Issuu

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

35 godina ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday10.4.2025. 17. 9. 2026. l YearXXXIV XXXV No.2652 2727

S E R B I A N

V O I C E

W E E K L Y

l Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50

Zajednica:

Bonegila Pri~a o Branku Jevtovi}u Strane 16 i 17

Strana 15

Australija:

75 sati vozom kroz australijsku pustiwu

Strana 22

Dru{tvo:

Ko }e sve u trku za glasove? glasove?

Strana 13

Ukrali mu 5.500 ovaca - shvatio tek posle par meseci!

Riznica:

Strana 25

Pre 218 godina ro|en je Beogradski univerzitet

Tema nedeqe:

Evropsko licemerje i hu{kawe na rat

Strana 20

Putopis:

Strana 4

Jedan dan u drevnoj Olimpiji

2 ^etvrtak 17. septembar 2026.

IZME\U DVA VIKENDA

ZAVR[ENA VOJNA VE@BA NA PE[TERU:

Novo naoruàwe Vojske Srbije - ”vampir”, ”puls” i psi roboti Najnepristojniji turisti dolaze iz ove zemqe Istraìvawe je otkrilo kako organizatori putovawa doìvqavaju turiste razli~itih nacionalnosti, ko vaì za najpristojnijeg, ko najvi{e tro{i i ostavqa bak{i{, ko je najskloniji avanturama, a koga tokom putovawa posebno zanima hrana. Anketu je, me|u 192 organizatora putovawa, sprovela platforma SafariBookings.com, specijalizovana za organizaciju afri~kih safarija. Kada je re~ o u~tivosti, Japanci su ubedqivo zauzeli prvo mesto. Wih je kao najpristojnije turiste izdvojilo 21,1 odsto ispitanih organizatora putovawa. Slede Norveàni sa 10,6 odsto i [vajcarci sa 10,4 odsto, dok su se me|u boqe ocewenim turistima na{li i Kana|ani i Amerikanci. Na drugom kraju liste na{li su se Italijani. Svega 1,3 odsto ispitanika navelo ih je kao pristojne turiste. Kada je re~ o bak{i{u, Amerikanci su daleko ispred ostalih. âk 29,5 odsto ispitanika navelo je upravo wih kao turiste koji ostavqaju najve}e napojnice. Slede Nemci sa 13,1 odsto, Kana|ani sa 10 odsto i [vajcarci sa 8,6 odsto. Amerikanci su na prvom mestu i kada je re~ o potro{wi. Wih je 24 odsto ispitanika izdvojilo kao turiste koji najvi{e tro{e tokom putovawa. Nemci i Kana|ani dele drugo mesto, sa po 12,8 odsto glasova. Uz to, Amerikanci vaè i za najglasnije turiste. Kada su u pitawu avanture i aktivan odmor, vrh liste zauzeli su Evropqani. Nemci su prvi, sa 21,1 odsto glasova, a slede Francuzi sa 17,8 odsto i Holan|ani sa 11 odsto. Na za~equ ove kategorije na{li su se Britanci i Indijci, sa po 4,5 odsto, dok su [panci dobili 4,3 odsto glasova. Kada je re~ o turistima kojima je hrana jedan od najva`nijih delova putovawa, vrh liste pripada azijskim zemqama. Indijci su zauzeli prvo mesto, Japanci drugo, dok su Francuzi tre}i sa 12,4 odsto glasova. Kinezi su na ~etvrtom mestu. Slede Holan|ani sa 7,7 odsto, dok su Italijani odmah iza wih, sa svega 0,1 procentnim poenom mawe. Istraìvawe tako pokazuje da ne postoji jedna nacija koja je „najboqa” u svim kategorijama. Jedni se izdvajaju po u~tivosti, drugi po velikodu{nosti, tre}i po avanturisti~kom duhu, a ~etvrti po qubavi prema hrani

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

35 godina ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu moète izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dràvama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odraàvaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Na vojnoj ve`bi sa bojevim ga|awima „Pobednik 2026”, koja je odràna na privremenom vojnom poligonu Pe{ter, predstavqen je veliki broj novih i modernizovanih sredstava kojima je opremqena Vojska Srbije. Premijeru su imala dva savremena vi{ecevna lansera raketa „vampir” i „puls”, kao i specijalci sa robotizovanim psima. Vojnoj ve`bi je prisustvovao predsednik Aleksandar Vu~i}, premijer u tehni~kom mandatu \uro Macut, ministar odbrane u tehni~kom mandatu Bratislav Ga{i} na~elnik General{taba Vojske Srbije general Milan Mojsilovi}... Ciq ve`be je daqe unapre|ewe obu~enosti i osposobqenosti komandi i jedinica za pripremu i izvo|ewe borbenih operacija, organizovawe sadejstva, saradwe i za{tite snaga, a akcenat je na upotrebi novouvedenih i modernizovanih sredstava i sistema, kojim je Vojska Srbije opremqena u prethodnom periodu. Ve`ba se izvodi na specifi~nom reqefu, geografskom podru~ju, {to je prilika da jedinice Vojske Srbije u realnim borbenim uslovima pokaù svoje sposobnosti. Bi}e prikazana ubojna sredstva u okviru {iroke palete najsavremenijeg, modernizovanog i novouvedenog naoruàwa, prenosi RTS. U vazdu{nom prostoru, tokom ve`be dejstvovali su avioni „mig-29”, kao i modernizovani avioni „orao”. Tu su savremeni osmatra~ki radari koji }e kontrolisati vazdu{ni prostor i prilaze dràvnoj teritoriji od 300 do 400 kilometara, dok }e PVO

snage prikazati kineski sistem sredweg dometa HQ, kao i doma}i sistem „pasars-16” opremqen topom od 40 milimetara i raketama „mistral”, „strela”, „{ilo” i „igla”. Podr{ku iz vazduha pruàli su i besposadni vazduhoplovni sistemi strategijskog i takti~kog zna~aja, kao i transportni avioni „kasa 295” i „An-26”, iz kojih }e biti izveden desant padobranskih ~eta. Kopnene snage predstavile su modernizovane tenkove M-84, borbena vozila pe{adije, BTR-ove, kao i pe{adijske jedinice opremqene doma}im oklopnim vozilima „lazar” i „milo{„. Specijalne i izvi|a~ke jedinice koriste vozila kao {to su BRDM i „hamer”, uz bogatu paletu streqa~kog i snajperskog naoruàwa. Na privremenom poligonu Pe{ter angaòvano je oko 1.800 pripadnika Vojske Srbije, dok u pripremi i podr{ci ve`bi u~estvuje ukupno oko 2.500 pripadnika, rekao je za RTS pukovnik Zoran Jovanovi}, zamenik komandanta Druge brigade kopnene vojske.

Pored velikog broja pripadnika Vojske, anga`ovano je vi{e od 500 razli~itih borbenih i neborbenih sredstava. „Na ovoj ve`bi ciq i prioritet stavqamo na prikaz sposobnosti i obu~enosti pripadnika Vojske da efikasno koriste novouvedene i modernizovane borbene sisteme i da prika`emo osposobqenost za zajedni~ko delovawe i sadejstvo svih pripadnika Vojske”, istakao je Jovanovi} uo~i ve`be. Na ve`bi }e biti prikazana i sredstva koja su nedavno uvedena ili modernizovana, a Jovanovi} izdvaja oklopna vozila pe{adije „lazar” i „milo{„, kao i modernizovane tenkovske platforme. „Od artiqerijsko-raketnih sistema vide}emo ‚vampir’ i ‚alas’ sa raketom ‚alas’. Vide}emo razli~ite vrste borbene avijacije, borbenih helikoptera, protivoklopna sredstva”, rekao je Jovanovi}. Bi}e prikazan i protivvazduhoplovni raketni sistem HQ-17, kao i mno{tvo bespilotnih, besposadnih i robotizovanih platformi”, najavio je Jovanovi}.

Ajkula te{ko povredila surfera u Zapadnoj Australiji Mu{karac star oko 50 godina te{ko je povre|en u napadu ajkule na pla`i Glenfild, severno od Xeraldtona u Zapadnoj Australiji, i hitno je preba~en u bolnicu. Kako su saop{tile vlasti,

mu{karac je surfovao na pla`i oko 9.45 ~asova po lokalnom vremenu kada ga je ugrizla ajkula, naveo je Ej-Bi-Si. Portparol Zdravstvene slu`be Zapadne Australije rekao je da je povre|eni mu{karac

u te{kom, ali stabilnom stawu. Zvani~nici su sa mesta doga|aja uklonili te{ko o{te}enu dasku za surfovawe, koja se testira kako bi se utvrdila vrsta ajkule. Pla`a je zatvorena, a stanovnici su pozvani da izbegavaju to podru~je. Poslanica iz Xeraldtona i pomo}nica ministara ribarstva Kirili Var rekla je da od vlasti i vlade tra`i dodatne detaqe o incidentu. U Zapadnoj Australiji su se ove godine dogodila dva smrtonosna napada ajkula, prenosi Tawug. Tridesetosmogodi{wi mu{karac iz Perta Stiven Mataboni poginuo je u maju tokom podvodnog ribolova kod ostrva Rotnest, dok je po~etkom juna 35-godi{weg ronioca Danijela Turpina usmrtila ajkula duga 4,5 metra u blizini ostrva Majklmas, kod obale Olbanija.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 17. septembar 2026. 3

^ETVRT VEKA POSLE:

11. septembar i izgubqeni rat SAD protiv terorizma POGRE[NA DIJAGNOZA:

11 godina hemoterapije - nije imala rak! Beki Xons imala je 21 godinu kada su joj lekari saop{tili da ima tumor na mozgu i da joj je preostalo samo nekoliko meseci ìvota. Ta dijagnoza, koju je postavio iskusni onkolog, pokrenula je jedanaestogodi{we le~ewe hemoterapijom koje joj je iz temeqa promenilo ìvot. Danas, sa 33 godine, saznala je da nikada nije imala rak, ve} upalu mozga koja se mogla le~iti steroidima. Xonsova je jedna od vi{e od 40 pacijenata koji su pokrenuli tu`bu protiv bolnice University Hospitals Coventry and Warwickshire (UHCW) zbog, kako tvrde, dugotrajnog ili nepotrebnog le~ewa, pi{e BBC. „PRAKTI^NO MI JE UNI[TIO @IVOT” Xonsova tvrdi da joj je profesor Ijan Braun iz bolnice u Koventriju rekao kako }e lek za hemoterapiju temozolomid (TMZ) morati da uzima do kraja ìvota. Kada je postavqala pitawa o rezultatima brojnih snimaka koji nisu pokazivali dokaze o tumoru, onkolog joj je odgovorio da on „nije vidqiv golim okom”. Istinu je saznala tek 2025. godine, kada je pokrenuta provera slu~ajeva pacijenata profesora Brauna. - Nikada nisam imala tumor na mozgu. Dobila su pogre{nu dijagnozu i provela ve}i deo odraslog ìvota na terapijama bez ikakvog razloga - izjavila je. Dodala je kako joj je lekar „prakti~no uni{tio ìvot”. POÊTAK I TOK LEÊWA Godine 2012. ìvot je za Xonsovu tek po~iwao. Radila je kao operaterka video-nadzora na stadionu u Koventriju, gde je upoznala partnera Pita. Ubrzo nakon toga po~ele su jake migrene, zbog ~ega je potraìla lekarsku pomo}. Privatni neurohirurg obavio je biopsiju mozga. Me|utim, wena advokatica Fiona Tinsli kaè da je profesor Braun dijagnostikovao glioblastom ~etvrtog stepena, jedan od najagresivnijih oblika raka mozga, i pre nego {to su stigli nalazi biopsije. Bi-Bi-Si je nekoliko puta poku{ao da stupi u kontakt sa penzionisanim profesorom, ali bez uspeha. Xonsova je godine na hemoterapiji opisala kao „uàsne”. - Stalne mu~nine, bolovi u stomaku, ~irevi u ustima i svakodnevni umor — bilo je stra{no - rekla je. Lek je uticao na svaki deo wenog ìvota. Zbog straha od infekcija izbegavala je druèwa i porodi~na okupqawa. Oduzeli su joj voza~ku dozvolu, a posle su joj je ograni~ili. NAGLO OBUSTAVQAWE TERAPIJE I OTKRI]E Terapija je trajala vi{e od decenije, a onda je 2024. iznenada primila poziv. Lekar joj je rekao da se hemoterapija prekida. - Nije naveo nikakav razlog. Rekao mi je samo da je Ijan Braun oti{ao u penziju — to je bio prvi glas o tome - kaè Xonsova. Re~eno joj je da }e na sva pitawa odgovoriti wen novi onkolog, ali joj nisu dali ime. - Nisam znala {ta da uradim, kome da se obratim niti s kim da razgovaram jer u tom periodu nisam imala nikakvu podr{ku bolnice - rekla je. U maju 2025., nakon nezavisne analize koju su za wene advokate sproveli neurohirurzi i radiolozi, saznala je da nikada nije imala rak mozga. Zapravo je bolovala od tumefaktivne demijelinizacije — upale koja se obi~no le~i jakim steroidima. NALAZI NEZAVISNE REVIZIJE Preliminarni nalazi revizije Kraqevskog udruèwa lekara (RCP) pokazali su da su pacijenti u toj bolnici rutinski primali dugotrajne terapije TMZ-om, uz „malo ili nimalo dokaza o koristi”. U izve{taju stoji da propusti osobqa predstavqaju „izdaju poverewa pacijenata”. Postavilo se i pitawe za{to bolni~ki farmaceuti nisu reagovali na ~iwenicu da pacijenti neprekidno uzimaju oralnu hemoterapiju 10 do 15 godina. Revizija, koja nije imenovala profesora Brauna ve} ga je oslovqavala kao „doktora I”, utvrdila je da je od 20 pregledanih slu~ajeva wih 15 bilo „uglavnom nezadovoqavaju}e”. ODGOVOR BOLNICE Portparol bolnice UHCW rekao je da su sve pogo|ene pacijente pregledali iskusni lekari i da su im obezbe|eni odgovaraju}i planovi nege. „Tako|e sprovodimo nezavisnu reviziju na{ih sistema za prijavqivawe nepravilnosti kako bismo obezbedili da se osobqe ose}a potpuno podràno i sigurno u prijavqivawu bilo kakvih sumwi. Bolnica }e proceniti kompletnu reviziju RCP-a kada bude objavqena i preduzeti daqe korake na osnovu wenih nalaza.

Tog jutra, pre ta~no 25 godina, ameri~ki predsednik Xorx Bu{ Mla|i imao je pred sobom teàk izazov: nastup pred u~enicima drugog razreda jedne osnovne {kole na Floridi. U{ao je u u~ionicu u devet ~asova ujutro i po~eo da ~ita iz slikovnice Moja mezimica koza. Pet minuta kasnije, u u~ionicu je u{ao wegov {ef kabineta Endrju Kard i ne{to mu {apnuo. Bu{ je prebledeo ali je nastavio da ~ita, da bi par minuta kasnije ustao i uz izviwewe napustio ~as. Kardove re~i su bile: „Drugi avion je udario u drugu kulu. Amerika je napadnuta”. U udarima, poàrima i uru{avawu Kula bliznakiwa i Pentagona poginulo je ukupno 2.977 qudi. Me|u wima je bilo 55 pripadnika ameri~kih oruànih snaga, 72 policajca, 343 vatrogasca, a me|u civilima i deset trudnica sa nero|enom decom. Najmla|a `rtva je bila Kristina Li Hanson (dve i po godine), putnik na letu 175, a najstarija Robert Norton (85), putnik na letu 11. Me|u postradalima u Severnoj kuli STC na{la su se i dva Srbina. Vladimir Toma{evi} (36) iz Pri{tine ìveo je u Torontu sa suprugom i prvi put je boravio u Wujorku. Zatekao se na 106. spratu na jednoj konferenciji. Bojan Kosti} (35) iz Beograda, biv{i omladinski ko{arka{ „Partizana”, radio je kao broker u firmi „Kantor Ficxerald” na 104. spratu. Posmrtni ostaci 1.099 osoba, prona|eni u ru{evinama STC, jo{ uvek se nalaze u kripti ispod memorijalnog centra, jer jo{ nisu zvani~no identifikovane. Na mestu nekada{wih Kula bliznakiwa danas se nalaze dve fontane od crnog mermera, u kojima su uklesana ime-

na `rtava. Spomenik, nazvan „Odraz nedostatka”, otvoren je 2011. Od posledica kolapsa Kula bliznakiwa razbolelo se preko 33.000 qudi, od kojih je zabeleèno najmawe 4.166 slu~ajeva karcinoma. U me|uvremenu je STC obnovqen kao jedna kula, koja je otvorena 2014. godine. Ukupna visina nove zgrade, sa sve jarbolom na vrhu, je 541 metar odnosno 1.776 stopa (kao godina osnivawa SAD), {to je ~ini najvi{om na zapadnoj hemisferi. SAD su u danima posle 11. septembra dobile podr{ku skoro celog sveta. Prvi koji je pozvao Bu{a i ponudio saradwu bio je ruski predsednik Vladimir Putin. Bela ku}a je imala druge planove. CIA je ve} te ve~eri Bu{u dala izve{taj da je za napad odgovorna Al Kaida, teroristi~ka mreà na ~ijem ~elu je bio Osama bin Laden, nekada{wi ameri~ki saveznik u xihadu protiv SSSR u Avganistanu a posle u Bosni i Hercegovini. Dvojica xihadista odabrana za napade, Navaf el-Hazmi i Halid el-Midhar, bili su veterani rata u BiH. Bu{ je na osnovu toga optuìo talibansku vlast u Avganistanu da je jatak Bin Ladena. SAD su se pozvale na ^lan 5 poveqe NATO – po prvi put u

dotada{woj istoriji – i dobile podr{ku tog bloka za invaziju na Avganistan. Iako su u roku od svega dva meseca sru{ili talibane sa vlasti, od Bin Ladena nije bilo ni traga. Prona{li su ga tek u maju 2011, u pakistanskom gradu Abotabadu. Po zvani~nom izve{taju, likvidiran je tokom racije ameri~kih specijalaca, a wegovo telo je ba~eno u Indijski okean kako bi ostao bez groba. Iako je Bin Laden ispo~etka poricao odgovornost za 11. septembar, na video-snimku iz 2004. koji je prona|en tokom racije se vidi kako priznaje krivicu. Posledwi ameri~ki vojnik napustio je Avganistan tek 31. avgusta 2021. Dve nedeqe ranije, talibani su u{li u Kabul i preuzeli vlast u zemqi, a reìm koji su na vlasti odràvale SAD uru{io se bez otpora. Stotine Avganistanaca su se u poku{aju beànije ka~ili o to~kove ameri~kih transportnih aviona, a onda padali s neba u smrt, poput onomad nesre}nika sa Severne kule STC. Gradona~elnik Wujorka je danas Zohran Mamdani, musliman indijskog porekla koji sebe smatra komunistom i ~esto se druì sa tursko-ameri~kim influenserom Hasanom Pajkerom, koji je u vi{e navrata izjavio da su „SAD zasluìle 11. septembar”.

Voz u kome se nalazio Boris Xonson za dlaku izbegao udar drona Biv{i britanski premijer Boris Xonson bio je u kompoziciji na liniji Kijev–Var{ava ispred voza ~iju je lokomotivu dva kilometra pre ukrajinske granice sa Poqskom jutros pogodio ruski dron. Boris Xonson, koji se vra}ao sa bezbednosne konferencije u Kijevu, kao i ostali putnici, eva-

kuisan je posle udara. U saop{tewu, objavqenom na dru{tvenoj mreì Iks, Xonson je ocenio da „ne zna kakva je uvrnuta logika navela Putina da u vazduh digne lokomotivu, koja je stajala nedaleko od granice sa Poqskom“. On je izneo tvrdwu da je od po~etka ruskog napada na Ukrajinu ìvote izgubilo oko hiqadu sedamsto radnika èleznice, koje je nazvao „apsolutnim herojima“. Xonson je ponovio poziv zemqama Zapada da nastave da snabdevaju ukrajinsku protivvazdu{nu odbranu i koriste zamrznuta ruska sredstva da bi pomogle vladu u Kijevu. Biv{i britanski premijer precizirao je da se oko sto ~etrdeset milijardi evra zamrznutih ruskih sredstava nalazi u belgijskim bankama, a desetak milijardi u britanskim, te ocenio da bi wegova zemqa mogla da „preuzme vode}u ulogu“ u kori{}ewu zamrznutog ruskog novca.

4 ^etvrtak 17. septembar 2026.

TEMA NEDEQE

O EVROPSKOM LICEMERJU I HU[KAWU NA RAT:

Za ~iji ra~un treba napasti Rusiju Uloga malih zemaqa – koje svojom geopoliti~kom neodgovorno{}u mogu naneti ogromnu {tetu ~itavom svetu – obi~no prolazi ispod radara. Nordijsko-balti~ka koalicija danas u su{tini poziva na rat sa Rusijom, pozivaju}i se na sopstvene strahove i traume iz vremena ruske, odnosno sovjetske vlasti i okupacije. Ova vrsta ratoborstva od strane malih naroda je krajwe licemerna. Ono po~iva na pretpostavci da moète zagovarati rat, a da sami ne snosite wegove posledice. Nastoji se da se interesi malih zemaqa {to ~vr{}e isprepletu s interesima velikih sila, kako bi ove potom ratovale me|u sobom i milioni qudi ginuli, dok bi male zemqe, nakon jednog op{teg rata, ostvarile sopstvene ciqeve. Pi{e: Branko Milanovi} Kada je Rusija izvr{ila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, svetske reakcije su bile predvidqive. Najo{trija reakcija do{la je od Sjediwenih Dràva, koje su sebe videle kao ~uvara starog poretka, i mo`da i kao garanta eventualnog ~lanstva Ukrajine u NATO-u. Reakcija Evrope bila je za nekoliko oktava ti{a, kao {to je uglavnom bila i tokom Hladnog rata. Ostatak sveta, iako je uglavnom osu|ivao Rusiju zbog o~iglednog kr{ewa me|unarodnog prava i pravila UN, nije pokazivao preteranu zabrinutost. Stvari su se u me|uvremenu promenile. Promene su po~ele jo{ za vreme Bajdena, koji je, uprkos veoma o{trom stavu prema Rusiji i uvo|ewu najradikalnijih sankcija ikada (ukqu~uju}i zaplenu privatne imovine i imovine dràve s kojom Sjediwene Dràve nisu bile u ratu), ipak po{tovao neka pravila iz Hladnog rata. Pre svega, nastojao je da izbegne nepotrebnu eskalaciju sa nuklearnom silom. To se jasno videlo u wegovoj politici zabrane napada na teritoriju Rusije. Ali ~ak i pod Bajdenom

Самит Украјинско-нордијско-балтичке осморке у Кијеву, Украјина, 23. августа 2026. ta politika je postepeno napu{tana i SAD su de facto u{le u rat time {to su po~ele da biraju i neposredno odre|uju mete na teritoriji Rusije. Tokom protekle dve godine, situacija se dodatno razvila. SAD su nastavile s politikom u kojoj su de facto u~esnik u ratu, ali su istovremeno pokazale èqu da se sukob, na ovaj ili onaj na~in, nekako okon~a. Ono {to je me|utim iznena|uju}e, jeste da je è| za ratom postala gotovo nezasita u nekoliko evropskih zemaqa, pre svega u nordijskim i balti~kim dràvama, a u posledwe vreme i u Nema~koj, kao i u Velikoj Britaniji – u wenom slu~aju iz dubqih istorijskih razloga koji seù do XVIII veka. Uloga malih zemaqa – koje svojom geopoliti~kom neodgovorno{}u mogu naneti ogromnu {tetu ~itavom svetu – obi~no prolazi ispod radara. Nordijsko-balti~ka koalicija u su{tini poziva na rat sa Rusijom, pozivaju}i se na sopstvene strahove i traume iz vremena ruske, odnosno sovjetske vlasti i okupacije. Ostavqaju}i po strani diskusiju o potpunoj jednostranosti takvih tvrdwi (zar Rusi ne bi mogli da tvrde da su letonski strelci igrali kqu~nu ulogu u

ruskoj revoluciji?), ova vrsta ratoborstva od strane malih naroda je krajwe licemerna. Ono po~iva na ideji da se moè zagovarati rat, a da se pritom ne snose wegove posledice. Nastoji se da se interesi malih zemaqa {to ~vr{}e isprepletu s interesima velikih sila, kako bi ove potom ratovale me|u sobom i milioni qudi ginuli, dok bi male zemqe, po okon~awu tog op{teg rata, ostvarile sopstvene ciqeve. Takav stav je ve} sam po sebi dovoqno lo{ – ali jo{ je gore to {to u Isto~noj Evropi i na Bliskom istoku postoje o~igledni istorijski presedani sli~nih politika koje su dovodile do globalnih katastrofa. Srbija je uo~i Prvog svetskog rata igrala na kartu Rusije. Poqska i Ma|arska u~estvovale su u komadawu êhoslova~ke, ~ime je nacisti~koj Nema~koj otvoren put za nastavak agresije. Izrael ve} decenijama nastoji da uvu~e Sjediwene Dràve u svoje sukobe na Bliskom istoku, a to je najo~iglednije upravo sada, kada su SAD u{le u rat protiv Irana – na veoma sli~an na~in kao {to je Rusija u{la u rat protiv Ukrajine – ne znaju}i ni za{to, ni koji su politi~ki ciqevi tog rata. Ali takav ishod odgovara Izraelu, jer slabi jo{ jednu

OPASNA IGRA EVROPE:

Spaquju mostove saradwe sa Rusijom Evropa je nastojala da ograni~i nezavisnost Rusije bar od kraja 15. veka. Danas, nema~ke vlasti zatvaraju ruske kulturne i diplomatske institucije pod nemu{tim izgovorima, a Norve{ka zaplewuje ruske istraìva~ke brodove – i dok su metode nove, osnovni impuls je poznat. Za sada, me|utim, evropske vlade ne traè direktnu vojnu konfrontaciju, ali to ne treba me{ati sa pacifizmom u Berlinu, Briselu, Parizu ili Londonu – niti bi trebalo ozbiqno shvatiti wihove ritualne deklaracije o dijalogu i novoj regionalnoj bezbednosnoj arhitekturi, s obzirom na to da postoje prakti~niji razlozi za wihovu uzdrànost, pi{e za „Vzgqad” Timofej Borda~ev, programski direktor Valdaj kluba. Prvi razlog je, navodi, taj {to najve}im dràvama Zapadne Evrope nedostaju qudski i materijalni resursi za rat sa Rusijom, i iako je wihov poloàj ne{to boqi kada je u pitawu oru`je, veliki deo tih kapaciteta ve} je usmeren ka Ukrajini, od ~ijeg se stanovni{tva traì da podnese ogromne `rtve u ciqu ostvarivawa ciqeva Evrope. Sa druge strane, evropski narodi pokazuju malo èqe za ovim `rtvama, uglavnom zato {to se ìvotni standard nije dovoqno pogor{ao da bi ubedio obi~ne Nemce, Italijane, Francuze i Britance da krenu u sukob sa Rusijom. Tako|e, niko ne bi trebalo da polaè mnogo poverewa u Poqsku ili ostatak Isto~ne Evrope, jer sve ratobornija retorika Var{ave prikriva mnogo slabiju spremnost za stvarnu borbu. Drugo, Evropqani razumeju da wihovi ameri~ki pokroviteqi nemaju èqu da se ume{aju u potencijalno fatalni sukob sa Moskvom. Navodni ameri~ki nuklearni ki{obran nad Evropom uvek je sadrào element mitologije, a lideri regiona su to razumeli ~ak i tokom Hladnog rata. Francuski razvoj nezavisnog nuklearnog odvra}awa bio je sam po sebi priznawe da Evropa ne moè da pretpostavi da }e SAD rizikovati sopstveno uni{tewe u wihovo ime. [arl de Gol

i wegovi naslednici nisu izgradili ovaj arsenal zato {to su bili uvereni u ameri~ke garancije. Niko u Evropi, stoga, ozbiqno ne veruje da Rusija moè biti lako poraèna u ratu, jer ako bi to u~inili, isku{ewe da se poku{a to bilo bi mnogo ve}e. Ipak, ovi racionalni prora~uni nailaze na subjektivniju opasnost - ne treba precewivati instinkt evropske elite za samoodràwem, upozorava Borda~ev. Za razliku od Rusije ili Kine, Zapadna Evropa nije doìvela smenu svojih vladaju}ih elita u posledwih 150 godina, {to zna~i da su dana{wi politi~ki establi{menti, u va`nom smislu, potomci onih koji su doveli Evropu u Prvi i Drugi svetski rat. Zapadnoevropski politi~ari, posebno nema~ki i britanski, istorijski su pokazivali sklonost ka avanturizmu. Za razliku od Rusa, pa ~ak i Amerikanaca. SAD, uprkos svojoj spremnosti da koriste vojnu silu, generalno preferiraju da napadnu samo kada su uverene da protivnik ne moè da im uzvrati i nanese neprihvatqivu {tetu. To ~ini Amerikance, u izvesnom smislu, predvidqivijim i stoga podlo`nijim diplomatiji. âk i na vrhuncu ameri~ke unipolarne mo}i, Va{ington je gajio malo iluzija o tome {ta bi direktan rat sa Rusijom podrazumevao. Evropa ima problemati~niju istorijsku pro{lost i wene sile su vi{e puta stvarale opasne situacije koje su na kraju izmakle wihovoj kontroli, a Drugi svetski rat je vrhunski primer. Napoleonova invazija na Rusiju i nema~ka invazija vi{e od veka kasnije tako|e su bile ogromne kocke, tokovi delovawa koji su izgledali nepromi{qeni ~ak i mnogim savremenicima. Za sada, Evropa vodi svoju borbu protiv Rusije prvenstveno indirektnim sredstvima jer joj nedostaju resursi za ne{to ambicioznije i zadràva dovoqno zdravog razuma da prepozna opasnosti od eskalacije – ali bi bilo nepromi{qeno od Moskve da pretpostavi da }e ovo uzdràvawe trajati zauvek.

bliskoisto~nu silu i produbquje haos u regionu. Svet se sada suo~ava sa sli~nom situacijom, u kojoj nekoliko zemaqa, ~iji ukupan broj stanovnika jedva dostiè broj ìteqa jednog kineskog grada drugog ranga, èli da, le~e}i sopstvene frustracije i traume, gurne ~itav svet u katastrofu koja bi mogla, mawe-vi{e, da ozna~i kraj civilizacije. To je krajwe neodgovorna politika. Ona je ujedno i licemerna, jer po~iva na pretpostavci da }e neko drugi – u ovom slu~aju Sjediwene Dràve – ratovati umesto wih. Jer, ako toliko èle rat i ako su uverene u wegovu moralnu opravdanost, za{to same ne u|u u wega? Za{to neposredno ne napadnu Rusiju pa da vide {ta }e se dogoditi? Bilo bi to ludilo, ali bar ne bi bilo neodgovorno niti licemerno prema ostatku sveta. Naravno, argument u prilog ratu (koji bi vodio neko drugi) glasi da bi pristanak na razgovore o prekidu vatre du` sada{wih linija fronta i{ao na ruku agresoru. Ali, prema toj logici, svaki rat bi trebalo voditi do samog kraja, sve dok jedna strana ne bude potpuno uni{tena. Nikada ne bi trebalo da bude nikakvih pregovora. Diplomatija ne bi trebalo ni da postoji. Korejski rat bi onda i daqe trebalo da traje – zapravo, verovatno ne bi, jer da se tada postupalo u skladu s politikom kakvu danas zagovara nordijsko-balti~ki savez (odnosno ono {to je Makartur èleo), mi se nikada ne bismo ni rodili, a na{i roditeqi, ili babe i dede, odavno bi bili mrtvi. Nordijsko-balti~ki savez tako|e zaboravqa da bi, ukoliko bi prekid vatre bio uspostavqen du` sada{wih linija kontrole, teritorija Donbasa i drugih oblasti zaista ostala pod kontrolom Rusije, ali da to nijedna zemqa na svetu ne bi zvani~no priznala. Zar nisu primetili da to nije u~inila nijedna dràva Zajednice nezavisnih dràva? Zar nisu primetili da to ne priznaje ~ak ni Belorusija? Takav, nesumwivo krhki mir, ne samo {to bi okon~ao dana{we krvoproli}e ve} bi ostavio otvorenom mogu}nost za neko budu}e, trajnije re{ewe izme|u Rusije i Ukrajine. Ni Putin, ni Zelenski, niti dru{tvene snage koje stoje iza wih, nisu ve~ni. Stvari }e se mewati i u Rusiji i u Ukrajini. Pregovori mogu da se nastave za deset ili dvadeset godina – ali }e bar qudi koji bi u me|uvremenu poginuli biti ìvi. Oni upozoravaju da bi to dovelo do „zamrznutog sukoba“. Ali da li je zamrznuti sukob gori od rata koji besni? Da li je odsustvo pogibija gore od nastavka krvoproli}a? Postoje desetine zamrznutih sukoba {irom sveta, od Kipra preko Kosova i Zapadne Sahare do Malvina i Ka{mira. Da li treba da ih sve ponovo odmrznemo? Na ova moralna pitawa oni nerado odgovaraju, jer je u wihovoj ra~unici podrazumevana vrednost koju pridaju ukrajinskim ìvotima jednaka nuli, dok smrt Rusa za wih ima pozitivnu vrednost. Prema tome, sa wihove ta~ke gledi{ta, beskona~an sukob je igra s pozitivnim zbirom. Ideja o beskona~nom ratu ne samo da je nemoralna ve} sa sobom nosi i ogroman rizik od nuklearne eskalacije. Tokom Hladnog rata dve velike sile su taj rizik shvatale veoma ozbiqno. Zato su imale ~etiri obavezuju}a nuklearna sporazuma, od kojih danas nijedan vi{e nije na snazi. Danas se, me|utim, qudi pona{aju kao da nuklearno oru`je ne postoji. Takva pretpostavka nema nikakvog osnova, ali ~ak i kada bi verovatno}a izbijawa nuklearnog rata iznosila samo jedan prema milion, wegove posledice bile bi toliko stra{ne – jer se takav rat, jednom zapo~et, ne moè kontrolisati – da bi svaki racionalan ~ovek morao da zakqu~i da treba u~initi sve kako bi se on izbegao. Ratno hu{kawe nordijsko-balti~kih zemaqa u sada{wim okolnostima stoga je: (1) neodgovorno, (2) licemerno, (3) nemoralno i (4) predstavqa opasno poigravawe s katastrofom nesagledivih razmera.

PLANETA

Teheran: Rijad tra`io da se otka`e sastanak u Omanu o koridoru kroz Ormuz

^etvrtak 17. septembar 2026. 5

TRANSFER NOVCA

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! • Bez naknada za transfere preko $3,000! • Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više! • Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000! Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

CALL US AND GET THE BEST RATE!

