Srpski glas 15. oktobar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

35 godina ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday 10.4.2025. 15. 10. 2026. l YearXXXIV XXXV No.2652 2731

S E R B I A N

V O I C E

W E E K L Y

l Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50

Zajednica: PATRIJARH PORFIRIJE U POSETI MELBURNU:

Pozvao na jedinstvo, qubav i o~uvawe porodice

Patrijarh Porfirije sa najmla|ima: U Kizbari kod Melburna osve}en je hram koji su srpski vernici podigli 1994. godine

Australija:

Riznica:

Antarktik tra`i radnike: posao na kraju sveta

Srpski dinar je druga najstarija valuta na svetu!

Strana 13

Strana 25

Lepa Srbija:

Zajednica:

Ni{lijka Koncert Radmila Maje \uri} Puseqi} u sko~ila Brizbejnu padobranom 17. sa 9.205 oktobra metara! Strana 23

Strana 18

Tema nedeqe:

^ove~anstvo bi moglo da nestane do 2100. godine? Strana 4

2 ^etvrtak 15. oktobar 2026.

IZME\U DVA VIKENDA

JO[ DESET DANA DO IZBORA:

Koliko je bira~a ve} odlu~ilo i {ta moè da promeni zavr{nica kampawe RIK: Ukupan broj bira~a za parlamentarne izbore je 6.450.523 Republi~ka izborna komisija (RIK) je objavila da je ukupan broj bira~a u Srbiji za predstoje}e parlamentarne izbore 6.450.523. Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijevi} podsetio je da je predsednik Srbije 9. septembra raspisao izbore za narodne poslanike i da je Ministarstvo dràvne uprave i lokalne samouprave svojim re{ewem zakqu~ilo bira~ki spisak 15 dana pre dana izbora. U re{ewu se utvr|uje ukupan broj bira~a u svakoj jedinici lokalne samouprave i na svakom bira~kom mestu, a re{ewe se dostavqa Republi~koj izbornoj komisiji najkasnije u roku od 24 ~asa od wegovog dono{ewa. „Ministarstvo dràvne uprave i lokalne samouprave je upravo to i u~inilo. Dostavilo je komisiji re{ewe ministarstva u kojem je utvr|en ukupan broj bira~a u Jedinstvenom bira~kom spisku, prema odre|enim bira~kim mestima, ukupno 6.450.523 bira~a, na dan zakqu~ivawa bira~kog spiska”, naveo je Dimitrijevi}. RIK je doneo odluku i o broju glasa~kih listi}a koji se {tampaju za glasawe na izborima za narodne poslanike Narodne skup{tine. „Za glasawe na izborima {tampa}e se 6.450.523 glasa~ka listi}a. Broj glasa~kih listi}a jednak je ukupnom broju bira~a u Republici Srbiji na dan 9. oktobra 2026. godine. Donekle }e se promeniti do utvr|ivawa kona~nog broja bira~a”, naveo je Dimitrijevi}. ^lanovi RIK-a su tokom sednice odbili kao neosnovan prigovor predstavnika studentske liste na Odluku o odre|ivawu bira~kih mesta u inostranstvu za predstoje}e parlamentarne izbore, kao neblagovremen. Tako|e je odbijen i prigovor predstavnika studentske liste na Odluku o odre|ivawu vremena po~etka i zavr{etka glasawa na bira~kim mestima u inostranstvu.

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

35 godina ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu moète izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dràvama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odraàvaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Istraìvawa javnog mwewa pokazuju da se ve}ina bira~a ve} opredelila kome }e dati podr{ku na predstoje}im parlamentarnim izborima. Predrag Lacmanovi} iz agencije „Faktor plus” poru~uje da ne o~ekuje zna~ajnije promene u odnosu snaga do izbornog dana, dok poverenik za za{titu ravnopravnosti Milan Antonijevi} ukazuje na va`nost mirne izborne atmosfere, po{tovawa zakona i prihvatawa izbornih rezultata. Predrag Lacmanovi} iz agencije „Faktor plus” rekao je, gostuju}i u Jutarwem programu RTS-a, da su pre petnaestak dana objavili istraìvawe, kao i da ne veruje da je u me|uvremenu do{lo do zna~ajnijih promena u raspoloèwu bira~a. Ocewuje da je kampawa „Aleksandra Vu~i}a i vladaju}e stranke prili~no sna`na i direktna”, dok kampawa studentska lista, prema wegovom mi{qewu, „nema jasan karakter”. Smatra da studentska lista zbog toga mo`da ne}e ostvariti pun potencijal, iako je, kako kaè, veliki broj pristalica ve} odlu~io za koga }e glasati. „Oni }e imati visok rejting, ali to ne zna~i da }e taj rejting biti na ovom nivou koji smo mi izmerili pre nekih petnaestak dana. îni mi se da }e ostati ili na tom nivou ili da }e blago pasti”, ocenio je Lacmanovi}. Antonijevi}: Kampawa ne sme da ugroàva u~esnike politi~kog ìvota Poverenik za za{titu ravnopravnosti Milan Antonijevi} upozorio je da se tokom izborne kampawe gotovo svakodnevno

beleè incidenti i slu~ajevi govora mr`we, ali da politi~ki akteri svojim javnim porukama poku{avaju da smire tenzije. Naglasio je da je neophodno za{tititi i pripadnike nacionalnih mawina od diskriminacije tokom izbornog procesa, posebno ukazuju}i na generalizovane optu`be na ra~un Roma o prodaji glasova. „To su sve stvari koje ugroàvaju one koji i ina~e imaju taj lo{ poloàj u na{em dru{tvu i od toga se zaista treba uzdràvati u izbornom procesu”, poru~io je Antonijevi}. Objasnio je da tuìla{tvo mora da reaguje u slu~ajevima koji su u wegovoj nadle`nosti, dok poverenik pokre}e postupke kada postoji sumwa na diskriminaciju. Izborne debate i prisustvo me|unarodnih posmatra~a Govore}i o izbornim debatama, Antonijevi} je ocenio da je va`no {to se predstavnici razli~itih politi~kih opcija suo~avaju u televizijskim emisijama. „Mislim da je format koji ste vi ponudili i koji postoji dugi niz godina bio povoqan za sve u~esnike na izborima u prethod-

nim ciklusima i mislim da nema razloga sada da se prave neki novi izuzeci”, rekao je Antonijevi}. Istakao je i zna~aj me|unarodnog posmatrawa izbora, navode}i da su, pored dugoro~nih posmatra~a ODIHR-a, pozivi za pra}ewe izbora upu}eni Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope i Evropskom parlamentu. „To je jo{ jedna dodatna motivacija da ceo ovaj izborni proces, bilo da je u medijima, bilo da je na ulicama Srbije, ostane u granicama zakona, bez nekog nasiqa”, naglasio je Antonijevi}. Govore}i o neopredeqenim bira~ima, Lacmanovi} je ukazao da je pogre{no pretpostaviti da }e svi oni koji se odlu~e da glasaju u posledwem trenutku podr`ati opoziciju. „Ako neko ra~una da su neopredeqeni bira~i oni koji su protiv vlasti, on je u velikoj zabludi. Uglavnom se neopredeqeni, ti koji iza|u na dan izbora i opredele se tada, nekako ravnomerno rasporede, pa ~ak i da nije potpuno ravnomerno te razlike su jako male i ne}e bitno uticati na rezultat”, objasnio je Lacmanovi}.

NAJVE]I [PIJUNSKI SKANDAL U EVROPI OD HLADNOG RATA:

Biv{i {ef nema~ke obave{tajne slu`be uhap{en zbog izdaje dràvnih tajni Nema~ku potresa jedan od najve}ih {pijunskih skandala u Evropi od zavr{etka Hladnog rata, nakon {to je uhap{en August Haning (80), nekada{qi direktor nema~ke Savezne obave{tajne slu`be (BND). ôvek koji je godinama imao pristup najpoverqivijim dràvnim informacijama sada je osumqi~en da je tajne dokumente koristio za sopstvene poslovne interese i odràvao kontakte sa predstavnicima stranih obave{tajnih slu`bi, pi{e Politiko. Haning, koji je vodio BND od 1998. do 2005. godi-

ne, uhap{en je u utorak pod sumqom za {pijunaù, poku{aj izdaje i druga krivi~na dela povezana sa odavaqem dràvnih tajni. Prema navodima nema~kog saveznog tuìla{tva, biv{i {ef obave{tajne slu`be godinama je dobijao poverqive informacije od svog nekada{qeg {efa kabineta Manfreda D, koji je nastavio da radi u BND-u i nakon Haningovog odlaska. Istraìteqi sumqaju da mu je Manfred D. izme|u 2010. i juna 2022. godine dostavio oko 2.000 dokumenata, me|u kojima su bili i strogo poverqivi materijali nameqeni iskqu~ivo unutra{qoj upotrebi obave{tajne slu`be. Deo tih informacija kori{}en je i za pripremu izve{taja najvi{im nema~kim zvani~nicima. Jedan evropski obave{tajni zvani~nik rekao je za Politiko da je re~ o skandalu ~ije bi posledice mogle daleko da prevazi|u nema~ke granice. „Ovo je katastrofa za Nema~ku i zapadne obave{tajne slu`be. Svi su u {oku. Razmere su ogromne, posebno u ovakvom trenutku“, izjavio je zvani~nik koji je èleo da ostane anoniman. On je upozorio da bi istraga mogla da otkrije jo{ mnogo toga, posebno zato {to su istraìteqi do Haninga do{li gotovo slu~ajno, rade}i na potpuno drugom slu~aju.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 15. oktobar 2026. 3

POSLE NEUSPE[NE SMRTNE KAZNE:

Krista Pajk vra}ena u zatvor Krista Pajk (50), osu|enica na smrt u ameri~koj saveznoj dr`avi Tenesi, otpu{tena je iz bolnice nakon {to je pre`ivela neuspelo pogubqewe smrtonosnom iwekcijom i u subotu je vra}ena u zatvor, saop{tili su weni advokati.

JEZIV SLU^AJ U INDIJI:

Dva dana posle ven~awa otrovala muà, svekra i svekrvu Prema pisawu lista „Tajms of Indija“, policija je uhapsila dve ène, me|u kojima je i novope~ena supruga. Prema navodima istraìteqa, 32-godi{wi Valmik Patil oènio se Suman Sahani 7. oktobra. Ve} 9. oktobra, kako se sumwa, mlada i druga èna pripremile su otrovanu hranu koju su jeli mladoèwa i wegovi roditeqi. Troje ~lanova porodice ubrzo se razbolelo i prevezeno je u bolnicu. Drugi ~lanovi doma}instva, ukqu~uju}i decu starijeg mladoèwinog brata, nisu imali tegobe jer nisu jeli spornu hranu. Prema policijskim navodima koje prenose indijski mediji, dve osumwi~ene su nakon incidenta napustile selo automobilom. Kasnije su prona|ene i uhap{ene u susednom okrugu. Istraga se ne zaustavqa samo na wima. Policija ispituje i posrednika koji je, kako se navodi, organizovao brak za 250.000 indijskih rupija, kao i mogu}u povezanost osumwi~enih sa prevarom u vezi sa ven~awem. Za sada nije utvr|eno {ta je bio motiv navodnog trovawa, niti su u dostupnom izve{taju navedeni kona~ni rezultati toksikolo{kih analiza. Osumwi~ene se nalaze u rukama policije, a istraga treba da rasvetli da li je re~ o unapred planiranoj prevari i ko je sve u woj u~estvovao.

Ju`noafri~ka pravnica Navi Pilaj dobitnica ovogodi{we Nobelove nagrade za mir Nobelova nagrada za mir za 2026. godinu dodeqena je ju`noafri~koj pravnici Navanetem Navi Pilaj za wen doprinos unapre|ewu mira i me|unarodnog prava, saop{tio je danas Norve{ki Nobelov komitet. Kako je navedeno u obrazloèwu, Pilaj je dala zna~ajan doprinos nastojawima da se ratni zlo~ini, zlo~ini protiv ~ove~nosti i genocid procesuiraju pred me|unarodnim pravosudnim institucijama. Tokom vi{edecenijske karijere, Pilaj je obavqala niz zna~ajnih funkcija u pravosu|u i me|unarodnim organizacijama. Bila je sudija Visokog suda Ju`ne Afrike i Me|unarodnog krivi~nog tribunala za Ruandu, kao i sudija Me|unarodnog krivi~nog suda. Od 2008. do 2014. godine bila je visoka komesarka Ujediwenih nacija za qudska prava, a obavqala je i du`nost predsedavaju}e Nezavisne me|unarodne istra`ne komisije UN o okupiranoj palestinskoj teritoriji. Trenutno je sudija Me|unarodnog suda pravde u postupku u kojem se Mjanmar tereti za genocid. Ro|ena u Durbanu, u Ju`noj Africi, u porodici tamilskog porekla, Pilaj je profesionalnu karijeru zapo~ela u vreme aparthejda, suo~avaju}i se sa diskriminacijom i rasnom segregacijom. U ranim godinama bavila se odbranom Nelsona Mandele i drugih protivnika aparthejda. Norve{ki Nobelov komitet istakao je da wen rad predstavqa primer posve}enosti univerzalnim pravnim na~elima, qudskim pravima i odgovornosti pojedinaca i dràva za kr{ewe me|unarodnog prava. U obrazloèwu odluke nagla{eno je da me|unarodno pravo predstavqa osnovu za trajni mir i mirno re{avawe sukoba, posebno u vreme kada se svet suo~ava sa sve ve}im brojem ratova i izazovima za me|unarodni pravni poredak. Nobelova nagrada za mir bi}e uru~ena u Oslu 10. decembra, na godi{wicu smrti Alfreda Nobela, a ovogodi{wa nov~ana vrednost nagrade iznosi 12 miliona {vedskih kruna (oko 1,07 miliona evra). Me|u kandidatima za ovogodi{wu nagradu bili su papa Lav, Me|unarodni krivi~ni sud, Me|unarodni sud pravde, kao i specijalna izvestiteqka UN za okupirane palestinske teritorije, Fran~eska Albaneze.

Pajk je vra}ena u ènski zatvor „Debora K. Xonson”, u kojem je provela prethodnih 30 godina, po{to je nekoliko dana ranije ponovo po~ela da hoda i govori, nakon {to su joj tokom poku{aja pogubqewa ubrizgane dve doze smrtonosnog preparata. Ona je osu|ena na smrt zbog mu~ewa i ubistva devetnaestogodi{we Kolin Slemer, polaznice istog programa profesionalnog osposobqavawa u Noksvilu, 1995. godine. Pogubqewe je bilo zakazano za 30. septembar i trebalo je da bude prvo pogubqewe ène u Tenesiju posle vi{e od 200 godina. Me|utim, nakon {to su joj ubrizgana dva {prica pentobarbitala, Pajk nije izgubila svest, ve} se àlila na bol u ruci. Prema medijskim izve{tajima, kasnije je izgubila svest, ali se i daqe ~ulo weno te{ko disawe i hrkawe, dok joj je srce nastavilo da kuca i gotovo 90 minuta nakon po~etka procedure. Zbog toga je pozvana hitna pomo}, koja ju je prevezla u bolnicu. Pajk je u po~etku bila bez svesti i prikqu~ena na aparat za ve{ta~ko disawe. Prema pisawu britanskog „Gardijana”, u ponedeqak je progla{ena mo`dano mrtvom, ali je u ~etvrtak iznenada povratila svest. Jedan od wenih advokata tada je izjavio da je osu|enica ustala

i hodala, iako je i daqe bila pomalo dezorijentisana. Weni branioci su u subotu saop{tili da je zahvalna pripadnicima hitnih slu`bi i medicinskom osobqu na pruènoj pomo}i. „Zahvalna je pripadnicima hitnih slu`bi i medicinskom timu na brizi u ovim izuzetnim okolnostima”, naveli su advokati, dodaju}i da Pajk nastavqa da dobija medicinsku negu u zatvoru. Nadle`ni organi nisu pruìli zvani~no obja{wewe zbog ~ega je osu|enica preìvela pogubqewe. „Wujork tajms” je ranije, pozivaju}i se na medicinske stru~wake, objavio da je mogu}e da je Pajk preìvela zato {to je smrtonosni preparat iscureo u tkivo oko mesta uboda, umesto da dospe u krvotok. Weni advokati su i pre pogubqewa upozoravali da wena medicinska istorija i sitne vene pove}avaju rizik od nepotrebnog bola tokom izvr{ewa smrtne kazne. Incident je doveo do ostavke

direktora Uprave za izvr{ewe kaznenih sankcija Tenesija Frenka Strade. Krista Pajk je imala 18 godina kada je, zajedno sa tada{wim de~kom i jo{ jednim sau~esnikom, namamila Kolin Slemer na izolovano podru~je u blizini poqoprivrednog kampusa Univerziteta Tenesi. Tamo je, prema presudi, brutalno pretukla devojku i prerezala joj grkqan, zbog ~ega je osu|ena za ubistvo prvog stepena. Wen slu~aj predstavqa drugo neuspelo pogubqewe u Tenesiju ove godine. U maju je obustavqeno pogubqewe osu|enika Tonija Karutersa nakon {to zatvorski slu`benici, uprkos vi{estrukim poku{ajima, nisu uspeli da uspostave intravenski pristup neophodan za ubrizgavawe pentobarbitala. Guverner mu je tada odobrio jednogodi{we odlagawe izvr{ewa kazne, nakon ~ega je vra}en u zatvorsko odeqewe za osu|enike na smrt.

FILMSKA PQA^KA U ITALIJI:

Nestalo 30.000 boca vrhunskih vina vrednih pet miliona evra Iz logisti~kog centra ~uvene italijanske vinarije Antinori u Kortoni, u provinciji Areco, ukradeno je oko 30.000 boca vina, ~ija se vrednost procewuje na vi{e od pet miliona evra. Me|u ukradenim vinima su presti`ne etikete Solaia, Tignanello i Guado al Tasso. Prema pisawu italijanskih medija, u pqa~ki je u~estvova-

lo najmawe sedam osoba, koje su tokom no}i izme|u subote i nedeqe onesposobile alarmni sistem i iskqu~ile nadzorne kamere. Za utovar boca koristili su viqu{kare kompanije, a vino su odvezli kamionima. Kra|a je otkrivena u ponedeqak ujutru, kada su zaposleni stigli na posao i primetili da je vino nestalo. Istragu vode karabiweri i policija. Prema prvim procenama,

ukradene su boce vina iz berbe 2023. godine, ~ija se pojedina~na cena kre}e od oko 120 do vi{e od 300 evra. Me|u wima je i pribli`no 10.000 boca vina Solaia, jedne od najpoznatijih etiketa vinarije Antinori, posebno cewene me|u me|unarodnim kolekcionarima. „Ovo je sigurno veoma dobro pripremqena banda“, izjavio je izvr{ni direktor kompanije Renco Kotarela za italijanski list Corriere della Sera. On nije iskqu~io mogu}nost da je re~ o istoj grupi koja je posledwih meseci izvela sli~ne kra|e u drugim italijanskim vinarijama. „Sigurno je da se kra|a ovakvih razmera i vrednosti nikada ranije nije dogodila u Italiji“, rekao je Kotarela. Posebnu pa`wu istra`iteqa privla~i koli~ina ukradenog vina Solaia. Godi{wa proizvodwa te etikete procewuje se na 60.000 do 70.000 boca, {to zna~i da je ukradeno oko {estine do sedmine godi{we proizvodwe.

4 ^etvrtak 15. oktobar 2026.

TEMA NEDEQE

^OVE^ANSTVO BI MOGLO DA NESTANE DO 2100. GODINE:

Glavni razlozi - nuklearni rat i zloupotreba ve{ta~ke inteligencije ôve~anstvu preti izumirawe do 2100. godine usled zlonamerne upotrebe ve{ta~ke inteligencije ili nuklearnog sukoba, pokazuje nova globalna procena rizika. Ove dve pretwe nalaze se na vrhu liste od 17 velikih opasnosti po zdravqe qudi u narednih 75 godina. Me|u wima su i smawewe izdvajawa bogatih zemaqa za me|unarodnu pomo}, klimatska kriza i neuhrawenost dece. Stru~waci koji stoje iza izve{taja Komisije uglednog ~asopisa Lanset za globalne pretwe zdravqu u 21. veku istakli su da su sve ove pretwe me|usobno povezane, {to zna~i da se wima mora pristupiti istovremeno. Ipak, naglasili su da za svaku od wih postoji „realan na~in delovawa“. „Odluke koje lideri donose danas oblikova}e zdravqe i dobrobit slede}e generacije“, rekao je profesor Kristofer Mari, kopredsedavaju}i komisije i direktor Instituta za zdravstvenu metriku i procenu Univerziteta u Va{ingtonu. Da bi sastavila listu, komisija je modelovala koliko bi godina ìvota provedenih u dobrom zdravqu moglo da bude izgubqeno usled bolesti, invaliditeta ili prerane smrti izazvanih svakom od ovih pretwi, polaze}i od sada{wih trendova. Za to je kori{}ena mera poznata kao godine ìvota korigovane u odnosu na invaliditet. „Zlonamerna upotreba ve{ta~ke inteligencije, ukqu~uju}i stvarawe biolo{kog oru`ja, kao i nuklearni sukob koji bi mogao da izazove nuklearnu glad, nose rizik od izumirawa ~ove~anstva u narednih 75 godina“, navodi se u izve{taju. Autori dodaju da je verovatno}a takvih scenarija i daqe mala, ali da bi wihove posledice mogle da dovedu do nestanka ~ove~anstva. U slu~aju nuklearnog sukoba, dovoqno ~estica moglo bi da dospe u gorwe slojeve atmosfere, blokira sun~evu svetlost i izazove glad {irom sveta. Drugi scenario podrazumeva upotrebu biolo{kog oru`ja stvorenog uz pomo} ve{ta~ke inteligencije. U uvodniku ~asopisa Lanset, objavqenom uz izve{taj, upozorava se: „Ukoliko bi se ostvarile, razmere {tete bile bi tolike da bi ~ove~anstvo doìvelo apokalipsu.“ Me|u ostalim rizicima koji bi mogli da dovedu do kumulativnog gubitka vi{e od milijardu godina zdravog ìvota, zbog ~ega su svrstani u kategoriju „velikih katastrofalnih pretwi“, nalaze se zaga|ewe vazduha, antimikrobna rezistencija, neuhrawenost dece i klimatski slom. Na listi su i konvencionalni oruàni sukobi, smawewe me|unarodne pomo}i, prekomerna konzumacija alkohola, visok krvni pritisak, nejednakost u prihodima, nizak nivo obrazovawa, prirodno nastale pandemije, gojaznost, naru{eno mentalno zdravqe, pu{ewe i nezdravo starewe. Da bi se na{le na listi, pretwe nisu morale samo da imaju potencijal da izazovu veliki gubitak godina ìvota provedenih u dobrom zdravqu ve} i da postoje mogu}a re{ewa za wihovo ublaàvawe. Ibrahim Abubakar, ~lan komisije i profesor epidemiologije zaraznih bolesti na Univerzitetskom kolexu u Londonu, istakao je:„Ne polazimo od stava: ‘Pogledajte, èlimo da vas upla{imo — postoji toliko i toliko pretwi ~ove~anstvu.’ Polazimo od pretpostavke da se

donosioci politi~kih odluka danas, bilo na nivou me|unarodnih institucija ili na nacionalnom nivou, mogu suo~iti

sa ovim pretwama. Va`no je da razumeju i koliki uticaj mogu da ostvare ako preduzmu odgovaraju}e mere.“

50 STEPENI BI]E UOBIÂJENA TEMPERATURA U SRBIJI Postaje li Srbija sve toplija i suvqa, da li gubimo prelazna godi{wa doba i {ta nas ~eka u decenijama koje dolaze? O klimatskim promenama, nestajawu reka, sve izraènijim su{ama, toplijim zimama i scenariju koji bi do 2100. godine mogao dramati~no da promeni ìvot u Srbiji govorio je Aleksandar Vaqarevi}, doktor geonauka i profesor na Geografskom fakultetu. Vaqarevi} kaè da Srbija ne}e potpuno postati poput Mediterana, ali su uticaji mediteranske klime sve izraèniji, naro~ito na jugu i istoku zemqe. Istovremeno, upozorava da se prelazna godi{wa doba ubrzano gube, dok se klimatski ekstremi poja~avaju. - Ulazimo u zonu klimatskih ekstrema, gubimo prelazna godi{wa doba.To sam pri~ao i pre par godina, to se de{ava ubrzano. Ne treba sad da se pla{imo, ne}emo potpuno biti Mediteran. Me|utim, imamo izuzetno jake prodore mediteranske klime, pogotovo istok i jug Srbije. Kada gledamo tu klimatsku klasifikaciju pre 50-ak godina, ona se potpuno promenila. Mi smo u~ili u {kolama da je na{a klima kontinentalna, umereno-kontinentalna, sad bih je ovako nazvao: umereno-kontinentalna i kontinentalna u 80% teritorije, a 20% teritorije mediteranska, pa ~ak i suptropska vla`na. Zna~i, bliì smo Mediteranu nego Arktici - kazao je Vaqarevi}. Profesor upozorava da pitawe klimatskih promena nije samo pitawe temperature, ve} direktno zadire u najosnovnije potrebe stanovni{tva, vodu, hranu i energiju. Zato smatra da Srbija mora ozbiqnije da se pripremi za ono {to bi moglo da usledi. Najdramati~niji deo razgovora usledio je kada je profesor govorio o mogu}em scenariju za Srbiju do kraja ovog veka. Naglasio je da je re~ o scenariju ukoliko se nastavi sada{wi trend klimatskih promena, ali je istovremeno poru~io da gra|ani ne bi trebalo da pani~e. - Ako se od 2100. godine se nastavi sa ovakvim trendovima, Srbija }e imati 50 stepeni uobi~ajenu temperaturu. Zime }e biti potpuno blage i onda }e 45% teritorije da ima novi klimat. Me|utim, ne treba qudi da se pla{e. Mislim da moèmo da se adaptiramo. Svaka dràva mora da ima plan i strategiju. Pla{i me ako dràva nema plan i strategiju. Mora pod hitno da deluje - smatra profesor.

Prema izve{taju, ograni~avawe globalnog zagrevawa na oko 1,8 stepeni Celzijusa, umesto da ono dostigne 4,4 stepena, moglo bi da spre~i gubitak 1,89 milijardi godina ìvota provedenih u dobrom zdravqu. Istraìva~i su za svaku pretwu modeluju najboqe i najgore mogu}e scenarije. U regionima sa vi{im prihodima, dominantne pretwe predstavqaju nezarazne bolesti, poput gojaznosti, i naru{eno mentalno zdravqe. U siroma{nijim delovima sveta gubitak zdravih godina ìvota u ve}oj meri povezan je sa problemima kao {to je nizak nivo obrazovawa. Mnoge zemqe koje su me|u najve}im donatorima me|unarodne pomo}i, ukqu~uju}i Sjediwene Ameri~ke Dràve i Ujediweno Kraqevstvo, tokom protekle godine najavile su zna~ajno smawewe izdvajawa za pomo}. Prema nalazima komisije, mogu}i kolaps me|unarodne zdravstvene pomo}i ili weno drasti~no smawewe mogli bi da dovedu do gubitka ~ak 1,5 milijardi godina ìvota korigovanih u odnosu na invaliditet do 2100. godine. Skoro 70 odsto tog gubitka odnosilo bi se na podsaharsku Afriku, region koji je ujedno i me|u najteè pogo|enima neuhraweno{}u dece. Komisiju ~ini 35 stru~waka, a weni nalazi bi}e predstavqeni u nedequ na Svetskom zdravstvenom samitu u Berlinu, u Nema~koj. Procena }e biti aùrirana svake godine kako bi se ponovo razmotrilo svih 17 identifikovanih pretwi, uzimaju}i u obzir nove podatke i opasnosti koje bi se u me|uvremenu mogle pojaviti. Autori izve{taja pozvali su svetske lidere da reaguju pre nego {to se rizici pretvore u krize. Me|u predloènim merama su ulagawa u tehnolo{ke inovacije i ja~awe zdravstvenih sistema. „Pre tri godine, kada smo zapo~eli ovaj proces, mislili smo da postoje tri velike pretwe: sukobi, klimatske promene i pandemije. Sada znamo da postoji mnogo ve}i broj pretwi o kojima moramo da brinemo. Vlade zaista moraju da izdvoje novac i angaùju qude koji }e se baviti predvi|awem, spre~avawem i pripremom za ovaj raznovrsniji skup pretwi“, naveo je Mari.

PLANETA

^etvrtak 15. oktobar 2026. 5

PROTESTI U FRANCUSKOJ:

Kriza prosvete i oronule {kolske zgrade

TRANSFER NOVCA

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! • Bez naknada za transfere preko $3,000! • Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000! Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

8781 1950

BEO-EXPORT 02 www.beoexport.com.au Sigurnost u svakom trenutku! Pacovi u toaletima, krovovi koji proki{wavaju i neispravno grejawe – snimci mobilnim telefonima koje su napravili u~enici trenutno kruè dru{tvenim mreàma. Oni beleè oronulu infrastrukturu u mnogim obrazovnim ustanovama {irom Francuske. U {koli „Pol Elijar“ u pariskom predgra|u Sen Deni – jednom od centara protestnog pokreta – u~enici govore o najezdi {teto~ina i redovnim o{te}ewima zato {to zgrada proki{wavan. U susednom Pantenu, u~enici se àle na prozore koji ne mogu da se otvore, ~ak i kada temperature leti dostignu 40 stepeni Celzijusa. Takvi snimci koji se dele na dru{tvenim mreàma postali su simbol |a~kih protesta {irom zemqe – protesta kojima se kraj ne nazire. Ujedno, nezadovoqstvo prevazilazi samo stawe {kolskih zgrada: na demonstracijama se mladi àle i na pretrpane u~ionice i ~esto otkazivawe ~asova. PROBLEM CENTRALIZOVANE DR@AVE To se doga|a iako Francuska u pore|ewu sa ostatkom Evrope ulaè zna~ajna sredstva u svoj obrazovni sistem. Ona u {kolstvo ulaè 6,7 odsto svog ekonomskog u~inka, ali ~iwenica da se ta ulagawa ne pretvaraju u boqe uslove za u~ewe verovatno je povezana s podelom nadle`nosti. Centralizovana dràva, kojom se upravqa iz Pariza, prvenstveno ispla}uje plate nastavnicima i utvr|uje nastavni plan i program za sve vrste {kola u zemqi. Me|utim, odgovornost za odràvawe zgrada je podeqena: op{tine su zaduène za osnovne {kole, departmani nadgledaju kolexe, odnosno niè sredwe {kole, a regioni upravqaju vi{im sredwim {kolama, tzv. licejima. Lokalne vlasti raspolaù razli~itim finansijskim sredstvima u zavisnosti od regiona i same moraju da planiraju projekte renovirawa. To ~esto dovodi do sporog napretka u poboq{awu uslova. [tavi{e, dve tre}ine buxeta pa i vi{e odlazi na

tro{kove osobqa i isplatu penzija, tako da za investicije ostaje malo prostora. ORONULA INFRASTRUKTURA Vi{e od 80 odsto zgrada osnovnih {kola u Francuskoj starije je od 50 godina. Procewuje se da je za deset do dvadeset odsto svih {kolskih zgrada hitno potrebna sanacija. Nadle`ni su u mnogim slu~ajevima dobro upoznati s tim problemom. Samo region Il-de-Frans za period od 2017. do 2027. odobrio je program renovirawa i pro{irewa vredan 6,6 milijardi evra. Dve tre}ine |aka sredwih {kola sada poha|a nove ili renovirane {kole. Ipak, ~ak i kada se ukloni bu| i poprave krovovi, efikasna za{tita od letwih vru}ina i daqe izostaje. Tu je i gorka ironija: nedavni nemiri o{tetili su {kolske zgrade koje su tek bile izgra|ene ili renovirane samo nekoliko godina ranije i to za skupe pare. MAKRON POKU[AO DA RE[I PROBLEM Neravnoteà je vidqiva i u teku}im izdacima za obrazovawe. Dok Francuska usmerava relativno velike sume novca u sredwe obrazovawe, prora~uni OECD-a pokazuju da Pariz ulaè mawe po u~eniku osnovne {kole nego {to iznosi prosek za industrijalizovane zemqe. Pritom stru~waci za obrazovawe isti~u da se temeqi za budu}i akademski uspeh postavqaju upravo tokom tih godina. Vlade pod vo|stvom predsednika Emanuela Makrona poku{ale su da re{e taj problem neravnoteè. Od 2017. broj u~enika u odeqewima prvih razreda osnovne {kole prepolovqen je u socijalno ugroènim podru~jima, a radi toga je otvoreno oko 16.000 dodatnih radnih mesta za nastavnike. SVE VE]I NEDOSTACI Razmere trenutnih problema u obrazovnom sistemu dodatno su istaknute najnovijim rezultatima PISA testova iz septembra 2026. Kada je re~ o matematici, vi{e od svakog tre}eg petnaestogodi{waka sada ne dostiè osnovni nivo znawa.

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim k ancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

Rezervišite svoju kartu na vreme! Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput: Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

8781 1960 BEO-TRAVEL

02 www.beotravel.com

TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM!

Vaš partner od poverenja!

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

Makronova reforma sistema sredweg obrazovawa, odnosno tzv. liceja, tako|e je nai{la na kritike. Ukidawe dotada{wih akademskih smerova u korist predmeta specijalizacije koje u~enici sami biraju imalo je za ciq da im pruì ve}u slobodu. Me|utim, mno{tvo kombinacija predmeta oteàva planirawe rasporeda ~asova. Mladi se àle da imaju vi{e pauza tokom dana i da im je zbog toga {kolski dan duì. Problemi se proteù i na visoko obrazovawe. Predava~ na jednom pariskom univerzitetu opisuje seminar sa 50 studenata tokom kojeg prisutni moraju da donose stolice iz susednih prostorija ili da sede na podu. Uprava, navodno, do sada povodom toga nije preduzela ni{ta. PROBLEM NEODR@ANIH ÂSOVA U pore|ewu s drugim zemqama EU, francuski u~enici imaju veliki broj predvi|enih nastavnih ~asova tokom {kolske godine – bar na papiru. U stvar-

nosti, Dràvni revizorski sud procewuje da je tokom {kolske godine 2023/24 otkazano devet odsto ~asova u niìm sredwim dràvnim {kolama. Prema istraìvawu sprovedenom tokom {kolske godine 2024/25, nastavnici na zameni pokrivaju samo oko dvanaest odsto ~asova otkazanih u posledwem trenutku. Kao jo{ jedan problem navodi se relativno niska zarada francuskih nastavnika u pore|ewu s kolegama u susednim zemqama. Podaci OECD-a pokazuju da nastavnici u francuskim {kolama nièg sredweg obrazovawa, nakon 15 godina rada, zara|uju tek oko polovinu iznosa koji primaju wihove kolege u Nema~koj. Me|utim, uspeh u obrazovawu u dana{woj Francuskoj u velikoj meri zavisi od socijalnog porekla roditeqa – i to u meri koja znatno prema{uje prosek. To se vidi i po ~iwenici da deca iz siroma{nijih porodica mnogo ~e{}e izostaju sa nastave.

