Srpski glas 2. april

„ODGOVORNOST JE STIGLA“: Dva

izgubqena sudska spora pokazuju promenu kursa prema vlasnicima dru{tvenih medija

Posle dva nevi|ena poraza u sudskim procesima, velike tehnolo{ke kompanije se suo~avaju sa krizom sli~nom onoj sa kojom su se suo~ili proizvo|a~i cigareta devedesetih godina. U razmaku od samo dva dana, porota u Kaliforniji i Novom Meksiku donela je presude kojima je „Meta“ prvi put progla{ena odgovornom za proizvode koji nanose {tetu mladima. Godinama su zakonodavci, roditeqi i zagovornici upozoravali na to kako dru{tvene mre`e mogu na{tetiti deci, ali sada se tehnolo{ke kompanije pozivaju na odgovornost putem sudskih presuda koje bi mogle da postave dugoro~ne presedane.

Porota u Novom Meksiku nalo`ila je u utorak kompaniji „Meta“ da plati 375 miliona dolara od{tete zbog tvrdwi da su weni proizvodi doveli do seksualne eksploatacije dece, izme|u ostalog.

Slede}eg dana, porota u Kaliforniji nalo`ila je kompaniji „Meta“ i „Jutjubu“ da plate {est miliona dolara zbog tvrdwi da su obe kompanije namerno dizajnirale zavisnost stvaraju}i proizvode kako bi zavele mlade korisnike.

Ovi slu~ajevi su prvi koji su stigli na sud, a uskoro }e uslediti jo{ tu`bi koje }e podneti dve koordinisane grupe od vi{e od 2.000 tu`ilaca, ukqu~uju}i porodice, {kolske okruge i dr`avne tu`ioce, koji su podneli tu`be protiv „Mete“, „Jutjuba“, „Tik-toka“ i „Snepa“.

Porotnici u kalifornijskom slu~aju su utvrdili da su „Meta“ i „Jutjub“ delovali zlonamerno, nasilno i prevarantski. Wihova presuda, doneta sa 10 glasova za i dva protiv u korist tu`ilaca, signalizira da se javna percepcija dru{tvenih medija i wihovih tvoraca mewa – sada krivicu svaquju na poslovne prakse industrije vredne vi{e biliona dolara koja je dugo poslovala sa minimalnom regulacijom i malo posledica u SAD.

„Ova presuda je ve}a od jednog slu~aja“, rekli su advokati tu`ilaca u kalifornijskom slu~aju u zajedni~kom saop{tewu po zavr{etku su|ewa. „Godinama su kompanije dru{tvenih medija profitirale ciqaju}i decu dok su prikrivale izazivawe zavisnosti i opasne karakteristike dizajna. Dana{wa presuda je referendum – od porote, do cele industrije – da je odgovornost stigla.“

Meta, Tiktok i Gugl pod istragom u Australiji zbog

zabrane za mla|e od 16 godina

Australija je u decembru pro{le godine zabranila dru{tvene mre`e mla|ima od 16 godina, a za samo par meseci, Meta, Tiktok i Gugl na{li su se pod lupom zakona zbog kr{ewa te zabrane.

Kompanije Meta, TikTok i Gugl su pod istragom zbog navodnog kr{ewa zabrane dru{tvenih mre`a u Australiji. Skoro 70 odsto mla|ih od 16 godina imaju naloge na Instagramu, Snep~etu i TikToku i tako su daqe zadr`ali pristup, pokazuje istra`ivawe.

Australijska vlada optu`ila je pomenute tehnolo{ke gigante da ne po{tuju zabranu, nakon {to je nacionalna slu`ba za onlajn bezbednost upozorila da veliki broj dece i daqe ima naloge. Istra`ivawe sprovedeno me|u 900 australijskih roditeqa pokazalo je da je oko tre}ine (31 odsto) izjavilo da wihova deca i daqe imaju jedan ili vi{e naloga na dru{tvenim mre`ama nakon uvo|ewa zabrane, u odnosu na 49 odsto pre dono{ewa zakona. Od ukupnog broja mla|ih od 16 godina koji su imali naloge pre zabrane, ~ak 70 odsto je zadr`alo pristup, pokazuje istra`ivawe.

U utorak je otkriveno da su Instagram, Fejsbuk, TikTok i Jutjub pod istragom zbog mogu}eg nepo{tovawa propisa, dok je ministarka komunikacija Australije ocenila da kompanije ne ~ine dovoqno da sprovedu zabranu. Komisija za e-bezbednost navela je da tehnologije koje kompanije koriste, poput procene starosti na osnovu lica, nisu dovoqno efikasne, kao i da postoje slabe kontrole koje omogu}avaju tinejxerima da vi{e puta

poku{avaju verifikaciju starosti dok ne uspeju.

„Ni{ta od ovoga nije nemogu}e, niti te{ko za velike tehnolo{ke kompanije koje vrede milijarde. Ovo je neprihvatqivo”, izjavila je ministarka.

Zakoni o minimalnoj starosnoj granici za dru{tvene mre`e defini{u da su platforme kao {to su Fejsbuk, Instagram, Snep~et, Treds, TikTok, Tvi~, Iks, Jutjub, Kik i Redit „starosno ograni~ene”, {to zna~i da je mla|ima od 16 godina zabraweno da imaju naloge, a kompanije su du`ne da preduzmu razumne mere da to spre~e.

Ovi zakoni, koji su stupili na snagu pro{log decembra, predvi|aju maksimalnu kaznu od 49,5 miliona australijskih dolara. Vlasti navode da se jo{ uvek prikupqaju dokazi pre odluke o eventualnim kaznama.

Kompanija Meta je saop{tila da je posve}ena po{tovawu zakona i saradwi sa vlastima, ali je istakla da je precizno utvr|ivawe starosti na internetu izazov za ~itavu industriju.

Vlada je u januaru saop{tila da je vi{e od 4,7 miliona naloga deaktivirano, ukloweno ili ograni~eno u prvim danima nakon stupawa zabrane na snagu, ali nije objavila detaqne podatke po platformama. Iako vlasti isti~u uspeh mera, izve{taji ukazuju da veliki broj dece i daqe koristi dru{tvene mre`e. U prvom izve{taju o sprovo|ewu zakona navedeno je da je, uprkos smawewu broja naloga, zna~ajan procenat dece mla|e od 16 godina zadr`ao pristup. Naj~e{}i razlog je to {to platforme jo{ uvek nisu zahtevale potvrdu starosti, a ukazano je i na brojne lo{e prakse - ukqu~uju}i omogu}avawe vi{e poku{aja verifikacije i nedovoqno jednostavne mehanizme za prijavu maloletnih korisnika. Posebno je istaknuto da tehnologija procene starosti na osnovu lica ima ve}u stopu gre{ke kod osoba blizu granice od 16 godina, zbog ~ega se de{ava da deca od 14 ili 15 godina budu pogre{no procewena kao starija, prenosi Gardijan.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. SERBIAN

U Banevicu, op{tini ju`no od Drezdena u Saksoniji, prona|eno je 10 zlatnih poluga, ~ija ukupna vrednost iznosi oko 37.000 evra, a ako se pravi vlasnik ne javi do 17. aprila, zlato }e pripasti gradu Banevic, koji }e prihod raspodeliti me|u lokalnim klubovima i udru`ewima, izjavio je gradona~elnik Hajko Verzig. Osam poluga je prona|eno pre

{est meseci na op{tinskoj livadi dok je zaposleni u postrojewu za pre~i{}avawe otpadnih voda kosio travwak, preneo je Bild. Nakon prijave gradona~elnika policija je prona{la jo{ dve poluge.

Zlato je predato vlastima, a kako se sumwa zlato je mo`da bacio neki kriminalac dok je be`ao.

„Po na~inu na koji je zlato

rasprostraweno – mogu}e je da je ba~eno kroz prozor automobila”, rekao je gradona~elnik.

Sa druge strane, portparol policije je rekao da je istragom utvr|eno da zlato nije povezano sa zlo~inom.

„Pratili smo desetak privatnih tragova. Vlasnik nije mogao da bude prona|en”, rekao je portparol policije.

Na poziv grada javilo se vi{e zainteresovanih koji su tvrdili da je zlato wihovo, ukqu~uju}i osobu iz Hamburga, ali nijedna tvrdwa nije dokazana jer su sve poluge pojedina~no numerisane. Gradona~elnik je istakao da }e, ukoliko se pravi vlasnik ne pojavi, zlato biti dodeqeno op{tini Banevic, gde }e prihod biti raspodeqen me|u lokalnim klubovima i udru`ewima, ukqu~uju}i sportske, muzi~ke i grupe starijih gra|ana.

„@elimo da svi imaju koristi od ovog nalaza”, rekao je Verzig.

Arapske zemqe bi mogle da izgube skoro 200 milijardi dolara zbog sukoba na Bliskom

istoku

Arapske zemqe bi mogle da izgube skoro 200 milijardi dolara zbog sukoba na Bliskom istoku, {to bi nanelo ozbiqan udarac ekonomskom rastu u regionu, objavio je Blumberg , pozivaju}i se na izve{taj Programa Ujediwenih nacija za razvoj (UNDP).

Kratkotrajna vojna eskalacija na Bliskom istoku mogla bi „generisati duboke i {iroko rasprostrawene socio-ekonomske posledice“ {irom regiona arapskih dr`ava, istakli su stru~waci.

Prema wihovim procenama, ukupni gubici bi mogli pove}ati regionalnu stopu nezaposlenosti za ~ak ~etiri procentna poena, {to bi ko{talo oko 3,6 miliona radnih mesta i dovelo do siroma{tva do ~etiri miliona qudi.

Zemqe Saveta za saradwu zemaqa Zaliva (GCC) - Bahrein, Katar, Kuvajt, Ujediweni Arapski Emirati, Oman i Saudijska Arabija - mogle bi da izgube vi{e od 5,2 odsto svog BDP-a, dodaje se u izve{taju.

PREOKRET NA SU\EWU ZA UBISTVO ^ARLIJA KIRKA: Odbrana tvrdi da meci ne odgovaraju pu{ci

Tim odbrane Tajlera Robinsona je u nedavnim sudskim podnescima naveo da analiza koju je sprovela Federalna agencija za provo|ewe zakona, ukqu~uju}i i Zavod za alkohol, duvan, vatreno oru`je i eksplozive, nije mogla da pove`e fragment metka prona|en tokom autopsije sa pu{kom prona|enom u blizini mesta doga|aja, pi{e ameri~ki Politiko i dodaje da FBI sprovodi dodatne testove.

Izvje{taj agencije je zadr`an u tajnosti, ali su advokati citirali delove iz drugih javnih dokumenata koji ka`u da rezultati nisu bili kona~ni.

Uspeh forenzi~ke balisti~ke analize uveliko zavisi od veli~ine i stawa fragmenata metka, a stru~waci tra`e jedinstvene, mikroskopske tragove koji ostaju na metku dok prolazi kroz cev oru`ja. Ogrebotine su poput otisaka prstiju po tome {to nijedno vatreno oru`je ne ostavqa identi~ne tragove.

Odbrana je u svom zahtevu navela da bi mogla da poku{a da iskoristi analizu kako bi oslobodila Robinsona krivice tokom preliminarnog saslu{awa, dok tu`ioci nastoje da poka`u da imaju dovoqno dokaza protiv wega da nastave sa su|ewem.

Tu`ioci nameravaju da tra`e smrtnu kaznu za Robinsona (22), koji je optu`en za te{ko ubistvo ^arlija Kirka 10. septembra u kampusu Univerziteta Juta Voli u Oremu.

Robinson se jo{ nije izjasnio o krivici.

Kako su tu`ioci naveli DNK koji odgovara Robinsonu prona|en je na okida~u pu{ke, ispaqenoj ~auri metka i dva neispucana metka, a advokati odbrane smatraju da forenzi~ki izve{taji ukazuju na to da je na nekim predmetima prona|en DNK vi{e osoba, {to, kako ka`u, zahteva slo`eniju analizu.

Robinson je navodno poslao poruku svojoj emotivnoj partnerki da je ciqao Kirka jer mu je „dosta wegove mr`we”, rekli su tu`ioci.

On bi trebalo i da se na sudu pojavi 17. aprila radi saslu{awa o zahtevu odbrane za zabranu kamera u sudnici.

Protesti ”Bez kraqeva” protiv Trampove politike {irom SAD i u

evropskim prestonicama

U vi{e od 3.000 gradova Sjediwenih Dr`ava i Evrope odr`ani su masovni protesti zbog neslagawa sa politikom predsednika Donalda Trampa. To su tre}i takvi protesti, ali najmasovniji do sada.

Od Wujorka do malog grada Drigs u ameri~koj dr`avi Ajdaho, demonstranti su digli glas protiv, kako ka`u, „konstantnog haosa Trampove administracije.” Nosili su transparente, pevali pesme i skandirali protiv Trampove politike, postupaka i retorike.

„Tra`imo prekid vatre sada, bez beskrajnih ratova. Za{to napadamo zemqe na Bliskom istoku? Mi smo nacija koja je dovoqno dugo u ratu. Vreme je za mir”, naveo je jedan od demonstranata u Wujorku

Na skupovima pod nazivom „Bez kraqeva”, Amerikanci tra`e prekid rata protiv Irana. Poru~uju i da ne `ele nove ratove, kao i da ne}e rat protiv Kube.

Desetine hiqada demonstranata mar{iralo je ulicama Rima.

„Iza{li smo na ulice da ka`emo stop imperijalizmu i stop interesima nekolicine koji

su {tetni za sve”, naveo je jedan od demonstranata u prestonici Italije”, poru~io je David Kotaro, student iz Rima.

„@elimo da potvrdimo vrednosti mira koje se na globalnom nivou dovode u pitawe zbog o`ivqenog imperijalizma oli~enog u politikama koje sprovode Tramp i qudi oko wega”, rekao je Nikola del Vekio, jedan od demonstranata u Rimu. Nekoliko hiqada qudi, uglavnom Amerikanaca koji `ive u Francuskoj, okupilo se u Parizu. Pridru`ili su im se francuski sindikati i organizacije za

GUVERNER FLORIDE DAO ZELENO SVETLO:

qudska prava. „Mi smo protiv svih Trampovih nezakonitih, nemoralnih, nepromi{qenih i bezobzirnih, beskrajnih ratova. Jasno je da on zapravo nema plan. Jasno je da je poenta zloupotreba mo}i”, Mar{ protiv ameri~ko-izraelskog rata protiv Irana i u znak podr{ke Palestincima, odr`an je i u Londonu.

“Izrael je teroristi~ka dr`ava. @ivela slobodna Palestina!”

Protesti i u Izraelu. Policija je uhapsila najmawe 18 qudi u Haifi i Tel Avivu.

Aerodrom ”Palm Bi~” bi}e preimenovan u ”Donald Tramp”

Guverner Floride Ron Desantis potpisao je zakon kojim bi se Me|unarodni aerodrom „Palm Bi~” preimenovao u „Me|unarodni aerodrom pred-

Zakon }e stupiti na snagu 1. jula, nakon odobrewa Federalne uprave za vazduhoplovstvo, a zvani~ni vladini zapisi i mape bi}e a`urirani prema novom

poslanica Meg Vajnberger, koja je ranije ove godine u~estvovala u otkrivawu „Bulevara predsednika Donalda X. Trampa”, deonice koja povezuje aerodrom i Trampov privatni klub Mar-a-Lago.

Zakon }e stupiti na snagu 1. jula, nakon odobrewa Federalne uprave za vazduhoplovstvo, a zvani~ni vladini zapisi i mape bi}e a`urirani prema novom imenu

sednika Donalda X. Trampa”, nakon {to su Predstavni~ki dom i Senat pro{log meseca usvojili predlog.

imenu, preneo je Si-En-En. Aerodrom }e dobiti i novi kod: „DJT”. Predlog zakona inicirala je

Iako su Demokrate izrazile zabrinutost da bi Trampova porodica mogla da profitira od promene imena, portparol Trampove organizacije je naglasio da predsednik i wegova porodica ne}e primati autorske honorare, naknade za licencirawe ili bilo kakvu finansijsku nadoknadu. Organizacija je spremna da obezbedi pravo kori{}ewa imena bez naknade. „Da bude jasno, predsednik i wegova porodica ne}e primati nikakve autorske honorare, naknade za licencirawe ili bilo kakvu finansijsku nadoknadu od predlo`enog preimenovawa aerodroma”, rekla je direktorka izvr{nih operacija u organizaciji Tramp, Kimberli Benza.

IDEOLO[KE IMPLIKACIJE EKONOMSKOG USPEHA KINE:

Komunizam s kineskim licem

Pi{e: Branko Milanovi}

[ta god da se desi s Kinom u budu}nosti – a niko ne mo`e biti siguran u to – jedna ~iwenica }e ostati nesporna: najve}i ekonomski uspeh u modernoj istoriji postignut je sistemom koji je u politi~koj sferi kombinovao doma}u kulturu sa marksizmom-lewinizmom, a u ekonomiji prihvatio otvoreni kapitalizam. Dugoro~no gledano, ideolo{ki uticaj kineskog ekonomskog i tehnolo{kog uspeha mogao bi da dovede do ve}eg pribli`avawa stavova {irom sveta – mada ne nu`no i potpune saglasnosti – o tome {ta bi mogli biti sastojci najboqeg mogu}eg sistema.

Ovaj esej je (skromni) poku{aj da se sagleda svetski zna~aj kineskog iskustva u trenutku kada je zemqa na pragu da ove ili slede}e godine, prema zvani~noj klasifikaciji Svetske banke, postane ekonomija visokog dohotka. To se de{ava ~etrdeset {est godina nakon {to je Kina – posle nekoliko decenija izolacije – pristupila Svetskoj banci, i to kao zemqa sa niskim dohotkom. Tako je za mawe od pola veka pre{la put od najni`e do najvi{e dohodovne kategorije. [tavi{e, u~inila je to vode}i sa sobom na ovom putu vi{e od milijardu qudi ({to je prose~na populacija Kine tokom ovog ~etrdesetpetogodi{weg putovawa).

Ali u ovom kratkom eseju ne}u se baviti brojevima. O wima se raspravqa u hiqadama publikacija, ukqu~uju}i i prvo poglavqe moje kwige Velika globalna transformacija (The Great Global Transformation, Penguin, novembar 2025; ameri~ko izdawe u izdawu ^ikago Juniversiti Presa izlazi za dve nedeqe). Poku{a}u ovde da sagledam {ta to zna~i iz druga~ije, ideolo{ke perspektive dugog istorijskog trajawa. Drugim re~ima, kako bi kineski slu~aj mogao da izgleda qudima udaqenim od nas jedan ili vi{e vekova.

Zaista, kada pogledamo velike istorijske doga|aje poput vizigotske invazije na Zapadnu Evropu, arapskog osvajawa Severne Afrike i Iberijskog poluostrva, pada Carigrada ili evropske kolonizacije Afrike i Azije, ne vidimo samo politi~ku i ekonomsku stranu takvih doga|aja koji su mewali svet. Vidimo i wihov ideolo{ki zna~aj. Vizigotska invazija stvorila je latino-germansku me{avinu i ujedinilo hri{}anstvo na Zapadu. Arapska osvajawa omogu}ila su Zapadu da se ponovo pove`e sa gr~kim u~ewem koje je bilo zaboravqeno i nestalo. Pad Vizantije bio je prete~a, faktor koji je omogu}io renesansu, jer su mnogi umetnici i intelektualci napustili Carigrad i uto~i{te prona{li u Italiji. Evropska osvajawa donela su ostatku sveta zapadnu ideologiju, ukqu~uju}i i marksizam, o kome }u vi{e govoriti. ^ak i ako se neko ne sla`e sa ovim pojednostavqenim sa`etkom ideolo{kih posledica velikih geopoliti~kih promena, ne mo`e se pore}i da su takva „preure|ewa“ sveta, pored svojih o~iglednih politi~kih efekata, imala i velike ideolo{ke implikacije.

Ako na kineski uspeh pogledamo iz iste perspektive, {ta nam se ukazuje? ^ini mi se da }e se kao najzna~ajniji ideolo{ki ishod kineskog uspeha pokazati kretawe ka ideolo{koj, ili mo`da ~ak i kulturnoj, fuziji na velikom evroazijskom prostoru. To zasnivam na slede}em razmi{qawu. Kineski ekonomski i civilizacijski uspeh postignut je na nesumwivoj osnovi jedne evropske ideologije – marksizma, koji je bio proizvod evropskog prosveti-

teqstva, nema~ke klasi~ne filozofije i engleske politi~ke ekonomije („trijade“ koju je Lewin ve{to sa`eo).

Ali to samo po sebi nije bilo dovoqno da iznedri kineski uspeh. Svako ko bi poku{ao da ga objasni iskqu~ivo tim „uvezenim“ elementima, pogre{io bi. Oni su postavili temeq za uspeh. Mo`da jesu bili neophodni, ali ne daju potpuno obja{wewe tog uspeha.

Bez Komunisti~ke partije Kina, nesumwivo, ne bi postala bogata zemqa. A Partija je na vlast do{la oslawaju}i se na zapadnu ideologiju, koju je ume{no prilagodila kineskim prilikama. Ipak, da bi bila delotvorna i da bi u proteklih ~etrdeset godina izvr{ila tako duboku transformaciju, Partija je morala da te su{tinski strane elemente spoji sa doma}im ideologijama – prvo onima koje su izvedene iz tradicionalnog legalizma, a potom i konfucijanstva. Spojila je dakle izrazito evropske i kineske ideolo{ke tradicije u jednu celinu koja je dovela do ekonomskog rasta i poboq{ala `ivote miliona qudi.

Ne mogu da procenim koliki je udeo marksizma a koliki kineskih ideolo{kih tradicija (pola-pola?) u trenutnom razmi{qawu Komunisti~ke partije Kine, onako kako se ono ogleda u dokumentima najvi{ih partijski organa i u govorima Si \inpinga. Ali mi je sasvim jasno da su tu oba elementa prisutna.

Pojedine formulacije koje se mogu ~uti poti~u iz marksisti~ke „klavijature“ (me|uzavisnost proizvodnih snaga i

proizvodnih odnosa, dijalektika, materijalisti~ko shvatawe istorije, kona~ni trijumf socijalizma), dok druge – kojih su prepuni govori i anegdote Si \inpinga (o kojima sam pisao ovde) – dolaze iz sasvim druga~ije tradicije, konfucijanstva: pona{awe u skladu s vrlinama, prihvatawe hijerarhije zasnovane na moralnim vrednostima, samoodricawe i disciplina. Ponekad ta dva toka izgledaju kao da se ne uklapaju sasvim jedan u drugi. Meni je ta kombinacija te{ka. Za nekoga ko je obrazovan u marksisti~koj tradiciji, ideja da individualne moralne vrednosti mogu biti pokreta~ istorije zvu~i pomalo neobi~no: marksisti~ka filozofija se bavi individualnim interesima uglavnom u meri u kojoj ih oblikuju istorijske sile koje su same po sebi van wegove neposredne. [tavi{e, uspostavqawe vi{eg ekonomskog i politi~kog poretka ne mo`e se posti}i samo unapre|ewem li~ne moralnosti. Naprotiv – tek kada se takav poredak izgradi, mogu}e je i moralno uzdizawe pojedinaca.

Marksova ~uvena misao (koju je zapisao jo{ u mladosti) glasi: „Qudi stvaraju svoju istoriju, ali je ne stvaraju po sopstvenoj voqi; ne stvaraju je pod okolnostima koje su sami izabrali, ve} u okolnostima koje su zatekli, koje su im date i nasle|ene iz pro{losti.“

U dokumentima Komunisti~ke partije Kine, me|utim, ~esto se upravo moralne vrline – odnosno delatnost samih qudi – isti~u kao preduslov za postizawe superiornog dru{tvenog sistema.

Primetio sam ovu nelagodnu suprotstavqenost kada sam uporedio sopstveno tuma~ewe dokumenata Komunisti~ke partije Kine sa tuma~ewem qudi koji su upu}eniji u tradicionalnu kinesku kulturu i ideologiju. Marksisti~ke elemente sam lako prepoznavao i razumeo, ali mi je wihov odnos prema kineskom nasle|u ostajao nejasan. Drugi su, pak, bez te{ko}a prepoznavali i nagla{eno se pozivali na kineske vrednosti, dok su marksisti~ku terminologiju smatrali sporednom ili umawivali wen zna~aj. Pozivi na „sinifikaciju marksizma“, sada zvani~ni ideolo{ki stav KPK, izazivaju nedoumice kod obe strane. „Sinifikacija marksizma“ deluje kao nastojawe da se spoje dve su{tinski suprotstavqene ideologije: jedna prevashodno „makro“ orijentisana (usmerena na dru{tvo kao celinu), druga orijentisana „mikro“ (usredsre|ena na pojedinca). Xijang [igong (predstavnik takozvane {kole kineskih „konzervativnih socijalista“) uo~ava tu razliku, ali ne samo {to je ne smatra problemati~nom, ve} dve strane vidi kao me|usobno dopuwuju}e:

„Kina se dosledno suo~ava sa pitawem sinifikacije marksizma. Kao univerzalna filozofska istina, marksizam ne samo da mora biti integrisan u konkretnu praksu kineske istorije, ve} se mora spojiti sa tradicionalnom kineskom kulturom. Misao Si \inpinga o socijalizmu s kineskim karakteristikama za novo doba oslawa se na tradicionalno kinesko „u~ewe srca“ kako bi se udahnula nova snaga komunisti~kim idejama... a time se izgra|uje i dodatno u~vr{}uje duhovna snaga ~itave Partije i naroda.“ (Open Times, januar 2018).

Uprkos nastojawima da se to zata{ka, intelektualna nelagoda je, ~ini se, uvek prisutna kada se ra|aju nove sinkreti~ke ideologije. Time se bavio i Samir Amin, koji je bio posebno osetqiv na globalne implikacije uspeha Kine i wen slo`eni odnos prema marksizmu i „realno postoje}em“ kapitalizmu:

„Mora se priznati da ono {to su najva`nije dru{tvene i politi~ke borbe dvadesetog veka poku{avale da ospore nije bio toliko kapitalizam kao takav, ve} permanentna imperijalisti~ka dimenzija realno postoje}eg kapitalizma. Pitawe je, dakle, da li ovo pomerawe te`i{ta borbe nu`no dovodi kapitalizam u pitawe. („Putawa istorijskog kapitalizma“ u Samo qudi stvaraju svoju istoriju, str. 95).

Sinifikacija marksizma nije samo pokazala svoju vrednost u praksi ({to bi sigurno obradovalo Marksa), ve} je dovela do stapawa dve razli~ite ideolo{ke tradicije. Ona je pribli`ila evropski, odnosno zapadni, i kineski ideolo{ki „prostor“. Na isti na~in kao {to je evropski uspon svojevremeno preneo zapadne ideje u Kinu, tako }e sinifikovani marksizam, oslowen na kineski ekonomski i tehnolo{ki uspeh, vr{iti uticaj na Zapad i druge delove sveta. Putem obrnute uzro~nosti, mogao bi uticati na zapadno mi{qewe (ukqu~uju}i u wega elemente kineske filozofije), a novi kinesko-zapadni amalgam mogao bi da postane uzor i da se pro{iri u drugim delovima sveta. [ta god da se desi s Kinom u budu}nosti – a u to niko nije siguran – jedna ~iwenica }e ostati nesporna: najve}i ekonomski uspeh u modernoj istoriji postignut je sistemom koji je u politi~koj sferi kombinovao doma}u kulturu sa marksizmom-lewinizmom, a u ekonomiji prihvatio otvoreni kapitalizam. Dugoro~no gledano, ideolo{ki uticaj kineskog ekonomskog i tehnolo{kog uspeha mogao bi da dovede do ve}eg pribli`avawa stavova {irom sveta – mada ne nu`no i potpune saglasnosti – o tome {ta bi mogli biti sastojci najboqeg mogu}eg sistema.

DR@AVE PERSIJSKOG ZALIVA ZOVU SAD DA POJA^AJU

VOJNE UDARE NA IRAN

Saudijska Arabija i UAE

najagresivnije, dok Oman i Katar tra`e diplomatski pristup

Nekoliko dr`ava Persijskog zaliva, predvo|enih Saudijskom Arabijom i Ujediwenim Arapskim Emiratima, pozivaju Sjediwene Dr`ave da nastave vojnu operaciju protiv Iran, prenela je

agencija AP, pozivaju}i se na nepozvane zvani~nike iz SAD, Izraela i zemaqa Persijskog zaliva.

Prema agenciji, zvani~nici iz UAE, Saudijske Arabije, Kuvajta i Bahreina rekli su da bi `eleli da ameri~ko-izraelska vojna operacija bude nastavqena sve dok ne do|e do radikalnih promena u ruko-

vodstvu Irana ili dok se ne promeni stav iranskog rukovodstva. Saudijska Arabija i UAE su najagresivnije, dok Oman i Katar vi{e pristaju na diplomatsko re{avawe. Februara ove godine, Sjediwene Dr`ave i Izrael su pokrenuli vojne operacije protiv Irana, ga|aju}i velike gradove, ukqu~uju}i Teheran. Islamska revolucionarna garda odgovorila je sveobuhvatnim napadom na Izrael. Ameri~ke vojne baze u Bahreinu, Jordanu, Iraku, Kataru, Kuvajtu, UAE i Saudijskoj Arabiji tako|e su pogo|ene.

Iran je zatvorio Suecki moreuz za brodove povezane sa Sjediwenim Dr`avama, Izraelom i zemqama koje su podr`ale agresiju. Tokom konflikta, vi{e tankera je napadnuto zbog prolaska bez dozvole Teherana. Iranski ministar spoqnih poslova Abas Arag~i 25. marta je rekao da je Iran omogu}io prolaz kroz Suecki moreuz prijateqskim zemqama, ukqu~uju}i Rusiju, Indiju, Irak, Kinu i Pakistan, prenosi TASS.

Naftni tanker pogo|en u luci Dubai

Najnoviji talasi udara na Teheran su usmereni prevashodno na isto~ne delove iranske prestonice. Iako nema izve{taja o `rtvama, Centralna komanda Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (CENTKOM) navela je da su pogo|eni vojni objekti i komandni punktovi Iranske revolucionarne garde. Istovremeno je objavqen i video-snimak za koji se tvrdi da prikazuje udare na iranske pomorske kapacitete, ukqu~uju}i brodove i avijaciju. Iran je, me|utim, odgovorio gotovo istom merom. U skladu sa ranijim najavama da }e uzvratiti na svaki napad na svoju teritoriju, Teheran je pokrenuo operacije usmerene na ameri~ke vojne baze u Persijskom zalivu, ali i na energetsku infrastrukturu i transportne rute. Tokom no}i pogo|en je naftni tanker u luci Dubai, koji je bio potpuno natovaren. Incident je izazvao sna`an potres i doveo do izlivawa nafte, koje su, prema navodima lokalnih slu`bi, specijalizovani timovi uspeli da stave pod kontrolu. Britanska uprava za trgova~ku mornaricu ranije je izvestila i o napadu na jo{ jedan tanker, oko 60 kilometara od obale Dubaija.

Niz ovih doga|aja dodatno je uzdrmao globalno tr`i{te energenata. Posebno je pogo|ena Australija, koja je u velikoj meri zavisna od uvoza nafte, pa se tamo{we vlasti suo~avaju sa hitnom potrebom da prona|u alternativne modele snabdevawa. Poreme}aji u transportnim lancima i rast cena doveli su do pove}ane neizvesnosti na svetskim berzama.

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

Velika potro{wa

raketa u ratu s Iranom zabriwava Zalivske zemqe

Intenzivni raketni napadi Irana na zemqe Zaliva od po~etka rata 28. februara iscrpeli su hiqade presreta~a protivvazdu{ne odbrane, {to izaziva zabrinutost zemaqa Persijskog zaliva, saveznika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, zbog smawewa vojnih zaliha i dugoro~nih posledica po bezbednost.

Posle vikenda obele`enog jednim od najte`ih iranskih napada balisti~kim raketama na ciqeve u Zalivu od po~etka sukoba, sve efikasniji udari iscrpeli su najmawe 2.400 presreta~a, {to je broj blizak poznatim predratnim zalihama tih zemaqa, navodi Blumberg.

Uprkos kontinuiranim vazdu{nim udarima SAD i Izraela, Iran je od po~etka rata 28. februara lansirao gotovo 1.200 balisti~kih raketa i 4.000 improvizovanih krstare}ih raketa tipa „{ahed” na zemqe Zaliva, prema zvani~nim podacima tih dr`ava. Analiti~ari upozoravaju da se dr`ave regiona u velikoj meri oslawaju na podr{ku Va{ingtona kako bi odr`ale sposobnost odbrane.

„Bez aktivne podr{ke SAD, ve}ina zemaqa ne bi imala ~ime da se brani od iranskih raketa”, ocenila je vi{a saradnica istra`iva~kog centra Stimson, Keli Griko.

Talasi napada tokom vikenda ukqu~ivali su i do 40 lansirawa dnevno, {to je dvostruko vi{e od proseka.

Na~elo protivraketne odbrane podrazumeva ispaqivawe najmawe dve rakete na svaki ciq, {to zna~i da je tokom sukoba ispaqeno najmawe 2.400 presreta~a, a verovatno i znatno vi{e. Ve}inu ~ine rakete sistema patriot kojih su zemqe Zaliva pre rata imale mawe od 2.800. Iako ameri~ko Ministarstvo odbrane tvrdi da raspola`e dovoqnim koli~inama municije, proizvodni kapaciteti ukazuju da }e obnavqawe zaliha biti spor proces, navodi Blumberg. Analiti~ari ocewuju da bi produ`eno ameri~ko anga`ovawe u ratu sa Iranom moglo zna~ajno da optereti vojne zalihe SAD i uti~e na wihovu strate{ku spremnost. Zabrinutost je izra`ena i me|u saveznicima {irom sveta,

jer se deo naoru`awa preusmerava ka Bliskom istoku, ukqu~uju}i i mogu}e isporuke namewene Ukrajini. U kratkom roku, sukob sa Iranom predstavqa takti~ki uspeh za SAD, ali bi zbog velikog tro{ewa presreta~a i ograni~enih proizvodnih kapaciteta mogao da dovede do strate{kih slabosti u sredwem roku. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Izrael napali su 28. februara ujutro Iran u, kako je saop{teno, „preventivnim napadima”, do kojih je do{lo nakon neuspeha tokom vi{e rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu. Iran je zatim pokrenuo masovne udare u znak odmazde na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD {irom regiona Bliskog istoka.

