Issuu

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 16. 11. 2023. z Year XXXIII No.2579

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

SRPSKA [KOLA „VUK KARAXI]“ IZ MELBURNA SVE^ANO PROSLAVILA SVOJU SLAVU

Strane 16 i 17

PILIPENDA NA TURNEJI PO AUSTRALIJI:

Pozori{na predstava „ja, Milutin“ odu{evila publiku u Brizbejnu i Volongongu

INTERVJU NEDEQE:

Strana 19

MILOVAN ARAN\ELOVI] KRENUO NA NEOBI^NO PUTOVAWE IZ AUSTRALIJE:

Na svadbu u Indiju xipom, iz - Para}ina

PATRIK BESON, FRANCUSKI PISAC:

Mnogo ih nervira kad branim Srbe Strana 7 i \okovi}a RIZNICA:

@ivotna pri~a vojvode @ivojina Mi{i}a i wegove Strana 25 voqene Lujze SVET POZNATIH:

Strana 15

Kako }erke najbogatijih Srba provode jesen?

Strana 29

2 ^etvrtak 16. novembar 2023.

IZME\U DVA VIKENDA

Britanski kraq ^arls proslavio radno 75. ro|endan

Po~ela izborna kampawa u Srbiji Republi~ka izborna komisija proglasila je osam lista:"Aleksandar Vu~i} – Srbija ne sme da stane", "Ivica Da~i} premijer Srbije", "Dr Vojislav [e{eq – Srpska radikalna stranka", izbornu listu koalicije Srpskog pokreta Dveri i Srpske stranke Zavetnici "Nacionalno okupqawe — dràvotvorna snaga", listu "Dr Milo{ Jovanovi} – NADA za Srbiju", listu Saveza vojvo|anskih Ma|ara, listu koalicije "Srbija protiv nasiqa" i listu "Usame Zukorli} – Ujediweni za pravdu – SPP–DSHV". Vanredni parlamentarni izbori raspisani su za 17. decembar. Istog dana bi}e odràni i lokalni izbori u 65 gradova i op{tina. Lokalni izbori bi}e odràni u: Beogradu, Kragujevcu, Kraqevu, Kru{evcu, Novom Pazaru, Pirotu, Vrawu, Leskovcu, Loznici, Prokupqu, Smederevu, [apcu. Bi}e odràni i u op{tinama: Brus, Varvarin, Velika Plana, Veliko Gradi{te, Vladimirci, Vladi~in Han, Vlasotince, Gaxin Han, Golubac, Despotovac, Dimitrovgrad, Doqevac, @abari, @agubica, @itora|a, Kni}, Koceqeva, Krupaw, Kur{umlija, Ku~evo, Lapovo, Lebane, Qig, Qubovija, Mali Zvornik, Malo Crni}e, Medve|a, Mero{ina, Ose~ina, Para}in, Petrovac na Mlavi, Poèga, Priboj, Prijepoqe, Raàw, Ra~a, Rekovac, Sokobawa, Topola, Trgovi{te, Trstenik, ]i}evac, ]uprija, Ub, Crna Trava, Aleksandrovac, Babu{nica, Bato~ina, Bela Palanka, Blace, Bogati} i Bojnik. Po{to }e lokalni izbori biti odràni istog dana kada i parlamentarni, Zakonom o lokalnim izborima predvi|eno je da se glasa na istim bira~kim mestima, a glasawe sprovode isti bira~ki odbori. Izborne liste i za parlamentarne i za lokalne izbore podnose politi~ke stranke, koalicije politi~kih stranaka, kao i grupe gra|ana. Da bi izborna lista na parlamentarnim izborima bila progla{ena, potrebno je prikupiti 10.000 overenih potpisa gra|ana koji podràvaju listu, dok je za mawinske stranke dovoqno 5.000 potpisa. Izborne liste mogu se podneti do 26. novembra, odnosno 20 dana pre odràvawa izbora. Svi gra|ani mogu potpuno besplatno da elektronski podnesu zahtev za upis ili promenu podataka u bira~kom spisku na portalu "e-Uprava". Bira~i koji imaju boravi{te u inostranstvu mogu podneti zahtev do 25. novembra u pono} ukoliko èle da u zemqama gde borave glasaju na predstoje}im izborima u Srbiji.

Britanski kraq ârls Tre}i proslavio je svoj 75. ro|endan radno. Kako prenosi BiBi-Si on je pro{log utorka na svoj ro|endan javno istakao projekte koji su mu dugo va`ni, me|u kojima je i projekat za pomo} siroma{nima. Dan je zatim obeleèn ceremonijalnom topovskom paqbom, a u kraqevim planovima najavqena je i privatna ve~era za uù porodicu i prijateqe. Glavni deo javnog dela kraqevog ro|endana bilo je zvani~no pokretawe Koronej{n projekta za hranu. Projekt treba da re{ava problem sve ve}eg broja qudi koji ne mogu da plate hranu i u isto vreme milione tona vi{ka hrane koja se baca. Isti~u}i tu kampawu u ~lanku u ~asopisu „Big Issue” kraq ârls je rekao da je „potreba za hranom isto toliko stvaran i hitan problem kao {to je rasipawe hrane”. âsopis daje {ansu marginalizovanim pojedincima da

zarade novac prodajom te publikacije na ulici. Kraq je rekao da pritisak tro{kova `ivota ima za rezultat da „suvi{e porodica i pojedinaca ne dobija hranqive obroke”. Prema projektu, treba da se formiraju centri za distribuciju da se pove`e vi{ak hrane sa, kako se navodi, 14 miliona qudi koji su suo~eni sa prehrambenom nesigurno{}u. Posle sedamdesetogodi{we

vladavine wegove majke kraqice Elizabete Druge, ârls èli da pokaè da monarhija ostaje va`na u savremenom britanskom dru{tvu. Obavio je tri posete inostranstvu, obe}ao da }e otvoriti kraqevsku arhivu istraìva~ima koji ispituju vezu krune sa ropstvom i izrazio „tugu i àqewe” zbog „gnusnih i neopravdanih ~inova nasiqa” po~iwenih protiv Kenijaca tokom wihove borbe za nezavisnost.

Pariski mirovni forum, susret Vu~i}a i Makrona Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} boravio je u Parizu gde je u~estvovao na Pariskom mirovnom forumu. Na marginama foruma, Vu~i} se susreo sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Predsednik Aleksandar Vu~i} susreo se na Pariskom mirovnom forumu sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Vu~i} je na Instagramu naveo da je imao va`an i sadr`ajan

je Aleksandrom de Kroom. Forum, koji okupqa svetske lidere i predstavnike me|unarodnih organizacija, otvorio je predsednik Francuske Emanuel Makron. Pariski mirovni forum, koji okupqa predstavnike me|unarodnih organizacija i lidere dràva, odràva se u Parizu, u palati Browar. Ovogodi{we, {esto izdawe Pariskog mirovnog foruma, pod nazivom "Traèwe zajedni~kog

susret sa Makronom. "Razgovarali smo o bilateralnim odnosima, evropskom putu Srbije, nastavku dijaloga Beograda i Pri{tine, ekonomskim i drugim va`nim regionalnim i globalnim temama", naveo je Vu~i} nakon sastanka u Jelisejskoj palati. Pored francuskog predsednika, Vu~i} je razgovarao i sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovi}em, srpskim ~lanom Predsedni{tva BiH @eqkom Cvijanovi}, kao i sa makedonskim premijerom Dimitrom Kova~evskim. Vu~i} se sastao i sa predsednikom Vlade Kraqevine Belgi-

osnova u svetu suparni{tva", posve}eno je najve}im izazovima dana{wice i tra`ewu efikasnih odgovora na najhitnije svetske izazove. U fokusu dvodnevnog skupa u Parizu je upravqawe posledicama vi{estrukih kriza na stanovni{tvo, saradwa kroz sukobe, preispitivawe globalizacije u polarizovanom svetu, katalizirawe klimatskih i ekolo{kih re{ewa, obezbe|ivawe bezbednijeg i eti~nog digitalnog sveta i negovawe inkluzivnijih i pravednijih dru{tava.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija). Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 16. novembar 2023. 3

DAN PRIMIRJA U PRVOM SVETSKOM RATU:

Qubi~asti cvet kao simbol vaskrsewa Srbije U posebnom èlezni~kom vagonu 11. novembra 1918. godine potpisano je primirje izme|u Nema~ke i sila Antante, a se}awe na ovaj doga|aj u Srbiji se obeleàva kao dràvni praznik. Posle najve}eg rata u dotada{woj istoriji, 11. novembra 1918. godine u posebnom èlezni~kom vagonu francuskog mar{ala Ferdinanda Fo{a u {umi nadomak gradi}a Kompijewa, nedaleko od Pariza, potpisano je primirje izme|u Nema~ke i sila Antante (Rusija, Francuska i Velika Britanija). Sporazumom su dogovoreni prekid vatre, povla~ewe nema~kih trupa, razmena zarobqenika i regulisano je pitawe ratne od{tete i uni{tavawa nema~kih ratnih brodova i podmornica. Prvi svetski rat koji je trajao od 1914. formalno je okon~an Versajskim mirom 28. juna 1919. godine. Potpisima koji su stavqeni na dokument u vagonu nadomak Pariza dogovoreno je primirje na zapadnom frontu, dok je srpska vojska u~estvovala na ju`nom frontu i ona je posledwe primirje potpisala sa Ma|arskom dva dana kasnije. Ipak, kako ne bi obeleàvala prekid vatre u Prvom svetskom ratu dva dana posle ostalih saveznika, odlu~eno je da se i u na{oj zemqi 11. novembra proslavqa Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se na Zapadu obeleàva kao Dan se}awa od 1919. godine. U Srbiji je 2012. godine ovaj dan uvr{ten u dràvne praznike.

Posledwim poginulim vojnikom u Prvom svetskom ratu na Zapadu se smatra kanadski redov Xorx Lorens Prajs koga je nema~ki snajperista ubio dva minuta pre op{te obustave vatre. Srbija se na dan primirja se}a pobede koju je skupo platila: `ivotima vi{e od milion svojih stanovnika, odnosno oko tre}ine ukupne populacije, polovinom radno sposobnih mu{karaca. Poginulo je

RIZIK OD RAKA: "Loreal" i "Revlon" pred sudom @ene koje su vi{e puta godi{we koristile proizvode za ispravqawe kose imale su barem dvostruko ve}i rizik od razvoja raka materice. Kozmeti~ki giganti "Loreal" i "Revlon", kao i neki drugi proizvo|a~i, suo~avaju se sa vi{e od 8.000 tu`bi u SAD zbog mogu}ih rizika od raka, a navodni uzrok su wihovi proizvodi za ispravqawe kose. Tuìoci su izneli dovoqno dokaza da su kompanije postupile nemarno, pogre{no dizajnirale proizvode i nisu upozoravale kupce na rizike, a ameri~ka okru`na sudija Meri Rouland u Ilinoisu opravdala je u ponedeqak odobrewe postupka, pi{e "[pigl". "Loreal" i "Revlon" prvobitno nisu odgovorili na upite novinske agencije Rojters. Proizvodi, koji sadrè hemikalije za trajno ispravqawe kose prodaju se prvenstveno Afroamerikankama. Prve tu`be su podnete nakon {to je studija Nacionalnog instituta za zdravqe u oktobru 2022. otkrila da su ène koje su koristile vi{e puta godi{we ove proizvode, imale vi{e nego dvostruko ve}i rizik od razvoja raka materice.

Preminuo ~uveni srpski psihijatar i seksolog Jovan Mari} Poznati psihijatar i seksolog profesor Jovan Mari} preminuo je u 83. godini. Profesor Jovan Mari} bio je redovni profesor Medicinske etike i Psihijatrije na Medicinskom fakultetu, Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Stomatolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Studente je podu~avao i na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Isto~nom Sarajevu, Visokoj zdravstvenoj {koli strukovnih studija u Beogradu i na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je upravnik dnevne klinike u Institutu za psihijatriju u Beogradu, kao i autor vi{e uxbenika i trilogije o Srbima. Pru`ao je psihijatrijsko ve{ta~ewe na sudu i bio ambasador u Ju`noafri~koj Republici, kao i Nigeriji. "S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg uva`enog profesora i biv{eg direktora. Neka mu je ve~na slava", navodi u ~ituqi kolektiv Klinike za psihijatriju Univerzitetskog klini~kog centra.

vi{e od 400.000 srpskih vojnika. Tako|e, na taj dan osvr}emo se i na dane koji su mu neposredno prethodili, a u kojima je srpska vojska za neverovatnih 45 dana uspela da, posle proboja Solunskog fronta, u silovitom naletu i pod borbama stigne 1. novembra do Beograda i oslobodi stotine kilometara svoje okupirane zemqe. U znak se}awa na srpske `rtve i pobe-

de zvani~nici na{e zemqe, javne li~nosti, voditeqi na televizijama nose na reveru ili ode}i qubi~asti cvet na pozadini u bojama Albanske spomenice. Neobi~nog imena, Natalijina ramonda, ovaj cvet je retka biqna vrsta koja raste samo na ograni~enim podru~jima Srbije, Gr~ke i Severne Makedonije i spada u strogo za{ti}ene vrste u na{oj zemqi. Otkrio ju je doktor Sava Petrovi} 1884. godine u okolini Ni{a i dao joj ime po kraqici Nataliji Obrenovi}. Dvostruki je razlog za{to je ba{ ovaj cvet uzet kao simboli~ni znak se}awa. Naime, Natalijina ramonda raste na istoku Srbije, ali i na padinama planine Nixe. Wen najvi{i vrh, Kajmak~alan, popri{te je slavne bitke srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Tako|e, ovaj cvet ima zapawuju}u sposobnost da se povrati u `ivot ~ak i ako se potpuno osu{i. Od gotovo 300.000 poznatih cvetnica ima samo trideset biqnih vrsta ima ovu osobinu. Zbog tog neobi~nog i retkog svojstva zovu ga i cvet feniks. Kao takav postao je simbol vaskrsewa srpske vojske i Srbije i izabran je za prepoznatqivi znak obele`avawa Dana primirja u Prvom svetskom ratu u na{oj zemqi. Pozadina amblema Natalijina ramonda je zelena i crna, {to su boje Albanske spomenice, medaqe koja je dodeqivana u spomen na povla~ewe srpske vojske preko Albanije.

Ovih 5 poslova }e AI najverovatnije zameniti do 2030. godine Gotovo svakodnevno se u medijima susre}emo sa novostima da je ve{ta~ka inteligencija savladala jo{ jednu profesiju ili uspela ne{to {to ~oveku nije po{lo za rukom. Koje su to najugro`enije profesije, a koje }e ve{ta~ka inteligencija najte`e zameniti? Veruje se da }e do 2030. godine ~ak 30 procenata poslova moglo biti zameweno softverima ili robotima sa ve{ta~kom inteligencijom, a ovakva prognoza, o~ekivano, najvi{e zabriwava zaposlene. "Na udaru" je vi{e razli~itih industrija i pozicija unutar wih, a poznati stru~wak za ve{ta~ku inteligenciju, Mark Minevi~, je predvideo pet "najrawivijih".

OVIH 5 POZICIJA ]E NAJVEROVATNIJE AI ZAMENITI

Ulagawe u automatizaciju procesa i usavr{avawe metoda poslovawa sa sobom neosporivo donosi i promene u strukturi radnih mesta, naro~ito u slu~ajevima kada je performans AI softvera ili robota na zavidno visokom nivou. Za sada se, naravno, ne mo`e sa stoprocentnom sigurno{}u tvrditi da }e ve{ta~ka inteligencija zameniti ovu ili onu struku, ali su izgledi da se tako ne{to desi kada su u pitawu ovih pet veoma veliki. "Poslovi za koje verujem da su u riziku da budu zameweni ve{ta~kom inteligencijom u narednim godinama su blagajnici, telemarketari, voza~i kamiona, kwigovo|e, ra~unovo|e i radio-

lozi", objasnio je stru~wak. Za svaku profesiju Minevi~ je imao i poja{wewe: blagajnici su u "najrawivijoj" kategoriji iz prostog razloga {to sve vi{e prodavnica ula`e u onlajn poslovawe i automatizaciju obrade, pripreme i transporta po{iqki, dok su telemarketari "na tapetu" ve} neko vreme, budu}i da ~et botovi iz dana u dan postaju sve komunikativniji i napredniji. Voza~e kamiona }e sasvim sigurno uskoro zameniti "pametni" kamioni kojima }e upravqati autopilot, dok }e ra~unovodstveni softveri uskoro dobiti i sopstvene algoritme koji }e preuzeti ve}i deo posla. Ono {to je privuklo mo`da i najvi{e pa`we jeste tvrdwa da bi ve{ta~ka inteligencija uskoro mogla zameniti ~ak i usko specijalizovane medicinske radnike poput radiologa, me|utim, stru~wak je ovo objasnio napredovawem tehnologija i algoritama na bazi ma{inskog

u~ewa. Uostalom, ako se prisetimo ~iwenice da ve{ta~ka inteligencija otkrije vi{e slu~ajeva karcinoma od lekara, sve dileme nestaju.

KOJI SU TO NAJSIGURNIJI POSLOVI KOJE ]E AI TE[KO ZAMENITI

Sre}om, postoje i oni poslovi koje ~ak ni ve{ta~ka inteligencija, ma koliko ona napredovala u narednih nekoliko godina, ne}e mo}i da zameni. Ovde, pak, nisu navedena konkretna zanimawa, ve} najva`nije osobine onih koji se wima bave. Minevi~ je mi{qewa da poslovi koji zahtevaju tipi~no qudske osobine AI ne}e mo}i da "ukrade". "Kqu~no je da se qudi fokusiraju na razvoj prirodnih sposobnosti - kreativnosti, emocionalne inteligencije, fleksibilnosti i strate{kog razmi{qawa", rekao je stru~wak.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO

4 ^etvrtak 16. novembar 2023.

TEMA NEDEQE

FILM "^UVARI FORMULE" VELIKI USPEH FILMA DRAGANA BJELOGRLI]A:

„ûvare formule“ pogledalo 100.000 gledalaca Film „ûvari formule”, ~ija je velika beogradska premijera bila pre dve nedeqe, do sada je pogledalo 100.000 gledalaca u bioskopima u Srbiji. Postoje najave da }e u narednim mesecima film sti}i i u bioskope „Hojts“ {irom Australije. Ova nesvakida{wa, istinita pri~a o akcidentu u Vin~i iz 1958. godine, privla~i veliku pa`wu publike {irom Srbije, a uo~i po~etka bioskopske distribucije film je nagra|en i presti`nim nagradama na filmskim festivalima u Lokarnu, Sarajevu i Cine Nova. Kakav je novi film Dragana Bjelogrli}a: „ûvari formule“ i krhkost dobrote Kroz kontinuitet rada i kroz specifi~nu „filgud“ poetiku, Dragan Bjelogrli} se ponovo predstavqa kao autor koji {iroku pu-

bliku zna da pogodi u – pleksus. Da ne kaèm ba{ da ga|a tamo gde ga|a igla iwekcije kad se vadi ko{tana sr`. „ûvari formule“ su, jasno je, film koji }e publika voleti, pi{e kwièvnik i novinar Muharem Bazduq za RTS-ov portal „Oko“. êtvrtog marta 2013, u Vatikanu se sastala konklava da izabere novog papu nakon {to se Benedikt XVI povukao sa trona. êtvrtog marta 2013, Letonija je slu`beno zatraìla dozvolu da se pridruì zoni evra. êtvrtog marta 2013, objavqeno je kako su islamski militanti na severu Malija ubili jednog francuskog vojnika. êtvrtog marta 2013, u Beogradu je umro Dragoslav Popovi}, „pionir srpske nuklearne fizike“. Ova posledwa vest nije objavqena odmah. Porodica je èlela da se sahrana obavi u uskom krugu i da ne bude medijske gungule. Osim {to je bio „pionir srpske nuklearne fizike“, Popovi} je bio i centralna li~nost incidenta koji je istorija upamtila kao „nuklearnu nesre}u u Vin~i“. Ozra~eni U „ûvarima formule“, novom filmu Dragana Bjelogrli}a, Popovi}a igra Radivoje Bukvi}. To je jedna od onih uloga za kojom dobri glumci ùde, uloga sa ogromnim dijapazonom unutra{wih prelamawa i moralnih nijansirawa, uloga koje su majstorski ispit – tu se vidi je li neko pravi glumac

ili nije. Bukvi} je taj ispit definitivno polo`io. Wegova uloga je ovde jedna od onih za kakve se u Americi dobivaju Oskari. S nekim mawe ubedqivim, film bi imao veliki problem. Naime, sam istorijski doga|aj je bogomdana tema za dokumentarac, ali psiholo{ku dubinu pri~i ovde daj lik Popovi}a koju je Bukvi} odigrao zaista vrhunski. Da se razumemo, detaq gde je Popovi} me|u onima koji su ozra~eni u nesre}i verovatno je najve}a „intervencija“ u dokumentarnu podlogu doga|aja. U stvarnosti je ozra~eno {estoro mladih istra`iva~a: Radojko Maksi}, Roksanda Dangubi}, Dra{ko Gruji}, Stjepko Hajdukovi}, @ivorad Bogojevi} i @ivota Vrani}. U Bjelogrli}evom filmu, ozra~enih je ~etvoro: Dragoslav kao {ef projekta, te Radojko (Jovan Jovanovi}), Rosa (Alisa Rada-

kovi}) i @ivota (Ogwen Mi}ovi}), kao likovi o~ito bazirani na stvarnim modelima. Vernost dokumentarnom u tom smislu se vidi i u ~iwenici da je jedini koji „ozra~enost“ nije preìveo i u stvarnosti i u filmu @ivota (Vrani}). Interesantno je da u prvoj ekranizaciji ovog istorijskog doga|aja, u crno-belom TV filmu „Ozra~eni“ reìsera @erara Potoa iz 1976, ovih „intervencija“ u stvarnost nema. Otud u tom filmu nema Dragoslava Popovi}a kao lika. Pretapawa „ûvari formule“ po~iwu in medias res: êtvoro ozra~enih stiù na le~ewe u Francusku. Odmah na po~etku im briju glave. U jednom smislu, u smislu narativne logike, to je korisno. Kad pravi „pretapawa“, kad u filmu prelazi iz sada{wosti u pro{lost i obratno, Bjelogrli} moè da izbegne one dosadne „titlovane fusnote“: ovo je nekad, ovo je sada. Svakom gledaocu je po Popovi}evom „fenotipu“ jasno da li se radwa de{ava „u realnom vremenu“ u Francuskoj ili u pro{losti u Jugoslaviji. Taj deo filma je izveden vrlo ve{to i efektno. Ta pretapawa pro{losti i sada{wosti otkrivaju nam zapravo pozadinu celog „vin~anskog projekta“. U tim pretapawima se ispoqavaju i dve sugestivne i sjajne epizode: sam Bjelogrli} u ulozi Aleksandra

Rankovi}a te Miki Manojlovi} u ulozi Pavla Savi}a. U nekoj ~udnovatoj podudarnosti, u godini u kojoj se navr{ilo ~etrdeset godina od Rankovi}eve smrti, komplementarno se sastavilo nekoliko umetni~kih vizija o tom zanimqivom ~oveku: od RTS-ove serije „Drug Marko“ preko ovog Bjelogrli}evog filma do feqtona Miqenka Jergovi}a o 1983. godini u kojem se Rankovi}eva smrt nametnula kao gotovo kqu~ni motiv. U „ûvarima formule“, Rankovi} je negativac, ~ovek „dràvnog razloga“ koji ne drì preterano do pojedina~nih qudskih ìvota. Bjelogrli} tu ulogu iznosi uverqivo, ali nekako taj Rankovi} biva odve} jednodimenzionalan. Zato je, me|utim, Manojlovi}ev Pavle Savi} skoro paradoksalno slojevit, mada cela uloga jedva da zauzme nekoliko minuta. Ekonomi~nost Sude}i po medijskim najavama, „ûvari formule“ su film uz koji ne}e i}i prate}a televizijska serija. To je pomalo i neobi~no u pore|ewu sa ovda{wim recentnim standardima. Najbizarnije je, me|utim, {to bi ovom filmu takva serija zapravo dobro do{la. Ovde je ceo kontekst prekomplikovan da bi se sa svim detaqima mogao predstaviti u dvosatnom filmu. Otud ovde ima dosta elipsi, ima detaqa o kojima }e se raspravqati nakon gledawa, ima i momenata koji }e pojedinim gledaocima delovati nemotivisano. Nema neke posebne politi~ke dimenzije kroz koju bi se objasnila jugoslovenska ideja da se u vlastitom aran`manu napravi atomska bomba. Postoje okolnosti koje nagove{tavaju okvir Hladnog rata, insistirawe da se u Vin~i radi sa gorivom iz Sovjetskog Saveza, ali se ne poja{wava specifi~na pozicija Jugoslavije zbog koje uostalom i jeste bilo mogu}e da se „ozra~eni“ le~e u Francuskoj. U kontekstu zapadnih antiiranskih sankcija, u kontekstu rusko-ukrajinskog rata, u kontekstu Nolanovog filma „Openhajmer“ i nedavne serije „êrnobil“, atomska energija se doìvqava kao ne{to opasno s ~im bi smeli slobodno da se bave samo „veliki igra~i“. Kao {to je u „Montevideu“ ve{to „oìveo“ mit o „bel epoku“ Kraqevine Jugoslavije, jer je to bilo ne{to {to je sledilo dominantnu logiku srpske javnosti tada, u ovom filmu se druga Jugoslavija, usprkos silnom tehnolo{kom napretku, skicira kao zemqa trula i bez temeqa, pa se stoga, kad francuskoj tajnoj slu`bi trebaju podaci u o jugoslovenskom atomskom projektu, ne sti~e utisak da Popovi} ~uva tajne svoje zemqe iz patriotizma, nego iz straha od Rankovi}a. Bajkovitost U jednom istupu povodom filma, Bjelogrli} upozorava gleda-

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

oce da se ne prepuste iluziji da gledaju neku bajku po{to zapravo sve vreme gledaju film baziran na istinitoj pri~i. Ironija je u tome da „baziranost“ kao takvu niko ne dovodi u pitawe. Su{tina filma je u istinitosti jedine premise: Da li je bilo qudi koji su rizikovali sopstveni ìvot bez ikakave nagrade, samo da bi pomogli tamo nekim Jugoslovenima? Odgovor je jasan: Bilo ih je. Pri~a o tim qudima ~ini jedan od kqu~nih nivoa ovog filma. Za{to su takvi kakvi jesu, za{to im je va`no da pomognu qudima koje su{tinski i ne znaju? Oslawaju}i se mawe ili vi{e na porodi~ne i qudske bekgraunde stvarnih qudi, Bjelogrli} pomaè gledaocu da poveruje da se desilo ono {to svakako zna da se desilo. Na nivou zapleta i istorije, va`no je i to {to je nagla{eno da je cela procedura u stvarnosti u to vreme bila daleko od rutinske. Ne, dakle, da su oni samo pristali na rizik da izgube ìvot, nego ~ak ni wihovi ìvoti ne bi nu`no pomogli napretku nauke i medicine, odnosno ugradili se u lep{i deo istorije ~ove~anstva. Iz te i takve perspektive, tema je naro~ito interesantna Francuzima, i pre skoro pola veka kad su ra|eni „Ozra~eni“, i danas kad je ra|en Bjelogrli}ev film. Qudskost Na nivou primarnog qudskog „bondinga“ izme|u Popovi}a i francuskih lekara, odre|enu ulogu je imao antifa{izam odnosno participacija u pokretu otpora. Postoji, dakle, ideja o nekim izabranim vrednostima. Donatore ko{tane srì pokre}e, me|utim, tek najelementarnija qudskost i dobrota. Kao u onim Stingovim stihovima na muziku Prokofjeva: Nebitna je ideologija, ista nam je biologija. Na mladim Jugoslovenima izvr{ena je prva transplantacija ko{tane srì u svetu. Taj doga|aj jedan je od najve}ih uspeha medicine u dvadesetom veku i na

wegovom tragu su u kasnijim decenijama spaseni nebrojeni qudski ìvoti. Nau~nici Anri @ame i @or` Mate u{li su u istoriji medicine i zaista je velika nepravda {to nisu oven~ani i Nobelovom nagradom. I grad Beograd je na uzoran na~in sa~uvao uspomenu na doktora Matea „krste}i“ jednu ulicu na Beànijskoj kosi wegovim imenom. U tom smislu, ova tema je zaista, kako se to kaè, svetska, a na{a. Pomalo je i neobi~no da ona vi{e i ~e{}e nije obra|ivana u na{oj javnosti. Iskusnim instinktom filmaxije koji prepoznaje teme koje nesumwivo privla~e {iroku publiku, Dragan Bjelogrli} je odli~no iskoristio kwièvni predloàk Gorana Mila{inovi}a, roman „Slu~aj Vin~a“ i napravio jo{ jedan film koji }e publika voleti. Ovo je film koji bi, zasigurno vi{e od „Tome“, mogao zainteresovati publiku i izvan takozvane regije. Naro~ito to vaì za frankofone zemqe, jer je, ~ini se, vi{e dijaloga u filmu na francuskom, nego na srpskom. A i tema je, rekosmo, globalna i naàlost aktuelnija nego u vreme priprema za snimawe filma. Bi}e tu zasigurno jo{ festivala i jo{ nagrada. U raspletu „ûvara formule“, naslov se poja{wava kroz monolog i scenu koje }e suptilnijim gledaocima mo`da biti pretransparentni i prepateti~ni, ali oni artikuli{u poruku koju vredi poslati. ûvati formulu qudskosti ne zna~i apstraktno blebetati kako }e „svi qudi biti bra}a“, pa jo{ uz samosvest da je to stih iz himne Evropske unije. ûvati formulu qudskosti zna~i videti ~oveka u onom kom{iji koji glasa za one koje mi preziremo, bili oni „naco{i“ ili „strani pla}enici“. ûvati formulu qudskosti zna~i znati ono {to je pesnik znao: da du{e samo toliko ima kol'ko je deli{ sa du{manima. I ìveti tako.

PLANETA

"Wuzvik": Pobeda Kijeva mogu}a samo uz potpuno u~e{}e SAD Nivo ameri~ke intervencije, koji je potreban za pobedu Ukrajine zahteva posve}enost i liderstvo Va{ingtona kakvo nije vi|eno od Hladnog rata. Pobeda Ukrajine u sukobu sa Rusijom mogu}a samo ako SAD odlu~e da se u potpunosti ume{aju u sukob, pi{e ugledni

i da }e predsedni~ka kampawa Donalda Trampa samo produbiti raskol u ameri~kom Kongresu oko Ukrajine. "Nivo ameri~ke intervencije, koji je potreban za pobedu Kijeva zahteva posve}enost i liderstvo Va{ingtona kakvo nije vi|eno od Hladnog rata", isti~e izvor.