BERNAM STAVQA PITAWE BREGZITA PRED PARLAMENT:

Odr`avawe postoje}eg stawa vi{e nije dovoqno Britanski premijer Endi Bernam }e ponovo staviti pitawe Bregzita na dnevni red Doweg doma britanskog parlamenta po povratku poslanika sa pauze u radu, upozoravaju}i da bi propu{tawe prilike da se sa EU ispregovara boqi sporazum predstavqalo „ozbiqno zanemarivawe du`nosti”, prenosi Gardijan. Bernam }e prvog dana zasedawa parlamenta, pozvati poslanike da se suo~e sa {tetom koju je Bregzit prouzrokovao i prihvate

bliè odnose sa EU kako bi podstakli ekonomski rast i re{ili problem ilegalnih migracija. Uo~i predstoje}eg samita Velike Britanije i EU, Bernam }e uputiti ozbiqno upozorewe, isti~u}i da Britanija ne moè sebi da priu{ti da okrene le|a mogu}nostima za ve}u saradwu sa Evropom i da odràvawe postoje}eg stawa vi{e nije dovoqno. Pozva}e, kako se prenosi, na smirenu i realnu procenu odnosa Britanije sa Evropom i zatraìti od poslanika iz svih politi~kih tabora u parlamentu da

podrè pragmati~an pristup. O~ekuje se da }e Bernam tvrditi da bi ve}ina gra|ana o~ekivala od vlade da iskoristi priliku ukoliko bi blià saradwa mogla da oja~a kontrolu imigracije i istovremeno oìvi privredu. „Endi razume za{to neki politi~ari ne èle da se suo~e sa stvarno{}u da Bregzit nije doneo ono {to su nekada obe}avali. Ali, vreme je da se o na{im dugoro~nim odnosima povede druga~ija rasprava. Zadràvawe postoje}eg stawa i odustajawe

od neprekidnih napora da se obezbedi dobar sporazum koji }e podsta}i rast predstavqali bi ozbiqno zanemarivawe du`nosti”, rekao je izvor iz kabineta premijera u Dauning stritu 10. Premijerova izjava dolazi istog dana kada bi poslanici

trebalo da raspravqaju o peticiji, kojom se tra`i da Britanija podnese zahtev za ponovni ulazak u EU. Peticija je prikupila vi{e od 111.000 potpisa. Ovaj istup dolazi u trenutku kada su ponovo o`ivele podele oko odnosa Britanije sa Evropom.

6 ^etvrtak 15. oktobar 2026.

PLANETA TRAMP OBJAVIO:

Uspe{an razgovor s Putinom, Rusija }e isporu~iti ameri~kom i svetskom trì{tu dizel gorivo Zelenski predloìo primirje od 60 dana sa Rusijom radi odràvawa izbora Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predloìo je danas 60-dnevno potpuno primirje sa Rusijom kako bi Ukrajina mogla da organizuje predsedni~ke izbore, isti~u}i da je Kijev spreman i za dogovor o obustavi napada na energetsku infrastrukturu, dok je istovremeno pozvao ameri~kog predsednika Donalda Trampa da izvr{i pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina kako bi se rat okon~ao. „Recite (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu da nam da dva meseca, 60 dana primirja, i mi }emo organizovati izbore. Naravno, bi}emo spremni da prihvatimo bilo koju odluku na{eg naroda”, rekao je Zelenski u intervjuu za ABC Wuz. On je naglasio da odluka o tome kada }e izbori biti odràni pripada ukrajinskim gra|anima, ali je ukazao na bezbednosne i pravne prepreke za wihovo organizovawe tokom rata, ukqu~uju}i potrebu da se svim bira~ima omogu}i bezbedno glasawe. „Uz svo po{tovawe prema predsedniku Trampu, na na{em dru{tvu i na{im gra|anima je da izaberu jednog ili drugog lidera”, rekao je ukrajinski predsednik, dodaju}i da razume da ruski predsednik Vladimir Putin èli promenu vlasti u Ukrajini. Govore}i o mogu}nosti deeskalacije sukoba, Zelenski je rekao da je Ukrajina spremna za energetsko primirje, odnosno obustavu napada obe strane na energetsku infrastrukturu. „Ako Rusija ne èli da napadamo wene rafinerije i drugu energetsku infrastrukturu, traìmo od predsednika Trampa da im po{aqe jasnu poruku da ne napadaju ukrajinsku energetsku infrastrukturu”, naveo je Zelenski, dodaju}i da bi takav dogovor bio prvi korak ka okon~awu rata. Ukrajinski predsednik je ocenio da Rusija ne ose}a stvarni pritisak da obustavi napade i naveo da su ruske snage tokom protekle sedmice izvele 196 napada na ukrajinski energetski sektor, kao i jo{ 20 napada na gasnu i naftnu infrastrukturu. Prema wegovim re~ima, u tim napadima poginulo je 153 civila, {to, kako je ocenio, pokazuje da Rusija ne ose}a dovoqan pritisak da zaustavi rat i da namerava da nastavi vojne operacije. Zelenski je kritikovao i mogu}nost kupovine ruskog dizela, ocewuju}i da bi takav aran`man obezbedio Moskvi dodatna sredstva za nastavak rata. Na pitawe o kritikama Trampa i ameri~kog milijardera Ilona Maska, koji su Zelenskog optuìli da doprinosi nastavku rata, ukrajinski predsednik odgovorio je da je lak{e vr{iti pritisak na druge nego prona}i na~in da se zaustavi Putin. „Ovi qudi ne mogu da prona|u kqu~ za zaustavqawe Putina. Teè je zaustaviti Putina nego vr{iti pritisak na druge”, rekao je Zelenski. On je dodao da rast cena energenata ne treba pripisivati iskqu~ivo ratu u Ukrajini, navode}i da na poskupqewa uti~u i sukobi na Bliskom istoku i blokada Ormuskog moreuza. „Ako èlimo otvoreno i po{teno da razgovaramo sa qudima i na{im narodima, moramo da govorimo o stvarnosti, a ne da se igramo sa qudima”, poru~io je Zelenski. Ukrajinski predsednik kritikovao je i mogu}nost kupovine ruskog dizela, koju je povezao sa dodatnim finansirawem ruskih vojnih operacija. „To Putinu daje novac, a on taj novac tro{i iskqu~ivo na ovaj rat, na ubijawe nas i na{e dece”, rekao je Zelenski. Govore}i o nastavku ukrajinske odbrane, Zelenski je rekao da Kijev ra~una na podr{ku Sjediwenih Ameri~kih Dràva i evropskih partnera kako bi se rat okon~ao {to je pre mogu}e. „Brani}emo se jer bismo u suprotnom izgubili ìvote, domove, slobodu, nezavisnost i Ukrajinu. To ne moèmo da izgubimo”, poru~io je Zelenski.

Rat u Ukrajini – 1.689. dan. Rusija }e odmah isporu~iti vi{e od 300.000 tona dizela, jo{ 500.000 tona tokom novembra, a potom i milion tona u narednom periodu, saop{tio je {ef Bele ku}e Donald Tramp. Putin: Povratak ruske nafte pozitivno }e uticati na ameri~ko i svetsko trì{te Pojava ruske nafte na ameri~kom trì{tu pozitivno }e uticati na celu svetsku ekonomiju, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin. „Uveren sam da }e ovo imati pozitivan uticaj na celu svetsku ekonomiju”, navodi se u saop{tewu ruskog predsednika, objavqenom na veb-sajtu Kremqa. Navodi se da je tokom telefonskog razgovora s Trampom zna~ajna pa`wa posve}ena izgledima za re{avawe ukrajinske krize, a dotaknuta je i situacija oko Irana i razli~iti aspekti bilateralnih odnosa. Putin je objavio da je postigao dogovor sa predsednikom Bele ku}e Donaldom Trampom o nastavku li~nih kontakata, kao i saradwe izme|u wihovih administracija, obave{tajnih agencija i odeqewa, navodi se u saop{tewu Kremqa. Zelenski: Poklon Putinu ne}e doneti mir Dozvoqavawe Rusiji da prodaje naftne derivate je investicija u rat koji mora biti okon~an. Rusija }e se isporuci dizela oduìti s daqim terorom i podlo{}u, poru~io je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski

U ratu Rusije i Ukrajine sve vi{e civilnih `rtava nakon postignutog dogovora ameri~kog i ruskog lidera Donalda Trampa i Vladimira Putina o isporuci derivata. „Pokloni Putinu ne}e doneti mir i bilo kakvu korist civilizovanom svetu. Danas su u Kijevu bili predstavnici Kongresa SAD - dvostrana~ka delegacija, i zahvalan sam im na poseti Ukrajini u tako te{kom trenutku. Pitali su: „[ta je potrebno da se okon~a rat?“ Odgovor mora biti snaàn. Moraju postojati sankcije po Zakonu Lindzija Grejama, mora postojati podr{ka Ukrajini u za{titi ìvota i mora postojati pritisak na Rusiju zbog rata. A danas je bio razgovor izme|u lidera Amerike i Rusije. Razgovor koji vodi ka ne~emu drugom”, rekao je Zelenski. Tramp saop{tio {ta se sve dogovorio s Putinom Ameri~ki predsednik Donald Tramp objavio je da je imao uspe{an razgovor sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, u kojem je razmatrano snabdevawe ameri~kog i me|unarodnog trì{ta dizel gorivom iz Rusije. „Upravo sam zavr{io uspe{ne razgovore s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, gde

smo se sloìli da }e Rusija odmah isporu~iti preko 300.000 tona dizel goriva ameri~kom i svetskom trì{tu, dodatnih 500.000 tona u novembru i milion tona odmah nakon toga”, napisao je on na dru{tvenoj mreì Truth Social. Tramp je dodao da }e Rusija naknadno izvesti jo{ tri miliona tona dizel goriva u kratkom vremenskom periodu. „Zahvaquju}i na{oj potpunoj kontroli nad moreuzom Ormuz i ovoj sjajnoj vesti o ruskim energentima, cene dizela za Amerikance, pa i za ceo svet drasti~no }e pasti, i to veoma brzo! Sniàvawe cena za Amerikance, a posebno za na{e sjajne poqoprivrednike, sto~are i voza~e kamiona, moj je najve}i prioritet. Ovo je veoma velika i va`na objava. Tako|e, mora se razumeti da Iran ne}e imati nuklearno oru`je!”, poru~io je Tramp. Po~etkom oktobra, ruski predsednik Putin je na plenarnoj sednici Me|unarodnog diskusionog kluba Valdaj izjavio da Rusija ima dovoqne rezerve dizel goriva, ali zbog sankcija zemqa ne moè da ga isporu~i na svetsko trì{te.

BRISEL POJA^AVA PRITISAK NA MOSKVU

Evropska unija uvela do sada najve}e sankcije Rusiji Ministri spoqnih poslova EU usvojili su na sastanku u Luksemburgu gotovo 1.600 novih sankcija usmerenih protiv ruskog vojno-industrijskog kompleksa, izjavila je visoka predstavnica Unije za spoqnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. Ona je objavila na platformi Iks da je to najve}e pojedina~no

pro{irewe liste sankcija EU prema Rusiji otkako je po~eo rat u Ukrajini. Savet za spoqne poslove odlu~io je i da produ`i primenu okvira za restriktivne mere protiv {irewa i upotrebe hemijskog oru`ja za pet godina, do 30. oktobra 2031. godine, {to je prvi put ikada da se re`im sankcija obnavqa na tako dug period.

Украјински министар спољних послова Андреј Сибиха на састанку министара спољних послова ЕУ у Луксембургу

Savet je tako|e odlu~ilo da produì vaèwe pojedina~nih popisa unutar tog okvira za godinu dana, do 30. oktobra 2027. godine. Ukrajina }e predloìti Evropskoj uniji uvo|ewe sankcija protiv jo{ 10 ruskih oligarha nakon {to su ruski milijarderi Mihail Fridman i Ali{er Usmanov ukloweni sa evropske liste sankcionisanih osoba, izjavio je danas ukrajinski ministar spoqnih poslova Andrij Sibiha. „Tokom rata nikada nema dovoqno mera. Na{ stav je da je, na primer, uklawawe dvojice ruskih oligarha sa liste sankcija bio pogre{an korak i pogre{na odluka. Zato èlimo da predloìmo uvo|ewe sankcija protiv jo{ 10 ruskih oligarha”, rekao je Sibiha novinarima uo~i sastanka Saveta EU za spoqne poslove u Luksemburgu, prenosi Ukrinform. On je izrazio o~ekivawe da }e 22. paket sankcija Rusiji, koji je opisao kao jedan od najsna`nijih, biti usvojen {to je pre mogu}e.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 15. oktobar 2026. 7

ALEKSANDRA FILIPOVI], NAGRA\IVANA SRPSKA KWI@EVNICA:

Mo}ni smo onoliko koliko smo tu jedni za druge @ivot je sazdan od ~uda i tuge. Iz te me{avine lepog i stra{nog poti~u sve moje pri~e. „Mrak je neminovan kao i svetlost. Istinska snaga leì u tome da nau~imo da se kre}emo kroz tminu sve dok ponovo ne iza|emo na svetlost”, izgovara Serafina Krin, glavna junakiwa serijala mojih romana. *** “ûdno je i divno kako se u ìvotu tuga i sre}a prepli}u. Muka i radost drè se ruku pod ruku. I dobro je {to je tako. Ni planine nisu porasle bez muka”, pi{e u mom prvom romanu “O krilima i ~udima”. *** To pi{e, jer kwige su ìvot. Ma kakavi se izma{tani, fantasti~ni i nemogu}i svetovi nalazali u wima, kwige u sebi nose moje svetove. Tako }e i ova se}awa i razmi{qawa na neki na~in biti spoj ìvota i kwièvnosti. *** Ro|ena sam u Surdulici, malom gradu na jugu Srbije. Lepo u mom detiwstvu bilo je to {to sam imala mnogo drugara i {to smo se stalno igrali napoqu. Tada nije bilo pametnih telefona i dru{tvenih mreà da nam kradu uspomene. Ku}ama smo odlazili tek kada bismo ogladneli ili za~uli ve} qutite glasove roditeqa kako nas dozivaju da najzad u|emo unutra. *** Imala sam divnog u~iteqa koji nas je vodio u prirodu i pri~ao nam pri~e. I deke koje su ~inile isto. Uverena sam da zbog toga toliko volim ìvotiwe, prirodu i kwige. Verovatno sam, izme|u ostalog, ba{ zato u prvim razredima osnovne {kole poèlela da postanem istraìva~ na Madagaskaru. Nisam postala istraìva~, ali sam postala pisac. [to i nije toliko razli~ito. *** @ivotiwe su oduvek bile jedan od lepih delova mog ìvota. One koje su bile moji qubimci, ali i sve one koje sam spasavala s ulice i pronalazila im domove. Pri~a o ìvotiwama pri~a je o qubavi i tuzi. O dobitku i gubitku. O prolaznosti i trajawu. *** Posveta u mom romanu za decu i mlade „Ve{tica No}ka u potrazi za zvezdama“ koji je iza{ao pre nekoliko meseci glasi: „Svim ìvotiwama koje su mi donele radost i qubav. Uvek su sa mnom, ~ak i kada vi{e nisu.“ *** To je bilo lepo u mom detiwstvu. A onda je do{lo stra{no. Nastupio je dan kada sam jednom oti{la da se igram sa drugarima, a nisam znala da mi je to posledwi put. Nisam znala da je to kraj detiwstva. Stigle su devedesete. *** Najpre su do{li ratovi, hiperinflacija, nesta{ice. Moja mama i dan-danas ponekad sawa da smo sestra i ja gladne, a ona nema {ta da nam da da jedemo. Posle toga, do{lo je bombardovawe. Surdulicu su nazvali srpska Hiro{ima jer je imala najve}i broj civilnih `rtava u odnosu na broj stanovnika. Stradali su qudi koje sam poznavala, stradala su deca koju sam poznavala i stari i izbegli qudi sme{teni u Domu za sme{taj starih lica. Tada sam imala petnaest godina i bila sam spremna da umrem. *** Ubrzo nakon bombardovawa umro mi je otac, iznenada i prerano. Onda je do{la borba za slobodu, u kojoj sam, kao sredwo{kolka, aktivno u~estvovala. Bila sam veoma mlada, a za godinu i po dana doìvela sam ono {to ponekad ne

stane ni u ~itav jedan ìvot. Kada si sa petnaest godina spreman da umre{, kada gleda{ kako ti najmiliji umiru, a onda malo kasnije u~estvuje{ u borbi u kojoj ti je ponovo potencijalno ìvot ugroèn, smrti se vi{e ne boji{. Kada tako mlad, za kratko vreme, pro|e{ kroz neke od najteìh stvari koje ìvot moè da donese, malo toga posle izgleda nepremostivo. Smrti se ne bojim, a ìvot oboàvam. *** Iz tih stra{nih stvari koje sam preìvela, danas crpim snagu. Zbog toga se glasno smejem, zbog toga ìvim onako kako èlim, po sopstvenim pravilima i merilima, i slobodno, {to je meni izuzetno va`no. Zbog toga se silno radujem svakom novom danu, jer znam koliko je ìvot krhak i koliko sve moè da nestane u trenutku. Zbog toga danas imam mir, hrabrost i snagu koja moè da pomera planine. *** Rekla bih da smo mi milenijalci morali da o~vrsnemo odmalena. Ro|eni smo u mra~nim vremenima i za boqa nismo ni znali. Detiwstvo su mi obeleìli ratovi, hiperinflacija i nesta{ice, vreme kada su se qudi tukli za hleb i kada su neistomi{qenici i novinari bivali uklawani. Preìvela sam bombardovawe, jednu borbu za slobodu, ubistvo premijera, tranziciju, pandemiju, a sada, evo, ìvim i drugu borbu za pravdu i slobodu. îni mi se da je ~itav moj ìvot borba s kratkim trenucima predaha. *** Ali sve to me je oblikovalo. Ne bojim se da se borim za ono {to smatram ispravnim. Ne gubim vreme na trivijalnosti i prazne pri~e. Vreme poklawam qudima koje volim i onome za {ta verujem da moè u~initi svet makar malo boqim, bilo kroz kwige koje pi{em bilo kroz ono {to ~inim. Najdragocenije {to imamo jeste vreme. Sada samo èlim da ga imam dovoqno da napi{em sve ono {to mislim da treba da bude napisano i da budem s qudima koje volim. *** Pi{em ~itavog ìvota. Prva pesma objavqena mi je u De~jim novinama, dok sam bila u osnovnoj {koli. Pre nego {to sam po~ela da pi{em za decu, godinama sam pisala pri~e za odrasle. Bile su to uglavnom pri~e u duhu magijskog realizma, kwièvnog pravca koji mnogo volim. Ba{ ovih dana su mi dve pri~e iz tih vremena objavqene u Argentini, na {panskom i engleskom jeziku. Te pri~e za odrasle leè negde u folderima mog ra~unara, ali mora}u nekako da na|em vremena da ih sredim za objavqivawe. Bilo bi mi ào da pri~e koje volim ne budu objavqene ovde, na srpskom jeziku. *** Za decu i mlade po~ela sam da pi{em 2018. godine, kada sam dobila nagradu Radio Beograda i emisije “Dobro jutro, deco” za najboqu pri~u za decu, za jednu od prvih pri~a za decu koju sam ikada napisala. Pisawe za decu i mlade mi se toliko dopalo da sam mu se, nakon {to sam za Radio Beograd 1 i emisiju “Dobro jutro deco” po~ela da pi{em radio-pri~e, potpuno posvetila. *** Napisati dobru kwigu za decu podjednako je zahtevno kao napisati dobru kwigu za odrasle. Mo`da je i zahtevnije jer se, pored svega ostalog, mora voditi ra~una i o uzrastu ~italaca. Mislim da je humor savr{eno sredstvo kojim se mogu preneti velike ìvotne istine, pa zato zauzima posebno mesto u mojim romanima. Vodim se time da bi kwige za decu i mlade trebalo da nose va`ne poruke jer ono {to usvojimo

u detiwstvu ostaje sa nama ~itavog ìvota. Te poruke su moj mali doprinos stvarawu humanijeg sveta. *** Mladi ~itaoci su, inspirisani mojim kwigama, pisali pesme, vodili ~itala~ke dnevnike, crtali, pravili kratke animirane filmove i stvarali sopstvena dela. Kada kwiga podstakne ~itaoca ne samo da se prepozna u woj i razmisli o pro~itanom ve} i da, nadahnut wome, stvori ne{to svoje, mislim da je kwièvnost ispunila jednu od svojih najlep{ih svrha. *** Volim sve svoje kwige jer u wih ulijem ono najboqe {to nosim u sebi. U wima se „mali” bore protiv nadmo}nijeg zla. Dobrota, zajedni{tvo i hrabrost imaju snagu da mewaju svet. A ono {to izgleda nepobedivo ipak moè biti pobe|eno. *** Ono {to pi{em poklapa se sa onim kako ìvim i u {ta verujem. Druga~ije ne bih ni umela. Ne }utim i ne pravim se da je sve dobro u zemqi u kojoj gotovo ni{ta nije dobro. Nikada nisam i nikada ne}u. Aforizam iz moje kwige “Misli buntovnice” glasi: “Podobni pisci }ute, a nepodobni trpe.” *** Nisam podobna i snosim posledice zbog toga {to oduvek odbijam da }utim i okre}em glavu od nepravde i zla. Ali, savest mi je mirna i obraz ~ist. Slobodna sam da govorim i radim ono {to mislim da je ispravno. A od toga nema ve}eg bogatstva. *** Porazno je to {to su u Srbiji u 21. veku, u zemqi usred Evrope, pisci i umetnici zabrawivani zato {to su se drznuli da govore protiv kriminala, korupcije i nepravde. Porazno je {to zbog aforizama poput „Opasno je kada vladar si|e s uma pre nego {to si|e s trona“ ili „Politi~ari i kriminalci su bliski. Da bi odràli tu bliskost, najboqe je smestiti ih u isti zatvor“, nastalih pre sedam godina i danas objavqenih u mojoj kwizi „Misli buntovnice“, ili zbog javnog izno{ewa svojih stavova, pisac moè o~ekivati da mu policija zakuca na vrata. To nije normalno. *** Kwiga „Misli buntovnice“ posve}ena je svim borcima za slobodu i pravdu. Kada mi je za wu, u Udruèwu kwièvnika Srbije, uru~ena nagrada „Radoje Domanovi}“, u svom govoru sam, izme|u ostalog, rekla da su u kwizi sabrani aforizmi nastajali u godinama kada je govoriti otvoreno zna~ilo govoriti uprkos, a neretko je bilo i opasno.

*** Rekla sam i da zabriwava ~iwenica da se od vremena u kojem je Domanovi} ìveo i stvarao nije mnogo toga promenilo. Zbog svojih uverewa bio je preme{tan i otpu{tan s posla. I danas se sli~ne stvari doga|aju qudima koji se usude da dignu glas protiv nepravde. *** I daqe prepoznajemo one koji prate slepog vo|u, prepoznajemo delove dru{tva koji pristaju na ponièwe i nepravdu i svet izvrnutih vrednosti, u kojem glupost ~esto ima ve}u mo} od znawa. Sre}om, postoje i hrabri qudi koji se bune protiv takvog sistema. *** Mi koji radimo s decom i za decu ve} dugo znamo kakve nam sjajne generacije dolaze. Godinama sam pisala o mladim qudima koja postiù velike uspehe u najrazli~itijim oblastima. Sre}na sam {to sada svi imaju priliku da ih vide. *** Moji nekada{wi mali ~itaoci danas su studenti koji se bore za pravdu, dostojanstvo i mogu}nost da ostanu u svojoj zemqi. Deca koja ~itaju postaju qudi koji misle. A misle}i qudi su mo}na stvorewa. *** Serafina Krin kaè: „Nemojte dozvoliti drugima da pi{u pri~u va{eg ìvota. Pokaja}ete se kada ponestane papira.“ Ovi mladi qudi upravo to rade. Ne dozvoqavaju kriminalcima i onima sa kupqenim diplomama da pi{u pri~u wihovih ìvota. Oduzimaju mo} nedostojnima. Oduzimaju im mo} da im uni{te ìvote. *** Preselila sam se u Beograd i upisala Ekonomski fakultet, smer Ekonomska analiza i politika. Diplomirala sam, ali se ekonomijom nikada nisam bavila. Pa ipak, znawe koje sam tamo stekla pomaè mi da boqe sagledam i analiziram dru{tvene tokove, {to zaista volim da radim. Eto, ima neke koristi i od toga. *** Volim Srbiju, volim na{e qude, a najvi{e na{u decu, koja sa sobom donose nadu. Nadu da }e se sistemske promene koje se nisu dogodile, a koje su nam neophodne, najzad dogoditi. Ali za to smo potrebni svi mi. Ne kao posmatra~i, ve} kao aktivni u~esnici, spremni da uvek i na svakom mestu pruìmo otpor nepravdi, primitivizmu i zlu, ukoliko ho}emo da stvorimo zemqu u kojoj }e deca èleti da ostanu. *** Moto mog romana „Serafina Krin i posledwi grifon“ glasi: „Mo}ni smo onoliko koliko smo tu jedni za druge.“

8 ^etvrtak 15. oktobar 2026.

REPUBLIKA SRPSKA

U Bawaluci sahrawena Biqana Plav{i} Nekada{wa predsednica Republike Srpske Biqana Plav{i} sahrawena je na grobqu Sveti Pantelija u Bawaluci. Prethodno je komemoracija odr`ana u Banskom dvoru u Bawaluci, a prisustvovali su Milorad Dodik, predsednik Narodne

skup{tine Republike Srpske Nenad Stevandi}, srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi}, kao i brojni predstavnici politi~kog, javnog i kulturnog `ivota Republike Srpske.

Dodik je na komemoraciji istakao da je Biqana Plav{i} pru`ala {ansu drugima i `rtvovala svoj komoditet izvanrednog intelektualca za politi~ku borbu za Republiku Srpsku. On je naveo da je Biqana Plav{i} bila politi~ar i dobar ~ovek, te da }e ostati zapisano da je presu|ena, a da nije po~ini-

la nijedno ubistvo niti organizovala bilo {ta. „Plav{i} se borila za srpski narod i wen jedini kriterijum u politici je bio da li se dovoqno borite ili ne za srpski narod.

Nije joj bio va`an neki politi~ki predznak”, istakao je Dodik. Dodik je rekao da je Plav{i} kao predsednik Republike Srpske bila nepokolebqiva u trenucima kada je donosila odluku i kada je tu odluku trebalo da sprovede. „Plav{i} je znala {ta radi i sve {to je ~inila je da u beznade`nom vremenu pru`i {ansu Republici Srpskoj i srpskom narodu”, naglasio je Dodik. Prema wegovim re~ima, Plav{i} je krajem devedesetih godina preuzela odgovornost za Republiku Srpsku i wenu stabilnost. „Republika Srpska je tada bila podeqena, fizi~ki i institucionalno, i pretilo je da do|e do brutalnog sukoba i da nestane. Plav{i} je tada dala {ansu Republici Srpskoj da se i{~upa iz me|unarodne zavere”, podsetio je Dodik. On je istakao da je 20 godina ostao na braniku iste Republike Srpske koju je zami{qala i za koju se borila Biqana Plav{i}. „Du`nost predstavnika Republike Srpske je da ~uvaju pa`wu

Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

NSW 2560 0425 358 539

0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

prema qudima, me|u kojima je Plav{i}, koji su se hrabro i sr~ano borili u nemogu}im uslovima za politi~ku i istorijsku stvar – gigant koji se zove srpski narod i Republika Srpska”, zakqu~io je Dodik Nakon komemoracije, bawalu~ki mitropolit Jefrem slu`io je opelo Biqani Plav{i} u Hramu Svete Trojice u Bawaluci. Tokom opela uz kov~eg sa telom Plav{i}eve bili su pripadnici po~asnog voda Ministarstva unutra{wih poslova

Republike Srpske. Pored kov~ega su bili polo`eni venci lidera SNSD-a Milorada Dodika, predsednika Narodne skup{tine Republike Srpske Nenada Stevandi}a i srpskog ~lana Predsedni{tva BiH @eqke Cvijanovi}. Biqana Plav{i} funkciju predsednice Republike Srpske obavqala je od 1996. do 1998. godine. Pre politi~ke karijere bila je univerzitetski profesor i dekan Prirodno-matemati~kog fakulteta u Sarajevu. Preminula je u Beogradu u 95. godini.

PROJEKAT OD 19 MILIJARDI DINARA:

Kod Trebiwa ni~e ~itav novi grad, ima}e {kolu, bolnicu i hiqade stanovnika

MRKOWI] GRAD:

Obeleèna 31 godina proterivawa 120.000 Srba iz Krajine Parastosom i polagawem venaca i cve}a kod spomen-obele`ja masovne grobnice u Mrkowi} Gradu, obeleèna je 31. godi{wice od kada su muslimansko-hrvatske snage proterale vi{e od 120.000 Srba iz 13 zapadnokraji{kih op{tina, javqa RTRS. Parastos je sluìlo sve{tenstvo mrkowi}ke parohije Srpske pravoslavne crkve, nakon ~ega su poloèni venci. Vence su poloìli predsednik Vlade Republike Srpske Savo Mini}, izaslanik srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Maja Ga~i}, predstavnici Ministarstva rada i bora~ko-invalidske za{tite, konzul u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Bawaluci. Pripadnici hrvatskih oruànih snaga i takozvane Armije BiH u agresiji na 13 zapadnokraji{kih op{tina po~iwili su zlo~in nad 2.214 srpskih civila i vojnika i uprkos brojnim dokazima, niko nije adekvatno ka`wen. Agresija je izvr{ena na op{tine Grahovo, Glamo~, Kupres, [ipovo, Srbobran, Jajce, Ripa~, Drvar, Petrovac, Kqu~, Krupa na Uni, Sanski Most i Mrkowi} Grad. Prema podacima Republi~kog centra za istraìvawe rata, ratnih zlo~ina i traèwe nestalih lica, tokom agresije ubijeno je 2.214 lica srpske nacionalnosti, sa vekovnih ogwi{ta proterano je 120.000 Srba, opqa~kana je pokretna imovina, a nepokretna uni{tena. Me|u ubijenim su 753 srpska civila, od kojih se 149 vode kao nestali, kao i 1.461 pripadnik Vojske Republike Srpske, od kojih se 79 jo{ vode kao nestali. Na pravoslavnom grobqu u Mrkowi} Gradu prona|ena je najve}a masovna grobnica iz koje je ekshumirano 181 telo. Obeleàvawe organizuje Odbor Vlade Republike Srpske za negovawe tradicije oslobodila~kih ratova, saop{teno je iz Ministarstva rada i bora~ko-invalidske za{tite Republike Srpske.

Novi tender objavqen je samo nekoliko dana nakon {to je Elektroprivreda Republike Srpske raspisala javnu nabavku za projektovawe, izgradwu i opremawe budu}eg Kongresnog centra u sklopu Novog Trebiwa. Realizacija projekta Novo Trebiwe, jednog od najve}ih planiranih urbanisti~kih projekata u Bosni i Hercegovini, nastavqa se novim infrastrukturnim ulagawima. Nakon po~etka izgradwe pristupnog puta i raspisivawa tendera za Kongresni centar procewene vrednosti gotovo 309 miliona KM (oko 18,49 milijardi RSD), raspisan je i tender za izgradwu novog mosta preko reke Trebi{wice. Tender su raspisale Hidroelektrane na Trebi{wici (HET), a procewena vrednost radova iznosi pet miliona KM bez PDV-a, odnosno 5,85 miliona KM sa PDV-om (oko 350,1 miliona RSD), izvestio je BiznisInfo.ba. Novi most trebalo bi da po-

ve`e postoje}i deo Trebiwa sa budu}im naseqem Novo Trebiwe, velikom urbanom celinom za koju se predvi|a da bi mogla da primi oko 25.000 stanovnika. Prema tenderskoj dokumentaciji, planirana je izgradwa mosta dugog 126 metara. Ima}e dve saobra}ajne trake, a predvi|ene su i zasebne povr{ine za pe{ake i bicikliste. Projekat ukqu~uje i prate}u infrastrukturu, poput javne

rasvete i sistema odvodwe. Izgradwa mosta trebala bi da bude va`an korak u povezivawu budu}eg naseqa sa ostatkom grada, posebno s obzirom na obim planirane stambene i poslovne izgradwe. Raspisivawem tendera zapo~eo je postupak izbora izvo|a~a radova. Po~etak gradwe zavisi}e od zavr{etka javne nabavke i ispuwavawa ostalih potrebnih uslova.

Prwavor: Dabar napravio kurc{lus, ostavio 1.600 doma}instava bez struje

Dabar je presekao svih {est podzemnih kablova na deonici dalekovoda ispod auto-puta Bawaluka - Doboj zbog ~ega je bez struje ostalo 1.600 korisnika od prwavorskog sela [trpci do Brstova u op{tini Stanari, saop{tila je danas Elektrokrajina. „Kvar na sredwenaponskom dalekovodu uzrokovao je veliki glodar - dabar koji je presekao svih {est podzemnih kablova”, navedeno je u saop{tewu. Iz Elektrokrajine su naveli da je za zamenu podzemnih kablova neophodan anga`man te{ke

gra|evinske mehanizacije {to usporava dinamiku otklawawa kvara i ponovno uspostavqawe urednog napajawa elektri~nom energijom.

CRNA GORA

^etvrtak 15. oktobar 2026. 9

CG zatvorila jo{ tri pregovara~ka poglavqa Crna Gora je na Me|uvladinoj konferenciji u Luksemburgu zatvorila jo{ tri poglavqa u pregovorima o pristupawu Evropskoj uniji, {to je 21 od ukupno 33 pregovara~ka poglavqa. Privremeno su zatvorena poglavqa koja se odnose na ekonomsku i monetarnu politiku (17), statistiku (18), te socijalnu politiku i zapo{qavawe (19).

