Srpski glas 14. avgust

POLICIJSKI ^AS U VA[INGTONU: Donald Tramp proteruje besku}nike iz prestonice, spremna i ameri~ka vojska

”Kriminalci, ne morate da se iselite. Smesti}emo vas u zatvor gde vam je i mesto”, objavio je predsednik SAD

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp obe}ao je u nedequ da }e da iseli besku}nike iz prestonice i strpa kriminalce u zatvor, uprkos tvrdwama gradona~elnice Va{ingtona Mjuriel Bauzer da trenutno nema porasta kriminala. „Besku}nici moraju odmah da se isele. Da}emo vam mesta za boravak, ali daqe od prestonice. Kriminalci, ne morate da se iselite. Smesti}emo vas u zatvor gde vam je i mesto”, napisao je Tramp na dru{tvenim mre`ama.

Trampova objava ukqu~uje slike ulica u Va{ingtonu zatrpanih |ubretom i {atora koje su besku}nici postavili u gradskim parkovima. Po procenama nevladinih organizacija, u ameri~koj prestonici ima oko 4.000 besku}nika, od kojih oko 800 provodi no}i na ulici.

„U~ini}u na{u prestonicu sigurnijom i lep{om nego ikada ranije”, istakao je predsednik SAD.

Ameri~ka vojska se ve} priprema da aktivira Nacionalnu gardu u Va{ingtonu, ako to Tramp zatra`i, potvrdila su dva neimenovana zvani~nika za Rojters. Nije sasvim jasno {ta bi garda trebalo da radi, ali }e najverovatnije biti podr{ka lokalnoj i federalnoj policiji, rekli su sagovornici agencije.

Va{ington ima samoupravu od 1973, ali Kongres redovno preti da }e je oduzeti zbog kriminala i korupcije lokalnih vlasti.

Bauzer je u nedequ objavila policijski ~as za maloletnike u kvadrantu gde uglavnom `ivi crna~ko stanovni{tvo, kao i op{ti policijski ~as preko no}i.

Neposredni povod za Trampovu objavu je po svemu sude}i bio brutalan napad na jednog od biv{ih saradnika Odeqewa za efikasnost vlade (DOGE). Edvard Koristin je pru`io otpor kada je grupa maloletnika poku{ala da otme automobil u kojem se nalazio.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Vu~i} najavio izbore i putovawa u Kinu, Japan i SAD

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da }e septembar mesec biti veoma te`ak za wega i najavio je da }e, izme|u ostalog, putovati u Kinu, SAD i Japan. Istakao je da }emo izbore svakako imati pre zakonskog i ustavnog roka.

Na pitawe {ta o~ekuje od predstoje}eg sastanka predsednika Ruske Federacije i SAD Vladimira Putina i Donalda Trampa, Vu~i} je rekao da on „nije neki ekspert” kao i da nije siguran da }e ovaj sastanak doneti okon~awe sukoba. Ipak, naglasio je da je to veoma va`an susret. „@elim sre}u predsedniku Trampu i predsedniku Putinu. @elim im dobar susret, dobre rezultate i {to }e za na{u ekonomiju i sve druge da zna~i. Ja nemam zajedqivih komentara po tom pitawu. Mogao bih da se se}am kad su nam Amerikanci branili da razgovaramo sa Rusima i Rusima kad god su imali zajedqive komentare za na{e susrete sa Amerikancima, ali to govori dobro o politici koju smo vodili, a ja wima `elim da imaju dobar susret, rezultate i da nas sve obraduju time {to }emo da imamo mir”, kazao je Vu~i} gostuju}i na TV Pink.

Tako|e, izjavio je da }e saop{tewe evropskih lidera, u kojem isti~u da se po pitawu Ukrajine me|unarodno priznate granice ne mogu mewati silom, da im pro~ita svaki put kada budu ponudili da prizna tzv. Kosovo ili da ne{to potpi{e sa Pri{tinom.

On je ukazao da u saop{tewu lideri Velike Britanije, Francuske, Nema~ke, Italije, Poqske, Finske, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ka`u da granice ne mogu da se mewaju silom.

„Mo`e kada oni ho}e. Po wima je 27 zemaqa promenilo na{e granice, jer se wima htelo”, konstatovao je predsednik Srbije. TE[KA SITUACIJA U REPUBLICI SRPSKOJ Govore}i predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i politi~koj borbi u Republici Srpskoj, predsednik Srbije je naglasio da je situacija te{ka, ali da on ne mo`e da donosi planove u ime Srpske.

„Prosto Dodik je bio u pravu po pitawu imovine. Bori}emo se da sa~uvamo mir i stabilnost”, rekao je Vu~i}.

Predsednik RS Milorad Dodik danas je ponovio da se sve u Republici Srpskoj radi zarad otimawa imovine.

„Ne treba imati iluziju, [mit je tu da zavr{i pri~u oko imovine, da nam otme imovinu, da elimini{e Dodika da bi sproveo lak{e tu pri~u. Ja ga sad pozivam da do|e u RS da vidim kako }e se provesti”, poru~io je Dodik za RTRS.

USKORO VELIKI SKUP U NOVOM SADU

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} danas je najavio da }e slede}eg meseca biti odr`an veliki skup u Novom Sadu, jer, kako je naglasio, Novosa|ani, „ne}e da se sprovodi Gruhowi}eva ideologija”. Dodao je i da moramo da poku{amo da razgovaramo se svima, ali da je sa nekim qudima te{ko razgovarati.

„Moramo da poku{amo da razgovaramo sa svima, rekao je, ali te{ko je razgovarati sa nekim ko ide qudima na ku}nu adresu, budi ne~iju decu, a kada mu se isto desi vi~e ‚policija, policija’... Svejedno, mora}emo da se trudimo i da se borimo. Ima tu i dobrih qudi, nisu svi blokaderi batina{i, ima tu dobrih qudi sa kojima }emo morati da razgovaramo”, kazao je i dodao da vreme odgovornosti dolazi”, rekao je predsednik Srbije.

Istakao je da su skrnavili i ru{ili zastavu (u novosadskom nasequ Liman), dodaju}i da ih se danas niko ne pla{i, i da su ih ju~e obi~ni qudi oterali iz Petrovca.

„Sve je kretalo iz Novog Sada, ali kada sam rekao u Sremskoj Mitrovici da je wihova `eqa otcepqewe Vojvodine, prethodno {iroka autonomija, nisu verovali, a mi smo do{li danas od toga da nekim qudima smeta zastave wihove zemqe. Nisu mogli to da istrpe ni sat vremena, pa su se pojavili ponovo kre~ili i farbali, za wih je srpska trobojka poput crvene marame u koridi. Sad im je jasno da je strah pro{ao, da se qudi suprotstavqaju i da se qudi ne pla{e wihovih batina{a i la`nih veterana”, rekao je.

Dodao je i da }e uskoro objaviti podatke o finansirawu protesta.

„Na ra~un im le`e stotine hiqada evra, pojedini dobijaju po sto, dvesta evra, imaju veliku podr{ku, objavi}emo podatke o finansirawu blokadera i zborova”, rekao je Vu~i}.

CENE NI@E I ZA 15-20 ODSTO

Predsednik Srbije je najavio mere ograni~avawe mar`i i naglasio je da }e cene u Srbiji pasti od 15 do 20 posto, posebno u prehrambenom sektoru.

„Uzeli smo model Ma|arske, Rumunije, Severne Makedonija da vidimo kako da spustimo cene. Pogledajte kojim su se trikom slu`ili trgovci. Imam protiv da oni budu prebogati i da zara|uju previ{e, kao i na{e banke. Kod nas cena hrane i bezalkoholnih pi}a je na nivou 95 posto prose~nih cena EU. Ovde nije cena gas i struje kao i u EU, niti su nam plate na nivou evropskih. A znate li kolike su im mar`e. Od 35 do 42 posto. Kao nema~ki ‚Lidl’, pa su pove}ali mar`e sa 18 odsto, duplirali ih”, kazao je Vu~i}.

Vulkan Kqu~evskoj na Kam~atki proizveo je sna`an oblak pepela do visine od 11,5 kilometara, saop{tila je Glavna uprava ruskog Ministarstva za vanredne situacije za Kam~atski kraj.

Pepeo se {iri u severoisto~nom pravcu prema Kam~atskom moreuzu, gde se nalazi selo Ust-Kam~atsk.

Spasioci preporu~uju stanovnicima Ust-Kam~atska da ne napu{taju svoje domove i da ne izlaze napoqe osim ako to nije apsolutno neophodno, u slu~aju da pepeo padne na selo. Udisawe vulkanskog pepela

mo`e izazvati iritaciju sluzoko`e i pogor{awe hroni~nih respiratornih bolesti. Vlasti Ust-Kam~atska su organizovale punktove za distribuciju li~ne za{titne opreme. Kako je preciziralo Ministarstvo za vanredne situacije, vulkanu je dodeqen najvi{i „crveni” kod opasnosti za avijaciju. Kqu~evskoj, najvi{i aktivni vulkan u Evroaziji, visine 4.750 metara, nastavqa da pokazuje pove}anu aktivnost.

Sna`na erupcija je po~ela 31. jula nakon zemqotresa magnitude 8,8 stepeni, koji se dogodio na Kam~atki 30. jula.

NAJOPASNIJE ORU@JE JE ISTINA:

Jutjub ukinuo nalog novinarki koja je kritikovala Zelenskog

Pan~enko je dugo kritikovala Zelenskog zbog ra{irene korupcije u Ukrajini, kao i zbog wegovog suzbijawa slobode govora. Ona je tako|e osudila vojne akcije Kijeva u Donbasu od 2014. godine, a kasnije je optu`ila nekada{weg glumca da uvla~i naciju u „ve~ni rat”

Jutjub je uklonio nalog sa dva miliona pretplatnika Dijane Pan~enko, ukrajinske novinarke godine u egzilu i `estoke kriti~arke Vladimira Zelenskog, prenosi RT Interne{enel.

Kijev je 2023. godine uveo li~ne sankcije biv{oj TV voditeqki i pokrenuo krivi~ni postupak protiv we zbog wenog navodnog antiukrajinskog izve{tavawa.

Pan~enko je dugo kritikovala Zelenskog zbog ra{irene korupcije u Ukrajini, kao i zbog wegovog suzbijawa slobode govora. Ona je tako|e osudila vojne akcije Kijeva u Donbasu od 2014. godine, a kasnije je optu`ila biv{eg glumca da uvla~i naciju u „ve~ni rat”.

„Dijana Pan~enko je jedna od najpoznatijih `ena u Ukrajini, biv{a novinarka godine i protivnica izuzetno korumpiranog Zelenskog re`ima”, napisao je irski novinar [ej Bouz na nalogu na Iksu.

„Jutjub je upravo zabranio i obrisao joj nalog. Imala je 2 miliona pratilaca. Najopasnije oru`je je Istina”, napisao je irski novinar.

Jutjub nalog Dijane Pan~enko je obrisan, ali, kako navode, arhivirani snimak pokazuje da je najmawe 2,09 miliona qudi bilo pretpla}eno na wen kanal pro{log meseca.

U SRBIJI ZA PET GODINA IZGRA\EN 154.891 STAN:

Kako to uti~e na cene kvadrata

Posledwi podaci Republi~kog geodetskog zavoda za prvi kvartal 2025. pokazuju da je prose~na cena kvadrata 2021. bila 1.680 evra, dok je sada ~ak 830 evra ve}a i iznosi 2.513 evra

U Srbiji je u prethodnih pet godina izgra|en 154.891 stan, objavio je Republi~ki zavod za statistiku i naveo da je 2024. godine izgra|eno 5,4 stanova na 1.000 stanovnika, dok je prose~na povr{ina izgra|enog stana pro{le godine iznosila 75,9 kvadratnih metara.

Najvi{e stanova izgra|eno je 2023. godine – 35.652, zatim pro{le godine – 35.380. Kako se navodi, 2020. godine izgra|eno je 25.326 stanova, 2021. godine 28.874, a 2022. godine 26.659 stanova. Kada je re~ o gra|evinskim dozvolama, od 2020. do 2024. godine izdato je 143.799 dozvola. Posledwi podaci Republi~kog geodetskog zavoda (RGZ) za prvi kvartal 2025. pokazuju da je prose~na cena kvadrata 2021. bila 1.680 evra, dok je sada ~ak 830 evra ve}a i iznosi 2.513 evra. Zna~ajno je ve}a i cena u novogradwi, ali rast koji bele`i RGZ na osnovu zakqu~enih kupoprodajnih ugovora, sa 2.165 na 2.472 evra, nije toliko drasti~an kao kod starih stanova.

„Kragujev~ani nisu zainteresovani za

jer od toga ne mogu da pre`ive“

U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu bi}e zaposleno 800 radnika iz Nepala i Maroka, jer ih u Kragujevcu nema, prenela je Televizija Kragujevac, pozivaju}i se na izjavu gradskog ve}nika za privredu Radomira Eri}a.

Eri} je jo{ naveo da grad Kragujevac trenutno bele`i 9.000 nezaposlenih.

Za dugogodi{weg lidera Samostalnog sindikata grada Kragujevca i fabrike Zastava oru`je Jugoslava Risti}a dolazak radnika iz inostranstva u fabriku automobila nije iznena|ewe.

„Jasno je da }e do}i radnici sa strane, jer za te zarade koje su ne{to ve}e od 70.000 dinara o~igledno je da qudi u Kragujevcu nisu zainteresovani, jer od toga ne mogu da pre`ive. I zato se pose`e za dolaskom radnika iz Nepala i Maroka, zemaqa u kojima su qudi jako siroma{ni“, kazao je agenciji Beta Risti} koji je predsednik Udru`ewa „Nova svetlost“.

On je naveo da u Nepalu, koji ima 27 miliona stanovnika, vi{e od polovine qudi ima mawe od 1,25 dolara dnevno za potro{wu, dok Maroko sa 37 miliona sta-

novnika ima vi{e od tri puta mawi BDP od Srbije. Prose~na zarada u Srbiji je, kako je kazao Risti}, oko 108.000 dinara, a u Kragujevcu je za par hiqada dinara ni`a od toga. U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, objasnio je Risti}, radnik mo`e da zaradi i oko 90.000 dinara, ako su mu radne sve subote, ali to zna~i da radi vi{e od 40 ~asova u sedmici.

Risti} je naveo da je poznata pri~a da Fijat u Kragujevcu ne mo`e da obezbedi radnike i da je ve} dovodio radnike iz Italije koje je, me|utim, pla}ao neuporedivo vi{e nego radnike iz Srbi-

ZA IZRAEL I NOVINARI LEGITIMNA META

je, oko 100 evra dnevno. On smatra da bi, ako bi Fijat ovde platio radnika 1.000 evra mese~no, i te kako obezbedio radnike da dr`ava koja ima tre} inu udela u kompaniji to mo`e da reguli{e.

„Davno su na{i politi~ari proklamovali da broj na{ih qudi koji odlaze iz Srbije da rade na Zapadu treba da bude jednak broju onih koji dolaze iz inostranstva, te da je taj proces zapo~eo. Poruka je da Srbija mora da ostane zona jeftinog rada. To je politika multunacionalnih kompanija koju podr`ava na{a vlast“, tvrdi Risti}.

Ubijena cela ekipa Al Xazire, me|u wima i dobitnik Pulicera

Novinar Al Xazire kome je Izrael ranije pretio ubijen je zajedno sa ~etvoricom kolega u izraelskom vazdu{nom napadu. Izraelska vojska je saop{tila da je namerno ciqala i ubila Anasa el [arifa, tvrde}i da je on predvodio }eliju Hamasa i da je bio ume{an u raketne napade na Izrael. Napad osu|uju novinari i grupe za qudska prava.

El [arif (28) bio je sa jo{ ~etvoricom novinara Al Xazire i jednim asistentom u trenutku izraelskog napada. Ekipa Al Xazire poginula je u nedequ kada je pogo|en {ator u kome su se nalazili u blizini bolnice [ifa u isto~nom delu Gaze, saop{tili su zvani~nici Gaze i Al Xazira. Zvani~nik bolnice rekao je da su jo{ dve osobe poginule u napadu. [esti novinar, Muhamed el Haldi, lokalni frilenser, tako|e je poginuo u vazdu{nom napadu, saop{tili su lekari bolnice El [ifa. Nazivaju}i El [arifa „jednim od najhrabrijih novinara Gaze”, Al Xazira je izjavila da je napad bio „o~ajni~ki poku{aj da se u}utkaju glasovi u o~ekivawu okupacije Gaze”. Ostali poginuli novinari bili su Muhamed Krejkeh, Ibrahim Zaher i Muhamed Nufal, saop{tila je Al Xazira.

El [arif je ranije bio deo Rojtersovog tima koji je 2024. godine osvojio Pulicerovu nagradu u kategoriji fotografija za najnovije vesti za izve{tavawe o ratu izme|u Izraela i Hamasa. Izraelska vojska je u saop{tewu navela da je El [arif bio na ~elu }elije Hamasa i da je „odgovoran za napredovawe raketnih napada na izraelske civile i trupe IDF-a”, navode}i obave{tajne podatke i dokumenta prona|ena u Gazi kao dokaz.

AL XAZIRA OSUDILA UBISTVA, POJEDINA^NA REAKCIJA KOLEGA Projekat „Cena rata“ Instituta „Votson” za me|unarodne i

javne poslove, navodi da je rat koji se vodi u Gazi najsmrtonosniji sukob do sada za novinare. Kancelarija za medije vlade Gaze, kojom upravqa Hamas, saop{tila je da je 238 novinara ubijeno od po~etka rata 7. oktobra 2023. godine. S druge strane, Komitet za za{titu novinara saop{tio je da je najmawe 186 novinara ubijeno u sukobu u Gazi.

Grupa za slobodu {tampe i stru~wak Ujediwenih nacija ranije su upozorili da je `ivot El [arifa u opasnosti zbog wegovog izve{tavawa iz Gaze. PORUKA KOJU JE OSTAVIO EL [ARIF

Al Xazira je saop{tila da je El [arif ostavio poruku na dru{tvenim mre`ama za slu~aj wegove smrti.

„(...) Nikada nisam oklevao da prenesem istinu kakva jeste, bez izobli~ewa ili pogre{nog predstavqawa, nadaju}i se da }e Bog biti svedok onih koji su }utali”, stoji u El [arifovoj poruci.

Pro{log oktobra, izraelska vojska ozna~ila je El [arifa kao jednog od {est novinara iz Gaze za koje tvrdi da su ~lanovi Hamasa i Palestinskog islamskog xihada, pozivaju}i se na dokumenta za koja je navedeno da pokazuju spiskove qudi koji su zavr{ili kurseve obuke.

NADOLAZE]I VEK GERONTOKRATIJE:

Da li }e starewe dru{tva dovesti do mawe ratova?

Zbog depopulacije i starewa dru{tva, do 2050. godine radno sposobno stanovni{tvo u Evropi }e se smawiti za 17%, u Isto~noj Aziji pad }e biti 24%, u Japanu 28%, u Kini 23%, a u Rusiji 19%. Re~ je o globalnom trendu koji dramati~no transformi{e ne samo ekonomsku strukturu dru{tva, ve} mogu}e i svetsku geopolitiku. Naime, demografski starije zemqe su mawe ekonomski dinami~ne – i mawe sposobne da finansiraju i vode ratove.

Pi{e ugledni ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko”

Osim afri~kih i ju`noazijskih dr`ava, skoro sve druge zemqe sveta suo~avaju se sa demografskom revolucijom: dramati~nim, trajnim i verovatno nepovratnim starewem stanovni{tva. Kombinacija niskog nivoa fertiliteta i rastu}eg o~ekivanog trajawa `ivota dovela je do zna~ajnog pove}awa procenta qudi starijih od 65 godina i stalnog rasta prose~ne starosti ukupne populacije. Dok je 1950. tek 5% svetskog stanovni{tva imalo 65 ili vi{e godina, do 2021. taj broj se skoro udvostru~io. Prema proceni Ujediwenih nacija, do 2050. godine taj udeo }e se utrostru~iti, ~ak i da stope fertiliteta prestanu da opadaju – {to je malo verovatno.

PAD „RADNE KOHORTE“

Smawewe procenta stanovni{tva radnog doba (onih koji imaju vi{e od 15, odnosno 20 godina, i mawe od 64) u industrijalizavanim zemqama dramati~no transformi{e strukturu dru{tva u ekonomskom smislu. Ono {to je posebno zabriwavaju}e jeste {to je taj trend je globalan. Tako }e „demografska dividenda“, koja je podr`avala globalnu ekonomsku ekspanziju posledwih decenija, uskoro i na globalnom nivou imati suprotan efekat. Na primer, u periodu izme|u 2020. i 2050. godine radno sposobno stanovni{tvo u Evropi }e se smawiti za 17%, u Isto~noj Aziji pad }e biti 24%, u Japanu 28%, u Kini 23%, a u Rusiji 19%.

Starewe stanovni{tva ometa rast produktivnosti pove}avawem sredwe starosti radne snage. Naime, starija radna snaga je mawe produktivna. Qudi su obi~no najproduktivniji u 40-im godinama, kada imaju vi{e znawa, iskustva i resursa od mla|ih radnika, i vi{e energije i boqe zdravqe od starijih radnika. Qudi u ovoj starosnoj grupi su tako|e spremniji od starije populacije da steknu nove ve{tine i znawa i da se ukqu~e u visoko rizi~ne, ali i visoko nagra|uju}e poduhvate, kao i da se presele zbog mogu}nosti za posao.

JAVNI RASHODI

ZA STARIJE

Kako broj starijih osoba naglo raste, obaveze vlade da obezbede wihovu dobrobit, prvenstveno penzije i zdravstvenu za{titu,

naglo se pove}avaju. Javna potro{wa mnogih razvijenih zemaqa na penzije, zdravstvenu za{titu i dugoro~nu negu starijih osoba do 2050. bi mogla dosti}i ~etvrtinu BDP-a. Ovi trendovi ve} uti~u na zemqe Zapada sa dubokim mre`ama socijalne sigurnosti, ali i na istorijski mawe izda{ne „nedemokratske“ zemqe. Kina je, na primer, 2009. potro{ila 4,4% BDP-a na penzije i zdravstvenu za{titu, da bi se ovaj udeo u 2020. pove}ao na 8%, sa projekcijama rasta od preko 10% do 2030, te 20% do 2050. godine. Starewe stanovni{tva }e ometati ekonomsku ekspanziju i na strani potra`we. Sna`na doma}a potro{wa ~ini otprilike dve tre}ine ekonomske aktivnosti u ve}ini zemaqa sa

rezultati na tr`i{tu rada za qude starije od 50 godina, zahvaquju}i boqem zdravqu, mogli bi u periodu 2025-50. doprineti rastu globalnog BDP-a za oko 0,4 procentna poena godi{we. A ako vlade ne preduzmu ni{ta, globalni rast bi bio za oko 1,1 procentni poen sporiji nego u prepandemijskim godinama, pri ~emu su skoro tri ~etvrtine ovog usporavawa posledica demografskog faktora.

Pomenute studije ukazuju i da, uprkos svim izazovima, dru{tva koja stare i daqe imaju zna~ajan potencijal za privredni rast. Ono {to je neophodno jeste podr{ka „zdravom starewu“, podsticawe zapo{qavawa i mobilnosti radne snage u svim starosnim grupama, kao i promocija produktivnosti starijih radnika daqim

visokim prihodima. Problem za dr`ave koje stare je {to se procenat stanovni{tva koje najvi{e tro{i smawuje (qudi u ~etrdesetim godinama), dok se naglo pove}ava udeo stanovni{tva koje te`i da tro{i mawe (stariji od 65 godina). Slaba potro{wa usled posledica starewa dru{tva doprinela je, na primer, padu tr`i{ta nekretnina u Kini. Kohorta koja najverovatnije kupuje ku}e (qudi oko 30 godina starosti) od 2020. pala je za 30%, pa je kao rezultat toga opala i potra`wa.

EKONOMSKI

EFEKTI STAREWA

Kako dru{tva budu imala sve mawe radnika, preduzetnika i inovatora, suo~ava}e se sa sve ve}im brojem qudi zavisnih od nege i pomo}i. Me|utim, problemi koje ova dinamika pokre}e nisu nu`no ekvivalentni katastrofi. Depopulacija jeste te`ak novi ekonomski kontekst, ali zemqe jo{ uvek mogu prona}i na~ine da i pored toga napreduju. Vlade jednostavno moraju na}i na~ine da pripreme svoja dru{tva da se suo~e sa dru{tvenim i ekonomskim izazovima sveta koji stari i koji se smawuje.

Studije MMF-a i OECD-a bave se potencijalnim efektima starewa na ponudu radne snage i BDP (per capita). Pokazuje se da kako se pove}ava dugove~nost tako se produ`ava radni vek, {to mo`e ubla`iti, ali ne i potpuno nadoknaditi negativne efekte starewa na zaposlenost. Poboq{ani

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

nansijske imovine) i rentirawa stanova, a ne od prihoda od rada. Pored toga, po{to preferiraju nizak rast cena, qudi u poznim godinama su tako|e mawe direktno pogo|eni slabijim ekonomskim rastom i recesijom od onih koji se oslawaju na zaradu vezanu za posao kao glavni izvor prihoda.

Sna`an i rastu}i politi~ki uticaj starijih je posledica kako wihove brojnosti tako i okolnosti da }e verovatnije iza}i na birali{ta nego bilo koja druga starosna grupa, {to rezultira wihovom „super reprezentacijom“.

razvojem celo`ivotnog u~ewa (uz, na primer, mogu}e kori{}ewe iskustva i znawa starijih gra|ana kroz rad sa skra}enim radnim vremenom ili pak konsultantske i mentorske programe). U svakom slu~aju, reforme penzionog sistema, odnosno produ`avawe roka za odlazak u penziju i stimulisawe rada starijih osoba, inovacije u zdravstvu, pove}ana fleksibilnost tr`i{ta rada, bi}e neophodni. Tehnolo{ki napredak – robotika, ve{ta~ka inteligencija, sajber negovateqi sli~ni qudima i sajber „prijateqi“ – mogu dati doprinos po ovom pitawu, ~ije razmere trenutno ne mo`emo da procenimo. Ono {to se ~esto ispravno potencira jeste da bi {iroko implementirawe ve{ta~ke inteligencije moglo zna~ajno ubla`iti negativne ekonomske trendove povezane sa starewem. U tom smislu, japanska tzv. „izgubqena decenija“ je indikativan slu~aj. POLITI^KE PREFERENCIJE STARIJIH

Negativni ekonomski efekti starewa su direktno povezani i sa politi~kim preferencijama starijih bira~a, razli~itim u odnosu na ostatak elektorata. Naime, stariji qudi daju prioritet penzijama, socijalnoj za{titi i (delimi~no) zdravstvenoj za{titi. Dodatno, oni favorizuju ni`u inflaciju, ~ak i po cenu ve}e nezaposlenosti, jer prihode ostvaruju od {tedwe (ili od druge fi-

Posledi~no, starewe stanovni{tva prakti~no „prisiqava“ vladu da tro{i vi{e na politike sa niskim (ili ~ak negativnim) implikacijama na rast, i smawuje rashode za politike kao {to su ulagawa u socijalne programe, obrazovawe i porodi~ne politike, za koje se pokazalo da su va`ne za pove}awe BDP-a. Prioritizacija niske inflacije ide na ra~un obuzdavawa nezaposlenosti, sa {tetnim posledicama po agregatnu tra`wu u ekonomiji. Preterana usredsre|enost na minimalan rast cena (uglavnom do 2% godi{we) dobrim delom je posledica starewa bira~kog tela, koje `eli da za{titi stvarnu vrednost svojih penzija. Mnoge vlade su otud delegirale monetarnu politiku nezavisnim centralnim bankama, u ne maloj meri upravo zbog starewa bira~kih tela. VEROVATNO]A RATA

Starewe stanovni{tva usporava ekonomski rast i zahteva ve}u javnu potro{wu za starije gra|ane. Me|utim, budu}i da je tendencija ka vo|ewu ratova ja~a u zemqama sa mla|om populacijom, {to je povezano s mladala~kim buntovni{tvom i velikim o~ekivawima, starewe zna~ajno smawuje verovatno}u da do|e do rata izme|u dr`ava. Tako bi se 21. stole}e, pored toga {to }e biti „doba depopulacije“, moglo ispostaviti i kao mirnije.

S obzirom na veliki broj ratova u Africi, Evropi i na Bliskom istoku tokom prve ~etvrtine 21. veka, to izgleda optimisti~na pretpostavka. Naime, nakon {to je ukupan broj sukoba {irom sveta opao izme|u 1990. i 2007, po~eo je da raste nakon 2010. godine. Tako je u 2022. godini broj gra|anskih i me|udr`avnih ratova, kao i intenzitet i du`ina trajawa sukoba, na najvi{em nivou od sredine 1980-ih, kada je bilo 55 aktivnih sukoba prose~nog trajawa od 8 do 11 godina, {to je opet zna~ajno pove}awe u odnosu na deceniju ranije, kada su postojala 33 aktivna sukoba u prose~nom trajawu od sedam godina.

Me|utim, ono {to je izvesno, jeste da }e politi~ke garniture na vlasti, u `eqi za reizborom, a imaju}i u vidu brojnost i politi~ku te`inu onih u poznom `ivotnom dobu, biti primorane da se brinu o svom sve starijem stanovni{tvu. Kako lideri i gra|ani stare, glasa~i postaju skloniji politikama koje preferiraju mirne solucije problema. Posledi~no, dru{tva }e biti mawe sposobna i spremna za vo|ewe ratova. Nadolaze}a depopulacija i starewe stanovni{tva mogli bi da fundamentalno promene geopolitiku, i to naboqe. Ovo izgleda kontraintuitivno, budu}i da se broj vojnih sukoba skoro udvostru~io u deceniji izme|u 2012. i 2022. Me|utim, me|udr`avno nasiqe je uglavnom ograni~eno na demografski mlade zemqe. Naime, svake godine od 2012. do 2023, u dr`avama koje su otpo~ele rat prose~an procenat qudi starosti 65 i vi{e godina iznosio je 5%, {to je otprilike polovina globalnog proseka u 2024. (Statistika bi izgledala jo{ uverqivije kada ne bi bilo Rusije me|u pomenutim zemqama). Dakle, demografski starije dr`ave ve} pokazuju smawenu sklonost ka u~e{}u u ratnim sukobima. Ono {to izgleda kao univerzalni ratni trend, u stvarnosti je prete`no pokretan agresivno{}u demografski mladih dr`ava. Ovo bi moglo da pomogne u obja{wewu velike rasprostrawenosti rata i sukoba {irom afri~kog kontinenta, koji ima neke od najmla|ih populacija na svetu. Glavni faktor kojim starewe stanovni{tva smawuje potencijalno dostupne resurse za rat jeste – usporavawe ekonomskog rasta. Smawewem broja radnika, usporavawem produktivnosti i smawewem doma}e potro{we, starewe ~ini zemqe mawe ekonomski dinami~nim i mawe sposobnim da finansira ratove. Usporavawe ekonomskog rasta u starijim zemqama verovatno }e smawivati mogu}nost za eskalaciju sporova oko sve oskudnijih resursa. Broj militarizovanih sporova koje su dr`ave pokrenule, istorijski posmatrano, ubrzano je rastao u odnosu na dinamiku BDP-a po glavi stanovnika. Naime, kako se ekonomska mo} zemqe pove}ava, relativni tro{kovi postizawa wenih me|unarodnih ciqeva se smawuju. Shodno tome, kako privredna snaga dr`ave raste, ona mo`e biti spremnija da i vo|ewem rata postigne odre|ene ciqeve. Pove}ani rast te`i da dr`avnu agresiju u~ini verovatnijom, dok }e ni`i rast izazvan starewem te`iti da takvu agresiju u~ini mawe verovatnom.

DIPLOMATIJA CRVENOG DUGMETA

Svi sastanci Putina i ameri~kih predsednika

Ruski predsednik Vladimir Putin “ispratio“ je nekoliko ameri~kih kolega, od Bila Klintona do Xozefa Bajdena. Sastao se sa petoricom, a ton je, kako je vreme prolazilo, bio sve mawe prijateqski. Od Klintona i Bu{ovog “ose}aja“ za Putinovu du{u, zatim poku{aja reseta (i velikog gafa) u vreme Obame, preko optu`bi za rusko izborno me{awe u korist Trampa, do kona~nog prekida sa Bajdenom – da li }e susret najavqen za 15. avgust na Aqasci nastaviti ili prekinuti negativan trend?

PUTIN I BAJDEN –

POSLEDWI POKU[AJ

Posledwi susret ruskog i ameri~kog predsednika bio je nekoliko meseci pre ruskog napada na Ukrajinu - Putin i Xozef Bajden sastali su se samo jednom kao predsednici – u @enevi, juna 2021. godine.

Razgovarali su tri sata, ali iz sastanka nije proistekao nikakav proboj.

ve{tajce, ali re}i }u vam da je predsednik Putin danas bio izuzetno sna`an i ubedqiv u odbacivawu optu`bi… Rekao je da to nije Rusija. Ja }u re}i ovo: ne vidim razlog za{to bi to bila”, rekao je Tramp.

