POSETA NAKON POVLA^EWA SA DU@NOSTI KRAQEVSKE PORODICE
Britanski princ Hari i supruga Megan Markl stigli u posetu Australiji
Britanski princ Hari i wegova supruga Megan Markl doputovali su u Australiju u ~etvorodnevnu posetu, tokom koje }e u~estvovati u sportskim aktivnostima, kao i aktivnostima vezanim za mentalno zdravqe i pitawa veterana.
Vojvoda i vojvotkiwa od Saseksa zapo~eli su posetu u Kraqevskoj de~joj bolnici u Melburnu, gde su u~estvovali u aktivnosti u terapijskim ba{tenskim prostorima bolnice, prenosi Rojters.
„Bila je to zaista zna~ajna poseta za na{e osobqe i za mlade qude koji se le~e”, rekao je direktor bolnice, dr Piter Stir.
Hari, odeven u teget odelo i belu ko{uqu, razgovarao je sa decom i fotografisao se sa pacijentima u holu bolnice, nazvav{i jedan od ru~no napravqenih natpisa dobrodo{lice „prelepim”.
Megan, koja je nosila teget haqinu dizajnerke Karen Gi iz Sidneja, kasnije je pomagala u poslu`ivawu hrane u skloni{tu za `ene `rtve porodi~nog nasiqa u tom gradu.
Saseksovi su se 2020. godine povukli sa du`nosti aktivnih ~lanova britanske kraqevske porodice i preselili se u SAD, navode}i `equ za finansijskom nezavisno{}u i bekstvo od, kako su naveli, medijskog zadirawa u wihov privatni `ivot.
Posledwi put su posetili Australiju 2018. godine, dok su jo{ bili aktivni ~lanovi kraqevske porodice, kada su nekoliko sati po dolasku u Sidnej objavili Meganinu prvu trudno}u.
Wihovo putovawe finansira se privatno, mada su lokalni mediji objavili da }e deo tro{kova policijskog obezbe|ewa snositi australijski poreski obveznici, {to je dovelo do toga da peticiju u znak protesta protiv toga potpi{e vi{e od 45.000 qudi.
Par }e otputovati u prestonicu Kanberu da bi se sastao sa vojnim veteranima, u ~etvrtak }e prisustvovati samitu o mentalnom zdravqu u Melburnu, a zajedni~ki deo posete zavr{i}e u petak doga|ajima vezanim za jedrewe i ragbi u Sidneju.
Vu~i}: Ulazimo u te{ku globalnu ekonomsku krizu, svi se oslawaju na rezerve
Aleksandar Vu~i}, na obele`avawu Dana jedinice „Kobre” u kasarni „Vasa ^arapi}”, izjavio da }e u svetu nemogu}e biti izbe}i ekonomsku krizu.
„Pla{im se da }e na globalnom nivou biti jedna od najte`ih, mo`da i najte`a u istoriji, ~ak i u pore|ewu sa periodom od 1929. do 1933. godine. Sve je te`e zaustaviti te procese, a posledice ve} postoje”, rekao je Vu~i} novinarima.
Dodao je da mnoge dr`ave trenutno funkcioni{u zahvaquju}i rezervama stvorenim u ranijem periodu, a ne na osnovu realnog stawa danas.
„Koliko }emo jo{ izdr`ati, trudi}emo se da to bude dan, dva, tri, pet ili deset du`e od drugih. Sve postaje sve te`e, komplikovanije i problemati~nije. U takvim uslovima dolazi do velikih politi~kih sukoba, a daqe mogu da dovedu do ratnih konflikata koji, sa neverovatnom lako}om neodgovornosti, izbijaju u razli~itim delovima sveta”, naveo je Vu~i}.
ULAGAWA U BEZBEDNOST
Vu~i} je, tako|e, istakao da Srbija mora da vodi ra~una o svojoj bezbednosti.
„Na{a je obaveza – vojno smo neutralna zemqa, prakti~no jedina u regionu, okru`ena NATO dr`avama ili zemqama kandidatima za ~lanstvo – da brinemo o svojoj bezbednosti,svom nebu ina{im gra|anima, zbog ~ega zna~ajno ula`emo. Ta ulagawa su velika”, rekao je Vu~i}.
Predsednik je najavio i da }e sutra u Srbiju doputovati rukovodstvo Republike Srpske.
„O~ekujemo dolazak Milorada Dodika, @eqke Cvijanovi} i drugih zvani~nika. @elimo da sagledamo {ta je ura|eno u prethodnih nekoliko meseci i da ubr-
zamo sve {to je neophodno, jer se svet nalazi u izuzetno turbulentnom periodu”, rekao je Vu~i}.
„NISAM I NE]U BITI XAK ZA UDARAWE”
Komentari{u}i izjavu generalnog sekretara Evropske demokratske partije Sandra Gocija koji mu je poru~io da je „dosta s monolozima” i pozvao ga na debatu na N1, Vu~i} je naglasio da dijalog podrazumeva uzajamno po{tovawe, kao i da „nije i ne}e biti xak za udarawe”.
„Imam pravo, kao i svaki drugi u~esnik u javnom prostoru, da na optu`be i napade odgovorim argumentima. Verujem da }ete, kao neko ko se zala`e za demokratske vrednosti, razumeti i prihvatiti takav princip”, rekao je Vu~i}.
Napomenuo je da je vi{e puta jasno istakao da je spreman za otvoren dijalog sa onima koji imaju druga~ije mi{qewe, i to ba{ na N1 televiziji, u formatu koji podrazumeva ozbiqnu i argumentovanu raspravu sa nekoliko sagovornika.
„Me|utim, do sada nisam dobio poziv za takvu emisiju na N1. Nisam razumeo koliko si va`an, ina~e bih ih zamolio da i tebe uvrste u spisak sagovorni-
ka. Ovom prilikom ih molim da isprave moju gre{ku i da, ukoliko do poziva do|e, pozovu i tebe”, rekao je Vu~i}.
Sandro Goci prethodno je na dru{tvenoj mre`i Iks objavio: „Dosta je monologa, gospodine Vu~i}u, do|ite na N1 i suo~ite se sa pravom debatom”. „ZA MENE SU VA@NIJI ZAKONI KOJE SKUP[TINA DONOSI OD PREDLOGA OPOZICIJE”
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je, povodom vanredne sednice Skup{tine Srbije zakazane za sutra, na ~ijem dnevnom redu je predlog za glasawe o nepoverewu Vladi koji su podnela 62 narodna poslanika opozicije, da je to uobi~ajen posao parlamenta, ali da su za wega mnogo va`niji zakoni koje Skup{tina donosi.
„Skup{tina radi svoj posao. Za mene je mnogo va`nije, po{to je jasno da od tog predloga nema ni{ta, da li }e donositi zakone koji su va`ni. Verujem da }e i to uraditi. Ovo je uobi~ajen skup{tinski posao”, rekao je Vu~i} odgovaraju}i na pitawe novinara tokom obilaska novoizgra|enog objekta za pripadnike jedinice „Kobre”.
SERBIAN VOICE WEEKLY
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije
Pretplata:
Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912
Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.
Dva puna meseca ovog maja
Predstoje}i mesec maj bi}e zna~ajan po tome {to }e imati dva puna meseca. U pitawu je fenomen koji se de{ava jednom u nekoliko godina. „Maj 2026. je zna~ajan jer }e imati dva puna meseca – 1. i 31. maja. Ovaj retki fenomen se de{ava jednom u nekoliko godina. Mesec kru`i oko Zemqe ne ta~no jednom mese~no, ve} jednom u 27,3 dana. Uzimaju}i u obzir rotaciju Zemqe oko Sunca, ovaj period se pove}ava na 29,5 dana. Ako kalendarski
mesec ima 31 dan, a prvi pun mesec pada 1. u mesecu, onda drugi pun mesec pada posledweg dana u mesecu”, rekao je za RIA Novosti Aleksandar Aleksejev, nau~ni saradnik na Odeqewu za fiziku i astronomiju u Dr`avnom muzeju savremene umetnosti Ciolkovski.
Nau~nik smatra da je maj, koji ima dva puna meseca, dobra prilika za prou~avawe lunarnog kalendara u op{te obrazovne svrhe.
„Mesec je od davnina referentna ta~ka za brojawe raznih doga|aja. Ali broj lunarnih meseci se ne uklapa lepo u jednu godinu. Zbog toga se datumi mnogih praznika pomeraju. Na primer, Uskrs, koji se slavi prve nedeqe posle prvog punog meseca nakon prole}ne ravnodnevice, pomera se svake godine”, objasnio je Aleksejev.
U me|uvremenu, primetio je, astronome malo zanima pun mesec, jer svetao mesec ometa posmatrawe zvezda.
„Tokom punog meseca, ceo lunarni disk je vidqiv. Me|utim, krateri se najboqe vide ne tokom punog meseca, ve} kada je Mesec u delimi~noj fazi i vidqiva je linija terminatora. Lunarni reqef izgleda teksturiranije blizu ove linije”, objasnio je izvor.
SVEMIRSKE POJAVE
Otac u Francuskoj dr`ao sina godinu i po zakqu~anog u kombiju
Mu{karac iz grada Hagenbaha na severoistoku Francuske optu`en je da je godinu i po dana dr`ao svog devetogodi{weg sina zarobqenog u kombiju, gde je de~ak prona|en go i neuhrawen, saop{tio je javni tu`ilac grada Miluza.
Prema saop{tewu tu`ila{tva, jedna stanovnica Hagenbaha u Alzasu je kontaktirala `andarmeriju, navode}i u prijavi da je ~ula „de~ije zvuke” koji dolaze iz kombija parkiranog u privatnom dvori{tu u tom gradu, koje deli nekoliko ku}a, prenosi BFM televizija.
Dete je u kombiju prona|eno „bledo” i „neuhraweno”, a vlasnik kombija je izjavio „da je to wegovo slu`beno vozilo i da nije mogao da otvori vrata zbog kvara na sistemu zakqu~avawa”.
Mu{karac (43) je kazao da se „wegova }erka zakqu~ala unutra dok je ne{to tra`ila”, ali je policija, kada je uspela da otkqu~a kombi unutra prona{la de~aka, koji je „le`ao u fetalnom polo`aju, bez ode}e, pokriveno }ebetom na gomili sme}a i blizu izmeta”.
Zbog dugotrajnog sedewa, de~ak, star samo devet godina, bio je „bled i o~igledno neuhrawen”, i vi{e nije bio u stawu da hoda, izjavio je tu`ilac Nikola Ajc.
De~ak je preba~en u bolnicu u Miluzu, a mu{karac koji je vlasnik kombija je identifikovan i kao otac deteta.
On je pritvoren pod optu`bom za „oduzimawe i uskra}ivawe brige ili hrane i ugro`avawe zdravqa maloletnika mla|eg od 15 godina od strane srodnika”.
De~ak je, tokom ispitivawa specijalnih istra`iteqa, rekao da je imao „ozbiqne probleme u vezi sa o~evom partnerkom, koja ga vi{e nije `elela u stanu i `elela je da bude sme{ten u psihijatrijsku bolnicu”.
On je policiji rekao da misli da wegov otac nije imao drugu mogu}nost da spre~i wegovo zatvarawe i da misli da je sme{ten u kombi negde izme|u septembra i decembra 2024. godine.
Wegov otac je tokom ispitivawa rekao da je „stavio svog sina”, tada sedmogodi{waka, „u taj kombi” u novembru 2024. godine, i da je to u~inio da bi ga „za{titio jer je wegova partnerka `elela da ga smesti u psihijatrijsku bolnicu”.
EVROPA BEZ KRILA:
Rizik od nesta{ice kerozina nadvija se nad Starim kontinentom
Rat na Bliskom istoku i blokada Ormuskog moreuza, najva`nije arterije globalne trgovine energentima, po~eli su da izazivaju haos i sada prete da ostave Evropu bez goriva za avione.
Prema izvorima Evropske unije sa kojima je razgovarao italijanski list „Korijere de la sera”, o~ekuje se da }e se trenutne rezerve goriva za avione iscrpeti u maju, a nemaju sve zemqe dovoqnih rezervi da bi avione dr`ale u vazduhu tokom pika sezone.
Dakle, samo dve nacije bi imale zalihe kerozina za 90 dana, dok ve}ina ne bi trajala du`e od 30 dana, a neke bi ~ak ostale bez goriva za mawe od 10 dana. U Italiji imaju rezerve koje traju izme|u 30 i 60 dana.
Jo{ jedna zabrinutost je da su evropske rafinerije preoptere}ene i ne}e mo}i da pove}aju proizvodwu tokom leta.
Jeda od izvora kritikovao je EU zbog ignorisawa pretwe od nesta{ice goriva za avione.
„^ini se da u Briselu ne postoji ose}aj hitnosti, ~ak ni nagove{taj jasnog pravca”, primetili su, dodaju}i da, iako se ka`e da su „strate{ke rezerve zna~ajne, samo mali deo je namewen gorivu za avione”.
Evropa uvozi 43 odsto svojih godi{wih potreba za gorivom za avione iz Persijskog zaliva.
@ena {panskog premijera optu`ena za korupciju
Posle dvogodi{we krivi~ne istrage, Begowa Gomez, supruga {panskog premijera Pedra San~eza, optu`ena je za korupciju i bi}e joj su|eno, prema sudskim dokumentima.
Gomez je optu`ena da je koristila vezu za unapre|ewe karijere kroz poziciju na Univerzitetu Komplutense u Madridu. Optu`ena je i da je koristila javna sredstva za privatne interese.
Tereti se za proneveru, kori{}ewe uticaja, korupciju i zloupotrebu sredstava, pi{e u sudskom dokumentu o istrazi.
Gomez pori~e optu`be, kao i wen suprug, Pedro San~ez.
Re~ je o poku{aju desnice da potkopa vladaju}u koaliciju, rekao je socijalisti~ki premijer.
„Neka pravda pobedi“, ovom re~enicom San~ez je prokomentarisao odluku sudije Huana Karlosa Peinada da podigne optu`nicu protiv wegove supruge po ~etiri ta~ke optu`nice.
„Oduvek sam govorio da od pravosudnog sistema tra`im samo da donosi pravdu i da se pravda zadovoqi. A po{to sam uveren da }e vreme sve i svakoga postaviti na svoje mesto, nemam vi{e {ta da ka`em“, izjavio je San~ez novinarima tokom posete Pekingu o slu~aju protiv wegove supruge.
Istragu je pokrenuo sudija Huan Karlos Peinado u aprilu
Najskupqi hamburger –~etiri
hiqade evra
Najskupqi hamburger na svetu mo`ete probati u Las Vegasu, u restoranu „Fler”, koji se nalazi u okviru kazina „Mandalej bej”.
Restoran „ Fler” vodi poznati francuski kuvar Hubert Keler, a specijalizovan je za klasi~nu francusku bistro hranu, poput francuske ~orba od luka, „kok d vin” i „friti” odreska, prenosi MSN
To sigurno nije jedan od najskupqih restorana na svetu, ali zato na jelovniku ima neverovatno skupi „Fler burger 5000”.
Koji sastojci idu u najskupqi burger na svetu? Pqeskavica je napravqena od veoma luksuzne govedine „vagju”. Tu se nastavqaju fine namirnice, pa se burger sastoji od „fo gra” i tartufa.
Da sve bude jo{ ekstravagantnije, uz ovaj hamburger ide boca vina „[ato Petrus” iz 1995. godine (Bordo).
2024. godine kako bi se utvrdilo da li je Gomez zloupotrebila polo`aj.
Optu`ena je da je iskoristila polo`aj kako bi obezbedila mesto na presti`nom univerzitetu na kojem je vodila master kurs iz poslovnih studija.
Sudija kao dokaz isti~e da su joj nedostajale potrebne kvalifikacije.
Tu`bu protiv Gomez podneli su aktivisti organizacije protiv korupcije Manos Limpijas (^iste ruke), predvo|eni Migelom Bernad, povezanim sa {panskom desnicom.
Grupa je u pro{losti podnosila niz neuspe{nih tu`bi protiv politi~ara.
Kada je istraga po~ela, San~ez je suspendovao sopstvene javne du`nosti na pet dana
POSLEDICE SU OZBIQNE
kako bi „zastao i razmislio“ da li da ostane na poslu zbog „blata“ u koje, kako je rekao, desnica i krajwa desnica poku{avaju da uvuku politiku.
@alio se na „strategiju uznemiravawa“ koja je mesecima te`ila da ga politi~ki i li~no oslabi, a usmerena je na wegovu suprugu.
Gomez i San~ez su trenutno u zvani~noj poseti Kini.
David San~ez, brat premijera, optu`en je u istrazi o kori{}ewu uticaja u vezi sa wegovim zapo{qavawem u regionalnoj vladi.
Nedavno je po~elo su|ewe biv{em ministru saobra}aja Hoseu Luisu Abalosu po optu`bama da je primao mito od prodaje za{titne opreme {panskoj vladi tokom pandemije korona virusa.
Pogre{ni qudi bukvalno mewaju va{ mozak
U svakodnevnoj komunikaciji sa razli~itim qudima, retko razmi{qamo o tome koliko tu|e emocije uti~u na na{ unutra{wi balans. Ipak, neuronauka ima jasan odgovor: mnogo vi{e nego {to mislimo.
Fenomen koji stru~waci nazivaju „emocionalna zaraza” obja{wava kako se raspolo`ewa i emocionalna stawa prenose sa osobe na osobu gotovo neprimetno. Kada provodimo vreme sa qudima koji su pod stresom, stalno se `ale ili imaju negativan pogled na svet, na{ mozak po~iwe da „preslikava” te obrasce pona{awa, pi{e Psychology Today. Ovaj proces nije samo psiholo{ki, ve} i biolo{ki. Zahvaquju}i ogledalnim neuronima i sistemima za odgovor na stres, telo reaguje kao da je i samo izlo`eno istim okolnostima. Vremenom, to mo`e da dovede do povi{enog nivoa kortizola, poja~ane anksioznosti, sklonosti ka preteranom razmi{qawu, ali i smawewa fokusa i motivacije.
Na du`e staze, posledice se mogu odraziti i na fizi~ko zdravqe kroz hroni~ni stres. Drugim re~ima, na{ mozak se prilago|ava emocionalnom okru`ewu u kojem `ivimo.
Ali, postoji i druga strana ove pri~e i ona ohrabruje. Ako smo okru`eni qudima koji su smireni, optimisti~ni, motivisani i usmereni ka li~nom razvoju, na{ nervni sistem po~iwe da preuzima upravo te obrasce. Energija, na~in razmi{qawa i emocionalna stabilnost postaju „zarazni” u pozitivnom smislu.
Na{ mozak neprestano u~i ne samo iz sopstvenih iskustava, ve} i od qudi koji nas okru`uju. Zato izbor okru`ewa nije samo pitawe dru{tva, ve} i pitawe mentalnog zdravqa. Qudi sa kojima provodimo vreme oblikuju na{e misli, nivo stresa, pa ~ak i dugoro~no dobrostawe.
KAKO JE NEOLIBERALIZAM STVORIO SIJA, PUTINA I TRAMPA:
Uspon Azije i koreni velike globalne transformacije
Vladimir Putin, Si \inping i Donald Tramp do{li su na vlast u svojim zemqama uz podr{ku grupa razo~aranih posledicama neoliberalne globalizacije. Tramp se oslonio na nezadovoqstvo velikog dela sredwe i radni~ke klase, koja se ose}ala zapostavqenom nakon decenija globalizacije, podr{ka Si \inpingu do{la je iznutra, iz Komunisti~ke partije, naro~ito od onih koji su videli da je wihov politi~ki autoritet ugro`en usponom novih bogatih kineskih elita, dok je dolazak Putina na vlast reakcija na haos devedesetih nastao kao posledice privatizacija koje su u Rusiji stvorile oligarhijski sistem koji je zemqu doveo na ivicu gra|anskog rata. Sva trojica lidera su ponudila odgovore na krajnosti neoliberalne globalizacije i na tome izgradili politi~ki legitimitet. Dana{wi ekonomski uspon Azije predstavqa najve}u globalnu promenu od Industrijske revolucije.
Pi{e: Branko Milanovi}
Tokom proteklih nekoliko decenija, kako tvrdi profesor Branko Milanovi}, uspon Azije predstavqa drugo najve}e preure|ewe globalnih prihoda jo{ od Industrijske revolucije. Neoliberalizam, koji su zagovarali Regan i Ta~erova kao sredstvo za boga}ewe zapadnih zemaqa, imao je neo~ekivani efekat stvarawa nove globalne elite, na veliko razo~arawe zapadne sredwe klase. To je izazvalo zna~ajne politi~ke potrese i nezadovoqstvo, koje su politi~ki lideri poput Sija, Putina i Trampa iskoristili kao sredstvo za legitimizaciju svog vo|stva. Ono {to je zapawuju}e kod neoliberalizma jeste to {to je on stvorio upravo one uslove koji su ubrzali wegov sopstveni pad. „^ajna fokus“ je razgovarao sa profesorom Milanovi}em o wegovoj novoj kwizi „Velika globalna transformacija“. Branko Milanovi} je doktorirao ekonomiju 1987. na Univerzitetu u Beogradu, sa disertacijom o nejednakosti dohotka u Jugoslaviji. Radio je kao vode}i ekonomista u Istra`iva~kom odeqewu Svetske banke skoro 20 godina, nakon ~ega je napisao kwigu „Odvojeni svetovi“ (2005). Bio je vi{i saradnik u Karnegijevoj fondaciji za me|unarodni mir i predavao je na Univerzitetu u Merilendu. Trenutno je profesor istra`iva~ na Centru za postdiplomske studije Univerziteta Wujorka (CUNY) . Milanovi}evo glavno podru~je rada je nejednakost u prihodima, kako unutar zemaqa tako i globalno. Objavqivao je brojne radove u vode}im ~asopisima. Wegova kwiga „Bogata{i i siromasi“ (2011) progla{ena je kwigom godine od strane ~asopisa „Globalist“, a „Globalna nejednakost“ (2016) dobila je zna~ajne me|unarodne nagrade. Wegova nova kwiga, „Velika globalna transformacija“, objavqena je 2025. godine i progla{ena je za kwigu godine ~asopisa „Fajnen{el tajms“. n ALIS LIU: Profesore Milanovi}, u va{oj novoj kwizi isti~ete dve kqu~ne ekonomske promene na{eg doba. Koje su to promene i kako su me|usobno povezane?
BRANKO MILANOVI]: Te dve kqu~ne promene uo~qive su na razli~itim nivoima analize. Prva kqu~na promena jeste rastu}i zna~aj Azije i Pacifika i preme{tawe globalne ekonomske aktivnosti ka tom regionu. Ako biste uporedili sliku svetske ekonomije od pre 30-40 godina sa dana{wom slikom, videli biste da je ekonomska aktivnost sada mnogo ve}a u zemqama poput Kine, Indije, Indonezije i Tajlanda nego {to je bila pre 40 godina. Tako|e, znatno ve}i je udeo Azije u ukupnoj globalnoj proizvodwi dobara i usluga. Kina je, naravno, naj~e{}i primer jer je
pretekla Sjediwene Dr`ave kao najve}a svetska ekonomija na svetu prema paritetu kupovne mo}i. Kineska ekonomija trenutno proizvodi 22% globalnog BDP-a, dok ameri~ka ekonomija proizvodi 16%. Ali jo{ jedan primer te promene jeste i ~iwenica da, na primer, Indija trenutno proizvodi 9% globalne proizvodwe a Velika Britanija 2%, dok su pre 30 godina obe zemqe proizvodile po oko 3%.
Druga velika promena je posledica ove prve, ali se de{ava na nivou individualnih prihoda. Kako je Kina kao dr`ava postajala sve bogatija i Kinezi su postajali bogatiji. Napredovali su u globalnoj raspodeli prihoda i po~eli da preti~u ni`e klase u bogatijim zemqama. To zna~i, na primer, da qudi koji su bili u ni`oj sredwoj klasi u SAD, Nema~koj ili Italiji, po prvi put u posledwih 200 godina sada zaostaju iza zna~ajnog broja qudi iz Azije. Naravno, vi ~esto ne shvatate da li ste na globalnoj lestvici ispred ili iza nekoga, ali postoji odre|ena roba i proizvodi ~ije su cene me|unarodno odre|ene, a koje mo`da vi{e ne}ete mo}i da priu{tite. To, u kombinaciji sa ~iwenicom da su se zemqe na vrhu rang liste (kao {to su SAD) mnogo boqe pro{le od sredwe i radni~ke klase u wima, stvorilo je dodatne politi~ke potrese. Dakle, postoje dve velike promene na dva razli~ita nivoa. Na nivou nacionalnih dr`ava imali smo pomak ka mnogo ve}em zna~aju Azije u ekonomiji i politici, dok na nivou li~nih prihoda vidimo opadawe zapadne sredwe klase. n Kako je uspon Azije oblikovao globalnu ekonomiju i raspodelu prihoda, i {ta ovu promenu ~ini istorijski jedinstvenom a ne samo jo{ jednom fazom globalnih ekonomskih promena? Za{to bi trebalo da na to obratimo pa`wu? - Trebalo bi da obratimo pa`wu pre svega jer je re~ o velikoj promeni. Ako uzmete samo Indiju i Kinu – koje zajedno imaju 2,8 milijardi stanovnika, odnosno oko 40% svetske populacije – jasno je da se ova promena ne mo`e ignorisati zbog same veli~ine ovih zemaqa. Ali ova promena je dramati~na i zbog svoje istorijske jedinstvenosti.
Ako se vratite u 1300. ili 1500. godinu, ili u 16. vek, i pogledate kakva je tada bila raspodela ekonomske aktivnosti na evroazijskom kontinentu, vide}ete da je nivo prihoda qudi u razvijenijim delovima Evrope, poput Holandije ili italijanskih gradova-dr`ava, bio sli~an nivou razvoja u razvijenijim delovima Kine. Po dana{wim standardima svi su bili siroma{ni, ali razlika u prihodima izme|u ova dva dela Evroazije nije bila velika.
To se promenilo sa Industrijskom revolucijom. Industrijska revolucija je bila izuzetno va`na ne samo zbog pove}awa svetskog BDP-a, ve} i zato {to je qude u
zemqama koje su predvodile industrijalizaciju – u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Severnoj Evropi, zatim Sjediwenim Dr`avama i kona~no Japanu – u~inila mnogo bogatijim od onih u drugim zemqama. Budu}i bogatiji, bili su i tehnolo{ki napredniji i vojno ja~i.
U posledwih 40 godina prvi put smo se suo~ili sa ozbiqnim izazovom tom poretku. Zemqe u Aziji sada ne samo da susti`u, ve} u nekim slu~ajevima ~ak i tehnolo{ki preti~u zapadne zemqe. Kao {to sam ve} rekao, stanovni{tvo tih zemaqa tako|e napreduje u globalnoj raspodeli dohotka. Zato je ova promena istorijski zna~ajna –ona u odre|enoj meri poni{tava posledice Industrijske revolucije tako {to Aziju ponovo stavqa na isti nivo sa Evropom. n Kad smo ve} kod istorijskih analogija, mnogo se govori o novom Hladnom ratu izme|u Kine i politi~kog Zapada. Po ~emu se ovaj Hladni rat razlikuje od prethodnog?
- Mislim da je re~ o druga~ijem Hladnom ratu, pre svega zato {to ne znamo kako }e se odvijati. Ali dozvolite mi da skiciram wegove glavne karakteristike. Prethodni Hladni rat izme|u SAD i SSSR-a bio je zasnovan na ideolo{kom nadmetawu. Pozivam se ovde na Remona Arona, koji je {ezdesetih napisao veoma va`nu kwigu pod nazivom „Mir i rat“. Aron govori o dva hegemona, SAD i SSSR, ali sistem naziva heterogenim, {to zna~i da je osnova legitimiteta sovjetskog i ameri~kog sistema bila razli~ita. Pa ipak, istovremeno, u ova dva sistema postojali su qudi koji su bili pristalice onog drugog. Francuska i Italija, na primer, imale su veoma jake komunisti~ke partije koje su bile ideolo{ki povezane sa Sovjetskim Savezom. S druge strane, u zemqama isto~ne Evrope i Sovjetskom Savezu neki qudi su, iako ne tako otvoreno i slobodno, bili liberalno orijentisani i ideolo{ki povezani sa Zapadom.
Danas ne vidim takvu ideolo{ku konkurenciju izme|u Kine i Sjediwenih Dr`ava. Rivalstvo je sada mnogo vi{e ekonomsko, jer je Kina ekonomski sna`nija nego {to je Sovjetski Savez ikada bio. Ali ideolo{ki, Kina nije uspela da ponudi model politi~ko-ekonomskog sistema koji bi se lako mogao preslikati negde drugde. Dok je Sovjetski Savez to mogao. n Dakle, sugeri{ete da Kini nedostaje ideolo{ka privla~nost kakvu je imao Sovjetski Savezo?
- U su{tini, da – Kini nedostaje ideolo{ka privla~nost. Ne treba zaboraviti da je Sovjetski Savez izvozio svoju ideologiju prakti~no {irom sveta. Ako uzmete ne samo uspe{ne revolucije poput kubanske, koja je na kraju postala komunisti~ka, ve} i zemqe poput Indije u kojoj je uvedeno plansko upravqawe, ili Angolu, Al`ir,
Egipat, Indoneziju pre Suharta, pa i Latinsku Ameriku, uticaj SSSR-a je bio veoma sna`an. To nije bilo samo zato {to su qudi mislili da je sovjetska ekonomija jaka, ve} zato {to je nudila ideologiju oslobo|ewa, socijalizma i jednakosti.
U pore|ewu s tim, nije mi jasno {ta dana{wa Kina mo`e da „izveze“ kao svoju ideologiju. Mislim da je to delimi~no zato {to je kineski uspeh rezultat mno{tva odluka donetih pod veoma slo`enim i specifi~nim okolnostima. Stoga je te{ko formulisati skup pravila koja bi druge zemqe mogle da preuzmu.
n Da li trgovina izme|u Sjediwenih Dr`ava i Kine smawuje ili pove}ava rizike od rata i sukoba?
- Drugo poglavqe svoje kwige posvetio sam upravo tom pitawu, odnosno na~inu na koji su ga razli~iti autori tuma~ili. Oko toga ne postoji nau~ni konsenzus.
Francuski filozof Monteskje je oko 1750. godine bio veliki pristalica ideje da trgovina i razmena ~ine qude me|usobno zavisnim. Sugerisao je da ako `elimo da vam prodamo ne{to {to vi `elite da kupite onda smo me|usobno zavisni i obazrivije se pona{amo jedni prema drugima po{to `elimo da o~uvamo odnos prodavac-kupac. U su{tini, smatrao je da trgovina ne samo da vodi ka miru ve} i ka pristojnijem pona{awu. Dakle, to je jedna krajnost. Druga krajnost bile su teorije koje su se pojavile krajem 19. veka kod engleskog ekonomiste Xona Hobsona, a kasnije su ih preuzeli komunisti~ki revolucionari Roza Luksemburg i Lewin. Oni su tvrdili da velike kapitalisti~ke zemqe raspola`u ogromnim kapitalom, ali pate od nedostatka tra`we jer je stanovni{tvo relativno siroma{no, a nejednakosti su velike. Dakle, dr`ave i wihove kompanije moraju da se {ire van svojih granica i da u siroma{nijim zemqama tra`e resurse, nova tr`i{ta i veoma jeftinu radnu snagu. Po{to vi{e kapitalisti~kih dr`ava to ~ini istovremeno, one po~iwu da se nadme}u za kontrolu nad mawe razvijenim delovima sveta. Tako dolazi do imperijalnih ratova. U ovom slu~aju, trgovina vodi u sukob. Prvi svetski rat je savr{eno ostvarewe Hobsonove logike.
Sredwi stav, koji smatram veoma zanimqivim i koji se ne citira ~esto, nalazimo kod Adama Smita. Adam Smit je 1776. godine pisao da je Evropa do tada bila toliko tehnolo{ki i vojno nadmo}nija da je mogla da osvaja i ~ini mnogo nepravde {irom sveta. Ali ako bi Evropa nastavila da trguje s drugim delovima sveta, ovi regioni }e kroz tu razmenu u~iti od Evrope i vremenom je sustizati tehnolo{ki i vojno. Po{to bi dve strane vremenom postajale pribli`no jednake po snazi, obe bi se pla{ile da zapo~nu rat. Ravnote`a snaga bi u tom slu~aju odr`avala mir. Dakle, ovde imamo tri teorije koje mo`emo primeniti na odnos SAD i Kine: optimisti~na teorija pretpostavqa da me|usobna trgovina vodi ka miru, Adam Smit veruje da trgovina vodi ravnote`i mo}i koja odr`ava mir, dok teorija Hobson-Luksemburg-Lewin tvrdi da }e se velike sile boriti za kontrolu nad ostatkom sveta {to }e ih dovesti do rata. U kwizi sam poku{ao da sve tri teorije primenim na evoluciju odnosa izme|u SAD i Kine od 1970-ih naovamo.
n Koja od tri teorije je, po va{em mi{qewu, najprimenqivija na odnose SAD i Kine?
- Ne mo`emo da tvrdimo da je neka od wih primenqiva nezavisno od okolnosti. Zapravo, sve tri su prisutne u odnosima SAD i Kine.
Iz ameri~ke perspektive, tokom 1970ih i 1980-ih me|usobna trgovina i odnosi SAD sa Kinom bili su dobri iz dva razloga. Prvo, za SAD je bilo va`no da imaju Kinu
u svom taboru nasuprot Sovjetskom Savezu, pa se u tom svetlu politi~ki gledalo na otvarawe Kine. Drugo, ameri~ke kompanije su tada `elele da investiraju u Kini, da dobiju pristup ogromnom tr`i{tu i da koriste tamo{wu relativno jeftinu radnu snagu. Za Kinu je pak to bilo sine qua non: bez ameri~kog tr`i{ta i ameri~ke tehnologije Kina zaista ne bi mogla da ostvari ekonomski napredak. Dakle, ameri~ko-kineska trgovinska razmena u ovom periodu je zaista vodila ka me|uzavisnosti i saradwi, kako je govorio Monteskje. Ali ako pogledamo iz sada{we perspektive, i teorija Adama Smita tako|e va`i. Jer danas, kada je tehnolo{ka mo} Kine i SAD veoma sli~na, mir se odr`ava zahvaquju}i ne~emu {to bismo mogli nazvati uzajamnim strahom, jer obe strane veruju da bi rat za svaku od wih bio poguban.
I teorija Hobson-Luksemburg-Lewin je o~igledna u za~etku me|unarodnog nadmetawa u Africi, gde se Kina i SAD takmi~e za tamo{wa tr`i{ta i resurse.
Ipak, nijedna pojedina~na teorija ne obuhvata celu istinu, svaka od wih va`i za razli~ite periode ili aspekte kinesko-ameri~kih odnosa.
n Rekli ste da je Kina imala koristi od globalnog neoliberalizma, ali i da je doprinela wegovom kraju. Kako je mogu}e da je Kina istovremeno proizvod jednog sistema i wegov ru{iteq?
- Izgleda paradoksalno, ali mislim da je to ta~no. Kina je imala ogromne koristi od globalizacije: otvarawe ameri~kog tr`i{ta, pristup tehnologijama sa Zapada, mogu}nost izvoza i mogu}nost zna~ajno pove}awe `ivotnog standarda svog stanovni{tva.
