Srpski glas 13. avgust by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

35 godina ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday10.4.2025. 13. 8. 2026. l YearXXXIV XXXV No.2652 2722

S E R B I A N

V O I C E

W E E K L Y

l Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50

Veli~anstveni 38. Festival srpskog folklora u Bonirigu! Zajednica:

Folklorna grupa ”Avala” iz Kalifornije

Australija:

Igor i Daria Tvrdi{i}

Australija:

Vlada Lendkruzer kupuje od milion ameri~ke kilometara projektile na aukciji! za pola milijarde Strana 13 dolara Strana 12

Tema nedeqe:

Vrelo evropsko leto! Strana 4

Foto: Krste Markovi}

Svet poznatih:

Koliko }e estradne zvezde zaraditi ovog leta? Strana 29

Strane 16, 17 i 18

Riznica:

Legenda o Mandu{i}u Vuku

Strana 25

2 ^etvrtak 13. avgust 2026.

IZME\U DVA VIKENDA

VU^I] NAKON SASTANKA SA ZELENSKIM:

Nastavqamo principijelnu politiku prema Ukrajini Aktivna 23 poàra u Srbiji Vatrogasci u Srbiji i daqe se bore sa vi{e poàra, a najteè je na planini kod Kraqeva, dok je u prirodnom rezervatu Deliblaktska pe{~ara situacija boqa. „Na teritoriji Srbije i daqe su aktivna 23 poàra”, kaè Milo{ Milenkovi} iz Sektora za vanredne situacije za Radio-televiziju Srbije. Na planini Stolovi kod Kraqeva jak vetar rasplamsava vatru, a zbog izuzetno nepristupa~nog terena „nemogu}e je da vatrogasci pri|u poàrima”, rekao je Milenkovi}. Na planini Stolovi poàr gase i helikopteri, a do sada je izgorelo vi{e od 200 hektara trave i niskog rastiwa, kaù nadle`ni. U Deliblatskoj pe{~ari, specijalnom rezervatu prirode u Ju`nom Banatu, poznatom i kao ‚Evropska sahara’, izgorelo je vi{e od 1.500 hektara {ume i niskog rastiwa. Nadle`ni kaù da je poàr, koji je izbio 5. avgusta, stavqen pod kontrolu, a sada se gase mawa àri{ta. Visoke temperature u Srbiji koje su prethodnih dana dostizale i 40 stepeni Celzijusovih, kao i vetar dodatno su oteàvali ga{ewe plamena. U jednom trenutku vatra se opasno pribliìla naseqima Dubovac i [umarak u op{tini Kovinu, na jugozapadu Banata u Vojvodini, gde je progla{eno i vanredno stawe. Posle nekoliko kriti~nih dana, posebno 6. i 7. avgusta, vatrogasci i ostali koji su pomagali u ga{ewu sada su malo odahnuli. Du` ~itavog podru~ja zahva}enog vatrom i daqe deùraju vatrogasne ekipe i spasila~ke slu`be. I daqe su vrlo oprezni, jer se o~ekuju visoke temperature. Dubqe u {umi i daqe tiwaju mawi poàri, {to je, prema re~ima stru~waka, o~ekivano. „Za razliku od ranijih godina, kada su poàri izbijali na rubu Deliblatske pe{~are, sada je po~eo u sredi{tu. „Zbog vetrova se potom {irio na sve mogu}e strane, {to je oteàvalo wegovo ga{ewe i stavqawe pod kontrolu”, rekao je ranije Luka âu{i}, {ef Sektora za vanredne situacije u Srbiji. Deliblatska pe{~ara, poznata i kao ‚Evropska Sahara’, najve}a je pe{~ana povr{ina u Evropi i dom za vi{e od 900 vrsta biqaka, od kojih su mnoge retke i endemske. Podru~jem upravqa JP ‚Vojvodina{ume’, a jedan od najve}ih poàra bio je 1996. kada je izgorelo skoro 7.000 hektara.

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

35 godina ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu moète izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dràvama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odraàvaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, uz intonirawe himni i po~asni stroj Garde, do~ekao je ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog ispred Palate „Srbija”. Nakon tet-atet sastanka dvojice predsednika usledio je sastanak dve delegacije. U obra}awu medijima nakon potpisivawa memoranduma, predsednik Vu~i} je izjavio da Srbija principijelno podràva teritorijalni integritet svih zemaqa ~lanica UN, {to zna~i i teritorijalni integritet Ukrajine i istakao zahvalnost Ukrajini na tome {to podràva teritorijalni integritet Srbije po pitawu Kosova i Metohije. „Srbija i ja kao wen predsednik sam istakao da podràvamo Povequ UN, rezolucije UN, {to zna~i teritorijalni integritet svih zemaqa ~lanica UN, {to zna~i tako|e i teritorijalni integritet Ukrajine. I tako|e, veoma smo zahvalni Ukrajini {to podràva teritorijalni integritet Srbije. [to se nas ti~e, mi }emo nastaviti da vodimo takvu principijelnu politiku i po tom pitawu ne postoji nikakvo ‚ali’”, istakao je Aleksandar Vu~i} na zajedni~koj konferenciji za medije sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim koji boravi u zvani~noj poseti Beogradu. Vu~i} je naveo da mu predstavqa ~ast i zadovoqstvo {to moè da ugosti predsednika Ukrajine danas i ju~e u Beogradu i istakao da je posledwa poseta jednog ukrajinskog predsednika Srbiji uprili~ena pre osam godina. Kako je rekao, sve o ~emu su razgovarali tokom sastanaka, a ti~e se unapre|ewa bilateralnih odnosa Srbije i Ukrajine, dove{}e do pomaka i produbqi-

vawa saradwe u svim oblastima dru{tvenog ìvota. Navode}i da su razgovarali o razli~itim temama, Vu~i} je naveo da je me|u tim temama i evropski put Srbije i Ukrajine. „Ukrajina }e uvek imati punu podr{ku na{e zemqe na wenom evropskom putu. Mi ne pravimo komentare bilo kakve, u kojima i po kojima bismo nekog drugog da zaustavqamo zato {to mi ne moèmo da otvorimo neki klaster. Mi èlimo Ukrajini da {to je mogu}e pre otvori sve klastere, da ih zatvori {to je mogu}e pre, to je èqa ukrajinskog naroda, ukrajinskog rukovodstva”, kazao je Vu~i}. Kako je dodao, {to se Srbije ti~e, niti je imala, niti }e imati bilo kakav problem u vezi sa tim u budu}nosti. „Naprotiv, sve {to moèmo da u~inimo da pomognemo Ukrajini na evropskom putu, to }emo da u~inimo”, kazao je predsednik Vu~i}. „Ne verujem da }e u EU da postoji jednoglasnost o ubrzawu evropskih integracija” Aleksandar Vu~i} izjavio je danas da ne veruje da }e u EU da postoji jednoglasnost oko ubrzawa evropskih integracija i dodao da u ovom trenutku ne vidi mogu}nost za Srbiju da uskoro po-

stane ~lanica Evropske unije iz, kako je naveo, brojnih politi~kih razloga. Vu~i} je, na zajedni~koj konferenciji za novinare sa predsednikom Ukrajine, rekao da razume entuzijazam Ukrajine po tom pitawu i dodao da }e Ukrajina uvek imati podr{ku Srbije. „Ukrajina `eli brzo ~lanstvo u Evropskoj uniji. Ja sam rekao predsedniku Zelenskom da sve to razumem i da razumem, naravno, tu vrstu entuzijazma, ali da kao predsednik Srbije i kao neko ko je politi~ki veteran, ja ne vidim u ovom trenutku mogu}nost, pre svega za Srbiju, nisam govorio o Ukrajini, da uskoro postane ~lanica Evropske unije, iz brojnih politi~kih razloga”, naveo je Vu~i}. Istakao je da u potpunosti stoji iza onoga {to je napisao zajedno sa premijerom Albanije Edijem Ramom i da misli da je to dobro za region. „Rekao sam predsedniku Zelenskom da mislim da bi to bilo va`no i dobro ~ak i za Ukrajinu, Moldaviju i druge isto~ne zemqe. I mislim da je to realnost. Ja ne verujem u to, da budem sasvim otvoren, da }e svi Evropqani da budu blagonakloni prema ukrajinskom ~lanstvu. Ja govorim o tome otvoreno”, naglasio je Vu~i}.

Pupovac: Ovo {to smo ~uli u Kninu je jezivo Predsednik Samostalne demokratske stranke (SDS S) Milorad Pupovac najo{trije je osudio pozive na nasiqe i mr`wu, koji su se tokom obeleàvawa zlo~ina~ke akcije Oluja mogli ~uti u Kninu, poru~iv{i da to nije Hrvatska kakvu ve}ina gra|ana zemqe èli i ve}ina Srba koji u woj ìve ukqu~uju}i i wega. „Ovo je pretwa toj Hrvatskoj, neprijateqstvo prema toj Hrvatskoj. [to se mene ti~e kao poslanika koji ne zna ni sam koliko se puta zakleo na Ustav Hrvatske, jedino slovo ‚U’ koje moè biti je slovo tog ustava”, rekao je Pupovac na

vanrednoj konferenciji za medije povodom incidenata zabele`enih u kninu kada su se mogli ~uti usta{ki pokli~i i simboli, ali i poziv na mr`wu prema Srbima.. Izraziv{i ozbiqnu zabrinutost zbog tih doga|aja, Milorad Pupovac je rekao da se nada da }e se i vode}i qudi iz pravosu|a pozabaviti time, kao i vode}i autoriteti i oni iz sfere politike. Tradicionalno i ove godine u Kninu su se pojavio biv{i komandant IX bojne HOS-a ‘Rafael Boban‘ Marko Skejo, koji je uz pratwu grupe muzi~ara i prijateqe obu~enim u crno, nakon ispada na kninskom trgu, u jednom restoranu u Kninu otpevao usta{ku pesmu ‘Evo Jure i Bobana‘. Snimak je objavqen na dru{tvenim mre`ama na zvani~noj stranici Hrvatske obrambene snage (HOS), a nakon {to su ga preneli i samo neki mediji, ubzo je obrisan. Re~ je o pesmi koja veli~a komandante usta{ke Crne legije Juru Franceti}a i Rafaela Bobana. U pesmi se slave usta{ki pokret i poglavnik Ante Paveli}, a deo pesme je i usta{ki pokli~ „Za dom spremni”. Pupovac je primetio da se na te pozive na nasiqe niko od politi~kih aktera i medija nije osvrnuo.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 13. avgust 2026. 3

Ve{ta~ka inteligencija uspela da dizajnira potpuno nove viruse koji mogu da se razmno`avaju SLAGALICA STARA SKORO 2.000 GODINA

Arheolozi rekonstrui{u veli~anstvenu tavanicu u Pompeji Gotovo dve hiqade godina nakon {to je erupcija Vezuva zatrpala Pompeju, arheolozi deo po deo rekonstrui{u rasko{nu oslikanu tavanicu jedne rimske ku}e. Do sada je obnovqena ~etvrtina wene prvobitne povr{ine, a me|u freskama koje ponovo dobijaju svoj nekada{wi izgled su i prizori iz gr~ke mitologije, pre svega pri~a o Dionisu i Arijadni. U okviru Arheolo{kog parka Pompeja arheolozi su koriste}i inovativne tehnike rekonstruisali tavanicu, za sada ~etvrtinu wene prvobitne veli~ine. Rad se nastavqa pa }e biti obnovqene i preostale freske na osnovu delova koji su prona|eni. Eksperti iz Arheolo{kog parka su koristili speciijalnu konstrukciju da bi spojili obnovqene delove tavanice, poput slagalice, {to omogu}ava dodavawe novih delova kako se restauracija nastavqa. „Ovde moète videti ono {to je obnovqeno, od po~etka iskopavawa 2023.godine, na ovom mestu.To je bila veli~anstvena tavanica, stajala je iznad sobe za prijeme, neke vrste lo|e sa prozorima koji gledaju na atrijum, dvori{te i foaje ku}e koji je obnovqen. Nastavqamo da otkrivamo nove delove tavanice i nove elemente”, obja{wava direktor parka Gabrijel Cutrigel. Na freskama na tavanici fokus je na gr~kim mitovima, pre svega o Dionisu i Arijadni i wihovom spajawu {to je jedan od najve}ih gr~kih mitova, tu su i drugi detaqni mitolo{ki prikazi. „Restauracija je uvek i vreme za istraìvawe, u~ewe a ono do ~ega do|emo moèmo da predstavimo javnosti. I daqe se se}am kako su ovi delovi tavanice stajali na velikom stolu, u senci u blizini mesta iskopavawa, sada su u Palestri gde smo mogli da predstavimo najnovija otkri}a pa i te freske, nove restauracije, otkri}a, istraìvawa u Arheolo{kom parku Pompeja”, dodaje Cutrigel. Pompeja je posle erupcije Vezuva 79 godine nove ere pretvorena od prosperitetnog rimskog grada u mesto prekriveno pepelom.

Istok Kine zafpqusnuo ”Delfin”, stanovni{tvo u skloni{tima Kineske vlasti su evakuisale vi{e od milion qudi iz wihovih domova u isto~noj Kini, ukqu~uju}i [angaj, nakon {to je tajfun „Delfin” stigao do kopna. Prema navodima meteorolo{kih slu`bi, brzina vetra dostizala je 150 kilometara na sat kada je oluja prvo pogodila Juhuan u provinciji Xe|ang, a zatim, oko sat vremena kasnije, ponovo zahvatila kopno kod grada Venxou. Tajfun je paralisao saobra}aj u regionu – samo u [angaju otkazano je 1.400 letova. Kineske vlasti su prethodno izdale crveno upozorewe najvi{eg stepena zbog „Delfina”, ali su ga do ponedeqka ujutru spustile na nivo tropske oluje. Oluja se kre}e ka unutra{wosti Kine, a vlasti i daqe upozoravaju na obilne padavine, ozbiqne poplave i rizik od klizi{ta sve do srede. Najavqene su obilne padavine u provincijama [andung, Henan, Hubei, Anhuej, \angsu i Xe|ang, kao i u gradu [angaju. Lokalne vlasti su pozvale gra|ane da izbegavaju aktivnosti na otvorenom, dok su brojne popularne turisti~ke atrakcije ostale zatvorene, ukqu~uju}i delove Diznilenda i Legolenda, kao i nekoliko vidikovaca du` {etali{ta Band u [angaju. Snimci dr`avnih medija prikazuju poplavqene poslovne prostore u prizemqu zgrada u nekada{woj Francuskoj koncesiji u [angaju – oblasti koja je omiqena me|u turistima – kao i qude koji gaze kroz vodu dubine do ~lanaka.

Ameri~ki istraìva~i su prvi put uspe{no koristili ve{ta~ku inteligenciju za dizajnirawe potpuno novih virusnih genoma koji su potom u laboratoriji pokazali sposobnost razmnoàvawa. Ameri~ki istraìva~i su prvi put uspe{no koristili ve{ta~ku inteligenciju (AI) za dizajnirawe potpuno novih virusnih genoma koji su potom u laboratoriji pokazali sposobnost razmnoàvawa. Istraìva~i navode da je stvoreno 16 novih virusa, ali da oni inficiraju iskqu~ivo bakterije i ne predstavqaju opasnost za qude, preneo je BiBi-Si. Nau~nici ocewuju da je re~ o velikom koraku u sinteti~koj biologiji, koji bi mogao da otvori nove mogu}nosti u le~ewu bolesti, ali stru~waci upozoravaju i na potencijalne bezbednosne rizike. „Ovo je slede}i nivo sloènosti koji generativna ve{ta~ka inteligencija moè da dizajnira. Prvi put je kori{}ena za stvarawe kompletnog genoma koji moè da se replicira i obavqa funkcije unutar }elija“, rekao je za Bi-Bi-Si vanredni profesor na Univerzitetu Stenford Brajan Hi. Tim sa Univerziteta Stenford odabrao je 302 najperspek-

tivnija dizajna koje je generisala ve{ta~ka inteligencija i proizveo ih u laboratoriji. Od wih, 16 je pokazalo sposobnost da uni{ti bakteriju e{erihiju koli. Nau~nici smatraju da bi ovakva tehnologija mogla da doprinese razvoju novih oblika le~ewa bakterijskih infekcija koje su postale otporne na antibiotike. Ipak, stru~waci upozoravaju da isti alati otvaraju pitawa biolo{ke bezbednosti, jer bi u budu}nosti mogli da padnu u ruke bioterorista i da se koriste za stvarawe opasnijih organizama. U komentaru objavqenom uz studiju u ~asopisu Science, stru~waci iz Centra za zdravstvenu bezbednost Univerziteta Xons Hopkins naveli su da re-

zultati pokre}u „hitna pitawa biolo{ke bezbednosti i za{tite“. Stru~waci isti~u da virusi nisu ìvi organizmi i da bi stvarawe sloènijih oblika ìvota pomo}u ve{ta~ke inteligencije zahtevalo jo{ mnogo ispitivawa. Profesor Mark Guel iz laboratorije za sinteti~ku biologiju Univerziteta Pompeu Fabra u [paniji ocenio je studiju kao „veoma zna~ajnu prekretnicu“, jer qudi prvi put po~iwu da dizajniraju biologiju pomo}u ra~unara. Prema wegovim re~ima, ova tehnologija bi jednog dana mogla da doprinese stvarawu novih bakteriofaga za le~ewe infekcija, enzima za genetske poreme}aje i antitela za imunoterapiju.

ZEMQOTRES U KOLUMBIJI:

Vi{e od 130 `rtava

Ju`na Amerika se ponovo tresla. U jednom od najsna`nijih zemqotresa koji je pogodio zapadnu Kolumbiju, poginulo je najmawe 132 qudi, a blizu 500 je povre|eno, saop{tili su zvani~nici. Strahuje se da ima jo{ mnogo qudi zatrpanih ispod ru{evina. Zemqotres magnitude 7,4 stepeni Rihterove skale desio se 10. avgusta u pola osam ujutru po lokalnom vremenu, na dubini od 107 kilometara, saop{tio je Ameri~ki geolo{ki zavod. Epicentar je bio u San Hose del Palmaru, u regionu ^oko. Najve}i broj smrtnih slu~ajeva zabele`en je u gradu Pereiri, u kolumbijskom regionu uzgoja

kafe, a okolni gradovi i region Vaqe del Kauka tako|e su te{ko pogo|eni. Potres se osetio {irom zemqe, kao i u susednoj Venecueli, Ekvadoru i Panami. Ovaj zemqotres se desio mawe od dva meseca po{to su dva sna`na potresa ‚zbrisala’ delove Venecuele, usmrtiv{i vi{e od 6.100 qudi. Epicentar zemqotresa bio je 55 kilometara od Pereire, u blizini sela San Hose del Palmar, u provinciji ^oko. Lokalni zvani~nik Leon Fabio Marin Monkada ka`e da ~udom u tom selu nije bilo smrtnih slu~ajeva niti povre|enih, iako su objekti sru{eni, a putevi o{te}eni.

Lokalne vlasti su izvestile o najmawe 40 mrtvih u gradskoj oblasti Pereire, gde je poru{eno 65 zgrada. Veruje se da ispod 15 sru{enih zgrada ima zatrpanih qudi. U Kaliju, oko 160 kilometara ju`no od Pereire i oko 200 kilometara od epicentra, sru{ene su 32 zgrade. „Nikada nisam doìveo ni{ta sli~no. „Istr~ali smo napoqe u pixamama. Nema ve}ih strukturnih o{te}ewa na hotelu, ali postoje povr{inske pukotine na zidovima, a boja i malter su se oqu{tili“, rekao je 29-godi{wi Den Katler iz Londona, koji je na putovawu u Kolumbiji, za BBC. Bilo je i izve{taja o smrtnim slu~ajevima u Manisalesu, Kibdou, Medeqinu, {irom regiona ôko i Vale del Kauka. „Naredio sam uspostavqawe Jedinstvenog komandnog mesta za koordinaciju odgovora na {tetu i pomo} pogo|enima”, poru~io je i novoizabrani predsednik Kolumbije Abelardo De La Espriela. „Li~no }u biti u Pereiri da bih bio uz pogo|ene i pratio reakciju vlade. „Niste sami. Vlada je ovde i preduzima mere“, napisao je predsednik na dru{tvenoj mreì Iksu.

4 ^etvrtak 13. avgust 2026.