PUTIN, OBAMA I ^UVENI GAF –RESET I(LI) PREOPTERE]EWE

Predsednik SAD Barak Obama sastao se sa Putinom devet puta, a sa Dmitrijem Medvedevim, koji je bio predsednik od 2008. do 2012, jo{ 12 puta. Putin je postao premijer, {to mu je omogu}ilo da resetuje ograni~ewe predsedni~kih mandata i ponovo se kandiduje 2012. godine. Obama je dva puta putovao u Rusiju — jednom da se sastane sa Medvedevim 2009. i ponovo 2013. na samitu G-20.

I Medvedev i Putin su putovali u SAD. Pod Medvedevim, Moskva i Va{ington govorili su o „resetovawu” odnosa posle Hladnog rata i radili na sporazumima o kontroli naoru`awa.

Razmenili su izraze uzajamnog po{tovawa, ali su ~vrsto ponovili svoje dijametralno suprotne stavove o kqu~nim pitawima, pre svega o Ukrajini, prema kojoj je Rusija ve} raspore|ivala trupe.

Ponovo su razgovarali na video-konferenciji u decembru 2021. godine, kada su tenzije oko Ukrajine rasle.

Bajden je zapretio sankcijama ako Rusija izvr{i invaziju, a Putin je zahtevao garancije da Kijev ne}e u}i u NATO – {to su Va{ington i wegovi saveznici odbacili kao neprihvatqivo.

Jo{ jedan telefonski razgovor odr`an je u februaru 2022. godine, mawe od dve nedeqe pre ruskog napada.

Zatim su kontakti na visokom nivou potpuno obustavqeni, bez ijednog javno obavqenog razgovora izme|u Putina i Bajdena od po~etka rata.

PUTIN I TRAMP U PETAK NA AQASCI

Predsednik Rusije Vladimir Putin i wegov ameri~ki kolega Donald Tramp sasta}e se u petak 15. avgusta, u ameri~koj saveznoj dr`avi Aqasci, potvrdili su Va{ington i Moskva.

Putin se sa Donaldom Trampom sastao {est puta tokom prvog mandata aktuelnog predsednika – na marginama samita G-20 i APEK-a (Azijsko-pacifi~ka ekonomska saradwa) – ali najpoznatiji susret bio je u Helsinkiju u julu 2018. godine.

Tada je Tramp, stoje}i pored Putina, izgledao kao da prihvata wegovo insistirawe na tome da Moskva nije intervenisala u predsedni~ke izbore u SAD 2016. godine, otvoreno dovode}i u pitawe ocenu sopstvenih obave{tajnih slu`bi.

„Imam veliko poverewe u svoje oba-

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

Obama je otkazao posetu Moskvi 2013. godine nakon {to je Rusija odobrila azil Edvardu Snoudenu, uzbuwiva~u i biv{em saradniku ameri~ke Nacionalne bezbednosne agencije.

^uveni diplomatski gaf dr`avne sekretarke Hilari Klinton dogodio se kada je uru~ila veliko crveno dugme sa engleskim natpisom „reset” ruskom kolegi Sergeju Lavrovu 2009. godine. Problem je bio u tome {to je, verovatno gre{kom, na ruskom jeziku stajala re~ „preoptere}ewe” („peregruzka”), umesto re~i „resetovawe” („perezagruzka”).

Nakon {to se Putin vratio na vlast 2012. godine, tenzije izme|u dve zemqe su porasle.

Kremq je optu`ivao Zapad za me{awe u unutra{we stvari Rusije, tvrde}i da podsti~e antivladine proteste u vreme kada se Putin ponovo kandidovao.

Godine 2014. Kremq je anektirao Krim i podr`ao proruske snage u isto~noj Ukrajini.Amerika i weni saveznici odgovorili su o{trim sankcijama.

Odnosi su pali na najni`i nivo od Hladnog rata. Ruska pomo} Ba{aru el Asadu u Siriji 2015. godine dodatno je zakomplikovala odnose.

Putin i Obama posledwi put su se sastali u Kini, septembra 2016. godine, na marginama samita G-20, razgovaraju}i o Ukrajini i Siriji.

PUTIN I XORX BU[ MLA\I –DU[A U O^IMA

Putin i Xorx Bu{ mla|i sastali su se 28 puta tokom dva Bu{ova mandata. Bili su doma}ini jedan drugom na

razgovorima i neformalnim susretima u Rusiji i SAD, redovno se vi|ali na marginama me|unarodnih samita i foruma, i hvalili poboq{awe odnosa nekada{wih rivala.

Nakon prvog susreta sa Putinom 2001. godine, Bu{ je izjavio da je „pogledao ~oveka u o~i”, prepoznao ga kao „vrlo otvorenog i pouzdanog”, dobiv{i „ose}aj za wegovu du{u”. Godine 2002. potpisali su Sporazum o smawewu strate{kog ofanzivnog naoru`awa (SORT) – sporazum kojim je znatno umawen broj strate{kih nuklearnih bojevih glava obe zemqe. Putin je bio prvi svetski lider koji je pozvao Bu{a nakon teroristi~kog napada 11. septembra, izrazio sau~e{}e i podr{ku, i pozdravio razme{tawe ameri~ke vojske na teritoriji saveznika Moskve u Centralnoj Aziji radi operacija u Avganistanu.

Bu{a je nazvao „pristojnim ~ovekom i dobrim prijateqem”, dodaju}i da su dobri odnosi sa wim pomogli u pronala`ewu izlaza iz „najakutnijih i konfliktnih situacija”.

PUTIN I KLINTON – PRVI SUSRET

SA [EFOM BELE KU]E

Prvi ameri~ki predsednik sa kojim se Putin sastao bio je Bil Klinton. Samit je odr`an u Kremqu, juna 2000. godine, nekoliko meseci po{to je Putin postao predsednik Rusije.

Razgovarali su o kontroli naoru`awa, ne{irewu nuklearnih tehnologija, borbi protiv terorizma i ja~awu ekonomske saradwe. Potpisali su dokumente o bezbednosnoj saradwi i strate{koj stabilnosti.

Iste godine, dvojica lidera razgovarala su i na samitima G-8 na Okinavi i Ujediwenih nacija u Wujorku.

Ti susreti, iako nisu doneli dramati~ne proboje, predstavqali su poku{aj da se uo~i kraja Klintonovog mandata i na po~etku Putinovog defini{e novi ton u ameri~ko-ruskim odnosima.

Nagasaki – mit o bombi koja je okon~ala rat

Bacawe atomske bombe na Nagasaki decenijama se smatralo doga|ajem koji je okon~ao Drugi svetski rat. Kada je nastao taj mit i za{to su ga bili prihvatili i Japanci?

Smrt je ~esto surova i brutalna. Ali mo`e da bude i cini~na. U japanskom primorskom gradu Nagasakiju, 9. avgusta 1945. `ivot je izgubilo desetine hiqada qudi. Neki su isparili ili izgoreli za nekoliko sekundi, neki su bili probodeni staklenim krhotinama, dok su druge zatrpali delovi zgrada. Mnogi su bili izlo`eni radijaciji i umirali sporo – ponekad posle decenija patwe.

Ta druga atomska bomba, koja je ba~ena tri dana posle bacawa bombe na Hiro{imu, zapravo nije bila namewena Nagasakiju – a jo{ mawe da eksplodira ta~no iznad jedne crkve.

LEPO VREME JE BILO UBITA^NO ZA NAGASAKI

Ameri~ka vojska je prvobitno odabrala kao metu grad Kokuru gde se nalazio centar japanske vojne industrije, ali je on tog dana bio prekriven gustim oblacima. Posada ameri~kog bombardera poku{avala je tri puta da izvr{i napad, pre nego {to je kona~no bacila bombu. Sa skoro praznim rezervoarom, odleteli su ka najbli`oj ameri~koj bazi.

„Sve {to smo hteli bilo je da se re{imo te stvari”, rekao je Vilijam Barni (1923–2016) jedan od ~lanova posade, kada je ve} imao vi{e od devedeset godina.

Ta „stvar” odnela je `ivote 70.000 qudi koji je imao nesre}u da tog 9. avgusta bude vedro.

Barni je jedan od brojnih svedoka, vojnika i istori~ara koje je nagra|ivani reporter Klaus [erer intervjuisao za svoju kwigu „Nagasaki – mit o presudnoj bombi” (2015).

Najpotresniji su delovi u kojima pre`iveli govore o danu koji im je zauvek promenio `ivot. ^ijeko Rju, kroz suze opisuje kako je prepoznala telo svoje majke, pretvoreno u pepeo, samo po skoro istopqenoj {nali od korwa~evine.

„Dodirnula sam joj stopalo”, rekla je. „Ali ono se odmah raspalo, kao suv pesak.”

DEKONSTRUKCIJA MITA O PRESUDNOJ BOMBI

Dati glas pre`ivelim `rtvama, vratiti im dostojanstvo – jedna je od kqu~nih tema u briqantnoj kwizi [erera.

Ali jo{ va`nija je dekonstrukcija jednog mita: da su obe atomske bombe bile neophodne da bi se okon~ao Drugi svetski rat.

Klaus [erer, koji je kao dopisnik godinama `iveo u Japanu i SAD, osporava tu tvrdwu – i pokazuje da je ona zapravo dobila tu svoju „mo} definicije” tek godinu dana nakon zavr{etka rata.

U ameri~kim arhivama je otkrio dve filmske nedeqne hronike „Junajtid wuza” – jednu iz 1945. o kraju rata, i drugu iz 1946. povodom godi{wice – koje to nedvosmisleno potvr|uju.

U izve{taju iz 1945. navodi se da je Japan ve} pre razarawa Hiro{ime i Nagasakija bio demoralisan i vojno pora`en. Konvencionalne bombe ve} su sravnile sa zemqom 66 gradova. Prikazuju se potpuno uni{teni gradovi, olupine brodova, industrijske ru{evine.

„Na kraju tog izve{taja”, pi{e [erer, „autori sebi dopu{taju zapawuju}u re~enicu: ‘Scene poput ovih ne ostavqaju sumwu da je Japan bio potpuno pora`en i pre atomske bombe.’”

SAD ponudile nagradu od 50 miliona dolara za hap{ewe Nikolasa Madura

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su ponudile nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hap{ewa predsednika Venecuele Nikolasa Madura, izjavila je ameri~ka dr`avna tu`iteqka Pam Bondi. Na video-snimku objavqenom na dru{tvenim mre`ama, Bondi je optu`ila Madura za saradwu sa kriminalnim grupama poput „Tren de Aragua” i kartela „Sinaloa”. Vi{e od decenije, Maduro je vo|a Kartela de los Soles, koji je odgovoran za trgovinu drogom ka Sjediwenim Dr`avama, navodi se u saop{tewu. Dana 25. jula 2025. godine, Ministarstvo finansija SAD stavilo je na listu posebno obele`enih globalnih terorista (SDGT) Kartel de los Soles. Od 2020. godine, Maduro gu{i demokratiju i uzurpira vlast u Venecueli, tvrdi Stejt department. Maduro je proglasio pobedu na predsedni~kim izborima u Venecueli 28. jula 2024. godine, ali su Sjediwene Dr`ave odbile da ga priznaju kao pobednika izbora i ne priznaju ga kao predsednika Venecuele.

GAZA, GLAD I NAJAVA JO[ VE]IH SUKOBA

Izrael ho}e potpunu kontrolu

Izraelski bezbednosni kabinet je odobrio plan za zauzimawe grada Gaze, {ire}i vojne operacije u palestinskoj enklavi. Zbog ove odluke sazvana je hitna sednica Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Dragoslav Ra{eta iz organizacije Novi tre}i put ka`e da najnoviji plan izraelskog kabineta ne doprinosi re{avawu sukoba i da je imix Izraela u me|unarodnoj javnosti uru{en. Netawahu ne mo`e da podr`i mirovne pregovore jer na taj na~in mo`e da izgubi podr{ku koalicionih partnera iz redova ekstremne desnice.

Ciq Izraela pri potencijalnom zauzimawu grada Gaze navodno je razoru`awe Hamasa, povratak svih talaca i bezbednosna kontrola palestinske enklave. Dok se plan razvija, Palestinci, gladni i bez lekova, ~ekaju na humanitarnu pomo}, a grupa zemaqa koju predvodi Francuska najavila je priznawe Palestine u septembru, na godi{wem zasedawu Generalne skup{tine Ujediwenih nacija.

Dragoslav Ra{eta iz organizacije Novi tre}i put ka`e da mu nije jasno kako najnovija strategija izraelskog kabineta doprinosi re{avawu sukoba i osloba|awu talaca koji su jo{ u zato~eni{tvu Hamasa.

„Arapske dr`ave insistiraju na palestinskoj samoupravi u Gazi, {to premijer Izraela Bewamin Netawahu kategori~ki odbija. Uzgred, Netawahu gubi podr{ku dve veoma bitne politi~ke partije, koalicionih partnera, i zbog toga ekstremna desnica u vladi ima sve ve}i uticaj na wega. Predvi|a se da bi ta dva partnera napustila vladu ako bi se Netawahu opredelio za

bilo koju vrstu mira sa Hamasom”, isti~e Ra{eta.

Smatra da je jedini na~in spre~avawa najnovijeg ratnog plana Izraela obnova pregovora uz posrednike, sa akcentom na drugu fazu prekida vatre.

„To zna~i pu{tawe izraelskih talaca iz zato~eni{tva, ali i osloba|awe palestinskih zatvorenika, kao i ve}i dotok humanitarne pomo}i ka ugro`enim Palestincima u enklavi. Ipak, deluje mi da sada ni Hamas nije zainteresovan za razgovore, jer ni u me|unarodnoj zajednici ne postoji dovoqan pritisak na obe strane da se do|e do kompromisa”, navodi sagovornik.

UTICAJ TRAMPA NA REGION

BLISKOG ISTOKA

Ra{eta ukazuje na to da je region Bliskog istoka, posebno Izrael, krucijalna tema za ameri~kog predsednika Donalda Trampa, i pored drugih sukoba u svetu. „Tramp pomno prati ovaj region i percipira budu}e palestinsko-izraelske odnose, naro~ito posle eskalacije sukoba Izraela sa Iranom, u koje su se na strani

Predsednik Azerbejxana

Ilham Alijev i premijer Jermenije Nikol Pa{iwan potpisali su u petak u Beloj ku}i, zajedno s predsednikom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donaldom Trampom, zajedni~ku deklaraciju koja se odnosi na mirovno re{avawe sukoba Bakua i Jerevana oko oblasti Nagorno-Karabah.

Dogovor predvi|a produ`ewe saradwe izme|u SAD i Jermenije u pogledu tranzitnog koridora sa Azerbejxanom na period od 99 godina, a prilikom potpisivawa Tramp je izjavio da Jermenija i

Azerbejxan mogu da ra~unaju na wegovu intervenciju ako jedna od strana prekr{i ovaj sporazum.

„Jermenija i Azerbejxan su posve}eni trajnom okon~awu svih neprijateqstava, otvarawu trgovine, putovawa i diplomatskih odnosa”, rekao je Tramp na ceremoniji potpisivawa izme|u Bakua i Jerevana u Beloj ku}i, preneo je Rojters. Tramp je najavio i zna~ajne investicije ameri~kih kompanija u razvoj infrastrukture u Jermeniji i Azerbejxanu.

„O~ekujemo veliki razvoj infrastrukture uz u~e{}e ameri~kih firmi. One su veoma za-

Netawahua ukqu~ile i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Tramp bi voleo da bude uspe{an mirotvorac i na ovom poqu. Mislim da SAD ovde imaju ve}i uticaj nego na eventualno re{ewe rata u Ukrajini”, nagla{ava Ra{eta. Napomiwe da Palestina ima odre|enu podr{ku u me|unarodnoj zajednici koja izlazi iz okvira podr{ke koju je do sada pru`ao, uglavnom, arapski svet. „Najve}i izuzetak u tom smislu je Francuska, koja bi bila prva G7 dr`ava koja je priznala Palestinu. Pozitivne signale daje i Ujediweno Kraqevstvo, {to bi omogu}ilo druga~iji odnos prema pitawu Palestine u Savetu bezbednosti UN. Me|utim, ideja o dve dr`ave ima svoje protivnike i u Parizu, i u Londonu, pa mo`e imati i negativne efekte po Emanuela Makrona i britansku vladu”, obja{wava Ra{eta. Zakqu~uje da je Netawahuov rok do 7. oktobra – dve godine od obnove sukoba Hamasa i Izraelskih odbrambenih snaga – dovoqan da Palestinci napuste grad Gazu, dovoqan da u me|uvremenu do|e do pregovora.

interesovane za tr`i{ta ove dve zemqe i spremne su da ulo`e velike, zaista velike investicije, koje }e doneti ekonomsku korist svim trima dr`avama”, rekao je predsednik SAD. Tramp je najavio i pro{irewe saradwe u oblastima energetike, trgovine i ve{ta~ke inteligencije.

„SAD potpisuju bilateralne sporazume sa obe zemqe o unapre|ewu saradwe u trgovini, energetici i tehnologiji, ukqu~uju}i ve{ta~ku inteligenciju”, rekao je ameri~ki predsednik tokom ceremonije potpisivawa mirovnog sporazuma.

Istovremeno, Tramp je izjavio i da se ukidaju postoje}a ograni~ewa u oblasti odbrambene saradwe izme|u SAD i Azerbejxana, ocewuju}i taj potez kao zna~ajan.

Azerbejxan i Jermenija su dva puta ratovali zbog sporne oblasti Nagorno-Karabah, koju je Azerbejxan ponovo zauzeo od jermenskih snaga u brzoj ofanzivi 2023. godine, {to je izazvalo egzodus vi{e od 100.000 tamo{wih Jermena.

Dodik otkrio {ta o~ekuje na referendumu i koji je [mitov ciq

uuu Mi smo u zavr{nici na{e politi~ke borbe, ili }e se RS dovoqno distancirati od Sarajeva u tra`ewu dejtonskog prava ili RS ne}e biti, poru~io je predsednik Republike Srpske za RTRS

IZA PRESUDE PROTIV MENE STOJE BRITANCI

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je danas da iza presude Suda BiH protiv wega stoji Velika Britanija, koja `eli da ga ukloni sa politi~ke scene kako bi na prostor Bosne i Hercegovine mogla da prebacila migrante iz te zemqe.

„Videli ste ko je prvi reagovao posle ove pravosna`ne presude suda BiH, britanski ambasador u BiH Xulijan Rajli“, rekao je Dodik, gostuju}i u jutarwem programu Radio-televizije RS (RTRS). Dodao je da je o deportovawu migranata iz Velike Britanije u BiH prilikom svoje posete Sarajevu govorio i ministar spoqnih poslova te zemqe Dejvid Lemi.

Naveo je da nisu mogli da ga krivi~no gone za bilo {ta, pa su na{li na~in da ga presude, jer „ne po{tuje visokog predstavnika u BiH Kristijana [mita“. „Onda su na{li servilne muslimane da, po odluci [vabe, fa{iste, procesuiraju Milorada Dodika, kao {to su usta{e tokom Drugog svetskog rata kupili moju porodicu i streqali“, kazao je Dodik.

Ocenio je da Velika Britanija stoji i iza udara na predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a. „U trenucima kada imate kompaktnu, sna`nu Srbiju predvo|enu Vu~i}em, vi imate destabilizaciju Srbije. Sad se uvalo taj crv podela u samoj Srbiji, da bi bila slabija i to mogu da smisle samo ovi smrdqivi Britanci“.

Tokom emisije Dodik je izneo niz optu`bi na ra~un visokog predstavnika Kristijana [mita, zapretv{i mu – „Neka do|e u RS, da vidi kako }e se provesti“.

Te{ko je napao i opozicione stranke u RS, nazvav{i ih izdajni~kim i servilnim prema politi~kom Sarajevu.

Glavnog tu`ioca BiH Milanka Kajgani}a nazvao je „na{im srpskim gadom“, od koga je, kako je kazao, po~eo sudski proces protiv wega, jer je „zbog svog komoditeta nije spre~io radwe koje su skovali muslimani i biv{i ameri~ki ambasador u BiH Majkl Marfi“.

Izneo je i optu`be protiv Sudije Sene Uzunovi}, koja je donela prvostepenu presudu u wegovom slu~aju.

„Onda se optu`nica {aqe sudiji koja je muslimanka, koja je bila na listi za Evropski sud, kad sam ja bio ~lan Predsedni{tva BiH. Ali, po{to se pokazala kao navija~ki nastrojena za muslimane, onda ja nisam dozvolio da ona bude na listi za Evropski sud. I onda ona mene do~ekuje u tom Sudu“, naveo je Dodik.

Daqe je naveo da se na svim va`nim svetskim adresama „vi{e zna RS nego za BiH“, precizirav{i da se o aktuelnoj situaciji u RS i BiH „zna u svim velikim svetskim centrima – od Moskve, Pekinga, do Va{ingtona, te da je RS zna~ajno anga`ovala pristup novoj ameri~koj administarciji“.

„Republika Srpska nikada nikada vi{e ne}e imati priliku da bude predmet, ~ak i perifernog pomiwawa na forumimama kakav je ovaj koji }e se odr`ati izme|u predsednika Rusije Vladimira Putima i predsednika SAD Donalda Trampa“, rekao je Dodik. Optu`io je Evropsku uniju (EU) da „bezo~no la`e“ u vezi sa situacijom u BiH. „Sad wihovi zvani~nici u BiH govore da je u redu to {to radi Kristijan [mit. Mi vidimo {ta se de{ava oko Ukrajine, da je tamo potro{en ogroman novac. Vidimo potpunu militarizaciju Nema~ke“, ocenio je Dodik.

Ovde je svakodnevica puna podvala, uz nastojawa da se Republika Srpska smawi i da se ukine kao neko zlo koje je nastalo ne`eqeno. To rade uvek isti qudi, Bo{waci, bez obzira na politi~ku opciju oni su veoma homogeni da nanesu {to ve}e probleme. Ovde je obra~un muslimana sa nama hri{}anima, poru~io je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik za RTRS.

Dodik je istakao da su ranije visoki predstavnici van Ustava smewivali politi~are, a da se sada sve prebacuje na redovne sudove.

„Mi smo u zavr{nici na{e politi~ke borbe, ili }e se RS dovoqno distancirati od Sarajeva u tra`ewu dejtonskog prava ili RS ne}e biti. Dolazite u situaciju da aktom ni`eg organa, ru{ite Ustav”, rekao je Dodik i dodao da „sve ~ine da obezglave Bawaluku”.

On je naveo da se sada dolazi u situaciju da Federacija putem izmi{qenih odluka, promovi{e se proces u kome jedna strana elimini{e druga putem kvazi-sudskog procesa.

„U RS postoji visoka voqa za odbranu RS. Ovde se radi o udaru muslimana na hri{}ane. Ne `elim nikoga da vre|am”, istakao je Dodik.

Dodao je i da su (Srbi) sada wima istorijska pretwa.

„^iwenica je da su dana{wi Bo{waci po izgledu, govoru, po mnogim prezimenima vuku poreklo od strane hri{}ana koji su primili islam. Ostala je neka vrsta trauma u nastojawu da se stvori neka vrsta nacije i to traje vekovima”, istakao je Dodik.

On je rekao da je „Sarajevo patolo{ki neprijateq Srba”.

„RS se pokazala da je samoodr`iva”, naveo je Dodik.

Komentari{u}i sve mawu ulogu EU, predsednik Srpske je ukazao na to da EU, „definitivno, u smislu vrednosti ,ne postoji i da sve vi{e uvode granice”.

„EU se hvalila pri~om bez granica, hvalila se qudskim pravima, koja qudska prava”, isti~e Dodik.

On navodi da „posmatra kako je u Sarajevu, sada najve}i problem Orban”.

„RS ne mo`e da ima vi{e prijateqa. Pokazali smo sposobnost da nas ne zanima evropska kancelarija u Sarajevu. Nema ovaj na{ narod ni{ta od

RASPRODAJA JE U TOKU!

Veliki izbor vrhunskih jorgana i stolwaka znatno sni`en.

PO@URITE,

OGRANI^ENE ZALIHE!

JORGANI OD 199 $ JASTUCI OD 99 $

*Kupci u prodavnici dobijaju BESPLATNO 2 jastuka (preporu~ena maloprodajna cena $ 45) *T&C

evropske perspektive, sve su pare potro{ili na Ukrajinu.

Ona (EU) je u nizbrdici, propasti koja }e se zavr{iti u nekom ambisu. Oni se sile na nama, a vi{e se pona{aju podani~ki nego mi”, naveo je Dodik. Odgovaraju}i na pitawe da li su konsultacije u SB UN koje su sazvane na zahtev Rusije, uvod u ne{to ve}e {to bi, Dodik je rekao:

„Ne treba imati iluziju, [mit je tu da zavr{i pri~u oko imovine, da nam otme imovinu, da elimini{e Dodika da bi sproveo lak{e tu pri~u. Ja ga sad pozivam da do|e u RS da vidim kako }e se provesti. Mo`e Nema~ka da stoji iza wega, ali mi ne stojimo”, istakao je predsednik Srpske. Dodik se pita kako je „mogu}e da CIK ru{i Ustav”, i dodaje da }e o tome „pitati narod na referendumu”

„Imate mogu}nost da odgovorite „da” ili „ne”, i ima}ete jedno veliko „ne”. Nakon toga... referendum koji }e biti veliko

„da”. Pravnici rade svoj posao, ja ne ulazim u to, oni `ele da to dovedu do Evropskog suda za qudska prava”, naveo je Dodik. On je rekao da „bi mo`da bilo vreme da pusti, ali da mu ne daju doga|aji”.

„Neka zovne neko ime odavde Kremq, da vidim da li }e reagovati ili da zovne Milorad Dodik... Srbija se sa predsednikom Vu~i}em pokazala kao neko ko najboqe razume RS. Na sednici SB UN Amerika je imala potpuno neodre|eni stav, da je to stvar unutra{weg pitawa. I kad u takvim situacijama treba da imate kompaktnu Srbiju, a vi imate destabilizaciju”, naveo je Dodik. Govore}i o izborima, Dodik je rekao da „statistika govori da bi vi{e od 65 odsto qudi podr`ali ime Milorada Dodika”.

„Nakon bojkota izbora, jedino {to je suvislo da se odr`i referendum o samostalnosti RS. Niko ne tra`i pu{ku, tra`i se okupqawe, odbijawe u~e{}a. Ovo se ne mo`e druk~ije re{iti”, zakqu~io je Dodik.

PREDSEDNIK SRPSKE NAJAVIO POVE]AWE PENZIJA I BORA^KOG DODATKA

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da od avgusta sledi pove}awe penzija i bora~kog dodatka.

- Republika Srpska je stabilna i nije zadu`ena kao Federacija BiH - rekao je predsednik Srpske.

Naveo je da je zadu`enost Srpske pala ispod 15 odsto. Dodik je naveo da je od pet zaposlenih na nivou BiH, jedan iz Republike Srpske, a ~etiri iz Federacije BiH, te ukazao Srpska ima ve}u prose~nu platu i mawu zadu`enost u kumulativnom smislu nego FBiH.

On je rekao da je FBiH odr`avala ne{to boqe finansijsko stawe zato {to su imali ukupno zadu`ewe 42 odsto na platu, a Republika Srpska 32 odsto.

- Srpska da je imala taj iznos od 42 odsto imala bi 500 miliona KM vi{e prihoda na godi{wem nivou, a zadu`enost Republike Srpske bi pala ispod 15 odsto, odnosno 30 odsto je iz tog razloga. Sada FBiH to smawuje na 32 odsto, odnosno doprinose i poreze na plate i ostalo i vide}emo kako }e to izgledati - izjavio je Dodik. On je rekao da se FBiH pojavila na Londonskoj berzi na kojoj je Republika Srpska bila pre pet godina, isti~u}i da banke u Republici Srpskoj kupuju obveznice Srpske.

- Glavno pitawe dana{weg vremena jeste ~iwenica da je Republika Srpska pokazala da je samoodr`iva, i to je najve}i problem onima u Sarajevu - istakao je Dodik.

Dodik platio da ne ide u zatvor

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik uplatio je novac kako bi zamenio jednogodi{wu kaznu zatvora, koja mu je izre~ena pravosna`nom presudom zbog nepo{tovawa odluka visokog predstavnika. „Odlu~uju}i o zahtevu odbrane osu|enog Milorada Dodika za zamenu izre~ene kazne zatvora nov~anom kaznom, Sud je, u skladu sa zakonskim propisima, doneo re{ewe kojim je, nakon izja{wewa Tu`ila{tva BiH, usvojen navedeni predlog odbrane, te osu|enom Miloradu Dodiku zatvorska kazna zamewena nov~anom“, saop{teno je iz Suda BiH.

Dodik je uplatio 36.500 konvertibilnih maraka, odnosno 100 maraka za svaki od 365 dana koje je trebalo da provede iza re{etaka. Prema va`e}im propisima, zatvorska kazna do jedne godine mo`e se otkupiti nov~anom uplatom.

Pored zatvorske kazne, Dodiku je izre~ena i zabrana politi~kog delovawa u trajawu od {est godina.

Zbog ovog dela presude, Centralna izborna komisija BiH (CIK) oduzela mu je mandat predsednika Republike Srpske. Odluku CIK-a primio je wegov advokat Goran Bubi}, koji je ve} ulo`io `albu. O~ekuje se da }e Apelaciono ve}e odluku po ovom pitawu doneti naredne sedmice.

Dodik i patrijarh Porfirije beru borovnice na Jahorini

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik objavio je na dru{tvenim mre`ama snimak kako sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve patrijarhom Porfirijem bere borovnice na Jahorini.

„Kad su ruke ~iste, a savest mirna i borovnica na Jahorini ima boqi ukus”, naveo je Dodik na plarformi X

On je dodao i da je sa patrijarhom podelio „molitvu i plodove zemje” i da je to „prava snaga i radost”.

Sud BiH je Miloradu Dodiku, zbog nepo{tovawa odluka visokog predstavmika me|unarodne zajednice u BiH, u julu izrekao kaznu jednogodi{weg zatvora i {estogodi{wu zabranu obavqawa javnih i politi~kih funkcija.

PREDSTAVNIK

Krivi~no gowewe Dodika preti stabilnosti BiH

Predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti UN Dmitrij Poqanski izjavio je posle zatvorenih konsultacija o BiH da krivi~no gowewe Milorada Dodika kome je Centralna izborna komisija BiH oduzela mandat predsednika Republike Srpske (RS) posle presude suda „preti stabilnosti BiH”.

Poqanski je posle sino}wih konsultacija u sedi{tu UN sazvanih na zahtev Rusije i uz podr{ku Kine, novinarima rekao da je Rusija htela da „skrene pa`wu” na to ~lanicama SB UN.

Poqanski, zamenik ambasadora Rusije pri UN, ponovio je ranije ruske tvrdwe da je visoki predstavnik u BiH Krisitjan [mit „nelegitiman” i dodao da je Ruija ranije upozoravala da }e wegovi postupci „voditi problemima”.

„Milorad Dodik, predsednik RS, jednog od dva entiteta u BiH, procesuiran je zbog odluka nelegalnog visokog predstavnika Kristijana [mita koji nije legalan jer nije odobren od RS, kao ni od Saveta bezbednosti UN”, rekao je.

Poqanski je naveo i da je na sastanku bilo „opre~nih razmi{qawa o situaciji u BiH.”

„Upozorili smo da [mitove akcije mogu dovesti dr`avu u potencijalne probleme, {to se i sada de{ava”, kazao je Poqanski.

Na novinarsko pitawe da li }e biti otvorene sednice SB UN o Dodiku, Poqanski je rekao da zavisi od toga kako }e se razvijati situacija.

Prethodno su iz Ambasade Rusije u BiH saop{tili da je, posle odluke Centralne izborne komisije BiH (CIK) da oduzme predsedni~ki mandat Dodiku,

postojawe BiH kao jedinstvene dr`ave „na kocki”. „Za BiH je do{ao trenutak istine. Ili }e dokazati da je zaista pravna demokratska dr`ava, te odbaciti politizovanu presudu Miloradu Dodiku, koja je progurana pod zapadnim pritiskom, ili }e se svrstati u red Moldavije, Rumunije, Francuske, Nema~ke, Austrije, SAD, u su{tini celog kolektivnog Zapada, gde licemerno i bahato koriste agencije za sprovo|ewe zakona u svrhu uni{tavawa svojih oponenata”, naveli su iz Ambasade Rusije u BiH. CIK BiH je 6. avgusta donela odluku o oduzimawu predsedni~kog mandata Dodiku po{to je doneta pravosna`na odluka Suda BiH kojom je on zbog neizvr{avawa odluka visokog predstavnika u BiH osu|en na godinu dana zatvora i {est godina obavqawa javne funkcije.

Iz vladaju}e koalicije u RS su potom saop{tili da ne priznaju odluku CIK-a i da }e o Dodikovom predsedni~kom mandatu odlu~iti gra|ani na referendumu.

Supruga Radovana Karaxi}a ostaje pod sankcijama

Ameri~ki okru`ni sud Distrikta Kolumbija odbacio je kao neutemeqen zahtev Qiqane Karaxi}, supruge ratnog vo|e bosanskih Srba Radovana Karaxi}a za uklawawe sa liste osoba pod sankcijama na koju je zajedno sa sinom i }erkom dospela zbog ometawa rada Ha{kog tribunala.