S druge strane, upravo zato {to je toliko velika i {to je toliko profitirala, Kina je po~ela da se do`ivqava kao pretwa Sjediwenim Dr`avama. Iz geopoliti~kih razloga, SAD i {iri Zapad po~eli su da pru`aju otpor globalizaciji. U tome je ironija: globalizacija je bila veoma uspe{na, naro~ito za azijske zemqe, a posebno za Kinu, ali upravo je taj uspeh stvorio geopoliti~ki sukob izme|u Kine i Sjediwenih Dr`ava. Kina je imala ogromne koristi i time prakti~no u~inila neizbe`nim kraj ove faze globalizacije. Postala je prevelika da bi se lako uklopila u geopoliti~ki sistem kojim dominiraju Sjediwene Dr`ave.
n Tvrdite da Si, Tramp i Putin u su{tini nude razli~ite odgovore na iste strukturne napetosti. [ta pod tim mislite? Koja je zajedni~ka logika koja povezuje ove, naizgled suprotstavqene, lidere?
- Hteo sam da ka`em da su sva trojica do{la na vlast uz podr{ku grupa razo~aranih posledicama, odnosno krajnostima, neoliberalne globalizacije. Tramp se oslonio na nezadovoqstvo velikog dela sredwe i radni~ke klase, koja se ose}ala zapostavqenom nakon decenija globalizacije, posebno nakon krize 2007–2008. godine. Zato je za wega glasalo 77 miliona Amerikanaca.
U Kini, podr{ka Si \inpingu do{la je pre svega iznutra, iz Komunisti~ke partije, naro~ito od onih koji su videli da je wihov politi~ki autoritet ugro`en usponom bogatih elita. Suo~en sa novim milijarderima i milionerima u Kini, Si je zastupao ideju da politika treba da bude odvojena od novca. Smatrao je da politika treba da ostane u rukama qudi iz partije. Primetite kako je Si do{ao na vlast sna`no promovi{u}i politiku vezanu za borbu protiv korupcije.
U slu~aju Rusije, Putin se lako mo`e razumeti kao reakcija na haos devedesetih. Privatizacija koju je sproveo Jeqcin stvorila je oligarhijski sistem koji je zemqu doveo na ivicu gra|anskog rata. Putinov re`im je tolerisao ekonomske elite sve dok nisu dovodile u pitawe politi~ku vlast. Sva trojica lidera su ponudila odgovore na krajnosti neoliberalne globalizacije, i upravo na tome izgradili sopstveni politi~ki legitimitet.
n Veoma zanimqivo. To nas vodi ka slede}em pitawu: ko su danas poli-
ti~ke i ekonomske elite u Kini? Da li se one donekle razlikuju od svojih ameri~kih pandana?
- Kada sam analizirao podatke iz anketa o doma}instvima, posmatrao sam najbogatijih 5% urbanog stanovni{tva u Kini u periodu od 1988. do 2023. godine. Godine 1988. tu grupu su uglavnom ~inili qudi zaposleni u dr`avnim preduze}ima – in`eweri, direktori, kao i dr`avni slu`benici i funkcioneri Komunisti~ke partije. Profesionalno-menaxerska klasa imala je vrlo mali udeo, dok mali i veliki kapitalisti gotovo da nisu postojali u 5% najbogatijih.
U 2023. situacija je potpuno druga~ija. Oko dve tre}ine najbogatijih ostvaruje prihode iz privatnog sektora. Neki od wih su krupni kapitalisti, drugi mawi, a ima i samozaposlenih ili onih koji rade u privatnom sektoru. Pored toga, zna~ajan deo pripada profesionalno-menaxerskoj klasi, uglavnom zaposlenoj u velikim privatnim preduze}ima, kao {to su fabrike i investicione banke. Preostala tre}ina je daqe vezana za dr`avu, kroz zaposlewe u dr`avnim preduze}ima, vladinim institucijama i Partiji.
Dakle, do{lo je do velike transformacije, kako u ekonomiji tako i u dru{tvenoj strukturi elite. Po mom tuma~ewu, ako to posmatrate iz perspektive politi~kog lidera, takva elita mo`e delovati kao potencijalna pretwa: tih najbogatijih 5%, sada u velikoj meri oslowenih na privatni sektor, mogli bi da tra`e ve}i uticaj na izbor politi~kih lidera i kreirawe politika.
n [ta politi~ki Zapad pogre{no razume kada je re~ o posledicama uspona Azije i Kine?
- Politi~ki Zapad je u po~etku podr`ao otvarawe Kine, pre svega iz geopoliti~kih razloga – kako bi suprotstavio Kinu Sovjetskom Savezu i raskol izme|u wih u~inio nepovratnim. Istovremeno su postojali i ekonomski interesi, poput pristupa ogromnom kineskom tr`i{tu.
Gledano unazad, u svetlu dana{weg razo~arawa onim {to se dogodilo u Kini, politi~ki Zapad tvrdi da je u{ao u globalizaciju u nadi da }e se Kina demokratizovati. Po mom mi{qewu, to zaista nema mnogo smisla. Tvrdwa da su razo~arani globalizacijom zato {to Kina nije postala demokratija deluje kao naknadno opravdawe. I prili~no je neiskreno.
Pravo nerazumevawe bilo je strukturne prirode. Zapadni donosioci odluka nisu shvatili da }e uspeh globalizacije zna~ajno promeniti raspodelu ekonomske mo}i u svetu. Drugim re~ima, nisu predvideli da }e sistem koji su sami promovisali dovesti do slabqewa wihove relativne dominacije.
n Za kraj, gledaju}i unapred, kakav novi svetski poredak o~ekujete? Da li idemo ka ve}oj fragmentaciji, saradwi ili ne~em tre}em?
- O~igledno je da danas imamo globalni nered. Kao i u mnogim istorijskim periodima, to je privremeni politi~ki poreme}aj koji }e, nadam se ne posle velikog rata, dovesti do novog poretka koji boqe odra`ava odnos snaga me|u dr`avama.
Mislim da se kre}emo ka multipolarnom svetu. Pod tim ne mislim samo na nekoliko pribli`no jednakih polova, ve} na me|unarodni poredak – mo`da sa reformisanim Ujediwenim nacijama ili s nekom novom institucijom – koji }e boqe odra`avati dana{wu realnost nego sistem stvoren posle Drugog svetskog rata. Dana{wi sistem ima mnogo nelogi~nosti: male evropske zemqe imaju ve}a glasa~ka prava u MMF-u nego zemqe poput Indije ili Indonezije, {to nema mnogo smisla s obzirom na wihovu veli~inu i ekonomsku snagu. Novi sistem bi morao da odra`ava sada{wu raspodelu mo}i.
U tom smislu, najpre }emo verovatno i}i ka multipolarnom svetu sa vi{e polova, pored Evrope i Sjediwenih Dr`ava s zemqama poput Kine, Indije, Brazila, Ju`ne Afrike i Rusije. Na du`e staze, nadam se da }e se izgraditi pravedniji me|unarodni poredak u kojem }e velike sile imati ve}i udeo nego {to ga imaju danas.
TRANSFER NOVCA širom sveta.
Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
• Bez naknada za transfere preko $3,000!
• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!
Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.
Sigurnost u svakom trenutku!
Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:
Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!
02 8781 1960
www.beotravel.com
BEO-TRAVEL Vaš partner od poverenja!
LI^NOST NEDEQE
Peter Ma|ar – ~ovek koji je okon~ao vlast Viktora Orbana
Na izborima za ma|arski parlament lider Tise Peter Ma|ar ubedqivo je pobedio Viktora Orbana, okon~av{i wegovu 16-godi{wu vladavinu.
Pobednik parlamentarnih izbora u Ma|arskoj i lider Tise Peter Ma|ar odrastao je tokom demokratske tranzicije u Ma|arskoj, a poster Viktora Orbana, tada liberalnog antikomuniste, bio mu je zaka~en na zidu spava}e sobe.
Ma|ar je okon~ao Orbanov 16-godi{wi mandat premijera Ma|arske, pi{e Si-EnEn. Pre samo dve godine, Ma|ar je bio ~lan Orbanove stranke Fides, pre nego {to se partija rascepila.
Ranije te godine, Orbanovu vladu je potreslo saznawe da je tada{wa predsednica Ma|arske Katalin Novak, pomilovala ~oveka osu|enog za prikrivawe zlo~ina koje je po~inio seksualni napasnik u domu za decu. Judit Varga, tada{wa Orbanova ministarka pravde, tako|e je bila ukqu~ena u pomilovawe. Obe su podnele ostavke. Varga je prethodno bila udata za Ma|ara. U eksplozivnom intervjuu za Partizan, ma|arski medij, Ma|ar je optu`io Orbana da se „krije iza `enskih sukwi”. Tako|e je iskoristio intervju da podeli informacije koje je znao zahvaquju}i bliskosti sa vla{}u. „Nekoliko porodica poseduje pola zemqe”, rekao je tada.
Borba sa korupcijom je bila glavna tema Ma|arove kampawe. Opisao je sliku koju Orban projektuje svetu – premijera kao branioca nacionalnog suvereniteta od liberalne ideologije – kao „{lag” koji treba da „prikrije delovawe ma{inerije mo}i i sti-
cawe ogromnog bogatstva”. Kampawa se tako|e neumorno fokusirala na doma}a pitawa, od stagniraju}e ma|arske ekonomije do pitawa zdravstvenog osigurawa. Kada je re~ o spoqnoj politici, Ma|ar se obavezao da }e obnoviti zapadnu orijentaciju Ma|arske i okon~ati wenu zavisnost od ruske energije do 2035. godine, dok te`i „pragmati~nim odnosima“ sa Moskvom. Tako|e je obe}ao da }e otkqu~ati zamrznuta sredstva EU, {to bi pomoglo da se o`ivi stagniraju}a ma|arska ekonomija.
„Prvog dana moramo da usvojimo mere protiv korupcije i moramo da podnesemo zahtev za pridru`ivawe Evropskom tu`ila{tvu“, rekao je Ma|ar u nedequ ujutru nakon {to je glasao.
Ro|en 1981. godine u porodici advokata, Ma|ar je tako|e studirao pravo. O`enio se Vargom 2006. godine, a kada ju je karijera odvela u Brisel, Ma|ar se pridru`io ma|arskom diplomatskom koru i radio na zakonodavstvu EU. Nakon povratka u Ma|arsku, zaposlio se u dr`avnoj banci, a zatim je vodio agenciju za studentske kredite.
Ma|ar i Varga, koji su se razveli 2023. godine, imaju tri sina.
Za sebe ka`e da je religiozan, da u`iva u kuvawu i igrawu fudbala sa prijateqima i sinovima.
Kada su ga u decembru upitali koliko se promenio otkako je u{ao u politiku, Ma|ar je, aludiraju}i na medijske izve{taje koji ga opisuju kao osobu sa kratkim fitiqem, rekao: „Sada brojim do 10.”
ZAJEDNI^KO SAOP[TEWE IMF,
SVETSKE
BANKE I IEA Ekonomske posledice rata na Bliskom istoku su sna`ne
Lideri Me|unarodnog monetarnog fonda (IMF), Grupacije
Svetske banke (SB) i Me|unarodne agencije za energetiku (IEA) upozorili su da rat na Bliskom istoku ima sna`an i neravnomeran uticaj na globalnu ekonomiju, posebno poga|aju}i zemqe koje zavise od uvoza energije.
Zajedni~ko saop{tewe objavqeno je nakon sastanka u Va{ingtonu, odr`anog u okviru koordinacione grupe formirane po~etkom aprila, sa ciqem uskla|ivawa odgovora na energetske i ekonomske posledice sukoba u regionu.
Tri institucije isti~u da je {ok izazvan ratom doveo do rasta cena nafte, gasa i |ubriva, {to dodatno pove}ava zabrinutost za sigurnost snabdevawa hranom i stabilnost tr`i{ta rada, naro~ito u siroma{nijim dr`avama.
Posebno su pogo|ene zemqe uvoznice energije, dok su pojedini izvoznici nafte i gasa sa Bliskog istoka pretrpeli zna~ajan pad prihoda od izvoza usled poreme}aja na tr`i{tu, dodaje se u saop{tewu.
„Situacija je i daqe veoma neizvesna, a brodarski saobra}aj kroz Ormuski moreuz jo{ uvek nije normalizovan. ^ak i nakon obnavqawa redovnog brodarskog saobra}aja kroz moreuz, bi}e potrebno vreme da se globalne zalihe kqu~nih roba vrate na nivoe pre sukoba – a cene goriva i |ubriva mogu da budu povi{ene du`e vreme s obzirom na {tetu na infrastrukturi. Zbog poreme}aja u snabdevawu, nesta{ica kqu~nih inputa verovatno }e imati implikacije na energetsku, prehrambenu i druge industrije”, upozoravaju organizacije.
Rat je, tako|e, doveo do raseqavawa stanovni{tva, gubitka radnih mesta i pada turizma, {to dodatno usporava ekonomski oporavak i pove}ava pritisak na nacionalne buxete, napomiwe se u saop{tewu.
Institucije su razmenile najnovije procene uo~i objavqivawa izve{taja IMF o Svetskim ekonomskim izgledima i mese~nog izve{taja o nafti IEA, koji }e pru`iti detaqniji uvid u posledice sukoba na tr`i{ta energije i globalni rast.
Posebna pa`wa posve}ena je zemqama koje su najvi{e pogo|ene krizom, uz naglasak na potrebu za prilago|enim ekonomskim politikama i finansijskom podr{kom, gde je to neophodno, navodi se na veb stranici Fonda.
IMF i Svetska banka najavili su da }e, u saradwi sa partnerima, nastaviti da prate razvoj situacije i koordini{u mere podr{ke, sa ciqem ubla`avawa posledica krize i stvarawa osnova za stabilan i odr`iv ekonomski oporavak, prenosi Tawug.
IZRAEL, UPRKOS PRIMIRJU, PRIMORAO VI[E OD MILION STANOVNIKA LIBANA DA NAPUSTE SVOJE DOMOVE Erdogan preti vojnom operacijom protiv Izraela
Predsednik Turske Rexep Tajip Erdogan izjavio je da Ankara razmatra mogu}nost vojne intervencije protiv Izraela, ukqu~uju}i i slawe trupa, preneo je Jerusalem post. „Kao {to smo u{li u Karabah, kao {to smo u{li u Libiju, u~ini}emo isto i sa wima“, poru~io je Erdogan, dodaju}i da bi Turska mogla da deluje kako bi spre~ila, kako je naveo, proterivawe Palestinaca sa wihovih teritorija.
On je izneo tvrdwu da je Izrael, uprkos primirju, primorao vi{e od milion stanovnika Libana da napuste svoje domove usled napada na civilna podru~ja, isti~u}i da Turska „mora biti jaka“ kako bi spre~ila sli~an scenario u Palestini.
Izjava turskog predsednika izazvala je o{tru reakciju izraelskih zvani~nika. Ministar za pitawa Jerusalima i nasle|a Amihaj Elijahu nazvao je Erdogana „diktatorom sa imperijalnim ambicijama“ i najavio da }e predlo`iti prekid diplomatskih odnosa sa Turskom.
U me|uvremenu, Ministarstvo spoqnih poslova Turske kritikovalo je izraelskog premijera Bewamina Netawahua zbog wegovih stavova o pregovorima izme|u SAD i Irana, kao i zbog kritika upu}enih na ra~un Erdogana.
PETER MA\AR POSLE IZBORNE NO]I:
Vlada Tise bi}e vlada svih Ma|ara
Lider stranke Tisa Peter Ma|ar izjavio je da }e „vlada Tise biti vlada svih Ma|ara” i poru~io da }e wegov kabinet raditi na „slobodnoj, evropskoj i funkcionalnoj Ma|arskoj”.
„Vlada Tise bi}e vlada svakog Ma|ara. Sede}i u stolici (prvog ma|arskog premijera) Lajo{a Ba~awija, kao premijer, radi}u svakog dana i svakog sata u danu za bezbednost i razvoj na{e zemqe, kao i za dobrobit ma|arskog naroda”, napisao je Ma|ar na Iksu nakon izborne pobede svoje stranke.
On je zahvalio svim Ma|arima „kod ku}e i {irom sveta” koji su iza{li u nedequ na birali{ta.
„Ogromna je ~ast {to ste nam omogu}ili da formiramo vladu sa najvi{e glasova ikada dobijenih i da radimo naredne ~etiri godine za slobodnu, evropsku, funkcionalnu i humanu Ma|arsku”, istakao je Peter Ma|ar.
TEORIJA LUDAKA
Na osnovu 99 odsto obra|enih glasova na parlamentarnim izborima u Ma|arskoj, prema preliminarnim rezultatima Nacionalne izborne komisije (VTR), opoziciona stranka Tisa osvojila je 138 od 199 mandata u parlamentu, dok je stranka Fides premijera Viktora Orbana osvojila 55 mesta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ~estitao je Peteru Ma|aru pobedu na izborima, izraziv{i uverewe da }e se sna`na saradwa dve zemqe nastaviti i u narednom periodu, uz zahvalnost Viktoru Orbanu na pomo}i da takvi odnosni budu mogu}i.
Za{to je Trampova taktika opasnija za wega,
nego
za
wegove neprijateqe
Neo~ekivani i naizgled iracionalni potezi, koji treba da zastra{e protivnika i uvere ga da je Tramp spreman na sve – ne prestaju da iznena|uju, iako nisu slu~ajni, a nisu ni „od ju~e”. Tzv. Teorija ludaka je ve} vi|ena u istoriji Amerike, ali sada se mo`e okrenuti protiv wenog predsednika. Najnovija ameri~ka ratna avantura pokazala je domete stare taktike u novo vreme.
Ponekad je „veoma mudro simulirati ludilo”, napisao je 1517. godine Nikolo Makijaveli. Politi~ki filozof i ~uveni pisac priru~nika za vladare opisao je tako su{tinu onoga {to }e ne-
koliko vekova kasnije postati poznato kao Teorija ludaka (Madman Theory), koja se vezuje za spoqnu politiku ameri~kog predsednika Ri~arda Niksona. „Ja to zovem Teorijom ludaka, Bobe. @elim da severni Vijetnamci veruju da sam do{ao do ta~ke u kojoj bih mogao u~initi bilo {ta da zaustavim rat. Samo }emo im proturiti vest da – ‘za ime Bo`je, znate da je Nikson opsednut komunizmom. Ne mo`emo ga obuzdati kada je besan, a ruka mu je na nuklearnom okida~u’ – i sam Ho [i Min }e biti u Parizu za dva dana mole}i za mir”, rekao je navodno Ri~ard Nikson svom {efu kabineta Hariju Robinsu Haldemanu, koji je to objavio u svojim memoarima. Paralele sa dana{wim {efom Bele ku}e Donaldom Trampom nije te{ko primetiti. Primeri neo~ekivanih, naglih i naizgled ira-
cionalnih izjava i poteza koji treba da zastra{e protivnika i uvere ga da je Tramp spreman na sve – ne prestaju da iznena|uju, iako nisu slu~ajni, a nisu ni „od ju~e”.
Tramp je jo{ kao predsedni~ki kandidat 2016. godine, u svom prvom velikom obra}awu na tu temu, pozvao na nepredvidivost kao princip kojeg se treba dr`ati u spoqnoj politici, {to nije promaklo Fondaciji „Ri~ard Nikson”, koja ba{tini nasle|e nekada{weg predsednika.
„Mi kao nacija moramo biti nepredvidiviji. Potpuno smo predvidivi. Sve otkrivamo. [aqemo trupe - mi to ka`emo. [aqemo ne{to drugo - dr`imo konferenciju za novinare. Moramo biti nepredvidivi”, poru~io je Tramp.
Ne znamo {ta bi nekada{wi {ef Bele ku}e rekao o aktuelnom, ali fondacija koja nosi Niksonovo ime nije {tedela re~i hvale, ocewuju}i da Trampov poziv na nepredvidivost odjekuje kao centralno na~elo spoqnopoliti~ke strategije predsednika Ri~arda Niksona.
Da bi stvari bile jo{ jasnije, poslu`ila je pokera{ka analogija. Fondacija podse}a da je Nikson na pregovore sa stranim liderima gledao kao na igru u kojoj je nepredvidivost kqu~na.
„Kako biste pobedili u pokeru, morate uspostaviti kredibilitet, kredibilitet da imate karte u rukama kada se kladite”, govorio je Nikson.
Mo`da bi kod Trampa ruski rulet bio prigodnija metafora za kockarski pristup politici i slu~ajeve primene Teorija ludaka, koji su gotovo svakodnevni.
[to se svet vi{e navikavao na Trampovu retoriku, ona je, mo`da ba{ zato, postajala sve „lu|a”. Kao, uostalom, i politika.
Ameri~ki predsednik je u ratu protiv Irana oti{ao tako daleko da je sebe prakti~no predstavio kao „jaha~a Apokalipse”, mada neodlu~nog, onog koji se koleba izme|u uni{tewa civilizacije i „ne~eg divnog”. Vaqda tako „teorija” nala`e.
„Cela civilizacija }e umreti ve~eras i nikada se vi{e ne}e vratiti. Ali, mo`da mo`e da se dogodi i ne{to revolucionarno, divno, ko zna”, zapretio je Tramp neronski teatralno, verovatno podstaknut za Amerikance neo~ekivanim i nepovoqnim tokom rata.
VLADAN \OKI], REKTOR UNIVERZITETA U BEOGRADU: Nezadovoqstvo nema lidera, ima razloge
Da je slu~ajni putnik namernik tog 31. marta banuo u Vasinu ulicu i na Studentski trg, verovatno bi pomislio da je naleteo na opsadno stawe ili kakvu tala~ku krizu. ^ak i za standarde ovih prostora, decenijama „ogrezlih“ u demonstracije i svakojaka previrawa, situacija je bila eksplozivna.
Upad pripadnika Uprave kriminalisti~ke policije u Rektorat Univerziteta izazvao je sukobe koje ve} skoro godinu i po dana inicira re`im, nespreman da prihvati odgovornost za potpunu kriminalizaciju dru{tva. Pod izgovorom da ispituje tragi~nu smrt studentkiwe Filozofskog fakulteta, jedinica Marka Kri~ka napravila je premeta~inu u Rektoratu, a glavni „zato~enik“ je bio rektor Vladan \oki}.
„Nisam mogao da napustim kancelariju, niti sam bio obave{ten o trajawu pretresa. Atmosfera u Rektoratu je u jednom trenutku zaista li~ila na opsadno stawe. Iako je namera bila da se osetimo poni`eno, svi zaposleni u Rektoratu pokazali su strpqewe i dostojanstveno i profesionalno dr`awe. Svima je jasno da je ciq istrage bilo zastra{ivawe, jer Rektorat nema nikakvu vezu sa tragedijom na Filozofskom fakultetu. Ciq je bilo kreirawe slike: policija u Rektoratu, Rektor kao ‘osumwi~eni’, Univerzitet ‘na kolenima’. Ta slika je trebalo da sve nas zapla{i i ponizi“, opisuje dramati~ne doga|aje u intervjuu za Radar Vladan \oki}.
„Va`no da razumemo da policija u ovom slu~aju nije samostalan akter, ve} instrument. Svedo~ili smo jednom poku{aju da se tragi~na smrt na{e studentkiwe pretvori u sredstvo politi~ke manipulacije i to je vrlo brzo bilo ogoqeno i jasno. Podr{ka studentima ispred Rektorata nije ostala izolovan ~in solidarnosti, ona je ponovo oslobodila onu dru{tvenu energiju koju vlast ve} dugo poku{ava da uspava, obesmisli i zatruje. ^iwenica je da su se u rekordnom roku ponovo mobilisali studenti i probu|eno dru{tvo. Odatle i toliki poku{aji da se uspostavi kontrola narativa i poku{aji da podr{ka studentima ne stigne do sledbenika re`ima.
Vidimo po svim tim reakcijama na dru{tvenim mre`ama koje mi prenose da se stalno bavimo sumwom. Ko je wihov, a ko je (zaista) na{? Kome se sme verovati, a koga treba dr`ati pod prismotrom? Kome treba uliti strah, a kome zapretiti posledicama da bi ostao poslu{an? Takva struktura ne proizvodi stabilnost; ona proizvodi paralizu i to je ciq takvih re`ima. Dru{tvo u kojem niko nikome ne veruje postaje dru{tvo nesposobno za otpor. Mi moramo da razvijamo poverewe da bismo uspeli.
Po~etak kraja svake autokratske vlasti nije otvoreni otpor, ve} trenutak kada sumwa po~ne da se {iri me|u onima koji su do ju~e bili maksimalno lojalni. Uveren sam da me|u qudima koji odr`avaju ovaj re`im ima mnogo onih koji se gade monstruoznosti o studentima u kov~egu ili o navodno „pravu“ policije da ubija studente. Racionalno je pretpostaviti da i me|u najlojalnijima postoji, makar u sebi, pri`eqkivawe da studenti okon~aju ovu agoniju i privedu kraju sistem koji ih i same dr`i u zato~eni{tvu straha. Ali tu se istovremeno dolazimo i do granica poja~avawa represije: {to vi{e poslu{nost poku{ava da se iznudi silom, to se vi{e ubrzava unutra{we truqewe sistema, konstatuje \oki}.
n Kako tuma~ite ~iwenicu da policija nije bila na Filozofskom fakultetu, gde se tragedija dogodila, ve} joj je meta bila uprava Univerziteta?
- Odgovor je jasan svima: na`alost, nisu do{li da istra`e smrt jedne studentkiwe. Do{li su da kazne rektora koji je stao uz studente i koji ne pristaje na poni`ewa. I da se po{aqe poruka svakom profesoru
u Srbiji: evo {ta se de{ava svakome ko ne pristaje na ucene, ko ne popu{ta pod pritiskom. Ali ta poruka se vratila kao bumerang. Ne samo Univerzitet, svet vidi i reaguje solidarno sa nama. n Rekli ste da policija pre ovoga nije u{la na Univerzitet od kraja Drugog svetskog rata. Da li ste, ipak, o~ekivali ovakav protivpravni dr`avni desant, imaju}i u vidu, najpre medijsku pripremu u kojoj ste vi i dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani optu`ivani za ubistvo, da se predsednica parlamenta Ana Brnabi} prema vama pona{ala isledni~ki na skup{tinskom Odboru za obrazovawe i ~iwenici da je poku{ala da politizuje slu~aj i pove`e studentske blokade sa pogibijom studentkiwe? Da bi se naposletku zapitala i da li je to Rektorat ili teroristi~ka }elija?
- Na`alost, mogli smo da o~ekujemo nastavak iste re`ije. Ne zato {to je to normalno, ve} zato {to su studenti u proteklih 16 meseci potpuno ogolili ovaj re`im i wegovu ma{ineriju koja je sad pred potpunim kolapsom. Kada vam najpre tabloidi objave da ste ubica, pa vas predsednica parlamenta ispituje kao da ste pred narodnim sudom, pa ministar ka`e roditeqima da ne upisuju decu na „blokadne“ fakultete jer }e ih „vratiti u kov~egu“, onda znate da policija dolazi. To je eskalacija napada na Univerzitet, po unapred smi{qenom scenariju. Predsednica Skup{tine je na Odboru pitawem sugerisala da je Rektorat teroristi~ka }elija. Ta vrsta opho|ewa je neprihvatqiva, i za ulicu i za parlament. Rektorat je institucija stara dva veka. Ta ku}a je dom nobelovaca, akademika, najboqih umova Srbije. Mora se biti dostojan takvog kulturnog nasle|a. Svako skrnavqewe, pa i verbalno je neprihvatqivo. Da je Rektorat teroristi~ka baza to je `eqena slika ove vlasti koja govori o wima, ne o nama. n Vlast se tu nije zaustavila, pa je ministar Darko Gli{i} roditeqima javno poru~io da „decu ne upisuju na blokaderske fakultete, jer }e ih vratiti u kov~egu“? [ta vama govori apel jednog ministra da se prakti~no bojkotuju dr`avni univerziteti, od kojih je Beogradski najboqe plasiran na [angajskoj listi?
- Beskrupulozno i izopa~eno. Univerzitet u Beogradu je me|u prvih 1,9 odsto univerziteta na svetu prema [angajskoj listi. Na tom univerzitetu studiraju deca ove zemqe i predaju izvrsni qudi. I jedan ministar preti roditeqima kov~ezima. To nije politika. To je propaganda. Ho}e li odgovarati ministri koji su se stavili u funkciju propagande? Roditeqima i budu}im studentima ka`em: na Univerzitetu se mladi qudi u~e da misle, da pitaju, da tra`e istinu, da budu svoji, da se ne pla{e.
n Jasno ste rekli da je namera re`ima bila da se ponize akademska zajednica, Univerzitet i vi kao rektor. Da li je vlast u tome uspela i {ta ste te ve~eri videli sa balkona na ulicama, ispred Rektorata?
- Iza{ao sam na terasu Kapetan Mi{inog zdawa posle deset sati zatvorenosti. I video sam ne{to {to nikada ne}u zaboraviti. Hiqade qudi. U mraku. Na ki{i. ^ekali su satima ishod pretresa. Niko ih nije pozvao. Niko im nije platio. Niko im nije rekao da do|u. Do{li su jer su odlu~ili da do|u. Vlast je htela sliku poni`enog rektora. Dobili su sliku naroda koji stoji. Da li su uspeli da me ponize? Ne. Ponizili su sami sebe. Jer kada {aqe{ policiju na univerzitet, to nije snaga. To je priznawe da si izgubio sve argumente. n Da li ovakvo bezobzirno postupawe vidite kao intenciju vlasti da uni{ti Univerzitet, jer ga percipira kao jezgro pobune? I da umesto dr`avnih instalira privatne univerzitete, koji }e biti po wihovoj voqi?
- Da, to je dugoro~na strategija. I to treba re}i otvoreno. Dvanaest godina ova vlast sistematski uni{tava dr`avno, svima dostupno obrazovawe. Smawuje buxete. Poni`ava profesore. Postepeno kruni, a onda i napada autonomiju. A istovremeno, favorizuje privatne univerzitete, bez akreditacije, bez proverenog kvaliteta, ali sa ideolo{kim i nacionalnim predznakom. Razlog je prost: na{ univerzitet proizvodi qude koji misle. A qudi koji misle su opasni za vlast koja se oslawa na strah, neznawe i mr`wu. Zato je Univerzitet u Beogradu tvrd orah, ne zato {to smo politi~ari, ve} zato {to smo obrazovana Srbija koja ne pristaje da se unizi. n Da budem jo{ precizniji, da li je ovo poku{aj „ubistva“ najja~eg protivnika, imaju}i u vidu da su studenti, uz podr{ku profesora, vodili pobunu i iz temeqa poquqali vlast?
- Koristite re~ „ubistvo“ metafori~ki. Ali da, ovo je poku{aj politi~kog i dru{tvenog uni{tewa, kako ka`ete, protivnika koji rezultira samouni{tewem ove vlasti. [esnaest meseci studenti stoje na ulicama. Vi{e od pola miliona qudi je iza{lo 15. marta pro{le godine na ulice glavnog grada pokazuju}i da ova vlast vi{e nema legitimitet. Vlast nije uspela da slomi pobunu ni batinama, ni zvu~nim topovima, ni kriminalnim prijavama, ni skarednim zakonima, ni tabloidnom propagandom. Nezadovoqstvo nema lidera, ima razloge. Jasno je od po~etka da je za politi~ki obra~un potrebna jedna osoba na koju }e udariti svom silom. Nisu je na{li jer pobuweno dru{tvo nema lidera, iskonstruisali su protivnika i rektor im je bio prva meta od samog po~etka. n Koliko su, prema va{em mi{qewu, i rezultati lokalnih izbora ~iji ishod pokazuje trend dramati~nog pada podr{ke vlasti doprineli ovom na-
srtaju na Univerzitet? Da li je re`im upla{en time i da li su svi ovi napadi poku{aj da se pad rejtinga i SNS i wihovog neformalnog, ali jedinog lidera, gurnu u drugi plan?
- Lokalni izbori 29. marta jasno su pokazali trend: vlast gubi podr{ku, i oni to znaju. ^ak i u wihovim najja~im op{tinama, brojevi padaju. Studenti su postigli ono {to 16 meseci poku{avaju, probudili su glasa~e koji su ravnodu{ni, pomirqivi, koji nisu videli politi~ku alternativu. Sutradan, nakon takvih rezultata, pravi se predstava – policija ulazi u Rektorat. To nije slu~ajnost. To je panika. Ovo je klasi~na taktika autokrate u trenutku kad gubi kontrolu, pravi krizu. Mewa temu. Umesto da se u javnosti pri~a o izbornom debaklu, pri~a se o policiji u Rektoratu. Ali i ta taktika je propala, a panika se nastavqa. Univerzitet je jedinstven, tra`i istinu i tra`i pravdu. n Predsednik Aleksandar Vu~i} je ocenio da je va{ govor bio politi~ki i bez harizme. Kako na to odgovarate? - Predsednik Srbije je u pono} oti{ao na televiziju da komentari{e govor jednog profesora. Predsednici to ne rade. Ka`e da je govor bio politi~ki. Naravno da je bio politi~ki. Kada vam policija upadne na Univerzitet, svaka re~ postaje politi~ka. Kada jedan ministar preti studentima kov~ezima, a drugi da policija ima pravo da ih bije i ubije. Kad prore`imski mediji krenu u kampawu protiv univerziteta, svako javno istupawe mora biti politi~ko. A {to se ti~e harizme, o tome ne odlu~ujemo ni ja, ni on. U utorak uve~e hiqade qudi nisu do{le da bi gledale moju harizmu, ve} da odbrane Univerzitet. n Javnost je u va{em govoru i pojavi svakako prepoznala sliku pobednika, komentari{e se da ste u prostorije Uprave u{li kao rektor, a iza{li kao predsedni~ki kandidat. Da li i vi tako vidite svoju ulogu, da li smo u utorak uve~e videli predsedni~kog kandidata Vladana \oki}a? Da li ste spremni za takav politi~ki anga`man i sve {to uz wega ide?
- Ja sam rektor Univerziteta u Beogradu i redovni profesor Arhitektonskog fakulteta. Tu je moja uloga, moje profesionalno opredeqewe i moja pripadnost. Jo{ ne{to bi trebalo imati u vidu – ne stupa se ni na jednu od akademskih pozicija preko no}i. Kao {to se one preko no}i ne napu{taju. Za akademsku karijeru su potrebne decenije rada, predanost i posve}enost, kako u sticawu nau~nog i profesorskog zvawa, tako i u daqem anga`ovawu na vode}im, upravqa~kim pozicijama – postepeno, u svojstvu prodekana, dekana, do najvi{eg zvawa koje nosim danas. Sva ta zvawa sti~u se u kolektivu, u akademskoj zajednici.
Dilema da li se prihvatiti druga~ije uloge u dru{tvu ili ostati u okvirima akademske sfere, u na{oj sredini, naro~ito danas, za mnoge je neobi~na, riskantna, iz nekog ugla hazarderska stvar. To nije moj ugao. Do sada, svakim potezom vlast je pokazala da joj je univerzitet neprijateq, a 31. marta uve~e, okupqeni studenti, profesori, dekani, gra|ani pokazali su da je odbrana univerziteta patriotski ~in. U takvim okolnostima, mislim da sam svojim stavom pokazao mogu}nost za promenu politi~ke kulture u Srbiji od ultimativno autoritarne i liderske do istinski demokratske.
n Naposletku, u svom govoru ste rekli da vlast ne napada Univerzitet zato {to je u~inio ne{to lo{e, ve} zato {to ste u~inili ne{to dobro, te da ste stajali uz studente, Srbiju i istinu i da }ete nastaviti. Nije u zlobi, u znawu je mo}, poru~ili ste. Kako zavr{avaju oni kojima je argument zloba?
- Zavr{avaju uvek isto. Istorija ka`e –zavr{avaju sami.
