Srpski glas 19. mart

JUBILEJ35 GODINA SA VAMA!

Riznica: Pri~a o tragi~nom kraju velikog srpskog pisca

Rat u Iranu bi mogao da donese milijarde ameri~kim energetskim firmama

Sjediwene Dr`ave bi mogle najvi{e da zarade od globalnog rasta cena energenata koji je rezultat ameri~ko-izraelskog rata protiv Irana, objavio je „Fajnen{el tajms”, pozivaju}i se na procene investicione banke Xefris.

Cene nafte su ve} sko~ile preko 100 dolara po barelu zbog posledica teku}eg rata na Bliskom istoku. Ako ostanu visoke ove godine, ameri~ke kompanije }e dobiti pove}awe od 63,4 milijarde dolara od proizvodwe nafte, prema podacima kompanije za istra`ivawe energetike „Ristad”.

Cena sirove nafte marke „brent”, me|unarodne referentne vrednosti, porasla je za vi{e od 30 procenata pro{le nedeqe, u jednom trenutku prema{iv{i 119 dolara po barelu, kako su rasli strahovi od dugotrajnog poreme}aja u globalnom snabdevawu energentima.

Predsednik SAD Donald Tramp iskoristio je priliku da prika`e visoke cene nafte kao ne{to pozitivno. „Sjediwene Dr`ave su ubedqivo najve}i proizvo|a~ nafte na svetu, tako da kada cene nafte porastu, mi zara|ujemo mnogo novca”, naveo je on na dru{tvenim mre`ama.

Ova promena retorike usledila je dok se Trampov tim suo~ava sa izazovima u predstavqawu koherentnog plana za ponovno otvarawe vitalnog Ormuskog moreuza za ameri~ke brodove. Iranske vlasti tvrde da je Ormuski moreuz zatvoren za ameri~ke i izraelske brodove, uprkos tome {to nije fizi~ki zatvoren.

Kako prenosi „Gardijan”, vi{e od 1.000 teretnih brodova, uglavnom tankera za naftu i gas, blokirano je u moreuzu. Ako ostane zatvoren do kraja meseca, neki analiti~ari smatraju da bi cena sirove nafte mogla da poraste na 150 ili ~ak 200 dolara po barelu, naveo je „Ekonomist”.

Rastu}e cene nafte vr{e pritisak na ameri~ku ekonomiju, jer su cene benzina i dizel goriva, kao i mnogih dobara i usluga, porasle u zemqi, naglasio je „Volstrit xornal”. Me|utim, SAD, budu}i da su i same veliki proizvo|a~i nafte, mogle bi da pru`e ekonomiji za{titu od najgorih posledica, prime}uje list.

Najve}i zlo~in u modernoj istoriji, niko nije odgovarao

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} izjavio je da do danas niko nije odgovarao za pogrom Srba u ju`noj srpskoj pokrajini koji je bio pre 22 godine, iako je to jedan od najve}ih zlo~ina u modernoj istoriji.

On je dodao da nema ka`wenih ni za brojne druge teroristi~ke napade na Srbe nakon 1999. godine.

„Masovni lin~ Srba bio je deo plana potpunog etni~kog ~i{}ewa Kosova i Metohije, koji u martu 2004. godine nije realizovan do kraja. To je ostao nedosawani san ekstremisti~kih politi~kih struktura u Pri{tini”, ocenio je Petkovi}.

Podsetio je da na dana{wi dan 2004. godine po~eo vi{ednevni talas nasiqa albanskih ekstremista usmeren protiv Srba ~iji je ciq bio egzodus srpskog naroda sa Kosova i Metohije i uni{tewe svega {to podse}a na prisustvo Srbije na tom podru~ju. Petkovi} ka`e da je kao povod za eksploziju nasiqa iskori{}eno utapawe albanske dece u selu ^abra, za koje su albanski ekstremisti la`no optu`ili Srbe iz susednog sela Zup~e.

„^iwenica da je do{lo do brzog okupqawa velikog broja qudi i sinhronizovanog napada na veliki broj srpskih sela i naseqa, kao i na verske i javne objekte, svedo~i da je martovski pogrom bio dugo planirano i pripremano nasiqe i etni~ko ~i{}ewe i da se samo ~ekao dovoqno

sna`an povod”, naveo je Petkovi} u saop{tewu Kancelarije za KiM. On je naglasio da je tokom nasilnog pira albanskih ekstremista ubijeno osmoro Srba, raweno i povre|eno vi{e od 900, a proterano vi{e od 4.000, nakon ~ega je {est gradova i devet sela ostalo bez srpskog `ivqa.

„Uni{teno je ili te{ko o{te}eno 935 srpskih ku}a, 35 na{ih crkava i manastira, kao i vi{e od 100 crkvenih zgrada”, naveo je Petkovi}.

Prema wegovim re~ima, Srbija je odlu~na u stavu da vi{e nikad i ni po koju cenu ne dozvoli da se ne{to sli~no dogodi.

„Svesna vrednosti mira i stabilnosti u regionu, na{a zemqa }e nastaviti da bude konstruktivan me|unarodni ~inilac i neko ko sporove i nesuglasice re{ava mirnim i demokratskim sredstvima”, poru~io je Petkovi}. Petkovi} je istakao da stradawe kakvom su bili izlo`eni

Srbi na Kosovu i Metohiji 2004. godine ne treba i ne sme da se dogodi nijednom narodu ili dru{tvenoj grupi. „@ivo se se}aju}i tih potresnih doga|aja za celo ~ove~anstvo pamtimo i ne zaboravqamo tragi~no svedo~anstvo o opasnosti {ovinizma i politi~kog ekstremizma”, poru~io je Petkovi}. Martovski pogrom na Kosovu i Metohiji, jedan od najtragi~nijih doga|aja u novijoj srpskoj istoriji, po~eo je 17. marta 2004. godine, kada su Albanci proterali 4.000 Srba, etni~ki o~istili {est gradova i devet sela i uni{tili ili oskrnavili 35 pravoslavnih crkava i manastira, kao i vi{e od 800 srpskih ku}a.

Bio je to drugi veliki pogrom Albanca nad Srbima posle NATO agresije u junu 1999. godine kada je, u prisustvu me|unarodnih vojnih snaga, sa prostora Kosova i Metohije proterano skoro ~etvrt miliona Srba i drugih nealbanaca.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. SERBIAN

Mat Kanavan novi lider Nacionalne stranke

Senator iz Kvinslenda Mat Kanavan (Matt Canavan) izabran je u sredu za lidera Nacionalne stranke (Nationals) nakon ostavke koju je uru~io Dejvid Litlpraud (David Littleproud), a za wegovog zamenika imenovan je Daren ^ester (Darren Chester). Konzervativni lider najavquje izazovne ciqeve – kritiku politike „net-zero“, re{avawe krize goriva i reformu sistema za brigu o deci.

SBS na srpskom

Posledwe

pilotirawe kraqa

pilota, pa u ba{tovane

Holandski kraq Vilem-Aleksander, koji je po profesiji pilot, obavio je svoj posledwi let putni~kim avionom Boing 737 kompanije KLM, a potom se dobrovoqno pozabavio i ba{tovanstvom.

Upravqawe dr`avom nije jedino zanimawe holandskog kraqa Vilema-Aleksandera. Wegova velika strast je letewe. Holandski dvor podelio je na dru{tvenim mre`ama video-snimak kraqa u pilotskoj uniformi, kako pilotira avionom nacionalne aviokompanije KLM.

Za poznavaoce prilika ni{ta neobi~no, budu}i da je holandskoj javnosti poznat podatak da je kraq po profesiji i pilot, koji je svoju strast krio gotovo dvadeset godina, voze}i putnike nacionalne aviokompanije, a da oni to nisu ni znali. Tako|e, li~no upravqa i kraqevskim avionom prilikom poseta inostranstvu. Ovo je bio wegov posledwi let Boingom 737, koga KLM mewa novim Erbasom A32 neo, tako da }e monarh, da bi nastavio da leti, morati da se dokvalifikuje za novi tip letelice.

Vilem-Aleksander od 2017. upravqa Boingom za koji ga ve`u mnoge lepe uspomene, navodi se u objavi. Prevezao je do sada na hiqade putnika, izme|u ostalih, fudbalske navija~e Fejenorda u Prag za Ligu Evrope, decu koja su i{la u Laponiju da vide Deda Mraza, kao i turiste koji su putovali na odmor u Ibicu i Malagu. Kraq se nada da }e uskoro i u Erbasovom avionu po`eleti dobrodo{licu novim putnicima.

Posle letewa bio je Dan volontera, pa su kraq i wegova supruga, kraqica Maksima, zasukali rukave. U jednom domu za nezbrinute u Hufdorpu, zajedno sa drugim volonterima sre|ivali su vrtove, ~istili plo~ice, sejali i sadili biqke. Kraqevski par redovno u~estvuje u sli~nim volonterskim akcijama, pa je Vilem Aleksander u posledwih par dana bio malo kraq, malo pilot, a malo ba{tovan.

Jedna bitka za drugom dobitnik Oskara za najboqi film

U „Dolbi teatru” u Los An|elesu odr`ana je 98. ceremonija dodele Oskara, nagrada ameri~ke Akademije filmskih umetnosti i nauka, a voditeq programa, kao i pro{le godine, bio je Konan O’Brajen, koji se na{alio da je mo`da posledwi ~ovek u toj ulozi, koju }e verovatno preuzeti roboti. Pro{logodi{wi dobitnici –Edrijen Brodi, Majki Medison, Kiran Kalkin, Zoi Saldawa uru~ivali su priznawa, dok su me|u prezenterima bili Nikol Kidman, Robert Dauni Xunior, En Hetevej, Sigurni Viver, Havijer Bardem i mnogi drugi. Organizatori ceremonije saop{tili su da je ove godine bilo poja~ano obezbe|ewe oko „Dolbi teatra” zbog rata na Bliskom istoku, kao i zbog nedavnih upozorewa ameri~ke federalne policije (FBI) vlastima Kalifornije da bi Iran mogao da dronovima napadne Zapadnu obalu SAD.

Oskara za najboqi film dobilo je ostvarewe „Jedna bitka za drugom” Pola Tomasa Andersona, koji je osvojio ukupno tri Oskara, a do sada je bio nominovan ~ak 14 puta. Ovoga puta Pol Tomas Anderson nagra|en je za najboqu re`iju, produkciju i scenario, a wegov film „Jedna bitka za drugom”, dakle, pobedio je u kategorijama i za najboqi adaptirani scenario, kao i za najboqu monta`u. Pol Tomas Anderson, zahvaquju}i se na nagradi, naglasio je da se nada da }e generacija wegove dece otkloniti haos koji sada vlada u svetu. „Ovaj film napisao sam za svoju decu”, rekao je Tomas Anderson u Dolbi teatru. Slavni rediteq je poru~io da nagradu deli sa svojim kolegama koji nisu dobili ovo presti`no priznawe.

Oskara za najboqu sporednu mu{ku ulogu dobio je [on Pen, tako|e za film „Jedna bitka za drugom”, ali Pen nije prisustvovao ceremoniji u Dolbi teatru. Film „Jedna bitka za drugom” Pola Tomasa Andersona imao je 13 nominacija za Oskara, a trijumfovao je i na dodeli Zlatnih globusa.

Za najboqu glavnu mu{ku ulogu Oskarom je nagra|en Majkl B. Xordan, za izvanrednu ulogu u filmu „Gre{nici”. Za najboqi originalni scenario Oskarom je nagra|en Rajan Kugler za pomenuti film „Gre{nici”, koji je imao rekordnih 16 nominacija, a dobio je i ovo presti`no priznawe za najboqu muziku – nagra|en je kompozitor Ludvig Goranson, kao i za najboqu fotografiju.

U re`iji Rajana Kuglera, „Gre{nici” su uzbudqivi vampirski film sna`nih metafora, o segregaciji u Americi tridesetih godina 20. veka.

Glavna glumica u filmu „Hamnet” Xesi Bakli, prema o~ekivawima, trijumfovala je u kategoriji za najboqu glavnu `ensku ulogu, a kandidovana je zahvaquju}i ulozi Agnes, supruge Vilijama [ekspira i majke wegove dece. Ona je izjavila da nagradu posve}uje predivnom haosu maj~inskog srca, i generacijama `ena koje stvaraju uprkos svemu, a dodala je i to da i sama kod ku}e ima osmomese~nu bebu.

Oskar za najboqu scenografiju pripao je ekipi filma „Franken{tajn”, dok je za najboqe specijalne efekte nagra|eno ostvarewe „Avatar”.

U kategoriji najboqa `enska sporedna uloga, nagrada Oskar oti{la je u ruke Ejmi Madigan za ulogu u filmu „Trenutak nestajawa”.

Za najboqi kratki dokumentarni film na dodeli Oskara progla{eno je ostvarewe „Svet prazne sobe”, dok je najboqi dugometra`ni dokumentarac „Gospodin Niko protiv Putina”. Za najboqi zvuk Oskara je dobio film „F1” o formuli 1, sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi.

Rediteq Joakim Trir sa filmom „Sentimentalna vrednost” trijumfovao je u kategoriji van engleskog govornog podru~ja.

Norve{ko ostvarewe bilo je nominovano je u devet kategorija.

Nagrada Oskar za najboqi dugometra`ni animirani film pripala je „Netfliksovom” ostvarewu „KP: Lovci na demone”, dok je presti`na nagrada za najboqi kratki animirani oti{la u ruke autora ostvarewa „Devojka koja je plakala bisere”. Tako|e, Oskara za najboqu pesmu osvojila je numera „Golden” iz pomenutog animiranog filma „KP: Demon Hanters” i time je postala prva Kej pop pesma koja je osvojila Oskara.

Ovogodi{wa dodela Oskara bila je i prilika za podse}awe na preminule umetnike, a pa`wu je izazvala i glumica Rej~el Mekadams, koja je odala po~ast Ketrin O’Hari, Dajani Kiton, Klaudiji Kardinale i drugim velikanima koji su nas napustili u 2025. godini.

Barbra Strajsend odala je po~ast Robertu Redfordu, koji je tako|e preminuo tokom 2025. godine. „Bob je bio briqantan, odmereni glumac. U`ivali smo da radimo zajedno. Sre}na sam {to se film koji smo radili ’Devojka koju sam voleo’ sada smatra klasi~nom qubavnom pri~om.

Vozio kamion, a sada pravi kulen koji sti`e i na Madagaskar

Da se i na selu mo`e napraviti dobra poslovna prilika pokazuje primer iz banatskog sela Podlokaw na samom severu Srbije, gde se nakon vi{e miliona pre|enih kilometara za volanom kamiona Ivan Reloti} vratio da pravi sada svetski poznati kulen.

Tridesetpetogodi{wi saobra}ajni tehni~ar Ivan Reloti}, nakon deceniju i po vo`we kamiona po celom svetu, odlu~io se da podigne imawe i vrati u svoje rodno selo Podlokaw u okolini Novog Kne`evca. Smatra da je proizvodwa hrane put uspeha i po~eo je da pravi nekoliko vrsta kobasica i suhomesnatih proizvoda, dok mu je posebno tra`en i hvaqen kulen. Svuda na putovawa nosio je kulen koji je odu{evio brojne kolege voza~e, a sada, zahvaquju}i {irokom krugu prijateqa, za wegov kulen se zna od Madagaskara do Norve{ke i Islanda. „Zovu me qudi ‚kraq kulena’. Ne ide to za izvoz tamo, to su prosto moji prijateqi i samo su mi oni tr`i{te, jer

ja sebe jo{ ne smatram proizvo|a~em. U planu mi je da izgradim neki mini pogon gde }e opet biti ograni~ena koli~ina proizvodwe, jer ako se ide na veliku koli~inu, izgubi}e se kvalitet“, pri~a Ivan Reloti} iz Podlokawa. Kulen pravi po svojoj recepturi i ka`e da je tajna u odabiru pravog mesa i crvene paprike, uz mininum za~ina. Ivan je postao i zagovornik vra}awa mladih na selo i upravo svojim primerom pokazuje da to mo`e

doneti i poslovnu perspektivu i zdraviji `ivot nego u gradu. „Upoznao sam svet i tra`io sam sebe po svetu i onda sam shvatio da u stvari je ovo moj svet. Ovo ovde, odakle sam potekao, tu je moj koren i tu ga i daqe pu{tam“, obja{wava Ivan Reloti}.

Banatsko selo Podlokaw se nalazi na samoj trome|i Srbije, Rumunije i Ma|arske i ima svega 70 stanovnika. Sada se za wega zna {irom sveta zahvaquju}i kulenu.

Lek protiv starewa }e se uskoro testirati na qudima, evo kako funkcioni{e

Ideja da se starewe uspori ili delimi~no „vrati unazad” dugo je pripadala nau~noj fantastici, ali najnovija istra`ivawa sve vi{e pomeraju tu granicu. Uskoro }e po~eti prva klini~ka ispitivawa leka protiv starewa na qudima, koji bi trebalo da uti~e na proces na }elijskom nivou.

Nova genska terapija ER-100 }e se primewivati kod pacijena-

ni virus da bi isporu~io tri kqu~na gena (OCT-4, SOX-2 i KLF4) }elijama. Ovi geni pripadaju grupi Jamanakinovih faktora, poznatih po sposobnosti da reprogramiraju odrasle }elije u mla|e i funkcionalno aktivnije stawe.

Kontrolom wihove aktivnosti, nau~nici nastoje da obnove ispravne epigenetske oznake u }elijama, {to potencijalno omogu}ava o{te}enim ili starim

ta sa te{kim o~nim bolestima povezanim sa starewem, poput glaukoma otvorenog ugla i nearteriti~ne predwe ishemijske opti~ke neuropatije.

Odobrewe ove terapije predstavqa prvi korak ka mogu}oj primeni genske terapije za usporavawe starewa }elija kod qudi, ali istovremeno nagla{ava slo`enost i osetqivost ovakvih intervencija.

ER-100, koju je kreirala kompanija „Life Biosciences”, koristi modifikovani adeno-asocira-

ME\UQUDSKI ODNOSI KAO FAKTOR STAREWA

Iako ovaj pristup nudi potencijal da uspori biolo{ko starewe na }elijskom nivou, nauka ukazuje da starewe nije samo stvar gena. Nedavne studije pokazuju da i qudi kojima smo okru`eni mogu zna~ajno uticati na starewe organizma. Tim sa Univerziteta u Wujorku analizirao je vi{e od 2.300 dobrovoqaca kako bi ispitao uticaj toksi~nih dru{tvenih odnosa na biolo{ku starost.

Rezultati su pokazali da svaka toksi~na osoba u bliskom okru`ewu povezana sa hroni~nim stresom mo`e ubrzati biolo{ko starewe za oko 1,5 odsto. U~esnici koji su prijavili prisustvo takvih negativnih odnosa bili su u proseku devet meseci „stariji” od vr{waka istih godina, iako nisu pokazivali razlike u kalendarskoj starosti.

Ukratko, dok genska terapija ER-100 predstavqa uzbudqiv i potencijalno revolucionaran korak ka usporavawu starewa na }elijskom nivou, qudi i daqe moraju da vode ra~una o svom `ivotnom stilu i socijalnom okru`ewu. Nauka jasno pokazuje da usporavawe starewa nije stvar jednog leka, ve} je kombinacija naprednih tehnologija, zdravih navika i kvalitetnih odnosa koji uti~u na telo i um.

}elijama da ponovo razviju sposobnost obavqawa svojih funkcija i odr`avawa tkiva u zdravom stawu. Prethodni testovi na mi{evima i majmunima dali su ohrabruju}e rezultate - `ivotiwe koje su pro{le tretman pokazale su zna~ajno poboq{awe vida ~ak i kada je do{lo do ozbiqnog o{te}ewa o~nog `ivca. Nau~nici isti~u da ova iskustva, iako obe}avaju}a, jo{ uvek ne garantuju identi~an efekat kod qudi, jer je qudski organizam slo`eniji i podlo`an ve}em broju faktora. Prva faza klini~kog ispitivawa bi}e usmerena na procenu bezbednosti i podno{qivosti leka, kao i na utvr|ivawe po~etnih indikatora wegove efikasnosti, prenosi „Komsomoqska pravda”.

KAKO ]E VE[TA^KA INTELIGENCIJA

PROMENITI NA[ @IVOT ZA 30 - 50 GODINA

Ve{ta~ka inteligencija u narednim decenijama mogla bi temeqno da preoblikuje ekonomiju, obrazovawe, umetnost i svakodnevni `ivot. Od li~nih digitalnih asistenata i novih profesija, do problema sa autorskim pravima, bezbedno{}u i etikom - razvoj AI otvori}e ogromne mogu}nosti, ali i nove rizike sa kojima }e se dru{tvo morati sistemski da se suo~i.

Uticaj ve{ta~ke inteligencije u narednih 30 - 50 godina mogao bi biti uporediv sa uticajem interneta i digitalne transformacije u posledwe tri decenije. Za naredne 3 decenije }e upravqawe politikom, ekonomijom, biznisom i dru{tvenim sistemima u velikoj meri preuzeti generacije koje su odrasle u digitalnom okru`ewu i navikle su da informacije dobijaju iz digitalnih kanala.

Ako ~ove~anstvo uspe da razvije jasna pravila i mehanizme koji }e smawiti rizike povezane sa ve{ta~kom inteligencijom, svaka osoba bi u budu}nosti mogla imati sopstvenog digitalnog asistenta, ne{to bez ~ega }e biti gotovo nemogu}e funkcionisati, sli~no kao {to je danas te{ko zamisliti `ivot bez telefona.

Takav asistent bi komunicirao sa korisnikom preko razli~itih ure|aja i platformi, pritom bi pamtio kompletnu istoriju interakcije sa vlasnikom i razumeo wegove navike, karakter, interesovawa i specifi~nosti pona{awa.

Da bi ve{ta~ka inteligencija postala {iroko prisutna u dru{tvu, stru~na zajednica, dr`ava, obrazovni sistem i regulatorna tela moraju preduzeti korake kako bi dru{tvo pripremili za kori{}ewe AI.

Stru~waci i kompanije treba da osmisle prakti~ne na~ine primene tehnologija u svakodnevnom `ivotu. Dr`ave i regulatori moraju obezbediti bezbednost i za{titu gra|ana od potencijalnih rizika. Obrazovni sistem mora da se prilagodi novim uslovima, tako da qude u~i ve{tinama koje }e biti potrebne u budu}nosti i omogu}i im da se obrazuju tokom ~itavog `ivota. Filozofi i dru{tveni teoreti~ari treba da razmotre kako }e izgledati zajedni~ki `ivot qudi i inteligentnih ma{ina.

RIZICI AI

Ve{ta~ka inteligencija se ~esto poredi sa nuklearnom energijom: mo`e se koristiti i u mirne i u destruktivne svrhe. Kao {to je atomska energija dovela do nuklearne bombe, tako i AI mo`e postati sredstvo koje se zloupotrebqava.

Jedan od problema je generativna ve{ta~ka inteligencija koja mo`e da proizvodi dipfejkove i druge vrste sa-

dr`aja u kojima je sve te`e razlikovati istinu od la`i.

Drugi rizik odnosi se na obrazovawe. Ako u~enici dobijaju gotove odgovore od sistema ve{ta~ke inteligencije, obrazovawe mo`e postati povr{no. Kao {to se u nekim {kolama ne dozvoqava upotreba kalkulatora kako bi u~enici nau~ili osnove matematike, tako je va`no da qudi razumeju fundamentalne principe. U suprotnom, ako tehnologija zaka`e, ~ovek ne}e biti u stawu sam da re{i problem. Tre}i problem je mogu}nost da AI generi{e neta~ne informacije koje qudi prihvataju kao ~iwenice. To nije samo problem same tehnologije ve} i podataka na kojima je obu~ena. Ako su ti podaci pogre{ni ili pristrasni, sistem }e proizvoditi rezultate sa gre{kama i iskrivqenim zakqu~cima. Jedan od na~ina da se ovaj problem ubla`i jeste ozna~avawe sadr`aja koji je generisala ve{ta~ka inteligencija, smatraju stru~waci.

Ilon Mask `eli da izgradi fabriku AI satelita na Mesecu - i masivni katapult za wihovo lansirawe

Ilon Mask je predstavio novu futuristi~ku ideju: Izgradwu fabrike na Mesecu koja bi proizvodila satelite namewene razvoju ve{ta~ke inteligencije, kao i izgradwu „masovnog pokreta~a” , to jest ogromnog katapulta koji bi te satelite lansirao u svemir. To bi bio korak ka ostvarivawu wegovog ciqa da, pre osvajawa Marsa - koji mu izgleda vi{e nije prioritet - prvo oproba da osnuje civilizaciju na Mesecu. Mask je tokom internog sastanka zaposlenima u svojoj kompaniji za ve{ta~ku inteligenciju xAI poru~io da kompanija „mora da ide na Mesec” ako `eli da obezbedi dovoqno ra~unarske snage za razvoj naprednih AI sistema. Ideja je da se na Mesecu proizvode sateliti koji bi u orbiti funkcionisali kao data centri, obezbe|uju}i ogromne koli~ine procesorske snage.

Mask je govorio o AI takvog obima kao o ne~emu {to je te{ko zamisliti, ali {to bi moglo da bude izuzetno uzbudqivo za ~ove~anstvo. Ipak, nije ponudio konkretan plan kako bi se takva fabrika na Mesecu zaista izgradila, niti u kom vremenskom roku. Ova vizija dolazi u trenutku kada je Mask spojio xAI sa svojim svemirskim biznisom Spejs Iks, {to se tuma~i kao poku{aj da se ubrza izgradwa AI data centara u svemiru.

Posebno je zanimqivo {to je Maskova opsesija Mesecom relativno nova. Od osnivawa Spejs Iksa 2002. godine, glavna misija kompanije bila je kolonizacija Marsa i stvarawe „multiplanetarnog ~ove~anstva”. Me|utim, posledwih meseci fokus se o~igledno pomera - Mask sve ~e{}e govori o Mesecu kao prvoj stanici.

Prema wegovim re~ima, ciq je izgradwa „samoodr`ivog grada na Mesecu”, koji bi mogao da poslu`i kao „odsko~na daska” za kasnije putovawe na Mars. On je istakao da je Mesec logisti~ki pristupa~niji, jer su lansirawa ka Mesecu mogu}a mnogo ~e{}e nego ka Marsu, a putovawe traje znatno kra}e.

kazuju da se strategija mewa. Mask sada govori o postepenom {irewu: Prvo ide samoodr`ivi grad na Mesecu, zatim kolonija na Marsu, a na kraju i istra`ivawe drugih zvezdanih sistema. Pored planova za Mesec, Mask je zaposlenima govorio i o razvoju svoje dru{tvene mre`e Iks. Naveo je da platforma ima oko 600 miliona aktivnih korisnika mese~no i najavio je uvo|ewe novih usluga, ukqu~uju}i bankarsku funkciju Iks Mani (X Money) i zasebnu aplikaciju za razmenu poruka. Wegov ciq je da platforma dostigne vi{e od milijardu aktivnih korisnika dnevno, prenosi „Biznis tajms”.

AI NA TR@I[TU RADA

Generativna ve{ta~ka inteligencija ve} sada mo`e da proizvodi tekstove, slike, zvuk i druge vrste sadr`aja. Zbog toga se ve} mewaju profesije kao {to su marketing stru~waci, dizajneri, prevodioci i radnici u kontakt centrima. Sve {to je povezano sa korisni~kom podr{kom postepeno se transformi{e pod uticajem AI, a taj trend }e se u budu}nosti samo ubrzavati, smatraju stru~waci. Istovremeno }e se pojaviti nove profesije. Jedna od wih mogla bi biti „trener ve{ta~ke inteligencije”, odnosno stru~wak koji obu~ava sisteme i tuma~i wihove odluke. Postoja}e i stru~waci koji }e obja{wavati kako je AI do{ao do odre|enog rezultata i kako funkcioni{e proces generacije ili predvi|awa. Neke postoje}e profesije }e se transformisati. Na primer, scenaristi i rediteqi mogli bi vi{e raditi na tome da AI sistemi deluju uverqivo, da pravilno reaguju i imitiraju qudske emocije.

U kombinaciji sa robotikom, ve{ta~ka inteligencija }e pre svega zameniti opasne i te{ke poslove, kao {to su rad u rudnicima ili upravqawe te{kim industrijskim vozilima. Pored toga, profesije koje sadr`e veliki broj rutinskih zadataka, poput sekretarskih poslova, mogu nestati ili se radikalno promeniti. ^ak }e i programeri delimi~no osetiti promene u na~inu rada.

S druge strane, nau~nici verovatno ne}e biti zameweni. Oni }e dobiti nove alate koji koriste AI za br`u analizu podataka, proveru i generisawe hipoteza. Me|utim, sam kreativni proces nau~nog otkri}a, stvarawe ne~eg potpuno novog, ostaje ne{to {to ve{ta~ka inteligencija te{ko mo`e zameniti.

Sli~no va`i i za menaxere na najvi{im pozicijama koji se bave strate{kim odlukama. Tako|e postoji nada da profesija u~iteqa ne}e biti zamewena, jer obrazovawe podrazumeva i vaspitnu i qudsku dimenziju, iako }e AI biti zna~ajan pomo}nik. Za koju profesiju se danas treba {kolovati da bi ~ovek bio tra`en i za 30-50 godina

Bi}e neophodno da se qudi stalno prilago|avaju i u~e tokom ~itavog `ivota. Model gde kad se zavr{i fakultet, zaposli i radi u istoj profesiji celog `ivota i potom ide u penziju, verovatno vi{e ne}e funkcionisati.

[to se ti~e stru~waka za ve{ta~ku inteligenciju, od wih }e se u budu}nosti o~ekivati dubqe i fundamentalnije znawe. Po{to }e ma{ine obavqati rutinske zadatke, qudi }e morati da razumeju kako sistemi funkcioni{u iznutra i da umeju to da objasne.

Mo`e li se sadr`aj koji generi{e AI smatrati stvarala{tvom i kome pripadaju prava na wega

Generativne neuronske mre`e ima}e sna`an uticaj na umetnost i kulturu. Svi oblici umetnosti mogu se transformisati, a pojavi}e se i novi `anrovi. Me|utim, postoje i problemi. Jedan od wih su autorska prava, jer je mogu}e praviti neograni~en broj kopija dela poznatih umetnika ili generisati nove radove u wihovom stilu. To mo`e ugroziti jedinstvenu individualnost koja karakteri{e velike umetnike.

Dok su nekada{wi rukovodioci Spejs Iksa tvrdili da Mesec nikada nije bio centralni fokus kompanije, nove izjave po-

Ipak, Mask je i ranije delio veoma ambiciozne planove koji nisu ispuweni. Jo{ 2016. godine najavio je da }e Spejs Iks poslati teret na Mars do 2018. godine, {to se nije dogodilo. Sada ostaje da se vidi da li }e ideja o fabrici AI satelita na Mesecu ostati vizija ili }e zaista postati slede}a faza wegovog svemirskog projekta.

Problem ostaje u tome {to se AI ~esto obu~ava na podacima koji su prikupqeni bez pristanka autora ili korisnika. U budu}nosti }e kompanije koje razvijaju takve sisteme morati da tra`e dozvolu za kori{}ewe podataka i da obezbede za{titu privatnosti. Ipak, dokazivawe da je neki konkretan sadr`aj generisan uz pomo} spornih podataka moglo bi biti veoma te{ko.

Ovo je sada totalni rat:

Gori ambasada, Evropqani oduvali Trampa, a onda je stigao brutalni ultimatum

Rat Irana, Amerike i Izraela u{ao je u 18. dan. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su vojne snage uni{tile gotovo sve na iranskom ostrvu Harg, osim naftne infrastrukture. Iranska vlast saop{tila je da je od po~etka sukoba 28. februara ubijeno vi{e od 1.300 qudi, dok je vi{e od 7.000 povre|eno. U no}i izme|u ponedeqka i utorka dronom je pogo|ena ambasada SAD u Bagdadu.

ska novinska agencija SNN na Telegramu.

IRAN POGODIO ZEMQOTERS

JA^INE 4,5 STEPENI

Iran je pogodio zemqotres ja~ine 4,5 stepeni po Rihterovoj skali, saop{tio je Evropsko-mediteranski seizmolo{ki centar.

NAJMAWE 12.000 ZGRADA

O[TE]ENO ILI UNI[TENO

U TEHERANU

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je i da je svojim akcijama „spre~io tre}i svetski rat”, a najavio je da }e sukobu uskoro do}i kraj, ali da ne zna ta~no kada }e se to desiti.

PORTPAROL IRANSKE

REVOLUCIONARNE GARDE

ISMEVAO TRAMPA

Portparol Iranske revolucionarne garde Ebrahim Zolfagari ismevao je ameri~kog predsednika Donalda Trampa u poruci na engleskom jeziku, osvr}u}i se na wegove objave na dru{tvenim mre`ama. - Ishod rata se odlu~uje na terenu, a ne tvitovima. Upravo tamo gde se vi i va{e snage ne usu|ujete ni da pri|ete, a o tome mo`ete samo da pi{ete u svojim tvitovima. Boqe je ovaj rat nazvati „Epski strah” umesto „Epski bes” - poru~io je Zolfagari.

SNN: IRANSKE RAKETE PALE

U BLIZINI NETAWAHUOVE

KANCELARIJE

Iranske rakete pogodile su polo`aje u Jerusalimu, na pe{a~koj udaqenosti od sedi{ta izraelskog premijera Bewamina Netawahua, objavila je iranska student-

Guverner Teherana Mohamed Sadeg Motamadijan izjavio je da najmawe 12.000 stambenih jedinica u Teheranu pretrpelo delimi~nu ili potpunu {tetu zbog teku}eg ameri~ko-izraelskog napada.

WUJORK TAJMS:

PO@AR NA NOSA^U AVIONA „XERALD R. FORD” TRAJE VI[E OD 30 SATI

Ameri~ki nosa~ aviona, „Xerald R. Ford” suo~io se sa po`arom koji je trajao vi{e od 30 sati u glavnoj ve{ernici broda, saop{tili su mornari i vojni zvani~nici, objavio je list „Wujork tajms”. Vi{e od 600 ~lanova posade ostalo je bez kreveta u spavaonicama.

ZELENSKI: RUSIJA POMOGLA

IRANU DA UNAPREDI

DRONOVE „[AHED”

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je Rusija pomogla Iranu da unapredi dronove „{ahed”, koji danas predstavqaju pretwu za zemqe Bliskog istoka.

AMERI^KI AVION-TANKER

PRINUDNO SLETEO U TEL AVIVU

NAKON INCIDENTA IZNAD IRAKA

Ameri~ki avion za puwewe gorivom prinudno je sleteo u Tel Aviv nakon incidenta u vazdu{nom prostoru Iraka, preneo je Tasnim, pozivaju}i se na ira~ke izvore. Kako se navodi, avion je pretrpeo o{te}ewa tokom leta, zbog ~ega je zatra`io hitno sletawe na aerodrom „Ben Gurion”, gde je potom progla{eno vanredno stawe. Detaqi o uzroku incidenta i eventualnim posledicama za sada nisu saop{teni.