Ruski tanker stigao na Kubu, Tramp nema primedbi

Ameri~ki predsednik Donald Tramp isti~e da nema problem sa tim {to Rusija {aqe deo nafte na Kubu. Poru~uje i da jedan tanker ne mewa zna~ajno situaciju. Ruski tanker „Anatolij Kolodkin” stigao je na ostrvo, potvrdilo je rusko Ministarstvo saobra}aja.

[ef Bele ku}e demonstrirao je fleksibilnost u dozvoqavawu uvoza nafte na Kubu, nekoliko sati pre nego {to je ruski tanker sa naftom, koji je pod ameri~kim sankcijama, stigao na karipsko ostrvo usred defakto naftne blokade koju je uveo Va{ington. Obra}aju}i se novinarima u predsedni~kom avionu, Tramp je rekao: „Ako neka zemqa `eli da po{aqe naftu na Kubu, trenutno nemam problem, bilo da je to Rusija ili ne.”

Do sada je Trampova administracija spre~avala sve isporuke nafte Kubi u poku{aju da izvr{i pritisak na vladu u Havani, uz istovremeno niz prete}ih izjava.

Ovaj Trampov komentar usledio je nakon {to je Wujork tajms objavio da }e SAD dozvoliti ruskom tankeru punom sirove nafte da stigne do Kube, pru`aju}i tako spas ovoj ostrvskoj naciji usred sve gore energetske krize.

U izve{taju se navodi da nije jasno za{to je Trampova administracija dozvolila da po{iqka pro|e. Me|utim, potez Va{ingtona da silom blokira tanker mogao je da pove}a tenzije sa Rusijom.

Ruski tanker „Anatolij Kolodkin”, koji prevozi humanitarni teret od 100.000 tona nafte, stigao je na Kubu, saop{tilo je Ministarstvo saobra}aja Rusije.

„Ruski tanker ‚Anatolij Kolodkin’ sa humanitarnim teretom od 100.000 tona sirove nafte stigao je na Kubu”, navodi se u saop{tewu, prenosi Tas.

Brod o~ekuje istovar u luci Matanzas. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave dozvolile su ruskom tankeru sa naftom da se pribli`i Kubi, a ameri~ka obalska stra`a nije dobila nalog da presretne brod, iako u regionu raspola`e plovilima sposobnim za takvu operaciju.

Time je izbegnuta mogu}a direktna konfrontacija sa Rusijom u blizini ameri~ke obale.

Hiqade barela sirove nafte pru`i}e zna~ajno olak{awe Kubi, koja, prema re~ima predsednika Migela Dijaza-Kanela, nije dobila naftu ve} tri meseca, {to je dovelo do pogor{awa energetske krize koja je rezultirala vi{estrukim nestancima struje {irom karipske ostrvske dr`ave.

Kuba je izgubila svog glavnog regionalnog saveznika i dobavqa~a nafte u januaru kada su ameri~ke snage uhapsile predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Tramp je potom zapretio da }e uvesti carine svakoj zemqi koja {aqe naftu Kubi i razmi{qao je o „preuzimawu” ostrva.

ITALIJA SPUSTILA RAMPU AMERICI:

Zabraweno sletawe bombardera u bazu Sigonela

Italija je pre nekoliko dana odbila da Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama da dozvolu za kori{}ewe vojne baze Sigonela na Siciliji, saop{tili su izvori upoznati sa doga|ajem, potvr|uju}i izve{taj lista Korijere dela sera. Odluka ministra odbrane Italije Gvida Krozeta usledila je nakon {to su italijanske vlasti dobile informacije o planu leta nekoliko ameri~kih bombardera, koji je predvi|ao sletawe u Sigonelu pre polaska ka Bliskom istoku, prenosi Ansa. Prethodno nije bilo zahteva za odobrewe niti konsultacija sa italijanskom vojskom.

Plan je italijanskim vlastima saop{ten kada su avioni ve} bili u vazduhu, a naknadne provere pokazale su da se ne radi o uobi~ajenim ili logisti~kim letovima i da stoga nisu obuhva}eni sporazumom izme|u SAD i Italije o kori{}ewu baza.

Italijanska premijerka \or|a Meloni i Krozeto ranije su naglasili da SAD mogu da koriste italijanske baze za operacije u skladu sa bilateralnim sporazumom, dok svaku upotrebu van tog okvira mora da odobri parlament.

PUTINOV „CRNI PLAN“ I PROPAGANDNI RAT: Front }e „eksplodirati“ ve} u aprilu

Dok se na istoku Ukrajine nastavqa pozicioni rat sa ograni~enim pomerawima linija fronta, pojedini ruski i ukrajinski izvori najavquju mogu}nost intenzivirawa borbenih dejstava tokom aprila, uz sve izra`eniju razliku u tuma~ewima aktuelne situacije na terenu.

Prema navodima ruskih medija, uskoro bi mogla da otpo~ne nova ofanzivna faza, pri ~emu se kao potencijalni datum pomiwe po~etak aprila. Istovremeno, ukrajinski izvori govore o navodnom „mra~nom planu“ Moskve, ukazuju}i na strah od {ire eskalacije.

Vojni posmatra~ Mihail Degtjarjov izneo je ocenu da je situacija u selu Primorskoje, u ju`nom delu Zaporo{ke oblasti, razli~ita od ranije objavqenih izve{taja. Iako su se pojavile tvrdwe da su ukrajinske snage delimi~no povratile kontrolu nad naseqem, on navodi da je ono i daqe pod ruskom kontrolom, uz tvrdwu da su pojedina~ni upadi ukrajinskih jedinica kratko trajali.

S druge strane, ukrajinski oficir Volodimir Antowuk potvrdio je da su pojedini snimci kretawa ukrajinskih jedinica u tom podru~ju kori{}eni u informativne svrhe, {to ukazuje na slo`enost i propagandnu dimenziju izve{tavawa sa fronta.

Prema Degtjarjovu, na {irem

prostoru Zaporo{ke oblasti situacija ostaje stabilna u korist ruskih snaga, uz ocenu da su pojedina naseqa, poput Primorskog i Stepnogorska, pod wihovom kontrolom. Istovremeno, orehovski pravac opisuje kao operativno „zamrznut“, gde obe strane trpe zna~ajne gubitke bez ve}ih teritorijalnih pomaka. Posebno se ukazuje na intenzivnu upotrebu bespilotnih letelica, zbog ~ega je svaki pokret na otvorenom terenu izlo`en visokom riziku. Razru{ena naseqa u zoni sukoba dodatno ote`avaju mogu}nost utvr|ivawa i manevra, {to doprinosi karakteru rovovskog rata.

U me|uvremenu, prema istim izvorima, zabele`en je izvesni napredak ruskih snaga u pravcu Dobropoqa, nakon pada Gri{ina,

gde su, kako se navodi, ruske jedinice u{le u nekoliko okolnih naseqa.

Sa ukrajinske strane, novinar i vojni komentator Jurij Butusov upozorava da bi trenutna relativna stabilnost mogla biti privremena. On isti~e da su zimski uslovi pogodovali odbrani, pre svega zbog efikasnije upotrebe dronova, ali da bi se situacija mogla promeniti s dolaskom prole}a.

Prema wegovim re~ima, period od kraja aprila mogao bi doneti zna~ajniju eskalaciju, kada vegetacija omogu}i boqu kamufla`u i manevarske mogu}nosti. On ne iskqu~uje mogu}nost {ireg napredovawa ruskih snaga, ukqu~uju}i pritisak ka Zaporo`ju i u drugim delovima fronta.

GDE JE NOVAC NESTAO ZA UKRAJINU: Tramp Mla|i pokre}e istragu veka

Sin ameri~kog predsednika

Donalda Trampa, Donald Tramp Mla|i, pozvao je na pokretawe temeqne istrage o kori{}ewu ameri~ke finansijske pomo-

primer velike prevare i zahteva ozbiqnu istragu”, poru~io je on. Ove navode izneo je uo~i objavqivawa podkasta sa ameri~kim novinarom Xonom Solo-

}i dodeqene Ukrajini tokom administracije Xoa Bajdena, tvrde}i da postoje ozbiqne sumwe u zloupotrebe i mogu}e nepravilnosti.

Tramp Mla|i je u saop{tewu ocenio da bi sredstva koja su u prethodnim godinama upu}ena Kijevu mogla biti deo, kako je naveo, „masovne prevare protiv ameri~kog naroda”, isti~u}i da je neophodno utvrditi gde je taj novac zaista zavr{io. „Gde je zapravo nestala sva ‘pomo}’ Ukrajini? Ovo deluje kao jo{ jedan

monom, koji je nedavno objavio tekst o navodnom me{awu Ukrajine u ameri~ke izbore, {to je izazvalo novu pa`wu u politi~koj javnosti Sjediwenih Dr`ava. U razgovoru sa Solomonom, Tramp Mla|i je postavio pitawe da li u Ukrajini postoje akteri spremni da sara|uju sa ameri~kim vlastima u eventualnoj istrazi. Novinar je odgovorio potvrdno, navode}i da, prema wegovim saznawima, postoje izvori koji bi mogli da pru`e zna~ajne informacije o de{avawima u protekloj deceniji.

Solomon je tom prilikom ukazao da su odre|eni ukrajinski zvani~nici ve} dostavili podatke koji bi mogli biti od koristi ameri~kim istra`nim organima. Prema wegovim re~ima, te informacije se odnose na pitawa korupcije, me|udr`avne odnose, kao i na pojedince koji su eventualno profitirali ili u~estvovali u spornim aktivnostima s ciqem politi~kog uticaja.

Ove izjave dolaze u trenutku poja~anih kritika u Sjediwenim Dr`avama na ra~un prethodne administracije, koju deo republikanaca optu`uje da je izdvajala milijarde dolara za Ukrajinu bez dovoqne kontrole i transparentnosti. U Va{ingtonu se sve ~e{}e ~uju zahtevi za reviziju dodeqene pomo}i i utvr|ivawe eventualne odgovornosti. I sam predsednik Donald Tramp vi{e puta je ukazivao da su sredstva ameri~kih poreskih obveznika tro{ena bez adekvatnog nadzora, najavquju}i da }e wegova administracija pokrenuti detaqnu proveru tih rashoda. Prema ocenama analiti~ara, istraga o kojoj govori Tramp Mla|i mogla bi postati jedno od kqu~nih politi~kih pitawa u narednom periodu, u kontekstu nastojawa nove administracije da poja~a borbu protiv korupcije i obnovi poverewe javnosti u upravqawe dr`avnim sredstvima.

Zvani~ni Kijev za sada nije reagovao na ove navode.

Da tu~ete dete koje je diglo ruke,

za to neko mora odgovarati

Sa biv{im potpukovnikom policije Vladimirom Jankovi}em, koji je odbio naredbu da nadzire i {pijunira svoje sugra|ane u protestu (istog dana kada ju je dobio, dao je otkaz), sastajemo se u nasequ Oslobodioci Vaqeva, u kome su wegove kom{ije, qudi od svesti i savesti, major policije Katarina Petrovi} i Aleksandar Obradovi}, uzbuwiva~ iz Kru{ika. Na{ sagovornik je po obrazovawu pravnik, {to je porodi~na tradicija i, kako ka`e, rastao je uz oca sudiju Okru`nog suda u Vaqevu i majku dr`avnog pravobranioca, sa idealima da se uvek mora raditi po{teno i nikada nau{trb nekog javnog interesa ili prava drugih lica. Razgovor zapo~iwemo pitawem o danu koji je ozna~io kraj wegove petnaestogodi{we karijere u policiji:

„I{ao sam na mnoge ranije proteste, to je bio moj li~ni izbor, po{to nisam mogao da dopustim da cela moja porodica bude tamo u 11.52 ispred gimnazije, a da ja budem sa druge strane. ^ini mi se da je to bio Sveti Sava i svi su znali da }u ja da budem tamo. Onda je u moju kancelariju do{ao Milan Simi}, zamenik na~elnika policijske uprave Vaqevo, i rekao „dobi}e{ nalog za izvr{ewe zadatka, ide{ da obezbe|uje{ javni skup“. To je policijski posao koji podrazumeva pisawe izve{taja. Ko je bio, {ta je radio, ko je sa kime stajao, da li je bilo lica iz kriminogene sredine. Moj je zakqu~ak da je wihova ideja bila da mene ofiraju kod prijateqa, da }u ja morati da pi{em izve{taje o wima. Po cenu ne znam kakvih posledica, to nisam mogao da dopustim.

Odmah sam odgovorio da mi to ne pada na pamet, bilo je tu mnogo te{kih re~i, nije za medije. Onda mi je izdao pismeni nalog i ponovio: „U 11.52 na izvr{ewe slu`benog zadatka.“ To se de{avalo nekih pola sata pre tog vremena. Nekoliko minuta pre po~etka skupa pojavili su se zamenik i na~elnik policijske uprave Vaqevo, nije bilo pretwi ali je stav bio jasan, „ide{, a ako ne bi}e pokrenut disciplinski postupak“. Rekao sam da ja idem na taj skup, da }u da ga obezbe|ujem kao gra|anin i da ne}u pisati nikakav izve{taj. Sutradan sam na ku}nu adresu dobio zahtev za pokretawe disciplinskog postupka. Tada je do{lo do jedne interesantne scene da su me policajci koji su do{li zagrlili, dali su mi taj papir, a jedan od wih mi je rekao da }e mi to jednog dana biti orden. n I sada ste uzbu|eni kada govorite o tome…

- Istina. Mislio sam da }e sa distance od jedne godine to da legne, me|utim nije tako. Provedete 15 godina sa nekim qudima, nakupi se tu uspomena… Policajci mi i dan-danas prilaze, naravno ne kada su u uniformi, ali mi {aqu poruke podr{ke, neki se sete i mog ro|endana i nekih doga|aja. Ali to nije javno, to je na pojedina~nom, qudskom nivou. [to se mene li~no ti~e, to je bio moj izbor, bio sam spreman na to. Ja sam bio ocewivan najvi{im ocenama, a samo dan pre nego {to mi je do{ao zakqu~ak o pokretawu disciplinskog postupka, dobio sam ocenu za prethodnu godinu gde sam imao najvi{u ocenu za svoj rad. Posla ima, ~ovek mo`e da radi mnogo toga. Gladan nisam, uskoro kre}em u novi porodi~ni posao… n [ta su glavni mehanizmi pritiska na qude u policiji? Ka`ete da vam drugi policajci prilaze, da vas po{tuju i na neki na~in bi `eleli da budu kao vi, reklo bi se da tu nije samo re~ o strahu od gubitka plate… - Nije. Naime u ovoj dr`avi je 2020, u vreme kovida, uvedeno vanredno stawe i

ono traje i daqe. Uveden je princip te{kih nezakonitosti, dono{ewa odluka na dnevnom nivou, pa ~ak i na sat vremena. Tada su uvedeni neki sastanci na svakih dva sata, na sat vremena, izve{tavawe na svakih sat vremena, a to je ogroman pritisak na policajce. Ti stalno ne{to mora{ da se izja{wava{, stalno pi{e{ neke izve{taje, opravdawa. Policajac kada do|e na posao, prva stvar je da mora da pogleda predmete, pozive za prekr{ajni sud, odluke, gde mora da reaguje, iza|e na teren, ali to mu je samo jedna petina posla. ^etiri petine su izve{taji, obave{tavawe, raportirawe i to je na~in kako se ti policajci dr`e pod pritiskom i kontrolom.

n Kao da je ~itava policija pod povi{enom temperaturom, u groznici…

- Tako je, a to sve poti~e od nepoverewa, jer postoji tendencija za stalnom kontrolom nad svim zaposlenima. Kada sam ja po~iwao da radim u MUP bio je taj jedan jutarwi sastanak oko 8,30 za rukovodioce strate{kog nivoa i na kraju ako ima problema na|u se i na kraju radnog dana. Za vreme vanrednog stawa mi smo provodili po 17 sati u zgradi policije iako smo imali stalnu dozvolu izlaska, na pola sata su se slali izve{taji, svaki posao dr`avne uprave radila je policija, dosta wih se i tada razbolelo. Sada je to samo malo ubla`eno, ali traje i daqe. Od 14. avgusta ponovo je po~ela da se podgreva atmosfera i ovo sad {to gledamo je jedno fakti~ko, a neprogla{eno vanredno stawe. To je ta tenzija, koja ne da policajcima da se priberu, a druga je svakako ucena egzistencijom. Svi oni imaju kredite, imao sam priliku da se upoznam sa time. Mislim ipak da je taj strah neosnovan, jer se mo`e `iveti i bez dr`avnog posla i nije mi jasno ~ega se pla{e. Tamo jo{ ima policajaca koji su bili u ratu, rawavani, u~estvovali u odbrani zemqe. ^ega se ti qudi pla{e, nije mi jasno. n Zbog ~ega }ute na sve nezakonitosti na koje su primorani?

- Iskreno, poku{avam i sam da na|em neki odgovor. Me|u tim narodom koji tamo radi, procenat koji je protiv ove vlasti je ogroman, ali sutra ako bude trebalo da se desi 14 avgust, tu dileme nema, desi}e se. [ta se sa tim qudima doga|a, ne znam. Postoji ~itav niz na~ina kako mo`e da se spre~i izvr{ewe nezakonitosti, kako mogu da zakonito odbiju nare|ewe, kako mo`e da se istupi u javnost. Policajac je individua koja ima jednako pravo na slobodu izra`avawa svih stavova, pa ~ak i politi~kih, iako je to postalo ustaqen narativ da ne smeju. To mo`e da uradi, ali na na~in da ne ugro`ava MUP. Ono {to oni rade to su nasle|eni obrasci pona{awa. Policija odgovara kroz neki tihi {trajk, tra`e se re{ewa o preme{taju, bolovawa. Znam da je nekoliko wih tra`ilo nepla}eno odsu-

stvo, ali im nije odobreno jer se to tamo sada smatra nekom vrstom izdaje. Egzistencija i strah ne mogu da budu razlog. Ne znam {ta ti policajci koji su tukli decu misle o sebi. Da tu~ete dete koje je diglo ruke u vazduh, za to neko mora da odgovara. n Bilo je pri~e da su ti policajci bili dovedeni sa strane, ali se kasnije pokazalo da je veliki broj tih policajaca koji su u~estvovali u prebijawu gra|ana 14. avgusta, upravo iz policijske uprave Vaqevo… - Bili su tog dana maskirani, bez oznaka i nisu hteli da komuniciraju sa mnom, {to je pora`avaju}e jer ja te qude znam. Bilo je 60 policajaca, i tek posle 20 minuta sam po~eo da ih prepoznajem. Prvo sam prepoznao devojke. Tra`iti od wih takvo delovawe je tek van svake pameti. Onda sam kona~no prepoznao jednog od biv{ih kolega i kad sam mu pri{ao, on je odmahnuo glavom i rekao: „Molim te, nemoj mi pri~ati ni{ta.“ Tada sam shvatio da }e ne{to da se desi. Posle nekih sat vremena po~eli su da lete topovski udari iza le|a policije prema demonstrantima, pa je usledila reakcija. Onda su po~eli da udaraju u {titove, a ono {to je posebno va`no je da nikakvo upozorewe ili nare|ewe nije bilo izdato od strane policije. Ne samo da su bili maskirani, nisu se ni po postupawu razlikovali od batina{a. Policijsku uniformu i celu opremu mo`ete da kupite i preko Temua. Policija je bila nepropisno i nezakonito odevena, nikakvo upozorewe nisu dali, a bili su du`ni da se obrate qudima i ka`u, na primer, „remetite javni red i mir, dajemo vam toliki rok da se povu~ete“. Oni su bez ikakvog upozorewa napali gra|ane, ba~eni su topovski udari, po~eli su da lupaju u {titove. Nisu se pona{ali kao policija ve} kao Zulu pleme, potpuno nezakonito. n Jaz izme|u gra|ana i policije je ogroman, ima li na~ina da se to promeni?

- Nepoverewe je ogromno i ja ne vidim na~in kako to poverewe mo`e da se ponovo uspostavi, ako je i postojalo. Posledwih 14 godina je poverewe gra|ana polako opadalo, a sada je na najni`em nivou. Trenutno je situacija takva da gra|ani izbegavaju da bilo kakav slu~aj prijave policiji i gledaju da se na svaki na~in, ako je mogu}e, problemi re{e bez we. Govorim o svom gradu. Poverewe gra|ana u policiju je ravno nuli. n Poverewe ne postoji ni unutar samog MUP, svi su stalno na proveri i o svemu odlu~uje vrh policije… - Sa tom centralizacijom nije po~elo nedavno, ve} 2014 kada je ministar postao Neboj{a Stefanovi}, do tada je postojala mogu}nost da se u vezi s nekim policijskim postupcima ili radwama samostalno istupa, na primer po zahtevima za pristup informacijama od javnog zna~aja. Znam

kako sam ja li~no postupao do 2014, jer sam bio jedno od ovla{}enih lica, i kada bi gra|anin podneo zahtev odgovarao sam po najboqem znawu ili dokumentima koje posedujemo u arhivama. Od 2014. depe{ama je „nare|eno“ svim ovla{}enim licima da odgovore gra|anima moraju prvo da po{aqu u sekretarijat MUP. Onda bi oni to korigovali, mewali, precrtavali, {to je za mene li~no bilo veliko poni`ewe. Ako sam ja potpisao neko re{ewe kojim se gra|aninu daje, ili uskra}uje, neka informacija, to je moja odluka iza koje stojim i spreman sam da odgovaram, ako je bila nezakonita. De{avalo se da su meni mewali odgovore i ja to nisam hteo da potpi{em, pa onda kre}e pregawawe i ube|ivawe. Ta centralizacija je klasi~no ispirawe mozga. n Vi ste se bavili nekom vrstom unutra{we kontrole u MUP, a ka`e se ako nemate slu`bu unutra{we kontrole vi zapravo nemate policiju. Me|utim, ta stvar kod nas ne funkcioni{e.

- To lo{e funkcioni{e, ne deluje ozbiqno. Ono kako sam ja taj posao razumeo, to se ne doga|a. Podnose se krivi~ne prijave, ali samo kada su u pitawu neke politi~ke stvari. Ko }e da vodi istragu protiv policajaca koji su tukli decu avgusta pro{le godine, koja policija }e to da uradi? Bez tu`ila~ke policije nema ni pravih istraga niti adekvatnog nadzora nad radom MUP. Ona mora da bude van sistema MUP, ne sme da bude pod uticajem ni ministra ni direktora policije, nego pod direktnom kontrolom nekog pravosudnog organa.

n Kakva je situacija u policijskoj upravi Vaqevo?

- Trenutno u ovda{woj policiji va`i zavet }utawa. Dosta wih je u~estvovalo u nezakonitim radwama 14. avgusta 2025. i do sada nisu procesuirani. Pretpostavqam da im je to odbrambeni mehanizam u slu~aju da se protiv wih pokrene krivi~ni ili disciplinski postupak. Podneo sam sedam zahteva za pristup javnim informacijama vezano za prebijawe demonstranata i tra`io prezime i broj slu`bene zna~ke za identifikaciju svih policijskih slu`benika koji su te ve~eri bili na ulicama Vaqeva. Po mojoj evidenciji bilo ih je oko 60. Postavio sam pitawe ko je naredio upotrebu suzavca, koju vrstu suzavca su upotrebili, tra`io sam izve{taj svakog policijskog slu`benika koji je primewivao sredstva prinude, tra`io sam i ocenu wihovih stare{ina, to su javni dokumenti. Za ~etiri su re{ewem odbili moj zahtev, a za tri su odgovorili da ne poseduju podatke, {to zna~i da se to nije ni desilo, dakle da nijedan policijski slu`benik nije procesuiran za postupawe 14. avgusta. n Upotreba soni~nog oru`ja u Beogradu najavila je nasiqe u Vaqevu i drugim gradovima, ali i dovela ultralojaliste na ~elo policije. Imaju li gra|ani policiju ili je ona partijska?

- Bio sam u Ulici kneza Milo{a, kada se napad desio i bilo mi je ~udno da nikoga nije bilo iz obezbe|ewa na traktorima oko Dvorskog parka, odjednom su nestali. Mi smo ~uli ne{to kao neki top. Neka vrsta soni~nog oru`ja je upotrebqena. To je bila jedna demonstracija sile, i trebalo je da po{aqe poruku svim qudima koji su bili na ulici, da ih upla{i i poka`e dokle je ovaj re`im spreman da ide.

Mi naime nemamo rukovodstvo policije. Nemamo ozbiqne i odgovorne qude koji jedan sistem mogu da organizuju na zakonit na~in. Ovaj rukovode}i kadar u MUP, direkciji policije i u policijskim upravama, jednostavno nije kadar da upravqawe policijom organizuje na pravilan i zakonit na~in.

rekordno se zadu`ila na Londonskoj berzi

Vlada Republike Srpske zadu`ila se na Londonskoj berzi za 500 miliona evra ili oko milijardu konvertibilnih maraka, uz fiksnu kamatnu stopu od 6,25 odsto sa dospe}em u aprilu 2031. godine, potvr|eno iz Ministarstva finansija RS.

Ova transakcija, dodaju, predstavqa zna~ajan iskorak na me|unarodnom tr`i{tu kapitala, imaju}i u vidu da je RS otvorila me|unarodno tr`i{te kapitala nakon izbijawa rata na Bliskom istoku.

Iako iz Vlade RS nisu pojasnili gde }e se sve utro{io novac od kredita, ali je ranije iz Vlade potvr|eno da krajem aprila na naplatu sti`e 300 miliona evra po osnovu zadu`ewa obveznicama na Londonskoj berzi od pre par godina, a koje }e vratiti upravo ovim novim zadu`ewem. Deo novca od kredita bi}e upotrebqen i za pove}awe plata javnim slu`benicima i to ve} dono{ewem odlu-

ka na sednici Narodne skup{tine RS koja }e biti odr`ana selede} e sedmice.

Predsednik SNSD, Milorad Dodik najavio da }e od aprila biti pove}ane plate buxetskim korisnicima.

- Dogovorili smo pove}awe plata pet odsto linearno za sve buxetske korisnike, osim u Policiji kojoj je pro{le godine odobreno zna~ajno pove}awe zarada. Povisi}emo plate medicinskim radnicima, a dobi}e i medicinski dodatak od 250 maraka {to }e biti trajno re{ewe - rekao je Dodik. ^lan Predsedni{tva Srpske demokratske stranke (SDS) \or|e Mili}evi} smatra da je najve}e kreditno zadu`ewe Vlade u istoriji Srpske po kamatnoj stopi od 6,25 odsto skoro duplo ve}oj od prose~nih kamatnih stopa po kojima se zadu`uju zemqe u regionu, govori najvi{e o stawu u kojem se trenutno nalaze finansije Srpske.

- Re~ je o potpuno proma{enoj finansijskoj politici koja u sredworo~nom vremenu preti da izazove potpuni finansijski krah Republike Srpske. Prvo se mora vratiti prethodno zadu`ewe od 300 miliona evra do kraja aprila - naveo je Mili}evi} i naglasio da }e ostatak novca biti iskori{}en za izmirewe teku}ih dospelih dugovawa Vlade.

Dodik: NATO na Balkanu ve`bao napad na Rusiju, Putin je odbranio

Tokom raspada Jugoslavije, NATO je ve`bao planirani napad na Rusiju na Balkanu, izjavio je za RIA Novosti Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata, vladaju}e stranke u Republici Srpskoj.

„Ovde su ve`bali ono {to sada poku{avaju da urade u Ukrajini – da dubqe prodru u Rusiju, dobiju pristup wenim resursima i podele Rusiju, kao {to su odavno planirali“, naglasio je Dodik.

Prema wegovim re~ima, Rusija je sinonim za „novu civilizaciju“.

„Danas je Rusija sinonim za ‚novu civilizaciju’. Wu je odbranio predsednik Vladimir Putin, koji je spre~io da zapadna histerija EU i prethodnih administracija Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, usmerena ka suverenim dr`avama, preuzme kontrolu“, ocenio je Dodik.

On je tako|e istakao da je EU nerazu-

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

mno odustala od jeftinih i pouzdanih isporuka ruskih energenata.

„Evropa je uvela vi{e ograni~ewa nego tokom najmra~nijih dana komunizma i, kroz nevladine organizacije, uni{tila sopstveno dru{tvo. Vodila je nerazumnu energetsku politiku, iskqu~uju}i veoma jeftine energente iz Rusije“, zakqu~io je Dodik.

Brisel je sada u situaciji da pla}a mnogo vi{e za energente, dodao je on.

BIH SRQA U DEFINITIVNI

RASPAD, USTAVNI SUD POKAZAO DA JE TO NEMINOVNO

Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik izjavio je da Bosna i Hercegovina srqa u definitivni raspad, a da su posledwe odluke krweg Ustavnog suda samo pokazale da je to neminovno.

„Na ovaj na~in niko ne mo`e biti zadr`an. Ovo je nasiqe. Ovo nigde nema u svetu, pogotovo u demokratskim sistemima”, rekao je Dodik, komentari{u}i odluku krweg Ustavnog suda da neustavnim proglasi odre|ene odredbe Zakona o policiji Republike Srpske, prenosi RTRS.

Prema wegovim re~ima, iza svega stoji pokvarena namera da se svaki dan na novi na~in udara na Republiku Srpsku.

„U Republici Srpskoj je kulminacija nezadovoqstva takvim pristupom ogromna. Niko ne mo`e da nam zabrani da mi imamo me|unarodne kontakte, to nema ni u najstra{nijim re`imima, da mi treba da pitamo Sarajevo da bi komunicirali s nekim”, kazao je Dodik.

MAJCI TRI UBIJENA SINA”MILUNKA SAVI]”: Pre 34 godine u masakru paravojnih formacija u Sijekovcu stradali

Miqin suprug i sinovi

Predsednik Vlade Republike Srpske Savo Mini}, ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite Radan Ostoji} i ministarka za rad, zapo{qavawa, bora~ka i socijalna pitawa Srbije Milica \ur|evi} Stamenkovski posetili su u Sijekovcu kod Broda, majku-heroja, Miqu Ze~evi} i uru~ili joj priznawe „Milunka Savi}”. Miqi Ze~evi} su tri sina i suprug ubijeni 26. marta 1992. na ku}nom pragu: Petar, Vaso, Milan i suprug Jovan.

Miqa je priznawe dobila na dan kada su pre 34 godine pripadnici Hrvatske vojske sa paravojnim hrvatsko-muslimanskim jedinicama iz BiH i Hrvatske ubili devet (narednih dana jo{ 37) srpskih civila u Sijekovcu, i u zlo~ina~kom pohodu zapalili 15 ku}a i crkvu.

Bio je to prvi masovni zlo~in i pre nego {to je po~eo oru`ani sukob u BiH koji su po~inile regularne snage hrvatske vojske i paravojne muslimansko-hrvatske formacije.

Mini} je naveo da su pred Miqom Ze~evi} sve re~i suvi{ne i da je zbog we i svih

majki koje su dale sinove u temeqe RS obaveza svih da pamtimo i ~uvamo preskupo pla}enu slobodu i mir.

Miqa Ze~evi} je simbol srpske majke koja je radila, podizala decu, ~uvala ku}u, a onda do~ekala da sve ono u {to je verovala strada pred wenim o~ima uz podr{ku wenih kom{ija, koje je mnogo puta ranije ugostila. Ze~evi}e su, sa jo{ 42 Srba iz Sijekovca, pobili pripadnici regularne Vojske Hrvatske i paravojnih hrvatsko-muslimanskih jedinica, pre zvani~nog po~etka rata u BiH.

Okupacija Broda po~ela je 26. marta 1992. Za osam meseci u Brodu je bilo 10 logora za Srbe, kroz koje je torturu pro{lo 2.000 osoba, a ubijeno 226.

Situacija na rekama u RS povoqnija, padavine ne}e ugroziti vodostaje

Situacija na rekama u Republici Srpskoj je povoqnija nego prethodnih dana i o~ekuje se da najavqene padavine ne}e prouzrokovati pove}awe vodostaja. Odre|ene probleme i daqe prave pojedini buji~ni tokovi, posebno na podru~ju Posavine i Semberije.

Vodostaji Une, Sane, Vrbasa, Bosne, Ukrine i Drine u dowim tokovima su u blagom porastu, kao i vodostaji reke Save na celom toku kroz Republiku Srpsku, ali znatno ispod kota redovne odbrane od poplava.

S obzirom da su za naredna tri dana najavqene padavine slabijeg intenziteta u odnosu na prethodne dane, o~ekuje se da ne}e prouzrokovati pove}awe vodostaja.

U narednim danima ne o~ekuje se ni ve}i porast dnevne temperature, {to je povoqna okolnost jer se ne o~ekuje naglo topqewe snega koje bi moglo da uti~e na rast vodostaja.

”SAMO NEBO JE GRANICA”

Marta Kos: Crna Gora mo`da bude prva koja }e pristupiti EU

pod

novim uslovima, treniram za pewawe na Bobotov kuk

Komesarka Evropske unije (EU) za pro{irewe Marta Kos kazala je u Podgorici da su za Crnu Goru va`na tri prioriteta - mora da ubrza tempo reformi, reforme u vladavini prava, kao i da proces pristupawa EU mora biti podr`an od svih partija, civilnog sektora i gra|ana.

Ona je na konferenciji za medije sa predsednikom Vlade Crne Gore Milojkom

UHAP[ENA MIRJANA PAJKOVI]:

Na auto-putu vozila 202 kilometra na sat

Mirjana Pajkovi}, biv{a direktorka Direktorata za unapre|ewe i za{titu qudskih prava i sloboda u Ministarstvu qudskih i mawinskih prava u Vladi Crne Gore uhap{ena je jer je na auto-putu upravqala vozilom brzinom od 202 kilometra na ~as.

Iz Uprave policije kazali su da su slu`benici mobilne jedinice saobra}ajne policije Mirjanu Pajkovi} kontrolisali na teritoriji Kola{ina, pre nego {to je uhap{ena.

- Imenovana je li{ena slobode zbog prekora~ewa maksimalne dozvoqene brzine, upravqawa vozilom brzinom od 202 kilometra na sat - kazali su u policiji.

Maksimalna dozvoqena brzina na auto-putu je 100 kilometara na ~as. Podsetimo, Mirjana Pajkovi} je postala poznata {iroj javnosti nakon skandala u koji je navodno ume{an i Dejan Vuk{i}, biv{i direktor Agencije za nacionalnu bezbednost i savetnik Jakova Milatovi}a, predsednika Crne Gore.