Vaskrs obele`en i u BiH i Republici Srpskoj
Pravoslavni vernici
{irom Bosne i Hercegovine obele`ili su danas Vaskrs, najve}i hri{}anski praznik, svetim liturgijama, pri~e{}em i tradicionalnim okupqawima, uz poruke crkvenih velikodostojnika o miru, qubavi, pra{tawu i zajedni{tvu. Mitropolit dabrobosanski Hrizostom slu`io je jutros Svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornom hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Sarajevu, uz saslu`ewe sve{tenstva Mitropolije dabrobosanske i prisustvo velikog broja vernika, prenosi RTRS. Liturgiji je prisustvovao i ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov. Prethodno je protojerej-stavrofor Vladimir Stupar pro~itao vaskr{wu poslanicu patrijarha srpskog Porfirija, nakon ~ega su vernici pristupili Svetoj tajni pri~e{}a. Mitropolit Hrizostom u besedi je po`eleo vernicima da praznik Hristovog vaskrsewa donese duhovnu obnovu, veru, qubav i nadu.
Vaskr{we liturgije slu`ene su i u hramovima na podru~ju Isto~nog Sarajeva, gde su vernicima tako|e podeqena vaskr{wa jaja. U Bawaluci je mitropolit bawalu~ki Jefrem predvodio pono}nu vaskr{wu liturgiju u Hramu Hrista Spasiteqa, uz prisustvo velikog broja vernika. ^estitao je Vaskrs uz poruke mira, zajedni{tva i qubavi.
U Gora`du i Dowoj Sopotnici vernici su Vaskrs obele`ili svetim liturgijama i tradicionalnim okupqawem u porti hrama, gde je organizovana „tucijada”- takmi~ewe u izboru najtvr|eg vaskr{weg jajeta. Nakon bogoslu`ewa uprili~eno je, navodi Kliks, skromno poslu`ewe i dru`ewe.
Paroh gora`danski, jerej Marko Markovi}, istakao je da Vaskrs i ove godine okupqa vernike u duhu vere, nade i zajedni{tva.
On je naveo da je pripremqeno i podeqeno vi{e od hiqadu vaskr{wih jaja, nagla{avaju}i da ~in darivawa simbolizuje qubav i zajedni{tvo.
„Radost je lep{a kada se deli. Upravo u tome i jeste su{tina praznika, da bu-
demo jedni uz druge”, dodao je Markovi}.
U Drvaru je vaskr{wu liturgiju u Hramu Svetog Save slu`io protoprezviter Sa{a Crqi}, uz prisustvo velikog broja vernika, dok je u selu Prekaja, u Hramu Uspewa Presvete Bogorodice, slu`ena pono}na liturgija. Tokom bogoslu`ewa istaknuta je simbolika Vaskrsa kao praznika koji ozna~ava pobedu `ivota nad smr}u i duhovnu obnovu. Nakon liturgije osve{tana su vaskr{wa jaja koja su vernici doneli na blagoslov, a proslava je nastavqena u porodi~nom okru`ewu.
U Trebiwu je mitropolit Dimitrije slu`io liturgiju u Hramu Preobra`ewa Gospodweg, poru~iv{i da Vaskrs donosi svetlost koja obasjava i nebo i zemqu.
U Mostaru je vaskr{wu liturgiju u Sabornom hramu Svete Trojice slu`io stare{ina hrama Du{ko Koji}, uz saslu`ewe |akona Milo{a Jawi}a i prisustvo velikog broja vernika. Zvona su se oglasila u pono}, najavquju}i praznik Hristovog vaskrsewa.
Pono}ne liturgije slu`ene su i u Manastiru @itomisli}, kao i u Crkvi Svetog Vasilija Ostro{kog u Blagaju, dok je jutrewe slu`eno u Crkvi Vaznesewa Gospodweg u Bijelom Poqu.
U Bijeqini je obele`avawe Vaskrsa po~elo jutarwim liturgijama u pravoslavnim hramovima, a u Sabornom hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice liturgiju je slu`io mitropolit zvorni~ko-tuzlanski Fotije.
Protojerej Dragan Pej~i} poru~io je da praznik nad praznicima treba da unese radost u srca i porodice vernika.
U Bijeqini je Vaskrs obele`en i u Manastiru Svete Petke.
Dodik: Krajem aprila putujem u SAD, 9. maja sam na Paradi u Moskvi
Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je danas da 25. ili 26. aprila putuje u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, a da je 9. maja u Rusiji na Paradi u Moskvi.
„Mislim da }u 25. ili 26. aprila, kada odlazim u Ameriku, u~estvovati na jednom katoli~kom univerzitetu, gde treba da dobijam odre|ena priznawa za demokratiju i slobodu. Imaju}i u vidu ono kroz {to sam pro{ao, qudi su to prepoznali,
Dom za negu starih lica
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege
i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Na pomolu odlazak [mita iz BiH
O odlasku Kristijana [mita sa pozicije (ne)legalnog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini i wegovom „penzionisawu” posle oktobarskih izbora ve} danima kru`e medijska saznawa koja, iako jo{ nisu zvani~no potvr|ena, sve otvorenije iznose i visoki zvani~nici u Sarajevu i Bawaluci.
nulih meseci ostvaruju sve prisnije veze s Va{ingtonom, zamewuju}i na taj na~in vi{egodi{wu netrpeqivost koju su obele`ile i ameri~ke sankcije protiv srpskih vo|a.
Cene hrane u BiH bi mogle da porastu za 70 odsto
Cenu rata na Bliskom istoku plati}e i gra|ani Bosne i Hercegovine, kroz drasti~na poskupqewa osnovnih prehrambenih proizvoda koja bi do `etve mogla da iznose i do 70 odsto, upozoravaju poqoprivrednici.
a nakon toga }u posetiti na{u srpsku zajednicu u Ilinoisu. Potom idem na Floridu, u mogu}nosti da se obezbede jo{ neki va`ni sastanci”, rekao je Dodik, prenosi RTRS.
Kako je rekao, nakon SAD otputova}e u Moskvu.
„Vra}am se ovde 3. maja, proslavi}u svoju slavu, a onda odlazim u Moskvu na Paradu na koji sam ve} pozvan. U me|uvremenu ovde }e boroviti zna~ajne delegacije, izaslanik predsednika Trampa, koji }e do|i krajem sedmice, odnosno, krajem one druge sedmice posle na{eg Vaskrsa, ali jednako tako i visoka ruska delegacija koja dolazi tu, predvo|ena zamenikom ministra inostranih poslova Ruske federacije koje }e boroviti ovde”, dodao je Dodik.
On je kazao da je za Republiku Srpsku va`na poruka {to je Donald Tramp Mla|i, koji je posetio Bawaluku, prepoznao potrebu da bi bilo dobro da Amerikanci do|u ovde i upoznaju realni svet.
Srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} tvrdi da je odlazak [mita definitivan, odbacuju}i pritom navode da bi ga mogao naslediti kandidat iz Velike Britanije. Prema wenim re~ima, takve informacije plasiraju se iz Sarajeva kao deo {ireg narativa. „To se postavqa po principu, ako nije Nema~ka, onda mora biti Velika Britanija, ali taj izbor ne}e diktirati Sarajevo. Propagandna ma{inerija izbacuje sada i ime `eqenog kandidata, ali nije to ba{ tako. Re~ je o znatno slo`enijem procesu nego {to su neki zamislili”, navela je Cvijanovi}eva za RTRS. Prethodno je nekoliko diplomatskih izvora potvrdilo za „Nezavisne” da }e [mit napustiti BiH nakon zavr{etka narednih op{tih izbora. Ina~e, [mita od wegovog dolaska 2021. godine ne priznaju institucije Republike Srpske, uz obrazlo`ewe da imenovawe nije potvrdio Savet bezbednosti UN, kako propisuje Dejtonski mirovni sporazum. Takav stav zastupaju i Rusija i Kina, dok politi~ki krugovi iz Republike Srpske, koji se protive opstanku zapadne supervizije, mi-
Prema wihovim ocenama, aktuelno dvonedeqno primirje izme|u Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Irana ne mo`e da poni{ti {tetu koja je ve} u~iwena, posebno zbog poreme}aja u snabdevawu i rasta cena kqu~nih inputa, prenosi „Oslobo|ewe”.
Predsednik Udru`ewa poqoprivrednika Federacije BiH Nexad Bi}o isti~e da su mineralna |ubriva poskupela i do 50 odsto, ali da je ve}i problem wihova nesta{ica. Kako navodi, Kina i Rusija su odmah zabranile izvoz |ubriva, {to je dodatno pogor{alo situaciju na tr`i{tu. Prole}na setva u Bosni i Hercegovini odvija se u uslovima rasta cena goriva, semena i za{titnih sredstava, pri ~emu |ubrivo i gorivo ~ine gotovo polovinu ukupnih tro{kova.
Svetlost Vaskrsewa
nas ve~no greje, ~ovek je bi}e za ve~ni `ivot
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije ~estitao je danas predstoje}i praznik Uskrs sve{tenstvu, mona{tvu, narodu Mitropolije Crnogorsko-Pri-
morske i svim qudima dobre voqe i poru~io da ovaj praznik uliva u na{a srca silu qubavi Bo`ije da prevazilazimo na{e slabosti i da volimo jedni druge.
„Slavimo sve~ano i saborno, crkveno i svenarodno praznik Vaskrsewa Hristovog grle}i jedni druge u zajednici ve~ne Bo`anske qubavi. Radosno pevamo: opra{tamo svima i sve Vaskrsewem Hristovim”, naveo je u poruci mitropolit.
Poru~io je da u ove svetle prazni~ne dane, gledaju}i na ratne strahote i prolivawe qudske krvi, stradawa nevinih, posebno dece, `ena i starih - treba da umno`imo svoje molitve za mir u svetu.
„Zabrinuti smo zbog toga {to se sve glasnije isti~e zakon ja~eg, {to se veli~a sila, a prezire pravda i istina. Mi pravoslvani hri{}ani rado se pridru`ujemo razumnim, za sada retkim i tihim, pozivima za obustavu ratova, za dijalog i mogu} e izmirewe me|u sukobqenim narodima. Uznesimo zato na{e tople molitve Vaskrslom Gospodu koji prima suze `alosnice od svih {to su u nevoqi da podari mir zara}enima, utehu svima koji stradaju i da obnovi sve `ivom nadom Vaskrsewa”, kazao je mitropolit Joanikije.
On je naglasio da jo{ uvek nema mira ni sigurnosti za mnogostradali srpski narod na vekovima raspetom Kosovu i Metohiji.
„Pored svih rezolucija i sporazuma, pored prisustva mirotvoraca koji treba da obezbede sigurnost za sve, nastavqa se progon na{ih sunarodnika sa wihovih vekovnih ogwi{ta, doga|aju se svakodnevna hap{ewa i zastra{ivawa nedu`nih. Trpe}i svakodnevne pritiske i nepravde, Srbi juna~ki opstaju na Kosovu i Metohiji, verni svojoj Crkvi, nemawi} kim svetiwama, ogwi{tima i grobovima svojih predaka”, kazao je mitropolit.
Ocenio je da ohrabreni, ukrepqeni, iskupqeni i istinski preporo|eni Hristovim stradawem i Vaskrsewem, dobijamo novu perspektivu `ivota, kako isti~e, ne onakvu kakvu nam nude poznati i mo}ni ovoga sveta, obe}avaju}i vi{e, boqe, ja~e, i ve}e, nego perspektivu ve~noga `ivota.
„Moglo bi se re}i da je tehnolo{ki progres omogu}io da budemo mnogo efikasniji u povre|ivawu jedni drugih. Osiqeni vlastodr{ci su usavr{ili kontrolu nad pot~iwenima, nad wihovim `ivotima i savestima. Nerazumna proizvodwa oru`ja za masovno ubijawe dovela je ovaj svet u opasnost od samouni{tewa. Sve ovo ne zna~i da je qudski trud na razvoju nauke i pronicawu u tajne materijalnog svijeta sam po sebi ne{to lo{e i nekorisno. Ovo samo pokazuje da qudska priroda za svoje isceqewe iziskuje ne{to nesrazmerno ve}e”, kazao je mitropolit.
Istakao je i da je svetlost Vaskrsewa donela preokret i spasonosni prevrat u celoj istoriji sveta i ~oveka.
„Ona je zasijala u jednom istorijskom trenutku, i wena svetlost se ne umawuje, nego nas ve~no greje, i nas, kao i na{e pretke koji su bili i ostali verni Krstu i Vaskrsewu Hristovom. Vaskrsli Bogo~ovek donosi novi smisao svemu i otkriva nam da ~ovek nije bi}e za smrt, kao {to neki filosofi govori{e, ve} bi}e za zajednicu qubavi i `ivot ve~ni”, istakao je mitropolit Joanikije.
„Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse!”, poru~io je on.
Bar ostao bez trajekata sa Barijem i Ankonom
Pomorske linije kojima se hvalilo Ministarstvo pomorstva ove godine ne}e saobra}ati, upitna i naredna sezona, pi{u „Vijesti”.
Izvr{ni direktor “Barske plovidbe” Boris Mihailovi} za “Vijesti” kazao da hrvatska “Jadrolinija” nema brod koji bi plovio ka Bariju, dok Gat V u Luci Bar nije saniran, zbog ~ega nema potvrde za liniju do Dra~a i Ankone
Trajektne linije od Bara do Barija, Dra~a i Ankone ne}e ove godine prevoziti putnike i vozila, a upitno je da li }e saobra}ati i sqede}e, iako je ministar pomorstva Filip Radulovi} lani tvrdio da Vlada predano radi na {irewu pomorske mre`e i da, nakon {to je on preuzeo taj resor, Crna Gora ima ~etiri pomorske linije.
Na liniji do Barija je plovio bord
“Dalmacija” u vlasni{tvu hrvatske kompanije “Jadrolinija”, a liniju do Dra~a i Ankone odr`avao je feribort “Mia” italijanske kompanije “Adria Ferries” Izvr{ni direktor “Barske plovidbe” Boris Mihailovi} “Vijestima” je zvani~no kazao da ove godine, tokom letwe sezone, ne}e raditi pomorska linija od Bara do Barija jer hrvatska kompanija “Jadrolinija” nema raspolo`ivi brod za tu relaciju.
U Sidneju od petka 27. februara! SVAKOG DANA OSIM SUBOTE DO KRAJA APRILA Od 5 do 16 ~asova Svakog jutra sve`e ubrano gro`|e OBEZBEDITE SVOJE GRO@\E NA VREME KAKO BISTE IZBEGLI NESTANAK ZALIHA!
LOKACIJA 21 PARK ROAD, HOMEBUSH WEST. Opposite FLEMINGTON MARKET and turn onto PARK RD. Come down BEDFORD RD or FLEMINGTON RD off PARRAMATTA ROAD.
Poslanici Skup{tine Crne Gore nisu podr`ali inicijativu Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kne`evi}a da se u dnevni red dana{we sednice uvrsti predlog o uvo|ewu srpske trobojke kao narodne i dr`avne zastave. Ovaj predlog su podr`ali poslanici DNP-a, Nove srpske demokratije i Socijalisti~ke narodne partije, dok je uzdr`an bio deo poslanika Pokreta „Evropa sad”, preneli su crnogorski mediji.
Kne`evi} je rekao da je trobojka istorijski, nacionalni i duhovni kontinutet stare Crne Gore sa dana{wom.
„Kome smeta trobojka danas u Crnoj Gori?”, postavio je pitawe Kne`evi}, pokazuju}i slike zastava iz vremena kne`evine i kraqevine Crne Gore.
Kne`evi} je naveo da trobojka smeta onima koji bi da zaborave Vojislavqevi}e, Nemawi}e, Bal{i}e, Petrovi}e...
Kne`evi} je istakao da su funkcioneri DNP-a nedavno napustili Vladu Milojka Spaji}a upravo zbog zastave.
„Iz Pokreta ‚Evropa sad’ nisu hteli da razgovaraju sa nama, nego preko generalnog sekretara Vlade saop{tili su da je trobojka tema za Skup{tinu, dok danas pri~aju da je to tema o kojoj treba raspravqati nakon evropskih integracija”, rekao je Kne`evi}.
Vlada dala
zeleno svetlo za koncesiju aerodroma
Vlada Crne Gore je na sednici odr`anoj utvrdila predlog odluke o davawu koncesije za aerodrome Podgorica i Tivat, pre-
ma kojem bi koncesija bila dodeqena prvorangiranom ponu|a~u, korejskom Incheon Airport Consortium (IAC) na period od 30 godina. Po zavr{etku sednice koordinator Ministarstva saobra}aja Filip Radulovi} na konferenciji za novinare izjavio je da nakon isteka koncesionog perioda kompletna imovina aerodroma ostaje u vlasni{tvu dr`ave, naglasiv{i da je to ono {to je dobro u ovom postupku. „Sve {to je novoizgra|eno i rekonstruisano ostaje dr`avi. [to se ti~e na{e imovine koju bismo dali, ona ostaje na{a imovina”, objasnio je ministar.
„Bilo je izuzetno va`no da ovaj postupak privedemo kraju i stavimo ta~ku na proces koji je predugo trajao”, dodao je Radulovi}.
On je podsetio da je procewena vrednost imovine u ovom postupku iznosila 265 miliona evra, istakav{i da kona~nu odluku o davawu koncesije donosi Skup{tina Crne Gore. Kako je ukazao, koncesija ne predstavqa ponudu niti privatizaciju dr`avne imovine, ve} model upravqawa kojim aerodromi ostaju u vlasni{tvu dr`ave.
Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}
Patrijarh srpski Porfirije slu`io je, na Vaskrs, 12. aprila, Svetu arhijerejsku liturgiju u Pe}koj patrijar{iji, kojoj je prisustvovao veliki broj vernika iz svih krajeva Kosova i Metohije.
Tokom liturgije pro~itana je i Vaskr{wa poslanica patrijarha srpskog, a svetoj arhijerejskoj liturgiji su prehodile litije crkve, kao i Vaskr{we jutrewe.
Patrijarhu srpskom su saslu`ivali: vikarni Episkop novobrdski g. Ilarion, arhimandrit Danilo, direktor Patrijar{ijske upravne kancelarije; prezviteri Nemawa Kalem i Dragan Radovanovi}; proto|akon Dragan Radi} i |akon Vasilije Peri}.
Patrijarh srpski Porfirije istakao je da vole}i Gospoda, znamo da treba da volimo sve qude, one koji su nam bliski, one koji nas razumeju, ali i one koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju.
„Odgovaraju}i na qubav Bo`iju, veruju}i u wega, otvoriv{i svoje bi}e, mi verom, nadom i qubavqu tu pobedu nad smr}u koju je on izvojevao za nas primamo i postajemo u~esnici wegove pobede, u~esnici wegovog vaskrsewa iz mrtvih i mi zajedno sa wim, kao kr{teni, kao oni koji veruju u wega, vaskrsavamo. Znaju}i da Gospod proslavqa svakog pra-
Proslava Vaskrsewa
Hristovog u Manastiru
Visoki De~ani
vednika, ali i miluje, voli i svakog gre{nika, o~ekuju}i da svako do|e u wegovo naru~je, daruje `ivot svima. Stoga danas, raduju}i se, svi pevamo radosnu pesmu: Hristos vaskrse iz mrtvih, smr}u smrt razru{i i onima koji su u grobovima `ivot darova“, istakao je patrijarh. Naglasio je da radosni pozdrav „Hristos vaskrse“, kojim pozdavqamo jedni druge, otkriva samu smisao na{eg `ivota, jer nam je, kako je rekao, Gospod uputio va`nu re~ – da se ne bojimo.
Proslava Vaskrsewa Hristovog u Manastiru Visoki De~ani po~ela je ispred pono}i i trajala do rano jutro u nedequ 12. aprila. Pored bratije Manastira u sve~anom bogoslu`ewu u~estvovalo je preko 300 vjernika sa Kosova i Metohije, centralne Srbije i Crne Gore, iz inostranstva, kao i moldavski vojnici KFOR-a.
„Zato {to postoji duboki, veliki strah u svakom ~oveku, u qudskom rodu. I taj strah nije apstraktan – to je strah od smrti. Makar ~ovek bio i najmo}niji, makar imao sve, bio najslavniji, bio najlep{i, svi mu se divili, sve bilo u wegovim rukama – i on u sebi nosi strah, duboki strah. I to je strah od smrti“, kazao je patrijarh srpski. Porfirije je podsetio da je ~ovek kroz istoriju poku{avao da re{i brojne probleme, me|u kojima je jedinstven probem koji se zove smrt.
Qubav prema KiM mora biti dela, a ne samo re~i
U Vaskr{woj poslanici, SPC uputila je posebnu poruku vernicima na Kosovu i Metohiji, nagla{avaju}i da je potrebna konkretna briga i dela milosr|a, a ne samo deklarativna qubav.
Srpska pravoslavna crkva je objavila Vaskr{wu poslanicu, koju je u ime svih arhijereja potpisao patrijarh srpski Porfirije. Poslanica, tradicionalno upu}ena vernicima povodom najve}eg hri{}anskog praznika, donosi poruke nade, vere i zajedni{tva.
Patrijarh Porfirije je istakao da Kosovo i Metohija ostaju „vekovno istorijsko izvori{te i duhovno sredi{te srpskog naroda“, nagla{avaju}i da Crkva neposredno deli sva isku{ewa i izazove sa svojim vernicima u pokrajini.
„Nije dovoqno voleti Kosovo i Metohiju samo na re~ima. Ta se qubav mora preto~iti u dela, u konkretnu brigu o bli`wima, u bratoqubiva dela milosr|a, u starawe o deci i o svima kojima je pomo} neophodna“, navedeno je u poslanici.
„Kroz nauku, kroz filosofiju, kroz umetnost, kroz politiku, kroz svaku svoju delatnost, na kraju krajeva ~ovek je poku{avao da malo produ`i `ivot. To jest, poku{ava da na|e lek za smrt. Ali, i sebe sobom, svojim snagama, iz ovoga sveta, do sada to nije uspeo i naprosto to nije mogu}e. Smrt je ono {to niko ne mo`e da izbegne. Ali ono {to je problem svakoga ~oveka, ono {to ~ovek ne mo`e sam sobom da re{i, to Gospod – koji je qubav i koji voli svakog ~oveka i koji ho}e da svaki ~ovek do|e u poznawe istine, koji poziva sve u carstvo svoje – On je iz qubavi prema nama razre{io na{ najve}i problem“, rekao je on.
Patrijarh je upozorio da se ne sme dozvoliti da Srbi sa Kosova i Metohije budu predstavqeni kao prepreka budu}em `ivotu, jer „bez wih, bez na{ih kosovsko metohijskih Srba, bez Srba Stare Srbije, nema boqeg `ivota ni za koga od nas“.
Patrijarh je naveo da je jedino Gospod uspeo da pobedi smrt, tako {to je umro, u{ao u samu maticu smrti, si{ao u Ad i iznutra razo-
ru`ao smrt koja vlada nad nama. Patrijarh Porfirije stigao je u sedi{te Srpske pravoslavne crkve – Pe}ku patrijar{iju, u petak, 10. aprila, kada je slu`io ve~erwe bogoslu`ewe sa iznou{ewem pla{tanice, dok je na Veliku subotu u ovom manastiru slu`io svetu liturgiju.
Na Veliku subotu u manastiru Draganac na Kosovu i Metohiji episkop novobrdski Ilarion krstio je dvojicu ameri~kih vojnika iz baze Bondstil, koji su izrazili `equ da prime pravoslavnu veru. Vojnici su tom prilikom dobili i duhovna imena Sava i Simeon.
Re~ je o pripadnicima ameri~kog KFOR-a koji su, tokom boravka na Kosovu i Metohiji, izrazili `equ da se bli`e upoznaju sa pravoslavnom verom i da prime kr{tewe u srpskoj svetiwi. Odluku su doneli nakon u~e{}a na bogoslu`ewima u Manastiru Draganac.
Ameri~ki Kfor ispred manastira Draganac, me|u kojima
Sava
Simeon sa novim pravoslavnim imenima
Za vreme ceremonije prelaska u pravoslavqe
parlamenta podr`ava izlazak zemqe iz NATO!
Zoran Stevanovi}, slovena~ki politi~ar srpskog porekla koji je pro{log petka izabran za predsednika parlamenta te zemqe, dao je intervju za Prvi program radija RTV Slovenije u kojem je goviorio o formirawu nove vlade, ali i o referendumu za izlazak Qubqane iz NATO.
Na sajtu slovena~kog javnog medijskog servisa navodi se da je, u vezi sa formirawem nove vlade, Stevanovi} je jo{ jednom potvrdio da }e stranka
Resni.ca (resnica je istina na slovena~kom, prim. nov.) podr`ati kandidata za mandatara koji }e se uskladiti sa programskim stavovima partije ~iji je on lider.
Na pitawe o kojim ta~kama programa bi bio spreman na kompromise, a o kojima ne bi, Stevanovi} je odgovorio da su glavni prioriteti, od kojih ne}e odstupati, borba protiv korupcije i to da vi{e ne}e biti „nedodirqivih“ u Sloveniji za organe reda, kao i stvarawe prijatnog poreskog okru`ewa. Stevanovi} je u intervjuu kazao da u wegovoj stranci podr`avaju referendum o izlasku Slovenije iz NATO, dok je u vezi sa referendumom o izlasku iz EU rekao da takvo izja{wavawe ne}e biti pozitivno primqeno u narodu, navev{i i razlog. -Imamo znatno vi{e koristi od EU nego {tete – naveo je Stevanovi}, ali i dodao da „Qubqana treba da se vrati kao glavno mesto odlu~ivawa u vezi sa Slovenijom, to ne sme biti Brisel“. U vezi s izlaskom Slovenije iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO), {to je bilo je predizborno obe}awe stranke Resni.ca, Stevanovi} je poru~io da nameravaju da ispune sva obe}awa koja su dali u kampawi, pa }e se zalagati i za izlazak iz SZO.
Iskrena, neposredna i beskrajno simpati~na, osvaja~ica zlatne medaqe sa Srbijom i {ampionka u SAD ve} sa 24 godine - An|ela Dugali} pri~a o svom putu, kako je to kad vas prepozna Lebron Xejms, otkud slavqe uz „Bijelo dugme” u svla~ionici i za{to dres reprezentacije nosi posebne emocije.
Zamislite da ne{to sawate, ali to su samo snovi, a ipak se ostvare da tako niste mogli ni da ih zamislite na javi. Mo`da zvu~i komplikovano, zapravo je vrlo jednostavno na primeru An|ele Dugali} (24 godine, 193 centimetra, centar), mlade srpske ko{arka{ice koja je sa UCLA osvojila titulu kolex {ampiona u Americi. I postala je prva Srpkiwa koja je to uspela, ~ime je ispisala istoriju srpske ko{arke. „Iako se utisci i daqe sle`u, telefon zvoni vi{e nego ikad stvarno. Tako da se smirila malo gu`va, ali i nije... Kad smo se vratile u Los An|eles, iza{le smo malo da proslavimo, to se moralo (smeh), ali ve} slede}i dan su krenule obaveze. Spremamo se sad i za WNBA draft, jer oni znaju kako ti igra{ ko{arku, ali svi ho}e da te upoznaju i kao osobu”, odmah An|ela Dugali} za Nova.rs otkriva kako to sve funkcioni{e u SAD.
Otkriva i ambicije, najvi{e mogu}e.
„Planiram da igram i WNBA ({to je leti), i u Evropi, uvek sam htela da igram i jedno i drugo. Samo treba da vidim kad, {ta i gde, trenutno ne znam nikakve detaqe, agenti mi poma`u oko toga svega da dobro izaberem”. Dugali} je deo generacije koja je ispisala istoriju i donela UCLA prvu titulu. „Presre}na sam, ogromna mi je ~ast da budem prva Srpkiwa sa kolex titulom, i znam da }e nas biti jo{. Mo`da jesam prva, ali sigurno ne}u biti posledwa, u to sam uverena”.
Na putu do {ampionskog trona su An|ela i saigra~ice imale ~ak 37 pobeda i samo jedan poraz, i to od ekipe sa kojom su kasnije igrale u polufinalu.
Srpska reprezentativka ima evropsko zlato iz 2021. godine i igrala je na Olimpijskim igrama u Parizu 2024, pa iako mlada zna kako se igraju velike utakmice.
„I ovde smo imale intervjue pre utakmica, pitali su nas oko iskustva i pritiska, ali ja sam igrala ve} na vi{em nivou. Naravno da mi je ~ast {to sam do{la do finala i osvojila titulu sa UCLA, „Martovsko ludilo” je ne{to posebno i veliko u Americi, ali sam sa Srbijom igrala i ve}e utakmice. Zbog tog iskustva nisam osetila taj pritisak kako bi ina~e i mogla sam dobro da odigram”.
A posle osvajawa usledilo je veliko slavqe, pesme „Bijelog dugmeta” u svla~ionici su odu{evile sve.
„Moje saigra~ice ne razumeju ba{ re~i, osim Hrvatice Lene Bili}, ali ja sam odrasla na na{oj muzici. Posebno volim „Bijelo dugme,” imala sam sa~uvano na TikToku te zvukove, gledala sam da koji da izaberem, i ta pesma „Hajdemo u planine” mi je vesela i ba{ se super uklopila. Stvarno smo uradile ne{to veliko, znala sam, a opet nisam imala predstavu da je toliko veliko”.
An|ela je ro|ena u ^ikagu (2001), studira u Los An|elesu, a poreklom je iz Srbije.
„Najboqe se ose}am svuda pomalo, volim da ka`em da mi je ku}a tamo gde je porodica, gde sam ose}am komotno. U
su{tini jesam iz ^ikaga, ali sam iz Srbije i igrawe za reprezentaciju za mene predstavqa posebnu ~ast”.
I dok nije bila reprezentativka, pratila je srpske sportiste, a poziv „ameri~ke Srpkiwe” Danijel Pejx sve je promenio.
„Gledala sam i ko{arku i sve druge sportove gde na{i igraju, svake Olimpijske igre sam pratila. Stalno nam je u ku}i bio upaqen sport na televizoru. Se}am se kad sam gledala u Olimpijske igre u Riju i kad su na{e ko{arka{ice osvojile bronzu, taj lep ose}aj je ne{to neverovatno. Ponavqam, ne mogu da ka`em da sam kao mala ba{ sve ovako zami{qala, ali je san po~eo da se ostvaruje kad me je Danijel prona{la i pozvala da se prikqu~im reprezentaciji kod Marine Maqkovi}, i samo su onda krenule lepe stvari”.
Uspesi sa Srbijom odveli su je i na balkon Gradske skup{tine, pa je imala privilegiju da do`ivi i ~uveni do~ek u Beogradu.
„To je ne{to {to se posebno pamti, uvek ose}am ~ast i ponos kada igram za Srbiju. Kad god me pitaju da li mogu da igram za repku, to je za mene suvi{no. Obo`avam da igram za svoju zemqu, pre svega zbog saigra~ica, jer je atmosfera koja nas krasi kada se okupimo ne{to fenomenalno. Imala sam i neke te{ke dane, ali znam da
na wih uvek mogu da se oslonim. To su moje sestre zauvek”, posebno je emotivna bila An|ela kada je pri~ala o reprezentaciji. A pro{la je i neke te{ke trenutke u karijeri, povreda kolena dugo ju je odvojila od terena, ali su kao nagrada do{li pehar i mre`ica koju je sa ko{a simboli~no ponela ku}i.
„Mre`icu moram da stavim sa drugim trofejima kod ku}e u ^iakgu, kod mojih imaju posebno mesto... Kao mala sam nekako bila naporna, morala sam da budem najboqa ako ho}u da postanem ne{to i stvarno sam to shvatila ozbiqno. I kad sam se povredila, ose}ala sam se kao da nisam znala ko sam bez ko{arka, to je bilo ba{ te{ko, ali mislim da mi je i to trebalo, da ne bi bila ovde bez toga. Koliko god da je te{ko, zahvalna sam i na dobrim i na lo{im stvarima, jer znam da uvek imam i porodicu i saigra~ice, i u Srbiji i ovde, na koje mogu da se oslonim.
Pri~a o doma}oj hrani, koja joj posebno nedostaje u SAD, bila neizbe`na.
„Joj”, uz smeh je uzviknula i otkrila nam {ta najvi{e voli:
„Mislim da bih burek i }evape mogla da jedem svaki dan. Naravno, tad ne bih ovako izgledala, ali ih obo`avam stvarno”, ne krije srpska {ampionka {ta najvi{e voli. Kao neko ko je ve} sa 24 godine pro{ao gotovo sve, i na klupskom i na reprezentativnom nivou, uz to se i {koluje, An|ela je pravi primer koji mlade ko{arka{ice treba da slede i za wih ima pravu poruku.
„Samo nemojte da se pla{ite da probate ne{to druga~ije. Kao dete sam volela da budem najboqa, ali bez straha i `eqe da budem kao svi drugi. Slobodno budite druga~ije. Ako si visoka, ako te ne{to razlikuje od drugih, ne pla{i se toga nego budi ponosna na to, ja sam uvek ponosna na svoju visinu i ne bih bila tu gde jesam bez toga. Znam devojke i saigra~ice koje imaju ili su imale problem zbog visine, jer qudi mogu da budu qubomorni, zato ih pusti i samo budi svoja”, sjajnim re~ima je An|ela Dugali} zavr{ila svoju pri~u.
Australija i Amerika ula`u
5 milijardi dolara
Australija i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave obavezale su se da }e ulo`iti vi{e od pet milijardi australijskih dolara u razvoj projekata kqu~nih
kusom na smawewe kineskog uticaja i ja~awe industrijske nezavisnosti.
Najnoviji sporazum nadovezuje se na sporazum iz oktobra
minerala, {to je skoro udvostru~ilo ranije najavqena ulagawa, pi{e Rojters.
Ciq ovog poteza je smawewe zavisnosti Zapada od Kine i obezbe|ivawe stabilnih lanaca snabdevawa za kqu~ne industrije budu}nosti.
Ukupno finansirawe, koje iznosi pribli`no 3,5 milijardi ameri~kih dolara, usmereno je na razvoj i preradu sirovina kqu~nih za odbranu, naprednu industriju i energetsku tranziciju.
Ciq ovih investicija je ja~awe australijske proizvodwe i podsticawe obnove ameri~ke industrijske baze, sa jasnim fo-
2025. godine, kada su australijski premijer Entoni Elbanizi i predsednik SAD Donald Tramp postavili temeqe za saradwu u sektoru kriti~nih minerala.
Iako je tada svaka dr`ava obe}ala najmawe milijardu dolara, sada su ta sredstva zna~ajno pove}ana. Finansirawe }e se sprovoditi preko dr`avnih agencija, a fokus je na proizvodwi materijala kao {to su retki zemni metali, nikl, kobalt i grafit, koji su kqu~ni za energetsku tranziciju.
Australijska vlada isti~e da ova inicijativa predstavqa va`an korak ka ja~awu globalne pozicije zemqe u sektoru sirovina. Ona nagla{ava da Austra-
lija ima potencijal da postane vode}i dobavqa~ velikog dela kriti~nih minerala potrebnih zapadnim ekonomijama, ~ime }e dodatno u~vrstiti svoju ulogu u globalnim trgovinskim odnosima. Projekti koji su ve} dobili podr{ku ukqu~uju rafineriju retkih zemnih elemenata kompanije Tronoks, kao i projekat nikla u Kalgurliju u Zapadnoj Australiji. Podr{ku su dobili i projekti vezani za galijum, grafit i druge kqu~ne sirovine. Ove investicije predstavqaju va`an korak napred u razvoju doma}e industrije i ja~awu proizvodnih kapaciteta.
STRATE[KI ODGOVOR
NA KINESKU
DOMINACIJU
Partnerstvo izme|u Australije i SAD zasniva se na wihovim komplementarnim snagama. Australija ima velike rezerve minerala, dok je Kina dominantna u wihovoj preradi i rafinisawu. Upravo je ta zavisnost podstakla zapadne zemqe da razvijaju sopstvene kapacitete, kako bi smawile rizike i pove}ale strate{ku bezbednost. Australijska vlada je ve} pokrenula dodatne mere za stimulisawe doma}e industrije, ukqu~uju}i sredstva i poreske olak{ice. Ciq je izgradwa odr`ivog i konkurentnog sektora koji mo`e da zadovoqi rastu}u globalnu potra`wu za ovim resursima, posebno u kontekstu novih tehnologija i zelene ekonomije.