Ovim je odba~ena tu`ba koju je Qiqana Karaxi} podnela jo{ 2023. godine nakon {to je Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) pri ameri~kom Ministarstvu fi-

nansija odbila wen zahtev da joj se sankcije skinu. Karaxi} je 2019. pravosna`no osu|en na do`ivotni zatvor nakon {to ga je ICTY proglasio krivim za ratne zlo~ine, ukqu~uju}i genocid u Srebrenici. Advokat Peter Robinson koji je zastupao Qiqanu Karaxi} kazao je da je razo~aran sudskom presudom a otkrio je kako su time propala i o~ekivawa da }e sada{wa administracija Donalda Trampa promeniti odnos SAD prema sankcionisanim osobama s podru~ja biv{e Jugoslavije odnosno da }e ukinuti takve krivi~ne mere.

Crkva na Zmijawu, svedok vremena i srpskog otpora

Crkva Uspewa Presvete Bogorodice, na vrhu Klisina u Stri~i}ima, rodnom selu narodnog tribuna Petra Ko~i}a, ispred koje su se du`e od jednog veka okupqali ustanici, ~uvari srpske istorije, tradicije i narodnih obi~aja, jedinstven je duhovni spomenik srpskog naroda u zapadnom delu Republike Srpske. Ispred ove crkve, u selu Stri~i}i, osve}ene 28. augusta 1903. godine, prvi politi~ki govor odr`ao je kwi`evnik Petar Ko~i} i Srbima svoga zavi~aja ukazao na potrebu stalne borbe protiv tu|inske vlasti i austrijske okupacije.

Bilo je to iste godine kada je crkva osve}ena, kazao je za „Politiku” sve{tenik Mile Drini} koji je ovde slu`bovao dve i po decenije. Potomci Petra Ko~i}a svake godine na Veliku Gospojinu donose u crkvu na Klisini koqi-

vo za Petra i wegovog oca Jovu, u sve{tenstvu poznatog po imenu Gerasim. Ovde se i sada odr`avaju svetkovine, ven~awa, molitve za pokoj mrtvih i za `ive. Odr`avaju se pesni~ki susreti, istorijski govori, bude zavi~ajne uspomene. Verni narod dolazi iz mnogih mesta, posebno iz Srpske i Srbiji, gde su se masovno iselili

{ezdesetih godina pro{log veka, ali i iz cele Evrope i sveta. Oni pose}uju znamenitu bogomoqu pored koje su 2002. godine, posle ekshumacije, a uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve, sahraweni vojvoda Uro{ Drenovi} i wegovi saborci, ~lanovi Ravnogorskog pokreta. Drenovi} je poginuo 1944. godine na obli`woj ^a|avici, a Biba Rada-

novi} sa Mawa~e ~uvao je u tajnosti wegov grob. Ova crkva je vi{e puta napadana. U Drugom svetskom ratu, 1942. godine, Nemci su je bombardovali, ali nikada nije sru{ena. „Tokom obnove, 2010. godine, prona|eni su krateri i drugi tragovi tih doga|aja, o ~emu je svedo~ila me{tanka Mileva Regodi}, ali ova crkva od kamena na vrhu Klisina, koja pripada parohiji Lusi}i, uvek je odolevala i opstajala”, pri~a sve{tenik Drini}. Postoje mnogi dokumenti koji svedo~e o privr`enosti

Srba ovoj crkvi, na pogledu putnicima, sa koje god strane dolazili.

„Tokom posledwe obnove saznali smo da je krst postavqen 1900. godine, i da ga je darivao Simo Lazi~i} iz Luci}a, a crkvu gradili brojni me{tani mawa~kih sela”, ka`e sve{tenik ina~e poreklom iz obli`weg Bo~ca.

On nam je ispri~ao da su majstori koji su ovoj crkvi podarili sada{wi izgled prilikom skidawa starog krova, pre petnaest godina, prona{li trag i jasnu poruku koja je, na papiru, du`e od jednog veka, odolevala vremenu i ~ekala vaskrsnu}e. Na drvenom rogu, iznad vrata, prona|en je premotan list papira, prikovan ekserom, na kojem je mastiqavom olovkom i plavom bojom zapisano: „Ja rab Bo`iji Vid Sladojevi} iz Dujakovi}a radih na ovoj svetoj crkvi 1898. godine. Ko prona|e ovu ceduqu neka se pomoli za moju du{u.” Verni narod Mawa~e, Stri~i}a i Zmijawa se oduvek, a ponajvi{e na Veliku Gospojinu, 28. augusta, kada se odr`avaju „Ko~i}ev zbor” i borba bikova, ovde okupqao. Kod crkve na Klisini dodequje se Nagrada „Jablan”. Ove godine je 60. zborovawe na platou Mawa~a koje }e, krajem augusta, potrajati tri dana.

Bukte po`ari {irom Crne Gore

Na teritoriji Crne Gore aktivan je ve}i broj po`ara, od kojih su pojedini ugrozili ku}e i imovinu gra|ana. Najkriti~nije ta~ke trenutno su izme|u Buqarice i ^awa, \urkovi}a u Piperima iznad Rogama, u Ku~ima i Kokotima, dok po`ari bukte i u Podgorici, Baru, Budvi, Nik{i}u, [avniku i Bijelom Poqu, saop{teno je iz Uprave policije. U ga{ewu u~estvuje i helikopter „kamov” MUP-a Srbije, a o~ekuje se i kanader iz Hrvatske. Zahtev za pomo} u ga{ewu po`ara poslat i preko NATO mehanizama.

Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore je na teritoriji cele zemqe zbog visokih temperatura proglasio crveni meteo-alarm, prenosi RTCG.

Osim toga, upozoravaju i na visok nivo opasnosti od po`ara.

Kod Komanskog mosta stvara se veliki gusti crni dim, a livada i obli`wi auto-otpad su u plamenu, javqa RTCG.

Severni vetar dodatni poja~ava {irewe po`ara.

Prema svedo~ewima me{tana dve plinske boce su eksplodirale.

Veliki je rizik pri}i da bi se gasilo, a jak vetar rasplamsava po`ar, velike koli~ine gustog dima vetar nosi iznad Dowe Gorice.

Policija je blokirala prilaze i preusmerava saobra}aj.

Ministarstvo unutra{wih poslova Crne Gore, kako ka`u, odmah je po izbijawu po`ara na vi{e lokacija {irom zemqe preduzelo sve raspolo`ive mere i anga`ovalo sve kapacitete kojima raspola`e.

Istovremeno su, poru~uju iz Uprave policije, hitno aktivirani mehanizmi saradwe sa Evropskom unijom, NATO savezom i dr`avama regiona, kako bi se obezbedila dodatna pomo} iz inostranstva.

Na terenu su anga`ovane lokalne slu`be za{tite i spa{avawa, kolege iz drugih op{tina, Avio-helikopterska jedinica MUP-a, pripadnici Direktorata za za{titu i spa{avawe, vi{enamjenski robotski sistem za ga{ewe po`ara, kao i Vojska Crne Gore i weni vazduhoplovi.

Zbog jakog vetra i visokih temperatura i izuzetno slo`ene situacije na terenu, kako su naveli iz policije, kapaciteti Crne Gore nisu dovoqni za potpuno savladavawe po`ara, pa je, shodno analizi situacije na terenu, aktiviran Mehanizam civilne za{tite Evropske unije.

Isti~u da su od Centra za odgovor u vanrednim situacijama ERCC dobili potvrdu o dolasku kanadera iz Republike Hrvatske.

Crnogorski brod „Kotor“ zvani~no zarobqen u Velikoj Britaniji

Teretni brod Kotor, u vlasni{tvu dr`avne kompanije „Crnogorska plovidba“, od subote je i zvani~no zarobqen u Velikoj Britaniji po nalogu Visokog suda pravde britanskog Admiraliteta.

Sud je izdao nalog pomorskim vlastima da zaplene Kotor na zahtev danske kompanije Clipper Bulk, koja je ranije bila zakupac brodova „Crnogorske plovidbe“. Clipper Bulk pred londonskom arbitra`om vodi postupak protiv crnogorske kompanije, tvrde}i da joj je „Crnogorska plovidba“ du`na 160,62 hiqade dolara po osnovu navodno prepla}ene najamnine za Kotor i jo{ 129,76 hiqada dolara za brod 21. maj.

Danska strana je, kako se navodi, zatra`ila zaplenu Kotora kako bi obezbedila naplatu potra`ivawa u slu~aju nepovoqnog finansijskog ishoda za „Crnogorsku plovidbu“, koju je crnogorsko Ministarstvo pomorstva dovelo u stawe nelikvidnosti i pokrenulo postupak wenog ga{ewa.

Prema odluci suda, britanska Grani~na slu`ba nalo`ila je lu~kom kapetanu u luci Tajn, gde se Kotor trenutno nalazi, da brod zadr`i i ~uva do daqeg. Nalog je stupio na snagu u subotu u podne, {to bi moglo ozbiqno da zakomplikuje proces wegove hitne prodaje, koju je odo-

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

SPOMENIK SKLOWEN, SAD SE

TRA@E KRIVCI: Postavqawe kipa Pavla \uri{i}a donelo mnogo posla Osnovnom tu`ila{tvu u Beranama

U Crnoj Gori se ne sti{ava bura nakon otkrivawa spomenika Pavlu \uri{i}u u Gorwem Zaostru, desetak kilometara od Berana.

brila Skup{tina akcionara „Crnogorske plovidbe“ po nalogu Vlade i Ministarstva pomorstva.

Brod je i pre toga, od 4. avgusta, bio u statusu zadr`anog plovila po nalogu britanske PSC inspekcije zbog 22 utvr|ena tehni~ka i proceduralna nedostataka, me|u kojima i nepo{tovawe me|unarodne ISM konvencije o sistemu bezbednosnog menaxmenta.

„Crnogorska plovidba“ ve} duguje oko 950 hiqada dolara ameri~kim kompanijama Moran Towing i Colonial za usluge u luci Savana, gde je Kotor nedavno bio prinudno zadr`an. Pored toga, sve ~e{}e sti`u `albe pomoraca sa oba broda o ka{wewu isplate zarada, upu}ene Me|unarodnom sindikatu transportnih radnika (ITF) i vlastima u lukama u koje pristaju.

Sudija za istragu Osnovnog suda u Beranama, ina~e predsednik suda, Ivan Do{qak, odredio je pritvor protiv osumwi~enog Vujadina Dobra{inovi}a (59) iz Gorweg Zaostra, zbog postojawa osnovane sumwe da je u~inio krivi~no delo povreda i nedozvoqeno podizawe spomen-obele`ja u saizvr{ila{tvu. Nekoliko sati nakon otkrivawa spomenika, okupqeni gra|ani su bronzanu statuu u prirodnoj veli~ini preneli u obli`wu crkvu Svete mati Paraskeve, a tokom preme{tawa do{lo je do incidenta kada je vi{e gra|ana napalo fotoreportere „Pobjede” i „Vijesti” Steva Vasiqevi}a i Borisa Pejovi}a, kojima je otet i uni{ten deo opreme. Nakon toga, uhap{eno je pet osoba, a Danku Femi}u iz Podgorice odre|eno je zadr`avawe do 72 sata, zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo ugro`avawe sigurnosti.

Beranski paroh, jerej Milenko Ralevi}, stare{ina crkve Svete mati Paraskeve, dva puta je pozivan u policiju, gde je na informativnim razgovorima proveo oko ~etiri sata.

- Pritisak kojem smo izlo`eni ovih dana prevazilazi svaku meru i zdrav razum - saop{tila je ju~e porodica uhap{enog Dobra{inovi}a, koja isti~e da je on uhap{en jer je na wegovom imawu podignut spomenik.

Iako su u dogovoru sa nadle`nima uklonili bistu i plo~u spomenika \uri{i}u sa privatnog imawa, ministarka kulture i medija Tamara Vujovi} i predsednik Op{tine Berane \ole Lutovac, uz podr{ku policije, su izdali novi nalogda se bagerima i uz kordon policije u|e na wihov posed i sru{i postament koji nema nikakve veze sa spomenikom.

- Toliki kordoni policije, tolika hap{ewa - kao da se radi o opasnim kriminalcima, a ne o po{tenoj porodici. Novinari su dovo|eni da snimaju sve unutar na{eg privatnog poseda, ~ime su nam dodatno naru{ili dostojanstvo i privatnost. Ovo je sramotno i nedopustivo. Upad na na{e imawe izvr{en je bez pravnog osnova i uz brutalno uru{avawe imovine. Na{a porodica trpi ucene i maltretirawe.

Vujadin Dobra{inovi}, vlasnik imawa, i daqe je u pritvoru. Re~eno mu je da }e biti pu{ten ako ukloni bistu i plo~u{to je i ura|eno - ali ga, bez obja{wewa, i daqe dr`e u pritvoru.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

PETI \EDOV SABOR U PRVOM I NAJVE]EM POVRATNI^KOM SELU

OSOJANE KOD ISTOKA U METOHIJI

Se}awe na mitropolita

Amfilohija i pomen stradalim

U najve}oj srpskoj povratni~koj sredini u Osojanu, kod Istoka u Metohiji, 9 i 10. avgusta odr`an je peti po redu „\edov sabor“, posve}en povratku Srba u ovaj kraj i bla`enopo~iv{em Mitropolitu Amfilohiju koji je prvi na lice mesta ohrabrio povratnike u Osojanu.

Sabor je odr`an pod blagoslovom mitropolita ra{ko-prizrenskog Teodosija, uz podr{ku Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Doma kulture „Gra~anica”.

Manifestacija je okupila veliki broj vernika iz ovih krajeva, ali i iz centralne Srbije i Crne Gore.

Mitropolit Teodosije je slu`io pomen ispred spomenika 64 stradalih, od kojih polovina jo{ nije prona|ena. Istakao je da

su mnoge svetiwe poru{ene i zapaqene, ali da je obnovqena ne samo wihova fizi~ka struktura ve} i `ivot u wima.

Mitropolit se osvrnuo i na povratak prognanih u selo Osojane, koji su se, i pored ru{evina, vratili svojim ogwi{tima.

„Dana{wi dan slavimo kao povratak qudi koji su prognani iz ovog sela, ali koji su samo posle godinu-dve smogli snage da se vrate ovde na ru{evine, na ovu ledinu… Sabrali smo se na ru{evinama {kole ovde u selu i slu`ili Bogu svetu liturgiju, a to je na{e blagodarewe Bogu – i za ono {to je bilo, i za ono {to se dogodilo“, rekao je mitropolit Teodosije.

Zakqu~io je da je snaga i hrabrost za opstanak ovih prostora u trpqewu i veri. Nakon dve godine izbe-

Opro{tajna poseta specijalne predstavnicu generalnog sekretara UN i {efa Misije UN na KiM (UNMIK) Karolin Zijade

Dr`avni sekretar u Ministarstvu spoqnih poslova Nevena Jovanovi} primila je, u petak 8. avgusta, u opro{tajnu posetu specijalnu predstavnicu generalnog sekretara UN i {efa Misije UN na Kosovu i Metohiji (UNMIK) Karolin Zijade. Tom prilikom, Jovanovi}eva je istakla da je Vlada Srbije spremna za saradwu i podr`ava nastavak anga`mana UNMIK-a u postoje}im okvirima u pogledu obima i buxeta Misije.

“Na{a strana se sna`no zala`e za nastavak odr`avawa redovnih sednica SB UN o radu UNMIK-a postoje}om dinamikom i u otvorenom formatu”, rekla je Jovanovi}eva.

Ona je sagovornici zahvalila na li~nom anga`manu i naporima ulo`enim u funkcionisawe Misije u kompleksnim okolnostima, po`elev{i joj sre}u i uspeh na predstoje}oj funkciji, saop{tili su iz ministarstva spoqnih poslova.

Zijade je informisala prisutne o trenutnom stawu na terenu i aktivnostima UNMIK-a usmerenim na o~uvawe mira i stabilnosti. Najsrda~nije je zahvalila na podr{ci Vlade Srbije tokom wenog mandata, izraziv{i nadu da }e se uspe{na i intenzivna saradwa sa Misijom nastaviti i ubudu}e.

gli~kog `ivota po kolektivnim centrima u unutra{wosti Srbije prva grupa Srba povratnika vratila se na svoja razru{ena ogwi{ta u Metohiji. U no}i izme|u 12. i 13. avgusta 2001 godine u organizaciji UNHCR-a, UNMIK-a i KFOR-a vratilo se u selo Osojane 54 wegovih `iteqa koji su ve} dve godine `iveli kao raseqena lica u unutra{wosti Srbije.

U Osojanu su obnovili {kolu, crkvu, dobili su po{tu. Formirane su nove porodice. Danas je u Osojanu vi{e desetina mali{ana. U Osojanu je 350 qudi, od preko 1.000 `iteqa pre sukoba 1999. godine. U ~itavoj op{tini Istok pre rata bilo je oko devet hiqada Srba.

U op{tini Istok danas `ivi u 18 povratni~kim sela oko 650 Srba povratnika.

DU[AN VUKOSAVQEVI] IZ

ZVE^ANA IMA 8 GODINA I TITULU

PRVAKA SRBIJE U TENISU

Stopama Novaka \okovi}a

Du{an Vukosavqevi} iz Zve~ana ima 8 godina i titulu prvaka Srbije u tenisu. Du{ana smo pro{le nedeqe, u danu kada je prognozirano ~ak 40 stepeni Celzijusove skale, u pola devet zatekli na skromnom teniskom terenu u Zve~anu, na individualnom treningu sa wegovim trenerom iz Teniskog kluba „Zve~an” Goranom Vasi}em.

Iako je raspust, pa su mnogi wegovi vr{waci bez obaveza Du{an redovno trenira jer je sezona takmi~ewa u toku. Ovaj plavokosi de~ak, ne`nog izraza lica, ve} na prvi pogled osvaja simpatije nekom mirno}om, kao odrazom nekakve zrelosti.

Ka`e da trenira tenis ve} tri godine i da je to bila wegova velika `eqa.

– Gledao sam \okovi}eve me~eve i mnogo mi se to dopalo. Po`eleo sam i ja da se bavim tenisom, pa su me roditeqi upisali u na{ Teniski klub „Zve~an” – ka`e Du{an.

Du{anov trener u klubu, Goran Vasi} nam pri~a o Du{anovoj {ampionskoj tituli.

– On je aktuelni {ampion Srbije do 8 godina. Du{an je pro{le godine, kada je imao sedam godina osvojio sve turnire super serije do osam godina. Pobedio je i na zavr{nom turniru i osvojio titulu najboqeg u Srbiji.

TERZI] I MILADINOV POSETILI DECU SA KIM U KAMPU „SRBIJA TE ZOVE”: Uvek smo tu za vas

Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milo{ Terzi} i pomo}nica direktora Kancelarije Svetlana Miladinov posetili su, u ~etvrtak 7. avgusta, decu iz AP Kosovo i Metohija koja borave u Beogradu u okviru sportskog kampa „Srbija te zove”, a Miladinov je tom prilikom istakla da }e Kancelarija za KiM na ~elu sa direktorom Petrom Petkovi}em uraditi sve kako bi im olak{ali `ivot, odrastawe i {kolovawe u ju`noj srpskoj pokrajni.

Navode}i da deca na Kosovu i Metohiju ~uvaju kosovski zavet, Miladinov je izrazila zahvalnost organizatorima kampa {to su {estu godinu zaredom mislili na decu sa AP KiM i pozvali ih da budu deo kampa.

Istakla je da je ponosna na ~iwenicu da je zahvaquju}i Kancelariji za KiM i partnerima od po~etka godine oko 2.000 dece iz AP KiM posetilo druge krajeve i dru`ilo se i razmewivalo iskustva sa vr{wacima i sunarodnicima iz razli~itih krajeva sveta. „Trenutno nam se deca nalaze i na moru u {koli plivawa i u okviru drugih kampova koje }emo sutra obi}i zamenik direktora Kancelarije za KiM Milo{ Terzi} i ja”, dodala je Miladinov. Ove godine u kampu „Srbija te zove” u~estvuje 65 mali{ana sa KiM uzrasta od 12 do 15 godina, a me|u wima je i mali sportista od osam godina.

RADIO GORA@DEVAC DOBIO PROFESIONALNU OPREMU ZAHVAQUJU]I DONACIJI VLADE RUMUNIJE

Za kvalitetniji rad

Radio Gora`devac je bogatiji za novu profesionalnu produkcijsku opremu, zahvaquju}i podr{ci Vlade Rumunije, realizovanoj putem Agencije za me|unarodnu razvojnu saradwu RoAid, u saradwi sa Kancelarijom za vezu Rumunije na Kosovu. Oprema je dostavqena pro{le nedeqe i instalirana posredstvom firme Iryo, koja je obezbedila kompletnu tehni~ku podr{ku na terenu.

Donacija obuhvata naprednu audio i video opremu koja }e zna~ajno unaprediti kapacitete Radio Gora`devca za produkciju sadr`aja, organizaciju doga|aja i pru`awe usluga zajednici. U paketu se nalaze aktivni zvu~nici i subwooferi, miksete, be`i~ni mikrofoni, projektor, PTZ kamera, scenska rasveta, prate}a oprema i dodatna logistika. Krajem 1999 i 2000 godine u Gora`devcu je bilo oko 1200 Srba, a danas, 2025. godine u Gora`devcu je oko 700 stanovnika. Od ovog broja do 14 godina ima oko 100 dece a u ovom broju do tri godine je i oko 30 -oro dece. U proseku godi{we u Gora`devcu se rodi 10 beba. Osnovna {kola ‚’Janko Jovi}evi} broji u osam razreda 80 u~enika, dok u sredwoj {koli, izme{tenoj iz Pe}i ‚’Sveti Sava’’ ima 20 - ak u~enika.

Serb Fest u ^ikagu oborio sve rekorde, Amerikanci jeli }evape, violinu

svirao ~i~a Valter od 92 leta!

Proteklog vikenda u sabornoj crkvi Vaskrsewa Hristovog u ^ikagu odr`an je najve}i skup srpske dijaspore u Americi, tradicionalni SERB Fest koji je, po procenama organizatora, ove godine posetilo vi{e od 10.000 qudi, {to je rekordna poseta.

Me|u wima je najvi{e bilo Srba, ali i wihovih prijateqa, kom{ija, bra~nih drugova Amerikanaca, Meksikanaca, Makedonaca, Grka, Rusa, Ukrajinaca…

Bila je to prilika da se sretnu poznanici i drugari koji dugo nisu, ali i ~itave familije koje `ive u razli~itim delovima Sjediwenih dr`ava, od Zapadne do Isto~ne obale, od Kalifornije do Wujorka, ali je najve}i broj posetioca ipak bio sa lokala, iz ^ikaga i okoline.

Odrasli su u`ivali u raznovrsnom umetni~kom programu, {to bi se reklo od Silvane do Nirvane, omladina je kru`ila, dru`ila se, flertovala i zaqubqivala, a deca su na{la svojih pet minuta u zabavnom parki}u. Svi zajedno u`ivali su u bogatoj ponudi kulinarskih specijaliteta.

Tog 10. avgusta 1918. poginulo je najmawe 17 osoba, ukqu~uju}i 11 ~lanova francuske posade, potporu~nika Tajsi}a i dva srpska kadeta, dok je ve}ina pre`ivelih, ukqu~uju}i Milunku Savi}, spa{ena i zbrinuta na Malti. Woj i wenim saborcima je ukazana neophodna pomo} i oni su pre`iveli uveliko zahvaquju}i plemenitosti tada{we generacije Malte`ana.

Spomenik posve}en tragi~nom brodolomu srpskih vojnika na francuskom brodu „Le Polenizijan” u vodama Malte tokom Prvog svetskog rata sve~ano je otkrio direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije Arno Gujon. Podsetio je da se na brodu nalazilo 500 srpskih kadeta oficirske {kole, u pratwi potporu~nika Tajsi}a i ~uvene ratne heroine, narednice Milunke Savi}, srpske „Jovanke Orleanke”. „Bilo je to 10. avgusta 1918. godine. Nema~ki torpedo je, ta~no u 11 sati, potopio francuski transportni brod, koji je prevozio na{e najmla|e oficire koji su iz Bizerte plovili ka boji{tima Solunskog fronta. Poginulo je najmawe 17 osoba, ukqu~uju}i 11 ~lanova francuske posade, potporu~nika Tajsi}a i dva srp-

Gosti festivala su mogli da vide i ~uju neki novi, moderni folklor, me{avinu igre, glume i baleta, u izvo|ewu „Oka sokolovog“, najboqeg folkornog ansambla dijaspore, predvo|enog Milanom Andrijani}em, dugogodi{wim upravnikom ~uvenog KUD-a Abra{evi} iz Beograda. Zanimqivo je bilo ~uti i kako mladi Amerikanci do`ivqavaju srpski festival, o ~emu smo razgovarali sa onima koji su bili wegovi gosti… Pre nekoliko dana iz Va{ingtona su stigle lo{e vesti, da }e ameri~ke tarife na uvoz proizvoda iz Srbije biti pove}ane na 35%, {to zna~i da }e na{i qude u Americi ubudu}e skupqe pla}ati proizvode kojima le~e nostalgiju za rodnim krajem.

A ovu na{u pri~u sa najve}eg doga|aja srpske dijaspore u SAD zavr{i}emo zaslu`eno sa jednim veteranom, umetnikom, muzi~arem, gospodinom Valterom Pravicom, koji uskoro puni 92 godine, ali ne posustaje. Nezaobilazni je ~lan orkestra Dunav iz ^ikaga, a wegova violina i daqe miluje du{u i greje srce.

Ministar Mili}evi} otvorio kampove za decu iz dijaspore u Petrovcu na Mlavi i Velikoj Plani

Ministar bez portfeqa zadu`en da prati stawe, predla`e mere i u~estvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom \or|e Mili}evi} otvorio je kulturno-obrazovne kampove u Petrovcu na Mlavi i Velikoj Plani za srpsku decu iz dijaspore i regiona, koji okupqaju najmla|e ~uvare srpske kulture, tradicije i jezika.

Ovi kampovi okupili su vi{e od 500 u~esnika iz 10 zemaqa, a koji }e narednih dana imati priliku da kroz radionice, predavawa i dru`ewe oja~aju vezu sa svojim korenima.

Sve~anosti otvarawa prisustvovali su predstavnici lokalnih samouprava, koji su istakli zna~aj ovakvih doga|aja za lokalnu zajednicu i dr`avu u celini. Oni su naglasili da je okupqawe mladih iz razli~itih krajeva sveta najboqi na~in da se izgrade trajne veze prijateqstva i qubavi prema otaxbini.

ska kadeta, dok je ve}ina pre`ivelih, ukqu~uju}i Milunku Savi}, spa{ena i zbrinuta na Malti. Woj i wenim saborcima je ukazana neophodna pomo} i oni su pre`iveli uveliko zahvaquju}i plemenitosti tada{we generacije Malte`ana”, rekao je Gujon, prenosi Tawug. Dodao je da su Milunka Savi} i mladi oficiri ostali da se, nakon oporavka u malte{koj bolnici, iz sve snage bore u mo`da i kqu~noj ofanzivi ~itave save-

}e prijateqske veze srpskog i malte{kog naroda. Ova komemorativna plo~a je postavqena kao neprolazno svedo~anstvo da gleda na mesto gde je brod potonuo i gde sada po~iva na dnu mora, na dubini od 65 metara”, rekao je Gujon.

On je izjavio da je mesto na kojem se nalazi ovaj spomenik, a to je Marsaskala, mesto prave kulturne diplomatije, jer ono povezuje Srbiju sa Maltom i Francuskom budu}i da su osim srpskih vojnika na tom mestu pre 107 godina nastradali i svi Francuzi koji su upravqali tim brodom.

zni~ke vojske – na boji{tima Solunskog fronta, u presudnoj ofanzivi koja je skratila i pobedni~ki zavr{ila Veliki rat. „Vi{e nema `ivih svedoka iz 1918. godine, ali zato postoji jaka svest o podvizima iskovanim zajedni{tvom u posledwim mesecima pobedni~kog zavr{etka Prvog svetskog rata. Zbog toga se ovaj dan u avgustu, pre ta~no 107 godina, smatra kamenom temeqcem pro{le i budu-

„Dr`ava Srbija je preko Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju finansirala ovaj projekat koji je ideja na{e zajednice koja `ivi na Malti, a koja je mnogobrojna. Oko 15.000 Srba `ivi ovde i zato smo pre dve godine otvorili ovde ~etiri dopunske {kole za decu”, rekao je Gujon.

Spomenik je postavqen pod pokroviteqstvom Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju u saradwi sa srpskom zajednicom na Malti, Edukativnim i kulturnim centrom „Sveta Jelena An`ujska”, Odeqewem za podvodno kulturno nasle|e „Heritage Malta” i lokalnim savetom Marsaskale.

Australija }e priznati palestinsku dr`avu

Australija }e priznati palestin sku dr`avu, najavio je premijer te zemqe Entoni Elbanizi, ~ime se pridru`io liderima Francuske, Britanije i Kanade, koji su tako|e objavili da }e to uraditi.

Wegove izjave usledile su posle vi{enedeqnih poziva iz vlade i mnogih u Australiji da prizna dr`avu Palestinu usred rastu}ih kritika zvani~nika u wegovom kabinetu zbog patwi qudi u Gazi, koje je Elbanizi nazvao „humani tarnom katastrofom”.

Australijska vlada tako|e je kri tikovala planove koje je Izraelski lider Bewamin Netawahu najavio posledwih dana o opse`noj vojnoj ofanzivi u Gazi.

Elbanizi je rekao novinarima, posle sastanka Vlade, da }e austrilijska odluka o priznavawu palestinske dr`ave biti formalizovana na Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija u septembru. On je rekao da je odluka o priznawu usledila posle uveravawa o preuzetim obavezama, koje je Australija dobila od Palestinske uprave. Te obaveze iskqu~uju ulogu Hama-

sa u palestinskoj vladi i podrazumevaju da Gaza bude demilitarizovana i da se odr`e izbori.

„Re{ewe sa dve dr`ave je najboqa nada za ~ove~anstvo da se probije ciklus nasiqa na Bliskom istoku i okon~a sukob, patwa i glad u Gazi”, rekao je Elbanizi.

„Situacija u Gazi oti{la je daqe od najgorih strahovawa sveta. Izraelska vlada nastavqa da se suprostavqa me|unarodnom pravu i ne dozvoqava dovoqno pomo-

Potpisan najve}i

sporazum u odbrambenoj industriji izme|u

Japana i Australije

Australija }e sa japanskom kompanijom Mitsubishi Heavy Industries raditi na ratnim brodovima. Vrednost ugovora o izgradwi ratnih brodova se procewuje na 6,5 milijardi dolara.

Ta odluka dolazi nakon {to je fregata klase Mogami, koju proizvodi „Mitsubishi”, pobedila konkurentsku nema~ku fregatu MEKO A-200, proizvodwa „Tisenkrup Marin Sistems”.

Japanska vlada je intenzivno lobirala za ovaj ugovor, koji je postao jo{ zna~ajniji nakon {to je Japan propustio 2016. godine ugovor o isporuci australijskih podmornica francuskoj kompaniji.

„Ovo je o~igledno najve}i sporazum u odbrambenoj industriji izme|u Japana i Australije. Za Japan, ovo je jedan od najve}ih izvoza u odbrambenoj industriji ikada”, rekao je ministar odbrane Australije, Ri~ard Marles.

Ovaj ugovor podrazumeva izgradwu flote od 11 ratnih brodova, koji }e zameniti zastarelu flotu brodova klase ANZAC

Tri fregate bi}e izgra|ene u Japanu, pri ~emu je planirano da prva bude operativna u Australiji 2030. godine, dok }e preostalih osam biti izgra|eno u Australiji.

Brodovi }e imati domet do 10.000 nauti~kih miqa i bi}e opremqeni sa 32 vertikalne lansirne }elije za rakete dugog dometa.

Fregate }e mo}i da operi{u sa posadom od 90 qudi, u pore|ewu sa 170 qudi potrebnih za brodove klase ANZAC Finalizacija sporazuma o~ekuje se do 2026. godine.

}i, hrane i vode za o~ajne qude, ukqu~uju}i decu”, rekao je on. Uo~i australijske najave, Netawahu je kritikovao Australiju i druge evropske zemqe koje su rekle da }e priznati palestinsku dr`avu.

Australija je ozna~ila Hamas kao teroristi~ki, a Elbanizi je ponovio poziv Hamasu da vrati izraelske taoce koje dr`i od napada na Izrael 7. oktobra 2023. godine, koji je pokrenuo rat. Australijski lider je pro{le nedeqe razgovarao sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom, ~ija uprava vodi delove okupirane Zapadne obale, podr`ava re{ewe sa dve dr`ave i sara|uje sa Izraelom o bezbednosnim pitawima. Abas je prihvatio uslove zapadnih lidera, ukqu~uju}i Elbanizija dok se pripremaju da priznaju palestinsku dr`avu.

