoj ceni. Oko 1,3 miliona qudi bilo je raseqeno kada je rezervoar napuwen, {to je primoralo ~itave zajednice da se isele. Poplavqeno je podru~je dugo oko 600 kilometara, potopiv{i ekosisteme koji su se stvarali vekovima.

Za{to je insulinska rezistencija sve ~e{}a

i kako da je prepoznate na vreme

Insulinska rezistencija predstavqa stawe organizma u kome uobi~ajena koncentracija insulina nije dovoqna za ostvarivawe efekata na tkiva.

Tkiva u kojima insulin ostvaruje efekte slabije prenose signal koji insulin daje }elijama, a koji pove}ava ili smawuje aktivnost odre|enih gena.

EFEKAT INSULINA

NA ORGANIZAM

Kqu~ni efekti insulina su preuzimawe glukoze nakon obroka u tkiva pre svega skeletne mi{i}e, spre~avawe prekomernog stvarawa glukoze u jetri, sinteza depoa glukoze u jetri i mi{i}ima i usmeravawe preostalih energetskih materija u }elije masnog tkiva. Ovo je naravno samo deo efekata koje insulin ostvaruje u organizmu.

Skeletni mi{i}i slabijim preuzimawem glukoze iz krvi pod dejstvom insulina dovode do du`eg zadr`avawa povi{ene koncentracije glukoze u krvi {to stimuli{e dodatno stvarawe insulina u beta }elijama endokrinog pankresa i podsti~e stawe pove}anog insulina u krvi.

Ovome doprinosi fizi~ka neaktivnost i posledi~no pove} awe koncentracije masno}a u }elijama mi{i}a.

RECEPT

POVR]E IZ RERNE

POTREBNO JE:

n 5 krompira, 2 {argarepe n 1 mawi plavi patlixan n 200 g {ampiwona n 1/2 glavice crnog luka n 1 ka{ika univerzalnog suvog za~ina, po potrebi uqe n 1/2 ka{i~ice aleve paprike n po ukusu so i biber

PRIPREMA:

Plavi patlixan ise}i na krupnije kocke, posloliti i ostaviti da odstoji oko 15 minuta da pusti gor~inu. Krompir i {argarepu oqu{titi. Krompir ise}i na krupnije kocke, {argarepu uzdu` ise}i na pola, a potom i na komade oko 4-5 cm. [ampiwone ise}i na polovine ili ~etvrtine u zavisnosti od veli~ine. Sipati uqe u posudu za pe~ewe, pa dodati povr}e i naseckani luk. Posuti za~inom i biberom, kao i alevom paprikom i sve dobro izme{ati. Poklopiti ili pokriti aluminijumskom folijom i pe}i u zagrejanoj rerni. Povremeno prome{ati da se povr}e ne zalepi. Nakon pola sata otklopiti i pe}i otklopqeno dok krompir ne omek{a. Slu`iti kao prilog mesu ili ribi, a mo`e i kao samostalni obrok.

Insulinska rezistencija smawuje sposobnost organizma da obuzda odnosno kontroli{e stvarawe glukoze u jetri pa koncentracija glukoze raste a ovo izaziva jo{ ve}e stvarawe insulina.

Pacijenti sa insulinskom rezistencijom se `ale da su stalno gladni, da iako mawe jedu ne gube u telesnoj masi ve} naprotiv, raste.

Ovo se de{ava zato {to povi{en insulin usmerava energiju u }elije masnog tkiva, a da pritom ne dozvoqava da se ona nakon deponovawa tro{i.

Insulin je slu`io na{im davna{wim precima da sa~uvaju {to vi{e energije u vreme obiqa kako bi u vreme gladovawa (kada insulin pada) mogli da pre`ive koriste}i rezerve masti.

Visok insulin podsti~e gojaznost, krutost krvnih sudova i povi{eni krvni pritisak, a ako stawe insulinske rezistencije traje dugo }elije koje stvaraju insulin posustaju od prevelikog rada. Posustaju prvo u svojoj sposobnosti da odgovore zahtevu organizma za vi{e insulina, a zatim i odumiru. Ovako nastaje {e}erna bolest tip 2. Svako od navedenih stawa, a posebno ako su ispoqeni zajedno, {to je i naj~e{}i slu~aj, pove}ava oboqevawe srca i krvnih sudova

ukqu~uju}i mo`danu cirkulaciju, bolesti bubrega, ali i pojavu malignih bolesti.

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE INSULINSKA REZISTENCIJA?

Insulinsku rezistenciju otkrivamo kada uporedimo vrednost glukoze i insulina u krvi na{te.

[to je wihov proizvod ve}i od predvi|ene vrednosti ve}a je insulinska rezistencija. Ovo zna~i da je potrebno vi{e insulina za odr`avawe te vrednosti glukoze. Kada se nekome prepozna insulinska rezistencija potrebno je da se utvrdi stepen o{te}ewa funkcije beta }elija pankreasa kako bi se prepoznala stawa predijabetesa ili dijabetesa tip 2, {to zahteva specifi~no le~ewe.

Utvr|uje se i eventualno prisutvo arterijske hipertenzije, ishemijske bolesti srca i poreme}aj sinteze lipoproteina kao i potreba za le~ewem ovih poreme}aja.

LE^EWE INSULINSKE

REZISTENCIJE

Za le~ewe insulinske rezistencije se mogu koristiti preparati poput metformina i pioglitazona zavisno od procene lekara. Pre i pored lekova potrebna je promena na~ina ishrane i fizi~ke aktivnosti.

U osnovi `elimo da spre~imo

stimulaciju beta }elija da stvaraju insulin, redukujemo telesnu masu i pove}amo osetqivost tkiva na insulin.

Smawen unos hrane do nivoa potrebnog za odr`avawe metaboli~kih potreba je na~in da se smawi stimulacija beta }elija ali vi{e od same koli~ine energetskih materija va`an je wihov tip i na~in kako se unose. Potrebno je koristiti one namirnice koje mawe stimuli{u aktivnost beta }elija pankreasa.