CIKLON U ZAPADNOJ AUSTRALIJI RAZORIO EKONOMIJU, TURISTI^KI RADNICI OSTAJU BEZ POSLA:
Premijer Kine poziva
na {irewe trgovine sa Australijom radi obostrane koristi
Premijer Kine, Li ]ijang, izjavio je da }e veliko kinesko tr`i{te ostati otvoreno svetu i da je Kina spremna da uvozi vi{e visokokvalitetnih proizvoda iz Australije.
U telefonskom razgovoru sa australijskim premijerom, Entonijem Elbanizijem, Li je tako|e rekao da je Kina spremna da sara|uje sa Australijom na pro{irewu i unapre|ewu trgovinskih veza, da podr`i preduze}a obe zemqe u saradwi zasnovanoj na tr`i{nim principima i da promovi{e me|usobnu korist i obostranu dobit.
„Kina je spremna da sa Australijom sprovede sporazume koje su pro{le godine postigli kineski predsednik, Si \inping, i premijer Albaniz, da odr`i visok nivo razmene, oja~a komunikaciju i koordinaciju, konsoliduje me|usobno politi~ko poverewe, produbi saradwu koja donosi obostranu korist, o~uva multilateralizam i slobodnu trgovinu, ubrza razvoj dve zemqe i pru`i vi{e stabilnosti za region i svet u celini”, dodao je Li.
Turisti~ki sektor u australijskom gradu Ekzmaut pretrpeo je velike gubitke nakon {to je biv{i tropski ciklon Narel pogodio ovo podru~je, vi{e od 1.200 kilometara severno od Perta, zbog ~ega je grad nedeqama bio bez posetilaca.
Turisti~ke aktivnosti koje su po~etkom aprila uobi~ajeno u punom jeku gotovo su potpuno stale, a parkirali{ta, ina~e prepuna, ostala su prazna.
Operateri turisti~kih tura navode da su od udara ciklona, koji je dostigao ~etvrtu kategoriju, izgubili oko 330.000 dolara u rezervacijama, uz upozorewe da bi produ`ena kriza mogla da ugrozi poslovawe i naredne sezone, ukqu~uju}i i odr`avawe opreme, pi{e Ej-Bi-Si Wuz.
Vlada Zapadne Australije izdvojila je 1,45 miliona dolara pomo}i za pogo|ena preduze}a. Poslodavci sa mawe od ~etiri radnika mogu da ra~unaju na jednokratnu pomo} od 10.000 dolara, dok je za ve}e firme predvi|eno
do 20.000 dolara. Uvedeni su i turisti~ki vau~eri sa popustom od 50 odsto za odabrane sadr`aje du` Koralne obale.
Uprkos tome, privrednici ocewuju da pomo} ima ograni~en efekat, navode}i da je kqu~ni problem nedostatak sme{tajnih kapaciteta i spor oporavak infrastrukture, posebno snabdevawa elektri~nom energijom. Zbog posledica ciklona, pojedina preduze}a bila su primorana da otpuste zaposlene, dok se sezonski radnici, uglavnom strani dr`avqani, suo~avaju
sa rizikom da ne ispune uslov od 88 dana rada u regionalnim oblastima, {to je neophodno za produ`ewe vize.
Aerodrom u Ekzmautu ponovo je otvoren pro{le nedeqe, ali sa smawenim kapacitetima, nakon {to je pretrpeo o{te}ewa. Ministar turizma Zapadne Australije najavio je dodatne mere podr{ke i mogu}nost inicijative prema saveznim vlastima radi ubla`avawa viznih uslova za pogo|ene radnike, uz ocenu da su oni kqu~ni za oporavak lokalne turisti~ke privrede.
Istakao je da kinesko-australijska ekonomska i trgovinska saradwa ima sna`an unutra{wi zamah i dugoro~ni potencijal.
„Tokom sprovo|ewa 15. petogodi{weg plana (2026–2030), Kina }e se pridr`avati strate{kog prioriteta {irewa doma}e potra`we, sna`no }e podsticati potro{wu, promovisa}e zna~ajan porast potro{we doma}instava i kontinuirano }e osloba|ati tr`i{nu potra`wu”, rekao je Li.
Dodao je i da obe strane treba da ubrzaju pregled i unapre|ewe razgovora o bilateralnom sporazumu o slobodnoj trgovini kako bi se pru`ila ja~a institucionalna podr{ka saradwi.
„Postoji veliki potencijal za kinesko-australijsku „zelenu saradwu”, a Kina je spremna da iskoristi komplementarne prednosti sa Australijom kako bi produbila saradwu u oblastima ~iste energije, elektri~nih vozila, skladi{tewa energije i smawewa ugqen-dioksida, zajedni~ki grade}i ja~i zamah za razvoj zelene ekonomije”, dodao je Li.
Elbanizi je rekao da se australijska vlada uvek zala`e za razvoj stabilnog, zrelog i konstruktivnog odnosa sa Kinom.
„Australija je dugo po{tovala politiku jedne Kine i spremna je da oja~a visok nivo razmene sa Kinom, pro{iri saradwu u trgovini, investicijama, rudarstvu, ~istoj energiji i qudskim resursima, pravilno upravqa razlikama u duhu me|usobnog po{tovawa i unapre|uje sveobuhvatno strate{ko partnerstvo Australija–Kina, dodao je premijer Australije.
Elbanizi je naveo da se raduje poseti Kini kako bi prisustvovao Sastanku lidera ekonomija APEC-a 2026.
„Australija je spremna da poboq{a multilateralnu komunikaciju i koordinaciju sa Kinom kako bi se re{avali globalni izazovi i promovisali mir, stabilnost i razvoj u svetu, zakqu~io je Elbanizi.
Australija bi mogla da u~estvuje u misiji u Ormuskom moreuzu
Australija bi mogla da u~estvuje u naporima za obezbe|ivawe slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu ako se postigne trajno primirje, izjavio je zamenik premijera Ri~ard Marles.
„Duboko smo zainteresovani za otvarawe Ormuskog moreuza i vra}awe globalnog lanca snabdevawa gorivom u normalu. Sara|ujemo sa svim na{im par-
RENTON FAMILY TRUST
Aged Care
Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki dom ALGESTER LODGE
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
tnerima, ukqu~uju}i i SAD, ali u velikoj meri sara|ujemo i sa zemqama poput Velike Britanije i Francuske“, istakao je.
„Trenutno je to veoma neizvesno i zaista moramo da vidimo {ta }e se odvijati tokom preostalog dela primirja i kakve su okolnosti u Ormuskom moreuzu koje bi omogu}ile po~etak nekih napora“, primetio je Marls.
U Kvinslendu se prodaje grad sa motelom, po{tom i pabom po ceni za koju mo`ete da kupite stan
Mali grad Kuladi (Australija), sme{ten u udaqenom delu Kvinslenda, nudi se na prodaju za 400.000 australijskih dolara. To je mesto koje se nalazi vi{e od 800 kilometara od Brizbejna, a danas u wemu `ive samo dve osobe. Na prodaju su Fokstrap Roudhaus, koji obuhvata motel, pab i po{tu sa sopstvenim po{tanskim brojem, kao i ku}u sa ~etiri spava}e sobe, odnosno funkcionalni centar grada koji se sada smatra jednim od najmawih u Australiji.
NEKADA @ELEZNI^KI CENTAR, SADA GOTOVO PUSTO MESTO
Kuladi je nekada bio `ivahan `elezni~ki centar sa oko 270 stanovnika, ali je vremenom postao gotovo pust nakon pada lokalne ov~arske industrije i za-
kav `ivot. Nadam se da }e neko drugi do}i i nastaviti“, rekla je.
Govore}i o svom svakodnevnom `ivotu na ovom udaqenom mestu, dodala je da se posao uglavnom zasniva na hrani, pabu i dostavi po{te, ali da je najisplativiji deo `ivota u Kuladiju zajednica qudi iz {ireg podru~ja.
„Hrana i pab su verovatno glavni posao, a mi tako|e vodimo dostavu po{te. Najboqa stvar u vezi s tim je uvek bila lokalna zajednica – qudi dolaze iz kruga od 70 kilometara“, rekla je Kerol. IZOLOVANO, ALI IPAK VA@NO ZA QUDE U TOM KRAJU
tvarawa `elezni~kog saobra}aja. Upravo je taj nagli pad promenio sudbinu grada, koji je danas poznat pre svega po tome {to ima samo dva stanovnika i sopstvenu po{tu.
TRENUTNI VLASNICI ODLU^UJU
DA SE VRATE U BRIZBEJN
Trenutni vlasnici i jedini stanovnici, Xo Kornel i Kerol Jarou, preselili su se u Kuladi 2023. godine i sada su odlu~ili da se vrate bli`e porodici u Brizbejn. Kerol Jarou je objasnila da joj ovaj na~in `ivota postaje sve te`i.
„Upravo sam napunila 70 godina i ose}am se kao da sam malo prestara za ova-
Iako je izuzetno izolovano mesto, qudi iz {ireg podru~ja redovno prolaze kroz Kuladi, koji koriste usluge motela, paba, prodavnice i po{te. Stoga, agenti za nekretnine procewuju da kupovina ovog mesta nije samo neobi~na investicija, ve} i potpuna promena tempa `ivota za onoga ko odlu~i da ga preuzme. Prodajom upravqa agencija za nekretnine „Charleville Real Estate“, a agentkiwa Beki Xejsman je izjavila da je ovo prilika za one koji `ele potpuno druga~iji na~in `ivota. Ona je tako|e sa osmehom prokomentarisala koliko je mesto malo: „Kada bi ~etiri osobe kupile mali grad, stanovni{tvo bi se odmah udvostru~ilo.“
CENA JE KAO MALI STAN, ALI SA
SOPSTVENIM PABOM I PO[TOM Cena je tako|e privukla posebnu pa`wu, jer je 400.000 australijskih dolara uporedivo sa cenom maweg stana u ve}im gradovima. U obli`wem ^arlvilu, prose~na cena ku}e je oko 210.000 australijskih dolara, dok su stanovi u Sidneju vi{estruko skupqi. Zato je Kuladi postao jedna od najneobi~nijih nekretnina na tr`i{tu — mesto koje nudi sopstveni pab, po{tu, sme{taj i potpuno druga~iji na~in `ivota za skroman novac.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
Uprkos zabrani, ve}ina dece i daqe na TikToku i Instagramu
Prema podacima britanskih i australijskih organizacija za bezbednost na internetu, deca i daqe koriste dru{tvene mre`e u Australiji, uprkos zabrani za mla|e od 16 godina, koja je uvedena pro{le godine. Istra`ivawe, koje prenosi Tajms, pokazuje da troje od petoro australijske dece i daqe koristi dru{tvene mre`e. Oko 61 odsto australijske dece uzrasta od 12 do 15 godina, koja su imala naloge na ograni~enim platformama pre nego {to je zabrana stupila na snagu, i daqe ima pristup jednom ili vi{e naloga, a velike platforme su zadr`ale ve}inu svojih de~jih korisnika. Svojim nalozima na TikToku i daqe u Australiji mo`e da pristupi 53 odsto prethodnih korisnika tog uzrasta, 53 odsto mo`e da pristupi Jutjubu, a 52 odsto i daqe mo`e da pristupi Instagramu. Anketu me|u 1.050 dece uzrasta od 12 do 15 godina sproveli su Fondacija Moli Rouz, britanska dobrotvorna organizacija za bezbednost na internetu, i JutInsajt, najve}i australijski onlajn panel za mlade. Australijski komesar za internet bezbednost izjavio je pro{log meseca da, uprkos tome {to je pet miliona naloga mla|ih od 16 godina ukloweno ili ograni~eno na deset glavnih platformi, „zna~ajan deo dece mla|e od 16 godina zadr`ao je naloge, kreira nove naloge” ili prolazi na~i-
ne da prevari sisteme za proveru starosti platformi. Deca koriste trikove sa {minkawem i la`nim identifikacionim dokumentima kako bi prevarila proveru starosti, tra`e pomo} od roditeqa ili starateqa da bi izbegla zabranu, kreiraju nove naloge nakon {to su deaktivirani i koriste virtuelne privatne mre`e da bi zaobi{la geoblokirawe, saop{tio je regulator za internet bezbednost.
Australija je zvani~no uvela zabranu kori{}ewa dru{tvenih mre`a za decu mla|u od 16 godina 10. decembra 2025. godine, kao prva zemqa na svetu koja je uvela takvu meru. Vlasti su navele da su meru, kojom se platformama nala`e onemogu}avawe pristupa deci, usvojile radi za{tite mentalnog zdravqa maloletnika.
Ormuski vrtlog
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Ameri~ki predsednik Donald Tramp zapretio je da }e blokirati Ormuski moreuz nakon {to su pregovori o prekidu vatre izme|u SAD i Irana zavr{eni pro{log vikenda bez re{ewa. „Odmah stupaju}i na snagu, Ameri~ka mornarica, najboqa na svetu, zapo~e}e proces blokade svih brodova koji poku{avaju da u|u ili napuste Ormuski moreuz“, napisao je Tramp na Truth Social u nedequ uve~e. Tramp je napomenuo da je odlu~nost Irana da zadr`i svoje kapacitete
podatke Lojds List saop{tila je u utorak da je saobra}aj u moreuzu ponovo potpuno obustavqen. Propast pregovora izazvao je zabrinutost da bi se borbe mogle nastaviti, {to bi ometalo globalnu trgovinu i pove}avalo pritisak na tro{kove `ivota {irom sveta. Cena nafte i ameri~ki dolar porasli su u ponedeqak nakon problema u pregovorima, dok su fju~ersi za referentnu sirovu naftu marke brent sko~ili za 8 procenata na 146,43 ameri~kih dolara (207,91 australijskih) po barelu. Tr`i{te se sada uglavnom vratilo na uslove pre prekida vatre, osim {to }e SAD sada blokirati i preostale tokove do (2 miliona barela) povezane sa Iranom kroz Ormuski moreuz. Kqu~no preostalo pitawe je da li }e SAD obnoviti napade na Iran, pove}avaju}i rizik od udara na energetsku infrastrukturu {irom regiona, {to bi moglo imati daqi trajni uticaj nakon trajawa rata. Na pitawe Foks wuza da li misli da }e se cene goriva vratiti u nor-
sirove nafte dostigne 150 ameri~kih dolara (213 dolara) po barelu, prema modelima kompanije Deloitte. Ako se popne na 175 ameri~kih dolara (248 dolara) nakon produ`enog sukoba, to bi zemqu gurnulo u duboku recesiju, sa nezaposleno{}u koja raste na 6,8 odsto i inflacijom koja dosti`e 7,5 odsto.
Ako se Ormuski moreuz ne otvori u narednim nedeqama, mogla bi se dosti}i ta granica od 150 ameri~kih dolara po barelu, upozorili su analiti~ari, a proizvodwa i turizam }e verovatno biti najte`e pogo|eni sektori. Australija jo{ uvek nije osetila pravi uticaj poreme}aja, jer je gorivo koje je zemqa do sada koristila uglavnom bilo na kopnu pre izbijawa sukoba 28. februara. Australija uvozi otprilike 85% svog goriva i sada ga kupuje na sve konkurentnijem globalnom tr`i{tu. Trebalo bi da o~ekujemo da komercijalni brodski saobra}aj ne}e krenuti pod ovom ameri~kom blokadom, uz pretwe iz Irana. Na osnovu te ograni~ene
za nuklearno oboga}ivawe bila kqu~na ta~ka spoticawa u razgovorima odr`anim u pakistanskoj prestonici Islamabadu tokom vikenda. Pored toga, kontinuirani napad izraelskih snaga na Liban, odmrzavawe zaplewene iranske imovine i ukidawe me|unarodnih sankcija, sve su to bile teme sada pauziranih razgovora. Prema ameri~koj vojsci, blokada celokupnog pomorskog saobra}aja koji ulazi i izlazi iz iranskih luka po~ela je od 10 ~asova u utorak, {to }e uticati na brodove svih zemaqa. Kao odgovor, Iranski korpus revolucionarne garde upozorio je da saobra}aj u strate{kom plovnom putu dr`i pod svojom punom kontrolom i da }e svakog neprijateqa koji poku{a da ga izazove zarobiti „u smrtonosnom vrtlogu“.
Iran ograni~ava saobra}aj kroz moreuz — kqu~nu rutu za globalne po{iqke nafte i gasa — od po~etka sukoba, dok dozvoqava prolaz savezni~kim brodovima, poput onih iz Kine. Bilo je nepotvr|enih izve{taja da Iran planira da napla}uje putarine svim brodovima koji `ele da pro|u kroz kanal. Nekoliko brodova jeste pro{lo kroz plovni put dok su pregovori o prekidu vatre bili u toku — u odnosu na oko 130 brodova koji obi~no prolaze svakog dana — me|utim, kompanija za pomorske
malu u Sjediwenim Dr`avama do predstoje}ih sredworo~nih izbora zakazanih za novembar, Tramp je rekao da se nada, ali da bi do tada mogle biti i ve}e.
Stru~waci su upozorili da {to du`e sukob traje, to je ve}i wegov uticaj na globalnu trgovinu i ve}e cene koje }e potro{a~i na kraju pla}ati za svakodnevne potrep{tine. Nafta i gas }e nastaviti da budu zaglavqeni u Persijskom zalivu, a Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija je pro{le nedeqe izjavila da ima 230 brodova natovarenih gorivom i spremnih za plovidbu, koji nisu mogli to krenu. Moreuz je tako|e glavna transportna ruta za |ubrivo, ureu, helijum i druge neophodne stvari. Zatim, tu su i sami brodski kontejneri. Sa kontejnerima zaglavqenim tamo, u Aziji se o~ekuje nesta{ica praznih kontejnera, upozoravaju eksperti. Brodske linije }e morati da reorganizuju svoju mre`u, {to }e dovesti do pove}awa cene prevoza. Po{to su pregovori propali, sukob je realno u opasnosti od {irewa, sa jo{ ve}im ekonomskim posledicama. Iran je u me|uvremenu ve} zapretio da }e sada zatvoriti moreuz Bab el-Mandab, izme|u Jemena i Afrike. Milion Australijanaca bez posla i inflacija koja prelazi 6,5 odsto mogu}i su ako cena
ponude, o~ekivawa su da }e cene porasti i ostati visoke.
Sirova nafta i prirodni gas su osnova za vi{e od 6.000 proizvoda koji se koriste svakodnevno, a koji se dobijaju iz petrohemikalija. Otprilike 96% proizvedenih proizvoda zavisi od nusproizvoda nafte i prirodnog gasa, od elektronike do ode}e, kozmetike do gra|evinske opreme. Poreme}aj tih lanaca snabdevawa jo{ uvek se ne ose}a u potro{a~kim cenama, ali }e po~eti da se ose}a ako se sukob uskoro ne re{i. Zato ekonomisti ne o~ekuju da }e potro{a~i videti trenutno olak{awe barem u narednih devet do dvanaest meseci — ako Australija uspe da izbegne recesiju. Ako se situacija nastavi naredna dva meseca, na primer, bez ikakvog re{ewa, onda }emo verovatno videti neke znake ekonomskog pada pred kraj godine. Ako se rat zavr{i u narednih mesec dana ili ne{to du`e, onda se situacija mo`e spasiti, veruju eksperti. Sa obustavom pregovora o prekidu vatre, najverovatniji ishod je kontinuirana eskalacija i potencijalno pro{irewe rata.
Za{to se u Australiji danas gotovo svaka druga kutija cigareta prodaje ”ispod tezge”?
Talas poreznih poskupqewa pretvorio je ostrvsku dr`avu u zemqu s najskupqim cigaretama na svetu, dok je paralelno procvetao ilegalni biznis s duvanom ~ija se vrednost meri u milijardama dolara.
Australija danas ima najskupqe cigarete na svetu. Prose~na cena kutije cigareta sredwe kla-
pucwava i ubistava. Razmere ilegalne trgovine i nasiqa otvorili su pitawe dokle vlade mogu i}i s pove} awem takozvanih poreza na poroke kako bi suzbile nepo`eqna pona{awa. Australija se tako suo~ava s dilemom donose li ekstremno visoke cene cigareta dugoro~no vi{e {tete nego koristi.
se popela se na oko 55 australijskih dolara, odnosno gotovo 35 evra – dvostruko vi{e nego u Wujorku. U posledwoj deceniji uvedeno je osam velikih pove} awa poreza s ciqem smawewa stope pu{ewa, koja zaista kontinuirano pada. Istodobno su rekordno visoke cene otvorile prostor sna`nom rastu ilegalne trgovine, ~ija se vrednost meri u milijardama dolara i koja danas ~ini gotovo polovinu ukupnog tr`i{ta duvana.
Za mnoge pu{a~e razlika u ceni postala je presudna. Penzionisana u~iteqica Pat Felvus, danas 75-godi{wakiwa, prise}a se kako je prvi put kupila ilegalne cigarete koje se mogu nabaviti ve} za desetak australijskih dolara po kutiji. Pitala se za{to bi bilo ko pla}ao ~etiri puta vi{e u legalnoj prodaji, pi{e The New York Times.
NE ODUSTAJU
OD POREZNE POLITIKE
Ilegalne cigarete danas su dostupne gotovo svuda. Konkurencija na crnom tr`i{tu dodatno je sru{ila cene “ispod tezge”, u vreme kada `ivotni tro{kovi rastu. Organizovane kriminalne grupe bore se za udeo na unosnom tr`i{tu, {to je dovelo do talasa podmetawa po`ara, iznuda,
Vlada priznaje da se zemqa nalazi usred krize ilegalnog duvana, ali ne odustaje od porezne politike niti priznaje wenu ulogu u ja~awu crnog tr`i{ta, iako pritom gubi milijarde poreznih prihoda. Svetska zdravstvena organizacija i daqe isti~e kako je oporezivawe najefikasniji i najisplativiji na~in smawewa uptrebe duvana.
Umesto promene smera, vlasti ula`u dodatne resurse u poo{travawe zakona, {to kriti~ari uspore|uju s igrom “udari krticu” – pristupom koji suzbija posledice, ali ne uklawa temeqni profitni motiv. Biv{i savezni policijski detektiv Rohan Pike, koji je vodio radnu grupu za duvan pri australijskoj grani~noj slu`bi, smatra da je zemqa stvorila svojevrsnu pseudoprohibiciju, ~ime je prakti~no otvorila prostor organizovanom kriminalu.
OD ZDRAVSTVENOG DO SIGURNOSNOG PROBLEMA
Ve}ina ilegalnih cigareta krijum~ari se iz regija s daleko ni`im cenama, poput Bliskog istoka i Kine. Marke poput Manchestera, navodno proizvedenog u Ujediwenim Arapskim Emiratima, ili kineskog Double Happinessa, postale su me|u naj-
tra`enijima. Sukobi me|u kriminalnim grupama, poznati kao “duvanski ratovi”, rezultirali su s najmawe stotinu podmetawa po`ara, uglavnom u Melburnu. Jedna grupa povezuje se s vi{e od 250 napada. U januaru 2025. godine 27-godi{wa `ena poginula je u po`aru ku}e nakon {to su napada~i, povezani s tim sukobima, zabunom napali pogre{nu adresu.
Kriminolog James Martin sa Univerziteta Deakin upozorava da se problem iz zdravstvene sfere pretvorio u sigurnosni. Umesto borbe protiv zavisnosti, dr`ava sada vodi bitku protiv organizovanog kriminala.
Prema navodima vlasti i medija, vlasnici trgovina ~esto su prisiqeni da prodaju ilegalne cigarete ili da prepuste poslovawe kriminalnim grupama. Policija je objavila i snimke na kojima se ~uju pretwe paqewem trgovina ako ne pristanu na saradwu.
TROSTRUKO VE]I POREZ
ZADWIH DESET GODINA
Jacqui McQueen iz Geelonga, savetnica za `rtve porodi~nog nasiqa, procewuje da se u wenom neposrednom okru`ewu ilegalne cigarete mogu kupiti u najmawe 20 trgovina. Smatra da je vlada o~ekivala kako }e qudi jednostavno prestati da pu{e, ali to se nije dogodilo. Sama je po~ela da pu{i sa 17 godina, prestala tokom trudno}e, a ponovno zapo~ela u te{kom razdobqu kada je jednom od wezinih blizanaca dijagnostifikovan agresivan rak, od kojeg je preminuo s 11 godina. Kad je oko 2010. ponovno po~ela da pu{i, pla}ala je oko 15 dolara za kutiju od 30 cigareta. Cene su potom naglo rasle. Posledwi put kada je kupila legalnu kutiju, 25 cigareta platila je oko 62 dolara. Uz sina koji jo{ `ivi s wom i unuke za koje ~esto kuva, ka`e da joj u{teda na jeftinijim cigaretama znatno olak{ava ku}ni buxet.
U septembru je Australija ponovo pove}ala poreze, pa sada porez iznosi oko 1,50 australijskih dolara po cigareti – trostruko vi{e nego pre deset godina. I dok stopa pu{ewa pada, crno tr`i{te nastavqa da raste, pretvaraju}i zdravstvenu politiku u neo~ekivani sigurnosni izazov.
QUDSKI MOZAK KAO PROCESOR:
U Melburnu se grade prvi data centri sa `ivim }elijama, imaju i sistem za odr`avawe
`ivota
Australijski startap Cortical Labs zapo~eo je izgradwu prvih biolo{kih data centara koji koriste qudske mo`dane }elije umesto standardnih procesora. Nakon {to su dokazali da wihov sistem mo`e da pokrene ~uvenu igru Doom, kompanija sada planira masovnu primenu ove tehnologije.
Ovi hibridni kompjuteri pod nazivom CL1 kombinuju `ive neurone uzgojene u laboratoriji sa silicijumskim ~ipovima. Softver komunicira sa }elijama u realnom vremenu, {to omogu}ava biolo{kom delu da u~i i prilago|ava se zadacima na na~in na koji standardni hardver to ne mo`e. Prvi data centar u Melburnu ima}e 120 jedinica, dok se u Singapuru planira pro{irewe na ~ak 1.000 jedinica. Svaka jedinica sadr`i oko 200.000 neurona i poseduje sopstveni sistem za odr`avawe `ivota koji }elije ~uva u funkciji do {est meseci.
BIOLO[KA INTELIGENCIJA TRO[I
MAWE STRUJE OD KALKULATORA
Glavna prednost ove tehnologije je neverovatna energetska efikasnost koja bi mogla da re{i probleme ogromne potro{we struje u svetu ve{ta~ke inteligencije. Direktor kompanije tvrdi da ceo sistem tro{i mawe energije nego obi~an xepni kalkulator. Dok klasi~ni AI ~ipovi zahtevaju ogromne koli~ine elektri~ne energije i slo`eno hla|ewe, qudski neuroni prirodno procesuiraju informacije uz minimalnu potro{wu. Ovo bi moglo da otvori vrata za odr`ivu tehnologiju koja ne uni{tava `ivotnu sredinu.
BUDU]NOST U KOJOJ SILICIJUM
I BIOLOGIJA RADE ZAJEDNO
Ovi centri se trenutno ne posmatraju kao direktna zamena za Google ili Microsoft servere, ve} kao specijalizovane platforme za specifi~ne zadatke. Biolo{ki kompjuteri su superiorni u situacijama koje zahtevaju brzu adaptaciju i prepoznavawe obrazaca.
Sistem radi preko biolo{kog operativnog sistema pod nazivom biOS, koji zatvara krug komunikacije izme|u }elija i softvera. Ukoliko se testirawa u Singapuru poka`u uspe{nim, uskoro bismo mogli da vidimo masovno uvo|ewe „`ivog hardvera” u svetsku digitalnu infrastrukturu.
Ako zimi provedete vreme na isto~noj obali Australije, ~u}ete jedno ime iznova i iznova: Migalu. Prvi put zabele`en po~etkom 1990-ih, wegovo bledo telo je rezultat albinizma, koji uklawa pigment sa ko`e. Nasuprot plavoj vodi izgleda gotovo blistavo. Zato qudi putuju do rtova i svake godine rezervi{u brodove nadaju}i se da }e ga ugledati. Godinama kasnije, tokom migracije je prime}eno potpuno belo tele i brzo je dobilo nadimak MJ, skra}eno od Migalu Ju-
nior. Niko sa sigurno{}u ne zna da li postoji porodi~na veza. MJ ima mali tamniji beleg koji uka-
zuje na leucizam, a ne na potpuni albinizam. Ako ostavimo etikete na stranu, videti uglavnom
belo tele pored wegove majke normalne boje je nezaboravno. Ve}ina grbavih kitova je sive do crne boje sa bledim stomacima. Albinizam potpuno uklawa pigment, dok leucizam smawuje pigment i ostavqa ra{trkane mrqe normalne boje. Zato je Migalu potpuno beo, dok MJ ima jedan tamniji beleg. Australija sprovodi stroge mere distance za pribli`avawe kitova. Posebne, ve}e zone iskqu~ewa va`e prete`no za bele kitove poput Migalua. Uvek po{tujte lokalna pravila, dr`i-
te distancu i dozvolite kitovima da se pribli`e pod wihovim uslovima.
Probijawa, udarawe repom, skokovi {pijunirawa i mahawe perajima su uobi~ajeni. Mladunci ~esto imitiraju svoje majke, {to dovodi do razigranih prikaza. ^ak i udarac iz daqine mo`e delovati magi~no, dok je potpuno probijawe nezaboravno.
Beli kit na plavom moru deluje gotovo nestvarno. Pa ipak, svake godine se migracija vra}a, a qudi se okupqaju du` obale da je posmatraju.
VASKRS U MELBURNU:
Vera, tradicija i zajedni{tvo daleko od zavi~aja
HRAM SVETOG
VELIKOMU^ENIKA
„Hristos vaskrse!“ — pozdrav koji se i ove godine ~uo u hramovima srpskih crkava, ali i u domovima vernika {irom Australije. U Melburnu, u zajedni{tvu i molitvi, srpska zajednica obele`ila je najve}i pravoslavni hri{}anski praznik — Vaskrs.
Centralno okupqawe odr`ano je u hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Sent Albansu, gde je sve~ana liturgija privukla veliki broj vernika. Slu`bu su predvodili
GEORGIJA U SENT ALBANSU
jerej Neboj{a Tumara i protojerej Bora Petrovi}.
Tokom slu`be pro~itana je i vaskr{wa poslanica patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija i Svetog arhijerejskog sinoda, u kojoj je nagla{ena poruka nade, mira i qubavi.
Poseban trenutak bilo je osve}ewe vaskr{wih jaja — simbola novog `ivota — koje su vernici doneli u hram, da bi ih nakon liturgije poneli u svoje domove.
Za mnoge pripadnike srpske zajednice u
Australiji, Vaskrs ima poseban zna~aj — ne samo kao verski praznik, ve} i kao prilika da se o~uvaju tradicija, jezik i identitet, i da se ti obi~aji prenesu na mla|e generacije.
I ove godine, Vaskrs u Melburnu pokazao je da se vera i tradicija neguju i daleko od otaxbine — u duhu zajedni{tva i pripadnosti.
Za SBS na srpskom, Krste Markovi}
Sveta Arhijerejska u Sabornom hramu velikomu~enika
Na praznik Vaskrsewa Hristovog, W.V. Mitropolit je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Sabornom komu~enika Georgija u Kabramati. Mitropolitu nadle`ni paroh protojerej-stavrofor \uro
Petar Mraki}, uz prislu`ivawe ipo|akona namesni{tva i molitvenog prisustva
Vaskr{we jutrewe Svetog Kneza
U nedequ 12. aprila, u pono}, Wegovo
Mitropolit australisjko-novozelandski
Vaskr{wim jutrewem u hramu Svetog Kneza Mitropolitu je saslu`ivalo sve{tenstvo brojnih ipo|akona i ~te~eva, kao i molitvenog broja veruju}eg naroda.
Arhijerejska Liturgija hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati
Mitropolit G. Siluan slu`io Sabornom hramu Svetog veliMitropolitu su saslu`ivali \uro \ur|evi} i proto|akon ipo|akona i ~te~eva Sidnejskog brojnih vernika.
jutrewe u hramu
Lazara u Aleksandriji
Visokopreosve{tenstvo
australisjko-novozelandski G. Siluan na~alstvovao je Kneza Lazara u Aleksandriji. sve{tenstvo hrama uz prislu`ivawe molitvenog u~e{}a velikog
Ovo je dan koji stvori Gospod – obradujmo se i uzveselimo se u wemu! (Pashalno jutrewe)
Draga mi duhovna deco po blagodati Episkopstva, Evo jo{ jednog praznika Vaskrsewa, jo{ jedne utehe i nade za qudski rod! Jo{ jednog podsetnika da qudski `ivot ima svoju vrednost, svoj smisao, svoju pravu definiciju i putawu - a ona je sva otkrivena i data u Vaskrslom Hristu.
„Granu nam sve~asna Pasha“, bra}o i sestre, kako peva Sveta Crkva na ovom Pashalnom jutrewu. To zna~i da nam se otkriva dubinski smisao na{eg `ivota i postojawa na zemqi - da je ~ovek sazdan za besmrtnost i ve~nost!
Nema ve}e utehe za ~oveka, za qudski rod koji ispra}a svoje voqene iz ovoga `ivota, od saznawa da je smrt - najstra{niji neprijateq roda qudskog - izgubila kona~nu re~ nad ~ovekom. Jer }e svi koji su u grobovima, na svemogu}u tvora~ku re~ Gospodwu, ustati, sjediweni ponovo sa svojom, po blagodati besmrtnom du{om, odeveni u netrule`nost.
Zato je Hristova Pasha, po re~ima iste stihire, istinsko izbavqewe od `alosti!
Svi takozvani mo}nici, sva mudrost i mudraci, sve nau~ne i tehnolo{ke revolucije, ideologije, armade i sile ovoga sveta ostaju nemo}ni pred problemom smrti. Samo je Jedan pred Kojim se smrt savija, povla~i, be`i i biva pobe|ena - a to je Bogo~ovek Hristos! Zato kli~emo i mi ovoga jutra, iskustvom Svete Crkve, a re~ima prepodobnog Ave Justina ]elijskog: „Sve za Hrista, a Hrista ni za {ta!“
Mnogo je ponuda danas, bra}o i sestre, mnogo „opcija“ koje se stavqaju pred nas - od onih psevdo hri{}anskih, dakle sekta{kih, a i drugih religijskih pravaca, do sekularizovanih tradicija koje nam nude „alternativnog“ Hrista. Me|utim, mi kao
Pravoslavni hri{}ani ispovedamo i jasno i glasno saop{atavamo da ne `elimo falsifikate! Ne `elimo izmi{qenog, adaptiranog ovo svetskim trendovima, nekakvog „reformisanog“ Hrista. Mi ne `elimo da nam zamewujete praznik Hristovog vaskrsewa sa ~okoladnim zekom, jer on se topi od pove}ane sobne temperature, a kamoli pred problematikom smrti. Ne `elimo Hrista koji nije ovaplo}ena Re~ O~eva, jer i takvom „hristu“ potreban je spasiteq – on ostaje nemo}an pred problemom smrti.