8781 1950

BEO-EXPORT 02 www.beoexport.com.au Sigurnost u svakom trenutku! BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim k ancelarijama i na www.beoexport.com.au

Jemenski pobuwenici Huti, koje podr`ava Iran, zauzeli su jo{ strate{ki va`nih ostrva u ju`nom Crvenom moru, dodatno ja~aju}i kontrolu nad pomorskom rutom Bab el Mandeb. Izrael je izveo nove artiqerijske napade na jugu Libana ciqaju}i grad Hadatu. Gaza i daqe na udaru. Supertanker „El Gaja”, koji plovi pod zastavom Paname, udario je u pomorsku minu ju`no od Ormuskog moreuza i eksplodirao, saop{tila je mornarica iranske Revolucionarne garde. Prema navodima IRGC-a, tanker, koji nosi IMO broj 9325336, poku{ao je da pro|e kroz zonu za koju je Iran ranije izdao upozorewe da je ograni~ena za plovidbu, prenosi iranska agencija Mehr. Mornarica IRGC-a navela je da su poku{aji da se po`ar stavi pod kontrolu bili neuspe{ni i da je ~itav tanker zahvatila vatra. „Ormuski moreuz je zatvoren i ostaje pod na{im budnim nadzorom i kontrolom”, navodi se u saop{tewu IRGC-a. Ameri~ka Centralna komanda, me|utim, odbacila je tvrdwu da je panamski tanker udario u pomorsku minu u Ormuskom moreuzu i eksplodirao. „Ovo je neta~no”, saop{tio je CENTCOM na platformi Iks, napomiwu}i da je

tanker „El Gaja” pro{log meseca pogodila iranska raketa, zbog ~ega je onesposobqen za plovidbu. CENTCOM navodi da je Iran ovog vikenda ponovo napao tanker, ovog puta dronom, dok se brod nalazio u vodama kod obale Omana. U saop{tewu se dodaje da tanker trenutno poku{ava da odvu~e regionalni partner. BAGEI: RIJAD TRA@IO DA SE OTKA@E SASTANAK U OMANU Iran je saop{tio da je planirani sastanak ministara spoqnih poslova zemaqa Zaliva i Irana u Omanu otkazan na zahtev Saudijske Arabije. Portparol iranskog Ministarstva spoqnih poslova Esmail Bagei izjavio je na konferenciji za novinare da je Rijad zatraìo da se sastanak za sada ne odrì. „Ta~an je izve{taj da je Saudijska Arabija zatraìla da se sastanak za sada ne odrì”, rekao je Bagei, prenela je iranska dràvna novinska agencija IRNA. Bagei je odbacio poku{aje povezivawa Irana s najnovijim de{avawima izme|u Saudijske Arabije i Jemena, istakav{i da problemi u Jemenu imaju dugogodi{we korene. Saudijska Arabija se zasad nije oglasila o ovim navodima, prenosi Anadolija. Bagei je kazao da je planirani sastanak

PUTNIČKA AGENCIJA

Rezervišite svoju kartu na vreme! Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput: Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

8781 1960 BEO-TRAVEL

02 www.beotravel.com

TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM!

Vaš partner od poverenja!

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

trebalo da bude prilika da Iran i Oman predstave dogovor postignut nakon vi{enedeqnih pregovora o pomorskim rutama kroz Ormuski moreuz, kao i o ulogama dve zemqe kao priobalnih dr`ava. Prema wegovim re~ima, Teheran je o~ekivao da }e zemqe regije prepoznati ovu priliku i iskoristiti sastanak za razgovor o uspostavqawu sigurnog regiona bez me{awa spoqnih aktera. Iranski zvani~nik potvrdio je da je dogovor izme|u Irana i Omana finalizo-

van uprkos otkazivawu sastanka. „U konsultacijama s Omanom odlu~i}emo o narednom koraku i na~inu na koji }emo ovaj dogovor objaviti ili formalizovati”, dodao je Bagaei. Iran i Oman vode pregovore o privremenom aran`manu za upravqawe pomorskim saobra}ajem kroz Ormuski moreuz nakon {to je u junu propao memorandum o razumevawu izme|u Va{ingtona i Teherana, ~iji je ciq bio okon~awe rata koji je po~eo u februaru.

BRIKS TRA@I REFORMU SVETSKIH INSTITUCIJA:

Putin: Multipolarni svet nailazi na otpor Reforma Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija ne moè vi{e da se odlaè, rekao je indijski premijer Narendra Modi, koji je u Wu Delhiju otvorio 18. sastanak {efova dràva ili vlada zemaqa ~lanica BRIKS-a. Prvog dana jednoglasno je usvojena Deklaracija, bez ijedne primedbe. Zemqe koje pokre}u globalni ekonomski rast moraju da imaju odgovaraju} u ulogu u oblikovawu sistema globalnog ekonomskog upravqawa, navodi se u Deklaraciji sa samita BRIKS-a. U dokumentu, usvojenom u Wu Delhiju, utvr|eni su i budu}i koraci. Doma}in ocewuje da je samit bio sadràjan i konstruktivan. Premijer Indije Narendra Modi kaè i da moraju da se odrede konkretni rokovi za reformu Saveta bezbednosti UN. „Uz raznolikost na{ih pristupa, o~igledna je zajedni~ka posve}enost saradwi unutar BRIKS-a. Diskusija je pokazala da je nemogu}e upravqati svetom koji se mewa pomo}u starih institucija. Potrebna su poboq{awa u sva tri pravca – zastupqenosti, sposobnosti reagovawa na izazove i dono{ewu pravila”, poru~uje Modi.

OSUDA SANKCIJA I MULTIPOLARNI SVET Lideri BRIKS-a osudili su jednostrane sankcije koje nisu odobrene u Savetu bezbednosti UN. Iako nijedna zemqa nije direktno pomenuta, Rusija,

jedna od osniva~a BRIKS-a, suo~ava se sa sankcijama Zapada uvedenim nakon 2022. godine. Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je da formirawe multipolarnog sveta ne te~e bez te{ko}a. Prema wego-

vim re~ima, nailazi na otpor onih koji su navikli da razmi{qaju u kolonijalnim kategorijama, dele}i svet na „cvetnu ba{tu i divqu xunglu, te ìve}i na ra~un drugih”. „Odavno se vidi potreba za unapre|ewem institucija globalnog ekonomskog upravqawa: Me|unarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije”, isti~e Putin. INDIREKTNA KRITIKA NAPADA NUKLEARNIH POSTROJEWA Prema re~ima ruskog lidera, sve su stvarane u druga~ijim politi~kim i ekonomskim okolnostima i te{ko se prilago|avaju situaciji u kojoj se poslovne aktivnosti sve vi{e pomeraju ka trì{tima zemaqa u razvoju. U Deklaraciji je nagla{eno da se nuklearna bezbednost i sigurnost moraju {tititi tokom oruànih sukoba. Formulacija je protuma~ena kao indirektna kritika ameri~kih i izraelskih napada na iranska nuklearna postrojewa. Na samitu, kojem prisustvuje i iranski predsednik Masud Peze{kijan, lideri su izrazili zabrinutost zbog napada na civilnu infrastrukturu i mirnodopska nuklearna postrojewa koja su pod nadzorom Me|unarodne agencije za atomsku energiju.

6 ^etvrtak 17. septembar 2026.

PLANETA

TRAMP U DABLINU:

Voleo bih da vidim ujediwenu Irsku – to }e se na kraju svakako dogoditi APLIKACIJAMA DAJEMO VI[E NEGO [TO MISLIMO:

Ko zara|uje na na{im li~nim podacima Ameri~ki koncerni prikupqaju i prodaju sve vi{e informacija o svojim korisnicima. Najnoviji skandal iz Velike Britanije pokazuje koliko lako osetqivi li~ni podaci mogu da dospeju u pogre{ne ruke. [ta preduzeti? Svaki ~ovek ima tajne. Stvari koje ne bi tek tako nekome ispri~ao. Osim mo`da svojoj aplikaciji za upoznavawe. Kakvog partnera èli. Koja mesta rado pose}uje. Mo`da i kakve seksualne sklonosti ima ili kakvo mu je zdravstveno stawe. Na osnovu tih informacija aplikacija bi zapravo trebalo da prona|e odgovaraju}eg partnera. U interesu korisnika sigurno nije prodaja podataka drugim kompanijama. Ali upravo to se navodno dogodilo kod Grindra, aplikacije za upoznavawe koja se izri~ito obra}a LGBTQ+ zajednici. Oko 12.000 korisnika u Velikoj Britaniji tuìlo je kompaniju jer je navodno prosle|ivala veoma osetqive li~ne informacije ogla{iva~ima, u pojedina~nim slu~ajevima ~ak i HIV status korisnika. Pravni spor okon~an je po~etkom ove nedeqe bez presude, nagodbom u ukupnom iznosu od 26 miliona funti. Me|utim, Grindr i daqe osporava bilo kakvu odgovornost. Najnoviji slu~aj samo je jedan od mnogih i name}e pitawe: {ta se zapravo doga|a sa informacijama koje svakodnevno dajemo svojim aplikacijama? PRISTAJEM, ALI NA [TA? Za nas korisnike aplikacija je pre svega koristan proizvod. Me|utim, iza we se ~esto nalaze i usluge u oblaku, alati za analizu, ogla{iva~ke mreè i drugi pruàoci usluga. Oni ~uvaju i prenose podatke, povezuju ih i analiziraju, ~esto ne u na{em interesu. Mnoge velike tehnolo{ke kompanije, obja{wava stru~wak za digitalnu politiku Jan Penfrat, pritom èle „korisnicima i nadzornim telima {to vi{e da oteàju razumevawe toga koji akter prikupqa koje podatke na na{im ure|ajima i u koju se svrhu to doga|a“. Penfrat radi pri European Digital Rights (EDRi), evropskoj mreì nevladinih organizacija i stru~waka koja se zalaè za odbranu osnovnih prava i sloboda u digitalnom prostoru. Svi to poznaju: aplikacija, recimo ona za razmenu poruka, brzo se instalira, a kada se pojavi pitawe da li smeju da se koriste li~ni podaci, korisnici ~esto jednostavno kliknu „Da“. Ko jo{ ima voqe da ~ita stranice i stranice odredbi o za{titi podataka? SLIKE IZ PRIVATNIH RAZGOVORA Ali problem je u detaqima. Tako, na primer, Votsap prilikom instalacije pristupa kontaktima na pametnom telefonu. Pri tome se na servere prenose i telefonski brojevi osoba koje uop{te ne koriste Votsap i nikada nisu pristale na prosle|ivawe svojih kontakata. Mesinxer Diskord ~ak prikupqa sve tekstualne poruke, slike i linkove koje wegovi korisnici, ~ak i u privatnim razgovorima, {aqu, sve dok se toj praksi aktivno ne usprotive. Tek nakon vi{egodi{wih pritu`bi Diskord je u maju 2026. barem uveo enkripciju za glasovne poruke i video-materijale. Takvih primera ima napretek. [to je kompanija ve}a i razgranatija, to je mawe re~ o pojedina~nim podacima, kaè Penfrat i obja{wava na primeru Gugla: „Gugl kontroli{e mnoge razli~ite delove na{eg digitalnog ìvota i prakti~no je u svaki nivo uveo prikupqawe podataka i nadzor.“ PRISTUP LOKACIJI I KALENDARU „To po~iwe hardverom, kada Gugl sam proizvodi telefone, a nastavqa se preko operativnog sistema Android, u kojem je ve} ugra|en fiksni, individualni reklamni ID koji identifikuje svaki pojedina~ni ure|aj tokom ~itavog wegovog ìvotnog veka.“ Tome se dodaju aplikacije kojima Gugl sam upravqa i koje su ~esto ve} unapred instalirane: Gmail, adresar, kontakti, kalendar i, na kraju, Gugl maps, „gde mesta na kojima qudi borave mogu da se beleè iz minuta u minut. I sve to ulazi u ogroman profil“. Na osnovu tih podataka kompanije poput Gugla zatim nude takozvane proizvode „targetirawa“, kaè Penfrat i obja{wava: „To zna~i da neki proizvo|a~ automobila ili ode}e moè da kaè: èlim da se obratim toj i toj ciqnoj grupi, a moje ogla{avawe treba da se prikazuje u Guglovom pretraìva~u, u Gmailu ili na bilo kojoj od stotina miliona internet-stranica tre}ih strana na kojima je Guglovo ogla{avawe.“

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dràva Donald Tramp izjavio je, tokom posete Dablinu, da bi voleo da vidi ujediwenu Irsku, izraziv{i uverewe da }e se ujediwewe svakako dogoditi u nekom trenutku. Prema wegovim re~ima, ujediwewe bi predstavqalo veliki uspeh za sve i veruje da }e se ono pre ili kasnije dogoditi. „Ne èlim da pravim probleme, ali re}i }u vam da bih voleo da je vidim ujediwenu. Imam prijateqe na obe strane, sjajne qude. Mislim da bi to bio veliki uspeh za sve ako bi se dogodilo. To }e se na kraju ipak desiti”, rekao je Tramp u Dablinu, gde se susreo sa irskim premijerom Mihalom Martinom, prenosi Gardijan. Prema Trampovim re~ima, ujediwewe bi moglo da se desi i sada. „Razgovaramo o tome, a ovde imate pravog ~oveka koji to moè da pokrene. Naravno, Ujediweno Kraqevstvo }e imati {ta da kaè o tome. Ali mislim da bi to bila sjajna stvar. Kako bi to moglo biti lo{e?”, dodao je ameri~ki predsednik. U izjavi pred samu posetu, Martin je rekao da }e sa Trampom razgovarati o brojnim pitawima od zajedni~kog interesa i ponovo potvrditi sna`ne ekonomske i kulturne veze, kao i veze me|u qudima, izme|u Irske i SAD. Kako je najavqeno, ameri~ki predsednik sasta}e se sa irskim zvani~nicima i ambasadorom

SAD u Irskoj, a prisustvova}e i turniru „Ajri{ open” (Irish Open) na svom terenu za golf u Dunbegu. Tokom posete najavqen je i niz protesta protiv Trampovog dolaska, ukqu~uju}i one u Dablinu, Dunbegu i na aerodromu „[enon”. Republika Irska nezavisna je dr`ava i ~lanica EU, dok je Severna Irska deo Ujediwenog Kraqevstva. „FOLKLANDI SU POTENCIJALNA KATASTROFA, ALI ]U VEROVATNO MO]I TO DA RE[IM” Pored pitawa Irske, Tramp je tokom iste posete govorio i o Folklandskim ostrvima, oko kojih ve} decenijama postoji spor izme|u Argentine i Ujediwenog Kraqevstva. On je izjavio da bi, ukoliko bi od wega to bilo zatra`eno, verovatno mogao da pomogne u re{avawu tog problema. Tramp je situaciju opisao kao potencijalnu

katastrofu i naveo da trenutno nijedna od dve strane nije zadovoqna postoje}im stawem. „Siguran sam da }e me pozvati da re{im tu potencijalnu katastrofu. Ako to u~ine, verovatno }u mo}i to da re{im. Trenutno, me|utim, imamo dve zemqe koje nisu zadovoqne situacijom oko Folklanda”, rekao je Tramp tokom posete Irskoj, komentari{u}i nedavni telefonski razgovor sa britanskim premijerom Endijem Bernamom. U svom izlagawu, Tramp je tako|e doveo u pitawe sposobnost Ujediwenog Kraqevstva da se izbori sa eventualnim problemima vezanim za ta ostrva, prenosi Blumberg. „[to se ti~e Folklandskih ostrva, Ujediweno Kraqevstvo je tada bilo druga~ija zemqa, oni su oti{li tamo i preuzeli ih. Nisam siguran da bi to sada u~inili. Imaju mawi problem sa imigracijom, sa energetikom, kao i neke druge probleme koje moraju da re{e”, rekao je Tramp.

NACIONALISTI^KI LIDERI [KOTSKE, VELSA I SEVERNE IRSKE:

Vreme Vestminstera se bli`i kraju Lideri [kotske, Velsa i Severne Irske poru~ili su da se „vreme Vestminstera bli`i kraju” i da se „politi~ki pejza` {irom tih ostrva mewa”, nakon {to su u Kardifu potpisali sporazum o saradwi. Xon Suini iz [kotske nacionalne partije, Run ap Jorvert iz stranke Plejd Kimru i Mi{el O’Nil iz [in Fejna potpisali su memorandum o razumevawu o zajedni~kom radu, preneo je Skaj wuz. Memorandum predvi|a zalagawe za „ja~u, pravedniju ekonomiju”, mogu}nost pro{irewa „sopstvenih energetskih resursa”, kao i stav da budu}nost wihovih zemaqa „pripada Evropskoj uniji”. Potpisivawu je prisustvovala i predsednica [in Fejna Meri Lu Makdonald, koja je sporazum ocenila kao „istorijski”. „To je taj trenutak kada kolektivno potvr|ujemo na{e neotu|ivo pravo da odlu~ujemo o svojoj budu}-

Predsednica stranke [in Fejn Meri Lu Makdonald

nosti”, rekla je Makdonald na konferenciji za novinare. Lideri su ocenili da „veruju da ustavne promene dolaze”. Istovremeno su pozvali na „pravo na samoopredeqewe” svojih naroda i britansku vladu da „pripremi, planira i olak{a ustavne promene u svakoj jurisdikciji”. Lideri su naveli da ih, iako wihove stranke imaju „razli~ite ustavne stavove” i svaka nacija bi trebalo da odlu~i o svojoj budu}nosti „na svoj na~in i u svoje vreme”, povezuje „odlu~nost da se obezbedi da se glasovi naroda ~uju”. Kako je ranije najavqeno, lideri [kotske, Velsa i Severne Irske sastali su se danas u Kardifu, radi planirawa raspada Velike Britanije, a zahteva}e i odràvawe referenduma za odvajawe od Ujediwenog Kraqevstva. Sastanak se odràva nakon {to je britanski premijer Endi Bernam predloìo poslanicima da }e odobriti jo{ jedan {kotski referendum ako postoji jasan konsenzus o tome, prenosi Tawug. Samit u Kardifu se odràva dva dana nakon {to je ameri~ki predsednik Donald Tramp izjavio da bi voleo da vidi ujediwenu Irsku. Tokom posete Dablinu, Tramp je rekao da bi pridruìvawe Severne Irske Irskoj bila „odli~na stvar”. Lider [kotske nacionalne partije i premijer [kotske Xon Svini izneo je tvrdwu da se Bernam „suo~ava sa idejom da }e u}i u istoriju kao posledwi premijer Ujediwenog Kraqevstva”. Poraz laburista u Velsu na majskim izborima zna~i da su sada stranke koje se zalaù za nezavisnost prvi put na vlasti u [kotskoj, Severnoj Irskoj i Velsu.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 17. septembar 2026. 7

[TA JE VARUFAKIS U BEOGRADU REKAO O AMERICI, EVROPI I NAMA:

Budite blizu Evropskoj uniji, ali ne ulazite „Budite {to bliè ulaznim vratima Evropske unije, iskoristite sve prednosti statusa zemqe kandidata, ali nikada nemojte da postajete ~lanica, i nikada im nemojte re}i da ne èlite ~lanstvo“, rekao je Janis Varufakis danas na predavwu koje je odrào u Beogradu. „Jer ako pristanete na ~lanstvo, onda }e vas kao Hrvatsku naterati da se odreknete svoje nacionalne valute, da uzmete evro, a to zna~i kraj va{e ekonomske politike, to zna~i da vi{e nemate kontrolu nad centralnom bankom i nad va{im bankarskim sistemom.“ Pi{e: Anica Teleskovi} Janis Varufakis, biv{i gr~ki ministar finansija, odrào je predavawe u Beogradu na konferenciji koju je organizovala kompanija „Viza“, a kojoj su prisustvovali ovda{wi bankari i predstavnici finansijskog sektora Predavawe u kongresnoj sali Hotela „Sent Rixis“ po~eo je retori~kim pitawem {ta je danas najva`nija vest u svetskim medijima. „[ta god da otvorite, ‚Volstrit ùrnal’, ‚Va{ington post’, glavno pitawe je da li Amerika ulazi u krizu javnog duga, ho}e li bankrotirati, da li je to nova Gr~ka“, ironi~no se nasmejao Varufakis. A onda je na to rekao: „Odgovor je ne. Zato {to ameri~ka ekonomija ima sposobnost reciklirawa. Sistem je tako napravqen da hrani sam sebe, da Amerika ne moè da bankrotira. To je svet u kome ìvimo.“ RECIKLIRAWE AMERIKE Taj sistem, kako kaè, nije uspostavqen 1944. godine u Breton Vudsu, kada je prakti~no postavqen dolarski umesto zlatnog standarda, ve} se to dogodilo po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka, kada je Amerika bila u sli~noj situaciju pred krizom duga. „Ovaj sistem stvoren je u vreme kada je predsednik bio Ri~ard Nikson. On je razvio mehanizam zbog koga je danas irelevantno pitawe da li }e Amerika bankrotirati. Te 1971. godine Amerika je imala veliki buxetski deficit i bila je pred krizom duga. Henri Kisinxer, u to vreme savetnik za nacionalnu bezbednost, pitao se kako da Amerika odrì svoju domina-

ciju. Odgovor mu je dao tada mladi Pol Voker, koji je kasnije postao poznat kao {ef FED-a, koji je smawio inflaciju, ali je uzput razbio i Jugoslaviju“, rekao je Varufakis, misle}i verovatno na du`ni~ku krizu u koju je Jugoslavija upala osamdesetih zbog rasta kamata koje je Voker podigao. Onda je publici u Beogradu ispri~ao na kojoj ideji je tada mladi Pol Voker izgradio finansijski sistem u kome danas ìvimo. „Wegova ideja je bila da se zaduèna Amerika jo{ vi{e zaduì, da jo{ vi{e pove}a javni dug, ali da natera kapitaliste {irom sveta da to plate“, objasnio je Varufakis. Amerika je, naime, u tom trenutku imala spoqno-trgovinski deficit sa svetom, a Vokerova ideja bila je da od zemaqa koje imaju plus u spoqnotrgovinskoj razmeni SAD pokupi vi{kove. „Tako su nastali ameri~ki blizanci deficiti: minus u spoqnoj trgovini i mawak u buxetu. Nema~ki ‚Mercedes’ je do{ao u Kaliforniju, dobio dolare, ali je te dolare vratio nazad i uloìo u Volstrit. Volstrit je onda finansirao buxetski deficit tako {to je kupovao dràvne du`ni~ke papire i odràvao dug. Ali, ulagao je i u nekretnine. I to je svet u kome danas ìvimo, svet u kome Amerika ima sposobnost da se reciklira“, objasnio je Varufakis.

DEINDUSTRIJALIZACIJA EVROPE Govorio je Varufakis i o tome {ta se u me|uvremenu dogodilo sa Evropom, sa Evropskom unijom, koja je imala razvijenu tradicionalnu industriju i koja je i nastala kao zajednica proizvo|a~a ugqa i ~elika. „Bilo je to klasi~no kartelsko udruìvawe“, na{alio se Varufakis, ali je wegova poenta zapravo bila da je Evropa imala jaku i razvijenu industriju, ali je izme{tawem svoje proizvodwe u Ameriku prakti~no se deindustrijalizovala i pristala da bude pesak na kome se drì ameri~ki finansijski sistem. „Evropa je kao zec uletela u ameri~ku zamku“, rekao je Varufakis. Zatim je naveo da se tom i takvom sistemu u me|uvremenu dogodio kolaps, a da je Volstrit preìveo tako {to je od 2008. do korona krize 2020. godine na{tampano 36.000 milijardi dolara. Te milijarde su uloène u „big tech“, najve}e, najmo}nije i najuticajnije tehnolo{ke kompanije na svetu, i u „klaud kapitalizam“, kako ga on naziva. „U Americi nema mnogo stvarne, proizvodne ekonomije, ‚big tek’ dominira. Me|utim, istovremeno sa ameri~kim {tampawem para {irom sveta sprovodile su se mere {tedwe. Mi u Gr~koj smo {ampioni {tedwe“, rekao je Varufakis. Dok je Evropa deinvestirala, dodao

je, neki drugi su proizvodili. „Kina je to radila. Zato danas moè da proizvede automobil koji je jeftiniji i boqi od ‚folksvagena’. Nova genijalna ideja za rast evropske privrede sada je ulagawe u naoruàwe. U Evropi su ludi za rastom namenske industrije. Pa je i ‚Folskvagen’ svoje proizvodne pogone ustupio ‚Rajnmetalu’“, rekao je Varufakis. PREGOVORI O GR^KOM DUGU Pred beogradskim bankarima prisetio se Varufakis i pregovora o gr~kom dugu, nakon {to je Siriza dobila izbore u Gr~koj 2015. godine. „Kada sam oti{ao na prve pregovore u Brisel, re~eno mi je: ‚Imamo vremena’. Pitao sam koliko. ‚11 do 23 dana’, bio je odgovor. Toliko je dana Gr~ku delilo od bankrota. I znate {ta su mi predloìli kao genijalno re{ewe? Da unapred naplatimo 100% godi{weg poreza preduzetnicima. ‚Da uni{tim jedini zdravi deo gr~ke ekonomije?’, pitao sam. ‚Ja sam dobio politi~ki mandat da to ne radim.’ Onda je Volgang [ojble, nema~ki ministar finansija, lupio {akom o sto i rekao: ‚Zbog izborne voqe u Gr~koj ne}emo mewati ekonomski sistem Evropske unije’“, ispri~ao je Varufakis. SRBIJA I EU Zoran Petrovi}, predsednik Izvr{nog odbora Rajfajzen banke, pitao je Varufakisa za{to misli da Srbija ne treba da bude ~lanica EU, naro~ito s obzirom na ~iwenicu da je dve tre}ine na{eg izvoza usmereno na evropsko trì{te, a da iz Evrope u Srbiju dolazi kapital. „Budite {to bliè ulaznim vratima, ali ne ulazite“, odgovorio je Varufakis. „Jer kad prihvatite evro, to }e biti kraj va{e ekonomske politike. Ne}ete vi{e mo}i da uredite sistem kako ho}ete.“ „[ta onda da radimo? Da budemo deo Evropske ekonomske zajednice?“, pitao je Petrovi}. „Za{to da ne“, rekao je Varufakis i ra{irio ruke. Pre nego {to je si{ao sa bine, uz aplauz publike u kongresnoj sali Hotela „Sent Rixis“, Janis Varufakis je okupqenima rekao kako je prvi put u Beogradu bio 1969. godine. Iz Atine je s roditeqima tada do{ao vozom. „Jugoslavija je tada bila i slobodnija i razvijenija od Gr~ke“, setno se prisetio.

AMBASADOR BOSNE I HERCEGOVINE U SRBIJI ALEKSANDAR VRAWE[:

Helez poziva na rat dok Evropa }uti Ambasador Bosne i Hercegovine u Srbiji Aleksandar Vrawe{, gostuju}i u emisiji „Za stolom sa Apostolom” na Prvom programu Radio-televizije Srbije, ocewuje da se uloga Srbije i Republike Srpske u o~uvawu mira moè egzaktno dokazati. Podvla~i da je Beograd potpisnik Dejtonskog mirovnog sporazuma, a da se Srpska svih 30 godina poziva iskqu~ivo na izvorni Dejton, uz podse}awe da je aneks ~etiri tog sporazuma – dejtonski ustav – i danas na snazi i da su{tinski nikada nije mewan. Na pitawe da li ustav ru{i ministar inostranih poslova Elmedin Konakovi}, najavom povla~ewa diplomatskog osobqa iz Beograda, sagovornik emisije „Za stolom sa Apostolom” navodi da u praksi nema potvrde da takve najave mogu da budu sprovedene, jer spoqnu politiku BiH vodi Predsedni{tvo, koje jedino moè i da opozove ambasadora, dok su diplomate dràvni slu`benici zakonom za{ti}eni od me{awa politi~ke sfere u wihov posao.

„Na kraju nedjeqe, poslao je kona~no nekakve papire, nekakvu instrukciju, u kojoj vi{e ne opoziva nikoga iz Ambasade Bosne i Hercegovine, nego poziva na konsultacije, i to ministra savjetnika, tehni~kog sekretara i voza~a. Elmedin Konakovi} }e u}i u istoriju svjetske diplomatije kao jedini {ef diplomatije koji je na politi~ke konsultacije pozvao voza~a”, isti~e ambasador. Obja{wavaju}i ustavnu strukturu, Vrawe{ navodi da ministar nije pretpostavqeni ambasadorima, ve} pomo}ni organ Predsedni{tva, koje imenuje i poziva ambasadore, te da je wegov posao da ve} usagla{en spoqnopoliti~ki stav sprovede u bilateralnoj i multilateralnoj saradwi, a ne da ga kreira – {to, kako tvrdi, ministri iz reda bo{wa~kog naroda u vi{e navrata nisu po{tovali, koriste}i Ministarstvo spoqnih poslova da bo{wa~ku politiku predstave kao zvani~an stav dr`ave. Kako smatra, takvo pona{awe je u vezi sa predizbornom kampawom uo~i izbora 4. oktobra, na kojima bi, prema istra`ivawima na koja se poziva, Stranka demo-

kratske akcije trebalo da se vrati na politi~ku scenu Federacije, a SDP i NiP, na ~ijem je ~elu Konakovi}, da odu u opoziciju, dok sarajevska javnost mesecima pi{e i o mogu}im krivi~nim prijavama. Govore}i o inicijativi grupe poslanika iz politi~kog Sarajeva, koji su na vi{e stotina adresa poslali predlog da se raskinu specijalne veze Srbije i Republike Srpske, sagovornik procewuje da je re~ o potpuno pogre{nom naumu, jer su specijalne i paralelne veze sastavni deo Dejtonskog mirovnog sporazuma, a odnos dve strane, kako isti~e, niko ne mo`e da naru{i – {to potvr|uju i zajedni~ka vojna ve`ba na Pe{teri i zajedni~ko obele`avawe Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u Bawaluci. „Kakve veze ima neki poslanik iz, reciNajo{triju ocenu ambasador iznosi povodom istupa ministra odbrane u Savetu ministara BiH Zukana Heleza, koji je pozvao me|unarodnu zajednicu da povu~e potpis sa Dejtonskog sporazuma uz poruku da Bo{waci znaju {ta im je ~initi posle toga – u tome sagovornik ne vidi predizbornu retoriku, ve} otvoren poziv na rat,

podse}aju}i i na re~i Alije Izetbegovi}a da }e `rtvovati mir. „Sjetimo se i onih rije~i Alije Izetbegovi}a, koji je rekao da }e `rtvovati mir, pa je i `rtvovao mir. Trideset i ne{to godina kasnije slu{amo od marginalnog politi~ara iz SDP-a kako je spreman da ponovo pokrene rat. A znate {ta me tu najvi{e impresionira? To {to na to }uti ta ista Evropa”, zakqu~uje ambasador Bosne i Hercegovine u Srbiji.

8 ^etvrtak 17. septembar 2026.

REPUBLIKA SRPSKA

Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

NSW 2560 0425 358 539

0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

SABRALI SMO SE DA POKA@EMO DA SMO JEDNO:

U Bawaluci obeleèn Dan srpskog jedinstva i zastave U Bawaluci je odràna sve~ana akademija povodom obeleàvawa Dana srpskog jedinstva i nacionalne zastave, a prisutnima su se obratili patrijarh srpski Porfirije, srpski premijer \uro Macut i predsednik SNSD-a Milorad Dodik. Republiku Srpsku ose}am kao svoj dom, rekao je srpski patrijarh Porfirije tokom obra}awa. „Uvek se radujem kada do|em u dedovinu, pradedovinu“, poru~io je patrijarh Porfirije. On je naglasio da ose}a veliki blagoslov jer smo se sabrali da pokaèmo da smo jedno, jedan narod, jedna vera, jedna crkva. „Dobro znamo da postoje razli~ita jedinstva. Ekonomsko, socijalno, psiholo{ko, biolo{ko, religijsko, nacionalno... Ali isto tako znamo da najve}i broj jedinstava ima ograni~en rok trajawa. Ima svoj po~etak i kraj, a ~eka se da mnoga jedinstva vremenom se pretvore u svoju suprotnost. Ma koliko iamli svoje zna~ajne vrednosti, ne moè biti postojano. Ali hvala Bogu, na{ narod ima postojano jedinstvo, bez obzira na silne neda}e, oluje i bure kroz koje je prolazio. Kao narod smo opstajali i bili istinski stvarala~ki,

davali divne duhovne plodove, po kojima nas i drugi prepoznaju“, poru~io je patrijarh Porfirije. Patrijarh je izjavio je da jedinstvo srpskog naroda ne po~iva na prolaznim vrednostima, ve} na ~vrstim temeqima koje je postavio Sveti Sava i potvrdio Sveti knez Lazar. „To jedinstvo ima svoj koren koji se zove pravoslavna vera, pravoslavna crkva, jevan|eqe Hristovo. Taj koren, taj temeq, je ve~an. On je bez po~etka i bez kraja; samo Wegovo prisustvo ~ini da ve} ovde i sada budemo u~esnici ve~nosti“, rekao je patrijarh. On je istakao da Republiku Srpsku ose}a kao svoj dom i da se uvek raduje kada do|e u dedovinu i naglasio da ose}a veliki blagoslov, jer smo se sabrali da

poka`emo da smo jedno, jedan narod, jedna vera, jedna crkva. Patrijarh je naveo da srpski narod ima postojano jedinstvo, bez obzira na silne neda}e, oluje i bure kroz koje je prolazio. „Kao narod smo opstajali i davali divne duhovne plodove, po kojima nas i drugi prepoznaju. Dobro znamo da postoje razli~ita jedinstva. Ekonomsko, socijalno, psiholo{ko, biolo{ko, religijsko, nacionalno... Ali isto tako znamo da najve}i broj jedinstava ima ograni~en rok trajawa. Ima svoj po~etak i kraj“, naveo je Porfirije. Kako ka`e, srpski narod ima postojano jedinstvo, bez obzira na silne neda}e, oluje i bure kroz koje je prolazio. „Kao narod smo opstajali i davali divne duhovne plodove,

po kojima nas i drugi prepoznaju“, rekao je patrijarh. Patrijarh je dodao da pravoslavna vera treba da bude na{a zastava i prostor jedinstva. „Neka nam je sre}an i blagosloven dana{wi praznik, dan zastave, slobode i jedinstva na{ega naroda“, poru~io je Porfirije. Macut: Najboqi na~in da pokaèmo svoje jedinstvo, drago mi je da sam ponovo do{ao svojoj ku}i ûvamo slobodu, dostojanstvo i svoj narod gde god da ìvi, poru~io je predsednik Vlade Republike Srbije \uro Macut. „Ovo je najboqi na~in da pokaèmo kako izgleda srpsko jedinstvo. I ja dolazim sa ove strane Drine. Drago mi je da sam ponovo do{ao svojoj ku}i. Neki su se nadali da ne}emo biti ovde, evo do{ao sam i tu su ministri u Vladi Srbije“, naveo je Macut.

Naglasio je da }e Srbija uvek biti uz Srpsku. „Zaista mi je velika ~ast {to sam u Bawaluci. Pod na{om trobojkom obele`avamo ovaj dan. Srpska trobojka je na{ simbol“, istakao je Macut. Dodik: Srbi identitet ne grade iz mr`we prema drugima, ve} iz qubavi prema svom narodu Srbi identitet ne grade iz mr`we prema drugima, ve} iz qubavi prema svom narodu, rekao je Milorad Dodik. „Pozdravqam predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a koji je utemeqiteq ovog praznika, jo{ smo zajedno 2020. pri~ali o ovome i do~ekali da proslavqamo i obele`avamo na{e zajedni~ke datume“, rekao je Dodik. On je podsetio da se srpski narod borio za svoj rod, krsnu slavu, crkvu, svoje pismo i za slobodu i da se nikome ne pokori.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

MACUT POSLE ZABRANE PRELETA NAD BIH:

U Bawaluku idem automobilom da obeleìmo Dan srpskog jedinstva Premijer Srbije u tehni~kom mandatu prof. dr \uro Macut izjavio je da ga to {to mu je zabrawen prelet preko BiH ne}e spre~iti da bude u Bawaluci i prisustvuje obeleàvawu Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. „Ako ve} nisam mogao avionom, idem automobilom. Va`no mi je da budem sa na{im narodom i da zajedno, dostojanstveno i u miru, obeleìmo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave“, naveo je Macut. Ocenio je da je u 21. veku u Evropi zaista neprimereno poku{avati da se administrativnim merama nekome brani da do|e na obeleàvawe praznika koji nikoga ne ugroàva i koji nije usmeren ni protiv koga.