TEMA NEDEQE

VRELO EVROPSKO LETO:

Vi{emese~na su{a u Evropi, energetska i druge krize Dugotrajne su{e, razorni {umski poàri i smawewi vodostaji reka vi{e nisu neobi~ni doga|aji, ve} ponavqaju}e karakteristike evropskih leta. Toplotni talasi krajem maja i juna doneli su dnevne temperature za 10°S vi{e od proseka u delovima Francuske, Britanije i [panije. Tako su prose~ne temperature u Zapadnoj Evropi u junu 2026. iznosile 20,7°S – ~ak 3°S iznad proseka za period 1991-2020. Nedavna leta u Evropi vi{e se ne posmatraju samo kao izolovani vremenski doga|aji – ona pruàju uvid u to {ta bi toplija klima mogla da zna~i. Izazov leì u reagovawu na dana{we ekstreme i pripremi stanovni{tva za klimu u kojoj intenzivne anomalije postaju normalnost. Pi{e: Goran Nikoli} Обала Дунава у Рашови, Румунија, 7. августа 2026. Evropa se suo~ava sa jednom od najteìh su{a u posledwih nekoliko decenija, koja direktno poga|a transportni, energetski i poqoprivredni sektor. Dugotrajni i izrazito sna`ni toplotni talas, pra}en nedostatkom padavina i smawenim topqewem alpskog snega, doveli su Stari kontinent u mo`da najteù hidrolo{ku krizu u novijoj istoriji. Dràve prisilno zaustavqaju industriju, gase nuklearne reaktore i uvode vanredne mere, dok su ekonomije pod sna`nim stresom. Dobar deo Evrope se nalazi u kriti~nom stawu su{e, a vodostaji transportno va`nih reka i ìla kucavica privrede, pre svega Dunava, Rajne i reke Po, pali su na istorijski niske nivoe. U Austriji je na snazi crveni alarm zbog rekordne smrtnosti od vru}ina. U Slova~koj je kod Bratislave izmeren najniì vodostaj Dunava jo{ od 1876, zbog ~ega su brojni teretni brodovi ostali zarobqeni, dok u ê{koj polovina mernih stanica izve{tava o ekstremnoj su{i. Zapadno od Dunava, Rajna beleì rekordno niske vodostaje u Nema~koj i Holandiji, pri ~emu ~ak 44% mernih stanica na Rajni pokazuje ekstremno nizak vodostaj. Teretni brodovi plove tek delimi~no optere}eni kako se ne bi nasukali, {to stvara ozbiqna uska grla u snabdevawu, drasti~an rast tro{kova saobra}aja, te nesta{ice goriva iz austrijskih i slova~kih rafinerija. U severnoj Italiji, reka Po dosegnula je istorijski minimum. Osim pretwe u snadbevawu pitkom vodom, smaweni nivo reke omogu}io je prodirawe slane morske vode duboko u korito, {to uni{tava eko sastav i onemogu}ava poqoprivrednicima navodwavawe useva. [irom Evrope ugroèna je i energetska bezbednost, sa cenama struje koje dostiù i 500 evra po megavat-satu (indikativno je da je Francuska smawila proizvodwu nuklearne energije u julu zbog nedovoqnih i bezbednih zaliha vode za hla|ewe svojih reaktora). STAWE U REGIONU Uporna su{a i uzastopni ekstremni toplotni talasi li{ili su u velikoj meri drugu najve}u reku u Evropi vode, spustiv{i nivo Dunava u Budimpe{ti na tek 23cm krajem jula – 10cm niè od prethodno rekordno niskog nivoa od 33cm iz 2018. Kako se ne prognoziraju zna~ajne padavine, ne o~ekuje se da }e vodostaj na Dunavu zna~ajno porasti u narednim nedeqama. Nuklearna elektrana Pak{, koja proizvodi skoro tre}inu elektri~ne energije koja se potro{i u Ma|arskoj, drasti~no je smawila iskori{}enost kapaciteta. Zbog toga je Ma|arska prinu|ena da se oslawa na uvoz elektri~ne energije iz regiona, kao i na obnovqive izvore, kako bi poku{ala da nadoknadi deficit. Postoji ozbiqan rizik da }e postrojewe staro 44 godine, koje se nalazi oko

90 kilometara ju`no od Budimpe{te, morati potpuno da se zaustavi u narednim danima jer u Dunavu nema dovoqno vode za hla|ewe reaktora. Za sada, posledwa od ~etiri velike turbine nuklearne elektrane nastavqa rad, ali proizvodi tek 240 megavata, {to je 12% ukupne proizvodwe u uobi~ajenim radnim uslovima. U me|uvremenu, postrojewa u susednim zemqama tako|e su zabeleìla dramati~an pad proizvodwe struje, koji je pra}en poreme}ajima u re~nom transport i agraru. Naime, nizak vodostaj Dunava preti zatvarawem drugog reaktora rumunske nuklearne elektrane êrnavode, koja radi sa oko polovinom kapaciteta. Rumunska vojska je eksplozivom raznela stene u blizini dunavskog kanala Bala kako bi preusmerila vodu u glavni kanal reke, tj. elektrani êrnavoda. Ina~e, ve} je 31. jula progla{eno stawe uzbune u energetskom sektoru {irom zemqe i trenutno Rumunija uvozi struju iz Ukrajine, koja usled posledica rata na ekonomiju, odnosno potro{wu elektri~ne energije, ima vi{kove. U Bugarskoj vlasti prate nivo Dunava kod nuklearke Kozloduj, gde bi pad nivoa vode ispod biolo{kog minimuma mogao da uslovi ga{ewe reaktora 4 i 5. Situacija je kriti~na i u Hrvatskoj, gde je dugotrajni toplotni talas i izostanak zna~ajnijih padavina spustio vodostaje Drave, Dunava i drugih vodotoka na istoku zemqe na rekordno niske nivoe. SITUACIJA U SRBIJI Poput brojnih drugih evropskih zemaqa, Srbija se trenutno nalazi usred sna`nog toplotnog talasa. Hidroelektrane zbog niskih vodostaja, kao i termoelektrane zbog nedostatka vode za hla|ewe, znatno su smawile proizvodwu, a re~ni transport odvija se uz minimalne terete na baràma. Tako je rekordno nizak vodostaj Dunava doveo do toga da \erdap 1, kqu~na hidroelektrana u zemqi radi sa petinom kapaciteta. Dunav trenutno hidroelektrani \erdap donosi oko 1600 kubnih metara vode u sekundi (upola mawe od proseka za ovo doba godine), a biolo{ki minimum, granica ispod koje elektrana ostaje bez manevarskog prostora, iznosi 2350 kubika u sekundi. Razlika od oko 750 kubika se direktno preslikava na proizvodwu. Maj i jun 2026. bili su najslabiji meseci po proizvodwi jo{ od pu{tawa hidroelektrane \erdap 1 u rad 1970, a 2025. je ve} bila istorijski najlo{ija godina i po dotoku i po proizvodwi (dve su{ne godine zaredom tro{e upravo onu rezervu koja bi sada bila potrebna). Ina~e, \erdap 1 i \erdap 2 daju oko 7 gigavat-sati dnevno. Kako dnevna potro{wa trenutno ide preko 100 gigavata, ceo |erdapski sistem pokriva tek 7% onoga {to zemqa potro{i u jednom danu

umesto tri puta vi{e, koliko daje pri punom dotoku tokom cele godine. Mawak vode oteàva i hla|ewe termoelektrana u Kostolcu, pa je i wihova proizvodwa smawena u trenutku kada bi trebalo da pokriju „minus“ \erdapa. ENERGETSKA STABILNOST Trenutno potro{wa struje u Srbiji prelazi 100 gigavat-sati dnevno, {to je nivo koji se u normalnoj godini beleì usred januara, a ne po~etkom avgusta. Prostor za individualno smawewe potro{we tokom toplotnog talasa relativno je mali, stanovnicima gradova rashladni ure|aji ~esto nisu pitawe komfora, ve} na~in da za{tite zdravqe i normalno funkcioni{u. U naporu da odrì energetski sistem stabilnim, EPS je objavio spisak mera za doma}instva, koje se svode na skidawe vrha dnevnog optere}ewa (bojler se ukqu~uje pred kori{}ewe, ve{ se su{i na vazduhu umesto u ma{ini za su{ewe, puwa~i se izvla~e iz uti~nica kada se ne koriste, termostat friìdera se pode{ava na najvi{e 4 stepena). Naravno, elektri~na energija moè da se uveze, ako ima odakle, a tu je i pitawe cene. Problem je u tome {to se sa te{ko}ama u proizvodwi struje suo~ava ~itav region. Pored struje, nizak vodostaj je zadao direktan udarac i trì{tu nafte. Dunav je kqu~na ruta za uvoz dizela i benzina, te su barè sada primorane da plove sa svega 30% do 40% uobi~ajenog tereta kako ne bi ostale nasukane. Srbija je tokom jula putem re~nog transporta dopremila samo ~etvrtinu planiranih koli~ina naftnih derivata. Preusmeravawe na drumski i èlezni~ki transport nije dovoqno da potpuno nadoknadi mawak, a zna~ajno pove}ava tro{kove logistike. Stabilnost trì{ta trenutno zavisi od maksimalne proizvodwe u Rafineriji Pan~evo, uz kori{}ewa strate{kih rezervi dizela. Kako pan~eva~ka rafinerija koristi velike koli~ine re~ne vode za hla|ewe postrojewa, dodatni pad vodostaja Dunava mogao bi usloviti zastoj rada i u woj. PROMEWENA LETA U EVROPI Evropsko leto ove godine je do sada okarakterisano izuzetnom vru}inom i {iroko rasprostrawenom su{om. Izme|u aprila i juna, ne ra~unaju}i jo{ teè uslove u julu i po~etkom avgusta, veliki delovi kontinenta, od Portugala na jugozapadu do ju`ne Finske na severoistoku, zabeleìli su ispodprose~ne padavine, a u kombinaciji sa uzastopnim toplotnim talasima ovi uslovi su poja~ali su{u {irom Evrope, doprinose}i neobi~no niskim nivoima reka i jakim {umskim poàrima, posebno u [paniji i Francuskoj. Sa prognozama, koje ukazuju na malo

olak{awa u bliskoj budu}nosti, leto 2026. se pojavquje kao jedan od najzna~ajnijih doga|aja vezanih za vru}inu i su{u u Evropi posledwih godina. Dugotrajne su{e, razorni {umski poàri i smawewi vodostaji reka vi{e nisu neobi~ni doga|aji, ve} ponavqaju}e karakteristike evropskih leta. Toplotni talasi krajem maja i juna doneli su dnevne temperature za 10°S vi{e od proseka u delovima Francuske, Britanije i [panije. Tako su prose~ne temperature u Zapadnoj Evropi u junu 2026. iznosile 20,7°S – ~ak 3°S iznad proseka za period 1991-2020. Ekstremne vru}ine su{e vegetaciju, pretvaraju}i {ume, `buwe i travu u gorivo za poàre. Kada se jaki vetrovi kombinuju sa dugotrajnom su{om, poàri se mogu brè {iriti i postati sve teì za kontrolu. Zemqe {irom Mediterana – ukqu~uju}i [paniju, Portugaliju, Gr~ku, Italiju i Francusku – su i ranije imale ~este {umske poàre. Ono {to se promenilo je da sezona poàra sada po~iwe ranije, traje duè i poga|a regione koji su se u pro{losti suo~avali sa mnogo mawim rizikom. Toplotni talasi tako|e vr{e ogroman pritisak na vodne resurse Evrope. Vi{e temperature pove}avaju isparavawe iz reka, jezera i akumulacija, a istovremeno smawuju vla`nost zemqi{ta. Planinski sne`ni pokriva~i se tope ranije u prole}e, ostavqaju}i mawe vode dostupne tokom najtoplijih meseci. Za razliku od poplava ili oluja, negativne zdravstvene posledice su mawe vidqive, ali su rasprostrawenije. Starije osobe, deca i osobe sa izraènim zdravstvenim problemima su najvi{e ugroèni. Bolnice beleè pove}an broj prijema povezanih sa dehidratacijom, toplotnim udarom i kardiovaskularnim bolestima tokom toplotnih talasa. Istraìva~i kaù da je evropski toplotni talas povezan sa preko 10.000 smrtnih slu~ajeva. Projekcije ukazuju da }e Evropa nastaviti da zagreva brè od globalnog proseka. O~ekuje se da }e ju`na Evropa iskusiti toplija i suvqa leta, {to }e pove}ati verovatno}u jakih su{a i {umskih poàra. Procene su da }e ~ak i severna Evropa, koja se tradicionalno povezuje sa blaìm letima, iskusiti intenzivnije toplotne talase. EKONOMSKE POSLEDICE Da }e ekonomski gubici i smrtni slu~ajevi od ekstremnih vremenskih uslova i klime biti ogromni, ve} je ukazala analiza Evropske agencije za ìvotnu sredinu iz 2025. (koja pored ~lanica EU i EFTA ukqu~uje i podatke o {est ekonomija Zapadnog Balkana) o gubicima od ~ak 790 milijardi evra od 1980. do 2023. Ve}ina smrtnih slu~ajeva u tih 43 godina bila je uzrokovana toplotnim ili hladnim talasima, su{ama i {umskim poàrima. Pokazalo se i da klimatske promene ozbiqnije poga|aju siroma{nije zemqe, te da je kod ekonomija na{eg regiona osigurawe od takvih doga|aja bilo ispod 10%, ili ga pak nije bilo. Prethodna analiza ukazuje da }e ne mawe od 162 milijarde evra od svih procewenih tro{kova desilo u posledwe tri posmatrane godine u periodu 1980-2023. Evropska agencija za ìvotnu sredinu procuje da bi u odsustvu intenzivnih klimatskih akcija, {teta za EU mogla dosti}i 5600 milijardi evra do 2050. Ovi tro{kovi uti~u na skoro sve sektore ekonomije. Klimatske promene zagrevaju Evropu, ali su decenije isu{ivawa mo~vara, „ispravqawa“ reka, „plombirawa“ zemqi{ta pogor{ale stvar. Delovi prirode koji su nekada apsorbovali, skladi{tili i polako osloba|ali vodu sve su mawe sposobni da ublaè klimatske ekstreme, time poja~avaju}i ekstremne vru}ine, produàvaju}i su{e i ~ine}i poplave razornijim.

PLANETA

Komandant iranske vojske upozorava SAD da ne kre}u u kopnenu invaziju Iranska agencija Mehr objavila je na dru{tvenoj mre`i Iks snimak vrhovnog vo|e Moxtabe Hamneija. Potpredsednik SAD Xej Di Vens rekao je da je Teheran obavestio Va{ington da }e omogu}iti protok nafte i gasa iz Persijskog zaliva, u obimu koji je postojao pre sukoba. HAMNEI IMENOVAO BIV[EG [EFA IRGC NA NAJVI[U BEZBEDNOSNU FUNKCIJU Iranski vrhovni vo|a Moxtaba Hamnei imenovao je Mohsena Rezaija za sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost – najvi{e bezbednosne funkcije u

vojni komandant tokom iransko-ira~kog rata 1980-ih. Hamnei je tako|e imenovao Zulkadra za svog politi~kog savetnika. KANAL 13: SAD TRA@E OD IZRAELA POVLAÊWE IZ LIBANA I ZATVARAWE TRI FRONTA Sjediwene Ameri~ke Dràve zatraìle su od Izraela da se povu~e sa poloàja u bezbednosnoj zoni na jugu Libana i okon~a borbe na tri aktivna fronta- u Gazi, Libanu i protiv Irana, prenela je izraelska televizija Kanal 13, pozivaju} i se na svoje izvore. Prema navodima tih izvora, {ef Centralne komande ameri~kih oruànih snaga preneo je poruku Va{ingtona da Izrael treba da okon~a borbe na sva tri fronta. TRAMP: RASTE EKONOMSKI PRITISAK NA IRAN Donald Tramp je izjavio da wegova administracija posmatra kako ekonomski pritisak na Iran raste. „Spustili smo loptu“, rekao je Tramp u telefonskom razgovoru za portal Aksios. „Samo delimi~no pregovaramo sa wima i posmatramo Iran sa wegovom ‘ogromnom inflacijom i ~iwenicom da nemaju novca‘“, naveo je Tramp.

zemqi, gde }e biti wegov predstavnik. Tu poziciju su ranije obavqali Ali Larixani, koji je ubijen u ameri~ko-izraelskim napadima u martu, a zatim Mohamed Bakir Zulkadr. Rezai je biv{i {ef IRGC i ~lan je iranskog Saveta za rasu|ivawe svrsishodnosti, koji re{ava razlike izme|u parlamenta i Saveta ~uvara, posebnog tela koje proverava kandidate za funkcije. Bio je

AKO SE ORMUZ PONOVO OTVORI, TRAMP BI MOGAO DA ODUSTANE OD NUKLEARNOG SPORAZUMA SA IRANOM Ameri~ki predsednik Donald Tramp usmeren je na ponovno otvarawe Ormuskog moreuza i mogao bi da odustane od poku{aja postizawa nuklearnog sporazuma sa Iranom ako se plovidba obnovi, pi{e

^etvrtak 13. avgust 2026. 5

TRANSFER NOVCA

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! • Bez naknada za transfere preko $3,000! • Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000! Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

8781 1950

BEO-EXPORT 02 www.beoexport.com.au Sigurnost u svakom trenutku! BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim k ancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

Rezervišite svoju kartu na vreme! Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput: Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

8781 1960 BEO-TRAVEL

02 www.beotravel.com

TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM!

Vaš partner od poverenja!

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

Volstrit xornal, pozivaju}i se na ameri~ke zvani~nike, prenosi Tajms ov Izrael. Prema wihovim navodima, Tramp priprema teren za progla{ewe pobede u ratu sa Iranom ukoliko Teheran u potpunosti otvori Moreuz, a razmatra i mogu}nost da odustane od nuklearnog dogovora. Zvani~nici Bele ku}e navode da Tramp smatra su SAD ostvarile sve vojne ciqe-

ve prema Iranu i veruje da }e Teheranu biti te{ko da obnovi nuklearni program nakon uni{tewa tri glavna nuklearna postrojewa u junu. Ukoliko ne bude znakova napretka iranskog nuklearnog programa i Ormuski moreuz bude ponovo otvoren, Tramp bi, prema izvorima, mogao da zadr`i primirje i ukine ameri~ku pomorsku blokadu Irana.

Zelenski: Zaporo`je pod napadom severnokorejskih raketa Rat u Ukrajini – 1630. dan. [est qudi je stradalo, a 20 ih je povre|eno u ruskim napadima na grad Zaporo`je gde su izbili po`ari, saop{tile su ukrajinske vlasti. Ga|an je i Kijev, kada je jedna osoba rawena. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da su u napadu kori{}ene balisti~ke rakete severnokorejske proizvodwe.Ukrajinska vojska saop{tila je da je ga|ala rafineriju nafte u ruskom gradu Orsku u Orenbur{koj oblasti. RUSKE SNAGE PREUZELE KONTROLU NAD JO[ DVA UKRAJINSKA NASEQA Ministarstvo odbrane Rusije saop{tilo je u utorak da su ruske snage preuzele kontrolu nad jo{ dva naseqa u Ukrajini – [~erbakivkom u Harkovskoj oblasti i Novim Poqem u Zaporo{koj oblasti. Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi ove navode sa fronta. VELIKI PO@AR U RUSKOJ RAFINERIJI NAFTE U ORSKU POSLE NAPADA DRONOVIMA Ukrajinska vojska saop{tila je da je ga|ala rafineriju naf-

te u ruskom gradu Orsku u Orenbur{koj oblasti, gde je navodno izbio veliki po`ar nakon napada dronovima. Gradona~elnik Orska Artjom Vorobjov potvrdio jeda je region bio na meti napada. Zbog situacije su na aerodromu u Orsku uvedena privremena ograni~ewa za dolaske i odlaske aviona. ZELENSKI: U NAPADU NA ZAPORO@JE KORI[]ENE SEVERNOKOREJSKE BALISTI^KE RAKETE U ruskom napadu na Zaporo`je, u kojem je poginulo {est, a povre|eno 19 osoba, kori{}ene su balisti~ke rakete sever-

nokorejske proizvodwe, rakete „cirkon”, vo|ene avionske bombe i vi{e od 120 dronova, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. „Grad je pogo|en balisti~kim raketama Severne Koreje, ’cirkonima’ i vo|enim avionskim bombama. Bio je to svirep napad, osmi{qen da nanese maksimalnu {tetu, posebno civilnoj infrastrukturi, naveo je Zelenski. Istovremeno, u Kijevu je u raketnom napadu o{te}ena zgrada infektivne bolnice, kao i vi{e preduze}a, rekao je Zelenski. Dodao je da se gotovo svakodnevno nastavqaju napadi dronovima na ukrajinske zajednice

u blizini fronta. U Hersonu i Harkovu su tokom no}i pogo|ene trafostanice, zbog ~ega je do{lo do prekida u snabdevawu elektri~nom energijom, naveo je Zelenski, dodaju}i da nadle`ne slu`be rade na wegovom obnavqawu. Prema wegovim re~ima, napadi su izvedeni i na Dowecku, Dwepropetrovsku i Nikolajevsku oblast. Ocenio je da pove}awe proizvodwe balisti~kih raketa, kori{}ewe severnokorejskih sredstava i pripreme za mobilizaciju pokazuju da se Moskva „ne priprema za mir, ve} za eskalaciju”. UNI[TENO SKLADI[TE MEDICINSKOG MATERIJALA U DWEPRU – POMO] BILA NAMEWENA ZA 225.000 QUDI Skladi{te Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u ukrajinskom gradu Dwepru, u kojem se nalazio medicinski materijal vredan oko 500.000 dolara, uni{teno je nakon {to je za mawe od 24 sata dva puta pogo|eno, saop{tila je evropska kancelarija SZO. U napadima nije bilo `rtava.

U skladi{tu su se nalazile zalihe medicinskog materijala dovoqne za pruàwe pomo}i za oko 225.000 qudi, rekao je regionalni direktor SZO za Evropu Hans Kluge. Objekat je prvi put pogo|en 3. avgusta, nakon ~ega je SZO po~ela da prebacuje zalihe na druge lokacije. Jedan zaposleni u SZO i nekoliko voza~a napustili su objekat 7. avgusta, neposredno pre nego {to je skladi{te ponovo pogo|eno. U tom napadu direktno su uni{tene zalihe SZO. Nekoliko sati kasnije, u tre}em napadu, uni{tena je i zgrada. Timovi SZO uspeli su da pre napada prebace 130 od pribli`no 300 paleta na drugu lokaciju. Organizacija i daqe procewuje ukupnu {tetu. Generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus tako|e je osudio uni{tewe skladi{ta u objavi na dru{tvenoj mreì „Iks“. „Ne mogu dovoqno glasno da kaèm: napadi na zdravstvenu za{titu moraju da prestanu. U suprotnom, qudi ostaju bez zdravstvene za{tite koja im spasava ìvot”, naveo je Gebrejesus.

6 ^etvrtak 13. avgust 2026.