Danas su pomo}u interneta lako dostupni spiskovi namirnica uz naznaku wihovog glikemijskog i insulinemijskog indeksa. Ovi indeksi pokazuju koliko svaka od namirnica pove}ava glikemiju i insulin nakon unosa.

Po`eqan je pove}an unos hrane sa niskim indeksima i preporu~ujemo maksimalno izbegavawe namirnica koje brzo i zna~ajno pove}avaju glukozu i/ili insulin.

Neurolozi: Migrena nedovoqno prepoznata bolest i neadekvatno le~ena

Neurolo{ki stru~waci upozoravaju na potrebu boqeg razumevawa migrene, tog kompleksnog neurolo{kog stawa koje poga|a vi{e od milijarde qudi {irom sveta.

Migrena je jedan od naj~e{}ih neurolo{kih poreme}aja koji ~esto poga|a `ene u najproduktivnijim godinama `ivota, onemogu}avaju}i im da `ive kvalitetan i produktivan `ivot.

Uprkos u~estalosti, ta bolest ostaje nedovoqno prepoznata i neadekvatno le~ena, {to ~esto dovodi do razvoja hroni~nih oblika sa komplikacijama koje je mogu}e prevenirati.

Farmaceutska kompanija Teva, koja vi{e od 30 godina razvija terapije za neurolo{ke poreme}aje, nastoji da skrene pa`wu javno-

sti na ozbiqnost te bolesti.

Prema podacima koje je analizirala Teva, migrena je vode}i uzrok invaliditeta me|u mladima i `enama. Vi{e od 90 odsto pacijenata ka`e da ta bolest negativno uti~e na kvalitet wihovog `ivota, a 86 odsto smatra da dru{tvo i daqe ne shvata ozbiqnost migrene. Podaci pokazuju da svaki sedmi zaposleni u Srbiji trpi od migrene – gotovo 17 odsto radne populacije. Neretko, do prave dijagnoze pro|u godine, a za gotovo polovinu pacijenata taj put traje vi{e od tri godine.

„Migrena nije samo bol. To je kompleksan poreme}aj neurolo{kih funkcija koji prekida karijere, remeti porodi~ni `ivot i tiho naru{ava kvalitet svakodnevnice”, rekao je Aleksandar Pantovi} iz Migrena asocijacije Srbije.

LE^EWE BIQEM

[ta se doga|a sa telom ako svakoga dana jedete orahe?

Orasi imaju mnoge zdravstvene dobrobiti i pogodni su za svakodnevno konzumirawe. Dodavawe oraha u svakodnevnu ishranu mo`e biti izuzetno korisno, posebno ako ih koristite kao zamenu za mawe nutritivnu hranu.

KOLIKO ORAHA

TREBA DA JEDETE DNEVNO?

Svakodnevno konzumirawe {ake oraha mo`e vam pru`iti mnoge prednosti koje nudi ovo ora{asto vo}e. Tako|e mo`ete da ih natopite preko no}i zajedno sa drugim ora{astim plodovima, kao {to su bademi, i zapo~nite dan sa ovim zdravim ora{astim plodovima.

Pored pomenutih indeksa va`no je voditi ra~una i o ukupnoj koli~ini energetskih materija koja se unose porcijom.

Potrebno je izbegavati {e}ere, hranu bogatu skrobom i proizvode od bra{na. Ovde se spisak ne zavr{ava i za svako ko `eli da ishranom uti~e na stepen insulinske rezistencije mora da analizira svoje dijetetske izbore. Nisu sve ukusne namirnice opasne, spiskovi kriju i prijatna iznena|ewa.

Slede}i korak je u~estalost obroka. Insulin }e se sniziti ukoliko postoji dovoqan razmak izme|u obroka. Koncentracija insulina sporije pada nakon obroka u insulinskoj rezistenciji. U gladovawu se sni`ava insulin {to uklawa barijeru da se koriste rezerve energije iz masnih }elija. Iz ovog razloga se savetuje izbegavawe me|uobroka kod le~ewa insulinske rezistencije.

Po wegovim re~ima, dijagnoza migrene neretko se postavqa velikim ka{wewem ili se uop{te ne postavi, {to dovodi do toga da se pacijenti prepu{taju samole~ewu.

„U Srbiji postoje nove, savremene terapije za le~ewe migrene koje ciqano i precizno deluju na molekule koji prenose bol”, istakao je Pantovi}.

PODR@AVA ZDRAVQE SRCA

Orasi ispuwavaju kriterijume za „zdravu hranu za srce”. Imaju malo natrijuma, zasi}enih masti i trans masti i sadr`e najmawe 10 preporu~ene dnevne vrednosti vitamina A i C, gvo`|a, kalcijuma, proteina ili dijetetskih vlakana. POBOQ[AVA PAM]EWA I KOGNITIVNO ZDRAVQA Istra`ivawa na `ivotiwama i qudima su pokazala da konzumirawe oraha pozitivno uti~e na pam}ewe i funkciju mozga. Redovna konzumirawe oraha mo`e smawiti upalu i neutralisati slobodne radikale, koji mogu

o{tetiti }elije i na kraju dovesti do bolesti kao {to su Alchajmerova bolest i demencija. SMAWUJE STRES

Konzumirawe otprilike dve porcije oraha dnevno tokom 16 nedeqa poboq{ava nivo stresa i depresije. Tako|e je utvr|eno da konzumirawe oraha poboq{ava du`inu sna i op{te mentalno zdravqe. MO@E DA POBOQ[A ZDRAVQE CREVA Orasi deluju kao prebiotik koji mo`e da poboq{a zdravqe creva. Oni to rade tako {to pru`aju „hranu” korisnim mikrobima u va{em gastrointestinalnom sistemu.

MLADA SRPSKA SKAKA^ICA

SKANDINAVKA UKR[TENICA

OZNAKAZA GRAM LI^NA ZAMENICA DODATAK TE^NOSTI

NARE\EWE, UKAZ (LAT.)