PAKISTANSKI DR@AVQANIN

POGINUO U PADU OSTATAKA

PRESRETNUTE RAKETE U ABU DABIJU Pakistanski dr`avqanin poginuo je u

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

padu ostataka presretnute rakete u Abu Dabiju, saop{tila je danas slu`ba za informisawe tog grada.

ULTIMATUM SAD EVROPI:

„IMATE VREMENA DO PETKA” Administracija ameri~kog predsednika Donalda Trampa u ponedeqak je pozvala ameri~ke diplomate u inostranstvu da podstaknu saveznike da Iranski Korpus islamske revolucionarne garde i Hezbolah sa sedi{tem u Libanu ozna~e kao teroristi~ke grupe, navode}i pove}ani rizik od napada, izvestio je Rojters. Interna direktiva, datirana 16. marta, koju je potpisao ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio, poslata je svim ameri~kim diplomatskim i konzularnim predstavni{tvima {irom sveta.

IRA^KE PARAVOJNE SNAGE OBJAVILE SNIMAK DRONA KOD AMERI^KE AMBASADE

Popularni mobilizacijski front (PMF), savez ira~kih paravojnih frakcija koje podr`ava Iran, objavio je snimak drona koji slobodno leti u blizini ameri~ke ambasade u Bagdadu.

Video prikazuje bespilotnu letelicu tipa FPV kako naizgled nesmetano ma-

nevri{e vazdu{nim prostorom nedaleko od ameri~kog diplomatskog kompleksa u glavnom gradu Iraka.

POGO\ENA AMERI^KA

AMBASADA U IRAKU

Dronovi i rakete lansirani su na ameri~ku ambasadu u glavnom gradu IrakaBagdadu, u onome {to je opisano kao „najintenzivniji napad“ od po~etka rata. Nije poznato da li ima `rtava u samoj ambasadi. Istovremeno, u napadu na jednu ku}u ubijene su ~etiri osobe, me|u kojima su navodno bili i iranski savetnici, iznose zvani~nici, ~ime se Irak sve dubqe uvla~i u sukob na Bliskom istoku, pi{e AFP.

IRAN PRETI TRAMPU: SETITE SE [TA SE DOGODILO U VIJETNAMU Zamenik ministra spoqnih poslova Irana poslao je o{tru poruku Donaldu Trampu, upozoravaju}i ga na posledice slawa ameri~kih kopnenih snaga u Iran, upore|uju}i ih sa Vijetnamskim ratom. - Neka samo pro~itaju {ta se dogodilo u Vijetnamu. Takav potez bio drzak, nepromi{qen, nezakonit i protiv svih me|unarodnih zakona - rekao je Hatibzada.

Nakon {to je pokrenula operaciju u Iranu, Bela ku}a nije razmotrila strategiju i posledice eskalacije na Bliskom istoku, navodi se u komentaru uredni{tva ameri~kog lista „Wujork tajms“.

Ameri~ka administracija je pokrenula rat sa Iranom, a da nije objasnila svoju strategiju ameri~kom narodu i svetu, napomiwu se u ~lanku.

Sada izgleda kao da nije imala nikakvu konkretnu strategiju od samog po~etka.

Prve nedeqe operacije protiv Irana „ne ulivaju poverewe“ i umesto toga ukazuju na „nesmotrenost u planirawu Bele ku}e“, ocewuje „Wujork tajms“. Konkretno, kako se navodi Va{ington nije unapred razmotrio {ta da radi u slu~aju poreme}aja u snabdevawu naftom i skoka cena energije u svetu. SAD i Izrael su 28. februara pokrenuli vojnu operaciju protiv Irana. Pogo|eni su glavni iranski gradovi, ukqu~uju}i Teheran. Bela ku}a je opravdala napad

navode}i raketne i nuklearne pretwe koje navodno dolaze iz Teherana.

Korpus islamske revolucionarne garde najavio je veliku operaciju odmazde, napadaju}i ciqeve u Izraelu.

Tako|e su pogo|eni i ameri~ki ciqevi u Bahreinu, Jordanu, Kataru, Kuvajtu, UAE i Saudijskoj Arabiji. U udarima na Iran ubijeni su vrhovni vo|a ajatolah Ali Hamnei i nekoliko drugih kqu~nih li~nosti u rukovodstvu Islamske Republike.

Kuba na rubu kolapsa,

Tramp spreman za ”prijateqsko preuzimawe”

Sve je mawe vremena za Kubu, suo~enu sa jednom od najve}ih ekonomskih i energetskih kriza posledwih 65 godina. Razgovori sa Sjediwenim Dr`avama po~eli su pre dva dana, ali su posle godina sankcija, diplomatskih tenzija i sporova oko migracija i bezbednosti, politi~ka trvewa i jaz izme|u dve zemqe i daqe veliki.

Posle pada venecuelanskog predsednika Madura, Kuba je tri meseca bez nafte iz Venecuele, energenata, finansijske pomo}i, bez struje, lekova, hrane, javnog prevoza.

Kuba je na rubu kolapsa, rekao je ameri~ki predsednik Donald Tramp, najavquju}i mogu}e prijateqsko preuzimawe zemqe.

‚’I Kuba i Sjediwene Dr`ave `ele da se postigne dogovor. Mislim da }emo vrlo brzo imati dogovor ili }emo u~initi ono {to moramo. Ali, pre Kube moramo da re{imo Iran“, poru~uje Tramp. Nezadovoqni politikom vlade u Havani demonstranti na Kubi su za vikend napali kancelariju Komunisti~ke partije, na severu zemqe.

Ostrvo se na{lo izme|u izolacije i otvarawa prema ameri~kom kapitalu. Budu}nost simbola otpora ameri~koj dominaciji na zapadnoj hemisferi zavisi od politi~ke voqe Kubanaca i sposobnosti da pristanu na promene.

‚’Situacija je katastrofalna. O~ekujem da se u razgovorima s Amerikom na|e re{ewe, jer verujem da nam mo`e biti boqe’’, ka`e jedna stanovnica Havane.

Mnogi Kubanci veruju da }e zemqa krenuti napred posle razgovora predstavnika Kube i SAD. „I na{ predsednik Diaz-Kanel je rekao da su razgovori dobri za nas. Sa~ekajmo da se zavr{e”, poru~uju.

I dok diplomate sve ~e{}e pomiwu scenario meke tranzicije vlasti na Kubi narednih godina, vlada u Havani najavila je da } e Kubanci koji `ive u inostranstvu uskoro mo}i da osnivaju preduze}a na ostrvu, u ciqu o`ivqavawa turizma, modernizacije infrastrukture, elektromre`e.

AMERI^KI NOSA^ AVIONA GOREO DU@E OD 30 SATI Qudstvo i tehnika ozbiqno iscrqeni

Ameri~ki nosa~ aviona USS Gerald R. Ford suo~io se sa ozbiqnim incidentom nakon {to je u glavnoj ve{ernici izbio po`ar koji je trajao vi{e od 30 sati, prenosi Wujork tajms. Zbog posledica po`ara, vi{e od 600 ~lanova posade ostalo je bez le`ajeva u spavaonicama. Dva mornara su zatra`ila medicinsku pomo} zbog lak{ih povreda, dok su desetine wih pretrpele posledice usled udisawa dima.

Nosa~, na kojem se nalazi oko 4.500 mornara i pilota, trenutno je u desetom mesecu raspore|ivawa, {to predstavqa jednu od najdu`ih misija jo{ od Vijetnamskog rata. Prema najavama, anga`ovawe bi moglo da potraje do maja.

USS Gerald R. Ford aircraft u~estvuje u operacijama na Bliskom istoku, ukqu~uju}i ameri~ko-izraelske vojne aktivnosti usmerene protiv Irana, nakon {to je prethodno bio anga`ovan u regionu Kariba.

Prema zvani~nim informacijama, po`ar je izbio u ventilacionom otvoru su{are u ve{ernici i brzo se pro{irio, ali nije zahvatio pogonske sisteme broda. Posada je uspela da lokalizuje i ugasi vatru, a nosa~ je ostao potpuno operativan.

Ipak, ovaj incident ponovo je otvorio pitawe optere}ewa broda i posade. Pored po`ara, zabele`eni su i problemi sa odr`avawem, ukqu~uju}i kvarove na ~ak 650 toaleta, kao i odlagawe redovnih remontnih radova.

U me|uvremenu, Pentagon planira da nosa~ USS George H. W. Bush aircraft carrier zameni „Fordom“ u operacijama na Bliskom istoku, dok mornari i vojni stru~waci upozoravaju da dugotrajna raspore|ivawa ozbiqno iscrpquju i tehniku i qudstvo.

TRAMPOVA MONUMENTALNA GRE[KA:

[ta zna~i zatvarawe Ormuskog moreuza

Satelitski podaci pokazuju da su kroz Ormuski moreuz posle zatvarawa pro{la samo dva tankera. A to je samo mali deo uobi~ajenih 20 miliona barela dnevno, koji prolaze kroz usko pomorsko grlo, {iroko svega 34 kilometra.

Prvi efekat nije bila panika, konstatuje politi~ki analiti~ar Fil Batler za sajt „Wu istern autluk”, ve} potpuna paraliza. Preko 3.000 tankera i kontejnerskih brodova za prevoz te~nog prirodnog gasa (LNG) sada miruje u lukama Persijskog zaliva, od Basre do Dohe.

Za to je odgovoran upravo predsednik SAD Donald Tramp, koji je po~inio monumentalnu strate{ku gre{ku, ka`e Batler. Tramp je prouzrokovao kaskadni kolaps najkriti~nije energetske arterije na svetu. I sru{io sve pogre{ne zapadne pretpostavke o tome kako funkcioni{u vitalni energetski resursi, pre svega nafta i gas.

EVROPA NIJE

GEOPOLITI^KI AKTER

VE] TALAC GEOGRAFIJE

Prva `rtva ovih poteza je, nema sumwe, Evropa. EU raspola`e samo simboli~nim energetskim resursima. Godinama su evropski lideri, nastavqa Batler, govorili o „diverzifikaciji” i „energetskoj bezbednosti”, i pri tome su se oslawali na bliskoisto~nu naftu i katarski te~ni gas (LNG).

Ali, ova iluzija je isparila doslovno preko no}i. Posle zatvarawa Ormuskog moreuza, EU se suo~ava sa dvostrukim {okom: vrtoglavim rastom cena sirove nafte i zaustavqenim protokom prirodnog gasa iz Katara, ~iji su LNG terminali snabdevali sve nema~ke i italijanske mre`e. I sve se to desilo u roku od 48 sati od po~etka ameri~ke agresije na Iran.

U Nema~koj su, za po~etak, cene dizela probile sve psiholo{ke pragove i pribli`ile se nivoima koji su posledwi put vi|eni nakon po~etka sukoba u Ukrajini. Smesta su nastali duga~ki redovi ispred benzinskih pumpi.

Francuska je uvela vanredne

mere, a ministar ekonomije je izjavio da }e vlada intervenisati kako bi ograni~ila cene nafte ukoliko pove}awa „nerazumno odstupaju od osnovnih referentnih vrednosti nafte”.

Takve kontrole su, pi{e Batler, samo privremene mere, ali nisu re{ewa. Istina je da Evropa nema strate{ku alternativu za energiju iz Persijskog zaliva. „Evropa vi{e nije geopoliti~ki akter”, zakqu~uje ovaj analiti~ar, „ona je talac geografije”.

TRAMPOVA FATALNA POGRE[NA PROCENA

U sr`i ove krize le`i duboki neuspeh strate{kog prosu|ivawa, za koji je potpunosti odgovorna Trampova administracija. Odluka o atentatu na Hamneija, tvrdi Batler, bila je takti~ki naivna i strate{ki slepa.

Za razliku od ciqanih udara na nuklearna postrojewa, ubijawe aktuelnog vrhovnog vo|e je poku{aj obezglavqivawa iranskog re`ima – u stvari, bila je to egzistencijalna provokacija, koja je garantovala potpunu odmazdu Teherana. [to je jo{ gore, ignorisala je asimetri~nu prednost Irana, koji ima efektivnu kontrolu nad moreuzom. Na to je Tramp bio upozoren u prethodnom Dvanaestodnevnom ratu.

Decenijama je ameri~ka pomorska doktrina pretpostavqala da ameri~ki nosa~i aviona mogu da odr`e ovaj plovni put otvorenim. Iran ~ak i ne mora da potpuno zatvori Ormuz: samo treba da u~ini prolaz preskupim, sa jeftinim dronovima, protivbrodskim raketama i slojevitom obalskom odbranom.

DIREKTOR VELIKOG ZAPADNOG CIRKUSA

Trampov tim je, izgleda, verovao da }e ogromne ameri~ke vazdu{ne snage naterati Iran da se pokori. Umesto toga, Teheranu je dao savr{eno opravdawe

MAKRON I MERC SE POSVA\ALI OKO IRANA

da sprovede svoju dugogodi{wu pretwu: da zatvori moreuz i da gleda kako se globalna ekonomija uru{ava.

To je promi{qena strategija Teherana, ka`e Batler, na koju SAD/Zapad ne zna kako da odgovori. Trampova strategija nije politika, to je samo performans, niz javnih nastupa u kojima predsednik SAD daje veoma neodmerene, da ne ka`emo glupe izjave za ameri~ku publiku, poput „pobedili smo”, „zbrisali smo ih”, i „sasvim smo ih uni{tili”. Tramp nema nikakvo razumevawe geopolitike ni strategije. On je samo drugorazredni zabavqa~, {oumen poput Zelenskog. Brazilski analiti~ar Pepe Eskobar ga naziva „direktorom velikog zapadnog cirkusa”. Ostatak Trampovog tima je, tako|e, smejurija, poput ministra rata Pita Hegseta ili Marka Rubija. Izgleda da stvari ne stoje boqe ni sa „bogovima sa Volstrita”. Telefoni su se, posle prvog {oka, usijali. Po kuloarima se tvrdi da je Trampu dat rok do kojeg nekako – bilo kako – mora da „sredi stvari”.

Sada se SAD nalaze u zamci, zakqu~uje Batler. Da li je odgovor vojna pratwa tankera? To je, ka`e ovaj autor, „logisti~ki zastra{uju}e i politi~ki potpuno neodr`ivo”. Diplomatija ili nove sankcije protiv Irana? Nema vi{e mesta za diplomatiju, tvrdi ovaj autor, sa mrtvim Hamneijem i Korpusom iranske revolucionarne garde (IRGC) u punom ratnom re`imu.

Usledili su pani~ni pozivi drugim silama, ukqu~uju}i i ameri~ke saveznike, da pomognu. Niko se nije odazvao. Najmawe Kina. Za{to bi? Tramp se nasukao na sprudu. Pa, neko }e jednom morati da odgovara. Impi~ment, potom krivi~no gowewe? I ko zna {ta jo{.

Neslagawe ometa EU da formira stav o ratu na Bliskom istoku

Ozbiqne nesuglasice izme|u nema~kog kancelara Fridriha Merca i predsednika Francuske Emanuela Makrona ometaju EU da formuli{e

jedinstven stav po pitawu rata SAD protiv Irana, navodi „Berliner cajtung“. „Upravo u trenutku kada bi Evropa mogla da iskoristi snagu za pregovarawe, Merc i Makron nisu na istoj strani.

Makron planira misiju nadgledawa u Ormuskom moreuzu, a Merc ka`e ne, navodi list.

Nema~ki kancelar je od starta zauzeo proizraelsku poziciju, ne uputiv{i Va{ingtonu gotovo nijednu kritiku za razliku od Makrona, koji je nezadovoqan odgovorom Teherana na raketne udare.

„Makron je rekao da je neprihvatqivo da Francuska bude pretvorena u metu. Merc nije preduzeo analogne korake prema Teheranu“, navodi se.

ALEKSANDRA JE VIDELA ZVEZDE U AMERICI, ALI BUKVALNO!

Mlada srpska nau~nica iz ^ikaga radi na

mestu gde se kroji budu}nost ~ove~anstva!

Latinska izreka „Per aspera ad astra“ (Trnovit je put do zvezda) u slu~aju mlade nau~nice Aleksandre ]iprijanovi} je i bukvalno vodio preko mnogo pro~itanih kwiga i nau~enih teorema, ali sa pogledom stalno uprtim u zvezde, kojima je posvetila dobar deo svog `ivota.

Ro|ena Beogra|anka jo{ od malena se zanimala za razne nauke, ponajvi{e astronomiju i fiziku, pa je nakon zavr{enih osnovnih, master i doktorskih studija iz astrofizike na Matemati~kom fakultetu u Beogradu dobila nau~no zvawe na Katedri za astronomiju.

Ali ona je `elela ne{to vi{e od kwiga i teorije, `elela je da dohvati zvezde… A to iz Srbije nije bilo mogu}e, pa je krenula preko okeana, za Ameriku, gde danas radi u Fermilab-u u blizini ^ikaga, jednoj od najpresti`nijih institucija za istra`ivawe astrofizike na planeti Zemqi.

- Od detiwstva me je zanimala nauka, mada sam bila neodlu~na i zanimale su me razne teme – astronomija, fizika, geologija, biologija, paleontologija, medicina. Kada je do{lo vreme da upi{em fakultet nekako sam uspela da shvatim koja od ovih oblasti me najvi{e fascinira i tako sam upisla studije astrofizike.

n Kako je do{lo do tog da do|e{ u Ameriku?

- Moj dolazak u Ameriku bio je rezulatat vi{e faktora – planova, `eqa, pomalo sre}e i trenutnih okolnosti. U Ameriku sam do{la krajem 2019., mada sam je povremeno pose}ivala i par godina ranije, po{to sam sara|ivala sa ovda{wim nau~nicima. Mene su u to vreme izrazito zanimali ve{ta~ka inteligencija i ma{insko u~ewe, koje sam krenula da inkorporiram u svoja istra`ivawa. U to vreme upotreba ovog tipa algoritama u astrofizici nije bila toliko ra{irena kao danas, pogotovo ne u Srbiji, te sam saradnike na{la u Americi. Prilikom jedne posete imala sam priliku da se prijavim za posao na Femi National Accelerator Laboratory (Fermilab) u ^ikagu i zbog toga sam i ostala u Americi. Tako|e, u me|uvremenu sam dobila zvawa i na University of Chicago (CASE Scientist Affiliate) i na NSF and Simons SkAI Institute (Senior Personnel). n Je li bilo te{ko na}i anga`man u tako presti`noj instituciji kao {to je Fermilab?

- Kada sam krenula da se fokusiram na ve{ta~ku inteligenciju, moja saradwa sa nau~nicima sa Fermilaba i iz Amerike se poja~ala. Jednom prilikom do{la sam u posetu Fermilab-u zbog zajedni~kog projekta. U toku te posete otvorila se postdoktorska pozicija koja se jako dobro poklapala sa mojim interesovawima i znawima, pa sam se prijavila za taj posao i dobila ga. Tako se moja kratka poseta pretvorila u zaposlewe i ja sam ostala u Americi. Nakon toga sam se prijavila na wihovu presti`nu poziciju koja se zove Wilson Fellow Associate Scientist, koju sam tako|e dobila i tada sam definitivno znala da ostajem u ^ikagu. n Tako|e si deo Deep Skies projekta, koji ~ini mala grupa mladih nau~nika iz celog sveta. [ta je potrebno da bi se u{lo u taj krug, da bi se dobio poziv za probrano dru{tvo? Kako bi ti opisala taj projekat u nekoliko re~enica…[ta je Deep Skies?

- Deep Skies je neformalna grupa nau~nika i studenata koje zanima upotreba ve{ta~ke inteligencije u nauci. Fokus je na primenu u astrofizici i kosmologiji, ali ima qudi koji se bave i drugim oblastima. Deep Skies je osnovan od strane nekoliko ameri~kih nau~nika, a meni je omo-

gu}io lak{u saradwu sa istra`iva~ima iz Amerike dok sam bila u Srbiji. I daqe sam ~lan ove grupe i sa zadovoqstvom poma`em novim nau~nicima i studentima koje zanimaju ove teme i `ele da na|u qude za saradwu, mentore, ili prosto da ~uju za stipendije, poslove ili prakse na razli~itim institucijama u Americi ali i {ire. Da bi neko postao ~lan samo je potrebno popuniti formular na sajtu. U principu, da bi bio primqen potrebno je biti i deo neke obrazovne ili nau~ne institucije, mada me|u ~lanovima imamo i qude koji su pre{li u industriju, a i po kojeg sredwo{kolca! Uglavnom se qudi u~lawuju tako {to poznaju nekoga ko je ve} ~lan Deep Skies-a, dakle po preporuci. n Me|u oblastima istra`ivawa je otkrivawe novih galaksija i wihova klasifikacija? Da li ste otkrili neko novo jato u posledwe vreme…I koliko su nove, napredne tehnike, ukqu~uju}i i AI, unapredile tu potragu i dale rezultate?

- Mene jako zanima kako materija u svemiru evoluira (od Velikog praska pa do danas), i kako tamna materija i tamna energija diktiraju ovu evoluciju. Na primer, kako nastaju razli~iti tipovi galaksija, kako galaksije interaguju me|u sobom, i kako ova interakcija diktira stvarawe i evoluciju razlicitih populacije zvezda u samim galaksijama.

Ve{ta~ka inteligencija tj. AI igra ogromnu ulogu u ovim istra`ivawima. Danas imamo velike preglede celog neba na razli~itim talasnim du`inama. Ve{ta~ka inteligencija i ma{insko u~ewe se koriste za povezivawe ovih ogromnih i kompleksnih podataka kako bismo dobili potpuniju sliku o svemiru.

Tako|e, tra`ewe objekata koji su retki ili veoma slabo vidqivi u ovako velikim pregledima neba bi danas bio nemogu} bez upotrebe ve{ta~ke inteligencije. Na primer, Vera Rubin opservatorija }e posmatrati celo nebo svaka tri do ~etiri dana (i tako deset godina!). Verovali ili ne, ovaj novi teleskop }e biti toliko dobar i omogu}i }e nam da vidimo toliko puno galaksija (oko dvadeset milijardi), da iako je svemir mahom prazan ve}ina ovih galaksija }e se na slici preklapati sa drugim objektima. To je samo po sebi tako|e problem koji se nadamo da }emo re{iti izme|u ostalog uz pomo} ve{ta~ke inteligencije. n Slu{amo ponekad i dramati~ne objave o ozonskim rupama i drugim ekolo{kim problemima. Kako ti problemi izgledaju iz svemira?

- Iako ovaj tip problema izgleda mali kada prou~avate svemir u kome su milijarde drugih galaksija, mi trenutno imamo jedan dom – planetu Zemqu. Zaista je zabriwavaju}e trenutno stawe na{e planete bez obzira da li je gledate sa povr{ine ili iz svemira. Na primer, da li ste znali da je Zemqa okru`ena |ubretom? Milioni komada |ubreta su danas u orbiti Zemqe.

A na to mo`emo da dodamo i preko deset hiqada satelita i planove da se lansira jo{ mnogo novih. Uvek predla`em qudima da na|u na|u neku od interaktivnih vizuelizacija na internetu, jer jedino tako mogu da osveste razmere ovog problema (npr. na spacetrashsigns.org)

Druga stvar koja me jako zabriwava na dnevnom nivou su naravno ozonske rupe i veoma jasne klimatske promene. Jedno od novijih pitawa je kako na to uti~u ekstremno velike energetske potrebe velikih kompanija koje se fokusiraju na razvoj ve{ta~ke inteligencije i pravqewe kompleksnih modela kao sto je svima dobro poznati ChatGPT. S obzirom da se i moja istra`ivawa bave upotrebom i razvijawem ve{ta~ke inteligencije, nadam se da }emo kolektivno uspeti da unapredimo ovaj tip modela i u~inimo ih energetski efikasnijim i “zelenijim”.

n Planeta se o~igledno mewa… Koliko se mewa Kosmos? I da li su te promene velike ili male, brze ili spore?

- Na vremenskim skalama bliskim nama (stotine i hiqade godina) svemir je potpuno stati~an i nezanimqiv. U svemiru sve se broji u milionima i milijadrama godina. Npr. svemir je star oko 13,8 milijardi godina, a daqina do nama najbli`e velike spiralne galaksije, Andromede, je 2,5 miliona svetlosnih godina. Jedan od procesa kojim se bave moja istra`ivawa su interakcije i sudari galaksija, koji su ina~e vrlo ~esti i normalni kada prou~avate ceo svemir i wegovu evoluciju.

Zanimqivo je da se Andromeda pribli`ava Mle~nom putu ogromnom brzinom (preko 100 kilometara u sekundi). Me|utim, Andromeda je toliko daleko da }e se ona sudariti sa nama tek za vi{e milijardi godina. Jedna od retkih stvari koje se u svemiru de{avaju brzo su supernove (eksplozije zvezda na kraju wihovih `ivota). Me|utim, na na{im qudskim vremenskim skalama, i pored ogromnog broja zvezda u svim galaksijama, ovo su ekstremno retki fenomeni.

n U Fermilabu se istra`ivawa vr{e pomo}u ogromnog akceleratora, ne{to poput nama poznatijeg CERN-a u [vajcarskoj, iako je je ovaj ~ika{ki mnogo stariji. Gledano sa strane, izgleda kao svemirska stanica…A {ta je unutra?

- Fermilab ili Fermi National Accelerator Laboratory je institut koji se fokusira na istra`ivawa u oblasti fizike visokih energija i ~estica. Kao {to i u samom nazivu stoji, ova istra`ivawa omogu}ena su postojawem velikog akceleratora, koji je po~eo sa radom 1971. godine. Najve}i akcelerator danas nalazi se u CERN-u (Large Hadron Collider ili LHC), a po~eo je sa radom 2009. godine. Nau~nici sa Fermilaba su u jako velikom broju deo CERN eksperimenata od samog po~etka.

Pored akceleratora Fermilab danas ima i velikim broj drugih eksperimenata a

nau~nici se bave istra`ivawem neutrina i miona, tamne materije i tamne energije, kvantnom fizikom i kvantnim kompjuterima, kao i razvojem novih tehnologija detektora, ~ipova, ve{ta~kom intelincijom itd. - Na primer, najve}i eksperiment koji je trenutno u izgradwi je DUNE (Deep Underground Neutrino Experiment) DUNE }e koristititi akcelerator na Fermilabu da proizvede neutrine, izuzetno lagane ~estice koje vrlo retko interaguju sa drugim ~esticama, te su zbog toga jako te{ke za detekciju i prou~avawe; milijarde neutrina prolaze kroz svakog od nas svake sekunde, a da ih uop{te ne osetimo. Neutrini }e zatim pro}i kroz jedan detektor u Fermilabu, a onda putovati ispod zemqe 1300 km do Ju`ne Dakote (do Sanford Underground Research Facility) gde }e pro}i kroz jo{ jedan detektor. Iako }e ve}ina neutrina neometano pro}i kroz oba detektora bez ikakve interakcije, oni koje budemo uspeli da detektujemo omogu}i}e nam da boqe razumemo ove ~estice, ali i sam nastanak materije (i dominaciju nad antimaterijom) nakon Velikog praska. n Koji je najve}i i najzna~ajniji projekat u kome si u~estvovala?

- Kako se moja istra`ivawa ve}inom fokusiraju na svemir, deo sam velikih svetskih kolaboracija i pregleda neba kao {to su Dark Energy Survey (DES) i novi Vera Rubin Legacy Survey of Space and Time (LSST), zajedno sa mnogim drugim istra`iva~ima sa Fermilaba i drugin ameri~kih i svetksih institucija. Iako su teleskopi za ove preglede neba u planinama ^ilea, nau~nici sa Fermilaba igrali su veliku ulogu u razvoju tehnologije, izgradwi, posmatrawima i analizi ovih podataka. U posledwe vreme moja izatra`ivawa u oblasti ve{ta~ke inteligencije postaju sve vi{e multi-disciplinarna, pa se okre}em i eksperimentima koji se fokusiraju na neutrine i druge ~estice. Nadam se da }u u budu}nosti imati ve}u ulogu i na eksperimentima kao {to je DUNE n Koliko je Va{ rad zna~ajan u nekim prakti~nim, svakodnevnim stvarima, gde sve ima primenu u realnom `ivotu? - Iako se Fermilab fokusira na fundamentalna istra`ivawa u oblasti fizike, tehnologija koja se konstantno razvija da bi to omogu}ila lako nalazi komercijalne primene i korisna je qudima i {ire. Pored novih tehnologija (magneti, razni tipovi detektora, ~ipovi, softver, ve{ta~ka inteligencija itd.), primer koji ja volim da navodim je da je akcelerator na Fermilabu nekada kori{}en za tretirawe pacijenata sa rakom. Danas se ovaj tip tehnologije (protonska, neutronska, radijaciona terapija) primewuje u bolnicama {irom sveta. n Je li Fermilab vi{e komercijalna firma ili dr`avna institucija? S obzirom da je u Americi sve mawevi{e komercijalizovano, koliko Vi odolevate tom isku{ewu i da li uspevate da ostanete „~isti nau~nici“?

- Fermilab je dr`avni nau~ni institut, a projekte finansira Department of Energy. Fermilab sara|uje sa drugim fakultetima i institutima, ali i nekim kompanijama (na primer kada je u pitawu ve{ta~ka inteligencija), me|utim fokus je na fundamentalnim istra`ivawima i razvoju novih tehnologija, a ne na profitu.

n I za kraj reci ne{to o li~nim planovima… Planira{ li mo`da povratak u Srbiju? Da li te je neko zvao iz Beograda, Srbije, nudio ti posao, profesuru?

- Za sada ne planiram da se vra}am u Srbiju. Iako sara|ujem sa kolegama u Srbiji i Evropi, barem u skorijoj budu}nosti moj `ivot i posao su ovde, u ^ikagu.

LEGITIMITET VLADE SRPSKE PRIORITET:

Savo Mini} po drugi

put podneo ostavku na mesto premijera RS

Predsednik Vlade RS Savo Mini} podneo je ostavku na funkciju premijera Srpske, a poslanici Narodne skup{tine na posebnoj sednici, na kojoj nije bilo poslanika opozicije, istog dana su je prihvatili. Na ovaj, kako naziva nu`an potez, Mini} se odlu~io jer oni koji ne `ele dobro Srpskoj dovodili su u pitawe legalnost i legitimitet Vlade.

- Svi ambasadori koji su dolazili proteklih dana isticali su da je Vlada RS upitna. To je kqu~ni razlog zbog kojeg sam se odlu~io na ovaj potez. Stavqamo van snage sve pri~e oko mogu}e krize u RS. Ovo je procena politi~ke zrelosti i snage. Kada je u pitawu RS, poruka za sve one koji nas vole i ne vole - idemo napred i ni{ta nas ne mo`e zaustaviti - rekao je Mini}.

Dodaje da se konsultovao sa predsednikom RS Sini{om Karanom koji je rekao da }e ga predlo`iti za mandatara i da Vlada u ovom sastavu ima podr{ku. Karan je izjavio da legitimitet Vlade na ~elu sa Mini}em nijednog ~asa nije doveden u pitawe.

General Mladi} do~ekao

84. ro|endan sa suprugom

Srpski general Ratko Mladi} u Hagu u prisustvu supruge Bosiqke obele`io je 84. ro|endan u boqem mentalnom stawu.

Ovo je bila prilika da zajedno pro~itaju brojna pisma i ~estitke koje su mu poslali porodica, prijateqi i nepoznati po{tovaoci.

Generalov sin Darko Mladi} rekao je Srni da wegov otac dobija veliki broj pisama, i to ne samo od porodice, ve} i od prijateqa, a pisma redovno sti`u i od nepoznatih qudi.

- Porodica mu {aqe pisma povremeno iako se svaki dan ~ujemo, ali on voli da mu unuci napi{u pisma i ~estitke. Poslali smo mu za ro|endan i neke kwige, fotografije - naveo je Mladi}.

On je dodao da je wegova majka od ponedeqka kod oca, {to generala ~ini radosnim i raspolo`enim, ali da posete ne traju vi{e od nekoliko ~asova jer se brzo umara po{to mu je fizi~ko stawe nepromeweno, odnosno lo{e.

General Ratko Mladi} ro|en je u Bo`anovi}ima kod Kalinovika 12. marta 1942. godine. Svoj 84. ro|endan do~ekao je u pritvoru u Hagu gde se nalazi na izdr`avawu do`ivotne kazne zatvora na osnovu pravosna`ne presude koja mu je izre~ena 8. juna 2021. godine.

Mladi} je uhap{en po ha{koj poternici 26. maja 2011. godine u Lazarevu kod Zrewenina, a pet dana kasnije avionom preba~en u Hag gde je i poslije dono{ewa presude u pritvoru.

- Potvrdi}emo to sutra , Mini} }e ponovo biti premijer - naveo je Karan.

O~ekuje da }e ve} narednih dana da predlo`i Mini}a za mandatara i da }e Vlada nastaviti da radi.

- Niko ne mo`e ta~no re}i dan i sat, ali verujem da }e za dan, dva odluka o novoj Vladi biti objavqena u „Slu`benom glasniku RS” - rekao je on.

Ovo tehni~ko pitawe pokrenuto je kako bi se otklonile dileme, jer Republika Srpska treba da iza|e na me|unarodno tr`i{te kapitala, pa je odlu~eno da se to re{i kako kasnije ne bi bilo osporavawa. Dakle, da bismo kasnije mogli da budemo potpuno legitimni u tom pogledu. Ovi iz opozicije mogu da govore {ta god ho}e, rekao je Dodik na Palama.

Ina~e, ovo je druga ostavka Save Mini}a u nekoliko meseci. Prvi put je bilo sporno {to ga je Milorad Dodik imenovao za mandatara, iako mu je bio oduzet mandat predsednika RS. Tu Vladu je Ustavni sud BiH proglasio neustavnom, ali je pre te odluke, Mini} podneo ostavku pa ga je tada{wi v. d. predsednika RS Ana Tri{i} Babi} imenovala za mandatara. I nakon tog imenovawa, ocenu ustavnosti i te Vlade zatra`ili su poslanici SDA i DF u PBiH. Ustavni sud BiH jo{ nije doneo odluku oko tog zahteva, a da bi se spre~io problem neustavnosti, Mini} }e sada dobiti mandat od legitimno izabranog predsednika RS Karana.

HEROJU ZA PAM]EWE: Otkriven spomenik komandantu Miloradu

Mi{i Pelemi{u

Povodom obele`avawa 33 godine od osnivawa Drugog odreda [ekovi}i Specijalne brigade policije Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srpske, u [ekovi}ima je otkriven spomenik srpskom junaku Miloradu Pelemi{u. Tim povodom slu`en je i parastos poginulim pripadnicima ove jedinice, u znak se}awa na wihovu `rtvu i doprinos tokom ratnih de{avawa.

Tako|e, premijerno je prikazan film „Komandant Mi{o Pelemi{„, autora Qubi{e Milutinovi}a, koji govori o `ivotu, ratnom putu i nasle|u Milorada Pelemi{a, jednog od istaknutih komandanata i simbola ove jedinice. Obele`avawe godi{wice proteklo je u znaku se}awa, po{tovawa i o~uvawa uspomene na poginule borce Drugog odreda [ekovi}i, ~iji su hrabrost i `rtva trajno upisani u istoriju Republike Srpske.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Srpski narod Sarajeva podneo je ogromnu `rtvu za slobodu i stvarawe Republike Srpske

U Isto~nom Sarajevu odr`ana je duhovna akademija u znak se}awa na egzodus od pre 30 godina 1996. godine, kada je vi{e od 120.000 Srba napustilo svoja vekovna ogwi{ta u sarajevskim op{tinama koje su pripale Federaciji BiH nakon Dejtonskog sporazuma.