„Upravo su ovakvi potezi ono {to sve nas u regionu vra}a unazad, a ne praznici na kojima slavimo svoje jedinstvo, slobodu, istoriju i zastavu, po{tuju}i istovremeno svakog drugog i wegovo pravo da ~uva svoje ime, identitet i tradiciju“, istakao je Macut. Dodao je da takve odluke mogu samo da izazovu àqewe i da one mnogo vi{e govore o onima koji ih donose. „Mi ne}emo odgovarati podizawem tenzija. Srbija }e nastaviti da pruà ruku saradwe i po{tuje civilizacijske standarde slobode kretawa i dobrosusedskih odnosa, da po{tuje druge, ali i da ~uva i po{tuje ono {to je weno“, istakao je Macut. U Bawaluci je obeleèn Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

CRNA GORA

^etvrtak 17. septembar 2026. 9

Vatra kod Ostroga ne ugroàva manastir i manastirsko imawe Predsednik Op{tine Danilovgrad Aleksandar Grgurovi} saop{tio je da, prema informacijama sa terena, vatra trenutno ne ugroàva manastir Ostrog i manastirsko imawe. „Povodom poàra koji je izbio na podru~ju u blizini Manastira Ostrog, nadle`ne slu`be preduzele su sve neophodne mere i aktivnosti u ciqu wegovog stavqawa pod kontrolu. Poàr se nalazi na udaqenosti od oko jednog kilometra vazdu{nom linijom od manastira”, naveo je Grgurevi} u objavi na dru{tvenim mreàma. Teren je nepristupa~an i onemogu}ava efikasno delovawe vatrogasnih ekipa sa zemqe, zbog ~ega je u akciju ga{ewa ukqu~en helikopter Vojske Crne Gore. Na terenu su slu`be za{tite i spa{avawa Nik{i}a i Danilovgrada. Prema informacijama sa terena, Manastir Ostrog i manastirska zemqa nisu ugroèni“, napisao je Grgurovi}. „Imaju}i u vidu angaòvawe vazduhoplova, aktivnosti ekipa na terenu, kao i najavqene padavine u ve~erwim satima, o~ekuje se da poàr u najkra}em roku bude stavqen pod kontrolu i u potpunosti uga{en“, naveo je Grgurovi}. Komandir nik{i}ke Slu`be za{tite i spasavawa Slavko Tadi} naveo je da su nik{i}ki vatrogasci sino} uo~ili poàr i odmah poslali jednu ekipu. „Ta ekipa je ostala sino} ~itavu no}, jutros je preventivno tamo. Sve je pod kontrolom, da niko ne brine. Dolaze helikopteri Vojske Crne Gore, to su nam najavili za devet sati, tako da }emo danas to da zavr{imo i da se okrenemo drugim poàri{tima, koja nisu mala“, pojasnio je Tadi} za RTCG. Prema wegovim re~ima, pripadnici Slu`be za{tite i spasavawa }e se, nakon re{avawa situacije kod Ostroga, fokusirati na ostale ugroène lokalitete.

SRPSKA ESTRADA ZA DO^EK 2027. U CG ZARADI]E NA STOTINE HIQADA EVRA!

ôla najskupqi, a od èna dominira Ceca Novogodi{wi nastupi ve} su svuda ugovoreni, pa i u Crnoj Gori. Posle lo{e letwe sezone tezgarewa na primorju, zima obe}ava jer su se i pravila promenila. Crnogorci su i ove godine re{ili da igraju na sigurno, pa su za nastupe za novogodi{we praznike odlu~ili da opet dovedu najve}e zvezde, koje }e, logi~no, dobiti i najve}e honorare u najlu|oj no}i. Tako za Zdravka ôli} a,Svetlanu Cecu Ra`natovi},Dina Merlina, @eqka Joksimovi} a, Seku Aleksi}, Sa{u Mati}a i Jakova Jozinovi}a u predstoje}oj sezoni nema zime. Na{ izvor koji je dobro upu}en u honorare izvo|a~a koji s razlogom suvereno vladaju kad su veliki koncerti u pitawu otkriva sve detaqe.

- Kao i pro{le godine, i ove se ide na sigurno. Publika mora da bude zadovoqna, a to mo`e jedino ako program i izvo|a~i budu na nivou. Narodna i zabavna muzika jedine su koje prolaze kad je do~ek Nove godine u pitawu. Qudi vole da se provesele uz hitove koji traju. Recimo, ^ola 31. decembra nastupa u Kotoru, i to za navodno

120.000 evra, Ceca Ra`natovi} je rezervisana u Tivtu i tom prilikom }e inkasirati 100.000 evra. Pored we, u programu u~estvuju Pe|a Jovanovi} za navodno 30.000 evra, Jakov Jozinovi} za navodno 40.000 evra i Mirza Selimovi} za navodno 20.000 evra - pri~a na{ sagovornik iz Crne Gore. Prema wegovom re~ima, celo

primorje je pokriveno sva tri dana praznika. - U Baru, koji je za pro{li do~ek bio jedna od najpose}enijih destinacija, ove godine za do~ek peva Seka Aleksi}, navodno za 60.000 evra, a za reprizu Dino Merlin za 90.000 evra. U Herceg Novom }e publiku zabavqati Sa{a Mati} za navodno 50.000 evra, a 1. januara Nata{a Bekvalac za 30.000 evra. Glavna zvezda u Budvi, koja po tradiciji okupqa najzvu~nija imena, bi}e @eqko Joksimovi}, koji }e za svoj anga`man inkasirati 70.000 evra. Naravno, u ovu cenu ulaze i tro{kovi cele organizacije, a deo novca ide i prate}im bendovima - otkriva sagovornik, pa dodaje: - Jednostavno re~eno, nije se {tedelo jer su sve op{tine i tu-

risti~ke organizacije saglasne da ne}e da rizikuju s mladim autotjun peva~ima ili nekim rok bendovima kao u pro{losti, kad su bili u minusu. Ide se samo na provereno jer }e na taj na~in privu}i i lokalno stanovni{tvo, ali i turiste iz celog regiona. Interesantno je i to da i pored lo{e sezone nastupa u Crnoj Gori najve}e zvezde dobijaju najve}i novac za ulazak u 2027. godini. To jeste specijalno ve~e, qudi vole da se provedu, opuste i da se razonode - zakqu~uje na{ sagovornik. I zaista je tako. Nova godina je poseban trenutak u godini kad slavimo pro{le uspehe i pripremamo se za nove po~etke. To je prilika za dru`ewe, radost i stvarawe uspomena koje }emo dugo pamtiti. Zato qudi vole da taj trenutak obele`e na pravi na~in.

10 ^etvrtak 17. septembar 2026.

KOSOVO I METOHIJA NA NAJVE]OJ SVETKOVINI SRPSKOG FUDBALA U AMERI^KOJ DIJASPORI – „SRBIJADA’’ U ^IKAGU SA EKIPAMA SAD, KANADE I SRBIJE

OFK Dif iz Kosovske Mitrovice prvak turnira Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi}

PREDSEDNICA SKUP[TINE KOSOVA AQBUQENA HAXIJU U NEDEQU 13. SEPTEMBRA:

Na najve}oj svetkovini srpskog fudbala u ameri~koj dijaspori – ‘’Srbijada’’ u ^ikagu, na fudbalskom turniru, od 5. do 7. septembra, mla|i pioniri OFK DIF iz Kosovske Mitrovice (U13), osvojili su prvo mesto i tako su postali ‘’Osvaja~i Srbijade’’ u velikom ameri~kom gradu, gde ima vi{e od 100.000 Srba.

Proglasila 11. saziv Skup{tine Kosova konstituisanim a onda izabrana Vlada ”Kurti 4” Nakon osam neuspelih kandidatura sa Srpske liste, skup{tina je uspela da za potpredsednicu izabere poslanicu Tawu Vujovi}, sa 62 glasa – uz podr{ku Pokreta Samoopredeqewe i nekih od DSK Predsednica Skup{tine Kosova Aqbuqena Haxiju proglasila je, u nedequ 13. septembra, 11. saziv Skup{tine Kosova konstituisanim, nakon {to su izabrani potpredsednici parlamenta iz redova Demokratskog saveza Kosova (DSK), sa Srpske liste i neve}inskih nesrpskih zajednica, iako mesto potpredsednika koje pripada PDK-u ostaje nepopuweno. Uprkos odbijawu Demokratske partije Kosova (DPK) da u~estvuje na sednici i povla~ewu kandidature Vqore ^itaku za mesto potpredsednice, proces konstituisawa Skup{tine Kosova zavr{en je izborom svih ostalih kandidata. Predsedavaju}a sednice Haxiju je, komentari{u}i odsustvo predstavnika DPK, navela da parlament „ne mo`e ostati talac nikoga, nijednog politi~kog entiteta“ i da }e se proces nastaviti sa predlozima DSK. Kandidat DSK za potpred-

sednika Kujtim [aqa izabran je sa 75 glasova za. Nakon osam neuspelih kandidatura sa Srpske liste, skup{tina je uspela da za potpredsednicu izabere i poslanicu Tawu Vujovi}, koja je dobila glasove i Pokreta Samoopredeqewe i neke od DSK. Tawa Vujovi} izabrana sa 62 glasa – i ona je tako postala potpredsednica Skup{tine iz srpske zajednice. Ina~e, Vujovi}eva je dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Pri{tine sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici. Bo{wa~ka poslanica Emilija Rexepi izabrana je iz redova nesrpskih mawina. Demokratska partija Kosova (DPK) saop{tila je da ne}e u~estvovati na sednicama Skup{tine Kosova dok Ustavni sud ne donese odluku o wima. DPK je saop{tila da aktuelna situacija zahteva „ustavnu jasno}u“ i da }e se obratiti Sudu. Posle sednice odr`ane u nedequ ujutru, 13. septembra,

– tokom koje je predsednica Skup{tine Kosova Aqbuqena Haxiu proglasila Skup{tinu konstituisanom – Pokret Samoopredeqewe dostavio je wenoj kancelariji ime Aqbina Kurtija kao mandatara za sastav vlade. Nakon toga, Haxiu je imenovala Kurtija i sazvana je sednica. Poslanici Demokratske partije Kosova (DPK), Alijanse i Demokratskog saveza Kosova (DSK) nisu prisustvovali sednici na kojoj se glasalo o Vladi Kosova. Prisutni su bili poslanici Pokreta Samoopredeqewe, Srpske liste i nekih mawinskih zajednica. Nakon Kurtijevog govora – u kojem je predstavio sastav vlade i planove za naredne ~etiri godine – predlog je stavqen na glasawe i dobio je neophodnu podr{ku. Vlada Kosova }e imati, tri potpredsednika i 17 ministarstava od koji }e Ministar za zajednice i povratak biti Nenad Ra{i} iz stranke „Za slobodu, pravdu i opstanak“ koju on vodi.

Sa pobednicima su proslavila i deca sa Kosova i Metohije, glavne zvezde ‘’Srbijade’’, ~lanovi kluba FK “DIF” iz Kosovske Mitrovice, koji su bili specijalni gosti ovogodi{we ‘’Srbijade’’ i usput se okitili trofejem u kategoriji ispod 13 godina. ^estitke i mla|im petli}ima (U11), koji su zauzeli 3. mesto u grupi, i osvojili simpatije publike kao najmla|a ekipa turnira! Slede}a Srbijada odr`ava se u Kanadi, a OFK DIF }e ponovo biti tamo — sa dve ekipe.

KOMANDANT KFOR-A, GENERAL-MAJOR OZKAN ULUTA[:

EU i kosovske institucije }e odlu~iti o otvarawu Ibarskog mosta kada KFOR zavr{i stalno prisustvo tamo Komandant KFOR-a, general-major Ozkan Uluta{, izjavio je,11. septembra, da se bezbednosna situacija na Kosovu poboq{ala posledwih godina i da je trenutno generalno stabilna. Prema re~ima komandanta KFOR-a, poboq{awe situacije dovelo je do toga da NATO obustavi raspore|ivawe rezervnih snaga u januaru ove godine. Prema wegovim re~ima, misija deluje nepristrasno i u tesnoj koordinaciji sa Kosovskom policijom i Euleksom, u okviru wihovih odgovaraju}ih bezbednosnih odgovornosti. Uluta{ je izjavio da KFOR ne mo`e da odlu~i da li }e otvoriti Ibarski most ili ne, napomiwu}i da je to pitawe na EU i drugim relevantnim kosovskim institucijama. Dodao je da bi se to moglo dogoditi kada KFOR „zavr{i svoje stalno prisustvo na Ibarskom mostu“.

MILORAD ARLOV NA ADMINISTRATIVNOM PRELAZU JARIWE PODELIO STIPENDIJE ZA DECU SA KOSMETA

^etvoromese~ne stipendije za dvadset jedno dete sa Kosmeta Predsednik Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke Milorad Arlov podelio je na administrativnom prelazu Jariwe, u subotu 12. septembra, ~etvoromese~ne stipendije za dvadeset jedno dete sa Kosmeta u ukupnoj vrednosti od 9.300 evra. Poznato je da je wemu zabrawen ulaz na prostor Kosova i Metohije, pa u kontinuitetu godinama Arlov na ovaj na~in poma`e mladima u pokrajini i isti~e, ‘’Kosmet se brani delima“. Ovoga puta, na samom po~etku {kolske godine, sredstva za |ake sa Kosova i Metohije obezbedili su donatori i Telekom Republike Srpske. Iz Odbora isti~u, da je ovo najve}i broj stipendija u jednom

ciklusu od 2015. godine, kada je po~ela ova humanitarna misija. Stipendije su dodeqene dvadeset jednom detetu za period septembar - decembar ove godi-

ne. Pomo}, koja se u kontinuitetu doprema iz Republeke Srpske, a deli na Jariwu uru~ena je 12. septembra deci samohranih roditeqa, onima iz vi{e~lanih

porodica slabijeg materijalnog stawa, kao i deci sa pote{ko}ama u razvoju i oboleloj deci. Dodequju}i koverte sa novcem deci, koja su iz razli~itih

sredina sa Kosova i Metohije pristigla na Jariwe, Arlov im je pre svega po`eleo dobro zdravqe, da ovu pomo} iskoriste za prioritetene potrebe i da im pomogne u priprama za {kolsku godinu koja je upravo po~ela. - Kosovo i Metohiju volimo i branimo delima, a ne re~ima. Dodelili smo stipendije za dvadset jedno dete u ukupnoj vrednosti od 9300 evra. @eleli smo da na po~etku {kolske godine obradujemo decu i wihove roditeqe, istakao je Arlov. Posebno je ovom prilikom istakao veliko delo donatora iz Republike Srpske, koji ve} jedanaest godina stipendira decu sa Kosova i Metohije i koji je za sve ove godine do sada izdvojio oko 80 hiqada evra pomo}i iz li~nih sredstava.

SRBI U SVETU

SE]AWE NA SRPSKE @RTVE 11. SEPTEMBRA:

^etvrtak 17. septembar 2026. 11

UDRU@EWE BORACA KRAQEVSKE VOJSKE “DRAGOQUB DRA@A MIHAILOVI]”

Vladimir i Bojan nestali Poziva vas na piknik u subotu su u dimu i plamenu 19. septembra 2026. godine Kula bliznakiwa! sa po~etkom u 11 sati, prije podne, u domu Udru`ewa (91-99 Good St, Granville, 2142 NSW). l Ulaz sa ru~kom je $20. l Zabavqa}e nas poznati peva~ Dule Milivojevi} uz pratwu klavijaturiste Dragana Kotevskog. l Svi ste nam dobrodo{li!

Dok Amerika odaje po~ast nedu`nim `rtvama teroristi~kog napada 11. septembra 2001. na Wujork i Va{ington, Srbi {irom sveta s pijetetom se se}aju Vladimira Toma{evi}a i Bojana Kosti}a, dvojice mladih Beogra|ana, koji su tog dana poginuli u napadu na Kule bliznakiwe, svetskog trgovinskog centra na Menhetnu. Bojan Kosti} se u momentu prvog udara otetog aviona na Svetski trgovinski centar nalazio na 104. spratu u kancelarijama brokerske kompanije „Kantor Ficxerald”. Minut posle razorne eksplozije on je telefonom pozvao svoju verenicu [ve|anku Suzan i ostavio joj poruku na sekretarici: “Avion je udario u zgradu, poku{a}emo da se evakui{emo”. Wegovo telo nikada nije prona|eno, a Bojan Kosti} je, sa jo{ hiqadama nestalih u ru{evinama Svetskog trgovinskog centra progla{en mrtvim. Bojan Kosti} je ro|en 1968. godine u Beogradu gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Kao jedan od veoma talen-

tovanih mladih u ko{arka{koj {koli „Partizana” dobio je stipendiju na Univerzitetu Ajova. Tamo je igrao ko{arku i {kolovao se, ali kad se te{ko povredio morao je da zavr{i sportsku karijeru. Vladimir Toma{evi}, koji je sa suprugom Tawom `iveo u Kanadi, stigao je tog kobnog 11. septembra 2001. u Wujork da bi u~estvovao na seminaru iz informacionih tehnologija. U momentu teroristi~kog napada Al Kaide nalazio se u prostorijama ~iji je naziv bio “Prozori sveta”, na posledwem spratu jedne od kula bliznakiwa Svetskog trgovinskog centra. Vladimir Toma{evi} ro|en je 25. januara 1965. na Kosovu i Metohiji. U ranom detiwstvu, kao ~etvorogodi{wi de~ak sa roditeqima i mla|om sestrom Jelenom preselio se u Beograd, gde je diplomirao na Elektrotehni~kom fakultetu. U Kanadi je radio na razvijawu softvera. Brzo je napredovao u slu`bi i bio postavqen za potpredsednika kompanije “Optus biznis solu{n”. Godinu dana nakon teroristi~kog napada, objavquju}i

Srda~an Ravnogorski pozdrav od Uprave. S VEROM U BOGA ZA KRAQA I OTAXBINU, RAVNA GORA POBEDITI MORA! biografije nastradalih, “Wujork tajms” je 16. juna 2002. godine, za Vladimira Toma{evi}a napisao da je on bio ~ovek koji je “uvek znao da udeli kompliment drugima”. Sa suprugom Tawom `iveo je u Torontu, voleo je da se bavi tenisom i golfom. Smatraju}i da ne}e biti mogu}e prona}i posmrtne ostatke svih nastradalih, gradske vlasti Wujorka su posle

teroristi~kog napada ponudile porodicama `rtava urne sa pepelom sa zgari{ta razorenih kula-bliznakiwa. Rodteqi Vladimira Toma{evi}a su ponudu prihvatili i urnu koja je stigla iz Amerike pohranili na Top~iderskom grobqu u Beogradu, a kasnije i jo{ neki delovi tela. Sahrana Vladimirovih posmrtnih ostataka obavqena je 11. septembra 2008. u Beogradu.

DAN SRPSKOG JEDINSTVA OBELE@EN U [TUTGARTU:

„Ma gde ìveli, Srbija vam je blizu“ Ministar u Vladi Republike Srbije \or|e Mili}evi} poru~io je u [tutgartu, na centralnoj manifestaciji povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, da Srbija èli da veza sa svojim narodom, ma gde on ìveo, ostane ìva, sna`na i trajna. Manifestacija je odràna u [tutgartu i Ludvigsburgu, uz prisustvo velikog broja pripadnika srpske dijaspore, predstavnika udruèwa i kulturno-umetni~kih dru{tava. Pored ministra Mili}evi}a, prisutnima su se obratili generalni konzul Republike Srbije u [tutgartu Dragan Dimitrijevi} i ministar za evropske integracije i me|unarodnu saradwu Republike Srpske Zlatan Kloki}. „êtvrtu godinu zaredom ovaj veliki nacionalni praznik obeleàvamo zajedno sa na{im narodom van Srbije. Posle Frankfurta, Minhena i Be~a, danas smo ovde. Va`no nam je da najva`nije

datume na{e dràve i na{eg naroda obeleàvamo i sa na{im sunarodnicima koji ìve van Srbije, jer gde god da ìvimo i koliko god kilometara bilo izme|u nas, pripadamo istom narodu“, rekao je Mili}evi}. On je istakao da srpska trobojka nije samo simbol dràve i se}awe na slavne stranice nacionalne istorije, ve} i znak pripadnosti i veza izme|u generacija. Me|u na{im qudima u dijaspori ima onih koji su iz Srbije oti{li pre trideset ili ~etrdeset godina, onih koji su oti{li pre deset ili dvadeset, onih koji su do{li nedavno, ali i mnogo mladih koji su ro|eni i odrastaju van Srbije. Razli~ite su ìvotne pri~e, ali je ono {to nas povezuje isto. Na{a je zajedni~ka odgovornost da godine i kilometri ne oslabe vezu sa Srbijom“, naglasio je ministar. Posebno je poru~io da Srbija èli da mlade generacije u dijaspori poznaju svoj jezik, po-

reklo, istoriju i kulturu i da Srbiju ne doìvqavaju samo kao zemqu svojih roditeqa, baka i deka. „Pripadnost jednom narodu ne prestaje prelaskom granice. Ne prestaje ni posle deset, dvadeset ili pedeset godina i ne mora da prestane ni u drugoj ili tre}oj generaciji“, rekao je Mili}evi}. Ministar je uputio i jasnu poruku onima koji razmi{qaju o povratku u Srbiju. „Srbija èli i va{ povratak. Ne kao obavezu i ne kao uslov da biste bili deo svog naroda. @elimo da Srbija bude zemqa u koju moète da se vratite onda kada to poèlite - ne samo mesto u koje dolazite na odmor, ve} mesto u kojem moète uspe{no da nastavite svoj ìvot. Na{ posao je da povratak u Srbiju ne bude samo èqa, ve} realna ìvotna mogu}nost. Vrata Srbije su vam otvorena“, poru~io je Mili}evi}. Osvr}u}i se na aktuelni dru{tveni ambijent u Evropi i svetu, Mili}evi} je rekao

da se ponovo ~uju glasovi koji qude dele prema tome odakle su do{li, gde su ro|eni, kako se prezivaju ili kojem narodu pripadaju i da je upravo zato va`no da srpski narod bude jo{ povezaniji. „@elimo da na{i qudi budu dobri i uspe{ni gra|ani zemaqa u kojima `ive, da doprinose dru{tvima u kojima su stvorili svoje domove i budu po{tovani po svom znawu, radu i rezultatima. I da istovremeno budu ponosni na to {to su Srbi. Jedno drugom ne protivre~i“, istakao je ministar. Mili}evi} je poru~io da Dan srpskog jedinstva, slobode i na-

cionalne zastave nije samo praznik pro{losti, ve} i praznik budu}nosti srpskog naroda. „Pitawe je {ta }emo ostaviti generacijama koje dolaze posle nas - samo pri~u o Srbiji ili ìvu vezu sa Srbijom. Na{ izbor mora biti jasan: da budemo {to bliì, da jedni drugima pomaèmo i da ono {to smo nasledili od svojih predaka sa~uvamo i predamo svojoj deci“, rekao je Mili}evi}. On je obra}awe zavr{io porukom srpskom narodu {irom sveta: „Ma gde ìveli, Srbija vam je blizu. Srbija vas nikada ne}e zaboraviti. Srbija ra~una na vas. I Srbija vas uvek ~eka.“

12 ^etvrtak 17. septembar 2026.

AUSTRALIJA

AUSTRALIJA DIGLA STELT LOVCE!

Dva F-35A poslata u kom{iluk, sve spremno za zajedni~ke operacije! ROLS-ROJS PRO[IRUJE FABRIKU NUKLEARNIH REAKTORA ZA PODMORNICE ZA 100.000 KVADRATNIH METARA:

Projekat finansiraju Australija i Britanija Rols-Rojs, ime koje se istorijski povezuje sa luksuznim automobilima, ali koji ve} decenijama posluje kao nezavisna industrijska i inèwerska kompanija, ubrzava proizvodwu u oblasti pomorske odbrane. Kompanija Rols-Rojs zapo~ela je radove na udvostru~avawu povr{ine svog kompleksa Rejnzvej u Derbiju, jedinog mesta na kojem se projektuju i proizvode nuklearni reaktori sa vodom pod pritiskom nameweni svim podmornicama britanske Kraqevske mornarice. Ve} je u toku proizvodwa petog reaktora za novu klasu podmornica, ~ija }e izgradwa po~eti tek 2027. godine. Pro{irewe kompleksa obuhvati}e vi{e od 100.000 kvadratnih metara novih proizvodnih i kancelarijskih prostora, a projekat je povezan i sa britansko-australijskim obavezama u okviru sporazuma AUKUS. REAKTOR SE VE] PROIZVODI ZA PODMORNICU ÎJA GRADWA JO[ NIJE NI POÊLA Velika investicija u Engleskoj podrazumeva izgradwu vi{e od 100.000 kvadratnih metara novih proizvodnih i kancelarijskih prostora, {to odgovara povr{ini od oko 19 fudbalskih terena, navodi portal „AutoNocion”. Pored pro{irewa infrastrukture, projekat }e otvoriti 1.170 novih radnih mesta, uz vi{e od 5.500 qudi koji ve} rade u diviziji Rols-Rojs Submarines. Vaàn strate{ki detaq otkriven tokom zvani~ne ceremonije povodom pro{irewa fabrike, odràne 3. jula 2026. godine, jeste tempo kojim se odvija proizvodwa. Tokom zvani~ne posete fabrici u Derbiju, britanski zvani~nici mogli su da vide da se ve} radi na petom reaktoru namewenom novoj klasi podmornica SSN-AUKUS. Proizvodwa nuklearnih reaktora izuzetno je dug i sloèn proces, zbog ~ega se komponente pogonskog sistema sklapaju mnogo pre nego {to po~ne izgradwa same podmornice. Se~ewe prvog ~elika za trup prve podmornice ove nove klase planirano je tek za 2027. godinu. Pro{irewe industrijskih kapaciteta direktno je povezano sa odbrambenom strategijom Ujediwenog Kraqevstva, nedavno objavqenom u Planu ulagawa u odbranu. Zvani~ni dokument predvi|a izdvajawe dodatnih gotovo 20 milijardi funti (oko 24 milijarde evra) za program nuklearne odbrane tokom naredne ~etiri godine, kao i izgradwu do 12 juri{nih podmornica klase SSN-AUKUS za britansku Kraqevsku mornaricu. One bi trebalo da po~nu da zamewuju sada{we podmornice klase Astute krajem tridesetih godina ovog veka. AUSTRALIJA DIREKTNO FINANSIRA FABRIKU UDAQENU 16.000 KILOMETARA Razmere projekta u Derbiju dodatno pove}ava trilateralno bezbednosno partnerstvo AUKUS. Australija, zemqa koja na svojoj teritoriji nema nijednu komercijalnu nuklearnu elektranu, donela je strate{ku odluku da uvede podmornice na nuklearni pogon. Kako bi obezbedila svoju budu}u flotu, vlada u Kanberi odlu~ila je da ne razvija sopstvenu nuklearnu industriju od nule, ve} da kompletne reaktore, potpuno sastavqene i spremne za ugradwu, kupuje direktno od kompanije Rols-Rojs Submarines. Zbog toga Australija direktno ulaè 2,4 milijarde funti tokom deset godina u finansirawe pro{irewa britanske fabrike u Derbiju. Prema strate{kom rasporedu utvr|enom me|unarodnim sporazumom, Australija }e najpre od Sjediwenih Ameri~kih Dràva kupiti izme|u tri i pet podmornica klase Virginia, po~ev od tridesetih godina ovog veka. Potom bi po~etkom ~etrdesetih godina trebalo da uvede sopstvene podmornice SSN-AUKUS, koje }e biti gra|ene u brodogradili{tima u Ozbornu, u Ju`noj Australiji, ali }e ih pokretati reaktori proizvedeni u Velikoj Britaniji. Rano naru~ivawe nuklearnih komponenti i pro{irewe industrijske infrastrukture potvr|uju da se globalni programi pomorske odbrane pripremaju za lance snabdevawa za naredne decenije, ~ime fabrika u Derbiju postaje jedna od najva`nijih strate{kih ta~aka zapadnih savezni{tava.

Australija i Novi Zeland nastavqaju da produbquju vojnu saradwu, a najnoviji pokazateq sve te{weg povezivawa dve zemqe jeste dolazak dva australijska borbena aviona F-35A Lightning II na Novi Zeland. Dva aviona sa stelt tehnologijom stigla su u bazu Ohakea, gde u~estvuju u zajedni~kim ve`bama sa novozelandskom vojskom i vazduhoplovstvom. Ovo je ujedno i prva poseta australijskih F-35A Novom Zelandu. Tokom ve`be australijski avioni uve`bavaju napade u vojnom podru~ju Waiouru, uz koordinaciju timova novozelandske vojske na zemqi. Predvi|ene su i ve`be presretawa sa avionima P-8A Poseidon novozelandskog ratnog vazduhoplovstva. Poseban deo ve`be predstavqa uspostavqawe isturene ta~ke za naoru`avawe i dopunu goriva (FARP), {to je australijsko ratno vazduhoplovstvo prvi put uradilo van svoje teritorije. Time se proverava sposobnost podr{ke borbenim avionima i wihovog operativnog anga`ovawa izvan mati~ne baze. Na~elnik novozelandskog

ratnog vazduhoplovstva Darryn Webb rekao je da se saradwa dve zemqe pomera daqe od tradicionalne „interoperabilnosti”, odnosno sposobnosti wihovih oruànih snaga da komuniciraju i deluju zajedno, ka sve ve}oj integraciji. Veb je, govore}i o nekoliko zajedni~kih vojnih ve`bi koje su dve zemqe odràle ove godine, naveo da su Australija i Novi Zeland ve} izradili odre|ene dokumente o tome kako bi wihove vojske mogle jo{ bliè da sara|uju. Prema wegovim re~ima, takva saradwa mogla bi da pomo-

gne i u re{avawu problema nedostatka osobqa tokom vojnih raspore|ivawa. Portparol australijskog Ministarstva odbrane naveo je da bi kori{}ewe aviona P-8A Poseidon sa zajedni~kim sistemima misije i komunikacionim mreàma omogu}ilo vazduhoplovnim snagama dve zemqe da brzo integri{u vazduhoplovne posade i ekipe za odràvawe. Darryn Webb je ocenio da zajedni~ke ve`be predstavqaju vaàn korak u ja~awu operativne spremnosti i razvoju zajedni~kih borbenih sposobnosti Australije i Novog Zelanda.

Ukrali mu 5.500 ovaca - shvatio tek nakon nekoliko meseci? Vrednost ukradene stoke procewuje se na 1,7 miliona australijskih dolara, odnosno pribli`no 1,05 miliona evra. Policija traga za `ivotiwama i po~iniocima.

ci, od februara do maja. Upravo u tom periodu stado je boravilo na udaqenim pa{wacima, {to je lopovima o~igledno omogu}ilo da neopa`eno odvedu veliki broj `ivotiwa.

Re~ je o jednoj od najve}ih kra|a stoke zabele`enih u australijskoj saveznoj dr`avi Kvinslend. Sa farme „Affected”, nedaleko od Blekala u central-

KRA\A OTKRIVENA TEK NAKON NEKOLIKO MESECI Farmer je kra|u otkrio tek nekoliko meseci kasnije, tokom

nom delu Kvinslenda, nestalo je oko 5.500 ovaca rase dorper. Farmer je wihov ukupni gubitak procenio na 1,7 miliona australijskih dolara, {to je prema aktuelnom kursu oko 1,05 miliona evra, pi{e Farmer. Prema dosada{wim policijskim saznawima, kra|a se mogla odvijati tokom nekoliko mese-

pregleda stada uo~i priprema za jagwewe u avgustu. Ukradene `ivotiwe pripadaju mesnoj rasi dorper, koja poti~e iz Ju`noafri~ke Republike. Re~ je o rasi poznatoj po brzom prirastu telesne mase i kvalitetnoj raspodeli masnog tkiva, zbog ~ega je posebno cewena u proizvodwi mesa.

Istraga je u toku, ali policija se suo~ava sa zahtevnim zadatkom. Budu}i da se kra|a verovatno odvijala tokom vi{e meseci, istraìteqi sada poku{avaju da utvrde gde su ìvotiwe odvezene i da li su u me|uvremenu prodate. Pozvali su stoga sve koji su u okolini Blekala izme|u februara i maja primetili sumwiv transport stoke da se jave istraìteqima. Istovremeno se proveravaju evidencije o preme{tawu i prodaji ovaca. Posebno bi mogli da pomognu identifikacioni znakovi na ìvotiwama. Ukradene ovce imale su bele u{ne markice, koje su deo australijskog nacionalnog sistema identifikacije stoke. Ako se ìvotiwe pojave u legalnom lancu prodaje, upravo bi te oznake mogle da pomognu istraìteqima da ih poveù sa nestalim stadom. KRA|E STOKE OZBIQAN PROBLEM U KVINSLENDU Slu~aj istraùje posebna policijska jedinica zaduèna za suzbijawe kriminala na ruralnim podru~jima. Australijski policijski istraìteqi upozoravaju da kra|e stoke predstavqaju ozbiqan problem u Kvinslendu. Ovaj slu~aj posebno je velik zbog broja nestalih ìvotiwa i procewene vrednosti {tete.

AUSTRALIJA

SRBIN IZ AUSTRALIJE GODINAMA TRA@I BA[ OVAKVO IMAWE U SRBIJI - ALI NIKAKO DA GA NA\E:

Sada nudi 5.500 evra onome ko mu ga prona|e

^etvrtak 17. septembar 2026. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo

Milan Kukrka, Srbin koji od devedesetih godina ìvi u Australiji, spreman je da plati ukupno 5.500 evra onome ko mu pomogne da prona|e seosko imawe kakvo godinama prièqkuje. Wegov oglas na Fejsbuku digao je buru. Prema navodima iz oglasa, Milan nudi nov~anu nagradu od 2.500 evra onome ko ga dovede do kupoprodaje imawa koje ima vlastiti izlaz na reku. Me|utim, ukoliko imawe pored reke ima i nepresu{ivi izvor pija}e vode, nagrada raste na 3.000 evra. Geografski je tra`wu ograni~io na podru~je cele [umadije i Podriwa. KORENE I DETIWSTVO NE ZABORAVQA U razgovoru za „Telegraf”, Milan je objasnio svoju emotivnu vezu sa selom, ali i razloge zbog kojih godinama ne uspeva da prona|e idealnu nekretninu. – Ja ne ìvim u Srbiji, ìveo sam u Hrvatskoj, ali sam devedesetih oti{ao odatle, preselio sam se u Australiju jer

u Srbiji nisam imao ni{ta, tamo ne bi ni oti{ao da nisam morao – iskren je Milan. Iako ve} decenijama ìvi daleko od Balkana, korene i detiwstvo ne zaboravqa. – Ja sam svestan odakle sam do{ao, {ta mi je hranilo mozak, o~i i du{u. Odrastao sam na selu. Moje su èqe da imam svoje neko „novo selo”, svoje selo odakle sam vi{e nemam – navodi on. „TRA@IM VODU, TO JE MOJ PRIORITET” Ipak, potraga za novim domom traje duè nego {to je o~ekivao, najvi{e zbog specifi~nih zahteva koje ve}ina ponu|enih imawa ne ispuwava. – Godinama se borim da kupim ne{to, problem je {to qudi nude ne{to {to meni ne treba. Ja traìm vodu, to je moj prioritet. Traìm seosko imawe koje ima sopstveni izlaz na neku reku, re~icu ili potok i da to imawe ima vlastiti resurs pija}e vode. Mnogo qudi to traì, svi beè iz grada u prirodu – isti~e on.

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Kako nagla{ava, finansije ne predstavqaju nikakvu prepreku, ve} iskqu~ivo prirodni potencijal same lokacije. – U interesu mi je da do|em do nekog seoskog imawa, cena me ne zanima, mogu da priu{tim. @elim da mi neko pomogne onako kako sam naveo u oglasu, a nagradu }u istinski dati. Nije mi bitno da li postoje dvori{ne zgrade, ku}e ili ne{to tre}e. Interesuju me samo prirodne re-

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

surse – jasan je Milan. Wegov neobi~an apel i ponu|ena nov~ana nagrada ve} su urodili plodom i pokrenuli lavinu poziva. – Od jutros mi se javilo ve} desetak qudi – zakqu~uje Milan Kukrka. Svi koji imaju informaciju o imawu koje ispuwava ove uslove mogu kontaktirati Milana na broj telefona naveden u oglasu (062 9762 561).