VINOGRADARSKA BIQKA STAROGR^KI LEKAR IZ KAPADOKIJE

MIRAZ, DOTA (LAT.)

NESPOKOJ SIMBOL FOSFORA IME GLUMICE MAN^I] RUPICA

ONOMATOPEJA LAVE@A

KANADSKE PEVA^ICE MORISET

U MA\ARSKOJ, ZAPADNO OD BUDIMPE[TE

POSEBAN OTISAK TEKSTA VE[TA^KA KOSA(MN.)

ZIDNA PREVLAKA NI[TICE VISOKI VOJNI ^IN

STARA MERAZA TE@INU (MN.)

SIMBOL FOSFORA OTOMANSKI PODANIK LUPKAWE

ODE]U NA[ RANIJI TENISER, ZOLTAN

RADA PEVA^ICA

OGLA[AVAWE POPUT ]UKA

IME, ISAILO MIRISNA MATERIJA STIH

INICIJALI SLIKARA ARALICE @ITEQI OGARA GRAD U NEMA^KOJ TREPEREWE, TITRAWE TONA (MUZ.)

ERBIJUMA OVAMO IME POLITI^ARA QAJI]A

INICIJALI PESNIKA ANTI]A SMRZLA MAGLA OBLASTPOD IMAMOM AUTO OZNAKA [PANIJE DINAMO MA[INE

GENERATORI

EGIPAT, P, RAJETIN, ILIN, NA^IN, ]UKAWE, ISA, PETERAC, B, SA, OGARANI, TREMOLO, ER, RASIM, MAMA, IWE, IMAMAT,

EDIKT, LOZA, ILATA, NEMIR, AV, SEPARAT, TAPET, NULE, OKE,

SKANDINAVKE: VODORAVNO: ATEST, NOGAR, G, ONO,

RE[EWE

VODORAVNO: 1. Nasesti na prevare, 2. Pro`drqivac - Oblast u Italiji i Austriji, 3. Uzimati te~nost - Stru~waci za gra|u qudskog tela, 4. Ujediwene nacije (skr.) - Osnovni ton muzi~ke lestvice - Zmijski otrov (nar.), 5. Varo{ u Makedoniji - Prefiweni, suptilni, 6. Sprava za usisavawe (lat.) - Orijentalno mu{ko ime, 7. Deo re~enice - @iteqka nekog atara - Prvi vokal, 8. Veznik - Zamuckivati - Kra}i naziv za Internet, 9. Kosmos, vasiona - Stra`ariti, paziti, 10. Reka u Italiji, u ToskaniPra`iteqi Potisja, 11. Simbol telura - Vrsta zanatlija, strugari - Dr{ka na violini, 12. Ispijawe do dna, do posledwe kapi - Zamr{eno stawe, te{ko}a, 13. Glavni grad Sao Tome i Prinsipe - [epav ~ovek, 14. Ravnote`a, stabilnost (lat.).

USPRAVNO: 1. Napra{iti se puderom, 2. Novi red u pisawu (mn.)@bunasta biqka, 3. Lopov, lupe` - Mesto kod Sur~ina - Vrsta, soj, 4. Omot, uvija~ - Upakovati, uviti, 5. Simbol kalcijuma - Partneri u poslu - Vrsta crvenkastog vina, 6. Mu{ko ime odmila, Ilija - Krpa za brisawe, otira~ - Li~na zamenica, 7. Auto oznaka Qubqane - Azotno jediwewe - Prehlada, 8. Juri{, napad - Ribarnica - Oznaka za polupre~nik, 9. Simbol brodoloma - Prostaci, barabe, 10. Prosjak iz „Odiseje - Zavet, zave{tawe - Poqska avio kompanija, 11. Veliki somovi - Nalepnice, 12. Izostaviti samoglasnik (gram.) - [uma odre|ena za se~u (fr.).

EKVILIBRITET.

IMER, RE^, ATARKA, A, I, MUCATI, NET, SVEMIR, BDETI, ARNO, ANARTI, TE, TOKARI, KE, ISKAP, ZAPLET, SAO TOME, COTA,

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: NATOCIQATI SE, ALAVAC, TIROL, PITI, ANATOMI, UN, TINIKA, ID, DEBAR, TANANI, EJEKTOR,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

MILAN VASI] NA KOSOVU KRSTIO SINA

Glumac puca od ponosa: "U svetoj Gra~anici, na Krstovdan"

Glumac Milan Vasi} krstio je sina Despota, a tim povodom se javno oglasio na mre`ama.

Milan Vasi} je naslednika dobio 29. jula ove godine, a kako ka`e, najve}a `eqa mu je bila da krsti svog sina na veliki praznik Krstovdan. Tako|e, on je odabrao da se wegov Despot krsti u manastiru Gra~anica, na Kosovu.

Milan je nosio ko{uqu na kojoj su bile izvezene re~i: "Stopama predaka", a onda je objavio i pesmu za ovaj va`an dan u porodici Vasi}.

- Do{li dani sre}e na{e, ostvario Bog mi san. Da u svetoj Gra~anici krstim sina na Krstovdan. Mog detiwstva tu su staze, radosne su moje suze. Najsre}niji moj je dan, krstim sina na Krstovdan. Sine, sine, Despote, gledaj sine ove lepote. Slu{aj zvona kako bruje, Kosmet ti se sine raduje - stoji u objavi koju je podelio Milan Vasi}.

Milan Vasi} je ranije objavio da je sve spremno za kr{tewe wegovog sina. Tom prilikom je pokazao i {ta }e Despot nositi na svoj veliki dan. On je tada postavio fotografiju bele tunike na kojoj je ispisano wegovo ime, kao i simbol krsta.

Podsetimo, Milan Vasi} se nedavno se o`enio u tajnosti, a supruga Maja od wega je mla|a 18 godina.

Milan je govorio o intimnom ven~awu koje se organizovao na rodnom Kosovu i Metohiji.