Mitropolit dabrobosanski Hrizostom istakao je da je Sarajevo bilo veliki duhovni i kulturni centar Srba, te da je tragedija koju su pro{li retko ko do`iveo. Dejton je, po wemu, bio osveta Srbima Sarajeva i Romanije koji su odbranili svoje prostore, prenela je RTRS. Ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite RS Radan Ostoji} naglasio je dvostruku `rtvu: odbranu u ratu, a potom egzodus posle mira 1995. – put golgote, stradawa, ali i herojstva, kojim je vaskrsla Republika Srpska.

Sarajevski Srbi koji su ih unapredili. Isto~no Sarajevo je danas stabilno i lep{e nego pre 30 godina, poru~eno je na akademiji.

Na~elnici drugih op{tina (Isto~no Novo Sarajevo – Jovan Kati}, Isto~na

Na~elnik op{tine Sokolac Strahiwa Ba{evi} rekao je da je koren RS u Sarajevu, gde su Srbi podneli najve}u `rtvu, ukqu~uju}i i sahrawivawe mrtve dece i preseqewe na Sokolac. Sokolac je postao ve~na ku}a za blizu 1.000 junaka.

Gradona~elnik Isto~nog Sarajeva Qubi{a ]osi} poru~io je da se uspomena na egzodus – najve}u seobu naroda radi slobode zvane RS – mora ve~no prenositi mla|im generacijama.

Danas u najmawe 50 op{tina RS `ive

Ilixa – Marinko Bo`ovi}, Pale – Dejan Koji}, Trnovo – Miroslav Bjelica i dr.) istakli suda je egzodus bio radi o~uvawa identiteta i `ivota, a ne samo imovine. Sarajevski Srbi su temeq Republike Srpske, bez jake Srspke i Isto~nog Sarajeva nema spasa, `rtva se mora pamtiti i prenositi, poru~ili su oni. Docent Aleksandar Stamatovi} i biv{i predsednik NS RS Dragan Kalini} podvukli su da je sarajevsko rati{te stvorilo RS, a da je dvostruka `rtva (odbrana inapu{tawe ogwi{ta) kqu~no doprinela wenom opstanku i ja~awu.

Akademiju je organizovao Odbor Vlade RS za negovawe tradicije oslobodila~kih ratova i Grada Isto~nog Sarajeva.

Gra|ani CG najvi{e

strahuju

od organizovanog kriminala

Istra`ivawe OEBS-a u Crnoj Gori sprovedeno u pro{loj godini pokazalo je da gra|ani najve}u pretwu vide u organizovanom kriminalu (56 odsto), zavisnosti od droga (55 odsto), trgovinu drogom (52 odsto), zatim korupciju (49 odsto) i ubistva (46 odsto). Visok nivo zabrinutosti je zabele`en zbog porodi~nog nasiqa (44 odsto), ekonomskog kriminala (42 odsto), vr{wa~kog nasiqa/bezbednosti u {kolama (41 odsto) i bezbednosti saobra}aja (38 odsto)”, saop{teno je iz OEBS-a.

U Sidneju od petka 27. februara! SVAKOG DANA OSIM SUBOTE DO KRAJA APRILA Od 5 do 16 ~asova Svakog jutra sve`e ubrano gro`|e OBEZBEDITE SVOJE GRO@\E NA VREME KAKO BISTE IZBEGLI NESTANAK ZALIHA!

LOKACIJA 21 PARK ROAD, HOMEBUSH WEST. Opposite FLEMINGTON MARKET and turn onto PARK RD. Come down BEDFORD RD or FLEMINGTON RD off PARRAMATTA ROAD.

Info: Andrew: 0411 557 774; Con 0411 557 778

Prema istra`ivawu Percepcija policije u Crnoj Gori iz 2025. godine, ispitanici su izrazili najve}i stepen poverewa u vojsku, zatim u policiju, nevladine organizacije i medije. ISTRA@IVAWE OSCE:

Misija ve} nekoliko godina podr`ava istra`ivawa o percepciji policije, generi{u}i uvide zasnovane na dokazima kako bi se unapredili odnosi izme|u policije

„Kada je u pitawu posedovawe vatrenog oru`ja, ve}ina se i daqe protivi vlasni{tvu nad vatrenim oru`jem (86 odsto), a stavovi ispitanika tokom perioda se pomeraju ka sna`nijoj podr{ci legalizaciji neregistrovanog vatrenog oru`ja – tamo gde postoji zakonski osnov za posedovawe. U pore|ewu sa prethodnom godinom, istaknuto je zadovoqstvo aktivnostima policije na suzbijawu kr{ewa Zakona o oru`ju, gde je zabele`eno pove}awe od preko osam odsto”, stoji u saop{tewu.

Desetine crnogorskih pomoraca na brodovima u Persijskom zalivu

U jeku eskalacije ratnih dejstava na Bliskom istoku i rastu}ih napetosti u podru~ju Ormuskog moreuza, crnogorske vlasti prate situaciju u kojoj se nalazi ve}i broj pomoraca iz CG koji su anga`ovani na trgova~kim brodovima u tom regionu.

Iz Ministarstva pomorstva saop{teno je da se do sada, putem posebne platforme za hitnu registraciju pomoraca, prijavilo oko 40 dr`avqana Crne Gore koji se nalaze na brodovima u zoni pove}anog bezbednosnog rizika. Iz tog resora nagla{avaju da je bezbednost crnogorskih pomoraca apsolutni prioritet dr`ave i da se preduzimaju sve raspolo`ive mere kako bi se situacija pa`qivo pratila i pravovremeno reagovalo ukoliko bude potrebno.

Istovremeno sa aktivirawem platforme, Ministarstvo je pozvalo brodarske kompanije i agencije za posredovawe pri zapo{qavawu pomoraca da dostave precizne podatke o crnogorskim dr`avqanima koji su preko wih ukrcani na brodove u podru~ju Ormuskog moreuza.

Prema trenutno dostupnim informacijama, na brodovima kompanije MSC nalazi se 28 crnogorskih pomoraca, dok ih je devet anga`ovano na brodovima kompanije MOL. Na plovilima kompanija CMA CGM i Normonte, prema do sada dostavqenim podacima, trenutno nema dr`avqana Crne Gore. U Ministarstvu napomiwu da je mogu}e da se odre|eni broj pomoraca jo{ nije registrovao putem platforme ili da to nisu bili u mogu}nosti da u~ine, zbog ~ega se prikupqawe i a`urirawe podataka nastavqa u saradwi sa brodarskim kompanijama i posredni~kim agencijama.

i zajednice, i informisale reforme policijskog rada. Najnoviji nalazi isti~u sna`nu podr{ku gra|ana bli`oj saradwi izme|u policije i zajednica u spre~avawu kriminala.

Spor u Crnoj Gori oko poruke ispisane na avionu ”Air Montenegro”

Ministarstvo spoqnih poslova Crne Gore tvrdi da nema informaciju da je zbog slogana “28 by 28 - the next EU member” (Crna Gora slede}a ~lanica EU), koji se odnedavno nalazi na avionu nacionalne kompanije “Air Montenegro”, otpravnik poslova Crne Gore u bilo kojoj ~lanici EU bio pozvan na razgovor.

To su “Vijestima” kazali u ~etvrtak iz Ministarstva, odgovaraju}i na pitawe o tome da li je ta~no da je zbog navedene poruke na avionu, otpravnik poslova u jednoj va`noj dr`avi EU pozvan na razgovor, kako tvrdi poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Ivan Vukovi}.

On je redakciji rekao da ne mo`e da govori o detaqima (navodnog) slu~aja.

Gostuju}i sino} u emisiji „Na~isto” na TV Vijesti, poslanik DPS-a je kazao da je u pitawu otpravnica poslova, tvrde}i da o svemu postoji zabele{ka u Ministarstvu.

Iz Ministarstva tvrde da po tom pitawu nije bilo zvani~nih reakcija, niti diplomatskih obra}awa prema diplomatsko-konzularnoj mre`i Crne Gore u ~lanicama EU.

“Ministarstvo je u redovnoj komunikaciji s na{im diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima, te bi eventualne aktivnosti takve prirode bile evidentirane kroz uobi~ajene diplomatske kanale”, pojasnili su iz resora kojim upravqa Ervin Ibrahimovi} (Bo{wa~ka stranka).

Oni navode da Ministarstvo raspola`e iskqu~ivo zvani~nim informacijama koje dolaze putem institucionalne komunikacije s diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima i dr`avama prijema, te ponavqaju da u konkretnom slu~aju - takva informacija nije primqena.

Crna Gora je krajem februara pokrenula kampawu sa sloganom “28 by 28 - the next EU member” (Crna Gora kao 28. ~lanica EU do 2028. godine) i brendirala letelicu nacionalnog avio-prevoznika “Air Montenegro” tom porukom.

Poslanik Demokrata iz Bara Mom~ilo Lekovi} pozvao je danas nadle`ne dr`avne organe da ispitaju navode koje je izneo biv{i {ef Odeqewa za krvne delikte beogradske policije @arko Popovi}, a koji se odnose na ubistvo nekada{weg saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovi}a.

Poslanik Demokrata iz Bara Mom~ilo Lekovi} pozvao je nadle`ne dr`avne organe da ispitaju navode koje je izneo biv{i {ef Odeqewa za krvne delikte beogradske policije @arko Popovi}, a koji se odnose na ubistvo nekada{weg saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. Popovi} je, gostuju}i u emisiji beogradske B92 „Teorija zavere“, izneo tvrdwe da je ubistvo Bulatovi}a, koje se dogodilo 2000. godine u Beogradu, naru~eno iz Crne Gore, te da iza tog zlo~ina, prema wegovim re~ima, stoji biv{i predsednik i premijer Crne Gore Milo \ukanovi}.

- S obzirom na ozbiqnost iznetih tvrdwi, o~ekujem da nadle`ni dr`avni organi, pre svega tu`ila{tvo i druge institucije zadu`ene za sprovo|ewe zakona, provere ove navode, ispitaju izre~ene tvrdwe, saslu{aju osobe koje raspola`u saznawima i, ukoliko za to postoje osnovi, pokrenu odgovaraju}e postupke kako bi se utvrdila puna istina o ovom slu~aju - naveo je Lekovi}.

Re~ je o izuzetno te{kim optu`bama koje se odnose na jedan od najpoznatijih nerie{enih politi~kih atentata u novijoj istoriji regiona. Ubistvo Pavla Bulatovi}a, koji je u vreme atentata obavqao funkciju ministra odbrane Savezne Republike Jugoslavije, do danas nije dobilo sudski epilog. Upravo zbog toga, kako se sve ~e{}e isti~e u javnosti, neophodno je da nadle`ne institucije preispitaju sve nove navode i utvrde da li postoje elementi koji bi mogli dovesti do rasvetqavawa ovog slu~aja, pi{e podgori~ki portal Borba.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Prelaz Jariwe

NA VANREDNOJ KONFERENCIJI

ZA

MEDIJE 14. MARTA POTPREDSEDNIK

SRPSKE LISTE, IGOR SIMI] GOVORIO O ZAKONU O STRANCIMA:

Ne}e biti progona Srba bez kosovskih dokumenata, niti zabrane ulaska studentima, lekarima

i profesorima na KiM

Na vanrednoj konferenciji za medije u sedi{tu stranke, u subotu 14. marta, potpredsednik Srpske liste, Igor Simi}, govorio je o najnovijim odlukama Pri{tine o primewivawu najavqenog Zakona o strancima, koji je trebalo da stupi na snagu 15. marta. Saop{tio je, kao ohrabruju}u vest, da od 15. marta ne}e biti progona Srba bez kosovskih dokumenata, niti zabrane ulaska studentima, lekarima i profesorima na KiM.

Simi} je potvrdio da od 15. marta nema progona Srba na Kosovu i Metohiji koji nemaju kosovska dokumenta, niti zabrane ulaska srpskim studentima, lekarima i profesorima. On je naglasio da }e se nastava, kao i pru`awe obrazovnih i zdravstvenih usluga u institucijama Republike Srbije na KiM, odvijati nesmetano.

- Sprovo|ewe Zakona o strancima po~e}e 15. marta,, ali sa nekim dodatnim merama, ukqu~uju}i izdavawe dozvola od strane Vlade Kosova za po~etni period od 12 meseci srpskim radnicima i studentima, kazao je Simi}.

On je istakao da je otklowena opasnost koja je pretila da ugrozi opstanak srpskog naroda i protera vi{e od 10.000 Srba, zahvaqu-

ju}i naporima dr`avnog vrha Srbije na ~elu sa predsednikom Aleksandrom Vu~i}em, Srpske liste i me|unarodnih predstavnika, pre svega EU. Primenom Zakona o strancima bilo bi najdirektnije ugro`eno 7.200 Srba, ali }e im sada biti omogu}eno da dobiju dokumenta (kosovska) i nastave da `ive na KiM. Posebno je naglasio da je ovim re{ewem spre~eno ugro`avawe rada Univerziteta sa deset fakulteta i Akademijom strukovnih studija u Leposavi}u.

Istog dana pre podne u Pri{tini izaslanik Evropske unije za dijalog izme|u Beograda i Pri{tine, Peter Sorensen je kazao, posle sastanka sa Albinom Kurtijem, da }e sprovo|ewe Zakona o strancima po~eti u nedequ 15. marta,, ali sa nekim dodatnim merama, ukqu~uju}i izdavawe dozvola od strane Vlade Kosova za po~etni period od 12 meseci srpskim radnicima i studentima.

„Kqu~ni prioritet vlade je da obezbedi dozvole za radnike i studente za po~etni period od 12 meseci, kako ne bi ometala pru`awe zdravstvenih i obrazovnih usluga. Priznavawe li~nih karata trebalo bi da bude dozvoqeno do 2026. godine, a Vlada Kosova treba da registruje poje-

dince u skladu sa kosovskim zakonom“, rekao je Sorensen. Istovremeno, zamenik regionalnog komandira policije za region Sever Veton Eq{ani potvrdio je da Zakon o vozilima na Kosovu stupa, 16. marta, u punu primenu

Primena zakona odnosi se i na vozila koja gra|ani voze na osnovu ovla{}ewa

Gra|ani koji imaju prebivali{te na Kosovu, a upravqaju vozilima sa registarskim oznakama gradova u Srbiji na osnovu ovla{}ewa, to ubudu}e ne}e mo}i da ~ine u skladu sa ovim zakonom. Ova odredba poga|a znatan broj Srba na Kosovu, naro~ito na severu, koji su do sada koristili takva vozila

Broj ovakvih vozila je posebno porastao kada je otvoreno pitawe tablica srpskih gradova na Kosovu, odnosno kada pre ~etiri, odnosno pet godina, u Briselu nije dogovoreno produ`ewe kori{}ewa istih, a kosovske vlasti najavile da se vi{e ne mogu koristiti.

Mogu}nost vo`we na ovla{}ewe, kako je naveo Eq{ani, ostaje za dr`avqane Srbije koji dolaze iz gradova u Srbiji koji nisu na Kosovu, uz urednu dokumentaciju i ovla{}ewe.

[EFICA ZA SPOQNU POLITIKU EU, KAJA KALAS: Spremna sam da organizujem sastanak na visokom nivou izme|u Beograda i Pri{tine

[efica za spoqnu politiku EU, Kaja Kalas, nazvala je, 14. marta, sporazum o civilnoj registraciji i Zakon o strancima na Kosovu va`nim korakom.

Ona je poru~ila da ovaj napredak ozna~ava novi trenutak u dijalogu izme|u Beograda i Pri{tine. Kalas je rekla da je spremna da uskoro organizuje sastanak na visokom nivou.

„Dana{wi sporazum o civilnoj evidenciji i Zakonu o strancima predstavqa va`an korak napred u korist svih qudi na Kosovu. Neophodno je obezbediti kontinuitet u pru`awu javnih usluga. Hvala svima koji su se konstruktivno anga`ovali kako bi ovo omogu}ili. U budu}nosti, sprovo|ewe pro{lih sporazuma ostaje od vitalnog zna~aja. Ovaj napredak stvara novi zamah za dijalog izme|u Beograda i Pri{tine i radujem se {to }u uskoro biti doma}in sastanka na visokom nivou“, napisala je Kalas na platformi „Iks“. Sprovo|ewe Zakona o strancima po~e}e 15. marta, , ali sa nekim dodatnim merama, ukqu~uju}i izdavawe dozvola od strane Vlade Kosova za po~etni period od 12 meseci srpskim radnicima i studentima.

[efica za spoqnu politiku EU, Kaja Kalas

Kosovski premijer, Aqbin Kurti, rekao je da }e proces sprovo|ewa Zakona o strancima i vozilima biti sproveden u koordinaciji sa specijalnim izaslanikom EU, Peterom Sorensenom. On je objasnio da }e Vladi Kosova lokalni ~elnici op{tina sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom dostaviti spiskove zdravstvenog i akademskog osobqa koje je anga`ovano na Kosovu, a zatim }e im Ministarstvo unutra{wih poslova obezbediti privremene dozvole.

PREMINULA POSLEDWA SRPKIWA U GWILANU NA KIM!

Baka Milena (90) `ivela sama u oronuloj ku}ici

Baka Milena Pavi}evi}, jedina Srpkiwa koja je `ivela u Gwilanu na KiM , preminula je, 7. marta, u 90. godini. Vreme{na baka odbijala je da napusti svoje Gwilane i kada je posledwi Srbin iza{ao iz ovoga grada 1999. godine, a `ivela je tiho i povu~eno u oronuloj ku}ici u centru Gwilana. Nakon pisawa medija javili su se dobri qudi iz ~itave Srbije pa i sveta, koji su pomagali da baka ima hleba i s hlebom, ali i hranu za pse lutalice koje je hranila i koji su joj bili jedino dru{tvo.

Dnevnik ‘’Kurir’’ je baki Mileni, koja je mnogo volela da ~ita, poslao i brojne kwige, koje je poklonio „Slu`beni glasnik”. Budu}i da je baka `ivela sama i u vrlo specifi~nim uslovima pomagao joj je centar za socijalni rad u dogovoru sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju i Privremenim organom op{tine Gwilane, nose}i joj `ivotne namirnice, lekove, poku}stvo, kwige.

- Nakon zavr{ene obdukcije Kancelarija za KiM }e, zajedno sa svojim predstavnicima na terenu, pomo}i oko sahrane bake Milene - rekli su u Kancelariji za KiM. Milena Pavi}evi} ro|ena je 18. novembra 1936. u Skopqu, gde su joj na slu`bi bili roditeqi, a od 1946. je bila na Kosovu i Metohiji. Diplomirala novinarstvo na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu.

PREDSEDNIK NACIONALNE KOMISIJE ZA SARADWU SA UNESKOM DR GORAN MILA[INOVI]:

U toku 2026. godine zabele`ilo gotovo 30 napada na vernike, objekte i grobqa SPC na KiM

U ameri~kim i izraelskim napadima na Iran o{te}ene su najmawe ~etiri kulturne i istorijske znamenitosti, ukqu~uju}i palate i drevnu xamiju, upozorava Unesko. - Ipak, objekti od kulturnog i verskog zna~aja nisu po{te|eni ni u miru – o tome svedo~e brojni napadi na srpsko kulturno nasle|e na Kosovu i Metohiji, - ka`e predsednik Nacionalne komisije za saradwu sa Uneskom dr Goran Mila{inovi} i ocewuje da je situacija upozoravaju}a.

Tokom posledwih godinu dana Ministarstvo kulture zabele`ilo je gotovo 30 napada na vernike, objekte i grobqa SPC na Kosovu i Metohiji, navodi Javni servis Srbije.

To nije smawilo interesovawe posetilaca jer su pojedini manastiri, prema re~ima predsednika Nacionalne komisije za saradwu sa Uneskom, imali i do 1000 poseta dnevno.

„Onda imate albanske vodi~e koji ka`u to je albanska crkva ili to je ilirska crkva. Pokazuju freske na kojima vidite freske hri{}anskih svetaca, vidite }iril~no pismo, imate jasan dokaz da je to srpsko blago, a neko ka`e to je ilirsko ili to je albansko“, ka`e predsednik Nacionalne komisije za saradwu sa Uneskom dr Goran Mila{inovi}.

U ju`noj srpskoj pokrajini danas se nalazi 21 spomenik I i 43 spomenika II kategorije. Srpski manastiri na KiM su me|u pet najva`nijih svetih mesta na Mediteranu.

S pravom se ka`e da je Kosovo i Metohija sveta srpska zemqa, dolina srpskih fresaka i da je zemqa hram. U sredwem veku na ovom prostoru je bilo, prema podacima Zavoda za za{titu spomenika kulture Srbije, 1.181 crkva i 115 manastira kao i 48 isposnica, 96 tvr|ava i starih gradova, 14 dvoraca srpske vlastele, 534 stara srpska grobqa...

Na Listi svetske kulturne ba{tine nalaze se ~etiri srpska manastira sa Kosova i Metohije : manastir Visoki De~ani upisan je u Listu Svetske kulturne i prirodne ba{tine UNESKO-a 2. jula 2004. godine a na 20. zasedawu UNESKO-ovog komiteta za Svetsku ba{tinu, koje je odr`ano u Viqnusu, Litvanija, od 8. do 16. jula 2006. godine, na Listu Svetske kulturne i prirodne ba{tine upisani su manastiri Pe}ka patrijar{ija, Gra~anica i crkva Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu, a pod zajedni~kim nazivom „Sredwovekovni spomenici na Kosovu (Srbija)”.

Zavet: Wego{eva kapela se podi`e, al’ ne jo{ na

Lov}enu ve} u - Argentini!

U slavu Svetog Vasilija

Pripreme su trajale gotovo pet godina, ali sada sa ponosom mogu da ka`em da u aprilu u Ariasu, u provinciji Kordoba, po~iwe izgradwa kapele Svetog Vasilija Ostro{kog. Prvi hram Srpske crkve u ovom delu Argentine bi}e izgra|en po ugledu na sru{enu Wego{e-

^ovek koji je odrastao uz zvuk gusala i srpske narodne pesme bio je gradona~elnik Ariasa u dva mandata, od 2015. do 2023. Mnogo je u~inio za ovaj mali grad u Kordobi, a politi~ki se bori i danas, iz opozicije. Predsednik je zakonodavnog tela Radikalne gra|anske unije u pokrajini Kordoba.

vu kapelu na Lov}enu. To je zavet mojim precima, ali i duhovna veza na{e dijaspore sa otaxbinom.

Ovo za Sputwik ka`e Matijas Pablo Gvozdenovi}, nekada{wi gradona~elnik Ariasa, ~ovek koji ove godine obele`ava vek od dolaska wegovih predaka iz Crne Gore u Ju`nu Ameriku: „Tokom jedne od poseta Crnoj Gori razgovarao sam sa vladikom Amfilohijem Radovi}em, rekao sam mu da }u li~no donirati zemqi{te za kapelu Srpske pravoslavne crkve u Argentini, ako blagoslovi. Od po~etka je namera da se gradi replika Wego{eve kapele, arhitektonski oblik nepoznat u Argentini. @elimo da ovde prenesemo deo srpskog duhovnog i kulturnog nasle|a“.

PORODI^NA ISTORIJA I DUG PRECIMA

Od blagoslova do realizacije pro{lo je vi{e godina, me|utim, na{ sagovornik veruje da se stvari de{avaju ba{ onda kada i treba da se dese. Po~etak izgradwe poklapa sa va`nom istorijskom prekretnicom za wegovu porodicu, upravo se navr{ava sto godina od dolaska Gvozdenovi}a u Argentinu.

„Ovo je i dug wima, ~lanovi porodica Gvozdenovi} i Markovi}, Milo Gvozdenovi} i Marko Markovi}, slu`ili su kao dobrovoqci u Balkanskim ratovima, a kasnije i u Prvom svetskom ratu. Obojica su odlikovani. Prema porodi~noj istoriji, Milo je jednom rizikovao `ivot kada su dva bataqona izgubila komunikaciju tokom borbe. Tr~ao je kroz pu{~anu vatru i eksplozije da bi ponovo uspostavio linije komunikacije, poma`u}i da se spasu obe jedinice“, ka`e sa ponosom Gvozdenovi}.

ARGENTINSKOSRPSKO BRATSTVO

Wegova desna ruka u realizaciji izgradwe kapele posve}ene Svetom Vasiliju Ostro{kom je istori~ar Fakundo Seara, veliki prijateq Srba koji za Sputwik ka`e da ih sa Argentincima povezuje sna`an ose}aj po{tovawa sopstvene istorije, identiteta, kulture i duhovnosti.

„Argentina ~vrsto i nepokolebqivo odr`ava svoje legitimno pravo na Malvinska ostrva, ba{ kao {to Srbija postojano ~uva svoju istorijsku, kulturnu i duhovnu vezu sa Kosovom, svoje Kosovo i Metohiju. Ova paralela stvorila je prirodno bratstvo izme|u na{ih naroda. Razumemo jedni druge, znamo {ta zna~i braniti dostojanstvo nacije, integritet wene teritorije i nasle|e na{ih predaka. Argentina i Srbija nisu samo prijateqi, ve} nacije koje dele zajedni~ki duh otpora“, isti~e Seara. KAKO ]E IZGLEDATI

KAPELA

Ovaj istori~ar obja{wava da }e kapela biti skromnih dimenzija, ali, kako ka`e, prelepa. Zami{qena je kao mali bogos-

lu`beni prostor, a ne kao velika parohijska crkva. Glavna konstrukcija ima}e pre~nik od 6 i po metara i bi}e potpuno kru`nog oblika, prate}i tradicionalnu simboli~ku geometriju koja se ~esto povezuje sa pravoslavnom sakralnom arhitekturom.

„Oltarski prostor ima}e oko 4 metra {irine i 3 metra dubine, obezbe|uju}i dovoqno prostora za liturgijske elemente, uz o~uvawe intimne razmere kapele. Bi}e izgra|ena od cigle sa zavr{nom obradom nalik kamenu. Konstrukcija }e biti podignuta kori{}ewem cementa, sa unutra{wim malterisawem pripremqenim tako da se u budu}nosti unutar we mogu naslikati ikone“, ka`e Seara.

MESTO ZA ZAJEDNI^KU

MOLITVU

Gvozdenovi} podse}a da se, kako ka`e, srpsko - crnogorska zajednica, uglavnom naselila u severnom delu Argentine, posebno u provinciji ^ako. Podeqena je na dve va`ne parohije, Srpsku pravoslavnu parohija Svete Trojice, u kojoj slu`i wihov voqeni sve{tenik Aleksandar Milovi} i parohiju Svetog Nikole.

On, me|utim, dodaje da postoje i mawe zajednice Srba rasute {irom zemqe. U blizini Ariasa, na primer, postoji i drugo pravoslavno prisustvo povezano sa zajednicom u Venado Tuertu, na jugozapadu provincije Santa Fe.

„U samom Ariasu ima desetak pravoslavnih porodica. Jeste nas malo, ali to je svakako zna~ajno prisustvo na{e zajednice u ovom regionu. Iako pravoslavno stanovni{tvo ovde nije brojno, postojawe kapele je jako va`no. Ima}emo svoje mesto za molitvu, okupqawe tokom praznika, o~uvawe se}awa, duhovnog, ali i kulturnog identiteta“. BLAGOSLOV SVETOG VASILIJA

Iako je druga generacija u Argentini, Gvozdenovi} je okrenut korenima, dobro zna koje mesto na ikonostasu srpskih svetiteqa zauzima Sveti Vasilije Ostro{ki. Odavno je po{tovan u wegovoj porodi~noj tradiciji. Sveti Sava i Sveti Vasilije Ostro{ki su, ka`e, svetiteqi koje su wegovi deda i baka ~esto pomiwali, kao li~nosti koje su oli~avale veru, istrajnost i bo`ansko zastupni{tvo.

„Posve}ewe kapele Svetom Vasiliju tako|e je povezano i sa mojim duboko li~nim iskustvom. Pre nekoliko godina dao sam svojoj supruzi ikonicu Svetog Vasilija i predlo`io joj da zamoli za wegovu molitvenu pomo}, jer ga vernici na{iroko smatraju ~udotvornim svecem. Ubrzo nakon toga, ono {to smo do`iveli za nas je bio pravi blagoslov. Moja supruga je ostala u drugom stawu. Ro|ena je na{a }erka Julija. Po-

sve}ewe kapele wemu je i izraz na{e zahvalnosti za ono {to smatramo blagoda}u primqenom wegovim zastupni{tvom“, pri~a nam Gvozdenovi}.

ZA[TO REPLIKA

WEGO[EVE KAPELE Kao wegov dobar prijateq, ali i sjajan poznavalac srpske istorije, Seara obja{wava za{to }e u Argentini biti izgra|ena replika Wego{eve kapele na Lov}enu. Ka`e da na toj planini po~iva, ne samo Petar II Petrovi} Wego{, ve} i dubok simbol srpskog duhovnog i kulturnog identiteta.

„Sam Wego{ je izrazio `equ da bude sahrawen u kapeli na toj svetoj planini. Za mnoge vernike ru{ewe i izgradwa mauzoleja je raskid sa tom posledwom voqom. To nije samo istorijsko, ve} i duhovno pitawe, koje doti~e ne{to veoma duboko u kolektivnom pam}ewu srpskog naroda. Lov}en je vi{e od planine, to je mesto gde se susre}u vera, istorija i nacionalna svest. Zbog toga mnogi verni i daqe gaje nadu da }e jednog dana Wego{eva voqa biti ponovo po{tovana, obnovqen sklad izme|u wegove posledwe voqe, vere i svete tradicije koju je predstavqao“.

TRADICIJA

VERSKE SLOBODE

Ovaj profesor istorije nagla{ava da je za izgradwu kapele dobijen i blagoslov na{ih crkvenih vlasti u Argentini. Pripreme su zahtevale vreme, ali je sve bez problema pro{lo i kod civilnih vlasti, s obzirom da Argentina ima dugu tradiciju verske slobode.

„Iako ~lan 2. Ustava Argentine utvr|uje da savezna vlada podr`ava rimokatoli~ku veru, pravni okvir zemqe u potpunosti garantuje slobodu veroispovesti za sve verske zajednice. Ovaj princip omogu}io je Argentini da postane nacija koja prima i integri{e qude iz mnogih delova sveta, zajedno sa wihovim kulturama i duhovnim tradici-

jama. Li~no ose}am veliki ponos zbog toga. To je jedna od najlep{ih karakteristika argentinskog dru{tva, pluralisti~ko okru`ewe u kojem mogu da obitavaju razli~ite verske tradicije, uz me|usobno po{tovawe“. POZIV NA SABORNOST Gvozdenovi} dodaje da jo{ nije pala kona~na odluka o ikonografiji, ali fresaka }e sigurno biti, zato je i obrada od maltera. „Ve} su se javili pojedinci koji su izrazili spremnost da doprinesu. Ipak, kada za to do|e vreme, namera je da se obezbedi da oslikavawe izvede ikonopisac sposoban da po{tuje kanonske i estetske tradicije pravoslavne sakralne umetnosti“.

Iako je zemqi{te ve} kupqeno i deo materijala nabavqen, projekat }e svakako zahtevati dodatnu podr{ku kako izgradwa bude napredovala.

Upitan da li tokom izgradwe o~ekuje i pomo} qudi iz matice, Gvozdenovi} ka`e:

„To bi nas veoma radovalo, ne zbog novca, voleli bismo da ovo bude zajedni~ki napor, izraz bratstva, solidarnosti, `ivo svedo~anstvo pravoslavnog jedinstva“, ka`e Matijas Pablo Gvozdenovi}.

„Ne}emo poslati brodove u Ormuski moreuz“

Vlasti Australije i Japana odvojeno su saop{tile da ne}e slati svoje ratne brodove u Ormuski moreuz posle poziva ameri~kog predsednika Donal-

kako bi se osigurala bezbednost Ormuskog moreuza.

„S obzirom na trenutnu situaciju u Iranu, ne razmatramo pomorske bezbednosne operacije“,

da Trampa svojim saveznicima da pomognu u deblokirawu tog strate{kog pomorskog puta. „Ne}emo poslati brodove u Ormuski moreuz. Znamo koliko je to izuzetno va`no, ali to nije ne{to {to je od nas tra`eno, niti je to ne{to ~emu doprinosimo“, rekla je australijska ministarka saobra}aja Ketrin King za nacionalnu televiziju Ej Bi Si. I japanske vlasti su navele da ne razmatraju pomorsku bezbednosnu operaciju u ovoj fazi

rekao je japanski ministar odbrane [inxiro Koizumi. Japanska premijerka Sanae Takai~i je u parlamentu saop{tila da Japan trenutno ne planira da po{aqe brodove.

„Nije doneta nikakva odluka o slawu brodova za pratwu. Trenutno ispitujemo {ta Japan mo`e samostalno da uradi, i {ta je prema pravnom okviru mogu}e“, rekla je Takai~i na sastanku Buxetskog odbora Gorweg doma parlamenta.

Japanska premijerka je u parlamentu rekla da Japan jo{ nije dobio formalan poziv da uputi brodove u Ormuski moreuz.

Takai~i bi u narednih nekoliko dana trebalo da poseti Va{ington radi razgovora sa ameri~kim predsednikom.

Tokom vikenda, Tramp je pozvao Japan i druge zemqe da po{aqu ratne brodove u Hormuski moreuz kako bi pomogli u obezbe|ivawu prolaza komercijalnih brodova, pre svega tankera sa naftom.

On je u nedequ rekao da SAD razgovaraju sa sedam zemaqa o pomo}i u obezbe|ivawu saobra} aja kroz moreuz, koji je kqu~an za oko 70 odsto japanskog uvoza nafte.

Tramp nije rekao sa kojim zemqama je wegova administracija u kontaktu, ali je dan ranije na svojoj dru{tvenoj mre`i Trut sou{al napisao da se nada da }e Japan, Kina, Francuska, Ju`na Koreja i Velika Britanija poslati brodove.

Teheran prakti~no je blokirao moreuz kao odgovor za izraelsko-ameri~ke napade, u ciqu ugro`avawa globalne ekonomije kako bi se izvr{io pritisak na Va{ington dok cene nafte nastavqaju da rastu.

NAJDU@I DIREKTNI LET AVIONOM TRAJA]E 22 SATA:

Putnici iz Sidneja za London i Wujork }e dvaput

videti izlazak sunca

Avioni su opremqeni Rolls-Royce Trent motorima i dodatnim rezervoarom goriva koji im omogu}ava letewe na ve}im udaqenostima.