„Ovo je prilika da se obezbedi samoopredeqewe za narod Palestine na na~in kojim }e se izolovati Hamas, razoru`ati i proterati iz regiona jednom zauvek”, rekao je Elbanizi. On je dodao da Hamas ne podr`ava re{ewe sa dve dr`ave. Gotovo 150 od 193 ~lanice Ujediwenih

KLIMATSKE PROMENE

Veliki koralni greben ugro`en zbog najve}eg izbeqivawa

do sada

Nau~nici su upozorili da Veliki koralni greben u Australiji do`ivqava najve}u do danas zabele`enu epizodu „izbeqivawa“, navodi se u izve{taju australijske vlade. Negativan uticaj imale su visoke temperature okeana 2024. godine, koje su izazvale do sada „nevi|en nivo termalnog stresa“, o ~emu se vodi evidencija ve} gotovo 40 godina.

Australijski institut za pomorska istra`ivawa prou~avao je 124 koralna grebena unutar prostrane strukture izme|u avgusta 2024. i maja 2025. godine. Rezultati pokazuju da je na ju`nim i severnim delovima grebena zabele`en najve}i negativan uticaj.

Iako su grebene pogodili tropski cikloni i invazije morskih zvezda koje se hrane koralima, glavni istra`iva~ instituta Majk Emsli isti~e da su, bez sumwe, osnovni uzrok izbeqivawa korala – klimatske promene.

Veliki koralni greben, koji se prostire na 2.300 kilometara, zna~ajan je zbog neverovatnog biolo{kog diverziteta.

Od 1981. godine je na Listi svetske ba{tine Organizacije UN za obrazovawe, nauku i kulturu (UNESCO). Nalazi se i na Listi izuzetno ugro`enih podru~ja svetske ba{tine.

nacija ve} je priznalo palestisku dr`avnost, ve}ina je to uradila pre vi{e decenija. Sjediwene Dr`ave i druge zapadne sile su odlagale to da u~ine smatraju}i da dr`avnost Palestine treba da bude deo finalnog sporazuma kojim se re{ava decenijski sukob na Bliskom istoku. Objave o priznawu dr`ave su u velikoj meri simboli~ne i Izrael ih ne prihvata. Elbanizi je odbacio tvrdwe da je taj potez samo simboli~an.

„Ovo je prakti~an doprinos ka stvarawu zamaha. Ovde se ne radi o Australiji koja deluje samostalno”, poru~io je australijski premijer.

On je rekao da je razgovarao o australijskoj odluci sa liderima Britanije, Francuske, Novog Zelanda i Japana i dodao da je imao i dugi razgovor sa Netawahuom ovog meseca.

Na susednom Novom Zelandu, ministar spoqnih poslova Vinston Piters rekao je da }e novozelandska vlada pa`qivo odmeriti svoj stav o priznawu palestinske dr`ave pre nego {to donese zvani~nu odluku u septembru. On je dodao u saop{tewu da je Novi Zeland bio jasan u svom stavu ve} neko vreme da je priznawe Palestine pitawe kada, a ne da li }e to biti u~iweno.

KANBERA SPREMNA ZA JO[ JEDNO MONETARNO POPU[TAWE

Centralna banka Australije objavila tre}e sni`ewe kamatne stope u 2025.

Australijska centralna banka (RBA) uvela je tre}e smawewe kamatnih stopa ove godine, budu}i da inflacija slabi, a guvernerka Mi{el Bulok planira da zadr`i oprezan pristup u pogledu budu}e monetarne politike.

O~ekuje se da }e RBA sniziti referentnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 3,6 odsto, {to bi ukupno smawewe u ovom ciklusu dovelo do 0,75 procenata. Bi}e objavqene i nove kvartalne makroekonomske prognoze, a sat kasnije Bulok }e odr`ati konferenciju za medije. Sastanak dolazi pet nedeqa nakon {to je RBA iznenadila tr`i{ta zadr`avawem stope, iako su svi o~ekivali smawewe. Od tada je inflacija pala na 2,7 procenata, {to je blizu sredine ciqanog raspona od dva do tri odsto. Analiti~ari veruju da banka sada ne}e ponovo {okirati tr`i{te i da }e daqe odluke donositi postepeno, verovatno kvartalno.

Australijska ekonomija usporila je po~etkom 2025. zbog slabije javne potro{we i izvoza, dok je privatna potro{wa ostala slaba, ali posledwi podaci pokazuju oporavak zahvaquju}i rastu potro{we doma}instava i trgovine. Inflacija je sada u ciqanom rasponu, a investitori razmatraju koliko }e dodatnih smawewa biti potrebno. Tr`i{ta novca o~ekuju jo{ jedno smawewe nakon avgusta, na 3,35 odsto, i delimi~nu {ansu za dodatno spu{tawe do kraja godine. Neki ekonomisti predvi|aju „jastrebovsko smawewe“ jer je nezaposlenost i daqe niska, ali ima znakova wenog rasta, u junu je dostigla ~etvorogodi{wi maksimum od 4,3 procenta. Na odluke uti~u i globalna neizvesnost, protekcionizam SAD i slabqewe kineske potra`we. Prema procenama, referentna stopa bi mogla pasti na 2,85 odsto do juna slede}e godine. RBA ne daje jasne projekcije kretawa stope, ve} koristi tr`i{ne cene kao osnovu za prognoze, {to ote`ava tuma~ewe wihovih signala, a tr`i{ta su trenutno nesigurna u pogledu budu}ih poteza banke.

Tramp najavio uvo|ewe carina na uvoz farmaceutskih proizvoda iz Australije koje bi mogle dosti}i i do 250 procenata

Nacionalni program subvencija za lekove u Australiji suo~ava se sa ozbiqnim posledicama nakon {to je ameri~ki predsednik Donald Tramp najavio uvo|ewe carina na uvoz farmaceutskih proizvoda koje bi mogle dosti}i i do 250 procenata.

Ovaj potez, kao deo {ire strategije za o`ivqavawe doma}e proizvodwe lekova u SAD, izazvao je burne reakcije u Australiji, posebno zbog zavisnosti australijskih biotehnolo{kih kompanija poput CSL Ltd od ameri~kog tr`i{ta.

PO^IWE SA „MALOM CARINOM“

Tramp je potvrdio da }e carine na farmaceutske proizvode po~eti sa „malom carinom“, koja }e se pove}ati na 150

biti mewan pod pritiskom, opisuju}i PBS kao „sr` zdravstvenog sistema Australije“. „To nije predmet pregovora pod ovom vladom“, rekao je. Australijski premijer Entoni Elbanizi dodatno je podr`ao ovaj stav, isti~u}i postojanost vlade u odbrani PBS-a, koji je kqu~an za osiguravawe da su lekovi dostupni Australijancima. Istovremeno, vlada je fokusirana na ubrzavawe procesa odobravawa lekova kako bi se ubla`io potencijalni uticaj carinskog suzbijawa.

„Nije iznena|uju}e {to postoji pritisak i izvesno protivqewe Nacionalnom programu farmaceutskih subvencija (PBS), ali `elim da budem veoma jasan i eksplicitan – Nacionalni program farmaceutskih subvencija (PBS) nije na prodaju. To je fundamentalni deo onoga {to jesmo kao Australijanci. To je spomenik pravdi u srcu australijskog `ivota i mi ne pregovaramo o na{im vrednostima“, bio je jasan premijer.

procenata u roku od 18 meseci, a zatim dosti}i 250 procenata. Ciq ove mere je razvoj i podsticawe proizvodwe lekova u SAD, sa akcentom na smawewe zavisnosti od uvoza. Pored carina na farmaceutske proizvode, on najavquje i uvo|ewe carina na poluprovodnike i ~ipove, koji su strate{ki va`ni sektori ameri~ke industrije.

Australijski ministar zdravqa Mark Batler izrazio je duboku zabrinutost zbog ove najave. Naglasio je da bi takve tarife bile „bolan udarac“ za australijske proizvo|a~e lekova, posebno imaju}i u vidu da SAD ~ine vi{e od polovine ukupnog farmaceutskog izvoza Australije, sa izvozom vrednim 2,1 milijardu australijskih dolara pro{le godine. Tako|e je ponovio ~vrst stav australijske vlade da Nacionalni program farmaceutskih subvencija (PBS) ne}e

Tako|e je naglasio da }e vlada nastaviti da radi na tome da lekovi budu jo{ pristupa~niji, uvode}i zakonske izmene kojima }e maksimalna cena PBS lekova biti ograni~ena na 25 australijskih dolara od januara 2026. godine, smawuju}i tro{kove za gra|ane i poma`u}i u pokrivawu tro{kova `ivota. „Veli~ina va{eg bankovnog ra~una ne bi trebalo da odre|uje kvalitet va{e zdravstvene za{tite. Moja vlada }e nastaviti da pru`a pomo} u pokrivawu tro{kova `ivota svim Australijancima“, objasnio je. Australijski ministar finansija Xim ^almers opisao je najavqene ameri~ke tarife kao „veoma zabriwavaju}i“ razvoj doga|aja, a tako|e je naglasio va`nost diplomatskog dijaloga sa ameri~kom administracijom kako bi se razumele i ubla`ile posledice takvih mera. Potvrdio je da Australija ne}e pristati na kompromis o PBS-u koji bi mogao da ugrozi pristupa~nost lekova.

S druge strane, ameri~ka administracija pod Trampom brani svoju politiku kao neophodnu za revitalizaciju farmaceutske proizvodwe u zemqi, koja je godinama u padu. Pored uvo|ewa tarifa,

Vlada australijske dr`ave Novi Ju`ni Vels ponudila je oko 1,31 milion dolara kao od{tetu Ketlin Folbig, koja je gre{kom provela 20 godina u zatvoru zbog smrti svoje ~etvoro dece

Wena presuda je poni{tena pro{le godine nakon {to su novi dokazi ukazali da su deca verovatno umrla prirodnim putem, preneo je Rojters.

Folbig (58) je 2003. godine osu|ena za ubistvo troje dece i za ubistvo iz nehata u slu~aju ~etvrtog deteta, uprkos tome {to nije bilo fizi~kih dokaza o nasiqu.

U to vreme, mediji su je prikazivali kao „najomra`eniju `enu Australije”. Nakon `albe, kazna joj je smawena na 30 godina, sa minimalnih 25 bez mogu}nosti uslovnog otpusta.

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

pokrenute su istrage kako bi se procenio rizik po nacionalnu bezbednost uvezenih lekova. Velike ameri~ke farmaceutske kompanije ve} su najavile vi{emilijardna ulagawa u pro{irewe doma}ih proizvodnih kapaciteta.

Politi~ki komentatori iz Financial Times-a navode da je Trampova tarifna politika „sna`na poruka stranim farmaceutskim kompanijama da moraju ili da snize cene lekova ili zna~ajno pove}aju proizvodwu u SAD“. Isti~u da bi dugoro~ni efekti mogli biti dvosmerni - s jedne strane, pozicionirawe ameri~ke industrije, ali s druge strane, mogu}nost pove}awa cena lekova i smawewe globalne saradwe.

FRAGMENTACIJA TR@I[TA

Predlo`ene ameri~ke tarife na farmaceutske proizvode imaju dalekose`ne

Wena nevinost kona~no je potvr|ena 2023. godine, nakon istrage, koju je vodio biv{i predsednik Vrhovnog suda Tomas Baturst. Nova genetska istra`ivawa sugerisala su da su deca mogla da umru usled prirodnih uzroka ili nasledne mutacije.

Dr`avni tu`ilac Majkl Dejli rekao je da je isplata rezultat „opse`nog razmatrawa” Folbiginog zahteva za od{tetu u julu 2024. godine. Me|utim, advokatica Rani Rego odbacila je ponu|eni iznos kao „moralno uvredqiv, eti~ki neodbrawiv i duboko nepravedan”, nagla{avaju}i da ne odra`ava bol i patwu koju je wena klijentkiwa pretrpela.

- Ketlin nije izgubila samo decu, ve} i dve decenije `ivota, a posledice traume i daqe traju - rekla je Rego, pozivaju}i na hitnu istragu o na~inu na koji je odre|ena visina od{tete.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

nenamerne posledice. Pre svega, pacijenti bi bili izlo`eni zna~ajnom pove}awu cena lekova, {to bi smawilo wihovu dostupnost i moglo bi da na{teti zdravqu qudi, jer bi kqu~ni lekovi postali skupqi i te`e dostupni.

Farmaceutske kompanije i proizvo|a~i bi se suo~ili sa ozbiqnim poreme}ajima u svojim lancima snabdevawa, {to bi izazvalo ka{wewa u isporuci i pove}alo tro{kove proizvodwe.

Takvi uslovi bi smawili profitne mar`e, ote`avaju}i ulagawe u istra`ivawe i razvoj, {to je kqu~no za odr`avawe inovacija i razvoj novih lekova.

Na globalnom nivou, takve carinske politike ugro`avaju integritet me|unarodnog farmaceutskog tr`i{ta, {to dovodi do wegove fragmentacije.

Kamate i inflacija

Pi{e:

Centralna banka Australije (Reserve Bank of Australia) je ove nedeqe ponovo smawila kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena na 3,6 odsto, nakon one {okantne odluke o „odlagawu“ u julu. Naravno, ova vest je sada obradovala milione Australijanaca i to barem one koji imaju dugovawa i hipoteke nad svojim nekretninama. Tako }e zahvaquju}i ovim smawewima nominalne kamtne stope u 2025. na primer prose~nom vlasniku sa hipotekom od 750.000 dolara mese~na otplata pasti kumulativno za 340 dolara (od prvog smawewa u februaru do ovog u avgustu). Sle-

Smawewe u utorak dolazi nakon daqeg smawewa inflacije u junskom kvartalu, {to je guvernerka RBA Mi{el Bulok pro{log meseca istakla kao kqu~ni podatak koji je odbor za monetarnu politiku ~ekao.

„A`urirane prognoze osobqa za avgustovski sastanak sugeri{u da }e osnovna inflacija nastaviti da se umereno spu{ta na oko sredi{we granice raspona od 2-3 procenta, pri ~emu se pretpostavqa da }e gotovinska kamatna stopa pratiti postepeni put smawewa“, navodi se u saop{tewu nakon sastanka. Smawewe inflacije, uz „blago smawewe uslova na tr`i{tu rada, kako se i o~ekivalo“, navelo je odbor da proceni da je „daqe ubla`avawe monetarne politike bilo prikladno“.

Podsetimo se, Centralna banka je smawila kamatne stope na svojim sastancima u februaru i maju ove godine. Pre toga, gotovinska kamatna stopa RBA iznosila je 4,35 odsto od novembra 2023. godine, nakon dramati~ne serije od 13 pove}awa kamatnih stopa, po~ev od maja 2022. godine. Blagajnik Xim ^almers je ovu vest opisao kao „veoma do-

nakon objavqivawa izve{taja o indeksu potro{a~kih cena za junski kvartal koji se o~ekuje krajem oktobra. Guvernerka nije `elela da precizira koju konkretnu nominalnu kamatnu stopu centralna banka smatra „neutralnom“, tj. nivoom gde stopa nije stimulativna ili ne ko~i ekonomiju. Umesto toga, dala je „veoma {irok raspon“ izme|u 1 i 4 procenta i napomenula da je neutralna stopa onda kada nema ekonomskih {okova. Sada se o~ekuje da }e bruto doma}i proizvod (BDP) porasti za 1,6 procenata tokom godine do juna (u pore|ewu sa 1,8 procenata prognoziranih u maju), a da }e rast BDP-a samo ubrzati na 1,7 odsto do kraja godine (prethodno je prognozirano 2,1 odsto). Wihove prognoze pretpostavqaju da }e gotovinska kamatna stopa nastaviti da sledi postepeni put ubla`avawa, {to implicira da }e bez daqeg ubla`avawa rast i inflacija biti ni`i, a nezaposlenost ve}a, smatraju ekonomisti. Oni predvi|aju daqa smawewa kamatnih stopa u novembru, februaru i maju naredne godine kako bi gotovinska kamatna stopa dostigla 2,85 odsto.

de}a odluka o kamatnim stopama Rezervne banke bi}e doneta 30. septembra. Nakon toga, ove godine }e se odr`ati jo{ dva sastanka, u novembru i decembru. Bilo je ovo tre}e smawewe kamatnih stopa u 2025. godini, {to je pozitivno ali ve}ini du`nika to nije dovoqno, jer su mnogi od wih kredite uzimali po znatno ni`oj kamati pre i za vreme korone. Ovom odlukom RBA nominalna kamatna stopa se vra}a na 3,6 odsto, prvi put od aprila 2023. godine.

Finansijska tr`i{ta i ekonomisti su sa velikim nestrpqewem o~ekivali ovaj potez, nakon iznena|uju}e odluke da se kamatne stope zadr`e stabilnim u julu. Ovog puta bila je to jednoglasna odluka odbora, koja je na primer pro{log meseca bila podeqena.

brodo{lo olak{awe za milione Australijanaca“.

Australijski dolar je ponovo pao nakon odluke borda, spustiv{i se ne{to ispod 65 ameri~kih centi dok se gospo|a Bulok obra}ala konferenciji za medije u Sidneju. Guvernerka RBA je nazna~ila da je odbor spreman da dodatno smawi kamatne stope ako je potrebno. Ekonomisti prognoziraju daqa smawewa kamatnih stopa, pri ~emu je slede}e ubla`avawe verovatnije u novembru, nego na slede}em sastanku u septembru. Ukoliko ne do|e do ve}eg straha od eventualnog ponovnog rasta inflacije, RBA izgleda ne `uri mnogo sa smawewem kamatnih stopa. Ekonomisti daqe navode da je smawewe kamatne stope na dan Melburn kupa vrlo izgledno, i to odmah

Nove mere Centralne banke jesu delimi~no olak{awe za sve one Australijance koji imaju kredite za nekretnine, ali je sve to ipak nedovoqno da bi to osetili u realnom `ivotu. Vi{e je to neka nada u boqe sutra da }e ta kamata biti na nivou od pre pet godina. Jer da budemo iskreni stotinak dolara mese~no mawe ve}ini nas ne}e promeniti ni{ta bitno. Jer ~ak i da kamatna stopa bude vra}ena na onaj nivo za vreme korone, to svakako ne}e biti isto, jer je u me|uvremenu inflacija u~inila `ivot skupqim barem 30 a mo`da i do 50 odsto.

Kanbera je dom, a Srbija i Srpska otaxbina

Kanbera je glavni grad Australije sa populacijom od preko 380.000 stanovnika. To je najve}e gradsko urbano mjesto u unutra{wosti i osmi po veli~ini grad u ovoj dr`avi-kontinentu.

Izabrana je za glavni grad 1908. godine, {to je bio svojevrsni kompromis, jer je postojao veliki rivalitet izme|u Sidneja i Melburna. Neobi~no je to {to je Kanbera nikla kao potpuno novi grad. Na me|unarodnom konkursu pobijedio je plan arhitekata iz ^ikaga, a koji su ~inili Valter Burli Grifin i Merion Mahoni Grifin. On je izabran za pobedni~ki i izgradwa je po~ela 1913. godine. Danas u wemu `ivi i oko par hiqada qudi srpskog porekla.

Iako je od Republike Srpske i Srbije vazdu{nom linijom udaqena nevjerovatnih 15.800 kilometara, {to je oko 20 sati letom aviona ili {to neko jednom izra~una 226 sati leta goluba, relativno mala srpska zajednica u ovom gradu ipak nalazi na~ina da o~uva identitet, kulturu, obi~aje, srpski jezik i }irilicu, ali i veze sa maticom.

Pored dve pravoslavne crkve i manastira, u ovom gradu od pro{le godine postoji i takozvana dopunska {kola srpskog jezika, ~iji rad je podr`an od strane Srbije i wenih zvani~nih institucija.

Prema rije~ima jedne od nastavnica ove {kole Smiqe Brkqa~ Rajak, rodom iz Cazina, a koja se u Australiju doselila pre par decenija, ideja oko osnivawa ove dopunske {kole srpskog jezika potekla je od ambasadora Srbije u Australiji Rade Stefanovi}a, a velika pomo} pru`ena je i od strane paroha hrama Svetoga Save u Kanberi protojereja Branka Vasili}a.

Kako ka`e, danas ovu dopunsku {kolu poha|a oko 40 |aka starosti od {est do 17 godina, a nastava, odnosno tri {kolska ~asa, odr`avaju se jednom nedeqno i na wima se u~i ne samo srpski jezik i }irilica, ve} i o srpskoj istoriji i kulturi.

- Ove ~asove dr`imo profesor @ivan Vrani} i ja. Moram re}i da je pravo zadovoqstvo u~iti ovu decu o svemu tome, ali i videti da ona i pored svih svojih redovnih {kolskih obaveza nalaze slobodnog vremena i za ove dopunske aktivnosti. Mislim da im je ta qubav prenesena,

SRPSKA ZAJEDNICA

Protojerej Branko Vasili}, paroh hrama Svetoga Save u Kanberi, ka`e da {to se ti~e broja Srba koji borave na petom kontinentu, te{ko je dati neku preciznu ~iweni~no potkrepqenu informaciju s obzirom na to da ih je na jednom od prethodnih popisa bilo prijavqeno oko 200.000, a na narednom oko 90.000. Smatra da je najrealnija brojka oko 150.000. Navodi da su Srbi naseqeni po svim ve}im gradovima Australije, tako i u Kanberi, glavnom gradu Australije, dodaju}i da parohija Svetoga Save ima oko 5.000 Srba.

odnosno usa|ena od strane wihovih roditeqa, koji shvataju koliko je zna~ajno odr`ati veze sa maticom, o~uvati identitet u ovako velikoj zemqi. Moramo znati ko smo i {ta smo, i odakle dolazimo ili poti~emo. Bez toga ne bi bili ni{ta. Srbija i Republika Srpska su otaxbina, odnosno majka, a Australija je trenutni dom i bri`na ma}eha. I to je ne{to {to u~imo na{u decu. Ova {kola je pored porodice jedan od na~ina da i u ovako dalekoj zemqi o~uvamo ono {to zaista jesmo. Da to ne radimo, vrlo brzo bismo zaboravili ko smo. U~ewem svega pomenutog deca stasavaju i postaju kompletne li~nosti, prepoznatqive jedinke u ovako nacionalno obojenoj dr`avi - istakla je Brkqa~ Rajak, poru~uju}i da bitnu ulogu u tome igra i Srpska pravoslavna crkva, koja je tako|e jedno od mesta gde se Srbi

okupqaju da ne{to novo nau~e, ali i ose}aju da su deo otaxbine.

Na pitawe za{to je bitno o~uvati identitet, ka`e da je ~ovek bez wega tek puka i neprepoznatqiva jedinka. Kako ka`e, da bi deca izrasla u kompletne li~nosti, moraju poznavati jezik svojih o~eva, dedova, predaka, ali i istoriju, kulturu i obi~aje, jer je to ne{to {to svaki narod ponaosob ima.

- Daleko smo od domovine, od matice i da se ne bismo izgubili moramo na{u decu u~iti da znaju srpski jezik i }irilicu, ali i istoriju i kulturu. Zbog toga pripremamo i jednu akademiju i predstavu posve}enu Vidovdanu, Kosovu kao svetom mestu i takozvanoj „kne`evoj ve~eri” - poru~ila je Brkqa~ Rajak. Kada je u pitawu sam `ivot u ovoj dalekoj zemqi, smatra da je za sve one koji

planiraju do}i `iveti i raditi u Australiji najbitnije da brzo nau~e engleski jezik. Kako ka`e, woj je tokom prvih pet godina bilo najte`e, upravo zbog nepoznavawa jezika, ali je kasnije sve postalo mnogo lak{e. Navodi i da su qudi sa balkanskih prostora vredni, ali i da se za nekog mo`e re}i da je uspe{an samo ukoliko je pored finansijske zadovoq{tine uspio stvoriti i zdravu tradicionalnu porodicu, koja ne dozvoqava da se u ovako velikoj dr`avi izgubi identitet, kultura i jezik.

Dodaje i da je pored dugog boravka i `ivota u Australiji i daqe prisutna nostalgija, koja postaje sve ve}a kako godine prolaze. Smatra i da je danas mnogo lak{e tu nostalgiju uti{ati, jer finansijska stabilnost omogu}uje ~e{}e dolaske u maticu.

Sli~no mi{qewe iznio je i paroh hrama Svetoga Save u Kanberi protojerej Branko Vasili}, koji navodi da je u ovako smutnim vremenima od izuzetne va`nosti o~uvati vjeru, tradiciju i kulturu, a jezik pogotovo.

- U vremenima kada se poku{avaju nametnuti raznorazne ideologije, potrebno je jo{ vi{e oja~avati porodicu. Svaki pojedinac treba da krene od sebe i od svoje doma}e crkve, kako mi jo{ nazivamo porodicu. Uz poja~ane molitve i uz Bo`iju pomo} treba se uzdizati i uzrastati u duhovnom `ivotu, {to je, po mom skromnom mi{qewu, od krucijalnog zna~aja u o~uvawu zdrave porodice – poru~io je Vasili}, dodaju}i i da dopunska {kola srpskog jezika nesumwivo igra zna~ajnu ulogu u svemu tome.

FK Sin|eli} – vizija za budu}nost

Sve~ana proslava 40 godina Vestgejt Sin|eli}a odr`ana je pro{le subote u Melburnu. Vi{e od 250 zvanica, me|u kojima su bili i federalni poslanik Danijel Mulino, najvi{i predstavnici Brimbenk op{tine kao i brojni ~lanovi i simpatizeri kluba. Bili su prisutni i istaknuti i zaslu`ni osniva~i, biv{i predsednici i igra~i klu-

U februaru 1985. godine grupa entuzijasta osnovala je jedini srpski klub na zapadnoj strani Melburna, koji danas ima svoj renovirani fudbalski teren i prostorije u predgra|u Ardir (San{ajn). Tom prilikom intervjuisali smo predsednika kluba Slobodana Bobija Vulovi}a, koji nam je govorio o trenutnom razvoju kluba i planovima za budu}nost.

INTERVJU:

SLOBODAN BOBI VULOVI],

PREDSEDNIK FK VESTGEJT

SIN\ELI] IZ MELBURNA

FK Vestgejt Sin|eli} (Westgate Sindjelic FC) iz Melburna osnovan je pre vi{e od ~etiri decenije kao rezultat `eqe da u to vreme sve brojnija srpska zajednica na zapadu Melburna dobije svoj fudbalski klub. Danas wegovi osniva~i mogu biti ponosni na ~iwenicu da ovaj klub ima sve boqe rezultate, renoviran fudbalski teren, svla~ionice i novu salu za 120 gosta. Sin|eli} je danas klub za celu porodicu od petli}a do seniora. n Bobi, pre svega ~estitamo vam godi{wicu klubu, nek je sa sre}om. Danas si predsednik kluba ali si u stvari tu jo{ od samog osnivawa zahvaquju}i tvom ocu ^edomiru Vulovi}u koji je bio jedan od osniva~a u februaru 1985. godine?

- Hvala na ~estitkama. Moj otac ^edomir Vulovi} je bio prvi predsednik kluba i jedan od osniva~a a ja sam se prikqu~io upravi kluba kada sam imao 21 godinu. Tada sam obavqao posao sekretara i sve do danas sam na neki na~in i ostao u upravi Sin|eli}a. Pre toga sam naravno igrao fudbal i pomagao sve {to je trebalo oko kluba. 2016. godine sam prvi put postao predsednik kluba i te godine sam obavqao tu funkciju. Ove jubilarne godine sam ponovo izabran za predsednika, {to mi je posebno drago i velika ~ast.

n Kako bi uporedio uslove i situaciju u kojoj se klub nalazio pre desetak godina i danas? Da li je klub napredovao?

- Kompletna uprava kluba je zna~ajno posve}ena uspehu i ja sam ove godine to i predstavio na{im ~lanovima sa fokusom na viziju kluba u narednim godinama. Kao aktuelni predsednik `eleo bih da vidimo na{ klub za pet godina

a ne samo na kraju ove sezone. Moja vizija je da za deset godina budemo u NPL-u (National Premier Leagues -NPL). Mi smo ve} po~eli da radimo na tome, `elimo da iza|emo iz te „zlatne sredine“ i da budemo me|u najboqim klubovima u Viktoriji.

n Klub ima sve vi{e podmladka, ukqu~ene su ~itave porodice posebno iz srpske zajednice. Imate li neki poseban plan da privu~ete jo{ vi{e ~lanova?

- Posledwih godina imamo sve ja~u juniorsku sekciju a posebno radimo na tome da u klupsko ~lanstvo ukqu~imo ~itave porodice, od onih najmla|ih koji }e biti u juniorskim timovima do onih veterana koji }e i daqe biti na{i ponosni ~lanovi i podr`avaoci kluba. Najva`nija novina je da od ove godine imamo restoran „Sin|eli}“ gde svakog drugog ~etvrtka mo`ete za dvadesetak dolara da dobijete ve~eru i da probate najboqe srpske specijalitete. Time `elimo da kao klub imamo ovde stalno qude koji se dru`e i provode vreme zajedno u Sin|eli}u.

Na{ klub ima i sve vi{e sponzora iz godine u godinu, i to je jedan uzlazni trend. Mi smo po~astvovani da su nam neki od sponzora i vlasnici uspe{nih kompanija koji su srpskog porekla a nekad su bili aktivni u Sin|eli}u. n Kakav je ose}aj slaviti 40 godina od osnivawa?

- Ja se naravno se}am tih prvih po~etaka kada su moj otac i jo{ trideset drugih cewenih osniva~a osnovali „Sin|eli}“. Tada sam bio tinejxer ali se dobro se}am kada je moj otac sa ushi}ewem govorio o tome i o planovima da ideja o osnivawu kluba za`ivi. I{ao sam svuda sa tatom i za mene je to bilo ne{to posebno. U po~etku je bilo jako te{ko i morali smo da od ku}e nosimo svu opremu za klub pa ~ak i golove, lopte, mre`e... Nismo imali stalan teren i i{li smo iz jednog kraja u drugi ali bili smo uvereni da radimo pravu stvar i da }e se jednog dana to isplatiti.

n Kako je u stvari klub po~eo pre 40 godina?

- Ovom prilikom `eleo bih da se od srca zahvalim svim na{im osniva~ima i dragim volonterima koji nisu `alili svoje vreme i resurse. Na{i osniva~i su klub ku-

pili od turske etni~ke zajednice u Ri~mondu u februaru 1985. godine a se}am se da smo ve} u martu iste godine imali tim za ligu. Onda smo ve} zajedno igrali sa na{im klubom „Melburn Srbija“ ~ije je sedi{te bilo u istom kraju gde smo i mi po~eli pre ~etiri decenije. Danas mi je posebno drago {to u Sin|eli}u igraju za najmla|i tim igraju i moje }erke koje imaju {est i osam godina. Velika je ~ast biti predsednik kluba u ovoj jubilarnoj godini i jo{ ve}a ~ast i privilegija {to mi je zajednica Sin|eli}a ukazala to poverewe.

n Kakav je ose}aj kad ti kao predsednik vidi{ na terenima Sin|eli}a one najmla|e od pet i {est godina pa sve do seniorske selekcije?

- Ose}aj je predivan i to je ono zbog ~ega se vredi boriti kad ovde mo`emo da vidimo ~itave porodice koje na neki na~in ukqu~ene u rast kluba. @elim da ovom prilikom pozovem sve na{e qude da nam se pridru`e, da budu deo ovog kluba, da budu ~lanovi. @elim da zajedno svi slavimo na{e uspehe. Na{a `enska selekcija je pro{le godine osvojila prvenstvo, one su u Prvoj ligi Viktorije i imaju {ansu da i ove godine budu prve ili druge na tabeli.

n Koji su planovi za blisku i daqu budu}nost?

- Imamo u planu da napravimo tribine za najmawe sto gledalaca, predali smo molbu op{tini i nadamo se da }emo to realizovati mo`da ve} slede}e godine. Tako|e, o~ekujemo da }emo dobiti dozvolu da imamo i pomo}ne terene. Radujemo se i predstoje}em Kara|or|evom kupu koji }e ove godine biti odr`an u Sportskom centru Kizbara a doma}in }e biti Melburn Srbija. Mi }emo u~estvovati sa na{im prvim mu{kim i `enskim timom i naravno u~estvova}e i na{i omladinski timovi od 7 do 16 godina. n Bobi, hvala na ovom razgovoru i `elimo vam puno uspeha u nastavku sezone i daqem radu kluba. - Hvala i vama i svim na{im simpatizerima i ~lanovima {to veruju u Sin|eli}. Nastavqamo daqe u susret novim i jo{ uspe{nijim jubilejima.

ODR@AN 37. FESTIVAL SRPSKOG FOLKLORA U BONIRIGU

Tradicionalni Festival srpskog folklora

odr`an je po 37. put u Srpskom centru Bonirig od 8. do 10. avgusta. Prema re~ima organizatora, uprkos lo{em vremenu u Sidneju tokom proteklog vikenda poseta je bila veoma zadovoqavaju}a. Oko 4.000

posetilaca iz ~itave zemqe moglo je da vidi majstorije i ume}a 27. na{ih folklornih grupa od Brizbejna, preko Kanbere, Sidneja, Volongonga, Melburna i Adelejda do Perta.