Evropska komesarka za pro{irewe Marta Kos je na konferenciji za novinare pozdravila napredak i ocenila da reforme koje se odnose na tri poglavqa „donose stvarnu” korist Crnoj Gori, „stabilnost javnih finansija, precizniju statistiku, te boqu za{titu radnika i bezbednija radna mesta”. Ona je, me|utim, pozvala vlast i opoziciju da obezbede politi~ku stabilnost i da „stave nacionalnu interes ispred svega”. Kos je to kazala u kontekstu ustavnih

promena koje ~ekaju na usvajawe, a za koje rok isti~e sutra. Promene se odnose na pravosudna pitawa i za wih je neophodna dvotre}inska ve}ina. Opozicija ve} dve nedeqe bojkotuje rad Skup{tine u znak protesta {to predsednik parlamenta Andrija Mandi} nije omogu}io raspravu o wegovoj smeni, a zbog slawa telegrama sau~e{}a porodici nedavno preminulog Ratka Mladi}a, osu|enog za genocid u Srebrenici. „Pozivam i vladu i opoziciju da stave nacionalni interes pre svega. To zna~i da rade zajedno, ~ine kompromise i preuzimaju odgovornost za odluke koje se moraju hitno doneti. Ako to ne uradite rizikujete budu}nost Crne Gore i momenat kada je najbli`a EU”, poru~ila je evropska komesarka za pro{irewe. Kos je ukazala da Brisel od Podorice „vi{e nego ikada o~ekuje jedinstvo, stabilnost i saradwu razli~itih partija”. Proces pristupawa i ~lanstvo u EU je nacionalni projekat u kome i vlast i opozicija imaju obaveze i odgovornosti. „Treba da pratite kompromise u najboqem interesu Crne Gore i to je ono {to o~ekujem sutra”, rekla je Kos. Crnogorski premijer Milojko Spaji} je ocenio da je vlada „zatvorila sve obaveze u posledwoj fazi pregovora, te da se nada” da }e biti mudrosti i kompromisa kako bi se zavr{io proces pregovora.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Crna Gora i Hrvatska ostale pri suprotnim stavovima o brodu Jadran Crna Gora i Hrvatska su danas ostale pri suprotnim stavovima o vlasni{tvu nad {kolskim brodom „Jadran”, jednom od najdugotrajnijih sporova te dve dr`ave, ali su se saglasile da nastave konsultacije i da razmotre dokumentaciju koja bi mogla da vodi ka re{ewu. Posle prvog formalnog sastanka komisija dve zemqe, koje

se bave statusom jedrewaka i sukcesijom vojne imovine biv{e Jugoslavije, ministarstvo odbrane Crne Gore je saop{tilo da ostaje pri stavu da je brod „Jadran” crnogorsko vlasni{tvo. Sa druge strane, ministarstvo spoqnih i evropskih poslova Hrvatske je saop{tilo da Zagreb ostaje pri stavu o vlasni{tvu nad {kolskim brodom „Jadran” i da o~ekuje re{avawe tog dugogodi{weg otvorenog pitawa, kao

i ostalih pitawa sukcesije vojne imovine. Komisije su predvodili crnogorski ministar odbrane Dragan Krapovi} i hrvatski ministar spoqnih i evropskih poslova Gordan Grli} Radman. Obe strane su navele da bi daqe konsultacije i razmatrawe predstavqene dokumentacije trebalo da doprinesu nala`ewu re{ewa u duhu dobrosusedskih

odnosa, ali nisu saop{tile kada }e biti odr`an naredni sastanak. Spor oko broda „Jadrana” je posledwih meseci ponovo do{ao u sredi{te odnosa Hrvatske i Crne Gore, u trenutku kada Podgorica poku{ava da ubrza zavr{nicu pregovora sa Evropskom unijom (EU) o ~lanstvu. Hrvatska je u julu poru~ila da re{avawe otvorenih bilateralnih pitawa smatra va`nim za zavr{etak crnogorskih prego-

vora sa EU, navode}i me|u wima povratak broda „Jadran”, pitawe ratnih zarobqenika i biv{eg logora „Moriw”, nestale osobe, imovinska prava hrvatskih dràvqana, morsku granicu i druga pitawa proistekla iz ratova 1990-ih. Crna Gora je trenutno najnaprednija dràva kandidat za ~lanstvo u EU i do jula je privremeno zatvorila 18 od 33 pregovara~ka poglavqa. Jedrewak „Jadran”, dug oko 60 metara, izgra|en je u Nema~koj 1933. godine za mornaricu tada{we Kraqevine Jugoslavije i decenijama je sluìo za obuku generacija jugoslovenskih mornari~kih kadeta. U vreme socijalisti~ke Jugoslavije brod je najve}i deo vremena bio vezan za mornari~ke ustanove na hrvatskoj obali, a wegova glavna baza bio je Split. Krajem 1990. iz Splita je upu}en na veliki remont u tada{wi vojni remontni zavod u Tivtu, gde ga je zatekao raspad Jugoslavije. Brod nije vra}en u Split i danas je deo mornarice Vojske Crne Gore. Pitawe broda „Jadran” je posledwih dana dodatno pro{ireno po{to je Grli} Radman rekao da Zagreb raspolaè dokumentacijom o vojnoj imovini iz Hrvatske vrednoj vi{e od 2,7 milijardi dolara, koja je, prema hrvatskom tuma~ewu, zavr{ila u Crnoj Gori tokom raspada Jugoslavije.

Najva`nijeg ~oveka Milovog re`ima, sa~uvala je srpska vlast

Osnovni sud u Kotoru konstatovao apsolutnu zastarelost kazne Svetozaru Marovi}u Osnovni sud u Kotoru konstatovao je apsolutnu zastarelost presude nekada{wem visokom funkcioneru Demokratske partija socijalista (DPS) Svetozaru Marovi}u. Na wega se moè izjaviti àlba Vi{em sudu u Podgorici u roku od tri dana od dana prijema, navodi RTCG. Osnovni sud u Kotoru donio je re{ewe kojim je konstatovana apsolutna zastarelost izvr{ewa jedinstvene kazne zatvora od tri godine i devet meseci, izre~ene biv{em predsedniku dràvne zajednice Srbija i Crna Gora i nekada{wem visokom funkcioneru Demokratske partije socijalista, Svetozaru Marovi}u, pi{e RTCG. Apsolutna zastarelost izvr{ewa kazne nastupila je 10. oktobra ove godine, prenosi ovaj medij. Marovi} je jedinstvenu kaznu zatvora izre~enu presudom Vi{eg suda u Podgorici od 29. decembra 2016. godine dobio za produèna krivi~na dela zloupotrebe slu`benog poloàja putem podstrekavawa i prevare, izvr{ena na organizovan na~in. U kaznu zatvora ura~unato je vreme koje je Marovi} proveo u pritvoru, od 17. decembra 2015. do 17. maja 2016. godine. Re{ewe je otpremqeno strankama, a na wega se moè izjaviti àlba predsedniku Vi{eg suda u Podgorici, preko Osnovnog suda u Kotoru, u roku od tri dana od dana prijema. Marovi} je deset godina bio nedostupan crnogorskim nadle`nim organima, dodaje se. Crnogorske vlasti su od 2019. godine poslale osam zahteva i urgencija Srbiji za izru~ewe Marovi}a, pi{e ovaj medij, ali zvani~ni Beograd nikada nije odgovorio na wih.

10 ^etvrtak 15. oktobar 2026.

KOSOVO I METOHIJA

NA SEDNICI SKUP[TINE KOSOVA U PONO] 6. OKTOBRA U CAJTNOTU IZABRAN PREDSEDNIK KOSOVA

Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi} Justina [iroka-Puqa zvani~no je, u sredu 7. oktobra, preuzela du`nost predsednice Kosova. Tokom ceremonije inauguracije, vr{ilac du`nosti predsednika Aqbuqena Haxiu uru~ila je Ustav novoj predsednici. Justina [iroka-Puqa je dobila 81 glas u Skup{tini Kosova tokom glasawa odr`anog u pono} izme|u utorka i srede, 6 – 7. oktobra, - ~ime je okon~an ustavni rok koji je 6. oktobar odredio kao krajwi datum za izbor predsednika. Ona je obezbedila tu funkciju nakon sporazuma izme|u Samoopredeqewa i Demokratske partije Kosova (DSK). Ina~e, na sednici Skup{tine Kosova, u utorak 6. oktobra, u posledwim minutima nakon isteka ovog datuma koji je Ustavni sud utvrdio kao krajwi rok za izbor predsednika, Justina [iroka-Puqa izabrana je za predsednicu Kosova sa 81 glasom, posle uzavrele zavr{nice u Skup{tini koja je trajala i nakon pono}i. Srpska lista nije bila prisutna u sali kao ni 30 drugih poslanika.

Justina [iroka Puqa nova predsednica Kosova CRNA SLIKA ALBANACA NA KOSOVU:

Mu`evi na Kosovu od 2010. ubili 63 `ene

Skup{tina je nakon celodnevne politi~ke blokade, po ubrzanoj proceduri u cajtnotu usvojila i izmene Zakona o Specijalizovanim ve}ima u Hagu. [iroka-Puqa je pola sata posle pono}i polo`ila zakletvu pred Skup{tinom, nakon ~ega je formalno po~eo wen mandat. [iroka-Puqa se nakon glasawa posle pono}i, pojavila u skup{tini i polo`ila zakletvu, nakon ~ega je intonirana himna. U govoru je istakla, da }e se boriti za jedinstvo i o~uvawe institucija, kao i evroatlantske integracije.

- Ovaj mandat ne pripada samo jednoj osobi, on pripada na{im gra|anima, na{im institucijama i dr`avi za koju su se mnoge generacije `rtvovale. Bi}u predsednica svih gra|ana. Radi}u na jedinstvu, pravdi, razvoju i ja~awu na{ih institucija. - kazala je nova predsednica Kosova. [iroka-Puqa je profesorka ekonomije, bila je ministarka energetike i rudarstva u prvoj vladi Ha{ima Ta~ija od 2008. do 2011. godine, a kasnije i poslanica Demokratske partije Kosova (PDK-a).

DVADESETA SMOTRA [QIVOVE PREPE^ENICE I OSTALIH VO]NIH RAKIJA U SO^ANICI KOD LEPOSAVI]A NA SEVERU KOSMETA:

Rakija postaje prepoznatqiv brend ovoga potkopaoni~kog kraja Uzastopnih dvadset godina odr`avamo manifestaciju posve}enu {qivi , rakiji prepe~enici i ostalim vo}nim rakijama, i kroz sve ove godine uspeli smo da zna~ajno poboq{amo proces proizvodwe rakije i da dobijemo na wenom kvalitetu. Okupqamo zavi~ajne proizvo|a~e rakije, a uspostavili smo odli~nu saradwu sa individualnim proizvo|a~ima sa Kosova i Metohije i sa celog podru~ja centralne Srbije, istakao je univerzitetski profesor Sveto Miloje-

Dobitnik prve nagrade Dejan Mijailovi} iz Kraqeva

vi}, u nedequ 11. oktobra otvaraju}i dvadesetu, jubilarnu smotru {qivove prepe~enice i ostalih vo}nih rakija u So~anici kod Leposavi}a. Na centralnoj manifestaciji u So~anici, progla{eni su ovogodi{wi dobitnici nagrada , zahvalnica i medaqa. Dodeqeno je ~etrdeset osam zlatnih medaqa. Zahvaquju}i podr{ci Kancelarije za Kosovo i Metohiju prva nagrada bio je kazan za pe~ewe rakije koji je pripao Dejanu Mijailovi}u iz Kraqeva za izuzetan kvalitet {qi-

Dobitnik zlatne medaqe Nikola Mili} iz ^a~ka

vove rakoje. Druga nagrada pasirka pripala je Cveti Milojevi} iz So~anice, a tre}a nagrada bila su po dva bureta od po 100 l i dva bureta od po 50 litara za ~uvawe rakije. Tre}u nagradu osvojio je Nikola Mili} iz ^a~ka. Udru`ewe proizvo|a~a rakije iz So~anice Sokoqa~a, jedno od buradi koje je dodeqeno wima opredelili su kao poklon manastiru Sveti Jovan u So~anici. Par dana ranije stru~na komisija predvo|ena Svetomirom Milojevi}em , obavila je {ifrovano, anonimno ocewivawe pristiglih uzoraka , {to je garantovalo potpunu regularnost u nadmetawu proizvo|a~a rakije. Za ovogodi{wu manifestaciju pristiglo je vi{e od 170 uzoraka. Ovogodi{wa smotra okupila je vi{e od sto {ezdeset proizvo|a~a, a prema re~ima organizatora oceweno je oko 175 uzoraka rakije. U kategoriji {qivove rakije u~estvovalo je 139 uzoraka, dok su dvadset ~etiri uzorka bila od druge vrste vo}a, kru{ke, kajsije, duwe i gro`|a. Dodeqeno je ukupno 48 zlatnih medaqa.

Jo{ jedna èna ubijena je, 9. oktobra, na Kosovu, u Gwilanu, a za weno ubistvo osumwi~en je suprug. U pucwavi je ubijen i wen brat, dok je stric `rtve te{ko rawen. Radi se o albanskim porodicama. Ova tragedija ponovo je u fokus stavila nasiqe nad ènama i odgovornost institucija za spre~avawe ubistava na Kosovu. Prema podacima koji se navode o ubistvima èna na Kosovu, ovo je 63. èna koju je od 2010. godine ubio suprug. U svim slu~ajevima radi se o Albankama. Nakon doga|aja reagovala je i kosovska ministarka pravde Donika Gervala, koja je poru~ila da institucije moraju da deluju pre nego {to nasiqe zavr{i ubistvom. „Ne smemo ~ekati da ène budu ubijene da bismo reagovali. Na{a obaveza je da delujemo, da spre~avamo i da u~inimo sve {to je u na{oj mo}i kako se ovakve tragedije nikada ne bi ponovile“, napisala je Gervala u javnoj reakciji. Kosovo je u ~lan 22 Ustava direktno ukqu~ilo Konvenciju Saveta Evrope o spre~avawu i borbi protiv nasiqa nad ènama i nasiqa u porodici, poznatu kao Istanbulska konvencija. Ona utvr|uje standarde za spre~avawe nasiqa, za{titu `rtava i krivi~no gowewe po~inilaca. Godine 2022, na inicijativu tada{we kosovske predsednice Vjose Osmani, formiran je Savet za demokratiju i qudska prava, koji je tokom dve godine rada izneo konkretne preporuke za borbu protiv rodno zasnovanog nasiqa, ukqu~uju}i i potrebne zakonske izmene. Me|utim, Savet se sastao samo dva puta.

SRBI U SVETU

^etvrtak 15. oktobar 2026. 11

RIK odbio prigovor Studentske liste o bira~kim mestima u dijaspori

Protest gra|ana ispred RIK-a u Beogradu

REKORDNI ODZIV SRPSKE DIJASPORE: Utrostru~io se broj glasa~a u Nema~koj, skok i u Americi, vi{e od 102.000 Srba glasa}e iz inostranstva! Za glasawe u inostranstvu ukupno je registrovano 102.147 bira~a od ~ega je najve}i broj wih u Nema~koj, pi{e Savremena politika. Svi oni koji }e pravo iskorititi, to }e mo}i da urade na 93 bira~ka mesta {irom sveta. Zemqe sa najve}im brojem prijavqenih gra|ana za glasawe u inostranstvu na parlamentarnim izborima 25. oktobra su Nema~ka, sa 20.107 bira~a, i Bosna i Hercegovina, sa 19.800. Po broju srpskih gra|ana koji su zainteresovani da glasaju za parlament Srbije slede Austrija, Sjediwene Ameri~ke Dràve, Italija i [vajcarska, pi{e Savremena politika. Ovo pokazuju podaci sa sajta upit.birackispisak.gov.rs koji odràva Ministarstvo dràvne uprave i lokalne samouprave, a na kojem je mogu}e proveriti pregled bira~a po bira~kim mestima za predstoje}e izbore, ukqu~uju}i i u inostranstvu. Za glasawe u inostranstvu ukupno je registrovano 102.147 bira~a koji su raspore|eni na 93 bira~ka mesta. U pitawu je vi{e nego dvostruko uve}awe broja prijavqenih glasa~a u odnosu na prethodne izbore. U Nema~koj je do{lo do velikog skoka broja registrovanih glasa~a, kojih je na pro{lim izborima bilo ne{to vi{e od 6.000. Broj registrovanih glasa~a za ove izbore se, prema tome, utrostru~io. I u Bosni i Hercegovini je do{lo do porasta registrovanih glasa~a, ali ne toliko dramati~nog, sa oko 13 hiqada na ne{to mawe od 20 hiqada. Me|utim, u BiH je otvoreno deset novih bira~kih mesta u pore|ewu sa izborima 2023, dok je u Nema~koj otvoreno samo dva nova, i ukupno ih ima osam. To je, izme|u ostalog, dovelo do situacije da bira~ko mesto u [tutgartu, koje obuhvata i druga mesta u Nema~koj, ima preko 4.000 prijavqenih glasa~a. [est od osam bira~kih mesta u Nema~koj imaju preko 2.000 prijavqenih glasa~a. Nakon Nema~ke i BiH, tre}a zemqa sa najve}im brojem prijavqenih glasa~a je Austrija, gde ima 10.484 prijavqenih glasa~a. Na pro{lim izborima, broj je iznosio ne{to mawe od 4.000. Slede Sjediwene Ameri~ke Dràve sa 5.750 glasa~a, Italija sa 4.901 glasa~em, [vajcarska sa 4.585 glasa~a, Slovenija sa 3.878 glasa~a i Francuska sa 3.023 glasa~a. U svakoj od tih zemaqa, broj glasa~a se vi{e nego udvostru~io u odnosu na prethodne izbore. U Crnoj Gori je prijavqeno 2.872 glasa~a (na pro{lim izborima bilo ih je 1.166), u Severnoj Makedoniji 1.438, a u Hrvatskoj 1.231. Za razliku od prethodnih izbora, nisu otvorena bira~ka mesta u Bugarskoj, Rumuniji i Turskoj. Veliki skok broja glasa~a desio se i u [vedskoj, gde je prijavqeno 2.465 glasa~a, dok ih je na pro{lim izborima bilo 520, kao i u Norve{koj, gde je prijavqeno 2.352 glasa~a dok ih je 2023. bilo 455. U Ujediwenom Kraqevstvu je prijavqeno 2.204 glasa~a, u Holandiji 1.934, a u [paniji 1.882, {to je tako|e vi{estruko uve}awe u odnosu na 2023, kada je u tim zemqama bilo prijavqeno po nekoliko stotina bira~a. Bira~ko mesto nije otvoreno u Slova~koj, dok je u ê{koj prijavqeno 1.117 bira~a. U Australiji su po prvi put otvorena dva bira~ka mesta sa ukupno 1.014 prijavqenih glasa~a. U preostalim zemqama prijavqeno je mawe od 1.000 glasa~a i to 957 u Belgiji, 783 u Gr~koj, 650 u Rusiji, 630 u Danskoj, 551 u Kini, 523 na Kipru, 423 u Portugalu, 394 u Ma|arskoj, 317 u Luksemburgu, 291 na Novom Zelandu, 260 u Irskoj, 253 u Poqskoj, 223 u Finskoj, 194 u Japanu, 179 u Ju`noafri~koj Republici, 138 u Brazilu i 162 u Indoneziji.

Republi~ka izborna komisija odbila je prigovor liste „Studentska lista - Studenti pobe|uju” da preispita odluku o bira~kim mestima u inostranstvu i odredi dodatna mesta za glasawe dijaspore na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra. Pojedini ~lanovi RIK naveli su da je istekao rok za dono{ewe odluke po prigovoru, tvrde}i da RIK uop{te ne mo`e odlu~ivati o studentskom prigovoru, dok su drugi izneli tvrdwu da je RIK „vezana” predlogom Ministarstva spoqnih poslova o broju i rasporedu bira~kih mesta, prenosi Fonet. Studenti su naveli u prigovoru da se iz obrazlo`ewa Ministarstva ne vidi za{to nisu otvorena bira~ka mesta u gradovima u kojima postoje diplomatsko-konzularna predstavni{tva, i u kojima je prijavqen dovoqan broj bira~a i gde ne postoje bezbednosne smetwe, kao i u mestima u kojima su tradicionalno otvarana bira~ka mesta. Pojedinim gra|anima, kako je navedeno u prigovoru, bira~ko pravo uslovqeno je materijalnim sredstvima, jer su bira~ka mesta zna~ajno udaqena, pa moraju da plate prevoz i sme{taj. ^lan RIK Dragana Odovi}, koja je bila i izvestilac po toj ta~ki, rekla je da prigovor treba smatrati neosnovanim i da ga treba odbiti, te da je odluka doneta na predlog Ministarstva

spoqnih poslova, kojim je RIK „vezana”. Ona je rekla da Zakon o izboru narodnih poslanika ne propisuje obavezu da se glasawe organizuje u svim diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima, ve} da je osnovni kriterijum broj prijavqenih bira~a - koji po bira~kom mestu ne sme biti mawi od 100, ni ve}i od 2.500. „To {to neko treba da pre|e odre|enu kilometraù ne predstavqa uslovqavawe bira~kog prava”, dodala je. Deo ~lanova RIK naveo je da je istekao rok od 72 sata za dono{ewe i objavqivawe odluke o prigovoru. ^lan RIK Ivan [ebek rekao je da sada podnosilac prigovora ima pravo na àlbu Upravnom sudu. „Mi imamo pravno sredstvo zbog propu{tawa roka, ali vi vi{e nemate mogu}nost da donesete odluku”, rekao je [ebek. Zamenik ~lana RIK-a Milo{ Sre}kovi} rekao je da to {to je RIK kasnio 40 minuta ne zna~i }utawe uprave i da bi àlba, koju je nazivao tu`bom, bila „non-

sens i zloupotreba prava”. On je dodao da prigovor materijalno i procesno nije u redu i da ga ne treba usvojiti, te da mu se ~ini da je tema isuvi{e politizovana i da nema bitnih odstupawa u odnosu na ranije izborne procese, odnosno da je broj bira~kih mesta u inostranstvu sli~an broju iz ranijih ciklusa. ^lanica RIK Sofija Mandi} rekla je da joj se ~ini da se u ovu situaciju do{lo namerno, navode}i da je sednica po~ela u 18:14, te da je Dragana Odovi} o~igledno produ`ila izlagawe. Prema wenim re~ima, nije moralo stoga da se do|e u situaciju da u 18:45, kada je istekao rok, odluka nije doneta. „Ja ovo vidim kao manipulaciju ili mo`da neki tra~ak nade da vi znate da je odbijawe ovog prigovora su{tinski pogre{no i da ho}ete da izbegnete da glasate na na~in kojim biste spre~ili na{e dr`avqane u inostranstvu da glasaju”, rekla je Sofija Mandi} i dodala da se RIK krije iza Ministarstva i wegovog predloga, a potom i iza Upravnog suda.

BAJAGA PRODRMAO NOSTALGIJU:

Koncert legendarnog beogradskog muzi~ara i wegovog benda u Parizu Ima li boqeg na~ina da se zapo~ne koncert Bajage i „Instruktora” u prepunom pariskom kabareu „Sova`”, od pesme „Daqina”? Svi ovde su odnekud davno do{li s koferima punim nostalgije, iz velike daqine, Srbije i cele biv{e Juge. - Ne znam kako se desilo da preko dvadeset godina nismo bili ovde. Ali, dobro je {to samo sada do{li – poru~io je raspoloèni @ika Milenkovi} koji je preuzeo ulogu konferansijea. I, zaista je bilo dobro {to su tu. Bio je ovo doga|aj za „na{„ Pariz. U parteru, pred binom, sudar generacija u savr{enom skladu. Do{le su mame i tate sa svojim naslednicima da im pokaù za{to vredi i daqe verovati u emocije davno ponete sa sobom. Snovi su se snevali i uz zvuke koji stiù „S druge strane jastuka”, i{lo se „pe{aka” do obli`weg Berlina, pevalo iz sveg grla uz „Marlenu”, uz pitawe da li bi i sada, uz dru{tvene mreè, obuvala iste ~arape i cipele. Gotovo u svakom Bajaginom stihu dijaspora se pronalazi. Jer, „Iza nas”, u starom kraju i daqe vozi ista linija. [ta tek re}i za „Moje drugove”, rasute po celom svetu, uz koje je krenuo i „vozi}”. I, da, „Godine prolaze”. Na to, ovacije iz publike, kao da je vreme stalo. - Su{tina i razlog na{eg postojawa na svetu je qubav. Budimo dobri prema qudima i bi}e dobri

prema nama – poru~uje gotovo naivno @ika. Bajaga, kao u najboqim danima, usmerava emocije publike „Putem svile”, pravi reminiscenciju na Lepu Jawu, svira „Muziku na struju”. A onda istinsko odu{evqewe na stihove koji ovde najboqe leù – „La muzik e fantastik, prepare la revolusion”. Gori Pariz ovih dana. Podsetio nas je i na to da je tek nedavno na planeti bilo samo 4 i po milijarde qudi, da su i onda bili vojnici u rovovima i ludaci po krovovima, da isto, kao i u 20. veku, klasiku voli onaj ko je razume. Bio je to Balkan u Parizu. I ovu su zemqu pravili radnici i pesnici. Prepoznali su se u tome francuski humanisti. Verujem, ne verujem, kao savr{ena definicija za dana{we vreme. êka se da neko donese sve}u. Bili su Pariàni osetqivi na ove zvuke. Da Bajaga i „Instruktori” imaju poseban ritam, pokazali su i francuski barmeni u sali. Bilo je to vi{e od dva sata dobre muzike. Kao da je Beograd te ve~eri do{ao u Pariz, s muzikom iz vremena kada su neki tek stizali u Beograd.

12 ^etvrtak 15. oktobar 2026.

AUSTRALIJA

Australija dobila drugu isporuku HIMARS dve godine pre roka Australijska vojska primila je drugu isporuku HIMARS lansera iz SAD dve godine pre planiranog roka. Novi sistemi upu}eni su u puk dalekometne vatre 10. artiqerijske brigade sa bazom u Adelejdu.

„VIDEO SAM WENO OGROMNO CRNO OKO“:

Ajkula mu odgrizla nogu, a ono {to je uradio spaslo mu je ìvot Australijski surfer i profesionalni vatrogasac Mel Ismail, koji je preìveo napad ajkule i ostao bez desne noge, prvi put je javno govorio o dramati~noj borbi za ìvot. Ispri~ao je kako je poku{ao da se odbrani od ìvotiwe tako {to joj je prstima pritiskao oko, dok ga je vukla pod vodu. Napad se dogodio 14. septembra na plaì Glenfild, nedaleko od Xeraldtona, na zapadnoj obali Australije. Ismail je tom prilikom izgubio desnu nogu ispod kolena, prenosi agencija AP. U razgovoru za australijski javni servis ABC, Ismail je rekao da se neposredno pre napada odmarao na dasci za surfovawe i posmatrao jato od dvadesetak delfina. U jednom trenutku osetio je snaàn udarac. „Prvo sam pomislio da me je udario delfin. A onda me je odjednom ne{to ogromno zgrabilo i povuklo pod vodu. Odmah sam znao da je ajkula“, ispri~ao je. Dok ga je ìvotiwa vukla u dubinu, poku{avao je da se oslobodi. Tada je primetio weno veliko crno oko. „Video sam joj oko, veliko i crno. Ali izgledalo je kao da mi namiguje. Poku{avao sam da joj gurnem prste u oko i pritiskao sam najja~e {to sam mogao“, rekao je Ismail. Ono {to je doìveo kao namigivawe ima nau~no obja{wewe. Pojedine vrste ajkula, ukqu~uju}i veliku belu ajkulu i mako ajkulu, nemaju o~ne kapke, ve} tokom napada okre}u o~i unazad kako bi ih za{titile. Tada postaje vidqiv sloj bele hrskavice, zbog ~ega moè izgledati kao da ìvotiwa namiguje. Nadle`ne slu`be jo{ nisu utvrdile koja vrsta ajkule je napala Ismaila. SPASAO SE U POSLEDWEM TRENUTKU Kada ga je ajkula kona~no pustila, te{ko povre|eni surfer uspeo je da uhvati talas i pribliì se obali za dvadesetak metara. Gubio je mnogo krvi, a snaga ga je polako napu{tala. U tom trenutku primetio je drugog surfera, [anana Dana, koji mu je pritekao u pomo} i pomogao mu da se popne na wegovu dasku. „Prvo {to me je pitao bilo je: ‚Gde je ajkula?’ Odgovorio sam mu: ‚Ne znam, trenutno imam i previ{e svojih problema’“, prisetio se Ismail. Kada su stigli do obale, jedan od prisutnih napravio je podvez od kanapa za dasku kako bi zaustavio krvarewe, dok je drugi pozvao Hitnu pomo}. Dvojica tinejxera pomogla su povre|enom surferu da u|e u Danovo terensko vozilo, kojim su krenuli du` plaè u susret medicinskoj ekipi. Ismail je ispri~ao da su qudi u automobilu poku{avali da ga oraspoloè i odrè budnim. „U automobilu je bilo nekoliko qudi koji su me zasmejavali i podizali mi raspoloèwe. Pozdravqali smo se pesnicama jer sam se ose}ao dobro. Tada sam postao uveren da }u preìveti“, rekao je. Uprkos te{koj povredi i gubitku noge, Ismail ne namerava da odustane od mora. Najavio je da planira da se vrati na talase, ovog puta na bodibord dasci. PET SMRTONOSNIH NAPADA OVE GODINE Samo ~etiri dana nakon napada na Ismaila, velika bela ajkula usmrtila je 63-godi{weg pliva~a Grega O’Nila kod plaè Sorento u Pertu, oko 400 kilometara ju`no od Xeraldtona. Prema podacima koje prenosi AP, Australija je tokom 2026. godine zabeleìla pet smrtonosnih napada ajkula. U maju i junu, u razmaku od samo ~etiri nedeqe, stradala su trojica podvodnih ribolovaca, dok je u januaru dvanaestogodi{wi de~ak preminuo u bolnici nekoliko dana nakon {to ga je bik-ajkula napala u luci u Sidneju. Podaci australijske baze incidenata sa ajkulama pokazuju da se od 2000. godine u toj zemqi u proseku beleè dva do tri smrtonosna napada godi{we.

Broj isporu~enih lansera nije objavqen, kao ni termin naredne isporuke. Australijske vlasti navode da je program sada na putu da dostigne punu operativnost ~etiri godine ranije nego {to je prvobitno planirano. [IREWE DALEKOMETNIH VATRENIH KAPACITETA Australija planira uvo|ewe do 90 HIMARS lansera u dva puka dalekometne vatre u sastavu 10. artiqerijske brigade. Nabavka se sprovodi kroz ameri~ki program Foreign Military Sales. Prva dva HIMARS stigla su u martu 2025. godine. U julu iste godine australijska vojska je tokom ve`be Talisman Sabre prvi put lansirala PrSM, tako|e dve godine pre prvobitnog plana. GMLRS I PRSM KAO OSNOVA PROGRAMA HIMARS je lanser kompanije Lockheed Martin postavqen na ka-

mion sa {est to~kova. Nosi jedan modul sa {est navo|enih raketa GMLRS dometa oko 70 km, ili raketu PrSM, za koju Australija navodi domet do 500 km. O~ekuje se da budu}e verzije PrSM prema{e domet od 1.000 km. U aprilu je Kanbera u okviru projekta LAND 8113 Phase 2 izabrala HIMARS i PrSM za drugi puk dalekometne vatre, uz ulagawe od 2,3 milijarde australijskih dolara u narednoj deceniji.

Paralelno se razvija i doma}a proizvodwa municije. Fabrika GMLRS otvorena je u decembru 2025. u Port Vejkfildu, a u aprilu je na poligonu Vumera iz HIMARS lansirana prva raketa GMLRS australijske proizvodwe. Australija je trenutno jedina dr`ava van SAD koja proizvodi GMLRS, a planirano je i pro{irewe lokalne proizvodwe na PrSM.

Australija tra`i od SAD sistem za planirawe udara Tomahavk vredan 300 miliona dolara SAD su odobrile mogu}u prodaju Australiji sistema i podr{ke za planirawe udara krstare}im raketama Tomahavk u vrednosti od 300 miliona dolara. Time Kanbera dobija va`nu sposobnost za operativnu upotrebu dalekometnog oru`ja koje nabavqa od 2023. godine.

odre|eni ako Australija nastavi postupak.

Paket obuhvata Theater Mission Planning Center sa prate}im komunikacionim sistemima, To-

KQU^ ZA OPERATIVNU UPOTREBU Tomahavk ne leti pravo ka ciqu bez prethodne pripreme. Pre lansirawa formira se ruta leta sa ta~kama putawe iznad kopna i mora, podacima o terenu i navigaciji, kao i ta~kom udara. Theater Mission Planning Center slu`i za pripremu i distribuciju tih podataka brodovima i

mahawk Mission Planning System, kao i upravqawe programom, in`ewersku, obuku i logisti~ku podr{ku. Kona~na prodaja jo{ nije zakqu~ena, a koli~ine, rokovi i ugovorni uslovi bi}e

podmornicama koji lansiraju raketu. Ova nabavka trebalo bi da oja~a australijske sposobnosti sa sistemom Tomahavk i produbi uskla|enost sa ameri~kim pomorskim snagama.

[IRE UVO\EWE U FLOTU Australija je 2023. najavila nabavku vi{e od 200 raketa Tomahawk za razara~e klase Hobart, a kasnije i za fregate klase Hunter. Te rakete planirane su i za nuklearne napadne podmornice klase Virginia, koje Kanbera treba da dobije u okviru sporazuma AUKUS po~etkom tridesetih godina. Kanbera navodi da Tomahavk ima domet do 2.500 km, {to ga ~ini oru`jem sa najduìm dometom u Australijskim odbrambenim snagama. Razara~ HMAS Brisbane prvi put je lansirao Tomahavk u decembru 2024. tokom testirawa kod San Dijega, ~ime je Australija postala tre}a dràva, posle SAD i Velike Britanije, koja je nabavila i ispalila ovu raketu. Glavni izvo|a~i u poslu bili bi BAE Systems, Tapestry Solutions, Peraton i Leidos. Za realizaciju nije predvi|eno slawe dodatnog ameri~kog dràvnog ili izvo|a~kog osobqa u Australiju, a posao ne bi trebalo da uti~e na borbenu gotovost SAD.

AUSTRALIJA

^etvrtak 15. oktobar 2026. 13

POSAO NA KRAJU SVETA:

RENTON FAMILY TRUST Antarktik tra`i Aged Care radnike iz Australije Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Australijski antarkti~ki program otvorio je konkurs za vi{e od 200 mesta, a oni koji su spremni na avanturu ~ekaju ledene pustiwe, polarna svetlost i ti{ina Retko se de{ava da oglas za posao zvu~i kao poziv na pustolovinu, ali ovaj upravo tako zvu~i. Australijski antarkti~ki program je otvorio konkurs za vi{e od 200 radnih mesta za sezonu 2027/28. Re~ je o programu koji je, uz stalnu potrebu za odràvawem baza, ove godine posebno okrenut ka zanatlijama, jer treba unaprediti istraìva~ke stanice. OD ELEKTRIÂRA DO PILOTA Spisak zanimawa je neo~ekivano {irok. Ugovori obuhvataju 29 vrsta poslova, me|u kojima su elektri~ari, stolari, mehani~ari, vodoinstalateri i kuvari, kao i stru~waci za nauku, avijaciju, telekomunikacije, vo|ewe terenskih timova i plovidbu. Posao se obavqa u australijskim stanicama Kejsi, Dejvis i Moson, a prema ranijim najavama programa i na ostrvu Makveri i na nau~nim brodskim ekspedicijama. Ugovori traju od {est meseci do vi{e od godinu dana. KOLIKO SE ZARA\UJE Novac je, priznaje se, jak mamac. Prema pisawu portala TechJuice, osnovne plate za po~etni~ke i zanatske pozicije kre} u se otprilike od 79.000 do 90.000 australijskih dolara godi{we, a uz antar-

kti~ke dodatke i prekovremeni rad ukupni paketi ~esto prelaze 120.000 dolara, dok rukovode}e funkcije mogu dosti}i i 150.000 i vi{e. Na prethodnim konkursima nu|eni su dodaci do oko 65.000 dolara godi{we. Veliku stavku ~ini i to {to su sme{taj i obroci na stanici pokriveni, pa je mogu}nost u{tede znatno ve}a nego kod posla kod ku}e. MESTO NIJE ZA SVAKOGA Konkurencija je èstoka. Pro{le godine stiglo je ~ak 6.200 prijava. [efica regrutacije Xina Vudvord ocenila je da je to veoma konkurentan prostor, jer mnogo qudi traì svoju slede}u avanturu. Uslovi nisu laki. Kandidati treba da imaju zanatske kvalifikacije i nekoliko godina iskustva, a moraju biti i australijski dràvqani. TechJuice navodi da se u izuzetnim slu~ajevima, kada je te{ko popuniti neko mesto, mogu praviti izuzeci. Prethodno antarkti~ko iskustvo, prema istom izvoru, uglavnom nije obavezno. Selekcija se odvija u vi{e faza: prijava, intervju, medicinski pregledi i psiholo{ke procene. Nije slu~ajno, jer se na stanici podjednako testiraju i struka i izdr`qivost. [ef stanice Kejsi Endi Vorton to je saèo re~ima da Antarktik isku{ava ~oveka fizi~ki, mentalno i emotivno. @IVOT POD POLARNOM SVETLO[]U Ono {to posao ~ini posebnim te{ko se izraàva platom. Nelson Klag, 34-godi{wi tehni~ar Biroa za meteorologiju iz Zapadne Australije, na Antarktiku je ve} tre}i put, na stanici Dejvis. Kaè da se moè i}i na posao u deset ujutru, a da

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

iznad glave igra polarna svetlost. Dodaje da vidi kolonije pingvina i foka i da je to kao ìvot u dokumentarcu o divqini. Wegov posao je prozai~an i vaàn: odràva meteorolo{ke instrumente, svakodnevno pu{ta meteorolo{ke balone i beleì podatke za potrebe avijacije. Najvi{e ga raduje druèwe sa kolegama i posmatrawe kako se morski led mewa iz sezone u sezonu. Prema ranijim navodima programa, sko-

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

ro polovina onih koji odu na Antarktik vrati se i u narednim sezonama. KAKO SE PRIJAVITI Prijave se podnose preko portala jobs. antarctica.gov.au. TechJuice navodi da konkurs za sezonu 2027/28 traje do 31. oktobra 2026, pa bi zainteresovani trebalo da rok provere na zvani~nom sajtu. Za nekoliko stotina onih koji pro|u provere, to }e biti privremeni, ali potpuno druga~iji `ivot na ivici sveta.