Australijska avio-kompanija Qantas slede}e godine pokrenu}e dva najdu`a direktna komercijalna leta na svetu: od Sidneja do Londona i od Sidneja do Wujorka. Re~ je o letovima koji prema{uju udaqenost od 17.010 kilometara, odnosno 16.250 kilometara u otprilike 22 sata. S obzirom na to da ne}e biti

zaustavqawa izme|u Sidneja i ove dve destinacije, uobi~ajeno putovawe avionom bi}e skra}eno za oko ~etiri sata. Ovako dugi direktni letovi mogu}i su zahvaquju}i modifikacijama aviona Airbus A3501000ULR koji }e Qantas koristiti za prevoz na tim rutama, a koji bi trebalo da budu isporu~eni do kraja ove godine. Avioni su opremqeni Rolls-Royce Trent motorima i dodatnim rezervoarom goriva koji im omogu}ava letewe na ve}im udaqenostima. Putnici }e na direktnim

VANREDNA SITUACIJA NA SEVERU: Premijer Elbanizi

najavio anga`ovawe vojske na podru~jima

ugro`enim poplavama

Australijski premijer Entoni Elbanizi izjavio je da }e australijske vojne trupe biti anga`ovane za pru`awe pomo}i zajednicama pogo|enim vi{ednevnom vanrednom situacijom koju su izazvale poplave na severu zemqe.

Elbanizi je rekao da je vlada Australije odobrila raspore|ivawe vojske u ugro`enim podru~jima kako bi pomogla lokalnim zajednicama koje `ive oko poplavqenog grada Ketrin oko 264 kilometra ju`no od glavnog grada Severne teritorije Darvina, prenosi Rojters.

„Poru~ujem svima kojima je sada te{ko: znajte da smo uz vas da bismo vam pru`ili pomo} i obezbedili oporavak”, objavio je Abaneze na svom X nalogu.

Australijska ministarka za vanredne situacije Kristi Mekbejn potvrdila je da }e vojne jedinice biti anga`ovane i raspore|ene u ugro`enim podru~jima.

Klimatske promene u Australiji doprinele su da obilne kratkotrajne padavine postanu intenzivnije, saop{tila je ranije ove nedeqe australijska nau~na agencija.

Australija zatvorila ambasade u Abu Dabiju i Tel Avivu, kao i konzulat u Dubaiju

Qantasovim rutama Sidnej–London i Sidnej–Wujork dvaput videti izlazak sunca, zbog ~ega su dobile nadimak Project Sunrise (Projekat svitawe). Putnici }e prvi izlazak sunca videti negde iznad Azije ili Bliskog istoka, a drugi bli`e Evropi ili Severnoj Americi.

U avionu }e biti mesta za 238 putnika raspore|enih u 6 luksuznih kabina prve klase, 52 poslovne kabine, 40 premium ekonomskih mesta i 140 sedi{ta ekonomske klase. Sva mesta }e imati brzi Wi-Fi bez dodatne naplate.

Qantas }e na ovim dugim direktnim letovima uvesti i posebne wellness zone sa zdravim napicima i laganim obrocima, kao i posebno dizajnirano osvetqewe koje }e biti prilago|eno cirkadijalnom ritmu putnika. Bi}e obezbe|en i prostor za istezawe i laganu ve`bu kako bi putnici lak{e izdr`ali dug let.

Prvi ultra dugi komercijalni letovi planirani su za po~etak 2027. godine. Upu}eni tvrde da }e ove linije promeniti na~in na koji putujemo avionom i da }e izuzetno dugi letovi bez zaustavqawa postati uobi~ajena praksa.

Australija je zatvorila svoje ambasade u Abu Dabiju i Tel Avivu, kao i konzulat u Dubaiju, izjavila je ministarka spoqnih poslova Australije Peni Vong.

Vong je kazala da je najmawe devet gradova u kojima se nalaze australijske ambasade i konzulati do`ivelo napade raketama i dronovima od po~etka rata u Iranu, 28. februara, prenosi Rojters.

„Iranski napadi odmazde se nastavqaju u obimu i na dubini kakvu ranije nismo videli. Na{e misije u Abu Dabiju, Dubaiju i Tel Avivu su sve morale da se fizi~ki zatvore u posledwoj nedeqi”, kazala je Vong tokom obra}awa u parlamentu.

Dodala je da je Australija nalo`ila ~lanovima porodica diplomatskih zvani~nika u Ujediwenim Arapskim Emiratima i Izraelu da napuste te zemqe. „Opasni i destabilizuju}i napadi Irana doveli su u opasnost `ivote civila, ukqu~uju}i `ivote Australijanaca”, kazala je Vong, prenosi Tawug. Vi{e od 3.200 Australijanaca vratilo se u Australiju do sada sa Bliskog istoka sa 23 komercijalna leta.

Melburn sedmi put najboqi grad

za `ivot na svetu

Australijski grad Melburn je sedmu godinu zaredom progla{en najboqim gradom za `ivot na svetu, prema izve{taju Ekonomista.

Izve{taj je rangirao 140 gradova u svetu po stabilnosti, zdravstvenoj za{titi, kulturnim sadr`ajima i za{titi sredine, obrazovawu i infrastrukturi. Me|u prvih deset su Be~, Vankuver i Kalgari u Kanadi, Adelejd i Pert u Australiji, Okland na Novom Zelandu, Helsinki i Hamburg.

Melbourn, drugi najve}i australijski grad i glavni grad dr`ave Viktorije, dobio je najvi{e ocene za zdravstvenu za{titu, obrazovawe i infrastrukturu.

Gradona~elnik Robert Dojl rekao je da je re~ o velikom uspehu kojim svi gra|ani treba da se ponose, ali i napomenuo da to ne zna~i da je grad savr{en. „Nastavi}emo puno da radimo svaki dan kako bi Melburn bio jo{ boqi i kako bismo stvorili pravedniju, sigurniju i sna`niju dr`avu za sve wene gra|ane“, rekao je premijer Danijel Andrjus.

Sidnej, najve}i australijski grad, zbog pretwe terorizma drugu godinu zaredom, nije u{ao u prvih deset, i nalazi se na 11. mestu popisa.

Me|u najgorim gradovima za `ivot na svetu su Damask, Lagos u Nigeriji, Tripoli, Daka i Port Moresbi na Papui Novoj Gvineji.

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

NAKON @ENSKOG AZIJSKOG KUPA U FUDBALU:

I peta iranska reprezentativka odustala od azila u Australiji

Peta ~lanica iranske `enske fudbalske reprezentacije koja je prihvatila izbegli~ku vizu za boravak u Australiji napustila je tu zemqu neposredno pre pono}i u nedequ, saop{tila je australijska vlada.

„Od sedam ~lanica iranskog tima koje su zatra`ile azil u Australiji, ostale su jo{ dve”, saop{tio je kabinet australijskog ministra unutra{wih poslova Tonija Berka, prenosi AP. Berk je u nedequ saop{tio da su dve igra~ice i ~lanica pomo}nog osobqa tima u subotu otputovali iz Sidneja za Maleziju.

Iranski tim je pro{log meseca stigao u Australiju na Azijski kup za `ene, pre nego {to je rat na Bliskom istoku po~eo 28. februara. U po~etku je {est sportistkiwa i ~lanica pomo}nog osobqa sa spiska od 26 igra~a prihvatilo humanitarne vize za boravak u Australiji pre nego {to je ostatak iranskog kontingenta odleteo iz Sidneja za Kuala

Lumpur 10. marta. Ostatak tima je ostao u Kuala Lumpuru otkako su napustili Australiju. Iranska novinska agencija Tasnim objavila je da su tri fudbalerke napustile Australiju u subotu, kako bi se „vratile u topli zagrqaj svoje porodice i domovine”. Zabrinutost za bezbednost tima u Iranu porasla je kada fudbalerke nisu otpevale iransku himnu uo~i svoje prve utakmice na takmi~ewu. Iranske grupe u Australiji i ameri~ki predsednik Donald Tramp pozvale su australijsku vladu da pomogne sportistkiwama. Iranska novinska agencija je opisala povratak `ena u Iran kao „sraman neuspeh ameri~ko-australijskog projekta i jo{ jedan neuspeh za Trampa”. Neki ~lanovi iranske dijaspore u Australiji optu`ili su pomo}nu ~lanicu tima koja je prvobitno prihvatila azil, a zatim napustila Australiju u subotu, da {iri propagandu iranske vlade me|u svojim saigra~ima putem SMS poruka. Potpredsednik Australijsko-iranskog dru{tva Viktorije, Kambiz Razmara, rekao je da su `ene koje su prihvatile azil bile pod pritiskom teheranskog re`ima. „Morali su da donose odluke u trenutku sa vrlo malo informacija i morali su da reaguju na okolnosti. Iznena|en sam {to su odlu~ili da odu, ali zapravo i nisam jer sa svestan pritisaka koje do`ivqavaju”, rekao je Razmara za Australijansku radiodifuznu korporaciju. Australija je odobrila azil za sedam ~lanica iranske `enske fudbalske reprezentacije koje su se takmi~ile na Azijskom kupu za `ene, nakon {to su u svojoj mati~noj zemqi ozna~ene kao „izdajnice”.

Portparol iranskog Ministarstva spoqnih poslova Esmail Bagei poru~io je da }e Iran do~ekati tim ku}i „ra{irenih ruku”. Optu`io je australijsku vladu da je iranske sportiste ‚’uzela za taoce”.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

U

{umi u Kvinslendu otkrivena jedna od najnasilnijih

`ivotiwskih vrsta na svetu

U jednoj od najpoznatijih australijskih ki{nih {uma, koja je na listi svetske ba{tine, prona{li su gnezdo vatrenih mrava. Otkri}e je izazvalo zabrinutost zbog potencijalne pretwe koju tom podru~ju predstavqa jedna od najinvazivnijih vrsta na svetu.

U australijskoj saveznoj dr`avi Kvinslend na {umskoj ~istini u nacionalnom parku Lamington, na podru~ju grada Gold Koust, otkrili su gnezdo vatrenih mrava, koji se smatraju jednom od najinvazivnijih vrsta, pi{e The Independent.

Gnezdo su ubrzo nakon otkri}a uni{tili, saop{tilo je australijsko ve}e za invazivne vrste.

„Vatreni mravi jedna su od najgorih invazivnih pretwi za na{e divqe `ivotiwe i ako ih u jugoisto~nom Kvinslendu ne uklonimo, pro{iri}e se po ve}em delu dr`ave“, rekao je direktor ve}a Ris Pijanta.

Nacionalni park Lamington poznat je po svojoj jedinstvenoj raznovrsnosti i ekolo{koj istoriji koja se`e sve do prapraistorijskog kontinenta Gondvane.

„Prona}i gnezdo u jednoj od najstarijih i najlep{ih ki{nih {uma na svetu zabriwavaju}e je“, rekao je Pijanta.

„Takva bi mesta trebalo da budu van doma{aja invazivnih vrsta.“ Budu}i da se vatreni mravi obi~no ne nalaze u ki{nim {umama, najnovije otkri}e upozorava na prilagodqivost invazivne vrste. Ako se mravi pro{ire po celoj dr`avi, prema procenama istra`iva~a mogli bi godi{we prouzrokovati 2 milijarde dolara (oko 1,7 milijardi evra) ekonomske {tete. Mogli bi {tetiti i divqim `ivotiwama, smawiti poqoprivrednu proizvodwu do 40 odsto te izazvati vi{e od sto hiqada dodatnih zdravstvenih poseta godi{we.

Tri i po decenije Srpskog glasa

Pre ta~no 35 godina prvi broj na{eg i va{eg Srpskog glasa ugledao je svetlost dana. Bio je to jedan skroman po~etak nedeqnika, koji je ve} u prvim godinama postojawa stekao zavidan ugled i po{tovawe u srpskoj zajednici. Osniva~ \or|e Marinkovi}, tada ve} uspe{ni biznismen i graditeq imao je samo jednu `equ da prve prave srpske novine na Petom kontinentu za`ive i opstanu. \or|e je bio

ostanu zajedno u jednoj dr`avi, kao {to su i `iveli do tada. Tada{wa me|unarodna zajednica to nije razumela ili jednostavno nije `elela da razume. Zato je u svetskim medijima po~ela anti-srpska kampawa koja je Srbe videla kao pobuwenike i jedan „neposlu{an“ narod u celini. U to vreme su i doma}i australijski mediji, koji su uglavnom i tada bili u vlasni{tvu mo}nih ameri~kih korporacija, sledili tu ure|iva~ku politiku. U vreme kada nije bilo interneta niti razvijenih satelitskih televizija jedino sredstvo informisawa australijskim Srbima bili su lokalni australijski mediji. Zato je bilo potrebno formirati srpske novine na srpskom }irili~nom pismu, koje bi Srbima u Australiji prenele istinu iz otaxbine. Bilo je vrlo te{ko u to vreme do}i do informacija, vesti iz Srbije su stizale putem

pomagao je u brojnim humanitarnim akcijama i donacijama koje su na{e organizacije slale u u ugro`enim podru~jima. Naravno, misija Srpskog glasa nije samo u tome da {iri istinu ve} i da ~uva srpsko pismo }irilicu i srpski jezik na ovim prostorima. O zna~aju srpskog jezika u dijaspori pisali smo mnogo puta, ali vredi jo{ jednom pomenuti da bi bez jezika i pisma vrlo brzo nestao i na{ identitet na ovim prostorima. Zato Srpski glas na ovim stranicama ve} tri i po decenije pi{e o srpskoj tradiciji, kulturi, kwi`evnosti i istoriji. Taj deo na{eg lista omiqen je mnogim na{im vernim ~itaocima od samog po~etka. Zato ne}emo prestati ni u narednim godinama da na sve te na{e vekovne vrednosti podse}amo. Jo{ jedan va`an deo na{eg nedeqnika su i vesti iz srpske zajednice, tome uvek pri-

veliki sawar i entuzijasta ali je uvek znao {ta radi. Umeo je da od zamisli i re~i napravi dela. Tako je bilo i sa Srpskim glasom. \or|e je nakog tog 19. marta 1991. hrabro i uspe{no vodio SG sve do 2009. godine kada je preminuo nakon kratke i te{ke bolesti. Danas bi bio izuzetno ponosan na ~iwenicu da SG proslavqa svoj 35. ro|endan.

Nastao u jednom vrlo turbulentnom vremenu za srpski narod, neposredno pred raspad biv{e Jugoslavije, imao je misiju da sve australijske Srbe pomiri i ujedini. Te devedeset prve godine pro{log veka Srbi u otaxbini su prolazili kroz te{ke trenutke, kada im je u nekim delovima SFRJ pretio i fizi~ki nestanak. Sve {to su Srbi `eleli je da

skupog faksa ili preko telefona. Ipak prvi novinari i urednici Srpskog glasa su godinama uspevali da se nose sa tim isku{ewima prikupqawa informacija iz otaxbine. Nakon samo nekoliko meseci u biv{oj Jugoslaviji je buknuo rat koji je odneo na hiqade `ivota i raselio milione sa svojih vekovnih ogwi{ta. U tom ratu najve}e `rtve bili su Srbi sa prostora avnojevske Hrvatske i Bosne i Hercegovine ~ija su se}awa na usta{ki genocid iz Drugog svetskog rata jo{ uvek bila `iva. Po~eo je progon srpskog stanovni{tva iz biv{ih jugoslovenskih republika koji uglavnom traje i danas. Srpski glas je o svemu tome redovno pisao i informisao srpsku zajednicu u Australiji. Ve} od po~etka

dajemo dovoqno prostora i tako }e biti i u budu}nosti. Jer to smo mi, na{e crkve, na{e organizacije, sportski klubovi i kulturne manifestacije. Tu pokazujemo da smo mi jo{ uvek narod sa identitetom koji ne zaboravqa svoje pretke i korene. I tako 35 godina {irom Australije svakog ~etvrtka u~imo i prkosimo vremenu zajedno sa na{im vernim ~itaocima. U to ime `iveli, sre}an nam ro|endan i ovaj va`an jubilej! I da zajedno proslavqamo u zdravqu i sre}i jo{ mnogo ovakvih dana!

TRI PRIJATEQA OTI[LA

NA PECAWE I NESTALA:

Lokalac poku{avao

da ih spre~i da isplove, usledio horor

Trojica prijateqa, zaqubqenici u ribolov, prona|ena su mrtva nakon dramati~ne potrage u Ju`noj Australiji.

Trojica mu{karaca su odlu~ila da odu na pecawe i o~ekivalo se da }e se vratiti u luku Bi~port oko 14.30 u nedequ, ali kada se to nije dogodilo, krenulo se u dramati~nu potragu, koja se tragi~no zavr{ila.

Naime, pre nego {to su prijateqi isplovili, lokalni stanovnik je poku{ao da ih upozori da ne kre}u, jer se sprema oluja. Me|utim, nisu ga poslu{ali.

Isti taj lokalac je digao uzbunu kada je primetio da se mu{karci nisu vratili, {to je pokrenulo veliku potragu u koju su ukqu~eni policija, spasila~ki timovi na vodi, a podru~je su pretra`ivali i dronovi, dok su me{tani pomagali u potrazi svojim ~amcima.

Policija Ju`ne Australije potvrdila je u ponedeqak ujutru da su prona|ena tela trojice ribara iz Novog Ju`nog Velsa, koje su lokalni mediji identifikovali kao Lesa DeMamiela (74), Rasela Fi{era (67) i Xona Makenzija (65).

Telo jednog od mu{karaca prona|eno je zahvaquju}i me{taninu koji se ukqu~io u potragu svojim lakim avionom. On je ugledao nasukan ~amac i telo jednog od mu{karaca na obali.

Tela druge dvojice primetio je policijski helikopter nekoliko sati kasnije.

Bi~port je popularna destinacija za ribolovce, poznata po svom izolovanom, 772 metra dugom pristani{tu. Otprilike u vreme kada je Les, Rasel i Xon trebalo da se vrate u Bi~port, prijavqeni su jaki vetrovi sa udarima od 32 km/h.

Lokalni stanovnici su rekli da su talasi u nedequ dostizali visinu od tri metra i da su to bili uslovi u kojima niko nije trebalo da peca.

Nijedan od mu{karaca navodno nije nosio prsluke za spasavawe kada su wihova tela izvu~ena i ignorisali su opasne vremenske uslove i lokalna upozorewa, rekao je nadzornik Trent Koks.

„To je tragi~an kraj onoga {to je trebalo da bude prili~no standardno putovawe za ovu gospodu. Na{e rane istrage ukazuju da, iako su imali prsluke za spasavawe na brodu, nisu ih nosili”, rekao je on. ^amac koji su ribari koristili tog dana pripadao je sinu jednog od mu{karaca, ali istrage o tome {ta je uzrokovalo prevrtawe ~amca su jo{ uvek u toku.

Policija je zamolila gra|ane da ne skupqaju ostatke sa ~amca na obalama Bi~porta, ve} da ih ostave policajcima da ih sakupe dok se istraga nastavqa.

BIK SKUPQI OD STANA!

Angus rasplodwak prodat na

aukciji za neverovatnu cifru, za ~ak 235.000 dolara

Stru~waci iz sto~arske industrije isti~u kako ovako visoka cena potvr|uje trajno sna`nu potra`wu za kvalitetnom Angus genetikom.

Na aukciji u Ju`noj Australiji postavqen je novi rekord u prodaji Angus rasplodnog bika. Bik pod imenom „Granite Ridge Velocity V42“ prodat je za ~ak 235.000 australijskih dolara (oko 143.000 evra), ~ime je postao jedan od najskupqih Angus bikova ikada prodatih u toj australijskoj saveznoj dr`avi, pi{e Agrarheute

DUGORO^NA INVESTICIJA

Kupac je uzgajiva~ko gazdinstvo iz savezne dr`ave Novi Ju`ni Vels, koje je odlu~ilo da ulo`i zna~ajna sredstva u vrhunsku genetiku. Prema re~ima kupaca, bik ih je uverio izuzetno ~vrstom gra|om, izra`enim telesnim karakteristikama i mirnim temperamentom. Va`nu ulogu u odluci o kupovini imali su i kvalitet dlake i ko`e, kao i vrlo dobri genetski pokazateqi proizvodnih svojstava. U uzgajawu goveda vrhunski rasplodni bikovi smatraju se

dugoro~nom investicijom. Jedan bik mo`e tokom vi{e godina sna`no da uti~e na genetiku celog stada, bilo prirodnim pripustom ili kori{}ewem semena u ve{ta~kom osemewivawu. Stru~waci iz sto~arske industrije isti~u kako ovako visoka cena potvr|uje trajno sna`nu potra`wu za kvalitetnom Angus genetikom. Posebno uzgajiva~ka gazdinstva koja sprovode selekcione programe spremna su da zna~ajno ula`u u bikove koji mogu

poboq{ati rast, kvalitet mesa i prilagodqivost wihovih stada. POPULARNA ANGUS RASA Angus rasa ve} godinama u`iva veliku popularnost u svetskom govedarstvu, najvi{e zbog kvalitetnog mesa, dobre konverzije hrane i prilagodqivosti razli~itim proizvodnim uslovima.

Upravo zbog tih svojstava vrhunski rasplodni primerci ~esto posti`u izuzetno visoke cene na aukcijama {irom sveta.

Australija privremeno ubla`ava standarde za gorivo

kako bi pove}ala snabdevawe

Australijski ministar za klimatske promene i energetiku Kris Boven rekao je da }e zemqa privremeno ubla`iti standarde kvaliteta goriva tokom narednih 60 dana, jer rat sa Iranom gu{i snabdevawe naftom i podi`e cene.

Ova mera }e pove}ati dozvoqenu koli~inu sumpora u gorivu na 50 delova na milion, u odnosu na uobi~ajenih 10 delova na milion.

Prema ovom ubla`avawu standarda, bi}e omogu}eno da dodatnih 100 miliona litara goriva mese~no u|e u zemqu, {to bi

trebalo da ubla`i pritisak na cene, rekao je ministar. Gorivo }e biti usmereno u regije gde su zalihe ograni~ene.

Sporazum je postignut sa kompanijom Ampol, rafinerijom i distributerom goriva, koja ina~e izvozi gorivo sa ve}im sadr`ajem sumpora.

„Vlada je bila jasna – ova dodatna koli~ina goriva mora pomo}i qudima kojima je najpotrebnija, ukqu~uju}i poqoprivrednike, ribare i regionalne zajednice“, dodao je.

Ministar je rekao da se razgovori Kanbere sa International

Energy Agency o obavezi da se na tr`i{te pusti dodatnih 400 miliona barela nafte i daqe nastavqaju, ali da bi svaka oslobo|ena koli~ina nafte ostala unutar doma}eg tr`i{ta Australije.

Posledwi put kada je Australija u~estvovala u me|unarodnom osloba|awu rezervi IEA bilo je 2022. godine, kada je prodala naftu koju je dr`ala u U.S. Strategic Petroleum Reserve Boven je rekao da Australija trenutno ima 36 dana zaliha benzina, 34 dana dizela i 32 dana avio-goriva.

Kina je prvi put postala najve}i izvoznik novih automobila u Australiji, ~ime je prekinuta dugogodi{wa dominacija Japan na tom tr`i{tu.

Prema najnovijim podacima, u februaru je u Australiji prodato 22.362 automobila proizvedena u Kini, dok je iz Japana stiglo 21.671 vozilo.

Na tre}em mestu je Tajland sa 19.493 vozila, dok je Ju`na Koreja isporu~ila 11.913 automobila.

Prodaja kineskih vozila porasla je za 50,5 odsto u odnosu na isti period pro{le godine, dok je prodaja japanskih automobila pala za 31,3 odsto. ^ak ~etiri od deset najprodavanijih

brendova u Australiji sada dolazi iz Kine. Najuspe{niji je BYD, koji je u februaru prodao 5.323 vozila i zabele`io rast od 62,2 odsto u odnosu na isti mesec pro{le godine.

Iza wega je Great Wall Motor, sa 4.689 prodatih automobila u februaru, ~ime je kompanija postala sedmi najpopularniji brend na tr`i{tu. U prvih deset nalaze se i Chery i MG Motor.

Na vrhu liste najprodavanijih modela i daqe je Ford Ranger sa 4.325 prodatih primeraka u februaru, ispred Toyote Hilux (3.625).

Veliko iznena|ewe predstavqa tre}e mesto koje je zauzeo Chery Tiggo 4 Pro sa 2.315 prodatih vozila, {to je zna~ajan

je

rast u odnosu na isti mesec pro{le godine. S druge strane, Toyota RAV4 zabe-

ZAJEDNICA

Odr`ana donatorska gala-ve~era u Sidneju - „Ve~e prijateqstva i ponosa”

U Sidneju je, u organizaciji Australijsko-srpske privredne komore (ASCC) i Ambasade Srbije u Australiji, odr`ana gala-ve~era posve}ena obele`avawu 60. godi{wice diplomatskih odnosa Beograda i Kanbere i 10. godi{wice postojawa ASCC. Doga|aj je organizovan pod sloganom „Ve~e prijateqstva i ponosa”, a imao je i humanitarni karakter – s obzirom da su prikupqane i donacije namewene „Kolexu Sveti Sava“ u Varovilu (Sidnej).

Odr`avawe pomenutog skupa sufinansirano je i iz buxeta Republike Srbije, kroz sredstva koja su dodeqena ASCC na javnom konkursu za sufinansirawe projekata koji svojim kvalitetom doprinose o~uvawu i ja~awu veza R.Srbije i dijaspore, a koji je raspisalo MSP – Uprava za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu (USDSR).

Doga|aj je okupio vi{e od sto pripadnika srpske zajednice u Australiji –predstavnike Eparhije australijsko-novozelandske, predstavnike srpskih organizacija, privrednike, istaknute pojedince srpskog porekla, sportiste, ~lanove kulturno-umetni~kih dru{tava i nastavnike dopunskih {kola srpskog jezika u Australiji. Izme|u ostalih, ve~eri su prisustvovali brojni odbornici srpskog porekla – Lana Formozo, Mihailo Mijatovi}, Bojan Milkovi} i Milovan Karaj~i}, predsednici klubova i udru`ewa sa srpskim predznakom, direktorka i ~lanovi Upravnog odbora „Kolexa Sveti Sava“, potomci Australijanaca koji su se borili uz srpsku vojsku tokom Prvog svetskog rata, kao i predstavnici Ambasade Srbije u Kanberi i Generalnog konzulata Srbije u Sidneju. Zvani~ni program je vodila dr Nina Markovi} Kaze, potpredsednica Srpskog saveta

Australije (SCOFA), koja je u uvodnom delu ve~eri istakla da postoje tri razloga za ve~era{we okupqawe – obele`avawe 60 godina prijateqstva i saradwe izme|u Srbije i Australije, proslavqawe 10 godina rada Australijsko-srpske privredne komore, ali i da bi se podr`ala humanitarna inicijativa koja podrazumeva prikupqawe sredstava za „Kolex Sveti Sava“ u Sidneju, prvu srpsku pravoslavnu {kolu u Australiji, „koja predstavqa va`an oslonac obrazovawa, nasle|a i identiteta budu}ih generacija”.

Predsednik ASCC, Stanislav Savi}, pozdravqaju}i prisutne, naglasio je da gosti prisustvuju obele`avawu va`nog jubileja u odnosima Beograda i Kanbere i desetogodi{wici postojawa ASCC. Ukazao je da je ASCC osnovana sa ambicijom da poka`e da je srpsko-australijska zajednica „mnogo vi{e od dijaspore“, odnosno da je „zna~ajan ekonomski pokreta~”, te da danas okupqa vi{e od 50 kompanija i pojedinaca koji predstavqaju osnovu delovawa Komore. Izrazio je zahvalnost Ambasadi Srbije u Kanberi i ambasadoru Stefanovi}u na pru`enoj podr{ci, nagla{avaju}i da je „pomenuto zalagawe najzaslu`nije za uspeh koji je ASCC uspela da ostvari”.

U svom pozdravnom obra}awu, ambasador Srbije u Australiji, Rade Stefanovi}, pored dobrodo{lice prisutnim gostima, u ime Ambasade Srbije u Kanberi i Generalnog konzulata u Sidneju, informisao je i da je, zbog aktuelne krize na Bliskom istoku, otkazanih letova i prioritetnih evakuacija srpskih dr`avqana sa podru~ja pogo|enim trenutnim de{avawima, bilateralna poseta delegacije Republike Srbije, predvo|ena ministrom spoqnih poslova Markom \uri}em, morala da bude odlo`ena. S tim u vezi, amba-

sador Stefanovi} je najavio video-obra}awe ministra \uri}a, koji je u svom izlagawu istakao da, bez obzira na geografsku udaqenost, srpska dijaspora u sebi nosi sna`an deo srpske tradicije, kulture i duha, te da, kao takva, oplemewuje dru{tvo u kojem `ivi. Ukazao je i da je snaga jedinstva srpske zajednice pokazana u septembru pro{le godine, kada je u Melburnu odr`ana „Prva konferencija srpske dijaspore u Australiji”, na kojoj je prisustvovalo vi{e od 120 predstavnika

srpskih organiizacija, predstavnika crkve i istaknutih pojedinaca srpskog porekla, a koja je odr`ana sa ciqem da se oja~aju odnosi izme|u pripadnika zajednice i u~vrste veze sa maticom. Napomiwu}i da se u 2026. godini obele`ava 60. godi{wica od uspostavqawa diplomatskih odnosa Beograda i Kanbere, ministar \uri} je istakao da odnosi Srbije i Australije tokom posledwe decenije nisu oblikovani samo kroz institucionalno delovawe, ve} i kroz {iri uspeh srpske dijaspore, koja je aktivni i ceweni deo australijskog dru{tva. U nastavku svog obra}awa, ambasador Rade Stefanovi} se osvrnuo na aktivnosti Ambasade Srbije u Kanberi, koje

doprinose o~uvawu nacionalnog, kulturnog i jezi~kog identiteta srpske zajednice u Australiji – izme|u ostalog i na nedavno podizawe srpske zastave na Trgu federacije u Melburnu, u okviru obele`avawa Dana dr`avnosti R.Srbije u februaru o.g, kontinuiranu podr{ku radu dopunskih {kola srpskog jezika u gradovima {irom Australije i Novog Zelanda, odnosno ~iwenicu da se svake godine broj u~enika pove}ava, kao i da se o~ekuje da }e ove godine prve grupe dopunskih {kola biti formirane i u Pertu. Istakao je i va`nu ulogu Srpske pravoslavne crkve, kao vi{edecenijskog sto`era srpske zajednice u Australiji, kao i Australijsko-srpske

ne

i usluga izme|u zemqe. U ime arhiepiskopa nejsko-velingtonskog tropolita australijsko-no vozelandskog, gospodina Siluana, gostima se arhijerejski namesnik, tojerej-stavrofor, Peri}, stare{ina hrama kneza Lazara u Sidneju. blagoslov i najboqe prisutnima, naglasio srpska dijaspora u Australi ji predstaqa „`ivi

ponosa”

u okviru ekonomske pove}awa razmeizme|u dve arhiepiskopa sidi miaustralijsko-nogospodina obratio namesnik, proMiodrag hrama Sv. Sidneju. Uz najboqe `eqe naglasio je da Australimost” u

odnosima dve zemqe, neguju}i razumevawe i dobru voqu. ^estitao je 60. godi{wicu „plodonosne saradwe izme|u Srbije i Australije” i 10. godi{wicu postojawa ASCC, uz zahvalnost {to }e ostvareni prihod tokom gala-ve~ere biti namewen „najzna~ajnijem projektu srpske zajednice i crkve u Australiji – Kolexu Sveti Sava“. Tokom doga|aja uprili~en je i adekvatan kulturno-umetni~ki program, koji su izveli peva~ka grupa „Lazarica” i folklorno dru{tvo „Krug” iz Sidneja.

Preminuo Sreten Bo`i} Vongar~uveni australijsko - srpski pisac

Sreten Bo`i} (Banumbir Vongar) iz Gorwe Tre{wevice kod Aran|elovca umro je u 94. godini u Melburnu u nedequ, 8. marta. Sreten je va`io za na{eg najpoznatijeg svetskog pisca koji se u dalekoj Australiji kroz svoja dela borio za qudska prava Aborixina, po ~emu je bio mnogo poznatiji u svetu, nego u svojoj rodnoj grudi.

Tu`ne vesti od wegovoj smrti objavili su ~lanovi wegove porodice, a bi}e sahrawen u crkvi u Langvarin u Melburnu, objavila je Narodna biblioteka Sveti Sava u Aran|elovcu.

KO JE BIO SRETEN BO@I]

Sreten je bio srpski i australijski pisac i antropolog, humanista i borac za prava australijskih Aborixina poznat je pod kwi`evnim imenom Banumbir Vongar ili samo B. Vongar (engl. B. Wongar). Sreten Bo`i} ro|en je 1932. godine u selu Gorwa Tre{wevica kod Aran|elovca u mnogo~lanoj porodici Stevana i Darinke Bo`i}a. Posle zavr{ene osnovne {kole upisao je Sredwu tehni~ku {kolu u Novom Sadu, odsek za mlinske tehni~are. [kolovawe je prekinuo nakon {to mu je uskra}ena stipendija zbog politi~kih stavova wegovog oca Stevana koji je robijao po{to je od strane posleratnog re`ima u Jugoslaviji progla{en kulakom. Pisawem je po~eo da se bavi dok je slu`io vojni rok u Zagrebu. Posle vojske 1954. se preselio u Beograd, re{en da se posveti pisawu. Na Radni~kom univerzitetu „\uro Salaj” poha|ao je radionicu za pisce.

Po~eo je da objavquje pesme u „Mladoj kulturi”, „Novom vesniku” i drugim kwi`evnim ~asopisima. Poeziju je zavoleo zahvaquju}i ocu koji mu je recitovao srpske narodne pesme dok su radili u poqu. U Mladenovcu je poku{ao da {tampa novine, u U`icu je radio kao novinar „Vesti”, a zbog jednog ~lanka, na zahtev Slobodana Penezi}a Krcuna dobio je otkaz i zabranu da radi kao novinar.

Prebegao je prvo u Italiju, odakle je pe{ice preko Nice stigao u Pariz 1958. godine gde je jedno vreme `iveo u prihvatili{tu Crvenog krsta. U tom prihvatili{tu je, u toku jedne godine, nau~io francuski jezik.

DRU@IO SE SA SARTROM, BEKETOM, DE BOVAROM

Pisao je romane, drame, kratke pri~e i pesme. Za svoja dela je vi{e puta nagra|ivan. U Francuskoj je po~eo da se dru`i sa @ an Pol Sartrom i Simon de Bovoar, Semjuelom Beket i krugom qudi okupqenih oko Muzeja ~oveka (franc. Musée de l’Homme) i da se upoznaje sa antropolo{kim temama. Za nema~ko izdawe zbirke pri~a „Babaru” iz 1987. predgovor je napisao Peter Handke. Kwige su mu prevo|ene na mnoge jezike. O wegovom poreklu se vi{e saznalo kada je po~eo javno da istupa i govori o stradawima Srba u ratovima devedesetih godina 20. veka.

