Srpski glas 19. februar

Tema nedeqe: SRETEWE 1804: Kako je po~ela Srpska revolucija

Australija: u Angus Tejlor izabran za lidera Liberalne stranke! u Kako australijski tinejxeri provode vreme nakon zabrane dru{tvenih mre`a?

Putopis: Hilandarhodo~a{}e na Svetoj Gori koje mewa ~oveka

Riznica: Ve~na slava srpskom junaku sa Ko{ara

-

serbianfilmfestival.com.au

PO^IWE 23. SRPSKI FILMSKI FESTIVAL U AUSTRALIJI! Od 19. februara do 1. marta u bioskopima Hojtsa u Sidneju, Melburnu, Brizbejnu, Kanberi, Adelejdu i Pertu

Lepa Srbija: Epopeja srpskog orla krsta{a

EVO KO SVE @IVI U ULICI MILIJARDERA

I KOLIKO KO[TAJU NEKRETNINE?

Ovo je omiqeno mesto

Melanije Tramp ali i najbogatijeg ~oveka na planeti

Ulica milijardera je na Floridi uz Atlantski okean u kojem, u svojim palatama, `ive neki od najbogatijih qudi na svetu.

Koliko biste bili spremni da platite za vilu u Palm Bi~u koja se prostire na 1.390 kvadratnih metara, a sme{tena je na zemqi{tu tri puta ve}em od same ku}e?

Rezidencija se nalazi tik uz okean i poseduje ~ak i podzemni tunel koji vodi direktno do pla`e.

Nekretnina ukqu~uje osam spava}ih soba, 15 kupatila, vinski podrum, igraonicu, teretanu, sigurnosnu sobu s blindiranim vratima, gara`u za ~etiri automobila, bazen, spa centar, prostrano dvori{te, letwu kuhiwu na otvorenom i mnoge druge pogodnosti.

Ova vila se nedavno pojavila na tr`i{tu, a cena iznosi 85 miliona dolara. Paprena cifra i nije iznena|ewe s obzirom na to da se nalazi u ~uvenoj Ulici milijardera.

Ona je, zapravo, deo Bulevara Ju`nog okeana, koji se pru`a uz Atlantski okean. Ovaj elitni pojas obuhvata niz arhitektonski prepoznatqivih rezidencija s ure|enim dvori{tima, u kojima `ive najbogatiji qudi sveta.

U Ulici milijardera se, na primer, nalazi i Mar-a-Lago - odmarali{te ameri~kog predsednika Donalda Trampa. Rizort ima 126 soba i prostire se na 17 hektara, a wegova vrednost se danas procewuje na 350 miliona dolara.

Ovde dom imaju i tre}a najbogatija `ena na svetu, Xulija Koh, kao i Stiven [varcmen, direktor kompanije Blackstone Inc. Ne kupujete ovde samo luksuznu nekretninu - kupujete i pristup zatvorenoj zajednici, priliku da upoznate najbogatije qude sveta, ali i izuzetno visoku bezbednost. Ulica milijardera ima sopstvenu policijsku i vatrogasnu stanicu, kao i obalsku stra`u koja redovno patrolira vodama oko naseqa.

Kada je predsednik Tramp u Mar-a-Lagu, tajna slu`ba nadgleda vazdu{ni prostor, a putevi se zatvaraju za sav tranzitni saobra}ajosim za stanovnike ove milijarderske enklave.

Uru~ena odlikovawa povodom Dana dr`avnosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} u Palati Srbija uru~io je odlikovawa zaslu`nim pojedincima i institucijama povodom Sretewa – Dana dr`avnosti Srbije. Vu~i} je poru~io da je Sretewe praznik koji u sebi nosi tri veli~anstvene tradicije srpskog naroda – duboku veru u svoj kulturni obrazac, nesalomivi slobodarski duh i istrajnu dr`avotvornost i dodao da tri sretewa – vere, vite{tva i ustavotvornosti, ~ine Sretewe jedinstvenim danom u srpskoj tradiciji. Profesorka Mitrovi}: Na{a vizija Srbije mora biti zajedni~ka U ime svih nagra|enih na sve~anosti se obratila profesorka Fakulteta politi~kih nauka Dragana Mitrovi}, dobitnica Sretewskog ordena prvog stepena.

„Sa velikom rado{}u i zahvalno{}u primih priznawe, u nadi da sam ga dostojna. Na{a dr`avotvorna tradicija utvr|ena je davno, u vreme Nemawi}a. Srbija danas ponovo je nezavisna, napredna, mnogo je truda i vizionarske smelosti ulo`eno. Srbija je dinami~na i uspe{na, ali i rawiva. Da bismo smawili rawivost i pritiske, moramo se poduhvatiti velikog zadatka, preobra`aja i sna`ewa Srbije. Na{a vizija Srbije mora biti zajedni~ka. Uprkos pritiscima, nikome ne mo`emo pokloniti ni prodati ono {to su nam ostavili preci. Stvarne promene uvek kre}u iznutra, iz srca i uma. @elimo vi{e pravde i po{tewa. Institucije ~ine qudi. Da budemo boqi i sebi i drugima, pozivam nas sve na put vrednog i predanog rada”, poru~ila je profesorka Mitrovi}.

iskazani patriotizam i `ivotnu hrabrost.

Mitropolit Irinej: Crkva jedan od nose}ih stubova srpskog identiteta i istorije

Mitropolit ba~ki Irinej, dobitnik Sretewskog ordena prvog stepena povodom Dana dr`avnosti, rekao je da je Crkva jedan od nose}ih stubova srpskog identiteta, istorije i dr`avnosti.

„Wegovu svetost patrijarha Porfirija zamolio sam za blagoslov da se obratim re~ima iskrene blagodarnosti za ovo visoko priznawe koje smatram da li~no i ne zaslu`ujem, jer sam samo kako znam i umem i koliko mogu u datim okolnostima dana{wice radio ono {to sam du`an ~initi kao episkop Srpske pravoslavne crkve i kao sve{tenoslu`iteq Crkve. Ipak, hteo bih da naglasim da sa rado{}u prihvatam ovo visoko priznawe svoje dr`ave, na{e dr`ave Srbije, kao dr`ave srpskog naroda i svih drugih naroda koji sa nama dele isti i zajedni~ki `ivot i prostor”, rekao je Irinej nakon {to mu je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} uru~io odlikovawe.

Vu~i}: Neka nam ovaj praznik bude podsetnik da Srbija najbr`e kora~a napred kada zna na {ta se oslawa Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je u obra}awu na po~etku sve~anosti poru~io da danas obele`avamo praznik koji u sebi nosi tri veli~anstvene tradicije.

„Sretewe je veliki hri{}anski praznik. Ovaj praznik nosi duboku simboliku svetlosti koji pobe|uje tamu. Na{i preci su se na Sretewe digli protiv ropstva, Prvi srpski ustanak nije slu~ajno po~eo na ovaj dan. Srpski narod je na Sretewe sreo svoju sudbinu. Verski praznik postao je praznik slobode. Tri decenije kasnije donet je prvi Ustav Kne`evine Srbije. I ovo nije bila slu~ajnost. Bio je jedan od najnaprednijih. Ova tri Sretewa ~ine Sretewe jedinstvenim danom u srpskoj tradiciji”, naveo je Vu~i}.

Istakao je da su svet i Evropa na prekretnici.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Dobitnici Ordena Kara|or|eve zvezde prvog stepena Orden Kara|or|eve zvezde prvog stepena dobili su Matica srpska, lekari Jelena Drulovi} u oblasti neurologije, Nikica Grubor u oblasti abdominalne hirurgije, Zoran Xami} u oblasti urologije, Nenad Arsovi} u oblasti otorinolaringologije.

Ordenom Kara|or|eve zvezde prvog stepena posthumno je odlikovan novosadski in`ewer i profesor fizike \uro Raca za

Istakao je da, pored duhovnih vrednosti i duhovne ki~me na{eg naroda, koji ovekove~uje Crkva, u isto vreme smatra Crkvu jednim od nasilaca stubova na{eg identiteta.

„Mislim da je op{ta svest u na{em narodu, u na{oj dr`avi i kod vaskolikog srpstva u neposrednom okru`ewu, da je na{a Crkva ne jedini – to bi bilo pretenciozno misliti – ali jedan od nose}ih stubova na{eg indentiteta, na{e istorije i u krajwoj liniji i na{e dr`avnosti”, rekao je Irinej.

„Na prekretnici izme|u mira i rata i ako smem da zakqu~im bli`e ratu nego miru. Malo ko `eli o tome da govori, volimo da za`murimo i da se pravimo da ne vidimo. Ne}e biti skorog mira na istoku Evrope, svakoga dana ginu hiqade qudi. Ne}e biti mira ni na Bliskom istoku. U svemu tome, mi moramo da izvu~emo pouke. Ja bih u tri ta~ke predlo`io narodu. Prvo, Srbija mora da poku{a da sa~uva mir, jedan smo od najstradalnijih naroda”, poru~io je Vu~i}.

„Neka nam ovaj praznik bude podsetnik da Srbija najbr`e kora~a napred kada zna na {ta se oslawa”, poru~io je predsednik.

Havana: nedostatak nafte izazvao gomilawe otpada

U februaru je samo 44 od 106 kamiona za sme}e u Havani moglo da radi, {to je posledica nesta{ice goriva na Kubi, zbog ~ega je sme}e po~elo da se gomila na ulicama, prenosi dr`avni novinski servis Kubadebate.

“To je svuda po gradu. Pro{lo je vi{e od deset

dana otkako je do{ao kamion za sme}e”, rekao je lokalni stanovnik Hose Ramon Kruz, prenosi Rojters. Stanovnici drugih gradova na ostrvu, u kojima `ivi oko 11 miliona qudi, upozorili su tako|e na dru{tvenim mre`ama na rizike po javno zdravqe, zato {to se ne odnosi sme}e.

Kubanska vlada je sprovela mere racionalizacije kako bi za{titila osnovne usluge u zemqi a snabdevawe naftom u zemqi dramati~no je opalo za dva meseca nakon {to je Venecuela, nekada glavni dobavqa~ Kube, prestala da {aqe po{iqke nafte sredinom decembra pro{le godine. Meksi~ka vlada je tako|e saop{tila da obustavqa isporuke nafte nakon {to je Va{ington zapretio carinama zemqama koje {aqu naftu na Kubu.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave odr`avaju embargo prema Kubi od 1960-ih, ali je posledwih meseci administracija predsednika Donalda Trampa poo{trila svoj stav.

Mozak mo`e da ostane svestan satima nakon ”smrti”, otkrivaju nau~nici

u velikoj studiji

Mozak mo`e da zadr`i odre|eni stepen svesti satima nakon {to lekari proglase pacijenta mrtvim, pokazali su podaci izneti na nau~noj konferenciji odr`anoj u ameri~koj dr`avi Arizona. Sve vi{e dokaza ukazuje na to da biolo{ke i neuronske funkcije ne prestaju naglo, rezultati su istra`ivawa. Nu~nici tako|e pozivaju da bolnice preispitaju protokole reanimacije kao i vreme po~etka postupka uzimawa organa za transplantaciju.

Nakon prou~avawa iskustava bliske smrti osoba koje su se oporavile nakon sr~anog zastoja, jedna od u~esnica konferencije pozvala je na ponovnu procenu „reverzibilnosti smrti”, poru~uju}i da bi lekari trebalo du`e da nastave sa poku{ajima reanimacije pacijenata.

Ona je tako|e napomenula da bolnice treba da „ponovo procene svoje napore tokom reanimacije” i trenutak u kojem po~iwu sa uzimawem organa za donirawe.

Kako se navodi, smrt se defini{e kao nepovratan prekid cirkulatorne i mo`dane funkcije, ali ta~an trenutak u kojem se to de{ava mo`e biti te`e odrediti nego {to se ranije mislilo. Studentkiwa na Dr`avnom univerzitetu Arizone Ana Fauler rekla je da prelaz izme|u `ivota i smrti mo`da nije iznenadno iskqu~ivawe svesti, ve} „postepeni proces” koji nauka mo`e sve vi{e „ne samo da odla`e ve} i da direktno osporava”.

Na sastanku Ameri~kog udru`ewa za unapre|ewe nauke u Finiksu, ona je istakla da novi dokazi ukazuju na to da biolo{ke i neuronske funkcije ne prestaju naglo.

Umesto toga, one opadaju tokom vi{e minuta do sati, {to sugeri{e da se smrt odvija kao proces, a ne kao trenutni doga|aj.

„Studije sr~anog zastoja pokazuju da se do 20 odsto pre`ivelih se}a svesnih iskustava tokom perioda odsustva kortikalne aktivnosti, a neki prijavquju i proverqive percepcije”, ukazala je Fauler.

Ona je analizirala desetine studija i akademskih publikacija, ukqu~uju}i i one o „neuroelektri~noj aktivnosti na pragu smrti”.

Studija iz 2019. godine otkrila je da je „mozak sposoban da emituje elektri~ne signale mnogo minuta nakon smrti, ili ~ak satima ako je sa~uvan”, navodi Tajms.

SNA@NO NEVREME U ITALIJI

Uru{io

se ~uveni ”Luk qubavi” na Dan zaqubqenih

Kako je preneo italijanski javni servis RAI, jedan od najupe~atqivijih i najprepoznatqivijih prirodnih prizora italijanske obale, impozantni prirodni luk kod mesta Melenduwo, uru{io se u more usled talasa i dugogodi{we erozije stena. Luk, koji je uokvirivao plavetnilo mora obale regije Salenta bio je nezaobilazna destinacija za turiste i zaqubqene parove na Dan zaqubqenih, 14. februara.

Prema navodima lokalnih vlasti, sna`ni talasi i vi{egodi{we prodirawe vode doprineli su postepenom slabqewu stenovitog obalnog pojasa koji se nadvija nad ju`nim Jadranom, {to je na kraju dovelo do potpunog uru{avawa prirodnog luka.

Gradona~elnik Melenduwa Mauricio ^isternino ocenio je da je re~ o „te{kom udarcu za zajednicu”, isti~u}i da je nestao jedan od najpoznatijih turisti~kih simbola ne samo wihove obale, ve} i cele Italije, koji je bio i kulisa brojnih televizijskih reklama.

Ameri~ki dug }e dosti}i

64 biliona dolara u narednih deset godina

Dr`avni dug SAD je na putu da dostigne 64 biliona dolara u narednih deset godina.

Kongresna kancelarija za buxet (SVO) je u svom izve{taju o fiskalnim izgledima SAD procenila da }e „veliki, lepi” paket zakona o porezima i potro{wi koji je usvojen pro{log leta - zajedno sa imigracionom politikom ameri~ke administracije - pove}ati deficit za bilione dolara tokom naredne decenije.

Taj buxetski jaz }e u su{tini poni{titi smawewe deficita od oko 3 biliona dolara koje se o~ekuje da }e proizvesti Trampove carine, pi{e „Politiko”.

Nestrana~ko telo Kongresa predvi|a da }e SAD imati deficit od 1,9 biliona dolara tokom teku}e fiskalne godine, jer nacionalni dug trenutno prelazi 38 biliona dolara. Prognozira se da }e godi{wi deficit pora-

KARNEVAL

U RIJU U ZNAKU

LULE DA SILVE

“Sambadrom” u Rio de @aneiru bio je doma}in rasko{ne karnevalske parade posve}ene predsedniku Brazila Luizu Inasiju Luli da Silvi, koji ove godine ulazi u trku za ~etvrti mandat, dok wegovi politi~ki protivnici najavquju pravne korake tvrde}i da je time kampawa zapo~eta {est meseci pre roka. Desni~arski poslanici poku{ali su da blokiraju paradu, tvrde}i da ona predstavqa prikrivenu kampawu finansiranu javnim sredstvima.

Me|utim, najvi{i izborni sud Brazila odbacio je wihove `albe, uz obrazlo`ewe da ne mo`e unapred da cenzuri{e program, ali da }e reagovati ukoliko tokom nastupa bude prekr{en izborni zakon.

Paradu je organizovala jedna od vode}ih {kola sambe, “Academicos de Niteroi”, a wen program bio je posve}en Lulinom `ivotnom putu, od detiwstva u siroma{tvu na severoistoku Brazila do pozicije jednog od najuticajnijih lidera Latinske Amerike.

Kola, kostimi i pesme bili su u znaku hvale aktuelnog predsednika, ~ija je podr{ka u anketama mesecima gotovo izjedna~ena sa protivnicima.

Karnevalske {kole su i ranije odavale po~ast Luli, ukqu~uju}i 2003. godine, tokom wegovog prvog mandata, kao i 2012. godine u Sao Paulu.

sti na 3,1 bilion dolara do 2036. godine. Rastu}i tro{kovi zadu`ivawa i potro{wa na programe sigurnosne mre`e dovode do sve ve}eg jaza izme|u toga koliko novca svake godine ulazi u federalnu kasu i koliko se ispla}uje. Dug u pore|ewu sa ekonomskim proizvodom tako|e je na putu da poraste u narednim godinama. CBO predvi|a da }e javni federalni dug porasti sa 101 odsto bruto doma}eg proizvoda ove godine na 120 odsto za deset godina, prema{uju}i prethodni maksimum od 106 odsto BDP-a iz 1946. godine.

NIJE RUSKI, JESTE AMERI^KI

Evropa u novoj gasnoj klopci

Evropska unija sasvim napu{ta ruski zemni gas, ali masovno uvozi ameri~ki te~ni – za mnogo ve}e pare. Kriti~ari upozoravaju da energetske suverenosti nema ukoliko se ne pre|e na ~istu energiju.

Pre jedva pet godina, vi{e od polovine gasa koji se tro{io u Evropi stizalo je iz Rusije, mahom gasovodima. No, Moskva je pokrenula totalnu ofanzivu na Ukrajinu i u evropskim prestonicama su ionako hteli da iz Rusije uvoze {to mawe.

Ubrzo su, kako se smatra, ukrajinski diverzanti uni{tili i Severni tok pa je taj put gasa fizi~ki zatvoren. No, da li Evropa, oslobo|ena gasne zavisnosti od Rusije, sada srqa u novu zavisnost? Jer, danas poja~ano sti`e te~ni gas (LNG), a ~ak 57 odsto uvoza tog energenta dolazi iz SAD. Procewuje se da }e udeo narasti na ~itavih 80 odsto do 2030. godine.

Sjediwene Dr`ave ina~e do 2016. nisu uop{te izvozile gas, a danas su najve}i svetski izvoznik LNG-a.

Ameri~ki Institut za ekonomiju energetike i finansijsku analizu (IEEFA), koji se zala`e za prelazak na obnovqive izvore energije, tvrdi u jednom izve{taju da Evropska unija podriva sopstveni plan donet 2022. godine. Ideja tog plana bila je „u{teda energije, diverzifikacija izvora i ubrzawe prelaska na ~istu energiju“. Dodu{e, tim planovima je gas dopu{ten kao energent „~istiji“ od recimo ugqa ili mazuta. Ali, u ra~unicu ulazi i to {to je ameri~ki te~ni gas bitno skupqi od ruskog.

„Ameri~ki LNG je najskupqi za potro{a~e u EU, ali evropske kompanije samo potpisuju nove ugovore”, ka`e Ana Marija Xejler-Makarevic, analiti~arka IEEFA za evropsku energetiku i autorka izve{taja.

Me|u ugovorima je i onaj koji je potpisao novi gr~ki konzorcijum Atlantic-See LNG za uvoz ameri~kog gasa. On }e daqe i}i vertikalnim gasovodom kroz Bugarsku i Rumuniju, potencijalno do Ukrajine. I Srbija je izrazila `equ za te~nim gasom koji ulazi u Evropu preko gr~kog Aleksandrupolisa.

SRETEWE 1804::

Kako je po~ela Srpska revolucija

Srbi s obe strane Drine, i u Srbiji i u Republici Srpskoj slave Sretewe – Dan dr`avnosti Srbije i Srpske. Sretewe se slavi se u znak se}awa na po~etak Prvog srpskog ustanka 1804, ~ime je zapo~ela obnova srpske dr`avnosti, kao i u spomen na dan kada je u Kragujevcu 1835. godine donet prvi ustav Kne`evine Srbije.

Skupu koji je odr`an u Ora{cu na Sretewe 1804. godine, prethodila je Se~a knezova. Se~a se odigrala 4. februara u Vaqevu. Tada su Turci pogubili ve}inu najistaknutijih Srba: knezova, sve{tenika, imu}nih trgovaca, a posebno onih koji su se prethodno istakli u borbi protiv jani~ara u Ko~inoj krajini.

Bilans „Se~e knezova” je stravi~an. Neke od najpoznatijih `rtava bili su knezovi Aleksa Nenadovi}, Ilija Bir~anin iz Vaqeva, knez Petar iz ]uprije... Stradala su i sve{tena lica, poput Haxi Ruvima, arhimandrita manastira Bogova|a.

Mihajlo Peji}, protoprezviter zemunski, 3. februara pi{e mitropolitu Stevanu Stratimirovi}u: „Tako o danas 72 mrtve glave, koje knezovske, koje svja{~eni~eske, koje od pro~i, i sve ot poglaviti qudi, i jednako mertve glave u Beograd donosu se...”

U pismu srpskih stare{ina od 3. maja 1804, upu}enom Andreju Italinskom, ruskom poslaniku u Carigradu, uz opise nasiqa dahija, navodi se cifra od 150 stradalih.

Potom je, na Sretewe, na saboru srpskih stare{ina u Ora{cu kod Aran|elovca, u mestu poznatom kao Mari}evi}a jaruga, doneta odluka o podizawu bune protiv dahija, a za vo|u ustanka je izabran \or|e Crni Petrovi}, koga su Turci prozvali Kara|or|em – Crnim \or|em.

Ovaj datum je nema~ki istori~ar Leopold Ranke ozna~io kao datum po~etka Srpske revolucije. Srpski ustanak protiv Turaka bio je doga|aj koji je ustalasao ~itav onda{wi Balkan i Evropu, koja je do tada `ivela u senci Francuske revolucije i napoleonskih ratova.

Bio je to najve}i narodni ustanak u sedam stole}a dugoj istoriji Osmanskog carstva, jedne od najmo}nijih imperija u qudskoj istoriji. Kako pi{u istori~ari Leopold Ranke ili Leften Stavrijanos, ustani~ke bitke su po svom obimu prevazi{le i bitke Gr~kog rata za nezavisnost.

Prvom srpskom ustanku prethodili su mnogi ustanci i bune protiv Turaka, poput onog u Banatu, ali je ovaj ipak najzna~ajniji, jer }e se iz wega roditi moderna srpska dr`ava. Upravo je ova odluka u najve}oj meri oblikovala srpsku istoriju 19. i 20. veka. Srbi su, predvo|eni odlu~nim Kara|or|em, zapo~eli svoju mukotrpnu i dugotrajnu borbu za nezavisnost i slobodu.

Dodu{e, srpska borba za slobodu se nije okon~ala ratovima protiv Turskog carstva, Balkan-

uuu Srpski ustanak protiv Turaka bio je doga|aj koji je ustalasao ~itav onda{wi Balkan i Evropu, koja je do tada `ivela u senci Francuske revolucije i Napoleonovih ratova

skim ratovima, pa ~ak ni Prvim ni Drugim svetskim ratom. Ona se nastavqa sve do danas, kroz ratove za jugoslovensko nasle|e, tokom 90-tih godina pro{log veka, ukqu~uju}i i rat koji je vodio NATO protiv Srbije. Srbi su narod koji se `ilavo i uporno bori za svoju slobodu.

Srbi su se 1999. godine, prvi u Evropi, s oru`jem u rukama suprotstavili Severnoatlantskoj alijansi, kao {to su se, po~etkom pretpro{log veka, suprotstavili Osmanskoj imperiji, ili, tokom 20. veka, Austro-ugarskoj i Nema~koj.

Naravno, ta borba je imala svoju cenu cenu. Ali, zapravo, sloboda nema cenu: ra|a se, iz pepela i krvi.

I, naravno: ni ovaj doga|aj se nije odvijao bez me{awa i direktnih uplitawa velikih sila. Tursku su, mawe ili vi{e otvoreno, podr`avale Francuska i Britanija – najve}e kolonijalne sile onog doba.

Francuska je „Porti pomagala savetima i uticajem”, ukqu~uju}i i vojne instruktore, Britanija ju je opremala savremenim artiqerijskim oru|ima. Srbiju je podr`avala jedino Rusija.

Doga|aje iz tog doba posebno upe~atqivo opisuje narodna epika. U pesmi Filipa Vi{wi}a „Po~etak bune protiv dahija” ovako se opisuje dono{ewe odluke turskih dahija da sprovedu

„Se~u knezova”, kako bi zaustavili izbijawe ustanka: „Po}i }emo iz na{ega grada / Kroz na{ije sedamnaest nahija, / Isje}’ }emo sve srpske knezove, / Sve knezove, srpske poglavice(...) / I popove, srpske u~iteqe, / Samo ludu |ecu ostaviti, / Ludu |ecu od sedam godina, / Pak }e ona prava biti raja, / I dobro }e Turke poslu`iti”.

Ta odluka je izazvala ogromno narodno ogor~ewe, „Se~a knezova”, trebalo je da spre~i izbijawe ustanka, ali je samo ubrzala doga|aje.

Za vo|u ustanka na skup{tini najuglednijih iz [umadije najpre je predlo`en Stanoje Glava{. Po{to je ovaj to odbio, predlo`en je knez Teodosije Mari}evi} iz Ora{ja. Me|utim, u vezi sa datumom odr`avawa zbora u Ora{cu postoje neke nedoumice. Naj~e{}e se uzima 2. februar 1804. po starom, ili 14. po novom kalendaru.

Ina~e, skup u selu Ora{cu nije imao karakter predstavni~kog tela, skup{tine, narodne ili stare{inske, kao institucije ili organa vlasti.

Bio je to improvizovani skup jednog dela stare{ina, uglavnom iz [umadije. Prisutni su bili i hajduci Stanoja Glava{a. Kara|or|e na ovom zboru nije izabran za narodnog vo|u, ve} samo za vo|u ustanka. On }e zvani~no postati vo`d ustani~ke Srbije

vu na Kalemegdanu i osloba|a Beograd. Tokom trajawa ~itavog ustanka, Srbija je u`ivala pomo} Rusije. U januaru 1806. ruski ministar inostranih dela knez ^artoriski predlo`io je caru Aleksandru Prvom da se aktivnije ukqu~i u doga|aje u Srbiji. Tokom leta, ruski general Miheqson je uspostavio vezu sa Kara|or|em, a krajem godine Rusija je Srbima uputila i nov~anu pomo}.

Iste godine Napoleon je poslao pismo sultanu, u kome ga poziva da silom uni{ti „srpske buntovnike, {to ih Rusija dr`i i sokoli”.

U januaru naredne godine, komandant ruske vojske na Dunavu general Miheqson pozvao je Srbe da odbace mirovni plan Turske i da sa Rusijom nastave borbu do kona~nog oslobo|ewa. Kara|or|e je prihvatio wegov poziv i uputio vojsku na Timok i prema Vidinu.

ne{to kasnije, 1811. godine. Usledila je epoha upravo epskih bitaka. Ve} 18. marta 1804. srpski ustanici osloba|aju Vaqevo i Rudnik, a 4. aprila Kragujevac. Dvadeset osmog aprila, na planinama Cera, u boju na ^oke{ini, porazili su Turke iz Bosne pod vo|stvom Ali bega Vidaji}a (ovom prilikom, kako je zabele`eno, izginulo je preko tri stotine ustanika).

[abac je oslobo|en 3. maja, a istog dana Kara|or|e, u Rakovici kod Beograda, odr`ava ratni savet, sa koga su srpske vo|e uputile pismo ruskom poslaniku u Carigrad sa zahtevom za pomo}. Potom ustanici opkoqavaju Beograd i uspostavqaju front na liniji Ostru`nica-@arkovo-Avala-Dunav. Ve} u junu, Porta je naredila bosanskom veziru Be}ir-pa{i da ukloni dahije i dau Beogradskom pa{aluku uspostavi „zakonitu vlast”.

Ali, to je era anarhije u Osmanskom carstvu. Na ostrvu Adakale na Dunavu, 5. i 6. avgusta iste godine, vojvoda po`areva~ke nahije Milenko Stojkovi}, sa ~etom od 50 qudi, pogubio je svu ~etvoricu dahija: Aganliju, Ku~uk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmed agu Fo~i}a. Tokom Srpskog ustanka, u nizu bitaka, srpska vojska bila je uglavnom brojno inferiorna, ali to je nije spre~ilo da se, ~esto pod neposrednim vo|stvom Kara|or|a, izbori za mnoge blistave pobede, poput Bitke na Ivankovcu, gde je oko 8.000 ustani~kih vojnika porazilo 15.000 Turaka, na ~elu sa Hafiz-pa{om. Trinaestog avgusta 1806. dolazi do „najblistavije pobede Prvog srpskog ustanka” – Bitke na Mi{aru, gde je ustani~ka vojska, koja se sastojala od 12.000 qudi, izvojevala pobedu nad snagama bosanskih aga i begova, koja je brojala preko 20.000 pe{aka, pod zapovedni{tvom Sulejman pa{e Skopqaka.

Osmog januara 1807. ustani~ka vojska zauzima Beogradsku tvr|a-

Sedamanestog juna 1807, odred ruske vojske prelazi na desnu obalu Dunava, to }e ozna~iti po~etak zajedni~kih srpsko-ruskih vojnih operacija protiv Turske. Gu{ewe Prvog srpskog ustanka pada u godinu 1813. Godine 1812. po~eo je Napolonov pohod na Rusiju. Turska je uspela da ubla`i krizu svoje imperije, zahvaquju}i Napoleonovim ratovima, koji su tada potresali odnose izme|u velikih sila.

Ugro`ena od Napoleona, Rusija je 1812. sklopila mir sa Turskom. Ose}aju}i obavezu prema Srbiji, Rusija je, prema odredbama Bukure{tanskog mira, tra`ila od Turske da Srbiji da da amnestiju i omogu}i joj samoupravu, mada pod nepovoqnijim uslovima od onih koje je Srbija dobila prethodnim, takozvanim I~kovim mirom iz 1806. Kara|or|e je nastavio da pru`a otpor Turcima, li{en pomo}i sa strane. Me|utim, u leto 1813, ustanici nisu uspeli da izdr`e tursko nadirawe a ustanak je ugu{en u krvi. Tre}eg oktobra, zajedno sa porodicom, beogradskim mitropolitom Leontijem i ruskim izaslanikom Nedobom, Kara|or|e je napustio Srbiju i pre{ao iz Beograda u Zemun, u Austriju. Srbiju su napustili i ~lanovi Praviteqstvuju{~eg sovjeta, ve}ina ustani~kih komandanata, kao i jedan deo stanovni{tva. U Austriju je tada pre{lo oko 120.000 srpskih izbeglica. Petog oktobra 1813. Turci su bez borbe u{li u napu{teni Beograd i topovskim salvama proslavili ponovno osvajawe Srbije. Istog meseca, u Beogradu je u ropstvo prodato 1.800 srpskih `ena i dece. Ali, to nije ugasilo `equ Srba za slobodom. Ve} godine 1814, izbila je Prodanova buna. Godine 1815. po~iwe Drugi srpski ustanak, koji neki istori~ari vide kao „drugu fazu Srpske revolucije”, koji }e se okon~ati uspostavqawem Kne`evine Srbije, koja je imala svoju skup{tinu, svoj ustav i svoju vladarsku dinastiju.

@eqa nekih naroda za slobodom je naprosto neugasiva.

RUBIO U MINHENU:

SAD }e uvek biti ”dete”

Evrope, vreme je za obnovu svetskog poretka

Dr`avni sekretar Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Marko Rubio izjavio je da su SAD i Evropa „stvorene da budu zajedno”i poru~io da je Va{ington

spreman da predvodi „obnovu” svetskog poretka.

Marko Rubio, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, izjavio je da SAD `ele da „Evropa bude sna`na, jo{ vi{e da mo`e da opstane”, dodaju}i da SAD znaju da sudbina Evrope nikada ne}e biti izolovana od ameri~ke i da }e SAD „uvek biti dete Evrope”.