Mi, hri{}ani ove blagoslovene zemqe Australije i Novog Zelanda, ne `elimo da se za Vaskrs i Bo`i} pozdravqamo praznim re~ima „sre}ni praznici“, iz kojih je odsutna blagodatna sila i puno}a smisla koju ovi praznici nose. Zato pozivamo da se Hristos vrati u sredi{te praznovawa praznika Bo`i}a i Vaskrsewa ove zemqe, da se vrati na svoje mesto - kako bi onda, po re~ima Starca Porfirija, sve do{lo na svoje pravo mesto u poretku na{ega `ivota i dru{tva. Apelujemo na hri{}ansku Australiju i Novi
Zelanda: vratimo se veri Svetih Apostola i Otaca Crkve! Vratimo se u hramove! Vaspitavajmo na{u decu u hri{}anskim vrednostima, da bi blagoslov Bo`iji bio po sredi i da bi zemqa procvetala. [ta je doneo militantni sekularizam i ateizam zapadnom dru{tvu? Ubio je du{u naroda i iznedrio generacije koje lutaju - ne{to tra`e, a ne nalaze; idu, a nigde ne sti`u. Ipak, raduje nas {to se narod sve vi{e budi, tra`e}i sebe, smisao, `ivot i istinu - a sve je to u Hristu, Bogo~oveku, Raspetom i Vaskrslom. Posmatraju}i zbivawa u svetu na{e srce je ~esto uznemireno, me|utim, kao hri{}ani, pozvani smo da svu svoju nadu polo`imo na Gospoda. Da ne dozvolimo da nam srca ote`aju (Lk. 21,34), kako ne bismo duhovno malaksali pod teretom briga, znaju}i da je u Hristu pobeda ve} darovana (Jn. 16,33).
Pra{tajmo jedni drugima uvrede, padove i slabosti. Izmirimo se pashalnim zagrqajem i celivom i recimo jedni drugima: „Oprosti Vaskrsewem!“ - da bi sav mrak, bol i pakao du{e i{~ezli silom i svetlo{}u Hristovog Vaskrsewa. I ove Pashe se se}amo na{e bra}e i sestara na raspetom Kosovu i Metohiji. Molimo se Vaskrslom Gospodu da ih sa~uva i za{titi, da im podari snagu, utehu, veru i istrajnost u wihovom velikom podvigu – o~uvawa svetih ogwi{ta i vere na{e kolevke Svetosavqa i srpstva. @ele}i vama, svojoj dragoj i qubqenoj pastvi, puno radosti, mira, qubavi i sloge u prazniku Vaskrsewa Hristovog, pozdravqam vas jo{ jednom najradosnijim pozdravom, pozdravom svesmisla i najve}e utehe:
HRISTOS VASKRSE –VAISTINU VASKRSE!
Dano u sedi{tu Mitropolije u Kabramati, Sidneju, o Vaskrsu 2026. Leta Gospodweg
ARHIEPISKOP SIDNEJSKOVELINGTONSKI I MITROPOLIT AUSTRALIJSKO-NOVOZELANDSKI +SILUAN
ZAJEDNICA
KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA
u crkvi
SVE^ANO PROSLAVQEN VASKRS
Na praznik Vaskrsewa Hristovog Mitropolit Siluan slu`io je svetu arhijerejsku liturgiju u Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati, saslu`ivali protojerejstavrofor \uro \ur|evi} i proto|akon Petar Mraki}, uz prislu`ivawe ipo|akona i ~te~eva
U nedequ, 12. aprila, svi na{i hramovi u Sidneju, kao i vernici obele`ili su Vaskrsewe Hristovo, jevan|elski doga|aj kojim je po~ela novozavetna istorija ~ove~anstva.
U hramovima slu`ena je liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog, a vernici razmewivali pozdrave - Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!
Na Veliku sredu, 8. aprila, u hramu Svetog apostola i jevan|eliste Luke u Liverpulu, slu`ena je Sveta Tajna Jeleosve}ewa kojom je na~alstvovao Mitropolit Siluan, uz saslu`ewe sve{tenstva Sidnejskog namesni{tva, i uz molitveno u~e{}e vi{e stotina vernog naroda.
Jeleosve}ewe je jedna od sedam Svetih Tajni u Crkvenom bogoslu`ewu. ustanovqena je na osnovu re~i Isusa Hrista iz Jevan|eqa po Mateju upu}enih Wegovim u~enicima kada ih je poslao na propoved: - Bolesne iscequjte, gubave ~istite... Sveta Tajna Jeleosve}ewa je rezervisana za dane ^asnog posta, kada se vernici postom i molitvom spremaju za sveto pri~e{}e u dane pred najve}i hri{}anski praznik Vaskrs, slu`i vi{e sve{tenika, naj~e{}e sedam, u woj se ~itaju molitve i kroz osve}eno uqe –jelej, deluje Bo`ja blagodat za ozdravqewe bolesnika.
Za ~itaoce Srpskog Glasa donosimo par fotografija iz liverpulskog hrama.
Tako|e, vernici su imali priliku da ~uju tradicionalne prazni~ne poruke patrijarha srpskog Porfirija i svih arhijereja Srpske pravoslavne crkve, kao i poruku Mitropolita Siluana.
„Pra{tajmo jedni drugima uvrede, padove i slabosti. Izmirimo se pashalnim zagrqajem i celivom i recimo jedni drugima: Oprosti Vaskrsewem – da bi sav mrak, bol i pakao du{e i{~ezli silom
SVETA TAJNA JELEOSVE]EWA U LIVERPULU
i svetlo{}u Hristovog Vaskrsnu}a“ –poru~io je, izme|u ostalog, Mitropolit Siluan.
Najve}em hri{}anskom prazniku kao i uvek radovala se deca i mladi, jer je za wih bilo pripremqeno mnogo {arenih jaja i slatki{a, kako u crkvi tako i roditeqskim domovima.
Sve~ano je bilo i na Vaskrsni ponedeqak, a na Vaskrsni utorak kada u hra-
mu Svetog Save u Flemingtonu slu`ena je liturgija prilikom Sabora sve{tenstva arhijerejskog Namesni{tva sidnejskog. Proslava praznika nad praznicima – Vaskrsa, u srpskoj zajednici Sidneja i {ire osta}e svima u lepom se}awu. Od mnogobrojnih fotografija sa obele`avawa praznika u Sidneju, odabrali smo par koje oslikavaju sve~anu atmosferu.
VELIKI PETAK U RUTI HILU
Hri{}ani ovim praznikom obele`avaju dan kada je Isus Hrist razapet na ~asni krst i umro za spasewe sveta. Veliki petak se smatra najtu`nijim danom u hri{}anstvu.
Toga dana svi na{i hramovi u Sidneju bili su ispuweni mnogobrojnim vernim narodom. Posebno sve~ano bilo je u hramu Svetog arhi|akona Stefana u Ruti Hilu, gde je Mitropolit Siluan slu`io Ve~erwe sa izno{ewem pla{tanice, a zatim i Jutrewe Velike subote, Mitropolitu su saslu`ivali paroh hrama, protonamesnik Aleksandar Ivanovi} i proto|akon Petar Mraki}, uz prislu`ivawe ipo|akona i ~te~eva, kao i molitvenog prisustva velikog broja vernog naroda.
Prema u~ewu na{e Svete Crkve, u vreme kada je Hristos predao duh Svoj Ocu, u svim pravoslavnim hramovima se iznosi Pla{tanica, platno na kojem je prikazano Hristovo polagawe u grob.
Pla{tanica se postavqa ispred oltara, na posebno ukra{en odar, koji predstavqa grob Hristov.
Vernici u najve}em redu i sa dubokim po{tovawem, prilaze Pla{tanici i celivaju je. Kako je bilo na Veliki Petak u Ruti Hilu do~ara}e prilo`ene fotohrafije.
Pi{e:
Joca Gajeskov
Osve}ewe vaskr{wih jaja u Liverpulu
Liturgija
Sabor Srba Svetiteqa u Pits Rixu Vernici ispunili hram Svetog Nikole u Blektaunu
Litija u sidnejskoj Lazarici
Svet {titi srpske spomenike kulture (1)
Pi{e: Marko Lopu{ina
u Tragovi Srba {irom sveta su duboki i trajni. Bez obzira {to su ih brisali Albanci, Turci, Grci, Bugari, Makedonci, Nemci i Austrijanci, oni i daqe postoje. Svet je neke srpske tragove stavio pod svoju posebnu za{titu
Srbi imaju svoje brojne spomenike kulture u 40 zemaqa sveta. Srpska ba{tina je sa~uvana u dr`avama u kojima ima na{ih doseqenika, iseqenika, gastarbajtera i predstavnika Republike Srbije. O wima brinu pre svega na{e institucije i na{i qudi, a potom i doma}ini, vlast tih stranih zemaqa.
Neke od tih spomenika srpske kulture su i podigli stranci u znak po{tovawa srpskog naroda, kao, na primer, hramove u Rusiji, SAD i Kanadi ili srpska grobqa u Gr~koj, Severnoj Makedoniji, Nema~koj. Te{ko je nabrojati sve te za{ti}ene memorijale srpskog porekla, ali ose}am potrebu da istaknem one spomenike koji su pod posebnom za{titom stranih dr`ava i sveta kao veliko kulturno nasle|e.
VARO[KI MANASTIR
Gradili su ga kraq Vuka{in i kraq Marko (Kraqevi}) Mrwav~evi} nadomak Prilepa. Sastoji se od crkve Svetog Arhangela Mihaila i dva manastirska konaka. Godine 1998. manastir je obnovqen. Masovno je pose}en od strane vernika, jer se tu ~uva deo mo{tiju Sv. Kozme i Damjana. Jedan je od najlep{ih i najzna~ajnijih spomenika kulture i verskih centara u S. Makedoniji. Stavqen je pod za{titu dr`ave Severne Makedonije kao spomenik kulture.
NEBESKA PRESTONICA
KAJMAK^ALAN
Vrh planine Nixe smatra se spomenikom srpske tradicije i nebeska prestonica. Nalazi se pored granice Gr~ke i Severne Makedonije. Na 2521 metru nadmorske visine i danas stoji spomenik koji podse}a na veliku bitku u kojoj su srpski vojnici porazili Bugare 1918. i otvorili vrata povratku Srpske vojske u zemqu. Na vrhu Kajmak~alan kraq Aleksandar Kara|or|evi} postavio je spomenik palim junacima. Pored je zvonik sa Pupinovim zvonom, koje je veliki nau~nik poklonio u znak se}awa na seni palih junaka. Tu je i urna u kojoj se nekada nalazio pepeo velikog srpskog prijateqa Ar~ibalda Rajsa. Spomen-kompleks Kajmak~alan je podignut 1928. godine. ^inili su ga srpska spomen-kapela, kosturnica, crkveni dom, bolnica dr Rajsa i stra`arska ku}ica. Vremenom je ovaj kompleks uru{en. Spomeni~ni kompleks na Kajmak~alanu za spomenik kulture je progla{en u vreme Jugoslavije re{ewem br. 1, od 5. januara 1953. Danas sa tim statusom postoji u dr`avi Severna Makedonija.
MANASTIR BEZDIN
Gradili su ga 1539. „bratija i hristijani”. Posve}en je Velikoj Gospojini. Nalazi se u Pomori{u, u rumunskom okrugu
Spomen-kompleks Kajmak~alan je podignut 1928. godine, danas se nalazi na teritori9ji Severne Makedonije
Arad. Zna~ajno je upori{ta srpskog pravoslavqa iz kojeg je poteklo 13 arhijereja. @ivotopis u manastirskoj crkvi je oslikan 1592. godine. Obnovili su ga Jovan Popovi} Tekelija i wegov brat Ostoja Tekelija. Stefan Teneckij, ikonopisac aradski je darivao ikone. U Bezdinu je ~udotvorna ikona Bogorodice, koji su vernici ukra{avali svojim darovima. Narednih decenija postavqena su nova zvona i kelije. Godine 1887. aradski slikar Frank Gostin~ar oslikao je manastirsku kapelu. Stavqeni su mermerni podovi. Obnovqena je Biblioteka i mona{ka arhiva sa 400 kwiga, koje je o{tetio Veliki rat.
Arhimandrit Stefan Nikoli} je manastir 1921. obnovio. Proradila je Mona{ka {kola. Akademski slikar Stevan Aleksi}je darivao dela: “Tajna ve~era”, “Vavedewe Presvete Bogorodice”, “Uspewe Presvete Bogorodice”, “Sveti Simeon” i “Sveti Sava” za ukra{avawu sve~ane trpezarije.
Rumunija ga je proglasila za za{ti}eni spomenik kulture 1953. Tada je u Bezdinu otvorena Poja~ka {kola, koja je prerasla u Srpsku bogosloviju. Zalagawem vladike Lukijana u Bezdinu se organizuje letovawe Srba u~enika, koji pose}uju svakodnevna bogoslu`ewa, u~e duhovne pesme i sli~no, pod nadzorom sve{tenika, {to hram ~ini posebno aktivnim.
SRPSKE IKONE
U ARHANGELSKOM SABORU
Car Ivan Vasiqevi~ ^etvrti je vladao 37 godina (1547-1584). U Rusko carstvo uveo je kult srpskog svetiteqa Rastka Nemawi}a – Svetog Save. Sam car nadahnuo je svoje istorijske naslednike, vladare carske Rusije da u najzna~ajnijoj ruskoj crkvi svih vremena Arhangleskom saboru u Kremqu, uz najve}e ruske svece stoje Sveti Sava, Sveti Simeon Miroto~ivi i Sveti car Lazar. Ikona trojice svetih Srba se nalaze u delu koji se odnosi na vladarske prethodnike cara Ivana Groznog, jer su i oni duhovno bili povezani sa Srbima.
Manastir Bezdin izgra|en je 1539. godine. Posve}en je Velikoj Gospojini. Nalazi se u Pomori{u, u rumunskom okrugu Arad
Ikona Svetog Save, wegovog oca Simeona i cara Lazara, ra|ena je do 1666. godine u vreme vladavine cara Alekseja Prvog iz dinastije Romanovih. Ovi sabirateqi srpskih zemaqa, naslikani su u puno}i svoje bo`anske misije kao ideali ruskih careva i “Svete Rusije”. Zanimqivo je da je jedini svetac koji je u hramu dva puta naslikan upravo Sveti Sava, koga je car o~ito iskreno po{tovao. I ne slu~ajno, grob sa telom cara Ivana ^etvrtog Vasiqevi~a nalazi se u Arhangelskom Saboru moskovskog Kremqa, pored ikona svetih Srba. Zbog ikona i fresaka izuzetne umetni~ke vrednosti, me|u kojima su i tri srpskih prosvetiteqa, Arhangelski sabor je ima status ruskog spomenika nacionalne kulture.
MARKOVO GROBQE
Na be~kom Grobqu Svetog Marka Srpska parcela nalazi se u Grupi 68b. Ovde su sahrawivani najzna~ajniji be~ki Srbi svog vremena, po~ev{i od Vuka Karaxi}a, wegove `ene i dece, pa sve do ~lanova kraqevskih porodica Obrenovi} i Kara|or|evi}. Na gradskom grobqu su bili nadgrobni spomenici Aleksandru Kara|orevi}u, knezu Srbije i knegiwi Persidi. Usled aneksione krize 1908. godine i Carinskog rata tela kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, oca kraqa Petra Prvog i telo kwegiwe Perside iz Be~a sahrawena su na Markovom grobqu. Posmrtni ostaci kneza i knegiwe stigli su u Srbiju 28. decembra i sahraweni u Topoli. Ovo je najstarije o~uvano be~ko grobqe, a danas je spomenik kulture pod za{titom dr`ave Austrije. Prigodom ga pose}uju predstavnici Ambasade R. Srbije, SPC, Saveza Srba i Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, ogranak u Be~u da odaju po~ast srpskim velikanima.
BEOGRADSKI TEATAR
Englesko pozori{te u gradu Konvertiju nosi srpsko ime ve} 68 godina. Sagra|eno je 1958. godine tokom rekonstrukcije grada nakon Drugog svetskog rata. Ime
Beograd je dobio u znak zahvalnosti prestonici Srbije na donaciji drva za gra|u, koja su iskori{}ena za izgradwu dvorane. Pozori{te je renovirano 2007. godine i sa preko 1000 mesta u auditorijumu va`i za najve}i teatar u Velikoj Britaniji. Nalazi se pod za{titom dr`ave.
CRKVA SV. SPIRIDONA ^UDOTVORCA
Hram (ital. Tempio serbo-ortodosso della Santissima Trinita e di San Spiridione) je srpska pravoslavna crkva, koja se nalazi na trgu Ponte Roso u centru Trasta. Posve}ena je Svetom Spiridonu i Svetoj Trojici. Izgradwa je po~ela 1861. na mestu starog prvobitnog hrama, a zavr{ena 1869. Arhitekta je bio Karl Ma~akini, ~iji je rad na ovoj crkvi inspirisan vizantijskom tradicijom. Na severnoj fasadi, okrenutoj ka kanalu Grande nalazi se mozaik Arhan|ela Mihajla, a iznad wega dva mozaika Svetog Atanasija i Svetog Grigorija Nazijanzina. Crkva je kao spomenik kulture u Italiji za{ti}ena od strane dr`ave. Ima Crkveni muzej i biblioteku sa hiqadu registratora istorijskih dokumenata, Srpsko grobqe od 1785. godine, Crkveni hor od 1837. godine, Srpsku {kolu „Jovan Mileti}“. Crkvena op{tina i hram su dobitnici 2016. godine Srebrnog pe~ata, najve}eg priznawa grada za izuzetan doprinos razvoju Trsta.
SVETI VASILIJE U HELSINBURGU
Parohija Svetog Vasilija Velikog u {vedskom gradu Helsinborgu formirana je 1990. Srpski hram uvr{ten je kulturno dobro i ba{tinu grada Helsinborga. Redovno ga pose}uju studenti teologije i umetnosti iz [vedske i turisti. U parohiji godi{we ima 36 ven~awa, kr{teqa i opela. Aktivno je Kolo srpskih sestara „Prepodobna mati Paraskeva”, Srpska {kola sa folklrnom i horskom sekcijom, kao i Srpska biblioteka.
(Kraj u slede}em broju)
Englesko pozori{te Beogradski Teatar u gradu Konvertiju nosi srpsko ime ve} 68 godina Hram Svetog Spiridona, koji se nalazi na trgu Ponte Roso u centru Trsta, Italija
Kaliwingrad - zna~ajna strate{ka ta~ka Rusije
Za Kaliwingrad se mo`e re}i da predstavqa jednu od najzanimqivijih geopoliti~kih anomalija savremene Evrope – rusku enklavu potpuno okru`enu teritorijama ~lanica NATO-a. Ovaj grad, nekada poznat kao Kenigsberg, centar nema~ke kulture i rodno mesto filozofa Imanuela Kanta, danas je vojna tvr|ava Rusije na Balti~kom moru ~ija je strate{ka va`nost dramati~no porasla u kontekstu sukoba u Ukrajini i narastaju}ih tenzija sa Zapadom.
Kaliwingrad, udaqen 1.256 kilometara od Moskve, administrativni je i ekonomski centar zapadne ruske Kaliwingradske oblasti i ruska enklava u srcu Evrope, dok istovremeno predstavqa prestonicu najzapadnije regije Rusije.
Kaliwingradska oblast vrlo je zanimqiva ve} prilikom pogleda na mapu –ona se nalazi izme|u Poqske i Litvanije, te se samim tim ne grani~i sa Ruskom Federacijom, iako je wen zvani~ni deo.
Ova enklava nema kopnenu granicu sa svojom mati~nom teritorijom, ve} se do matice sti`e avionima „Aeroflota” i drugih ruskih avio-prevoznika.
Kaliwingrad nije tipi~an ruski grad, on je po svemu poseban jer se nekada nalazio u Nema~koj. Rusija je Kaliwingrad dobila Potsdamskim ugovorom 1945.godine, podelom podru~ja Nema~ke.
Ovaj grad je lu~ki – izlazi na Balti~ko more i predstavqa va`nu geopoliti~ku rusku ta~ku, u potpunosti okru`en dr`avama koje su ~lanice NATO pakta.
Prve kom{ije su Poqska i Litvanija, dok je grad po udaqenosti bli`i Berlinu i Pragu nego Sankt Peterburgu i Moskvi. OD OSNIVAWA DO 1945.GODINE
Grad je osnovan 1. septembra 1255. godine od strane vitezova Tevtonskog reda koji su na mestu staropruskog naseqa Tvangste izgradili tvr|avu. Ime Kenigsberg („Kraqeva planina”).
Kroz vekove, Kenigsberg je evoluirao od tevtonske tvr|ave do prestonice Vojvodstva Pruske, a zatim i provincije Isto~na Pruska. Godine 1724. tri sredwovekovna grada – Alt{tat, Knejphof i Lebeniht – ujedinila su se u jedinstven grad. Grad je postao intelektualni centar nema~ke kulture – tu je 1724. ro|en Imanuel Kant, a Albertina Univerzitet (osnovan 1544.) privla~io je nau~nike iz cele Evrope.
DRUGI SVETSKI RAT I PRSTEN TVR\AVA OKO KENIGSBERGA Kenigsberg je jedan od temeqa nema~ke dr`avnosti, imao je zna~ajan ideolo{ki zna~aj za militantne Nemce – upravo se ovde kovao pruski militarizam i skovani planovi za svetske ratove. Stoga nije slu~ajno {to je postao prestonica Isto~ne Pruske.
Kao isto~no upori{te Nema~ke uvek je bio spreman za odbranu. Svi su se se}ali kako su Rusi u{li u Kenigsberg tokom Sedmogodi{weg rata 1758. godine. Nekoliko godina pre izbijawa Drugog svetskog rata, nacisti su pretvorili Kenigsberg u neprobojno, dobro utvr|eno podru~je. Brojne tvr|ave, pretvorene u bunkere , protivtenkovski rovovi, podzemne komunikacije i tri odbrambene linije {titile su grad sa svih strana.
Od 1945. godine, odbrambena utvr|ewa Kenigsberga mogla su se podeliti na tri tipa. Prvi i najuo~qiviji bilo je 15 tvr|ava izgra|enih u posledwoj ~etvrtini 19. veka, koje su okru`ivale grad.
Bile su lepe na svoj na~in, ali vi{e nisu bile u potpunosti efikasne protiv oru`ja i opreme iz Drugog svetskog rata. Me|utim, bile su vredne kao neka vrsta „poja~awa” za sistem poqske odbrane. Istina, tvr|ave nisu mogle efikasno da
kontroli{u okolno podru~je niti da se efikasno bore protiv oklopnih vozila. Ali su mogle da sklone qudstvo i skladi{te municiju. Drugi tip utvr|ewa sastojao se od modernih struktura integrisanih u sistem — rovova, zemunica i stalnih vatrenih polo`aja. Oslawaju}i se na utvr|ewa, takva odbrana je postajala ja~a. I kona~no, tre}i tip utvr|ewa bile su ~vrste kamene zgrade kojih je bilo u izobiqu u gradu i wegovim predgra|ima. Kasarne, `elezni~ke stanice, fabrike – sve je to samo omogu}avalo Nemcima da vode gradsko ratovawe, kao {to su to ~inili u Staqingradu. Sudbonosni trenutak za Kenigsberg nastupio je krajem Drugog svetskog rata. Nakon te{kog bombardovawa od strane britanskog kraqevskog vazduhoplovstva u avgustu 1944. godine, kada je uni{teno 41% stambenog fonda i razorena istorijska sredina, grad je do`iveo kona~ni udarac tokom bitke za Kenigsberg u aprilu 1945. godine.
Bitka je trajala ~etiri dana (6-9. april) i predstavqala jednu od posledwih operacija na isto~nom frontu.
Sovjetske snage 3. beloruskog fronta
pod komandom mar{ala Konstantina Rokosovskog opkolile su grad jo{ u januaru 1945, a kona~ni juri{ po~eo je 6. aprila. Od 6. do 9. aprila 1945. godine, uprkos `estokom otporu nema~kog garnizona, uglavnom sastavqenog od Isto~nopruskih vojnika, pod komandom pe{adijskog generala Ota fon La{a, nadmo}ne snage nastupaju}e Crvene armije SSSR-a uspele su da juri{aju i zauzmu grad i tvr|avu Kenigsberg, koji su bili opkoqeni nekoliko meseci i smatrani neosvojivim. Uvidev{i uzaludnost daqe borbe, 9. aprila, u prisustvu parlamentaraca, general La{ je naredio predaju garnizona i obratio se nema~kim trupama putem radija, pozivaju}i ih da prekinu otpor. Zbog toga je Hitler osudio wega i wegovu porodicu na smrt u odsustvu. Nema~ki gubici su proceweni na 40.000–50.000 poginulih i 80.000–90.000 zarobqenih. KALIWINGRAD DANAS: STRATE[KI
ZNA^AJ ZA RUSIJU, ENKLAVA U OKRU@EWU NATO-A Kaliwingrad je danas jedna od najzna~ajnijih strate{kih ta~aka Rusije, posebno u kontekstu wegovog polo`aja kao ruske enklave okru`ene zemqama ~lanicama
NATO-a. Ovaj grad je pretvoren u jednu od najva`nijih ruskih vojnih baza u Evropi. Rusija je tamo rasporedila takti~ke raketne sisteme Iskander-M dometa do 500 km, koji mogu nositi i nuklearne bojeve glave.
Luka Baltijsk u Kaliwingradskoj oblasti je jedina ruska luka na Balti~kom moru koja je slobodna od leda tokom cele godine i predstavqa glavnu bazu Balti~ke flote Rusije. Ovo Rusiji omogu}ava kontrolu nad pristupom balti~kim dr`avama i Skandinaviji.
Rusija je u Kaliwingradu izgradila mo}ne sisteme protivvazdu{ne odbrane i obalne raketne sisteme koji mogu privremeno onemogu}iti NATO snagama pristup ovom podru~ju. Ovi sistemi predstavqaju zna~ajnu pretwu za odbranu balti~kih dr`ava koje su „zatvorene” iza Kaliwingrada
GEOPOLITI^KA DILEMA
Nakon pristupawa [vedske i Finske NATO-u 2024. godine, Kaliwingrad je postao jo{ izolovaniji — prakti~no je okru`en zemqama ~lanicama alijanse (Poqska, Litvanija, a sada i [vedska i Finska preko mora). To ga ~ini i strate{kim blagom i strate{kom rawivo{}u za Rusiju.
Suvalski koridor, uski kopneni prolaz izme|u Poqske i Litvanije {irok svega oko 100 km predstavqa jedinu kopnenu vezu balti~kih dr`ava sa ostatkom NATO-a. Rusija bi u slu~aju eventualnog sukoba mogla poku{ati da zauzme ovaj koridor i tako prese~e balti~ke dr`ave od alijanse, istovremeno povezuju}i Kaliwingrad sa savezni~kom Belorusijom.
MILITARIZACIJA
I SAVREMENE TENZIJE
Nakon po~etka Specijalne vojne operacije u Ukrajini pre ~etiri godine, strate{ki zna~aj Kaliwingrada dramati~no je porastao. Rusija je zna~ajno poja~ala vojno prisustvo u regionu, a oblast je postala centar vojnih ve`bi.
U ve`bama poput Zapad-2021, Kaliwingrad je bio doma}in pomorske komponente, dok se kopnene jedinice ve`baju u Belorusiji. Vojne aktivnosti obuhvataju i obuku snaga bezbednosti i specijalnih jedinica du` litvanske granice, {to odra`ava Moskvin oprezan stav prema Vilwusu i NATO-u uop{te.
Jun 2022. godine ozna~io je eskalaciju tenzija kada je Litvanija, u skladu sa sankcijama EU, blokirala tranzit robe iz Rusije prema Kaliwingradu preko svoje teritorije, {to je izazvalo o{tru rusku reakciju. Rusija sada ve`ba preme{tawe ratnih brodova sa raketama „cirkon” sa Balti~kog mora na unutra{we vode (Lado{ko jezero) kako bi sa~uvala slobodu kretawa u slu~aju blokade U odgovoru na rastu}u pretwu, NATO je organizovao Steadfast Defender 2024 – najve}e vojne ve`be od kraja Hladnog rata, sa u~e{}em preko 90.000 vojnika. Generalni sekretar Mark Rute upozorio je da }e NATO odgovoriti „razornim” udarcem na svaki ruski napad na ~lanice alijanse.
Ruski zvani~nici, ukqu~uju}i sekretara Saveta bezbednosti Nikolaja Patru{eva, upozorili su da NATO sprovodi „najve}e ve`be” kod ruskih granica i planira ofanzivne akcije „od Vilwusa do Odese”, ukqu~uju}i scenarije zauzimawa Kaliwingrada i blokadu balti~kih pomorskih pravaca.
Transformacija Kenigsberga u Kaliwingrad predstavqa jedan od najdramati~nijih primera demografske i kulturne transformacije u savremenoj istoriji. Od nema~kog centra prosvetiteqstva i kulture, grad je postao sovjetska, a zatim i ruska vojna tvr|ava.
Danas je Kaliwingrad uprkos geopoliti~kim tenzijama ekonomski razvijen grad sa populacijom od blizu 500.000 stanovnika i va`an industrijski i trgova~ki centar, sa razvijenom ribarskom industrijom koja datira iz sovjetskog perioda. Ima takav polo`aj da se nalazi u epicentru geopoliti~kih tenzija izme|u Rusije i NATO-a.
XEROM DEJVID SELINXER:
Citati iz romana
“Lovac u `itu”
„Dosta mi je od ega, ega i ega. Svog, i sva~ijeg drugog. Dosta mi je od toga {to svi `ele negde da stignu, urade ne{to druga~ije ili
zim, onda je to mo}no! Kako la`no zvu~i!“
„Ono sto zaista mo`e da me nokautira je kwiga
budu interesantni. To je odvratno.“
„Muka mi je od toga {to nemam hrabrosti da budem apsolutni niko.“
„@ivot i jeste igra. @ivot je igra koja se igra kako pravila zahtevaju.“
„Dosta mi je toga da mi se neko samo svi|a. Molim se Bogu da upoznam nekoga koga }u i po{tovati.“
„Ako postoji re~ koju mr-
nad kojom, kada je pro~itate, po`elite da autor te kwige bude va{ bliski prijateq i da ga mo`ete pozvati telefonom kad god vam to padne napamet. To se, me|utim, ne doga|a naro~ito ~esto.“
„Qudi uvek misle da govore apsolutnu istinu.“
„Nije podnosio da ga neko naziva idiotom. Ni jedan idiot ne podnosi da ga neko tako i naziva.“
„Stalno govorim drago mi je {to smo se upoznali qudima koje mi uop{te nije drago da upoznam. Ako ho}e{ da ostane{ `iv, mora{ da govori{ takve stvari.“
„To je zanimqivo. Dovoqno je da ka`e{ ne{to {to niko ne razume i svi }e biti spremni da urade ba{ sve {to po`eil{.“
„Qudi uvek aplaudiraju iz pogre{nih razloga.“
„Ako uradi{ ne{to stvarno dobro, onda, posle nekog vremena, ako ne pazi{, po~ne{ time da se razme}e{. I vi{e nisi tako dobar.“
„Potrudi se da se ven~a{ sa nekim ko }e se smejati istim stvarima kao i ti.“
„Odre|ene stvari trebale bi ostati kakve jesu. ^ovek bi trebao imati mogu}nosti da ih zatvori u jednu od onih staklenih virtina i da ih ostavi da stoje.“
SLOBODAN ESKI]: Lepiwa
Ksenija je ustala vrlo rano. Testo koje je umesila u toku no}i ve} je bilo dovoqno naraslo. Zalo`ila je furunu, pevu{e}i neke ve} davno zaboravqene pesme. Ubacila je hleb i po~ela da postavqa sto. Za ovu posebnu priliku kupila je nov stolwak. Posle mnogo godina dolazi joj sin iz Australije sa svojim sinovima. Znala je koliko voli lepiwu na plotni, poga~u iz rerne, oblande i puslice. Sve je to pripremila ne ose}aju}i teret svih prohujalih godina – nedavno je napunila devedeset. ^etrdeset godina ~eka ovaj susret. @ao joj mu`a koji je nedavno preminuo.
Smederevac je veselo pucketao, sarma se kr~kala, tek izva|eni hleb iz furune mirisao je na `ivot. Po obe}awu, stigli su oko podneva. Ksenija gleda sa nevericom. To nije wen Mihailo, jak i ple}at ~ovek. Ispred we stoji oronuli starac, ispijen i bleduwav. Unuci, ve} u zrelim godinama, ne znaju jezik. Ne jedu ni{ta, oni to ne vole, a Mihailo ne sme zbog zdravqa. @ure kod nekog u Pirot.
Predve~e odlaze. Na stolu sve stoji netaknuto. Do duboko u no}, Ksenija dr`i lepiwu i natapa je suzama.
BIQANA JAKOVQEVI]:
Dogovor
Stariji bra~ni par ulazi u prodavnicu sa akcijskim cenama.
„@elimo da pogledamo krevet“, rekla je gospo|a.
„Na akciji su kreveti za jednu osobu. Dva kreveta su osamdeset hiqada dinara.“
Put ka samom sebi
Ponekad silazim a ponekad se pewem do samog sebe.
Retko sam u istoj ravni sa samim sobom.
Naj~e{}e, me|utim, niti se
pewem niti silazim; jednostavno – stojim tu gde jesam i ignori{em se. Nije to nimalo lako, ali je daleko lak{e od neprestanog
sila`ewa ili uspiwawa.
De{ava se, tako, popnem se ili si|em, i tek {to se pred samim sobom zadihan zaustavim, kad – ja vi{e nisam tu. Treba se iznova pewati ili silaziti.
Odavno je to, ako je ikada i bilo, prestalo da mi bude zanimqivo.
I odavde gde obi~no jesam pru`a se odli~an pogled na mene. To mi je dovoqno da znam da me treba izbegavati.
I izbegavam se koliko mogu. Ali, budu}i da savr{eno samoizbegavawe nije mogu}e, katkad sam primoran da pregazim poneki stepenik, u ovom ili onom smeru. Zavisno od toga da li se u datom trenutku nalazim ne{to iznad ili ne{to ispod svoje trenutne pozicije.
Ako se sopstvena pozicija ikako, me|u svim ostalim sopstvenim pozicijama, mo`e pouzdano utvrditi. IVAN TOMI]:
„Bra~ni krevet nas interesuje“, odgovorio je gospodin, „vi{e od pedeset godina spavamo zajedno.“
„Zato vam i nudim pojedina~ne krevete. Sigurno hr~ete i pu{tate gasove u toku no}i. Boqe je da spavate u zasebnim sobama. Ako ipak `elite bra~ni krevet, cena je sto hiqada dinara.“
Uvre|eni, u{li su u radwu preko puta i pitali za krevet.
„U ponudi imamo izuzetno kvalitetan bra~ni krevet koji smo nazvali Zauvek zajedno. Naziv simbolizuje ve~nu qubav i uzajamno pomagawe. Udoban krevet omogu}uje dobar san i odmor u toku no}i. Cena je dvesta hiqada dinara.“ Par se ne`no uhvatio za ruke. „Uze}emo.“
Qubazna prodava~ica je telefonirala prvoj prodava~ici: „Bravo! Drugi od jutros. Dobija{ svojih pedeset procenata.“
[ta }e biti s NIS-om posle
Orbanovog poraza na izborima
[ta }e biti sa prodajom ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije ma|arskom MOL-u, nakon {to je odlaze}i premijer Ma|arske Viktor Orban izgubio na izborima, kao i {ta }e sada po pitawu NIS-a uraditi Peter Ma|ar, glavno je pitawe koje se name}e. Sagovornici Nove su podeqeni: dok jedni ka`u da pobeda Ma|ara ne}e previ{e uticati na `equ MOL-a da kupi NIS, ali da bi mogla da ima uticaj na druge me|unarodne ~inioce, drugi ka`u da od tog posla nema ni{ta.
„[ta }e biti s ku}om?”, replika je legendarnog Bate Stojkovi}a u „Maratoncima”, koja se sada mo`e upotrebiti u praksi, u pitawu - {ta }e biti s NIS-om, nakon {to je Viktor Orban, doju~era{wi premijer Ma|arske, izgubio na izborima. Jer, Orban je zajedno sa Putinom i Trampom ~inio bazu za dil kojim je ma|arska dr`avna naftna kompanija MOL trebalo da kupi rusko-srpski NIS.
Glavni broker novosadske firme Momentum Securities Nenad Gujani~i} ka`e za Nova.rs da je Orbanov poraz scenario koji je realno bio o~ekivan iz prostog razloga.