ZBOG BESPARICE IDE U AUTRALIJU Suo~en s besparicom, se}aju}i se pri~a svoga oca koji je jedno vreme u Australiji radio kao kopa~ zlata, napu{ta Francusku i otiskuje se put Australije. U Australiju sti`e 1960. kada po~iwe da u~i engleski jezik. Izdr`avao se rade}i kao kopa~ zlata i radnik na gra|evini. Tra`e}i posao, Sreten se je uputio u unutra{wost Australije. Jedan belac u Alis Springsu (engl. Alice Springs) mu je rekao da }e iz sredi{we Australije do Kimberlija (engl. Kimberley) najlak{e sti}i ja{u}i na kamili. U Tanami pustiwi Sreten se je izgubio i umirao od `e|i. Prona{ao ga je jedan stari uro|enik koga je Sreten nazvao Xuburu (engl. Juburu), po{to je ovu re~ uro|enik ~esto ponavqao a ~ije zna~ewe Sreten nije razumeo. Put kroz pustiwu je trajao nekoliko meseci. Tokom putovawa Sreten je nau~io mnogo

o plemenskim obi~ajima australijskih domorodaca, imena biqaka, `ivotiwa i oru|a koje su domoroci koristili i pravili. Me|u Aborixinima je `iveo desetak godina dobiv{i ime Barnumbir Vongar (engl. Barnumbir Wongar) {to u prevodu zna~i Glasono{a iz sveta duhova. O`enio se \umalom (engl. Dumala), Aborixinkom iz domoroda~kog naroda Varlpiri (engl. Warlpiri), sa kojom je rodio dvoje dece. Po sopstvenim re~ima, veliki deo wegovog saznawa i razumevawa domoroda~ke poezije Sreten duguje wegovoj domoroda~koj `eni \umali.

Australija je 1960. imala stroge zakone koji su regulisali ko i kako mo`e pose}ivati podru~ja u kojima su `iveli domoroci. Sreten nije imao dozvolu za tako ne{to i jednom prilikom umalo ga nije uhvatio beli australijski policajac koji se na{ao u domoroda~kom podru~ju gde je Sreten `ivio. Da bi ga sakrili, domoroci su ga prekrili pra{inom i po~eli da poju nad wim kao da je bolestan. Policajac je upitao odakle je Sreten, na{to su mu domoroci odgovorili da je on iz Vongar bande, {to je na wihovom jeziku zna~ilo iz sveta du{a, tj. neko ko je ve} umro.

Posle porodi~ne tragedije i preseqewa u Melburn `iveo je i pisao u relativnoj izolaciji na svom imawu na kojem su mu, posle

Sreten

Bo`i} Vongar

smrti druge supruge Linde Bil~i}, dru{tvo pravili psi australijske rase dingo. O ABORIXINSKIM MITOVIMA

Sreten je svoja dela objavqivao pod svojim pravim (Bo`i}) i kwi`evnim (Vongar) imenom. Nakon objavqivawa kwige pripovetki o vijetnamskom ratu 1972. godine verovalo se da je Sreten ameri~ki crnac koji je dezerter vijetnamskog rata koji se krije me|u australijskim domorocima, a sa objavqivawem Puta u Bralgu (1978) mislilo se da je on australijski domorodac iz Severne teritorije Australije. Ali aborixinski mitovi su sugerisali da bi Sreten Bo`i} i B. Vongar mogli biti jedna te ista osoba {to je potvrdio R. Dru (engl. Robert Drewe) u ~lanku „Solved: The Great B. Wongar Mystery” objavqenom u The Bulletin. R. Boer (engl. Ronald Boer) ka`e da je Sreten pisac niza zadivquju}ih poema, kratkih pri~a i romana u kojima uro|enici ne opona{aju kolonizatore nego doseqenik (Srbin) opona{a uro|enika.

Sretenove kwige su, bar do 2006. godine, prevedene u 13 jezika. Proceweno je da su wegove kwige prodane {irom sveta u bar jedan milion primeraka. Sretenov literarni i antropolo{ki opus je naj{ira i najpoznatija reprezentacija australijske domoroda~ke kulture.

1932, Gorwa Tre{wevica kod Aran|elovca8. 3. 2026. Melburn

Dana 8. 3. 2026. godine, u 94. godini preminuo je Sreten Bo`i} Vongar. Opelo }e se odr`ati u ~etvrtak 19. marta u 10 sati St Basil of Ostrog Serbian Orthodox Church Warrandyte Rd Langwarrin.

Sahrana }e se obaviti u 12:30 u Neerim Cemetery, 2626 Main Neerim Rd, Neerim.

O`alo{}eni sin Stefan, rodbina, kumovi i prijateqi.

KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA

Pi{e:

Joca Gajeskov

Arhijerejsko Namesni{tvo sidnejske metropole je i ove godine organzovalo Saborna veliko posna bogoslu`ewa i predavawa u svim na{im ovda{wim svetiwama.

Posle hramova u Kabramati i Lazarici, doma}in novog predavawa bila je na{a crkva Svetog Luke u Liverpulu, i to u nedequ ve~e 15. marta, na kojem molitveno je prisustvovao Mitropolit Siluan sa sve{tenstvom.

Posle ve~erweg bogoslu`ewa i zajedni~ke ve~ere, predavawe u ovda{wem hramu na temu Raj i Pakao, odr`ao je jerej Jovan Jovi}, paroh lazari~ki, predavawe koje je privuklo interesvawe velikog broja prisutnih vernika.

Slede}a predavawa bi}e odr`ana u nedequ 22. marta u crkvi Svetog arhi|akona Stefana u Ruti Hilu – predava~ o. Sa{a Radoi~i}, nedeqa 29. mart crkva Svetog Arhagela Mihaila u Hombu{u – predava~ o. Miodrag Peri} i u nedequ 5. aprila u crkvi Svetog Nikole u Blektaunu –

Veliko posno bogoslu`ewe i predavawe u Liverpulu

predava~ o. Sa{a ^oli}.

Za vernike liverpulskog hrama informacija, da }e se u sredu 8. aprila ovde slu`iti Sveta tajna jeleosve}ewa sa po~etkom u 7 ~asova uve~e. Va`no je napomenuti da }e se 14. aprila, na drugi dan Vaskrsa, u hramu Svetog Save u Flemingtonu slu`iti od 10 ~asova

Dragi prijateqi, kolege i kom{ije pokojnog Sretana Bo`i}a (Wongar),

za one od vas koji mo`da jo{ uvek nisu primili ovu tu`nu vest, Sreten je preminuo u 93. godini `ivota u nedequ, 8. marta 2026. godine, u Melburnu, u Australiji. Wegov izuzetan kwi`evni glas dopro je do bezbroj ~italaca {irom sveta i razli~itih kultura koji su imali sre}u da se susretnu sa wegovim kwigama. Tokom svog `ivota, Sreten je dobio brojna priznawa, ukqu~uju}i nagradu Ameri~ke bibliotekarske asocijacije (American Library Association Award) 1982. godine i nagradu me|unarodnog PEN centra (SAD) 1996. godine za „Nuklearnu triologiju“.

Tako|e je bio dobitnik vi{e grantova, nagrada i stipendija Australijskog saveta za umetnost, ukqu~uju}i stipendiju Literature Board Fellowship 1985, 1986, 1989. i 1991. godine. Godine 1997. Sreten je dobio nagradu Australia Council Lifetime Achievement in Literature Emeritus Award za `ivotno delo u kwi`evnosti, a 2009. godine i po~asni doktorat Univerziteta u Kragujevcu, u Srbiji.

„Kako kreativni autori uglavnom pi{u na svom materwem jeziku, morao sam da prevazi|em taj problem u Australiji zbog razli~ite jezi~ke sredine. Devet godina nakon dolaska savladao sam jezik i osvojio nagradu

Predavawe protonamesnika Veselina vorcana u drugu nedequ ^asnog posta u hramu Svetog kneza Lazara u Aleksandriji na temu: Smirewe - temeq duhovnog `ivota

dr

Pravoslavqa

ujutru Sveta liturgija – Sabor sve{tenstva Arhijerejskog Namesni{tva sidnejskog.

Toga dana u ostalim hramovima u Sidneju ne}e biti bogoslu`ewa.

Kako je proteklo Veliko posno bogoslu`ewe i predavawe u Leverpulu do~ara}e vam prilo`ene fotografije.

U nedequ, 15. marta ove godine, stare{ina liverpulskog hrama prota Aleksandar Milutinovi}

je uveo po prvi put u hram malog Luku starog 40 dana, na radost majke Natalije, oca Slobodana, sestre Sofije i ostalih ~lanova porodice Kula{.

Kao {to smo i ranije pisali, skoro da nema nedeqno ili prazni~no bogoslu`ewe u Liverpulu a da nema ovakvih lepih primera. Neka je mali Luka Kula{ `iv i zdrav i kada poraste da bude uzdanica hrama ~ije ime nosi.

dr`ave Viktorije za kratku pri~u 1969. godine za pri~u The Hole.“ - Iz razgovora sa Sretenom Bo`i}em, 2018. Posedovao je velikodu{an duh; Sretenova radoznalost, duhovitost i dobrota oblikovale su razgovore i tihe trenutke tokom trideset pet godina na{eg iskrenog prijateqstva. Wegovo prisustvo obogatilo je ne samo moj `ivot i `ivote moje porodice, ve} i `ivote mnogih drugih.

Na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometra`nog filma 2018. godine, film „Wongar“ rediteqke Andrijane Stojkovi} osvojio je nagradu za najboqi dugometra`ni dokumentarni film.

Sreten je tako|e bio ponosni do`ivotni ~lan australijskog udru`ewa biv{ih vojnika - Australian Atomic Ex-Servicemen’s Association.

Neka Sreten bude pam}en i po{tovan onako kako je `iveo - kroz misao, kroz prijateqstvo i kroz pri~e koje }emo nastaviti da delimo o wemu i wegovom kwi`evnom nasle|u. Wegov odlazak }e se duboko ose}ati, ali }e uspomene ostati. @elela bih da izrazim svoju trajnu zahvalnost {to sam imala privilegiju da ga poznajem.

Danica Majstorovi} Iter 15. mart 2026. godine

^ovek dingo

Pi{e: Marko Lopu{ina

Umro je Srbin aborixanski zet, borac za qudska prava, pisac, mogu}i nobelovac i ~uvar stada dingo pasa. Slava mu!

Bo Wongar je bio stra{no neobi~an ~ovek. Molio sam g. Doj~inovi}a, profesionalnog fotografa da me vodi kod pisca Sretena Bo`i}a u wegovu ku}u, na kraju Melburna. Nije rado primao goste, ali je cenio Doj~inovi}a i odobrio mu moju posetu. Znao sam o wemu da je aborixanski zet, borac za qudska prava, pisac, mogu}i nobelovac, vlasnik velikog imawa i {uma, ali i ~uvar stada dingo pasa.

Preminuo je u nedequ na Dan `ena, osmog marta. @iveo je dugo i sna`no.

Sreten Bo`i}, Bo Wongar, zvani Glasnik (1932, Gorwa Tre{wevica kod Aran|elovca - 2026, Melburn, Australija).

I te 2010. godine vodi mene Doj~inovi} u podne kod Bo Vongara. I ni{ta ne kazuje, sem “budi miran i opu{ten!” Ku}a, mala, bela, ure|ena ba{ta, vrata ulazna i od soba {irom otvorena. U sobi sa velikim stolom punim starih i novih kwiga, u dubokoj foteqi sedi sitan ~ovek, razbaru{ene kose, divnim o~ima me gleda i pozdravqa: - Dobro do{ao prijatequ! Ne ulazi do mene dok te ovaj moj prijateq ne pozdravi!

Divqi australijski pas dingo, siv, zategnut kao struna, sa metalnim pogledom prilazi i gura svoju wu{ku me|u moje noge. Prepao sam se. [ta ako {kqocne zubima. Odgri{}e mi moj ego. Vaqda sam po~eo da se znojim, pa je psu taj miris zasmetao, okrenuo mi je dupe i rep – {to sam shvatio kao porku: “Ovaj mo`e da u|e!”

Posle je sve bilo lako. Pri~ao mi je Sreten kako je dugo putovao iz Srbije do petog kontinenta. Ro|en je u selu Gorwa Tre{wevica kod Aran|elovca u porodici Stevana i Darinke Bo`i}. Posle zavr{ene osnovne {kole upisao je Sredwu tehni~ku {kolu u Novom Sadu, odsek za mlin. [kolovawe je prekinuo nakon {to mu je uskra}ena stipendija zbog politi~kih stavova wegovog oca Stevana koji je robijao po{to je od strane posleratnog re`ima u Jugoslaviji progla{en kulakom. Pisawem je po~eo da se bavi dok je slu`io vojni rok u Zagrebu. Posle vojske 1954. se preselio u Beograd, re{en da se posveti pisawu. Na Radni~kom univerzitetu „\uro Salaj” poha|ao je radionicu za pisce. Po~eo je da objavquje pesme u „Mladoj kulturi”, „Novom vesniku” i drugim kwi`evnim ~asopisima. Poeziju je zavoleo zahvaquju}i ocu koji mu je recitovao srpske narodne pesme dok su radili u poqu.

U Mladenovcu je poku{ao da {tampa novine, u U`icu je radio kao novinar „Vesti”, a zbog jednog ~lanka, na zahtev

Slobodana Penezi}a Krcuna dobio je otkaz i zabranu da radi kao novinar. uz pretwu zatvorom.

Prebegao je prvo u Italiju, odakle je pe{ice preko Nice stigao u Pariz 1958. godine. @iveo je u prihvatili{tu Crvenog krsta. U tom prihvatili{tu je, u toku jedne godine, nau~io francuski jezik.

Pitao sam ga da li je znao Mileta Radovanovi}a, Andru Lon~ari}a, majka Radu, koja je hranila i branila srpske emigrante.

- Znao sam ih, ali ja nisam bio wihovo dru{tvo. Wih je interesovala politika, a mene poezija i proza – re~e.

Ne znam da li se {alio ili ih je otpisao jo{ na prvi pogled. Obojicu je naxiveo.

Bo je bio intelektualac, govorio je i kad }uti. U Francuskoj se dru`io sa @an Pol Sartrom, Simon de Bovoar, Semjuel Beketom. Nije zavoleo Pariz, jer je bio pun emigranata i komunista. Emigrirao je daleko od Srba u Australiju. Prihvatio je Aborixane, pri`enio se, dobio dete, dobio ime Glasnik i po~eo da se bori za wih, da ih anglosaksonci ne uni{te alkoholom i zatvorima.

Aborixani su qudi prirode, slobodwaci koji pri~aju sa vetrom, a pevaju sa pticama. Belci su ih hapsili i zatvarali, a oni su umirali iza re{etake, jer nisu imali vi{e ono {to najvi{e vole –slobodu. O tome je na{ Sreten, Banumbir Vongar po~eo 1960. godine da pi{e. Ose}ao je na svojoj potamneloj ko`i da Australijanci misle da je domorodac, kome treba dati lo{ viski i razveseliti ga.

Banumbir Vongar nije hteo da bude Australijanac sa socijalnom kartom i etni~kom penzijom. Pisao je drame i romane, radio je kao voza~ i kao kopa~ zlata. Svu surovost `ivota u Ujediwenom Kraqevstvu na petom kontinentu stavio je u svoje kwige. Kada su po~etkom osamdesetih neki novi qudi u{li u kulturu belaca, Bo je postao cewen, nagra|ivan i po{tovan. I stranci su ga voleli, pa su ga rado prevodili i {tampali. Udru`ewe pisaca Australije stavilo ga je na listu mogu}ih kandidata za Nobelovu nagradu. Sreten Bo`i} se u to nije me{ao. Imao je velike li~ne probleme. Prva porodica mu je stradala i nestala, gradio je drugu. Australijski mo}ni qudi su spre~ili da aborixanski zet, Srbin doseqenik, bude kandidat petog kontinenta za Nobelovu nagradu vrednu 800.000 dolara.

Umesto detaqa o toj pri~i Sreten mi je poklonio tada tek objavqenu monografiju o smrtonosnoj politici Britanaca i Australijanaca prema Aborixanima

i wegovoj prvoj porodici. Sredinom 20. veka Britanci su u australijskim pustiwama vr{ili nuklearne probe.

De{avalo se da atomske bombe bacaju na sela domorodaca i potom snimaju wihovu groznu uranijumsku smrt. Ta monografija koju sam dobio govorila je o takvom australijskom genocidu.

Vlast belaca nije volela Sretena Bo`i}a pisca poreklom iz Srbije, jer je mislila da je domorodac i da ne ume da se brani. ]utawam i pisawam odr`ao je eti~ku lekciju Australijancima. Sreten je svoja dela objavqivao pod svojim pravim (Bo`i}) i kwi`evnim (Vongar) imenom. Nakon objavqivawa kwige pripovetki o vijetnamskom ratu 1972. verovalo se da je Sreten ameri~ki crnac koji se kao dezerter krije me|u australijskim domorocima.

Objavqivawem dela “Put u Bralgu” (1978) mislilo se da je on australijski domorodac iz Severne teritorije Australije. Ali Aborixanski mitovi su sugerisali da bi Sreten Bo`i} i B. Vongar mogli biti jedna te ista osoba {to je potvrdio R. Dru u ~lanku „Solved: The Great B. Wongar Mystery” objavqenom u biltenu kwi`evnosti:

- Sreten je pisac niza zadivquju}ih poema, kratkih pri~a i romana u kojima uro|enici ne opona{aju kolonizatore nego doseqenik (Srbin) opona{a uro|enika.

Odbranio je Sreten Bo`i} – Bo Vongar pisawem svoje ime, svoj ponos i svoj narod, i jedan, i drugi. Zato ga obi~ni qudi po{tuju, a ja mu se divim. Slava mu !

SRETENOVE KWIGE:

ROMANI

• 1978 Traga~i (engl. The Trackers. ISBN 978-0-86888-032-7..), neautorizovano izdawe {tampano bez odobrewa autora.

• 1983 Valg (engl. Walg. ISBN 978-0-8076-1241-5..)

• 1985 Karan (engl. Karan. ISBN 978-0-8076-1242-2..)

• 1987 Gabo \ara (engl. Gabo Djara. ISBN 978-0-8076-1243-9..)

• 1994 Raki (engl. Raki. ISBN 978-0-7145-3031-4..)

• 2008 Hajka (engl. Manhunt. ISBN 978-0-9775078-3-2..)

AUTOBIOGRAFIJA

• 1999 Dingovo leglo (engl. Dingoes Den. ISBN 978-1-875892-58-7..)

ZBIRKE PRI^A

• 1978 Put za Bralgu (engl. The Track to Bralgu. ISBN 978-0-316-95158-6..)

• 1982 Babaru (engl. Babaru. ISBN 978-0-207-17069-0..)

• 1991 Posledwi ~opor dingosa (engl. The Last Pack of Dingoes. ISBN 978-0-20717147-5..)

• 1992 Marngit (engl. Marngit. ISBN 978-0-207-17070-6..)

DRAME

• 1960 Jablanovi – Gulviri i Bogo (engl. The Poplars – Gulwiri and Bogo)

• 1972 Kamen u mom xepu (engl. A Stone in My Pocket. ISBN 978-0-7260-0113-0.), objavio pod imenom Sreten Bo`i} zajedno sa australijskim piscem Alanom Mar{alom (engl. Alan Marshall)

• 1973 Selo Balang-An (engl. Balang An Village. ISBN 978-0-7241-0745-2.)

ZBIRKA POEZIJE

• 1984 Bilma (engl. Bilma. ISBN 978-0-8142-0370-5..)

FOTOGRAFSKE KOLEKCIJE

• 2006 Totem i ruda (engl. Totem and Ore. ISBN 978-0-9775078-0-1.)

ANTROPOLOGIJA

• 1972 Aborixinski mitovi (engl. Aboriginal Myths (as Sreten Bozic with Alan Marshall), Melbourne, Gold Star)

IZDAWA NA SRPSKOM JEZIKU

• Put za Bralgu / Babaru, preveo Du{an Veli~kovi}, Narodna kwiga, Beograd, 1983.

• Cvet u pustiwi, priredio Ratomir Risti}, prevele Qiqana Krsti} i Milica @ivkovi}, Prosveta, Ni{, 2004.

• Posledwi ~opor dingosa, prevela Stanislava Lazarevi}, Matica iseqenika Srbije, Beograd, 2005.

• Bilma, preveo Moma Dimi}, Centar za kulturu i obrazovawe Aran|elovac, Aran|elovac, 2005.

• Dingovo leglo, preveli Aleksandar Petrovi} i Mirjana Petrovi}, Izdava~ka ku}a Jasen, Beograd, 2011.

• Raki, prevela Mirjana Petrovi}, priredio Aleksandar Petrovi}, Izdava~ka ku}a Jasen, Beograd, 2011.

• Valg, prevela Milica @ivkovi}, priredio Aleksandar Petrovi}, Izdava~ka ku}a Jasen, Beograd, 2011.

• Karan, prevela Venita \uri}, priredio Aleksandar Petrovi} Izdava~ka ku} a Jasen, Beograd, 2011.

• Gabo \ara, prevela Venita \uri}, priredio Aleksandar Petrovi} Izdava~ka ku}a Jasen, Beograd, 2012.

Slava mu i hvala!

Viqnus, grad u dr`avi i dr`ava u gradu

Sa puta po Baltiku, utisci iz litvanske prestonice Viqnusa, centra Evrope, od davnina kosmopolitskog grada u dr`avi, koji krije i sopstvenu mini dr`avu.

Kada sam krenula ka zemqama Baltika, glavni motiv je, priznajem, bio prema{iti tu magi~nu brojku od 50 zemaqa u kojima sam boravila. Intrigirao me taj region, me{avina evropskog, skandinavskog, ruskog, i sa dubokim nasle|em nekada{weg Sovjetskog Saveza.

Ali, iskreno, `elela sam i da kona~no prestanem da brkam tri dr`ave. Da ih ne tretiram, poput ve}ine, kao ono ne{to gore na severu, ni tamo ni ovamo, sa sekundom, dve obaveznog premi{qawa pre nego {to se setim ~ija je prestonica Riga, ~ija Viqnus, a ~ija Talin.

A o zastavama da i ne govorim, i ~ijih se boja prisetim samo ako ih vidim negde na pobedni~kom postoqu. [to ba{ i nije ~est slu~aj.

I verovatno mi je iz tih razloga, a prate}i uz tatu ko{arku odmalena, Litvanija nekako bila najpoznatija i najprepoznatqivija.

Viqnus je centar Evrope, i to bukvalno. Tako bar ka`u Litvanci. Geometrijski su izra~unali da se centar evropskog kontinenta nalazi ta~no na 25km od wihove prestonice.

To je 700 godina star grad. Osnovao ga je junak Gediminas, ili Gedimin, koji je do{ao u taj kraj u lov, pa usnio san u kojem mu se pojavio gvozdeni vuk. Proroci su mu rekli da je taj gvozdeni vuk provi|ewe. Simbol nepobedivog grada koji }e tu osnovati. I on ih je poslu{ao.

Gvozdeni vuk ostao je simbol Viqnusa i pojavquje se na grbu grada. Gediminova statua, ne na kowu, nego pored kowa, krasi centralni gradski trg. Litvanski vo|a, ~iji }e potomci osnovati ~uvenu poqsku dinastiju Jagelonaca, bio je diplomatski idejni prete~a britanske kraqice Viktorije i danskog kraqa Kristijana IX, jer je poput wih, imao mnogo dece, ~ak desetoro, koje je po`enio i poudao po evropskim dvorovima, stvaraju}i tako dobre diplomatske i porodi~ne odnose s wihovim dr`avama. Tako da u venama gotovo svih aktuelnih kraqevskih porodica te~e i Gediminova krv.

Tlo Litvanije uglavnom su {ume i mo~vare, pa su glavni putevi u pro{losti bile reke. Viqnus je sagra|en na obalama Vilije.

Qudska naseqa postojala su tu jo{ deset vekova pre Hrista.

Za razliku od bratskih balti~kih naroda, Letonaca i Estonaca, litvanska plemena su se ujedinila i samostalnu dr`avu osnovala jo{ u XIII veku. ^ak pet vekova imali su najve}u dr`avu u Evropi, prostiru}i se od Baltika do Crnog mora. Litvanski je najstariji izvorni indoevropski jezik i jedan od najstarijih `ivih jezika na svetu. Sa~uvao je mnoge odlike proto-indoevropskog, pa Litvanci mogu delimi~no ~ak i da ~itaju sanskrit.

Ima sli~nosti sa letonskim, ali se govornici ne razumeju ba{ mnogo.

U davna vremena verovali su da du{e mrtvih reinkarniraju kao drve}e. Zato je pose}i staro drvo najstra{niji greh i dan danas.

Zeleno-`uto-crvena zastava simbolizuje {ume, sunce i krv.

Va`ili su za posledwe hri{}ane u Evropi. Uz balti~ke susede, ovi stanovnici severa bili su najpaganskiji narodi, a pagansku veru o~uvali su i kroz institucije, jer u Litvaniji postoji zvani~no paganska crkva.

Kako su pokr{tavani? Pomo}u mar-

ketin{kog trika. Crkva je nudila vunenu ko{uqu onome ko primi hri{}anstvo, a budu}i da je vuna tada bila veoma skupa, bilo je i onih koji bi se krstili po nekoliko puta.

Za razliku od protestantske Letonije i Estonije, Litvanija je katoli~ka. Oko 77% ima katolika, ali ne idu u crkvu. Gotovo polovina ven~awa obavqa, ne u crkvi, nego u {umi, po paganskim obi~ajima.

Jo{ jedna razlika u odnosu na druge dve dr`ave s kojima ih uvek porede, jeste da u Litvaniji `ivi samo pet odsto Rusa. Najbrojnija mawina su Poqaci. Litvanija je 200 godina bila u uniji sa Poqskom. Za najlep{u gra|evinu u dr`avi va`i crkva Svete Ane u prestonici, goti~ka crkva od cigala iz 1500. godine. U gradu ima 80 crkava, a klasicisti~ka katedrala krasi glavni trg sa statuom osniva~a grada i kulom koja je mali arhitektonski sendvi~, sa dowim delom iz XIV, sredwim iz XVI, a gorwim iz XIX veka.

Stari grad Viqnus na listi je Uneska, i krasi ga pravi lavirint uskih uli~ica, u kojima se lako izgubiti.

Gedimin je, kada je osnovao grad, da bi razvio ekonomiju i bogatstvo, privla~io qude da se dosele, mudro propagiraju}i versku i nacionalnu toleranciju, pa je Viqnus od svog nastanka, bio pravi kosmopolitski grad. Ovde je `ivelo izuzetno mnogo Jevreja, zbog ~ega je nosio nadimak Jerusalim severa.

Nacisti~ka okupacija tokom Drugog svetskog rata potpuno je izmenila demografsku sliku grada. Nisu pravili ni koncentracione logore. U kvartu u centru bio je jevrejski geto, iz koga su Nemci samo izvodili qude da ih likvidiraju. Retko ko se izvukao, be`e}i kroz tunele koje su kopali ispod zidina. Pobijeno je ~ak 95 odsto jevrejske populacije, zbog ~ega je Litvanija neslavni rekorder i popri{te najstra{nijeg holokausta Drugog svetskog rata.

Pod Staqinovim re`imom pobijeno je oko 300 hiqada Litvanaca. Danas ih ima tri miliona. Muku mu~e s natalitetom, koji je katastrofalan. Imaju vi{e pasa po glavi stanovnika, nego dece. @ale se i na velike dr`avne da`bine, jer porezi uzmu gotovo polovinu plata.

Va`e za vrlo introvertne, ne sme{e se jedni drugima na ulici. Ako im se neko osmehne, pomisle da se poznaju, pa ih to zbuni.

Spadaju me|u najvi{e narode u Evropi, {to opravdava i podatak da su poznata ko{arka{ka nacija.

Viqnus nije samo grad u dr`avi, nego i dr`ava u gradu.

Umetni~ka republika U`ulpis proglasila je 1996. nezavisnost na jednom delu grada. Imaju svoj ustav, skup{tinu, predsednika, monetu. Postoje i uslovi da se u|e. Na granici ne treba ni viza ni paso{, ali je obavezan osmeh i vo`wa ispod 20 km na sat, {to se, istini za voqu, ba{ i ne po{tuje.

Ulice U`ulpisa prepune su galerija, uli~nih umetni~kih instalacija, kafi}a, i svuda vlada hipi atmosfera. Iznenadio me je neobi~no veliki broj frizerskih salona, ali sude}i po klijenteli, ~ini se da se ovde prave samo specijalne i neuobi~ajene frizure, pa su i saloni male umetni~ke radionice, tako da potpuno ima smisla.

Na mnogim putovawima, kada prvi put boravim u nekoj novoj zemqi, napravim mini kulturolo{ki test posetom operi. Litvanija je i u tom smislu bila impresivna. Zgrada opere grandiozna i vizuelno fascinantna.

Uspela sam da pogledam novu postavku Don \ovanija i dopala mi se rediteqeva moderna interpretacija dela, koje je scenski bilo pravi erotski horor, {to Mocartovo delo u su{tini i jeste. No, od operskog horor klasika se i ogladni.

Litvanska kuhiwa se uglavnom bazira na krompiru i pivu.

Specijalitet je hladna roze ~orba od cvekle, koja je vi{e za toplije letwe dane, kao i pr`eni {tapi}i od ra`enog hleba sa sirom, zatim pala~inke od krompira ili pr`ene knedle od krompira puwene nadevom od mlevenog mesa ili sira.

Kalorijske bombe za temperature koje su se spu{tale i do minus sedam.

Ali je grad na mene ipak ostavio utisak neke u{u{kane topline. I hladan i topao, na svoj na~in.

Polako, bez `urbe, vra}ala sam se sa posla ku}i i razmi{qala kako mi u ovom momentu, na kraju svog radnog veka, `ivot sve vi{e li~i na klip kukuruza koji je u ve}em delu okruwen. Se}ela sam se strica koga sam gledala kao mala, kako uz pevu{ewe i pu}kawe lule ru~no kruni kukuruze i odla`e na jednu gomilu zrna, a na drugu {epurike. Sre}om jo{ mi se `ivot nije sveo na {epuriku. Sa zadovoqstvom sam konstatovala da sam u `ivotu primala i jo{ uvek primam dosta qubavi sa razli~itih izvora. Naravno da tu gde ima qubavi, uvek ima i bola. Kad pogledam kwigovodstvene stavke mog `ivota za sada sam u ravnote`i. Nadam se da }e tako biti i na kraju `ivotnog bilansa. Poku{avam da postanem pronalaza~ iskqu~ivo lepih snova. ^ak mi i uspe ponekad. Prise}am se, kako sam negde pro~itala, da sre}a voli ti{inu. Kod mene je i seta i tuga sve vi{e vole. Suze skoro da su mi presu{ile. Ostaju mi u du{i i ote`avaju slobodno disawe. U `ivotu sam se uvek borila za qubav, za pravdu, za dobro obavqen posao, za prijateqstva. Imala sam jasne i dugoro~ne ciqeve. Ni{ta nisam dobila bez truda. Naravno da sam i gre{ila. Sada se borim da zadr`im qude koji me i daqe vole, za jo{ malo zdravqa, a najvi{e za }erkinu sre}u. Planiram samo na kratko i to pomalo. Poku{avam da samoj sebi osvestim kakve sve probleme nemam. Izmi{qam sama sebi neke nove poslove za koje sad imam vremena i voqe. Skoro svakodnevno se trudim da pretvorim, ne -

Narukvica

kad nebitne sitnice, u sitnice koje mi sad `ivot zna~e.

I tako filozofiraju}i u sebi, skoro da sam naletela na tri devoj~ice oko devet deset godina. Imale su svoju malu tezgu na kojoj su prodavale razne sitnice. Bile su tako ponosne i va`ne. Kuriozitet je bio {to je jedna devoj~ica bila na{a, jedna kineskiwa, a tre}a meleskiwa. Na{a je bila vi`qasta, sa duga~kom crnom kosom, o~ima kao u laneta, u rozim helankama i veseloj majici duginih boja.

DANIJELA DOBER[EK MIJALKOVI]:

Minut }utawa

Minut }utawa za sve one qubavi koje su mogle da budu ve~ne, ali nisu pre`ivele qudsku gordost. Za sve poglede koji su skrenuli u stranu kad su najvi{e `eleli da se zadr`e. Za ruke koje su drhtale, ali nisu se pru`ile. Za re~i koje su ostale zaglavqene me|u zubima, jer je ponos bio glasniji od srca. Sahrawene su mnoge qubavi – ne zbog nedostatka ose-

}awa, ve} zbog vi{ka ponosa. Umrle su tiho, u re~enicama koje nikad nisu izgovorene, u porukama koje su ostale u nacrtima, u koracima unazad koji su li~ili na sigurnost, a bili su beg. Neki su izabrali da budu u pravu, a izgubili su ono pravo. I dok su ~ekali da onaj drugi popusti, nestajalo je sve ono {to su zajedno gradili. Ego ne zna da voli. On tra`i pobedu, ne razume pomirewe.

„Sijaju se toke na prsima kao Mesec kroz jelovo grawe“. Setio se kako ovo lepo zvu~i, dok u brvnari, u krevetu le`i na madracu napravqenom od {a{ine umotanoj u ~ist ~ar{av, a on pokriven vunenim }ebetom, slu{a dedu koji mu ~ita epsku juna~ku pesmu, uz sijawe sijalice, koja greje i pili}e u korpi pored kreveta. Junak na kowu, ponosan, hrabar, gizdav ide u boj. A sada, no}as, ovog trenutka, smu~io mu se i mesec i grawe i junak i kow. Mrkli mrak je, on taba kroz `buwe, grmqe, grane, upada u neke bare, laju na wega kerovi, a moli Boga da vidi sijawe sijalice. Divno selo dawu. Sve miri{e, lepota pogleda na sve strane. A {ta je bre ovo?

Kineskiwa je bila malo ni`a, punija, sa kra}om pa` frizurom i besprekorno ravnim {i{kama. I ona je imala helanke i {arene patike koje su svetlele pri svakom koraku. Najsla|a mi je bila meleskiwa onako visoka i tanka, sa ogromnim ku`dravim repom iz kog sam o~ekivala da svakog ~asa izletete {arene ptice. Zaustavile su me i zamolile da im pogledam tezgu. “Sve je vrlo povoqno.”- uglas su izgovorile. Nisam imala voqe za kupovinom, a ni za obaveznim razgovorom koji

Qubav tra`i rawivost, ali ego to vidi kao slabost. Tako su mnoge pri~e ostale bez kraja, mnogi pogledi bez opro{taja, a srca bez odgovora. A inat — taj tihi grobar bliskosti — ~esto je posledwe {to ostane kad qubav ode.

Zato danas – minut }utawa. Ne za qubavi koje nisu bile dovoqno jake, ve} za one koje su bile, ali nisu imale priliku.

Za sve {to je moglo da bude

bi pratio birawe sitnice. Samo sam im bez re~i ostavila sto dinara. Jednostavno nisam bila raspolo`ena za dru`ewe sa decom koju ina~e obo`avam. Ponovo su uglas povikale: “Teto, pa zaboravile ste da uzmete bar ne{to.” Devoj~ice su bile neprijatno iznena|ene. Imale su `equ da mi ne{to prodaju, da bar pogledam wihov trud, da se bar malo izdivim wihovim rukotvorinama i da prona|em makar jednu stvar da mi se svi|a. Delovale su uvre|eno. S’ pravom. Ispalo je kao da su prosile, a ne radile. Nisam mnogo odmakla, a ve} sam se pokajala. Toliko su malo tra`ile i tako su po{tene bile. Pa malo pre sam razmi{qala o tome kako ja ni{ta xabe u `ivotu nisam dobila i upravo sam bila ponosna na to, a wih sam sad bez veze, zaista nenamerno uvredila i na neki na~in ponizila.