^etvrtak 16. novembar 2023. 5

TRANSFER NOVCA

Na iznose od $3,000 do $10,000

TROŠKOVI TRANSFERA $0*

Na iznose preko $10,000

DODATNE POVLASTICE UZ ZNATNO POVOLJNIJI KURS

*važe uslovi

SEND MONEY ONLINE SIGURNOST

BRZINA

Garantujemo U roku od 15 minuta* *uslovi postoje isplatu

LAKOĆA

ISKUSTVO

USLUGA

Prva transakcija 50% popust Sve naredne transakcije 20% popust

Jednostavan proces

29 godina iskustva

Usluga na vašem jeziku

Tel: 02 8781 1950

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

PITAJTE NAS KAKO

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME! ameri~ki nedeqnik "Wuzvik", pozivaju}i se na izvor u ameri~kom Kongresu. "Sukob u Ukrajini ne ide ba{ najboqe. Ako Va{ington èli da reìm Zelenskog pobedi, ne samo da treba da se pridràva sada{weg kursa, ve} i da nekoliko puta pove}a svoje u~e{}e. Ali Amerika ne}e pristati na to", navodi publikacija. Kako se isti~e, Kijev treba da bude zabrinut da li }e se Va{ington pridràvati sada{weg kursa prema Ukrajini ukoliko na vlast do|e Republikanska partija, kao

Portparol Bele ku}e Xon Kirbi izjavio je ranije da je "administracija Sjediwenih Dr`ava potro{ila oko 96 odsto sredstava izdvojenih za podr{ku Ukrajini od po~etka Specijalne vojne operacije". Naime, ameri~ka administracija je u oktobru uputila zahtev Kapitol Hilu za dodatna buxetska izdvajawa u ameri~koj fiskalnoj godini koja je po~ela 1. oktobra 2024, prvenstveno za pru`awe pomo}i Ukrajini i Izraelu, kao i za suprotstavqawe Kini i Rusiji u Aziji.

Tel: 02 8781 1960

SPECIAL FARES WITH EMIRATES, QATAR AND ETIHAD MONEY TRANSFER

TRAVEL AGENCY

(02) info@beoexport.com.au www.beoexport.com.au

(02) info@beotravel.com www.beotravel.com

8781 1950

8781 1960

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St. Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

TRAMPOV "[AMAN" OPET HO]E U KAPITOL:

^ensli se kandidovao Zelenski i Zalu`ni: za Kongres

Te{ka situacija na sedam pravaca Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i glavnokomanduju}i Oruànih snaga Ukrajine Valerij Zalu`ni saop{tili su da je na frontu te{ka situacija. [ef dràve je to saop{tio tokom tradicionalnog ve~erweg obra}awa, Zalu`ni u razgovoru sa predsedavaju}im Zdruènog komiteta na~elnika {tabova ameri~ke vojske ârlsom Braunom. Zelenski je pomenuo sedam podru~ja u kojima je sada „te{ko”. To su avdejevski, marinski, artjomovski, limanski, kupjanski, zaporo{ki i hersonski pravac. On je objavio video poruku nakon {to je saslu{ao izve{taje {efova vojnih i obave{tajnih slu`bi. [ef dràve nije otkrio detaqe izve{taja. Zalu`ni je u telefonskom razgovoru sa

Braunom pomenuo samo avdejevski, kupjanski i mirinski pravac. „Situacija je sloèna i kontrolisana. Istovremeno, Oruàne snage Ukrajine nastavqaju da sprovode ofanzivne operacije na odre|enim pravcima”, napisao je glavnokomanduju}i Oruànih snaga Ukrajine na Telegramu nakon telefonskog razgovora. Ukrajinski mediji pi{u da je u toku sukob izme|u kabineta predsednika Ukrajine i vojnog vrha zemqe. Zalu`ni je ranije izjavio da je situacija na frontu za{la u }orsokak, ali se Zelenski nije sloìo sa tim. Kabinet predsednika Ukrajine ranije je demantovao planove za smenu vrhovnog komandanta, a ukrajinsko Ministarstvo odbrane je negiralo planove za smenu trojice komandanata.

Pristalica Donalda Trampa u politi~ku trku se sada upu{ta kao deo tabora Libertarijanaca. Xejkob ênsli, koga su ameri~ki mediji tokom nereda na Kapitolu nazvali "Kanon [aman" ponovo bi da u|e u tu zgradu – ovaj put kao ~lan Kongresa. ênsli je podneo kandidaturu za osmi kongresni okrug u Arizoni za 2024. godinu. On je dràvnoj vladi podneo Izjavu o zainteresovanosti navode}i da se za mesto u Kongresu kandiduje kao predstavnik Libertarijanske partije, i to na mesto koje trenutno drì republikanka Debi Lesko, koja je najavila da mandat ne}e produìvati. Ovaj trideset{estogodi{wi libertarijanac i veteran ameri~ke mornarice bio je u~esnik nereda na Kapitol hilu 6. januara 2021, a me|u hiqadama Trampovih pristalica koji su osporavali izbornu pobedu Bajdena izdvojio svojim stajlingom - na protestu se pojavio bez ko{uqe, ukra{en crvenom, belom i plavom bojom za telo, nose}i krznenu kapu sa rogovima i sa ameri~kom zastavom. Slike na kojima sedi u stolici potpredsednika Majka Pensa u Senatu, postale su viralne. "Mediji su me zvali 'Kju-{aman' ili 'Kjuenon-{aman', ali to je ~ovek koga su stvorili u poku{aju da kontroli{u narativ i da uni{te moj javni imix", naveo je ênsli na svom Iks nalogu. On je, me|utim, sudiji, nakon nereda re-

kao da je "pogre{io" {to je u{ao u Kapitol. Osu|en je na 41 mesec zatvora, ali je iza re{etaka proveo ukupno 27, od ~ega ~ak 11 u samici. Prevremeno je pu{ten iz zatvora ubrzo nakon {to je TV voditeq Taker Karlson

objavio video, koji vlada ranije nije obelodanila, a na kome se vidi kako ênsli mirno {eta Kapitolom 6. januara, uz policijsku pratwu. Na snimku se moè ~uti ênsli kako demonstrantima govori da je Tramp "zamolio sve da idu ku}i" i da to treba da u~ine, po{to su pokazali svoj stav. Ilon Mask bio je jedan od istaknutijih glasova koji su osu|ivali postupawe savezne vlade prema "{amanu" u to vreme. "ênsli je u medijima la`no prikazan kao nasilni kriminalac, koji je poku{ao da sru{i dràvu i koji je podsticao druge da po~ine nasiqe. Ali ovde on poziva qude da budu mirni i da odu ku}i", napisao je Mask na Iksu.

6 ^etvrtak 16. novembar 2023.

PLANETA

Bolnica Al-[ifa u pojasu Gaze gotovo pretvorena u grobqe, tela u bolni~kom krugu GAZA – Svetska zdravstvena organizacija (WHO) saop{tila je da je bolnica Al-[ifa, najve}a u gradu Gazi, gotovo pre-

tvorena u grobqe zbog toga {to oko bolnice ima tela koja ne mogu da budu odneta u mrtva~nice niti sahrawena. Portparol SZO Kristijan Lindmajer izjavio je da je oko 600 qudi ostalo u bolnici, prenosi Bi-Bi-Si Direktor bolnice Mohamed Abu Selmi-

ja rekao je da su, zbog toga {to izraelske vlasti jo{ nisu dale dozvolu da tela budu transportovana iz bolnice kako bi bila sahrawena, psi u{li u krug bolnice i po~eli da jedu le{eve. Selmija je naveo da je sedam prevremeno ro|enih beba umrlo zbog nedostatka kiseonika, jer usled nestanka struje inkubatori ne rade, prenosi Tawug. Vi{i savetnik izraelskog premijera Bewamina Netanijahua Mark Regev tvrdi da Izrael nudi prakti~na re{ewa za evakuaciju beba i optu`uje Hamas da ne prihvata predloge. Bolnica Al-[ifa je na prvoj liniji intenzivnih borbi posledwih nekoliko dana. I druge bolnice {irom Pojasa Gaze nemaju struje i zalihem, zbog borbi i blokade koju je Izrael uveo za tu palestinsku enklavu otkako je Hamas zapo~eo napade na Izrael 7. oktobra.

PREDLOG IZ IZRAELA ZAPADU:

Prihvatite po 10.000 Palestinaca Dva ~lana Kneseta (parlamenta) Izraela pozvala su zapadne zemqe da prime po deset hiqada palestinskih izbeglica kako bi ubla`ile krizu u Pojasu Gaze. „Globalne organizacije sa iskustvom u raseqavawu izbeglica trebalo bi da olak{aju preseqewe stanovnika Gaze koji

`ele da se isele u zemqe koje su spremne da ih prihvate”, napisali su u ~lanku za „Volstrit xurnal” Dani Danon, poslanik vladaju}e partije Likud i poslanik opozicione stranke „Je{ Atid” i biv{i zamenik {efa izraelske obave{tajne slu`be Mosad Ram Ben-Barak. Autori smatraju da je neophodno da nekoliko zapadnih zemaqaprihvate stanovnike Gaze.

„âk i ako svaka zemqa primi samo deset hiqada qudi, to }e pomo}i u ublaàvawu krize”, isti~e se u ~lanku. Poslanici podse}aju da Evropa ima dugu istoriju pomagawa izbeglicama koje beè od sukoba. „Me|unarodna zajednica ima moralnu obavezu – i priliku – da pokaè saose-

}awe, pomogne stanovnicima Gaze da krenu ka prosperitetnijoj budu}nosti i rade zajedno na postizawu mira i stabilnosti na Bliskom istoku”, zakqu~uju autori. Tajms of Izrael objavio je 31. oktobra da su izraelske vlasti priznale da postoji dokument ministarstva obave{tajnih slu`bi zemqe u kojem se predla`e preseqavawe 2,3 miliona stanovnika Pojasa Gaze u Egipat, na Sinajsko poluostrvo.

U Francuskoj 1.518 akata antisemitizma PARIZ – U Francuskoj je od 7. oktobra zabele`eno 1.518 akata antisemitizma i bilo je gotovo 600 hap{ewa u vezi sa tim delima, izjavio je francuski ministar unutra{wih poslova @erald Darmanen. Darmanen je rekao za Si wuz da je uglavnom re~ o ispisanim porukama i uvredama, ali da je bilo i napada i prebijawa. Iz ministarstva unutra{wih poslova je precizirano da je bilo 571 hap{ewe u vezi

sa antisemitizmom, objavio je „Figaro”. Darmanen je rekao da je od 7. oktobra pove}an i broj dela protiv muslimana, ali u daleko mawem broju nego kada je re~ o antisemitskim aktima. On je naveo da su pojedine xamije dobile pretwe napadima. Policija je saop{tila da je od 7. oktobra otvoreno 330 istraga za antisemitska dela i zagovarawe terorizma.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Blinken potvrdio razdor u Stejt departmentu Ameri~ki dràvni sekretar Entoni Blinken potvrdio je u imejlu upu}enom osobqu da unutar Stejt departmenta postoje nesuglasice oko pristupa Bajdenove administracije sukobu Izraela i Hamasa, preneo je Si-En-En. Si-En-En je prethodno izvestio da je stotine zaposlenih u ameri~koj agenciji za me|unarodni razvoj potpisalo apel u kojem se poziva na prekid vatre, te da unutar Stejt departmenta postoje dokumenta o neslagawu slu`benika po ovom pitawu. „Znam da na mnoge od vas duboko uti~e patwa izazvana ovom krizom. Briga koju izazivaju svakodnevne slike beba, dece, staraca, èna i drugih civila koji pate je stra{na. To i sam ose}am”, napisao je Blinken u imejlu. Ranije je Si-En-En pisao da je, kao odgovor na ameri~ki odnos prema sukobu u Izraelu, u Stejt departmentu bilo èstokih reakcija, ukqu~uju}i i zvani~nika koji je pro{log meseca javno podneo ostavku. Na drugim mestima u administraciji, kako se dodaje, bes zaposlenih se tiho gomilao, kako je rastao broj ci-

vilnih `rtava, prenosi RT Balkan. [ef ameri~ke diplomatije je u poruci napomenuo da se u Stejt departmentu „neki qudi mo`da ne slaù wihovim pristupom”, ocewuju}i da „mnogo vi{e moè i treba da se uradi da bi se umawila wihova patwa”. „Kao {to sam govorio i javno i privatno, verujemo da glasovi palestinskog naroda moraju biti u centru postkrizne uprave u Gazi. Verujemo u palestinsko upravqawe Gazom, ujediwenom sa Zapadnom obalom. Rekonstrukcija Gaze se mora sprovesti na odrìv na~in”, napisao je Blinken. Na brifingu Stejt departmenta portparol Metju Miler je ovim povodom primetio da u „Stejt departmentu, kao i svakoj organizaciji na svetu, rade qudi razli~itih stavova”.

Nepal zabranio „Tiktok”, tvrdi da {teti porodici KATMANDU – Vlasti Nepala saop{tile su da su zabranile kori{}ewe aplikacije „Tiktok” u zemqi zbog toga {to, prema wihovim re~ima, „naru{ava dru{tveni sklad i remeti porodi~ne strukture”. Kako prenosi Ekonomist, ovaj potez je usledio nakon {to je Vlada Nepala naredila kompanijama koje vode globalne platforme dru{tvenih medija da osnuju lokalne kancelarije u zemqi. Nepalski zvani~nici su naveli da je na TikToku prisutan sadr`aj koji raspiruje versku mr`wu, nasiqe i seksualno zlo-

stavqawe i da je on doveo do sukoba u realnom `ivotu koji je zahtevao anga`ovawe snaga reda i uvo|ewe policijskog ~asa, prenosi Wujork tajms. Bajtdens, kineska mati~na kompanija TikToka, nije komentarisala ovaj slu~aj, ali je ranije takve zabrane nazvala „pogre{nim”. „Tiktok” je zabrawen u Indiji od 2020. godine, a ova aplikacija izaziva zabrinutost i u SAD, EU i Kanadi zbog toga {to navodno deli osetqive podatke korisnika sa kineskom vladom.

INTERVJU NEDEQE

PATRIK BESON, FRANCUSKI PISAC I NOVINAR

Mnogo ih nervira kad branim Srbe i \okovi}a Amerika i Zapadna Evropa aktivni su u~esnici svih sukoba. U wihovu aktivnost se mora sumwati, jer vi{e doprinose ratu nego miru. Umesto da zaustave rat, oni ga podràvaju. Verovatno je tu u pitawu i trgovina oru`jem, ali ja nisam deo tajnih slu`bi da bih mogao da znam koliku ulogu ima ta vrsta anga`mana, kaè ~uveni francuski pisac Patrik Beson u intervjuu za beogradski „Sputwik“. Beson je trebalo da bude gost Beogradskog sajma kwiga kao ~lan delegacije Francuske, po~asnog gosta Sajma, i predstavi svoju novu kwigu „Prizori iz mog pariskog ìvota“ u izdawu „îgoje“. Iz li~nih razloga bio je spre~en da doputuje u Beograd. Osvedo~eni prijateq srpskog naroda, rado dolazi u Beograd pa nije èleo da ga wegovi ~itaoci dugo ~ekaju i samo nekoliko dana od zavr{etka Sajma kwiga do{ao je u Srbiju.

Srbi daleko od problema s kraja 20. veka

Ekipu Sputwika do~ekuje u hotelu „Palas“ gde je odseo i 1995. kada je do{ao u Srbiju sa èqom da brani na{u zemqu i odmah na po~etku razgovara prime}uje da je to pri~a duga 30 godina. Pitamo ga kako danas gleda na Srbiju i sve {to ona proìvqava na me|unarodnom planu. „Situacija u Srbiji je mnogo boqa nego tokom bombardovawa. Jasno je da Srbija jo{ ne zauzima mesto u Evropi koje bi joj odgovaralo. Mislim da }e se vremenom stvari srediti. Kada gledam Srbe danas, vidim da su daleko od problema koje su imali krajem 20. veka. Bez obzira na ekonomske te{ko}e, qudi nastoje da ìve normalno, prevazi|u te{ko}e i vode ìvot kao bilo koji narod u Evropi. Jedini problem je {to izgleda postoji ludi hirurg koji {eta Beogradom i devojkama naduva usne“. Prisetio se slavni pisac da je prvi put bio u Beogradu sa 11 godina: „Tito je bio ìv i nije bilo rata, ali se ose}ala politi~ka napetost. Posle sam do{ao devedesetih sa tada{wom verenicom. Trebalo je da ostanemo nedequ dana, ali smo ostali tri nedeqe i bili u hotelu 'Slavija' koji je jo{ gori od 'Palasa'. U~estvovao sam na skupu francuskih intelektualaca i svaki put kada bih sreo organizatora skupa, pisca Momu Dimi}a, govorio mi je 'do|i u Beograd'. Tu re~enicu sam smatrao i politi~kom i kwièvnom.

Ono {to volim kod Srba je wihova ozbiqnost, organizovanost i moralna strogost. Ima jo{ mnogo toga, ali bi potrajalo nabrajawe“.

Srbima te{ko ako nisu uz Ruse

Odbranu srpskog naroda zapo~eo je kwigom objavqenom u Francuskoj „(Krik) Protiv klevetnika Srbije“ 1995. godine. „Nije ba{ bilo dobro prihva}eno u Francuskoj da se Srbi brane tokom rata. Moj stav je mnogo nervirao moje prijateqe intelektualce u Francuskoj, ali ih sada jo{ vi{e nervira Novak \okovi}“, kaè Beson. Pisao je Beson i o \okovi}u i wegovoj deportaciji sa „Australijan opena“, pa je pro{le godine iza{la i u Francuskoj i u Srbiji kwiga „\okovi}: Odbijam – rat zvezde“: „Kwiga o \okovi}u je u Francuskoj iza{la u isto vreme kada i roman 'Prizori iz mog pariskog ìvota' tako da ju je roman malo potisnuo, a pored toga izdava~ je Ruskiwa pa to nije pomoglo kwizi“. Kaè da Rusija trenutno ima jako lo{u poziciju u Francuskoj, dok je pozicija Srbije boqa: „Podr{ka Srbije Putinu nije mnogo odjeknula u Francuskoj. îwenica jeste, a istorija je to potvrdila, da je Srbima vrlo te{ko ako nisu uz Ruse“.

^etvrtak 16. novembar 2023. 7

PRODAJEM STAN NA JAHORINI, NA STAZI Stan se nalazi na tre}em i posledwem spratu u zgradi izgra|enoj 2022. godine, koja se nalazi izme|u dve ski staze. Povr{ina stana je 60 m2, kompletno je opremqen, visok kvalitet stolarije, centralno grejawe. Cena stana: 211.000 evra. Za vi{e informacija pozovite Slobodana: +381 64 12 13 14 1 ili pogledajte na linku: https://www.realitica.com/hr/listing/2969124.

Svi politi~ki sistemi su lo{i

Kao veliki poznavalac, osve{}eni analiti~ar i kriti~ar globalisti~kih kretawa, Beson se osvrnuo i na aktuelnu situaciju u svetu: „Tri sukoba se trenutno vode – izme|u Rusije i Ukrajine, Jermenije i Azerbejxana i izme|u Izraela i Palestine. Stvari su vrlo sloène, a kako ja nisam postavqen za sekretara Ujediwenih nacija, ne}e biti sre|ene. Ja sam protiv svih ratova. Svi govore o ekologiji, a nikoga ne uzbu|uje ~iwenica da se sve vreme, po ~itavoj planeti, lansiraju bombe. ûdno je i da ekolozi nisu protiv ratova“. U svojoj novoj kwizi, dvadesetsedmoj objavqenoj u Srbiji, pi{e: „Znali su kakvu uàsnu diktaturu gube, ali nisu znali kakvu odvratnu demokratiju dobijaju“: „Svi politi~ki sistemi su lo{i. Dokaz tome je da se svi narodi àle. @ale se i kada imaju

demokratiju i kada su pod diktaturom. U istoriji nikada ni{ta nije i{lo dobro. Tito je zbog toga za mene misterija“. Prime}uje francuski kwièvnik i apsurdnost nauke koja, umesto da doprinosi uve}awu slobode, ona je suàva: „Jedan predmet - mobilni telefon je zapravo na{ zatvor. Svi imaju telefone. Svi su zaka~eni za telefone i ja ih vidim kao obe{ene qude. êsto vi|am, ~ak i ovde u Beogradu, parove u restoranu koji ve~eraju zajedno, a svako gleda u svoj telefon“. Neka mi daju jedan jedini dobar razlog za spasavawe planete, pi{e Beson, a na pitawe da li ga je prona{ao kaè: „Toliko je bilo groznih stvari na ovoj planete da se ~ovek ne usu|uje uop{te da je spase. U svakom slu~aju planeta je imaginarna stvar, zato {to za svaku osobu koja umire, svet nestaje“.

Pisci su nesre}niji od ~italaca

Pita se slavni pisac u svom romanu kako qudi koji ne pi{u mogu da ìve: „Svi bi morali da pi{u zato {to re{ewa velikih problema moèmo gotovo uvek na}i u kwièvnosti. Qudi misle da su jedino oni nesre}ni, a to ih ~ini jo{ nesre}nijim. U kwièvnosti se moè videti da su pisci jo{ nesre}niji od wih. Gogoq je jednom rekao da je uloga pisca da ute{i svog ~itaoca“. I sam je po~ev od svoje jedanaeste godine utehu pronalazio u kwigama, sve do pro{le godine: „Sada vi{e ne uspevam da ~itam. Ne znam {ta se de{ava. Kao qudi koji su izgubili ukus zbog kovid virusa, tako je meni sa kwigama. Zapo~iwao sam vi{e kwiga, ali jednostavno mi ne ide ~itawe. Ti{ma mi je jednom rekao u Novom Sadu – 'Prestani da govori{ o kwièvnosti, pogledaj kako je lepa ova breskva na stolu'“. A {ta danas ~ini slavnog pisca i osve{}enog intelektualca sre}nim? „Qudska bi}a“. Priznaje i da ga obuzima misao o sopstvenom nestanku: „To je misao koja pro|e glavom

svih qudi u jednoj fazi `ivota. Kada je ~ovek mlad, prostor mu izgleda beskona~no. A starewem shvati da vreme zatvara prostor, a perspektive nisu ba{ najboqe. Ova kwiga govori o kraju sveta jedne li~nosti, o nostalgiji, `aqewu, starewu. To jeste jedna mra~na kwiga, ali mislim da ima dosta sme{nih stvari kao filmovi Vudija Alena“.

O~ekujte mra~nije kwige

Najavquje da }e pisati potpuno druga~ije kwige: „Bi}e jo{ mra~nije, gor~e kao slike Pjera Sulaà“. Da li taj mrak dolazi iz sveta koji Vas okruùje ili iz Vas? „Svaka epoha je imala svoju dramu. Nije sada gore nego {to je bilo, samo je, zahvaquju}i sredstvima komunikacije, rat prisutniji kod svih nas. I ranije je bilo ratova, samo se nisu toliko videli“. Tema pisawa nas vra}a na po~etak susreta i hotel „Palas“ pa pitamo Patrika Besona da li }e napisati kwigu o svom boravku u hotelu „Palas“ posledwe tri decenije. „Mogao bih. Bila bi to qubavna pri~a. Nije se promenio od 1995. osim {to se ranije moglo telefonirati iz hotela, sada ne moè ni to. Volim {to u hotelu postoji {kola hotelijerstva i veliki broj mladih se tu obu~ava. Ima ih mnogo pa se de{ava da neki nemaju posla i samo stoje ceo dan pored lifta. Uvek ih ima po {est – sedam, a ja traìm samo jedan kqu~. Volim i ovaj kvart. U ovoj zgradi je ranije bio Francuski kulturni centar. Za vreme bombardovawa qudi su napustili svoje kancelarije i boravili u hotelu. Imao sam jednu prijateqicu, ministarku koja se vra}ala u hotel da bi radila a pla{ila se da }e je mu` videti da ulazi u hotelu“. U o~ekivawu kwige o beogradskom hotelu, Beson napomiwe da je svako pisawe autobiografsko: „Kada je Tolstoj pisao 'Rat i mir' svi ~lanovi wegove porodice su se prona{li u likovima. Pisci uvek pi{u o realnim stvarima“. Ispra}a nas uz savet: „Lift nije ba{ pouzdan. Ipak je ovo Palajs“.

8 ^etvrtak 16. novembar 2023.

REPUBLIKA SRPSKA

[MIT ZA RTRS:

Dodik ne èli da razgovara sa mnom, a ne ja sa wim, trebalo bi da promeni stav Visoki predstavnik u BiH Kristijan [mit, koji u Republici Srpskoj nije priznat jer wegovo imenovawe nije potvr|eno u Savetu bezbednosti UN, tvrdi da ni{ta nema protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, ali ima protiv wegovih odluka. [mit je u intervjuu za RTRS rekao da bi Milorad Dodik u interesu Republike Srpske trebalo da promeni stav. "Ne kaèm da ja ne èlim da razgovaram sa Miloradom Dodikom, ali on ne èli sa mnom da razgovara. U najboqem interesu Republike Srpske, sugerisao bih da promeni taj stav", rekao je [mit gostuju}i u emisiji Telering na RTRS. Kada pomiwe Dodika ne kritikuje, kaè,

wega ve} wegove odluke i smatra da "jaki qudi moraju prihvatiti da mogu da pogre{e i da zbog toga moraju da snose posledice".

O ministru bezbednosti u Savetu ministara Nenadu Ne{i}u rekao je da se bavi poslovima koje nisu u wegovoj nadle`nosti, ve} Ministarstva inostranih poslova BiH, kao i da mu se wegovo pona{awe nikako ne dopada. Ne{i} je ranije javno od dràvnih institucija BiH traìo da ispitaju status [mita u BiH, s obzirom na to da wegovu funkciju nije potvrdio Savet bezbednosti UN, a [mit kaè da "na~in na koji se Ne{i} pona{a zaista brine". "Posebno kada to pogledate u kontekstu bezbednosne situacije", rekao je [mit i isti~e da je korektan zato {to je Nemac. Dodao je da nije sre}an kada vidi da Ne{i} daje neke izjave koje su, kako smatra,

pogre{ne i zlonamerne. "Zaista bi trebalo da radimo ne tome da wegove namere budu po strani i da u miru nastavimo da radimo svako svoj posao", naveo je [mit. Smatra da bi Ne{i} trebalo da mu bude zahvalan {to se ovoliko trudi da, kako kaè, donese boqitak zemqi. "Trebalo bi ga je stid {to se upu{ta u ovakve igre. Ali ako neko misli da se moè poigravati sa ovim temama samo da bi napravio {ou, onda to ne prihvatam. To je neodgovorno pona{awe. Trebalo bi da bude svestan da se ne moè ovako pona{ati i ne dopada mi se wegovo pona{awe", rekao je visoki predstavnik za BiH Kristijan [mit u intervjuu za RTRS.

PRE ]E BANKROTIRATI NEMA^KA Tradicionalni va{ar u Semberiji OD FIJAKERA DO SVADBARSKOG KUPUSA NEGO REPUBLIKA SRPSKA

Dodik: Bi}u prvi predsednik samostalne Republike Srpske

Ovogodi{wi Mitrovdanski va{ar, koji je na lestvici tradicionalnih manifestacija u Semberiji, odmah iza Pantelinskog va{ara, okupio je vi{e od stotinu izlaga~a iz regiona, na sajamskom prostoru Agrotr`nog centra u Bijeqini. - Va{ar je organizovan u vi{e segmenata - navodi Ratomir Dragani}, direktor AD "Grad" pa tako u sportskoj hali imamo izlaga~e doma}ih proizvoda od vo}a, povr}a, mesa i mleka, koji su pripremqeni onako, kako su to radile na{e bake - kaè Dragani}. Pored starih jela, doma}e radinosti i starih zanata, na va{aru je i nezaobilazna kupusijada, odnosno pripremawe svadbarskog kupusa, a kuvare i wihovo ume}e, ocewivao je ~uveni Milun To{i}. Tre}i segment va{ara je izlo`ba sitnih doma}ih ìvotiwa, ukrasne ìvine i ku}nih qubimaca, a ~etvrti, po mnogima najatraktivniji, jeste izlo`ba fijakera i fijakerijada.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da ne namerava da se povu~e iz politike, kao i da sebe u budu}nosti vidi kao prvog predsednika samostalne Republike Srpske. Na pitawe gde se vidi 2030. godine, Milorad Dodik je otkrio svoj plan. "Bi}u u prvom mandatu predsjednik samostalne Republike Srpske", izjavio je Dodik za K3. Pritom je pozvao gra|ane Republike Srpske da se ~vrsto dr`e wega i wegove politike.

PO[TAR SE NAPIO U KAFANI, PA IZAZVAO HAOS Po~eo da deli novac od penzija, gosti se potukli ko }e vi{e da uzme

nimalo lako, te{ko je, naravno. I na globalnoj sceni je, ali to niko ne}e re}i od opozicije osim vas {to to prime}ujete. Oni }e re}i {ta nas briga, nama je va`no ovde. Mi ne moèmo da budemo izolovani, ali ne jau~emo zbog toga. Pre }e bankrotirati Nema~ka nego Srpska, bez obzira koliko }e wima biti ovo sme{no – rekao je Dodik, prenose mediji. On je dodao da je jutros imao razgovor sa jednim nema~kim biznismenom koji poku{ava da eksploatira svoje proizvode iz Nema~ke, te traì na~in da u Srpskoj izgradi novu fabriku. – Kad je tako lo{e u Srpskoj, za{to oni dolaze, meni to stvarno nije jasno – pita Dodik. On je upitao i kako je mogu}e da se ne primeti podatak da je Republika Srpska najmawe zaduèna zemqa u regionu, da je wena zaduènost 34 odsto, a pokrivenost uvoza oko 80 odsto, a doma}i proizvod oko 15 milijardi KM. Dodik je naveo da se ve} sada rezervi{u sredstva da pre Boì}a idu}e godine bude ispla}ena penzija. On kaè da je zadatak navodnih stru~waka, koji sad ne{to pri~aju o svemu tome, da izazivaju nestabilnost. – Mislim da je najboqa mera stawe naroda. Narod u to ne veruje. Ako mi redovno ispla}ujemo penzije i plate, a to ~inimo redovno, o kakvom bankrotu je re~? Bankrotirale su neke zemqe, ali Srpska ne}e sigurno – zakqu~io je Dodik.