PLANETA

Huti protiv svih, rakete lete ka lukama i rafinerijama

RUSIJA SVE VI[E PRODAJE ZLATO:

[ta se krije iza ovog poteza? Rusija je u posledwih 12 meseci postala jedan od najve}ih prodavaca zlata u svetu. Time poku{ava da pribavi novac zbog buxetskih problema, ali to ne mora nu`no biti znak predstoje}e finansijske krize. Rusija je od po~etka 2026. godine prodala zna~ajne koli~ine svojih zlatnih rezervi, dok Kremq poku{ava da pribavi novac kako bi ublaìo veliki buxetski deficit. Ruska centralna banka nedavno je saop{tila da su wene zlatne rezerve po~etkom jula iznosile 73,4 miliona trojskih unci, odnosno 2.282 metri~ke tone. To je za oko 43,5 metri~kih tona mawe nego po~etkom 2026. godine. Ruske zlatne rezerve sada su na najnièm nivou od po~etka sveobuhvatne invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Cena zlata dostigla je po~etkom 2026. godine rekordne nivoe i u prva ~etiri meseca u proseku iznosila oko 4.800 dolara (4.210 evra) po unci, pre nego {to se spustila na sada{wi nivo od oko 4.000 dolara po unci. Prodaja zlata verovatno je Moskvi donela vi{e od pet milijardi dolara, pi{e Doj~e vele. „îwenica da prodaju zlato zna~i da ostaju bez drugih, likvidnijih sredstava. Dakle, postoji pritisak na deficit, ali i na izvore iz kojih se taj deficit finansira”, rekla je za ekonomistkiwa Elina Ribakova iz Petersonovog instituta za me|unarodnu ekonomiju (Peterson Institute for International Economics). Ruski buxet je posledwih godina pod velikim pritiskom zbog ogromnog pove}awa izdvajawa za odbranu, kojima se finansira rat u Ukrajini. „Fajnen{el tajms” je ranije ove godine objavio da je rusko Ministarstvo finansija u pismu upozorilo vladu da }e prekora~ewe planiranih ratnih tro{kova u 2026. godini iznositi najmawe 28 milijardi dolara, uz o~ekivawe dodatnih prekora~ewa u 2027. i 2028. godini. Tro{kovi odbrane vi{e su se nego u~etvorostru~ili u odnosu na 2021. godinu. U 2025. godini iznosili su oko 16 biliona rubaqa (204 milijarde dolara; 178 milijardi evra). Kris Vifer, finansijski analiti~ar iz Moskve u konsultantskoj firmi Makro-Edvajzori, kaè da je ruska prodaja zlata zna~ajna, ali da nije re~ o pani~noj rasprodaji. „Ovo je izuzetna situacija, ali je relativno normalan trend. To ne zna~i da }e Rusija bankrotirati, da ostaje bez novca ili da joj nije ostalo ni{ta drugo pa prodaje porodi~no srebro”, rekao je za DW. On navodi da je zlato koje je Rusija prodala uglavnom prodavalo Ministarstvo finansija preko Nacionalnog fonda blagostawa Rusije (NWF), a ne Centralna banka Rusije. „Od po~etka 2022. godine zlato je bilo jedna od imovina koje je Nacionalni fond blagostawa mogao da kupuje, jer ameri~ke dràvne obveznice i nema~ke obveznice vi{e nisu bile dostupne zbog sankcija uvedenih nakon invazije na Ukrajinu.“ Vifer isti~e da je zlato postalo kqu~na likvidna komponenta fonda, {to je upravo svrha takvog dràvnog fonda: da se sredstva prodaju kada su potrebna, posebno u te{kim vremenima. „U tom smislu moè se tvrditi da fond ispuwava svoju namenu.“ Prodaja zlata iz fonda ima za ciq da obnovi wegova takozvana likvidna sredstva. Vifer procewuje da fond vredi pribli`no 150 milijardi dolara, od ~ega se oko 50 milijardi smatra „likvidnim”. „Kremq ne èli da ta rezerva opada, jer bi to moglo da izazove dodatne spekulacije o finansijskoj krizi ili ekonomskim problemima i oslabi geopoliti~ku poziciju Kremqa.Vlada èli da prikaè zemqu kao stabilnu i sna`nu, a tih 50 milijardi dolara gotovine vaàn je deo te slike“, kaè Vifer. On dodaje da je vaàn faktor i to {to je Rusija jedan od najve}ih svetskih proizvo|a~a zlata, pa moè relativno brzo da obnovi prodate rezerve kupovinom od doma}ih proizvo|a~a. Rusija ima pete najve}e zlatne rezerve na svetu, pribli`no na nivou Kine, Francuske i Italije, ali znatno iza dve vode}e zemqe - Nema~ke i SAD.

U razmaku od svega nekoliko dana, projektili jemenskih Huta pogodili su iranski tanker nedaleko od luke Hodeida, nekoliko objekata Aramkove rafinerije u Saudijskoj Arabiji i luku Moka. Ubijeno je najmawe sedam, a raweno bezmalo 40 osoba. Izvoz saudijske nafte je, odmah, prepolovqen, dok je Jemen, u kojem se 2014. godine nekako odràva kilavo primirje, jo{ jednom je na ivici sveop{teg sukoba. Indijski tanker polako je nestajao pod povr{inom Crvenog mora, nedugo po{to ga je pogodio projetil ispaqen sa poloàja jemenskih Huta, ~iji se sukob sa ostatkom Jemena, Saudijskom Arabijom i Ujediwenim Arapskim Emiratima, posle meseci zati{ja, ponovo rasplamsao. Nekoliko od 14 ~lanova posade broda „Faise Nur Oliva” zadràno je u bolnici po{to su ih iz mora izbavili mornari jemenskih vlasti i prebacili do luke Moka. U bolnici u tom gradu ve} se nalazilo tridesetak rawenih u odvojenom napadu Huta, ~ije su mete bili objekti u ovoj luci, ukqu~uju}i pristani{te, kranove, vodovod i bolnicu koja je izgra|ena saudijskim donacijama. Serija napada svela je izvoz saudijske nafte na oko 1,5 miliona barela dnevno, odnosno dvo-

struko mawe nego pre po~etka akcija Huta, koji su, istovremeno, zabranili prolaz kroz moreuz Bab el Mandeb brodovima koji prevoze energente iz Saudijske Arabije. Bez obzira na probleme u Ormuskom moreuzu, napade na rafinerije i blokadu Bab el Mandeba, saudijski Aramko je u drugom kvartalu zaradio 33 milijarde dolara, odnosno za tre}inu vi{e nego u istom periodu pro{le godine. Nova runda sukoba u Jemenu po~ela je po{to je Saudijska Arabija ispalila salvu projektila na aerodrom u Sani, na koji je u tom trenutku sletao avion koji je predstavnike Huta vozio sa sahrane iranskog verskog lidera Alija Hamneija. Avion je, zatim, preusmeren ka luci Hodeida, a dve rivalske jemenske vlade - iz Sane i Adena,

mesece }utawa zamenile su ratnom retorikom. Ministar odbrane me|unarodno priznate vlade u Adenu, general Taher el Akili preuzeo je odgovornost za napad, navode}i da je aerodrom u Sani bombardovan kako bi se spre~ilo sletawe iranskog aviona. Huti su, odmah, uzvratili borbenim pokli~em „smrt Americi” i raspalili po Izraelu, Saudijskoj Arabiji, brodovima u Bab el Mandebu i rivalskim frakcijama u Jemenu. Jemen se, su{tinski, raspao krajem 2014. godine kada su Huti zauzeli prestonicu, Sanu i zbacili prethodnu vlast. Od tada, kontroli{u severni deo dr`ave, dok je uticaj nad ostatkom zemqe podeqen izme|u snaga koje, vojno i finansijski, podr`avaju Saudijska Arabija i Ujediweni Arapski Emirati.

PAD „TVR\AVE EVROPA”:

Migrantska kriza sve ozbiqnija [panska enklava Seuta na severnoj obali Afrike doìvela je najve}i migrantski talas u svojoj istoriji. Za samo nekoliko dana krajem jula u grad je ilegalno u{lo oko 60.000 qudi, uglavnom mladih Marokanaca, plivaju}i oko lukobrana koji odvaja marokansku teritoriju od {panske. Kriza je u [paniji izazvala vojnu i policijsku mobilizaciju, odnela najmawe 61 ìvot i pokrenula diplomatski sukob unutar Evropske unije. Kriza je po~ela nedequ dana pre masovnog upada u enklavu okruènu Marokom i Mediteranskim morem. U Seutu je nekoliko dana stizalo preko hiqadu qudi dnevno, {to je bilo znatno iznad proseka. Prekretnica se dogodila kada je vest o presudi Vrhovnog suda [panije od 29. juna (objavqenoj 8. jula) po~ela da kruì marokanskim Vacap grupama i Instagram profilima. Presuda je zapravo bila usko pravno pitawe: sud je utvrdio da se ubrzani postupak vra}awa, koji vaì za osobe uhva}ene pri prelasku fizi~kih grani~nih prepreka poput ograda, ne moè automatski primeniti i na one koji u enklavu u|u plivaju}i morem. Krijum~arske mreè su ili namerno iskrivili, tu presudu kao poruku da je granica prakti~no otvorena za sve koji stignu vodenim putem. Ta pri~a se pro{irila, prema re~ima premijera Pedra San~eza, “poput poàra”.

Kulminacija je usledila u samo dva dana kasnije, krajem jula: desetine hiqada qudi, najvi{e mladih mu{karaca, ali i èna i dece, me|u kojima najmawe 7.000 maloletnika bez znawa roditeqa, u{lo je u Seutu plivaju}i oko lukobrana na plaì Tarahal iz marokanskog grada Fnideka. Mnogi su kao nepliva~i do{li na naduvanim gumama i daskama od stiropora. Broj pristiglih u samo jednom danu iznosio je gotovo polovinu ukupnog broja stanovnika grada od 83.500 ìteqa. Marokanske snage tom prilikom nisu pruìle ozbiqan otpor. [panija je odmah reagovala slawem dodatnih vojnih i policijskih snaga, upotrebom vodenih topova i suzavca du` granice, dok su prihvatni centri, gradski stadion i objekti Crvenog krsta bili prenatrpani. Premijer San~ez li~no je posetio Seutu i najavio privremeni centar za registraciju i ubrzano proterivawe onih bez prava na ostanak. Do kraja nedeqe, zahvaquju}i hitnom dogovoru Madrida i

Rabata o repatrijaciji, vra}awe u Maroko odvijalo se brzinom od oko 150 osoba u minuti. [pansko Ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je da je vi{e od 48.000 qudi vra}eno u Maroko, a ministar spoqnih poslova Hoze Manuel Albares proglasio je krizu okon~anom, naglasiv{i da nijedna osoba nije stigla do kopnenog dela EU. Kona~no je utvr|eno da je najmawe 61 osoba poginula poku{avaju}i da dopliva do enklave. Na krizu je reagovala i Evropska unija. Italija i Finska pozvale su na privremeno iskqu~ewe [panije iz {engenskog sistema, dok su 22 evropska lidera potpisala zajedni~ko pismo kojim tra`e hitan i koordinisan odgovor EU na krizu. Italijansko Ministarstvo unutra{wih poslova odlu~ilo je da, nakon ove krize, ponovo uvede kontrole u lukama i na aerodromima za putnike koji dolaze iz [panije. Rim je precizirao da }e se kontrole odnositi samo na dr`avqane zemaqa koje nisu ~lanice Evropske unije.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 13. avgust 2026. 7

SR\AN KARANOVI], SRPSKI RE@ISER, SCENARISTA, PISAC I UNIVERZITETSKI PROFESOR:

Nadam se najboqem, ali se i bojim najgoreg Ovih dana, ta~nije 4. avgusta, navr{ava se pola veka od kada je na Drugom programu TV Beograd, prvi put emitovana serija "Grlom u jagode". Sentimentalna, ne`na, duhovita, voqena… pri~a o Banetu Bumbaru, wegovoj porodici i drugarima, ostala je do danas jedno od najboqih ostvarewa u istoriji televizije koja se zvala Jugoslovenska, pa Televizija Beograd a odavno Radio-televizija Srbije. Kako je sve po~elo pre vi{e od pedeset godina – pitam danas rediteqa i scenaristu Sr|ana Karanovi}a: „Kada mi je Bora Mirkovi}, tada{wi glavni urednik Drugog programa Radio-televizije Beograd ponudio da smislim i radim ‘neku seriju iz mladala~kog, gradskog ìvota’ i kad sam to oberu~ke prihvatio, ni on ni ja nismo sawali da }e se serija gledati i pamtiti slede}ih 50 godina. Mene je pre svega zanimalo da radim filmove, pa sam seriju "Grlom u jagode" (ra|enu pod naslovom "Kako sam postao ~ovek") uvek zami{qao kao film u nastavcima ili epohama, po ugledu na stare neme filmove. Koliko se se}am, ubrzo sam napisao sinopsis koji se dopao Bori i dobio sam zeleno svetlo da pi{em scenario. Re~eno mi je da ne brinem o buxetu, mo`da prvi i posledwi put u ìvotu! Zatim sam o svemu obavestio svoje prijateqe Branka Cveji}a i Rajka Grli}a, jednog kao glavnog glumca, a drugog kao koscenaristu. Tako je sve po~elo. Pamtim da je od ideje do kraja emitovawa, u radu u~estvovalo skoro 250 profesionalaca gotovo svih generacija, od po~etnika do iskusnih filmskih radnika. Od toga je bilo 185 glumaca i natur{~ika u velikim i malim ulogama. Se}am se da su svi uìvali u radu i da je na snimawu atmosfera bila izuzetna, sa svim mogu}im anegdotama i gre{kama, pre svega mojim. Sve vreme smo i te kako brinuli o buxetu. Svi su oni dolazili i odlazili iz serije kada bi zavr{ili svoj deo posla, a ja sam nad tim filmom u nastavcima bdio i radio skoro tri pune godine. Shvatao sam ga, koliko sam mogao, kao ru~ni rad. Verovatno zbog toga mi vi{e nije padalo na pamet da se poduhvatim tako velikog posla… n Malo qudi zna da ste ovu seriju dobili da reìrate kao ’humoristi~ku’. Tako je "Grlom u jagode" postala trajni dokaz da su Srbi sedamdesetih godina pro{log veka imali fantasti~an smisao za humor. Nalik ~e{kom. Kako vam je to po{lo za rukom? - U samom po~etku nisam razmi{qao ni o kakvom ànru niti se trudio da serija bude humoristi~na. Samo sam èleo da bude duhovita. Uop{te smatram da u svim vrstama filma treba da postoji bar malo duhovitosti koja ne}e ugroziti dramsku radwu ve} }e je i poja~ati. Nisam nikad voleo komedije koje su tada, a i kasnije, ra|ene sa puno kreveqewa, vikawa i govorewa uglas. Pre svega ugledao sam se na neme komedije Bastera Kitona, koji se nikada nije nasmejao, i na filmove o odrastawu Fransoa Trifoa, Ermana Olmija, ("Zaposlewe", "Verenici") i rane ~e{ke filmove Milo{a Formana. Jo{ tokom pisawa scenarija, serija "Grlom u jagode" je dodeqena na brigu mladom uredniku tek ustanovqene Humoristi~ke redakcije Drugog programa, Predragu Peri{i}u. On je bio zaduèn da me kontroli{e da ne skrenem suvi{e i da serija bude {to sme{nija. Sre}om, uspeo sam da wegove savete prilagodim svojoj ideji da taj film u nastavcima bude pri~a o tu`nom oportunizmu svoje generacije koja je mnogo obe}avala i kasnije tu`no zavr{ila u filmu "Jagode u grlu". Mo`da je zanimqivo da je Cveja posle emitovawa

prve epizode sreo tada uvaènog filmskog kriti~ara, ina~e neostvarenog rediteqa, koji mu je rekao da se Bane Bumbar uop{te nije smejao u prvoj epizodi i da }e serija zbog toga propasti. Nesretni Cveja, kao tuma~ glavne uloge, bio je o~ajan. Uzalud sam ga te{io kao glavni krivac za wegovo pona{awe pred kamerom… n Za generacije gledalaca va{a serija je oli~ewe ’najbeogradskijeg’ ìvota ikada predstavqenog na malom ekranu. Kao da to nije bilo po voqi mnogima na vlasti koji su se smewivali tokom proteklih pola veka na TV Beograd, odnosno RTS? Podaci govore da se "Grlom u jagode" mnogo mawe reprizirala u pore|ewu sa serijama u vrhu po broju repriza. - Mislim da se serija mnogo puta reprizirala. Nikad po mom zahtevu ili èqi. Ne pamtim ta~an broj repriza, ali sam ponosan {to su seriju volele i mla|e gneracije i to {irom biv{e Jugoslavije. Ne znam za{to se ponovo ne reprizira? Mo`da zbog toga {to oronula kopija jo{ nije do{la na red za digitalizaciju? Mo`da jer prilikom svake reprize RTS nije po{tovala ugovor koji mi je RTB svojevremeno dao na potpis? Vaqda misle da im se ne bi isplatilo da ponovo idu na sud i da ponovo izgube proces? Mo`da imaju na lageru isuvi{e modernih serija koje su pogodnije za umetawe reklama? Mo`da se serija ili ja jednostavno ne dopadamo nekom od urednika? Mo`da se nekom na RTS ne svi|a ni ~iwenica da smo u Jugoslaviji, pored svih skromnosti i zabluda, ipak bezbri`nije ìveli..? Ne znam, ne znam… n [ta danas gledate na televiziji? - Kao i ve}ina qudi mog kova, najvi{e gledam "N1" i "NOVA S". Povremeno zvirnem na druge kanale da vidim {ta oni misle i dokle su do{li. Ne izdrìm dugo, osim kad se slatko nasmejem. Uvek se iznova zaprepa{}ujem koliko me|u nama ima polupismenih, neotesanih gra|ana koji prosto uìvaju da suvereno mudruju o svemu i sva~emu, po{to su neki od wih pred svoja imena zaka~ili razne titule i zvawa, ko zna kako pribavqena. Kao da su }askawa na klupama u parku, ili u kafanama i kafi}ima, zamenili za medij koji im se ~ini da je izmi{qen za wih – za televiziju! Uvek sam izbegavao da mudrujem o stvarima koje ne znam dovoqno i koje prevazilaze moje obrazovawe i znawe. U svim svojim filmovima, pa i u seriji "Grlom u jagode", na razne na~ine i iz razli~itih uglova, bavio sam se pri~ama o na{em mentalitetu, primitivizmu i gluposti. Za{to bih se sada i ja, u poodmaklim godinama i ozbiqno naru{enog zdravqa, dodatno bavio verbalnim politikantstvom, raznim dijagnozama i prognozama?

Pratim studentski bunt i podràvam ve}inu wihovih akcija koje mi nekada, nakratko, nateraju suze na o~i. Nesvesno me podse}aju na 1968. godinu u svetu i kod nas, na zadivquju}e po~etke Pra{kog prole}a. Navijam i za neke wihove profesore i sve ve}i broj gra|ana koji se bude i podràvaju ih. Wima nedvosmisleno pripada budu}nost i moraju da se bore za wu. Me|utim, brinu me li~nosti i frakcije koje bi htele ne{to da u{i}are za sebe od tog spontanog bunta za istinsku pravdu, zakon i evropske vrednosti. Poznato mi je da je u istoriji sveta, a i kod nas, u vreme najve}ih tragedija, uvek postojala grupa pojedinaca ili mo}nika koji su izmi{qali na~ine da se uspe{no obogate na muci nesre}nog naroda i da se nekako udenu u novu, mogu}u podelu karata. Ukratko, nadam se najboqem, ali se i bojim najgoreg. Voleo bih da i mladi i pametni pobede u utakmicama koje slede, i pored potpla}enih sudija, makar u produècima, ili posle izvo|ewa jedanaesteraca. Tada }e se, {to bi narod rekao, videti ~ija nana sitnu vunu prede. Eto, ve} sam i sam u{ao u politikantstvo. Izvinite… n Posledwi film, "Besa", snimili ste 2008. godine. Tada ste imali 62 godine. Poznajem mnoge koji àle {to ste odustali. Da li ste vi poàlili? - Jednostavno sam shvatio da vi{e ne èlim da se bavim neverovatno te{kim i odgovornim poslom u sredini koja je ve} tada suàvala kai{ kinematografiji, prodavala bioskope i na film dovodila polupismene hoh{taplere èqne lake i brze zarade. Ja sam uvek voleo filmske radnike i profesionalce u ekipi i po{tovao wihov rad. U "Besi" sam radio sa nedovoqnom ekipom u kojoj su verovatno bili i traumatizovani borci sa jugoslovenskih boji{ta koji nisu dovoqno po{tovali film na kome rade. Jedan {ofer je, na primer, vozio kombijem deo na{e ekipe sa snimawa po zemqanim i xombastim putevima Deliblatske pe{~are, posle dugog snimaju}eg dana. Neko ga je pozvao mobilnim telefonom i verovatno pitao o ~emu je film na kome radi. [ofer je, ne ispu{taju}i volan, otprilike rekao: ‘Slovenka ho}e da je jebe [iptar, a on ne}e.’ Zar je moj film bio o tome posle toliko godina pisawa, producentskog i mog prikupqawa novca za snimawe, udruìvawem partnera iz pet zemaqa, raznih kompromisa i muka? Shvatio sam polako da, osim {oferovog tuma~ewa filma, naokolo prime}ujem mnogo drugih primera koji svedo~e da filmska proizvodwa u Srbiji polako gubi smisao i da nestaje, za mene bitna, radost stvarawa! Drugim re~ima, shvatio sam da u tom poslu ne}u vi{e mo}i da se snalazim i da za moje eventualne filmove ne-