Ubrzo sam stigla ku}i prili~no neraspolo`ena. ^im sam ugledala mu`a u trenutku sam mu na ruci primetila fluroscentnu, {arenu narukvicu. Samo sam se izbe~ila i upitala ga {ta mu bi da tako ne{to nosi. “Ej, da zna{ kako su bile slatke devoj~ice koje su mi je prodale. Zamolio sam ih da mi one odaberu i izabrale su ba{ ovu narukvicu. Odmah su mi je i stavile na ruku. Jednostavno nisam mogao da im odolim.” Naravno da sam znala od koga je kupio narukvicu. I daqe mi je bilo `ao {to ja ni{ta nisam uzela, ali sam bila zadovoqna {to je bar on postupio kako treba. Nasmejala sam se, rekla mu da sad ipak skine tu “predivnu” narukvicu i sa velikim zadovoqstvom ga poqubila.

ako je neko samo rekao „oprosti“, ili „nedostaje{“, ili „hajde da poku{amo jo{ jednom“.

Za sve propu{tene prilike koje jo{ uvek `ive negde u nama,

BRANKO M. JOVANOVI]:

Mesec

Do{ao je iz grada u selo, u posetu babi i dedi. Leto je najlep{e godi{we doba koje vra}a divne uspomene. Nema dosadnih ki{a, nema ’ladno}e. Raj. Oti{ao je da poseti druga, iz detiwstva koji je ostao tu da `ivi. Ku}a je „malo“ udaqena u razu|enom ravni~arskom, {umadijskom selu od wegove voqene brvnare. Ro|en u gradu, ali toliko detiwstva provedenog kod babe i dede, ali kad je bio mali, „sigurica“ su da poznaje svaku stopu zemqe. Divno mu je bilo u poseti. Kod druga ga je ~itava porodica do~ekala, kao da im je najbli`i rod. Radost dru`ewa i vi|ewa. Lepo su jeli, pili i nazdravqali. Naravno, sve {to je lepo „kratko“ traje, pa je i on u neko doba krenuo ku}i. Ko bi mog’o i da pomisli dal’ on zna gde ide.

E, krenu on. Ta~no je ’vat’o zemqani put, donekle. A onda je po~’o da tumara. U{’o u ~istu prirodu koju qudi jako vole. Ma ni zvezde nema, a sjajni mesec zasp’o. A i vreme je relativan pojam. Izgubio je ose}aj koliko je pro{lo od kada je od druga krenuo. Setio se i lupetawa da se recimo, odprilike, ne koristi devedeset posto mozga, jer je tamo tamno, bez nekih puteva, za neke elektrone ili ostale nepojmqive super brze neuhvatqive ludake koji po nau~nicima super brzo proti~u ba{ tuda. A {ta }e on sad? Puta nema. [ibaj daqe. To je jedino ostalo. Sigurno }e ne{to da mu da energiju. Pa {ta bi sa elektromagnetnim talasima? Pa Tesla? Sto posto }e mu neki zaboravqeni „receptor“ proraditi. Izvu}i }e se. [ta se bre ne koristi? Sve je u igri. Kud

u nekim pesmama, mestima, mirisima. Neka }utawe bude znak da pamtimo.

I da slede}i put biramo qubav, a ne ego.

}e{ tamnije od ovoga? A mo`e{ na koju kod ’o}e{ stranu. Jo{ da si ’tica il’ krtica, gde bi ti kraj bio? Lepo se doter’o odlaze}i u goste. Umesto ko{uqe k’o da je kaktus obuk’o. Pantalone pocepane. U novim patikama blata kolko ’o}e{. Zamisli, po ovoj vru}ini u {umi neke bare. Dlanovi izgrebani, dok je ispred lica sklawao bodqikave grane. Gazio je nogama, prsno „plivao“ rukama, a instiktivno pomeraju}i glavu gore dole levo desno, vrat je u{inuo. U jednoj od bitaka, pognut, uspeo je da pro|e kroz {ipra`je i da bi uhvatio vazduha ostade rukama oslowen na kolena. Pade mu na pamet da nije ~udo {to je na{ peva~, s’pravom nacionalni qubimac jer ima pametne stihove „…moj mjese~e evo pada ve~e, a gdje si ti?…“

U tom trenutku se uspravio i kad je temenom puk’o u neku gran~ugu i on mu se smu~io. Onako skockan, skaku}e po onoj bini, pod reflektorima, pred sto ’iqada `ena kojima o~i sijaju ko Las Vegas, a pojma nema {ta je `ivot. A i Mujo je potkiv’o kowa no}u kad nije trebalo, al’ je ipak ne{to video. I oni, i selo, i baba, i deda, i drug, da idu u p… . I ono rakije {to je popio, a jeste, i energiju mu davala, sad je nestala k’o da je nije ni pio. O~igledno su i tu omanuli. Na izmaku snaga raspalio je glavom u neko stablo, koje ni rukama nije mogao da obuhvati. I onda ka`u da nema dovoqno {ume, a kora koja mu se verovatno na ~elu ocrtavala je starija od wegovog dede. Tada mu je stvarno zasvetlelo. Otres’o je glavom i kao fatamorganu ugledao neko svetlo. Malo, toplo, fiksno. Sijalica. Iskonska hrabrost mu dade snage da se zaleti pravo, da uleti kroz vrata, ~ija god da su i re{i se bede. Ulete on u ku}u, kad tamo wegovi baba i deda, sede i dremaju. Izbe~i se on na wih k’o da su mu oni ne{to krivi. Oni ga pogleda{e i reko{e: „D’ idemo da legnemo?“ Pritr~a i izqubi ih.

Sidnej - Poseta „Kolexu Sveti Sava“ i podela nacionalnih ~itanki

Ambasador Srbije u Australiji, Rade Stefanovi}, zajedno sa prvim savetnikom Svetlanom Petrovi}-Rai~evi}

i ata{eom Anom Kozomarom, posetio je „Kolex Sveti Sava“ u Varovilu (zapadno predgra|e Sidneja), gde ga je, pored

Pismo drugova i drugarica iznenada preminulom petnaestogodi{wem Vuku Stoji}u u~eniku Srpske {kole „Vuk Karaxi}” i junioru Fudbalskog kluba „Vestgejt Sin|eli}” iz Melburna.

VUK STOJI] - ZAUVEK

U NA[IM SRCIMA

Ne znamo kako da re~ima opi{emo tragi~ni gubitak nekoga poput Vuka, jer on je za nas u isto vreme bio i na{ prijateq, na{ brat i draga osoba koja nas je mogla nasmejati kada ni{ta drugo nije moglo. Vuk je zaista bio onakav kakvim su ga svi poznavali. Nije bilo va`no da li ste stariji, mla|i ili istih godina kao on — razgovarao je sa svima, {alio se sa svima i ~inio da se svi ose}aju kao da negde zajedno pripadaju. Mala deca su ga volela, odrasli su ga po{tovali, a za nas, wegove prijateqe, on je bio neko na koga smo uvek mogli da ra~unamo. Imao je taj na~in da osvetli celu sobu samo time {to je bio u woj. Uvek smo znali kada je Vuk bio u blizini jer je tamo bilo smeha. Vi{e od svega je voleo fudbal. Biti na terenu, igrati, biti sa saigra~ima i igrati sa svojim ujkom Miletom — tu je bio najsre}niji. Isto je va`ilo i za {kolu. Vuk je bio neverovatan u~enik, neko na koga su wegovi nastavnici bili ponosni svakog dana. Vredno je radio, bio je po{ten i imao je budu}nost u koju

rukovodstva ove {kole, do~ekao i mitropolit australijsko-novozelandski Siluan sa sve{tenstvom sidnejskog namesni{tva.

Predstavnici Ambasade su informisani o toku aktuelnih gra|evinskih radova u okviru {kolskog kompleksa, kao i o planovima za daqe pro{irewe kapaciteta Kolexa, ukqu~uju}i i izgradwu {kolske laboratorije, odnosno multifunkcionalne sportske sale i sportskih terena, kao i novih u~ionica.

Ambasador Stefanovi} je istakao zna~aj ove institucije za budu}nost srpske zajednice u Australiji, a u kontekstu o~uvawa nacionalnog, kulturnog, jezi~kog i verskog identiteta. Podsetio je i da je Republika Srbija, putem dodele sredstava na javnom konkursu Ministarstva spoqnih poslova – Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu, 2021. godine, pomogla rad Kolexa u vidu opremawa jedne od u~ionica (dodeqena sredstva iznosila su tri miliona dinara), te naglasio da postoji spremnost da se ova ustanova poma`e i ubudu}e. U tom kontekstu, ukazao je i na mogu}nosti koje pru`a javni konkurs za sufinansirawe projekata koji svojim zna~ajem doprinose ja~awu veza mati~ne dr`ave Srbije i dijaspore, a koji je u toku. Tokom razgovora sa rukovodstvom {kole sa zadovoqstvom je konstatovano da postoji sve ve}e interesovawe srpske zajednice za poha|awe ove obrazovne ustanove, te da u ovoj {kolskoj godini nastavu poha|a 243 u~enika – {to je desetostruko vi{e u odnosu na 2021. godinu, kada je „Kolex Sveti Sava“ po~eo sa radom. Ambasador Rade Stefanovi} posetio je i mla|u grupu u~enika na ~asu srpskog jezika i kulture i tom prilikom uru~io u~enicima jedan broj kwiga – nacionalnih ~itanki za prvi i drugi razred („Riznica“).

Kanbera - Poseta

Ambasadi Srbije u Kanberi

Predstavnici udru`ewa „Australijanci sa Srbima“, koje okupqa potomke australijskih ratnih veterana, koji su se borili uz srpsku vojsku tokom Prvog svetskog rata, posetili su Ambasadu Srbije u Kanberi.

U delegaciji pomenutog udru`ewa, pored predsednika udru`ewa, australijskog vojnog istori~ara srpskog porekla Bojana Paji}a, bili su potomci dr Meri de Geris, rukovodioca poqske bolnice; ro|aci medicinske sestre Etel Gilingham, kao i ~uvene australijske spisateqice Stele Majls Frenklin. Tokom razgovora razmewena su mi{qewa o mogu}nostima za daqu saradwu udru`ewa sa Ambasadom Srbije u Kanberi, a u ciqu negovawa kulture se}awa i upoznavawa {ire australijske i novozelandske javnosti sa ulogom Srbije u Prvom svetskom ratu, podnetim `rtvama (procentualno najvi{e u odnosu na broj stanovnika), ali i podr{kom saveznika, Australijanaca i Novozelan|ana, koji su, bore}i se uz srpsku vojsku ili pru`aju}i pomo} kroz sanitetske jedinice i dobrovoqna udru`ewa, pru`ili podr{ku Srbiji u o~uvawu slobode i nezavisnosti.

Prisutna grupa potomaka izrazila je zadovoqstvo zbog ~iwenice da Srbija pridaje takav zna~aj wihovim precima, ~ija uloga i doprinos u Prvom svetskom ratu nisu u dovoqnoj meri prepoznati u samoj Australiji. Zahvalili su ambasadoru i na spremnosti za daqu saradwu i realizaciju zajedni~kih aktivnosti, kroz organizaciju prigodnih izlo`bi, tematskih razgovora i sli~no.

su mnogi qudi verovali. Wegovi u~iteqi su ga voleli, prijateqi su mu se divili, a wegova porodica je bila uvek ponosna na wega.

Bio je uvek {aqiv, ponekad {a{av, uvek sre}an i pun `ivota, ali istovremeno je bio tako lepo vaspitan i pametno govorio. Znao je kako da bude po{ten, znao je kako da nasmeje qude i znao je kako da se svi ose}aju prijatno u wegovom okru`ewu. To je ne{to {to ne mogu svi,

ali wemu je to dolazilo prirodno. Vuk nije bio samo na{ prijateq. Bio je sin koga su ~ika Boris i teta Stana voleli vi{e nego {to re~i mogu opisati, brat Uni i Simoni koje }e mu se uvek diviti, unuk Ratku i Vinki, ne}ak Miletu i neko ko je zna~io sve svojoj porodici. Imao je toliko `ivota pred sobom, toliko planova, toliko uspomena koje tek treba da stvori, i te{ko boli saznawe da mu je to prerano oduzeto.

Ono {to najvi{e boli je to {to vi{e nikada ne}emo ~uti Vuka kako vi~e kroz zvu~nik na slu{alicama kada igramo plejstej{n, {to nikada ne}e upoznati devojku svojih snova. Nikada ne}e dobiti voza~ku dozvolu i voziti se sa drugarima. Nikada ne}e mo}i da proslavi 18. ro|endan, popije pi}e, zabavi se i stvori uspomene za koje smo svi mislili da }emo ih stvarati zajedno. Ti trenuci koji su nam se ~inili tako normalnim bili su stvari koje je zaslu`io da ima, i slama nam srca {to nikada nije dobio priliku.

Ovaj fond je napravqen da pomogne da se skine deo tereta sa wegove porodice, jer trenutno ne bi trebalo da brinu ni o ~emu osim o tugovawu za sinom i se}awu na divnu osobu kakva je Vuk bio. @elimo da imaju vremena i prostora da se oproste, da se me|usobno podr`e i da pro|u kroz ne{to kroz {ta nijedna porodica nikada ne bi trebalo da pro|e.

Vuka je volelo toliko qudi, a wegov gubitak je zauvek promenio `ivote svih nas. Stvari ne}e biti iste bez wegovog smeha, {ala, energije i na~ina na koji je svima dao da se ose}aju kao da su va`ni.

Donaciju mo`ete uplati putem linka na sajtu Gofund me. Do sada je putem ovog linka prikupqeno oko 150.000 dolara. https://www.gofundme.com/f/remembering-vuk-stojic-taken-too-soon-forever-in-our-heats

Umesto na ekskurzije deca odlaze na Hilandar da orezuju vinograde i poma`u monasima!

Jedna je i jedina takva sredwa {kola u Srbiji, ~iji nastavnici i |aci ovako ~ine: umesto na turisti~ko putovawe „izbijeno“ iz roditeqskog xepa, oni svake godine odlaze put Svete carske srpske lavre, na hodo~a{}e, put manastira Hilandar.

Nagove{taj prole}a i potreba da se ore`u svetogorski vinogradi, urede masliwaci, vo}waci i ba{te, odveo je u~enike po`e{ke Poqoprivredne {kole sa domom u~enika „Qubo Mi}i}“ i ovoga puta na poslu{awe i ve} ih mo`emo zamisliti na ovoj obali, u miru Savinog poqa me|u ~okotima loze, na Svetoj Liturgiji, na jutrewu ili ve~erwoj slu`bi, na mestu gde se molitva vekovima ne prekida…

- Pod vinogradima manastir ima 20 – 25 hektara zemqe. Zbog puno ki{nih dana sa orezivawem ~okota se kasni, to je bio na{ najva`niji posao u prethodnim danima. Radilo se i na ure|ewu masliwaka, u ba{tama gde je posa|en luk, a de{avalo se prethodnih godina da nas zateknu poslovi setve ili kupqewa krompira – govori za Novosti Milijan \okovi}, vaspita~ u Domu u~enika poqoprivredne {kole, ina~e profesor hemije.

PROFESIONALNA PRAKSA

NA SVETOJ GORI

- Ovoga puta smo u Hilandaru bili deset dana, trinaest na{ih u~enika, nastavnik veronauke |akon Milan Seleni} i ~etvorica nastavnika i vaspita~a. Poslu{awe je ujedno i deo profesionalne prakse za na{e |ake. Deca dolaze sa raznih

smerova, tu su poqoprivredni i veterinarski tehni~ari, posla je bilo i za mehani~ara, pekara u kuhiwi… Ovako ~inimo od 2010. godine, kada je ovu tradiciju zapo~eo na{ nastavnik Milovan Vuksanovi}, sada u penziji.

Dozvolu boravka, diamontirion, |aci dobijaju zahvaquju}i Poqoprivrednom fakultetu u Zemunu i Zadu`bini Hilandara sa kojima {kola sara|uje. Ova saradwa podsti~e profesionalni razvoj |aka, i jednako svedo~i da je `iva briga i qubav za decu, za wihovu duhovnu snagu. Va`na je i podr{ka po`e{ke op{tine koja pla}a tro{kove puta, dok sam manastir refundira novac za dokumenta i put brodom od Uranopolisa, do hilandarskog pristana Jovawica.

- Dobar deo ovda{wih vinograda obnovio je i zasadio prof. Neboj{a Markovi} sa Poqoprivrednog fakulteta, sjajan ~ovek i stru~wak, pa su studenti uvek prisutni na Svetoj gori. Grupe se smewuju jer je posla na Atosu puno, osim nedeqom. Na{i |aci dolaze iz razli~itih porodica,

Srpska nau~nica i profesorka Milica Baj~eti} dobitnica je presti`ne me|unarodne nagrade International Medis Awards for Medical Research u oblasti farmacije, koja je dodeqena na sve~anoj ceremoniji u Qubqani.

Kako prenosi slovena~ki portal 24ur.com, ovo priznawe smatra se jednim od najzna~ajnijih za medicinska istra`ivawa u centralnoj i isto~noj Evropi, zbog ~ega ga mediji ~esto nazivaju i „medicinskim Oskarom“. Nagrada se dodequje lekarima i farmaceutima koji, uz svakodnevni klini~ki rad, ostvaruju izuzetne rezultate u nau~nim istra`ivawima i objavquju radove u me|unarodnim medicinskim ~asopisima.

Prema navodima organizatora, me|unarodni stru~ni `iri ove godine razmatrao je vi{e od 240 nau~nih radova iz 11 evropskih zemaqa. Nakon vi{emese~nog procesa evaluacije, u finale je u{lo 18 istra`iva~a koji su se takmi~ili u devet razli~itih medicinskih oblasti.

U kategoriji farmacije nagradu je osvojila upravo srpska nau~nica Milica Baj~eti}, ~ime je Srbija dobila jednog od laureata ovogodi{we dodele. Stru~ni `iri je wen rad ocenio kao zna~ajan doprinos razvoju savremene farmakoterapije i unapre|ewu bezbednosti primene lekova, posebno u oblasti pedijatrijske medicine. Kako navode slovena~ki mediji, nagra|eni nau~ni rad fokusira se na unapre|ewe terapijskih pristupa i razvoj novih farmaceutskih formulacija koje mogu poboq{ati le~ewe pacijenata, naro~ito kod najmla|ih. - Velika je ~ast i privilegija biti dobitnik ove presti`ne nagrade. Ona je potvrda kako mog tako i rada celog tima “Lena” projekta. Na{e istra`ivawe dalo je zna~ajni doprinos u unapre|ewu farmakoterapije novoro|en~adi {irom sveta. Ova prva inovativna formulacija enala-

sa razli~itim stepenom u~e{}a u liturgijskom i crkvenom `ivotu, a ovde su svi na{li mir: nijednom se nije ~ulo „po`uri“, a susreti sa svetogorskim monasima i starcima prava su blagodat za svako qudsko bi}e, naro~ito u ovim danima Vaskr{weg posta –obja{wava \okovi}.

- Zora, dan, ve~e ili no}, od svakoga ~oveka pojedina~no zavisi da li }e uz posao u poqu uspeti da stigne na sva bogoslu`ewa, a |aci gledaju da tako bude. Neku |aci pristigli na Svetu goru dobri su u veronauci, drugi u gra|anskom vaspitawu. U susretu sa najbogatijom riznicom i arhivom sredwovekovnog nasle|a srpskog naroda, sa molitvom koja od 12. veka ovde ne prestaje, i jo{ vi{e sa `ivom verom oko 50 ovda{wih monaha, deca iz {kole koja je regionalna i sabira decu iz svih gradova i sela zapadne Srbije – ku}i se vra}aju bogatija.

U^ENIK VETERINE

OTI[AO U TEOLOGE

PA POSTAO IGUMAN

- Neko je od dece, ako se u ku}i nije slavilo, slavu obnovio. Svako je puno nau~io, svoju veru

produbio. Imali smo 2010. godine |aka sa prizivom Bo`ijim, a koji je bio u prvom na{em {kolskom hodo~a{}u, u Hilandaru. Tako je u~enik na{e {kole, sa veterine oti{ao u teologe i potom postao iguman jednog na{eg velikog manastira. De{avalo se ovde da monasi daruju decu, da iska`u `equ da im |aci ponovo do|u. Ovakva blagodat ~ini da svi `ele, uz Bo`iju pomo}, da Hilandaru do|u ponovo – dodaje \okovi}.

- Duhovne jevan|eqske lekcije, blizina prepodobnih otaca, sve to ~ini da se deca ku}i vrate jo{ boqa i da svoja dru`ewa, i svoj `ivot uop{te, nastave smislenije.

Manastir Hilandar na Svetoj

prila klini~ki je ispitana za le~ewe sr~ane slabosti. ^vrsti oblik tablete prilago|en uzrastu naro~ito }e pomo}i deci u sredinama koje nemaju na raspolagawu teku}u vodu i `ive u ekstremnim klimatskim pojasima. Ova nagrada dodatno motivi{e da nastavim istra`ivawa koja }e deci omogu}iti bezbednu, efikasnu i kvalitetnu terapiju – istakla je prof. dr Baj~eti}.

gori pod svojom ekonomijom ima oko 8.500 hektara zemqe. Tu su novi i stari vinogradi, sa oko 50.000 ~okota. Manastir ima i oko 3.000 starih maslina i oko 1.000 zanovqenih, na 6 hektara. Zatim, ima {qiva, limuna, pomoranxi, kajsija, breskvi, jabuka, le{nika, posa|en je i veliki povrtwak sa ba{tama… Sve je to rezultat velike qubavi i rada monaha Hilandaraca, stru~waka sa srpskih univerziteta i hodo~asnika koji se prihvataju poslu{awa na ekonomiji – delo Gospoda i ~oveka pravoslavnog. Me|u ovim qudima su i |aci, za sada, gle ~uda, jedine srpske sredwe {kole, ~ija se deca u prilici da uzrastaju u blagodatnoj svetlosti Atosa.

Ceremonija progla{ewa pobednika odr`ana je 12. marta u Qubqani, uz prisustvo brojnih lekara, nau~nika i predstavnika akademske zajednice iz vi{e evropskih zemaqa. Napomenimo da nisu bili prisutni svi finalisti.

Nagrade su uru~ene istra`iva~ima ~iji radovi doprinose napretku medicine, razvoju novih terapija i poboq{awu kvaliteta zdravstvene za{tite.

Nagrada International Medis Awards for Medical Research ustanovqena je kako bi se prepoznali i promovisali vrhunski nau~ni rezultati lekara i farmaceuta iz sredwe i isto~ne Evrope, a laureati ovog priznawa ~esto sti~u zna~ajnu me|unarodnu vidqivost u nau~nim krugovima.

Slovena~ki mediji ocewuju da je ovogodi{wa dodela jo{ jednom potvrdila zna~aj regionalne saradwe u medicinskim istra`ivawima, kao i sve ve}i doprinos nau~nika iz regiona razvoju savremene medicine.

Nagrada International Medis Awards for Medical Research ustanovqena je 2014. godine i dodequje se lekarima i farmaceutima koji, uz klini~ki rad, objavquju vrhunska nau~na istra`ivawa u me|unarodnim ~asopisima. Ciq priznawa je da promovi{e nau~nu izvrsnost i unapredi razvoj medicine u zemqama centralne i isto~ne Evrope.

Podse}amo, istra`ivawe prof. dr Milice Baj~eti} bavi se dugogodi{wim problemom u le~ewu sr~ane slabosti kod male dece, nedostatkom gotovih, uzrastu prilago|enih oralnih lekova za decu mla|u od {est godina. Deca sa uro|enim sr~anim manama ili dilatacionom kardiomiopatijom ~esto moraju da primaju terapiju lekovima poput enalaprila, ali ti lekovi za najmla|e ne postoje u odgovaraju}em obliku.

Написао: Miroslav Jankovi}

l Kako je Pele postao jedini ~ovek na svetu za ~ije ime su znali gotovo svi qudi u bilo kom delu sveta l Mnogi smatraju da je bio poznatiji od Isusa l Kako je sa 16 godina postao ~lan reprezentacije Brazila i najve}a senzacija u dotada{woj istoriji fudbala, progla{en je za kraqa ove igre l Na koji na~in je Pele izvla~io i posledwi atom mo}i i snage od svih saigra~a l Bio je igra~ bo`anskog spoja inteligencije, ve{tine, brzine i snage l Zbog ~ega je kraq fudbala tra`io da opro{tajni me~ igra protiv Jugoslavije

PELE MINISTAR SPORTA U BRAZILSKOJ VLADI:

Pele nije hteo da bude kapiten ni Santosa ni reprezentacije Brazila

Kraj Peleove aktivne fudbalske karijere nije bio i kraj wegovog kraqevskog zna~aja u fudbalskom svetu.

Pelea je oberu~ke preuzelo vreme u svoje ruke: u stvari , nakon {to je prestao da igra on je posta(ja)o legendaran. I tako demantova staru latinsku poslovicu: Ko se opra{ta, delimi~no umire! Pele ne da nije, figurativno kazano, ,,javno preminuo“, ve} je nastavio da `ivi u (jo{) nedosti`nim statisti~kim rekordima, sportskoj politici i diplomatiji... i u najboqim se}awima i srcima ogromnog broja qubiteqa fudbala {irom sveta.

Duga~ak je spisak rekorda koje je Pele postavio a koji ni do danas nisu oboreni. Nekoliko wih se izdvaja svojom izuzetno{}u. On je prvi igra~ koji je postigao vi{e od 1.000 golova na zvani~nim utakmicama, ta~nije: dao je 1.281 gol na 1.363 utakmice. Kada se podeli broj golova u sa brojem utakmica dobijemo prosek od 0,93 gola po jednom me~u. To je fantasti~an prosek na toliki broj utakmica. Taj koeficijent kod Mesija iznosi 0,79, a kod Ronalda 0,72 posto: budu}i da oni jo{ igraju, imaju {ansu da ga preteknu, ali je verovatno}a vrlo mala, jer se taj broj vrlo sporo mewa. Jedino Gerd Miler ima taj skor samo za jedan poen mawi od Peleovog: wegov prosek je 0,92 - dao je 735 golova na 793 zvani~ne utakmice, statisti~ki uredno evidentirane. A jedan Peleov rekord je oboren na SP u Kataru: kapiten Brazila Nejmar je na utakmici protiv Hrvatske, koju je Brazil na penale izgubio, postigao 77. gol za karioke i tako se izjedna~io sa Peleom, koji je isto toliko golova postigao u 92 utakmice za karioke.. Pele mu je ~estitao i pozvao ga da i daqe igra i ru{i rekorde. Jo{ jedan Peleov podvig }e biti jako te{ko dosti}i: u karijeri je ~ak 92 puta postigao het-trik: po tri gola na utakmici! Ali, Peleovu statistiku o rekordnom broju golova neki fudbalski hroni~ari odavno osporavaju. Tako navode pri-

Politi~ar: Pele se zalagao za zakone o boqem statusu sportista

mer Jozefa Bikana, austrijsko/~e{kog fudbalera, koji je navodno dao 1.400 golova u periodu od 1931 do 1956. Ali, nema svih podataka o tome, jer je deo dokumentacije izgubqen tokom Drugog svetskog rata. Zvani~no mu je priznato da je dao 805 golova na 530 utakmica. Oni, istovremeno, osporavaju da je Pele dao hiqadu ,,i ne{to“ pogodaka. Tvrde da je dao ,,samo“ 757 golova, ra~unaju}i zvani~ne utakmice ,,selesaoa“ i klubova za koje je igrao. Ti fudbalski hroni~ari ne priznaju Peleu golove koje je dao za Santos i Kosmos na turnejama, ni golove koje je postigao igraju}i za reprezentaciju Sao Paola, pa onda Unije sportista, ni 14 golova koje je postigao za selekciju Brazilske vojske, kao ni one sa mnogobrojnih revijalnih i opro{tajnih utakmica. Neki idu toliko daleko da govore kako je Pele ura~unao i golove koje je postizao i dok je igrao za juniore i omladince

Santosa. U osporavawu Peleovih rekorda su najuporniji Argentinci, wihovi najve}i rivali, koji im po broju titula svetskih prvaka prilaze sve bli`e - posle Katara je ,,samo“ 5:3 za Brazil. A osporavaju}i Pelea, gau~osi, u stvari, `ele da Maradonu ili Mesija izguraju na prvo mesto kao najboqeg fudbalera svih vremena. Peleov `ivot je posle fudbalske karijere krenuo u raznim pravcima: bio je politi~ar, bogati biznismen, ambasador UNICEF-a i UN-a... igrao uloge u raznim filmovima, TV sapunicama, komponovao pesme i snimao CD- ove sa popularnim brazilskim pesmama. Prvo je hteo, pa odustao, od kandidature za predsednika Brazila 1994., ali je tri godine: od 1995 do 1998. bio ministar sporta u brazilskoj vladi. Zalagao se za zakon koji bi profesionalnim fudbalerima omogu}io boqu poziciju u pregovorima sa klubovima oko ugovo-

HIQADITI GOL IZ PENALA

Pele je po „brazilskoj statisici” hiqaditi gol postigao {ezdesetih godina, na me~u Santos - Vasko de Gama (2:1), i to u svojoj 909. zvani~noj utakmici, koja je odigrana na „Marakani”, pred 65.000 gledalaca. Postoji i snimak sa te utakmice. Pele je postigao, pobedonosni drugi gol, iz penala, koji je na wemu i napravqen u tipi~no wegovoj napada~koj akciji - driblaju}i protivnike „zabio” se u {esnaesterac i tu je oboren. Pele uzima loptu, stavqa je „na kre~” (beli krug), pravi kra}i zalet, potom sledi onaj wegov polukorak koji „usporava” golmana i {ut unutra{wim delom desne noge u levu stranu gola.

Gol! Wegovi saigra~i ga dugo nose po terenu na ramenima, kao u [vedskoj 1958. godine.

Prema izve{tajima sa te utakmice, Pele je kasnije skinuo beli dres sa brojem deset i obukao isti takav, ali sa brojem 1000 na le|ima i optr~ao nekoliko po~asnih krugova oko terena odu{evqene „Marakane”. Ali, te scene na pomenutom snimku - nema!

SE

ra. Hteo je da oni posle wega imaju ono {to on i wegova generacija nisu imali. Mawe je poznato da u Brazilu mnogi nisu voleli Pelea. Zamerali su mu razne stvari: od toga da je }utao i samo fudbal igrao za vreme vojne diktature u Brazilu (1969-1985), govorili da nije, kao Mohamed Ali povodom rata u Vijetnamu, digao glas protiv nasiqa i nepravde, prigovarali mu da je maskota generala i diktatora, isti~u}i da, u stvari, on nikada nije ni protiv ~ega digao glas! Pa ni protiv rasizma, koji je i te kako ose}ao na vlastitoj ko`i: nikad nije progovorio ni re~ kada bi ga protivni~ki navija~i na utakmicama ismejavali majmunskim kricima i kod ku}e i {irom sveta. On je priznavao da je znao za zatvore i ubistva u vrema vladavine vojne hunte, a branio se re~ima da ni{ta nije mogao da u~ini, jer je on obi~an ~ovek koji je samo igrao fudbal, i da je tako u~inio vi{e za Brazil nego ijedan politi~ar. Ova zatamwena strana Peleove biografije i li~nosti je mawe poznata, ali, eto, postoji. Pele je dugo godina posle okon~awa fudbalske karijere bio vi{estruko `ivotno aktivan ~ovek. Imao je buran privatni `ivot, tre}i put se o`enio u 75. godini `ivota, imao je mnoge mane i poroke... kao i mnogi drugi (da ne ka`emo-svi) qudi ovoga sveta. I neke ~udne principe. ^ak i fudbalske: nikada nije hteo da bude kapiten ni Santosa ni reprezentacije Brazila, a prirodno je bilo da to godinama bude. Ipak je jednom poneo kapitensku traku ,,selesaoa“: to je bilo 1990. kada je kao 50-godi{wak predvodio Brazil na utakmici protiv Ostatka sveta, koju je Svet dobio sa 2:1. Pele je igrao prvih 45 minuta i onda besan napustio me~, jer mu neko iz tada{weg tima karioka nije dodao loptu kad je bio u izglednoj {ansi! l U slede}em broju: Svi veliki igra~i su imali poneki nedostatak, sem Pelea

1628. - Englezi su u Americi osnovali koloniju Masa~usets.

1796. - Republika Francuska donela je Dekret o slobodi {tampe, koji je po dolasku Napoleona na vlast dve godine kasnije prestao da va`i, a {tampa je podvrgnuta strogoj cenzuri.

1813. - Ro|en je {kotski misionar i istra`iva~ Afrike Dejvid Livingston, koji je 1855. otkrio Viktorijine vodopade. Prvi je istra`ivao pustiwu Kalahari, basen reke Zambezi i izvori{te reke Kongo. Kao najve}i britanski istra`iva~ Afrike, sahrawen je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu.

1861. - Englezi su, nakon vi{egodi{wih borbi, ugu{ili pobunu domoroda~kog stanovni{tva Maora na Novom Zelandu i oni su se povukli u unutra{wost ostrva.

1945. - Velika Britanija je priznala vladu Demokratske Federativne Jugoslavije na ~elu s Josipom Brozom Titom. DFJ su potom priznali i SAD (18. marta) i SSSR (29. marta).

1950. - Umro je ameri~ki pisac Edgar Rajs Barouz, autor pustolovnih romana o Tarzanu.

1970. - [efovi vlada Isto~ne i Zapadne Nema~ke, Vili Brant i Vili [tof sastali su se u Erfurtu. To je bio prvi susret visokih zvani~nika dve zemqe od podele Nema~ke 1949.

1996. - Policija Federacije BiH u{la je u Grbavicu, posledwu sarajevsku op{tinu koju su u bosanskom ratu dr`ale srpske snage. Time je zavr{en prenos vlasti u sarajevskim op{tinama koje su, po Dejtonskom sporazumu, pripale Federaciji BiH. Najve}i deo srpskog stanovni{tva je dva dana ranije napustio Grbavicu, a po podacima Ifora, tokom prenosa vlasti se iz Sarajeva iselilo 60.000 Srba.

1996. - U glavnom gradu Filipina, Manili, u po`aru u jednoj diskoteci je poginulo 150 qudi.

1999. - Nakon neuspelih pregovora Srba i kosovskih Albanaca u Parizu, predsednik SAD Bil Klinton izjavio je da je „prag prekora~en” i da problem Kosova ugro`ava dr`avne interese SAD. Diplomate zapadnih zemaqa po~ele su da napu{taju Beograd, a me|unarodni verifikatori Kosovo.

2006. - Hiqade demonstranata okupilo se na velikom trgu u glavnom gradu Belorusije, Minsku, odbijaju}i da priznaju rezultate predsedni~kih izbora na kojima je po tre}i put pobedio Aleksander Luka{enko i time nastavio svoju 12 godi{wu vladavinu.

2012. - Umrla je predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije, Verica Bara} koja je vi{e od deset godina pokretala brojne teme o korupciji i u javnosti bila simbol borbe protiv te dru{tvene po{asti.

