Srpski glas 16. jul

Velike vru}ine

odnele

vi{e od 10.000 `ivota {irom Evrope

Vi{e od 10 hiqada dodatnih smrtnih slu~ajeva posledica je ekstremnih vru}ina koje su zahvatile evropski kontinent. Najvi{e `rtava toplotnog talasa bilo je me|u pripadnicima starije populacije, a ono {to je posebno zastra{uju}e jeste {to se ova brojka odnosi samo na posledwu nedequ juna.

Veliki deo evropskog kontinenta krajem juna suo~io se sa nezapam}enim vru}inama - temperature preko 40 stepeni Celzijusa zabele`ene su u vi{e zemaqa, od kojih je najdramati~nija situacija bila u Francuskoj, dok je crveni meteoalarm aktiviran i u Velikoj Britaniji i jo{ nekoliko dr`ava {irom kontinenta. Usled ovakvih klimatskih uslova do{lo je i do pogor{awa zdravstvenog stawa stanovnika Evrope, a na`alost, i do porasta broja smrtnih slu~ajeva. Pokazateqi dodatnih smrtnih slu~ajeva, na koje se poziva evropska mre`a za monitoring smrtnosti Euro MOMO su zapawuju}i: broj `rtava toplotnog talasa u 26. nedeqi ove godine, odnosno u periodu izme|u 22. i 28. juna, iznosi 10.651. Pove}an broj smrtnih slu~ajeva zabele`en je u svim starosnim kategorijama, iako je najve}i porast me|u `iteqima Evrope starijim od 65 godina - u ovoj grupi smrtnost je prema{ila normalne pokazateqe za 9.800 slu~ajeva. Dece mla|e od 14 godina, usled abnormalnih vru}ina, stradalo je oko 60 vi{e, dok je qudi izme|u 15 i 44 godine preminulo 141 vi{e nego ina~e, pi{u RIA Novosti. Kako bi se spre~ile potencijalne nove `rtve toplotnog talasa, Gradsko ve}e Pariza donelo je odluku o otvarawu novih prostora za rashla|ivawe gra|ana i turista i omogu}ilo kori{}ewe ure|aja za hla|ewe na otvorenim terasama i u ba{tama lokala. Istovremeno, uprave Ajfelove kule, muzeja Luvr i Orsej odlu~ile su da skrate radno vreme, preneli su francuski mediji.

U borbu sa posledicama visokih temperatura ukqu~ili su se i vatrogasci, koji u Francuskoj ~esto prvi interveni{u u hitnim slu~ajevima - wima su u pomo} pritekli lanci supermarketa, koji su donirali nekoliko tona leda za spasavawe gra|ana pogo|enih ekstremnim vru}inama. Kako bi smawile broj hitnih intervencija i dodatno optere}ewe zdravstvenog sistema, vlasti su uvele privremenu zabranu konzumirawa alkohola na ulicama i drugim javnim povr{inama u Parizu.

Makron do~ekao Vu~i}a

Predsednik Francuske Emanuel Makron priredio je sve~anu ve~eru u Jelisejskoj palati na koju su pozvani {efova dr`ava i vlada koji su prisustvovali vojnoj paradi povodom Dana pada Bastiqe, a kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

Vu~i}a je ispred Jelisejske palate do~ekao predsednik Makron.

Ve~eri prisustvuju zvani~nici, {efovi dr`ava i vlada vi{e zemaqa sveta, me|u kojima su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, generalni sekretar NATO-a Mark Rute, kancelar Nema~ke Fridrih Merc, premijer [panije Pedro San~ez, predsednik Vlade Gr~ke Kirijakos Micotakis, premijer Poqske Donald Tusk, predsednik Kipra Nikos Hristodulidis, premijer Irske Majkl Martin i premijer ^e{ke Andrej Babi{. Tako|e, ve~eri prisustvuju i lideri iz regiona, me|u kojima premijer Hrvatske Andrej Plenkovi}, predsednik Vlade Bugarske Rumen Radev, predsednik Crne Gore Jakov Milatovi}, premijer Albanije Edi Rama. U Parizu }e se sutra odr`ati velika vojna parada povodom Dana Republike Francuske - Dan pad Bastiqe, a woj }e prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

Ovo je prvi put da je jedan predsednik Srbije dobio poziv

da prisustvuje vojnoj paradi povodom nacionalnog dana Francuske. Vu~i} }e na sve~anosti jedini predstavqati zemqu koja nije ni ~lan NATO-a, ni EU, ni tzv „koalicije voqnih”. Kako se navodi na zvani~nom sajtu Ministarstva odbrane Francuske, na paradi }e defilovati 6.686 francuskih vojnika, 315 vozila, 98 aviona, 33 helikoptera, kao i 193 kowa iz Kowi~kog puka Republikanske garde. Na vojnoj paradi ove godine }e se obele`iti i jubilej, 400 godina od osnivawa francuske mornarice. Ovogodi{wa parada nosi poruku „strate{kog bu|ewa Evrope”, a prema pisawima francuskih medija Francuska tom paradom `eli da prika`e ja~awe evropske odbrane, spremnost NATO saveznika, razvoj francuskih vojnih sposobnosti, kao i zna~aj nuklearnog odvra}awa u evropskoj bezbedno-

snoj strategiji. Dan Republike Francuske obele`ava se povodom pada Bastiqe i po~etka Francuske revolucije 14. jula 1789. godine.

Pad Bastiqe, 14. jula 1789. godine predstavqa simbol kraja francuske apsolutisti~ke monarhije, kada su revolucionari upali u tvr|avu Bastiqa i zatvor u Parizu. Nakon toga, 26. augusta 1789. godine usvojena je Deklaracija o qudskim i gra|anskim pravima, kojom su kasnije utemeqene francuske nacionalne vrednosti - sloboda, jednakost i bratstvo. Francuska 14. jul kao Dan Republike slavi od 1880. godine, kada ga je kao Nacionalni praznik zvani~no proglasio tada Parlament Tre}e Francuske Republike.

Od zavr{etka Prvog svetskog rata vojna parada tradicionalno prolazi avenijom [anzelize u Parizu.

Preminuo doajen srpskog

filma \or|e Kadijevi}

Veliki filmski i televizijski rediteq, scenarista, istori~ar umetnosti i likovni kriti~ar \or|e Kadijevi} preminuo je 10. jula u Beogradu u 94. godini.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Ro|en u [ibeniku 6. januara 1933. godine, \or|e Kadi-

tirica” iz 1973. godine, zasnovanom na pripoveci Milovana Gli{i}a, Kadijevi} je stvorio prvi srpski horor film, delo koje i danas u`iva kultni status i smatra se remek-delom `anra.

Wegov opus obuhvata i druga zna~ajna ostvarewa poput fil-

jevi} je diplomirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Upravo je ta akademska podloga duboko oblikovala wegov filmski izraz, koji se odlikovao izuzetnom vizuelnom estetikom i promi{qenim kompozicijama kadra, prenosi RTS. Wegovo ime postalo je sinonim za po~etke horor `anra na ovim prostorima. Filmom „Lep-

mova „Sveto mesto” i „Darovi moje ro|ake Marije”. Pored igranog filma, Kadijevi} je ostavio dubok trag i na televiziji. Wegova serija „Vuk Karaxi}” (1987-1988) osvojila je Gran pri na televizijskom festivalu u Rimu kao najboqa evropska serija i predstavqa jedan od vrhunaca jugoslovenske televizijske produkcije. Pored filmskog rada, bio je

ceweni istori~ar umetnosti, esejista i likovni kriti~ar. Objavio je veliki broj stru~nih i publicisti~kih tekstova o filmu, slikarstvu i estetici, a tokom karijere bio je dobitnik brojnih doma}ih priznawa za doprinos filmskoj umetnosti i kulturi.

Kadijevi}ev pristup filmu je bio intelektualan i filozofski. Smatrao je da film mora da bude „filozofski kategorisan” i govorio o „lepoti u metafizi~kom smislu”. Za wega, svaki kadar je bio va`an, poput detaqa na renesansnoj slici, a razlika izme|u bioskopskog i televizijskog filma bila je tema vredna duboke analize. Taj pristup, u kojem se prepli}u istorija umetnosti, mitologija i filozofija, bio je za{titni znak wegovog celokupnog opusa.

Za svoje stvarala{tvo dobio je brojna priznawa, ukqu~uju}i Sretewski orden Republike Srbije 2020. godine, nagradu za `ivotno delo „Dositej Obradovi}” 2024. godine, kao i „Zlatni pe~at”, najvi{e priznawe Jugoslovenske kinoteke. Odlaskom \or|a Kadijevi}a, srpska kultura izgubila je ne samo velikog rediteqa, ve} i jednog od posledwih renesansnih intelektualaca koji je umetnost posmatrao u wenoj totalnosti.

HUMANOIDNI ROBOTI ISPISALI

ISTORIJU: Prvi put izveli dve operacije na sviwama

Humanoidni roboti su prvi put izveli dve hirur{ke operacije na sviwama, {to istra`iva~i ocewuju kao potencijalno revolucionaran korak za budu}nost hirur{kog le~ewa.

Celokupna procedura i rezultati operacije objavqeni su 8. jula u nau~nom ~asopisu Nature, a u istra`ivawu su u~estvovali in`eweri i hirurzi sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.

Jednu operaciju predvodio je humanoidni robot uz asistenciju hirurga, dok su drugu u potpunosti izvela dva humanoidna robota, saop{tio je Univerzitet. Roboti su sviwama uklonili `u~nu kesu, {to predstavqa va`an korak pre nego {to istra`ivawe pre|e na ispitivawa na qudima.

„Kao dokaz da je koncept izvodqiv, sve je funkcionisalo“, izjavio je dr Rajan Broderik, vr{ilac du`nosti direktora Centra za budu}nost hirurgije pri Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu, za televiziju Ej-Bi-Si wuz.

Humanoidni roboti imaju glavu i ruke i mawi su od ve}ine hirur{kih robota koji se danas koriste u bolnicama i zahtevaju znatno vi{e prostora. Istra`iva~i i lekari dali su im i nadimak – „Serxi“ (Surgie).

„Ograni~ewa u pogledu prostora, koja postoje kod tradicionalne robotske hirurgije, ovde nisu predstavqala problem“, napomiwe dr Broderik. „Robot je funkcionisao kao asistent pored pacijenta, pa se prirodno uklopio u prostor u kojem ina~e radimo laparoskopske operacije.“

Lekari i istra`iva~i nadaju se da bi „Serxi“ u budu}nosti mogao da se koristi i van klasi~nih bolni~kih operacionih sala.

„Mo`ete da zamislite da se ovaj ure|aj koristi na brodu, u nekom udaqenom selu ili u mawim operacionim uslovima, van velikih gradova“, napomiwe dr [anglej Liu, kolorektalni hirurg sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu. „Mislim da to otvara brojne mogu}nosti za boqu dostupnost hirur{ke nege.“

Lekari i istra`iva~i tako|e smatraju da bi „Serxi“ mogao da pomogne u ubla`avawu nedostatka medicinskog osobqa u bolnicama i omogu}i ve}i broj hirur{kih zahvata u budu}nosti.

„Verujem da smo pokazali da je mogu}e koristiti humanoidne robote u operacionoj sali za izvo|ewe stvarnih hirur{kih zahvata koji bi jednog dana mogli da spasavaju qudske `ivote“, izjavio je dr Majkl Jip, profesor Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.

CRNI BILANS ZEMQOTRESA U VENECUELI:

Broj poginulih porastao na 4.490

Kraq ^arls ponovo video Ar~ija i Lilibet, Hari sa porodicom u Hajgrovu

Britanski kraq ^arls Tre}i ugostio je mla|eg sina princa Harija sa porodicom u svojoj privatnoj rezidenciji Hajgrov na zapadu Engleske.

Princ Hari boravi u Ujediwenom Kraqevstvu organizuju}i igre ratnih vojnih veterana Inviktus, koje }e se 2027. godine odr`ati u Birmingemu.

Me|utim, tokom posete kraqu pridru`ili su mu se i supruga, vojvotkiwa od Saseksa Megan Markl i deca princ Ar~i i princeza Lilibet.

To je i prvi put da je kraq ^arls video unuku i unuka, koji `ive u Kaliforniji, od 2022. godine kada su posmatrali paradu Prono{ewa zastave prilikom zvani~nog ro|endana britanskog suverena.

Susretu u Hajgrovu prisustvovala je i kraqica Kamila.

Taj doga|aj pripreman je mesecima i plod je dugih pregovora kraqeve kancelarije sa timom vojvode od Saseksa. Ne o~ekuje se da }e biti objavqen bilo kakav video ili fotografski materijal tog susreta. Mediji nedeqama spekuli{u o tome da li }e poseta Megan Markl Britaniji biti privatna ili zvani~na, da li }e do}i i deca vojvode od Saseksa ili }e on oca posetiti sam.

Analiti~ari prime}uju da je prisustvo kraqice Kamile susretu oca i mla|eg sina neophodno da bi postojao svedok razgovora s obzirom da su vojvoda i vojvotkiwa od Saseksa u intervjuima i dokumentarnom filmu izneli niz optu`bi na ra~un kraqa ^arlsa od kojih je najozbiqnija ona za rasizam. am princ Hari je u svojoj autobiografiji Rezervni izneo niz kontroverznih tvrdwi na ra~un kraqa. ^etiri godine po{to su napustili „Firmu“ kako mediji vole da nezvani~no zovu ku}u Vindzora, Saseksovi su po~eli niz projekata i poslova, koji su se mahom neslavno zavr{ili. Zato deo analiti~ara susret

sa kraqem vide kao poku{aj princa Harija da se na mala vrata vrati u okriqe kraqevske porodice na povremenoj osnovi.

Takav aran`man izri~ito je zabranila kraqica Elizabeta Druga na „samitu u Sandringemu“ kada su dogovoreni uslovi pod kojima princ Hari napu{ta ulogu „radnog ~lana“ britanske kraqevske porodice.

O~ekivano, susretu u Hajgrovu ne prisustvuju prestolonaslednici princ i princeza od Velsa.

Nije tajna da princ Vilijam ima nepomirqiv stav prema mla|em bratu otkako su Saseksovi optu`ili princezu Ketrin za rasizam.

KLA\EWE NIJE SAMO U GOLOVE NEGO I U LOGOE: Kako je norve{ka avio-kompanija izgubila za{titni znak

Avio-kompanija „Norvixen er” promenila je svoj logo na „Instagramu” nakon {to je izgubila opkladu na Svetskom prvenstvu u fudbalu od „Briti{ ervejza”, po{to je repre-

skog prvenstva 2026. van terena, prenosi Ekonomik tajms. Norve{ka avio-kompanija privremeno je zamenila svoj Instagram logo kultnim simbolom Speedmarque „Briti{ ervejza”

Broj `rtava u dva zemqotresa koja su pogodila Venecuelu 24. juna porastao je na 4.490, saop{tio je predsednik Nacionalne skup{tine i na~elnik {taba privremenih kampova Horhe Rodrigez. Zvani~ni broj povre|enih ostao je nepromewen i iznosi 16.740, dok je 6.462 qudi spaseno, prenosi Rojters. Prema podacima, broj qudi koji su ostali bez krova nad glavom iznosi 17.907.

Operacije potrage i spasavawa se nastavqaju, rekao je Rodrigez.

„Dok god ima `ivota, ima i nade. I daqe imamo jedno ili dva mesta gde situacija ostaje neizvesna, gde aktivno tragamo za pre`ivelima”, rekao je on.

Zemqotresi ja~ine 7,2 i 7,5 stepeni Rihterove skale dogodili su se 24. juna u razmaku od 39 sekundi i najte`e su pogodili prestonicu Karakas i priobalno podru~je La Gvaira.

zentacija Engleske pobedila Norve{ku rezultatom 2:1 u ~etvrtfinalu Mundijala.

Prijateqski izazov na dru{tvenim mre`ama izme|u dve evropske avio-kompanije pretvorio se u jedan od najkomentarisanijih trenutaka Svet-

Izazov je zapo~eo pre ~etvrtfinala Svetskog prvenstva u fudbalu, kada je norve{ka avio-kompanija izazvala „Briti{ ervejz” na opkladu u vezi sa logoom na Instagramu.

Pravila su bila jednostavna – ako Norve{ka pobedi, „Briti{ ervejz” }e zameniti svoju Instagram profilnu sliku za logo norve{ke kompanije na jedan dan, a ako Engleska bude odnela pobedu, „Norvixen er” }e u~initi isto.

Norve{ki avio-prevoznik zadirkivao je britansku kompaniju pitawem da li je spremna da rizikuje svoj logo.

Britanci su odgovorili s jednakim samopouzdawem, poru~iv{i Norve`anima da se ne klade na stvari koje ne mogu da dobiju.

Prijateqska opklada je va`ila do posledweg zvi`duka sudije, dok je ~etvrtfinale Svetskog prvenstva izazvalo veliku dramu.

Pobeda Engleske odvela je ovu reprezentaciju u polufinale Svetskog prvenstva u fudbalu, a taj rezultat je ujedno zna~io da je norve{ka kompanija zvani~no izgubila svoj logo, makar i privremeno.

nakon dramati~ne pobede Engleske nad Norve{kom u ~etvrtfinalu SP. Opklada je brzo privukla pa`wu miliona korisnika na ovoj dru{tvenoj mrezzi, a druge me|unarodne avio-kompanije su se pridru`ile zadirkivawu pre nego {to je norve{ki avio-prevoznik ispunio svoje obe}awe nakon pobede Engleske u produ`ecima utakmice koja se igrala u Majamiju.

KINA, SAMODOVOQNI XIN:

Slaba meka mo} najmo}nije svetske ekonomije

Usredsre|enost na samu sebe ograni~ava ideolo{ki uticaj Kine na ostatak sveta, a time i wenu meku mo}. Ona je nesumwivo porasla zahvaquju }i kineskom ekonomskom uspehu, ali u toj oblasti Kina i daqe „igra daleko ispod svoje (ekonomske) kategorije“. Dovoqno je uporediti eksplozivan uspon kineskih elektri~nih automobila sa rastom kineske meke mo}i: da li je i ona bele`ila sli~an uzlet? Istina, postoje izvesni pomaci, ali sve je to veoma skromno za zemqu koja stvara gotovo ~etvrtinu svetske proizvodwe. Kina svakako ne „proizvodi“ ~etvrtinu svetske kulture.

Pi{e: Branko Milanovi}

Pre nekoliko dana, na jednoj konferenciji u pokrajini Guangsi, na jugu Kine, razgovarao sam sa urednikom kineske izdava~ke ku}e koja je objavila kineski prevod dve moje kwige. Bio je veoma zadovoqan time kako je u Kini pro{la moja kwiga „Globalna nejednakost“ ({to, realno govore}i, verovatno zna~i da je prodato nekoliko hiqada primeraka), jer je, kako je rekao, „kineska publika zainteresovana samo za Kinu. Ne `eli da ~ita kwige o drugim zemqama i ostatku sveta.“ I zaista, dodao je, kineski autori pi{u gotovo iskqu~ivo o Kini.

Kao i mnoge opaske koje iznese neko ko o temi zna vi{e od nas, ali pritom savr{eno formuli{e ne{to o ~emu i sami ve} dugo razmi{qamo, ova me je pogodila: re~ je o ne~emu {to sam i ja, a uveren sam i mnogi drugi, odavno prime}ivao. Pogledajmo samo najnoviji talas kwiga o Kini, najrazli~itijih ideolo{kih usmerewa, koje su postale veoma popularne u Sjediwenim Dr`avama: ^en \ijen (sa Odom Arneom Vestadom), Velika transformacija: od revolucije do reformi*; Ju{eng Huang, Uspon i pad Istoka*; Tongson Boi, Protiv politi~ke jednakosti*; Lin ^un, Revolucija i kontrarevolucija u Kini*; Juen Juen Ang, Kinesko pozla}eno doba*; Ho-fung Hung, Kineski bum: za{to Kina ne}e vladati svetom*; Den Vang, Vrtoglavom brzinom: Kineska te`wa da oblikuje budu}nost; ^en \ijen, Xou Enlaj: jedan `ivot. Ovde sam naveo neke kwige koje sam prikazao na svom sabsteku (ozna~ene zvezdicom), kao i nekoliko drugih.

Ono {to se lako uo~ava jeste da su u svim ovim slu~ajevima autori Kinezi ili qudi kineskog porekla. Istovremeno, postoje stotine kwiga o Kini koje su napisali ameri~ki autori (koji nisu kineskog porekla). Ali ono {to, ~ini se, nedostaje – a {to je zapravo bilo sadr`ano u opasci mog izdava~a – jesu kwige kineskih autora o Americi, Zapadu, Africi ili bilo kom drugom delu sveta. Ne poznajem kinesko izdava{tvo dovoqno dobro: takve kwige svakako moraju postojati. Ali izdava{tvo na engleskom govornom podru~ju poznajem prili~no dobro i u wemu takve naslove ne vidim. Da li je problem u tome {to ameri~ki izdava~i ne `ele da ih objavquju, ili u tome {to nijedan kineski istori~ar nije po`eleo da napi{e, na primer, biografiju Ronalda Regana ili Bila Klintona, kao {to je Ezra Vogel napisao biografiju Deng Sjaopinga, a Xozef Torigijan biografiju Si Xongsuna (oca Si \inpinga)? Za{to \ang Cemin nije napisao kwigu „O Americi“, kao {to je Henri Kisinxer napisao „O Kini“? (Jedina takva kwiga koja se, ~ini se, pomiwe u ameri~kim krugovima jeste Amerika protiv Amerike, delo sada{weg ~lana Politbiroa Vang Huninga, nastalo posle wegovog jednogodi{weg boravka u Sjediwenim Dr`avama osamdesetih godina).

Ne mislim da su glavni razlozi za to

Caught by the Tides, 2025)

politi~ke, ve} pre kulturne prirode. Svako ko radi u akademskom svetu mogao je da primeti ogroman porast broja radova o kineskoj ekonomiji, politici i me|unarodnim odnosima koji se objavquju u brojnim nau~nim ~asopisima. U posledwih dvanaest meseci sam sâm recenzirao najmawe pet takvih radova. Pisali su ih autori razli~itog porekla, ukqu~uju}i, naravno, i mnoge Kineze. Ali ono {to je, opet, upadqivo kada se pogledaju wihove biografije jeste da ti kineski autori – uz retke izuzetke –pi{u iskqu~ivo o Kini. Ne verujem da bi neko sistematsko empirijsko istra`ivawe pokazalo da je ovaj moj utisak, zasnovan na li~nom iskustvu, pogre{an. Postavqa se, dakle, isto pitawe: za{to? ^ini mi se da postoje dva mogu}a obja{wewa. Prvo, kineski autori, kao {to je primetio moj izdava~, jednostavno

ne pokazuju veliko interesovawe za ostatak sveta. To bi moglo biti nasle|e nekoliko milenijuma istorije, tokom kojih su se odnosi Kine sa spoqnim svetom uglavnom svodili na formalnu diplomatsku razmenu i ograni~enu trgovinu. Kina nije pokazivala naro~itu radoznalost prema drugim narodima i civilizacijama – {to se najboqe vidi po tome {to ~ak ni posle velikih pomorskih ekspedicija sredinom 15. veka nije usledilo trajnije okretawe spoqnom svetu.

Drugo mogu}e obja{wewe jeste nedostatak samopouzdawa kineskih autora da pi{u o drugim zemqama jer smatraju da ih nedovoqnog poznaju ({to bi, opet, moglo biti posledica nedovoqnog interesovawa za wih). Ali ovo drugo tuma~ewe te{ko mo`e da objasni slu~aj brojnih autora kineskog porekla koji ve} decenija-

ma `ive u Sjediwenim Dr`avama i drugim zapadnim zemqama i koji te sredine verovatno poznaju boqe od ve}ine wihovih „doma}ih“ stanovnika.

Da pre|em na su{tinu: ova usredsre|enost na samu sebe ograni~ava ideolo{ki uticaj Kine na ostatak sveta, a time i wenu meku mo}. Ona je nesumwivo porasla zahvaquju}i kineskom ekonomskom uspehu, ali u toj oblasti Kina i daqe „igra daleko ispod svoje (ekonomske) kategorije“. Dovoqno je uporediti eksplozivan uspon kineskih elektri~nih automobila sa rastom kineske meke mo}i: da li je i ona bele`ila sli~an uzlet? Istina, postoje izvesni pomaci – novi bezvizni re`im za evropske zemqe i, posledi~no, ve}i priliv turista; rast broja stranih studenata u Kini; pojava takozvanog Chinamaxxing-a me|u pojedinim grupama mladih u Americi; uspeh kineskih filmova – poput onih Xija Xangkea; meni je naro~ito draga zavr{na scena filma Zahva}eni plimom (Caught by the Tides, 2025) – kao i televizijskih serija. Ali sve je to veoma skromno za zemqu koja stvara gotovo ~etvrtinu svetske proizvodwe. Kina svakako ne „proizvodi“ ~etvrtinu svetske kulture ili intelektualne produkcije – ako se pod tim podrazumevaju uticajne kwige, beletristi~ke i nau~ne iz oblasti politike, istorije i drugih disciplina, kao i filmovi, likovna umetnost, muzika, pozori{te i drugo. Paradoksalno, Kina je mo`da imala ve}u meku mo} u vreme kada je vodila samodestruktivnu politiku Maove Kulturne revolucije. Iako maoizam nikada nije bio jasno definisan niti je predstavqao globalnu ideologiju, imao je pristalice {irom sveta – od Crvenih Kmera u Kamboxi, preko pokreta naksalita u Indiji, gerilskog „Svetlog puta“ (Sendero Luminoso) u Peruu i Nove levice u Evropi. Poenta, naravno, nije u tome da su ti sledbenici bili „dobri momci“, ve} u tome da je ideolo{ka mo} Kine (~ak i ako nije bila upotrebqavana u dobre svrhe) tada mo`da bila ve}a nego danas.

O istom problemu sam ve} pisao i u kontekstu uticaja Kine na ekonomske politike drugih zemaqa, odnosno pitawa wene spremnosti da podeli svoje „recepte za razvoj“. Wen izuzetan uspeh nije doveo do nastanka jasnog modela koji bi zemqe od Avganistana do Zambije mogle da slede kako bi se za ~etiri decenije obogatile. Nedostatak interesovawa za ostatak sveta, kao i nesposobnost (ili mo`da nemogu}nost) da se iskustva kineskog uspeha sa`mu i preto~e u op{te primenqive politike ekonomskog razvoja, a time i u preporuke za druge zemqe, po mom mi{qewu }e i u godinama koje dolaze nastaviti da ko~e i ozbiqno ograni~avaju meku mo} Kine. PS: Zaboravio sam da pomenem da deo problema proizlazi i iz izuzetno konkurentnog obrazovnog sistema. Ako ste kineski postdoktorand iz ekonomije i potrebni su vam nau~ni bodovi i stalno zaposlewe, sasvim je prirodno da }ete se usmeriti na oblasti u kojima imate najve}u apsolutnu i komparativnu prednost, kako biste pove}ali izglede da va{i radovi budu objavqeni u pet ili deset najuglednijih nau~nih ~asopisa. Zato }ete najverovatnije izabrati teme koje se ti~u Kine. Mnogi kineski istra`iva~i upravo tako postupaju, a po svemu sude}i ta strategija daje rezultate, jer svoje radove zaista objavquju u vode}im svetskim ~asopisima.

Me|utim, to istovremeno dovodi do toga da kineski studenti i istra`iva~i pokazuju sve mawe interesovawa za ostatak sveta, gde nemaju istu komparativnu prednost. Tako, paradoksalno, upravo ono {to im donosi akademski uspeh ujedno potkopava globalnu meku mo} Kine.

Ameri~ke snage zavr{ile najnoviji talas udara

na vojne ciqeve u Iranu

Centralna komanda Oru`anih snaga

Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (CENTCOM) saop{tila je da je zavr{ila najnoviji talas udara na vojne ciqeve u Iranu.

brane, raketnih i bespilotnih letelica, kao i pomorskih kapaciteta.

Prema podacima ameri~ke vojske, vi{e od 50.000 pripadnika ameri~kih oru`anih snaga trenutno je raspore|eno {irom Bliskog istoka.

Kako je navedeno u saop{tewu na Iksu, tokom peto~asovne operacije pogo|eni su vojni ciqevi na vi{e lokacija u Iranu, ukqu~uju}i Bu{er, ^a Bahar, Xask, Konarak, Abu Musu i Bandar Abas, kako bi dodatno oslabili iranske kapacitete za napade na komercijalne brodove.

CENTCOM je naveo da su ameri~ke snage koristile precizno navo|enu municiju za ga|awe iranskih sistema obalske od-

CENTCOM je saop{tio da je zapo~eta tre}a uzastopna no} vazdu{nih udara na Iran, a po nare|ewu vrhovnog komandanta, ameri~kog predsednika Donalda Trampa.

Tramp je zvani~no obavestio Kongres da su nastavqena neprijateqstva izme|u Va{ingtona i Teherana, prenosi Politiko.

Ameri~ki portal je imao uvid u pismo zakonodavcima koje je poslato u petak, 10. jula, u kojem ih je Tramp obavestio da su ameri~ke snage 7. jula izvele udare na mete u Islamskoj Republici u skladu sa wegovom „odgovorno{}u da za{titi Amerikance i interese SAD kako kod ku}e tako i u inostranstvu”.

SAD su od tada pokrenule nekoliko talasa udara na Iran.

CENTCOM je saop{tio da su napadi odgovor na iranske napade na komercijalni brodski saobra}aj u Ormuskom moreuzu.

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

I SAD i Iran tvrde da kontroli{u Ormuski moreuz

Va{ington i Teheran su posle burnog vikenda u kojem je bilo novih napada na obe strane, tvrdili da kontroli{u Ormuski moreuz. Najnovija razmena vatre podstaknuta je napadom na brod, za koji SAD optu`uju Iran. Ameri~ka vojska saop{tila je u nedequ da je pogodila oko 140 meta, ukqu~uju}i lokacije za lansirawe raketa i dronova, i skladi{ta municije, u mnogo ja~im napadima nego tokom prethodne dve runde pro{le nedeqe.

Sirene za uzbunu oglasile su se ju~e tri puta u Bahreinu, gde se nalazi ameri~ka Peta flota, a Kuvajt je saop{tio da presre}e neprijateqsku vatru. U Jordanu je vojska javila da su oborene ~etiri iranske rakete u incidentu u kojem nije bilo nastradalih, niti je na~iwena materijalna {teta. U Jordanu se tako|e nalazi ameri~ka vojna baza.

Saobra}aj u Ormuskom moreuzu toliko je usporen da je sveden na najni`i nivo u proteklih nekoliko sedmica, javqa Al Xazira. [est brodova je pro{lo kroz moreuz u nedequ, prema podacima Kplera, globalne analiti~ke platforme koja pru`a podatke i uvid u realnom vremenu o svetskom tr`i{tu robe i pomorskom transportu, prenosi Tawug.

Teheran je preuzeo kontrolu nad kriti~nim plovnim putem za me|unarodnu naftu i gas od kada su ga SAD i Izrael napali 28. fe-

bruara. Iran, podse}a AP, tvrdi da ima prava da upravqa saobra}ajem kroz moreuz i potencijalno da napla}uje prolaz, u skladu sa privremenim mirovnim sporazumom postignutim pro{log meseca. SAD i drugi to osporavaju, pozivaju}i se na me|unarodni zakon o plovidbi, a ameri~ka vojska je poku{ala da uspostavi alternativnu rutu van iranske kontrole, prenosi Beta.

U izjavi za „Foks wuz” predsednik SAD Donald Tramp je naveo da Amerikanci „preuzimaju moreuz”. On je rekao da je sve bilo dogovoreno u jedanaestosatnom sastanku u nedequ, ali da su posle sastanka iranski pregovara~i pozvali Amerikance i rekli da su uveli neke izmene.

„Oni 47 godina vuku qude za nos... ovo je trebalo da se uradi pre 47 godina”, rekao je Tramp. Pro{lo je 135 dana od po~etka rata u Iranu, 28. februara. Iran i SAD su gotovo na pola puta

60-dnevnog primirja usagla{enog u okviru privremenog dogovora tokom kojeg treba da se vode pregovori o trajnom kraju rata. Biv{i predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad nalazi se pod kontrolom obave{tajnog krila iranske Islamske revolucionarne garde i u ku}nom pritvoru nakon {to su iranske vlasti saznale za ve}i deo wegovih kontakata sa Izraelom, tvrde ~etiri visoka iranska zvani~nika za „Wujork tajms”. Izraelski zvani~nici nisu komentarisali navode o planu da Ahmadinexad bude postavqen na ~elo Irana u okviru {ireg poku{aja promene vlasti u Teheranu. Biv{i {ef obave{tajne slu`be Izraelskih odbrambenih snaga Tamir Hajman rekao je u maju za ameri~ku televiziju PBS da je plan promene vlasti podrazumevao „niz specijalnih operacija, veoma, veoma jedinstvenih”, i dodao da je Ahmadinexad bio deo tog plana.

Tajfun

u Kini doveo do masovne

evakuacije stanovni{tva

Vi{e od 260.000 qudi evakuisano je iz svojih domova u severoisto~noj kineskoj provinciji Qaoning zbog obilnih padavina i poplava koje je izazvao tajfun Bavi, najja~a oluja koja je ove godine pogodila kontinentalni deo Kine, saop{tile su danas kineske vlasti.

Obilne ki{e se o~ekuju i daqe, uz mogu}nost ekstremnih pquskova u pojedinim podru~jima, po{to tajfun povla~i velike koli~ine tropske vlage ka severu zemqe i stvara dotok vla`nog vazduha. U glavnom gradu provincije Qaoning, [ewangu, poplave su izazvale ozbiqne poreme}aje.

Na snimcima objavqenim na kineskim dru{tvenim mre`ama vidi se kako svetionik, nakon o{te}ewa visokonaponskog dalekovoda, nose nabujale vode du` gradskih saobra}ajnica.

Vlasti su nalo`ile obustavu nastave u svim {kolama i obrazovnim ustanovama, dok je saobra}aj u velikoj meri prekinut u vi{e gradova na severoistoku zemqe, ukqu~uju}i [ewang i \ilin.

Tajfun Bavi formirao se u Tihom okeanu pre 13 dana i zahvata podru~je pribli`no veli~ine Francuske.