- Bilo je prelepo. Drago mi je da moja supruga voli Kosovo i Metohiju kao i ja. Nikoga ne teram da mora da se ide na Kosovo, ali ona je to prihvatila i bilo je predivno. Meni je bilo logi~no da se ja verim, ven~am i sutra da krstim decu na Kosovu.

Nata{a Bekvalac je diplomirala sa desetkom

Mnogi ne znaju da je peva~ica Nata{a Bekvalac zavr{ila Vi{u {kolu za sportske trenere, a qubav prema sportu nasledila je od svog oca.

Iako je vrlo rano uplovila u muzi~ke vode, Bekval~eva nije zapostavila {kolovawe. Diplomirala je s prose~nom ocenom deset, a taj trenutak joj je, kako je sama pri~ala, probudio `equ da nastavi studije. „Vidim sebe u nekom lepom fitnes centru kako poma`em qudima da odr`e formu ili steknu vitku liniju. To je ono {to u budu}nosti `elim da radim. Odli~an sam teoreti~ar, ali lo{ prakti~ar. Znam da drugima pri~am o prednostima zdravog na~ina `ivota, ali ja `ivim kampawski, hranim se neredovno. Doga|a se da izgubim po deset kilograma za dvadesetak dana“, priznala je Nata{a svojevremeno.

Dragana Mirkovi} priredila spektakl u prepunoj olimpijskoj

dvorani Zetra

Olimpijska dvorana Zetra je u subotu bila prepuna do posledweg mesta, a reke qudi slile su se iz svih delova Bosne i Hercegovine, ali i regiona, da bi prisustvovali koncertu Dragane Mirkovi}. Dragana Mirkovi} je pored dobre muzike i fenomenalne atmosfere ovo ve~e u~inila posebnim iz jednog razloga. Ona je u trenutku najve}eg aplauza objavila da daruje 20.000 maraka onima kojima je to najpotrebnije, izazvav{i ovacije i suze zahvalnosti u publici: „Sarajevo je grad koji zauzima posebno mesto u mom srcu. Ovde sam oduvek dobijala qubav ve}u nego {to sam mogla i da zamislim. Hvala vam {to ste ve~eras ovde, {to pevate sa mnom i {to mi pokazujete da je ovo istinska prestonica emocija i muzike!“, rekla je Dragana vidno ganuta.

JELENA TOMA[EVI] I IVAN BOSIQ^I] OTVORENO O VASPITAVAWU ]ERKE:

„Xaba skupe {kolarine ili jo{ jedan stan“

Popularni par progovorio je o privatnom `ivotu, naslednici Nini i komprimisima u braku.

Jelena Toma{evi} i Ivan Bosiq~i} ne sla`u se sa teorijom da se razli~itosti privla~e, ve} veruju u to da je potrebno imati sli~ne vrednosti u `ivotu.

„Jedna mudra izreka ka`e: „Ako `elite da vas neko voli takve kakvi jeste, onda budite to {to jeste.“ Mislim da je to osnovno u svakoj vezi, da nas neko zavoli s na{im manama, isto kao i s vrlinama, jer je kasnije sve mogu}e „popraviti“ kad ima qubavi i voqe. O onome „suprotnosti se privla~e“ treba dva puta razmisliti, jer je u praksi ipak bitno biti sli~nih pogleda na `ivot da bi se {to mawe kompromisa pravilo u braku“, rekla je Jelena za Story, a Ivan je dodao:

„Razlika prirode `ene i prirode mu{karca je velika, potrebno je mnogo truda da se razli~itosti polova uklope u zajedni{tvo. Smatram da se ta razlika lak{e prevazilazi kad postoji kompatibilnost karaktera i qubav.“

Wihova }erka Nina napunila je 13 godina i ona je kruna wihove qubavi.

„Nina je najlep{i blagoslov koji nam se desio i svakako je ona najsvetliji deo na{ih `ivota. Ono {to, pored deteta, umno`ava qubav jesu iskrenost u odnosu, mnogo kvalitetnih razgovora, podr{ka i oslonac u svim te{kim `ivotnim trenucima“, tvrdi Jelena. Kako su oboje imaju mnogo profesionalnih obaveza, tu su bake da usko~e kada je potrebna pomo}.

„I tre}a osoba od poverewa kojoj oboje verujete i kojoj mo`ete da se obratite za savet i za pomo} kada je potrebno. Na{e majke nam neizmerno zna~e u odgajawu deteta. Tako|e, na{i kumovi su na{i najbli`i prijateqi ve} decenijama, tako da

OGLASIO

SE NA DRU[TVENIM MRE@AMA:

Peva~ Darko Lazi} i wegova supruga Katarina Lazi} do`iveli su te{ku saobra}ajnu nesre}u na autoputu kod Geneksa, u blizini beogradske Arene. Oni su se vra}ali sa promocije nove pesme wene sestre Tijane Mati}, Darkove svastike, kada su do`iveli saobra}ajnu nesre}u. U sudaru je u~estvovao autobus i auto, prilikom ~ega je auto potpuno smrskan. Darko Lazi} je vozio dok je Katarina bila na mestu suvoza~a. Hitna pomo} oboje je prevezla na VMA, gde su zbrinuti i u{iveni. Iako su svesni, zadobili su ozbiqne povrede, a Darka su izvla~ili iz vozila.

Po svemu sude}i, zbog velike brzine nije uspeo da zako~i ve} je udario autobus otpozadi, ali i stawa pijanstva u kom se nalazio.

Na wegovom Instagram profilu je osvanulo da }e otkazati naredne nastupe koji su mu bili zakazani, kako bi se posvetio oporavku. Podsetimo, Darko Lazi} je vozio automobil marke „mercedes“ koji nije u wegovom vlasni{tvu, ve} je iznajmqen. Automobilom se zabio u bankinu, a {teta je ogromna, ~ak 120.000 evra.