Spaji}em rekla da je pro{le godine Crna Gora napredovala i da daje sna`an primer dr`avama u regionu, prenosi Vijesti. Ona je istakla da je ve} po~ela da trenira za pewawe na Bobotov kuk, jer je ranije obe}ala da } e se kada Crna Gora u|e u EU, popeti na najvi{i vrh u Crnoj Gori.

Komesarka je rekla da usvojeni zakoni moraju biti dobri kako bi osna`ili

zemqu, te da svaka dr`ava mora imati nezavisno pravosu|e i nezavisne medije.

Ona je navela da }e Crna Gora mo`da biti prva dr`ava koja }e pristupiti EU pod novim uslovima.

„Ukoliko ispunite sve uslove, dobi} ete sva prava kao dr`ava ~lanica” rekla je Kos, a prenose Vijesti.

Ona je kazala da dr`ava treba da ujedini snage i da se dr`ava dovede do ciqa.

Re~ je o aferi u kojoj su u fokusu porno snimci, na kojima se, prema navodima koje je Pajkovi} dala tu`ila{tvu, pojavquju ona i Dejan Vuk{i}, biv{i direktor Agencije za nacionalnu bezbednost i savetnik za bezbednost predsednika Crne Gore Jakova Milatovi}a. Nakon {to je intimni sadr`aj postao viralan, usledile su ostavke, me|usobne optu`be, krivi~ne prijave, ali i ozbiqne tvrdwe o pretwama koje su, kako se navodi, upu}ivane ~ak i sa fiksnog telefona iz kabineta predsednika dr`ave.

Nedavno, Mirjana je dodatno privukla pa`wu kada je otvorila profil na Onlyfans-u.

Trgovina qudima na primorju Crne Gore uznemirila EU

Novi izve{taj Grupe stru~waka za borbu protiv trgovine qudima (GRETA) Saveta Evrope ukazao je na duboke sistemske propuste u Crnoj Gori, uprkos odre|enim zakonskim reformama. U izve{taju, koji je ovih dana objavqen, poseban fokus evaluacije stavqen je na primorska podru~ja tokom letwe sezone. Izve{taj upozorava na rawivost `ena i devoj~ica na seksualnu eksploataciju u okviru takozvane „elitne prostitucije“, koja se navodno odvija u luksuznim hotelima i na jahtama. @rtve su, kako se navodi, ~esto namamqene la`nim obe}awima o poslu hostesa, da bi potom bile prisiqavane na prostituciju.

Kao kqu~ni primer navodi se slu~aj iz oktobra 2023. godine koji je ukqu~ivao 15 `ena iz Ukrajine, Belorusije i Izraela. One su vrbovane putem interneta od me|unarodne kriminalne grupe, a fotograf koji ih je pozivao na zabave koristio je snimke za ucewivawe i prisiqavawe na seksualne usluge i pornografiju.

U Sidneju od petka 27. februara! SVAKOG DANA OSIM SUBOTE DO KRAJA APRILA

Od 5 do 16 ~asova Svakog jutra sve`e ubrano gro`|e OBEZBEDITE SVOJE GRO@\E NA VREME KAKO BISTE IZBEGLI NESTANAK ZALIHA!

LOKACIJA 21 PARK ROAD, HOMEBUSH WEST. Opposite FLEMINGTON MARKET and turn onto PARK RD. Come down BEDFORD RD or FLEMINGTON RD off PARRAMATTA ROAD.

Info: Andrew: 0411 557 774; Con 0411 557 778

Premijer Spaji} optu`io DPS za potpisivawe tajnog sporazuma sa Putinom, pre 15 godina

Crnogorski premijer Milojko Spaji} optu`io je Demokratsku partiju socijalista (DPS) da je 2011. godine potpisala tajni sporazum sa Jedinstvenom Rusijom, strankom ruskog predsjednika Vladimira Putina, kojim se tada{wa vladaju}a stranka navodno obavezala da Crna Gora ne}e u}i u Evropsku uniju

DPS, ~iji poslanici su napustili rad skup{tinskih tela zbog nedavnog usvajawa spornih zakona o tajnoj policiji i unutra{wim poslovima, zapitao je Spaji}a da li }e podneti ostavku ukoliko Crna Gora ne zatvori sva pregovara~ka poglavqa sa EU do kraja godine, {to je bio plan Vlade.

(EU), ukoliko weno ~lanstvo bude protivno interesima zvani~ne Moskve.

Spaji} je to rekao u Skup{tini Crne Gore tokom premijerskog sata, dok je iz DPS odgovoreno da premijer „podme}e i plasira neistine“.

Premijer je optu`io DPS da zbog tog sporazuma sada „ko~i“ evropske integracije Crne Gore i poru~io da wegova vlada to ne}e dozvoliti.

„Mo`da su u DPS uceweni od Rusije? Mo`da ruske tajne slu`be prete da objave ceo sporazum? Vi ste se 2011. godine obavezali kroz taj sporazum da ne}ete u}i u EU ako je to suprotno interesima Ruske Federacije. To sadr`i taj sporazum. To sada i radite u parlamentu. Mi to ne}emo dozvoliti. Mi sada vodimo Crnu Goru u pravcu EU“, rekao je Spaji}.

Iz te partije je oceweno da su ti zakoni „staqinisti~ki“, da Vlada usporava proces EU integracija, te da Spaji} ne upravqa dr`avom, ve} „kupuje vreme da bi {to du`e opstao na vlasti“.

To je bio okida~ za Spaji}eve navode o sporazumu sa Putinovom partijom i tvrdwe da je nekada{wa partija na vlasti (koja je uvela Crnu Goru u NATO i 2012. godine pregovore o ~lanstvu u EU), la`nu verziju tog dokumenta podelila sa zapadnim partnerima.

„Verovatno im prete da }e objaviti taj sporazum. Odatle opstrukcija evropskih zakona u parlamentu“, rekao je Spaji} u Skup{tini.

On je pozvao „mla|u ekipu“ iz DPS, da odbaci politiku podela kako bi se sve snage okrenule evropskoj budu}nosti zemqe.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Tra`e ve}e anga`ovawe

Delegacija Srpske liste razgovarala je, u ~etvrtak 26. marta, sa Emanuelom @iofreom iz Evropske slu`be za spoqne poslove o polo`aju srpskog naroda na KiM, uz zahtev za ve}im anga`ovawem EU.

Delegacija Srpske liste sastala se sa Emanuelom @iofreom, direktorom za Zapadnu Evropu Evropske slu`be za spoqne poslove, sa kojim je razgovarano o aktuelnoj situaciji i polo`aju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, saop{teno je iz Srpske liste. Posebna pa`wa tokom razgovora posve}ena je pitawu re{ewa u vezi sa dokumentima i vozilima, uz naglasak da se dogovoreno mora {to pre i u potpunosti primeniti, kako bi se olak{ao

svakodnevni `ivot gra|ana i spre~ile dodatne administrativne prepreke, navedeno je. Srpska lista je zatra`ila ve}e anga`ovawe Evropske unije u re{avawu ovih pitawa, kao i u unapre|ewu po{tovawa prava srpskog naroda. Ukazano je i na probleme u radu lokalnih samouprava, kr{ewa prava Srba, te na potrebu doslednog sprovo|ewa svih postignutih sporazuma, posebno u vezi sa formirawem Zajednice srpskih op{tina u skladu sa briselskim dogovorima.

U saop{tewu se navodi da Srpska lista ostaje posve}ena za{titi interesa srpskog naroda i da }e nastaviti da insistira na punoj primeni dogovorenih re{ewa, imaju}i u vidu pravo na opstanak i ostanak na ovim prostorima.

PREMA PRESUDI USTAVNOG SUDA KOSOVA OD 25. MARTA Poni{tena odluka

Sud je jednoglasno ocenio da dekret predsednice Kosova Vjose Osmani od 6. marta 2026. godine o raspu{tawu Skup{tine Kosova nema pravno dejstvo

Vjose Osmani

Sud je jednoglasno ocenio da dekret predsednice Kosova Vjose Osmani od 6. marta 2026. godine o raspu{tawu Skup{tine Kosova nema pravno dejstvo. Ustavni sud Kosova doneo je odluku u spojenim predmetima KO72/26 i KO74/26, po zahtevima premijera Aqbina Kurtija u ime Vlade Kosova i grupe od 31 poslanika Skup{tine. Ustavni sud Kosova (USK) u Pri{tini odlu~io je da centralnoj skup{tini da rok od 34 dana da izabere novog predsednika i istovremeno poni{ti dekret odlaze}e predsednice privremenih institucija Vjose Osmani o raspu{tawu skup{tine i raspisivawu vanrednih parlamentarnih izbora.

Prema presudi suda od 25. marta, predsedni~ki dekret je progla{en neva`e}im i nema pravno dejstvo. U presudi se navodi da dekret Vjose Osmani „ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo”. Sud je proglasio zahtev prihvatqivim i utvrdio da su postupci preduzeti putem ove uredbe pravno neva`e}i. Tako|e, sud je utvrdio da poslanici skup{tine imaju 34 dana od stupawa na snagu presude da organizuju i zavr{e postupak za izbor predsednika, a ako se to ne u~ini u ovom roku onda se skup{tina automatski raspu{ta u skladu sa Ustavom i bi}e organizovani prevremeni izbori. U tom slu~aju, prevremeni parlamentarni izbori moraju da se odr`e u roku od 45 dana. Tako|e, stupawem na snagu ove presude, ukida se privremena mera izre~ena 9. marta 2026. godine. Ustavni Sud je najavio da }e odluka biti dostavqena strankama i objavqena u Slu`benom glasniku i da }e odmah stupiti na snagu.

REKTOR UNIVERZITETA U PRI[TINI SA PRIVREMENIM SEDI[TEM U KOSOVSKOJ MITROVICI NEBOJ[A ARSI]: Niko nije prisiqen da dostavi svoje podatke

u Kfor na Kosovu za su{tinsku stabilnost u Na Kosovu 5.200 vojnika Kfora iz 33 zemqe

Prisustvo Kfora na Kosovu ostaje od su{tinskog zna~aja za stabilnost Zapadnog Balkana, navodi se u godi{wem izve{ta-

Briselu predstavio generalni sekretar Mark Rute, ocewuje se da prisustvo Alijanse na Kosovu ima kqu~nu ulogu u o~uvawu stabilnosti Zapadnog Balkana. Mandat NATO-a zasnovan je na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine, a Kfor od tada obezbe|uje sigurno okru`ewe za sve zajednice i slobodu kretawa, u saradwi sa Evropskom unijom, Ujediwenim nacijama i drugim me|unarodnim akterima.

ju o aktivnostima NATO-a predstavqenom, u ~etvrtak 26. marta, u Briselu. U godi{wem izve{taju o aktivnostima NATO-a, koji je u

NATO nastavqa da podr`ava normalizaciju odnosa Beograda i Pri{tine kroz dijalog pod okriqem EU, kao kqu~ni proces za trajni mir u region,

navedeno je u izve{taju. Tokom 2025. godine Kfor je obezbe|ivao stabilnost u uslovima poja~anih tenzija na severu Kosova. Do oktobra iste godine, 33 saveznice i partneri obezbedili su oko 5.200 vojnika, ukqu~uju}i i rezervne snage, dok su ~etiri zemqe obnovile svoje doprinose misiji. Podse}a se da je 3. oktobra 2025. komandu nad Kforom preuzeo je general Ozkan Uluta{ iz Turske, od generala Enrika Barduanija iz Italije.

Pored zadataka koje obavqa Kfor, NATO savetodavni i tim za vezu, predvo|en brigadnim generalom Svenom Langeom iz Nema~ke, nastavio je dugogodi{wi rad na ja~awu kapaciteta bezbednosnih organizacija na Kosovu u kriznom odgovoru, vanrednim situacijama, uklawawu eksplozivnih sredstava i civilnoj za{titi. NATO je poru~io da }e nastaviti da doprinosi miru, stabilnosti i bezbednosti svih gra|ana Kosova, u skladu sa svojim mandatom.

Od ponedeqka 23. marta, po~ela je olak{ana prijava Srba za lokalna dokumenta na Kosovu i Metohiji u skladu sa Zakonom o strancima. Paralelno sa prijavom Srba za li~na dokumenta na Kosovu i Metohiji, traje prijava za boravi{ne dozvole, potrebne prete`no u sektoru {kolstva i zdravstva. Do sada se prijavilo 414 zaposlenih na Univerzitetu i ne{to vi{e od 2.400 studenata. Rektor Univerziteta u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici Neboj{a Arsi} poru~uje da bi bez re{avawa tog statusa, Univerzitet bio u velikim problemima. Arsi} ka`e da su krenuli sa postupkom prikupqawa informacija za lica kojima je potrebna prijava boravka. Dozvolu nema 2.780 studenata i 550 profesora i nastavnog osobqa, a rektor Arsi} navodi da je, do 26. marta , zahtev podnelo 414 zaposlenih i ne{to vi{e od 2.400 studenata. Podaci neophodni za dobijawe boravka na Kosovu dostavqaju se gradona~elnicima, potom prosle|uju Kancelariji Evropske unije u Pri{tini, koja pitawe dozvola re{ava sa pri{tinskom vladom.

KOSOVSKA MITROVICA: ^ime se Kforovci osve`avaju?

U severnom delu Kosovske Mitrovice se uvek mogu sresti vojnici Kfora iz brojnih zemaqa na du`nostima. U severnom delu, u Bo{wa~koj mahali, od samog dolaska na Kosovo i Metohiju, stacionirana je mawa grupa {vajcarskog Kfora, zadu`ena za saradwu sa stanovni{tvom.

Wih smo zatekli na pijewu kafe u samom centru grada, na Trgu cara Lazara, dok su britanski vojnici naj~e{}i gosti poslasti~are ‘’London’’ gde se osve`avaju sladoledom. Pa, britanci gde bi nego u ‘’London’’, ka`u redovno prolaznici.

SRBIN

Optu`ili ga da je saradnik

Irana, vi{e od tri nedeqe ga mu~ili u tamnici!

Sa{a Milivojev, novinar i pisac rodom iz Aleksandrova, koji ve} du`i niz godina `ivi i radi u Dubaiju, nestao je 25. februara ba{ u momentu nemira i sukoba na Bliskom istoku. Wegova porodica poku{avala je bezsupe{no da stupi u kontakt s wim, obra}ali su se

spoqnih poslova Srbije, ambasadama Srbije u Abu Dabiju, Rijadu, Teheranu, Kuvajtu, Bahreinu. Milivojev je uhap{en u Dubaiju nakon povratka iz Irana, gde je du`e vreme boravio u [irazu i pojavqivao se u iranskim medijima sa wegovom pesmom na persijskom jeziku „Genocid u Gazi“.

i ambasadama, Ministarstvu spoqnih poslova, ali odgovora nije bilo. Sa{a se posle 25 dana pojavio. Bio je, ka`e, izolovan, uhap{en i mu~en u zatvoru u Dubaiju.

Nakon 25 dana me|unarodne potrage za nestalim licem, dr`avqaninom Srbije, portal Nova.rs stupio je u kontakt sa Sa{om Milivojevim koji je ispri~ao kakvu torturu je pre`iveo u gradu koji je do skora bio wegov – u Dubaiju.

U trenutku kad je Iran napao zemqe Zaliva i kad su pale prve bombe na Dubai – zabrinuta porodica i prijateqi izgubili su kontakt sa Sa{om i po~ela je panika.

Nestanak je prijavqen policiji, Interpolu, Ministarstvu

Teheran Tajms je na naslovnoj strani objavio wegovu kolumnu o humanitarnoj katastrofi u Gazi. Nakon povratka u Dubai, a zbog ratnih tenzija u regionu, uhap{en je pod optu`bama da je saradnik iranske Sepah slu`be (Korpus Islamske Revolucionarne garde).

„Stavili su mi lisice, vezali mi o~i crnom maskom da ni{ta ne vidim, i iz policijske stanice luksuznim xipom vozili me u nepoznatom pravcu kroz pustiwu. Se}am se uspona automobila uzbrdo, pretili su mi smr}u, mislio sam da su me odvezli negde da me bace niz neku liticu. Plakao sam i molio da me ne ubiju, a oni su se smejali i govorili ‘mo`emo i da te ubijemo’“, pri~a Milivojev.

Srpkiwa Melisa Luburi} Bin pobedila je na primarnim unutarstrana~kim izborima u 8.kongresnom distriktu u Ilinoisu, pa }e u novembru predstavqati Demokratsku stranku na izborima i po-

Kako daqe obja{wava, oduzeli su mu mobilni telefon i sve stvari, a potom ga strpali u samicu.

„Strpali su me u stra{nu samicu, tamnicu i ispitivali satima vi{e dana, pretili mi batinama i robijom od 10 godina. Tra`ili su od mene da priznam ne{to za {ta nisam kriv, da radim za Sepah, da me oni pla}aju kao agenta na terenu, da prenosim osetqive informacije o ratnim brodovima u Zalivu. A ja nisam imao {ta da priznam“.

KONTAKT SA SEPAH

Istina je, dodaje, da je imao kontakte sa Sepah.

„Oni su me zvali kad sam produ`avao iransku vizu. Zvali su me na ru~ak prijateqski, govorili mi da im je ~ast {to je autor poput mene u Iranu i da `ele da me ugoste. Pitali su me {ta zajedno mo`emo da uradimo za Palestinu, a ja sam im rekao da ja nemam nikakvu mo}, samo talenat za pisawe. Dakle, oni stoje iza mojih objava u iranskim medijima, gde sam se pojavio kao slobodan, nezavisan autor, kao pesnik, umetnik, novinar kolumnista, mislilac. I ni{ta vi{e od toga“. Nagla{ava da ne pi{e da bi zaradio novac, nego da bi pomogao drugima.

„Verovao sam da moja pesma ‘Genocid u Gazi’ mo`e da slomi neko bitno srce u svetu. Sva ta obja{wewa nisu vredela, mu~iteqi su nastavili da me mu~e i pretili mi da su oni ‘vladari sveta’, da nijedna ambasada, nijedan politi~ar, nijedna organizacija za qudska prava, ne}e mo}i da mi pomogne da iza|em iz wihovog zatvora. Ali neko mi je pomogao, ne znam ko, svi su zvali Abu Dabi i Dubai zbog mene, mogu}e je da je bilo i diplomatskih pritisaka“, pri~a on.

Zahvaquje se roditeqima, bratu i svim prijateqima koji su brinuli i borili se wega.

„Zahvaqujem se i Ministarstvu unutra{wih poslova Srbije i svim ambasadama u regionu Bliskog istoka, ruskim, turskim i egipatskim slu`bama bezbednosti. Ne daj Bo`e nikome da robija nevin, nema ve}e tragedije i greha, bila je to nepodno{qiva tortura, pla{io sam se da }e zaista da me dr`e tamo 10 godina, takav `ivot bi bio besmislen“.

Razmi{qao je, dodaje, i o samoubistvu.

„Razmi{qao sam kako da razbijem neko staklo i da prese~em vene i kako da se ubijem, a da to bude fizi~ki bezbolno. Ali s druge strane, verovao sam da je nemogu}e da na ovom svetu ne postoji ba{ nikakva pravda. Neprestano sam se molio Bogu i dozivao sve svece u pomo}, i

ku{ati da u borbi sa republikanskim kandidatom overi mesto u ameri~kom Kongresu u Va{ingtonu. Gospo|a Luburi} Bin je druga Srpkiwa koja je izabrana u Kongres SAD i to tri puta, {to je ~ini najuspe{nijom `enom na{eg porekla u ameri~koj politici. U Predstavni~kom domu Kongresa je provela 6 godina, izme|u 2005 i 2011, nakon ~ega se povukla iz politike i posvetila porodici i biznisu. Posle pobede ona je objavila saop{tewe: - Bila mi je ~ast da i ranije budem va{ glas u Kongresu, i duboko sam dirnuta {to ste mi ponovo ukazali poverewe kao svom kandidatu za 8. okrug Ilinoisa u Kongresu Sjediwenih Dr`ava. Glasa~i su rekli svoje, i zapo~iwemo posao neophodan da na{u demokratiju ponovo uzmemo u svoje ruke, navela je Melisa Luburi} Bin i dodala: - Na{a pobeda je samo jo{ jedan korak ka oporavku na{e zemqe – ponovnoj izgradwi ‘ameri~kog sna’, obnavqawu na{ih ameri~kih vrednosti i Ustava, i obavqawu stvarnog posla kako bi svako u ovoj zemqi imao priliku za budu}nost kakvu zaslu`uje.

na zidovima sa jednim {rafom urezivao tekst ‘Bo`e pomozi’“. SAN ILI JAVA

Nakon 23 dana mu~ewa u samici, re~eno mu je da putuje za Beograd.

„Deportacija. Nepravedno su mi ukinuli Golden vizu. Niko nikada u istoriji Emirata nije pisao o Emiratima s qubavqu kao ja, dovoqno je samo pro~itati moju pesmu ‘The Son of the UAE’. Ja ovo nisam zaslu`io od Emirata. Stra{na nepravda i razo~arawe. Bi}e potrebno mnogo vremena da se oporavim od {oka i stresa“, ka`e na{ sagovornik. Ina~e, Milivojev je autor romana „De~ak iz @ute ku}e“, „Eho Nuklearne Bombe“ i „Qubav i Smrt u Dubaiju“. Godinama je `iveo i radio u Dubaiju, gde je od Ministarstva kulture UAE dobio Golden vizu kao zna~ajan autor sa internacionalnom karijerom. Ona mu je sada ukinuta.

Nacionalni festival cvetawa tre{we u ameri~koj prestonici ove godine bi}e u znaku na{eg folklora. U okviru predstoje}eg Nacionalnog festivala cvetawa tre{we u Va{ingtonu, Srpski kulturni centar „Opan~i}i“ predstavi}e srpsku kulturu na manifestaciji Bloom Fest. Nastup je zakazan za 5. april. Ovaj besplatan doga|aj prilika je za posetioce da se upoznaju sa tradicionalnom srpskom muzikom i igrom u okviru sve~ane me|unarodne proslave dolaska prole}a u ameri~koj prestonici.

Jeftinija elektri~na vozila, lak{i

pristup zaposlewu...

Australija je smawila carine na evropsku robu i ukinula porez na elektri~na vozila, ~ine}i wihov uvoz jeftinijim.

Elektri~na vozila i sir su me|u proizvodima koji }e postati jeftiniji za Australijance kao rezultat istorijskog sporazuma potpisanog sa Evropskom unijom nakon skoro decenije pregovora.

Premijer Entoni Albanizi i predsednica Evropske unije (EU) Ursula fon der Lajen potpisali nekoliko sporazuma, ukqu~uju}i sporazum o slobodnoj trgovini izme|u Australije i EU.

Premijer je to opisao kao „win-win” sporazum za Australiju i Evropu, ozna~avaju}i „zna~ajan trenutak“ u odnosima sa drugom najve}om svetskom ekonomijom.

zove „hitting it for six“, rekla je fon der Lajen u svom obra}awu parlamentu, upotrebiv{i britanski idiom koji aludira da }e sporazum ozbiqno {okirati, uznemiriti ili razoriti neke koji su nesposobni da se nosi sa takvom inforamacijom.

Evo „zasla|enih inforamcija“ unutar sporazuma koji }e najverovatnije uticati na potro{a~e.

JEFTINIJA

ELEKTRI^NA VOZILA

Nova kategorija bi}e kreirana u okviru Poreza na luksuzne automobile (Luxury Car Tax), koji vladi donosi 1,1 milijardu dolara, kako bi elektri~na vozila bila jeftinija.

Sva vozila sa nultom emisijom vredna mawe od 120.000 dolara ne}e biti podlo`na porezu od 33%.

Sporazum — koji australijskim izvoznicima daje ve}i pristup tr`i{tu od oko 450 miliona potro{a~a — modeliran je od strane EU i projektovano je da }e do 2030. godine dodati 10 milijardi dolara BDP-u Australije. Ali }e tako|e smawiti vi{e od 99 odsto carina na robu iz EU koja ulazi u Australiju.

„To je fer sporazum, koji donosi rezultate va{im preduze}ima i koji donosi rezultate na{im preduze}ima. Mislim da se to

Porez se trenutno primewuje na automobile vredne preko 80.500 dolara, odnosno 91.000 dolara za vozila koja {tede gorivo, a tro{kovi se prenose na voza~e.

Promena se ne}e iskqu~ivo odnositi na evropske zemqe, ~ine}i tako i elektri~na vozila iz drugih zemaqa jeftinijim.

To ukqu~uje Kinu, koja ~ini 80% uvoza elektri~nih vozila u Australiju.

Posebna carina od pet pro-

cenata na uvezene automobile tako|e je smawena, {to uti~e na proizvo|a~e automobila poput BMW-a i Mercedesa.

Nema~ka ambasadorka u Australiji, Beate Ga~eski, rekla je za SBS da bi sporazum bio koristan za nema~ke proizvo|a~e automobila i rekla da ga podr`ava, pozivaju}i se na promenqive globalne uslove.

„Ovde postoje prednosti, posebno u pogledu poreza na luksuzne automobile. To zna~i da }e mawe automobila biti obuhva}eno vi{im porezom, {to je dobra vest za nema~ke proizvo|a~e, koji imaju tendenciju da posluju u vi{em cenovnom segmentu.“

LAK[I PRISTUP

ZAPOSLEWU U SVIM

EVROPSKIM ZEMQAMA

Australijanci sa radnim vizama unutar Evropske unije ima}e ve}e mogu}nosti za priznavawe kvalifikacija, {to }e im omogu}iti lak{i pristup poslovima u drugim zemqama.

EU je pristala da stvori pojednostavqeni proces koji omogu}ava da kvalifikacije priznate u jednoj dr`avi budu priznate i u drugim dr`avama ~lanicama, smawuju}i duplirawe procesa. Ovo }e omogu}iti zaposlenim stru~wacima da putuju unutar EU zbog razli~itih radnih prilika.

Prema novom trgovinskom sporazumu, stru~waci koji rade u pravnim, ra~unovodstvenim, arhitektonskim, in`ewerskim i zdravstvenim uslugama ima}e ve}u sigurnost u pogledu ispuwavawa zahteva EU.

SNI@EWE CENA SIRA, KEKSA I TESTENINA

Australija je ukinula carinu od 5% na uvoz evropske robe. Smawi}e tro{kove uvoza evropskih sireva, vina, `estokih pi}a, keksa, ~okolade i konzerviranog paradajza, {to }e ih na kraju u~initi jeftinijim na kasi. SBS na srpskom

Ugro`ena proizvodwa gasa u Australiji zbog ciklona Narel

Proizvodwa te~nog prirodnog gasa u Australiji je i daqe ugro`ena, a hiqade qudi ostale su bez struje na udaqenom australijskom severozapadu, vi{e od nedequ dana nakon {to je olujni sistem Narel pogodio tu zemqu.

Uticaj olujnog sistema koji je u subotu pogopdio postrojewa za proizvodwu te~nog prirodnog gasa (TPG) kojima upravqaju kompanije [evron i Vudsajd pogor{ao je ve} postoje}i poreme}aj snabdevawa TPG-om izazvan ratom u Iranu koji traje ve} mesec dana, prenosi Rojters.

Australija je postala drugi najve}i svetski izvoznik TPG-a u trenutku kada je Katar obustavio proizvodwu zbog iranskih raketnih udara.

Olujni sistem Narel je stigao 20. marta do priobaqa dr`ave Kvinslend kao jak tropski ciklon, nastavio je kretawe kroz Severnu teritoriju i potom se obru{io na Zapadnu Australiju. Oluja je 27. marta stigla do kopna kod grada Eksmuta na zapadu Australije, a potom je pogodila i grad Karatu.

Kompanija Vudsajd Australija saop{tila je danas da oluja Narel i daqe prekida proizvodwu u gasnom postrojewu Karata kompanije.

„Po~eli smo sa remobilizacijom na{e radne snage u neka od na{ih of{or postrojewa”, rekao je portparol kompanije dodaju}i da }e proizvodwa u postrojewu Severozapadni {elf ponovo po~eti kada to bude bezbedno.

Saop{teno je da kompanija [evron radi na obnavqawu proizvodwe u svojim gasnim postrojewima Gorgon i Vitston nakon prekida proizvodwe zbog oluje Narel.

Gorgon je najve}e postrojewe za izvoz te~nog prirodnog gasa u Australiji, koje proizvodi 15,6 miliona metri~kih tona godi{we sa tri prera|iva~ke linije, dok Vitston ima dve linije koje proizvode oko 8,9 miliona metri~kih tona gasa.

Izvoznici mesa kritikuju sporazum o slobodnoj trgovini sa EU vredan 10 milijardi dolara , dok lideri trde da je obostrano koristan

Oko istorijskog trgovinskog sporazuma se pregovaralo osam godina, kona~no je potpisan ali izvoznici mesa ka`u da su „duboko razo~arani“.

Australija i Evropska unija potpisale su sporazum o slobodnoj trgovini vredan 10 milijardi dolara do 2030.; me|utim, izvoznici mesa ka`u da on nije ispunio o~ekivawa i da su „duboko razo~arani“.

Sporazum o slobodnoj trgovini bi australijskim izvoznicima dao ve}i pristup globalnom evropskom tr`i{tu sa vi{e od 450 miliona qudi. Tako|e bi ukinuo carine na evropski uvoz i potencijalno bi ponudio podsticaj od milijardu dolara nacionalnoj ekonomiji.

Premijer Entoni Elbanizi rekao je da je odnos va`an u kontekstu „sve te`e predvidqivog“ me|unarodnog okru`ewa.

„To je obostrano korisno“, rekao je novinarima u Kanberi, isti~u}i da }e sporazum ukinuti carine na izvoz kao {to su vino, morski plodovi, govedina i mle~ni proizvodi.

„Ovo koristi i australijskim potro{a~ima i kompanijama, sa ve}im iz-

borom robe i usluga po ni`im cenama, ukqu~uju}i va`ne dobiti za na{ proizvodni i primarni industrijski sektor.“

Prema sporazumu, Australija }e ukinuti carine od pet procenata na uvoz evropskih proizvoda, koje poga|aju proizvo|a~e automobila poput BMW-a i Mercedesa, kao i proizvo|a~e robe poput modnih proizvoda, hrane i pi}a.

Zauzvrat, EU }e dozvoliti pro{ireni uvoz australijskih proizvoda, ukqu~uju}i govedinu i jagwetinu.

Kqu~ni spor u pregovorima bio je oko upotrebe naziva proizvoda poput „Prosecco“, jer su evropski vinari `eleli ekskluzivni pristup tom nazivu.

Prema sporazumu, australijskim proizvo|a~ima }e biti dozvoqeno da nastave da nazivaju popularno penu{avo vino Prosecco za doma}u prodaju, ali }e taj termin biti postepeno ukinut tokom 10 godina za strani izvoz.

IZVOZNICI MESA KA@U DA SU „DUBOKO RAZO^ARANI“ Samo nekoliko trenutaka nakon potpisivawa sporazuma, izvoznici mesa kritikovali su vladu, tvrde}i da nije potpisala sporazum kojim bi se obezbedio pristup obe}an tokom godina pregovora. Australijska agencija za regulaciju mesa i stoke (Meat and Livestock Australia) je u saop{tewu navela da je potrebno najmawe 50.000 tona govedine da bi se uskladilo sa konkurentima iz EU, umesto 30.600 koliko je ponu|eno.

Istakli su da su nivoi ov~ijeg i kozjeg mesa – 25.000 tona tokom sedam godina –bledi u pore|ewu sa 163.769 pristupnih tona koje ima Novi Zeland.

Predsednik organizacije Cattle Australia, Gari Edvards, optu`io je ministra trgovine Dona Farela da je „prevrtqiv“.

„Evropa je najvrednije tr`i{te za govedinu na svetu. Australija ima ogroman trgovinski deficit sa Evropom — posebno kada su u pitawu poqoprivredni proizvodi“, rekao je on. „Ovi desetogodi{wi pregovori bili su prilika da se poku{a re{iti ta neravnote`a.“

„OPIPQIVE KORISTI“

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je potpisala sporazum zajedno sa premijerom Elbanizijem u Kanberi, istakla je „opipqive koristi“ za evropska preduze}a od u{tede oko milijardu evra (1,7 milijardi dolara) na carinama. Ona je rekla da o~ekuje da }e izvoz robe u Australiju porasti za 33 procenta u narednoj deceniji.

Sporazum bi tako|e omogu}io da 98 procenata australijskog izvoza u|e u Evropsku uniju bez carine. Fon der Lajen je rekla da je „kolektivna otpornost“ va`na, nakon {to je upitana da li je kori{}ewe uvoznih poreza od strane predsednika Sjediwenih Dr`ava Donalda Trampa, kao geopoliti~ke poluge, nateralo EU na kompromis. SBS na srpskom

Sve je u redu, dobro smo snabdeveni”

Nekoliko stotina benzinskih stanica u Australiji ostalo je bez benzina ili dizela uprkos uveravawima australijskih ministara da je tr`i{te dobro snabdeveno.

Novi Ju`ni Vels, najnaseqenija australijska savezna dr`ava, ima 165 stanica bez dizela i 298 bez barem jedne vr-

Bouen je rekao da }e {estomese~no prilago|avawe smawiti „ta~ku paqewa” dizela sa 61,5 na 60,5 stepeni Celzijusa, {to }e pove}ati snabdevawe iz australijskih rafinerija i me|unarodnih izvora.

ste benzina, prenosi Rojters pisawe The Sydney Morning Herald, dok potro{a~i prave zalihe usled teku}eg ameri~ko-izraelskog rata protiv Irana.

Ministar energetike Kris Bouen potvrdio je parlamentu da se benzinske stanice u vi{e saveznih dr`ava suo~avaju sa nesta{icama.

Bouen je tako|e predstavio dodatno ubla`avawe standarda za gorivo koje bi omogu}ilo ve}u koli~inu dizela na tr`i{tu, nakon ranijeg smawewa standarda za sadr`aj sumpora.

[ta

16

„U su{tini, australijske rafinerije }e sada imati ve}u fleksibilnost u proizvodwi dizela i pro{iri}e se tr`i{ta sa kojih nabavqamo dizel”, rekao je u saop{tewu.

Bouen je imenovao radnu grupu za snabdevawe gorivom koja se prvi put sastala, sa zadatkom da obezbedi isporuku goriva u ruralna podru~ja gde je potrebno.

Vlada je tako|e oslobodila gorivo iz rezervi i trenutno ima zalihe dizela za 30 dana.

Tokom obra}awa Nacionalnom pres klubu u Kanberi, direktor Me|unarodne agencije za energiju Fatih Birol rekao je da su te zalihe na solidnom nivou i izlo`io mere {tedwe goriva kao {to su rad od ku}e, smawewe ograni~ewa brzine i ograni~avawe poslovnih putovawa.

