Srpski glas 18. septembar

16

Zajednica: Folklorna grupa [umadija iz Melburna proslavila 50. ro|endan! Intervju nedeqe: Matija Be}kovi}, srpski kwi`evnik i akademik

Kraq ^arls i princ Hari zajedno posle devetnaest meseci

Bakingemska palata potvrdila je da se britanski kraq ^arls Tre}i sastao sa mla|im sinom princem Harijem.

Otac i sin popili su ~aj u ku}i Klarens gde britanski suveren `ivi kada je u Londonu. Susret, prvi za posledwih godinu i po dana, trajao je oko pedeset minuta, potvrdila je Palata. Kraq ^arls je zbog sastanka sa sinom doputovao ~ak iz [kotske gde ku}a Vindzora tradicionalno provodi leto.

Po izlasku iz ku}e Klarens princ Hari je novinarima potvrdio da je wegov otac „odli~no“.

Susret je bri`qivo planiran mesecima.

Predstavnici kraqa i princa fotografisani su u julu tokom sastanka na kojem su utana~eni detaqi dana{weg susreta.

Pravno gledano, do porodi~nog okupqawa nije moglo ni da do|e sve dok u maju nije okon~an sudski spor, kojim je princ Hari tra`io obezbe|ewe o tro{ku poreskih obveznika tokom poseta Britaniji.

Po{to se princ odrekao javnih du`nosti ~lana kraqevske porodice, sud mu nije vratio pravo na tu privilegiju.

U intervjuu, koji je posle poraza na sudu, princ Hari dao BiBiSi-ju, mla|i kraqev sin naglasio je da bi „`eleo pomirewe sa porodicom“, istakav{i da je „`ivot suvi{e kratak“.

U svojoj autobiografiji „Rezervni“, princ Hari izrekao je niz optu`bi na ra~un ku}e Vindzora.

U prevodu te kwige na holandski jezik, kraq ^arls i princeza od Velsa Ketrin imenovani su kao osobe, koje su se navodno podsme{qivo raspitivale kakve boje ko`e }e biti prvo dete princa Harija –Ar~i. Taj navodni incident opisivala je u intervjuu sa Oprom Vinfri i vojvotkiwa od Saseksa Megan Markl, ne imenovav{i kraqa i princezu.

DAN SRPSKOG JEDINSTVA,

Srbiji potrebni mudrost i sloga

Centralna manifestacija obele`avawa Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koju zajedno obele`avaju Srbija i Republika Srpska, odr`ana je u Gaxinom Hanu, kod Ni{a.

U okviru manifestacije odr`an je kulturno-umetni~ki performans, pra}en muzikom posve}enom periodu Velikog rata. Obele`avawe je zapo~elo intonirawem himni Republike Srpske i Republike Srbije, a okupqenima se obratio i izaslanik predsednika Srbije, savetnik za regionalna pitawa, Milo{ Vu~evi}, koji je poru~io da su Srbiji danas potrebni mudrost i sloga kako bi spasili dr`avu i sa~uvali ono {to su nam ostavili preci, od Nemawi}a do danas.

„Da gradimo, a ne da ru{imo, da razgovaramo i po{tujemo se. Da ujedinimo snage za dobrobit otaxbine. Bez jednoumqa, ali sa jednim ciqem. Da sa~uvamo, da unapre|ujemo, da gradimo na{u Srbiju. Da poslu{amo, da oprostimo i da idemo napred u miru i mudrosti. Tako }emo i mi sebi u~initi dostojnim onih koji su se `rtvovali za nas i na{u budu}nost”, poru~io je Vu~evi}.

Istakao je da narod, dr`ava i porodica opstaju samo ako se svi podrede interesima zajednice i naglasio da nas samo vaspitawe, vera, obrazovawe, ali i se}awe na one koji su svojim radom i ~iwewem kao pojedinci i kao narod zadu`ili, dr`e da ostanemo na putu svetlosti, putu stvarawa, a ne putu ru{ewa i tame. „I danas se mi nalazimo ovde u Gaxinom Hanu u Ni{avskom okrugu da se zagledamo u sokolove o~i Dragutina Mati}a. Danas se se}amo svih onih Dragutina koji nisu podre|ivali dru{tvo sebi, nego su sebe dali dru{tvu. Zahvaquju}i wihovoj

PREDSEDNIK VU^I] SA CAREM NARUHITOM: Srbija i Japan zajedno gledaju u budu}nost

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sastao se u Tokiju sa carem Japana Naruhitom, i tom prilikom istakao da taj susret otvara novu stranicu u bilateralnim odnosima i {aqe jasnu poruku da Srbija i Japan zajedno gledaju u budu}nost. U Carskoj palati je prethodno prire|ena audijencija Vu~i}a kod cara Naruhita. Vu~i} je razgovarao i sa predsednikom Vlade Japana [igeru I{ibom o ja~awu politi~kih veza i me|usobnoj podr{ci na me|unarodnom planu, ali i o konkretnim mogu}nostima za pove}awe japanskih investicija u Srbiji.

`rtvi koja je data za ono {to se ne meri i ne obja{wava, a zove se otaxbina, i mi danas postojimo”, istakao je Vu~evi}, u podse}awu na Dragutinom Mati}a, najpoznatijeg srpskog vojnog izvi|a~a, koji je u~estvovao u oba Balkanska rata i u Prvom svetskom ratu.

Istakao je da su svi na{i preci znali da se svoja Srbija brani, a ne da se protiv we di`u ustanci.

Kako je rekao, ustanak se jedino mo`e di}i protiv stranog zavojeva~a i za slobodu naroda, a da je svaki ustanak protiv dela svog naroda podlost i mr`wa, put u ropstvo i neslobodu.

Arhiepiskop i mitropolit ni{ki Arsenije naglasio je da je Gaxin Han istorijsko mesto i

prostor, koji je vekovima davao i daje najhrabrije sinove i k}eri srpskog naroda, podse}aju}i na sve vojnike koje je to mesto dalo u ratovima 1912-1918. godine. „Na ovaj dan, 15. septembra 1918. godine, pre vi{e od jednog veka zapo~eo proboj Solunskog fronta, kada je na{a vojska, raseqena i izmu~ena, na ivici snage, pokazala da qubav prema slobodi, svom rodu i svojoj zemqi, prevazilazi sve granice straha i umora. Tada su srpski vojnici na krilima nogoqubqa, bratoqubqa i rodoqubqa, za 45 dana neprekidnog juri{a pre{li skoro 600 km, oslobodili otaxbinu i pobedonosno u{li u prestoni Beograd”, istakao je mitropolit Arsenije.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Ve}e Vrhovnog suda Brazila osudilo je biv{eg predsednika @aira Bolsonara na 27 godina i tri meseca zatvora zbog planirawa dr`avnog udara kako bi ostao na vlasti nakon poraza na izborima 2022. godine.

Ve}ina sudija peto~lanog ve}a Vrhovnog suda Brazila podr`ala je prethodno sino} osu|uju}u presudu protiv biv{eg predsednika @aira Bolsonara zbog poku{aja dr`avnog udara nakon izbora 2022. godine.

Objavquju}i u ~etvrtak uve~e Bolsonarovu kaznu za zlo~ine ukqu~uju}i dr`avni udar i poku{aj nasilnog ukidawa demokratije u Brazilu, sudija

Bolsonaro je bio predsednik Brazila od 2019. do 2023. godine

Vrhovnog suda Aleksandre de Morae{ rekao je da je Bolsonaro poku{ao „da uni{ti osnovne dr`avne stubove demokratske vladavine prava”, a najte`a posledica toga bila bi, prema wegovim re~ima, povratak diktature u Brazil, prenosi Rojters. Bolsonaro je optu`en za u~e{}e u naoru`anoj kriminalnoj organizaciji, poku{aj nasilnog ukidawa demokratije, organizovawe dr`avnog udara i o{te}ewe vladine imovine i za{ti}enih kulturnih dobara.

Bolsonarovi advokati su naveli da je on nevin po svim ta~kama optu`nice, i izneli su tvrdwu da je tokom wegovog su|ewa po~iweno nekoliko proceduralnih gre{aka.

Rubio: SAD }e adekvatno odgovoriti na ovaj lov na ve{tice

Ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio je povodom presude Bolsonaru izjavio da }e Sjediwene Ameri~ke Dr`ave „adekvatno odgovoriti na ovaj lov na ve{tice”.

„Politi~ki progon od strane sankcionisanog kr{ioca qudskih prava Aleksandrea de Morae{a se nastavqa, dok on i drugi ~lanovi brazilskog Vrhovnog suda nepravedno donose odluke o zatvarawu biv{eg predsednika Bolsonara. Sjediwene Dr`ave }e adekvatno odgovoriti na ovaj lov na ve{tice”, napisao je Rubio na platformi Iks.

Novi rekord Japana – vi{e od 100.000 qudi starijih od 100 godina

Broj qudi u Japanu starih 100 godina ili vi{e porastao je na rekordnih skoro 100.000. Postavqaju}i novi rekord 55. godinu zaredom, broj stoletnika u Japanu iznosio je 99.763 u septembru. Od tog broja, `ene ~ine ogromnih 88 odsto.

Stanovnici Japana imaju najdu`i `ivotni vek na svetu i naj~e{}e se pojavquju na listi najstarijih `ivih osoba na svetu – iako neke studije dovode u pitawe ta~an broj stoletnika {irom sveta. To je tako|e jedno od najbr`e stare}ih dru{tava, gde stanovnici ~esto imaju zdraviju ishranu, ali i nizak natalitet.

Najstarija osoba u Japanu je [igeko Kagava, `ena stara 114 godina iz Jamatokorijame, predgra|a grada Nara. Najstariji mu{karac je Kijotaka Mizuno, star 111 godina, iz primorskog grada Ivata.

Ministar zdravqa Takamaro Fukoka ~estitao je 87.784 `ena i 11.979 mu{karaca stoletnika na wihovoj dugove~nosti i izrazio „zahvalnost za mnoge godine wihovog doprinosa razvoju dru{tva“. Podaci su objavqeni uo~i Dana starijih osoba u Japanu, 15. septembra, nacionalnog praznika na kojem novi stoletnici dobijaju ~estitku i srebrnu ~a{u od premijera. Ove godine, pravo na to imalo je 52.310 qudi, saop{tilo je ministarstvo zdravqa. [ezdesetih godina 20. veka, Japan je imao najmawi udeo qudi starijih od 100 godina me|u zemqama G7 – ali se to dramati~no promenilo u decenijama koje su usledile. Kada je vlada 1963. zapo~ela anketu o stoletnicima, bilo je svega 153 qudi starih 100 ili vi{e godina. Taj broj je 1981. porastao na 1.000, a 1998. dostigao 10.000.

Du`i `ivotni vek uglavnom se pripisuje mawem broju smrtnih slu~ajeva od sr~anih oboqewa i ~estih vrsta karcinoma, posebno raka dojke i prostate. Japan ima niske stope gojaznosti – kqu~nog faktora za oba oboqewa – zahvaquju}i ishrani siroma{noj crvenim mesom, a bogatoj ribom i povr}em.

Stopa gojaznosti posebno je niska kod `ena, {to delimi~no obja{wava za{to Japanke imaju znatno du`i `ivotni vek od mu{karaca. Dok je u ostatku sveta u ishranu ulazilo sve vi{e {e}era i soli, Japan je krenuo suprotnim putem – sa javnim zdravstvenim kampawama koje su uspe{no ubedile qude da smawe unos soli.

Me|utim, nije u pitawu samo ishrana. Japanci imaju naviku da ostanu aktivni i u poznim godinama, {etaju}i i koriste}i javni prevoz vi{e nego stariji qudi u SAD i Evropi.

Radio Taiso, svakodnevna grupna ve`ba, deo je japanske kulture jo{ od 1928. godine, kada je uvedena radi ja~awa zajedni{tva i promocije zdravqa. Trominutna rutina emituje se na televiziji i praktikuje u malim zajednicama {irom zemqe.

Ipak, vi{e studija dovodi u pitawe pouzdanost globalnih brojeva stoletnika, ukazuju}i na gre{ke u podacima, nepouzdane javne evidencije i nedostaju}e izvode iz mati~nih kwiga kao razlog za uve}ane brojke.

Vladina revizija porodi~nih kwiga u Japanu iz 2010. godine otkrila je vi{e od 230.000 qudi koji su bili zavedeni kao stariji od 100 godina, a koji nisu mogli biti prona|eni – neki su, zapravo, preminuli decenijama ranije.

Mask: Soro{ po~inio brojne

zlo~ine

protiv ~ove~nosti

Predsednik SAD Donald Tramp je ranije najavio da bi wegova administracija mogla da pokrene istragu o delima Xorxa Soro{a Ameri~ki biznismen Ilon Mask je izjavio da je ma|arsko-ameri~ki finansijer i milijarder Xorx Soro{ po~inio brojne zlo~ine protiv ~ove~nosti.

„Soro{evi zlo~ini protiv ~ove~nosti su brojni i raznovrsni”, napisao je Mask na dru{tvenoj mre`i Iks.

Predsednik SAD Donald Tramp je najavio ranije da bi wegova administracija mogla da pokrene istragu o delima Xorxa Soro{a, optu`iv{i ga za finansirawe protesta u Sjediwenim Dr`avama. Prema Trampovim re~ima, u Sjediwenim Dr`avama aktivni su „profesionalni agitatori” koji primaju novac, izme|u ostalog, i od Soro{a.

Protesti protiv Trampove politike po~eli su u mnogim ameri~kim dr`avama nakon nereda u Los An|elesu 7. juna, izazvanih racijom ameri~ke imigracione i carinske slu`be u centru grada, gde se odvijala masovna operacija identifikacije ilegalnih imigranata.

Izbili su sukobi sa demonstrantima, a slede}eg dana, Bela ku}a je objavila raspore|ivawe trupa Nacionalne garde u Va{ingtonu.

Studenti u blokadi novosadskog

PMF-a: Policija koristila opasan gas; MUP demantuje: Ne posedujemo takvo sredstvo

Policija je 5. septembra tokom protesta u Novom Sadu koristila i CN gas, ~iji efekti mogu biti toksi~ni i opasni po qude, saop{tili su studenti u blokadi Prirodno-matemati~kog fakulteta u tom gradu. MUP: Najodlu~nije to demantujemo, ne posedujemo takvo sredstvo.

Studenti novosadakog Prirodno-matemati~kog fakulteta objavili su na dru{tvenim mre`ama da je policija u Novom Sadu tokom intervencije koristila CN suzavac, {to je, kako navode, utvr|eno nezavisnom analizom.

“Analizom i pore|ewem sa dostupnim podacima, dokazano je da je jedan od uzoraka suzavac CN. Osim wega, protiv gra|ana na protestu kori{}en je i CS suzavac, ~ije je dejstvo slabije od CN suzavca”, pi{e, izme|u ostalog, u objavi.

„CN i CS su neselektivni i ostavqaju posledice po svakoga ko je wima izlo`en. Na{a poruka je jasna: upotreba CN gasa ne predstavqa sredstvo kontrole, ve} trovawe sopstvenih gra|ana. Zahtevamo istragu i krivi~nu odgovornost za one koji su dopustili upotrebu tog gasa”, dodali su studenti u blokadi i podse}aju da me|unarodno pravo zabrawuje upotrebu ovih sredstava u ratnim sukobima.

MUP: U NS nije kori{}en CN gas, ne poseduje takvo sredstvo Ministarstvo unutra{wih poslova najodlu~nije je demantovalo navode koji su se pojavili u javnosti da je policija u Novom

Sadu koristila takozvani CN gas i naglasilo da policija takvo sredstvo uop{te ne poseduje, pa samim tim nije moglo da bude ni upotrebqeno.

Kako se navodi u saop{tewu MUP-a, sredstva koja policija koristi su strogo regulisana, zvani~no odobrena i nisu {tetna po zdravqe qudi i okolinu, u propisanoj meri upotrebe.

„Konkretno, policija raspola`e iskqu~ivo hemijskim met-

kom oznake MN-01, koji sadr`i CS gas, kao i ru~nom hemijskom bombom oznake RB-N2, koja tako|e sadr`i CS gas. Isti~emo da se navedena sredstva koriste iskqu~ivo od strane policijskih slu`benika posebno obu~enih za upotrebu ovih sredstava. Ova sredstva se nalaze na zvani~noj listi odobrenih sredstava i koriste se u skladu sa zakonom i me|unarodnim standardima”, naveo je MUP.

Dodaje se da izno{ewe neutemeqenih tvrdwi o navodnoj upotrebi opasnih ili zabrawenih hemijskih sredstava predstavqa grubo dezinformisawe javnosti, izazivawe neopravdane panike i naru{avawe ugleda policije. „Ministarstvo unutra{wih poslova nastavi}e da sve svoje aktivnosti sprovodi odgovorno, profesionalno i u skladu sa zakonom, vode}i ra~una o bezbednosti svih gra|ana”, navodi se u saop{tewu.

Nova {vedska ministarka

zdravqa sru{ila se u`ivo u programu prvog dana na poslu

Nova {vedska ministarka zdravqa Elizabet Lan pala je u nesvest na pres konferenciji prvog dana rada.

Nije lako biti ministar. Tek {to ju je novi {vedski premijer Ulf Kristerson predstavio javnosti na pres konferenciji koju je prenosila televizija, ministarka zdravqa, Elizabet Lan, sru{ila se na o~igled novinara, kolega ministara i TV gledalaca. Lan, ina~e iz redova hri{}anskih demokrata, iznela je svoj program, tra`e}i ve}u kontrolu vlade i rekav{i da „nije dostojno dr`ave blagostawa da toliko qudi ~eka na zdravstvenu za{titu”.

Samo {to je zavr{ila izlagawe, iznenada joj je pozlilo i

onesvestila se, a okupqeni su joj pritekli u pomo}. Ubrzo se pridigla i oporavi-

la, a kasnije je objasnila da joj je pao {e}er u krvi i da je to bio razlog iznenadne slabosti.

UBISTVO ^ARLIJA KIRKAPODEQENA AMERIKA U SVE VE]EM HAOSU

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave suo~ene sa ozbiqnim neda}ama u danima nakon ubistva konzervativnog podkastera ^arlija Kirka. Najavqen niz mera protiv osoba koje su podr`avale ubicu ili se na bilo koji na~in radovale smrti Trampovog {ti}enika. Desni~ari

cija, u bolu okrenu kakvim drugim vrednostima. Umesto toga, dru{tvene mre`e preplavqene su pozivima na nasiqe ili ~ak gra|anski rat, ispoqavaju}i na taj na~in najni`e porive ismerene ka demonizaciji politi~kih neistomi{qenika.

Pi{e Rade Maroevi} za RTS-ov portal „Oko”

„Mo`ete da budete ispuweni gor~inom, mr`wom i `eqom za osvetom. Kao dr`ava, mo`emo da krenemo i u tom pravcu... Ili, pak, mo`emo da poku{amo da se suo~imo sa problemom i nasiqe, tu krvavu mrqu koja se pro{irila zemqom, zamenimo qubavqu i samilo{}u”.

Ove re~i, koje Amerikanci smatraju jednim od najboqih politi~kih govora u svojoj 260 godina dugoj istoriji, izgovorio je Robert Kenedi posle ubistva Martina Lutera Kinga 1968. godine.

Iako sna`na, poruka Roberta Kenedija kao ni poziv porodice pristalicama netom ubijenog lidera Afroamerikanaca u SAD da se u `alosti ne okre}u nasiqu, nisu predaleko dobacili pa je u neredima u 200 ameri~kih gradova ubijeno vi{e od 40 osoba, 3.500 povre|eno, dok je 43.000 u~esnika protesta uhap{eno. [teta od pqa~ki i paqevina merila se desetinama miliona dolara.

Nedugo zatim, ubijen je i Robert Kenedi.

AMERIKA 57 GODINA KASNIJE

Ta~no 57 godina kasnije, Amerika se bavi sasvim druga~ijim politi~kim ubistvom, uz retke poruke zvani~nika da se stanovnici ve} ozbiqno zava|enih op-

U potezu bez presedana u istoriji SAD, pokrenuta je `estoka kampawa potkazivawa svih koji nisu iskreno `alili zbog ubistva konzervativnog podkastera ^arlija Kirka. Rat politi~koj levici, osim mase mawe ili vi{e anonimnih pristalica predsednika Donalda Trampa, najavio je jedan od kqu~nih zvani~nika Bele ku}e Stiven Miler, koji je ose}awa opisao kao „pravedni bes spram organizovane kampawe koja je vodila ka ubistvu” ^arlija Kirka. Miler je, u komemorativnoj epizodi Kirkovog podkasta koji je vodio potpredsednik Xej Di Vens, govorio i o „ogromnoj unutra{woj mre`i terorista”, organizovanom nasiqu, dehumanizaciji i medijskim porukama osmi{qenim da podstaknu nasiqe.

„Neka mi Bog bude svedok, upotrebi}emo sve resurse ministarstva pravde, policije i cele vlade da identifikujemo, ometemo, rasturimo i uni{timo te mre`e”, rekao je Miler.

DRU[TVENE MRE@E KAO RAK DRU[TVA Strepwe levi~ara dodatno je poja~ao nastup guvernera Jute Spensera Koksa, na ~ijoj je teritoriji Kirk ubijen, da je jedini osumwi~eni pokazivao jasnu naklonost levi~arskoj ideologiji.

„Verujem da su dru{tvene mre`e odigrale direktnu ulogu u svakom pojedina~nom ubistvu, ili poku{aju ubistva tokom posledwih pet, {est godina. Apsolutno sam ube|en u to. Rak verovatno nije dovoqno sna`na re~”,

Osumwi~eni koji je uhap{en i optu`en za ubistvo ameri~kog patriote ^arlija Kirka identifikovan je kao Tajler Robinson.

Kako su navela dva visoka zvani~nika za sprovo|ewe zakona, ~lan porodice je video fotografije osumwi~enog za ubistvo ^arlija Kirka i prijavio ga policiji. Osumwi~eni je u ranim dvadesetim godinama i iz Jute je. Predsednik SAD Donald Tramp prethodno je nagovestio da je osumwi~eni za ubistvo Kirka u pritvoru. „Mislim sa visokim stepenom sigurnosti da ga imamo u pritvoru, rekao je Tramp tokom gostovawa na Foks wuzu. Iz onoga {to je Tramp rekao za Foks Wuz osumwi~enog je prijavio otac, preko policijskog mar{ala i visokorangiranog zvani~nika ameri~ke vlade.

rekao je Koks televizijskoj mre`i En-Bi-Si.

Tramp je, pak, rekao da bi „voleo da nacija zale~i rane”, ali da je Amerika suo~ena sa „ludacima radikalno levi~arske orijentacije koji ne igraju fer igru”.

Poziv na obra~un sa levicom, posle smrti, pripisan je i ^arliju Kirku, po{to je Miler prepri~avaju}i wihov posledwi razgovor s ubijenim, rekao da je pozvao na „neutralisawe radikalnih levi~ara ukqu~enih u podsticawe nasiqa”.

Gotovo istovremeno, najavqeno je i da }e se, uskoro, na Internetu pojaviti spisak 50.000 osoba koje su na dru{tvenim mre`ama objavqivale poruke protiv Kirka, pozivaju}i wihove poslodavce da im odmah upu~e otkaze.

BEZ VIZE ZA ONE

KOJI NISU @ALILI

Ume{ao se i dr`avni sekretar Mark Rubio, koji je najavio da bi Stejt department mogao da poni{ti ili uskrati vize osobama za koje se utvrdi da su na bilo koji na~in „slavile Kirkovo ubistvo”.

Dodatni strah unela je vest da je Federalni istra`ni biro deo istrage o ubistvu okrenuo ka grupama levi~ara u Juti, zbog uloge u ubistvu i skrivawu puca~a.

I odmah posle pucwave u Juti, sa posla je udaqeno nekoliko pripadnika oru`anih snaga, jer je ministar odbrane Pit Hegset naredio Pentagonu da poja~a nadzor nad objavama na dru{tvenim mre`ama.

Ovakav razvoj situacije, smatraju ameri~ki analiti~ari, logi~an je rezultat deceniju duge kampawe demokrata protiv Trampa, tokom koje su ga bezbroj puta poredili sa Hitlerom, autokratom namernim da uni{ti ameri~ku demokratiju, a wegovu politiku sa nacizmom.

Skeptici, pak, smatraju da prepucavawe politi~ara, ma koliko na trenutke bilo neumesno i vulgarno, nema preterano puno veze sa rastom nasiqa u SAD, podse}aju}i da je gro ubica prethodnih godina, ukqu~uju}i i Tajlera Robinsona, bilo duboko ukqu~eno u internetske forume, ispuwene radikalnom retorikom.

Tragovi Robinsonovog DNK prona|eni su na pe{kiru omotanom oko pu{ke iz koje je Kirk ubijen. Robinson, koji je uhap{en nedugo posle pucwave, je jedini osumwi~eni za ovo ubistvo.

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

Ko je bio ^arli Kirk - Trampov

glas za mlade

^arls Xejms Kirk (1993–2025) bio je jedan od najpoznatijih konzervativnih aktivista i medijskih li~nosti u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, kao i bliski saveznik predsednika Donalda Trampa. Sa svega 18 godina osnovao je organizaciju Turning Point USA, posve}enu {irewu konzervativnih ideja me|u studentima

na ameri~kim univerzitetima. Pod wegovim vo|stvom, ova organizacija je izrasla u uticajno udru`ewe sa ograncima na vi{e od 850 kolexa i odigrala va`nu ulogu u mobilizaciji mladih za Trampovu kampawu.

Ro|en u ^ikagu, u predgra|u Prospekt Hajts, Kirk je kratko poha|ao kolex Harper, ali je odustao od studija kako bi se u potpunosti posvetio politi~kom aktivizmu. Rano je privukao pa`wu javnosti nastupima na Foks biznis kanalu i saradwom sa ~lanovima Tea Party pokreta. Wegovi javni nastupi, podkast i radio emisija okupili su milionsku publiku, dok je wegova kwiga The Maga Doctrine postala bestseler 2020. godine.

Kirk je bio ~est gost Bele ku}e tokom oba Trampova mandata, a wegov uticaj je prevazilazio studentske krugove. Bio je poznat po `estokim raspravama o pitawima kao {to su identitet, porodica, klimatske promene i pravo na oru`je. Istovremeno, ostao je kontroverzna figura zbog svojih stavova protiv transrodnih osoba, skepse prema pandemiji kovida i tvrdwi o izbornoj kra|i 2020. godine.

Uprkos o{trim kritikama, pristalice su ga do`ivqavale kao harizmati~nog lidera koji je umeo da razgovara sa mladima i podsti~e debatu. Svoju sna`nu veru i porodicu – suprugu, biv{u Mis Arizone, i dvoje dece – isticao je kao centralne teme svog javnog delovawa.

^arli Kirk tragi~no je stradao 10. septembra 2025. godine u pucwavi na doga|aju Turning Point-a u Juti, u 31. godini `ivota. Wegova smrt izazvala je potres u ameri~koj javnosti, a predsednik Donald Tramp ga je opisao kao „legendarnog borca za omladinu i Ameriku“. Iako duboko polarizuju}a, Kirkova zaostav{tina ostaje tesno povezana sa uticajem koji je izgradio me|u mladim konzervativcima i sa oblikovawem novog talasa desni~arskog aktivizma u SAD.

„U su{tini, neko ko mu je bio veoma blizak ga je izdao. To se de{ava kada imate neke od tih dobrih snimaka”, rekao je Tramp, misle}i na fotografije osumwi~enog koje je u objavio ameri~ki Federalni istra`ni biro (FBI).

Rekao je da se nada da }e ubica ^arlija Kirka biti osu|en na smrtnu kaznu. „Pa, nadam se, pretpostavqam da }e biti progla{en krivim, i nadam se da }e dobiti smrtnu kaznu”, rekao je Tramp. Dodao je da je guverner Jute, Spenser Koks nagovestio da }e tra`iti najte`u kaznu za Kirkovog ubicu.

Desni~arski aktivista, i blizak saradnik predsednika Donalda Trampa, tridesetjednogodi{wi ^arli Kirk ubijen je na skupu u saveznoj ameri~koj dr`avi Juta.

Mar{ u Londonu –

odgovor na

ubistvo ^arlija Kirka, glavni zahtev deportacija ilegalnih imigranata

Preko stotinu hiqada qudi na ulicama Londona u~estvuje u mar{u „Ujedini Kraqevstvo” ~iji je organizator ekstremni desni~ar Tomi Robinson. Skup predstavqa svojevrstan odgovor na ubistvo ^arlija Kirka, ameri~kog desni~ara,

Skup predstavqa i svojevrstan odgovor na ubistvo ^arlija Kirka, ameri~kog desni~ara, aktiviste i bliskog saradnika predsednika Trampa.

Ekstremni desni~ar Tomi Robinson zvani~no se sa margina britanske politike preselio u wen centar posle dve decenije aktivizma.

Robinson, ~ije je pravo ime Stiven Jaksli Lenon, politi~ku karijeru po~eo je u profa{isti~koj Britanskoj nacionalnoj partiji. Od 2005. godine, pet puta je osu|ivan.

Prema najkonzervativnijim procenama, wegovom mar{u „Ujedini Kraqevstvo” odazvalo se 110.000 qudi.

Glavni zahtev protesta je deportacija svih ilegalnih imigranata – goru}a tema posledwih meseci u Britaniji.

To je i stav Reformisti~ke stranke Najxela Fara`a, koja je daleko najpopu-

larnija u zemqi i podr`ava je svaki tre}i Britanac.

„Na{i veterani, koji su se borili za na{u slobodu, le`e na ulicama i nemaju kuda, dok drugi samo navrate, uni{te dokumenta i i `ive besplatno u hotelu sa ~etiri zvezdice”, ka`e u~esnica protesta Sandra Mi~el.

Paralelno, antifa{isti~kom kontra-mitingu prisustvuje samo pet hiqada qudi.

U centru britanske prestonice je oko hiqadu policajaca.

Protest protiv imigracije i za slobodu govora po~eo je oko stanice Vaterlo koja se pretvorila u more britanskih, engleskih, {kotskih i vel{kih zastava.

Istovremeno, levica je krenula kao istoj destinaciji – zgradi vlade Vajtholu iz univerzitetskog centra – Trga Rasel.

Policija je uspostavila tzv. „sterilnu zonu” ispred Vajthola i ulice Dauning.

Sledbenici Robinsona poku{ali su da se probiju u tu zonu i do{lo je do ko{kawa sa policijom.

Demonstranti su ga|ali policiju razli~itim predmetima. Nezvani~no, ima i povre|enih.

OTAC ZA ”IZDAJU” SINA DOBIJA NAGRADU!?

Javnost besna {to porodica osumwi~enog za ubistvo

Kirka mo`e dobiti milion dolara za informaciju koja je dovela do Tajlerovog hap{ewa

Visoka nov~ana nagrada ponu|ena za informaciju koja bi dovela do hap{ewa Tajler Robinson osumwi~enog za ubistvo konzervativnog aktiviste ^arlija Kirka mogla bi da zavr{i u rukama ~lana porodice osumwi~enog – {to je izazvalo veliku raspravu u javnosti. Kirk (31) je ubijen dok je dr`ao govor na doga|aju organizacije Turning Point USA na Univerzitetu Juta Veli. Nakon ubistva, FBI je prvobitno ponudio nagradu do 100.000 dolara za informacije koje bi vodile hap{ewu osumwi~enog. Iznos je brzo rastao zahvaquju}i privatnim donacijama – milijarder Bil Akman ponudio ~ak milion dolara, pi{e Unilad.

ISPLATA POSLE PROVERE

Kada je 22-godi{wi Tajler Robinson iz Jute identifikovan kao osumwi~eni, a u wegovoj predaji u~estvovala i porodica, Akman se oglasio kako bi razjasnio da li

porodica ispuwava uslove za nagradu.

„Izra`ena je zabrinutost da bi otac Tajlera Robinsona mogao da dobije nagradu za predaju svog sina – {to je podstaklo razmi{qawe“, napisao je Akman.

„Da bi nagrade bile efikasne u pronala`ewu kriminalaca, moraju da se ispla}uju ~ak i ako je primalac prevarant ili ne{to gore. Me|utim, u ovom slu~aju, ako se utvrdi da je Tajlerov otac bio ume{an ili je na bilo koji na~in doprineo ^arlijevoj smrti, gra|anska tu`ba ili krivi~ni postupak mogli bi da poni{te svaku nepravednu naknadu“, pojasnio je milijarder.

„UVEK ODR@IM SVOJU RE^”

„Dakle, da – isplati}emo nagradu, ako je zaslu`ena, onome koga FBI imenuje kao osobu koja je pru`ila informacije koje su dovele do Tajlerovog hap{ewa. Uvek odr`avam svoju re~“, zakqu~io je Akman.

Ipak, prema policijskom izve{taju, vlasti nisu direktno kontaktirale Robinsonovog oca, ve} porodi~ni prijateq.

„^lan porodice Tajlera Robinsona obratio se porodi~nom prijatequ, koji je zatim kontaktirao Kancelariju {erifa okruga Va{ington s informacijama da im je Robinson priznao ili implicirao da je po~inio incident“, stoji u izve{taju. Te informacije potom su prosle|ene nadle`nim istra`iteqima i FBI-u.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

02 8781 1950 www.beoexport.com.au

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

Ko je organizovao proteste u Nepalu?

Biv{i di-xej, aplikacija za gejmere i besna generacija Zed - to su neo~ekivani sastojci najkrvavije politi~ke pobune u Nepalu posledwih decenija. Trideset{estogodi{wi Sudan Gurung i wegova organizacija „Hami Nepal” („Mi smo Nepal”) sru{ili su premijera, preko Instagrama i Diskorda izveli stotine mladih na ulice i postali kqu~ni igra~i u izboru prve `ene premijera ove himalajske dr`ave.

Grupa je, svedo~e sagovornici Rojtersa, koristila VPN-ove kako bi zaobi{la zabranu mre`a, koja je i pokrenula proteste, i upu}ivala pozive na akciju koji su dopirali do desetina hiqada mladih qudi.

„Pozvan sam da se prikqu~im diskord grupi u kojoj je bilo oko 400 ~lanova. Tamo je stajalo da treba da se pridru`imo protestnom mar{u nekoliko kilometara od parlamenta”, rekao je osamnaestogodi{wi student Karan Kulung Rai.

Ono {to je po~elo kao grupa na Diskordu brzo je preraslo u glavnu logisti~ku i komunikacionu ta~ku protesta - toliko uticajnu da su pre{li granicu interneta i u{li u mejnstrim medije. Grupa je redovno objavqivala uputstva kuda se ide, demantovala glasine koje su kru`ile na mre`ama i delila brojeve bolnica kako bi povre|eni mogli br`e da potra`e pomo}.