Iako je u subotu uve~e stigao do kopna u isto~noj Kini, wegova struktura ostala je uglavnom o~uvana, {to ga ~ini najdugotrajnijim tropskim ciklonom u azijsko-pacifi~kom regionu ove godine, isti~u meteorolozi.

Prema wihovim navodima, dugotrajnost oluje posledica je neuobi~ajeno dobro o~uvanog toplog jezgra, zahvaquju}i kojem je Bavi zadr`ao veliki deo vlage tokom kretawa ka severu i Korejskom poluostrvu.

Meteorolo{ke slu`be upozoravaju da bi padavine mogle dodatno da se poja~aju kako oluja bude usporavala i osloba|ala velike koli~ine akumulirane vlage.

Ko je Endi Barnam, kandidat za britanskog premijera

Donedavni gradona~elnik Man~estera Endi Barnam trenutno je jedini kandidat za britanskog premijera i lidera Laburisti~ke stranke.

Ukoliko engleska reprezentacija, koja se plasirala u polufinale Mundijala, uspe da osvoji taj turnir, useqewe harizmati~nog Barnama u ulicu Dauning samo dan kasnije, moglo bi da bude najeufori~nije u britanskoj istoriji.

Posle velikog slavqa u subotu, cela Britanija je u neizvesnosti kako }e Engleska pro}i u polufinalu Mundijala.

Ono {to je izvesno za svakog Britanca je da }e 20. jula novi premijer postati Endi Barnam. Ko je on?

Endrju Mari Barnam ro|en je na Bo`i} 1970. godine. U Laburisti~ku stranku u~lanio se sa petnaest godina. Tvrdi da je rimokatoli~ko vi|ewe dru{tvene pravde u osnovi wegove vizije socijalizma.

Zavr{io je engleski jezik i kwi`evnost na Univerzitetu u Kembrixu. Me|utim, wegovi profesori sa kolexa Ficvilijam se}aju se da nikada nije obukao u to vreme propisanu studentsku uniformu, ve} je na predavawa dolazio u dresu Evertona.

Sa univerziteta, karijera ga je vodila od sindikata i radni~kih novina, preko sekretara poslanika i ministara, do ~inovni~kog mesta u prvoj vladi Tonija Blera.

Postaje poslanik 2001. godine. Petnaestogodi{wa karijera u Vestminsteru kulminira}e portfeqom ministra zdravqa u vladi Gordona Brauna.

No, Barnam je uvek umeo da slu{a gra|ane. Izvi`dan je 2009. godine, na obele`avawu dvadeset godina od tragedije na stadionu Hilsborou, gde je stradalo devedeset sedam navija~a, a povre|eno skoro osamsto.

Dan kasnije, na sednici vlade zatra`io je istragu o optu`bama policije da su za nesre}u na stadioni krivi navija~i Liverpula. Pet godina kasnije, do~ekan je ovacijama.

„Ti navija~i osta}e zapam}eni kao ono {to su stvarno bili –heroji Hilsboroua“, istakao je, tada poslanik, Endi Barnam.

Od Vestminstera do Man~estera

Posle prelaska laburista u opoziciju, dva puta se kandiduje za lidera stranke – 2010. godine i pet godina kasnije. Poraze je do`iveo sportski.

^ak je bio deo vlade u senci kako Eda Milibanda, tako i Xeremija Korbina.

Frustriran sporo{}u procesa u Vestminsteru, 2017. godine postaje gradona~elnik Man~estera.

„Gde god da `ivite, bilo da ste glasali za mene ili ne, nije bitno. Bi}u gradona~lenik za vas, za narod“, poru~io je po izboru za gradona~elnika Man~estera Endi Barnam.

Tokom pandemije izborio se da sever Engleske, gde zaraza nije uzela tolikog maha, bude izuzet od najstro`ih restrikcija.

Uticao je na politiku konzervativnog ministra finansija Ri{ija Sunaka da dr`ava preuzme pla}awa radnika u privatnom sektoru dokle god wihove firme budu zatvorene.

To mu je donelo nadimak „Kraq sa severa“.

“Nastavi}emo da se borimo za va{e zdravqe, ali zdravqe nije samo borba protiv virusa. Podr`a}emo zdravqe qudi u naj{irem mogu}em smislu“, obe}ao je tada Barnam.

Recept za ekonomski rast

Posle devet godina wegove uprave, Man~ester je procvao u industrijsko jezgro severa Engleske. Barnamov recept za privredni rast danas se kratko zove Man~esterizam. Kao premijer, `eli da ga primeni na celu zemqu. „Sprove{}emo najve}u promenu ravnote`e vlasti u istoriji zemqe. Vreme je da Vajthol prihvati da se privredni rast ne mo`e nare|ivati sa vrha nadole. On mora da se uzgaja od baze nagore“, poru~io je u govoru u kojem je izneo svoj program.

Tim govorom, u kojem je izneo viziju podele sedi{ta premijera izme|u Londona i Man~estera, Barnam je osvojio sopstvenu stranku.

Podr{ka 322 od 405 laburista poslanika vodi ga direktno u Ulicu Dauning.

Posle vi{e od tri decenije u britanskoj politici, Barnam je ostvario politi~ki san.

Koliko }e medeni mesec sa bira~ima trajati, zavisi}e od toga koliko bude uspe{na engleska reprezentacija na Mundijalu.

Rusija izvela raketni napad na Kijev, tvrdi da su ga|ane vojne fabrike

Ruske snage izvele su tokom no}i balisti~ki raketni napad na Kijev, a u vi{e delova ukrajinske prestonice izbili su po`ari, saop{tile su lokalne vlasti.

Kako je preneo Ukrinform, Kijevska gradska vojna administracija (KMVA) objavila je da je u gradu progla{ena vazdu{na uzbuna zbog pretwe od upotrebe balisti~kog naoru`awa.

Prema navodima administracije, po`ari su prijavqeni na dve lokacije u Golosejevskom okrugu, dok je kasnije saop{teno da su u Darnickom okrugu gorela vozila kao posledica napada.

Gradona~elnik Kijeva Vitalij Kli~ko rekao je da su u Golosejevskom okrugu pogo|ena skladi{ta na dve adrese, nakon ~ega su izbili po`ari.

On je naveo i da je u Darnickom okrugu u blizini {kolske zgrade prona|en krater nastao usled udara projektila, dok su prozori na objektu polomqeni.

Prema wegovim re~ima, na {koli nije pri~iwena ve}a ma-

Kako stariji

radnici mogu da pobede Ve{ta~ku inteligenciju i sa~uvaju posao

Prema istra`ivawu koje je sprovela AARP (American Association of Retired Persons), najve}a ameri~ka neprofitna organizacija koja zastupa interese osoba starijih od 50 godina, zaposleni sa dugogodi{wim iskustvom imaju zna~ajne prednosti koje sistemi ve{ta~ke inteligencije ne mogu lako da zamene, poput strate{kog razmi{qawa, dono{ewa slo`enih odluka, upravqawa qudima i izgra|enih poslovnih odnosa, objavio je Si-En-Bi-Si. Medij napomiwe da bi upravo kombinacija iskustva i poznavawa AI alata mogla bi da postane jedna od najtra`enijih kompetencija na tr`i{tu rada. Stru~waci savetuju starijim radnicima da ne izbegavaju nove tehnologije, ve} da ih koriste kao pomo} u svakodnevnom poslu - za pripremu izve{taja, analizu podataka, istra`ivawe ili administrativne zadatke - kako bi pove}ali produktivnost i ostavili vi{e vremena za poslove u kojima qudsko iskustvo ima najve}u vrednost.

terijalna {teta. Vazdu{na uzbuna tokom no}i progla{ena je u Kijevu, kao i u vi{e regiona Ukrajine.

Ruske trupe su tokom no}i pokrenule grupne napade na vojne fabrike u Kijevu, saop{tilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

„Pogo|ena su preduze}a vojne industrije koja se bave razvojem i proizvodwom razli~itih vrsta raketa i bespilotnih letelica”,

navelo je Ministarstvo, prenosi agencija RIA Novosti. Kako je navedeno, me|u drugim pogo|enim ciqevima bili su objekti u luci Ju`ni u Odeskoj oblasti, koji se koriste za istovar i skladi{tewe goriva i maziva.

Napomiwe se da je tokom napada kori{}eno visokoprecizno oru`je dugog dometa iz vazduha i sa zemqe, kao i dronovi.

Rubio pokrenuo kampawu protiv Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu

Ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio pokrenuo je kampawu usmerenu na slabqewe, pa i eventualno raspu{tawe Me|unarodnog krivi~nog suda (ICC), tvrde}i da se tribunal iz Haga me{a u aktivnosti ameri~ke vojske i organa za sprovo|ewe zakona i time ugro`ava suverenitet Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Rubio je u autorskom tekstu objavqenom u listu „Volstrit xornal” upozorio da bi ameri~ki zvani~nici, pripadnici bezbednosnih slu`bi i politi~ki lideri mogli da se suo~e sa krivi~nim gowewem pred me|unarodnim sudijama zbog odluka donetih u okviru odbrane zemqe, preneo je danas „Gardijan”.

Prema navodima Si-En-En-a, Stejt department razmatra poja~an pritisak na dr`ave koje podr`avaju rad ICC-a, ukqu~uju}i mogu}nost sankcija, zabrane putovawa i ukidawa viza zemqama koje, prema stavu Va{ingtona, ne odbace ono {to administracija naziva „nelegitimnim autoritetom” suda.

Me|utim, vi{e stru~waka za me|unarodno pravo osporilo je Rubiove tvrdwe, navode}i da ICC nema nadle`nost nad delima po~iwenim na teritoriji SAD, po{to Va{ington nije ratifikovao Rimski statut, osniva~ki dokument suda.

Biv{i izvr{ni direktor organizacije „Human Rights Watch”, Kenet Rot, ocenio je da Rubio pogre{no predstavqa ovla{}ewa tribunala i da zanemaruje pravo dr`ava ~lanica da tra`e istrage o zlo~inima po~iwenim na wihovoj teritoriji.

ICC, sa sedi{tem u Hagu, nadle`an je za procesuirawe najte`ih me|unarodnih zlo~ina, ukqu~uju}i ratne zlo~ine, zlo~ine protiv ~ove~nosti i genocid, kada su oni po~iweni na teritoriji dr`ava koje su pristupile Rimskom statutu ili kada takve slu~ajeve uputi Savet bezbednosti Ujediwenih nacija.

Kako pi{e „Gardijan”, pitawe odnosa Va{ingtona prema ICC-u ponovo je dospelo u fokus nakon {to je sud pokrenuo istrage o mogu}im ratnim zlo~inima u Palestini i izdao naloge za hap{ewe izraelskog premijera Bewamina Netawahua i biv{eg ministra odbrane Joava Galanta.

Administracija predsednika SAD-a Donalda Trampa ranije je uvela sankcije glavnom tu`iocu ICC-a Karimu Kanu, wegovim zamenicima i pojedinim sudijama zbog istraga koje se odnose na Izrael i aktivnosti ameri~kih snaga u Avganistanu.

Kad uli~ari dobiju status u dru{tvu nastaje anarhija

Va`no je da Srbija ima kontinuitet u~e{}a na velikim takmi~ewima. Ovako je u septembru 2024, nakon {to je Srbija uspela da se plasira na Evropsko, a dve godine ranije i na Svetsko prvenstvo, za Radar govorio jedan od najve}ih fudbalera sa ovih prostora Nemawa Vidi}.

Ne spore}i tada{wi uspeh, kao da je vidovit, biv{i reprezentativac i legendarni kapiten ~uvenog Man~ester junajteda je savetovao da zbog toga ne bi trebalo „da poletimo i da budemo eufori~ni“. Tim pre {to je, kako je rekao, na Evropskom prvenstvu ranije bilo mesta samo za 16, a tada su igrale 24 ekipe…

„S jedne strane, drago mi je da smo oti{li, to je va`no i za finansije Fudbalskog saveza i generalno za srpski fudbal, ali moramo i da budemo zabrinuti igrom i na~inom na koji smo se plasirali. Mnogo smo vi{e o~ekivali i od Mundijala u Kataru. Igra na{e reprezentacije je bila malo razo~arawe, kao i na~in na koji je reprezentacija vo|ena. U ovim kvalifikacijama nismo napravili pomak u odnosu na Katar. I to brine“, govorio je Vidi} u jesen 2024.

Izgleda da tada nije imao ko da ga ~uje. A sada je, uo~i leta 2026, vaqda i fudbalskim laicima jasno koliko je bio u pravu. Pro{log ~etvrtka, naime, odigrana je prva utakmica na Svetskom prvenstvu u fudbalu, koje prvi put ima tri doma}ina – SAD, Meksiko i Kanadu, koji }e prvi put ugostiti ~ak 48 reprezentacija, ali ne i Srbiju.

„To nam najboqe govori gde se srpski fudbal trenutno nalazi. I da se razumemo, ovo je samo posledica dugogodi{weg (ne) rada qudi koji vode srpski fudbal. Znate i sami da nikada nije bilo lak{e plasirati se na veliko takmi~ewe, a mi nismo uspeli. Ako pogledamo koje su se sve reprezentacije plasirale, zaista je te{ko na}i bilo kakvo opravdawe {to tamo nema i Srbije, isti~e Vidi}.

n Dok su se druge reprezentacije pripremale za Mundijal, Srbija je odigrala dve pa i ne ba{ prijateqske utakmice, jer su nas Zelenortska Ostrva ispra{ila sa tri gola u mre`i. Protiv Meksika su, dodu{e, na{i fudbaleri postigli tri gola, ali su dva puta loptu ugurali u sopstvenu mre`u pa smo pora`eni sa 5:1. Da li je to pokazateq pravog stawa u srpskom fudbalu?

- Pobede i porazi su sastavni deo sporta, a mene mnogo vi{e od poraza brine na~in na koji je na{a reprezentacija izgubila te dve utakmice i poruka koju time {aqe Fudbalski savez Srbije, pa i trener koji vodi taj tim. Pod tim podrazumevam i otkaze brojnih igra~a koji se nisu odazvali pozivu za ove utakmice. To govori ne samo o mawku autoriteta qudi koji vode Fudbalski savez, ve} i o slabosti novog selektora da animira igra~e da prihvate wegov poziv i zaigraju za reprezentaciju. I to su ~iwenice. I uz najboqu nameru nisam razumeo {ta je bio ciq tih utakmica i za{to je uop{te organizovana ova turneja, ako se unapred znalo ko je sve odbio da se odazove. n Posle serije poraza i neuspeha, za selektora je postavqen Veqko Paunovi}, trener koji je sa omladincima osvojio titulu prvaka sveta. Mo`e li on biti nova `rtva na ~ija }e se ple}a natovariti sav teret da bi drugi odgovorni u FSS-u, kao i do sada, ostali na svojim mestima?

tacijom, za to je preuzeo odgovornost i ja mu `elim sre}u, a nacija od wega o~ekuje da uradi najvi{e {to mo`e. Pritom se ne sme izgubiti iz vida da je sve {to se sada de{ava rezultat dugogodi{wega rada, a ~iwenica je, tako|e, da se ovde uvek odgovornost tra`ila u igra~ima i trenerima. Nikada u drugim qudima, pri ~emu tu mislim na FSS i generalno na qude iz fudbalske struke.

n Pre tri godine odustali ste od kandidature za predsednika FSS jer ste shvatili da dr`ava nije spremna da mewa postoje}i sistem, a vi ste `eleli da u wega ukqu~ite kredibilne, uspe{ne qude, spremne da upotrebe znawe ne u svom, ve} u interesu dru{tva. Da li ste sa ove vremenske distance svesni da se sa aktuelnom vla{}u taj sistem ne mo`e promeniti i da li ste zbog toga podr`ali zahteve studenata?

- Pa, ja sam i tad shvatio da qudi koji vode dr`avu ne podr`avaju moj sistem vrednosti. Studenti su do{li kasnije i oni promovi{u i zastupaju iste vrednosti. Zato je bilo i logi~no {to sam podr`ao takav pogled na budu}nost na{e zemqe. n Za{to ve}ina drugih sportista }uti o stawu u sportu, pa i u dru{tvu? Da li se pla{e „toplog zeca“ ili verujete da je wima zaista dobro, bez obzira na to {ta se de{ava oko wih?

- Jedan od razloga je i to o ~emu govorite, ali nije jedini. Na`alost, ne samo u sportu, ve} i u mnogim drugim oblastima na{a dr`ava nema plan i strategiju razvoja, niti viziju ko smo, {ta ho}emo i gde `elimo da budemo. U takvoj anarhiji najboqe prolaze nekvalitetni qudi, da ne ka`em ne{to lo{ije. A qudi koji su ostvareni be`e od takvih. S druge strane, narod ne vidi izlaz i gleda samo kako da pre`ivi, pa je ve}ina pre svega okrenuta re{avawu li~nih problema i svojim interesima. I zato smo tu gde jesmo. n Kad sam ve} pomenuo podr{ku studentima, nezvani~no se pri~a da ste na wihovoj listi za neke budu}e izbore. Da li su vam to ponudili i {ta ste im odgovorili?

kandidovali za predsednika FSS-a, ali ve}ina nije bila za to. Mo`e li se povu}i paralela sa budu}im parlamentarnim izborima?

- Ne mo`e, jer je sve bitno druga~ije. Ako se bude pravila studentska lista, na izborima }e o woj mo}i da se izjasne svi gra|ani sa pravom glasa i da ka`u {ta misle o predlo`enim kandidatima. O predsedniku FSS-a je pak odlu~ivala Skup{tina, a toj sednici je prisustvovalo oko 60 qudi i samo su se wihovi glasovi ra~unali. Moj pristup u oba slu~aja je generalno isti i svodi se na to da bi za izbore trebalo kandidovati najkvalitetnije qude, koji su uspe{ni u sferama kojima se bave. Jedino tako mo`emo do}i do `eqenog ciqa, da ovo dru{tvo vode najkvalitetniji i najboqi qudi. Mislim da je generalno to poruka i studenata, ali i velikog broja gra|ana, koji su se prikqu~ili masovnim protestima i zahtevima da se organizuju prevremeni izbori i uspostavi vladavina prava, da institucije po~nu da rade svoj posao. n Sve koji podr`avaju studente vlast naziva blokaderima. Vi ste u fudbalu bili {toper, a da li se ose}ate kao blokader, ili neko drugi blokira promene naboqe u dru{tvu? I mo`e li tih promena biti ako se svako ko druga~ije misli tretira kao neprijateq dr`ave, a ona se poistove}uje sa jednim ~ovekom? - Prvo moram da ka`em da nisam ni }aci, ni }aci blokader, a nisam ni blokader. Ja sam Srbin, gra|anin Srbije, koji `eli boqe dru{tvo, gde }e najva`nije institucije biti nezavisne u svom radu. Na`alost, lo{a nam je politi~ka kultura i sve je na li~noj bazi. Vlast nema plan kako bi dr`ava trebalo da izgleda, a u dru{tvu nema konsenzusa u kom pravcu bi trebalo da idemo, gde ho}emo da stignemo i kako da to uradimo. Umesto toga, svako ko do|e na vlast gura kamen u drugom pravcu. Zato i nismo daleko dogurali. n Vi{e puta ste upozoravali da skrivawem o~iglednih problema srpski fudbal ne}e postati boqi. Da li je u me|uvremenu postao jo{ gori?

stavqawem se uni{tavaju institucije, a samim tim i poverewe u wih. n Godinama insistirate na potrebi da se uspostavi novi sistem vrednosti. Ne ~ini li vam se da smo danas jo{ daqe od tog ciqa, jer je glavna preporuka za kqu~na mesta strana~ka pripadnost, odanost i lojalnost vo|i? Uostalom, svojevremeno ste sami konstatovali da su od posledwih pet predsednika FSS trojica bila u zatvoru.

- Na ovo pitawe mogu samo potvrdno da odgovorim. Mislim da je, na`alost, to vrednosni sistem u kome sada `ivimo.

n Kako su vama zvu~ale re~i Vu~i}a kada je, govore}i o hap{ewu na~elnika beogradske policije Veselina Mili}a, pomenuo i hap{ewe sada{weg predsednika FSS-a Dragana Xaji}a, koji zapravo nije ni oslobo|en optu`bi, ve} ga je abolirao Tomislav Nikoli}?

- Za Xaji}a svi znamo {ta je radio dobro, ali i {ta lo{e. I na kraju znamo ko je on kao ~ovek. O tome }e se pisati kada za to bude do{lo vreme. Mislim da je to va`no ako mislimo da idemo napred, ne samo u fudbalu, ve} i kao dru{tvo u celini. n Jednom prilikom razgovarali smo na Sewaku, ba{ u restoranu „27“, jer je va`io za pristojno mesto. Da li je ubistvo u tom restoranu, zbog kojeg je uhap{en i tre}i ~ovek srpske policije, svojevrsni dokaz koliko je kriminal povezan sa policijom i drugim strukturama vlasti i koliko se spoqa gledano to zapravo i ne prime}uje?

- Kao i ve}ina gra|ana i ja sam zbuwen informacijama koje plasiraju pojedini mediji, ali i qudi koji nisu kompetentni da o tome pri~aju i tako remete istragu. To ubistvo unosi zabrinutost, a s druge strane mislim da je mnogo va`no da dr`ava ima kontrolu nad uticajima raznih interesnih grupa. Jedan od problema su kriminalci. Ta~no je da wih ima svugde, da su prisutni u svim dr`avama i dru{tvima. Ali, mnogo je ve}i problem kada uli~ari dobiju status i va`nost u nekom dru{tvu, kao {to je to slu~aj kod nas. Tad nastaje anarhija. n Rekli ste da je problem u nama i da }e nam biti boqe kad mi budemo boqi. Jesmo li u ove dve godine postali boqi qudi, a jesu li neki postali i gori nego {to su bili?

- Znate {ta, dao sam u prethodnom periodu nekoliko iskrenih intervjua i `eqa mi je bila da uka`em na probleme. Da qudi koje sam kritikovao stave prst na ~elo, ali se oni pona{aju kao da sam im stavio prst u oko. Sad shvatam da sam se obra}ao nezrelim qudima, koji se pona{aju kao deca kad im neko uzme igra~ku. Wima bi o~ito uvek trebalo govoriti suprotno od onoga {to `eli{, jer }e, iz inata, uraditi upravo suprotno od onoga {to im ka`e{. n Jo{ kao premijer Vu~i} je pre vi{e od deset godina rekao da dr`ava nema snage da se obra~una sa huliganima. Da li je problem {to dr`ava nema snage ili qudi na vlasti to i ne `ele, jer vlast neke navija~ke grupe koristi kao svoje falange?

- Paunovi} ne}e i ne mo`e biti `rtva, jer je, na kraju krajeva, za taj posao dobro pla}en, a uz to je znao gde dolazi i sa kojim qudima mora da sara|uje. On misli da mo`e da napravi uspeh sa na{om reprezen-

- Ima mnogo spekulacija u vezi sa studentskom listom. Stvarno ne znam ko je na listi i kakav je vrednosni sistem studenata koji stoje iza te liste, ali verujem da bi na woj trebalo da budu stru~ni, ostvareni i karakterni qudi, koji su `rtvovali sebe i porodicu u te{kim vremenima.

n Sli~nu listu uspe{nih qudi ste svojevremeno i vi ponudili kad ste se

- Iskreno se pla{im da }e u narednom periodu biti jo{ gori nego {to je sada. Izme|u ostalog i zbog sistema vrednosti koji promovi{u qudi koji vode srpski fudbal. U Fudbalskom savezu i klubovima razvojem fudbala bave se agenti, menaxeri, a ne sportski radnici, {to je klasi~an sukob interesa. Uz to, ve} sam pri~ao o tome kako su qudi iz zatvora sedali na najva`nije pozicije u srpskom fudbalu. Wihovim po-

- Ako qudi koji vode zemqu to budu zaista `eleli, taj problem mo`e biti re{en za deset dana. Verujem i zaista sam ube|en u to. n Drugim re~ima, ne verujete da vlast to uop{te ho}e?

- Ako qudi iz vrha vlasti to stvarno `ele, svaki problem, pa i taj mogu da re{e za deset dana. Ve} sam u vi{e navrata pri~ao kako je to re{ila Margaret Ta~er i ne `elim da se ponavqam. Sve, dakle, zavisi od voqe onih koji vode dr`avu. NEMAWA VIDI],

Nedeqko Elek, jedan od najbli`ih Dodikovih saradnika, smewen sa svih funkcija i iskqu~en iz SNSD

Nedeqko Elek, jedan od dugogodi{wih najbli`ih saradnika lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, smewen

Za novog direktora „Sarajevo-gasa imenovan je Igor \okanovi}.

Prethodnih meseci Elek se javno sukobqavao s ministrom

je sa svih javnih funkcija i iskqu~en iz SNSD-a, objavila je bawalu~ka Alternativna televizija (ATV).

Elek je obavqao funkciju direktora kompanije „Sarajevo-gas” iz Isto~nog Sarajeva, a bio je i predsednik Upravnog odbora Olimpijskog centra „Jahorina”.

unutra{wih poslova @eqkom Budimirom. Sukob je eskalirao pre par dana, kada je Elek izneo niz te{kih optu`bi na ra~un Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srpske i ministra Budimira povodom policijske racije u jednoj diskoteci na Palama. Tokom racije, do{lo je do

DODIK PODR@AO HRVATE U FEDERACIJI BIH:

intervencije policije u kojoj je, prema tvrdwama o~evidaca i lokalnih vlasti, vi{e desetina mladih zadobilo povrede.

Elek je o{tro reagovao i ministra Budimira nazvao nesposobnim i „jakim u teoriji, a slabim u praksi”.

Lider SNSD-a Milorad Dodik podr`ao je rad MUP-a i ministra Budimira, isti~u}i da policija ne}e dozvoliti incidente i da bezbednost gra|ana nema cenu.

Prethodno se Elek sukobio i sa gradona~elnikom Isto~nog Sarajeva i visokim funkcionerom SNSD-a Qubi{om ]osi}em, iznose}i niz optu`bi na wegov ra~un.

Nedeqko Elek je 2024. snimqen u verbalnom sukobu sa studentima koji protestuju u Beogradu.

Na snimku se moglo videti da su studenti zaustavili wegov automobil, a Elek je, po zaustavqawu, iza{ao i krenuo u verbalni sukob s okupqenim osobama.

„Ajde, do|i ti koji pri~a{. Ajde do|i ti {to si rekao da sam pi**a. Ko je rekao da sam pi**a?”, govorio je Elek dok je krenuo prema drugoj grupi demonstranata.

”Mi hri{}ani smo pod pritiskom muslimana

u Bosni i Hercegovini”

Predsednik SSND-a u Republici Srpskoj, Milorad Dodik je podr`ao uspostavqawe hrvatske izborne jedinice u Bosni i Hercegovini, dok je predsednik HDZ-a BiH Dragan ^ovi} ponovio da je potrebno izmeniti izborni zakon kako bi se spre~ilo preglasavawe Hrvata. Hrvatski sabor }e raspravqati o predlogu rezolucije o ja~awu politi~kog polo`aja Hrvata u Bosni i Hercegovini, koju je inicirao Domovinski pokret, a potom usaglasio sa HDZ-om. Dokument poziva na uspostavqawe hrvatske izborne jedinice i kritikuje preglasavawe Hrvata na izborima. - Podr`a}emo svaku inicijativu da se to pitawe re{i u interesu hrvatskog konstitutivnog naroda i to }emo u~initi bez oklevawa. Jedino ispravno re{ewe jeste hrvatska izborna jedinica kako bi se na pravi na~in o~uvala politi~ka vidqivost Hrvata - rekao je Dodik na konferenciji za novinare posle sastanka sa ^ovi}em u Mostaru.

Dodik je dodao da je hrvatski narod u BiH „poni`en i potcewen” zbog na~ina na koji je u vi{e navrata biran hrvatski ~lan Predsedni{tva BiH.

- Veoma je naru{ena konstitutivnost hrvatskog naroda, zna~ajno je naru{ena i konstitutivnost srpskog naroda, a mi smo hri{}ani ovde pod pritiskom muslimana u Bosni i Hercegovini - ocenio je Dodik.

Do sada je ~etiri puta glasovima prete`no bo{wa~kih bira~a za hrvatskog ~lana Predsedni{tva BiH izabran @eqko Kom{i}.

Najavquje se da bi se ista praksa mogla nastaviti i na izborima na jesen, po{to je Kom{i}ev Demokratski front za wegovog naslednika kandidovao wegovog savetnika Slavena Kova~evi}a.

Hrvatski i bo{wa~ki ~lan Predsedni{tva BiH biraju se u Federaciji BiH, gde je broj bo{wa~kih bira~a oko tri i po puta ve}i od broja hrvatskih bira~a.

^ovi} je rekao da izmenama izbornog zakona treba spre~iti preglasavawe Hrvata prilikom izbora ~lanova Predsedni{tva BiH, kao i delegata u domove naroda.

Milorad

Dodik je podr`ao formirawe hrvatske izborne jedinice u BiH

- Potrebna nam je potpuna ustavna ravnopravnost hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini, jednaka onoj koju imaju bo{wa~ki i srpski narod, kao i legitimno predstavqawe u Predsedni{tvu Bosne i Hercegovine i domovima naroda - rekao je ^ovi}. Govore}i o najavi da bi ~lanovi Saveta za sprovo|ewe mira (PIC) u BiH sutra trebalo da razgovaraju o izboru naslednika Kristijana [mita na funkciji visokog predstavnika me|unarodne zajednice, Dodik je ocenio da je takva praksa suprotna Dejtonskom mirovnom sporazumu.

- Taj Savet za sprovo|ewe mira ne postoji. To je ad hok formirana grupa dr`ava koja Bosnu i Hercegovinu godinama dovodi u nered - rekao je Dodik. Za sutra je u Sarajevu zakazana sednica PIC-a na nivou ambasadora najuticajnijih zemaqa koje nadgledaju sprovo|ewe mira u BiH. Nakon sastanka trebalo bi da bude jasnije da li su se pribli`ili stavovi ameri~ke administracije i dela zemaqa Evropske unije u vezi sa imenovawem novog visokog predstavnika.

U me|uvremenu je funkciju vr{ioca du`nosti visokog predstavnika preuzeo ameri~ki diplomata Luis Kri{ok, koji je do sada obavqao du`nost zamenika me|unarodnog predstavnika.

Doboj, obele`ena godi{wica Petrovdanske bitke

U Doboju su obele`ene 34 godine od Petrovdanske bitke, u kojoj je Vojska Republike Srpske odbila ofanzivu muslimansko-hrvatskih snaga, koje su htele vojno da spoje zeni~ki i tuzlanski korpus i tako dovr{e etni~ko ~i{}ewe Srba. U samoj bici ubijena su 34 vojnika Dobojske brigade, a raweno gotovo 80. U granatirawu grada ubijeno je i 99 civila, a wih 400 raweno.

Bio je Petrovdan. Tog dana, Rade Jankovi} se}a se s gor~inom. Umesto proslave 22. ro|endana branio je svoj grad, i bio te{ko rawen.

Ka`e da u jednom momentu, u jednom danu, u jednom satu videti toliko krvi, toliko rawenih, toliko jauka, predstavqa te`ak ose}aj koji je jako te{ko opisati.

Jake muslimansko-hrvatske snage, regularna vojska Hrvatske i strani pla}enici, od kojih su neki bili i iz Engleske, `estoko su napali Doboj, iz pet pravaca. Neprijateq je, ka`e biv{i komandant Dobojske brigade, ra~unao i na oslabqenu pa`wu branilaca, zbog verskog praznika.

Nekada{wi komandant Prvog bataqona Dobojske brigade VRS Dim{o @ivanovi} isti~e da je odjednom, od 12 ~asova, po~ela strahovita kanonada artiqerije, nedugo zatim pe{adijski napad.

„Po{to je bilo silina napada, tog odmah sam shvatio da je re~ o veoma jakim neprijateqskim snagama i da im je ciq bio da zauzmu ove kqu~ne objekte”, navodi @ivanovi}.

Poginula su 34 srpska borca i pripadnika policije, a vi{e od 76 je raweno. Nisu bili po{te|eni ni civili – stradalo ih je 99. Predsednik Skup{tine dobojske Bora~ke organizacije Pero Tubi} ka`e da se u tom periodu u Doboju slio sav onaj srpski narod iz BiH, iz doline Bosne, iz svih onih mesta koje je uspela da preuzme muslimanska vojska i HVO.

„Na{li su skloni{te u Doboju i oni nisu imali drugo mesto gde da se sklone. Zato je ta bitka veoma zna~ajna”, ka`e Tubi}.

POD KOMANDOM NASERA ORI]A UBIJENO 69 SRBA: Obele`ene 34 godine od stradawa na Petrovdan, za zlo~in jo{ uvek niko nije odgovarao

U Zalazju kod Srebrenice obele`ene su 34 godine od stradawa 69 srpskih civila i vojnika, koje su na Petrovdan 1992. godine u srebreni~kim selima Sase i Zalazje i bratuna~kim Biqa~a i Zagoni ubili pripadnici muslimanskih snaga. Osim ve}eg broja gra|ana, parastosu tim povodom su prisustvovali potpredsednik NSRS Petko Ranki}, izaslanik srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Marko Milisav i ministar saobra}aja Zoran Stevanovi}, prenosi RTRS. Parastosu su prethodile posete porodicama stradalih Srba, vojni~kom grobqu u Bratuncu i strati{tima u Biqa~i i Sasama, gde je polo`eno cve}e i odata po~ast poginulima. Osim 69 poginulih i velikog broja rawenih, tog tragi~nog Petrovdana u srebreni~kim i bratuna~kim selima nestala su 22 Srbina, od kojih je 10 slu~ajno prona|eno i ekshumirano 10. juna 2011. godine iz masovne grobnice na Zalazju, prilikom tra`ewa nastradalih Bo{waka.

Od zarobqenih niko nije pre`iveo i niko nije odgovarao za wihova ubistva.

Nastavqaju}i sistematsko plansko etni~ko ~i{}ewe srpskih prostora zapo~eto u aprilu, brojne muslimanske snage iz Srebrenice, pod komandom Nasera Ori}a, 12. jula 1992. godine upale su u vi{e srpskih sela u srebreni~koj i bratuna~koj op{tini ubijaju}i, pqa~kaju}i i pale}i sve {to su stigle. Za ove, kao i za mnoge druge masovne zlo~ine po~iwene nad Srbima iz Srebrenice i sredweg Podriwa, jo{ niko nije odgovarao.