Angus bik prodat za 420.000 dolara, wegova genetika mogla bi da vredi milione Time je sru{en dosada{wi rekord za rasplodnog bika, ali i nadma{ena najvi{a cena ikad pla}ena za govedo u Australiji Australijski angus bik Milah Mura Vajet V50 postao je najskupqi bik ikada prodat u toj zemqi. Na aukciji odr`anoj u blizini Batursta, u australijskoj saveznoj dr`avi Novi Ju`ni Vels, postignuta je cena od 420.000 australijskih dolara, odnosno oko 260.600 evra, pi{e Agrarheute. Time je oboren dotada{wi rekord za priplodnog bika, ali i nadma{ena najvi{a cena ikada pla}ena za govedo u Australiji. Prethodni rekord iznosio je 400.000 australijskih dolara, {to je oko 248.200 evra, a 2022. godine pla}en je za junicu rase vagi. Vajet V50 poti~e iz odgajiva~nice Milah Mura, a na aukciji je ponu|en kao ~etvrti bik. Nakon intenzivnog nadme-

tawa cena je brzo prema{ila prethodni rekord od 360.000 australijskih dolara, odnosno oko 223.400 evra, koji je bio najvi{i iznos pla}en za bika bilo koje rase. Novi vlasnik postao je uzgajiva~ Gundungara Angus iz oblasti Southern Highlands u Novom Ju`nom Velsu. GENETIKA KOJA BI MOGLA DA DONESE MILIONE [ta jednog bika ~ini vrednim vi{e od ~etvrt miliona evra? Prema re~ima uzgajiva~a Rosa Tompsona, Vajet V50 objediwuje niz osobina va`nih za savremenu govedarsku proizvodwu. Me|u wima su lako teqewe, visoki prirasti i genetska svestranost, ali i kvalitetna spoqa{wost, kao i pedigre koji ukqu~uje krvne linije razli~itog me|unarodnog porekla. Za uzgajiva~a, me|utim, prihod od same prodaje nije jedini razlog zbog kojeg je ovaj bik toliko vredan. Milah Mura zadr`ava 20 odsto vlasni~kog udela, a zajedno sa novim vlasnikom planira da iskoristi o~ekivanu potra`wu za wegovim semenom. Interesovawe za genetiku ve} postoji u Australiji, Kanadi i SAD. Prema proceni uzgajiva~a, potencijalni prihod od pro-

Australijski angus bik Milah Mura Vajet V50 postao je najskupqi bik ikada prodat u Australiji daje semena mogao bi da dostigne vi{emilionski iznos. Posebna pa`wa posve}ena je i za{titi vredne genetike. U spremniku se ve} nalazi oko 250 doza semena, ~ime je obezbe|ena mogu}nost kori{}ewa genetike ovog bika ~ak i u slu~aju wegovog neo~ekivanog uginu}a. NOVI REKORD SAMO NEKOLIKO MESECI NAKON PRETHODNOG Rekordna prodaja dolazi samo nekoliko meseci nakon jo{ jednog velikog uspeha angus rase. U februaru je bik Granit Rix Velositi V42 na aukciji u Ju`noj Australiji prodat za 235.000 australijskih do-

lara, odnosno oko 145.800 evra. Tada je postavio rekord za tu saveznu dràvu. Ove prodaje pokazuju koliko uzgajiva~i u Australiji mogu da plate za vrhunsku priplodnu genetiku. Ipak, uzgajiva~ Vajeta V50 upozorava da je re~ o izuzetnoj jedinki ~ija se rekordna cena ne moè jednostavno preslikati na ~itavo trì{te priplodnih bikova. Rekord od 420.000 australijskih dolara tako nije samo pri~a o skupoj ìvotiwi, ve} pre svega o vrednosti genetike. Upravo bi prodaja semena i budu}eg potomstva mogla vi{estruko da prema{i iznos pla}en na aukciji.

9366 9299

14 ^etvrtak 17. septembar 2026.

AUSTRALIJA

U raqama politike

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Dramati~an uspon i sve ve}a popularnost krajwe desni~arske stranke „Jedna nacija“ („One Nation“ Pauline Hanson) u posledwih {est meseci sve vi{e brine mnoge dr`avne zvani~nike, a najvi{e takozvane „mejnstrim“ medije u Australiji. Prvo je stranka ostvarila istorijski uspeh na dr`avnim izbo-

ka „Jedna nacija“ imala jo{ od samog osnivawa, jer je uvek imala popularnost me|u bira~ima, ali nikad dovoqno da pobedi kandidate tradicionalnih partija. Sve do ove godine popularnost „Jedne nacije“ je uglavnom nekako opstajala u Kvinslendu, i to najvi{e u ruralnim i regionalnim delovima saveznih dràva. Prvi put u avgustu ove godine na vanrednim izborima u Zapadnoj Australiji u ju`nom predgra|u Perta (izborna jedinica „Secret Harbour“) pobedio je ubedqivo kandidat „Jedne nacije“, Luk Herdegen. Bio je to jo{ jedan veliki uspeh stranke jer su time prvi put u{li u Dowi dom Zapadne Australije. Naredni ozbiqni test za partiju gospo|e Polin Henson bi}e dràvni izbori u Viktoriji u novembru ove godine. Ukoliko stranka i na ovim izborima zabeleì dobre rezultate kao u Ju`noj Australiji bi}e to jasna

de do nove ekonomske krize i pre svega krize radnih mesta. Mnogi stavovi gospo|e Henson u pro{losti imali su odjeka u javnosti jer se iz toga pre svega ose}ala neka iskrenost i autenti~nost. Takva je na primer bila wena li~na pobuna protiv „kovid ludila“, nepotrebnih i besmislenih lokdauna i obavezne vakcinacije. Tu }e ostati zabele`eno da se ona za razliku od mnogih nije ustezala da o tome govori i stavi se u odbranu javne re~i i slobode. Zato je wena uloga kao senatorke uprkos svim realnim ili nerealnim zamerkama na wenu politiku ostala pozitivna i uvek dosledna svojim principima. U tome je verovatno i najve}a tajna wenog uspeha i sve ve}e popularnosti u raqama doma}e politike, koja na`alost nije mnogo odmakla jo{ od vremena najve}eg australijskog premijera svih vremena

Senatorka Polin Henson, liderka Jedne nacije rima u Ju`noj Australiji kada je u martu 2026. godine osvojila 4 mesta, od ukupno 47 koliko se bira u Dowem domu Parlamenta ove savezne dr`ave. I mo`da to i ne bi bilo tako alarmantno za tamo{we tradicionalne partije da u procentima glasova to nije bilo ~ak 22,9 procenata od svih ukupnih glasova, zna~i blizu jedne ~etvrtine. Na istim izborima na primer Laburisti su osvojili 37,5 procenata a Liberali samo 18,9 odsto glasova. Kada je u pitawu broj glasa~a, za „Jednu naciju“ je tada glasalo vi{e od 256.000 qudi dok je za Laburiste glasalo malo mawe od 420.000. Ovako bitan rezultat „Jedna nacija“ nije imala od svog osnivawa niti je bila ~ak i blizu. Zatim je Dejvid Farli (David Farley MP) ubedqivo pobedio na vanrednim izborima u izbornoj jedinici u Fareru (Novi Ju`ni Vels) u junu ove godine, {to je bio jo{ jedan istorijski uspeh stranke. Ovim je „Jedna nacija“ prvi put izborila jedno mesto u Predstavni~kom domu federalnog Parlamenta, pokazav{i jasno da je prevazi{la neke „prepreke“ koje sa sobom nosi takozvani ve}inski izborni sistem, gde se glasa za kandidata i gde sve odnosi onaj ko dobije najvi{e glasova. Ovaj problem je stran-

i nedvosmislena poruka da Australijanci èle da protresu u~malu dvopartijsku politiku, gde se politi~ke razlike me|u wima mere u nijansama. Stranku „Jedna nacija“ su u Kvinslendu 11. aprila 1997. godine osnovali Polin Henson, Dejvid Oldfild i Dejvid Etrix, a ona se od samog po~etka zalaè za ekonomski nacionalizam, strogu kontrolu imigracije i tradicionalne dru{tvene vrednosti. Reklo bi se da u ovim glavnim crtama nema ni~eg lo{eg ukoliko se od tih osnovnih postulata ne ide predaleko. I upravo je u tome glavni problem jer ih svako moè tuma~iti kako mu odgovara. Jer kao {to je izgleda od qubavi do mr`we ponekad veoma tanka granica, tako je i od stroge imigracije do rasizma izgleda jo{ tawa. „Jedna nacija“ se tako|e zalaè i za: ekonomski protekcionizam, antiglobalizam i imigracionu politiku zasnovanu na asimilaciji i o~uvawe australijskih kulturnih vrednosti. Nedavni predlog gospo|e Henson da }e wena partija uvesti smawewe broja privremenih viza za 750.000 u naredne tri godine, izazvao je ogromnu buru u javnosti. Pojedini ekonomisti su odmah upozorili da bi ovako drasti~na mera mogla da dove-

Gofa Vitlema. Gospo|i Henson se ovih dana zamera i navodno weno iznenadno prijateqstvo sa najbogatijom ènom Australije \inom Rajnhart. Naravno, tu se najboqe vidi licemerje doma}e politike jer se na primer podr{ka Rajnhartove drugim strankama nikad nije dovodila u pitawe. Popularnost „Jedne nacije“ povezana je i sa rapidnim rastom desni~arskih i takozvanih suverenisti~kih partija u ~itavom zapadnom svetu. Pre svih, to je ja~awe ovakvih tipova stranaka u Francuskoj, Nema~koj i Velikoj Britaniji. Povratak Donalda Trampa na ~elo Amerike tako|e ima veze da èqom tamo{wih bira~a da se prekine sa neoliberalnom i levi~arskom politikom koja je u zapadnim dràvama mawe ili vi{e na vlasti jo{ od kraja „Hladnog rata“. U svim ovim svetskim trendovima politika „Jedne nacije“ se savr{eno uklapa i jedno je izgleda izvesno: pre ili kasnije wihovo politi~ko vreme ili breme tek dolazi.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

maksimalno 40 kilograma

AUSTRALIJA

^etvrtak 17. septembar 2026. 15

OVO NIJE PUTOVAWE VOZOM KAO SVAKO DRUGO:

75 sati kroz australijsku divqinu Nekada nam je ciq putovawa da stignemo {to pre. A postoje i putovawa zbog kojih biste voleli da put traje {to duè. Jedno od wih je putovawe vozom The Ghan, kroz srce Australije – 2.979 kilometara gotovo beskrajne pustiwe i polupustiwe, od tropskog Darvina na severu do Adelaidea na jugu. Najduà verzija ovog putovawa traje oko 75 sati. Tri no}i provodite u luksuznom vozu, prolaze}i kroz jedan od najneobi~nijih i najnegostoqubivijih predela na planeti. A ono {to ovo putovawe ~ini posebnim jeste ~iwenica da se od putnika ne o~ekuje da „preìve“ australijski outback. Naprotiv – kroz wega prolaze uz klima-ure|aj, udoban krevet, vrhunsku hranu, bar i osobqe koje brine o svakom detaqu. HOTEL NA [INAMA The Ghan vi{e podse}a na luksuzni hotel koji se kre}e nego na klasi~an voz. U zavisnosti od paketa, putnici mogu da biraju izme|u ~etiri nivoa usluge: Gold, Gold Premium, Platinum i najluksuznijih Aurora Australis apartmana. Najpopularnija je Gold klasa. Kabine za dve osobe imaju kupatilo i dnevni prostor koji se no}u pretvara u krevete na sprat. Enterijer je zami{qen u duhu zlatnog doba èleznice – drvo, mesingani detaqi, tople boje i pomalo retro atmosfera. Za trodnevno putovawe u Gold klasi treba izdvojiti najmawe oko 2.860 dolara po osobi. Gold Premium po~iwe od oko 3.575 dolara, Platinum od 5.220, dok najskupqi apartmani mogu da ko{taju vi{e od 13.000 dolara po osobi. Ali ovde ne pla}ate samo krevet. Pla}ate pejza` koji ne moète da dobijete ni u jednom hotelu. TRI DANA BEZ GOTOVO IÊGA OKO VAS Outback zauzima ogroman deo unutra{wosti Australije, a pejza` se tokom

putovawa mewa gotovo neprimetno. Crvena zemqa, beskrajna ravnica, stenoviti predeli, ogromno nebo i zalasci sunca koji deluju kao da traju beskona~no. Voz prolazi kroz nekoliko klimatskih zona i zaustavqa se na mestima kao {to su Katherine, Alice Springs i Coober Pedy. To nisu obi~ne turisti~ke stanice. Re~ je o malim, udaqenim zajednicama koje su stotinama kilometara udaqene od velikih gradova i koje pri~aju pri~u o istoriji australijskog outbacka, starosedela~kim zajednicama i evropskim doseqenicima koji su poku{avali da osvoje surovu unutra{wost kontinenta. Putnici tokom duìh pauza izlaze iz voza i odlaze na organizovane izlete. A onda se vra}aju u svoju klimatizovanu kabinu. VEÊRA? MO@E I KENGUR Jedan od razloga zbog kojih The Ghan ima reputaciju luksuznog putovawa jeste i hrana. Ve~era se sluì u restoranskom vagonu Queen Adelaide, ure|enom u art deko stilu, za stolovima prekrivenim belim stolwacima. Meni se mewa svakog dana i inspirisan je krajevima kroz koje voz prolazi. Na wemu moète prona}i kengurov file, barramundi ribu iz tropskih voda, pa ~ak i knedle sa mesom krokodila. Hra-

na i pi}e ukqu~eni su u cenu karte, kao i alkohol. Zato je jedan od najpopularnijih vagona upravo Explorer’s Lounge, gde putnici provode vreme uz pi}e, dru{tvene igre, kwigu ili jednostavno gledaju}i kroz ogromne prozore. Internet postoji – ali ne ra~unajte previ{e na wega. U najudaqenijim delovima outbacka signal je prakti~no nepostoje}i. I, zanimqivo, upravo to mnogi putnici smatraju predno{}u. LUKSUZ BEZ EKRANA The Ghan je na neki na~in luksuzno putovawe kroz vreme. Nema neprekidnog skrolovawa, mejlova i poziva. Umesto toga, putnici razgovaraju jedni sa drugima. Neki dolaze zbog èleznice i istorije, neki zbog pejzaà, a neki jednostavno zato {to èle da vide deo Australije koji bi ina~e bilo te{ko istraìti. Ve}ina putnika je starija od 60 godina, a mesta se ~esto rezervi{u mesecima, pa ~ak i godinama unapred. Iako voz moè da razvije brzinu od oko 115 kilometara na sat, nije napravqen da stigne {to pre. Kada bi voz i{ao bez zaustavqawa, put bi trajao oko dan i po. Ali poenta je upravo u tome da traje tri no}i. ZA[TO SE ZOVE THE GHAN? Ime voza nije slu~ajno. „Ghan“ je skra}eno od „Afghan“, a odnosi se na avganistan-

ske i druge ju`noazijske doseqenike koji su u Australiju stigli tokom 19. veka. Sa sobom su doneli kamile – ìvotiwe koje su se pokazale kqu~nim za istraìvawe unutra{wosti kontinenta. U surovim pustiwskim uslovima kamile su bile gotovo nezamenqive. Mogle su da pre|u ogromne udaqenosti i prenose qude i teret tamo gde druga prevozna sredstva nisu mogla. Zato je kamila i danas na logotipu The Ghan-a. JEDAN VOZA~, ÊTIRI DECENIJE I 100.000 KILOMETARA GODI[WE Jedan od ma{inovo|a ovog voza ima posebno sna`nu vezu sa ovim putovawem. Graham Dadleh na èleznici radi od 1980. godine, a tokom karijere je prelazio vi{e od 100.000 kilometara godi{we. Wegov pradeda bio je avganistanski doseqenik koji je u Australiju stigao upravo sa kamilama. Wegova porodica generacijama je bila povezana sa ìvotom u outbacku. Zato Dadleh ne vidi sebe samo kao ma{inovo|u. „Ja sam moderni vodi~ kamila“, kaè. Danas, dodu{e, ima jedan novi problem: mora da pazi da voz ne naleti na kamile. U Australiji ih ima oko milion, a wihovi potomci i daqe lutaju pustiwom. Ma{inovo|e zato neprestano posmatraju prugu i horizont. PUTOVAWE ZA ONE KOJI NE @ELE SAMO DA STIGNU Kada ~etvrtog dana The Ghan stigne u Adelejd, putnici iza sebe ostavqaju gotovo 3.000 kilometara puta. Ali verovatno najva`niji deo putovawa nije ono {to su videli. To je ono {to nisu videli. Nema gradova. Nema zgrada. Nema saobra}aja. Nema gu`ve. Samo ogromna australijska divqina. I mo`da je upravo to najve}i luksuz ovog putovawa: 75 sati u kojima nigde ne morate da ùrite.

NEVEROVATAN PODUHVAT U AUSTRALIJI:

Uzeli su 136.000 {oqa za kafu i 1,2 miliona fla{a i od wih napravili put Papirna {oqica iz koje ujutru pijete kafu mogla bi da dobije svoj drugi `ivot na mestu na koje skoro niko ne bi ni pomislio - pod to~kovima va{eg automobila. U Australiji, gotovo 136.000 papirnih {oqa za kafu za jednokratnu upotrebu i ekvivalent od preko 1,2 miliona staklenih fla{a, transformisano je u materijal za asfaltirawe dva puta.

Tamo su kori{}ena vlakna dobijena iz pribli`no 72.000 jednokratnih {oqa za kafu. Druga deonica od 350 metara, nalazi se na Swallow Drive-u u Erskin Parku, i sadr`i materijale iz jo{ oko 64.000 {oqa. U zbiru, skoro 136.000 jednokratnih kartonskih {oqica, koje bi ina~e zavr{ile na deponiji, pretvoreno je u sirovinu za izgradwu puteva.

Eksperiment, sproveden u Penritu, u saveznoj dr`avi Novi Ju`ni Vels, nije bio samo spektakularna demonstracija recikla`e. Vi{e od polovine materijala kori{}enog za ove dve deonice poti~e iz recikliranih izvora. Ukupno je obnovqeno 740 metara puta, a lokalne vlasti su ovaj projekat predstavile kao premijeru u Australiji kada je re~ o kori{}ewu recikliranih {oqa za kafu u asfaltu. Projekat je 2023. godine realizovalo Gradsko ve}e Penrita u saradwi sa kompanijom State Asphalts NSW, organizacijom Closed Loop i programom Simply Cups. Prva deonica, duga~ka 390 metara, nalazi se u ulici Jamison Road u Ju`nom Penritu.

VI[E OD 1,2 MILIONA FLA[A „UGRA\ENO” POD ASFALT [oqe za kafu su tek onaj najspektakularniji deo ovog projekta. U me{avinu su u{le i ogromne koli~ine recikliranog stakla. Za deonicu u Jamison Road-u iskori{}en je ekvivalent od preko 765.000 fla{a, dok je za Swallow Drive upotrebqeno preko 450.000. To u praksi zna~i da je vi{e od 1,2 miliona recikliranih staklenih fla{a pretvoreno u infrastrukturni materijal. Staklo se drobi i tako uspe{no zamewuje deo mineralnih materijala koji se uobi~ajeno koriste u proizvodwi asfalta. Pored toga, u sastav su u{li i asfalt skinut sa starih puteva, kao i {qaka iz industrije ~elika, ~ime se obez-

bedilo da vi{e od polovine materijala upotrebqenog za ova dva puta dolazi iz reciklaè. ZBOG ÊGA JE TAKO TE[KO RECIKLIRATI OBI^NU [OQU ZA KAFU? Na prvi pogled, ~ini se da je {oqu za kafu lako reciklirati, s obzirom na to da je uglavnom napravqena od kartona. Me|utim, problem se krije unutra. Kako vrela te~nost ne bi probila papir, posuda je iznutra obloèna tankim vodootpornim slojem. Upravo ta kombinacija papira i za{titnog filma oteàva wenu preradu kroz standardne sisteme za reciklaù. Zbog toga, proizvod koji koristimo svega nekoliko minuta, naj~e{}e zavr{i na deponiji gde moè ostati godinama. Sa druge strane, papirna vlakna u ovim {oqama su izuzetno visokog kvaliteta. Iz te ~iwenice se i rodila ideja: ako ve} ne mogu da se recikliraju lako, klasi~nim metodama, za{to ih ne bismo pretvorili u sirovinu za ne{to sasvim drugo? PRE IZLASKA NA ULICE, ASFALT JE BIO „MUÊN” NA TESTOVIMA Ova inovativna ideja nije odmah prekopirana na gradske

ulice. Nekoliko godina ranije, stru~waci su izgradili eksperimentalnu deonicu od oko 50 metara u zapadnom Sidneju. Tamo je asfalt, oboga}en vlaknima izvu~enim iz {oqa za kafu, bio podvrgnut surovim testovima. Te{ki i natovareni kamioni neprestano su prelazili preko te povr{ine. U laboratorijama, in`eweri su uzorke asfalta savijali i izlagali ekstremnom pritisku sve do pucawa, kako bi videli kako izdr`ava u pore|ewu sa konvencionalnim materijalima. Prema re~ima u~esnika projekta, rezultati su pokazali da se eksperimentalni asfalt pona{a barem jednako dobro kao onaj obi~an i da ima izuzetno visoku izdr`qivost. Ta~na proporcija vlakana iz {oqa koja se koristi u recepturi ostala je strogo ~uvana poslovna tajna.

SLEDE]A META: PUTEVI U POTPUNOSTI OD RECIKLA@E Gradske vlasti su jo{ 2019. godine uspe{no testirale asfalt u kom je deo klasi~nih materijala zamewen mrvqenim staklom. Tada je iskori{}eno oko 50 tona stakla za asfaltirawe ulice Stafford Street, a nakon odli~nih rezultata, op{tina je nastavila sa praksom. Dve nove deonice u Penritu nipo{to ne predstavqaju kraj ovog eksperimenta. State Asphalts NSW sada ima daleko vi{i ciq - `ele da grade puteve koji su skoro u potpunosti napravqeni od recikliranih materijala. U wihovoj fabrici u Sidneju, reciklirano staklo se uveliko koristi kao zamena za deo peska, dok se stari asfalt sa dotrajalih saobra}ajnica meqe i ponovo vra}a u proizvodni proces.

16 ^etvrtak 17. septembar 2026.

ZAJEDNICA

„BONEGILLA – THE MIGRANT’S JOURNEY” (BONEGILA – PUTOVAWE MIGRANTA): FILM U KOJEM SE POJAVQUJE BRANIVOJE J

Bonegila – Putovawe jedno Sajmon Rajh, umetnik, muzi~ar i filmski stvaralac iz Melburna, do{ao je na ideju da snimi film „Bonegila – Putovawe migranta“ (Bonegilla – The Migrant’s Journey”) delom inspirisan istorijom migracije sopstvene porodice i iskustvima svog oca nakon Drugog svetskog rata Za hiqade migranata koji su pristizali u Australiju od 1947. godine pa nadaqe, Bonegila je bila prvi dom u novoj zemqi. Nekada{wi vojni kamp postao je jedan od najve}ih australijskih centara za prihvat i obuku migranata, gde su novoprido{li zapo~iwali proces izgradwe novog ìvota, prolazili kroz po~etne procedure i prve te{ko}e, a u mnogim slu~ajevima i kroz ~asove engleskog jezika i organizovawe zaposlewa pre nego {to bi nastavili daqe. Ovaj dokumentarni film u trajawu od 86 minuta, objavqen 2025. godine, objediwuje intervjue sa biv{im migrantima, fotografije, privatne snimke i arhivsku gra|u, prate}i ìvote koje su ostavili za sobom, wihova putovawa do Australije, iskustva u Bonegili i nove ìvote koje su ovde izgradili. Me|u u~esnicima bio je i Branivoje Jevtovi}, poznatiji kao Branko, ~ija je izuzet- na ìvotna

Branivoje Jevtovi} u Bonegili, 1960. godine

pri~a – od Kragujevca, preko Austrije, pa sve do dolaska u Australiju 1960. godine – ve} delimi~no predstavqena ~itaocima lista „Srpski glas” (9. septembra 2021. i 1. juna 2023). Film „Bonegilla – The Migrant’s Journey” prikazan je pred punim salama {irom Australije. Vi{e od obi~ne filmske projekcije, ovo je imerzivno multimedijalno iskustvo u kojem pri~e o`ivqavaju kroz film, dizajn zvuka i muziku u`ivo, koju na sceni izvode Sajmon (na klaviru/klavijaturi) i violinista. PROJEKCIJA U BELKONENU Dokumentarni film je prikazan u pozori{tu „Belconnen Theatre” u Kanberi 28. avgusta. Za Branivoja je to ve~e bilo posebno zna~ajno: prvi put je gledao film, {to je u wemu probudilo se}awa. „Pa, ovo me je vratilo mnogo godina unazad... suze su mi bile u o~ima. Jer,

Branivoje Jevtovi}, Belkonen teatar, Kanbera (Foto: Bebe Majstorovi})

Posle projekcije govori Simon Rajh, filmski rediteq

(Foto: Bebe Majstorovi})

Branivojeva }erka Branka (levo), Gordana i Dean

(Foto: Bebe Majstorovi})

ZAJEDNICA

^etvrtak 17. septembar 2026. 17

JEVTOVI]

og migranta

АМБАСАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ К А Н Б Е Р А

ИЗБОРИ – ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА ГЛАСАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ

За све информације можете контактирати Амбасаду у Канбери или Генерални конзулат у Сиднеју путем мејла: consular.canberra@mfa.rs и srb.cons.sydney@mfa.rs, односно на бројеве телефона: 02 6290-2630 (Канбера) и 02 9362-4637 (Сиднеј) Поводом предстојећих парламентарних избора у Републици Србији, расписаним за 25. октобар 2026. године, oбавештавамо бираче који имају боравиште у иностранству да посредством дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије најкасније до поноћи 3. октобра 2026. године по локалном времену у Србији, могу поднети захтев да на предстојећим изборима гласају у иностранству.

zaista je bilo te{ko kada smo stigli... bez znawa jezika, bez novca, bez ijednog prijateqa. Na{li smo se u tu|ini, tako da me je taj film zaista vratio u ta veoma te{ka vremena.” Nakon zavr{etka filma, Sajmon je odr`ao kratak govor pre nego {to je publici predstavio Branivoja. Branivoje se prisetio rediteqevih re~i: „Imam posebnu ~ast da vam predstavim ~oveka koji je tako|e deo filma – gospodina Branivoja Jevtovi}a; molim vas, ustanite.” Za Branivoja je to zna~ilo mnogo: „Bila mi je to ogromna ~ast, a dobio sam i lep aplauz.” Mnogi su mu nakon toga prilazili kako bi saznali vi{e o wegovim iskustvima i fotografisali se s wim. SUSRET KOJI JE DOVEO DO FILMA Sajmon i Branivoje su se prvi put sreli u Melburnu 2022. godine, kada je Sajmon snimao intervjue povodom obele`avawa 60. godi{wice fudbalskog kluba „Melburn Srbija” (FC Melbourne Srbija), koji je prvobitno osnovan 1963. godine pod nazivom „Karlton Srbija” (FC Carlton Srbija). Budu}i da je Sajmon ve} po~eo da radi na projektu „Bonegila” (Bonegilla), pitao je Branka, pr-

vog predsednika kluba, da li je ikada boravio u Bonegili: „Kada je potvrdio da jeste, pitao sam ga da li moèmo da obavimo jo{ jedan razgovor nakon snimawa za fudbalski klub, na {ta je on rado pristao. Kada montirate dokumentarni film poput ovog, satima gledate i slu{ate qude, pa sam imao ose}aj kao da ga poznajem kao prijateqa, iako je sam intervju trajao svega dva sata. Branko mi je posebno prirastao srcu jer mi je ispri~ao neke veoma tu`ne, ali i neke dirqive pri~e koje greju du{u. Zaista sam se radovao susretu s wim u Kanberi i siguran sam da je bio presre}an zbog reakcije publike na pri~e koje je podelio.” Jedna od stvari koja je na Sajmona ostavila najja~i utisak bila je Brankova odlu~nost i hrabrost koju je pokazao kao {esnaestogodi{wak kada je pobegao 1957. godine od komunisti~kog reìma”... Ipak, ta odluka je bila proèta àqewem, jer svoje roditeqe vi{e nikada nije video ìve. Zaista potresna pri~a koju }u zauvek pamtiti. Veoma sam impresioniran wegovom pokreta~kom snagom tokom celog ìvota. Nakon {to je u Australiju stigao bez i~ega, prakti~no je sam nau~io zanat, pokrenuo poslove i postao vaàn deo srpske

Поменути захтев се подноси на прописаном обрасцу, који можете преузети на интернет страници Амбасаде или Генералног конзулата. Уз захтев (који се доставља лично, редовном поштом или мејлом), потребно је доставити и копију важећег пасоша или личне карте Републике Србије). Лице које има бирачко право, а није уписано у Јединствени бирачки списак, истовремено са горе поменутим захтевом подноси и Захтев за упис у јединствени бирачки списак (образац, такође, можете преузети на интернет страници Амбасаде или Генералног конзулата). Бирачко место се, по могућности, одређује за гласање најмање 100 заинтересованих бирача, који желе да остваре своје бирачко право на том бирачком месту. У изузетним случајевима бирачко место се, уз сагласност Републичке изборне комисије, може одредити и за мање од 100 бирача. Држављани Републике Србије могу на основу ЈМБГ и броја личне карте електронским путем да провере да ли су уписани у Јединствени бирачки списак пoсредством званичне интернет странице Министарства државне управе и локалне самоуправе – https://upit.birackispisak.gov.rs/ . Поред тога, увид у податке који се воде о бирачу може се извршити и преко Портала еУправа (услуга еЗахтев за упис/измену података у Јединственом бирачком списку). Потребно је да је грађанин регистровани корисник Портала еУправа. Захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у Јединствени бирачки списак може се поднети и посредством дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије.

zajednice kroz fudbalski klub, crkvu i politi~ki anga`man. Wegova pri~a je inspiracija svima: bez obzira na to koliko skromno po~nete, uvek se mo`ete uzdi}i i ostvariti svoje ciqeve uz `equ i upornost... Branko je tako|e deo serijala podkasta *Bonegilla Stories* (Pri~e iz Bonegile).

POVRATAK U BONEGILU Nakon {to je napustio Bonegilu posle {estomese~nog boravka, Branivoje se tamo vra}ao mnogo puta tokom decenija, uvek se trude}i da svrati tokom svojih brojnih putovawa izme|u Melburna, gde je `iveo 30 godina, i kasnije Kanbere. Pose}ivao je svog sada

pokojnog kuma Slobodana Juzba{i}a, koji je ìveo preko puta, i zajedno su obilazili zgrade kampa, koje su i daqe bile otvorene za javnost. Uvek su se ose}ali dobrodo{lo. Vi{e od {est decenija kasnije, Bonegila zauzima posebno mesto u Brankovom srcu. âk i nakon preseqewa u Melburn, gde je zapo~eo porodi~ni ìvot, a kasnije i nastawivawa u Kanberi, nikada nije zaboravio da je upravo u Bonegili po~elo wegovo australijsko putovawe.” “U vezi ove slike (odnosi se na crno-belu arhivsku fotografiju), kad sam stigao 1960. godine u Bonegilu, naravno smo zahvalili Australiji {to nas je primila. I ako smo izgledali svi veseli, ipak u na{im du{ama nije bilo ba{ tako jednostavno. Bonegila }e uvek ostati u mojoj du{i, i u meni kao moja prva ku}a u Australiji, bez obzira na to {to sam tolike godine proveo u Melburnu i Kanberi.“ Tekst: Danica Majstorovi} Iter

Toni, Danica, Sem i Bebe

(Foto: Dean Beqanski)

Branivoje sa rediteqem Simonom Rajhom

(Foto: Bebe Majstorovi})

P.S. Otac majke autorke ovog teksta Danice Majstorovi}, Aleksandar Tasi}, boravio je u Bonegili od decembra 1948. do januara 1949. Tako|e, wen otac Du{an bio je tamo u oktobru 1954. godine.

18 ^etvrtak 17. septembar 2026.

ZAJEDNICA

PRAZNIK USEKOVAWE U KABRAMATI

U petak, 11. septembra 2026. godine Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan sluìo je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svetog Velikomu~enika Georgija u Kabramati. Sasluìvao je stare{ina hrama protojerej-stavrofor \uro \ur|evi}. Prisluìvali su ipo|akon i ~te~evi iz Sidneja sa odgovarawem na Liturgiji hramovnog hora.

U Arhijerejskoj besedi Mitropolit Siluan je ukazao da ovaj dan, Usekovawe glave Sv. Jovana Krstiteqa, nosi osobiti karakter Velikog Petka u malom, dana kada je raspeta istina Boìja. Svet u tami, svet bez Boga nastoji da uti{a, zagasi propoved i svetlost Istine Boìje. Sv. Jovana Prete~a neustra{ivo propoveda i strada za ovu Istinu svedo~e}i je i svojim ìvotom, kao primer nama hri{}anima. Nakon kra}eg posluèwa u crkvenoj sali u susretu sa Arhijerejem razgovarano je na aktuelne teme sa o~ekivawem skore posete Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Gospodina Porfirija i visoke delegacije SPC.

ZAVETNA SLAVA SAVEZA KSS SVETI NOVOMU^ENICI JASENOVA^KI U MANASTIRU NOVOM KALENI]U

Tokom subote i nedeqe 12. i 13. septembra, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski G. Siluan boravio je u poseti manastiru Sveti Sava Novi Kaleni} kod Kanbere. U subotu 12. septembra, Mitropolit Siluan je odrào godi{wi parastos monahu Simeonu, nekada{wem ìtequ i molitvenom trudbeniku u ovoj Svetiwi. U popodnevnim ~asovima Vladika je obi{ao radove na grobqanskom parkingu, kao i na ure|ewu velike sale u dowem delu manastirskog imawa. Sutradan, u nedequ, 13. oktobra, 2026.g., Mitropolit Siluan je sluìo Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz sasluèwe protojerej-stavrofora Jakova Jovi}a i Sr|ana Veselinovi}a, dok su prisluìvali ipo|akoni i ~te~evi iz Sidneja i Kanbere. Horski je odgovarao na svetoj Liturgiji deo sastava crkvenog hora pri sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati. U Arhijerejskoj Jevan|elskoj besedi Mitropolit Siluan je uputio re~i pouke govore}i o zapove-

sti qubavi kao jezgru hri{}anskog ìvota i pogleda na svet. Vladika se osvrnuo i na podvig Svetih novomu~enika Jasenova~kih, koji su podneli velika stradawa od neprijateqa Pravoslavqa, zbog svoga Srpskog imena, a koji se sada nalaze zajedno u horu sa ostalim Svetim mu~enicima pod samim Prestolom Bo`jim i uznose molitve za spasewe na{eg roda. Na ovaj dan i datum, Savez Kola Srpskih Sestara, kao krovno i sabirno telo svih Srpskih Kola Sestara na teritoriji Mitropolije, ovogodi{we je obeleìlo svoju zavetnu slavu Svete Jasenova~ke Novomu~enike. Dan je protekao po ustaqenoj tradiciji dnevnog molitvenog poretka. Po zaamvonoj molitvi Mitropolit Siluan je osvetio slavska znamewa, dok je posle zavr{ene Liturgije kod velikog spomen krsta na manastirskom grobqu sluìo sa prisutnim sve{tenstvom moleban Sv. Novomu~enicima Jasenova~kim. Od strane Arhijereja je ovom prilikom ukazano na zna~aj jedinstva i sabornosti me|u Svetosavskom bra}om ma gde ìveli, od Otaxbine do rasejawa, znaju}i da nas posmatraju na{i Sveti Preci, Sveti Sava i Sveti Simeona ali i ovi Sveti Velikomu~enici Jasenova~ki, te da svaka na{a podela àlosti wih koji su krvqu svojom obagrili i osvetili na{u zemqu i narod. U toku trpeze qubavi po blagoslovu Mitropolita Siluana prisutnima se obratio paroh pri hramu Sveti Sava na Fareru protojerej Branko Vasili} pozdraviv{i Arhijereja i Savez Kola Srpskih Sestara na ~elu sa predsednicom sestrom Milicom Kozlinom. Sestra Milica je nakon toga se obratila re~ima blagodarnosti Mitropolitu, sve{tenstvu i svima prisutnima. U zavr{nom obra}awu Mitropolit Siluan je jo{ jednom ~estitao sestri Milici i sestrama SKSS zavetnu slavu, govore}i o zna~aju rada KSS {irom Mitropolije, poèliv{i im svaki blagoslov od Gospoda i uputiv{i im re~i srda~ne blagodarnost za verno sluèwe Svetoj Crkvi i svome rodu. Ovom prilikom, Mitropolit Siluan je izrazio svoju radost povodom predstoje}e posete Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog na{oj Mitropoliji, podsetiv{i sve da }e Wegova Svetost uz sasluèwe brojnih otaxbinskih arhijereja sluìti u Manastiru Sveti Sava Novi Kaleni} na praznik Pokrova Presvete Bogorodice 14. oktobra 2026-og.

Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

u Wegova svetost gospodin Porfirije, poglavar Srpske pravoslavne crkve poseti}e vernike i na{ narod na petom kontinentu u oktobru mesecu. Predvi|eno je da predvodi bogosluèwa i sve~anosti u Melburnu, Kanberi i Sidneju. On je tre}i patrijarh koji dolazi u Australiju Prema australijskom popisu iz 2021. godine u ovoj zemqi se oko 25.000 qudi ro|enih u Srbiji izjasnilo kao isto~no-pravoslavni vernici. Ako se wima dodaju i Srbi iz ostalih otaxbinskih dràva – BiH, Crne Gore i Hrvatske – pa vernici ro|eni u Australiji, procena je da na petom kontinentu ima do 50.000 pravoslavaca SPC. Prva crkvena op{tina Sveti Sava formirana je u Sindeju 1949. A prvi hram posve}en Svetom Savi je otvoren 1954. u nasequ Flemingtonu. Danas Srpska pravoslavna crkva ima 42 parohije i 4 manastira. Najvi{e u Sidneju 15 i dràvi Viktoriji 11, a najmawe na Novom Zelandu – 3. Parohije su sastavni deo Mitropolije australijsko-novozelandske. Predvodi je mitropolit Siluan (Mrakovi}), koji je na ~elu SPC od 2016. tada kao episkop australijsko-novozelandski. Kako saznajem u Patrijar{iji SPC u Beogradu mitroporlit Siluan i australijski vernici bi}e doma}ini Wegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Poglavar Srpske pravoslavne crkve poseti}e vernike i na{ narod na petom kontinentu u oktobru mesecu. Predvi|eno je da predvodi bogosluèwa i sve~anosti u Melburnu, Kanberi i Sidneju. Ovo }e biti tre}i srpski patrijarh koji dolazi u Australiju da poseti srpski narod, pravoslavne vernike, crkve i manastire. I susretne se sa parohijanima i aktivistima iz srpskih organizacija, kao i sa na{im diplomatama. Prvi crkvenu posetu australijskim Srbima u~inio je u oktobru 2004. godine patrijarh srpski Pavle. U to vreme SPC je bila podeqena na federalnu i raskoqni~ku eparhiju, pa je poseta patrijarha Pavla imala veliki crkveni i nacionalni zna~aj zbog tada{weg raskola me|u Srbima i vernicima. Upravo zbog snage tog raskola raniji poglavari SPC nisu dolazili u posetu Australiji, ali jesu dolazili ~lanovi kraqevske porodice Kara|or|evi} i predstavnici tzv. Slobodne srpske srkve, odnosno raskoqnici iz SAD. Poseta patrijarha Pavla je bila u vreme stolovawa episkopa Milutina (Kneèvi}a), vladike iz SPC i beogradske Patrijar{ije. I bila je prva i jedina poseta ovog patrijarha kao simbol brige SPC za vernike, parohije i narod na petom kontinentu. SVETI ÔVEK Patrijarh Pavle je 2004. godine imao 90 godina i bio je ve} u dubokoj starosti, ali je imao oreol sveca. Pojedini episkopi su ga ube|ivali da ne ide na tako dalek put. Ipak, odlu~io je da ode u Australiju kako bi obi{ao tamo{we Srbe i ohrabrio ih u veri. Ciq patrijarha Pavla je bio pastirski: susreti sa vernicima, bogosluèwa, molitva i u~vr{}ivawe crkvenog jedinstva. Patrijarh je su{tinu svoje

^etvrtak 17. septembar 2026. 19

LI^NI STAV

Patrijarh srpski sti`e u Australiju

Patrijarh Pavle u Australiji 2004 posete objasnio veoma karakteristi~no: - Da se podrìmo da bi ostali i opstali kao narod Boìji... Prva poseta srpskog patrijarha SPC vernicima u Australiji dogodila se od 27. oktobara do 12. novembar 2004. Kada je patrijarh Pavle sleteo u Melburn, do~ekao ga je episkop Milutin sa sve{tenstvom i velikim brojem srpskih vernika. Narod je patrijarha doìvqavao kao duhovnog oca koji je do{ao iz Srbije da obi|e svoju decu. Patrijarh Pavle je bogosluìo prvo u hramu Svete Trojice u Bransviku, a potom 29. oktobra u manastir Svetog Save u Ilajnu. Dva dana kasnije 31. oktobra 2004. patrijarh Pavle sluìo je Svetu arhijerejsku liturgiju. Bio je to doga|aj koji je ostao duboko urezan u se}awe Srba Australije. Potom je posetio Gr~ku pravoslavnu arhiepiskopiju Australije. Prva poseta srpskog patrijarha imala je i politi~ki karakter, jer je gospodin Pavle kao poglavar SPC u prestonici Kanberi razgovarao sa tada{wim generalnim guvernerom Australije Majklom Xefrijem. Razgovor je zavr{en veoma jednostavnom zajedni~kom porukom: „Da sledimo Hrista, svet bi bio boqi.“ Australijski Srbi, a posebno Suzana i Vaso Despotovi} kao ktitori, episkop Milutin i svi vernici smatraju da je najva`niji doga|aj koji je ostavrio patrijarh srpski Pavle bio osve}ewe zemqi{ta u Varovilu kod Sidneja da se na wemu izgradi Srpski pravoslavni kolex “Sveti Sava”. Patrijarh Pavle je pred vi{e hiqada vernika zemqi{te osve{tao 7. novembra 2004. godine. I rekao: - Neka Gospod i Wegovi sveti podrè ove mlade... Dvadeset i dve godine kasnije patrijarh Porfirije }e posetiti osnovnu {kolu u Kolexu “Sveti Sava” i otvoriti Sredwu pravoslavnu {kolu. Danas je “St Sava College”, jedna od najva`nijih institucija

Patrijarh Irinej na petom kontinentu 2016

srpske zajednice u Australiji. Dana 10. novembra 2004. poglavar SPC je posetio crkvenu op{tinu Dapto. Dan kasnije bogosluìo je u hramu Svetog Stefana u sindejskom Rooty Hillu. To je bila veoma emotivna poseta, jer se narod tiskao oko patrijarha Pavla. Pruào mu ruke i poku{avao makar da dodirnu wegovu mantiju. DUH NACIONALNE SLOGE I VERE Potom je u parohijskom centru odràna opro{tajna ve~era. Prisustvovalo je oko 1.000 qudi. Prva poseta srpskog patrijarha bila je jedna od najsve~anijih manifestacija nacije i vere SPC, patrijarha Pavla i srpskog naroda u Australiji. I druga poseta srskog patrijarha, 12 godina kasnije, odvijala se u duhu nacionalne sloge i pravoslavne vere. Do~ekao ga je episkop australijsko-novozalendski Irinej (Dobrijevi}), koji je ujedinio dve srpske crkve i formirao jedinstvenu mitropoliju SPC na petom kontinentu. Zvani~ni program posete patrijarha Irineja bio je izme|u 7. i 13. marta 2016. Zapo~eo je, tako|e, u Melburnu, gde je novi poglavar SPC, star 86 godina, posetio srpsku crkvu Svetog Save u Grinzborou i organizaciju mladij “Soya”. A potom i anglikansku katedralu u Melburnu. Razgovarano je o odnosima pravoslavnih i anglikanaca, a posebno o istorijskoj vezi sa vladikom Nikolajem Velimirovi}em, koji je tokom Prvog svetskog rata propovedao u Londonu i govorio o stradawu srpskog naroda. Patrijarh Irinej je posebno razgovarao sa mladim Srbima koji su ro|eni ili odrasli u Australiji. Govorio im je o veri, identitetu, porodici i potrebi da mladi ostanu povezani sa svojom crkvom i poreklom. Zvani~ni arhiv Mitropolije navodi, na primer, da su 5. marta 2016. u Kizborou zajedno sluìli patrijarh Irinej, mitropolit Amfilohije, episkop Longin i episkop Irinej (Dobrijevi}). Poglavar SPC je potom u Adelaidu u hramu Svetog Save u Hindmar{u sluìo doksologiju, a zatim je posetio crkvu Svetog Save u Woodville Parku, gde je odràno ve~erwe bogosluèwe. Sutradan, 9. marta, posetio je skit Ro|ewa Presvete Bogorodice u Inglewoodu. Devetog marta do~ek na aerodromu Sidnej bio je veoma sve~an. Patrijarh Irinej te ve~eri u Saborni hram Svetog kneza Lazara u Aleksandriji je sluìo doksologiju i odrào prijem. Bio je to

jedan od centralnih trenutaka cele posete. Iz Sidneja patrijarh je oti{ao na Centralnu obalu i posetio misionarsko podru~je „Sabor Srba Svetiteqa“. A potom i dva gr~ka pravoslavna manastira na Mangrove Hillu. U povratku u Sidneju je u Generalnom konzulatu Srbije organizovan i diplomatski prijem u ~ast patrijarha Irineja. Doma}ini su bili ambasador Miroqub Petrovi} i generalni konzul Branko Rado{evi}. Slede}i plemenitu ideju patrijarha Pavla gospodin Irinej, poglavar SPC je 11. marta posetio gradili{te Kolexa “Sveti Sava” u Varivudu. Ako je Pavle postavio duhovni temeq, Irinej – do{ao da taj temeq pretvori u instituciju. Mo`da najva`niji crkveni doga|aj zbio se 12. marta kada je patrijarh Irinej posetio misionarsku parohiju Svetog apostola i jevan|eliste Luke u Liverpulu. Tu je sluìo Svetu arhijerejsku liturgiju i poloìo kamen temeqac za novi srpski hram. Tom prilikom izgovorena je i veoma karakteristi~na poruka: - Hram koji podièmo nas ne deli, nego sabira, gradi du{u i Bogu pribliàva. To je prakti~no bila glavna poruka cele posete. Zavr{ni ~in dogodio se u Brizbejnu, gde je patrijarh Irinej 13. marta 2016. sluìo je Svetu liturgiju u crkvi Svetog Nikole u Wacolu. Obeleèna je i crkvena slava, a posle liturgije odràn je sve~ani ru~ak sa velikim brojem vernika. Osnovna poruka patrijarha irineja australijskim Srbima bila je – nacionalna sloga, nacionalni, vera, porodica i deca u qubavi. SVEÂNOST U VAROVILU Poseta tre}eg srpskog patrijarha gospodina Porfirija traja}e od 8. do 19. Oktobra 2026. godine. Ova poseta poglavara SPC, deset godina posle posete patrijarha Irineja, po~iwe opet na zapadu australijske dràve, 8. oktobra u Melburnu. Sve~ana doksologija u Sabornom hramu Svete Trojice u Bransviku zakazana je za 19 ~asova. Dan kasnije patrijarh Porfirije }e sluìti liturgiju u manastiru Svetog Save u Ilajnu. Potom }e u Kisborou poglavar SPC 11. oktobra osve{tati hram Svetog arhi|akona Stefana. Putevima svojih prethodnika patrijarh Porfirije posetu nastavqa 14. oktobra u Kanberi. Na praznik Pokrova Presvete Bogorodice prisustvova}e liturgiji u manastiru Svetog Save – Novi Kaleni}, koji je nekada bio upori{te raskoqnika. Iz Kanbere Wegova svetost stiè u Sidnej, gde }e bogosluìti u Sabornoj crkvi. I verovatno posetiti novoizgra|eni hram Svetog apostola i jevan|eliste Luke u Liverpulu. Ovaj hram odràva snagu i jedinstvo nove generacije srpskih doseqenika i Srba starosedelaca u Australiji. Zavr{na sve~anost ove istorijske posete poglavara Srpske pravoslavne crkve bi}e 18. oktobra 2026. u Sidneju. Patrijarh Porfirije }e blagosloviti rad Kolexa „Sveti Sava“ i nove Pravoslavne sredwe {kole u Varovilu. Time Wegova svetost i SPC {aqu poruku veruju}em narodu da su mladi i obrazovani Srbi na{a budu}nost. Mitropolija australijsko-novozelandska i mitropolit Siluan mesec dana pre najavqene posete patrijarha srpskog pozivaju vernike da se okupe oko patrijarha Porfirija, poglavara Srpske pravoslavne crkve i time potvrde povezanosti srpskog naroda u Australiji i Novom Zelandu sa svojim duhovnim korenima. Sva trojica patrijarha, i Pavle i Irinej i Porfirije svojim posetama narodu i pravoslavnim vernicima na petom kontinentu donose poruku qubavi iz matice i otaxbinskih zemaqa, koja se moè svesti na isrekni stav – mi vas nismo zaboravili i nikada vas ne}emo zaboraviti.

20 ^etvrtak 17. septembar 2026.

PUTOPIS

TRAGOVIMA STARIH OLIMPIJACA:

Jedan dan u drevnoj Olimpiji Stigli smo u Olimpiju. Neopisiv je ose}aj dok {etate kroz istoriju tim arheolo{kim lokalitetom. Ovde se i danas pali olimpijski plamen svake ~etvrte godine, koji posle obi|e planetu i do|e na mesto gde se odràvaju moderne Olimpijske igre. Gledate rekonstrukciju jednog od stubova nekada{weg grandioznog Zevsovog hrama i moète samo da zami{qate kako je izgledalo impozantno Fidijino remek-delo, jedno od sedam svetskih ~uda starog sveta, hrizelefantinska statua Zevsa od zlata i slonova~e, visoka 13 metara. Najpoznatiji starogr~ki vajar je u petom veku pre na{e ere, statuu pravio osam godina, a Zevs koji sedi na prestolu sa èzlom u jednoj i bogiwom Nikom u drugoj ruci, bio je tako detaqno i realisti~no prikazan, da su posetioci verovali da su ugledali samog boga. Legenda kaè da je imperator Kaligula poku{ao da ukrade statuu, ali su wegovi qudi pobegli glavom bez obzira kada im se Zevs nasmejao, a wihove skele se razbile u parampar~ad. Ovde, u jednom od najve}ih dorskih hramova Gr~ke, u ~ast vrhovnog boga, tokom Olimpijskih igara, stotinu volova bilo bi prineto na `rtvu Zevsu. Obilazite ostatke Herinog hrama, Pelopiona, u Palestri i Gimnazijumu zami{qate kako su olimpijci trenirali i pripremali se za sportska nadmetawa u atletskim i borila~kim disciplinama. A onda na plus 50 kro~ite na stadion. Gotovo da moète da ~ujete huk publike sa tribina dok bodri Leonidu sa Rodosa, trka~a i rekordera, dvanaestostrukog olimpijskog pobednika, ~iji je rekord tek 2016. godine oborio pliva~ Majkl Felps. Ili Mila iz Krotona, rva~a sa {est osvojenih olimpijskih venaca od maslinovih gran~ica. Ili nepobedivog Dioksipusa, takmi~ara u pankrationu, borila~kom sportu, me{avini boksa i rvawa, toliko superiornog, da je za pobednika progla{en bez borbe, jer niko nije smeo s wim da iza|e u ring. Ili hrabrog Arhihiona, najve}eg od svih pankratijasta, koji je na 54. Olimpijadi umro u ringu, brane}i svoju titulu. Ovde je moglo da stane 45.000 gledalaca. Potr~ali biste i vi, dok vam se od vreline vrti u glavi, a telefon odbija da pravi fotografije jer mu je temperatura previsoka i vi{e ne funkcioni{e. Olimpijske igre su se odràvale bez prekida od 776. godine p. n. e. do 393. godine nove ere, tokom perioda od 1169 godina, u svetili{tu Olimpija na zapadu Peloponeskog poluostrva. Igrale su se svake ~etvrte godine, drugog punog meseca od letwe dugodnevnice, {to bi u novom kalendaru predstavqalo mesec avgust. Osim sportskog, manifestacija je imala pre svega verski karakter, jer je odràvana u ~ast vrhovnog boga Zevsa, ali i politi~ki, jer je ja~ala politi~ki uticaj me|u gradovima dràvama {irom anti~ke Gr~ke. Bila je stvar izuzetnog prestià imati olimpijskog pobednika za svog sugra|anina. Istori~ari beleè slu~aj Sotadesa, trka~a na duge staze, olimpijskog pobednika na 99. Olimpijadi, koji je doneo slavu svom rodnom Kritu. Ali na slede}im igrama trkao se pod zastavom Efesa, jer su ga vlasti tog grada podmitile da se predstavi kao Efe{anin. Zbog toga su ga Kri}ani proterali. O samom nastanku igara mnogo je teorija, naj~e{}e zasnovanih na mitologiji. U prvih 200 godina igre su imale regionalni karakter i bile deo Panhelenskih igara, ali je s godinama wihov zna~aj rastao i tradicija opstala vi{e od milenijuma. Trajawe igara zavisilo je od broja

Древна Олимпија – место где се пали олимпијски пламен

Prvobitno, mesto stadiona bila je prirodna rupa u zemqi izme|u dva brda. Likurg ga je pretvorio u stadion 330-329. godine pre nove ere. 140. i 144. godine, Herod Ati~ki ga je obnovio u obliku u kojem je otkriven 1870. godine nakon iskopavawa - struktura u obliku potkovice sa stazom du`ine 204,07 m i {irine 33,35 m

Археолошки музеј

Zevsovo hram disciplina. U po~etku, kada su bila samo atletska takmi~ewa, trajale su samo jedan dan. Posle jednog veka, kada su dodate i trke ko~ija, doga|aj je produ`en na

dva dana, kasnije na tri i kona~no, na 77. Olimpijadi, tri veka posle osnivawa, na pet dana, zbog lak{ih priprema i organizacije.

Jedna od najva`nijih institucija Olimpijskih igara bilo je Sveto primirje – obustava svih ratova i neprijateqstava u celoj anti~koj Gr~koj uo~i, za vreme i neposredno posle igara. O tome kakav su zna~aj za Grke imala vite{ka nadmetawa na Olimpijadi govori i podatak da se to pravilo po{tovalo neprekidno vi{e od milenijuma i da igre nijednom nisu otkazane, uprkos brojnim ratovima i sukobima. Odràvane su i tokom vladavine Rimqana, a ukinuo ih je tek rimski imperator Teodosije Prvi 393. godine, kada je hri{}anstvo sve vi{e uzelo maha, a igre izgubile na zna~aju i bile tretirane kao paganski obi~aj. Uo~i igara, trojica glasnika obilazila bi gr~ke polise, objavquju}i primirje i najavquju}i po~etak nadmetawa. Jednom su takmi~ari iz Sparte bili nov~ano ka`weni i zabraweno im je da se takmi~e, jer je Sparta napala grad Lepreum tokom primirja. U Sparti su protestovali i pravdali se da se to desilo pre zvani~nog po~etka primirja. Discipline su u po~etku bile samo trka~ke: sprinterske, od jedne ili dve duìne stadiona (otprilike 200 m i 400 m), sredwepruga{ke (oko 800 m) i duge, gde se pretr~avalo od 7 do 24 duìne stadiona (1.400 m – 4.800 m). Kasnije su dodate atletske i borila~ke discipline bacawe kopqa, bacawe diska, skok udaq i rvawe, a te ~etiri u kombinaciji sa sprintom ~inile su pentatlon. Na 23. Olimpijadi uveden je boks, a na 25. utrke kowskih ko~ija. Ne{to kasnije i pankration, te razne kombinacije kowskih trka. Zanimqivo je da su se olimpijci nadmetali uglavnom nagi. Na samom po~etku nosili su laku ode}u i pojas oko struka, ali kasnije se od te prakse odustalo. Prema istori~arima, prvi je ode}u skinuo olimpijski pobednik Orsipus 720. p. n. e. tokom trke, jer mu je bilo lak{e da tr~i bez we. Tukidid navodi da su Spartanci u petom veku pre na{e ere uveli spektakl javnog obnaìvawa i mazawa tela uqima dok su se u gimnazijumu pripremali za atletska i borila~ka nadmetawa. @enama je pristup na stadion bio zabrawen, nisu mogle ni da u~estvuju, ni da posmatraju olimpijska nadmetawa. Zapre}ena kazna bila je proterivawe. Nagrade za takmi~are bile su simboli~ne, ali su wihovo zna~ewe i ugled bili nemerqivi. Odmah nakon trke ili me~a pobednik bi od helanodikesa (sudije) dobio palminu granu, simbol pobede, i qubi~astu vunenu traku koju bi nosio oko glave. Zvani~ne nagrade dodeqene su na kraju igara svim pobednicima u pronaosu Zevsovog hrama. Oni su krunisani kotinosom, ven~i}em od grane svete divqe masline, koja je rasla iza hrama. Venac je kod starih Grka imao simboli~no zna~ewe, verovalo se da donosi sre}u, bo`ju za{titu i osve{tava onog koji ga nosi. Za ìvota, olimpijski {ampioni su uìvali velike po~asti, bili su oslobo|eni pla}awa poreza, dobijali besplatne obroke, imali po~asna mesta u pozori{tu ili na sve~anostima, a pesnici su o wima pevali himne. U sklopu Olimpijskog kompleksa danas, osim arheolo{kog lokaliteta, nalaze se i dva muzeja, novi arheolo{ki i Muzej istorije drevnih Olimpijskih igara, koji je od 1888. godine i prvih iskopavawa, bio stari arheolo{ki muzej, pa kasnije, posle izgradwe novog muzeja, promenio namenu. Arheolo{ki spada u najzna~ajnije muzeje u Gr~koj. Naro~ito je poznat po kolekciji skulptura i bronze. ûva zbirku umetni~kih dela neprocewive vrednosti, ukqu~uju}i i neka remek-dela prisutna u svim {kolskim uxbenicima, poput Praksitelove skulpture boga Hermesa koji drì malog Dionisa. Muzej istorije igara ~uva vi{e od 400 eksponata, od praistorijskog perioda do petog veka na{e ere. U podrumu muzeja je digitalna i multimedijalna izlo`ba sa 3D prezentacijama anti~kih igara.

KWI@EVNOST

^etvrtak 17. septembar 2026. 21

DO 33. GODINE BIO JE BRAVAR, A ONDA JE NAPISAO NEKE OD NAJVE]IH HITOVA:

Neverovatna ìvotna pri~a na{eg kwièvnika Du{ko Trifunovi} jedan je od autora ~iji su stihovi naxiveli vreme u kojem su nastali. Iako je do svoje 33. godine radio kao bravar, bez zavr{enog fakulteta i sa velikim ose}ajem nesigurnosti kada je u pitawu wegovo kwièvno obrazovawe, kasnije je postao pesnik, kwièvnik i televizijski autor, ali i ~ovek koji je napisao neke od najve}ih hitova jugoslovenske muzike.

FARLI MOVAT:

Povratak Mali Avasinov brati} ugleda saonice zahvataju}i vodu iz rupe u ledu na jezeru. Iskola~enih o~iju posmatrao je predmet koji je prilazio selu. Psi kao vukovi i ~udesne prilike u krznu u~ini{e mu se kao ne{to iz starih legendi o duhovima, pa odjednom ispusti ~abar i stu{ti se uz obronak. Za tren oka obala be{e i{arana narodom. Mu{ki nemirno posmatrahu sve bliè saonice, a deca behu iskreno prestravqena. Saonice behu oko stotinak jardi od obale kad Mari Mavasin prepoznade svog sina. Ono {to usledi be{e pravi pakao. U jednom jedinom trenutku Mari je ve} prihvatila i Xemija i Avasina na velike grudi i stiskaju}i ih, skoro ih gu{ila dok je prelazila iz plakawa u psovawe. De~urlija naroda Kri se rastr~a histeri~no prenose}i neverovatnu novost od kolibe do kolibe, a gomila kraj saonica nastavi da se {iri sve dok se sav narod iz sela ne sakupi na jednom mestu. Dozivawa, pitawa i uzvici stvori{e blebetavi àmor, skoro zaglu{qiv. Pro|e neko vreme pre no {to iko be{e u stawu da progovori koju razumno, a nakon toga Avasin uhvati oca za rame i dovede do saonica gde je Pitajak srame`qivo sedeo tokom uzbu|ewa izazvanog tim dolaskom. “Ovo je Pitajak”, re~e Avasin. “Wegov otac je bio trgovac koji nestade sa Tenant jezera. Pitajak i Kazon Eskimi spasi{e nam ìvote, a on sada dolazi na jug da ìvi ovde.” Alfonzovo tamno lice se raspu~e u {irok osmeh. Dohvati Pitajakovu ruku. “Danas se moj sin vrati iz sveta senki”, re~e. “Stoga uìvam u velikoj sre}i. A jo{ ve}a je sre}a {to mi dovodi jo{ jednog sina.” Narod Kri, koji staja{e u blizini, uzvikom poèle dobrodo{licu, pa se stisnu bliè da dodirne Pitajaka po ramenima. Zatim on, sa Xemijem s jedne i Avasinom s druge strane, be{e odveden uz obronak do doma Mavasinovih. Kasnije istog dana, jedan tobogan, koji je vuklo dvanaest izmorenih pasa, ulete u logor. Voza~ be{e Indijanac koga behu poslali na Mekner jezero ~im momci behu prepoznati. S wim do|e i Angas. Nekoliko trenutaka krupni [kot je mogao jedino da trese Xemijevu ruku, pa tek potom prozbori, “Hvala Boru, ipak je istina!” Toj no}i nije bilo kraja. U kolibi Mavasinovih furuna je sijala crvenom bojom dok je Meri nadma{ivala sebe pripremaju}i hrpe zlatnih ovsenih poga~ica i ~inije prène srnetine i morune. Svaka stolica i klupa be{e zauzeta, a duvanski dim se razvla~io kao magla. Trojica momaka je sedelo pored furune. U krugu oko wih, stariji Kri i Angas Mekner op~iweno su slu{ali odvijawe pri~e. Be{e pro{la zora pre no {to iko pomisli na san. Slede}eg dana, kad se uzbu|ewe malo sti{a, Xemi i Avasin sazna{e {ta se desilo po{to su se izgubili. Sazna{e kako je Denikazi posetio Angasa i Alfonza i ponudio svoj ìvot kao iskupqewe za izgubqene momke. Angas ispri~a kako su on i Alfonzo i{li kanuom na sever do Idten-tua, gde ih je uhvatio led i prinudio da se vrate. Alfonzo ispri~a o pse}oj zaprezi pod Denikazijevim vo|stvom, koja je nastavila potragu i krajem novembra, ali nije na{la nikakve tragove ìvota. âk dok su se momci vozili ka logoru Krija, Alfonzo i Angas su se pripremili za jo{ jedno putovawe, ovog puta da na|u Eskime iz unutra{wosti, slavqene u legendama, i kod wih se raspitaju. Saznawe o bolu, koji je wihova pustolovina izazvala kod drugih, navu~e bledu senku na du{e momaka, ali ne zadugo, jer svi behu toliko ushi}eni {to su se oni vratili da nikakvog optuìvawa nije moglo da bude. Na Pitajaka se nije zaboravilo. Angas je poznavao wegovog oca Frenka Andersona vrlo dobro i ~esto je ostajao sa wim u RedHid postaji. Mogao je mnogo toga da ispri~a Pitajaku o ìvotu wegovog oca. “Frenk mi je bio dobar drug”, zakqu~i, “a {to se ti~e tebe, Pitajak, po}i }e{ i ìve}e{ sa nama dogod bude{ hteo”. I to bi dogovoreno, a u godinama koje do|o{e Xemi i Pitajak ìve{e zajedno kao bra}a.

Ro|en je 1933. godine u Bosanskom Brodu, kao sin Petre i Vase Trifunovi}a iz Sijekovca, sela nadomak ovog grada. U~io je bravarski zanat, zavr{io {umarsku {kolu i do 1955. godine radio kao bravar u fabrici vagona u Bosanskom Brodu. Kwièvnost je, me|utim, od ranih dana bila wegova velika qubav. Nije imao klasi~no kwièvno obrazovawe i dugo je zbog toga ose}ao da nema pravo da sebe nazove piscem. Sam je govorio o tome da nije poznavao sve gramati~ke termine i pravila i da je zbog toga verovao kako su pisawe i kwièvnost nameweni nekim drugim qudima. Ipak, neumorno je ~itao i poku{avao da nadoknadi sve ono {to je smatrao da mu nedostaje. Razgovarao je sa studentima i prihvatao wihove preporuke za ~itawe. Godine 1955. odlazi u Sarajevo i upisuje Filozofski fakultet, na odseku za kwièvnost. Ve} godinu dana kasnije objavquje svoju prvu kwigu poezije. Tokom studirawa ure|ivao je ~asopis „@ivot“, bio sekretar Udruèwa kwièvnika BiH i radio kao slobodni umetnik. Fakultet, ipak, nije zavr{io – studije je napustio posle dve godine. Wegov ìvot tada dobija novi pravac. Zaposlio se na Televiziji Sarajevo kao urednik muzi~ko-zabavnog i omladinskog programa. Kroz emisije je dovodio tada popularne muzi~are, posebno predstavnike sarajevske rok scene, i smatra se jednim od qudi koji su doprineli stvarawu onoga {to }e kasnije biti poznato kao sarajevska rok-en-rol {kola. Bio je i autor poznate de~je emisije „[ta deca znaju o zavi~aju“, a paralelno sa televizijskim radom nastavio je da pi{e. Ipak, ono po ~emu je Du{ko Trifunovi} ostao posebno upam}en jesu wegovi stihovi koji su postajali veliki muzi~ki hitovi. Sara|ivao je sa najve}im imenima jugoslovenske muzi~ke scene, me|u kojima su bili Bijelo dugme, Zdravko ôli}, Indeksi, Vajta i brojni drugi izvo|a~i. Potpisao je stihove za neke od pesama koje su postale deo kolektivnog muzi~kog se}awa – „[ta bi dao da si na mom mestu“, „Ima neka tajna veza“, „Pristao sam, bi}u sve {to ho}e{“ i „Milicija tre-

nira strogo}u“ koje je izvodilo Bijelo dugme, kao i „Glavo luda“ i „Rijeka suza i na woj la|a“ koje je pevao Zdravko ôli}. Pisao je i za druge izvo|a~e, a wegovi stihovi pokazali su se toliko sna`nim da su mnoge pesme nastavile da ìve decenijama nakon wihovog nastanka. Trifunovi}, me|utim, nije bio samo tekstopisac. Iza sebe je ostavio dvadeset kwiga poezije, ~etiri romana i nekoliko drama, a pisao je i poeziju za decu. Za svoj kwièvni rad dobio je brojne nagrade, me|u kojima su Brankova nagrada, [estoaprilska nagrada grada Sarajeva i Nagrada Zmajevih de~jih igara. Po~etkom rata, 1991. godine, napu{ta Sarajevo i odlazi u Novi Sad. Tamo nastavqa da radi kao urednik na Televiziji Novi Sad, ali je posledwe godine ìvota proveo u skromnim finansijskim uslovima. Iako je iza sebe imao ogroman opus i pesme koje su pevale najve}e zvezde, slava i materijalno bogatstvo nikada mu nisu bili najva`niji. Govorio je da uspeh ne zna~i nu`no i sre}u i da novac ne moè da izbri{e tugu. Du{ko Trifunovi} preminuo je 28. januara 2006. godine. Po sopstvenoj èqi sahrawen je dva dana kasnije u Sremskim Karlovcima. Wegov bratanac Darko govorio je o posledwim danima velikog pesnika. – Bio je sr~ani bolesnik, ali nije èleo da se le~i. Hteo je da umre. Na dan wegove sahrane, kada su iznosili kov~eg iz kapele, na nebu se od tragova aviona pojavio broj osam, kao znak beskona~nosti. Du{ko je bio svoj ~ovek. Uvek izme|u dva sveta – ovog, ovozemaqskog i onog nedoku~ivog, sveta pesnika. Materijalne stvari ovoga sveta nisu ga interesovale – ispri~ao je Darko.

DANIJELA RAN\ELOVI]:

[amar

ûla sam samo da je bqesnulo. Nas dvoje stajali smo kao dve figure iz Milosa, o~i u o~i, sa rukama pored tela. Hvatali smo jedno drugom dah. On je pogledom milovao moj obraz. Negde u daqini, mo`da na tre}em spratu, ~ulo se dete kako svira klavir. Nije ga|alo tonove, po~elo je da me nervira to. Ais, ais, zaboga! – skoro da sam vrisnula. Gledala sam ga u o~i. Skoro da sam slegnula ramenima. Nisam znala {ta bih drugo. On je i daqe pogledom sekao pramenove mojih {i{ki. Ruku je ve} bio spustio pored kuka, ali videla sam, osetila sam da je jo{ napet. Zujalo mi je u u{ima. Dete je i daqe gre{ilo, presecalo ga je jedino brundawe neke ène, ujedna~enog ritma matore usedelice, profesorke muzike. Sive wegove o~i polako su popu{tale stisak. U wima je bilo vla`nosti, toliko da ne ispadnu iz lobawe pritisnute besom iz dubine podsvesti. @elela sam da volim. Onako duboko, kao devoj~ice sa velikom kapom ispod drveta na ~ijoj kori je urezano srce. Verovala sam da mi se takva qubav doga|a. Dete je kona~no pogodilo ton. O~i su mu omek{ale. Bi}e mu ào, sutradan, mi-

slim. Onda }emo se pomiriti. Moli}u ga da to vi{e ne radi. I on }e biti siguran da ne}e. @ele}e da ne}e. Ba{ kao {to sam ja `elela da volim. Palila su se svetla na prozorima susedne zgrade. Dete je zavr{ilo ~as i usedelica, nastavnica muzike, oti{la je ku}i da propla~e jo{ jedno prazno ve~e. Nas dvoje stajali smo kao dve figure iz Milosa, o~i u o~i, sa rukama pored tela. Hvatali smo jedno drugom dah. Bila sam ~vrsta. On je pogledom milovao moj obraz. Nismo se micali iz mesta, a vreme je bilo da krenemo nekuda. Moja velika figura mu{karca i ja, malecna Venera, gledali smo se u o~i i milovali jedno drugo pogledom. Trenutak je pro{ao i ~inilo se da svet nastavqa da `ivi.

22 ^etvrtak 17. septembar 2026.

DRU[TVO

[TA SU DONELI PRVI DANI IZBORNE KAMPAWE:

Ko }e sve u trku za glasove

VU^I]: OSTAVKU ]U PODNETI 27. SEPTEMBRA, A ONDA U KAMPAWU KAO OBI^AN GRA\ANIN:

Nabavio sam kamion~e Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je izjavio da }e 27. septembra podneti ostavku na funkciju predsednika Republike. On je rekao da }e se te ve~eri obratiti gra|anima i zahvaliti na podr{ci. „Najduè sam bio i predsednik Republike i jedino {to mogu da kaèm da sam verno sluìo Srbiji i gra|anima ove zemqe... A onda idem kao obi~an gra|anin, kao nekada, nabavio sam kamion~e, imam svoj auto, nabavio sam i neku kamp ku}icu, da obilazim sela i urbana mesta”, naveo je za Pink. Vu~i} je naveo da }e „i}i u najudaqenija mesta u Srbiji”. On je rekao da }e imati tri-~etiri velika skupa. „Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Ni{, mislim da }e zavr{ni skup biti u Ni{u”, dodao je. „Da su oni mogli sru{ili bi oni nas, pobili bi oni nas 15. marta, 15. aprila, 15. maja, juna i svakog 15. u mesecu. Ja se uzdam u ubedqivu pobedu, svaki rezultat ispod 50 odsto za na{u listu bi bio nezadovoqan, li~no }u biti nezadovoqan. Budemo li izgubili izbore, prizna}u ih u 10 uve~e ~im vidim tzv. stratifikovani uzorak, kada pre|emo 65 odsto”, rekao je jo{ Vu~i}. Podsetimo, Vu~i} je 11. septembra najavio svoju ostavku za 25. ili 26. septembar. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} prvi je na listi „Aleksandar Vu~i} - Ujediwena Srbija” iako je jo{ uvek zvani~no na funkciji predsednika republike.