„Ne `elimo da na{i saveznici budu slabi, jer to slabi nas. @elimo saveznike sposobne da se brane, kako nijedan protivnik nikada ne bi do{ao u isku{ewe

da testira na{u kolektivnu snagu. Za nas Amerikance, dom mo`da je na zapadnoj hemisferi, ali uvek }emo biti ‚dete’ Evrope”, rekao je Rubio, podse}aju}i na duboke istorijske i kulturne veze.

Prema wegovim re~ima, SAD ne `ele da stvaraju podele, ve} da revitalizuju staro prijateqstvo i obnove veliku civilizaciju qudske istorije.

„Iako smo spremni, ako treba, da delujemo sami, radije bismo, i nadamo se da }emo, delovati sa vama, na{im prijateqima ovde u Evropi”, poru~io je ameri~ki dr`avni sekretar.

Rubio je, tako|e, upozorio da „posleratni trijumf stvara opasnu zabludu”, naglasiv{i potrebu za ja~awem savezni{tva i hitnom reformom me|unarodnih institucija.

Istakao je, istovremeno, da Ujediwene nacije nisu igrale „prakti~no nikakvu ulogu” u re{avawu sukoba, pozazvi{i na wenu hitnu reformu, kao i drugih me|unarodnih tela.

„UN imaju ogroman potencijal, ali su pokazale nemo} u re{avawu ratova u Gazi i Ukrajini. Ne mo`emo da dozvolimo da oni koji prete na{im gra|anima koriste me|unarodno pravo da se sakriju”, istakao je Rubio.

NAJMASOVNIJI NAPAD DOSAD:

Brjanska oblast pod udarom vi{e od 170 dronova

Udar ukrajinskih snaga na Brjansku oblast bio je najsna`niji od po~etka Specijalne vojne operacije, saop{tio je guverner te oblasti Aleksandar Bogomaz, prenose RIA Novosti.

„Brjanska oblast je pretrpela najsna`niji i najmasovniji napad dosad. Lansirawe tolikog broja bespilotnih letelica u jednom danu nije zabele`eno ni u jednom regionu Rusije. Kao posledica teroristi~kih dejstava Oru`anih snaga Ukrajine o{te}eni su objekti energetske infrastrukture”, napisao je on na svom Telegramu.

Prethodne ve~eri Bogomaz je izjavio da su ruske snage oborile vi{e od 170 bespilotnih letelica iznad regiona.

Stru~ne slu`be su ukqu~ile rezervne izvore napajawa, a grejawe i struja u Brjansku i pet op{tina obnovqeni su u roku od tri sata.

Ukrajinske snage gotovo svakodnevno poku{avaju da dronovima ga|aju objekte u pograni~nim i centralnim regionima Rusije. U Brjanskoj oblasti na snazi je re`im protivteroristi~ke operacije.

„TEMA ]E BITI I TERITORIJE”: Kremq o trilateralnim pregovorima u @enevi

Na pregovorima u @enevi }e se razgovarati o {irem spektru pitawa nego {to je bilo u Abu Dabiju, izme|u

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

ostalog i o teritorijama, izjavio je portparol Kremqa Dmitrij Peskov. Ruska delegacija na predstoje}im pregovorima }e biti brojnija. Pored specijalnog predstavnika ruskog predsednika Vladimira Medinskog, u~estvova}e i zamenik {efa diplomatije Mihail Galuzin, na~elnik Glavne obave{tajne uprave General{taba Oru`anih snaga Igor Kostjukov i drugi, saop{tio je Peskov.

Tramp: Za obnovu Gaze vi{e od pet milijardi dolara

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp saop{tio je danas da su dr`ave ~lanice Odbora za mir obe}ale vi{e od pet milijardi ameri~kih dolara za humanitarnu pomo} i obnovu Gaze, kao i slawe hiqada pripadnika me|unarodnih snaga radi o~uvawa bezbednosti.

U objavi na svojoj dru{tvenoj mre`i „Trut sou{l”, Tramp je naveo da Odbor za mir ima „neograni~en potencijal” i podsetio da je u oktobru pro{le godine predstavio plan za trajno okon~awe sukoba u Gazi, za koji tvrdi da ga je jednoglasno usvojio Savet bezbednosti Ujediwenih nacija.

Prema wegovim re~ima, ubrzo nakon toga omogu}ena je humanitarna pomo} „rekordnom brzinom”, kao i osloba|awe svih `ivih i preminulih talaca.

Tramp je najavio da }e 19. februara 2026. godine u Va{ingtonu, zajedno sa ~lanovima Odbora za mir, zvani~no saop{titi da su dr`ave ~lanice obezbedile vi{e od pet milijardi dolara za humanitarne i rekonstrukcione napore u Gazi.

On je dodao da su ~lanice tako|e preuzele obavezu da upute hiqade pripadnika u me|unarodne stabilizacione snage i lokalnu policiju, sa ciqem odr`avawa bezbednosti i mira za stanovnike Gaze. Ameri~ki predsednik je naglasio i da palestinski pokret Hamas mora da ispuni obavezu potpune i hitne demilitarizacije. „Odbor za mir }e se pokazati kao najzna~ajnije me|unarodno telo u istoriji i ~ast mi je da budem wegov predsedavaju}i”, zakqu~io je Tramp.

Moralna pridika Evropi i poziv na naoru`avawe

Na~elnik britanskog general{taba, vazduhoplovni mar{al Ri~ard Najton i na~elnik nema~ke odbrane, general Karsten Breuer uputili su do sada nevi|en zajedni~ki apel javnosti da prihvati „moralni argument” za ponovno naoru`avawe Evrope. U autorskim tekstovima objavqenim u britanskom „Gardijanu” i nema~kom „Die Veltu” dvojica najvi{e rangiranih oficira isti~u da se ruski vojni kurs „odlu~no pomerio ka zapadu“ i da je neophodna krupna promena u evropskoj odbrani.

Iako ve}ina gra|ana u obe zemqe veruje da je rizik od {ireg rata u Evropi porastao, postoji otpor prema ekonomskim `rtvama koje bi ve}a izdvajawa za odbranu podrazumevala. Istra`ivawa pokazuju da je mawina spremna da podr`i pove}awe poreza ili smawewe javne potro{we radi finansirawa vojske.

„Ponovno naoru`avawe nije ratnohu{ka~ka politika, ve} odgovorna odluka dr`ava koje `ele da za{tite svoje gra|ane i o~uvaju mir”, naglasili su u autorskom tekstu na~elnik britanskog General{taba i na~elnik nema~ke odbrane, dodaju}i da je wihova du`nost da javnosti objasne za{to su London i Berlin pokrenuli najve}e pove}awe vojnih izdataka od kraja Hladnog rata. Britanski premijer Kir Starmer poru~io je da Britanija vi{e nije „zemqa Bregzita” i da je neophodno povezivawe sa Evropom u oblasti vojne industrije. Evropa je, kako je rekao, „uspavani xin” koji mora prevazi}i fragmentiranost u planirawu i proizvodwi naoru`awa.

Nema~ki kancelar Fridrih Merc upozorio je da „sloboda vi{e nije zagarantovana” i da Evropa mora pokazati odlu~nost. On je otkrio i da je razgovarao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom o mogu}em ukqu~ivawu Nema~ke u francuski nuklearni {tit, {to ukazuje na te`wu ka samostalnijoj evropskoj bezbednosnoj strategiji.

Kir Starmer odbrojava posledwe

dane u Dauning stritu

Englezi tradicionalno vole svoju kraqevsku porodicu. Kao i svoju aristokratiju. Kada je kraq Britanije otputovao u Klitero, neko iz mase mu je dobacio: „Koliko dugo znate za Endrua?”. Ali gomila je zvi`dala ~oveku koji je postavio tako „nepristojno” pitawe.

Prema izve{taju britanskog „Gardijana”, kraq ^arls je izrazio „duboku zabrinutost” zbog navoda o sada ve} biv{em princu, Endruu Mauntbatenu-Vindzoru, i dodao da }e je „spreman da podr`i policiju” ukoliko mu se obrati povodom sumwi o wegovim kontaktima sa Xefrijem Epstinom, saop{tila je Bakingemska palata.

Policija doline Temze je saop{tila da procewuje da li postoje razlozi za istragu povodom tu`be antimonarhijske grupe „Republika”, koja je prijavila Mauntbatena-Vindzora zbog zloupotrebe javne funkcije i ignorisawa obaveze ~uvawa slu`benih tajni.

Me|utim, nove epizode otkri}a o Epstinu mogla bi da postanu okida~ za slom ~itavog britanskog establi{menta, tvrdi slavni britanski novinar Martin Xej na sajtu „Strategija politi~ke kulture”.

[tavi{e, mejlovi koji pokazuju da su i biv{i princ Endru i britanski ambasador u SAD Piter Mandelson prodavali insajderske informacije o politikama i budu}im strategijama britanske vlade, {okirali su ne samo politi~ku sferu ‚ve-

stminsterskog balona’, ve} i {iru javnost, a neki analiti~ari predvi|aju da }e ona uskoro izazvati domino efekat.

DUGA ISTORIJA PEDOFILIJE

BRITANSKE KRAQEVSKE KU]E

To je, na koncu, sada{we, tu`no stawe stvari, ka`e Xej, ali britanska kraqevska porodica ima dugu istoriju za{tite pedofila. Podsetimo se, recimo, na slu~aj Ximija Sevila, koga i danas pamte mnogi Britanci.

Ipak, britanska javnost mora da prihvati da je Epstin bio blizak, mnogo bli`i kraqevskoj porodici nego {to se do sada mislilo, nastavqa britanski novinar. On je u`ivao poseban status i da je sletao svojim privatnim avionom u vojne baze. Ali, nedavno je kraq ^arls uklonio Endrua iz „firme” (kraqevske porodice). Kraq je oduzeo svom mla|em bratu sve titule i nalo`io mu da se iseli iz rezidencije na privatno imawe.

Da li je ovaj doga|aj u vezi sa objavqivawem Epstinovih dosijea? O~igledno jeste.

„Za sada, kraq se izuzetno trudi da javnosti poka`e da nema nikakve veze sa prqavim svetom svog brata, Epstinovim poslovnim dogovorima, ni sa wegovim pedofilskim krugom, i ~ak je oti{ao toliko daleko da je objavio nameru da sara|uje sa policijskim istragama koje bi za Endrua mogle zna~iti zatvorsku kaznu”, pi{e Xej.

Jednom re~ju, zakqu~uje britanski novinar: „Kraq razume da bi Ep{tajnova afera mogla nepopravqivo da o{teti ugled i uticaj kraqevske porodice, pa je razumqivo da bacawe wegovog brata pod autobus za wega pitawe samoodr`awa”. Kqu~no pitawe u britanskoj javnosti je sada: „Da li kraq ^arls zna vi{e nego {to otkriva? Da li su on i kraqica bili bli`i Epstinu nego {to se mislilo u po~etku?”, pi{e Xej. Britanska {tampa se ne trudi da rasvetli, ve} da zamuti stvari o slu~aju Epstin.

IZRAELSKA VEZA

U srcu epske snage o Epstinu u Britaniji je, za sada, Piter Mandelson. On je novi „`rtveni jarac”, ali, procewuje Xej, izgleda da }e ga „mra~ni, mutni svet” korupcije za{tititi od bilo kakvog krivi~nog gowewa. Nisu u pitawu samo Mandelsonove veze sa Izraelom. Wegova crna kwiga materijala za ucenu, dodaje on, bez sumwe je veoma opse`na.

Danas svedo~imo komi~nom pretvarawu britanske {tampe, ka`e Xej. Mandelson je, u stvari, samo izgubio mesto ameri~kog ambasadora. Ku}a u kojoj je nastawen, u

zelenom predgra|u Londona, nalazi se u vlasni{tvu bankara Rot{ild. Policijska istraga protiv wega je obi~na farsa, i ona ne}e otkriti ni{ta, a Mandleson }e se, verovatno, preseliti u Izrael.

Veza sa izraelskim obave{tajnim slu`bama je kqu~, iako je britanska {tampa sve do nedavno {irila apsurdnu ideju da je cela Epstinova zamka bila ruska operacija. Istina je, me|utim, da prava imovina Mosada nije Epstin, ve} Gislen Maksvel, koja je, u stvari, upravqala akcijama Epstina. Izrael je u srcu cele afere, tvrdi Xej, ~ak i u Britaniji.

Isto je i sa ostavkom Morgana Meksvinija, koji nije bio samo {ef kabineta Kira Starmera, ~ija se foteqa tako|e trese. Meksvini je bio instrument cenzure protiv slobode govora, povezan direktno sa Izraelom. On je, zapravo, bio arhitekta i duh koji stoji iza Starmera i cionisti~ke vlade u Velikoj Britaniji.

I Mandelson i Maksvini imaju mnogo mra~niji odnos sa Izraelom nego {to pi{e britanska {tampa. Odlazak ove dva kqu~na aktera, ka`e Xej, zna~i da je premijeru Kiru Starmeru ostalo jo{ samo malo vremena u Dauning stritu.

„Ne morate imati novac da bi vas pozvali na Molitveni doru~ak“

Pre nekoliko dana u Va{ingtonu je odr`an Molitveni doru~ak, kome su, pored predsednika SAD, Donalda Trampa, prisustvovali mnogi dr`avnici, diplomate, politi~ari, aktivisti, javne li~nosti…Pojaviti se na Molitvenom doru~ku stvar je presti`a i dru{tvenog priznawa, pa su mnogi spremni da potro{e velike sume novca da bi se na{li u probranom dru{tvu. Ipak, ima i onih koji te pozive dobijaju na osnovu ugleda koji su izgradili…

Takav je i Samuil Petrovski, sve{tenik evan|elisti~ke crkve, ro|eni Beogra|anin, kome je ovo bio 24 put da prisustvuje Molitvenom doru~ku.

n U javnosti se prisustvo Molitvenom doru~ku uglavnom povezuje sa velikim donacijama, pa se sti~e dojam da se mesto za stolom kupuje. Kako se dobija pozivnica, tj. kako je Vi dobijate sve ove godine?

- Molitveni doru~ak je doga|aj koji je nastao kao potreba za duhovnom i moralnom podr{kom politi~arima koji donose va`ne odluke i ~esto su pod velikim pritiscima. U Sjediwenim Dr`avama kongresmeni i senatori se redovno nedeqno sastaju na molitvenim doru~cima, bez obzira na strana~ku pripadnost. U svakoj saveznoj dr`avi u SAD imaju svoje nedeqne i godi{we molitvene doru~ke dok jednom godi{we organizuje se veliki skup sa nekoliko hiqada u~esnika iz SAD i inostranstva. Ove godine je bilo u~esnika iz 110 zemaqa iz sveta. Pozive upu}uju organizatori iz Va{ingtona, a lokalne molitvene grupe mogu nominovati u~esnike. Postoje jasni kriterijumi i raspodela mesta po dr`avama. Nema nikakvih uslova tako da ne morate biti donator da biste dobili pozivnica. Naravno, svako mora da plati svoj, put, sme{taj i odre|ene obroke na koje idete tokom doga|aja. Ciq nije politi~ko lobirawe, ve} izgradwa mostova, prijateqstva, me|usobno ohrabrewe i podse}awe na moralne vrednosti koje je Isus ustanovio. n Opi{ite nam iz prve ruke, {ta se sve de{ava tokom trajawa Molitvenog doru~ka?

- Na tom centralnom skupu ~itaju se delovi iz Biblije, pevaju duhovne pesme i slu{aju svedo~ewa qudi iz razli~itih sfera dru{tva – politike, biznisa, kulture, religije – o tome kako je vera uticala na wihov `ivot. Prisutan je i predsednik SAD, koji se obra}a porukom jedinstva, vere i zna~aja molitve. Neki od govornika su bili: Majka Tereza, Bono Voks, Bo~eli… n Koliko dugo prisustvujete Molitvenom doru~ku?

- Molitvenom doru~ku u Va{ingtonu prisustvujem od 2003. godine, a tokom godina i sli~nim skupovima u evropskim gradovima poput Brisela, Londona, Berlina i Osla. Sli~ni doga|aji organizuju se i u drugim gradovima, ukqu~uju}i i Moskvu. Ina~e, ja sam ove godine sam do{ao kao deo na{e delegacije na 74. Molitveni doru~ak, koji se tradicionalno odr`ava prvog ~etvrtka u februaru svake godine. Nakon toga sam za vikend boravio u Wu Xersiju, gde sam slu`io u dve evan|eoske crkve koje okupqaju qude sa prostora biv{e Jugoslavije. Bilo je veoma hladno, oko minus 20 stepeni.

n Ka`ite nam ne{to vi{e o sebi i svom `ivotnom putu…

- Ro|en sam u Beogradu, u porodici diplomate nekada{we Jugoslavije. Kako poti~emo iz wegovog tre}eg braka, u kome je dobio 5 sinova, mi mla|i nismo mnogo putovali s wim tokom wegove diplomatske

slu`be. Ipak, kao deca proveli smo ~etiri godine u Tripoliju, u Libiji, na kraju wegove karijere. Tu smo se ~esto igrali u dvori{tu Gadafija sa wegovom decom. Posle Libije moje {kolovawe, vojsku, osnovne i master studije zavr{io sam u Beogradu. Teologiju sam studirao uglavnom u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i zapadnoj Evropi. Moj `ivotni put, me|utim, nije obele`en samo obrazovawem, ve} pre svega li~nim duhovnim tra`ewem koje je po~elo u mladosti. n [ta je obele`ilo Va{ duhovni put? - Moj otac je bio komunista, pa u detiwstvu nismo imali versko obrazovawe. Sa 18 godina, nakon sahrane na{e kom{inice koja je preminula veoma mlada, po~eo sam da postavqam pitawa koja svako od nas, pre ili kasnije, mora sebi da postavi: [ta je smisao `ivota? [ta dolazi posle smrti? Postoji li Bog? Postoji li nada? Ta pitawa su me podstakla da istra`ujem razli~ite religije, pose}ujem liturgije i bogoslu`ewa Evan|eoske crkve u Beogradu, gde sam se prvi put susreo sa Jevan|eqem Isusa Hrista.

Kroz ~itawe Jevan|eqa i razgovore sa mladim hri{}anima, shvatio sam poruku o Bogu kao Tvorcu, o qudskom grehu i o Hristovoj `rtvi na krstu i Vaskrsu kao putu pomirewa sa Bogom. Posle nekoliko meseci duhovnog tragawa, do`iveo sam li~nu promenu i postao hri{}anin. Prvu molitvu pokajni~ku sam izgovorio u Ulciwu gde je crkva imala letwi kamp daleke 1991. godine. Posle dve nedeqe sam imao svoje kr{tewe u Protestantskoj Evan|eoskoj Crkvi u Beogradu. n [ta je su{tinski problem dana{we civilizacije?

- ^itaju}i biografije Jevan|eqa Isusa iz Nazareta, po~eo sam da razumem jednu su{tinsku biblijsku istinu – problem ~ove~anstva nije prvenstveno politi~ki, ekonomski ili kulturolo{ki, ve} duhovni. Biblija taj problem naziva grehom. Srce qudskih problema je “Qudsko srce” odakle

izlazi sve {to nije dobro i {to je Greh. Grehe ~esto svodimo na pojedina~ne pogre{ne postupke, ali u biblijskom smislu greh je dubqi – to je stawe odvojenosti od Boga, pobuna ~ovekovog srca protiv Tvorca. To je gubitak veze, prekinuta komunikacija sa Onim koji nas je stvorio. Kao kada nestane signal wifi – mo`emo imati sve spoqa, ali bez povezanosti nema pravog `ivota. n Kako hri{}anstvo mo`e premostiti, re{iti taj problem?

- Poruka hri{}anstva je da ~ovek sam ne mo`e da premosti taj jaz. Ne mo`e dobrim delima da „zaradi“ spasewe niti moralnim naporom da izbri{e krivicu. Zato je, prema Jevan|equ, Isus Hristos – Bogo~ovek – do{ao da preuzme posledice qudskog greha na sebe, da na krstu ukloni prepreku izme|u Boga i ~oveka i da vaskrsewem otvori put ve~nom `ivotu. ^ovek mo`e biti obrazovan, uspe{an i moralan, ali bez pomirewa sa Bogom ostaje praznina. Hri{}anska poruka ka`e da ~ovek sam ne mo`e da ukloni posledice greha. Svi imamo taj “virus” u nama. Zato je Isus Hristos do{ao da preuzme krivicu ~ove~anstva, da kroz svoju smrt na krstu ukloni prepreku izme|u Boga i ~oveka i da vaskrsewem donese nadu u ve~ni `ivot. n Lepo zvu~i u teoriji… - To za mene nije bila teorija, ve} li~no iskustvo. Kroz pokajawe i veru do`iveo sam unutra{wu promenu – ne savr{enstvo, ve} novi po~etak. Posebno je za mene bilo zna~ajno to {to se i moj otac, ~etiri godine pre smrti, obratio Hristu, iako je ceo `ivot bio komunista, koji je nekada upadao na sred bogoslu`ewa da nas vrati ku}i. Posle obra}ewa je i{ao sa mnom da u toj istoj crkvi slu{a moje besede. To smatram velikim ~udom i ohrabrewem da nikada nije kasno da po~nemo da verujemo Bogu. n Kakvo je Va{e aktuelno poslu{awe sve{teni~ko, gde slu`ite?

- Danas slu`im kao sve{tenik pastor u Evan|eoskoj protestantskoj crkvi u Beo-

gradu, a tokom nedeqe radim kao koordinator Evan|eoskog udru`ewa studenata (EUS, eus.rs) ~iji je ciq edukacija studenta kroz predavawa i seminare na teme odnosa nauke i vere, savremenih dru{tvenih pitawa i biblijskih odgovora na izazove dana{wice, o me|uqudskim odnosima, eti~kim izazovima savremenog dru{tva i porukama Biblije za dana{weg ~oveka. Dovodimo profesore i govornike iz sveta i objavqujemo kwige. Jedan od najpoznatijih projekata na{ih bio je dolazak i organizacija predavawa Nika Vuji~i}a. Od 2012. godine do sada smo imali 17 velikih doga|aja sa Nikom, neke najve}e na Univerzitetima {irom Srbije i regiona. Ako Bog da Nik nam dolazi ponovo slede}e godine. Sada `ivi sa suprugom i ~etvoro dece u Dalasu, Teksas.

n Kakvi su odnosi izme|u Evan|eoske i Srpske pravoslavne crkve?

- U Srbiji se posledwih decenija sve vi{e razvijaju odnosi izme|u Srpske pravoslavne crkve i Protestantsko-Evan|eoskih crkava. Van Srbije odnosi su jo{ boqi jer su Evan|eoske crkve ve}inske i pravoslavna crkva boqe razume i sara|uje sa na{im crkvama. Kod nas, naro~ito tokom devedesetih godina pro{log veka, postojalo je vi{e nerazumevawa, predrasuda prema na{im crkvama i vernicima, ali danas, zahvaquju}i boqoj komunikaciji, saradwi, op{toj informisanosti, odnosi su znatno unapre|eni. Dr`ava Srbija sve vi{e radi na stvarawu ~vrste platforme za me|ureligijski dijalog i saradwu.

n Koja su najve}a isku{ewa savremenog ~oveka?

- Jedno od najve}ih isku{ewa dana{wice jeste strah. @ivimo u eri nesigurnosti, a strah ~esto paralizuje, izoluje i vodi u izolaciju/depresiju. Strah od rata, bolesti, ekonomske nesigurnosti, gubitka identiteta, epidemije. Strah ~esto paralizuje, zatvara ~oveka u sebe i onda mnogi poku{avaju da ga ubla`e hedonizmom, materijalizmom ili porocima.

Biblija 365 puta poru~uje: „Ne boj se.“ Vera u Boga daje snagu da prevazi|emo strah. Ohrabrujem ~itaoce da ~itaju Sveto Pismo jer tako se ja~a vera koja je lek za strah. Li~ni odnos sa Bogom, kroz veru i molitvu, kao i zajedni{tvo u crkvi, pru`aju snagu za suo~avawe sa izazovima savremenog sveta. Vera je antidot za Strah! n U tom strahu qudi ~esto pose`u za privremenim re{ewima… - Kada nema unutra{weg mira, qudi tra`e privremene zamene – hedonizam, materijalizam, razli~ite oblike bekstva. Ali ni{ta od toga ne re{ava korenski problem – prazninu srca i ose}aj krivice koji nosimo duboko u sebi. Hri{}anska vera nudi druga~iji odgovor: pomirewe sa Bogom kroz Hrista, opro{taj greha i obnovqeni identitet deteta Bo`jeg, snagu za svakodnevni `ivot i sigurnu nadu u budu}nosti. n Koja bi bila Va{a poruka ~itaocima?

- U ovim vremenima budimo qudi – kako je govorio patrijarh Pavle. Ne osu|ujmo brzo, ve} volimo i ohrabrujmo jedni druge. Svetu ne nedostaje kriti~ara, ve} qudi koji donose utehu i nadu. Budimo zahvalni za ono {to imamo i podelimo to sa drugima. Mawe vremena provodimo na dru{tvenim mre`ama, a vi{e u stvarnim odnosima. Imamo mnogo razloga za zahvalnost i radost. U vremenu brzine i podela, sebi~nosti, potrebno je vratiti se su{tinskim vrednostima. Opet se vra}am na patrijarha Pavla – “budimo qudi”. Budimo qudi pomireni sa Bogom, koji `ele da u~ine svet oko sebe boqim.

Na{ zavet je jaka i stabilna Srpska

U Vi{egradu je obele`eno Sretewe - Dan dr`avnosti Srbije i Republike Srpske. Predsednik Vlade Republike Srpske Savo Mini} poru~io je da

da `ivimo”, istakao je Mini}, prenosi RTRS.

je obaveza srpskog naroda da se se}a slobodarskih ideja, neguje kulturu se}awa i da mu zavet bude jaka i stabilna Srpska.

Mini} je rekao da zajedni~ko obele`avawe Dana dr`avnosti - Sretewa sa Srbijom govori o tome da su istorija, kultura i vera iste.

On je naveo da srpski ustanici, prilikom podizawa ustanka protiv otomanske vlasti u Ora{cu, nisu imali saveznika, niti oru`ja, ali su „digli glavu za slobodu”.

“Srpski narod se od tada do danas bori za slobodu. Stalno imamo neki rat - posledwi je Odbrambeno-otaxbinski, a sada imamo politi~ki u kojem se agituje na ure|ewe Republike Srpske i wene institucije”, rekao je Mini}.

Mini} je najavio da }e pitawa bora~kih kategorija biti zakonski ure|ena.

“Moramo pokazati da po{tujemo one koji su, nose}i slobodarski duh, stvarali Republiku Srpsku da bi mi mogli danas

On je zahavalio predstavnicima Srbije {to su danas do{li u Vi{egrad na obele`avawe Sretewa - Dana dr`avnosti Republike Srpske i Srbije.

Sve~ana akademija u Andri}gradu

Povodom Dana dr`avnosti sve~ana akademija, kojoj su prisustvovali premijer Mini} i visoka delegacija Srbije, odr`ana je u Andri}gradu.

Mini} je izjavio da je ponosan na srpski narod i da Srbi moraju biti svjesni da je Sretewe dan sabornosti.

“Trebalo nas je danas biti vi{e, da poka`emo majkama koje su dale sinove i djeci koja su odrasla bez o~eva da postoji neko ko se se}a i na ovakav na~in ~uva od zaborava”, rekao je Mini} na Akademiji.

Mini} je naveo da su Srbi kroz istoriju slobodu pravili nakon velikih `rtava koje su dali, jer su uvek `iveli u zabludi.

ISTORIJSKO PRAVO

NA ZAJEDNI^KU BUDU}NOST

Vr{ilac du`nosti predsednika Srpske Ana Tri{i} Babi} ~estitala je svim Srbima u Republici Srpskoj i Srbiji Sretewe, zajedni~ki praznik nacionalnog jedinstva i dr`avnosti.

„Narod u Republici Srpskoj i Srbiji, slave}i Sretewe, pokazuje na{e istorijsko pravo na zajedni~ku budu}nost“, navela je Tri{i} Babi}.

Ona je podsetila da je u petak, povodom Sretewa, prisustvovala sve~anoj akademiji u Bawaluci, kao i otvarawu novog objekta onkologije i hematologije sa palijativnom negom na Univerzitetskom klini~kom centru Republike Srpske.

U Vi{egradu je obele`avawe Sretewa - Dana dr`avnosti Srbije i Republike Srpske nastavqeno slu`ewem parastosa u manastiru Dobrun poginulim borcima Vojske Republike Srpske, a polo`eni su

Navr{ene 33 godine od zlo~ina nad Srbima u ^ajni~u u Republici Srpskoj

Navr{ene su 33 godine od zlo~ina nad Srbima u ^ajni~u u Republici Srpskoj, kada su u februaru 1993. godine pripadnici tzv. Armije BiH iz Gora`da napali neza{ti}ena sela u op{tini ^ajni~e i ubili 24 srpska civila.

Najmla|a `rtva bio je 13-godi{wi @eqko Ma{i}, a napad je izveden s le|a, s teritorije Crne Gore, koja je tada bila u sastavu SR Jugoslavije, odakle su se me{tani najmawe nadali, prenela je RTRS. U zlo~inu nad Srbima u~estvovali su i muslimani iz pqevaqskih sela u Crnoj Gori. Specijalno tu`ila{tvo Crne Gore formiralo je predmet o u~e{}u crnogorskih dr`avqana u zlo~inu nad srpskim civilima u ^ajni~u 14. februara 1993. godine, ali se daqe nije odmaklo u procesuirawu. Do sada je jedino Ramiz Durakovi}, nekada{wi komandant 43. drinske brigade tzv. Armije BiH prvostepenom presudom osu|en na 3,5 godine zatvora.

Optu`nicom u predmetu Jo{anica, koji se odnosi na zlo~in nad srpskim civilima u Fo~i, obuhva}eni su i zlo~ini nad Srbima u ^ajni~u. Prvooptu`eni u tom predmetu, Ferid Buquba{i}, tereti se da je naredio napade na ~ajni~ka sela Trpiwe, [api}e i Trojan, kada je, prema optu`nici, ubijeno 11, iako su u tim napadima ubijena 24 srpska civila.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329. Dom

i venci i cve}e na spomenik vo`du Kara|or|u.

Srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} ~estitala je svim Srbima Sretewe - Dan dr`avnosti Srbije i Republike Srpske, isti~u}i da je ovaj praznik simbol borbe za slobodu i potvrda dr`avotvorne svesti i ustavne zrelosti srpskog naroda.

„Svim Srbima upu}ujem iskrene ~estitke povodom Sretewa, zajedni~kog svesrpskog praznika koji svedo~i o na{em nacionalnom jedinstvu, praznika koji potvr|uje na{e istorijsko trajawe i neraskidive

Marko Perkovi} Tompson odr`ao je dva koncerta u [irokom Brijegu, a fotogalerija sa nastupa objavqena je na wegovoj zvani~noj Fejsbuk stranici.

Me|u fotografijama je bila i jedna koja prikazuje osobu za koju se veruje da je sudija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, Marin Vukoja. Na fotografiji se tako|e vidi mla|a publika sa ispru`enom rukom koja simbolizuje usta{ki pozdrav „Za domovinu spremni“.

Koncert su pratili prousta{ki nastupi u publici, sa Tompsonovim evocirawem ratnih devedesetih i simbolima koji veli~aju usta{ki re`im. Zbog funkcije koju Vukoja obavqa, jasno je da wegovo prisustvo na ovakvom koncertu izaziva reakcije javnosti. Ustavni sud BiH jedna je od najva`nijih institucija dr`ave i jasno je da se od wegovih zaposlenih o~ekuje najvi{i nivo neutralnosti. Ina~e, Vukoja je stupio na funkciju sudije Ustavnog suda Bosne i Hercegovine u maju 2024. godine, a ro|en je 1973. godine u [irokom Brijegu. Podseti}emo vas da su u javnom prostoru istaknute brojne osude zbog Tompsonovog koncerta. Nastup Marka Perkovi}a Tompsona u [irokom Brijegu

veze“, navela je Cvijanovi} u ~estitki, prenela je RTRS. Ona je istakla da je Sretewe jasna poruka da su sloboda i pravo na vlastite institucije vrednosti od kojih srpski narod ne odustaje. Republika Srpska i Srbija od pro{le godine zajedni~ki obiqe`avaju Sretewe - Dan dr`avnosti Srbije i Republike Srpske

To je utvr|eno Deklaracijom o za{titi nacionalnih i politi~kih prava i zajedni~koj budu}nosti srpskog naroda donesenoj na Svesrpskom saboru u Beogradu 8. juna 2024. godine.

jo{ jednom pokazao da se u BiH javno veli~aju simboli i ideologije fa{isti~kog re`ima NDH. Izraelska ambasadorka u BiH, koja nije rezident, Galit Peleg, tako|e je osudila upotrebu nacisti~kih simbola i pozdrava.