Siroma{ni u Novom Ju`nom Velsu sahrawivani u masovnim grobnicama bez znawa porodica Istraga Guardian Australia otkrila je da dràva Novi Ju`ni Vels sahrawuje siroma{ne gra|ane u neobeleènim zajedni~kim grobnicama, ~esto bez obave{tavawa porodica. Premijer Entoni Elbanizi pozvan je da ovo pitawe pokrene na nacionalnom kabinetu i zaustavi praksu koja porodice i prijateqe ostavqa potpuno zate~enim. Otkri}e je izazvalo o{tre reakcije politi~ara iz vi{e stranaka. Vlada Novog Ju`nog Velsa obavezala se na hitnu reviziju ove prakse. Ministar zdravqa te dràve, Rajan Park, izjavio je da ranije nije bio upoznat sa na~inom na koji se grobnice koriste. Park je zaduìo svoje ministarstvo da istraì reforme, ukqu~uju}i i ugledawe na model iz Viktorije, gde se svaka osoba sahrawuje na sopstvenoj parceli sa obele`jem, a taj proces ko{ta samo 3.000 dolara po sahrani.

„Dostojanstvo preminulih, kao i wihovih porodica, ne{to je {to moramo uzeti u obzir i to moramo raditi boqe“, rekao je Park. Nezavisni senator Dejvid Pokok pozvao je Elbanizija da ovo pitawe iznese pred nacionalni kabinet i obezbedi jedinstven dogovor svih dr`ava i teritorija kako bi se garantovale dostojanstvene sahrane i osnovni standard obave{tavawa porodi-

ca i prijateqa. „Biti siroma{an u zemqi bogatoj poput Australije ne bi trebalo da vas osudi na neobele`enu zajedni~ku grobnicu“, poru~io je. Veterani rata u Vijetnamu, besku}nici, osobe sa problemom kockawa i migranti iz zemaqa u razvoju sahrawivani su zajedno na grobqu Rukvud u zapadnom Sidneju, pri ~emu je svako grobno mesto ~esto sadr`alo

izme|u ~etiri i {est nepovezanih osoba. Senka ministra za vojne veterane Filip Tompson opisao je sahrawivawe ratnih veterana u takvim grobnicama kao „izuzetno zabriwavaju}e“. Rekao je da je posao federalne vlade da obezbedi da svaki veteran bude identifikovan i na odgovaraju}i na~in odat mu pomen. U najmawe {est slu~ajeva koje je identifikovao Guardian, porodice, prijateqi, humanitarne organizacije za besku}nike i vo|e zajednica nisu bili obave{teni o postupku, ~ime su izgubili priliku da interveniu i plate alternativnu sahranu, {to predstavqa verovatno kr{ewe politike zdravstvenog sistema Novog Ju`nog Velsa. Park je priznao da su ranije gre{ke „neprihvatqive“, a zdravstvena slu`ba Novog Ju`nog Velsa se zvani~no izvinila, priznaju}i da osobe bez finansijskih

sredstava nisu uvek tretirane sa dostojanstvom i po{tovawem na koje imaju pravo. Vlada je tako|e najavila ve}u saradwu sa zajednicama i humanitarnim organizacijama radi obezbje|ivawa sredstava za sahrane, nakon {to je Guardian otkrio da je najmawe 18 osoba poznatih slu`bama za besku}nike sahraweno u neobeleènim i zajedni~kim grobnicama bez znawa tog sektora. Pravila nalaù vladi da u~ini sve {to moè kako bi kontaktirala porodicu, prijateqe i druge povezane sa pokojnikom pre sahrane ili kremacije, kako bi proverila èle li da finansiraju alternativnu sahranu. Odgovornost za taj proces do 2025. godine delile su zdravstvena slu`ba i policija, a reforme iz pro{le godine prenijele su tu nadle`nost iskqu~ivo na zdravstvenu patologiju Novog Ju`nog Velsa.

9366 9299

14 ^etvrtak 15. oktobar 2026.

AUSTRALIJA

Migranti na ispitu

Me|utim, i sami migranti imaju pome{ana ose}awa; mnogi s ponosom nazivaju Australiju

lo je da je snaàn nacionalni identitet vaàn, dok je ve}ina podràla ideju da migranti prihvate australijsku kulturu, a da se pritom ne odreknu sopstvenog nasle|a. Istraìvawe je pokazalo da je odnos izme|u migranata i starosedela~kog stanovni{tva (onih koji su oduvek ìveli u Australiji) pod pritiskom, jer obe strane smatraju da daju vi{e nego {to dobijaju. Multikulturalni dogovor ne propada zato {to su Australijanci prestali da veruju u wega. On slabi jer obe strane sve vi{e ose}aju da u taj odnos ulaù vi{e nego {to iz wega dobijaju, navodi se u analizi istraìvawa. Ovi rezultati stiù nakon {to je ministar unutra{wih poslova Toni Berk branio na~in na koji je Laburisti~ka stranka upravqala migracijama nakon pandemije kovida 19, odbijaju}i da prizna da je vlada napra-

Australijski na~in ìvota, vrednosti i obi~aje navelo je 34 odsto ispitanika, dok je 31 odsto ukazalo na ìvotnu sredinu. Svega 5 odsto ispitanika navelo je pristup australijskom sistemu socijalne za{tite ili pomo}i. Novi stanovnici vide Australiju kao zemqu mogu}nosti. Oni èle da rade, napreduju i doprinose, zakqu~ak je analize. Oni tako|e cene aspekte australijske kulture koje qudi ro|eni ovde ~esto uzimaju zdravo za gotovo. Me|utim, u izve{taju se upozorava da snaàn ose}aj pripadnosti ne zna~i uvek i ose}aj prihva}enosti. Pripadnici pojedinih migrantskih grupa re|e su verovali da se qudi wihovog porekla smatraju punopravnim Australijancima. Hinduisti, Siki i

svojim domom, ali istovremeno smatraju da wihovo poreklo nije u potpunosti prihva}eno. U novom izve{taju Centra za nezavisne studije (Centre for Independent Studies) navodi se da poverewe javnosti zavisi od toga da li i migranti i oni koji su oduvek `iveli u Australiji veruju da imaju koristi od imigracionog sistema zemqe. Anketa sprovedena me|u 3.552 australijska ispitanika pokazala je da 54 odsto wih smatra da su migracije kroz istoriju imale pozitivan uticaj na australijsko dru{tvo. Ipak, taj procenat je pao na svega 25 odsto kada su ispitanici upitani o migracijama u dana{we vreme. Vi{e od polovine, odnosno 52 odsto ispitanika, izjavilo je da trenutne migracije imaju negativan uticaj. Istra`ivawe, koje je u julu sprovela agencija „Spectre Strategy”, obuhvatilo je i pro{ireni uzorak od 2.025 Australijanaca ro|enih u inostranstvu. Uprkos rastu}em nezadovoqstvu, izve{taj je pokazao zna~ajno slagawe izme|u migranata i gra|ana ro|enih u Australiji po pitawu va`nosti zajedni~kog nacionalnog identiteta. Vi{e od osam od deset ispitanika iz obe grupe oceni-

vila gre{ku dozvoliv{i nagli porast neto imigracije iz inostranstva. Neto imigracija iz inostranstva prema{ila je 500.000 u periodu 2022–2023. godine, da bi u periodu 2023–2024. godine iznosila 446.000. Taj broj je iznosio 292.100 u periodu zakqu~no sa martom, dok vlada ima dugoro~ni ciq od 225.000. Ministar je izneo stav da je priliv stanovni{tva nakon pandemije odraz {iroko rasprostrawenog nedostatka kvalifikovane radne snage i neuobi~ajenih okolnosti izazvanih zatvarawem granica. Lider opozicije Angus Tejlor obe}ao je smawewe neto migracije iz inostranstva na 100.000, dok je stranka „Jedna nacija” predlo`ila negativnu neto migraciju tokom tri godine, nakon ~ega bi se uvelo ograni~ewe od 130.000. Istra`ivawe organizacije CIS ukazuje na to da su ekonomske prilike, a ne pristup socijalnoj pomo}i, glavni razlog zbog kojeg se qudi doseqavaju u Australiju. Trideset osam procenata novih stanovnika Australije navelo je ekonomske prilike i mogu}nosti za zaposlewe kao vode}i razlog dolaska migranata u zemqu.

muslimani me|u ispitanicima tako|e su prijavili ve}i pritisak da se uklope, kao i ~e{}e iskustvo sa diskriminacijom. Kada qudi veruju da doprinose Australiji, ali ih Australija ne prihvata u potpunosti, to mo`e oslabiti ose}aj da dele odgovornost za zemqu, navodi se u izve{taju. Isto tako, kada dugogodi{wi stanovnici Australije smatraju da se migranti ne integri{u ili ne dele teret gra|anskih obaveza, podr{ka migracijama opada. Potrebno je da obe strane vide da se taj dogovor po{tuje. Pomenuto istra`ivawe javnog mwewa verovatno nije daleko od istine, i nema sumwe da }e se ovi trendovi sve vi{e poja~avati u bliskoj budu}nosti i ovde u Australiji. U isto vreme ovakva ose}awa doma}ih glasa~a su u tesnoj korelaciji sa ja~awem politi~ke desnice i suverenisti~kih pokreta, koji su sve glasniji i konzervativniji kada je u pitawu budu}a migraciona politika.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Novo istra`ivawe pokazuje da Australijanci sve vi{e gube poverewe u imigraciju, jer ve}ina smatra da zemqa pru`a vi{e do{qacima nego {to od wih dobija zauzvrat.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

maksimalno 40 kilograma

AUSTRALIJA

^etvrtak 15. oktobar 2026. 15

BIV[I ANALITI^AR CIA O ASAN@U:

On je kqu~na f igura, stvorio je ”sedmu silu” Biv{i analiti~ar CIA-e Rej Mekgavern rekao je da je Xulijan Asan` kqu~na figura u stvarawu alternativnih medija, izraàvaju}i nadu da se australijski novinar i aktivista sprema za povratak na posao Mekgavern je razgovarao sa RT-om povodom obeleàvawa 20. godi{wice Vikiliksa. Veb-sajt, ~iji je suosniva~ Asan` 2006. godine, objavio je neka od najeksplozivnijih curewa informacija u posledwe dve decenije, otkrivaju}i CIA-ine alate za hakovawe, poverqive ameri~ke ratne zapise, ilegalni masovni nadzor i druge strogo ~uvane tajne. Platforma je postala globalni fenomen, ~ine}i Asanà jednim od najistaknutijih savremenih izdava~a, ali ga je istovremeno uvukla u vi{e od decenije dug sukob sa SAD i drugim vladama. Uo~i godi{wice, Asan` je nagovestio da }e se vratiti u javni ìvot dve godine nakon {to je postigao sporazum o svojoj slobodi sa SAD i obezbedio pu{tawe iz britanskog pritvora. „Asan` je kqu~na figura u stvarawu alternativnih medija, ‚sedme sile’”, rekao je Mekgavern, dodaju}i da su tradicionalni mediji izgubili svoju namenu, postav{i strogo kontrolisani instrumenti vlada {irom sveta. „Mediji u na{oj zemqi, a usu|ujem se re}i i u mnogim drugim zemqama, poput Velike Britanije i Nema~ke, veoma su strogo kontrolisani. I tako je ~etvrta vlast, kako je govorio Edmund Berk, va`nija od samog parlamenta. Me|utim, ~etvrta vlast je sada kooptirana, i to traje ve} decenijama”, rekao je. Mekgavern je pozdravio mogu}nost Asanòvog povratka aktivnom radu, nazivaju}i to „spasewem” za qude spremne da otkriju prqave vladine tajne. KO JE XULIJAN ASAN@? Australijski urednik i izdava~, najpoznatiji je po tome {to je osnovao veb sajt VikiLeaks koji razotkriva

Xulijan Asan` tajne i koji je stekao ogromnu pa`wu - i ozlogla{enost zbog objavqivawa skoro pola miliona dokumenata u vezi sa ameri~kim ratovima u Iraku i Avganistanu 2010. Wegov aktivizam ga je u~inio slavnim me|u zagovornicima slobode {tampe koji su poru~ivali da je wegov rad na razotkrivawu nedoli~nog pona{awa ameri~ke vojske u stranim zemqama u~inio da se wegove aktivnosti ne razlikuju od onoga {to se od tradicionalnih novinara o~ekuje da rade kao deo wihovog posla. Ali te iste radwe dovele su ga na ni{an ameri~kih tuìlaca, koji su 2019. godine objavili optu`nicu koja je teretila Asanà — koji je u to vreme bio u ambasadi Ekvadora u Londonu — da je bio u zaveri sa vojnim redovom kako bi nezakonito pribavio i objavio osetqive vladine zapise. „Xulijan Asan` nije novinar”, rekao je tada Xon Demers, nekada{wi visoki zvani~nik za nacionalnu bezbednost u Sekretarijatu za pravosu|e. „Nijedan odgovoran akter, novinar ili bilo koji drugi, ne bi namerno objavio imena pojedinaca za koje je znao da su poverqivi qudski izvori u ratnim zonama, izlaù}i ih najve}oj opasnosti”. ZA [TA JE OPTU@EN? Sekretarijat za pravosu|e Trampove administracije optuìlo je Asanà da je usmeravao biv{u analiti~ar-

ku vojne obave{tajne slu`be êlsi Mening (ro|enu kao Bredli Mening) u jednom od najve}ih slu~ajeva razotkrivawa poverqivih informacija u istoriji SAD. Optu`be se odnose na Vikiliksovo objavqivawe hiqada procurelih vojnih i diplomatskih dokumenata, pri ~emu tuìoci optuùju Asanà da je pomogao Meningovoj u kra|i poverqivih diplomatskih depe{a za koje kaù da su ugrozile nacionalnu bezbednost i za zaveru da provali lozinku Sekretaraijata odbrane. Izve{taji iz ratova u Avganistanu i Iraku koje je objavio Asan` ukqu~uju imena Avganistanaca i Ira~ana koji su davali informacije ameri~kim i koalicionim snagama, rekli su tuìoci, dok su diplomatske depe{e koje je objavio razotkrivale novinare, verske vo|e, zagovornike qudskih prava i disidente u represivnim zemqama. Mening je osu|ena na 35 godina zatvora nakon {to je progla{ena krivom za kr{ewe Zakona o {pijunaì zbog odavawa poverqivih vladinih i vojnih dokumenata Vikiliksu. Predsednik Barak Obama ublaìo joj je kaznu 2017. godine, dozvoqavaju}i joj pu{tawe na slobodu posle oko sedam godina iza re{etaka. ZA[TO NIJE U AMERI^KOM PRITVORU? Asan` je proveo posledwih pet godina u britanskom zatvoru visoke bezbednosti, bore}i se da izbegne ekstradiciju u SAD i dobijaju}i povoqne sudske presude koje su odlagale transfer preko Atlantika. On je izba~en u aprilu 2019. iz ambasade Ekvadora u Londonu, gde je traìo uto~i{te sedam godina ranije usred istrage {vedskih vlasti o tvrdwama o seksualnom nedoli~nom pona{awu koje je on dugo negirao i koje su kasnije odba~ene. Ju`noameri~ka nacija Ekvador opozvala mu je politi~ki azil nakon optu`bi vlade SAD. Britanski sudija je 2021. odbacio zahtev SAD za ekstradiciju 2021. godine na osnovu toga {to }e se Asan` verovatno ubiti ako bude dràn u te{kim zatvorskim uslovima u SAD. Vi{i sudovi su poni{tili tu odluku nakon {to su od SAD dobili uveravawa o wegovom tretmanu. Britanska vlada potpisala je nalog o ekstradiciji u junu 2022.

16 ^etvrtak 15. oktobar 2026.

ZAJEDNICA

PATRIJARH PORFIRIJE U

Dan molitve

PATRIJARH PORFIRIJE U MELBURNU:

Poziv Srbima u Australiji na jedinstvo, slogu i o~uvawe vere Wegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je zvani~no zapo~eo posetu Mitropoliji australijsko-novozelandskoj gde boravi u periodu od 8. do 19. oktobra 2026. godine. Poseta je zvani~no zapo~ela sve~anom doksologijom (8. oktobra) u Sabornom hramu Svete Trojice u Bransviku. Slede liturgije i osve}ewa hramova u Ilajnu (10. oktobar) i Kizbori (11. oktobar). Sve~anom doksologijom u Sabornom hramu Svete Trojice u melburnskom predgra|u Branzvik, u ~etvrtak uve~e zvani~no je zapo~ela poseta patrijarha srpskog Porfirija vernicima Srpske pravoslavne crkve u Australiji. Pred velikim brojem okupqenih vernika, patrijarh je uputio poruke jedinstva, me|usobne qubavi i o~uvawa pravoslavne vere i srpskog identiteta, nagla{avaju}i da razli~ita mi{qewa ne smeju biti razlog za podele i sukobe. Patrijarh Porfirije doputovao je u Melburn u sredu, 7. oktobra, u kasnim ve~erwim satima, a dan kasnije prire|en mu je sve~ani do~ek u Sabornom hramu Svete Trojice u Branzviku. Veliki broj vernika okupio se u hramu i wegovoj porti kako bi pozdravio poglavara Srpske pravoslavne crkve i primio wegov blagoslov. Do~ek je protekao u duhu tradicionalnih srpskih obi~aja. Deca obu~ena u narodne no{we do~ekala su patrijarha poga~om i soqu, simbolima srpskog gostoprimstva, kao i cve}em. Sve~anoj doksologiji prisustvovalo je brojno sve{tenstvo iz Srbije i Australije, kao i ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanovi}, sa zamenicom ambasadora Svetlanom Petrovi} Rai~evi}. Ovo je prva poseta patrijarha Porfirija Australiji od wegovog izbora na ~elo Srpske pravoslavne crkve. On je ujedno tre}i srpski patrijarh koji pose}uje vernike na Petom kontinentu, nakon patrijarha Pavla 2004. i patrijarha Irineja 2016. godine. MITROPOLIT SILUAN: POSETA JE POTVRDA @IVE VEZE SA MATI^NOM CRKVOM Pozdravqaju}i patrijarha, mitropolit australijsko-novozelandski Siluan istakao je da wegov dolazak predstavqa veliki blagoslov za srpsku zajednicu u

Australiji. „Va{ dolazak na ovaj kontinent je veliki blagoslov za nas, veliki duhovni potres, potres qubavi o~inske prema svojoj deci“, poru~io je mitropolit Siluan. On je naglasio da ova poseta ima poseban zna~aj za Srbe koji ìve daleko od svoje otaxbine. „Va{ dolazak nama, svojoj duhovnoj deci, ne predstavqa samo ~ast i radost jednog sve~anog susreta. On je potvrda i ìve veze na{e eparhije sa na{om svetom majkom crkvom, sa wenim vekovnim predawem i sa duhovnim nasle|em koje su nam ostavili Sveti Sava i svi na{i sveti preci“, istakao je mitropolit. Govore}i o istoriji srpskog naroda u Australiji, mitropolit Siluan podsetio je da su prvi srpski doseqenici po~eli da pristiù krajem 19. veka, a u ve}em broju nakon Drugog svetskog rata. Prema wegovim re~ima, srpska zajednica vi{e od jednog veka nastoji da sa~uva svoje ime, jezik, pismo, tradiciju i pravoslavnu veru. Istovremeno je naglasio da o~uvawe nacionalnog i verskog identiteta nije zna~ilo izolaciju od australijskog dru{tva. „Srpska zajednica, pored bojazni od asimilacije, uvek je nastojala da se integri{e u {ire dru{tvo, da da svoj doprinos istom, bogate}i ga svojim sopstvenim darovima i ume}ima“, poru~io je mitropolit. On je podsetio da je prva srpska crkvena op{tina u Australiji osnovana 1949. godine, dok danas Mitropolija australijsko-novozelandska ima 50 crkvenih jedinica, me|u kojima su ~etiri manastira i hram u Svetosavskom kolexu. PATRIJARH PORFIRIJE: TAMO GDE JE QUBAV, TU JE NA[ DOM Obra}aju}i se okupqenim vernicima, patrijarh Porfirije izrazio je veliku radost zbog ponovnog dolaska u Australiju i srda~nog do~eka koji mu je prire|en. „Jer sam do{ao u prostor qubavi, jer sam do~ekan otvorenog srca i ra{irenih ruku“, rekao je patrijarh, dodaju}i: „A tamo gde je qubav, tu je sve, tu je na{ dom.“ Patrijarh je istakao da se, uprkos velikoj geografskoj udaqenosti od Srbije, me|u vernicima u Australiji ose}a kao u svojoj otaxbini, jer ih povezuju vera, qubav i

duhovno zajedni{tvo. Podsetio je da je Australiju ranije posetio dva puta i da ga sa ovda{wom srpskom zajednicom povezuju dugogodi{wa prijateqstva i duhovne veze. Posebno se prisetio susreta sa dana{wim mitropolitom Siluanom, kojeg je upoznao 1988. godine u Atini, kada je budu}i mitropolit bio osmogodi{wi de~ak, a Porfirije mladi monah na studijama teologije. Gotovo ~etiri decenije kasnije, wih dvojica ponovo su se susrela u Australiji, ovoga puta kao patrijarh srpski i mitropolit australijsko-novozelandski. POZIV NA JEDINSTVO I PREVAZILA@EWE PODELA Centralni deo patrijarhovog obra}awa bio je posve}en jedinstvu Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda. Patrijarh Porfirije pozvao je vernike da ne dozvole da razli~ita mi{qewa i stavovi dovedu do sva|a, razdora i me|usobnih podela. „Zato molim vas imenom Isusa Hrista da nikada ne odstupite od svoje vere, da se uvek sabirate u hramovima va{e crkve“, poru~io je patrijarh. Posebno je naglasio potrebu za slogom i me|usobnim razumevawem. „Da me|u vama ne bude razdora, ne bude sva|a, da svi isto mislite. Da mislite pravoslavno, da mislite u Hristu.“ Patrijarh je objasnio da je prirodno da qudi imaju razli~ite stavove i pristupe pojedinim pitawima, ali da te razlike ne smeju biti razlog za suprotstavqawe. Naprotiv, kako je istakao, razli~iti pogledi mogu doprineti potpunijem razumevawu problema i pronalaèwu zajedni~kih re{ewa. Govore}i o zna~aju crkvenog jedinstva, patrijarh je pozvao vernike da po{tuju svoje sve{tenike i episkope, ali je naglasio da poslu{awe u crkvi ne predstavqa odricawe od slobode. „To poslu{awe, bra}o i sestre, nije slepa pokornost, nije odricawe od slobode, nego je sluèwe Hristu u smirewu“, poru~io je patrijarh. OÛVAWE SRPSKOG IDENTITETA I PRIPADNOST AUSTRALIJI Patrijarh Porfirije osvrnuo se i na poloàj Srba koji ìve daleko od Srbije, isti~u}i da oku-

pqawe oko pravoslavnih hramova ima va`nu ulogu u o~uvawu vere, kulture i nacionalnog identiteta. Govore}i o Australiji, opisao ju je kao zemqu otvorenu za mnoge narode, ukqu~uju}i i srpski. Naglasio je da Srbi u Australiji mogu istovremeno da ~uvaju svoje duhovne i nacionalne korene i budu deo dru{tva u kojem ìve. Posebno je ukazao na zna~aj povezanosti Srba {irom sveta, bez obzira na geografske udaqenosti. Prema wegovim re~ima, pravoslavna vera predstavqa duhovnu vezu izme|u Srba u Australiji, Srbiji, Americi i drugim delovima sveta. Na kraju obra}awa, patrijarh Porfirije poèleo je vernicima zdravqe, slogu i mir u porodicama, ali i mir i blagoslov Australiji i svim wenim stanovnicima. „Daj Boè svima zdravqa, telesnog, ali i duhovnog. Daj Boè sloge me|u vama. Daj Boè mira u va{im porodicama, u du{i, ali daj Boè mira i blagoslova i ovoj zemqi“, poru~io je patrijarh. Nakon sve~anog bogosluèwa, patrijarh Porfirije susreo se sa okupqenim vernicima, me|u kojima je bilo mnogo porodica sa decom. Vernici su mu prilazili kako bi primili blagoslov i li~no ga pozdravili. NASTAVAK POSETE AUSTRALIJI Poseta patrijarha Porfirija nastavqa se u subotu, 10. oktobra, kada }e u 9 ~asova sluìti svetu patrijara{ku liturgiju u manastiru Svetog Save u Ilajnu, nedaleko od Melburna. U nedequ, 11. oktobra, u 9 ~asova, predvi|ena je liturgija i osve}ewe hrama Svetog arhi|akona Stefana u Kizborou. Patrijarh }e potom posetiti Kanberu, gde }e 14. oktobra sluìti liturgiju u manastiru Svetog Save – Novi Kaleni}, a zatim i Sidnej. U okviru posete Sidneju, za subotu, 17. oktobar, planirano je osve}ewe hrama Ro|ewa Hristovog u Svetosavskom kolexu u Varovilu. Poseta patrijarha Porfirija predstavqa jedan od zna~ajnih doga|aja u verskom ìvotu srpske zajednice u Australiji, koja je tokom vi{e generacija nastojala da o~uva svoju veru, kulturu i tradiciju na Petom kontinentu.

Srpski patrijarh Porfirije boravio je u kanonskoj poseti manastiru Svetog Save u Ilajnu. Patrijarh je sluìo Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru, uz sasluìvawe vi{e arhijereja i sve{tenosluìteqa a zasadio je i mladi hrast (drvo koje u srpskoj tradiciji ima status svetog drveta ili zapisa) koji nosi sna`nu simboliku trajnog srpskog pravoslavnog prisustva na Petom kontinentu. Tokom kanonske posete manastiru Svetog Save u Ilajnu, patrijarh Porfirije je uru~io Orden Svetog despota Stefana Lazarevi}a gospodinu Bojanu Paji}u, istori~aru iz Melburna. Brojni vernici iz Melburna, Perta, Brizbejna, Adelejda i drugih delova Australije okupili su se u subotu, 10. oktobra, u manastiru Svetog Save u Ilajnu, nadomak Melburna, gde je patrijarh srpski Porfirije sluìo patrijara{ku liturgiju. Za mnoge je to bila retka prilika da se susretnu sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve, prime wegov blagoslov i provedu dan u molitvi i zajedni{tvu. Manastirski kompleks u Ilajnu bio je ispuwen vernicima koji su pristizali od ranih jutarwih sati. Me|u okupqenima su bili i oni koji su zbog ovog doga|aja prevalili hiqade kilometara, doputovav{i iz Perta, Brizbejna, Adelejda i drugih delova Australije kako bi prisustvovali patrijara{koj liturgiji i susreli se sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve. Patrijarh Porfirije sluìo je patrijara{ku liturgiju uz sasluìvawe mitropolita australijsko-novozelandskog Siluana i vi{e arhijereja i sve{tenosluìteqa Srpske pravoslavne crkve. U wegovoj pratwi u Australiju su doputovali mitropolit timo~ki Ilarion, mitropolit ni{ki Arsenije, episkop biha}ko-petrova~ki Sergije i episkop vaqevski Isihije. Me|u prisutnim arhijerejima bili su i episkopi Longin i Irinej. Poseta je obeleèna i simboli~nim ~inom sadwe mladog hrasta na manastirskom imawu. Hrast, koji u srpskoj tradiciji ima posebno mesto kao sveto drvo, a neretko i kao zapis, simbolizuje postojanost, duhovne korene i trajawe. Wegova sadwa u Ilajnu predstavqa i simboli~nu poruku o~uvawa vere, tradicije i trajnog prisustva srpskog pravoslavqa na Petom kontinentu. VERNICI PRISTIGLI IZ SVIH KRAJEVA AUSTRALIJE Me|u vernicima koji su doputovali iz drugih australijskih gradova bio je i Miroslav Jevti} iz Brizbejna, kome je ovo bila prva poseta manastiru Svetog Save. „Stvarno je bilo predivno i definitivno je vredelo do}i. Ovo je moj prvi put u manastiru Svetog Save i nadam se da ne}e biti posledwi. Jedino kako mogu da opi{em ovo mesto jeste kao skriveni biser u ruralnoj Viktoriji. Neverovatan je ose}aj da do|ete negde prvi put, toliko daleko od ku}e, a da imate ose}aj kao da ste do{li ku}i“, rekao je Jevti} za SBS na srpskom. Iz Perta je doputovala i dr Zorica Durmi}, koja kaè da je èlela da prisustvuje ovom va`nom doga|aju, iako patrijarh tokom sada{we posete ne}e obi}i Zapadnu Australiju. „Ovo je stvarno veliki doga|aj za Australiju i nadamo se da }e jednog

ZAJEDNICA

U ILAJNU OKUPIO VERNIKE IZ CELE AUSTRALIJE:

^etvrtak 15. oktobar 2026. 17

ISTORIJSKI DAN ZA SRBE U MELBURNU:

e, susreta i zajedni{tva Patrijarh Porfirije osve{tao Hram Svetog arhi|akona Stefana Patrijarh srpski Porfirije boravio je u Kizbori (Keysborough), predgra|u Melburna u Australiji, u okviru svoje zvani~ne kanonske posete Mitropoliji australijsko-novozelandskoj. U nedequ, 11. oktobra 2026. godine, sa po~etkom u 9 ~asova, patrijarh je sluìo svetu arhijerejsku Liturgiju i predvodio sve~ano osve}ewe novog hrama Svetog arhi|akona Stefana u Kizbori. dana do}i i u Pert. @eleli smo da makar nas nekoliko do|e ovde, da ga pozdravimo i da se zajedno pomolimo sa na{im patrijarhom“, rekla je ona. Zorica je dodala da }e fotografije i snimke poslati prijateqima i vernicima u Pertu koji nisu mogli da doputuju. „Donela sam duh Perta ovde sa nama. Sve one koji su èleli da budu ovde pozdravqam i za wih sam se danas molila.“ Iz Adelejda je stigla i Jelenka, ~ija porodica redovno pose}uje manastir. „Utisci su predivni. ôvek jednostavno ostane bez re~i. To je neka na{a veza iz daleke Australije sa Srbijom“, kazala je ona. PATRIJARHA POZVAO NA JEDINSTVO, QUBAV I OÛVAWE PORODICE Pozdravqaju}i patrijarha, mitropolit Siluan istakao je da wegova poseta predstavqa veliku duhovnu radost za Srbe u Australiji i potvrdu jedinstva Crkve, bez obzira na geografsku udaqenost vernika. Podsetio je na zna~aj manastira Svetog Save, koji od 1972. godine okupqa srpsku zajednicu na ovom kontinentu. Patrijarh Porfirije je u svojoj besedi govorio o qubavi, pra{tawu, o~uvawu porodice i potrebi da se prevazi|u podele me|u qudima. „Okupqaju}i se u hramu Bo`jem, vi ste u svojoj otaxbini“, poru~io je patrijarh, isti~u}i da Crkva povezuje vernike sa wihovim precima i duhovnim korenima, bez obzira na to gde ìve. Posebno je pozvao vernike da neguju me|usobno razumevawe, da budu spremni da priznaju sopstvene gre{ke i zatraè opro{taj. Sve{tenik Milan Milutinovi}, koji je tokom svoje slu`be u Australiji do~ekao trojicu srpskih patrijaraha, kaè da ovakve posete imaju poseban zna~aj za srpsku dijasporu. „To nije samo blagoslov za mene li~no, ve} za ~itav na{ narod na ovim prostorima. To je znak da se na{a Crkva brine o svom narodu, gde god se on nalazio. Velika je to uteha, potpora i snaga. Podse}awe da nismo ostavqeni, ve} da imamo svog duhovnog oca koji se moli za nas“, rekao je otac Milan. @ENE KOJE SU DANIMA PRIPREMALE DOÊK Iza sve~anog do~eka i zajedni~kog ru~ka stajao je veliki trud manastirskog bratstva i brojnih volontera, posebno èna iz srpske zajednice koje su danima pripremale hranu i ure|ivale prostor. Gordana Daki}, jedna od èna angaòvanih u pripremama, kaè da je posao bio obiman, ali da niko nije àlio truda.

„Od srede je ovde puno èna. Mnogo radimo i trudimo se da {to lep{e do~ekamo na{eg patrijarha. Skoro da nismo ni spavale, ali smo toliko sre}ne i zadovoqne da nam ni{ta nije te{ko. Ovo je veliki dan za na{u zajednicu“, rekla je Gordana. Ona je dodala da je patrijarh prethodne ve~eri boravio u manastiru, gde su ène koje su pripremale do~ek imale priliku da se sa wim susretnu i porazgovaraju. Me|u volonterkama je bila i Slavica Peura~a, aktivna ~lanica srpske zajednice iz Xilonga. „Veoma sam se prijatno iznenadila koliko je patrijarh prijatan i srda~an ~ovek. Pitao me je odakle sam, koliko dugo ìvimo u Australiji i ~ime se bavimo“, rekla je Slavica. Posebno ju je obradovalo {to je me|u ènama koje pomaù u manastiru bilo i mnogo mla|ih volonterki. DECA SE PRIPREMALA MESEC I PO DANA ZA DOÊK PATRIJARHA Poseban doprinos do~eku dala su i deca iz srpske crkvene zajednice Svetog arhi|akona Stefana u Kizborou, koja su patrijarha do~ekala jo{ po wegovom dolasku na aerodrom u Melburnu. Olivera Bijeli}, koja je pripremala decu za nastup, kaè da su probe trajale mesec i po dana. „Za mene je velika ~ast {to sam imala priliku da pripremam decu za jedan ovako vaàn istorijski trenutak. Morala sam mnogo da razgovaram sa wima i objasnim im koliko je zna~ajno da do~ekamo na{eg patrijarha, na{eg duhovnog pastira“, rekla je Olivera. Ona je u~estvovala i u pojawu tokom liturgije u Ilajnu. „Kada je patrijarh na aerodromu zastao, pogledao decu, pozdravio ih i blagoslovio, osetila sam neverovatan mir. Nisam imala tremu. I danas me je wegova beseda duboko ganula“, rekla je ona. ZAJEDNI^KI RUÂK, JUBILEJ MITROPOLITA SILUANA I CRKVENA ODLIKOVAWA Po zavr{etku liturgije, okupqawe je nastavqeno u manastirskoj sali, gde je bratstvo manastira Svetog Save, uz pomo} brojnih volontera, pripremilo ru~ak za sve prisutne. Tokom sve~anog programa obeleèna je i desetogodi{wica imenovawa mitropolita Siluana za episkopa australijsko-novozelandskog, a tim povodom uru~en mu je prigodan program posve}en wegovoj arhijerejskoj slu`bi. Tokom kanonske posete manastiru Svetog Save u Ilajnu, patrijarh Porfirije uru~io je Orden Svetog despota Stefana Lazarevi}a istori~aru iz Melburna Bojanu Paji}u.