Glasa~ki listi}, na kojem }e gra|ani, zaokru`ivati partije ili koalicije u koje imaju najvi{e poverewa, po~eo je da se sklapa ubrzo posle raspisivawa vanrednih parlamentarnih izbora za 25. oktobar. Za sada je izvesno da }e bira~i u ponudi imati najmawe deset u~esnika u trci za glasove. Koalicija oko Srpske napredne stranke, koju }e uz napredwake, ~initi i PUPS, radikali, Zavetnici, Radni~ka partija... ve} je predala Republi~koj izbornoj komisiji potpise za u~e{}e u izbornoj trci. Nedavno je osnovana Grupa gra|ana „Studentska lista - studenti pobe|uju”, a u toku je prikupqawe overenih parafa za kandidaturu. Na skupu u Novom Sadu predstavqen je deo kandidata sa liste koja }e se zvati kao i grupa gra|ana. Ona }e imati podr{ku Demokratske stranke, Kreni-promeni, Dveri, Pokreta slobodnih gra|ana, Zeleno-levog fronta, Socijaldemokratske stranka Borisa Tadi}a, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Pokreta „Qubav, vera, nada”, Srpskog pokreta obnove, Dosta je bilo... Socijalisti~ka partija Srbije predala je Republi~koj izbornoj komisiju izbornu listu „Ivica Da~i} - faktor stabilnosti”, podr`anu sa 21.266 potpisa. Koaliciju ~ine SPS, Jedinstvena Srbija, Socijaldemokratska partija Srbije i Zeleni Srbije, a prvi na listi je lider SPS-a Ivica Da~i}.

Srpska koalicija NADA, koju ~ine Novi DSS i Monarhisti - Pokret za Kraqevinu Srbiju, potpisala je koalicioni sporazum o zajedni~kom nastupu na izborima pod nazivom „Autenti~na desnica” i po~ela prikupqawe potpisa za predaju izborne liste. Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan \ilas rekao je da }e SSP, stranka Srbija centar (SRCE) i Gra|anski pokret Solidarnost na predstoje}e vanredne parlamentarne izbore iza}i na zajedni~koj listi pod nazivom „Evropska Srbija - Marinika Tepi} - Zdravko Pono{„. On je poru~io da je zajedni~ki ciq tri politi~ke organizacije ~lanstvo Srbije u Evropskoj uniji i kvalitet `ivota kakav imaju gra|ani {irom Evrope. Kada su u pitawu mawine, na glasa~kom listi}u }e biti Savez vojvo|anskih Ma|ara, kao i stranke Bo{waka, Albanaca... Sanxa~ka demokratska partija nastupa na izborima sa Crnogorskom demokratskom partijom. Stranka pravde i pomirewa

izlazi na izbore samostalno, a izborna lista }e da nosi naziv „Usame Zukorli} (SPP) Pokret za ujediwewe”. Sanxa~ko-demokratska partija Sulejmana Ugqanina izlazi tako|e samostalno. Za prolazak u parlament potrebno je da se presko~i cenzus od tri odsto, dok za stranke mawina va`i pravilo prirodnog praga koji predstavqa broj glasova koji je jednoj mawinskoj izbornoj listi potreban da osvoji jedan poslani~ki mandat po D’Ontovom sistemu (ra~una se tako {to se broj va`e}ih glasova podeli sa brojem poslani~kih mesta - 250). Prema pravila, za u~e{}e na izborima, potrebno je najmawe 10.000 overenih potpisa, a za mawinske stranke i koalicije duplo mawe. Broj koji }e partije i koalicije imati na glasa~kom listi}u odre|uje se na osnovu redosleda kojim }e Republi~ka izborna komisija proglasiti liste. Izborni listi} }e biti qubi~aste, a kontrolni bele boje. Rok za podno{ewe izbornih lista je 4. oktobar.

MLADI] PODELIO POLITI^KU SCENU SRBIJE:

Koje su stavove iznele partije, a ko je ovu temu pre}utao Ispra}aj generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladi}a uzburkao je politi~ku scenu Srbije. Mladi}, koji je preminuo u zatvorskoj bolnici u Hagu, u 84. godini sahrawen je u Beogradu, uz logisti~ku podr{ku dràve i vojne po~asti. Opelo je sluìo patrijarh srpski Porfirije, a na sahrani su bili ministri iz vlade – Nenad Vuji}, Bratislav Ga{i}, Darko Gli{i}, Nenad Popovi} i Milica \ur|evi} Stamenkovski. Prozapadna opozicija se izjasnila da Mladi} ne zasluùje po~asti, a patriotska da ih je i te kako zasluìo. Studentski pokret se nije izja{wavao po pitawu Mladi}a, a nije ni odgovorio na pitawe RT Balkan: „Smatrate li da je general Vojske Republike Srpske Ratko Mladi} trebalo da bude sahrawen uz dràvne i vojne po~asti i kakav je va{ odnos prema tome?” Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da je zadovoqan {to je sve u vezi sa sahranom generala Mladi}a proteklo mirno i {to je bezbednosno osiguran skup. Dodao je da dràva pruìla punu logistiku u smislu transporta, lekara, komunalnih usluga, kao i da je obezbedila da prisutni budu snabdeveni vodom. Ukazao je na to da je general Mladi} imao visok ~in i da se u skladu sa tim Vojska Srbije i pona{ala. Ministar pravde Vuji} izjavio je da je general Ratko Mladi} sahrawen dostojanstveno i uz vojne po~asti, kako je porodica odlu~ila, a da je dràva osigurala bezbednost gra|ana na sahrani. „Nije se moglo ~uti bilo kakvo vre|awe, niti prozivawe bilo koga. Mladi} je ispra}en uz najvi{e vojne po~asti, jer je

dràva po{tovala èqu porodice o mestu i vremenu sahrane, i obezbedila skup kako bi sve pro{lo u najboqem redu”, istakao je. Lider socijalista Ivica Da~i} rekao je da je „posledwi pozdrav generalu Ratku Mladi}u u ime porodice Da~i} uputio wegov sin Luka”. Na sahrani je bio i predsednik Jedinstvene Srbije Dalibor Markovi} Palma. Predsednik Pokreta Socijalista Aleksandar Vulin, koji je i prisustvovao sahrani, rekao je da „general Ratko Mladi} srpski heroj, ali ne samo srpski, ve} i heroj svih slobodnih qudi”. I lider Novog DSS Milo{ Jovanovi} odao je po{tu generalu Mladi}u u crkvi. „Posledwi pozdrav Generale. Jo{ za ìvota je postao simbol srpskog inata, borbe za slobodu i odbranu ogwi{ta. I svojim odlaskom u ve~nost uspeo je da sabere narod i da odvoji ìto od kukoqa”, rekao je lider Novog DSS Milo{ Jovanovi} nakon ispra}aja generala. Pokret Mi snaga naroda Branimira Nestorovi}a naveo je da je odlaskom genera-

la Mladi}a srpski narod izgubio jednu od najzna~ajnijih vojnih li~nosti svoje novije istorije, heroja Odbrambeno-otaxbinskog rata, komandanta ~ije su ime, hrabrost, odlu~nost i nepokolebqivost neraskidivo povezani sa odbranom Republike Srpske. „General Ratko Mladi} bio je vojnik i komandant koji je svoju zakletvu, du`nost prema otaxbini i odgovornost prema svom narodu i svojim vojnicima nosio do kraja `ivota. U presudnim godinama Odbrambeno-otaxbinskog rata nalazio se na ~elu Vojske Republike Srpske, zajedno sa svojim borcima brane}i srpski narod, wegove domove i Republiku Srpsku. Wegovo ime trajno je upisano u istoriju Republike Srpske i Vojske Republike Srpske. Osta}e zapam}en kao komandant sna`ne voqe, li~ne hrabrosti i izuzetne istrajnosti, koji je u najte`im trenucima bio uz svoje vojnike i svoj narod”, navodi se. Prozapadno opozicioni Zeleno-levi front (ZLF) je saop{tio da smr}u Ratka Mladi}a nije okon~ano pitawe odgovornosti za po~iwene ratne zlo~ine.

„Ostaje trajna obaveza da se istina o genocidu u Srebrenici i drugim ratnim zlo~inima nikada ne zaboravi niti relativizuje. Umesto po~asti, ZLF poziva dràve institucije da spre~e svaki poku{aj glorifikacije osu|enog ratnog zlo~inca u javnom prostoru”, navodi se. Stranka slobode i pravde (SSP) ocenila je da „niko ko je po~inio zlo~in ne moè biti uzor budu}im generacijama”. Demokratska stranka (DS) je saop{tila da smrt pojedinca ne mewa ~iwenice utvr|ene pred me|unarodnim sudovima, „niti moè izbrisati odgovornost za po~iwene zlo~ine”. DS je navela da „Srbija moè imati budu}nost samo ako je sposobna da se odgovorno odnosi prema pro{losti”. Za razliku partija iz Srbije koje su se podelile oko Mladi}a, politi~ari iz Republike Srpske iz redova vlasti i opozicije su zastupali isti stav i do{li na sahranu. Na ispra}aju su bili i predstavnici SNSD-a Milorad Dodik, @eqka Cvijanovi}, Sini{a Karan... kao i gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi}. „Wegov odlazak mnogim qudima u Republici Srpskoj vra}a se}awe na jedno te{ko i sudbinsko vreme, u kojem su se lomili istorija, sloboda i opstanak srpskog naroda. Zato emocija koju ose}a na{ narod ostaje sna`nija od svih poku{aja da se izbri{e ono {to qudi nose u svom pam}ewu. U Republici Srpskoj je odnos prema generalu Mladi}u pitawe duboko li~nog ose}aja mnogih porodica, boraca i vra}awe u vreme velikih isku{ewa, stradawa i borbe srpskog naroda. Vremenu koje ostaje upisano u na{e kolektivno pam}ewe”, istakao je Dodik.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 17. septembar 2026. 23

„OVU ZEMQU JE VOLEO VI[E OD SVOJE”:

Zaboravqena pri~a o japanskom diplomati kom su Beogra|ani dali ime @eqko! Me|u hiqadama spomenika na beogradskom Novom grobqu, tamo gde uglavnom po~ivaju na{i preci i velikani srpske istorije, nalazi se i jedna spomen-plo~a koja krije neobi~nu, dirqivu i gotovo zaboravqenu pri~u. Na woj jednostavno pi{e: „Ovu zemqu je voleo vi{e od svoje. Sin Naoki.“ Pod tom plo~om po~iva Keisuke Oba, u Beogradu poznatiji kao „@eqko“ – japanski diplomata i pravnik koji je ro|en u Hiro{imi, a ~ija je posledwa èqa bila da zauvek ostane u gradu koji je smatrao svojim pravim domom. Qubav prema na{im prostorima rodila se u leto 1965. godine, kada je Keisuke, nakon okon~anih studija politi~kih nauka na Tokijskom univerzitetu, doputovao u Beograd na postdiplomske studije iz politi~ke istorije Jugoslavije. Nije do{ao samo da u~i iz kwiga, ve} je sa entuzijazmom je uronio u svakodnevni ìvot prestonice. Druèqubiv, otvoren i vedrog duha, brzo je stekao naklonost cimera i prijateqa u studentskom domu, koji su mu iz milo{te nadenuli ime @eqko. To ime ga je pratilo do kraja

`ivota. Tokom godina postao je jedan od najboqih poznavalaca jugoslovenske kulture, istorije i jezika u Japanu. Wegova diplomatska karijera u japanskom Ministarstvu spoqnih poslova razvijala se prirodno. Zbog izuzetnog poznavawa prilika na Balkanu, 1984. godine postavqen je za prvog sekretara Ambasade Japana u Beogradu.

Tokom najteìh godina za Srbiju i tokom devedesetih, slu`bovao je i kao otpravnik poslova – ostav{i uz na{ narod i tokom NATO bombardovawa 1999. godine. U Beogradu je stvorio i dom sa suprugom Utom, rodom iz Berlina, i sinom Naokijem. Pored diplomatije, vaìo je za velikog po{tovaoca srpske umetnosti, a ostalo je zabeleèno i wegovo blisko prijateqstvo sa potomci-

ma ~uvenog slikara Save [umanovi}a. Kada se u kasnijim godinama te{ko razboleo od raka, oti{ao je na Filipine gde je ìveo wegov sin Naoki. Iako u tu|ini, posledwih dana ìvota Keisuke je sa sinom komunicirao iskqu~ivo na srpskom jeziku. Ose}aju}i da se kraj bliì, izgovorio je svoju posledwu i neopozivu èqu; da bude sahrawen u Beogradu.

Preminuo je 29. avgusta 2002. godine u 67. godini. Mesec dana kasnije, 27. septembra 2002. godine, urna sa wegovim pepelom poloèna je u rozarijumu na Novom grobqu (parcela 30/rozarijum 86). Uz ~lanove porodice, diplomatski kor i brojne prijateqe, opra{taj je bio izuzetno dirqiv – svedo~anstvo o ~oveku koji je i u vreme najteìh vremena ~vrsto stajao uz narod koji je zavoleo. Pri~a o diplomati @eqku mogla je ostati u arhivama da je nije otrgnuo od zaborava Du{an Dule Ostoji}, predsednik Kluba japansko-srpskog prijateqstva. Odu{evqen i dirnut ovim gestom bez presedana, Ostoji} je sebi dao u zadatak da ~uva se}awe na Keisukea Obu, organizuju}i redovne godi{we memorijale u wegovu ~ast i brinu}i da se wegova pri~a prenosi novim generacijama. Iako je Beograd formalno odao po~ast ovom velikom prijatequ dodeliv{i jednoj ulici u nasequ Miqakovac 3 wegovo ime, mnogi se slaù da se}awe na Keisukea Obu zasluùje znatno vi{e pa`we. Bio je to ~ovek koji nije bio na{ po ro|ewu, ali jeste po izboru, sve do posledweg daha.

BRA]A BLIZANCI LE^E VRAWANCE:

Ogwen i Martin Stevanovi} diplomirali medicinu pro{le godine i istog dana se zaposlili u rodnom gradu ^UDO OD DETETA IZ SREM^ICE:

Andrej je dve godine zaredom svetski {ampion u mentalnoj matematici! U~enik Osnovne {kole „Vuk Karaxi}“ iz Srem~ice Andrej @ivanovi} osvojio je prvo mesto na Svetskom prvenstvu u mentalnoj matematici, odr`anom u Bilefeldu u Nema~koj. Ovo je wegovo drugo uzastopno zlato na ovom presti`nom me|unarodnom takmi~ewu. Andrej @ivanovi}, u~enik Osnovne {kole „Vuk Karaxi}“ iz Srem~ice, ostvario je izuzetan uspeh na Svetskom prvenstvu u mentalnoj matematici u Bilefeldu, gde je osvojio prvo mesto i jo{ jednom se na{ao na samom vrhu svetske konkurencije. Ovaj rezultat predstavqa nastavak wegovog uspeha iz prethodne godine, kada je tako|e osvojio zlatnu medaqu na istom takmi~ewu. Time je Andrej dve godine zaredom postao svetski prvak u mentalnoj matematici. Na prvenstvu su u~estvovala deca iz brojnih zemaqa, a takmi~ari su se nadmetali u brzini, preciznosti i sposobnosti ra~unawa bez kori{}ewa kalkulatora. Andrejev uspeh rezultat je dugotrajnog rada, redovnog ve`bawa, koncentracije i upornosti. Wegov rezultat predstavqa veliki uspeh kako za wega i wegovu porodicu, tako i za Osnovnu {kolu „Vuk Karaxi}“ iz Srem~ice, koju poha|a. Nakon osvajawa svetskog zlata pro{le godine, Andrej je i ove godine potvrdio svoj talenat i rad, odbraniv{i titulu i jo{ jednom zauzev{i prvo mesto na svetskom prvenstvu.

Ro|eni istog dana, odrasli uz istu ideju - medicina kao ìvotni poziv. Ogwen i Martin, blizanci iz Vrawa, nisu imali dilemu kada je trebalo da izaberu sredwu {kolu, niti kasnije fakultet. Zajedno su zavr{ili sredwu Medicinsku {kolu u Vrawu, a zatim i Medicinski fakultet u Skopqu, istog dana potpisali i ugovore o radu u Zdravstvenom centru u Vrawu. Wihova èqa je da istovremeno dobiju i specijalizaciju. - Mi smo pobornici zdravog ìvota, radili smo kao fitnes treneri i savetnici. Interesovawe za zdrave navike odvelo nas je u medicinske vode, po~iwe pri~u Martin. Wegov brat Ogwen dodaje, sa osmehom: - @elimo da budemo lekari, ali i primer pacijentima. Ne da savetujemo ve`bawe i zdravu ishranu, a sami to ne praktikujemo. Diplomirali su pro{le godine, nostrifikovali diplome, poloìli dràvni ispit i odlu~ili da se na konkurs za lekare jave ba{ u rodnom gradu. - Mnogi su ~ekali godinama na posao, a mi smo nedavno dobili faksimile i na na{u radost - po-

sao ~im smo konkurisali. Imamo po 26 godina i pacijenti se ~esto iznenade kad nas vide. Martin radi na medicini rada, a ja u slu`bi op{te medicine - kaè Ogwen. Wihova blizana~ka povezanost vidi se i u razgovoru - dopuwuju se, razmewuju mi{qewa, ba{ kao {to su to ~inili tokom {kolovawa. - @eqni smo znawa, nadamo se da }emo se vremenom oprobati i u urgentnoj medicini, jer obojica teìmo ka hirur{kim granama, a op{te je poznato da je najboqa ìvotna {kola za lekare rad u Hitnoj pomo}i ili u Urgentnoj slu`bi - dodaje Martin. Pacijenti su ih, kaù, prihvatili sa osmehom, a za kolege imaju samo re~i hvale. Menaxment i

stariji lekari pomaù im u prilago|avawu, savetuju ih i podràvaju. Zanimqivo je da fizi~ki nisu identi~ni - naprotiv, vrlo su razli~iti, pa u {ali kaù da nikada nisu imali klasi~ne blizana~ke „muke” da ih qudi me{aju, ve} su ~esto morali da „dokazuju” da su zaista blizanci. Na pitawe da li su razmi{qali da ostanu u Skopqu ili izaberu neki klini~ki centar, odgovaraju uglas: - Od prvog dana znali smo da se vra}amo - ne samo u Srbiju, ve} u na{ rodni grad. Planiramo da ovde ìvimo i radimo, da pomaèmo qudima. Roditeqi su nam bili velika podr{ka tokom {kolovawa, i posebno nam je drago {to smo zbog wih ponovo kod ku}e - kaù bra}a.

24 ^etvrtak 17. septembar 2026.

FEQTON

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“ (24)

Пише: Бранислав Станковић

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

”OBI^NI QUDI GUBE NAJBOQEG PRIJATEQA”:

Na prsima mrtvog Nikole Tesle leàla je kwiga srpskih epskih pesama Prvih godina rata kraq Petar II Kara|or|evi} je poku{avao od Engleza i Amerikanaca da obezbedi pomo} za generala Mihailovi}a i wegov pokret otpora. Kraq je 1942. godine posetio Va{ington kako bi se sreo sa predsednikom Ruzveltom, koji mu je obe}ao da }e poslati avione monarhisti~kom pokretu ~im se zavr{e operacije na Bliskom istoku. Iz Va{ingtona je oti{ao u Wujork gde mu je najpre u klubu Koloni prire|en sve~ani prijem. I Tesla je bio pozvan na prijem ali je bio isuvi{e slab da bi se odazvao pozivu. Do susreta monarha i Tesle ipak je do{lo. Kraq Petar II je odlu~io da velikog nau~nika i najslavnijeg ìvog Srbina poseti u hotelu „Wujorker” u kome je Tesla tada ìveo. Wihov susret je bio jako srda~an i emotivan. Na kraju su obojica zaplakali, o ~emu je svedo~anstvo ostavio kraq Petar u svom Dnevniku koji je objavqen nakon rata pod naslovom „Kraqevsko nasle|e”, gde je za 8. jul 1942. zapisao: „Posetio sam dr Nikolu Teslu, slavnog jugoslovensko-ameri~kog nau~nika u wegovom apartmanu u hotelu Wujorker. Kada sam ga pozdravio, stari mi je nau~nik rekao: Izuzetno sam po~a{}en. Drago mi je {to ste tako mladi i {to }ete jednog dana postati veliki vladar. Verujem da }u poìveti do va{eg povratka u oslobo|enu Jugoslaviju. Nasledili ste o~eve posledwe re~i: ûvajte mi Jugoslaviju. Ponosan sam {to sam Srbin i {to sam Jugosloven.” Ovde treba re}i da je Teslino jugoslovenstvo neodvojivo od dinastije Kara|or|evi}, i kraqa ujediniteqa. Da je doìveo kraj rata i saznao punu istinu o NDH, o stradawu Smiqan~ana i svojih sunarodnika {irom te monstruozne tvorevine, veliko je pitawe {ta bi ostalo od wegovog jugoslovenstva. Kosanovi} je ukazom kraqa Petra zbog svog delovawa bio otpu{ten iz diplomatske misije. I pre toga on se posebno trudio da srpske predstavnike, naro~ito Konstantina Foti}a, bliskog Teslinog prijateqa, drì {to daqe

Kraq Petar II u poseti Nikoli Tesli, 1942. godina od Tesle pla{e}i se da do Tesle ne do|e puna istina o stradawu Srba. I to mu je polazilo za rukom. Kosanovi} je nakon rata postao ministar informisawa, a zatim 1946. ambasador u Va{ingtonu. Do smrti je ostao potpuno lojalan komunistima i wihovom vo|i, koji su zabranili povratak u zemqu kraqu Petru II Kara|or|evi}u i, na montiranom procesu, na smrt osudili vo|u monarhisti~kog pokreta otpora generala Dragoquba Dra`u Mihailovi}a, a na dugogodi{wu robiju ambasadora Konstantina Foti}a. Po~etkom naredne godine, iako bolestan i slab, 4. januara 1943. oti{ao je do svoje kancelarije kako bi izveo jedan eksperiment, ali tokom rada osetio je jak bol u grudima, sve je napustio i vratio se u svoju sobu. Narednog dana na vrata je postavio natpis ne uznemiravaj. Slede}a dva dana niko nije pose}ivao wegov apartman. Wegovo upokojeno telo prona{la je ~ista~ica Alis Monahan koja nije obratila pa`wu na natpis na vratima. Tesla je delovao ispijeno i spokojno. Lekar Vembli, koji je izvr{io uvi|aj kao vreme smrti upisao je 22.30, 7. januar 1943. godine. Nikola Tesla usnuo je u Gospodu na Bo`i}, u osam-

deset {estoj godini `ivota. Posledwe trenutke proveo je u samo}i koju je voleo ponajvi{e. Jedino dru{tvo bili su mu srpski junaci iz davnih vremena. Na prsima su mu prona{li ra{irenu kwigu srpskih epskih pesama. Posledwe {to je ~itao bila je pesma „Smrt majke Jugovi}a”. Sahranu je organizovao Jugoslovenski informativni centar. Opelo je zakazano za 12. januar, u crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Rivers Drajvu, gde je opojano i telo Mihaila Pupina. Tesline posmrtne ostatke do hrama dovezao je auto pored koga je kora~alo trideset momaka odevenih u sokolsku uniformu. Tokom ceremonije pogreba Teslin prijateq violinista Zlatko Balokovi}, po Teslinoj `eqi, odsvirao je omiqenu melodiju srpskih ratnika sa Solunskog fronta „Tamo daleko”. Teslin odar i unutra{wost hrama obasjavali su plamenovi sve}a koji su se nalazili oko kov~ega. Titraji wihove svetlosti treperili su na pozla}enim sve{teni~kim ode`dama. Kada se Tesla u davnoj li~koj no}i, oko pono}i, projavio na ovome svetu, wegov dolazak su obasjavale petrolejke i sve}e. Gotovo istovetna svetlost ispratila ga je sa ovoga sveta.

STALNA BRIGA O GOLUBOVIMA Krajem jeseni 1942, Teslino zdravqe se osipalo, kao li{}e sa grana. Strah od bakterija je dostigao vrhunac, nije dozvoqavao nikome da mu se pribliì. Imao je ~este nesvestice, a po~ele su da se javqaju i sr~ane tegobe. Uprkos tome nastavio je da vodi brigu o golubovima. Umesto wega u odre|eno vreme do Gradske biblioteke i{ao je ârls Hausler, uzgajiva~ golubova i najdraì sagovornik na tu temu. On je i ranije donosio Tesli povre|ene ptice kako bi ih le~io i oporavqene vra}ao na slobodu.

Sa ikone koja je bila nedaleko od odra ceremoniju je posmatrao i blagosiqao Iskupiteq sveta. Me|u vencima i cve}em koji su bili sme{teni oko odra, lepotom i veli~inom izdvajao se venac kraqa Petra II Kara|or|evi}a, maloga orli}a iz gnezda velikoga orla. Tokom obreda miris tamjana {irio se hramom. Sahrani je prisustvovalo vi{e od 2.000 qudi. Napetost izme|u prisutnih Srba i Hrvata bila je tolika da su bili sme{teni na dve razli~ite strane hrama. I od jednih i od drugih traèno je od strane biskupa Vilijama Maninga da se uzdrè od politi~kih govora. Bile su prisutne mnoge zna~ajne li~nosti Wujorka. Me|u onima koji su putem telegrama izjavili sau~e{}e bila su tri nobelovca i predsedni~ki par Ruzvelt. Potpredsednik Vols povodom Tesline smrti izjavio je da: „Teslinom smr}u obi~an ~ovek gubi jednog od svojih najboqih prijateqa”. Opelo je po~elo u 16 ~asova. Obred su sluìli sve{tenici Du{an [kuletovi} i Milan Mrvi~in. Zapis o Teslinoj sahrani ostavio je protoprezviter [kuletovi}: „Drugi dan Boì}a, na Boìji dan, kako Srbi zovu drugi dan Boì}a, 1943. godine, pozvao me je telefonom Sava Kosanovi}, ~lan tada{we jugoslovenske vlade, koji je tada ìveo u Wujorku, i saop{tio mi je da je umro N. Tesla. S. Kosanovi} je Teslin ne}ak, i izrazio je èqu da ja izvr{im opelo. Mi, Srbi u Wujorku, nedavno smo kupili katedralu Svetog Save od Episkopalne crkve, ali jo{ nije bila ure|ena za pravoslavna bogosluèwa. Ja sam zamolio episkopa Maninga za dozvolu da se opelo odrì u Katedrali St. John the Divine gde je obavqeno opelo profesora M. Pupina pre osam godina. Posle opela telo Teslino je odneseno na grobqe oko 35 kilometara severno od Wujorka. l U slede}em broju: Teslini posmrtni ostaci preneti iz SAD brodom „Srbija” tek 1957. godine

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

17. septembar

1787. - Delegati 12 od tada{wih 13 dràva SAD potpisali su Ustav SAD. Uz kasnije dodate amandmane, taj ustav je i sada na snazi i najstariji je vaè}i ustav u svetu. U wemu je prvi put primewena ideja francuskog filozofa Monteskjea o podeli vlasti na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku. 1809. - Mirom u Fredrikshamu zavr{en je {vedsko-ruski rat u kojem je Rusija osvojila Finsku. 1889. - Povodom 500. godi{wice Kosovske bitke, u kraqevini Srbiji ustanovqen je „Orden kneza Lazara”, koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik. 1900. - Britanska kraqica Viktorija I Aleksandrina potpisala je dokument kojim je Australija u{la u Komonvelt kao federalna unija {est biv{ih britanskih kolonija. 1931. - RCA Viktor kompanija predstavila je prvu long-plej gramofonsku plo~u na 33 obrtaja u hotelu Savoj u Wujorku. 1939. - Sovjetska Crvena armija u{la je u Poqsku sa istoka, zaposela krajeve zapadne Belorusije i Ukrajine i zarobila 217.000 Poqaka. Istovremeno Nemci su napali Var{avu iz vazduha i sa kopna. 1944. - Spu{tawem britanskih padobranaca kod grada Arnhema u Holandiji po~ela je operacija „Market Garden” u Drugom svetskom ratu, s ciqem da se uspostavi mostobran na reci Rajni i zaobi|e nema~ka linija odbrane. Savezni~ke trupe nai{le su na neo~ekivano jak otpor Nemaca i operacija je propala uz velike savezni~ke gubitke. 2001. - Makedonska vlada je saop{tila da }e NATO trupama dozvoliti da ostanu u zemqi i po zavr{etku wihovog mandata. 2006. - U moldavskoj oblasti Pridwestrovqe je odràn referendum o nezavisnosti za koji je ve}ina evropskih zemaqa unapred rekla da ga ne}e priznati. Pridwestrovqe je teritorija izme|u Moldavije i Ukrajine, u kojoj ve}ina stanovnika govori ruski i koja je 1992. godine, u vreme raspada Sovjetskog saveza, proglasilo otcepqewe od Republike Moldavije, uz vojne sukobe i brojne `rtve. 2009. - Bris Taton, navija~ francuskog fudbalskog kluba brutalno je prebijen u centru Beograda, bejzbol palicama, {ipkama i bakqama \or|e Preli}, osu|en uo~i utakmice fudbal- za ubistvo Tatona danas skih klubova Partizan i je redovan na mitinzima Tuluz. Od posledica po- Vu~i}eve stranke vreda preminuo 29. septembra 2009. Za te{ko ubistvo Brisa Tatona osu|ena je grupa od 15 navija~a fudbalskog kluba Partizan. 2011. - U nesre}i na aeromitingu u Rinou u Nevadi poginulo je devet osoba, a 54 qudi je povre|eno, kada je jedna letelica udarila u ivicu tribina gde su se nalazili gledaoci i mediji koji su pratili doga|aj. 2016. - Preminuo je ameri~ki dramski pisac Edvard Olbi, autor vi{e od 30 komada o fenomenima ameri~ke kulture. Dobitnik je tri Pulicerove nagrade i progla{en „piscem generacije” po{to je 1962. napisao kultni komad „Ko se boji Virxinije Vulf”.

RIZNICA

^etvrtak 17. septembar 2026. 25

PRE 218 GODINA RO\EN JE BEOGRADSKI UNIVERZITET:

Dositej Obradovi} postavio temeqe visokog obrazovawa u Srbiji! Na dan 13. septembra 1808. godine, u Beogradu je po~ela sa radom Velika {kola, koju je sve~anim govorom otvorio Dositej Obradovi}. Bila je to prva vi{a obrazovna ustanova u ustani~koj Srbiji i jedan od temeqa na kojima }e gotovo vek kasnije nastati Univerzitet u Beogradu. Velika {kola osnovana je tokom Prvog srpskog ustanka, u vreme kada se Srbija, pored borbe za oslobo|ewe od Osmanskog carstva, suo~avala i sa potrebom da stvori sopstvene dr`avne institucije i obrazovane qude koji }e wima upravqati. Za wen nastanak posebno je zaslu`an Dositej Obradovi}, jedan od najzna~ajnijih srpskih prosvetiteqa. [kola je po~ela sa radom u Beogradu, a me|u wenim prvim u~enicima bili su i sinovi istaknutih ustani~kih stare{ina.

Dositej je prilikom otvarawa {kole u~enicima poru~io da od wihovog obrazovawa ne zavisi samo wihova budu}nost, ve} i budu}nost Srbije. Velika {kola iz 1808. nije isto {to i Velika {kola koja je kasnije neposredno prethodila dana{wem Univerzitetu, ali Univerzitet u Beogradu upravo od we ra~una po~etak svoje visoko{kolske tradicije. Zbog toga se 13. septembar obele`ava kao Dan Univerziteta u Beogradu. Put od Dositejeve {kole do dana{weg Univerziteta trajao je gotovo ~itav vek. Nakon razvoja visokog {kolstva tokom 19. veka, Zakonom o Univerzitetu iz 1905. godine Velika {kola je prerasla u Univerzitet u Beogradu. Jedan od wegovih najprepoznatqivijih simbola danas je Kapetan-Mi{ino zdawe u centru

Beograda, sedi{te Rektorata. Zgradu je podigao jedan od najbogatijih Srba svog vremena, trgovac i dobrotvor Mi{a Anastasijevi}, a potom je poklonio svojoj otaxbini za prosvetne potrebe. Na fasadi zdawa i danas sto-

ji natpis „Mi{a Anastasijevi} svom ote~estvu“, kao podsetnik na vreme u kojem je obrazovawe postajalo jedan od temeqa moderne srpske dr`ave. Od male {kole otvorene u ustani~kom Beogradu do najve-

}eg i najstarijeg univerziteta u Srbiji pro{lo je 218 godina. Univerzitet u Beogradu danas svoju tradiciju vezuje upravo za 13. septembar 1808. i Dositejevu ideju da se budu}nost dr`ave gradi obrazovawem.