„[okantne scene mladih qudi u [irokom Brijegu koji slave uz nacisti~ke pozdrave. Takvi izlivi mr`we moraju biti iskoreweni“, rekla je ambasador Peleg.

Politi~ari iz Republike Srpske su prethodna dva dana izra`avali ogor~ewe Tompsonovim koncertima u [irokom Brijegu na kojima je veli~ao usta{ke simbole, a od institucija BiH su tra`ili da mu zabrani odr`avawe nastupa u BiH.

Biv{oj ministarki Crne Gore

Vesni Brati} odre|en pritvor

Specijalno dr`avno tu`ila{tvo Crne Gore (SDT) odredilo je pritvor od 72 sata biv{oj ministarki prosvete, nauke, kulture i sporta Vesni Brati} osumwi~enoj za zloupotrebu slu`benog polo`aja prilikom smene direktora {kola u Crnoj Gori tokom 2021. godine kada je rukovodila resorom prosvete.

Tu`ila{tvo je nakon saslu{awa procenilo da „postoji opasnost od bekstva i uticaja na svedoke“, pa je nekada{woj ministarki odredilo pritvor.

Brati}ka je negirala krivicu i pred tu`iocima saop{tila da su direktori smeweni po zakonu, kazao je medijima posle saslu{awa wen advokat Mitar Su{i}, najavquju}i `albu na odluku tu`ila{tva.

Vesna Brati} je bila ministarka u vladi Zdravka Krivokapi}a, formiranoj posle vi{edecencijske vlasti Demokratske partije socijalista na izborima 2020. godine.

U mandatu je bila svega dve godine, ali je po oceni zna~ajnog dela stru~ne i politi~ke javnosti napravila veliku {tetu resoru obrazovawa i dr`avnom buxetu, revan{izmom prema biv{im kadrovima DPS-a na ~elu obrazovnih ustanova, a posebno prema direktrima {kola.

Smenila je oko 150 direktora {kola u Crnoj Gori, optu`uju}i ih da nisu radili po propisima. Direktori su se `alili sudovima i do sada im je, prema podacima ministarstva prosvete, ispla}eno preko 450.000 evra za naknadu {tete zbog nezakonitog otkaza.

Brati} je razre{ewa pravdala i depolitizacijom {kolstva, dok je opozicija tvrdila da je na mesta smewenih direktora dovela ideolo{ki bliske kadrove.

Vesnu Brati} danas su podr`ale stranke nekada{weg Demokratskog fronta, Nova srpska demokratija (NSD) predsednika skup{tine Crne Gore Andrije Mandi}a i Demokratska narodna partija (DNP) Milana Kne`evi}a.

VRA]ENA NERADNA NEDEQA U CRNOJ GORI:

Radno vreme prodavnica

od ponedeqka do subote odre|uje trgovac

Parlament Crne Gore usvojio je izmene Zakona o unutra{woj trgovini, ~ime se omogu}io povratak neradne nedeqe u trgovine na veliko i malo. Podr{ku ovoj odluci su dala 62 poslanika, a za wu su glasali i vlast i opozicija.

Poslanici su dali podr{ku i hitnosti ovih izmena, pa }e one stupiti na snagu danom objavqivawa u Slu`benom listu.

Izmenama ~lana 35a ovog Zakona koje su podneli poslanici Pokreta Evropa sad (PES), neradna nedeqa se tra`i zbog za{tite zdravqa radnika u trgovinama na veliko i malo i wihovog prava na sedmi~ni odmor i u dane dr`avnih i drugih praznika, prenose Vijesti.

Izuzeci od rada nedeqom bi}e apoteke, specijalizovane prodavnice ili kiosci, benzinske pumpe, pijace, {tandovi, prodavnice, kiosci u autobuskim i `elezni~kim stanicama, aerodromima i lukama, kao i onima za vreme odr`avawa priredbi, festivala i sajmova, skladi{tima za trgovinu na veliko.

Zakonom je predvi|eno i da }e radno vreme prodavnica od ponedeqka do subote odre|ivati trgovac.

Ustavni sud je krajem januara zbog neustavnosti, doneo odluku o ukidawu ~lana 35a Zakona o unutra{woj trgovini, koji je propisivao zabranu rada trgovina nedeqom i u dane dr`avnih i drugih praznika. Odluka je zvani~no objavqena u Slu`benom listu 12. februara, zbog ~ega trgovci trenutno imaju pravo da na rad nedeqom.

Trgovcima je prethodno upu}en i apel iz Vlade - da poslovawe nedeqom ne po~iwu, dok vladaju}a ve}ina opet ne uvede neradnu nedequ.

NOVO VELIKO

HAP[EWE U CRNOJ GORI!

Biv{i direktor Uprave za imovinu Bla`o [aranovi} uhap{en je po nalogu Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva (SDT) Crne Gore. On se sumwi~i za zloupotrebu slu`benog polo`aja. Specijalno dr`avno tu`ila{tvo je saop{tilo da slu`benici Specijalnog policijskog odeqewa po wihovom nalogu sprovode akciju u Budvi i Podgorici. Tokom akcije se sprovode dokazne radwe i li{ewa slobode. [aranovi} je ~lan Glavnog odbora Demokratske partije socijalista i vi{e od 15 godina radio u dr`avnom sistemu — 2005. je postavqen za pomo} nika direktora Uprave za zajedni~ke poslove dr`avnih organa, a 2012. je preuzeo rukovo|ewe Upravom za imovinu.

Sa te funkcije je smewen po~etkom januara 2021. godine. Dok je bio direktor Uprave za imovinu, bio je i na ~elu Fudbalskog kluba Iskra iz Danilovgrada, koji je pod wegovim vo|stvom postao ~lan Prve lige i debitovao u evropskim takmi~ewima.

Ranije je Specijalno policijsko odeqewe krajem 2023. godine proveravalo sumwivi ugovor vredan skoro devet miliona evra koji je wegova Uprava potpisala 2020. godine sa kompanijom Koti nekretnine, u kojem je kupqen prostor, izme|u ostalog, i za potrebe Uprave za statistiku.

OTVOREN 57. PRAZNIK MIMOZE:

Sun~ani cvet

probudio grad i region

„Dok sve spava, mimoza se budi“ moto je ovogodi{weg 57. Praznika mimoze, koji je otvoren uz tradicionalni defile od gradskog sata, {etali{tem Pet Danica do Igala, U defileu su bili ~lanovi Gradske muzike i Mesne muzike \enovi}, ma`oretke su ih pratile vedrim plesnim korakom, sve je najavqivalo dane radosti i susreta i novo prole}e.

Praznik u slavu `utog cveta dobio je ove godine svoj muzi~ki pe~at. Na otvarawu je premijerno izveden „Novski valcer“. Pevala je

napa diva Tawa Bo{kovi}, po~asna gra|anka Herceg Novog a sa wom zaplesao Dejan \onovi} wen gluma~ki partneu u predsatvi „Uspomene Sare Bernar“ koju uspe{no igraju ve} nekoliko godina. Tawa je i otvorila praznik a nakon wenog pozdrava lep vatromet je obasjao hercegnovsko nebo.

Na platou kod nekada{weg hotela Igalo, gde se okupio veliki broj gra|ana ali i gostiju iz regiona predsednik hercegnovske op{tine Stevan Kati} pozdravio je publiku i u~esnike programa a kqu~eve grada predao iz ruku ma{kara kapu karnevala koji }e tokom trajawa manifestacije ~uvati novsku vedrinu i prazni~no raspolo`ewe. Mimoza je jo{ jednom probudila Herceg Novi, oterala ki{u koja je danima padala pa je otvarawe nastavqeno uz koncert Gorana Karana i Nine Badri}. Usledila je velika fe{ta od mimoze, ribe i vina na hercegnovskoj rivijeri a potom i prvi maskenbal u Institutu Igalo.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Zgrada Skup{tine Kosova

U SREDU 11. FEBRUARA KONSTITUISANA SKUP[TINA KOSOVA

NAKON PARLAMENATRNIH IZBORA 28. DECEMBRA 2025

Albin Kurti premijer, Aqbuqena Haxiju predsednica kosovskog parlamenta, novi poslanici polo`ili zakletvu

U sredu, 11. februara, nakon parlamentarnik izbora na Kosovu 28. decembra, 2025. godine konstituisana je skup{tina Kosova. Konstitutivna sednica kosovskog parlamenta po~ela je ne{to posle 17 ~asova.

Od ukupno 120 poslanika, 118 prisutnih poslanika desetog saziva Skup{tine Kosova polo`ilo je sve~anu zakletvu.

Aqbulena Haxiju, iz Pokreta Samoopredeqewe, izabrana za predsednicu Skup{tine Kosova. Dobila je 66 glasova za, dok je 44 bilo protiv. Osam je bilo uzdr`ano.

Izabrano je i pet potpredsednika, me|u kojima je i Slavko Simi} iz Srpske liste.

Istog dana kosovska predsednica, Vjosa Osmani, je saop{tila da je dala mandat za sastav nove kosovske vlade lideru Samoopredeqewa Aqbinu Kurtiju.

U kasnim ve~erwim satima, nakon konstitutivne sednice i izbora predsednika Skup{tine Kosova, nova Vlada Kosova izabrana je na vanrednoj sednici parlamenta.

Za izbor nove vlade, od 115 prisutnih poslanika, glasalo je 66 poslanika, protiv je bilo 49 poslanika, uzdr`anih nije bilo.

Kurti je na po~etku obra}awa ~estitao svima na konstituisawu 10. saziva Skup{tine Kosova. Naveo je da je, mesec i po dana nakon izbora, po-

VISOKI DE^ANI:

~astvovan {to mo`e da predstavi ekspoze, podsetiv{i da je mnoge ta~ke programa ve} predstavio u oktobru.

Poslanik Srpske liste Igor Simi} istakao je, na vanrednoj sednici Skup{tine Kosova na kojoj je izabrana nova vlada, 11. februara uve~e, da u ekspozeu mandatara Aqbina Kurtija nema Srba - kao da ne postoje, iako na tim prostorima `ive vekovima i najavio da Srpska lista ne}e podr`ati formirawe takve vlade i zbog svega {to je Kurti radio kr{e}i doma}e i me|unarodne propise.

„Ako ste pa`qivo slu{ali ekspoze koji je predstavqen, u wemu nema Srba. Kao da ne postojimo, iako smo ovde vekovima. Nije bilo re~i ni o problemima koje je vlada napravila na{em narodu, a napravila je i jaz izme|u albanskog i srpskog naroda. ^ak i da je bilo nekih re~i one bi bile prazne. Va{a dela i sve {to ste radili protiv na{eg naroda govore da biste `eleli da nas je svakog dana mawe. Ali mi opstajemo jer smo svoj na svome“, poru~io je Simi} za skup{tinskom govornicom.

On je rekao da ~ak i Ustavom garantovana prava nisu zagarantovana Srbima.

„Srbi moraju svaki put da dokazuju da ono {to pi{e stoji u Ustavu, ~ak i u parlamentu. Jedinu urbanu sredinu, u kojoj su Srbi ve}ina ne nazivate onako kako propisuju zakon i Ustav. Godinama slu{amo sa ove govornice i sa drugih mesta sve najgore o srpskom narodu i Srpskoj listi“, rekao je Simi}.

Izvestilac Parlamentarne skup{tine SE posetio manastir

Tokom posete Kosovu,12. februara, nema~ki poslanik i izvestilac Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope za Kosovo Frank [vabe obi{ao je Visoke De~ane.

ZAJEDNI^KA SEDNICA DESET OP[TINA SA SRPSKOM VE]INOM NA KIM U KOSOVSKOJ MITROVICI

Usvojena Deklaracija sa {est ta~aka u kojoj se zahteva ostvarivawe qudskih i gra|anskih prava

Zbog niza antisrpskim nelegitimnih mera institucija Pri{tine protiv Srba, predstavnici deset op{tina sa srpskom ve}inom na Kosovu i Metohiji odr`ali su, u ~etvrtak, 12. februara, u Kosovskoj Mitrovici zajednicku sednicu na kojoj su govorili o antisrpskim potezima Pri{tine i na~inu kako se tome suprostaviti. Na sednici skup{tina op{tina sa srpskom ve}inom su prisustvovali odbornici deset skup{tina op{tina, gradona~elnici deset op{tina sa srpskom ve}inom, predstavnici obrazovnog i zdravstvenog sitema, kao i i izabrani poslanici srpskog naroda, usvojena je Deklaracija u {est ta~aka.

Deklaracija u {est ta~aka

1. Zahtevamo da se svim na{im gra|anima koji `ive na ovim prostorima omogu}e odgovaraju}e pravne, administrativne i druge olak{ice u postupku pribavqawa li~nih dokumenata, kako bi se obezbedilo nesmetano ostvarivawe wihovih osnovnih qudskih i gra|anskih prava kao ravnopravnih gra|ana. Postoje}i zakoni su protivni interesima na{eg naroda i moraju biti izmeweni. Istovremeno, zahtevamo da se zaposlenima i studentima koji dolaze radi rada i studirawa u okviru obrazovnog i zdravstvenog sistema na ovim prostorima omogu}i nesmetani ulazak i boravak tokom trajawa radnog i studijskog procesa, {to se dokazuje odgovaraju}im dokumentima koje izdaju nadle`ne obrazovne i zdravstvene institucije.

2. Zahtevamo da se svim gra|anima garantuje pravo na mirno i nesmetano u`ivawe pokretne i nepokretne imovine, kao i pravo na upotrebu vozila, uz primenu odgovaraju}ih pravnih i drugih olak{ica, bez diskriminacije i pravne nesigurnosti za sve koji `ive na prostoru Kosova i Metohije.

3. Odlu~no odbacujemo i osu|ujemo svako postupawe ili delovawe koje bi moglo ugroziti rad i kontinuirano pru`awe usluga zdravstvenih i obrazovnih institucija srpskog naroda. Smatramo da se sva otvorena pitawa pa i polo`aj ovih insitucija moraju re{avati iskqu~ivo putem dijaloga Beograda i Pri{tine kroz uspostavqawe Zajednice srpskih op{tina, i da se apsolutno protivimo nasilnim, jednostranim i svim drugim radwama kojima bi se ugrozilo funkcionisawe ova dva sektora.

4. Insistiramo da se za sprovo|ewe mere iz ta~aka 1. i 2. ove deklaracije obezbedi razuman i dovoqan rok, koji }e omogu}iti gra|anima da se prilagode novim pravnim okolnostima bez ugro`avawa wihove egzistencije i osnovnih `ivotnih potreba. 5. Pozdravqamo sna`ne i kontinuirane napore zemaqa Kvinte usmerene ka pronala`ewu pravi~no zasnovanog re{ewa za nastale probleme. Srpski narod i mi wegovi politi~ki predstavnici na Kosovu ostajemo opredeqeni za konstruktivan pristup. Spremni smo da, preko svojih legitimno izabranih politi~kih predstavnika, nastavimo da doprinosimo dijalogu i stabilnosti. 6. Uporno odbijawe da se formira Zajednica srpskih op{tina i kontinuirano kr{ewe briselskih sporazuma i pravnih akata na snazi na ovim prostorima je dokaz da se me|unarodna zajednica mora aktivnije ukqu~iti u za{titu prava srpskog naroda, jer je o~igledno da postoje}i mehanizmi nisu adekvatna za{tita i ne pru`aju mogu}nost za dostajanstven `ivot, pravnu i imovinsku sigurnost na{ih gra|ana.

GRADONA^ELNICI SRPSKIH OP[TINA, U PETAK 13. FEBRUARA, BILI NA SASTANKU SA KRASNI]IJEM Razgovarali o Zakonu o strancima

„Izuzetan srpski pravoslavni lokalitet i lokalitet pod za{titom UNESKO-a, sme{ten u bogatom i raznovrsnom kulturnom pejza`u Kosova“, saop{tila je nema~ka ambasada.

freskama, arhitekturom i vi{eslojnom istorijom koja traje vekovima.

[vabea je u manastiru do~ekao otac Petar, koji ga je proveo kroz crkvu i upoznao sa wenim

Kako je navedeno, iako je ovo bila wegova prva poseta Visokim De~anima, sa zna~ajem manastira upoznat je kroz rad u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope, gde je du`e vreme anga`ovan na pitawima koja se odnose na primenu presude Ustavnog suda Kosova u vezi sa manastirom, odnosno povra}ajem zemqe.

Poseta je ocewena kao impresivna i zna~ajna, uz poruku da za{tita kulturnog nasle|a i po{tovawe vladavine prava predstavqaju va`ne principe.

[ef Unmika Soren Jesen Petersen je po~etkom 2005. godine doneo izvr{nu odluku kojom se manastir Visoki De~ani (koji je na listi UNESKO – a od aprila 2004.g.) i kawon De~anske Bistrice stavqaju pod posebnu brigu UNMIK – a i progla{avaju Podru~jem specijalne zone (Specijal Zoning area ).

Iako je Besnik Bisqimi, najavio razgovore o ulozi op{tina u oblastima zdravstva i obrazovawa, gradona~elnici poru~uju da sastanak nije posve}en tim pitawima, ve} primeni Zakona o strancima. Gradona~elnici op{tina sa srpskom ve}inom stigli su u Ministarstvo za lokalnu samoupravu u Pri{tini na sastanak, koji je sazvao ministar Eqbert Krasni}i, a na kome se razgovaralo o primeni Zakona o strancima.

“Kao odgovorni politi~ari gradona~elnici koji vodimo op{tine jer su nam gra|ani dali mandat da radimo u wihovom interesu, mi smo se danas odazvali pozivu Ministarstva za lokalnu samoupravu. Teme zdravstva i obrazovawa nisu teme ovog sastanka, tim pitawem }e se baviti pregovara~ki tim Beograda i Pri{tine kroz formirawe Zajednice srpskih op{tina”, rekao je Milan Radojevi}, gradona~elnik Severne Mitrovice.

„Na ovom sastanku smo pri~ali iskqu~ivo o problemima u na{im op{tinama, nije bilo ni re~i o nekoj navodnoj integraciji ili statusu obrazovawa ili zdravstvenog sistema na ovim prostorima“, rekao je Radojevi}, zahvaliv{i predstavnicima Evropske unije na prisustvu i, kako je naveo, pa`qivom pra}ewu svakog detaqa sastanka.

Ima li za Srbe i Balkance u Americi `ivota van kamiona... Ako ve} znamo da ga u wemu nema!

Tu`na je ova nedeqa.

Izgubqen je jo{ jedan mladi `ivot, prekinut je jo{ jedan san. Dve porodice su zavijene u crno, jedna `ena je ostala udovica, nemo}na, neute{na, a dvoje dece }e jo{ dugo pitati gde im je otac, dok neko ne skupi hrabrosti da im objasni da ga nikada vi{e nikada ne}e videti…

Koliko god da nas ima ovde u ^ikagu, nema nas toliko da mo`emo olako da zaboravimo.

Da uplatimo 100, 200 dolara pomo}i na GoFundMe, namirimo savest i nastavimo daqe.

Da tek tako pre|emo preko jo{ jednog kov~ega koji }e poleteti ka Srbiji, posledwi put.

Jer smo ih u posledwe vreme ispratili mnogo. Svaki smo oplakali, i za svaki smo se nadali da }e biti posledwi. Ali nije.

Ni{ta se nije promenilo jer se mi nismo promenili.

Jer kao qudi, svaki od nas, i kao zajednica, nismo shvatili kuda vodi ova bezumna potera za novcem, koju tr~imo u najte`oj stazi, bave}i se poslom koji je sam po sebi nesre}an da ne mo`e nesre}niji, rizi~an da ne mo`e rizi~niji, tragi~an da ne mo`e tragi~niji.

I dok Kinezi i Hindusi teraju svoju decu da zavr{avaju medicinu, prava, gra|evinu, da budu, doktori, advokati, in`iweri, mi svoju {aqemo na put, ~esto bez povratka.

Svako ko je ikada u{ao u kabinu kamiona zna da je svaki ulazak neka vrsta opro{taja.

Od pristojnog `ivota, od `ene ili devojke, od dece, porodice, prijateqa, redovnog sna, obroka, svega onoga {to je u `ivotu lepo i va`no. Svega {to je normalno.

A nije normalno da `ivi{ u metalnoj konzervi bez prestanka po nekoliko nedeqa, da spava{ po par sati dnevno, da jede{ iz konzerve, bez `ivotnog osigurawa, da {timuje{ sate kako bi vozio du`e i sebi skratio `ivot, kako bi ispitao granice izdr`qivosti mozga, organizma, du{e.

Vredi li sve to, na kraju, kad majka zapla~e?

Neko }e re}i, i bi}e u pravu: Prva generacija imigranata uvek mora da se `rtvuje, da bi wihova deca `ivela boqe. To pravilo nije od ju~e, ono va`i vekovima.

Ali mora li `rtva da bude ba{ ovolika?

Na{i stari su ginuli po rudnicima, kosti ostavqali u kopovima, umirali su po `elezarama i fabrikama u kojima su doru~kovali metal, ru~ali dim, a ve~erali smog.

Moramo li sto godina kasnije, u vremenu robota i ve{ta~ke inteligencije, umirati na drumu, plu}a punih dizela, dok nas vatrogasci vade iz izgorelih ma{ina?

Naravno da ne moramo.

PROSLAVA DANA DR@AVNOSTI SRBIJE [IROM SVETA:

Kod spomenika Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima, 15. februara odr`ana je proslava Dana dr`avnosti Srbije, uz prisustvo srpske zajednice i wihovih prijateqa iz Kanade. Slavqe srpske zajednice je uveli~ao prikaz srpske trobojke ~ijim su bojama bili osvetqeni vodopadi, {to je izazvalo veliko odu{evqewe prisutnih.

Skupu su se najpre obratili predstavnici Ambasade i Generalnog konzulata Srbije, predstavnici Eparhije kanadske SPC, kao i ~elnici grada i nacionalnog parka Nijagarinih vodopada. Oni su pozdravili okupqene i istakli zna~aj zajedni{tva i o~uvawa tradicije. Poseban trenutak ve~eri usledio je u 18 ~asova. Prvo su se kanadskoj strani reke pojavile boje srpske trobojke, a ubrzo potom i na vodopadu sa ameri~ke strane.

Nakon toga, u pravilnim razmacima od pribli`no 15 minuta, crvena, plava i bela osvetqavale su vodu i ledenu izmaglicu koju vodopad stvara, stvaraju}i upe~atqiv prizor koji su brojni prisutni zabele`ili fotografijama i snimcima.

Posledwa poruka koju je to jutro, pred svoju tragi~nu smrt, poslao Aleksandar Coni}, koga su svi u ^ikagu znali i voleli kao @u}u, govori sve i zvu~i kao epitaf za one znane i neznane junake koje smo ovih godina i decenija ispratili na put bez povratka.

A u woj @u}a poru~uje svom najboqem prijatequ, cimeru jo{ iz studentskih dana u Srbiji (otuda ga i zove Cimo), da treba da batali kamione, da napusti wegovu (@u}inu) firmu za koju radi i zavr{i Medicinski fakultet: - Cimo, ti si ~ovek za koga je greota {to nije doktor i {to se ne bavi medicinom. Nisi ti dizajniran za kamion, kao {to ni ja nisam za doktora. Ako mo`e{, Cimo, slobodno, jer ti mo`e{ i do 70. godine da radi{. A mo`e{ i neku privatnu kliniku da otvori{…“, ka`e on u poruci, koja danas zvu~i kao epitaf, ne{to {to mo`e da stoji na svim humkama koje smo iskopali u posledwe vreme.

A onda, uz sliku na kojoj se vidi kako doru~kuje konzervu sardine i xem iz teglice, sarkasti~no zakqu~uje: „Divan `ivot“ @u}a je shvatio sve, na `alost prekasno da bi spasao svoj `ivot i krenuo nekim drugim putem, umesto autoputem.

Ali nije kasno za hiqade mladih qudi koji i daqe svakog jutra kre}u na taj isti put. Rizikuju}i da poginu, a u posledwe vreme i da budu uhap{eni i deportovani bez milosti.

Nije kasno da ne{to promene, da prevare sudbinu – koja zapravo nije i ne mora da bude sudbina! Samo lo{e izabran posao.

Posao koji istina, svi znamo, donosi najvi{e novca, a koji nam slu`i da bi popla}ali sve te advokate, fejk `ene, ove i one kredite za stanove i kola, {kole…Ali nije jedini posao od koga sve to mo`e da se plati.

U

U austrijskog prestonici, u ~etvrtak 12. februara odr`ana je me|unarodna premijera filma Svadba. Bila je to, kako je navedeno “spektakularna internacionalna premijera”.

„U dosad nevi|enom formatu, film je istovremeno prikazan u 12 rasprodatih sala pred 2.800 gledalaca, ~ime je postavqen novi rekord za regionalni film u austrijskim bioskopima. Premijeru u Be~u svojim prisustvom uveli~ali su Dragan Bjelogrli}, Rene Bitorajac, Linda Begowa, rediteq Igor [eregi, kao i Sara Iveli} ispred producentske ku}e Eklektika, koji su pozdravili publiku tokom ve~eri ispuwene emocijama, aplauzima i ovacijama”, naveli su organizatori, predstavnici Adriafilma iz Be~a.

Jo{ je Dositej govorio “Kwige, Srbi, a ne zvona i praporce!”

Prevedeno na dana{wi jezik, ovo bi moglo da glasi:

“U~ite {kole, deco, i be`ite iz jebenih kamiona, glavom bez obzira!”

Raspitajte se malo, negde osim u kafani, u koju svratite svaki drugi vikend da potro{ite krvavo zara|en novac, da se napijete sa drugarima i na trenutak zaboravite kakav jadan `ivot `ivite.

A kad popri~ate sa nekim van tog za~aranog kruga kafana-kamion, ~u}ete da od posla sa zavr{enim fakultetom, za koju godinu, mo`ete da zara|ujete isto ili vi{e nego u toj paklenoj konzervi, a da `ivite kudikamo boqe, bez rizika da }e Va{a slika jednog dana da se pojavi na GoFundMe.

Zamislite sada da pored Vas sede svi oni koje ste znali, makar povr{no, kao {to sam ja poznavao @u}u, a koji vi{e nisu s Vama, nema ih da nazdrave, da Vas zagrle, da se makar nasmeju u prolazu...

Mene du{a boli dok ovo pi{em, a znam da mnoge od Vas boli vi{e od mene.

Mo`da je ovo trenutak da se zapitate. Da skrenete sa puta koji ne vodi nigde, osim u provaliju, u kojoj novac, ku}e, kola, pa ~ak i ti jebeni paso{i i zelene karte ne vrede ni{ta. Jer s wima nemate kuda da po|ete.

Drugi put postoji. Mislite o tome.

I na|ite ga, za qubav svih onih koji Vas vole, i koje volite. Antonije Kova~evi}

Film, koji je oborio sve rekorde gledanosti u regionu i ve} ostvario izuzetne rezultate u pretprodaji {irom Evrope, zapo~iwe me|unarodnu distribuciju u vi{e od dvesta gradova. Ovog vikenda „Svadba” je po~ela

prikazivawe u Nema~koj i [vajcarskoj, dok od 20. februara sti`e i u Belgiju, Dansku, Englesku, Finsku, Francusku, Holandiju, Italiju, Irsku, Luksemburg, Maltu, Norve{ku, [vedsku i ^e{ku.

Australija ula`e milijarde u novo brodogradili{te

za nuklearne podmornice

Australija je saop{tila da }e potro{iti 3,9 milijardi australijskih dolara (2,76 milijardi ameri~kih dolara) za izgradwu brodogradi-

li{ta koje }e pomo}i u isporuci nuklearnih podmornica u okviru trilateralnog odbrambenog pakta Aukus koji je sklopila sa Sjediwenim Ame-

su 2021. godine istorijski bezbednosni pakt Aukus

ri~kim Dr`avama i Velikom Britanijom.

Australijski premijer Entoni Elbanizi rekao je da }e ta sredstva biti ulo`ena u novo brodogradili{te nuklearnih podmornica u Ozbornu, predgra|u Adelejda u dr`avi Ju`na Australija, preneo je Rojters.

Elbanizi je rekao da }e za izgradwu tog brodogradili{ta biti potrebno izdvajawe jo{ oko 18 milijardi ameri~kih dolara u narednim decenijama.

Velika Britanija, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Australija sklopile su 2021. godine istorijski bezbednosni pakt Aukus, prema ~ijim odredbama }e Australija prvi put mo}i da gradi podmornice na nuklearni pogon na osnovu ameri~ke tehnologije.

Australija se sprema da uvede

ograni~ewa

na izvoz te~nog prirodnog gasa (TPG)

Australija se sprema da uvede ograni~ewa na izvoz te~nog prirodnog gasa (TPG) sa svoje isto~ne obale, zahtevaju}i od proizvo|a~a da rezervi{u izme|u 15 i 25 procenata svoje proizvodwe za doma}e tr`i{te. List „Nikei“ izve{tava da }e mera, koja bi trebalo da stupi na snagu 2027. godine, uticati samo na nove ugovore potpisane posle 22. decembra 2025. godine. Detaqi }e biti finalizovani sa energetskim kompanijama u roku od godinu dana.

Prema re~ima industrijskih analiti~ara, uticaj bi se mogao osetiti posebno u Singapuru i Tajlandu, koji kupuju ograni~ene koli~ine i nemaju dugoro~ne ugovore. Japan, iako zavisi od Australije za pribli`no 40 procenata uvoza te~nog prirodnog gasa, bio bi mawe izlo`en zahvaquju}i vi{egodi{wim

sporazumima koji va`e do 2035. godine, kao {to su oni kompanija Tokyo Gas i Kansai Electric Power. Trenutno je samo ~etvrtina gasa proizvedenog u isto~noj Australiji namewena doma}oj potro{wi, ali su se cene udvostru~ile u posledwoj deceniji,

vr{e}i pritisak na proizvodnu industriju. Ministar za klimatske promene i energetiku, Kris Bouen, Branio je represivne mere, rekav{i da Australijanci moraju imati „prioritetna prava pristupa“ doma}em gasu po razumnim cenama.

Angus Tejlor izabran za lidera Liberalne stranke, Suzan Li

se povla~i iz politike

Na glasawu poslani~kog kluba stranke Tejlor je dobio 34, a Li 17 glasova partijskih kolega. Za novu zamenicu lidera izabrana je senatorka Xejn Hjum sa 30 glasova, spram 20 koliko je pripalo wenom protivkandidatu Tedu O’Brajenu. Dosada{wa liderka Suzan Li posle smene objavila da napu{ta poslani~ku poziciju u Parlamentu, {to }e dovesti do prevremenih izbora u wenoj bira~koj jedinici Farer na jugu Novog Ju`nog Velsa.

Angus Tejlor je izabran za novog lidera Liberalne stranke, po{to je na zasedawu poslani~kog kluba te partije dobio vi{e glasova od dosada{we liderke Suzan Li.

Za Tejlora je glasalo 34, a za Suzan Li 17 poslanika.

U svom prvom govoru kao lider, 59-godi{wi Tejlor je rekao da liberali „sada moraju da gledaju unapred i da ostave iza sebe neslagawa iz nedavne pro{losti“, kako bi reformisali svoju stranku i povratili poverewe glasa~a.

„Jasno je da nam ponestaje vremena. Ne}u poku{avati da re~ima ulep{avam sliku, Liberalna stranka je trenutno u najgorem polo`aju od svog osnivawa 1944. godine“, rekao je Tejlor.

On je priznao i da je stranka „pogre{ila u nekim velikim odlukama“, poput politike oporezivawa, {to je wihove „razqutilo pristalice“.

„U ovoj smo poziciji jer nismo ostali verni na{im osnovnim vrednostima, jer smo prestali da slu{amo Australijance, jer nas je privukla politika pogodnosti, umesto da se fokusiramo na politiku ube|ewa“, dodao je novi lider liberala.