^lanovi organizacije, koji su `eleli da ostanu anonimnost, naveli su da su Gurung i wegovi saradnici postali centralne figure u dono{ewu odluka, ukqu~uju}i izbor nove privremene vlade do izbora zakazanih za 5. mart. Prema wihovim re~ima, oni su ubedili predsednika i na~elnika vojske da za privremenu premijerku imenuju biv{u predsednicu Vrhovnog suda Su{ilu Karki poznatu po beskompro-

misnom stavu protiv korupcije, ~ime je postala prva `ena na ~elu vlade Nepala. „Pobrinu}u se da vlast ostane u rukama naroda i da svaki korumpirani politi~ar odgovara pred pravdom”, rekao je Gurung na svojoj prvoj konferenciji za novinare u ~etvrtak nakon protesta.

A u nedequ su Gurung i wegov tim vodili razgovore o kqu~nim kadrovskim re{ewima u vladi i predlo`ili smenu pojedinih zvani~nika prethodne administracije, potvrdili su ~lanovi „Hami Nepala”.

Na Instagramu je „Hami Nepal” poru~io da se „proces pa`qivo sprovodi, kako bi ukqu~io sposobne i kvalifikovane mlade qude”.

Protest mladih, nazvan „Pokret generacije Zed”, budu}i da su ve}ina u~esnika bili dvadesetogodi{waci, prerastao je u krvavi obra~un za svega nekoliko sati i brzo doveo do pada vlade. Demonstracije, pokrenute zbog zabrane dru{tvenih mre`a, nastavqene zbog percepcije rasprostrawene korupcije u vladi . U sukobima s vlastima na ulicama poginulo je najmawe 72 qudi, a povre|eno vi{e od 1.300.

Iako ne pripada generaciji Zed, Gurung i wegovi saradnici naglasili su da ne}e preuzimati ministarske funkcije, ali `ele da u~estvuju u dono{ewu odluka.

UN ubedqivom ve}inom usvojile deklaraciju o osnivawu palestinske

dr`ave bez Hamasa

Generalna skup{tina Ujediwenih nacija ubedqivom ve}inom glasova usvojila je deklaraciju u kojoj se navode „opipqivi, vremenski ograni~eni i nepovratni koraci” ka re{ewu o dve dr`ave izme|u Izraela i Palestinaca, bez u~e{}a palestinskog militantog pokreta Hamas, prenosi Rojters.

Za deklaraciju je glasalo 142 zemaqa, deset je bilo protiv, dok je 12 zemaqa bilo uzdr`ano. Glasawe je odr`ano pre sastanka svetskih lidera 22. septembra, na marginama Generalne skup{tine UN na visokom nivou, gde se o~ekuje da }e Velika Britanija, Francuska, Kanada, Australija i Belgija formalno priznati palestinsku dr`avu.

Deklaracija koju je usvojila Generalna skup{tina sa 193 ~lanice osu|uje napade palestinskih militanata Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, koji je pokrenuo rat u Gazi.

Tako|e osu|uje napade Izraela na civile i civilnu infrastrukturu u Gazi, opsadu i gladovawe, „{to je rezultiralo razornom humanitarnom katastrofom i krizom za{tite”. Francuski ministar spoqnih poslova @an-Noel Baro rekao je da je rezolucija obezbedila me|unarodnu izolaciju Hamasa.

Protiv neobavezuju}e rezolucije glasali su Izrael i SAD, Argentina, Ma|arska, Mikronezija, Nauru, Palaua, Papua Nova Gvineja, Paragvaj i Tonga. U deklaraciji se navodi da rat u Gazi „mora odmah da se zavr{i”, i da se podr`ava raspore|ivawe privremene me|unarodne misije koju bi nalo`io Savet bezbednosti UN.

„U kontekstu okon~awa rata u Gazi, Hamas mora okon~ati svoju vladavinu u Gazi i predati svoje oru`je Palestinskoj upravi, uz me|unarodno anga`ovawe i podr{ku, u skladu sa ciqem suverene i nezavisne palestinske dr`ave”, navodi se u deklaraciji.

Diplomatski manevri pred susret Trampa i Sija

Posle Vladimira Putina i Kim Xong Una, kineskom zmaju bi uskoro na noge mogao da do|e i ameri~ki predsednik. Prema diplomatskim procenama, Si \inping i Donald Tramp bi mogli da se sastanu uo~i ili posle samita Azijsko-pacifi~ke ekonomske saradwe (APEK-a), koji }e se odr`ati u Ju`noj Koreji 30. oktobra i 1. novembra.

Ameri~ki predsednik Tramp i kineski lider Si posledwi put su se sastali 2019. godine na Floridi. Dugoo~ekivani ponovni susret mogao bi da ozna~i popu{tawe u zategnutim odnosim dve supersile, optere}ene trgovinskim ratom i razmimoila`ewem oko polo`aja Tajvana i situacije oko spornih ostrva, grebena i atola Ju`nom kineskom moru na koja Peking smatra da ima pravo.

Dr`avni sekretar Marko Rubio je rekao svom kineskom kolegi Vang Jiju u telefonskom razgovoru u sredu da SAD `eli konstruktivan i otvoren dijalog sa Kinom. Vang je opisao razgovor sa Rubiom kao plodotvoran, ali je upozorio da su „nedavne negativne re~i i dela sa ameri~ke strane potkopala legitimna prava i interese Kine”, navodi se u saop{tewu kineskog Ministarstva spoqnih poslova. Vang i Rubio su se posledwi put sastali u julu na marginama Regionalnog foruma ASEAN-a u Maleziji. O mogu}nosti skorog samita Trampa i Sija Rubio je tada rekao da za to postoje velike {anse: „Mislim da obe strane `ele da se to desi.”

Si verovatno ne}e potvrditi datum sastanka sa Trampom sve dok ne bude detaqno usagla{en scenario i spisak tema za razgovor, smatra Lim Taj Vej, profesor i stru~wak za isto~nu Aziju na japanskom Univerzitetu „Soka”. „Politi~ki sistem Kine ne dozvoqava da se pojave bilo kakva iznena|ewa tokom samita sa Trampom”, dodaje Lim.

Ukoliko do|e do sastanka na vrhu, o~ekuje se da }e trgovinski pregovori biti jedna od glavnih tema dvojice lidera, pogotovo {to privremeno primirje isti~e 10 novembra. Iako je carinski rat u fazi prividne deeskalacije, Peking je zabrinut {to Bela ku}a vr{i pritisak na svoje evropske saveznike da uvedu carine od 100 odsto na kineske proizvode. Kao odgovor na ameri~ke tarife od 30 odsto, Peking je ograni~io prodaju retkih zemnih

metala u SAD koji su kqu~ni za ameri~ku vojnu industriju.

Daqe zao{travawe trgovinskih odnosa ne ide na ruku ni SAD ni Kini. Obe strane su iscrpele sve posebno korisne alate koji mogu da na{tete protivniku, a da ne izazovu „samopovre|ivawe”, smatra ^en.

Druga tema o kojoj }e Tramp i Si razgovarati jeste polo`aj Tajvana koji Kina smatra delom svoje teritorije, dok se Va{ington protivi svakom poku{aju da se ovo samoupravno ostrvo preuzme silom koje istovremeno snabdeva oru`jem. Stru~waci predvi|aju da }e Si i Tramp sigurno razgovarati o pitawima pomorske bezbednosti u Ju`nom kineskom moru koja tako|e optere}uje odnose dve zemqe. Profesor politi~kih nauka ^ong Xa Ijan ka`e da Peking ne krije da `eli da se SAD povuku iz Ju`nog kineskog mora.

To je postalo jasno kada je Kina pre par dana ponovo odbacila optu`be Filipina, glavnog ameri~kog vojnog partnera u Ju`nom kineskom moru povodom sporne kontrole nad prirodnim rezervatom Skarboro [ol. Iz Pekinga koji od 2012. kontroli{e ovu lagunu, unutar ekskluzivne ekonomske zone Filipina, poru~uju da su teritorijalne granice Filipina odavno definisane nizom me|unarodnih ugovora. I u wima se nigde ne spomiwe Skarboro [ol.

Vidi se da }e to da se sru{i...

„Neko je rekao: Ja sam kao stari pas, koji sve vidi, sve razume, al’ mrzi ga da laje. Ali, to je bilo nekad. A sad sam postao jo{ stariji pas koji ni{ta ne vidi i ni{ta ne razume, a teraju ga da laje“.

Ovako je Matija Be}kovi}, akademik, odgovorio na moje pitawe – U kakvom dru{tvu danas `ivimo. Naravno, nasmejao se posle svog {eretskog odgovora, a i ja sam.

U ovom intervjuu, ekskluzivno za moj portal, sa na{om `ivom legendom, akademikom Matijom Be}kovi}em, dotakli smo mnogo tema – od aktuelne situacije u srpskom dru{tvu, studentskih protesta, nedavnog poraza srpske fudbalske reprezentacije do omiqene teme ovog ~lana Krunskog saveta – da Srbija ponovo postane kraqevina. n Ali, meni je bilo va`no da ~ujem {ta misli i kakav je odgovor Matije Be}kovi}a na pitawe: U kakvom dru{tvu danas `ivimo?

„Ja ne znam vi{e da li uop{te neko zna {ta se doga|a. ^ovek, {to ima vi{e informacija, mawe zna o ~emu je re~. Nikad nismo imali vi{e tih sredstava, i u telefonu vi{e nego {to smo imali u biblioteci, a opet, ni{ta ne znamo. Bavim se politikom kao emigranti koji nisu imali nikakve informacije, a raspravqali su o najaktuelnijim doga|ajima. A ipak je politika ne{to o ~emu biste morali da znate ne{to. I onaj koji zna, on lako proceni da li pri~ate napamet i nemate pojma o ~emu govorite. Ali qudi ne prestaju da se izja{wavaju, a prave informacije su pod embargom“. n Protesti u Srbiji traju ve} mesecima. Kako vidite te proteste? [ta se tu, zapravo, dogodilo?

„Ja vidim te mlade, lepe, pametne qude i devojke za koje nisam znao da postoje. A pogotovo da ne{to znaju. I da ih uop{te interesuje. Jer, najaktuelnija uzre~ica bila je – nemam pojma, nikad ~uo, ba{ me briga. Ba{ taj svet koji je sada na ulici, to je bila reakcija i odgovor na bilo koje ozbiqno pitawe.

A sad su se upravo oni pojavili kao neko ko zna, koga se to ti~e, koji se izja{wava o ne~emu do ~ega im je najvi{e stalo. I to je velika radost. Niko takvu Srbiju nije video ko zna otkad. I nije znao ni da postoji. To je neka novost“. n A kad im se ka`e da oni nisu ta~no oblikovali te svoje `eqe, kad im se ka`e da oni ne znaju ta~no {ta ho}e…kako se Vama ~ine te primedbe?

„Ovi matori qudi mi smetaju koji se tu, oko studenata pojavquju. Znate, ja sam bio u gimnaziji u Vaqevu, pa kada imamo matine mi smo zakqu~avali vrata da ovi iz grada ’mandovi’, dolaze da ’zaku~e’ neku od na{ih drugarica. Tako mi sad li~e ovi koji se motaju oko studenata. Najvi{e me oni nerviraju.

Li~e mi na te sumwive koji se motaju oko ’piletine’. I oni se pona{aju kao da je to wihov svet, kao da su oni to oblikovali i kao da su oni to smislili. Ima kod onog Valtazara Bogi{i}a ta re~: Nezvano vr{ewe tu|ih poslova. Sad odjednom su tu neki matori koji tuma~e {ta oni ho}e. I nekako nema alternative. Vidi se da }e to da se sru{i, ali kao da }e da ide u Bermudski trougao“.

n Kako mislite – {ta bi se sve sru{ilo, {ta bi oti{lo u nepovrat?

„Apsolutno sve. Videli smo pre neki dan utakmicu Srbija – Velika Britanija. To je bio takav poraz, takva uvreda i za qude koje uop{te i ne zanima fudbal. Ali, ja mislim da je i svaki ~obanin bio uvre|en. Toliko je to bila slika i na{eg sveta koji zaostaje za da{awim vremenom. Kao da su iza{li iz nekog vremeplova, kao da se bave ne~im drugim. Kao da im to nije posao kao i ovima, Britancima. Dva vremena se vide.

Na{i su bili iz nekih davnih vremena, koji kao da su zalutali na taj teren. Britanci su demostrirali ovo vreme, ovaj vek. A mi smo se suo~ili sa ne~im {to nismo imali pojma da smo zaostali. Mislili smo da mo`emo ne{to na neku {pekulaciju, na neku prevaru, neku dosetku. Ovi su dali pet golova, a mogli su jo{…“

n A jo{ pre utakmice na{ selektor ka`e – “Zar je zabraweno pobediti Englesku“…Poznavaoci fudbala ka`u srpska reprezentacija je do`ivela te`ak poraz… „Da, oni ka`u te`ak poraz. Ali to nije bio samo poraz. To je bio simbol ne~eg mnogo dubqeg. Sav taj svet – od tih koji igraju do tih koji sve to vode – to su bili qudi prividno `ivi. A suo~ili su se kako izgleda dana{wi svet, kako igra, kakvi su profesionalci. I na{i se, kobajagi, samo time bave…“

n Kad pravite tu paralelu sa tom utakmicom i na{im dru{tvom danas, hajde nam malo pojasnite?

„Mislim da je to nekako bilo bila mnogo va`nija stvar nego ta utakmica. Na na{oj strani nije imao ko da se ~emu raduje. Nije bio niko ko nije bio posramqen. Kako mo`e{ da iza|e{ na teren, da se svira himna, da bude hiqade qudi i da svakog uvredi{?! To je bio jedan od najve}ih poraza koje smo do`iveli na bilo kom terenu.

Ne{to se tu otkrilo {to niko nije znao. Ja sam mislio da bi bilo najpristojnije da su oni iza{li s terena. Jer,

oni kao da su tu zalutali, kao da im to nije bio posao, kao da se time ne bave, nego ih je neko tu doveo da ih neko poni`ava“.

n [ta mo`e da simboli{e ta utakmica, ako je pove`emo sa stawem u na{em dru{tvu?

„U tom sportu, u fudbalu i u ko{arci, gde smo imali najboqe igra~e, sad je odjednom ispalo da smo najgori. A {ta onda po ne~em drugom da mislimo. To je bila neka o~igledna nastava“.

n Da smo mi nesposobni – je li tako?

„Da smo ni{ta i da treba da se pokrijemo u{ima i da ne idemo na neku prevaru. To je bila reprezentacija, a pona{ali su se kao da im nije to posao.

To zaslu`uje neku analizu koja nema veze sa fudbalom, sa utakmicom. Da se na|e neki najboqi na~in da se qudi suo~e sa nekom stvarno{}u koju ne vide“.

n Sa ~im smo se mi sada kao dru{tvo suo~ili?

„Potrebna je jedna generalna smena. Treba da do|e novi nara{taj. Da neki koji su ve} bili, a sve smo videli {ta znaju, {ta mogu, da se oni kandiduju da do|u opet – to je odvratno. Mlad svet, nov svet, novi qudi treba da do|u. Da se sastru`e ta sramota, te zaostale pri~e. Ti poslovi su stvar higijene. [ta to zna~i? – Da imate u Beogradu qude koji `ive u tu|im ku}ama…“

n Mislite na konfiskovane ku}e posle Drugog svetskog rata?

„Da. Qudi iz tih tu|ih ku}a govore o qudskim pravima, demokratiji, pravdi, Evropi… Gde to jo{ ima?“

n Ka`ete da je potreban dolazak mladih qudi. Vi dobro znate kako izgleda dolazak na vlast. Kako je mogu}e sada da do|e do smene vlasti?

„Potrebno je da se vidi alternativa, kada se ka`e da se sve sru{i…Ali, ne vidim ko je taj koji posle toga dolazi“.

n A da li Vi vidite tu alternativu danas?

„Mladi bi ga na{li. I sigurno bi postojali neki kriterijumi. Sigurno ne neko ko je ve} bio i sve znamo {ta zna. A on je ne{to zaboravio, pa bi sad popravio. Imate dve kategorije: imate ove koji se bave politikom za pare i imate mene koji o svom tro{ku to re{avam.

U socijalizmu su stalno govorili, kad neko ne{to kritikuje – ’ne nudi re{ewa’. Zna~i, trebalo bi da ja nudim re{ewa o svom tro{ku, a on za silne pare i za silne privilegije ne mora ni{ta ni da uradi, ni da nudi neko re{ewe. Ima qudi koji se motaju oko tih mladih, ne bi li nekome ’ispao sir iz kquna’. Ovom mladom svetu ne treba niko da docira i da poku{ava da ih zloupotrebi“.

n Pomenuli ste politiku i pare. Politika je kod nas, zapravo, postala najve}i biznis. Kako smo do{li do toga?

„Oni bi za taj biznis hteli da ukqu~e qude koji bi za wih xabe radili. Mora biti da kod nas jo{ ima pametnih qudi, ostvarenih qudi koji nemaju nikakve ambicije, koji ne tra`e ni{ta, koji predstavqaju autoritet, da im neko ne{to veruje, da govore ne{to normalno. Da ono {to je normalno nije neizvodqivo. Kad bi se to dogodilo, vrlo brzo bi se neke stvari re{ile. A sada, kad god neko pri~a neku istinu, oni ka`u – hajde da ~ujemo suprotno mi{qewe, pa neko ponovi ne{to {to je ve} oliwalo“.

n Da li mo`ete da napravite pore|ewe izme|u ovoga {to imamo sada u dru{tvu, sa nekom sli~nom situacijom u pro{losti? Da li nam se ne{to sli~no ve} doga|alo?

„Se}am se terora, stradawa zbog jedne re~i – ’verbalnog delikta’. Mi imamo zakon o za{titi lika i dela Josipa Broza. Taj zakon je jo{ na snazi. On je sahrawen u glavnom gradu, na glavnom brdu tog grada, u tu|em narodu, pred tu|om ku}om. Za wega je uvreda da bude sa velikanima, sa herojima, sa svojim borcima u svom rodnom mestu. Ima {irok izbor…

A {to je on pripao Srbima? Zato {to ga niko nije tra`io. I oni koji nama ni{ta ne priznaju i ne daju – wega daju“.

n Kakve su Va{e procene? Kao dru{tvo se nalazimo u dramati~noj situaciji. Duboke su podele u dru{tvu. U ~emu vidite izlaz?

„Imamo kraqa, imamo krunu. Mi smo bili kraqevina vekovima. Ne bismo bili druga~ija kraqevina od Holandije, Norve{ke, [vedske, Danske… „ n Mislite da je stvarno to realno?

„Pa, treba samo da promenimo ime: da ostanemo Kraqevina Srbija. Ja mislim da, i kad bismo mi hteli, svet bi rekao: ’Ma, dovoqno je vama ovo. [ta }e to vama, nemate vi pojma {ta je to…’ I u celoj Evropi nisu svi za kraqa i monarhiju. Ali, imaju kraqa. I taj kraq nema nikakva prava i nikakvu vlast, samo je ta semenka sa~uvana. Ta ku}a je `iva. Ali, on kod nas mawe vredi nego bilo gde, gde tako ne{to postoji. A kraq je simbol trajawa jedinstva jednog naroda. Na{ kraq se pojavquje tri puta godi{we da pro~ita tri re~enice koje mu je neko napisao, a oni ka`u – ne zna srpski. Ja sam skoro bio u Holandiji, pa ka`u, holandska kraqica ne zna holandski; ona je neka Brazilka. I ni{ta im to ne smeta. Ne predaje ona tamo holandski“. n Vi mislite da je povratak Srbije kraqevini –re{ewe?

„Mislim. Ima toliko pokreta za obnovu kraqevine, ali nisu ni oni zajedno. Ali, recimo, to bi bio najkra}i, najefikasniji na~in da ka`ete da ste zavr{ili sa komunizmom. Da u to uverite zapad. Na primer, da ode neki na{ diplomata kod ovih kraqevskih ku}a i da ka`e – Mi bismo hteli da obnovimo kraqevinu, da li biste vi nama pomogli.

Kraqevine su danas u Evropi najdemokratskije i najbogatije dr`ave. [to bi Srbija bila mimo wih. On je svima kraq. I onima koji su protiv kraqa. On {titi wihova prava. Nije on kriv {to se rodio kao kraq“.

n Mislite da je realno da se to dogodi i Srbiji? „Ovde prija~aju koje{ta. Ka`u – {ta }e nama kraq, ho}emo da `ivimo kao [vedska. A oni ne znaju da je [vedska kraqevina. u Evropskoj uniji ima dosta dr`ava kraqevina. I za ve}inu naroda to bi bilo dovoqno: ima neko u dr`avi ko je na svom mestu. A kad on nije na svom mestu, onda svako mo`e da bude gde god ho}e.

Nijednom, recimo, na RTS-u, nije bila ozbiqna diskusija o tome… Mi nismo ukinuli kraqevinu, nama su je ukinuli. Na{ vekovni dr`avni oblik je kraqevina. Republika nema dugu istoriju, osim od vremena komunista. Kakve imaju veze republika i bitka na Kosovu? I {to bi sad republika slavila Cara Lazara?“

n Da se vratimo u na{u sada{wu situaciju? [ta imamo sada kao sliku dru{tva?

„Mladi su veliko, prijatno iznena|ewe. To je novi nara{taj za koji sam mislio da su digli ruke, da u~e i unapred planiraju gde }e da odu. Da ovde nemaju nikakvu nadu ni perspektivu. A odjednom su se javili da ih interesuje. Samo da se ~uvaju onih koji se oko wih motaju, da ne bude da su mladi radili za druge, koje smo ve} vi|ali, a koji ne mogu ni da se dogovore.

Svi sad vide da je ovo sru{eno, a ne vide {ta nastaje“. n A kako Vi vidite rasplet doga|aja? [ta mo`emo da o~ekujemo u narednim mesecima?

„Rasplet }e biti kad se pojavi alternativa. Neka alternativa koja je logi~nija, ubedqivija, nepotro{ena“. n Koja bi to bila alternativa? U ~emu vidite izlaz iz ove situacije?

„Dok se ne ka`e – ovo je slede}e, mi to ne znamo. To je kao ovo {to smo videli na stadionu. Poraz, a niko nije sposoban ni{ta da uradi. Niko da primi k znawu da smo mi poni`eni i uvre|eni i da ni{ta vi{e tako ne mo`e da funkcioni{e“.

n Kako Vama izgleda situacija u srpskom dru{tvu? Da li kao op{ta konfuzija ili kao dozrevawe krize iz koje ne{to mo`e da proiza|e?

„Govorim kao emigrant. Nemam nikakve informacije. Jedino ovaj novi, mladi svet uliva nadu. Ali, ovi koji se motaju oko wih… tu nisam nikoga primetio u koga imam poverewe. Gledate to, tu su vam deca, unuci – za koga vi drugo mo`ete biti? [ta je va{ `ivot ako niste za wih? Vapiju}a je stvar da se na|e neka alternativa, a jedna je kraqevina. Dva dana da se o tome pri~a ozbiqno, ja mislim da bi Srbija vrlo brzo bila ’na nogama’“, rekao je Matija Be}kovi} u intervjuu za portal magazinbiznis.rs

Razvijena srpska trobojka

duga 120 metara u Bawaluci

Ispred Palate Republike u Bawaluci povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave istaknuta je srpska trobojka duga 120 metara.

Va`no je da se ovde okupimo, dan kada smo zajedno i u Republici Srpskoj i u Srbiji, tamo gde postoji srpski svet koji zna {ta

je tradicija, {ta je na{a kultura. I zato ga svi danas slave. Iz Japana me zvao predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, da nam ~estita zajedni~ki praznik i prenese velike pozdrave - rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Dodik je naglasio da je poku{aj da strpaju Srpsku u unitarnu BiH nije uspeo.

Obele`ene

BiH nije na{a budu}nost. Na{a budu}nost je srpska nacionalna dr`ava, {ta je na{e prave i dokle mi `elimo da idemo. To je na{e pravo. Hvala vam {to se okupili ovde, ali i kod svojih ku}a, da dostojanstveno proslavimo svoj praznik. Niko nam ne}e dati slobodu, dodao je on. Dodik je poru~io da svi Srbi moraju da se bore za ideju jedan narod jedna dr`ava.

I istakao da nema slobode za Srbe ako nemaju svoju dr`avu. Ovaj veli~anstveni doga|aj odr`ava se uz podr{ku institucija Republike Srpske: institucije predsednika Republike Srpske, Vlade Republike Srpske i Narodne skup{tine Republike Srpske.

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave dr`avni je praznik koji se 15. septembra praznuje u Srbiji i Republici Srpskoj, a simboli~no je ustanovqen na dan kada se obiqe`ava proboj Solunskog fronta.

Praznuje se od 2020. godine.

34 godine od formirawa Druge kraji{ke

brigade Vojske Republike Srpske

U bawalu~kom nasequ Rakova~ke bare obele`eno je 34 godine od formirawa Druge kraji{ke brigade Vojske Republike Srpske. Kroz ovu jedinicu u Odbrambeno-otaxbinskom ratu pro{lo je vi{e od 23.000 boraca, od kojih je 231 svoj `ivot polo`io za odbranu Srpske, dok se tri borca vode kao nestala.

Predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Nenad Stevandi} izjavio je da je Druga kraji{ka brigada, zajedno sa drugim hrabrim jedinicama Vojske Republike Srpske, dala ogroman zna~aj u odbrani Republike Srpske i srpskog naroda. Stevandi} je istakao da je za mlade generacije, koje `ive danas u slobodi zahvaquju}i borcima Vojske Republike Srpske, va`no da znaju da je kultura se}awa armatura opstanka. Tokom borbenih dejstava ova brigada imala je vi{e od 1.500 rawenih, me|u kojima su vi{e od 750 ratni vojni invalidi. Druga Kraji{ka brigada, jedna od slavnih jedinica Vojske Republike Srpske, formirana je 18. septembra 1991. godine. Borci Druge kraji{ke, na ratnom putu dugom 3.500 kilometara, pro{li su od Zapadne Slavonije, „Koridora `ivota”, preko grada~a~kog, ora{kog, dobojskog, sarajevskog, vla{i}kog, glamo~kog i biha}kog rati{ta, pa sve do Mawa~e.

NASTAVAK PSIHI^KE TORTURE:

Sve{teniku SPC zabrawena poseta Radovanu Karaxi}u

Zvani~nom kapelanu Srpske pravoslavne crkve Radmilu Stoki}u nije dozvoqena poseta prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karaxi}u u britanskom zatvoru Albani na ostrvu Vajt, iako je bio prijavqen na listi posetilaca.

Sve{tenik Stoki} rekao je da je ovo jedan u nizu primera psihi~ke torture koja se provodi nad Karaxi}em.

On je naveo da je ju~era{wa poseta Karaxi}u trebala da bude {esta po redu i da se do sada ovako ne{to nije desilo.

„Nisam o~ekivao da }e se ovo dogoditi, jer sam prethodno, pre dve sedmice tra`io dozvolu i zakazao posetu, kao kapelan“, rekao je prota Stoki}.

On je podsetio da je 20 godina kapelan SPC i da je u{ao u mnogo zatvora od Skandinavije do Estonije i drugih zemqa u ~ijim zatvorima se nalaze srpski zato~enici i da nigde nije imao situaciju da mu se zabrani ulazak u zatvorsku kapelu.

„Do sada se nije desilo da ne mogu da slu`im slu`bu, da ne mogu da ispovedim, pri~estim zatvorenika i zatvorenike. To je jedino slu~aj u `hri{}anskoj zemqi` kao {to je Engleska, {to je nehumano, nedopustivo i neprihvatqivo“, istakao je Stoki}.

On pretpostavqa da su problemi nastali kada je tra`io glavnog zatvorskog kapelana kako bi sa wim razgovarao o kapeli. Stoki} je rekao da je do{ao do glavnog kapelana imama Alija, koji je musliman, {to nije bitno, ali da je o~igledno da taj razgovor ima veze sa zabranom wegove posete.

„Od imama sam tra`io obja{ewewa, pitao `da li imate prostoriju u kojoj va{i zato~enici mogu da obavqaju verski obrex, {to je on pre}utao, `kako to da vi mo`ete da to ~inite u hri{}anskoj zemqi, {to je u redu, a da ja kao, hri{}anski sve{tenik i zvani~ni kapelan, ne mogu da u|em u kapelu i ispovedim i pri~estim zato~enika koji praktikuje svoju veru`“, pojasnio je on. Prota Stoki} naveo je da je bilo tenzije u argumentima, te da ga je nakon toga neko skinuo sa liste za posetu.

On je dodao i da je nelogi~no da je Karaxi} ve} bio obave{ten od zatvorskih slu`benika da }e imati posetu.

„Nakon toga tra`io sam da do|e guverner zatvora, {to je on i obe}ao, ali nije do{ao, ve} je poslao poruku da je `odgovor negativan` po{to nisam na listi“, naveo je Stoki}.

On je dodao da je proveo osam sati u putu iz grada Bedforda u blizini Londona i da na kraju nije mogao da poseti Karaxi}a. Prota Stoki} je naveo da planira da do kraja godine poku{a da ponovo poseti Karaxi}a, ali da se ne bi iznenadio da mu zabrane posete.

„Ovo ne sme da ostane neispri~ano, jer je re~ o psihi~koj torturi ~oveka“, smatra prota.

U proteklih nekoliko dana na Pravoslavnom grobqu Pe~uj u Zenici nepoznati po~inioci polomili su i o{tetili gotovo 60 krstova i nadgrobnih spomenika, ~ime je naneta velika {teta i bol porodicama pokojnika, javqaju bawalu~ke Nezavisne novine. Tim povodom oglasio se predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ocewuju}i da je to slika netrpeqivosti, mr`we i islamskog radikalizma dana{we Bosne i Hercegovine .

“Koliko mrzite `ive, kada mrtvim Srbima skrnavite grobove? O kom su`ivotu govorite, kada mrtvima ne date da po~ivaju u miru?”, upitao je Dodik, prenosi RTRS. Kako je napisao na platformi Iks, 60 krstova je sru{eno na grobqu u selu Pe~uj, pored Zenice, a nijedne re~i osude, izviwewa, pokajawa od bo{wa~kih politi~ara.

On je istakao

Srbe nema `ivota u Federaciji, te da sada svi i u Evropi znaju da ni za mrtve tamo nema mesta.

“To je slika dana{we BiH. Slika netrpeqivosti, mr`we i islamskog radikalizma koji dolaze iz Sarajeva”, zakqu~io je Dodik. Bo{ko Jefi} iz Na{e stranke naveo je da 30 godina posle rata, umesto da ~uvamo mir i dostojanstvo, mi opet svedo~imo mr`wi i bezobzirnosti.

“Grobqa su sveta - tu le`e na{i preci, na{i bli`wi. Ko ru{i grobove, ru{i i po{tovawe prema svima nama `ivima. Osu|ujem ovaj vandalski ~in i pozivam sve gra|ane da budemo boqi od ovoga, da ~uvamo i svoje i tu|e, jer samo tako mo`emo da imamo zajedni~ku budu}nost”, istakao je Jefi}, prenosi Radio Sarajevo.

On je kazao da veruje u organe pravosu|a i policiju i da }e ovaj slu~aj biti brzo rasvetqen, a po~inioci sankcionisani.

Milatovi} najo{trije osudio skandirawe na utakmici

Hrvatska - Crna Gora

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} je najo{trije osudio skandirawe jednog broja navija~a na utakmici Hrvatska - Crna Gora, kojim je demonstriran govor mr`we prema pripadnicima srpskog naroda i istakao da }e uvek biti protiv govora mr`we i za politiku koja spaja qude i vodi Crnu Goru i region napred.

Kako je saop{teno iz Kancelarije za odnose sa javno{}u predsednika Crne Gore, Milatovi} je poru~io da u modernoj i demokratskoj Evropi, ~ijim vrednostima te`i Crna Gora, ne bi trebalo da ima mesta iskazivawu netrpeqivosti prema pripadnicima druge nacije.

„Na utakmicu sam oti{ao sa prijateqem, predsednikom Hrvatske Zoranom Milanovi}em. Nas dvojica delimo istu strast prema reprezentacijama na{ih zemaqa, ali i prema dobrosusedskoj saradwi”, naveo je Milatovi}.

On je istakao da zato `eli jasno da poru~i da sport treba da nas spaja, a ne da nas vra}a u pro{lost.

„Nastavqamo posve}eno i odgovorno da gradimo dobre me|ususedske odnose, po{tuju}i i uva`avaju}i jedni druge”, nagalasio je on.

Tokom sino}we utakmice HrvatskaCrna Gora na zagreba~kom Maksimiru mogli su se ~uti povici „Ubij Srbina”.

Potra`uje se pola milijarde evra

Vanda Babi} Gali}, posebna savetnica ministra spoqnih i evropskih poslova Hrvatske Gordana Grli}a Radmana, rekla je da Vlada Republike Hrvatske i Ministarstvo spoqnih i evropskih poslova pitawe otete hrvatske imovine u Crnoj Gori tretiraju „vrlo ozbiqno”.

Hrvatska hitno tra`i re{ewe za vi{e od 50 porodica, ~iji predstavnici ka`u da im je oteto vi{e od 90 odsto poseda i da je to pqa~ka blaga vrednog pola milijarde evra. U pitawu su odluke

me|uvremenu se na wihovu dedovinu ukwi`ila fantomska firma pa povra}aj i daqe nije ostvaren.

„Takvi slu~ajevi, kao i oni porodica Tripkovi} i Dabinovi}, jasno pokazuju da se radi o diskriminaciji na nacionalnoj osnovi prema mawinskoj zajednici”, izjavila je Babi} Gali}.

Ka`e da je posebno {okira slu~aj Mirjane Tripkovi}-Pantar o tome kako je wenoj porodici bespravno oduzeto 90 odsto imovine, uz manipulacije u zemqi{nim kwigama i upisivawe tre}ih osoba.

uglavnom iz vremena komunizma, navodi se, prenosi RTCG.

„Na sjede}im bilateralnim sastancima, nakon uvida u svu dokumentaciju, ministar Grli} Radman s crnogorskom stranom otvori}e konkretne razgovore i tra`i}e brzi povra}aj imovine i odgovaraju}e pravne lekove. Ono {to je sigurno jeste da Vlada Republike Hrvatske ne}e nemo posmatrati pqa~ku i kulturocid, nego }e u~initi sve kako bi za{titila prava autohtone hrvatske mawine u Crnoj Gori”, rekla je za Jutarwi ministrova savetnica Babi} Gali}. Kako je rekla, nedavno su upoznati s mukama 51 hrvatske porodice iz Tivta koje su pravosna`nom sudskom odlukom dobile povra}aj svoje imovine, ali u

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

OBELE@AVAWE DANA SRPSKOG JEDINSTVA

Sve~ana obele`avawa Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u Pqevqima i Herceg Novom

„[ta re}i o sistemu vlasti koji se tako odnosi prema onima koji su nosioci vi{e od 60 posto kulturne ba{tine Crne Gore? Sli~na je situacija vidqiva i na primeru palate Dabinovi}, poznate kao Kokotova kula, jedne od najlep{ih baroknih palata u Dobroti, te{ko o{te}ene u zemqotresu 1979. godine i nikad obnovqene”, rekla je Babi} Gali}. Kako je navela, novac namewen wenoj obnovi, koliko je poznato, potro{en je u druge svrhe.