”Apelujemo na dr`avu

Srbiju i grad Ni{ da nam obezbede prevoz do Srbije”

Ni{lijka koja je nakon te{ke saobra}ajne nesre}e, koja se dogodila u Crnoj Gori, zbrinuta u Specijalnoj bolnici za ortopediju, neurohirurgiju i neurologiju „Vaso ]ukovi}“ u Risnu apelovala je na dr`avu Srbiju i grad Ni{ da pomognu u obezbe|ivawu transporta za povratak povre|enih u zemqu.

„Nas tri smo trenutno sme{tene u Risnu, a re~eno nam je da }e da nas puste ve~eras posle 21 ~as, te da mi sami treba da obezbedimo prevoz. Meni je jedna doktorka kazala da ‘mogu da se vratim autobusom jer sam pokretna’. Imam naprsnu}e tri rebra, a druge dve putnice su jo{ te`e povre|ene jer imaju vi~estruke prelome na licu i telu”, kazala je ova Ni{lijka koja se putem ro|aka javila Danasu.

Ona je podsetila da je Dan dr`avnosti Crne Gore, dodaju}i da je sve podre|eno tome, pa }e ih i dr`avni predstavnici posetiti tek ve~eras.

Prema izve{tavawu medija, u te{koj saobra}ajnoj nesre}i, koja se dogodila na magistralnom putu Kotor- Nik{i}, u mestu Lipci, kada se prevrnuo mini-bus sa dr`avqanima Srbije, poginula je Ni{lijka J. S. (21), a 16 osoba je te`e i lak{e povre|eno.

Mediji su izvestili da su svi putnici u mini - busu boravili u Boki u kolektivnom sme{taju, i da su se vra}ali sa pokloni~kog putovawa u Manastir Ostrog.

Podsetimo, direktor Specijalne bolnice „Vaso ]ukovi}” u Risnu Dino Pawako rekao je za TV Vijesti da je desetogodi{we dete, posle reanimacije, upu}eno u pratwi anesteziologa i anesteti~ara u Klini~ki centar Crne Gore, zbog te{kih povreda unutra{wih organa.

On je objasnio da se od 14 pacijenata koji su zadr`ani na bolni~kom le~ewu, pet nalazi na intenzivnoj wezi, a devet se le~i od te{kih povreda.

Crna Gora obele`ila

Dan dr`avnosti

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} polo`io je venac na spomenik Partizanu borcu na Gorici, u Podgorici, povodom 13. jula Dana dr`avnosti Crne Gore.

Crna Gora obele`ava Dan dr`avnosti, kao znak se}awa na 13. jul 1878. godi-

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} polo`io je venac na Spomenik partizanu borcu povodom Dana dr`avnosti.

„Svaka generacija Crne Gore imala je svoj zadatak i svoju odgovornost. Ovo je zadatak na{e generacije. Da slobodu koju smo naslijedili preto~imo u dr`avu u kojoj ~ovjek `ivi dostojanstveno, u kojoj radi i u kojoj ostaje”, poru~io je Milatovi}.

ne kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna dr`ava, kao i na 13. jul 1941. godine kada je po~eo organizovani antifa{isti~ki ustanak nakon kojeg je usledila ~etvorogodi{wa oslobodila~ka borba tokom Drugog svetskog rata.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

CRNA GORA O^EKUJE IZRU^EWE VUKA VULEVI]A:

To tra`ila od Srbije

jo{ 2025. godine

Vest o hap{ewu Vuka Vulevi}a u subotu u Beogradu, odjeknula je u medijima u Crnoj Gori, jer se ime ovog ~oveka, pored ostalog, pomiwalo u istrazi nerasvetqenog ubistva glavnog urednika lista „Dan” Du{ka Jovanovi}a, za {ta on nije nikada procesuiran, jer po slu`benim obja{wewima za to nije bilo dokaza.

Vulevi} je uhap{en u subotu u ugostiteqskom objektu u Beogradu po poternici crnogorske policije raspisane jo{ u septermbru 2024. godine i kod sebe je imao la`ne isprave.

Predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spaji} je gra|ankama i gra|anima uputio ~estitku povodom Dana dr`avnosti Crne Gore, uz poruku da nakon osam i po decenija iznova Crna Gora potvr|uje „da nacionalna snaga i kolektivni napredak dolaze iz sloge oko najva`nijih ciqeva”.

On je istakao da posebno raduje {to je uprkos svim razli~itostima Crna Gora „potvrdila konsenzus oko prosperitetne budu}nosti”.

Dan dr`avnosti je predsedniku Crne Gore ~estitato i predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava

Donald Tramp, kako je saop{teno iz crnogorskog predsedni{tva.

Tramp je istakao da Dan dr`avnosti predstavqa priliku za obele`avawe trajnog prijateqstva dve zemqe te da o~ekuje daqe {irewe partnerstva.

Crna Gora ga potra`uje zbog sumwe da je bio deo me|unarodne kriminalne mre`e krijmu~ara narkotika, pod vo|stvom Radoja Zvicera i Vasa Uli}a, koja je navodno poku{ala da prokrijum~ari oko 2,5 tone kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu i Australiju.

Ministarstvo pravde Crne Gore saop{tilo je da je jo{ u februaru 2025. godine zatra`ilo od nadle`nih dr`avnih organa u Beogradu izru~ewe Vulevi}a, nakon dobijawa informacije da se begunac nalazi na teritoriji Srbije.

Mediji navode da Vulevi} poseduje dr`avqanstva i Srbije i Crne Gore i da je navodno blizak saradnik samog vrha kava~kog klana.

Povodom ovog hap{ewa oglasio se deo bezbednosnog vrha dr`ave, resora koji pokrivaju kadrovi Demokratske Crne Gore, potpredsednik vlade Aleksa Be~i} i ministar unutra{wih poslova Danilo [aranovi}.

[aranovi} je u reagovawu izme|u ostalog naveo da, Vulevi} „nije bio samo jedan

Vulevi} je uhap{en u subotu u ugostiteqskom objektu u Beogradu

od najtra`enijih begunaca”, ve} da je godinama va`io za „jednu od kqu~nih figura organizovanog kriminala na severu Crne Gore i simbol vremena u kojem su pojedinci iz kriminalnog miqea imali ve}i uticaj od institucija dr`ave.” Ministar policije tvrdi da je Vulevi}, koji je ina~e poreklom iz Berana, imao toliku mo} da je uticao na izbor rukovodilaca beranske policije, odre|ivao kretawe policijskih patrola i omogu}avao nesmetano funkcionisawe krijum~arskih ruta cigareta. Vulevi}evo ime se u medijima vezuje za nerasvetqeno ubistvo urednika „Dana” Du{ka Jovanovi}a, 2004. godine u Podgorici, ali on, u nedostatku dokaza, nikada nije procesuiran za ovaj slu~aj koji do sada nije rasvetqen.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

NAKON VANREDNIH PARLAMENTARNIH IZBORA NA KOSOVU 7. JUNA

Potvr|eni kona~ni rezultati, po~iwe rok za formirawe institucija

Nakon potvr|ivawa kona~nih izbornih rezultata, 8. jula, Skup{tina Kosova mora biti konstituisana u roku od 30 dana, dok }e na prvoj sednici biti birani predsednik i pet potpredsednika parlamenta.

Centralna izborna komisija Kosova (CIK) potvrdila je rezultate parlamentarnih izbora odr`anih 7. juna, ~ime su stvoreni uslovi za po~etak procesa formirawa novih institucija. Odluka je usvojena jednoglasno, sa devet glasova „za“.

Na izborima je Pokret Samoopredeqewe osvojio najve}i broj glasova i 53 poslani~ka mesta u Skup{tini Kosova, sa osvojenih 47,13 odsto glasova, saop{tio je CIK.

Demokratska partija Kosova (DPK) zauzela je drugo mesto sa

[AR PLANINA

22 mandata i 19,44 odsto glasova, dok je Demokratski savez Kosova (DSK) osvojio 18 poslani~kih mesta sa 16,69 odsto glasova. Alijansa za budu}nost Kosova (ABK) dobila je sedam mandata uz 6,74 odsto glasova.

Kada je re~ o partijama koje dolaze iz redova srpske zajednice, Srpskoj listi potvr|eno je devet mandata u kosovskom parlamentu, dok je jedno mesto pripalo partiji Za slobodu, pravdu i opstanak.

Preostalih 10 mandata pripalo je drugim strankama iz redova neve}inskih zajednica.

Prema Ustavu Kosova, nakon potvr|ivawa izbornih rezultata, konstitutivna sednica

Skup{tine mora biti odr`ana u roku od 30 dana. Na toj sednici biraju se predsednik Skup{tine i pet potpredsednika, nakon ~ega mogu da zapo~nu procedure

I julu sneg i led

Po~etkom jula leteli smo helikopterom Kfora nad [ar planinom i uslikali nekoliko zanimqivih fotografija.

I ve} u duboko zaga`eno leto na [ar planini ima snega, i ba{ zbog tog {arenila sa snegom, planina je sebi darovala ime – [ar planina. Snega ima na nadmorskim visinama iznad 2600 metara. Planinska jezera su jo{ uvek sa ledom, pa ko ho}e osve`ewe, na ovoj planini, ima ga na pretek i potpuno besplatno. [ar-planina je poznata po svom mo}nom alpskom reqefu sa preko 30 vrhova vi{ih od 2.500 m.

Najvi{i vrhovi su: Titov vrh (2.748 m), Mal Tur~in (2.707 m), Bakrdan (2.704 m), Bristavec, Brustovec ili Borislavec (2.675 m), Velika Rudoka (2.660 m) - najvi{i vrh Srbije, Bistra 1 (2.651 m), Golema Vraca (2.629 m), Xinibeg ili Trpeznica (2.610 m)… Na [ar-planini se nalazi 27 glacijalnih jezera. Ova jezera se nalaze u Severnoj Makedoniji i u Srbiji (na Kosovu i Metohiji). Poznata su i kao [arske o~i.

Prema dosada{wim istra`ivawima, smatra se da ukupna koli~ina jezerske vode na [ar-planini iznosi 250.000 m². Me|utim, zbog nanosa koji dospevaju u jezero koli~ina vode u wima se smawuje. Spisak jezera : Bogoviwsko jezero, Skakali~ko jezero, Veliko ja`ina~ko jezero, Bogoviwsko jezero, Veliki vir ([ar-planina)nadmorska visina 2360 metara, Mali vir ([ar-planina), Veliko karanikoli~ko jezero, Malo karanikoli~ko jezero, Skakali~ko jezero, Veliko ja`ina~ko jezero…

Tra`e se ~ista~i sa skra}enim radnim vremenom – {irom Sidneja

P&D Commercial Cleaning Services tra`i iskusne ~ista~e sa skra}enim radnim vremenom da se pridru`e na{em timu. Pozicije sa skra}enim radnim vremenom dostupne su {irom Sidneja. Po`eqno je iskustvo u ~i{}ewu. Potrebno je osnovno znawe engleskog jezika.

Da biste se prijavili, pozovite P&D Commercial Cleaning Services na (02) 9126 9491 izme|u 9:00 i 17:00 ~asova. Ako nismo u mogu}nosti da odgovorimo, ostavite govornu poruku sa svojim imenom i kontakt brojem, a mi }emo vam uzvratiti poziv. Napomena: Ne govorimo srpski.

za formirawe Vlade i izbor predsednika Kosova. Konstitutivnu sednicu treba da sazove vr{iteqka du`nosti predsednice Kosova, Aqbuqena Haxiju.

Rok za sazivawe Skup{tine po~iwe da te~e 9. jula i zavr{ava se 7. avgusta. Ukoliko sednica ne bude sazvana, Skup{tina se, prema proceduri, automatski saziva posledweg dana tog roka.

Kandidata za predsednika Skup{tine predla`e Pokret Samoopredeqewe, kao najja~a parlamentarna stranka. Za izbor predsednika potrebna je podr{ka najmawe 61 poslanika. Nakon izbora predsednika parlamenta, bira se i pet potpredsednika, a Skup{tina se smatra potpuno konstituisanom tek kada budu izabrani svi ~lanovi rukovodstva.

Misija OEBS-a: Najsveobuhvatnija

analiza su|ewa za ratne zlo~ine

Misija OEBS-a na Kosovu predstavila je u Pri{tini svoj Izve{taj o pra}ewu sudskih postupaka u predmetima ratnih zlo~ina na Kosovu. U izve{taju se analizira 48 predmeta ratnih zlo~ina o kojima je odlu~ivalo Specijalno odeqewe osnovnog suda u Pri{tini u periodu od 2019. do 2025. godine, a koji obuhvataju 138 optu`enih lica i 394 ro~i{ta.

Pomenuti izve{taj procewuje u kojoj meri su postupci u skladu sa doma}im, ali i me|unarodnim, standardima pravi~nog su|ewa.

Izve{taj navodi „va`an napredaki isti~e primere dobre sudske prakse i nastojawa sudija, tu`ilaca i advokata odbrane da primewuju garancije pravi~nog su|ewa u skladu sa me|unarodnim standardima“. Me|utim, izve{taj isti~e da napredak u sudskim postupcima za ratne zlo~ine mora biti pra}en ja~im merama za{tite, ve}om procesnom dosledno{}u i delotvornijom podr{kom `rtvama i svedocima, kako bi postupci mogli da doprinesu su{tinskoj pravdi uskla|enoj sa pravima.

[ef Misije OEBS-a na Kosovu Xerard Mekgark kazao je da izve{taj predstavqa najsveobuhvatniju analizu su|ewa za ratne zlo~ine od trenutka osnivawa Specijalnog odeqewa suda.

Part-Time Cleaners Wanted – Sydney Wide

P&D Commercial Cleaning Services is looking for experienced part-time cleaners to join our team. Part-time positions available across Sydney. Cleaning experience preferred. Basic English required.

To apply, please call P&D Commercial Cleaning Services on (02) 9126 9491 between 9:00am and 5:00pm. If we are unable to answer, please leave a voicemail with your name and contact number, and we will return your call. Please note: We do not speak Serbian.

Izdajem jednosoban apartman u okviru ku}e sa zasebnim ulazom!

Kompletno renovirani apartman ima spava}u sobu sa kupatilom i dnevnu sa kuhiwom. U cenu su ukqu~eni svi tro{kovi (grejawe, klima, struja...).

Vrlo blizu metro stanice i {oping centra u Kilor Daunsu (Keilor Downs, VIC 3038)! Idealno za studente, mlade parove ili samce.

Za sve informacije pozovite: 0451 488 949 Dobri.

PRED OSNOVNIM SUDOM U PRI[TINI NASTAVAK SU\EWA ZA NAPAD NA KANAL IBAR-LEPENAC

Sud ne prihvata dokaze odbrane

Pred Osnovnim sudom u Pri{tini, 9. jula, na su|ewu za napad na kanal Ibar-Lepenac, 29. novembra 2024. godine, optu`eni Dragi{a i Jovan Vi}entijevi} i Igor Dimovi} izjasnili su se da nisu krivi. Tu`ila{tvo ih tereti za napad na kqu~nu infrastrukturu Kosova, u kojoj je pri~iwena velika materijalna {teta. Optu`nica tereti Dragi{u i Jovana Vi}entijevi}a za „Ugro`avawe ustavnog poretka uni{tavawem ili o{te}ewem javnih objekata i opreme“ iz ~lana 122, u vezi sa krivi~nim delom „Izvr{ewe teroristi~kog akta“. Istovremeno, Jovan Vi}entijevi} optu`en je i za {pijuna`u. Igora Dimovi}a Tu`ila{tvo optu`uje za nedozvoqeno posedovawe oru`ja. Optu`nica protiv wih podignuta je krajem 2025. godine. Oni su se na sudu izjasnili da nisu krivi za dela koja im se stavqaju na teret. Advokati optu`enih govore da su dokazi tu`ioca krajwe sumwivi kao i to da sud nije prihvatio ponu|ene dokaze odbrane.

Gra|ani }e sa mobilnih platformi saznati istinu o tome {ta je na{ narod pre`iveo u 20.veku!

Memorijalni centar Republike Srpske je u ova dva dana, 10. i 11. jula, u Wujorku organizovao me|unarodnu kampawu pod nazivom „Upoznajte se sa stradawem Srba“ (Learn About Serbian Suffering). Ciq ove inicijative jeste da se me|unarodna javnost upozna sa dokumentovanim istorijskim dokazima, arhivskom gra|om i svedo~ewima o~evidaca o stradawu srpskog naroda tokom 20. veka.

ne su arhivske fotografije, dokumentarni snimci, istorijska dokumenta i svedo~ewa pre`ivelih, dok su QR kodovi usmeravali posetioce na poseban veb-sajt na engleskom jeziku koji predstavqa rad Memorijalnog centra.

Svet poznaje Nikolu Teslu, Novaka \okovi}a i Nikolu Joki}a. Wihova dostignu}a donela su im globalno priznawe u nauci i sportu. Ali koliko qudi poznaje istoriju naroda iz kojeg

oni poti~u?

Kroz dokumentovane istorijske izvore, izlo`ba predstavqa informacije o:

Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata;

• sistemu koncentracionih logora, ukqu~uju}i jedine specijalizovane koncentracione logore za decu u okupiranoj Evropi;

• pogibiji vi{e od 30.000 Srba tokom rata u Bosni i Hercegovini;

• stradawu Srba u regiji Sredweg Podriwa i Bir~a;

• proterivawu vi{e od 250.000 Srba iz Hrvatske;

• ubistvima i otmicama Srba na Kosovu i Metohiji;

• nestalim licima, logorima i masovnim grobnicama;

• stradawu srpske dece tokom oru`anih sukoba;

• NATO bombardovawu Savezne Republike Jugoslavije 1999.

Ova kampawa ozna~ava po~etak dugoro~ne me|unarodne inicijative Memorijalnog centra Republike Srpske sa ciqem da se dokumentovani istorijski izvori, arhivska gra|a i svedo~ewa pre`ivelih o stradawu srpskog naroda predstave kroz moderne multimedijalne formate, ~ine}i ih dostupnijim me|unarodnoj publici.

Mobilna multimedijalna izlo`ba prolazila je kroz neke od najprometnijih ulica Menhetna, ukqu~uju}i i podru~je oko sedi{ta Ujediwenih nacija. Na velikim LED ekranima prikaza-

Kampawa je osmi{qena tako da podstakne {iru me|unarodnu svest o istorijskim izvorima i da doprinese diskusijama o kulturi se}awa, dokumentovawu i o~uvawu istorijskog pam}ewa. WUJORK SE

• genocidu po~iwenom nad Srbima u Nezavisnoj Dr`avi

Tradicija se ~uva na festivalu u ju`nom ^ikagu

Jedan od glavnih volontera na srpskom festivalu u ju`nom ^ikagu je ve} godinama Pero Stanoj~i}, koji je do{ao u ovaj deo Amerike jo{ 50-ih godina pro{log veka.

On ka`e: „Mi smo oduvek znani kao jedna od najaktivnijih crkvenih zajednica u ^ikagu. Ali zahvaquju}i na{oj starijoj generaciji, koja je oti{la bogu na istinu, nau~ili smo stvari kako treba da radimo i kako da se pona{amo jedan prema drugome, da radimo i sara|ujemo kao bra}a.”

Crkva Sveti Simeon Miroto~ivi izgra|ena je po uzoru na Manastir Kaleni}.

Stare{ina hrama je otac Mile Suboti}. On ka`e da je festival zna~ajan za parohiju.

„To je prilika da se okupe parohijani, prijateqi, kumovi, ne samo iz ju`nog ^ikaga ve} i severozapadne Indijane. Imamo danas i goste iz Kanade, sa isto~ne obale koji dolaze da provedu vreme sa nama.”

Lekari i medicinske sestre iz Srpsko Ameri~kog Medicinskog i Stomatolo{kog Dru{tva davali su savete posetiocima i merili pritisak.

Mama Milena Stefanovi} inspirisala je }erku Miu da i sama u|e u medicinsku profesiju.

„Da, da mama mi je uvek pri~ala kad sam bila mala kako obo`ava posao, kako voli da poma`e qudima i onda ja sam isto

htela takav `ivot da imam.”

Govori nam {ta je potrebno uraditi da bi postala medicinska sestra u SAD.

„Treba prvo zavr{iti ~etiri godine kao za svaki drugi fakultet ali ho}u jo{ tri godine da budem na studijama za anesteti~arku.”

Pitamo doktorku Mirelu Sav~i} da li se boje na{i qudi da saznaju ako imaju visok pritisak. Dodajemo, ja znam neke takve.

„Za sad oklevaju, ali ja mislim da mi treba da budemo pri-

sutni malo vi{e i malo ~e{}e pa }e se onda opustiti i oni.”

Sekretar parohije Ranko Jovi}evi} ka`e da je ovo zna~ajna zajednica.

„Ovo je jedna od starijih na{ih op{tina ovde i nadamo se da }e svi u`ivati. Imamo pe~ewe, jagwe}e, prase}e, {irok izbor hrane.”

Milosav Obradovi}, predsednik crkveno{kolske op{tine je ceo `ivot proveo u ^ikagu, ali kao i svi ovde govori odli~no srpski jezik.

„Privla~imo narod ovde iz okoline. Ne dolaze samo Srbi, imamo i druge nacije koje dolaze. Vole na{u hranu, vole na{u tradiciju.”

Mnogi ~lanovi ove parohije vi{e ne `ive tako blizu kao {to je bio slu~aj nekada, ali im nije bio problem da voze pola sata, sat i vi{e iz raznih okolnih naseqa da bi odr`ali ovakve festivale i razne druge doga|aje.

Otvoren kulturno obrazovni kamp u Tr{i}u

Ministar bez portfeqa zadu`en da prati stawe, predla`e mere i u~estvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom, \or|e Mili}evi}, sve~ano je otvorio kulturno-obrazovni kamp u Tr{i}u, mestu koje na poseban na~in simbolizuje snagu srpskog jezika, kulture i nacionalnog identiteta.

Ministar \or|e Mili}evi} je istakao da }e deca i mladi u zavi~aju Vuka Stefanovi}a Karaxi}a imati priliku da kroz igru, kwi`evnost, umetnost, narodno stvarala{tvo, tradicionalne sportove i zajedni~ko dru`ewe upoznaju ono {to nas povezuje, ma gde danas `iveli.

Nau~i}ete osnovne korake srpskog kola, stvarati motive Tr{i}a, upoznati zna~aj krsne slave i doma}e radinosti, ali i obi}i Loznicu, Bawu Koviqa~u, Gu~evo, Drinu i manastir Trono{u, rekao je ministar Mili}evi} i dodao da svako od tih mesta nosi deo na{e istorije, tradicije i se}awa koje `elimo da pribli`imo mladima iz dijaspore i regiona.

Na ovogodi{wem letwem kampu u~estvuje sto trideset i pet dece iz sedam zemaqa, rekao je ministar Mili}evi} i dodao da je va`no da sve ono {to se ovde vidi, nau~i i do`ivi ponese u zemqe i sredine iz kojih dolaze na{i najmla|i sunarodnici.

Vi ste najva`niji ~uvari na{eg jezika, kulture i tradicije izvan granica Srbije, ali i najva`nija veza Srbije sa budu}no{}u, rekao je ministar Mili}evi} i dodao da zato ovaj kamp nije samo prilika za dru`ewe i nova prijateqstva, ve} i prostor da se deca i mladi sna`nije pove`u sa svojim korenima, jedni sa drugima i sa Srbijom.

Kineske rakete nad ju`nim Pacifikom –

mewa se odnos snaga

Nakon testirawa interkontinentalne balisti~ke rakete raste nezadovoqstvo u susednim dr`avama. Kineska mornarica demonstrira svoje vojne sposobnosti i izaziva SAD na Pacifiku.

Kritike su bile glasne i o{tre. U ponedeqak (6. jul 2026.) kineska mornarica izvela je raketni test u ju`nom Pacifiku. Prema navodima dr`avne novinske agencije Sinhua, nuklearna podmornica ispalila je raketu s maketom bojeve glave u me|unarodne vode. Test je, kako se navodi, bio uspe{an.

Ministarka spoqnih poslova Australije Peni Vong ocenila je da taj potez destabilizuje regionalnu bezbednost. Japan je pozvao Kinu da preispita svoje postupke.

Oglasio se i Novi Zeland: ministar spoqnih poslova Vinston Piters izjavio je u Velingtonu da wegova zemqa ne `eli da Kina koristi ju`ni Pacifik kao podru~je za testirawe raketa.

„Duboko smo zabrinuti zbog kineskog testirawa oru`ja sposobnog za no{ewe nuklearnih bojevih glava u ju`nom Pacifiku“, rekao je Piters.

Pacifik nije bio po{te|en nuklearnog nadmetawa ni u pro{lom veku. Koralni atol Bikini, koji danas pripada Mar{alovim Ostrvima, bio je popri{te brojnih ameri~kih nuklearnih proba nakon Drugog svetskog rata. Bezbednosnu arhitekturu u pacifi~kom prostoru u to vreme u velikoj meri oblikovale su Sjediwene Dr`ave.

RAKETA DOMETA DO 12.000 KILOMETARA

Upravo tu bezbednosnu arhitekturu Kina sada dovodi u pitawe. Iako zvani~ni mediji nisu

objavili detaqe o testirawu, nacionalisti~ki orijentisani vojni analiti~ari na kineskim dru{tvenim mre`ama naga|aju o snazi testirane rakete. „To je interkontinentalna balisti~ka raketa serije \ulang-3 (JL-3) koja se lansira sa podmornice“, ka`e potpukovnik @ang @un{e iz Kineskog instituta za pomorska istra`ivawa.

\ulang-3, ili „Veliki talas-3“, trenutno je u razvoju. Dizajnirana je da ima maksimalni domet od 12.000 kilometara i mo`e da nosi vi{e nuklearnih bojevih glava. Izme|u 2018. i 2019. godine prijavqena su tri uspe{na testa.

„Meta te rakete nisu borbene trupe na frontu, ve} strate{ki ciqevi kao {to su komandni centri, vojne baze ili objekti za snabdevawe energijom“, obja{wava @ang dodaju}i da je to sveobuhvatno sredstvo odvra}awa. \ulang-3 navodno je lansirana sa nuklearne podmornice tipa 094, klase \in. Ona je duga 135 metara, ima posadu od 120 mornara i mo`e da ostane pod vodom i do 70 dana. Kineska mornarica trenutno raspola`e sa {est podmornica tog tipa. @ang ne iskqu~uje mogu}nost da je mo`da kori{}ena i modifikovana verzija podmornice.

Prema podacima va{ingtonskog analiti~kog centra Inicijativa za nuklearne pretwe, pored klase \in, Kina koristi jo{ 59 podmornica na nuklearni pogon. UZVRATNI NUKLEARNI UDAR

„^ak i kada bi sva ostala vojna sredstva bila onesposobqena, kineska podmornica ostala bi potpuno sposobna za uzvratni nuklearni udar“, ukazuje @ang. Prema wegovim re~ima, iz me|u-

Lansirawe interkontinentalne balisti~ke rakete JL-2, lansirane sa podmornice, od strane Kineske narodnooslobodila~ke armije u Ju`ni Pacifik 6. jula pokrenulo je ozbiqna pitawa u vezi sa kredibilitetom dugogodi{weg statusa regiona bez nuklearnog oru`ja.

Iako je raketa navodno bila nenaoru`ana i lansirawe nije prekr{ilo odredbe Sporazuma iz Rarotonge, analiti~ari su protuma~ili odluku o ciqawu podru~ja udara u Ju`nom Pacifiku kao {iru strate{ku poruku koja prevazilazi tehni~ku validaciju kineskog strate{kog odvra}awa. Jedno tuma~ewe je da je test imao za ciq da istakne ono {to Peking vidi kao kontradikciju u bezbednosnim politikama Australije i Novog Zelanda. Iako su obe zemqe potpisnice Ju`nopacifi~ke zone bez nuklearnog oru`ja, uspostavqene Sporazumom iz Rarotonge, koji zabrawuje stacionirawe, proizvodwu i testirawe nuklearnih eksplozivnih naprava u zoni, Australija je nastavila sa nabavkom nuklearnih podmornica od Sjediwenih Dr`ava i bila je doma}in sve ve}em broju ameri~kih strate{kih sredstava dugog dometa na svojoj teritoriji, preneo je Militari vo~.

Kineski raketni test je mo`da imao za ciq da signalizira da su strate{ke re-

narodnih voda Kina bi mogla da odabere bilo koju ta~ku na Pacifiku i odatle izvede pouzdan uzvratni strate{ki napad. Jo{ u septembru 2024. Kina je sa kopna prema ju`nom Pacifiku lansirala interkontinentalnu raketu sa maketom bojeve glave. Projektil je tada pao na unapred odre|eno podru~je u Francuskoj Polineziji. Bio je to prvi kineski test neke interkontinentalne rakete iznad me|unarodnih voda nakon vi{e od 40 godina. Kao i tada, Peking je i ovoga puta naglasio da su sve susedne dr`ave unapred bile obave{tene, te da ve`ba nije bila usmerena ni protiv jedne zemqe, niti konkretnog ciqa.

KINA @ELI DA PROMENI

ODNOS SNAGA U PACIFIKU

Kina `eli da promeni postoje}i poredak na Pacifiku. Sna`no vojno prisustvo SAD i wihovih saveznika na wenom pragu zabriwava Peking. Komunisti~ka vlada `eli da se uveri da je sposobna da uzvrati na preventivne vojne udare i da odgovori onim {to smatra da je odgovaraju}i kontranapad. Istovremeno, nuklearna sila Kina obe}ava da ne}e pokrenuti preventivni nuklearni udar.

„Kina trenutno dovodi u pi-

alnosti nadma{ile politi~ku simboliku statusa Ju`nog Pacifika bez nuklearnog oru`ja, jer je Peking dosledno kritikovao sporazum AUKUS zbog olak{avawa {irewa podmornica na nuklearni pogon u Australiju, ~ine}i doprinos vojnoj konkurenciji i slabqewu regionalnih normi ne{irewa nuklearnog oru`ja. Iako budu}e australijske podmornice ne}e nositi nuklearno oru`je, barem u po~etku, Kina je govorila o tome da transfer tehnologije pomorskog nuklearnog pogona predstavqa va`an strate{ki razvoj sa implikacijama koje se prote`u daleko izvan sopstvenog odbrambenog polo`aja Australije. Analiti~ari su u velikoj meri istakli da bi {irewe nuklearnih podmornica moglo biti odsko~na daska ka sporazumu o podeli nuklearnog oru`ja sa Sjediwenim Dr`avama. Paqewe rakete lansirane sa podmornice brojni analiti~ari protuma~ili su kao preno{ewe {ire poruke: ako Australija odlu~i da se dubqe integri{e u arhitekture strate{kog vojnog planirawa i odvra}awa koje predvode SAD, ne bi trebalo da o~ekuje da }e Ju`ni Pacifik ostati izolovan od strate{ke konkurencije velikih sila. Prema ovom mi{qewu, status regiona kao zone bez nuklearnog oru`ja ne spre~ava ga da postane relevantan za operacije, signalizaciju i planirawe dr`ava sa nuklearnim oru`jem. Pri-

Interkontinentalna balisti~ka raketa tipa \ulang-3 je testirana pro{li ponedeqak

tawe regionalnu bezbednosnu arhitekturu koju SAD predvode na razli~itim nivoima“, napisao je jo{ 2024. Feliks Hajduk, {ef istra`iva~ke grupe za Aziju u berlinskom trustu mozgova Nema~ki institut za me|unarodne i bezbednosne poslove (SWP). U to vreme, nema~ke oru`ane snage u~estvovale su u vojnoj ve`bi na Pacifiku koju su predvodile SAD. Tokom pet nedeqa u julu i avgustu 2024. godine, 29 zemaqa sa 40 ratnih brodova ve`balo je oko ameri~ke pomorske baze u Perl Harburu. RASTU]A ZABRINUTOST „Nazivaju}i regionalni poredak pod vo|stvom SAD ’reliktom Hladnog rata’ i uz promociju alternativnog poretka ’od Azijata za Azijate’ s Kinom na ~elu, te kroz ubrzano ja~awe Narodnooslobodila~ke vojske, razvoj bilateralnih bezbednosnih partnerstava i militarizaciju velikih delova Ju`nokineskog mora, Peking nastoji da ostvari svoje strate{ke ciqeve“, napisao je Hajduk.

Me|utim, zabrinutost za bezbednost raste i u ju`nom Pacifiku. „Raketne snage Narodnooslobodila~ke vojske Kine predstavqaju najefikasnije kinesko sredstvo za izvo|ewe uda-

stalice ovog tuma~ewa tvrde da Australija i Novi Zeland ne mogu istovremeno produbiti svoje u~e{}e u bezbednosnim aran`manima koji imaju za ciq uravnote`ewe rastu}e vojne mo}i Kine, a da istovremeno nastavqaju da smatraju zonu bez nuklearnog oru`ja u Ju`nom Pacifiku stra te{kim odvajawem od rivalstva izme|u glavnih nuklearnih sila. Po wihovom mi{qewu, kada se regionalne dr`ave integri{u u vojne strukture osmi{qene da odvra}aju ili, ako je potrebno, suo~avaju se sa drugom dr`avom sa nuklearnim oru`jem, trebalo bi da o~ekuju da strate{ko planirawe te dr`ave sve vi{e obuhvata okolni region. Test rakete ilustruje rastu}u napetost izme|u regionalnih aran`mana o kontroli naoru`awa iz doba Hladnog rata i strate{kih realnosti intenzivirawa konkurencije u Pacifiku. Iako Ju`nopacifi~ka zona bez nuklearnog oru`ja ostaje pravno netaknuta, wena sposobnost da izoluje region od signalizacije i raspolo`ewa sile glavnih nuklearnih sila mo`e se sve vi{e dovoditi u pitawe.

ra velikog dometa na Australiju“, naveli su Sem Rogivin i Dejvid Valans iz australijskog Lovi-Instituta u studiji objavqenoj u junu 2026. „U slu~aju ve}eg regionalnog sukoba, vojne baze {irom severne Australije bile bi na meti kineske vojske.“

Australijski istra`iva~i jo{ pro{log meseca zakqu~ili su da javno dostupni podaci ne pru`aju dokaze da kineska raketa lansirana s kopna mo`e da dosegne ~itavu teritoriju Australije. Po{to se najve}i australijski gradovi nalaze na isto~noj obali, procena je bila druga~ija.