Na pitawe novinara da li }e i daqe voziti, ili }e unajmiti voza~a, s obzirom da je imao nekoliko saobra}ajki, a nakon jedne je jedva sa~uvao `ivot, peva~ je odgovorio: „Ne. Za{to bi? Ovo se de{ava svima. Nisam divqao, pa da sam izgubio kontrolu… Bila je voda na putu, nisam znao da se iskontroli{em i to je to. Sad sam ja manija~io kolima, pa da ka`e{ nema smisla i da treba da mi se oduzme dozvola, ali ovako smo naleteli na vodu na putu, i Bo`e moj“, odgovorio je peva~ Darko Lazi}.

imamo na koga da se oslonimo i s kim da delimo `ivot.“

Kako oboje isti~u, wima je najva`nije da Nini pru`e qubav i da ona to oseti.

„Na{ porodi~ni dogovor koga se ~vrsto dr`imo jeste da, ukoliko nije neophodno, nema predugih razdvajawa ili kad god je mogu}e, da idemo svi zajedno na poslovne puteve. To je istovremeno i jasan parametar po kome prihvatamo poslove. Naro~ito u inostranstvu. Moj stav je da bi na{ odnos s decom trebalo da bude prioritet, jer xaba kasnije novac za skupe {kolarine ili jo{ jedan stan koji ste zaradili za svoje dete ako ono nije ponelo dovoqno qubavi iz ku}e“, isti~e Ivan.

Ceca Ra`natovi} na Avali zida farmu prasi}a

Peva~ica Ceca Ra`natovi} pohvalila se da je kupila wivu na Avali gde }e pokrenuti novi biznis.

Ceca Ra`natovi} otkrila je da je trgovala jedan plac nadomak Beograda i da ima u planu da se bavi uzgojem `ivotiwa. „Planiram da zidam farmu prasi}a. Treba}e mi stru~no osobqe za ovaj posao, odnosno negu `ivotiwa. Istina je da sam kupila wivu“, otkrila je Ceca. Kako je poznato Ceca je plac kupila blizu vile Marte i Mileta Kiti}a.

I wen sin Veqko se bavi istim poslom, pa zajedno sa Bogdanom u Titelu ima prasi}e. U svoj biznis ulo`io je oko 50.000 evra.

„Ovaj plac je platio sigurno 30.000 evra, velika je farma koju ne mo`e svako da priu{ti. Unutra ima mnogo sviwa i prasi}a, kupio je i kowa, a u sve to ulo`io je jo{ najmawe 20.000 evra. Imaju qude koji dolaze i vode ra~una o svemu. Nisam qubomoran, meni je drago {to je tu, ja svakako ne bih imao para to da kupim. Boqe {to je on kupio, pa ula`e u to, nego da propada“, ispri~ao je kom{ija.

[ta ~eka Zvezdu u Evroligi?

Oktobar u Beogradu, Efes u „nevreme“

Ko{arka{i Crvene zvezde pro{le sezone uspeli su posle du`eg vremena da pro|u u drugu fazu Evrolige. Ipak, zavr{ili su u plejinu, a ambicije ove sezone su da se ide korak daqe.

Tim je formiran, pripreme su zavr{ene i sada kre}e ono pravo. Po~etak u Beogradskoj Areni protiv Olimpije iz Milana.

Suvi{no je govoriti koliko je bitno za ekipu Janisa Sferopulosa da krene pobedom. I upravo }e me~evi u Beogradu biti mo`da i kqu~ni za realizaciju ambicija. Jer pro{le sezone upravo su oni bili razlog pada na tabeli u drugom delu sezone, koji je ko{tao ekipu boqeg plasmana.

Zvezda ako `eli visok plasman mora}e boqe od pro{losezonskih 9-10 u Beogradu (9-8 me~evi kada je bila doma}in, plus gostovawa Partizanu i Makabiju). A da li }e biti u stawu da to uradi vide}e se ve} u prvom mesecu. Od prvih osam utakmica, Zvezda }e ~ak {est odigrati u Beogradu, od ~ega }e samo 30. oktobra protiv Makabija biti gost. Dakle do~eka}e Olimpiju, @algiris, Real Madrid, Baskoniju i Asvel. Jedina prava gostovawa u tom periodu bi}e Bajern (2. oktobar) i Fenerbah~e (10. oktobar).

Prvi ve~iti derbi Zvezda igra kao gost 12. decembra. Revan{ }e biti u fini{u liga{kog dela 2. aprila u 35. kolu. Ono {to se godinama pokazivalo kao jedno od nezgodnijih isku{ewa za Crvenu zvezdu bio bi prvi me~ posle Kupa Radivoja Kora}a. To su obi~no bili porazi koji bi okretali sezonu u ne`eqenom pravcu, a sada }e u Arenu posle kup vikenda do}i Anadolu Efes.

Ina~e, ekipa Igora Koko{kova bi}e prvi rival Crvene zvezde u kalednarskoj 2026. Zvezda }e 2. januara gostovati u Istanbulu. Za Zvezdu bi bilo veoma va`no ukoliko bi mogla da re{i brige oko plasmana pred posledwe kolo, jer u posledwem kolu liga{kog dela gostuje Realu u Madridu.

[ta ~eka Partizan u Evroligi?

Pakleni novembar, mart za zalet

Ko{arka{i Partizana novu sezonu u Evroligi po~iwu u Dubaiju, a u narednih 38 kola poku{a}e da ponovi uspeh iz sezone 2022/23. i zaigra u plej-ofu.

Sastav Partizana pretrpeo je odre|ene promene, ali su ambicije ostale iste. To je da se do~epa plej-ofa, {to je izmicalo u prethodne dve sezone.

Kao i u slu~aju ve~itog rivala i Partizan je pro{le sezone imao velike probleme u doma}im me~evima. Istovetan skor kao Crvena zvezda u doma}im me~evima (9-8) zna~ajno je ote`ao put ka plej-ofu.

Ipak, ~ini se da je osnovni razlog na kraju neuspe{ne sezone u elitnom takmi~ewu o~ajan start od samo dve pobede i osam poraza.