„A do danas obnova nije omogu}ena zbog opstrukcija koruptivnog sistema i nemogu}nosti dobijawa dozvola. To je o~igledni primer pritiska kroz pravosudni i administrativni sistem kojim obeshrabruju i teraju qude s vlastitih ogwi{ta. Takav odnos prema imovini Hrvata u Boki kotorskoj ugro`ava ne samo postojnost zajednice, nego i kulturnu ba{tinu svetske vrednosti. Dovoqno je spomenuti da UNESCO razmatra skidawe Boke kotorske s liste reprezentativne svetske ba{tine. Jer, bez Hrvata Boke u Crnoj Gori nema baroka, renesanse ni humanizma”, nagla{ava savetnica Babi} Gali}.

U Pqevqima je odr`ana sve~ana akademija povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Akademiju su organizovali Srpski nacionalni savet Crne Gore, SKC „Patrijarh Varnava“ i NVO „Bisernica“.

HERCEG NOVI PROSLAVIO DAN SRPSKOG JEDINSTVA, SLOBODE I NACIONALNE ZASTAVE U organizaciji osam hercegnovskih nevladinih organizacija, u Herceg Novom tradicionalno je obele`en Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, kao i proboja Solunskog fronta.

Pozdravne re~i uputio je mitropolit mile{evski G. Atanasije i dr Mom~ilo Vuksanovi}, predsednik Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore. Besedu je odr`ao dr Dario Vrane{, predsednik Op{tine Pqevqa.

U programu je u~estvovao hor „Sveti novomu~enik Stanko“ pod dirigentskom palicom Lenke \urovi}, Kulturno-umetni~ko dru{tvo „Pqevqa“, KUD SKC „Patrijarh Varnava“, kao i narodni guslar Vaso \ondovi}. Sve~ana akademija je odr`ana u Centru za kulturu Pqevqa 15. septembra.

- Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode, nacionalne zastave i proboja Solunskog fronta, u ponedeqak, 15. septembra, je u manastiru Savina u 10 sati slu`en parastos rodoqubima iz Boke koji su polo`ili `ivot na oltar otaxbine u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.

Organizatori su nevladine organizacije: Srpski soko Herceg Novi, Kolo srpskih sestara, Kara|or|e, Matica Boke, Vitezovi Svetog Stefana, Riznica starih umetni~kih zanata i ve{tina, SPKD Prosveta i FK Obili}, a pokroviteq je Generalni konzulat Republike Srbije u Herceg Novom.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

NASTAVQA SE ISTERIVAWE SRBA IZ SRPSKIH INSTITUCIJA I ZAUZIMAWE SRPSKE IMOVINE NA KOSOVU

Op{tinska inspekcija i policija zatvorile prostorije RFZO i PIO fonda u Severnoj Mitrovici

Tehni~ka vlada u Pri{tini, isto tako sa tehni~kim premijerom Albinom Kurtijem i daqe nastavqa teror prema Srbima na severu Kosova, otima~inom srpske imovine i isterivawu srpskih i drugih radnika sa posla.

Slu`benici op{tinske inspekcije Severna Mitrovica u{li su, u petak 12. septembra, ne{to posle 10 ~asova u prostorije Republi~kog fonda za penzijsko i zdravstveno osigurawe u Kola{inskoj ulici, 500 metara uz Ibar sa desne strane od glavnog mosta na Ibru Severnoj Mitrovici.

Zaposlenima je, koji su se nalazili na svojim radnim radnim mestima, nalo`eno je da napuste objekat, a sa ulaza su skinute srpske zastave. Oko objekta je razvu~ena policijska traka a pristup objektu je onemogu}en.

U ovom objektu su bili Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe, filijala za Kosovsko-mitrova~ki okrug i filijala Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe.

Republi~ki fond za penzijsko i invalidsko osigurawe iz Beograda osudio je upad u filijalu u Severnoj Mitorvici i u svom saop{tewu naglasio da za sada nije poznat razlog ovakvog postupawa.

“Za sada nije poznat razlog ovakvog postupawa prema institucijama, naro~ito ako se zna da je zgradu izgradila Republika Srbija – Fond PIO i RFZO, i da su usluge ostvarivawa prava iz penzijskog i invalidskog, kao i iz zdravstvenog osigurawa, pru`ane svim gra|anima Kosova i Metohije koji su ispuwavali uslove po zakonima Republike Srbije, ukqu~uju}i i isplatu prava” navedeno je u saop{tewu PIO fonda.

Srpska lista ocenila je da je upad op{tinskih i policijskih inspektora u prostorije Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe i filijale PIO fonda u Severnoj Mitrovici jo{ jedan u nizu direktnih napada na institucije koje obezbe|uju osnovna prava i sigurnost srpskog naroda, koje “Aqbin Kurti svojom bezumnom politikom mr`we `eli da uni{ti”.

Srpska lista poziva me|unarodnu zajednicu da prestane da }uti pred “otvorenim nasiqem i sistematskim ugwetavawem Srba”.

EU je, u subotu 13. septembra, javno izrazila `aqewe zbog zatvarawa srpskih fondova na severu Kosova, oceniv{i da je potez odlaze}e kosovske Vlade u suprotnosti sa obavezama prema EU i {tetan po gra|ane, naro~ito Srbe.

Putem izjave portparola, EU je saop{tila da ovaj potez predstavqa nekoordinisanu intervenciju odlaze}e Vlade Kosova i da je u suprotnosti sa obavezama i preuzetim anga`manima zemqe prema Evropskoj uniji.

OEBS upozorava da prekid usluga u Severnoj Mitrovici ote`ava svakodnevni `ivot neve}inskim zajednicama i poziva na omogu}avawe pristupa uslugama, dok se sporovi re{avaju dijalogom posredovanim EU.

Ove kancelarije su lokalnom stanovni{tvu omogu}avale pristup zdravstvenoj za{titi, isplatu penzija, {kolskim materijalima i socijalnoj pomo}i, navodi se u objavi na X platformi.

„Prekid ovih usluga najvi{e poga|a starije osobe, lica sa invaliditetom i porodice sa ograni~enim alternativama. Sve mere koje uti~u na javne usluge moraju obezbediti neprekidan pristup za sve zajednice, dok se sporovi re{avaju kroz dijalog posredovan od strane EU i uz zna~ajno lokalno konsultovawe“, isti~e OEBS.

Izborna kampawa za ovogodi{we lokalne izbore na Kosovu po~ela je u pono}, 13. septembra, i traja}e sve do dana izbora, 12. oktobra u 6.59 ~asova, saop{tila je Centralna izborna komisija u Pri{tini. Svoju kampawu Srpska lista po~ela je u pono}, 13. septembra, na {etali{tu u severnom delu Mitrovice u ulici kraqa Petra I. Predizbornu konvenciju, stranka, odr`ala je u subotu, 13. septembra, u 11 ~asova u amfiteatru Tehni~kog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. Srpska lista, odr`avawem predizborne konvencije u prepunom amfiteatru Fakulteta tehni~kih nauka u Kosovskoj Mitrovici, pozvala gra|ane na jedinstvo i masovan izlazak na izbore 12. oktobra.

U uvodnom izlagawu potpredsednik Srpske liste Ivan Zaporo`ac, je poru~io da je srpski narod na Kosovu vi{e od tri godine suo~en sa stalnim pritiscima od strane

ZBOG ANTIDEMOKRATIJE KURTIJA I SAMOOPREDEQEWA SAD na neodre|eno obustavile strate{ki dijalog sa Kosovom

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su na neodre|eno vreme obustavile planirani strate{ki dijalog sa Kosovom zbog zabrinutosti u vezi sa postupcima vlade u tehni~kom mandatu, koji su, kako se navodi u saop{tewu, pove}ali tenzije i nestabilnost i ograni~ili mogu}nost Sjediwenih Dr`ava da produktivno sara|uju sa Kosovom na zajedni~kim prioritetima.

„Ostajemo posve}eni unapre|ewu zajedni~kih interesa koje dele Sjediwene Dr`ave i narod Kosova. Na{ odnos sa Kosovom zasniva se na zajedni~kom ciqu: ja~awu mira i stabilnosti kao osnovi za uzajamni ekonomski prosperitet. Na`alost, nedavni postupci i izjave premijera u tehni~kom mandatu (Aqbina) Kurtija predstavqaju izazov za napredak koji je ostvaren tokom mnogih godina“, navodi se u saop{tewu ambasade SAD-a u Pri{tini.

KOSOVSKA MITROVICA

Ni~e pe{a~ki most

Radovi na izgradwi pe{a~kog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici uveliko teku. Na ovom mostu, 16. avgusta, po~eli su radovi i to na mesto gde je i ranije postojao pe{a~ki most prema nasequ Tri solitera u severnom srpskom delu Kosovske Mitrovice. Premijer u ostavici – tehni~koj vladi Kosova, Albin Kurti je je 1. jula postavio dva kamena temeqca za dva mosta na ovoj reci. Postojao je i ranije ‚’pe{a~ki most’’ za ‚’Tri solitera’’ u severnom delu grada, gra|en od februara do aprila 2000. godine. On je odnet u velikoj poplavi Ibra 19. januara 2023. godine. Novi pe{a~ki most, 700 metara uzvodno od glavnog gradskog mosta na Ibru, ima}e du`inu od 41 metar i {irinu 3.7 metara. Kako se planira, pe{a~ki most }e biti zavr{en do kraja septembra. Posle ravno 57 dana od postavqewa kamena temeqca za novi most na Ibru za automobile, 500 metara nizvodno od glavnog gradskog mosta u Kosovskoj Mitrovici, 1, jula, novi most preko Ibra otvoren je za saobra}aj 26. avgusta.

Grozd oblikovao krst

Na fejsbuk stranici Eparhije ra{koprizrenske objavqena je fotografija grozda u obliku krsta koji je ubran u vinogradu manastira Visoki De~ani.

Aqbina Kurtija, da svakodnevno progoni Srbe i da `eli da im poka`e da za wih nema bezbednog na Kosovu, da im oduzme slobodu kretawa, rada i `ivota. Kandidat za gradona~elnika Severne Mitrovice, Milan Radojevi}, ~ije je ime vidno istakuto na transparentu u afiteatru ‘’Svi za brata Milana, Kosovska Mitrovica

je uz Srpsku listu’’, obra}aju}i se prisutnima istakao je da su Mitrov~ani napravili prvi korak na februarskim izborima, a da im sada predstoji drugi, odnosno: - da Mitrovicu vrate Mitrov~anima da samostalno odlu~uju o svojoj sudbini. On je poru~io ‘’da srpsko ime ne mo`e biti izbrisano i srpsko srce ne mo`e biti slomqeno’’. Srpska lista nastupi}e na izborima sa 239 kandidata za odbornike, u sredinama gde su Srbi neve}insko stanovni{tvo i sa deset kandidata za predsednike op{tina u sredinama gde Srbi ~ine ve}inu, pod rednim brojem 170. Prema spisku CIK – a, ukupan broj gra|ana sa pravom glasa je 2.069.098 bira~a. Broj gra|ana sa pravom glasa na bira~kim mestima na Kosovu je 2.025.105, dok je broj gra|ana registrovanih za glasawe putem po{te, van Kosova, 43.993 bira~a. ^ak 482.439 bira~a je vi{e od broja stanovnika?

Osve{tana obnovqena

Saborna crkva u Pakracu

Patrijarh srpski Porfirije je predvodio je svetu liturgiju na kojoj je minulog vikenda osve{tan obnovqeni Saborni hram Svete Trojice u Pakracu. Patrijarhu su saslu`ivali arhiepiskop antidonski Nektarije iz Jerusalimske Patrijar{ije; mitropolit dimitri-

gtonsko-wujor{ki i isto~noameri~ki Irinej, pakra~ki i slavonski Jovan, {vajcarski Andrej, biha}ko-petrova~ki Sergije, buenosajreski i ju`no-centralnoameri~ki i administrator zagreba~ko-qubqanski Kirilo i vikarni lipqanski Dositej,

jadski i almirski Ignatije iz Atinske Arhiepiskopije; arhiepiskop mihalovsko-ko{icki Georgije iz Pravoslavne Crkve ^e{kih zemaqa i Slova~ke; mitropoliti crnogorsko-primorski Joanikije, nema~ki Grigorije, ra{ko-prizrenski Teodosije, zahumsko-hercegova~ki i stonsko-primorski Dimitrije, budimqansko-nik{i}ki Metodije; episkopi va{in-

kao i mnogobrojno sve{tenomona{tvo, sve{tenstvo i |akonstvo.

Ovaj hram Eparhije slavonske, skoro u potpunosti je bio razoren u ratnim zbivawima od 1991. do 1995. godine. „Obnova i osve}ewe hrama starog skoro 280 godina velika je radost i podr{ka Srbima u Slavoniji, koji su posle svih ratova i velikih stra-

dawa opstali na svojoj zemqi pod okriqem i starawem na{e Srpske pravoslavne crkve”, istaknuto je na stranici SPC. U besedi patrijarh je uputio molitvene `eqe da se uvek, kao danas, sabiramo u qubavi, me|usobnom razumevawu i spremnosti da ~ujemo jedni druge, da dolazimo uvek u Pakrac sa molitvom kako bismo slavili Jednoga Boga u Trojici, kome je pakra~ki hram posve}en. On je rekao da hram u Pakracu svedo~i o raspe}u, ali i o vaskrsewu. Iako je bio vi{e nego rawen, hram svedo~i o ~iwenici da je Bog Gospodar istorije i da je qubav. Povodom obnovqewa i osve}ewa Sabornog hrama Svete Trojice u Pakracu, vladika slavonski Jovan je uru~io ordene i poveqe Eparhije slavonske zaslu`nim pojedincima i institucijama. Ovim priznawima Eparhija je izrazila blagodarnost onima koji su svojim trudom, podr{kom i qubavqu doprineli obnovi svetiwe. Me|u odlikovanima su patrijarh srpski Porfirije, posthumno mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, kao i protojerej-stavrofor \or|e Teodorovi}. Priznawa su dobili i Viktor Nikolajevi~ Dja~enko, posthumno Mileta Radojevi}, @arko Dragi~evi}, Biskup po`e{ki u mirovini Antun [kvor~evi}, nekada{wi Biskup londonski Ri~ard ^artres, general Rafaele Jubini i dr @arko [pani}ek.

SE]AWE NA SRPSKE @RTVE 11. SEPTEMBRA:

Vladimir i Bojan nestali su u dimu i plamenu kula bliznakiwa!

Dok Amerika odaje po~ast nedu`nim `rtvama teroristi~kog napada 11. septembra 2001. na Wujork i Va{ington, Srbi {irom sveta s pijetetom se se}aju Vladimira Toma{evi}a i Bojana Kosti}a, dvojice mladih Beogra|ana, koji su tog dana poginuli u napadu na kule bliznakiwe, svetskog trgovinskog centra na Menhetnu.

Bojan Kosti} se u momentu prvog udara otetog aviona na Svetski trgovinski centar nalazio na 104. spratu u kancelarijama brokerske kompanije „Kantor Ficxerald”. Minut posle razorne eksplozije on je telefonom pozvao svoju verenicu [ve|anku Suzan i ostavio joj poruku na sekretarici: “Avion je udario u zgradu, poku{a}emo da se evakui{emo”. Wegovo telo nikada nije prona|eno, a Bojan Kosti} je, sa jo{ hiqadama nestalih u ru{evinama Svetskog trgovinskog centra progla{en mrtvim. Bojan Kosti} je ro|en 1968. godine u Beogradu gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Kao jedan od veoma talentovanih mladih u ko{arka{koj {koli „Partizana” dobio je stipendiju na Univerzitetu Ajova. Tamo je igrao ko{arku i {kolovao se, ali kad se te{ko povredio morao je da zavr{i sportsku karijeru. Vladimir Toma{evi}, koji je sa suprugom Tawom `iveo u Kanadi, stigao je tog kobnog 11. septembra 2001. u Wujork da bi u~estvovao na seminaru iz informacionih tehnologija. U momentu teroristi~kog napada Al Kaide nalazio se u prostorijama ~iji je naziv bio “Prozori sveta”, na posledwem spratu jedne od kula bliznakiwa Svetskog trgovinskog centra. Vladimir Toma{evi} ro|en je 25. januara 1965. na Kosovu i Metohiji. U ranom detiwstvu, kao ~etvorogodi{wi de~ak sa roditeqima i mla|om

sestrom Jelenom preselio se u Beograd, gde je diplomirao na Elektrotehni~kom fakultetu. U Kanadi je radio na razvijawu softvera. Brzo je napredovao u slu`bi i bio postavqen za potpredsednika kompanije “Optus biznis solu{n”. Godinu dana nakon teroristi~kog napada, objavquju}i biografije nastradalih, “Wujork tajms” je 16. juna 2002. godine, za Vladimira Toma{evi}a napisao da je on bio ~ovek koji je “uvek znao da udeli kompliment drugima”. Sa suprugom Tawom `iveo je u Torontu, voleo je da se bavi tenisom i golfom. Smatraju}i da ne}e biti mogu}e prona}i posmrtne ostatke svih nastradalih, gradske vlasti Wujorka su posle teroristi~kog napada ponudile porodicama `rtava urne sa pepelom sa zgari{ta razorenih kula-bliznakiwa. Rodteqi Vladimira Toma{evi}a su ponudu prihvatili i urnu koja je stigla iz Amerike pohranili na Top~iderskom grobqu u Beogradu, a kasnije i jo{ neki delovi tela. Sahrana Vladimirovih posmrtnih ostataka obavqena je 11. septembra 2008. u Beogradu.

Iva iz Amerike pobedila na teniskom turniru u Gvadalahari!

Iva Jovi} (17), ameri~ka teniserka srpskog porekla, osvojila je prvu WTA titulu u karijeri.

Ova izuzetno talentovana tinejxerka podigla je trofej na WTA turniru serije 500 u Gvadalahari, po{to je u finalu savladala Emiliju Arango iz Kolumbije rezultatom 6:4, 6:1.

Simpati~na teniserka, koja }e u decembru napuniti 18 godina, postala je najmla|a {ampionka u istoriji ovog presti`nog turnira. To nije sve, Iva je osvajawem titule napravila veliki skok na WTA listi. Ona je od danas 36. teniserka sveta, {to je wen najboqi plasman u karijeri. Posle sjajne Mire Andrejeve, devojka poreklom iz Srbije je druga najmla|a teniserka u Top 50.

IVA OBO@AVA SRBIJU

Ivini roditeqi su Jelena i Bojan, a ima i stariju sestru Miu, koja tako|e igra tenis. Majka je ro|ena u Splitu, a otac Bojan u Leskovcu. Iva od malena svakog leta dolazi u Srbiju i obilazi rodbinu u Beogradu i Leskovcu.

Po~ela je da trenira sa pet godina i odmah je pokazala da ima ogroman potencijal. Naravno, uzora vidi u Novaku \okovi}u. Nakon debija na US openu 2024. godine ova simpati~na tinejxerka pri~ala je o svom poreklu i qubavi koju gaji prema na{oj zemqi. - Svake godine dolazim u Srbiju, jo{ od kada sam imala 2,3 godine, odlazim da vidim svoje bake i deke, svoju bli`u porodicu. Volim da idem tamo. Vrlo je lepo, Beograd, je posebno fin. Definitivno imam dobru vezu sa Srbijom. Imam prijateqe tamo. Volimo da idemo u Zemun, na Adu. Zabavno je, sjajno – po~ela je pri~u Iva, pa dodala: - Moj tata je iz Leskovca. Mama mi je iz Splita, ali se kasnije preselila u Beograd. Idem u Leskovac. Pro{log leta sam i{la, ovog leta sam bila u Beogradu i malo u Leskovcu. Imala sam malo treninga u Leskovcu, ali naravno, u Beogradu ih ima malo vi{e. Trenirala sam sa Petrom \uki}em u Beogradu, a u Leskovcu u Teniskom klubu [umice. Ne verujem da znate. Srpski odli~no govori i ponekad ga koristi na terenu… - Ponekad, kada sam zaista besna, pa ne `elim da sudije razumeju. To je otprilike to, ali da, ponekad. Sada je ~udno kada vidim da mnogi razumeju, pa moram da pazim {ta pri~am.

LUDA TRKA U FUTURISTI^KOM

NAORU@AWU AUSTRALIJE

I KINE

Roboti ajkule protiv robota vukova

Ministar odbrane te zemqe Ri~ard Marls objavio je da }e savezna vlada potro{iti 1,7 milijardi dolara na nabavku desetina bespilotnih podmornica, koje }e upotpuniti vazduhoplovne dronove “Ghost Bat“ (duh {i{mi{).

Razvijeni od strane ameri~kog startapa “Anduril Industries” i australijske vojske, Marls je ove autonomne podvodne dronove opisao kao “najvi{u tehnolo{ku sposobnost na svetu“.

Kina je ranije ovog meseca, 3. septembra, demonstrirala svoju vojnu mo} pred svetskim liderima na paradi na Trgu Tjenanmen u Pekingu.

Procewuje se da je oko 10.000 vojnika paradiralo pored nuklearnog oru`ja, borbenih aviona, tenkova, laserskog oru`ja i hipersoni~nih raketa.

Me|utim, najvi{e pa`we australijskih vojnih analiti~ara privukla je kineska flota kopnenih, vazdu{nih i pomorskih dronova, ukqu~uju}i “robotske vukove“.

Dronovi sa tankim mehani~kim nogama, bili su fiksirani na vozilima umesto da hodaju, ali su ipak predstavqali jasan “podsetnik” na tehnolo{ke inovacije te zemqe.

Prvi javni probni let australijskog “Ghost Bat-a” odr`an je u Severnoj Teritoriji dva dana nakon kineske parade, a nekoliko dana kasnije usledila je i objava o finansirawu flote “Ghost Shark“.

Australija je dugo smatrana “zaostalom” kada je re~ o dronovima i sistemima protiv dronova, pri ~emu pojedine procene tvrde da Kina ima prednost od ~itave decenije.

To je slabost koju vlada premijera Antonija Elbanizija nastoji da smawi investicijom od 10 milijardi dolara tokom naredne decenije.

Iako su precizne sposobnosti “Ghost Shark-a“ tajne, ministar odbrane Pat Konroj rekao je da oni mogu da deluju na “izuzetno velikim udaqenostima od australijskog kontinenta“.

Prvi “Ghost Shark-ovi” o~ekuju se u operativnoj slu`bi od januara naredne godine.

Prva i najve}a australijska fabrika za preradu prirodnog gasa u te~no stawe dobila je kona~nu dozvolu da radi do 2070. godine, nakon gotovo sedmogodi{weg procesa tokom kojeg se operater Woodside Energy Group suo~avao sa protivqewem ekolo{kih aktivista i starosedelaca zabrinutih zbog zaga|ewa koje izaziva ovo postrojewe.

Ministar za `ivotnu sredinu Marej Vot dozvolio je da projekat North West Shelf u Zapadnoj Australiji nastavi sa radom jo{ 40 godina, gotovo ~etiri meseca nakon {to mu je dao privremenu dozvolu, pi{e Bloomberg Woodside je prihvatio 48 uslova kako bi se ograni~io uticaj postrojewa na lokalnu aborixinsku kamenu umetnost, ukqu~uju}i smawewe emisija u odnosu na dosada{we nivoe. Tako|e, lokacija }e do 2050. godine morati da dostigne neto nultu emisiju gasova sa efektom staklene ba{te, u skladu sa mehanizmom za za{titu klime.

PLAN ZA NAREDNIH 20 GODINA

Australija ula`e osam milijardi dolara u nuklearne podmornice

Planirani pogon kqu~an za australijsku industriju brodogradwe

Australija je saop{til da }e ulo`iti osam milijardi ameri~kih dolara na uspostavqawe odbrambenih objekata na zapadu zemqe za izgradwu nuklearnih podmornica.

Australijski ministar odbrane, Ri~ard Marles, naveo je da je planirani pogon „kqu~an za australijsku industriju brodogradwe”, kao i da Vlada Australije nastavqa da pove}ava izdatke za odbranu na rekordne nivoe kako bi bili obezbe|eni kapaciteti koji su neophodni.

Ugovor AUKUS, koji su Australija, Velika Britanija i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave potpisale 2021. godine, ima za ciq da Australiji obezbedi podmornice

na nuklearni pogon u narednoj deceniji kako bi se suprotstavila ambicijama Kine u Indo-pacifi~kom regionu, preneo je Rojters.

Australija je pro{le godine ulo`ila 84 miliona ameri~kih dolara za nadogradwu postrojewa u brodogradili{tu Henderson u blizini Perta, najavquju}i da }e milijarde dolara biti po-

tro{ene tokom narednih 20 godina kako bi se ono transformisalo u centar za odr`avawe flote nuklearnih podmornica. U okviru programa AUKUS-a, planirano je da Va{ington proda Australiji nekoliko podmornica na nuklearni pogon klase Virxinija, dok }e Velika Britanija i Australija kasnije izgraditi novu podmornicu klase AUKUS.

Kia u Australiji dostigla rekordnu milionitu isporuku

Kia slavi prodaju milionitog vozila u Australiji, ~ime potvr|uje koliko je uspe{na na tom kontinentu. Jubilarna prodaja je ostvarena isporukom Tasman X-Pro Dual Cab pickupa iz Motorama Kia salona u Kvinslendu.

Ova ju`nokorejska automobilska marka je u{la na australijsko tr`i{te 1988. godine s modelom Rocsta. Bile su potrebne tri decenije da dostigne 500.000 prodatih vozila (2018.), ali je samo sedam godina kasnije taj broj udvostru~en.

„Ova prekretnica odra`ava rastu}u snagu Kije u Australiji i zna~ajnu ulogu koju to tr`i{te ima u na{em globalnom uspehu”, izjavio je Tae-Hun (Ted) Lee, izvr{ni potpredsednik Kije.

Me|u nedavnim uspesima marke je prvo mesto u nacionalnoj anketi o zadovoqstvu trgovaca u 2022. godini, dok je 2024. prvi put prema{ila 80.000 prodatih vozila u jednoj godini.

S rastu}om ponudom elektrifikovanih modela i nagra|ivanim vozilima poput Picanta, Carnivala i novog Tasmana, Kia nastavqa da ja~a svoju poziciju na australijskom tr`i{tu.

Australija ima slo`en odnos sa svojom industrijom izvoza TPG-a jo{ od 1989. godine, kada je North West Shelf izvezao prvi teret ovog „superohla|enog“ gasa. Pro{le godine, 10 australijskih postrojewa ~inilo je oko petine svetskog izvoza - donose}i gotovo 69 milijardi australijskih dolara (46 milijardi ameri~kih) uglavnom kroz isporuke Japanu, Ju`noj Koreji i Kini. Ipak, nacionalna industrija gasa je kritikovana jer je doprinela da zemqa postane jedan od najve}ih emitera {tetnih gasova po glavi stanovnika, dok istovremeno pla}a relativno male tantijeme dr`avi.

Postrojewe North West Shelf LNG je najstarije i najve}e u Australiji, ali i jedan od najve}ih zaga|iva~a. Emisije predvi|ene do 2070. godine - ukqu~uju}i i one nastale sagorevawem wegovog gasa u inostranstvu - procewuju se na oko deset puta vi{e od trenutnog godi{weg nacionalnog nivoa Australije. Projekat je kritikovan i zbog mogu}eg uticaja na obli`we drevno aborixinsko nalazi{te kamene umetnosti, koje sadr`i vi{e od milion gravura. Vot je u julu uspe{no lobirao da to nalazi{te dobije status svetske kulturne ba{tine pod za{titom UNESCO-a.

Laburisti~ka vlada, koja je ubedqivo reizabrana u maju na platformi borbe protiv klimatskih promena i koja nastoji da bude doma}in slede}eg klimatskog samita Ujediwenih nacija, tvrdi da je gas kqu~an za podr{ku obnovqivim izvorima energije u zemqi i inostranstvu, kao i za zamenu prqavijih termoelektrana na ugaq.

Ju`na Australija prva regija na svetu sa 100% energije od vetra i sunca!

Zahvaquju}i dogovoru s federalnom vladom, dr`ava je osigurala finansirawe kojim se poma`e izgradwa novih kapaciteta proizvodwe i skladi{tewa energije, a ciq je da se dostigne 100 posto neto obnovqivih izvora do 2027. godine.

Ovaj potez ne samo da }e Australiju u~initi globalnim predvodnikom u tranziciji prema ~istoj energiji, nego }e ujedno pokazati da je mogu}e stvoriti stabi-

nom nivou – jer pokazuje kako obnovqiva budu}nost nije rezervisana samo za zemqe bogate vodnim resursima.

ULAGAWA KOJA MEWAJU

ENERGETSKU SLIKU

Kqu~ni element dogovora s federalnom vladom je osigurawe minimalno jednog gigavata novih kapaciteta vetroelektrana i solarnih elektrana, kao i 400 megavata sistema za skladi{tewe, {to odgovara kapacitetu od 1.600 megavat sati. Ta ulagawa omogu}i}e sigurnu do-

lan elektroenergetski sistem temeqen iskqu~ivo na vetru i suncu, javqa Renew Economy.

OD PIONIRA DO

GLOBALNOG PREDVODNIKA

Ju`na Australija ve} godinama predwa~i u Australiji, ali i u svetu, kada je re~ o kori{}ewu energije vetra i sunca. U posledwih 12 meseci ~ak 70 posto ukupne potro{we energije u toj dr`avi podmireno je iz ovih izvora. Taj postotak ~ini Ju`nu Australiju svojevrsnim eksperimentalnim poligonom za sve zemqe koje `ele da smawe zavisnost od fosilnih goriva.

Za razliku od nekih drugih regija koje se oslawaju na hidroenergiju, Ju`na Australija mora da prona|e re{ewa iskqu~ivo u kombinaciji vetra, sunca i pametnih sistema za skladi{tewe. Upravo to joj daje dodatnu te`inu na global-

stavu energijom i u trenucima kada prirodni uslovi ne pogoduju proizvodwi – na primer, tokom no}i ili u razdobqima bez vetra.

Jo{ jedan va`an infrastrukturni projekt je energetska interkonekcija s Novim Ju`nim Velsom, poznata kao Project Energy Connect. Ova veza omogu}i}e stabilnije balansirawe proizvodwe i potro{we, razmenu energije me|u dr`avama i smawewe rizika od prekida dostave. U kombinaciji s novim kapacitetima, interkonekcija }e osigurati da Ju`na Australija dostigne ciq i ostane energetski nezavisna.

GLOBALNI ZNA^AJ

I INSPIRACIJA DRUGIMA

Ciq od 100 posto neto obnovqivih izvora do 2027. godine nije samo lokalna ambicija. On ima ogroman globalni zna~aj jer pokazuje da je mogu}e stvoriti odr`iv

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

elektroenergetski sistem temeqen iskqu~ivo na vetru i suncu. Dok mnoge dr`ave jo{ uvek razmi{qaju kako da zamene fosilna goriva, Ju`na Australija nudi konkretan primer da se odlu~nim ulagawima i jasnim planirawem mogu ostvariti izuzetni rezultati. Ovaj uspeh mogao bi da poslu`i kao inspiracija zemqama koje se bore s energetskom tranzicijom. Posebno va`na poruka dolazi za Evropu, gde su klimatske promene i energetska sigurnost visoko na politi~koj agendi, kao i za zemqe u razvoju koje tra`e finansijski isplativa re{ewa.

POGLED U BUDU]NOST

Ako Ju`na Australija zaista postigne svoj ciq do 2027., ona }e postati prvi

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

primer elektroenergetske mre`e koja se u potpunosti bazira na obnovqivim izvorima, bez potrebe za hidroelektranama.

To bi moglo da ozna~i po~etak nove faze globalne energetske politike, u kojoj }e solarni paneli i vetroturbine da igraju glavnu ulogu. U vremenu kada se svet suo~ava s izazovima klimatskih promena, ovakvi potezi pokazuju da re{ewa postoje i da ona nisu tek vizija budu}nosti – nego realnost koja se doga|a ve} danas. Ju`na Australija time ne gradi samo energetsku sigurnost za svoje gra|ane, nego i trasira put kojim bi mogle da krenu mnoge druge dr`ave sveta.

Australijski par iz predgra|a Melburna do`iveo je veoma pozitivno iznena|ewe kada je skoro nedequ dana nakon izvla~ewa otkrio da na svom fri`ideru ima tiket vredan vi{e od 13 miliona ameri~kih dolara, odnosno oko 11,08 miliona evra.

Dobitni tiket bio je jedan od ~etiri raspodeqena u izvla~ewu Powerball-a odr`anom 4. septembra, sa nagradnim fondom od preko 50 miliona dolara. Po{to nisu bili registrovani u klubu ~lanova The Lott-a, koji je zvani~ni operater lutrije u Au-

straliji, zvani~nici nisu mogli da ih kontaktiraju i morali su da ~ekaju da ih dobitnici sami

kontaktiraju, izve{tava People. – Ludo! U {oku sam. Nevero-

vatno je. Nismo imali pojma, a tiket je sve vreme bio na na{em fri`ideru – rekla je dobitnica. Tako|e je rekla da su brojevi nasumi~no izabrani kori{}ewem opcije Quick Pick, ali da su me|u wima bili i neki posebni datumi poput porodi~nih ro|endana i godi{wica. Par, koji sebe opisuje kao „vredne qude koji su celog `ivota vredno radili“, planira da novac potro{i na svoju decu i unuke, a tako|e se nada da }e kupiti „malu ku}u“. – Godinama povremeno kupujemo karte. Ne mogu da verujem. Ne

znam da li da nastavim da radim ili da se penzioni{em. Moji planovi za danas su se upravo radikalno promenili. Treba}e mi mnogo vremena da sve ovo shvatim – istakao je dobitnik. Dobitna karta je kupqena u prodavnici u Isto~nom Brajtonu, a vlasnik prodavnice Saxad Sadeghi Gurbandi izrazio je veliko zadovoqstvo jer je ovo prvi put da je wegova filijala prodala dobitnu kartu prve kategorije. – Presre}an sam, odmah }u re}i kolegama. ^estitam pobednicima i hvala vam {to nas podr`avate! – rekao je on.