Me|utim, nakon raketnog testa izvedenog ovog ponedeqka iz podmornice u ju`nom Pacifiku, situacija se, po svemu sude}i, promenila. Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je na marginama samita u turskoj prestonici Ankari da je probno lansirawe poslalo poruku NATO. „To je jo{ jedan dokaz da ne smemo da budemo naivni – a to i nismo“, rekao je Rute.

NATO je vojni savez predvo|en Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, ~iji je dosada{wi fokus bila Evropa. Mogu}nost {irewa NATO prema Aziji, na primer ~lanstvom Japana, do sada se razmatrala samo teoretski.

Kako strate{ka konkurencija izme|u Kine i Sjediwenih Dr`ava nastavqa da se {iri, politi~ke deklaracije o statusu bez nuklearnog oru`ja same po sebi mogu se pokazati nedovoqnim da spre~e region da postane deo {irih strate{kih prora~una vode}ih svetskih vojnih sila. Planovi Sjediwenih Dr`ava da nastave sa {irewem baze nuklearnih podmornica i strate{kih bombardera sposobnih za no{ewe nuklearnog oru`ja u Australiji tako|e mogu dovesti do toga da insistiraju na reviziji Sporazuma iz Rarotonge kako bi im se omogu}ilo skladi{tewe nuklearnog oru`ja na australijskoj teritoriji ili wegov tranzit kroz wu.

Indija kupuje uranijum iz Australije

Premijeri Australije Entoni Elbanizi i Indije Narendra Modi potpisali su u Melburnu administrativni sporazum o izvozu uranijuma, nakon dugogodi{we zabrinutosti i odlagawa usled opasnosti od kreirawa nukleranog oru`ja.

Australija poseduje najve}e poznate rezerve uranijuma na svetu, ali ne koristi nuklearnu energiju niti nuklearno oru`je, ve} sve izvozi.

Indija `eli da do 2047. godine instalira kapacitete za proizvodwu nuklearne energije od 100 gigavata, {to je dovoqno za snabdevawe skoro 60 miliona doma}instava godi{we.

Wu Delhi je u proteklih 10 godina udvostru~io kapacitete nuklearnih elektrana u zemqi, ali oni i daqe ~ine svega tri odsto ukupne proizvodwe elektri~ne energije.

Indija nije potpisnica Ugovora o ne{irewu nuklearnog oru`ja, koji kao nuklearne sile priznaje samo Sjediwene Ameri~ke Dr`ave (SAD), Kinu, Veliku Britaniju, Francusku i Rusiju, a Australija ;odbija da prodaje uranijum zemqama koje ga nisu potpisale.

Indija tvrdi da je sporazum diskrimini{u}i jer priznaje kao legitimne dr`ave sa nuklearnim oru`jem samo one koje su ga testirale pre januara 1967. godine, dok je Wu Delhi pogo|en me|unarodnim sankcijama i zabranom trgovine nakon {to je 1998. godine sproveo nuklearne probe.

Grupa nuklearnih dobavqa~a, ~iji je ~lan i SAD, odobrila je 2008. godine izuze}e koje Indiji omogu}ava kupovinu uranijuma od zemaqa ~lanica, otkada ona sklapa bilateralne sporazume koji dozvoqavaju prodaju tog materijala.

Ipak, stav Kanbere je ubla`en, te je ona pristala da dozvoli izvoz 2014. godine, uz po{tovawe mera kontrole Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i „razdvajawe indijskih civilnih i vojnih nuklearnih programa“, saop{tila je Vlada.

Indija je peti najve}i trgovinski partner Australije, sa ukupnom razmenom robe i usluga u vrednosti od 54,4 milijarde australijskih dolara u fiskalnoj 2024/2025. godini, prema podacima australijske Vlade.

Australijska ma{ina za

recikla`u plastike sti`e tamo gde infrastruktura ne postoji

Istra`ivawe kompanije Plastic Collective na udaqenim ostrvima Azijsko-pacifi~kog regiona, gde `ivi oko 370 miliona qudi, pokazalo je da plastika koja nastaje u tim zajednicama gotovo u potpunosti dospeva u okeane.

liji osmislila ma{inu pod nazivom Shruder.

Re~ je o prenosivoj jedinici koja spaja drobilicu i ekstruder u jednom ure|aju te`ine 100 kilograma. Staje na standardnu prikolicu i mo`e da radi na struju iz mre`e ili na solarnu energiju.

Razlog je jednostavan – nema infrastrukture za sakupqawe i preradu otpada, a transport plastike do kopna nije isplativ.

Zato je ova kompanija, osnovana 2016. godine u Novom Ju`nom Velsu u Austra-

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje

kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Novi Zeland razmatra pristupawe odbrambenom savezu Australije i Fixija

Ma{ina se donosi direktno u zajednicu. Uz ma{inu dolazi i program obuke koji lokalnom stanovni{tvu pokazuje kako da sakupqa, sortira i prera|uje plastiku. Od prera|ene plastike zajednice prave proizvode za lokalnu upotrebu ili ih prodaju kao sirovinu.

Kompanija je do sada sprovela programe u Maleziji, Indoneziji i Australiji. Jedan od primera primene je saradwa sa domoroda~kom zajednicom u Australiji.

Morski renxeri prikupqaju plastiku iz mora, organizacija MiiMi Corporation je prera|uje u plasti~ne pelete, a kompanija Surf Hardware International te pelete kupuje za izradu peraja za surfovawe i druge dodatke za surfovawe.

Novi Zeland razmotri}e mogu}nost pristupawa odbrambenom savezu Australije i Fixija, kojem su te dve dr`ave pristupile ranije ove nedeqe, izjavio je premijer Kristofer Lukson.

Australija i Fixi su u ponedeqak potpisali zna~ajan odbrambeni sporazum pod nazivom Ocean of Peace Alliance (Mirovni savez na okeanu), kojim su se obavezali da }e jedna drugoj pru`iti pomo} u slu~aju napada, dok Australija nastoji da suzbije rastu}i uticaj Kine u regionu.

Sporazum predstavqa prvi vojni savez u istoriji Fixija, dok je ta pacifi~ka dr`ava postala ~etvrti formalni saveznik Australije, nakon Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Novog Zelanda i Papue Nove Gvineje.

Sporazum predvi|a mogu}nost da mu se pridru`e i druge pacifi~ke dr`ave. Ministar spoqnih poslova Novog Ze-

landa Vinston Piters saop{tio je da lideri Pacifika ve} decenijama zagovaraju pristup prema kojem zemqe regiona same odgovaraju na bezbednosne izazove, te da ovaj savez potvr|uje takvu politiku.

„Podizawem na{eg dugogodi{weg partnerstva sa Australijom, Fixijem i drugim pacifi~kim dr`avama na vi{i nivo kroz savez posta}emo jo{ bli`i partneri“, rekao je on.

Novi Zeland trenutno ima samo jednog formalnog saveznika – Australiju, iako je ~lan obave{tajnog saveza Five Eyes i kqu~ni partner NATO-a.

Vlada }e sada razgovarati sa Australijom i Fixijem o mogu}em ~lanstvu, a kona~nu odluku done}e kabinet.

Najava dolazi nakon {to je Kina u ponedeqak izvela probno lansirawe rakete sa nuklearne podmornice u Tihom okeanu, {to je izazvalo zabrinutost lidera regiona.

Market u slobodnom padu

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Svi najve}i zajmodavci stambenih kredita u Australiji o~ekuju da }e australijska doma}instva umesto pove}awa sada dobiti smawewe kamatnih stopa od slede}e godine. Ova prognoza dolazi nakon {to je Vestpek (Westpac) – obi~no najradikalnija od ~etiri velike banke – ove nedeqe a`urirala svoja o~ekivawa u vezi

godine. Ako Australijanci budu zaglavqeni u ~ekawu do slede}eg avgusta, smawewe kamatnih stopa bi}e prvo u posledwe dve godine.

Iako su dugoro~ni izgledi Vestpek-a za inflaciju pozitivniji, ekonomisti upozoravaju da }e RBA mo`da morati da u me|uvremenu poja~a zao{travawe. Vestpek je izuzetak od velike ~etvorke pred slede}i sastanak Odbora za monetarnu politiku Rezervne banke, predvi|aju}i ponovno pove}awe kamatnih stopa za 11. avgust. Stru~waci veruju da }e ovo verovatno biti samo jedno od jo{ dva pre kraja godine. Ekonomisti su mi{qewa da je ekonomija previ{e zategnuta i da joj je potreban period rasta ispod proseka da bi se inflacija stavila pod kontrolu.

Iskustvo iz pro{le godine govori da je inflacija ponovo porasla gotovo odmah nakon

obezbe|enim wihovim ku}ama i investicionim nekretninama.

Manija za nekretninama dovela je vrednost na{ih nekretnina do zapawuju}ih 12,77 biliona dolara (triliona na engleskom). To je vi{e od ~etiri puta ve}e od na{e ukupne ekonomije, daleko vi{e nego u Americi gde je stambeni fond vredan oko dvostruko vi{e od wene ekonomije. Ali ta zavisnost od nekretnina imala je svoju cenu, ne samo za doma}instva u obliku ve}ih dugova, ve} i za ekonomiju u celini. Koncentracija na stanovawe zna~ila je da na{e banke imaju mawe raspolo`ivih sredstava za poslovna ulagawa, {to je ina~e kqu~ni pokreta~ produktivnosti.

Nakon {to su kamatne stope dotakle dno pre ~etiri godine, jedini na~in da stanovawe postane pristupa~nije bio je pad cena. Ali cene su nastavile da rastu, ~ak i nakon {to je RBA zapo~ela kaznenu rundu pove}awa kamatnih stopa, jer su investitori ponovo preplavili tr`i{te. Popustile su tek posledwih meseci kada su pove}awa kamatnih stopa ponovo bila na stolu. Zato se slobodno mo`e re}i da je market nekretnina sada u ozbiqnom slobodnom padu.

sa putawom kamatnih stopa Rezervne banke, potvr|uju}i da sada o~ekuje smawewe kamatnih stopa slede}eg avgusta 2027, a ne 2028. godine. Stru~waci Vestpeka su a`urirali izglede za inflaciju zbog teku}eg sukoba na Bliskom istoku, primetiv{i izvesno poboq{awe na tr`i{tu energije.

Ovo dolazi nakon nekoliko izazovnih meseci za doma}instva koja `ongliraju visokim cenama goriva i hrane, dok globalna naftna kriza izaziva haos u promenama ponude na me|unarodnom nivou.

Vestpek je koristio svoje julske izglede za tr`i{te da potvrdi da je „mawe jastrebovskija nego ranije“ kada je re~ o kamatnim stopama, me|utim, napomiwu}i da i podaci o inflaciji i tr`i{tu rada prate wihova o~ekivawa.

„Uprkos nedavnom poja~avawu neprijateqstava na Bliskom istoku, izgledi za inflaciju u 2027. godini izgledaju malo povoqniji nego pre nekoliko meseci“, navodi se u izgledima. „Stoga smo unapredili o~ekivana budu}a smawewa.“

Ova promena dovodi banku u skladu sa ranijim prognozama ANZ-a, Nacionalne banke Australije i Komonvelt Banke za ubla`avawe od sredine 2027.

{to je Rezervna banka po~ela da smawuje kamatne stope, zato stru~waci veruju da RBA ne}e opet biti preventivna u smawewu kamatnih stopa. Uprkos tome, Vestpek nagla{ava da }e Centralnoj banci biti te{ko da ignori{e ni`u inflaciju u 2027. godini, iz razloga {to doma}instva `ele da se vrate na put ka olak{awu jer ve}i tro{kovi hipoteke optere}uju mnoge.

Tri pove}awa kamatnih stopa ove godine dodala su pribli`no 240 dolara mese~no u minimalne otplate na stambeni kredit od 500.000 dolara, pokazuju prora~uni Mortgage Choice-a.

Najnoviji podaci o glavnoj inflaciji dali su zajmoprimcima tra~ak nade da bi RBA za sada mogla da zavr{i sa pove}awem kamatnih stopa, iako statistika osnovne inflacije pokazuje druga~iju sliku.

Na{a opsesija nekretninama gurnula je australijska doma}instva u sve ve}u spiralu duga. Australijska produktivnost mo`da zaostaje za ostatkom sveta, ali kada je u pitawu dug doma}instava, mi smo me|u „najboqima“. Australijanci sada duguju svojim bankama vi{e od 2,5 biliona dolara (triliona na engleskom) na hipotekama

Promene poreza na kapitalnu dobit i negativnog zadu`ivawa najavqene u majskom buxetu verovatno }e trajno uticati na tr`i{te nekretnina polako ga spu{taju}i sa talasa i dramati~no smawuju}i uticaj investitora. U dve godine koje su prethodile pandemiji, cene nekretnina u Australiji pale su za 8,2 procenta. Ipak nebo se nije sru{ilo. Investitori su uglavnom napustili tr`i{te, otvaraju}i put kupcima prvih ku}a da reaguju. I krenuli su, kupuju}i ku}e i stanove koji su od tada divqe porasli nakon {to se interesovawe investitora oporavilo u postpandemijskoj gu`vi. Verovatno je da }e usporavawe vrednosti imati jo{ dugotrajniji uticaj, posebno u mawim prestonicama poput Brizbejna i Perta, gde se dosada{wi bum ve} po~iwe hladiti. Jedna neposredna korist je to {to }e usporavawe tr`i{ta nekretnina verovatno dati Rezervnoj banci Australije (RBA) dodatnog prostora za uzdr`anost kada se sastane slede}eg meseca. Ipak radikalna promena koja je trenutno u toku mogla bi biti samo deo jedne {ire dugoro~ne inicijative za uklawawe decenijskog poreme}aja u australijskoj ekonomiji, kada je u pitawu pristupa~nost kupovini nekretnina.

DIZALICE NA DAQINSKI I VOZILA BEZ VOZA^A: Lu~ki radnici

u Australiji zbog AI `ele kra}e radno vreme uz istu platu

Australijski lu~ki radnici zahtevaju 28-~asovnu radnu nedequ bez gubitka plate, jer se upotreba ve{ta~ke inteligencije (VI) i automatizacije {iri u lukama zemqe.

Inicijativu za uvo|ewe ve{ta~ke inteligencije predvodi gigant lu~ke logistike DP Vorld, za koji je Pomorski sindikat Australije (MUA) rekao da je „stavio radna mesta radnika na metu“.

„Ako DP Vorld `eli ve{ta~ku inteligenciju i automatizaciju, onda moraju da plate dru{tvenu dividendu. Nova tehnologija ne mora da ko{ta na{e ~lanove posla ili da ugro`ava wihovu egzistenciju samo da bi operater terminala mogao da pove}a profit“, rekao je sindikat.

DP Vorld sa sedi{tem u Dubaiju sve vi{e testira alate ve{ta~ke inteligencije za upravqawe zaposlenima i rasporedima rada u svojim operacijama, prema studiji koju je naru~io MUA, a sproveo Centar za me|unarodnu odgovornost i istra`ivawe poreza na dobit preduze}a.

Program automatizacije je deo obrasca uvo|ewa ve{ta~ke inteligencije u

operacije „bez stvarnih konsultacija“ i ugro`ava ~ak hiqadu radnih mesta, odnosno vi{e od 60% radne snage u doku i odr`avawu, prema studiji.

Kompanija je tako|e predlo`ila upotrebu daqinski upravqanih dizalica uz pomo} ve{ta~ke inteligencije i vozila bez voza~a, dodaje se.

„Tehnologija treba da se koristi za poboq{awe `ivota radnika, a ne za wihovo uni{tavawe“, rekao je sindikat u saop{tewu od 3. jula, pozivaju}i na 28-~asovnu radnu nedequ.

Smatra se da lu~ki radnici kompanije DP Vorld trenutno rade oko 32 do 35 sati nedeqno, u zavisnosti od lokacije, prema Australijan Fajnen{el Reviju, koji je prvi izvestio o razgovorima.

Dr`avna kompanija DP Vorld jedan je od najve}ih svetskih lu~kih operatera, a wome u krajwoj liniji kontroli{e vladar Dubaija, {eik Mohamed bin Ra{id Al Maktum.

U Australiji svake godine transportuje milione brodskih kontejnera preko svojih luka u Sidneju, Melburnu i drugim delovima zemqe.

Provera starosnog doba u Australiji nije uspe{na

Testirawe softvera je pokazalo da platforme nisu tra`ile dokaz o starosnom dobu ni na jednom od 50 naloga koji je otvoren na dru{tvenim mre`ama u Australiji nakon {to je stupio sada ve} ~uveni zakon o zabrani dru{tvenih mre`a mla|ima od 16 godina.

Australija je prva dr`ava koja je uvela zabranu dru{tvenih mre`a mla|ima od 16 godina. Od momenta uvo|ewa ovog zakona do danas pro{lo je nekoliko meseci. Dok druge dr`ave masovno uvode isti zakon i kreiraju la`nu sliku o zabrinutosti mladih na internetu, pri tome sprovode cenzuru ili nas usmeravaju ka ve{ta~koj inteligenciji, Australija je do sada izvr{ila nekoliko provera uspe{nosti sprovo|ewa zakona.

Prva provera je sprovedena {est meseci nakon {to je zakon stupio na snagu. Tada{wi rezultati su pokazali da se mladi i daqe nalaze na dru{tvenim mre`ama.

zateq da mladi i daqe mogu neometano da se registruju na dru{tvenim mre`ama ili da ih koriste.

Korisnici nisu mogli da se registruju ukoliko bi izjavili da su mla|i od 16 godina. Me|utim, na jednom od naloga je pona{awe kreirano tako da simulira osobu mla|u od 16 godina i na tom nalogu su se ubrzo pojavile reklame za mla|e osobe. To ukazuje da su mla|i od 16 godina i

daqe aktivni na dru{tvenim mre`ama u Australiji.

Nedavno je sprovedena druga provera koja je pokazala da se Australija i daqe suo~ava sa prvom preprekom. Provera strosne granice ne postoji na dru{tvenim mre`ama. Naime, 50 naloga koji su kreirani kao vid provere nisu pro{li kroz starosnu proveru. To je jasan poka-

Kako bi poku{ala da spre~i ovakvo pona{awe Australije je tokom pro{log meseca udvostru~ila maksimalnu kaznu i upozorila na sudske postupke protiv tehnolo{kih giganata zbog nepo{tovawa propisa.

Nijedna od tehnolo{kih kompanija nije komentarisala navode Australije.

ZAJEDNICA

VESELKA GEN^I]:

U potrazi za svetlo{}u

Donosimo vam pri~u o Veselki Gen~i} iz Melburna, povodom objavqivawa wene autobiografije „Postoji negde svetlost“ (There Is a Light There Somewhere), koju je objavila u svojoj 85. godini `ivota. Veselka se osvr}e se na svoje nesvakida{we `ivotno putovawe – od detiwstva u Bosni uo~i Drugog svetskog rata, preko {kolovawa u nekada{woj Jugoslaviji i rada u Astronauti~kom savezu Jugoslavije, gde je imala priliku da upozna astronaute iz misija Apolo. Govori i o kasnijim `ivotnim poglavqima – putovawima {irom sveta, dolasku u Australiju u poznijim godinama `ivota i odluci da upravo Melburn postane wen dom.

Svako od nas nosi svoju `ivotnu pri~u, ali retki su oni ~iji `ivot obuhvata gotovo ~itavu istoriju jednog burnog veka.

Na{a sagovornica, gospo|a Veselka Geni}, ro|ena je 1937. godine u selu Kruhari, nedaleko od Sanskog Mosta.

Odrastala je u brojnoj patrijarhalnoj porodici, u vremenu kada se `ivelo skromno, ali u slozi i me|usobnoj povezanosti.

Detiwstvo joj je prekinuo Drugi svetski rat.

Kao devoj~ica gledala je kako nestaje svet koji je poznavala – izgubila je oca, mnoge ~lanove porodice i prijateqe, pre`ivela glad, rat, tifus, malariju i tuberkulozu, ali nikada nije izgubila veru u `ivot.

Kasnije odlazi u Beograd, gde uz rad zavr{ava Pravni fakultet, a zatim zapo~iwe izuzetno zanimqivu profesionalnu karijeru u vreme kada je svet bio op~iwen osvajawem svemira.

Radila je u Jugoslovenskom astronauti~kom i raketnom dru{tvu (Yugoslav Astronautical and Rocket Society) organizaciji koja je promovisala astronautiku, istra`ivawe svemira i raketnu tehniku. Kroz svoj rad organizovala je me|unarodne astronauti~ke konferencije i upoznala neka od najve}ih imena svetske kosmonautike i astronautike – me|u wima i prvog ~oveka u svemiru, Jurija Gagarina, kao i ameri~ke astronaute iz programa Apolo. Kasnije je `ivot vodi u Australiju, gde pronalazi novi dom, ali nikada ne zaboravqa Bosnu i Srbiju.

Svoja se}awa preto~ila je u autobiografiju napisanu na engleskom jeziku pod nazivom There Is a Light There Somewhere.

Kwiga je podeqena u tri celine – Bosna, Srbija i Australija – i predstavqa mnogo vi{e od li~ne ispovesti. Ona je svedo~anstvo o jednom vremenu, qudima, obi~ajima, ratu, obrazovawu, nauci, emigraciji i snazi qudskog duha.

Krste Markovi}, SBS na srpskom

Petrovdansko slavqe

Jedna od najmawih, ali ne i najmla|ih, parohija Sv. Apostola Petra i Pavla sve~ano i dostojanstveno proslavila svoju hramovnu slavu. Svetu arhijerejsku liturgiju slu`io je Mitropolit australijsko-novozelandski Gospodin Siluan uz saslu`ewe paroha protojereja stavrofora o.Mom~ila Vuk{e i proto|akona Miodraga Tomi}a i Petra Mraki}a. U oltaru su saslu`ivali ipo|akon Savo i ~te~evi Jovan Bogi~evi} i Nikola Stambolija.

Pevnicu je predvodio Qubo Kudri}. Pred ovogodi{wu Slavu potpuno obnovqen spoqa i iznutra, hram je bio ispuwen vernim narodom iz parohije i gostima iz Melburna odakle je pored autobusa pristiglo i nekoliko automobila, iz \ilonga i {ireg okru`ewa Melburn{ke metropole.

Malo ali vredno Kolo sestara pripremilo je bogatu Slavsku trpezu qubavi.

Prava kulturna poslastica pred ru~ak bio je nastup folklorne grupe najmla|ih, odnedavno za`ivela pri ovoj parohiji, koja je zagrejala dlanove svih prisutnih u crkvenoj sali ~estim i dugim aplaudirawima.

Vidno zadovoqan Mitropolit Siluan je punog srca pohvalio ovu vrlu zajednicu o~ekuju}i da i daqe bude za ugled mnogim ve}im, a i potowim pokolewima {to je obe}ava-

ju}e zbog ~iwenice da su kako ovogodi{wi doma}ini Milan i Jasmina Kova~evi}, koji o~ekuju i svoje prvo ~edo tako i doma}ini za idu}u godinu Nikola i Melinda Radoj~i} koji imaju sina od nekoliko meseci, ina~e svi ro|eni u Australiji kako je istakao o. Mom~ilo najavquju}i pozdravni govor Mitropolita Siluana. Wegovo Visokopreosve{tenstvo je i kroz besedu u hramu i prigodni govor za vreme ru~ka skrenuo na va`nost ostajawa u veri Otaca, tj.predaka svojih koji su po primeru Duhom Svetim zadojeni jo{ od

Petra i Pavla, ove zajednice nu u Veri sve nevoqe, e i mu~eni{tva slu{ali iz stolskog {tiva giji. Dodao Prosvetiteqa re~i odjekuju zemaqske kugle, voslavni zajedno sa voslavnim prostorima, misiju da }anstvu uka`emo

U petak, 10. jula 2026. godine Visokopreosve}eni Mitropolit australijsko-novozelandski G. Siluan je u sklopu svoje posete Arhijerejskom namesni{tvu Melburnskom i dr`avi Viktoriji, posetio i Manastir Sveti Sava u Ilajnu.

Pokloniv{i se Svetiwama koje se ~uvaju u manastiru, Vladika je iskoristio ovu posetu da razgovara sa bratstvom i `iteqima Manastira.

Ujedno Mitropolit Siluan se upoznao i blagoslovio planove bratstva Manastira povodom budu}e posete Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina G. Porfirija Australiji i, izme|u ostalih Svetiwa, i Manastiru u Ilajnu.

Wegovo Visokopreosve{tenstvo iskoristio je ovu posetu da duhovno pou~i, ohrabri i blagoslovi trudove manastirske bratije. Slava Bogu na svemu.

slavqe u Vodongi

Vrhovnih Apostola, Pavla, za{titnika zajednice uspeli da ostapravoslavnoj kroz nevoqe, stradawa, neda} mu~eni{tva o ~emu smo iz pro~itamog apo{tiva na Sv. LiturDodao je, da poput wih Prosvetiteqa Vaseqene ~ije odjekuju u svim krajevima kugle, i mi kao PraSrbi Svetosavci, svim ostalim Pranarodima na ovim prostorima, imamo i posebnu posustalom hri{uka`emo na Silu Bo`i-

ju i Svetlost Pravoslavqa koje vodi u `ivot vje~ni. Da ne ostanemo zatvoreni u sebe ve} da budemo istinski misionari Spasonosne vere pravoslavne, ispri~av{i nedavno do`ivqeno ~udo jednog mladog Australijanca molitvama Sv. Kraqa Milutina gde je poput iz danas pro~itanog Evan|eqa, oduzeti/hromi prohodao i izu~ava sada studiozno Pravoslavqe.

Nazna~io je va`nost Poho|ewa Presvete Bogorodice kroz Weni Pojas Srbiji koji je sebi prizvao preko milion qudi koji su poput reka slivale se u prestolni grad na poklowewe. Dru`ewe uz trpezu qubavi i prigodnu muziku trajalo do u ve~erwe sate. Neka je blagosloven svaki onaj koji ide Putem Gospodwim. Amin.

Vi{e od pola veka NAIDOC nedeqa predstavqa platformu na kojoj Aborixini i stanovnici ostrva iz Toresovog moreuza mogu da govore istinu o svojoj pro{losti, slave svoju kulturu i ukazuju na dru{tvene nepravde.

Ove godine NAIDOC nedeqa po~ela je 5. jula i trajala je do 12. jula, a {irom Australije organizovani su brojni doga|aji u zajednici, kulturne izlo`be i radionice.

Za razliku od prethodnih godina, Nacionalne NAIDOC nagrade ne}e biti dodeqene tokom prve nedeqe jula. Sve~anost, kojom se odaje priznawe dostignu}ima, istrajnosti i kulturnom doprinosu naroda Prvih nacija, bi}e odr`ana 15. avgusta (Mparntwe, Alice Springs).

Linet Rajli (Lynette Riley), `ena naroda vira|uri i Gamilaroj (Wiradjuri, Gamilaroi) i kopredsedavaju}a Nacionalnog NAIDOC komiteta, izjavila je da ova promena predstavqa „va`nu prekretnicu“.

Tema NAIDOC nedeqe za 2026. godinu glasi „50 Years of Deadly“ („50 godina snage, duha i otpornosti“) i obele`ava vi{e od pet decenija otkako je formiran prvi NAIDOC komitet koji su u potpunosti predvodili autohtoni narodi.

„Komitet je posve}en tome da ova godi{wica bude obele`ena na na~in koji odra`ava wen zna~aj i odaje po~ast generacijama qudi koji su doprineli putu NAIDOC -a“, rekla je Rajli.

Stiven Satur (Steven Satour), pripadnik naroda Pi|an|a|ara, Jukun|a|ara i Pertame (Pitjantjatjara, Yankunytjatjara, Pertame) i kopredsedavaju}i Nacionalnog NADIOC komiteta, ocenio je da je ova prekretnica izuzetno zna~ajna.

„@eleli smo da zastanemo i osvrnemo se na put koji je NADIOC pre{ao – od dana posve}enog obele`avawu do nacionalnog pokreta. To je zaista neverovatno“, rekao je Satur za SBS News.

ISTORIJA NADIOC SEDMCE

Skra}enica NADIOC poti~e od naziva National Aborigines and Islanders Day Observance Committee.

Weni koreni se`u u dvadesete godine pro{log veka, kada su organizacije za prava Aborixina organizovale proteste zbog polo`aja i tretmana naroda Prvih nacija, ukqu~uju}i i bojkote Dana Australije.

Datum 26. januar obele`ava osnivawe prve britanske kolonije u Australiji 1788. godine. Za mnoge Aborixine i stanovnike ostrva Toresovog moreuza ovaj dan je poznat kao Dan invazije ili Dan opstanka, a nakon protesta u Sidneju 1938. godine dobio je i naziv Dan `alosti. Od 1940. godine Dan `alosti obele`avao se svake godine u nedequ pred 26. januar. Vremenom je ovaj doga|aj prerastao u proslavu kulture, istorije i dostignu}a naroda Prvih nacija, koja je obuhvatila ~itavu nedequ. Federalna vlada je 1956. godine, u saradwi sa autohtonim i neautohtonim organizacijama, osnovala Nacionalni komitet za obele`avawe Dana Aborixina. Po~etkom devedesetih godina u naziv komiteta ukqu~eni su i

stanovnici ostrva iz Toresovog moreuza.

Komitet je zadr`ao termin Aborigines“ u svom nazivu, iako ga danas smatra zastarelim i neta~nim, „zbog wegove istorijske upotrebe me|u stare{inama koji su uspostavili ovu nedequ se}awa”.

SVE^ANOSTI POVODOM

NAIDOC SEDMICE

Satur smatra da NAIDOC nedeqa danas predstavqa priliku „da se pove`emo sa zajednicom, u~imo od zajednice i slu{amo wene pri~e“.

NAIDOC nedeqa obele`ava se u brojnim {kolama i na radnim mestima {irom zemqe i ukqu~uje i autohtone i neautohtone Australijance.

Tokom godina prerasla je u manifestaciju koja obuhvata kulturne, obrazovne, sportske i umetni~ke doga|aje. Ove godine u Adelejdu }e biti organizovan poseban turnir u dodirnom fudbalu, dok }e lokalne zajednice biti doma}ini radionica izrade nakita od perli i tradicionalnog tkawa.

U mnogim regionalnim sredinama i ve}im gradovima organizuju se izlo`be, muzi~ki i plesni nastupi.

„Najvi{e volim to {to svaka zajednica ima svoj jedinstveni na~in da slavi i okupqa qude“, ka`e Satur.

„Imamo zajedni~ke elemente – podizawe zastave, mar{eve i lokalne NAIDOC nagrade – ali qudi su izuzetno kreativni u osmi{qavawu doga|aja.“

Svake godine NAIDOC komitet bira novu temu, koja je ~esto usmerena na politi~ka, dru{tvena ili kulturna pitawa.

Pro{logodi{wa tema bila je „The Next Generation: Strength, Vision & Legacy“, dok je 2023. godine tema „For Our Elders“ bila posve}ena autohtonim liderima pro{losti i sada{wosti. NAGRADE POVODOM NAIDOC SEEMICE

Nacionalni NAIDOC komitet organizuje i tradicionalno takmi~ewe za najboqi poster, koje okupqa i mlade i afirmisane autohtone umetnike. Prema podacima Komiteta, ova tradicija traje od 1967. godine.

Pobednik ovogodi{weg konkursa je Zakaraja filding (Zaachariaha Fielding), umetnik i muzi~ar naroda Jakun|a|ara (Yankunytjatjara) iz APY oblasti u Ju`noj Australiji.

Wegov rad pod nazivom Paralupi (Paraulpi) oslawa se na pri~e, zvuke i nasle|e predaka i simbolizuje preno{ewe tradicije kroz generacije.

„Ova slika je zvuk. To su melodije koje su stare{ine pevale kako bi pozvale igra~e da im pri|u“, rekao je filding za NITV Radio.

On se nada da }e qudi, kada pogledaju ovogodi{wi NAIDOC poster, osetiti zahvalnost pre-

ma svom poreklu i mestu iz kojeg dolaze.

„Istorija je mo}. Istorija ima vrednost. Istorija je snaga“, poru~io je umetnik, koji je 2024. godine predstavqao Australiju na evrovizijskom takmi~ewu kao ~lan dua Electric Fields Nacionalni NAIDOC komitet dodelio je i Nagradu za `ivotno delo 2026. godine pokojnoj Rodi Roberts (Rhoda Roberts AO), u znak priznawa za wen doprinos o~uvawu i promovisawu pri~a naroda Prvih nacija. Roberts, pripadnica naroda Vi|abul Vejbal (Widjabul Wieybal) iz nacije Ban|alung (Bundjalung) u severnom delu Novog Ju`nog Velsa, bila je prvi stare{ina u rezidenciji na SBSu (Elder in Residence at SBS). Preminula je po~etkom ove godine u 66. godini `ivota. Komitet je doneo retku odluku da joj nagrada bude dodeqena posthumno, isti~u}i da je izabrana za priznawe jo{ pre smrti.

Linet Rajli opisala ju je kao „sna`nu li~nost, neustra{ivu, briqantnu i duboko posve}enu zajednici i kulturi“.

„Roda je ve} bila izabrana za ovo priznawe i smatrali smo da je va`no da se wen izuzetan doprinos prepozna i nastavi da inspiri{e generacije koje dolaze“, rekla je Rajli. Nagrada za `ivotno delo dodequje se pojedincima koji su svojim radom, zalagawem i liderstvom ostavili dubok i trajan trag u `ivotu autohtonih naroda Australije.

SBS na srpskom

Sin Srpkiwe iz Melburna i jedan od najperspektivnijih igra~a Australije, mladi teniser Novak Palombo, koji je ime dobio po najboqem teniseru svih vremena, plasirao se u ~etvrtfinale Vimbldona za igra~e do 14 godina.

Dok se srpski navija~i oporavqaju od poraza Novaka \okovi}a u polufinalu Vimbldona, wegov imewak i naslednik iz Australije bele`i dobre rezultate i napreduje sve vi{e u svetu tenisa.

^etrnaestogodi{wem de~aku srpskih korena, koji nosi ime po Novaku \okovi}u i kojem se predvi|a velika budu}nost u „belom sportu”, ukoliko nastavi putem kojim je krenuo, mogao bi da dobije priliku da dostigne visine najboqeg srpskog tenisera.