Po{tar Nikola B. uhap{en je u Bijeqini nakon {to je pijan po~eo da deli penzije u jednoj kafani u ovom gradu, a gosti se potukli ko }e vi{e da uzme novca. Kako izve{tavaju portali iz Republike Srpske po{tar se toliko napio u kafani da je u jednom trenutku otvorio torbu u kojoj je imao nepodeqene penzije i po~eo drugim gostima da deli novac. U jednom trenutku do{lo je do prepirke izme|u gostiju i tu~e, a onda je u kafanu do{la patrola policije koja je privela po{tara u stanicu. Ina~e zbog ovog incidenta na informativni razgovor policija je pozvala i direktora Po{ta Srpske, radne jedinice u Bijeqini.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik tvrdi da Srpska sigurno ne}e bankrotirati ve} }e svoje obaveze redovno izmirivati. Navodi o bankrotu Srpske, prema oceni Dodika, smi{qeni su od opozicije i “bajnih mislilaca” kojima je glavna ideja kako skinuti Dodika, ali da }e se on, sve dok ga bira narod, boriti za najboqe interese tog naroda, prenose mediji. On je podsetio da se godinama slu{a pri~a o tome kako }e Republika Srpska propasti, ali se dokazalo da to nije ta~no. – Niko ne ka`e da je danas lagano i da sve te~e med i mleko, nije

Tradicija Ciq manifestacije je, kako se ~ulo, da se tradicija srpske ku}e i srpskog doma}ina sa~uva od zaborava. Na ovoj izlo`bi, najve}u pa`wu privukla je svadbena ko~ija Luke Mitrakovi}a iz Srpca, i poni zaprega Nenada [umana iz

Dijelova sa mini ko~ijom za decu. I dok se kupus kr~kao u zemqanim loncima, ~ekaju}i progla{ewe pobednika, kolona od 10 kowanika i 16 fijakera, na ~elu sa Jovanom i Milicom Simi}, prodefilovala je gradskim ulicama od Agrotr`nog centra do zgrade Gradske uprave u centru grada. Bila je to mala nagrada za brojne mali{ane koji su prvi put videli kowe i ko~ije.

VI[WI]U U ^AST: Nemerqiv zna~aj pesni~kog opusa za o~uvawe identiteta srpskog naroda

Podizawem zastave na jarbol ispred Narodne biblioteke "Filip Vi{wi}" u Bijeqini je zvani~no otvorena petodnevna kulturna manifestacija "Vi{wi}evi dani", koja se ve} 30 godina organizuje u ~ast srpskog Homera, Filipa Vi{wi}a. - Filip Vi{wi} je, zajedno sa Knezom Ivom od Semberije, srpskim dobrotvorom, jedan od simbola na{eg grada. Nemerqiv je zna~aj Vi{wi}evog pesni~kog opusa za o~uvawe identiteta srpskog naroda i kulturnog bi}a. Vi{wi} je svojim stihovima pomagao srpskom narodu u najte`em periodu wegove istorije, hrabrio ga i ulivao nadu za opstanak - istakao je na otvarawu manifestacije Qubi{a Petrovi}, gradona~elnik Bijeqine. Ovogodi{wa kulturna manifestacija, okupila je veliki broj kulturnih stvaralaca, pesnika, guslara, recitatora i kwi`evnika, koji }e kroz besede, recital i pesme, svedo~iti o velikom epskom opusu Filipa Vi{wi}a, ro|enom u Trnovi, a u narodnoj, usmenoj tradiciji, poznat po spevu "Po~etak bune na dahije" i Prvom srpskom ustanku.

CRNA GORA

^etvrtak 16. novembar 2023. 9

Crna Gora prvi put slavi Wego{ev dan

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm Crna Gora prvi put slavi Wego{ev dan kao dràvni praznik. 13. i 14. Novembar bili su neradni dani {irom zemqe. Trinaestog novembra 1813. godine, na Wegu{ima je ro|en Petar II Petrovi} Wego{, crnogorski vladika, pesnik, filozof i dràvnik. Crna Gora je ove godine prvi put slavila Wego{ev dan kao dràvni praznik i tom povodom su neradni dani 13. i 14. novembar. Predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi} ~estitao je Wego{ev dan svim gra|anima Crne Gore, poru~iv{i

Wego{eve Lu~e nam mogu biti putokaz i algoritam u re{avawu mnogih izazova Crnogorski premijer Milojko Spaji} ~estitao je gra|anima Wego{ev dan i poru~io da mu je ~ast {to ba{ ove godine, na veliki jubilej, 210 godina od ro|ewa vladike Petra Drugog Petrovi}a Wego{a, ima priliku da ~estita ovaj dana{wi praznik. „Li~nost Rada Tomova Petrovi}a Wego{a, vladike, vladara, pesnika i mudraca i wegovo ve~no aktuelno delo koje ostaje da svetli svim budu}im generacijama, emituju}i poruke koje nadahwuju uzvi{enu ~ovekovu potrebu da se izbori za slobodu i prona|e najdubqi smisao i ciq svog postojawa - najzna~ajniji su simboli Crne Gore”, napisao je Spaji} na dru{tvenoj mre`i Iks.

da je sa pravom postao dràvni praznik kulture. "Trag koji je Wego{ ostavio na samom bi}u na{eg naroda je neizbrisiv i wegovo stvarala{tvo predstavqa ki~mu narodne kulture, pismenosti i duhovnosti", istakao je Mandi}. Wego{ev dan, poru~io je potpredsednik Vlade Aleksa Be~i}, nije samo prilika za se}awe na dela velikog pesnika i vladara, ve} i trenutak kada se zajedno slavi ono najlep{e {to Crna Gora ima da ponudi – svoju kulturu, istoriju i duhovnost. Be~i} je istakao da Wego{ev duh i wegove besmrtne re~i treba da nastave da inspiri{u, podu~avaju i vode ka budu}nosti u kojoj }e crnogorska kultura cvetati, i biti prepoznata i cewena u celom svetu. Ministarka kulture i medija Tamara Vujovi} navela je da se Crna Gora, kroz Wego{eva dela, otvara svetu, pokazuju}i da granice ne mogu ograni~iti univerzalnost qudskog duha, a da je Wego{ev dan prilika da se slave vrednosti koje su oblikovale pro{lost i koje }e osvetliti budu}nost, ali i da se osvesti zna~aj nacionalne kulture kao ~vrstog stuba dràve. Trinaesti Dani Wego{evi zavr{eni su pro{log vikenda u Nik{i}u. U Parohijskom domu odràna Sve~ana akademija pod nazivom "Velika Skup{tina uo~i Dana Wego{evog". Iz Mitropolije crnogorsko-primorske ponovqena je ideja o vra}awu Wego{eve kapele na Lov}en, a iz lokalne uprave saop{teno da je doneta odluka da se podigne spomenik Wego{u u Nik{i}u.

Milatovi}: Izjasni}u se kao Crnogorac koji govori srpskim jezikom Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} ponovio je da }e se na predstoje}em popisu stanovni{tva izjasniti kao Crnogorac, koji govori srpskim jezikom. Tako se, kaè Milatovi}, izjasnio i na popisu odrànom 2011. godine, kao i wegova porodica. "Po nacionalnoj pripadnosti sam Crnogorac, a govorim srpskim jezikom", rekao je Jakov Milatovi}, gostuju}i na podgori~koj Adrija televiziji, prenosi portal RTCG. Vlada Crne Gore donela je odluku o odlagawu popisa za 30. novembar. Prethodnom Vladinom uredbom bilo je predvi|eno da popis bude sproveden od 1. do 15. novembra. Sastanak premijera Milojka Spaji}a sa predstavnicima vladaju}e ve}ine, opozicije, civilnog sektora i dràvnih institucija ukqu~enih u organizovawe popisa, koji je ju~e odràn u Vladi i na kome je trebalo da se razgovara o izmenama Zakona o popisu i uspostavqawu softverskog re{ewa za kontrolu unetih podataka za-

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Deripaska traì 21 milion evra od Crne Gore Nekada{wi vlasnik Rudnika boksita u Nik{i}u, ruski biznismen Oleg Deripaska potraùje od ove kompanije u ste~aju vi{e od 21 milion evra, od ~ega 17.148.205 evra pozajmqenih kompaniji u periodu dok je on gazdovao wom, kao i 4.397.645 evra kamate, {to biv{i radnici osporavaju. Ovaj spor traje ve} 10 godina, a radnici tvrde da ova sredstva nikada nisu u{la u kompaniju, {to potkrepquju ~iwenicom da im nijedna institucija nije dostavila validan dokument koji bi potvrdio transfer sredstava, kao ni to ko je i da li je podigao navedeni novac. Prema navodima predstavnika radnika Ra{a îvovi}a, ovaj predmet jedan je od najo~iglednijih primera korupcije u dràvi, na koji niko ne èli da se osvrne. – Traìm da od Centralne banke zatraìte podatak da li je pomenuti novac upla}en, odnosno da li je u{ao u Crnu Goru preko litvanske banke, jer ve{tak nema podatak da je neko od nadle`nih u Rudniku podigao taj novac. O~igledno je da sprega izme|u biv{ih sudija i drugih nadle`nih organa ~ini sve kako bi se ovaj slu~aj zata{kao, a radnici naterali da odustanu od sudskog postupka, kaè îvovi}, prenosi "Dan". îvovi} je podsetio da oko 200 biv{ih radnika Rudnika boksita ne mogu da naplate svoja potraìvawa, koja su o~ekivali da naplate od prodaje upravne zgrade preduze}a. Naime, novac je upla}en ma|arskoj kompaniji koja je izvozila rudu za Zvornik, na ime izgubqene dobiti. îvovi} tvrdi da taj novac nije smeo da zavr{i na ra~unu kompanije, jer su svi ugovori u toku ste~aja ni{tavi. Zgradu Rudnika otkupila je wema~ka kompanija "Lidl".

Mandi}: Nadam se da }e Crna Gora biti prva naredna ~lanica EU vr{en je bez konkretnog dogovora. Demokratska partija socijalista ostaje pri bojkotu popisa stanovni{tva Crne Gore, iako su kod premijera Milojka Spaji}a "videli spremnost" da se ispune uslovi DPS-a za odr`avawe popisa, ali za to nema dovoqno vremena do 30. novembra kada bi trebalo da po~ne popisivawe. Spaji} je rekao da svako daqe odlagawe popisa mo`e izazvati nove tro{kove, posebno zbog "fiskalnog trenutka" u kojem je Crna Gora.

Predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi} izjavio je da se nada da }e Crna Gora biti prva naredna ~lanica EU. Govore}i na prijemu, povodom Dana parlamentarizma, odnosno dana kada se obeleàva 117 godina parlamentarizma u Crnoj Gori, on je podsetio da je, kada je izabran za predsednika parlamenta Crne Gore, rekao da je ono za {ta }e se zalagati pomirewe, po{to je dijalog „kqu~ za evropsku budu}nost Crne Gore”. „Unapre|ewe rada parlamenta je stalan trend. Da}u doprinos da se kvalitet rada u parlamentu poboq{a. Inkluzivnost }e se dodatno {iriti, svi moramo dati doprinost da se gra|anima omogu}i lep{i i boqi ìvot u ovim izazovnim vremenima”, rekao je Mandi}. On je dodao da poslanici u skup{tini te zemqe treba da „streme konsenzusu”. Dan parlamentarizma obeleàva se kao datum kada je 1906. na Cetiwu konstituisana prva Narodna skup{tina Crne Gore.

10 ^etvrtak 16. novembar 2023.

KOSOVO I METOHIJA

DIREKTOR KANCELARIJE ZA KOSOVO I METOHIJU PETAR PETKOVI]

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Kurti je najve}a bezbednosna pretwa regiona Aqbin Kurti je, kao ideolo{ko dete Adema Dema}ija i verni sledbenik ideje agresivnog velikoalbanskog ekspanzionizma, najve}a bezbednosna pretwa regionu, i dok god on bude na pozicijama mo}i, niko na zapadnom Balkanu ne}e mo}i mirno da spava, saop{tio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi}. “Kurti smatra da je kriza u kojoj se svet nalazi prilika koju ne sme da propusti i da je ovo trenutak kada bi neka`weno i bez me|unarodnog odgovora mogli da pro|u i brutalno etni~ko ~i{}ewe srpskog naroda sa vekovnih ogwi{ta na Kosovu i Metohiji, ali i destabilizacija i poku{aji komadawe drugih dràva na Zapadnom Balkanu u kojima Albanci figuriraju kao demografski i politi~ki faktor” naveo je Petkovi} u saop{tewu. U tom smislu, isti~e Petkovi}, Kurtijev plen nije samo Srbija, ve} i druge dràve u regionu u kojima on èli da agresivnim metodama, obru{avaju}i se na

slabe ili miroqubive, sprovede velikoalbanski projekat. Srbija jeste miroqubiva, ali nije slaba, i nije se u pro{losti pla{ila ni ve}ih nasilnika od Aqbina Kurtija, i to je odgovor na sva wegova sawarewa o velikoj Albaniji i nekakvom de fakto ili de jure priznawu od strane Srbije, dodao je Petkovi}. “Beograd je uvek spreman da razgovara o mirnom re{avawu problema u regionu dok god postoji imalo nade da se na taj na~in mo`e obuzdati nasilno ludovawe Aqbina Kurtija i wegovih istomi{qenika, ali nijednog trenutka ne}e ustuknuti pred pretwama i pristati na to da nepravo mo`e da bude legalizovano nasiqem” zakqu~uje se u saop{tewu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovi}a. Kosovski premijer Aqbin Kurti je, istog dana, 11. novembra, u Parizu izme|u ostalog izjavio i da su “Srbija i Rusija posebna pretwa po Kosovo” i da se “Ruskoj Federaciji dopadaju napori da se destabilizuje Balkan”.

NIKOLA ZEKOVI] IZ BARA, CRNA GORA, TRE]I RAZRED U BOGOSLOVIJI SVETI KIRILO I METODIJE U PRIZRENU

Veliko je zadovoqstvo u~iti {kolu u carskom gradu Prizrenu U srcu carskog grada Prizrena, petnaestogodi{wi Nikola Zekovi} iz Bara, Crna Gora, pronalazi svoj ìvotni put. Tre}i razred u Bogosloviji Sveti Kirilo i Metodije predstavqa ne samo obrazovno iskustvo ve} i duhovno putovawe kroz vekovima bogatu istoriju ovih prostora i samog carskog srpskog grada Prizrena. - Prizren je za mene mesto koje izaziva divqewe i radost“, isti~e Nikola, ~ija svakodnevica je ispuwena duhovnim bogosluèwima, nastavom i slobodnim aktivnostima. - Molitva je osnova svakog dana, a blagodeti slobodnog vremena omogu}avaju nam da istraìmo gradske ulice i upijemo kulturno nasle|e. Nikola se sa svojim vr{wacima, ~lanovima pet generacija Bogoslovije, divi bogatom kulturno-umetni~kom programu i posetama umetnika, otkrivaju}i {irok spektar kulturnih izraza. -Trudimo se da razumemo i negujemo na{e korene kroz obilaske, kako lokaliteta {irom Kosova i Metohije, tako i {ire, kaè on. Poseta manastirima i svetim mestima proèla ga je dubokim duhovnim utiskom. - Odlu~io sam da se {kolujem ovde, na Kosovu i Metohiji, i blagoslov Mitropolita mi je dao snagu za tu odluku, isti~e Nikola sa uzbu|ewem u glasu. Ipak, dok se raduje obrazovawu i svemu {to ova {kola pruà, Nikola isti~e va`nost porodi~nih veza. - Ose}amo nedostatak porodice, posebno tokom ovih osam

Никола Зековић

Призренска богословија meseci u {koli. Raspust je trenutak odmora, ali pre svega vreme da budemo sa svojima. Wegovi planovi ukqu~uju i daqe teolo{ko {kolovawe na fakultetu, nastavqaju}i put koji je zapo~eo u ovoj bogosloviji. Sa zahvalno{}u i dubokim po{tovawem prema duhovnoj i kulturnoj ba{tini ovih prostora, Nikola {aqe poruku

svima koji nisu posetili ovo mesto. - Svako treba da do|e i oseti energiju ovih svetiwa, da se obnovi i prona|e duboki mir. Nikolin put je samo jedan od mnogih mladih du{a koje se oblikuju u Bogosloviji u Prizrenu, oslawaju}i se na kulturnu i duhovnu ba{tinu, ~uvaju}i i neguju}i istorijsku vrednost.

TU@NA SUDBINA 87-GODI[WE MILENE PAVI]EVI] IZ GWILANA NA KIM

Dru{tvo joj prave psi lutalice, po penziju ide u [ilovo gde ima srpska po{ta Baka Milena Pavi}evi} broji ~ak 87 leta, ìvi sama u oronuloj ku}ici u centru Gwilana i vi{e ni kwiga nema da prekra}uje dane. Nikoga na svetu nema, niko joj ne svra}a, do pasa lutalica kojima koru hleba da. Od penzije od 200 evra jedva se pokrpi za ra~une i hranu. Surovo zvu~i, ali sre}a u nesre}i je da je vegetarijanka. Meso ne bi mogla ni da priu{ti. Kapija u omawem dvori{tu, u uli~ici iza samog centra Gwilana je skoro uvek otvorena ali retki su koji ovde navra}aju kod starice. A i zaboravqena je od svih. Ni srpske ni albanske institucije ne mare mnogo za ovog stanovnika kome je svaka pomo} potrebna. Ku}ica ove srpske starice ne bi se mogla ni nazvati ku}icom ali i u takvim uslovima ìvi ova zaboravqena Mohikanka. Britkog je uma, o{trog jezika baka Milena prati i zna z sve, pita da li je krenula srpska roba na Kosmet, {to ne dolaze novine... Kaè da joj od nema{tine pada vi{e samo}a. Ona u svojoj biografiji veli, najpre, da je ro|ena 18. novembra 1936. u Skopqu, gde su joj na slu`bi bili roditeqi. Od 1946. je na Kosmetu. - Imam osnovnu {kolu, i{la sam u gimnaziju. Nikad nigde nisam radila. Nisam se udavala, nemam nikoga od familije. @ivim u ku}i dede po majci. Plac je malo vi{e od ara, tu je ova ku}ica zidana oko 1970 - hodnik, sobica i velika soba. Stara ku}a jo{ od ~ukundede ili ~ak wegovog oca, pravqena u tursko vreme, ja sam peta-{esta generacija - pri~a baka Milena. Struju ima, ali vodu samo u dvori{tu. To {to se na

Бака Милена Павићеви} испред своје кућице slici vidi malo dozidano, s tim limom preko krova, bio je hodnik od kupatila. Ali oti{le cevi. @ivi od o~eve penzije, koju prima od 45. godine. - Dobijam je iz Beograda. Nepune 24.000 dinara. Idem u [ilovo, da podignem penziju, tamo ima srpska po{ta. [est evra platim taksisti da me odveze i doveze. Kad podignem pare, idem u mewa~nicu. Kupim 200 evra po kursu 118.080 i daju mi 240 dinara kusur od 24.000. Bi-

}e uskoro i isplata 20.000 pomo}i za penzionere, pa od januara pove}awe penzije. Ima}u malo vi{e - kazuje baka, pa dodaje: - Grejem se na radijator, platim struju 50 evra. Vodu nisam pla}ala pet-{est, nisam znala, nisu mi rekli, ne izlazim nigde. Sakupilo mi se 30 evra, pa kad podignem penziju, plati}u 20 evra, a 10 }e da mi ostane duga. Rekli su da moè. Baki Mileni je neophodno sada da bar malo ku}icu sredi, kupatilo.... Bar dane pred sobom da provede kao ~ovek... Kad ode u [ilovo, ode i u Dom zdravqa. Samo tamo moè, pri{tinska dokumenta nema. - Kupim i {ta mi treba u prodavnici. Ne tro{im mnogo, jo{ od 1959. sam vegetarijanac. Uzmem koliko stignem - zejtin, {e}er, bra{no mi vi{e ne treba. Kupim ili gra{ak, ili boraniju, pasuq, papriku, kako kad. Psi, kaè, lutaju gde stignu, pa do|u u weno dvori{te da preno}e. - Vodu imaju, dam im hleba, drugo nemam, mesa ne drìm - kaè. Volela bi samo jedno - kwiga da ima. Ali volela bi i da joj neko po{aqe. Kaè da sve {to je imala od kwiga u ku}i pro~itala je. - Moè na po{tu u [ilovu da po{aqu kwige. Pa }u uzeti kad krenem za penziju. Volim samo ono {to je istinito, neka bude neka autobiografija, putopis... U po{ti u [ilovu svi znaju baku Milenu. Znaju koliko baka Milena voli kwigu, koliko je skromna i da nikom ne èli da se poàli za nema{tinu i uslove u kojima ìvi.

SRBI U SVETU

^etvrtak 16. novembar 2023. 11

Novi medij u srpskoj dijaspori

RADIO DIJASPORE KOJI SE SLU[A I GLEDA Zoran Kalabi}, najuspe{niji srpski biznismen u Be~u sa privrednicima pokre}e „Radio W“ za sve Srbe sveta

Kod Zorana Kalabi}a, u wegovoj brojnoj porodici i kompaniji za nekretnine u Be~u uvek se ne{to de{ava. Nedavno je Kalabi} dobio oktobarsku nagradu grada Jagodine za srpsko dobro~instvo. Prijateqi su ga tim povodom prozvali „Vitez od Jagodine“. A onda smo saznali da je Zoran Kalabi} sa jo{ jedanaest poslovnih qudi iz rasejawa i matice pokrenuo otvarawe digitalnog radija za srpsku dijasporu pod nazivom „Radio W“. - Na{a ideja je da svi Srbi sveta dobiju svoj medij, radio za slu{awe i gledawe, na kome }e se

Zoran Kalabi} {ampawcem je nazdravio osnivawe Radija W emitovati audio i video informacije o zbivawima u rasejawu i otaxbini, o srpskoj kulturi {irom planete, o zdravstvu i sportu. Prvo sam razmi{qao da to bude radio program koji }e da spaja srpsku prestonicu Beograd i glavni grad srpske dijaspore Be~, ali smo ubrzo mi osniva~i shvatili da svet nije previ{e velik i da mo`emo da preko „Radija W“ okupqamo sav na{ narod – rekao nam je Kalabi}. Zoran Kalabi} je srpski aktivista poreklom iz Para}ina. Osnovnu i sredwu ekonomsku {kolu zavr{io je u rodnom gradu. U mladosti bio je aktivni bokser BK “Kablovi” iz Svetozareva (Jagodine) i prvak Srbije u velter kategoriji. Studirao ekonomiju na Beogradskom Univerzitetu i oti{ao na rad u Austriju (1994). Bavio se u Be~u turizmom („Falkon turs“), pa je promovisao lepote Srbije i radio sa estradom („Karibik“). Zavr{io je studije na MBA Immobilien management i postao broker i menaxer za nekretnine. Radio je kao direktor u ameri~kom “Remaksu”, bio je vlasnik (2005.) firme „4M“, direktor je u kompaniji “Era imobilijen”. Vlasnik je titule najboqeg trgovca nekretninama u SAD (Los An|eles 2009, Las Vegas 2017), u Evropi (Berlin 2011) i najboqeg brokera sveta (Wu Orleans 2022). Kalabi} je kao uspe{an biznismen dobitnik 24 pehara i diploma nema~kih, austrijskih i ameri~kih asocijacija za poslovne qude. Aktivan u srpskoj zajednici Austrije. Bio je ~lan Srpskog kulturnog centra. Organizovao je prvi Bal srpskih privredni bal u Be~u (2014).

Sara|uje sa kulturnim dru{tvom “Prosvjeta”, pomaè organizaciju Svetosavskog bala, Svetosavske akademije, kwièvnih tribina i izdavawe kwiga o Srbima u rasejawu. Glavni je sponzor u humanitarnim akcijama srpske zajednice i Ambasade Srbije. Pomagao je obnovu manastira Hilandar, organizaciju festivala Dani srpskog filma, obnovu {kole u Para}inu, sakupqawe pomo}i poplavqenima u [umadiji. Sa ~elnicima grada Be~a organizovao je darivawe jednog vatrogasnog vozila i vozila Hitne pomo}i gradu Para}inu (2017). Angaòvan je u Privrednoj komori Srbije na razvoju poslovne dijaspore, u klubovima poslovnih qudi srpskog porekla u Austriji. Zalaè se sa srpskim predstavnicima u be~kom parlamentu za re{avawa statusa Srba kao nacionalne mawine u Austriji. Osnovao je (2017) novo srpsko udruèwe gra|ana “Privilegija” u Be~u sa ciqem da pruà usluge na{im qudima i da zaposli mlade Srbe u Austriji. - Mi smo u kompaniji “Tim 99” u Beogradu, kod mog prijateqa Du{ka Marjanovi}a odràli Osniva~ku skup{tinu „Radija W“. Na Skup{tini su u~estvovali eminentni stru~waci iz oblasti kulture, nauke, diplomatije, medija, sporta i biznisa – kaè Zoran Kalabi}. Na Osniva~koj skup{tini su se prisutni osniva~i i saradnici dogovorili da zajedno rade na kreirawu inovativne platforme digitalnog radija i medija, koja predstavqa posledwu re~ savremene tehnologije. - Poveza}emo dijasporu sa maticom i izve{tavati o najaktuelnijim vestima iz celog sveta gde ìve i rade na{i qudi. Ne}emo se baviti politikom, ve} temama iz prosvete, kulture, zdravstva, medicine, prava. Bi}e na „Radiju W“ dosta dobre narodne i klasi~ne srpske muzike – obja{wava Zoran Kalabi}. Na sednici prvog Upravnog odbora odlu~eno je da generalni direktor ovog radija bude iz Be~a, a glavni urednik iz Beograda, odakle }e se program emitovati. - Rano je da govorimo o personalnim imenovawima, jer se nalazimo u zavr{noj fazi priprema. Dogovoreno je na Upravnom odboru da kroz ure|iva~ku politiku Radio W po{tuje zakone Srbije i EU, da po{tuje autorska prava, da insistira na kvalitetu programa i visokim medijskim standardima i da bude legitiman predstavnik srpskog naroda i wegovih prijateqa u svetu – otkrio nam je Zoran Kalabi}, suprug, otac ~etvoro dece i veliki srpski patriota, koji je nosilac Sretenskog ordena Republike Srbije i Tesline zlatne medaqe. Kako osniva~i „Radija W“ planiraju, ovaj digitalni “radio koji se slu{a i gleda” po~e}e da emituje svoj program za sve Srbe sveta na Savindan, krajem januara naredne godine. Marko Lopu{ina

Oti{la sam u pustiwu, na kraj sveta ôvek se u Dohi zapita da li se stvarno ovako daleko od Evrope rodio jedan novi svet. U mojoj glavi Evropa je nekada bila kontinent snova, ali svet je mnogo vi{e od toga, pi{e iz svog iskustva Verica Jugovi} za beogradsku „Politiku“. Da li je svaki let avionom jedna vremenska ma{ina? Vreme ne te~e jednako u avionu i na povr{ini Zemqe zbog ja~ine gravitacije, mogao bi objektivno da zapazi jedan inèwer. Tako, jedan mladi inèwer sede}i u avionu Beograd-Doha vidi svoj let u budu}nost. To vi{e ne zavisi od fizike ili inèwerske logike, nego od èqe i ambicije koje vuku u neki daleki svet. Kada sam dobila priliku da radim u Dohi, gledala sam na gugl mapi i ~ekala da zamrqano ùto postane jasna slika, ali ùto je ostalo ùto. Pogled na mapama bio je okrenut na pustiwu arabijskog poluostrva, udaqenu 4000 kilometara od moje tada{we lokacije. Pomislila sam idem na kraj sveta. Ali ta kilometraà pretvorila se u svega pet sati leta i moje noge su kro~ile na tlo u Dohi. Pri prvom udahu vazduha, pomislila sam, ovo nije vazduh, ovo je voda. Kako sam kasnije saznala, ta vlaga je ni{ta, bio je tek po~etak godine i vreme je jo{ bilo lepo. @uta boja pustiwe sada je bila pred mojim o~ima, a ja sam postala stranac u jednoj u najbogatijih zemaqa na svetu. Moj posao podrazumevao je rad u kancelariji, prostor iz koga se pogled pruào na prelepi Corniche, deo Dohe gde se zgrade utrkuju koja }e presti}i drugu po visini. Impresivan pogled, koji podse}a na malu Ameriku, donosio je jo{ uzbudqiviji posao. Ukratko, bogata zemqa ne prestaje da bude jo{ bogatija. Doha je jedan od onih gradova koji ujutru, na podne i uve~e ima totalnu drugu dimenziju. Tokom dana „West Bay” je jedan veliki poslovni grad, dok uve~e svetla daju neki magi~ni sjaj. Barovi na pedesetom spratu pruàju opu{taju}i pogled na osvetqeni grad, a stranac se mo`da za trenutak oseti kao deo tog sveta. Nije te{ko poèleti da pripada{ tamo, sav taj sjaj, bez standardnih evropskih problema. [ta je uop{te ta inflacija u Dohi? Naravno da ta re~ ne postoji ako vrednost dràvnog buxeta merite crnim zlatom koje neprestano te~e. Zanimqivo je biti stranac u Dohi, naro~ito ako ste bela èna, jer ste onda retka vrsta. Me|utim, ve~erwa {etwa, podrazumevala je i upoznavawe one druge strane Dohe. Na ulici se mogu videti radnici iz raznih zemaqa koji na visokim temperaturama neprestano i bez pauze rade. Za wih to jednostavno teàk rad u zoni bogatih. Posle polugodi{weg ìvota u Dohi, ~ovek se zapita, da li se stvarno ovako daleko od Evrope rodio jedan novi svet? U mojoj glavi Evropa je nekada bila kontinent snova, me|utim, svet je mnogo vi{e od toga. Tamo daleko u pustiwi rodio se jedan novi svet, èqan novih pobeda, svet koji se tek razvija i u~i, svet koje ne pla{i da kora~a napred. To je pre svega jedan svet za divqewe, svet alhemije, svet koji od pustiwskog peska pravi zlatne snove.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 16. novembar 2023.

AUSTRALIJA

JEZIV PRIZOR U KVINSLENDU

Prona|ena tela dva de~aka u automobilu Tela dva de~aka prona|ena su u automobilu u dvori{tu porodi~ne ku}e, u australijskom gradi}u Vurabinda. Prvo je prona|en dvogodi{wi de~ak, bez svesti, i hitno je preba~en

u bolnicu. Iako su lekari ~ekali sa spremnim helikopterom kako bi ga prebacili u ve}u gradsku bolnicu, nisu uspeli da ga reanimiraju i mali{an je izdahnuo.

Kada su policajci iz Kvinslenda do{li na imawe i pregledali automobil oko 21.15, na{li su i telo trogodi{weg de~aka u prostoru za noge u zadwem delu auta. - Nisu ga videli kada su locirali prvo dete - rekala je predstavnica policije Darin [edlou. I on je hitno preba~en u bolnicu, ali je tako|e progla{en mrtvim. Policija je potvrdila da su de~aci bili u srodstvu, ali nisu u pitawu ro|ena bra}a. Uzrok wihove smrti jo{ nije potvr|en. - Izgleda da je re~ o tragi~noj nesre}i gde su deca nekako u{la u vozilo i bila tamo neko vreme. Prvi rezultati istrage pokazuju da vru}ina mo`e biti uzrok wihove smrti - rekli su iz policije. Automobil u kom su se igrali je bio napu{ten, i elektri~ni sistemi, ukqu~uju}i i spu{tawe prozora, nisu radili.