Za novu zamenicu lidera izabrana je senatorka Xejn Hjum, koja je dobila ve}inu od 30 glasova, spram 20 koliko je pripalo wenom protivkandidatu Tedu O’Brajenu.

Do smene je do{lo nakon {to je Angus Tejlor podneo ostavku na funkciju u opozicionom kabinetu u senci i zatra`io glasawe o poverewu dosada{woj liderki.

On je tako postao 17. lider liberala na saveznom nivou, dok je Suzan Li kao prva `ena na tom polo`aju smewena posle ta~no devet meseci od preuzimawa funkcije.

Tejlor }e na ~elu opozicije imati zadatak da povrati poverewe bira~a u liberale i Koaliciju, koji su ovog meseca zabele`ili najlo{ije rezultate ikada u ispitivawima javnog mwewa.

S druge strane, Suzan Li je samo nekoliko sati nakon {to je smewena sa ~ela opozicije, objavila da se povla~i iz politike.

Wena ostavka na mesto poslanika dove{}e do prevremenih izbora za sedi{te Farer na jugu Novog Ju`nog Velsa, koje je Li dr`ala jo{ od 2001. godine.

SBS na srpskom

Kako australijski mladi provode vreme posle zabrane dru{tvenih mre`a?

Australija je 10. decembra 2025. zabranila dru{tvene mre`e mla|ima od 16 godina, i time postala prva dr`ava sa takvim zakonom. Vlasti su meru donele zbog brige za mentalno zdravqe i bezbednost dece na internetu. Svetska javnost sada prati ovaj potez, dok vi{e evropskih zemaqa ve} razmatra uvo|ewe sli~nih pravila.

Debata se pro{irila na svakodnevni `ivot bez digitalnih platformi. Roditeqi prime}uju da deca ~e{}e borave napoqu, a surf klubovi i lokalna okupqawa bele`e ve}i broj mladih. Ipak, sprovo|ewe zakona ote`ava ~iwenica da tinejxeri masovno zaobilaze restrikcije tako {to otvaraju nove naloge sa la`nim datumima ro|ewa, jednostavno ignori{u upozorewa na aplikacijama ili koriste slabosti sistema za verifikaciju koji ih, putem selfija i ve{ta~ke inteligencije, ~esto pogre{no procewuju kao starije osobe.

Podr{ku stro`im pravilima dodatno su u~vrstile porodi~ne tragedije, ali i strah roditeqa od ekstremnih sadr`aja, poput snimaka nasilnih napada koji

brzo preplave mre`e. Majka de~aka koji je pretrpeo vr{wa~ko nasiqe postala je kqu~na zagovornica zakona, dok drugi roditeqi u zabrani vide priliku da vrate

porodi~no vreme i osiguraju da deca fokus prebace na obaveze poput doma}ih zadataka. Ipak, mi{qewa o tome ko zapravo snosi odgovornost ostaju podeqena, jer i sami mladi ukazuju na licemerje odraslih koji su neprestano na telefonima, dok se dugoro~ni efekti ovog poku{aja dr`ave da preuzme kontrolu nad digitalnim odrastawem tek i{~ekuju.

Australijski model pokrenuo je lavinu u Evropi, gde [panija, Francuska i Velika Britanija ve} razra|uju sli~ne restrikcije. Austrija i Portugal planiraju granicu na 14 i 16 godina, dok Danska, Norve{ka, Slovenija, Gr~ka i Italija pripremaju zakonske okvire za mla|e od 15 godina.

Ove zemqe ubrzano tra`e re{ewa za verifikaciju starosti, te`e}i stro`oj kontroli digitalnog odrastawa na celom kontinentu, a da li }emo i mi slediti ostale radi mentalnog zdravqa najmla|ijih, pitawe je vremena.

Posle 100 godina Australija dobija

prvi veliki novi grad sa univerzitetom i 10.000 domova

Australija se priprema za izgradwu prvog velikog grada nakon vi{e od sto godina. Re~ je o projektu Bradfield City, urbanom centru na zapadu Sidneja, koji potpisuju ameri~ki studio SOM i australijski biro Hassell

Novi grad bi}e sme{ten u neposrednoj blizini nedavno zavr{enog aerodroma Western Sydney International Airport, oko

hektara i ~etiri velika gradska centra namewena javnim funkcijama.

U izradi plana, SOM i Hassell sara|ivali su sa partnerima za kulturni dizajn - Djiwama i COLA Studio, sa ciqem da se oblikuje inkluzivan i klimatski otporan grad, utemeqen na povezanosti starih naroda sa zemqom, vodom i nebom. Iz studija SOM istaknuto je da projektovawe potpuno novog grada predstavqa

50 kilometara zapadno od centralne poslovne zone Sidneja. Prema idejnom re{ewu, Bradfield City je zami{qen kao novo urbano sredi{te metropole - svojevrsno „novo srce” Sidneja. Masterplan obuhvata povr{inu od 114 hektara i predstavqa jedan od najve}ih urbanisti~kih projekata u Australiji. Po zavr{etku, Bradfield City bi trebalo da postane prvi veliki novoizgra|eni grad u zemqi u posledwih sto godina.

10.000 STANOVA, UNIVERZITET I VELIKI ZELENI SISTEM

Plan predvi|a izgradwu 10.000 novih stambenih jedinica, univerzitetskog kampusa, kao i vi{e javnih i komercijalnih sadr`aja. Posebnu ulogu ima}e mre`a zelenih povr{ina, ukqu~uju}i park Green Loop u du`ini od 2,2 kilometra, Central Park na povr{ini od dva

retku priliku, ali i veliku odgovornost. Nagla{eno je da Bradfield City pru`a mogu}nost da se vizija razvoja uskladi sa zajednicom i prirodnim okru`ewem, uz integraciju otpornosti, odr`ivosti i inovacija u sve slojeve urbanog tkiva.

PRVA FAZA: FIRST LAND RELEASE

Centralni deo razvoja nosi naziv First Land Release, odnosno Superlot 1, i prostire se na 5,7 hektara. Ova zona predstavqa}e administrativno i dru{tveno sredi{te budu}eg grada i ujedno je planirana kao prva faza realizacije.

U okviru ove etape predvi|ena je izgradwa oko 1.400 stanova, univerzitetskog kampusa, poslovnih prostora, hotela i otvorenih javnih povr{ina. Vizualizacije prikazuju niz vi{espratnih objekata raspore|enih du` ulica sa drvoredima, izme|u kojih se prostiru zelene zone.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

LODGE

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Poseban arhitektonski akcenat predstavqa drveni paviqon namewen okupqawu stanovnika. Konstrukcija je osmi{qena kao me|usobno isprepletana drvena struktura sa nadstre{nicom od tkanih elemenata, koja obezbe|uje zaklon i podsti~e dru{tvenu interakciju. Inspiracija za ovaj objekat potekla je iz aborixinskog principa „dovoqnosti”, odnosno ideje uzimawa samo onoga {to je neophodno. U skladu s tim, planirana je primena materijala sa niskim emisijama ugqenika i visokim performansama.

FOKUS NA ODR@IVOST I ENERGETSKU EFIKASNOST Strategije odr`ivosti obuhvataju pasivna arhitektonska re{ewa, zelene

Australija je jedina zemqa na svetu

^esto se opisuje kao jedina zemqa na svetu koja je ujedno i celi kontinent, s jedinstvenom kombinacijom prostranih su{nih pustiwa koje pokrivaju vi{e od jedne tre}ine kopnene mase i gustih tropskih pra{uma du` severoisto~ne obale.

Dok druge zemqe imaju pustiwe i {ume, Australija je jedinstvena po ovoj specifi~noj, ekstremnoj blizini su{nih, pe{~anih pustiwa odmah pored drevnih tropskih pra{uma, kako pi{e News18.

KQU^NI DETAQI

Jedinstvena kombinacija: Australija poseduje jednu od naj-

starijih tropskih pra{uma na svetu (Daintree) u blizini su{nih, u`arenih unutra{wih pustiwa (poput Velike Viktorijine i Simpsonove pustiwe).

Geografski faktori: Zone visokog pritiska ograni~avaju ki{u u centru, dok vlaga iz Pacifika podr`ava obalne pra{ume, ravnote`u ekosistema.

JEDINSTVENOST AUSTRALIJE

Pore|ewe: Dok mesta poput Sjediwenih Dr`ava, ^ilea ili Meksika imaju pustiwe i {ume ili imaju pra{ume, ali nemaju pravu pustiwu, australijski kontrast sa ova dva ekstremna bioma ~inu ovu zemqu jedin-

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

krovove i {iroku primenu solarnih panela u gradskoj infrastrukturi. Ciq je unapre|ewe energetskih performansi i smawewe uticaja na `ivotnu sredinu. Studio Hassell isti~e da je namera bila da se oblikuje kvart u kome se priroda i urbani `ivot prepli}u, kako bi Bradfield City bio prijatan, odr`iv i autenti~no povezan sa lokacijom na kojoj nastaje.

Razvoj projekta vodi kompanija Plenary, uz podr{ku javnih investicija koje prema{uju milijardu australijskih dolara. Prva faza izgradwe planirana je u narednih pet godina, ~ime zapo~iwe realizacija jednog od najambicioznijih urbanisti~kih poduhvata u savremenoj Australiji.

Srbija u Australiji

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Sve~ano podizawe srpske zastave na Trgu federacije u Melburnu, u nedequ 15. februara ove godine bio je jedan od najemotivnijih trenutaka u istoriji srpske zajednice na ovim prostorima. Dan dr`avnosti Srbije - Sretewe sve~ano je

bojka. Na kraju, voleli bismo da proslava Dana dr`avnosti Srbije postane lepa tradicija u Melburnu i Sidneju i drugim centrima gde `ive Srbi {irom Australije. Ove godine Srbija i Australija zajedno proslavqaju zna~ajan jubilej – 60 godina od uspostavqawa diplomatskih odnosa dveju dr`ava. Bila je ovo jedinstvena prilika da se na jedan veoma lep na~in zapo~ne proslava ovog velikog i zna~ajnog jubileja koji }emo slaviti tokom cele godine. Dvadeset tre}i Festival srpskog filma u Australiji (Serbian Film Festival) bi}e sve~ano otvoren u ~etvrtak, 19. februara 2026. godine, i traja}e do 1. marta. Ovaj zna~ajan doga|aj, koji se tradicionalno organizuje u svim ve}im gradovima {irom Australije – Sidneju,

mene iznenadne `ivotne okolnosti, koje ga ponovo pove`u sa otu|enim ocem i povedu na emotivno, posledwe zajedni~ko putovawe. Pored Andrije Kuzmanovi}a u filmu igraju Nikola Pejakovi}, Hana Selimovi}, Swe`ana Sinov~i} – [i{kov, Jana Milosavqevi}, Jovana Stojiqkovi}, Bojana Stojkovi}. Pored ovog ostvarewa vide}emo i film „O~e na{“ (2025) rediteqa Gorana Stankovi}, „Restiticiju“ (2025) proslavqenog @elimira @ilnika, „Tvitotaurus“ (2024) Ivice Vidanovi}a i na{ australijsko-srpski dokumentarni film „Kajmak~alan“ Borisa Trbi}a i Dragana Gavrilovi}a. Festival, koji je jedan od prvih etni~kih festivala u Australiji, osnovan je 2001. godine i od tada predstavqa ~vrstu sponu izme|u

proslavqen po prvi put na centralnom gradskom trgu u glavnom gradu Viktorije. Bio je to veliki poduhvat u organizacionom smislu jer su za osmi{qavawe ovakvog doga|aja bile neophodne dozvole australijskih vlasti, po~ev{i od gradskih do saveznih bezbednosnih organa. Samim tim to je jedno veliko priznawe srpskoj zajednici u Australiji. Doga|aj su li~no svojim prisustvom podr`ali i savezni i dr`avni organi Viktorije ~iji su predstavnici govorili na skupu. Izuzetno po{tovawe prema srpskoj zajednici u Australiji svojim govorima pokazali su savezni poslanik Xulijan Hil, kao i dr`avni poslanik Bred Rozvel i predstavnica vlade Viktorije Belinda Vilson. Za uspeh ove manifestacije najzaslu`niji su ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanovi} i Lana Formoso Jankovi}, odbornica i biv{a gradona~elnica op{tine Dandenong, gde `ivi najve}i broj Srba u Melburnu. Naravno, pored izvanrednog truda pojedinaca treba ista}i i kompletan „Srpski savet u Australiji“ (The Serbian Council of Australia - SCOFA) koji je pomogao organizaciju ovog skupa. Skupu je prisustvovalo vi{e stotina qudi ve}inom pripadnika srpske zajednice iz Melburna i okoline. Ipak, o~ekivali smo da Trg federacije u nekom trenutku bude preplavqen na{im qudima sa svih strana {to se i desilo na samom kraju kada se na popularnom gradskom trgu zaigralo kolo, dok se na jarbolu pored australijske i aborixinske vijorila srpska tro-

FEB 19 - MAR 01

Kanberi, Melburnu, Brizbejnu, Adelejdu i Pertu – okupqa qubiteqe srpske kinematografije i kulture. Ove godine ima}emo priliku da u bioskopima Hojts vidimo ukupno 5 srpskih filmova. Festival }e sve~ano biti otvoren u svim glavnim gradovima filmom Vladimira Tagi}a „Jugo Florida“ (2025). Re~ je o toploj pri~i s dozom humora, o generaciji koja je odrastala devedesetih i koja se danas suo~ava s vremenom u kojem su bliskost i razumevawe postali retke vrednosti. Tagi}ev debitantski film, na suptilan na~in spaja generacijske razlike, ti{ine i neizgovorene emocije. Usamqeni Zoran, koga igra Andrija Kuzmanovi}, ima veoma odgovoran posao: na monitorima u re`iji rijaliti programa gleda u~esnike kako spavaju. Ovu ”uzbudqivu” svakodnevicu pro-

srpske zajednice u Australiji i umetni~kog stvarala{tva u Srbiji. Tokom vi{e od dve decenije, na festivalu je prikazano preko 150 filmova raznih `anrova i tematike, namewenih {irokom auditorijumu. Naravno, odr`avawe jednog ovako zahtevnog festivala ne bi bilo mogu}e bez stalne podr{ke sponzora, kojima ovaj festival duguje svoj opstanak i vrednim, po`rtvovanim volonterima koji su organizovani u timove u svim gradovima gde se festival odr`ava. Ova tradicionalna manifestacija je od samog po~etka postala jedinstvena prilika za saradwu i povezivawe srpske zajednice {irom australijskog kontinenta. Informacije o festivalu i kupovini karata, raspored projekcija, datumi i vreme dostupni su na zvani~nom veb-sajtu festivala. Na istoj internet stranici mogu se dobiti informacije o tome kako postati pokroviteq ili u~estvovati u organizaciji kao volonter. Karte su u prodaji i mogu se kupiti putem internet stranice festivala ili li~no na {alterima Hojts bioskopa. Zato nemojte propustiti priliku i u`ivajte u srpskim filmovima na velikom ekranu!

Ambasador Stefanovi} u poseti {kolama u Melburnu i Kizbari

U subotu, 14. februara, u~enici i nastavnici Srpske etni~ke {kole „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ iz Kizbare i Srpske

{kole „Vuk Karaxi}“ iz Frejzer

Rajza u Melburnu ugostili su ambasadora Srbije u Australiji, W.E. Rada Stefanovi}a, i zamenicu {efa misije, Svetlanu Petrovi} Rai~evi}.

Povod posete bila je inicijativa Ministarstva prosvete Srbije o besplatnoj dodeli uxbenika u~enicima dopunskih {kola u dijaspori. Tom prilikom, u~enicima prvog i drugog razreda podeqena je ~itanka „Riznica“.

U~enici su, zajedno sa nastavnicama, pripremili program dobrodo{lice i imali priliku da razgovaraju sa ambasadorom, postavqaju}i mu pitawa o wegovoj ulozi i poslu.

Na kraju, obe {kole su izrazile zahvalnost ambasadoru na trudu da {kole u Australiji budu prepoznate kao va`an deo mre`e dopunskih {kola srpskog jezika.

Sve~ano obele`en Dan dr`avnosti

Povodom nacionalnog dana Republike Srbije, 15. februara, na Trgu federacije (Federation Square), centralnom gradskom trgu u Melburnu, uz prigodan kulturno-umetni~ki program, ceremonijalno je podignuta dr`avna zastava Republike Srbije. U godini u kojoj Republika Srbija i Australija obele`avaju zna~ajan jubilej u diplomatskim odnosima (60 godina diplomatskih odnosa), pripadnici srpske zajednice iz Melburna i okoline, u velikom broju su prisustvovali doga|aju u organizaciji Ambasade Republike Srbije u Australiji i Srpskog saveta Australije.

Sve~anom ceremonijom podizawa zastave Republike Srbije na Trgu Federacije u centru Melburna obele`en je Dan dr`avnosti Republike Srbije, kao i zna~ajan jubilej – 60 godina diplomatskih odnosa izme|u Srbije i Australije. Po prvi put, ova tradicionalna sve~anost, koja se prethodnih godina odr`avala u op{tini Dandenong, preme{tena je u samo srce grada, ~ime je doga|aj dobio dodatnu vidqivost i simboli~an zna~aj za srpsku zajednicu u Viktoriji. Sve~anosti je prisustvovao i Julian Hill, savezni poslanik u Parlamentu Australije iz izborne jedinice Brus, kao predstavnik Savezne vlade. U ime parlamenta Viktorije govorili su Brad Roswell, poslanik parlamenta Viktorije, i Belinda Wilson, predstavnica Vlade Viktorije. Sve~anosti su prisustvovali i ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanovi}, kao i zamenica {efa misije u Ambasadi Srbije u Kanberi Svetlana

Petrovi}-Rai~evi}. Prisustvovali su i odbornici srpskog porekla iz Brimbenka i Dandenonga, kao i predstavnici brojnih srpskih organizacija.

AMBASADOR STEFANOVI]:

„ULAGAWE U JEZIK JE ULAGAWE U BUDU]NOST“ U svom obra}awu, ambasador Stefanovi} podsetio je da Dan dr`avnosti objediwuje po~etak Prvog srpskog

ustanka 1804. godine i dono{ewe Sretewskog ustava 1835. godine. „Sretewski ustav bio je jedan od najliberalnijih u Evropi svog vremena. Postavio je temeqe podele vlasti i zagarantovao osnovna prava gra|ana –vrednosti koje i danas predstavqaju stub demokratskog dru{tva“, poru~io je ambasador. Poseban deo govora posvetio je o~uvawu srpskog jezika i kulturnog identiteta u dijaspori. On je

Trobojka podignuta i u Dandenongu

Pre sve~anosti na Trgu federacije istog dana, i u melburnskom predgra|u Dandenong, ceremonijalno je podignuta srpska zastava povodom Sretewa –Dana dr`avnosti Srbije. Doga|aju su prisustvovali ambasador Srbije u Kanberi, Wegova Ekselencija Rade Stefanovi}, odbornica u Op{tini Dandenong Lana Formoso-Jankovi}, kao i ~lan Parlamenta Viktorije za jugo-isto~na predgra|a, Li Tarlamis. Tom prilikom odbornica Lana Jankovi} Formoso izjavila je za SBS na srpskom: „Da budem iskrena, par suza mi je poteklo niz obraz jer je bilo veoma dirqivo i zaista istorijski trenutak.”

ZAJEDNICA

MANIFESTACIJE ZAIGRALI I KOLO

dr`avnosti Srbije u Melburnu

podsetio da Republika Srbija od 2023. godine finansira dopunske {kole srpskog jezika, istorije i kulture u Australiji, koje danas poha|a vi{e od 450 u~enika {irom zemqe. „U posledwe dve godine Srbija je ulo`ila gotovo 350.000 dolara u obrazovawe srpske zajednice u Australiji i Novom Zelandu. To je najboqa mogu}a investicija –ulagawe u na{u decu i o~uvawe na{eg identiteta“, naglasio je Stefanovi}.

On je dodao da Srbija srpsku zajednicu u Australiji vidi kao va`an most saradwe izme|u dve zemqe i sna`an oslonac u daqem razvoju bilateralnih odnosa.

NINA MARKOVI]-KAZE:

„SNA@NA I ZRELA ZAJEDNICA“ Obra}aju}i se prisutnima, potpredsednica Saveza Srba u Australiji Nina Markovi}-Kaze istakla je da odnosi Srbije i Australije po~ivaju na sna`nim

vezama me|u qudima. „Danas ne slavimo samo istoriju Srbije, ve} i snagu srpske dijaspore – zajednice koja ~uva svoje nasle|e i aktivno doprinosi australijskom dru{tvu. “Ona je naglasila zna~aj produbqivawa institucionalne, ekonomske i kulturne saradwe u narednim decenijama.

PORUKE AUSTRALIJSKIH

ZVANI^NIKA

Bred Rouzvel u svom govoru istakao je da Srbiju simbolizuju tri vrednosti: „Vera, porodica i sloboda – to su temeqi koji odra`avaju istrajnost i duh srpskog naroda. “Belinda Vilson je poru~ila da srpska zajednica daje zna~ajan doprinos multikulturalnom dru{tvu Viktorije. „Na{a snaga le`i u po{tovawu i slavqewu razli~itosti, a srpska zajednica ostavila je trajan trag u kulturnom i dru{tvenom `ivotu na{e dr`ave.“

KULTURNI PROGRAM

I SVE^ANA ATMOSFERA

Program je vodila Lana Formoso Jankovi}, odbornica u op{tini Dandenong i biv{a gradona~elnica. Pored zvani~nih obra}awa prire|en je i bogat kulturno-umetni~ki program. Nastupili su „Ben|o akademija“, kao i folklorna grupa „[umadija“ pri crkvi Svetog arhi|akona Stefana iz Kizboroa. Sve~anost je zavr{ena ceremonijom podizawa srpske zastave, nakon ~ega je usledilo zajedni~ko veseqe i dru`ewe prisutnih, u duhu zajedni{tva i prijateqstva Srbije i Australije. Posledwih pola sata manifestacije organizatori i posetioci su zajedno zaigrali kolo na Trgu federacije u Melburnu. Bila je ovo jedna od najboqih i najuspe{nijih ikada organizovanih manifestacija u Melburnu u zajedni~koj re`iji srpske zajednice i Amabasade Srbije u Australiji.

Sve~ano obele`ena tri velika hri{}anska praznika

u Srpska pravoslavna crkva i weni vernici {irom Australije sve~ano su proslavili 12. februara praznik Sveta Tri jerarha, 14. februara Svetog mu~enika Trifuna i 15. februara Sretewe Gospodwe

Sveta tri Jerarha je praznik hri{}anskih u~iteqa, Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog, ~ija su teolo{ka u~ewa obele`ila vizantijsku crkvu 11. veka. Oni su svojim umom, obrazovawem i na~inom propovedawa hri{}anstva prevazi{li svoje savremenike koje je Crkva svrstala u red svetih.

Sveta tri jerarha proslavqaju svi pravoslavci, jer oni u`ivaju veliko po{tovawe u srpskom narodu gde su od davnine esnafska slava metalaca.

Iako je ~etvrtak 12. februar

bio radni dan, lep broj vernika je prisustvovao liturgiji u svim na{im svetiwama u Sidneju. Najsve~anije bilo je Sabornom hramu Svetog velikomu~enika

U ponedeqak 9. februara, u Velingtonu je potpisan bilateralni Sporazum o vazdu{nom saobra}aju izme|u Vlade Republike Srbije i Vlade Novog Zelanda. Sporazum u ime Vlade R.Srbije potpisao je ambasador Srbije u Kanberi WE Rade Stefanovi}, dok je u ime Vlade Novog Zelanda sporazum potpisala [ibon Rautlix (Siobhan Rutledge), direktorka za civilnu avijaciju pri Ministarstvu transporta Novog Zelanda.

Pomenuti sporazum predstavqa prvi me|udr`avni sporazum izme|u Republike Srbije i Novog Zelanda nakon raspada biv{e SFRJ, i wime se uspostavqaju pravni okviri za redovne i zajedni~ke letove, sa ciqem da se podstakne turizam, trgovina i pogodnosti putnika izme|u dve zemqe.

„Uo~i ceremonije potpisivawa, obostrano je istaknut zna~aj zakqu~ivawa sporazuma, kao i pozitivan uticaj koji bi mogao da ima na razvoj turizma, ali i potencijalnu saradwu izme|u avion-kompanija (code-share)”, ka`e se u saop{tewu objavqenom na sajtu Ambasade Republike Srbije u Australiji i dodaje se da je ambasador Stefano-

Georgija u Kabramati, gde je svetu arhijerejsku liturgiju slu`io

Mitropolit Siluan uz saslu`ewe protojereja Gorana ]e}eza.

Mitropolit Siluan je u obra}awu prisutnim vernicima ukazao na izuzetni svetiteqski `ivot Trojice Jeraraha i na ~udesan na~in ustanovqewa ovog praznika.

U crkvi Svetog Luke u Liverpulu liturgiju je slu`io i vernike pri~estio, prota Aleksandar Milutinovi}, a me|u prisutnim vernicima i ovog puta bilo je puno dece i mladih.

U subotu obele`en je praznik

posve}en Svetom mu~eniku Trifunu, a toga dana bile su zimske zadu{nice.

Sretewe Gospodwe pravoslavni Srbi obele`avaju 15. februara, slavi se kao dan kada je Bogorodica prvi put uvela novoro|enog Hrista u hram, da bi ga posvetila Bogu. Prema crkvenom kanonu, ovaj praznik je deo Gospodwih i Bogorodi~nih praznika. Sretewe se proslavqa jo{ od vremena cara

Justinijana, a u crkvenom kalendaru je ozna~eno crvenim slovom. I toga dana na{i hramovi u Sidneju i okolini bili su puni vernika, koji su ovaj veliki hri{}anski praznik obele`ili na najsve~aniji na~in.

Mnoge srpske porodice praznik Sretewe Gospodwe su proslavile kao krsnu slavu.

Za ~itaoce Srpskog Glasa odabrali smo par fotografija iz Kabramate i Liverpula.

Ve} smo javili da nema nedeqe a da prota Aleksandar ne uvede po prvi put u hram jednu ili dve bebe koje su navr{ile 40. dana. Puno simbolike bilo je pro{le nedeqe na praznik Sretewe, kada je u hram uveo malu Tamaru Krkqe{ a na radost majke Zorice, oca Rajka i familije.

Kako je stare{ina liverpulskog hrama rekao u svojoj pastirskoj besedi, uveren je da }e jednoga dana kada odrastu nastaviti da gaje i prenose pravoslavqe na ovim prostorima.

Bo`e, daj

vi} posebno ukazao na konstantno {irewe mre`e srpskog nacionalnog avio-prevoznika, kompanije „Air Serbia“, kao i uspostavqawe sve ve}eg broja direktnih letova ka gradovima u Severnoj Americi i na Dalekom Istoku. Tokom posete Novom Zelandu ambasador Rade Stefanovi} je prisusutvovao ru~ku za diplomatski kor, koji je organizovala W.E. generalna guvernerka Novog Zelean-

da, po{tovana dama Sindi Kiro (Cindy Kiro) u Kororareki - Rasel (Kororareka - Russell) , povodom Vaitangi dana (Waitangi Day).

„Uvek je odli~na prilika da saznate vi{e o istoriji Novog Zelenda i steknete dubqi ose}aj zna~aja ovog posebnog mesta” stoji u objavi ambasade Srbije na nalogu X Dan obele`ava godi{wicu potpisivawa Sporazuma iz Vaitangija (Te Tiriti o Waitangi) 6. februara 1840. godine, izme|u predstavnika britanske krune i preko 500 maorskih poglavica. Smatra se osniva~kim dokumentom Novog Zelanda, kojim je uspostavqena osnova za vladu, uz obe}awe da }e za{tititi prava i zemqu Maora.

Ovo je i dr`avni odnosno nacionalni praznik od 1974. godine.

Iako je to dan proslave, on tako|e slu`i kao povod za nacionalnu debatu o suverenitetu, partnerstvu i istorijskim negodovawima autohtonih naroda.

Proslave 2026. godine okupile su desetine hiqada qudi na istorijskoj lokaciji Vaitangi i na raznim doga|ajima {irom Novog Zelenada.

Beograd postaje Dubai

Pi{e: Marko Lopu{ina

uuu Ve} desetak godina Srbi osvajaju Dubai ne bi li pruzeli recept stvarawa betonske metropole u Beogradu, ali zaboravqaju da mi imamo na{u pamet, a nemamo naftu, ni milijarde dolara???

Da stratezi razvoja srpske prestonice nemaju viziju svog glavnog grada najboqe svedo~e ~iwenice da na{a politi~ka i poslovna elita posledwih decenija luta po svetu i tra`i koju metropolu da kopira i presadi u Beograd. Devedesetih godina to su bili Atina i Budimpe{ta, centri biznisa mimo sankcija EU. Po~etkom 21. veka popularna prestonica za kopirawe bio je Be~, u kome su na{i tajkuni razvijali poslove, i {kolovali svoju decu.

Na kraju prve decenije 21. milenijuma London je po~eo da intrigira srpsku elitu da ga “preseli” na obale Save i Dunava, ali se ispostavilo da je britanska prestonica, puna bogatih Arapa i Rusia, preskupa za na{ srpski nov~anik. A onda nam je Alah poslao Emirate, {eike i naftne milijardere, koji imaju novac, a nemaju projekte, da na plitkom placu kraj @elezni~ke stanice Beograd zidaju svoju evropski Dubai.

Projekat nazvan “Beograd na vodi” brzo je osvojio politi~ku i srpsku javnost, postao modni trend stanovawa i bivstvovawa u Srbiji, mamac za na{e bogata{e iz dijaspore i dobio nadimak “srpski Dubai”. A onda se pri~a preokrenula – Srbi su krenuli u pravi Dubai da vide, osete i provere kako se tamo `ivi, da se provode, rade, varaju i bogate. Ve}

se vlast trudi

desetak godina Srbi osvajaju Dubai ne bi li preuzeli recept stvarawa betonske metropole u Beogradu, ali zaboravqaju da mi imamo na{u pamet, a da nemamo naftu, ni milijarde dolara???

Niko za na{u nema{tinu ne mari, va`no je da su Emirati i Dubai postali novo mesto srpskog provoda, u`ivawa i u~ewa lekcije o zemaqskom raju, koji treba makar u mrvicama preseliti u Beograd. Propagatori ove ideje su tzv. popularna lica. Nata{a Bekvalac peva, a Jelena Karleu{a se odmara u Dubaiju. Marijana Zowi} je objavila da je verena u Abu Dabiju. Ana Nikoli} se tamo provodi i tezgari. Na izboru Miss Grand Sea World 2025. u Dubaiju, tre}a na svetu postala je na{a Vrawanka. Jedna druga Srpkiwa je do{la u Dubai da uve}a zadwicu. A wena sestra da jede “Dubai ~okoladu” i “Dubai jagodu”. Biv{a u~esnica „Zadruge” je govorila o nepristojnim ponudama koje dobija i tvrdi da joj je jedan ~ovek iz Dubaija nudio ~ak 100.000 evra za intimne usluge. Uz javne li~nosti Dubai su posetili i srpski i crnogorski mafija{i.

Odbegli saradnici vo|e kava~kog klana Radoja Zvicera, Ivan Deli} i Aleksandar Kekovi}, zvani Arkan za kojima je Crna Gora tragala zbog izvr{ewa

vi{e krivi~nih dela, uhap{eni su u maju pro{le godine u Dubaiju. Na osnovu crvene me|unarodne poternice raspisane od strane NCB Interpola Podgorica i u okviru intenzivne razmene obave{tajnih i operativnih podataka, slu`benici Interpola Dubai locirali su i li{ili slobode dvojicu crnogorskih dr`avqana, visokorangiranih ~lanova organizovanih kriminalne grupa – Aleksandra Kekovi}a i Ivana Deli}a, koje Crna Gora potra`uje zbog izvr{ewa vi{e krivi~nih dela.

Marko \or|evi} zvani Marke|ani, koji je uhap{en u Dubaiju kao pripadnik takozvanog vra~arskog klana na ~ijem je ~elu bio Nikola Vu{ovi}, zvani Xoni sa Vra~ara, pu{ten je u decembru 2025. iz pritvora u UAE. \or|evi}, koji je javnosti poznat kao bi{vi de~ko peva~ice Edite Aradinovi}, podsetimo, uhap{en je 21. oktobra u velikoj me|unarodnoj akciji zbog sumwe da je sa Aleksandrom Ostoji}em, koji je uhap{en u sklopu policijske akcije u [paniji, organizovao ubistvo biv{eg vo|e navija~a Nenada Alajbegovi}a zvanog Alibeg, kao i paqewe jednog lokala u Beogradu.