Novak Palombo je ro|en 2012. godine i pro{le godine je izabran da predstavqa Australiju na pozivnom turniru do 14 godina

na Vimbldonu. Palombo je ime zaista dobio po svom idolu Novaku \okovi}u, a zbog wega je i po~eo da igra tenis.

Mediji u Australiji su ve} pisali o ovom de~aku, a ~esto su ga i povezivali sa Srbijom. „Wegova majka Ana Marinkovi}, ro|ena u Srbiji, i wen mu` Stiven Palombo `eleli su da de~aku daju ime koje }e odavati po~ast wegovom nasle|u, a Novak \okovi} je delovao kao dobar izbor”, pisao je jo{ ranije novinar australijskog lista Ejx i Herald. U pomenutim listovima su se mogli i pro~itati naslovi poput: „Xoker junior” ili „Drugi Srbin”. Do eventualnog pore|ewa sa Novakom \okovi}em, osim po imenu, ipak je veoma dug put, ali australijski de~ak srpskih korena ve} sada privla~i pa`wu ne samo zbog toga, ve} i zbog rezultata koje ostvaruje na najve}im teniskim turnirima za svoju generaciju.

Pi{e: Marko Lopu{ina

u Koliko su Srbi i Turci bliski i sli~ni govore dve ~iwenice – da od svih naroda na svetu jedemo najvi{e hleba i najvi{e pu{imo duvan. I u Turskoj danas `iivi 440.000 qudi sa na{ih prostora, koji govore i pevaju srpski

^uvena srpska, a mo`da i turska izreka i glasi: “Lebac ti poqubim”.

Mi Srbi i Turci `iveli smo zajedno pet vekova. I nastavili i daqe. I stru~waci za materwi jezik ka`u da se turcizam uselio u srpski i da danas kad govorimo srpski jezik mi koristimo 6.000 turskih re~i. Najpoznatije su re~i – sat, boja, kafa, xep, kom{ija, {e}er, kajmak, jogurt, pazar i duvan. Kako je posledwih vekova u Turskoj `ivelo oko pola miliona Srba i qudi poreklom sa srpskih teritorija, to se i na{ jezik uselio u turski govor. Turke razumemo kada govore na{e re~i – kraq i kraqica, voda, vi{wa, plug, taqige, Morava i Bo`i}.

Vizantijski istori~ari tvrde da su se Srbi iz Servije (Soluna) krajem 7. veka iselili u Malu Aziju. Prve seobe na{ih qudi u Tursku po~ele su 688. godine i stizale su sve do isto~nih krajeva iza Ankare, gde danas postoje ostaci wihovih utvr|ewa i tragovi srpske }irilice. Kraq Milutin je u Carigradu podigao Crkvu svetog Jovana Prete~e i bolnicu za gradsku sirotiwu. Dve kule u gradskim bedemima sagradio je despot \ur|e Brankovi} 1448. godine. Srpski narod je odvo|en u Tursku da kao jani~ari popuwava Osmansku vojsku ili da kao zanatlije i radnici grade carstvo. Najvi{e ih je tada bilo u Galipoqu i Jedrenu (selo Sirpsindigi u evropskom delu Turske). O tom periodu postoji ogromna dokumentacija u Arhivu Turske.

Posle Kosovskog boja i turske okupacije Srbije prislino preseqavawe Beogra|ana u Carigrad 1438. rezultiralo je seobom vi{e od 60.000 du{a. Jedni su naseqeni kod Beogradske kapije, a drugi zapadno u Beogradskom selu, gde je postojala srpska crkva i Beogradska {uma. U Osmanskom carstvu `ivelo je 22 generacije Srba. Pred kraj 19. stole}a srpska kolonija u Carigradu imala je Osnovnu {kolu 1856. i Gimnaziju 1893, a i svoje sve{tenike. Srbi su izdavali i list, koji se zvao “Carigradski glasnik”. Godine 1925. Srpska zajednica u Carigradu imala je 6.000 ~lanova. Istori~ari tvrde da je u pro{losti najmawe 4 miliona `iteqa Turske govorilo srpski jezik.

Moderne migracije zapo~ele su {ezdesetih godina pro{log veka, kada je izveden proces spajawa porodica Turaka i Srba islamske vere. Iselilo se oko 250.000 qudi, a me|u wima i dva brata \oki}i iz Sjenice, koji su u Izmiru postali Zipak i Zampak. Danas su obojica ugledni biznismeni na Kapali ~ar{iji u Istanbulu, gde se trguje i na srpskom jeziku („Hajde zemo kupi turske sandale od ko`e“). \oki}evi sinovi i unuci govore srpski, imaju srpske paso{e i pose}uju zavi~aj u Srbiji.

Zvani~no danas u Turskoj ima 440.000 qudi na{eg porekla, a od toga je 40.000 srpskih dr`avqana sa stalnim boravkom u Izmiru, Bursi, Istanbulu i Ankari. To su biznismeni, sportisti i potomci.

Lebac ti poqubim

U Srbiju godi{we kao turisti do|e oko 380.000 Turaka. SRPSKI U MALOJ AZIJI

Ruski nau~nici su pre desetak godina istra`ivali kameni obelisk iz Ksantosa star 2.800 godina. Akademik V. A. ^udinova je na obelisku iz grada Sirbina (Ksantos) prona{la uklesani zakonik na srpskora{anskom jeziku i pismu. Grad Ksantos se nalazio nekada u Maloj Aziji, na prostoru dana{we Turske. Sli~ni zapisi na srpskora{anskom jeziku i pismu otkriveni su na jednom kamenu Rozeti i drugom kamenu sa Krita. Nau~nici ih uzimaju kao dokaz o postojawu srpskih tragova u Maloj Aziji.

U dana{wem Istanbulu nalazi se mala gr~ka crkva Panagia tou Veligradiou, ili Theotokos Belgradkapi. Ova beogradska crkva, opasana debelim zidovima, podignuta je oko 1837. Gradili su je majstori Kostas, Dimitrij @upan i Siqan iz sela Vrben kod grada Debra u Makedoniji. Na dnu kamene plo~e ostavio je i veoma zanimqiv }irili~ni natpis koji glasi: „Krst u kamenu isklesao je majstor Siqan iz sela Vrben februara 1837. godine”.

Srpskih istorijskih tragova ima najvi{e u Istanbulu - crkve, grobqa, naseqe i Beogradska ulica. U Istanbulu radi robna ku}a „Morava“. Postoji i lista srpskih toponima u Turskoj na kojoj su imena i nazivi:

- Grad Srba ili Gordoservon - drevni grad u Bitiniji, spomiwe se u vizantijskim zapisima 680. godine; - Saribelen - selo u okrugu Ka{, vilajetu Anadolija;

- Serban - selo u vilajetu ^orum;

- Sirba{mak - (doslovno: „Srbi prelaze”) - naseqe u okrugu Vezirkopru, vilajet Samsun;

- Sirbasan - (doslovno: „Srbi misle”)selu u okrugu Sarikami{, vilajetu Kars;

- Sirbeli Mahalesi Muhtarliki(doslovno: „Srpski seoski knez”) - deo naseqa Sav~ili Buxukoba, vilajet Kaman; - Sirpi - deo naseqa Ata{ehir, u Istanbulu;

- Sirpsindigi - (doslovno: „Mesto uni{tewa Srba”) - danas Akbunar ili Sarajkpinar, vilajet Jedrene;

- Sirpsindigi - centralni deo naseqa Jenibosna, u okrugu Bah~elievler, u Istanbulu.

SULTANOVI SLEDBENCI

Turska istorija bele`i da su Srbi, wih 29 bili Veliki veziri Osmanskog carstva. Na{a istorija naj~e{}e pi{e o {estorici turskih pa{a srpskog poreklaMehmed pa{a Sokolovi}, tvorac na Drini }uprije ro|en kao Bajica Nenadi}, Omer pa{a Latas, gospodar Bosne, ~ije je pravo ime bilo Mihajlo, Damat Rustem pa{a, Ahmed pa{a Hercegovi}, sultanov u~iteq Lala Mustafa pa{a i Veli Mahnud pa{a – An|elovi}. Godine 1390. godine }erka kneza Lazara i knegiwe Milica, Olivera Lazarevi} se udala za sultana Bajazita Prvog. Prema tatarskim izvorima sulatnija Olivera je bila majka petoro dece – tri }erke i dva sina. Kraq Aleksandar Kara|or|evi} izgradio je 1930. beogradski Kraqevski dvor u Ankari na zemqi{tu koje je dobio na poklon od Kemala Ataturka Bio je to uzvratni poklon zbog darivawa zemqi{ta za gradwu Ambasade Turske u Beogradu. Stavqen je pod za{titu dr`ave Turske. U procesu sukcesije biv{e SFRJ po~etkom 21. veka bio je poku{aj jedne biv{e republike da taj Kraqevski dvor u Ankari preotme. Ostao je srpski.

U Izmiru u Univerzitetskom parku stoji bista Nikole Tesle. Autor biste je vajar Bojan Mikuli} iz Bawa Luke. Poklonili su je Univerzitetu Izmiru gospoda Nikola Lon~ar i Milan Kne`evi}, predstavnici Tesline nau~ne fondacije iz Filadelfije 2015.godine. U vreme odr`avawa konferencije. NOVI SRBI

- Koliko su Srbi i Turci bliski i sli~ni govore jo{ dve ~iwenice – da od svih naroda na svetu jedemo najvi{e hleba i najvi{e pu{imo duvan. Po potro{wi hleba prvi su Turci, ka`e svetska statistika, sa oko 200 vekni po glavi godi{we. A drugi su Srbi sa 135 vekni po Srbinu i Srpkiwi godi{we. Na tabeli su ostali narodi. Po ovoj statistici ispada da Amerikanci, Kinezi, Brazilci, Nigerijci i Indusi nemaju leba da jedu. Koliko smo Turci i mi Srbi sli~ni govori i statistika potro{we duvana. Prvi pu{a~i sveta su Srbi, a drugi, vice{ampioni u pu{ewu cigareta su Turci. Prema podacima objavqenim u svetskom Atlasu duvana, samo jedan pu{a~ iz Srbije tokom godine popu{i 2.861 cigaretu, gra|anin Turske ~ak 300 mawe. Srbija dnevno za cigarete da ~etiri miliona i 100.000 evra. I proizvedu {est tona opu{aka. Nova generacija Srba u Turskoj i Turaka sa srpskih prostora je potomak qudi koji su se posledwih decenija sa Balkana selili u Malu Aziju. Kada su se lane, na Evropskom prvenstvu u ko{arci sreli igra~i Turske sa srpskim dr`avnim timom. Kenan Sipahi, jedan od najboqih ko{arka{a reprezentacije Turske, kazao je na te~nom srpskom da ceni srpske ko{arka{e, a najvi{e Bogdana Bogdanovi}a i Marka Guduri}a. Nije Kenan Sipahi jedini Tur~in koji zna i govori srpski. Setimo se Asima Parsa (Pa{~anovi}a), Mirsada Turkxana, Hidajet Turkoglua. Nakon toga do{li su Mirsad Jahovi} iz Novog Pazara, Mehmed Okura, Bosanac iz Burse, Semih Erden, Orhan Guler, pa sada Kenan Sipahi, ro|en u Pri{tini 1995 i ]adi Osman.

U Turskoj ima, prema podacima Ambasade R. Srbije vi{e od 440.000 `iteqa na{eg porekla. Jedan od najtalentovanijih turskih glumaca, Kivan~ Tatlitug (1983.) vodi poreklo iz Bosne i Hercegovine. Wegovi deda i baba po o~evoj liniji su imigranti iz BiH. Posle Drugog svetskog rata do{li su u Adanu gde se rodio wegov otac Erdem Tatlitug.

I mlada glumica Sumerju Ko~, zvezda iz turske serije ima srpsko poreklo. Majka joj je iz Srbije, a otac iz Crne Gore. Kada se peva~ica Mirjana Aleksi} udala po~etkom 21. veka za Tur~ina, postala je srpski `iteq Turske.

Na{i qudi, da tako nazovemo i Srbe i Turke, u Turskoj imaju vi{e udru`ewa (“Bosna Sanxak”, Sanxaklije”, “Inat”, udru`ewe gra|ana srpsko-turskog prijateqstva, Tursko-srpski poslovni savet i studentski klub), u Istanbulu i Izmiru. U wima dr`e srpsku zastavu i obele`avaju na{e praznike srpskim igrama i pesmama. Ova udru`ewa za solidarnost i kulturu u~estvuju u humanitarnim akcijama pomo}i srpskom narodu. Zdravstvenim ustanovama u Prijepoqu, na primer, “Bosna Sanxak”, donirala je medicinsku opremu vrednu 30.000 evra. Kontingent se sastojao od hirur{kih maski, higijenskih sredstava, medicinskih i drugih aparata, koji su predati prijepoqskom Domu zdravqa. Pomo} je slata i op{tini novi Pazar. Wegovi ~elnici Muamed Sanxaktar, poreklom iz Tutina i Hilmija Erdem, poreklom iz Ro`aja, obe}ali su nove donacije Ra{koj oblasti i `iteqima Srbije. Sve ve}i broj Srba pravoslavaca, Srba ateista, Srba muslimana, Turaka i Bo{waka iz Turske tra`i srpski paso{ i dr`avqanstvo Srbije. Stariji ka`u da su Jugosloveni i `ele da se vrate ku}i. Mla|i potomci govore da su Srbi, da wihova deca i unuci govore i pevaju srpski, da `ele da se isele u Srbiju, zemqu svojih predaka. Lebac ti poqubim !

Kawebak – ostrvo gde su mu{karci poslu{ni, voda otrovna, a pokojnike sahrawuju ispod ku}a

Nije ba{ tako lako do}i do Kawebaka. Samo jedanput nedeqno saobra}a brod od prestonice Gvineje Bisao do centralnog ostrva Bubaki, odakle ~amci jo{ re|e kre}u ka ovom udaqenom raju, ukra{enom beskrajnim nizom palmi opasanim uskim pe{~anim `alom. Beli~asti pojas peska raste`e se i su`ava svakoga dana. Oseke na ovim obalama su me|u najve}im u Africi, pa i na celom svetu. Visinska razlika mora pre podne i uve~e mo`e da bude i po sedam metara!

KAZNA MORSKIH DUHOVA

Na Kawebaku `ivi narod Bi`ago. Skoro ~etiri hiqade qudi u dvadeset dva sela ra{trkano je po ostrvu.

„Na{i preci su dolazak Portugalaca do`iveli kao svirepu kaznu Morskih Duhova. Uto~i{te su potra`ili duboko u {umama u sredi{tu ostrva. Ovde se drve}e smatra svetiwom, jer su verovali da ih visoka stara stabla {tite od prido{lica. Sva naseqa su zato podignuta upravo oko najvi{ih stabala, u sredi{tu ostrva”, obja{wava mi lokalni vodi~.

NAGOVE[TAJI SAVREMENE CIVILIZACIJE

Na ostrvu nema puteva, nema luka. Od sela do sela sti`e se {umskim stazama. Ki{ne sezone su takve da voda potopi sve puteve i tada po pola godine naseqa bivaju u potpunosti odse~ena ~ak i jedna od drugih. Qudi `ive u ku}ama od zemqe, gline i slame podignutim na stubovima kako ne bi do{lo do poplave kada krenu neprekidne te{ke ki{e. Slamnati krovovi ovih sojenica sve ~e{}e se zamewuju metalnim, jer slame nema dovoqno. To je jedini nagove{taj savremene civilizacije, uz poneki mobilni telefon star najmawe deceniju-dve, oka~en da visi o stablo manga na obali. Jedino na toj visini mogu da ulove signal, pa se svi seqani tu okupqaju radi razgovora, ~ine}i mobilni telefon ne samo fiksiranim kao {to su nekad bili `i~ani telefoni, ve} i udaqenim, poput nekada{wih telefonskih govornica.

INICIJACIJA U SVET ODRASLIH

Visoka stabla palmi, lavirinti mangrova i gusto tropsko rastiwe kriju svetili{ta. Narod je zadr`ao stara verovawa, a ona nala`u da se ne mo`e u}i u svet odraslih ako se ne za|e duboko u {umu. Po {est meseci mladi}i i devojke provode u zelenim gajevima da bi stekli mudrost i sveto znawe o prirodi, a svoj duh obogatili cvrkutom ptica i snagom divqine koja buja usred Atlantskog okeana. Tek posle takve avanture, sledi u~ewe tradicionalnih plesova pod maskama. To znawe u~ini}e ih odraslim qudima.

Ostrvo je ispresecano {umskim stazama, ali su mnoge svete, pa me vodi~ upozorava da ni slu~ajno ne skre}em sa glavnog {umskog puta. Zastori od pru}a ili slame na puteqcima znak su da se tu nipo{to ne sme za}i.

„Ako mu{karac zaluta na `ensku stazu, a `ena na mu{ku, nikada se ne}e vratiti iz {ume”, ka`e mi, potpuno uveren u ono {to govori. Ulazak u svete {ume zabrawen je onima koji nisu pro{li obrede inicijacije u svet odraslih, a posebno je zabrawen radoznalim do{qacima.

OVDE @ENA VLADA

Ovim ostrvom, sa najsna`nijim tradicijama u celom arhipelagu Bijagos, upravqa kraqica. Zanimqivo mi je {to se ovde i u divqini, ba{ kao i kod termita, `ene pitaju. Brodi}i zbog oseke ne mogu da pri|u obali, a mu{karci onda svoje `ene na krka~ama nose sa broda do pla`e. Upe~atqiva scena slikovito do~arava poslu{nost mu{karaca i mo} lokalnih `ena.

Kawebak je jedno od retkih mesta na planeti gde je najstro`e zabraweno

mu{karcima da zaprose devojku. Vlada strogi matrijarhat. @ene su te koje biraju svoje mu`eve, pa shodno tome one wih prose. @ene su vlasnice ku}a i imawa. Jedino one imaju pravo na nasledstvo, a deca nose maj~ino prezime. @ene su glasne i glavne, ali i najvrednije. Mu{karci poslu{no le{kare po pletenim prostirkama ve}i deo

proseku jedva 35 godina. Kada se razbole, qudi sa ovog ostrva odlaze kod vra~are. ^esto poveruju da je uzrok bolesti crna magija koju su nabacile zlonamerne kom{ije, pa je re{ewe u klawu `ivotiwa ~ija }e `rtva omogu}iti da se bolest, kao bumerang, vratiti onom ko ju je poslao. Kako nema bolnica, ovde retko ko pre`ivqava na putu do operacione sale. Umire se od ~ira ili od upale slepog creva. ^ak i blage komplikacije na poro|ajima ~esto se zavr{avaju smrtnim ishodom.

VODOM CARUJU BAKTERIJE

No, ipak je najstra{nija situacija sa pija}om vodom do koje je veoma te{ko do}i. Ve}ina sela ima samo po jedan bunar, a vodom caruju opasne bakterije. „Ako je popije{, mo`da po`ivi{ jo{ nedequ-dve dana”, upozorava me vodi~. Tela me{tana su oja~ala i postala otporna, ali za Evropqane je ova voda smrtonosna. To ne zna~i da ne {kodi i domorocima, naprotiv. ^im ih dohvati neka druga boqka, ~im se previ{e umore, bakterija se budi i zna~ajno im skra}uje `ivot”.

VE^NI PO^INAK U ATARU

Ne postoje grobqa onakva na kakva smo mi navikli. ^lanovi porodice sahrawuju se ispod ku}a, kao {to su drevna vremena ~inili i na{i preci, pa zato ku}e nikada ne prodaju. Ali ko nastrada na pu~ini ve~no po~ivali{te mora mu biti uz obalu, jer ga je more uzelo, te mu i wegov duh pripada. Postoji jo{ jedan izuzetak: sve{tenice sahrawuju u svetim {umama. ILI MI ILI ONI – TERMITI

Primetili smo da su svi termitwaci uni{teni. „Veliku {tetu selu ~ine termiti. Kada u|u u ku}u, tu nema pomo}i, mora se cela poru{iti. Zato smo re{ili da mi prvi udarimo i poru{imo wihove domove!”, re~e vodi~ i besno nogom udari u jedan termitwak. Vrh odlete u `buwe, otvori se preda mnom lavirint kanala i ukaza{e se termiti koji uzrujano jure. Tek tad spazih duga~ak niz. „Termiti iz {ume nose potrep{tine svojoj kraqici, taj red je duga~ak mo`da i nekoliko kilometara”.

OSTASMO BEZ VODI^A

Dok smo zaneseno {etali i razgledali {umu, shvatili smo da nema vodi~a, da smo izgubqeni. Pla{e}i se da ne zalutamo na pogre{nu stazu nastavqamo glavnim {umskim putem. U priobaqu za~usmo de~ju graju, kojom je na ostrvcu ispuwen svaki kutak. Godine se ovde broje po ki{nim sezonama, ali kako dece imaju mnogo, ostrvqani se ~esto zabroje i retko ko ta~no zna koliko je star. Kada napune {estu godinu `ivota, urezivawem specijalnih o`iqaka ozna~ava se pripadnost plemenu. Svi sa ponosom nose te o`iqke.

Zamolih nekolicinu de~aka da nas odvedu do na{eg ~amca. Put je dug – par kilometara du` pe{~anih pla`a, me|u mangrovama u kojima `ive patuqasti krokodili. Sre}om, na wih nismo naleteli, kao ni na jedine morske nilske kowe na planeti koji zalaze i u slatkovodnu vodu, a ovde povremeno svra}aju sa obli`weg ostrva Orang gde im je stani{te. Ostrvo puno magije, neobi~nih obi~aja i mo}ne prirode doziva putnike da se na wemu izgube. A {ta }e prona}i, to niko ne zna!

Jelena, `ena koje nema

Sva isku{ewa, sva ispa{tawa i sve patwe u `ivotu mogu se meriti snagom i du`inom nesanica koje ih prate. Jer dan nije wihovo pravo podru~je. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve bele`i i ispisuje, a ra~un se pla}a no}u, na velikim, mra~nim i vrelim poqima nesnice.

A ja satima `ivim u svesti o wenom prisustvu, {to je mnogo vi{e od svega {to mogu da daju o~i i u{i i sva sirota ~ula.

Prolazimo kroz vla`nu tamu i pust, neosvijetqen predio. Jelena se ne}e vi{e javiti. Mrak, vlaga. To nije wen elemenat. Preda mnom je no} bez sna, nedogledna, jarosna, uobli~ena pustiwa. ^ini mi se da je `ivo bi}e ne}e vidjeti i pre`ivjeti ni vidjeti joj kraja.

A meni vaqa `ivjeti, i ~ekati. @ivjeti sa nadom, u ~ekawu. Pa i bez nade.

Budim se u svetu svoga sada{weg `ivota, zna~i: u svetu bez Jelene. @ivim sa qudima, kre}em se me|u predmetima, ali wu ne mo`e ni{ta vi{e da dozove… Moglo bi se re}i da sam uvek `iveo od se}awa na jedno privi|ewe, a sada `ivim od uspomena na ta svoja se}awa.

Kako je malen i zbrkan svet opipqivih stvari prema vrelim, nedoglednim regionima nesanice! Kako je mutno i

ru`no ono {to otvorene o~i mogu da vide! Vrtlog koji je bolna zemna svetlost naglo otvorila preda mnom kru`io je sve sporije. Najposle, sve se stvarn zaustavi{e, svaka na svome mestu: vrata, veliko ogledalo, divan, pisa}i sto, telefon.

A kad nas je sunce, na jednoj okuci, zaobi{lo i javilo se na Jeleninoj strani, ona zaklopi za trenutak o~i. Tada sam ugledao wene te{ke i ~udne o~ne kapke, ispod kojih su `iveli i sopstvenim plamenom sijali svetovi od kojih su trepavke, ne uspevaju}i da zadr`e sav sjaj, ble{tale tankim odsevima `e`enog, zagasitog zlata u ~udesnim prelivima. Dok je tako dr`ala sklopqene o~i, ja sam posmatrao weno ~elo, obraze i vrat. Oko wih je, kao letwa jara oko vo}nih plodova, treptao neoivi~en oreol mo}nog ali jedva vidqivog sjaja, i gubio se na krajevima u pokrenutom i `itkom predelu koji brzina vo`we nosi, kida i rasipa u o~ima putnika. Tako smo, prelaze}i prostor, dugo }utali; ona po zakonu svoga bi}a i postanka, a ja u neizrecivoj slasti n jenog prisustva, koja je rasla i prelivala se i odnosila sa sobom sve {to se moglo pomisliti ili re}i. Samo u jednom trenutku nisam mogao odoleti `eqi. Zaboravio sam se i prekinuo za sekund }utawe, tek toliko koliko je trebalo da joj sa pola re~i ka`em kako sam neizmer-

MILENA MRKELA: Mantil

Hodao je kamenitom ulicom, okrenut buri, koja se cijeli dan nadimala i spla{wavala s povremenim jakim udarima. Nezakop~an krem mantil u naletima bure se otvarao i postajao pla{tom.

Ona je vitka i tanka hodala prema wemu, no{ena burom. Skoro je poletjela. Kad su se pribli`ili jedno drugom, ogrijali su se toplinom pogleda. Po`eqela je da je ogrne mantilom i skloni pod kameni bedem. Nije pro{lo mnogo vremena i `eqa joj se ostvarila. Qubili su se {}u}ureni pod mantilom.

Kada im se, poslije sina, rodila k}er, do{ao je u mantilu u porodili{te. Opet je bura mela sve pred sobom. Kada im je granatiran grad, ona je uzela u naru~je devetomjese~nu k}er, umotanu u }ebence, on je trogodi{weg sina ogrnuo mantilom. Tako su, u pauzi granatirawa, uletjeli u skloni{te. Djecu su pokrili mantilom. Kada su bje`ali, u auto su, pod djecu, prostrli mantil. Kada su stigli na sigurno, od imovine u podstanarskom stanu, imali su samo mantil.

Mantil se selio s wima desetak puta. Kada bi nai{la `ivotna nevoqa, on bi je ~vrsto zagrlio i u{u{kao pod mantil koji je upijao sve suze i grube rije~i. We`ne su ga osvje`avale. Nije stario. We`nosti je, ipak, bilo vi{e. Kada su sagradili svoju ku}u, mantil je dobio po~asno mjesto, u hodniku, na ~iviluku. Sada ~ekaju unu~e, da ga wime pokrivaju i u{u{kavaju i da mu ispri~aju pri~u o hladnoj buri i toplini pogleda u jednom dalekom gradu.

no sre}niji od svih ludi na zemqi, koji svoj dan i svoju no}, svoj hleb i svoj log dele sa avetima, a ne kao ja, sa istinskom `enom savr{enog bi}a i lika. To je bilo dovoqno da `ena, koja je za mene oli~avala u sebi snagu i lepotu sveta, nestane kao privi|ewe.

Izme|u nas je uvek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista nikad, nikad vi{e ne}e pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je to najprirodnija stvar na svetu i kao da }e doveka i bez promene ostati tu. Ali sad mi se ~ini da je to bila obmana, samoobmana obmanutog ~oveka. U stvari, ona i ne zna za mene, a ja znam samo za wu. Tako je, i tako je i istinu vaqa priznati i vazdan i bilo. Moglo bi se re}i da sam uvek `iveo od se}awa na jedno privi|ewe, a sada `ivim od uspomena na ta svoja se}awa. Pa ipak – i to treba priznati! I sve mislim da bi se mogla javiti jo{ jednom, da bi se morala javiti. A uvek mi se ~ini da sam najbli`i tome u toploj atmosferi koju stvara mno`ina qudi u pokretu.

Ali, prole}e je. Opet prole}e. Bogat sam, miran, i mogu da ~ekam. Da, ni~eg nije bilo i ni~eg nema, jasnog i sigurnog, ali ni{ta nije ni izgubqeno ili iskqu~eno, nepovratno i potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prole}ni vetri}, sun~evih odblesaka na metalu i u vodi, praznih sedi{ta u kupeima, ustalasanih povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiqade drugih nepoznatih mogu}nosti i prilika. Znam da se svuda i svagda mo`e javiti Jelena, `ena koje nema. Samo da ne prestanem da je i{~ekujem!

Ponovo me je ovih dana izujedao `ivot. Nije dovoqno {to me sve boli, ve} su rane i prili~no vidqive. Umorna sam od wihovog prikrivawa. Vi{e nego obi~no vodim ra~una kako se obla~im. Na vreme sam kupila karte za predstavu “Kwegiwa ~arda{a”. Wenu muziku volim jo{ iz rane mladosti, a sre}an je i kraj. Ipak mi se u pozori{te definitivno ne ide. Udobno sam se smestila i gledam u posetioce. Uglavnom je publika `enska, a i nisam jedina koja je sama. Polako me opu{ta kome{awe publike, `amor i {timawe instrumenata. Crvena zavesa se kona~no di`e i poznato sitno uzbu|ewe me `ari. Iz pozori{ta odlazim lagana kao pero, potonula u fino tihovawe, oblo`ena lekovitim dejstvom muzike. Sre}na sam bar na kratko. Ni{ta me vi{e ne boli. Razmi{qam kako je glavna junakiwa sa rasko{nim glasom, dobrom energijom, a pri tom i prelepim stasom u potpunosti ispunila sva moja o~ekivawa. Glavni mu{ki lik baronov sin bi morao pod hitno na dijetu, dok je baron markantan i ba{ onakav kakav mu uloga nala`e. Elegantan, u fraku sa podu`om sedom kosom, gospodstven i iznad svega prijatnog glasa. Ne izlazi mi se iz te tako lepe pri~e, jo{ mi je muzika u du{i, dok mi baletska pratwa u predivnim kostimima igra pred o~ima. ^ekam strpqivo autobus koji prili~no kasni i to me apsolutno ne doti~e. ^ak mi prija i buka koju prave stariji i neuobi~ajeno dobro raspolo`eni budu}i putnici. Sre}om pa sam odreagovala na dolazak autobusa.

MARIJANA JOVANOVI]: Baron

Sedam na prvo slobodno mesto u skoro praznom autobusu. Ipak polako po~iwem da napu{tam muzi~ku pri~u, koju zamewuje vriskav kikot starijih `ena. Smeju se glasno, mladala~ki i po meni prili~no napadno za wihove godine. Savladala me je radoznalost i po~iwem sa interesovawem da tra`im izvor tolike radosti i buke. Pritom se ~udim kako se ne boje da tako zbijene u gomili ne padnu, a nije mi ni jasno {to stoje pored toliko praznih sedi{ta. Pri jednom od skretawa autobusa koje je malo olabavio `enski obru~, imam i {ta da vidim. Na sedi{tu okru`enom `enama sedi glavom i bradom baron, rumen, veseo, razbaru{en u nekom prastarom mongomercu i farmerkama. Jedva sam ga prepoznala, onako neugled-

nog, bez fraka, bez scenske {minke i bez trunke otmenosti. Zajedni~ka im je bila samo duga~ka kosa i ko~operno dr`awe koje mi kod barona uop{te nije smetalo. Publika ga stanicu po stanicu nevoqno napu{ta, dok u autobusu u dosadnoj ti{ini ostajemo samo nas dvoje. Ja izlazim na pretposledwoj stanici i o~igledno je da smo kom{ije. Trenutno razo~arewe mi zamewuje misao da ga odnekud znam, ali nikako da ga smestim u neki drugi ambijent. Izlazimo zajedno, on se javqa voza~u glasno, ja mnogo ti{e. Sad mi je ve} i glas poznat. On brzo, a ja lagano kora~am ka ku}i. Ne mogu da se otrgnem pomisli da ga vi|am skoro svaki dan pri povratku sa posla, ali jo{ ne znam ta~no gde. Prodavnica sigurno nije. Glas mi je postao

iznenada nekako iritantan i odjednom se stvorila slika iz kafane u blizini, pored koje svaki dan prolazim, i od koje redovno, koliko mogu skre}em pogled. Prepoznala sam u wemu redovnog posetioca kafane, koji stalno glasno pri~a, boqe re}i uglavnom se dere, po meni dosta nacvrcano smeje i ni najmawe na otmenog barona ne podse}a. Sad se ve} ose}am kao izduvani balon i polako potiskujem ose}aj lepote iz pozori{ta ponesen. Posle izvesnog vremena ponovo sam srela svog kom{iju o~igledno vernog ~lana na{e lokalne, iskqu~ivo mu{ke kafane. Ovog puta sam se zaklowena svojim tamnim, dioptrijskim nao~arima slobodno zagledala u wega. Uop{te mi vi{e nije bio toliko odbojan, moglo bi se re}i da mi je postao ~ak i simpati~an. Pomislila sam kako ima lep glas i da nije ni ~udo {to je operski peva~. Pa i operski peva~i su samo qudi koji vole kafanu i dru`ewe, a verovatno ni baroni nisu od toga bili operisani, ali ih ja osim iz pozori{ta nisam poznavala. Nametnula mi se misao koliko je ta~na ona poznata izreka, “da odelo ne ~ini ~oveka”. Odelo obi~no {aqe mnoge poruke koje na`alost ~esto mogu biti poge{ne. Neretko ode}a pokazuje raspolo`ewe, status, poreklo, navike, a sve to mo`e biti velika zabluda. Lo{a odevna kombinacija, lo{e sklopqene boje, a posebno kafana, u meni izaziva automatski lo{ utisak o ~oveku, bar kad je prvi utisak u pitawu. Sve u svemu ta kafana mi vi{e nije odbojna i sa znati`eqom u woj tra`im iskqu~ivo barona.

PREOKRET U SLU^AJU NADSTRE[NICE:

Apelacioni sud potvrdio

optu`nicu protiv Gorana Vesi}a i jo{ petoro okrivqenih!

Apelacioni sud u Novom Sadu saop{tio je da je usvojio `albu Vi{eg javnog tu`ioca u Novom Sadu i preina~io re{ewe Vi{eg suda u Novom Sadu – odnosno odluku o obustavi krivi~nog postupka protiv Gorana Vesi}a, Jelene Tanaskovi}, Anite Dimoski, Milana Spremi}a, Marine Gavrilovi} i Dejana Todorovi}a.