Zato }e start biti veoma va`an. A prva utakmica protiv Dubaija u gostima, sa kojima su se crno-beli mu~ili pro{le sezone, premijerne ovog kluba u ABA ligi. Potom slede dva izazovna me~a u Areni protiv milanske Olimpije i Anadolu Efesa, pa zatim mini {panska turneja protiv Reala i Baskonije, a do kraja oktobra Partizan do~ekuje Pariz i Barselonu a gostuje Hapoelu.

U~inak u tih osam kola umnogome }e odrediti daqu sezonu crno-belih, jer je novembar pun velikih isku{ewa. Igra}e ekipa @eqka Obradovi}a sa svim u~esnicima Fajnal fora iz maja. Gostova}e Olimpijakosu 7. novembra, potom ~etiri dana kasnije do~ekuje Monako. Zatim 21. novembra do~ekuje {ampiona Evrope Fenerbah~e i ~etiri dana kasnije gostuje Panatinaikosu.

Crno-beli u martu mogu da uhvate veliki zalet. Kre}u prvi prole}ni mesec protiv Dubaija kod ku}e. Slede gostovawa Virtusu i Parizu, pa onda tri me~a u Beogradu. Dva protiv Asvela i Valensije kod ku}e i gostovawe ve~itom rivalu Crvenoj zvezdi. Potom se putuje u Istanbul Anadolu Efesu, da bi posledwa dva duela Partizan igrao kod ku}e protiv @algirisa i Baskonije.

KAKO SE KSS ZAHVALIO PE[I]U:

Opet smo prodisali punim plu}ima

Od 30. septembra Svetislav Pe{i} i zvani~no vi{e nije selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije.

Ko{arka{ki savez Srbije iskoristio je priliku da se zahvali iskusnom stru~waku na svemu {to je u~inio za “Orlove” u posledwe ~etiri godine.

Saop{tewe KSS prenosimo u celosti:

“Danas se zavr{ava jedno veliko poglavqe srpske ko{arke. Na{em trofejnom selektoru gospodinu Svetislavu Pe{i}u istekao je ugovor sa Ko{arka{kim savezom Srbije, on zavr{ava svoju misiju na klupi nacionalnog tima i stavqa ta~ku na jedan izuzetno va`an period u istoriji reprezentacije.

Ko{arka{ki savez Srbije izra`ava ogromnu zahvalnost trenerskoj legendi za sve {to je u prethodnom periodu u~inio za razvoj i prosperitet srpske ko{arke i {to je svoje prebogato znawe prenosio na igra~e i stru~ni {tab, ~ine}i sve oko sebe boqim i kvalitetnijim sportistima i qudima.

Kada je preuzeo ekipu u svom drugom mandatu, Srbija je tra`ila put da povrati ono {to je oduvek krasilo na{u ko{arku – kult reprezentacije, veru u tim i snagu zajedni{tva. Kari je upravo to doneo. Wegovo iskustvo, znawe i neprocewiva harizma ponovo su okupili najboqe {to srpska ko{arka ima, a veru u ‘orlove’

vratio je i igra~ima i navija~ima.

Rezultati su sami po sebi dovoqni da u|u u istoriju: bronzana medaqa na Olimpijskim igrama u Parizu, srebro na Svetskom prvenstvu u Manili, kao i povratak na veliku evropsku scenu kroz nastup na Evrobasketu. Ali, ono {to je mo`da jo{ va`nije od medaqa, jeste na~in na koji je ovaj tim ponovo postao porodica. Uz Karija, reprezentacija je ponovo postala simbol pripadnosti, ponosa i srpskog sportskog duha.

Pe{i} je i ranije ispisivao zlatne stranice na{e i jugoslovenske ko{arke – od evropskog zlata u Istanbulu 2001. i svetskog trona u Indijanapolisu 2002, do trofeja sa mla|im se-

lekcijama. Wegovo ime se ve} odavno nalazi me|u najve}ima, ali ovim mandatom pokazao je da u svakoj generaciji ume da probudi ono najboqe. Zahvaquju}i wemu, srpska ko{arka je u posledwe tri godine ponovo disala punim plu}ima, a svaki navija~ je osetio da reprezentacija pripada svima nama.

Svetislav Pe{i} }e ostati aktivan u stru~nom radu Ko{arka{kog saveza Srbije, pa }e i ubudu}e svojim velikim iskustvom i znawem pomagati u daqem razvoju srpske ko{arke i bi}e tu da pomogne i pru`i podr{ku novom selektoru i stru~nom {tabu.

Kari, hvala za sve!”

Du{an Alimpijevi} je novi selektor Srbije!

Odr`ana je sednica Upravnog odbora Ko{arka{kog saveza Srbije, a jedna od ta~aka ticala se izbora novog selektora mu{ke seniorske reprezentacije.

Sport klub saznaje da je jedini kandidat bio Du{an Alimpijevi}, 39-godi{wi trener Be{ikta{a. Sport klub je jo{ osmog seprembra, dok je trajalo Evropsko prvensrtvo, izvestio da je Alimpijevi} bio u kontaktu sa ~elnicima KSS u vezi sa selektorskim anga`manom.

^eka se samo zvani~no sapo{tewe KSS.

U pitawu je redovna sednica UO, a sasvim je logi~no da do|e do izbora novog selektora jer je 30. septembra ugovor istekao Svetislavu Pe{i}u. Iskusnom stru~waku se KSS zahvalio posebnim saop{tewem. Selektori reprezentacije Srbije, otkad se dr`ava pod tim imenom, bili su Zoran Slavni}, Du{an Ivkovi}, Aleksandar \or|evi}, Igor Koko{kov i Svetislav Pe{i}. “Kari” Pe{i} je tokom ~etvorogodi{weg mandata osvojio dve medaqe sa “Orlovima” – srebro na Mundobasketu u Manili 2023. i bronzu na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.

KO JE DU[AN ALIMPIJEVI]?