Potro{wa za spas ekonomije

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Finansijski eksperti o~ekuju rast potro{we doma}instava u Australiji zbog nedavnih smawewa kamatnih stopa i poreza. Izgleda da australijska doma}instva kona~no po~iwu da olak{avaju svoje nov~anike nakon godina stegnutog buxeta, {to je znak da je najgore od postkovid ekonomske krize mo`da iza nas. Najnoviji ekonomski podaci otkrivaju koliko }e vlasnici hipotekarnih kredita tro{iti u novim finansijskim uslovima nakon smawewa kamatnih sto-

tal, ali potro{wa doma}instava ~ini pribli`no 50% bruto doma}eg proizvoda zemqe. Posebno istra`ivawe ANZ banke tako|e predvi|a da }e se BDP Australije pove}ati u narednim kvartalima. „Pove}awe ukupne javne potra`we, zajedno sa ubrzawem potro{we, verovatno }e pokrenuti rast BDP-a u drugom kvartalu“, navodi se u izve{taju ANZ. Mese~ni indikator potro{we doma}instava porastao je za 0,7% u odnosu na kvartal u realnom iznosu u drugom kvartalu, {to je ne{to ja~e od na{e osnovne prognoze potro{we doma}instava.

I Metju Hasan, {ef australijskog makroprognozirawa u Vestpek banci, ka`e da podaci o transakcijama koji dolaze iz banke pokazuju pozitivan uticaj na potro{wu. „Smawewe tro{kova `ivota izgleda da je faktor, posebno za zakupce, dok je smawewe zabrinutosti u vezi sa tarifama tako|e moglo da podigne raspolo`ewe“, rekao je. On nije to nazvao oporavkom, rekav{i da prodaja kod malo-

pa. Ako je sude}i po ekspertima Australijanci }e kona~no imati prostora za opu{tawe u narednim mesecima i po~eti da tro{e vi{e. To bi za daqi pozitivan ekonomski rast bio jedini spas. Smawewe kamatnih stopa i poreza od jula pro{le godine po~e}e kona~no da uti~u na potro{wu doma}instava. Tri od ~etiri velike australijske banke ka`u da je najgore od krize tro{kova `ivota sada iza nas. Glavna ekonomistkiwa Komonvelt banke, Belinda Alen, ka`e da, iako je oporavak bio sporiji nego {to se o~ekivalo, u potro{wi potro{a~a postoje jasne indicije. Banka vredna skoro 300 milijardi dolara sada prognozira da }e potro{wa doma}instava dosti}i 2,4% do druge polovine 2026. godine. Ovo bi bio zna~ajan podsticaj za australijsku ekonomiju koja je posledwih godina zaostajala za globalnim konkurentima. Podaci koje je objavio Australijski zavod za statistiku (ABS) pokazuju da je potro{wa doma}instava porasla za samo 0,4% u martovskom kvartalu, nakon revidiranih 0,7% u pro{lom decembru. Ukupno, ekonomija je porasla za samo 0,2% za kvar-

prodajnih objekata „sporo ide“, a kupcima su i daqe potrebni periodi sa velikim popustima pre kupovine artikala. „Da li }emo ipak videti da se ovaj najnoviji porast raspolo`ewa odra`ava na ve}u potro{wu bi}e kqu~ni vodi~ za utvr|ivawe da li oporavak potro{a~a dobija na zamahu“, rekao je on. Sve tri banke pozivaju na daqe smawewe kamatnih stopa u novembru kako bi se podr`ala potro{wa. Komonvelt banka prognozira da }e tako|e biti bar jo{ jedno smawewe kamatnih stopa u 2026. godini. Oni daqe navode da }e preduze}a mo}i da prebrode neke od svojih nedavnih tro{kovnih pritisaka koji su podigli inflaciju. „Ako ne vidimo o~ekivani odgovor ili, alternativno, ako se tr`i{te rada pogor{a, mogu} a su daqa smawewa stopa slede}e godine“, rekla je ona. Me|utim, u ovoj fazi, svi znaci ukazuju na poboq{awe potro{we, kona~no. Sa druge strane, Australijanci su nedavno od Rezervne banke Austrarlije (RBA) upozoreni da se naviknu na vi{e cene proizvoda i usluga. Pomo}nica guvernera Rezervne banke ka`e da se australijska doma}instva finan-

sijski poboq{avaju, ali upozorava da }e vi{i tro{kovi `ivota ipak ostati. Mleko, hleb, benzin i druge osnovne potrep{tine bi}e i daqe najva`niji za australijske kupce, a Rezervna banka je potvrdila da }e vi{i tro{kovi `ivota ostati. Pomo}nica guvernera Rezervne banke Sara Hanter upozorila je u utorak doma}instva da se cene nikada ne}e vratiti na nivo pre pandemije. „Tro{kovi `ivota su sada vi{i i mi ne poku{avamo da spustimo nivo cena“, rekla je na konferenciji Australijskog udru`ewa finansijske industrije u utorak. „Mleko koje kupujemo u supermarketu svake nedeqe je mnogo skupqe nego {to je bilo pre kovida.“ Ona je rekla da, iako banka ciqa inflaciju, `eli da odr`i cene u odre|enom rasponu i da ne ide na deflaciju. „Cena mleka se ne}e vratiti na nivo pre kovida, isto va`i i za hleb, ostale osnovne namirnice, benzin i tako daqe“, rekla je ona. „Svi se mi moramo na to naviknuti i znamo da je te{ko i da boli kada obavite nedeqnu kupovinu.“ Uprkos vi{im cenama, ona ka`e da su doma}instva u proteklih 12 meseci po~ela da se snalaze u novim okolnostima. „Izgleda da uslovi u doma}instvima po~iwu da se poboq{avaju, a brojni osnovni pokazateqi su po~eli da se mewaju u posledwih godinu dana“, rekla je ona. Povra}aj od poreskih prijava (Tax return) ditnim karticama. Qudi su i ove godine potro{ili svoje poreske povra}aje na smawewe tog duga, pokazuju podaci Rezervne banke, tako {to su napravili najve}u potro{wu na smawewe duga od 2022. godine. „Zna~ajan pad duga po kreditnim karticama pratio je pad broja ra~una kreditnih kartica“, rekla je direktorka podataka kompanije Canstar, Sali Tindal. Dva procenta ovog duga, 274 miliona dolara, otpla}eno je u julu. Nova ukupna brojka duga predstavqa pad od 0,4 procenta u odnosu na isto vreme pro{le godine. Tokom pro{le godine, zatvoreno je 180.000 ra~una kreditnih kartica (dva procenta ra~una). Statisti~ki podaci iz nedavne pro{losti pokazuju da malo dodatnog novca u julu obi~no ide direktno na ove kartice sa visokim kamatama, me|utim, ovaj jul je bio najve}i mese~ni pad duga po kreditnim karticama sa kamatom, koji smo videli u posledwe tri godine. Tog meseca, kamatne stope su pove}ane tre}i mesec zaredom na 1,35 odsto, u onome {to }e postati najve}i ciklus zatezawa u Australiji u posledwoj deceniji. Lepo je videti da Australijanci kona~no smawuju svoj dug po kreditnim karticama, ali sa 17,7 milijardi dolara koji i daqe akumuliraju kamatu po prose~noj stopi od 18,69 odsto, o~igledno je da ima jo{ mnogo posla da bi mnogi do{li do svog `eqenog ciqa ekonomske nezavisnosti.

Gradi se ”crna kutija za ~ove~anstvo”, ~uva}e sve

tajne na{e civilizacije, ali i snimiti sudwi

u ^eli~ni monolit nalazi}e se na stabilnoj lokaciji u Tasmaniji, sa solarnim napajawem i dugotrajnim dizajnom u Sistem kontinuirano bele`i ekolo{ke i dru{tvene informacije radi budu}eg razumevawa na{e civilizacije

Zvu~i fascinantno i uznemiruju}e u isto vreme: Istra`iva~i u Australiji rade na nekoj vrsti crne kutije za ~ove~anstvo. Wihov ciq: Kada na{a civilizacija jednog dana prestane da postoji, ~eli~ni monolit u Tasmaniji }e biti svedok na{e istorije – i na{eg kraja – za one koji do|u posle nas.

Naziv projekta: „Zemqina crna kutija“. Sli~no snima~u leta u avionu, namewen je za ~uvawe svih va`nih podataka. Samo {to ovaj ure|aj za skladi{tewe podata-

KONTINENT TONE:

ka nije mala kutija, ve} masivni monolit dug deset metara, napravqen od ~elika debqine 7,5 centimetara i postavqen na granitnom temequ.

SME[TENA NA DOBRO

OBEZBE\ENOJ LOKACIJI

„Zemqina crna kutija” nalazi}e se u udaqenom regionu u zapadnoj Tasmaniji, na politi~ki stabilnoj i geolo{ki bezbednoj lokaciji.

Projekat je zamisao Univerziteta Tasmanije, kreativne agencije Clemenger BBDO i umetni~kog kolektiva The Glue Society. Monolit se napaja solarnom energijom i dizajniran je da traje vekovima ili ~ak i du`e bez odr`avawa.

BELE@I]E SVE

AKTIVNOSTI NA ZEMQI

Unutra: sistemi za skladi{tewe koji kontinuirano bele`e podatke o

dan

`ivotnoj sredini i dru{tvu – koncentracije ugqen-dioksida, temperature mora i vazduha, zakiseqavawe okeana, potro{wu energije, politi~ke odluke, vesti, objave na dru{tvenim mre`ama. Sve {to bi moglo da objasni kako je ~ove~anstvo `ivelo i za{to je na kraju propalo.

- @elimo da ovaj ure|aj bude tu za potomstvo ako jednog dana do|e do katastrofalnog kolapsa - rekli su tvorci australijskim medijima.

KLIMATSKE PROMENE DOVELE DO ZABRINUTOSTI

ZA OPSTANAK ^OVE^ANSTVA Ideja je nastala iz hitne situacije zbog klimatske krize.

- Ako ne delujemo sada, sve {to radimo jeste da dokumentujemo sopstveni kraj - ka`e se u videu projekta.

Test snimawa je ve} u toku, a podaci se {ifruju i prave rezervne kopije vi{e puta.

Planirano je da „crna kutija“ bude u potpunosti operativna najkasnije do 2026. godine.

A onda }e snimati sve – sve do na{eg posledweg daha kao vrste, {to se, nadamo se, nalazi u dalekoj budu}nosti.

Vi{e od milion i po qudi koji `ive du` australijske obale bi}e ugro`eno porastom nivoa mora do 2050. godine, pokazuje prva nacionalna procena klimatskog rizika u toj zemqi.

U izve{taju se upozorava da Australiju o~ekuju sve ~e{}e i ozbiqnije klimatske katastrofe, ukqu~uju}i poplave, ciklone, toplotne talase, su{e i {umske po`are. Ministar za klimatske promene Kris Bouen poru~io je da Australijanci ve} ose}aju posledice klimatskih promena,

ali da svako ograni~ewe daqeg zagrevawa mo`e pomo}i da se izbegnu najgori scenariji za budu}e generacije.

Procena je analizirala tri mogu}a scenarija globalnog zagrevawa – iznad 1,5, 2 i 3 stepena Celzijusa – i utvrdila da je Australija ve} pre{la prag od 1,5 stepeni.

Ako bi temperatura porasla za tri stepena, broj smrtnih slu~ajeva povezanih sa vru}inama mogao bi u Sidneju da se pove}a vi{e od ~etiri puta, dok bi se u Melburnu gotovo utrostru~io. Izve{taj ukazuje da nijedna zajednica u zemqi

ne}e biti po{te|ena klimatskih rizika, koji }e biti sve ~e{}e istovremeni, kompleksni i povezani.

Predvi|aju se i ozbiqne posledice po kvalitet vode, zdravqe stanovni{tva i tr`i{te nekretnina, jer }e zbog sve ve}eg broja ekstremnih vremenskih doga|aja vrednost imovine u pogo|enim podru~jima padati.

Izve{taj je objavqen neposredno pre nego {to australijska vlada predstavi nove ciqeve za smawewe emisija gasova staklene ba{te do 2035. godine.

Australija upozorava na nedostatke u proverama starosti zasnovanim na selfijima

Izve{taj australijske vlade izra`ava zabrinutost zbog neta~nosti za neke grupe.

Izve{taj koji je naru~ila vlada Australije podigao je crvene zastavice u vezi sa pouzdano{}u softvera za procenu starosti zasnovanog na selfiijma, koji bi trebalo da bude osnova za novu australijsku zabranu kori{}ewa dru{tvenih mre`a za osobe mla|e od 16 godina od decembra.

Izve{taj je ukazao da je tehnologija generalno ta~na, brza i da {titi privatnost, ali je ozna~io „neprihvatqive“ stope gre{aka za odre|ene grupe, posebno za korisnike koji nisu belci, tinejxeri i oni koji su blizu minimalne starosne granice od 16 godina. Iako je sistem pokazao dobre rezultate kod odraslih stari-

jih od 19 godina, studija je prona{la „sivu zonu“ u roku od tri godine od starosne granice gde su rezultati postali daleko mawe sigurni. [esnaestogodi{waci su se so~ili sa rizikom od 8,5% da budu pogre{no klasifikovani kao maloletni. Ovi nalazi izazivaju zabrinutost za platforme ukqu~uju}i Instagram, YouTuBe i TikTok koji po novom zakonu moraju da doka`u da preduzimaju „razumne korake“ i da blokiraju maloletne korisnike ili rizikuju kazne od 49,5 miliona autralijskih dolara. Stru~waci su upozorili da nalazi pokazuju da se zabrana za mla|e od 16 godina mo`da ne mo`e efikasno sprovesti u roku od samo tri meseca, {to izaziva zabrinutost oko vladinog vremenskog okvira uvo|ewa i spremnosti tehnologije.

Direktor australijske NBL Nikola Milivojevi}

Navija~i u Australiji spremaju do~ek

za Partizan i Panatinaikos

Direktor australijske

NBL Nikola Milivojevi}

ka`e za Mozzart Sport da }e oba evroliga{a u me|usobnom duelu na Kupu Pavlosa Janakopulosa imati

zavidnu podr{ku sa tribina

Melburn i Sidnej su spremni da do~ekaju velikane evropske ko{arke, Panatinaikos i Partizan Mozzart Bet. Ko{arka{i gr~kog kluba sti`u u Australiju po~etkom ne{to pre crno-belih, a crno-beli u sredu, da bi ve} dan kasnije, 18. septembra, odmerili snage u prvom me~u tradicionalnog Kupa Pavlosa Janakopulosa.

„Svi jedva ~ekamo da stignu. Ovda{wi klubovi navija~a oba evropska velikana ve} su najavili da }e prirediti do~eke ekipama, ili na aerodromu u Melburnu ili ispred hotela“, ka`e za Mozzart Sport Nikola Milivojevi}, direktor australijske Nacionalne profesionalne lige (NBL), koja je organizator turneje. Prvi duel dva evroliga{a na Petom kontinentu bi}e odigran u Xon Kejn areni u Melburnu, gde smo obi~no navikli da gledamo vrhunski tenis tokom Australijan Opena, ali ovaj multifunkcionalni sportski objekat se tokom godine koristi i za druge sportove, pre svega za ko{arku.

Interesovawe za ovaj me~ je solidno i ulaznica je sve mawe u prodaji. Izvesno je da }e na tribinama biti vi{e navija~a Panatinaikosa, {to i ne ~udi kada se zna da je Melburn „najve}i gr~ki grad izvan Gr~ke“. Me|utim, i Partizan }e imati lepu podr{ku sa tribina.

„Odlu~ili smo da podelimo

sektore na crno-beli i zeleno-beli i gledaju}i prodaju ulaznica, za sada na{a zajednica ne zaostaje mnogo u odnosu gr~ku. Ovo je velika stvar za obe zajednice, kao i za ostale qubiteqe ko{arke u Australiji. O~ekujemo istinski spektakl, kako u Melburnu, tako i tri dana kasnije u Sidneju“, dodaje Milivojevi}.

Evroliga{ima }e se u Sidneju prikqu~iti dva NBL kluba, Sidnej Kings i Adelejd Siksers, s kojima }e se sastati u nedequ, 21. septembra. Partizan Mozzart Bet }e igrati protiv doma}eg tima, dok }e Panatinaikosov rival biti tim iz Adelejd koji predvodi australijski reprezentativac srpskog porekla Dejan Vasiqevi}, a pomo}ni trener je Marko Marinovi}.

„^uo sam se sa Dekijem, uzbu|en je kao i svi mi koji poti~emo iz Srbije. Ne mo`e da do~eka da iza|e na teren, ali mu je ba{ krivo {to ne}e imati priliku da igra protiv Partizana, po{to smo morali da skratimo turnir za jedan dan zbog zgusnutog kalendara gostiju koje ve} 30. septembra ~eka start Evrolige. Ali, ima}e sjajnu priliku da se poka`e protiv sedmostrukog prvaka tog takmi~ewa. Dejan je ovde legenda, ali siguran sam da i daqe ima ambiciju da se oproba u Evropi“. Milivojevi} smatra da }e australijski timovi i te kako znati da se suprotstave evropskim velikanima i najavquje spektakl i u Sidneju.

„Dovoqno je da pogledate rostere sva ~etiri tima i odmah vidite da svi imaju dubinu. O Panatinaikosu i Partizan Mozzart Betu ne bih da tro{im re~i, samo }u podsetiti da Atiwani imaju Kendrika Nana, a da crno-bele sa klupe vodi legenda kao {to je @eqko Obradovi}. Ali, mislim da je izbor Sidneja i Adelejda za rivale tako|e bio fenomenalan. Pored Vasiqevi}a, koji je zvezda tima, ekipu je poja~ao Brajs Koton, jedan od dva-tri naj-

”Kajmak~alan” na repertoaru dokumentaraca u Beogradu, a uskoro sti`e i u Sidnej

boqa ko{arka{a u istoriji NBL, na centru imaju Motreza Herela, svojeveremeno najboqeg 6. igra~a NBA lige u vreme dok je igrao u Klipersima. U Sidneju su Metju Delavedova, Kendrik Dejvis i Ksavijer Kuks, a svi u oba tima su u takmi~arskom elementu i `ele da vide gde su u odnosu na evropske top ekipe. Ma, jedva ~ekamo da po~ne“.

Neki od ovih igra~a imaju iskustvo igrawa u NBA, a neki su imali priliku da igraju protiv timova iz najja~e lige na svetu. „Sa NBA klubovima smo po~eli da igramo pre par godina. Adelejd Siksersi su 2022. ~ak pobedili Finiks Sanse u Arizoni, a Melburn Junajted je imao {uteve za pobedu protiv Oklahoma Siti Tandera, tako da tu otprilike znamo gde stojimo u odnosu na NBA. Sada je {ansa da to isto uradimo i protiv elitnih timova iz Evrolige“.

Ina~e, ovo }e biti prvi put da se Kup Pavlosa Janakopulosa igra izvan granica Gr~ke za {ta velike zasluge pripadaju rukovodstvu australijske profesionalne lige NBL, na ~elu sa predsednikom i vlasnikom Lerijem Kestlmanom i upravo direktorom lige Nikolom Milivojevi}em.

Ovaj Beogra|anin je ve} deset godina u rukovodstvu elitnog ko{arka{kog takmi~ewa u Australiji i Novom Zelandu, koje iz sezone u sezonu napreduje krupnim koracima i razvija se u sve kvalitetniju ligu.

„Pre pet-{est godina qudi u svetu kada im ka`em za NBL, nisu imali pojma o ~emu se radi. Ali sada je druga~ije, kvalitet je o~igledan i sve ve}i, ove sezone }emo imati ~ak 22 ko{arka{a koji su bar jednu sezonu karijere proveli u NBA, tu su i australijski reprezentativci. Ali, smatram da smo i daqe na po~etku i da imamo jo{ mnogo prostora da se razvijamo kao takmi~ewe“.

U NBL bi uskoro mogli da vidimo i ko{arka{e iz Srbije, ali i trenere. Marko Marinovi} je probio led, a ove godine umalo jo{ jedan wegov kolega nije do{ao u Australiju.

„Bili smo veoma blizu da anga`ujemo nekoliko srpskih igra~a i jednog trenera tokom pauze izme|u dve sezone, ali nismo uspeli. Me|utim, nastavi}emo u istom smeru i verujem da }emo ve} idu}e godine u ovo vreme mo}i da govorimo o jo{ Srba u NBL. Za mene li~no to je ne{to {to ba{ `elim da se desi“, zakqu~io je direktor australijske profesionalne lige Nikola Milivojevi}.

Dokumentarac o Australijancima koji su tokom Prvog svetskog rata slu`ili u srpskoj vojsci, bi}e prikazan po~etkom oktobra na Beogradskom festivalu dokumetarnog i kratkometra`nog filma (Martovski festival). Vi{e pojedinosti o gostovawu u Srbiji, kao i o pripremama za premijeru u Sidneju, a zatim i u drugim australijskim gradovima, saznali smo od Bojana Paji}a, izvr{nog

producenta filma „By Far Kaymakchalan”. Australijsko-srpski dokumentarac „By Far Kaymakchalan“ privukao je veliku pa`wu javnosti prilikom nedavne premijere na Festivalu dokumentarnog filma u Melburnu. Snimqen prema kwizi istori~ara i izvr{nog producenta Bojana Paji}a, film „Kajmak~alan“ govori o Australijancima koji su slu`ili uz srpsku vojsku tokom Prvog svetskog rata, ot-

krivaju}i zaboravqeno glavqe istorije

Posle uspe{ne jere u Melburnu, mogu o~ekivati u Sidneju, ali Naime, ovaj ji prof. dr }a i Dragana uvr{ten je u Martovskog festivala ogradu, jednog filmskih festivala Evrope. Ove godine, festival dokumentarnog

[UMADIJA PROSLAVILA 50. RO\ENDAN:

Pola veka negovawa

Detaq sa proslave 50. ro|endana [umadije iz Kizboroa

Folklorna grupa iz Kizboroa obele`ila je veliki jubilej sve~anim programom koji je ispunio crkvenu salu do posledweg mesta. Bilo je to ve~e se}awa, emocija i ponosa – prilika da se zajednica podseti koliko je [umadija doprinela o~uvawu srpskog nasle|a, kulture, jezika, narodnih igara i obi~aja u Australiji.

Obele`avaju}i veliki jubilej u crkvenoj sali u Kizborou, gosti su se}awima vra}ena u 1974. godinu, kada je Folklorna grupa [umadija osnovana, sa svega nekoliko polaznika.

Kako je rasla zajednica, klor – smewivale su se reografa, a svaka od wih trag. Danas je [umadija najve}a Melburnu i okupqa vi{e a u svom sastavu ima i grupu Posebno emotivan trenutak izlo`ba u holu crkvene sale: ~lanci iz novina, delovi uspomene. Nekada{wi igra~i zastajali prepoznaju}i sebe i prijateqe

PREDSEDNIK AUSTRALIJSKO-SRPSKE PRIVREDNE KOMORE

Predsednik Australijsko-srpske privredne komore (ASCC) Stanislav Sa{a Savi} govori za SBS o prvoj Konferenciji srpske dijaspore u Australiji, koja }e biti odr`ana u Melburnu, 17. septembra. Na samitu }e se govoriti o u~e{}u Srba u politi~kom i dru{tvenom `ivotu, kao i o na~inima za o~uvawe srpskog jezika i tradicije u australijskom multikulturalnom miqeu. U~estvova}e vi{e od stotinu istaknutih predstavnika zajednice iz svih oblasti javnog `ivota, a me|u gostima bi}e predstavnici Vlade Srbije, kao i li~nosti iz sveta australijske politike i privrede.

U sredu, 17. septembra, u hotelu Park Hajat u Melburnu bi}e odr`ana prva Konferencija srpske dijaspore u Australiji. Ovaj doga|aj zajedni~kim snagama organizuju Ambasada Republike Srbije i Australijsko-srpska privredna komora.

Kako je ranije objavio Stefanovi}, me|u temama varati na konferenciji ti~kom i dru{tvenom `ivotu

repertoaru festivala Beogradu, Sidnej

zaboravqeno poistorije dve zemqe. uspe{ne premiMelburnu, uskoro se o~ekivati i projekcije i u Srbiji. film u re`iBorisa TrbiGavrilovi}a selekciju 72. festivala u Beod najstarijih festivala na tlu

godine, Beogradski dokumentarnog

Spomen-kapela Sv. Petra na Kajmak~alanu

i kratkometra`nog filma odr`a}e se od 30. septembra do 4. oktobra u Domu omladine, po{to je tradi-

cionalni martovski termin odlo`en iz vi{e razloga. SBS na srpskom

negovawa srpske tradicije

^elnice [umadije iz Melburna sa nagra|enim folklora{ima

zajednica, tako je rastao i folgeneracije igra~a i kowih ostavila je neizbrisiv najve}a folklorna grupa u vi{e od 200 mladih ~lanova, grupu veterana. trenutak ve~eri bila je sale: stare fotografije, narodnih no{wi i mnoge zastajali su pred panoima prijateqe iz mladosti, pod-

SA[A

objavio ambasador Srbije Rade temama o kojima }e se razgobi}e: Uloga Srba u poli`ivotu Australije, mogu}no-

se}aju}i se vremena kada su prvi put zaigrali kolo.

Sve~anost je otvorena zajedni~kim nastupom svih generacija folklornih grupa, a sala je odjekivala od dugog aplauza i ovacija. Program je vodila nastavnica srpske {kole Aleksandra Madi}, koja je podsetila na brojne zna~ajne nastupe i prvo putovawe u otaxbinu 2004. godine, kada su folklora{i posetili manastir Ostrog i tom prilikom uzeli Svetog Vasilija Ostro{kog za krsnu slavu. SBS na srpskom

SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA U MANASTIRU NOVI KALENI]

U nedequ 14. septembra, na praznik Svetog Simeona Stolpnika, kada Sveta Crkva obele`ava po~etak crkvene Nove godine, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australisjko-novozelandski G. Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Svetog Save Novi Kaleni} kod Kanbere.

U subotu, 13. septembra 2025. godine proslavqeni su Sv. Novomu~enici Jasenova~ki u manastiru Novi Kaleni}. Ovaj crkveni praznik je i zavetna Slava zajedni~ke pokroviteqske organizacije, Saveza Kola Srpskih sestara, kao predstavnice svih pojedina~nih Kola sestara u na{im crkvenim op{tinama i parohijama. Svetu Arhijerejsku Liturgiju slu`io je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan. Saslu`ivalo je {est

sti za ekonomsku saradwu izme|u dve zemqe, kao i o~uvawe srpskog jezika, kulture i identiteta u australijskom multikulturnom okru`ewu. O predstoje}oj konferenciji, koja }e okupiti vi{e od stotinu istaknutih predstavnika srpske zajednice iz svih oblasti javnog `ivota Australije, za SBS govori Stanislav Sa{a Savi}, predsednik Australijsko-srpske privredne komore.

„Ovo je prvi skup ovakvog formata, ne{to {to jo{ nismo imali u srpskoj zajednici u Australiji”, ka`e Savi} i dodaje da }e se u narednim godinama intenzivno raditi na razvoju strategije, kako bi ova konferencija ne samo za`ivela, ve} i postala oslonac za budu}nost na{e dijaspore.

„Srpska zajednica mo`e mnogo da ponudi u stvarawu budu}nosti Australije, `elimo da inspiri{emo novu generaciju da se {to aktivnije ukqu~i u politi~ki i dru{tveni `ivot”, istakao je izme|u ostalog predsednik ASCC SBS na srpskom

sve{tenika Arhijerejskog namesni{tva Sidnejskog sa prislu`ivawem ipo|akona i ~te~eva iz Kanbere i Sidneja, uz molitveno prisustvo mona{tva Obiteqi i vernog naroda. Pojao je sjediweni crkveni hor sredweg formata sa gostima u~esnicima iz RPCZ. U ime predsednice i ~lanica SKSS u sve~arskom danu u~estvovale su ~lanice Saveza iz Sidneja, Kanbere i Volongonga srda~no potpomognute od strane broja Kanberskih sestara.

Leoni gasi fabriku, otkaz dobilo 420 radnika

Kompanija Leoni Srbija potvrdila je da je po~etkom septembra prva grupa zaposlenih u ogranku u Malo{i{tu dobila otkaz ugovora o radu, u skladu sa ranijom najavom da } e ova fabrika do kraja godine

daci o radnom sta`u u PIO fondu za teku}u godinu unose po zavr{etku godine, {to je redovna procedura koja ne uti~e na prava radnika. Kada je re~ o otpremninama, one se ispla}uju za svaku punu

biti uga{ena. Kako navode iz kompanije, proces se odvija uz ispuwavawe svih zakonskih obaveza i dodatne mere podr{ke zaposlenima.

Iz Leonija isti~u da su neta~ne tvrdwe da kompanija nije upla}ivala doprinose i sta` zaposlenima. Navode da se po-

godinu sta`a i iznose 50% prose~ne mese~ne zarade ostvarene u posledwa tri meseca, {to je za 50% vi{e od minimalnog iznosa koji predvi|a Zakon o radu. Tako }e visina otpremnine varirati od zaposlenog do zaposlenog, u zavisnosti od prose~ne plate koju su ostvarivali. U septembru je otpremninu

dobilo oko 420 qudi, dok je prigovor na obra~un ulo`ilo svega ~etvoro radnika, {to ~ini mawe od 1%.

JO[ 1.500 QUDI

OSTAJE BEZ POSLA

Ga{ewem fabrike u Malo{i{tu, bez posla }e do kraja godine ostati ukupno oko 1.900 radnika, od ~ega je prva grupa ve} obuhva}ena septembarskim otkazima. Nakon zatvarawa ovog pogona, Leoni Srbija }e zapo{qavati oko 7.000 qudi u fabrikama u Prokupqu, Ni{u i Kraqevu i ostati jedan od najve}ih poslodavaca u doma}oj industriji.

RAZLOZI ZA ZATVARAWE

Razlog za ga{ewe fabrike u Malo{i{tu, kako navode iz kompanije, jeste poslovawe sa gubitkom, dok se i u ostalim pogonima u Srbiji suo~avaju sa rastom tro{kova. Ipak, fabrike u Prokupqu, Ni{u i Kraqevu nastavqaju da rade i razvijaju nove projekte.

Kompanija Leoni u Srbiji posluje od 2009. godine i zapo{qava radnike u automobilskoj industriji, a ovo zatvarawe ozna~ava jedan od najte`ih trenutaka u wenom poslovawu u zemqi.

Vu~i}: Dela su moje najboqe re~i, na paradi

Predsednik Aleksandar Vu~i} je na kritike dela opozicije da vojnom paradom odvla~i pa`wu gra|anima, istakao da je jedini ciq da narod vidi koliko je vojska napredovala

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je danas u Tokiju da su dela wegove najboqe re~i i istakao da }e gra|ani Srbije na vojnoj paradi 20. septembra u Beogradu videti desetostruko sna`niju armiju. Vu~i} je, odgovaraju}i na pitawe novinara kako vidi izjavu predsednika stranke Srbija centar Zdravka Pono{a da je na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave trebalo da bude u Beogradu, a ne u Japanu, rekao da qudi najboqe iz takvih izjava mogu da vide razliku izme|u wih, jer, kako je naveo, „dok on radi, drugi komentari{u”.

„Jedino {to rade svakog dana to je da komentari{u moj rad. Dok ja radim, oni komentari{u. [to se ti~e ~iwenice gde sam proveo praznik, pa nije prvi put, neretko i svoju slavu i mnoge druge praznike da provedem negde u inostranstvu. Takav je moj posao”,

rekao je Vu~i} koji se tokom posete Japanu danas sastao sa japanskim carem i premijerom. Vu~i} je naveo da je iz Japana ~estitao praznik podizawem srpske zastave u glavnom paviqonu izlo`be EKSPO u Osaki, uz srpsku himnu, uz „Tamo daleko” i „Ovo je Srbija”.

„Proslavio sam na{ praznik zajedno sa svim qudima, zajedno sa japanskim doma}inima, ali i u~inio neke va`ne stvari za na{u zemqu. Obratio se investitorima, obratio se onima koji zapo{qavaju na{e qude, pozvao druge da posete, a razgovor sa japanskom vladom za mene nije gubqewe vremena, za mene je to jedan izuzetno zna~ajan politi~ki ~in”, istakao je Vu~i}.

Dodao je da su neki komentarisali dok je bio u Kini za{to nije u Japanu, sada kada je u Japanu komentari{u da je trebalo da bude u Srbiji, a kada je u Srbiji onda ka`u da je izolovan i da ne mo`e nigde da ide,

Preminuo Robert Redford, filmska gluma~ka i rediteqska zvezda

Robert Redford, {armantna filmska zvezda koji je postao oskarovac kao rediteq, a van ekrana promovisao ekolo{ku kulturu i negovao pokret nezavisnog filma osnivawem Sandens instituta i festivala, preminuo je u utorak rano ujutru, u svom domu u Juti. Imao je 89 godina.

Wegovu smrt, u planinama iznad Prova, objavila je u saop{tewu Sindi Berger, izvr{na direktorka agencije za odnose s javno{}u Roxers i Kovan PMK. Rekla je da je umro u snu, ali nije navela konkretan uzrok.

Sa ga|ewem prema holivudskom pristupu snimawu filmova koji je bio „pojednostavqen“, Robert Redford je obi~no zahtevao da wegovi filmovi nose kulturnu te`inu, u mnogim slu~ajevima ~ine}i da ozbiqne teme poput tuge i politi~ke korupcije odjekuju kod publike, u velikoj meri zbog svoje ogromne mo}i kao holivudske zvezde.

Kao glumac, me|u wegovim najzapa`enijim ulogama izdvajaju se filmovi Bu~ Kasidi i Sandens Kid (1969) i Svi predsednikovi qudi (1976), o novinarskoj poteri za predsednikom Ri~ardom M. Niksonom u eri Votergejta. U filmu Tri dana Kondora (1975) bio je introvertni CIA-instrumenat za de{ifrovawe uhva}en u ubila~koj igri ma~ke i mi{a.

@aoka (1973), o prevarantima iz doba Velike depresije, donela mu je prvu i jedinu nominaciju za Oskara kao glumcu.

Redford je bio jedan od omiqenih holivudskih glumaca decenijama, bilo u komedijama, dramama ili trilerima; studiji su ga ~esto prodavali kao seks simbol.

prenosi Tawug. Osvr}u}i se na izjave Pono{a da „vojnom paradom odvla~i pa`wu gra|anima bukom”, Vu~i} je istakao da je `eqa da se poka`e gra|anima koliko je wihova vojska napredovala.