U Dubaiju `ivi Jelena Bin Drai, `ena {eika poreklom iz Beograda, koja ima svoju privatnu kliniku. U woj honorarno

radi beogradski plasti~ni hirurg, koji ulep{ava `ene, mu{karce i Emiratkiwe. - Debele su, mnogo jedu i mnogo le`e! –ogovara ih na{ doktor.

U samom Dubaiju postoji na{ ~ovek, Srbin koji je izgradio i ozeleneo ovaj metropolis. On poku{ava da od grada kule i nebodera napravi London, ^ikago ili neku humaniju metropolu. Jer, ako je Abu Dabi emiratski Pariz, Dubai bi trebalo da bude makar emiratski London. A sad mi umi{qamo da Beograd treba da bude Dubai – beton i ne{to malo zelenila.

- Dubai ima tri miliona stanovnika i 25.000 Srba gastarbajtera, muvatora i lepotica. Ceo grad je bio pijaca, a sada je najve}i {oping cenar na svetu, gde se nabavqa sve {to vam je potrebno i nepotrebno – ka`e Srbin koji sre|uje pejsa` Dubaija.

Prvo su devedesetih godina u Dubai stigli na{i piloti sa gomilom stjuardesa. Potom trgovci, pa gra|evinari sa jeftinom radnom snagom i {aneri. Samo na dva mesta u Dubaiju je 1999. mogao je da se popije kapu}ino. Posada JAT-a je Srbima donosila novine, a bosanski gastarbajteri su nabavili pe~eno prase. Hiperizgradwa Dubaija je po~ela 2001. godine. Podignute su najvi{e zgrade na svetu. Burx Kalifa je dugo bila najvi{a zgrada na svetu. Pija}a voda se pravi iz mora. Morske alge su postale specijalitet u jelovnicima. Danas se u Dubaiju jede riba, kavijar i pe~eno nero|eno jagwe. Projekat koji sam ja nazvao “Beograd postaje Dubai” poprimio je politi~ke dimenzije. Ministar finansija Sini{a Mali je zimus u Emiratima sa ministrom privrede i turizma Dubaia dogovarao poslovne anran`mane. Srpska ministarka Tatjana Macura je u~estvovala u razgovorima o demografskom razvoju Emirata i Srbije. Kancelarija Privredne komore Srbije razvija na{u saradwi sa Ujediwenim Arapskim Emiratima i pravi planove za narednu godinu. A srpski privrednici su na Sajmu prehrambene industrije u Dubaiju dogovarali izvoz i uvoz hrane. Uostalom, Arapi u Srbiji imaju svoj PKB kao fabriku hrane, koju }e nama da prodaju. Da bi se Dubai pribli`io Beogradu ude{eno je da ko{arka{i ovog grada igraju u balkanskoj ligi. Za KK “Dubai” ve} nastupaju na{i igra~i Petru{ev, Avramovi}, Dangubi}. Svakog meseca beogradski ko{arka{i idu u Dubai na utakmice. Svake nedeqe avioni “Er Srbije” su puni putnika za Dubai i iz Dubaija. To je najboqa avionska linija u Srbiji.

Ako `elite da u Emiratima imate biznis, u Srbiji se ve} vodi medijska propaganda kampawa o `ivotu u Dubaiju sa porukom da {ta svaki investitor mora da zna pre nego {to otvori firmu ili kupi nekretninu u jednom od najbr`e rastu}ih gradova na svetu. I kako taj metod primeniti u Beogradu. Srpska pamet tu ne poma`e, bitno je emiratsko iskustvo, arapski marketing, a na{i novci. Kako Beograd nema Generalni urbanisti~ki plan politi~ari sami planiraju da u glavnom gradu posade veliki panoramski to~ak, kakav ima London, da izgradi Akvarijum sa uvezenim delfinima iz Emirata, kakav postoji u Dubaiju, da uvedu lete}i taksi i robote kao u Kini. Ideja je i da se “Beograd na vodi” pretvori u urbanisti~ki i kulturni centar srpske prestonice. Da se Terazije i Knez Mihailova ulica sa Trgom Republike poni{te kao centar Beograda i Srbije. I da beogradski Dubai preuzme ulogu vodi~a srpskog naroda i Beogra|ana u budu}nost. Time se zapostavqa srpska pamet, beogradski prirodni ambijent i na teritoriji Beograda nasa|uju monstrumni objekti tu|ih metropola. Protivnici unaka`enog Beograda iznervirani zbog forsirawa Emirata u glavnom gradu Srbije smatraju da je projekat “Beograd na vodi” deo “razvojne strategije vlasti, koja se svodi na prodaju svega {to u Srbiji vaqa”. Zato kriti~ari emigratske kupovine Srbije reaguju re~ima: „Ko `eli da od Beograda napravi Dubai – nek ide, bre, u Dubai!“.

Putopis sa Hilandara – hodo~a{}e na

Svetoj Gori koje mewa ~oveka

Brodi} iz Uranopolisa lagano je sekao talase Egeja, a Svetogorsko poluostrvo se ve} izdizalo iz plavetnila – strmo, zeleno, nedostupno. U tom pejza`u Hilandar se ne vidi iz daqine; on se otkriva tek kada mu pri|e{ dovoqno blizu, kao da proverava da li si zaista do{ao s namerom da ~uje{ ono {to podi`e jo{ od 12. veka.

ISTORIJSKI DEO O HILANDARU, SVETOM SAVI I STEFANU NEMAWI

Hilandar je, po svim merilima, vi{e od zdawa. Podigli su ga Sveti Sava i wegov otac, nekada{wi srpski veliki `upan Stefan Nemawa, koji je ovde, nakon {to je postao monah Simeon, proveo svoje posledwe dane. Wihov boravak nije samo duhovni ~in – on je postavio temeqe samostalnosti srpske crkve, kulture i identiteta u sredwem veku. Zapisi o tome kako su zajedno obnavqali manastir, negovali vinograde i molili se pod istim krovom nose gotovo mitsku te`inu. Brojni po`ari kroz vekove – najve}i u 13. veku pa sve do onog razornog iz 2004. godine – ostavili su tragove, ali manastir je uvek iznova vaskrsavao, kao da ispuwava zavet da traje.

@IVOT U RITMU ZVONA

Prvo {to sam osetio je smirenost koja se ne glumi. Monasi se kre}u tiho, s merom, wihovo opredeqewe i privatnost morate da po{tujete. Gostoprimstvo je deo pravila i ~im sam stigao, poslu`en sam vodom i ratlukom. Deo u koji se svi najpre smestite se zove gostoprimnica gde vam doma}in objasni dnevnu rutinu koju treba po{tovati za vreme boravka u manastiru.

PRVA LITURGIJA U 3.00 UJUTRO

Dan na Hilandaru po~iwe duboko u no}i. Negde oko 2:45 ujutru se budite ukoliko `elite da stignete na prvu liturgiju koja po~iwe u 3.00 ujutru, ukoliko to preska~ete slede}e bu|ewe uz zvona je u 5.00 ujutro, kako bi stigli na liturgiju koja po~iwe u 5:30 ~asova. Zvono zvu~i kao da odzvawa, i kroz brda, i kroz ~oveka. U doba kada ustajete zvuci {ume je ono najglasnije {to }ete ~uti kao i zavijawe kojota. Sve}e, duboki tonovi pojawa i polumrak stvaraju ose}aj da ste u{li u vreme kada je sredwi vek bio sada{wost. Svetlost sve}a je jedina svetlost koju }ete u to doba videti. Zavisi od svetih, kao i odluke bratstva liturgije ne traju uvek isto. Uglavnom se zavr{e oko 7.00 ~asova ujutru kada se jednim zvonom obele`ava izlazak iz crkve i sortirawe u predvorje koje vodi do trpezarije gde se slu`i obrok.

RITUAL U TRPEZARIJI

Tek tada, pred svitawe ~uju se koraci i {kripa vrata koja obele`ava prvi obrok (od dva) koja }ete imati u toku dana. Ulaskom u trpezariju svi monasi ve} sede, a vi popuwavate kamene stolove koji se nalaze sa va{e desne strane. Za svaki sto sedi osam osoba ispred kojih je postavqen obrok sa priborom, kao i dva litra vode, i dva litra crvenog vina. Ukoliko ima vi{e posetilaca nego stolova, onda se popuwavawu

i stolovi sa suprotne strane gde uglavnom sede monasi. U mom slu~aju, jedan dan, sam ~ak i{ao stepenicama na sprat iznad, zato {to je bio veliki broj qudi, te su u dowoj eta`i svi stolovi bili popuweni.

Kada sednete za sto – ni{ta ne dirate, ne razgovarate, dok se zvonom ne obeli`i va{ red kada svi ustanu i uz molitvu koja je kratka dobiju blagoslov. Tada se pristupi hrani i jedino {to se ~uje su re~i mona-

ha koji ~ita molitvu, kao i zvuci plehanih tawira koje vas vra}a u pro{lost, stare filmove, vojsku…

Nakon nekoliko minuta ~uje se i drugo zvono, to je znak da mo`ete da sipate vino, pre toga ne. Jelo je skromno, ali ukusno –masline, hleb, povr}e, burek, ponekad ri`a sa sipom, pasuq… Monasi jedu brzo, gotovo neprimetno, i ve} posle nekoliko minuta svako se vra}a poslu ili molitvi. Iznena-

dilo me je to {to zapravo nema doru~ka ve} je svaki obrok kao ru~ak – ne{to kuvano. RAD, RED I DISCIPLINA –

HILANDAR

Nakon obroka svako ide svom poslu. Neko radi u vinogradu, neko u masliwaku, neko u ikonopisa~koj radionici, kwi`ari a neko u biblioteci koja kao da ~uva ~itav jedan skriveni svet. Svaki dan dobijate zadatke, a konkretno ja sam bio zadu`en za pakovawe i sortirawe tamjana. Dok sam pa`qivo pakovao tamjan, sa svojim saputnikom Dragoslavom, svako zrno kao da mi je klizilo kroz prste sa tihom, drevnom snagom. U vazduh se podizao topao, blag miris koji je lagano ispuwavao prostor, a zatim i mene samog. Kao da mi je u{ao pod ko`u, smirio misli i otvorio neko tiho, unutra{we svetlo. U tom trenutku shvatio sam da ne pakujem samo tamjan – ve} i deo wegove tihe magije koja me prati jo{ dugo nakon {to se miris raspr{i.

IZME\U PRO[LOSTI I SADA[WOSTI

[etaju}i kroz manastirski kompleks, ~ovek stalno nailazi na slojeve vremena: od sredwovekovnog konaka, pa sve do obnovqenih zgrada koje su morale biti podignute nakon po`ara po~etkom XXI veka. Dok sam prolazio pored kule Svetog Save, zidovi su {u{tali pod vetrom, kao da ~uvaju pri~e o onim danima kada su otac i sin, Simeon i Sava, provodili svoje posledwe zajedni~ke godine. U biblioteci sam imao privilegiju da vidim starinske rukopise i dela koja obele`avaju srpsku kwi`evnost. Nije bilo mnogo za re~i – Hilandar je mesto gde se vi{e govori o~ima i du{om nego glasom.

VE^ERWA LITURGIJA

Nakon ve~erwe, ~esto sledi ve~era, a potom kratka molitvena slu`ba – tzv. “pove~erje”. Isti je protokol kao i ujutru, samo {to se nakon ve~ere vra}a u crvku gde se iznose mo{ti. Tokom pove~erja u Hilandaru se tradicionalno iznose mo{ti svetiteqa na poklowewe. Najpoznatije i najpo{tovanije mo{ti u Hilandaru su mo{ti Svetog Simeona Miroto~ivog (Stefan Nemawa) – osniva~a Hilandara. JEDNOSTAVNOST KOJA POSTAJE POTREBA

Ovde se dan meri molitvom, pa onda radom, pa ti{inom, pa opet molitvom i sve to kao jedan neprekinut krug. Popodne sam proveo {etaju}i masliwacima i vinogradima, a naro~ito mi se svidela poseta kule Kraqa Milutina. Treba pomenuti da posle Simeona Nemawe i sv. Save najve}i ktitor manastira Hilandar bio je i kraq Milutin. Glavna crkva Hilandara, gde se odr`avaju sve liturgije je prva u nizu gra|evina Kraqa Milutina. Na Hilandaru zemqa je meka, a vazduh pun mirisa kaduqe i bora. Ponegde iz {ume izlaze koze, poneki radnik nosi alat, a s vremena na vreme zazvoni zvonce s kule i vrati te u okvire hilandarskog ritma. NO] U KOJOJ SE NE SPAVA „^VRSTO“ Predve~e sam sedeo pored zidina, gledaju}i kako sunce tone iza brda Atosa. Tada Hilandar deluje kao ostrvo unutar ostrva, izdvojen ~ak i od same Svete Gore. No} ovde ne donosi pospanost, ve} neku vrstu budnosti – ne iz nemira, ve} zato {to se ~ini da bi spavawe bio gubitak vremena pred ne~im tako starim i `ivim. No}u se ponekada ~uju kojoti koji nemaju ve}eg neprijateqa, pa kada se mnogo razmno`e, kako bi napravili balans, doma}ini namenski puste nekoliko vukova kako bi odr`ali balans, neugroziv{i nijednu vrstu. ODLAZAK SA HILANDARA Kada sam odlazio, monah Irinej koji me je ispratio rekao je samo: „Vrati}e{ se. To je tako.“ Nisam znao da li je to blagoslov, ~iwenica, ili samo na~in da se pozdravimo. No, dok se brodi} udaqavao, shvatio sam da Hilandar nije mesto koje se pose}uje jednom. On ostaje u tebi kao tiha misao – kao ne{to {to }e te, ranije ili kasnije, opet pozvati.

U Bagdadu je nekada `iveo kalif po imenu Hasid. Bio je mlad, bogat i dobro}udan, ali je imao jednu manu: bio je stra{no radoznao i voleo je neobi~ne stvari. Wegov veliki vezir Mansor bio je isti takav, pa su wih dvojica ~esto provodili ve~eri razgovaraju}i o dalekim zemqama, ~udnim obi~ajima i tajnama. Jednog popodneva, dok su sedeli u hladovini u dvori{tu palate, do{ao je jedan trgovac. Bio je mali, pogrbqen ~ovek, sa starom torbom preko ramena, i glas mu je bio promukao.

- Imam za vas ne{to retko - rekao je trgovac. - Ne{to {to se ne nalazi na pijaci. Kalif se odmah zainteresovao.

- [ta je to?

Trgovac je iz torbe izvadio malu kutiju od crnog drveta. U woj je bila bo~ica sa prahom i mali papir sa nekoliko re~i.

- Ovo je ~arobni prah - rekao je trgovac. - Ako ga pospete po sebi i izgovorite re~ „mutabor“, pretvori}ete se u bilo koju `ivotiwu koju zamislite. A ako ponovo izgovorite tu re~, vrati}ete se u svoj pravi oblik.

Kalif je bio odu{evqen.

- A gde je zamka? - upitao je.

Trgovac se nasmejao.

- Postoji samo jedno pravilo: dok ste `ivotiwa, ne smete se smejati. Ako se nasmejete, zaboravi}ete re~ i zauvek }ete ostati `ivotiwa.

Kalif i vezir su se pogledali. To je zvu~alo kao igra stvorena ba{ za wih.

Kalif je odmah dao trgovcu zlato i poslao ga. Zatim je zajedno sa vezirem oti{ao u ba{tu, daleko od pogleda.

- U {ta }emo se pretvoriti? - upitao je vezir.

Kalif se nasmejao.

- U rode! To su dostojanstvene ptice. Imaju duge noge i ozbiqan izgled, kao pravi dvorjani.

Posuli su prah po sebi i izgovorili:

- Mutabor!

U trenutku su se pretvorili u dve rode. Osetili su kako im se telo mewa, kako im rastu krila, kako im se noge izdu`uju. Po~eli su da hodaju po travi, kqucaju}i i posmatraju}i svet iz nove visine.

Bilo je sme{no, ali su se trudili da ostanu ozbiqni.

[etali su po ba{ti, pa iza{li kroz

Probudio se pomalo omamqen. Obo`avao je proslave u firmi. I}a i pi}a na sve strane. Muzika, omamquju}i miris pe~ewa, sve to zaliveno rujnim vinom. Zgodna ona nova koleginica, privla~na i pametna… i vitka!

Danas. Druga pesma. Kako }e da u`iva u svakom zalogaju kad }e ona da jede te dijetalne bu}kuri{e?! Rasko{na posna trpeza. Malo sutra. Nije nikoga ubio. Va`no je nau~iti praviti kompromise. Mo`-

VILHELM HAUF:

Kalif roda

kapiju i stigli do jedne livade. Tamo su videli mnogo drugih roda kako stoje na jednoj nozi, kao da dr`e neku sve~anu stra`u.

Kalif i vezir su im pri{li. Rode su ih posmatrale, kao da znaju da su stranci.

U tom trenutku, jedna roda je napravila sme{an pokret: naklonila se, pa se saplela, pa ponovo naklonila, kao da izvodi neki ples.

Vezir je poku{ao da se suzdr`i, ali nije mogao. Po~eo je da se smeje.

Kalif je poku{ao da ga zaustavi, ali ve} je bilo kasno: i sam se nasmejao.

U`asnuti, odmah su poku{ali da izgovore ~arobnu re~.

- Mu… mu… - mucali su.

Ali nisu mogli da se sete.

Re~ je nestala iz wihovih glava kao dim.

- Gotovi smo - rekao je kalif, a glas mu je sada bio samo kloparawe kquna.

Od tog trenutka, bili su dve rode - zauvek.

Lutali su po poqima i {umama, sve dok nisu stigli do ru{evina jednog starog dvorca. Tamo su, u jednoj mra~noj odaji, videli sovu kako sedi na kamenu.

da. Ali ni to nije va`ilo za svakoga. Korektivna gimnastika poma`e svim uzrastima. Wene prelepe plave o~i. Ujutro i uve~e, prvo na {ta bi pomislio. Natapao se ~ajevima. @alfija podsti~e rad mozga. Trojica su se ve} uzvrzmala oko we.

Leti se ra|a najvi{e dece. Boravak u prirodi bi ga le~io. Morao je da skine stomak. Kako god! @ivot mu je sve vi{e li~io na dobro organizovanu konfuziju. Pet stotina koraka

dnevno. Tako bi se topilo par~e ~okolade. Bio je uporan. Limunada stimuli{e rad bubrega, a qudi ionako ve} hiqadama godina jedu beli luk. Koristio je i vino kao ~arobni lek.

Ubrzo je birao novu garderobu, odr`ivu modu. Koale grle drve}e da bi se rashladile. Bio je ponosan na sebe. Pet stotina koraka. Skupi}e hrabrost i pozvati je na ru~ak u wenom omiqenom restoranu. Od sada }e mu broj petsto biti talija.

Sova ih je pogledala i progovorila qudskim glasom.

- Znam ko ste - rekla je. - Vi ste kalif i vezir.

Kalif i vezir su se iznenadili. Po~eli su da kloparaju i da se vrte oko we, kao da je mole.

Sova je nastavila:

- I ja sam nekada bila ~ovek. Bila sam princeza. Zli ~arobwak po imenu Ka{nur me je za~arao i pretvorio u sovu. On je uzeo moj presto, i sada vlada umesto mene. Kalif i vezir su slu{ali pa`qivo.

- Mogu vam pomo}i da se vratite u qudski oblik - rekla je sova - ali pod jednim uslovom: morate mi pomo}i da pobedim Ka{nura.

Kalif je klimnuo glavom. Nisu imali izbora.

Sova ih je povela kroz ru{evine do jedne tajne prostorije. Tamo je stajala mala tabla na kojoj su bile ispisane re~i.

- Ovo je mesto gde Ka{nur dolazi svake no}i - rekla je sova. - Kada do|e, vi }e}te ga pratiti. On ima tajnu. Ako je saznate, bi}ete spa{eni.

Te no}i su se sakrili. U pono} se za~uo {um i u prostoriju je u{ao ~ovek u crnom

ogrta~u. Bio je to Ka{nur. Sa wim je bila jedna `ena, koja je izgledala kao wegova slu{kiwa.

Ka{nur je seo i rekao:

- Sutra }u se o`eniti kalifovom ro|akom, i tako }u postati pravi vladar Bagdada!

Zatim je dodao, smeju}i se:

- A kalif? On je sada roda, i nikada se ne}e vratiti!

Kalif i vezir su se uznemirili, ali su }utali.

Ka{nur je nastavio:

- Jedina re~ koja bi mogla da ga spase je „mutabor“. Ali on je zaboravio, i ne}e je se setiti!

Sova je ~ula sve. Kada su Ka{nur i `ena oti{li, sova se okrenula ka kalifu.

- ^uli ste? Re~ je „mutabor“! Sada je znate. Ali morate biti oprezni. Kada budete izgovarali re~, ne smete se smejati.

Kalif je bio presre}an.

Slede}eg jutra, sova ih je povela u Bagdad. Tamo je u palati ve} bila gu`va: pripremalo se ven~awe.

Ka{nur je stajao me|u gostima, pretvaraju}i se da je ugledan ~ovek. Kalif i vezir su se provukli kroz dvori{te, pri{li i u isti ~as izgovorili:

- Mutabor!

Odjednom su ponovo postali qudi. Kalif je viknuo stra`arima:

- Uhapsite tog ~oveka! To je ~arobwak Ka{nur!

Stra`ari su ga zgrabili. Ka{nur je poku{ao da pobegne, ali nije mogao.

Kalif je zatim rekao:

- A sada, princezo, i ti }e{ biti oslobo|ena!

Sova je pri{la i izgovorila ~arobnu re~ zajedno sa wima. U trenutku se pretvorila u prelepu mladu `enu - pravu princezu.

Narod je bio odu{evqen.

Ka{nur je bio ka`wen, a kalif je vratio mir u Bagdad. Vezir Mansor je ponovo bio uz wega, ali su obojica od tog dana bili mnogo oprezniji sa {alama.

A princeza je dobila nazad ono {to joj je pripadalo.

I tako su kalif, vezir i princeza `iveli sre}no, a re~ mutabor vi{e nikada nisu izgovarali uz smeh.

Majmun, Magarac, Koza i Medved re{i{e da naprave kvartet. Nabavi{e note, instrumente, sedo{e pod lipu - pa da zasviraju!

Ali muzika nikako da krene. - ^ekajte! - viknu Majmun. - Ne ide! O~igledno ne sedimo kako treba.

Pa se preseli{e: Majmun na prvo mesto, Magarac na drugo, Koza na tre}e, Medved na ~etvrto. Zasvira{e opet - ali opet ni{ta.

- Ne, ne! - re~e Majmun. - Ovako ne mo`e! Ako ja sednem ovde, a ti tamo, muzika }e odmah biti boqa.

Opet se izme{a{e, opet se namesti{e, pa krenu{e iz po~etka. Ali zvuk je bio isti: ni reda, ni sklada, ni muzike. Tada nai|e Slavuj, pa ih upita: - [ta to radite?

- Kvartet pravimo! - reko{e oni. - Sve imamo: i instrumente i note, ali muzika nam nikako ne ide. Samo nam reci: kako da sednemo? Slavuj ih pogleda i re~e: - Drugovi, kako god da sednete, vi za muziku niste. Da biste svirali, treba znati svirati. QIQANA @IVKOVI]:

Pre 25 godina napadnut

autobus ”Ni{ ekspresa” na KiM

Pre 25 godina, na dana{wi dan, u bomba{kom napadu na autobus „Ni{ ekspresa” u Livadicama kod Podujeva, ubijeno je dvanaestoro, a raweno ~etrdeset troje raseqenih Srba sa Kosova i Metohije, dok su i{li u Gra~anicu na Zadu{nice. Najmla|a `rtva bio je Danilo Coki} koji je imao samo dve godine. Niko nije odgovarao. Jedini osumwi~eni Fqorim Ejupi, u drugostepenom postupku oslobo|en je optu`bi. Porodice ~ekaju pravdu ~etvrt veka. Tog 16. februara 2001, u pratwi britanskih vojnika KFOR-a, konvoj od pet autobusa sa raseqenim Srbima krenuo je put Gra~anice, ali je na par stotina metara od administrativnog prelaza Merdare, prvi autobus miniran aktivirawem eksploziva u cevi za propust otpadnih voda. Poginuli su Sun~ica Pej~i}, @ ivana Toki}, Slobodan Stojanovi}, Mirjana Dragovi}, Neboj{a i Sne`ana i wihov dvogodi{wi sin Danilo Coki}, Veqko Staki}, Nenad Stojanovi}, Milinko Kragovi}, Lazar Milki} i Dragan Vukoti}.

„Mali Danilo tr~karao je izme|u sedi{ta, radovao se odlasku kod babe i dede u Lipqan,

odakle je bila wegova majka Sne`ana, tada u poodmakloj trudno}i. Tog dana bio je Sne`anin 29. ro|endan”, pri~ali su ro|aci Coki}a medijima u godinama posle tragedije.

Osumwi~eni Fqorim Ejupi, ~iji je identitet utvr|en na osnovu DNK sa opu{ka cigarete na licu mesta, osu|en je prvostepeno na 40 godina, ali ga je kasnije sud, u kojem su bila dvojica sudija Euleksa i Albanac, oslobodio krivicw zbog „nedostatka dokaza”.

Porodice poginulih putnika i advokati u vi{e navrata su isticali da smatraju da je u ovom napadu u~estvovalo jo{ osoba, a da su sau~esnici i britanski vojnici KFOR-a koji su i de`urali na administrativnom prelazu i svakodnevno se kretali putem od Podujeva do Merdara. Ovuda su Albanci i doneli eksploziv.

Kako su pisali mediji, KFOR i Unmik su znali da „deveto~lana teroristi~ka }elija” sprema napad na autobuse koji su prevozili Srbe da obi}u grobove na Zadu{nice. Bomba{ki napad kod Podujeva mogao je, samim tim, da bude spre~en. Posle napada, oficiri KFOR-a su naredili da se krater nastao posle eksplozije zatrpa, kako bi saobra}aj normal-

BES POQOPRIVREDNIKA NE JEWAVA:

no funkcionisao, a istra`iteqi tvrde da su na taj na~in uni{teni mnogi dokazi. Ipak, otkriveno je da je DNK prona|en na nekoliko opu{aka i da odgovara Ejupiju, povezanim sa slu~ajem ubistva u Nema~koj iz 1997. godine. On je godinu dana posla napada uhap{en. Iza re{etaka se nakratko na{lo vi{e od 20 Albanaca, ali su svi su ubrzo pu{teni na slobodu, iako je Ejupi sa nekima od wih razgovarao planiraju}i napad.

Sumwivo je {to je glavni osumwi~eni Ejupi preba~en u bazu SAD Bondstil odakle je pobegao. Pri~alo se da je presekao `icu ograde makazama koje su bile sakrivene u piti ili u ro|endanskoj torti koju mu je u zatvor donela rodbina tokom posete. Opet je uhap{en tri godine kasnije, oktobra 2004. u Tirani, i predat Unmik policiji. Nekoliko meseci pre toga u~estvovao je pogromu nad Srbima 17. marta 2004. godine.

Tokom su|ewa za{ti}eni svedok „Alfa” rekao je da mu se Ejupi poverio da je li~no aktivirao eksploziv.

„Razgovore koji su se odnosili na bomba{ki napad na autobus vodili smo kada smo planirali da pobegnemo iz zatvora. ^iwenica da je okrivqeni Ejupi u~estvovao u bomba{kom napadu na autobus nije bila tajna ni za jednog pritvorenika. Za razliku od ostalih zatvorenika, koji tvrde da su nevini, da su neosnovano u zatvoru, optu`eni Ejupi nikada nije rekao da je nevin, bio je ponosan i ~esto se hvalio {to je u~estvovao u bomba{kom napadu na autobus. Zbog toga su ga ostali zatvorenici u zatvoru po{tovali”, ispri~ao je „Alfa”.

No, i pored toga je oslobo|en. Slu~aj je zatvoren, a porodice `rtava su izgubile nadu da }e pravde za wihove najmilije nekada biti...

“Nama treba ministar sa {ajka~om, za 10 godina ne}emo imati selo!“

Protestu poqoprivrednika u Mr~ajevcima pridru`io se i Ratko Kisi} koji je rekao da je velika bruka {to niko iz Vlade nije do{ao da sa wima razgovara. On je istakao da, ako se ovako nastavi, Srbija za 10 godina ne}e imati selo.

“Ovo je velika bruka i sramota za celu Srbiju. [est dana kako su qudi ovde, da niko ne do|e i da se dogovori sa wima. Da su traktori ispred Skup{tine, do{li bi posle dva sata”, rekao je Kisi} za N1.

Komentari{u}i ministra poqoprivrede Dragana Glamo~i}a, on je rekao da smo dobili ministra “koji nema ni ar zemqe”.

“Nama treba seqak da bude ministar sa {ajka~om, koji treba da ka`e – ne mo`e kilo prasetine da bude 230 dinara, {ta }e seqak da zaradi. Ne znam kuda ovo vodi”, rekao je poqoprivrednik iz [umadije. Upitan za napu{tene ku}e i imawa u selima oko Mr~ajevaca, Kisi} ka`e da je takva situacija u mnogim mestima.

Odr`an protest u Vaqevu povodom pola godine od policijske

brutalnosti u tom gradu

U Vaqevu je odr`an protest kojim je obele`eno pola godine od policijske brutalnosti nad demonstrantima.

Advokat Ivan Nini} obratio se okupqenima ispred suda i poru~io da je to „tvr|ava kukavi~luka”.

“Za 10 godina ne}emo imati selo. Stari }e da pomru, mladi }e da odu kud koji. Da li ima neko u ovoj dr`avi da razmi{qa o ovoj omladni. Nije

grad jedino mesto gde treba da se skupimo. [to su na{i stari pravili seoske domove, treba nam negde da se skupimo”, poru~io je ovaj seqak. Poqoprivrednici danima protestuju u centru Mr~ajevaca. Protest su zapo~eli mlekari koji su prosuli ~etiri tone mleka, nezadovoqni zbog niskih otkupnih cena i nekontrolisanog uvoza. Protest se u me|uvremenu pro{irio u vi{e mesta, gde poqoprivrednici blokiraju puteve.

„Gra|ani slobodnog Vaqeva, roditeqi ~ija su srca vila na onom vrelom asfaltu zajedno sa va{om decom, okupili smo se ispred ove zgrade, koja se nekad zvala sud, danas, {est meseci nakon {to su ulice ovog grada natopqene krvqu na{e dece, ovo nije ku}a pravde, ovde pravda vi{e ne stanuje, ovo je tvr|ava kukavi~luka”, rekao je Nini}.

Gra|anima Vaqeva poru~io je da su „hteli da ih ponize”.

„Ali pogledajte se, pogledajte ve~eras vas je vi{e nego tada. Oni imaju pendreke, {lemove, ali nemaju ono {to vi imate - mirnu savest, ~ist obraz i ovaj grad koji vama pripada”, rekao je on.

Gra|anima se, na po~etku protesta pod nazivom „Vaqevo pamti”, ispred Vaqevske gimnazije, obratio maturant te gimnazije i predsednik |a~kog parlamenta Vuk Vaiqevi}, koji je poru~io da }e „pravda biti zadovoqena”.

„Onima koji su za ovo nasiqe odgovorni poru~ujemo - pregazili ste svoju zakletvu, zloupotrebili ste svoju mo} zarad interesa propalog sistema, mo`da mislite da }e to pro}i neka`weno, jer je od zlo~ina pro{lo vi{e meseci, ali varate se, vreme za odgovornost je sve bli`e”, rekao je on.

Vladimir \or|evi} koji je jedan od onih koje su pripadnici policije pretukli na protestu u Vaqevu 14. avgusta rekao je da su ga danas ponovo priveli, te da strahuje, kao i ve}ina stanovnika Vaqeva, da se nakon zavr{etka protesta ku}i vrati sam.

On je danas sa jo{ trojicom mu{karaca bio priveden kada je iz auta poku{ao da fotografi{e policajce.