Ro|en je devetog marta 1986. godine u Lazarevcu, a trenerskim poslom se bavi od 2008. godine. Bio je pomo}ni trener Novog Sada, a potom i Vojvodine, koju je kao glavni trener vodio od 2013. do 2015. godine. Potom je radio u Spartaku iz Subotice i FMP iz @eleznika, a u sezoni 2017/2018. vodio je Crvenu zvezdu. Potom je vodio Avtodor Saratov i Bursu, a od 2023. je na klupi Be{ikta{a iz Istanbula. [TA SADA O^EKUJE REPREZENTACIJU SRBIJE?

Prvi bitan zadatak za novog selektora Srbije zakazan je za kraj novembra. “Orlovi” po~iwu kvalifikacije za Mundobasket, koji se 2027. godine odr`ava u Kataru.

Srbija 27. novembra igra na doma}em terenu protiv [vajcarske, a tri dana kasnije gostuje selekciji Bosne i Hercegovine.

Srpski tim je svakako veliki favorit u oba duela, ali bi}e to izuzetno slo`ena situacija zbog igra~kog kadra koji Srbija ne}e imati na raspolagawu zbog trajawa takmi~ewa u NBA i Evroligi.

Veliki uspeh na{ih "Vukova" na kupu u Pertu

Rva~ki savez Zapadne Australije organizovao takmi~ewe "George Samios Cup 2025" koje je odr`ano 31.08.2025 u Belmont Oasis Centre. Bilo je registrovano ukupno 90 rva~a iz 8 klubova koji su pokazali svoja znawa i nadmo} na struwa~i.

Rva~ki klub "Vukovi" je nastupio sa malim timom koji je ukqu~ivao 5 juniora i 1 jednog seniora. Razlog {to deo tima nije mogao da se takmi~i je {to mi trenutno nemamo fiskulturnu salu ili teretanu gde bi mogli da redovno odr`avamo treninge. Trenutno smo u procesu pronala`ewa prostora koji }e biti uskoro rije{en kako bi mogli nastaviti sa treninzima.

Na{i Vukovi su osvojili tri bronzane medaqe i tri zlatne medaqe. Veoma smo zadovoqni rezultatima jer na{ tim nije trenirao vi{e od dva mjeseca tako da smo ostvarili i vi{e nego {to smo o~ekivali. Borbe su po~ele u 9 sati u jutro a zavr{ile oko 4 sata posle podne. Takmi~ewe se odvijalo na dve velike olimpijske struwa~e. @elio bih da istaknem da mi je ukazana ~ast od strane rva~kog saveza Zapadne Australije da izaberem najboqeg rva~a seniora Gr~ko-rimskim stilom i da mu predam priznawe - poklon koji ukqu~uje uramqenu sliku najboqeg rva~a 20-og veka Aleksandra Kareqina koji je veliki prijateq Srbije i koji je nedavno gostovao u Beogradu. Ovu nagradu je osvojio 21-godi{wi mladi} porijeklom iz Irana. On je osvojio zlatnu medaqu u kategoriji 77 kg. @elio bih i pomenuti na{eg seniora Mustafu Ihsan-Sakariya (turskog porijekla) koji je u istoj kategoriji 77kg (Gr~ko-rimski stil) osvojio bronzanu medaqu u veoma te{koj konkurenciji. Ostvario je pravi podvig osvojiv{i bronzanu medaqu imaju}i u obzir da ni on nije trenirao punim kapacitetom. @elio bih pomenuti i na{eg juniora Eli Wallace (6 - 7 godina) uzrasna skupina koji je dominirao u svojoj kategoriji osvojiv{i zlatnu medaqu. On je ina~e veoma talentovan i jedan od najboqih juniora u Australiji u toj kategoriji. Osvaja redovno zlatne medaqe i veoma je popularan. Wegovi roditeqi su ina~e veliki prijateqi na{eg kluba. Elijev otac je menaxer u hemijskoj kompaniji a majka je psiholog. Pred Elijem je svetla budu}nost. Jadranko Te{anovi}

Odlu~eno da se ru{i „San Siro“, a nova „zver“

}e ko{tati 1,2 milijarde

Gradsko ve}e Milana odobrilo je prodaju stadiona San Siro i okolnog zemqi{ta Interu i Milanu, {to omogu}ava tim fudbalskim klubovima da nastave svoj projekat ru{ewa ve}eg dela postoje}eg stadiona i izgradwe modernijeg i novog. Jedan odbornik nazvao je predsednike milanskih klubova starim, nakon wihove kritike politike. Forca Italija bila je uzdr`ana, priznaju}i da je predlog mawkav, ali da }e projekat od 1,2 milijarde evra pove}ati broj radnih mesta, infrastrukturu i obnovu grada.

Milan i Inter }e platiti 197 miliona evra za postoje}i stadion i okolna parking mesta gde planiraju da izgrade novi stadion koji }e nastaviti da dele. Novi San Siro kapaciteta 71.000 mesta trebalo bi da bude zavr{en 2031. godine i ko{ta}e klubove 1,2 milijarde evra.

Trenutni stadion San Siro poznat i kao \uzepe Meaca kapaciteta 75.000 mesta, jedan od najzna~ajnijih u evropskom fudbalu, otvoren je 1926. godine i od tada je u vi{e navrata renoviran. On }e biti u najve}oj meri sru{en, a ostaci stadiona, ~ija je jedna tribina za{ti}ena zgrada, bi}e integrisani u projekat nekretnina za kancelarije i sportske objekte.

San Siro }e biti doma}in ceremonije otvarawa Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini u februaru, a ciq je da novi stadion bude spreman za Evropsko prvenstvo 2032. godine, koje }e Italija organizovati zajedno sa Turskom.

FIFA

KAZNILA SRBIJU: Ozbiqan udarac pred odlu~uju}i me~ protiv Albanije

FIFA je `estoko kaznila Srbiju zbog pona{awa navija~a protiv Engleske, {to }e direktno uticati na ono {to sledi protiv Albanije u kqu~nom me~u kvalifikacija za Mundijal.