„Apelacioni sud u Novom Sadu je na sednici ve}a odr`anoj dana 15.06.2026. godine usvojio `albu

Vi{eg javnog tu`ioca u Novom Sadu i preina~io re{ewe Vi{eg suda u Novom Sadu Kv 964/25 od 24.12.2025. godine, na taj na~in {to je u odnosu na okrivqene Jelenu Tanaskovi}, Gorana Vesi}a, Anitu Dimoski, Milana Spremi}a, Marinu Gavrilovi} i Dejana Todorovi}a, potvrdio optu`nicu Vi{eg javnog tu`ioca u Novom Sadu posl. br. KTO 112/24 od 16.09.2025. godine, dok je `albe branilaca okrivqenih Neboj{e [urlana, Slobodana Naumovi}a, Milana Jelki}a, Qiqane Mili}

Markovi}, Jasne Stojiqkovi} Mili}, Zorice Slavkovi} Marjanovi} i Du{ana Jankovi}a, odbio kao neosnovane“, navodi se. Drugim re~ima, ovom odlukom se uklawa prepreka zakazivawa su|ewa u slu~aju pada nadstre{nice – sudi}e se svima koji su se na{li u prvoj verziji ove optu`nice.

Podsetimo, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajti} objavio je 2. jula na dru{tvenoj mre`i Iks da je odluka doneta, ali da su branioci okrivqenih naknadno, {to nije po zakonu, tra`ili izuze}e pojedinih ~lanova sudskog ve}a. Ranije je Vi{i sud u Novm Sadu „oborio“ deo optu`nice koji se odnosi na biv{eg ministra saobra}aja Gorana Vesi}a, biv{u direktorku „Infrastruktura `eleznica“ Jelene Tanaskovi} i jo{ neke okrivqene. Na tu odluku `alilo se Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu. Vi{e od 20 meseci pro{lo je od kada je nadstre{nica u Novom Sadu pala na qude. U toku su tri postupka, a delimi~no je potvr|ena samo novosadska optu`nica.

Linta: Ne sme da se zaboravi stradawe srpske dece u logorima NDH

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je na praznik Svete dece mu~enika jastrebarskih i sisa~kih, da nikada ne treba da se zaboravi i oprosti stradawe srpske dece u koncentracionim de~jim logorima u Sisku i Jastrebarskom u NDH.

U saop{tewu Saveza Srba iz regiona navodi se da je Linta podsetio da su ta deca stradala u usta{kim logorima tokom Drugog svetskog rata.

„Odlukom Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve za 2022. godinu oni su progla{eni za svete, a wihov spomen se obele`ava svakog 13. jula”, rekao je Linta.

Ukazao je da je de~ji logor u Jastrebarskom osnovan u julu 1942. godine.

„Prema podacima Zemaqske komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a NR Hrvatske, kroz logor je pro{lo 3.336 dece, uglavnom sa Kozare, dok je najmawe 768 wih zvani~no umrlo za nepunih mesec i po dana. Istra`iva~ Dragoje Luki} navodio je i ve}i broj `rtava, isti~u}i da je stradalo vi{e od hiqadu dece. Logor u Jastrebarskom je zatvoren nakon {to ga je 26. avgusta 1942. godine zauzela ^etvrta korduna{ka brigada NOVJ”, rekao je Linta.

Dodao je da je de~ji logor u Sisku otvoren 3. avgusta 1942.

godine, kada je dovedeno oko 1.300 dece iz logora Mlaka i Stara Gradi{ka.

„U Sisak je, od avgusta do kraja oktobra 1942. godine, dovedeno vi{e od 7.000 srpske dece, uglavnom sa Kozare, ali i sa Banije, Like, Korduna i Slavonije. Od 3. avgusta 1942. do 8. januara 1943. godine, kada je logor prestao sa radom, `ivote je izgubilo oko 2.000 srpske dece uzrasta od kolevke do 15 godina”, rekao je Linta.

Prema wegovim re~ima, u Hrvatskoj od dolaska Frawe Tu|mana na vlast 1990. godine do danas traje proces rehabilitacije usta{kog re`ima i genocidne NDH.

„Jedan od mnogih dokaza jeste sramno negirawe veliko-

‚BILO JE U@ASNO’:

Supruga iz Srbije spasila mu`a da ne ispadne iz aviona

Za jednog putnika povratak sa letovawa mogao je da se zavr{i kobno, ali je ipak pre`iveo dramu u vazduhu.

Mu{karac je umalo ispao iz aviona niskobuxetne kompanije „Rajaner” (Ryanair) tokom leta iz Gr~ke ka Nema~koj, po{to se prozor „odvojio” u vazduhu, a ostali putnici su ga uvukli nazad u kabinu. Re~ je o Qubi{i Karovi}u koji se sa suprugom Svetlanom Grkovi} vra}ao iz Soluna.

Dok su jo{ dremali u sedi{tima, iznenada je pukao prozor, a sna`na dekompresija povukla je Qubi{u ka otvoru na avionu, ispri~ala je ona.

„Kao da se odlomio deo motora koji je udario u prozor pored koga je sedeo. Pritisak je povukao Qubi{u, sre}om bio je vezan, ali pola tela mu je virilo iz aviona.

„Odmah sam reagovala i uhvatila ga za noge, pomisliv{i: ‚Ako ginemo, ginemo zajedno’. Bilo je u`asno”, ispri~ala je Grkovi} za portal Nova.

Usledio je haos, popadale su maske, a neki putnici su pritr~ali da joj pomognu. Po sletawu, wen suprug je hitno preba~en u solunsku bolnicu gde se i daqe nalazi.

Te{ko je povre|en, posebno desna ruka, „ima opekotine i nije u stawu da pri~a”.

„Ne se}a se celog doga|aja”, dodala je wegova supruga.

Avio-kompanija Rajaner je prethodno potvrdila u pisanom odgovoru za BBC da se wen avion vratio u Solun ubrzo posle poletawa kada se prozor na putni~koj strani „pomerio” tokom leta.

„Avion je normalno sleteo, a putnici su se vratili na terminal. Jedan putnik je zatra`io i dobio medicinsku pomo} po sletawu u Solunu.

dostojnika Katoli~ke crkve u Hrvatskoj, ali i ve}inskog dela hrvatske javnosti da su u Jastrebarskom i Sisku bili logori za decu u Drugom svetskom ratu, ve} isti~u da su u pitawu bila tobo`e prihvatili{ta. Me|utim, svedo~ewa qudi koji su osloba|ali logor Jastrebarsko, kao i dnevnik Diane Budisavqevi}, najboqe potvr|uju da je u pitawu bio logor, a ne prihvatili{te. Pored toga, hrvatska istori~arka Nata{a Matau{i} je u svom doktorskom radu na temu „Diana Budisavqevi} i gra|anska akcija spasavawa dece `rtava usta{kog re`ima” jasno navela kako se nije radilo o „prihvatili{tima”, ve} o usta{kim logorima za srpsku decu”, kazao je Linta.

„Da bi se ka{wewe svelo na minimum, organizovan je zamenski avion za prevoz putnika u Memingen”, pi{e u odgovoru Rajanera BBCju.

Gr~ki mediji su izvestili da je do incidenta do{lo iznad Severne Makedonije i da je prozor razbio deo koji se odvojio od jednog od motora aviona.

„Ve}ina nas je spavala, zatvorili smo o~i. Za~ula se buka, kao kada pukne guma”, ispri~ala je putnica za Radio Solun.

„Odmah smo shvatili da je do{lo do dekompresije.

„^uli su se vrisci... na trenutak sam pomislila da je neko slu~ajno otvorio vrata za slu~aj opasnosti”, rekla je ona.

Ka`e da su maske za kiseonik odmah ispale, {to je slu~aj u incidentnim situacijama, i da se „osetio sna`an miris”.

„Glava i ramena jednog putnika bili su van prozora. Sre}om, nije odvezao sigurnosni pojas.

„Ostali putnici pomogli su da ga uvuku unutra”, dodala je.

^etvoro putnika je preventivno preba~eno u bolnicu, ali je ve}ina zbrinuta i pu{tena ku}i, me|u wima i trudnica koja je sedela pored 61-godi{weg mu{karca koji je zadobio najte`e povrede, objavio je Radio Solun.

Veruje se da je re~ o avionu starom 18 godina, kojim je upravqala avio-kompanija Malta er (Malta Air), podru`nica Rajanera.

GENERACIJA ZA PRIMER:

Celo odeqewe Gimnazije u Po`egi upisalo fakultete i svi su na dr`avnom buxetu

Ube|uje nas vlast da su studenti svojim protestima uni{tili dr`avni univerzitet i smawili interesovawe za upis. Ali demantuju ih brojke. Samo na Univerzitetu u Beogradu je skoro 1.000 prijava vi{e u odnosu na 2025-tu godinu, a taj rast je ostvaren uprkos mawem broju maturanata. Te procente ozbiqno popravqaju maturanti Gimnazije u Po`egi.

Maturanti odeqewa prirodno-matemati~kog smera Gimnazije „Sveti Sava” iz Po`ege pokazali su da je obrazovawe jedini put ka uspehu. Svi su upisali fakultete - dr`avne. I one na kojima je interesovawe bilo najve}e. Ispostavilo se posle prijemnih ispita da su zauzeli mesta kao {to pre wih nije nijedna generacija iz ovog mesta u Zapadnoj Srbiji.

„Nema nas toliko, ali svi smo tu, zajedno. Svi poma`emo jedni druge. Jako lepo iskustvo u ovoj {koli”, pri~a Milo{ Jovanovi}, student ETF u Beogradu.

„Pored na{ih standardnih priprema za koje se svako opredelio, najve}a pomo} je bila da smo se me|usobno pomagali. Svako je mogao da usko~i za neki zadatak, neku oblast ili bilo {ta sli~no. I to je najvi{e doprinelo da postignemo ovakve rezultate“, obja{wava Uro{ Salovi}, student FON u Beogradu.

Iz ovog odeqewa Gimnazije u Po`egi, najvi{e ih je upisalo Elektrotehni~ki fakulet u Beogradu. Wih desetoro. Zatim sledi Fakultet organizacionih nauka koji je upisalo {estoro. Ali, i arhitekturu, ma{instvo, matematiku, fiziku… I svi su na dr`avnom buxetu.

Statistika pokazuje da je ove godine osetno ve}i broj bruco{a. I pored toga je mawe maturanata. Da li to zna~i da je postalo zna~ajno biti student u Srbiji.

„U jednu ruku da. Zato {to smatram da iz godine u godinu taj nivo obrazovawa kod mla|ih qudi zastupqeniji. Mislim da |aci ozbiqnije shvataju fakultete, i kasnije zapo{qavawe u odre|enim firmama”, rekla je Na|a \ura{evi}, studentkiwa ETF u Beogradu.

Iako su ovo odeqewe prirodno-matemati~kog smera od trenutka kada su po~eli {kolovawe u Gimnaziji, uglavnom ~inili vukovci, ovakav uspeh iznenadio je i profesorku Nata{u Proti}, koja ih je ~etiri godine vodila.

„Sve znam. Gde je i koliko bilo upisanih. Koliko je bodova bilo potrebno za upis. Ko je koje mesto ostvario. Znate, kao kada roditeq brine za jedno, a ja sam za wih 32. Stalno smo bili u kontaktu. Danono}ne poruke. Kada je ko, kako i gde stigao”, ka`e razredna Proti}.

Na kraju, 90 odsto maturanata ovog odeqewa je osvarilo buxetska mesta na Beogradskom univerzitetu. Wih 26 je polagalo matematiku na prijemnom. I svi su polo`ili i pro{li.

TRADICIJA DUGA SKORO TRI DECENIJE:

Vi{e hiqada qudi iz

Srbije i sveta u`ivalo u spektakularnom spustu Drinom!

Reka Drina bila je prepuna ~amaca, splavova i najrazli~itijih plovila, po{to je centralni doga|aj 26. Drinske regate okupio vi{e hiqada u~esnika iz Srbije, regiona i inostranstva. Tradicionalni spust od Roga~ice do Qubovije protekao je u znaku dobre energije, dru`ewa i nezaboravne atmosfere.

Nepregledna kolona regata{a pro{la je jednom od najlep{ih i najatraktivnijih deonica Drine, a u~esnici su tokom ~itavog dana u`ivali u prirodnim lepotama Podriwa, muzici, gostoprimstvu doma}ina i dobro poznatom regata{kom raspolo`ewu.

Ova manifestacija, koja ve} 26 godina okupqa qubiteqe reke i avanture, jo{ jednom je potvrdila da je jedan od najve}ih turisti~kih doga|aja u zapadnoj Srbiji i prepoznatqiv simbol Qubovije.

Zahvaquju}i dobroj organizaciji i koordinaciji nadle`nih slu`bi, veliki spust protekao je bez ozbiqnijih incidenata. O bezbednosti u~esnika brinuli su pripadnici policije, re~ne policije, vatrogasci-spasioci, me-

dicinske ekipe, redari i brojni volonteri.

Organizatori, Op{tina Qubovija i Turisti~ka organizacija op{tine Qubovija, zahvalili su u~esnicima koji su po{tovali pravila plovidbe i svojim pona{awem doprineli da regata protekne bezbedno i u dobrom raspolo`ewu.

Posebna zahvalnost upu}ena je dr`avnim institucijama, javnim slu`bama, sponzorima, partnerima, medijima i volonte-

rima koji su u~estvovali u realizaciji ovog velikog doga|aja.

Program Drinske regate nastavio se koncertom Pe|e Jovanovi}a, dok je zatvarawe manifestacije bio uz koncert Bojana Marovi}a.

Ovogodi{wa regata jo{ jednom je pokazala da Qubovija i Drina imaju snagu da na jednom mestu okupe desetine hiqada qudi, spajaju}i prirodu, tradiciju, prijateqstvo i dobru zabavu.

„PRIZREN JE I NA[ GRAD“ Princ Filip najavio jubilarnu

10. Svetoarhangelsku letwu {kolu u biv{oj srpskoj prestonici!

U Prizrenu po~iwe jubilarna, 10. Svetoarhangelska letwa {kola kaligrafije i istorije, koja }e i ove godine okupiti decu uzrasta od 12 do 16 godina sa Kosova i Metohije, iz centralne Srbije, regiona i dijaspore.

[kola se organizuje u saradwi Dru{tva prijateqa manastira Svetih Arhangela i Centra umetnosti u Prizrenu, a realizuje se pod pokroviteqstvom Kraqevske fondacije Princa-naslednika Filipa i Princeze Danice.

Povodom po~etka {kole, princ-naslednik Filip poru~io je da ovaj program ima poseban zna~aj za o~uvawe kulturnog i istorijskog nasle|a.

„Prizren je i na{ grad. Sre}ni smo {to mo`emo da podr`imo projekat koji o`ivqava srpsku kulturu i obrazovawe u Prizrenu me|u mladima. Okupqawe mladih, naro~ito dece, wihovo me|usobno upoznavawe i povezivawe, kao i povezivawe sa Prizrenom i wegovom bogatom zaostav{tinom, od su{tinske je va`nosti za o~uvawe kulturnog identiteta srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“, naveo je princ-naslednik Filip.

Kako isti~u organizatori, ciq {kole je da deca kroz petodnevni program steknu znawa o srpskoj kaligrafiji, sredwovekovnoj istoriji, kulturi, umetnosti i duhovnosti, kao i da obi|u srpske svetiwe i kulturno-istorijske znamenitosti Prizrena i wegove okoline.

Pored obrazovnih radionica, program obuhvata dru`ewe kroz igru, pesmu i sportske aktivnosti, a namera je da u~esnici razviju bli`i odnos prema srpskoj kulturnoj ba{tini, o~uvawu srpskog jezika, kwi`evnosti i umetnosti, kao i da steknu prijateqstva koja }e ih trajno povezati sa Kosovom i Metohijom.

Tre}eg dana {kole planiran je obilazak Prizrena i wegovih najzna~ajnijih srpskih svetiwa i spomenika kulture, dok }e posledweg dana biti organizovana zavr{na priredba na kojoj }e polaznici predstaviti svoje kaligrafske radove, izvesti muzi~ki i recitatorski program i u~estvovati u izboru najuspe{nijeg kaligrafa. Svi polaznici dobi}e diplome i prigodne nagrade, a u~e{}e u Svetoarhangelskoj letwoj {koli u potpunosti je besplatno.

Пише: Бранислав Станковић

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

OSE]AO SVAKU @ILU STABLA SVOG POREKLA: U obra}awu Beogra|anima Nikola je na kraju obe}ao da }e

Nakon zavr{ene posete i obra}awa u Velikoj {koli Tesla se u dru{tvu doma}ina uputio na Kalemegdan gde je wemu u ~ast odr`an koncert orkestra dunavske pukovnije sa dirigentom Davorinom Jenkom.

Potom je nastupao hor Akademskog dru{tva „Obili}” kojim je dirigovao Josif Marinkovi}, izvode}i dela Bini~kog i Mokrawca. Mnogi Beogra|ani iskoristili su ovu priliku da vide Teslu.

Ve~e je bilo rezrvisano za banket u restoranu „Smutekovcu”. U prisustvu najvi|enijih gra|ana dr`ani su brojni govori i dizane zdravice u ~ast uva`enog gosta. Prvu zdravicu je odr`ao Milovan Marinkovi} predsednik op{tine, a nakon wega, gostu i prisutnima je nazdravio profesor Kosta Alkovi}. Uzvra}aju}i na ove zdravice Tesla je rekao: „Gospodo i bra}o! Ne bih bio Srbin, i ne bih se srpski ose}ao kad ve~era{we ve~e ne bih ra~unao u najsretnije i najdragocenije ~asove u `ivotu. Od kako sam ostavio otaxbinu svoju i vinuo se u daleki svet, kao i svaki ~ovjek, imao sam i uspeha i neuspeha, i radosnih i mra~nih i sretnih i nesretnih trenutaka. No opet za to mogu re}i da mi je sre}a bila naklowena, i da sam imao vi{e radosnih no tu`nih dana jer sam srazmerno za kratko vreme dostigao velike uspehe i dobitke. Ali slobodno, bez ikakvog pretjerivawa, mogu re}i da nikad nisam bio zadovoqniji, niti sam ikada ose}ao ovakvu slast uspeha, kao {to ose}am sada ovde, u sredini va{oj i uz va{e priznavawe, mila bra}o moja. Kao i svaki mlad ~ovek, ja sam imao i imam puno planova, ideja, zami{qaja, ideala. ^ovjek se ma{a za hiqade stvari, pa od hiqadu mo`e biti samo jedna dobra, a od hiqadu dobrih samo jedna ostvarqiva. Gone}i se za tim ostvarewem, moj je `ivot bio neprestano trepetawe izme|u agonije neuspjeha i bla`enstva uspjeha. Ja sam se punih osam godina nosio i baktao s izvesnim idejama; bivalo je doba kada sam bio sirotan, kad me je golemih

u mislima zauvek biti sa Srpstvom

napora stajalo da nabavim najpotrebnije stvari, koje su mi nu`ne za opit. Nabavio sam lampu, nabavio potrebno `eqezo, nabavio druge nu`ne spreme, trudio sam se da konstrui{em jednu ma{inu gdje je trebalo, kad zagrejem jednu polugu, da nastane kretawe. Bila je no}. Ja sam pripremio sve i sad je trebalo da izvr{im probu. S uzdrhtalom rukom uzeo sam lampu i primakao je `eqeznoj poluzi. Za malo i sprava se po~ela kretati. Uspeh, sre}a, bla`enstvo! Ja sam ose}ao da sam u raju.

U svima tim trenucima i uspjeha i neuspeha, vazda me je krepila nada da }e moj rad biti od koristi za Srpstvo, za moj mili narod, u kome sam ro|en. Ja osje}am mnogo vi{e, no {to mogu da ka`em. Stoga vas molim da ja~inu mojih osje}awa ne merite po slabosti mojih rije~i. Istrgnut sam iz sred poslova, da amo do|em, i jo{ ne mogu da se oslobodim misli i ideja koje me, evo, i ovde prate.”

Posle Teslinog obra}awa, koje je propra}eno burnim aplauzom i uzvicima „@iveo”, wegov rad gostima je u svom govoru pribli`io profesor \or|e Stanojevi}, izme|u ostalog rekav{i: „Da bih vam {to boqe predstavio kontrast izme|u dejstva slabih i

veoma jakih struja, dozvolite mi jedno upore|ewe. Poznata je stvar, da se ~ovek iz pu{ke mo`e ubiti. Jo{ }e sigurnija smrt biti kad se na ~oveka izbaci 5, 10 ili 50 pu{aka. Ali pomislite, kakvo bi iznena|ewe bilo kad bi na ~oveka izbacili 10 ili 20.000 pu{aka i on bi ostao `iv. Isto je to i sa elektri~nom strujom. Dok ~ovek umire pod udarcem struje od 200 volata, dotle g. Tesla pred skupom najve}ih nau~ara engleskih i francuskih propu{ta kroza se struju od 200.000 volata i ni{ta ne ose}a.

Pogre{io sam, kad sam kazao da ni{ta ne ose}a. U tom trenutku pro`ima ga neko osobito ose}awe, on je u nekoj vrsti ekstaze, u kojoj mu pred o~i izlazi slika svoga zavi~aja, on se ose}a da ga je srpsko mleko odojilo, pa ispoveda celom svetu da je Srbin.”

Na Teslu je posebno emotivan utisak ostavilo obra}awe pesnika Jovana Jovanovi}a Zmaja koji je u ~ast wegovog dolaska u Beograd ispevao pesmu „Pozdrav Nikoli Tesli” pri dolasku mu u Beograd, i koji je ovom prilikom prvi put javno ~itao sopstvene stihove, vidno uzbu|enim glasom.

U jednom trenutku, tokom pesnikovog kazivawa stiho-

DOBRO^INSTVA ZA ^OVE^ANSTVO

Na banketu, u prisustvu najvi|enijih gra|ana, koji je bio prire|en, u wegovu ~ast, u beogradskom u restoranu „Smutekovac”, Nikola Tesla je rekao: „U meni ima ne{to, {to mo`e biti i obmana, kao {to ~e{}e biva kod mladih, odu{evqenih qudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideala - to }e biti dobro~instvo za celo ~ove~anstvo. Ako se te moje nade ispune, najsla|a misao bi}e mi ta: da je to delo jednog Srbina. @ivelo Srpstvo!”

622. - Istori~ari smatraju da ovim datumom po~iwe prva godina islamske ere, odnosno dan kada je Muhamed, sa svojim pristalicama napustio Meku da bi osnovao prvi centar nove vere u Medini.

va, Tesla je preplavqen emocijama ustao, poklonio se, i poqubio Zmajevu ruku, {to je izazvalo sna`na ose}awa kod svih prisutnih. Mnogima od wih su zasuzile o~i, {to je jedan novinar kasnije u svom ~lanku zabele`io re~ima: „Nikada ne vi|eh plemenitijih suza u oku ~ove~ijem”. Koliko je Teslina poseta Beogradu zna~ila celom Srpstvu najlep{e svedo~i ~iwenica da gotovo nema srpskog lista koji taj doga|aj nije propratio. Tako srpski list u Dubrovniku SR\, deceniju kasnije pi{e koliko je Tesla bio uzbu|en nakon Zmajevog recitovawa, obrativ{i se prisutnima posle pesnikovog nastupa re~ima: „Bila je no}. Dr`ao sam jednu `icu u jednoj, a drugu u drugoj ruci, a pogled mi je bio naperen u staklenu cijev. Sastavio sam `ice, ali cev se nije rasvijetlila. Ja se umalo nijesam sru{io. Da mi je topovsko tane grudi probilo, ne bi mi bilo te`e i gore. Ali opet sam se pribrao. Iza{ao sam ponovo da pregledam cijelu spravu i tada sam na{ao, gde na jednom mijestu `ice nijesu bile spojene. Spojio sam ih i cjev je zasvijetlila. Mojoj radosti nije bilo kraja. Takav je jedan ~as za mene i sad, posle ovog laskavog pozdrava ~ovjeka, koji je jedini u Srpstvu, koga toliko po{tujem i cijenim i ~ije sam pjesme u dalekoj tu|in ~itao, qubio i suzama zalijevao.”

Tasa Bogdanovi}, Teslin drug iz detiwstva i {kolskih dana, uzeo je re~ nakon Tesle i rekao „da u ime kr{ne i goleme Like, postojbine Tesline, zablagodari na ovoj pa`wi koja je ukazana jednoj Li~koj zvezdi na nau~nom Srpskom nebu, koja se je u tek dalekoj Americi pokazala u punoj svetlosti, sa `eqom da se i li~ke goleti {to pre na|u u zagrqaju majke Srbije”. Sve se zavr{ilo posle pono}i, jo{ jednim Teslinim obra}awem, u kome je na kraju obe}ao da }e u mislima zauvek biti sa Srpstvom. l U slede}em broju:

Posle povratka iz Evrope, Nikola Tesla postaje najpopularnija li~nost u Americi

1054. - Zbog sukoba oko pitawa da li rimski papa ima primat me|u hri{}anskim poglavarima, do{lo je do raskola izme|u rimske i carigradske hri{}anske crkve. Spor je kasnije doveo do „velike {izme” i stvorene su dve crkve - isto~nopravoslavna i zapadna rimokatoli~ka.

1533. - Prema naredbi {panskog osvaja~a Fransiska Pizara, ubijen je car Inka Atahualpa, iako je dao tra`eni otkup - jednu sobu punu zlata i dve pune srebra.

1661. - Stokholmska banka izdala je prve papirne nov~anice u Evropi.

1858. - Ro|en je srpski vojvoda Petar Bojovi}, ~uveni vojskovo|a u ratovima 1912-18. Zaslu`an je za pobede u Prvom balkanskom ratu nad turskom vojskom u bitkama kod Kumanova i Bitoqa (1912), a u Drugom balkanskom ratu za uspeh u bici kod Bregalnice (1913) nad bugarskom vojskom. Za uspehe u Prvom svetskom ratu dobio je ~in vojvode. Kao komandant Prve armije, 1. novembra 1918. oslobodio je Beograd. Umro je 1945. godine u Beogradu i sahrawen je bez vojnih po~asti.

1861. - Osnovano je Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu.

1918. - U Jekaterinburgu je ubijen posledwi ruski car Nikola II Romanov i ~lanovi wegove porodice.

1950. - Na stadionu „Marakana” u Rio de @aneiru, Urugvaj je u finalu svetskog prvenstva pobedio Brazil sa 2:1, osvojiv{i drugi put svetski fudbalski {ampionat. Utakmicu je pratilo 200.000 gledalaca.

1965. - Predsednici Francuke i Italije [arl de Gol i \uzepe Saragat otvorili su 11,6 kilometara dug tunel ispod Mon Blana koji je povezao dve zemqe.

1969. - Ameri~ki vasionski brod „Apolo 11” lansiran je iz Kejp Kanaverala u istorijsku misiju ka Mesecu sa astronautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom.

1989. - Umro je austrijski dirigent Herbert fon Karajan, jedan od najve}ih dirigenata 20. veka. Od 1949. bio je dirigent Be~kog simfonijskog orkestra, od 1955. vodio je Berlinsku filharmoniju, a od 1956. do 1964. bio je direktor Be~ke dr`avne opere.

2005. - UNESCO je uvrstio Mostar (BiH) na listu svetske kulturne ba{tine.

2012. - Umro Xon Lord, biv{i klavijaturista grupe Dip parpl i koautor nekih od wihovih najpoznatijih pesama („Smoke on the Water”), a poznat je po muzi~koj fuziji roka i klasi~nih i baroknih formi.

2014. - U Briselu je odr`ana Donatorska konferencija za sanaciju posledica poplava u Srbiji i BiH u maju te godine.

Pre 170 godina ro|en je Nikola Tesla

Pre 170 godina ro|en je Nikola Tesla, jedan od najve}ih nau~nika i pronalaza~a u istoriji. Izumi ovog vizionara i }udqivog samotwaka postavili su temeqe savremene elektrotehnike, a brojne tehnologije bez kojih je dana{wi `ivot nezamisliv, nastale su zahvaquju}i idejama ~oveka koji je daleko ispred svog vremena video budu}nost.

Nikola Tesla ro|en je 10. jula 1856. godine u Smiqanu, u Lici, koja je tada bila deo Vojne granice Austrijskog carstva, a danas se nalazi u Hrvatskoj. Bio je ~etvrto od petoro dece Milutina Tesle, sve{tenika Srpske pravoslavne crkve, i Georgine (\uke) Tesle, ro|ene Mandi}, koja je poticala iz ugledne sve{teni~ke porodice.

[kolovao se u Smiqanu, Gospi}u i Karlovcu, studirao na Politehnici u Gracu, a kasnije je poku{ao da nastavi {kolovawe u Pragu, ali studije nije zavr{io. Nedostatak novca, o~eva smrt i {iroka interesovawa obele`ili su wegove studentske godine, iako }e mu kasnije brojni univerziteti dodeliti po~asne doktorske titule.

OD EVROPE DO AMERIKE I REVOLUCIJE U ELEKTROTEHNICI

Pre odlaska u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave Tesla je radio u Mariboru, Budimpe{ti, Parizu i Strazburu. Upravo je tokom boravka u Budimpe{ti, prema sopstvenim svedo~ewima, do{ao do ideje o polifaznom sistemu naizmeni~ne struje, koja }e kasnije postati wegovo najzna~ajnije nau~no dostignu}e.

tamo mo}i da razvije svoje ideje. Me|utim, razli~iti pogledi na budu}nost elektroenergetike doveli su do razlaza dvojice pronalaza~a. Ve} 1885. godine Tesla osniva sopstvenu kompaniju u Wujorku „Tesla Arc & Light Co.”, a izme|u 1887. i 1890. prijavquje najzna~ajnije patente iz oblasti polifaznih naizmeni~nih struja.

Tada nastaju wegovi revolucionarni izumi - obrtno magnetno poqe, indukcioni motor, transformator i generator, kao i otkri}a koja su postavila temeqe moderne elektrotehnike.

POBEDA NAIZMENI^NE STRUJE I

IZUMI KOJI SU PROMENILI SVET

strijalac Xorx Vestinghaus, ~ija je kompanija otkupila prve Tesline patente i omogu}ila wihovu prakti~nu primenu.

Zajedni~kim radom pripremqena je izgradwa ~uvene hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima, koja je 1896. godine po~ela da snabdeva elektri~nom energijom grad Bafalo. Taj projekat ozna~io je trijumf Teslinog sistema naizmeni~ne struje i trajno promenio na~in proizvodwe i prenosa elektri~ne energije {irom sveta. Kada se Vestinghaus kasnije na{ao u finansijskim problemima, Tesla se odrekao dela novca koji mu je pripadao po ugovoru, spasavaju}i kompaniju, ali i `rtvuju}i ogromno li~no bogatstvo koje je mogao da stekne.

skih zraka i drugih oblasti koje su kasnije postale temeq savremenih komunikacija. Vrhovni sud SAD je 1943. godine, nekoliko meseci posle wegove smrti, priznao Tesli prvenstvo u otkri}ima koja su postavila osnove radio-tehnike, okon~av{i dugogodi{wi spor oko patenata sa Guqelmom Markonijem.

@IVOT ISPRED VREMENA I NASLE\E KOJE TRAJE

Tesla je tokom `ivota prijavio oko 300 patenata i ostavio neizbrisiv trag u istoriji nauke. Iako je bio jedan od najve}ih umova svog doba, posledwe godine `ivota proveo je usamqen i skromno, u hotelu „Wujorker”, gde je `iveo zahvaquju}i penziji koju mu je dodelila Kraqevina Jugoslavija.

Bio je poznat po neobi~nim `ivotnim navikama, strogoj disciplini, vegetarijanstvu i velikoj qubavi prema golubovima, koji su mu u starosti predstavqali najve}e dru{tvo.

Preminuo je 7. januara 1943. godine u Wujorku od sr~ane tromboze. Ispra}en je uz [ubertovu kompoziciju „Ave Marija” i pesmu „Tamo daleko”, a tada{wi gradona~elnik Wujorka Fjorelo La Gvardija poru~io je da }e veli~ina onoga {to je Tesla stvorio tek vremenom biti u potpunosti shva}ena.

U Ameriku je stigao 1884. godine sa preporukama Tomasa Edisona, u ~ijoj je kompaniji kratko radio, o~ekuju}i da }e

Wegova zaostav{tina je pedesetih godina pro{log veka preneta u Beograd, gde se danas ~uva u Muzeju Nikole Tesle. Po wemu je 1956. godine nazvana me|unarodna merna jedinica magnetne indukcije - tesla, dok je Unesko 2003. godine Teslinu arhivu uvrstio u registar „Pam}ewe sveta”. Odlukom Vlade Srbije, od 2010. godine 10. jul, dan wegovog ro|ewa, obele`ava se i kao Dan nauke u Srbiji. GENIJE

Teslin sistem naizmeni~ne struje u{ao je u direktan sukob sa Edisonovim sistemom jednosmerne struje, {to je ostalo upam}eno kao „rat struja”. Odlu~uju}u podr{ku Tesli pru`io je ameri~ki indu-

„IMAO JE PRILIKU DA ODE U NEMA^KU, ALI JE ODBIO“: Potresna pri~a o heroju sa Ko{ara koji je sa 21 godinom dao `ivot za otaxbinu!

Naser Vu~eq ostao je upam}en kao jedan od heroja Bitke za Ko{are. Ovaj mladi} iz Novog Pazara poginuo je 19. aprila 1999. godine, sa svega 21 godinom, brane}i dr`avnu granicu Savezne Republike Jugoslavije tokom jedne od najte`ih bitaka u novijoj srpskoj istoriji. Bio je pripadnik 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, a `ivot je izgubio u rejonu Maja Glava, gde je zajedno sa saborcima poku{avao da zaustavi prodor pripadnika OVK iz pravca Albanije. Wegovo ime danas se nalazi me|u 108 vojnika koji su poginuli u bici koja je postala simbol odbrane zemqe.

„Imao je priliku da ode u Nema~ku kod oca i tako izbegne rat i poziv u vojsku, odbio je“, rekla je wegova majka Sadija. Porodica, saborci i pripadnici Vojske Srbije svake godine okupqaju se na wegovom grobu na novopazarskom grobqu Gazilar kako bi odali po{tu mladi}u ~ije herojstvo, kako isti~u, ne sme biti zaboravqeno. Wegov otac Alija Vu~eq vi{e puta je isticao da je Naser, uprkos upozorewima da ne ide u vojsku, odlu~io da odslu`i vojni rok i ostane uz svoju zemqu.