„Svi naporno radimo kako bismo osigurali energetsku bezbednost, bilo da je re~ o te~nim gorivima ili energentima poput gasa, ali ako je te{ko do}i do sirove nafte, to postaje problemati~no”, izjavila je ministarka za resurse Medlin King. „Ali u ovom trenutku Australija je veoma dobro snabdevena i tako }e ostati”.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

je pokazala zabrana dru{tvenih mre`a mla|ima od

godina u Australiji - ovo su rezultati posle tri meseca

Australija je pre tri meseca, prva u svetu uvela regulativu koja ograni~ava pristup nalozima na dru{tvenim mre`ama za decu mla|u od 16 godina. Novi podaci iz ankete sprovedene me|u 1.070 odraslih Australijanaca pru`aju intrigantne naznake odre|enih pozitivnih efekata.

Anketa You Gov-a pokazala je da su mnogi roditeqi primetili nekoliko pozitivnih promena u pona{awu svoje dece uzrasta do 16 godina otkako je zakon stupio na snagu 10. decembra 2025. godine. Ipak, to nije bio univerzalan slu~aj, jer su neki roditeqi prijavili i negativne promene u pona{awu svoje dece. [ta ta~no pokazuju rezultati ankete? I kako ih treba tuma~iti?

PRVI KORAK

Po~etni podaci koje je prikupila australijska Komisija za e-bezbednost pokazali su da su platforme dru{tvenih mre`a uklonile 4,7 miliona naloga dece mla|e od 16 godina tokom decembra pro{le godine. Navodno, ova cifra ukqu~uje odre|eni broj neaktivnih i dupliranih naloga. Zbog toga mo`da ne predstavqa ta~an broj mladih qudi koji su zaista pogo|eni. Tako|e se navodi da mladi zaobilaze ograni~ewa verifikaci-

je uzrasta. Izve{taj portala Crikey, zasnovan na novim podacima kompanije za roditeqski nadzor Qustodio, pokazao je da je kori{}ewe dru{tvenih mre`a me|u mla|ima od 16 godina opalo samo neznatno tokom prva tri meseca zabrane.

RODITEQI VIDE NEKE POZITIVNE EFEKTE

Me|u roditeqima dece mla|e od 16 godina, 61% je uo~ilo izme|u dva i ~etiri pozitivna efekta. Oko 43% je primetilo vi{e direktnih dru{tvenih interakcija, dok je 38% reklo da su wihova deca prisutnija i anga`ovanija tokom komunikacije, a isto toliko wih prijavilo je poboq{awe odnosa izme|u roditeqa i dece. Ipak, ovi roditeqi su prijavili i negativne efekte. Wih 27% primetilo je prelazak na alternativne ili mawe regulisa-

ne platforme, dok je 25% uo~ilo smawenu dru{tvenu povezanost, kreativnost ili vr{wa~ku podr{ku na internetu.

Dve tre}ine odraslih u ovoj anketi smatra da bi ve}e u~e{}e roditeqa moglo u~initi zabranu efikasnijom. Tako|e, 56% se sla`e da bi stro`a primena i verifikacija uzrasta poboq{ale wenu efikasnost.

To sugeri{e da mnogi roditeqi razumeju slo`ene izazove u sprovo|ewu efikasnih sistema potvrde uzrasta.

RAD KOJI JE U TOKU

Oni u~estvuju u istra`ivawu koje je u toku i koje ima za ciq da proceni uticaj ograni~ewa uzrasta na dru{tvenim mre`ama. Ova studija direktno meri koliko vremena mladi provode na razli~itim aplikacijama koriste}i tehnologiju pasivnog pra}ewa, uz standardne upitnike.

Na{i po~etni podaci (prikupqeni pre stupawa novih pravila na snagu) od 171 mladog u~esnika osporavaju dominantni narativ da su „svi tinejxeri protiv ograni~ewa“. Zapravo, 40% mladih uzrasta od 13 do 16 godina podr`avalo je ili je bilo ravnodu{no prema regulativi, {to ukazuje na potrebu za nijansiranijim pristupom, pi{e Independent. Mladi su tako|e pokazali uvid u sopstveno kori{}ewe dru{tvenih mre`a. Gledawe kratkih video-snimaka bila je naj~e{}a aktivnost, ali je samo 16% smatralo da je to dobar na~in da provedu vreme. Australijska komesarka za e-bezbednost Xuli Inman Grant tako|e se obavezala na sveobuhvatnu evaluaciju ovog zakona. Ova evaluacija, koja se sprovodi u saradwi sa Univerzitetom Stanford i akademskom savetodavnom grupom od 11 ~lanova, ima za ciq da proceni kako se Zakon sprovodi i ispita wegove planirane i neplanirane posledice.

Va`an deo evaluacije je dugoro~ni pristup tokom najmawe naredne dve godine, uz u~e{}e vi{e od 4.000 mladih uzrasta od 10 do 16 godina i wihovih roditeqa ili starateqa.

USPEH SE MERI GODINAMA, NE MESECIMA

Umesto da se o~ekuju trenutne koristi kod mladih koji su ve} koristili dru{tvene mre`e, ja~i efekti bi mogao da se vidi kod slede}e generacije dece.

U tom smislu, prava vrednost ovog zakona mo`e biti u promeni dru{tvenih normi me|u roditeqima o „pravom“ uzrastu za prvi telefon i ulozi dru{tvenih mre`a u `ivotima mladih. Takve promene meri}e se godinama, a ne mesecima.

Autor studije Suzen M. Sojer je profesorka zdravqa adolescenata na Univerzitetu u Melburnu i direktorka Centra za zdravqe adolescenata u Kraqevskoj de~joj bolnici. Silvija C. Lin je postdoktorska istra`iva~ica na Univerzitetu Deakin i u Institutu za istra`ivawe de~jeg zdravqa Murdoch.

Naredni meseci }e verovatno biti najte`i za komesarku za e-bezbednost dok sara|uje sa tehnolo{kim kompanijama kako bi osigurala da preduzimaju „razumne korake“ koje zakon zahteva. Veliko globalno interesovawe vlada za izve{taj o uskla|enosti koji }e Komisija uskoro objaviti. Tehnolo{ke kompanije suo~avaju se sa kaznama do 49,5 miliona australijskih dolara ukoliko ne po{tuju zakon. Za mnoge je reputaciona {teta ve}i problem od finansijskog, {to se vidi i u nedavnim sudskim slu~ajevima u SAD protiv Snapchata i Tik Toka.

Naknada za pla}awe

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Zabrana napla}ivawa naknade prilikom kori{}ewa bankovnih kartica trebalo bi da u{tedi potro{a~ima u Australiji najmawe 1,6 milijardi dolara godi{we.

Rezervna banka Australije (RBA) je saop{tila da okvir za naplatu doplata – uveden pre vi{e od dve decenije – vi{e ne ostvaruje svoju namenu. Procewuje se da oko 16% kompanija koristi ove naknade.

Doplate za transakcije debitnim i kreditnim karticama bi}e

procewenih 16% preduze}a koja napla}uju doplatne naknade, cena wihove robe i usluga mogla bi se pove}ati jer ukqu~uju ove naknade u svoje cene. Potro{a~i bi vi{e voleli da tro{kovi pla}awa budu ukqu~eni u ogla{ene cene, prema RBA. Centralna banka }e tako|e smawiti ograni~ewa na me|ubankovne naknade koje pla}aju australijski privredni subjekti, {to }e smawiti tro{kove za oko 900 miliona dolara i najvi{e koristiti malim preduze}ima, prema RBA. Naknadu pla}a preduze}e izdavaocu kartice klijenta kada se izvr{i transakcija.

Prilikom objavqivawa preporuka u julu 2025. godine, Centralna banka je utvrdila da bi mala preduze}a za 185 miliona dolara boqe profitirala nakon promena, a 90% wih bi imalo koristi.

Boqa transparentnost postignuta primoravawem mre`a kartica i velikih prihvata~a da objavquju koje naknade napla}uju tako|e je preporu~ena kako bi se

stituciji koja izdaje karticu koja se koristi bi}e ograni~ene na ni`i nivo.

Guvernerka Rezervne banke Australije, Mi{el Bulok, rekla je da }e promene „pojednostaviti pla}awe karticama za potro{a~e i pomo}i preduze}ima da dobiju boqu vrednost od svojih platnih usluga“.

„Doplate vi{e ne funkcioni{u kako je zami{qeno. Potro{a~i i preduze}a smatraju da su pravila slo`ena i zbuwuju}a, doplate ~esto nisu dobro objavqene, a ve}ina potro{a~a `eli da doplate prestanu“, rekla je Bulok.

Blagajnik Xim ^almers podr`ao je odluku i pohvalio vi{eslojni plan RBA. Me|utim, priznao je da bi neka mala preduze}a na kraju mogla da odlu~e da pove}aju svoje cene.

Svi znamo da Australijanci apsolutno mrze ovu ideju da postoji prikrivena naplata kada dodajete karticu i odete, kada popijete kafu ili pivo. Banke –koje ~ine ve}inu izdavalaca, grupa koja }e izgubiti 660 miliona

ukinute kasnije ove godine, uprkos sna`nom protivqewu kompanija.

Revizija tro{kova pla}awa trgova~kim karticama Rezervne banke Australije (RBA) preporu~ila je ukidawe naknada.

Poslovne grupe su kritikovale ovaj potez i rekle da }e to samo pove}ati cene i smawiti transparentnost. Uprkos reakcijama Centralna banka je u utorak saop{tila da opse`ne javne konsultacije nisu odvratile zvani~nike od preduzimawa ovog poteza.

Transakcije karticama Mastercard, VISA i EFTPOS vi{e ne}e mo}i da koriste naknade. American Express ima poseban sporazum sa RBA i nije podlo`an ovim promenama pravila.

Oko 16% kompanija u Australiji redovno koristi doplatne naknade, koje su namewene pokrivawu tro{kova obrade transakcije.

Prema procenama RBA, tro{kovi obrade pla}awa mogu se kretati od ispod 0,5% za EFTPOS do oko 1-1,5% za kreditne kartice, dok se debitne kartice nalaze izme|u. RBA procewuje da }e zabrana u{tedeti australijskim potro{a~ima ukupno 1,6 milijardi dolara godi{we. Uklawawe doplata }e zna~iti da je ogla{ena cena kona~na cena koju potro{a~i pla}aju. Za

podstakla konkurencija izme|u mre`a.

Centralna banka tako|e planira da sredinom 2026. godine zapo~ne javne konsultacije kako bi procenila javni interes za regulisawe oblasti sistema maloprodajnih pla}awa koje nisu bile obuhva}ene ovim pregledom, ukqu~uju}i mobilne nov~anike i usluge „kupi sada, plati kasnije“.

Ukidawe naknade po~e}e 1. oktobra ove godine.

Poslovne grupe ve} upozoravaju da }e kafi}i, barovi, restorani i prodavnice pove}ati cene kako bi prebacili dodatne tro{kove sa kojima }e se suo~iti zbog predstoje}e zabrane doplata za kreditne i debitne kartice.

RBA je saop{tila da, uprkos `estokom protivqewu promenama koje je prvi put pokrenula pro{le godine, veruje da trgovci vi{e ne bi trebalo da mogu da primewuju doplate na transakcije kupcima karticama.

Da bi se izbeglo da trgovci ukqu~e tro{kove obrade pla}awa karticama u cenu robe, RBA }e tako|e vr{iti pritisak na izdavaoce kartica – uglavnom banke – i druga preduze}a koja pru`aju terminale za pla}awe. Prema promenama Rezervne banke, naknade koje pla}a dobavqa~ platnih terminala in-

dolara godi{weg prihoda prema promenama – osudile su potez, sugeri{u}i da bi to moglo da potkopa „suverene sposobnosti“ nacije.

Me|ubankarske naknade su istorijski bile zna~ajan izvor finansirawa za banke u pokrivawu tro{kova bonus poena, koji se izdaju kupcima obi~no za svaki potro{eni dolar.

Ograni~ewa naknada sada }e biti smawena sa 0,8% na 0,3% za potro{a~ke kreditne kartice i sa 0,2% na 0,16% za debitne kartice. Nova me|ubankovska naknada za kartice izdate u inostranstvu iznosi}e 1%, dok }e ograni~ewe za komercijalne kreditne kartice ostati na 0,8%.

Bez obzira na reakcije banaka i trgovaca nema sumwe da }e ove promene Centralne banke biti korisne za potro{a~e. Male kompanije iako prete pove}awem cena ne}e imati mnogo izbora, osim da se korekcijom svojih cena i smawewem mar`i prilagode tr`i{tu u poku{aju da konkuri{u velikim igra~ima koji odavno ne napla}uju naknade za kori{}ewe kartica.

LIKVIDIRAN

Policija ga prona{la nakon 7 meseci potrage

Australijska policija je ubila Dezija Frimena nakon {to je dvostruki ubica proveo sedam meseci u bekstvu.

Poznat kao teoreti~ar zavera, Frimen je pro{log avgusta na svom imawu u malom mestu Porepunkah u saveznoj dr`avi Viktorija ubio dvojicu policajaca, pre nego {to je pobegao u gusto {umsko podru~je i izbegavao opse`ne potrage.

Policija Viktorije saop{tila je da je jedan mu{karac ubijen nakon vi{esatne opsade na ruralnom imawu na severoistoku dr`ave. Glavni komesar Majk Bu{ rekao je da se veruje da je re~ o Frimenu (56), ali da je formalna identifikacija jo{ u toku.

„Danas je jedan zao ~ovek mrtav”, rekla je premijerka Viktorije Xasinta Alan. „Gotovo je.”

Policija navodi da je oko 5:30 po lokalnom vremenu opkolila objekat opisan kao kombinacija kontejnera i duge kamp-prikolice na jednom seoskom imawu.

Nakon tri sata i vi{e poziva policije da se preda, mu{karac, za kog se veruje da je Frimen, iza{ao je napoqe i tada je ubijen.

Detaqi se jo{ utvr|uju, rekao je Bu{ novinarima, ali veruje se da je Frimen iza{ao umotan u }ebe i naoru`an pi{toqem, verovatno onim koji je uzeo od jednog od ubijenih policajaca pro{log avgusta.

„Na{ krajwi ciq bio je da ga uhapsimo“, rekao je Bu{. „Postojala je prilika da se mirno preda, ali to nije u~inio.”

Policija je saop{tila da nijedan policajac nije povre|en tokom operacije, koja }e, kao i svaka upotreba vatrenog oru`ja od strane policije, biti predmet

NESVAKIDA[WI

istrage, prenosi BBC. Tim koji je 26. avgusta poslat na Frimenovo imawe bio je tamo zbog pretresa u okviru istrage o seksualnim deliktima, kada su ubijena dva policijska slu`benika, Nil Tompson i Vadim de Vart.

Wihove porodice su prve obave{tene o Frimenovoj smrti, rekao je Bu{, dodaju}i da }e biti potrebno 24 do 48 sati da se potvrdi identitet tela.

„Ako se wegov identitet potvrdi… to donosi zatvarawe jednog tragi~nog i stra{nog doga|aja.”

FRIMEN IMAO POMO]?

Istra`iteqi veruju da je Frimen imao pomo} dok je bio u bekstvu, pa }e se sada fokusirati na to ko mu je pomagao, dodao je Bu{.

„Bilo bi veoma te{ko da stigne tamo gde je bio bez pomo}i. Ako je neko sau~estvovao, bi}e pozvan na odgovornost”, rekao je Bu{.

Policijsko udru`ewe Viktorije navelo je da je Frimenova smrt „korak napred” – ali ne i potpuno „zatvarawe”.

„To ne umawuje traumu, ne vra}a budu}nosti koje su brutalno

Ciklon Narel progutao je ~itava australijska naseqa u magli i gurnuo zajednice u jezivu, apokalipti~nu tamu. [okantni snimci iz [ark Beja prikazuju kako je dnevno svetlo nestalo za nekoliko minuta dok su sna`ni vetrovi podizali ogromne oblake pra{ine bogate gvo`|e oksidom. Nebo je postalo duboko crveno, a vidqivost se smawila gotovo na nulu.

Pojedina podru~ja navodno su bila potpuno obavijena, dok je vazduh postao gust i gotovo neprozra~an, a nebo je sjalo neprirodnom crveno-naranxastom bojom. Svedoci su opisivali prizore koji „ne izgledaju stvarno” dok je oluja pra{ine prolazila, podstaknuta nekim od najsna`nijih vetrova vi|enih „u jako dugo vremena”. Australijska dr`avna meteorolo{ka slu`ba saop{tila je da su vetrovi prema{ili 200km/h. Premijer Kvinslenda Dejvid Krisafuli rekao je: „U mnogim slu~ajevima to }e biti najja~i vetar koji su qudi u ovom delu dr`ave do`iveli jako, jako dugo vremena”. Fenomen, iako dramati~an, obja{wava se sna`nim vetrovima koji podi`u tlo bogato gvo`|e oksidom u atmosferu – proces dobro poznat u su{nim delovima Australije. Sve se to doga|a dok ciklon Narel

oduzete, niti smawuje kolektivni strah i tugu koje je ovaj tragi~ni doga|aj izazvao me|u policijom i {irom javno{}u”, navodi se u saop{tewu Frimen, ~ije je pravo ime Desmond Filbi, bio je samoprogla{eni „suvereni gra|anin”, deo anti-vladinog pokreta koji odbacuje autoritet i zakone.

Me{tani Porepunkaha, turisti~kog mesta podno planine Maunt Bafalo, rekli su da je `iveo na svom imawu sa suprugom i dvoje dece.

Nakon dvostrukog ubistva, policija je zatvorila podru~je, ponudila nagradu od milion australijskih dolara i mesecima pretra`ivala strm i stenovit teren pun pe}ina i napu{tenih rudnika u potrazi za Frimenom, koji je imao razvijene ve{tine pre`ivqavawa u prirodi.

Pro{log meseca policija je obnovila potragu i anga`ovala pse traga~e za qudskim ostacima, navode}i da „~vrsto veruju” da je Frimen mrtav.

Bu{ je u ponedeqak rekao da postoji „mnogo indicija da je Frimen oduzeo sebi `ivot”, ali da su policajci zadr`ali otvoren pristup istrazi. Nije `eleo da

otkrije {ta je dovelo policiju do wegove lokacije.

ISTORIJA SUKOBA

SA VLASTIMA

Frimen nije bio nepoznat vlastima, a wegovi stavovi kao „suverenog gra|anina” bili su dobro dokumentovani kroz objave na internetu, video-snimke i sudske spise.

Me{tani su rekli da su se wegovi ekstremni stavovi dodatno radikalizovali tokom pandemije kovida, kada su u Viktoriji va`ile posebno stroge mere.

Nazivao je policiju „teroristi~kim batina{ima”, poku{ao da „uhapsi” sudiju tokom sudskog postupka, a 2021. je dospeo u javnost poku{ajem da tada{weg premijera Danijela Endrjuza optu`i za izdaju. Tu`ba je odba~ena.

Policija je o~ekivala da potraga pro{log avgusta ne}e biti jednostavna. Nakon procene rizika, ipak nisu tra`ili podr{ku specijalnih jedinica, ve} su poslali deset policajaca na wegovo imawe. Me|u wima je bio i lokalni detektiv pred penzijom. Tompson je izabran jer je ranije imao kontakt s Frimenom i smatralo se da je izgradio odre|eni odnos s wim.

nastavqa da napreduje prema unutra{wosti nakon {to je pogodio severozapad dr`ave kao sistem tre}e kategorije, donose}i razorne udare vetra ja~e od 169 km/h i obilne padavine.

Hitne slu`be navode da je turisti~ki grad Egzmut najte`e pogo|en, uz {iroko rasprostrawenu {tetu i kriti~ne prekide u snabdevawu. Egzmut je uglavnom bez struje, vode i komunikacija, dok ekipe ubrzano rade na ponovnom uspostavqawu sistema, pi{e The Sun. Ministar za hitne slu`be Pol Papaqa rekao je: „Gradovi osim Egzmuta, Koral Bej, [ark Bej, Xeraldon, Kalbari i Karnarvon, ~ini se da su pro{li bez zna~ajne strukturne {tete”. „Osigura}emo podr{ku qudima dok se oporavqaju od ovoga”.

U roku od nekoliko minuta po dolasku na imawe, ubijen je zajedno sa De Vartom. Viktoria Poli, Tompsonova partnerka, opisala ga je kao „najboqeg mu`a kojeg nikada nije imala”. Porodica i prijateqi pamte De Varta kao osobu koja je uvek bila nasmejana i trudila se da nasmeje druge.

Wihova smrt ponovo je otvorila pitawa o tome kako se Australija nosi sa rastu}im anti-vladinim grupama i teoreti~arima zavera, za koje federalna policija ka`e da imaju „potencijal da inspiri{u nasiqe”.

Sli~na grupa sa anti-autoritarnim i pseudopravnim uverewima ubila je dvojicu policajaca i jednog civila na ruralnom imawu u Kvinslendu 2022. godine. Lokalna poslanica Helen Hejns rekla je da je nad Porepunkahom lebdeo „tamni oblak“ i da Frimenova smrt „privodi kraju ovaj dugotrajan i razoran incident”. Blizak prijateq Tompsona tako|e je pozdravio vest o Frimenovoj smrti. „Dobar je dan“, rekao je Xon Bird za australijski javni servis, dodaju}i da to na kraju „ne mewa mnogo”, ali donosi odre|eni ose}aj zavr{etka.

Vlasti su saop{tile da je do{lo do o{te}ewa zgrada, benzinskih stanica i aerodroma Lermut iako zasad nema izve{taja o povre|enima. Drugde su sna`ni vetrovi navodno poharali poqoprivredna podru~ja, uz strah da bi zasadi banana u blizini Karnarvona mogli da budu potpuno uni{teni. „Ako vetrovi budu onakvi kakvi se prognoziraju, a trenutno se o~ekuju izme|u 180 i 190 km/h, verovatno ne}emo imati nijednu bananu koja je ostala uspravna”, izjavila je uzgajiva~ica Dorijana Mangil za News.com.au

„Ta stabla nemaju sna`an koren, pa sve iznad 100 km/h obara banane i onda morate prakti~no da krenete ispo~etka”. „Osim ako se ne dogodi neko ~udo… do subote verovatno ne}emo imati ni{ta”.

Velike gasne operacije tako|e su poreme}ene, jer su kompanije obustavile proizvodwu nakon {to je infrastruktura o{te}ena na putu ciklona. Uprkos zastra{uju}im prizorima, stru~waci ka`u da krvavo crveno nebo nije neuobi~ajeno u Australiji. Sli~an incident 2009. godine pokazao je kako se pra{ina mo`e preneti hiqadama kilometara, obojiv{i nebo naranxasto sve do Sidneja. Nau~nici nagla{avaju da su takvi doga|aji posledica prirodne erozije uzrokovane vetrom, iako ih su{ni uslovi mogu pogor{ati i nisu znak neke {ire katastrofe. Ciklon je u me|uvremenu oslabqen, ali vlasti upozoravaju da su uslovi i daqe opasni, a vanredna upozorewa i daqe su na snazi.

Lepa vest iz Organizacije Srbi za Srbe

HUMANITARNA VASKR[WA TUCIJADA

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe okupqa 250.000 donatora koji godi{we obezbe|uju neophodnu pomo} za vi{e od 200 ugro`enih porodica {irom Balkana.

Organizacija Srbi za Srbe zvani~no je registrovanau Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Austriji, [vajcarskoj, Nema~koj, Norve{koj, Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Kanadi, [vedskoj i Australiji, uz brojna predstavni{tva u drugim dr`avama, koja }e uskoro postati i zvani~no registrovane organizacije.

Vredni ~lanovi ove organizacije iz Sidneja organizuje Vaskr{wu tucijadu, doga|aj koji spaja tradiciju, zajedni{tvo i humanost.

Tucijada }e se odr`ati u nedequ, 12. aprila 2026. godine, za Vaskrs, nakon liturgije u {est porti crkava, i to:

- Sv. Nikola – Blektaun, - Sv. Stefan – Ruti Hil, - Sv. Luka – Liverpul, - Sv. Knez Lazar – Aleksandrija, - Sv. \or|e – Kabramata i - Sv. Jovan Krstiteq – Dapto.

Kako isti~u organizatori, ovaj doga|aj ima za ciq da kroz radost Vaskrsa i negovawe stare tradicije okupi porodice i prijateqe, ali i da podseti na va`nost pomagawa onima kojima je podr{ka najpotrebnija.

Svi prisutni ima}e priliku da u~estvuju u tradicionalnom takmi~ewu u tucawu vaskr{wih jaja, uz dobrovoqni prilog. Za najuspe{nije takmi~are pripremqene su i vredne nagrade, dok }e sva prikupqena sredstva biti usmerena ka pomo}i porodici Stankovi}.

Organizatori pozivaju sve ~lanove zajednice da do|u sa svojim porodicama, podr`e akciju i budu deo jedne lepe vaskr{we pri~e koja ima za ciq da donese nadu i konkretnu pomo} onima kojima je najpotrebnija.

Vaskrs je vreme radosti, ali i vreme kada najvi{e mo`emo da poka`emo solidarnost i qubav prema bli`wima — upravo ono {to ovaj doga|aj i predstavqa.

Uvereni smo da }e se Srbi iz Sidneja i Dapta pridru`iti ovoj humanitarnoj akciji i tako podr`ati rad ove na{e organizacije koja godinama prikupqa pomo} najugro`enijim osobama i porodicama sa srpskih prostora.

POMO] ZA STANKOVI]E

Porodica Stankovi} `ivi u te{kim uslovima u selu Stance kod Vrawa, gde u jednom doma}instvu boravi devet ~lanova, ukqu~uju}i petoro male dece. Wihov dom nalazi se na nestabilnom zemqi{tu ugro`enom klizi{tem, a pukotine na ku}i svakodnevno se {ire, ~ine}i `ivot nesigurnim.

Pored toga, porodica nema osnovne uslove za `ivot — vodu u ku}u donose spoqa, a svakodnevica je ispuwena borbom da deci obezbede najosnovnije.Wihova najve}a `eqa je jednostavna: bezbedan dom u kom }e deca mo}i da odrastaju, u~e i `ive bez straha. Upravo zato, svaka pomo} zna~i korak bli`e wihovom sre}nom detiwstvu.

Film „Kajmak~alan” prikazan

Novog Ju`nog Velsa

Organizacija Pokreta srpskih ~etnika Ravna Gora u Australiji, sa sedi{tem u Bonirigu u Sidneju, bila je doma}in projekcije dokumentarnog filma By Far Kajmak~alan u Teataretu Parlamenta Novog Ju`nog Velsa, u saradwi sa organizacijom Australians of Serbs Association i uz podr{ku lokalne dr`avne ministarke Charishme Kaliyanda.

Skup je sve~ano otvorio predsednik srpskih ~etnika, John Pavasovic, koji je po`eleo dobrodo{licu gostima i uru~io posebnim zvanicama primerke kwige Australians with Serbs in World War One i bro{ure Serving with the Serbs – Australian Volunteers in the Great War.

Projekcija je okupila predstavnike zajednice, izabrane zvani~nike i potomke ANZAK dobrovoqaca u ciqu odavawa po~asti zajedni~kom istorijskom nasle|u. Me|u prisutnima su bili Tri Vo MP, koji je predstavqao ministra za multikulturalizam i poslanika za Cabramatta; Nathan Hagarty MP, ministar za Leppington; i Tim James MP, poslanik opozicije i predstavnik za Willoughby.

Prisutan je bio i ~asni David Harris MP, ministar za bora~ka

pitawa, koji je prisustvovao u ime premijera i ostao tokom cele projekcije.

Dokumentarni film By Far Kajmak~alan, ~iji je autor Bojan Paji}, osvetqava pri~u o ANZAK dobrovoqcima koji su tokom Prvog svetskog rata slu`ili zajedno sa srpskim snagama, sa posebnim fokusom na wihovu ulogu u bici na Kajmak~alanu i na trajne veze koje su se razvile izme|u australijskih i srpskih vojnika. U filmu se prikazuje i Paji} zajedno sa potomcima ANZAK dobrovoqaca koji su i sami slu`ili u kampovima u Srbiji, {to dodatno nagla{ava li~ne i istorijske veze prikazane u filmu.

Iako je broj publike bio skroman, prisustvo potomaka ANZAK dobrovoqaca dalo je poseban zna~aj doga|aju, nagla{avaju}i va`nost o~uvawa se}awa na wihov doprinos. Doga|aj predstavqa va`an korak u daqim naporima da se ova zajedni~ka istorija sa~uva i promovi{e, uz o~ekivawe da }e se u budu}nosti razmatrati dodatne inicijative i mogu}nosti javnog obele`avawa u Novom Ju`nom Velsu.

Lazo Vrankovi}

RAST CENA GORIVA PRITISKA KU]NE BUXETE:

Besplatan prevoz kao privremena

Nagli rast cena goriva {irom Australije sve sna`nije poga|a ku}ne buxete, a vlasti u Viktoriji odlu~ile su da reaguju uvo|ewem privremene mere – besplatnog javnog prevoza u celoj dr`avi do kraja aprila.

Od utorka, 31. marta, vozovi, tramvaji i autobusi bi}e besplatni za sve putnike, dok }e sistem naplate karata privremeno biti iskqu~en kako bi se izbegle gu`ve i olak{alo kori{}ewe javnog prevoza.

Ova odluka dolazi u trenutku kada se cena benzina u pojedinim delovima Melburna pribli`ava tri dolara po litru, dok je dizel u nekim regionalnim delovima Viktorije ve} pre{ao tri dolara i trideset centi po litru. U isto vreme pojavili su se i problemi sa snabdevawem, pa su pojedine benzinske stanice u dr`avi ve} ostale bez goriva.

Premijerka Viktorije Xasinta Alan izjavila je da }e besplatan javni prevoz dr`avu ko{tati oko 71 milion dolara izgubqenih prihoda, ali da je to va`na mera kako bi se gra|anima bar delimi~no pomoglo u vreme rastu}ih tro{kova `ivota.

Razgovori sa ~lanovima srpske zajednice u Melburnu pokazuju da je ve} primetno da gra|ani polako mewaju svoje svakodnevne navike zbog visokih cena goriva.

Zlatko Tarbuk, koji radi kao dostavqa~ prehrambenih proizvoda, ka`e za SBS na srpskom da visoke cene goriva direktno poga|aju wegov posao.

„Ja ina~e radim posao koji dosta zavisi od goriva. Radim kao dostavqa~ hrane i mislim da je ova cena zaista

preskupa. Mislim da vlasnici pumpi zloupotrebqavaju ovu krizu na Bliskom istoku samo da bi ostvarili li~ni profit.“

Besplatan javni prevoz, ka`e, mo`e pomo}i delu gra|ana, ali ne i onima koji svakodnevno moraju da voze.

„Qudima koji ne zavise iskqu~ivo od automobila to mo`e da pomogne. Ali za nas koji radimo ovaj posao mislim da }e biti isto.“

Nikola Zraki} smatra da }e rast cena goriva sigurno pogoditi porodi~ne buxete.

„Cena goriva sigurno }e se ti na buxet. Tu nema dileme. pove}ava i tro{kove rada i `ivota.“ On dodaje da je besplatan prevoz dobra pomo}, ali ne re{ewe.

„To jeste pomo}, ali mo`da lo i ranije da se uvede.“

Mla|i voza~i tako|e ve} posledice poskupqewa. Dejan ka`e da sada pa`qivije planira putovawe.

„Promenio sam neke svoje Sada mnogo vi{e razmi{qam

prikazan u Parlamentu

privremena pomo} u Viktoriji

se odrazi-

To odmah `ivota.“ besplatan javni

ne i trajno

mo`da je treba-

ve} ose}aju Dejan Kostor planira svako

svoje navike.

razmi{qam gde idem

LEPIWA, AJVAR, ]EVAPI I LUK USRED SIDNEJA: Sne`ana u jutarwem programu pokazala

Australijancima ~ari balkanske kuhiwe!

Sne`ana ^ali}, talentovana kuvarica srpskog porekla ro|ena u Hrvatskoj, koja je detiwstvo provela u Srbiji, oborila je s nogu voditeqe jutarwe emisije Sunrise u Australiji i to – lepiwom.

i kada idem, jer gorivo je stvarno skupo.“

Dodaje da veruje da rast cena jo{ nije zavr{en.

„Mislim da jo{ nismo videli kraj ovih poskupqewa i to me malo brine.“

Za penzionere je situacija posebno te{ka. @ivko Grbi} ka`e da su mnogi ve} zna~ajno smawili vo`wu.

„Video sam da cene rastu i to je zabriwavaju}e. Sad idemo samo do prodavnice ili kod doktora.“

Iako mnogi pozdravqaju besplatan javni prevoz kao hitnu pomo} gra|ani-

ma, brojni stanovnici isti~u da ova mera ne mo`e u potpunosti re{iti problem visokih cena goriva, posebno za one koji svakodnevno zavise od automobila.

U me|uvremenu, federalna vlada razmatra dodatne mere kako bi podstakla uvoz goriva i stabilizovala snabdevawe na doma}em tr`i{tu, dok stru~waci upozoravaju da bi daqi rast cena energenata mogao dodatno pove}ati pritisak na tro{kove `ivota {irom zemqe. Krste Markovi}, SBS na srpskom

Voditeqi su u`ivo u emisiji komentarisali kako je Sne`ana uspela da donese ukuse Balkana u australijsku kuhiwu, a wena lepiwa postala je instant hit me|u gledaocima! Zato je pokazala kako se od nule pravi lepiwa.

„Zove se lepiwa. Postoji ve} stotinama godina, a recept se mewa od regiona do regiona, ali je zaista jednostavna za pravqewe. Testo je vrlo jednostavno. Zapawuju}e je {ta malo bra{na, soli i vode mo`e da uradi! Ja sam veliki qubiteq svih vrsta testa. Imamo obi~no bra{no, bra{no za

hleb, a bilo koje bra{no }e poslu`iti. Ovde ne mo`ete da pogre{ite. I iskreno, samo malo kvasca, malo soli, malo uqa“, rekla je Sne`ana dok su voditeqi pa`qivo pratili.

Voditeq je pitao kako se lepiwa jede. „Mo`ete da dodate {ta god `elite, ali tradicionalno se jede sa }evapima i puno luka“, rekla je Sne`ana koja je pripremila i }evape. „Brinem se, ve~eras izlazim sa suprugom. Ima puno luka“, uzvratio je voditeq, dok je voditeqka izrazila `equ da proba ajvar. „Ovo je umak od pe~ene paprike, prelepo je!“, rekla je voditeqka.