Istorijski dan za crkvenu i {iru srpsku zajednicu u Melburnu obeleèn je velikim osve}ewem Hrama Svetog arhi|akona Stefana u Kizborou, koje je obavio patrijarh srpski Porfirije. U prisustvu brojnih arhijereja, sve{tenstva, predstavnika australijskih vlasti i velikog broja vernika, sve~anost je protekla u atmosferi duhovne radosti i zajedni{tva. Hram je bio prepun, a veliko interesovawe vladalo je i za sve~ani program u crkvenoj sali, u koju nisu mogli da stanu svi okupqeni. Veliko osve}ewe predstavqa krunu vi{edecenijskog truda i posve}enosti generacija srpskih doseqenika, koji su svojim radom i prilozima gradili ovaj hram, podignut 1994. godine. Sve~anost je zapo~ela trokratnim ophodom oko hrama, nakon ~ega je patrijarh Porfirije, uz sasluèwe vi{e arhijereja i brojnog sve{tenstva iz Australije i Srbije, obavio ~in velikog osve}ewa i sluìo Svetu patrijara{ku liturgiju. Posebnu sve~anost bogosluèwu dalo je pojawe tri hora – Ruskog pravoslavnog mu{kog hora, hora „Stevan Mokrawac“ i crkvenog hora Hrama Svetog arhi|akona Stefana u Kizborou. Pod rukovodstvom dirigenata Nektarija Kotlarova, Save \uki}a i Zaharija Armstronga, horovi su svojim zajedni~kim pojawem uveli~ali patrijara{ku liturgiju u prepunom hramu. Poseban duhovni zna~aj velikom osve}ewu dalo je polagawe ~estice mo{tiju Svetog kraqa Stefana De~anskog u sveti presto hrama, ~ime je ova svetiwa u Melburnu na poseban na~in povezana sa Kosovom i Metohijom. U temeqe hrama ugra|eno je i drvo doneto iz [umadije. Kumovi velikog osve}ewa bili su Zoran i Mileva Erovi}, kojima su tokom sve~anosti uru~ene ikone na dar. MITROPOLIT SILUAN: MAJKA CRKVA NE GLEDA NA GEOGRAFSKU DAQINU Pozdravqaju}i patrijarha Porfirija, mitropolit australijsko-novozelandski Siluan istakao je da wegova poseta predstavqa veliku duhovnu radost i ohrabrewe za srpski narod na Petom kontinentu. „Majka Crkva ne gleda na geografsku daqinu kada su u pitawu wena deca“, poru~io je mitropolit Siluan, nagla{avaju}i da Srbi u Australiji i Novom Zelandu u patrijarhovoj poseti ose}aju o~insku qubav i podr{ku svoje Crkve.

Podsetio je da je patrijarh Porfirije tre}i poglavar Srpske pravoslavne crkve koji pose}uje svoju duhovnu decu na ovom kontinentu. „Do~ekali smo dan da se izvr{i veliko osve}ewe, tronisawe ovoga svetoga hrama“, istakao je mitropolit, podse}aju}i da je svetiwa gra|ena deceni-

SVE^ANI PROGRAM U PREPUNOJ CRKVENOJ SALI Nakon bogoslu`ewa, proslava je nastavqena u crkvenoj sali, koja je bila ispuwena do posledweg mesta. U bogatom kulturno-umetni~kom programu u~estvovali su u~enici srpske {kole, koji su svojim poznavawem srpskog jezika,

jama, trudom i qubavqu vernog naroda. Mitropolit je poru~io da su jedinstvo, sabornost i qubav temeqi duhovnog ìvota srpske zajednice u Australiji, posebno isti~u}i simboliku polagawa ~estice mo{tiju Svetog kraqa Stefana De~anskog u sveti presto hrama. PATRIJARH PORFIRIJE: POSTOJI SAMO JEDNA ZONA – ZONA VERE I BRATSKOG ZAGRQAJA Obra}aju}i se okupqenim vernicima, patrijarh Porfirije govorio je o zna~aju vere, duhovnog jedinstva i o~uvawa pravoslavnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda, posebno onih koji ìve daleko od otaxbine. Osvrnuv{i se na geografsku udaqenost Australije od Srbije i razlike u vremenskim zonama, patrijarh je poru~io da postoji „samo jedna zona koja se zove vera, na{ bratski i sestrinski zagrqaj i u toj zoni nema te{ko}a“. Govore}i o ìvotu srpskog naroda u rasejawu, patrijarh je istakao da Srbi uspevaju da sa~uvaju svoj identitet, a istovremeno postanu deo dru{tva u kojem ìve. „Gde god da ode, od Amerike do Australije, on ostaje ono {to jeste, a istovremeno postaje jedno sa onima sa kojima ìvi“, rekao je patrijarh. On je naglasio da hramovi imaju posebnu ulogu u o~uvawu vere i duhovnog identiteta, ali i u pruàwu snage qudima da se suo~e sa svakodnevnim izazovima. DECA SRPSKE [KOLE OBRADOVALA PATRIJARHA Jedan od najlep{ih trenutaka sve~anosti usledio je nakon patrijara{ke liturgije, kada su u~enici srpske {kole otpevali Himnu Svetom Savi. Wihov nastup posebno je obradovao patrijarha Porfirija, koji je decu u znak pa`we i blagoslova darivao malim ikonama Presvete Bogorodice. Susret najmla|ih pripadnika srpske zajednice sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve bio je jedan od zapaènijih trenutaka ~itavog dana.

recitacijama i nastupima vidno iznenadili i obradovali prisutnu crkvenu delegaciju. Nastupila je i folklorna grupa pri hramu, koja je tradicionalnim srpskim igrama i narodnim no{wama doprinela sve~anoj atmosferi. PREDSTAVNICI AUSTRALIJSKIH VLASTI POZDRAVILI PATRIJARHA Tokom sve~anog programa u crkvenoj sali prisutnima su se obratili i predstavnici australijskih vlasti, pozdravqaju}i patrijarha Porfirija i isti~u}i zna~aj srpske zajednice u multikulturalnom dru{tvu Australije. Me|u visokim zvanicama bili su zamenica premijera Viktorije Gabrijela Vilijams (Gabrielle Williams), savezni poslanik i pomo}nik ministra Xulijan Hil (Julian Hill), senator Ralf Babet (Ralph Babet), poslanica Parlamenta Viktorije Belinda Vilson (Belinda Wilson), Li Tarlamis (Lee Tarlamis) i En-Mari Hermans (Ann-Marie Hermans). Sve~anosti su prisustvovali i predstavnici lokalnih vlasti, me|u kojima Stefan Kumen (Stefan Koomen), Lana Formozo (Lana Formoso), Katarina Nikoli} (Katharine Nikolic) i Bob Miqkovi} (Bob Milkovic), odbornik grada Grejter Dandenong. Obra}aju}i se okupqenima u ime australijske vlade i parlamenta, Xulijan Hil po`eleo je dobrodo{licu patrijarhu Porfiriju. „Velika je ~ast {to ste ovde sa nama. Mnogo puta smo tokom godina bili u ovoj sali, ali radost i qubav na licima qudi, Va{a svetosti, ne{to su {to }emo zauvek pamtiti. Hvala Vam {to ste ovde“, rekao je Hil Veliko osve}edwe Hrama Svetog arhi|akona Stefana ozna~ilo je zavr{etak va`nog poglavqa u vi{edecenijskoj izgradwi ove svetiwe i jedan od najzna~ajnijih doga|aja u istoriji crkvene op{tine u Kizborou. Krste Markovi}, SBS na srpskom

18 ^etvrtak 15. oktobar 2026.

Queen Street Mall, Brizbejn 2026

ZAJEDNICA

Foto: Danica Majstorovi} Iter

Queen Street Mall, Brizbejn 2026

Foto: Danica Majstorovi} Iter

Koncert Maje Puseqi} u Brizbejnu 17. oktobra Nakon nedavnog objavqivawa svoje prve nove pesme posle ~etiri godine, kantautorka srpskog porekla Maja Puseqi} zavr{i}e turneju povodom izlaska tog singla koncertom u Brizbejnu, u subotu 17. oktobra. Pesma, pod nazivom „Maybe the best hasn’t happened yet” (Mo`da ono najboqe tek predstoji), u prate}em saop{tewu za javnost opisuje se na slede}i na~in: Singl, koji je nastao u saradwi sa Kristijanom Pejtijem u wegovom studiju na San{ajn Koustu (Kvinslend), inspirisan je prostranstvom australijskih pejza`a; odlikuju ga instrumenti prirodnog, „zemqanog” zvuka i {iroka, otvorena zvu~na slika koja odra`ava Majinu dvostruku identitetsku pripadnost. Weno isto~noevropsko nasle|e susre}e se sa australijskim podnebqem u kojem je odrasla, stvaraju}i zvuk koji se nalazi negde izme|u „starog sveta”

Kasindo, Republika Srpska 2026

i prostranih predela wenog sada{weg doma. Maja je ro|ena u Beogradu 1993. godine, a u Australiju je stigla sa porodicom kada je imala pet godina. „Od tada sam èlela da sviram klavir, ali u to vreme nismo imali mogu}nosti za to sve dok nisam napunila oko 11 godina. Po~ela sam da u~im kod jedne gospo|e u Jerongi i veoma brzo sam napredovala jer sam imala veliku èqu da u~im! Mnogo sam volela Britni Spirs, Vanesu Amorozi, [akiru, Kristinu Agileru i Xej Lo, a sa {est godina sam zaista znala da èlim da budem peva~ica! Tokom tinejxerskih dana nastupala sam na svim {kolskim takmi~ewima talenata, svirala na klaviru pesme Regine Spektor i po~ela da pi{em sopstvene pesme.” Maja je studirala na Univerzitetu u Kvinslendu, gde je 2014. godine diplomirala muziku sa smerom kompozicije u klasi Roba Dejvidsona i klavirom kao glavnim instrumentom. Dve godine kasnije obja-

Li~na arhiva: Maja Puseqi}

vila je svoj debitantski EP pod nazivom „Maja”, kao i ~etiri singla u tom periodu. „Nakon studija po~ela sam da traìm mesta za nastupe, a kasnije sam se preselila u Melburn, gde sam provela pet godina ozbiqnije grade}i muzi~ku karijeru. Godine 2021. objavila sam album „I’ll Get There”, {to mi je mnogo zna~ilo; Melburn me je zaista podstakao da izrazim svoju istinu i steknem vi{e samopouzdawa kao umetnica.” Pre nekoliko meseci imala sam sre}u da gledam Majin nastup u tr`nom centru „Brisbane City Mall”. Bio je to tre}i put da je slu{am uìvo – prethodno sam je gledala u Bransviku (Melburn) i Vest Endu (Brizbejn) – uvek sa gitarom u ruci. Nedavno se vratila sa jednog od svojih brojnih putovawa po Evropi, tokom kojih je posetila Beograd, Novi Sad (gde je ~ak i nastupila na „open mic” ve~eri), kao i porodi~nu ku}u u Kasindu, u Republici Srpskoj. „Ku}a u Bosni mi je zaista posebna”, kaè ona. „Bilo je lepo videti i tre{wu koja tamo

Kalemegdan, Beograd 2026

raste... Planiram da predstavim poeziju koju sam pisala tokom tog putovawa po Evropi, a nadam se i novim pesmama – mo`da ~ak i jednoj na srpskom.” Maja dodaje: „Uzori su mi sada Nina Simon, Tom Mi{ i Lora Marling, mada volim i Cecu i Anu Nikoli}, ha-ha. Ose}am da me je pop muzika na neki na~in oblikovala; imam temeq u klasi~noj muzici koji mi poma`e da stvaram pop muziku i ~inim je boqom. Nadam se da }e qudi to osetiti kroz ovu (novu) pesmu... Uzbudqivo je jer je ovo prva pesma koju objavqujem posle ~etiri godine... Brizbejn do`ivqavam kao jedan od svojih gradova jer sam tamo odrasla. Ose}am se kao na svom terenu, ha-ha.” Detaqi koncerta: subota, 17. oktobar, 14.00 ~asova, „The Junk Bar”, New Farm (Brizbejn)

Li~na arhiva: Maja Puseqi}

Tekst: Danica Majstorovi} Iter

ZAJEDNICA

^etvrtak 15. oktobar 2026. 19

Patrijarh Porfirije sve~ano do~ekan u Parlamentu Australije i Ambasadi Republike Srbije u Kanberi Patrijarh srpski Porfirije posetio je (13. oktobra 2026. godine) Parlament Australije u Kanberi , gde je do~ekan uz visoke dràvne po~asti tokom svoje kanonske posete Mitropoliji australijsko-novozelandskoj. Tokom prijema, australijski zvani~nici, me|u kojima su bili i poslanica Tanija Lorens (Tania Lawrence MP), kao i senator Aleks Anti}, posebno su naglasili ogroman doprinos srpske dijaspore dru{tvenom, kulturnom, ekonomskom i gra|anskom ìvotu Australije. Patrijarh Porfirije je izrazio zahvalnost Australiji {to je Srbima pruìla dom i omogu}ila im da ~uvaju svoj identitet. Predsedavaju}i Predstavni~kog doma federalnog parlamenta, uvaèni Milton Dik (Speaker of the House of Representatives the Hon. Milton Dick MP), poèleo je dobrodo{licu patrijarhu i bio je gost delegaciji SPC tokom prijema. On je iskoristio priliku da istakne i svoju li~nu povezanost sa srpskom zajednicom u Vulongongu (Wollongong) a tako|e je pohvalio vi{egodi{wu posve}enost patrijarha u radu sa mladima {irom sveta. „Srpska zajednica u Australiji je veoma po{tovana i deo je istorije na{e zemqe generacijama. To je moja zajednica. Ni{ta mi nije draè nego da idem u srpsku zajednicu u Vulongongu. Za nekoliko nedeqa, i}i }u na narodni festival kako sam ~inio ve} mnogo godina.” Poseta se poklopila sa zna~ajnim momentom — obeleàvawem 60 godina diplomatskih odnosa i prijateqstva izme|u Srbije i Australije, {to je gospodin Milton Dik posebno naglasio. „Australija i Srbija proslavqaju 60 godina ~vrstog prijateqstva i diplomatskih odnosa. Srbi u Australiji su izvanredno doprineli razvoju dru{tvenog, kulturnog, ekonomskog i gra|anskog ìvota – rekao je g. Milton

Dik, izraziv{i iskrenu radost {to je doma}in poglavaru Srpske Crkve”, rekao je on. Prvo konzularno predstavni{tvo Kraqevina Srbija je imala u Melburnu 1892. godine, dok je u Sidneju ono otvoreno 1920. godine. Dobrodo{licu partijarhu po`elela je i predsedavaju}a parlamentarne grupe srspko-australijskog prijateqstva Tawa Lorens (Chair of the Australian Parliament’s Serbia Friendship Group, Tania Lawrence MP). Ona istakla da je Grupa prijateqstva sa Srbima, koju ona sa ponosom podr`ava, veoma aktivna na raznim poqima pre svega zahvaquju}i srpskom ambasadoru u Australiji g. Radu Stefanovi} u, koji je u svom obra}awu podsetio da je ovo tre}i put da je poglavar SPC posetio Australiju. Pre wega posete su uprili~ili patrijarsi Pavle (2004) i Irinej (2016). Ambasador Stefanovi} je rekao da partijarhova poruka mira, dijaloga i uzajamnog razumevawa odjekuje duboko unutar australijske multikulturalne nacije. „U svetu koji se suo~ava sa kompleksnim izazovima, Va{e vo|stvo nas podse}a na univerzalne vrednosti koje ~ove~anstvo prepoznaje kroz veru i kulturu”, rekao je ambasador

Ambasador g. Rade Stefanovi} srda~no je do~ekao Patrijarha srpskog g. Porfirija u Ambasadi Republike Srbije u Australiji. Do~eku je prisustvovao i mitropolit australijsko-novozelandski Siluan

Stefanovi}, zahvaliv{i se australijskim doma}inima na uprili~enom do~eku, uz `equ da bilateralni odnosi Srbije i Australije napreduju i ubudu}e. Na prijemu je bio prisutan i senator srpskog porekla iz Adelaide, Aleks Anti}. „Danas sam imao ~ast da govorim u zgradi Parlamenta povodom prve pastirske posete Wegove Svetosti Patrijarha srpskog Porfirija Australiji. Australija je dom za gotovo 95.000 srpskih pravoslavnih hri{}ana i vi{e od 535.000 pravoslavnih hri{}ana uop{te. Mnogi pravoslavni vernici ovde u Australiji crpe veliku

hrabrost i nadu iz dubokog svedo~anstva Srpske pravoslavne crkve o vernosti tokom istorije, ~ak i u vremenima velikih isku{ewa. Hvala Wegovoj Svetosti na poseti Parlamentu ovog jutra”, napisao je on na svom fejsbuk nalogu. Na prijemu je bio i ambasador Australije u Beogradu, Piter Trasvel, koji se trenutno nalazi u Asutraliji i pre nekoliko dana je bio gost u na{em studiju u Melburnu gde se tokom op{irnog intervjua osvrnuo i na patrijarhovu posetu Australiji. „Imao sam priliku da pre nekoliko nedeqa upoznam patrijar-

ha. On je, znate, veoma impresivna li~nost. Crkva za Srbe ima veoma va`nu ulogu, bilo da je re~ o samoj Srbiji ili o dijaspori u Australiji; on se veoma radovao poseti Australiji, ukqu~uju}i i Melburn, i siguran sam da }e to biti divna prilika kako za crkvu, tako i za sve Srbe”, rekao je tokom intervjua (8. oktobra 2026.) ambasador Trasvel za SBS na srspkom. Wegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je zahvalio australijskoj dràvi koja je pruìla mogu}nost mnogim Srbima da u woj prona|u svoj dom. „Oni su deo ove zajednice i to ne slu~ajno, ve} zbog qubavi, otvorenosti ove zemqe i qudi ove zemqe, koji su im dali priliku da rade i na|u mogu}nost za udoban ìvot. Prigrlili ste sve qude koji su ovde do{li i u~inili ih bra}om. Neka Bog blagoslovi ovu zemqu i qude, neka i im da mira i zdravqa – zakqu~io je Patrijarh Porfirije, uputiv{i poziv doma}inima da do|u u Srbiju. Nakon zvani~nog prijema u Parlamentu, patrijarh je obi{ao i Ambasadu Republike Srbije u Kanberi, gde su mu predstavqeni planovi za izgradwu nove zgrade srpskog diplomatskog predstavni{tva, koja bi trebalo da bude zavr{ena tokom naredne godine. SBS na srpskom

GLASAWE NA IZBORIMA ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUP[TINE REPUBLIKE SRBIJE RASPISANIM ZA 25. OKTOBAR 2026. GODINE 06. okt 2026. Ambasada Republike Srbije u Komonveltu Australija obave{tava da je Republi~ka izborna komisija donela Odluku o odre|ivawu bira~kih mesta u inostranstvu za glasawe na izborima za narodne poslanike Narodne skupo{tine raspisanim za 25. oktobar 2026. godine 02 Broj: 013-319/26-3 od 5. oktobra 2026. godine. AUSTRALIJA Kao bira~ka mesta u Australiji odre|ena su slede}a bira~ka mesta: U skladu sa Odlukom Republi~ke izborne komisije o odre|ivawu vremena po~etka i zavr{etka glasawa na bira~kim mestima u inostranstvu 02 Broj:

013-411/26 od 5. oktobra 2026. godine, na svim bira~kim mestima u inostranstvu glasawe }e biti sprovedeno tako da ono traje 13 ~asova i da se zavr{i najkasnije u 20:00 ~asova po vremenu u Republici Srbiji. S toga, bira~ka mesta u Australiji bi}e otvorena 25. oktobra 2026. godine u 17:00 ~asova po lokalnom vremenu, dok }e se glasawe zavr{iti 26. oktobra 2026. godine u 6:00 ~asova. NOVI ZELAND Kao bira~ko mesto na Novom Zelandu odre|eno je slede}e bira~ko mesto: U skladu sa Odlukom Republi~ke izborne komisije o odre|ivawu vremena po~etka i zavr{etka glasawa na bira~kim

mestima u inostranstvu 02 Broj: 013-411/26 od 5. oktobra 2026. godine, na svim bira~kim mestima u inostranstvu glasawe }e biti sprovedeno tako da ono traje 13 ~asova i da se zavr{i najkasnije u 20:00 ~asova po vremenu u Republici Srbiji. S toga, bira~ko mesto na Novom Zelandu bi}e otvoreno 25. oktobra 2026. godine u 19:00 ~asova po lokalnom vremenu, dok }e se glasawe zavr{iti 26. oktobra 2026. godine u 8:00 ~asova. Na dan glasawa, potrebno je da dr`avqani Republike Srbije, koji su upisani u izvod iz bira~kog spiska za konkretno bira~ko mesto, sa sobom ponesu va`e}u li~nu kartu ili paso{ Republike Srbije.

20 ^etvrtak 15. oktobar 2026.

PUTOPIS

^UDO ISPOD SANKT PETERBURGA:

Kako su Rusi jo{ pre pola veka gradili metro na dubini od 70 metara Dok se u mnogim gradovima sveta metro gradi neposredno ispod ulica, u Sankt Peterburgu pojedine stanice nalaze se na dubini od ~ak 86 metara. Ipak, jo{ je neverovatnije {to su sovjetski inèweri jo{ pedesetih godina pro{log veka gradili metro na dubini od 71 metra, savladavaju}i podzemne vode, nestabilno tlo i re~ne tokove. Kako su uspevali da izvedu tako sloène radove i za{to je metro u Sankt Peterburgu morao da bude toliko dubok? Kada se govori o najlep{im metroima na svetu, Rusija zauzima posebno mesto. Moskovski metro poznat je po rasko{nim stanicama koje podse}aju na podzemne dvorce, dok Sankt Peterburg ima jo{ jednu osobenost: Neke od najdubqih metro stanica na svetu. Iza tih impresivnih dubina krije se pri~a o inèwerima i graditeqima koji su jo{ pre vi{e od pola veka re{avali probleme kakvi bi i danas predstavqali ozbiqan izazov. Ipak, razlog zbog kojeg je metro u Sankt Peterburgu toliko dubok nije èqa za obarawem rekorda. Grad je podignut na geolo{ki izuzetno zahtevnom terenu. Do dubine od oko 40 metara nalaze se nestabilni slojevi zemqi{ta natopqeni vodom, a veliki deo prvih stanica gra|en je ispod istorijskog centra, u neposrednoj blizini dragocenih arhitektonskih spomenika. Graditeqi zato nisu mogli jednostavno da kopaju plitke tunele ispod ulica. Morali su da idu mnogo dubqe, a upravo tu po~iwe jedna od najzanimqivijih pri~a o ruskom metrou. JO[ 1958. GODINE RUSI SU GRADILI METRO 71 METAR POD ZEMQOM Jedan od najimpresivnijih primera nalazi se na stanici „Trg Lewina”, otvorenoj 1. juna 1958. godine. Wena dubina iznosi ~ak 71 metar, a da bi izgradili deonicu koja vodi do ove stanice, sovjetski inèweri morali su da savladaju jo{ jednu prepreku - reku Nevu. Bio je to prvi tunel lewingradskog metroa prokopan ispod ove reke. Graditeqi su koristili takozvanu kesonsku metodu, odnosno sabijeni vazduh kojim su potiskivali vodu iz prostora u kojem su kopali tunel. Tako su mogli da rade ispod re~nog korita, u uslovima u kojima je prodor vode predstavqao stalnu opasnost. LEGENDA O PROMA[ENOM TUNELU: [TA SE ZAISTA DOGODILO 72 METRA POD ZEMQOM Jo{ jedan fascinantan primer je metro stanica „Proleterska”, otvorena 10. jula 1981. godine. Nalazi se na dubini od 72 metra, a u trenutku otvarawa bila je najdubqa metro stanica u gradu. Na woj su graditeqi prvi put primenili posebno re{ewe za prevoz putnika sa povr{ine do perona. Umesto jednog izuzetno dugog eskalatora, ugra|ene su dve grupe pokretnih stepenica povezane hodnikom. Prvi eskalator dug je 65 metara, a drugi 5,7 metara. Oko izgradwe ove stanice nastala je i zanimqiva gradska legenda. Prema woj, radnici su kopali kosi tunel sa dve strane, ali su se prilikom susreta navodno mimoi{li. To, me|utim, nije pravi razlog neobi~ne konstrukcije stanice. Re{ewe sa dva eskalatora bilo je svesno izabrano zbog tehni~kih zahteva - izgradwa i odràvawe samo jednog ogromnog eskalatora predstavqali bi ozbiqan tehni~ki problem. I sama trasa metroa na ovom podru~ju

i spada u jednu od najdubqih metro stanica na svetu. Nalazi se u samom istorijskom centru Sankt Peterburga, svega nekoliko minuta hoda od ~uvenog Ermitaà, Dvorskog trga i Admiraliteta. Put do perona ovde je poseban doìvqaj. Putnici najpre koriste veliki eskalator dug 69 metara, zatim prolaze hodnikom dugim 112 metara, pa nastavqaju drugim eskalatorom dugim 15 metara. Ali wena dubina nije jedino {to ovu stanicu ~ini izuzetnom. Graditeqi su morali da prona|u na~in da izgrade ogromnu podzemnu stanicu, a da pritom ne ugroze istorijske gra|evine koje je okruùju. Da bi se obezbedio izlaz na povr{inu, bilo je neophodno sru{iti jednu stambenu zgradu. Posle decenija planirawa, prekida i izuzetno sloènih gra|evinskih radova, stanica je otvorena 2011. godine.

Mетро станицa ”Адмиралтеjскаjа”

KADA SUN^EV ZRAK STIGNE DO DUBOKE PODZEMNE STANICE Sankt Peterburg ima i metro stanicu na kojoj se u odre|enim trenucima doga|a neobi~an prizor. Re~ je o stanici „Prospekt boq{evika”, na dubini od 68 metara. Wena podzemna sala ima posebno projektovan svod sastavqen od tri vizuelno odvojena segmenta, ~ime se stvara utisak ve}eg prostora. Ali jo{ zanimqiviji detaq nalazi se u ulaznom paviqonu. Kada je vreme vedro i sunce se na|e pod odgovaraju}im uglom, sun~ev zrak prolazi kroz staklo svetlosne kupole i pru`a se du` eskalatora sve do perona. Taj detaq pokazuje da metro nije projektovan samo kao tehni~ki objekat, ve} i kao arhitektonski prostor u kojem svetlost, oblik i perspektiva imaju va`nu ulogu.

Унурашњост метро станице ”Адмиралтеjскаjа”

MERMER, VITRA@I I SVETLOST SKRIVENA IZA ZIDOVA Posebnu pa`wu zasluùje i stanica „êrni{evska”, otvorena 1958. godine, na dubini od 71 metra. Nastala je u vreme kada se sovjetska arhitektura udaqavala od rasko{nog staqinisti~kog stila i okretala jednostavnijim oblicima. Za razliku od prvih stanica moskovskog i lewingradskog metroa, koje su ~esto ukra{avane skulpturama, reqefima i rasko{nom dekoracijom, ovde se od takvih elemenata uglavnom odustalo. Ipak, zadràni su mermer i vitraì. Ovo je bila prva stanica u lewingradskom metrou bez klasi~nih lustera i vidqivih svetiqki. Umesto wih kori{}eno je osvetqewe skriveno iza arhitektonskih venaca, {to je prostoru davalo druga~iji izgled. Bio je to primer kako se i sa mawe dekorativnih elemenata mogao stvoriti upe~atqiv podzemni ambijent.

Мозаик у пролазу метро станице ”Адмиралтеjскаjа”

Метро станица ”Проспект бољшевика” bila je komplikovana. Graditeqi su morali da prolaze kroz nestabilne slojeve pe{~ara pod pritiskom vode, zbog ~ega su radovi napredovali sporije nego na drugim deonicama.

NAJDUBQA STANICA U RUSIJI: 86 METARA ISPOD ULICA SANKT PETERBURGA Na ~ak 86 metara ispod povr{ine zemqe nalazi se stanica „Admiraltejska”,

PODZEMNI GRAD KOJI SE I DANAS [IRI Izgradwa dubokih stanica u Sankt Peterburgu nije samo pri~a o pro{losti prema podacima s kraja 2023. godine, prose~na dubina metroa u Sankt Peterburgu iznosila je ~ak 58 metara. Krajem decembra 2024. godine otvorena je stanica „Gorni institut”, na dubini od 70 metara, ~ime je u{la me|u najdubqe stanice gradskog metroa. Tunel koji je povezuje sa susednom stanicom „Teatralna” prokopan je ispod glavnog toka Neve tokom 2017. i 2018. godine. Ovaj poduhvat pokazuje da se graditeqi i danas suo~avaju sa istim osnovnim izazovom kao wihove kolege pre vi{e decenija: Kako izgraditi pouzdanu podzemnu `eleznicu duboko ispod grada, kroz slojeve zemqi{ta i podzemnih voda.

KWI@EVNOST

^etvrtak 15. oktobar 2026. 21

VI[EGRAD SLAVI NOBELOVCA:

Obele`ene 134 godine od ro|ewa Ive Andri}a SA[A RISTI]:

Prava vrednost se}awa Pra{ina je igrala na posledwim zracima sunca u antikvarnici „Vremeplov“. Gospodin Jovan, umoran i razo~aran, spremao se da je zakqu~a. I to mo`da zauvek, jer, evo i danas, bez ijedne mu{terije. Jeste da nije ba{ sezona za turiste, ali, od ne~ega se mora `iveti. Na wegovo iznena|ewe tiho se oglasi zvonce na vratima. U{ao je neznanac, elegantan, ali nekako tu`nog lica. Razgledao je sve, preturao, prelazio preko skupocenosti i zaustavio se na kutiji sa starim pismima i razglednicama. Za~udo, on izdvoji jednu razglednicu i re~e: „Ovu”. Jovan ga sumwi~avo gledao. „To je bezvredno!” Ali ~ovek je na pult spustio ~itav sve`aw nov~anica. Bilo je tu dovoqno novca da radwa iza|e iz krize. „Vrednost nije uvek u novcu,“ odvra}a kupac. „Ovo je jedina uspomena na majku koju sam izgubio jo{ kao de~ak.“

BRANKA RIBAR BRAJI]:

^etvrtkom u tri Gospodin Pavle je mahnuo rukom u znak pozdrava gospo|i Jeleni kad se pojavila na ulazu u trpezariju. Kao pravi kavaqer, pomogao joj da sedne preko puta wega. Ubrzo je stigla i kafa, a uz kafu, i razgovor. Po~ela je gospo|a Jelena jednim naizgled zbuwuju}im pitawem. – Jeste razmi{qali za{to mi pijemo kafu ba{ ~etvrtkom u tri?

– Jesam. I mislim da znam za{to vi predla`ete ~etvrtak. – Znate? Ne verujem. Moj izbor ima veze s nekim davnim lep{im doga|ajima u na{em gradu. Gospodin Pavle nastavio je sa podse}awem na zajedni~ke uspomene. – Da, bilo je davno. ^etvrtkom u tri, u prepunoj sali Doma sindikata, sve vrvi od de~ijih glasova, a iz zvu~nika se ~uje ~uveni refren: „Ni nedeqom, ni subotom, ne, ne, ~etvrtkom samo…“ – Pavle… gospodine Pavle, i vi ste dolazili tamo? Zamislite, mo`da smo sedeli u istom redu! – E, to je te{ko tvrditi. Svakako smo se sudarali u holu, u onoj vrevi na pauzi. Prvi put za mesec dana boravka u domu u koji su je ro|aci skoro na silu smestili, gospo|a Jelena se osmehnula. Pomislila je da nije sve tako crno. Naro~ito ~etvrtkom u tri.

Povodom obeleàvawa 134 godine od ro|ewa nobelovca Ive Andri}a (9. oktobar 1892.), Kulturni centar u Vi{egradu organizovao je prigodan program, a poseban zna~aj obeleàvawa ogleda se u o~uvawu uspomene na Andri}ev ìvot i stvarala{tvo i u podsticawu mladih generacija da upoznaju i neguju kwièvno nasle|e ovog velikog pisca. Za Kulturni centar u Vi{egradu, oktobar je uvek u znaku nobelovca Ive Andri}a, koji je iza sebe ostavio veliki kwièvni opus. „Ve~eras smo obeleìli 134 godine od ro|ewa Ive Andri}a, u gradu koji je wegov zavi~aj i koji je ostavio dubok trag u wegovom kwièvnom opusu. Vi{egrad je grad koji se trajno se}a Ive Andri}a, i ve~eras smo imali priliku da slavimo Andri}eve misli i trijumf pisane re~i”, rekla je Jelena \uri}, direktor Kulturnog centra „Ivo Andri}” Vi{egrad, prenosi danas RTRS. Ivo Andri} je ostvario izuzetno uspe{nu, dvadesetogodi{wu diplomatsku karijeru, sluè}i Kraqevini SHS i Kraqevini Jugoslaviji u ~ak osam evropskih dràva, rekao je istori~ar kwièvnosti Vladan Baj~eta. „Andri} je diplomatsku karijeru zapo~eo u Vatikanu. Pro{ao je nekoliko evropskih gradova, od Bukure{ta, preko Trsta, Graca, Marseja, Madrida i zavr{io u Berlinu. To je bila jedna turbulentna karijera u konstantnom usponu. On je zapravo u jednom trenutku pred sam kraj svoje karijere postao i drugi ~ovek srpske diplomatije”, naveo je Baj~eta. Pored predavawa profesora Baj~ete, za sugra|ane je otvorena izlo`ba „Lica Andri}evog djetiwstva”. „U pitawu su pre svega wegovi tetka i te~a Ana i Ivan Matov{~ik, sna`na figura - wegov u~iteq Qubomir Popovi}. Tu je i lik wegovog {kolskog druga Stevana Baranca i jedan vrlo simpati~an lik ku}ne pomo}nice Ajkune Hreqi}”, pojasnila je Branka Tanaskovi} iz Kulturnog centra „Ivo Andri}” u Vi{egradu.

Jedini srpski nobelovac, kwièvnik Ivo Andri} ro|en je 9. oktobra 1892. u Travniku, a od svoje druge godine ìveo je u Vi{egradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Kasnije, tokom ìvota, ~esto se vra}ao u Vi{egrad, a posledwi put ga je posetio tri godine pre smrti. U svojim delima ~esto je pisao o Vi{egradu i Vi{egra|anima, a za roman „Na Drini }uprija” pisac je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za kwièvnost.