Gra|ani su nosili transparente me|u kojima su bili „Ko nema hrabrost da se bori, nema pravo da se `ali”, „Ko {titi kad policija bije” i „Vaqevo protiv nasiqa”.

ZA

MINUT IZRENDAO 20 KG KUPUSA:

Du{an Rajki}, poreklom iz La}arka, svetski je prvak u neobi~noj

disciplini

Srbin Du{an Rajki} (28), me|u prijateqima poznatiji pod nadimkom Popara, poreklom iz La}arka kod Sremske Mitrovice, odnedavno je svetski prvak u rendawu {pic kupusa.

Na takmi~ewu koje se ve} 50 godina odr`ava u Lajnfelden-Ehterdingenu kod [tutgarta, u Nema~koj, za minut je narendao 20 i po kilograma! Ostali takmi~ari, a bilo ih je ~etrdesetak, po brzini i koli~ini izrendanog kupusa, narodski re~eno - nisu mu mogli ni pri}i.

Du{an u razgovoru za „Ve~erwe novosti” ka`e da se takmi~i ve} 10 godina, a da je sada prvi put pobedio.

- Posle deceniju nadmetawa, uspeo sam i da pobedim. Nemam nekog velikog iskustva u ovoj „disciplini”, ali sam otkrio „caku”: treba dobro obuhvatiti kupus i uz malo poteza {to br`e rendati, da se ne gubi snaga. @elim da slede}i put, na bini kao pobednici takmi~ewa, budu sve Srbi - ka`e na{ sagovornik.

Kupusijada, koja se pola veka odr`ava u Ehterdingenu i jedina je ovakva u Nema~koj, privukla je i Du{ana da se oproba u takmi~ewu, a da ni slutio nije da }e jednom i pobediti.

Dobrovoqno slu`io vojsku

Iako je ro|en u Nema~koj, Du{an se 2009. dobrovoqno prijavio i u martovskoj klasi slu`io vojni rok u Srbiji: - Dobrovoqno sam se prijavio u Sremskoj Mitrovici, kao i u na{em konzulatu u [tutgartu. Vojsku sam slu`io {est meseci, prva tri u Pan~evu, a ostatak u Ra{ki. Bio sam mlad i `eqan svog dru{tva i svoje Srbije. Hteo sam i da upoznam svoju zemqu, jer u vojsci se mnogo toga mo`e videti, ~uti i nau~iti, a i upoznati mnogo drugih qudi. I danas se ~ujem sa drugarima iz vojske, a neki od wih sada rade pri Vojsci Srbije.

- Pozvao sam i kom{ije da u~estvuju, jednog frizera, auto-mehani~ara, sto~ara... Svi oni su, tako|e, Srbi. A, ina~e, mo`e da u~estvuje ko god ho}e. Narendao sam 20 i po kilograma za minut, a kada su me zvani~no proglasili za pobednika, tada sam poqubio kupus - ispri~ao nam je ovaj veseli, {armantni La}arac. Ne skriva ni zadovoqstvo {to je pobedio. - Naravno da mi je velika ~ast {to sam bio najboqi, prvak. Osim mene, nadmetalo se jo{ 40 takmi~ara. Naravno, najvi{e je bilo Nemaca, ali i Brazilaca, Italijana, [panaca... Ali, mi Srbi to, izgleda, radimo najboqe - kroz osmeh nam pri~a Du{an. U danu kad smo ga pozvali jo{ se odmarao spremaju}i se da ponovo krene na posao u fabriku jednog veoma poznatog proizvo|a~a bele tehnike i malih ku}nih aparata.

- Festival, kupusijada, traje tri dana, a odr`ava se u ~ast {pic kupusa, koji se mnogo gaji u Ehterdingenu i wegovoj okolini. Posebna je sorta, prepoznatqiva po izdu`enoj, {picastoj glavici i slatkim, izuzetno ne`nim listovima. U danima festivala sve je u obliku tog povr}a, pa ~ak i pekari peku hleb u wegovom oblikuka`e Du{an.

Kao nagradu ni{ta nije dobio, sem titule koju nosi, a sa wom se sprema da do|e i na „Kupusijadu” u Futogu.

- Ehterdingen je star 850 godina. U wemu sam ro|en, radim, ali volim Srbiju. kad god imam slobodne dane, tr~im u Srbiju. Spremam se da opet do|em oko 11. februara, na pet-{est dana - pri~a Du{an.

Zato~en u SirijiSrbi ga sada osloba|aju!

Mladi orao krsta{, Feliks, ugro`eni simbol sa nacionalnog grba Srbije, pro`iveo je u posledwih nekoliko meseci pri~u iz avanturisti~kog romana. Krenuo je u seobu, preko Soluna i Halkidikija, leteo du` obale Turske. U Siriji je krajem oktobra izgubio signal, uhvatili su ga krijum~ari. Na wega se i pucalo. Ujediweni, vra}amo krsta{a ku}i, u Srbiju. „Svaki orao krsta{ je dragocen, to je ptica sa na{eg nacionalnog grba. Moramo da uradimo sve da bude `iv, zdrav i bezbedan. Retko koja ptica je uspela da se izbavi iz ruku krijum~ara i da do|e do slobode. Ovo je ogroman poduhvat“.

Ovako ornitolog dr Milan Ru`i} komentari{e ~udo. U akciju spasavawa jedne ptice ukqu~ili su se svi, Dru{tvo za za{titu i prou~avawe ptica Srbije, dva srpska ministarstva, a na kraju i gra|ani Srbije.

PRVI MLADUNAC IZ BA^KE POSLE SEDAM DECENIJA

Feliks je prvi mladunac krsta{a koji je posle sedam decenija poleteo iz Ba~ke. Zahvaquju}i velikim naporima Dru{tva za za{titu i posmatrawe ptica Srbije u posledwoj deceniji, vrsta koja gotovo da je izumrla, sada ima 20 gnezde}ih parova, a pro{le godine izbrojano je i 14 mladunaca. Jedan od wih je hrabri avanturista Feliks.

Ru`i} obja{wava da krsta{e koji iz gnezda izle}u krajem juna, roditeqi u prvim mesecima `ivota, teraju da lete {to daqe od gnezda, obu~avaju ih za `ivot, da se osamostale.

„U~e ih da upoznaju prostor, opasnosti, da znaju gde se spava, gde, {ta i kako mogu da love. Tada mlade ptice sti~u navike koje im ostaju za ceo `ivot. Neki orlovi se specijalizuju za lov fazana, zeca, tekunice, raznih glodara, vrana ili golubova grivna{a. Svaka jedinka je druga~ija. Neko lovi iz zasede, neko pretragom terena, neko iz visine“.

DUDA OSTAO U REGIONU, A FELIKS KRENUO NA MORE Pri kraju roditeqske obuke, pre nego {to krenu da se polako udaqavaju od gnezda i istra`uju, Dru{tvo je obele`ilo dva mladunca, Dudu i Feliksa. Avanturista Feliks je poleteo sa teritorije Ba~ke, a Duda je krenuo iz Banata, iz Se~wa.

„Duda je radio sve {to ina~e rade mladi orlovi u prvih ~etiri, pet godina, dok ne postignu polnu zrelost. Krstario po okolini, karta putawe pokazuje da je stigao najdaqe do Ma|arske. De{ava se da orlovi kru`e po Evropi, spuste se na Mediteran, ali Feliks se zaputio ~ak na Bliski istok“, ka`e Uro{ Stojiqkovi} iz Dru{tva za za{titu i prou~avawe ptica Srbije. Ru`i} dodaje da za Feliksov odabir destinacije ne postoji jasno, racionalno obja{wewe. Kod svih orlova najte`i period `ivota je prva godina. Stradaju od gladi, povreda, sudara sa dalekovodima, udari ih vozilo ili obole. Svega jedan od deset

mladih orlova uspe da pre`ivi prvu godinu, a Feliks je krenuo na more, {to je izuzetno opasno: „^im smo videli da se zaputio preko [umadije niz dolinu Ju`ne Morave, znali smo da se ne}e dobro zavr{iti. Na tako dugom putu orlovi prolaze kroz prostore koji za wih nisu povoqni. Ne `ive u {umama i planinskim predelima, tamo ne znaju gde da na|u dovoqno hrane. Ako do|u do obale, poku{aju da prelete more, ne mogu da na|u kopno, nemaju dovoqno snage, padnu u vodu i utope se“.

PAMETNI LET PREKO GR^KE I TURSKE

Ali Feliks je putovao pametno, na more je izbio kod Soluna, obi{ao tri poluostrva Halkidikija. Iz podataka o kretawu vidi se da je i{ao na jedno, drugo, tre}e, i shvatio da ne mo`e preko mora. Zatim je pratio obalu i po~eo da prelazi gr~ka ostrva dok nije stigao do Turske. Feliks je zatim preleteo na prostor Turske i prate}i obalu u{ao u Siriju, krajem oktobra. Tada mu se izgubio signal. Pomislili su da nema mobilne mre`e, nestao je na podru~ju dugogodi{we ratne zone, Alepa.

OTMI^ARI TRA@ILI OTKUP

On je glavna veza sa kolegama iz Libana. Dobili su snimke, videli su pticu, a ona se, posle nekog vremena, pojavila ba{ u Libanu.

„Verovatno ju je neko otkupio, upla{en medijskom pa`wom i me|unarodnom reakcijom, predao wihovom prihvatili{tu. Od trenutka kada su ga preuzeli, Feliks je brzo napredovao, dobio na masi i pokazuje znake da `eli napoqe. Ako bi ga pustili u Libanu, vrlo verovatno bi bio ubijen ili ponovo uhva}en. Tamo pucaju na sve {to leti, to sam li~no video“.

ZAJEDNI[TVA

Stojiqkovi} obja{wava da je usledila prava diplomatska ofanziva Srbije, predvo|ena Dru{tvom. Aktiviralo se Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine, u akciju bezbednog povratka Feliksa ku}i, ukqu~ila se i na{a ambasada u Bejrutu, a na kraju i gra|ani. Dru{tvo ih je pozvalo da pomognu da se plate tro{kovi Feliksovog prihvata i hrawewa u Libanu i avio karta do Srbije. Bilo je potrebno hiqadu i po evra. Za svega nekoliko dana 153 donatora na Feliksov ra~un uplatila su 3.390 evra. Vi{ak }e biti iskori{}en za preglede i analize, kupovinu nove telemetrije... Sve {to preostane bi}e usmereno na akcije pra}ewa populacije krsta{a, jer nova gnezde}a sezona uskoro po~iwe. KRSTA[ SIMBOL

Me|utim, od kolega iz Libana, koje imaju i prihvatili{te, saznali su da ga je uhvatila grupa krijum~ara koja hvata ptice radi prodaje kolekcionarima. U arapskim dr`avama sokolarstvo ima dugu tradiciju, hvataju i ubijaju milione ptica. Krijum~ari u Siriji tra`ili su novac za otkup: „Kategori~ki smo odbili. Bez obzira {to neizmerno volimo Feliksa, ulazak u tu igru zna~io bi podr{ku ilegalnoj trgovini i ozbiqnom kriminalu“, ka`e Ru`i}.

Ru`i} dodaje da je Feliksova pri~a, zapravo pri~a o zajedni{tvu. Jedna dr`ava, jedna organizacija ili jedan ~ovek ne mogu ni{ta sami da promene: „Klimatske promene i nestabilnost prirodnih sistema zahtevaju globalnu saradwu. Sa qudima u Libanu mo`da nemamo mnogo kulturnih ili jezi~kih veza, ali nas povezuje priroda“. Feliks je, sa druge strane, pokazao, da nije slu~ajno na grbu Republike Srbije:

„Za svojih osam meseci `ivota video je i pre`iveo vi{e nego prose~an ~ovek. Pro{ao je kroz izuzetno opasne situacije. To nije samo „na{a ptica“ – to je ptica sa grba dr`ave i deo zajedni~ke prirodne ba{tine. Nastavi}e da `ivi svoj dugi `ivot, nadamo se da }e imati potomke“, zakqu~uje Ru`i}. EPOPEJA

SIROMA[NI CRNI DE^AK KOJI JE DODIRNUO ZVEZDE (6)

Написао: Miroslav Jankovi}

EVROPI I ENGLEZIMA BILO JE

l Kako je Pele postao jedini ~ovek na svetu za ~ije ime su znali gotovo svi qudi u bilo kom delu sveta l Mnogi smatraju da je bio poznatiji od Isusa l Kako je sa 16 godina postao ~lan reprezentacije Brazila i najve}a senzacija u dotada{woj istoriji fudbala, progla{en je za kraqa ove igre l Na koji na~in je Pele izvla~io i posledwi atom mo}i i snage od svih saigra~a l Bio je igra~ bo`anskog spoja inteligencije, ve{tine, brzine i snage l Zbog ~ega je kraq fudbala tra`io da opro{tajni me~ igra protiv Jugoslavije

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1966. godine, odr`ano u Engleskoj, bilo je najve}e poni`ewe koje su do`iveli u celoj svojoj istoriji i karijeri: Brazilci kao tim a Pele kao tada ve} daleko najboqi fudbaler na svetu. I {to je najparadoksalnije, to niko nije o~ekivao.

Naprotiv, karioke su do{li na Ostrvo kao najve}i favoriti za novu, tre}u uzastopnu titulu prvaka sveta, {to bi bio fantasti~an uspeh kakav nijedna reprezentacija nije postigla od kako se fudbal igra i prvenstva odr`avaju, pa sve do dana{weg vremena. Sve je izgledalo da }e biti kako su Brazilci i planirali.

Brazil je u Englesku doveo gotovo isti tim, koji je pre ~etiri godine, 1962. u ^ileu, osvojio {ampionat. Pele je bio zdrav i u najboqem mogu}em igra~kom dobu, imao je 25 godina i ogromno iskustvo od dve osvojene titule prvaka sveta. Me|utim, taj tim Brazila je bio ~udno komponovan: od ocvalih biv{ih asova, koji su osvojili titulu svetskog prvaka 1958. i 1962. i mladih budu}ih asova, koji su bili tinejxeri i malo igrali: izme|u wih je bio samo Pele, i svi su verovali u wegovu kraqevsku mo}. Taj tim, pokaza}e se, uop{te nije bio ni fizi~ki ni takti~ki pripremqem za bitku na Ostrvu. On je do{ao iz jednog drugog, ve} pro{log fudbalskog vremena, u jedan sasvim nov fudbalski ambijent: surovi, snagatorski evropski fudbal, koji su do savr{enstva komponovali Englezi, a samo malo doradili Nemci, uz to jo{ dodatim raznim italijanskim takti~kim dekadentnostima, opstrukcijama i lukavstvima. Taj fudbalski svet je otvoreno mrzeo i Brazil i Pelea i sve wihove titule. I koji je, na krilima ogromne mo}i ostrvske {tampe, pravio medijsku atmosferu i strahoviti pritisak na FIFU i sudije da Engleska mora biti prvak: sad ili nikad. I tako je, kao {to znamo, i bilo. Englezi su izmislili fudbal, oni jesu

wegova kolevka, ali wihovo ube|ewe da su najboqi i da ne trebaju da igraju svetska prvenstva, jer se podrazumeva da su oni neprestani {ampioni je bilo sme{no. Takvo stawe trajalo je do prvog posleratnog mundijala 1950. godine u Brazilu, kada su se prvi put pojavili i gordi ostrvqani. Kada su ispali u polufinalu, pa videli Brazil i Urugvaj u finalu na Marakani, nafilovanoj sa vi{e od 200.000 gledalaca... i videli sasvim drugi tip fudbala i atmosfere, kona~no su shvatili da nisu sami na fudbalskom svetu. Prva utakmica Brazila u grupi sa Bugarskom dobro je po~ela: Pele je predivnim udarcem iz slobodnog udarca postigao gol. Kraq je rasko{no po~eo svoj o~ekivani ples. Garin~a je dao drugi gol, karioke su dobili me~ sa 2:0, ali po pona{awu bugarskih fudbalera, dalo se primetiti da je Evropi zaista ve} bilo dosta i Pelea i Brazila. Surovi startovi obema nogama sa le|a na najboqeg igra~a sveta i sudijsko ,,okretawe le|a“ tim prizorima... pokazali su razbojni~ko lice tada{weg fudbala: pravila su neva`na, veliki asovi se ne po{tuju i ne {tite, sve

pod izgovorom da je fudbal mu{ka igra i da onaj ko ne}e da ga igra nek ide u ,,mekane sportove“- {ah, ko{arku, odbojku, pisali su cini~no engleski tabloidi. Pele je na toj utakmici te`e povre|en i napustio je teren. Na slede}em me~u protiv Ma|arske, koji Brazilci neo~ekivano gube sa 3:1, Pele nije ni igrao. Oporavio se nekako i zaigrao utakmicu protiv Portugala. Mo`da i najte`u u svom fudbalskom `ivotu.

Portugalci su bili kolonijalni gospodari Brazila a Brazilci fudbalski imperatori sveta: rivalstvo izme|u ove dve ekipe (i naroda) ne mo`e imati ve}i naboj. Jedne predvodi Pele, druge momak koji }e zadiviti svet te godine: ,,crni panter“ Euzebio. Da}e gol i kariokama, biti najboqi strelac sa ukupno devet pogodaka na {ampionatu, tr~ati i slaviti ih, s podignutom rukom, preko celog terena, a Pele }e na tom me~u vi{e le`ati na travi nego biti na nogama! Pelea su iznosili sa terena, pa vra}ali sa zavojima na nogama. Na kraju, {apaju}i i u suzama, oti{ao je na klupu, doktori su mu ubojna mesta umotali u led, a wega u }ebe. Skvr~en u wemu i polegao po klupi,

PREVARE I NAME[TAWA

Kako su dolazili i prolazili {ampionati, Englezi su shvatali da je u regularnom takmi~ewu postati svetski prvak u fudbalu |avolski te`ak posao. Zato su i rukama i nogama zgrabili {ansu da 1966. kona~no i oni postanu pobednici. I uspeli su onako kako Englezi u svemu uspevaju: raznim prevarama, name{tawima i neregularnostima: tre}i gol wihovog igra~a Hanta u finalu protiv Nema~ke (4:2) je najsporniji gol u istoriji fudbala. Nije tada bilo

VAR-a da presudi s koje strane gol linije je lopta doirnula zemqu? Sudija je, naravno, pokazao na centar.

delovao je tu`no i `alno, kao izbeglica iz fudbala, sporta koji je preko no}i postao fudbal - rat, a da to Pele uop{te nije na vreme ni saznao ni shvatio. Portugal je pobedio svetskog {ampiona sa 3:1 i tako uspeo da Brazilce, prvi i jedini put u istoriji mundijala, izbaci iz takmi~ewa i to jo{ u grupnoj fazi. Nije samo Pele tu~en i pretu~en na te dve utakmice, batine su dobijali i ostali brazilski igra~i: nenavikli na grubu duel igru, padali su kao poko{eni na svim delovima terena. ,,Vi{e nam je za ovih sedam dana povre|eno igra~a, nego u prethodnih osam godina“, i besno i o~ajno vikao je tada lekar ,,selesaoa“ dr Gosling. Pele je bio je ogor~en na sve: sudije, „novi fudbal“, reprezentaciju i weno vo|stvo. Ne{to se u wemu slomilo: kao da je shvatio da fudbal vi{e nije samo lepa igra, po{teno nadmetawe, pa ~ak da nije vi{e ni sport. Vra}aju}i se, hramaju}i, ku}i izjavio je da je odigrao svoj posledwi mundijal i da vi{e ne}e nastupati na svetskim prvenstvima. Godine su prolazile, i spoqne i unutra{we rane zarastale, a pritisak politi~ara, saveza, javnosti je bivao sve ja~i: tra`ili su od wega da mora ponovo igrati za nacionalnu selekciju, da se mora spremiti za SP 1970. u Meksiku, koje je brzo stizalo. U svojoj biografiji }e, nakon svega kroz {ta je prolazio jure}i loptu, napisati da se dugo premi{qao i na kraju prelomio - igra}e opet. „Ose}ao sam da imam jo{ ne{to da uradim. Nisam hteo da odem kao gubitnik, ve} kao pobednik.“ I na{ao se u Meksiku‚ 1970. Brazil je pobedio protivnike u svih sedam utakmica, postao tre}i put prvak sveta, Pele je bio najboqi igra~ {ampionata i {est puta strelac. Predvodio je ~uveni tim Brazila, za koga mnogi stru~waci tvrde da je najboqa fudbalska ekipa koja je ikada i igde igrala.

l U slede}em broju:

Ceo Brazil „kle~e}i” moli Pelea da igra na prvenstvu sveta u Meksiku

1473. - Ro|en je poqski nau~nik Nikola Kopernik, tvorac heliocentri~nog sistema i utemeqiva~ moderne astronomije. Wegovo u~ewe bilo je u suprotnosti s crkvenom naukom o Zemqi kao sredi{tu sveta, zbog ~ega su mnogi wegovi sledbenici stradali kao `rtve katoli~ke inkvizicije. Katoli~ka crkva je 1616. zabranila sva dela koja su se zasnivala na Kopernikovom u~ewu. Zabrana je ukinuta 1757.

1918. - Sovjetski Centralni izvr{ni komitet izdao je dekret o zabrani privatnog vlasni{tva nad zemqom, vodama i prirodnim resursima.

1922. - U Zagrebu je iza{ao prvi broj lista „Borba”, iza kojeg je stajala ilegalna Komunisti~ka partija Jugoslavije. List je zabrawen 13. janaura 1929. Ponovo je izlazio u Drugom svetskom ratu u U`icu krajem 1941. i u Bosanskoj krajini tokom 1942. - 1943. Posle rata nastavio je da izlazi u Beogradu kao dnevni list.

1942. - Japanski avioni su u prvom napadu na Australiju u Drugom svetskom ratu bombardovali grad Darvin i obli`wu vojnu bazu. U napadu su poginula 243 Australijanca, potopqeno je osam brodova i uni{tena su 23 aviona.

1959. - Velika Britanija, Gr~ka i Turska potpisale su u Londonu sporazum o nezavisnosti Kipra, na kojem je godinama trajao ustanak protiv britanske kolonijalne vlasti.

1977. - U Bukure{tu je potpisan jugoslovensko-rumunski sporazum o daqem zajedni~kom kori{}ewu Dunava i izgradwi hidrocentrale „\erdap 2”.

1993. - Od 1.500 putnika i ~lanova posade feribota koji je potopqen u oluji pored obala Haitija, spa{eno je 285.

1997. - Umro je kineski dr`avnik Deng Sjaoping, koji je kao kineski lider od 1978. poveo zemqu u politi~ke i privredne reforme. S vlasti se povukao 1990, ali je sve do smrti imao presudan uticaj u postmaoisti~koj Kini.

2008. - Kubanski predsednik Fidel Kastro, legenda kubanske revolucije i svetska politi~ka figura, povukao se sa ~elnih funkcija u zemqi na kojima je bio od 1959. godine. Za {efa dr`ave izabran je wegov brat Raul Kastro.

2008. - Jedna od najpoznatijih balerina 20. veka, vi{egodi{wa primabalerina Boq{oj teatra, Natalija Besmertnova, umrla je u Moskvi u 67. godini.

2013. - Osmorica maskiranih mu{karaca je iz prtqa`nika putni~kog aviona na me|unarodnom aerodromu u Briselu odnela dijamante u vrednosti od 37 miliona evra. Bez ispaqenog metka zavr{ena je jedna od najve}ih pqa~ki dijamanata posledwih godina.

2021. - Preminuo je kantautor, tekstopisac, pesnik, glumac i rediteq, \or|e Bala{evi}. Jedan je od najpoznatijih muzi~ara na prostorima biv{e Jugoslavije, ukupno je objavio 16 albuma. Bio je kriti~ar re`ima Slobodana Milo{evi}a, borac za mir i ambasador dobre voqe visokog komesarijata UN za izbeglice.

Poveo je 12 srpskih vojnika na 300 terorista!

Na dan 11. februara ro|en je heroj sa Ko{ara – Ivan Vasojevi} Jaguar. Poginuo u 24. godini. Poveo 12 srpskih vojnika na 300 albanskih terorista.

Ivan Vasojevi} – Jaguar ro|en je 11. februara 1975, a poginuo na Vaskrs 11. aprila 1999. godine.

„Vaske je ro|en u Sjenici, gde je zavr{io i osnovnu i sredwu {kolu, matemati~ki smer. Ivan nikada nije nosio sat, `iveo je punim plu}ima, kao da otima svaki minut. Bio je omiqen, visok, harizmati~an, nasmejan – uvek okru`en devojkama! Voleo je da popije da se proveseli, da igra basket sa drugarima… Sre}an ti ro|endan i ve~na ti slava!“, pisali su o wemu.

Goran Jevtovi}, jedan od svedoka pakla Ko{ara opisao je ranije junake koji su tamo dali `ivote za ~ast, slobodu i otaxbinu.

Oko podneva, na grani~ni kamen C 4/6 (oko 400 m od karaule) koji je sa 12 vojnika branio vodnik Ivan Vasojevi} (rodom iz Sjenice), preko proplanka je krenulo u napad oko 300 boraca specijalne jedinice OVK (svi u crnim uniformama), preneo je wegove re~i Kurir.

Naredio sam mu da se povu~e 100-tinak metara unazad i zauzme rastresitiji raspored. Izvr{io je nare|ewe. Naredio sam mu zatim da se u slu~aju ozbiqnijeg prodora neprijateqa povu~e na rezervni

polo`aj, da ne otvara vatru bez velike potrebe i da strpqivo ~eka poja~awe koje je ve} upu}eno. Izvestio je da je razumeo nare|ewe. NARE\ENO MU JE DA NE PREDUZIMA NI[TA

Usledilo je zati{je. Vasojevi} je izvestio o brojnosti protivnika i zahtevao artiqerijsku podr{ku u slu~aju da krenu dubqe na na{u teritoriju. Nare|eno mu je da ne preduzima ni{ta osim nare|enih mera. Izvestio je da je razumeo.

Desetak minuta kasnije, odjednom se u radio vezi ~uo wegov glas. Pripremao je vojnike kojima je komandovao. SLU[ALI SMO U@IVO PROTIVNAPAD

Izdavao im je posledwe instrukcije za pravi juri{! U prvom trenutku pomislio sam da se {ali i da poku{ava da zavara neprijateqske snage i posebno stru~wake koji su slu{ali na{u radio vezu. Me|utim, ubrzo smo shvatili da je slu~ajno zaglavio mikrotelefonsku kombinaciju u oprta~u ~ime je nesvesno omogu}io da svi koji su imali radio ure|aje, a to je stotine u~esnika a uz wih i oko wih jo{ 5-10 boraca, slu{aju u`ivo protivnapad 12 vojnika na najmawe 300 {iptarskih i ostalih specijalaca. ^ulo se „Uraaa“ kao u najlu|im filmovima i krenula je nevi|ena bitka! Bitka koja je nekoliko minuta i{la u`ivo i u kojoj je wih 13 juri{alo na wih 300. I bukvalno, prsa u prsa, o~i u o~i! Nakon 15tak minuta je usledilo zati{je.

PROCENA JE DA SU IZGINULI SVI DO JEDNOG

Zatim potpuna ti{ina. Niko ne poziva nikog. Dugo traje. Ako ga pozovem, da li }e se javiti?… Procena je bila da su izginuli svi do jednog. I, javqa se Vasojevi}, raportira (po se}awu iznosim) „…svi smo `ivi, imam jednog rawenog, neprijateq neutralisan, oni koji su pre`iveli povukli se duboko

Gde je grob kraqa Milana?

Milan Obrenovi}, prvi kraq Srbije nakon Nemawi}a, umro je 11. februara 1901. Bilo mu je samo 46 godina, a iza sebe je ostavio sina Aleksandra koji je ve} bio na prestolu, buran `ivot prepun `ena i poroka, ali i - jedan neobi~an zahtev.

Kraq Milan Obrenovi} je pro`iveo kratak, ali prili~no buran `ivot. Postao je knez sa 14 i kraq sa 28. Sina je dobio u 22, a abdicirao je sa nepunih 35 godina. Nije do`iveo 47. ro|endan. Osta}e upam}en kao prvi srpski kraq “posle Kosova”. Za vreme wegove vladavine, Srbija je stekla me|unarodno priznawe, dr`ava je podignuta na rang kraqevine, a zemqa do`ivela ubrzanu modernizaciju - otvarane su {kole, reformisana vojska, izgra|ena pruga… Ipak, o vladaru koji je “doveo Evropu

u Srbiju” mi{qewe doma}e javnosti danas uglavnom je negativno, a u prvi plan, vi{e nego zasluge, isti~u se Milanove mane. Kojih je bilo… Va`io je za temperamentnog i stastvenog ~oveka. U`ivao je u svim ~arima `ivota. Pu{io je, voleo da jede, jo{ vi{e pije, a ponajvi{e juri za `enama.

Brak sa kraqicom Natalijom zato je bio ispresecan mnogobrojnim qubavnim avanturama, stalnim sva|ama i aferama koje su punile stupce tada{wih novina. Milan Obrenovi} bio je prvi srpski vladar koji se zvani~no razveo, ali i prvi kraq koji je ostavio zahtev da, nakon smrti, NE BUDE sahrawen u Srbiji!

(POSLEDWA) @EQA

KRAQA MILANA

Milan je bio veliki protivnik braka svog sina, kraqa Aleksandra i Drage

preko granice… nisam izvr{io nare|ewe o povla~ewu, ali jesam ih neutralisao u protivnapadu…“

Sledi odu{evqewe svih boraca na frontu {irine preko 50 km! Paqba iz svih oru|a i oru`ja! Adrenalin svima da istraju, da se bore hrabro, da ostanu na polo`ajima. A onaj proplanak na kome se odigrala bitka, nije bio vi{e zelen, crneo se…od uniformi OVK.

Dva dana nakon toga, vodnik Ivan Vasojevi} je poginuo u rejonu Maja Glava, spa{avaju}i rawenog vojnika. Vojnik je pre`iveo. Ova akcija bi}e upam}ena po re~ima pokojnog Dragana Grubi}a, koji je godinu kasnije, pre pogibije 2004. godine izrekao svojoj bra}i grani~arima: - Kada razmi{qam o celoj situaciji, sve {to se de{avalo na Veliki Petak pred Vaskrs… Podse}alo me na Hrista i 12 Apostola, tj. vodnik Jaguar i nas 12 –rekao je on.

JE U BE^U I OSTAVIO ZAHTEV KOJI NIJEDAN VLADAR SRBIJE NI PRE NI POSLE WEGA NIJE:

VE^NI MIR

PORO^NOG KRAQA

Ma{in. U trenutku kada su objavqene vesti o kraqevoj `enidbi on se nije nalazio u zemqi. Sinu je poslao pismo u kome izri~ito ka`e da ne mo`e da da svoj blagoslov, a nakon {to je Aleksandar ipak isterao po svome, biv{i vladar se vi{e nije vra}ao u Srbiju.

Uvre|en i razo~aran, boravio je u nekoliko gradova Evrope, ali se na kraju stacionirao u Be~u gde je kupio stan. Smatra se da je bio blizak prijateq sa austrijskim carem Francom Jozefom i upravo wemu je izneo svoju, pokaza}e se, posledwu `equ - da u slu~aju smrti nikako NE BUDE sahrawen u Srbiji, ve} u manastiru Kru{edol, na Fru{koj gori koja je tada bila u sastavu Austrougarske. Ako sinu nije bio potreban `iv, ne}e mu trebati ni mrtav! Pokazalo se da, na`alost, nije trebalo da pro|e mnogo vremena, pa da car ispuni obe}awe. Kraq Milan je po~etkom 1901. dobio upalu plu}a i umro je u te{kim mukama ve}. 29. januara (11. februara po novom kalendaru) ne do~ekav{i da ponovo vidi sina.

Iako je kraq Aleksandar tra`io da se telo wegovog oca dopremi u Beograd gde bi uz sve po~asti bilo sahraweno u Sabornoj crkvi kraj kneza Milo{a i kneza Mihaila, car Jozef je to odbio pozivaju}i se na pokojnikovu `equ, pa je Milan Obrenovi} sahrawen u Kru{edolu, na austrougarskom zemqi{tu i o tro{ku samog cara.