„I odmah da vam ka`em, po{to sam video kako govore – kakav }e govor Vu~i} da dr`i, ne}u nikakav govor da dr`im, dela su moje najboqe re~i i ono {to budete videli na paradi, to je ono {to smo radili prethodnih 13-14 godina, razvijali zemqu, ekonomski je podizali. Samo ekonomski sna`na Srbija mogla je tako da podigne jednu armiju. Vide}ete, rekao je Milan Mojsilovi} nekoliko puta sna`niju, ja bih rekao najmawe desetostruko sna`niju armiju, nego u vreme Zdravka Pono{a i svih ostalih blokadera. Ali, na qudima je da to vide”, dodao je Vu~i}.

Istakao je da je mnogo novca ulo`eno u ru{ewe dr`ave, „suvi{e novca i opet nisu uspeli”.

Wegov opus kao romanti~nog mu{karca mnogo je dugovao istaknutim glumicama koje su igrale sa wim – Xejn Fondi u filmu Bosonogi u parku (1967), Barbri Strejsend u filmu Devojka koju sam voleo (1973), Meril Strip u filmu Moja Afrika (1985). I rediteqske vode upustio se kao ~etrdesetogodi{wak i ve} prvim filmom, Obi~ni qudi (1980), osvojio je Oskara. Film je osvojio jo{ tri Oskara, ukqu~uju}i i onaj za najboqi film.

Wegov slede}i film kao rediteqa, Rat u poqu pasuqa Milagro (1988), komi~na drama o farmeru iz Novog Meksika kome su ravnodu{ni gra|evinari uskratili pravo na vodu, bio je neuspeh. Ali Redford je tvrdoglavo odbijao da se bavi mawe ezoteri~nim temama.

Umesto toga, re`irao je i producirao Reka uspomena (1992), dramu o ribolovcima mu{i~arima iz Montane koji razmi{qaju o egzistencijalnim pitawima, i Kviz {ou (1994), o ozlogla{enom televizijskom skandalu iz pedesetih. Kviz {ou je bio nominovan za ~etiri Oskara, ukqu~uju}i za najboqi film i najboqu re`iju.

OSNOVAO ^UVENI SANDENS FESTIVAL

Filmski festival i institut Sandens u Park Sitiju postao je globalni centar i slobodno tr`i{te za ameri~ke filmove snimqene van holivudskog sistema. Uz popularnost izazvanu otkri}em talenata poput Stivena Soderberga, koji je predstavio svoj film Seks, la`i i video-trake na festivalu 1989. godine, Sandens je postao sinonim za vrhunske autorske filmove. Rediteqi Kventin Tarantino, Xejms Van, Daren Aronofski, Nikol Holofsener, Dejvid O. Rasel, Rajan Kugler, Robert Rodrigez, Kloe @ao i Ava Duvernej su negovani na Sandensu na po~etku svojih karijera. Sandens je tako|e izrastao u jednu od vode}ih svetskih smotra dokumentarnih filmova, posebno onih fokusiranih na progresivne teme i klimatske promene.

(NE)USPEH SRBA IZ SLOVENIJE (1)

Pi{e: Marko

Lopu{ina u Srbi iz de`ele, svetske klase Luka Don~i}, Goran Dragi}, ali i Aleksej Nikoli} i Rok Radovi}, osvetleli su na{ obraz na Evrobasketu. Pobedili su tim Italije, ali su kod ku}e u Qubqani izgubili bitku za status Srba kao nacionalne mawine

Slovena~ki Srbi u dr`avnom ko{arka{kom timu pobedili su Italiju, u{li u ~etvrtfinale, gde se bore sa Nemcima. Posledwih godina ovi ko{arka{i dosti`u visoke domene u me|unarodnim takmi~ewima, ~ime se reprezentacija Slovenije svrstava u kvalitetne timove. Sli~an uspeh slovena~ki Srbi imaju i sa rukometom i plivawem.

Ponajboqi u slovena~kom timu bio je Srbin Luka Don~i}, sigurno najpoznatiji sportista de`ele, Balkana i Evrope u SAD.

Luka jeste slovena~ki ko{arka{ (Qubqana 28. februara 1999.), ali je ro|en u srpskoj porodici Sa{e Don~i}a, poreklom iz sela Bi~a kod Kline. [kolovao se u rodnom gradu, gde je trenirao u KK „Union Olimpija“. Bio je najkorisniji igra~ juniorskog turnira Evrolige 2015. godine. Za seniorsku reprezentaciju Slovenije debitovao je na Evropskom prvenstvu 2017. godine. U polufinalnom me~u protiv Letonije bio je najefikasniji sa 27 poena i 9 skokova. Tada je Slovenija osvojila prvo mesto. Don~i} je uvr{ten u idealni tim Evropskog prvenstva.

Odlazi 2015. godine u KK „Real Madrid“ i osvaja Evrokup, Prvenstvo [panije, tri puta, Kup [panije, dva puta i Interkontinentalni Kup. Godine 2018. prelazi u NBA ligu i kao strelac postaje novajlija godine, i ~lan idealnog tima. @ivi u Kaliforniji i Qubqani.

Goran Dragi} drugi ko{arka{ srpskog porekla (Qubqana 6. maj 1986.) potomak je Srbina iz Po`arevca. Ima brata Zorana, ko{arka{a. Zavr{io je osnovnu {kolu u Koseze, a Ekonomsku u Qubqani. Karijeru je zapo~eo 2003. u slovena~kom ni`eliga{u “Iliriji” i nastavio u KK “Slovan”. Kao uspe{an plejmejker odlazi 2006. u {pansku “Taukeramiku” i “Mursiju”. Vra}a se 2007. godine u slovena~ku “Union Olimpiju” i osvaja titulu slovena~kog prvaka. Potom odlazi u SAD da igra u NBA, gde je i danas.

Za seniorsku reprezentaciju Slovenije je debitovao 2006. godine. Dragi} je sa reprezentacijom Slovenije do 20 godina osvojio zlatnu medaqu na Evropskom prvenstvu 2004. u ^e{koj. Za seniorsku reprezentaciju Slovenije je debitovao 2006. godine. Igrao je na tri Svetska prvenstva – 2006, 2010 i 2014. godine i na pet Evropskih prvenstava - 2007, 2009, 2011, 2013 i 2017. godine. Vlasnik je titula i ~lana idealnog tima na Evropskom prvenstvu 2017. godine. Nosilac je Ordena Wego{a

prvog reda Republike Srpske. @ivi u ^ikagu i Qubqani.

Pored ove dvojice sjajnih Srba popularan Srbin u Sloveniji je i Zoran Jankovi}, dugogodi{wi gradona~elnik Qubqane. Srbi su najbrojniji stranci u Sloveniji. I pored svega tog uspeha Srbi su u Sloveniji samo obi~na etni~ka grupa.

U de`eli prema zvaninim podacima ima oko 30.000 Srba, mada na{a zajednica tvrdi da nas je preko 66.000, a mo`da i 100.000. Imamo tri srpska saveza i dvadesetak klubova, udru`ewa i Srpsku pravoslavnu crkvu. Najvi{e Srba `ivi u Qubqani, Mariboru, Krawu, Koperu... I mada smo autothoni narod jo{ iz

vremena be~ke carevine, kada smo imali svoju Belu Krajinu, vlast u Sloveniji nas Srbe ne poznaje kao nacionalnu mawinu. Iza devedesetih godina najradije smo za vlast bili izbrisani qudi. Savez Srba Slovenije i ostali ~lanovi na{e zajednice bore se za status nacionalne mawine i za sva politi~ka prava. Srbi su osvajali prostor, koji je tek 1945. definisan kao Republika Slovenija jo{ u 14. veku. Tada su bili grani~ari i oficiri be~ke carevine. U svom sastavu je imala na hiqade Srba, koji su `iveli u vojnim krajinama, na ju`noj granici carstva. Deo carstva su bili Ma|arska i Rumunija (Ugarska), kao i Slovenija, u kojima su slu`bovali mnogi srpski oficiri i vojnici. Kao ~uvari granice Habzbur{ke monarhije nekoliko desetina Srba je uspelo da dostigne najvi{e oficirske ~inove (generali, mar{ali, admirali, grofovi). A wih 25 wih je odlikovano Ordenom Marije Terezije.

Glavna srpska oblast u to doba na prostoru dana{we Slovenije bila je Bela Krajina. Nalazi se u jugoisto~noj Sloveniji i grani~i se sa Hrvatskom. Ima danas samo 280 Srba. Glavno mesto je gradi} ^rnomeq. Srbi ovde `ive od sredweg veka, kao autohtona srpska zajednica. Masovna pojava Srba zabele`ena je jo{ 1530. godine kada su, be`e}i od turske najezde, naselili Belu krajinu. Me|u prvima stigle su porodice Vrlini}a sa Cetine, Husi}a iz Boke, zatim Kordi}a, [elikovi}a, Radoj~i}a, Vigwevi}a, Vrane{evi}a i Jankovi}a iz Unca i Glamo~a, ali i iz

Pe}i i Vrawa. Udomili su se podno planine Bukovqa na Kupi i osnovali sedam naseqa: Bojanci, Marin Do, Perudika, Adle{i}i, Paunovi}i, @uni}i i Vinice. U selu Bojanci, naj~e{}a srpska prezimena bila su Vrlini} (slavili slavu Sveti \or|e), Radoj~i} (Sveti Nikola) i Kordi} i (Vidovdan)

Formirawem Austro-Ugarske, ova mesta, sa ukupno 450 domova, po~ela su da se razvijaju. Pravoslavci u Bojancima su dobili status crkvene op{tine, svoj hram i sve{tenika. Tu je podignuta (1880.) prva osnovna {kola na srpskom jeziku. Crkva je podignuta je i u mestu Marin Do. Prvi srpski u~iteq bio je Slobodan @ivojinovi} iz [apca, a posledwi Mihajlo [piri} (1964.) kada je osmoqetka zatvorena. Puna ~etiri veka pravoslavci su u Beloj krajini `iveli izolovano od slovena~kog dru{tva, `enili se me|u sobom i tako uve}avali doma}instva, ali i svoja imawa. Pred Drugi svetski rat, u Beloj Krajini je `ivelo oko 7.000 Srba i Crnogoraca. Belokrajinska op{tina ^rnomeq je danas jedina op{tina u Sloveniji sa prisutnim srpskim starosedeocima od sredweg veka i srpskim selima Adle{i}i, Bojanci, Marindol, Mili}i, Paunovi}i. U Metliki je registrovana samo 104 Srbina. Srbi iz Bele krajine kao autohtoni narod tra`e od dr`ave Slovenije status nacionalne mawine. Republika Slovenija je primorska i podalpska dr`ava na jugu sredwe Evrope, koja je na temequ plebiscita proglasila nezavisnost 25. juna 1991. Dr`ava Slovenija se prikqu~ila NATO-u 29. marta 2004. godine a Evropskoj uniji 1. maja 2004. godine. Najmasovnije naseqavawe Srba u Sloveniju zbilo se sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Od 1948. pa do 1991. u Sloveniju se doselilo 111.905 stanovnika, od kojih je 22 odsto iz Srbije i 30 odsto iz BiH. Neke procene koje su vr{ene 1991. godine su govorile da u Sloveniji `ivi oko 100.000 pravoslavaca. Od 1991. pa do danas broj Srba se smawio za 17.19 odsto. Srbi u Sloveniji su “autohtona mawinska zajednica ~iji pripadnici vode poreklo iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Hrvatske. Srbi najvi{e `ive u Sredweslovenskoj regiji, 16.528 (42,42 odsto svih Srba u Sloveniji). U [tajerskoj ih ima 8.000. O masovnosti srpskog naroda u de`eli, na`alost govore grobnice. Najvi{e grobnica, 50 mawih i ve}ih ima u Ko~evskom Rogu gde je ubijeno oko 3.000 srpskih dobrovoqaca i oko 1.000 crnogorskih ~etnika. Kod Zidanog Mosta streqano je oko 6.000 Crnogoraca, na ~elu sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Joanikijem i 70 srpskih pravoslavnih sve{tenika iz Crne Gore. Na padinama Pohorja uni{teni su `ivoti i 8.000 ~etnika vojvode Pavla \uri{i}a, koji su vra}eni iz Pliberka. Kod Teharja je ubijeno jo{ stotine Srba. Nekada{we Ministarstvo za dijasporu Vlade Srbije je jo{ 2002. godine, u saradwi sa Savezom srpskih dru{tava Slovenije, pokrenulo inicijativu da se Srbima u Sloveniji prizna status nacionalne mawine. Savez srpskih dru{tava u Sloveniji otpo~eo je potom prikupqawe 40.000 potpisa, koliko je neophodno za pokretawe procedure promene Ustava Slovenije. Ministarstvo za dijasporu istovremeno je zatra`ilo od Skup{tine Srbije da donese rezoluciju kojom bi se od slovena~kog parlamenta tra`ile promene odredbi najvi{eg dr`avnog akta, da i Srbi dobiju status nacionalne mawine. Me|utim, od te inicijative nije bilo ni{ta.

(Kraj u slede}em broju)

SIMBOLI RIGE, OTMENE DAME NA BALTIKU:

Veli~anstvena biblioteka

i Andrejs Pumpurs, prijateq Srbije

Da li je nacionalni letonski ep pisan i u Beogradu, ko je Letonac koji je kao dobrovoqac dolazio da sa Srbima ratuje protiv Turaka i {ta nam o jednom gradu i narodu govori to {to su kao najimpozantniju novu zgradu u dr`avi napravili – biblioteku.

Kada Rigu nazivaju otmenom damom u srcu Baltika, misli se pre svega na stari deo grada gde posetilac koji zna {ta tra`i mo`e da na|e i gospodstvo i toplinu. Mo`e da vidi i jak nema~ki uticaj, ali i ne tako kratko prisustvo Sovjeta; mo`e da hodaju}i kroz lavirinte starog grada u|e u fascinantne Ku}e crnoglavih ne`ewa iz 14. veka, da se pewe na toraw Crkve Svetog Petra visok 123 metra (lift ide do 72. metra), ili da se divi secesijskim zgradama koje su ve} vi{e od sto godina najlep{e lice letonske prestonice.

Ali Riga je otmena dama jer joj je najlep{a od svih tih zgrada – biblioteka. I jer se sa svih tih mesta, a prakti~no i iz cele Rige vidi zgrada Nacionalne biblioteke Letonije.

DVORAC SVETLOSTI

I ne, to nije neki ostatak baroka, art nuvoa ili nekog drugog stila koji je protutwao kroz Baltik – zgrada je napravqena 2014. godine. Zapravo, tada je otvorena, na 95. godi{wicu formirawa prve nacionalne biblioteke Letonije.

Sama ideja, a i realizacija su fascinantni. Izabrano je najlep{e mesto u Rigi, izabran je najboqi letonski arhitekta svih vremena (Gunar Birkerts, Letonac koji je za vreme komunizma emigrirao u SAD), odvojeno je 200 miliona evra i napravqena je – biblioteka.

Ponosni Letonci nazivaju je Dvorcem svetlosti – ima 13 spratova i pet miliona kwiga, 68 metara je visoka; prvobitno je trebalo da bude sva od stakla, ali se od te ideje odustalo zbog toga {to je ovo ipak sever Evrope i klima zna da bude prili~no surova.

Ipak, iz zgrade biblioteke kao na dlanu se vidi Riga i svaki posetilac mo`e da u`iva ~itaju}i kwige, novine, ~asopise u udobnim foteqama, stolicama i lejzibegovima sa pogledom na najve}e znamenitosti otmene dame sa Baltika.

MLADOLETONCI

I ANDREJS PUMPURS

Srbinu koji je u Rigu do{ao da bodri svoju ko{arka{ku reprezentaciju za po~etak obilaska za preporuku je ~etvrti sprat gde se, izme|u ostalog, nalazi bista Mahatme Gandija, a odmah iza we je soba za meditaciju. Tu se ~ovek mo`e ispru`iti, opustiti, zaboraviti na sve {to je video ili {to se desilo. I onda oporavqen krenuti u istra`ivawe jedne od najlep{ih biblioteka na svetu.

Ovaj Srbin, me|utim, previ{e se bavio Mladom Bosnom, a posredno i Mladom Italijom i sli~nim pokretima pa je prvo, na tre}em spratu, potra`io sve u vezi sa Mladom Letonijom, odnosno kwi`evno-nacionalnim pokretom „Jaunlatvije{i“. Mladoletonci su sredinom 19. veka tvrdili da Letonci nisu samo seqaci u tu|im carstvima, nego narod sa sopstvenom istorijom i dostojanstvom, pozivali su se na narodne pesme i mitove, insistirali su na letonskom jeziku i otporu naroda stranoj vlasti.

Jedan od kqu~nih qudi pokreta bio je Andrejs Pumpurs (1841-1902), a wegov ep „La~plesis“ postao je kwi`evni simbol pokreta. „La~plesis“ u doslovnom prevodu

zna~i „Onaj koji kida medveda“, a re~ je o ~oveku nadqudske snage koji je mogao da se rve sa medvedima i da ih ubija golim rukama. Elem, on postaje za{titnik obe-

spravqenog letonskog naroda, bori se protiv nema~kih krsta{a, „pobe|uje divove i zveri“, ali naposletku biva izdan, pada u reku Daugavu i tu nestaje u vodi. Ostala je pri~a da La~plesis nije mrtav, da }e se vratiti kad narodu ponovo bude potreban spasiteq.

Tako je Pumpurs i kwi`evno uobli~io ideju da je Letonija mo`da potla~ena, ali da narod mora da se bori za slobodu. Ne{to sli~no kako su kasnije pisali i delali Ga}inovi}, Mitrinovi}, Ko~i}, Andri}, Princip. Ali i Pumpurs nije samo pisao, ve} je i li~no delao i ratovao. Bio je sveslovenski patriota i 13 godina pre nego {to je objavio najve}i letonski ep kao dobrovoqac je do{ao u Srbiju, da se na srpskoj strani bori u srpsko-turskom ratu. On je borbu za Srbiju sagledavao u {irem slovenskom kontekstu borbe za slobodu. Nisu pouzdane sve informacije kada je re~ o wegovom boravku u Srbiji, po nekima je u~estvovao u direktnim borbama, po drugima je u Beograd stigao kada je bilo primirje u ratu, pa je vreme me|u Srbima tro{io na upoznavawe naroda, obi~aja i na~ina borbe za slobodu. Postoji ~ak pri~a da je Pumpurs tra`io od Skup{tine Srbije da se sa svojim Letoncima naseli na teritoriju Srbije, ali je odbijen jer „srpska zemqa pripada srpskom narodu i niko nema pravo nikome da je ustupa“. Ono {to je izvesno jeste da je deo velikog epa „La~plesis“ Pumpars napisao tokom boravka u Srbiji, a jedno pevawe je posvetio Srbima.

Pumpurs je umro u Rigi 1902. godine i svakako do danas ostaje najve}a poveznica letonskog i srpskog naroda. Posle epa koji ga je proslavio, 1895. objavquje i kwigu „Od Daugave do Dunava“.

SIMBOL GRADA

Danas je na levoj obali reke Daugave ova veli~anstvena biblioteka. Smatra se da je najdragocenije {to biblioteka poseduje „Dainas“, zbirka od 1,2 miliona tekstova i oko 30 hiqada melodija letonskih narodnih pesama. Tu su i najstarije kwige {tampane na letonskom, prve enciklopedije i mape Baltika unazad nekoliko vekova, skoro sve letonske novine i ~asopisi u proteklih 150 godina.

Tu su i sobe posve}ene pop kulturi, plakati kultnih orkestara, filmova i pozori{nih predstava izvedenih u Letoniji; tu je naravno i ameri~ki kutak, u kojem centralno mesto zauzima Xon Kenedi i pri~a kako je, kao student, kasnije ubijeni ameri~ki predsednik posetio Rigu. Bilo je to 1939. godine.

I te 1939, kada je Letonija prakti~no izgubila nezavisnost, i danas, Riga je najve}i grad na Baltiku. I najzanimqiviji. I najotmeniji. Jer samo otmen grad mo`e istovremeno da pri~a legende o ~oveku koji golim rukama ubija medvede, a da kao simbol grada, u 21. veku, izgradi – biblioteku.

OTAC MODERNOG SRPSKOG JEZIKA:

Vuk Karaxi} - tu|in u sopstvenoj dr`avi

Vuk Stefanovi} Karaxi} ro|en je 6. novembra, pre 233 godine, u Tr{i}u blizu Loznice. Bio je najzna~ajnija li~nost srpske kulture i kwi`evnosti prve polovine devetnaestog veka. Wegov rad na reformi srpskog jezika i pravopisa bio je presudan za jezik kojim danas govorimo.

Pre wegovog ro|ewa, wegovi roditeqi su izgubili petoro dece, zbog ~ega su wemu dali ime Vuk, ne bi li ga po starim obi~ajima odbranili od ve{tica i duhova za koje se tada verovalo da su krivci za visoku smrtnost kod dece.

Rodio se u nesigurno vreme za srpsku dr`avu i u mladosti se namu~io da stekne formalno obrazovawe. Pisawe i ~itawe je nau~io od ro|aka koji je bio jedini pismen u wegovom rodnom selu.

[kolovawe mu je bilo dodatno ote`ano zbog bolesti. Odu`eno {kolovawe kasnije je bilo razlog {to nije bio primqen u mnoge sredwe {kole, izme|u ostalih i u Karlova~ku gimnaziju.

Aktivno je u~estvovao u Prvom srpskom ustanku kao pisar kod cerskog hajdu~kog haramba{e.

Vi{e puta je bio odbijan za pomo} od strane u~enih qudi, da bi naposletku upisao Veliku {kolu Dositeja Obradovi}a. Problem sa nogom koja je ostala zgr~ena se pogor{ao, te tada odlazi u Novi Sad i Pe{tu. Le~ewe je bilo bezuspe{no, a on se hrom vratio u Srbiju.

Nakon neuspeha Prvog srpskog ustanka on odlazi u Be~ i upoznaje svoju budu}u `enu Anu Kraus, sa kojom }e imati mnogo dece koja }e deliti nesre}nu sudbinu wegovih bra}e i sestara.

U Be~u upoznaje Jerneja Kopitara, koji je odlu~uju}e uticao na wegov rad i delo. Podr`an od strane Kopitara, Vuk Stefanovi} Karaxi} po~eo je da radi na gramatici narodnog jezika i da sakupqa narodne umotvorine. Plod ove saradwe je wegova prva zbirka pesama i prva gramatika srpskog jezika na narodnom govoru, obe objavqene 1814. godine.

Zbog lo{eg odnosa sa knezom Milo{em Obrenovi}em bilo je zabraweno {tampawe wegovih kwiga u Srbiji, a neko vreme i u austrijskoj dr`avi, pa prva gramatika srpskog jezika nije bila {tampana u wegovoj domovini.

Knez Milo{, sam vrlo oskudnog obrazovawa, nudio je Vuku Karaxi}u novac da ne pi{e i izdavao mu pogrdne i podrugqive paso{e nipoda{tavaju}i wegov zna~aj i vre|aju}i wegovo skromno poreklo.

U vreme kada je Vuk Stefanovi} Karaxi} pisao svoje delo, srpski jezik je bio me{avina staroslovenskog,

ruskog i narodnog jezika bez ujedna~enih pravila. Bio je to wegov prvi poku{aj da uprosti pravila srpskog narodnog jezika i objedini u jednu gramatiku i on je sam bio svestan nesavr{enosti ovog rada i mawka stru~nosti i iskustva wega samog. Ve} ~etiri godine kasnije on je objavio novi rad u kojem je poku{ao da ispravi nedostatke svog prvog dela. Osnovni ciq mu je bio da uprosti azbuku i pravopis. U ovom delu se kona~no i formalizovalo wegovo pravilo „pi{i kao {to govori{, a ~itaj kako je napisano“. On je iz azbuke izbacio slova koja se ne izgovaraju, a ubacio neka slova iz drugih jezika i pisama. Iako je slova preuzimao sa vi{e strana, ~iwenica da je jedno slovo preuzeo iz latini~nog pisma, bio je razlog o{tre kritike srpskih intelektualnih i crkvenih krugova. Optu`be da radi na pokatoli~avawu naroda dolazile su sa svih strana.

Karlova~ki mitropolit Stefan Stratimirovi} ak-

ANTON PAVLOVI^

^EHOV:

U na{em okru`nom gradu pre neku godinu pojavio se nastavnik gr~kog jezika, Belikov. Bio je to ~ovek koji je uvek hodao u futroli. Ne u pravoj, naravno, nego u prenosnom smislu.

Svi wegovi predmeti, ode}a, re~i, misli - sve je bilo upakovano, obavijeno, obavijeno strahom, obavijeno pravilima, obavijeno ti{inom.

Nosio je tamne nao~are, ki{ni mantil, u{ivene rukavice i ki{obran ~ak i po vedrom vremenu. ^izme su mu bile u filcanim oblogama. Lice je krio u okovratniku. I re~i koje je birao bile su uvek oprezne, zatvorene. Ako je, na primer, neko rekao: „Dana{wi dan je divan“, Belikov bi odmah uozbiqeno uzvratio: - A {ta tu ima divno? Vetar je neprijatan… I uop{te, takve izjave nisu dozvoqene…

Sve {to je bilo van zvani~nog, propisanog, {kolskog, okru`nog - ulivalo mu je strah. Bojao se da pro~ita nove novine, bojao se pozori{ta, bojao se da govori naglas. Bio je uveren da u svakoj slobodnijoj re~enici vreba kazna ili propast. Zbog tog svog karaktera, postao je neko vrsta sile. Wegov pogled, wegovo prisustvo u {koli unosili su strah i u kolege i u u~enike.

Qudi su se trudili da ne izazovu wegov osmeh, jer bi i to moglo biti tuma~eno kao neumesno.

@iveo je sam, tiho, sa slu{kiwom Poqom, koja mu je kuvala krompir i ribu. Imao je bicikl, koji nikada nije vozio, ali ga je dr`ao u hodniku „za svaki slu~aj“. Tako|e je voleo da pose}uje kolege, ali te posete su bile ispuwene napetom ti{inom i uzdr`ano{}u. Dolazio bi, sedeo, }utao, uzdisao i odlazio.

Sve je to trajalo godinama. I ni{ta se ne bi promenilo, da jednog dana u grad nije do{la nova nastavnica - Varvara Mihajlovna, sestra nastavnika istorije Kovalenka. Bila je vesela, puna `ivota, smejala se glasno, pevala, igrala, a brat joj je bio pravi mladi}: bez kravate, u ko{uqi bez prsluka, jeo beli hleb i pri~ao naglas ukrajinski.

Cela {kola, pa i ceo grad, po~eli su da {apu}u: „Belikov }e da se o`eni!“ I zaista, ne{to kao da se pomerilo u tom wegovom zape~a}enom svetu. Po~eo je ~e{}e da dolazi kod Varvare. Svi su ~ekali prosidbu. Jednom je saznao da je brat Varvare - Kovalenko - snimqen s wom na biciklu. Fotografija je postavqena u izlogu. Belikov je po-

tivno je radio na spre~avawu {tampawa wegovih kwiga. ^iwenica da je u svoje re~nike uvr{tavao i pogrdne re~i bile su samo dodatni razlog o{tre kritike srpskog sve{tenstva. U borbi da sa~uva upotrebu crkvenog jezika, mitropolit je jednom prilikom i spalio wegovo delo „Rje~nik“.

Najkontoverznije wegovo delo je zbrika Crven ban, zbirka narodnih erotskih pesama, koja je prona|ena me|u wegovim spisima nakon wegove smrti, a zbog prirode sadr`aja objavqena je 1974. godine u ograni~enom tira`u, a tek 1979. biva objavqena i za {iru javnost. Jedan od wegovih najve}ih kriti~ara je bio Jovan Haxi}, osniva~ Matice srpske i jedan od najobrazovanijih Srba tog vremena.

Wihova polemika trajala je sve do kona~ne pobede Vuka Stefanovi}a Karaxi}a 1847. godine, kada izlaze tri dela uz po{tovawe wegovih pravila, izme|u ostalih i wegov prevod „Novog Zavjeta“.

Izdavawe „Gorskog vijenca“ je bila wegova velika pobeda nad kriti~arima koji su wegov jezik smatrali nedostojnim velikih filozofskih dela.

Op{te priznawe usledilo je ipak ~etiri godine nakon wegove smrti, 1868. godine, kada je wegov pravopis i zvani~no prihva}en.

Iako je {irom Evrope u`ivao po{tovawe filologa i lingvista i drugih u~enih qudi, wegovi poku{aji za sistematizacijom srpskog jezika u Srbiji su mnogi nipoda{tavali i wegov jezik nazivali pogrdnim imenima. U Srbiji i Rusiji bio je optu`ivan da je austrijski {pijun, a u Austriji da radi za Rusiju.

U toku svoje karijere blisko je sara|ivao sa bra}om Grim koji su znali srpski jezik i koji su se odu{evqavali srpskim umotvorinama koje je Vuk Karaxi} prikupqao i delove preuzimali za svoje bajke.

Umotvorine koje je on prikupqao i prevodio stizale su u najdaqe evrpske krajeve i kod wih u`ivale po{tovawe. Jedan od zna~ajnijih po{tovalaca wegovog rada bio je i Gete, najve}i evropski pesnik tog vremena. Iako je osporavan u svojoj domovini, on je zaslu`an za jednostavnost jezika kojim se danas koristimo. Srbiji je u nasle|e pored jezika i pravopisa, ostavio brojna dela i narodne umotvorine.

Vuk Stefanovi} Karaxi} je umro u Be~u, 1864. godine, a wegovi ostaci su preneseni u Beograd i uz velike po~asti polo`eni u Sabornoj crkvi u Beogradu, pored Dositeja Obradovi}a.

besneo. To je za wega bio skandal. Devojka i wen brat - na biciklu! I jo{ u javnosti! I oti{ao je da razgovara s Kovalenkom.

Ali brat, kad je shvatio za{to Belikov dolazi, nije mogao da izdr`i:

- [ta vi ho}ete od nas? [ta vi gurate nos svuda? Ho}ete li mo`da i mene da uvijete u svoju futrolu?

I doslovno ga je - gurnuo niz stepenice.

Belikov je pao, skotrqao se, i sav posramqen, uprqan, pokupio se i oti{ao. Sutradan se nije pojavio ni u {koli, ni u {etwi. Zatvorio se u sobu. Prestao je da jede, samo je le`ao. Posle nekoliko dana - umro je.

Na sahrani se okupilo mnogo qudi. Svi su bili tihi. Nekima je ~ak bilo i `ao.

Ali ve} sutradan `ivot je nastavio da te~e po starom. Nastavnici su opet po~eli da }ute, da se pla{e. Futrola je nestala, ali je nekako ostala. Kao da se pro{irila. U{la u nas.

Jer istina je: i bez wega, i sad, svi mi `ivimo kao da smo u futroli. ]utimo. Ne di{emo. Ne protivimo se ni~emu.

A kad se setim wega… vidim: bio je to dobar ~ovek. Samoupla{en.

AQBINA POZDWAKOVA Molitva

Voli me Gospode, voli bar malo: ne daj mi da spalim ovo povr}e, a sa wim i ku}u. Voli bli`weg svog, kao kuvara, koji se dvoumi, nezna, soli ili bibera da doda. Vatra ovog pakla kuhiwskog, ona se ba{ smawiti ne}e, Zato voli, kao gurman hranu svoju, jer na nogama Dugo izdr`ati ne}e. Ose}a{ ga, oprosti zbog dima, koji po celom domu Leluja vazduhom, jer sam i ja volela Tebe, Kad sam po~ela ovo povr}e da dinstam. Zna{, o~e, Kad se vatra uzjoguni i uqe prska u o~i, Kad u glavi nema ni~ega, sem masti i ~orbe, Postajem van sebe, sagorevam k’o ugarak. Vidi{, brda Neopranog posu|a, masnog i ~a|avog, I nas, po liku i podobiju Tvome skrojenih. Vidi{ li, vatra nad uqem do plafona se`e: Ti nas istera iz raja, ispod jabuke u kuhiwu paklenu, A ja i daqe jabuku `elim, kao narkotik, A ja i daqe ~eznem za usnama Adama, Pa ipak voli me, Bo`e, ne daj da propustim Trenutak kada bude trebalo zavrnuti slavinu. Voli me, Bo`e, ne daj da mi `eludac bude kao srce rawen.

Podignuta optu`nica protiv Gorana Vesi}a i jo{ 12 osoba zbog pada nadstre{nice

Povodom tragi~nog doga|ajem od dana 1.11.2024. godine kada je usled ru{ewa nadstre{nice @elezni~ke stanice u Novom Sadu `ivot izgubilo {esnaest lica i jedno lice te{ko povre|eno, Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu obave{tava javnost da je dana 16.9.2025. godine, u skladu sa zakonom, podiglo Optu`nicu protiv trinaest optu`enih zbog opravdane sumwe da su u~inili krivi~na dela koja se pravno kvalifikuju kao Te{ka dela protiv op{te sigurnosti iz ~lana 288 stav 2 Krivi~nog zakonika.

Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu je u dopuni istra`nog postupa u potpunosti postupilo po Odluci Ve}a Vi{eg suda u Novom Sadu br. KV. 1408/24 koja je dostavqena ovom tu`ila{tvu 11.04.2025. godine. Posledwa istra`na radwa je preduzeta dana 12.9.2025. godine, nakon ~ega je dana 15.9.2025. godine doneta Naredbu o zavr{etku dopune istrage ~ime je okon~an istra`ni postupak.

Tokom istrage, Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu je postupalo u okvirima svojih nadle`nosti i u interesu istrage. Svesno zna~aja ovog postupka, Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu je koristilo sve raspolo`ive qudske i materijalne resurse kako bi se utvrdilo potpuno ~iweni~no stawe.

Podignutom Optu`nicom je obuhva}eno trinaest optu`enih G.V. biv{i ministar u Ministarstvu gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture, J.T. biv{i v.d. generalnog direktora „Infrastruktura `eleznice Srbije” a.d., A.D. biv{i v.d. pomo}nika ministra u Ministarstvu gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture, N.[. biv{i generalni direktor „Infrastruktura `eleznice Srbije” a.d., S.N. odgovorni projektanta gra|evinske konstrukcije, M.J. glavni projektant idejnog projekta, Q.M.M. glavni projektant projekta za gra|evinsku dozvolu, M.S. izvestilac Republi~ke revizione komisije, J.S.M. lice odgovorno za tehni~ku kontrolu projekta za gra|evinsku dozvolu, Z.S.M. i D.J. lica odgovornih za izvo|ewe gra|evinskih radova, M.G. i D.T.