U razgovoru za Srpski glas ^edomir Je{i}, predsednik Srpskog centra Bonirig ista-

kao je da je sve pro{lo u najboqem redu. „Zadovoqni smo posetom i atmosferom. Bilo je prelepo kao i svake godine. Imali smo ki{no vreme pro{log vikenda ali je poseta ipak bila na pro{logodi{wem nivou“, ka`e Je{i}. On je naglasio da je sve proteklo bez i najmaweg

incidenta, {to je za organizatore bio jedan od priorireta. Na pitawe da li su organizatori umorni Je{i} je dodao: „Naravno, jer bilo je zaista naporno. Hvala od srca na{em timu i svim volonterima jer smo zajedno na pripremama ovog festivala radili vi{e od osam meseci. Sada nam predstoji odmor barem nekoliko meseci a zatim kre}emo u pripreme 38-og festivala“.

Festival srpskog folkora u Bonirigu jo{ jednom je opravdao epitet na{eg najboqe organizovanog doga|aja u ~itavoj srpskoj zajednici. Tome svedo~e i mnogobrojna nasmejana i zadovoqna lica posetilaca koji nisu `alili svoju energiju i vreme da poka`u da se ovakva atmosfera jednostavno nikad ne propu{ta.

FESTIVAL!

Evo ko je odneo pobedu na 64. saboru truba~a

Gu~a je jo{ jednom potvrdila za{to nosi titulu svetske prestonice trube.

Qubiteqi muzike iz svih krajeva sveta nastavili su da pristi`u u sve ve}em broju, a atmosfera je dostigla ta~ku usijawa dok se festival pribli`avao svom velikom finalu – takmi~ewu truba~kih orkestara za najpresti`nije saborske nagrade.

Tradicionalno, zvuk prangija odjeknuo je dolinom, ozna~iv{i po~etak takmi~ewa. Uz intonirawe himne „Sa Ov~ara i Kablara” i sve~ano podizawe saborske zastave, u 18 ~asova je zvani~no otvoreno finalno takmi~ewe, u kojem je 16 najboqih orkestara iz zemqe i sveta

OVO

odmerilo svoje ume}e pred strogim, ali pravednim sudom stru~nog `irija.

Dok su se sabirali utisci i brojali glasovi, na scenu je stupio Veliki revijalni orkestar pod vo|stvom maestra Vlade Panovi}a, a specijalni gosti –legende narodne muzike Ana Bekuta i Dragan Koji} Keba – priredili su nezaboravan koncert. Svaka pesma bila je ispra}ena horskim pevawem i ovacijama publike koja je preplavila gu~anske ulice i stadion.

Kada je napetost dostigla vrhunac, usledio je trenutak odluke – progla{ewe pobednika 64. Draga~evskog sabora truba~a.

Prva truba 64. draga~evskog Sabora truba~a u Gu~i je Dejvid Bajramovi} iz orkestra Elvisa Bajramovi}a iz Bojnika. Orkestar Vladimira Ivanovi}a iz Zagu`awa progla{en je najboqim orkestrom ovogodi{weg Sabora, a wegov kapelnik Vladimir Ivanovi} ovom pobedom postao je Majstor trube. Zlatna truba, oti{la je u ruke Draganu Pavlovi}u iz orkestra Draga~evske trube. Orkestar Kwa`evac iz Kwa`evca nagra|en je za najizvornije muzicirawe. Za najboqeg bubwara progla{en je Dragoslav Novakovi}, iz orkestra Bojana Risti}a, dok je najboqi basista Dragan Sejdi} iz orkestra Isidora Ze}irovi}a.

Titula najboqeg tenoriste pripala je Denisu Kereke{u iz orkestra Bo{ka Krxavca iz Novog Sada. Kolo je najboqe odsvirao orkestar Stanislava Anti}a iz Zagu`awa. Melodiju najboqe pesme odsvirao orkestar Marka Trnavca iz Mr{eqa. Pobedni~ki nastup zagrmeo je pod nebom obasjanim vatrometom, a slavqe se nastavilo do duboko u no}.

Draga~evski sabor truba~a, u organizaciji Op{tine Lu~ani, Kulturnog centra Gu~a i Turisti~ke organizacije Draga~evo, zavr{en je koncertom majstora trube Dejana Jev|i}a, onako kako dolikuje – u eksploziji emocija, energije, muzike i slavqa.

JE BIO NAJPOSE]ENIJI SABOR TRUBA^A U POSLEDWIH PET GODINA:

Pro{lo preko 100.000 qudi - Gu~a ~ista i umivena

Progla{ewem pobednika i spu{tawem saborske zastave zavr{en je 64. Sabor truba~a u Gu~i, a prema re~ima organizatora bila je ovo jo{ jedna manifestacija za pam}ewe o

kojoj }e se jo{ dugo pri~ati jer su oboreni rekordi i pomerene granice.

- Ovogodi{wu 64 Dragacevski Sabor truba~a je u pot-

punosti opravdao o~ekivawa organizatora kako u programskom smislu, tako i u broju posetilaca. Sveukupna ocena kako ugostiteqa tako i me{tana Gu~e jeste da je Sabor ovog godine bio najposeceniji u posledwih 5 godina, kazao je za RINU Milivoje Dolovi} predsednik op{tine. Sabor truba~a se nakon godina lutawa kona~no vratio svojim korenima i to se pokazalo kao pun pogodak. Pokazalo se da je to manifestacija koja ~uva tradiciju i stare obi~aje i da to narod po{tuje i voli. Tako|e, jo{ jedan potez koji je odu{evio jeste {to je doma}in ovogodi{weg Sabora truba~a bio istaknuti umetnik Boban Markovi}.

- U ova tri dana smo pored tradicionalnih manifestacija poput ponocnog koncerta, improvizacije stare Draga~evske svadbe, narodnog vi{eboja imali prilike da u`ivamo u koncertima majstora trube Bobana Markovica, Dejana Lazarevi} a, Bojana Ristica kao i Dejana Jevdjica, pored wih imali smo i nastupe 4 inostrana orkestra, kazao je Dolovi}.

Uprkos ~iwenici da je kroz draga~evsku varo{icu tokom prethodna tri dana pro{lo preko 100.000 qudi, Gu~a je ~ista i „umivena“.

- Komunalne slu`be su izuzetno odradile svoj posao te nam je u ova tri Saborska dana Guca bila nikad ~istija kao sto je to slu~aj jutros. Jos jednom velike ~estitke pobednicima Sabora u ime organizatora i vidimo se idu~e godine na jubilarnom 65 Dragacevskom saboru truba~a, poru~io je Dolovi}.

“OLUJA” OPET U HRVATSKOJ! (5)

NAPADI NA RA[KOVI]E

Pi{e: Marko

Lopu{ina

u Punih {est decenija protiv ~lanova porodice Ra{kovi} u wihovoj domovini Hrvatskoj traju politi~ki, kriminalni i fizi~ki progoni, pqa~ke i napadi sa pretwama smr}u.

To je za posledicu imalo izgnanstvo Ra{kovi}a iz zavi~aja i bolesti sa smrtnih ishodima

Prvi na udaru vlasti bio je stare{ina porodice Du{an Ra{kovi}, kninski advokat i zagreba~ki sudija Vrhovnog suda Hrvatske, samo zato jer je bio Srbin. ]erka dr Vjera Ra{kovi} Zec se se}a surovog `ivota u Dalmatinskoj Zagori i samom Drni{u. Iako je bila dete pamti da je opasnost po `ivot vrebala u svakom kutku i trenutku:

- Otac Du{an se u ratu nagutao silnoga straha kojim je sve nas zarazio. Nikakvo ~udo, jer wega su progawale sve vlasti. Najvi{e se, kao i svi mi, bojao Jasenovca. Najmla|i sin tete Katice, Tome Miji}, jednom nam je u dje~joj igri dobacio: „Svi }ete vi ri{}ani u Jasenovac!“

Kada je Du{an Ra{kovi} postao sudija Vrhovnog suda, hrvatski nacionalisti su ga javno napali pedesetih godina da je „osudio Hrvate, {vercere, na smrt“. Krajem devedesetih kada su vlast u Hrvatskoj otele nove usta{e, zagreba~ki dnevni list „Vjesnik“ je 2. novembra 1998. objavio tekst pod naslovom: „Stravi~ni pokoq: ~etni~ki zlo~in uz talijansku pomo}“. To je zapravo bilo pismo Ante Mile Krvavice, ekonomiste iz Zagreba, u kome se tvrdi da su organizatori pokoqa bili Du{an Ra{kovi} i Mom~ilo \uji}. Du{anov sin Sr|an je, tako|e, la`no oput`ivan u novoj Hrvatskoj, da je ukrao stan, a wegov sin Du{an Ra{kovi}, kustos da je ukrao dela vajara Ivana Me{trovi}a. Drugi sin Jovan Ra{kovi} je godine 1985. zbog moralno politi~ke nepodobnosti udaqen s Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Wegova }erka Sanda, koja je tada imala 20 godina, ka`e da te osamdesete godine pripadaju opet vremenu politi~kog progona wenog oca:

- Kao antikomunistu i srpskoga nacionalistu policija ga je privodila, saslu{avala, prislu{kivala, pretresala stan i ku}u za odmor, oduzimala mu paso{. Zatim je vlast po~ela da ga zastra{uje. Kako je to izgledalo svedo~io je sam dr Jovo Ra{kovi}:

- Prilikom konkurisawa za profesora Medicinskog fakulteta u Zagrebu, Konkursna komisija, koju su ~inila trojica vrhunskih stru~waka, prihvatila je moju kandidaturu. Ali, Kadrovska komisija fakulteta zaustavila je moj izbor zbog politi~ke nepodobnosti. Oti{ao sam kod kqu~nog ~oveka kadrovske komisije i on mi je doslovce rekao: „[ta ti ho}e{? Hteo bi da bude{ na{ profesor i da daje{ antikomunisti~ke izjave. Tako

}ev stan u [ibeniku je opusto{en, besomu~no opqa~kan, a vikend ku}a tri puta minirana:

reakcionarno nisu pisali ni ]osi}, ni \ ilas”.

Ra{kovi} je povukao svoju kandidaturu. U novembru 1988. godine u {ibenski stan mu je do{la hrvatska policija. U{lo je sedam qudi.

- Predstavili su se kao pripadnici SDB-a. Ispostavilo se da imaju nalog da pretresu moj dom u [ibeniku i vikendicu u Primo{tenu. Pretres je bio vrlo temeqan. Nijedna kartica nije ostala nepregledana. Posebno su ih interesovala pisma koja sam dobio iz inostranstva od Herberta Makruzea, Eriha Froma, Habermasa i drugih. Tra`ili su da otvorim kasu. Iz we su pokupili sve moje devizne i dinarske kwi`ice, zate~ene dinare i strane bankovne kartice. Pru`io sam im dokaze o zaradama deviza u inostranstvu i wihovom legalnom transferu u zemqu. Vratili su mi novac i paso{ – pripovedao je dr Jovan Ra{kovi}.

Kad je postao vo|a Srba u Hrvatskoj i BiH Slobodan Milo{evi} je javno bio

“Moja ku}a za odmor u Primo{tenu, koju je predsednik Tu|man u jednom od svojih govora nazvao „Ra{kovi}evom vilom u kojoj je pisan Memorandum SANU”, razru{ena je eksplozivom i zapaqena. U luksuzni stan u najlep{em delu Zagreba, koji je ispuwen biranim name{tajem i umetni~kim slikama i vrednostima, koje pripadaju mojoj `eni, uselio se, „bez priziva”, jedan pripadnik hrvatske policije. Privatno vlasni{tvo moje supruge otu|eno je na najgrubqi i najneprimereniji na~in” – zapisao je Jovan Ra{kovi}. Kada bi doktor Jovan iza{ao na ulice svog [ibenika do`ivqavao je stra{ne uvrede. Pquvali su ga. Ali bilo je i nekoliko qudi koji su mu pri{li i rekli: „Izdr`ite, doktore, pro}i }e i ovo“. Wegova supruga Tawa, tako|e, doktorka u {ibenskoj bolnici, Hrvatica po ocu, nove usta{e su nazivale „~etni~ka kurva“. Wu su tretirali kao izdajnika roda svoga. Dobacivali su joj u prolazu najru`nije re~i. Na Radio [ibeniku su i{li dotle da su tvrdili da je ona {valerka vladike Nikolaja!

arogantan prema dr Jovanu Ra{kovi}u i poni`avao ga. To je ~inio i hrvatski poglavnik Frawo Tu|man. U rano leto 1990. godine Hrvati po instrukcijama svog predsednika razglasile su lov na doktora Jovu Ra{kovi}a. U novinskom tekstu „U ime oca i sina” za beogradski NIN doktor Ra{kovi} je 1992. godine objavio kako je organizovan wegov progon iz [ibenika, u kome je 35 godina bio najomiqeniji lekar: „Tra`i se moj izgon iz grada [ibenika i iz Hrvatske. HDZ je, uz bu~nu, prete}u propagandu, organizovala potpisivawe peticije na centralnom {ibeni~kom trgu, ispod hrvatske trobojnice i {ahovnice, uz zvuke borbenih mar{eva. Na stolovima, prekrivenim pokriva~ima koji su bili iscrtani banalnom nacionalom ornamentikom, potpisivane su sramne kwige zla. Sakupqeno je, kako su sve~ano objavili, vi{e od 30.000 potpisa u gradu sa jo{ toliko stanovnika“ – zapisao je u svom dnevniku dr Jovan Ra{kovi}.

Novinari Radio [ibenika lansirali su najgnusnije la`i o dr Jovanu Ra{kovi}u. Govorili su da je „vr{io vivo eksperimente na Hrvatima“, da je „pripadnike ovog naroda trovao otrovnim pe~urkama“. ^itali su, zatim, jedan tekst iz „Vjesnika” u kome se tvrdi da je Jovan Ra{kovi} okupio oko sebe grupu mladih Srba, nazvanih „Ra{kovi}evi Jovi}i”, ~iji je zadatak da zastra{uju i koqu hrvatsku {kolsku decu.

Kada je Jovan Ra{kovi} krenuo krajem avgusta na posao u {ibensku bolnicu na ulazu wegove klinike sa~ekala ga je grupa mla|ih kolega i drugo bolni~ko osobqe i fizi~ki ga spre~ila da do|e do svoje ordinacije „zbog toga {to on radi protiv hrvatskog naroda i wegove dr`ave“. Ni{ta mu nije preostalo nego da se vrati u ku}ni zatvor.

Ubrzo zatim, 28. avgusta 1990. dobio je od Medicinskog centra [ibenik, koji je on osnovao, otkaz. Od toga trena Ra{kovi}i u [ibeniku su postali obele`eni qudi i stavqeni van zakona. Ra{kovi-

Iz [ibenika su Jovan, Tawa i Sanda Ra{kovi}, pod pretwom lin~om, pobegli u Zagreb. I u glavnom gradu hrvatske dr`ave svi Ra{kovi}i su bili izlo`eni napadima novih usta{a. O tome je javno govorila doktorova }erka Sanda Ra{kovi} Ivi}:

- Svaki govor moga oca, intervju ili ~lanak imao je za posledicu novi fijuk bi~a iznad glava ~lanova moje porodice. U Zagrebu nam zaista nije bilo lako. Ja sam kao psihijatar radila na klinici „Rebro”, i kolege su po~ele da se prema meni hlade. Videla sam strah u wihovim o~ima, pla{ili su se da me pozdrave i u|u u moju ordinaciju. Za takvo wihovo pona{awe imala sam puno razumevawa. Oko tri meseca porodica Ra{kovi} je u Zagrebu bila u nekoj vrsti ku}nog pritvora. Dva policajca stajala su ispred wihovog stana i kontrolisala ko u wega ulazi i izlazi. Pod stra`om je doktorka Sanda bila i na klinici „Rebro”. - Jednog dana napali su me na ulici. I po~eli da tuku. Glavom su mi udarali o zid. Bio je novembar. Izgrebana, pocepana, bosa, stigla sam ku}i. Napad sam prijavili policiji, ali od toga nije bilo ni{ta – priznala je tu`no dr Sanda Ra{kovi}-Ivi}, koja je bila udata za Hrvata sa kojim je imala dvoje dece. Iz Zagreba su potom doktori Ra{kovi}i sa decom, odnosno unucima, pobegli u Beograd, gde su bili podstanari. „U razmaku od 50 godina moj otac i ja na{li smo se u istoj situaciji. Razlika je u tome {to je on uto~i{te na{ao u Italiji, a ja u Srbiji, ~ija me je Akademija nauka ranije primila za svog ~lana. Nema, me|utim, ni{ta neobi~no u tome {to se dogodilo s mojim ocem i sa mnom u hrvatskim dr`avama. Ta politika, po re~ima Ra{kovi}a, traje 150 godina od kada je stari kroatisti~ki politi~ar Star~evi}, koga su nazivali i nazivaju „ocem domovine”, uspostavio misao da su Srbi u Hrvatskoj, a i Srbi uop{te, remetila~ki faktor uspostavqawa hrvatskog nacionalnog bi}a i hrvatske dr`ave, oduvek pa do danas. Od Star~evi}a do Tu|mana ta se misao nije mewala. Ponovila se ista sudbina ba{ zato {to su nacionalnom dr`avnom ideologijom vladali isti principi: iste ideje agresivne paranoidnosti ~ija je osnova bila manija progawawa drugih, a ovi drugi su bili Srbi, nesre}an narod u Hrvatskoj kome smo pripadali moj otac i ja.” – napisao je dr Jovan Ra{kovi} u tekstu „U ime oca i sina”.

Danas se unuci i praunuci Ra{kovi}a skrivaju po svetu gde `ive, da bi izbegli neprijatnosti pro`ete mr`wom prema velikoj srpskoj porodici iz Kninske krajine, u kojoj, pored Srba ima Italijana, Nemaca i ponajvi{e Hrvata.

(Kraj)

[est stvari koje treba da znamo o Aqasci, mestu istorijskog sastanka Putina i Trampa

Pre vi{e od 10.000 godina poslu`ila je kao ulazna ta~ka za migracije iz Azije i naseqavawe Severne i Ju`ne Amerike. Zemqa snega i leda, negostoqubivog terena i surovih zima, zov Aqaske fascinirao je pisce, a weno bogatstvo u rudama i zlatu budilo qudsku pohlepu. Po mnogima i najve}a gre{ka ruskog cara Aleksandra Drugog, koji ju je 1867. godine prodao Amerikancima, najve}a savezna dr`ava SAD postala je zahvaquju}i Srbinu iz Risna, a sada je ponovo u `i`i interesovawa zbog predstoje}eg sastanka Donald Trampa i Vladimira Putina.

Posle vi{emese~nog diplomatskog natezawa i brojnih (ne)spretnih poku{aja da se rat u Ukrajini {to pre okon~a za pregovara~kim stolom, Donald Tramp i Vladimir Putin }e se kona~no sastati o~i u o~i i to na Aqasci.

Nekada{wa teritorija Ruskog carstva prodata budza{to Amerikancima pre vi{e od 150 godina, u petak }e ugostiti dvojicu predsednika koji }e razgovarati o potencijalnom mirovnom sporazumu.

BERINGOV KOPNENI MOST I NASEQAVAWE AMERIKA

Tokom posledweg pleistocenskog ledenog doba izme|u Evroazije i Severne Amerike postojao je kopneni most koji je omogu}io i prvim homo sapijensima da do|u do Aqaske i daqe se pro{ire Severnom i Ju`nom Amerikom.

Kada je ledeni pokriva~ krenuo da se topi pre oko 15.000 godina, preko wega su `ivotiwe i prvi qudi naselili Severnu Ameriku. Kopneni most je zatvoren oko 10.000 godina pre nove ere kada je nivo mora porastao.

U narednom periodu sve do ruske kolonizacije, domoroda~ko stanovni{tvo naselilo je ve}inom priobalne delove Aqaske, ne zalaze}i previ{e u unutra{wost.

RUSKA AQASKA

Aktivna kolonizacija teritorije po~ela je u 18. veku. Rusko carstvo je od 1732. do 1867. godine naselilo Aqasku i velike delove pacifi~ke obale sve do Kalifornije.

Petar Veliki je 1725. godine nalo`io Vitusu Beringu da istra`i predeo severnog Pacifika radi potencijalne kolonizacije. Rusi su pre svega bili zainteresovani za predele bogate krznenim `ivotiwama radi trgovine i eksploatacije.

Isprva u dobrim odnosima sa domoroda~kim stanovni{tvom, vremenom su ti odnosi po~eli da se naru{avaju, najvi{e zbog preuzimawa zemqe i preteranog ulova `ivotiwa. Do sredine 19. veka, profit od ruskih severnoameri~kih kolonija bio je u padu.

Suo~en sa periodi~nim pobunama domoroda~kog stanovni{tva, konkurencijom, ali i politi~kim i ekonomskim posledicama poraza u Krimskom ratu, ruski car Aleksandar Drugi odlu~io je da su severnoameri~ke kolonije preskupe da bi se zadr`ale.

PRODAJA AQASKE

Nakon katastrofalnog poraza u Krimskom ratu, Aleksandar Drugi je, kako bi rasteretio i popunio dr`avnu kasu, nalo`io da se vidi mogu}nost prodaje dr`avnih poseda na Aqasci.

Jedan od razloga bio je i da bi u eventualnom budu}em ratu bilo veoma te{ko odbraniti te teritorije od Ujediwenog Kraqevstva.

U tu svrhu, Vilijam H. Sjuard, tada{wi dr`avni sekretar SAD, zapo~eo je pregovore sa ruskim diplomatom Eduardom de

Steklom oko kupovine Aqaske od SAD nakon Ameri~kog gra|anskog rata. Sjuard i Stekl su se 30. marta 1867. godine dogovorili o ugovoru o prodaji. Dogovorena cena bila je 7,2 miliona dolara, {to je jednako oko 130 miliona dolara danas. Senat SAD je ratifikovao bilateralni ugovor 15. maja, a ameri~ki suverenitet je pravno stupio na snagu na ~itavom podru~ju 18. oktobra 1867. godine.

ZLATNA GROZNICA I ZOV DIVQINE

Krajem 19. i po~etkom 20. veka bogatstvo mineralima, a posebno plemenitim metalima izazvalo je nekoliko zlatnih groznica na Aqasci i obli`wem Jukonu. U potrazi za bogatstvom na Aqasku je stiglo hiqade rudara i doseqenika. Samo od 1879. do 1920. godine na Aqasci je izva|eno ruda u vrednosti od 460 miliona dolara (vi{e od sedam milijardi danas). Masovna kolonizacija, potraga za boqim `ivotom, rudno bogatstvo i mistika vezana za najmla|u ameri~ku severnu teritoriju, u~inilo je Aqasku velikom inspiracijom u literaturi. Najpoznatiji u tome bio je Xek London, ~iji su romani o dalekom ameri~kom severu postali bestseleri {irom sveta, a Beli o~wak i Zov divqine ~ak delovi lektire i u Srbiji.

OD TERITORIJE DO SAVEZNE DR@AVE, ZAHVAQUJU]I SRBINU Sve do 1959. godine Aqaska je imala status teritorije. To je sve promenio advokat i pravnik Majk Stepovi}, sin rudara Marka Stijepovi}a koji je iz Risna do{ao u Klondajk 1897. godine u potrazi za zlatom.

Guverner teritorije Aqaske Benxamin Frenk Hajncleman podneo je ostavku 1957. godine, nakon ~ega je na Aqasku stigao dr`avni sekretar unutra{wih poslova Fred Siton, koji je tra`io potencijalne kandidate.

Iako se Majk nije ni prijavio za tu poziciju, Siton je bio veoma impresioniran wime, pa ga je preporu~io u Beloj ku}i. Predsednik Dvajt Ajzenhauer nominovao je Majka Stepovi}a za guvernera 9. maja, a mandat mu je po~eo 5. juna 1957. godine. Mnogi stanovnici Aqaske bili su skepti~ni u vezi sa federalnom vla{}u i nije im se dopadala ideja da Aqaska dobije status dr`ave, dok Va{ington nije video velike koristi od ukqu~ivawa ogromne, zaba~ene i retko naseqene teritorije u federalne institucije.

Ipak, Majk Stepovi} naporno je lobirao {irom Aqaske i SAD da bi pridobio podr{ku, a to je urodilo plodom i Ajzenhauer je potpisao Zakon o dr`avnosti Aqaske, koji je zvani~no progla{ena saveznom dr`avom 3. januara 1959. godine.

SARA PEJLIN I IZBORNA

TRKA 2008. GODINE

Mo`da i najpoznatija osoba sa Aqaske, posebno u novijoj istoriji, svakako je biv{a guvernerka Sara Pejlin, koja je postala prvi politi~ar sa Aqaske koja je bila nacionalni kandidat u kampawi za predsednika ili potpredsednika.

Za guvernerku Aqaske je izabrana 2006. godine, a ono {to ju je „proslavilo“ jeste {to je u avgustu 2008. godine republikanski predsedni~ki kandidat Xon Mekejn izabrao wu za svog kandidata za potpredsednika.

Pejlinova je bila prva `ena kandidat Republikanske stranke za polo`aj potpredsednika i druga `ena kandidat za potpredsednika ispred jedne od dve velike stranke u SAD uop{te.

Mekejn i Pejlinova su na izborima izgubili od kandidata Demokratske stranke Baraka Obame i Xoa Bajdena.

Neki Srbi tvrde da je Srbija do Tokija, drugi da nije ve}a od Beogradskog pa{aluka. Geografska karta strancu poput mene ni{ta ne poma`e. Poku{ao sam da saznam s kim se Srbija grani~i, ali nisam uspeo. To je ovde vrlo {kakqivo pitawe. Jednog poznanika sam neoprezno zamolio da mi na karti poka`e gde je granica Srbije i Crne Gore i zamalo nisam izgubio glavu. Tada sam nau~io da Srbi ne priznaju ve}inu svojih granica. Postoji i ne{to {to se zove Nebeska Srbija, ali jo{ nisam doku~io {ta to zna~i. Sva je prilika da je ova zemqa bezgrani~na...

Mnogo je jo{ stvari koje me ovde zbuwuju. Na primer jezik. U Srbiji se zvani~no govori srpskim jezikom, ali je u stvarnosti malo druga~ije. Srbi izgleda ne vole svoj jezik i svojski se trude da ga {to pre zaborave.Ako ne verujete, do|ite i vide}ete da su nazivi ve}ine restorana, kafi}a i butika na engleskom. Televizijske emisije tako|e. [to je Srbin u~eniji, on mawe govori srpski. Ovde se stranim re~ima dokazuje u~enost. Dok je Srbin mlad, on se srpskim jo{ i slu`i,ali zavr{i li i najmawe {kole ili, ne daj Bo`e, fakultet, srpske re~i namah krene da zaboravqa i umesto wih po~ne da koristi tu|ice. Vrhunac obrazovawa i u~enosti dosegne tek kad iz svog vokabulara srpski jezik sasvim istisne, toliko da ga ni ro|ena majka vi{e ne razume. Jedva ~ekam da nau~im srpski, vaqda }e mi mnoge stvari biti jasnije. Me|utim, neki iskusniji prijateqi mi ka`u da sam optimista i da sa Srbima jo{ niko nije na{ao zajedni~ki jezik .

Srpsko pismo je }irilica, ali ve}ina Srba pi{e latinicom. S vremena na vreme Srbi zakukaju da im }irilica nestaje i izumire, dignu dreku do neba, pa se mo`e pomisliti da im je neko silom otima, a ne da je sami zatiru i zaboravqaju. Za }irilicom najvi{e nari~u novine koje izlaze na latinici i ~uvari tradicije koji su zaspali na stra`i. ]irilica ima trideset slova. Ko uspe sve da ih nau~i obi~no postane novinar. Oni koji ovladaju i gramatikom postaju pisci...

U Srbiji malo-malo pa proglase vanredno stawe. No ne brinite, vanredno stawe je ovde redovna pojava. Srbi su se ve} toli-

BOJAN QUBENOVI]:

Pisma iz Srbije

ko svikli na vanredna stawa da }e uskoro uvesti sirene koje }e ih upozoravati kad iznenada izbije normalan `ivot. Ina~e, u Srbiji ima vi{e vrsta inflacija. Najpoznatije su inflacija morala, inflacija znawa i inflacija re~i.

Kurs dinara je plivaju}i, pa se dinar vaqda zato tako ~esto davi. Ono {to pouzdano znam jeste da za jedan dinar ne mo`e ni{ta da se kupi. Dobro, sem nekih dr`avnih preduze}a .

Srbi sve mawe kupuju, a i kad kupuju ne koriste dinare. Kupuju na obraz. To je specifi~no plate`no sredstvo i slu`i za odlo`eno pla}awe. Nekad su ga imali svi, danas ga ima tek poneko jer se u ovoj zemqi obraz brzo i nepovratno gubi.

Srbija je republika, ima predsednika, vladu i parlament. Teorijski vlast je podeqena na sudsku, zakonodavnu i izvr{nu, a u praksi izme|u ro|aka, kumova i prijateqa. Srbija ima svoje dr`avne praznike. Polovina gra|ana Srbije rado ih proslavqa, a druga polovina radi kod privatnika.

Srbi ka`u da je i poqoprivreda wihov

LEONARD MAJKLZ:

Kad sam imao sedamnaest godina, govorio sam devojkama da ih volim da bih ih naveo da spavaju sa mnom.

Najzad sam spavao s jednom. Bila je }erka prodavca ribe i imala je telo koje je uvek mirisalo pomalo na more. U~inila je to sa mnom jer sam rekao da je volim, ali mi nije verovala.

„Nije ti stalo“, rekla je posle. „Samo si to hteo.“

Lagao sam da nije tako.

Rekla je: „U redu je. Samo nemoj da glumi{.“

Godinama kasnije, setio sam se toga dok sam sedeo sa `enom koju sam voleo i koja me vi{e nije volela. Bila je to u`asna, tiha ve~era. U sobi je bilo svetlo, ali izgledalo je kao da jedemo u mraku.

Rekla je: „Zna{, nekad si me nasmejavao. Sad si… pa, kao da si stalno tu`an.“

Nisam znao {ta da odgovorim. Samo sam se naslonio unazad i rekao: „@ao mi je.“

Nakon toga, proveli smo sate zajedno, ali odvojeno, kao dve osobe koje su nekada bile zaqubqene i sada se se}aju toga s nekom vrstom ga|ewa. A opet, sve je to bilo deo onoga {to sam nekada nazivao – u`ivawe.

veliki adut i da bi mogli da hrane pola Evrope. Pitao sam za{to to i ne ~ine, oni ka`u da ne mogu da se dogovore koja je to polovina.

Stranac poput mene se malo gde u svetu mo`e provesti lep{e nego u Srbiji. U pola dana, u pola no}i, sebi mo`e da na|e dru{tvo za razonodu i razbibrigu, kafi}i i kafane uvek su puni, a o splavovima da i ne govorim.

Pa gde ste, bre, pizda vam materina! Nemojte se ~uditi {to vam se javqam ovim naizgled ru`nim re~ima, kad biste boqe poznavali Srbiju, znali biste da je ovde to jedan od najsrda~nijih pozdrava... Psovka je ovde odraz {arma, bliskosti i ~vrstine karaktera, pa se Srbi psuju i kad se vole i kad se mrze. Na~uo sam, dodu{e, da je i u Srbiji nekada psovawe smatrano odrazom lo{eg odgoja i, {tavi{e, prostakluka, ali je danas sasvim druga~ije, psovka se izborila za ravnopravan tretman u dru{tvu. A za{to je tako, pojma nemam, ili {to bi Srbi rekli – jebem li ga.

Verovatno ste ~itali o sedam svetskih ~uda, ali u Srbiji postoji nekoliko ~uda koja su ve}a od svih svetskih.Primera radi,

Podigao sam balon iznad grada: sferi~ni objekat, pre~nika 45 metara, ali sa promenama oblika pod uticajem vetra i promene temperature.

Balon je bio pri~vr{}en za krovove zgrada pomo}u tanke mre`e kablova i veza; nije bio oslowen ni o kakve stubove, niti je bilo ikakvog zvani~nog obja{wewa za wegovo postojawe.

Qudi su ga prihvatili na razne na~ine. Neki su ga smatrali umetni~kom intervencijom, drugi provokacijom, tre}i poreme}ajem u svakodnevici. Deca su ga obo`avala. Pewala su se uz zgrade da ga dodirnu, crtala po wemu, prire|ivala zabave ispod wega. Jedna devoj~ica mu je {apnula tajnu.

Bilo je onih koji su tra`ili zna~ewe. Profesor sa univerziteta izjavio je da balon simbolizuje potisnuti strah kolektiva, a jedan politi~ar je tvrdio da je u pitawu kritika gradske vlasti.

Pesnici su pisali o balonu. Novine su objavqivale komentare, karikature, filozofske oglede.

Qudi su ga koristili za zaklon od ki{e. Jedan mladi} je zaprosio svoju devojku pod wim.