}e biti razumevawa. înilo mi se da je sa nedostatkom neophodnog novca za profesionalnu proizvodwu, paralelno rasla i koli~ina pakosti, zlobe, zavisti, murdarluka, povr{nosti. Tada sam odlu~io da zatvorim du}an. Retko pamtim snove, ali me|u najgore sigurno spadaju oni u kojima bezuspe{no traìm, moqakam i o~ekujem finansijsku pomo} za svoje filmove. Ne, nikad nisam zaàlio {to sam odustao od snimawa filmova. Nije mi bilo ni prvi put. Od "Virxine", po~etka raspada Jugoslavije, do "Sjaja u o~ima" je proteklo 14 godina. Prihvatio sam poziv i proveo ~etiri akademske godine u Americi kao profesor. Tek posle Dejtonskog sporazuma i pada Slobodana Milo{evi}a ponovo sam se zaèleo filma i ponovo krenuo. n Na Trebeca festivalu prikazan je prvi dugometra`ni film u potpunosti generisan ve{ta~kom inteligencijom, "Dreams of Violets", koji ko{ta dve hiqade dolara. Mislite li da je to po~etak ’smrti kinematrografije’ kojom ste se bavili? - Koliko znam, nema tog tehni~kog ili digitalnog pronalaska, a da u istoriji nije bio zloupotrebqavan. Tako uvek po~iwe sa prvom pojavom novih izuma. Nadam se da }e to trajati jedno vreme i da }e posle AI na}i svoje pravo mesto negde sa robotima Milutinom i Dragutinom, a moravac }e ostati. Smrt kinematografije }e uzrokovati ili pospe{iti, kao i do sada, nebriga za nacionalne kulture i stvarala{tvo uop{te. Tako mi se bar ~ini. n Kako gledate na rediteqe, poput Olivera Stouna, kojima je politi~ki anga`man bio ravan umetni~kom, ponekad i va`niji? - Vrlo cenim Olivera Stouna i wegove filmove i anga`mane. Ipak, mislim da su za mene filmovi bili i ostali druga~ija {oqa ~aja. Moj profesor sa FAMU, Evald [orm ("Hrabrost za svaki dan") mi je u intervjuu koji sam objavio u nekim beogradskim novinama, koje vi{e ne postoje, rekao: ‘Film ne sme da li~i na stare novine!’ Drugim re~ima, trudio sam se da svojim filmovima zadrem u sfere u koje svakodnevica i dnevna politika, svesno ili nesvesno, ne zalaze. Poku{avao sam da se bavim pri~ama i sudbinama qudi koji beè od politike, ali ih ona uvek stigne i preusmeri wihove ìvote. âk i moj najpoliti~kiji, kola`ni film "Za sada bez dobrog naslova", nije film o po~etku nereda na Kosovu, ve} pre svega o manipulaciji nad qudima, sudbinama i filmskim stvarala{tvom. Kod nas je marginalizovan, ali sam s wim, da se malo pohvalim {to je danas moderno, obi{ao mnoge svetske festivale i dobio "Zlatnu lalu" u Istanbulu od ìrija u kome su bili Teo Angelopulos, Kri{tov Ki{lovski, Nikita Mihalkov i Greta Skaki. Dobio sam i pregr{t dobrih kritika u inostranstvu. âk je u Nema~koj iza{la i jedna kwiga o wemu. Drago mi je {to se i danas prikazuje na nekim na{im filmskim TV kanalima… n Taj film se izuzetno dopada i va{em ameri~kom kolegi Martinu Skorsezeu. U kwizi "Malo iznad tla", opisali ste kako ste se vas dvojica lako sloìli kad je re~ o pona{awu producenata-derikoà u Americi i ovde. Da li ste nekada zaàlili {to niste ostali u Americi? - Ne, nikada ni za tren. Voleo sam da putujem po svetu {to sam vi{e mogao i da upoznajem razne kulture, qude, navike i dostignu}a i da se vratim ku}i, pametniji i mudriji. Vi{e me brinu mladi ove zemqe koji odlaze sve vi{e i ~e{}e. Nadam se da onaj posledwi, kao u starom vicu, ne}e morati da za sobom ugasi svetlo…

8 ^etvrtak 13. avgust 2026.

REPUBLIKA SRPSKA

Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

NSW 2560 0425 358 539

0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Godi{wica stradawa na Petrova~koj cesti, za smrt deset civila niko nije odgovarao U mestu Jawila kod Bosanskog Petrovca se obeleìla 31 godina od stradawa srpskih civila u avio-napadu na izbegli~ku kolonu na Petrova~koj cesti. Obeleàvawe je po~elo sluèwem parastosa koji sluè sve{tenici Eparhije biha}ko-petrova~ke, a prisutni su ~lanovi porodica stradalih, ministar

rada i bora~ko-invalidske za{tite Srpske Radan Ostoji}, Nemawa Davidovi} u svojstvu izaslanika predsednika Republike Srpske, predstavnici Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas”. Prisustvuju i vr{ilac du`nosti direktora Republi~kog centra za istra`ivawe rata, ratnih zlo~ina i tra`ewe nestalih lica Viktor Nu`di}, predstav-

nici organizacija proisteklih iz Odbrambeno-otaxbinskog rata, {ef Konzularne kancelarije Srbije u Drvaru Vesna Marinkovi}, predstavnici lokalnih zajednica iz Hrvatske iz kojih poti~u stradali, te predstavnici op{tine Drini}. Nakon parastosa polo`eni su venci na spomen-krstu na Petrova~koj cesti. Hrvatska avijacija je 7. avgusta 1995. godine u pogromu „Oluja” bombardovala srpske izbegli~ke kolone na putu u selu Jawila kod Bosanskog Petrovca. Tada je ubijeno deset civila, me|u kojima ~etvoro dece. Za ovaj zlo~in niko nije odgovarao. Akcija „Oluja” po~ela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije, te jedinica Hrvatskog ve}a odbrane na podru~ju Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije. Proterano je vi{e od 220 hiqada kraji{kih Srba, a u evidenciji su imena 1.903 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije i posle we.

„BEZ NAPRETKA“:

Bosna i Hercegovina i daqe u sporovima oko granica sa Srbijom, Hrvatskom i Crnom Gorom! Ni trideset godina od okon~awa rata u Bosni i Hercegovini ta zemqa nije re{ila pitawe granica sa susednim dràvama – Srbijom, Hrvatskom i Crnom Gorom. Prema izve{taju Dràvne komisije za granicu BiH, kako prenose sarajevski mediji, u prvih {est meseci ove godine nije zabeleèn napredak u re{avawu grani~nih pitawa sa Hrvatskom i Srbijom, dok su aktivnosti na obeleàvawu granice sa Crnom Gorom zaustavqene, zato {to Savet ministara BiH nije dao saglasnost na imenovawe stru~ne grupe. Radi se o imenovawu Stru~ne grupe za u~e{}e u radu zajedni~kih radnih tela za identifikaciju i obeleàvawe dràvne granice sa susednim zemqama, o ~ijem je imenovawu Komisija donela odluku, ali Savet ministara BiH nije dao suglasnost na tu odluku. U izve{taju se izostanak ove saglasnosti navodi kao glavna prepreka nastavku aktivnosti na utvr|ivawu granice izme|u BiH i Crne Gore. Sa crnogorskom stranom razgovori su nastavqeni na osnovu Ugovora o dràvnoj granici izme|u BiH i Crne Gore, potpisanog u Be~u 2015. godine i ratifikovanog od Predsedni{tva BiH po~etkom 2016. godine. U me|uvremenu je Vlada Crne Gore donela odluku o osnivawu svoje komisije za poslove razgrani~ewa, utvr|ivawa dràvne granice i pripremu me|unarodnih ugovora o granici. Na

nivou komisija dve dràve, ve} su usvojena i potpisana Uputstva za izradu dokumentacije o dràvnoj granici i Uputstva za obeleàvawu dràvne granice izme|u BiH i Crne Gore. Jedan od prioriteta je, kako se navodi, i odre|ivawe tro-

glasnost Saveta ministara BiH na imenovawe stru~ne grupe. Za razliku od procesa sa Crnom Gorom u prvoj polovini ove godine, prema izve{taju Dr`avne komisije, nije bilo aktivnosti na re{avawu grani~nih pitawa sa Hrvatskom i Srbijom.

PORUKA IZ BAWALUKE:

Krajwe je vreme da se okon~a najdugove~niji protektorat u Evropi Zamenik predsedavaju}e Saveta ministara Sta{a Ko{arac istakao je da su politike stranog intervencionizma i opstanak OHR-a najve}a prepreka funkcionisawu BiH i da je krajwe vreme da se okon~a najdugove~niji me|unarodni protektorat u Evropi. „Pod pla{tom takozvane me|unarodne zajednice decenijama je ru{en ustavni poredak BiH, potkopavan Dejton i stvaran presedan nezabeleèn u savremenoj Evropi – da jedan neizabrani stranac prisvaja zakonodavnu, izvr{nu i sudsku vlast u suverenoj zemqi”, objavio je Ko{arac na dru{tvenim mreàma. On je dodao da takva praksa nije ni demokratija ni vladavina prava, ve} politi~ki protektorat koji BiH drì u stalnoj institucionalnoj i politi~koj krizi. Ko{arac podse}a da Aneks 10 Dejtonskog sporazuma nije dao visokom predstavniku pravo da name}e zakone, mewa ustavni poredak, suspenduje institucije ili ka`wava demokratski izabrane predstavnike naroda, te da takozvana bonska ovla{}ewa nisu deo Dejtonskog sporazuma. „Sve {to je izvan Dejtona predstavqa politi~ku, a ne pravnu kategoriju. Ako BiH èli bilo kakvu budu}nost, onda mora prestati da bude kolonija politi~kog tutorstva. Svaki dan opstanka OHR-a predstavqa potvrdu da BiH nije istinski suverena dràva”, poru~io je Ko{arac. On je naglasio da zatvarawe OHR-a nije pitawe politi~ke èqe Republike Srpske, ve} pitawe po{tovawa me|unarodnog prava i Dejtonskog sporazuma, prenosi RTRS.

ODBOR ZA ZA[TITU SRBA:

Islamska zajednica da odgovori ko je uni{tio objekte SPC u FBiH

me|ne grani~ne ta~ke izme|u BiH, Crne Gore i Hrvatske. Prema izve{taju, tri strane su usaglasile stavove o ovom pitawu, ukqu~uju}i tehni~ku dokumentaciju i predlo`eni tekst protokola o odre|ivawu trome|ne grani~ne ta~ke. Komisija trenutno priprema Osnove za vo|ewe pregovora za zakqu~ivawe Protokola o odre|ivawu trome|ne grani~ne ta~ke izme|u BiH, Crne Gore i Hrvatske, posle ~ega bi trebalo stvoriti uslove za potpisivawe protokola. Dodaje se da je i za realizaciju ove aktivnosti kqu~na je sa-

Dràvna komisija je Hrvatskoj i Srbiji uputila diplomatske akte u kojima je iskazana spremnost BiH da nastavi razgovore o granici, ali, prema izve{taju, odgovori na te diplomatske akte jo{ nisu stigli. U izve{taju se od Saveta ministara BiH traì da ga usvoji i zaduì Dràvnu komisiju za granicu da nastavi aktivnosti na ure|ewu granice BiH, u skladu sa svojim planskim dokumentima, obavezama iz odluke o osnivawu Komisije, dogovorima sa susednim dràvama i me|unarodnim aktima ~iji je potpisnik BiH.

Odbor za za{titu prava Srba u Federaciji BiH postavio je danas pitawe Islamskoj zajednici u BiH ko je uni{tio objekte Srpske pravoslavne crkve u proteklom ratu na teritoriji pod kontrolom takozvane Armije BiH, nakon {to niko od bo{wa~kih politi~ara nije odgovorio na to pitawe. Svoje pitawe Odbor je potkrepio i fotografijama uni{tenih objekata Srpske pravoslavne crkve, prenela je RTRS. Iz Odbora podse}aju da je Islamska zajednica bila inicijator izjave o „osudi islamofobije i la`nih narativa o Bo{wacima i BiH” i da je izjavu potpisao i poglavar zajednice Husein Kavazovi}. Odbor je od Islamske zajednice zatraìo da se izjasni o delu izjave u kojoj se navodi da bo{wa~ka vojska nije ru{ila crkve, kapele i parohojske domove, pri ~emu iz Odbora navode primere spaqenih, miniranih i uni{tenih objekata Srpske pravoslavne crkve u proteklom ratu u BiH. Odbor za za{titu BiH tako|e je postavio pitawe ko je minirao crkvu Preobraèwa Gospodweg kod Gora`da, zapalio kapelu Svetog Jovana Bogoslova i parohijski dom u Gora`du, hram Svetih apostola Petra i Pavla u Ni{i}ima, istoimeni hram u Oseniku kod Pazari}a, crkve u nasequ Stog pored Zavidovi}a, u Biqesevu i Milanovacu u op{tini Sanski Most, kao i crkve u Osretku i Vrelu kod Cazina, u Jasenici pored Srebrenika, Poàrnici kod Tuzle i Gradi{}u kod Zenice.

CRNA GORA

^etvrtak 13. avgust 2026. 9

JO[ JEDAN UDAR NA SPC U CRNOJ GORI:

Albanske stranke traè uklawawe crkve sa Rumije, predale peticiju! Po~asni predsednik i lider albanske mawinske stranke Demokratski savez u Crnoj Gori, Mehmet Bardi i Saubih Mehmeti, zatraìli su od crnogorskih vlasti da uklone Crkvu Svete Trojice sa vrha Rumije, kao i da ta lokacija ne bude predvi|ena za verske objekte u Prostorno-urbanisti~kom planu (PUP) op{tine Bar, prenose podgori~ke „Vijesti“. Peticiju sa blizu hiqadu potpisa dostavili su predsedniku Crne Gore Jakovu Milatovi}u, premijeru Milojku Spaji}u, predsedniku Skup{tine Andriji Mandi}u, potpredsedniku parlamenta Nikoli Camaju, kao i ~elnicima Bara. U peticiji traè da se sa vrha Rumije ukloni metalna crkva, koju je Mitropolija crnogorsko-primorska postavila 2005. godine, i da se lokacija vrati u „prvobitno stawe“. Autori peticije tvrde da je hram postavqen „nepravno i agresivno“, Rumiju opisuju kao prostor koji treba da bude slobodan od bilo kakvog verskog objekta i poru~uju da vrh planine treba da bude dostupan „za sve konfesije i sve nacionalnosti“. Postavqawe hrama 2005. godine oni opisuju kao „okupaciju i devastaciju“ vrha planine. U peticiji se navodi i da je objekat „namerna, ciqna, jasna i najve}a provokacija i prijetwa“ za Krajinu, koja je naseqena „etni~kim albanskim autohtonim stanovni{tvom“. Bardi i Mehmeti pozivaju crnogorske vlasti da, kako navode, „oslobode planinu od okupacije od strane Mitropolije cr-

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

nogorsko-primorske SPC“, uz zahtev da na vrhu Rumije „nema mesta za nijedan verski i drugi objekat“. Autori peticije podse}aju i da je vekovima postojao obi~aj da se kamewe donosi na vrh Rumije kako bi, ali tvrde da se to radilo da bi „planina bila vi{a“. Me|utim, prema starom narodnom predawu, kamewe se iznosilo na Rumiju kao zavet, uz verovawe da }e se, kada se sakupi dovoqno kamewa, crkva koja je nekada postojala na wenom vrhu ponovo izgraditi. S druge strane, Pravoslavna crkvena op{tina Bar godinama odbacuje tvrdwe da hram naru{ava me|uverski sklad, dok predstavnici Mitropolije crnogorsko-primorske isti~u da je crkva podignuta na mestu stare pravoslavne svetiwe. O istorijatu izno{ewa kamena svedo~i i pismo pokojnog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. On je naveo da je posle ru{ewa hrama na vrhu Rumije nastao obi~aj da svaki u~esnik litije donese po kamen, uz narodno predawe da }e crkva „ponovo doletjeti“ na Rumiju kada se sakupi dovoqno kamewa

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Spaji} odbrusio na planove EU o centrima za prihvatawe ilegalnih migranata u Crnoj Gori!

„NA[ ODGOVOR JE NE“

Predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spaji} kazao je da se u Crnoj Gori ne}e graditi centri za prihvatawe ilegalnih migranata. „Crna Gora nije vodila pregovore o uspostavqawu takvih centara na svojoj teritoriji, i Vlada nije dobila zvani~nu inicijativu za wihovo otvarawe, a kad bude ta inicijativa na stolu, na{ odgovor }e biti negativan“, pi{e u objavi Spaji}a na mre`i Iks. On je poru~io da Crna Gora ostaje pouzdan partner Evropske unije u za{titi zajedni~kih granica, kao i upravqawem

migratornih kretawa. „Me|utim, svaka odluka koja se ti~e na{e dràve bi}e doneta odgovorno, transparentno i iskqu~ivo u skladu sa interesima gra|ana Crne Gore“, kazao je Spaji}. Crna Gora se na{la na preliminarnoj listi zemaqa u kojima bi Evropska unija mogla da osnuje nove centre za prihvat i repatrijaciju iregularnih migranata. To pi{u italijanski mediji pozivaju}i se na izvore bliske tamo{woj vladi i diplomatiji. Italijanski ministar unutra{wih poslova Mateo Pjantedozi navodno }e izloìti ovaj plan kolegama iz zemaqa ~lanica EU na vanrednom sastanku. Prema saznawima novinske agencije Ansa, strategija vlade \or|e Meloni zasniva se na {irewu ve} postoje}eg „albanskog modela“ na druge dràve koje se nalaze van granica Unije. “Kqu~na razlika u odnosu na sporazum koji Rim ima sa Tiranom jeste u tome {to bi se novi centri finansirali direktno iz evropskih fondova i zajedni~kog buxeta Unije”, saznaje Ansa. Osim Crne Gore, na spisku potencijalnih dràva u kojima bi se gradili objekti za sme{taj i obradu dokumentacije su i Tunis, Libija, Egipat, Ruanda, Gana, Senegal, Mauritanija, Uganda, Uzbekistan, Jermenija i Etiopija.

Mitropolija se buni zbog najave gradwe solarne elektrane kod Ostroga Mitropolija crnogorsko-primorska SPC pozvala je nadle`ne institucije i investitora da preispitaju planiranu lokaciju solarne elektrane u {iroj okolini manastira Ostrog. Izra`avaju i zabrinutost zbog mogu}ih negativnih posledica projekta po duhovne, ambijentalne, kulturne i istorijske vrednosti tog prostora. Iz Mitropolije su saop{tili da su se oglasili povodom najave izgradwe solarne elektrane, podstaknuti zabrinuto{}u bratstva manastira Ostrog i velikog broja vernika. Smatraju da je zbog toga potrebno razmotriti mogu}e posledice koje bi realizacija projekta mogla imati po prostor u kojem se nalazi jedna od najzna~ajnijih pravoslavnih svetiwa. „Manastir Ostrog predstavqa neprocewivo duhovno, kulturno i istorijsko dobro Crne Gore, ali i {ireg pravoslavnog sveta“, naveli su iz Mitropolije. Isti~u da vrednost tog prostora, prema wihovom stanovi{tu, nije vezana

iskqu~ivo za sam manastirski kompleks, ve} i za wegovo prirodno okruèwe. „Wegov zna~aj ne po~iva samo na manastirskom kompleksu, ve} i na prirodnom okruèwu koje vekovima ~ini neraskidivu celinu sa svetiwom i predstavqa sastavni deo wenog prepoznatqivog identiteta“, navodi se u saop{tewu. Mitropolija je izrazila i nezadovoqstvo zbog na~ina na koji su, kako tvrde, investitor i nadle`ne institucije postupali u vezi sa projektom. Navode da investitor i institucije koje su donosile odluke u vezi sa odobravawem realizacije projekta nisu zvani~no upoznali Mitropoliju sa svojim namerama. Dodaju da, prema informacijama kojima raspolaù, sa planovima nisu bili upoznati ni me{tani Bogeti}a i {ire okoline. „Zbog ovoga se sti~e utisak nedostatka transparentnosti i nastojawa da se, zaobilaze}i dobre prakse i uobi~ajene procedure, {to pre do|e do realizacije planiranog projekta“, saop{tili su iz Mitrololije.

10 ^etvrtak 13. avgust 2026.

KOSOVO I METOHIJA

Tra`e se ~ista~i sa skra}enim radnim vremenom – {irom Sidneja Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi}

KFOR se zvani~no povla~i i pu{ta tzv. Kosovsku policiju da preuzima most na Ibru Misija KFOR-a potvrdila je danas da je zapo~ela postepeno smawivawe stalnog prisustva svojih pripadnika na glavnom mostu preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, navode}i da je odluka doneta zbog poboq{awa bezbednosne situacije. U odgovoru medijima, KFOR je naveo da je re~ o delu „procesa optimizacije raspore|ivawa KFOR-a“, koji }e se sprovoditi postepeno i u skladu sa uslovima na terenu. „Ovaj proces }e biti postepen, zasnovan na uslovima i tesno koordinisan sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, ukqu~uju}i predstavnike institucija na Kosovu i me|unarodnih organizacija, kao i sa predstavnicima Kosovske policije i Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEKS)“, navedeno je u saop{tewu KFOR-a.