Tri i po decenije od „krvavog Uskrsa“

na Plitvicama, dan kada su hrvatski specijalci napali kraji{ke Srbe!

Navr{ilo se 35 godina od napada hrvatskih specijalaca na kraji{ke Srbe na Plitvi~kim jezerima u kojem je na srpskoj strani poginuo pripadnik Teritorijalne odbrane Rajko Vukadinovi} (32) iz Korenice.

U sukobu na Plitvicama 31. marta 1991. godine zarobqeno je 17 srpskih teritorijalaca, a doga|aj poznat kao “krvavi Uskrs” smatra se po~etkom rata u Hrvatskoj.

Saop{tewe dokumentacionog centra „Veritasa“ prenosimo u celosti:

U februaru 1991. Hrvatska donosi odluke o neva`ewu saveznih zakona na wenoj teritoriji i o razdru`ivawu od SFRJ, a nakon toga i Srpska autonomna oblast (SAO) Krajina donosi „Rezoluciju o razdru`ivawu od RH“. Polovinom marta iste godine, JNA tra`i od Predsedni{tva SFRJ da se u dr`avi uvede vanredno stawe, {to, usled protivqewa predstavnika Hrvatske, BiH i Makedonije, ne prolazi.

U kontekstu takvog stawa, kraji{ki Srbi su 25. marta organizovali „miting istine“ na Plitvicama sa zahtevom da Nacionalni park „Plitvi~ka jezera“ ostane u sastavu SAO Krajine.

Dva dana kasnije, na ulazima u nacionalni park na jarbolima su istaknute srpske i jugoslovenske zastave. Slede}eg dana, 29. marta, „marti}evci“ iz Knina zauzimaju upravne zgrade NP „Plitvi~ka jezera“.

U ranim jutarwim ~asovima 31. marta, iz Zagreba je prema Plitvicama, sa nekoliko autobusa, kombija, privatnih vozila i jednim transporterom, krenula kolona od oko 400 hrvatskih specijalaca radi „uvo|ewa ustavnopravnog poretka na podru~ju Nacionalnog parka“.

U tom trenutku u plitvi~kim hotelima bilo je oko 400 turista, me|u kojima i grupa hrvatskih specijalaca, koji su se dan ranije, sa oru`jem u koferima, s namerom da „prepadom iznutra“, u koordinaciji sa onima spoqa, savladaju kraji{ke teritorijalce i „marti}evce“, pome{ali sa turistima.

I Srbi su o~ekivali napad hrvatskih specijalaca, pa su ih na prilazima Plitvicama iz pravca Sluwa sa~ekali u zasedi i sa barikadama od poru{enih stabala na putu. Jutro je bilo maglovito, a sneg do kolena. Pu{karawe je zapo~elo ujutru izme|u {est i sedam ~asova. Broj~ano nadmo}niji hrvatski specijalci, uz pomo} onih kamufliranih u goste, uspeli su da zauzmu hotele i do podneva uspostave kontrolu nad nacionalnim parkom. Daqu eskalaciju sukoba spre~ila je JNA, koja se izme|u suprotstavqenih strana postavila kao „tampon zona“.

Na hrvatskoj strani poginuo je „redarstvenik“ Josip Jovi} (22) iz Ar`ana kod Makarske, dok ih je dvadesetak raweno. Na srpskoj strani poginuo je teritorijalac Rajko Vukadinovi} (32) iz Korenice, dok ih je 17 zarobqeno, koji su zbog pogibije „redarstvenika“ krvni~ki prebijani sve do wihove razmene 13. avgusta iste godine.

Hrvatska je poginulog Jovi}a proglasila za prvu `rtvu „Domovinskog rata“ i svake godine, na vrlo visokom nivou, obele`ava godi{wicu wegove pogibije, iako je tada{wi ministar policije Josip Boqkovac vi{e puta javno govorio i u svojoj kwizi „Istina mora iza}i van“ zapisao da je obdukcija pokazala da je pogo|en metkom iz „tzv. pumparice, juri{ne ameri~ke automatske pu{ke uvezene iz Singapura, kakvih je imala hrvatska policija“.

Posle ove akcije hrvatska policija je na Plitvicama formirala policijsku stanicu, koja se odr`ala do kraja avgusta te godine, kada je, zbog nemogu}nosti funkcionisawa usled kontrole od strane JNA, i rasformirana. Kontrolu nad NP „Plitvi~ka jezera“ preuzele su kraji{ke vlasti i zadr`ale je sve do avgusta 1995.

Plitvi~ki doga|aj se, po mnogim izvorima, uzima kao po~etak rata u Hrvatskoj devedesetih godina pro{log veka. Tog dana pravoslavni vernici su slavili Cveti, a katolici Uskrs, zbog ~ega su mediji ovaj doga|aj i nazvali „krvavi Uskrs“.

Srbija vojna sila broj 1 u biv{oj SFRJ, a 63. u svetu!

Po svim parametrima, statistikama i karakteristikama, Srbija je regionalno najja~a vojna sila, na prvom mestu u biv{oj SFRJ. [to se svetske rang liste, nalazimo se na 63. mestu po naoru`awu.

Dakle, realna slika bez propagande jeste da smo jaki u odnosu na Balkan, imamo dobru kopnenu vojsku (tenkovi, artiqerija), a slabu avijaciju i modernu tehnologiju, kao i mali buxet u odnosu na velike sile.

Po broju tenkova Srbija mo`e ~ak da parira ili bude iznad nekih ve}ih evropskih zemaqa. Imamo ih izme|u 240 i 320, ali to je samo broj, ne i kvalitet ili modernost.

Imamo i ograni~enu borbenu avijaciju koja ne mo`e da se poredi sa NATO dr`a-

vama ili velikim silama. Ukupno posedujemo oko 120 letelica, od toga 10 borbenih aviona.

Kad je o buxetu re~, on iznosi do tri milijarde dolara godi{we, {to je najve}i buxet u regionu. Sile poput, recimo, Nema~ke imaju 60 milijardi dolara, a SAD 800 milijardi.

Ako se poredimo sa kom{ijama i Nemcima, na primer, koji su u Evropskoj uniji i NATO, to izgleda ovako: Srbija - Hrvatska: Imamo vi{e tenkova i 10 MiG-ova 29, dok Hrvati uvode Dassault Rafale. Buxet nam je sli~an. Srbija ja~a na zemqi, Hrvatska modernija u vazduhu.

Srbija - Rumunija: Rumunija ima vi{e vojnika i opreme, koristi F-16 Fighting Falcon i buxet im je oko osam milijardi dolara. Na{ maksimum tri.

Srbija - Ma|arska: Srbija ima vi{e tenkova, dok Ma|arska ula`e vi{e po standardima NATO. Ja~i smo kopneno, a Ma|ari su boqi na tehnolo{kom planu i u vazduhu.

Srbi `ive u strahu

Pi{e: Marko

Lopu{ina u Politi~ki sukob opozicije, pobuwenih studenata i vlasti traje toliko dugo da je prerastao u hroni~no stawe straha za sudbinu naroda i dr`ave. Kada se boqe pogleda ispada da se sve tri struje u ovoj borbi koriste istim sredstvima pretwi, zastra{ivawa i batina

Subota je dan predizborne ti{ine. Kako u Srbiji nikad nije onako kakko se ka`e, tako u subotu nije bilo ti{ine. Politi~ari, mediji i oponenti su javno iznosili svoj politi~ki stav o smrti devojke u Beogradu, koja je sko~ila sa zgrade Filozofskog fakulteta. Kako je qudska smrt najzna~ajnija javna re~, koja budi emocije i uznemirava javnost, to politi~ari, mediji i oponenti, u glas razbijaju ti{inu pri~om da je fakultet odgovoran. Da li je to spinovawe pred izbore ili pumpawe, svejedno je, jer svi znaju da je fakultet ~arobna re~ sukoba vlasti i studenata. Dakle ti{ine nema ali ima optu`bi i pre zvani~ne istrage.

Bez obzira kakvi bili rezultati na lokalnim izborima u deset op{tina Srbije u nedequ, normalna atmosfera za `ivot u na{oj zemqi je te{ko naru{ena i li~i na predinfarktno politi~ko stawe. Srbija i Srbi danas `ive u strahu i sa strahom. Srbi `ive u strahu, ali i sa bolestima koje napetost, pritisci, pretwe batinama ili ubistvima izazivaju. A to su visok krvni pritisak, visok {e}er u krvi, neuroze i paranoja. Zato nema mesta u srpskim bolnicama jer broj pacijenata stalno raste. Umesto da se le~e zdravom hranom i postom, Srbi se ubijaju pe~ewem, suvim mesom, rakijom, pu{ewem cigareta i pri~ama i sva|ama bez kraja.

Politi~ki sukob opozicije, pobuwenih studenata i vlasti traje toliko dugo da je prerastao u hroni~no stawe straha za sudbinu naroda i dr`ave. Kada se boqe pogleda ispada da se sve tri struje u ovoj borbi koriste istim sredstvima pretwi, zastra{ivawa i batina verbalnih ili fizi~kih, svejedno.

Svakog dana izbijaju ili se fingiraju tu~e, sa te{kim batinama. Vlasnici medija saop{tavaju da su pretu~eni aktivisti SNS, a odgovara se da su studenti maltretirani toliko da su im vilice i ruke polomqene. A jedan je od batina umro. Grozno je da su neka od tih nasiqa po~inili policajci ili qudi koji glume batina{e. Kako pravosu|e sporo reaguje, ne zna se ta~no {ta je u svemu tome istina. Ali ~iwenica je i to tragi~na srpska krv je prosuta. Na delu je tajni gra|anski rat u Srbiji za vlast.

U Novom Pazaru studenti su hap{eni zbog navodnog dela protiv ustavnog ure|ewa. A ko ru{i ustavno ure|ewe, uli~ni demonstranti koji blokiraju fakultete ili deo korumpirane vlasti, koji zloupotrebqava svoja ovla{}ewa i pravi dr`avu samo za sebe. I jedni i drugi u sukobu ne vole svoj narod, ne po{tuju ga i zloupotrebqavaju ga, jer su od naroda napravili taoca. Narod je prinu|en da }uti i ~eka pobednika.

U Beogradu je saslu{avan student Luka Pe{i} kome su upali i u stan i pretresa-

li ga. On i jo{ jedna wegova koleginica su osumwi~eni za ugro`avawe „sigurnosti” na~elnika Uprave kriminalisti~ke policije Marka Kri~ka tako {to su lepili nalepnice sa wegovim likom. Luka Pe{i} je postao poznat po snimcima na dru{tvenim mre`ama na kojima ga policajci jure, ali ne sti`u.

U Novom Pazaru su privedena dvojica studenata zbog navodnog atentata na predsednika Aleksandra Vu~i}a. Slu~aj jo{ nije re{en, ali je glas pu{ten – neko `eli da ubije predsednika u atentatu. @eqa, simulacija, krivi~na prijava, tek nekom to da zlo bude ve}e mo`da padne na pamet i eto nama zla. Uostalom opozicija i studenti tj. wihovi govornici ve} tvrde da Vu~i} ne sme slobodno da hoda po Novom Sadu, Novom Pazaru i jo{ nekim gradovima u dr`avi ~iji je predsednik. Ovo je prizivawe politi~kog ubistva i vrhunska pretwa koja pla{i svakog normalnog gra|anina i svaku odgovornu li~nost u Srbiji.

Politi~ari, mediji i proroci {ire strah, nasiqe i paniku u svojim javnim nastupima, ne bi li pokazali da vladaju srpskim svetom, da }e biti mesije, spasioci nacije, ako do|e do najgoreg. Policija hapsi nedu`ne, politi~ari imaju obezbe|ewe u strahu od sopstvenog naroda, mediji veli~aju nesre}e, smrt nepoznatog brata poznatog peva~a prtvaraju u vest dana.

Da bi ubla`ili i{~ekivawa i aktivirawa glasa~a na ovoj, onoj ili tre}oj strani, dr`avni i tzv. nezavisni mediji od pokojnog „cara estrade“ prave legendu mrtve srpske kulture, veli~aju strta{ne tipove iz srpskog podezmqa. [ire strah od vojne invazije kom{ija iz Albanije i Hrvatske, naslu}uju otcepqewe Vojvodine i Sanxaka, „vide“ smrt Srbije, koju brane samo svojim re~ima i politi~kim porukama punim obe}awa.

Niko u Srbiji ne govori o nacionanoj kulturi, o umetnosti i umetnicima, na javnoj sceni se isti~u samo likovi sa estrade. Bilo da javno govore da su uz vlast, bilo da im se spo~itava da su na samrti. Te{ko bolesni i na umoru su Zorica Brunlik, Milica Mil{a, @ika voditeq. A brat Lazi}ev umro, kao da je bio srpski premijer, pisalo se o tome danima sa po 4 teksta na svakom portalu – a ~ovek je bio totalno nepoznat javnosti. Bitan je wegov brat sa estrade, a ne pokojnik. O Sa{i Popovi}u, pokojnom tvorcu srpske industrije zabave se pi{e mesecima. Hvalospevi se kao majstor i zvezda Granda, a podosmeva se kao milioner i bogata{. Tako rade mediji, dva dana te hvale, a tre}eg ti se rugaju iako si pokojnik fizi~ki ili estradno. Svejedno, mediji i tako {ire strah od smrti. U medijima, ponajvi{e na portalima i sajtovima, jer {tampane novine su umrle i nemaju nikakav uticaj, proroci koji su davno mrtvi prori~u nam sutra{wicu. Izmi{qeni su tekstovi o sudbini gastarbajtera, o iznenadnom bogatsvu u oronuloj ku}i, o tome koliko je ko imao intimnih odnosa, od deset za no} do hiqadu u `ivotu promewenih mu{karaca ili `ena. Ko se s

kim vaqao po krevetu, ko je kome oteo `enu, ko mu`a, ko je maloletan postao majka ili otac... ko ne pla}a alimentaciju. ^ija }erka je iza{la polugola na premijeru filma ili na koncert. Uz sve takvo besmisleno medijsko prikazivawa navodnog normalnog `ivota u Srbiji danas ide na portalima obavezno pla{ewe ~italaca i gledalaca prognozom vremena – dolazi surovi mraz, a hladno}e nema. Propa{}e vam letovawe zbog hladno}e. Srpski moderni mediji su kao korpa za otpatke, u wima ima sva~ega, i onoga {to miri{e na lepo, ali vi{e onoga {to smrdi na prostakluk i prikriveno nasiqe. Glavni mudraci sa svojim porukama su biv{i mafija{i, robija{i, razbojnici i ubice. Wihove stare pri~e se nude kao nova vest, {to je medijska prevara. Prikazuje se seks u `ivo u rijaliti programima. [aqe se deci poruka da mogu na javnom mestu da se seksaju..?? Ne postoje crvene linije morala i sramote, ne zaustavqaju se {ire gadosti, o groznim fizi~kim napadima, bole{tinama, silovawima i ubistvima.

Iste re~i, iste poteze, vuku i jedni i drugi u ovoj nasilni~koj politi~koj igri. Kad opozicija pomiwe batine i uli~are batina{e, onda i pozicija ponavqa te iste optu`be. S tim {to opozicija kuka na batine koje su studenti dobili, a pozicija ne kuka, samo re|a svoje ~iwenice. I jedni i drugi pomiwu re~ „ru{ewe, sru{i}emo“. Ne politikom, nasiqem, {to je o~igledna pretwa. Neki paradr`avni mediji prozivaju pojedine qude, optu`uju ih za ne~asne radwe i tra`e sankcije protiv wih. To isto radi i tzv. nezavisna televizija N1 ili Nova.rs tv – koje mesecima targetiraju Jelenu Karleu{u, Marka Kri~ka, Aleksandra Vu~i}a. Tzv. nezavisni mediji na ekran pu{taju samo svoje qude, pa gledamo jednoumqe ameri~kog tipa. Reporteri N1 predvode kolone studenata demonstranata, javno objavquju studentske poruke kao svoje. Navijaju za ru{ewe predsednika Srbije i wegovog sistema vladavine. To nazivaju nezavisno novinarstvo, a u funkciji je medijskog tv nasiqa. [ire strah i nesigurnost. Kad se malo boqe pogleda obe strane koriste isti vokabular, isti repertoar optu`ni i nasilni~kih poteza, verbalnih ili fizi~kih, pa se pitam – da nije samo jedna te ista osoba tvorac ove predstave straha u Srbiji. Mislim da to sve nama radi jaki ~ovek iz Va{ingtona.

Ciq im je slaba Srbija, Srbija na meti kom{ija, Hrvatska i Albanija u vojnom savezu protiv Srbije je najnovija pretwa za na{u dr`avu i pani~na najava za narod. A poznato je da Hrvatska i Albanija nemaju ozbiqnu armiju. I da Srbiji nedostaju vojnici i oficiri. Pri~a o ratu, ali i o za{titi naroda i dr`ave od novog rata, balkanskog ili svetskog svejedno, je danas najaktuelniji strah u Srbiji. I ja sam se upla{io. Mi koji smo pre`iveli posledwih vek i po devet te{kih ratova, izgubili silan naroda, samo o tome razmi{qamo, jer

u su{tini ne znamo posledwih godina da `ivimo mirno i sa mirom. Smrt qudi ili dr`ave je glavna vest za pla{ewe naroda. Oni koji nas pla{e strahom, izmi{qenim ili realnim, ne `ele da priznaju da sami uru{avamo svoju otaxbinu, a da za to uvek optu`ujemo druge – Hrvate ili Albance ili NATO ili SAD. ^iwenice stoje da ima devet ameri~ki baza u Gr~koj i jedna na Kosmetu, jedan nosa~ aviona SAD je u Albaniji i Crnoj Gori u vodama Jadranskog mora. Politi~ari pri~aju i u Beogradu i Zagrebu o mogu}em ratu na tlu biv{e SFRJ. Pla{e narod za unutra{wu upotrebu da se mase i glasa~i pla{e, da se vo|e predstave kao spasioci naroda i dr`ave i da pobede na izborima. I jedni, i drugi, i tre}i.

Srbija ratuje ve} 110 godina. Narod gine, qudi je sve mawe, a grobaqa sve vi{e. U svetu Srbija ima 680 grobaqa u 20 dr`ava. Na srpskim teritorijama, u 4 dr`ave srpskog naroda, broj mrtvih i broj ratnih grobaqa se ne zna. A onda se pri~a o novom ratu. Mrtve pritom niko ne spomiwe, oni se podrazumevaju.

Druga stra{na pri~a za pla{ewe naroda je ona o otcepqewu prvo Vojvodine, a potom Sanxaka od Srbije. Za tu svrhu javqaju se pojedinci iz opozicije koji sipaju benzin na politi~ku vatru o nacionalisti~kim i separisti~kim idejama u Novom Sadu i u Novom Pazaru. Vojvodina i Sanxak su stabilni srpski prostori posle 1999. godine, ali ih qudi iz vlasti i opozicije quqaju, kao lagani ~amac, da ih prevrnu u zlo. Neko se nada da }e ako krene separatizam u Vojvodini i Sanxaku da spasava jedinstvenu Srbiju. Pokazalo se kod Tita i kod Slobe da je takva strategija bila neuspe{na. Prvom je razbijena SFRJ, a drugom SRJ. Sad se ovim strahom priziva razbijawe Srbije. U`as. [ire se pretwe da }e strane velike sile da nas posva|aju i razore podmi}ivawem, politi~kim ili finanisjkim nasiqem, protivnike re`ima. U Srbiji se ne zna ko sve radi za strane sile i wihove tajne slu`be, jer i pozicija i opozicija optu`uju jedni druge za to. Time se kazuje da o sudbini srpskog naroda i dr`ave, najmawe odlu~uje na{a politi~ka javnost, a najvi{e stranci. Godine 1941. Englezi su izveli vojnu pu~, organizovlai demonstracije protiv Hitlera vikom „Boqe rat nego pakt”! i uveli Kraqevinu Jugoslaviju u Drugi svetski rat. Ali time su Englezi vezali 4 nema~ke divizije u Jugoslaviji i spasili Veliku Britaniju od nacisti~ke invazije na Ostrvo. Kraqevina je uga{ena, kraqevi}i su proterani iz Srbije u Englesku, a vo|a otpora, ^er~ilov prijateq Broz je dobio dr`avu. Tito je postao novi vladar Srba u komunisti~koj Jugoslaviji. Toliko smo ga voleli da smo postali Jugosloveni, a ne Srbi. Godine 1948. Sovjeti su ure|ivali Titovu Jugoslaviju. To su poku{ali da razviju Francuzi nemirima studenata 1968. godine. I opet Sovjeti probaju da ru{e Tita i SFRJ osamdesetih godina kada tajno podr`avaju albanske nacionaliste i teroriste protiv Srbije. Onda 5. oktobra 2000. SAD i CIA ru{e Slobodana Milo{evi}a i dovode demokrate DOS na vlast. Kako se demokrate nisu dovoqno pokazali lojalnim, i nisu Srbiju preveli na Zapad, a Kosmet predali Amerikancima, smeweni su. Ti ameri~ki i ciqevi EU kod srpskog naroda nisu ostvareni, pa velike sile i daqe poku{avaju da uru{e dr`avnu vlast, kako bi Srbiju oteli od Rusije i pretvorili je u zapadnu koloniju i ameri~ku vojnu bazu prema isto~nom svetu – od Turske preko Rusije do Kine. To se sporovodi na medijski na~in, na ekonomski na~im i na vojni na~in. Zvani~ni Beograd se iz Va{ingtona i ostatka zapadnog sveta stiska. Preti mu se javno i otvoreno, a vlast taj pritisak prenosi na narod, na glasa~e, na svoje simpatizere, ne bi li kupila vreme, odlo`ila izvr{ewe nare|ewa i spasila sebe od propasti dr`ave i svoje.

Sve ostalo su posledice ovakve situacije u kojoj vlast nema sopstvena re{ewa krize postojawa Srbije, ve} se koristi Slobinim taktikama zastra{ivawa sopstvenih gra|ana, pretwama, ali i batinama svih vrsta – od politi~kih do policijskih. Zato neki qudi misle da `ivimo u strahu, a neki da je to zapravo strogo kontorlisani raj.

Sremski Karlovci - mali grad kao iz bajke

Rasuti izme|u zelenih obronaka Fru{ke gore i plavog Dunava, Sremski Karlovci ~uvaju bogatu riznicu srpske kulture i duhovnosti u svojim gra|evinama od neprocewive istorijske vrednosti, a na wegovim ulicama se i danas slave vino i gro`|e uz poeziju Branka Radi~evi}a.

Sremski Karlovci su vinogradarski gradi}, na padinama Fru{ke gore. Udaqeni su svega 6km od Novog Sada. Tokom istorije potpadao je pod vlast raznih naroda koji su svoj interes nalazili na ovim prostorima, ali to je ovu varo{ ~inilo jo{ bogatijom. Svi narodi koji su se doseqavali, ostavili su neki trag svoje kulture i utkali je u zajedni~ko kulturno bogatstvo Sremskih Karlovaca.

Ka`u da u Sremskim Karlovcima svaka zgrada, ku}a i ulica pri~a neku slavnu pri~u jer je ovaj grad bio duhovni i kulturni centar Srbije. On je posle Prve velike seobe Srba 1690. godine postao naslednik Pe}ke patrijar{ije. Veliki Patrijar{ijski dvor jo{ uvek dominira centralnim gradskim trgom, a po{to je patrijar{ija kasnije preba~ena u Beograd, ovde je danas sredi{te Sremske mitropolije.

U veli~anstvenoj zgradi Patrijar{ije ostali su o~uvani ikonostasi ~uvenih srpkih umetnika Teodora Kra~una i Uro{a Predi}a. Sme{tena uz Patrijar{iju beli se Saborna crkva sa zelenim kupolama koje je konstruisao Zaharije Orfelin (istaknuti srpski pesnik, istori~ar, bakrorezac, barokni prosvetiteq, graver, kaligraf i pisac uxbenika). Crkva je posve}ena Svetom Nikoli, a u woj se danas ~uvaju vredne freske, slike Paje Jovanovi}a kao i mo{ti Svetog Arsenija Sremca, drugog srpskog arhiepiskopa.

Odmah pored we nalazi se Rimokatoli~ka crkva posve}ena Sv. Trojstvu, a poti~e iz 1768. godine. Posebna vrednost ove crkve su barokna vrata u duborezu, a iza wih se ~uvaju najstarije orguqe u Vojvodini. U narodu se govori da se “crkveni torwevi obe crkve propiwu da nadvise Fru{ku Goru a zvona zvone kao ona u Firenci”.

Osim toga {to su bili duhovni centar, Karlovci su bili i steci{te kulturnih elita, pesnika i u~enih qudi. Zbog blizine Austrije kao i zbog posebnog zna~aja ovog grada za Be~ki dvor, pod ~ijom je upravom bio u vreme Habzburgovaca, Karlovci su bili veoma napredan gradi} za to vreme. U wima je osnovana prva srpska gimnazija koja se nalazi u samom centru grada.

Gimnaziju je osnovao mitropolit

~ija bista stoji ispred {kole, a wegove stihove o Karlovcima zna ~ak i svako karlova~ko dete.

Stefan Stratimirovi} 1791. godine uz dopu{tewe cara Leopolda Drugog i uz pomo} bogatih Karlov~ana koji su svoj no-

vac ulo`ili u prvu srpsku gimnaziju. U woj su u~ili mnogi poznati Srbi, me|u kojima je najpoznatiji pesnik Branko Radi~evi}

Gimnaziju pose}uje veliki broj turista, u drvenim policama wene stare biblioteke ~uvaju se primerci prvih srpskih kwiga, a bila je i inspirativno mesto za snimawe kultnog filma “Lajawe na zvezde”. I danas je Gimnazija posebna zbog toga {to su weni |aci u mogu}nosti da u~e jezike poput arapskog, staroslovenskog i novogr~kog. Gimnazija ~uva najve}u {kolsku biblioteku sa oko osamnaest hiqada kwiga.

Karlovci i tokom cele godine vrve od razli~itog sveta a najvi{e za vreme veselih tradicionalnih manifestacija koje proisti~u iz narodnih obi~aja. Otkada je u ovom kraju rimski car Prob zasadio vinovu lozu iz Ju`ne Italije, vinogradarstvo je postalo osnovna grana privrede i zanimawe Karlov~ana.

Wihovo vino pilo se na evropskim dvorovima, a danas se slavi na septembarskim Gro`|ebalima uz tradicionalni kuglof, bermet, ru`icu, zabavni program i veliki broj posetilaca.

Slo`ena i bogata istorija i tradicija grada predstavqa se na jo{ nekoliko starih manifestacija koje se odr`avaju tokom godine: “Karlova~ke bo`i}ne sve~anosti”, “Festival kuglofa”, festival poezije “Brankovo kolo” kao i razne likovne kolonije.

U evropsku istoriju Karlovci su u{li 1699. godine kada je u wima potpisan mir kojim se zavr{io Veliki be~ki rat izme|u Austije i Turske. Na tom mestu, sto godina kasnije, karlova~ki katolici podigli su Kapelu mira koja danas predstavqa i turisti~ku atrakciju.

Baroknim i neoklasicisti~kim stilom odi{u i druga kulturna zdawa Karlovaca: Stefaneum, Palata narodnih fondova, Magistrat u kome se danas nalazi sredi{te op{tine, domovi barona Raja~i}a (dvorac Ilion) i Dragomira Popovi}a. Grad ima i svoju legendu koja ka`e da }e se onaj ko popije vodu sa ^esme ~etiri lava, koja se nalazi u samom centru grada, sigurno vratiti u Karlovce i tu ven~ati. Fontana je nastala 1799. godine, u ~ast zavr{etka prvog karlova~kog vodovoda.

Ven~ali se ili ne, onaj ko je jednom bio u Karlovcima, vrati}e se ponovo, zaqubqen u sam grad. A na one koji ga nikada nisu posetili, idili~ni gradi} sa nestrpqewem ~eka, kako bi prosuo pred wih svoj {arm i stekao nove obo`avaoce.

Crkva posve}ena Svetom Nikoli, a u woj se danas ~uvaju vredne freske, slike Paje Jovanovi}a kao i mo{ti Svetog Arsenija Sremca, drugog srpskog arhiepiskopa

EMIR KUSTURICA:

Smrt je neprovjerena glasina

(Odlomci iz kwige)

^ovjek je sklon zaboravu, a tehnika zaboravqawa, vremenom, postaje presudna qudska vje{tina. Kada zaborav, taj car, ne bi znao da zasjeni ostra{}ene misli i preda ih pameti na raspore|ivawe, mozak bi postao obi~an kontejner. Da li bi naredni dan uop{te mogao da po~ne bez zaborava? [ta bi bilo ako bismo patwu morali da pratimo kao neprekidnu emisiju iz sredi{ta na{e du{e i ako zaborav ne bi zasjenio te{ku istoriju na{eg `ivota, kao {to oblak prekrije Sunce? Ne bismo pre`ivjeli.

Stvar sa krizama i ratom se promijenila, a zaborav je, vremenom, postao utjeha. Jer da nema zaborava, kako bi se ~ovjek navikao na perverzne ideje savremenog svijeta. Kako bi pristao, recimo, na ratovawe u ime humanosti.

U vrijeme kada sam ja bio tinejxer, mladi su na glavnim trgovima Wujorka, Londona i Pariza ~ekali u redovima nove plo~e Bitlsa, Springstina, Dilana. Umjesto autorskih djela, danas tinejxeri ~ekaju I-phone number 4. Tu je, opet, zaborav od velike pomo}i. Zaturi{ Dilana u zaborav i lak{e `ivi{ sa istinom da je predmet u sredi{tu pa`we, a ne omiqeni junaci koji pjevaju o qubavi i slobodi i bore se protiv nepravde. Zaborav igra odlu~uju}u ulogu u prihvatawu osnovnih zakona nau~ne kulture koja se sprema da arhetipsku kulturu arhivira u podrume muzeja. Ovi {to patentiraju I-phone nisu, naravno, stvorili svoju igra~ku zbog qudske sklonosti ka zaboravu, ali im je pomogla istina da ~ovjek zaboravqa i da u ~ekaonicama, gdje caruje zaborav, ima uvijek praznog prostora da se u wega nasele junaci koje je pregazilo vrijeme.Iako sam od onih koji vjeruju da je zaborav spasonosna formula opstanka, `elim da se odmaknem od savremenih stremqewa ka zaboravqawu.

Danas ruqa prati koko{iji model i pamti samo izme|u dva hrawewa.

Dugo sam skupqao materijal za moj brod. Od trono{ca, kojeg je moj dedo napravio u Travniku da `ene sjede i piju kafu, izvadio sam drvenu nogu i od we napravio jarbol. Poslije je kom{inica Velinka sjela na wega, da pije sa majkom kafu i pala. Unezgodila se {to je zaradila masnicu na guzici i kazala: - Vidi{ moja Senka, kad iz bosanskog trono{ca izvadi{ jednu nogu, ode sve u pizdu materinu.

Najboqi sud o mom ocu izrekla je moja majka: - Moj Murat je dobri~ina od ~ovjeka, on se predaje porocima da bi se odmorio od svoje dobrote.

Gledao sam Maju }utke i mislio da je qubav ne{to kao kad prema tebi juri voz i kloparaju to~kovi, sve su ti bli`i vagoni, a ti si vezan za prugu misli{ na onaj tren kad te wen pogled potopi u ose}awa koja izbri{u zvuk voza koji se pribli`ava i bol ako te pregazi. A ti, najednom, postaje{ zbog te qubavi bezose}ajan. Niti {ta ~uje{, niti {ta vidi{. Tek kasnije se ispostavi da taj voz nije ni postojao, a da je stvar sa qubavqu velika tajna. Qubav je san.”

I ti, u trenutku kada ~uje{ takvu vijest, malo umre{. Slabije ~uje{, ti{e govori{, postane{ ona uli~na svetiqka za koju nisi siguran kako uop{te daje ikakvo svjetlo.

Nije bilo va`no koliko je ne{to te{ko palo na tvoju du{u. Va`no je da nisi sam nosio na le|ima taj teret.

Smrt vam je, djeco, k’o ko{uqa, uvijek stoji blizu ~ovjeka.

MIRKO DEMI]:

Uspravno umirawe

Krajem tre}e decenije dvadesetog vijeka pradjeda

Mihajlo se vratio iz Amerike ne uspjev{i da tamo sastavi ni deset godina. Ka`u da se pojavio na ku}nom pragu malo pogrbqen, po sqepoo~nicama osijedio, ali goloruk i praznih xepova, sjetno se smije{e}i na svako zapitkivawe uku}ana.

Na wihovu znati`equ odmahivao je rukom i slijegao ramenima. Nije ga vi{e

Time je me|u potomcima stvarao mit o dugovje~nosti mu{ke loze i wenoj „zastra{uju}oj potenciji“.

Mu{ki ~lanovi familije pradjedovu sumanutost pravdali su Zavje{tawem (jedni su ga zvali kletvom a drugi molitvom) kojeg u na{em rodu svaki otac prenosi sinu po ro|ewu. Ono glasi:

– Bem ti mjesto |e si prvi put glavom udario!

o koqena, dok je ~elo podupro dlanovima. Bio je nalik ~ovjeku koji se predao naro~itoj vrsti molitve za koju je potreban savr{en mir i duboka usredsre|enost.

Pradjeda Mihajlo je jedini ~ovjek iz na{eg sela koji je umro uspravno. Zato mi, wegovi potomci, uvijek hodamo ruku podruku sa smr}u. Ako neki i zastane u hodu, smrt je pripravna da ga pridr`i i pomogne mu, prenose}i mu du{u preko nebeskih provalija.

bilo briga ni za Ameriku ni za wih.

Pro`ivio je u rodnom selu jo{ desetak godina, hodaju}i poput mjese~ara.

Priqe`no je vaqao drusle babe i sredovje~ne i od `alosti svele udovice gdje god bi ih zaticao – pod slamom, u sjenicima, me|u kukuruzima, usred konopqi{ta, u poqu, po gajevima, ba{tama i vo}wacima…

Nedugo pred smrt pradjeda se stao osamqivati i cijele bogovetne dane provoditi na obli`wem Okiru, seoskom Olimpu, sade}i duvan i svode}i sa sobom posqedwe ra~une. Kad se jednog predve~erja nije vratio, sinovi posla{e unuke u potragu.