Me|utim, time je neizvesnost NIS-a jo{ ve}a.
„Ankete su pokazivale da je velika verovatno}a da }e do}i do promene vlasti, pa ne mo`emo re}i da je postojala neizvesnost oko toga. Me|utim, neizvesnost koju smo imali oko NIS-a sada je samo pove}ana iz prostog razloga {to je nepoznato kako }e nova vlast uticati na sve te strate{ke odluke koje je Orbanova vlada realizovala u pro{losti, odnosno da li }e ti neki projekti biti preispitivani, da li }e biti revidirani”, smatra sagovornik Nove.
Nesporno je, dodaje on, da je posao oko NIS-a generalno dobar za ma|arsku vlast.
„Ako posmatramo racionalno, vrlo lako mo`e da se desi da se postupak kupovine ruskog udela u NIS-u nastavi bez obzira na sve okolnosti sa ma|arske strane. Mislim da je ve}e pitawe {ta }e tu raditi ruska strana. Pitawe je da li }e se ona povu}i u ~itavom postupku jer prodaja ma|arskoj dr`avnoj kompaniji u kojoj vlada Orban je jedan splet okolnosti, dok je ovo sada ne{to sasvim drugo”.
[TA ]E URADITI RUSI
Nagla{ava da se novi premijer Peter Ma|ar ne}e premi{qati da li da nastavi kupovinu, ali da je ve}a nedoumica kakav potez }e povu}i Rusi.
„Svi znamo da je ruska strana nevoqno u{la u taj proces i da
Gra|ani Nema~ke
i Austrije se protive ulasku Srbije u EU
Gra|ani Nema~ke i Austrije ve}inski se protive pro{irewu Evropske unije, a me|u kandidatima sa najni`om podr{kom su Srbija i Kosovo, prenosi Doj~e vele pisawe Frankfurter Algemajne cajtunga (FAZ).
List se poziva na istra`ivawe Eurobarometra iz septembra 2025. i navodi da u Evropskoj uniji 56 odsto ispitanika podr`ava pro{irewe, u Nema~koj i Austriji pro{irewe podr`ava 49, odnosno 45 odsto gra|ana, a u ^e{koj i Francuskoj 43 odsto.
List navodi da je odbijawe pro{irewa delom povezano sa lo{im imixom kandidata i da se kandidati ~esto do`ivqavaju kao zemqe koje vi{e uzimaju nego {to daju.
Kada bi se EU {irila na Norve{ku ili Island Austrijanci i Nemci bili bi „za”, ali samo 25 odsto Austrijanaca podr`ava ulazak Bosne i Hercegovine u EU, {to je najvi{i procenat podr{ke prema onima ~ije ~lanstvo se ne `eli.
Ulazak Crne Gore, Severne Makedonije i Ukrajine podr`ava 20 odsto, naveo je autor teksta Mihael Martens i dodao da Albanija ima 17 odsto podr{ke, Moldavija 16, a Srbija i Kosovo 15. U tekstu se navodi i da su rezultati posebno nepovoqni za Crnu Goru, koju Evropska komisija predstavqa kao lidera me|u balkanskim kandidatima.
oni, na kraju krajeva, prinudno prinudno prodaju tu kompaniju”. Tu je i tre}a strana - Amerikanci, podse}a on.
„Na kraju krajeva imamo i tre}u stranu, a to je Amerika koja je prili~no bez razloga odugovla~ila ovaj postupak. Jo{ 19. januara potpisan je ugovor o kupoprodaji, a tek dva meseca kasnije dobili smo takozvano zeleno svetlo. O~igledno da tu kalkuli{e i ameri~ka strana i vrlo verovatno da ona koristi prodaju. E sad, NIS nije toliko bitan, koliko prodaja imovine Lukoila koju ~uvaju kao adut u nekim pregovorima koji }e pre ili kasnije uslediti oko zakqu~ewa rata u Ukrajini. Tako da i ameri~ka strana tu kalkuli{e. Naravno, prostor je dodatno pove}an sa ovom promenom vlasti, tako da za nas je svakako najboqi scenario da se to {to pre zavr{i i da se ta neizvesnost koliko je mogu}e ranije zavr{i”, isti~e Gujani~i}. Urednica magazina „Biznis” Radojka Nikoli} koja pomno prati situaciju oko Naftne industrije Srbije, ka`e za Nova.rs da je za Srbiju najva`nije da se situacija sa NIS-om okon~a, kako bi kompanija mogla normalno da radi. Me|utim, cela stvar se komplikuje zbog poraza Viktora Orbana i gubitka mesta premijera jer je on „bio voqen”. „Obe strane u~esnice u po-
stupku sa NIS-om - ameri~ki OFAC, odnosno Amerika s jedne strane i s druge strane Rusija kao vlasnik NIS-a, obe su podr`avale Orbana. Prema tome, poraz Orbanov posredno mo`e da uti~e, ne mora da zna~i, ali zaista mo`e da uti~e i na situaciju sa NIS-om, tako {to s jedne strane Amerika mo`e da uti~e na taj proces, iako znamo da je ameri~ka administracija, pogotovo kancelarija OFAC nezavisna u svom radu. Mogu}e je, ne mora da se dogodi, ali mogu}e je da implikacije budu i sa strane ameri~ke administracije da se uti~e na taj proces, a na koji na~in, te{ko je predvideti”, smatra Nikoli}. S druge strane, dodaje ona, za Srbiju je opasnije ako ruska strana ote`a prodaju NIS-a odnosno ne `eli da ga prodaje.
„Mi znamo od samog starta da je ruska strana veoma nevoqno u{la u ceo proces, vi{e da nama u~ini uslugu da se ta situacija razre{i. Oni su hteli da zadr`e kompaniju koja je ionako uspe{no radila. Mo`da oni sada
budu ote`ali ceo postupak jer vi{e idu na tu opciju da ne prodaju kompaniju, {to za nas mo`e da bude prili~no sa te{kim posledicama, jer NIS ne}e mo}i normalno da radi. A bez dotoka nafte spoqa, nafte za preradu, NIS ne mo`e da funkcioni{e. Da ne govorimo o ovim drugim segmentima na tr`i{tu, recimo to {to i daqe ne mo`e da se na NIS-ovim pumpama pla}a svim kreditnim karticama, nego samo Dinom i ostalo. To je samo deo tih poreme}aja u poslovawu i vidimo da je NIS zabele`io gubitke u pro{loj godini upravo zato {to radi u nenormalnim uslovima. Dakle, to su dve opasnosti koje su potencijalno mogu}e, {to opet ne mora da zna~i. Ako je ruska strana spremna za prodaju i ako su oni to definitivno odlu~ili, postupak }e se nastaviti”. Ako ameri~ka strana, odnosno OFAC ima zacrtan ceo hodogram kako }e se de{avati svi postupci vezani za prodaju NIS-a, on }e to i realizovati, ka`e sagovornica.
DU[ICA IZ ^A^KA PODELILA BOLNU PRI^U O VASKRSU ZA VREME BOMBARDOVAWA!
„Dok sam se spremala za poro|aj, javili su nam da }e ga|ati bolnicu“
Dok veliki praznik Vaskrs danas spremamo u miru, pre 27 godina i nije bilo tako. Nad Srbijom su padale NATO bombe, pa je umesto prazni~nog duha me|u narodom vladao strah, jer neprijateq nije mirovao ni tih svetih dana. Ipak, postoje `ene kojima su ti aprilski dani 1999. godine bili posebno te{ki, jer su se spremale za poro|aj dok su eksplozije odjekivale svuda okolo. Jedna od wih bila je i Du{ica Nikoli} iz ^a~ka.
Uo~i samog Vaskrsa koji je te godine bio 11. aprila Du{ici je bio zakazan carski rez sa ~etvrtim detetom, a tre}im sinom. Iako jedan od najlep{ih trenutaka, tada je bio obojen strahom i strepwom. - Na Veliki petak 1999. godine NATO agresori su bombardovali vi{e lokacija. Dok su mene spremali za carski rez, javili su da }e bombardovati i ~a~ansku bolnicu. U me|uvremenu mene su porodili carskim rezom. Dobila sam ~etvrto dete, najmla|eg sina, koji na dana{wi dan puni 27 godina. Umesto da ga|aju bolnicu, kako su najavili, ga|ali su ~a~ansku Slobodu. Nas kao porodiqe, koje smo bile na carskom rezu, preme{tali iz sobe u sobu, tra`ili su skloni{ta i sigurnija mesta i za nas i za bebe, prise}a se Du{ica za RINU. Dodaje da su tih dana svi zaposleni u ~a~anskoj bolnici bili u strahu, kao i pacijenti. Ali, kako ka`e, zahvaquju}i medicinskim sestrama i doktorima porodiqe su sa~uvane, i zdravstveno i od samog straha od bombardovawa. -U meni je bio veliki strah. Bila sam sre}na jer sam dobila ~etvrto dete, ali sam ose}ala i ogroman strah kao majka, jer mi je troje dece ostalo kod ku}e. Ne zna{ da li }e{ se ti vratiti iz bolnice `iv i zdrav, i ne zna{ da li }e{ zate}i svoju decu kod ku}e, jer je bombardovawe Slobode bilo u vi{e navrata. [estog dana sam iza{la iz bolnice, 16.
aprila. Kada sam odvela dete na prvu kontrolu u Dom zdravqa u ^a~ku, u me|uvremenu su javili da bombarduju most na Moravi, preko kog smo morali da se vratimo ku}i. Tako da su to zaista bili jako te{ki dani, kojih se i danas se}am sa nelagodom, rekla je Du{ica. Ipak, danas 27 godina kasnije, Vaskrs u porodici Nikoli} sprema se uz puno mira i qubavi. Porodica se tokom skoro tri decenije vi{estruko uve}ala.
- Moja beba ro|ena u ratu, sada je ve} o`ewen ~ovek i ima svoju porodicu. Ostala deca tako|e, tako da je ku}a puna unu~i}a i puna radosti. Jaja su danas ofarbana, ne{to sam farbala ja, ne{to snajke pa }emo svi zajedno da proslavimo Vaskrs u selu. Nema ve}e sre}e nego kad je mir u dr`avi i svako ko je pro{ao te te{ke momente to zna. Najva`nije je da smo zdravi i u miru, sve ostalo do|e i pro|e, poru~uje za kraj ova hrabra `ena.
Kada je po`ar po~eo da se {iri prema Hilandaru, iguman je, posle jednog celog dana provedenog u tihovawu, imao naitije, duhovni poziv da iznese Bogorodi~inu ikonu koja je po predawu sa~uvala biblioteku, riznicu, u 18. veku. Sa wom je oti{ao da izvr{i malo osve}ewe vode, na liniji fronta, vatre. Ovo je samo primer o kakvim se dragocenostima radi.
Ovako za Sputwik o posledwem velikom po`aru na Svetoj Gori u leto 2012. godine govori Milivoj Ran|i}, direktor Zadu`bine Hilandara. Te godine manastir je svojim zastupni{tvom sa~uvala Bogorodica Ute{iteqka tuge. Osam godina ranije Hilandar je stradao u katastrofalnom po`aru od koga se kona~no u potpunosti oporavio. Sada }e dobiti i adekvatnu riznicu pokretnog blaga. Izgradwa je upravo po~ela, ka`e Ran|i}:
„Istorijsko i umetni~ko blago Hilandara nije samo kulturno, ima i zna~aj koji je nemerqiv. Depo gradimo pod zemqom, kako ne bismo naru{ili vizuru manastira. U tome imamo apsolutnu pomo} dr`ave Srbije, odnosno wenih gra|ana, jer Hilandar je zadu`bina svih nas“.
ka`e Ran|i} i dodaje da }e vidqivi deo nove riznice biti uklopqen u ambijent.
Poduhvat ne}e biti jednostavan, ni jeftin, imaju iskustvo sa gra|evinskim radovima, znaju koliko je te{ko na poluostrvo doneti beton, pa i kamion. Sve mora da do|e brodom, {to je presudno za tempo radova, logisti~ki problemi su jedno od glavnih pitawa rada na Svetoj Gori. Ran|i} podse}a da na Atosu nema ni struje, zapravo, Hilandar sada ima odre|enu koli~inu koju sam proizvodi, pomo}u solarne elektrane. Wena izgradwa je tako|e bila poduhvat u izolovanom ostrvskom sistemu.
Izgradwom depoa, riznice, manastir }e imati prostor koji }e tehni~ki biti opremqen za svaki od posebnih predmeta koji su ovde vekovima. Na{ sagovornik ka`e da }e to biti muzeolo{ki ure|en sistem, jer riznica u manastirskom konceptu podrazumeva, ne samo za{titu kulturnog nasle|a, ve} `ivo blago - u duhovnom smislu.
„Svaka od tih stvari podrazumeva i deo sve{tenog predawa. Tu je ~uvenu zastava cara Du{ana, ikona koju je poklonio ruski car, koja se u jednom pismu wemu pomiwe kao najva`nija u manastiru, ne Trojeru~ica, koja je zaista
Iako je obnovqeno gotovo sve {to je stradalo u katastrofalnom po`aru 2004. godine, Republika Srbija je za obnovu Hilandara u ovoj godini izdvojila do sada najve}i iznos, vi{e od milion evra.
Ran|i} ka`e da su mnogi od poslova koji su zavr{eni u prethodne 22 godine bili izvan okvira planirane sanacije izgorelog, koja je bila glavni zadatak. Nije se radilo samo o vra}awu lepote manastiru, morao je da se osposobi za `ivot. A sve vreme se i razvijao, kao `iva svetiwa, u kojoj va`e mona{ka pravila i zakoni.
BLAGO HILANDARA NA SIGURNOM –POD ZEMQOM
Sledi izgradwa najmodernijeg podzemnog depoa, riznice za ~uvawe pokretnog kulturnog blaga. Tu }e biti pohraweno sve najva`nije {to Hilandar ~uva vekovima.
„Idemo pod zemqu i to je ve} samo po sebi plus, sa isto~ne strane gde je postoje}a riznica, neposredno pored pirga Svetog Save. Radovi su ve} po~eli, a prvi zadatak je obezbe|ivawe zidova isto~nog bedema i jame u koju }emo ukopati depo. Pod zemqom }e biti i prolaz prema postoje}im podrumima sada{we riznice. Dobi}emo ~etiri puta ve}u povr{inu. Bi}e na dva nivoa, a objekat ne}e biti u potpunosti pod zemqom, sa ju`ne strane }e se videti“,
Hirurzi Klinike za grudnu hirurgiju Univerzitetskog klini~kog centra Srbije u Beogradu su uspe{no obavili prvu transplantacijom plu}a u Srbiji a pacijent (42) se dobro oporavqa, objavila je Radio-televizija Srbije (RTS).
Direktorka Klinike za grudnu hirurgiju Maja Ercegovac je kazala da je transplantaciju ura|ena u saradwi sa timom Medicinskog univerziteta u Be~u. Zbog saradwe sa kolegama u Be~u, ~itav protokol –priprema, procena, hirur{ki rad, postoperativni tok –izgra|en je po uzoru na transplantacioni program u Be~u. Dr Slavi{a Ba{~arevi}, koji je boravio {est meseci na usavr{avawu u Be~u, opisao je poduhvat kao veliki iskorak srpskog zdravstva.
sve objekte. Svi zidovi su morali da budu u~vr{}eni, ali i sanirani. Tako|e, morali su da budu sanirani i uzroci po`ara, pomerawe i nestabilnost temeqa:
„I sve smo to radili za 3 odsto buxeta Notr Dama. Je li s nama sve uredu? Da li potcewujemo sebe? Ili na{e nasle|e vredi mawe? Ne, nego su qudi posve}eni i rade sa onim sa ~im mogu. Srbija je mala i skromna i mi obnovu moramo da radimo po principu da pri{tedimo, gde god mo`emo“.
najva`nija, a to je ve} svetogorska diplomatija, mali vizantizam. To je blago ve} u riznici, a blago je i izvan we, ne samo u crkvi, ve} i u paraklisima, malim crkvicama. I u manastirskim kelijama. Izraz riznica nije potpun, to je i riznica i arhiv i biblioteka, diplomati~ki spisi, pisma, gde je cela istorija. Tu }e biti i stara {tampana kwiga koja je sad na drugom mestu“.
OBNOVA NOTR DAMA - 32 OBNOVE HILANDARA Govore}i o zna~ajnim sredstvima koje je Srbija izdvojila za ovaj projekat prvi ~ovek Zadu`bine Hilandara ka`e da je za obnovu Notr Dama u Parizu izdvojeno 800 miliona evra, a Hilandara do sada ne{to vi{e od 23. Kona~an iznos bi}e u granicama planiranog, 25 miliona.
„Govorimo o tri odsto sredstava za obnovu Notr Dama. Kad uporedite razmeru {tete, a potrudio sam se da uporedim, na Notr Damu je izgorela krovna konstrukcija i krovovi su se obru{ili. To se i nama desilo. Ali nama su se i eta`e obru{ile. I da se razumemo, deo objekata koji se nama obru{io, nisu svi iz 1163. Delovi pojedinih su iz 1000. godine“, ka`e Ran|i} i dodaje da je igumenarija, jedan od najstarijih konaka koji u dowim eta`ama pripada prvobitnom Hilandaru.
On ka`e da su morali da obnove i te eta`e i da opreme
Ran|i} dodaje da su jedan od najve}ih resursa obnove qudi. Wihov besplatan rad za veliku srpsku svetiwu. Kopali su kanale, farbali skele, svi koji su `eleli da pomognu, anga`ovani su, iako nisu imali profesionalno iskustvo. Na ozbiqnim gra|evinskim i drugim poslovima, radili su profesionalci i za to bili pla}eni. Mnogi su u Hilandaru do~ekali i penziju.
PORODICA
OD 60 ^LANOVA
Manastir je ovih dana zamolio poklonike da mu se do kraja ove godine ne obra}aju sa molbom da ih primi. Sva mesta su popuwena do januara 2027. godine. Kapaciteti su veliki, obja{wava na{ sagovornik, ali postoji i deo mesta za goste koje manastir poziva iz poslovnih razloga, stru~wake, in`ewere, za{titare.
„Moramo budemo svesni da tamo danas imamo oko 60 monaha i isku{enika. Na to sve do|e najmawe 60 radnika, ima i dosta volontera. Zanimqivo je to posmatrati sa razli~itih stanovi{ta, tu pre svega ima vi{e generacija. Tu je velika, na{a najstarija duhovna porodica, koja postoji od kada je Hilandar osnovan i prenosi svoj unutra{wi duh sa pokolewa na pokolewe. Sada se obnovila, a imala je i svoje lo{ije trenutke“.
Obnovila se toliko da deo isku{enika spava izvan manastirskog kompleksa, {to nije primereno, ali jednostavno, trenutno ih ima vi{e nego {to manastir mo`e da primi, pa i gosti mogu da sa~ekaju dok se smeste oni ~ija je ku}a u kojoj neprestano te~e molitva, vi{e od osam vekova. Sveta carska srpska lavra se suo~ava sa novim problemom, odnosno cela Sveta Gora. U posledwe dve godine na ovom prostoru zabele`eno je hiqadu mawih zemqotresa. Bilo je i nekoliko ozbiqnih pomerawa tla, zemqotresa ja~ine izme|u 4 i 5 stepeni po Rihteru. Na rekonstruisanim objektima nema {tete, ali je obimna na dimwacima.
„Ovo je veoma kompliovana, vi{e~asovna operacija. Svako je znao svoju ulogu, na ~elu sa vrhunskim stru~wacima grudne hirurgije, anesteziologije, pulmologije i ostatkom medicinskog osobqa. Kqu~ svega je koordinacija, posve}enost i preciznost“, istakao je Ba{~arevi}.
Operacija je po~ela oko 18.00, a zavr{ena je u ranim jutarwim ~asovima, pi{e RTS.
Dr Marko Popovi}, koji je uzimao plu}a od donora, naveo je da iako sama operacija traje vi{e sati, woj prethodi vi{ednevna priprema – od momenta kada se sazna da postoji donor do samog momenta va|ewa plu}a.
„Pozitivna trema je bila ogromna kada smo prihvatili organ i kada smo shvatili da }emo spasiti jedan `ivot“, rekao je Popovi}.
Пише: Бранислав Станковић
NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“
(2)
u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju
PRECI VELIKOG NAU^NIKA NACIONALNI RADNICI:
Teslin otac u Pla{kom zavr{io bogoslovsku {kolu
Preci Nikole Tesle i po o~evoj i po maj~inoj liniji bili su ugledni qudi i nacionalni radnici, uglavnom oficiri i sve{tenici.
Me|u sve{tenicima bilo je monaha i episkopa. Wegov otac Milutin, ro|en je 3. februara 1819. godine u selu Radu~u, u kojem po popisu s po~etka XVIII veka ima tri porodice Tesla. Doma}ini tih ku}a bili su Bo`o, Mila{in i Stoijak. Milutin je kr{ten u pravoslavnom hramu u Radu~u, koji je sagra|en 1725. godine i posve}en Svetom proroku Iliji. Teslin deda po ocu, Nikola, bio je oficir. Slu`io je kao narednik u Napoleonovoj vojsci, jer je Vojna krajina od 1809. do 1813. godine bila pod francuskom vla{}u.
O wemu znamo i da se sa jo{ nekim grani~arima zbog gladi u Lici preselio u Srem odakle se vratio u Liku nakon dve godine. Nalazimo ga i me|u pretplatnicima kwige Frawe Juliusa Frasa „Topografija karlova~ke vojne krajine”, gde je upisan kao pretplatnik Gosp. Nikola Tesla, cestovni nadzornik. Imao je dva brata, i bio je o`ewen Anom, }erkom oficira Kalini}a, sa kojom je imao petoro dece, dva sina i tri }erke.
Milutinov brat Josif stekao je vojni~ko obrazovawe i postao oficir. Bio je u ~inu carskog kraqevskog satnika kapetana. Ostao je upam}en i kao vrstan matemati~ar, koji je napisao nekoliko kwiga iz ove oblasti, od kojih su se neke koristile kao uxbenici u vojnim zavodima. Vojni~ku karijeru okon~ao je u Petrovaradinu, penzionisav{i se u ~inu majora 1. novembra 1872. godine. Umro je u Sremskoj Mitrovici gde je i sahrawen. Bio je pretplatnik kwige pesama o juna{tvu Milo{a Obili}a - „Gusle Milo{eve ili Boj Srba u Ercegovini”, koja je objavqena u Pan~evu 1862. Wegov sin Milutin `iveo je sa porodicom u Rumi kao `elezni~ki inspektor. Bio je lo{eg materijalnog stawa i za pomo} se obratio bratu od strica Nikoli uputiv{i mu pismo u novembru 1892. godine u kojem mu pi{e:
„Ja sam sin pokojnog kapetana Josipa Tesle tako reku} moj papa i va{ otac Milutin bili su dva ro|ena brata. Oprostite daklem da se usimam slobodu vama pisati nevolem se snikim samerit, a najmawe s mojim bli`wim ro|akom. (...) Ja bi vas lepo molio dragi brati~, pru`ite va{u desnu ruku, na moju siroma{nu familiju, poma{ite mi malo, da mogu moju dece odraniti. Nemam nikakve fotografije od mene izvolite se sada sliku moga oca, kad budemu boqem stanu, da~u se smojim Dru`tvom fotografirati, pa ~u vam poslati. Ostajte mi sbogom, primite iskren pozdrav od mene i od moje familije - Va{ brati~ Milutin Tesla stra`ar u kolodvoru.”
Zavr{iv{i osnovnu {kolu u Gospi}u Teslin otac je {kolovawe nastavio u vojnoj {koli, koju je napustio zbog nespremnosti da podnese tvrdu vojni~ku disciplinu koja je bila u suprotnosti sa wegovom prirodom i karakterom. U Pla{kom }e upisati 1845. godine i zavr{iti bogoslovsku {kolu koja je bila sme{tena u ku}i vladike Lukijana Mu{ickog (17771837). Kao najboqeg |aka u generaciji, odmah po svr{etku {kolovawa, Milutina je u ~in |akona rukopolo`io
episkop Evgenije Jovanovi} i poslao ga u [tikadu, kod Gra~aca, za pomo}nika tamo{wem sve{teniku. Pred rukopolo`ewe Milutin se o`enio Georginom \ukom Mandi}, }erkom prote Nikole Mandi}a.
Iz [tikade, nakon nepune godine, preme{ten je u Sew, malu ali zna~ajnu srpsku crkvenu op{tinu na primorju. Sew Bijeli kako su ga Srbi zvali, proslavili su srpski uskoci me|u kojima se isticao, i koga je pesma opevala, Ivo Sewanin. Ni{ta mawe nije zna~ajan ni Nikola Juri{i} koji je pobedio Sulejmana Veli~anstvenog kod Kisega. Novosadska „Danica” 1861. pi{e: „Stoletna borba ni{ta im nahudila nije, ve} ih jo{ ve}im junacima na~ini. Stojan Jankovi}, Ilija Smiqani} i drugi junaci iz Ravnih Kotara, Sewa i Zadra na~ini{e od Dalmacije drugu klasi~nu zemqu srbsku, na koju Srbin pomi{qaju}i ose}a istu nasladu i ponos (...).” Sew je, uz morsku obalu, krasila kula Svetoga Save podignuta u XV veku kao deo gradskih zidina. Wu u svojim radovima pomiwu Vani~ek Franc i Dragutin Frani}. Kula je vi{e puta obnavqana, a nakon Drugog svetskog rata preimenovana je u Kulu [abac. U Sewu su ro|eni istori~ar Pavle Ri-
SELIDBA U SMIQAN
Na izmaku leta 1852. godine prota Milutin Tesla se sa porodicom seli u Smiqan kraj Gospi}a, gde je postavqen za administratora. ^etiri godine kasnije, 10. jula 1856, rodi}e mu se i drugi sin Nikola. Za stalnog paroha smiqanskog i ~lana konzistorijalnog imenovan je u julu 1857. godine. Nakon {est godina 1863. episkop Teofan @ivkovi} imenovao ga je za protu u Gospi}u.
1346. - U Skopqu je srpski kraq Du{an Stefan Nemawi} krunisan za cara. Istovremeno je progla{ena srpska patrijar{ija, a za prvog patrijarha Joanikije.
1850. - Umrla je francuska vajarka Mari Tiso, koja je 1802. osnovala londonski Muzej vo{tanih figura.
1867. - Ro|en je ameri~ki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt koji je 1903. s bratom Orvilom izveo prvi let avionom. Let je trajao 59 sekundi, a avion je preleteo 285 metara. Bra}a Rajt osnovala su 1909. kompaniju za proizvodwu aviona.
ter Vitezovi}, autor ~uvenog dela Serbia illustrate, i veliki Srbin katolik Lujo Bakoti}, pisac kwige Srbi u Dalmaciji, „od pada mleta~ke republike do ujediwewa.” Prota Milutin je u Sewu ostao do 1852. godine. @iveo je sa porodicom u vrlo oskudnim prilikama. Iako je nakon revolucije 1848. godine progla{ena verska ravnopravnost, polo`aj Srpske pravoslavne crkve i Katoli~ke i daqe se nije mogao porediti. Parohije i sve{tenstvo Srpske pravoslavne crkve izdr`avalo se prilozima ve}inom siroma{nih parohijana i u`ivawem malog poseda. Katoli~ke parohije, pored imetka koji je po pravilu bio ve}i od imetka pravoslavnih parohija, dobijale su i pomo} dr`ave koja je za pravoslavne redovno izostajala. Polo`aj pravoslavnog sve{tenstva nakon 1848. postao je jo{ lo{iji. Tim povodom u jednom svom obra}awu Milutin }e kritikovati i opomiwati Sewane. U vreme boravka u Sewu on je bio vi{e puta ozbiqno bolestan, naro~ito tokom 1850. i 1852. godine. U tim periodima mewao ga je Georginin brat Tomo Mandi}. U Sewu su ro|eni Nikolin brat Danilo i sestra Milka. Pored srpskog i crkveno-slovenskog, prota Milutin govorio je nema~ki i italijanski. Za onda{we prilike imao je ozbiqnu biblioteku koju su krasila dela srpskih i nema~kih stvaralaca. Prota Milutin bio je jedan od najpriqe`nijih i najpo{tovanijih srpskih sve{tenika u Lici. Bio je profesor veronauke u {koli u Gospi}u. Na razne na~ine zastupao je narodne i crkvene interese. U brojnim ~lancima objavqenim u tada{woj {tampi uporno se borio za srpsku stvar i poboq{awe `ivota srpskog naroda. ^lanke je najvi{e objavqivao u „Srpskom Dnevniku”, „Srbobranu” i „Sedmici”. Potpisivao ih je ili svojim imenom ili pseudonimima Rodoqub Pravi~i} i Rodoqub Srbi}.
l U slede}em broju: Majka Georgina \uka najstarija od osmoro dece sve{tenika
1889. - Ro|en je engleski filmski glumac, scenarista, re`iser i producent ^arli ^aplin. Karijeru je napravio u SAD, a 1952. emigrirao je u [vajcarsku gde je umro 1977. godine. Tokom 40 godina snimio je 75 kratkih i dugometra`nih filmova, a 1972. je dobio Oskara za `ivotno delo. („Svetlosti velegrada”, „Moderna vremena”, „Veliki diktator”, „Svetlosti pozornice”).
1944. - Savezni~ka avijacija bombardovala je Beograd u Drugom svetskom ratu. Poginulo je vi{e od 1.200 qudi, vi{e hiqada je raweno i povre|eno, a razoreno je 600 zgrada.
1947. - U luci Teksas u SAD poginulo je 580 qudi od eksplozije francuskog broda s amonijum-nitratom, komponentom ve{ta~kog |ubriva, posle ~ega su po`ar i eksplozije zahvatili lu~ka skladi{ta nafte.
1964. - Devetoro qudi u Britaniji osu|eno je na kazne zatvora od 25 do 30 godina zbog u~e{}a u „velikoj pqa~ki voza” 1963. Jedan od glavnih aktera „pqa~ke stole}a” Ronald Bigz uspeo je da pobegne iz zatvora i da stigne u Brazil, gde je `iveo do maja 2001. kada se predao Skotland Jardu.
1970. - Pod lavinom koja je zatrpala de~ji sanatorijum u mestu Salan{ u francuskim Alpima, poginule su 72 osobe.
1982. - Britanska kraqica Elizabeta proglasila je novi Ustav Kanade, na osnovu kojeg su prekinute posledwe kolonijalne veze te dr`ave s Velikom Britanijom.
1992. - Ko{arka{i beogradskog Partizana postali su prvaci Evrope pobedom u Istanbulu nad Huventudom iz Barselone sa 71:70 (40:34).
1996. - Biv{eg premijera Italije Betina Kraksija sud je, na osnovu optu`nice koja ga je teretila za korupciju, osudio u odsustvu na osam godina i tri meseca zatvora. Kraksi je pobegao u Tunis gde }e ostati do smrti.
2014. - Potonuo je ju`nokorejski trajekt sa 476 putnika, uglavnom u~enika sredwe {kole. Spasle su se 172 osobe, od kojih 13 ~lanova posade.
2023. - Nema~ka je ugasila posledwa tri aktivna nuklearna reaktora, uz obrazlo`ewe da se rizici nuklearne energije ne mogu kontrolisati, da okon~awe kori{}ewa nuklearne energije ~ini zemqu sigurnijom i izbegava daqe stvarawe nuklearnog otpada.
Oтац i majka Николе Тесле, Milutin i Georgina (\uka)
Pre 27 godina po~ela je bitka na Ko{arama, borba Davida i Golijata!
Pre 27 godine snage OVK, albanske vojske i NATO-a napale su rejon karaule Ko{are na jugoslovensko-albanskoj granici. Napad je bio silovit i iznenadio je Vojsku Jugoslavije.
OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela dubqe da prodre na Kosovo i Metohiju, {to je bio osnovni ciq napada. Vojska Jugoslavije imala je 108 poginulih, a OVK vi{e od 200. Podse}amo se teksta koji je nastao na osnovu svedo~ewa u~esnika Bitke za Ko{are u emisiji „Dozvolite…“ 2014. i 2016. godine, pi{e portal Radio televizije Srbije.
Oko 1.500 pripadnika OVK uz podr{ku albanske artiqerije, NATO avijacije i instruktora napalo je rejon karaule Ko{are na frontu {irine nekoliko kilometara rano ujutro 9. aprila 1999. godine.
KARAULA BILA STALNO
POD UDAROM NATO SNAGA
Do 9. aprila NATO nije ga|ao Ko{are, ali jeste druge polo`aje na jugoslovensko-albanskoj granici. Karula je locirana na obroncima Prokletija, nedaleko od \akovice i De~ana.
U tom trenutku na frontu je bilo ne{to vi{e od 100 pripadnika grani~nih jedinica Vojske Jugoslavije. Zbog `estokih napada iz vazduha, ali i diverzija OVK ve}a pomo} nije mogla odmah da stigne.
Procena vojnog vrha bila je da }e kopneni napad najverovatnije krenuti iz Makedonije gde se ve} nalazilo oko 16.000 vojnika NATO-a, a pretpostavke da }e glavni napad i}i preko Ko{ara nije bilo.
Taj deo teritorije bio je u zoni odgovornosti 125. motorizovane brigade koja je reorganizovala svoje jedinice, borila se sa teroristima OVK u Metohiji i stalno bila na udaru NATO-a, tako da od po~etka rata do 9. aprila nije uspela da se u potpunosti pripremi za zaustavqawe napada na Ko{arama.
KARAULA NAPRAVQENA
U DOBA SFR JUGOSLAVIJE
Drugog dana bitke, OVK je zauzela karaulu Ko{are {to su objavili svetski mediji. Me|utim, to nije bilo veliki uspeh jer je sama karaula okru`ena brdima i veoma nepovoqna za odbranu.
Sam objekat bio je vrlo luksuzan za vojne prilike i napravqen je u vreme JNA, na mestu dobro vidqivom iz Albanije, kako bi se demonstrirao visok standard socijalisti~ke Jugoslavije.
Posle pada karaule, stiglo je poja~awe od vi{e stotina pripadnika Vojske Jugoslavije iz pe{adijskih i specijalnih jedinica, tako da je linija fronta stabilizovana 19. aprila i nije bilo ve}ih pomerawa do kraja rata. Prislu{kivawem radio veza Vojska Jugoslavije je ustanovila da su artiqeriju i minobaca~e, veoma precizno navodili qudi koji su govorili italijanski i
francuski. Izvi|a~i su na neprijateqskim uniformama vi|ali italijanske, francuske, turske, britanske i oznake Armije BiH sa qiqanima.
BORBA „DAVIDA I GOLIJATA“
Na vrhuncu borbi Vojska Jugoslavije imala je oko 1.200 vojnika, a OVK, sa dobrovoqcima i albanskim jedinicama pet do {est hiqada. Snage OVK su ratovale u smenama, dok za VJ nije bilo odmora.
Velika koncentracija snaga na Ko{arama ko{tala je OVK napu{tawa mnogih polo`aja, jer je utvr|eno da su mnogo delovi granice sa albanske strane bili gotovo bez ikakve odbrane.
Vojska Jugoslavije nije mogla da koncentri{e ve}e snage zbog 24-~asovnog prisustva NATO avijacije, ali i veoma nepristupa~nog terena. Osim pe{adijskog naoru`awa VJ je koristila minobaca~e i haubice svih kalibara, kao i lansere raketa „Ogaw“ i „Orkan“.
Komandni kadar VJ je i pored iznenadnog napada vrlo brzo razradio odbranu fronta, jer su to bili {kolovani oficiri. Ve}ina vojnika je bila ve} po godinu dana u uniformi i bili su dobro uve`bani za borbu na frontu.
Sve to, pa i svest da ukoliko padne linija fronta na Ko{arama, kre}u mnogo ozbiqniji sukobi sa OVK i NATO, sa neizvesnim krajem, dr`alo je moral na visokom nivou.