Misija je dodala da je o ovom procesu redovno obave{tavan i na~elnik General{taba Vojske Srbije, general Milan Mojsilovi}. Iz KFOR-a poru~uju da su wihove snage „dobro pozicionirane“ da odgovore na svaki relevantan razvoj doga|aja, u skladu sa mandatom Ujediwenih nacija. Istovremeno, KFOR }e zadr`ati vidqivo prisustvo u ju`noj i severnoj Kosovskoj Mitrovici, kao i na severu Kosova i Metohije, uz nastavak doprinosa o~uvawu bezbednog i stabilnog okru`ewa za sve zajednice. Mediji u Pri{tini ranije danas izvestili su da je takozvana Kosovska policija po~ela da preuzima odgovornost za bezbednost na glavnom mostu na Ibru, koji su do sada obezbe|ivali pripadnici KFOR-a. Srpska lista o{tro protiv smawewa KFOR-a

Srpska lista izrazila je sna`no protivqewe povla~ewu ili bilo kakvom smawewu prisustva pripadnika KFOR-a na glavnom mostu na Ibru i zatraìla hitan sastanak sa komandantom KFOR-a Ozkanom Ulutasom. Glavni most na Ibru zatvoren je za saobra}aj i predstavqa jednu od najosetqivijih ta~aka u Kosovskoj Mitrovici. On razdvaja severni deo grada, u kojem ve}inu stanovni{tva ~ine Srbi, od ju`nog dela, u kojem ve}inom ìve Albanci. Nakon sukoba 1999. godine, na mostu i u wegovoj okolini zabeleèni su brojni incidenti, a most je godinama predstavqao simbol podele Kosovske Mitrovice. KFOR je ranije danas saop{tio i da je zapo~eo integraciju osobqa takozvane Kosovske policije u bezbednosnu strukturu KFOR-a oko manastira Visoki De~ani.

Tre}i put EU, OEBS i Kfor na KiM zaustavili gradwu puta De~ani Plav pored manastira Visoki De~ani

Radovi u Specijalnoj za{titnoj zoni obustavqeni Posle reakcije manastira Visoki De~ani i Eparhije ra{ko-prizrenske, kao i

ukqu~ivawa me|unarodnih predstavnika: EU, OEBS – a i Kfora na KiM zaustavili

Пут од Дечана за Плав има 30 километара, a jedan deo je asfaltiran 2016. godine

Radovi u julu mesecu po tre}i put zaustavqeni

krajem jula, tre}i put gradwu puta pored manastira Visoki De~ani, De~ani – Plav. Pri{tina je 2014. godine donela odluku o gradwi puta De~ane – Plav van Specijalne zone, du`ine 30 kilometara i vrednosti 12 miliona eura koje je obezbedila EU. Me|utim, op{tina De~ane je promenila odluku i bez plana, 24. maja 2018. godine po~ela gradwu puta pored manastira Visoki De~ani i pored De~anske Bistrice, kroz za{ti}enu Specijalnu zonu. Manastir Visoki De~ani saop{tio je, u nedequ 2. avgusta, da su radovi u Specijalnoj za{titnoj zoni obustavqeni posle intervencije Eparhije i ukqu~ivawa me|unarodnih predstavnika. To je tre}i put, u posledwih ocam godina, kako kako predstavnici EU, OEBS – a, UNMIK- a i KFOR – a zaustavqaju radove na putu De~ane – Plav koji i nije projetovan na ovoj deonici, ve} uz Lo}ansku Bistricu, 17 kilometra daqe od manastira, za{ta je Pri{tine i dobila sredstva od EU.

P&D Commercial Cleaning Services traì iskusne ~ista~e sa skra}enim radnim vremenom da se pridruè na{em timu. Pozicije sa skra}enim radnim vremenom dostupne su {irom Sidneja. Poèqno je iskustvo u ~i{}ewu. Potrebno je osnovno znawe engleskog jezika. Da biste se prijavili, pozovite P&D Commercial Cleaning Services na (02) 9126 9491 izme|u 9:00 i 17:00 ~asova. Ako nismo u mogu}nosti da odgovorimo, ostavite govornu poruku sa svojim imenom i kontakt brojem, a mi }emo vam uzvratiti poziv. Napomena: Ne govorimo srpski.

Part-Time Cleaners Wanted – Sydney Wide P&D Commercial Cleaning Services is looking for experienced part-time cleaners to join our team. Part-time positions available across Sydney. Cleaning experience preferred. Basic English required. To apply, please call P&D Commercial Cleaning Services on (02) 9126 9491 between 9:00am and 5:00pm. If we are unable to answer, please leave a voicemail with your name and contact number, and we will return your call. Please note: We do not speak Serbian.

Zajednica:

Pomozimo da na{a Mira po~iva u otaxbini U sredu, 29. jula 2026. godine u Melburnu, na{a draga prijateqica Mira Obradovi} je iznenada preminula u svojoj 59. godini ìvota. Mira je poreklom iz Bosne i Hercegovine i do{la je u Australiju sa svojim suprugom @eqkom pre oko 10 godina. Naàlost @ eqko je preminuo, ostavqaju}i Miru da ìvi ovde sama, bez familije u Australiji. Mirina }erka i ostala porodica su u Bosni i Hercegovini i nisu u finansijskoj situaciji da omogu}e da se Mira sahrani u rodnom mestu. Mira je bila divna du{a sa toliko qubavi i dobrote, uvek je kuvala za svoje prijateqe, lokalnu zajednicu i volontirala u Srpskom socijalnom servisu i saradwi Ink. (SSSS Inc.), pomagala starijim qudima i ~inila dobro za srpsku zajednicu. Wen pozitivan stav i qubaznost su bili uvek prime}eni, i wena iznenadna smrt ostavila je ogromnu prazninu u srcima wenih prijateqa i {ire zajednice. Zaposleni i prijateqi iz SSSS Inc. kreirali su GoFundMe za prikupqawe novca potrebnog za me|unarodni prevoz pokojne Mire i kako bi wena }erka obezbedila sahranu koju wena majka zasluùje. Dobili smo ponudu od 19,800 dolara za me|unarodni prevoz, a zatim jo{ 5,000 dolara za prevoz sa aerodroma Sarajevo do Mirinog rodnog mesta Drvar i sahranu. Donacija u bilo kom iznosu je dobrodo{la. @elimo da pomognemo da Mira bude sahrawena tamo gde pripada. Hvala, u ime Mirinih prijateqa. Hey, I’m supporting this fundraiser on GoFundMe and would really appreciate your help. Any donation or share makes a difference. https://www.gofundme.com/f/donate-in-memory-of-mira-obradovic/ sms/s?utm_campaign=fp_sharesheet

SRBI U SVETU

^etvrtak 13. avgust 2026. 11

Mo`e li dijaspora da pomogne zavi~aju Odlazak iz rodnog kraja ne zna~i uvek i prekid veze sa wim. Za mnoge qude koji su decenije proveli u inostranstvu, povratak nije samo dola-

zak u zemqu u kojoj su ro|eni, ve} i nastojawe da se deo ste~enog znawa, iskustva i kapitala vrati zajednici iz koje su potekli. Koliko je ta veza va`na, pokazuju i podaci Popisa stanovni{tva iz 2022. godine. U Srbiji je tada `ivelo 294.431 osoba koja se prethodno nalazila na radu ili boravku u inostranstvu. Najvi{e povratnika do{lo je iz Nema~ke, 54.945, zatim iz Austrije, 32.992, i [vajcarske, 20.370. Me|u wima je bilo 105.223 ekonomski aktivne osobe, {to pokazuje da se sa povratnicima u zemqu ne vra}aju samo qudi, ve} i radno iskustvo, znawe i preduzetni~ki potencijal. Podatke je objavio Republi~ki zavod za statistiku u publikaciji „Srbija kao odredi{te: ko se doseqava, a ko se vra}a, 2022”, autorki dr Vesne Luki} i dr Suzane Lovi} Obradovi}. Ti brojevi ne govore samo o kretawu stanovni{tva, ve} i o potencijalu koji se u zemqu vra}a zajedno sa qudima. Oni koji su radili u razli~itim poslovnim sistemima, usavr{avali se i sticali nove profesionalne navike, mogu da budu pokreta~i poslova, pre-

nosioci znawa i veza sa trì{tima na kojima su godinama ìveli. Ekonomska veza Srbije sa dijasporom najvidqivija je u novcu koji iz inostranstva stiè porodicama. Prema podacima Narodne banke Srbije, priliv doznaka u 2024. godini iznosio je 4.897,8 miliona evra. Najve}i deo stigao je iz Nema~ke, [vajcarske, Austrije, Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Hrvatske. Doznake, naravno, nisu isto {to i ulagawa u privredu, ali pokazuju koliko je sna`na i trajna veza qudi koji ìve van Srbije sa porodicama i sredinama iz kojih su potekli. Upravo o mogu}nostima da se te veze pretvore u konkretnu saradwu razgovaralo se na prijemu, posledweg julskog dana, za predstavnike dijaspore u Loznici. Okupili su se Lozni~ani koji ìve i rade u inostranstvu, povratnici, kao i oni koji su deo onoga {to su stvarali van zemqe ve} uloìli u svoj rodni kraj, pokrenuli posao ili svoje iskustvo stavili na raspolagawe lokalnoj zajednici. Zamenik gradona~elnika Loznice Petar Gavrilovi} rekao je da je ciq ovakvih susreta da se saradwa grada sa dijasporom podigne na vi{i nivo i da se kroz neposredan razgovor otvore mogu}nosti za povratak, ulagawa i pokretawe novih poslova. „êsto kaèmo da je na{a dijaspora na{e najve}e bogatstvo, ali sada èlimo da to preto~imo u konkretna dela. Va`no nam je da ~ujemo wihove ideje, planove i iskustva koja su sticali u razli~itim zemqama i da ih ukqu~imo u privredni i ekonomski razvoj Loznice”, istakao je Gavrilovi}.

Srbi otkrili kako izgleda ìvot u [vedskoj Kakva je [vedska kao dràva i da li popularna re~enica iz doma}eg filma „hladno al’ standard” zaista opisuje ìvot u ovoj zemqi otkrili su pojedini Srbi - onda kada se tema o ovoj skandinavskoj zemqi otvorila na internetu. Samu temu pokrenuo je neimenovani momak na Reditu koji je èleo da sazna mane i prednosti ove zemqe. Na svoje pitawe dobio je razli~ite odgovore. Jedni su smatrali da je odli~na za ìvot, dok su drugi priznali da se kao i svaka zemqa susre}e sa nekim goru}im problemima i da jedva ~ekaju da iz we „pobegnu”. „]ao narode zanima me {ta mislite o [vedskoj kao zemqi i da li bi ste ìveli u woj? I ako ima neko ko ìvi tamo moè da kaè svoje mi{qewe prednosti/mane i tako to” napisao je neimenovani Srbin. Odgovori su bili, naravno raznoliki. Dok su jedni bili zadovoqni izborom i svojim ìvotom u ovoj zemqi, drugi su javno priznali za{to su se pokajali svojim odlaskom tamo. „JEDNO ME JE POSEBNO {OKIRALO” „Ja sam ve} dve i po godine u Malmeu. Leta su fina, vreme je sasvim prijatno, negde oko 18-24 stepeni u hladu {to je po meni

je, zatvorenog dru{tva i konformizma dru{tva (svi izgledaju, obla~e se i misle skoro isto) je meni jako jeziva. Svako ko do|e o~ekuje da se uklopi, ali [ve|ani ne}e po tom pitawu ni{ta da urade, da pomognu. Uvek ostavqaju utisak da vi nikada ne}ete biti pravi [ve|ani. Stav da je ‚{vedski na~in’ rada najboqi na svetu mi je preko glave. Tako|e, toliko su u svojoj zoni udobnosti da to nije normalno. A koliko sam primetio nije kao da imaju neku radnu etiku. Kako su zapravo oni uspeli da budu bogata zemqa? Sve u svemu jo{ uvek sam ovde, ali ve} traìm posao u drugoj zemqi. Jedva ~ekam da spakujem kofere, ukrcam se u avion i vi{e se nikada ne vratim”, rekao je jedan koji definitivno nije zadovoqan [vedskom. savr{eno. Zime su duge i jako dosadne. Vazduh je dobar, ~ist, sve`, ali bilo je dana kada je zaga|ewe bilo ogromno - u danima kada nema vetra. Voda je ~ista i sveà i generalno sve je jako uredno po~ev{i od trotoara, travwaka, javnih toaleta... Zemqa ima dosta problema sa neprilago|enim delom stanovni{tva, konkretno bliski istok i ekipa, ali to delom drè pod kontrolom.

[to se ti~e tro{kova - 1.000 evra renta, 1.000 evra u prodavnicama, ostalo zavisi od tebe. [to se ti~e socijalizacije, tu sam sa Srbima, Hrvatima, drugim nekim nacijama, i jedva poneki [ve|anin. Ono {to me je {okiralo jeste da [ve|ani piju kao ludi. Recimo ponedeqak ujutru red ispred diskonta je kao da je petak ve~e. U smislu diskont nije radio u nedequ, presu{ile zalihe pa

se mora ranom zorom u nabavku”, napisao je jedan Srbin koji je po svemu sude}i zadovoqan `ivotom tamo. „SAMO DA SPAKUJEM KOFER I ODO’ IZ [VEDSKE” Ipak, drugi nisu imali neko lepo mi{qewe o ovoj zemqi. „Preselio sam se u [vedsku pre otprilike godinu dana. Osim hladno}e i tmurne zime koja meni smeta tu je i kultura introverzi-

„QUDI SU TE[KI, ZATVORENI I ISKOMPLEKSIRANI” Za wim, javio se jo{ jedan Srbin koji se tako|e nije odu{evio ovom skandinavskom zemqom. „Ja posle malo vi{e od par meseci pobegao glavom bez obzira...qudi te{ki, nemaju svoje ‚ja’, sve olako prihvataju. Zatvoreni su, iskompleksirani. Imaju problema sa prekomernom populacijom neintegrisanih migranata...”, napisao je, izme|u ostalog, on.

12 ^etvrtak 13. avgust 2026.

AUSTRALIJA

SAD ula`u 400 miliona dolara u rudnik retkih zemnih metala u Australiji Predsednik SAD Donald Tramp najavio je ulagawe SAD od 400 miliona ameri~kih dolara u projekat za eksploataciju skandijuma u Australiji.

Australija kupuje ameri~ke projektile za 475 miliona dolara Australija }e uloìti oko 475 miliona dolara u kupovinu raketa vazduh-vazduh AIM-260 nove generacije, postav{i prva zemqa van Sjediwenih Dràva koja je nabavila to oru`je, saop{tila je australijska vlada. BGNES. Australijski ministar obrane Richard Marless najavio je kupovinu tokom me|unarodne vazdu{ne vojne vj`be „Pitch Black” u Darvinu. „Ovo je jo{ jedan vaàn korak u razvoju na{ih sposobnosti delovawa na velikim udaqenostima i odvra}awa potencijalnih protivnika“, rekao je Marless. Raketa, koju je razvila ameri~ka kompanija Lockheed Martin, bi}e kupqena putem ameri~kog programa prodaje vojne opreme inostranstvu (FMS). U prvoj fazi bi}e integrisan u borbene avione F/A-18F Super Hornet Kraqevskog australijskog ratnog vazduhoplovstva, a kasnije }e biti uveden na avione F-35A Lightning II i EA-18G Growler. Australijska vlada procenila je da }e nabavka oja~ati vi{eslojnu vazdu{nu i raketnu obranu zemqe, poboq{ati sposobnosti dugog dometa i unaprediti razli~itih sistema s ameri~kim oruànim snagama.

Skandal! Lider Liberalne stranke tokom sastanka predloìo prostitutki da zamene zanimawa?! Australijski opozicioni politi~ar Mark Parton tokom jednog sastanka navodno je poslao privatnu poruku seksualnoj radnici sa sadràjem „moj posao je dosadan” i psovkom, nakon {to je prethodno odbacio optu`be kao „klevetu”, pi{e Euronews. On je navodno poslao: „Moj posao je j****o dosadan. Ho}e{ da se mewamo?”. Parton, lider opozicione Liberalne stranke, na{ao se ove nedeqe na meti kritika kolega i javnosti zbog poslate poruke, a nakon {to je prvobitno u potpunosti negirao navode, Parton je rekao novinarima da jeste poslao poruku, ali je odbacio tvrdwu da je bila namewena seksualnoj radnici. Nije otkrio kome je poruka bila upu}ena, ve} je rekao da je branio svoj postupak, navode}i da se privatne poruke ~esto {aqu tokom sednica i saslu{awa i da nisu namewene javnosti. Dodao je da ima „improvizovan stil komunikacije” i priznao je da koristi australijski sleng i humor koji neki qudi mogu da doìve kao neprikladan. „Razumem da ve}ina qudi doìvqava buxetska saslu{awa kao prili~no dosadna”, rekao je on. Zvani~na àlba protiv wega je odba~ena, a Parton je policiji prijavio navodno uznemiravawe.

To bi trebalo da postane prvi rudnik tog kriti~nog minerala u svetu i oja~a ameri~ko snabdevawe sirovinama va`nim za odbrambenu, vazduhoplovnu i automobilsku industriju. Predvi|eno je da Ministarstvo odbrane SAD kompaniji „Sunrise energy metals” odobri kredit od 400 miliona dolara za projekat u centralnom delu Novog Ju`nog Velsa, prenosi australijski javni servis ABC. Skandijum se ve} {iroko koristi u odbrambenoj, vazduhoplovnoj i energetskoj industriji, ali gotovo celokupno svetsko snabdevawe dolazi iz Kine, Rusije i Ukrajine. Kancelarija za strate{ki kapital ameri~kog Ministarstva odbrane navela je da trenutno u svetu ne postoji rudnik koji je primarni izvor skandijuma, ve} se taj mineral uglavnom dobija kao nusproizvod drugih industrijskih procesa i eksploatacije sirovina.

Prema toj kancelariji, „strani konkurenti” u~estvuju sa oko 80 odsto svetske rudarske proizvodwe skandijuma i gotovo celokupne wegove prerade. Kako je navedeno, proizvodwa iz rudnika bi trebalo da podr`i odbrambene kapacitete SAD, ali i strate{ki va`ne privredne sektore, ukqu~uju}i centre za obradu podataka, poluprovodnike i automobilsku industriju. Po~etni kapacitet rudnika trebalo bi da bude 60 tona oksida skandijuma godi{we, a po~e-

tak proizvodwe planiran je za prvu polovinu 2028. godine. Australijska ministarka za prirodne resurse Medlin King pozdravila je odluku SAD, oceniv{i je kao „zna~ajan glas poverewa” u sposobnost Australije da SAD i wihovim partnerima obezbedi kriti~ne minerale. Ugovor je potpisan nekoliko dana nakon {to su Tramp i australijski premijer Entoni Albaneze tokom wegove posete Va{ingtonu potpisali sporazum o kriti~nim mineralima.

Australija dodelila dràvqanstvo dvema iranskim fudbalerkama koje su zatraìle azil Dve ~lanice ènske fudbalske reprezentacije Irana, koje su u martu zatraìle azil u Australiji, dobile su australijsko dràvqanstvo. Fatima Pasandidi i Atefe Ramezanisade saop{tile su da ih je ministar za imigraciju Toni Berk zvani~no proglasio australijskim dràvqankama na ceremoniji dodele dràvqanstva u australijskom gradu Brizbejnu. Ceremoniji su prisustvovali prijateqi i podràvaoci iz lokalne iranske zajednice. – Ovo je bio zaista poseban i nezaboravan dan za mene. Ponosna sam i duboko zahvalna {to sam postala australijska dràvqanka. Australija mi je pruìla priliku da izgradim svoj ìvot i svoju budu}nost i vi{e nego ikada ose}am da ovde pripadam – napisala je Ramezanisade u saop{tewu. Dodala je da }e weni iranski koreni i uspomene zauvek ostati deo we. Pasandidi je istakla da je ovo bio „jedan od najsre}nijih dana u ìvotu“. – Neizmerno sam ponosna i zahvalna {to sam zvani~no postala australijska dràvqanka. Posle svega kroz {ta smo pro{le i svih izazova sa kojima smo se suo~ile, ovaj trenutak za mene zna~i vi{e nego {to re~i mogu da opi{u – rekla je ona. Iz ministarstva za imigracije nisu odgovorili za{to je

proces dobijawa dràvqanstva ubrzan, navode}i kao razlog za{titu privatnosti. Savet za izbeglice Australije, neprofitna krovna organizacija koja zastupa traìoce azila, saop{tio je da izbeglice obi~no moraju da ìve u Australiji sa vaè}om vizom ~etiri godine pre nego {to mogu da podnesu zahtev za dràvqanstvo. Wihovo dràvqanstvo je potencijalno moglo biti ubrzano u skladu sa australijskim zakonima kako bi stekle pravo da nastupaju za Australiju u fudbalu. Iranke su se prikqu~ile ekipi Brizbejn Ror, koja se takmi~i u elitnoj australijskoj A ligi, nakon {to su dobile azil kada se Iran povukao sa Azijskog kupa, ~iji je doma}in bila Australija. Bile su me|u sedam iranskih fudbalerki koje su prvobitno prihvatile azil, ali je wih pet u roku od nekoliko dana prome-

nilo odluku i vratilo se reprezentaciji iz razloga koji nisu objavqeni. Reprezentacija je stigla u Australiju pre nego {to su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Izrael napali Iran u februaru. Zabrinutost za bezbednost igra~ica po povratku u domovinu pojavila se nakon {to su odlu~ile da ne pevaju iransku himnu uo~i prve utakmice na turniru. Demonstranti koji su zahtevali da reprezentacija Irana dobije azil u Australiji ~esto su citirali iranskog sportskog komentatora Mohamada Rezu [ahbazija, koji je fudbalerke u televizijskom programu nazvao „ratnim izdajnicima“. Predsednik SAD Donald Tramp je putem dru{tvenih mre`a pozvao da reprezentaciji Irana bude odobren azil, a tim povodom je razgovarao i sa australijskim premijerom Entonijem Elbanizijem.

AUSTRALIJA

ODAKLE MU NOVI „BMW“:

Australijanci prijavquju neobja{wivo bogate kom{ije Policija savezne dr`ave Viktorija u Australiji i NGO Crime Stoppers pozvali su Australijance da prijave qude koji su nelogi~no bogati. Da li su sli~ne mere protiv „neobja{wivog bogatstva” pojedinaca zamislive u Srbiji? Radi, recimo, kao op{tinski funkcioner, ima neku skromnu platu, nema bogatu tetku u Kanadi, a na posao dolazi u automobilu od 100.000 dolara. Ili se hvali skupim letovawem. Ili najednom nosi cipele koje ko{taju kao wegova, ili wena, mese~na plata. To je tipi~an slu~aj koji podle`e pod zakon u „neobja{wivom bogatstvu“ i kakve bi, makar je to ideja australijskih vlasti, gra|ani trebalo da prijave nadle`nim institucijama.