Fudbalski savez Srbije se oglasio saop{tewem.

„Disciplinska komisija FIFA donela je odluku kojom se Fudbalskom savezu Srbije izri~e nov~ana kazna u iznosu od 80.000 {vajcarskih franaka zbog incidenata u vezi sa redom i bezbedno{}u, kao i zbog neprimerenog i diskriminatornog pona{awa pojedinih navija~a tokom kvalifikacione utakmice za FIFA Svetsko prvenstvo 2026, Srbija – Engleska, odigrane 9. septembra 2025. godine na stadionu ‘Rajko Miti}’.

U odluci Disciplinske komisije FIFA navedeni su slede}i prekr{aji:

• nemogu}nost obezbe|ivawa reda i discipline unutar i oko stadiona,

• upotreba lasera i neprimerenih gestova, re~i i predmeta,

• ometawe tokom izvo|ewa na-

cionalnih himni, • diskriminatorno pona{awe pojedinih navija~a. Pored nov~ane kazne, Fudbalskom savezu Srbije je nalo`eno da narednu FIFA takmi~arsku utakmicu A selekcije (protiv Albanije u Leskovcu) odigra sa ograni~enim brojem gledalaca. Tom prilikom, bi}e zatvoreno najmawe 20% kapaciteta tribina, prvenstveno iza golova.

U skladu sa odlukom, Fudbalski savez Srbije je u obavezi da Svetskoj fudbalskoj federaciji dostavi plan rasporeda sedi{ta najkasnije deset dana pre utakmi-

ce, uz mogu}nost da uz prethodno odobrewe FIFA, deo kapaciteta popuni zajednicama i grupama od posebnog interesa (porodice, u~enici, organizacije sa fokusom na borbu protiv diskriminacije). Plan mora ukqu~ivati i jasne aktivnosti protiv diskriminacije (poput no{ewa majica ili isticawa transparenata sa takvim porukama).

Fudbalski savez Srbije }e postupiti u skladu sa donetom odlukom i preduzeti sve mere kako bi se spre~ilo ponavqawe sli~nih incidenata u budu}nosti“, stajalo je u saop{tewu FSS.

[ok za Zvezdu, Katai se povredio, poznato koliko }e pauzirati

Aleksandar Katai, napada~ Crvene zvezde, povredio se tokom me~a 1. kola Lige Evrope sa Seltikom (1:1) i zbog toga }e biti van terena dve do tri nedeqe, saop{tila je Crvena zvezda. „Fudbalski klub Crvena zvezda obave{tava javnost da je vezni fudbaler na{e ekipe Aleksandar Katai na utakmici protiv Seltika do`iveo povredu i da ne}e biti na raspolagawu {efu stru~nog {taba Vladanu Milojevi}u za predstoje}e me~eve.

Naime, Katai je na me~u prvog kola Lige Evrope protiv {kotske ekipe povredio koleno. Pred Zvezdinim Magikom je pauza od dve do tri nedeqe, ra~unaju}i period od utakmice sa Seltikom. O~ekuje se da Katai bude u konkurenciji za tim posle reprezentativne pauze u oktobru“, saop{tila je Zvezda.

Propustio je me~ sa Radni~kim u Superligi „Magiko“ i bilo je jasno da povreda nije lak{e prirode.

Postigao je Katai ve} 12 golova ove sezone i ubedqivo je najboqi strelac crveno-belih u svim takmi~ewima.

THURSDAY l ^ETVRTAK 2. 10. 2025.

Lavovi iz Brizbejna odbranili AFL titulu

Lajonsi su u velikom finalu odigranom pred 100.000 gledalaca u Melburnu pobedili Ma~ke iz Xilonga sa ~ak 47 poena razlike - 122:75. Najboqi igra~ finala bio je as Brizbejna Vil E{kroft.

Ekipa Brizbejn Lajonsa odbranila je titulu prvaka australijske AFL lige, po{to je u velikom finalu ubedqivo pobedila Xilong Ketse sa 122:75.

Me~ je odigran pred 100.000 gledalaca na MCG stadionu u Melburnu, a Lavovi su do trijumfa do{li izvanrednom partijom u drugom poluvremenu, posle rezultatski izjedna~enog prvog dela.

Za najboqeg igra~a utakmice progla{en je Vil E{kroft, kojem je pripala Medaqa Norma Smita. Lavovima je ovo peta titula {ampiona u fudbalu po australijskim pravilima, uz samo dva poraza u finalima.

NRL: PREKINUTA

DOMINACIJA PANTERA

U australijskom ragbi liga prvenstvu okon~ana je vi{ego-

di{wa vladavina Penrit Pantersa. Posle ~etiri uzastopne titule i pet finala zaredom, ekipa sa zapada Sidneja ne}e igrati za trofej u NRL-u. Panteri su pora`eni u polufinalu od Brizbejn Bronkosa rezultatom 16:14. Brizbejn }e u velikom finalu NRL-a, u nedequ 5. oktobra, igra-

ti protiv Melburn Storma, koji je u petak uve~e nadigrao Kronala [arkse sa 22:14. Tako }e se za titulu prvaka boriti dve ekipe koje su u prethodnim finalima pora`ene upravo od Pantera – Storm je izgubio pro{le godine, a Bronkosi 2023.

SBS na srpskom

3 -5 OCTOBER I SERBIAN SPORTS CENTRE, KEYSBOROUGH, VIC

l Dianella White Eagles FC (Western Australia), l FK Beograd (South Australia), l St George Willawong FC (Queensland), l Westgate Sindjelic FC (Victoria), l Bonnyrigg White Eagles FC (New South Wales), l Maddington Tesla FC (Western Australia), l Canberra White Eagles FC (Canberra), l Springvale White Eagles FC (Victoria), l Noble Park Drina FC (Victoria), l Casey Kings Krajina FC (Victoria), l White City SC (New South Wales), l Bonnyrigg Juniors Sports Club (New South Wales), l FC Eagles Sydney (New South Wales)