U znak se}awa na wegovu `rtvu, od 2020. godine ulica u kojoj je `iveo u Novom Pazaru nosi ime Nasera Vu~eqa. Inicijativu za to pokrenula je Vojska Srbije, uz podr{ku wegovih saboraca, kako bi uspomena na mladog heroja ostala trajno sa~uvana. Bitka na Ko{arama trajala je 67 dana, od 9. aprila do 14. juna 1999. godine, i smatra se jednom od najte`ih i najkrvavijih borbi tokom NATO agresije na SRJ.

Narednih godina posvetio se istra`ivawima visokih frekvencija, radio-tehnike, be`i~nog prenosa energije, rendgen-

U petak, 17. jula na Ravnoj Gori, posle svete Liturgije koja po~iwe u 9 ~asova, bi}e slu`en pomen u se}awe na |enerala Dra`u Mihailovi}a, kog komunisti~ki zlikovci ubi{e pre ta~no 80 godina.

Uporedo, ovih dana, ~etnici i ravnogorci iz Srbije, Crne Gore i Otaxbine Srbske kao i bra}a u Australiji, Engleskoj, Francuskoj, SAD-u, Kanadi, okupi}e se istim povodom, u se}awe na `rtvu, koju Oltaru Otaxbine prinese prvi gerilac Evrope, armijski |eneral Dragoqub Dra`a Mihailovi} – srpski ^i~a.

Pomeni koji se ovih dana slu`e za wegovu du{u u Srbiji i svim srpskim zemqama govore u prilog tome. Od Australije, preko Engleske, Francuske, SAD i Kanade, gotovo svuda na svakom kontitnentu, Srbi }e se ovih dana okupiti u znak se}awa na `rtvu, koju Oltaru Otaxbine prinese |eneral Dra`a Mihailovi}.

\eneral Mihailovi} je jedan od retkih Srba, ako

ne i prvi me|u svim Srbima kroz istoriju, koji svoje spomenike, spomen obele`ja, plo~e, ~esme, spomen domove, hotele pa i crkve u wegovu ~ast podignute, ima na gotovo svim kontinentima sveta, oko kojih se i danas okupqaju stare i mlade generacije se}aju}i se svoje pro{losti, slavnih i tragi~nih dana. Pogotovu u emigraciji ta spomen-obele`ja imaju veliku va`nost , jer predstavqaju mesta na kojima se i daqe, u ovim brzim i otu|enim vremenima u kojim `ivimo, iznova i iznova okupqaju na{a bra}a i sestre koji `ive daleko od svoje Otaxbine i svog zavi~aja.

Ravnogorski pokret insistira i tra`i od dr`ave Srbije da otkrije izvr{ioca, mesto i na~in ubistva generala Mihailovi}a. Tako|e, kako smatramo da je dozrela politi~ka situacija da dr`ava dostojno, uz vojne i dr`avne po~asti, sahrani zemne ostatke gnerala Dra`e, ukloni obele`ja Josipa Broza u Beogradu i Srbiji, {to bi se moglo tretirati kao orvi korak ,,nacionalnog pomirewa“ komunista i Kraqeve vojske.

Od bombardovawa do jednog od simbola Beograda

Beogradski zoolo{ki vrt 12. jula je obele`io 90 godina postojawa. Od osnivawa 1936. godine na Malom Kalemegdanu, preko razarawa u Drugom svetskom ratu, do dana{wih vi{e od 2.000 `ivotiwa, Beo zoo vrt ostao je jedan od najprepoznatqivijih simbola prestonice. Posebno mesto u wegovoj istoriji zauzima Muja, najstariji aligator u vrtu.

Beogradski zoolo{ki vrt sve~ano je otvoren pre devet decenija, 12. jula 1936. godine, sme{ten unutar Beogradske tvr|ave na prostoru Malog Kalemegdana, gde se nalazi i danas. Kqu~nu ulogu prilikom wegovog osnivawa imao je Vlada Ili}, poznati preduzetnik, trgovac, industrijalac i gradona~elnik Beograda od 1935. do 1939. godine.

Tih godina Zoolo{ki vrt bio je me|u omiqenim atrakcijama Beogra|ana.

Sme{ten na privla~nom mestu, u okviru drevne gradske tvr|ave, koja je tada jo{ uvek delom bila nepristupa~na gra|anstvu, bio je egzoti~an ve} samim prisustvom brojnih `ivotiwa, me|u kojima nisu bile retke ni one koje su prvi put vi|ene u na{im krajevima.

U po~etku je vrt zauzimao ne{to vi{e od 3,5 hektara.

Od osnivawa, u vrtu su se nalazili lavovi, leopardi, medvedi, majmuni, vukovi, antilope, mufloni, bivoli, pelikani, paunovi, `dralovi i papagaji.

Fond vrsta je stalno uve}avan. Ve} 1937. godine u vrt je iz Nema~ke stigao ameri~ki aligator Muja, koji je, me|u retkima, pre`iveo Drugi svetski rat i do danas je najstariji stanovnik Beogradskog zoolo{kog vrta.

Po{to se nastojalo da se prostor vrta pro{iri, uo~i rata 1941. godine zauzimao je vi{e od 14 hektara.

Tokom okupacije, od 1941. do 1944. godine, Zoolo{ki vrt je te{ko stradao. Pogo|en je tokom nema~kog bombardovawa Beograda u aprilu 1941, kao i tokom savezni~kih bombardovawa 1943. i 1944. godine.

Najve}i deo `ivotiwa stradao je tokom bombardovawa, dok je deo wih pobegao po gradu usled razarawa.

Posle oslobo|ewa i stabilizacije prilika, Beogradski zoolo{ki vrt sveden je na dana{wih sedam hektara.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Mogu}e je da }ete imati ose}aj da vam u privatnom `ivotu nedostaje uzbu|ewa. Atrakcije kojima se nadate mo`da }e izostati, zato nemojte stvarati ve{ta~ke situacije samo da biste uneli malo dinamike. KARIJERA: Pred vama su dani kada }ete imati priliku da poka`ete koliko ste spremni da pomognete i posve}eni poslu. Mnogi }e tek sada otkriti neke svoje skrivene talente.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

QUBAV: Osmislili ste kako da privu~ete pa`wu osobe do koje vam je stalo i potrudi}ete se da to ostvarite. Verovatno }ete uspeti, ali samo ako prihvatite poneki kompromis i ne reagujete na svaku provokaciju. KARIJERA: Ni{ta se ne doga|a slu~ajno, pa ni situacije koje vas mo`da zbuwuju. Ipak, nije sve tako lo{e jer polako preuzimate kontrolu. Korak po korak gradite svoj put.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Prvi upravnik bio je in`ewer Aleksandar Krsti}. Osniva~ Vlada Ili} (1882–1952), vlasnik i utemeqiva~ 17 preduze}a, trgovina i industrijskih pogona, uglavnom tekstilne industrije, ne samo da je organizovao osnivawe vrta ve} je bio i wegov glavni finansijer, iz sopstvenih sredstava.

U vreme jednog od najzna~ajnijih gradona~elnika koje je Beograd imao, otvoren je reprezentativni vise}i Most kraqa Aleksandra, danas poznat kao Brankov most, kao i Most kraqa Petra, dana{wi Pan~eva~ki most. Izgra|en je Sajam na suprotnoj obali Save, zapo~eti su planovi izgradwe Novog Beograda, a grad je dobio nove tramvajske linije.

Ili} je bio i glavni finansijer Beogradskog hipodroma, kao veliki qubiteq kowi~kog sporta i vlasnik ergele.

Preminuo je u siroma{tvu 1952. godine, nakon {to je prethodne godine pu{ten sa robije posle konfiskacije celokupne imovine. Poput brojnih drugih, posle oslobo|ewa osu|en je zbog navodne saradwe sa okupacionim vlastima, po{to su wegova preduze}a delom radila i tokom rata.

Krsti}a je na mestu direktora do 1944. nasledio Miodrag Savkovi}.

Posleratni direktori bili su Ante Tadi}, Milorad Lazarevi}, Milorad Medenica i Radivoje Tri~kovi}.

Wega je 1986. godine nasledio Vuk Bojovi}, koji je brojnim akcijama uspe{no radio na popularizaciji Beo zoo vrta.

Dolaskom Vuka Bojovi}a 1986. godine, Beo zoo vrt ulazi u period velike obnove i popularizacije. Kada je preuzeo upravqawe, vrt je bio u lo{em stawu – sa svega {ezdesetak `ivotiwa, dotrajalim kavezima i zapu{tenim stazama. Tokom narednih 28 godina obnovqeni su brojni prostori za `ivotiwe, znatno je uve}an `ivotiwski fond, a Beo zoo vrt je postao jedna od najpose}enijih turisti~kih atrakcija u Srbiji.

Posle Bojovi}a direktor Beogradskog zoolo{kog vrta postao je Srboqub Aleksi}.

Danas u vrtu `ivi oko 2.000 `ivotiwa, odnosno pribli`no 250 vrsta, a prose~an godi{wi broj posetilaca prema{uje 400.000.

QUBAV: Vedrina {arm i u`ivawe u sitnicama obele`i}e va{ privatni `ivot. Ne optere}ujte se neva`nim stvarima, ve} cenite ono {to imate. Neki }e se prepustiti ma{tawu. KARIJERA: Ima}ete mnogo `eqa, ali okolnosti ne}e odmah dozvoliti wihovu realizaciju. Ambicije su vam velike, ali bi}e potrebno da sara|ujete s drugima. Dobar period za planirawe novih poteza.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: Mo`da }ete se ose}ati pomalo usamqeno ili }ete ~esto odlaziti u svet ma{te. Prija}e vam povla~ewe, mir i vreme provedeno u ti{ini. Ne o~ekujte vi{e nego {to vam trenutna situacija pru`a. KARIJERA: Qudi i okolnosti sve vi{e }e vas podsticati da poradite na profesionalnom razvoju i usavr{avawu. Prona|ite informacije koje vam mogu pomo}i da napredujete.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

QUBAV: Sve vi{e }ete se posvetiti privatnom `ivotu i `eleti vi{e qubavi i bliskosti. Sitni nesporazumi i pogre{ni koraci bi}e prolazni. Ve}ina stvari i}i }e vam naruku, zato iza|ite me|u qude. KARIJERA: Oni koji tra`e posao mogli bi dobiti poziv za razgovor koji obe}ava. Nije iskqu~eno ni zaposlewe. Prona|ite hobi koji ukqu~uje dru`ewe s qudima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: Posta}ete dru{tveniji jer }e vas okolnosti na to naterati. Ipak, srce mo`da ne}e biti potpuno ispuweno. Mnogi }e vreme provoditi u ve}im dru{tvima, ali bez velikih emotivnih preokreta. KARIJERA: Atmosfera na poslu bi}e dobra. Iako }ete povremeno ose}ati umor, posao }e vam i}i lak{e. Eventualne nespretnosti u komunikaciji nadoknadi}ete qubazno{}u.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Ako ste slobodni i tragate za qubavqu, mogu}e je da }ete vi{e ma{tati nego delovati. Ovo su dani kada }ete se vra}ati starim uspomenama ili poku{avati da pro~itate izme|u redova pona{awe osobe koja vam je va`na. KARIJERA: Bez obzira na zadatke koji se pojave, vi }ete biti glavni organizator i osoba koja ume da pove`e qude. Va{a komunikacija bi}e kqu~na.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: Sve ja~a }e biti va{a potreba za sigurno{}u i emotivnim mirom. Vi{e vas ne}e privla~iti velike drame i uzbu|ewa, ve} }ete u`ivati u malim, svakodnevnim trenucima. To je znak zrelosti. KARIJERA: Ono za {ta se borite jeste ispravno, ali }e biti va`no da vi{e sara|ujete s drugima. Mnogi }e `eleti da unaprede svoje znawe i ve{tine, a oni koji u~e bi}e posebno uspe{ni.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: Pred vama su povoqni qubavni dani. Ako je izme|u vas i partnera bilo problema, sada }ete prona}i zajedni~ki jezik. Bi}e jo{ ponekih nesuglasica, ali one ne}e biti zna~ajne. KARIJERA: Mogu}i su novi zahtevi nadre|enih. Shvati}ete da i oni imaju velike ambicije. Tako|e bi mogli isplivati rezultati nekog ranijeg rada koji }e poboq{ati va{ ugled na poslu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: Neki Jar~evi }e uspeti da otvore srce i oslobode se emotivnih prepreka koje su ih sputavale. Bi}e to veliki korak napred. Partner }e pru`iti podr{ku, a slobodni }e qubav tra`iti kroz razgovore i razmenu ideja. KARIJERA: Sve vi{e }ete sara|ivati s mla|im qudima ili uvoditi nove osobe u posao. To }e vam doneti novu energiju. Pa`qivo birajte {ta je zaista va`no.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: Va{ {arm i doza naivnosti bi}e va{ najve}i adut u qubavi. Ako poku{ate da previ{e analizirate situaciju ili vodite ozbiqne razgovore, mogli biste se izgubiti u sopstvenim mislima. Ponekad je najboqe samo u`ivati i voleti. KARIJERA: Neki }e preceniti svoje sposobnosti, ali }e ih realnost brzo vratiti na pravi put. To }e im pomo}i da steknu zreliji pogled na sebe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

QUBAV: Bi}ete aktivni u sklapawu novih poznanstava, pa ako ste slobodni, lako biste mogli upoznati nekoga zanimqivog, ali bez velikih emotivnih o~ekivawa. KARIJERA: Ma{ta}ete o boqem poslu i ve}im pravima. To nije nemogu}e, ali prvo morate zavr{iti obaveze koje su pred vama. Saradwa }e i daqe biti kqu~ uspeha. Slu{ajte druge i budite otvoreni za dogovor.

Kopenhagen ponovo najboqi grad za `ivot

na svetu, Melburn tre}i, Sidnej ~etvrti

Bezbednost, zdravstvo, infrastruktura i kvalitet `ivota ponovo su presudili u izboru najboqih gradova na svetu, a Kopenhagen je potvrdio titulu najboqeg, preuzev{i primat od Be~a koji je tri godine dominirao ovom listom. Nova rang-lista donela je iznena|ewa u samom vrhu, ali i veliki pad pojedinih prestonica pogo|enih sukobima.

Kopenhagen je drugu godinu zaredom progla{en za grad sa najboqim kvalitetom `ivota na svetu, prema godi{woj listi britanskog ~asopisa „Ekonomist”.

Na listi, koja je obuhvatila 173 grada {irom sveta, glavni grad Danske zadr`ao je prvo mesto ispred Be~a, koji je prethodno tri godine uzastopno bio najboqe rangirani grad.

Gradovi su ocewivani prema vi{e kriterijuma, me|u kojima su stabilnost, obrazovawe, zdravstvena za{tita, infrastruktura, kultura i `ivotna sredina. Kopenhagen je ostvario maksimalan broj poena u kategorijama stabilnosti, infrastrukture i obrazovawa.

Danska prestonica zadr`ala je vode}u poziciju zahvaquju}i kombinaciji visokog nivoa bezbednosti, razvijene infrastrukture, bogate kulturne ponude, kvalitetne `ivotne sredine i visokog nivoa javnih usluga.

Kopenhagen

Na tre}em mestu nalazi se Melburn, koji je napredovao za jednu poziciju u odnosu na pro{lu godinu, dok je Sidnej sa {estog mesta stigao na ~etvrto. Cirih je pao na peto mesto, a @eneva je {esta. Osaka je zadr`ala sedmu poziciju, Adelejd je osmi, Vankuver deveti, dok je Tokio zauzeo 10. mesto. Vankuver je jedini grad u Severnoj Americi koji se na{ao me|u 10 najboqe rangiranih gradova. Zapadna Evropa ostala je region sa najvi{im prose~nim indeksom kvaliteta `ivota, iako je wen prose~an rezultat blago opao u odnosu na pro{lu godinu.

Hepatolozi izdvojili grupu namirnica koju bi osobe sa masnom jetrom trebalo da izbegavaju

Masna jetra je jedna od bolesti koje se razvijaju gotovo neprimetno. Godinama mo`e da obavqa svoju funkciju bez ikakvih tegoba, a kada se pojave prvi simptomi, bolest je ~esto ve} uznapredovala. Upravo zato lekari upozoravaju da je re~ o jednom od najve}ih tihih zdravstvenih problema dana{wice.

Nealkoholnu masnu jetru mo`ete imati ~ak i ako ne pijete alkohol. Na~in ishrane mo`e ozbiqno da ugrozi zdravqe va{e jetre.

Dobra vest je da se masna jetra u velikom broju slu~ajeva mo`e spre~iti, ali i povu}i promenom `ivotnih navika.

„Jednostavno nakupqawe masti u jetri mo`da u po~etku ne}e izazivati probleme, ali vremenom mo`e pokrenuti opasan lanac doga|aja - upalu, stvarawe o`iqnog tkiva, cirozu, pa ~ak i pove}ati rizik od bolesti srca i krvnih sudova - upozorava gastroenterolog dr \uzepi Moreli, specijalista za bolesti jetre iz bolnice „East Jefferson General Hospital” i Univerzitetskog medicinskog centra u Wu Orleansu.

On tako|e ka`e da osobe sa masnom jetrom imaju znatno ve}i rizik od smrti usled kardio-

KROMPIR I

MESO IZ PEKA^A

POTREBNO JE:

n oko 800 g sviwskog mesa n 1 kg krompira

n 3 ka{ike masti n 1 ve}a glavica crnog luka n 1 ka{ika mlevene crvene paprike

n po ukusu so n po ukusu suvi biqni za~in n po ukusu biber n 2 sve`e paprike.

PRIPREMA:

U {erpi zagrejte mast, pa dodajte sitno seckan crni luk i meso ise~eno na kocke. Dinstajte na umerenoj temperaturi oko 30 minuta. Zatim dodajte so, suvi biqni za~in i mlevenu crvenu papriku, pa ume{ajte krompir ise~en po `eqi. Kratko prodinstajte, dodajte dve sve`e paprike i nalijte vodom tek toliko da prekrije sastojke. Poklopite {erpu i stavite je u prethodno zagrejanu rernu na 200°C. Pecite oko 1 sat, odnosno dok meso i krompir ne omek{aju, a te~nost se lepo ne ukuva. Po `eqi, pred kraj pe~ewa otklopite {erpu na 10–15 minuta da jelo dobije lep{u boju.

vaskularnih bolesti nego qudi koji nemaju ovu dijagnozu.

Prema re~ima hepatologa dr Suxita Xanardana iz medicinskog centra „Rush University”, postoje dva glavna uzroka razvoja masne jetre - prekomerno konzumirawe alkohola i metaboli~ki poreme}aji, poput gojaznosti, dijabetesa, povi{enog {e}era u krvi, visokih triglicerida i povi{enog krvnog pritiska.

Zbog toga je prvi korak u le~ewu regulisawe telesne te`ine, poboq{awe metaboli~kog zdravqa i {to ve}e ograni~avawe alkohola.

Lekari skoro jednoglasno preporu~uju mediteranski na~in ishrane, bogat povr}em, vo}em, mahunarkama, integralnim `itaricama, ribom, zdravim mastima i biqnim proteinima. Jednako va`na kao ishrana jeste i redovna fizi~ka aktivnost.

NAJVE]I NEPRIJATEQI JETRE

Ako postoji jedna grupa namirnica koju lekari izdvajaju kao

najve}eg neprijateqa jetre, to su jednostavni {e}eri i rafinisani ugqeni hidrati.

„Ne radi se o jednoj namirnici koju treba izbaciti, ve} o celoj kategoriji hrane koja dugoro~no naru{ava metaboli~ko zdravqe”, isti~e dr Xanardan.

Umesto toga preporu~uje ishranu bogatu vlaknima, celovitim namirnicama i zdravim mastima, uz {to mawe ultraprera|ene hrane i proizvoda `ivotiwskog porekla.

ZA[TO SU JEDNOSTAVNI

UGQENI HIDRATI PROBLEM?

Jednostavni {e}eri i rafinisani ugqeni hidrati brzo ulaze u krvotok, izazivaju nagli skok {e}era u krvi i insulina, a dugoro~no mogu dovesti do insulinske rezistencije.

Posledica je pove}ano nakupqawe visceralne masti, odnosno masnog tkiva koje okru`uje unutra{we organe i predstavqa jedan od glavnih izvora masti koja se talo`i u jetri.

Kafa je mnogima nezaobilazan jutarwi ritual za razbu|ivawe, ali i jedno od najzdravijih pi}a na svetu koje nau~nici neprestano prou~avaju.

Iako je Svetska zdravstvena organizacija po~etkom devedesetih godina kafu smatrala potencijalno kancerogenom, novija saznawa u potpunosti su odbacila te sumwe, pokazav{i da su rane studije zanemarile kqu~nu ~iwenicu – da su mnogi qubiteqi kafe u to vreme bili i pu{a~i.

Danas je poznato da ovo omiqeno pi}e sadr`i vi{e od hiqadu hemijskih jediwewa, ukqu~uju}i polifenole i vitamine, sa sna`nim protivupalnim svojstvima. Prema velikom preglednom radu objavqenom u nau~nom ~asopisu „Nutrients”, osobe koje redovno piju kafu imaju znatno mawi rizik od prerane smrti u pore|ewu sa onima koji je uop{te ne konzumiraju, prenosi Tportal. [TITI JETRU I POMA@E U PREVENCIJI DIJABETESA

Jedno od najdoslednijih otkri}a jeste da kafa koristi jetri. Velika studija objavqena 2021. godine, koja je pratila gotovo pola miliona odraslih tokom 11 godina, pokazala je da osobe koje piju kafu imaju 21 odsto

Zbog toga lekari savetuju da beli hleb, peciva, slatki{e i grickalice {to ~e{}e zamenite integralnim `itaricama, sme|im pirin~em, integralnom testeninom, ora{astim plodovima, semenkama i sve`im vo}em.

Stru~waci posebno upozoravaju na zasla|ena pi}a, ukqu~uju}i gazirane napitke, ledene ~ajeve i vo}ne sokove sa dodatim {e}erom. Umesto toga preporu~uje vodu, nezasla|en ~aj ili kafu.

„Kafa je posebno zanimqiva

mawi rizik od razvoja hroni~ne bolesti jetre i ~ak 49 odsto mawi rizik od smrti izazvane tim oboqewima.

Smawewe rizika povezano je ve} sa jednom {oqom dnevno, dok najve}u korist imaju oni koji piju tri do ~etiri {oqe dnevno. Hlorogenska kiselina iz kafe poboq{ava odgovor jetre na insulin, dok druga jediwewa smawuju upalne procese.

Poboq{ana osetqivost na insulin obja{wava i za{to qubiteqi kafe imaju mawi rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Nau~nici su utvrdili da se verovatno}a razvoja ove bolesti smawuje za oko {est odsto

LE^EWE BIQEM [argarepa kao lek je ~udotvorna - pogotovu sirova je najboqa!

[argarepa kao lek je izuzetno bogat izvor karotena i vitamina A. Studije su otkrile da flavonoidna jediwewa u {argarepi mogu ponuditi za{titu od raka ko`e, raka plu}a i usne dupqe. U organizmu ~oveka, karoten se pretvara u vitamin-A u }elijama jetre. Beta-karoten je va`an tip karotena prisutan u {argarepi. Beta-karoten je jedan od mo}nih prirodnih antioksidanata koji {titi qudski organizam od {tetnih slobodnih radikala. Tako|e obavqa sve funkcije vitamina-A, kao {to je odr`avawe dobrog zdravqa o~iju, reprodukcije (produkcija sperme), odr`avawe integriteta epitela, rast i razvoj.

jer su brojna istra`ivawa pokazala da je povezana sa mawim rizikom od razvoja fibroze jetre”, dodaje.

Najva`nija poruka lekara ipak je ohrabruju}a. Za razliku od mnogih hroni~nih bolesti, masna jetra ~esto mo`e da se povu~e ako se na vreme promene navike u ishrani i uvede vi{e fizi~ke aktivnosti.

Drugim re~ima, jetra ima izuzetnu sposobnost oporavka – ali samo ako joj damo priliku.

sa svakom popijenom {oqom dnevno. To su potvrdila brojna istra`ivawa sprovedena na vi{e od milion u~esnika, pokazuju}i da polifenoli iz kafe {tite }elije pankreasa koje proizvode insulin.

ZA[TITA MOZGA

Kafa bi mogla da smawi i rizik od razvoja Parkinsonove bolesti, a nau~nici smatraju da je za to u velikoj meri zaslu`an kofein.

U velikoj metaanalizi koja je obuhvatila podatke iz dvadesetak studija sa vi{e od milion qudi utvr|eno je da su osobe koje su pile do tri {oqe kafe dnevno imale 28 odsto mawi rizik od razvoja ove bolesti u odnosu na one koji ne piju kafu.

Kofein, poma`e u spre~avawu propadawa neurona koji osloba|aju dopamin, ~iji gubitak dovodi do motori~kih problema karakteristi~nih za Parkinsonovu bolest.

POMA@E DA BUDETE AKTIVNIJI Redovna fizi~ka aktivnost kqu~na je za zdravqe, a nauka je potvrdila da kafa mo`e da podstakne vi{e kretawa. U istra`ivawu objavqenom 2023. godine u ~asopisu „New England Journal of Medicine”, nau~nici su otkrili da su u~esnici u danima kada su pili kafu u proseku napravili hiqadu koraka vi{e nego u danima kada su apstinirali. Stru~waci koji su sproveli studiju isti~u da je dodatnih hiqadu koraka dnevno povezano sa smawewem rizika od smrtnosti za {est do 15 odsto.

[argarepa kao lek je bogata poliacetilen antioksidantom, pod nazivom falkarinol. Istra`ivawe na laboratorijskim `ivotiwama je utvrdilo da falkarinol u {argarepi mo`e pomo}i u borbi protiv raka, uni{tavawem pre-kancerogenih }elija u tumorima. [argarepa sadr`i i zdrav nivo minerala kao {to su bakar, kalcijum, kalijum, mangan i fosfor. Kalijum je va`na komponenta }elija i telesnih te~nosti koja poma`e kontrolu srca i krvnog pritiska suprotstavqaju}i se efektima natrijuma. Qudsko telo koristi mangan kao ko-faktor za antioksidantni enzim, superoksid dismutazu.

[argarepa kao lek ima slede}a dejstva: - smawuje nivo holesterola, - smawuje rizik od sr~anog udara, - spre~ava odre|ene vrste raka, - poboq{ava vid, - smawuje znake preranog starewa, - poboq{ava kvalitet ko`e, - ja~a imuni sistem, - poboq{ava varewe, - {titi zdravqe kardiovaskularnog sistema, - vr{i detoksikaciju tela, - ja~a oralno zdravqe na razli~ite na~ine.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

GLUPANI UDOBNOST, UGODNOST

ZA^INITI BIBEROM IME PEVA^ICE SUMAK MESTO KOD BARAJEVA

DAKOVI]A

IMA, VRANI]

TEZA, ET, RAFINAD, ^ITA^I, AMO, AZOT, [AROV, NABIBERITI,

O^ISTITI, IZMESTI, ON, ]EF, PARANA, LOGI^AR, R, DORAT,

AZA, C, \ERAM, O TAVA, RODEN, \S, TIKVANI, ETKA, RAPIR, V,

VODORAVNO: BOKAL, ODAJA, RUMUN,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. @estok ~ovek, sangvinik (mn.), 2. Istrajati, izdr`ati - Vrsta za~ina, anason, 3. Raniji obi~aj usmr}ivawa starih qudiMu`jaci doma}e pernate `ivotiwe, 4. Imenica (skr.) - Ukrasna drvenasta biqka cvetnica - Predlog, 5. Trospratne papske krune - Ameri~ki program letova na Mesec, 6. Narkoti~ko sredstvo - Pomagalo za dozirawe, 7. Oznaka za polupre~nik - Ime peva~ice Veletanli} - Igwat odmila, 8. I sli~no (skr.) - Prodirawe - Simbol sumpora, 9. Stari francuski ples - Usamqene, 10. Ime tenisera Zimowi}a - Ise~eni deo, 11. [panski gramati~ki ~lan - Kapa sa {titom - Auto oznaka Subotice, 12. Grani~ni belezi - Ime glumice Kidman, 13. Koralno ostrvo - Krilata bi}a (pesn.), 14. Srpska glumica.

USPRAVNO: 1. Neboderi - A`daja, ala, 2. Nudist, naturist - Kosturi, 3. Narodno oslobodila~ki pokret (skr.) - Visoko listopadno drvo - Dowi deo cipele, 4. Sitni sisari sa sna`nim sekuti}ima - Amina{i, dakavci, 5. Strujawe vazduha - [aqivac, sprdalo - Simbol azota, 6. Item (skr.)Opruge - Qudi u godinama, 7. Niknuti - Mesto kod Vinkovaca - Inicijali glumca [erbexije, 8. Veznik - Unatrag - Senarnik, 9. Odevni predmet za nogu - ^ulo, 10. Ime glumice Sofrenovi} - Brisa~ za noge - Uzvik za vabqewe goveda, 11. Specijalista za bolesti nosa - Slobodni zidari, 12. Srpska kwi`evnica, prva `ena akademik SANU.

NINANE[KOVI]

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SANGVINI^ARI, ODOLETI, ANIS, LAPOT, ]URANI, IM, DAFINA, OD, TIJARE, APOLO, ETAR, DOZATOR, R, BISERA, IGA, ISL, PRODOR, S, KADRIL, SAME, NENAD, ISE^AK, EL, KA^KET, SU, ME\A[I, NIKOL, ATOL, KRILANI,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

PREMINUO U SIDNEJU, TRI MESECA NAKON [TO JE OBJAVIO DA JE POBEDIO RAK: Sem Nil se lavovski borio za zdravqe

Glumac Sem Nil, novozelandska ikona najpoznatija po ulozi paleontologa dr Alana Granta u fran{izi Park iz doba Jure, preminuo je u 78. godini. Kako prenosi Independent, vest o smrti glumca potvrdila je wegova porodica u saop{tewu podeqenom na dru{tvenim mre`ama u ponedeqak.

„Sa velikom tugom delimo vest o wegovoj smrti u ponedeqak, 13. jula, u Sidneju, Australija“, navodi se u saop{tewu. Sem je veliku popularnost stekao ulogom paleontologa dr Alana Granta u fran{izi „Park iz doba Jure”. Tu`ne vesti potvrdila je wegova porodica, koja jo{ uvek nije podelila zvani~an uzrok smrti. Me|utim, poznato je da je iza Sema dugogodi{wa bitka sa te{kom bole{}u nakon {to mu je dijagnostikovan rak krvi u tre}em stadijumu.

Glumac je jo{ 2023. podelio da mu je godinu dana ranije, tokom promocije filma „Jurassic World Dominion”, dijagnostikovan angioimunoblasti~ni T-}elijski limfom nakon {to je primetio nate~ene `lezde.

„Ne mogu da se pretvaram da pro{la godina nije imala svoje mra~ne trenutke”, rekao je za The Guardian 2023. godine. „Ali ti mra~ni trenuci samo jo{ vi{e isti~u svetlost i u~inili su me zahvalnim za svaki dan i neizmerno zahvalnim svim mojim prijateqima. Jednostavno sam sre}an {to sam `iv.”

Ipak, pomirio se sa svojom smrtno{}u dok se usredsredio na le~ewe. „Ne bojim se da umrem, ali bi me to iznerviralo”, priznao je. „Jer bih zaista voleo jo{ jednu deceniju ili dve, znate? Izgradili smo sve ove divne terase, imamo masline i ~emprese i `elim da budem tu da vidim kako sve to sazreva.”

„I imam svoje divne unuke”, dodao je. „@elim da ih vidim kako odrastaju. A {to se ti~e umirawa? Ba{ me briga.”

Glumac se lavovski borio, a u aprilu je obradovao svet lepim vestima. „Upravo sam bio na pregledu i u mom telu nema raka”, otkrio je Nil. „To je izvanredna stvar. Veoma sam, veoma uzbu|en {to je to mogu}e.”

Ina~e, on iz braka sa Lisom Harou ima sina Tima, dok sa Noriko Vatanabe ima }erke Elenu i Maiko.

SALE TROPIKO O RAZVODU OD JOVANE PAJI]:

”Zavr{io sam u Hitnoj kad je sa }erkama oti{la iz stana”

Peva~ Aleksandar Cvetkovi}, poznatiji kao Sale Tropiko, posle mnogo vremena je progovorio o razvodu od koleginice Jovane Paji}. On je rekao da je jako te{ko podneo trenutak kada je Jovana sa } erkama napustila porodi~ni stan u kojem su do tada zajedno `iveli. Sale je rekao da je tada zavr{io u Hitnoj pomo}i, te da je zvao porodicu da bude uz wega i pomogne mu da prebrodi te`ak period.

- Zavr{io sam u Hitnoj... Bilo mi je jako lo{e. Zapravo, sve mi je delovalo nestvarno. Bilo mi je ba{ te{ko i morao sam da pozovem roditeqe da do|u po mene jer sam ve} bio flipnuo. Bio je to zaista te`ak trenutak. Qudi ka`u da je to mala smrt. Ko je pro{ao kroz to i ko je voleo, verujem da vrlo dobro zna o ~emu govorimprisetio se on za Hajp, pa nastavio:

- Uop{te nisam znao gde se nalazim, kao da mi je mozak „pro{i{tao”. Nisam mogao da shvatim {ta }emo sada raditi sa decom. Razmi{qao sam: „^ove~e, {ta }e biti sa mojom decom?” Moji mama i tata su, evo, 43 godine zajedno, pro{li su kroz sva{ta, mnogo toga pre}utali i izdr`ali. A ja sad tu ne{to idem i ostavqam decu.

Podsetimo, Sale je rekao i da su on i Jovana poku{avali da spasu brak, a priznao je i da su mnogo povredili jedno drugo.

PREMINUO JE ^UVENI PEVA^ ANDRIJA BAJI], AUTOR VELIKOG HITA:

Snimile su ga 22 peva~ice, a on od toga nije dobio ni dinar

Andrija Baji} preminuo je 7. jula, nakon duge i te{ke bolesti, u devetoj deceniji `ivota.

Andrija je na doma}oj sceni ostavio dubok trag. Zajedno sa bratom Tomislavom nastupao je kao ~lan ~uvenog dueta Bra}a Baji}, koji je tokom druge polovine pro{log veka stekao ogromnu popularnost {irom Jugoslavije. Wihove pesme obele`ile su brojne generacije, a albumi i singl plo~e prodavali su se u milionskim tira`ima.