Kampawa „Da li se slaè?“ koja je pokrenuta podsti~e stanovni{tvo da prijavi znake bogatstva, imovinu ili na~in ìvota koji nisu u skladu sa prihodima neke osobe. Drugim re~ima, ako znate da kom{ija radi sredwe ili lo{e pla}en posao – treba ga prijaviti ako odjednom u garaù uveze novi BMW ili po~ne da se razbacuje novcem. Prema zakonima savezne dràve Viktorija o neobja{wivom bogatstvu, vlasti mogu da se obrate sudu za povra}aj vrednosti imovine koja prelazi 200.000 dolara kada osoba ne moè da dokaè da je zakonito ste~ena. Nakon zakonskih izmena 2024. godine, u ovoj dràvi je tokom fiskalne 2024-25. godine je u buxet vra-

}eno vi{e od 107 miliona dolara povezanih sa kriminalnim aktivnostima. Na~elno je i u Srbiji je mogu}e prijaviti korupciju i kriminal Agenciji za spre~avawe korupcije, Tuìla{tvu za suzbijawe korupcije i policiji, koja ima i linije za prijavqivawe kriminala. Ipak, slu~ajevi poput Vujadina Savi}a, ~ija je prijava policiji i tuìla{tvu odmah procurela u javnost – gra|ane ba{ i ne motivi{e da se odazovu. Jer, ko bi voleo da prijavi kom{iju kriminalca, a da mu sutra zakuca na vrata? VE] SU KRENULE ZAPLENE Vr{ilac du`nosti detektiva Xenifer Lok iz Odeqewa za ekonomski kriminal policije Viktorije rekla je da je akcija ve} dala rezultate {irom jugoistoka Melburna. Ona je potvrdila da je kod 11 po~inilaca koji ìve u Kejsiju, Kardiniji i Velikom Dandenongu zaplewena razna imovina, ukqu~uju}i nekretnine i novac. Detektivka Lok je tako|e otkrila da su jednom po~iniocu, optuènom za krivi~na dela vezana za drogu, vatreno oru`je i ilegalni duvan, nedavno zaplewena dva imawa i odre|ena koli~ina novca tokom istrage. drugom stanovniku optuènom za seksualne prestupe, zaplewena je imovina radi isplate nadoknade {tete `rtvama. Detektivka Lok je pojasnila da ne postoji tipi~an profil pojedinaca ume{anih u „neobja{wivo bogatstvo“, ali da oni „obi~no pokazuju visokorizi~no pona{awe“. DA LI JE OVO LOV NA SVE BOGATE Ona je odbacila zabrinutost da bi kampawa mogla nepravedno da ciqa qude sa legitimnim bogatstvom ili da poja~a stereotipe o odre|enim zajednicama. Objasnila je da }e forenzi~ki istraìteqi i ra~unovo|e ispitati sve informacije pre nego {to se preduzmu bilo kakve mere. Rekla je da informacije o zajednici

^etvrtak 13. avgust 2026. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

igraju va`nu ulogu u identifikovawu neobja{wivog bogatstva povezanog sa kriminalnim aktivnostima. „Ne tra`imo od qudi da utvrde da li se zlo~in dogodio. Tra`imo od wih da prijave situacije u kojima ne{to jednostavno ne {tima“, rekla je ona. KO SU CRIME STOPPERSI Ovo je NGO u Australiji kojoj gra|ani mogu potpuno anonimno da se obrate i da prijave korupciju ili kriminal. Izvr{na direktorka organizacije Crime Stoppers Victoria, Stela Smit, rekla je da je kampawa osmi{qena da pomogne sta-

novnicima Viktorije da prepoznaju kada ne{to nije u redu i da preduzmu mere. „Qudi koji su ukqu~eni u kriminalne aktivnosti ~esto èle da drugi vide wihovo bogatstvo. Skupi automobili, luksuzna roba i rasko{an na~in ìvota ponekad mogu biti znaci da ne{to ne {tima“, rekla je ona. Detektivka Lok je rekla da su kra|a i obmane krivi~na dela iz Priloga 2 Zakona o konfiskaciji, tako da }e svaka optu`ba koju podignu policajci za ova krivi~na dela „pokrenuti automatsku procenu bogatstva optuènog“.

Pre{ao 999.999 kilometara automobilom – sad ga prodaje na aukciji Toyota ve} decenijama vaì za sinonim pouzdanosti, a pojedini vlasnici svojim automobilima pomeraju granice onoga {to se smatra mogu}im. Jedan ovakav primer stiè iz Australije, gde je Toyota Land Cruiser 200 Sahara iz 2009. godine pre{la gotovo milion kilometara, i to sa originalnim motorom i mewa~em. Vozilo je u aprilu 2010. kupio Geri Driskol, agent za promet ìtarica i stoke iz australijske dràve Viktorija. Tokom narednih 16 godina svakodnevno je prelazio vi{e od 180 kilometara voze}i se seoskim putevima i auto-putevima. Land Cruiser je namerno „penzionisan” na 999.999 kilometara, svega jedan kilometar pre nego

{to bi broja~ dostigao sedmocifrenu vrednost. Prema pisawu australijskog ABC News-a, Toyota nije mogla da potvrdi da je ovo Land Cruiser sa najve}om kilometra`om u Australiji, ali navodi da je vi{e wihovih vozila tokom godina pre{lo granicu od milion kilometara. ORIGINALNI V8 I MEWA^ Posebno impresivno je to {to automobil i daqe koristi fabri~ki ugra|eni 4,5-litarski V8 biturbo dizel motor, kao i originalni {estostepeni automatski mewa~. Motor razvija 265 KS i 650 Nm obrtnog momenta, a snaga se prenosi na sva ~etiri to~ka preko stalnog 4h4 pogona. Iako su prve verzije ovog agregata imale odre|ene probleme, u ovom slu~aju presudni su

bili redovno odr`avawe i veliki broj kilometara provedenih u vo`wi na otvorenom putu. Automobil poseduje kompletnu servisnu istoriju sa ~ak 100 pe~ata ovla{}enog Toyota servisa, {to zna~i da je servisiran na svakih 10.000 kilometara. Land Cruiser je iz svakodnevne upotrebe povu~en u novembru 2025. godine, nakon ~ega

je izlo`en u salonu „Horsham Toyota” kao dokaz dugove~nosti ovog modela. Sada odlazi na aukciju, a novi vlasnik ima}e priliku da upravo on pre|e istorijski milioniti kilometar. Dosada{wi vlasnik namerno je parkirao automobil oko 300 metara pre te granice. Ostaje da se vidi {ta }e se dogoditi kada broja~ dostigne

1.000.000 kilometara, odnosno da li }e se vratiti na nulu ili }e ostati prikazan na maksimalnih 999.999. Vlasnik o~ekuje da }e automobil biti prodat za izme|u 20.000 i 30.000 australijskih dolara, odnosno pribli`no 11.000 do 16.500 evra, a interesovawe se pre svega o~ekuje me|u kolekcionarima i qubiteqima Toyote.

9366 9299

14 ^etvrtak 13. avgust 2026.

AUSTRALIJA

Popis stanovni{tva – od kolonije do digitalizacije

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Svakih pet godina, popis stanovni{tva Australije pruà sveobuhvatan sociodemografski snimak nacije, usmeravaju}i tako osnovno finansirawe, zastupqenost i razvoj infrastrukture. Pa ipak, praksa brojawa stanovni{tva Australije je starija od same nacije. Evolucija popisa odraàva transformaciju zemqe iz izolovane kaznene kolonije u sofisticirano, moderno multikulturalno dru{tvo. Najraniji zapisi o stanovni{tvu Australije bili su poznati kao „skupovi“, a prvo okupqawe odràno je u Sidnejskom zalivu 1788. godine. Umesto pra}ewa demografskih trendova, ovi po~etni popisi sluìli su ~isto prakti~noj svrsi preìvqavawa: proceni ta~nih koli~ina hrane i namirnica potrebnih za odràvawe novoprido{log kaznenog naseqa. Po{to slobodni doseqenici nisu mogli biti legalno primorani da prisustvuju popisima, ovi rani popisi su se prete`no fokusirali na osu|enike, radnike i zemqoposednike unutar odre|enih geografskih podru~ja. Do juna 1828. godine, Zakonodavno ve}e Novog Ju`nog Velsa usvojilo je Zakon o popisu, uspostavqaju}i prvi zvani~ni kolonijalni popis u Australiji. Sprovedeno u novembru te godine, uspe{no je pobrojano oko 36.500 osu|enika i slobodnih stanovnika, prikupqaju}i iznena|uju}e detaqne podatke, od vrsta zaposlewa do broja o~i{}enih hektara i stoke. Tokom narednih decenija, odvojene kolonije - poput Viktorije, Van Dimenove zemqe (Tasmanija) i Ju`ne Australije - pokrenule su sopstvene nezavisne popise. Prvi sinhronizovani poku{aj popisa celog kontinenta dogodio se 1. maja 1881. godine kao deo {ire inicijative popisa Britanskog carstva. Naàlost, rani podaci su bili veoma rawivi; u septembru 1882. godine, katastrofalan poàr je zahvatio zgradu Garden Palas u Sidneju, potpuno uni{tiv{i ve}inu fizi~kih zapisa iz popisa iz 1881. godine i mnogih prethodnih popisa Novog Ju`nog Velsa. Kada se Australija federalizovala 1901. godine, pojedina~ne dràve su se trudile da koordini{u svoje popise, ali razlike u metodologiji su ostavile nacionalne podatke uglavnom nedoslednim i te{kim za upore|ivawe. Prepoznaju}i potrebu za jedinstvenim, centralizovanim podacima kako bi se precizno raspodelila federalna sredstva, australijski parlament je usvojio Zakon o popisu i statistici iz 1905. godine. Ovim osnovnim zakonom osnovan je Komonveltski biro

za popis i statistiku – direktan prethodnik dana{weg Australijskog biroa za statistiku (Australian Bureau of Statistics - ABS). Novoformirani biro pokrenuo je prvi pravi nacionalni popis u Australiji u no}i 2. aprila 1911. godine. Zavr{etak ovog monumentalnog zadatka zahtevao je ogroman fizi~ki rad. Pribli`no 7.300 terenskih slu`benika putovalo je {irom zemqe kowima, kolima i biciklima kako bi ostavili i sakupili papirne obrasce. Na prvoj ve`bi popisano je ukupno 4.455.005 qudi, a svaka kartica je tabelarno obra|ena u potpunosti ru~no. Iako je Zakon iz 1905. godine prvobitno nalagao da se popis odràva svakih deset godina, globalne krize su ubrzo poremetile ovaj raspored. Ekonomska devastacija Velike depresije primorala je na odlagawe popisa iz 1931. godine, a mobilizacija Drugog svetskog rata odloìla je prikupqawe podataka iz 1941. godine. Sredinom 20. veka stigle su brze operativne promene, posebno u na~inu upravqawa podacima i ko ih je obra|ivao. Godine 1954, biro je dostigao progresivnu prekretnicu u zapo{qavawu zapo{qavawem èna za obradu i kodirawe podataka popisa po prvi put. Tehnolo{ke promene bile su podjednako dramati~ne. Mehani~ke ma{ine za tabelarno obra~unavawe uvedene su ve} 1921. godine, ali tek 1961. godine, fizi~ki obim infrastrukture za obradu podataka dostigao je zabavan vrhunac. Mehani~ki ra~unari za tabelarno obra~unavawe isporu~eni kancelariji za popis u Kanberi bili su toliko masivni da nisu mogli da pro|u kroz standardne ulaze. Da bi instalirali ma{ine, radnici su morali da iseku veliku rupu direktno u stranu drvene zgrade. Prebrojavawe iz 1961. godine ozna~ilo je apsolutni kraj ere mehani~kog tabelarnog obra~unavawa. Do popisa iz 1966. godine, elektronska ra~unarska tehnologija je prvi put primewena, trajno ubrzavaju}i obradu podataka i pro{iruju}i analiti~ke mogu}nosti biroa. Skoro jedan vek, arhitektonski dizajn australijskog popisa odraàvao je sistemske istorijske nepravde prema starosedela~kim Australijancima. Prema ~lanu 127 originalnog australijskog ustava iz 1901. godine, „aborixinskim starosedeocima“ je bilo eksplicitno zabraweno da budu ura~unati u zvani~ne nacionalne popise stanovni{tva. Iako su neki rani kolonijalni popisi i zapisi pojedina~nih rezervata povremeno ukqu~ivali starosedeoce, oni su sistematski iskqu~eni iz zvani~nih podataka Komonvelta koji su se koristili za odre|ivawe federalnog finansirawa i izbornih granica. Ovo istorijsko iskqu~ewe je kona~no poni{teno zna~ajnim ustavnim referendumom iz 1967. godine, gde je ogromna ve}ina Australijanaca glasala za uklawawe ~lana 127. Nakon ove ustavne promene, ABS je prilagodio svoje operativne strategije, {aqu}i specijalizovane sakupqa~e duboko u udaqene zajednice kako bi osigurao ta~nu zastupqenost. Shodno tome, popis iz 1971. godine u{ao je u istoriju kao prvi nacionalni popis koji je zvani~no priznao i ukqu~io Abo-

rixine i stanovnike Toresovog moreuza u ukupno stanovni{tvo Australije. Nakon popisa iz 1961. godine, popis je trajno preba~en na petogodi{wi ciklus, vremenski okvir koji je zvani~no kodifikovan u zakon putem zakonskog amandmana 1977. godine. Kako se bliìo kraj 20. veka, fokus se okrenuo dugoro~nom o~uvawu i digitalnoj isporuci. Godine 2001, ABS je predstavio projekat „Vremenska kapsula popisa“, omogu}avaju}i gra|anima da daju eksplicitnu saglasnost da se wihovi identifikovani obrasci ~uvaju u Nacionalnom arhivu Australije 99 godina pre nego {to budu otvoreni za budu}e porodi~ne istori~are i istraìva~e. Pojava interneta je fundamentalno revolucionisala prikupqawe podataka popisa. Godine 2006, Australijancima je prvi put data mogu}nost da popuwavaju svoje obrasce onlajn, opcija koju je prihvatilo otprilike 10% doma}instava. Do 2016. godine, ABS je pre{ao na strogi model „prvo digitalno“. Me|utim, ovu promenu je obeleìo {iroko medijalizirani incident distribuiranog uskra}ivawa usluge (DDoS) tokom no}i popisa 2016. godine, koji je doveo do pada onlajn portala i privremenog blokirawa miliona gra|ana. Da bi povratio poverewe javnosti, ABS je restrukturirao svoj model popisa za popis 2021. godine. Umesto da primora na digitalnu ùrbu od jedne no}i, biro je uveo fleksibilan prozor za zavr{etak, omogu}avaju}i doma}instvima da bezbedno dostave svoje podatke tokom nekoliko dana – strategija koja se pokazala izuzetno otpornom uprkos operativnim preprekama pandemije COVID-19. Danas, popis iz 2026. godine nastavqa da gradi na ovoj digitalnoj osnovi, dok se prilago|ava promenqivom dru{tvenom pejzaù. Uvode}i nove elemente poput opcionih upita o rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji, popis ostaje ono {to je oduvek bio od 1911. godine: evoluiraju}i istorijski dokument koji odraàva ta~no lice, srce i strukturu Australije. Prema zvani~nim podacima ABS-a sa popisa stanovni{tva iz 2021. godine, 94.997 stanovnika Australije navelo je srpsko poreklo. To predstavqa oko 0,4 odsto stanovni{tva Australije. Istovremeno, 25.457 stanovnika Australije bilo je ro|eno u Srbiji. Najve}e srpske zajednice zabeleène su u Novom Ju`nom Velsu i Viktoriji. U Novom Ju`nom Velsu 36.056 stanovnika navelo je srpsko poreklo, dok je u Viktoriji taj broj iznosio 30.133. Me|u stanovnicima ro|enim u Srbiji, 91,7 odsto imalo je australijsko dràvqanstvo u vreme popisa 2021. godine. Va`no je razumeti {ta ovi brojevi zna~e. ABS prilikom popisa omogu}ava stanovnicima da navedu do ~etiri porekla. Zato broj od 94.997 ne predstavqa broj dràvqana Srbije, niti samo qude ro|ene u Srbiji. Predstavqa stanovnike Australije koji su naveli srpsko poreklo. Popis stanovni{tva 2026. godine bi}e nova prilika da vidimo kako i koliko se na{a zajednica promenila.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

maksimalno 40 kilograma

ZAJEDNICA

Povodom manastirske slave ”Velike Gospojine” u manastiru Krupa, Dalmacija, organizujemo

^etvrtak 13. avgust 2026. 15

MITROPOLIJA AUSTRALIJSKO-NOVOZELANDSKA

OBAVE[TEWE VERNOM NARODU Sa velikom duhovnom rado{}u i blagodarno{}u Bogu obave{tavamo vas da }e na{ peti kontinent u oktobru mesecu ove godine od 8. do 19. oktobra posetiti Wegova Svetost Patrijarh Crpski Gospodin G. Porfirije, predstojateq na{e Svete Srpske Pravoslavne Crkve i na{ prvojerarh u pratwi brojnih otaxbinskih arhijereja. Ovaj blagosloveni dolazak Wegove Svetosti jeste veliki dar i radost za sve nas koji `ivimo daleko od Otaxbine, ali u svome srcu nosimo na{u veru Pravoslavnu - Svetosavsku, i molitveno predawe na{ih svetih predaka. Pozivamo sav verni narod Mitropolije australijsko-novozelandske da se molitveno i saborno okupimo oko svoga Patrijarha, da kao deca Svetoga Save poka`emo svoju qubav, jedinstvo i vernost Svetoj Crkvi.

”13. OBROVA^KOBUKOVA^KI SABOR”

Neka nam ovaj blagosloveni susret bude prilika da se jo{ ~vr{}e saborno u Hristu ve`emo i saberemo, sa prvojerarhom i jedni sa drugima, ~uvaju}i svetiwu Pravoslavne vere i blagosloveno jedinstvo na{eg naroda. Sa qubavqu i rado{}u do~ekajmo Wegovu Svetost, sa re~ima: „Blagosloven je onaj koji dolazi u ime Gospodwe!“ Da `ivimo svi u slozi - Sveti Savo, ti nam pomozi!

u nedequ, 30. 08. 2026. s po~etkom u 12 ~asova, na crkvenom imawu 962. Bringeli Rd, Rosmore, Sidnej. Pozivamo sav srpski rod, sve na{e sugra|ane, wihove prijateqe, kao i sve qude dobre voqe da nam se pridru`e i uveli~aju ovo na{e saborovawe. Uz bogat kulturno-zabavni program i doma}e specijalitete, posebna atrakcija je pe~eni vo na ra`wu. Organizovan je i turnir u fudbalu, bacawu kamena, bu}ama, kao i Jumping Castle za decu, a zabavqa}e vas na{i estradni muzi~ari. Ulaz slobodan. DOBRO NAM DO[LI

INFO: ZORAN – 0416807909 PE\A– 0402931700 “ORGANIZACIONI ODBOR”

Misija Sveti Nikola

„Kao {to te greh smiruje, pokazuju}i ti tvoju veliku nemo}, ne~istotu i neprestanu potrebu za Bogom i Wegovom blagoda}u, tako i siroma{nog ~oveka smiruje siroma{tvo i wegova potreba za drugim qudima.“ Sveti Jovan Kron{tatski Uo~i praznika Svetog slavnog Proroka Ilije, u subotu, 1. avgusta, sa blagoslovom Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita Siluana, dobrotvorna grupa Mitropolije ‚Misija Sveti Nikola’ sa qubavqu je pripremila i podelila obroke u hrani i pakete `ivotnih namirnica na{oj bra}i i sestrama u potrebi. Donacije u vidu toplih kuvanih obroka, pe~ene piletine, sendvi~a, sve`eg vo}a,

dugotrajnih ìvotnih namirnica i fla{a vode sa blagodarno{}u su primqene u parohiji Sveti Georgije u Kabramati, gde su pa`qivo i sa rado{}u organizovano pripremqene za podelu. Mladi volonteri su sa zadovoqstvom pripremali sendvi~e i koli~inu gr~ke salate od darovanih namirnica. Ovog meseca donirana je i kvalitetna polovna, kao i potpuno nova zimska ode}a, a bilo je dostupno i drugo, kao i posude i plasti~ne kese za pakovawe. U~esnici Misije su potom otputovali na Martin Plejs, gde su pripremili sto sa hranom, koji je bio obilno snabdeven. Nakon izgovorene molitve „O~e na{“, obroci su podeqeni onima kojima su bili potrebni, uz topao i srda~an razgovor. Zahvaquju}i anonimnim dobrotvorima koji su donirali neophodnu opremu i namirnice, na ovaj hladan zimski dan sluèni su i ~aj, kafa i topla supa. Mnogi su izrazili iskrenu zahvalnost, potvr|uju}i da ovakvi znaci qubavi i brige prema bli`wima, ma koliko se nama ~inili malim, zaista donose veliku utehu i zna~ajnu pomo} onima u teìm ìvotnim okolnostima.

Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska

POSETA WEGOVE SVETOSTI PATRIJARHA SRPSKOG GOSPODINA G. PORFIRIJA MITROPOLIJI ANZ - OKTOBAR 2026.G. MELBURN l ^etvrtak 8. oktobar u 19~. Sve~ana doksologija u Sabornom hramu Sveta Trojica u Bransviku. l Subota 10. oktobar u 9~. Sveta Patrijara{ka Liturgija u Manastiru Sveti Sava u Ilajnu. l Nedeqa 11. oktobar u 9~. Sveta Patrijara{ka Liturgija - osve}ewe hrama Sveti Arhi|akon Stefan u Kizbori. KANBERA l Sreda 14. oktobar - Praznik Pokrov Presvete Bogorodice Sveta Patrijara{ka Liturgija u Manastiru Sveti Sava Novi Kaleni} kod Kanbere sa po~etkom u 9~. SIDNEJ l Sreda 14. oktobar u 19~. Sve~ana doksologija u Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati. l ^etvrtak 15. oktobar u 18:30~. sve~ani banket u ~ast Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog G. G. Porfirija - C.O Sveti Arhi|akon Stefan u Ruti Hilu. l Subota 17. oktobar u 8:30~. Sveta Patrijara{ka Liturgija - osve}ewe hrama Ro|ewa Hristovog na Kolexu Sveti Sava u Varovilu. l Nedeqa 18. oktobar u 8:30~. Sveta Patrijara{ka Liturgija sa osve}ewem kamena temeqca na Kolexu Sveti Sava u Varovilu.

16 ^etvrtak 13. avgust 2026.

ZAJEDNICA

USPE[NO ODR@AN 38. SRPSKI FESTIVAL U BONIRIGU

Tri dana zajedni{tva, tra Iza nas je jo{ jedan izuzetno uspe{an Srpski festival u Bonirigu, koji je ove godine po 38. put okupio srpsku zajednicu, brojne goste, prijateqe i posetioce u tri dana ispuwena tradicijom, muzikom, kulturom i zajedni{tvom. Trideset osam godina trajawa jednog festivala predstavqa veliki uspeh, ali i svedo~anstvo o snazi zajednice koja iz generacije u generaciju nastavqa da ~uva svoje korene, obi~aje i kulturno nasle|e daleko od otaxbine. Festival je sve~ano otvoren u prisustvu Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita australijsko-novozelandskog gospodina Siluana i Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita Australije, Novog Zelanda i Filipina gospodina Vasiliosa, kao i brojnih predstavnika politi~kog, dru{tvenog i javnog ìvota. Sve~anom otvarawu prisustvovali su i predstavnici Uprave Sportskog centra Bonirug, Uprave Pokreta srpskih ~etnika, kao i brojni uvaèni gosti, mnogobrojni sponzori, dugogodi{wi prijateqi i podràvaoci srpske zajednice. Posebnu zahvalnost upu}ujemo svima koji su svojim prisustvom uveli~ali sve~ano otvarawe i jo{ jednom pokazali zna~aj koji ova manifestacija ima ne samo za srpsku zajednicu, ve} i za {iru multikulturalnu zajednicu Australije. Organizacija festivala ovakvog obima podrazumeva velike tro{kove, dugotrajne pripreme i angaòvawe velikog broja qudi. Zato posebno mesto u uspehu festivala pripada na{im mnogobrojnim sponzorima. Bez wihove podr{ke, festival ovakvog obima i kvaliteta ne bi bilo mogu}e odràti. Iz godine u godinu, upravo zahvaquju}i kompanijama, organizacijama i pojedincima koji prepoznaju zna~aj o~uvawa srpske kulture i tradicije, festival nastavqa da raste i da okupqa sve ve}i broj posetilaca. Svaka sponzorska pomo} predstavqa mnogo vi{e od finansijskog doprinosa. Ona je ulagawe u na{u zajednicu, na{u kulturu i, {to je najva`nije, u budu}e generacije. Srpski centar upu}uje iskrenu i veliku zahvalnost svim ovogodi{wim sponzorima koji su stali uz festival i pomogli da se 38. izdawe realizuje uspe{no i na nivou na koji na{a zajednica moè biti ponosna. Ovogodi{we izdawe magazina “ Srpski Hab” ( Serbian Hub ) moète da preuzmete u klubu.

Proteklog vikenda je u Bonirigu odràn 38. Srpski folklorni festival – najdugove~nija neprekidna manifestacija srpske zajednice u Australiji. Ove godine osim mnogobrojnih australijskih folklornih ansambala prvi put ikad predstavio se ansaml Avala pri C[O Sv. Petka San Markos iz Kalifornije, a veliku pa`wu je privukla i me{ovita grupa Shenzhen. Na 38. Srpskom folklornom festivalu u Bonirigu predstavilo se ~ak 67 folklornih grupa i ansambala, a publiku o~ekuje vi{e od osam sati programa ispuwenog narodnim igrama, pesmom i tradicionalnim no{wama. Pored doma}ina i brojnih ansambala iz Sidneja, u Bonirig su stigli gosti iz Melburna, Brizbejna, Kanbere, Gold Kousta i Vulongonga, kao i folklorni ansambl iz Kalifornije u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Ovog vikenda Srpski centar u Bonirigu bio je doma}in 38. Srpskog folklornog festivala, jedne od najdugove~nijih tradicionalnih manifestacija srpske zajednice u Australiji. Festival je ove godine okupio veliki broj folklora{a razli~itih generacija – od najmla|ih ~lanova de~jih ansambala koji tek prave prve korake na sceni, do iskusnih izvo|a~a i najstarijih ansambala srpskih kulturnih i crkvenih zajednica. Posebno bogat je bio centralni folklorni program, 67 nastupa smewivalo se na sceni od 11 ~asova ujutru do ne{to posle 19 ~asova. Brojna publika je imala priliku da vidi izuzetno raznovrstan izbor koreografija koje predstavqaju tradiciju razli~itih krajeva Srbije. Na programu su, izme|u ostalog, bile igre iz [umadije, P~iwe, Vrawa, Leskovca, Ni{a, Gruè, Lepenice, Uìca, Crne Trave, Bosilegradskog kraji{ta, Kosova i Metohije, kao i vla{ke igre i brojne druge koreografije. Me|u u~esnicima su bila brojna dru{tva iz Novog Ju`nog Velsa, ali i gosti koji su zbog festivala doputovali iz drugih delova Australije. Melburn je imao brojne predstavnike, me|u kojima su bile folklorne grupe iz Kizboroa, Grinzboroa i Sent Albansa, dok su iz Kvinslenda stigli ansambli iz Brizbejna i Gold Kousta. Ovogodi{wem festivalu me|unarodni karakter dao je i u~e{}e FG „Avala“ pri C[O Sveta Petka iz San Markosa u Kaliforniji, ~iji su se ~lanovi publici predstavili igrama iz Makedonije i Bosilegradskog kraji{ta. Va`nu ulogu imali su i doma}ini iz Srpskog centra Bonirig, ~iji }e se ansambli tokom dana vi{e puta pojavqivati na sceni. âst da zatvori ovogodi{wi takmi~arski odnosno izvo|a~ki program pripao je doma}em ansamblu „Ravna Gora“, koji je izveo „Koja li sedenku nema“ – igre iz Crne Trave. SBS na srpskom

Posebno raduje ~iwenica da se ove godine u organizaciju i rad festivala ukqu~io veliki broj mladih volontera. Videti mla|e generacije kako sa entuzijazmom poma`u, rade i u~estvuju u `ivotu srpske zajednice mo`da je i jedan od najva`nijih uspeha ovogodi{weg festivala.

Ovaj festival nije samo mesto zabave i dru`ewa. On je proslava srpskih obi~aja, kulture, muzike, hrane, vere, tradicije i identiteta. Upravo zato je va`no da mladim generacijama pru`imo priliku da budu deo ovakvih manifestacija – ne samo kao posetioci, ve} kao aktivni u~esnici i budu}i nosioci na{e zajednice.

Ako `elimo da se srpska tradicija u Australiji ~uva i narednih 38 godina i du`e, neophodno je da svoju decu i omladinu ukqu~ujemo, podu~avamo i ohrabrujemo da nastave ono {to su prethodne generacije zapo~ele. Zato svim volonterima, a posebno na{im mladim volonterima, pripada ogromno hvala.

Za bogatu muzi~ godi{weg festiva Orkestar Todorovi vaàn deo muzi~kog Tokom festiva publici su se pred brojni gosti i izvo| kojima su bili Moni Dejan Al~i}, Bin bra}a Bo{wak, Per vi}, Milica Vesel violinista Vesa, ka izvo|a~i koji su s stupima doprineli atmosferi tokom f Muzika, pesma i i nom su povezale raz racije – od najmla|i su uz ovaj festival Iako posetioci stivala, iza wih st ma. Festivalski od ponosom isti~e ve uloèn u organizaci nifestacije. Brojni sastanci, ma, koordinacija i volontera, dobavq hrane, zabavnih sad nih drugih detaqa da bi sve bilo sp hiqada posetilaca Iza tri festiv meseci rada, brojni koji se ne vide pre vo taj zajedni~ki i èqa da se svak ne{to jo{ boqe omo val nastavi da traje Upravo zato us festivala predsta voqstvo za ceo Fe sve one koji su mes scene. Srpski centar

ZAJEDNICA

^etvrtak 13. avgust 2026. 17

adicije, muzike i ponosa

~ku atmosferu ovoala pobrinuo se i}i, koji je bio g programa. alskih dana dstavili i |a~i, me|u ika Ivki}, na, Cabo, ro Jovanolinovi} i ao i drugi svojim nai odli~noj festivala. igra jo{ jedzli~ite geneih do onih koji ve} decenijama. vide tri dana fetoje meseci pripre-

dbor sa posebnim eliki trud koji je ciju ovogodi{we ma-

, planirawe prograizvo|a~a, sponzora, qa~a, obezbe|ewa, dr`aja i mnogobrojbili su neophodni premno za dolazak a. valska dana stoje i qudi i mnogo sati ed publikom. Upratrud, posve}enost ake godine napravi ogu}avaju da festie i razvija se. spe{an zavr{etak avqa veliko zadoestivalski odbor i secima radili iza Bonirig

upu}uje

iskrenu zahvalnost svim u~esnicima, izvo|a~ima, kulturno-umetni~kim dru{tvima, sponzorima, volonterima, zaposlenima, gostima i posetiocima koji su bili deo ovogodi{weg festivala. Posebna zahvalnost pripada svima

koji godinama podr`avaju ovu manifestaciju i svojim radom, vremenom i prisustvom doprinose wenom opstanku. Trideset osam godina festivala nije samo broj. To su generacije porodica koje su ovde dovodile svoju decu. To su pesme

koje se i daqe pevaju, kola koja se igraju, tradicionalna hrana koja se priprema, susreti starih prijateqa i nova prijateqstva koja nastaju. To su i generacije volontera, organizatora, izvo|a~a i ~lanova na{e zajednice koji su tokom skoro ~etiri de-

cenije ostavili svoj trag i pomogli da festival postane jedna od najzna~ajnijih proslava srpske kulture i tradicije u na{oj zajednici. A najva`nije od svega – to je prilika da na{a deca, ro|ena i odrasla daleko od Srbije, osete pripadnost, upoznaju svoje korene i jednog dana nastave tradiciju koju su im ostavile prethodne generacije. O~uvawe tradicije nije samo se}awe na ono {to je bilo. Ono podrazumeva da ono {to smo nasledili prenesemo daqe. Upravo zato svaki mladi volonter, svako dete koje zaigra srpsko kolo i svaka mlada osoba koja po`eli da bude deo festivala predstavqaju wegovu budu}nost. Dok god imamo qude koji su spremni da pomognu, volontere koji poklawaju svoje vreme, sponzore koji veruju u na{u zajednicu i mlade koji `ele da se ukqu~e – Srpski festival u Bonirigu ima svetlu budu}nost. Do slede}eg festivala – hvala svima koji su bili deo 38 godina duge tradicije i koji su doprineli da jo{ jedna stranica istorije na{eg festivala bude uspe{no ispisana. Helena Heleta

18 ^etvrtak 13. avgust 2026.

ZAJEDNICA

OD KALIFORNIJE DO BONIRIGA:

„Avala“ osvojila publiku i stekla nove prijateqe u Australiji Folklorna grupa „Avala“ pri crkvi Svete Petke u San Markosu u Kaliforniji bila je me|u najzapaènijim gostima upravo zavr{enog 38. Srpskog folklornog festivala u Srpskom centru u Bonirigu. U Australiju je stiglo 20 igra~a, a osim nastupa, putovawe su obeleìli susreti sa ovda{wom srpskom zajednicom i nova prijateqstva sa vr{wacima. Me|u brojnim folklornim grupama koje su proteklog vikenda nastupile u Srpskom centru u Bonirigu, na zapadu Sidneja, gosti iz Kalifornije privukli su posebnu pa`wu. Folklora{i „Avale“ do~ekani su sa odu{evqewem. Publika je aplauzima pozdravqala wihove nastupe, a van pozornice posetioci su im prilazili, razgovarali sa wima i traìli da se zajedno fotografi{u. Mladi gosti iz Amerike brzo su prona{li dru{tvo me|u vr{wacima iz Australije. Razgovarali su, fotografisali se i druìli, pa wihovo gostovawe u Bonirigu nije ostalo samo na nastupu pred festivalskom publikom. Za mnoge od wih ovo je prva poseta Australiji, ali za „Avalu“ nije. POVRATAK POSLE 20 GODINA Folklorna grupa „Avala“ deluje pri crkvi Svete Petke u San Markosu u ju`noj Kaliforniji i danas ima oko 60 ~lanova. Postoji pet ansambala, od najmla|ih do najstarijih igra~a, a imaju i grupu u kojoj igraju ~lanovi stariji od 40 godina. Na put u Australiju krenulo je 20 igra~a iz najstarije grupe i 12 roditeqa. Sawa Nestorovi}, predstavnica „Avale“, kaè da se o ovom putovawu dugo razgovaralo i ma{talo. „Ovo je ve} tre}i put da dolazimo u Australiju. Posledwi put je bilo pre 20 godina. Ovo je jako dalek put i trebalo je puno sredstava da se prikupi. Sponzori i roditeqi su se zaista trudili i vredno radili da prikupimo dovoqno novca za decu“, kaè Nestorovi} za SBS na srpskom. Pre dolaska u Sidnej, grupa je boravila i na Novom Zelandu. U Oklandu su bili gosti crkve Svetog kraqa Milutina i 1. avgusta u~estvovali na humanitarnom koncertu. „Divni doma}ini. U~estvovali smo na jednom humanitarnom koncertu i bilo je zaista predivno“, kaè Nestorovi}. Posle Novog Zelanda nastavili su put prema Sidneju. PRIJATEQSTVA, KUMSTVA I BRAKOVI POSLE RANIJIH GOSTOVAWA Za sada{wu generaciju „Avale“ putovawa wihovih prethodnika u Australiju bila su jedan od razloga zbog kojih su i sami èleli da do|u. ^lanovi grupe ovde su gostovali 1997. i 2006. godine, a o tim putovawima se, kaè Nestorovi}, i daqe pri~a. „Igra~i koji su bili 1997. i 2006. godine imaju predivne utiske sa putovawa u Australiju. Tu su se rodila i kumstva i prijateqstva i brakovi, tako da nam godinama pri~aju sve najlep{e o Australiji i ovom festivalu.“ Zato je sada{wa generacija èlela da doìvi ne{to sli~no. „Drago nam je da nam se ostvarila èqa da i mi do|emo“, kaè Nestorovi}. Sude}i po druèwu u Bonirigu, nova poznanstva su ve} sklopqena. IGOR I DARIA TVRDI[I]: FOLKLOR IGRAJU OD TRE]E ILI ÊTVRTE GODINE Me|u mladim gostima iz Kalifornije su brat i sestra, blizanci Igor i Daria Tvrdi{i}.

Oboje su odrasli u Americi, ali su sa srpskom tradicijom i folklorom povezani od najranijeg detiwstva. Kaù da su po~eli da igraju ve} sa tri ili ~etiri godine. „Igramo ve} od malena. Mi volimo na{u tradiciju“, kaù Igor i Daria. Folklor je za wih jedan od na~ina da sa~uvaju tradiciju porodice i ostanu povezani sa Srbijom. Kada imaju priliku, te veze neguju i kroz putovawa i susrete sa drugim mladim qudima srpskog porekla. Ovog puta ta prilika ih je dovela u Australiju, gde su upoznali vr{wake koji tako|e odrastaju daleko od Srbije. Australijska zima ih je, dodu{e, malo iznenadila. „Mislio sam da }e biti malo hladno, ali bilo je fantasti~no“, kaè Igor. Daria dodaje uz osmeh: „Malo je hladno, malo smo se razboleli, ali tu smo da igramo.“ KOLO SU ZAIGRALI VE] NA AERODROMU Dobrodo{lica za goste iz Amerike po~ela je ~im su stigli u Sidnej. I to – kolom na aerodromu. „Kolo smo igrali u sred aerodroma. Bilo je super“, kaè Ana Paunovi}. Ona kaè da }e posebno pamtiti na~in na koji su ih ovda{wi Srbi prihvatili. „Super mi je ovde u Australiji, mnogo je lepo. Svi su mnogo qubazni i do~ekali su nas otvorenih ruku.“ Doma}ini iz Srpskog kulturnog centra i folklorne grupe „Ravna Gora“ organizovali su i zajedni~ku probu i druèwe. „Deca se svakog dana druè, {etaju po gradu. Divni su doma}ini, zaista, Srpski kulturni centar i Ravna Gora“, kaè Sawa Nestorovi}. Milan Bujo{ovi} kaè da su gosti iz Kalifornije ve} stekli nove prijateqe. „Grupa nas je do~ekala mnogo fino. S wima smo bili u gradu, imali smo zajed-

ni~ku probu i svi smo zajedno bili i veselili se lepo.“ Wega je iznenadilo i koliko je srpska zajednica u Australiji brojna. „Ima nas dosta u San Dijegu, ali ovde je ba{ mnogo lepo i ima mnogo, mnogo qudi.“ To se moglo videti i tokom festivala. ^lanovima „Avale“ posetioci su ~esto prilazili posle nastupa. @eleli su da ih upoznaju, razgovaraju sa wima ili naprave zajedni~ku fotografiju. Mladi folklora{i su, s druge strane, koristili svaki slobodan trenutak za druèwe sa svojim vr{wacima. NEKOLIKO DANA ZA UPOZNAVAWE SIDNEJA Izme|u proba, nastupa i druèwa sa doma}inima, gosti su uspeli da vide i deo Sidneja. Posetili su Sidnejsku operu, Harbur brix i zoolo{ki vrt Taronga, {etali gradom, a i{li su i na krstarewe sidnejskom lukom. Ana Paunovi} kaè da bi volela ponovo da se vrati. „Bilo je prelepo, oboàvam sve i moramo opet da se vratimo.“ Maja Nestorovi} tako|e je prvi put u Australiji. „Ba{ mi je divno ovde. Malo je hladno. Ovaj kraj mi se ba{ svi|a i kako se svi lepo druè i kako su qubazni prema nama.“ Od turisti~kih obilazaka posebno }e pamtiti pogled na Sidnej i posetu zoolo{kom vrtu. „Videli smo Operu, i{li smo u {etwu po gradu i na most. Videli smo ceo grad, a u zoolo{kom vrtu smo videli i kengure“, kaè Maja. „Moj san je ispuwen“ Za Katarinu Vu~kovi} putovawe u Australiju bilo je ne{to o ~emu je dugo ma{tala. Folklor igra ve} 14 godina. „Moj san je ispuwen, ba{“, kaè ona. A na pitawe kako joj se dopada Sidnej, odgovorila je:

„Prelepo, stvarno. Sidnej je stvarno prelep. Breathtaking, I love it.“ Wena majka Qiqana Vu~kovi} tako|e je prvi put u Australiji. Porodica je navikla na duga putovawa jer svake godine odlazi u Srbiju, ali Qiqana kaè da }e ovaj put posebno pamtiti po gostoprimstvu. „Mi smo putovali svuda, ali ovde smo osetili neverovatnu dobrodo{licu.“ POZIV AUSTRALIJANCIMA DA DO\U U KALIFORNIJU Posle gostoprimstva koje su doìveli u Australiji, ~lanovi „Avale“ voleli bi da se uloge slede}i put zamene. Milan Bujo{ovi} kaè da bi rado ugostili nove prijateqe iz Australije. „@eleli bismo da oni odavde do|u kod nas. Imamo i mi festival negde u maju. Ba{ bi bilo lepo da nam do|u u goste, da i mi pokaèmo malo kako je San Dijego.“ Poziv je uputila i Sawa Nestorovi}. „Htela sam da pozovem sva kulturno-umetni~ka dru{tva koja bi volela da putuju u Ameriku. Mi volimo da se druìmo, dobri smo doma}ini, tako kaù na{i gosti, i radujemo se kada nam dolaze grupe sa strane.“ Ona dodaje da zainteresovani mogu da im se obrate i poveù sa wihovom grupom. „Vrlo }emo ih rado ugos titi.“ Srpska zajednica u tom delu ju`ne Kalifornije okupqa se, izme|u ostalog, oko crkve Svete Petke u San Markosu. U San Dijegu se nalazi i crkva Svetog \or|a. Za mnoge porodice upravo su crkva, folklor i druèwa mesta na kojima wihova deca upoznaju druge mlade Srbe i u~e o tradiciji svojih roditeqa. MELBURN }E MORATI DA SAÊKA Jedan australijski grad bio je u planu, ali ovoga puta nije bilo dovoqno vremena – Melburn. „Imali smo u planu da do|emo u Melburn, ali po{to smo bili na Novom Zelandu, bili smo vremenski jako ograni~eni, pa mo`da nekom slede}om prilikom do|emo upravo u Melburn“, kaè Sawa Nestorovi}. Ana Paunovi} tako|e bi volela da slede}i put vidi jo{ Australije. „@ao mi je, ja bih volela da idem tamo. Imam familiju ~ak i u Kanberi, ali bih volela da vidim i Melburn. Mora}emo opet da do|emo.“ SLEDE]E GODINE – SRBIJA Posle Novog Zelanda i Australije, „Avala“ ve} razmi{qa o slede}em velikom putovawu. Plan je da slede}e godine, kako kaè Sawa Nestorovi}, „Boè zdravqa“, putuju u Srbiju. Za mlade ~lanove grupe, od kojih su mnogi ro|eni i odrasli u Americi, takva putovawa su prilika da odràvaju vezu sa zemqom iz koje poti~u wihove porodice. Ali neke od tih veza stvaraju se i daleko od Srbije. To se videlo i proteklog vikenda u Bonirigu. Mladi iz Kalifornije i Australije upoznavali su se, druìli i razmewivali kontakte, dok su im roditeqi i stariji ~lanovi „Avale“ pri~ali o prijateqstvima, kumstvima i brakovima koji su nastali posle ranijih putovawa u Australiju. Da li }e i iz ovog gostovawa nastati neka prijateqstva koja }e trajati decenijama, tek }e se videti. Za sada, ~lanovi „Avale“ iz Australije nose fotografije, nova poznanstva i uspomene na festival na kojem ih je publika u Bonirigu do~ekala sa odu{evqewem. A doma}ini su ve} dobili poziv da slede}i put oni pre|u Pacifik i do|u u goste u Kaliforniju. Krste Markovi}, SBS na srpskom