DVOIPOMESE^NE ZABRANE VLAST PONOVO DAJE DOZVOLE ZA IZVOZ NAORU@AWA I MUNICIJE

Privatni trgovci va`niji

od dr`avnih fabrika

Firme za plasman doma}eg naoru`awa, municije i vojne oprema ponovo su, po~etkom septembra, nakon dvoipomese~ne zabrane, po~ele da dobijaju izvozne dozvole. U jednoj od privatnih kompanija krajem minule sedmice potvrdili su da im je podignuta jo{ krajem juna spu{tena „rampa“ za izvoz oru`ja i municije i da upravo spremaju isporuke stranom partneru, na osnovu ugovora potpisanog jo{ pro{le godine, te da }e dogovorene koli~ine biti isporu~ene tokom septembra i oktobra.

Mada ih `eqno i{~ekuju, jer su im magacini do vrha puni, izvozne dozvole do kraja pro{le nedeqe nisu, me|utim, dobile vode}e doma}e vojne fabrike u vlasni{tvu dr`ave, koje su deo grupacije Odbrambena industrija Srbije – Zastava oru`je iz Kragujevca, u`i~ki Prvi partizan, ~a~anska Sloboda, „Milan Blagojevi}“ iz Lu~ana, Prva iskra iz Bari~a… Nije ih dobio ni vaqevski Kru{ik, u kome se, posle dugogodi{we proizvodno-poslovne agonije, od februara 2022. i po~etka ruske agresije na Ukrijinu, proizvodwa organizuje danono}no, u sve tri smene i u punom kapacitetetu.

U tim dr`avnim preduze}ima misle da im izvozne dozvole kasne „zbog komplikovane procedure wihovog izdavawa“. Ista procedura, me|utim, va`i i za privatne firme, registrovane za izvoz oru`ja, municije i vojne opreme. Ili bi bar tako trebalo da bude, ali o~ito nije, {to je jo{ jedna potvrda da vlast neskriveno forsira privatne kompanije, ~iji su vlasnici bliski aktuelnom dr`avnom vrhu i da vi{e vodi ra~una o wihovim, nego o interesima preduze}a ~iji je vlasnik dr`ava Srbija.

Sve za sada izdate izvozne dozvole odnose se iskqu~ivo na isporuke oru`ja i municije stranim partnerima, ugovorene pre zabrane, 23. juna ove godine. Jo{ se ne zna da li }e vojnoj industriji biti dozvoqeno da do kraja ove godine ugovara izvozne poslove i za 2026, {to svedo~i o totalnoj konfuziji dr`ave, o odustvu jasne spoqnopoliti~ke orijentacije zemqe i bilo kakve strategije o budu}nosti vojne industrije.

lica odgovornih za stru~ni nadzor nad izvo|ewem radova, i to: - zbog krivi~nih dela kojima je omogu}ena upotreba javnog objekta - stani~ne zgrade @elezni~ke stanice u Novom Sadu, krila B, iako su u toku bili gra|evinski radovi i za koji objekat nije izdata upotrebna dozvola, - zbog krivi~nog dela u vezi sa prethodnim neodr`avawem konstrukcije objekta stani~ne zgrade, - zbog krivi~nih dela u fazi projektovawa i izvo|ewa radova prilikom renovirawa stani~ne zgrade @elezni~ke stanice u Novom Sadu.

Optu`nicom je predlo`eno da Vi{i sud u Novom Sadu prema svim okrivqenima odredi pritvor zbog i daqe ve -

likog uznemirewa javnosti koje mo`e ugroziti nesmetano i pravi~no vo|ewe krivi~nog postupka. U odnosu na pojedine optu`ene predlo`eno je odre|ivawe pritvora i zbog opasnosti da }e ponoviti krivi~no delo.

U ciqu za{tite interesa svih o{te}enih, Optu`nicom je predlo`eno da sud ovla{}enim licima dosudi imovinskopravne zahteve. Predlo`eno je da se svim optu`enima izrekne mera bezbednosti Zabrana vr{ewa poziva, delatnosti i du`nosti, kao i da se svi optu`eni obave`u da u celini naknade tro{kove krivi~nog postupka.

Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu pozdravqa konstruktivno u~e{}e javnosti u ovom predmetu. Ujedno napomiwemo da Vi{e javno tu`ila{tvo postupa u javnom interesu, te da proizvoqna naga|awa u javnosti ne doprinose sprovo|ewu istrage. Navodi Optu`nice su potpunosti potkrepqeni prikupqenim dokazima koji potvr|uju opravdanu sumwu da su optu`eni izvr{ili krivi~na dela koja im se stavqaju na teret. Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu o~ekuje da }e Optu`nica u najkra}em roku da stupi na pravnu snagu za sve optu`ene. Time bi se na javnom su|ewu zapo~elo izvo|ewe dokaza, kako tu`ila{tva tako i odbrane, u ciqu utvr|ivawa krivi~ne odgovornosti pred sudom.

PREDSEDNIK VU^I] SA CAREM NARUHITOM:

Srbija i Japan zajedno gledaju u budu}nost

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sastao se u Tokiju sa carem Japana Naruhitom, i tom prilikom istakao da taj susret otvara novu stranicu u bilateralnim odnosima i {aqe jasnu poruku da Srbija i Japan zajedno gledaju u budu}nost. U Carskoj palati je prethodno prire|ena audijencija Vu~i}a kod cara Naruhita. Vu~i} je razgovarao i sa predsednikom Vlade Japana [igeruom I{ibom o ja~awu politi~kih veza i me|usobnoj podr{ci na me|unarodnom planu, ali i o konkretnim mogu}nostima za pove}awe japanskih investicija u Srbiji. Predsednik Aleksandar Vu~i} prisustvovao je ve~eri koju je u wegovu ~ast priredio generalni direktor Japan tobaka i predsedavaju}i Srpsko-japanskog poslovnog kluba Mucuo Ivai i istakao da je to bila prilika da se jo{ jednom uka`e na zna~aj strate{kog partnerstva Srbije i Japana.

‚’Zahvalan gospodinu Mucuo Ivaiju na organizaciji ove ve~ere i susreta sa predstavnicima japanskih kompanija koje ve} investiraju u Srbiji, kao i sa onima koje razmatraju mogu}nost dolaska na na{e tr`i{te. Bila je to prilika da se jo{ jednom uka`e na zna~aj strate{kog partnerstva Srbije i Japana i da se dodatno oja~a poverewe koje na{e zemqe grade kroz ekonomske odnose’’, naveo je Vu~i} u objavi na Instagramu.

Istakao je da japanske kompanije svojim ulagawima zna~ajno

doprinose razvoju srpske privrede, otvarawu novih radnih mesta i preno{ewu najsavremenijih tehnologija i poslovnih standarda.

Vu~i} je naveo da je prisustvo japanskih kompanija u na{oj zemqi najboqa potvrda da Srbija nudi stabilno poslovno okru`ewe, pouzdane partnere i jasnu viziju razvoja.

‚’Na ve~eri sam istakao da Srbija ima mnogo da nau~i od japanskog naroda i wihovog pristupa poslu, discipline, ozbiqnosti i odgovornosti i da upravo te vrednosti predstavqaju osnov za daqu saradwu. Uveren sam da }e japanske investicije u narednom periodu biti jo{ brojnije i da }e dodatno doprineti ekonomskom rastu, ja~awu bilateralnih odnosa i boqoj budu}nosti gra|ana Srbije’’, naveo je Vu~i}. U ~ast predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, generalni direktor Japan tabaka i predsedavaju}i Srpsko-japanskog poslovnog kluba Mucuo Ivaija pri-

redio je ve~eru u Tokiju. Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je da je u Tokiju razgovarao sa japanskim premijerom [igeru I{ibom kako da se ubrzano re{i pitawe ameri~kih carina, koje poga|aju i japanske investitore u Srbiji.

„To je bila jedna od tema gde sam molio za savet kako da {to je br`e mogu}e zavr{imo sa Amerikancima taj posao. Mi prihvatamo wihove uslove, samo dajte da zavr{imo to {to je mogu}e pre, jer nam je va`no zbog Tojo tajersa i drugih japanskih proizvo|a~a, kojima je delimi~no ili ve}im delom tr`i{te na teritoriji SAD. Za{to? Zato {to je Tojo tajers do sada ulo`io 382 miliona evra i znam da bi oni `eleli da krenu u drugu fazu od RND centra (za istra`ivawa i razvoj), kao i neke druge kompanije do pro{irewa svojih fabrika. Da bi to uradili oni moraju da imaju osigurano to ameri~ko tr`i{te koje su do uvo|ewa tarifa imali”, rekao je Vu~i} novinarima.

Potpuno inovativna metoda za izolovawe vitamina B 12

Tara Kolxi}, u~enica tre}eg razreda gimnazije iz Beograda do{la je do inovativne metode izolovawa vitamina B12, koji je od kqu~ne va`nosti za normalno funkcionisawe qudskog organizma. Svoju ideju je realizovala koriste}i posebnu tehniku i {okirala univerzitetske profesore na Konferenciji mladih nau~nika na Tajlandu. U Srbiju se vratila sa zlatom.

„Oduvek me je zanimala nauka, svet oko mene, istra`ivawe, a posebno eksperimenti. Na ovom svetskom takmi~ewu mladih nau~nika ve} sam osvojila bronzu, u oblasti `ivotne sredine, ali novi eksperiment sve je {okirao“, ka`e Tara za Sputwik.

Ima 17 godina, upravo je krenula u tre}i razred Pete beogradske gimnazije, a takmi~ila se i u Osnovnoj {koli, iz matematike i biologije, ali i iz srpskog.

„U sredwoj {koli prikqu~ila sam se Regionalnom centru za talente „Nikola Tesla“. Da bi se do{lo do internacionalnog takmi~ewa na Tajlandu, prvo moraju da se pro|u doma}a takmi~ewa koja imaju vi{e nivoa“, obja{wava.

Zlatna Tara se ove godine pripremala za oblast „Lajf sajens“ odnosno iz biohemije, koja joj je omiqena.

„U su{tini, sami se spremamo, osim eksperimentalnog dela, koji radimo sa mentorima, ali nema priprema u smislu da neko sedi sa nama i zadaje nam zadatke“.

DO SADA NEVI\ENO ISTRA@IVAWE B12

Konkurencija na takmi~ewu je bila izuzetno jaka, vi{e od 140 u~enika iz 20 zemaqa. Stru~ni `iri sastavqen od eminentnih profesora sa najpresti`nijih svetskih univerziteta, ostao je zate~en posle prezentacije wenog rada.

Ne samo zbog metode koju je koristila,

ve} i zato {to ovako istra`ivawe ranije nikada nije ra|eno u simuliranim ulovima. Zatekla ih je i sama tema rada, „Nanoinkapsulacija i kontrolisano otpu{tawe vitamina B12 iz nano~estica RuBisCO proteina dobijenih ultrazvukom indukovanim hladnim gelirawem“.

Tara obja{wava da se u posledwe vreme javqa veliki problem sa deficitom vitamina B12, posebno kod qudi koji ne konzumiraju meso i mle~ne proizvode, zato {to su oni bogati tim vitaminom. Uglavnom, kod vegana i vegetarijanca, kojih danas ima mnogo vi{e nego ranije. Samim tim i ovaj problem se javqa kod ve}eg broja qudi. Wen izum je izuzetno va`an i za one koji imaju razli~ite vrste anemija.

„Kod ve}ine suplemenata i vitamina, posebno kada se konzumiraju u vidu tableta i kapsula koje su trenutno dostupne, vitamin B12 se prilikom konzumirawa otpusti odmah na po~etku procesa varewa i ne uspe da do|e do svih delova organizma, do kojih je potrebno da do|e. Moj ciq je bio da stvorim sistem u kojem bi se vitamin B12 otpu{tao postepeno, ta~no ono-

Tara Kolxi}, u~enica tre}eg razreda gimnazije iz Beograda

^uveni ruski hor odu{evio Beogra|ane u prepunoj kripti Hrama Svetog Save

Hor „Vozro`denije“ iz Moskve, jedan od najpoznatijih ruskih ansambala, odr`ao je koncert u prepunoj kripti Hrama Svetog Save. Koncertu su prisustvovali beloruski ambasador u Srbiji Sergej Malinovski, predstavnici ruske ambasade, kao i predstavnici Ruskog doma u Beogradu.

Osim u Hramu Svetog Save, ovaj ~uveni ruski hor je, u organizaciji Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva „Slovenska unija“ , odr`ao koncerte u Pan~evu i Po`arevcu, dok }e 13. septembra gostovati u Republici Srpskoj, u Bijeqini.

Gostovawe hora „Vozro`denije“ u Srbiji i Republici Srpskoj ocewuje se kao zna~ajan kulturni doga|aj, ~iji je ciq ja~awe kulturnih veza i duhovnog prijateqstva izme|u srpskog i ruskog naroda.

Hor „Vozro`denije“ deluje pri Centru „Radost“, u okviru Departmana za obrazo-

liko koliko je potrebno, u meri u kojoj je potrebno“.

GENIJALNA IDEJA SA ULTRAZVUKOM

Mlada nau~nica dodaje da se prvo naprave nano ~estice. Nije trebala da radi sa ultrazvukom, po~etna ideja je bila druga~ija, ali nije pokazivala dobre rezultate:

„Onda sam se setila da bih mo`da mogla da probam da tretiram te nano ~estice ultrazvukom. To nikada ranije nije ra|eno. A onda se to pokazalo kao odli~no, radilo je posao, dobila sam odli~ne rezultate“. Na takmi~ewu je imala simulirane uslove qudskog sistema za varewe. Sna{la se na jednostavan na~in, imala je hemijsku, laboratorijsku ~a{u u kojoj se nalazila `eluda~na kiselina, predstavqala je `eludac ~oveka.

„U drugoj laboratorijskoj ~a{i se nalazila te~nost koja se nalazi u na{im crevima. Onda sam nano ~estice ubacivala u te ~a{e i pratila otpu{tawe vitamina B12 nakon odre|enog vremenskog perioda, pola sata, sat, dva, tri, {est sati. Dok se dostigne takozvani plato, to zna~i da je sav vitamin otpu{ten“.

Laureatkiwa obja{wava da svaki takmi~ar ima oko tri minuta da prezentuje rad, a onda idu pitawa komisije. Ocewuju originalnost rada, pa ~ak i estetiku postera, table na kojoj se prezentujete ideja.

„Jako je bitno da u tih tri minuta ka`ete su{tinu, da objasnite na osnovnom ni-

vou, zato {to su u komisiji i informati~ari i matemati~ari i biohemi~ari“. BUDU}NOST NA MEDICINSKOM FAKULTETU

Upitana koliko je weno re{ewe otpu{tawa vitamina B12 primewivo u farmaceutskoj industriji i da li je razmi{qala da patent nekome ponudi, ako je jedinstven i u svetu nauke odraslih, Tara ka`e:

„Prvi put je ra|eno ovom metodom i pokazalo je odli~ne rezultate, eksperimentalno je dokazano da funkcioni{e, ali ja sam tre}i razred gimnazije, ne razmi{qam o plasmanu na tr`i{te. Svakako, morala bi da se urade jo{ neka ispitivawa. Nije mi to u fokusu. Uskoro treba da krenem sa novim radovima, eksperimentima za slede}e takmi~ewe“.

Tari je nauka na prvom mestu, ali, ka`e, ne razmi{qa previ{e unapred, ne ide u daleku budu}nost, trenutno ostvaruje svoje zacrtane ciqeve:

„Trenutno ne razmi{qam u inostranstvu, ali sam i pre nego {to sam upisala gimnaziju znala da `elim da upi{em medicinu. Ostajem pri tome, odabrala sam gimnaziju zato {to smatram da je to znawe koje se u woj stakne mnogo zna~ajnije, nego da sam upisala medicinsku {kolu, da mi otvara mnogo vi{e mogu}nosti“.

U slobodno vreme Tara igra folklor, ve} 11 godina to joj je velika pasija, pored biohemije. Kada ne provodi vreme sa dru{tvom, zlatna beogradska gimnazijalka voli i da crta. Pi{e pesme.

EVO NA KAKVOJ SU SVETOJ MISIJI 13 GODINA RADILI QUBITEQI PLANINE STOLOVI Krst koji se vidi s pola Srbije

Sve se mo`e kad se qudi slo`e - ~uvena je izreka. E pa ono u ~emu se planinarski prijateqi svi ko jedan ujedinili i na krilima vere u svojoj misiji uspeli, jeste podizawe najvi{eg pravoslavnog simbola u Srbiji.

vawe i nauku Vlade Moskve, sa misijom o~uvawa i predstavqawa duhovne i klasi~ne muzike.

Pod umetni~kim rukovodstvom zaslu`ne umetnice Rusije Tatjane Aramovne @danove ansambl je nastupao na presti`nim muzi~kim scenama u Rusiji i inostranstvu. Wihov repertoar obuhvata pravoslavnu duhovnu muziku, ruske narodne pesme i dela svetskih kompozitora, izvo|ena u autenti~nom horskom izrazu. Tatjana @danova, umetni~ki rukovodilac hora, istaknuti je horski dirigent, dobitnik je brojnih dr`avnih i profesionalnih priznawa, me|u kojima su zvawe zaslu`ne umetnice Rusije, Predsedni~ka nagrada u oblasti obrazovawa, medaqa i gramata Predsednika Ruske Federacije, nagrade Vlade RF i Gradona~elnika Moskve, kao i vi{estruke nagrade na konkursu „Grant Moskve“.

Na Stolovima iznad Kraqeva, na vrhu Usovica na 1.375 metara krst visok 33 metra podse}a na Hristove zemaqske godine. Planinarski prijateqi put od Kamenice do samog vrha prozvali su Put krsta. Svaki korak je ti{i, a vidik {iri sa svakom kapqom znoja.

Oboj sjajnoj ideji je trebalo 13 godina da postane ~elik koji se vidi sa pola Srbije. Krst je ~eli~ne konstrukcije, te`ak oko 16,5 tona, sa blagoslovom Eparhije @i~ke i podignut iskqu~ivo donacijama qudi i privrednika. U temequ i postamentu sabrano je oko 140 kubika betona i oko 6.500 kilograma ar-

mature. Prvo }e biti osve}en, zatim i osvetqen, pa }e no}u svetlom potcrtati horizont.

Ina~e, Stolovi su planina {irokih linija i dugih vetrova. Odavde pogled be`i daleko, ka mnogim planinama Srbije, a ka`u da se na vedar dan nazire i daqe. Najlep{e je kad ti{ina zaustavi vreme a krst postane orijentir i mislima i mapi.

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (18)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snovaSjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio

Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti

Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

Moj otac je svoju kompletnu arhivu zave{tao Univerzitetu „Kolumbija“ u Wujorku, uz uslov da se gra|a otvori tek 50 godina nakon wegove smrti, a i da se pristup dokumentima onemogu}i svim Jugoslovenima, sve dotle dok je u Beogradu na vlasti komunisti~ki re`im.

Iako nije pro{lo toliko godina od wegove smrti, dve godine sam provela rade}i na tome da o~evu arhivu, za koju sam smatrala da je neprocewivo va`na za razumevawe najte`eg perioda u istoriji Jugoslavije, nekako u~inim dostupnom javnosti.

Kona~no sam uspela u tome. Pozvala sam direktora Arhiva Jugoslavije Miladina Milo{evi}a da se dogovorimo oko prenosa o~eve dokumentacije u Beograd u oktobru. Na Kolumbiji su mi qubazno kopirali sva dokumenta, a Tawa ^ebotarev, upravnica Odseka za ruski, obe}ala je da }e ih li~no mikrofilmovane doneti u Beograd.

Smatrala sam da je to ogroman uspeh da ~ak 20 godina pre roka koji je knez zave{tawem odredio, a 65 godina otkako je svrgnut s vlasti, dokumenta i pisma stignu u otaxbinu. Arhiva sadr`i oko 12.000 dokumenata. Mogla sam kona~no opet da otputujem u Ameriku, prvo u Wujork, gde je moja kom{inica potpisala ugovor o kupovini mog stana u zgradi „Alvin Kort“ kako bi ga spojila sa svojim, a onda do Kalifornije da vidim moje devoj~ice. Kod Katarine je bilo `ivqe nego pre, deca su rasla, svako dete je bilo druga~ije.

Dva meseca kasnije imali smo dogovor da se sretnemo u Londonu. Do~ekali su me Katarina, Nikolas i Kasper. ^udesno okupqawe! Katarina i Nikolas se nisu videli petnaest godina. Ona je sva zra~ila, bila je prelepa.

Katarina i ja smo oti{le na set Ameri~ke princeze, gde smo gostovale u epizodi. Za to vreme wena deca su se igrala kod Nikolasa i bila sasvim van kontrole, a wegovoj supruzi Stefi je u

Istorija: Kwegiwa Olga i Knez Pavle

me|uvremenu pukao vodewak. Spasle smo Nikolasa oslobodiv{i ga razdraganih sestri~ina, pa je i on je odjurio metroom u bolnicu. I Katarina i ja smo oti{le tamo. Bolnicu smo napustile u 16.45, a u 21 ~as rodila se Olimpija.

U julu je Katarina dobila svoj srpski paso{. Svi smo se odvezli do Mokre gore, koju je Kusturica potpuno izgradio. Maja, kojoj je bilo pet i po godina, bila je nepresu{ni izvor energije.

Stalno je ponavqala: – Ovo je najboqi dan u mom `ivotu! Deca su oti{la, ja sam imala sijaset obaveza. U Beogradu je boravio Sem Grin zbog poslova vezanih za wegovu fondaciju. Oti{li smo na Oplenac, pa potom u manastire Koporin i Pokajnica. Posle smo putovali u Kotor i Trebiwe povodom promocije kwige poznatog vizantologa. Posetili smo manastir Piva da se upoznamo sa vladikom Joanikijem i da razgovaramo s wim o projektima za{tite manastira, ikona i kwiga. Anika Skovran se sastala s nama da bi nam pokazala crkvu koja je morala biti preme{tena zbog izgradwe brane, {to je tra-

jalo dvanaest godina. Rekla mi je da su je pitali da li je ulazila iza oltara (u pravoslavnim crkvama `enama nije dozvoqeno da to urade).

Rekla je:

– Naravno da jesam, kako bih ina~e mogla da radim na restauraciji?

Zbog toga je crkva morala ponovo da bude osve{tana jer je `ena oskrnavila wenu svetost.

Oti{la sam kod predsednika Tadi}a da razgovaram o sahrawivawu mojih roditeqa i brata Nikole na Oplencu. Pozvala sam Vawu T. iz wegove kancelarije povodom moje stambene situacije i ona je bila vrlo nequbazna prema meni.

Rekla je: – Zar nije bilo dovoqno {to je Dragan Babi} do{ao da se vidi sa generalnim sekretarom Predsedni{tva Cvijanom pre tri nedeqe?

Ja sam joj odgovorila: –Ne, nije dovoqno. Moram da se vidim sa predsednikom Tadi}em.

Jo{ uvek sam izbeglica u sopstvenoj zemqi i pla}am stanarinu kakvu pla}aju stranci. Ve} godinama mnogo radim na promociji Srbije. Aleksanadr i Katarina `ive u dvoru koji nam je svima dat

DRAGOCENA DOKUMENTA

Tawa ^ebotarev, upravnica Odseka za ruski na Univerzitetu „Kolumbija”, je u oktobru 2006. donela 15 mikrofilmova sa 12.000 dokumenata. ^elni qudi Arhiva Jugoslavije bili su presre}ni i shvatali su zna~aj ove kolekcije: tu nije bila samo re~ o poverqivim, dragocenim i najintimnijim podacima iz `ivota mog oca ve} su me|u dokumentima i prava istoriografska blaga – Poveqa kraqa Milutina sa zlatnim pe~atom (iz 13. veka), Kara|or|evo pismo Carstvuju{~oj komandi u Petrovaradinu i prepiska kneza namesnika s vladarima evropskih dr`ava. Uz pomo} ove o~eve arhive mo`e se kona~no proniknuti u istinu o doga|ajima pre potpisivawa Trojnog pakta.

i nema nikakvih problema kada je o wima re~. Vladimir Kara|or|evi}, sin Andreja Kara|or|evi}a, rekao mi je da mu je Aleks (prestolonalsenik Alekandar) rekao da „ne `eli da mu dâ sobu u kojoj bi `iveo u Belom dvoru jer bi, ako bih ne{to slomio, to bila wegova, a ne moja krivica“. Onda je dodao: „Pozajmi}u ti ormar, a sada be`i jer ~ekam grupu Kineza.“

Re{ewem o rehabilitaciji poni{tena je odluka Dr`avne komisije kojom je 1945. godine moj otac progla{en ratnim zlo~incem i oduzeta mu sva gra|anska prava i imovina u zemqi. ^inom rehabilitacije poni{tene su sve pravne posledice odluke, ukqu~uju}i i kaznu konfiskacije imovine.

Proces rehabilitacije pred sudom trajao je tri i po godine. Rehabilitovan je prvo moj otac, a onda svi mi. Ceo `ivot sam provela u senci sramote i poni`ewa, a potom sam morala i da dokazujem nevinost pristojnog, vaspitanog i po{tenog ~oveka koga su ukaqali Britanci i komunisti.

Posle {ezdeset ~etiri godine kona~no sam i ja prestala da nosim etiketu zlo~inca, koju su mi prika~ili kad sam imala deset godina.

Bila sam sre}na i bilo mi je te{ko jer mi je bilo dovoqno da se setim koliko je otac patio. Ose}ala sam da je ovo podvig mog `ivota, da ra{~istim i jednom zasvagda rasvetlim istoriju. Mom bratu Aleksandru i meni vra}ena je ku}a na{e majke Olge „Vila Crnogorka“. Posle rata ta vila je kori{}ena kao crnogorska rezidencija. Proslavili smo to velikom zabavom. Sva moja deca, Nikolas, Katarina i Kristina, bila su tu, kao i mnogi prijateqi.

l U slede}em broju:

Narodna skup{tina donela je odluku da se moj otac, majka i brat sahrane u kripti na Oplencu

1739. - potpisivawem Beogradskog mira okon~an je rat izme|u Austrije i Turske, zapo~et 1736. Austrija je potisnuta sa Balkana, a Turska se vratila na Dunav i Savu. Srbija je ponovo postala deo Otomanskog carstva, a Austrija je bila prisiqena da Turcima vrati i Malu Vla{ku i delove Bosne koje je dobila Po`areva~kim mirom 1718.

1759. - Francuzi su posle vojnog poraza morali da prepuste Englezima provinciju Kvebek u Kanadi, a u posledwoj bici su poginula oba komandanta - engleski Xejms Volf i francuski Luj Monkalm.

1810. - U ^ileu je po~eo ustanak protiv {panske kolonijalne vlasti pod vo|stvom Bernarda O’Iginsa, kasnije predsednika ^ilea (1817-23).

1819. - Ro|en je francuski fizi~ar Leon Fuko, koji je ogledom s klatnom (Fukoovo klatno) dokazao rotaciju Zemqe. Prona{ao je `iroskop, usavr{io teleskop i otkrio vrtlo`no-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).

1822. - Francuski egiptolog @an Fransoa [anpolion de{ifrovao je egipatsko pismo (hijeroglife).

1851. - Iza{ao je prvi broj ameri~kog dnevnika „Wujork tajms”, koji je osnovao Henri Xervis Rejmond.

1905. - Ro|ena je {vedska filmska glumica Greta Luiza Gustafson, poznata kao Greta Garbo, jedna od najve}ih glumica nemog i zvu~nog filma. Svetsku slavu stekla je u Holivudu, a sa filma se povukla kada je bila na vrhuncu karijere. („Ana Karewina”, „Mata Hari”, Dama s kamelijama”).

1931. - Japan je po~eo napad na severoisto~nu Kinu, Manxuriju, a 3. marta 1932. proglasio je nezavisnost Manxurije na ~elu sa svrgnutim kineskim carem Pu Jiem (Yi).

1970. - Ameri~ki peva~ i naj~uveniji rok gitarista 20. veka Ximi Hendriks umro je u 27. godini od prekomerne doze droge.

1973. - Generalna skup{tina UN aklamacijom je primila u ~lanstvo obe nema~ke dr`ave - Isto~nu i Zapadnu Nema~ku. U ~lanstvo UN primqeni su i Bahami.

1989. - Indijska vlada odlu~ila je da obustavi vojne operacije protiv Tamilskih tigrova i da do kraja godine povu~e trupe iz [ri Lanke.

1997. - Islamski teroristi su u centru Kaira napali turisti~ki autobus i ubili devet nema~kih turista i egipatskog voza~a.

2005. - Posle 30 godina sukoba u Avganistanu su odr`ani prvi parlamentarni i pokrajinski izbori od 1969. godine.

2014. - Na referendumu o nezavisnosti [kotske gradjani su sa 55,3 odsto glasova odlu~ili da [kotska ostane deo Ujediwenog Kraqevstva.

2018. - Ruski vojni avion sa 15 ~lanova posade oboren je u Siriji.

Kako je srpska vojska probila Solunski

front i odlu~ila Prvi svetski rat!

Proboj solunskog fronta odigrao se 15. septembra 1918. godine, kada je srpska vojska izvojevala je jednu od najve}ih pobeda i odredila daqi tok Prvog svetskog rata.

Proboj Solunskog fronta rezultat je velike i jedne od najva`nijih savezni~kih ofanziva, a za Srbiju mo`da kqu~na operacija za vreme Prvog svetskog rata. Srpska vojska je, probojem Solunskog fronta, trajno zaposela teritoriju okupirane zemqe, kona~no je oslobodiv{i od okupatora.

Jedna je od najve}ih pobeda srpske vojske u istoriji srpskog naroda.

Na Solunski front, koji se prostirao preko Albanije na zapadu sve do Jadranskog mora, srpska vojska je stigla ve} na prole}e 1916. godine, odmah posle oporavka na Krfu.

Zastoj na Solunskom frontu trajao je od 1. januara do 13. septembra 1918. godine, a to vreme upotrebqeno je za poja~awe fronta i za pripremu odlu~ne ofanzive. Sa ciqem da ofanzivu pripreme, komandant savezni~kih snaga na Solunskom frontu general Fran{e d’Epere, sazvao je 3. jula konferenciju, kojoj je prisustvovao na~elnik [taba srpske Vrhovne Komande vojvoda Mi{i}.

boja i energi~nim napredovawem do|e do linije Demir Kapija – Kavadarci.

Sa jedne strane fronta bili su francuski, britanski i srpski vojnici, kojima se kasnije prikqu~io i jedan broj Grka i Italijana, dok su ih sa druge linije, dobro ukopani u rovove, vrebali nema~ki i bugarski vojnici.

Pripreme za odlu~nu ofanzivu po~ele su 6. jula, i trajale su sve do 13. septembra 1918. Osnovna ideja plana za ofanzivu bila je da se napadom srpskih armija u planinskom predelu izme|u Su{ice i Le{nice izvr{i proboj neprijateqskog fronta na {irini od 30 kilometara, a zatim brzom ofanzivom pro{iri front pro-

„Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu pro`eti idejom, od brzine prodirawa zavisi ceo uspeh ofanzive. Ta brzina je u isto vreme i najboqa garancija protiv iznena|ewa, jer se wome posti`e rastrojstvo neprijateqa i potpuna sloboda u na{im dejstvima. Treba drsko prodirati, bez po~inka, do krajwih granica qudske i kowske snage. U smrt, samo ne stajte! S nepokolebqivom verom i nadom, junaci, napred u otaxbinu!“, glasila je naredba vojvode @ivojina Mi{i}a, na~elnika srpske Vrhovne komande, izdata uo~i proboja Solunskog fronta.

Na dan 15. septembra Druga armija, kojom je komandovao vojvoda Stepa Stepanovi}, je dejstvovala tako {to [umadijska divizija zauzima Slonovo uvo, Veternik i Golu Rudinu, a 17. francuska divizija je osvojila rovove oko Kravice. Neprijateq, poja~an jednim pukom vr{i tri protiv napada na ovu diviziju, ali su svi napadi odbijeni sadejstvom [umadijske i Timo~ke divizije koje napadaju Borovu ~uku, koju i zauzima [umadijska divizija i napadom na Oblu ~uku, koju zauzima Timo~ka divizija.

Pri kraju dana francuska divizija potpuno zauzima Kravicu, a 122 francuska divizija zauzela je Dobro poqe i do{la u podno`je Sokola.

Prva armija, predvo|ena komandantom generalom Petrom Bojovi}em, sa desnom kolonom Drinske divizije uz sadejstvo 122. francuske divizije, napala je na Soko, ali u napadi u toku dana prolaze bez uspeha. Kada je leva kolona Drinske

VELIKI DAN ZA PRAVOSLAVQE U SRBIJI:

divizije za{la u neprijateqske rovove na frontu: Soko – Grade{nica, u toku no}i izme|u 15 i 16. septembra, Drinska divizija sa 122. francuskom divizijom zauzela je Soko.

Za prvih 24 ~asa napada, zauzeta je cela prva linija neprijateqskih rovova na srpskom frontu, sem malog dela na krajwem levom krilu Prve armije. Predve~e 15. septembra, obe divizije, Jugoslovenska i Timo~ka, druge linije Druge armije iza{le su ispred divizija prve linije, a srpsko – savezni~ka avijacija je, i pored nepovoqnih vremenskih okolnosti, izvr{ila svoj zadatak u potpunosti. Posle trodnevne ofanzive Prva i Druga srpska armija su, uz pomo} dve francuske divizije, probile Solunski front, a Nemci i Bugari su bili primorani da se povuku. Nakon nedequ dana trupe su pre{le Vardar, ~ime je put ka Srbiji otvoren. Osvajawe okupiranih teritorija se nastavilo i ve} 1. novembra srpske trupe u{le su u Beograd.

„Operacije se moraju usporavati jer nema komunikacije radi dobacivawa hrane francuskim trupama koje napreduju, samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije, oni idu kao oluja – napred“, napisao je francuski mar{al Fran{e d’Epere u Izve{taju francuskoj vladi pri proboju solunskog fronta krajem septembra 1918. godine.

Posle proboja Solunskog fronta iz rata je izba~ena vojska od 700.000 vojnika, a Nema~ka je naredila op{te povla~ewe. Car Vilhelm je, ogor~en, poslao telegram bugarskom caru: „62.000 srpskih vojnika odlu~ilo je rat. Sramota!“. DAN

Evo kako je Sveti Sava pre 806 godina obezbedio autokefalnost Srpske pravoslavne crkve!

Na dan 14. septembra 1219. godine progla{ena je autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, sa sedi{tem u manastiru @i~a, koju je kod nikejskog cara Teodora I Laskarisa i vaseqenskog patrijarha Manojla I Carigradskog izdejstvovao Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop.

Protekla je osam vekova od genijalnosti jednog ~oveka, koji je zahvaquju}i istan~anom politi~kom wuhu i razvijenoj socijalnoj inteligenciji, uspeo da se izbori za ne{to {to nije izgledalo kao izvesno.