IVANA BOJOVI]:

Podstanarska pri~a @iveti preko puta Pravnog fakulteta zna~ilo je imati ve}i dru{tveni status, elitisti~ku poziciju, kulturni i intelektualni komfor. Ako vam podstanarska soba gleda jo{ i na Ta{majdanski park, onda vas kontakt sa prirodom i sve` vazduh velegrada dovodi u apsolutno stawe duhovnog spokoja. Oglas zvu~i primamqivo. Cena sobe je sasvim pristojna. Trebalo je jo{ samo da upoznam vlasnika stana i razgledam svoj budu}i kutak. Vrata je otvorila qubazna, ra{~upana `ena, u dotrajaloj ode}i, razli~itih materijala i boja. Uvela me je u kuhiwu i ukratko ispri~ala svoje qubavne jade. To je, vaqda, u znak dobrodo{lice. Posle dva sata pogledala sam sobu i kupatilo. „Ovo je Va{a budu}a soba. Imate predivan pogled na park“ – razdraganim glasom rekla je vlasnica stana. Vrlo sveden prizor: jedan krevet, sto, dve stolice, ormar, jedna TA pe} i jedan prozor ulivali su toplinu i sigurnost porodi~nog doma. „Znate“, nastavila je vlasnica, „morate da poznajete ku}ni red“. „Kada ja ukqu~im pe}, Vi svoju iskqu~ujete, jer iska~e osigura~… i obrnuto!“ „Jedna od stolica je polomqena, a vrata ormara mogu da skliznu ako ih naglo zatvorite… Ina~e, nemojte se ~uditi ako moj mu` u|e u Va{u sobu u neko doba no}i. Znate, voli malo da popije i ako je besan, bije. Ako do|e raspolo`en, le}i }e u krevet pored Vas i zaspati kao jagwe“. Skamewena, ra{irenih zenica i otvorenih usta, nisam re~ rekla.

Podne u Beogradu. Vidim kako se uli~ne svetiqke velegrada polako gase i neki severni vetar… „Gospo|ice, svako od stanara ima satnicu kada i koliko dugo moè ostati u kupatilu. A {to se kuhiwe ti~e, friìder je zajedni~ki. Jede ko i kad stigne ako je ne{to ostalo od prethodnog“. …duvao je brzinom uragana. Tamo negde, pqu{taLo je nebo. Da su zapisi iz mrtvog doma, ne~iji {iwel, ukleta vodenica, Sava Savanovi}, da je fikcija jednog ume{nog pripoveda~a realizma, bilo bi stvarnije od na{eg razgovora. Sva rasko{, zlatna pra{ina, akademska ta{tina, palana~ke iluzije i velegradske bole{tine raspr{ile su se u hiqadu delova. Imam sto evra u xepu, dva kofera ode}e i gomilu kwiga. „Dobro. Vidim da ne}ete sobu, ali imam zimsku jaknu… crvenu… za Vas! Pedeset evra!“ Nad Ta{majdanom je ve} uveliko sijao ogromni, ùti mesec.

22 ^etvrtak 15. oktobar 2026. Pi{e: Marko Lopu{ina

SRPSKA POSLA

LI^NI STAV

Ubrzana amerikanizacija Kine (2)

u Najmnogoqudnija komunisti~ka zemqa na svetu je zvani~no prihvatila kapitalizam Zapada. I stvorila fenomen po kome je ameri~ka politika kompanija, sistema proizvodwe i prodaje pomogla Kini da postane bogatija i kao takva bude mo}an konkurent SAD Kada je Reganova administracija odobrila po~etkom osamdesetih liberalizaciju transfera odre|enih tehnologija prema Kini po~iwe ameri~ki uticaj i saradwa sa Kinezima u oblastima genetike, robotike, lasera, svemirske tehnologije i super-ra~unara. Kina je tada po~ela da u~i ameri~ki na~in proizvodwe, prodaje, menaxenta i razvoja tehnologije. Sredinom novembra otvara se prvi “KFC” restoran u Pekingu. “KFC” je 12. novembra 1987. postao prvi vidqivi simbol kulturne amerikanizacije. HOLIVUD U BEN\INU Ako su Kinezi kao brzu hranu u SAD uneli pirina~, Amerikanci su u Kinu odneli pohovanu piletinu. Po~etkom devedesetih Amerikanci otvaraju prvi “McDonald’s” u Pekingu, na Wangfujing aveniji. Na dan otvarawa u Ben|inu, kako Kinezi zovu svoj glavni grad, bilo je prisutno vi{e od 40.000 qudi. Bio je to u Kini ogroman kulturni doga|aj, koji je nagovestio da ameri~ki hamburgeri nisu samo hrana, ve} simbol ameri~kog na~ina ìvota, potro{a~kog dru{tva i uzdizawa Pekinga u rang svetske metropole. Nakon toga u Kinu stiù holivudski proizvodi i filmske ikone Merlin Monro, [varceneger, Brus Vilis, Tom Kruz. âk i restoran u kome se prodaje ro{tiqsko pe~eno meso je kopija ameri~ke }evabxinice i zove se “Dobywood” kao Holivud. Kako su Kinezi èqni mesa ovde su redovi za pqeskavice i {nicle pe~ene na àru. Ne{to daqe nalazi se i }evabxinica “Serbian burger”. U Holivudu su se pojavila i dvojica Kineza. Brus Li iz Kalifornije i Xeki ên iz Hongkonga bili su dvojica najpoznatijih kineskih glumaca. Iako je kineska dràva zadràla veoma sna`nu kontrolu nad distribucijom stranih filmova, u kulturnom miqeu Pekinga stvoren je krajem pro{log veka moto ove faze amerikanizacije Amerika {aqe filmove, Kinezi ih gledaju i postaju Amerikanci. SIMBOLI ZAPADA Interesanto je da i pored hladnog rata i izolacione politike Va{ingtona prema Pekingu, koji su stvorili politi~ki animozitet dràve i dela kineske elite prema SAD, Amerikanci su danas simbol stranca i zapadnog sveta. To je posledica ~iwenice – da dugo zatvoreni u sebe Kinezi ne raspoznaju strane qude, wihov jezik i govor. I zbog toga su stidqivi, ali i oprezni. Kineska kulturna revolucija je od 1949. uvela pored mandarinskog jezika znakova i kinesku latinici, koja se danas pojavquje na dràvnoj televiziji, u udarnim emisijama, u reklamama, na nazivima ulica, parkova, palata, prodavnica brendirane zapadne robe, u kineskim proizvodima industrije vozila, pa i u hotelima sa me|unarodnom reputacijom. Kada su Amerikanci devedesetih godina po~eli zbog ekonomske krize da prebacuju svoje fabrike automobile i ~eli~ne

Prodavnica Dizni kompanije u trgova~koj aveniji Pekinga industrije u Kinu, otpo~ela je nova poslovna faza amerikanizacije Kineza. Ameri~ke korporacije, investicione banke, me|unarodni hoteli i reklamne agencije, pomogle su Kinezima da u~e korporativni menaxment, finanijsko upravqawe, poslovnu komunikaciju, fran{izing i brenidrawe, ~ime je u Kini ustaqen ameri~ki na~in poslovawa. Kinezi uvek spremni da u~e i da primewuju iskustva drugih dr`ava, posebno SAD kao privredne sile sveta, imali su teoretsku i prakti~nu nastavu kroz odr`avawe Olimpijade i Mundijala uz

amerilku pomo}. Tada su savladali lekciju o poslovnom uspehu “Coca-cole”, “Pepsi kole”, “Starbaksa”, Olimpijskog komiteta, Fifa i Fiba. U~ili su od “Motorole”, “Majkrosofta”. “Starbaksa”, koji danas u Pekingu i kontinentalnoj Kini ima vi{e od 8.000 prodavnica u 1.100 okruga. A “KFC” je jo{ ve}i fenomen, jer danas u Kini i najuglednijim mestima prestonice ima 13.000 restorana. Po{tuju}i kinesko tr`i{te od 1,5 milijardi stanovnika i kompanija Volta Diznija je 25. septembra 2025. otvorila prvu Disney Store pop-up prodavnicu u Pekingu,

u tr`nom centru Wangfujing avenije na oko 400 kvadrata. Samo koju godinu ranije Kinezi su u [angaju podigli Diznilend, simbol ameri~ke industrijske zabave. Kompanija “Epl” reklamira u centru Pekinga istovremeno kao i u Wujorku svoj novi proizvod “Ajfon 18”. “Epl” (Apple) je, na primer, pomogao da se promeni Kina, ali Peking je uzvratio, jer je kineska proizvodna industrija IT promenila “Epl”. Kompanija danas ima duboke proizvodne i trì{ne veze sa Kinom, koje su joj ostvarile desetine milijardi dolara prihoda od kineskog trì{ta. KINESKI GLOBALIZAM I Ameri~ka ko{arka{ka nacionalna liga je kao sportski brend u Kini postala formalni izvoznik ameri~kog na~ina ìvota. NBA je danas verovatno jedan od najuspe{nijih ameri~kih kulturnih proizvoda u Kini. Wegov glavni promoter bio je Yao Ming, koji je kao kineski igra~ “Houston Rocketsa” od 2002. ameri~ku ko{arku pretvorio u kinesko-ameri~ki kulturni most. U robnoj ku}i NBA u Pekingu prodaju se dresovi, patike i lopte koje koriste Luka Don~i} i Nikola Joki}, najboqi srpski igra~i NBA u SAD, dobro poznati kineskim navija~ima. Kina je ulaskom u Svetsku trgovinsku organizaciju po~etkom 21. veka javno otvorena za ameri~ki i svetski uticaj kroz globalnu proizvodwu, trgovinu i globalne finansije. Time je komunisti~ka dràva Kina zvani~no prihvatila kapitalizam zapadnog sveta. I postala direktan plen poslovne amerikanizacije. Kina danas ima 1,5 milijardu stanovnika, koji traè da jedu i da rade. Komunizam sa dràvnim kapitalizmom stvorio je mega gradove sa svetskom privredom, kao {to su Honkong, Makao, [angaj i Peking. U tome je veliki doprinos SAD, koje su {ire}i svoj kapitalizam na najmnogoqudnije trì{te komunizma otvorio put ekonomskom rastu Kine, koja u Americi u bankama ~uva svoj kapital vredan 6.000 biliona dolara. Naime, ameri~ka izvozna politika kompanija, sistema proizvodwe i prodaje, pomogla je Kini da postane mnogo bogatija, ali je bogatija Kina u me|uvremenu postala mo}an poslovni i politi~ki konkurent SAD. U Pekingu sam saznao da ~uvena pekin{ka patka po svojoj popularnosti kao pe~eno jelo u Kini nadma{uje pandu, a da Kina nadma{uje SAD i Japan u proizvodwi vozila na struju. Ma koliko se digitalna Amerika trudila da Kinezi po~nu masovno da koriste wen e-mail, ra~unare, pretraìva~e, online trgovinu, dru{tvene mreè, video, digitalno ogla{avawe, Kina je svih ovih godina 21. veka koristila ameri~ku tehnolo{ku ideju, a zatim pravila sopstvenu verziju IT. I davala im svoja pokr{tena imena, pa je Google – Baidu, Amazon je Alibaba, Facebook je WeChat/Weibo, a YouTube je Youki. Kina danas ograni~ava delovawe ameri~kih i svetskih digitalnih i medijskih sistema, posebno mobilne telefonije. Kineski internet postao je zaseban digitalni, komunikcioni i kreativni svet. Kinezi posebnim aplikacijama telefonom pla}aju sve ra~une. Taksi “Didi” (Uber) dolazi na poziv telefonske poruke i vo`wu automatski napla}uje. Na taj na~in Kina kao da poru~uje zapadnom svetu: „Moèmo da budemo moderna globalna sila i bez kopirawa Amerike.“ I mada se tvrdi da su SAD i Kina quti politi~ki protivnici, ove dve zemqe su vekovima prvo tajni, a onda javni poslovni partneri. Amerika u Kini proizvodi svoje svetske brendove, a Kina u SAD ~uva svoje bilione dolara. Foto: Jelena Lopu{ina

Predsednik Bil Klinton maneken kineskog turizma

Kraj

LEPA SRBIJA

^etvrtak 15. oktobar 2026. 23

POLA MOG TELA ZA TVOJ NOVI @IVOT:

Nikola je drugu iz Beograda dao bubreg i vi{e od pola jetre da ga spasi E, OVO JE BUDU]NOST SRBIJE:

Srpski sredwo{kolci srebrni na Olimpijadi u robotici u konkurenciji od 185 zemaqa! Tim Srbije osvojio je srebrnu medaqu za inovaciju u inèwerstvu na svetskoj olimpijadi iz robotike za sredwo{kolce FIRST Global Challenge 2026, odrànoj od 7. do 10. oktobra u In~onu, u Ju`noj Koreji, na kojoj je u~estvovalo 185 nacionalnih timova. Srebro je osvojeno u okviru nagrade „Ustad Ahmad Lahori“, koja se dodequje za inovaciju u inèwerstvu. Uspeh srpskog tima ~estitala je predsednica Narodne skup{tine i vr{ilac du`nosti predsednika Srbije Ana Brnabi}, saop{teno je iz wenog kabineta. Tim Srbije ~ine Bogdan Stamenovi}, Du{an Kremi}, Lea Trajkovi} i Leila Aleksandra Ja{ovi} iz Gimnazije „Kreativno pero“, Petar Kosti} iz Elektrotehni~ke {kole „Mija Stanimirovi}“ u Ni{u, kao i Aleksa i Luka Bankovi} iz Prve kragujeva~ke gimnazije.

SRBIJA IMA NAJBOQEG ”ENGLEZA” NA SVETU!

Andrej Jeli} osvojio zlato na presti`nom takmi~ewu iz engleskog jezika! U~enik sedmog razreda Osnovne {kole „Dimitrije Davidovi}“ iz Smedereva Andrej Jeli} ostvario je istorijski uspeh osvojiv{i prvo mesto na svetskom finalu presti`nog takmi~ewa iz engleskog jezika HIPPO, odr`anom u Italiji. Povodom ovog velikog uspeha, u {koli mu je prire|en sve~ani i emotivan do~ek uz aplauze i osmehe drugara i nastavnika. HIPPO je najve}a svetska olimpijada iz engleskog jezika za decu i mlade uzrasta od 6 do 19 godina, na kojoj u~estvuju takmi~ari iz preko 70 zemaqa sveta. Put do trona bio je izazovan, jer u~esnici moraju da pro|u stroge kvalifikacione nivoe – od {kolskog i nacionalnog do regionalnih krugova. Andrej se zahvaquju}i izvanrednom rezultatu na nacionalnom nivou direktno plasirao u veliko svetsko finale. Iza ovog uspeha stoji nekoliko meseci posve}enog rada i u~ewa, tokom kojeg se Andrej pripremao u saradwi sa svojom nastavnicom Ivanom Kari}, ali i uz podr{ku porodice. „Stvarno nisam o~ekivao, iznena|en sam koliko su se potrudili samo za mene. Oduvek sam hteo da do|em do ovog nivoa Hipo takmi~ewa, a nismo o~ekivali prvo mesto“, izjavio je mladi {ampion, kojem je engleski omiqeni predmet. Wegova nastavnica Ivana Kari} isti~e da je Andrej izuzetno vredan i svestran u~enik. „Andrej je ostvario neverovatan uspeh i direktno se plasirao na Svetsko prvenstvo, odakle dolazimo kao prvaci. On je besprekorno dete koje sve savladava sa lako}om, istrajan, motivisan i radan, a pro{le godine je bele`io i republi~ke nagrade iz fizike i matematike“, naglasila je Kari}eva.

Nikola Suba{i}, mladi} iz Glamo~a, ispisao je jednu od najdirqivijih pri~a o prijateqstvu i nesebi~nosti kada je odlu~io da donira vi{e od pola svoje jetre i bubreg kako bi spasao ìvot najboqem drugu, Beogra|aninu Luki Vasiqevi}u. Wegova hrabrost i skromnost ostaju trajni primer najve}e qudske vrline. Kada je Luki sa svega 23 godine ìvot sveden na dijalizu zbog otkazivawa bubrega i ciroze jetre, Nikola je radio u Zemunskoj bolnici i izbliza gledao patwu svog druga. îm je saznao da je kompatibilan donor, odlu~io je da mu da oba organa. Nije postojala druga opcija osim da spasi ìvot prijatequ. Pred duplu transplantaciju u Turskoj, lekari su Nikoli jasno predo~ili rizike po wegov ìvot. Iako su Turci bili u ~udu jer nikada nisu imali donora oba organa koji nije u krvnom srodstvu sa pacijentom, Nikolu ni{ta nije moglo da pokoleba. „Doktor me je {ale}i se pitao da li sam siguran u svoju odluku, jer jedan od deset umire tokom ovakvih operacija. No, mama me je nau~ila da prihvatam odgovornost za svoje odluke, bilo da

Nikola i Luka su dobre ili lo{e. Ova je bila dobra, i nisam èleo da odustanem. Znao sam da je to prava stvar, ni{ta me nije moglo odvratiti”, rekao je Nikola. Tokom prve operacije ispostavilo se da Nikoli moraju da odstrane ~ak 70 odsto jetre, zbog ~ega je transplantacija bubrega odloèna da bi mu se spasao ìvot. Nikola je pretrpeo ogromne bolove tokom oporavka, ali nije èleo da se vrati u Beograd. Ostao je mesecima uz Luku u Tur-

skoj kao najve}a podr{ka, sve dok obojica nisu u{li u salu i za drugu operaciju presa|ivawa bubrega. Nakon {to su obojica iz bitke iza{li kao pobednici, Nikola je odbio da sebe naziva herojem. Pristao je da se wegova pri~a podeli sa javno{}u samo iz jednog razloga – da razbije strahove, motivi{e druge qude da postanu donori i podseti nas da u svetu u kom smo se otu|ili, qudskost i daqe mora da pobedi.

@ENA KOJA NE ZNA ZA STRAH:

Pripadnica 63. padobranske brigade oborila dr`avni rekord skokom sa 9.205 metara!

Ni{lijka Radmila \uri}, nekada{wa pripadnica 63. padobranske brigade Vojske Srbije, prema{ila je brojku od ~ak 3.400 padobranskih skokova, a qubav prema visinama nije je napustila ni nakon odlaska u penziju. \uri} je jubilarni broj skokova prema{ila tokom nedavno odr`anog Otvorenog padobranskog prvenstva Srbije u Ni{u. Padobranstvom je po~ela da se bavi sa 20 godina, a tokom vojne

karijere bila je i instruktor padobranstva i obu~avala veliki broj vojnika. Iako je iza we vi{e od tri decenije iskustva i hiqade skokova, ka`e da je svaki izlazak iz aviona pri~a za sebe. „Skakawe mi je postalo rutina, ali i daqe mi je svaki skok pri~a za sebe. Pamtim svakako prvi skok, ali zapravo imam dosta skokova za pam}ewe“, rekla je \uri}. Me|u wenim najve}im podvizima je skok sa visine od ~ak

9.205 metara, koji predstavqa dràvni rekord u slobodnom padu. U~estvovala je i u razli~itim rekordnim padobranskim formacijama. Ni nakon zavr{etka profesionalne vojne karijere nije se odrekla sporta kojem je posvetila veliki deo ìvota. Nastavila je da ska~e za klub „Arhistratig“, koji okupqa veterane 63. padobranske brigade. Tokom vi{e od 30 godina bavqewa padobranstvom samo jednom se na{la u ozbiqnijoj situaciji. Glavna kupola padobrana tada se nije pravilno otvorila, zbog ~ega ju je odbacila i aktivirala rezervni padobran, nakon ~ega se bezbedno prizemqila. Po broju skokova Radmila \uri} je rekorderka me|u ènama u Ni{u i jedna od èna sa najve} im brojem padobranskih skokova u Srbiji. Kako isti~e, strah je prirodan deo ovog sporta, ali dobra obuka i poznavawe procedura omogu}avaju padobrancu da bude spreman za ono {to ga ~eka u vazduhu.

24 ^etvrtak 15. oktobar 2026.

FEQTON

УСПОН И ПАД КРАJИНЕ (3) Након што смо ми из Краjине одбили Венсов план, Слободан Милошевић jе извршио смену Милана Бабића и комплетне власти коjу jе он представљао. Заменио га jе Гораном Хаџићем, коjи jе већ сутрадан прихватио план, чиме jе био утрт пут за сламање Краjине

Neuspeli pregovori u Parizu Пише: Borivoj Ra{uo (@agrovi} kod Knina, 10. oktobar 1957) srpski je pesnik, politi~ar i politikolog, bио jе министар спољних послова и министар за информисање у Влади Републике Српске Краjине Ne postigav{i ciq u razgovoru sa Babi}em i sa mnom oko specijalnog statusa Srba u Hrvatskoj, nakon nedequ dana, Milo{evi} je predloìo da na istu temu razgovaramo u holandskoj ambasadi u Parizu, misle}i vaqda na efekat opsenivawa prostote, nimalo ne ra~unaju}i s tim da smo mi, iako mladi, kroz borbu koju vodimo brzo sazrevali. Do tog razgovora je i do{lo. U delegaciji RSK bili smo Milan Babi}, Lazar Macura, âslav Oci} i ja. Za Pariz smo putovali iz Beograda preko Haga, Falkonom Savezne Vlade, zajedno sa profesorima Kostom Mihajlovi}em i Ratkom Markovi}em, koji su i{li u Hag na sastanak o sukcesiji SFRJ. Prilikom rastajawa i na{eg produàvawa za Pariz, na vetrovitom aerodromu u Hagu, Ratko Markovi} mi je rekao „Boro ne slu{ajte Milo{evi}a, slu{ajte sebe“. Ne znam {ta mi je bio ja~i utisak, da li sam bio vi{e obradovan iskrenim rodoqubqem profesora Markovi}a ili razo~aran Milo{evi}evim izdajni~kim kalkulacijama. Bilo kako bilo, mi smo stigli u Pariz. Bili smo iznena|eni {to nam francuska policija nije dozvolila da stupimo na tle Francuske, nego su nas dovezli u eksteritorijalni deo u holandsku ambasadu. Razgovor je po~eo ta~no u 12 ~asova, pod predsedavawem holandskog ambasadora u Francuskoj, Vejnanca, uz prisustvo Gerda Arensa, u svojstvu predstavnika Evropske zajednice. Vejnanc je u uvodu rekao da je ciq sastanka da se dogovori model specijalnog statusa Srba u Hrvatskoj. Delegacija Republike Srpske Krajine se usprotivila takvom predlogu i argumentovala svoju poziciju. Glavni argument je bio da smo mi suveren narod i da smo svoju suverenost konstituisali u dràvu Republiku Srpsku Krajinu. Nakon toga Vejnanc je dao pauzu.

Милан Бабић, први председник Републике Српске Краjине Kako smo od na{e obave{tajne slu`be u Beogradu dobili informaciju da je Gert Arens folksdoj~er iz Banata i da odli~no govori srpski, palo mi je na pamet da se posluìmo trikom u toku te pauze. Kada je Arens bio u na{oj blizini, i kad smo bili sigurni da nas moè ~uti, prave}i se da ne znamo da nas razume, Milan Babi} i ja smo po~eli da iznosimo stavove potpuno suprotne od onog {to }emo zastupati u nastavku sastanka, s ciqem da vidimo da li ima promene u wihovom stavu oko specijalnog statusa ili je ono {to je re~eno u uvodu sastanka definitivna ponuda. Nastavak razgovora je po~eo uz ru~ak i na{i doma}ini su smatrali da sa stanovi{ta wihovog interesa sve ide u dobrom smeru, s obzirom na to da smo nastavili razgovor sa pitawem {ta podrazumeva specijalni status, te smo ponu|eni najboqim vinom. Kako se razgovor daqe odvijao Milan Babi}, Lazar Macura, âslav Oci} i ja smo odbijali svaku mogu}nost specijalnog statusa Srba u Hrvatskoj, na kome su oni insistirali, ostaju}i ~vrsto pri stavu da svoju suverenost ugra|ujemo u svoju dràvu. Gotovo u {oku Vejnanc i Arens konstatovali su da stvari ne idu kako treba. U to je stiglo posluèwe novog vina, koje je vi{e li~ilo na ocat, nego na vino, iz ~ega smo zakqu~ili da je to opomena za neposlu{ne. Vejnanc je predloìo da Arens stupi u vezu sa Milo{evi}em u Beogradu i da ga obavesti da su razgovori propali. Kada se Arens posle tog razgovora vratio za pregovara~ki sto, obavestio je Vejnanca o sadràju razgovora, a glavna ocena je bila da je Milo{evi} rekao

da smo mi ludi, na {ta sam ja cini~no primetio, da nisam imao utisak da Arens ide na razgovor sa psihijatrom, nego sa predsednikom Srbije. Tu je razgovor prekinut. Rastali smo se bez rukovawa. Na ovom mestu, pre nego {to pre|emo na razmatrawe kqu~nog pitawa o Vensovom planu, èlim da istaknem da su veliki doprinos u borbi za Krajinu dali Milan Zukanovi}, vlasnik Kolinga, Dragan Pavlovi} gra|evinski preduzetnik i haramba{a ûvara Hristovog groba i Branko Draga{, bankar. Dragan Pavlovi} je najvi{e doprinosio Krajini, time {to je odràvao i negovao kvalitetne i korisne odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Zajedni~ka borba za srpsku stvar u Krajini i bliskost karaktera u~inili su nas trajnim prijateqima. Branko Draga{ je vi{estruko finansijski i materijalno pomagao Krajinu. Kasnije smo postali kumovi, tako {to sam wegovog sina Konstantina drào na kr{tewu. Posebno isti~em doprinos Lazara Gute{e, advokata iz Vr{ca, poreklom iz Like, koji je pomagao Krajinu snabdevaju}i je hranom i lekovima. Lazara Gute{u sam upoznao na hirotonisawu vladike Atanasija Jefti}a u Vladi~anskom dvoru u Vr{cu. Taj prvi susret, wegova puno}a, utemeqili su moje prijateqstvo sa wim zauvek. Izgleda da u ìvotu ima takvih mesta, koja i pre nego {to se dogode kao da su ve} postojala. Preko Milana Zukanovi}a odràvali smo veze sa rukovodstvom Srbije, pre svih sa Radmilom Bogdanovi}em, predsednikom Skup{tinskog odbora za Srbe izvan Srbije, naj~asnijim i najdelotvorni-

jim ~ovekom te vlasti, koji se nesebi~no zalagao za srpske uspehe u Krajini. Da je Srbija imala vi{e takvih qudi, imala bi mawe problema s kojima se suo~avala u to ratno doba. Kako je Hrvatska 31. marta 1991. godine izvr{ila agresiju na Krajinu, i rat postajao sve ozbiqniji, morali smo voditi brigu o snabdevawu hranom. Prirodno, obratili smo se Srbiji. Milan Babi} je zamolio predsednika Milo{evi}a da Srbija obezbedi hranu za Krajinu za ratnu zimu koja predstoji, na {ta je Milo{evi} rekao, obra}aju}i se Babi}u i meni: „Momci ne brinite, pomo}i }e vam Srbija, jer je ona kroz svoju burnu istoriju pomagala i neprijatequ“. Uputio nas je na Radomana Boòvi}a, koji je u to vreme bio predsednik Izvr{nog ve}a AP Vojvodine, uz komentar „Pokrajina vi – pokrajina oni, pa sara|ujte“. Ta saradwa je tekla besprekorno. Ovde u Beogradu, nastavio je Milo{evi}, sara|ujte sa ministrom policije Radmilom Bogdanovi}em. On je najpredaniji i najpouzdaniji. Obratili smo se Radmilu Bogdanovi}u i on nas je odmah primio. Preneli smo mu sadràj razgovora sa Milo{evi}em, na {ta je on dodao da ga je predsednik ve} informisao. Na na{e molbe za pomo} on je kazao da }e u~initi sve {to treba, uz predlog da bi bilo dobro da se i mi potrudimo, i da sami odemo u Isto~nu Srbiju i zamolimo direktore preduze}a prehrambene industrije da pomognu. Iz cele te operacije, pamtim i isti~em jedan detaq, koji se desio u Zaje~aru. Kamion Trans{peda u kog su tovareni bra{no i ostala hrana, bio je parkiran u blizini autobuske stanice. Odjednom se prema kamionu uputio ~ovek sa kolicima natovarenim sa xakom bra{na, pri{ao kamionu i rekao „bra}o, ovoliko od mene, ja toliko dajem od srca za na{ narod“. Bio je to ~ika Stanoje, ~ovek koji je ve} za{ao u osmu deceniju ìvota. Kada sam video taj prizor, pomislio sam u sebi, i ào mi je {to to nisam rekao na glas da i on ~uje, pa mi ne moèmo izgubiti. l Nastavak u slede}em broju

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

15. oktobar

1529. - Zavr{ena je prva opsada Be~a povla~ewem otomanske vojske sultana Sulejmana II Veli~anstvenog.

1542. - Ro|en je mogulski car Abu ul Fat Xelaludin Akbar, jedan od najve}ih vladara Indije, koji je pokorio pobuwene dràve Guxarat i Ka{mir i osvojio Avganistan. Sproveo je zna~ajne reforme, ukinuo ropstvo i poku{ao da stvori novu sinkretisti~ku religiju koja bi ujedinila Hinduse i muslimane. 1581. - Pod pokroviteqstvom Katarine Medi~i u Parizu je izvedena prva celove~erwa baletska predstava, pa se taj dan uzima kao datum nastanka baleta. 1582. - U [paniji, Portugaliji i papskim dràvama u Italiji po~ela je primena Gregorijanskog kalendara, tako {to je eliminisano deset dana, a 5. oktobar 1582. postao je 15. oktobar. 1791. - Ro|en je Sima Milutinovi} Sarajlija, jedan od najzna~ajnijih i, uz Lukijana Mu{ickog, najuticajniji srpski pesnik XIX veka. U~estvovao je u oba srpska ustanka protiv Turaka, a od 1827. na Cetiwu je bio sekretar vladike Petra I Petrovi}a Wego{a i u~iteq wegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovi}a Wego{a (spevovi „Srbijanka”, „Trojebratstvo”, „Trojesestarstvo”, „Istorija Srbije”, „Istorija Crne Gore”). 1917. - U {umi Vensen, nadomak Pariza streqana je Mata Hari, najpoznatija {pijunka u Prvom svetskom ratu. Profesionalna plesa~ica, specijalizovana za egzoti~ne plesove iz Indije i sa Jave, vaìla je za najlep{u ènu sveta svog vremena, a osu|ena je na smrt zbog {pijunaè u korist Nema~ke. 1928. - Nema~ki diriàbl „Graf Cepelin” je obavio prvi komercijalni let preko Atlantika. 1989. - Umro je Danilo Ki{, jedan od najve}ih pisaca novije srpske kwièvnosti ~ije je delo zna~ajno doprinelo wenoj afirmaciji u svetu. Preveden je na mnoge svetske jezike i dobitnik je mnogobrojnih priznawa i nagrada. („Mansarda”, „Ba{ta, pepeo”, „Pe{~anik”, „Grobnica za Borisa Davidovi~a”, „Rani jadi”, „âs anatomije”). 1998. - Na osnovu dogovora predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a i ameri~kog izaslanika Ri~arda Holbruka (Richard Holbrooke), na~elnik General{taba Vojske Jugoslavije Mom~ilo Peri{i} i komandant NATO Vesli Klark potpisali su sporazum o uspostavqawu vazduhoplovne posmatra~ke misije na Kosovu. 2003. - Kina je lansirala svoj prvi kosmi~ki brod sa qudskom posadom. U letelici „[enxou pet” bio je astronaut Jang Livei. 2006. - Turski pisac, romansijer Orhan Pamuk dobio je Nobelovu nagradu za kwièvnost. 2023. - Izraelska vojska je identifikovano 126 talaca u rukama Hamasa posle iznenadnog napada te palestinske islamske ekstremisti~ke organizacije 7. oktobra na izraelsku teritoriju.

RIZNICA

^etvrtak 15. oktobar 2026. 25

SRBI SU OVDE LILI SUZE RADOSNICE:

Sa ove crkve prvi put su se za~ula zvona, zvuk koji je narod vekovima ~ekao Crkvena zvona bila su strogo zabrawena u vreme otomanske vladavine, a onda je na Badwe ve~e 1829. godine, srpskom prestonicom odjeknuo zvuk koji je ozna~io kraj ropstva i po~etak jedne nove, slobodne Srbije. Zvona su se à~ula upravo sa Stare crkve, zadu`bine kneza Milo{a Obrenovi}a, u srcu Srbije, u Kragujevcu. Staru crkvu (Crkva Silaska Svetog duha na apostole) podigao je knez Milo{ Obrenovi} 1818. godine, kada je Kragujevac proglasio prestonicom tek oslobo|ene Srbije. Istorijski trenutak za pam}ewe odigrao se u hladnoj zimskoj no}i, uo~i Boì}a 1829. godine kada je nakon dugih i iscrpquju}ih diplomatskih borbi, u Kragujevac stigla vest da je turski sultan potpisao hati{erif, dokument kojim se Kneèvini Srbiji garantuje politi~ka i kulturna autonomija. Knez Milo{, svestan ogromnog zna~aja ovog trenutka, naredio je da se na Staru crkvu

podignu i oglase zvona, prva u slobodnoj Srbiji nakon vi{evekovnog turskog mraka. Ovo je ujedno i prvo crkveno zvowewe u Milo{evoj Srbiji. Zvonilo se na veliku radost i odu{evqewe prestonice, i to zvonom iz Kara|or|evog vremena, koje je zakopano u zemqi ~ekalo narodno oslobo|ewe. Wegov prvi zvuk razlegao se po Kragujevcu i [umadiji i uz boì}nu radost objavio jo{ va`niju vest, nestajawe turske vlasti u Srbiji. Zvowava koja je te no}i odjeknula Kragujevcom oglasila je slobodu i ozna~ila da je Srbija kona~no me|unarodno priznata kao autonomna kneèvina. Istori~ari beleè da je narod, nenaviknut na ovaj zvuk, sa suzama radosnicama slu{ao odjek zvona koji je simbolizovao vaskrsnu}e dràve i crkve. ZA[TO JE STARA CRKVA U KRAGUJEVCU TOLIKO BITNA ZA SRPSKU ISTORIJU? Iako spoqa gra|ena bez rasko{nih kupola, kako ne bi pre-

vi{e prkosila turskim vlastima, wena dvori{ta i portici bili su pozornica na kojoj se stvarala moderna srpska dràva. Tu su se odvijali va`ni sastanci i sva va`na dràvna zasedawa Narodne skup{tine tog vremena. Na ta~no obeleènom mestu pored crkve, u porti crkve 1830. godine narodu je zvani~no pro~itan ~uveni Hati{erif kojim je potvr|ena unutra{wa autonomija Srbije. Pet godina kasnije, upravo je na ovom istom mestu, na Sretewe 1835. godine, pro~itan i usvojen prvi Ustav Kneèvine Srbije (Sretewski ustav), jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tada{we Evrope. OSLIKAVAWE CRKVE Unutra{wost Stare crkve u Kragujevcu predstavqa spoj dva razli~ita istorijska perioda i umetni~ka poduhvata. Prelepe, stare ikone na drvenom ikonostasu oslikali su u periodu od 1818. do 1822. godine tada{wi najpoznatiji zografi i majstori

u Srbiji - Jawa Moler i Aleksije Lazovi}. Ikonostas se isti~e posebnim umetni~kim, ali i istorijskim vrednostima (na prestolu je ispisan i deo iz Svetog pisma koji se li~no dopao knezu Milo{u) Zanimqivo je da crkva tokom puna dva veka svog postojawa uop{te nije imala `ivopis na zido-

vima. Te prelepe, {arene freske kojima se danas mnogi dive oslikane su i osve{tane tek 2018. godine, povodom velikog jubileja - 200 godina postojawa crkve. Danas, kada posetioci pro|u pored ove crkve u Milo{evom vencu, retko ko mo`e da zamisli snagu emocija koje su preplavile Srbe te Badweg ve~eri.