PROCEWUJE SE DA JE TALIDOMID UBIO 80.000 DECE [IROM SVETA

Izviwewe australijske dràve zbog spornog preparata za trudnice nakon 60 godina! Australija }e uputiti nacionalno izviwewe svim gra|anima pogo|enim "tragedijom talidomida", rekao je u ponedeqak premijer Entoni Elbanizi, vi{e od pola veka nakon {to su ro|ena deca sa uro|enim manama jer su wihove majke uzimale jutarwe tablete protiv mu~nine. Talidomid je bio aktivni sastojak u sedativu koji je ranih 1960-ih bio {iroko distribuiran mnogim majkama {irom sveta. Kasnije je utvr|eno da uzrokuje malformacije udova, crta lica i unutra{wih organa kod nero|ene dece. "Tragedija s talidomidom je mra~no poglavqe u istoriji na{e nacije i sveta. Preìveli, wihove porodice, prijateqi i starateqi su se godinama zalagali za ovo izviwewe sa hrabro{}u i uverewem. Ovaj trenutak je dugo o~ekivano nacionalno priznawe za sve {to su pretrpeli i za su se borili“, rekao je Elbanizi. Skandal sa talidomidom pokrenuo je reviziju reìma testirawa lekova {irom sveta, ali je tako|e podigao profil ameri~ke Uprave za hranu i lekove, koja je bila usamqena u svom upornom odbijawu da odobri lek, iako je bio distribuiran u SAD radi testirawa. Britanska vlada se izvinila `rtvama 2010. Procewuje se da je talidomid, koji je razvila nema~ka kompanija Gruenental, ubio

Operater u lukama obnovio rad nakon prekida zbog sajber napada

Jedan od najve}ih operatera za luke u Australiji, DP Vorld Australia, obnovio je od ponedeqka rad nakon prekida zbog sajber napada. Funkcionisawe terminala tog operatera u Melburnu, Sidneju, Brizbejnu i Pertu bilo je prekinuto od petka do ponedeqka zbog sajber napada. DP Vorld Australia upravqa sa oko 40 odsto robe koja ulazi i izlazi iz zemqe. Prekid u radu nije uticao na snabdevawe robom u velikim australijskim supermarketima. Vladin koordinator za sajber bezbednost Daren Goldi, rekao je u ponedeqak da jo{ nije identifikovan po~inilac sajber napada. Operater je saop{tio u petak da je zaustavio internet konekciju u lukama da bi spre~io neovla{}eni pristup svojoj mre`i.

„SRE]AN HAMAS“: Negodovawe zbog bo`i}ne torbe, povu~ena iz prodaje u Australiji

80.000 dece {irom sveta pre ro|ewa, a jo{ 20.000 je ro|eno sa uro|enim manama. Australijanka, koja je ro|ena bez ruku i nogu nakon {to je wena majka uzela talidomid, osvojila je vi{emilionsku nagodbu 2012. od kompanije Diageo Plc, lokalnog distributera. Ova kompanije je 2010. pristala da plati 50 miliona australijskih dolara za 45 `rtava u Australiji i Novom Zelandu.

"HIRURZI SU MORALI DA UKLONE AJKULINE ZUBE KOJI SU OSTALI U WENOJ LOBAWI"

Jo{ jedan jeziv napad ajkule u Ju`noj Australiji Stravi~an napad ajkule pre`ivela je devojka u mestu Port Noarlunga, u blizini Adelejda. Pliva~ica je pretrpela o{te}ewe nerva nakon {to joj je velika bela ajkula stegnula ~equsti oko glave - i ostavila zube u wenoj lobawi. Brixit O'[enesi (32), ronila je i plivala pored obale u blizini Adelejda kada se napad dogodio. Ona je u napadu izgubila nekoliko zuba, zadobila je povredu mozga i o{te}ewe nerava, ali je sada u stabilnom stawu i na intenzivnoj nezi. Brixitin partner

AUSTRALIJSKE LUKE U NEMILOSTI HAKERA

Brixit O'[enesi Brajan Roberts pomogao joj je da se oslobodi od stra{ne `ivotiwe i pozvao hitnu pomo}, dok

su {okirani posmatra~i gledali kako Brixit, iskusnog ronioca i konsultanta za ìvotnu sredinu na univerzitetu, hitno odvode na obalu. Hirurzi su morali da joj uklone zube ajkule koji su ostali zaglavqeni u lobawi, navodi se. Wen momak se nakon napada oglasio na dru{tvenim mreàma. - Naàlost, Brixit je ju~e napala ajkula. Ona je sada na intenzivnoj nezi i u stabilnom je stawu. Dobro joj ide s obzirom na okolnosti, i hvala na svim lepim èqama, prenosio sam joj ih - naveo je on.

Australijski maloprodajni lanac Kejmart u sredu je bio primoran da ukloni boì}nu torbu sa natpisom „MerryHam-Mas“ iz prodaje nakon kritika jevrejskih organizacija. Re~ „hem“ na engleskom zna~i {unka i wom je na boì}noj vre}ici zamewena re~ „Hrist“, ali zadràna re~ „mas“ ({to zna~i misa). [unka je jedno od jela koja se tradicionalno nalaze na boì}noj trpezi u ovom delu sveta. [arena vre}a sa vezicom, koja se moè koristiti za ~uvawe boì}ne {unke u friìderu, vi{e ne moè da se naru~i na Kejmartovom sajtu od ~etvrtka ujutro. „Pogre{ili smo ovom prilikom i bezrezervno se izviwavamo. Prilikom dizajnirawa ovog proizvoda o~igledno nismo razmi{qali o svim implikacijama i proizvod je uklowen iz prodaje“, rekao je portparol Kejmarta u pisanoj izjavi. Pu{tena u prodaju samo nekoliko nedeqa nakon nasilnih napada palestinske militantne grupe Hamas, u kojima je poginulo vi{e od 1.400 qudi u Izraelu, boì}na torba izazvala je negodovawe javnosti nakon {to je Australijsko jevrejsko udruèwe (AJA) zatraìlo da se proizvod povu~e. Grupa za jevrejska prava objavila je da ju je kontaktiralo „vi{e rukovodstvo“ iz Kejmarta i najavilo da se torba „povla~i sa veb stranice i svih prodavnica“. Dok }urka ~esto zauzima centralno mesto na boì}nom stolu u hladnijim delovima sveta, {unka je uobi~ajena namirnica australijske prazni~ne gozbe (tradicionalno se sluì tokom ru~ka 25. decembra).

AUSTRALIJA

POLICAJAC POTEGAO PI[TOQ NA KOLEGU ZBOG FILMA

Pretio da }e ga ubiti ako mu otkrije kraj holivudskog blokbastera

^etvrtak 16. novembar 2023. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo

Policajac Dominik Gejnor Policajac iz Novog Ju`nog Velsa osu|en je jer je pretio da }e pucati u kolegu nakon {to ga je upozorio da mu ne otkriva detaqe o filmu. Incident se desio u maju u policijskoj stanici u Sidneju, kada je pozornik Morgan Rojston rekao kolegi Dominiku Gejnoru da }e mu otkriti radwu blokbastera "Top gan: Maverik". Zbog toga je Gejnor (30) izvadio pi{toq iz futrole i uperio ga u Rojstona (26). U sudskim dokumentima se navodi da se Gejnor prvobitno smejao kada mu je Rojston zapretio da }e mu otkriti kraj filma, koji je Rojston gledao prethodne ve~eri.Kada je drugi kolega napustio prostoriju, Gejnor je uz psovke zapretio da mu ne otkriva nikakve detaqe. Nakon {to je rekao: "Upuca}u te", uperio je pi{toq u pravcu Rojstona i dr`ao ga tako pet sekundi.Gejnorov prst bio je na dr{ci, a ne na orozu i smejao se tokom ~itavog incidenta. Gejnor se izjasnio krivim zbog zanemarivawa tu|e bezbednosti. ABC navodi da je Rojston, koji je od tada napustio policiju, rekao sudu da je pao u depresiju posle incidenta, koji se desio u maju ove godine.

Glavnu ulogu u filmu tuma~i Tom Kruz

Slu~aju "Top gan" iz Australije se "sudi" i na mreàma Ovaj slu~aj iz Australije je "usijao" dru{tvene mreè - mnogi se pitaju kako je situacija ovako eskalirala izme|u dvojice kolega: "Ili je najneverovatnija marketin{ka pri~a za film ili je najbizarniji slu~aj". Komentarisali su da pi{toq nije igra~ka, ve} oru`je. "Top gan: Maverik" je ameri~ki akcioni film iz 2022. godine u reìji Xozefa Kosiwskog. Nastavak je filma Top gan iz 1986. godine. Glavnu ulogu tuma~i Tom Kruz, dok se u sporednim ulogama nalaze: Majls Teler, Xenifer Koneli, Xon Ham, Ed Haris i Val Kilmer. Kruz i Kilmer ponavqaju svoje uloge iz prvog filma. Radwa se odvija 36 godina posle doga|aja iz prvog filma i prati Maverika koji se vra}a u [kolu za mornari~ke pilote Sjediwenih Ameri~kih Dràva, gde je zaduèn za obuku nove eskadrile borbenih pilota.

Milioni stanovnika Australije bez mobilnih i internet usluga Milioni stanovnika {irom Australije ostali su pro{le sedmice bez mobilnih i internet usluga, nakon {to je kod mobilnog operatera Optus do{lo do pada sistema. Optus je drugi po veli~ini provajder u zemqi, sa vi{e od 10 miliona pojedina~nih korisnika i jo{ stotina hiqada pravnih lica sa kojima sara|uje. Prekid je izazvao ka{wewa u saobra}aju, onemogu}io bolni~ke telefonske komunikacije i sistem pla}awa, prenosi Bi-BiSi. Uzrok prekida nije poznat, a Optus je saop{tio da nema dokaza o sajber-napadu i istog dana obe}ao da }e normalizovati usluge do kraja dana. Ministarka komunikacija Mi{el Roland saop{tila je da je ovo uznemiruju}e jutro za mnoge stanovnike Australije

i pozvala je kompaniju da bude transparentna i „blagovremena” u informisawu klijenata. Kompanija Optus je pro{le godine pretrpela hakerski napad koji je doveo do kra|e li~nih podataka sa oko 10 miliona naloga, {to je najve}i takav incident u Australiji.

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Australijska glumica {okirala pratioce horor pri~om Dani Dabelo glumica iz industrije za odrasle, po`alila se svojim pratiocima na dru{tvenim mre`ama kako je wen ku}ni qubimac ugrizao za „ponos“ mu{karca koji joj je bio partner tokom snimawa vrelih scena. "@elim da te upoznam sa Beti. Ona je moj piton. Ona je duga oko 2, 5 metra. Nikada do danas nisam imala problema sa wenim ujedom ili bilo ~im", zapo~ela je ona viralni snimak na Tik-toku, sa sve Beti oko vrata. Me|utim, ono {to je do tad bilo }askawe, postalo je {ok za wene pratioce, kada je otkrila da je Beti ugrizla wenog prijateqa za „ponos“. "Taj moj prijateq i ja smo snimali video, kada smo zavr{ili sa tim, on je oti{ao pod tu{, ali je spomenuo

da èli da drì moju zmiju qubimca“, otkrila je ona. Pravi horor usledio je nekoliko trenutaka kasnije. Naime, Dabelova je stavila zmiju oko vrata svog prijateqa i krenula u kupatilo da se okupa. îm je zakora~ila iz sobe, ku}om se prolomio nenormalno jak vrisak - wen prijateq je bio u agoniji i bolovima, nakon {to je Beti zarila zube u wegov "mu{ki ponos". "Okrenula sam se i videla da se Beti drì za wegove genitalije i on je poku{ao da je povu~e sa toga. Posle nekoliko minuta smo je skinuli i vratila sam je u wen ogra|eni prostor i svuda je bilo krvi pa smo sve to o~istili“, ispri~ala je. U komentarima su nastali {ok i neverica, usled bizarnog nesre}nog slu~aja.

14 ^etvrtak 16. novembar 2023.

AUSTRALIJA

U vodama krokodila Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

@ivot na krajwem severu Australije ima svoje prednosti ali i ozbiqne mane. Iako mnogi vole krajwi sever Kvinslenda zbog tople tropske klime, napadi krokodila u blizini Kernsa su ~esti koliko i u blizini Darvina, ili Bruma (na severozapadu Zapadne Australije). Te oblasti su wihovo prirodno stani{te, i u to su se uverili svi oni koji su barem jednom posetili neka od ovih mesta. Jer prvo {to }ete ugledati na nekoj od plaà blizu Kernsa ili Port Daglasa su prete}i znakovi za krokodile. Prema zvani~nim podacima u Australiji ima i do 300.000 krokodila, od kojih je blizu 200.000 onih koji ìve uglavnom u moru i u u{}ima reka, takozvani “slani krokodili” (salty) koji mogu da narastu ~ak i do sedam metara duìne. Oni su vrlo agresivni i bliski susreti sa ovakvim ìvotiwama su uglavnom fatalni.

U Severnoj Teritoriji u toku je potraga za biv{im radio-voditeqem Romanom But~askim, koji je tokom pecawa nestao u vodama prepunim krokodila, preneli su doma}i mediji. Uzbuna je podignuta kada se voditeq, koji je u nedequ sam oti{ao na pecawe, nije vratio u svoj kamp. Neke od wegovih stvari su tada prona|ene u blizini reke na udaqenom poluostrvu Kejp Jork u Kvinslendu. But~aski je strastveni pecaro{ i biv{i voditeq emisije o fi{ingu na sidnejskoj radio-stanici 2GB. Spasila~ki policijski helikopteri i ekipe na zemqi pretra`uju podru~je od nedeqe uve~e. Saznali smo i da je automobil koji je vozio But~aski prona|en pored reke, a lokalni mediji javqaju da je u blizini prona|ena i wegova ribarska oprema. Zvani~nik policije je izjavio da je to podru~je poznato stani{te krokodila, ali je dodao da je But~aski dobro poznavao teren i da je i ranije tamo pecao. Nedaleko od ove oblasti u februaru ove godine renxeri su ubili krokodila duga~kog 4,2 metra, koji je napao ~oveka i pojeo wegovog psa u jednoj udaqenoj marini severno od Kernsa. Ovakve vesti o napadima krokodila na severu Australije nisu retke. U proseku jedna ili dve osobe godi{we pogine od napada krokodila u Australiji, u pore|ewu sa troje qudi koliko godi{we umire od uboda p~ela.

Sa druge strane poznato je da od posledica pu{ewa, kori{}ewa te{kih narkotika ili saobra}ajnih nesre}a umire na hiqade qudi godi{we. Nau~nici i renxeri zato upozoravaju da ako preduzmete neke razumne mere predostro`nosti, nema potrebe da brinete da li napad nekog krokodila moè pokvariti va{ odmor na severu Australije. Ve} ina napada krokodila de{ava se izme|u kraja septembra i januara, kada su krokodili gladni nakon su{ne sezone i pripremaju se za razmnoàvawe. Dobar procenat `rtava je naàlost bio i pod dejstvom alkohola, i kupali su se na mestima koja bi razumni qudi izbegavali. Krokodili su sposobni da grizu snagom od tone po kvadratnom in~u, za koje se veruje da su mo}niji od ~equsti legendarnog dinosaurusa Tiranosaurusa Reksa! Dok dràvna vlada u Brizbejnu stalno govori qudima na severu da se drè

podaqe od krokodila, i da se drè daqe od vode, to nije ba{ prakti~no re{ewe za one koji ìve na tropskom severu sa vrelim letima. U 2005. godini dogodila su se 3 fatalna napada, kada su od kraja avgusta do po~etka oktobra ~ak tri osobe poginule, a jedna devoj~ica te{ko povre|ena. ôveka je jednom iz wegovog kanua izvukao krokodil u Nacionalnom parku Lejkfild u severnom Kvinslendu. Druga dva napada dogodila su se u okeanu dok su `rtve ronile. U septembru 2008. mu{karac je nestao dok je kampovao na obalama reke Endevor (Kvinslend). U martu 2009. 11-godi{weg Australijanca je napao i odneo krokodil u mo~vari Blek Xangl (Darvin NT). U aprilu 2013. mladog Francuza napao je krokodil u Severnoj Teritoriji. ûdom je pobegao udariv{i krokodila! U severnom Kvinslendu situacija je po~ela

da izmi~e kontroli od 2017. godine sa ve}im brojem napada i vrlo promewenim pona{awem krokodila. Iste godine jednu damu je odneo krokodil u blizini Port Daglasa, a jedan ribar je ubijen blizu Inisfejla. Naàlost, postoji mnogo sli~nih pri~a u kojima su krokodili ume{ani. Ono {to moramo nau~iti je da su oni ovde ve} 100 miliona godina i da se nisu mnogo promenili za to vreme. Gotovo je sigurno da oni nigde ne}e oti}i, i da }e verovatno preìveti i izdràti ~ak i totalni nuklearni rat. Zato ih moramo po{tovati i nau~iti da ìvimo pored wih bez prevelikog straha, ali uvek sa ozbiqnom dozom predostro`nosti.

voqe. Bez obzira {to prodavac ima ugovornu obavezu da stvar preda i prenese svojinu i {to moè biti sudskim putem nateran na ovu obavezu izvr{i, kupac nema pravo da sam uzme stvar ako mu je prodavac ne da. Ako kupac, protivno voqi prodavca, sam uspostavi dràvinu na kupqenoj stvari, on ne}e postati vlasnik ve} samo dràlac i to manqiv. Najzad, sama predaja treba da je upravqena na prenos svojine, na

izvr{ewe ugovorne obaveze da se stvar preda. Bez obzira na to {to postoji punova`an ugovor upravqen na prenos svojine i predaju stvari, predaja ne}e imati za posledicu prenos svojine ako i sama nije bila na to upravqena (na primer, prodavac preda prodatu stvar kupcu s tim da je ovaj pri~uva nekoliko dana). Ali kada postoji obaveza predaje stvari i prenosa svojine ova namera se pretpostavqa.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Ugledni beogradski advokat NIKOLA S. \OR\EVI] vas upoznaje sa aktuelnim srpskim zakonima.

Ukoliko vam je potrebna pravna pomo} mo`ete postaviti pitawe na{em advokatu putem imejla, ili nam pi{ite koja vas tema posebno interesuje.

U ovom broju na{a tema je:

STICAWE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA SA PRETHODNIM VLASNIKOM

328. Iz ~iwenice da prodavac i uop{te prenosilac ostaje vlasnik stvari do wene predaje kupcu (odnosno do upisa u zemqi{ne kwige ili prenosa tapije za nepokretnosti) proizilaze va`ne pravne posledice: 1. Rizik slu~ajne propasti individualno odre|ene stvari do wene predaje kupcu (upisa u zemqi{ne kwige ili prenosa tapije za nepokretnosti) snosi prodavac po op{tem pravilu da stvar propada vlasniku (res perit domino; slu~aj {kodi onom koga zgodi). Ako je, drugim re~ima, u pitawu individualno odre|ena stvar, pa ova propadne bez prodav~eve krivice pre predaje kupcu, prodav~evo pravo na naplatu se gasi, a ko muje cena bila pla}ena, du`an ju je vratiti. 2. Plodovi koje stvar da do prodaje (na primer, krava se oteli) pripadaju prodavcu. 3. Prodav~evi poverioci mogu prodatu a nepredatu stvar zapleniti i prunudno prodati radi na-

mirewa svog potra`ivawa prema wemu. 4. Ako prodavac istu stvar proda i preda drugome vlasnik }e postati taj drugi kupac, a prvi kupac mo`e samo zahtevati povra}aj cene ako ju je bio isplatio, kao i naknadu {tete zbog neizvr{ewa ugovora. Prema jednom stanovi{tu drugi kupac kome je stvar predata postaje vlasnik bez obzira na svoju savesnost, dakle i kada je znao ili prema prilikama mogao znati da je stvar ve} prodata. Tako je bilo predvi|eno i u nacrtu Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, ali su re~i "bez obzira na svoju savesnost" kasnije brisane i wih nema u usvojenom tekstu zakona. Iz toga treba zakqu~iti da je u na{em pozitinom pravu usvojeno re{ewe po kome drugi kupac kome je stvar predata postaje vlasnik samo pod uslovom da je savestan, re{ewe koje je vi{e skladu sa eti~kim premisama o kojima se u scijalisti~kom dru{tvu mora voditi ra~una. Ovo utoliko pre

{to se savesnost drugog kupca pretpostavqa, a prvi kupac mora da obara tu zakonsku pretpostavku; ako je dtugi kupac ve} privilegovan rasporedom tereta kokazivawa, ne bi jo{ trebalo nagra|ivati pravom svojine na ra~un prvog kupca, koji je dokazao wegovu nesavesnost. 329. Predaja (ako su u pitawu pokretnosti) je, dakle, neophodna da bi do{lo do prenosa svojine, ali da bi proizvela to pravno dejstvo mora da bude zadovoqeno nekoliko zahteva. Prvo, predaja treba da je posledica punova`nog ugovora upravqenog na prenos svojine. U na{em pravu ako ugovor nije punovaàn prodavac i pored predaje ostaje vlasnik i moè upotrebitisvojinskutu`buzapovra}aj stvari, a raspolagawa koja je vr{io pribavilac (kupac) nemaju dejstva prema prodavcu, osim ako su se stekli posebni uslovi za sticawe od nevlasnika ili odràjem. Drugo, predaja mora biti delo prodavca, akt wegove

Advokat Nikola S. \or|evi}, Beograd, Bul. Bul. Arsenija ^arnojevi}a 201/18, mob.tel. +381 65 2088 002 (Viber, WhatsApp), email: nikola.s.djordjevic@gmail.com

REPORTA@A

^etvrtak 16. novembar 2023. 15

MILOVAN ARAN\ELOVI] KRENUO NA NEOBI^NO PUTOVAWE IZ AUSTRALIJE

Na svadbu u Indiju xipom, iz – Para}ina Ro|eni Para}inac Milovan Aran|elovi} je ~ovek koji ne zaboravqa rodnu grudu i svoj Busilovac iako je ve} decenijama, sa porodicom, stanovnik Xilonga u Australiji. O na{em poznatom dobrotvoru pisali su srpski mediji i u Srbiji i u dijaspori. Milovan je poznat po tome {to je opremio name{tajem ne samo crkvu u svom rodnom selu ve} i tridesetak bogomoqa {irom Australije i Novog Zelanda, a darivao je i ikonostas i Bogorodi~in tron

najneobi~nijoj srpskoj svetiwi na Petom kontinentu – Crkvi Svetog proroka Ilije, isklesanoj u rudarskom mestu Kuber Pidi 17 metara ispod zemqe. Druga velika pasija ovog ma{inskog in`ewera su putovawa, pa se krajem oktobra Milovan otisnuo na jo{ jedno veliko pute{estvije, u Indiju. Ovog puta imao je konkretan razlog – pozvao ga je na svadbu Indijac A|u Abraham, koji }e se 27. novembra ven~ati sa svojom verenicom Mariom Xorx. Indijac je ma{inski in`ewer zaposlen

Milovan Aran|elovi} svojim xipom krenuo iz Srbije na svadbu u Indiju

Zdravica pred put

Put duga~ak skoro 10.000 kilometara Milovana je na svadbu pozvao wegov prijateq Indijac A|u Abraham, koji }e se 27. novembra ven~ati sa svojom verenicom Mariom Xorx

SEVERNI LEDENI OKEAN Posle Indijskog okeana u kom }e mo}i da se okupa, sva Milovanova pa`wa bi}e usmerena na Severni ledeni okean. Turneju na sever, kroz Rusiju, planirao je narednog leta i to }e biti posledwi okean u kom }e „smo~iti noge“. A onda, preostaje i posledwe, peto veliko putovawe. Ruta je Srbija - Australija. – I ovo pute{estvije ve} sam isplanirao. Xipom }u mo}i da stignem do Indonezije, a onda trajektom do Sumatre i Jave, odnosno Xakarte. Do Australije potom mogu jedino brodom. Tako }e i moj „landrover“, kupqen u Srbiji, prvi put videti peti kontinent – navodi Milovan. I Srpski glas, ~iji je Milovan verni ~italac, isprati}e medijski ove zanimqive i hrabre avanture na{eg veoma uglednog ~lana srpske zajednice u Australiji.

u Xilongu u Milovanovoj firmi, a Maria je lekarka. Na svadbi }e, kako nam je objasnio Milovan, biti blizu hiqadu zvanica, a wegovo je da do navedenog datuma stigne u indijski grad Ko{i, dràva Karela. Milovan je uveliko ve} na putu svojim xipom „landrover“, spremnim za rutu od blizu 10.000 kilometara. Za beogradske „Novosti“ on otkriva da je u Ko{i planirao da stigne nedequ dana pre svadbe. Da na|e sme{taj i, ujedno, da se raspita za obi~aje koji se u Indiji moraju po{tovati. - Ovaj put realno se moè savladati za 13-14 dana, ali ja sam izdvojio mesec jer je stvar u upoznavawu novih civilizacija i qudi. Treba uìvati u putovawu. Ruta je preko Istanbula i cele Turske, do Irana. U Teheranu }u se zadràti vi{e dana, a zatim kre}em na jug, gde prelazim pakistansku granicu. Nekoliko dana bi}u u Kara~iju, najve}em gradu u Pakistanu. Do Indije je od Kara~ija oko 300 kilometara. Kad pre|em granicu, vozi}u zapadnom obalom, na jug. Pro-

U Dakaru - Senegal }i }u kroz Bombaj i grad Goa, da bih najzad stigao u Ko{e, gde je svadba – pri~ao nam je Milovan svoj plan neposredno pre nego {to je krenuo na ovu, kako ka`e, svoju tre}u svetsku turneju. Sa osmehom isti~e da mu je „`ivotna misija“ da skvasi noge u svim okeanima. Dosad je to u~inio u Pacifiku, kad je {partao Rusijom do Vladivostoka. Pro{le jeseni kupao se u Atlantiku. Bila je to turneja po Za-

padnoj Africi, duga oko 15.000 kilometara. Wegov „landrover“ je i to izdrào, mada je kvar bio neizbeàn. Nije ni ~udo, s obzirom na to da mu je ruta bila Beograd – Dakar. Nakon zapadne Evrope i prelaska na crni kontinent, savladao je Maroko, Zapadnu Saharu, Mauritaniju i Senegal. Tu su ga upozoravali na pustiwu i opasnost od otmi~ara i terorista, ali nije odustao. Za put u Indiju, zbog toga, kaè

da je jednostavniji. - To je facinantan potkontinent stare civilizacije i nastoja}u da ga {to vi{e upoznam. Naravno, velika svadba koja }e potrajati nedequ dana mi je u prvom planu, ali ne}u `uriti sa povratkom. Kako sam ra~unao, u Srbiju, odnosno Para}in, sti}i }u u januaru naredne godine. Kona~no }u u svom Busilovcu da prezimim zimu, a krajem marta se vra}am u Australiju.

16 ^etvrtak 16. novembar 2023.

ZAJEDNICA

Srpska {kola „Vuk Karaxi}“ iz M Proslava {kolske slave srpske {kole „Vuk Karaxi}“, koja je sve~ano proslavqena u nedequ, 12. novembra, po~ela je molitveno Svetom Liturgijom u crkvi Sv. Georgija u Sent Albansu. Svetu liturgiju sluìli su sve{tenici Borislav Petrovi}, êdomir Videkani} i Neboj{a Tumara sa |akonom Miodragom Tomi}em. Doma}ini slave Dimitrije Jovi} i Ana Mili{i} su bili na visini zadatka, a Uro{ Stevanovi} i Lana Lugowa su preuzeli slavu za slede}u godinu.U~enici {kole su pripremili prigodan program sa svojim nastavnicama nakon ~ega je posluèn slavski ru~ak. Veliko hvala svima koji su u~estvovali u organizaciji slave i tome doprineli o~uvawu srpskog jezika i kulture.

Атмосфера на славском ручку

Урош, Димитрије, Лана и Ана

Чин ломљења славског колача у цркви

Заједничка молитве пред крај Свете Литургије

Домаћини са Бранком Стевановић

Приредба ученика школe

Волонте

ZAJEDNICA

^etvrtak 16. novembar 2023. 17

Melburna proslavila svoju slavu

ерке Александра и Стана

@itije Sv. Arsenija Sremca Veliki jerarh srpske crkve i naslednik sv. Save, Arsenije be{e rodom iz Srema. Jo{ u mladosti zamona{i se i predade se iskreno svesrdnom podvigu radi spasewa du{e. No ~uv{i za divnu li~nost i delatnost Sv. Save Arsenije ode k wemu u @i~u, gde ga Sava qubazno primi i uvrsti u bratstvo @i~ko. Vide}i retke vrline u Arseniju, Sava ga uskoro postavi za igumana @i~ke obiteqi. Kada Ma|ari navali{e na zemqe srpske, posla Sava Arsenija na jug, da tra`i za arhiepiskopiju neko mesto sklonitije od @i~e. Arsenije izabra Pe}, i tu sagradi manastir i crkvu sv. apostolima, koja se docnije prozva crkva Vaznesewa Gospodwa. Pred svoj drugi polazak za Jerusalim Sava odredi Arsenija sebi za naslednika na arhiepiskopskom prestolu. A kada Sava pri povratku umre u Trnovu, Arsenije navali na kraqa Vladislava, da prenese telo Savino u srpsku zemqu. Mudro upravqao crkvom 30 godina, i upokojio se u Gospodu 28. okt. 1266. god.

Учитељице са колегиницама из Кизбаре

Ученици 11. и 12. разреда

Школски програм у црквеној сали

Srpska etni~ka {kola „Vuk Karaxi}“ iz Melburna je osnovana po~etkom osamdesetih godina pro{log veka sa ciqem da bi se me|u mladim Australijancima srpskog porekla negovala srpska tradicija i kultura i u~io srpski jezik. [kola funkcioni{e na dve lokacije u Melburnu i to u predgra|ima Frejzer Rajz (Fraser Rise) nedaleko od Sent Albansa i Grinzbara (crkva Svetog Save) i u Xilongu (crkva Svetog Nikole). Od pred{kolskog uzrasta pa sve do dvanaestog razreda, {kola organizuje nastavu tokom cele {kolske godine subotom od 10 do 13 ~asova. Ovih dana po~eo je upis |aka za narednu 2024. godinu. [kola „Vuk Karaxi}“ je zvani~no registrovana, priznata i podràna od strane Ministarstva prosvete dràve Viktorije. Od slede}e godine {kola }e raditi uporedo i po programu Ministarstva Republike Srbije. U~enici imaju mogu}nost da na kraju polaù srpski kao zavr{ni ispit {to im donosi dodatne bodove za eventualni upis na fakultet. Ova {kola svake godine ima u~enike koji postiù izvanredne rezultate me|u najboqima u Viktoriji. Osim za Savindan, u~enici tradicionalno spremaju prigodan program i za Vidovdan kao i za {kolsku slavu Svetog Arsenija Sremca.

18 ^etvrtak 16. novembar 2023.