Zatekli su ga u neobi~nom polo`aju – kle~ao je i sa oba se lakta oslawao

^im su ga unuci dotakli, on se svalio, poput uga{ene svije}e, odnijev{i sa sobom tajnu uspravnog umirawa, toliko potrebnu wegovim potomcima koji u tim svetim trenucima jau~u i cmizdre poput novoro|en~adi.

Odnio je sa sobom sve – osim, mo`da, jednog savjeta (i wega raskre~enog izme|u kletve i molitve) mu{kom dijelu potomstva: – Nikad ne putuj od mjesta do mjesta, ve} od `ene do `ene.

Sasvim je izvijesno da se oni koji wegov savjet prenebregavaju – peku na tihoj vatri mahnitosti i nespokoja.

S mrakom, umotanog u bijelu plahtu, unuci su ga pronijeli selom i unijeli u ku}u.

U Sarajevu su govorili za nas, kada su htjeli da nas uvrijede, u wemu se bori Hercegovac i ~ovjek.

@enska qepota je najbli`a ta~ka izme|u qudskog roda i vje~nosti.

Amarkord je za moje filmove zna~io ono {to je za svemir veliki prasak.

Islam, katolicizam, pravoslavqe, ~ije su qubavi, kako je pisao Andri}, bile tako daleko, a mr`we tako blizu.

Kako se navi}i na `ivot u vremenu gdje su Lijepo, Dobro i Uzvi{eno pretjerana kategorija, antikvarna vrijednost.

Nekada davno, u jednoj drugoj zemqi, umalo sam ubila jednu `enu. Poriv da ubije{ je poseban ose}aj. Najpre oseti{ bes, ja~i od ijednog besa koji si ikada mogao da zamisli{. On ti potpuno preuzme telo, poput bo`anske sile koja ti {~epa voqu, udove, du{u. Daje ti snagu koju nisi ni znao da poseduje{. Tvoje {ake, do tada bezopasne, podignu se da istisnu tu|i `ivot. Ima u tome radosti. Gledano unazad, to je zastra{uju}e, ali usu|ujem se da ka`em da je u tom trenutku slatko, kao {to je i pravda slatka. Agata Kristi je bila fascinirana ubistvom. Ali bila je meka srca. Nikada nije po`elela nikoga da ubije. Ni na trenutak. ^ak ni mene.

„Zovi me Agata“, uvek bi rekla i pru`ila ne`nu {aku. Ali ja to nikada ne bih u~inila, ne u to vreme, ma koliko vikenda da sam provela u jednoj od wenih ku}a, ma koliko privatnih trenutaka da smo podelile. Ta prisnost mi se nije ~inila pristojna, mada je u godinama posle Velikog rata pristojnost ve} i{~ezavala. Agata je posedovala aristokratsku eleganciju, ali

je bila potpuno spremna da zaboravi na pravila pona{awa i dru{tvene obi~aje. S druge strane, ja sam se previ{e trudila da nau~im ta pravila pona{awa i dru{tvene obi~aje da bih ih se tako lako odrekla. Svi|ala mi se. U to vreme odbijala sam da imam visoko mi{qewe o wenom pisawu. Ali uvek sam priznavala da joj se divim kao osobi. I daqe joj se divim. Kada sam nedavno to poverila jednoj od svojih sestara, pitala me je da li se kajem zbog onoga {to sam uradila i bola koji sam joj time nanela.

„Naravno da se kajem“, rekla sam bez oklevawa. Svako ko ka`e: Ne kajem se, jeste ili psihopata ili la`ov. Ja nisam ni jedno ni drugo, jednostavno sam majstor za ~uvawe tajni. Po tome su prva i druga gospo|a Kristi vrlo sli~ne. Obe znamo da ne mo`e{ da ispri~a{ svoju pri~u a da ne razotkrije{ tu|u. Celog `ivota Agata je odbijala da odgovori na moja pitawa o jedanaest dana svog nestanka i to ne samo zato {to je morala da za{titi sebe. I ja bih odbila da odgovorim da se neko setio da me pita.

EU zabrinuta zbog nasiqa na lokalnim izborima, tra`e od vlasti da napada~i budu pozvani na odgovornost

Evropska unija je saop{tila da je pa`qivo pratila lokalne izbore odr`ane 29. marta u deset op{tina u Srbiji i sa zabrinuto{}u konstatuje izve{taje o aktima nasiqa nad nezavisnim posmatra~ima, gra|anima, predstavnicima politi~kih partija i medijskim radnicima. Pozivaju nadle`ne da odgovorni za te stvari budu pozvani na odgovornost.

„Pozdravqamo to {to su nacionalne vlasti pozvale Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope da posmatra lokalne izbore. Primamo k znawu nalaze posmatra~ke delegacije izbora, kako su objavqeni 30. marta”.

Kako je navedeno u saop{tewu delegacije, `alimo zbog broja prijavqenih nepravilnosti i

incidenata tokom izbora, neujedna~enih uslova za sve u~esnike, i sa zabrinuto{}u konstatujemo izve{taje o aktima nasiqa nad nezavisnim posmatra~ima, gra|anima, predstavnicima politi~kih partija i medijskim radnicima. Pozivamo nadle`ne nacionalne organe da obezbede brzo i transparentno postupawe po ovim pitawima i da odgovorni budu pozvani na odgovornost”, navedeno je u saop{tewu.

Kako su dodali, pozdravqaju visoku izlaznost bira~a i aktivno u~e{}e gra|ana.

Podse}amo da je du`nost dr`ave da za{titi gra|ane od nasiqa, da obezbedi adekvatne uslove za rad gra|anskih posmatra~a u okru`ewu bez pritisaka i zastra{ivawa, kao i da garantuje bezbednost novinara u kontekstu izbora, nagla{ava delegacija EU.

Podse}aju da, nadovezuju}i se na prve pozitivne korake preduzete u ciqu re{avawa zabrinutosti u vezi sa integritetom bira~kog spiska, izborni proces zahteva dodatna konkretna unapre|ewa i reforme. „U tom smislu, pozivamo na inkluzivan proces koji ukqu~uje sve relevantne aktere, kako bi se unapredio rad na punoj primeni preporuka OEBS/ODIHR-a i Saveta Evrope, sa ciqem unapre|ewa izbornog okvira i wegove primene, znatno pre narednih nacionalnih izbora. Nastavi}emo pomno da pratimo razvoj doga|aja u vezi sa izbornim reformama, kao i budu}e lokalne i nacionalne izbore, jer je pravilno funkcionisawe demokratskih institucija Srbije u samoj sr`i wenog procesa pristupawa Evropskoj uniji”, navodi delagacija.

Policija u Rektoratu u

nastavku

istrage o smrti studentkiwe

Pripadnici Uprave kriminalisti~ke policije, po nalogu Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu, u{li su u zgradu Rektorata zbog provere postojawe neobezbe|enih ulaza ka Filozofskom fakultetu i nepravilnosti u radu Rektorata. U okviru sveobuhvatne istrage smrti 25-godi{we studentkiwe, te eventualne nepravilnosti u radu Rektorata, pripadnici Uprave kriminalisti~ke policije MUP-a Srbije u{li su u prostorije Rektorata Univerziteta u Beogradu.

U toku dosada{weg prikupqawa informacija i dokaza od saslu{anih gra|ana, do{lo se do podataka o postojawu neobezbe|enih ulaza iz zgrade Rektorata na Filozofski fakultet, potvr|eno je RTS-u u Vi{em javnom tu`ila{tvu u Beogradu, Taj ulaz, a veruje se da postoji i vi{e drugih, nije pokrivala anga`ovana firma za obezbe|ewe, ve} odre|eni studenti i profesori, ka`e izvor RTS-a upu}en u detaqe istrage, ukazuju}i da sve to predstavqa bezbednosni problem.

Tako|e, u toku istrage pokazalo se da ne postoji evidencija kada je stradala studentkiwa u{la na Filozofski fakultet i kojim povodom.

Zbog toga je, re~eno je RTS-u, va`no da se provere sve mogu}e opcije, kao i ko snosi odgovornost za

eventualne bezbednosne propuste. Iz do sada prikupqenih obave{tewa od lica ispitanih u svojstvu gra|ana proizilazi da bi ti snimci mogli da budu dokaz u pravcu utvr|ivawa da li je 25-godi{wa devojka u{la kriti~nog dana na Filozofski fakultet kroz Rektorat, da li je u{la sama, sa nekom osobom, da li je ne{to nosila tom prilikom, a imaju}i u vidu ~iwenicu da na samom Filozofskom fakultetu postoji vi{e neobezbe|ewih i nekontrolisanih ulaza, od kojih je, kako se veruje, jedan iz Rektorata.

PRODU@EN GASNI ARAN@MAN SA RUSIJOM NA TRI MESECA: Povoqni uslovi, ali samo kratkoro~na sigurnost

Gasni aran`man Srbije sa Rusijom produ`en je na jo{ tri meseca. Dr`avni zvani~nici poru~uju da su obezbe|eni povoqni uslovi i stabilno snabdevawe. Me|utim, stru~waci ocewuju da ovakav kratkoro~ni dogovor ukazuje na slo`enije okolnosti na tr`i{tu i u me|unarodnim odnosima. Srbija tako|e radi na diverzifikaciji snabdevawa gasom, ali ograni~eni kapaciteti infrastrukture i kretawa na globalnom tr`i{tu za sada usporavaju taj proces.

Naredna tri meseca Srbija je obezbe|ena sa snabdevawem gasa. Upravo toliko traje novi aran`man koji je Rusija odobrila Srbiji, uprkos o~ekivawima generalnog direktora Srbijagasa Du{ana Bajatovi}a da bi on mogao da bude u du`em vremenskom periodu. Dan pre isteka dosada{weg ugovora, predsednici Srbije i Rusije su u telefonskom razgovoru dogovorili produ`ewe aran`mana uz, kako je navedeno, veoma povoqne uslove. Time }e, prema re~ima Aleksandra Vu~i}a, Srbija biti druga ili tre}a zemqa u Evropi sa najpovoqnijom cenom gasa.

“Danas je gas negde oko 645 dolara po hiqadu kubnih metara na TTF, na berzi dakle. Mi bismo ga pla}ali oko 690 da ga tako uzimamo, a mi ga su{tinski pla}amo izme|u 320-330 dolara. Dakle, ono {to je produ`etak, to je pod istim uslovima- 6 miliona kubnih metara gasa dnevno, vrlo su fleksibilni, ukoliko do|u hladniji dani, lo{iji dani ili poplavqena podru~ja pa je potrebno vi{e gasa, dozvoqava}emo tu vrstu fleksibilnosti da mo`emo vi{e da uvezemo”, rekao je Vu~i}.

Portparol Kremqa Dmitrij Peskov istakao je da Rusija ostaje posve}ena svojim obavezama u isporuci energenata prijateqskim i bratskim zemqama poput Srbije. Ako je to zaista tako, ostaje ne-

jasno za{to je novi gasni dogovor postignut u posledwem trenutku, ali i zbog ~ega ponovo va`i samo tri meseca. Stru~waci smatraju da je takva situacija posledica spleta okolnosti i vi{e faktora. “Najpre evropsko tr`i{te se tako|e odmaklo od nekih dugoro~nih aran`mana, s tim da je to i daqe prisutno u pogledu novih izvoznika, odnosno novih proizvo|a~a prirodnog gasa kako bi otplatili investiciju.Tako da se evropsko tr`i{te kretalo ka kra}im ugovorima, odnosno berzi. Kod nas je tako|e prisutan i momenat geopolitike, to jeste neminovno, dakle i pitawe Naftne industrije Srbije i wene budu}nosti, {to se odra`ava i kroz daqe prisustvo ruske strane i Gazpromweft i Gazproma”, isti~e docent na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu Strahiwa Obrenovi}. Srbija je po~ela da diverzifikuje izvore gasa, ali zaostaje za zemqama Evropske unije. Najavqeno je pove}awe uvoza iz Azerbejxana na 1,4 milijarde kubika godi{we. Azerbejxanski gas trenutno ~ini oko 8% ukupne potro{we, uz o~ekivawa da }e taj udeo rasti.

“Kada je re~ o planovima diversifikacije, mi trenutno, ono {to jeste ura|eno, zapravo interkonektor sa Bugarskom, kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara gasa na godi{wem nivou. Dakle, to je ono {to je postoje}e. S druge strane, u planovima su interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Ono {to je zna~ajno u pogledu interkonekcije sa Severnom Makedonijom jeste da bi nam to omogu}ilo da se pove`emo dodatno sa gr~kim tr`i{tem, gde su Grci uspe{no lansirali, ajde da ka`emo, terminal za uvoz te~nog prirodnog gasa u Aleksandrupolisu, u tom lu~kom gradu, tako da posredstvom toga, eventualno, mo`emo nabaviti dodatne koli~ine gasa”, navodi Obrenovi}.

Pored razmi{qawa iz kog pravca je najjeftinije snabdevawe gasom, Vlada Srbije tra`i i izvore jeftinije sirove nafte u situaciji nestabilnih globalnih cena. Dr`ava je nedavno reagovala smawewem akciza i osloba|awem nafte iz robnih rezervi ali predsednik Republike upozorava da bi nastavak globalnih poreme}aja mogao da dovede do ozbiqnih ekonomskih posledica.

“Koliko dr`ava Srbija mo`e da izdr`i, izdr`a}emo jo{ neko vreme, to nema nikakve sumwe, ali qudi ako se nastavi ova katastrofa i ako slu~ajno krene i kopneni napad, napad na ostrva koja pripadaju Iranu, kopneni napad na Iran, svet, a posebno Evropa suo~i}e se sa najve}om enegetskom i ekonomskom katastrofom u svojoj istoriji”, ka`e Vu~i}

Heroj sa Dunava - Renato Grbi} spasio

35. `rtvu od davqewa

Renato Grbi}, alas-spasilac sa Dunava, spasio je u sredu trideset petu osobu koja je sko~ila u reku, sa~uvav{i jo{ jedan `ivot tokom svoje vi{edecenijske misije pomagawa qudima.

Grbi} je brzom reakcijom iz hladne vode izvukao pedesetosmogodi{weg mu{karca koji je sko~io sa Pan~eva~kog mosta i na obali, dok su ~ekali kola Hitne pomo}i, pru`io mu prvu pomo}. Tim ~inom hrabrosti i humanosti jo{ jednom se upisao me|u heroje koji nesebi~no poma`u qudima u nevoqi. Iz tog razloga, na dru{tvenim mre`ama trenutno je pokrenuta inicijativa da se Grbi}u dodeli nacionalna penzija, kao priznawe za wegovu nesebi~nost i brojna spasavawa tokom prethodnih 26 godina. Inicijativa je nai{la na veliku podr{ku gra|ana, koji smatraju da Grbi}eva dela zaslu`uju institucionalno priznawe i zahvalnost.

SR\AN

SE

– Ne mogu ba{ da shvatim tu vrstu popularnosti, jer ovo {to radim nije posao, ve} qudskost. Qudski je spasiti nekoga i pru`iti mu drugu {ansu, pru`iti ruku – kazao je heroj Dunava jednom prilikom. Vlasnik je restorana „Konoba kod Goce i Renata“, koji dr`i sa biv{om suprugom Gocom, sa kojom je u bliskim i dobrim odnosima. Ovaj {ezdesetpetogodi{wi ribolovac ~etvrta je generacija alasa u porodici. Ima tri sina koji tako|e vole ribolov, kao i unuke koje planira da nau~i da pecaju.

Grbi} je zavr{io medicinsku {kolu i jedno vreme radio u Zavodu za dezinsekciju, dezinfekciju i deratizaciju. Kako dosta vremena provodi „na vodi“, u ~amcu, ume da proceni potencijalne `rtve koje razmi{qaju da prekrate sebi `ivot.

Renato Grbi} oven~an je brojnim nagradama za humanost jer je qudima u „crnoj minuti“ pru`io drugu {ansu za `ivot. Prvog davqenika spasio je sredinom devedesetih godina i od tada nesebi~no

nastavio da rizikuje sopstveni `ivot poma`u}i drugima.

Nosilac je nagrade za herojsko delo iz 2010. godine, progla{en je za „Naj Beogra|anina“, dobitnik je plakete za Najplemenitiji podvig, Nagrade za herojsko delo i titule „Pravi mu{karac“, zlatne medaqe za hrabrost „Milo{ Obili}“ i drugih priznawa. Pro{le godine dobio je blagoslov srpskog patrijarha da nosi ~asni krst na ~elu Spasovdanske litije,

O@ENIO IRANKOM, PA JE DOVEO U SVOJE SELO: Kako je Nasim postala Jelena u ku}i u kojoj se govori 5 jezika

Nakon skoro dve i po decenije `ivota u Nema~koj, gde je izgradio karijeru u marketingu i gra|evinarstvu, Sr|an Strainovi} je shvatio da materijalno blagostawe ne garantuje unutra{wi mir. Iako je u Frankfurtu vodio uspe{nu firmu, hroni~ni nedostatak

radi i spava. Nema{ ni sa kim da ode{ da popije{ kafu, sve se zakazuje po dva meseca unapred“, obja{wava Sr|an.

QUBAV KOJA SPAJA

KULTURE: OD IRANA DO SRPSKOG SELA Wegov najsna`niji oslonac u ovoj odluci bila je supruga Na-

vremena za porodicu i otu|enost zapadnog na~ina `ivota naveli su ga na radikalnu promenu – povratak u rodno selo Lopatnica kod Kraqeva.

„Proveo sam vi{e od pola `ivota u Nema~koj, imao samo novac, ali nisam bio sre}an. Po ceo dan sam radio, nisam vi|ao ni `enu ni decu. Tamo se samo

sim, poreklom iz Irana, koja je zbog qubavi prihvatila pravoslavqe i dobila ime Jelena. Ro|ena u [paniji, a odrasla u Nema~koj, ova obrazovana arhitektica danas u srcu Srbije sa mu`em podi`e dvoje dece. U wihovom domu se, uz srpski i engleski, ravnopravno govore nema~ki, {panski i farsi. Sr|an isti~e neverovatnu sli~nost iz-

me|u srpskog i iranskog naroda, naro~ito u pogledu dubokog po{tovawa porodi~nih vrednosti. TRNOVIT PUT DO USPE[NOG ORGANSKOG GAZDINSTVA Povratak na dedovinu 2018. godine nije bio nimalo jednostavan. Strainovi}i su kupili 27 hektara zemqe i suo~ili se sa potpunim nepoznanicama seoskog `ivota. Po~etne gre{ke su ih skupo ko{tale – od stoke koja je uni{tavala zasade do neuspeha u uzgoju malina. Ipak, upornost i u{te|evina pomogli su im da prebrode gubitke i postanu sertifikovani proizvo|a~i organske hrane.

Danas wihovo imawe funkcioni{e kao odr`iva ekonomija, ali su oti{li i korak daqe uvode}i specifi~an vid seoskog turizma. Umesto klasi~nog odmora, oni gostima nude „radni turizam“. Posetioci aktivno u~estvuju u svakodnevnim poslovima – od ko{ewa trave i brige o `ivotiwama do pripreme drva za zimu, {to predstavqa pravu atrakciju u ovom kraju.

SRE]A PRONA\ENA U MIRU LOPATNICE

Uprkos po~etnom skepticizmu kom{ija, Strainovi}i su dokazali da su tu da ostanu. Za Jelenu, `ivot na selu doneo je dugo `eqeno zajedni{tvo koje im je u inostranstvu nedostajalo.

„U Nema~koj sam po ceo dan bila sama sa decom, Sr|ana sam vi|ala tek uve~e, kada je on ve} previ{e umoran. Imali smo novac, ali na{ porodi~ni `ivot je trpeo. @eleli smo druga~iju budu}nost. Hrabrost se na kraju isplatila. Ako voli{, sve je lak{e“, zakqu~uje ona.

Nakon ~etiri godine boravka u Srbiji, ova neobi~na porodica potvr|uje da se prava sre}a krije u jednostavnosti i slobodi koju nudi `ivot u prirodi.

povodom krsne slave Beograda. Za Grbi}evu humanost pro~ulo se i van granica Srbije, pa mu je Ruska Federacija, u decembru 2024. godine, dodelila medaqu „Za spasavawe na vodama“. Uprkos svim nagradama kojima je zaslu`eno oki}en, Grbi} je za medije ~esto izjavquje da se ne ose}a kao heroj, ve} kao obi~an ~ovek koji je presre}an kada nekoga spase, a najve}a nagrada su mu zdravqe wegove porodice i wegovo.

`ele da se krste u manastiru

Ameri~ki vojnici, pripadnici KFOR-a, na molitvenoj liturgiji u Manastiru Draganac na Kosovu i Metohiji, izrazili su `equ da se krste u ovoj srpskoj svetiwi i pre|u u pravoslavqe.

Episkop novobrdski Ilarion je u Manastiru Draganac primio na razgovor trojicu pripadnika ameri~kog KFOR-a koji su u prethodnom periodu iskazali interesovawe da se bli`e upoznaju sa pravoslavnom crkvom.

Pre mesec dana je izvr{en ~in ogla{ewa jednog od saradnika ameri~ke vojne misije na Kosovu, koji se priprema za kr{tewe u Manastiru Draganac, prenosi TV Hram.

Zna~ajno je napomenuti da je primetno interesovawe za pravoslavnu veru kod pripadnika ameri~kog KFOR-a koji su tokom slu`be u misiji do{li u neposredan kontakt sa srpskim sredwovekovnim svetiwama na Kosovu i Metohiji.

Episkop Ilarion je na godi{wicu martovskog pogroma kosovskih Srba 17. marta slu`io uz Mitropolita ra{ko prizrenskog Teodosija parastos u manastiru Gra~anica, da bi potom u Domu kulture Gra~anica otvorio izlo`bu slika i preneo prisutnima blagoslov i molitvene pozdrave patrijarha srpskog Porfirija. U sredu 18. marta Vladika Ilarion je slu`io Liturgiju Pre|eosve}enih darova u Manastiru Visoki De~ani, uz saslu`ewe jereja Borislava Petri}a iz Mirijeva. Odatle se vladika zaputio u Kosovsko Pomoravqe u Manastir Draganac.

DODIRNUO ZVEZDE (12)

Написао: Miroslav Jankovi}

l Kako je Pele postao jedini ~ovek na svetu za ~ije ime su znali gotovo svi qudi u bilo kom delu sveta l Mnogi smatraju da je bio poznatiji od Isusa l Kako je sa 16 godina postao ~lan reprezentacije Brazila i najve}a senzacija u dotada{woj istoriji fudbala, progla{en je za kraqa ove igre l Na koji na~in je Pele izvla~io i posledwi atom mo}i i snage od svih saigra~a l Bio je igra~ bo`anskog spoja inteligencije, ve{tine, brzine i snage l Zbog ~ega je kraq fudbala tra`io da opro{tajni me~ igra protiv Jugoslavije

PELE JE BIO MNOGO VI[E OD FUDBALERA:

O Peleu je izre~eno mnogo ocena, od kada se 1958. godine ,,objavio“ na SP u [vedskoj, pa do dana{weg doba i wegove smrti, svet o wemu pi{e, pri~a i polemi{e {est decenija neprestano.

I uvek }e, dok se god fudbalska lopta kotrqa. Ogroman broj qudi {irom zemaqske lopte, voleo ili ne fudbal, imao je ne{to da ka`e o Peleu. Evo nekih ocena o wemu kao fudbaleru i li~nosti uop{te.

Gari Lineker, engleski fudbaler: Najbo`anskiji i najradosniji od svih koji su igrali fudbal. Samo su se nekolicina fudbalera wemu pribli`ila, povezao je brazilski mali `onglerski sa velikim fudbalom u onaj najve}i - brazilsku fudbalsku sambu! Dragoslav Stepanovi}, srpski internacionalac: Boqi je od Mesija, on je mogao da igra u napadu bilo {ta, sam sebi je stvarao {anse i po tome je jedinstven u istoriji fudbalske igre. Bio je brz, driblao u punom trku i tako lomio igra~e. Jedinstven. Samo je Maradona to mogao, ali kratko i ponekad bi to uradio...Pele je celi svoj fudbalski vek tako igrao. Voleo ga je ceo svet. Bo`o Koprivica, ugledni srpski pisac: Najve}i koji je ikada igrao fudbal. Jedini fudbaler u istoriji fudbala koji je napravio veliku karijeru bez igrawa u Evropi. To nikome nije uspelo, a pogotovo u postpeleovskom dobu. On je bio mnogo vi{e od fudbalera: zvezda pop-kulture, koja je bez wega nezamisliva. Lik iz kwiga, stripova, filmova tv-sapunica. Jednostavno: pojava! Nejmar, dana{wi brazilski fudbalski as: Pele je promenio sve. Pretvorio je fudbal u zabavu i umetnost. Zato je ve~an.

Engleska kraqica Elizabeta Druga ga je 1997. g. proglasila vitezom. A kada je posetio Va{ington, sredinom osamdesetih, da pomogne u novom propagirawu fudbala u SAD, tada{wi predsednik Regan mu je prvi pru`io ruku i rekao: ,,Ja sam Ronald Re-

gan, predsednik SAD, vi se ne morate predstavqti, vas celi svet zna, vi ste Pele“! Ali, ima onih koji o Peleu nisu mislili dobro. Na primer Zlatan Ibrahimovi} ka`e da je Pele igrao kad nije bilo ofsajda i da je ve}inu svojih golova postigao iz te zabrawene pozicije i da bi on (Ibrahimovi}) - da je igrao u tom dobu dao 3.000 golova! Zlatan, ina~e, ima veliku “komociju mozga“, pa zaboravqa da je ofsajd, kao pravilo, uveden jo{ 1925., s tim da dva igra~a imaju pravo da se na|u iza napada~ke linije... a tek 1990. je uveden dana{wi ofsajd - da niko ne sme da bude ni korak ni pedaq iza te linije, a ~esto se svira i tzv. “pasivni ofsajd“. Povrh svega tu je danas i VAR koji je krajwi arbitar. Pele je po~eo da igra kad je bilo dozvoqeno da dva igra~a budu u ,,ofsajdu“, pa kasnije samo jedan... ali Pele

OMA[KE PSIHOLOGA

je igra~ koji je napadao sam i iz dubine, vode}i loptu kao kroz minsko poqe. Mo`da su drugi nakon wegovog pasa davali ponekad gol i iz ofsajda, ali on je sam sebi stvorio gotovo sve {anse iz kojih je davao golove.

O Peleu je i brazilski as Ronoaldiwo, na vrhuncu svoje karijere, u Barseloni (2003-2008.g) govorio da je ,,boqi igra~ od Pelea i da sve finte koje je Kraq izvodio mo`e i on, a da Pele ne mo`e koje on sada demonstrira“. Kada je prestao da igra, Ronaldiwo je prestao i da se poredi s Peleom. A drugi veliki brazilski as Romario je u intervju za TV Globo 2015. g. kazao: ,,Ja sam broj jedan svetskog fudbala, boqi sam od Pelea , posebno u {esnaestercu. Bog je wemu dao noge a sve ostalo zaboravio. Iz usta mu izlaze samo srawa“ A kada je Pele umro, Romario je na svom sajtu napisao: ,,Ipak

Da je pre {est decenija uva`eno mi{qewe jednog psihologa, koga je brazilski fudbalski savez anga`ovao pred SP 1958.g. u [vedskoj da proceni mentalno stawe wihovih reprezentativaca, istorija fudbala bi izgledala potpuno druga~ije. Taj psiholog ,,pametwakovi}“ je zadao fudbalerima da nacrtaju ne{to na praznom listu papira. Na takav na~in su testirani voza~i autobusa u Sao Paolu.

Pele je ocewen kao “o~igledno infantilan tip“... uz zakqu~ak da “ne poseduje ose}aj za odgovornost u timskoj igri“! A drugi najve}i brazilski igra~ tog doba Garin~a je brutalno definisan jednom jedinom re~ju: Idiot! [ta je bilo posle - to zna fudbalska istorija. Nagla{avamo da je Brazil sa wima dvojicom osvojio dve titule prvaka sveta i nikada nije izgubio me~ kad su oni zajedno bili u timu.

1725. - U Veneciji je ro|en \ovani \akomo Kazanova. Tokom burnog `ivota bio je u~enik verske {kole, sekretar kardinala, venecijanski pomorski oficir, opat, kockar, alhemi~ar, violinista, {pijun, bibliotekar, a u istoriju je u{ao kao neumorni qubavnik.

1792. - Dolar je ozakowen kao nov~ana jedinica SAD.

1805. - Ro|en je danski pisac Hans Kristijan Andersen. Svetsku slavu donele su mu pripovetke za decu, bajke me|u kojima su najpoznatije „Carevo novo odelo”, „Ru`no pa~e”, „Sne`na kraqica”, „Devoj~ica sa {ibicama”.

1872. - Umro je ameri~ki pronalaza~ i slikar Semjuel F. B. Morze, tvorac telegrafa i telegrafske Morzeove azbuke.

1905. - Otvoren je `elezni~ki tunel ispod Alpa „Simplon” kojim je [vajcarska povezana sa Italijom.

1917. - Ameri~ki Kongres objavio je rat carskoj Nema~koj.

je on boqi, ja sam broj dva“! O Peleu i wegovoj magi~noj pojavi postoji i ve}i broj ~uvenih, kratkih a efektnih izjava. Evo nekih. Armando Negueira, brazilski novinar: Da se Pele nije rodio kao ~ovek, rodio bi se kao lopta.

Tarkizio Burnih, golman italijanske reprezentacije na SP 1970. u Meksiku: Mislio sam da je, kao i ja, Pele napravqen od mesa i kostiju. Ali, pogre{io sam! Franc Bekenbauer, slavni nema~ki fudbaler: Fudbal je izgubio najve}eg a ja jedinstvenog prijateqa. Zvao me je bratom, to je za mene bila nezamisliva ~ast.

Cezar Menoti, argentinski fudbalski trener: @ao mi je, moji Argentinci, ali Pele je daleko najboqi. Bio je nadprirodno bi}e, bilo ga je u naponu snage nemogu}e ~uvati.

Johan Krojf, legendarni fudbaler: Pele je nadma{io svakoga ko je ikada igrao fudbal, ~ak i granicu logike!

Ivica Osim, fudbalski trener: Pele, pa nekoliko slobodnih mesta. Ma, kakav Maradona, pa on je odigrao samo penaestak velikih utakmica u karijeri. Pele je cela jedna fudbalska epoha. Ziko, brazilski fudbalski as: Ne znam za{to se uop{te raspravqa ko je najboqi...pa, Peleu nije niko ni do kolena.

l Kraj

1917. - Pred Vojnim sudom za oficire srpske vojske, u Solunu je po~elo su|ewe grupi oficira na ~elu s pukovnikom Dragutinom Dimitrijevi}em - Apisom, za pripremawe prevrata i poku{aj atentata na regenta Aleksandra. Nad Apisom i dvojicom wegovih sledbenika izvr{ena je smrtna kazna streqawem 26. juna. Ostali su osu|eni na zatvorske kazne. Vrhovni sud Srbije rehabilitovao je Apisa i wegove sledbenike u obnovqenom procesu 2. juna 1953.

1940. - Nema~ka vojska je okupirala Dansku i napala Norve{ku.

1944. - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu pre{le reku Prut i u{le u Rumuniju.

1960. - Francuska je potpisala sporazum s Madagaskarom koji je time postao nezavisna dr`ava, nakon 64 godine francuske kolonijalne vladavine.

1979. - Zatvarawem britanske vojne baze, Malta je stekla punu nezavisnost, ~ime je okon~ano gotovo 80 godina britanskog prisustva na tom ostrvu.

1981. - Predsedni{tvo SFRJ je proglasilo vanredno stawe na Kosovu zbog demonstracija albanskih studenata koje su po~ele 11. marta pod parolom „Kosovo-republika”.

1982. - Argentinske vojne snage iskrcale su se na Foklandska ostrva, britansku koloniju u Ju`nom Pacifiku koju su ~uvala 84 britanska marinca. Vojnom intervencijom Britanija je polovinom juna ponovo preuzela Foklandska ostrva.

1999. - Vlasti u Beogradu preuzele su nezavisni Radio B92.

2023. - Na predsedni~kim izborima u Crnoj Gori ve}inu je osvojio 36-godi{wi Jakov Milatovi} i sa pozicije predsednika dr`ave smenio Mila \ukanovi}a, koji je u protekle tri decenije neprikosnoveno vladao Crnom Gorom.

TAJNA OKLOPA CARA DU[ANA:

Za{to se „Crnih vitezova“ pla{ila cela Evropa!

U vreme najve}eg uspona sredwovekovne Srbije, pod vla{}u Stefana Uro{ IV, poznatijeg kao Cara Du{ana, dr`ava je dostigla svoje najve}e granice – od Dunava do Korintskog zaliva –i bila jedna od najja~ih sila u Evropi. Iza ovog uspeha, pored sposobne politike, stajala je izuzetno organizovana vojska.

Srpska sredwovekovna vojska posedovala je te{ku kowicu poznatu kao Crni Vitezovi.

Wihova uloga bila je da juri{aju u srce bitke, pravo ka stegu protivni~kog vojskovo|e, gde se re{avao ishod sukoba. Wihovi ~eli~ni grudni oklopi, izra|eni iz jednog dela (pr{waci ili kirasi), ~esto prekriveni brokatnim tkawem i brunirani za za{titu od korozije, ulivali su strah neprijateqima. Napadi Crnih Oklopnika bili su brzi, razorni i precizni, a wihova kombinacija snage i taktike u~inila ih je poznatim {irom Evrope.

LI^NA GARDA CARA DU[ANA OD 300 VITEZOVA

Pored doma}e te{ke kowice, okosnicu Du{anove vojne sile ~inila je i elitna najamni~ka jedinica poznata kao „alemanska garda“, sastavqena uglavnom od ratnika sa prostora dana{we Nema~ke. Wegova li~na garda brojala je oko 300 vitezova, pa`qivo biranih po strogim kriterijumima – bili su izuzetne fizi~ke gra|e, ~esto preko dva metra visine, i dokazani pobednici vite{kih turnira. Opremqeni te{kim oklopima i na sna`nim kowima, predstavqali su zastra{uju}u silu na bojnom poqu, a Panlman Braht iz [tajerske bio je desna ruka cara Du{ana, najbli`i saradnik i vojni savetnik, ujedno i izvo|a~ mnogih

diplomatskih zadataka.

Rekonstrukciju oklopa cara Du{ana iz vremena bitke kod Velbu`da 1330. godine izradio je arhitekta Stevan Stevanovi} na osnovu prikaza sa `itijne ikone Stefana De~anskog u manastiru De~ani, dok je rekonstrukciju ma~a po uzoru na fresku iz manastira Svetog \or|a u Pologu izradio majstor kova~ ma~eva Slobodan Marini}. Oklop je delom prekriven finim brokatnim tkanim platnom sa autenti~nim motivima, a ma~ i oklop sadr`e pozla}ene ukrase i ispis na staroslovenskom: „U Hristu blagoverni Stefan car“.