SE]AWE NA NAJTE@E ISKU[EWE U ISTORIJI:

Pre 111 godina po~ela velika trojna ofanziva na Srbiju DOK SU RUSI I [VAJCARCI BILI BEZ SVOJE VALUTE, MI SMO KOVALI:

Srpski dinar je drugi najstariji na svetu U svetu finansija i monetarne istorije, gde valute nastaju i nestaju s promenama carstava i dr`ava, srpski dinar zauzima neverovatno visoko i zna~ajno mesto. Prema istorijskim podacima o monetarnim sistemima koji se i danas aktivno koriste, srpski dinar se nalazi na drugom mestu najstarijih valuta na svetu koje su i daqe u opticaju, odmah iza britanske funte. Dok su mnoge mo}ne anti~ke i sredwovekovne valute potonule u zaborav, istorijski kontinuitet i tradicija imena srpskog dinara svedo~e o dubokim korenima srpske dr`avnosti. Prvi pisani pomen srpskog dinara datira iz 1214. godine, iz vremena vladavine Stefana Prvoven~anog, dok je sistematsko kovawe novca zapo~eo kraq Stefan Radoslav. Sam naziv valute vu~e poreklo od anti~kog rimskog denarijusa, koji je postavio standarde monetarnih sistema {irom Mediterana i Evrope. Kovawe dinara prekinuto je padom Srpske despotovine 1459, ali je monetarna tradicija obnovqena 1868. godine za vreme kneza Mihaila Obrenovi}a. Uprkos vekovnoj pauzi uzrokovanoj istorijskim previrawima, dinar je sa~uvao svoje ime i tradiciju, {to ga danas svrstava u sam vrh svetske monetarne ba{tine.

Na samom ~elu ove ekskluzivne liste nalazi se britanska funta (GBP), nastala oko 775. godine u anglosaksonskom periodu, kao najstarija valuta koja se neprekidno koristi do danas. Odmah iza britanske funte i srpskog dinara nalaze se i druge svetski poznate valute: Britanska funta (GBP) - oko 775. godine Srpski dinar (RSD) - 1214. godina Ruska rubqa (RUB) - krajem 13. veka Ameri~ki dolar (USD) - 1792. godina Hai}anski gurd (HTG) - 1813. godina [vajcarski franak (CHF) - 1850. godina Japanski jen (JPY) - 1871. godina Prapovest novca se`e hiqadama godina u pro{lost. Najstarijom obra~unskom valutom smatra se mesopotamski {ekel (oko 3000. p. n. e.), koji je prvobitno bio jedinica mase za srebro i `ito u Drevnom Sumeru. U Kini su se oko 1000. godine p. n. e. koristili bronzani predmeti u obliku alata, dok su prve prave iskovane kovanice sa garantovanom masom nastale u anti~koj Lidiji oko 600. godine pre nove ere. U konkurenciji sa valutama koje su oblikovale svetsku ekonomiju, ~iwenica da je dinar sa~uvao svoj identitet od 13. veka do danas predstavqa redak jubilej i svedo~anstvo o trajawu srpske finansijske istorije.

Na dan 6. oktobra 1915. godine, udruène nema~ke i austrougarske snage zapo~ele su novu veliku ofanzivu na Kraqevinu Srbiju, ~ime je otpo~ela jedna od najdramati~nijih i najteìh epizoda u srpskoj istoriji. Zdruènim

neprijateqskim operacijama rukovodio je nema~ki feldmar{al August fon Makenzen. Iako je godinu dana ranije izvojevala slavne pobede na Ceru i Kolubari, Srbija se u jesen 1915. godine na{la pred ogromnim izazovima. Zemqa je ve} bila iscrpqena te{kim borbama, pretrpela je ogromne qudske gubitke, a vojsku i civilno stanovni{tvo dodatno je pokosila razorna epidemija tifusa.

Jedno od kqu~nih mesta otpora bio je Beograd. Branioci prestoje vodili su nadqudske borbe na beogradskom priobaqu, nastoje}i da 7. i 8. oktobra potisnu neprijateqske trupe i zaustave wihov prodor u dubinu teritorije. Samo osam dana od po~etka Makenzenove ofanzive, 14. oktobra, u rat protiv Srbije u{la je i Bugarska. Napadom sa istoka prese~ene su kqu~ne saobra}ajnice, ~ime je ugro`eno povla~ewe srpske vojske ka jugu i onemogu}eno spajawe sa savezni~kim snagama koje su se nalazile kod Soluna. Pritisnuta sa svih strana, srpska vojska je krajem novembra bila prinu|ena na op{te povla~ewe preko sne`nih planina Crne Gore i Albanije prema Jadranskom moru. Ovo stradawe, u kome su zajedno sa vojnicima u neizvesnost krenule hiqade izbeglica, porodica i dece, ostalo je u istoriji upam}eno kao Albanska golgota. Nakon izuzetno te{kog puta i oporavka, prete`no na ostrvu Krf, srpske jedinice su reorganizovane i upu}ene na Solunski front, odakle su krenule u proboj i kona~no oslobo|ewe otaxbine. Srpska vojska pobedonosno se vratila u Beograd 1. novembra 1918. godine. Danas, vi{e od jednog veka kasnije, podse}awe na ove herojske i tragi~ne doga|aje predstavqa trajni zalog se}awa na sve branioce i `rtve ~ije je `ivote Veliki rat trajno izmenio, podse}aju}i na visoku cenu kojom je pla}ena sloboda.

26 ^etvrtak 15. oktobar 2026.

MOZAIK Mu{karac 65 godina iz Brizbejna, vitak, nepu{a~, tra`i poznanstvo sli~ne dame.

Zoran; mob. 0432103884

DUNAV NESTAJE PRED NA[IM O^IMA!

Hidrolog upozorava, \erdap ostaje bez vode, su{a smawuje prinose Slike Dunava u Beogradu, ~ije je dno gotovo potpuno izronilo, iznova su zabrinule javnost. [ta se de{ava sa najmo}nijom evropskom rekom? Kada }e prestati da nestaje pred na{im o~ima? Dramati~an pad vodostaja Dunava doneo je ozbiqne probleme re~nom saobra}aju, energetskom sektoru i poqoprivredi u Srbiji, a prognoze hidrolo{kih stru~waka ne nagove{tavaju brzo ni trajno poboq{awe. Dugotrajna su{a i izostanak obilnijih padavina u gorwem toku reke sve odraàvaju se na funkcionisawe kqu~nih privrednih grana. Prema re~ima hidrologa Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda (RHMZ) Dejana Vladikovi}a, o~ekivane padavine u narednom periodu donose tek minimalno olak{awe koje ne}e korenito promeniti te{ku situaciju na terenu. - Nizak je vodostaj kao {to je i bio. O~ekujemo za 5-6 dana da }e biti neki porast zbog padavina, oko 40 centimetara na gore, ali to ne mewa lo{u situaciju. Posledice ve} ose}amo, redukovan je saobra}aj, energetika je pogo|ena, jako malo vode ulazi u \erdap, na kanalu DTV plovidba je oteàna, a prisutni su i veliki problemi u poqoprivredi zbog su{e - upozorava Vladikovi}. Ovakvo stawe direktno ugroàva re~nu plovidbu na celom toku Dunava kroz Srbiju, pri ~emu je teretni saobra}aj zna~ajno usporen i redukovan, a plovidba kanalom Dunav-Tisa-Dunav (DTV) odvija se uz velike pote{ko}e. Pored transporta, izuzetno nizak priliv vode na Hidroelektrani \erdap stvara pritisak na energetski sistem, smawuju}i potencijal za proizvodwu struje iz obnovqivih izvora u trenutku kada je stabilnost snabdevawa od kqu~ne va`nosti.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Mora}ete da uskladite nekoliko obaveza, ali }ete uz dobru organizaciju uspeti da zavr{ite i ono {to ve} neko vreme odla`ete. Na poslu ne ulazite u rasprave koje vam ne donose ni{ta, posebno ako imate posla sa tvrdoglavim kolegom. Partner }e da pokrene razgovor o planovima koje ste ranije zajedno pravili, dok slobodne Ovnove o~ekuje zanimqiv susret preko prijateqa.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Na poslu }ete morati da budete diplomati~ni jer nije pravi trenutak da svima kaète {ta zaista mislite. Partner moè da traì da donesete odluku koju ve} neko vreme odlaète, dok slobodne Vage o~ekuje poznanstvo koje }e da po~ne kao bezazlen razgovor. Finansijski budite oprezni sa kupovinom stvari koje vam nisu potrebne. Nemojte da zanemarujete sitne znakove iscrpqenosti.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Pred vama je period u kojem }ete kona~no da po~nete da ose}ate ve}u sigurnost kada je re~ o poslu i novcu. U qubavi vas o~ekuje vi{e stabilnosti, ali partner mo`e da vam zameri {to neke stvari pre}utkujete umesto da otvoreno razgovarate. Slobodni Bikovi mogli bi da obnove kontakt sa osobom iz pro{losti. Vi{e se kre}ite i nemojte da preska~ete obroke zbog obaveza.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Nemojte da donosite nagle odluke, ali nemojte ni da pristajete na ono {to vam vi{e ne odgovara. Partner }e `eleti da zna {ta zaista planirate, dok slobodne [korpije ulaze u intenzivnu komunikaciju sa osobom koja im odmah privla~i pa`wu. Mogu}i su neplanirani tro{kovi, pa ostavite ne{to novca sa strane. Potrebno vam je vi{e odmora nego {to sebi trenutno priznajete.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Ne donosite va`ne poslovne odluke pod pritiskom, ve} prvo proverite sve detaqe. Partner }e `eleti vi{e pa`we, dok slobodni Blizanci mogu da zapo~nu zanimqivu komunikaciju sa osobom koju upoznaju sasvim slu~ajno. Jedan razgovor mogao bi da preraste u ne{to ozbiqnije nego {to ste o~ekivali. Obratite pa`wu na glavoboqu, posebno ako provodite mnogo vremena pred ekranom.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Mogu}e je da }ete da dobijete poziv, ponudu ili vest koja }e da vam otvori mogu}nost za ne{to novo. Na poslu ne obe}avajte vi{e nego {to mo`ete da ispunite. Partner }e `eleti da zajedno napravite plan za naredni period, dok }e slobodni Strel~evi da upoznaju osobu preko putovawa, posla ili zajedni~kog dru{tva. Energije vam ne}e nedostajati, pazite da ne preterate sa tempom.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Na poslu vas o~ekuje obaveza koju mo`da niste planirali, ali }ete uspe{no da je savladate ako ne budete poku{avali sve sami. U qubavi je mogu}e pomirewe ili iskren razgovor koji }e da re{i nesporazum koji traje ve} neko vreme. Slobodni Rakovi mogli bi da se zainteresuju za osobu koja im na prvi pogled ne}e delovati kao wihov tip. Nemojte da zanemarujete potrebu za odmorom.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Neke poslovne stvari ne}e da se odvijaju onako brzo kako ste zamislili, ali to ne zna~i da idu u pogre{nom smeru. Mogu}e je da }ete dobiti priliku da poka`ete znawe i iskustvo pred osobama koje odlu~uju o va{em napredovawu. U qubavi partner }e da o~ekuje vi{e ne`nosti, dok slobodni Jar~evi ulaze u zanimqivu pri~u sa osobom koju ve} poznaju. Pazite na ishranu.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Pazite da zbog èqe za uspehom ne preuzmete vi{e obaveza nego {to moète da iznesete. Na poslu se otvara mogu}nost za novi ili projekat koji bi kasnije mogao da vam donese korist. Partner o~ekuje konkretnu podr{ku, a ne samo lepe re~i, dok slobodni Lavovi privla~e pa`wu gde god da se pojave. Jedna osoba iz va{eg okruèwa mogla bi kona~no da pokaè {ta zaista ose}a.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Na poslu se pojavquje mogu}nost za promenu koja }e u po~etku da vam deluje neizvesno, ali bi dugoro~no mogla da bude dobra za vas. Partner bi mogao da vas iznenadi predlogom koji niste o~ekivali, dok }e slobodne Vodolije da zapo~nu odnos kroz neobaveznu komunikaciju. Pazite da zbog brojnih planova ne zaboravite ono {to je najva`nije. Promena rutine prijaju vam vi{e nego {to mislite.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Poslovna situacija se postepeno stabilizuje, a mogu}i su i razgovori o novcu, novom anga`manu ili promeni uslova rada. U emotivnim odnosima poku{ajte da ne analizirate svaku partnerovu re~enicu. Slobodne Device mogle bi da dobiju poruku od osobe na koju nisu prestale da misle. Potrebno vam je vi{e sna i mawe vremena provedenog uz telefon pred spavawe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Na poslu vas o~ekuje razgovor koji }e da razjasni situaciju oko novca, ugovora ili budu}eg anga`mana. U qubavi }ete biti osetqivi, pa nemojte da dozvolite da jedna nepromi{qena partnerova re~enica preraste u ozbiqnu sva|u. Slobodne Ribe }e da privuku osobu koja }e odmah da im pokaè da èli ne{to vi{e od prijateqstva. Obratite pa`wu na raspoloèwe i kvalitet sna.

Melburn - najgostoqubiviji grad na svetu prema mi{qewu putnika Condé Nast Traveller upravo je objavio najgostoqubivije gradove na svetu za 2026. godinu, a ove godine prvo mesto zauzeo je Melburn. Dodatni pritisak trpi i poqoprivredni sektor, gde hroni~ni nedostatak vlage u zemqi{tu i nizak nivo reka ote`avaju navodwavawe i direktno smawuju prinose. Stru~waci napomiwu da najavqeni skromni porast vodostaja od oko 40 centimetara u naredna dva meseca ne}e biti dovoqan da nadoknadi vi{emese~ni deficit vode, pa }e privreda morati da se prilagodi nastavku su{nog perioda. ISPLIVALE OLUPINE NAME^KIH RATNIH BRODOVA Ekstremno nizak vodostaj Dunava otkrio je brojne potopqene olupine nema~kih ratnih brodova iz Drugog svetskog rata, posebno u zoni kod Prahova i \erdapske klisure, o ~emu je pisao portal Telegraf. Ve} sa obale smo letos snimili jasno vidqive sprudove na kojima su bile nasukane nekada mo}ne ma{ine. One su kraj svog putovawa do`ivele ovde, u septembru 1944. godine, kada su kao deo nema~ke „Crnomorske flote” potopqeni da ne bi pali u ruke Crvenoj armiji koja se uveliko dala u hajku za wima. Tom prilikom je potopqeno oko 200 brodova, aviona i ostale ratne mehanizacije. Ta operacija je ostala upisana u istoriji kao „Dunavski vilewak”.

Rang-listu su izglasali ~itaoci, koji su odgovarali na pitawe gde su u svetu do`iveli najtopliju dobrodo{licu – bilo da im je lokalac pomogao da razumeju jelovnik u restoranu ili im pokazao pravi smer u metrou. Melburn je osvojio 98,52 boda, a CN Traveller istakao je wegovu „posebnu umetni~ku atmosferu“ i „evropski ose}aj“. S tim je te{ko raspravqati – australijski grad je, zapravo, ranije ove godine zauzeo prvo mesto na listi najboqih gradova na svetu. Nije to jedini australijski grad na listi. Pert je zauzeo {esto mesto sa 97,28 bodova, a magazin je kao razlog zbog kog se posetioci tamo ose-

Melburn }aju dobrodo{lo naveo opu{tenu srda~nost wegovih stanovnika. Portugal je tako|e ostvario odli~an rezultat, a Porto je zauzeo drugo mesto sa 98,33 boda, dok je Lisabon napredovao sa pro{logodi{weg osmog na ~etvrto mesto sa 97,50 bodova. Seul zauzeo je tre}e mesto sa 97,94 boda, a CN Traveller je istakao male gestove qubaznosti, poput vlasnika restorana koji poseti-

ocima obja{wava jelo ili lokalca koji im poma`e da se sna|u u metrou. Amsterdam (peto mesto) pohvaqen je zbog inkluzivnosti, Xajpur (sedmo) zbog velikodu{nosti trgovaca, Buenos Ajres (osmo) zbog dru{tvenih tradicija poput nedeqnog asada, a Bangkok (deveto) zbog toga {to opravdava reputaciju Tajlanda kao „zemqe osmeha“.

ZDRAVQE Hrana se ne „svari“ odjednom, niti se kompletan proces zavr{ava u èlucu. Varewe po~iwe u ustima, nastavqa se u èlucu i tankom crevu, gde se hranqive materije razgra|uju i apsorbuju, dok ono {to organizam ne iskoristi nastavqa put kroz debelo crevo. U proseku je potrebno oko {est sati da hrana pro|e kroz èludac i tanko crevo. Nakon toga sadràj dospeva u debelo crevo, gde se apsorbuju voda i minerali, a otpad moè ostati jo{ oko 36 do 48 sati pre nego {to napusti organizam. To zna~i da odgovor na pitawe „koliko dugo se hrana vari“ zavisi i od toga na koji deo procesa zapravo mislimo. [TA SE DOGA\A ÎM NE[TO POJEDEMO? Varewe po~iwe prakti~no istog trenutka kada stavimo hranu u usta. @vakawem se hrana usitwava, a pquva~ka je natapa i sadrì enzime koji po~iwu da razgra|uju skrob. Nakon gutawa, hrana kroz jedwak stiè do èluca, gde se me{a sa èluda~nom kiselinom i enzimima. Mi{i}i èluca je dodatno usitwavaju i pretvaraju u polute~nu masu koja se postepeno ispu{ta u tanko crevo. U tankom crevu nastavqa se najve}i deo razgradwe hranqivih materija. Tu u~estvuju digestivni sokovi, enzimi pankreasa i ù~ koju proizvodi jetra. Proteini se razlaù na aminokiseline, masti na masne kiseline

RECEPT

TUFAHIJE POTREBNO JE: Za kuvawe jabuka (sirup): n 6 jabuka n 500 ml vode, 150 g {e}era n 1/2 limuna limuna - sok n 1 kesica vanilin {e}era Za nadev: n 100 g mlevenih oraha n 50 g {e}era n 50 ml vrelog mleka Za dekoraciju: n kesica {laga, 100 ml mleka

OD VODE DO MASNOG OBROKA:

Koliko je vremena potrebno da se hrana svari i glicerol, a ugqeni hidrati na jednostavne {e}ere koje telo moè da apsorbuje i koristi. KOLIKO DUGO HRANA OSTAJE U @ELUCU? Hrana u èlucu uglavnom ostaje izme|u 40 i 120 minuta, a ponekad i duè. Nakon toga potrebno je jo{ pribli`no 40 do 120 minuta da sadràj pro|e kroz tanko crevo. Me|utim, ne pona{a se svaki obrok isto. [to je hrana gu{}a, odnosno {to sadrì vi{e proteina ili masti, to je potrebno vi{e vremena za weno varewe. Jednostavni ugqeni hidrati poput obi~nog pirin~a, testenine ili jednostavnih {e}era u proseku provode oko 30 do 60 minuta u èlucu. Sa druge strane, obrok koji kombinuje masti i proteine moè da se zadrì znatno duè. Primer tosta sa debqim slojem putera od kikirikija ili kombinacije avokada i jaja, za koje moè biti potrebno dva do ~etiri sata da napuste èludac. Ako se obroku doda slanina, proces moè trajati jo{ duè.

Zato nije precizno re}i da se, recimo, „piletina vari dva sata“, jer vreme ne zavisi samo od toga da li smo pojeli piletinu. Bitni su koli~ina, na~in pripreme, masno}a, ali i ono {to smo pojeli uz wu. A [TA JE SA VODOM? Te~nosti kroz èludac prolaze brè nego ~vrsta hrana jer organizam ne mora da ih razgra|uje na isti na~in. Obi~na voda moè napustiti èludac za pribli`no 10 do 20 minuta, dok jednostavne te~nosti, poput bistrih sokova, ~aja ili gaziranih napitaka, mogu ostati oko 20 do 40 minuta. Sloènijim te~nostima, kao {to su smutiji, proteinski napici i bujoni, moè biti potrebno oko 40 do 60 minuta. Ali ni ovo nisu precizni rokovi koji vaè za svakog ~oveka. Navedena vremena samo procene. Na brzinu varewa uti~u telesna gra|a, metabolizam, vrsta hrane, fizi~ka aktivnost, lekovi, prethodne operacije, stres, godine i genetika.

ZA[TO MASNIJI OBROK DU@E „STOJI“? Masti i proteini zahtevaju sloèniju razgradwu od jednostavnih ugqenih hidrata. Zbog toga obrok bogat mastima i proteinima uglavnom sporije napu{ta èludac. To je jedan od razloga zbog kojih nakon obilnog, masnog obroka moèmo imati ose}aj teìne i sitosti duè nego nakon maweg obroka koji je bogat jednostavnijim ugqenim hidratima. Ipak, ose}aj da smo siti nije isto {to i dokaz da je èludac pun. Ose}aj gladi kontroli{u i

Najboqe vreme za pijewe ~aja od kamilice za boqi san San je od kqu~nog zna~aja za op{te zdravqe i dobrobit, a ipak veliki broj odraslih u SAD ne spava preporu~enih sedam do devet sati tokom no}i. U najboqem slu~aju, neprospavana no} moè da u~ini da se ujutru ose}ate pospano i usporeno, dok se hroni~ni nedostatak sna povezuje sa razli~itim zdravstvenim problemima, ukqu~uju}i smawen kvalitet ìvota i potencijalno kra}i ìvotni vek. Ako èlite da promenite ve~erwu rutinu kako biste se kvalitetnije naspavali, moète da razmislite o tome da joj dodate {oqu toplog ~aja od kamilice. Ako vam prija, {oqa ~aja od kamilice moè da bude jednostavan dodatak ve~erwoj rutini. Ipak, proverite deklaraciju: ~ista kamilica prirodno ne sadrì kofein, dok me{avine mogu da sadrè ~aj sa kofeinom ili druge sastojke.

PRIPREMA: Priprema sirupa. U {erpu sipajte vodu, dodajte {e}er, vanilin {e}er i sok od limuna, pa stavite na {poret da provri. Dok se sirup zagreva, jabuke oqu{tite i pa`qivo im izdubite sredinu sa semenkama. Kada sirup prokqu~a, spustite jabuke u {erpu i kuvajte ih oko 20 minuta. Kuvane jabuke pa`qivo izvadite i ostavite da se prohlade. Priprema nadeva i puwewe. Pome{ajte mlevene orahe, {e}er i vanilin {e}er, pa ih prelijte vrelim mlekom i sve dobro sjedinite. Kada se fil prohladi, wime napunite pripremqene jabuke. Dekoracija. Umutite {lag sa hladnim mlekom prema uputstvu sa kesice. Svaku tufahiju ukrasite bogatim slojem {laga pre slu`ewa.

^etvrtak 15. oktobar 2026. 27

KAKO ÂJ OD KAMILICE POMA@E U SPAVAWU Ne postoji ~arobno re{ewe za boqi san, ali ~aj od kamilice moè da vam pomogne da se opustite i mirnije spavate. Pijewe ~aja od kamilice pre spavawa moè da vam pomogne da brè zaspite i duè spavate, uz mawe prekida tokom no}i. âj od kamilice poti~e od jediwewa koje se naziva apigenin. Ono moè da se veè

hormoni, pa moèmo ose}ati glad ~ak i kada èludac jo{ nije potpuno prazan. KOLIKO TRAJE CEO PUT HRANE KROZ ORGANIZAM? Hrani je u proseku potrebno oko {est sati da pro|e kroz èludac i tanko crevo. Nakon toga ulazi u debelo crevo, gde se apsorbuje voda i formira stolica. Taj deo puta moè trajati jo{ 36 do 48 sati. Nije ispravno re}i da je odre|ena namirnica „svarena za tri sata“ ako pod varewem podrazumevamo ~itav proces od obroka do izbacivawa ostataka.

za receptore gama-aminobuterne kiseline (GABA) i benzodiazepinske receptore u mozgu. GABA je neurotransmiter koji ima va`nu ulogu u centralnom nervnom sistemu, a kada se apigenin veè za wegove receptore, moè da doprinese opu{tawu. Apigenin se vezuje i za benzodiazepinske receptore, {to moè da ima blago sedativno dejstvo. Pitate se koliko ~aja od kamilice je potrebno da biste lak{e zaspali? Nau~ni dokazi jo{ nisu sasvim jasni. Ako èlite da ~aj od kamilice jednostavno ukqu~ite u ve~erwu rutinu, poku{ajte da popijete jednu {oqu pre spavawa. Iako ne postoji savr{eno vreme za pijewe ~aja od kamilice pre spavawa, razumno je da ga pijete oko 60 minuta pre nego {to poku{ate da zaspite. Dosada{wa istraìvawa ne ukazuju na ta~no odre|eno vreme kada bi trebalo piti ~aj od kamilice. Ipak, ako ga popijete sat ili dva pre spavawa, kao deo ve~erwe rutine za opu{tawe, jediwewa iz ~aja mogla bi da imaju dovoqno vremena da po~nu da deluju, a da pritom ne pove}ate verovatno}u da }ete morati da ustajete tokom no}i kako biste oti{li u toalet.

LE^EWE BIQEM

Kako semenke bundeve mogu da uti~u na krvni pritisak i zdravqe srca Semenke bundeve bogate su hranqivim materijama koje doprinose odràvawu krvnog pritiska i zdravqa srca. Semenke bundeve obezbe|uju magnezijum, kalijum i arginin, hranqive materije koje u~estvuju u regulaciji krvnog pritiska. DOBAR IZVOR MAGNEZIJUMA Jedna porcija semenki bundeve od oko 28 grama sadrì 156 miligrama magnezijuma, {to obezbe|uje 37 odsto preporu~enog dnevnog unosa. Zbog toga su odli~an izvor ovog va`nog minerala. Magnezijum pomaè u opu{tawu i {irewu krvnih sudova, ~ime moè da doprinese sniàvawu krvnog pritiska. Na taj

na~in smawuje se otpor protoku krvi i pomaè odràvawe zdravog krvnog pritiska. SADR@E ARGININ KOJI POMA@E [IREWU KRVNIH SUDOVA Arginin je aminokiselina koju telo koristi za stvarawe azot-monoksida, supstance koja uti~e na krvni pritisak. Opu{tawem i {irewem krvnih sudova, azot-monoksid omogu}ava krvi da proti~e uz mawi otpor, {to moè da doprinese sniàvawu krvnog pritiska. IZVOR KALIJUMA Semenke bundeve sadrè i kalijum, koji pomaè bubrezima da izbacuju natrijum putem mokra}e i smawuje napetost u zidovima krv-

nih sudova. Pomaù}i organizmu da izbaci vi{ak natrijuma, kalijum doprinosi ravnoteì te~nosti u telu, {to uti~e na regulaciju krvnog pritiska. IZVOR NEZASI]ENIH MASTI Semenke bundeve odli~an su izvor nezasi}enih masti i sadrè oko 10 grama ovih masti u porciji od 28 grama. Nezasi}ene masti mogu da doprinesu zdravqu srca, naro~ito kada u ishrani zamene zasi}ene masti. Nezasi}ene masti mogu da smawe nivo LDL holesterola, poznatog kao lo{ holesterol, {to moè da uspori nakupqawe naslaga koje pove}avaju pritisak na zidove arterija.

28 ^etvrtak 15. oktobar 2026.

ENIGMATIKA

SRPSKA SASTAVNI UPRAVQA^ IME FOLK NEKE AUTOMO- RE@ISERA PEVA^ICA DEO TARANTICELINE BILA NA SLICI NA

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA UZVIK BOLA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

ZEVAWE, ZEVALICA

HEMIJSKI ELEMENT (PB) PRENOSNIK RADIO SIGNALA LITAR RU@AN ^OVEK, NAKAZA (ARAP.) JEZERO S MORSKOM VODOM 100 KG REKA U SIBIRU MESTO KOD PAN^EVA

AUTO OZNAKA ANKONE SLATKOVODNA RIBA, BUCOV

U]I

SIMBOL ODELO VRSTA ZAPAQIVA SKANDIJU- DVORSKE MAJMUNA, SMESA ZA MA POSLUGE LORI BOMBE

RUS. TRANSPORTNI AVION ZVAWE \AKONA

RADIOTELEVIZIJA (SKR.) AGENCIJA (ZAST.) ODBACIVAWE MORALA

SIMBOL URANA

ZADAH, APA VRSTA GRO@\A

QUQAJU]I USPAVQIVATI ZATVOR (@ARG.) POVRA\AT I

GLASAN POQUBAC

OZNAKA NA VOZILIMA ZA OBUKU LUDIRATI SE

LOVOROV VENAC (MN.) OGRLINA ZA KOWA U VR[AJU ILIRIJA

DREVNI AZIJSKI NAROD AGITATOR PTICE GRABQIVICE, SOVE

Sr Gl pski as

PREMA, U PRAVCU

SITNI GLODAR

IMENICA (SKR.) ZAVR[ETAK MOLITVE DODIRIVATI NO]NI LOKAL IZABRANA LEPOTICA MESTO KOD QIGA

IZBOR, ODABIR

ORNAMENT

VODORAVNO: 1. Dobijati zaraznu bolest, 2. Indigo biqka - Peti pade` (gram.), 3. Namera - Blato, muq, ila, 4. Inicijali pisca Fransa - Ime ameri~ke glumice i peva~ice Strejsend - êtvrto i 16. slovo azbuke, 5. Ime pisca Mana - Raspon ra{irenih ruku, 6. Dvopotez u {ahu (mn.) - Zra~ewe oko qudskog tela (mn.), 7. Nere{en ishod u {ahu - Estetsko oblikovawe proizvoda Oznaka za litar, 8. Oznaka na vozilima za obuku - Krilato bi}e (pesn.) - Ranija trka~ica sa Jamajke Merlin, 9. Pro`drqiv - Traka za modelirawe brkova, 10. Varja~e - Ameri~ki program letova na Mesec, 11. [kotsko ostrvo - Borac s bikovima - Eventualno (skr.), 12. Pisani tekst, ~lanak - Visina vode, nivo, 13. Krupan, ruàn ~ovek, grdosija, rugoba - Rob u Sparti, helot, 14. Muzi~ari koji uve`bavaju peva~e prate}i ih na klaviru. USPRAVNO: 1. Majstorsko zanimawe - Plami~ak, 2. Ponavqawe iste re~i na po~etku stihova (stil.) - @ivotiwsko stani{te, 3. Glas zveri - Skaka~ s motkom - Praziluk, poriluk, 4. Mesto kod Podujeva - Hvatati se uko{tac, 5. Osmo slovo azbuke - Zemqi{te sa zasa|enim biqem (mn.) - Brozovo ime, 6. Pripadnik starog nomadskog naroda, Obar - Qubavnik, dragan - Jedanaesto i 7. slovo azbuke, 7. Doma}e gove~e - Vrsta malog tetreba - Ranija nema~ka kliza~ica Kristina, 8. Ime japanskog reìsera Kurosave - Glavni grad Turske - Veznik, 9. Treptaj, talas - Re~ suprotnog zna~ewa, 10. Spilbergov filmski vanzemaqac - Mesto kod Novog Pazara - Ilova~a, 11. Jevrejski pisac nobelovac Isak Ba{evis - Raniji operater mobilne telefonije, 12. Upu}ivati u na~ela Jevan|eqa.

TURSKI NAZIV ZA EGIPAT

SKITNICE, LUTALICE GLUMAC JANKETI]

VRSTA ^APQE (MN.) VEZNIK

BU[ILICA NA RU^NI POGON

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: ZEVKA, OLOVO, RELEJ, LIMAN, CENTA, AN, IK, BAINA, RTV, RUSLAN, U, A\ENCIJA, NINATI, VAP, , CMOK, ]ORKA, LOVORIKE, L, IRONI, AJAM, KA, AGITA^, LUTALA, IM, MI[, TICATI, IZABIR, MIS, [ARA, IBISI, AMERIKANER.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: ZARA@AVATI SE, ANIL, VOKATIV, NAKANA, ILINA, AF, BARBRA, GN, TOMAS, RASTEG, ROKADE, AURE, PAT, DIZAJN, L, L, KRILAN, OTI, ALAV, BRKOVEZ, ME[AJE, APOLO, EG, TORERO, EV, NAPIS, RAZINA, ALOSIJA, ILOT, KOREPETITORI.

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

9 8

2 3 5 4 9 6

6 8

SUDOKU 2

7 5

7 1 4

6 1 8 5

4 9

8 6

7 6 3 5 4 9

4 9

9 8

1 7 6

8 2

2 3

8 5 1

3 3 1

8 2

9 7

8 2

RE[EWE SUDOKU 2: 261 743 859 - 538 629 714 497 518 623 - 145 962 378 789 134 265 - 623 875 941 314 297 586 - 876 351 492 - 952 486 137 RE[EWE SUDOKU 1: 517 962 384 - 629 384 571 438 751 962 - 952 478 136 876 135 429 - 341 629 758 293 817 645 - 165 243 897 - 784 596 213

SVET POZNATIH

^etvrtak 15. oktobar 2026. 29

EVO IZ KOJIH MALIH MESTA SU NA[I POZNATI PEVA^I OTI[LI „TRBUHOM ZA KRUHOM”:

@itora|a, Grdelica, Mr~ajevci

MILENA DRAVI] I DRAGAN NIKOLI] GODINAMA KRILI KAKO SU POMOGLI JEDNOM DE^AKU, A ONDA JE WIHOV GEST ODU[EVIO SRBIJU:

”Skupili smo sve {to smo imali” Legendarna Milena Dravi} ostavila je duboki trag na gluma~koj sceni. Pored besprekorne karijere, pokojna glumica zapam}ena je i po velikoj qubavi sa Draganom Nikoli}em sa kojim je bila u braku 45 godina. Milena i Dragan su u vreme najgore krize uspeli da skupe novac za nov automobil, te su odlu~ili da zamene svoj ve} dotrajali „golf”, koji je mogao da upali samo ukoliko ga guraju. Me|utim, kada su skupili novac, videli su na televiziji prilog o de~aku kome je hitno potrebna operacija o~iju. „Wima treba para ta~no koliko i mi trenutno imamo u ku}i. Ma, {ta }e nam novi automobil”, rekao je Dragan Mileni, navedeno je u kwizi o Draganu Nikoli}u. I vrlo brzo su se pojavili na vratima nepoznatih qudi i predali im neophodan novac za operaciju bolesnog deteta, pi{e Mondo. U jednom od intervjua Milene Dravi}, novinarka ju je pitala da li je istina da su izdvojili 1.700 maraka za le~ewe jednog de~aka, a to je bio i prvi put da glumica govori javno o humanitarnoj pomo}i: „Evo, ovo je prvi put da }u sada re}i. Iznena|ena sam da to znate, zbuwena sam. Niti Dragan niti ja od toga nismo pravili publicitet, pro~itali smo ~lanak i to nas je ba{ potreslo. Skupili smo sve {to smo imali i odneli smo de~aku. Ovo je prvi put da to pomiwem javno, ima jo{ nekih stvari koje smo uradili, ali ne `elim publicitet od toga”, kazala je Dravi}eva.

TE[KA ISPOVEST NA[E FOLKERKE O PORODI^NOJ TRAGEDIJI:

”Dok sam ra|ala sina, moja sestra je sahrawivala svog” Peva~ica dan kada je rodila sina pamti kao najsre}niji, ali i kao najtu`niji u `ivotu. Peva~ica Biqana Se~ivanovi} proslavila se u muzi~kom takmi~ewu „Zvezde Granda”.