FOTO VEST:

ZAJEDNICA

Vladika Siluan u poseti Novom Kulturno ve~e u Blektaunu uz VIS Zelandu Lazarikon i glumicu Dijanu Jovi~i} Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation

U nedequ novembra na praznik Miluti2/332A12. Main Rd. East 2023, St Albans VIC 3021 Svetih - Tel. (03)Kraqeva 9367 5838 na i Dragutina i mati im Kraqice Jelene, u crkvenoj op{tini Sveti Nikola u Blektaunu na najlep{i na~in je izraèna zahvalnost svim ocima na{e kulture, utemeqene na Jevan|equ. Najlep{i izraz rodoqubqa i Bogoqubqa predstavili su VIS Lazarikon iz sidnejske SYDNEY Lazarice i glumica Dijana Jovi~i}GEELONG koji su izvoMELBOURNE BRISBANE dili srpske izvorne pesme i savremenu poeziju. Blektaunska publika BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Boìca Savi} Petrovi} je sa odu{evqewem i7 izrazima pozdravila (SLAWE NOVCA) Ferraro CI. velike zahvalnosti 3814 0584 Enterprises ovaj nastup uz èqu da seEdensor {to ~e{}e ve~eri i duhovST ALBANS Park odràvaju 0424 112 228 kultrunog Rade nog karaktera. 9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. 0419 396 633 0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} ADELAIDE 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield Dandenog Drive Blair Athols Euro Zona -Zaga NSW 2560 0413 929 416 Goranka Kosaba{i} 0425 358 539 0420 201 344 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL Srbija - BiH 9534 4866 maksimalno 40 kilograma 9366 9299

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

FOTO VEST:

Episkop Siluan je u pratwi protojereja Gorana ]e}eza i proto|akona Petra Mraki}a doputovao u Arhipastirsku posetu Novom Zelandu. Vladika Siluan se po sletawu na velingtonski aerodrom odmah uputio da se upozna sa radovima na odràvawu, ure|ewu i ulep{avawu prvog hrama SPC na Novom Zelandu. Sutradan, u petak 10. novembra, prijem za na{eg Episkopa uprili~io je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit novozelanski Carigradske Patrijar{ije G. Miron u sedi{tu Mitropolije u Miramaru. U subotu 11. novembra pred najudaqenijem oltaru od zavetnog hrama srpskog naroda na Vra~aru Episkop Siluan je sluìo Svetu Arhijerejsku liturgiju uz sasluèwe protojereja Save Anti}a iz Oklanda, protojereja Nikolaja Floroiua iz sestrinske Rumunske crkve, protonamesnika Predraga Gruba~kog nastojateqa hrama u Velingtonu i proto|akona Petra Mraki}a. Izvor: Mitropolija ANZ

Povodom predstoje}ih parlamentarnih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 17. decembar 2023. godine, obave{tavamo bira~e koji imaju boravi{te u inostranstvu da posredstvom diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije najkasnije do pono}i 25. novembra 2023. godine po lokalnom vremenu u Srbiji, mogu podneti zahtev da na predstoje}im izborima glasaju u inostranstvu. Pomenuti zahtev se podnosi na propisanom obrascu, koji moète preuzeti na internet stranici Ambasade ili Generalnog konzulata. Uz zahtev (koji se dostavqa li~no, redovnom po{tom ili mejlom), potrebno je dostaviti i kopiju vaè}eg paso{a ili li~ne karte Republike Srbije. Lice koje je dràvqanin Republike Srbije i ima prebivali{te u Republici Srbiji, a nije upisano u Jedinstveni bira~ki spisak, istovremeno sa gore pomenutim zahtevom podnosi i Zahtev za upis u jedinstveni bira~ki spisak (obrazac moète preuzeti na internet stranici Ambasade ili GK).

Preduslov za otvarawe bira~kog mesta je da u propisanom postupku bude prijavqeno najmawe 100 zainteresovanih bira~a koji èle da ostvare svoje bira~ko pravo na tom bira~kom mestu. Dràvqani Republike Srbije mogu na osnovu JMBG i broja paso{a ili li~ne karte elektronskim putem proveriti da li su upisani u Jedinstveni bira~ki spisak preko zvani~ne internet stranice Ministarstva dràvne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/ . Pored toga, uvid u podatke koji se vode o bira~u moè se izvr{iti i preko Portala eUprava (usluga eZahtev za upis/ izmenu podataka u Jedinstvenom bira~kom spisku). Potrebno je da je gra|anin registrovani korisnik Portala eUprava. Zahtev za davawe obave{tewa o podacima koji su o wima upisani u jedinstveni bira~ki spisak moè se dobiti i posredstvom diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije.

ZAJEDNICA

Наступ на премијери, Сергеј Кожул и ансамбл Боза Лимунада

фото: Радивој Мачковић

^etvrtak 16. novembar 2023. 19

Сергеј Кожул и Дарио Моцоња на сцени пред играње у Српском Културном Центру у Вилавонгу

Pozori{na predstava ”ja, Milutin” odu{evila publiku u Brizbejnu i Volongongu U nastavku gostovawa van Sidneja, publika Adelejda `eqno i{~ekuje pri~u o Milutinu Pozori{na predstava “ja, Milutin “ u produkciji Pilipenda teatra iz Sidneja nastupala je u protekla dva vikenda, 3. novembra u Kvinslendu, “Srpski kulturni Centar” u Vilavongu i 11. novembra u crkvenoj sali Sveti Jovan Krstiteq u Volongongu. Bilo je ovo drugo gostovawe ove predstave van Sidneja od wenog premijernog izvo|ewa u maju ove godine. Oko stotinu qubiteqa pozori{ta predstavu je moglo vide-

ti u renoviranoj sali Kulturnog centra u Vilavongu gde je publika nakon izvo|ewa predstave dugim aplauzom ispratila aktere iste. Nakon zavr{etka, muzi~ari iz predstave, koji nastupaju pod nazivom „Boza Limunada“, nastavili su da zabavqaju publiku do kasno u no}. U ne{to skromnijem i intimnijem ambijentu crkvene sale sveti Jovan Krstiteq u Volongongu glumci i muzi~ari su imali priliku da se prvi put predsta-

Стеван Станојевић, Сергеј Кожул, Дарио Моцоња, Игор Јовановић, Ненад Теофиловић, Саша Величковић

Чланови бенда Боза Лимунада, иза сцене у Бризбејну

Михајло Новковић, Стеван Станојевић, Дамјан Марић,Ненад Теофиловић, Сергеј Кожул, Ненад Кончар и Дарио Моцоња, на аеродрому Сиднеј, пред пут за Бризбејн

ve publici koja ìvi i u ovom gradu. „Odziv publike na ovom izvo|ewu je bio ne{to skromniji nego na prethodnim izvo|ewima. Ali to je napravilo jednu toplu i prijatnu atmosferu gde smo naprosto svi uìvali zajedno sa okupqenima“ - rekao nam je Sergej Koùl, glumac u predstavi. „Svi su odli~no prihvatili ovaj komad. Rekli su nam da je ovo bio jedan odli~an ~as istorije koji je bio vredan da ~uje jo{ ve}i broj qudi“, nastavio je Koùl. Ni ~lanovi publike nisu mogli da sakriju odu{evqewe posle odigrane predstave. Zabeleèn je i jedan od komentara na fejsbuk stranici Pilipende od Slavije Dedovi} koji glasi: „Sjajno! Apsolutno sve ~estitke Sergeju i cijelom timu na sjajnoj produkciji. Iako pretu`na i prete{ka ìvotna saga, Sergej drì pa`wu i intrigira da se cijela predstava odgleda u jed-

KAKO SE GLEDAOCIMA SVIDELA PREDSTAVA? „Moram priznati da nisam o~ekivala ovako dobro ura|enu predstavu. Sa prijateqicom sam do{la ~isto da podrìm jedno pozori{te za koje ranije nisam ~ula da postoji. Ali posle odgledane predstave, sa glumcem i sa muzi~arima sam odu{evqena. Ostavili su snaàn utisak na sve nas ovde okupqene i jedva ~ekamo da nam se opet vrate sa nekim novim komadom, rekla nam je Rada nakon odgledane predstave“. nom dahu. Svojim talentom pobu|uje ~ula i stvara tako ìve slike kao da se gleda film. Sve ~estitke Sergeju na maestralnom prodirawu u samu sr` emocija Milutina, obi~nog srpskog doma}ina, sina, supruga, saborca, oca i rodoquba, koje tako vjerodostojno prenosi publici. Svim qudima koji prepoznaju i cijene umjetnost srda~no prepo-

ru~ujem da pogledaju predstavu. Sergeju i cijelom timu `elim sre}u i veliko vam hvala za predivno ve~e u Volongongu“. Pozori{te Pilipenda se nakon ovih gostovawa seli u Ju`nu Australiju, pa }e publika u Adelejdu imati priliku da pogleda predstavu 25. novembra u crkvenoj sali Sveti Sava u Vudvil Parku.

20 ^etvrtak 16. novembar 2023.

PUTOPIS

Tax Mahal – indijski hram qubavi “Samo neka ova suza, ovaj Tax Mahal, blista besprekorno svetlo na obrazu vremena, uvek i zauvek.” Rabindranat Tagore Tax Mahal je oli~ewe mogulske umetnosti i jedna od najpoznatijih gra|evina na svetu. Ogroman mauzolej od belog mermera, izgra|en je u Agri izme|u 1631. i 1648. godine u dr`avi Utar Prade{. Predstavqa draguq muslimanske umetnosti u Indiji i remek delo svetskog nasle|a. Istorija ovog mauzoleja daje du{u wegovoj veli~anstvenosti: du{a ispuwena qubavqu, gubitkom i kajawem. Da nije bilo qubavi, svet bi bio uskra}en za ovo velelepno zdawe. Primer kako je ~ovek duboko voleo svoju `enu, da ~ak i nakon {to je ostala prisutna samo u obliku se}awa, bio je siguran da ga nikada ne}e napustiti. Taj ~ovek bio je mogulski car [ah Jahan, a wegova qubav persijska princeza Mumtaz Mahal. Imao je 14 godina kada je upoznao Mumtaz i zaqubio se u wu. Pet godina kasnije, 1612. su se ven~ali. Mumtaz Mahal, neodvojivi pratilac [aha, umrla je 1631. godine, ra|aju}i wihovo 14 dete. Iste godine zapo~eta je izgradwa Tax Mahala. Zidari, kamenoresci, slikari, kaligrafi, graditeqi kupola i druge zanatlije su dovedeni iz ~itavog carstva, kao i iz Centralne Azije i Irana. Izgradwa je trajala 22 godine, a u~estvovalo je 22.000 radnika i 1000 slonova. Spomenik je izgra|en u potpunosti od belog mermera, koji je dono{en iz svih krajeva Indije i Centralne Azije. Nakon potro{enih 32 miliona rupija, Tax Mahal je kona~no zavr{en 1653. godine. Spajaju}i jedinstveni spoj persijskih, islamskih

ZANIMQIVE ÎWENICE O TAX MAHALU l Pre nego {to je postao car [ah Jahan je bio poznat kao princ Khuram; l [ah se zaqubio u prelepu Arjumand Bano Begum (Mumtaz) i oènio je, ona je bila wegova tre}a supruga; l Arjumand Bano Begum je [ah Jahan prekrstio u Mumtaz Mahal, {to zna~i “jedina izabranica na dvoru”; l âk 28 vrsta poludragog i dragog kamewa je kori{}eno za ukra{avawe Tax Mahala: l U zavisnosti od doba dana ili no}i, Tax Mahal je razli~itih boja. Mnogi veruju da je ova promena obrazac boja koji prikazuje razli~ita raspoloèwa ène; l Odlomci iz Kurana su kori{}eni kao dekorativni elementi {irom kompleksa; l Na stranama pravog groba Mumtaz Mahal, 99 imena Alaha se moè na}i u obliku kaligrafskih natpisa; l Tax Mahal je gra|en po fazama. Za postoqe i grob trebalo je 15 godina, dok su u slede}ih 5 godina gra|eni minareti, xamije i kapije; l Razli~ite vrste mermera su upotrebqavane u izgradwi i done{ene su iz razli~itih regiona i zemaqa: Raxastana, Penxaba, Kine, Tibeta, Avganistana, sa [ri Lanke i iz Arabije; l Drago kamewe i Lapis Lazuli (vrsta poludragog kamena) je otkinuto sa zidova Tax Mahala tokom indijske pobune 1857. godine; l Tax Mahal godi{we poseti izme|u 2 i 4 miliona turista, preko 200.000 ~ine turisti iz inostranstva.

Glavna kapija Tax Mahala

i indijskih arhitektonskih stilova, Tax Mahal pruà jedinstveni prizor. Ne samo Tax, ve} i strukture pored wega doprinose arhitektonskoj lepoti i umetni~koj lepoti mesta. îtav kompleks sastoji se iz pet glavnih struktura: Darwaze (glavna kapija), Bageecha (vrtovi), Masjid (xamija), Naqqar Khana (ku}a) i Rauza (glavni mauzolej). Tax Mahal se prostire na povr{ini od 42 hektara na terenu blago nagnutom od juga ka severu, ka reci Jamuna. Glavna kapija se nalazi na kraju dugog toka, iscrtana kaligrafskim motivima iz Kurana i sa kupolom centralne komore, izgra|ena u periodu 1932. do 1938. godine. Originalna vrata ove masivne pe{~ane kapije napravqena su od srebra. Konstruisana je tako da ima funkciju spre~avawa qudi da dobiju uvid u grob. Sa vertikalnom simetrijom, glavni prolaz u Tax Mahal ispisan je arapskom kaligrafijom i izgra|en od crnog kamena. Glavna grobnica Tax Mahala stoji na kvadratnoj platformi koja je podignuta na 50 metara iznad reke. êtiri minareta na wegovim krajevima su odvojeni, isko{eni i namerno postavqeni na 137 m kako bi istakli sfernu kupolu (58 m u pre~niku, 81 m visoku). Na zapadnoj strani grobnice se nalazi xamija, a na isto~noj ku}a, i obe gra|evine su izgra|ene od crvenog pe{~ara. Ove dve strukture ne samo da daju arhitektonski simetriju ve} i estetski kontrast boja, odraz jednog od drugog. Besprekorne ba{te, bujne i zelene, imaju definisano zna~ewe i simbolizuju duhovnost prema Kuranu. Iznad grobnica Mumtaz Mahal i [aha Jahana nalazi se glavna komora sa la`nim grobnicama i perforiranim mermernim ekranima koji se koriste za prenos svetlosti u turbe (pogrebne komore), tipi~ne za mugalske mauzoleje. Tax Mahal je primer vi{ebojne umetnosti, kako u enterijeru, tako i u eksterijeru. Grob [aha Jahana se nalazi pored groba Mumtaz Mahal, nikada nije planiran, i nije poremetio savr{enu simetriju mauzoleja. Stoji veli~anstveno na obali reke Jamune, i Tax Mahal je sinonim za qubav. Naziv “Tax Mahal” je izveden iz imena [ahove supruge Mumtaz Mahal i zna~i “kraqica palate”. îsto}a belog mermera, izuzetni ukrasi, drago kamewe koje je kori{}eno za izgradwu i ìvopisno mesto na kome se nalazi, sve je to uticalo na ~iwenicu da je Tax Mahal jedno od najpose}enijih mesta na svetu koje definitivno treba posetiti jednom u ìvotu, za {ta je dodu{e potrebno detaqno planirawe putovawa jer nije tako blizu. Me|utim, dok ne saznate qubavnu pri~u koja stoji u pozadini Tax Mahala, lepota istog ne bi oìvela u va{em srcu i umu i umesto toga Tax Mahal bi bio samo jo{ jedan lep spomenik/zgrada. Na ivici zore kada prvi zraci sunca udare u kupole spomenika, ono zra~i kao nebesko prebivali{te, nevidqivo u svetlo zlatnom. U sumrak, pod mese~evim okom, sija kao savr{eno isklesan dijamant; pojavquje se kao senka magi~ne pri~e, ostavqaju}i posmatra~e pune strahopo{tovawa. Arhitektonsko ~udo, ponosno stoji kao jedan od sedam svetskih ~uda. Bogata lepota ovog vizuelnog spektakla reflektuje pri~u koja stoji iza wega. Pri~u o Tax Mahalu!

KWI@EVNOST

^etvrtak 16. novembar 2023. 21

210 godina od ro|ewa Petra Petrovi}a Wego{a

WEGO[ – VE^ITA TA^KA SPAJAWA SRPSKOGA RODA Petar Petrovi} Wego{ (Wegu{i, 13. novembar 1813 — Cetiwe, 31. oktobar 1851) bio je crnogorski vladar, pesnik i filozof. 210 godina od ro|ewa Wego{a, ~ija lu~a i danas osvetqava srpski svet. "Gorski vijenac", "Lu~a mikrokozma", "Ogledalo srpsko" i "La`ni car [}epan Mali" najpoznatija su Wego{eva dela. Napisao je i poeme "Crnogorac k svemogu}emu Bogu", "Oda na dan ro|ewa sverusijskog imperatora Nikolaja Prvoga", "Zarobqeni Crnogorac od vile", "Pustiwak cetinski", "Polazak Pompeje"... Napisao je i, za mnoge, najlep{u qubavnu pesmu "No} skupqa vijeka".

U selu Wegu{ima, u Katunskoj nahiji kraj Cetiwa 13. novembra 1813. godine, rodila se najmudrija srpska glava mitropolit Petar II Petrovi}-Wego{, najve}i kwi`evni stvaralac srpskog {tokavskog jezika, “tragi~ni junak kosovske misli”, mitropolit i vladaoc srpske dr`ave Crne Gore. Wego{ se rodio kao drugi sin Toma Markova Petrovi}a, najmla|eg brata vladaju}eg vladike Petra I (Svetog Petra Cetiwskog)

i Ivane Prorokovi}, rodom iz sela Prorokovi}a. Na kr{tewu je po nekim izvorima dobio ime Rafailo, ali neki navode i ime Radivoj, me|utim najradije su ga zvali Rade. Po Vuku Karaxi}u wegovo kr{teno ime bilo je “Radoje”. A u narodu

je ostao kao vladika Rade, da bi se tako razlikovao od svog znamenitog strica vladike Petra I Petrovi}a-Wego{a (Svetog Petra Cetiwskog). Ono {to je zanimqivo, niko ne zna zbog ~ega je uzeo dodatak WegO{, a ne WegU{, kao {to bi

trebalo prema imenu wegovog plemena i sela. Pretpostavqa se da je to preuzeo od svog strica vladike Petra I, koji je katkad uz svoje prezime dodavao Wego{, a ne Wegu{. I tako je taj dodatak prezimena u{ao u ime jedne od tri novovekovne srpske dinastije Petrovi}-Wego{ (uz Kara|or|evi}e i Obrenovi}e). Crna Gora, sa svoje ~etiri nahije izbeglica iz svih srpskih krajeva, je u to tursko vreme bila neka vrsta verske oligarhije (ili mo`da ~ak verske aristokratije), a ne teokratija, {to se u posledwe vreme mo`e ~uti. Vladi~anstvo (u kom se nalazila sva vlast) mewalo izme|u nekoliko porodica: Petrovi}-Wego{i (najvi{e) i Plamenac, a verski zakoni nisu proklamovani kao zvani~ni, ve} je sav zakon bio vladika, delovi srpskog sredwovekovnog prava i obi~ajno plemensko pravo. Vlast u dr`avi Crnoj Gori, koja je tada bila potpuni ekvivalent sa mitropolijom, dobijala se tako {to vladaju}i mitropolit sebi odredi naslednika, pa se ovaj za to priprema, zamona{i (po{tuju}i sve zavete mona{tva: devstvenost, siroma{tvo i poslu{nost) i hirotonijom postane vladika. Prvi koji je prekr{io

PROFESOR DR MILO LOMPAR O WEGO[U Kao pesnik, Wego{ je apsolutno univerzalan, kao kulturna ~iwenica - nepromenqivo nezaobilazan. On je ve~it dok postoje qudi koji ~itaju stihove i misle o ~oveku, kaè za beogradske „Novosti“ Milo Lompar, profesor Filolo{kog fakulteta Profesor dr Milo Lompar, na{ najboqi poznavalac dela velikog srpskog pesnika i autor kwige "Wego{: biografija wegovog pesni{tva". - Wego{ je kao pesnik, spojio lirsku refleksiju, epsku kulturu i dramski intenzitet - kaè prof. Lompar za "Novosti". - U kwièvnom smislu, spojio je magistralne linije srpske kwièvnosti: spiritualizam sredwovekovne re~i i slike, epski dah narodnog guslara i moderni sukob vrednosti. Kao pojava u srpskoj kulturi, spojio je wene oblikuju}e sile: kosovsku tradiciju, sa wenim - kako je pisala Anica Savi} Rebac - "specifi~no srpskim ose}awem tragi~nosti", kontaktnu prirodu, u nepromenqivo napetom ukr{taju tri vere, vi{eobli~ni mit o dràvi, od mitskog do svetovnog sadràja. Jer, ti sadràji postoje u svim podru~jima na kojima je ìveo srpski narod. I u kojima se uvek znalo za narodnu pesmu i ovog kako je kazao Crwanski - "pesnika nad pesnicima". To ga je u~inilo klasi~nim pesnikom srpske kulture. n Koje su kqu~ne karakteristike wegovih dela koje ih ~ine va`nim za srpsku kwièvnost? - U pesni~kom izrazu, epski deseterac ga vezuje za srpsku narodnu poeziju, jer je taj stih dobio odre|ewe - u evropskim stilisti~kim pregledima "srpskog troheja". U tematskom smislu, dominantna okrenutost istorijskom sadràju dela. U kulturnom podru~ju, oblikovawe jedne od magistralnih linija: to ga je u~inilo kako je pisao Ivo Andri} "tragi~nim junakom kosovske misli". U alternativnom smislu, oblikovawe spiritualnog doìvqaja postojawa. U erotskom sadràju, dao je sublimne pred-

stave erotskog stawa svesti, od ~oveka do univerzuma, kao u "No}i skupqoj vijeka", ili u duhu anti~ke sinteze lepog i dobrog, kao u snu Vuka Mandu{i}a. U modernom smislu, pojavquje se skrivena i umetni~ki izuzetna kriti~ka svest u odnosu na tradiciju: u svom zakliwawu u zavet, la`ni car je arhetipska slika duha laì. Imao je sposobnost velikih pesnika: da istu temu i doìvqaj osvetli s lica, kao herojsku i pateti~nu dimenziju ~ovekove sudbine, i sa nali~ja, kao pad u blesavilo postojawa. To je put od predstave o narodu do predstave o gomili. n Moète li nam re}i ne{to vi{e o na~inima na koje su Wego{eva dela tuma~ena i prilago|avana u razli~itim vremenskim okolnostima? - Zbog sredi{weg poloàja u srpskoj kulturi, bio je podvrgavan razli~itim pritiscima ideolo{kog i kulturnog konteksta. Do 1918. godine posmatran je kao pesnik srpske slobode. U me|uratnom periodu, kao najvi{a jugoslovenska vrednost. Posle 1945. godine, vidni su poku{aji - kako kaè Endru Baruh Vahtel "desrbizacije Wego{a". Najduè i najdalekose`nije je tuma~en na Beogradskom univerzitetu: Nikolaj Velimirovi}, Nikola Bana{evi}, Pero Slijep~evi}, Anica Savi} Rebac, Miron Fla{ar. Posebno na Katedri za srpsku kwièvnost, jer je tu neprekinut kontinuitet od preko jednog veka: Pavle Popovi}, Vido Latkovi}, Miodrag Popovi}, Jovan Dereti}. Od 2006. godine postoji predmet Wego{eva poetika. To je u okviru studija srpske kwièvnosti jedini predmet koji sa razlogom nosi ime pesnika. Znatne domete prepoznajemo u delima srpske intelektualne emigracije: @ika Prvulovi}. I kod stranih slavista: Lavrov, Dubink, Alojz [maus, Mi{el Oben, Edvard Goj. n Svojevremeno ste napisali: Wego{ jeste srpski pisac i to iz wegovog dela zakonomerno proizilazi. Oni koji insistiraju na crnogorstvu i ne otimaju se suvi{e o wega. - Nije dovoqno precizno re~eno. Kada su videli da nema Crne Gore bez wega, odlu~ili su da ga preina~e. Ne uspevaju, jer se ne mogu zauvek ukloniti evidentne ~iwenice. Uvek se pojavquje neki vi{ak koji ot-

kriva kako krivotvoriteqi ne pi{u i ne govore istine. n Wegova dela su razli~ito tuma~ena i prilago|avana u razli~itim vremenima. Danas neki govore da je nepoèqan, pa ~ak, po nekim tvrdwama, "opasan i genocidan"? - Obra~un sa Wego{em uvek je - kao i sa Svetim Savom - obra~un sa srpskom nacionalnom i kulturnom egzistencijom. I, posebno, sa wenom integralisti~kom dimenzijom. Jer, Wego{ je prepreka za svaki srpski partikularizam i ekskluzivizam: i crnogorski. On je uzorni primer policentri~nog integralizma srpske kulture. U kontekstu raspada titoisti~ke Jugoslavije, optu`be protiv Wego{a - oblikovane u politi~kim i intelektualnim shvatawima hrvatskih, muslimanskih i montenegrinskih predstavnika - naro~ito je nastojala da odoma}i drugosrbijanska (nevladina) inteligencija. n Wego{evi savremenici su bili Gete, Pu{kin, Bodler, Vitmen. Gde se u pore|ewu sa wima Wego{ moè svrstati? - Najboqe ga je porediti sa Pu{kinom: ima dosta podudarnosti u pesni~koj sudbini i po poloàju u mati~noj kulturi. No, svako pore|ewe - i kad je opravdano - mora negovati svest o neuklowivim razlikama prilika i okolnosti koje ga odslikavaju. Zato {to - jo{ jedna jevan|eoska re~ "duh di{e gde ho}e". U vi{e oblika.

taj mona{ki zavet je bio Wego{ev naslednik knez Danilo, koji je odbio da se zamona{i, postav{i svetovni vladar. Nakon wega i kraq Nikola je u~inio isto, tako da su wih dvojica jedini srpski vladari Crne Gore, koji nisu bili monasi. Me|utim, svetost Svetog Petra Cetiwskog u~inila je to da su Petrovi}-Wego{i jedina svetorodna srpska novovekovna dinastija, jer ni Kara|or|evi}i, ni Obrenovi}i (koji su se orodili sa Petrovi}-Wego{ima) nemaju ili jo{ uvek nemaju svece. Ovu kartu svetorodnosti svoje dinastije je kraq Nikola obilato koristio u rivalstvu sa druge dve srpske dinastije oko toga ko treba da predvodi nacionalno oslobo|ewe i ujediwewe srpskog naroda. Rade Tomov Petrovi} je bio tek tre}i izbor wegovog strica Svetog Petra Cetiwskog. Prvo je izbor pao na Mitra Petrovi}a, sina wegovog najstarijeg brata Stjepa. Mitar je umro nakon nekoliko godina, pa je Petar I svoju pa`wu usmerio na \or|ija Savova Petrovi}a, sina svog drugog brata Sava. Po{to je \or|ije bio nepismen, vladika Petar I ga je poslao u Sankt Peterburg da poha|a {kolu. Tamo je \or|ije shvatio da mu se vi{e svi|a ìvot u Rusiji, pa je svom stricu u pismu 1828. godine traìo da bude oslobo|en nasle|ivawa i da ne}e da bude vladika tj. monah. Tako je izbor pao na mladog Rada, pa ga je vladika Petar za svog naslednika proglasio 20. januara 1827. godine. Wego{ je ostao najharizmati~nija i najmarkantnija li~nost moderne srpske istorije, i tako|e duboko prosvetqena misaona figura, o ~emu svedo~e wegova po svemu izuzetna kwièvna dela. Ova dela su potpuno jedinstvena, kao i teme kojima se bavi, poput hri{}anskog poimawa rata, odnosa prema verskom i nacionalnom otpadni{tvu, juna{tvo, vite{tvo, izdajstvo. Me|utim teme poput ratova demona i an|ela ili odnosa Boga prema Svojoj tvorevini ili svrhe zemaqskog ìvota izdvajaju filozofa Wego{a u odnosu na velike kwièvnike drugih naroda. Zato se slobodno prime}uje da Wego{ moè da se poredi jedino sa monumentalnim florentinskim pesnikom Danteom Aligijerijem ili najve}im engleskim pesnikom Xonom Miltonom. Donekle tom dru{tvu moè da se pridoda i veliki Gete, no na{ Wego{ stoji ba{ sa wima na samim vrhovima svetske kwièvnosti. Drugim re~ima, nema mnogo svetskih pesnika koji se na tako kwièvni efektan na~in bave “najteìm” filozofskim temama. Najpoznatiji je po svojoj epskoj poemi “Gorski vijenac”, koja se smatra za primarno remek-delo srpske kwièvnosti. “Gorski vijenac” oslikava jedinstveni ritam srpskog jezika i nije za wega slu~ajno Milo{ Crwanski govorio: “Kada bi nestao srpski narod, a ostao ‘Gorski vijenac’, ostalo bi dosta!” Poznata su i druga wegova dela, a me|u wima naro~ito “Lu~a mikrokozma”, “Ogledalo srpsko” i “La`ni car [}epan Mali”.

22 ^etvrtak 16. novembar 2023.

DRU[TVO [KOLA SRBISTIKE U MOSKOVSKOJ DUHOVNOJ AKADEMIJI U RUSIJI

Prava qubav po~iwe kada upozna{ Srbe, kolo i rakiju Studenti iz Beograda su imali priliku da slu{aju ruske univerzitetske profesore i istraìva~e i upoznaju mlade Ruse koji su se odlu~ili da studiraju jezik koji je za wih egzoti~an, ali i zato {to vole na{e obi~aje i kulturu. Gordana, Mla|ana i Sneàna, porodi~ne ène i majke, svakodnevno ulaze u jamu

POSAO U JAMI U TRI SMENE I ZA @ENE

Gordana, Mla|ana i Sne`ana zara|uju na dubini od 250 metara

Te{ki rudarski posao nekada je bio rezervisan iskqu~ivo za mu{karce, i to samo one najhrabrije. „Hleb sa sedam kora" danas zara|uju i ène – u Sewskom rudniku, duboko ispod zemqe, me|u rudarima je ~ak sedam dama. Gordana, Mla|ana i Sneàna, porodi~ne ène i majke, svakodnevno ulaze u jamu na dubini od 250 metara. Rame uz rame s kolegama, rade posao koji se doskoro smatrao iskqu~ivo mu{kim. Poti~u iz rudarskih porodica, zbog ~ega svoju profesiju ne smatraju ni neobi~nom ni te{kom. „Ma{tala sam da radim u jami jo{ davno i volela sam to da radim. Prilika mi se pruìla”, kaè Mla|ana Moli}. „Tovarimo neku gra|u i ugaq. Ne moèmo ba{ mnogo te{ko da tovarimo“, navodi Gordana Galeti}. „Radila sam kod privatnika, nisam imala sigurnost. Sada sam sigurna za budu}nost, sigurna plata, imam redovnu platu“, nagla{ava Sneàna Dobrosavqevi}. O opasnosti svog zanimawa i nesre}ama koje prete, ne èle da govore, da se ne bi, kako kaù, „urekle“. I priznaju da se qudi ~esto iznenade kad ~uju da èna radi u rudniku. „Ja sam rekla da smo mi solidarne sa mu{karcima. Ravnopravne smo u svemu“, tvrdi Gordana. Sve te{ko}e posla, koji rade u tri smene, ostavqaju iza kapije rudnika kad krenu ku}i. Od ~lanova porodice imaju qubav i razumevawe, od kolega rudara, veliko po{tovawe. „Vr{e utovar ugqa. Povremeno rade na dopremawu repromaterijala. Razgovaramo, {alimo se. Jeste, to je teàk fizi~ki posao, ali i rudari wima pomaù“, kaè rudar Danijel Mu{anovi}. U malenom Sewu ima dvesta porodica i skoro sve ìve od rudnika. Gotovo svi mu{karci rade u rudniku ili su tu stekli penziju, ali do sada u wemu nisu radile ène. „Ispuwavaju zadatke sa velikim uspehom. Kolege rudari imaju za wih samo re~i hvale. Pona{aju se prema wima za{titni~ki, tako da su dobrodo{le u na{em rudniku“, isti~e Nenad Luki}, direktor RMU Rembas. Pri~u zavr{avamo rudarskim pozdravom „Sre}no!“. To je, kako kaù, vi{e od pozdrava, jer je u wemu sadràna èqa svih wih –da ìvi napuste jamu.