Sa druge strane i pored velike stru~ne pomo}i NATO oficira, OVK je do tada napadala vojsku i policiju iz zaseda, nije imala ozbiqniju vojnu obuku za frontalno ratovawe – {to se i videlo tokom cele bitke.
CIQ NAPADA BIO UPAD
NA TERITORIJU METOHIJE
U napade se ukqu~ila i albanska vojska, prvo artiqerijom, a zatim i sa desetak tenkova, ali to nije bitnije uticalo na moral OVK.
Vojska Jugoslavije je ~esto i{la u napade po ledenoj ki{i, mrazu, magli i snegu dubine jedan metar i branila svaki polo`aj
do posledweg trenutka – {to je dodatno uticalo na pad morala kod neprijateqa.
Zanimqivo je i da je jugoslovenske strane granice teren bio te{ko prohodan i za qude, ali je VJ uspela da u jednom trenutku u borbu na frontu ubaci dva tenka T-55.
Wihovo pojavqivawe nije imalo realan zna~aj, ali je izazvao paniku i strah u redovima OVK.
Ciq napada~a, OVK, NATO-a i albanske vojske bio je da se prodre u Metohiju i da se snage Vojske Jugoslavije, do tada maskirane i dobro sakrivene, nateraju na otvorenu borbu u kojoj bi do izra`aja do{la tehnolo{ka prednost NATO avijacije, pi{e „RTS“.
Agresor je uspeo da zauzme svega teritoriju SRJ ~etiri kilometra u {irinu i u dubinu par stotina do hiqadu metara.
ROMI KAO
NAVAHO INDIJANCI
Tokom krvavih borbi na Ko{arama bilo je i mnogih bizarnih scena, u koje je te{ko poverovati. De{avalo se da qudi sa obe linije fronta zbog guste magle zalutaju u neprijateqske rovove i vrate se u sopstvene, a da ih niko ne primeti.
Pripadnicima VJ koji su se grejali pored vatre jednom prilikom je pri{ao ~ovek u vojnoj uniformi, seo pored wih i kada su ga posle nekoliko minuta pi-
tali iz koje jedinice on je odgovorio na albanskom. Taj pripadnik OVK je zarobqen, a utvr|eno je da se posle jednog od napada dugo skrivao u `buwu, ali je iza{ao kada je video vatru i qude.
Dvojica pripadnika Vojske Jugoslavije su po magli uspeli da u{etaju u neprijateqski rov, „zarobili“ te{ki protivavionski mitraqez i bezbedno ga doneli u svoj rov.
Zbog stalnog prislu{kivawa jedan rezervni oficir VJ se prisetio ameri~kih Navaho Indijanaca iz Drugog svetskog rata, i anga`ovao dvojicu Roma, pripadnika VJ, koji su na svom jeziku radio vezom navodili jugoslovensku artiqeriju i minobaca~e.
Do kraja rata NATO i OVK nisu uspeli da shvate o ~emu se radi, jer nisu razumeli romski jezik.
BITKA PRE BITKE
Rat je na karauli Ko{are po~eo mnogo pre 9. aprila 1999. godine, ta~nije u martu 1998. godine kada su i po~eli sukobi na KiM.
Iako je rejon karaule bio gotovo nenaseqen, u okolini su se nalazila etni~ki ~ista albanska sela, sa velikim brojem pripadnika OVK u wima.
Sama karaula udaqena nekoliko stotina metara od grani~ne linije na vidnom mestu, bila je laka meta i ~esto se de{avalo da teroristi sa grani~ne linije ispale rafal na karaulu i pobegnu.
^este su bile i zasede u kojima je stradalo nekoliko pripadnika VJ, a gotovo svakodnevna pojava poku{aja preno{ewa mawe ili ve}e koli~ine oru`ja i municije iz Albanije na Kosovo i Metohiju.
DOBROVOQCI
SA SVIH STRANA Glavninu grani~nih jedinica ~inili su vojnici na redovnom odslu`ewu vojnog roka koji su slu`ili vojsku od marta 1998. godine i imali su uglavnom po 19 ili 20 godina.
U Bici za Ko{are u redovima Vojske Jugoslavije borio se veliki broj dobrovoqaca iz zemqe i inostranstva. Osim Rusa – Kozaka iz padobranskih jedinica,
u redovima dobrovoqaca bili su qudi iz drugih evropskih zemaqa. Takozvani „internacionalni odred“ od tridesetak qudi ~inili su qudi iz zapadnog dela Ukrajine, Finske, [vedske, Danske, Holandije i po jedan [kot i Irac iz Velike Britanije. Wihovi motivi za ratovawe na strani Jugoslavije bili su avanturizam, antiameri~ka ose}awa, ali i `eqa za ratnim iskustvom. Wihova plata bila je simboli~na, odnosna ista kao za redovne vojnike.
Pri dolasku na front, strani dobrovoqci tra`ili da im se izda sertifikat da su u~estvovali u borbama oko Ko{ara, jer su sa takvom potvrdom mogli da dobiju 50 odsto ve}u mese~nu platu na rati{tima {irom sveta. Snage Vojske Jugoslavije u bici na Ko{arama 1999. godine ~inili su delovi 125. motorizovane brigade, 53. grani~ni bataqon, vojna policija iz Beogradskog i Kragujeva~kog korupusa, delovi 63. padobranske i 72. specijalne brigade i mawim delom dobrovoqci iz zemqe i inostranstva.
Komandant svih jedinica VJ na Ko{arama bio je potpukovnik Qubinko \urkovi}, a wegovi pretpostavqeni pukovnik Dragan @ivanovi} i general major Vladimir Lazarevi}.
U ovoj bici, sukobqene strane nisu kr{ile pravila i obi~aje ratovawa. Formalno, to je bila kopnena agresija iz Albanije na SRJ.
Poginulo je 108 pripadnika vojske i dobrovoqaca, a tela nekoliko vojnika nikada nisu izvu~ena sa granice.
Danas se na podru~ju karaule Ko{are nalazi oko 150 grobnica, poginulih pripadnika Oslobodila~ke vojske Kosova, ali se procewuje da je jo{ nekoliko desetina qudi iz redova OVK sahraweno u Albaniji, pi{e „RTS“. Bitka za Ko{are je zvani~no zavr{ena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a povukla sa Ko{ara. Povla~ewe je za razliku od drugih delova Kosova, proteklo bez ikakvih incidenata, a neprijateqi su jedni druge mirno posmatrali.
Ofarbali 200.000 jaja, sa najtvr|im se takmi~ili
na 36. Tucanijadi
Najve}i hri{}anski praznik Mokrin~ani su do~ekali sa oko 200.000 ofarbanih jaja, koja su vredne doma}ice pripremile na Veliki petak. Jaja sa najtvr|om quskom na Vaskrs imaju posebnu namenu. Sa wima se deca i odrasli takmi~e na popularnoj Tucanijadi.
Takmi~ewe je osmislio nekada{wi seoski lekar Bogdan Se|akov. Wegov kolega, stomatolog @iva Ladi~orbi}, nau~io je Mokrin~ane da po zvuku kuckawa quske o zube odrede koje je jaje najtvr|e:
- Najve}e {anse da odnese pobedu ima oblo jaje koje „sitnije tu~e“, poput kucawa u staklo. Ukoliko su to vi{i tonovi, onda je re~ o jajetu koje obe}ava da, uz malo sre}e i povoqan `reb, takmi~ar mo`e daleko da dogura - poja{wava za Kurir @ivica Terzi}, glavni sudija Svetskog prvenstva u tucawu farbanim jajima.
kojim pobedni~ko jaje raspolovi. Pravilo nala`e da ga nao~igled publike pojedu pobednik i glavni sudija i tako potvrde da je re~ o obi~nom koko{ijem jajetu. Sem no`a, neizostavan detaq je i sef. Od 14. Svetskog prvenstva uvedeno je pravilo da se jaja ~uvaju u sefu, kako bi se izbegle eventualne mahinacije, poput podmetawa maweg gu{~ijeg, pa~ijeg ili ve}eg mor~ijeg jajeta „filovanog“ voskom ili auto-gitom: - Pobednik je dobio 100.000 dinara, drugoplasirani 60.000, a tre}eplasirani 40.000 dinara. Stigli su gosti iz svih krajeva sveta, a me|u takmi~arima }e biti predstavnici [vedske, Nema~ke, BiH… Titulu pobednika brani Stevan Prodanov iz Mokrina. On je pro{le godine bio boqi od mla|eg brata Stefana. Nikada ranije bra}a nisu bila u finalu - kazao je Terzi} i podsetio da su jedne godine u finalu u~estvovali on i wegov otac Sava. OVAKO MOKRIN DO^EKUJE VASKRS
On naj~e{}e u ruci dr`i no`,
IVANA JE PO DRUGI PUT [AMPIONKA SVETA U TUCAWU USKR[WIM JAJIMA
Pobednica 36. Svetskog prvenstva u tucawu farbanim vaskr{wim jajima u Mokrinu je Ivana Prodanovi}, dok je titula u konkurenciji juniora pripala Du{anu Terzi}u. U potrazi za {ampionskim jajetom oboje su imali pomo} i podr{ku porodica, a kako ka`u glavne odlike tvrdog koko{ijeg jajeta su dobar zvuk i normalna veli~ina.
Titulu svetske {ampionke u tucawu farbanim vaskr{wim jajima ove godine u Mokrinu odnela je Ivana Prodanovi}, koja je u finalu bila boqa od Milivoja Radoj~ina. Me{tanka sela doma}ina manifestacije ve} je pobedila 2022. godine, a u priprema za takmi~ewe trajala je od po~etka godine, kada je sa ocem krenula u potragu za {ampionskim koko{ijim jajetom.
„Januara po~iwe da se tra`i jaje. Uglavnom se gleda da je dobar zvuk i da je jaje normalne veli~ine”, rekla je Ivana Prodanovi}, svetska {ampionka.
[ampionska titula ostala je u Mokrinu i u juniorskoj konkurenciji, jer je Du{an Terzi} pobedio Georgija Malen~i}a. Du{anu put do prvog mesta nije bio lak:
„Prvi put u~estvujem. Deda mi je pomogao da izaberem jaje, a birali smo celu zimu”, pri~a Du{an Terzi}.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Ima}ete situacije u kojima }ete morati da prilagodite svoj stav novim okolnostima, ali bez odustajawa od kqu~nih ciqeva. Na poslu se otvaraju vrata kroz osobu koja vas ranije nije prime}ivala, mogu}e je novo zadu`ewe. U qubavi se pokre}e tema zajedni~ke odgovornosti, pa se jasnije vidi ko koliko ula`e. Slobodni mogu da upoznaju nekoga u kratkom susretu, ali sa sna`nim utiskom.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Prakti~ne odluke su u fokusu va{eg nedeqnog horoskopa - sre|ivawe finansija, prostora ili planova za naredne mesece. Na poslu dobijate priliku da poka`ete pouzdanost kroz jedan konkretan zadatak koji tra`i strpqewe. U qubavi su nagla{eni mali svakodnevni gestovi, mawe re~i, vi{e dela. Slobodni Bikovi mogu da upoznaju stabilnu osobu u mestu gde provode skoro svaki dan.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Spremite se za poja~an tempo, vi{e poziva, sastanaka i izmena planova. Na poslu vam koristi brzina razmi{qawa, ali ne preska~ite va`ne detaqe u dokumentima ili prepiskama. U qubavi kre}e faza otvorenijih razgovora. Ne{to {to je do sada bilo izme|u redova, sada se jasno izgovara. Slobodni mogu da zapo~nu flert preko poruka koji iznena|uju}e brzo prelazi u vi|ewe u`ivo.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Pred vama su dani koji stavqaju fokus na privatni `ivot i ose}aj sigurnosti. Na poslu }e vam najvi{e prijati rad u miru ili iza kulisa, bez prevelike izlo`enosti. U qubavi je nagla{ena potreba za toplinom i podr{kom, mogu}e su teme vezane za dom, selidbu ili zajedni~ki prostor. Slobodni Rakovi mogu da upoznaju nekoga preko porodi~nih krugova ili kom{iluka.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Imate potrebu da se istaknete kroz sastanke, dogovore, prezentacije. Na poslu va{ glas mo`e da presudi u jednoj situaciji, ali vodite ra~una da ne preuzmete ulogu i sudije i izvo|a~a radova.
U qubavi vam prija vi{e kretawa i zajedni~kih aktivnosti, mawa je tolerancija na monotoniju. Slobodni mogu da zapo~nu interesantnu komunikaciju sa osobom koja se isti~e stilom.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Fokusirajte se na prakti~ne zadatke i finansijske odluke. Na poslu }ete umeti da uhvatite ritam i zavr{ite seriju mawih obaveza koje su se nakupile, {to vam otvara prostor za ve}e projekte. U qubavi se javqa potreba za predvidqivo{}u, tra`ite jasne dogovore umesto pri~e „vide}emo”. Slobodne Device mogu da dobiju poruku ili poziv od osobe koja ih je posmatrala du`e vreme.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Qudi vas vi{e prime}uju, bilo da je re~ o poslu, dru{tvu ili onlajn prostoru. Na poslu vam koristi {arm u kombinaciji sa jasnim stavom, naro~ito u kontaktu sa nadre|enima. U qubavi mo`e do}i do preokreta. Ne{to {to je delovalo neodre|eno, sada dobija jasan pravac. Slobodne Vage mogu da upoznaju nekoga ko im deluje potpuno druga~ije od prethodnih izbora.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Unutra{wi rad vas tera da preispitujete neke stare odluke i motive, ali na zreliji na~in nego ranije. Na poslu vam vi{e prija da planirate i strate{ki posmatrate situaciju nego da budete stalno u prvom redu. U qubavi se otvaraju teme poverewa, tajni ili onoga {to se ne govori naglas. Slobodne [korpije mogu da primete osobu koja ih intrigira svojom diskretnom pojavom.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Vi{e kontakata sa prijateqima, grupama i qudima sa sli~nim interesovawima. Na poslu se nagla{ava timski rad, pa kroz saradwu sa razli~itim profilima dolazite do boqeg re{ewa. U qubavi se pojavquje `eqa da budete i prijateqi i partneri u isto vreme. Slobodni Strel~evi mogu da upoznaju nekoga preko dru{tvenih mre`a ili grupnog okupqawa. Obratite pa`wu na noge.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Na poslu se otvara mogu}nost da preuzmete ozbiqniju ulogu ili odgovornost, ~ak i ako u startu deluje zahtevno. U qubavi mogu da se pokrenu teme statusa veze, planirawa budu}nosti ili uskla|ivawa sa poslom. Slobodni Jar~evi mogu da upoznaju zrelu, ambicioznu osobu preko poslovnog okru`ewa ili formalnog doga|aja. Obratite pa`wu na pritisak i potrebu za odmorom.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Idealni dani za u~ewe, kurseve, planirawe puta ili susret sa qudima iz drugih sredina. Na poslu je povoqno vreme za nove ideje, prezentacije i sve {to ukqu~uje tehnologiju ili inovacije. U qubavi vam prija da sa partnerom iza|ete iz rutine i probate ne{to novo, makar malu promenu u svakodnevici. Slobodne Vodolije mogu da upoznaju osobu kroz predavawa, onlajn edukacije ili put.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Akcenat na zajedni~ke resurse, dugove, ulagawa i emocionalnu razmenu. Na poslu mo`ete da uvidite gde ste potcenili ili precenili svoj doprinos, {to vas motivi{e da jasnije postavite uslove. U qubavi se produbquju teme bliskostiili idete iskreno dubqe ili postavqate granice. Slobodne Ribe mogu da osete sna`nu privla~nost prema osobi koja ih u isto vreme mami i zbuwuje.
Astronauti preleteli 1,2 miliona kilometara i vratili se na Zemqu posle leta oko Meseca
^etiri astronauta iz misije Artemida II bezbedno su se vratila na Zemqu nakon desetodnevnog leta oko Meseca, ~ime je okon~ana prva ameri~ka misija sa posadom u blizini Meseca posle vi{e od pola veka.
Posada u sastavu Rida Vajzmana, Kristine Koh, Viktora Glovera i kanadskog astronauta Xeremija Hansena sletela je kapsulom Orion spejskraft u Tihi okean kod obale San Dijega u 20.07 po isto~nom vremenu, nakon ponovnog ulaska u atmosferu koji je trajao gotovo 15 minuta.
Letelica je sletela uspravno uz pomo} tri padobrana, a spasila~ke ekipe su brzo stigle na mesto spu{tawa. Nakon provere bezbednosti, ~lanovi posade su jedan po jedan napustili kapsulu i helikopterom su preba~eni na transportni brod ameri~ke mornarice, gde su obavili prve medicinske preglede.
Tokom misije astronauti su preleteli ukupno oko 1.126.540 kilometara i postavili novi rekord za najve}u udaqenost koju su qudi pre{li od Zemqe - oko 406.769 kilometara, nadma{iv{i rekord posade misije Apolo 13.
Posada je tako|e postala prva koja je letela pomo}u NASA-ine rakete Spejs lon~ sistem. Astronauti su tokom preleta snimili fotogra-
fije suprotne strane Meseca, ukqu~uju}i kratersku topografiju, planine i drevne ravnice lave, {to }e pomo}i nau~nicima da boqe razumeju nastanak i razvoj Meseca. Uspe{an zavr{etak misije predstavqa va`an korak u okviru NASA-inog Artemda programa, koji ima za ciq povratak qudi na Mesec. Agencija planira da misija Artemida III bude lansirana sredinom 2027. godine, dok je slede}e sletawe na Mesec predvi|eno za 2028.
Ivana Prodanovi} pobednik Du{an Terzi} pobednik kod juniora
@eluda~na kiselina obavqa kriti~an posao: razla`e hranu i ubija {tetne bakterije. Ali kada je ima previ{e, ili kada dospe tamo gde joj nije mesto - u jedwak - po~iwu problemi. Taj poznati ose}aj pe~ewa iza grudne kosti, obi~no posle obilnog obroka ili kasno uve~e - goru{ica. Gotovo svaki odrastao ~ovek je bar jednom iskusio tu nelagodu. Ko je naj~e{}i krivac?
Hrana koju stavimo na tawir. Gastroezofagealni refluks, medicinski termin za ovu pojavu, poga|a milione qudi {irom sveta. I dok mnogi pose`u za tabletama, re{ewe je ~esto mnogo jednostavnije. Sve po~iwe na tawiru.
NAMIRNICE KOJE POKRE]U KISELU REAKCIJU
Nije svaka hrana ista za va{ stomak. Neke namirnice direktno poja~avaju lu~ewe `eluda~ne kiseline, dok druge opu{taju dowi ezofagealni sfinkter — mi{i} koji slu`i kao ventil izme|u jedwaka i `eluca. Kada taj ventil popusti, kiselina kre}e navi{e.
Masna hrana se nalazi na vrhu liste. Pr`ena piletina, pomfrit, ~ips — sve to usporava pra`wewe `eluca i produ`ava vreme tokom kojeg kiselina mo`e da napravi {tetu. @eludac mora da radi „prekovremeno” da bi razgradio velike koli~ine masti, a to zna~i vi{e kiseline, du`e zadr`avawe hrane i ve}i pritisak na sfinkter. Zar nije paradoksalno da hrana koja nam je najukusnija ~esto najvi{e {teti?
RECEPT
TAQATELE SA SPANA]EM
POTREBNO JE:
n 250 g taqatela
n 300-400 g spana}a
n 250 ml pavlake za kuvawe
n 180 g kisele pavlake
n 2 lovorova lista
n 2 ~ena belog luka
n ka{i~ica bibera i soli
n 1 ka{i~ica senfa
n ka{i~ica suvog biqnog za~ina
PRIPREMA:
U {erpu stavimo vodu i ka{i~icu soli. Ostavimo da prokuva.
U ve}i tigaw stavimo spana}, ka{i~icu soli i malo vode, na tihoj vatri dinstamo spana}.
Dodamo lovorov list i suvi biqni za~in, nastavimo sa dinstawem.
Zatim dodamo kiselu pavlaku i pavlaku za kuvawe, sve lepo ume{amo i kuvamo par minuta da sos postane kremast.
Dodamo biber, senf i beli luk, i ukuvamo sos 1-2 minuta. Na kraju dodajemo skuvane taqatele i prome{amo da ste sos lepo rasporedi.
Koja hrana podsti~e lu~ewe kiseline u `elucu?
Za~iwena jela predstavqaju drugi ozbiqan okida~. Qute papri~ice, ~ili sos, indijska i meksi~ka kuhiwa — kapsaicin u ovim namirnicama direktno iritira sluznicu `eluca i jedwaka. Kod nekih qudi ~ak i blago za~iwena hrana izaziva nelagodu, dok drugi toleri{u ja~e doze. Svako telo reaguje druga~ije, ali je mehanizam isti.
Citrusno vo}e i paradajz donose poseban izazov. Pomoranxe, limun, grejpfrut i paradajz sadr`e visok nivo kiselina koje dodatno sni`avaju pH vrednost u `elucu. Paradajz je podmukao jer se pojavquje u bezbroj oblika — kao sos za pastu, ke~ap ili nadev za picu — a svaki od wih nosi isti rizik za qude sklone refluksu.
PI]A KOJA
POGOR[AVAJU STAWE
Ono {to pijemo jednako je bitno kao i ono {to jedemo. Kafa je poznati pokreta~ kiseline. Kofein stimuli{e lu~ewe hlorovodoni~ne kiseline u `elucu, a istovremeno opu{ta ezofagealni sfinkter. To je dvostruki
udarac. I da, to va`i za espreso, filter kafu, pa ~ak i za odre|ene ~ajeve sa visokim sadr`ajem kofeina.
Alkohol deluje sli~no. Vino, pivo, `estoka pi}a — svi oni iritiraju sluznicu `eluca i pove}avaju produkciju kiseline. Studije pokazuju da je crveno vino posebno problemati~no jer kombinuje kiselost sa visokim sadr`ajem tanina.
Gazirana pi}a dodaju jo{ jednu dimenziju problemu. Ugqen-dioksid u tim pi}ima stvara pritisak u `elucu, {to fizi~ki gura kiselinu navi{e. Dodajte tome {e}er
i kofein, koji su prisutni u ve}ini gaziranih napitaka, i dobijate recept za goru{icu. ^OKOLADA, MENTA I SKRIVENI KRIVCI
Evo ne~eg {to mnogi ne o~ekuju: ~okolada je jedan od najja~ih okida~a gastroezofagealnog refluksa. Sadr`i kofein, teobromin i masti — tri komponente koje opu{taju sfinkter i poja~avaju lu~ewe kiseline. Crna ~okolada, iako zdravija po drugim merilima, ovde na`alost ne predstavqa boqi izbor. Menta (nana), koju mnogi koriste za smirivawe stomaka, za-
pravo mo`e pogor{ati situaciju kod qudi sa refluksom. Mentol opu{ta mi{i}e digestivnog trakta, ukqu~uju}i i onaj kqu~ni sfinkter na vrhu `eluca. Crni i beli luk su jo{ dva ~esta krivca koje qudi retko povezuju sa goru{icom. Sirovi luk naro~ito iritira sluznicu jedwaka i mo`e izazvati poja~ano lu~ewe kiseline. Kuvawem se ovaj efekat donekle smawuje, ali se ne elimini{e potpuno. KAKO TELO REAGUJE NA KISELU HRANU Mehanizam je u su{tini jednostavan. Kada jedete hranu bogatu mastima, kiselinama ili za~inima, `eludac dobija signal da poja~a proizvodwu hlorovodoni~ne kiseline. Parijetalne }elije u zidu `eluca reaguju na prisustvo proteina, kofeina i odre|enih hemijskih jediwewa tako {to poja~avaju sekreciju. Problem nastaje kada se sfinkter na vrhu `eluca opusti u pogre{nom trenutku. Zamislite ga kao jednosmerna vrata koja bi trebalo da se otvaraju samo u jednom smeru. Masna hrana, ~okolada, alkohol i kofein prakti~no naru{avaju funkciju tih vrata. Kakav rezultat dobijamo? Kiselina pronalazi put nazad u jedwak, ~ija ne`na sluznica nije dizajnirana da izdr`i taj napad.
Da li bi trebalo piti vodu uz obrokgastroenterolo{kiwa daje jasan odgovor
Prevelike koli~ine te~nosti tokom obroka mogu izazvati ose}aj nadutosti ili nelagodnosti, ali umerene koli~ine mogu da budu od pomo}i.
Poznato nam je da pojam varewa podrazumeva proces koji ukqu~uje celo telo i zapo~iwe pre nego {to uzmemo prvi zalogaj. Probavni sistem ne ~eka da hrana stigne, ve} se priprema unapred.
PUTOVAWE HRANE KROZ PROBAVNI
SISTEM TRAJE OD 10 DO 60 SATI
^im vidite ili osetite miris hrane, mozak {aqe signal pquva~nim `lezdama da po~nu da lu~e pquva~ku. Ona sadr`i enzime koji odmah zapo~iwu razgradwu ugqenih hidrata ve} u ustima.
@vakawe pritom igra kqu~nu ulogu. Ne slu`i samo da olak{a gutawe, ve} pove}ava povr{inu hrane kako bi enzimi kasnije efikasnije delovali. Nakon gutawa, hrana prolazi kroz jedwak talasastim pokretima mi{i}a poznatim kao peristaltika. Za svega nekoliko sekundi sti`e u `eludac, gde zapo~iwe intenzivnija razgradwa.
MO@E POMO]I U ZA[TITI VIDA
Zbog visokog udela vitamina C, ananas
mo`e igrati va`nu ulogu u smawewu rizika od makularne degeneracije povezane sa starewem, bolesti koja uti~e na centralni deo vida. Vitamin C je jedan od kqu~nih nutrijenata koji mogu pomo}i u prevenciji ove vrste degeneracije, ali i drugih bolesti oka.
MO@E SMAWITI RIZIK
OD NEKIH HRONI^NIH BOLESTI
Ananas sadr`i i beta-karoten, biqni pigment koji mu daje karakteristi~nu `utu boju. Ovaj spoj ima sna`na antioksidativna i protivupalna svojstva.
@eludac je izrazito kiselo okru`ewe koje razgra|uje hranu mehani~ki i hemijski. Mi{i}i me{aju sadr`aj, dok `eluda~na kiselina i enzimi zapo~iwu razgradwu proteina. Tokom nekoliko sati hrana se pretvara u polute~nu masu. Zatim prelazi u tanko crevo, koje je glavno mesto apsorpcije. Ovde `u~ iz jetre razgra|uje masti, a enzimi iz pankreasa nastavqaju probavni proces. Upravo se u ovom delu hranqive materije apsorbuju u krvotok i prenose po telu. Ostatak putuje u debelo crevo, gde se ponovo apsorbuje voda, a telo na kraju izbacuje otpad. Ceo proces putovawa hrane kroz probavni sistem mo`e trajati od 10 do gotovo 60 sati. TREBA LI UZIMATI VODU
TOKOM JELA?
Postoji uvre`eno mi{qewe da voda tokom jela ometa varewe. U ve}ini slu~ajeva upravo je suprotno, ka`e dr Ru~a [ah, gastroenterolo{kiwa, i dodaje da voda poma`e hrani da lak{e prolazi kroz probavni sistem.
Tako|e igra va`nu ulogu u prevenciji za-
tvora jer poma`e da stolica ostane mekana, pi{e „Parade”. Jo{ jedna prednost ispijawa vode tokom obroka je da podsti~e svesnije jedewe. Poma`e nam da na vreme prepoznamo ose}aj sitosti. Ipak, isti~e gastroenterolo{kiwa, va`no je ne preterivati.
Prevelike koli~ine te~nosti tokom obroka mogu izazvati ose}aj nadutosti ili nelagodnosti. Tako osobe koje pate od refluksa mogu primetiti pogor{awe simptoma ako piju mnogo te~nosti uz hranu.
Zahvaquju}i tome, mo`e pomo}i u smawewu rizika od nekih respiratornih bolesti. Osim toga, beta-karoten doprinosi ja~awu imuniteta, zdravqu ko`e i o~uvawu dobrog vida.
MO@E POMO]I
U REGULACIJI KRVNOG PRITISKA
Ananas je bogat kalijumom, mineralom koji ima va`nu ulogu u regulaciji krvnog pritiska.
„Koli~ina kalijuma u ananasu mo`e pomo}i u sni`avawu povi{enog krvnog pritiska”, isti~e Musato. Brojna istra`ivawa pokazala su da kalijum mo`e smawiti krvni pritisak, a time i rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
POMA@E U PREVENCIJI ZATVORA Iako se o tome ne govori ~esto, povremeni zatvor ~est je problem probavnog sistema. Zahvaquju}i sadr`aju vlakana i vode, ananas mo`e spre~iti zatvor, podsta}i redovnu probavu.
DOPRINOSI ZDRAVQU SRCA Kombinacija vlakana, kalijuma i vitamina C u ananasu mo`e pozitivno uticati na zdravqe srca. Osim {to poma`e u regulaciji krvnog pritiska i smawuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, redovna konzumacija ovog vo}a mo`e generalno doprineti boqem zdravqu srca.
REKOVCA
^AROBWAK, MAGI^AR KAMENA KLUPA DU@ ZIDA
GLUMAC KURT
IME PEVA^ICE SUMAK 2. VOKAL STANOVNICADREVNE ASIRIJE
PRIJATEQ, DRUG
AUTO OZNAKA ANKONE
POP PEVA^ICA DRAGANA (BEBI DOL)
SIMBOL SILICIJUMA DELOKRUG RADA(MN.)
TIPOGRAFSKI RADNIK, BAKROREZAC INSTITUT VOJSKA
OZNAKAZA
IKAVICE
STANOJKA BODIRO@A
ZALITAR
SKO PLEME GRAD U GR^KOJ
SIMBOL CINKA NUDIST, NATURIST ITALIJANSKA GLUMICA ALIDA OGOVARA^, KLEVETNIK OBAVQATI DIJALIZU
RUSKI DR@AVNIK VLADIMIR
NEVLASNICI.
MAZ, CANA, APA^I, TALIJUM, R, NILOT, TAMA, OSA, EPITET,
MAZ, CANA, APA^I, TALIJUM, R, NILOT, TAMA, OSA, EPITET, NEVLASNICI.
IVOAR, ALAJ, FOR, MUMIJA, OZIDATI, AL, VI, ADITIVI, IKAVAC,
IMA, E, JARAN, AN, SI, [ARI], ACER, ZAVOD, R, SKANDALI,
IMA, E, JARAN, AN, SI, [ARI], ACER, ZAVOD, R, SKANDALI,
ra~una da svaki red, svaka treba, bez ponavqawa, da
ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1. Konsultovati se, 2. Bugarski kompozitor Georgi@alost, tuga, 3. Porozna stena, prapor - Kupovawe, 4. Anoniman pisacFrancuski arheolog Salomon, 5. Auto oznaka [ida - Qubavni pesniciOznaka za tonu, 6. Kiselina (lat.) - Radnik u sanitetu, sanitarac, 7. Izriti, raskopati - Ime francuskog peva~a Rosija, 8. Simbol kalijuma@iteqka Libana - Inicijali glumca Nikoli}a, 9. Povr{inski sloj ko`e - Trag divqa~i, 10. Pretvoriti mleko u sir - Tanak metal, 11. Cvetna ba{ta - Susedi u istom ataru, 12. Seqa~ka obu}a - Naseqe u Beogradu, 13. Pravac putovawa - Spla~ine, pomije, 14. Ve{t fudbaler - Koji ima velike o~i.
Konsultovati se, Bugarski kompozitor Georgi@alost, tuga, Porozna stena, prapor - Kupovawe, Anoniman pisacFrancuski arheolog Salomon, 5. Auto oznaka [ida - Qubavni pesnici6. 7. Iz8. 9. 10. 11. ba{ta - Susedi u istom ataru, 12. Seqa~ka obu}a - Naseqe u Beogradu, 13. Pravac putovawa - Spla~ine, pomije, 14. Ve{t fudbaler - Koji ima
USPRAVNO: 1. @ene sa sala{a - Kompjuterski program za pisawe, 2. Naseqe kod ^a~ka - Qubi~astocrvena boja, grimiz, 3. Vasilije odmila - Razviti li{}e, olistati, 4. Ime ameri~ke glumice Hatavej - Iznedravati - Reka u Nema~koj, pritoka Dunava, 5. Tropski papkar srodan nosorogu - @iteq stare Iberije - Oznaka na vozilima za obuku, 6. Postati samostalan, 7. @elezni~ka kompozicija - Vojni~ki hleb - Simbol tantalaPrimer (skr.), 8. Obar, Avar - @iteqi egipatske prestonice, 9. Oznaka za topa u {ahu - Solisti~ki koncert, resital - [eret (dubrov.), 10. Po`eniti - Ilirija, 11. Ime TV voditeqke Marinkovi} - Ime peva~ice Dabeti}, 12. Atomska ~estica negativnog elektriciteta - Glas koze.
1. @ene sa sala{a - Kompjuterski program za pisawe, Vasilije odmila ti - Reka u Nema~koj, pritoka Dunava, Tropski papkar srodan nosorogu - @iteq stare Iberije - Oznaka na vozilima za obuku, @elezni~ka kompozicija - Vojni~ki hleb - Simbol tantalaPrimer (skr.), Obar, Avar - @iteqi egipatske prestonice, Oznaka za topa u {ahu - Solisti~ki koncert, resital - [eret (dubrov.), 10. 11. ce Dabeti}, 12.
milionera pokazala kako na tradicionalan na~in farba jaja
Ema Cepter, }erka Madlene i Filipa Ceptera, proslavila je Vaskrs sa svojom porodicom.
Ema je vrlo popularna na Instgramu, a ovog puta je sa svojim pratiocima podelila tradicionalan srpski metod farbawa jaja. Iako su jedna od najbogatijih porodica u Srbiji, Cepterovi su odlu~ili da jaja ofarbaju u lukovini.
- Moj de~ko je imao ideju da odradimo vi{e jaja u jednoj ~arapi. Ne znam da li je ovo ikada ranije isprobano me|u srpskim pravoslavcima… - upitala se Ema.
Podsetimo, Madlena i Filip su usvojili Emu pre vi{e od 25 godina.
- U na{ `ivot u{la je jednog decembarskog dana 2000. godine i odmah se ugnezdila u na{a srca gde je otvorila prostor koga tu ranije nije bilo. Lepo je kad ~ovek mo`e da se ostvari kao stvaralac, pa da zatim postane roditeq, a jo{ je lep{e kada mo`ete da ispravite nepravdu i umesto bola stvorite – qubav. Meni se dogodilo i prvo i drugo - rekla je Madlena jednom prilikom.
DO@IVELA JE VELIKU NEPRAVDU ZBOG KOJE SE RAZO^ARALA U KOLEGE:
Te{ka sudbina peva~ice koja je otpevala „Na Uskrs sam se rodila”
Peva~ica Vasilija
Radoj~i} imala je dugu i uspe{nu karijeru, a neke od wenih najve}ih hitova jesu „Mito, bekrijo”, „Ajde, Jano, kolo da igramo”, „Dimitrijo, sine Mitre”, „Na Uskrs sam se rodila” i drugi koji se i danas slu{aju.
Vasilija je ro|ena 21. aprila 1936. godine u Kragujevcu, a diplomirala je francuski jezik na Filolo{kom fakultetu u Beogradu.
Posledwi solo album je snimila 1989. godine, a nakon toga je samo objavqivala albume sa najve}im hitovima koje je ranije snimila.
Ipak, u poznim godinama do`ivela je veliku nepravdu i razo~arala se u kolege, koje joj nisu pru`ile podr{ku za dobijawe estradne penzije.