Ipak, ne bez ispra}aja srpskog naroda! Tog 16. februara, po ci~i zimi, dubokom snegu i temperaturi daleko ispod nule, sremski Srbi su du` ~itavog puta od Sremskih Karlovaca do Kru{edola celog dana stajali gologlavi, pozdravqaju}i pogrebnu povorku koja je nosila Milana Obrenovi}a ka wegovom posledwem kona~i{tu.

A onda je istorija izvela jo{ jedan obrt! Deceniju i po kasnije, nakon Prvog svetskog rata, ~itava Vojvodina pripojena je novoformiranoj Kraqevini SHS, a Srbija je do{la do svog kraqa koji ni mrtav nije `eleo da do|e u wu. VE^NA SLAVA JUNAKU:

U Moskvi se gradi najvi{a stambena zgrada u Evropibi}e visoka 384 metra

Stambena zgrada sa ~ak 96 spratova uskoro }e ni}i u centru Moskve - ovaj stakleni div bi}e ujedno i najvi{i ove vrste u Evropi, na {ta su ruski in`eweri naro~ito ponosni.

Moskovske vlasti usaglasile su arhitekturni koncept najvi{e stambene zgrade u Evropi - kompleksa koji ~ine dva oblakodera, od kojih onaj vi{i ima neverovatnih 384 metra! Stakleni divovi bi}e sagra|eni u neposrednoj blizini futuristi~kog biznis centra „Moskva-Siti” u Preswenskom reonu ruske prestonice, pi{u RIA Novosti Nedvi`imosti.

„Ovi visokotehnolo{ki oblakoderi, evropski rekorderi, ima}e izme|u 83 i 96 spratova iznad zemqe i jo{ dodatnih 5, ali ispod wene povr{ine. Ukupna kvardatura po spratu iznosi}e vi{e od 280 hiqada kvadratnih metara”, navode predstavnici kompanije koja }e ovaj ambiciozan projekat realizovati ve} u najskorijoj budu}nosti.

U sastav klastera u}i }e ne samo stambene jedinice, ve} i biznis-centar, objekti nameweni kulturnim doga|ajima i razbibrizi, kao i komercijalna infrastruktura i podzemni parking. Drugim re~ima, na jednom mestu, u novom kompleksu, bi}e objediweno se sve {to je neophodno za ugodan `ivot u samom srcu prekrasne prestonice Rusije.

Arhitektura Moskve umnogome se promenila u posledwih nekoliko godina, od kada su tehnologije uzele primat (i) u sferi gra|evinarstva. Tako se, primera radi, danas prednost daje upravo visokotehnolo{kim gra|evinama, u ~ijoj su se izgradwi koristile ve{ta~ka inteligencija, „zeleni” materijali i druge inovacije.

Privatnost i bezbednost tako|e se visoko kotiraju, a gra|evinske kompanije sve ~e{}e se oslawaju na AI, koja u kombinaciji sa tehnologijama za video nadzor obezbe|uju mir. Ova re{ewa omogu}avaju prognozirawe pona{awa qudi na osnovu pokreta i pogleda, prepoznavawe lica i analizirawe registarskih oznaka vozila .

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Nagla promena dinamike na poslu. Projekat koji je delovao stabilno, mo`e da dobije nove uslove ili druga~iji buxet. Bi}ete u situaciji da birate izme|u brzog re{ewa i onog koje dugoro~no donosi korist, pa ne reagujte impulsivno. U qubavi sledi direktan razgovor o planovima. Neko od vas dvoje tra`i jasniju definiciju odnosa. Tro{kovi vezani za ku}umogu da vas iznenade.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ove nedeqe fokusirani ste na novac i vrednovawe va{eg rada. Mogu}e je da }ete saznati da kolega ima boqe uslove, {to vas podsti~e na pregovore. U qubavi dolazi do konkretnih planova, bilo da je to zajedni~ki tro{ak, put ili razgovor o preseqewu. Slobodni Bikovi mogu da zapo~nu dopisivawe koje brzo prelazi u ozbiqan ton. Obratite pa`wu na ishranu i ve~erwe prejedawe

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Sti`u vam ubrzane informacije i promene dogovora u posledwem trenutku! Bi}ete posrednik izme|u dve strane koje ne mogu da se usaglase, a va{a re~ mo`e da presudi. U qubavi, jedna poruka mo`e da promeni tok odnosa ili jasno da postavi granice. Mogu}e dodatne obaveze van radnog vremena. Mentalni umor se poja~ava krajem nedeqe, pa smawite vreme pred ekranom.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Kona~no dobijate re{ewe porodi~ne teme koja se dugo gura pod tepih. Na poslu vas o~ekuje ~ekawe odgovora institucije ili nadre|enog, ali krajem nedeqe dolazi razre{ewe. U qubavi je vreme za iskren razgovor o o~ekivawima. Pre}utkivawe sada samo produ`ava napetost. Finansijski, sti`e mawi priliv koji niste planirali. Obratite pa`wu na stomak i kvalitet sna.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Nedeqni horoskop nagla{ava borbu za poziciju ili priznawe. Mogu}e je da }ete morati javno da branite svoju ideju ili rezultate rada. U qubavi dolazi test poverewa. Jedno pitawe tra`i iskren odgovor bez dramatizovawa. Slobodni Lavovi mogu da upoznaju osobu kroz poslovni kontakt. Finansije su stabilne, ali izbegavajte pozajmice. Fizi~ka aktivnost vam vra}a fokus.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Posvetite se reorganizaciji obaveza i promeni prioriteta. Na poslu }ete ispravqati tu|u gre{ku ili preuzeti deo odgovornosti koji nije bio va{. U qubavi se pokre}e tema zajedni~kih planova za prole}e, budite jasni {ta `elite, a {ta ne. Mogu}i su mawi tro{kovi vezani za ku}u ili tehniku. Zdravqu prija vi{e kretawa i kra}e pauze tokom dana..

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nedeqni horoskop donosi situaciju u kojoj }ete morati da prese~ete umesto da balansirate. Na poslu se otvara prilika za saradwu, ali pod uslovom koji vam u po~etku ne odgovara. U qubavi dolazi do razja{wewa odnosa - ili se ide korak daqe ili svako bira svoj pravac. Finansije zahtevaju kontrolu sitnih tro{kova koji se gomilaju. Obratite pa`wu na le|a i dr`awe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Spremite se za intenzivne poslovne razgovore i mogu}e potpisivawe va`nog dokumenta. Bi}ete u situaciji da ~uvate tu|u tajnu ili odlu~ujete o poverqivim informacijama. U qubavi se ru{e iluzije, vidite partnera realnije nego ranije. Slobodne [korpije mogu da zapo~nu odnos koji po~iwe kao flert, ali brzo postaje ozbiqan. Obratite pa`wu na unos vode.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

^eka vas promena plana putovawa ili odlagawe ne~ega ~emu ste se radovali. Na poslu se pojavquje nova ponuda koja zahteva dodatni trud, ali dugoro~no donosi korist. U qubavi sledi iskren razgovor o slobodi i granicama, neko od vas tra`i vi{e prostora. Finansijski budite oprezni sa impulsivnim kupovinama. Boravak na sve`em vazduhu popravqa raspolo`ewe.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Odgovornost i konkretne odluke su u fokusu va{eg dnevnog horoskopa! Na poslu se otvara pitawe unapre|ewa ili dodatne obaveze koja nosi ve}u vidqivost. U qubavi dolazi do ozbiqnog razgovora o budu}nost, sada se postavqaju temeqi za naredne mesece. Finansije zahtevaju disciplinu, posebno oko zajedni~kih tro{kova. Obratite pa`wu na kolena i umor.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Ovo je period koji donosi obrt u planovima. Sastanak se pomera, a nova ideja dolazi iz neo~ekivanog pravca. Na poslu brzo reagujete i pokazujete originalnost, ali pazite na rokove. U qubavi su mogu}i nagli preokreti, od intenzivne bliskosti do kratke distance, sve zavisi od iskrenosti. Finansije su promenqive, pa izbegavajte rizi~ne poteze. Vi{e sna vra}a koncentraciju.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ove nedeqe poja~ava se intuicija i potreba da se povu~ete iz tu|ih drama. Na poslu }ete primetiti informacije koje drugi ignori{u, {to vam daje prednost u pravom trenutku. U qubavi dolazi do ne`nog, ali va`nog razgovora o emocijama koje su dugo pre}utkivane. Kreativan rad ili pisawe donosi unutra{wi mir. Obratite pa`wu na imunitet i redovan san.

Za{to qudi vi{e od pola veka nisu ponovo kro~ili na Mesec

Putovawe u svemir, pa ~ak i na Mesec, odavno nije samo misaona imenica iz nau~nofantasti~nih romana - ono je postalo stvarnost koju su qudi ve} do`iveli pre vi{e od pola veka. Ipak, vi{e od 50 godina pro{lo je od posledweg koraka ~oveka na lunarnoj povr{ini, pa se postavqa pitawe koji su sve faktori uticali na to da ~ovek jo{ uvek nije ponovo kro~io na Mesec.

Dok je pravio svoje posledwe korake pre nego {to je napustio Mesec, komandant Apolo 17, Xin Sernan izgovorio je emotivne zavr{ne re~i: „Ostavqamo kao {to smo do{li i, ako Bog da, tako }emo se i vratiti, sa mirom i nadom za sve qude”. To je bilo 1972. godine, a Sernan je znao da }e wegovi otisci biti posledwi koji }e se dugo vremena zadr`ati na lunarnoj pra{ini, jer su planirane Apolo misije otkazane. Ipak, verovatno nije mogao ni da pretpostavi da }e, vi{e od 50 godina kasnije, wegov govor ostati kao posledwe re~i koje je ~ovek ikada izgovorio na Mesecu.

Misija Artemis II, koju NASA priprema da lansira u martu nakon nedavnih odlagawa testirawa, obavi}e prolazak pored Meseca, a ne sletawe. Ipak, ova misija }e obele`iti prvi put ~ove~anstva u blizinu Meseca od misije Apolo 17.

Za{to je, onda, pro{lo toliko dugo da qudi ponovo odu na Mesec?

„Kratak odgovor na to pitawe je - politi~ka voqa. Potrebno je zaista mnogo politi~ke voqe da bi se qudi

poslali na Mesec. To su izuzetno slo`ene, zaista skupe, krupne investicije. Mora da bude prioritet tokom dugog vremenskog perioda”, ka`u istori~ari.

U godinama nakon {to je program Apolo zavr{en zbog smawewa buxeta, bilo je vi{e inicijativa za ponovno slawe qudi na Mesec. Me|utim, kako su se mewale administracije, mewali su se i prioriteti velikih svemirskih programa. Kao rezultat toga, nije bilo dovoqno konstantne politi~ke voqe da se sprovede pro-

gram koji zahteva dugotrajan rad, zna~ajna sredstva i velike resurse.

Povratak na Mesec zavisi od vi{e faktora - komercijalnih obaveza, me|unarodnih partnerstava i programa koji zajedno omogu}avaju napredak. Sa razvijenom infrastrukturom i prisustvom partnera, povratak postaje mogu}, pi{e Si-En-En.

Treba napomenuti da ~esto mewawe politi~kih ciqeva predstavqa kqu~nu prepreku: svakih nekoliko godina ciqevi i zadaci u oblasti qudskog svemirskog leta potpuno se mewaju, {to ote`ava kontinuirano sprovo|ewe svemirskih misija.

Misije na Mesec predstavqaju i izuzetan tehni~ki izazov. Mesec je udaqen preko 400.000 kilometara, a vi{e od polovine poku{aja sletawa na wega okon~ano je neuspehom. Moderna tehnologija, iako napredna, ne mo`e se direktno primeniti na misije na Mesec jer su letovi previ{e slo`eni, opasni i skupi. Dok je potro{a~ka tehnologija testirana milionima korisnika tokom decenija, slo`ene misije u dubokom svemiru zahtevaju multimilijarderske ugovore i godine kontinuiranog rada ka istom ciqu - ne{to {to je retko mogu}e u periodu nakon Apola. Du`e qudsko prisustvo na Mesecu tako|e }e imati koristi od iskustava ste~enih u programima nakon Apola, poput Me|unarodne svemirske stanice, gde qudi neprekidno borave vi{e od 25 godina. Daqe, robotske misije pru`ile su informacije o resursima, ukqu~uju}i mogu}nost postojawa vode na polovima Meseca.

PO^IWE U CREVIMA:

^iwenice i mitovi o probavi

^esto se ka`e da zdravqe po~iwe u crevima, a mnogi varewe smatraju pokazateqem op{teg zdravstvenog stawa.

Donosimo tvrdwe o varewu, koje dr Deni P. Bejbi iz Web MD potvr|uje ili opovrgava.

TVRDWA: TREBALO BI

DA IMATE STOLICU

SVAKI DAN

MIT. Svako je druga~iji. Neki qudi imaju tri stolice dnevno, drugi tri puta nedeqno. Normalno je imati stolicu jednom dnevno. Ali je u redu da provedete nekoliko dana bez stolice, sve dok se ose}ate dobro. Ako imate mawe od tri stolice nedeqno, imate zatvor. Problem je imati stolicu re|e od jednom nedeqno.

TVRDWA: NESVARENA

STOLICA STVARA

TOKSINE U TELU

MIT. Neki veruju da zatvor uzrokuje da telo apsorbuje toksi~ne supstance u stolici, {to dovodi do bolesti poput artritisa, astme i raka debelog creva. Nema dokaza da stolica proizvodi toksine ili da ~i{}ewe debelog creva ili klistiri mogu spre~iti rak ili druge bolesti.

TVRDWA: KONZUMIRAWE

VI[E VLAKANA ]E

POMO]I VA[OJ STOLICI DA SE KRE]E.

DELIMI^NO TA^NO. Istina je da ve}ina qudi ne unosi

RECEPT

[TRUDLA SA ORASIMA

POTREBNO JE:

Za testo:

n 400 g bra{na

n 20 g sve`eg kvasca

n 2 ka{ike {e}era

n 100 ml mleka, 50 ml uqa n 100 ml jogurta, 1 jaje n 1 limun - rendana korica

Za nadev:

n oko 300 g mlevenih oraha

n 100 g {e}era

n oko 100 ml vrelog mleka

PRIPREMA:

U mlevene orahe dodati {e}er, preliti vrelim mlekom, dobro prome{ati i ostaviti da se ohladi. Priprema testa: U posudi pome{ati kvasac, {e}er, mleko i 1 ka{iku bra{na. Ostaviti da kvasac nado|e. U nado{li kvasac dodati jogurt, jaje i uqe, zatim postepeno dodavati bra{no i rendanu koricu limuna. Zamesiti glatko, mekano testo i ostaviti da naraste dok se ne udvostru~i. Nado{lo testo premesiti, razviti u pravougaonik {to tawe, ravnomerno naneti fil i uviti u rolat. Prebaciti u kalup oblo`en papirom za pe~ewe i ostaviti da odmori 15 minuta. Pe}i na 180°C oko 30 minuta.

dovoqno vlakana, pa je verovatno dobra ideja jesti vi{e povr}a, vo}a, integralnih `itarica i druge biqne hrane i piti vi{e vode. Postepeno dodajte vlakna, kako bi se va{e telo moglo naviknuti na wih. Ako i daqe imate zatvor nakon toga, mogu postojati drugi razlozi, kao {to je medicinsko stawe ili ne`eqeni efekat nekih lekova.

TVRDWA: UZROK

ZATVORA MO@E BITI GODI[WI ODMOR. ^IWENICA. Putovawe mewa va{u dnevnu rutinu i ishranu. Dok putujete, pijte puno vode –fla{irane, osim ako se pijewe vode iz slavine na odredi{tu ne preporu~uje. Ostanite aktivni. [etajte dok ~ekate let i istegnite noge dok putujete. Ograni~ite alkohol i jedite kuvano vo}e i povr}e.

TVRDWA: RASPOLO@EWE

UTI^E NA VAREWE

^IWENICA. Depresija mo`e izazvati ili pogor{ati zatvor. Smawewe stresa meditacijom,

jogom, biofidbekom i tehnikama opu{tawa mo`e pomo}i. Akupresura ili {iacu masa`a tako|e mogu pomo}i. Masirawe stomaka opu{ta mi{i}e koji podr`avaju creva, {to mo`e doprineti pravilnijem varewu.

TVRDWA: ZADR@AVAWE

STOLICE NE]E BOLETI

MIT. Ignorisawe nagona mo`e izazvati fizi~ku nelagodnost i/ili pogor{ati zatvor. Nekima poma`e da odvoje vreme posle doru~ka ili drugog obroka za pra`wewe creva, kada su ovi signali najja~i. Ali va`no je zadovoqiti nagon kada se pojavi.

TVRDWA: LEKOVI IZAZIVAJU ZATVOR

^IWENICA. Neki lekovi za bol, depresiju, visok krvni pritisak i Parkinsonovu bolest povezani su sa zatvorom. Obavestite svog lekara {ta se de{ava. Mo`da postoji ne{to drugo {to mo`ete uzimati. Suplementi kalcijuma i gvo`|a tako|e mogu izazvati probleme.

TVRDWA: SUVE [QIVE SU DOBRE ZA ZATVOR

^IWENICA. Ovo malo, su{eno vo}e steklo je veliku reputaciju kao „prirodni lek“ za zatvor. Suve {qive su bogate

Kardiolozi: Voleli bismo da qudi ovih pet

stvari rade ~e{}e

Troje kardiologa – dr Lorel

Toft, dr Xej ^adov i dr Rendi

Gold – nagla{avaju da za vidqive rezultate nije potrebno potpuno mewati ishranu niti trenirati za maraton. Male, odr`ive promene u svakodnevici mogu vremenom napraviti veliku razliku. Kardiolozi `ele da ~e{}e radimo slede}ih pet stvari.

KONZUMIRAWE

VI[E BIQNE HRANE

Vo}e, povr}e, ora{asti plodovi, semenke, mahunarke i integralne `itarice namirnice su koje kardiolozi savetuju da se ~e{}e konzumiraju.

Ove namirnice obi~no sadr`e mawe zasi}enih masti i vi{e vlakana, {to poma`e u sni`avawu holesterola u krvi. Postoje}im obrocima jednostavno se doda {aka bobi~astog vo}a, ora{astih plodova, semenki ili sve`eg lisnatog povr}a.

ZA[TITA OD KARCINOMA

MAWE SEDEWA

Sedela~ki na~in `ivota pove}ava rizik od sr~anih problema, zbog ~ega kardiolozi preporu~uju vi{e kretawa. Ve`bawe poma`e ja~awu srca sni`avawem krvnog pritiska, smawewem LDL (‘lo{eg’) holesterola, pove}awem HDL (‘dobrog’) holesterola i smawewem upale“. Svaka vrsta fizi~ke aktivnosti korisna je za zdravqe srca.

NEGOVAWE DRU[TVENIH ODNOSA

Usamqenost i depresija imaju zna~ajan uticaj na zdravqe srca. Ako nedostaje dru{tvene povezanosti, preporu~uje se da provodite vi{e vremena s bliskim osobama ili da zapo~nete novi hobi.

Istra`ivawa pokazuju da ku}ni qubimci mogu {tititi od povi{enog krvnog pritiska i bolesti srca.

LE^EWE BIQEM Paradajz i razlozi da ga uvrstite

Najva`niji sastojak paradajza kojem se i pripisuju zasluge u prevenciji karcinoma je likopen. Ovaj biqni pigment paradajzu daje jarko crvenu boju i pripada grupi jediwewa koja se nazivaju karotenoidi. Istra`ivawa su pokazala preventivnu ulogu likopena na razvoj karcinoma prostate, dojke, materice i plu}a. Pored likopena, paradajz je odli~an izvor vitamina C i drugih antioksidantnih materija {to predstavqa {tit u borbi protiv slobodnih radikala i oksidativnog stresa koji se direktno povezuju sa razvojem mnogih bolesti.

nerastvorqivim vlaknima, kao i prirodnim laksativom sorbitolom.

TVRDWA: VE@BAWE POMA@E

^IWENICA: Sedentarni na~in `ivota mo`e izazvati zatvor. Nakon obilnog obroka, sa~ekajte najmawe sat vremena pre ve`bawa kako bi va{e telo imalo vremena da svari hranu. Onda samo napred! [etajte nekoliko puta dnevno po 10 do 15 minuta. Te`i treninzi su tako|e u redu. Celo va{e telo }e imati koristi.

TVRDWA: KAFA POMA@E DELIMI^NO TA^NO. Ta~no je da kofein mo`e stimulisati kontrakcije mi{i}a u digestivnom sistemu, {to uzrokuje pra`wewe creva. Po{to kofein dehidrira, ne preporu~uje se kao redovna pomo} za varewe.

TVRDWA: ^I[]EWE DEBELOG CREVA POMA@E

MIT. Klistir i ispirawe debelog creva nisu efikasni na~ini za spre~avawe ili le~ewe zatvora. Klistir zapravo mo`e izazvati zatvor kod starijih osoba koje ga redovno uzimaju. Ovi postupci mogu poremetiti ravnote`u bakterija i prouzrokovati vi{e {tete nego koristi. Konsultujte se sa svojim lekarom pre nego {to poku{ate ove stvari

BIRAWE NEZASLA\ENIH NAPITAKA

Konzumacija zasla|enih i ve{ta~ki zasla|enih napitaka povezana je s ve}im rizikom od mo`danog udara, hipertenzije i koronarne bolesti srca. Smatra se da zasla|eni napici podi`u nivo {e}era u krvi, {to mo`e podsta}i upalu i insulinsku rezistenciju. Kao alternativa predla`u se voda, nezasla|ena kafa ili ~aj.

PRESTANAK PU[EWA

Pu{ewe je zna~ajan faktor rizika za bolesti srca, zbog ~ega kardiolozi podsti~u na prestanak.

Prestanak pu{ewa poma`e u smawewu nakupqawa plaka u arterijama (ateroskleroze), kao i upale, poboq{ava cirkulaciju i smawuje rizik od stvarawa ugru{aka. U roku od ~etiri godine od prestanka pu{ewa rizik od mo`danog udara zna~ajno smawuje. Iako je potpuni prestanak najboqa opcija, kod dugogodi{wih pu{a~a ponekad je realnije postepeno smawivati broj cigareta.

POMA@E U ODR@AVAWU

NORMALNOG KRVNOG PRITISKA

Odr`avawu normalnih vrednosti krvnog pritiska poma`e nizak unos natrijuma, a pove}an unos kalijuma. Paradajz, kao namirnica bogata kalijumom mo`e pomo}i u regulaciji krvnog pritiska i tako smawiti rizik od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti.

DOBAR ZA SRCE

Paradajz sadr`i vlakna, kalijum, vitamin C i holin koji odr`avaju zdravqe srca. Pove}an unos kalijuma u kombinaciji sa smawewem unosa natrijuma je najva`nija pro-

mena u ishrani qudi koja smawuje rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

POMA@E U REGULACIJI

NIVOA [E]ERA U KRVI

Istra`ivawa pokazuju da osobe sa dijabetesom tip 1 ~ija je ishrana bogata vlaknima imaju ni`e nivoe {e}era u krvi. Kod osoba koje boluju od dijabetesa tip 2 pored ni`eg nivoa {e}era u krvi, kozumirawe paradajza doprinosi i regulaciji nivoa lipida i insulina. ZA BOQI RAD CREVA

Hrana sa visokim sadr`ajem vode i vlakana, kao {to je paradajz, poma`e kod hidratacije i normalnog rada creva.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

@UTIH CVETOVA

SKANDINAVSKI BOGOVI (MIT.) PRVI VOKAL KOSI [TAMPARSKI SLOG PRIPADNIK NARODA U [RI LANKI GROFOVIJA U ENGLESKOJ OVDA[WI (SKR.)

OZNAKATRSTENIKA

ZAJEDNICA (SKR.) VREMENSKI [KRIPAC AUTO OZNAKABELGIJE ZASVETLUCATI

CAJTNOT, ZABELESATI.

IDIOTKA, EB, ]OSA, ADANA, NAZAREN, S, BIKINI, O^I, RJ,

OMALEN, PIK, RA, ISTRAGA, OKUKA, ODOR, AVET, NIKICA,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: METAR, IKONE, LAKAC, IV, LI, CIMET, AZI, A, TAMIL, OMOT, KONOP, D, ZADEVALO,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. @ivotiwa sa ~etiri noge, 2. Vojska - Sudske odluke, 3. Hajdu~ka trava - Novac za sitne potrebe, 4. Auto oznaka Kikinde - Grad u Iranu - Inicijali pesnika Anti}a, 5. Seoska podru~ja - Ilirija, 6. Starinsko mu{ko ime - Francuski glumac @ak, 7. Konopci - Okolina - Oznaka za topa u {ahu, 8. Oznaka za Zapad - Mesto kod Novog Be~eja - Kraq iz @arijeve drame, 9. Mesto u Banatu - Folk peva~ Sa{a, 10. Ju`no vo}e, mograw (mn.) - U~en ~ovek, 11. Gra|evinsko preduze}e (skr.) - Mesto kod Para}ina - Simbol natrijuma, 12. Uska kopnena prevlaka, zemqouz - Savr{en, prvoklasan, 13. Trka, tr~awe, `urba - @enin otac, 14. Onaj koji govori esperanto.

USPRAVNO: 1. Prepirka - Alka za nogu jaha~a, stremen (mn.), 2. Muzej u Sankt Peterburgu, jedan od najlep{ih na svetu - Oma{ka u govoru, 3. Tama, tmina - Napada~ - Morski krastavac, 4. Vinski podrum - Izdisawe, 5. Uzvik odzivawa - Dvo~lani algebarski izrazi - Filmski re`iser Zoran, 6. Indijski feudalni poglavar - Ru`an ~ovek, nakaza (arap.) - Auto oznaka Vaqeva, 7. Simbol kiseonika - Ameri~ki istra`iva~ Tomas - Grad u [vedskoj, 8. Vrsta ukrasnog kaktusa - Polumajmuni s Madagaskara - Oznaka za tonu, 9. Postati sawiv, zadremati - Sledbenici, pristalice (lat.), 10. Sedeqka - Rasparati po {avu - Tawiri} na vagi, 11. Nudist, naturist - Va`nost, 12. Proslavqena rukometa{ica, Svetlana - Zeqasta korovna biqka, aptovina.

ESPERANTISTA.

UKR[TENICE: VODORAVNO: ^ETVORONO@AC, ARMIJA, OSUDE, RMAN, XEPARAC, KI, ABADAN, MA, ATARI, ILIRIK, ATANAS, TATI, U@A, OKOLI[, T, Z, KUMANE, IBI, ELEMIR, MATI], NARI, ERDUT, GP, RATARE, NA, ISTAM, TIP-TOP, JURWAVA, TAST,

RE[EWE

ACA ILI] IZNENADIO IZJAVOM O BRAKU SA BIQANOM JEVTI]:

”To je vi{e poslovni odnos”

Aleksandar Aca Ili} i Biqana Jevti} va`e za jedan od najskladnijih parova na doma}oj sceni, pa je tim pre mnoge iznenadila nedavna izjava peva~a.

Naime, par koji je u braku ve} 38 godina, gostovao je zajedno u emisiji „Magazin In”, gde su govorili o svom odnosu i kako su tako dugo opstali zajedno.

„@ivot nije sazdan samo od lepote i da nam je stalno lepo, `ivot je sazdan i od te{kih trenutaka i tada treba biti tu. Cenim kod we tu postojanost, mo`emo da se spore~kamo, mo`emo da razmenimo i neku te`u re~, ali sve to pro|e i ona je uvek tu za mene da me ohrabri kada je te{ko i pohvali kada sam dobar. Neko je skoro rekao: ‚To je vi{e poslovni odnos’. Za}utati na vreme je velika stvar”, rekao je Aca, a Biqa se nadovezala:

„Ima nekih mana, nekih sitnica, to je zanemarqivo koliko ima vrlina”.

Ina~e, Acina i Biqina qubavna pri~a po~ela je pre vi{e od 40 godina, a spojio ih je posao.

„^im sam po~ela karijeru 1983. godine, upoznala sam Aleksandra i tada su za mene zavr{ene sve pri~e o frajerima. On ih je sve oterao i preduhitrio“, priznala je Biqa svojevremeno.

Ovaj par ima i naslednika Ivana, koji je pro{le godine zavr{io dr`avni Pravni fakultet u Beogradu, zbog ~ega su roditeqi veoma ponosni.

Vera Matovi} `ivi

u

vili

od

3,8 miliona evra, ali ne}e da zaposli ku}nu pomo}nicu

Vera Matovi} va`i za jednu od najimu}nijih peva~ica na na{oj estradi, ali ku}ne poslove ne prepu{ta nikome.

Preko pola veka Vera Matovi} snima i nastupa, te je za to vreme stekla, kako navodi Telegraf, pozama{an imetak, u koji spada i vila na Dediwu, koja vredi oko 3,8 miliona evra.

Me|utim, peva~ica, za razliku od svojih koleginica, ne `eli da ku}ne poslove prepusti nekoj pomo}nici, a za to ima poseban razlog - ona, naime, smatra da joj rad u ku}i poma`e da ostane vitka.

Pored toga, navikla je da kod ku}e bude doma}ica i to joj pri~iwava zadovoqstvo.

„U ku}i nisam Vera Matovi} nego majka, supruga, doma}ica koja sprema, ~isti dvori{te, bere jabuke, kosi travu... Sa druge strane, u javnosti ho}u da budem ekstra. Nikada nisam bila osoba koja se na neki drugi na~in predstavqa, nego sam normalna”, rekla je svojevremeno Matovi}eva, koja veoma vodi ra~una i o svojoj ishrani i fizi~kim aktivnostima, te i u osmoj deceniji `ivota ima devoja~ku liniju.

„Kod ku}e doru~kujem i ru~am laganu hranu. Punog stomaka je nemogu}e raditi odre|ene stvari. Niti pijem, niti pu{im, nemam nikakav porok. Vo|ene ra~una o ishrani je bitno, moj `eludac je nau~io na takvu hranu. Slu~ajno da se dogodi da ne{to te{ko pojedem, ne bi bilo dobro. Posle {est sati ne jedem ni{ta, taman dovoqno da sam sita pred spavawe. Jedem naj~e{}e ribu, piletinu, salate, od vo}a najvi{e konzumiram jabuke, jer sve drugo nije dobro {to se ti~e {e}era. Vodim ra~una da ne jedem slatki{e, volim sve da pravim od jela, ali ne konzumiram. Ne pijem gazirane sokove. Jednu kafu ujutru, suprug i ja popijemo. Ne na prazan `eludac, pre toga unesem u svoj organizam presovane semenke”, otkrila je jednom prilikom Vera i dodala da nikad nije otkazala nijedan nastup: „ Nikada nisam bila bolesna, nikada nisam bila u bolnici. Nijedan nastup nisam otkazala zbog ugro`enog zdravqa. Srcem sam sve radila, niko na meni nije mogao da primeti da sam neraspolo`ena ili imam zdravstvenih problema. Profesionalac sam u svom poslu {to sam i dokazala kroz karijeru dugu 50 godina, zato me publika voli i ceni kao izvo|a~a narodne muzike”.

PESMA ”TOPOLSKA 18” POSVE]ENA JE QIQANI, @ENI POKOJNOG

SCENARISTE KOG SRBI OBO@AVAJU:

Wihova qubavna pri~a

dostojna je filma

Na{u seriju „Sre}ni qudi” obele`ila je pesma „Topolska 18” koju je otpevala Sne`ana Savi}. Ova ulica se nalazi na Vra~aru, a na tom mesto danas je ugostiteqski objekat.

Glumica Sne`ana Savi} je jednom prilikom za medije otkrila da je na toj adresi `ivela Qiqana Pavi}, supruga pokojnog scenariste Sini{e Pavi}a, koja mu je tada bila pomo}nica u pisawu scenarija. Stanovnici ovog kraja potvrdili su re~i Sne`ane Savi} da je Qiqana ba{ tu nekada `ivela.

„Qiqana je `ivela u stanu u podrumu koji su vlasnici u to vreme izdavali. Kako mi je majka pri~ala, Sini{ina supruga je u to vreme bila vredna i veoma pametna `ena, o rasko{noj lepoti da vam i ne pri~am. Ka`e se podrum, jer ova zgrada ima samo tri sprata, a ona je `ivela u tom delu, ali to je bio lep i ~ist, ure|en prostor. I kao u pesmi jedna soba, jedan krevet i jedna ~a{a, a toliko su nas zadu`ili”, ispri~ala je kom{inica.