2022. - Pu{tena je deonica pruge BeogradNovi Sad, u okviru me|unarodne pruge Beograd - Budimpe{ta. Izgradwa je po~ela 2017. godine za vozove brzine 200 kilometara na sat.

Pro{lo je 110 godina od nepravedno zaboravqene bitke tokom Velikog rata kojom su weni junaci omogu}ili odstupncu srpskoj vojsci i Vrhovnoj komandi prilikom povla~ewa prema Albaniji ~ime su promenili tok istorije i sudbinu srpske dr`ave, a po svom zna~aju ona mo`e da se meri sa bitkama koje su vo|ene na Ceru i Kolubari.

Bitka na Moravi ili Leskova~ki manevar, posle brojnih poraza u nekoliko nedeqa te{kih borbi, bila je jedina srpska pobeda u ratnoj 1915. godini. Wene najkrvavije borbe, protiv pripadnika Prve bugarske armije, vodile su se kod takozvanog glo`anskog mosta u okolini Vlasotinca koje posledwih godina, uz podr{ku dr`ave, o`ivqava se}awe na ovaj doga|aj zna~ajan za opstanak srpske vojske. Ona }e se, tri godine kasnije, posle albanske golgote, oporavka na Krfu i proboja Solunskog fronta, slavodobitno vratiti u svoju otaxbinu.

Leskova~ki manevar je jedinstveni primer u ratnoj istoriji da su trupe, nakon brojnih poraza, te{ko}a i gubitaka smogle snagu da krenu u protivofanzivu i da ostvare veliku pobedu. Ova bitka vo|ena je na {irem potezu jugoisto~ne Srbije, od sredine oktobra do kraja novembra te zlosre}ne 1915. godine, du` Vlasine, Ju`ne Morave, Jablanice i Puste reke, ali su se glavne borbe vodile oko glo`anskog mosta na Ju`noj Moravi koji je juna~ki brawen i gde je poginulo 49 srpskih vojnika. Spomenik sa natpisom „Putni~e, stani“ posve}en je trajnom se}awu na one koji su `ivote ugradili u slobodu i slavu svoje otaxbine. - I posle 110 godina se postavqa pitawe, da li smo ikada razumeli `rtvu i da li smo shvatili wen zna~aj. Na{e slavne pretke moramo otrgnuti od zaborava, jer vojnik umire dva puta, jednom kada ga pogodi kur{um, a drugi put kada ga potomci zaborave, a to ne smemo dozvoliti – ista-

Da je voleo Srbiju i neizmerno obo`avao svoju porodicu, znaju svi koji su pro~itali i samo nekoliko redaka Vladislava Petkovi}a Disa. Rasejani pesnik ~upavih brkova imao je kratak, ali buran `ivot, kao i mnogi drugi pripadnici wegove „izgubqene“ generacije.

U `ivotu su ga pratili neuspesi i porazi, pa je i tematika wegovih pesama proiza{la iz takvog `ivota. On je stvarao za sebe, nije mario za kritike, ve} ih stoi~ki podnosio i verovao da }e ga pesme naxiveti. Tako je i bilo. Od ro|ewa bole{qiv i bled, odrastao je u mnogobrojnoj porodici. U~io je {kole, ali je malo nau~io, ~ak ni maturu nije polo`io, ali ga to nije spre~ilo da postane u~iteq u nekim zaba~enim selima. Po prelasku u Beograd dobija posao pisara, a u to vreme nastaje i wegov nadimak po kome je prepoznatqiv i koji predstavqa tri sredwa slova wegovog imena – VlaDISlav. Pesni~ka avantura je zapo~eta. Najvi{e vremena je provodio sa svojim najboqim drugom Simom Pandurovi}em.

Bio je april 1911. godine kada je na kalemegdanskom {etali{tu sreo lepoticu po imenu Hristina, ba{ onu milu devojku koju je godinama sawao u svojim pesmama. Vitka devetnaestogodi{wakiwa, po{tanska slu`benica, prepoznala je pesnika Disa i ve} nekoliko dana kasnije pru`ali su ruku jedno drugome nasred {etali{ta u Knez Mihailovoj ulici. Mnogo godina kasnije, kada Disa vi{e nije bilo, kada je wegovo telo le`alo negde duboko u Jonskom moru, a du{a obitavala uz svoju dragu, Hristina se prise}ala tog prvog susreta:

„Nije mi se dopao, ali nisam mogla ni da pobegnem. U|em kod drugarice, a kad iza|em, on ~eka preko puta kod ‘^ivutske kafane’. Iz kancelarije idem ku}i zaobilaznim putem,

a on se na|e ispred mene – sad vi presudite je li to sudbina ili ne{to drugo?“

Iako joj se na prvi pogled mo`da nije dopao, to je nije spre~ilo da se zaqubi i {est meseci kasnije stane pred oltar s wim. A ven~awe – posve neobi~no. Ven~awe je trebalo da se odr`i u crkvi svetog Marka u {est ujutru. Po{to su zaboravili prstewe, kum je predlo`io da se uzme gumica sa ki{obrana. Prota nije prihvatio da se odr`i ven~awe na taj na~in, pa su morali sa~ekati ispred. Tada je mlada zamolila nepoznatu `enu da joj pozajmi nakratko prsten, samo da se ven~awu. Dis je imao 31 godinu, Hristina 19. Dobili su i „svadbeni poklon“, ni mawe ni vi{e nego o{tar ~lanak u novinama od Jovana Skerli}a, ~uvenog kriti~ara, koji se gadno ogre{io o Disa. Qubav je cvetala, Dis je Tinku obo`avao, a kada su im se rodila deca, Gordana i Mutimir, wegovoj sre}i nije bilo kraja. Porodi~nu idilu naru{ili su dolaze}i ratovi. Dis

POMEN I SVE^ANA AKADEMIJA

U julu ove godine Bitka na Moravi postala je deo dr`avnog programa obele`avawa godi{wica istorijskih doga|aja oslobodila~kih ratova i ona }e se ubudu}e obele`avati svakog novembra. Kraj spomenika u Glo`anu, na putu Leskovac – Vlasotince, junacima Leskova~kog protivudara polo`eni su venci. Pomen je slu`io arhiepiskop i mitropolit ni{ki Arsenije, dok je u sali vlasotina~kog Kulturnog centra odr`ana sve~ana akademija na kojoj su nastupili Umetni~ki ansambl Ministartsva odbrane „Stanislav Bini~ki“ i narodni guslar Miqan Tokovi}.

kao je Dejan Anti}, dr`avni sekretar Ministarstva za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa na dr`avnoj ceremoniji kojom je obele`ena godi{wica velike pobede i uxbeni~kog primera herojstva i po`rtvovanosti za svoj narod i dr`avu. Obru~ se stezao, a morao je da se brani put koji vodi od Leskovca prema Kosmetu zbog ~ega je sa tim zadatkom, po nara|ewu Stepe Stepanovi}a, formirana manevarska grupa na ~ijem je ~elu bio pukovnik Qubomir Mili}, tada{wi komandant Moravske divizije drugog poziva.

On je organizovao odbranu u bezizlaznoj situaciji i izdao nare|ewe o napadu. Iznureni od prethodnog vojevawa i slabo naoru`ani borci uspeli su ne samo da za{tite odstupnicu, na liniji Lebane –Kur{umlija – Prokupqe, ve} i da, svojim juna{tvom, mnogo nadmo}nijeg okupatora vrate na po~etne polo`aje.

Pukovnik prof. dr Slobodan \uki} sa Vojne akademije je te`inu ovog istorijskog trenutka ilustrovao citatom tada{weg predsednika Vlade Nikole Pa{i}a „Spasa nam nema, propasti ne mo`emo“.

se prvo zatekao na Krfu, a zatim je po~etkom 1916. godine krenuo za Francusku. A tamo… svi su ga voleli, svima je bio drag i simpati~an, naro~ito `enama. Verovatno su ose}ale koliko je patio i ~eznuo za porodicom, verovatno su tada i nastala ona prelepa pisma u stihovima koja nikada nisu upu}ena onome kome su namewena: „Ne javqa mi se. A ima kad. Sem ako ne spava, ako ne di{e. Deset meseci ravno je sad od rastanka nam, otkako ne pi{e!“

U to vreme do wega do|e vest da wegova Tinka sa decom gladuje, jer osam meseci ve} ne prima nov~anu pomo}. Prijateq koga je zadu`io na Krfu da podi`e wegovu platu tro{io je novac po kafanama, a u Srbiju ni dinara nije slao. Povre|en takvim pona{awem bliskog prijateqa po{ao je za Gr~ku da ra{~isti tu nepriliku. Pre nego {to se ukrcao na brod sa koga nikada nije iza{ao, javio se Tinki i tom prilikom rekao: „Putujem danas. Da se oprostimo… Ja bih sebe kaznio smr}u {to sam u ovim prilikama poverovao drugima.“

Istog dana u zoru brod na koji se ukrcao je potonuo, a s wim i pesnik „Utopqenih du{a“. Dva dana kasnije izvu~eno je telo velikog srpskog pesnika. U xepovima su mu na|ene nao~ari i drahma i po. Telo je vra}eno nazad, u plavu grobnicu.

Kada se rat zavr{io, wegova `ena Hristina smatrala je da kao `ena srpskog pesnika i kurira Ministarstva prosvete ima pravo na penziju. I dok je ~ekala da se molbi udovoqi, zadesila ju je nova tragedija. Wihova k}erka Gordana umrla je od opekotina u po`aru izazvanom nesre}nim okolnostima. Novi udarac sudbine usledio je godinama kasnije. Wihov sin Mutimir nestao je bez traga kao pripadnik jedinica Dra`e Mihailovi}a. @ena ~ije je srce prepuklo tri puta, po`ivela je sama jo{ nekoliko godina.

NA PRAGU ^ETVRTE DECENIJE:

Za{to se mladi u Srbiji kasno osamostaquju

Mladi u Srbiji iznajmquju stan u 31. godini, a razlozi za tako kasno osamostaqivawe naj~e{}e su finansijske prepreke, nesigurnost zapo{qavawa i visoki tro{kovi stanovawa.

^ak 31,85 odsto gra|ana Srbije starosti izme|u 30 i 34 godine deli `ivotni prostor sa roditeqima, ovaj prosek je znatno vi{i u odnosu na ostatak Evrope, gde je prosek oko 26,3 godina.

U nekim zemqama poput Finske mladi se osamostaquju ve} oko 21 godine, navodi portal „4 zida”.

Kada mladi razmi{qaju o samostalnom `ivotu od prve plate, pitawe nije samo kolika je zarada, ve} i koliki su tro{kovi i gde bi `eleli da `ive.

Upravo ta jedna~ina je ~esto nepremostiva prepreka za mnoge koji i u svojim tridesetim godinama ostaju sa roditeqima.

Za iznajmqivawe garsowere u Beogradu potrebno je i vi{e od 350 evra, a za mlade na po~etku karijere, to je preveliki izdatak.

U mawim mestima situacija je ponekad boqa, kada su u pitawu cene kirije, ali je zato neretko te`e prona}i dobro pla}en posao.

Aleksandra Mihajlovi} sa portala „4 zida” kazala je da su mladi koji dolaze iz drugih gradova fleksibilniji i da se br`e odlu~uju na iznajmqivawe stana, ~esto uz deqewe tro{kova sa cimerima, dok se Beogra|ani te`e odlu~uju na samostalan `ivot, pre svega zbog visokih kirija u odnosu na prose~ne zarade, pa se naj~e{}e osamostaquju tek nakon stabilizacije prihoda.

Ona napomiwe da, za razliku od studenata, mladi koji ve} imaju posao i stabilna primawa ne tra`e samo privremeni sme{taj, ve} stan u kojem mogu du`e da ostanu i stvore ose}aj doma.

Istakla je da naj~e{}e biraju dobro povezane, ali i cenovno pristupa~ne delove Beograda - kao {to su Zvezdara, Vo`dovac, Palilula i pojedini blokovi Novog Beograda.

Prema podacima ovog portala, prose~na mese~na kirija za garsoweru na Zvezdari i Vo`dovcu iznosi oko 400 evra, na Paliluli i Zemunu oko 350 evra, dok se jednosobni stanovi izdaju po ceni od najmawe 450 evra.

Cene su najvi{e u centralnim op{tinama poput Starog grada, Vra~ara i Savskog venca dok su u perifernim delovima grada znatno povoqnije.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Fokus ove nedeqe bi}e na svakodnevnim sitnicama. Ne o~ekujte velike drame – va`no je opu{tawe i u`ivawe u malim stvarima. Samci mogu upoznati novu osobu na neo~ekivanim mestima, bez pritiska da odmah “na|u qubav”. KARIJERA: Plodovi va{eg truda izlaze na videlo, a zadovoqstvo i napredovawe postaju o~igledni. Oni u menaxerskim ulogama mogu o~ekivati pohvale.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

QUBAV: Period je idealan za kvalitetnu vezu. Ako su postojale nesuglasice sa partnerom, sada }ete uspeti da se otvorite i prona|ete zajedni~ki jezik. KARIJERA: Imate vremena da osmislite i razradite poslovne ideje. Povremeno }ete se baviti i finansijskim pitawima ili ulagawima. Obratite pa`wu na dokumentaciju i administrativne detaqe – sitnice mogu izazvati peripetije.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

QUBAV: Spremni ste za nova poznanstva, ali izbegavajte nesporazume i nepotrebne rasprave. Komunikacija je kqu~ – budite takti~ni. KARIJERA: Nastavqate sa tihi diplomatskim pristupom, a ono {to dogovorite, primewujete odmah. Izbalansirajte ti{e i dinami~nije aktivnosti. Radite na kondiciji – fizi~ka aktivnost }e vam prijati.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: Fokusira}ete se na unutra{wi svet i emocije, uz o~uvawe privatnosti. Neki Rakovi }e ~uvati qubav za sebe i ne pokazivati je svima. KARIJERA: Nova poznanstva u struci i prikupqawe informacija otvaraju potencijalne saradwe. Budite otvoreni i spremni na povezivawe. Pripremite se na posetu napornije rodbine – sa strpqewem i humorom sve }e pro}i lak{e.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

QUBAV: Novi kontakti mogu do}i iz radnog okru`ewa – jedan mejl ili poziv mo`e doneti ugodno poznanstvo. Oni u vezama u`iva}e u svakodnevnim sitnicama. KARIJERA: Od vas se o~ekuje vi{e nego ina~e – fokusirajte se na ono {to `elite i mo`ete ostvariti. Napredovawe je stabilno i sigurno. Ne budite previ{e skromni – poka`ite svoje kvalitete.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: Ovih dana bi}ete vrlo zanimqivi drugima, a dru{tvena energija raste. Ako ste u vezi, odnos }e se poboq{ati; samci }e ~e{}e izlaziti. KARIJERA: Poslovi se stabilizuju, a vi mo`ete razvijati nove planove. Energija mo`da ne}e biti dovoqna da sve odmah realizujete. Izbegavajte rasprave s nadre|enima – povremeni kompromis poma`e.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Ova nedeqa mo`e doneti sna`ne li~ne promene. Aktivni ste u stvarawu kontakata, {to je prilika za nova poznanstva. Povremeno }ete tro{iti vi{e da impresionirate partnera, ali ukupno }ete biti zadovoqni. KARIJERA: Planirajte rad i vreme pa`qivo – umor mo`e uticati na brzinu obavqawa zadataka. Redovno se odmarajte i dovoqno spavajte.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: Qubavni `ivot napreduje stabilno, bez pritiska. Samci mogu u`ivati u opu{tenim izlascima, a vezani u udobnosti doma. KARIJERA: Pred vama je nedeqa ispuwena `eqom za u~ewem i novim iskustvima. Bi}e {arenoliko –pokazivawe va{ih sposobnosti je va`no, ali mudrost nala`e kada {uteti. Slu{ajte intuiciju –vodi}e vas kroz nedequ.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: Diskretnija faza qubavi – samci ne}e insistirati na izlascima, dok }e vezani u`ivati u ku}noj atmosferi sa partnerom. KARIJERA: Va{a originalnost dolazi do izra`aja, pa mo`ete pokrenuti zanimqive projekte. Napredak je mogu}, ali zahteva boqu organizaciju. Va{a energija poma`e i drugima da napreduju. Ve`bajte jogu i fokusirajte se na balans tela i uma.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: Emocije i svakodnevne strasti ~ine ovaj period prijatnim. Osobe suprotnog pola `ele}e va{e dru{tvo, ali uz diskreciju. U qubavi }ete `eleti vi{e bliskosti. KARIJERA: Ne dozvolite da vas kritike obeshrabre. Oni sa {efovskim polo`ajem bi}e testirani, ali Jar~evi znaju kako da se nose sa izazovima. Ne `ivite u pro{losti – fokusirajte se na sada{wost.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: Ve}i deo vremena provodite sami, u sawarewu. Prilike za qubav prolaze, ali faza }e uskoro pro}i – strpqewe je va`no. Nemate neograni~eno vreme za delovawe. KARIJERA: Nakon prikupqenih informacija, delujete predano. Potrebni su napori, ali uspeh dolazi korak po korak. Va{a intuicija bi}e sna`na i mo`e vam pomo}i da donesete va`ne odluke.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

QUBAV: Ovih dana mo`da }ete ose}ati mawak entuzijazma u qubavi. Diplomatski pristup i humor poma`u odr`avawu harmoni~ne atmosfere. Neko iz pro{losti }e vas iznenaditi, ali preporu~uje se veliki oprez. KARIJERA: Napravite selekciju zadataka i prioriteta da ne tro{ite energiju na nebitne stvari. Jedite umjereno i kre}ite se vi{e – telo }e vam biti zahvalno.

Privatnim ugostiteqima je dozvoqeno da odbiju deci pristup u lokale, saop{tila je vlada {vajcarskog kantona Argau, nakon {to je jedan vlasnik lokalnog kafea odbio da primi goste mla|e od 14 godina, prenose {vajcarski mediji.

„Kako bi se o~uvala mirna i ugodna atmosfera, molimo vas da ne dovodite bebe ili malu decu”, naveo je vlasnik kafea na natpisu iznad ulaza u lokal.

Ova odluka izazvala je politi~ku debatu i reagovawa medija u novembru pro{le godine, preneo je Svis info.

Na pritu`bu desni~arske [vajcarske narodne partije, kantonalna vlada je saop{tila da propisi kantona o uslu`nom sektoru ne sadr`e odredbe koje se odnose na selekciju gostiju.

Kantonalna vlada je navela da se, sa pravne ta~ke gledi{ta, dva osnovna prava sukobqavaju, a to su zabrana diskriminacije i ekonomska sloboda.

Kako se navodi, oba principa su sadr`ana u Saveznom ustavu.

Osnovna prava bi prvenstveno obavezivala dr`avu prema wenim gra|anima, ali ne bi imala direktan efekat izme|u privatnih lica.

Po{to vo|ewe restorana nije zadatak poveren od dr`ave, ugostiteq je slobodan da odlu~i koga }e slu`iti u okviru svoje ekonomske slobode.

Prema mi{qewu kantonalne vlade, dr`avna „obaveza gostoprimstva” bila bi nesrazmerno zadirawe u preduzetni~ku slobodu.

Kantonalna vlada ne smatra da je prekr{ena ustavna zabrana diskriminacije, jer se zabrana diskriminacije po osnovu starosti primewuje mawe rigorozno nego, na primer, diskriminacija na osnovu rase ili pola.

Stoga je zakqu~eno da zabrana ulaska za decu mla|u od 14 godina nije ni poni`avaju}a niti predstavqa stigmatizaciju i ne kr{i qudsko dostojanstvo.

Kantonalna vlada je, analogno tome, objasnila da bi, prema ovoj logici, ograni~ewa pristupa za starije gra|ane tako|e bila dozvoqena. Kako je preneo Svis info, kantonalne vlasti ne vide razlog za izmenu Zakona o ugostiteqstvu i ne smatraju da je socijalna integracija porodica ili Konvencija UN o pravima deteta ugro`ena selektivnim zabranama. U saop{tewu se navodi da u tom kantonu i daqe postoji dovoqno preduze}a prilago|enih porodicama. Kantonalna vlada je, istovremeno, ocenila da }e ovakve zabrane ostati izuzetak, jer ve}ina ugostiteqa ne mo`e da priu{ti da se sa poslovne ta~ke gledi{ta li{i porodica kao klijenata.

[ta se doga|a va{em telu ako

Post kao praksa privla~i i sve vi{e qudi koji ga praktikuju iz zdravstvenih razloga.

Dvadeset~etvoro~asovni post posledwih godina postao je popularan zdravstveni trend, naro~ito u obliku povremenog posta koji mnogi praktikuju kako bi smr{ali, poboq{ali metaboli~ko zdravqe ili jednostavno uspostavili ve}u kontrolu nad prehrambenim navikama.

LEKARI IMAJU

UPOZOREWE

Simulacija objavqena na Jutjubu prikazuje kako telo tokom 24 sata postepeno mewa izvore energije i prilago|ava se novim uslovima. Osnovna ideja je jednostavna: kada prestanete da jedete, telo za normalno funkcionisawe po~iwe da koristi energiju koju je ve} uskladi{tilo. Ipak, lekari upozoravaju da post nije ~arobno re{ewe i da ga ne bi svako trebalo praktikovati bez prethodnog razmi{qawa.

Klinika Cleveland navodi da povremeni post nekima mo`e pomo}i pri mr{avqewu, regulaciji krvnog pritiska i smawewu insulinske rezistencije, ali nagla{ava da nije univerzalno re{ewe i da efekti

POSNI RECEPT

RIBQI PAPRIKA[

POTREBNO JE:

n 1 kg sve`e bele ribe, n 5-6 krompira oqu{tenih i ise~enih na kocke, n 2 {argarepe iseckane na koluti}e, n 1/2 {oqe gra{ka, n per{un, n so, n biber, n uqe.

PRIPREMA:

Propr`iti luk na uqu, dodati aleve paprike, prome{ati i odmah smawiti vatru i dodati komade ribe. Ne me{ati, ve} samo protresti {erpu ako je potrebno, da se riba ne bi raspala.

Brzo dodati dodati vodu i pripremqen krompir, {argarepu i gra{ak. Krompir i riba treba da ogreznu u vodi. Posoliti i pobiberiti i na kraju posuti iseckanim per{unom.

Kuvati oko ½ sata, dok krompir ne omek{a.

i daqe u velikoj meri zavise od ukupnog kvaliteta ishrane. Sli~no isti~e i medicinski centar Johns Hopkins, koji navodi da je kod povremenog posta ~esto va`nije kada jedete nego {ta jedete, te da se sve potencijalne koristi moraju posmatrati u {irem kontekstu ishrane i na~ina `ivota.

[TA SE DOGA\A U TELU TOKOM 24-^ASOVNOG

POSTA?

^ETIRI SATA POSTA

Simulacija Grow Fit Healtha pokazuje da se ve} nakon prva ~etiri sata mo`e pojaviti blag ose}aj gladi. Telo zavr{ava varewe hrane, {to dovodi do pada nivoa insulina. Ubrzo nakon toga po~iwe da tro{i uskladi{teni {e}er kao izvor energije.

SATI POSTA

Nakon osam sati bez hrane nivo {e}era u krvi po~iwe da opada. Telo se tada okre}e drugom izvoru energije – glikogenu

Tri naj~e{}e

iz sopstvenih zaliha. U ovoj fazi mnogi qudi po~iwu da prime}uju promene u tome kako se ose}aju. 12 SATI POSTA Nakon 12 sati telo ulazi u

bolesti koje se nasle|uju od roditeqa

Iako su brojna zdravstvena stawa posledica na~ina `ivota ili jednostavno lo{e sre}e, genetika igra kqu~nu ulogu u sklonosti odre|enim bolestima.

Ako su va{i roditeqi ili bake i deke imali neku bolest, postoji ve}a verovatno}a da }ete je i vi razviti.

To, naravno, ne zna~i da je oboqewe neizbe`no, ali ukazuje na povi{en rizik. Lekarka Clair Grainger izdvojila je tri ~esta stawa na koja zna~ajno uti~e genetika.

DIJABETES

Postoje dva tipa dijabetesa. Dok je tip 1 autoimuna bolest, tip 2 povezuje se sa na~inom `ivota, ali i sa genetikom.

„Dijabetes tipa 2 jedno je od naj~e{}ih stawa sa naslednom komponentom. Iako faktori poput ishrane, telesne te`ine i aktivnosti imaju zna~ajnu ulogu, genetika mo`e pove}ati sklonost obolevawu”, pojasnila je dr Grainger.

Zatim je dodala:

POBOQ[AVAJU MEMORIJU

„To ne zna~i da je bolest neizbe`na, ali upu}uje na to da bi trebalo da budete proaktivni: redovno idete na lekarske preglede, odr`avate zdravu telesnu te`inu i pratite simptome poput poja~ane `e|i, umora ili u~estalog mokrewa”.

ASTMA

Astma je ~esto stawe koje uti~e na disajne puteve, izazivaju}i stezawe u grudima, ka{aq i ote`ano disawe, a te`ina simptoma mo`e varirati od blagih do vrlo te{kih.

„Astma je jo{ jedno stawe koje se ~esto pojavquje u porodicama. Istra`ivawa pokazuju da postoji ve}a verovatno}a da }e deca razviti astmu ako od we boluje jedan ili oba roditeqa. Astma ima sna`nu genetsku komponentu,”, rekla je dr Grainger.

Genetika ne uti~e samo na astmu.

„Ako va{i roditeqi imaju astmu, polensku groznicu ili ekcem, mogli biste i vi biti skloniji razvoju disajnih ili alergijskih bolesti. Rana dijagnoza i

Masline sadr`e polifenole, supstance koje smawuju oksidacioni (oksidativni) stres u mozgu. Mnoge studije sprovedene u Americi, pokazuju da svakodnevno konzumirawe maslina poboq{ava pam}ewe za ~ak 25%.

DAJU ENERGIJU

[oqa maslina sadr`i 4,4 mg gvo`|a.

Gvo`|e poma`e u sintezi karnitina, aminokiseline koja masti transformi{e u energiju.

Gvo`|e pove}ava nivo hemoglobina u krvi.

SMAWUJU BORE

Masline smawuju bore za 20%, jer sadr`e oleinsku kiselinu. Ova mononezasi}ena Ome-

stawe blage ketoze. To zna~i da po~iwe da proizvodi i koristi ketonska tela, odnosno da pretvara mast u gorivo. Iako se do ove faze mo`e javiti izra`enija glad, Healthline navodi da ovaj proces kod nekih mo`e dovesti do smawewa apetita i gubitka telesne te`ine, ali i ose}aja umora. 16 SATI POSTA

Nakon 16 sati nastupa zna~ajnija promena – po~iwe proces autofagije. Telo tada po~iwe da razgra|uje i „reciklira“ o{te}ene }elije i wihove delove. Prema klinici Cleveland, taj proces mo`e imati brojne zdravstvene koristi, ukqu~uju}i uklawawe nefunkcionalnih delova }elija i potencijalno smawewe prisustva virusa i bakterija.

24 SATA POSTA

Nakon 24 sata bez hrane telo prelazi u svojevrsni re`im „dubinske obnove“. Mast postaje glavni izvor energije, dok se upalni procesi smawuju, a osetqivost na insulin poboq{ava, {to mo`e imati dugoro~ne zdravstvene koristi.

odgovaraju}i plan le~ewa mogu zna~ajno poboq{ati kvalitet `ivota”, objasnila je lekarka. AKNE

Iako se ~esto misli da su akne problem iskqu~ivo tinejxerskog doba, one se mogu nastaviti i u odraslom dobu. Na wihovu pojavu uti~u ishrana i na~in `ivota, ali i genetika.

„Akne se ~esto smatraju samo prolaznom fazom u adolescenciji, no genetika mo`e igrati

LE^EWE BIQEM

zna~ajnu ulogu u tome ko }e ih razviti i koliko }e stawe biti ozbiqno”, rekla je dr Grainger. Mnogi ne znaju da se akne mogu naslediti. Ako su va{i roditeqi imali uporne akne ili su se s wima borili i u odraslom dobu, ve}a je verovatno}a da }ete ih imati i vi.

„Genetika mo`e uticati na sve, od proizvodwe sebuma do na~ina na koji ko`a reaguje na bakterije i upale”, zakqu~ila je.

ga-9 masna kiselina odr`ava ko`u ne`nom i zdravom. Tako|e, masline sadr`e i vitamin E, koji poboq{ava zdravqe ko`e.

SMAWUJU POVE]AN APETIT

Mononezasi}ene masne kiseline koje se nalaze u maslinama usporavaju varewe, i stimuli{u hormon kolecistokinin, koji je zadu`en za slawe poruka mozgu da je organizam sit. Ove masne kiseline stimuli{u lu~ewe adiponektina, supstance koja sagoreva masti tokom 5h nakon wihovog uno{ewa u organizam.

SPRE^AVAJU

KARDIOVASKULARNA OBOQEWA

Masline reguli{u nivo holesterola i

triglicerida, spre~avaju}i da se ove {tetne supstance natalo`e u krvnim sudovima. Na taj na~in masline {tite i ja~aju arterije, i spre~avaju nastanak mnogih zdravstvenih problema vezanih za kardiovaskularni sistem.

SMAWUJU UPALE I BOLOVE

Zbog prisustva antioksidanasa, masline deluju kao sredstvo za ubla`avawe bolova i smawewe upalnih procesa u organizmu.

SPRE^AVAJU RAK

Antioksidansna dejstva maslina, povoqno deluju na organizam, elimini{u toksine iz tela i bore se protiv slobodnih radikala, i samim tim {tite }elije od malignih oboqewa.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

[PANIJI

VOZA^ MOTORNOG VOZILA

BRINUTI, MARITI, HAJATI

HEMIJSKI ELEMENT, KOSITAR

INICIJALI VAJARA LOGA REVOLUCIONAR GEVARA NASILNIK, ZULUM]AR

RANAR, RANARNIK

ZEVSOVA ZLAK]I, PROGNANA SAOLIMPA(MIT.)

RE^ UZETAIZ ^E[KOG

U [ETWU KOZA^KI ZAPOVEDNIK

BUBA GR^KO OSTRVO

SIMBOL NATRIJUMA SAVITI, UVITI U KALEM AUTO OZNAKA [PANIJE FI[EK OD TESTAZA SLADOLED PRISTALICA TOTALITARIZMA

OZNAKAZA MALU

TATAMI, OPA, KOMA, OTOVAR, NAMO TI,TAVA ARARE, ATOS, CENTRALIST.

OBRT, V, JEMETINA, IBAR, RAVEL, ]U, I[ETATI, BAJAMIK, T,

AJATI, KALAJ, OL, ^E, VIDAR, ATA, INSEKT, ^EHIZAM, OO, ETIKA,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: SIRAK, ALAVA, [OFER,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Stepen dru{tvenog razvoja, 2. Ozima p{enicaIme rukometa{a Toski}a, 3. Svetlosni top - Mesto kod Leskovca, 4. Po~etak azbuke - Quqati - Decilitar (skr.), 5. Mesto kod VladimiracaIstezawe, 6. Dr`ava u Aziji - Mala lasta, 7. Simbol ugqenika - Planeta sun~evog sistema - Ruski pisac i slikar Eduard, 8. Odjek, jekaVladari (gr~.) - Veznik, 9. Pro`dr`ivac, `derowa - Uno{ewe, 10. Pe~urke - Predujam, avans, 11. Auto oznaka U`ica - Glavni grad TurskeKow u narodnoj pesmi, 12. Drvodeqa - Stari nomadski narod, Obri, 13. Lazar odmila - Vrsta ~etinara, ~empres, 14. Izru~ewe krivca drugoj zemqi (mn.).

USPRAVNO: 1. Daske debqine jednog cola - Narodni guda~ki instrument, 2. Izbor, odabir - Haqina, haqinica, 3. Jadransko ostrvoDemoni - Planina u Irskoj, 4. Imewakiwe - Zeleni mineral nazvan po Avali, 5. Lirski pesnik - Upotrebna svrha - Oznaka za polupre~nik, 6. Auto oznaka Ivawice - @ensko ime - Reka u Dalmaciji, 7. Zagorka odmila - Ime srpske streqa~ice Binder - Zmijski otrov (nar.), 8. Prvi vokal - Trag stopala - Afroazijski narod, 9. Pristalica carizmaTupavko, 10. Rastavni veznik - Spokoj, mir - Mera za povr{inu (mn.), 11. Jaruga, jarak (mn.) - Raspored ~asova (ital.), 12. Stopiti se, stapati se (hem.).

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: CIVILIZACIJA, OZIMICA, ALEM, LASER, GORINA, AB, WIHATI, DL, RI\AKE, ISTEG, IRAK, LASTICA, C, VENERA,[IM, EHO, ANAKTI, I, ALAMAN, UNOS, GQIVE, KAPARA, UE, ANKARA, AT, STOLAR, AVARI, LAKI, KIPARIS, EKSTRADICIJE.

NA[OJ GLUMICI SUSRET SA EMIROM KUSTURICOM PROMENIO @IVOT IZ KORENA:

”Do`ivela sam ga kao svog poslodavca”

Jelena Jovi~i} je „slu~ajno” postala glumica kada je dobila anga`man u filmu Emira Kusturice, pre nego {to otpo~ela studije na FDU.

Glumica nije krila da pre prvih filmskih anga`mana nije imala u planu da to bude wen `ivotni poziv, me|utim sudbina je htela druga~ije.

„Nisam nikada imala dodira sa glumom niti me je to zanimalo. Jednostavno se `ivot poigrao sa mnom. Tako to obja{wavam. Nikakvu sponu nisam imala sa ovim esnafom, osim {to sam oduvek volela da pevam i igram. Nisam bila svesna situacije u koju sam upala. Kusturicu sam do`ivela kao svog poslodavca ~iji target treba da ispunim. Bilo mi je drago i bila mi je ~ast, naravno, ali nisam bila eufori~na. Prihvatila sam to kao izazov zbog plate i kao ne{to novo, zanimqivo {to mi se de{ava”, rekla je glumica i dodala da nikada nije pitala Kusturicu za{to je ba{ wu odabrao.

„Ne, nisam. Nisam sebe do`ivqavala kao nekog ko ima dar i talenat ve} kao odovaraju}u osobu po izgledu kakva im je bila potrebna u tom trenutku.”

Jelena otvoreno priznaje zbog koje uloge se pokajala, a na koju je najponosnija.

„Ne bih prihvatila ulogu u mjuziklu Inside out, a najponosnija sam na uloge Norme Kesidi, Lili i Done Seridan.

Wen trenutni fokus je na izgradwi oaze van grada.

„Na izgradwi ku}e na selu. Jedva ~ekam da popijem kafu u svom dvori{tu, da slu{am pti~ice, p~elice i vetar.”

Godina za nama joj je bila uspe{na, kako na poslovnom, tako i na privatnom planu.