KROZ ”ZEMQU MRTVIH” DO KAPIJE OTAXBINE:

Pre 110 godina srpska vojska po~ela je bitku za Kajmak~alan Najkrvavija bitka na Solunskom frontu, u kojoj su se 12 dana i no}i vodile neprekidne borbe za osvajawe Kajmak~alana, vrha planine Nixe na tada{woj srpsko-gr~koj granici, po~ela je na dana{wi dan pre 110 godina - 12. septembra 1916. Tada su srpski vojnici iz Drinske divizije osvojili kameni plato na oko 2.000 metara nadmorske visine gde je po~iwala bugarska planinska tvr|ava, niz koncentri~nih rovova okruènih gustim redovima bodqikave ìce. Na putu do ove ta~ke srpska Prva armija koja je osvajala planinu iz podno`ja ve} je platila visoku cenu: u krvavim bitkama oko Gorni~eva iz stroja je izba~eno 5.156 Шлемови и оружје изгинулих српских војника на Кајмакчалану srpskih vojnika. Da bi osvojili Kajmak~alan, srpski junaci su morali da se pro- u kojoj nam na{ komandant armije poru~u- ski-staze bio je pre 110 godina „zemqa mrbijaju jo{ ~etiri kilometra navi{e kroz je: „Vi ste na kapiji svoje zemqe, na vama tvih”, popri{te danono}nih nemilosred~vrsto ukopane neprijateqske poloàje je da otvorite ta vrata svoje Otaxbine!” nih borbi u kojima je Kajmak~alan na kom do najvi{e kote 2525, vrha Sveti Ilija, i - zapisao je poru~nik Stanislav Krakov, se vreme mewa za samo nekoliko minuta, u toj borbi raweno je i poginulo 4.438 bo- na platou dana{weg parkinga ski-centra neprestano prelazio iz ruke u ruku. raca. „Voras” u Gr~koj. - Potr~asmo kroz maglu, no{eni zanosom Ni `rtve, ni rovovi i bodqikave ìce, STANISLAV KRAKOV ko }e prvi da zakora~i u svoju zemqu. Pred ni ogor~eni otpor Bugara nije pokolebao Taj junak balkanskih ratova i Velikog na{im o~ima svitnu{e pu{ke i natr~asmo prekaqene ratnike koji su preìveli bit- rata, legendarni novinar i pisac nije sti- na drugu odbrambenu liniju neprijateqsku. ke i epidemije u Srbiji 1914/15. i Alban- gao do toliko èqenog vrha i ostavio nam Bajoneti se zari{e u tela. Samrtni krici sku golgotu. Oni su krenuli ku}i, a jedini zapis o tome. Rawen je u juri{u, ali je pri- zavapi{e. Sru~ismo se sa nekog bedema i put je vodio preko Kajmak~alana. me}en u gomili mrtvih i umiru}ih i sani- padosmo na gomilu mrtvih vojnika... Svu- Sada smo bar sasvim blizu neba, ne- tet ga je spasao, a takvi su na Kajmak~alanu da unaokolo mrtvi, mrtvi, mrtvi. Nikada }emo dugo putovati - kraj mene gun|a voj- smatrani sre}nicima. toliko qudskih le{eva nisam video. Sa nik sav zaduvan, lica crvenog i sjajnog od Dana{wi pitomi brisani prostor wima smo se saìveli i sad vi{e niko ne znoja. Na visini smo od preko misli ne sebe. Preda mnom iz 2.000 metara... Jo{ ju~e je ovde magle dopiru povici: „@ivela bila bitka. Mi sada smewuSrbija” - zapisao je svedo~anjemo preìvele. Za nas je stva junaka sa Kajmak~alana odre|en slede}i skok, mo`da artiqerijski poru~nik Stevan najslavniji u ovoj na{oj ofanJakovqevi}, potowi akadezivi koja ve} {est dana traje. mik. Kroz vazduh, potamneo od bliSTEVAN JAKOVQEVI] ske no}i, zvi`de usamqeni O danu srpske podbede 30. meci i hu~i zaduvana te{ka septembra svedo~io je naredgranata mrve}i svojom eksplonik Svetozar A. \or|evi} Sa| zijom glatke kamene plo~e... koji je preìveo pakao planinZa nas je ovo magi~na planina ske bitke i postao jedan od prjer je taj vrh granica izme|u vih pilota „srpske avijatike”. Gr~ke i Srbije i sa wime po- Vatra je dawu jewavala, ~iwe na{a zemqa iz koje smo a no}u se rasplamsavala kao ve} deset meseci izgnani. da vulkan sukqa na vrhu KajStevan Jakovqevi} Ve~eras nam ~itaju naredbu Stanislav Krakov mak~alana. Drinskoj diviziji,

Svetozar A. \or|evi}

„ZA[LI SMO U NA[U ZEMQU” Kajmak~alan su prvi, nenamerno, osvojili ~etnici Dobrovoqa~kog odreda vojvode Vuka. U gustoj magli su zalutali i pod borbom stigli na golu stenu izdubqenu rovovima. - Pojma nemam gde sam. Vezu smo pogubili. Neki teàk zadah ispunio maglu, pa jedva di{emo. Sigurno od le{eva {to leè ve} toliko dana. Oko nas kao da vri, bombe, pu{ke, mitraqezi. „Drugovi, za{li smo u na{u zemqu”, dopirao je ne~iji glas. Masa polete i kao da me ponese... Pado{e na kolena. Neki su se krstili. Drugi qubili zemqu. Kur{umi su fijukali. Planina je hu~ala. Na samom vrhu sudarismo se sa vojnicima Sedmog puka. Video sam i komandata pukovnika Jovanovi}a. „Deco”, govorio je, „Kapija slobode je otvorena” - zapisao je svedo~anstvo Jakovqevi}. iznurenoj i skoro prepolovqenoj, stiè pomo}, te 7. puk smeni 17. puk, a Dobrovoqa~ki odred zameni 4. puk. Sa novim snagama i kratakom pripremom Drinci preduze{e op{ti i odsudni napad zorom 30. septembra. U 5 ~asova otpo~e oja~ana artiqerija svim topovima da tu~e neprijateqske poloàje uraganskom vatrom. Visoke kupe zemqe diù se uvis, kamewar pr{ti na sve strane, a o{amu}eni Bugari pretr~avaju i skrivaju se u grotla od granata i skloni{ta iza grebena. I kada tobxije ispretura{e rovove i skresa{e vrh „Borisovog grada” krenu{e talasi boraca, grunu{e bombe, sinu{e bajoneti... Nasta borba prsa u prsa, probadawe i klawe, gu{awe i urlikawe, krkqanac i kome{awe. Najzad posle punog sata krvave borbe, umu~e sve i zavlada tajac. Bugari se sjuri{e niza strme strane, a 5. puk ih isprati brzom paqbom. Na platou i vrhu ovog krvavog razboji{ta u rovovima i na planinskoj travi leè mnogi mrtvi raweni u ropcu i „bratskom” zagrqaju - zapisao je \or|evi}.

26 ^etvrtak 17. septembar 2026.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Slobodna iskrena `ena 33/168/60

medicinska sestra sa ma|arskim dr`avqanstvom tra`i slobodnog iskrenog i ozbiqnog ~oveka, radi ozbiqne veze i braka. Samo ozbiqne ponude, godine nisu bitne. Whatsapp i Viber: +381611021131

DR@AVA BEZ AERODROMA, VALUTE I VOJSKE, A ME\U NAJBOGATIJIMA NA SVETU:

Ima vi{e firmi nego stanovnika

Mala evropska kneèvina sme{tena izme|u Austrije i [vajcarske ve} godinama vaì za jedno od najbogatijih i najure|enijih mesta na svetu. Iako ima tek ne{to vi{e od 30.000 stanovnika, Lihten{tajn je uspeo da izgradi imix dràve sa izuzetno visokim ìvotnim standardom, stabilnom ekonomijom i gotovo nepostoje}im kriminalom. Ono {to ovu zemqu ~ini jo{ zanimqivijom jeste ~iwenica da nema sopstveni aerodrom, zvani~ni jezik niti valutu, ali uprkos tome spada me|u najbogatije dràve sveta po ìvotnom standardu stanovni{tva. Gra|ani Lihten{tajna ìve znatno boqe od proseka ve}ine evropskih zemaqa. Niski porezi, jaka ekonomija i stabilan finansijski sistem omogu}ili su mnogima da rade poslove koje vole, bez konstantnog pritiska egzistencije. Prema pojedinim procenama, princ Lihten{tajna raspolaè ve}im bogatstvom od britanskog kraqa. U ovoj kneèvini luksuz nije ne{to ~ime se qudi javno hvale. Naprotiv, stanovnici uglavnom neguju diskretnost i miran na~in ìvota. Glasno pona{awe, pravqewe buke ili uznemiravawe kom{ija smatra se nepristojnim, dok je pokazivawe bogatstva ~esto znak lo{eg ukusa. Lihten{tajn je jedna od samo dve dvostruko kontinentalno zatvorene dràve na svetu, {to zna~i da se do mora moè sti}i tek nakon prelaska kroz najmawe dve druge zemqe. Iako zauzima svega oko 160 kvadratnih kilometara i ima pribli`no 40.000 stanovnika, ova mala kneèvina vaì za jednu od najbogatijih dràva sveta. Zanimqivo je da Lihten{tajn ima vi{e radnih mesta nego zaposlenih doma}ih stanovnika, pa hiqade qudi svakodnevno dolaze na posao iz susedne [vajcarske i Austrije.

MOZAIK

Dràva nema sopstvenu vojsku jo{ od 1868. godine, kada je ukinuta zbog visokih tro{kova odràvawa. Zvani~na valuta je {vajcarski franak, a Lihten{tajn se ubraja me|u zemqe sa najve}im bruto doma}im proizvodom po glavi stanovnika na svetu. Iako je Vaduz glavni grad dràve, najve}i grad u Lihten{tajnu je Schaan. Gra|ani imaju zna~ajnu politi~ku mo} zahvaquju}i sna`nom sistemu direktne demokratije, pa putem referenduma mogu blokirati zakone ili zahtevati promene ustava. Ekonomija zemqe zasniva se na sna`noj industriji i izvozu preciznih ma{ina, medicinske opreme, elektronike i farmaceutskih proizvoda. U Lihten{tajnu je registrovano ~ak vi{e kompanija nego {to ima stanovnika. Stopa nezaposlenosti me|u najniìma je u Evropi i uglavnom se kre}e izme|u jedan i dva odsto. Bezbednost je jedan od razloga zbog kojih Lihten{tajn izaziva pa`wu {irom sveta. Kriminal je toliko redak da mnogi stanovnici ni ne zakqu~avaju vrata svojih ku}a. Dràva ima mawe od stotinu policajaca, a broj zatvorenika je toliko mali da se obroci za zatvor ~esto naru~uju iz restorana. Zanimqivo je i to da veliki broj qudi koji rade u uslu`nim delatnostima svakodnevno dolazi iz susednih zemaqa, uglavnom Austrije i Nema~ke, dok sami stanovnici Lihten{tajna uìvaju u jednom od najstabilnijih ekonomskih sistema u Evropi. Istorija ove male dràve seè u po~etak 18. veka. Kneèvina Lihten{tajn nastala je 1719. godine u okviru Svetog rimskog carstva. Tokom Napoleonovih ratova teritoriju su zauzimale francuske i ruske trupe, a po~etkom 19. veka Lihten{tajn postaje suverena dràva i prikqu~uje se Nema~kom savezu. Pun status nezavisne dràve dobija 1866. godine nakon raspada saveza.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Imate pa`wu za obavqawe rutinskih zadataka, ali vam promi~e jedan sitan detaq, zbog ~ega morate ponovo da proverite svoj rad. Povratna informacija kolege jeste korisna, ali je pomalo direktna - ne shvatajte je li~no. Zauzeti }e biti opu{teni, ali pojavquje se izvesna distanca izme|u vas i partnera. Kod slobodnih, kratka poruka ostaje bez odgovora du`e nego {to ste o~ekivali.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Zauzetima razgovori sa partnerom teku lako, ali se stvari komplikuju. Oboje se kre}ete razli~itim tempom, jedno od vas je spremno da napravi konkretne planove, dok drugo okleva bez konkretnog obja{wewa. Slobodnima stabilna komunikacija gradi ~vrst odnos sa simpatijom, ali se nedeqa zavr{ava jednom nedovr{enom mi{qu, koja ~eka pravi trenutak da bude izre~ena.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Fokus vam je vi{e na odràvawu postoje}eg posla nego na wegovom {irewu. Izbegavajte impulsivne kupovine. Zauzeti su zatvoreniji nego ina~e, {to partner i prime}uje. Popri~ajte sa wim, jer moè ti{inu pogre{no da protuma~i kao udaqavawe. Slobodne o~ekuje razgovor koji zahteva od vas da svoje namere objasnite jasnije nego {to bi èleli, ali on zna~ajno razja{wava situaciju.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Mogu}e je mawe ka{wewe - kolega ne}e ispo{tovati zadati rok ili }e klijent promeniti zahtev. Zauzetima }e strpqewe povremeno biti na ispitu. Partner mo`e da protuma~i pogre{no neku opasku, {to dovodi do neprijatnosti. Slobodnima jednostavan razgovor mo`e da izgladi neprijatnu situaciju sa simpatijom, mada }ete imati ose}aj da su neke re~i ipak ostale neizgovorene.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Kriznu situaciju re{avate bez panike, ali vam to zna~ajno oduzima vreme. Zauzetima razgovor sa partnerom deluje pomalo ~udno, pa re~i zvu~e o{trije nego {to je to bila namera. Praktikujte jednostavne poruke. Slobodni prave planove pred vikend, ali se ne~iji raspored mewa, pa morate da se prilagodite. Shvatite to kao podse}awe da je ove nedeqe za bliskost potrebno vi{e truda.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Jedan mali, neo~ekivani tro{ak malo vam remeti buxet. Zauzeti svesno ula`u vi{e truda da komuniciraju direktnije sa partnerom, {to smiruje ton i ponovo donosi ose}aj bliskosti u odnosu. Me|utim, partner deluje odsutno, pa se pitate da li ste se zaista razumeli. Slobodnima novo dopisivawe kre}e u pogre{nom smeru - vi mislite jedno, a druga osoba ~uje ne{to sasvim drugo.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Trudite se da na poslu zadrìte svoju poziciju, u ~emu i uspevate. Zauzeti mogu da osete suptilnu distancu sa partnerom koja izaziva mali nesporazum oko nekog dogovora. To moè da izazove kratku neprijatnost, ali oboje to re{avate sa osmehom. Slobodnima atmosfera postaje toplija, iako i daqe moète da imate ose}aj da izme|u vas i simpatije postoji neka neispri~ana tema.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Uspe{no zavr{avate nagomilane obaveze, ali jedno odobrewe ili odgovor koje ~ekate }e vas spre~iti da sve kompletirate. Zauzetima razgovor sa partnerom deluje pomalo ~udno, pa po~iwete da se pitate da li ste se udaqili. Pokrenite razgovor i napravite prvi korak, razbijte neprijatnu ti{inu. Slobodni, koliko truda ulo`ite, toliko }ete uticati na va{ odnos sa simpatijom.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Zadaci dolaze u talasima i re{avate ih, ali vas kopka ose}aj da vam jedan detaq promi~e. Zauzeti prime}uju blagu hladno}u u odnosu sa partnerom. Jedan opu{ten razgovor smiri}e situaciju, ali oboje }ete biti svesni da je dubqa tema ostala netaknuta. Slobodnima poruka ili poziv ostaju bez odgovora du`e nego {to bi `eleli i hvatate sebe kako previ{e razmi{qate o toj ti{ini.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Ove nedeqe proveravate cifre, ponovo ~itate mejlove i vodite ra~una da vam ni{ta ne promakne. Zauzetima razgovori sa partnerom deluju stabilno, ali pomalo rezervisano. Mogu}e je da ne{to zadr`ava za sebe, a vi niste sigurni za{to. Slobodnima kratka poruka ili opu{tena kafa razbijaju led, ali }e simpatija do kraja nedeqe o~ekivati da joj ~itate misli.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Nije vreme za velike poteze, ve} za stabilan napredak. Zauzetima razgovori sa partnerom teku lako, ali tra`ite skriveno zna~ewe u jednoj izgovorenoj re~enici. Nemojte se optere}ivati wome - jednostavno je izgovorena u nehatu. Kratak razgovor sa simpatijom slobodnima mo`e da deluje pomalo ~udno, ali to vi{e ima veze sa wihovim drugim obavezama nego sa va{im odnosom.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Obratite pa`wu na detaqe - jedan previd mejla mogao bi da izazove i mawu komplikaciju. Kod zauzetih, partner je zami{qen i u nekom svom svetu. Nemojte tome pridavati preveliki zna~aj, ali nemojte ni zanemariti sopstvenu potrebu za malo vi{e jasno}e. Slobodni se ose}aju bli`e simpatiji, ali mala doza oklevawa i daqe ostaje - sa~ekajte da ona napravi slede}i korak.

NEKADA JE SAMO OVOLIKI PROCENAT SRBA ZNAO DA ^ITA:

Ne}ete verovati kako je izgledala Srbija 1866. godine Srbija je tokom posledwa dva veka pro{la kroz korenitu dru{tvenu transformaciju, a jedan od najupe~atqivijih pokazateqa tog napretka jeste pad stope nepismenosti. Dok je polovinom 19. veka ~itawe i pisawe bilo privilegija retkih, danas je klasi~na pismenost u zemqi gotovo univerzalna. Prema istorijskim obradama popisnih podataka, u Srbiji je 1866. godine bilo svega oko 4,2% pismenog stanovni{tva, dok je ~ak vi{e od 93% gra|ana bilo nepismeno. Najnoviji podaci sa Popisa 2022. godine oslikavaju potpuno druga~iju realnost: pismenost me|u stanovni{tvom starijim od 10 godina dostigla je 99,37%. Broj nepismenih pao je na svega 0,63%, odnosno na 37.956 lica. Ovaj istorijski skok nije se dogodio preko no}i, ve} je rezultat vi{egeneracijskog ulagawa u {irewe osnovnog obrazovawa. Pogled kroz decenije jasno prikazuje taj kontinuirani rast: 1931. - 53,1% 1953. - 72,1% 1981. - 89,1% 2011. - oko 98% 2022. - 99,37%

Podaci iz 1866. i 2022. godine nisu direktno uporedivi zbog razli~itih metodologija, teritorijalnog obuhvata i starosnih granica. Podatak iz 19. veka predstavqa istorijsku procenu, dok savremeni popis meri osnovnu pismenost, a ne nivo razumevawa pro~itanog teksta. Ipak, sa gotovo potpunim iskorewivawem klasi~ne nepismenosti, fokus dru{tva se pomera. Glavni izazovi 21. veka vi{e nisu savladavawe slova, ve} digitalna pismenost, funkcionalno razumevawe informacija i razvoj kriti~kog mi{qewa u digitalnom dobu.

ZDRAVQE

^etvrtak 17. septembar 2026. 27

Tri svakodnevne navike koje mogu nepovoqno da uti~u na nivo holesterola Holesterol ima brojne va`ne uloge u organizmu – sastavni je deo }elijskih membrana i u~estvuje u stvarawu hormona, vitamina D i ù~nih kiselina koje pomaù u varewu i apsorpciji masti iz hrane. Me|utim, visok nivo LDL („lo{eg“) holesterola moè doprineti stvarawu naslaga u arterijama i pove}ati rizik od kardiovaskularnih bolesti, prenosi Eatingwell. Stru~waci za ishranu izdvajaju tri uobi~ajene svakodnevne navike koje mogu nepovoqno uticati na nivo holesterola. 1. PREVI[E VREMENA PROVODITE SEDE]I – ÂK I AKO VE@BATE Sve je vi{e istraìvawa koja pokazuju da su dugi periodi sedewa povezani sa nepovoqnijim nivoom holesterola, bez obzira na to da li osoba ve`ba tokom dana. Zato je, ~ak i ako ujutru imate sat vremena treninga, va`no da tokom dana pravite kratke pauze i ustanete i pro{etate. Ako na poslu dugo sedite, poku{ajte da svakog sata nekoliko minuta hodate ili stojite. Moète, na primer, pro{etati dok dopuwavate fla{u vode. I

RECEPT

POHOVANE TIKVICE SA SIROM POTREBNO JE: n 200 g p{eni~nog bra{na n 3 jajeta, 1/2 ka{i~ice soli n 2 tikvice sredwe veli~ine n 2 ka{ike kisele pavlake n 100 g ka~kavaqa n 50 g pr{ute ili slaninicae n 1 ~en belog luka n uqe (za pohovawe)

PRIPREMA: Ise}i 2 tikvice na du`, ako su mlade, nemoraju da se qu{te. Ispohovati kao i obi~no. Prvo umocite u bra{no pa u jaja i u vrelo uqe. Pohovane stavqati na ubrus papir ili salvetu da se ocede od vi{ka masno}e. Posebno narendati ka~kavaq u koji se stavi pavlaka, da mo`e da se nama`e. Iseckati 50 g pr{ute ili slaninice i istisnuti ~en belog luka u to. Ja sam stavila doma}u kobasicu na listi}e, a ona ima belog luka, pa luk nisam stavqala. Svako par~e pohovane tikvice premazati nadevom i saviti u rolnice. Uz to odli~no ide paradajz salata. Prijatno.

ku}ni poslovi mogu biti prilika za dodatno kretawe. 2. PREMALO SPAVATE Kada imate mnogo obaveza, lako je `rtvovati san kako biste sve stigli. Me|utim, hroni~no nedovoqno spavawe moè uticati na nivo holesterola. „Lo{ san moè pove}ati nivo malih gustih LDL ~estica, naro~ito kod qudi koji spavaju mawe od {est sati“, navodi nutricionistkiwa Liz [o. Pokazalo se i da kvalitet sna uti~e na LDL holesterol i trigliceride, pri ~emu lo{ kvalitet sna moè dovesti do pove}awa oba parametra. Preporuka je da prioritet bude sedam do devet sati sna svake no}i. To moè zna~iti raniji odlazak u krevet, odre|ivawe vremena za opu{tawe i odràvawe redovnog rasporeda spavawa. 3. REDOVNO PRESKAÊTE DORUÂK Mo`da mislite da }ete preskakawem doru~ka u{tedeti vre-

me ili ~ak poboq{ati zdravqe srca, ali po~etak dana bez obroka moè imati suprotan efekat. „Istraìvawa pokazuju da preskakawe doru~ka moè poremetiti nivo holesterola. Iako su rezultati izraèniji kod osoba sa gojazno{}u i neaktivnim na~inom ìvota, va`no je zapo~eti dan doru~kom u interesu zdravqa srca“, kaè [o. Jedan nedavni sistematski pregled i metaanaliza pokazali su da su osobe koje preska~u doru~ak imale nivo LDL holesterola oko 9 mg/dL vi{i nego one koje doru~kuju. Doru~ak je tako|e prilika da unesete rastvorqiva vlakna, koja mogu pomo}i u sniàvawu nivoa holesterola. SVAKODNEVNE NAVIKE KOJE MOGU POMO]I U SNI@AVAWU HOLESTEROLA • Bavite se fizi~kim aktivnostima koje volite. Redovno kretawe va`no je za zdrav nivo holesterola. To moè biti {etwa, tr~awe, ~as plesa ili

bilo koja druga aktivnost u kojoj uìvate i koju moète redovno da praktikujete. • Iskqu~ite elektronske ure|aje pre spavawa. San je vaàn za regulaciju hormona i pravilno upravqawe nivoom holesterola. Svakodnevno kori{}ewe ekrana povezano je sa kasnijim odlaskom u krevet i kra}im snom tokom radne nedeqe. • Druìte se i provodite vreme sa qudima uìvo. Provo|ewe

NEDOSTAJE VAM MOTIVACIJE?

Nova studija ukazuje na mogu}u vezu sa dva vitamina Poznat vam je taj ose}aj. Gomila ve{a ~eka, spisak obaveza na friìderu ne da vam mira, a vi samo èlite da leìte na kau~u. Nije da vas nije briga, ve} vam jednostavno nedostaje voqe za stvarima koje biste ina~e bez problema obavili Nova studija japanskih istraìva~a ukazuje na to da bi ishrana mogla imati odre|enu ulogu u ose}aju umora i nedostatku motivacije. B VITAMINI I NEDOSTATAK MOTIVACIJE Istraìva~i sa Univerziteta Osaka Metropolitan analizirali su podatke 602 zdrave odrasle osobe iz Japana i merili nivoe homocisteina, folata i vitamina B12 u krvi. U~esnici su istovremeno popuwavali upitnike kojima su istraìva~i procewivali umor i motivaciju. Pokazalo se da su osobe sa vi{im nivoima homocisteina uglavnom imale niè nivoe folata i vitamina B12. Kada su istraìva~i rezultate analizirali prema

polu, prona{li su zanimqivu razliku: kod `ena je vi{i nivo homocisteina bio povezan sa nedostatkom motivacije, dok je kod mu{karaca bio povezan sa ve}im fizi~kim umorom. To ipak ne zna~i da je nedostatak vitamina B12 ili folata direktni uzrok nedostatka motivacije. Autori nagla{avaju da je re~ o istra`ivawu koje pokazuje povezanost, a ne dokazuje uzro~no-posledi~nu vezu.

vremena sa qudima koji vam prijaju va`no je za raspoloèwe, ali i za zdravqe srca. • Jedite doru~ak bogat vlaknima. Posebno se preporu~uju izvori beta-glukana, poput ovsa, za koji je pokazano da moè pomo}i u sniàvawu LDL holesterola. Predlozi za doru~ak su ovsene pahuqice sa bobi~astim vo}em i bademima, tost od raì sa rikotom i avokadom ili ~inija sa jajetom, povr}em i je~mom.

Potrebna su daqa istraìvawa kako bi se utvrdilo postoji li direktan uticaj tih vitamina na umor i motivaciju. ZA[TO SU VA@NI FOLAT I VITAMIN B12? Folat, odnosno vitamin B9, i vitamin B12 u~estvuju u brojnim procesima va`nim za normalno funkcionisawe organizma. Wihov nedostatak moè uticati na razli~ite telesne funkcije, zbog ~ega je uravnoteèna ishrana va`na za wihovo odràvawe na odgovaraju}em nivou. U novom istraìvawu upravo je homocistein posluìo kao jedan od pokazateqa povezanih sa statusom vitamina B12 i folata. Kada su wihovi nivoi niì, koncentracija homocisteina u krvi moè biti vi{a, iako na wegov nivo uti~u i drugi faktori. [TA JESTI ZA VI[E B12 I FOLATA? Za unos folata mogu pomo}i namirnice poput spana}a, {pargli, mahunarki i drugog zelenog povr}a. Vitamin B12 prirodno se nalazi prvenstveno u namirnicama ìvotiwskog porekla, poput mesa, ribe, {koqki, jaja i mle~nih proizvoda. Me|utim, sam ose}aj umora ili nedostatka motivacije nije dovoqan razlog da se po~nu uzimati suplementi vitamina B12 ili folata. Ako takvi simptomi traju duè vreme, ima smisla razgovarati sa lekarom koji po potrebi moè preporu~iti analize krvi.

LE^EWE BIQEM

Zdravstvene koristi od oraha BOGAT ANTIOKSIDANTIMA Orasi imaju ve}u antioksidativnu aktivnost od bilo kog drugog ora{astog vo}a. Ova aktivnost poti~e od vitamina E, melatonina i biqnih jediwewa zvanih polifenoli. DOBAR IZVOR OMEGA-3 MASTI Orasi imaju znatno vi{e omega-3 masti nego bilo koje drugo ora{asto vo}e, pru`aju}i 2,5 grama po porciji od 30 grama. MO@E SMAWITI UPALU Upala je u osnovi mnogih bolesti, ukqu~uju}i bolesti srca, dijabetes tipa 2, Alchajmerovu bolest i rak, a mo`e biti uzrokovana oksidativnim stresom. Polifenoli u orasi-

ma mogu pomo}i u borbi protiv ovog oksidativnog stresa i upale. MO@E SMAWITI RIZIK OD NEKIH VRSTA RAKA Neka istraìvawa sugeri{u da jedewe oraha moè smawiti rizik od odre|enih vrsta raka, ukqu~uju}i karcinom dojke, prostate i debelog creva. Orasi su bogati polifenolom elagitaninima. Odre|eni crevni mikrobi mogu ih pretvoriti u jediwewa koja se nazivaju urolitini. Urolitini mogu imati antiinflamatorna svojstva u crevima, {to je mo`da jedan od na~ina na koji konzumirawe oraha pomaè u za{titi od raka debelog creva.

MO@E POMO]I U KONTROLISAWU DIJABETESA TIPA 2 Istraìvawa sugeri{u da je jedan od razloga zbog kojeg su orasi povezani sa mawim rizikom od dijabetesa tipa 2 taj {to pomaù u kontroli telesne teìne. Prekomerna teìna pove}ava rizik od visokog {e}era u krvi i dijabetesa. DOBAR JE ZA MOZAK Jezgro oraha izgleda poput maju{nog mozga, ali istraìvawa sugeri{u da je orah mo`da zaista dobar za va{ mozak. Hranqive materije u orasima mogu pomo}i u smawewu oksidativnog o{te}ewa i upale u mozgu.

28 ^etvrtak 17. septembar 2026.

ENIGMATIKA

SRPSKA GLUMICA NA SLICI

ZATON, UVALA

UKR[TENICA

GR^KE BOGIWE ONAJ KOJI OSVETE ^ITA (MIT.)

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA LITERARNI PRAVAC, IMA@IZAM

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

SPORTIST SA TEGOVIMA PORODICA ITALIJANSKOG GRADITEQA VIOLINA NALETAWE

AMERI^KI PEVA^ POP

GRA\ANSKO LICE PRVO SLOVO STAROSLOVENSKE AZBUKE RUKSAK RANIJI NEMA^KI FUDBALSKI GOLMAN AJKE SIMBOL SUMPORA

@ITEQI TURSKE

ZOQE

MERITI TE@INU INICIJALI [AHISTE GLIGORI]A

VODORAVNO: 1. Podsmevati se, {ega~iti se s kim, 2. Svira~ na oboi Nadimak pesnika R{umovi}a, 3. [kotski kompozitor Persival Robson - Odvodni kanal, 4. Prvi i 4. vokal - Kalu|erski naprsnik - Inicijali glumca Na~i}a, 5. Povorka od po troje u redu - Najdebqi prst, 6. Deli}i te~nosti Predstaviti ne{to u ne~ijem liku, 7. Prvi vokal - Starinsko mu{ko ime Predstavnik vrsta, 8. Prava linija (mat.) - Seksualni nagon - Simbol kiseonika, 9. Valovi na vodi - Jezero u [kotskoj, 10. Osnovno znawe o ~emu Prilog uz glavno jelo, 11. Inicijali glumca Redforda - Kamene gromade Lat. veznik, 12. Ure|aj za prijem elektronskih signala - Dokaz o odsustvu s mesta zlo~ina, 13. Sionska gora - Grad u [paniji, 14. Izru~ewe krivca drugoj zemqi (mn.).

STAKLASTA CIGLA VELIKE TVRDO]E

Sr Gl pski as

MADA, PREMDA

USPRAVNO: 1. Po koji put, pokad{to - Mlado sviw~e, 2. Ime fudbalera Odite - Dan u nedeqi, 3. Austrijski pisac srpskog porekla (Milutin Doroslovac) - Opaàwe, uo~avawe - Talog od kafe, toz, 4. ôvek koji besposli~i i uìva - Jadikovawe, àqewe, 5. Izmi{qotine, pasjaluci - Pro`drqivac, `derowa - Oznaka za polupre~nik, 6. Morski greben - Gr~ki polubog, ~uven po lepoti (mit.) - Dvorana, 7. Pas jazavi~ar - Aku{erska kle{ta (mn.) - Zmijski otrov (nar.), 8. Oznaka za amper - Pisaqke, olovke (zast.) - Posuda sa tu~kom, stupa (mn.), 9. Onaj koji truje - Broj kojim se deli, 10. Uzvik za terawe ìvine - Stilska figura, dvostruke negacija - Jezero u S. Americi, 11. Izbijati, sukqati, kuqati - Mesto u Banatu, 12. Poztati nezavisan.

IME GLUMICE EVANS ZEVSOVA ZLA K]I (GR^. MIT.) ONAJ KOJI PRAVI NATPISE ZA FIRME

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: DIZA^, AMATI, NALET, IGI, A, CIVIL, AZ, MA, RANAC, IMEL, ASTMA, S, BANKARAC, TURCI, LIGE, OSE, [PALIR, VAGATI, ESE, SG, RAPORT, KLINKER, AR, IAKO, TATRE, SOLDATI, A, LINDA, O’NIL, ATA, KORIDA, FIRMOPISAC.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: PODSPRDATI SE, OBOISTA, R[UM, KIRBI, KLOAKA, AO, ANALAV, TN, TRORED, PALAC, KAPI, OLI^ITI, A, ATANAS, TIP, DU@, LIBIDO, O, TALASI, ETIV, POJAM, SALATA, RR, MASIVI, ET, ANTENA, ALIBI, SION, LINARES, EKSTRADICIJE.

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

SUDOKU 1

SUDOKU 2

3 7 1

4 2 5 7 9

5 6 2 9 3 4

9 5

4 7 3 5 8 2 1

9 8 1 6 2

7 8 9

6 2

7 9

6 8

9 4

1 3

5 3

7 9 6 4

RE[EWE SUDOKU 2: 294 658 731 - 576 231 894 831 974 256 - 957 462 318 468 317 925 - 123 589 647 312 746 589 - 749 825 163 - 685 193 472 RE[EWE SUDOKU 1: 476 819 532 - 823 547 916 591 623 874 - 934 265 187 782 134 659 - 615 978 243 157 392 468 - 369 481 725 - 248 756 391

SVET POZNATIH

^etvrtak 17. septembar 2026. 29

O WIHOVOJ ROMANSI SE GODINAMA PRI^A:

Peva~ica je svoju ìvotnu qubav upoznala sa 12 godina i nikada nije poqubila drugog mu{karca Legendarna peva~ica Selin Dion nedavno je odràla koncert u Parizu, ~ime je ozna~ila povratak na muzi~ku scenu nakon {est godina pauze. Kanadska i svetska muzi~ka zvezda je tokom emotivnog povratni~kog koncerta briznula u pla~, poru~iv{i oboàvaocima da je kona~no ispunila obe}awe i ponovo stala na scenu. Slavna peva~ica nastupila je u subotu u dvorani Plenitude, ~ime je zvani~no zapo~ela seriju koncerata u francuskoj prestonici. Bio je to wen prvi samostalni koncert nakon gotovo {est godina pauze i vi{egodi{we borbe sa ozbiqnom bole{}u. „Neverovatno je {to smo svi ponovo zajedno. Dala sam obe}awe – obe}ala sam da }u se vratiti i ponovo stati na scenu. Evo me, pevam za vas i pevam za sebe. Hvala vam od srca na podr{ci i strpqewu. Sve {to jesam, jesam zahvaquju}i va{oj qubavi“, poru~ila je Selin publici. Nakon {to je izvela prvu pesmu „On ne change pas“, priznala je koliko je put do tog trenutka bio teàk. „Moram priznati da je put bio trnovit. Putovawe je trajalo duè nego {to se o~ekivalo, uz neplanirana zaustavqawa usput. Ali izdràla sam. Blagi zrak svetlosti u daqini, duboko u planinama. Verovala sam u wega. I evo ga. Sunce – sunce je tu. Sunce je ta~no ispred mene“, rekla je. Nastup je trajao vi{e od dva sata i 20 minuta, a publika je imala priliku da ~uje neke od najve}ih hitova wene vi{edecenijske karijere, me|u kojima su „The Power of Love“, „Because You Loved Me“, „Pour que tu m’aimes encore“, „All By Myself“, „I’m Alive“ i nezaobilazna „My Heart Will Go On“. Ovaj koncert imao je posebno zna~ewe jer je iza jedne od najuspe{nijih peva~ica svih vremena period tokom kojeg je bilo neizvesno da li }e ikada vi{e mo}i da nastupa. U decembru 2022. godine Selin je saop{tila da joj je dijagnostikovan sindrom uko~ene osobe, retko neurolo{ko oboqewe koje izaziva uko~enost mi{i}a i bolne gr~eve. Bolest je uticala i na weno kretawe i pevawe, zbog ~ega je otkazala turneju „Courage“. Ipak, povratak pred publiku samo je jo{ jedno poglavqe ìvotne pri~e obeleène ogromnim uspesima, ali i te{kim gubicima i borbama. Selin Mari Klodet Dion ro|ena je 30. marta 1968. godine u [arlemawu u Kvebeku kao najmla|e od ~ak ~etrnaestoro dece. Odrasla je u skromnoj porodici, u kojoj je muzika bila sastavni deo svakodnevice. Jo{ kao devoj~ica znala je ~ime èli da se bavi. Prvi put je javno nastupila sa pet godina, na ven~awu svog brata, a kasni-

je je sa bra}om i sestrama pevala u malom piano-baru svojih roditeqa. Sa samo 12 godina, zajedno sa majkom Terezom i bratom @akom, napisala je svoju prvu pesmu „Ce n’était qu’un rêve“. Snimak je dospeo do muzi~kog menaxera Renea Anèlila, ~oveka koji }e promeniti ne samo wenu karijeru ve} i ~itav wen ìvot. Rene je bio toliko impresioniran wenim glasom da je odlu~io da od we napravi zvezdu. Verovao je u wu do te mere da je zaloìo sopstvenu ku}u kako bi finansirao wen prvi album „La voix du bon Dieu“. Album je postao hit u Kvebeku, a tinejxerka iz velike i skromne porodice ubrzo je po~ela da osvaja publiku daleko izvan rodnog kraja. „Ja sam po~ela da pevam, a on je po~eo da pla~e. U tom trenutku sam znala da sam odradila svoj posao“, svojevremeno je Selin opisala wihovu prvu audiciju. Ve} po~etkom osamdesetih nizali su se uspesi, a 1988. godine stigao je jedan od najva`nijih trenutaka wene rane karijere. Predstavqaju}i [vajcarsku sa pesmom „Ne partez pas sans moi“, Selin je pobedila na Evroviziji. @elela je, me|utim, mnogo vi{e. Inspirisana Majklom Xeksonom, odlu~ila je da nau~i engleski i poku{a da osvoji ameri~ko trì{te. Povukla se na nekoliko meseci iz javnosti, usavr{avala engleski, radila na svom imixu i pripremala se za me|unarodnu karijeru. Po~etkom devedesetih probila se i na anglofonom trì{tu, a saradwa sa Pibom Brajsonom na pesmi „Beauty and the Beast“ donela joj je prvi Gremi. Usledili su albumi koji }e je pretvoriti u jednu od najve}ih svetskih muzi~kih zvezda. Dok je wena karijera vrtoglavo napredovala, odnos sa Reneom prerastao je iz profesionalnog u emotivni. Wihova veza

privla~ila je pa`wu zbog ~iwenice da je on bio 26 godina stariji od we. Godinama su svoju qubav ~uvali daleko od o~iju javnosti, a Selin ju je kona~no javno potvrdila po~etkom devedesetih. Ven~ali su se 17. decembra 1994. godine u bazilici Notr Dam u Montrealu, a rasko{na ceremonija preno{ena je na kanadskoj televiziji. „Neka qudi pri~aju o nama {ta god poèle. Mi se volimo i vole}emo se ve~no“, govorila je Selin. Devedesete su istovremeno postale period wenog najve}eg profesionalnog uspeha. Album „Falling into You“ iz 1996. godine doneo joj je Gremi za album godine, a samo godinu dana kasnije objavila je „Let’s Talk About Love“. Na tom albumu na{la se pesma koja }e zauvek ostati vezana za weno ime – „My Heart Will Go On“, qubavna tema iz filma „Titanik“. Pesma je osvojila svetske top-liste i postala jedan od najprepoznatqivijih hitova u istoriji pop muzike. Ali dok je Selin osvajala svet, wen privatni ìvot postajao je sve teì. Reneu je krajem devedesetih dijagnostikovan rak, zbog ~ega je peva~ica odlu~ila da napravi pauzu i posveti se suprugu i porodici. Nakon dugogodi{wih poku{aja da postanu roditeqi i le~ewa neplodnosti, Selin je 2001. godine rodila wihovog prvog sina Renea-[arla. Godine 2009. doìvela je spontani poba~aj, a nakon jo{ nekoliko poku{aja vantelesne oplodwe 2010. godine rodila je blizance Edija i Nelsona. U me|uvremenu se vratila muzici i nastavila da obara rekorde. Wena vi{egodi{wa rezidencija u Las Vegasu postala je jedna od najuspe{nijih u istoriji, a Selin je u~vrstila status jedne od najve}ih koncertnih zvezda svoje generacije.