Bio je i jedan poku{aj da se balon probu{i, ali je ~ovek koji je to u~inio brzo nestao iz grada, ili iz pri~e. Jednog jutra, posle ~etrnaest

u Srbiji postoji ne{to {to se zove Koridor 10. Koridor 10 je najdu`i auto-put na svetu. Sude}i prema izjavama srpskih ministara, godi{we se izgradi vi{e od dvesta pedeset kilometara. Do sada je ve} verovatno stigao do Bagdada ili Grenlanda. Da sve bude jo{ neobi~nije, taj novoizgra|eni auto-put jo{ niko nije video. Dodu{e, kao i druga svetska ~uda, i Koridor 10 ume da se uka`e onima koji u wega veruju. Naro~ito je uobi~ajio da se ukazuje u vreme predizbornih kampawa.

Jedno od velikih srpskih ~uda jeste i beogradski metro. Kada sam stigao u Beograd, pitao sam prolaznike gde se nalazi metro i dobio vrlo ~udnovate odgovore. Jedni su mi rekli da se metro nalazi u projektima, drugi da je ~esto na gradskoj televiziji, a tre}i da je u snovima gradona~elnika Bilo je naravno poku{aja da beogradski metro i po~ne da se gradi.U tu svrhu formirana je ~ak i radna grupa, ali je u Srbiji problem sa radnim grupama u tome {to one ne vole da rade. Radnu grupu zamenila je komisija, komisiju stru~ni savet, a wega anketni odbor. Hiqade radnih sati potro{ili su gradski trudbenici, ali i pored toga beogradski metro je tvrdoglavo odbijao da bude izgra|en.Krajem pro{log veka Beogra|anima je pala na um spasonosna ideja. Mo`da se metro ve} nalazi pod zemqom, a oni o tome pojma nemaju! Zato su se jednoga dana okupili kod Vukovog spomenika i po~eli da kopaju. I zaista, kada su iskopali dovoqno duboko nai{li su na podzemnu `eleznicu! „Jeste li vi metro?“, pitao je uzbu|eno gradona~elnik. „Ne, mi smo Beovoz“, odgovorio je Beovoz i odgegao se ka Pan~evu.

Nema toga {to zaqubqeni Srbi ne}e dopustiti svom qubqenom politi~aru. Mo`e da ih kiwi, poni`ava, vara, ostavi bez prebijene pare – sve }e mu oprostiti. U drugim zemqama politi~ari se pitaju da li su dorasli o~ekivawima svog naroda, u Srbiji je suprotno, ovde se gra|ani pitaju jesu li dorasli `eqama svog qubqenog vo|e.

Sve u svemu – Srbi znaju sve! Jedino za}ute kad ih pitate {ta }e s wima biti sutra. Tada pognu glavu, slegnu ramenima i promrmqaju: „Ko }e ga znati“.

DONALD BARTELMI:

Balon

dana, balon je nestao. Ni{ta nije obja{weno. Kasnije, u razgovoru sa prijateqem, rekao sam: „Balon nije imao zna~ewe, nije bio simbol ni~ega, samo sam

hteo da vidim kakve }e reakcije izazvati.“

Prijateq je klimnuo glavom i rekao: „Ali sada vi{e ne mo`emo zamisliti grad bez wega.“

U dru{tvu smo Sirije, Iraka i Mjanmara

Dok predsednik Aleksandar Vu~i} godinama javno tvrdi da ima „izuzetne odnose“ sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i Donaldom Trampom, nova carinska politika Va{ingtona svrstala je Srbiju me|u deset najka`wenijih zemaqa na svetu.

Prema listi koju je objavio CNN, Srbija je dobila carinu od ~ak 35 odsto na izvoz u SAD, rame uz rame sa dr`avama koje se nalaze pod te{kim me|unarodnim sankcijama ili izolacijom – poput Sirije, Iraka i Mjanmara. Simbolika ovog poteza je jasna: Srbija je svrstana u grupu zemaqa sa lo{om me|unarodnom reputacijom i autoritarnim re`imima.

Jo{ u aprilu Vu~i} je najavqivao da }e se „dva puta sastati“ sa Donaldom Trampom

Ovo su najsiroma{nije zemqe u Evropi, me|u wima je i Srbija

Srbija je jedna od najsiroma{nijih zemaqa Evrope po bruto dru{tvenom proizvodu (BDP) po glavi stanovnika, pa

ni{tva `ivi ispod granice siroma{tva. Tako|e, ima jednu od najni`ih neto plata mese~no, oko 885 dolara.

je u regionu boqa jedino od Severne Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine.

Ukrajina je najsiroma{nija zemqa u Evropi. Ima BDP po stanovniku od 4.847 dolara i PPP (paritet kupovne mo}i) od 13.360 dolara. Ukrajinska ekonomija je podbacila od raspada Sovjetskog Saveza. Od ruske invazije 2022. godine, kriti~na infrastruktura je uni{tena, a ekonomski oporavak ide sporo.

Moldavija je druga najsiroma{nija zemqa u Evropi. Wen BDP po stanovniku iznosi 6.127 dolara, dok je PPP 15.310 dolara. Procewuje se da 33% stanov-

Albanija je tre}a na listi. BDP po stanovniku je 9.176 dolara, a PPP 18.210 dolara. Albanija je pretrpela neke od najgorih ekonomskih kriza i gra|anskih nemira tokom 90-ih. Posledice se ose}aju i danas, gde 17% stanovni{tva `ivi ispod granice siroma{tva.

Severna Makedonija zauzima ~etvrto mesto na listi najsiroma{nijih zemaqa Evrope. Ima BDP po stanovniku od 8.751 dolar, dok joj je PPP 19.290 dolara. Zemqa nema prirodnih resursa, industrije koja donosi visoke vrednosti i konkurentnu ekonomiju. Mnogi obrazovani i talen-

tovani qudi emigrirali su zbog korupcije, neefikasne uprave i birokratije, {to je sve ometalo ekonomski rast.

Bosna i Hercegovina, nekada deo Jugoslavije, i daqe je jedna od najsiroma{nijih zemaqa Evrope. Ima BDP po stanovniku od 9.260 dolara, dok joj je PPP 20.220 dolara.

Zemqa i daqe pati zbog razarawa tokom rata. Ima veliki broj nezaposlene omladine (28%) i qudi koji `ive u apsolutnom siroma{tvu (16%).

Belorusija se smatra jednom od najsiroma{nijih zemaqa Evrope. Iako je wen BDP po stanovniku samo 7.674 dolara, wen PPP iznosi 21.800 dolara.

Dr`avne kompanije, koje nisu konkurentne i nisu se prilagodile savremenim vremenima, i daqe ~ine polovinu BDP-a. Privatni sektor je uglavnom nerazvijen i pod politi~kim ograni~ewima.

Iako je BDP Srbije porastao za 50% u posledwoj deceniji, zemqa se i daqe nalazi na sedmom mestu na listi. BDP po stanovniku je od 12.240 dolara i PPP od 22.720 dolara.

Srbija je imala veliki odliv stanovni{tva u inostranstvo u potrazi za boqim prilikama. Birokratija, korupcija, nedostatak mogu}nosti i niske mese~ne plate neki su od razloga.

Goran Vesi} i daqe u bolnici

Biv{i ministar Goran Vesi}, kome je po~etkom avgusta odre|en pritvor do 30 dana, jo{ uvek je na bolni~kom le~ewu, dok se Tomislav Momirovi}

nalazi u pritvorskoj jedinici Okru`nog zatvora u Beograda.

Uprava za krivi~ne sankcije Ministarstva pravde, odgovaraju}i na pitawa agencije Bete, saop{tila je da je Vesi} hospitalizovan u privatnoj bolnici, dok se Momirovi} od prvog dana hap{ewa nalazi u Okru`nom zatvoru.

„Pritvorenom licu G.V. je odre|en pritvor 3. avgusta kad su obezbe|ewe nad ovim licem preuzeli komandiri Okru`nog zatvora u Beogradu. S obzirom da je lice hospitalizovano u civilnoj bolnici, sve vreme }e biti pod nadzorom Slu`be za obezbe|ewe. Komandiri }e biti prisutni 24 ~asa dnevno {to je deo redovne zakonske procedure kad se lice nalazi na le~ewu u nekoj zdravstvenoj ustanovi. Pritvorenog }e mo}i da posete samo ona lica kojima to sud dozvoli, a to zna~i iskqu~ivo ona lica kojima je nadle`ni sud dao neophodno odobrewe za posetu“, navela je Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija.

i da „li~no radi“ na unapre|ewu odnosa sa Amerikom.

Do danas, nijedan susret se nije dogodio, a aktuelni carinski tretman SAD govori suprotno – da je Srbija me|u najnepovoqnije tretiranim dr`avama.

Tramp je u julu poslao pismo Vu~i}u i rekao da je mogu}e revidirawe ovih tarifa u zavisnosti od trgovinskih odnosa, ali se to o~igledno nije dogodilo.

Podsetimo krajem Jula Tramp i lideri EU dogovorili su se da roba iz EU bude podlo`na carini od 15 odsto na izvoz u SAD.

Vu~i} je krajem aprila tvrdio da je „Amerika svesna koliko Srbija doprinosi stabilnosti“, dok realnost pokazuje drasti~no pogor{awe trgovinskog odnosa sa Va{ingtonom.

Parking mesto u Beogradu prodato

Gara`e u Beogradu postale su nedosti`ne poput stanova zbog „vrtoglavih” cena, a kvadratni metar dostigao je 4.000 evra u prestonici. Najjeftinija gara`a prodata je u Smederevu za 300 evra, a najskupqe parking mesto kupqeno je u Beogradu za 73.000 evra. U odnosu na pro{lu godinu, zabele`eno je poskupqewe za vi{e od 40 odsto, prenosi RTS, a kako ka`u agenti za nekretnine, cene }e i}i uvis dok broj parking mesta ne bude pribli`no proporcionalan broju automobila.

Osim glavnog grada, sa parkingom „kubure” i u Novom Sadu.

„Tako da cene }e sigurno i}i navi{e, a za qude koji `ele da se parkiraju bez stresa na periferiji grada mo`e da se kupi parking mesto za 3.000 do 5.000 evra. I tamo su stanovi jeftiniji”, obja{wava za RTS Gordan Lemaji} iz Agencije za nekretnine SOLIS iz Novog Sada.

Sli~na situacija je i u Ni{u, gde se gara`e brzo i izdaju i prodaju.

„Cena zavisi od same lokacije na kojoj se nalazi objekat, gde se prodaju gara`na ili parking mesta, tako da cene parking mesta variraju od 3.000 do 10.000 na nekim modernim lokacijama, a cene gara`nih mesta se kre}u od 7.000 do 15.000 u centru grada”, rekla je Sandra Bla`i} iz ni{ke kompanije „Bla`i} nekretnine”.

Uro{ Jovanovi} iz „ART Nekretnine“ u Beogradu obja{wava da je parking jo{ deficitarnija roba u pore|ewu sa stanovima.

„Na{i propisi, kada govorimo o izgradwi, obavezuju investitore da na odre|eni broj stanova predvide odre|eni broj parking mesta. To je obi~no u centru grada izme|u 1,1 i 1,3 parking mesta po izgra|enom stanu. [to zna~i da, ako vi napravite zgradu sa 10 stanova, morate da predvidite izme|u 11 i 13 parking mesta”, istakao je Jovanovi}. Zbog {irewa Aerodroma „Nikola Tesla”, mnogi su priliku za zaradu videli u gradwi parkinga na wivama. Jedan dan parkirawa automobila ko{ta 500 dinara.

„Do{li smo na ideju da zakupimo zemqi{te, otvorimo parking mesta, trenutno imamo 600 parking mesta, to je isplativa investicija i pro{irujemo, ula`emo i slede}a na{a investicija je na natkrivawe svih parking mesta. Ovaj parking je regularan, ima sve papire, sve dozvole” istakao je Zoran Stoiqkovi} iz firme „Fly zone parking“ iz Sur~ina. Podaci pokazuju da je u posledwih nekoliko godina broj prodatih gara`nih mesta porastao za vi{e od 65 odsto. Najve}i broj je kupqen na Savskom vencu, Novom Beogradu, Zvezdari.

Dejzi i Milo{ zamenili stres i gradsku vrevu

Amerike seoskim

mirom kod Po`ege

U po`e{kom kraju, uprili~ena je specifi~na svadba mlado`ewe iz Zemuna i mlade iz Amerike, koji su odlu~ili da gradski `ivot zamene doseqavawem u Prilipac. Mladenci su kupili i o`iveli uga{eno doma}instvo nedaleko od Muwinog brda i auto-puta, a organizacija svadbe pripala je kom{ijama iz sela.

Dolazak truba~a na imawe Dejzi i Milo{a Markovi}a u Prilipcu ozna~ilo je po~etak svadbenog slavqa. Mladenci su se upoznali u Americi, gde su se zasitili brzog i stresnog urbanog `ivota.

„Zaista je lepo probuditi se i u`ivati u ovoj prirodi. Ja sam zaqubqena u va{u kuhiwu. Na~in na koji se ovde jede je zdraviji, za mene je organski, druga~ije je. U`ivamo u hrani koja nije upakovana, nabavqamo od kom{ija u selu”, ka`e mlada Dejzi Markovi}.

„Ova sloboda, gde ne moramo da jurimo za poslom, da `ivimo u ~etiri zida kô u kavezu nas su doveli ovde. I qudi su nam iza{li u susret, celo selo nas je prihvatilo, otac Milan, na{a crkva ovde“, istakao je mlado`ewa Milo{ Markovi}.

„Oni su to putem interneta, sajta, oglasa videli i svidelo im se. Oni su to kupili na nevi|eno“, obja{wava protojerej Milan Popovi}.

OD ZEMUNA I HONDURASA DO PO@E[KOG PRILIPCA

Dolazak ih je jo{ vi{e vezao za taj kraj. Obnovili su dve stare, a grade i novu ku}u. Od prvog dana su se zbli`ili sa kom{ijama, a okumili su se sa Bo`i}ima.

„Prihvatili su kom{ije, prijateqi i drugari moji i ceo Prilipac, Pilatovi}i i okolina ovde“, navodi kum mladenaca Milan Bo`i}.

Majka mlado`ewe Du{ica Markovi} ne krije zadovoqstvo {to su Milo{ i Dejzi u Srbiji: „Sre}na sam {to su sada ovde, prvo to. Ali ovaj mir, ti{ina, ovaj pogled, ovi qudi, ovo sve“.

Milo{ je rodom iz Zemuna, a Dejzi iz Hondurasa. I wena sestra planira da se sa porodicom doseli u Srbiju. Kupili su ku}u u Paprati{tu, selu nedaleko od Prilipca.

„Kada sam prvi put do{la ovde bila sam odu{evqena qudima i zato `elimo da se porodica {iri u Srbiji“, obja{wava Ingrid Flores iz El Salvadora.

Ven~awe Markovi}a uprili~eno je u prilipa~koj crkvi, zadu`bini Kneza Lazara Hrebeqanovi}a. Novope~eni mladenci i `iteqi Prilipca nameravaju da kroz etno turizam otkriju turistima ~ari i lepote tog dela Srbije.

U ^AST I SLAVU BESMRTNIH JUNAKA:

Tradicionalni Mar{ na Cer odr`an i ove godine

U ~ast i slavu junaka ~uvene Cerske bitke, koji su avgusta 1914. izvojevali prvu savezni~ku pobedu u Velikom ratu, Dru{tvo za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918 organizovalo je deseti po redu Mar{ na Cer pod sloganom „Napred junaci“.

Mar{ na Cer nije samo vi{e desetina kilometara duga~ko pe{a~ewe, ve} svojevrsno hodo~a{}e u ~ast na{ih predaka, div junaka sa Cera, Kolubare, Kajmak~alana…

Od ranog jutra, u~esnici mar{a su se po~eli okupqati ispred Crkve Pokrova Presvete

Bogorodice u Loznici, odakle su posle jutarwe molitve krenuli ka Tekeri{u.

Kao i ranijih godina, kolona u~esnika je krenula ka Lipni~kom [oru, a zatim preko Kozjaka, Gorweg Dobri}a, Jadranske Le{nice, Jo{eve, Miline i Trbosiqa do Spomen kosturnice na Tekeri{u, podignute 1928. godine kao simbol velike pobede i stradawa na Ceru 1914. godine. Zainteresovanost iz godine u godinu je sve ve}a. Dolaze qudi iz raznih krajeva Srbije i regiona. Po re~ima organizatora u~e{}e u mar{u uzelo je oko 300 u~esnika.

Deonicu od Loznice do Tekeri{a dugu 34 kilometra u~esnici su pre{li za devet~asova uz pauze u svakom selu, gde su ih uz pesmu, osve`ewe i hranu, do~ekivali me{tani i sve{tenstvo. Po dolasku na Tekeri{ odr`an je pomen i polo`eni su venci kraj spomen kosturnice. Ova manifestacija pru`a jedinstvenu priliku u~esnicima da kre}u}i se stopama slavnih predaka osete mali deli} onoga {to su preci do`iveli na mestu gde su vojnike jedne mo}ne carevine porazili i naterali u beg. Cerska bitka je okon~ana

osloba|awem [apca 24. avgusta 1914. dok Stepa Stepanovi} biva nagra|en titulom vojvode. Bila je to prva pobeda Kraqevine Srbije u Velikom ratu koji je tek zapo~iwao. Iako su Austrougari bili i broj~ano i tehni~ki nadmo}niji, to im nije donelo `eqenu pobedu, jer su Srbi branili svoj ku}ni prag i otaxbinu.

Letopis Matice srpske i posle dva veka redovno

Od 1824. godine „Letopis“ Matice srpske okupqa najzna~ajnija imena srpske kulture. Vi{e od dva veka istrajava kao jedna od upori{nih ta~aka na{e kulture.

Prvi broj Letopisa Matice srpske objavqen je 1824. Dve godine kasnije u Pe{ti je osnovana Matica srpska. Zna~ewe ovih doga|aja je vi{estruko i duboko ukoreweno u su{tinu srpske kulture.

„Sam kontekst je mo`da najboqe ozna~io wegov prvi urednik i osniva~ Georgije Magara{evi} u svom ~uvenom Objavqeniju, kada je rekao da }e Letopis

pokrivati celokupni slovenski kulturni, jezi~ki i kwi`evni prostor, naravno sa akcentom na srpskoj kulturi“, navodi prof. dr Bo{ko Suvajxi} sa Filolo{kog fakulteta UB, urednik Letopisa Matice srpske.

Izla`ewe Letopisa je prekidano samo u ratnim vremenima, napomiwe profesor.

„Mo`emo re}i da on zaista postoji u kontinuitetu, da on deluje na neki na~in, zra~i kao najstariji srpski kwi`evni, odnosno kwi`evno-nau~ni ~asopis, kako je od po~etka zami{qen“, dodaje prof. Suvajxi}.

Na stranicama Letopisa susre}u se

glasovi pro{losti i savremenosti, pokazuju}i da se tradicija ne zaustavqa u vremenu, nego da je stalno `iva i otvorena za nova ~itawa i nove poglede. Jedna od karakteristika kojima se Letopis odlikuje je raznovrsnost tema kojima se bavi, ali i usredsre|enost na pitawa jezika, kulture, obi~aja i `ivota. Letopis Matice srpske danas redovno izlazi na ponos srpskoj nauci i kulturi. Prate}i stranice ovog ~asopisa, mo`e se pratiti pro{lost dva veka unazad. Letopis ostaje i za budu}nost – da oslu{kuje, tuma~i i ~uva znawa va`na za srpsku kulturu.

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (13)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snovaSjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio

Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti

Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

^UDESNA PORUKA KNEZA PAVLA – IDI ZA BEOGRAD:

Sedela sam na podu u svom wujor{kom stanu ve~e pre mog leta za Beograd. Bio je 18. jun 1989. godine.

Odjednom je o~ev portret skliznuo s kukice na koju je bio oka~en i pao na ispust kamina, oborio dve upaqene sve}e, koje su poletele u vazduh i zavr{ile na podu. Stra{no sam se upla{ila, ali nisam bila povre|ena, a ni{ta nije puklo. Do`ivela sam to kao da mi je otac poslao poruku –idi, idi za Beograd!

Stigla sam u Beograd preko Frankfurta u osam ~asova uve~e 14. juna 1989. godine.

Do~ekali su me peruanski ambasador Pepe Urutia, Anika Skovran, Mima Popovi} i prevodilac \urica Krsti}. Zajedno smo oti{li na pi}e u hotel „Moskva“.

Do{la sam na vreme da 25. juna prisustvujem prvoj liturgiji pod kupolom Hrama Svetog Save, najve}e pravoslavne crkve na Balkanu. Iako je ideja o gradwi nastala jo{ krajem 19. veka, ratovi i ostale neprilike odlo`ili su podizawe Hrama, pa je kamen temeqac postavqen u vreme o~evog namesni{tva. Podizawe kupole, kojom je Hram dobio svoj kona~ni oblik, izvedeno je tih meseci pred moj dolazak u Beograd.

Liturgija je privukla na hiqade qudi. Slu`io je patrijarh German, a udru`eno su pevali mnogi beogradski horovi. Kasnije sam ~ula nekoliko stotina peva~a, a umesto dirigenta Du{ka Bogdanovi}a, koji je najavqen, pojavila se mlada dirigentkiwa Divna Qubojevi}, koja je imala 19 godina i koju }emo tek kasnije prepoznati kao autenti~nog pojca crkvene muzike. Doga|aj za pam}ewe. Pomislila sam kako se i tu jedan krug zatvorio i po`elela da me otac odnekud vidi. [ta bi mi sada rekao? \urica Krsti}, koji je prihvatio da prevede kwigu o mom ocu na srpski, odvezao me je nakon sve~anosti na Kopaonik kolima koja su pripadala lokalnom, mo}nom poslovnom ~oveku Bogoqubu Kari}u. Kopaonik je fascinantna planina na jugozapadu Srbije. Skija{ki centar, a pre svega, prelepa priroda.

krilu

Probudila sam se nakon osam sati sna na Kopaoniku, doru~kovala i ponovo se vratila u krevet. Spavala sam jo{ osam sati. Novine su pisale o mom prisustvu na liturgiji. Posledwi put su o meni pisali kad mi je bilo ~etiri godine. Bilo je zanimqivo i potresno. Qudi su se gurali da me vide, `eleli su da mi ne{to ka`u, da me dodirnu. Potpisala sam oko ~etrdeset autograma u baru na Kopaoniku. Odvezli smo se do manastira Studenica. U manastiru su me poslu`ili kafom, medom i vodom. Razgovor sa igumanom Jovanom bio je ugodan.

Upoznala sam jednog voza~a iz Bosne, koji je svog sina zvao Petar Kara|or|evi}. U tom mno{tvu susreta neko mi je ponudio da me vozi na Kosovo jer se tamo sprema velika proslava povodom 600 godina od Kosovske bitke: smesti}e me u patrijarhov konak, qudi bi sigurno bili radosni da me vide... Re~eno mi je da bi ministar Aleksandar Prqa `eleo da me upozna, kasnije urednik Politike i ambasador.

U tom trenutku nisam bila svesna koliko sam imala sre}e {to zbog ranije dogovorenih susreta i obaveza u Be-

^UDESAN MANASTIR

ogradu nisam oti{la na proslavu Vidovdana na Kosovo.

Tada{wi predsednik Srbije, kasnije ozlogla{eni Slobodan Milo{evi}, iskoristio je taj zna~ajan jubilej za sopstvenu politi~ku promociju. Iako ortodoksni komunista, pozvao se na Kosovski zavet, jednu vrstu institucije kada je u pitawu srpski nacionalni identitet, stavqaju}i tako znak jednakosti izme|u svoje politike i odbrane nacionalnog identiteta.

Da sam oti{la, bila bih deo Milo{evi}evog „dekoruma“ i nevoqno bih dala podr{ku wegovoj politici, koja je na kraju doprinela izbijawu rata.

Oti{la sam tog 28. juna u Srpsku akademiju nauka i umetnosti, gde sam sva u suzama odgledala film o Svetoj gori. Poklonili su mi mnogo kwiga.

Tog dana sam se na{la s poznatom televizijskom novinarkom Mirom Adawom Polak. To }e biti prvi veliki intervju za televiziju, a Mira mi je ulivala poverewe. Mira je bila jugoslovenska Orijana Fala~i ili Barbara Volters. Intervjuisala je mnoge zna~ajne qude, me|u kojima su i Henri Kisinxer, Indira Gandi, So-

Posetila sam ~udesan manastir De~ane. Do~ekao nas je krupan momak sjajnih o~iju.

Pokazao nam je crkvu, tajni prolaz do sobe sa drevnim kwigama i portrete kraqa Aleksandra i kraqice Marije. Zadivqeno sam posmatrala ovu istinsku enciklopediju freskog slikarstva iz 14. veka. [etala sam kroz Pe}, gde je ve}insko stanovni{tva bilo albansko. Rukovala sam se sa dva veoma stara Albanca. Jedan mi je poqubio ruku tri puta, rekav{i mi koliko je voleo mog dedu kraqa Petra i kraqa Aleksandra, koji su prolili mnogo krvi da za{tite Srbe. Bio je veoma prosrpski nastrojen.

1457. Gutenbergova {tamparija u Majncu izdala je prvu {tampanu kwigu u boji. „Majnci{ki psaltir” bio je {tampan u crvenoj i crnoj boji.

1784. Na ostrvu Kodijak pored Aqaske osnovana je prva ruska kolonija. SAD su od Rusije 1867. kupile Aqasku za 7,2 miliona dolara.

1867. U poku{aju da stvori veliki balkanski savez protiv Otomanskog carstva, knez Srbije Mihailo Obrenovi} sklopio je ugovor sa Grcima.

1893. U Francuskoj su, prvi put u svetu, uvedene registarske tablice za motorna vozila.

fija Loren, [imon Peres, Gabrijel Garsija Markes... @elela je da ve} sutradan napravi intervju sa mnom. Intervju sa mnom Mira Adawa Polak je jednim delom snimila u Narodnom muzeju u Beogradu jer je htela da podseti na sve muzejske aktivnosti i donacije mog oca, a jednim delom na Kalemegdanu, u parku koji okru`uje umetni~ki paviqon „Cvijeta Zuzori}“.

Imala sam sastanak i sa beogradskim muftijom Hamdijom Jusufspahi}em u Bajrakli xamiji, na Dor}olu. Porazgovarali smo o wegovom u~e{}u na Forumu. Na ru~ak sam oti{la sa \or|em Ze~evi}em i Mimom Popovi}. Oti{la sam na Kosovo s Mimom i prevodiocem \uricom Krsti}em. Bili smo gosti bra}e Kari}. Rekli su mi da Bogoqub svoje zaposlene pla}a dve stotine dolara mese~no, {to je bila velika suma u Srbiji u ono vreme. Videli smo mnogo Roma u okolini i na putu. U Pe}i su divno mirisale lipe pored reke koja je zavodqivo `uborila. Za ve~erom su me pitali `elim li da podr`im Srpski fond koji su pokrenula bra}a Kari} jer bi to doprinelo mojoj popularnosti. Po{to sam znala da bi sve {to bih donirala zavr{ilo u Milo{evi}evom xepu – odbila sam. Posetila sam Pe}ku patrijar{iju, staro sedi{te srpskih patrijarha, s veli~anstvenim kompleksom od nekoliko crkava pod istim krovom. Vozili smo se kroz klisuru nalik onima u Koloradu, putem koji je izgradio kraq Aleksandar I Kara|or|evi}. Ru~ali smo u ku}i Kari}evih. Divna pita od krompira. Oni su se uvek izuvali pre nego {to bi u{li u ku}u, kao {to sam i ja ~inila u Wujorku. Po{to nisam znala da je ovo obi~aj, smatrala sam da to mora biti neki zajedni~ki instinkt!

l U slede}em broju: Uniformu mog oca, kneza Pavla, sa~uvao je sve ove decenije batler sa dvora

1900. Snage evropskih velesila, SAD i Japana, zauzele su Peking, ~ime je okon~an „Bokserski ustanak” u Kini. Ciq ustanka je bio proterivawe stranaca iz Kine i doma}ih hri{}ana kao eksponenata stranih ugweta~a.

1920. U Beogradu je potpisan ugovor o stvarawu „Male Antante”, vojno-odbrambenog saveza ^ehoslova~ke i Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca protiv restauracije Habsburgovaca i revizionisti~kih te`wi Ma|arske posle Prvog svetskog rata. Savezu je 19. avgusta pristupila i Rumunija.

1934. U prvi nacisti~ki koncentracioni logor Dahau, kod Minhena, dovedeni su prvi zatvorenici, protivnici re`ima Adolfa Hitlera. Kasnije je, u Drugom svetskom ratu u tom logoru ubijeno 70.000 zato~enika iz okupirane Evrope.

1947. Formirana je dr`ava Pakistan, nastala po zavr{etku britanske vladavine u regionu i podele azijskog potkontinenta na islamski Pakistan i Indiju naseqenu prete`no Hindusima. Pakistan je bio podeqen na dva dela, Zapadni i Isto~ni, koji je kasnije postao nezavisna dr`ava Banglade{.

1969. Vlada Velike Britanije odobrila je ulazak britanskih trupa u Severnu Irsku da bi spre~ila eskalaciju sukoba izme|u katolika i protestanata.

1980. Po~eo je {trajk radnika u poqskom brodogradili{tu u Gdawsku. Radni~ki protesti ubrzo su se pro{irili na celu zemqu i doveli do velikog dru{tvenog preokreta u Poqskoj, a zna~ajno su uticali i na promene u ostalim komunisti~kim zemqama isto~ne Evrope.

1988. Umro je italijanski konstruktor sportskih automobila Enco Ferari.

2012. Umro je {ahovski velemajstor Svetozar Gligori}, nosilac 13 medaqa sa {ahovskih olimpijskih igara (dve zlatne, {est srebrnih i pet bronzanih).

2015. Kuba i Amerika su obnovile diplomatske odnose i na zgradi ambasade SAD u Havani podignuta je ameri~ka zastava, 54 godine nakon {to je spu{tena i skinuta usled prekida saradwe dve zemqe.

2018. U \enovi su poginule 43 osobe kada se uru{io deo vijadukta na italijanskom autoputu A10.

Prvi “telefonski koncert” zbog dolaska Nikole Tesle u Beograd

Razvoj telefonije u Srbiji, od prvih koraka krajem 19. veka, odnosno 1883. kada je u zgradu Ministarstva vojnog stigao prvi telefonski aparat i nedugo potom prvog me|ugradskog razgovora izme|u Beograda i Ni{a u prisustvu kraqa Milana, pa do savremenih digitalnih tehnologija, obele`en je i jednim neuobi~ajenim, ali upe~atqivim fenomenom – telefonskim koncertima.

Prvi je odr`an 28. januara 1895. godine, u ~ast Nikole Tesle, a drugi 124 godine kasnije, 27. juna 2019. godine, uz primenu pametnih telefona.

Iako je boravak Nikole Tesle u Srbiji 1892. godine trajao mawe od dva dana, wegovo ime i pronalasci sna`no su odjeknuli i s mnogo pa`we bili pra}eni u Srbiji. Tri godine kasnije, 1895. u Beogradu je, wemu u ~ast, organizovan prvi telefonski koncert. Po{tansko-telegrafska zadruga pokrenula je ideju da se izme|u Beograda i Ni{a, tada{we severne i ju`ne prestonice, izvede prenos koncerta putem telefonske linije.

Uslovi su bili tehni~ki zahtevni.

Telefonski ure|aj se nalazio u kraqevskom dvoru, jer je infrastruktura u to vreme bila ograni~ena, a kraq Aleksandar Obrenovi} pristao je da je ustupi.

Koncert je istovremeno odr`an u beogradskom „Kolarcu” i ni{kom hotelu „Evropa”. Zvuk se prenosio preko `ice, a slu{ao se pomo}u truba koje su slu`ile kao primitivni zvu~nici. Publika je pratila nastup doma}ih

orkestara koji su se smewivali izme|u dva grada. Doga|aj je zapo~eo uz tehni~ke probleme – prekinuta `ica kod Lapova zamalo je ugrozila ceo poduhvat, ali je koncert uz veliko ka{wewe sa po~etkom, ipak na kraju

uspe{no odr`an. Prisutni su slali te ve~eri dopisnice sa Teslinim likom, specijalno {tampane u Be~u za tu priliku. Poruka zahvalnosti od ~uvenog nau~nika za samo dva sata stigla je telegramom iz Wujorka, a odaslao ju je u wegovo ime ni{ta mawe slavni Mihailo Pupin. Vi{e od veka kasnije, 27. juna 2019. godine, Beograd je ponovo bio doma}in telefonskog koncerta: ovoga puta u potpuno druga~ijem tehnolo{kom i umetni~kom kontekstu. Koncert pod nazivom Phones:on, odr`an u organizaciji Beogradske filharmonije, bio je posve}en istra`ivawu kreativne upotrebe pametnih telefona u muzi~kom izvo|ewu.

Autorka i inicijatorka projekta bila je kompozitorka Maja Bosni}. Tokom koncerta telefoni nisu bili zabraweni, ve} neophodni – slu`ili su za emitovawe zvuka, prikazivawe nota, osvetqavawe izvo|a~a, slawe uputstava, interakciju izvo|a~a sa publikom…

Oba koncerta, i onaj iz 1895. i onaj iz 2019. godine, predstavqaju vi{e od tehni~kog eksperimenta – oni su simboli svojih epoha. Prvi je bio izraz vere u budu}nost `i~ne telefonije i nau~na dostignu}a, dok drugi otvara pitawe granica umetnosti u digitalnoj eri, gde telefon vi{e nije samo sredstvo prenosa zvuka, ve} i instrument i alat za komunikaciju u realnom vremenu.