Prilika da se ~uju Rusi koji te~no govore srpski jezik bila je [kola srbistike odràna nedavno u Moskovskoj duhovnoj akademiji u Sergijevom Posadu u Rusiji. Ovakva {kola, koja daje mogu}nost da se sretnu srpski i ruski studenti koji se bave srpskim jezikom, otkriva i motivacije za u~ewe na{eg jezika. Neki razlozi se ~ine sme{nima, neki nedovoqno jasnim, neki su dobro argumentovani, ali sloì}emo se da nam prija da ~ujemo da neko srpski jezik u~i zato {to mu se zaista dopada, zato {to voli na{e obi~aje, kulturu, a ne zato {to je primoran ìvotnim okolnostima. Upitani kako su po~eli da u~e srpski jezik, odgovaraju raznoliko. Jedna od u~esnica je po~ela da u~i srpski jer je bila o~arana pri~ama o Kara|or|evi}ima i Obrenovi}ima i priznaje da ih je uglavnom sve zaboravila, ali je ostala qubav prema srpskom i Srbiji. Druga kaè da ta prava qubav po~iwe kada upozna{ Srbe, dobru muziku, kolo i rakiju. Neki su poèleli da budu originalni u dru{tvu, koje mahom u~i „velike” evropske jezike, i po~eli da u~e srpski jer je za wih egzoti~an. Nekom je i samo susret s pesmom Desanke Maksimovi} bio povod da propri~a wenim jezikom. Iako je bilo onih koji su imali priliku da upoznaju Ju`ne Slovene i wihovu istoriju, mnogi priznaju da su o Srbiji znali samo da je to neka zemqa na Balkanu koja je u~estvovala u rusko-turskom ratu u 19. veku, koja je iznedrila Gavrila Principa, o ostalom – ni{ta. Kaù da u Rusiji ipak mnogi misle da su Srbi nesamostalan „mla|i” narod, nièg ranga, ali da su dobili podr{ku roditeqa da u~e o nama „jer su Srbi slovenski na-

rod”. A onda se desio preokret za koji tvrde da im je promenio `ivot. Neki od u~esnika imali su priliku da do|u u Srbiju na letwu {kolu srpskog za strance

Учесници скупа у Московској духовној академији

JOJ I BRE – OMIQENE REÎ IZ SRPSKOG JEZIKA Upitani koje su im omiqene re~i s kojima su se sreli u~e}i srpski jezik, nekoliko ruskih studenata reklo je da su to re~i „joj” i „bre”. Na spisku omiqenih na{li su se àrgonizmi „klopati” i „kapirati”, re~i „pu`” i „buba”, za wih sme{nog zvu~awa, kao i „àbac” uz obja{wewe: „Sme{no je {to Srbi imaju re~ za àbu mu{karca.”„Viqu{ka” se na{la na listi jer je jednostavna i laka, „velelepno” i „izum” kao lepe, a „filolo{ki” i „tvr|ava” kao te{ke za izgovor. Tvrde da im prilikom u~ewa srpskog najvi{e muke zadaju glasovi ] i \, skupina tvrdih suglasnika u jednom slogu i padeì. u Vaqevu, Novom Sadu, Beogradu ili Nik{i}u i uvere se {ta je od predrasuda ta~no. Stereotip koji mi imamo o Crnogorcima da su lewi – Rusi su preneli i na Srbe. Tvrde da su se na na{im prostorima siti naslu{ali ìvotne filozofije: „Samo polako, uìvaj!” Kroz smeh se ve}ina sloìla da je to re~enica kojom bi najpre opisali Srbe. Drugo, mnogo pu{imo. U Moskvi je zabraweno pu{ewe u kafi}ima i restoranima, a kada su u svojim domovima, oni izlaze na terasu i ~ude se kako se kod nas pu{i u svim ìvotnim situacijama, pa ~ak i pred bebama. Ali ~uveno srpsko gostoprimstvo zasenilo je negativne utiske, pa i to {to se „mnogo àlimo na sve”. Vratili su se u Rusiju s pokojim kilogramom

MUDRE MISLI I CITATI MUDRE MISLI I CITATI O JEZIKU

„Jezik je hraniteq naroda. Dokle god ìvi jezik, dokle ga qubimo i po~itujemo, wim govorimo i pi{emo, pro~i{}avamo, dotle ìvi i narod, moè se me|u sobom razumijevati i umno sjediwavati, ne preliva se u drugi, ne propada.“ Vuk Stefanovi} Karaxi}

CITATI O JEZIKU uuu „Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori {est jezika obi~no mu savetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji. Tamo ~eznu za takvima! Ja li~no imam velikih muka i sa materwim. Jedva na|em re~i koje su mi potrebne za sva ~uda koja nam se doga|aju.“ Momo Kapor uuu „Volite srpski jezik svakog dana pomalo. Srpski jezik nema nikoga drugog osim nas.“ Du{ko Radovi}

Srbi, nestrpqivo su do~ekali srpske studente i bili odli~ni doma}ini. [kola srbistike bila im je odli~na prilika da razgovaraju sa izvornim govornicima srpskog, jer se àle da u Rusiji imaju malo razgovorne prakse, a priliku da studiraju srpski jezik nemaju svake godine. Studijski program na kom se u~i na{ jezik na Moskovskom dràvnom univerzitetu „Lomonosov” otvara se uglavnom svake ~etvrte godine. Na kraju boravka u [koli srbistike svaki u~esnik osetio je duboku povezanost koja vlada me|u Srbima i Rusima. Razlike su skoro zanemarqive kada se zapeva i zaigra ili razgovara o pogledima na ìvot i svi imaju jednu misiju – da znawem razbiju predrasude.

Poslovice o jeziku uuu Boqe je pokliznuti nogom nego jezikom;

uuu „Da se nisam srodila ve} u detiwstvu sa jezi~kim blagom na{eg jezika, ko zna da libih ispevala onolike melodije sli~ne melodijama kakve se ~uju u prirodi.“ Desanka Maksimovi}

uuu Vo se ve`e za rogove, a ~ovek za jezik; uuu Gori je `enski jezik no turska sabqa; uuu Jedna glava – hiqadu jezika;

uuu Glava se poznaje po jeziku. (Nema~ka poslovica)

uuu Jezik gore mo`e pose}i nego ma~;

uuu S jezika kapaju i med i otrov. (Kirgizijska poslovica) uuu U~i svoje dijete da dr`i jezik za zubima, a da govori – brzo }e nau~iti ono i samo. (Engleska poslovica)

vi{ka jer je srpska hrana znatno te`a od ruske – jelo se mnogo bureka, pala~inki i baklava. S lepim utiscima i tvrdwom da su zaqubqeni u krajeve gde `ive

uuu Glava je skupqa sa jezikom nego bez jezika; uuu Nema dlake na jeziku; uuu U jeziku nema kosti. Nije te{ko dobru re~ re}i…

LEPA SRBIJA

^etvrtak 16. novembar 2023. 23

Ku}a ti{ine velikog sveca Desetak kilometara od manastira Studenica nalazi se isposnica Svetog Save, nekada neobezbe|ena i nepristupa~na „kelija”, danas pe}inski kompleks ozidan kamenom koji pohode vernici i koriste monasi, pi{e beogradska „Politika“. Kada se od Kraqeva krene put Kosova, u dolini Ibra, nalazi se Studenica, jedan od najve}ih, najbogatijih i najzna~ajnijih manastira Srbije. Pod wegovim okriqem, na sedam kilometra udaqenosti nalazi se isposnica Svetog Save, mesto gde se dodiruju istorija i religija. Iz podno`ja

i nije neki nedostatak. Staza je uredno obeleèna i {anse da se zaluta su male. IZVOR VODE I taman kad po~iwu da se javqaju prvi znaci umora, stiè se do Dowe Savine isposnice. Tu se mogu sresti dva monaha iz bratstva Studenice i posetiti mala kapela. Pred samom isposnicom nalazi se klupa i Savin izvor vode. To je prilika da se predahne i osveì pred daqi pohod. Put se nastavqa prelaskom preko drvenog mosti}a i usponom iznad Dowe isposnice i ubrzo postaje naporniji. Opalo li{}e je sve gu{}e, a staza se na nekim

Isposnica Svetog Save planine Rado~ela put do isposnice vodi uzbrdo, kroz predeo zvani Nemawina kula, uz reku Studenicu. Mihoqsko leto i zlatne boje jeseni ulep{ale su jo{ vi{e ovu ~udno gustu {umu. Samo se ~uo `ubor vode i {um li{}a. Uska staza i uspon u prvoj polovini puta lako se savladaju. Osim nekoliko sru{enih stabala ili kamena, nema mesta za odmor, ali to

Reka Studenica

mestima jedva vidi. Ali, tu su i daqe putokazi, koji uz sve ~e{}e klupe pokazuju da se ipak kre}ete u pravom smeru. Za one s mawom kondicijom, pa i za nas ravni~are koji ba{ i nismo navikli na ovakve uspone, postaje pomalo i naporno. Ali pomisao da se kre}ete stazicom po kojoj je mo`da i sam Sava hodao, daje ~oveku neku ~udnu snagu i voqu da se izdrì. Klizavo kamewe i koreni stabala sakriveni pod slojem uvelog li{}a samo su jo{ jedna proba izdr`qivosti. Klupe, pa ~ak ni vidikovci nisu razlog za pauzu dok se hita prema vrhu. Ubrzo se stiè i iznad provalije. Za one sa strahom od visine ovde je mesto odluke. Okrenuti se i vratiti se dole ili po}i daqe i nadja~ati svoje strahove? Za nas nema dileme i uskoro stièmo do uzanog, polukru`nog otvora i isposnice Svetog Save, na obroncima Rado~ela, pro{iren pe}inski

kompleks ozidan kamenom. O samoj isposnici nema puno pisanih podataka. Pretpostavqa se da se Sava povla~io u pe}ine, tada neobezbe|ene i nepristupa~ne „kelije” koje i danas koriste monasi. Po jednoj legendi, Crkvu Svetog \or|a koja se nalazi u kompleksu, kao i samu isposnicu, podigao je sluga Stefana Nemawe ba{ u vreme kada je veliki ùpan podizao Studenicu. Iz istog vremena poti~e i kameno bure, takozvano Savino korito gde se sakupqa ~ista i sveà voda. Neki kaù, ako nema vode, to je znak da je posetilac gre{an. Monasi ipak kaù da sve zavisi od vremena, padavina i broja posetilaca te da ne treba biti razo~aran ako se ne pije voda iz korita. Naprotiv, treba biti ponosan jer se hodi Savinim stopama. U Gorwoj isposnici, daleko od svih, 1208. godine Sava je pisao Studeni~ki tipik – prvi ustav Srpske pravoslavne crkve i @itije Svetog Simeona Nemawe. Posetiti Savinu ku}u ti{ine i posle nekoliko napravqenih selfi-fotografija vratiti se uobi~ajenom ritmu je jedno, a razumeti ovo sveto mesto je drugo. Za to se moramo vratiti vekovima unazad. Veoma davno, u 12. veku, na ovim prostorima ìveo je veliki ùpan Stefan Nemawa, rodona~elnik srpske kraqevske loze Nemawi}a, ktitor manastira Studenice. Imao je tri sina, tri princa: Stefana, Vukana i Rastka. Najmla|i od wih je bio druga~iji od svoje bra}e. Rastka nije interesovalo bogatstvo, mo} i slava. Privla~ila ga je qubav Hristova, hri{}anske legende o svecima i duhovni ìvot. POVRATAK SA SVETE GORE Zaqubqen u pravoslavnu veru, sa svojih sedamnaest leta ostavqa dvor i vladavinu, a sebe pronalazi na Svetoj Gori kao monah Sava. Godinama kasnije, veliki ùpan Nemawa povla~i se s prestola i pridruùje se Savi kao monah Simeon. Boìjom rukom vo|en, posle dugo godina, nekada princ Rastko, a tada monah Sava, vra}a se svom voqenom narodu s mo{tima svoga oca Simeona u Studenicu s ciqem da nad wima pomiri posva|anu bra}u. Tada po~iwe veliki preokret u Srbiji kako u duhovnom, tako i dràvnom pogledu. Sava preuzima vode}u ulogu u prosve} ivawu svojih sunarodnika, ja~a veru u Boga {ire}i pravoslavqe.

BAKA STOJANKA STEVANOVI] PROSLAVILA 104. RO\ENDAN

Na ovaj dan imam samo tri èqe Dvogodi{wi Simeon Vulovi} "vukao" je za u{i ~ukunbaku Stojanku Stevanovi}, iz Opari}a kod Rekovca, koja je doìvela da slavi 104. ro|endan, i sa wom duvao sve}ice na torti. Baka Stojanka nam je rekla da nije sujeverna, pa je otkrila i {ta je poèlela dok je duvala sve}ice: - Tri èqe imam za 104. ro|endan. Prva, da praunuka Hristina, koja ìvi u SAD, rodi ìvo i zdravo dete, koje bi joj bilo tre}e ~ukununu~e. Potom je otkrila

KONAC U IGLU DO 92. GODINE Iako se od detiwstva mu~ila, `wela sa majkom Polom, potom sa wom i ocem Ra{om nadni~ila po tu|im wivama i spremala hranu, baka Stojanka je radila do 98. godine. Vid ju je odli~no sluìo do pre 12 godina, sve do 92, pa je mogla da udene konac u iglu bez nao~ara. i drugu: jedva ~eka da grane prole}no sunce da bi mogla da ~uva ovce. Dosadilo joj je, veli, da vreme provodi u ku}i. Dok je bilo leto bar je mogla da sedi na terasi. - Imam i tre}u èqu: volela bih da moji potomci ìve koliko i ja. Moj unuk Qubi{a, koji me svakodnevno pose}uje, mnogo me je usre}io {to mi je napravio ro|endansko slavqe. Srce mi je puno od miline. Iako ne vidim zbog katarakte, prepoznajem svih petnaestak ro|aka i kom{ija koji su do{li da sa mnom proslave ro|endan. Sre}na sam {to me nisu zaboravili i {to me ~esto obilaze - rekla je baka Stojanka za "Novosti". Najstarija me{tanka rekova~ke op{tine ne pije lekove, niti ide lekaru. Samo je primila vakcinu protiv sezonskog gripa. Dodu{e, noge su po~ele da je izdaju od pre tri godine, do kada je samostalno hodala. - Sad mi je svaki dan skoro isti. Za doru~ak uvek pojedem dva kuvana jaja i popijem kafu sa mlekom. Onda malo porazgovaram sa snahom Zoricom, ona mi pomogne da iza|em u dvori{te. Ali, zlo je vreme do{lo. "Sveti Luka, sneg do kuka", od davnina se govorilo. A sad nema ni ki{e. Bog nas ne{to opomiwe. Nije mi milo, jer ne}e da bude dobro - podelila je svoju bojazan sa nama baka Stojanka, koja ima sedmoro praunuka.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla. Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije. Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

24 ^etvrtak 16. novembar 2023.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI

(7)

u Pri~a o èni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo èna u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je èna u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen ìvot zapo~eo novom golgotom, teòm od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

16. novembar

1912. - Po~ela je Bitoqska bitka u Prvom balkanskom ratu u kojoj je srpska vojska 18. novembra potukla tursku Vardarsku armiju Zeki pa{e.

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

AUSTROUGARSKA VOJSKA OTPO^ELA @ESTOK NAPAD NA SRBIJU

„Ne}u da budem bolni~arka, ho}u pu{ku!“ Ratni zov dosegnuo je i do Koprivnice na obroncima Kopaonika, do Milunke Savi}, dobrovoqca iz balkanskih ratova. Otaxbina je bila ugro`ena, potrebno ju je svim snagama braniti, bilo je jasno Milunki. Skinula je svoje haqine, obukla ratni~ko odelo, uprtila svoj ranac, i krenula da se javi najbli`oj komandi i dobije ratni raspored. Sada kao kaplar Milunka Savi}.

Sutradan je opet bila pred vojvodom Putnikom. Wen pogled je govorio vi{e od ma koje re~i. - Dobro, devojko, ako ho}e{ da ratuje{, javi se majoru Tankosi}u. Na}i }e se pu{ka i za tebe...

O tome kako se kaplar Milunka Savi} izborila da dobije ratni raspored, u nedostatku zvani~nih dokumenata, saznajemo iz navedene kwige Antonija \uri}a @ene Solunci govore: „Ne zna da objasni kako se na{la pred generalom Stepom Stepanovi}em. Zna samo da general nije hteo ni da je saslu{a: Ku}i! - rekao je. Nije imala priliku da mu kaè da ne}e ku}i, da je kaplar, da je imala krvavo vatreno kr{tewe s Bugarima, da ima medaqu za hraEvakuacija Beograda 1914. godine brost... Oti{la je u Kragujevac, pravo na~elniku Vrhovne komande vojvodi Radomiru Putniku. - Kad mi je to rekao, htela sam da ga - Ja sam kaplar srpske vojske i ho}u poqubim u ruku i u skut, ali se vojvoda svoj ratni raspored, gospodine vojvodo! opirao. Htela sam nekako da mu izra- rekla je odlu~no, u jednom dahu. zim neizmernu zahvalnost. Iskusni ratnik, uvi|aju}i da pred Od tog ~asa vi{e od ~etiri godine je sobom ima mladu, ali odlu~nu devojku, bila u mu{kom odelu i s pu{kom. Preblago re~e: ko grudi je nosila dva niza redenika, - Dobro, budi bolni~arka! [teta da a jedan oko pasa. Bez bombi nije ulazipogine{ tako mlada. la u borbu. A umela je da ih baci pravo - Ne}u da budem bolni~arka! Ho}u u {vapski rov i da sa zadovoqstvom pu{ku! o~ekuje wihovo dejstvo. Ubrzo je po- Onda do|i sutra, pa }emo videti! - stala komandir juri{nog bomba{kog rekao je stari vojvoda, ra~unaju}i da }e odeqewa”. se mlada devojka predomisliti i otiI general Milorad Prelevi} u svo}i ku}i. jim zapisima o Milunki Savi} obja{wa- Osta}u ovde i ~ekati Va{u odluku! va gotovo istovetno kako se devojka iz - rekla je nepomirqivo. Koprivnice ponovo domogla ratni~kog Na ratnom savetovawu, tog popodne- stroja. va, vojvoda Putnik re~e da mu se ’navrMilunka Savi}, ~obanica sa potkozla’ na glavu jedna devojka koja ho}e da paoni~kih pa{waka u Ra{koj oblasti ratuje. Ne}e da ode ku}i, ~eka da ~uje ostvarila je svoju nameru, u{la je u wegovu odluku. Vojvoda nije pomenuo sastav legendarnog Drugog pe{adijskog weno ime. Wena èqa je izazvala smeh topli~kog puka „Kwaz Mihailo”. starijih komandanata i sigurno bi sve Koliko je neprijateq bio zapla{en palo u vodu da se za re~ nije javio major naletom juri{nika Gvozdenog puka sveVoja Tankosi}: do~i jedan francuski novinar koji je - Ako je ta devojka Milunka Savi}, izve{tavao sa bugarske strane: onda bi je trebalo primiti u neku do„Kada su bugarski vojnici saznali brovoqa~ku jedinicu. Ona se ve} proda ih napadaju rat Drugog puka srpske slavila u ratu s Bugarima. Neustra{i- vojske dovikivali su jedni drugima va je, brza, okretna, snala`qiva, beìte, ide ftori èlezni polk”. lukava, kao vidra. Milunka Savi}, kao dobrovoqka,

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

u svojoj dvadeset drugoj godini, postaje neustra{ivi bomba{ juri{nog odeqewa slavnog Gvozdenog puka i sa svojom desetinom izvr{ava najte`e zadatke na prvoj borbenoj liniji ili u pozadini neprijateqa.

1914. - Po~ela je Kolubarska bitka, najve}a koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu. Bitka je zavr{ena 15. decembra pobedom srpske vojske nad austrougarskim trupama pod komandom generala Po}oreka koji je bio prisiqen da se povu~e iz Srbije. Izuzetne zasluge za pobedu u bici, u kojoj je zarobqeno oko 43.000 austrougarskih vojnika, imao je general @ivojin Mi{i}. 1933. - SSSR i SAD su uspostavili diplomatske odnose. 1941. - U Drugom svetskom ratu je po~ela druga nema~ka ofanziva na Moskvu, koja je 5. decembra zavr{ena porazom nema~ke vojske. Sovjetska Crvena armija do marta 1942. odbacila je nema~ke trupe na 200 kilometara od Moskve. Ovaj nema~ki poraz ozna~io je kraj "blickriga" i nagovestio preokret rata u korist antihitlerovske koalicije. 1960. -Umro je ameri~ki filmski glumac Klark Gejbl. Igrao je u vi{e od 70 filmova, a veliku popularnost je stekao kao Ret Batler u filmu "Prohujalo s vihorom". Dobitnik je Oskara za film "Dogodilo se jedne no}i". 1965. - SSSR je lansirao svemirski brod "Veneru III" koji je u martu 1966. stigao na Veneru, kao prvi svemirski brod koji se spustio na neku drugu planetu. 1970. - Pakistan je zvani~no saop{tio da je broj mrtvih u ciklonu i ogromnim talasima koji su zapqusnuli obale Isto~nog Pakistana (Banglade{) i ostrva u Bengalskom zalivu dostigao pola miliona. 1972. - Trojica ameri~kih astronauta po~eli su 84-dnevni let u svemirskoj letelici "Skajlab 4".

Uve~e 28. 7. 1914. godine sa obala reka Save i Dunava, koje su tada bile dràvna granica, austrougarska vojska otpo~ela je èstok napad za osvajawe Beograda. Na beogradskoj strani, na mostovima i drugim osetqivim mestima od Ade Ciganlije do Kalemegdanskog platoa, raspore|eni su Dobrovoqa~ki odredi, specijalisti za izvo|ewe akcija visokog rizika u gradu. U prvim danima borbe posebno se istakao Savski (u kasnijoj fazi preimenovan u Rudni~ki) odred, koji je na Torlaku i Bawici, formirao u~iteq Jovan Stojkovi} Babunski, hrabri vojvoda iz êtni~ke akcije u Staroj Srbiji i Makedoniji 19031912. godine. Odred je bio sastavqen od dobrovoqaca iz svih krajeva: |aka, studenata, zanatlija, dràvnih ~inovnika, intelektualaca i seqaka...Pred sam neprijateqski napad komandu nad Odredom preuzeo je, po hrabrosti dobro poznat neprijatequ, major Vojislav Tankosi}, oslobo|en iz pritvora u kom se nalazio po zahtevu proiza{lom iz austrougarskog ultimatuma od 23. jula 1914. godine. l U slede}em broju: Obraz prestonice ostao je sa~uvan

1995. - Me|unarodni sud za ratne zlo~ine u Hagu optu`io je lidera bosanskih Srba Radovana Karaxi}a i vojnog komandanata Ratka Mladi}a za genocid nad muslimanskim civilima po~iwen tokom zauzimawa Srebrenice u julu 1995, kada je vi{e hiqada bosanskih Muslimana ubijeno i raseqeno. 2000. - Predsednik SAD Bil Klinton doputovao je u Vijetnam, u prvu posetu jednog ameri~kog predsednika toj zemqi od zavr{etka Vijetnamskog rata 1975. 2012. - Apelaciono ve}e Ha{kog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Marka~a krivice za progon srpskog stanovni{tva iz Kninske krajine 1995, poni{tiv{i prvostepenu presudu kojom je Gotovina bio osu|en na 24, a Marka~ na 18 godina zatvora. 2014. - Umro je Jovan ]irilov, dramaturg, kwi`evnik i pozori{ni kriti~ar, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, umetni~ki direktor i selektor BITEF-a, predsednik Nacionalne komisije Jugoslavije i Srbije u UNESCO.

RIZNICA

^etvrtak 16. novembar 2023. 25

SEQA^KI SIN I BOGATA NEMICA

@ivotna pri~a vojvode @ivojina Mi{i}a i wegove voqene Lujze On je bio sin siroma{nog srpskog zemqiradnika, ona, bogata naslednica ugledne beogradske porodice. Jedna klupa u parku, kwiga na nema~kom jeziku i jedna jabuka bili su sasvim dovoqni za po~etak divne i velike qubavi. „@ivojin Mi{i} i Lujza Krinker upoznali su se u jednom parku. On je sedeo na klupi, ~itao kwigu na nema~kom jeziku, ona je pri{la, i ka`u, bila je, onako, poprili~no zaintrigirana otkud to da jedan mlad ~ovek ~ita, pa jo{ na nema~kom jeziku. On je objasnio da je pitomac Vojne akademije, da na taj na~in, ve`ba svoj nema~ki. Ina~e, @ivojin Mi{i} je govorio nekoliko stranih jezika. Po jednoj pri~i, Lujza mu je tada dala crvenu jabuku koju je imala kod sebe i da je to, zapravo, bio prvi dar koji je Lujza Krinker dala @ivojinu Mi{i}u. U nekim qubavnim pismima koja je kasnije @ivojin, za vreme trajawa wihove veze koja je trajala jedno tri godine, pi{u}i Lujzi oslovqava je sa 'Lujzo, svejabuko moja'“, navodi Sawa \akovi}, turisti~ki vodi~, autor ture „Qubavna {etwa Beogradom“. Ipak, pravo upoznavawe desilo se na balu oficira u aran|elova~kom Starom zdawu koje je izgradio Lujzin otac Fridrih. Iako su weni roditeqi negodovali, {esnaestogodi{wa Lujza i @ivojin nisu se odvajali jedno od drugog, celo ve~e su plesali.

Lujza Krikner, }erka bogatog [vajcarca nema~kog porekla, osta}e upam}ena kao `ena vojvode @ivojina Mi{i}a. Wen otac nikako nije mogao da se pomiri sa ~iwenicom da }e se wegova }erka udati za „seqa~kog sina, oficira sa malom platom“, ali qubav je pobedila „Vrativ{i se u Beograd, nastavili su da se vi|aju i ka`u da je @ivojin Mi{i} naredne tri godine, u nekoliko navrata, odlazio kod porodice Krinker i molio za ruku, prosio Lujzu. Fridrih Krinker je govorio Lujzi da se ne vezuje za @ivojina Mi{i}a, da je on seqa~ki sin, da su plate vojnih lica poprili~no niske, da je posao vojnog lica takav da se stalno seli, ali kao

najva`niji argument koji je davao svojoj k}eri bio je da je @ivojin Mi{i} druge vere, pravoslavne, dok su Krinkerovi bili protestanti. Ni{ta nije moglo zaustaviti Lujzu Krinker u wenoj nameri da se uda za @ivojina Mi{i}a. Otac je, na kraju, zapretio i da joj ne}e dati miraz, {to je i u~iweno“, dodaje \akovi}eva. Lujza, li{ena nasledstva, i

@ivojin ven~ali su se 30. oktobra 1884. godine u beogradskoj Vaznesewskoj crkvi. Imali su {estoro dece, ~esto su se selili, `iveli skromno, ponekad na ivici egzistencije, ali wihovu qubav ni{ta nije moglo poremetiti, ~ak ni ratovi, kojih je na ovim prostorima, tada, bilo nekoliko, ukqu~uju}i i Prvi svetski rat. Vojvoda @ivojin Mi{i} preminuo je na wenim rukama jednog

januarskog jutra 1921. godine. Sahrawen je na Novom grobqu, a spomenik koji se tu nalazi, rad je \or|a Jovanovi}a. „On je sam spomenik osmislio tako da imamo bistu @ivojina Mi{i}a, pored biste jednu figuru devojke koja simbolizuje Srbiju. Devojka u jednoj ruci ima zastavu koja je spu{tena na dole, prema podu, opet simboli~no – svu slavu, sve uspehe koje je vojvoda @ivojin Mi{i}, jedan od najomiqenihih u na{em narodu, za ìvota osvojio i palminu granu koja se uzdiè iz lice, uz bistu @ivojina Mi{i}a. Zna~i, slavu koju on sti~e u ve~nosti“, obja{wava Sawa \akovi}. Lujza je ìvela 35 godina posle smrti supruga. Doìvela je, u tom periodu, da joj Nemci spale ku}u, nakon ~ega prelazi u pravoslavnu veru. Doìvela je i pogibiju tri sina i smrt jedanaestogodi{weg unuka koji je nosio dedino ime. Posledwe godine ìvota provela je u Beogradu, u skromnoj sobici u ulici Kraqice Natalije. Da bi preìvela, morala je da rasproda sve stvari, pa i one koje su pripadale velikom vojvodi. Ostao joj je samo xepni sat koji mu je poklonio kraq Aleksandar. Ova izuzetno jaka èna koja je zbog qubavi `rtvovala sve, odrekla se bogatstva, roditeqa i vere, umrla je 1956. godine. Sahrawena je pored svog voqenog supruga.