Na teritoriji dana{we Makedonije hri{}anstvo je poznato jo{ od vremena apostola Pavla. Od 4. do 6. veka Ohridska arhiepiskopija je naizmeni~no zavisila od Rima i Carigrada. Krajem 9. i po~etkom 11. veka je imala autokefalni status, kao arhiepiskopija, a zatim i kao patrijar{ija, s centrom u Ohridu.

Srpska arhiepiskopija postojala je sve do 1346. godine, kada ju je Car Du{an je uzdigao u rang patrijar{ije.

Kako je zemqa bila bez gradskih naseqa, eparhijska sredi{ta su bila u manastirima.

Sredi{te arhiepiskopije je bilo u manastiru @i~a, a od 1253. godine u Pe}i - Pe}ka arhiepiskopija.

Osnivawu Srpske arhiepiskopije ogor~eno se suprotstavio ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatijan, ali bez uspeha. Najmla|i sin Stefana Nemawe (Sveti Sava), prepoznao je te`we ohridskog arhiepisko-

pa Dimitrija Homatijana, koji je smatrao da bi srpska crkva trebalo da ostane pod wegovom duhovnom vla{}u, pa ga je potpuno zaobi{ao u potrazi za autokefalno{}u. Dimitrije Homatijan bio je na ~elu najva`nije duhovne institucije tada{weg Epira, pa je Sava Nemawi} odlu~io da sre}u potra`i u Nikeji. Izgnani vaseqen-

ski patrijarh Manojlo Serantin ga je rukopolo`io u prvog srpskog arhiepiskopa, a pre`ivqavawe i borba sa nepovoqnim istorijskim uslovima, bi}e karakteristika Srpske pravoslavne crkve u vekovima koji }e uslediti.

I posle Svetog Save, kada je arhiepiskopija trebalo da bude uzdignuta u rang patrijar{ije, tome se tako|e protivio jedan deo tada{we politi~ke i crkvene elite zemaqa u orku`ewu –upravo Vaseqenska patrijar{ija koja je i omogu}ila autokefalnost srpske crkve.

Ipak, pred krunisawe cara Du{ana, arhiepiskop Joanikije II postao je prvi patrijarh Srpske pravoslavne crkve.

Ta sposobnost prilago|avawa i te`wa ka opstanku i u vrlo nepovoqnim dru{tvno-istorijskim okolnostima pronela se kroz vekove.

Bila je od posebnog zna~aja u periodu diskontinuiteta: Srpska pravoslavna crkva u periodu od ta~no 249 godina (od 1462. do 1557. godine i od 1766. do 1920. godine) zvani~no nije ni postojala kao crkvena organizacija.

A u pri~i o opstanku Srpske pravoslavne crkve, “kako vaqa i trebuje”, ima i mitologije.

Srpska kulturna elita je stvorila, a dru{tvo je prihvatilo, tezu da je najzaslu`niji za oporavak srpske crkve bio Mehmed pa{a Sokolovi}, navodni bliski ro|ak – u nekim verzijama ~ak i brat – tada{weg patrijarha Makarija I Srpskog.

Me|utim, iako to dobro zvu~i, Mehmed-pa{a je veliki vezir postao nekoliko godina kasnije, objasnio je istori~ar Dejan Risti}. Takvu odluku o obnovi srpske patrijar{ije, mogao je da donese samo sultan.

I u periodima diskontinuiteta, Srpska pravoslavna crkva imala je zna~ajnu du{tvenu ulogu – predstavqala je sredi{te kulturnih delovawa, bila je osniva~ prvih {kola, biblioteka, arhiva…

Neke stvari ipak nisu deo mitologije, iako imaju takav prizvuk. Od dolaska Komunisti~ke partije Jugoslavije na vlast, Srpska pravoslavna crkva zaista jeste bila pod ozbiqnom represijom, u godinama koje su usledile posle Drugog svetskog rata. Verovatno niko nije mogao da pretpostavi da }e pet decenija kasnije, veronauka postati izborni predmet u osnovnim {kolama.

Najbr`i elektri~ni superautomobil sti`e iz Kine - dosti`e brzinu

vi{e od 470 km/h

Kineska kompanija BYD, koja proizvodi elektri~na vozila, uspela je da napravi najbr`i elektri~ni superautomobil na svetu. Dostigao je neverovatnu maksimalnu brzinu od 472,41 kilometara na sat - i tako je oborio sve dosada{we rekorde. Kina je upravo napravila veliki korak u industriji elektri~nih vozila. Istorijski trenutak obarawa rekorda odigrao se na poznatoj test stazi u Papenburgu, na severu Nema~ke, gde je specijalna verzija „BYD Yangwang U9 Track Edition” ispisala novu stranicu u razvoju elektri~nih vozila.

Ovaj automobil je pravo tehnolo{ko ~udo - sa ~ak 2.960 kowskih snaga i odnosom snage i te`ine od 1.341,5 kowskih snaga po toni, „Yangwang U9 Track Edition” uspeo je da nadma{i prethodnog {ampiona - „Rimac Nevera R”, koji je u julu ove godine postavio rekord od 431,62 kilometra na sat.

Novi rekorder je „mla|i brat” modela „Yangwang U9”, prvog elektri~nog superautomobila kompanije, koji je predstavqen pro{log leta. Taj osnovni model ima 1.300 kowskih snaga, ali je upravo nova „Track Edition” verzija podigla stvari na sasvim novi nivo, zadr`avaju}i pri tome prepoznatqiv izgled i aerodinami~ka re{ewa koja su ve} postala za{titni znak serije.

Ispod karoserije krije se isti pogonski sistem, sa ~etiri nezavisna elektromotora, kontrolom obrtnog momenta na sva ~etiri to~ka i naprednim sistemom stabilizacije karoserije. To omogu}ava da automobil ostane izuzetno stabilan u najekstremnijim uslovima - bilo da ubrzava, ko~i ili naglo skre}e.

Dokaz o velikom uspehu potvr|uju i re~i nema~kog profesionalnog trka~a Marka Basenga, koji je bio za volanom tokom rekordne vo`we: „Pro{le godine sam mislio da sam dostigao vrhunac. Nisam o~ekivao da }u tako brzo oboriti sopstveni rekord - ali evo nas, na istoj stazi, sa novim tehnologijama koje su to omogu}ile,” rekao je za javnost.

BYD je ve} ranije u{ao u istoriju - u avgustu 2024. isti proizvo|a~ je postavio rekord od 375 kilometara na sat. Da bi nadma{ili sopstveno dostignu}e, in`eweri su ovaj put razvili novi sistem kontrole temperature baterije i motora, prilago|en ekstremnim uslovima. Uz to, dodali su i „prvu masovno proizvedenu platformu vozila od 1200 volti ultra-visokog napona”. To zna~i da su baterija, motor, sistem napajawa, klima i ostale komponente sada podignute na prose~an napon od 1200 volti, {to vozilu daje dodatnu snagu i efikasnost, prenosi „Lajv sajens”.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Dovr{ite poslove i dogovore, ali ne zapo~iwite nove. Odlo`ite potpisivawe va`nih ugovora. Neplanirani izdaci i potreba za boqom organizacijom posla. Problemi sa {efovima. Rasprave s voqenom osobom, bra}om, sestrama, ro|acima. Raskid ili razdvajawe od partnera. Slobodni mogu da upoznaju nekoga na kra}em putu ili preko interneta. Promenite na~in ishrane.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Problemi s papirologijom i na kra}im putovawima. Fokusirani ste na radne obaveze. Uspeh preko privatnog biznisa, hobija, javnih delatnosti, umetnosti. Unosite novu strast u odnos s voqenom osobom. Slobodne Bikove o~ekuje nova qubav, a mogu}a je i trudno}a, odnosno pro{irewe porodice. [korpija misli vas, Rak {aqe poruku. Dodatni oprez u saobra}aju, pove}ajte pa`wu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Uspeh preko javnih delatnosti, privatnog biznisa ili pretvarawa omiqenog hobija u posao. Neophodan je oprez s dokumentacijom i ugovorima. Ulazite u ku}u kreativnosti koja vam donosi popularnost, zaradu i javna priznawa. Slobodni mogu da u|u u qubavnu pri~u sa {armantnom i uspe{nom osobom s kojom je mogu}a i trudno}a, brak. Zauzete o~ekuje renesansa odnosa s voqenom osobom.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ne po~iwite nove poslove, ve} ih privodite kraju, naro~ito ako imaju veze sa medicinom, farmacijom, psihologijom, prekookeanskim zemaqa. Period nije povoqan za potpisivawe ugovora, ni ulagawe u nove projekte. Ne donosite va`ne odluke. Komunikacija sa starijim ~lanom porodice mo`e biti ote`ana. Nepovoqni period za odnos sa bra}om i sestrama, ro|acima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Odlagawe va{ih planova, mogu}i finansijski problemi ili prekid kontakata s nekim prijateqem. Problemi s kreditom, alimentacijom ili podelom bra~ne imovine. Imate potrebu za komunikacijom s nekim na daqinu. Problemi s partnerom, pristajete i na la`i va{eg partnera. Intenzivirawe romanti~ne prepiske s osobom iz udaqenog mesta. Hroni~ne tegobe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Kontakti i mogu}nost dogovora sa strancima iz zemaqa Dalekog Istoka. Problemi na poslu, s nadre|enima, mogu}nost otkaza. Smawite tro{kove. Mogu}i problemi u odnosu s partnerom, a roditeqima s decom. Ima}ete ose}aj da vas voqena osoba na neki na~in izbegava. Slobodni mogu da o~ekuju novu qubav a zauzeti pri`eqkuju raskid ili kratkotrajno razdvajawe od voqene osobe.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Dovr{ite (ali ne po~iwite nove) poslove u vezi s putovawima, obrazovawem, stru~nim usavr{avawem, pravnim aktima, radnom dozvolom. Mogu}i problemi sa saradnicima, kolegama, {efovima, kao i u privatnom biznisu. Mo`ete da obnovite kontakt sa starom simpatijom. Upozorewe na neo~ekivan raskid ili razdvajawe od partnera, zbog iznenadnog odlaska na put.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Uspeh preko poslova sa nekretninama i privatnog preduzetni{tva. Uve}awe zarade preko finalizacije nekog posla. Obratite vi{e pa`we na kqu~eve, telefon, kartice, laptop. Mogu}a obnova kontakta s nekim preko interneta. Venera, vladalac partnerskih odnosa, ulazi u va{u ku}u dru{tvenog `ivota i flerta {to vam donosi susrete i poznanstva sa interesantnim osobama.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

O~ekuju vas problemi u javnim delatnostima, sudskim procesima, kao i sa pravnim aktima i ugovorima. Sukob s nadre|enima, autoritetima ili poslovnim partnerom. Vanredni tro{kovi. Iznenadna promena planova, mogu}a i selidba. O~ekuju vas ~e{}e sva|e i rasprave s partnerom. Nagli prekid kontakta s ro|akom ili iznenadna selidba. Problemi sa starijim ~lanom porodice.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Mogu}i su problemi sa saradnicima, kolegama, {efovima i na putovawima. Upozorewe na sukobe s autoritetima. Dovr{ite poslove u vezi sa inostranstvom, upisom na studije, pravnim aktima. Mogu}i problemi s bra}om i sestrama, ro|acima, na kra}im putovawima, u intelektualnim delatnostima. Mogu} raskid ili iznenadno razdvajawe od partnera zbog ne~ijeg odlaska na put.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Finansijski problemi u privatnom biznisu i javnim delatnostima. Mogu}i problemi na putovawima, ispitima, u inostranstvu, s pravnim aktima. Mogu}i su vanredni tro{kovi. O~ekuju vas konflikti i trzavice s voqenom osobom zbog wene potrebe da vas kontroli{e. Upozorewe na nagli raskid ili neo~ekivano razdvajawe od emotivnog partnera. Problemi sa {titnom `lezdom.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Saturn u va{em znaku ~ini vas racionalnijim i odgovornijim. Mogu}i uspeh preko javne delatnosti. Merkur, koji upravqa partnerskim odnosima, donosi finansijske probleme, s alimentacijom, podelom bra~ne imovine. Rasprave s emotivnim partnerom, roditeqima, mla|im ~lanom porodice. Venera u ku}i partnerskih odnosa, upozorava na mogu}nost raskida, razvoda. Mogu}a nesanica.

„Ovo mo`e biti najjasniji znak `ivota koji smo ikada prona{li na Marsu”, izjavio je [on Dafi, vr{ilac du`nosti administratora NASA-e, nakon {to su neuobi~ajena jediwewa, nazvana „semewe maka” i „leopardove {are”, prona|ena u stenama na Marsu. Ti tragovi bi mogli biti dokaz drevnog, mikrobnog `ivota Crvene planete.

Povr{inske {are i kvr`ice prime}ene na stenama na Marsu su u novoj studiji opisane kao „potencijalni biosignaturi”. Stene je uo~io NASA-in rover „Persevirens” dok je prolazio kroz Neretvu Valis, nekada{wu re~nu dolinu Marsa koja je u dalekoj pro{losti nosila vodu u krater Jezero. Rover je sleteo u krater 2021. godine i nai{ao je na ovaj nalaz pro{le godine tokom istra`ivawa formacije „Brajt Ejnxel (Bright Angel)”, na severnoj ivici doline. Instrumenti na vozilu registrovali su organska jediwewa zasnovana na ugqeniku, dok su fotografije pokazale povr{inske {are i kvr`ice koje su na Zemqi ~esto povezane sa mikrobnim `ivotom. Iako ove pojave mogu nastati i kao posledica dugotrajnih hemijskih reakcija, nau~nici ka`u da ih rezultati analize upu}uju na to da formacija „Brajt Ejnxel” sadr`i teksture, hemijske i mineralne karakteristike, kao i organske tragove koji mogu biti „potencijalni biosignaturi”. „To je potpis. To je vrsta zaostalog traga. To nije sam

`ivot i sasvim je mogu}e da poti~e od drevnog `ivota koji je postojao pre milijardi godina, ali danas tamo vi{e ni~eg nema”, objasnila je Niki Foks iz NASA-inog direktorata za nau~ne misije. „Mi smo korak bli`e odgovoru na jedno od najdubqih pitawa ~ove~anstva, a to je: Da li smo zaista sami u univerzumu?”

Iako je Crvena planeta danas suva, wena povr{ina je pro{arana ostacima nekada{wih reka i jezera, {to ukazuje na topliju i vla`niju pro{lost, te ako je `ivot ikada postojao na ovoj planeti, tragovi bi mogli biti sa~uvani u stenama u vidu organske materije ili ~ak fosila.

Autori studije nagla{avaju da su neobi~ne strukture

uo~ene na stenama nagomilavawa minerala koji su nastali kao rezultat reakcija izme|u muqa i organske materije. „Ovi minerali deluju kao posledica reakcija koje su se dogodile nedugo nakon {to se muq talo`io na dnu jezera”, rekao je vode}i autor studije, geohemi~ar i planetarni nau~nik Xoel Hurovic sa Univerziteta Stouni Bruk. Na Zemqi, ovakve reakcije ~esto podsti~u mikroorganizmi koji koriste organska jediwewa i kao nusproizvod ostavqaju ove minerale - ali nau~nici upozoravaju da postoje i ~isto hemijski procesi koji mogu stvoriti iste rezultate.

„Razlog {to ne mo`emo tvrditi da je re~ o ne~emu vi{e od potencijalnog biosignatura jeste to {to postoje hemijski procesi koji dovode do istih reakcija bez u~e{}a `ivota, a te procese ne mo`emo u potpunosti iskqu~iti samo na osnovu podataka rovera”, objasnio je Hurovic. Dodaje i da ne mogu da tvrde da su zasigurno prona{li znakove `ivota sve dok budu}a istra`ivawa i analiza uzoraka prikupqenih sa ove formacije ne budu obavqeni na Zemqi. Da bi se otkri}e proverilo, nau~nici `ele da u laboratorijama poku{aju da ponovo stvore iste strukture i biolo{kim i nebilo{kim procesima, kao i da prou~avaju sli~na mesta na Zemqi. Kona~an odgovor, ipak, mogao bi do}i tek nakon {to uzorci budu doneti na Zemqu. Nau~ni rad je objavqen u ~asopisu „Nej~er”, a prenosi „Gardijan”.

Naj~e{}i uzroci bola u stomaku

Uvek slu{ajte signale svog tela i ne ignori{ite uporne simptome.

Bol u stomaku je problem sa kojim su se mnogi qudi susreli barem jednom u `ivotu. Ponekad je to privremena nelagodnost zbog stresnog dana ili obilnog obroka, ali ako vas stomak stalno boli, to bi mogao biti znak da se ne{to vi{e de{ava u va{em telu - ne{to na {ta bi trebalo da obratite pa`wu.

GASTRITIS - UPALA

SLUZOKO@E @ELUCA

Gastritis se odnosi na upalu sluzoko`e `eluca. Naj~e{}i uzrok je bakterija Helicobacter pylori, ali gastritis mo`e biti uzrokovan i prekomernom konzumacijom alkohola, pu{ewem, stresom ili dugotrajnom upotrebom nesteroidnih antiinflamatornih lekova (kao {to su aspirin i ibuprofen).

Hroni~ni gastritis se ~esto razvija neprime}eno i traje dugo.

Simptomi gastritisa: l peckawe i bol u stomaku, l nadutost, gubitak apetita, mu~nina, goru{ica, l Tamna stolica ili povra}awe krvi (ozbiqan simptom).

[ta uraditi?

Ako sumwate na gastritis, obratite se lekaru radi dijagnoze i le~ewa. Izbegavajte alkohol, pu{ewe i za~iwenu hranu i u ishranu ukqu~ite fermentisanu hranu, poput jogurta i kefira.

RECEPT

CRVENI GRA[AK

POTREBNO JE:

n 450 g gra{ka

n 1 glavica crnog luka

n 1 {argarepa

n 2 ka{ike uqa

n 1 ka{ika kukuruznog skroba

n 2 ka{ike pelata

n 1 ka{ika biqnog za~ina

n po ukusu bibera

n 1 ka{i~ica aleve paprike

PRIPREMA:

1. Iseckan luk i {argarepu ispr`iti na jednoj ka{ici uqa.

2. Dodati gra{ak, prome{ati da se na zrnca nalepi uqe, pa naliti sa 1,5 lit vode. Kuva se oko 45 minuta na umerenoj temperaturi.

3. Napraviti zapr{ku na uqu, od gustina, aleve paprike, biqnog za~ina i malo bibera. U zapr{ku dodati dve ka{ike pelata, izme{ati i sipati u {erpu sa gra{kom. Kuvati jo{ nekoliko minuta i ru~ak je gotov.

PREJEDAWE I NEPRAVILNA

ISHRANA

Previ{e hrane, brza hrana ili konzumirawe masne i za~iwene hrane ~esto dovodi do bola, nadimawa i ose}aja te`ine.

Prejedawe raste`e `eludac, usporava varewe i pove}ava proizvodwu `eluda~ne kiseline, {to izaziva nelagodnost ili ~ak refluks kiseline u jedwak (refluks).

Simptomi prejedawa: l ose}aj puno}e i napetosti u stomaku, l podrigivawe, goru{ica, l lo{e varewe. [ta raditi?

Jedite mawe, ~e{}e obroke i ne jedite najmawe tri sata pre spavawa.

Ograni~ite unos brze hrane i rafinisanog {e}era, a dajte prednost sve`oj hrani i vlaknima.

STRES I ANKSIOZNOST

Na{e telo veoma sna`no ose}a psiholo{ki stres. Stres stimuli{e proizvodwu `eluda~ne kiseline i mo`e o{tetiti za{titni sloj `eluca, i pove}ati simptome gastritisa ili ~ak izazvati takozvani „nervozni stomak“.

Simptomi:

l gr~evi i neprijatni bolovi u stomaku,

l mu~nina ili ose}aj kvr`ice u grlu, l povremena dijareja ili zatvor.

[ta raditi?

Uvedite tehnike opu{tawa kao {to su duboko disawe, redovne {etwe, lagane ve`be.

Briga o va{em mentalnom zdravqu mo`e zna~ajno ubla`iti simptome na fizi~kom nivou.

NETOLERANCIJA

I ALERGIJE NA HRANU

Netolerancija na laktozu, gluten ili odre|ene aditive mo`e izazvati uporni bol, nadimawe i nelagodnost nakon konzumirawa odre|ene hrane.

Kod celijakije (osetqivost na gluten), imunski sistem reaguje na gluten i mo`e izazvati upalu creva i `eluca.

Simptomi: l bol u stomaku, nadimawe, dijareja ili zatvor, l neredovna stolica, l osip na ko`i ili ose}aj slabosti.

[ta u~initi?

Vo|ewe dnevnika ishrane mo`e pomo}i u identifikaciji problemati~ne hrane.

Ako sumwate na netoleranciju ili alergiju, konsultujte se sa svojim lekarom o testirawu i eliminacionoj dijeti.

IMATE VI[E OD 60 GODINA?

INFEKCIJE I @ELUDA^NI VIRUSI Virusne i bakterijske infekcije digestivnog sistema, kao {to je gastroenteritis, obi~no izazivaju iznenadne i jake bolove u stomaku, pra}ene dijarejom, povra}awem i groznicom.

Danas ih ~esto izaziva kontaminirana hrana ili voda.

Simptomi:

l iznenadni jaki bolovi u stomaku, gr~evi, l povra}awe i dijareja, l op{ta slabost i dehidracija.

[ta u~initi?

U ve}ini slu~ajeva, simptomi nestaju nakon nekoliko dana odmora, hidratacije i blage ishrane. Ako primetite krv u stolici,

povra}ate krv ili imate visoku temperaturu, odmah potra`ite medicinsku pomo}.

KADA BI TREBALO DA POTRA@ITE POMO] LEKARA?

Odmah se obratite lekaru ako imate: l jake, uporne ili dugotrajne bolove, l povra}awe krvi ili crnu stolicu, l nagli gubitak te`ine i apetita, l anemiju, slabost ili vrtoglavicu.

Na zdravqe `eluca sna`no uti~u svakodnevne navike. Pored toga {to poma`e pravilna ishrana i smawewe stresa, uvek slu{ajte signale svog tela i ne ignori{ite uporne simptome.

Izbegavajte popularnu opciju za doru~ak

Mnogi qudi nakon {ezdesete misle da je kasno mewati navike koje imaju decenijama, pa ~ak i one lo{e, poput svakodnevnog ispijawa gaziranih pi}a ili dodavawa soli u gotovo svako jelo.

Ipak, nau~na istra`ivawa pokazuju da se zdravqe mo`e poboq{ati u bilo kom `ivotnom dobu. Na primer, po~etak redovnog ve`bawa posle 60. godine donosi koristi za mozak, srce i ceo organizam,. Posebno je va`no obratiti pa`wu na zdravqe srca, jer je prose~na starost za prvi sr~ani udar 65 godina kod mu{karaca i 72 kod `ena. Lekari isti~u da upravo svakodnevne navike mogu napraviti veliku razliku – pa ~ak i ono {to jedemo za doru~ak. Zbog toga su kardiolozi upozorili na popularne opcije za doru~ak koje svakodnevno optere}uju srce: kobasice i slaninu. Prema wihovim re~ima, redovno konzumirawe ovih prera|enih mesnih proizvoda ima negativan

JABUKE SNI@AVAJU I VISOK

HOLESTEROL I KRVNI PRITISAK

Rastvorqiva vlakna poma`u u spre~avawu nagomilavawa holesterola u zidovima krvnih sudova, ~ime se smawuje pojava ateroskleroze (ograni~eni protok krvi u arterijama zbog nakupqawa plaka) i sr~anih bolesti. Tako|e poma`u u sni`avawu nivoa krvnog pritiska. HRANA SA VLAKNIMA, UKQU^UJU]I

JABUKE, POMA@E VAREWU

Rastvorqiva vlakna poma`u u usporavawu varewa, omogu}avaju}i vam da se ose}ate sito, a usporavaju i varewe glukoze, {to

efekat i kratkoro~no i dugoro~no.

„Na kratak rok, redovno jedewe kobasica ili slanine mo`e povisiti krvni pritisak i holesterol zbog visokog sadr`aja natrijuma i zasi}enih masti“, obja{wava dr Lars Sondergard. Dodaje da se time pove}ava pritisak na srce i krvne sudove, {to otvara put problemima poput povi{enog pritiska i lo{ih vrednosti holesterola – ~esto bez ikakvih simptoma.

Kardiolo{kiwa dr Estel Xin nagla{ava da takav doru~ak mo`e izazvati upale u telu i podsta}i gojewe, a istovremeno uskra}uje unos va`nih hranqivih materija iz drugih, zdravijih namirnica. Dugoro~no, upozorava kardiolo{kiwa dr Xenifer Vong, rizici postaju ozbiqniji i ukqu~uju sr~ani i mo`dani udar, otkazivawe bubrega i demenciju.

Kardiolozi savetuju da se konzumacija prera|enog mesa svede na minimum, ali upo-

zoravaju i na druge mawe po`eqne doru~ke poput peciva, mafina i krofni, koji su bogati zasi}enim mastima i {e}erima. Umesto toga preporu~uju namirnice kao {to su gr~ki jogurt, belanca, sve`i sir, dimqeni losos, tofu i puter od ora{astih plodova. „Kqu~ je u ravnote`i. Birati proteine koji pogoduju srcu i kombinovati ih s vo}em, povr}em i integralnim `itaricama mo`e doprineti zdravijem na~inu `ivota“, zakqu~uje dr Sondergard.

poma`e u kontroli {e}era u krvi. U me|uvremenu, nerastvorqiva vlakna poma`u u kretawu hrane kroz probavni sistem sistem i poma`u kod zatvora i redovnog pra`wewa, tvrde na Harvardu. Obavezno jedite qusku jabuke, jer sadr`i mnogo nerastvorqivih vlakana, savet je Univerziteta Ilinois.

JABUKE SU PODR[KA

ZDRAVOM IMUNOM SISTEMU Za ja~i imuni sistem u jesen idealne su jabuke. Prema ranijim istra`ivawima na `ivotiwama, ishrana ispuwena rastvorqivim vlaknima pomogla je da se imune }elije koje su potpomagale upale preobrate u an-

tiinflamatorne i one koje podr`avaju imunitet.

JABUKE SU VO]E POGODNO ZA OSOBE KOJE BOLUJU OD DIJABETESA

Ako imate dijabetes tipa 2, razmislite o dodavawu jabuka u ishranu. Naravno, one su vo}e, ali je uobi~ajena zabluda da qudi sa dijabetesom ne mogu da jedu vo}e. U ovom slu~aju, rastvorqiva vlakna u jabukama mogu da pomognu u usporavawu apsorpcije {e}era u krvotok i mogu poboq{ati nivo {e}era u krvi. Zdrava ishrana koja ukqu~uje nerastvorqiva vlakna mo`e da smawi pre svega {anse za razvoj dijabetesa tipa 2.

JAPANSKOG FOTO APARATA

SKANDINAVKA UKR[TENICA

JUMSKI

I BRDO KOD [APCA

URO[EVAC (SKR.) BITI (LAT.) ZVEKIRI NAVRATIMA(POKR.) BELGIJA

ZBIRKA PRESOVANIH OSU[ENIH BIQAKA

HERBARIJUM.

IBRIK, GALE, NEC, TENDER, ADITIVI, NI, ^A, AVETNIK, E^ANIN, IKA, VIKI, KOKAN, TUTKALO, I, MI[AR, ULAZ, ESE, KUCALA,

VODORAVNO: BUTIK, ORADA, JUNAD, A^A, E, NIKON, AO, MC, OCILA, RIBE, ULOGA, D, ETATIZAM,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E:

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

SKANDINAVKE:

RE[EWE

VODORAVNO: 1. Mesto gde je bio manastir, 2. Aleksandar odmilaSopstvenik, 3. @ena rukovodilac - Mu{ko ime, Stevan, 4. Item (skr.) - Kujica - Onomatopeja lave`a, 5. [panski teniser Rafael - Gorwi deo ode}e (mn.), 6. Prijateq (fr.) - Srpska glumica i spisateqica - Simbol ugqenika, 7. Izlazak Sunca - Oranica, 8. Iznenadni napad - Skladi{ta, stovari{ta, 9. Oznaka za polupre~nik - Tetka odmila - Uzvik, dede, hajde, 10. Grad u Barawi - Proslavqeni atleti~ar Artur, 11. Nota solmizacije - Vrsta eksploziva - Jezero u Irskoj, 12. Jednogodi{we `drebe - Pripadnik afroazijskog naroda, 13. Veo, koprena - Qudina, quderina, 14. Podsmeh, poruga - Dr`ava u Aziji.

USPRAVNO: 1. Tehni~ki ure|aj - Specijalisti za bolesti mokra}nih kanala, 2. Jediwewe amonijaka i sir}etne kiseline - Drveno sedlo, 3. Reka u Mjanmaru (Burmi) - Pomerati uvis - Bawa u Pirinejima, 4. @ensko ime - Deo ure|aja za grejawe - Simbol azota, 5. Simbol sumpora - Za~inska biqka - ^vrst oslonac zgrade (mn.), 6. Materija, supstanca - Krupno, prostrano, razvijeno - Vrsta re~ne ribe, 7. Simbol ilinijuma - Govornik ikavice - Ime peva~ice Top~agi}, 8. Svrgnuti car - Vra~are, proro~ice, 9. Topqewe, pretapawe - Re~ni ribari, 10. Pena za kola~e od ulupanog belanceta - Zgru{ak, tromb - Svadba, gozba, 11. Mesto u Boki Kotorskoj - Otomanski porez na vinograd, 12. Ekavski izgovor - Rezultat rada.

VODORAVNO: MANASTIRI[TE, ACAN, VLASNIK, [EFICA, STEVA, IT, KERICA, AV, NADAL, KAPUTI, AMI, EVARAS, C, IZGREV, WIVA, UDAR, LAGERI, R, TETICA, ANU, OSIJEK, TAKA^, LA, AMONAL, RI, OMA^E, ARAPIN, ZAR, QUDESINA, IRONIJA, IRAK.

RE[EWE UKR[TENICE:

DEBAKL JELENE KARLEU[E U SMEDEREVU: Nije ni smela da iza|e na binu, gra|ani je najurili iz grada

Na obele`avawu manifestacije „Smederevska jesen”, koja se odr`avala proteklih dana u Smederevu, bio je zakazan koncert Jelene Karleu{e na Trgu Republike. Me|utim, on nije odr`an zbog protivqewa gra|ana. Smederevci su se u velikom broju okupili oko bine, kako bi spre~ili wen nastup. Po{to su joj oko sat vremena zvi`dali i pevali „ko ne ska~e, taj je }aci”, Karleu{a je napustila trg, bez da se uop{te popela na binu. Gra|ani su tr~ali za wenim vozilom, i tako je najurili iz grada.

Nastup je trebalo da po~ne u 22.30, me|utim ona se nakon vi{e od pola sata nije pojavila na bini.

Na licu mesta je bila i policija.

GLUMAC

BRANKO \URI] JE U BRAKU SA KOLEGINICOM

KOJA JE PREDSTAVQALA SLOVENIJU NA EVROVIZIJI: ]erki su dali neobi~no ime - po jogurtu

Branko \uri} ve} tri decenije je u qubavi sa koleginicom Tawom Ribi~, sa kojom je dobio dve naslednice.

Branko i Tawa godinama su u skladnoj qubavi, a wihov brak nikada nisu pratili skandali, ve} su se trudili da uprkos regionalnoj popularnosti zadr`e privatnost i o~uvaju porodicu.

Branko je doma}oj publici ne{to boqe poznat kao jedan od najpopularnijih komi~ara, dok je Tawa svoju karijeru vi{e gradila u rodnoj Sloveniji.

Ona je davne 1997. godine dobila priliku da predstavqa Sloveniju na Evroviziji sa pesmom „Probudi se“, ali je ipak odlu~ila da svoju karijeru gradi u glumi. Snimila je mnogo uspe{nih uloga, a publika je najboqe zna po ulogama u filmovima „Atomski zdesna“ i „Ni~ija zemqa“, kao i u seriji „Na{a mala klinika“.

U braku sa Brankom dobili su dve }erke, Zalu i Elu, a svojevremeno je otkrila kako je wihova starija naslednica dobila neobi~no ime.

„Kada smo se nas dvoje zaqubili, nismo smeli ni da ma{tamo o zajedni~kom `ivotu, ali smo svejedno ma{tali da }emo imati jedno dete i tada je na tr`i{tu bio neki jogurt koji se zvao Zala i rekli smo da }e nam se tako k}erka zvati. Imali smo negde sakriven poklopac u liftu iza ogledala i uvek smo tu gledali i ma{tali da }emo imati nekad Zalu“, otkrila je mama Tawa.

Zala je nasledila umetni~ki dar roditeqa, te je ve} snimila nekoliko pesama i spotova.

Par izbegava da govori o svom privatnom `ivotu, ali je Branko jednom prilikom istakao da se spontano zaqubio u Tawu.

„U predstavi ‘Klinika Tivoli’ igrali smo mu`a i `enu. ^ini se da nam je to vrlo brzo pre{lo u naviku. Osvojila me je samom sobom. Trudili smo se da za ven~awe ne sazna javnost. Tada{wa gradona~elnica Qubqane Vika Poto~nik, bila nam je mati~ar. Rekla nam je da }e nas ven~ati i niko za to ne}e znati. Na{a devoj~ica, tada trogodi{wa Zala, bila je na ceremoniji i nazdravqala s nama soki}em.“

OTAC SA[E I DEJANA MATI]A O GUBITKU VIDA SVOJIH

Predozirani su kiseonikom, mogao je i mozak da im se o{teti

Zoran Mati}, otac peva~a blizanaca Sa{e i Dejana Mati}a, govorio je o wihovom detiwstvu i trenutku koji im je zauvek promenio `ivote.

Sa{a i Dejan Mati} su po ro|ewu izgubili vid, a wihov otac Zoran Mati} je jednom prilikom otkrio kako je do toga do{lo.