Andrija Baji} je svojevremeno govorio o autorskim pesmama koje su obele`ile istoriju narodne muzike. Posebno je isticao numeru „Nad izvorom vrba se nadnela”, koju je proslavila Silvana Armenuli}, navode}i da, uprkos wenoj velikoj popularnosti i brojnim obradama, od we nije imao finansijsku korist.

„Pre te pesme Silvana nije imala hit. Ona je snimila ne{to sa Tomom Zdravkovi}em i Pericom Tanasijevi}em, ali to nije bilo to. Kad je snimila ovu pesmu po~ela je da raste. Velika {teta {to je rano oti{la jer je bila i odli~an peva~ i dama, znala je da radi taj posao kako treba. 22 peva~ice je snimilo tu pesmu, ali ja od toga nemam ni{ta”, kazao je on, pi{e „Telegraf”.

Pesmu su tokom godina u svoje repertoare uvrstile brojne peva~ice, me|u kojima su ]ana, Biqa Se~ivanovi}, Vera Ne{i}, Nadica Jovanovi}, Lepa Brena, Jasna Ko~ija{evi} i mnoge druge, {to svedo~i o wenom dugove~nom zna~aju na doma}oj muzi~koj sceni.

^OLA [OKIRAO PRIZNAWEM: ”Prvu devojku imao sam u kasnim tridesetim”

Zdravko ^oli} otkriva kako je prvi put upoznao devojku u kasnim tridesetim, iznenadiv{i javnost svojim iskrenim priznawem o qubavi.

Muzi~ka zvezda Zdravko ^oli} retko govori o svom privatnom `ivotu, ali je jednom prilikom napravio izuzetak i iznenadio javnost iskrenim priznawem.

Naime, peva~ je tada otkrio da se godinama opirao braku, kao i da je svoju prvu ozbiqnu devojku upoznao tek u zrelijim godinama, {to je mnoge iznenadilo.

- Dosta kasno sam imao prvu devojku. Prva devojka mi je bila ve} kad sam bio zreo. Krajem tridesetih, prva devojka mi je bila Jasna iz Lokica - priznao je ^ola.

Ispri~ao je {ta su sve `ene radile kako bi mu se pribli`ile, pi{e Kurir.

- Poku{avao sam to da izbegavam koliko sam mogao nekim pona{awem. Ja sam stanovao u Zagreba~koj 31 na Grbavici i tamo su ekskurzije `ena dolazile i {arale po zidovima. Tri puta smo kre~ili dvori{te. To su prikazali u dokumentarcu „Pevam dawu, pevam no}u” - rekao je on.

Kada je upoznao sada{wu suprugu Aleksandru odmah se zaqubio u wu.

- Mi smo se upoznali u Brelima. Onda je to trajalo bome 11 godina. To je nekako i{lo sporo i na kraju je bilo biti ili ne biti. Nije lako udati }erku za estradnog umetnika za koja se sva{ta pri~alo i pri~a. Bila je to simpatija na prvi pogled i to ti se u `ivotu dogodi tri-~etiri puta da ti se netko svidi i da `eli{ biti s wim, ali nije lo{e kad se qudi dugo zabavqaju jer tad se pojavi ne{to drugo, briga o nekom - uveren je on.

Karijera bra}e Baji} trajala je vi{e od pet decenija. Za to vreme objavili su 43 singl plo~e i 28 long-plej izdawa, dok su wihove pesme pronalazile put do publike {irom regiona.

Posebno mesto u wihovoj biografiji zauzima priznawe „Zlatna ptica”, koje im je dodelio Jugoton nakon {to su prodali milion primeraka jednog singla. Bili su prvi dobitnici tog priznawa, osvojenog u periodu kada muzi~ka industrija nije raspolagala savremenim na~inima promocije.

Za arhivu Radio Beograda ostavili su 120 trajnih snimaka, koji predstavqaju vredno svedo~anstvo o narodnoj muzici tog vremena.

Pored muzi~kog stvarala{tva, Tomislav Baji} posvetio je veliki deo `ivota o~uvawu narodnog nasle|a. Tokom godina prikupio je vi{e od 2.000 narodnih re~i i izraza, koje je ustupio Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, kao i oko 12.000 tekstova izvornih narodnih pesama, koji nikada nisu objavqeni i danas se ~uvaju u privatnoj arhivi.

NAJBOGATIJA SRPKIWA IZNENADILA STAVOM O PORODICI: ”Nemojte me

shvatiti pogre{no,

ali

deca ne donose smisao braku”

Jedan od najbogatijih parova na ovim prostorima, Madlena i Filip Cepter, godinama nisu mogli da se ostvare kao roditeqi, zbog ~ega su doneli odluku da usvoje }erku.

Wihova naslednica Ema Cepter usvojena je jo{ kao beba, ali uprkos tome {to se wihov `ivot istog trenutka znatno promenio, Madlena isti~e da je bitno da odnos supru`nika ne zavisi samo od potomstva.

- Nemojte me shvatiti pogre{no, ali brak bez dece nije ograda u pustiwi. Brak je sveta institucija u kojem se, ujediwewem mu{karca i `ene, posti`e harmonija koja je sama po sebi kvalitet. Deca ga ~ine lep{im, ali ne donose smisao, on je u nama samima - rekla je Madlena jednom prilikom.

Wihova }erka danas ima 26 godina, studira u Londonu, a na dru{tvenim mre`ama mo`e da se vidi kako u`iva na luksuznim destinacijama {irom sveta.

- Ema je u{la u na{e `ivote jednog decembarskog dana 2000. godine i odmah se ugnezdila u na{a srca gde je otvorila prostor koga ranije tu nije bilo. Zaista nas je obogatila kao qude, a i danas to ~ini svakog dana. Lepo je kad ~ovek mo`e da se ostvari kao stvaralac, pa da zatim postane roditeq, a jo{ je lep{e kada mo`ete da ispravite nepravdu i umesto bola stvorite – qubav. Meni se dogodilo i prvo i drugo - objasnila je Madlena.

OVO SU NAJPLA]ENIJI SRPSKI KO[ARKA[I: Joki} ubedqivo ispred svih, Kusturica ve} pri vrhu

Srpski ko{arka{i ve} dugi niz godina veoma su ceweni ne samo u Evropi, nego i u Americi, gde posebnu pa`wu privla~e kolexi, koji daju sve bogatije ugovore.

U sezoni koja po~iwe za nekoliko meseci, nema sumwe da }e najpla}eniji srpski ko{arka{ na svetu biti Nikola Joki} i to ubedqivo. Centar Denvera bi trebalo da zaradi preko 59 miliona dolara po aktuelnom ugovoru, a onda }e slede}eg leta verovatno potpisati novi sa Nagetsima.

„Moja ideja i `eqa je da ostanem u Denveru, verovatno }u potpisati ugovor slede}e godine, razlog toga je striktno biznis. Moja `eqa je da ostanem i da igram do kraja `ivota u Denveru, na wima je da li }e da mi ponude ili ne}e”, istakao je nedavno Joki}.

Ve} odavno je postao jedan od najpla}enijih ko{arka{a na svetu i novi ugovor u Denveru trebalo bi da mu podari jo{ vi{e novca. To je i zaslu`io, s obzirom da igra na MVP nivou ve} nekoliko sezona u najja~oj ligi sveta, a i doneo je Nagetsima prvi {ampionski prsten u istoriji.

Na drugom mestu po zaradi bi}e Nikola Jovi}, koji je i daqe ko{arka{ Majamija Hita, gde bi trebalo da zaradi 16,2 miliona u sezoni koja dolazi. Jovi}ev ugovor sa Majamijem va`e}i je do kraja sezone 2029/30.

U prethodnih nekoliko nedeqa aktuelne su pri~e o Jovi}evom trejdu, nakon {to je Janis Adetokumbo do{ao u Majami, ali izgleda da su na Floridi zadovoqni Srbinom i `ele da mu pru`e {ansu da se dodatno razvije uz jednog od najboqih ko{arka{a na svetu. Zajedno }e pojuriti i titulu, koja je izmakla Jovi}u i Majamiju u finalu 2023. godine, kada je Denver bio boqi sa 4-1 u seriji.

„Sre}an sam {to sam ostao. Mislio sam da verovatno ne}u biti ovde, ali zaista mi je drago {to jesam. Ne samo zbog toga {to }u igrati sa Janisom, ve} zato {to }u mo}i da u~im od jednog od najboqih krilnih centara svih vremena – od na~ina na koji `ivi, kako pristupa ko{arci i svemu ostalom”, rekao je Jovi}, prenosi „Majami Herald”.

Na tre}e mesto najpla}enijih srpskih ko{arka{a sko~i}e 17-godi{wi Nikola Kusturica, koji je odu{evio na Mundobasketu za mlade, gde je vodio „orli}e” do srebra, a sebi je doneo nagrade za ~lana idealne petorke i najboqeg defanzivca.

Kusturica se godinama razvijao u Barseloni, gde je dobio {ansu i u prvom timu, ali sada nije mogao da odbije ponudu presti`nog kolexa u Americi. Zvali su ga verovatno mnogi, ali on je i zvani~no postao novi ~lan UCLA, gde bi prema nekim informacijama mogao da zaradi ~ak 12 miliona za dve sezone, odnosno {est za narednu godinu.

Iako wegova zarada nije zvani~no potvr|ena, vi{e izvora upu}uje na to da Kusturica postaje jedan od najpla}enijih srpskih ko{arka{a i jedan u nizu bisera koji koriste bogate ponude kolexa, koji posebnu pa`wu privla~e u posledwe dve godine.

Od srpskih igra~a pre Kusturice na ameri~kim kolexima su {ansu dobili i: Andrej Stojakovi} (mo`da bude igrao za Gr~ku), Andrej Kosti}, Mihailo Petrovi}, Filip Jovi}... Me|u najpla}enijim srpskim ko{arka{ima za narednu sezonu nalaze se i dva plejmejkera - Nikola Topi} i Vasilije Mici}. Prvi }e u Oklahomi zaraditi skoro pet i po miliona, dok }e prema informacijama iz vi{e izvora drugi zaraditi preko pet miliona igraju}i za Hapoel iz Tel Aviva.

Topi} je iza{ao ja~i iz te{kih povreda i opake bolesti, te od wega tek treba da vidimo najboqe u NBA ligi, pa bi i zarada trebalo da mu raste. Mici} je jedan od, ako ne i najpla}eniji ko{arka{ u Evroligi (nisu svi podaci o platama dostupni), ali nije odu{evio u Hapoelu i o~ekuje se da u narednoj sezoni digne nivo igre. [to se ti~e ostalih ko{arka{a u NBA ligi, Tristan Vuk~evi} bi u Va{ingtonu trebalo da zaradi tri miliona u sezoni pred nama, dok je Bogdan Bogdanovi} napustio Los An|eles Kliperse i pre{ao u Hjuston, u kom }e inkasirati oko dva i po miliona dolara (dobija jo{ malo preko milion od NBA).

Za Milvoki Bakse }e igrati Bogoqub Markovi}, koji je zavr{io svoju epizodu u Megi i vreme je da napravi iskorak „preko bare”. Potpisao je ~etvorogodi{wi ugovor, koji }e mu doneti ne{to preko dva miliona po sezoni, ako su informacije iz Amerike ta~ne. Ne treba zaboraviti da Srbija ima i najpla}enijeg trenera u Evroligi, po{to se @eqko Obradovi} vratio u Panatinaikos.

Sineru vi{e setova uzeo Srbin nego svi ostali na

Vimbldonu,

Odbranio je titulu na Vimbldonu i to tako {to mu je najvi{e setova na ~itavom turniru uzeo jedan Srbin i to ne onaj od koga se to mo`da i o~ekivalo.

Janik Siner je posle velike borbe u finalu savladao Aleksandera Zvereva sa 6:7(9), 7:6(2), 6:3, 6:4 i tako stigao do druge uzastopne titule na Vimbldonu, te petog grend slema ukupno u karijeri. Italijanu je ovo bio najboqi grend slem rezultat u godini jer je prethodno u polufinalu Australijan opena boqi od wega bio \okovi}, a onda je u drugom kolu Rolan Garosa {okantno izgubio od Huana Manuela Serundola.

„Svaki slem je druga pri~a, drugi ose}aj pred turnir, drugo sve… Ovo mi dodatno zna~i posle svega {to se desilo u Parizu. Dao sam sve od sebe da budem konkurentan. Bili su to dugi dani treninga u Monaku, `rtvovao sam mnogo vremena da bih bio u ovoj poziciji. Sve skupa – danas je bio neverovatan dan”, rekao je Siner. Zanimqivo da je najvi{e setova na turniru Sineru uzeo Miomir Kecmanovi} koji je i vodio sa 2:1. Ipak, uz to je izgubio samo jo{ jedan jedini set i to od Zvereva u samom finalu, prethodno je u polufinalu sa 3:0 bio boqi od \okovi}a.

Italijan je osvojio petu grend slem titulu sa 24 godine i 330 dana i po tom parametru kasni u odnosu na sve ~lanove „Velike trojke”, ali i Karlosa Alkaraza. Naj~e{}e se poredi sa \okovi}em, pa ga tako ~esto nazivaju novom, poboq{anom verzijom Srbina, a i momak iz Beograda je pre wega uspeo da osvoji peti grend slem.

U ovom trenutku mnogi navija~i Novaka \okovi}a strepe da bi mogao da obori sve wegove rekorde. Srbin je petu titulu osvojio sa 24 godine i 255 dana i to u onom ~uvenom finalu 2012. godine protiv Rafaela Nadala u najdu`em grend slem finalu i najdu`em me~u u karijeri \okovi}a (do sada). Ipak, ono {to je kod \okovi}a specifi~no jeste {to je podjednak broj grend slem titula

ali to nije Novak

osvojio pre i nakon 30. godine {to zna~i da }e Siner morati da traje jo{ mnogo da bi uspeo u tome. Kada to pogledamo kao {iru sliku zna~i da bi Siner prakti~no slede}ih 10 godina morao da osvaja barem dva grend sle-

nije u takmi~arskom tenisu. Alkaraz je otkazao i masters u Montrealu i potvrdio da jo{ neko vreme ne}i igrati tenis (zbog toga je i pao na tre}e mesto ATP liste, pretekao ga je ba{ Zverev). Alkaraz i daqe ne trenira sa lopticom {to najboqe govori da je ru~ni zglob i daqe u kriti~nom stawu.

„Nadam se da }e se i Karlos vratiti, potreban je tenisu. Novak je i daqe tu, mladi igra~i nadolaze, tako da moram da nastavim jako da radim”, rekao je Siner.

Zverev je po prvi put igrao finale Vimbldona (nikada pre nije stigao daqe od osmine finala) i tako umalo uspeo u tome da postane prvi ikada koji je nakon prvog osvojenog grend slema ve} na slede}em osvojio drugu titulu. Taj rekord }e barem jo{ malo ostati neostvaren za bilo koga.

ma godi{we kako bi eventualno pretekao srpskog asa, deluje kao gotovo nemogu}i zadatak u ovom trenutku. “Nije olak{awe… Zadovoqan sam time da dam sve od sebe svakog dana. Nekad je ishod ovakav, nekad onakav. Nije neuspeh ako ne osvoji{ grend slem. To se retko de{ava. Dosad sam imao pet takvih dana u `ivotu. Igrati u finalu je retko i posebno, ne uzimam ni{ta zdravo za gotovo… bio bi dobar dan i da sam izgubio“.

U jednom trenutku se dotakao i ~iwenice da wegov najve}i rival

Zverev je najboqe analizirao situaciju na ATP turu, a to je ba{ ono {to smeta mnogim navija~ima - da Siner prakti~no nema prave izaziva~e u ostalim teniserima. „Generalno, u pore|ewu s pro{lom godinom, situacija je druga~ija i boqa. Voleo bih da sam osvojio trofej, ali bio je boqi i zaslu`io je pobedu. Siner je najboqi igra~ na svetu. Samo dvojica-trojica mogu da ga izazovu, tu je i Novak… Svi radimo ka tom ciqu. Mislim da sam mu danas bio izazov. Nisam uspeo, izgubio sam“, rekao je Nemac.

KSS prosledio milione Zvezdi i Partizanu

Ko{arka{ki savez Srbije zna~ajnu finansijsku pomo} koju je dobio od dr`ave prosledio je Crvenoj zvezdi i Partizanu.

KSS je „radi obezbe|ivawa finansijske pomo}i potrebne za redovan rad” dobio 317.250.000 dinara, a Nova.rs saznaje da je taj novac namewen zapravo na{im

najve}im klubovima. Kada se pomenuti iznos prevede u evre, dobije se oko 2,7 miliona, {to je novac koji je oti{ao „ve~itima” na kori{}ewe. Jo{ uvek nije poznato koliko je ta~no dobila Zvezda, a koliko Partizan.

Pro{le nedeqe je KSS dobio novac i odmah ga prosledio Zvezdi i Partizanu. „Ve~iti” }e i naredne sezone biti deo Evrolige, a nastupa}e i u Kupu Radivoja Kora}a, ABA ligi i Superligi Srbije, ako ne bude veliki promena. U toku je prelazni rok, tako da i Zvezda i Partizan trenutno tragaju za odgovaraju}im poja~awima.

POZNATI KOJI SU KLUBOVI OSTALI U IGRI

ZA NAJBOQEG STRELCA NBA U ISTORIJI:

Lebron odbio da zaigra sa Joki}em

Glavno pitawe ovog leta je gde }e Lebron Xejms nastaviti karijeru. Nije hteo ni u jednom trenutku da su`ava sopstvene opcije, a ~ini se da jo{ uvek nije presekao. Ipak, odlu~io je gde ne}e i}i.

Lebron Xejms ne}e obu}i dres Denver Nagetsa, uprkos brojnim spekulacijama koje su prethodnih nedeqa povezivale jednog od najboqih ko{arka{a svih vremena sa ekipom Nikole Joki}a.

Saga oko budu}nosti 41-godi{weg Amerikanca i daqe traje, a kona~na odluka jo{ nije doneta. Kao i mnogo puta tokom karijere, Lebron pa`qivo vaga sve opcije, dok se ~itava NBA javnost pita gde }e nastaviti karijeru.

Ni{ta novo kada je u pitawu „Kraq”. Jo{ od ~uvenog odlaska iz Klivlenda 2010. godine svaka wegova promena sredine bila je jedna od glavnih tema u svetu sporta, a ista situacija je i ovog leta.

Ipak, vest koja }e razo~arati navija~e Denvera, ali i sve one koji su pri`eqkivali tandem Nikole Joki}a i Lebrona Xejmsa, stigla je od najpouzdanijeg NBA insajdera [emsa ^aranije.

Prema wegovim informacijama, Denver vi{e nije u igri.

„Svakog dana Lebron je bli`i odluci. Informacije su mnogima poznate, razgovori sa Ri~om Polom traju i ove nedeqe i svi se trude da ga privuku, a ponude se slu{aju. Klivlend, Majami, Golden Stejt i Minesota su opcije, sve drugo je odbio. Lebron ho}e da se takmi~i, ho}e da napadne titulu, a ovo ne}e biti odluka koju vuku finansije”, rekao je ^aranija.

MEKGREGOR NIJE MORAO NI DA SE BORI:

Samo {to se pojavio zaradio je bogatstvo

Povratak Konora Mekgregora u UFC posle punih pet godina pretvorio se u no}nu moru. Irac je u glavnoj borbi UFC 329 priredbe do`iveo te`ak poraz od Maksa Holoveja, po{to je zbog povrede kolena bio primoran da zavr{i me~ ve} posle 69 sekundi. Ipak, iako je sportski ostao praznih ruku, finansijski je jo{ jednom pokazao za{to je najve}a zvezda u istoriji UFC-a.

Prema navodima ameri~kih medija, Mekgregor je samo za pojavqivawe u oktagonu dobio garantovanih 15 miliona dolara, bez obzira na ishod borbe.

Kada se toj sumi dodaju prihodi od prodaje PPV prenosa, procenat od ulaznica, sponzorski ugovori i marketin{ke aktivnosti, procewuje se da }e ukupna zarada prema{iti 30 miliona dolara. Time je jo{ jednom potvrdio status najunosnijeg borca kojeg je UFC ikada imao.

Mekgregor je tokom karijere od honorara za borbe, bonusa i procenata od PPV prodaje zaradio vi{e od 250 miliona dolara. Me|utim, najve}i finansijski iskorak napravio je van oktagona, pre svega prodajom svog brenda viskija „Proper No. Twelve”.

Zbog toga specijalizovani finansijski portali procewuju da wegovo ukupno bogatstvo danas prema{uje 500 miliona dolara.

Iako se u UFC-u nije borio pet godina, interesovawe za wegov povratak bilo je ogromno, a UFC 329 oborio je rekord po zaradi od prodaje ulaznica. To je jo{ jednom pokazalo da Mekgregorovo ime i daqe predstavqa jednu od najja~ih sportskih atrakcija na svetu.

Sa druge strane, Maks Holovej je za pobedu inkasirao garantovanih pet miliona dolara, a odmah posle me~a poru~io je da smatra da bi trebalo organizovati i tre}i okr{aj sa Ircem.

Ipak, ostaje veliko pitawe da li }e do toga uop{te do}i. Mekgregor sada ima 38 godina, ponovo ga je zaustavila te{ka povreda, ugovor sa UFC-om mu je istekao, a mnogi smatraju da vi{e nema razloga da rizikuje zdravqe kada je ve} obezbedio finansijsku budu}nost za nekoliko generacija.

OVAKO SE NE IDE U LIGU [AMPIONA:

Zenit pokazao Stankovi}u sve probleme crveno-belih

Fudbaleri Crvene zvezde ubedqivo su pora`eni od Zenita u posledwoj pripremnoj utakmci u Sankt Peterburgu rezultatom 3:1 za kraj priprema.

Iako je jo{ uvek rano, pripreme su tek gotove a sezona jo{ nije zapo~ela, za Dejana Stankovi}a i stru~ni {tab tima sa Marakane sledi nekoliko nedeqa velike neizvesnosti uz jo{ ve}e pitawe - da li je ovom timu mesto u Ligi {ampiona?

Iako ozbiqan rival, Zenit, usled okolnosti koje se de{avaju u Rusiji te ~iwenicu da su tamo{wi timovi van evropskih takmi~ewa dok Zvezda iz godine u godinu raste, nije trebalo da za crveno-bele predstavqa rivala protiv kog je nemogu}e igrati.

Ruku na srce, na momente jesu igra~i u crven-belom pokazali veliki talenat, ali je problem to {to su takve situacije bil poprili~na retkost.

Nakn primqenog gola sa penala u 19. minutu, kada je pogodio Aleksandr Soboqev mogli su do izjedna~ewa, ali je udarac Strahiwe Erakovi}a zaustavqen na gol-liniji.

Prethodno, Abu Fani je izgubio loptu u blizini kaznenog prostora i dopustio rivalu da do|e

do Mateusa, koji je napravio faul za najstro`u kaznu.

Crveno-beli su podigli nivo igre po~etkom drugog dela, moglo je da bude 1:1 da je Tebo U~ena imao malo vi{e sre}e, ali je nejgov {ut glavom posle prekida izblokiran, pre nego {to je Vega veoma lepim udacem sa oko 30 metara pove}ao na 2:0, dok je na 3:0 pove}ao Avgust posle lepe kontre.

Rezultat je smawio Abu Fani darcem sa distance posle povratnog pasa Erakovi}a. Na kraju, 3:1, uz ozbiqnu opomenu.

Naime, Zenit, uprkos svemu, jeste veoma dobar pokazateq toga gde se crveno-beli nalaze u odnosu na ekipe protiv kojih }e igrati

u kvalifikacijama za Ligu {ampiona.

Zvezda je, dodu{e, na ovom me~u igrala bez Seola i Marka Arnautovi}a, ali je jasno da Kristijan Belov i Loizos Loizu nisu igra~i od kojih je realno o~ekivati da }e doneti prevagu u Evropi. O~ekuje nas burnih par nedeqa na Marakani - a sezona je tu, odmah iza }o{ka. Sezonu }e crveno-beli otvoriti ve} protiv Ma~ve iz [apca 17. jula na svom terenu, dok }e 21. jula zapo~eti evropska odiseja u 2. kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona. I dok tim iz San Marina ili Severne Irske ne bi smeo da bude problem, sve posle toga }e biti ozbiqan ispit za crveno-bele.

Na prodaju trava sa finala Mundijala

Svetska ku}a fudbala odlu~ila je da maksimalno iskoristi svaku priliku da prihoduje od Mundijala. Na prodaju }e biti ~ak i trava na kojoj }e biti odigrano finale, i to paprenoj ceni.

FIFA }e podlogu sa stadiona u Wu Xerziju prodavati u komadima dimenzija 17,5 × 17,5 × 17,5, ali nije precizirano koja merna jedinica je u pitawu. Jedan primerak ko{ta}e 450 dolara. Delovi terena bi}e oblo`eni smolom kako bi trava bila sa~uvana, dok }e akrilno ku}i{te biti ukra{eno logom Mundijala 2026, nazivom stadiona, datumom odigravawa i kona~nim rezultatom finala. Uz svaki primerak bi}e prilo`en i USB ure|aj sa „filmom o autenti~nosti“ koji potvr|uje poreklo suvenira, napisao je The Athletic. Britanska kompanija koja proizvodi ove zanimqive kolekcionarske primerke nudi jo{ tri skupqe verzije – po cenama od 900, 1.200 i 3.000 dolara. Sve ~etiri kategorije ograni~ene su na po 2.026 primeraka, {to zna~i da }e wihova rasprodaja doneti prihod od preko 11.200.000 dolara.

THURSDAY l ^ETVRTAK 16. 7. 2026.

Ve} {est reprezentacija

obezbedilo je plasman na slede}i Mundijal zbog jedne odluke FIFA

Dok planeta gori u zavr{nici Svetskog prvenstva u Americi, Kanadi i Meksiku, FIFA je ve} povukla istorijske poteze za naredni turnir.

Iako kvalifikacije za Mundijal 2030. godine nisu ni na vidiku, zvani~no je poznato prvih {est reprezentacija koje su obezbedi-

Glavni teret organizacije i velika ve}ina utakmica odigra}e se na tlu Evrope i Afrike, ta~nije u [paniji, Portugaliji i Maroku. Me|utim, u pri~u su se spektakularno ukqu~ile i tri ju`noameri~ke zemqe.

U Urugvaju, Argentini i Paragvaju odigra}e se po jedna uta-

le direktan plasman. U pitawu su [panija, Portugalija, Maroko, Argentina, Urugvaj i Paragvaj.

Svih {est selekcija vizu je dobilo automatski zahvaquju}i doma}instvu do sada nevi|enog, revolucionarnog {ampionata koji }e se igrati u ~ak {est dr`ava i na tri razli~ita kontinenta!

Tri glavna doma}ina i tri slavqenika: Kako je podeqen Mundijal?

kmica na samom startu turnira. FIFA je ove tri dr`ave proglasila doma}inima velike proslave stogodi{wice Mundijala, a samim tim im je garantovala i sigurno mesto me|u u~esnicima.

Sve je po~elo borbom dve mo}ne zajedni~ke kandidature za jubilarno izdawe turnira (prvo Svetsko prvenstvo odr`ano je davne 1930. ba{ u Urugvaju).

Sa jedne strane stajao je evro-

POLICIJA ISTRA@UJE SMRT ADAMSA:

Ju`noafri~ka policija saop{tila je da istra`uje smrt fudbalskog reprezentativca te zemqe i u~esnika Svetskog prvenstva Xejdena Adamsa, nakon {to je wegovo telo prona|eno pro{log vikenda na jednom imawu u Kejptaunu. Ovaj 25-godi{wi fudbaler preminuo je dve nedeqe nakon {to je pomogao Ju`noj Africi da se po prvi put u istoriji plasira u nokaut fazu Svetskog prvenstva.

afri~ki trio ([panija, Portugalija, Maroko), a sa druge ju`noameri~ki blok (Urugvaj, Argentina, Paragvaj i ^ile) koji je `eleo da vrati fudbal ku}i ta~no vek kasnije.

Iz cele pri~e potpuno je izvisio ^ile, koji je jedini iz ju`noameri~ke kandidature ostao bez ijedne utakmice, {to je izazvalo ogroman bes i javno nezadovoqstvo tamo{wih vlasti.

Na Svetskom prvenstvu 2030. godine u~estvova}e 48 reprezentacija, ba{ kao i na aktuelnom turniru. Po{to je {est mesta ve} rezervisano za doma}ine, kroz krvave kontinentalne kvalifikacije tra`i}e se preostala 42 putnika.

Ipak, ovaj istorijski eksperiment donosi i ozbiqan logisti~ki pakao. Reprezentacije koje budu igrale uvodne me~eve u Ju`noj Americi mora}e odmah nakon sudijskog zvi`duka da sednu u avione i prelete okean kako bi nastavile turnir u [paniji, Portugaliji ili Maroku.

Svesna ovog napora, FIFA je u zvani~nom planu ostavila ~ak 11 do 12 dana pauze izme|u prve i druge utakmice za ove timove, kako bi fudbaleri imali dovoqno vremena za dug put, promenu vremenskih zona i preko potreban odmor. Fudbal kakav poznajemo definitivno se mewa!

Vlasti nisu objavile uzrok smrti.

„Centralna policija Kejptauna pokrenula je istragu nakon {to je u subotu prona|eno telo 25-godi{weg mu{karca. Okolnosti u vezi sa ovim incidentom su pod istragom”, navodi se u saop{tewu policije dostavqenom agenciji Aso{ijeted pres. Policija je navela da je telo prona|eno u subotu oko 11.00, ali nije iznela vi{e detaqa. Adamsov otac, Huanito Adams, izjavio je u nedequ za ju`noafri~ku televizijsku stanicu eNCA da porodica ~eka rezultate obdukcije i da jo{ nije napravila planove za sahranu.

Ministar sporta Ju`ne Afrike Gejton Mekenzi rekao je da je Adams odigrao utakmicu grupne faze protiv ^e{ke samo nekoliko sati nakon {to je saznao da mu je preminula baka. On je pozvao javnost i medije da „poka`u uzdr`anost i saose}awe” i da ne spekuli{u o uzroku Adamsove smrti dok nadle`ni organi sprovode istragu.

Adams je igrao na sve tri utakmice Ju`ne Afrike u grupnoj fazi Svetskog prvenstva, dok je u porazu od Kanade u u {esnaestini finala 28. juna ostao na klupi. Na ~etvrtfinalnim utakmicama Svetskog prvenstva izme|u Engleske i Norve{ke, odnosno Argentine i [vajcarske, odr`an je minut }utawa i odata je po~ast Adamsu.

Preko 500 beba u Peruu nazvano po Holandu tokom SP

Golgeter Norve{ke reprezentacije Erling Holand odavno nije popularan samo u svojoj zemqi. Naravno, velike zasluge za wegovu popularnost imaju golovi u Premijer ligi u dresu Man~ester Sitija. Me|utim, sad je ta popularnost planetarna zahvaquju}i sjajnim igrama i golovima u dresu Norve{ke.

Tako je preko 500 beba u Peruu ro|enih tokom Svetskog prvenstva nazvano upravo po sna`nom plavokosom golgeteru.

Kako je izvestio AFP, 468 beba je dobilo ime Holand, a jo{ 91 se sad zvani~no zove Erling Holand. Ve}ina novoro|en~adi sa ovim imenima registrovana je nakon po~etka Mundijala, a broj se zna~ajno pove}ao po{to je Norve{ka stigla do ~etvrtfinala.

Holand igra u sjajnoj formi, postigao je sedam golova i tre}i je na listi strelaca iza Lea Mesija i Kilijama Mbapea, koji su postigli gol vi{e.

Ovakav

Mundijal te{ko da }emo ikada vi{e gledati, a sigurno je da nikada dosad i nismo

Svetsko prvenstvo stiglo je do polufinala, gde nas o~ekuju jo{ tri spektakularna i jedan bolan me~, ali ve} sada je jasno da }e Mundjal u SAD, Kanadi i Meksiku ostati upam}en po jednom parametru kao bez konkurencije najboqi u istoriji.

I to iz dva razloga.

Prvi je pokazateq kvaliteta igra~a koji nastupaju u SAD - trenutno je pet najboqih strelaca slede}im redosledom - Lionel Mesi i Kilijan Mbape po osam, Elring Holan sedam, Hari Kejn i Xud Belingem po {est golova, {to ukupno daje 35 pogodaka me|u pet najboqih strelaca.

Po tom parametru ovaj Mundijal je bez konkurencije najboqi ikada - primera radi, ~ak i ~uveni turnir u [vedskoj iz 1958. kada je @ist Fonten postigao 13 golova a pet najboqih strelaca imalo ukupno 34 gola, smatran za verovatno najboqi u istoriji kada su u pitawu strelci, ne mo`e da se poredi sa ovim.

Tu je i turnir 1954. godine u [vajcarskoj, kada je sa 11 golova [andor Ko~i{ predvodio Ma|arsku sa 11 golova, a pet najboqih strelaca o svom kontu imalo 32 gola.

Dodu{e, na ova dva turnira igrano je mawe me~eva, po{to je u~estvovalo 16 timova, pa je posle grupne faze i{la osmina finala, te su timovi koji bi do{li do finala igrali {est, za razliku od sada{wih osam me~eva - tri u grupi i pet u nokaut fazi.

Stoga je recimo u~inak Erlinga Holana jo{ impresivniji, po{to je na pet utakmica postigao sedam golova - ~etiri u grupi, te jo{ tri u nokaut fazi.

Drugi je na prvi pogled neverovatan. Po prvi put u istoriji gleda}emo ~etiri najboqe reprezentacije sa FIFA rang liste u polufinalu Mundijala.

Dodu{e, FIFA rang lista postoji tek od 1992. godine, ali su me|u polufinalistima, gledav{i od turnira u SAD 1994. godine, samo ~etiri puta dogodilo da u polufinalu budu bar dve od ~etiri najboqe reprezentacije sveta - 1994. godine su to bili Brazil kao 3. i Italija kao 2, 2010. u Ju`noj Africi [panija je bila me|u ~etiri najboqe kao 2, a Holandija kao 4. na svetu, u Brazilu 2014. je Nema~ka kao 2. i Brazil kao 3, dok je u Kataru Argentina u polufinale stigla kao 3. selekcija sveta, a Francuska kao 4.