U oba slu~aja telefon je bio nosilac umetnosti. A Nikola Tesla bi bio vi{e nego zadovoqan do kog stepena je stigao izum koji je toliko voleo – sprava za prenos glasa i podataka na velike daqine.

Se}awe na vojnika pravde i istine ~ije je srce

sahraweno uz srpske oslobodioce

Srce velikog prijateqa srpskog naroda, ~uvenog {vajcarskog kriminologa, forenzi~ara, humaniste i doktora Ar~ibalda Rajsa prestalo je da kuca 8. avgusta 1929. godine.

Godi{wica smrti svetski cewenog nau~nika, ~iji su izve{taji o stradawu Srba i srpskog naroda u Prvom svetskom ratu sru{ili medijsku manipulaciju Austrougarske i Nema~ke, obele`ena je slu`ewem pomena na Top~iderskom grobqu i polagawem venaca u Top~iderskom parku.

VOJNIK ISTINE I PRAVDE

Jedan od najzna~ajnijih kriminologa svoga vremena, ~iji su izve{taji o stradawu Srba i srpskog naroda u Prvom Svetskom ratu sru{ili medijsku manipulaciju Austrougarske i Nema~ke, dr Rajs ro|en je 8. jula 1875. godine, na veleposedu ugledne i imu}ne porodice u ju`nonema~koj pokrajini Baden.

Nakon sticawa osnovnog i sredweg obrazovawa odlazi u [vajcarsku na studije gde je, u 22. godini, stekao zvawe doktora hemije. Po dobijawu zvawa vanrednog profesora kriminalistike na Univerzitetu u Lozani osniva Institut za tehni~ku policiju i kriminalogiju na kom su se {kolovali studenti razli~itih nacionalnosti, ukqu~uju}i i one iz Srbije. Po izbijawu Velikog rata, germanofilska politika u neutralnoj [vajcarskoj je sve vi{e smetala doktoru Rajsu pa je poziv srpske vlade da do|e u Srbiju i istra`i ratne zlo~ine nad srpskim civilima za wega bio izazov i mogu}nost da na neki na~in pru`i podr{ku i pomo} saveznicima. Stigav{i u Ni{, tada ratnu prestonicu Srbije, 27. septembra 1914., doktor Rajs je se susreo sa predsednikom srpske vlade Nikolom Pa{i}em koji mu je rekao da Srbiji treba iskren prijateq, koji zna da posmatra. „Oti|ite na front, otvorite o~i i u{i i onda ka`ite svetu {ta ste videli i ~uli“, bilo je sve {to mu je rekao predsednik srpske vlade. Doktor Rajs je poslu{ao re~i srpskog diplomate. S wemu svojstvenom pedantno{}u bele`io je zlodela koja su austro-

ugarski vojnici ~inili nad nedu`nim stanovni{tvom koje su u evropskim krugovima nazivali varvarima. Iako je znao da zbog toga ne}e biti omiqen u svojoj domovini, slao je u svet slike o stradawu Srba, vo|en ube|ewem da mora da govori istinu i samo istinu.

Rajsovi izve{taji i ~lanci u listovima neutralnih zemaqa i Francuske nai{li su na odli~an prijem kod ~italaca i {irok odjek u javnom mwewu, jer ih je pisao ugledni nau~nik i profesor univerziteta iz neutralne zemqe. Informativna blokada Srbije je probijena a ugla|ena Evropa je saznala da carska vojska, kojom su rukovodile aristokrate, predstavqa vojsku pqa~ka{a i ubica `ena i dece.

Dok je sa jedne strane bio zaprepa{}en nedelima okupatora, sa druge je bio iznena|en humanim odnosom koje je srpski vojnik pokazivao nad zarobqenim austrougarskim vojnicima.

„Koliko sam, tako, puta u toku rata gledao kako dovode zarobqene neprijateqske vojnike iznurene od gladi, i umesto da te qude, koji su im spalili ku}e i masakrirali `ene i decu zlostavqaju, srpski vojnici bi se smilovali nad wihovom sudbinom i davali im posledwe par~e hleba iz xepa“, govorio je Rajs.

Mo`da upravo iz tog razloga, wegova naklonost i po{tovawe prema srpskom seqaku i vojniku je svakim danom bivala sve sna`nija. Kao dobrovoqac, sa srpskom vojskom pro`ivqava golgotu povla~ewa preko Albanije, da bi nakon oporavka na{e vojske na Krfu, sa vojnicima Moravske divizije u~estvovao i u proboju Solunskog fronta, za {ta je kasnije dobio Medaqu za hrabrost. Pored svih nagrada i medaqa, dr Rajs je uvek isticao da mu je zahvalnost srpskog naroda jedina nagrada za sve {to je u~inio.

^UJTE SRBI, ^UVAJTE SE SEBE

Po zavr{etku Velikog rata odlu~uje da napusti univerzitetsku karijeru i vilu u [vajcarskoj, grade}i na Top~ideru ku}u u moravskom stilu koju naziva vila „ Dobro poqe“, u znak se}awa na mesto u Makedoniji gde se odigrala jedna od presudnih

I posle 100 godina, Srbija je na `alost ista: „Od rata do danas (1928), video sam najmawe pedesetak ministara i, s retkim izuzecima, svi ti ministri su se obogatili… - Ar~ibald Rajs

bitaka na Solunskom frontu. „Sawao sam o kakvoj maloj seqa~koj ku}ici nedaleko od Beograda, gde bih provodio ve~eri sa drugovima sa kojima sam se upoznao na Miletinoj kosi, na Rovovskoj kosi, na Ma~kovom kamenu, na ^ukama i drugim mestima“, naveo je u pismu upu}enom ~uvenom vojskovo|i @ivojinu Mi{i}u 1919. godine. Dve godine kasnije dobija plac na Top~ideru, gde od sopstvenog novca gradi vilu. „San mi se ostvario“, zapisao je. Ose}awe dubokog po{tovawa i naklonosti koju je imao za srpskog vojnika i seqaka, ~uveni [vajcarac nije imao prema srpskim politi~arima i eliti. Zbog sukoba mi{qewa sa tada{wom vladom, a posebno sa premijerom Nikolom Pa{i}em, ne `ele}i da se izla`e spletkama, dr Rajs je odlu~io da se povu~e sa javne scene.

U ti{ini svoga doma ratne memoare i zavetni spis pod nazivom „^ujte Srbi”, u kome ukazuje na sve negativne pojave koje su se pojavile u posleratnom `ivotu, posebno u dr`avnoj politici, ali i eliti koju naziva „naduvenom inteligencijom koja se tokom rata isticala kukavi~lukom”, a neki intelektualci su iskoristili neda}e svog naroda za li~no boga}ewe. „Od rata do danas (1928), video sam najmawe pedesetak ministara i, s retkim izuzecima, svi ti ministri su se obogatili…. Pogledajte kakvo je pravo kraqevsko imawe va{ ministar Nin~i} stekao. Pogledajte mu ku}u u gradu! Zar zaista

verujete da je sve to pla}eno {tedwom od imetka koji je Nin~i} imao pre rata i od ministarske plate? A basnoslovno bogatstvo Stojadinovi}a, biv{eg ministra finansija, sina ~estitog ~oveka bez ikakvog bogatstva?”, pisao je doktor Rajs . U skromnoj ku}i na Sewaku, koja je samo nosila naziv vila, 8. avgusta 1929. godine u 4.30 prestalo je da kuca srce velikog prijateqa srpskog naroda. Uzrok smrti bio je mo`dani udar kao posledica `u~ne sva|e sa prvim kom{ijom, biv{im ministrom Milanom Kapetanovi}em, ratnim profiterom koji je rat proveo u inostranstvu, koji ga je, prema nekim svedo~ewima, izvre|ao dobaciv{i mu da je „niko i ni{ta u Srbiji”.

Grdno je pogre{io. Kapetanovi}a }e ostati upam}en po svom bes~a{}u, dok je velikog prijateqa srpskog naroda na ve~ni po~inak ispratio ceo Beograd. Sahrawen je sa generalskim po~astima i po pravoslavnom obredu 10. avgusta, u popodnevnim ~asovima, na Top~iderskom grobqu. Po sopstvenoj `eqi, wegovo izva|eno srce odneseno je u urni na Kajmak~alan, gde je sahraweno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta. Na urni, koja je polomqena od strane bugarskih vojnika u Drugom svetskom ratu, pisalo je: “Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmak~alana Zlatno srce spava, Prijateq Srba iz najte`ih dana, Junak Pravde, Istine i Prava, [vajcarca Rajsa, kom’ nek je slava”.

Prva kafana u Evropi osvanula je 1522.

godine na Dor}olu

Dor}ol je „srpska verzija” turskog izraza „dort jol” (~etiri vetra), sa zna~ewem raskrsnica, a u ovom slu~aju Vidinskog druma i bezimenog sokaka koji se obru{avao sa Zereka ili „Gorweg Dor}ola”, kako su ga nazvali novi kolonisti. Taj naziv se docnije pro{irio na ceo kvart, a Dor}ol pomerio granice sve do Bajlonijeve pijace, pa i daqe. Do ju~e je bio samo najstarija periferija, a danas centar grada, nekada izdeqen na Dunavsku jaliju, pustu re~nu obalu, i Zerek, deo povi{e Vidinskog druma.

Ali, da li je tu zaista nekada bila pustara? Nije, naravno. Oduvek je bila naseqena srpskom sirotiwom, sefardskim Jevrejima, turskim bekrijama i Dubrov~anima doseqenim pre ili izbeglim tokom Kandijskog rata. Zbog wih je prva kafana u Evropi, posle onih u Meki i Kairu, tre}a u svetu, osvanula upravo tu 1522. godine. To se lako otkriva i po dana{wim nazivima ulica, i po

bogomoqama: sa~uvanoj Crkvi Ru`ici iz XIV, dva stole}a mla|oj Bajrakli xamiji u Gospodar Jevremovoj, ostacima jezuitskog hrama Svetog apostola Petra ~ija je gradwa po~ela na uglu ulica Vidinske i Nemawine (Du{anove i Cara Uro{a) 1732. godine, malo starijoj sinagogi El Kal Vje`o (Stari hram, na sefardskom) s po~etka XVII stole}a, izbrisanoj iz gradskog zemqopisa 1954, zdawe Prve varo{ke, danas Drvoprera|iva~ke {kole u ~ijoj kapeli je nekad bila unijatska Grkokatoli~ka crkva ~iji je stare{ina i posle rata bio otac Nikice i Stipice Kalo|ere, ro|enih Dor}olaca, a zatim proslavqenih hrvatskih muzi~ara. Ova vavilonska me{avina naroda, religija i jezika predstavqala je `ivu laboratoriju za izu~avawe ekumenizma. Tim pre {to su se domorocima u me|uvremenu prikqu~ili i Grci, ^esi, Italijani, Nemci, Rusi, Arnauti i Arnauta{i (albanizovani Srbi), bra}a Cigani (koji su tek 1971. postali Romi)... Ali, Dor}ol je bio jedini beogradski kvart u kojem se nikada nisu zakqu~avala vrata.

Tako je bilo dok neko preduzimqiv nije urakqio Dor}ol kao „zgodno gradsko gra|evinsko zemqi{te”, pa se danas i imu}nima zavrti u glavi od cena tamo{wih stanova ili porodi~nih ku}a („nekretnina”, po srpskom novogovoru).

Zna se da je Hram Svetog Aleksandra Nevskog naj~e{}e mewao adresu u burnoj povesti SPC. Me|utim, slabije je poznato da je u wemu slu`io otac Drago{ Brajer! Ro|en je u Be~u 27. januara 1888. godine, na Svetog Savu, kao Karl Brajer, od oca Josifa i majke Hermine. I{kolovao se za gra|evinskog in`ewera. Kao dobrovoqac sa ~inom lajtnanta vi|en je 1916. u Kru{evcu, gde je bio okru`ni in`ewer i {partao okolo, a me|u izbeglicama u Rekovcu zapazio gospo|icu Zlatiju Krupe`evi}, }erku gosin Krste, ina~e narodnog poslanika i prote iz Velike Krsne, curicu koja je upravo ~itala Getea, a odranije znala za Lesinga. Pogledi su im se ukrstili i u wima su mogli da pro~itaju sve. Pre ven~awa, skoknuli su u Be~ da u Hramu Svetog Save Karl promeni veru, ali i ime: tako je postao Drago{ i pravoslavac koji je ve} 1929. uspeo da diplomira na beogradskom Bogoslovskom fakultetu. Ne{to kasnije je rukopolo`en za |akona i postao praktikant ba{ u Crkvi Svetog Aleksandra Nevskog, o ~emu je jo{ 1940. godine u ovim novinama i izokola pisala An|a Bunu{evac. Tako je Drago{, osim {to je postao Srbin, postao i Dor}olac. U tom hramu je 1948. tajno kr{ten Labud Mehmedovi}, iako mu je majka bila prvoborac, ~lan KPJ i ratni invalid s turskim, muslimanskim korenima (on i danas tu crkvenu kr{tenicu dr`i uramqenu na zidu svog ve} starog stana negde na obodu Beograda).

A {ta je ostalo od starog Dor}ola? Gotovo – ni{ta! Po~elo je tokom pedesetih i {ezdesetih godina pro{log veka, a onda je neko upalio svetlo i obasjao lepotu tog kvarta.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Neko }e vam ponuditi saradwu koja mewa tok karijere, dok }e drugi morati da preseku bez puno razmi{qawa. U qubavi situacija varira - neko `eli vi{e pa`we, neko vi{e mira. Bi}e emocija na sve strane. Kre}e faza dokazivawa, putovawe, izazovan zadatak ili nova prilika? Va`no je da ne precewujete buxet! Potvrda da ste ipak na dobrom putu. Sport, priroda, osloba|awe napetosti.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Stabilnost postaje va{a najja~a valuta. Tenzija raste kod ku}e, nekome iz porodice ste potrebni. Na poslu vas o~ekuju priznawe, podr{ka i po{tovawe. U qubavi prijatna iznena|ewa, mo`da i poklon koji dugo ~ekate. Pazite da se ne preforsirate. Ova nedeqa idealna za planirawe kupovine ili re{avawe pitawa vezanih za nekretnine. Sitni sukobi oko novca.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ova sedmica je u znaku brzine, dosta komunikacija, informacija, sastanaka. Dolaze va`ne vesti. Nesporazumi sa kolegama ili prijateqima, ali vi znate kako se to re{ava - uz osmeh. Na poslu vam nude kreativni projekat. Qubavni `ivot donosi nepredvidiva priznawa. Vreme je za put, bilo poslovni, bilo mali beg. Kontroli{ite obaveze, lako se mo`e desiti da pregorite.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Emocije se me{aju sa obavezama. Odlu~ujete ne{to va`no za dom ili porodicu. Neko vama blizak tra`i pomo}, savet ili prisustvo. Karijera donosi ponude koje bude sumwu: rizik ili stabilnost? Srce ili razum? U qubavi, inicijativa dolazi s druge strane i vodi vas u novu zajedni~ku avanturu. Potrebna vam je regeneracija: ti{ina, umetnost, porodica... Proverite tro{kove.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Bi}ete u centru pa`we, i to s razlogom. Donosite hrabre odluke: govor pred publikom, izlo`ba ili sli~an nastup. [to se qubavi ti~e, partner ima iznena|ewe. Napetost oko samopouzdawa, neko vas ne razume. Ova nedeqa donosi nove saveznike i podr{ku. ^uvajte energiju, mogu}e su rasprave oko prioriteta. Idealno vreme za kreativne planove i u~e{}e u zajednici.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Analiza, red i optimizacija. Mo`da uvodite nove sisteme ili automatizujete ne{to. O~ekuje vas previ{e posla i dodatne odgovornosti. U qubavi sitne nesuglasice oko svakodnevice, ali brzo re{ive. Ova nedeqa donosi i dobitke i nepredvi|ene tro{kove. Posvetite se sebizdravqe, ishrana, san. Mogu}a neka odlagawa, pa budite fleksibilni. Dobar period za u~ewe.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ova nedeqa tra`i diplomati~nost, mirite druge i nalazite balans. Kre}u obrazovni ili pravni izazovi - neko upisuje kurs, drugi pi{e ugovor. Qubav je puna zajedni~kih trenutaka i romanti~nih predloga. Imovinska pitawa su u fokusu: nasledstvo, stan, ulagawa. Mogu}i zastoji zbog administracije. Ova nedeqa je idealna za redefinisawe ciqeva.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Transformacija je va{a re~ nedeqe. Buxet tra`i reviziju, iznenadni tro{kovi ili nova prilika promeni}e dinamiku. Emocionalne tenzije rastu, o~ekujte qubomoru, sumwe ili nerealna o~ekivawa. Vrlo brzo }e vam biti jasno na ~emu ste. Na poslu se ne{to va`no doga|a iza kulisa, rezultat dolazi kasnije. Promene u krugu prijateqa. Odli~no vreme za finansijske strategije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Sti`e poziv koji mewa va{e planove, mogu}e je da }ete oti}i na put. Ubrzawe u karijeri. Qubav je u znaku avanture, dobijete predlog za zajedni~ki beg ili ne{to novo. Mogu}a odre|ena odlagawa, zastoj usled birokratije ili tehni~kih problema. Idealni dani za hobije, kwigu ili kvalitetan razgovor. Ova nedeqa povoqna da planirate budu}nost, razmislite o li~nom razvoju.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ove sedmice fokus je na ambicijama. Ove nedeqe o~ekujte tenzije - kritike, neslagawa, ali vi znate da ostanete profesionalni. Mogu} preokret, dobijate priznawe ili jasno sagledavate slede}i korak. U qubavi imate stabilnost i podr{ku. Dolaze neka usporewa, verovatno vezano za papirologiju. Vreme provedite sa bliskima, napuni}ete baterije. Vreme za za dugoro~ne planove.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Sve je nekako druga~ije, ba{ kako volite. [to se posla ti~e, mo`ete da se nadate novim ponudama vezanim za rad s qudima ili rad na daqinu. Qubavni `ivot vam donosi iznena|ewa, partner priznaje neke gre{ke, a vi donosite neo~ekivane odluke. Mogu}e su tenzije oko „slobode”, drugim re~ima bi}ete onemogu}eni da radite ono {to `elite. Provedite vreme sa qudima koji vas inspiri{u.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ove sedmice vas inspiracija vodi. Kanali{ete emocije kroz umetnost. Stvari postaju dinami~nije - vi{e de{avawa, pozivi na saradwu. U qubavi imate podr{ku partnera. Imate tajnog udvara~a, neko ko vam se divi izdaleka. Pa`wa na poqu zdravqa. Potrebno vam je opu{tawe, stvari koje vam poma`u da se „vratite sebi”. Razmislite o pravcu u kojem `elite da idete.

Na Marsu prona|eni novi dokazi o postojawu `ivota stari nekoliko milijardi godina

Rover NASA „Kjurioziti” otkrio je na Marsu fosil koji umnogome podse}a na koral, a ovo otkri}e jo{ jednom je pokrenulo talas interesovawa za postojawe `ivota na Crvenoj planeti pre nekoliko hiqada godina.

Snimci rovera NASA „Kjurioziti” koji su u prethodnih nekoliko preplavili dru{tvene mre`e ponovo su zainteresovali nau~nike - „korali” koje je rover otkrio zapravo mogu predstavqati vrlo ~vrst dokaz da je `ivot na Crvenoj planeti postojao do pre nekoliko hiqada godina, kada su wome proticale reke.

Neobi~ni snimci zabele`eni su 24. jula ove godine, dok je robot istra`ivao krater Gejl - u ovom regionu Marsa nalazi se veliki broj erozivnih formacija i ~itava mre`a planinskih venaca koji su, kako se pretpostavqa, nastali nekada davno, pre vi{e milijardi godina, kao posledica kretawa podzemnih voda.

„Kjurioziti je otkrio mnogo malih fosilizovanih ostataka sli~nih ovom, koji su se formirali pre vi{e milijardi godina. Voda je prenela rastvorene minerale u pukotine kopna, oni su se isu{ili, a minerali koji su ostali poprimili su neobi~ne oblike”, naveli su predstavnici agencije NASA po{to su objavili snimke.

Ovo otkri}e nau~nicima bi trebalo da pomogne u daqem istra`ivawu istorije Crvene planete i otkrivawu toka `ivota na woj: kako je ona od planete na kojoj je potencijalno postojao mogu}nost za razvoj `ivota postala ovo {to je danas - zale|ena

Zabrinuti ste da ne dobijete Alchajmerovu bolest? Po~nite da hodate

Ako vam je bila potrebna jo{ jedna motivacija da svakog dana pre|ete svoje korake, nauka vam upravo pru`a razlog. Nova studija pokazuje da svakodnevno hodawe mo`e smawiti rizik od kognitivnog opadawa - posebno kod onih koji imaju genetsku predispoziciju za Alchajmerovu bolest.

Skoro 3.000 u~esnika, starosti izme|u 70 i 79 godina, prijavqivalo je svoje svakodnevne navike hodawa tokom 10 godina. Oni koji su prijavili da su odr`avali ili pove}avali svoje navike hodawa tokom godina pokazali su ve}a poboq{awa u brzini obrade i izvr{nim funkcijama.

Prednosti hodawa bile su posebno uo~qive me|u onima sa genetskom predispozicijom za razvoj Alchajmerove bolesti, navodi se u preliminarnom izve{taju.

„Znamo da se sedentaran na~in `ivota pove}ava kako starimo, a fizi~ka aktivnost opada,“ rekla je dr Sindi Barha, vanredni profesor kineziologije na Univerzitetu Kalgari u Alberti.

„Zato preporu~ujemo smawewe vremena provedenog u sedewu tako {to }ete uvesti kratke

RECEPT

PE^URKE SA SLANINOM

POTREBNO JE:

n 1 pakovawe {ampiwona

n 2 ~ena belog luka

n 1 glavica crnog lukaa

n 1-2 sve`e paprike n po ukusu biber

n po ukusu so n po ukusu suvi biqni za~in

n 1 ka{i~ica mlevene crvene paprike

PRIPREMA:

Pe~urke o~istite i operite. Nasecite ih na listi}e zajedno sa dr{kama. Na uqu prodinstati iseckanu glavicu crnog luka. Potom dodati beli luk i pe~urke iseckane. Sve to propr`iti oko 20 minuta, zatim posoliti i dodati slaninu i papriku i nastaviti sa dinstawem/ pr`ewem. Pred sam kraj kada je sva te~nost isparila dodati malo bibera, suvi biqni za~in po `eqi i mlevenu crvenu papriku. Prijatno!!

SAVET:

Pr`ene pe~urke sa slaninom su ukusno jelo koje se lako priprema. Pe~urke ({ampiwoni) se pr`e sa slaninom dok ne omek{aju i ne puste te~nost, a zatim se mogu poslu`iti samostalno ili kao prilog.

{etwe izme|u perioda kada morate da sedite.“

KAKO FUNKCIONI[E ALCHAJMEROVA BOLEST?

Alchajmerova bolest je te`ak oblik demencije za koji se veruje da je uzrokovan nakupqawem {tetnih naslaga u mozgu koje ometaju komunikaciju nervnih }elija, {to na kraju dovodi do wihove smrti, rekla je Barha. Kako sve vi{e nervnih }elija umire, qudi sa Alchajmerom mogu razviti progresivni gubitak pam}ewa, konfuziju, promene li~nosti i fizi~ko propadawe. Na kraju, bolest mo`e biti fatalna, a poznatog leka nema.

Veruje se da genetika igra zna~ajnu ulogu u bolesti. Posebno, genotipovi nazvani APOE uti~u na metabolizam naslaga i drugih masti u krvotoku. Jedan specifi~an tip, APOE4, ote`ava mozgu uklawawe naslaga i povezan je sa ve}im rizikom od kognitivnog opadawa.

Oko 15% do 25% qudi ima ovu verziju APOE gena, a jedini na~in da to saznate je genetskim testirawem, prema podacima

ameri~kog Nacionalnog instituta za zdravqe, koje prenosi CNN. VEZA UMA I TELA

Iako nova studija nije testirala jedinstven re`im hodawa, Barha predla`e hodawe vi{e puta dnevno kako bi se razbio sedela~ki na~in `ivota i odr`avawe doslednih navika hodawa iz godine u godinu radi prevencije kognitivnog opadawa.

„Potrebno je jo{ istra`ivawa da bismo zaista utvrdili koliko koraka je potrebno, ali vi{e je sigurno boqe,“ rekla je ona.

Studija iz 2022. godine pokazala je da su ~ak i qudi koji su hodali oko 3.800 koraka dnevno, bilo kojom brzinom, smawili rizik od demencije za 25%.

[ta bi moglo da se de{ava izme|u mozga i ostatka tela? Stru~waci imaju nekoliko teorija.

Prvo, pokazano je da redovno ve`bawe poma`e telu da proizvodi vi{e proteina zvanog neurotrofni mo`dani faktor, ili BDNF, koji je poput |ubriva za va{ mozak, poma`u}i mu da stvara nove }elije i formira nove

Sve vi{e qudi praktikuje 24-~asovni post zbog potencijalnih zdravstvenih koristi, a mnogi ne znaju kakve promene se de{avaju u telu tokom tog perioda.

Dr Erik Berg, stru~wak za povremeni post, detaqno je objasnio procese koji se odvijaju u telu tokom 24-~asovnog posta i kako ova praksa mo`e stimulisati takozvanu „dubinsku obnovu“ organizma.

Iako ideja o uzdr`avawu od hrane tokom celog dana mnogima mo`e delovati zahtevno ili zastra{uju}e, post ima dugu tradiciju i zastupqen je u brojnim verskim obi~ajima, kao i u svrhu poboq{awa zdravqa.

U posledwe vreme, post od 12 ili 24 sata se sve vi{e praktikuje zbog mogu}ih zdravstvenih koristi ili kao oblik dijete, a neke simulacije pokazuju da tokom 24-~asovnog posta telo ulazi u stawe „duboke obnove“ u kojem koristi sopstvene energetske rezerve.

REAKCIJA TELA

NA 24-^ASOVNI POST

Stru~waci obja{wavaju da telo ne prestaje da radi ~im prestanete da jedete. Prvih {est sati telo koristi energiju iz hrane koju ste ve} konzumirali. Kada su `eludac i creva prazni, telo po~iwe da koristi sopstvene energetske rezerve. Nakon osam sati posta, telo po~iwe

veze, objasnila je Barha.

„Mislimo da se proteini osloba|aju iz mi{i}a i putuju do mozga i, bilo kroz krvno-mo`danu barijeru ili na wenom nivou, pokre}u reakciju koja na kraju dovodi do pove}awa neurotrofnog mo`danog faktora u mozgu,“ rekla je ona.

Druga teorija je da ve`bawe smawuje neuroinflamaciju, uobi~ajen simptom Alchajmerove bolesti.

Mozak {aqe imune }elije zvane mikroglija da napadnu na-

kupqene naslage, ali to mo`e imati kontraefekat, objasnila je dr Kristijan Vran, vanredni profesor medicine u Centru za kardiovaskularna istra`ivawa pri Op{toj bolnici Masa~usets i na Harvard medicinskoj {koli. Hroni~na upala mo`e dovesti do toga da mikroglija po~nu da napadaju i zdrave mo`dane }elije, o{te}uju}i mo`dane veze. „Ako ve`bate, zapravo ja~ate genski program koji mikrogliji treba da bi pravilno funkcionisala,“ rekla je Vran za CNN.

Doktor objasnio {ta se de{ava u telu nakon 24-~asovnog posta

da koristi glikogen kao izvor energije, a nakon 12 sati ulazi u fazu mini-ketoze. Nakon 16 sati, aktivira se autofagija, proces u kojem telo razgra|uje o{te}ene }elije i koristi ih za obnovu i odr`avawe zdravih funkcija. Kada post traje 24 sata, izvor energije u telu postaju zalihe masti. Iako je 24-~asovni post izazovan, wegova primena donosi brojne zdravstvene koristi. Dr Berg isti~e da ova praksa mo`e pomo}i u gubitku i odr`avawu te`ine i poboq{awu metabolizma i funkcije digestivnog sistema. Takvi efekti mogu doprineti smawewu rizika od sr~anih oboqewa, kao i sr~anog i mo`danog udara.

RIZICI POSTA

Me|utim, post nije pogodan za svakoga i mo`e nositi odre|ene rizike ako se ne sprovodi pa`qivo. Zato dr Berg upozorava na tri problema koja se mogu javiti: dehidratacija, nedostatak va`nih hranqivih materija i prejedawe nakon zavr{etka posta. Nedovoqan unos vode tokom posta mo`e

LE^EWE BIQEM Smokva nije samo vo}e, ve} plod sa brojnim

Smokve sadr`e vlakna koja pospe{uju redovnu stolicu, a tako|e sadr`e probiotike koji hrane dobre bakterije u crevima, smawuju}i upale. Zahvaquju}i vlaknima, pove}avaju ose}aj sitosti i poma`u u regulaciji {e}era u krvi. Istra`ivawe je pokazalo da osobe sa sindromom iritabilnog creva koje su jele po 4 su{ene smokve dva puta dnevno imale su mawe bolova i zatvora u odnosu na placebo grupu. BOGATE ANTIOKSIDANSIMA

I kora i meso smokve sadr`e fenolne kiseline i flavonoide - antioksidanse sa jakim protivupalnim dejstvom. Oni neutrali{u slobodne radikale koji mogu o{tetiti

dovesti do problema sa bubrezima. Ako post traje predugo, telo mo`e pre}i u takozvani „re`im gladovawa“, {to zna~i da po~iwe da skladi{ti masti kao odbrambeni mehanizam. Post od 24 sata mo`e doneti odre|ene koristi, ali nije pogodan za svakoga. Potrebno mu je pristupiti pa`qivo, uz odgovaraju}u pripremu i pra}ewe reakcija sopstvenog tela kako bi se izbegli ne`eqeni zdravstveni problemi.

}elije i doprineti starewu i bolestima poput artritisa, raka i sr~anih oboqewa.

POMA@U KOD MENSTRUALNIH TEGOBA

Su{ene smokve mogu ubla`iti bolne menstruacije, koja poga|a vi{e od polovine `ena. U jednoj studiji, ispitanice koje su konzumirale su{ene smokve imale su zna~ajno mawe bolova i kra}u du`inu bolnih simptoma nego one koje su uzimale cimet ili placebo.

UTI^U NA VISOK KRVNI PRITISAK

Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, mo`e dovesti do ozbiqnih zdravstvenih problema kao {to su sr~ana oboqewa i mo`dani udar. Jedan od glavnih

uzroka povi{enog pritiska je neravnote`a kalijuma u organizmu - naj~e{}e zbog prekomernog unosa natrijuma, a nedovoqnog unosa kalijuma. Smokve su prirodno bogat izvor kalijuma, {to ih ~ini odli~nim saveznikom u borbi protiv hipertenzije.

JA^AJU KOSTI

Smokve su dobar prirodni izvor i kalcijuma i kalijuma, dva minerala koji zajedno mogu poboq{ati gustinu kostiju i time spre~iti pojavu oboqewa kao {to je osteoporoza. Ishrana bogata kalijumom posebno doprinosi zdravqu kostiju i smawuje wihovo razgradwe.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

OPOVO, [T, AG, BEST, IRMOS, K, UREKNUTI, OV^ICE, TA[, VUK, KRMARI, ILA^A, AJAJ, ^K, ETIKETA, ANTIKA, OT, ANIK, ATARI, \, KALVIN, ^, ANORAK, KAN, NIT, NEDELO, ANITA, ORAS,

VODORAVNO: MALER, IDILA, LASER,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Oni koji ne{to idealizuju, 2. Atletski baca~ki rekvizit - Retkost (lat.), 3. Valuta u ^ileu - Organska jediwewa izvedena iz amonijaka, 4. Inicijali glumca Koja - Biqka iz porodice karanfila (mn.) - Auto oznaka Ankone, 5. Baza, osnov - Padawe snega, 6. Prva srpska filmska glumica - Glas, vest (tur.), 7. Automobilsko svetlo - Veliki tor - Prvi vokal, 8. Veznik - Izaslanik - Poklon, 9. Grad u Kolumbiji - Prodavac ikona, 10. Nosa~ - Niska, ogrlica, 11. Simbol kobalta - Obar, Avar - Li~na zamenica, 12. Sultanova zapovest - So~ivo mikroskopa, 13. Jedini sin, jedinac - Pro{le godine, 14. Srpski odbojka{ Aleksandar.