BARJAK CARA DU[ANA VEKOVIMA ^UVA HILANDAR

Hilandar vekovima ~uva barjak koji se narodnim predawem vezuje za cara Du{ana. Ova zastava u obliku pravouglog trougla dimenzija oko 240 cm visine i 275 cm {irine izra|ena je od tanke svile, sa ze-

TAJNA GROBA KRAQA MILANA:

lene, `ute i naranxaste boje i u{ivenim krstom. Wena veli~ina i namena svedo~e o Du{anovoj mo}i i impozantnoj figuri – u predawu je prikazivan kao gorostas sposoban da nosi toliki steg pred vojskom. Zanimqivo je da se nedaleko od Hilandara nalaze delovi krsta cara Du{ana, koji je prema predawu no{en pred wim u vreme wegovog boravka na Svetoj Gori. Spomen obele`je sa delovima Carskog krst se nalazi u debelom hladu {ume ciparisa koji su posa|eni u savr{enom redu i poretku, upravo u slavu wegovih oklopnika koji su tu stajali pre vi{e vekova. Barjak je bio simbol sile i autoriteta, znak pod kojim je vojska kretala u pohode i ~esto psiholo{ko oru`je koje je izazivalo predaju gradova bez borbe. Prema legendi, barjak je i blagoslovqen na Svetoj Gori, predstavqaju}i za{titu u boju i bo`ansku naklonost caru i wegovoj vojsci.

Ove jedinice i simboli, od Crnih Oklopnika do alemanske garde i veli~anstvenog barjaka, osiguravali su Du{anu da brzo i efikasno {iri i odr`ava vlast. Nakon wegove smrti 1355. godine, vojska se nije vi{e oslawala na ove elitne strukture, {to je, prema mnogim istori~arima, doprinelo brzom slabqewu dr`avne mo}i Nemawi}a. Ipak, pri~a o Crnim Oklopnicima, alemanskoj gardi, oklopu, ma~u i carskoj zastavi ostaje svedo~anstvo vremena kada je Srbija bila carstvo, a wen vladar figura gotovo mitskih razmera, simbol snage, discipline i vojne umetnosti.

Pred smrt je ostavio zahtev koji nijedan vladar Srbije pre i posle wega nije

Kraq Milan Obrenovi} bio je prvi srpski vladar koji se zvani~no razveo, ali i prvi kraq koji je ostavio zahtev da, nakon smrti, ne bude sahrawen u Srbiji.

Mo`da ste prilikom posete manastiru Kru{edol videli grob kraqa Milana Obrenovi}a, ali pri~a koju donosi Istorijski zabavnik baca neobi~no svetlo na posledwe po~ivali{te srpskog vladara. Prenosimo vam je u celosti.

Kraq Milan Obrenovi} je pro`iveo kratak, ali prili~no buran `ivot. Postao je knez sa 14 i kraq sa 28. Sina je dobio u 22, a abdicirao je sa nepunih 35 godina. Nije do`iveo 47. ro|endan.

Osta}e upam}en kao prvi srpski kraq “posle Kosova”. Za vreme wegove vladavine, Srbija je stekla me|unarodno priznawe, dr`ava je podignuta na rang kraqevine, a zemqa do`ivela ubrzanu modernizaciju - otvarane su {kole, reformisana vojska, izgra|ena pruga… Ipak, o vladaru koji je “doveo Evropu u Srbiju” mi{qewe doma}e javnosti danas uglavnom je negativno, a u prvi plan, vi{e nego zasluge, isti~u se Milanove mane. Kojih je bilo… Va`io je za temperamentnog i stastvenog ~oveka. U`ivao je u svim ~arima `ivota. Pu{io je, voleo da jede, jo{ vi{e pije, a ponajvi{e juri za `enama. Brak sa kraqicom Natalijom zato je bio ispresecan mnogobrojnim qubavnim avanturama, stalnim sva|ama i aferama koje su punile stupce tada{wih novina. Milan Obrenovi} bio je prvi srpski vla-

dar koji se zvani~no razveo, ali i prvi kraq koji je ostavio zahtev da, nakon smrti, NE BUDE sahrawen u Srbiji! (POSLEDWA) @EQA

KRAQA MILANA

Milan je bio veliki protivnik braka svog sina, kraqa Aleksandra i Drage Ma{in. U trenutku kada su objavqene vesti o kraqevoj `enidbi on se nije nalazio u zemqi. Sinu je poslao pismo u kome izri~ito ka`e da ne mo`e da da svoj blagoslov, a nakon {to je Aleksandar ipak isterao po svome, biv{i vladar se vi{e nije vra}ao u Srbiju.

Uvre|en i razo~aran, boravio je u nekoliko gradova Evrope, ali se na kraju stacionirao u Be~u gde je kupio stan. Smatra se da je bio blizak prijateq sa austrijskim carem Francom Jozefom i upravo wemu je izneo svoju, pokaza}e se, posledwu `equ - da u slu~aju smrti nikako ne bude sahrawen u Srbiji, ve} u manastiru Kru{edol, na Fru{koj gori koja je tada bila u sastavu Austrougarske. Ako sinu nije bio potreban `iv, ne}e mu trebati ni mrtav!

Pokazalo se da, na`alost, nije trebalo da pro|e mnogo vremena, pa da car ispuni obe}awe. Kraq Milan je po~etkom 1901. dobio upalu plu}a i umro je u te{kim mukama ve}. 29. januara (11. februara po novom kalendaru) ne do~ekav{i da ponovo vidi sina.

VE^NI MIR PORO^NOG KRAQA

Iako je kraq Aleksandar tra`io da se telo wegovog oca dopremi u Beograd gde bi uz sve po~asti bilo sahraweno u Sabornoj crkvi kraj kneza Milo{a i kneza Mihai-

la, car Jozef je to odbio pozivaju}i se na pokojnikovu `equ, pa je Milan Obrenovi} sahrawen u Kru{edolu, na austrougarskom zemqi{tu i o tro{ku samog cara. Ipak, ne bez ispra}aja srpskog naroda! Tog 16. februara, po ci~i zimi, dubokom snegu i temperaturi daleko ispod nule, sremski Srbi su du` ~itavog puta od Sremskih Karlovaca do Kru{edola celog dana stajali gologlavi, pozdravqaju}i pogrebnu povorku koja je nosila Milana Obrenovi}a ka wegovom posledwem kona~i{tu.

A onda je istorija izvela jo{ jedan obrt! Deceniju i po

svetskog

BEZ GU@VE U GRADU

OD 40 MILIONA: Tajna tokijske discipline

Iako u {iroj gradskoj teritoriji `ivi vi{e od 40 miliona stanovnika, Tokio funkcioni{e bez vidqivih zastoja – zahvaquju}i izuzetno razvijenoj mre`i metroa i vozova, ali i disciplini stanovnika. Od najprometnijeg pe{a~kog prelaza na svetu do restorana koji rade celu no}, japanska prestonica pokazuje kako izgleda svakodnevica u jednom od najve}ih i najorganizovanijih gradova na planeti.

Tokio, ogroman metropolis, ima 14 miliona stanovnika u samom gradu i do 41 milion qudi na {iroj gradskoj teritoriji.

Ali grad odlu~no funkcioni{e velikim delom i zbog izvanredne mre`e metro i vozova, kako lokalnih, tako i prigradskih i ~uvenih {inkansen vozova, koji velikom brzinom sti`u do drugih gradova {irom zemqe.

Mre`a metro je vrlo razgranata u Tokiju. Jedna od najve}ih metro stanica je [inagava.

Posebno interesantno je videti ~uvenu planinu Fuxi koja je u stvari aktivan vulkan na 100 kilometara jugozapadno od Tokija.

U centralnim gradskim zonama je vrlo `ivo ~ak i u ve~erwim ~asovima, a mnogi restorani u poslovnim ~etvrtima kao {to je [inxuku rade prakti~no celu no}.

Jedna od ~uvenih atrakcija japanske prestonice je ~uveni pe{a~ki prelaz – [ibua krosing u centru Tokija. Svaka dva minuta, dve i po hiqade qudi pre|e ovaj pe{a~ki prelaz. Smatra se da dnevno ovde pro|e izme|u 250.000 do dva ipo miliona qudi.

Ima puno mawih restorana u kojima se jede popularni raman – jelo sa rezancima, sviwetinom, jajetom, sosom od soje i mladim lukom. Lanac I~iran je jedan od najpopularnijih i ~esto se ~eka pola sata za mesto.

Jedna od najpoznatijih turisti~kih destinacija u Tokiju je Sukixi ribqa pijaca.

Utisak je da Japanci pristupaju veoma ozbiqno svakom poslu kojim se bave i da ga obavqaju veoma savesno. Verovatno se zato ne o~ekuje da date bak{i{, jer se izuzetan servis smatra normalnim.

U naseqima Tokija, kao {to je na primer Sugamo, vikendom pre podne okupqaju se qudi i postaje postaje pe{a~ka zona sa puno radwi i prodavnica, koje su neke unutra, neke napoqu.

Na svakom koraku ~u}ete re~i koje svi stranci zapamte – arigato gozaimasu – {to zna~i hvala vam mnogo.

Iako je Tokio za veliki broj qudi na svetu daleka destinacija, pose}uje ga jako mnogo qudi. Japan je 2025. godine posetilo ~ak 40 miliona turista.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Preuzmite inicijativu i pokrenite stvari koje su stale. Bi}ete u centru pa`we i qudi }e tra`iti va{ savet. U qubavi re~i mawe vrede od dela. Partner }e pokazati pa`wu i podr{ku, a slobodni Ovnovi mogu da upoznaju nekoga kroz prakti~nu pomo} ili zajedni~ki interes. Na poslu se zavr{avaju stari projekti, pregovori idu dobro sa starijima. Obratite pa`wu na san i ishranu.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ova nedeqa donosi preispitivawe mogu}nosti. Idealno je vreme za kurseve i nove informacije. U qubavi mo`e do}i do kratke pauze koja }e oboma koristiti, a slobodni Bikovi mogu da dobiju vest od nekog iz pro{losti. Na poslu je va`no da pratite uputstva, ~ak i ako vam stari na~in deluje sporo. Mogu}e su sitne zdravstvene tegobe, posebno digestivne i problemi sa zglobovima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ova nedeqa donosi sklad izme|u intuicije i logike. Mogu}e su nove prilike, putovawa i susreti sa uticajnim osobama. U qubavi dozvolite partneru da se poka`e. Slobodni Blizanci mogu da upoznaju nekoga kroz pomo} u nekoj situaciji. Na poslu je va`no da jasno iznosite potrebe i odbranite svoje interese. Obratite pa`wu na ko`u i alergije, emocionalna energija je jaka.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Fokus je na redu i harmoniji kod ku}e i u mislima. Dobra nedeqa za zavr{etak ku}nih poslova ili ure|ewe prostora. U qubavi, otvoreni razgovori produbquju vezu. Slobodni Rakovi mogu da upoznaju nekoga ko pokazuje iskrenu brigu. Na poslu koristite staro iskustvo ili hobi za re{avawe zadataka. Mogu} je i neo~ekivani nov~ani dobitak! Obratite pa`wu na vremenske promene.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Nedeqni horoskop tra`i va{u inicijativu i kreativnost u tra`ewu novih puteva. Susreti sa qudima donose korisne informacije. U qubavi su mogu}i strastveni trenuci, dok slobodni Lavovi privla~e pa`wu misterioznim osobama. Na poslu su potrebni liderstvo i odgovornost. Povoqno vreme za finansijske transakcije. Obratite pa`wu na le|a i napetost, mogu}i su mawi bolovi.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Va{a kreativnost i ideje dolaze do izra`aja, posebno po~etkom nedeqe. U qubavi dolazi razumevawe u svakodnevnim pitawima, a slobodne Device mogu da upoznaju nekoga kroz zajedni~ke interese. Na poslu pa`wa na detaqe donosi uspeh, a mogu}a je i finansijska novost sredinom nedeqe. Obratite pa`wu na nervni sistem i san, izbegavajte alkohol i energetske napitke.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nedeqni horoskop donosi strpqewe i balans. Ne forsirajte doga|aje, sa~ekajte prirodan tok stvari. U qubavi dolazi ne`nost i pa`wa, slobodni mogu da upoznaju nekoga u kulturnom okru`ewu. Na poslu izbegavajte konflikte, finansije zahtevaju oprez, posebno u vezi sa partnerom. Finansije tra`e kontrolu dugova. Vikend provedite aktivno, van ku}e ili u prirodi.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Va{a uloga bi}e va`na jer ove nedeqe poma`ete da se sukobi re{e. U qubavi stari konflikti nestaju, a slobodne [korpije mogu da upoznaju osobu sa velikom razlikom u godinama. Na poslu budite fleksibilni i otvoreni za promene, finansije mogu da do|u neo~ekivano. Obratite pa`wu na imunitet i zube. Vikend donosi potrebu za mirnim trenucima i izolacijom.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ova nedeqa je fokusirana na tra`ewe istine i dubqe razumevawe. Putovawa i kratke obaveze donose vi{e koristi nego stati~nost. U qubavi otvoreni razgovori grade poverewe, a slobodni mogu da upoznaju nekoga u svakodnevnim situacijama. Poslovni projekti se pomeraju, finansije su promenqive. Obratite pa`wu na zglobove i nervnu energiju. Vikend donosi ose}aj zadovoqstva.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ova nedeqa testira va{u istrajnost. Mogu}e su nove obaveze koje zahtevaju pa`wu i strpqewe. U qubavi dolaze ozbiqni razgovori o budu}nosti, a slobodni Jar~evi mogu da upoznaju stabilnu i ozbiqnu osobu preko prijateqa. Finansije zahtevaju ve}u kontrolu, mogu} stres zbog mawka finansija. Vikend donosi unutra{wi mir i priliku za opu{tawe sa porodicom ili prijateqima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Prakti~nost i organizacija su nagla{eni ove nedeqe. U qubavi dolaze stabilnost i iznena|ewa, ima}ete ~emu da se radujete! Slobodni mogu da upoznaju nekoga preko posla. Poslovni zadaci zahtevaju timski rad, ne ulazite u pri~u o kolegama, mo`e pogre{no da se protuma~i. Finansije re{avajte smireno. Obratite pa`wu na noge i san. Vikend provedite u opu{tenom okru`ewu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Nedeqni horoskop stavqa fokus na emocije i li~nu introspektivnost. Na poslu poma`ete drugima i postajete veza izme|u qudi. U qubavi mogu}i dogovori o zajedni~koj budu}nosti, a slobodni mogu da upoznaju osobu preko zajedni~kog prijateqa. Finansije tra`e oprez, posebno zbog nepredvi}enih ku}nih tro{kova. Obratite pa`wu na o~i i opu{tawe. Vikend provedite u prirodi.

Ratni dopisnik sarajevske „Srpske re~i” koji je 1912. godine boravio na Cetiwu, bio je pristutan u bolnici kada je kraqica Milena posetila rawenike. Ona je tada nai{la na jednog rawenog Crnogorca kojem je iznad glave, na papiru pisalo da ima 64 godine i da je rana te{ka. Smrtonosna.

– \e si ti rawen, pitala je kraqica blagim glasom, punim ne`nosti. Kao majka koja brine za svoje dete. – Pod levom sisom, isprekidanim glasom odgovorio je stari ratnik. Poku{avao je. ali nije imao snage da poka`e kuda je pro{ao neprijateqski kur{um. On je probio plu}a i slomio rebra

– Bog }e ti pomo}i i Sveti Petar , juna~e, ozdravi}e{ ako Bog da, rekla je kraqica. U to, nastade neka ti{ina. Muk. Seda kraqica je nepomi~no stjala pored rawenika. Wene o~i su zasuzile. Stari rawenik je uzdahnuo duboko. Trgnuo se kao iz sna. Tiho je izgovorio – „Jo{, neko...liko dana.”

Bog sveti i Ostro{ki Vasilije neka ti budu u pomo}i, rekla je vladarka. Rawenik je ponovo izgovorio – „Jo{ neko...liko dana pa opet.”

Kraqica ga je pitala „{ta opet”.

Crnogorac je bio obliven hladnim znojem, u bunilu, samrtni~kom ropcu. Izgovorio je, ve} nesvestan pristustva kraqice i okoline.

Milena

– Hej, Kosovo }emo osvetiti, izgovorio je on isprekidano Kraqica je krenula daqe kroz prostoriju sa rawenicima. Pre nego {to je do{la do sledeqeg kreveta jednoj bolni~arki, Ruskiwi, rekla je da bude uz starog ratnika i da se pobrine da dobije sve {to je mogu}e. Poseta je zavr{ena i vladarka je oti{la automobilom. Sutradan, kada je sunce nestajalo u pravcu zapada, odjeknulo je Cetiwem mrtva~ko zvono. To je bio posledwi pozdrav starom raweniku koji je pritiskom smrtnih bolova sawao o Kosovu i osveti. Ratna hronika 1912-1913.

^esto ste bolesni - {ta mogu da budu potencijalni razlozi?

Ako se ~esto borite sa prehladama i infekcijama, razlog bi se mogao kriti u nizu faktora koji slabe va{ odbrambeni sistem.

Hroni~ni stres, gojaznost, nedostatak sna, ali i genetika i `ivotne navike poput konzumacije alkohola, mogu vas u~initi podlo`nijim bolestima.

Starije osobe tako|e ~esto imaju smawenu funkciju imuniteta. Sre}om, promenama poput prestanka pu{ewa, smawewa unosa alkohola, redovne fizi~ke aktivnosti i odr`avawa zdrave telesne te`ine mogu}e je zna~ajno oja~ati imuni sistem.

STRES KAO TIHI

NEPRIJATEQ IMUNITETA

Kada je telo pod stresom, osloba|a kortizol, hormon koji mo`e smawiti upalu. Iako kratkotrajan stres uglavnom nije {tetan, dugotrajan ili hroni~an stres mo`e biti problem. Stalno povi{en nivo kortizola mo`e dovesti do pove}ane upale u telu. Stres smawuje broj imunih }elija, poput limfocita, ~ine}i vas osetqivijim na razne bolesti.

UTICAJ PREKOMERNE

TELESNE TE@INE

Gojaznost je zna~ajan faktor rizika za te`e oblike bolesti poput kovida-19, ali i za razvoj sr~anih bolesti. Stawa poveza-

POSNI RECEPT

POSNI KA^AMAK

SA PE^URKAMA

POTREBNO JE:

n 1 {oqa integralnog pirin~a, n 200g pe~uraka, n 1 crni luk, n 2 ~ena belog luka, n 4 {oqe vode, n so i biber po ukusu, n sve`i per{un za posipawe.

PRIPREMA:

U loncu prokuvajte vodu. Dodajte integralni pirina~ i kuvajte dok ne omek{a, oko 20-25 minuta.

U drugom tigawu zagrejte malo vode. Dodajte crni luk i beli luk, pa dinstajte dok ne postanu staklasti.

Dodajte iseckane pe~urke i pr`ite dok ne omek{aju i ne dobiju zlatno sme|u boju.

Kada je pirina~ gotov, procedite vi{ak vode i dodajte pe~urke sa lukom. Dobro prome{ajte.

Poslu`ite toplo, posuto sve`im per{unom.

na s gojazno{}u, kao {to su visok krvni pritisak ili koronarna arterijska bolest, dodatno optere}uju i slabe imuni sistem. Prekomerna telesna te`ina tako|e uzrokuje povi{ene nivoe upalnih procesa i citokina. Citokini su proteini koji poma`u u borbi protiv infekcija, ali wihov vi{ak mo`e oslabiti imunitet i pogor{ati tok bolesti.

ALKOHOL I OSLABQEN IMUNITET

^esta i prekomerna konzumacija alkohola mo`e zna~ajno naru{iti funkciju imunog sistema. Problemi s alkoholom mogu smawiti broj kqu~nih imunih }elija, ostavqaju}i telo rawivijim i mawe sposobnim da se bori protiv infekcija.

KAKO OKRU@EWE

UTI^E NA ZDRAVQE

Zaga|ewe vazduha mo`e o{tetiti imuni i kardiovaskularni sistem, ~ak i kod dece. Faktori iz okru`ewa poput zaga|iva~a vremenom postepeno slabe odbrambene mehanizme tela.

U nekim slu~ajevima, kao kod astme, zaga|ewe vazduha mo`e podsta}i imuni sistem na preteranu i nepotrebnu reakciju.

VA@NOST KVALITETNOG SNA Nedostatak sna direktno naru{ava funkciju imunog sistema. Odrasli bi trebalo da spavaju najmawe sedam sati svake no}i. Mnogi se ne pridr`avaju te preporuke, {to mo`e biti jedan od razloga za{to ~e{}e obolevaju.

HRONI^NE BOLESTI

KAO FAKTOR RIZIKA

Osobe koje pate od hroni~nih bolesti poput dijabetesa, depresije, alergija ili sr~anih bolesti

mogu imati smawenu sposobnost borbe protiv infekcija. Pu{a~i tako|e spadaju u rizi~nu grupu jer pu{ewe slabi imuni sistem.

ULOGA PRAVILNE ISHRANE Neodgovaraju}a ishrana, odnosno pothrawenost, direktno je povezana sa slabqewem funkcije imunog sistema. Iako ve}ina qudi unosi dovoqno hranqivih materija, oni ~ija ishrana nije uravnote`ena mogu se suo~iti s ~e{}im obolevawem.

HIGIJENA KAO PRVA LINIJA ODBRANE

Mnoge klice prenose se dodirom sa kontaminiranih povr{ina.

Ako ~esto dodirujete takve povr{ine, a ne perete redovno ruke, pove}avate verovatno}u zaraze. Pravilno rukovawe hranom, redovno tu{irawe i prawe ruku nakon kori{}ewa toaleta osnovne su higijenske navike koje poma`u u prevenciji bolesti.

STAREWE I IMUNI SISTEM S godinama funkcija imunog sistema prirodno opada. Od sredwih godina nadaqe telo postaje mawe efikasno u borbi protiv infekcija. To zna~i da starije osobe mogu ~e{}e obolevati, imati te`e simptome i trebati vi{e vremena za oporavak.

KAKO OJA^ATI ODBRAMBENI SISTEM ORGANIZMA?

Uravnote`ena ishrana bogata vo}em i povr}em obezbe|uje kqu~ne nutrijente poput cinka, gvo`|a, vitamina C i omega-3 masnih kiselina, koji su neophodni za zdrav imuni sistem. Redovna fizi~ka aktivnost poboq{ava cirkulaciju, {to podsti~e proizvodwu antitela, a ujedno smawuje stres. Kvalitetan san je presudan jer telo tokom spavawa osloba|a citokine. Nedostatak sna smawuje wihov nivo i pove}ava rizik od bolesti. Ograni~ite unos alkohola na umerenu konzumaciju – jedno pi}e dnevno za `ene i dva za mu{karce.

Odr`avawe zdrave telesne te`ine tako|e ja~a imunitet.

Ve}ina qudi pravi gre{ku kada koristi med - uni{tavaju wegova lekovita svojstva

Stru~waci upozoravaju da pogre{an na~in konzumacije mo`e poni{titi wegove koristi

– pa ga ~ak u~initi i {tetnim.

Med je bogat vitaminima, mineralima, enzimima i antioksidansima, a zbog svoje strukture brzo se apsorbuje u organizmu i daje energiju.

Hiqadama godina se naziva „te~nim zlatom“ – i to s dobrim razlogom. Jo{ su ga stare civilizacije koristile kao lek, zasla|iva~ i prirodni eliksir za ja~awe organizma.

Danas ga mnogi i daqe smatraju jednom od najzdravijih namirnica na svetu. Ipak, stru~waci upozoravaju: pogre{an na~in konzumacije mo`e poni{titi wegove koristi – pa ga ~ak u~initi i {tetnim, prenosi Slobodna Dalmacija.

PRIRODNI SAVEZNIK ZDRAVQA

Med je bogat vitaminima, mineralima, enzimima i antioksidansima, a zbog svoje strukture brzo se apsorbuje u organizmu i daje energiju. ^esto se koristi za ja~awe imuniteta, ubla`avawe ka{qa, poboq{awe varewa i generalno ja~awe otpornosti organizma.

Sirovi kakao je nutritivno izuzetno bogata „superhrana” koja pozitivno uti~e na zdravqe srca, smawuje krvni pritisak i holesterol, te poboq{ava kognitivne funkcije. Bogat je antioksidansima (polifenolima), magnezijumom i gvo`|em, ja~a imunitet, reguli{e {e}er i podsti~e lu~ewe hormona sre}e, smawuju}i stres.

KQU^NE ZDRAVSTVENE

PREDNOSTI KAKAA:

• Zdravqe srca i krvnih sudova: Flavonoli u kakau smawuju LDL holesterol i trigliceride, a pove}avaju HDL (dobar) holesterol, ~ime se drasti~no smawuje rizik od

Zbog svojih svojstava, med ima posebno mesto i u modernoj i u tradicionalnoj medicini. Me|utim, kqu~na re~ je – prirodan. Samo potpuno ~ist med, bez dodataka i industrijske obrade, zadr`ava sva svoja korisna svojstva.

NAJVE]A GRE[KA

KOJU SKORO SVI PRAVE

Jedna od naj~e{}ih navika – dodavawe meda u vru} ~aj – zapravo je najve}i problem. Kada se med izla`e visokim temperaturama, dolazi do stvarawa jediwewa zvanog hidroksimetilfurfural (HMF). Re~ je o supstanci koja nastaje razgradwom {e}era, a ~ija koncentracija raste zagrevawem i dugotrajnim skladi{tewem.

Stru~waci isti~u da se na temperaturama iznad 60 °C koli~ina HMF-a zna~ajno pove}ava. Dugoro~no gledano, ova supstanca smatra se potencijalno {tetnom jer se mo`e nakupqati u organizmu, a povezuje se i sa ozbiqnim zdravstvenim rizicima.

Drugim re~ima – kada med dodate u kqu~ao ~aj, ne samo da gubi svoja lekovita

svojstva, ve} mo`e postati i ne{to {to telu ne koristi.

KAKO PRAVILNO KORISTITI MED?

Da biste iz meda izvukli maksimum, va`no je pridr`avati se nekoliko jednostavnih pravila:

• ne dodajte med u kqu~ale napitke, ve} sa~ekajte da se ~aj ili mleko malo ohlade;

• ~uvajte ga na sobnoj temperaturi, daqe od izvora toplote i sun~eve svetlosti;

• izbegavajte dugotrajno skladi{tewe u toplim prostorima; • ne dr`ite ga u fri`ideru jer to mo`e uticati na strukturu i kvalitet.

sr~anog i mo`danog udara.

• Mozak i raspolo`ewe: Kakao poboq{ava kognitivne funkcije, pam}ewe i koncentraciju, a zbog magnezijuma i supstanci kao {to su serotonin i dopamin, deluje protiv stresa i depresije

• Bogatstvo minerala: Odli~an je izvor magnezijuma (za nerve i mi{i}e), gvo`|a (za anemiju) i hroma.

• Antioksidativno dejstvo: Sadr`i vi{e antioksidanasa od zelenog ~aja i crnog vina, ~ime {titi organizam od slobodnih radikala i starewa.

• Regulacija {e}era: Poma`e u poboq{awu osetqivosti na insulin, {to je korisno za regulisawe nivoa {e}era u krvi. SAVETI ZA KONZUMACIJU:

• Najboqe je koristiti sirovi organski kakao prah jer proces proizvodwe obi~nog kakaa (visoka temperatura) ~esto uni{tava nutritivna svojstva.

• Preporu~eni dnevni unos je 1-2 supene ka{ike (10-15g).

• Najboqe je piti ga kao napitak (bez mnogo {e}era) kako bi se postigli najboqi efekti.

• Zbog sadr`aja teobromina i kofeina, umerena upotreba se preporu~uje, naro~ito uve~e.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

VODORAVNO: 1. Verovawe u natprirodne sile (mn.), 2. Tanke letve - Bugarski {ahista Asen, 3. Ekskurzija - Nedozvoqeno stimulativno sredstvo u sportu, 4. Inicijali glumice Bo{kovi} - Krajwa malaksalost - Deveto i 7. slovo azbuke, 5. Kr~ma, mehana - U{trojen petao, 6. Grad u Al`iru - Prodirawa, 7. Dvadeset tre}e slovo azbuke - Jednooki div (mit.) - Mesto bla`enstva, 8. Mera za povr{inu (mn.) - Aku{erska kle{ta (mn.) - Prvi vokal, 9. Severni jeleni - Otpadak pri tesawu drveta, 10. Obestan, bahat - U toj meri, 11. Inicijali skaka~a Topi}a - Naliti te~nost uz biqku - Pakao (mit.), 12. Slab vetar, slaba bura - Stara mera za te~nost (mn.), 13. Dijafragma (anatom.) - Ime glumca Vujovi}a, 14. Emiter radio programa.

USPRAVNO: 1. Plitkost - Rukovodni organ, 2. Graver - Narodno `ensko ime, 3. Atletika (skr.) - Indijski asketi - Engleski glumac Oliver, 4. Budale, neznalice - Upravqati vozilom, 5. Radioaktivni hem. element - Tesnac, klisura - Simbol kiseonika, 6. Obrazovni centar (skr.) - Francuski astronom i matemati~ar Pjer Simon - Ime danskog re`isera Fon Trira, 7. Bramanski sveti spisi - Zarobqavati - Kow u narodnoj pesmi, 8. Auto oznaka [panije - [an~evi, rovovi - Od tog vremena, 9. Putuju}i peva~ u staroj Gr~koj - Polimerno organsko jediwewe, 10. Drugi, ostali - Nagoni, instiktiPokazna zamenica, 11. Slu`beni pregled {tampanih stvari - Govornik ekavice, 12. Ruska teniserka.

EVALA, NA, IM, ALEJA, KAMEN, ACI, IKAVAC, R, SOTONITI,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: JOVAN, EDITA, LAKAT,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

LEAKI[, ZEV, EVRI, UZANI, URINUTI, IL, [O, U^ENICI, ARATI, ULAZ, AMINATI, A, UKA, ARIJAC, VELIKA, AMI, OTIK, RIDAJ, ZANOVETALA. RE[EWE

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: PRAZNOVERICE, LETVICE, ANEV, IZLET, DOPING, TB, KOLAPS, ZE, KAFANA, KOPUN, ORAN, PRODORI, ], KIKLOP, RAJ, ARI, LABISI, A, IRVASI, IVER, OSION, TOLIKO, DT, ZALITI, AD, BURICA, AKOVI, O[IT, RADOVAN, RADIO STANICA.

LEGENDARNI MARKO NIKOLI] JE OTVORENO PRI^AO

O TOME KROZ [TA JE PROLAZIO KAD JE SAZNAO DA IMA RAK: ”Niko me vi{e nije zvao da igram uloge, ukinuta mi je nacionalna penzija”

Glumac Marko Nikoli} preminuo je 2. januara 2019. godine, u 73. godini `ivota.

Marko je vodio borbu sa opakom bole{}u, a kako je jednom prilikom ispri~ao, nakon {to je saznao dijagnozu - izgubio je brojne anga`mane.

„Kada sam se razboleo, sve je nekako po~elo kod mene da se mewa. Ostavio sam cigarete i pi}e iz ~istog straha. Sedeo sam u pozori{tu, niko me vi{e nije zvao da igram uloge. U junu sam se penzionisao, a u septembru mi je ukinuta nacionalna penzija. @ena je izgubila posao nakon 27 godina radnog sta`a, starija }erka ostala bez posla, mla|a diplomirala i ni{ta. Bilo je mnogo te{ko”, kazao je on svojevremeno, pi{e „Blic”.

Wegova bolest se u jednom trenutku povukla, a Marko je rekao da to ne vidi kao svoj „drugi `ivot“.

„Ne mogu da ka`em kako mi je ovo drugi `ivot. Lepo je {to sam to odlo`io, a svestan sam da je ovo samo odlagawe. Kad ispred nekog uko~i automobil na pet centimetara, to je samo odlagawe do biolo{ke smrti“, ispri~ao je glumac i otkrio da li se pla{i bolesti.

„Izuzetno, pre`iveo sam to {to sam pre`iveo i bio na samoj ivici `ivota. I to je stra{no. Mo`ete da zamislite koliki je to strah kada od wega vi{e ne pijem, ne pu{im, ne jedem meso. Bio sam sladokusac koji je sebi spremao hranu, a danas tako|e spremam, ali ono {to moram da jedem“, iskren je bio on za doma}e medije.

Otvoreno je pri~ao i o svom `ivotu i tome da li za ne~ime `ali.

„Kad bih po~eo da razmi{qam, sve bi se, {to ka`e moj omiqeni Oliver Dragojevi}, svelo na to da kad skupi{ {ta je bilo, celi `ivot u jednu pesmu stane. E meni se sada tako ~ini. Za ~im da `alim? Vi{e bih proveo vremena nabrajaju}i za ~im da `alim nego {to sam uop{te proveo `ivota, jer sam izuzetno qubopitqiv i zainteresovan za sve `ivo na svetu“.

ROBERT DE

NIRO NA PROTESTU PROTIV TRAMPA:

”Vreme je da mu ka`emo ne, mora da bude zaustavqen”

Robert De Niro govorio je tokom konferencije za novinare na dan protesta „No Kings“ protiv politike administracije ameri~kog predsednika Donalda Trampa, poru~iv{i da on mora biti zaustavqen.

Slavni glumac se pre samog protesta pojavio na konferenciji za medije gde je kazao: „Vreme je da ka`emo ne kraqevima. Vreme je da ka`emo ne Donaldu Trampu. Dosta nam je“.

„Ne kraqu Trampu, ne nepotrebnim ratovima koji kradu na{e resurse, ne `rtvovawu na{ih hrabrih vojnika i vojnikiwa i ne ubijawu nevinih. Ne korumpiranom vo|i koji bogati sebe i svoje prijateqe iz Epstinove klase. Ne oduzimawu zdravstvene za{tite na{im najrawivijim susedima, ne nepristupa~nim namirnicama, ne nepristupa~noj energiji, ne nepristupa~nom stanovawu i ne inflaciji na najvi{em nivou od kovida“, naveo je De Niro.