„Fantasti~na. Jedna od boqih. Mjuzikl „Balkan Ekpres”, koji je imao premijeru krajem aprila pro{le godine je postao veliki hit i bukvalno jedva ~ekamo da se sretnemo sa na sceni da ga igramo, jer vidimo koliko ga publika obo`ava. Zavrsila sam humoristi~ku seriju koja bi trebalo da se prikazuje ovog prole}a. Emotivno cvetam pored mog divnog ~oveka sa kojim u`ivam u svakom danu i trenutku, kao i moja deca i moji najbli`i. Svi smo, Bogu hvala, zdravi i zahvalni na tome”, rekla je glumica i otkrila svoje planove za 2026. godinu:

„Da na leto pro~itam sve one kwige koje se samo gomilaju, jer nemam vremena da ih ~itam preko godine zbog obaveza i da provedem leto na suncu i pored vode sa mojim voqenim qudima. Jesen }u ostaviti da me ne~im lepim iznenadi.”

Na kraju, ona se dotakla i svog privatnog `ivota, te dala savet devojkama.

„Da sloboda nema cenu i da u skladu sa tim biraju i svoj poziv i `ivotnog partnera, jer `ivot nema reprizu”, rekla je ona i dodala {ta treba da bude prioritet u jednoj vezi.

„Po{tovawe i podr{ka, uskla|ene `eqe, ciqevi i ose}awa. Da jedno drugom ne uskra}uju slobodu da budu ono sto jesu, da ~uvaju qubomorno svoj svet, svoj mir i svoju qubav koju ne moraju nikome da obja{wavaju, {ta im ona predstavqa i kako treba da izgleda.”

Marija [erifovi} posledwih godinu dana ima seriju koncerata po celom regionu, a velika podr{ka joj je wen sin Mario.

Na wenim koncertima u Sava centru prvi red su ispunile wene kolege, koje izuzetno po{tuje, ali isti~e da ima odre|enu distancu prema wima.

- Sa svim svojim kolegama se trudim da imam stvarno jedan normalan i zdrav odnos. Dakle, mi se ne dru`imo, mi se ne kumujemo, mi ne letujemo. Zato {to ja imam svoj neki mali mikro svet i i apsolutno smatram da je to tako za sve nas u tome najzdravije. Hvala svim kolegama koji naprosto dolaze da da u`ivaju i da dele i tu sre}u sa mnom i tu qubav prema muzici. Najiskrenije im hvala i to je to. Eto to je ono {to mislim. Wen naslednik Mario vrlo je zaintresovan za muziku, pa neretko se mo`e ~uti i wegov glas na peva~icinim koncertima. - Da. Sad mu je dra`i moj. Pa zato {to

KOLIKO ESTRADA TRO[I MESE^NO?

Ili} ne mo`e bez 3.000 evra, a Nela Bijani} za pet minuta potro{i 1.000 evra

Peva~ Miroslav Ili} ~esto za sebe govori da je te{ka, ali skromna osoba. Vi{e puta je isticao da ga ne zanima dru`ewe sa estradom koja se konstantno hvali „avionima i kamionima”, te da s javne scene ima samo nekoliko pravih prijateqa.

On je bez ustezawa jednom prilikom ispri~ao da mu je potrebno 3.000 evra mese~no za pristojan `ivot.

- Ne volim ja da se hvalim tim stvarima. Uvek sam prezirao pri~e o avionima, kamionima, jahtama i tim takvim stvarima. Normalno je da }e{ imati ako to voli{, radi{ i zaradi{. Smatram da niko ne treba da ulazi u tu|e imovinsko stawe - rekao je Miroslav.

- Za sve ove godine jesam radio i zaradio. Koliko god da nam da{, uvek nam je malo. Za moje potrebe dovoqno je oko 3.000 evra mese~no i da ne misli{ na zimu. Dok plati{ ovo, plati{ ono, kupi{ ovo, kupi{ ono, ostane ti za pristojan `ivot - rekao je svojevremeno za doma}e medije.

Peva~ica Marina Viskovi} svojevremeno je {okirala javnost kada je izjavila da joj je neophodno 3.000 evra kako bi pre`ivela mesec, ali su joj se prohtevi pove}ali pa u posledwe vreme tro{i i do 9.000 evra. Ipak, objasnila je da sve {to ima ula`e u karijeru, a ne u nekretnine.

- Meni treba mnogo vi{e. Ja uzimam svesku i sve zapisujem. Ne postoje skriveni tro{kovi. Dosta novca ula`em u svoju karijeru i koliko god qudima zvu~i pretenciozno, ovo je istina. Najskupqe pesme su mi bile od Milija, ta pesma „Superheroj“. Mili mi je jedan od omiqenih kompozitora. Ta pesma je ostavila trag. Pesma nema veze sa cenom, ne mora da zna~i da je hit. Ali da su veliki tro{kovi jesu. Najvi{e novca sam ulo`ila u album „1.000 lica“ jer smo radili spotove. Nisam {te-

se ne ne ~uje glas ovaj preko wegovog na ozvu~ewu. Ne znam. Mislim da je i daqe bubaw dra`i od mikrofona. Dete raste u toj sredini. Sad vide}emo da li }e ga zaista to negde povu}i. Ja bih mo`da pre volela i ne, ali hajde sad vide}emo {ta je wegov put. Ja verujem da svaka du{ica kad se spusti na zemqu ona neki svoj put utaban ve} ima - rekla Marija za Blic. Marija isti~e da ju je maj~instvo promenilo, te da umesto „kineskog zida” koje je imala oko sebe, sada vrlo lak{e pokazuje emocije.

- U psihoterapiji bi to verovatno bio ego, a ne kineski zid. Moj ego je onako poprili~no velik bio i evo sada kako vreme odmi~e, a zapravo kako Mario raste. A kako zapravo u stvari ja rastem zajedno sa wim kao mama, tako taj ego je sve mawi. I budem li na kraju bila da se ne izrazim sada {ta ve}, evo ne znam vide}emo kako }e se to sve zavr{iti - ka`e peva~ica i ne krije da sva-

dela. Mogla sam i stan da kupim za taj novac. @ao mi je zbog toga, nisam prakti~na po tom pitawu. Ula`em u nekretnine, ali ja sam neko ko voli da radi. Ja zara|ujem proporcionalno isto kao `ena koja radi u prodavnici. Volim da radim i ula`em. Ima i nekih poznatih li~nosti koje, sada kada ne rade, mawe tro{e, pa im i ne treba mnogo novca. Jedna od wih je Kristina Kija Kockar. Ona je jednom prilikom za nas rekla da mese~no tro{i oko 20.000 dinara.

- Moje obaveze za stan su oko 8.000 dinara, telefon varira jer imam neograni~en paket, ali preko toga ide jer {aqem poruke na 3030. Za gorivo, ako sam po gradu, treba mi 4.000 dinara jer retko gde idem. [to se hrane ti~e, mogu na hlebu ceo mesec da budem, ali da ka`emo prosek jer ~esto spremam sama, ukqu~ujem i sokove i za to mi treba 8.000 dinara. Zna~i 20.000 dinara bez telefona, da mogu da platim obaveze, hranu za fri`ider i gorivo. To je neki minimum s kojim mogu da `ivim. A `ivela sam i s mawe. Ovo je samo za mene - rekla je Kija i dodaje da wenoj porodici treba vi{e.

- [to se ti~e porodice, tu varira, jer verovali ili ne, obaveze za stan u Zrewaninu su ve}e od mog u Beogradu, iako je malo ve}i po kvadraturi. Tu najvi{e para ide. Ovo govorim o minimumu koji mi treba kao mladoj osobi bez dece da bih izmirila obaveze

kodnevno ima i suza radosnica.

- Ima kako nema. Pa mislim meni su pune o~i suza po ceo dan kada sam sa wim i svaku no} i ne pro|e ni ni ovaj ni jutro da se to ne desi. Ne pro|e ni no} da mi onako ne zacakle o~i svaki put kad se uspava. Pre nego ga odem po pomazim, poqubim, odem da legnem i ja. Tako da mislim svaka majka to zna. Samo je razlika izme|u mene i nekih drugih majki {to one nisu poznate i nisu na TV i ne mogu da pri~aju o tome. Sve majke znaju da je to jedna qubav i u stvari to je to je na{a posledwa prava qubav. Marija je nedavno ostala bez oca, a na pitawe u kojim trenucima joj najvi{e fali, rekla je:

prema dr`avi, napunila fri`ider i imala za gorivo. Naravno, `ivot je takav da ti taj minimum nije dovoqan jer uvek ima{ neki dodatni tro{ak. Uvek! - zavr{ava Kija.

Za razliku od we, Aca Lukas ima ve}e izdatke, pre svega jer ima ~etvoro dece kojima poma`e. - @ivim sasvim normalno, kao ve}ina qudi. Imam tro{kove, komunalije, hrana, a i roditeq sam koji poma`e svojoj deci, pa mi je dovoqno od 1.200 do 1.400 evra. Suzana Man~i} je pre korone mese~no tro{ila oko 2.000 evra mese~no. I sad ima visoke tro{kove, jer ima dve }erke i ku}ne qubimce.

- Rekla sam da mi je potrebno minimum 2.000 evra i stojim iza toga. Ali sad je situacija takva da sam sre}na ako imam 2.000. Nije mnogo 3.000 kao {to ka`e Miroslav, wemu ~oveku toliko treba, takav mu je standard - smatra najpoznatija loto devojka.

Peva~ica Nela Bijani} jednom prilikom je otkrila da mo`e da potro{i hiqadu evra za pet minuta. Ona u svom domu ima kozmeti~ki salon, dok se ranije pri~alo i o wenom pozla}enom escajgu. - Ja sam `ena koja u principu mo`e deset evra da razvu~e na nedequ dana. Ali sam isto tako i od onih `ena koje mogu hiqadu evra da potro{e za pet minuta. Znate li kako se zove to? Balans! - poru~ila je ona putem Instagrama.

- Uh to je sad ba{ jedno dosta te{ko i intimno pitawe i malo je rano za ove teme. Pa moj otac je bio moja omiqena baraba i te na{e teme su bile onako poprili~no so~ne tako da sam sa wim mogla onako ba{ iskreno i tim jezikom i tim slengom da komuniciram i o `ivotu, o muzici pogotovo, o kolegama jo{ vi{e. Na kraju, peva~ica je istakla ne iskqu~uje mogu}nost da wenu porodicu upotpuni jo{ jednim ~lanom. - Pa verovatno ako ta neka puzlica bude nedostajala i ako bude ta puzla mogla savr{eno da se uklopi u ovu puzlu sa zadovoqstvom }emo je prihvatiti naravno.

OVA @ENA JE NEVEROVATNA:

Lindzi Von se oglasila posle te{kih operacija, ima va`nu poruku za sve

Ameri~ka skija{ica Lindzi Von (41) jo{ uvek nije odlu~ila da li }e se vra}ati profesionalnom sportu nakon te{ke povrede na Zimskim olimpijskim igrama u Milanu i Kortini.

Jedna od najboqih ikada u zimskim sportovima je saop{tila da nije zatvorila vrata novom povratku takmi~ewima, ali isti~e da jo{ nije donela kona~nu odluku o nastavku karijere.

Trenutno se oporavqa od ozbiqne povrede zadobijene tokom spusta na ZOI, pa je fokus da se u potpunosti zale~i i ne `eli da joj bilo ko govori {ta treba da radi.

„Ne, nisam spremna da razgovaram o svojoj budu}nosti u skijawu. Moj fokus je bio na oporavku od povrede i povratku normalnom `ivotu. Ve} sam bila u penziji {est godina i imam neverovatan `ivot van skijawa. Bilo je neverovatno vratiti se na prvo mesto na svetu sa 41 godinom i postaviti nove rekorde u svom sportu, ali u mojim godinama, samo }u ja odlu~iti o svojoj budu}nosti. Nisu mi potrebne ni~ije dozvole da radim ono {to me ~ini sre}nom. Mo`da to zna~i da se opet takmi~im, mo`da ne. Vreme }e pokazati. Prestanite da mi govorite {ta treba ili ne treba da radim. Javi}u vam kada se odlu~im”, napisala je Lindzi Von na dru{tvenoj mre`i X

Po povratku ku}i, ~uvena skija{ica na dru{tvenim mre`ama redovno objavquje snimke rehabilitacije, ukqu~uju}i treninge sa tegovima i vo`wu sobnog bicikla.

„Vozim bicikl. Po~ela sam sa pet minuta… napredujem iz dana u dan”, napisala je Von uz snimak.

Podsetimo, Von se pro{le sezone vratila takmi~ewima posle skoro {est godina pauze, nakon ugradwe delimi~nog titanijumskog implantata u desnom kolenu. Ove sezone ostvarila je dve pobede u spustu i jo{ tri puta bila na pobedni~kom postoqu, zbog ~ega je bila me|u favoritima za olimpijsku medaqu.

Ipak, krajem januara do`ivela je te`ak pad na trci Svetskog kupa u Kran Montani, kada je zavr{ila u za{titnoj mre`i i tom prilikom o{tetila predwi ukr{teni ligament levog kolena, ali je uprkos tome odlu~ila da nastupi na Olimpijskim igrama. Nakon olimpijskog pada, helikopterom je preba~ena u bolnicu, gde je podvrgnuta vi{estrukim operacijama u Italiji, pre nego {to se vratila u SAD.

Deni Avdija otkrio za{to nije poslu{ao oca i zaigrao za Srbiju u tandemu sa Joki}em

Deni Avdija danas je jedno od najuzbudqivijih imena NBA lige, ali qubiteqi ko{arke u Srbiji ~esto uzdahnu na pitawe „{ta bi bilo kad bi bilo“. Da je odluka na po~etku wegove karijere bila druga~ija, Deni bi danas ~inio mo}an tandem sa Nikolom Joki}em. Wegov otac, legendarni ko{arka{ Crvene zvezde Zufer Avdija, nikada nije krio da je wegova velika `eqa bila da sin obu~e dres Srbije.

Ipak, Deni je odabrao Izrael, zemqu u kojoj je ro|en i odrastao, a danas, sa 25 godina, jasno obrazla`e svoje motive.

Iako priznaje kvalitet srpske reprezentacije i gaji duboko po{tovawe prema svojim korenima, Avdija isti~e da su emocije prema zemqi u kojoj je stasao bile presudne.

„Srbija je sjajan tim, imaju vrhunske igra~e i sigurno bih se uklopio. Ipak, odrastao sam u Izraelu, cela porodica mi je tamo. Volim Srbiju, volim da gledam kako igraju i ~esto je pose}ujem jer tamo imam rodbinu, ali odabrao sam Izrael jer je to moj dom“, iskren je bio Avdija.

Iako brani boje Izraela, Deni nikada nije zaboravio odakle poti~e. Wegov ulazak u NBA ligu ostao je upam}en po tome {to je na reveru nosio i zastavu Srbije, simboli~no odaju}i po~ast o~evoj domovini i sopstvenom poreklu.

[ta se krije iza odluke da ne brani 650 bodova

Najboqi svih vremena je odlu~io da mu je u martu dovoqno da odigra samo jedan masters i da je vreme da se posveti nekim drugim stvarima.

Kao grom iz vedra neba „pukla” je vest da je Novak \okovi} odlu~io da otka`e u~e{}e na mastersu u Majamiju, kako je navedeno, zbog povrede ramena. Srpski teniser je u osmini finala Indijan Velsa eliminisan od Xeka Drejpera, a razliku je napravio „jedan poen” kako je to ocenio sam Srbin.

O~ekivalo se da }e nakon rane eliminacije odlu~iti da putuje na Floridu i da od 17. do 29. marta igra na mastersu na kom je pro{le godine imao odli~an rezultat. Ipak, pro{logodi{wi finalista je odlu~io da nije potrebno da brani tih 650 bodova. Wega je pre ta~no godinu dana savladao Jakub Men{ik kome je bio mentor, a sada je odlu~io da presko~i ovaj masters.

Mogu}e da je srpski as takti~ki odlu~io da presko~i masters u Majamiju kako bi se dobro spremio za sezonu na {qaci. Naime, prvi turnir se igra u Monte Karlu, ve} od 5. aprila i poznato je da je Novakov plan godinama unazad da ima nekoliko kilograma mi{i}a vi{e tokom sezone na {qaci. Velika je potro{wa, me~evi traju du`e, a i loptici treba davati dodatnu snagu prilikom svakog udarca, pa je zbog toga proceweno da je

potrebno da bude jo{ ja~i nego u ostalom delu sezone. Srpski teniser }e, ipak, ispa{tati zbog ovakve odluke, ali je to znao i ranije. Srbin je odlukom da ne brani finale Majamija od pro{le godine u kom je boqi od wega bio Jakub Men{ik - ostao bez tre}eg mesta na planeti. Trenutno ima 5.370 na najnovijoj rang-listi, ali }e imati 650 mawe za dve nedeqe. Aleksander Zverev se vratio na poziciju broj 3, ta~nije vrati}e se 30. marta, a potencijalno bi plasmanom u finale Lorenco Museti, Aleks de Minor ili Tejlor Fric mogli da ugroze srpskog asa. \okovi} se tako ne}e boriti ni za 1.151.380 dolara koliko

dobija {ampion, dok finalista dobija 612.340. Preostala dvojica polufinalista }e dobiti ~ek na 340.190.

Novak bi ovim mogao da postavi pravu osnovu za period godine u kom se igraju turniri u Evropi, a prethodnih godina je imao obi~aj da igra u Monte Karlu, onda bi preskakao masters u Madridu, pa bi igrao u Rimu (jedino pro{le godine nije igrao u prestonici Italije, ve} je dan posle finala ovog turnira oti{ao u @enevu i osvojio titulu) i sezona bi wemu kulminirala na Rolan Garosu. \okovi} jo{ uvek nije odlu~io da se oglasi i da pojasni ne{to detaqnije razloge odsustva iz Majamija.

Luka Don~i}, zvezda Los An|eles Lejkersa, nalazi se u centru pa`we svetskih me-

Luke Don~i}a u iznosu od 300.000 dolara mese~no poti~u iz pravnog procesa koji se vodi u Kali-

dija zbog rastanka sa dugogodi{wom partnerkom, Anamarijom Goltes, koja }e prema navodima ameri~kih medija dobiti astronomsko veliku alimentaciju.

Spekulacije o alimentaciji

forniji. Ova cifra predstavqa oko 10 odsto mese~ne zarade ko{arka{a, {to je gorwa granica koju kalifornijski sudovi retko prelaze. Odluka da se spor vodi u Kaliforniji, a ne u Teksasu gde je Don~i} nekada nastupao za Da-

las, strate{ki je potez pravnog tima Anamarije Goltes.

Za razliku od Teksasa koji ima stroge limite na iznose alimentacije, Kalifornija primewuje pravila koja direktno prate procenat zarade roditeqa.

Glavni faktori koji uti~u na potencijalnu visinu iznosa su:

Dvoje dece: Postojawe dve }erke, Gabrijele i Olivije, automatski uve}ava osnovicu za obra~un.

Visina ugovora: Don~i}ev ugovor od 165 miliona dolara svrstava ga u kategoriju gde alimentacija prati visok procenat primawa.

Standard `ivota: Zakon predvi|a da deca zadr`e isti nivo luksuza (privatni avioni, obezbe|ewe, vile) koji bi imala da je porodica ostala na okupu.

Iako je iznos od 300.000 dolara po~etni zahtev, uobi~ajena pravna praksa u SAD podrazumeva da se kona~na nagodba naj~e{}e kre}e u rasponu od 150.000 do 200.000 dolara mese~no.

MITROVI] SE NE PLA[I RATA, NIJE POBEGAO IZ KATARA: ”Dolazim iz Srbije, imam iskustva sa tim iz detiwstva - ~uju se eksplozije”

Aleksandar Mitrovi}, legendarni srpski napada~, nije pobegao od ratnog stawa na Bliskom istoku, po{to zna dobro da se nosi sa takvim situacijama.

Mitrovi} je iz Al Hilala (Saudijska Arabija) pro{log leta pre{ao u Al Rajan (Katar), pa se sada na{ao u ratom pogo|enom podru~ju, po{to su se sukobili Iran sa jedne i Amerika i Izrael sa druge strane.

Katar je po~etkom marta obustavio sportska takmi~ewa, ali je Mitrovi} nastupao za Al Rajan pre samo tri dana i tada je upisao asistenciju u porazu od Al [ahanije (1:2).

„Doha je ina~e ba{ lepo i mirno mesto. Zato nije bilo prijatno ~uti eksplozije, ni slu{ati vesti o tome {ta se de{ava. Ali znate, ja dolazim iz Srbije i imam iskustva sa tim jo{ iz detiwstva. Najva`nije je da ne pani~i{. Naravno, niko ne `eli ratove i svi se nadamo da }e se situacija {to pre vratiti u normalu”, rekao je Mitrovi} za „Flashscore”.

Pohvalio je organizaciju lige i svoj klub, po{to su vodili ra~una o bezbednosti igra~a.

„Sve je na kratko stalo, ali qudi koji brinu o nama stalno su bili u kontaktu. Redovno su nas obave{tavali i rekli da }e podr`ati svaku odluku koju donesemo”.

Nije se odlu~io na odlazak iz Katara, iako je imao priliku.

„Naravno da mora{ da razmisli{ o tome. Pri~ao sam sa porodicom i odlu~ili smo da ostanemo. ^ak i ako se tu i tamo ~uju neke eksplozije, uglavnom je mirno i qudi ovde zaista vode ra~una o nama. Trudimo se da `ivimo normalno. Sada smo fokusirani na svoj posao i nadam se da fudbal mo`e da bude mali beg za qude koji se pla{e trenutne situacije. Nadam se da }e sve uskoro pro}i i da }e se svi vratiti normalnom `ivotu”, otkrio je Mitrovi}.

Ovo su najnovije informacije o stawu Du{ka Vujo{evi}a

Zbog vesti da je legendarni ko{arka{ki trener Du{ko Vujo{evi} primqen u bolnicu zabrinuli su se mnogi, a sada su se pojavile i nove informacije oko wegovog stawa. Vujo{evi} je primqen u bolnicu sa upalom plu}a, a ustanovqeno je da je imao probleme i sa srcem i bubrezima.

Kako je potvr|eno „Sportalu”, lekari i daqe vode veliku borbu da se stabilizuje stawe koje prouzrokuje te{ko zapaqewe plu}a, koje komplikuje ~itavu situaciju, a istovremeno svim naporima poku{avaju da mu spasu bubreg, koji je nedavno transplantiran nakon vi{egodi{wih problema i stalnih dijaliza.

Podsetimo, Vujo{evi}u je bubreg transplantiran u Belorusiji 2025. godine, a pojedini mediji navode da je sada do{lo do komplikacija i da su potrebni dodatni pregledi i ispitivawa.

Du{ko Vujo{evi} je jedan od najtrofejnijih srpskih ko{arka{kih trenera, a najpoznatiji je po dugogodi{wem radu u KK Partizan, sa kojim je osvojio brojne titule i ostvario zna~ajne rezultate u evropskim takmi~ewima.

„Postoji razlika u odnosu na ono {to je bilo...”

Sr|an Blagojevi}, trener Partizana, izneo je svoje utiske nakon pobede nad TSC-om rezultatom 2:1 u 27. kolu Superlige Srbije.

Blagojevi} se nedavno vratio na klupu Partizana nakon (kratke) pauze, a pobedom je prekinut niz od tri poraza u Superligi Srbije.

„Uvek je rezultat ono {to je najbitnije, mi obra}amo pa`wu na to kako dolazimo do rezultata. Veliko mi je zadovoqstvo {to sam opet ovde i {to sam osetio ovu atmosferu, zahvaqujem se svakom navija~u koji je do{ao danas. Navija~i su nam pomogli u drugom poluvremenu da izdr`imo i dobijemo ovu pobedu”, rekao je Blagojevi}.

Partizan je pitawe pobednika re{io u prvom poluvremenu, ali je strepeo do kraja.

„Igrane su dve razli~ite utakmice, u prvih 45 minuta je ono {to sam hteo da vidim. Hteo sam da poka`emo da mo`emo, da postoji neka razlika u odnosu na ono {to je bilo u prethodnom

periodu. Na momente smo izgledali i boqe nego {to sam o~ekivao, mo`da je trebalo da bude i ve}a razlika za nas. Na`alost, primili smo gol, to je za duboku analizu. Onda drugo poluvreme totalno druga pri~a, ne bih ulazio detaqno u razloge, va`no je da momci vide da mo`emo da izgledamo lepo, ali je potreban kontinuitet i dosta rada”, objasnio je Blagojevi}. Na osam uzastopnih utakmica Partizan nije dao gol u drugom poluvremenu.

„Verovatno ima mnogo razloga, ne bih detaqno analizirao odmah posle utakmice. Bavili smo se analizom prethodnog perioda, imamo neke zakqu~ke, na neke stvari mo`emo jako brzo da uti~emo, za neke stvari nam je potrebno vremena. Tu smo da radimo i napredujemo, nadamo se da }emo biti sve boqi i boqi”, zakqu~io je Blagojevi}. Partizan je sa~uvao drugo mesto na tabeli, ali mu Vojvodina i daqe preti, dok je Crvena zvezda daleko ispred.

Mati}: ”Sawao sam da igram za Zvezdu, u Srbiji me niko nije hteo”

Gotovo da svi mladi fudbaleri u Srbiji imaju jedan san - zaigrati u dresu Crvene zvezde ili Partizana, a upravo tako je bilo i u slu~aju Nemawe Mati}a.

^uveni srpski fudbaler taj san nikada nije uspeo da ispuni, ve} je svoju karijeru gradio u ino-

stranstvu. „Oti{ao sam u Ko{ice jer me u Srbiji niko nije `eleo. Igrao sam u tre}oj ligi za 75 evra mese~no. Nisam mogao da zaradim dovoqno za `ivot od fudbala, pa sam sa ocem radio kao drvose~a. Imao sam dva sna – da postanem profesionalac i zaigram za Crvenu zvezdu. Ipak, mislio sam da }e to ostati samo snovi. Umesto toga, oti{ao sam na probu u Slova~ku i Jan Kozak me je `eleo u timu. Osvojili smo kup 2009. godine, posle ~ega sam pre{ao u ^elsi“, rekao je Mati} u razgovoru za Gazetu.

Povodom lo{ih rezultata reprezentacije Srbije, Mati} je izjavio:

„Nemamo kvalitet. Predugo ve} na{a {kola fudbala proizvodi mawe talentovanih igra~a nego ranije. I politika se ume{ala u fudbal, sa u`asnim rezultatima”.

Mati} trenutno nastupa za Sasuolo u Seriji A, a u karijeri je igrao jo{ i za Benfiku, ^elsi, Man~ester junajted, Romu, Ren, Lion...

THURSDAY l ^ETVRTAK 19. 3. 2026.

NAJBOQA JE U EVROPI I HEROINA SRBIJE:

a sada svi u`ivo prate Angelininu (20) transformaciju

Ivana [panovi} je godinama na svojim ple}ima nosila srpsku atletiku, a onda se u smiraj wene karijere pojavila nova kraqica „kraqice sportova”.

Angelina Topi}. Retko kada se pojavi neko ko uspe da nadi|e roditeqe koji su ostavili zapa`eni trag na najvi{em nivou.

Dragutin Topi} je bio evropski {ampion na otvorenom i zatvorenom, tre}i na svetu i nekada juniorski svetski rekord. Mama Biqana je bila dr`avna rekorderka u troskoku {to je zaokru`ilo weno plemenito poreklo.

Kada pogledate takav rezime jasno je koliko je pritisak stavqen na ramena devoj~urka koji je ro|en 26. jula 2005. godine. Ve} sa 17 godina je dokazala da plemenito sportsko poreklo nije bila stega, ve} vodiqa ka ciqu da nadma{i tatu. Ve} 2022. godine je osovjila evropsku bronzu u Minhenu i postala najmla|a osvaja~ica medaqa.

Nogom je razvalila vrata seniora i odmah je progla{ena za najboqu mladu atleti~arku Evrope.

Ve} u 2023. godini je oborila dr`avni rekord kada je na Dija-

mantskoj ligi u Parizu presko~ila 197 centimetara. Te godine je na Evropskom prvenstvu za juniore sa „tek” 190 centimetara osvojila zlato u Jerusalimu.

I onda dolazi 2024. godina kada su svi potajno `eleli da osvoji zlato. Kakva bi to kruna tih godina bila jer je kruna karijere jo{ daleko!

Uspela je na jednoj nozi da se plasira u finale Olimpijskih igara u skoku uvis, a onda {ok... Do`ivela je povredu sko~nog zgloba i nije mogla da se bori za medaqu, iako bi joj najboqi rezultat doneo i bronzu.

Ona je postala zvezda koja je nadi{la striktno sport kojim se bavi. Postala je simbol mladih sportista u Srbiji, simbol sportista koji uspevaju da nadvladaju sopstvene probleme i pehove.

Sada je stigla do dva metra i sigurno da }e poku{ati da napadne titulu evropskog prvaka.

Simpati~ni devoj~urak je postao mlada dama koju mnogi brendovi jure za saradwu, a ona je i daqe skromna i odmerena.

Wena transformacija se svima odvija pred o~ima i ko zna gde su weni limiti.

Nakon toga je uspela da postane svetska juniorska prvakiwa

na prvenstvu u Limi i tako je najlep{i na~in zavr{ila takmi~ewa u mla|im kategorijama.

Po~etkom 2025. je osvojila je srebrnu medaqu na Evropskom dvoranskom prvenstvu u holandskom Apeldornu.

Kona~no je uspela da presko~i visinu od dva metra u disciplini skok uvis, te je tako oborila nacionalni rekord Srbije.

Poku{ala je da presko~i i lestvicu postavqenu na 2,02 metra, ali nije uspela iz tri poku{aja, {to svakako nije uticalo na kona~an rezultat takmi~ewa u Slova~koj.

„Naravno, ja sam u fazonu ‚kona~no ~ove~e’, bilo je vreme. Do{la sam na ovo takmi~ewe sa jedinom mi{qu da moram da presko~im 2 metra i ne mogu biti vi{e zadovoqna i sre}na time”, rekla je Angelina posle pobede i dodele trofeja.

Ose}a da je spremna za napad na nove rekorde.

„Iskreno pre nego {to sam sko~ila bilo je, ali nakon skoka pomislila sam da moram da idem na 2.02 na. Znam da to imam u sebi, ali moramo da sa~ekamo pravi momenat. Danas je bilo „samo” 2 metra, ali znam da sam spremna i veoma sam sre}na i uzbu|ena da vidim {ta sledi daqe.”

Mlada srpska atleti~arka je u disciplini skok uvis presko~ila lestvicu na visini od dva metra i tako do{la do velike pobede, ali i nacionalnog rekorda Srbije.

„Magi~na granica probijena! Jer Angelina je prosto magi~na! I namerno druga~ija! 2.00m, novi nacionalni rekord! I pobeda, naravno”, napisao je Dragutin uz sliku sa }erkom.

Ove godine }e na Evropskom prvenstvu od 10. do 16. avgusta probati da napadne zlato. Nedostaje mu ono u seniorskoj konkurenciji nakon bronze 2022. godine i srebra 2024. godine.

Sada je vreme za zlato!

KARLIK UPOREDIO PEWAROJU I @EQKA OBRADOVI]A: ”Mawe je crven i mawe psuje”

Karlik Xons je nakon vi{emese~ne pauze zaigrao za Partizan, me~ protiv Cedevita Olimpije je prelomio ubaciv{i 12 poena u drugom poluvremenu, a nakon pobede je govorio o biv{em i sada{wem treneru.

„Rekao bih da je \oan mawe emotivan od @eqka, ali sli~no je to. Samo je mawe crven, mawe psuje. Svakako, pokazuje frustraciju i stavqa nam do znawa kada ne igramo dobro i pravimo gre{ke, ba{ kao i Obradovi}”, poru~io je on.

„Nemamo izbor sem da reagujemo dobro, po{tujemo ga jer je do{ao u te{koj situaciji. Gubili smo i

mislima smo bili ko zna gde, usled promene trenera i igra~kog kadra“. Upravo je Pewaroja taj koji je uspeo da razmrda ekipu.

ponovo na postoqu

Voza~ Mercedesa Andrea Kimi Antoneli pobedio je u trci Formule 1 za Veliku nagradu Kine, ~ime je Italijan ostvario prvi trijumf u karijeri.

Antoneli je pobedom na stazi u [angaju postao prvi Italijan koji je nakon 2006. godine slavio u trci Formule 1. Pre 20 godina posledwu pobedu Italiji doneo je voza~ Renoa \ankarlo Fizikela u trci za Veliku nagardu Malezije.

Sa 19 godina, {est meseci i 18 dana Antoneli je postao drugi najmla|i pobednik u trci Formule 1, a rekord i daqe dr`i voza~ Red Bula Maks Ferstapen koji je 2016. godine slavio sa 18 godina i 228 dana.

Drugo mesto pripalo je Antonelijevom timskom kolegi Xorxu Raselu, dok je tre}e mesto zauzeo voza~ Ferarija Luis Hamilton. Hamilton, sedmostruki svetski {ampion, tako je do{ao do prvog plasmana na podijum u glavnoj trci u bolidu Ferarija, a prekinuo je niz bez podijuma od Velike nagrade Las Vegasa 2024. godine. ^etvrto mesto zauzeo je Hamiltonov timski kolega [arl Lekler, peti je trku zavr{io voza~ Hasa Oliver Berman, a {estu poziciju je zauzeo voza~ Alpine Pjer Gasli.

Bodove su osvojili jo{ Lijam Loson (Rejsing buls), Isak Haxar (Red Bul), Karlos Sainc (Vilijams) i Franko Kolapinto (Alpina). Maks Ferstapen nije zavr{io trku, kao ni Oskar Pjastri i Lendo Noris, voza~i Meklarena.

Posle dva trka~ka vikenda u generalnom plasmanu vodi Rasel sa 51 bodom, Antoneli na drugom mestu ima 47 bodova, Lekler na tre}em mestu ima 34 boda, a Hamilton je ~etvrti sa 33 boda. Naredna trka vozi se 29. marta za Veliku nagradu Japana.

ZA OVOG ^OVEKA GRANICE NE POSTOJE: Duplantis pomerio

granicu

po 15. put i oborio svetski rekord

Armand Mondo Duplantis je verovatno najve}e ime koje atletika ima u ovom trenutku, o ~emu svedo~i i wegov nastup na takmi~ewu u {vedskoj Upsali, gde je po 15. put u karijeri oborio svetski rekord - 6,31.

Iz godine u godinu Duplantis bukvalno ide po principu „copy-paste” - svoj prethodni rezultat nadma{i za po jedan centimetar.

Prema propozicijama koje su propisali svetski atletski mo}nici, za svako takmi~ewe na kom obori svetski rekord, atleti~ar dobija po 100.000 dolara.

Kako ta suma na ra~un le`e jednom po takmi~ewu, Duplantis je po~eo da koristi svaku mogu}u priliku da napadne svoj dotada{wi najboqi rezultat.

Tako je u Monaku ta takmi~ewu „srebrne lige” prvo presko~io 5,65, potom 5,90, pa 6,08, a kada je bilo jasno da }e osvojiti prvo mesto - usledio je spektakl.

Tra`io je od organizatora da dignu letvicu na 6,31, zaleteo se i presko~io je bez previ{e pote{ko}a - i na taj na~in pokazao da je samo nadmetawe, nazvano „Mondo Classic”, sa debelim razlogom ponelo ime po najboqem atleti~aru dana{wice.