Vuk Brankovi}: Najoklevetanija li~nost srpske pro{losti ôvek koji je, prema legendi, izdao kneza Lazara, bio je "kriv" samo zbog toga {to je preìveo Kosovski boj. Heroj ili zlo~inac, ko je u srpskoj istoriji Vuk Brankovi}? Da li je bio u pravu narodni guslar koji ga je kleo stihovima "Bog ubio Vuka Brankovi}a, on izdade tasta na Kosovu i odvede dvanaest hiqada, pobratime, qutih oklopnika" - ili se srpski narod o wega ogre{io? Srpskog velmoù koji je bio oèwen Marom, }erkom kneza Lazara, a koji je, prema nekim izvorima, umro na dana{wi dan, mnogi i dan danas nazivaju "srpskim Judom", krive za poraz Srbije tokom Kosovskog boja, i weno potpadawe pod tursko ropstvo. On je u kosovskom mitu koji je u osnovi srpskog identiteta - ostao simbol dvoli~nosti i izdaje - po svemu sude}i potpuno nepravedno. Prvi koji je, kako }e se kasnije ispostaviti, oklevetao Vuka Brankovi}a, bio je istori~ar Mavro Orbini u svom delu "Kraqevina Slovena". On je imix jedne od najzna~ajnijih politi~kih figura u srpskoj istoriji pokvario ~ak dva i po veka nakon Kosovskog boja koji se odigrao 1389. godine. "Zet kneza Lazara, Vuk Brankovi} spasio se gotovo sa svim svojim qudima, po{to je (kako neki kaù) imao tajne pregovore sa Muratom da izda (kako je u~inio) svoga tasta da bi se dokopao wegove dràve. Tako je posle wegove smrti i ostao gospodarem jednog dela Ra{ke, dok je drugi deo dobila Lazareva èna Milica i Lazareva dva nejaka sina Stefan i Vuk", pisao je Orbini. Ovakvu sliku o Brankovi}u u narodu kasnije je "zakucao" film snimqen povodom 600. godi{wice Kosovske bitke. Voja Brajovi} kome je pripalo da igra Brankovi}a, prili~no je bio ubedqiv u svom predstavqawu Lazarovog viteza kao podmuklog i pokvarenog. "Ruka onog ko }e da te izda ve~eras je s tobom na trpe-

zi", upozorio je filmski Brankovi} kneza, poku{avaju}i da mu u glavu i du{u ubaci crv sumwe u drugog zeta - Milo{a Obili}a. U stvarnosti je, me|utim, Brankovi} bio `rtva klevetnika. Jedina wegova krivica bila je, po svemu sude}i, u tome {to je preìveo bitku. Brojni ozbiqni istori~ari raskrinkali su neistine, vekovima s kolena na koleno preno{ene o ~oveku koji je zapravo otpor Turcima pruào do svog posledweg daha. Prvi koji je ovaj mit razbio bio je istori~ar i arhimandrit Ilarion Ruvarac, od koga smo saznali ne samo da Brankovi} nije bio izdajnik, ve} i da Lazar nije bio car, kako ga je narodno se}awe zabeleìlo, ve} srpski knez. I istori~ar Qubomir Kova~evi} je utvrdio da se narod ogre{io o Brankovi}a. Srpski ponos je, verovao je on, bio kriv za to {to je ovaj vitez progla{en Judom. Narodu je bilo lak{e da prihvati da je bitka na Kosovu izgubqena zbog srpske nesloge, nego zbog turske nadmo}i. Neki veruju da je Vuku Brankovi}u etiketa izdajnika zalepqena samo zbog zabune s imenima – jer je vojvoda Vlatko Vukovi} bio je taj koji je sa svojom vojskom napustio bojno poqe, dok je Vuk Lazarevi} 1409. godine u{ao u savez sa Turcima u borbi za vlast sa bratom Stefanom. "U pogledu hri{}ansko-turskih odnosa i poruka kosovske tradicije, Lazarevo delo vi{e su izdali wegovi naslednici nego Vuk Brankovi}, koji je posle Kosovske bitke i do smrti proveo vi{e vremena odupiru}i se Turcima nego {to je bio wihov vazal", napisao je i istori~ar Rade Mihaq~i}. Istorija, za razliku od nacionalnog mita koji je Brankovi}a optuìo za izdaju jo{ u vreme bitke, pokazuje zapravo da je on najoklevetanija li~nost srpske pro{losti, jer je i posle boja bio nepokolebqiv u otporu Turcima.

Branio je svoje zemqe od Osmanlija sve dok 1932. godine nije poraèn i primoran da postane vazal. I tada se Lazarev zet pokazao kao nepokoran - odbio je, izme|u ostalog da sa vojskom u Roviwu bori na Bajazitovoj strani. Brankovi} je zato na kraju, prema jednoj verziji pri~e, u najstra{nijim mukama skon~ao u turskoj tamnici. Druga verzija pri~e, kaè, me|utim, da ga je otrovala knegiwa Milica ne bi li ga po{tedela muka. Istorija govori i da je on za ìvota bio veliki dobrotvor i ktitor mnogih manastira. Kako to obi~no biva sa onima koji su la`no optuèni, grob mu se danas ne zna – jedni misle da je sahrawen u svetogorskom manastiru Svetog Pavla, dok drugi, ipak veruju da je u pitawu Hilandar. "Vide}emo u poqu Kosovu, ko je vera, a ko je nevera", rekao je tokom ve~ere sa svojim vitezima srpski knez Lazar. Brankovi}, dokazi ukazuju, nevera bio nije.

26 ^etvrtak 16. novembar 2023. POSLEDWI POZDRAV Sa velikim bolom i tugom u srcu obave{tavamo da je na{ dragi suprug, otac, deda

Radivoje (Raka) Bozalo 13.09.1961. Srpsko Sarajevo – 10.11. 2023. Dandenong, Melburn Preminuo u svojoj 63. godini ìvota. Opelo dragog nam pokojnika bi}e odràno u crkvi Sv. Arhi|akona Stefana u Kizbori u ~etvrtak, 16. novembra sa po~etkom u 11 ~asova. Nakon opela, usledi}e sahrana na grobqu u Dandenongu (Dandenong South “Bunurong Memorial Park”). Ostaje{ zauvek da ìvi{ u na{im srcima. Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen! Oàlo{}eni: supruga Sena, k}erka Ivana, zet Bojan Krsman, unu~ad Matija, Ivan i Mihajlo, bra}a Radomir i Neboj{a Bozalo sa porodicama, te kumovi, prijateqi i ostala rodbina u Australiji i otaxbini.

POSLEDWI POZDRAV Sa tu`nim srcem i bolom u du{i obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

Milanka Mladenovi} 14.10.1939. Bagrdan, Jagodina – 12.11.2023. Pert Preminula posle duge i te{ke bolesti u 84. godini ìvota. Wen vedri lik vje~no }e ìvjeti u na{im srcima. Po~ivaj u miru, neka ti je vje~na slava u Carstvu Nebeskom! Oàlo{}eni: Porodica i prijateqi iz Australije i Srbije.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Ovnovi }e imati prili~no aktivnu nedequ, ali istovremeno i vrlo nostalgi~ni. Mogu}i su susreti sa qudima iz pro{losti koji }e vas uznemiriti, ali i uvesti u uspomene i prijatna iskustva. Trud i napor na poslovnom planu }e vam omogu}iti da u`ivate krajem nedeqe. Na qubavnom planu su mogu}i pokloni i znaci pa`we. Zdravqe }e biti stabilno.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Po~etak nedeqe }e Vagama obele`iti fokusiranost na vezu ili rodbinu. Prise}aju}i se neprijatnih trenutaka, predstavnici znaka }e gomilati negativne emocije. Ne dopustite sebi da samujete, prihvatite svaki poziv, a naro~ito od prijateqa. Iznenadne situacije na poslu }e vas ~initi nervoznim. Finansije }e od vas zahtevati preraspodelu buxete. Zdravqe }e biti stabilno.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Biku se sprema prili~no stabilan i obe}avaju}i period. Ve}ina predstavnika znaka }e uspe{no re{iti materijalne probleme. Sva pitawa koja se ti~u imovine, stanovawa iliinvesticija }e biti lako re{iva, ali uz pomo} partnera ili prijateqa. Oni koji su sami }e po~eti ~e{}e da idu na qubavne sastanke, a onima u vezi }e sve biti stabilno. Zdravqe ne}e praviti probleme.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) [korpije }e u potpunosti iskoristiti mlad Mesec i osloboditi se zavisnosti koje ih spre~avaju da `ive punim `ivotom. Ovo se odnosi i na nezdrave odnose sa qudima. Na poslu }ete biti primorani da donosite neprijatne odluke, ali }e se one u bliskoj budu}nosti isplatiti. Budite pa`qivi sa novcem i izbegavajte impulsivne kupovine. Mogu}i su visoki rizici od povreda.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Predstavnici ovog znaka }e biti zauzeti re{avawem starih problema koji }e sada odjednom isplivati na povr{inu. U prvi plan }e do}i va{i odnosi sa qudima. Mogu}e da }ete stupiti u kontakt sa nekim ko odavno nije u va{em `ivotu. Finansije }e biti stabilne, a na poslovnom planu ne}e biti mnogo promena. Zdravqe se mo`e pogor{ati krajem nedeqe.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Strel~evi }e biti veoma emotivno nestabilni. Oni koji umeju da kontroli{u svoje emocije }e biti najsmireniji, a ukoliko se potrudite da izanalizirate situaciju, uspe}ete da izbegnete sukobe. Moglo bi do}i do neo~ekivanih prihoda. Na poslu }e se od vas o~ekivati inovativan pristup, a tu bi vam va{i najbli`i mogli biti od pomo}i. Zdravqe ne}e praviti probleme.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) U prvoj polovini nedeqe, Rakovi }e biti podlo`ni frustracijama povezanim sa ose}ajem nemo}i da ne{to promene. Ovo }e se manifestovati i na poslovnom i na qubavnom planu. Ovo neizrxqivo stawe }e trajati do ~etvrtka, a onda }ete osetiti olak{awe. Finansije }e biti stabilne, ali zdravqe se mo`e pogor{ati u vidu prehlade krajem nedeqe.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Sedmica }e biti ispuwena putovawima i nizom doga|aja u profesionalnoj sferi. Mnogi predstavnici znaka }e u promeniti posao, dok }e neki odlu~iti da promene adresu stanovawa, sme{taju}i se u u{u{kani dom. U li~nim odnosima sve }e vam va`nije biti razumevawe. Oni koji su u braku }e ulaziti u sukobe sa partnerom zbog sitnica, a Jar~evi koji su sami }e zapo~eti vezu na daqinu.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Po~etak nedeqe }e biti poprili~no te`ak i stresan. Mogu}i su sukobi sa odre|enim qudima. Profesionalna sfera }e zahtevati posebnu pa`wu krajem nedeqe jer }ete morati re{avati neo~ekivane probleme. Dobre finansije }e obezbediti partneri ili porodica. Na qubavnom planu je mogu}a qubomora i ako se ne suzdr`ite, velike su {anse da }ete ugroziti va{u vezu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Vodolije }e svoju pa`wu posvetiti globalnim problemima. Stawe inspiracije }e u~initi emocije nekontrolisanim {to bi moglo izazvati sukobe. Na profesionalnom planu }e se od vas zahtevati ta~nost i pove}anu koncentraciju. Na qubavnom planu }e sve cvetati i za samce i za zauzete. Zdravqe }e mo`da podsetiti na sebe one koji boluju od kardiovaskularnih bolesti.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Device }e tokom cele nedeqe biti okrenute sopstvenim poslovima i problemima {to }e izazvati nezadovoqstvo kod voqenih. Na poslu }ete se szusretati sa problemima koji zahtevaju brzo re{ewe, ali }e vam kolege odvra}ati pa`wu {to }e vas frustrirati. Zdravqe i finansije }e biti stabilne, a krajem nedeqe }e vas partner obradovati malim poklonom pa`we.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Za predstavnike ovog znaka, nedeqa }e po~eti sasvim skladno i predvidqivo. Me|utim, u ~etvrtak }ete osetiti neravnote`u energije {to }e vas terati da ~inite stvari koje ina~e ne biste. Finansije }e biti nepovoqne, ali nemojte do}i u isku{ewe da pozajmqujete novac. Izbegavajte alkohol i pazite kako koristite lekove. Sa druge strane, qubavna sfera }e biti veoma prijatna.

Astronautima ispala torba s alatom, moè da se vidi sa Zemqe Svakome se desilo da dok popravqa stvari po ku}i ispusti ~eki}, ispadne mu {rafciger ili obori torbu s alatom. Kada, me|utim, popravqate ne{to u svemiru, to zna~i da moète da se oprostite sa alatom, mada }ete zabaviti neke astronome koji }e, dok budu posmatrali no}no nebo, primetiti ~udan objekat. „Mesec, Mars, Saturn, torba sa alatom, Jupiter… êk, ~ek. [ta bi ono?“, verovatno }e biti reakcija astronoma kad ubudu}e budu gledali u no}no nebo i vide ~udnu torbu kako kruì oko Zemqe. Razlog su Jasmin Mogbeli i Moral O’Hara koje su 1. novembra iza{le iz Me|unarodne svemirske stanice da obave popravke kada im je ispala torba sa alatom. Wih dve su popravqale mehanizam koji omogu}ava solarnim panelima da prate poloàj Sunca i okre}u se prema wemu. „Tokom popravke, jedna torba sa alatom je izgubqena. Torba je uo~ena pomo}u spoqnih kamera ali }e, po{to je proceweno da ne predstavqa rizik po stanicu, najverovatnije ostati da ‘pluta’ u svemiru i da se zajedno sa stanicom okre}e oko Zemqe“, navode iz Nase. Bela torba je iznena|uju}e ble{tava i posmatra~i bi mogli da je spaze dvogledom. Wena vizuelna magnituda je {est, {to je ~ini malo mawe svetlom od Urana. Da bi spazili torbu, posmatra~i treba da

Tokom popravke, jedna torba sa alatom je izgubqena

na|u Me|unarodnu stanicu, tre}i po ble{tavosti objekat na no}nom nebu. Torba }e se kretati dva do ~etiri minuta ispred stanice. Japanski astronaut Sato{i Furukava spazio ju je pro{le nedeqe dok je preletala iznad planine Fuxi.

ZDRAVQE

^etvrtak 16. novembar 2023. 27

[ta zna~i pravilo 30-30-30 i koliko brzo uz wega mr{avite Pravilo 30-30-30 za efikasan gubitak teìne je jednostavna i prakti~na smernica koja moè pomo}i pojedincima da naprave zna~ajne promene u svom na~inu ìvota i navikama u ishrani. Pruà strukturirani pristup upravqawu dnevnim unosom kalorija, fizi~kom aktivno{}u i pa`qivom ishranom. Ovo pravilo nije strogi plan ishrane, ve} fleksibilan okvir koji promovi{e uravnoteèn i odrìv pristup kontroli teìne.

30% SMAWEWE UNOSA KALORIJA

Prva komponenta pravila 3030-30 fokusira se na kontrolu kalorija. Predlaè smawewe dnevnog unosa kalorija za otprilike 30%. Ovo smawewe nije ekstremno, {to ga ~ini dugoro~no odrìvijim. Da biste ovo primenili u praksi, moète izra~unati svoje dnevne potrebe za kalorijama, koje se ~esto nazivaju va{im ukupnim dnevnim utro{kom energije i ciqajte na 30% kalorijskog deficita. Uvek teìte postepenom smawewu kalorija jer je to sigurnije i efikasnije od drasti~nih rezova.

RECEPT

CEPKANA PILETINA SA PAPRIKOM POTREBNO JE: n 300 g piletine po izboru n 1 ve}a {argarepa n 5-6 paprike n 1 glavica crnog luka n 1 ~en belog luka n biber n suvi biqni za~in

PRIPREMA: Napisano je piletina po izboru jer se koristi ve} pe~ena piletina. Prodinstati crni luk i dodati mu seckanu papriku i {argarepu. Iscepkati piletinu i dodati u tigaw, naliti sa malo vode i kr~kati. Kada {argarepa bude mekana dodati za~ine i beli luk, kao i jedan paradajz. Kr~kati jo{ malo i skloniti sa vatre. Prijatno!

Ukqu~ite uravnote`enu ishranu koja je bogata hranqivim materijama i unosom vode.

30 MINUTA PA@QIVOG JEDEWA

Slede}i element pravila 30-30-30 nagla{ava va`nost pa`qivog jedewa. Ovo ukqu~uje najmawe 30 minuta za uìvawe u obrocima, fokusirawe na hranu i uìvawe u svakom zalogaju. Pa`qiva ishrana moè vam pomo}i da postanete svesniji znakova gladi i sitosti va{eg tela, spre~avaju}i prejedawe. Da biste postigli ovaj deo pravila za mr{avqewe 30-30-30, izbegavajte ometawa poput gledawa televizije ili skrolovawa po telefonu dok jedete. Umesto toga, koncentri{ite se na ukuse, teksture i zadovoqstvo va{eg obroka. @va}ite hranu polako i obratite pa`wu na to kako va{e telo reaguje.

30 MINUTA DNEVNE VE@BE

Ukqu~ite najmawe 30 minuta fizi~ke aktivnosti u svoju dnevnu rutinu. Redovna ve`ba ne samo da poma`e u sagorevawu kalorija, ve} i poboq{ava op{te zdravqe. Pove}ava meta-

bolizam i poboq{ava va{ ose}aj blagostawa. Aktivnosti kao {to su hodawe, tr~awe, plivawe, vo`wa bicikla ili trening snage mogu biti ukqu~ene u ovo. Prona|ite aktivnost koja odgovara va{em nivou fitnesa i èqama. Postepeno pove}avajte trajawe i intenzitet svojih ve`bi da biste nastavili da izazivate svoje telo i iskoristite maksimalnu korist. Kombinovawe aerobnih ve`bi sa treningom snage moè biti posebno efikasno u promovisawu gubitka masti i odràvawa mi{i}a. Kqu~na je doslednost, jer ~ak i umerena

ve`ba ima brojne zdravstvene prednosti.

OVO PRAVILO JE URAVNOTE@ENO I LAKO SE SLEDI Pravilo 30-30-30 ne zahteva drasti~ne promene, {to ga ~ini lak{im za odràvawe na duì rok. Mala, dosledna prilago|avawa va{e dnevne rutine mogu dovesti do zna~ajnog gubitka teìne tokom vremena. Promovi{e uravnoteèn pristup upravqawu teìnom tako {to se bavi uno-

som i potro{wom kalorija. Ovo vam pomaè da kreirate odrìv na~in ìvota.

SMAWUJE RIZIK OD HRONI^NIH BOLESTI

Fokus na pa`qivoj ishrani podsti~e zdraviji odnos sa hranom, smawuju}i verovatno}u emocionalnog ili impulsivnog jedewa. Ovo pravilo ne samo da pomaè u gubitku teìne, ve} i poboq{ava op{te zdravqe. Redovno ve`bawe i pa`qiva ishrana su osnovne komponente zdravog na~ina ìvota.

Za{to nastaje kurje oko i kako se le~i? Kurje oko predstavqa stvrdnuti deo koè koji se formira kao odgovor koè na trewe i pritisak. Ukoliko osetite naredne simptome, mogu}e je da imate kurje oko: tvrda, stvrdnuta ù}kasta izbo~ina na stopalima; koà osetqiva na dodir; bol kada nosite obu}u. Oni su sli~ni ~ukwevima, ali su obi~no tvr|i, mawi i bolniji. Kurje oko nije opasna pojava, ali moè izazvati iritaciju. Tako|e ~e{}e oboqevaju ène nego mu{karci. Kurje o~i nisu ko`na bolest. Naj~e{}e, ovaj problem nastaje no{ewem neudobne, pretesne obu}e. Uz to, dugo stajawe, prekomerna teìna i konstantno trewe i pritisak uti~u na wegovu pojavu.Kurje o~i mogu da se jave na razli~itim delovima stopala, a naj~e{}e to su: ispod noktiju, izme|u prstiju, po strani i ispod prstiju. PREVENCIJA Najboqi na~in da spre~ite nastanak kurjeg oka jeste da nosite udobnu obu}u koja vam savr{eno pristaje. Prsti bi trebalo

slobodno i lako da se pomeraju. Nosite pamu~ne ~arape i redovno secite nokte. Ako redovno razvijate kurje o~i, potraìte cipele koje su udobnije. Stopala mogu da mewaju veli~inu tokom vremena, a veli~ine cipela mogu da variraju izme|u razli~itih proizvo|a~a. Isto tako, potrudite se da su vam stopala uvek suva i ~ista. Redovno ih perite sapunom i ~istom vodom i po potrebi, radite piling ili koristite tv|u ~etku prilikom prawa. Tako|e, koù stopala hidrirajte na dnevnom nivou. ZA[TO NASTAJE KURJE OKO I KADA POSETITI LEKARA? Ukoliko vas podru~je jako boli, imate dijabetes, osetqivu koù ili bolest erifernih arterija, trebalo bi da konsultujete lekara pre tretmana u ku}nim uslovima. Isto tako, lekara kontaktirajte kada osetite da se bol poja~ava, primetite gnoj, crvenilo ili otok. Kurje o~i su nekancerozno stawe koje se moè le~iti ku}nim lekovima ili medicin-

skim tretmanom – operacija je retko potrebna. Nakon uspe{nog le~ewa, kurje o~i se mogu vratiti ako zahva}eno podru~je i daqe bude iritirano trewem ili pritiskom.

LE^EWE BIQEM

Kako mandarine pomaù na{em zdravqu Kao i svako citrusno vo}e, mandarine imaju obiqe vitamina C. Imaju i umerenu koli~inu vitamina A. Zahvaquju}i vitaminu A i C, mandarine pomaù telu da se bori protiv upala, jer sadrè veliku koli~inu antioksidanasa. Pomaù imunolo{kom sistemu da prona|e, a potom uni{ti {tetne organizme i tako nam omogu}avaju da se sa~uvamo od gripa. Vitamin C je dobar izvor antioksidanasa koji je dobar za cirkulaciju i {titi srce. Kalijum, kog ima u mandarinama, je tako|e dobar za cirkulaciju krvi jer {iri krvne sudove. Zbog toga, ne treba ni preterivati sa

kalijumom, pa su dve ili tri mandarine na dan sasvim dovoqne. Imati zdrav nivo vitamina C u telu je veoma bitno za zdravu koù. Pokazalo se da vitamin C igra vitalnu ulogu u tome kako va{e telo proizvodi kolagen. Kolagen je ono {to ~ini da na{a koà izgleda mladoliko. Tako|e se pokazalo i da vitamin C moè spre~iti i le~iti o{te}ewa koè izazvana izlagawem suncu. Jo{ jedna prednost visokog sadràja vitamina C u mandarinama je wegova podr{ka zdravqu o~iju. Moè pomo}i odlagawu pojave katarakte i degeneracije makule poveza-

ne sa starewem. Postoje dokazi da vitamin C i drugi nutritivni antioksidansi mogu pomo}i da va{e o~i duè budu zdrave. Mandarine mogu da pomognu u gubitku teìne pove}awem dnevnog unosa vlakana. Agrumi, ukqu~uju}i mandarine, obezbe|uju nerastvorqiva vlakna, onu vrstu koja se ne fermenti{e u crijevima kao {to su celuloza i lignin. Ova vrsta vlakana poja~ava ose}aj sitosti usporavaju}i prolazak hrane kroz digestivni trakt. Ovo zauzvrat pomaè u regulisawu apetita, {to moè podsta}i gubitak teìne.

28 ^etvrtak 16. novembar 2023.

ENIGMATIKA

SRPSKA GLUMICA NA SLICI, AWA

SLOBODAR, LIBERTINAC

POEN U XUDOU

UKR[TENICA

PISAC BELETRI- PRKOSNIK STI^KIH DELA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

DOKAZ O ODSUSTVU S MESTA ZLO^INA VRSTA RE^NE RIBE, LIPQEN OPASNA ZARAZNA BOLEST RANIJI ZAMBIJSKI DR@AVNIK KAUNDA TA[KO NA^I] MESTO KOD VLASOTINCA

SENIOR (SKR.)

SEOSKA PODRU^JA SVETA GORA U GR^KOJ, ATOS

SLI^AN

PRVI PADE@ (GRAM.)

PREFIKS ZA TROSTRUKOST

ZADU@BINARKE NASEQE KOD VAQEVA

OZNAKA ZA POLUPRE^NIK OZNAKA ZA SAVREMENI KO^IONI SISTEM

KWIGE IZ KOMPLETA KARIPSKA DR@AVA IN PARTIBUS (SKR.) EROTSKI MANIJAK

ARIJANCI ITAL. GLUMAC FRANKO KORWA^A (NAR.)

UZGAJIVA^ LANA

OZNAKA ZA RAZRED SISATI, SIKITI (O DECI)

MALOKRVAN ^OVEK

VODORAVNO: 1. @ena pilot, 2. Mesto kod Velike Plane - Engl. plemi}ka titula, 3. Savezna dr`ava u SAD - Stru~wak za gra|u qudskog tela, 4. Teniski klub (skr.) - Lik iz orijentalnih pri~a - Li~na zamenica, 5. Franc. modna ku}a - Raniji franc. fudbaler Zinedin, 6. Kalu|er, monah - Izaslanici, 7. Simbol ugqenika - Odmetnik, begunac, ka~ak - Povi{en ton „ge, 8. Aluminijumski (skr.) - Prevaranti, varalice - Oznaka za tonu, 9. Tra`iti s molbom - Rimski bog qubavi, 10. Iguman, opat (lat.) - Mesarska sekira, 11. Jezero u Irskoj - Provoditi dan - Kow u narodnoj pesmi, 12. Mudre misli, poslovice - Jezero u Finskoj, 13. Deli}i te~nosti - Dodatak za su{ewe uqanih boja, 14. Osamostaqewe, oslobo|ewe.

STRU^WACI ZA ANATOMIJU PROIZVO\A^ PIVA

28. I 12. SLOVO AZBUKE

Sr Gl pski as

GR^KO LETOVALI[TE POD OLIMPOM

IME PISCA ^EHOVA RANIJA GLUMICA

SPORTSKO ODELO

OPITI, NAPITI ILIJA ODMILA

QUBAVNIK ZVR^KA, ^VRGA DEO SEDMICE

IVOVA [UMA

USPRAVNO: 1. Fabrika alata - Prijateqi, 2. Mu{ko ime, Vojislav - Lirsko pesni{tvo, lirika, 3. Izudin odmila - @iè - Gomila, hrpa, 4. @ensko ime - Alkaloid opijuma, 5. Planina kod Beograda - Ostatak pri topqewu slanine - Rimski broj sto, 6. Li~na zamenica - Jako du{evno uzbu|ewe - ûdovi{te iz Loh Nesa, 7. Bilo kad - Aromati~ne naterije - In partibus (skr.), 8. âs (skr.) - Nizak teren, ravnica - Gr~ko poluostrvo, 9. Ime kanadske peva~ice Moriset - Profesor latinskog, 10. Eng. glumac Tim - Portugalski moreplovac Vasko - Kowi u narodnoj pesmi, 11. Krovopokriva~i - Raspored ~asova (ital.), 12. Upravna vlast, uprava.

SITNI GLODAR AUTO OZNAKA GR^KE

PA[WAK

IME PEVA^ICE BEKUTA

RAM

ZIDARSKI POMO]NICI VEZNIK

CARINIK

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: AVIJATI^ARKA, LOZOVIK, LORD, AJOVA, ANATOM, TK, ALADIN, VI, NAF NAF, ZIDAN, INOK, EMISARI, C, KA^KIN, GIS, ALU, VARALA, T, ISKATI, AMOR, PRIOR, SATARA, RI, DANITI, AT, IZREKE, INARI, KAPI, SIKATIV, EMANCIPACIJA

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: ALIBI, LIPEN, EBOLA, KENET, SR, TN, ATARI, NALIK, DRES, ANTON, R, KTITORKE, ABS, TOMOVI, ARIJANI, IP, LANAR, NERO, ANEMI^AR, R, ^K, ANATOMI, OPJANITI, IVIK, ^VOKA, LIVADA, MI[, ANA, ARGATI, CARINARNIK

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

8 8 9 5

7 2

SUDOKU 2

3 2

9 6 3 9

3 1 8

9 8

2 3

5 9

8 2 1

3 9 5

6 6

9 2

6 7

9 3

5 7 6

1 4 7

7 4

2 7 3 6

2 9

RE[EWE SUDOKU 2: 657 913 842 - 192 478 635 - 483 256 197 - 825 347 916 - 719 682 453 346 195 728 - 978 524 361 564 831 279 - 231 769 584 RE[EWE SUDOKU 1: 621 853 479 - 348 927 615 - 759 461 382 - 285 174 963 - 934 586 721 167 239 854 - 813 645 297 576 392 148 - 492 718 536

SVET POZNATIH

^etvrtak 16. novembar 2023. 29

Kako }erke najbogatijih Srba provode jesen ]erke srpskih bogata{a iz Srbije i iz dijaspore su od malih nogu okruène luksuzom i izobiqem. One mogu da dobiju sve {to poèle, ìve na visokoj nozi, obilaze najpoznatije svetske destinacije i imaju armiju pratilaca na Instagramu. Portal Nova.rs napravio je listu od pet }erki najbogatijih Srba, zavirio na wihove profile na dru{tvenim mreàma i bacio pogled kako se bogate naslednice provode ove jeseni.

EMA CEPTER ]erka Filipa Ceptera, 22-godi{wa Ema Cepter ìvi ìvot o kojem ène i devojke wenih godina mogu samo da sawaju. Ona kao naslednica vlasnika „Zepter International“ od malih nogu uìva u luksuzu. Verovatno se pitate kako se Ema Cepter provodi u ovim jesewim danima? Na kojoj destinaciji se ba{kari? Ema, koja se na Instagramu predstavqa kao „King Zepter“ i ima oko 14.000 pratilaca, ìvi u Londonu, ali dosta putuje, {to je i o~ekivano. Ona se pre nekoliko dana javila svojim pratiocima iz jednog kafi}a u Monaku, a dru{tvo joj prave ku}ni qubimci koje drì u naru~ju. Uz pi}e, u prijatnoj atmosferi, jasno je da se bogata naslednica Filipa Ceptera sjajno provodi.

ku sa starijom }erkom Sofijom i mla|om Serenom. Tamara ne skida osmeh sa lica, a slika pokazuje pravu jesewu uz opalo li{}e.

Sandra Mitrovi} Anastasija Gudeq Ivana Mi{kovi} Kari} IVANA MI[KOVI] KARI] Ivana Mi{kovi} Kari}, }erka biznismena Miroslava Mi{kovi}a, nosi titulu jedne od najbogatijih èna Srbije, ali se trudi da svoj ìvot drì u tajnosti. Zato je posebno zanimqivo videti {ta misteriozna Ivana radi ove jeseni. Ivana je nedavno objavila nekoliko fotografija sa Kipra, pa je o~igledno da je uìvawe u opadawu li{}a zamenila morskim ambijentom na ostrvu. Ona je uslikala selfi pored jednog vodopada, a pokazala je i kako izgleda u kupa}em kostimu dok upija sunce pored ba-

Ema Cepter

Tamara Eklston

zena. Ve~erwe sati provodi u dru{tvu, {to je i ovekove~ila fotkom. TAMARA EKLSTON Tamara Eklston, }erka milijardera Bernija Eklstona i nekada{we manekenke Slavice Radi} navikla je na rasko{an ìvot. Ona sa suprugom Xejom Rutlandom i dve }erke ìvi u 70 miliona dolara vrednoj vili u Velikoj Britaniji. Najnovija fotografija koju je postavila na Instagram pokazuje da joj je porodica iznad svega. Ona je objavila deli} uìvawa u par-

SANDRA MITROVI] Sandra Mitrovi} je }erka osniva~a i vlasnika Pinka @eqka Mitrovi}a i Sowe Mitrovi} Hani, popularne peva~ica iz devedesetih. Ona je tako|e navikla na luksuzan ìvot. Obrazovala se u Londonu, a potom i na Univerzitetu „Kolumbija“. Dosta putuje, {to i potvr|uju wene najnovije fotografije. Ona se pohvalila fotografijama sa filmskog festivala u San Dijegu. Iako je tamo bila poslom, mlada rediteqka je podelila i trenutke uìvawa u ~arima grada tokom jeseni. ANASTASIJA GUDEQ ]erka Svetlane Cece Ra`natovi}, Anastasija Gudeq, otkako se udala za fudbalera Nemawu Gudeqa, Srbiju je uglavnom zamenila [panijom. Wih dvoje ìve u Seviqi, a Anastasija ove jeseni verno bodri svog supruga na tribinama. Nedavno je objavila fotografiju sa stadiona, ali i deli} atmosfere iz ovog {panskog grada.