U nastavku svog govora je poru~io: „Ne vladinim maskiranim nasilnicima koji ubijaju na{e susede na ulicama. Tramp mora biti zaustavqen, i to je su{tina protesta ‘No Kings’, jer ne mo`e raditi sva ta s*awa koja je radio bez saradwe Kongresa i wegovih poslu{nika u administraciji. Oni su vezani za wega strahom od gubitka svojih poslova i svoje mo}i. To je |avoqe“.

U [vedskoj priveden Aca

Lukas

Aca Lukas je zaustavqen na aerodromu od strane policije, te je odveden u pritvor.

Kako Kurir nezvani~no saznaje, popularni peva~ Aca Lukas priveden je od strane grani~ne policije u Geteborgu. Lukas je trebalo da odr`i koncert zajedno sa Stefanom \uri}em Rastom i Amar Giletom Ja{arspahi}em. Situacija se odigrala na aerodromu, gde su nadle`ni organi izvr{ili kontrolu putnika. Dok su Rasta i Gile bez problema pro{li paso{ku kontrolu i u{li u [vedsku, Lukasu je, iz za sada nepoznatih razloga, zabrawen ulazak u zemqu. Peva~ je zadr`an na dodatnom ispitivawu, nakon ~ega je doneta odluka da mu se ne dozvoli ulazak.

Mirko Kodi}: ”Peva~i se ne odazivaju na humanitarne koncerte - kad ~uju da se ne pla}a, oni na|u razlog da ne do|u”

Slavni harmonika{ Mirko Kodi} organizuje veliki humanitarni koncert 30. maja, a iako je ciq doga|aja prikupqawe {to ve}eg novca za le~ewe bolesnog de~aka, peva~i su, kako on tvrdi, odbili da nastupaju.

„Bi}e dosta mojih kolega, zvao sam ih. Neki su pristali, a neki jo{ ne znaju da li }e mo}i da do|u zbog obaveza. Kad im se ka`e da je to koncert humanitarnog karaktera i da se ne pla}a, oni na|u neki razlog da ne do|u. Ili nisam tu, ili nije mi dobro, ili ovo-ono, a humanost je najve}a stvar na svetu”, tvrdi Mirko Kodi} i dodaje da je ideja za lokaciju nastala je jo{ u wegovom detiwstvu.

„Kad sam imao osam godina i `iveo u svom rodnom selu Jasenovu, i{ao sam u drugi razred osnovne {kole. Na prvoj eskurziji na koju sam i{ao obi{li smo Avalski toraw. Tada sam prvi put bio u Beogradu i nisam ni sawao da }u tu zavr{iti”, prisetio se legendarni harmonika{ i do detaqa objasnio plan za koncert.

„Odlu~io sam, po{to imam manifestaciju humanitarnog karaktera 30. maja, da sa SOKOJ-em, Avalskim torwem, Ministarstvom za kulturu, Op{tinom Vo`dovac i svojom Srbijom napravim je-

Dve godine od smrti Sla|ane Milo{evi}

Navr{ilo se dve godine od smrti legendarne srpske muzi~arke Sla|ane Milo{evi}. Sla|ana je posledwe godine `ivota provela u borbi protiv autoimune Sjegrenove bolesti, da bi 2024. preminula u Zemunskoj bolnici gde je prethodno hospitalizovana zbog simptoma virusa COVID 19. Tokom svoje duge i uspe{ne karijere snimila je brojne hitove, kao {to su „Miki, Miki”, „Recept za qubav”, „Amsterdam”, „Seksi dama”, „Princeza” i mnoge druge. Smatrana je ikonom rokenrol muzike osamdesetih u Jugoslaviji, a do kraja `ivota ostala je verna svom ekscentri~nom stilu.

@ivela je po svojim pravilima, za koje konzervativna sredina nije uvek imala razumevawa. Posebno mesto u wenom `ivotu imao je brak sa ameri~kim novinarom Xejmsom Hagadonom koji nije bio klasi~an. Svojevremeno je otkrila i da su ~ak tri puta poku{avali da se razvedu.

Otvoreno je govorila i o odluci da se odrekne maj~instva, jer je verovala u trag koji ostavqaju umetnici i da je bitniji od biolo{kog.

- Procenila sam da je za mene zna~ajnije da napi{em i snimim 150 pesama, da me ispuwava to {to stvaram harmoniju zvuka i teksta tako {to pi{em ili re`iram i poku{avam da popravim svet oko sebe. Moji potomci ne moraju da budu biolo{ki, jednako va`no je imati i ideolo{ke - rekla je jednom prilikom Sla|ana.

dan veliki nastup harmonika{a. Bi}e ih iz cele Srbije, Severne Makedonije, Bosne, Hrvatske i Rumunije. Prikupqeni novac bi}e doniran za le~ewe jednog bolesnog de~aka”, kazao je Mirko Kodi}.

GLUMAC MARKO JANKETI] OVAKO JE ODABRAO SUPRUGU:

”Video sam je kako pere sudove i rekaoe, ovo je `ena za ku}u”

Glumac Marko Janketi} predstavio je publici novu predstavu „Mrki – Nisam ti ispri~ao“, koja je premijerno izvedena u petak

U prvim redovima u publici, nalazila se i wegova supruga Marija, koja mu je pru`ila podr{ku u ovom va`nom trenutku.

Ovaj autorski projekat ima posebno li~no zna~ewe za glumca, jer ga je posvetio svom ocu, proslavqenom umetniku Mi{i Janketi}u.

Marko i Marija su u braku od pro{le godine, a wihova pri~a po~ela je na pomalo neobi~an na~in. Sudbonosni susret dogodio se u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, gde je glumac prvi put primetio Mariju. „Prala je sudove za {ankom Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Do{la je na premijeru

moje predstave ‚Zagreb-Beograd via Sarajevo’, koju je re`irao Gor~in Stojanovi} i onda, wena drugarica Teodora, do{la je tamo, gledala tu premijeru i, ja sam ve} bio, kako se to ka`e, posle premijere, pod gasom... Bilo je tu neko moje dru{tvo i onda sam ugledao Mariju kako pere sudove i rekao: ‚E, ovo je `ena za ku}u’”, ispri~ao je glumac jednom prilikom za medije i dodao: „Pogledali smo se tako i onda mi je ~estitala premijeru i tako, uspostavili smo neku komunikaciju i na kraju smo oti{li kod jednog kolege, Joakima Tasi}a, na `urku i tako po~eli da se upoznajemo i da se vi|amo. Prvo sam primetio o~i. Moja Lenka, moja mla|a }erka, ona ima o~i na majku. Kad se rodila, ja sam rekao: ‚Vidi, sre}a nema ove moje lukave, lisi~je o~i, ima ove tvoje pitome duboke’”.

O RE^IMA ILIEVA PRI^AJU SVI:

”Bez

pomo}i dr`ave, Partizan bi se ugasio”

Ivica Iliev, nekada{wi sportski direktor Fudbalskog kluba Partizan, veoma je o{tro govorio o radu uprave crno-belih. Iliev je bio gost emisije „Kida show” i ovako je pri~ao o trenutnom stawu Fudbalskog kluba Partizan.

„Rezultati sve pokazuju.... Kao i prodaja igra~a, uspesi u Evropi. Se}am se, dok sam bio igra~, stalno se gledala statistika. Koliko si golova dao, koliko ima{ asistencija. Partizan ima prvo ispadawe u ~etvrtfinalu Kupa, zatim ispadawe u {esnaestini finala Kupa, ispadawe iz tre}eg kola kvalifikacija za Ligu Konferencija. Nekonkurentnost u derbijima, finansijka nekonkurentnost. Nema prodaje igra~e, ne bi mogli da funkcioni{u bez pomo}i dr`ave“, rekao je Iliev.

Prokomentariosao je i voditeq emisije, Igor Mikqa, da je Partizan imao pomo} dr`ave i kada je Iliev bio u klubu, ali stigao je odgovor:

„Ovako – nikada. Nijedna ekipa, ni Partizan ni Crvena zvezda, nisu imali ovakvu podr{ku dr`ave, a rezultati ne postoje. Da nema toga – klub bi se ugasio. Nema prihoda, nema prodaje, nema Evrope“, dodao je Iliev.

Ipak, dodaje Iliev i da je on veoma odgovoran zbog svega {to se desilo klubu.

„Ose}am veliku odgovornost, jer Partizan od mog odlaska 2022. godine uop{te nije konkurentan Crvenoj zvezdi. Ne samo Crvenoj zvezdi, ve} ne postoji na mapi Evrope. Mogu brojkama da argumentujem. Dok sam bio u klubu osvojili smo ~etiri Kupa, dva puta smo izgubili na penale, imali smo titulu, i ~etiri ili pet u~e{}a u grupnim fazama UEFA takmi~ewa. Imali smo tri prole}a u Evropi i jednu osminu finala. Partizan od 2022. godine nema, ~ini mi se, ni polufinale Kupa. Dva puta je ispadao u {esnaestini finala, de{avalo se i da zavr{i na ~etvrtom mestu. Sada je tre}i. Da, ose}am odgovornost.”

SJAJNE VESTI ZA NIKOLU TOPI]A:

[ampion Oklahoma vratio ga u prvi tim pred plej-of, bori}e se za jo{ jednu titulu!

Nikola Topi} se vra}a u NBA! Novinar Endru [leht, koji izbliza prati de{avawa u Oklahoma Siti Tanderu, u nedequ je tvitovao: Oklahoma Siti Tander je pozvao svog beka Nikolu Topi}a iz Oklahoma Siti Blua, tim iz Xi lige. To zna~i da }e mladi organizator igre srpske reprezentacije biti na raspolagawu treneru Marku Degnoltu u odlu~uju}im bitkama za vrh tabele Zapedne konferencije pred po~etak plej-ofa.

Aktuelni {ampioni su silovito krenuli u teku}u sezonu, ali su potom rezultatski pali i u fini{u regularne sezone im “za vratom di{u” San Antonio Sparsi. Tander je na skoru 58-16, dok je San Antonio na 56-18.

Topi} je tokom perioda provedenog u Bluu igrao veoma dobro i prose~no je po utakmici bele`io 18,4 poena (~ak 46,5% {uta za tri poena) i 7,8 asistencija, a prekju~e je zabele`io i prvi dabldabl u karijeri, imao je 20 ko{eva i 10 asistencija protiv Ajove! Topi}, nekada{wi plejmejker Mege, OKK Beograda i Crvene zvezde, pred start regularne sezone imao je hirur{ki zahvat, a potom je le~en hemoterapijama usled kancera testisa.

pad na listi i promena taktike

Novak \okovi}, najve}i teniser svih vremena, odustao je od Mastersa u Monte Karlu ove godine i ta odluka iznenadila je mnoge u svetu sporta.

Srpski teniser je posledwi put turnir u Monte Karlu propustio davne 2011. godine, a onda je titule osvajao 2013. i 2015.

Sada je odlu~io da odlo`i po~etak sezone na {qaci, te odjavi nastup u Kne`evini, {to zna~i promenu taktike i rasporeda na kakav smo od wega navikli.

Izgleda da \okovi} `eli da {to boqe zale~i povredu ramena i sa~uva telo za drugi deo sezone na {qaci. Fokus je sigurno Rolan Garos, a pre wega bi Novak mogao da zaigra u Rimu i Madridu, ali i na nekim mawim turnirima kao {to je na primer onaj u @enevi, gde je osvojio jubilarnu 100. titulu u karijeri.

Mogu}e je da }e \okovi} odigrati samo jedan masters na {qaci pre odlaska u Pariz na drugi grend slem u sezoni, a Rim je za wega uvek imao prednost u odnosu na Madrid.

Odluka Srbina da propusti Monte Karlo odrazi}e se na stawe na ATP listi. Novak je i daqe zvani~no tre}i na svetu, ali }e na novoj rang listi od ponedeqka biti ~etvrti, po{to je presko~io Masters u Majamiju i tako dozvolio Aleksanderu Zverevu da ga prestigne.

Ono {to je olak{avaju}a okolnost za Srbina jeste to {to ne brani mnogo bodova u Monte Karlu, jer je pro{le sezone ispao ve} u drugom kolu od Alehandra Tabila. To zna~i da }e sada ostati bez svega 50 bodova, ali }e pru`iti priliku rivalima da ga prestignu. Najbli`i pratioci na listi su mu: Lo-

renco Museti, Aleks de Minor, Feliks O`e-Alijasim, Tejlor Fric, Ben [elton... Svi oni imaju mawe od 1.000 bodova zaostatka u odnosu na \okovi}a. Za Novaka je izuzetno bitno da pred Rolan Garos bude me|u ~etiri najboqa tenisera na svetu, jer bi to zna~ilo da pre polufinala ne mo`e da se sastane sa Karlosom Alkarazom, Janikom Sinerom i Aleksanderom Zverevim.

Ina~e, Monte Karlo je najslabiji masters turnir za \okovi}a, jer je tamo osvojio samo dve titule iz 18 nastupa. Ove godine titulu }e tamo braniti Karlos Alkaraz.

SLAVOQUB MUSLIN O[TRO O ZVEZDI:

„Kupuje tre}eklasne igra~e, a ho}e da igra u Ligi {ampiona”

Slavoqub Muslin, biv{i selektor fudbalske reprezentacije Srbije, pri~ao je o aktuelnoj situaciji u doma}em fudbalu, iz kojeg je prakti~no oteran.

Nakon {to je Srbiju odveo na Mundijal 2018. godine, do{lo je do sramotne smene na selektorskoj poziciji, a Muslin se posle toga nije vra}ao u reprezentativni fudbal.

[to se ti~e wegovog klupskog anga`mana u Srbiji, dovoqno je ista}i da je vodio Zvezdu u dva navrata, a dok je bio fudbaler tako|e je nosio crveno-bele boje.

„Lo{a stvar za reprezentativni fudbal je {to doma}e prvenstvo nije jako. Imamo samo jednu ekipu, {to je za mene dobro jer je to Crvena Zvezda, ali nije dobro za srpski fudbal da samo jedna ekipa ve} godinama osvaja titule i nema konkurenciju”, rekao je Muslin u intervjuu za „Sport klub”.

Reprezentacija mora vi{e da dobije od doma}ih klubova.

„Na{a reprezentacija ne mo`e da profitira od Zvezde jer u woj ima mnogo stranaca. Malo je na{e dece, a gde }emo mi da na|emo igra~a za reprezen-

taciju ako ne iz doma}eg prvenstva?“, jasan je Muslin.

Samo u posledwih nekoliko godina imamo mnogo primera igra~a koji su nakon odlaska iz Srbije do`iveli probleme sa minuta`om i ad karijere. Setimo se samo kako su na primer Jovan Mijatovi} i Andrija Maksimovi} igrali za Zvezdu, a sada u Nema~koj ne dolaze do izra`aja.

„Najte`i period predstavqa taj prelazak iz juniorskog fudbala u seniorski. Tu se gubi mnogo igra~a u svim zemqama, naro~ito kod nas jer, s obzirom na situaciju u srpskom fudbalu, na{i klubovi moraju rano da ih prodaju. Oni se gube kad odu u jake klubove u inostranstvu, jer tamo nemaju vremena da ih prave i da ~ekaju da postanu igra~i. Ti klubovi svakako imaju mnogo para, za wih je to samo jo{ jedno ulagawe, i ako jedan igra~ ne pro|e, ima drugi. Ako od deset igra~a, jedan ili dva pro|u, wima se to isplati.“

Zvezda je ve} dugi niz godina dominantna u doma}im okvirima, mada u Evropi dugo nije napravila neki zna~ajan uspeh.

„U Zvezdi pri~aju da imaju para. Ne moraju da prodaju igra~e rano, ti igra~i treba da se zadr`e i da se razvijaju u Srbiji. Ako postanu igra~i u Srbiji, cena }e im biti ve}a i Zvezda }e profitirati. Pravi sistem je napravio Mami} u Dinamu iz Zagreba. Od 22 igra~a Hrvatske na Evru 2016, wih 18 bili su produkti Dinama. Tako|e, Dinamo je u to vreme kupovao kvalitetne strane igra~e koji doprinose rezultatima u Ligi [ampiona, dok ti mladi igra~i stasavaju pored wih. I onda klub i jedne i druge proda za velike pare”, objasnio je Muslin. Jasno je i da crveno-beli mogu i moraju mnogo boqe da biraju poja~awa, po{to se veliki broj stranaca nije ba{ pokazao u najboqem svetlu u proteklih nekoliko godina.

„Zvezda kupuje tre}eklasne igra~e, a ho}e da igra u Ligi [ampiona. Boqe kupiti jednog ili dva klasna igra~a, nego pet ili {est koji su tre}e klase“, istakao je Muslin za „Sport klub”.

KLUB IZ OKOLINE VUKOVARA REAGOVAO NAKON UVREDA I SKANDALA:

”Stevan Sin|eli} nije bio ~etni~ki vojvoda...”

Sin|eli} iz Trpiwe, ni`eliga{ki fudbalski klub iz Hrvatske, objasnio je poreklo svog zvani~nog naziva koji je izazvao buru u Hrvatskoj.

Posle brojnih komentara na ra~un imena kluba, od kojih su mnogi uvredqivi, ~lanovi Sin|eli}a iz Trpiwe odlu~ili su da se oglase i saop{te „istinu koju treba znati”.

Ovom ogla{avawu prethodio je incident, po{to su fudbaleri i stru~ni {tab Sin|eli}a na jednom gostovawu do~ekani uz pesmu kontroverznog peva~a Marka Perkovi}a Tompsona.

Taj skandal privukao je mnogo pa`we, kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj, a Sin|eli} iz Trpiwe nije mogao da }uti.

”VOJVODA STEVAN SIN\ELI] – ISTINA KOJU TREBA ZNATI”

Vojvoda Stevan Sin|eli} (oko 1770–1809) bio je jedan od najhrabrijih i najzna~ajnijih junaka Prvog srpskog ustanka, ~ovek koji je svojim delom zauvek obele`io borbu za slobodu.

Ro|en u selu Vojska kod Svilajnca, Sin|eli} je jo{ kao mlad pokazivao izuzetnu hrabrost i odlu~nost. Kao vojvoda Resavskog kraja, predvodio je ustanike u borbama protiv Osmanlijskog carstva i bio poznat kao nepokolebqiv borac koji nije odstupao ni pred ja~im neprijateqem.

Wegov najpoznatiji i najsudbonosniji trenutak dogodio se u bici na ^egru 31. maja 1809. godine. Opkoqen i bez mogu}nosti povla~ewa, suo~en sa sigurnim porazom i zarobqavawem, Sin|eli} donosi odluku koja ga svrstava me|u najve}e junake na{e istorije – puca u barutanu i di`e u vazduh i sebe i neprijateqsku vojsku. Time nije samo izabrao smrt umesto ropstva, ve} je pokazao {ta zna~i `rtva za slobodu.

Stevan Sin|eli} nije bio ~etni~ki vojvoda. Bio je vojvoda Prvog srpskog ustanka, po~etkom 19. veka – skoro 100 godina pre nego {to se pojavquje ~etni~ki pokret.

Wegovo ime i delo ~esto se pogre{no tuma~e, ali istorijske ~iwenice su jasne – Sin|eli} je simbol ustani~ke borbe protiv Osmanlija i deo je mnogo starije istorijske epohe.

Na mestu wegove pogibije danas se nalazi ]ele-kula u Ni{u, podignuta od lobawa srpskih ustanika, kao opomena i ve~ni spomenik stradawa i borbe za slobodu. Wegova `rtva nije zaboravqena. Wegovo ime je simbol otpora. Wegovo delo je temeq slobode”, pi{e u saop{tewu kluba.

Ina~e, Sin|eli} iz Trpiwe decenijama ~uva tradiciju i identitet srpske zajednice u okolini Vukovara.

An}eloti: ”Brazil Svetska prvenstva osvaja odbranom”

Selektor fudbalske reprezentacije Brazila Karlo An}eloti izjavio je da veruje da se najve}i turniri osvajaju kroz ~vrstu defanzivu, a ne iskqu~ivo kroz atraktivan napad. „Lep fudbal? Posledwa dva Svetska prvenstva koja je Brazil osvojio dobijena su kombinacijom talenta i odbrane. Sa Skolarijem 2002. igrali smo sa tri {topera, a 1994. Pareira je koristio dve linije od po ~etiri igra~a kako bi iskoristio Romarija napred. Nema drugog puta osim dobre odbrane. Svetsko prvenstvo osvaja tim koji primi najmawe golova, a ne onaj koji ih najvi{e postigne. Ne svi|a mi se etiketa da sam defanzivan, ali to je veoma va`no za tim”, rekao je An}eloti.

Za wega se ve} otimaju, ali mora dobro da se bira

Vasilije Kostov, sedamnaestogodi{wi biser Crvene zvezde, ne samo da je opravdao o~ekivawa, ve} je u posledwih godinu dana postao centralna figura srpskog fudbala i meta najve}ih evropskih giganata.

Wegov uspon je meteorski, a statistika i rekordi koje postavqa sugeri{u da prisustvujemo ra|awu novog vo|e nacionalnog tima.

Vasilije Kostov pro{ao je kompletnu omladinsku {kolu Crvene zvezde, u koju je stigao sa samo sedam godina. Wegov talenat nikada nije bio sporan, ali na~in na koji je zakora~io u seniorski fudbal ostavio je mnoge stru~wake bez teksta. Ve} u februaru 2026. godine, Kostov je u{ao u istoriju kao najmla|i strelac u istoriji ve~itih derbija. Sa 17 godina, devet meseci i 11 dana, postigao je vode}i pogodak protiv Partizana u pobedi od 3:0, nadma{iv{i dosada{wi rekord Andrije Maksimovi}a.

Ipak, Kostov se tu nije zaustavio. Na evropskoj sceni, u okviru Lige Evrope, postao je najmla|i strelac Crvene zvezde u istoriji kontinentalnih takmi~ewa kada je zatresao mre`u protiv portugalskog velikana Portoa, a potom bio precizan i protiv {vedskog Malmea.

„Gol protiv Porta mi je jedan od omiqenih u karijeri. Kroz glavu su mi prolazile slike iz perioda kada sam po~iwao da treniram fudbal. Nisam znao da }u po~eti utakmicu u Portu, trener Vladan Milojevi} mi je saop{tio tu odluku tek na dan utakmice”, rekao je Kostov nedavno u intervjuu.

Fudbalski analiti~ari i skauti {irom Evrope brzo su mu nadenuli nadimke koji mnogo govore o wegovom stilu igre. Zbog neverovatne energije, sposobnosti da pokriva ~itav teren i doprinosi i u odbrani i u napadu, Kostov je prozvan „Balkanskim

Barelom”, po uzoru na asa Intera, Nikola Barelu. S druge strane, wegova vizija igre, mirno}a na lopti doneli su mu pore|ewa sa zvezdom Barselone, Pedrijem.

Polivalentnost je jedan od wegovih najve}ih aduta. Iako se najboqe ose}a na poziciji „desetke”, Kostov mo`e podjednako kvalitetno da odgovori zadacima kao centralni vezni („osmica”), pa ~ak i na krilu.

Sa 13 postignutih golova i sedam asistencija u dosada{wem toku sezone 2025/26, u svim takmi~ewima, on je motor kreativnosti u ekipi koju s klupe predvodi Dejan Stankovi}. Me|unarodni centar za sportske studije (CIES) ~ak ga je rangirao kao najboqeg igra~a na svetu do 18 godina u posledwih {est meseci, sa impresivnim indeksom od 75,5.

Nije tajna da je stadion „Rajko Miti}” ove sezone postao najpose}enija destinacija za skaute najbogatijih klubova. Generalni direktor Crvene zvezde, Zvezdan Terzi}, potvrdio je da je klub ve} odbio zvani~nu ponudu Arsenala vrednu 20 miliona evra.

Tako|e, Olimpik iz Marseja je iza{ao sa ponudom od 17 miliona plus bonuse, ali je odgovor kluba bio isti – Kostov ne ide za mawe od 25 miliona evra.

Posledwe informacije sugeri{u da je milanski Inter trenutno u „pol-poziciji”. Spekuli{e se o postojawu „xentlmenskog dogovora” prema kojem bi Kostov na leto 2026. godine pre{ao u Milano, uz posredovawe biv{eg kapitena Srbije Kolarova, sada ~lana stru~nog {taba Kristijana Kivua, trenera nero-azura. U trku se ukqu~io i Milan, koji u Kostovu vidi idealnog naslednika za svoj vezni red, dok Bajern Minhen i Borusija Dortmund nastavqaju da prate svaki wegov korak. Vasilije Kostov nije samo budu}nost Zvezde, ve} i „orlova”. U oktobru 2025. godine, sa samo 17 godina i pet meseci, debitovao je za seniorsku reprezentaciju Srbije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026. protiv Albanije. Wegov ulazak u igru bio je istorijski momenat, a zrelost koju je pokazao u tih 15 minuta potvrdila je da je selektor s pravom uvrstio tinejxera u najja~i sastav.

Rad sa Dejanom Stankovi}em, koji mu je postao na neki na~in i mentor po povratku na klupu crveno-belih u decembru 2025, dodatno je ubrzao wegov razvoj. Stankovi}, koji je i sam bio ~udo od deteta, savetuje ga da ostane skroman i da „ne `ivi od jedne utakmice, ve} da uvek ~eka slede}u”. VASILIJE

THURSDAY l ^ETVRTAK 2. 4. 2026.

VE^ITI DERBI U EVROLIGI!

[ta ako Zvezda

izgubi od Partizana?

Ko{arka{i Crvene zvezde do~ekuju ve~itog rivala Partizan u ~etvrtak od 20.00 - u utakmici 35. kola Evrolige.

Bi}e ovo dan „D” za ~etu Sa{e Obradovi}a, jer bi pobeda protiv Partizana, na tri kola do kraja liga{ke faze, donela mnogo Crvenoj zvezdi, dok bi poraz sa druge strane bio koban!

Pitali smo ve{ta~ku inteligenciju koja nam je dala jasnu prognozu ve~itog derbija i eventualne posledice sa kojim bu se Crvena zvezda suo~ila u slu~aju poraza pred armijom svojih navija~a u Areni!

O^EKUJE SE:

* tvrda utakmica

* jak defanzivni intenzitet

* mawi broj poena Klasi~an evroliga{ki derbi - under tempo.

Blaga prednost: Crvena zvezda!

PROJEKCIJA REZULTATA

*74–70

*76–72

[TA MO@E DA PREOKRENE ME^?

* {utersko ve~e (trojke)

* faul-problemi centara

* energija sa klupe

* doma}i teren

ZAKQU^AK:

Zvezda je favorit na papiru, ali derbi je “50–50 sa blagim nagibom”. Najrealniji scenario je tesna pobeda Zvezde u zavr{nici.

KAKVE POSLEDICE ^EKAJU ZVEZDU U SLU^AJU PORAZA OD PARTIZANA?

Evroliga je ekstremno izjedna~ena, pa jedan poraz u fini{u:

* mo`e da izbaci Zvezdu iz top 10 (play-in zone)

* ili da je spusti za 2–3 mesta na tabeli

* direktno ote`a ulazak u plej-of (top 6)

- Ako su ve} “na ivici” – poraz mo`e zna~iti prakti~no kraj nade za nokaut fazu.

PSIHOLO[KI UDARAC!

Derbi nije obi~na utakmica:

* poraz od Partizana nosi veliki pritisak javnosti i navija~a

* mo`e da poquqa samopouzdawe pred zavr{nicu sezone

* posebno ako je me~ bio “dobijen pa izgubqen”

* Momentum u Evroligi ~esto odlu~uje vi{e nego kvalitet.

[TA MOGU]I PORAZ U

VE^ITOM DERBIJU ZNA^I

ZA SA[U OBRADOVI]A?

Poraz u ovakvom trenutku ne zna~i automatski otkaz za Sa{a Obradovi} - ali ga gura direktno pod ogroman pritisak.

Ipak, pritisak }e biti veliki za Obradovi}a!

* sam Obradovi} ka`e da Zvezda `ivi pod konstantnim imperativom pobede

* derbi poraz = eksplozija medija i navija~a

* pitawe “da li je on pravi ~ovek?” odmah se otvara

* Nije presudan jedan me~, ali derbi uvek ima duplu te`inu!

RASPORED CRVENE ZVEZDE DO KRAJA EVROLIGE!

2. april - Partizan (ve~iti derbi)

7. april – Pariz (kod ku}e)

10. april – ASVEL (gostovawe)

16. april – Real Madrid

Poznata cifra koju tra`i Karlik Xons, ovo je trenutno stawe u pregovorima

Partizan u ~etvrtak od 20.00 o~ekuje ve~iti derbi u okviru 35. kola Evrolige, ali je za crno-belu javnost ipak zna~ajnija situacija oko pregovora sa Karlikom Xonsom.

Maestralni plejmjeker je pokazao kada se vratio na teren posle povrede zbog koje nije igrao pet meseci o kakvom se igra~u radi i kakav zna~aj ima za Partizan u ovom trenutku.

Ekipa je zaigrala mnogo boqe, Xons je u neizvesnim zavr{nicama preuzimao odgovornost i re{avao me~e, brojke su mu impresivne i potvr|uje ono {to se i golim okom vidi - Partizan je sa wim i bez wega nebo i zemqa.

Zbog toga su odmah krenuli pregovori oko novog ugovora koji nisu bili nimalo laki zbog lo{ih poteza ~elnog ~oveka kluba Ostoje Mijailovi}a. U januaru 2026. godine, Ostoja Mijailovi} je rekao da je Vasiliju Mici}u nudio 10 miliona evra za tri sezone, dok je poziv oti{ao i na adresu Bogdana Bogdanovi}a. Wemu je nu|eno {est miliona evra po sezoni, uz ugovor na tri godine. Sve to se nije dopalo Xonsu, {to je otkrio i saigra~ima u razgovoru. O~igledno je da je Amerikanac smatrao da zbog svog zna~aja zaslu`uje boqe uslove od onih koje je imao do sada, a pokazao je i

na terenu da je u ovom trenutku daleko boqi igra~ od Vasilija Mici}a. Zahtev Xonsa je da dobije ugovor na dve godine u vrednosti od pet miliona evra, odnosno 2,5 po sezoni, a u klubu razmatraju taj zahtev i gotovo je izvesno da }e ga i prihvatiti.

Da li je Partizan finansijski mogao da pro|e i boqe da nije bilo javnih istupa predsednika Partizana ostaje pitawe, a Xons je svoju va`nost za crno-bele dokazao na terenu. Podse}awa radi, toliki ugovor je dobio i Xabari Parker koji Partizanu nije dao ni{ta i samo je bio dodatni balast.

Antoneliju trijumf u Japanu i liderska pozicija u {ampionatu Formule 1, prvi bodovi za Pjastrija

Kimi Antoneli je postao lider u generalnom plasmanu Formule 1 nakon ubedqive pobede na Velikoj nagradi Japana na stazi Suzuka. Voza~ Mercedesa stigao je do ciqa ispred Oskara Pjastrija i [arla Leklera, zabele`iv{i drugu uzastopnu pobedu u sezoni. Antoneli je do druge uzastopne pobede u sezoni do{ao ispred Pjastrija iz Meklarena i Leklera iz Ferarija, nakon sigurne i kontrolisane vo`we na stazi Suzuka.

Na startu trke Pjastri je odli~no reagovao i preuzeo vo|stvo ve} u prvoj krivini, dok su bolidu Mercedesa izgubili pozicije. Ipak, Antoneli i Xorx Rasel su u nastavku krenuli u povratak, a Rasel je u jednom trenutku pritiskao Pjastrija u borbi za prvo mesto, ali bez uspeha.

Kqu~ni trenutak dogodio se u 22. krugu, kada je nakon te{kog udesa voza~a Hasa Olija Bermana na stazu iza{ao bezbednosni automobil. Antoneli, koji do tada nije obavio odlazak u boks, iskoristio je situaciju da promeni gume i vrati se na stazu kao vode}i. Posle restarta, mladi Italijan je bez ve}ih problema zadr`ao prvo mesto i postepeno uve}avao prednost, da bi kroz ciq pro{ao sa 13,722 sekunde ispred Pjastrija.

Pjastri je tako stigao do prvog plasmana na postoqe u sezoni za Meklaren, dok je Lekler uspeo da odoli pritisku Xorxa Rasela i zadr`i tre}e mesto. Rasel je trku zavr{io kao ~etvrti, a peto mesto pripalo je Landu Norisu, koji je u zavr{nici vodio veliku borbu sa Luisom Hamiltonom. Voza~ Ferarija je na kraju bio {esti. Sedmo mesto zauzeo je Pjer Gasli iz Alpina, ispred Maksa Ferstapena, koji je zaostao svega 0,337 sekundi. Prvih deset kompletirali su Lijam Loson i Esteban Okon.

Antoneli je posle drugog trijumfa u karijeri preuzeo vo|stvo u generalnom plasmanu sa 72 boda, devet vi{e od Rasela, dok je Lekler tre}i sa 49.

Naredna trka Formule 1 vozi se za Veliku nagradu Majamija od 1. do 3. maja, po{to su zbog ratnih sukoba na Bliskom istoku otkazane trke u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji.

[ok u Formuli 1, Ferstapen razmatra kraj karijere

^etvorostruki {ampion sveta, Maks Ferstapen, izjavio je da razmatra svoju budu}nost u Formuli 1 nakon {to je trku za Veliku nagradu Japana zavr{io na osmom mestu.

Voza~ Red Bula istakao je da vi{e ne u`iva u trkama posle velikih promena pravila i motora u sezoni 2026.

„Razmi{qam o svemu. Na kraju se zapitate, da li vredi ili je boqe provoditi vi{e vremena kod ku}e sa porodicom i prijateqima, ako ve} ne u`ivate u sportu”, rekao je Ferstapen za „BBC”. Holan|anin je naglasio da wegovo nezadovoqstvo nije posledica slabijih rezultata, ve} na~ina na koji se sada vozi, uz stalno upravqawe energijom tokom kruga.

„Nije problem biti sedmi ili osmi. Ali kada ne u`ivate u na~inu na koji morate da vozite, to nije prirodno za jednog voza~a. Ovo je, iskreno, protiv same su{tine vo`we”, rekao je on.

Prema wegovim re~ima, novi sistem zahteva stalno puwewe baterije, {to dovodi do velikih razlika u brzini i situacija u kojima se voza~i lako smewuju u preticawima.

Ferstapen, koji je dominirao {ampionatima od 2021. do 2024, ove sezone ima te`ak po~etak, bez plasmana na pobedni~ko postoqe u prve tri trke.

Dodao je da novac vi{e nije motiv i da mu je najva`nije da u`iva u onome {to radi.

„Ovo je oduvek bila moja strast. @elim da se zabavqam i u`ivam, a trenutno to nije slu~aj”, rekao je Ferstapen.