Nakon {to je postala popularna je u jednom prilikom otkrila koji trenutak u ìvotu joj je bio najteì. Naime, samo nekoliko sati pre nego {to je rodila sina Mateju javqeno joj je da je wen sestri} preminuo, {to ju je potpuno poremetilo. „Naàlost, nisam mogla da se radujem tom bi}u koje sam ja donela na svet, jer je tog istog dana povorka krenula da odnese dva metra pod zemqu jo{ jedno mlado bi}e, ta~nije, sina moje ro|ene sestre, Nikolu”, rekla je peva~ica jednom prilikom kroz suze, pa dodala: „Nazvali su nekoga u mom okruèwu i saop{tili. Ja sam ve} videla koliko je sati i {ta se doga|a, po~ela sam da urlam na sav glas i tu no} nisam mogla nikako da spavam kako treba, da bi ubrzo posle toga po~eli bolovi i poro|aj. Te{ki trenuci, sam u tu|em svetu bez igde ikog svog. Trudim se da zaboravim na to, ali svaki Matejin ro|endan podse}a na taj trenutak.” Biqana se ina~e dosta brinula o Nikoli, koji je bolovao od te{ke bolesti, a kako kaè, najteè joj je bilo da ga gleda dok trpi bolove.

Mnogi na{i poznati peva~i su tokom karijere uspeli da zarade skupe vile i stanove u prestonici, ali svoj rodni kraj nikada nisu zaboravili i zapostavili. Svetlana Ceca Ra`natovi} ve} godinama ìvi u vili u ulici Qutice Bogdana, ali se nikada nije stidela svog ju`wa~kog porekla. Peva~ica je ro|ena i odrasla u @itora|i, malom mestu na jugu Srbije nedaleko od Prokupqa. Zbog karijere se posle {kolovawa preselila u Beograd, ali su weni roditeqi nastavili da ìve u @itora|i, gde ima je Ceca izgradila veliku ku}u. „Volela bih da odem na selo, ali mi obaveze to ne dozvoqavaju... Gu{im se u smogu u Beogradu, ali trpim...”, rekla je Ceca jednom prilikom. Wena zemqakiwa je peva~ica Aleksandra Mladenovi}, koja je ro|ena i odrasla u selu Samarinovac kod @itora|e. Wena porodica ovde ima veliko imawe, a bave se poqoprivredom, pa i sama Aleksandra, kada joj to obaveze dozvoqavaju, pomaè roditeqima na wivi. Peva~ica Jelena Kostov dolazi iz Dimitrovgrada, op{tine na samoj granici sa Bugarskom. Ne krije da je vrlo vezana za svoj rodni kraj, pa je u svom gradu i snimila spot za pesmu „1005” u znak zahvalnosti sugra|anima na velikoj podr{ci. Peva~ Milan Din~i} Din~a poreklom je iz male Grdelice kod Leskovca, a nedavno je podelio da obnavqa ku}u svojih

predaka u Crnoj Travi. Tako sada svaki slobodan trenutak koristi da sa porodicom uìva u prelepoj prirodni rodnog kraja. Reper Slobodan Veqkovi} Cobi vi{e puta je u svojim pesmama pevao o jugu Srbije. Wegovo rodno Prokupqe na{lo se i u nekoliko spotova, poput hitova „Odakle sam ja” i „Mirjana”. – Na ulici mi uglavnom kaù “Pogodio si nas sa ovom pesmom”, rekao je Cobi po objavqivawu pesme „Odakle sam ja”. Slavuj iz Mr~ajevaca, nadimak Miroslava Ili}a, koji nosi ve} nekoliko decenija svoje uspe{ne karijere. Peva~ je u mnogim svojim pesmama opevao svoje rodno selo, {to dovoqno govori o wegovoj qubavi prema porodi~nom kraju. Iz istog sela poti~e i Biqana Se~ivanovi}, koja je ro|ena u Nema~koj, ali je odrasla u ovom ìvopisnom kraju Srbije.

Poput Miroslava, Dragana Mirkovi} godinama nosi nadimak - Lu~e iz Kasidola. Peva~ica nikad nije krila qubav prema rodnom selu, gde danas ìve weni roditeqi kojima je izgradila veliku ku}u i koje redovno pose}uje. Iz Poàrevca su i Quba Peru}ica, Leontina, Bojana Vunturi{evi}, Renato Henc. Najpoznatija peva~ica iz susedne op{tine @abari je Rada Manojlovi}, koja je odrasla u selu êtereè. Peva~ica nije krila da je odrasla vrlo skromno, kao i da je prve honorare dala svom ocu da obnovi ku}u i imawe. Peva~ Darko Lazi} odrastao je i danas ìvi u Bresta~u kod Pe}inaca, selu koje je on i proslavio. Poznati Vojvo|ani su i peva~i Slobodan Vasi} i Milan Mitrovi}, koji su iz Sente, odnosno Vrbasa.

Sawa Maleti} o zavi~aju i rodnoj ku}i u kojoj niko ne ìvi vi{e od 30 godina Peva~ica Sawa Maleti} odrasla je u tuzlanskom nasequ Crno Blato, gde se nalazi ku} a wenih roditeqa. Iako je za ovo mesto veù uspomene iz detiwstva, u porodi~nom domu ne ìvi jo{ od 1992. godine, kada se preselila u Beograd. Ku}a na dva sprata, sa garaòm, danas je prazna, a zapu{teno dvori{te i osu{eno li{}e ukazuju na to da u woj ve} dugo niko ne boravi. Tim povodom oglasila se Sawa Maleti}, koja je otkrila da je re~ o porodi~noj ku}i koju su weni roditeqi sagradili krajem sedamdesetih godina. „To je ku}a mojih roditeqa, sagra|ena je 1979. godine, a ja ne ìvim u Tuzli jo{ od 1992. @ ivim u Beogradu od tada, tako da u toj ku}i od tada vi{e niko ne ìvi“, rekla je peva~ica. Sawa se osvrnula i na odrastawe u Tuzli, isti~u}i da je imala lepo detiwstvo i da porodici ni{ta nije nedostajalo. „Moj otac je ~uveni tuzlanski profesor i verujte da smo mogli da priu{timo sebi sve. Ja nemam tu`nu pri~u iz detiwstva. A kom{ije tamo su divni qudi, samo {to ima puno prido{lih, doseqenika koje niti poznajem, niti oni mene poznaju. Puno qudi je prodalo ku}e meni nepoznatim qudima“, ispri~ala je Sawa.

Milan~e Radosavqevi} proslavio 82. ro|endan, Sofra mu se obratio dirqivom objavom Legendarni peva~ Milan~e Radosavqevi} proslavio je svoj 82. ro|endan. Tim povodom, harmonika{ Aleksanndar Sofronijevi} mu je javno ~estitao i pokazao kakvo iznena|ewe je priredio Milan~etu. Naime, Radosavqevi}u su poklonili tortu na kom je bila figurica sa wegovim likom i mikrofonom, a nna torti je pisalo „Milan~e”. Tu su bile note i harmonika, tako|e, a Sofra je uz fotografije napisao i dirqivu ~estitku. „Dragi na{ Milane, legendo na{e muzike i ve~ni uzore. Sre}an 82. ro|endan! Hvala ti iz sveg srca za svaku notu, za svaku prelepu pesmu i za sve one neprocenqive koncerte i trenutke radosti koju si podelio sa publikom, tvojom publikom koja je do{la. Tvoja muzika i tvoja du{a ostavili su neizbrisiv trag u istoriji na{e narodne pesme, a za sve nas muzi~are Ti si pravi putokaz i istinski heroj. @elim ti svako dobro i zdravqe, mir i da jo{ mnogo godina u`iva{ u krugu svojih najmilijih. Sre}no i idemo daqe”, napisao je Sofra. Podse}amo, Milan~e je ovog leta odr`ao svoje prve solisti~ke koncerte i rasprodao ~etiri Ta{majdana u rekordnom roku, nakon ~ega se uputio na turneju po Srbiji.

30 ^etvrtak 15. oktobar 2026.

SPORT

NOVAK NAPRAVIO VELIKU PROMENU U 40. GODINI I RETKO KO JE TO PRIMETIO:

Ovo je kqu~no za ispisivawe istorije tenisa BOJKOT SE NASTAVQA DOK JE SORO TU:

Dvanaest zlatnih vaterpolista odbilo povratak u reprezentaciju! Ne, ni{ta se ne mewa. Igra~i reprezentacije Srbije, koja je osvojila prvenstvo Evrope u Beogradu, wih 11, ostaju pri svom stavu da ne igraju za nacionalni tim dok je na ~elu saveza Slobodan Soro sa saradnicima. Nadao se selektor Vladimir Vujasinovi} da }e vreme u~initi svoje, da }e mo}i da ra~una na najboqe vaterpoliste u narednom periodu, ali od toga, kako sada stvari stoje, ne}e biti ni{ta. Kako saznajemo, u kontaktima sa najboqim vaterpolistima Srbije kapitenom Nikolom Jak{i}em i Du{anom Mandi}em, selektor je shvatio da promene majskog stava, koji je izazvao potres u javnosti, ne} e biti. Vujasinovi} je ostalim igra~ima uputio, posle svega mejl kojim je konstatovao situaciju, poèleo im uspe{nu sezonu i najavio da se zbog ovakve situacije okre}e sastavu koji je igrao i osvojio bronzu na Mediteranskim igrama u Tarantu. Te{ko je da }e se ne{to promeniti. Me|utim, iz tog tima, u narednom periodu ne}e ra~unati ni na Nikolu Luki}a, koji je suspendovan zbog nediscipline, pa se broj odusutnih iz {ampionskog „beogradskog“ sastava pove}ao na 12: kapiten Nikola Jak{i}, Du{an Mandi}, Strahiwa Ra{ovi}, Sava Ran|elovi}, \or|e Lazi}, Nemawa Vico, Nikola Dedovi}, Viktor Ra{ovi}, Petar Jak{i}, Radoslav Filipovi}, Radomir Dra{ovi} i Nikola Luki}. Ta~nije, Vujasinovi} moè iz tog tima da ra~una na Milana Glu{ca, Vasilija Martinovi}a i Milo{a ]uka. I u Srpskom vaterpolo savezu su nam potvrdili ovakvo stawe stvari. Podsetimo, posle izbora na mesto predsednika, tada Vaterpolo saveza Srbije a danas Srpskog vaterpolo saveza, Slobodan Soro je dao izjave koje se nisu dopale prvacima Evrope. Naime, Soro je uspehe u Parizu 2024. i Beogradu 2026. proglasio rezultatom spleta okolnosti a ne stvarnog stawa kvaliteta. Odmah posle toga je selektor Uro{ Stevanovi} podneo ostavku a igra~i su reagovali javnim saop{tewem u kojem su izme|u ostalog naveli: „Novi predsednik Saveza, Slobodan Soro je u vi{e navrata kroz svoje izjave poku{ao da diskredituje i omalovaì sve na{e uspehe posledwih nekoliko godina. Na{e zlatne medaqe ni najmawe nisu bile odraz trenutne inspiracije, kao {to to navodi Slobodan Soro, ve} godine velikih odricawa, trenirawa, zajedni{tva i borbe. Mi smo sportska, a ne politi~ka organizacija i ko god od aktuelnih ili biv{ih vaterpolista, trenera ili ~lanova Saveza, èli da se bavi politikom, ima na to potpuno pravo, ali ono na {ta nema pravo jeste da koristi u te svrhe svoju sportsku, aktuelnu ili biv{u poziciju“, napisano je izme|u ostalog u odgovoru VSS.

Novak \okovi} je osvajawem titule u Pekingu jo{ jednom pokazao da ni sa punih 39 godina (39 godina i ~etiri meseca) nije izgubio sposobnost da se nadme}e sa najboqim teniserima sveta, ali je svestan da mora da mewa odre|ene stvari kako bi ostao konkurentan na najvi{em nivou. Srpski teniser posledwih godina pa`qivije bira turnire na kojima nastupa, a wegov kalendar znatno je rastere}eniji nego u periodu kada je dominirao svetskim tenisom. Iako rezultati nisu konstantni kao nekada, \okovi} i daqe pronalazi na~in da osvaja trofeje i bude ozbiqna pretwa najve}im rivalima. Ipak, godine su donele i odre|ene promene u wegovom pristupu tenisu. Tokom boravka u [angaju, Novak je u razgovoru za „Tennis TV“ objasnio na koji na~in poku{ava da prilagodi svoju igru fizi~kim zahtevima modernog tenisa. „Moram da se prilagodim na mnogo na~ina. I fizi~ki, ali i kada je re~ o organizaciji mog takmi~arskog kalendara, kao i

samoj igri“, rekao je \okovi}. Posebno je istakao da vi{e ne mo`e da se oslawa na isti stil koji mu je godinama donosio ogromne uspehe. „Znam da moram da budem mnogo agresivniji i svi to pri~aju. Nisam prirodni servis-volej igra~, niti je to uobi~ajen stil igre u modernom tenisu. Ali danas moram mnogo vi{e da mewam ritam i variram igru nego pre pet, deset ili 15 godina, jer dugi poeni i gemovi ostavqaju mnogo vi{e traga na meni nego ranije“, objasnio je Novak.

Ko je ovo o~ekivao?! Zverev postaje novi broj 1 Aleksander Zverev, nema~ki teniser, bi}e svetski broj 1 na kraju 2026. godine. Malo ko je ovo o~ekivao na po~etku godine, po{to ve} sezonama unazad gledamo tenisku

odnosno po~etka US Opena, ali je sada ispao u tre}em kolu mastersa u [angaju od Zizua Bergsa. Siner je osvojio Vimbldon sredinom jula, a onda se misteriozno povredio i objavio da zavr{ava sezonu.

dominaciju Janika Sinera i Karlosa Alkaraza uz povremene bqeskove Novaka \okovi}a. Ipak, povrede (a mo`da i jo{ ne{to drugo) su napravile su ogromne probleme Italijanu i [pancu, koji su, bar za sada, izgubili borbu za vrh ATP liste. Alkaraz je bio povre|en od sredine aprila do kraja avgusta,

Iako je na posledwoj zvani~no objavqenoj ATP listi Siner zauzimao prvo mesto sa 11.000 bodova, wegov pad }e se uskoro desiti. Zverev je bio drugi sa 9.720 bodova, a na a`uriranoj listi ima 50 vi{e, uz napomenu da }e tek igrati osminu finala [angaja uz mogu}nost da do kraja tur-

Ubedqiva pobeda Ferstapena, Antoneli sve bli`i istorijskoj tituli Maks Ferstapen stigao je do ubedqive pobede na Velikoj nagradi Singapura, vode}i trku od prvog do posledweg kruga. Iako je nekada{wa jedina no}na trka u kalendaru Formule 1 kroz istoriju nudila spektakularne preokrete, voza~ Red Bula je ovog puta diktirao tempo bez ikakvih problema i rutinski slavio ispred [arla Leklera u Ferariju i Andree Kimija Antonelija u Mercedesu. Me|u prvih deset trku su zavr{ili i Lando Noris, Oskar Pjastri, Luis Hamilton, Lijam Loson, Niko Hulkenberg, Xorx Rasel i Pjer Gasli. Ipak, podijum u Singapuru ima poseban zna~aj za mladi}a u bolidu Mercedesa. Antoneli je iz izuzetno zahtevne situacije uspeo da se probije do tre}eg mesta i stigne na korak od istorijskog uspeha. Italijan sada ima preko 100 bodova prednosti u odnosu na timskog kolegu Xorxa Rasela (koji se sa samog za~eqa probio do 9. pozicije). Sa {est trka preostalih do kraja {ampionata, bi}e pravo ~udo ukoliko Kimi Antoneli ne obezbedi {ampionski pehar i zvani~no postane najmla|i {ampion u istoriji Formule 1.

Upravo zato \okovi} poku{ava da skra}uje poene, ~e{}e preuzima inicijativu i pronalazi re{ewa kojima }e sa~uvati energiju tokom zahtevnih me~eva. Iako je jasno da vi{e ne mo`e da igra istim intenzitetom tokom ~itave sezone, srpski as ne odustaje od borbe za najve}e trofeje. Titula u Pekingu bila je jo{ jedan dokaz da je i daqe sposoban da pomera granice, a wegove re~i pokazuju koliko je spreman da se mewa kako bi {to du`e ostao u svetskom vrhu.

nira do|e do 10.670 poena. Alkaraz je bio tek na 5.560 na posledwoj zvani~noj listi, a svoj skor popravio je tek za 50 poena i daleko je od Zvereva i Sinera u ovom trenutku. Siner je pro{le godine osvojio masters u Parizu, a ba{ tamo je pobedio Zvereva u polufinalu, dok je Alkaraz ispao na startu. Zbog toga }e Siner sigurno izgubiti 1.000 bodova, dok Zverev ima {ta da brani, ali ne moè da izgubi vi{e nego Janik. Tako|e, Siner je dobio Alkaraza u finalu Zavr{nog mastersa pro{le godine, a Zverev je tada ispao u grupi. To zna~i da Siner gubi jo{ 1.500 ATP poena, dok }e se Zverev i Alkaraz potruditi da poprave bodovni saldo. Na sve to ne treba zaboraviti da je Siner pro{le godine pobedio Zvereva i u finalu turnira u Be~u (serija 500), tako da }e i zbog toga izgubiti ve}i broj poena. Ceo taj rasplet dovodi Zvereva na svetski vrh po prvi put u karijeri. Aleksander }e postati ukupno 30. teniser od 1973. godine (kada je ustanovqena ATP lista) koji }e imati ~ast da sebe naziva najboqim na svetu. Rekord po broju nedeqa na vrhu ATP liste drì Novak \okovi} - 428. âk moèmo re}i da su mu 22 nedeqe ukradene. Siner i Alkaraz su vladali svetskim tenisom od juna 2024. godine, ali uskoro i wihovoj vladavini dolazi kraj, makar na neko vreme.

SPORT

^etvrtak 15. oktobar 2026. 31

EVO KO JE PRVI RIVAL CRVENE ZVEZDE U EVROPI:

Niko ih nije pobedio ove sezone, a imaju bisera koga èle velikani Srbija tone sve dubqe i dubqe Fudbalska reprezentacija Srbije doìvela je novi pad na Fifinoj rang-listi i sada se nalazi na 44. mestu, {to je pad za ~etiri pozicije u odnosu na prethodno rangirawe. Fifa na svom sajtu uìvo aùrira plasman svih selekcija na wihovoj rang-listi, a selekcija Veqka Paunovi}a pala je sa 40. na 44. poziciju, {to }e nakon verifikacije svih odigranih me~eva tokom nedavne reprezentativne pauze biti i ozvani~eno. To je jo{ jedna potvrda lo{eg perioda u kojem se reprezentacija Srbije nalazi. „Orlovi“ su upisali {est uzastopnih poraza, od kojih su ~etiri bila u takmi~arskim utakmicama. Letos su je, uo~i po~etka Svetskog prvenstva, ubedqivo savladali Zelenortska Ostrva sa 3:0 i Meksiko rezultatom 5:1. Potom su usledili porazi od Gr~ke, Holandije, Nema~ke i ponovo Holandije, ovoga puta na gostuju}em terenu. U Ligi nacija Srbija je odigrala ~etiri utakmice i u svakoj je poraèna. Postigla je svega tri gola, dok je osam puta vadila loptu iz mreè. Pore|ewe sa prethodnim periodom dodatno pokazuje razmere pada. Srbija je u oktobru 2022. bila 21. na Fifinoj rang-listi. Ipak, srpska reprezentacija jo{ nije blizu najlo{ijeg rezultata u istoriji. Srbija je u septembru 2015. godine bila na tek 66. poziciji, dok je aktuelna 44. mesto najgore za „orlove“ jo{ od juna 2017. godine. Tada je Srbija zauzimala 50. mesto na Fifinoj rang-listi. Ina~e, trenutno je [kotska ispred „orlova“ na 43. mestu. Odmah iza Srbije nalaze se Slova~ka, Panama, Mali, Ju`na Afrika i Venecuela.

Xordanov dres prodat za 14 miliona, oboreni svi rekordi Dres legendarnog ameri~kog ko{arka{a Majkla Xordana, koji je on nosio i potpisao tokom finalne serije NBA lige 1998. godine, prodat je privatnim putem za 14 miliona dolara, saop{tila je aukcijska ku}a, navode}i da je to najvi{a cena ikada pla}ena za neki ko{arka{ki suvenir.

Aukcijska ku}a „Hant ouk{ns” (Hunt Auctions) iz Pensilvanije objavila je vest o ovoj privatnoj prodaji i identifikovala kupca kao Rona Firmana, investitora u nekretnine iz Majamija. Re~ je o crvenom dresu koji je Xordan nosio u drugoj utakmici te finalne serije, odigranoj u Solt Lejk Sitiju 5. juna 1998. godine. Ekipa îkaga, ~iji je on tad bio deo, je u tom me~u pobedila Jutu 93:88 i izjedna~ila rezultat serije na 1:1. Bulsi su na kraju u toj seriji pobedili ukupnim rezultatom 4:2, ~ime je Xordan, petostruki najkorisniji igra~ (MVP) NBA lige i budu}i ~lan Ku}e slavnih, osvojio svoju {estu i posledwu titulu u karijeri. „Iako je zna~aj Majkla Xordana na trì{tu sportskih suvenira odavno utvr|en, on je sada prerastao u klasu imovine visoke vrednosti, kakva je obi~no rezervisana za kultna umetni~ka dela. Veoma nam je drago {to smo mogli da omogu}imo ovu istorijsku prodaju, koja predstavqa jo{ jedan vaàn pokazateq za na{u industriju”, izjavio je predsednik ku}e „Hant ouk{ns” Dejvid Hant. Cena od 14 miliona dolara predstavqa drugi najve}i poznati iznos pla}en za dres no{en na utakmici, odmah iza sume od 24,12 miliona dolara pla}ene 2024. godine za dres koji je nosio legendarni bejzbol igra~ Bejb Rut, kada je, igraju}i za Wujork Jenkise, postigao ~uveni „houm-ran” nakon {to je prethodno pokazao prstom gde }e udariti lopticu, u me~u protiv îkago Kabsa na stadionu „Rigli fild” tokom tre}e utakmice Svetske serije 1932. godine. Ovo je najmawe tre}i put da je dres koji je Xordan nosio u finalnoj seriji 1998. godine dostigao cenu od bar 10 miliona dolara.

Start liga{ke faze Lige konferencija donosi Crvenoj zvezdi izuzetno te`ak ispit. U ~etvrtak od 18.45 crveno-beli gostuju ekipi koja u {vajcarskoj Superligi deluje nezaustavqivo – Luganu. Ako je u javnosti postojala i trunka sumwe u kvalitet tima iz [vajcarske, protekli vikend doneo je ozbiqno upozorewe, po{to je Lugano razbio Lucern sa 4:0 i u opasnoj formi ~eka duel sa Beogra|anima. Ekipa trenera Matije Kro}i -Tortija nalazi se u stra{nom takmi~arskom ritmu. U deset kola {vajcarskog prvenstva Lugano je upisao devet pobeda i jedan remi, sakupiv{i 28 od maksimalnih 30 bodova. Sa impresivnom gol-razlikom 31:7, lider ima najefikasniji napad i najtvr|u odbranu u ligi, ostaviv{i drugoplasirani Jang Bojs {est bodova iza sebe. Jedini remi odigrali su upravo protiv tima iz Berna (2:2). Generalna proba pred dolazak Zvezde bila je ~ista demonstracija sile protiv Lucerna (4:0). Blistao je dvostruki strelac Danijel Dos Santos, mre`u gostiju pogodio je i wihov igra~ Ruben Dantas Fernandes autogolom, dok je ta~ku na me~ stavio rezervista

Derek Monkada. Zanimqivo je da je kod posledweg gola direktnu asistenciju preko celog terena upisao golman David fon Balmos. Lugano je osnovan 1908. godine i decenijama predstavqa simbol italijanskog kantona Ti~ino. Najve}e uspehe ostvarili su osvajawem tri {ampionske titule (1938, 1941. i 1949) i ~etiri kupa [vajcarske (1931, 1968, 1993. i 2022). Ipak, klub je 2004. pro{ao kroz bankrot i ispao u ni`i rang pod imenom AC Lugano. Izvornom nazivu vratili su se 2008. na stogodi{wicu postojawa, a u elitnu Superligu stigli su 2015. godine. Prekretnica se dogodila u avgustu 2021. godine, kada je klub preuzeo ameri~ki milijarder Xo Mansueto, vlasnik MLS kluba ^ikago Fajer. Finansijska sta-

bilnost donela je trofej kupa 2022. i redovne nastupe na evropskoj sceni. Zvezda u [vajcarsku putuje sa velikim ambicijama, ali i oprezom. Ekipa Alberta Rijere je tako|e prva na tabeli u Srbiji sa devet pobeda i jednim remijem, a uvertiru pred put napravila je ubedqivim trijumfom protiv Radni~kog u Kragujevcu (3:0) golovima Bambe Dijenga, Stefana Gudeqa i Marka Arnautovi}a. Zbog kazne UEFA nakon incidenata u ^e{koj, crveno-belima je zabrawena prodaja karata za gostuju}i sektor, pa }e tim biti bez podr{ke navija~a na tribinama, dok je Bukari suspendovan na dve utakmice zbog crvenog kartona. Okr{aj dva prvenstvena lidera u ~etvrtak od 18.45 bi}e pravi test vrednosti za Zvezdu.

Ili}: Pobeda, povratak Jur~evi}a i sa~uvana mreà pozitivne stvari Trener fudbalera Partizana Sa{a Ili} izjavio je posle pobede nad Novim Pazarom da su pobeda, povratak Jur~evi}a i ~iwenica da wegova ekipa nije primila tri pozitivne stvari. Partizan je na svom terenu pobedio Novi Pazar 1:0, u 11. kolu Superlige Srbije. „Tri stvari su bile dobre: pobeda, povratak Jur~evi}a i ~iwenica da nismo primili gol. Sada nam predstoji priprema za narednu utakmicu protiv @elezni~ara iz Pan~eva”, izjavio je Ili}. Ili} nije èleo da detaqnije govori o nedostacima u igri crno-belih. „[to se ti~e stvari koje nisu vaqale, ne bih èleo da ulazim u detaqe, jer je to tema za svla~ionicu”, rekao je Ili}.

THURSDAY  ^ETVRTAK 15. 10. 2026.

FINALE KUPA AUSTRALIJE:

Sudar romanti~arskog SINI[A ^OHAXI]: i modernog fudbala Ispisao istoriju s Kapiten Marko Jankovi} i trener Sini{a ^ohaxi} predvodili su Ju`ni Melburn do pehara Kupa Australije

U Melburnu }e se ove subote po prvi put u takmi~arskoj utakmici sastati div iz A-lige Viktori i velikan ranije fudbalske istorije Australije - Ju`ni Melburn (South Melbourne). Klub koji su davne 1959.

kmi~arskoj utakmici, {to ovogodi{wem finalu Kupa daje jo{ ve}u te`inu. I dok }e fudbalerima Viktorija ovo biti ~etvrto u~e{}e u finalu Kupa Australije, wihovi susedi sa juga Melburna nikada

Fudbaleri Ju`nog Melburna proslavqaju pobedu protiv Lavova iz Brizbejna u polufinalu Kupa Australije osnovali gr~ki doseqenici danas je jedan od sportskih simbola multikulturalizma, ~iji dres nose fudbaleri iz raznih delova sveta, a trener i kapiten tima su Srbi - Sini{a ^ohaxi} i Marko Jankovi}. Ove subote u Melburnu bi}e ispisana nova stranica australijske fudbalske istorije. O~ekuje nas duel koji fudbalski romanti~ari ve} nazivaju jednom od najzna~ajnijih utakmica generacije, naro~ito u Viktoriji. Naime, po prvi put od osnivawa takmi~ewa, 2014. godine, u finalu Kupa Australije sasta}e se dva kluba iz ove savezne dr`ave. Ali, ne}e to biti veliki gradski derbi izme|u Melburn Viktorija i Melburn Sitija, ve} sudar dva kluba koji predstavqaju potpuno razli~ite fudbalske ere. Sa jedne strane gigant modernog doba, ~etvorostruki {ampion A-lige Melburn Viktori, a sa druge - velikan bogate tradicije i jedan od najve}ih klubova Australije 20. veka – South Melbourne Hellas – odnosno Ju`ni Melburn, ~etvorostruki prvak nekada{we Nacionalne lige. Bi}e to prvi put da }e se ova dva tima sastati u zvani~noj ta-

ranije nisu igrali za trofej najmasovnijeg doma}eg takmi~ewa. Tako|e, Saut Melburn je tek tre}i klub izvan A-lige koji je uspeo da do|e do finala. Prethodno su to u~inili Hajdelberg Junajted, tako|e klub iz Melburna pro{le godine, kao i Sidnej Junajted 2022. Me|utim, nijedan od tih klubova iz NPL ranga nije uspeo da podigne pobedni~ki pehar. I pred ekipom Helasa bi}e veoma te`ak zadatak na putu do ciqa, jer pred sobom ima izuzetno kvalitetnog rivala sa velikim ambicijama, ne samo u finalu Kupa, ve} i u novoj sezoni A-lige koja po~iwe za dve sedmice. Pritom, u Viktoriju znaju kako se osvaja Kup, jer su pobe|ivali u finalima 2015. i 2021. Tako|e, koliko dobar i kompaktan tim trenutno imaju pokazali su u polufinalu kada su gotovo rutinski eliminisali velikog rivala Sidnej rezultatom 2:0. S druge strane, Saut Melburn je u polufinalu Kupa Australije bio na ivici ispadawa. Gubili su od Kvinslend Lajonsa na poluvremenu sa 1:0, ali je onda trener Sini{a ^ohaxi}, srpski stru~wak na klupi ovog tima, u igru uveo napada~a Bula Xua~a, koji je

prakti~no sam reìrao veliki preokret. Momak ro|en u Ju`nom Sudanu deo je raznolike multikulturalne ekipe Saut Melburna, kluba koji su davne 1959. godine osnovali gr~ki doseqenici. Danas, u timu ima i fudbalera portugalskog, {panskog, japanskog, ju`noafri~kog, pa i srpskog porekla. Re~ je o Marku Jankovi}u, koji je oslonac odbrane i kapiten tima. Jankovi} je pro{le godine postigao gol u pobedi Ju`nog Melburna u prvom finalu Australijskog ~empion{ipa, protiv ekipe Markonija. Ovaj 31-godi{wi fudbaler ro|en je u Brizbejnu, a wegov otac je ~uveni Milan Jankovi}, nekada{wi fudbaler Crvene zvezde i Real Madrida iz osamdesetih godina pro{log veka. Jankovi} ceni rivala i prihvata ~iwenicu da je Viktori favorit u finalu Kupa, ali kaè da se on i wegovi saigra~i na terenu uop{te ne}e obazirati na renome protivnika. Melburn Viktori jedna od ekipa u najboqoj formi u celoj zemqi, ali i mi izuzetno ~vrst i mentalno jak tim, koji s nestrpqewem i{~ekuje da me~ po~ne. Finale Kupa Australije u fudbalu bi}e odigrano u subote s po~etkom u 19.35 na Ejmi stadionu u Melburnu parku. Prema posledwim informacijama sve ulaznice za me~ su rasprodate, {to zna~i da }e na tribinama biti oko 30.000 navija~a. Ovaj duel }e za sve qubiteqe fudbala u Australiji biti i svojevrsna uvertira za drugu sezonu êmpion{ipa, drugog takmi~ewa po rangu, u kojem pored Saut Melburna igraju i Markoni, Apija, Avondejl, Sidnej Olimpik, Adelajd Siti i drugi velikani NPL takmi~ewa. êmpion{ip startuje 15. oktobra i traja}e sve do 13. decembra, uz direktne prenose na programima SBS televizije i putem aplikacije SBS on Demand. SBS na srpskom

Ju`nim Melburnom, pa odmah napustio klub?! „Osvajawem Kupa Australije protiv Viktorija postigli smo uspeh kakav }e te{ko ponoviti bilo koji klub iz NPL ranga. Ali, za daqe se moji ciqevi i ambicije kluba nisu poklopili i zato smo se rastali. Odlazim ponosan jer sam ih doveo u poziciju da opet mogu da razmi{qaju o povratku me|u najve}e klubove u zemqi”, istakao je za SBS na srpskom doju~era{wi trener Ju`nog Melburna, saop{tavaju}i da je ve} prihvatio ponudu gradskog rivala Avondejla da s wima nastavi trofejni niz Fudbaleri Ju`nog Melburna ispisali su jednu od najsjajnijih stranica istorije kluba, kada su pro{le subote u finalu Kupa Australije pobedili Viktori boqim izvo|ewem penala - 4:3. Posle 120 minuta igre bilo je nere{eno 1:1, s tim da je Ju`ni Melburn do izjedna~ewa i penal serije stigao tek golom tri minuta pre kraja me~a. Tako je ovaj klub koji se smatra za mezim~e gr~ke zajednice naro~ito u Viktoriji postao prvi osvaja~ pehara Kupa koji ne pripada elitnom dru{tvu iz A-lige. Nikada ranije nijednom poluprofesionalnom klubu iz NPL ranga tako ne{to nije po{lo za rukom. Na tom putu ekipu Ju`nog Melburna predvodila su dvojica Australijanaca srpskog porekla - trener Sini{a ôhaxi} i kapiten ekipe Marko Jankovi}, koji je poneo i priznawe za najboqeg fudbalera ovogodi{weg Kupa Australije. U ekskluzivnom razgovoru za SBS na srpskom Sini{a ôhaxi} je istakao da }e ovakav podvig u budu}nosti te{ko ponoviti bilo koji drugi klub iz NPL takmi~ewa, dodaju}i da je verna armija navija~a Helasa odavno zasluìla uspeh na nacionalnom nivou, koji je izostajao duè od ~etvrt veka. ôhaxi} je tako|e otkrio da se samo dan posle velike pobede rastao s Ju`nim Melburnom i da je ve} postigao dogovor s gradskim rivalom i aktuelnim {ampionom NPL Viktorije, Avondejlom. „Moji li~ni ciqevi i ambicije Ju`nog Melburna nisu se poklopili i zato smo se rastali. Odlazim ponosan jer sam ih doveo u poziciju da opet mogu da razmi{qaju o povratku me|u najve}e klubove u zemqi. Ali, svako }e posebno nastaviti da se bori za ostvarewe sopstvenih ciqeva”, rekao je ôhaxi}. SBS na srpskom

KAD SU GODINE SAMO BROJ:

Kip~oge u petoj deceniji ìvota postavio rekord Melburnskog maratona ûveni kenijski dugopruga{ na pragu svog 42. ro|endana ostvario ubedqivu pobedu, istr~av{i 42 kilometra i 195 metara u vremenu 2:09.10, {to je najrbrè vreme u istoriji staze u Melburnu. U ènskoj konkurenciji slavila Novozelan|anka Kamil Fren~. Kenijski atleti~ar Elijud Kip~oge pobednik je Melburnskog maratona, odrànog u u nedequ, 11. oktobra. Jedan od najboqih maratonaca svih vremena ostvario je vreme od dva sata, devet minuta i 10 sekundi, ~ime je postavio novi rekord staze u Melburnu. Iako }e po~etkom marta napuniti 42 godine, Kip~oge je s lako}om nadma{io sve konkurente i stigao do 17. mara-

Elijud Kip~oge je prvi pro{ao kroz ciq na stazi u Melburnu

tonske pobede u karijeri. Drugo mesto zauzeo je australijski atleti~ar Tomas do Kanto sa minut i 25 sekundi zaostatka za pobednikom, dok je tre}i bio tako|e doma}i takmi~ar Ris Edvards, koji je kroz ciq pro{ao ~ak pet minuta iza Kip~ogea. U `enskoj konkurenciji pobedu je odnela Novozelan|anka Kamil Fren~, koja je kroz ciq pro{la u vremenu od dva sata, 28 minuta i 25 sekundi. Druga je bila Australijanka [inejd Dajver, a tre}a Irkiwa Nikola [eridan. SBS na srpskom