Ipak, porodi~na sre}a ponovo je prekinuta bole{}u. Reneu se rak vratio, a Selin je 2014. godine ponovo obustavila poslovne aktivnosti kako bi bila uz wega. On ju je, me|utim, ohrabrivao da nastavi da peva. Rene Anèlil preminuo je 14. januara 2016. godine posle duge borbe sa rakom. Imao je 73 godine. Sahrawen je u bazilici Notr Dam u Montrealu, istoj crkvi u kojoj se par ven~ao vi{e od dve decenije ranije. Samo dva dana kasnije, na dan kada bi Rene slavio ro|endan, Selin je doìvela jo{ jedan udarac – wen brat Danijel tako|e je preminuo od raka. Peva~ica je nastavila daqe, ali nikada nije skrivala koliko je gubitak supruga promenio wen ìvot. Rene nije bio samo wen ìvotni partner ve} ~ovek koji je jo{ dok je bila devoj~ica poverovao u wen talenat i decenijama vodio wenu karijeru. Nakon wegove smrti vratila se nastupima, snimila nove pesme i nastavila turneje. Album „Courage“ iz 2019. godine stigao je do prvog mesta ameri~ke Billboard 200 liste, ~ime je jo{ jednom pokazala da wena karijera, gotovo ~etiri decenije nakon po~etka, nije zavr{ena. A onda je usledila nova ìvotna borba. Po~etkom 2022. godine otkazala je nastupe zbog te{kih gr~eva mi{i}a, a u decembru iste godine javnosti je saop{tila da boluje od sindroma uko~ene osobe. Bolest je uticala ~ak i na wene glasne ìce, a Selin je kasnije otkrila da se sa neobja{wivim simptomima borila godinama pre nego {to je kona~no dobila dijagnozu. Wenu borbu javnost je mogla da vidi i u dokumentarnom filmu „I Am: Celine Dion“, objavqenom 2024. godine. Ipak, Selin nije odustajala od èqe da ponovo zapeva. Veliki trenutak dogodio se 26. jula 2024. godine, kada se pojavila na ceremoniji otvarawa Olimpijskih igara u Parizu. Sa Ajfelovog torwa izvela je „Hymne l’amour“, {to je bio wen prvi javni nastup nakon ~etiri godine. Bio je to prvi nagove{taj onoga {to }e uslediti. Na svoj ro|endan, 30. marta 2026. godine, najavila je koncertnu rezidenciju u Parizu. Interesovawe publike bilo je ogromno, a milioni oboàvalaca poku{ali su da do|u do ulaznica. U me|uvremenu je objavila i novu muziku, ukqu~uju}i pesme „Dansons“ i „Bowour, pardon, merci“. A onda je, nakon godina bolesti, neizvesnosti i mukotrpnog rada na svom glasu, ponovo iza{la pred publiku. „Obe}ala sam da }u se vratiti“, rekla je pred publikom.

POMIRILI SE MILO[ TEODOSI] I MAJA OGWENOVI]:

MILAN VASI] POKAZAO KAKO @IVI NA KOSOVU I METOHIJI:

Ko{arka{ Milo{ Teodosi} i odbojka{ica Maja Ogwenovi} obnovili su svoju romansu i to 13 godina nakon raskida, saznaje Telegraf. Naime, oni su posle Teodosi}evog razvoda ponovo stupili u kontakt, a Maja mu je me|u prvima tada i pruìla podr{ku. I, posle nekoliko meseci, wih dvoje ponovo su obnovili qubav i uplovili u emotivnu vezu posle raskida 2013. godine. Nijedno od wih dvoje nije zvani~no govorilo o prirodi wihovog odnosa, ali izvori bliski nekada{wem paru tvrde da su ponovo u komunikaciji, dok prijateqi koji su svojevremeno i kumovali wihovom poznanstvu ne kriju èqu da ih ponovo vide zajedno. Iako paze da ih neko ne ulovi zajedno, wih dvoje su i zapo~eli zajedni~ki ìvot ponovo. Naime, poznati sportisti, u to vreme na po~etku karijere, ~etiri godine uìvali su u romansi, ali obaveze su ih vodile na razne krajeve sveta, {to je umnogome doprinelo da se emocije ohlade.

Glumac Milan Vasi} je sa svojim pratiocima na dru{tvenim mre`ama podelio idili~ne prizore iz rodnog Velikog Ropotova na Kosovu i Metohiji. On je pokazao da za pravu sre}u nije potreban glamur, podeliv{i fotografiju doma}eg doru~ka na kom su se na{li doma}i hleb, ajvar, sir i jaja. Milan Vasi} o`enio se u aprilu pro{le godine, a lepe vesti je tada objavio na svom Instagramu. Ina~e, Milan je od Maje stariji 18 godina, a wegova izabranica ne voli da se previ{e javno eksponira. Oni su uprili~ili intimno ven~awe na Kosovu i Metohiji, gde su kasnije i krstili sina Despota, a glumac je o svadbi govorio za Blic. - Bilo je prelepo. Drago mi je da moja supruga voli Kosovo i Metohiju kao i ja. Nikoga ne teram da mora da se ide na Kosovo, ali ona je to prihvatila i bilo je predivno - rekao je tada Milan koji je potom Despota krstio u Gra~anici.

Obnovili qubav 13 godina nakon raskida Za sre}u mu nije potrebno puno

Milo{ i Maja po~eli su da se zabavqaju 2008. godine, da bi 2010. objavili veridbu. Tada su oboje igrali u „Olimpijakosu” i `iveli pod istim krovom. Kasnije je Milo{ oti{ao u Moskvu, a Maja u Berlin, i razdvajawe profesionalnih puteva nagovestilo je razlaz na privatnom planu. Glasine da se u wihov odnos ume{ao „neko tre}i” oboje su demantovali navode}i da je razlog raskida „udaqenost zbog sportskih obaveza”.

30 ^etvrtak 17. septembar 2026.

SPORT

OVO SE NOVAKU NIJE DESILO OSAM GODINA:

Bolno ispadawe iz Top 10 na ATP listi, evo kako je na wega uticalo finale US Opena Ribakina - nova teniska kraqica koja je Sabalenku ostavila bez grend slem trofeja u 2026. Elena Ribakina (27), rusko-kazahstanska teniserka, osvojila je titulu na US Openu i domogla se prvog mesta na WTA listi. U finalu posledweg grend slema u sezoni Ribakina je sa 2:1 (6:4, 5:7, 6:2) pobedila Arinu Sabalenku i tako do{la do najve}eg uspeha u karijeri. Iako je Eleni ovo tre}a grend slem titula u karijeri, sada je do{la i do svetskog trona, koji je osigurala ve} plasmanom u polufinale, ali posebno je lepo i zna~ajno kada na istom turniru objedinite ovakva dva dostignu}a. Najpravednije je bilo da ba{ u finalu US Opena igraju Ribakina i Sabalenka, po{to je Elena upravo Arinu prestigla na vrhu WTA liste, a onda je u borbi za trofej pokazala da je u ovom trenutku boqa i zasluèno prva. Dramati~no finale trajalo je skoro dva i po sata, a Ribakina je u tre}em setu izvukla ono najboqe i Sabalenki nanela jedan od najbolnijih poraza u karijeri, te je ostavila bez grend slem trofeja u 2026. godini. Videlo se i tokom i posle me~a da je Arina nervozna, da je pod pritiskom i da joj trenutna situacija te{ko pada, ali to sve ni{ta ne oduzima od Eleninog dostignu}a i svega {to je prikazala ne samo na US Openu, nego i mesecima unazad. âk 107 nedeqa je Sabalenka provela na svetskom tronu, ali sada smo dobili novu kraqicu i nema sumwe da }e nam ènski tenis doneti jo{ mnogo uzbu|ewa, ve} u bliskoj budu}nosti. Razlika nije mala, po{to Ribakina ima 9.901 bod, a Sabalenka je pala na 7.875, ali smo sigurno dobili rivalstvo koje bi moglo da obeleì naredne mesece, mo`da i godine. Tiha, mirna, povu~ena i neekscentri~na Ribakina postala je jubilarna 30. igra~ica koja je prva na WTA listi, a dve Srpkiwe su tako|e bile prvolasirane: Ana Ivanovi} i Jelena Jankovi}.

Svaki ponedeqak nakon grend slema se ~eka sa velikim nestrpqewem, a tako je bilo i ovog puta. Najnovija ATP lista pru`a, ~ini se, objektivniji pogled na sezonu Novaka \okovi}a. Srpski teniser je prethodne sezone stigao do polufinala sva ~etiri grend slema u sezoni, a ove je stigao do finala Australijan opena i polufinala Vimbldona. Ipak, neo~ekivano rano je eliminisan na Rolan Garosu i jo{ {okantnije u prvom kolu US Opena zbog ~ega je izgubio sijsaset bodova. Novak \okovi} je od ovog ponedeqka 12. teniser sveta sa 2.980 bodova. Ispred nejga je Artur Fis sa 3.150 bodova (tako|e ispao na startu US Opena), a iza wega je Lerner Tijen sa 2.755 koji }e nesumwivo igrati vi{e od wega do kraja sezone i mo`e da ga ugrozi. Najboqi teniser svih vremena

je ispao iz Top 10 na svetu prvi put od jula 2018. godine (neposredno pre toga je imao problema sa laktom i pao i na 22. mesto na ATP listi). Srpski teniser je mogao da padne i vi{e na ATP listi, ali je rasplet finala US Opena doneo slede}u situaciju. Zverev je novi {ampion Wujorka i sa 9.690 bodova sada zaostaje za Sinerom tek ne{to mawe od

dve hiqade bodova. Mogao bi da napadne i prvo mesto do kraja sezone sa obzirom {to nije poznato kada }e se vratiti na teren. Najve}i gubitnik turnira je Karlos Alkaraz koji sada ima „tek” 5.560 bodova i obrisano mu je ~ak 1.600 bodova. Ipak, \okovi} bi sa dva ili tri dobra rezultata do kraja sezone mogao da se vrati u Top 10, pa ~ak potencijalno i u Top 5.

PROPAST AMERIKE I AUSTRALIJE:

[ta se desilo sa nekada{wim teniskim velesilama?

ISTORIJSKI USPEH MARIJANE VEQOVI]:

Prva Srpkiwa koja je sudila mu{ko finale US Opena i kompletirala sve Grend slemove! Srpska sutkiwa sa zlatnim bexom ITF, Marijana Veqovi}, ispisala je novu stranicu istorije tenisa po{to je u stolici predvodila mu{ko finale US Opena izme|u Aleksandera Zvereva i Bena [eltona. Za 39-godi{wu Kragujev~anku to je bilo prvo mu{ko grend slem finale u karijeri. Prethodno ju je u tome „spre~avao“ Novak \okovi}, odnosno ~iwenica da je wen zemqak vi{e od decenije i po redovno stizao do same zavr{nice i borbe za pehare na najve}im turnirima. Ovim me~om Veqovi}eva je kompletirala ve} bogatu biografiju. Prethodno je vodila ènska finala singla na sva ~etiri grend slema (Australijan open 2018. i 2022, Vimbldon 2019, Rolan Garos 2025. i US open 2021. i 2025. godine), a delila je pravdu i u finalima Fed kupa 2019. i 2021, kao i u me~u za zlatnu medaqu u ènskom singlu na Olimpijskim igrama u Tokiju. Ipak, istorijsko finale u Wujorku nije proteklo mirno, a Marijana je jo{ jednom pokazala svoj prepoznatqivi ~eli~ni autoritet. U jednom delu me~a Zverev je odugovla~io sa izvo|ewem servisa, pa je srpska sutkiwa reagovala iz stolice i izrekla mu opomenu zbog prekora~ewa vremena od 25 sekundi. Nema~ki teniser nije èleo lako da prihvati kaznu, pa je pri{ao stolici u nameri da se buni. Marijana mu je odmah stavila do znawa da rasprave nema — podigla je kaìprst i o{trim tonom mu poru~ila da se udaqi i nastavi igru. Zverev se bez re~i povukao na liniju, a me~ je ubrzo nastavqen, da bi Nemac na kraju stigao i do pobede i {ampionskog trofeja.

Zverev je osvaja~ US Opena ove godine Mu{ka teniska scena ve} godinama pripada Evropi, a trijumf Aleksandra Zvereva na US openu samo je produ`io neverovatan niz. Teniser sa nema~kim paso{em je u Wujorku savladao Amerikanca Bena [eltona i osvojio svoj drugi grend slem u sezoni, pa su sva ~etiri najve}a turnira i u 2026. godini pripala Evropqanima. Pre Zvereva, titule su osvajali Karlos Alkaraz i Janik Siner, ~ime je evropska dominacija dobila jo{ jednu potvrdu. Amerikanci tako i daqe ~ekaju mu{kog grend slem {ampiona jo{ od Endija Rodika i wegovog trijumfa na US openu 2003. godine. Ukupno, ~ak 88 od posledwih 89 mu{kih grend slemova osvojili su teniseri iz Evrope. Jedini izuzetak bio je Huan Martin del Potro, koji je 2009. godine osvojio US open. Ako se pogleda po~etak 21.

veka, slika je bila znatno druga~ija. Tada su me|u {ampionima bili Amerikanci Pit Sampras, Andre Agasi i Endi Rodik, Australijanac Lejton Hjuit, Brazilac Gustavo Kuerten, Argentinac Gaston Gaudio. Posle Del Potrovog trijumfa, me|utim, usledila je serija od ~ak 67 uzastopnih grend slem titula koje su pripale Evropqanima. Treba dodati da Vimbldon 2020. nije odr`an, a kakvi su tada bili trendovi malo je verovatno da bi neko spre~io \okovi}a da ga osvoji tre}i uzastopni put. Ameri~ki tenis je ove godine dobio novu veliku priliku. Posle Frensisa Tijafoa, koji 2024. nije uspeo da stigne do titule izgubiv{i od sinera u finalu, [elton je napravio korak daqe i prvi put u karijeri stigao do grend slem finala. Pritom je u ~etvrtfinalu eliminisao branioca titule Alkarasa, a potom savladao i Tijafoa u ameri~kom

polufinalu. Ipak, posledwa prepreka bila je prevelika. Zverev je slavio u ~etiri seta i obezbedio da i 2026. godina bude potpuno evropska, dok je [elton ostao jo{ jedan ameri~ki teniser koji nije uspeo da vrati mu{ki grend slem trofej u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Jo{ upe~atqiviji je podatak da pro{le godine nijedno grend slem finale nije imalo tenisera van Evrope, kao ni 2023. Zapravo je posle Del Potrovog finala 2009. godine bilo samo jo{ nekoliko neevropskih tenisera u finalu - Argentinac jo{ jednom kada je izgubio od Novaka, Kei Ni{ikori, Milo{ Raoni}, dva puta Ju`noafrikanac Anderson, Nik Kirjos i pomenuta dva Amerikanca. Taj trend se nastavqa, a nekada{wa borba Evrope, Amerike i Australije za vrh svetskog tenisa danas deluje kao daleka pro{lost.

SPORT

^etvrtak 17. septembar 2026. 31

[TA SE OVO DE[AVA S PARTIZANOM?!

Borba za goli `ivot tek ~eka ekipu iz Humske Fudbalski klub Partizan ve} godinama se ne pona{a i ne prikazuje igre u skladu sa svojom istorijom i renomeom.

Rijeri ve} gori pod nogama, a Zvezdu tek ~eka Evropa Fudbaleri Crvene zvezde remizirali su sa Radnikom u Surdulici bez golova, u okviru zaostalog me~a 3. kola Superlige Srbije. Po prvi put ove sezone Zvezda nije pobedila u doma}em takmi~ewu, ali je i nakon sedam odigranih utakmica prva na tabeli sa 19 bodova i gol-razlikom 18:2. Zvezdina titula u Superligi se ve} dugi niz godina ne dovodi u pitawe. Kiksevi se de{avaju svake sezone i generalno ih je malo, ali navija~e mnogo vi{e brine sama igra u ovom trenutku. Najpre je pod komandom Dejana Stankovi}a doìvqen veliki neuspeh u kvalifikacijama za Ligu {ampiona, po{to je Hapoel iz Ber [eve dao dve lekcije crveno-belima i sa ukupnim rezultatom 3:0 ih ostavio bez elitnog takmi~ewa. Stankovi} je i drugi trenerski mandat u Zvezdi okon~ao neslavno, ponovo eliminacijom od izraelskog kluba, a na wegovo mesto do{ao je Albert Rijera, {panski stru~wak, od koga se i daqe mnogo o~ekuje na Marakani. U proteklih mesec dana Zvezda je doìvela zna~ajne promene u igra~kom kadru, a i Rijera je izmenio mnogo toga - od formacije do stila igre i zahteva na terenu. Ipak, wegovo poglavqe u Zvezdi ve} je obeleìo debakl u Plzewu protiv Viktorije, kada su crveno-belih nakon pobede od 3:0 u Beogradu doìveli epski poraz (5:1) i ostali bez Lige Evrope, te morali da se zadovoqe Ligom konferencija, prvi put u klupskoj istoriji. Posle tog „{amara” jesu upisane dve pobede, protiv Zemuna (0:2) i Partizana (2:1), ali vaqa se prisetiti koliko su to bili mu~ni me~evi za crveno-bele. Zemun je slomqen tek u drugom poluvremenu, dok je u 180. ve~itom derbiju neizvesnost vladala do posledwih sekunda i crno-beli su propustili nekoliko ozbiqnih {ansi za izjedna~ewe. Jednostavno, Zvezda trenutno ne igra {ampionski fudbal. Ne igra ubedqivo, sigurno, samouvereno. Rijerine zamisli ~esto nisu prevedene u delo, mada bi [panac mogao da preispita i mnogo svojih odluka, pre svega onu da ostane bez standardnih bekova. Posle remija sa Radnikom istakao je da je zadovoqan igrom svog tima, ali ta pri~a ne prolazi kod ve}ine navija~a. „Bili smo potpuno superiorni. Imali smo mnogo prilika da prona|emo slobodnog igra~a i odigramo posledwi pas, ali danas tehni~ki, u posledwoj ~etvrtini terena, jednostavno nije bio na{ dan. Nedostajao je gol. Ako govorimo o sprovo|ewu plana, naporu, zalagawu i na~inu na koji moramo da igramo, veoma sam zadovoqan”, rekao je Rijera. Ve} nekoliko puta je posle pobeda bio (izrazito) nezadovoqan, a sada je nakon remija zadovoqan. To nije nu`no lo{e, situacija u Zvezdi jo{ nije kriti~na, ali tek sledi ono pravo. Evropa je pravi pokazateq snage, a crveno-bele ~eka nastup u Ligi konferencija. Tamo }e se videti koliko su zaista dobri i {ta Rijeri (ne) uspeva. [panac i daqe ima poverewe navija~a, ali ako ovako nastavi, verovatno }e ga brzo izgubiti. Alarmi nisu upaqeni, ali pritisak se ose}a i Rijeri ve} polako gori pod nogama. Izjave, kakve god da su, mnogo su mawe bitne od konkretne igre i rezultata. Trenutni nivo nije onaj koji se o~ekuje od {ampiona Srbije.

Teàk udarac za Srbiju i Paunovi}a pred Ligu nacija Fudbalski reprezentativac Srbije, Nikola Milenkovi}, doìveo je povredu zbog koje nije mogao da nastupi za Notingem Forest protiv Aston Vile. Ovo je vrlo lo{e vest za Srbiju i wenog selektora, Veqka Paunovi}a, pred Ligu nacija. U pitawu je problem sa zadwom loòm kod Milenkovi}a, {to moè biti ozbiqan problem. „Posle ru~ka doktor mi je pri{ao i rekao mi da se wih dvojica ne ose}aju dobro, da ih ne{to zateè u zadwoj loì, tako da nisu mogli da nam danas pomognu. Tako je kako je, moramo da se oslonimo na druge igra~e”, rekao je trener Notingem Foresta, Oliver Glazner. „Srbija }e 24. septembra u Beogradu do~ekati Gr~ku, a tri dana kasnije i Holandiju u Ligi nacija. Slede gostovawa Nema~koj u Minhenu 1. oktobra i Holandiji u Ajndhovenu 4. oktobra.

Povratak Sa{e Ili}a i Radosava Petrovi}a u Humsku na mesta glavnog trenera i sportskog direktora ulio je nadu navija~ima u boqe dane, ali po~etak sezone je rezultatski katastrofalan. Iako je Partizan bez mnogo muka izbacio UNA [trasen i Tobol u kvalifikacijama za Ligu konferencija, problema u Superligi Srbije bilo je od prvog kola i remija sa Zemunom (2:2). Nisu crno-beli imali sre}e na `rebu za posledwe kolo kvalifikacija za Ligu konferencija, pa su naleteli na Hetafe, koji ih je izbacio sa 4:3 u dvome~u i to nakon dva gola sa igra~em mawe u [paniji. Partizan jeste slavio sa 2:1 u Humskoj, ali bila je to jedna od retkih dobrih utakmica ove sezone. SUROVA REALNOST Trenutna igra Partizana je na nivou ekipe koja se bori za opstanak u Superligi, {to pokazuje i trenutna tabela. Posledwi poraz od Vojvodine u Humskoj (2:3) ostavio je crno-bele na pretposledwem mestu sa svega sedam bodova iz osam utakmica uz gol-razliku 13:15. Samo su tri kluba primila vi{e golova, dok je Ma~va tako|e na 15. Nedequ dana ranije Sa{a Ili} i wegovi izabranici nisu ostavili lo{ utisak u ve~itom derbiju, ali su od Zvezde na Marakani ipak poraèni sa 2:1. Treba znati da je i Zvezda trenutno daleko od svog maksimuma, a {ta onda tek re}i za Partizan, koji ne ostavqa utisak da sa trenutnim timom moè mnogo boqe od ovoga {to prikazuje. Zna~ajno je promewen sastav u odnosu na prethodnu sezonu, zaradilo se i od prodaje igra~a poput Vawe Dragojevi}a, Ogwena Ugre{i}a i Milana Roganovi}a, uloèn je novac u dovo|ewe nekoliko startera, ali sve je to za sada veoma tanko i slabo, kada je re~ o kvalitetu. Ako ne ra~unamo me~eve u

Evropi, crno-beli su poraèni na pet od posledwih {est utakmica. Nijednom do sada u doma}em prvenstvu nisu uspeli da sa~uvaju mreù, dok su protiv Radni~kog 1923 ostali i bez datog gola. Defanziva je svakako ve}i problem, ali ni napad nije ba{ ubojit. NOVA NORMALNOST Partizan ve} godinama nije na nivou Zvezde i to je svima jasno, ali sada je i Vojvodina postala ba{ ozbiqan izazov za crno-bele. Novosa|ani su slavili na dve od posledwe tri utakmice protiv Partizana, a jednom je upisan remi. „Sigurno moè boqe. Ekipa Partizana koja svaki me~ prima gol, to nije normalno”, rekao je Ili}. Pobede Vojvodine vi{e se ne smatraju iznena|ewem, ~ak i ako se dese u Humskoj, ali mnogo ve}i problem je {to se Partizan mu~i i sa ostalim klubovima u Superligi i te{ko je re}i da li je sada protiv bilo koga (izraèni) favorit. Tome u prilog najboqe svedo~i ~iwenica da je Zemun jedini bod do trenutka pisawa ovog teksta osvojio ba{ protiv crno-belih u prvom kolu. Zemunova gol-razlika je 3:16. U ovom trenutku Partizan je pet bodova udaqen od plej-in zone, a borba za opstanak je sasvim realna pri~a ako se nastavi ovim ritmom.

NAVIJAÎ OTERALI IGRAÊ Partizan je otvorio kapije za sve navija~e protiv Vojvodine, ali je vi{e hiqada „grobara” osetilo bes i razo~arawe nakon jo{ jednog neuspeha. Posle utakmice sa Vojvodinom, fudbaleri Partizana oti{li su do ju`ne tribine, ali tamo se nisu dugo zadràli. „Grobari” su oterali igra~e u tunel, odnosno svla~ionicu, a poslata im je i jasna poruka „da igraju kao p***e”. Ili} je svestan da navija~i nemaju beskona~no strpqewe. „Do}i }e i tome (podr{ci) kraj verovatno. Hvala im na tome. I na podr{ci ekipi i meni. Sigurno teàk period iza nas, na tabeli smo tu gde smo, to se skoro nikad u istoriji Partizana nije desilo. Tako je kako je”, kazao je Ili}. VI[EGODI[WA PROPAST Koreni Partizanovog (ras) pada nastali su odavno i kriju se u pokvarenom sistemu, pogre{nim qudima, proma{enim investicijama, slabim igra~ima, navija~kim strujama... Krivce za trenutno stawe treba traìti u svima onima koji su pro{li kroz Humsku u proteklih desetak godina. Malo ko se zaista moè pohvaliti nekim pozitivnim tragom. Ipak, fokus treba biti na onima koji su sada tu. Oni su do{li da bi popravili situaciju, da bi navija~ima vratili nadu i uverili ih da Partizan moè da se vrati tamo gde pripada.

THURSDAY  ^ETVRTAK 17. 9. 2026.

SPEKTAKULARNI LUBURI] SRU[IO HOLANDIJU

Epski preokret Srbije POPOVI] ODBIO DA PRODU@I UGOVOR: Selektor Australije jasan... u me~u za anale Odbojka{ka reprezentacija Srbije savladala je Holandiju sa 3:2, po setovima 20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15, nakon epskog preokreta u 3. kolu Evropskog prvenstva u finskom Tampereu, i tako i matemati~ki pro{la u drugu fazu ovog takmi~ewa. Sam po~etak me~a najavqivao je laku pobedu Holandije. Jednostavno, u prvom setu Srbija nije postojala, u drugom je Holandija bila ta koja je diktirala de{avawa, „orlovi” na momente pretili, ali nije uspevala zaista „plava ~eta” da ozbiqnije pripreti. Holandija je kqu~nu seriju napravila pri rezultatu 15:14 za Srbiju, odlepila se na 17:15, potom na 23:20, i tu razliku je odr`avala do samog kraja - 25:23. U tre}em setu ponovo je Holandija vodila (8:5, 10:7), Srbija stizala, a Holan|ani napravili kqu~nu razliku nakon ~etiri vezana poena i re{ili sve - 14:10. Ili je tako bar izgledalo. Razigrao se u tom trenutku Dra`en Luburi}, Srbija dobila {est od narednih sedam poena za 16:15, potom su imali na{i reprezentativci i 22:20, ali je Holandija uspela da preokrene, stigne

do 24:23, i potom ima ~ak ~etiri me~-lopte. Jedna od tih me~-lopti stigla je nakon katastrofalne gre{ke igra~a Srbije koji su se sudarili, ali to kao da je preseklo na{e igra~e i trglo ih. Uspeli su da odbrane te ~etiri me~-lopte, a onda na 28:28 dobiju dva naredna poena za 2:1 u setovima i nadu da mogu do preokreta. Da ta nada nije bila bez osnova postalo je jasno posle samo par minuta igre, kada je na{a selekcija stigla do 5:0, a na odgovor Holandije i prilazak na 7:5 imali su svoj - 12:8, pa nova serija za 17:10, i na kraju ubedqivih 25:15. U petom setu, sem po~enih 4:2

za Srbiju, nije bilo ekipe koja je uspela da se ozbiqnije odlepi, pa se igralo na razliku, a Srbija uspela da do|e do velikog preokreta i 17:15. Spektakularan me~ odigrao je Draèn Luburi}, koji je brojao do ~ak 38 poena. Srbija je nakon pobede nad Estonijom 3:1 doìvela debakl od Finske 3:0, pa je trijumfom protiv Holandije prakti~no obezbedila prolaz daqe dok je Holandija u prva tri kola doìvela tri poraza. Srbiju sada o~ekuju dva mnogo ozbqnija zadatka - protiv Danske i Belgije .

25 GODINA OD GOLA ZA ISTORIJU:

Dejan Rambo Petkovi} dobija najvi{e odlikovawe Skup{tine Rio de @aneira! Neke fudbalske pri~e odavno prestanu da budu samo sportske. Dejan Rambo Petkovi} je u Brazil oti{ao iz madridskog Reala, ali je tokom godina postao mnogo vi{e od stranog igra~a koji je ostavio trag na terenu. Postao je deo fudbalske kulture zemqe u kojoj je prona{ao dom, a sada je za wegov doprinos stiglo i veliko institucionalno priznawe. Nekada{wi srpski reprezentativac i jedan od najve}ih stranaca u istoriji brazilskog fudbala bi}e odlikovan medaqom Tiradentes, najvi{im priznawem koje dodequje Skup{tina dr`ave Rio de @aneiro. Predlog rezolucije podneo je pokrajinski poslanik Juri Moura iz stranke PSOL, a parlament ga je usvojio u ~etvrtak, 10. septembra.

Izbor Petkovi}a nije slu~ajan. Wegovo ime posebno je vezano za jedan od naj~uvenijih trenutaka u istoriji Flamenga. U finalu prvenstva dràve Rio de @aneiro 2001. godine protiv Vaska, u 43. minutu drugog poluvremena, izveo je slobodan udarac koji je zavr{io u mreì i doneo Flamengu pobedu, a samim tim i tre}u uzastopnu titulu. Taj gol postao je deo fudbalske mitologije Rija, a 2026. godine navr{ava se ta~no 25 godina od trenutka koji je Petkovi}a zauvek upisao me|u idole navija~a Flamenga. Srbin je imao jo{ jednu nezaboravnu epizodu u crveno-crnom dresu. Godinama kasnije, ve} kao iskusni fudbaler, bio je jedan od protagonista osvajawa prvenstva Brazila 2009. godine, kada je igrao uz Adrijana. Me|utim, wegov trag u Brazilu nije ograni~en samo na Flamengo. Tokom karijere nastupao je i za Vitoriju, Vasko, Fluminense, Gojas, Santos i Atletiko Mineiro, dok je branio i boje ni{kg Radni~kog, Crvene zvezde, Reala, Seviqe, Santandera, Venecije, [angaj [enhue i Al Itihada. Ipak, upravo je u Brazilu izgradio status koji je daleko prevazi{ao ono {to se o~ekuje od jednog stranog fudbalera. Petkovi} se vremenom potpuno integrisao u tamo{wi ìvot i kulturu, a wegovo ime postalo je neraskidivo povezano sa fudbalom u Riju. Pored onoga {to je pokazivao na terenu, bio je aktivan i u dru{tvenim akcijama, zbog ~ega je wegovo nasle|e dobilo i {iru dimenziju. Petkovi} }e dobiti jedno od najve}ih priznawa koje Rio de @aneiro moè da uru~i. Za Srbina koji je osvojio srca miliona Brazilaca to predstavqa jo{ jednu potvrdu da je wegova pri~a odavno postala deo istorije zemqe koju je izabrao kao svoj drugi dom.

Selektor reprezentacije Australije Toni Popovi} otkrio je da je odbio da produì ugovor sa Fudbalskim savezom Australije do Svetskog prvenstva 2030. godine. Popovi} (53) je za selektora Australije imenovan krajem 2024. godine. On je po~etkom juna ove godine produìo ugovor sa FS Australije do Kupa Azije, koji }e biti odràn od 7. januara do 5. februara 2027. u Saudijskoj Arabiji. „Moj izbor je bio da ostanem do Kupa Azije. Iako mi je bio ponu|en ~etvorogodi{wi ugovor, odlu~io sam se za anga`man do Kupa Azije i smatram da je to dobra odluka”, rekao je Popovi}. „To (Fudbalskom savezu Australije) pruà mogu}nost da, ukoliko èle, donesu druga~iju odluku. Ja sam zadovoqan odlukom koja je doneta”, dodao je Popovi}. Fudbaleri Australije su na ovogodi{wem SP, koje je odràno u SAD, Kanadi i Meksiku, eliminisani u 1/16 finala od Egipta posle boqeg izvo|ewa penala. Australija }e na Kupu Azije igrati u grupi D sa Taxikistanom, Irakom i Singapurom. „Verujem da }emo da se borimo za Kup Azije. Kada ste ve} tamo, èlite da ga osvojite. Mislim da to bi trebalo da se desi i Australiji”, rekao je Popovi}.

PRVA TRKA NA MADRINGU U ZNAKU ITALIJANA:

Antoneli {ampionski u [paniji Voza~ Mercedesa Andrea Kimi Antoneli slavio je na trci za Veliku nagradu [panije, u okviru 14. runde ovogodi{weg {ampionata Formule 1 koja se prvi put odràva na novoj stazi Madring u Madridu. Italijan je do osme pobede u karijeri, ujedno i u sezoni, stigao iskoristiv{i izlazak virtuelnog vozila bezbednosti, kada je preuzeo vo|stvo od osvaja~a pol-pozicije, voza~a Meklarena Landa Norisa. Aktuelni {ampion morao je da se zadovoqi tre}im mestom, po{to ni u zavr{nici trke nije uspeo da prona|e na~in da obi|e Maksa Verstapena, koji je u Red Bulu sa~uvao drugu poziciju. Rasprodat prvi trka~ki vikend u Madridu, koji je tokom tri dana privukao vi{e od 350.000 gledalaca, nije doneo mnogo uzbu|ewa na stazi. Uprkos ogromnom interesovawu publike, trka je dugo prolazila bez preticawa i iznena|ewa koja bi mogle da poremete poredak, a upravo je virtuelno vozilo bezbednosti na kraju imalo kqu~nu ulogu u raspletu trke. Po~etak prve trke na Madringu bio je pomalo haoti~an, po{to je Kimi poku{avao na sve na~ine da se probije u vo|stvo, ali je tom prilikom ~ak dva puta si{ao sa staze. Zbog toga je Italijan morao da propusti voza~a iza sebe, konkretno Verstapena. Ipak, Holan|anin je tako|e morao da vrati poziciju zbog silaska van granica staze, kada je u prvoj krivini bio u duelu sa Luisom Hamiltonom. Voza~u Red Bula ekipa je poru~ila da propusti tada ~etvrtoplasiranog voza~a Ferarija, samim tim i Antonelija na tre}em mestu. Ubrzo je Verstapen to i u~inio, a u tim trenucima postalo je evidentno da Hamilton ima odre|ene probleme sa bolidom. Navodno su u pitawu bile ko~nice, pa mu je tim Ferarija posle gubitka velikog broja pozicija i silazaka sa staze poru~io da u|e u garaù i odustane u sedmom krugu. Posle 14 trka, Antoneli na vrhu generalnog plasmana ima 292 poena, dok wegov timski kolega Rasel ima 211. Hamilton posle odustajawa jo{ uvek ima 191 poen, a Noris se pribliìo sa 186. U {ampionatu konstruktora, Mercedes na vrhu ima 503 poena, a prate ga Ferari sa 358 i Meklaren sa 306. [ampionat Formule 1 nastavqa se za mawe od dve nedeqe u Bakuu, kada je na programu Velika nagrada Azerbejxana u Bakuu. Trka }e biti voèna u subotu, 26. septembra.