„Povredile su me i kolege muzi~ari, estradnu penziju nisam dobila iako sam nekoliko puta podnosila zahtev. Kada je penzija izglasana, trebalo je da je prvi dobijemo Cune i ja. On je penziju dobio, mene su zaobi{li iako va`im za peva~icu koja ima najvi{e snimqenih pesama u fonoteci Radio Beograda. Snimila sam za RTV PGP 60 antologijskih pesama, obe}ali su da }e mi objaviti trostruki album, a onda su desetak mojih pesama strpali u nekakav zajedni~ki muzi~ki projekat za koji jo{ ne znam {ta predstavqa“, rekla je Vasilija davnih dana u jednom od intervjua za medije.
O wenom privatnom `ivotu ne zna se mnogo, ali nije tajna da joj je najve}a `ivotna qubav bio bubwar Milan \or|evi} sa kojim je dugo bila u braku i ~iju je smrt te{ko podnela.
Peva~ku karijeru je po~ela {ezdesetih godina 20. veka. Mnoge wene pesme postale su hitovi koje slu{aju razli~ite generacije. Kvalitetne interpretacije i glas obojen emocijama privukli su veliki broj po{tovalaca ovakve vrste muzike.
Umrla je 2011. u 76. godini i kremirana je u Beogradu. Wen pepeo je posut po Vrtu se}awa koji je deo Novog grobqa.
Zdravko ^oli} odbio jo{ koncerata u Sarajevu, ovo je razlog
Zdravko ^oli} dobio je 8. aprila diplomatski paso{ Bosne i Hercegovine. Wemu je Elmedin Konakovi}, ministar spoqnih poslova BiH, uru~io pomenutu putnu ispravu.
Kako se navodi u odluci, regionalna zvezda je izuzetno doprinela kulturi i ima velika umetni~ka dostignu}a.
- Kao izraz visokog institucionalnog priznawa za wegov izuzetan doprinos kulturi, vrhunska umetni~ka dostignu}a i dugogodi{wu promociju Bosne i Hercegovine na me|unarodnoj sceni, s posebnim ponosom Zdravku ^oli}u dodeqen je diplomatski paso{ Bosne i Hercegovine - objavqeno je na zvani~noj Instagram stranici resornog ministarstva. Istakli su da je Zdravko ^oli} umetnik koji svojim radom ve} decenijama nadilazi granice.
- @elimo da i u godinama koje dolaze nastavi svojim stvarala{tvom oboga}ivati na{e `ivote i graditi mostove zajedni{tva - napisano je u objavi. Zdravko je od 27. marta pa do 6. aprila odr`ao pet spektakularnih koncerata u Sarajevu u Zetri, na kome je okupio oko 100.000 qudi, a prema saznawima doma}ih medija, wemu su zbog velikog interesovawa bili ponu|eni i dodatni termini, {to je on odbio. Kao razlog ^ola je naveo umor, ali i unapred dogovorene porodi~ne obaveze.
Ina~e, jedna od opcija za koncerte u ^olinom rodnom gradu bio je i ~uveni stadion Ko{evo, na
kome je ve} odr`ao ~etiri nezaboravna koncerta, davnih 1978, 2001, 2011. i 2019. godine. Do novog spektakla na istom mestu ove godine nije do{lo jer je peva~ smatrao da je ovaj tip koncerta u pratwi simfonijskog orkestra primereniji zatvorenom prostoru zbog druga~ije koncepcije. Tokom posete svom rodnom gradu ^oli} je pre samih koncerata aktivno provodio vreme, pa je ve`bao po mawe pose}enim parkovima i turisti~kim mestima u Sarajevu, {to ~ini svakodnevno i u Beogradu.
Nekoliko sati je izdvojio i za posetu svom nekada{wem porodi~nom stanu na Grbavici, gde je proveo mladost i rano detiwstvo, a koji je kasnije poklonio svom prijatequ, ratnom vojnom invalidu. Zanimqivo je i da je ^oli} tokom svog boravka u prestonici BiH bio sme{ten u jednom poznatom luksuznom hotelu, a ne u svom stanu u Ulici Ko{evo, koji je kupio 2013. godine.
PEVA^ICA PROGOVORILA O BRAKU SA 41 GODINU STARIJIM KOLEGOM
KOJI JE [OKIRAO SRBIJU:
„[ta drugo da
tra`im
od Boga, sre}na sam”
Peva~i Andrija Baji} i Svetlana Tomi}, poznatija kao Mala Cana, iznenadili su javnost svojom romansom.
Kako se ne pojavquju ~esto u javnosti, malo se znalo o wihovoj dugogodi{woj qubavi. Uprkos velikoj razlici u godinama, par funkcioni{e odli~no, te im te{ko padaju negativni komentari.
- Zbog toga imam pritisak. Nemam mrqu u svojoj karijeri, ovo {to `ivim sa Andrijom nije problem pisati i ne zanimaju me tu|i komentari... Mi {ta smo imali da ka`emo, rekli smo. Ja i on nismo u vezi, mi smo u braku ven~anom, skoro 20 godina - rekla je Mala Cana na po~etku.
Andrija, koji se proslavio sa bratom Tomislavom u grupi Bra}a Baji}, te{ko podnosi lo{e komentare, iako su wihove porodice odavno prihvatile ovu odluku.
- Andrija te{ko to podnosi, jer nije nikada imao mrqu u karijeri. Kad smo re{ili, rekli smo wegovoj deci, jer ja nemam decu. Oni kad su seli nije im ba{ bilo shvatqivo. Jeste normalno, ali oni su videli u nama odluku i nas nije zanimalo {ta }e ko da ka`e. Ja sam oti{la kod mojih roditeqa, rekla im {ta sam imala da ka`em, re~ nisu rekli. Ali verujte, jednu re~ nisu rekli, samo su rekli: „]erko, ako si ti sretna i mi smo” - istakla je peva~ica za Telegraf i dodala: - Verujem da, ne samo u Srbiji, nego i u celom svetu, ima milion ovakvih parova, ali Andriju kad sam upoznala, a upoznala sam ga u godinama kad on ~ovek nije toliko nastupao, pa da ka`u da sam sa wim zbog para, pritom i ja zara|ujem, radim u udru`ewu estradnih umetnika, imam platu, hvala Bogu, i plus pevam. Nisam sa wim zbog para. Drugo, sve {to je imao ostavio je svojoj deci, ja sam ga terala. Kad smo oti{li kod notara, notar mi je ruku pru`io i rekao: „Gospo|o, ja sam ovo prvi put do`ivela”. Ja sam mu rekla: „Raspodeli}e{ imovinu svojoj deci, a sve {to steknemo daqe to je na{e, mo`emo da pomognemo mojim roditeqima po{to su u godinama i tvojoj deci ne{to, ako imamo mogu}nosti da im pomognemo” . Wihova svakodnevica je uobi~ajena, kako ka`e, sve rade zajedno i u dogovoru, a dru{tvo im prave Andrijini unuci.
- Funkcioni{emo lepo. Hvala Bogu. Wegovi unuci nas prihvataju, uop{te ne gledaju razliku... Kao svaka porodica normalna. Ju~e su nam ba{ bile }erke wegove, dolaze ve} dva tri dana uzastopce, da se ne sekiramo, da nas oraspolo`e...Mada ja sam ju~e bila u jo{ gorem stawu. Godinama sam radila sa Andrijom, ranije sam imala paklenu vezu. [ta me je vezalo za wega. Sve! U wemu sam na{la pa`wu, qubav, po{tovawe, podr{ku, razumevawe, lepu re~... Sve {to `ele drugi i ovi mla|i koji se o`ene, prave svadbu pa se za dva meseca se razvedu. Ja sve to imam sa wim. [ta drugo da tra`im od Boga? - ka`e Mala Cana.
OBRADOVI] NAKON KLU@A: ”Glavom smo vi{e bili na me~u protiv Reala koji nam `ivot zna~i”
Trener ko{arka{a Crvene zvezde Sa{a Obradovi} izjavio je nakon pobede nad Klu`om da je wegova ekipa imala problem sa fokusom, uz napomenu da je mogu}e da su igra~i mislima ve} bili okrenuti duelu protiv Real Madrid u Evroligi.
„U najavi sam rekao da ne}e biti laka utakmica. Verovatno smo glavom vi{e bili u me~u koji nam `ivot zna~i protiv Reala. Falila nam je koncentracija, posebno na po~etku tre}e ~etvrtine”, rekao je Obradovi}.
Crvena zvezda je na svom terenu pobedila Klu` 86:76, u osmom kolu TOP 8 faze ABA lige.
Obradovi} je dodao da je priliku dobilo vi{e igra~a, {to smatra pozitivnim u kontekstu daqeg rada, ali je naglasio da ekipa u ovom trenutku ima problem sa fokusom i kontinuitetom u ABA ligi.
Obradovi} je naveo i da je do{lo do emotivnog pra`wewa nakon prethodnog me~a protiv Asvela, {to se, prema wegovim re~ima, videlo tokom same utakmice.
„Bez obzira na dobro raspolo`ewe u ekipi, ne mo`e{ da ima{ dobar fokus. Do{lo je i emotivno pra`wewe posle Asvela i to se videlo tokom utakmice, posebno kod glavnih igra~a”, zakqu~io je Obradovi}.
Zvezda }e u posledwem, 38. kolu Evrolige gostovati u ~etvrtak Real Madridu.
Budu}nost i Dubai ”nacrtali” ve~iti derbi u polufinalu ABA lige
Ko{arka{i Dubaija pobedili su kao doma}ini u Sarajevu Budu}nost 89:78 (29:20, 18:20, 26:17, 16:21), u osmom kolu Top 8 faze regionalne ABA lige.
Zbog situacije na Bliskom istoku Dubai svoje doma}e me~eve igra u Sarajevu.
Dubai je prvi sa 20 pobeda i tri poraza, a Budu}nost je na ~etvrtom mestu sa 177 pobeda i {est poraza.
U narednom kolu, Dubai }e gostovati Bosni, dok }e Budu}nost gostovati Klu`u.
Ova utakmica je imala i direktnu implikaciju na subinu Crvene zvezde i Partizana u ovom takmi~ewu.
Naime, pred posledwe kolo, Dubai dr`i prvo mesto, Partizan je drugi a Crvena zvezda tre}a.
U slu~aju da u posledwem kolu Zvezda savlada Partizan, crno-beli }e biti drugi bez obzira na ishod me~a Dubaija i Bosne u Sarajevu, a crveno-beli tre}i, ~ak i ako bi Budu}nost u Rumuniji savladala Klu`.
To zna~i da bi crveno i crno-beli, pod uslovom da presko~e prvu prepreku u doigravawu - Partizan najboqu ekipu plej-auta, Zvezda {estoplasirani tim plej-ofa - odmerili snage u polufinalu ABA lige, a Partizan bi imao prednost doma}eg terena.
Siner uspeo ono {to je samo Nole pre wega i nastavio istorijsku dominaciju
Janik Siner nastavio je da pi{e istoriju tenisa, po{to je u finalu Mastersa u Monte Karlu pobedio Karlosa Alkaraza sa 2:0, po setovima 7:6 (5), 6:3.
Italijanski teniser je ovom titulom uspeo da uradi ne{to {to je po{lo za rukom samo jo{ Novaku \okovi}u u istoriji tenisa.
Siner je pre dominacije u Monte Karlu najboqi bio i na mastersima u Indijan Velsu i Majamiju, tako da je vezao tri velike titule.
Samo je jo{ \okovi} 2015. godine uspeo da osvoji Indijan Vels, Majami i Monte Karlo u nizu.
Zanimqivo je da je Novak tada propustio Masters u Madridu, a onda je osvojio i Rim, pa je posle toga igrao finala u Kanadi i Sinsinatiju, da bi za kraj legendarne sezone pokorio i [angaj i Pariz.
Siner je u seriji od 22 pobede na masters turnirima, po{to je pre prva tri turnira iz serije 1000 ove sezone pokorio i Pariz na kraju pro{le godine.
Sebe odmah eliminisao, nije mogao protiv ovog imena
^ak i kada mu se ponudi prilika da samog sebe kruni{e titulom najboqeg, Novak \okovi} bira da ostane skroman i uka`e po{tovawe drugim velikanima.
U popularnoj „igri eliminacije”, najboqi teniser svih vremena jo{ jednom je potvrdio za{to ga, osim sportskih rezultata, krasi i titula jednog od najcewenijih xentlmena u svetu sporta.
Evo kako je tekao Novakov put do izbora GOAT (najboqeg svih vremena) i trenutak koji je iznenadio mnoge.
\okovi} je kroz igru morao da bira izme|u apsolutnih ikona sporta, a wegovi odgovori otkrili su i neke wegove li~ne afinitete.
U duelu dve ameri~ke legende, Novak je odabrao Toma Brejdija ispred Majkla Xordana. Sa NFL legendom gaji dugogodi{we prijateqstvo i Brejdi je ~esto bio gost u wegovom boksu na velikim turnirima.
Legendarni kvoterbek je u Novakovim o~ima bio „ja~i” od asova kao {to su Flojd Mejveder, Konor Mekregor, Jusein Bolt, Luis Hamilton i Majkl Felps.
Serija pobeda Toma Brejdija prekinuta je tek kada se na ekranu pojavilo ime Lionela Mesija. Novak je tada odlu~io da prednost dâ argentinskom ma|ioni~aru.
Kada je igra stigla do samog finala, pred Nova-
VELIKO
PRIZNAWE
ZA SRBINA: Du{an Alimpijevi}
izabran za najboqeg
trenera Evrokupa!
Du{an Alimpijevi}, selektor
Srbije i trener Be{ikta{a, progla{en je za najboqeg trenera u Evrokupu za sezonu 2025/26. Srbin je zajedno sa turskim timom obezbedio plasman u finale takmi~ewa, a tokom ~itave sezone bio je jedan od vode}ih u drugom po ja~ini evropskom ko{arka{kom takmi~ewu.
Da je Alimpijevi} najboqi, saop{tio je Evrokup na svim zvani~nim platformama.
U liga{kom delu sezone Be{ikta{ je imao skor od 16-5, a u plej-ofu turski tim nije izgubio nijednu utakmicu.
Borbu za trofej vodi}e protiv Bur`a koji ih je pre dve sezone izbacio u polufinalu istog takmi~ewa.
Ova dva tima igrala su ve} dva puta tokom sezone i oba puta slavio je Be{ikta{ veoma sigurno. \OKOVI] BIRAO NAJBOQEG SPORTISTU SVIH VREMENA:
ka je postavqen najte`i izbor: Novak \okovi} ili Lionel Mesi?
Iako bi statistika, broj nedeqa na prvom mestu i grend slem titule apsolutno opravdale da izabere sebe, Novak je bez trunke oklevawa titulu najboqeg ikada dodelio Argentincu.
„Mesi,” kratko je i jasno poru~io Srbin, stavqaju}i skromnost ispred sopstvenog ega. Ovaj potez nije slu~ajnost, Novak i Mesi gaje uzajamno po{tovawe ve} godinama. Obojica su obele`ila decenije u svojim sportovima, pomeraju}i granice onoga {to se smatralo fizi~ki i mentalno mogu}im.
POZNATO PROTIV KOGA ]E JOKI] IGRATI
Denver Nagetsi su osigurali tre}u poziciju u Zapadnoj konferenciji NBA lige i tako osigurali sebi da odmah znaju rivala. Denver }e imati prednost doma}eg terena u toj seriji, a za rivala }e imati Minesotu koja je zavr{ila na {estoj poziciji. Nagetsi su vezali ~ak 12 pobeda zaredom (najvi{e u Joki} eri), te sezonu zavr{ili sa u~inkom 54-28. Sa druge strane, Minesota ima tek pet pobeda mawe i u~inak 49-33. Prvi me~ igra}e se u subotu (19. april).
Timbervulvsi su veliki du`nici Denveru jer su ih 2024. godine eliminisali iz pleja-ofa usred Kolorada i to je bila istorijska sedma utakmica jer nikada pre nije nadokna|ena razlika od 17 poena. Denver je nanizao pobede na kraju sezone {to se poklopilo i sa povredom Luke Don~i}a nakon ~ega su Los An|eles Lejkersi potonuli. Statistika dodatno potvr|uje koliko je ovaj duel nezgodan – od po~etka 2020. godine Denver ima minimalnu prednost u me|usobnim duelima (16-15), {to jasno govori da se radi o mo`da i najte`em mogu}em rivalu u prvoj rundi. Uostalom, uspeli su Timbervulvsi da nadoknade najve}i minus u istoriji sedmih utakmica (-17).
Ima}e Denver motiva za osvetu.
Joki} je vi{e puta isticao da je Entoni Edvards mo`da i najboqi igra~ lige kada krene plej-of. Evo {ta je govorio nakon posledweg plej-of susreta 2024. godine.
„Naravno on je specijalan igra~, mnogo ga po{tujem. Mo`e da uradi sve na terenu, moramo da u`ivamo u tome i da to po{tujemo. Mislim da svog protivnika morate po{tovati i u`ivati u tome koliko je dobar i talentovan, Ali on je u prvom poluvremenu dao vi{e od 20 poena, a onda je Karl Entoni Tauns isko~io, Majk Konli je dao neke bitne poene, Naz Rid je imao sjajnu ~etvrtu ~etvrtinu. Oni su jako talentovan tim i zato su ve}i deo godine bili prvi na tabeli”, rekao je Nikola Joki} na pitawe kako gleda na igru sjajnog beka Minesote.
ZVEZDA MO@E
DIREKTNO
U LIGU [AMPIONA: Prate se tri drame, ni{ta nije gotovo
Crvena zvezda i daqe aktivno prati evropske {ampionate jer postoji realna {ansa da se naredne sezone direktno plasira u Ligu {ampiona.
UEFA svake godine garantuje jedno direktno mesto ekipi sa najboqim petogodi{wim klupskim koeficijentom, uz uslov da taj klub bude {ampion svoje dr`ave.
Iako je Zvezda po samom koeficijentu trenutno sedma na listi kandidata, ona je zapravo u najboqoj poziciji jer jedina sigurno dr`i prvo mesto u doma}em prvenstvu.
Da bi se san o direktnom plasmanu ostvario, crveno-belima je potrebno da konkurenti sa boqim koeficijentom ne osvoje titule u svojim ligama.
Situacija po ligama koje Zvezda prati izgleda ovako.
U Gr~koj crveno-belima odgovara {to je AEK trenutno ispred Olimpijakosa i PAOK-a, dok u Danskoj situacija ide na ruku Zvezdi jer Mitjilend zaostaje pet bodova za Arhusom {est kola pre kraja.
Najve}e prepreke trenutno su Ukrajina, [kotska i Ma|arska. [ahtjor je u ponedeqak remizirao sa ^erkasijem (2:2) i sada imaju isti broj bodova na vrhu, ali [ahtjor ima utakmicu mawe i u boqoj je poziciji za titulu. U [kotskoj se Renxers vratio u trku i pri{ao Hartsu na samo bod zaostatka pet kola pre kraja, dok u Ma|arskoj Ferencvaro{ zaostaje tri boda za \erom, ali tako|e ima me~ mawe.
Zvezda se nada iznena|ewima u ovim {ampionatima, pre svega u Ukrajini. Ukoliko se kockice ne poklope i favoriti ipak osvoje titule, srpski {ampion }e put ka eliti morati da tra`i od drugog kola kvalifikacija.
FIFA PRAVI NEZAPAM]ENI PRESEDAN:
Smislila plan da ubaci Italiju na Svetsko prvenstvo
FIFA `eli da vidi Italiju na Svetskom prvenstvu, pa se sada razmatra opcija koja bi joj dala jo{ jednu {ansu. Naravno, ni{ta nije tako predstavqeno, ali kada pro~itate detaqe...
Svetsko prvenstvo u fudbalu po~iwe 11. juna, a doma}ini su Kanada, Meksiko i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave.
Reprezentacija Italije, koja je tre}i put uzastopno ostala bez plasmana na Mundijal kroz kvalifikacije, ipak bi mogla da dobije jo{ jednu {ansu i „uhvati posledwi voz“ za ovogodi{we takmi~ewe, u scenariju koji FIFA razmatra ukoliko Iran odlu~i da bojkotuje turnir.
Naime, Italija je jedini biv{i {ampion sveta koji tri puta zaredom nije uspeo da stigne do Mundijala.
Zbog rata na Bliskom istoku sve su glasnije pri~e da bi Iranci mogli da se povuku. Pre mesec dana ministar sporta Irana Ahmad Dowamali najavio je da reprezentacija ne}e igrati na Svetskom prvenstvu. U me|uvremenu su ubla`ili stav, ali situacija i daqe nije razja{wena, pa je, mawe od dva meseca pred po~etak Mundijala, status Irana i daqe neizvestan.
U me|uvremenu, „The Athletic“ pi{e da FIFA ve} sprema alternativna re{ewa u slu~aju da Iran odustane.
Prva opcija bila je da Italija direktno dobije mesto na turniru kao najtrofejnija reprezentacija koja nije uspela da se kvalifikuje.
Me|utim, sada se pojavila i druga varijanta – organizacija mini-turnira po~etkom juna na severnoameri~kom kontinentu. U tom plej-ofu u~estvovale bi po dve reprezentacije iz Evrope i Azije, a igralo bi se po klasi~nom kup sistemu – dva polufinala i finale. Pobednik bi izborio mesto u grupi G Svetskog prvenstva umesto Irana, gde se ve} nalaze Belgija, Egipat i Novi Zeland.
HO]ETE NA MUNDIJAL, PRODAJTE [TA IMATE
Najskupqe karte svih vremena, FIFA razbesnela odlukom
Mnogi su karte za Svetsko prvenstvo videli kao zelenu kartu za ulazak u SAD. Isprva je delovalo nestvarno da su karte toliko jeftine jer je gotovo garantovano da }e svi sa kartama dobiti i vizu. Onda je usledio preokret.
Ulaznice naglo po~iwu da poskupquju. Jednom, drugi, pa tre}i put. To sada retko koji navija~ mo`e da priu{ti. Mnogi }e sada biti primorani da prodaju neku omawu nekretninu, automobil ili da uzmu ozbiqan ke{ kredit kako bi mogli da prate sopstvenu reprezentaciju.
FIFA je pre nekoliko dana ponovo podigla cene ulaznica za Svetsko prvenstvo 2026. godine, a najskupqa karta za finale sada dosti`e ~ak 10.990 dolara, {to je izazvalo brojne reakcije i nezadovoqstvo me|u navija~ima.
Re~ je o zna~ajnom skoku u odnosu na prethodnu prodaju, kada je maksimalna cena iznosila 8.680 dolara, a novo poskupqewe dolazi u trenutku kada je potvr|en spisak od 48 reprezentacija koje }e u~estvovati na turniru. Sada kada su svi u~esnici poznativreme je da FIFA potra`i dodatni profit.
FIFA je primenila model takozvanog dinami~kog odre|ivawa cena, {to u praksi zna~i da vrednost ulaznica varira u zavisnosti od potra`we i va`nosti utakmica. Tako su, na primer, karte za finale na stadionu MetLife u Wu Xersiju dodatno poskupele, pa kategorija 2 sada iznosi 7.380 dolara, dok je kategorija 3 sko~ila na 5.785 dolara.
Ipak, ono {to dodatno frustrira navija~e jeste ~iwenica da ulaznice nisu ravnomerno dostupne. U jednom trenutku bile su u prodaji karte za samo 17 od 72 utakmice grupne faze, dok nijedna utakmica nokaut faze nije bila dostupna.
Probleme su pratili i teh-
ni~ki kvarovi – mnogi korisnici su satima poku{avali da pristupe sajtu za prodaju, dok su neki ~ak bili pogre{no preusmeravani na druge faze kupovine. FIFA je kasnije saop{tila da su problemi otkloweni, ali bez konkretnog obja{wewa kako je do wih do{lo.
me~ Bosne i Hercegovine i Katara iznosi „tri~avih” 255 dolara. [to ne zna~i da ne}e dramati~no sko~iti kako se Mundijal bude pribli`avalo.
Istovremeno, FIFA planira da ulaznice pu{ta u prodaju postepeno, {to dodatno komplikuje
I to nisu jedini problemi. Ve} je FIFA odjednom odlu~ila da promeni raspored sedewa, pa su kupci karata iz prvih redova pomereni ~ak i nekoliko redova unazad. Tako je FIFA oduzela karte onima koji su ih kupili ranije i pretvorila ih u „jeftinije”, pa tako ista mesta prakti~no prodala dva puta. Navija~i se sa pravom ose}aju izigrano jer je ideja bila samo da se ostvari dodatna zarada, preneo je „The Athletic”. Na adresu ovog medija je stiglo na desetine mejlova navija~a koji se ose}aju izigrano i prevareno, a onda se ispostavilo da su prvi planovi sedewa FIFA bili nepotpuni ~ime se ova organizacija pravno za{titila.
Ni po~etak turnira nije po{te|en poskupqewa. Ulaznice za me~ otvarawa izme|u Meksika i Ju`ne Afrike u Meksiko Sitiju sko~ile su na 2.985 dolara, dok je cena za prvi me~ Kanade protiv Bosne i Hercegovine dostigla 2.240 dolara.
Trenutno najjeftinija karta za
situaciju za navija~e koji `ele da obezbede mesto na stadionima {irom SAD, Meksika i Kanade. Posebnu pa`wu izazvao je i sistem preprodaje ulaznica – FIFA uzima ~ak 15 odsto provizije i od kupca i od prodavca, {to je dodatno podiglo cenu na sekundarnom tr`i{tu.
Zbog svega toga reagovali su i ameri~ki politi~ari – 69 ~lanova Kongresa upozorilo je da ovakav model ozbiqno ugro`ava pristupa~nost fudbala i ~ini Mundijal 2026. finansijski najnedostupnijim u istoriji.
U me|uvremenu, ogromno interesovawe ne jewava. Predsednik FIFA \ani Infantino izjavio je da je broj zahteva za ulaznice bio toliki da odgovara „potra`wi za hiqadu Svetskih prvenstava“.
I dok FIFA brani svoj model kao zakonit i tr`i{no opravdan, navija~i {irom sveta sve glasnije postavqaju pitawe – da li je Mundijal i daqe sport za sve ili privilegija samo za one sa najdubqim xepom?
THURSDAY l ^ETVRTAK 16. 4. 2026.
SRBIJA SE OPROSTILA OD DULETA
VUJO[EVI]A: Emotivni govori i se}awa na
legendu od kojih naviru suze
Legendarni trener Du{ko Vujo{evi} preminuo je 8. aprila, a u ponedeqak je odr`ana i komemoracija u Skup{tini Beograda.
Proslavqeni stru~wak nije uspeo da pobedi bolest sa kojom jevodio bitku godianma unazad i zbog ~ega je morao i da prestane da se bavi onim {to je najvi{e voleo, aot je ko{arka.
Zbog toga je u gradskoj skup{tini na opro{taju od legende bilo izuzetno emotivno, a svaki govor nosio je posebnu te`inu.
Program je vodio porslavqeni glumac Andrija Kuzmanovi}, a komemoracija je po~ela projekcijom kratkog filma o Duletuu, posle ~ega su krenuli i govori. Prvi se obatio Sinan Guxevi}, pesnik i veliki Duletov prijateq.
„Du{ka sam poznavao 40 godina ravno. Sa wim me je upoznao u restoranu Zagreb partizanovac Bo`o Koprivica. To je bilo za vreme Jugoslavije, dok je Du{ko jo{ `iveo sa roditeqima i sestrom Nata{om u Zemunu. U tri sedmice marta i aprila ove godine, smrt, nemilosna izvr{iteqica izje{e po vremenu vreme, odnela je i Bo`a i Du{ka. Partizana su pune kwige Bo`a Koprivice a bez Du{ka se ne mo`e ni
BUNDESLIGA
zamisliti. Kakav dobro obavqen posao smrti, kakav uspeh, sru{iti takvu tvr|avu. Od Du{ka sam saznao za smrt Bo`ovu, a nakon komemoracije stigla je vest o Duletovoj smrti. Ovde sam po `eqi Duletove porodice. Jutros mi se ~ini da je vreme od kako se znam sa Du{kom, pro{lo dlanom o dlan. O smrti ka`emo da znamo sve, ali nas uvek iznenadi uvek. Vidimo ve} sedam dana kako pripadnici nacije partizanovaca, `ale Du{ka Vujo{evi}a, ako me|u takvih ima te ne znaju, on je vi{e puta izjavio da je on po nacionalnosti partizanovac.”, rekao je izme|u ostalog Guxevi}. Potom se obratila i poznata kwi`evnica Vida Ogwenovi}.
„Opra{tamo se od na{eg Du{ka, okeanske ~ove~nosti, ne`nog srca, u kojoj je svaki prijateqski bol mogao na}i utehu. Kako prihvatiti odlazak... Wemu smo se pravdali za svoje gre{ke, molili ga za opro{taj, pred wim ose}ali krivicu i za najmawe odstupawe od ~ove~nosti i iskrenosti. Wegov nas je primer opomiwao da je biti ~ovek ozbiqna obaveza. @ivot je proveo kao pobednik. Zvala sam ga oluja dobrote. Ne poznajem ~oveka koji poseduje takav dar. Ne poznajem nikoga koji se br`e
Nemica Mari-Luize Eta imenovana je za vr{ioca du`nosti {efa stru~nog {taba fudbalera Union Berlina, ~ime je postala prva `ena u ulozi glavnog trenera nekog kluba u istoriji mu{ke Bundeslige.
Eta je na poziciji trenera Union Berlina zamenila [tefena Baumgarta, koji je smewen nakon poraza od Hajdenhajma (1:3), i tako postala prvi `enski glavni trener u istoriji „liga petice” (prvih mu{kih liga Nema~ke, Engleske, Italije, [panije i Francuske).
„Drago mi je {to je Mari-Luize Eta pristala da preuzme ovu ulogu na privremenoj osnovi pre nego {to postane glavni trener `enskog prvog tima, kako je planirano,
Australije je pravo ~udo, preti da obori sve rekorde Juseina Bolta!
Od 2009. godine imamo aktuelni rekord po kome je Jusein Bolt najbr`i koji je ikada postojao me|u nama. Da li je vreme da se to promeni?
bacao u vrtlog da pomogne. Du{ko nije priznavao uxbeni~ke granice, tvrdio je da su to priru~nici za pravdawe gre{aka. ^oveku je du`nost da pravi iskorake, da skok pred ko{em bude bogolik, da nema uzmaka i nemogu}eg. Tragao je za svim vidovima nedosti`nog i dostizao je. Zahtevao je da se u sportu svako dostignu}e slede}im korakom nadma{i. Postigao je da sport bude naxivot, da se zalet ne zavr{ava skokom nego se nastavqa u vazduhu”. Emotivan je bio Duletov prijateq, poznati novinar i muzi~ki kriti~ar Peca Popovi}.
„Na~itan intelektualac i mudrac, pa tek onda trener. Dr`ao se principa - mo`e{ preko neke veze da igra{, ali ne mo`e{ dobro i ne mo`e{ da do|e{ do krajweg rezultata. Du{ko Vujo{evi} nije stvarao samo ko{arka{e za takmi~ewa, nego i li~nosti kada karijere prohuje. Trebalo je istrpeti wegov trenerski i psiholo{ki dril. Svaki je bio u funkciji razvijawa moma~ke fantazije. A za wu je nu`no pro~itati pravu kwigu, oti}i u teatar, saslu{ati umnike, za}i u galeriju i posetiti muzej”, rekao je Popovi}.
U ime KSS-a je govorio Nenad Krsti}.
„Bio sam na po~etku `eqan dokazivawa na Zlatiboru. Tri minuta pre kraja do`iveo sam te{ku povredu ruke, nisam znao koliko je ozbiqno i nastavio sam da igram. Sutra me je pozvao i pitao: Da li bi nastavio da si znao da je slomqena? Rekao sam da bih. Pogledao me je, pomilovao i rekao - ajde nazad. To je bio Dule”.
Za kraj se obratio i prvi ~ovek Partizana Ostoja Mijailovi}.
Podsetimo, na komemoraciju Du{ku do{le su legende Partizana: @eqko Obradovi}, Nenad Krsti}, Novica Veli~kovi}, Aleksandar \or|evi}, @arko Paspaq, Dejan Toma{evi}, Sa{a Pavlovi}, @ofri Loverw i mnogi drugi.
Gut Gut je nova zvezda, a osim {to }ete wegovo ime lako upamtiti vrlo brzo }e vam postati jasno zbog ~ega je 19,67 na 200 metara toliko impresivno.
Jusein Bolt je u tinejxerskim danima najbr`e tr~ao – 19,93. Sada sve deluje jo{ impresivnije, zar ne?
Australijanac je u Sidneju istr~ao ovo vreme i postao prvak dr`ave i time postao prvi dr`avqanin ove zemqe ikada koji je uspeo da tr~i ispod 20 sekundi.
Imao je legalni vetar u le|a (+1,7 metra u sekundi) i oborio je svetski rekord do 20 godina koji je dr`ao Erijon Najton, a poboq{ao je i sopstveni u~inak.
„To je apsolutno ludo. Moglo bi se re}i da je to veliki teret s mojih ramena, znaju}i da imam brzinu u telu za takva vremena“, kazao je Gut.
Gut, sin ju`nosudanskih imigranata, privukao je sve ve}u globalnu pa`wu zbog svog brzog uspona i stila tr~awa, izazivaju}i pore|ewa sa Juseinom Boltom. Jedan je od najuzbudqivijih talenata sporta trenutno.
„BRINU O MENI JER SAM NAJMLA\I“: Topi} progovorio o odnosu sa Joki}em i Bogdanovi}em!
Srpski ko{arka{ Nikola Topi} odigrao je sjajan me~ u NBA ligi. Wegov tim jeste pora`en u sudaru sa Denver Nagetsima, ali je perspektivni plej na pravi na~in iskoristio {ansu koja mu se ukazala. Postigao je 14 poena (4/9 za dva, 2/3 za tri), dva skoka, 11 asistencija i ~etiri ukradene lopte, a nakon utakmice je govorio o prijateqstvu sa Nikolom Joki}em i Bogdanom Bogdanovi}em.
Wih trojica su reprezentativni saigra~i i mladi as `eli da {to vi{e nau~i od iskusnijih kolega. Kako je rekao, Joki}, Bogdanovi} i ostali brinu o wemu jer je najmla|i i to jako ceni.
„Sjajno je videti sve, naravno. Imamo odli~an odnos. Znamo se jo{ od ranije. Svakog leta smo zajedno u reprezentaciji, tako da dobro poznajem te momke. Zaista je zadovoqstvo biti u wihovom dru{tvu i poznavati ih“, rekao je Topi} posle me~a.
„Nema mnogo srpskih igra~a u NBA ligi, pa moramo da se dr`imo zajedno i to upravo radimo. Brinemo jedni o drugima, a sada oni brinu o meni jer sam najmla|i. Ali nadam se da }e se jednog dana to promeniti“, rekao je Topi}.
tokom leta”, naveo je sportski direktor Union Berlina Horst Heldt, a preneo sajt kluba.
Na pet utakmica do kraja sezone u Bundesligi, Union Berlin zauzima 11. mesto na tabeli sa 32 boda, sedam vi{e od Sankt Paulija, koji zauzima 16. mesto koje nosi plasman u bara` za opstanak.
Eta je rekla da, iako smatra da opstanak Union Berlina u Bundesligi nije zagarantovan, veruje da }e osvojiti potrebne bodove koji }e osigurati klubu iz glavnog grada Nema~ke mesto u prvoj ligi i naredne sezone.
„Odu{evqena sam {to mi je klub poverio ovaj izazovan zadatak. Jedna od snaga Uniona je uvek bila i ostala
sposobnost da se ujedini u takvim situacijama. Uverena sam da }emo obezbediti kqu~ne bodove”, rekla je Eta. Eta je pre ovog imenovawa bila pomo}ni trener Union Berlina, a ve} je vodila ekipu na zvani~noj utakmici dok je tada{wi {ef stru~nog {taba bio suspendovan.