„Supruga i ja smo sve poku{ali {to je moglo da se poku{a. I{li smo i u Nema~ku, i{li smo i u Rim. Profesor, koji je bio na{ ~ovek, u Roterdamu je bio {ef oftalmolo{ke klinike, hteo sam da idem i tamo i onda mi je rekao da }e do}i u Herceg Novi, tamo smo se na{li i on mi je jednostano i pravu istinu rekao: ‘Wima je upropa{}en vid, predozirani su kiseonikom. Oni su otrovani’. ‘Sre}a da nije’, ka`e: ‘Mogao je i mozak da im o{teti’. Sre}a u nesre}i je da su ostali bez vida, a rekao je da nema leka za sada, da to ne postoji u svetu. Ka`e: ‘Ja sam u toku, ako ikada i{ta bude, ja }u vas zvati i re}i’. Wima je upropa{}en vid.“

„Oni su bili u Zagrebu {est meseci. I, znate kako, intezivna nega i one sestre, ‘ajde idemo da pijemo kafu, pusti nek ima ki-

SAVETI

seonika, nema veze’. Koliko god im poma`e kad im treba, pet puta im vi{e odma`e kad ima vi{ka. E, to je tragedija. I odgovornost i sve to… Kad smo ih iz Zagreba doneli, kad smo dobili otpusne liste, pisalo je beo, bez osobenosti, da su zdravi, pravi, ni{ta im ne fali. Kad smo do{li ku}i, ja vidim da po zvuku reaguju, ka`em supruzi: ‘Ne{to nije u redu’, ka`e: ‘Ma daj’, kao: ‘Mali su jo{’. Me|utim, posle mesec dana odemo u Zagreb i ~im smo u{li na vrata, te dve doktorke, starija i mla|a: ‘Jao {ta ste uradili deci,

va{a deca ne vide?’, reko: ‘Ja sam do{ao to vas da pitam’. Bio sam beogradski osiguranik, kada smo sutradan do{li u Beograd na Instistut za majku i dete, profesor Jovi}evi} nas je primio i on je rekao: ‘Idioti, {ta su uradili’. Zoran je otkrio da je mogao i da ih tu`i ali da to ni~emu ne bi vodilo.

„A da ih tu`ite ni{ta ne mo`ete, jer }e uvek re}i da im nismo dali toliko kiseonika oni ne bi pre`iveli, a to je samo nemarnost, qudska neodgovornost“, kazao je Zoran Mati}.

LEGENDARNE MIRE BAWAC KOJI ]E VAS NASMEJATI:

„Ti si ru`wikava ko ja“

Goca Tr`an i Nata{a Aksentijevi} svojevremeno su se u emisiji koja se bavila temom vi{ka kilograma prisetile saveta legendarne Mire Bawac.

Goca je ovu temu otvorila svojim iskustvom kada je tokom u~e{}a u „Survivoru“ skinula skoro 15 kilograma, a kako je bila me|u starijim u~esnicima, bila je okru`ena ostalim takmi~arima koji su smr{ali i po 30 kilograma.

Nakon toga osvrnule su se na pri~e da `ena s godinama treba da ima sve kra}u kosu i po jedan kilogram vi{ka.

„Zna{ kako je meni Mira Bawac rekla: ‘Sine, kad pre|e{ 35-40, bira{ ili lice ili g*zicu’“, rekla je Goca i nasmejala prisutne.

Glumica Nata{a Aksentijevi} se nadovezala na ovo i dodala kakav je ona savet dobila.

„Meni je kazala: ‘Ni{ta nemoj da se sekira{, ti si ovako ru`wikva ko ja, igra}e{ tek posle 40. godine’“, dodala je Nata{a u emisiji „Ako progovorim“.

Nata{a Aksentijevi}

Istom prilikom Nata{a je dodala da ima vi{e od 100 kilograma i da bi volela da smr{a izme|u 40 i 50, ali da joj te{ko padaju dijete jer je poznato da je veliki gurman.

NADA OBRI] SE OGLASILA NAKON [TO JE SNIMQENA U INVALIDSKIM KOLICIMA NA AERODROMU

„Imala sam par operacija, ne mogu vi{e“

Peva~ica Nada Obri} oglasila se nakon {to je na aerodromu snimqena u invalidskim kolicima.

Nada Obri} objasnila je zbog ~ega, nakon nekoliko operacija koje je imala, sada mora da koristi invalidska kolica.

„Znate kako, ja imam velikih problema sa kukovima. Kao {to znate, imala sam par operacija i ne mogu vi{e. Mislim, ja mogu da hodam, ali kada putujem avionom, ja ne mogu toliko da pe{a~im, pogotovu kada pro|em paso{ku kontrolu, pa do gejta. To su kilo-

metarske razdaqine, pa ja onda koristim te aerodromske usluge“, rekla je Nada Obri} za Tele-

graf i dodala: „Iako imam taj problem sa kukovima, ja idem redovno na fizikalne terapije, ~ak i treniram. Kada sam bila mla|a, nisam o tome mislila, trebalo je jo{ tada da ih sredim jer mi se hrskavica istro{ila, ali nisam mogla toliko dugo da ne radim, jer je oporavak jako dug. U to vreme morala sam da biram da li }u da vodim ra~una o zdravqu ili o egzistenciji, izabrala sam ovo drugo, ali se sada jako kajem. Zdravqe mora da je uvek na prvom mestu“.

RAZVODE SE DA^A IKODINOVI] I MAJA OGWENOVI]:

Otkriveno {ta se de{avalo tokom leta

Maja Ogwenovi} i Danilo Da~a Ikodinovi} odlu~ili da se razvedu nakon devet godina braka.

Po saznawima koja su danas objavqena oni su nedavno doneli odluku o rastanku.

Oni su odlu~ili da se razi|u mirno.

„Izvori navode da su razmirice izme|u Danila i Maje bile u~estale u posledwih godinu dana. Iako su uspevali da ih prevazi|u, ovog leta su kona~no odlu~ili da okon~aju svoju qubavnu pri~u dugu vi{e od jedne decenije“, naveo je Telegraf.

Navodno je odbojka{ica ve} otputovala u Italiju gde boravi zbog sportskih obaveza, dok je vaterpolista ostao u Srbiji.

Od ovog leta ne `ive na istoj adresi.

Maja je uklonila ve}inu fotografija sa Ikodinovi}em sa Instagram profila. Ostavila je samo jednu jedinu.

Posle Olimpijskih igara u Parizu gde je Srbija ispala u ~etvrtfinalu od Italije, stavila je ta~ku na reprezentativnu karijeru 40-godi{wa Maja Ogwenovi}. U Parizu je nosila i zastavu Srbije na otvarawu Igara.

Pred po~etak nove klupske sezone u italijanskom Skandi}iju potvrdila je da je spremna za sportsku penziju.

„Razmi{qala sam vi{e puta da zavr{im karijeru. Uvek kada je bila olimpijska godina. Sada sam definitivno sigurna da je predstoje}a sezona ujedno i posledwa. Ose}am da je vreme za druge stvari, iako mi je prelepo u odbojci. Dala sam sebi rok da u narednim mesecima pripremim projekte kojima planiram da se bavim po zavr{etku karijere“, istakla je Maja gostuju}i na televiziji „N1“ u emisiji „360 stepeni“.

Odbojka{ice Srbije nisu uspele da ostvare najve}i san i da stignu do zlata na Olimpijskim igrama 2024, a eliminisane su na ro|endan najtrofejnije srpske odbojka{ice svih vremena.

Maja Ogwenovi} je to veoma te{ko podnela, pa je u jednom trenutku pala u zagrqaj partneru Danilu Ikodinovi}u. Ipak, ovakav kraj karijere sigurno nije `elela i to ba{ na 40. ro|endan su joj potonule sve la|e. Zauvek }e ostati bez olimpijskog zlata jer je ovo bio wen posledwi me~ za reprezentaciju. Osim ukoliko…. Ne, to vi{e ne mo`emo da tra`imo od we.

NEDOVI] O ZVEZDI I ODLASKU U MONAKO:

„Pamtim samo lepe stvari, iznenada se desilo…“

Nemawa Nedovi}, srpski bek i ko{arka{ Monaka, oglasio se nakon utakmice sa Crvenom zvezdom na pripremnom turniru na Kipru.

Zvezda je nakon te{kog poraza od Pariza uspela da savlada Monako sa 86:79, a Nedovi} nije blistao protiv biv{eg kluba –dao je samo tri poena uz ~etiri asistencije.

“Bilo je malo ~udno, ali super je videti te qude“, istakao je Nedovi} za „Meridian sport“.

Drugi mandat u voqenom dresu okon~ao je sa {est trofeja.

“Pamtim samo lepe stvari“, kratko se osvrnuo na prethodne tri godine u crveno-belom, iako rastanak nije bio sjajan.

Zvezda je ovog leta sastavila potpuno novi tim i samo su retki iz pro{le sezone sa~uvali mesto u wemu (Nikola Kalini}, Dejan Davidovac, Ogwen Dobri}…)

“Veliki broj novih igra~a, bi}e potrebno vremena da se uklope i uigraju.“

Ni sam Nedovi} nije o~ekivao da }e Monako biti wegov slede}i klub.

“Iznenada se desilo. Stvarno sam presre}an da u ovoj fazi karijere mogu da igram za ovakav klub i `ivim u takvom gradu. Nisam imao dileme, rekao sam to je to.“

Monako }e i u sezoni pred nama biti jedan od favorita za titulu u Evroligi.

“Dobra ekipa, kvalitetni smo na svim pozicijama, jo{ nedostaju neki igra~i koji su sa reprezentacijom ili povre|eni. Vide}emo. Svi znamo koliko je te{ko u}i u Top 8, a kamoli oti}i na Fajnal-for. Oni to rade ve} par godina, nadam se da }emo to ponoviti, a mi novi da pomognemo da se napravi jo{ boqi rezultat“.

Vasilis Spanulis, glavni trener Monaka, prikqu~i}e se ekipi tek ove nedeqe, po{to je prethodno bio sa reprezentacijom Gr~ke na Evrobasketu i okitio se bronzom.

NOVAK

Od toga zavisi da li }e sti}i do 25. grend slema

Novak \okovi} poku{ava da prona|e dobitnu formulu u veteranskim godinama da stigne jo{ jednog grend slem trofeja. I dok mnogi veruju da i daqe ima igru da do toga do|e, istina je da sada ne zavisi sve samo i iskqu~ivo od wega.

Jednostavno je duopol Karlosa Alkaraza i Janika Sinera toliko evidentan, da malo vredi \okovi}u i to {to je ubedqivo najboqi igra~ na svetu kada se izuzmu wih dvojica. Niko osim Sinera i \okovi}a nije stigao do polufinala svakog grend slema u sezoni, ali je Siner uspeo da stigne i do sva ~etiri finala i ~ak dva trofeja. \okovi} }e opet morati da prona|e na~in da razbije duopol kao {to je to radio na samom po~etku karijere u eri Roxera Federera i Rafaela Nadala. Ipak, to je sada neuporedivo te`e zbog toga {to telo ne mo`e da isprati sve wegove zamisli, pogotovo u kasnijim fazama turnira. Uostalom, ove sezone u polufinalu grend slema ima u~inak od 0-10 u setovima, a najbli`i je bio osvajawu seta na Rolan Garosu kada je propustio set loptu protiv Italijana. Novaka su zaustavqali dva puta Siner i jednom Alkaraz, ali se sada uvukla sumwa u to da li bi mogao da ih savlada u me~u na tri dobijena seta.

„Ne znam da li si bio na Vimbldonu, bila je ta bli`a povla~ewu nego ova sad (konferencija). Rekao sam za{to imam vi{e {anse u dva seta, svako ko prati karijeru i na{a rivalstva, oni su najboqi na svetu. Boqi su u raznim aspektima igra, velika je razlika u fizi~koj spremni. Pred kraja Grend slema turnira je tako. Igrao sam protiv Sinera dva puta, evo sada Alkaraz… Dobio sam Alkaraza u ~etvrtfinalu Australijan opena, ali me je to ko{talo. Intezivni su me~evi, primoran sam da budem konstantno na ivici izdr`qivosti, to je neophodno da bi se pobedili. Dominantni su, spremni su, igraju kompletan tenis. Napravili su razliku u nivou. Mogu biti zadovoqan sa rezultatima na grend slem turnirima… Nisam u potpunosti, uvek o~ekujem od sebe barem jednu titulu. Uzimaju}i u obzir moju fizi~ku spremu i momke koje imam prekoputa sebe koji su 15 plus godina mla|i od sebe, mislim da mogu da budem zadovoqan“, rekao je \okovi}.

Neobi~no je to da \okovi} sumwa u sebe, iako tvrdi da granice ne postoje nigde drugde nego u umu, jasno je i da sam posle ovakvih u~inaka u polufinalu sumwa da mo`e da razbije duopol. Ipak, nekada sudbina mo`e da prona|e na~in da velikom {ampionu da jo{ jednu zlatnu {ansu (~itaj Roxer Federer na Australijan openu 2017. godine).

Svestan je \okovi} da }e upravo fizi~ki deo biti presudan i u svim slede}im me~evima, a mo`da }e najve}e {anse

imati ba{ tokom australijskog leta kada su svi pribli`no na istom fizi~kom nivou.

„Sre}an sam sa svojim nivoom tenisa, samo je fizi~ka stvar… Posle ~etvrtfinala sam rekao da }u pripremiti telo da ostanem u ritmu koliko bude trebalo, ali nije bilo dovoqno. Sada sam u tom momentu kada ne mogu mnogo da kontroli{em tu stvar, bi}e te{ko da igram protiv wih u tri dobijena seta u budu}nosti.

di~no i wegove ambicije u 2026. godini. Da li }e se dovoqno odmoriti? Da li }e sakupiti „bonus“ bodove u Torinu? Da li }e prona}i novog trenera?

To su tri otvorena pitawa ~iji }e odgovori kulminirati u to da li mo`e da podigne taj toliko `eleni 25. grend slem. Mo`da ve} na Australijan openu. Dovoqan odmor }e zasigurno imati, ali je pitawe da li

Ne}u da odustajem od Grend slemova, nastavi}u da se borim za trofeje i finala. Znam da }e biti te`ak zadatak.“

Jo{ jednom je to potvrdio posle eliminacije u Wujorku.

„Izgubio sam na tri od ~etiri grend slema od wih, jednostavno su toliko dobri. O~igledno da sam ostao bez benzina, nisam imao snage da se borim sa wim, a on je samo nastavqao. To sam isto imao sa Janikom Sinerom, u tri dobijena seta mi je igrati te{ko protiv wih. Pogotovo na grend slemovima.“

Sada kada je zavr{ena grend slem sezona, utisak je da je ona mawe ili vi{e zavr{ena i za srpskog asa. Obavezao se samo da }e igrati turnir u Atini (u~estvovao u wegovom preseqewu iz Beograda) od 2. do 9. novembra, kao i egzibiciju „Six kings slam“, a sve ostalo ima ogroman znak pitawa.

Utisak je da ove godine ne}e igrati u [angaju jer se nije na{ao na promotivnom posteru jer bi na wemu sigurno bio da je postojao i procenat {anse da se tamo na|e.

Ostaje veliko pitawe da li }e `eleti da odmah u sedmici posle Atine putuje za Torino i da se takmi~i sa osam najboqih tenisera planete. Tamo su za sada mesta zvani~no obezbedili Siner i Alkaraz, a po svemu sude}i }e i \okovi} prona}i svoje mesto. Trenutno ima 4.180 bodova, a trenutno osmoplasirani Lorenco Museti ima 3.070. To je sasvim dovoqna prednost da se naposletku i na|e na severu Italije, ali je pitawe da li to `eli. Ima tri pitawa koja re{ava do kraja godine.

I to je jedno od tri stvari koje }e kasnije odrediti posle-

}e biti spreman da krene sezonu ve} oko Nove godine, te da na nekom australijskom turniru pre samog grend slema do|e do forme. Od 5. januara je na programu turnir u Adelejdu iz serije 250 i to bi mogla da bude savr{ena priprema za grend slem koji je na programu od 18. januara do 1. februara.

Prethodnih godina je nekada igrao ove turnire, a nekada ih preskakao, pa je te{ko pretpostaviti za {ta }e se sada odlu~iti. Ipak, igrawe Adelejda podrazumeva da }e verovatno pred proslavu Nove godine (ili neposredno nakon toga) morati da ode od ku}e, a poznato je da mu je porodica sada prioritet u odnosu na tenis.

Bonus bodovi u Torinu podrazumevaju da mu kasnije bude ne{to lak{e da ostane visoko plasiran na ATP listi i da mo`e da zauzima boqe pozicije. Prethodne sezone je bez Torina ~esto morao da se mnogo mu~i i da bude ~ak i sedmi nosilac na grend slem turnirima.

Ove bi mogao da do|e do nekih dodatnih 400 ili vi{e bodova {to bi mu kasnije olak{alo po~etak sezone.

I na kraju je pitawe svih pitawa da li }e prona}i trenera ili neku vrstu savetnika koji }e imati da mu da prave savete u pravom trenutku. Od Monike Sele{ je tra`io uvid i savete na jednom treningu na US Openu, a ~ini se da je u ovom trenutku potrebniji neko ko }e organizovati sve oko wega i rasteretiti ga maksimalno od pravog trenera. Ipak, bilo bi idealno da na to mesto do|e neko ko se ne libi da ka`e i stvari koje ne `eli ~uje. Ipak, izbor je tu zna~ajno su`en i nije nimalo lak.

Zvezda poslala poruku navija~ima pred po~etak Lige Evrope

Crvena zvezda 24. septembra na stadionu „Rajko Miti}” po~iwe liga{ki deo Lige Evrope.

Zbog toga su crveno-beli re{ili da se oglase i po{aqu poruku svim navija~ima Crvene zvezde.

Prvi me~ igra}e protiv Seltika, {kotskog kluba koji ove sezone igra ispod o~ekivawa.

„Crvena zvezda je kroz istoriju pokazala da su najve}i dometi ostvareni onda kada je imala sna`nu podr{ku svojih navija~a. Jedan od najboqih primera za to je sezona 2017/18, kada se na{ klub posle du`eg vremena vratio na evropsku scenu i uspeo da izbori plasman u Ligu Evrope. Taj uspeh nije do{ao slu~ajno, iza wega je stajala neverovatna energija sa tribina koja je davala snagu ekipi u najva`nijim trenucima“, napisali su iz Zvezde, pa dodali:

U sezoni 2017/18 smo zajedno ispisali nove stranice istorije. Protiv BATE Borisova, na stadionu „Rajko Miti}“ bilo je 40284 gledalaca, zatim je duel sa Arsenalom ispratilo ~ak 52000 zvezda{a, dok je protiv Kelna poseta glasila 51364 navija~a. Upravo ta podr{ka pomogla je da tim predvo|en Vladanom Milojevi}em napravi podvig i donese evropsko prole}e. Atmosfera sa tih utakmica i danas se prepri~ava kao jedna od najlep{ih u modernoj istoriji kluba.

Danas , ponovo sa trenerom Milojevi}em na klupi, Zvezda po~iwe novu evropsku misiju u Ligi Evrope. Svi znamo koliko je va`no da tim oseti snagu ali i podr{ku punog stadiona. Upravo zato, pozivamo sve navija~e da od prve utakmice budu uz ekipu. Svaki bod, svaki gol, svaki uspeh u liga{koj fazi takmi~ewa bi}e rezultat zajedni~ke borbe, igra~a na terenu i navija~a na tribinama.

Budite uz Zvezdu od prvog kola, vidimo se na utakmici protiv Seltika!“, stoji u tekstu Zvezde.

Zvezda }e pored Seltika u Evropi ove sezone igrati protiv Porta, Brage, Lila, Steaue, [turma, Selte Vigo i Malmea.

Srbija dominirala i slavila na Svetskom prvenstvu, odbojka{i sru{ili Kinu za korak ka osmini finala

Mu{ka odbojka{ka reprezentacija Srbije pobedila je Kinu sa 3:0, po setovima 25:18, 25:19 i 29:27, u me~u drugog kola grupne faze Svetskog prvenstva na Filipinima.

Srbija je u prvom kolu do`ivela neo~ekivan poraz od ^e{ke rezultatom 3:0, dok je Kina pora`ena od Brazila sa 3:1 u setovima. Borba za drugo mesto u grupi je i daqe otvorena, po{to je Brazil ve} ostvario dve pobede i zaista je veliki favorit ~ak i u duelu sa Srbijom.

Mnogo }e zavisiti od okr{aja Kine i ^e{ke, po{to je Srbiji potrebno da ^esi izgube, kako bi „orlovi“ imali {ansu za osminu finala (mo`da se desi i ~udo protiv Brazila). Prati}e se i set-koli~nik, prema kom su trenutno Srbija i ^e{ka na nuli, a Kina je na minus pet.

Spremite se za najboqi fudbal, po~iwe Liga {ampiona

Vreme je za spektakl, u utorak je po~elo 71. izdawe Lige {ampiona u organizaciji UEFA i 34. izdawe otkako je Kup {ampiona promenio ime u Ligu {ampiona.

Srbija }e ove godine biti bez predstavnika, po{to je Crvena zvezda pora`ena u plej-ofu kvalifikacija od Pafosa ukupnim rezultatom 3:2.

Ove sezone finale }e se igrati 30. maja 2026. u Ma|arskoj, na Pu{ka{ areni u Budimpe{ti, te i navija~i iz Srbije ne}e morati puno da se pomu~e kako bi do{li do mesta gde }e se odlu~iti prvak Evrope.

Titulu brani Pari Sen @ermen koji je prethodne sezone postao prvak prvi put u istoriji kluba nakon {to je pobedio Inter sa 5:0 u finalu.

Pro{le sezone prvi put se igralo po novom liga{kom sistemu, a ove takmi~arske godine prvi put }e u~estvovati {est klubova iz jedne dr`ave, jer je Engleska dodatno zaradila dva mesta – jedno zahvaquju}i UEFA koeficijentima, drugo po{to je Totenhem pro{le sezone osvojio Ligu Evrope.

Takmi~ewe po~iwe danas utakmicama prvog kola, a zavr{ava se osmim kolom 28. januara slede}e godine.

SVE O LIGI

[AMPIONA 2025/26

Kako je objavila UEFA, odr`a}e se jedna „ekskluzivna nedeqa“ u kojoj }e ~etvrtak tako|e biti dan za utakmice, a ta nedeqa bi}e upravo ova. Sve utakmice u ostalim nedeqama igra}e se utorkom i sredom, osim posledweg 8. kola samo u sredu.

Zanimqivo je i da nagradni fond za ovu sezonu Lige {ampiona iznosi 3,317 milijardi evra, zaista ogromna cifra.

Ve} u prvom kolu ima}emo nekoliko ozbiqnih derbija, od kojih vredi izdvojiti duele Bajerna i ^elsija u Minhenu, Liverpula i Atletika iz Madrida, te me~evi Man~ester sitija i Napolija, kao i Wukasla i Barselone.

Upravo Katalonci va`e za

glavnog favorita, a kako i ne, kada u timu imaju najboqeg mladog igra~a na svetu – Lamina Jamala. Pored wega tu je i uporni Brazilac Rafiwa, koji je jedan od glavnih favorita za osvajawe Zlatne lopte.

navija~e Zvezde jeste da je Pafos dobio statisti~ki najlak{e protivnike u liga{kom delu takmi~ewa.

Kompjuter je po indeksu prose~nog protivnika odredio „te`inu“ `reba za svih 36 ekipa,

Prethodne godine Barselona je stala u polufinalu, kada ih je Inter pobedio u ludom dvome~u (7:6), ali ove sezone ~eta Hansija Flika spremna je za vrh.

U tome }e poku{ati da ih spre~e Bajern, ali i Liverpul, koji je imao leto iz snova. Deluje da ekipa iz Minhena nikada nema lo{ tim, a ove sezone uz raspucanog Harija Kejna mogu mnogo. Jedino pitawe jeste da li je odbrana nema~kog tima dovoqno dobra za najve}e uspehe u eliti.

Sa druge strane, Liverpul je sru{io prethodne sezone PS@, koji je kasnije postao {ampion i to posle penala. Na pro{logodi{wu ekipu, Liverpul je dodao bekove Milo{a Kerkeza i Xeremija Frimponga, dok je u napadu stigao Aleksander Isak, [ve|anin koji sigurno nosi epitet jednog od najboqih {piceva Premijer lige.

Svoju {ansu ~ekaju tako|e i Arsenal, Atletiko Madrid, Inter, ali i Real iz Madrida, koji ima najlak{i raspored u liga{kom delu od svih evropskih velikana.

Ono {to mo`e da rastu`i

a po parametrima kiparski klub ima najlak{e protivnike na svom putu do nokaut faze. Pafos }e na doma}em terenu igrati protiv Bajerna, Viqareala, Slavije iz Praga i Monaka dok }e na gostovawe i}i ^elsiju, Juventusu, Olimpijakosu i Kairatu.

Male su {anse da }e Kiprani iskoristiti sre}u koju su imali kako bi pro{li daqe, ali to ne zna~i da je nemogu}e upisati prve poene u klupskoj istoriji kada se radi o najja~em evropskom takmi~ewu.

Nakon `reba bilo je i vi{e nego jasno da PS@ ima ubedqivo najte`e protivnike. Ne ide im na ruku ~iwenica da Ligu {ampiona kre}u kao aktuelni {ampioni, {to }e samo naterati konkurenciju da se dodatno poka`u protiv prvaka Evrope.

Pari`ani }e igrati protiv Atalante, Barselone, Leverkuzena, Bajerna, Totenhema, Atletik Bilbaa, Sportinga i Wukasla. Ovosezonsko iznena|ewe mo`emo tra`iti u ekipama Totenhema ili Viqareala, koji su odli~no po~eli takmi~ewe u svojim ligama.

THURSDAY l ^ETVRTAK 18. 9. 2025.

PET VELIKIH ISTINA SA EVROBASKETA:

Od srpskog {oka do nema~ke istorije

Ko{arka{i Nema~ke su drugi put u istoriji prvaci Evrope, fenomenalno finale smo gledali, opravdale su obe selekcije to {to su najvi{e pokazale na ovom turniru i {to su bez poraza stigle do borbe za zlato. Na kraju je Turska pala rezultatom 88:83 na krilima dvojice junaka „pancera” - Isaka Bonge i Denisa [rudera.

Gr~ka je osvojila bronzanu medaqu, pa je najve}i hit Finska ostala bez odli~ja. MVP finala je Bonga, dok je najkorisniji igra~ celog turnira Denis [ruder koji je tako proslavio i 32. ro|endan ~im je pro{la pono} posle finala u Rigi. Pored [rudera, idealnu petorku ~ine jo{ Luka Don~i}, Franc Vagner, Janis Adetokumbo i Alperen [engun.

NEMA^KA

OBJEDINILA TITULE

Nema~ka je objedinila svetsku krunu iz Manile sa evropskom titulom u Rigi, i postala tek ~etvrta reprezentacija koja je to uspela posle Jugoslavije, SSSR i [panije. Ogromne zasluge za drugu titulu prvaka Evrope, posle one iz 1993. sa Svetislavom Pe{i}em na klupi, idu na ra~un skromnog Alana Ibrahimagi}a koji je fenomenalno mewao selektora Aleksa Mumbrua i dobio {ansu usled zdravstvenih problema {panskog stru~wak. Imao je Ibrahimagi} i xokera u vidu Isaka Bonge, odigrao je verovatno partiju karijere u oba pravca za~iwenu sa 20 poena (8/11 {ut iz igre, 4/4 trojke), {to mu je svakako rekord na Evrobasketima. Uhvatio je i kqu~ni skok u napadu, {to je omogu}ilo [ruderu da trojkom na 18,7 sekundi odmakne Nemce na razliku vrednu zlata. [ruder je podelio rekordnih 12 asistencija u finalima, po{to je Lorenco Braun imao 11 na EP 2022, i prvi

Nema~ka do zlata na krilima Denisa [rudera

je ikada koji je vezao 15+ poena i 10+ asistencija u finalu posledwih 30 godina – 16 poena, tri skoka i 12 asistencija.

KRAH SRBIJE

UMESTO MEDAQE

Ko{arka{i Srbije vratili su se ku}i ranije nego {to je bilo ko o~ekivao. Iako je prva faza takmi~ewa bila savr{ena, ispadawe u osnini finala od Finske bilo je prvorazredni {ok. Nakon {to je selekcija Srbije dominantno pro{la pripreme i prvu fazu takmi~ewa, usledio je krah o kojem se i daqe pri~a. Na`alost, tim nije uspeo da iznese ogroman pritisak koji se stvorio, ni da se nosi sa povredama kapitena Bogdana Bogdanovi}a, ali i ostalih igra~a, pa su se snovi o zlatu brzo raspr{ili.

Iako su u ekipi vladali harmonija i dobar odnos, ~ini se da su brojni faktori uticali na to da ne vidimo onaj borbeni duh i energiju koji su krasili „orlove“, pa je ova generacija ostala bez evropske medaqe uz osvojeno svetsko srebro i olimpijsku bronzu. Slede promene, prvenstveno na mestu selektora…

RANI KRAJ [PANIJE I FRANCUSKE

Kada se pri~a o favoritima, Francuska i [panija uvek spadaju me|u glavna imena. Me|utim, ovaj Evrobasket je dokazao da su iznena|ewa mogu}a, pogotovo se to ti~e Francuske. Jeste bila oslabqena, ali je i pored toga uz Srbiju, Nema~ku i Tursku pretendovala na medaqe. Umesto toga, Gruzija ju je eliminisala ve} u osmini finala i poslala ku}i u isto vreme kad je i Srbija napustila Evrobasket. [panija nije ni dotle do{la, po{to je ispala ve} posle grupne faze i tako najranije mogu}e predala tron na koji se kasnije popela Nema~ka. [to bi rekao selektor Gruzije Aleksandar Xiki}: „Kako ono

ODLAZI U AUSTRALIJU?

Ko{arka{ki klub Partizan najavquje

spektakl na drugom kraju sveta –u Australiji gde }e biti predstavqen na turniru „Pavlos Janakopulos“

Partizan }e se prikqu~iti Panathinaikosu, ali i dva vode}a australijska tima – Sidnej Kings i Adelejd 36ers – i to u razigravawu i promociji kluba, kulture i sportskih vrednosti.

Kada su navija~i saznali lokaciju igrawa ovog turnira – kod mnogih se javila misao „zbog ~ega ba{ Australija?“

Australija je jedna od zemaqa u kojima ko{arka do`ivqava sna`an uspon, {to reflektuje rastu}e interesovawe javnosti i globalni zna~aj koji ima NBL.

Klub vidi ovu priliku kao most koji povezuje Evropu i pacifi~ku ko{arku, jer promocija Partizana u dalekom delu sveta mo`e doneti nove navija~e, privu}i dijasporu i pokazati {ta

be{e, danas svi igraju ko{arku. E, danas svi igraju ko{arku“.

FINSKA HIT I BEZ ODLI^JA Kao najve}i hit Evrobasketa isti~u se ko{arka{i Finske, iako su ostali bez istorijske, prve medaqe porazom od Gr~ke u borbi za tre}e mesto. Pod iznena|ewe turnira mogu da se nazna~e i selekcije Gruzije, Portugala i Poqske. Niko im nije davao {anse, ali su pokazali da i oni i te kako imaju {ta da poka`u. Gruzija je prvi put igrala ~etvrtfinale na evropskim prvenstvima, {okirala je Francusku, ali nije mogla da zaustavi i Finsku. Portugal je iznenadio mnoge prolaskom iz grupe, a Poqska je ponovila uspeh iz 2022. i opet u{la u ~etvrtfinale, do osam najboqih do{la je preko BiH, ali je tamo nai{la na Tursku i nije mogla daqe.

Ovi timovi su dokaz da se ko{arka{ki svet mewa i da vi{e mo`da nema tolike razlike kao pre izme|u najja~ih i onih drugih.

DOMINACIJA NBA ZVEZDA Nikola Joki}, Luka Don~i}, Lauri Markanen, Janis Adetokumbo, Alperen [engun, Denis [ruder i Franc Vagner… NBA zvezde su dominirale Evrobasketom, imale vode}e uloge u svojim reprezentacijama i ko }e biti MVP je zavisilo od toga ko }e na kraju podi}i trofej namewen {ampionu. Na kraju je [ruder objedinio MVP priznawa, po{to je najkorisniji bio i na Mundobasketu u Manili 2023. godine. Sada su iz me~a u me~ obarali rekorde i pisali nove stranice ko{arka{ke istorije, a wihovo u~e{}e na turniru dalo je pravu dimenziju takmi~ewu, jer najlep{e je kada igraju svi najboqi. Sve to mnogo zna~i za mlade koji se tek zaqubquju u ko{arku, za publiku, na kraju i sam trijumf dobija posebno na zna~aju.

zna~i tradicija, identitet i kvalitet evropske {kole ko{arke. Predsednik Partizana, Ostoja Mijailovi}, posebno isti~e da su klubovi poput Partizana sna`no povezani s Australijom kroz igra~e – kao {to su Dante Egzum, Aleks Mari}, Nejt Xavai i Xok Lendejl – koji su nosili crno-beli dres.

Tako|e, prisustvo Panathinaikosa na istom turniru daje dodatnu te`inu – ovo nije samo pokazna utakmica, nego vi{estruki doga|aj sa vi{esmernim uticajem: sportski, kulturno i motivaciono. Ukqu~ivawe dijaspore u Australiji – gr~ke i srpske, koja je brojna u ovom delu sveta – tako|e je bitan faktor: ovom turniru pru`a se prilika da se spoje qudi koji su udaqeni geografski, ali bliski kroz emociju i qubav prema klubu.

S kim i kada igra Partizan?

Na ovom turniru crno-beli }e imati prilike da odmere snage najpre sa Panatinaikosom. Ovaj spektakl zakazan je za 18. septembar u „Xon Kejn“ areni u Melburnu.

Dana 21. i 22. septembra igra}e protiv Sidnej Kingsa i Adelejd 36ersa u „Kudos Benk“ areni u Sidneju.

Direktor NBL a Nikola Milivojevi} istakao je da je ovo „izuzetno zna~ajan trenutak za NBL i sve qubiteqe ko{arke u Australiji“, jer potvr|uje internacionalni ugled lige i `equ za saradwom sa evropskim klubovima.

Predsednik Panathinaikosa, Vasilis Partenopulos, govori o kulturnom zna~aju turnira – o povezivawu sa gr~kom dijasporom, o nasle|u Pavlosa Janakopulosa, i o mogu}nosti da se zajedni~ke vrednosti kluba promovi{u kroz sport.

Ostoja Mijailovi} nagla{ava da je Partizan izuzetno sre}an {to }e imati priliku da predstavi svoj identitet u Australiji – ne samo kroz igru, nego i kroz interakciju s navija~ima, posebno onima srpskog porekla i onima koji Sever Evrope, Balkana, prate Partizan. Tako|e, kroz ovaj doga|aj klub `eli da poka`e „ko smo i {ta predstavqamo“.

O~ekuje se da crno-beli iza|u na teren puni ambicije – da pru`e dobru predstavu protiv jakih evropskih i australijskih protivnika, ali isto tako da izgrade nove veze s navija~ima, da inspiri{u mlade, da poka`u da Partizan nije samo ko{arka, nego kultura i zajedni{tvo.

Turnir Pavlos Janakopulos u Australiji 2025. je doga|aj koji obe}ava – za klub, za igra~e, za navija~e, za sve koji vole ko{arku. Partizan }e dati sve od sebe da se u Australiji ~uje ime koje nosi istoriju. Sigurno }emo videti mnogo emocija i `eqe. Pratite, bodrite, i budite uz nas na ovom putovawu do okeanskog kontinenta.