Xejmi Oliver pozvao Srbe da se prijave za Patrik Dempsi - najprivla~niji posao u wegovom novom restoranu u Beogradu ûveni britanski kuvar i TV lice Xejmi Oliver otvara restoran u Beogradu i tim povodom pozvao je zainteresovane da do|u i li~no apliciraju za posao. "Ako gajite strast prema hrani i ugostiteqstvu, prijavite se {to pre", poru~uje Xejmi. ûveni kuvar Xejmi Oliver je potrazi za radnicima koji }e raditi u wegovom novom lokalu "Xejmiz Italijan" u Hercegova~koj 14 u Beogradu. Zbog toga se li~no obratio qudima u Srbiji: "Zdravo, dragi qudi. Pozdrav od Xejmija Olivera. Imam sjajne vesti za vas. Otvaramo na{ prvi restoran u Srbiji u prelepom Beogradu. Moj tim i ja traìmo prave qude da do|u i pridruè se na{em timu. Ako gajite strast prema hrani i ugostiteqstvu i ako èlite da budete deo sjajnog tima kome je stalo do va{eg razvoja i zadovoqstva, prijavite nam se {to pre", istakao je Xejmi u snimku. Informacije o proceduri prijavqivawa se nalaze na zvani~nom sajtu restorana, a navedeno je da su potrebni zamenici {efova kuhiwe, kuvari, barmeni, pomo}no osobqe, menaxeri, konobari, hostese...

Sude}i po komentarima na dru{tvenim mre`ama, na otvarawe Xejmijevog restorana u Srbiji se jedva ~ekalo. Pratioci su mu uputili srda~nu dobrodo{licu i nisu krili odu{evqewe: "Pratim Xejmijev rad godinama, do}i }u sigurno u restoran", "Ovo je divna vest, dobro nam do{ao", pisali su. Nedavno je budu}im posetiocima poru~eno da }e ih u "Xejmiz Italijanu" u Hercegova~koj o~ekivati odli~na hrana i dobra energija: "Ponosan sam na "Xejmiz Italijan". Na{ sjajan tim je kao velika porodica - brinu}e se o vama dok u`ivate u ukusnoj hrani, pripremqenoj od izvrsno odabranih namirnica. Odli~na hrana, vrhunska energija i prelep ambijent", izjava je ~uvenog kuvara. Xejmi Oliver se proslavio TV emisijama u kojima je pripremao obroke na brz i jednostavan na~in. Osnovao je lanac restorana poznat kao "Xejmiz Italijan"(Jamie's italian), a ti ugostiteqski objekti su se nizali u Velikoj Britaniji, Brazilu, Portugaliji, Ma|arskoj, Kipru, Indiji, Kataru, Saudijskoj Arabiji i sada je red do{ao i na Srbiju.

mu{karac na svetu Patrik Dempsi je ameri~ki glumac i voza~ auto-trka koji je osvojio srca miliona gledalaca svojom ulogom neurohirurga Dereka „Mekdrimi” [eparda u popularnoj medicinskoj seriji „Uvod u anatomiju”. Ove godine, on je, tako|e, osvojio titulu najprivla~nijeg mu{karca na svetu po izboru ~asopisa Pipl. Sa svojih 57 godina, Patrik je drugi najstariji slavni ~ovek koji je dobio to priznawe, posle Ri~arda Gira, koji je bio izabran 1999. godine kada je imao 50 godina. Dempsi je otkrio da je bio potpuno {okiran kada je ~uo vest i da je mislio da je to {ala. „Po~eo sam da se smejem, kao, ovo je {ala, zar ne?”, rekao je on za Pipl. „Potpuno sam zaboravio na to i nikada nisam ni razmi{qao da }u biti u ovom poloàju. Tako da je ovo dobro za moj ego”.On je dodao da je sre}an {to mu se ova titula desila u ovoj fazi ìvota i da mu to daje platformu da to iskoristi za ne{to pozitivno. On je, tako|e, rekao da }e wegova deca - Talula, 21 i blizanci Darbi i Salivan, 16, koje je dobio sa suprugom Xilijan Fink - ga drè skromnim i da }e se {aliti na wegov ra~un. Dempsi je ro|en 1966. godine u Mejnu i

po~eo je gluma~ku karijeru kao tinejxer. Postao zvezda u devedesetim godinama sa ulogama u romanti~nim komedijama kao {to su „Odbegla mlada” i „Sweet Home Alabama”. Wegov najve}i uspeh je bio uloga u TV seriji „Uvod u anatomiju”, koju je igrao od 2005. do 2015. godine, da bi se vratio u 2020. i 2021. godini kao gostuju}i lik. Dempsi je, tako|e, posve}en humanitarnom radu i osnovao je fondaciju Patrik Dempsi Centar za kancer Nada i Isceqewe, koja pru`a podr{ku qudima koji se bore sa rakom i wihovim porodicama. On je tou~inio u spomen svoje majke, koja je preminula od raka jajnika 2014. godine.„Ona je bila moj heroj i moj uzor”, istakao je Patrik. „Ona me je nau~ila da budem saose}ajan i da poma`em drugima”.

30 ^etvrtak 16. novembar 2023.

Milman na Australijan openu zavr{ava tenisku karijeru Australijski teniser Xon Milman saop{tio je da }e zavr{iti karijeru u januaru na Otvorenom prvenstvu Australije u Sidneju. Milman je rekao da su ga, „naàlost, godine sustigle”. „Telo je zaista slomqeno. Ovo je bila fantasti~na karijera, ali spreman sam da probam ne{to drugo”, rekao je 34-godi{wi Milman za Kanal Devet u Brizbejnu, preneli su australijski mediji. Milman }e igrati za reprezentaciju na Junajted kupu, pre nego {to zavr{i karijeru na Australijan openu, koji }e se odràti od 14. do 28. januara 2024. godine u Sidneju. „[to se mene ti~e i na~ina na koji igram, moram da igram 11 meseci godi{we i jednostavno vi{e ne mogu to da radim. I daqe mogu da igram na visokom nivou, ali ne svakodnevno. Telo mi ne dozvoqava. Sve te godine fizi~kih napora na terenu su me sustigle”, naveo je Milman, koji je ove godine igrao samo na deset turnira, javqa Beta. Milman planira da studira slede}e godine. „Poti~em iz skromne, vredne porodice i nisam bio neki sjajni junior. Ali radio sam naporno za ovo i imao sam ciq. Uradio sam sve {to je mogu}e da iscedim sve iz sebe i nadam se da }e qudi videti da sam sve izvukao iz svoje igre”, rekao je on. Najboqi plasman u karijeri ostvario je 2018. godine kada je bio 33. na ATP listi, nedugo po{to je pobedio tada drugog igra~a sveta [vajcarca Roxera Federera za plasman u ~etvrtfinale Ju-Es opena. To je bio wegov najboqi rezultat u 30 nastupa na grend slem turnirima. „Sre}an sam {to sam ispunio san i igrao profesionalni tenis. Bilo je uzbudqivo. Imao sam posebne trenutke na terenu”, rekao je Milman i istakao takmi~ewa na Olimpijskim igrama i u Dejvis kupu. On je odlu~an da igra u januaru na Australijan openu, pred porodicom, a posebno roditeqima Ronom i [onom. „To je razlog zbog kojeg sam na terenu i igram uz bol. Nadam se da }u odigrati nekoliko me~eva, da navijaju za mene i nadam se da }u ih u~initi ponosnim”, rekao je Milman. Milman je trenutno 436. na svetskoj rang-listi, ali moè da koristi za{ti}eni renking od 217. na listi i igra}e u kvalifikacijama za prvi grend slem turnir u sezoni 2024. godine.

SPORT

SRPSKI AS IZ UGLA SAIGRA^A:

„Joki} nikada ne leti previsoko“ U timu Denver Nagetsa od ove sezone nalazi se i Xastin Holidej, koji nema bitnu i veliku ulogu, ali se trudi da u~i i napreduje pogotovo gledaju}i Nikolu Joki}a za koga ima samo re~i hvale. Holideja kod srpskog asa najvi{e impresionira skromnost i to {to zbog pohvala „ne leti previsoko”. U novu sezonu Nikola Joki} u{ao je furiozno, na devet utakmica Denver ima samo jedan poraz i ~ini se da trenutno u redovima Nagetsa sve ide po planu. Najve}a zahvalnost za to svakako ide srpskom asu koji iz me~a u me~ pokazuje da samo nastavqa tamo gde je stao pro{le sezone, a o wegovom u~inku govorio je i Xastin Holidej. „Nebitno ko nam do|e u goste ili ko {ta radi, Joki} nikada ne leti previsoko, ali i ne pada prenisko. Znam da on u`iva igraju}i ko{arku, ali ako ste ga videli, a mnogi pri~aju o wegovom izrazu lica, u stilu, iza{ao je na teren, ubi}e vas i onda ide na slede}i me~. On uop{te ne brine za li~ne pohvale {to mislim da je prili~no dobro”, rekao je Holidej. Novom ~lanu Denvera dopada se da igra u timu sa Joki}em zbog

wegovog pristupa ko{arci. „Igramo mnogo utakmica. Joki} je deo svega toga. On je takav da uvek ka`e, „u redu, idemo daqe”. Kao kod izgubqene lopte jednog dana. Svi smo znali {ta je hteo da uradi. Ako to pro|e, to je veliki potez. Ako ne, to je {to je. Mislim da smo timski dobri u tome. Nije u stilu, „do|avola, izgubili smo loptu”. Ne, mi moramo da pobedimo ovaj me~. To je gotovo. Deo je igre”, zakqu~io je

Engleska ispratila Bobija ^arltona Princ Vilijam i brojni ugledni poslenici iz sveta sporta prisustvovali su sahrani engle-

^arlton, koji se smatra najve}im engleskim fudbalerom u istoriji, preminuo je pro{log

skog sportskog velikana, biv{eg fudbalera Man~ester junajteda - Bobija ^arltona.

meseca u 86. godini. Ispra}aju legendarnog fudbalera prisustvovalo je oko 1.000

"NIKAD NE]U ZABORAVITI PRVU NO] U ZATVORU!"

Beker o iskustvu koje ga je potpuno promenilo: Kad ~ujem igra~e da se `ale na pritisak, smejem se

Boris Beker vi{e ne razume igra~e koji se àle na stvari sa kojima moraju da se suo~avaju na terenu. Nemac je mi{qewa da su sve te pote{ko}e ni{ta u pore|ewu sa onim {to je on doìveo u zatvoru pro{le godine. [estostruki grend slem {ampion proveo je osam meseci u zatvoru u Ujediwenom Kraqevstvu zbog nezakonitog skrivawa imovine u svom ste~ajnom zahtevu. Prvobitna kazna je bila dve i po godine, ali je Bekerovo pu{tawe na slobodu bilo ubrzano, {to je dovelo do toga da je pre Boì}a deportovan nazad u Nema~ku. Govore}i za L'Ekipe nekada{wi trener Novaka \okovi}a prisetio se dana koje je proveo iza re{etaka. - Nikad ne}u zaboraviti tu prvu no} u zatvoru. Kada ~ujem igra~e kako se àle na pritisak sa kojim se suo~avaju na brejk lopti, smejem se. Kada ~ujem da se igra~i àle na kvalitet hrane, smejem se. Kada ~ujem da se igra~i àle na treninge i uslove na terenu, smejem se. To je ni{ta u pore|ewu sa zatvorom. Prvu i posledwu no} ne spavate ni sekunde - rekao je Beker. Dodaje da je, bez obzira na sve {to je uradio u sportu, u zatvoru bio niko i ni{ta. - Ti si niko u zatvoru. Ti si samo broj. Moj je bio A2923EV. Nisam se zvao Boris. Bio sam broj. I ne zanima ih ko si. Beker se izuzetno pokajao nakon zatvorske kazne, rekav{i da ga je to nau~ilo veoma "skupoj i bolnoj" lekciji koja mu je pomogla da ponovo otkrije osobu kakva je nekada bio. Od povratka u Nema~ku, Beker se ponovo vratio na teniski teren, a sada radi kao trener 20-godi{we danske senzacije Holgera Runea.

Holidej. Ameri~ki ko{arka{ do sada je igrao na tri utakmice od po~etka sezone, prose~no je na terenu bio malo preko pet minuta i postizao je po dva poena. Holidej ima 34 godine i duga~ku NBA karijeru koja je po~ela 2013. godine u Filadelfiji. Igrao je za Golden Stejt, Atlantu, ^ikago, Wujork, Memfis, Indijanu, Sakramento, Dalas, da bi potom stigao u Denver.

qudi, ukqu~uju}i biv{e saigra~e i vode}e sportske li~nosti. Navija~ Derek Prat je putovao vi{e od 160 kilometara iz Hertford{ira, kako bi se oprostio od "pravog xentlmena". "On zapravo nije èleo da bude u centru pa`we, samo je obavqao svoj posao. Bio je zaista dobra osoba. Da ima vi{e Bobija ârltona, svet bi bio lep{e mesto", rekao je Prat. Pogrebna povorka je krenula sa Old Traforda, gde je pro{la kroz po~asnu gardu koju su ~inili timovi Junajtedove akademije i nastavila ka katedrali u kojoj su, izme|u ostaih bili biv{i menaxer Junajteda Aleks Ferguson, predsednik UEFA Aleksander êferin i trener reprezentacije Engleske Geret Sautgejt.

Mesi: Gvardiola je ”naneo mnogo {tete fudbalu”, svi `ele da ga kopiraju Igra~ Intera iz Majamija i argentinski reprezentativac Lionel Mesi izjavio je da je menaxer Man~ester sitija Pep Gvardiola „naneo mnogo {tete fudbalu”, po{to brojni treneri poku{avaju da kopiraju katalonskog stru~waka, prenosi {panski Movistar plus. Mesi i Gvardiola su sara|ivali od 2008. do 2012. godine u Barseloni. Brojni stru~waci su tvrdili da je Barselona tada igrala najlep{i fudbal u istoriji ovog sporta. „Gvardiola je naneo mnogo {tete fudbalu. Svi misle da }e da bude lako ako kopiraju wegov stil. Ali, naravno to nije slu~aj”, rekao je Mesi. Na pitawe da li smatra da je Gvardiola najboqi trener u istoriji fudbala, Mesi je odgovorio: „Nema sumwe da je Gvardiola veoma poseban. Pogotovo na~in na koji gleda svaku utakmicu, pripreme za me~ i na~in na koji razmewuje taktiku sa vama”, istakao je Mesi. Gvardiola je trenirao Barselonu od 2008. do 2012. godine, a potom je od 2013. do 2016. vodio Bajern. On je menaxer Man~ester sitija od 2016. godine.

SPORT

^etvrtak 16. novembar 2023. 31

Piksi: Imamo pameti, kvaliteta i motivacije da pobedimo Bugarsku "OVO JE NEVI\ENO!" NASTAVQA SE HAOS U GRUPI SRBIJE:

Ma|ari èstoko udarili na Bugare Fudbalski savez Ma|arske (MLSZ) oglasio se posle de{avawa sa Bugarskom, koja je imala zavrzlamu oko doma}instva za me~ sa Ma|arima. Cela zavrzlama krenula je posle odluke FS Bugarske da wihov nacionalni tim, umesto u Sofiji, do~eka selekciju Ma|arske u Plovdivu, i to bez prisustva gledalaca. U dopisu koji je poslat UEFA navodi se da postoji bojazan od protesta protiv Fudbalskog saveza Bugarske, ali i mogu}ih opasnosti za gostuju}u reprezentaciju. Evropska fudbalska unija (UEFA) naloìla je ranije tokom dana da me~ izme|u Bugarske i Ma|arske bude odigran u ~etvrtak u Sofiji bez prisustva navija~a. Utakmica }e se igrati ipak u Sofiji, a sada su se Ma|ari oglasili i udarili na Bugare. Stav na{eg Saveza je da je pona{awe bugarskog Saveza bez presedana, neozbiqno i nesportsko. Ovo je nevi|ena situacija u me|unarodnom fudbalu. Na zahtev BFU, UEFA je pro{le nedeqe prvi put promenila lokaciju utakmice, a danas drugi put i naredila da se utakmica odigra iza zatvorenih vrata. Va`no je naglasiti da, prema pravilima, UEFA ima pravo da donese takvu odluku u vanrednoj situaciji, kao {to je bezbednosni rizik, a gostuju}i savez nema pravo veta na takvu odluku. Imaju}i u vidu navedeno, MLSZ je pro{le nedeqe poku{ao da postupi na sportski na~in. Iako se prevashodno zbog navija~a na{e reprezentacije nismo sloìli sa kasnom promenom mesta, a posebno sa odlukom o zatvorenim tribinama, morali smo da prihvatimo odluku.

Quti zbog haosa pred utakmicu

Ono {to je Savez organizator uradio posledwih nedeqa je bez presedana, potpuno neopravdano i ozbiqno nesportski. Ovako ne mo`ete organizovati ni porodi~ni odmor, a kamoli me|unarodnu fudbalsku utakmicu sa ozbiqnim ulogom, koja ukqu~uje mnogo qudi i interesuje milione gledalaca. BFU je i UEFA i nas doveo u nemogu}u situaciju, iskoristiv{i ~iwenicu da obe organizacije imaju na umu sportski duh i u svakom slu~aju nastoje da se pitawe plasmana na EP re{i na terenu.

Bugarima ne treba ni{ta, ali Ma|arima treba bod da overe plasman

Na osnovu pravila, situacija je jasna: da na{a reprezentacija ne otputuje na mesto utakmice koje je sada odre|eno, izgubila bi me~ bez igre, {to je neprihvatqiva opcija za sve Ma|are koji vole fudbal. Zbog toga se MLSZ prilago|ava odluci i na{ tim kre}e sutra u Sofiju, a u ~etvrtak }e, uz podr{ku navija~a koja }e se osetiti izdaleka, u~initi sve da izbori za plasman na EP, zakqu~uje se u saop{tewu. Kao grom iz vedra neba odjeknula je informacija da }e reprezentacija Bugarske da bude izba~ena iz kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, {to bi doprinelo tome da se Srbija na|e na prvom mestu Grupe G. Pa ipak, to }e ostati samo na kuloarskim pri~ama. Kako Sportal saznaje iz izvora bliskim UEFA, Bugari }e do~ekati Ma|arsku, ipak, u Sofiji. UEFA je posle toga utakmicu proglasila visokorizi~nom, usvojiv{i molbu Bugara, ali... Stadion "Hristo Botev" u Plovdivu nije spreman da ugosti ekipe, s obzirom na to da se nalazi u fazi rekonstrukcije i nemogu}a misija je da bude posao zavr{en za dva dana, odnosno do ~etvrtka, kada je me~ na programu. Po~ele su da kru`e informacije da }e zbog toga Bugarska da bude izba~ena iz kvalifikacija. Najdaqe je oti{ao ma|arski "Nemzeti sport", koji je preneo da, ukoliko bi Bugarska bila diskvalifikovana, Srbija dobija {ansu da zauzme prvo mesto u grupi - {to bi ostavilo uticaj i na sastav {e{ira na Evropskom prvenstvu! Prema pravilima UEFA, ukoliko neka reprezentacija bude diskvalifikovana - weni rezultati se bri{u. U tom krugu najmawe bi izgubila Srbija, po{to je odigrali 1:1 sa Bugarskom u Razgradu. Ma|arska bi izgubila tri boda, Crna Gora {est, dok bi Litvanci ostali bez ~etiri. Ali, ponovimo, od toga ne}e biti ni{ta. Kako saznajemo, Bugarska ne}e biti diskvalifikovana, ali prema informacijama koje smo dobili, me~ }e ipak mbiti odigran u Sofiji.

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojkovi} Piksi, izjavio je u Staroj Pazovi da wegov tim ima dovoqno pameti, kvaliteta i motivacije da pobedi Bugarsku u me~u kvalifikacija za EP 2024. godine. "Orlove" u narednom periodu o~ekuju dve utakmice, prijateqska sa Belgijom, a potom i ona sa Bugarskom za plasman na Evropsko prvenstvo. Selektor Stojkovi} je rekao da }e Sergej Milinkovi}-Savi} i Darko Lazovi} propustiti pomenuta dva me~a. "Lazovi} ima problema sa povredom zadwe loè, a Sergej Milinkovi}-Savi} sa ligamentima kolena. Mijat Ga}inovi} ne}e igrati iz istih razloga, iako nije stavqen na spisak. Sr|an Babi} ne}e do}i na pripreme zbog upale grla, a ako bude boqe prikqu~i}e se u sredu. Imamo dovoqno pameti, kvaliteta i motivacije da pobedimo Bugarsku", rekao je Stojkovi} na konferenciji za medije u Staroj Pazovi. Srbija }e 15. novembra u Briselu odigrati prijateqski me~ sa Belgijom. Izabranici Dragana Stojkovi}a }e ~etiri dana kasnije biti doma}ini Bugarskoj u Leskovcu u posledwem me~u kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, koje }e biti odràno naredne godine u Nema~koj. "Imamo te{ku utakmu sa jakom ekipom Belgije, da ne nabrajam imena. Dolazi u delikatnom momentu, jer na{ najve}i fokus je na Bugarsku. Podeli}emo minutaù u Briselu, a za nas je najva`nije da odigramo najboqe {to moèmo. Koliko mi bili u Briselu, misli }e nam biti u Leskovcu. Znamo ciq i èlimo da ga ostvarimo. Igramo utakmicu na doma}em terenu i uz svo po{tovawe prema Bugarskoj smatramo da imamo dovoqno pameti, kvaliteta, motivacije

i svega onoga {to bi jedan tim trebalo da ima da pobedimo Bugarsku. Sve je u na{im rukama i sami odlu~ujemo. Jesu promenili selektora, ali selektor ne igra. Jo{ nisam video da je jedan u{ao u teren i da je igrao", dodao je selektor Stojkovi}. On je istakao da je bitan kolektiv i srpski fudbal, a ne pojedinac. "Uspeh reprezentacije je mnogo va`an i krucijalan za srpski fudbal. Taj uspeh ne}u pripisati sebi. Ja sam neko ko je vrlo racionalan i ko ostavqa prostor drugima da se raduju, a meni }e biti privatna i trenerska satisfakcija da qude koje vodim, koje u~im i motivi{em, naprave iskorak i odu na EP. Ima vremena, pa da ne pri~amo u napred, ciq je za sve nas isti. Kada zavr{imo kvalifikacije i odemo na EP, bi}u ponosan. Na sebe i svoj tim, na sve igra~e i FSS. Kao i na sve qude koji misle pozitivno. @elim da na{em fudbalu donesem veliki uspeh. Rezultati u Evropi nisu tako dobri, kada je re~ o na{im klubovima. To je velika opomena da budemo mnogo boqi. Da ne budemo samo hrabri, ve} da rezultatima opravdamo o~ekivawa. Protivnici su daleko boqi i ja~i", naveo je selektor Srbije i nastavio: "Ne bojim se {to se reprezentacije ti~e. Imamo igra~e za budu}nost. Radimo na tome da prona|emo zamene onima kojima }e EP 2024. verovatno biti po-

sledwe takmi~ewe. Ne}e reprezentacija trpeti. Imamo Lu~i}a, Ili}a, Mitrovi}a... Ili} moè kao Van Basten da daje golove, nisam to znao. Mislio sam da je Van Basten na terenu, takav je gol dao ûkari~kom da je za svaku pohvalu. Tu je i mali Nedeqkovi} iz Zvezde, ne bi bilo iznena|ewe da je i on pozvan". Fudbalsku reprezentaciju Srbije }e zbog kazne UEFA u Leskovcu da bodre samo deca do 14 godina. "Kada }emo da nau~imo neke stvari, koliko da nas ka`wavaju da bi nam do{lo iz ... u glavu. Treba da se nau~imo pameti, da igramo u normalnom ambijentu. A ne da non-stop budemo ka`wavani, da trpimo kritike, ne znam {ta se to de{ava, za{to se to radi. Nema potrebe. Fudbal je radost, praznik, ne{to mnogo lepo. Qudi moraju da shvate. Lepo je to {to }e do}i, ali dajte da odigramo u normalnim uslovima. Vaqda se ovo vi{e ne}e de{avati", istakao je Stojkovi}. Srbiji }e biti dovoqan bod na me~u sa Bugarskom za plasman na EP 2024. "Orlovi" mogu da obezbede plasman na kontinentalni {ampionat ve} 16. novembra ako Crna Gora ne pobedi Litvaniju. Prvo mesto na tabeli grupe G kvalifikacija za EP 2024. drì Ma|arska sa 14 bodova, Srbija je druga sa 13, a Crna Gora se nalazi na tre}oj poziciji sa osam. Litvanija je tre}a sa {est, dok je Bugarska posledwa sa dva.

THURSDAY  ^ETVRTAK 16. 11. 2023.

VLADAR KRUNISAN OSMI PUT!

Novaku uru~en trofej za najboqeg tenisera godine Najboqem teniseru sveta, Srbinu Novaku \okovi}u, uru~en je u Torinu pehar za najboqeg igra~a u ovoj godini. \okovi}u je pehar uru~io predsednik Udru`ewa teniskih profesionalaca (ATP) Andrea Gaudenci uo~i me~a prvog kola Crvene grupe na Zavr{nom mastersu u Torinu, izme|u [panca Karlosa Alkaraza i Nemca Aleksandra Zvereva. "Ovo je kruna sezone. Zavr{iti godinu kao broj jedan je san svakog tenisera. Jedna od najte`ih stvari koje mogu da se urade u na{em sportu. Uz grend slem biti broj jedan, to su dugo godina bile najva`nije stvari za sve igra~e. Da budem u stawu da stojim ovde, blagosloven sam zbog toga. Ho}u da zahvalim svima, koji su bili sa mnom. To je

timski napor. Stojim ovde sam, ali jedva ~ekam da proslavim ovo sa wima. Ovo je veliko dostignu}e i jako sam ponosan na to", izjavio je \okovi} pre nego {to mu je uru~en trofej. \okovi} je u nedequ uve~e obezbedio prvo mesto na ATP listi na kraju godine, osmi put u karijeri, po{to je u prvom kolu Zelene grupe zavr{nog Mastersa u Torinu pobedio Danca Holgera Runea 7:6 (7:4), 6:7 (1:7), 6:3. \okovi}u je pre po~etka turnira u Torinu bila neophodna samo jedna pobeda da bi obezbedio prvo mesto na kraju sezone i uspeo je to posle vi{e od tri sata velike borbe. Ujedno, srpski teniser }e "probiti" i magi~nu brojku od 400 nedeqa na vrhu ATP liste.

Novakovih 400

Najboqi teniser svih vremena obezbedio rekord koji }e te{ko biti nadma{en

Novak \okovi} pobedom nad Holgerom Runeom u prvoj rundi Zavr{nog turnira u Torinu obezbedio je da godinu zavr{i na prvom mestu ATP rang-liste. \okovi}u je u Torinu bio do-

voqan jedan trijumf da sa~uva tron i to je u~inio ve} u prvom svom nastupu u "Zelenoj grupi". Novak je tako matemati~ki obezbedio prvu poziciju i ~ak osmi osmi put u karijeri }e go-

Novi poraz Alkaraza, Zverev posle preokreta do pobede nad favorizovanim [pancem Nema~ki teniser Aleksandar Zverev savladao je [panca Karlosa Alkaraza 6:7 (3:7), 6:3, 6:4 u prvom me~u Crvene grupe na zavr{nom Mastersu u Torinu. Dvostruki osvaja~ zavr{nog turnira nadoknadio je set minusa i sada u me|usobnom skoru vodi 4:3. Alkaraz je upisao tre}i uzastopni poraz - prvo je u [angaju izgubio od Dimitrova, a potom od Safijulina u Parizu.

Ruski derbi pripao Medvedevu, Rubqov bez re{ewa u prvom kolu Ruski teniser Danil Medvedev savladao je sunarodnika Andreja Rubqova sa 2-0 u setovima u me~u prvog kola na Zavr{nom mastersu u Torinu. Zanimqivo je bilo u prvom kolu Grupe B na Zavr{nom mastersu u Torinu u duelu Medvedeva i Rubqova. Ruski derbi pripao je tre}em teniseru sveta, nakon sat i po tenisa. Najve}a borba vi|ena je u prvom setu, koji je sam trajao oko sat vremena. dinu zavr{iti na ~elu teniskog karavana, ~ime je samo pove}ao sopstveni rekord. Iza wega su ostali Pit Sampras sa {est takvih godina, odnosno Roxer Federer i Rafael Nadal sa po pet. I ne samo to, ovim uspehom potvrdio je jo{ jedan rezultat koji }e te{ko biti nadma{en – probi}e magi~nu granicu od 400 sedmica kao "broj 1". Obezbedio je najmawe 406 nedeqa s obzirom na to da je onim najboqim teniserima ovo posledwi turnir u sezoni i slede}i nalet rivala, pre svih Karlosa Alkaraza, do~eka}e u januaru u Australiji. Prvi iza wega na ve~noj rang-listi je spomenuti Federer sa 310 nedeqa. \okovi} sigurno ne}e `eleti da se zaustavi na ovome i napa{}e titulu u Torinu, sedmu na zavr{nim turnirima. Nole slomio dva reketa, ali pobedio: Izviwavam se deci koja su gledala Hteo sam odmah da dobijem

prvi me~ i obezbedim "broj 1" na kraju godine, sam sebi sam stavio taj pritisak, ali sam uspeo i "rasteretio" sam se za nastavak turnira, rekao je najboqi teniser sveta Novak \okovi} posle pobede protiv Danca Holgera Runea (2:1) na startu zavr{nog Mastersa u Torinu. "Bio je te`ak me~, uvek je tako protiv Runea, igrao je sjajno. Imao sam taj pad u taj-brejku drugog seta, ali sam tre}i odigrao sasvim solidno. Ciq je ispuwen i sve sada preko je bonus", istakao je \okovi}, koji brani titulu i sada `eli da sedmi put osvoji zavr{ni Masters. Me~ }e se pamtiti po tome {to je "slomio dva reketa" nakon izgubqenog seta. "Izviwavam se deci koja su gledala", na{alio se \okovi} i zahvalio italijanskoj publici na podr{ci, uz opasku da se u Torinu, ba{ kao i Rimu ose}a kao kod ku}e, {to je "dokumentovao" i obra}awem na te~nom italijanskom jeziku.