USPRAVNO: 1. Utvr|ivawe ne~ijeg identiteta, 2. Mali kompjuterski disk - Figura rimskog boga qubavi Amora, 3. Reka u Engleskoj - Vrsta vi{we krupna ploda - Re~no ostrvo, 4. Specijalista za poro|aje - Narodno mu{ko ime, 5. Oznaka na vozilima za obuku - Produ`avati, du`iti - Ime glumice @igon, 6. Kico{ (ma|.) - Veliki nos - [ampion, 7. Auto oznaka Zaje~ara - ^aj od lekovitih trava, odvarak - Ime ranijeg boksera Mar}ana, 8. Varo{ kod U`ica - Zajedqivac, peckalo - Oznaka za jug, 9. Maj~ina du{ica (bot.) - Obu}a s drvenim |onom, 10. Ranija trka~ica sa Jamajke Merlin - Grad u Iranu - @ivotiwski „car“, 11. Nizawe - Arijanci, 12. Plan puta, mar{ruta, itinerarijum - Srpska glumica Milica.

VODORAVNO: IDEALIZATORI, DISK, RARITET, ESKUDO, IMIDI, NK, [U[UQI, AN, TEMEQ, VEJAWE, ITA RINA, ABER, FAR, TORINA, A, I, EMISAR, DAR, KALI, IKONAR, AMALIN, NANIZ, CO, AVARIN, JA, IRADA, OKULAR, JEDINAK, LANI, ATANASIJEVI]

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

Preminula Gabi Novak, legenda hrvatske i jugoslovenske muzi~ke scene

Pop diva Gabi Novak preminula je u 89. godini `ivota.

Ona je preminula samo dva meseca nakon {to je preminuo wen sin jedinac Matija Dedi}.

Gabi Novak se posledwih nedeqa borila sa upalom plu}a, ali nakon {to je ozdravila i nakon {to se vratila u Dom za stare ona je „kopnila”.

„Oti{la je tiho, a sa wenim odlaskom kao da se uti{ala muzika”, saop{tili su weni prijateqi.

Posledwi put u javnosti je snimqena na komemoraciji svog sina Matije Dedi}a.

Gabi Novak je svojom karijerom predstavqala zlatnu eru jugoslovenske pop muzike i uz Biseru Velentali} bila najzna~ajniji predstavnik gradske pop pesme.

Gabi Novak je ro|ena 8. jula 1936. godine u Berlinu u Nema~koj. @ivela je u glavnom gradu Hrvatske, Zagrebu i bila je pop i xez peva~ica.

Gabi Novak je za sebe govorila da je hrvatska i jugoslovenska peva~ica zabavne muzike.

Peva~ica je hrvatsko-nema~kog porekla, jer je otac \uro sa ostrva Hvar, a majka Elizabeta Rajman iz Berlina.

Pevala je u horu Emila Kosete i zahvaquju}i tome obi{la ceo svet.

U slobodno vreme je pevala i igrala u KUD-u „Jo`a Vlahovi}”.

Uporedo je studirala grafiku na Primewenoj umetnosti.

Prvo se zaposlila kao grafi~arka u novinarskoj ku}i „Vjesnik”, a zatim u „Zagreb filmu” kao crta~ i scenograf.

Na Bledskom festivalu je izvela duet sa ameri~kim xezerom Luj Armstrongom.

Gabi Novak iza sebe imala je dva braka. Prvi je bio sa kompozitorom Stipicom Kalogjerim koji je trajao nekoliko godina. Peva~ica je 1958. godine upoznala jugoslovenskog peva~a, pisca, kwi`evnika, kompozitora i aran`era, Arsena Dedi}a, za koga se udala 1973. godine, mesec dana pre ro|ewa sina Matije.

Po{to je odrastao uz zvuke o~evog klavira, Matiji nije ostalo ni{ta drugo nego da postane muzi~ar.

Upisao je klavir na Akademiji u Gracu, odsek xez.

U Hrvatsku se vratio kao velika zvezda i sara|ivao je sa roditeqima. Peva~ica je jednom prilikom izjavila da nikada nije ose}ala da je u senci svog supruga jer su, pre braka, oboje bili formirani peva~i.

Zajedni~ko im je bilo to da su muzici ozbiqno pristupali, a on joj je pomogao da izdr`i u periodima kada nije imala hit. Gabi je 1964. godine dobila ponudu od agenta iz Pariza da tamo gradi karijeru.

Tada je prvi put prisustvovala koncertu francuskog peva~a [arla Aznavura.

Matija Dedi} i wegova supruga Marina su 2003. godine dobili }erku Lu koja je veoma talentovana za slikawe i muziku i koju je Gabi, kao svoju unuku, obo`avala i jednom prilikom je rekla da smatra da joj je unuka dala novu dimenziju u `ivotu.

Iako va`i za zvezdu, Gabi nikada nije tako `ivela - brinula je o deci i porodici prihvataju}i odricawa koja uz to idu.

Dugo je negovala supruga Arsena Dedi}a koji je bio te{ko bolestan - 2004. godinu mu je presa|ena jetra, a bio je na dijalizi, jer su bubrezi po~eli da mu otkazuju.

Zbog sepse je primqen u KBC Zagreb i 17. avgusta 2015. godine je preminuo.

Planirala je da izda zajedni~ku biografiju sa suprugom u kojoj bi govorili o wihovom prijateqstvu, braku i muzi~koj saradwi.

Sin Gabi Novak i Arsena Dedi}a - Matija Dedi} preminuo je 8. juna ove godine u svojoj 53. godini, a iza sebe je ostavio }erku Lu koja se tako|e bavi muzikom.

Dramska umetnica Nata{a Ninkovi} te{ka srca dala je otkaz posle skoro 30 godina u Narodnom pozori{tu u Beogradu i pre{la u Jugoslovensko dramsko pozori{te (JDP).

Posledwih godina Nata{a ima zapa`ene uloge u predstavama JDP i ova odluka nema veze s tim {to je do{lo do promena nacionalnom teatru.

„^ujem ga kada sam u ku}i, ali ne smem to nikome da ka`em“

Udovica Sa{e Popovi}a nakon wegove smrti `ivi sa }erkom Aleksandrom u vili na Be`anijskoj Kosi.

Suzana Jovanovi} u ispovesti za „Skandal“ otkrila je nepoznate detaqe `ivota sa Sa{om Popovi}em, wegovim posledwim danima i kako provodi vreme posle wegove smrti.

Ona je priznala da ga ~esto sawa, ali iz perioda kada je bio zdrav.

„^esto ga sawam, nije bilo tog sna gde je on izgledao kao u ovo posledwe vreme kada je bio bolestan, uvek ga sawam iz vremena kada smo nas dvoje po~eli da se zabavqamo i kad smo se ven~ali. Tada je imao onu kosicu malo du`u i okrugle malo ve}e nao~are i sawam ga kako je raspolo`en, nasmejan, vedar i tr~i-juri na sve strane“, zapo~iwe Suzana za „Scandal“, te govori o wegovim posledwim danima.

„Nije se mu~io, dali su mu lekove za spavawe, morfijum za bolove, bukvalno je zaspao i nije osetio ni{ta, ali dok lekovi nisu krenuli da deluju bilo je malo mu~no sve to gledati“, pri~a

i otkriva {ta joj se de{ava kada ostane sama u ku}i. Ona je dodala da joj se doga|alo da ~uje wegov glas, kako je zove nadimkom kojim ju je samo on oslovqavao.

„^ujem ga kada sam u ku}i, ali ne smem to nikome da ka`em jer }e neko re}i da nisam normalna. Skoro sedim u kuhiwi i gledam one svoje turske serije, to obo`avam, to me nekako smiruje i rastereti i samo ~ujem „Suleee“, Aleksandra me ne zove tako, Danijel i Tijana nisu tu, a ~ujem wegov glas i prepoznajem tu boju, kad drugi

put opet doziva i ja odem gore da pogledam i razmi{qam da nisam vaqda luda, a ~ujem jasno i glasno“, pri~a u {oku i otkriva jo{ ne{to {to javnost nije znala.

„Ima jedan xemper iz Pariza koji je nosio taj posledwi put, taj xemper je lepo spakovan stoji na wegovom jastuku na na{em krevetu i on jo{ uvek miri{e na Saleta i taj xemper spava sa mnom, budim se uz wega i sad da li tu ima ne{to ili ne{to postoji, ja zaista ne znam, ali ja sam jasno i glasno ~ula da me zove „Sule““, zakqu~uje Suzana.

BOLNA ISPOVEST ANE BEKUTE O SAMO]I I ZDRAVSTVENOM STAWU:

„Umro je Milutin, dve godine kasnije i majka – shvatila sam da sam ja na redu“

Peva~ica Ana Bekuta je otvorila du{u o najve}im gubicima, te istakla da danas `ivi pomirena sa sudbinom i verom.

„Zaista su mi se desile velike stvari u `ivotu, ali i u karijeri. Nisu sve bile lepe, ali ponekad su i one ru`ne jednako va`ne. ^ovek se razvija i raste kad prebrodi velike, te{ke situacije koje ga do~ekaju. Zahvalna sam Gospodu i na svakoj patwi koju sam okusila proteklih godina. Smislena patwa je ono {to nosi svako qudsko bi}e vredno `ivota. @ivot je, zapravo, potpuno besmislen bez patwe i krsta“, rekla je Ana Bekuta i dodala da se pomirila sa onim {to `ivot nosi.

Bekuta je govorila o gubicima najmilijih: „Bilo je vi{e gubitaka… Prvo je ’97. oti{ao tata, a majka 2023, dve godine posle Milutina. Onda sam shvatila da sam ja na redu. To je to, to je `ivot, `elim samo da ide po redu.“

Peva~ica se osvrnula i na zdravstveno stawe, kao i naga|awa javnosti na tu temu: „Bolest je tabu na Balkanu, veliki tabu. Qudi su, na`alost, nemilosrdni prema bolesnim qudima iako toga verovatno nisu svesni. Od toga se prave senzacije koje, na`alost, ne ~ine dobro nikome. Odavno se ne nerviram zbog bilo kakvih napisa o meni. Ve}ina toga {to javne li~nosti ~itaju o sebi u medijima uop{te ne pripada wihovom `ivotu. @ivot je ono {to se de{ava kad se iskqu~i televizor i ‘poklopi’ mobilni telefon. Odavno sam ceo svoj `ivot predala u ruke Gospodu i sve {to se de{ava prihvatam s rado{}u. I ono lepo i ono ru`no. Sve. Godine donose mir i prihvatawe svega {to `ivot nosi. S godinama je sve mawe dramatizacije i o~aja. Desilo mi se sve {to je moralo i trebalo da se desi. Kad se osvrnem i vidim svoje gre{ke, oprostim ih sama sebi, znaju}i da sam u momentu kad sam ih napravila htela samo najboqe.“

Ana je otkrila i da nikada nije i{la na psihoterapije, te da se uvek oslawala na svoju duhovnost: „Nikada nisam i{la na psihoterapiju niti sam imala duhovnika. Znam mnogo divnih sve{tenika, s kojima volim da pri~am o veri, qubavi, `ivotu uop{te, ali jednog odre|enog nemam. Daleko od toga da mislim da qudi koji imaju potrebu za razgovorom ne treba da se obrate wima ili psiholozima, ali ja sam uspevala da sama, uz bo`ju pomo}, prona|em izlaz. To je bio moj na~in da neke stvari shvatim“, rekla je ona.

U Narodno pozori{te Nata{a Ninkovi} do{la je jo{ kao studentkiwa na poziv tada{weg upravnika Aleksandra Ber~eka. Wen gluma~ki po~etak obele`ila je uloga Bjanke i diplomska predstava „Ukro}ena goropad“.

„Na{ profesor Vladimir Jevtovi} mnogo je uradio za nas i uvek mislim da mu se nisam dovoqno odu`ila. ^inilo mi se da ima vremena. Eto, nije ga bilo… Pored

raznih drugih stvari, to {to nas je doveo da igramo diplomsku predstavu u Narodno pozori{te (a tada{wi upravnik Aleksandar Ber~ek to prepoznao) velika je stvar i {ansa. Dali su nam prostor i mogu}nost da, kako znamo i umemo, ispisujemo na{u gluma~ku mapu. Ber~ek mi je dao i uhlebqewe i identitet (paso{, li~nu kartu i radnu kwi`icu). Dakle, do`ivotni sam mu du`nik“, izjavila je Nata{a svojevremeno .

Srpski fudbalski klubovi {irom Australije u

REZULTATI I TABELE

Koliko surovo kratak mo`e da bude `ivotni ciklus profesionalnog fudbalskog kluba u savremeno doba, mo`da }emo uskoro videti na primeru nedavnog australijskog {ampiona Vestern Junajteda.

Osvaja~i titule u sezoni 2021/22. ostali su bez licence za takmi~ewe u A-ligi zbog nagomilanih dugovawa prema igra~ima i zaposlenima, a nedavno ih je i FIFA kaznila uvo|ewem zabrane registrovawa novih igra~a, zbog tu`be koju je podneo Aleksandar Prijovi}. Vestern Junajted je ostao du`an nekada{wem srpskom reprezentativcu, koji je u {ampionskoj sezoni bio prvi strelac tima iz Melburna i dobitnik Medaqe Xoa Marstona za najboqeg igra~a velikog finala A-lige.

„Na sednici prvostepene komisije, koja vodi licencirawe u A-ligi, konstatovano je da Vestern Junajted nije ispunio kriterijume potrebne za dobijawe

licence za takmi~ewe. Zbog toga, licenca je oduzeta i odluka stupa na snagu momentalno“, saop{tio je portparol Fudbalske federacije Australije (FA).

U saop{tewu, FA je istakla da „iako `ali zbog ovakvog ishoda“, odluka odra`ava kontinuiranu posve}enost Saveza o~uvawu integriteta, stabilnosti i fer takmi~ewu za sve klubove, igra~e i zainteresovane strane.

Vestern Junajted sada ima osam dana za `albu, koju }e sasvim sigurno ulo`iti.

„Gorko smo razo~arani ovakvom odlukom“, naveli su u saop{tewu, dodaju}i da }e se `aliti „sa verom u pozitivan ishod prodaje kluba i iwekciju kapitala“.

Izgleda da u klubu sa zapada Melburna i daqe gaje nadu da }e kupoprodaja vlasni{tva biti

realizovana u najkra}em roku. Ali, stvarnost je malo druga~ija: otkako su u maju objavili da je postignut dogovor sa ameri~kom kompanijom KAM Sports, odnosno wenom k}erkom-firmom KAM Melburn, do realizacije posla nije do{lo.

Mo`da su potencijalni kupci shvatili da sa klubom kupuju i mnogo ve}e dugove nego {to su o~ekivali, pa odustali. Bilo kako bilo, pred Vestern Junajtedom su kqu~ne sedmice u borbi za goli opstanak. Ne u ligi, ve} na fudbalskoj mapi.

A, pre samo {est godina po~elo je kao u bajci... Vestern Junajted je posle osnivawa krajem 2018. godine, pristupio A-ligi kao deo pro{irewa ovog ina~e zatvorenog takmi~ewa, zajedno sa Mekartur Bulsima. Ve} u tre}oj sezoni osvojili su titulu, a ove godine su do{li do velikog finala, u kojem su pora`eni od gradskog rivala Melburn Sitija. Pod trenerskom palicom

biv{eg australijskog reprezentativca Xona Alojzija tim je samo rastao, a ni klubu nije i{lo lo{e – izgra|en je sportski centar u Tarnajtu na periferiji Melburna, u wegovom sklopu i pristojan stadion~i}, dovoqan za wihove potrebe. Ali, ba{ u tome i jeste jedan odkqu~nih problema: Vestern Junajted ima najmawu navija~u bazu u A-ligi i protekle sezone je na doma}em terenu u proseku okupqao svega 3.700 gledalaca po me~u. Izgleda da su se u svemu tome ozbiqno zaigrali. Pro{le sedmice je objavqeno da je klub prethodnu finansijsku godinu zavr{io sa gubicima od 11 miliona australijskih dolara, a godinu ranije sa milion vi{e. Pritom, ukupna dugovawa su prema{ila vrednost ukupne imovine kluba za 55 miliona dolara. Kako sada stvari stoje - osim ako se ne desi neko ~udo za nedequ dana – takmi~ewe u A-ligi startova}e u oktobru sa 12 umesto 13 klubova.

SRBIJA SPREMNA ZA SVETSKO PRVENSTVO: Zoran Terzi} odredio spisak odbojka{ica

za planetarno takmi~ewe

Selektor odbojka{ica Srbije Zoran Terzi} odredio je spisak od 14 igra~ica koje }e putovati na Svetsko prvenstvo na Tajlandu, gde }e na{e devojke poku{ati da postanu {ampionke planete tre}i put u nizu.

Na spisku su: Tehni~ari: Sla|ana Mirkovi} i Marija Miqevi}; Korektori: Tijana Bo{kovi} i Vawa Bukili},

Libera: Aleksandra Jegdi} i Teodora Pu{i}; Blokeri: Mina Popovi}, Maja Aleksi}, Hena Kurtagi} i Ma{a Kirov; Prima~i: Katarina Dangubi}, Bojana Milenkovi}, Aleksandra Uzelac i Vawa Ivanovi}.

Odbojka{ice Srbije }e u generalnoj probi pred planetarni {ampionat od 16. do 18. avgusta igrati na turniru u kineskom [en`enu, a rivali }e im biti Bugarska, Kanada i Holandija. Polazak na Tajland je planiran za 20. avgust, a Svetsko prvenstvo }e trajati od 22. avgusta do 7. septembra.

Ovo takmi~ewe }e se igrati u ~etiri grada - Bankgoku, ^ijang Maiju, Puketu i Nakonra~asimi.

Terzi}eve izabranice }e na jubilarnom, 20. Svetskom prvenstvu, igrati u grupi H u Bangkoku sa Japanom, Ukrajinom i Kamerunom. Plasman u osminu finala izbori}e po dve selekcije iz svake grupe.

Dvojica

boksera umrla posle borbi na istom

turniru, boks ne pamti ovakvu tragediju

Dva japanska boksera preminula su nekoliko dana nakon {to su zadobili povrede mozga u borbama na istom bokserskom doga|aju u Tokiju.

[igeto{i Kotari umro je u petak, a Hiromasa Urakava u subotu nakon {to su povre|eni u svojim borbama u dvorani Korakuen u Tokiju 2. augusta, saop{tili su japanski mediji, a prenosi „Avaz”. Oba 28-godi{wa boksera operisana su zbog subduralnog hematoma, odnosno krvarewa unutar lobawe, navodi se u izve{tajima.

- Izra`avamo najdubqe sau~e{}e porodicama, prijateqima i japanskoj bokserskoj zajednici tokom ovog neverovatno te{kog vremena - saop{tila je Svetska bokserska organizacija u subotu u izjavi o Urakavi, koji je izgubio od Jojija Saita nokautom. Kotari je preminuo od posledica povrede koju je zadobio bore} i se protiv Jamata Hate u me~u koji je zavr{en bez pobednika nakon 12 rundi.

Jo{ jedan bokser, 28-godi{wi irski borac u superperolakoj kategoriji Xon Konej, umro je u februaru ove godine od povrede mozga.

KO[ARKA[I SRBIJE OBORILI REKORD PROTIV KIPRA Ovakva dominacija nikad pre nije vi|ena

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije zabele`ila je najubedqiviji trijumf u svojoj istoriji, savladav{i Kipar u prijateqskoj utakmici u Limasolu rezultatom 122:55.

Razlika od ~ak 67 poena nadma{ila je prethodni rekord iz 2019. godine, kada su „Orlovi“ na Svetskom prvenstvu u Kini deklasirali Filipine sa 126:67 (+59).

Ovo je bio drugi uzastopni trijumf izabranika Svetislava Pe{i}a, po{to su dan ranije bili boqi od Gr~ke rezultatom 76:66. Srbija naredni duel igra protiv ^e{ke za pet dana, a u okviru turnira o~ekuje je jo{ jedan susret. Generalna proba pred Evropsko prvenstvo zakazana je za 21. avgust, kada }e u Beogradu ugostiti Sloveniju.

Na Evrobasketu Srbija }e igrati u grupi sa Estonijom, Portugalom, Letonijom, ^e{kom i Turskom.

Kakva je situacija sa Novakom u novom teniskom poretku uo~i obra~una u Wujorku

Iako ovog ponedeqka ne izlazi zvani~na ATP lista jer je u toku masters u Sinsinatiju i bi}e objavqena narednog ponedeqka, uvek je zanimqivo videti kakav je presek i trenutan poredak najboqih tenisera na svetu.

Novak \okovi} je sada sedmi teniser sveta po{to ga je prestigao Ben [elton koji je u Torontu osvojio titulu. To je zapravo i jedina promena u top deset nakon Roxers kupa.

Posle izgubqenog polufinala Vimbldona od Janika Sinera, \okovi} je odlu~io da presko~i i masters u Kanadi, ali i masters u Sinsinatiju, koji je ve} tradicionalno svim teniserima generalna proba pred start wujor{kog grend slema.

Trenutno je u toku masters u Sinsinatiju na kojem, tako|e, Novak ne igra. Ali, za razli-

?

ku od Toronta sada mu ne preti opasnost od novog pada, po{to je Aleks de Minor, ba{ kao i Lorenco Muzeti, koji je mogao da bude pretwa u bliskoj budu}nosti, izgubio u svom prvom me~u. Holger Rune je pro{ao u tre} e kolo, ali on brani 400 poena iz

pro{le godine kada je igrao polufinale, {to zna~i da ne mo`e jo{ uvek da prestigne Novaka. Srpski teniser se trenutno u Crnoj Gori priprema za posledwi grend slem u sezoni. Turnir u Wujorku igra}e se od 24. avgusta do 7. septembra.

Blagojevi}: Kada pobedimo

7:2 nema {ta da se `alim

Trener fudbalera Partizana Sr|an Blagojevi}

Trener fudbalera Partizana Sr|an Blagojevi} rekao je da nema razloga da se `ali na igru svojih igra~a nakon ubedqive pobede nad Napretkom u Kru{evcu.

„Dobro je da smo pobedili, dobro je da smo pobedili ovako visokim rezultatom. Usput smo doda-

li neku novu energiju sa nekim igra~ima koji nisu igrali na prethodnim utakmicama. Rasporedili smo minuta`u kako bismo na ovoj pre svega utakmici dobili ono {to nam treba da bismo pobedili, a usput i da bismo osve`ili igra~e za utakmicu u ~etvrtak. Kada se pobedi 7:2 nema {ta da se `alim, ali ima vremena analizira}emo mi to, a usput i nemamo mnogo vremena, ali idemo daqe“, rekao je Blagojevi}.

Fudbaleri Partizana pobedili su u Kru{evcu ekipu Napretka sa 7:2, u utakmici ~etvrtog kola Super lige Srbije.

Partizan posle tri odigrane utakmice zauzima drugo mesto na tabeli Super lige Srbije sa maksimalnih devet bodova, dok je Napredak posle ~etiri odigrana me~a na 14. mestu sa dva boda.

Crno-beli u ~etvrtak u Edinburgu igraju revan{ me~ tre}eg kola kvalifikacija za Ligu konferencija protiv {kotskog Hibernijana. Prvi me~ zavr{en je pobedom {kotskog tima rezultatom 0:2.

U narednom kolu Super lige Srbije Partizan do~ekuje IMT.

THURSDAY l ^ETVRTAK 14. 8. 2025.

MONIKA SELE[ PRVI PUT PROGOVORILA O OPAKOJ BOLESTI:

„^ak je i su{ewe kose fenom postalo veoma te{ko“

Biv{a jugoslovenska i ameri~ka teniserka Monika Sele{ progovorila je prvi put o simptomima miastenije gravis - neuromi{i}ne autoimune bolesti.

„Igrala bih sa decom ili ~lanovima porodice i proma{ila bih lopticu. Mislila sam da vidim dve loptice. To su o~igledno, simptomi koje ne mo`ete ignorisati. I za mene je tu po~elo ovo putovawe. Trebalo mi je mnogo vremena da to prihvatim, da govorim otvoreno o tome, jer je to te{ka stvar. Mnogo uti~e na moj svakodnevni `ivot“, rekla je devetostruka grend slem {ampionka u danas objavqenom intervju agenciji

Aso{iejted pres.

neurologu po{to je primetila simptome duplog vida i slabost u rukama.

„^ak je i su{ewe kose fenom postalo veoma te{ko. Kada su mi postavili dijagnozu, pomislila sam: ‘[ta?’ „, rekla je Sele{ koja na promociji kampawe „Go for Greater“ sara|uje sa imunolo{kom kompanijom „Argenx“ iz Holandije.

Sele{ je tokom karijere imala te{ke trenutke, poput napada no`em 1993. godine na turniru u Hamburgu, a govorila je i o povratku na teren i do~eka navija~a na Ju-Es openu dve godine kasnije.

„Na~in na koji su me do~ekali… posle mog rawavawa, nikada ne}u zaboraviti. To su trenuci koji ostaju zauvek u se}awu“, kazala je ona.

PADA REKORD PROTIV ENGLESKE!

Navija~ka groznica trese i Srbiju, red od 100

metara ispred Marakane

Pro{log petka stvorili su se veliki redovi ispred Marakane i to zbog reprezentacije Srbije. Orlovi slede}eg meseca igraju protiv Engleske u nastavku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, zbog ~ega su navija~i prvog dana prodaje napravili velike redove.

Ispred stadiona Crvene zvezde stvorio se red od stotinak metara ~im je otvorena blagajna za kupovinu ulaznica. Me~ Srbije i Engeske zakazan je za 9. septembar na Marakani, a ve} sada se zna da vlada veliko interesovawe. Ve} od 8.30, napravile su se gu`ve i redovi koji su dosezali ~ak do ulice Qutice Bogdana. Sat i po pre zvani~nog po~etka prodaje ulaznica, mu{karci, devojke, deca, ~itave porodice, svi su pohrlili da obezbede svoje mesto za veliki me~ kvalifikacija za Svetsko prvenstvo izme|u Srbije i Engleske. Interesovawe je bilo ogromno, a entuzijazam navija~a prema{io je sva o~ekivawa. Posebno iznena|ewe pripremqeno za najbr`e, prvih 100 kupa-

Ova 51-godi{wa ro|ena Novosa|anka rekla je da joj je ova bolest dijagnostikovana pre tri godine, a prvi put o tome pri~a uo~i US opena, koji po~iwe 24. avgusta.

Sele{ je uspe{nu karijeru po~ela sa 16 godina, kada je 1990. osvojila Rolan Garos, a posledwi me~ je odigrala 2003. godine.

Nacionalni institut SAD za neurolo{ke poreme}aje i mo`dani udar opisuje ovo stawe kao „hroni~nu neuromi{i}nu bolest koja izaziva slabost u skeletnim mi{i}ima“ {to „naj~e{}e poga|a mlade `ene (do 40 godina) i starije mu{karce (s vi{e od 60 godina), ali mo`e da se javi u bilo kojem uzrastu, ukqu~uju}i i detiwstvo“.

Sele{ je dodala da nikada nije ~ula za tu bolest dok nije oti{la kod lekara koji ju je uputio

O zdravstvenom stawu govori kao jo{ jednom u nizu `ivotnih izazova sa kojima se suo~ila.

„Na teniskim terenima sam nekoliko puta morala da kre}em ispo~etka. Moj prvi veliki ‘reset’ bio je kada sam kao 13-godi{wakiwa do{la u SAD (iz Jugoslavije). Nisam govorila jezik, napustila sam porodicu. Bilo je to veoma te{ko vreme. Onda, naravno, postati vrhunska igra~ica, i to je ‘reset’, jer slava, novac, pa`wa – sve to mewa `ivot, a te{ko je sa 16 godina nositi se s tim. Onda, naravno, moje rawavawe – i tada sam morala da krenem ispo~etka“, rekla je Sele{ i dodala da je savet svima koji se nose sa ovom autoimunom bole{}u –„da moraju da se prilagode“.

„I to je ono {ta sada radim“, zakqu~ila je biv{a prva teniserka sveta.

VLADE \UROVI] PRED EUROBASKET: Kako Tristan i Koprivica mogu kod Karija,

Srbija se sprema za Eurobasket, dominantno je protutwala kroz ~etiri utakmice, a za vikend je ~ekaju novi izazovi u Nema~koj. Igru ko{arka{ke reprezentacije prokomentarisao je trener Vlade \urovi}, koji se posebno osvrnuo na uloge dvojice biv{ih ko{arka{a Partizana.

Ekipa je sastavqeno dobro. Najprijatnije iznene|ewe je za mene je Tristan Vuk~evi}. Ja sam stalno govorio da je nemogu}e da bude stalno na tribinama dok je bio u Partizanu. On tamo ni na klupi nije sedeo, de~ko ima najve}i raspon ruku na svetu. Koprivica je isto sasvim dobar, on je bio zapostavqen tako|e u Partizanu. Bogdanovi} nije u {uterskoj formi, a to je dobro, jo{ je rano, ima vremena da se to podesi. Za Joki}a se vidi da je ve} spreman. „UZIMAMO MEDAQU NA EUROBASKETU, DRUGI NEMAJU JOKI]A” \urovi} je istakao da je Srbija favorit za zlato, a da je ube|en da uzimamo medaqu.

Moje mi{qewe da mi moramo da uzmemo jednu medaqu to je sasvim sigurno. Bio bi neuspeh ako se ne okitimo medaqom. Mislim da smo favorit za zlato. Ne}u da potcewujem druge ekipe, ali oni nemaju Nikolu Joki}a. „SELEKTOR PE[I]

IMA SLATKE MUKE” Selektor ima slatke muke koga ubaci. Ne mo`e da pogre{i, ali ne mogu svi u 12. Te{ko mo`e da se napravi gre{ka. Letonija na svakoj poziciji ima slabijeg igra~a od nas, ali dobro igraju i uz doma}u publiku }e poku{ati da nas iznenade. Oni nisu vrhunska ekipa, ali mogu da budu

te`ak protivnik. Turska je ozbiqan tim, ali mi imamo dva centra koje retko ko ima, a to su Joki} i Milutinov. Mici} je jedina nepoznanica. On dugo nije igrao u NBA ligi, on samo da u|e u formu i kompletni smo. Mo`da grubo zvu~i, ali ako neuzmemo medaqu, to je veliki neuspeh. Kruna priprema bi}e veliki spektakl u „Beogradskoj areni”, gde }e srpski nacionalni tim 21. avgusta do~ekati jednog od glavnih rivala na prvenstvu Evropereprezentaciju Slovenije i Luku Don~i}a. Karte su ve} rasprodate. Na pro{irenom spisku selektora Pe{i}a nalazi se 17 imena, a nakon priprema odlu~i}e se za kona~nih 12.

Eurobasket 2025 se odr`ava od 27. avgusta do 14. septembra u ~etiri dr`ave: Finskoj, Gruziji, Letoniji i na Kipru.

Srbija je u grupi sa ekipama Estonije (27. avgust), Portugala (29. avgust) Letonije (30. avgust), ^e{ke (1. septembar) i Turske (3. septembar).

DO[AO IZ AUSTRALIJE

DA GLEDA SRBIJU PROTIV ENGLESKE

A Petar iz Sidneja ve} 30 godina prati reprezentaciju Srbije i ima iza sebe ogromno navija~ko iskustvo. @elim pobedu protiv Engleske, zato sam i po`urio kod rodbine u Srbiju. Vi{e od tri decenije ~ekamo na trijumf protiv prvog nosioca u grupi na doma}em terenu. Portugal smo pobedili u Lisabonu, ali je do{lo vreme da jo{ jedna fudbalska velesila padne u Beogradu. Vodim i sina jer `elim od malih nogu da mu stvorim ose}aj kulta reprezentacije. Kada igra Srbija, klupska pripadnost moda da nam bude u drugom planu.

ca koji su uz ulaznicu dobili i specijalne poklone Fudbalskog saveza Srbije, planulo je za mawe od 20 minuta! Me|u wima, petorica najbr`ih dobila su i ekskluzivne vau~ere za novi dres reprezentacije, koji }e im biti uru~eni prvog dana okupqawa „orlova“ u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi. Pri~a dana sti`e iz Loznice, tri verna navija~a iz ovog grada stigla su u Beograd jo{ prethodne ve~eri i ~ekala ispred blagajne neverovatnih 14 sati, samo da bi me|u prvima do{li do svojih ulaznica. Do{li smo u ~etvrtak oko 20 sati. Za reprezentaciju ni{ta nije te{ko. O~ekujem da se Orlovi bore, verujem u pobedu protiv Engleske. Tipujem ovoga puta na Lakija Samarxi}a. Zaslu`io je posle onog penala u Tirani da mu se sve vrati i da izraste u junaka kao u Be~u protiv Austrije, ka`e Vuk. U Beograd je stigao u zajedno sa drugarima Matijom i Lazarom. I tu iznena|ewima nije bio kraj. Fudbalski savez je, uz ranije najavqenih pet vau~era, odlu~io da nagradi i prvu damu koja je do{la do svoje ulaznice, kao i prvog navija~a koji se na blagajni pojavio u dresu reprezentacije – oboje su dobili dodatne vau~ere za dres kao znak zahvalnosti za iskrenu qubav prema nacionalnom timu. Najmla|i navija~ koji je kupio ulaznicu ima svega {est godina i zove se Maksim. Treniram fudbal i tokom raspusta se ne budim ovako rano, ali sam jutros naterao mamu i sestru da do|emo na stadion i stanemo u red za karte. Volim reprezentaciju, qubimac mi je Maksimovi} jer mu je prezime sli~no mom imenu.