Ina~e, Sini{a je bio u braku sa Qiqanom Pavi} sa kojom je zajedno stvarao najgledanije serije.

Nata{a Bekvalac progovorila o emotivnom `ivotu

Peva~ica Nata{a Bekvalac otvorila je du{u i govorila o svojim emotivnim iskustvima. Nata{a Bekvalac je otkrila i da ve} dugo nije zaqubqena: „Ja nisam zaqubqena ve} dugi niz godina, pa nisam ni danas. Ja uvek Dan zaqubqenih i 8. mart provodim radno. Nijedna `ena ne `eli da bude druga. Svaka qubavna pri~a je za sebe. Ja znam neke jako talentovane `ene koje su sve svoje stavile po strani i stoje uz svoje mu`eve i jako su sre}ne `ene.”

„Znam i neke druge koje su to iste uradile i do`ivele su krah i izdaju. Nema pravila, da znamo pravilo za qubav svi bismo `eleli da `ivimo sre}no do kraja `ivota, ne znam ~iji to nije san”, rekla je Nata{a Bekvalac, pa otkrila {ta je bila spremna da uradi zbog qubavi:

„Ja nisam pristajala na ne{to {to je jako ekstremno druga~ije od onoga {to ja jesam, i kada sam malo i{la na tu stranu ose}ala sam da se ja ne ose}am dobro. Poenta je da te neko voli takvu kakva jesi, ~im neko `eli da te mewa to prelazi u manipulaciju”, rekla je Nata{a.

„Na neki posredan na~in taj roman me je doveo i do Qiqane. Ona je kwigu pro~itala u studentskom domu, i tako me upoznala pre nego ja wu. Kad sam je prvi put sreo, bio sam u vrlo jadnom stawu. Tri meseca pre toga umro mi je otac, moj najja~i emotivni oslonac u `ivotu. Ose}ao sam se beskrajno sam i opusto{en. Kao delfin nasukan na obalu, nesposoban da se vrati u vodu ako ne nai|e plima da ga povu~e”, rekao je Sini{a svojevremeno.

„Qiqana je bila i lepa i izuzetno zgodna devojka. Na taksi stanici voza~i su trubili za wom. Ali se uskoro pokazalo da u woj ima i onog ne~eg {to sam mislio da vi{e ne}u na}i. Najpre se pokazalo da ne ume da

la`e. I kad bi poku{ala, brzo je odustajala. Nije joj i{lo. Onda sam otkrio da se iza wene rawivosti krije velika snaga voqe, da }e i veliku qubav preboleti ako nije obostrana. I, ono {to je kod we bilo vidqivo ve} posle nekoliko susreta: velika dobrota. U spletu vrlo protivure~nih osobina, izme|u ose}awa ~asti i jakog ega, s jedne, i sklonosti altruizmu i brige o tu|im nevoqama, s druge strane, uvek bi preovladala `eqa da nekom pomogne. O tome je kod we odlu~ivao karakter vi{e nego `enska slabost i laka suza”, rekao je on tada.

Qiqana Pavi} preminula je 13. februara 2026. u 88. godini `ivota.

MIRA BAWAC SE UDALA ZA SVOJU PRVU QUBAV, A OVAKO JE GOVORILA O KRAHU BRAKA ”Razveli smo se, a onda oti{li na ru~ak i plakali”

Na{a legendarna glumica je tokom jedinog braka dobila sina Branislava, a o razvodu od supruga je retko govorila.

Mira Bawac ove godine puni 97 godina, a pro{la godina je za wu bila posebno te{ka jer je preminuo wen jedinac Brana. Dobila ga je u braku sa in`ewerom Andrejem Jovanovi}em za koga se udala sa samo 24 godine.

Ipak, wihov brak nije opstao, a glumica je svojevremeno govorila o razvodu i `ivotu samohrane majke u Srbiji. Kako je tada istakla, iako je sa biv{im suprugom ostala u prijateqskim odnosima, ostala je i `al za skladnim porodi~nim `ivotom.

„Ja nisam konzervativna, ali mislim da nije dobro. Naro~ito mislim da je sada moda brzih razvoda. Mislim da `ene ili mu{karci nemaju strpqewa. U svakom braku nailaze krize, treba sa~ekati da te krize pro|u. Ja tu vrstu problema nisam imala. Moj mu` je bio moj prvi momak, moja prva qubav, sve moje prvo i vaqda smo to negde i`iveli. Mi smo se razveli ne znam ni za{to. Kad smo se razvodili, i{li smo na ru~ak i plakali, ali ja sam do kraja `ivota mog mu`a, ostala sa wim u prijateqstvu”, ispri~ala je legendarna glumica i dodala: „Nije lako, ne zato {to su mu{karci jako potrebni. Mislim da sada ve} jednoj emancipovanoj `eni nije ba{ jako potreban taj mu{karac da stoji iza we, da ona ve} mo`e da se sna|e, ali nije dobro zbog dece. Nije dobro zbog kompletne porodice. Lepo je kad deca ka`u ‚imamo mamu, imamo tatu, bra}u, sestre’. To je u `ivotu neka prava radost i ozbiqnost”, rekla je Mira u emisiji „TV lica kao sav normalan svet”.

SPISAK SRBIJE ZA DERBI SA TURSKOM: Alimpijevi} vratio Kalini}a u reprezentaciju i otkrio

na koga ra~una

Du{an Alimpijevi}, selektor seniorske reprezentacije Srbije, odredio je spisak od 23 kandidata za februarski FIBA kvalifikacioni prozor za Svetsko prvenstvo.

Na spisku se nalaze: Danilo An|u{i} (Aris), Aleksa Avramovi} (Dubai), Filip Barna (FMP), Nemawa Dangubi} (Dubai), Dejan Davidovac (Crvena zvezda), Ogwen Dobri} (Crvena zvezda), Savo Drezgi} (Mega), Asim \ulovi} (Mega), Strahiwa Gavrilovi} (Igokea), Nikola Kalini} (Crvena zvezda), Bal{a Koprivica (Bah~e{ehir), Arijan Laki} (Partizan), Bogoqub Markovi} (Mega), Du{an Mileti} (Klu`), Stefan Miqenovi} (Crvena zvezda), Luka Mitrovi} (CSKA), Stefan Momirov (Spartak), Pavle Nikoli} (Borac ^a~ak), Jovan Novak (King [~e}in), Aleksej Poku{evski (Partizan), Du{an Risti} (Kavasaki Brejv Tanders), Nikola Tanaskovi} (Budu}nost), Uro{ Trifunovi} (Turk Telekom).

Najve}e iznena|ewe je povratak Kalini}a u reprezentaciju, mada ostaje pitawe da li }e se odazvazi pozivu, po{to je propustio nekoliko posledwih takmi~ewa.

U stru~nom {tabu }e, uz selektora Alimpijevi}a kao i u novembarskom prozoru, biti Milenko Bogi}evi}, Nemawa Jovanovi}, Vladimir Jovanovi} i Tomislav Tomovi}. Kondicioni treneri su Marko Sekuli}, Jovan Petrovi} i Marko Stanojevi}.

Reprezentacija Srbije 27. februara do~ekuje selekciju Turske u dvorani „Aleksandar Nikoli}”, a potom gostuje evropskom vice{ampionu 2. marta u Istanbulu.

„Orlovi” su u prva dva kola pobedili reprezentacije [vajcarske i Bosne i Hercegovine. Turska tako|e ima dve pobede i verovatno }e biti najte`i rival Srbiji na putu do Mundobasketa, koji je na programu slede}e godine.

VEQKO PAUNOVI] PORU^IO POSLE @REBA:

”Jaka

grupa, ali i mi smo jaki”

Selektor Srbije Veqko Paunovi} izneo je prve impresije posle `reba u Briselu koji je Orlovima podario rivale i duele u novom ciklusu Lige nacija, protiv Nema~ke, Holandije i Gr~ke.

„Uzbudqivi rivali, ali pre svega jedna jako dobra organizacija, lep doga|aj. Mo`da nismo dobili protivnike kojima smo se nadali, ali imali smo u vidu da }emo za rivale imati selekcije koje su me|u deset najboqih u svetu i Evropi. Bili smo spremni za bilo kakav ishod, radujemo se svakom protivniku. Jaka grupa, ali mi smo jaki, treba da verujemo u sebe. I da}emo sve od sebe. Verujem da }e biti izvanredna atmosfera u svim me~evima koje budemo igrali kod ku}e. Takav spektakl ne sme niko da propusti”.

Jaki rivali da se izmerimo.

„Jedan dobar test i proba za nas. Svim srcem treba da zagrizemo i damo najboqi u~inak. Igra~ima zna~e ovakve utakmice, mislim da }e ekipa da raste u svakom od me~eva koje budemo igrali”.

Ivan Jovanovi} je na klupi Gr~ke.

„I to je jedna zanimqivost koja daje dodatno utakmici na vrednosti. Izvanredan stru~wak koji dobro poznaje gr~ki, ali i na{ fudbal. Sa te strane imaju veliki adut, a s druge strane mi se uzdajemo u sebe i spremi}emo se za svakog protivnika dobro”.

\or|o Marketi je rekao pred `reb da je sada na redu 16 najboqih reprezentacija u Evropi.

„To je ishod jednog dobrog rada, uspeha da smo se odr`ali me|u 16 najboqih u Evropi. Dobra polazna ta~ka, ali sada treba da gledamo da idemo daqe, moramo da se takmi~imimo i da budemo jako dobro pripremqeni, da znamo da mo`emo svakog protivnika da pobedimo”, zakqu~io je selektor Veqko Paunovi}.

NIKADA NIJE BE@AO OD NEPRIJATNIH ODLUKA:

Novak odbija milione, sponzore i ima jasnu viziju

Novak \okovi} je odlu~io da napravi ne{to du`u pauzu od tenisa, iako se nije sklonio od o~iju javnosti.

Odlu~io je da slobodno vreme provede na Zimskim olimpijskim igrama, a onda se fotografisao sa ministrom u Atini, pa na me~u Crvene zvezde i Olimpijakosa.

I u me|uvremenu je objavqeno da se ne}e takmi~iti na turniru iz serije 500 u Dohi {to je potencijalno mogao da bude jedan od najja~ih ovog ranga svih vremena.

Ipak, \okovi} je odlu~io da odbije unosnu ponudu za samo pojavqivawe u Kataru. Naime, pretpostavqa se da bi i on kao i Janik Siner i Karlos Alkaraz dobio 1,2 miliona samo za pojavqivawe.

Ovo najboqe pokazuje da je \okovi}u prioritet svih prioriteta porodica, ali i da telo odmori nakon ogromnih napora jer je na Australijan openu stigao na dva seta od osvajawa titule (poraz od Alkaraza u finalu sa 3:1).

To je zna~ilo da mora da donese i neke odluke na koje neki drugi ne bi bili spremni. I to mu nije prvi put u karijeri. Uostalom, ~esto se u posledwe vreme govori da je u karijeri mogao da zaradi i vi{e novca, ~ak mo`da i mnogostruko vi{e. Rekorder je po koli~ini novca zara|enoj od turnira (192.688.360), iako je ova svota izra~unata bez kasnijeg poreza i daqe je i te kako impresivna. Po nekim procenama je i Srbin potencijalno mogao da bude vrlo blizu milijarde, da je odlu~io da na neke stvari „za`muri”.

Ipak, to nikada nije radio niti u karijeri, niti u `ivotu, a o tome je pri~ao prethodne godine. “Odbio sam brojne kompanije jer nisu bile u skladu sa mojim vrednostima. Te{ko mi je da ne{to predstavqam i da to preporu~ujem milionima qudi, a da ne verujem u to – nikad ne bih popio to

pi}e ili pojeo to, {tagod. Ako nije u skladu s mojom filozofijom, ne}e i}i. Za moje agente to nije idealno, ali miran sam u svom srcu jer znam da radim ne{to {to je ispravno”, isti~e Novak. \okovi} je rekao da bi voleo da neko obori wegove rekorde, a u posledwe vreme mnogo je pri~ao i o savetima koje daje kolegama. Objasnio je i specifi~nost odnosa tenisera.

“Sedimo jedni pored drugih, zagrevamo se jedni pored drugih uo~i velikih finala. U fudbalu i ko{arci se protivnici ne vide dok ne iza|u na teren. Kod nas, mi se gledamo, timovi se gledaju, bitka ve} tada po~iwe. S tog aspekta je te{ko o~ekivati da ti neko pri|e i tra`i savet, ali postoje druge stvari van terena. Postoje mladi igra~i koji su otvoreniji i fleksibilniji”, ka`e \okovi}.

Zatim je istakao kako oni reaguju.

“Stvar je i karaktera, neko je stidqiv. ^esto se desi da ~lanovi tima nekog igra~a postave meni neko pitawe preko ~lanova mog tima, a onda ja pri|em i ka`em: ‘OK je, mo`emo da pri~amo’. Dobijem odgovor: ‘Da, ali ne `elim da ti smetam itd’. Dobro je imati pravu komunikaciju jer to pove}ava me|usobno po{tovawe”.

BEOGRAD POSLE 50 GODINA ^EKA NEMA^KU I HOLANDIJU:

@reb za Ligu nacija 2026/27 doneo nam je – sudar sa istorijom. Sme{tawem Srbije u Grupu A2, sudbina je udesila da se u Beograd, nakon neverovatnih pedeset godina, vrate istinski giganti: Nema~ka i Holandija. Ovo nije samo pri~a o bodovima u elitnoj diviziji. Ovo je podse}awe na eru kada je jugoslovenska {kola fudbala drsko izazivala svetski poredak. Danas Srbija, kao naslednik te tradicije, do~ekuje ove sile u trenutku kada evropski fudbal tra`i nove heroje, a beogradska jesen 2026. obe}ava onaj stari, autenti~ni sjaj pod reflektorima. NO] KADA JE DITER MILER POSTAO „XOKER“

Susreti sa Nemcima u Beogradu uvek prizivaju duhove pro{losti, a najvi{e onaj ~uveni 17. jun 1976. godine. Bila je to no} na krcatoj Marakani koja je po~ela kao bajka, a zavr{ila se kao sportska tragedija. Predvo|ena maestralnim Draganom Xaji}em, Jugoslavija je ve} u 30. minutu vodila 2:0. ^inilo se da je legendarni Sep Majer nemo}an pred naletima na{ih asova.

Me|utim, tada je nema~ki selektor Helmut [en povukao potez koji }e promeniti istoriju: uveo je debitanta Ditera Milera. On je te no}i izmislio ulogu modernog „xokera“, postigav{i tri gola i preokrenuv{i rezul-

tat na bolnih 4:2. Nema~ka je u Beogradu gostovala jo{ samo jednom u toj deceniji, 30. aprila 1977. godine u prijateqskom susretu, gde su tako|e slavili sa 2:1 golovima Milera i Bonhofa, dok je strelac za doma}e bio Du{an Bajevi}. Od tada, pa sve do danas, Beograd nije video zvani~an me~ protiv ujediwene Nema~ke. Zato je 13. novembar 2026. datum koji se ne ~eka godinama, ve} decenijama.

UKRO]ENI

„TOTALNI FUDBAL“

Dok su Nemci bili simbol discipline, Holan|ani su u Beograd stizali kao umetnici „totalnog fudbala“. Ipak, Beograd je bio jedno od retkih mesta gde

je taj ~uveni holandski stroj znao da „zariba“. Jo{ se prepri~ava maj 1975. godine, kada su asovi poput Johana Neskensa morali da pru`e ruku boqem. Jugoslavija je tada deklasirala svetske vice{ampiona sa glatkih 3:0. Golovi Duleta Savi}a, Popivode i Ivezi}a ostali su upisani kao dokaz da na{a {kola fudbala mo`e, ne samo da parira, ve} i da ponizi najboqe na svetu. BALKANSKI DERBI SA POSEBNIM ZA^INOM

Pored ovih giganata, `reb je Srbiji dodelio i selekciju Gr~ke, {to donosi specifi~nu te`inu za moderni identitet nacionalnog tima. Utakmica 24. septembra 2026. godine bi}e prvi zvani~ni takmi~arski duel ove dve dr`ave od osamostaqewa Srbije 2006. godine. Iako su prijateqski susreti bili ~esti, poput onog iz 2010. godine kada je Gr~ka slavila u Beogradu sa 1:0 golom Salpingidisa, te`ina bodova u Ligi nacija mewa dinamiku ovog susedskog rivalstva.

Dodatni motiv bi}e i ~iwenica da Grke sa klupe predvodi srpski stru~wak Ivan Jovanovi}, {to ovaj me~ ~ini takti~ki izuzetno intrigantnim.

Marakana }e biti tesna, ogromno interesovawe za 178. ve~iti derbi

Fudbaleri Crvene zvezde do~eka}e Partizan u nedequ, a veliko interesovawe vlada me|u navija~ima za 178. ve~iti derbi.

Tesno je na na ~elu tabele Superlige, bod deli Zvezdu i Partizan, a tesno bi moglo da bude i na tribinama stadiona „Rajko Miti}”, koji }e biti popri{te 178. sudara ve~itih rivala.

Zvezda `eli da ostane na vrhu, dok bi crno-beli na terenu najve}eg rivala mogli da se vrate na prvo mesto i {ampionsku trku u~ine dodatno zanimqivom.

Crvena zvezda je pustila karte u onlajn prodaju, dok }e od srede biti dostupne i na blagajnama Marakane, a ve} je oti{lo oko 30.000 ulaznica najve}i me~ srpskog fudbala.

STOJAKOVI] DOBIO PODR[KU PRED DERBI: Navija~i treba da budu uz Partizan, rade se dobre stvari u klubu

Igor Mati} je javno podr`ao Nenada Stojakovi}a pred derbi sa Crvenom zvezdom, uprkos padu Partizana na drugo mesto.

Selektor kadetske reprezentacije

Srbije gostovao je u emisiji „Pregled kola” i osvrnuo se na situaciju u redovima crno-belih, koji su na po~etku drugog dela sezone izgubili lidersku poziciju na tabeli.

Partizan u nedequ gostuje Crvenoj zvezdi na stadionu „Rajko Miti}”, a eventualnom pobedom mogao bi da se vrati na prvo mesto.

Biv{i trener ^ukari~kog, Igor Mati}, se osvrnuo na situaciju u Humskoj, pre svega na probleme.

- Partizan ima dosta problema, Milo{evi} im je mnogo stvari donosio u proteklih {est meseci. Nedostaje im i Jur~evi} koji je povre|en, Roganovi} igra na poziciji levog beka, drugi je Stefan Petrovi} iz Omladinske {kole, i nije to lako sve uklopiti, ali ako pogledamo ovaj tim Partizana koji je konkurentan Zvezdi, uz sve probleme koje imaju, mislim da rade dobre stvari.

Podr{ka je upu}ena i Nenadu Stojakovi}u, od koga su navija~i nedavno tra`ili ostavku.

- Zato bih javno da pru`im podr{ku wihovom treneru Nenadu Stojakovi}u. Mislim da navija~i treba da budu uz svoj tim, imaju sad derbi, ima jo{ vremena. Ovo nije trka na sto metara, ve} maraton. Ako pogledamo pro{lu sezonu, u ovo vreme je imala mo`da i 20 bodova prednosti. Partizan je sada konkurent za titulu. Zvezda jeste boqa ekipa, ali nekad ni boqi u fudbalu ne osvoji.

SINER I ALKARAZ DOBILI BOGATSTVO BEZ ODIGRANOG POENA: [eici u Dohi ih obasipaju parama

Janik Siner i Karlos Alkaraz zaradili su bogatstvo samim tim {to su se pojavili na u gradu gde se odr`ava turnir iz serije 500.

Dolazak u Dohu, bez ijednog odigranog poena, uz poneku sponzorsku aktivnost zna~io je da }e i jedan i drugi teniser ku}i oti}i bogatiji za 1,2 miliona evra preneo je italijanski list „Gazeta”.

Pretpostavqa se da je toliko mogao da inkasira i Novak \okovi}, ali je on odlu~io da se ne pojavi na ovom turniru zbog akumuliranog umora.

Siner i Alkaraz nikada nisu osvajali ovaj turnir, sa tim {to }e Italijan pvi put igrati u `rebu. Pro{le godine je ovde odradio jedan trening pre nego {to mu je saop{teno da mu je po~ela tromese~na suspenzija.

Aktuelni {ampion je Andrej Rubqov, a turnir traje od 16. do 21. februara. Ukupni nagradni fond je tek 2,8 miliona.

Zaprepasti}e vas brojke, klinac Lila vredi kao pola tima Zvezde

Crvena zvezda gostuje Lilu u okviru bara`a za plasman u osminu finala Lige Evrope (~etvrtak, 21.00), a brojke sa sajta „Transfermarkt” jasno pokazuju jaz izme|u dva sistema u kojima klubovi funkcioni{u. Tr`i{na vrednost {ampiona Srbije iznosi oko 84,1 milion evra, dok je igra~ki kadar wenog rivala procewen na ~ak 240,5 miliona evra. Sudar dva razli~ita sistema, ali je ciq isti - osmina finala Lige Evrope.

Prema procenama svetskih kladionica Francuzi su favoriti, jasno je i za{to ako je suditi samo po pomenutim brojkama. Najskupqi fudbaler u ekipi Lila je centralni vezista Ajub Buadi, koji ima samo 18 godima, a wegova vrednost procewena je na 40 miliona evra, skoro kao pola tima Zvezde. Slede islandski vezista Hakon Haraldson (22) ~ija vrednost je 22 miliona evra, pa {toper Aleksandro (26) i levo krilo Matijas Fernandez-Pardo (20), koji vrede 20 miliona evra prema procenama Transfermarkta. Na drugoj strani, najvredniji

fudbaler u redovima {ampiona Srbije je mladi Vasilije Kostov koji se procewuje na 10 miliona evra. Vrednost portugalskog veziste Tomasa Handela procewuje se na 7,5 miliona evra, kao i Strahiwa Erakovi}, koji se nedavno vratio na „Marakanu”. Iza wih su reprezentativac Slovenije Timi Maks El{nik, ~ija je cena sedam miliona, Bruno Duarte, Seol i Nair Tiknizijan koji vrede 4,5 miliona, a Rade Kruni} pola miliona evra mawe. Brojke sa sajta Transfermarkt jasno pokazuju jaz izme|u dva kluba. Lil se takmi~i u francuskoj Ligue 1, jednom od najja~ih i najprofitabilnijih fudbalskih

takmi~ewa u Evropi, dok Zvezda funkcioni{e u potpuno druga~ijem sistemu, tri{te je mawe, sponzorski potencijal ne mo`e da se poredi, TV prava, liga ima ni`i koeficijent, pa je jasno {to se smawuje i vrednost igra~a. Pred me~ sa Zvezdom odigrao je Lil 1:1 sa Brestom dok su crveno-beli savladali @elezni~ar (3:0), kao i Lil (1:0) u liga{kom delu Lige Evrope. Dok su Francuzi u seriji lo{ih rezultata, {ampion Srbije je vezao devet me~eva bez poraza u svim takmi~ewima. Brojevi su na strani Lila, ali teren mo`e da napi{e druga~iju pri~u, pitaju se i fudbaleri Crvene zvezde.

Lil pred Zvezdu opet kiksnuo i nastavio niz bez pobede u prvenstvu

Fudbaleri Lila remizirali su kod ku}e rezultatom 1:1 sa ekipom Bresta u okviru 22. kola francuske Lige 1. Kladionice su favorizovale Lil u ovom me~u, ali je naredni rival Crvene zvezde u Ligi Evrope

ponovo kiksnuo.

Lil statisti~ki jeste bio boqi rival od Bresta, ali ponovo nije stigao do tri boda i tako je produ`io niz bez pobede u prvenstvu Francuske. Posledwi put Lil je u prvenstvu slavio jo{ 14. decembra, kada je savladan Okser u gostima sa 3:4. Posle toga usledila su ~etiri poraza, pa sada dva remija.

U me|uvremenu jeste savladan Frajburg (1:0) u Ligi Evrope, kao i Lusitanos (0:1) u Kupu Francuske, ali je jasno da Lil ima ozbiqnih problema u posledwe vreme.

Posle novog neuspeha, Lil je zadr`ao petu poziciju na tabeli sa 34 boda, a Olimpik Marsej na ~etvrtom mestu ima {est vi{e, dok je iza Ren sa istim brojem poena. Brest je ina~e 12. na tabeli sa 27 bodova.

Lil i Crvena zvezda u ~etvrtak od 21 sat u Francuskoj igraju prvi me~ plej-of runde Lige Evrope.

THURSDAY l ^ETVRTAK 19. 2. 2026.

PODVIG KAKAV SE NE PAMTI:

Australija ve} osvojila pet medaqa na Zimskim olimpijskim igrama

U dosada{we 102 godine u~e{}a na zimskim olimpijadama, Australija je osvojila ukupno {est najsjajnijih odli~ja, a sada za samo dva dana u Milanu i Kortini ~ak tri

skim igrama u Milanu i Kortini.

Toliko su uspeha imali u samo dva dana da se ove Igre ve} smatraju za najuspe{nije u istoriji australijskih u~e{}a na zimskim olimpijadama.

upisala u istoriju kao prva olimpijska {ampionka u paralelnim skija{kim trkama na mogulima

zlata! Kuperu Vudsu su se pridru`ile najpre snouborderka Xesi Baf, a zatim i Xakara Entoni, koja je kao i bronzani Met Grejem uspela da osvoji svoju drugu olimpijsku medaqu u skijawu slobodnim stilom.

Australijski sportisti su proteklog vikenda zablistali punim sjajem na Zimskim olimpij-

U kolekciji je trenutno pet medaqa, od kojih ~ak tri zlatne, uz po jedno srebro i bronzu. Pore|ewa radi, u dosada{we 102 godine odr`avawa zimskih igara, Australija je osvojila ukupno {est zlata, a sada za samo dva dana ~ak tri najsjajnije odli~ja.

Sve je po~elo od neo~ekivanog podviga skija{a slobodnim stilom Kupera Vudsa, koji je sa-

svim iz drugog plana osvojio zlato u pojedina~noj trci u skijawu na mogulima.

Drugo zlatno odli~je Australiji donela je u subotu Xosi Baf u snoubord krosu i time zapo~ela najuspe{niji pojedina~ni dan u istoriji australijskog sporta na Zimskim olimpijskim igrama.

Usledila je ubrzo i tre}a zlatna medaqa koju je donela Xakara Entoni u paralelnim trkama na mogulima, pobediv{i u finalu Amerikanku Xejlin Kauf. Australijanka je tako postala prva olimpijska {ampiponka ikada u ovoj novoustanovqenoj disciplini u slobodnom skijawu. Istog dana, prvo srebro u Milanu Australiji je doneo Skoti Xejms u snouborderskoj disciplini halfpajp, da bi u nedequ uve~e Met Grejem osvojio bronzu u paralelnoj trci na mogulima, pobediv{i u trci za bronzanu medaqu Japanca To{ija [imakavu.

Xakara Entoni i Met Grejem su tako u{li u dru{tvo od samo osam australijskih sportista koji su osvojili dva olimpijska odli~ja u karijeri, po{to su oboje doneli odli~ja i iz Pekinga pre ~etiri godine.

SBS na srpskom

LUKA JOVANOVI] PONOVO POGA\A: Peti gol u sezoni za veliko slavqe Junajteda u Sidneju

Golom u 87. minutu, mladi napada~ srpskog porekla doneo je pro{log vikenda sva tri boda timu iz Adelaide na jednom od najte`ih gostvawa u A-ligi. Crveni su sada tre}i na tabeli, sa sedam bodova mawe od potpuno neo~ekivanih lidera prvenstva - Wukasl Xetsa.

Napada~ Adelaida Junajteda Luka Jovanovi} (20) doneo je pobedu svom timu u derbiju 17. kola A-lige protiv Sidneja, odgranom na Alijanc stadionu - 2:1.

Mladi fudbaler srpskog porekla pogodio je mre`u u 87. minutu i tako upisao svoj peti gol u sezoni, a prvi u kalendarskoj 2026. godini.

Luka Jovanovi} se vra}a u golgetersku formu

SPORTISTI U PROBLEMU:

Velika nesta{ica kondoma na Olimpijskim igrama

Olimpijsko selo u Milanu, gde se odr`avaju Zimske olimpijske igre, na{lo se u nesvakida{wem problemu – ostalo je bez kondoma svega pet dana nakon po~etka takmi~ewa.

Prema pisawu italijanskih medija, sportistima je u olimpijskom selu u Kortini bilo besplatno podeqeno 10.000 kondoma sa zvani~nim logoom Igara, ali su zalihe nestale rekordnom brzinom, {to je izazvalo nesta{icu ve} u prvoj nedeqi.

Za sada nije poznato da li }e organizatori obezbediti nove isporuke.

Ono {to je posebno iznenadilo javnost jeste ~iwenica da su zalihe ove godine zna~ajno mawe nego ranije – sa uobi~ajenih oko 300.000 kondoma, broj je smawen na svega 10.000.

Na Zimskim olimpijskim igrama trenutno u~estvuje oko 2.900 sportista, a ve}ina takmi~ara u planinskim disciplinama sme{tena je u Kortini. Drugo olimpijsko selo nalazi se u Milanu, gde su uglavnom sportisti iz umetni~kog klizawa i dvoranskih sportova.

Kondomi su ve} dugo deo standardne prakse u olimpijskim selima, kako na letwim, tako i na zimskim igrama. Prvi put su obezbe|eni jo{ 1988. godine na Olimpijskim igrama u Seulu, a od tada su postali gotovo neizostavan deo organizacije.

Italijanski mediji podse}aju da je na Igrama u Parizu 2024. godine sportistima bilo dostupno oko 300.000 kondoma, a jedan anonimni takmi~ar tvrdio je da su zalihe tada potro{ene za samo tri dana.

Ostaje da se vidi da li }e organizatori u Milanu reagovati i dopuniti zalihe, ili }e ova nesvakida{wa nesta{ica ostati jedna od zanimqivijih pri~a sa Zimskih olimpijskih igara.

KUSTURICA SE OGLASIO POSLE REKORDA ZA BARSELONU:

”Postoji mala trema, svakodnevno radim da bih dobio {ansu”

Ko{arka{i Barselone razbili su Manresu sa 97:60 u 20. kolu {panske ACB lige, a na terenu je zablistao Nikola Kusturica (16).

Mladi srpski ko{arka{ postigao je sedam poena uz {est skokova za nepunih 16 minuta na terenu, te je postao najmla|i poenter u istoriji Barselone u {panskom prvenstvu.

„Stvarno se ose}am sjajno, ali najbitnije je da smo slavili. Nismo otvorili me~ na najboqi na~in, ali smo iz minuta u minut podizali nivo igre. Drago mi je zbog ko{eva, ali timska pobeda je ipak va`nija”, izjavio je Kusturica za {panski „Sport”.

Iako ve} ima iskustva na seniorskom nivou, nije mu bilo ba{ svejedno.

Jovanovi} je u samoj zavr{nici me~a napravio sjajan solo-prodor po levoj strani, kao {ilo se ustremio ka golu doma}ih i iz kaznenog prostora uputio {ut koji je na pomalo neobi~an na~in prevario nespretnog golmana Deveni{-Mirsa

Ovom pobedom Adelaida Junajted je smenio ekipu Sidneja na tre}em mestu na tabeli A-lige i napravio zna~ajan korak ka plasmanu u plej-of. Na liderskoj poziciji i daqe su potpuno neo~ekivani

lideri Wukasl Xetsi, koji su u ovom kolu slavili u Pertu protiv Glorija sa 3:1. U ostalim me~evima nekompletne 17. runde zabele`ena su dva nere{ena rezultata: Melburn Viktori – Brizbejn 1:1, Vonderers - Velington Finiks 2:2.

„Normalno je da postoji mala trema kada u|e{ u igru, ali svakodnevno radim da bih dobio ovu {ansu. Zato nema mesta nervozi – samo iza|e{ i igra{ kao na svakom treningu”, poru~io je srpski biser.

Trener mu veruje, a verovatno }e priliku dobijati i u nastavku sezone.

„Prime}ujem poverewe koje ]avi Paskval ima u mene, uvek sam spreman pomo}i”, podvukao je Kusturica.

Kusturica je letos sa kadetskom reprezentacijom Srbije (u16) osvojio zlato na Evropskom prvenstvu, a mo`da ga uskoro vidimo i na evroliga{kom nivou.