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

u U Srbiji je sve mawe migranata, ali su wihove muke i daqe velike. Slabo dobijaju azil, pa su ~ak i oni koji su pametni, oti{li iz Srbije. Pove}ana je migracija svetskih izbeglica, radnika, ali i sumqivih lica. Uskoro }e biti 600.000 stranaca u Srbiji Seoba ~ak 67.000 migranata iz Maroka u [paniju izazvala je strah u u{u{kanim zemqama EU i prekor {panskim vlastima. Ovaj incident otvorio je ponovo pitawe migranata iz Afrike na Stari kontinent, koji je odlu~io da ih vi{e ne prima. EU je naredila [paniji da doseqenike deportuje natrag u Maroko. A italijanska premijerka je predloìla da Crna Gora, budu}i ~lan EU, prima migrante i tako postane evropski logor za strance. Srpski predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je da je ono {to se de{ava sa migrantima u {panskoj enklavi u severnoj Africi vrlo lo{e: - Nama ne moè da se desi ovo {to je u [paniji. Mi smo ozbiqna dràva. Srbija nije parking za migrante, iako smo uvek qude po{tovali. Nikada nismo bili rasisti i nismo nikoga delili ni po veri, ni po boji koè. U Srbiji je, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u toku ove godine evidentirano 2.766 migranata. To je mawe 46 odsto u odnosu na 2025. godinu. Me|unarodna organizacija za migraciju tvrdi da je me|u migrantima u Srbiji najvi{e osoba iz Avganistana (47 odsto), Egipta (8 odsto), Pakistana (8 odsto), Sudana (6 odsto) i Maroka (5 odsto). Ima i Kurda i Libijaca. Jedni beè iz svoje otaxbine od ratnog konflikta, a drugi od bede. Srbiju doìvaqavaju kao tranzitnu zemqu ka Italiji, Francuskoj ili Nema~koj. Slutio sam jo{ pre 15 godina da su migracije qudi iz Azije i Afrike ka Evropi organizovani pokreti zdrave radne snage. Re~ je, uglavnom, o mu{karcima – od oko 30 godina. Pamtim da sam ih sretao u beogradskim po{tama, gde su svi podizali po 3000 dolara, Nisam znao ko im je to organizovao, ali se 2010. govorilo da je to radila Nema~ka, zajedno sa Turskom i Rusijom. EU je tada bilo potrebno 2 miliona radnika godi{we. Kroz Srbiju su migranti ulazili s juga i i{li ka severu Srbije. Bilo ih je u jednom trenutku vi{e od 9000. EU je tada preuzema tro{kove wihovog zbriwavawa u Srbiji i finansirala otvarawe 17 centara za migrante. Danas postoje kampovi za migrante u pet op{tina. SNALA@QIVI I PAMETNI Drugo {to sam primetio je bila ~iwenica da su migrant bili neèwe, sa osnovnim obrazovawem. A 15 odsto wih je sa diplomama vi{ih {kola i fakulteta stiglo u Srbiju. Dva odsto migranata se do{kolovalalo u Srbiji. Otkrio sam da su migranti pametni qudi, snala`qivi i spremni da se bore za svoju budu}nost. Jedan migrant iz Azije, znalac ~etiri strana jezika, nau~io je za 6 meseci srpski i na{ao posao ro{tiqxije i potom prevodioca u Beogradu. Pomaè migrantima u razgovorima sa dràvnim ~inovnicima. Drugi, mladi migrant je pokazao talenat

^etvrtak 13. avgust 2026. 19

LI^NI STAV

Migranti (ne)poèqni u Srbiji On je za wih migrant i trebalo bi da se vrati u Libiju. Amran je ro|en u Libiji. Diplomirao je arheologiju u Srbiji, radio u Kanadi i vratio se u Srbiju da zavr{i doktorske studije. Sada ima porodicu i doktorsku titulu, ali nema posao, a vi{e ni dràvu u kojoj bi mogao da nastavi ìvot.

I dok se broj migranata u Srbiji smawuje, raste broj stranih radnika u Srbiji. Onih koji su legalno zaposleni trenutno ima oko 150.000 za ozbiqnu muziku, upisao studije i pokazao se kao jako vredan umetnik na ì~anom instrumentu. Dobio je ~ak i stipendiju. Mlada majka je nau~ila srpski za mawe od godinu dana, zaposlila se i odgajawe dece prepustila muù, migrantu iz kurdskih zemaqa. êtvri migrant, koji je preko turske veze stigao kao maloletnik u Srbiju, dao je sve ispite na Fakultetu primewene umetnosti. Osvojio je nagradu kao dizajner mode. Nije diplomirao, jer je ometen od strane dràve Srbije. Ovaj pametan i kreativna ~ovek nije dobio {ansu u Srbiji. Nije dobio stalni boravak, odnosno azil, pa se odselio ilegalno za Nema~ku. Posrednik mu je posle deset godina bio isti onaj Tur~in, koji ga je ilegalno kao maloletnika doveo u Srbiju. Sada ga je odveo u Nema~ku, gde talenovanom migrantu preti deportacija. On tvdi da mu je to boqe, nego administativno mu~ewe u Beogradu, gde mu nisu dali azil. Tu politi~ku i dràvni za{titu, azil dobila je baba migrant stara 90 i vi{e godina. Migranti su, uglavnom, tihi i neprimetni qudi. Nemaju nikakva primawa od dràve Srbije. Pone{to dobiju od evropskih donatora. Wihova deca imaju mogu}nost {kolovawa u Srbiji, {to ih privla~i. Ima i onih koji u~ine po neki prekr{aj zakona. Najvi{e problema prave migranti koji dolaze iz Maroka, Alìra, Tunisa i Libije. Nije retko da ih zaposleni u kampovima zateknu sa noèvima i narkoticima. A neki su `rtve krijum~ara migranata i trgovaca qudima. AZIL ZA ODABRANE Centar za za{titu i pomo} traìocima azila izjavio da je azil dodeqen za samo 261 qudi. Od po~etka funkcionisawa azilnog sistema kroz Srbiju je od 2015. go-

dine pro{lo vi{e od milion migranata i izbeglica. Migranti, koji su ~esto izloèni udarima srpske desnice, dràva mnogo re|e daje azil, nego i izbeglicama, koji u velikom broji stiù iz Rusije, Ukrajine i drugih zemaqa. Kamp za izbeglice se nalazi u Vrawu. I dok se broj migranata u Srbiji smawuje, raste broj stranih radnika u Srbiji. Onih koji su legalno zaposleni trenutno ima oko 150.000. Pretpostavqa se da danas u Srbiji postoji oko pola miliona stranih migranata, izbeglica i radnika. Dràva Srbija daje dozvole boravka i dozvole za rad izbeglicama iz Rusije i Ukrajine, ali i radnicima iz Pakistana, Indije i drugih dràva. Rusi i Ukrajinci su se lako adaptirali na ìvot u Srbiji. Koncentrisani su u Beogradu, gde drè nekoliko restorana, poslasti~arnica i kafi}a. Bave se svojim privatnim poslovima od ku}e. Azijati uglavnom rade kao voza~i u GSP Beograd. Zara|uju u oko 700 evra, od ~ega 200 evra svakog meseca {aqu svojim porodicama u zavi~aju. Ima i azijskih restorana i poslasti~arnica. Migranti, izbeglice i strani radnici su Beograd pretvorili u svetsku multinacionalnu metropolu. Tome se, ~ini se, najvi{e raduju srpski vegeterijanci, jer su stranci otvorili divne restoran~i}e sa hranom bez mesa i puno povr}a. Najpopularniji je kineski “Hot pot”. Me|u strancima je i delinkvenata, politi~kih aktivista, ali najvi{e i obi~nih qudi. Otac, majka, tri sina danima su stajali ispred kanadske ambasade u Beogradu. Amran Kalifa èleo je da se vrati u Kanadu sa svojom porodicom, ali kako kaè, „~inovnici kanadske ambasade ne}e ni da ~uju za wegove muke i probleme”.

Azijati uglavnom rade kao voza~i u Srbiji. Zara|uju u oko 700 evra, od ~ega 200 evra svakog meseca {aqu svojim porodicama u zavi~aju

POLITI^KO UTOÎ[TE I neki stranci sa sumwivim biografijama na{li su uto~i{te u Srbiji. Vojne aktiviste i dezertere iz Rusije i Ukrajine na{e vlasti su hvatale i deportovale u Moskvu i Kijev. Slu~aj biv{eg generalnog direktora Bugarske razvojne banke Stojana Mavrodijeva, koji je uhap{en u Beogradu po me|unarodnoj poternici, a potom ekspresno izru~en Bugarskoj zbog istrage o spornom kreditu vrednom vi{e od 75 miliona evra, otvorio je pitawe da li Srbija postaje uto~i{te za politi~are i biznismene koji beè od pravosu|a svojih zemaqa. Tokom prethodnih desetak godina Srbija je bila krajwe odredi{te za vi{e politi~ara i biznismena koje su wihove mati~ne dràve traìle zbog sumwi na korupciju i druga krivi~na dela. Me|u wima je i bugarski bankar Cvetan Vasilev, biv{i ve}inski vlasnik Korporativne komercijalne banke (KTB), koga bugarsko tuìla{tvo tereti za proneveru i finansijske malverzacije nakon propasti te banke 2014. Iste godine do{ao je u Srbiju, gde i danas ìvi. Bugarska je vi{e puta traìla wegovo izru~ewe, ali postupak do danas nije okon~an. Jedan od poznatijih slu~ajeva je i rumunski biznismen i biv{i poslanik Sebastijan Gica, koji je krajem 2016. pobegao iz Rumunije nakon {to je protiv wega pokrenuto vi{e istraga za korupciju, trgovinu uticajem i prawe novca. Uhap{en je u Beogradu 2017. po Interpolovoj poternici, ali je Srbija odbila da ga izru~i Rumuniji nakon {to mu je odobren azil. Od tada ìvi u Srbiji, a rumunski sud je ukinuo me|unarodnu poternicu za wim. Jo{ jedan slu~aj je biv{i premijer Severne Makedonije Nikola Gruevski, koji nije ostao u Srbiji, ali je ona bila jedna od stanica tokom wegovog bekstva. Nakon {to je 2018. pravosna`no osu|en na dve godine zatvora zbog zloupotrebe slu`benog poloàja, Gruevski je pobegao iz Skopqa i preko Albanije, Crne Gore i Srbije stigao do Ma|arske, gde je dobio politi~ki azil i gde se i danas nalazi. Kineski dràvqanin Cui Guanghai je 2025. godine uhap{en u Beogradu po me|unarodnoj poternici koju su raspisale Sjediwene Ameri~ke Dràve. Ameri~ke vlasti ga terete za organizovawe pra}ewa i uznemiravawa kineskog umetnika i kriti~ara vlasti u Pekingu, kao i za poku{aj nezakonitog izvoza osetqive tehnologije. Nakon odre|ivawa ku}nog pritvora sa elektronskim nadzorom, Cui i wegov saradnik pobegli su iz Srbije, nakon ~ega je za wima raspisana poternica. U na{oj zemqi ima i qudi sa policijskih poternica, koje Srbija mora da deportuje. Brazilski haker Patrik Cesar da Silva Brito, koji je po poternici te zemqe i optu`bama za iznudu i hakovawe li~nih podataka lokalnog gradona~elnika, ali i dvojice tamo{wih politi~kih funkcionera, uhap{en u Kragujevcu krajem 2022. godine, uskoro bi mogao da bude izru~en vlastima u Sao Paulu. Stru~waci za migracije tvrde da }e se Srbija tek suo~iti sa talasima migranata, izbeglica i radnika, ~iju seobu podsti~u ratovi i privredne krize, ali i potreba na{e zemqe za stranom random snagom. Wihova predvi|awa govore o najmawe 600.000 stranaca, koji }e u narednom period da se dosele i da traè politi~ki azil, izbegli~ki status i radne dozvole.

20 ^etvrtak 13. avgust 2026.

PUTOPIS

[etwa belim lavirintom Lindosa, biserom Rodosa Belim lavirintom Lindosa stiè se do pri~a o anti~kim herojima, legendama i modernim putnicima koji traè svoj deo raja na Rodosu. Grci ih zovu dodekanisa – dvanaestoostrvqe. Sto osamdeset mawih i ve}ih gromada kopna koja {tr~e iz mora nadomak turske egejske obale. Najve}e od wih je Rodos. Iz glavnog grada ostrva autobusom kre}emo ka jugu. Na{ ciq je Lindos, gradi} udaqen svega pedesetak kilometara od ostrvske prestonice. Posle jednosatnog truckawa sa leve strane iskrsava zaliv, iznad wega breg sa tvr|avom, u ~ijem su se podno`ju kao pili}i oko kvo~ke okupile bele ku}ice. Lindos. U BELOM LAVIRINTU Vo|a puta nam kaè da imamo sre}e jer se na parkingu iznad grada ne nalazi mnogo autobusa. To zna~i da dole, u sokacima, nema previ{e qudi. Saobra}aj je u samom centru varo{ice zabrawen. Silazimo pe{ke, ve} pomalo nestrpqivi. Dolazimo do gradskog platoa sa kojeg lokalni autobus svakih desetak minuta prevozi turiste nazad do mesta gde su iza{li iz svog vozila. I ve} smo zakora~ili u splet uli~ica. Ako je sada u mestu malo qudi, {ta se de{ava kada ih je puno? Ova misao mi razotkrije sopstvenu protivre~nost – èlimo da na{a putovawa doìvimo {to li~nije. Da budu neka vrsta intimnog doìvqaja. A mesta koja pose}ujemo delimo sa sve vi{e qudi. Koji tako|e tu lokaciju èle – samo za sebe. Ako neko èli da poseti tvr|avu, izgra|enu oko anti~kog svetili{ta, a ipak bi da izbegne strme basamake, postoji mogu}nost da se iznajmi jedno drevno prevozno sredstvo – magarac. Ne pada mi na pamet da ga ja{em u lovu na znamenitosti. Po Lindosu }emo kruìti pe{ke. OD CRKVE DO KAFEA Jedina gra|evina koja u mno{tvu belih zidova odudarala od okoline i bojom i visinom svog zvonika jeste crkva posve}ena Isusovoj majci Mariji. Zanimqiva je wena istorija. Kada su Jovanovci kao ratni~ko-mona{ki red izgubili Svetu zemqu, smestili su se najpre na Kipru da bi potom pre{li na Rodos. U vekovima wihove vladavine Pjer D’Obison je bio ~etrdeseti po redu veliki majstor ovog reda. Fakti~ki, vladar ostrva. On je u 15. veku naredio da se na mestu nekada{we crkve podigne nova, i da weno zdawe prati latinski krst. Tako je nastala ova crkva koja u gr~kom mediteranskom svetu deluje kao artefakt prenesen iz nekog goti~kog okruèwa. U crkvi je prikazan Hristifor, svetiteq sa pse}om glavom. Ovaj svetac mi je drag jer kaù da {titi putnike. Crkvene hronike beleè da je stradao za Hrista godine 249. A neobi~an psoglavi prikaz utemeqen je u legende prema kojoj je Hristifor kao mladi} bio neobi~no lep. Spopadale su ga devojke i dovodile u isku{ewe. Gospodu se molio da ga odbrani od isku{ewa. Molitva mu je bila usli{ena pa je dobio pse}u glavu. Zami{qam tu ludu scenu kada oboàvateqke prvi put ugledaju lepog Hristifora sa pse}om glavom. Mora da su se razbeàle kao ma~ke. Sunce je odavno po~elo da greje. Vreme je da napravimo pauzu. Traìmo hladovinu i mir. To i pronalazimo u kafeteriji „Village”. Pitam gr~kog vlasnika da li mu je kapu}ino dobar. On se lukavo nasme{i i kaè: „Reci ti meni, kada ga popije{“. ANTI^KI ZNAÂJ Smatra se da su Lindos osnovali dorski Grci, u svom pohodu iz Makedonije. Neki kaù da su stigli iz balkanskih krajeva. Kako god, na ostrvu je Lindos od 11. veka pre Hrista po~eo da se razvija kao prirodno za{ti}ena luka. Takva mesta su bila dragocena za narod moreplovaca kakvi su bili Grci.

Kleobul, rођен је шест векова пре нове ере, поживео је седамдесетак година, а савременици су га уврстили међу седам грчких мудраца

Ulice Линдосa prepune turista

Црква у Линдосу

Туристи у Линдосу se pewu na tvr|avu Lindos se brzo name}e kao dominantno naseqe na Rodosu. Uspostavqaju se trgova~ke veze sa Feni~anima. Na bregu je izgra|en Akropoq ~iji su ostaci okru`e-

ni tvr|avom koju su podigli Vizantijci, a preuredili krsta{i u 14. veku. Stotinama godina su se na tom bregu po{tovali Atina i Herakle.

Lindos je bio najuticajniji od tri spartanska polisa na ostrvu. Godine 408. pre Hrista sva tri polisa su se udruìla i osnovala grad Rodos. Lindos }e jo{ dugo biti vaàn, ali uspon grada Rodosa zna~i}e i opadawe zna~aja nekada glavnog ostrvskog centra. Dana{wi Lindos je zapravo konzerviran i o~uvan izme|u ostalog i novcem bogatih qudi iz celog sveta, koji su odlu~ili da ovde kupe ku}u i obnove je po strogim propisima za spomenike kulturnog nasle|a. RUÂK NA KROVU Gde god se uputimo, kroz uske ulice nam u susret dolazi sve vi{e qudi. Izbegavaju}i gu`vu ponekad nailazimo na neo~ekivano lep, bezqudan, prizor. Vrata koja razjeda vreme. Kapija preko koje xigqa cve}e. Plavi drveni kapci na ble{tavo belim zidovima. Prodavnice suvenira sa majicama na kojima lik magarca nosi sun~ane nao~are. Posle besciqnog lutawa Lindosom ~ovek ogladni. Jedini problem je to {to varo{ica, zapravo selo oko tvr|ave, ima nepreglednu gastronomsku ponudu. U Lindosu mnogi restorani imaju terasu na krovu ku}e, jer su nekada stanovnici na ravnim krovovima skupqali ki{nicu. Jug ostrva ima mawe pitke vode od severa. Jo{ jedan od razloga {to je sever pobedio u istorijskoj utrci. Konobar je shvatio da smo retke ptice, po{to me|usobno ne pri~amo engleski, nema~ki ili neki tre}i zapadni jezik. Kada je saznao odakle smo odmah je upitao: Zvezda? Partizan? Zadivquju}a je strast s kojom Grci u~estvuju u na{im fudbalskim ratovima, i ovde, na dvadeset kilometara od turske obale. IZREKE MUDROG TIRANINA Ni{ta ne moè da traje onoliko koliko bi ~ovek èleo, pa ni boravak u Lindosu. Pewemo se putem kojim smo si{li u grad. Iza nas se uli~ice sve vi{e pune qudima. Ovom }e mestu upravo wegova lepota mo`da postati i zla kob, jer svako ko ima ne{to novca i voqan je da putuje èli svoje par~e raja na zemqi. Setim se da je ovde pre vi{e od 2300 godina ro|en skulptor Hares ili Haret, ~ovek koji je stvorio jedno od sedam svetskih ~uda – Kolosa sa Rodosa. Ali sve dok nisam pobliè osmotrio jednu skulpturu na izlazu iz grada nisam znao da je iz ovog mesta jo{ jedan slavni ~ovek iz starogr~kog sveta: Kleobul. Ro|en je {est vekova pre nove ere, poìveo je sedamdesetak godina, a savremenici su ga uvrstili me|u sedam gr~kih mudraca. On je bio tiranin Lindosa – pri ~emu ta starogr~ka re~ tada nije ozna~avala nasilnog vladara. Naprotiv, Kleobul je upam}en kao pravedan i mudar. Wemu su docniji gr~ki hroni~ari pripisali nekoliko izreka koje opravdavaju status jednog od sedam gr~kih mudraca predsokratovske ere. Savetovao je da se ni{ta ne ~ini nasilno. Smatrao je da je pametno da se ~ovek oèni iz istog dru{tvenog sloja, jer ako uzme ènu iz ku}e boqe od svoje, ne}e dobiti suprugu ve} gospodaricu. „Ne budi gord u sre}i i ponizan u nesre}i“, savetuje nam Kleobul, mrtav ve} 2550 godina.

KWI@EVNOST

^etvrtak 13. avgust 2026. 21

SINI[A KOVA^EVI]:

Godine vrana „Svu svoju muku @ivojin je sabrao u jedno uh. Petru se ~inilo da sva patwa ~ove~anstva mo`e stati u jedan slog..” Vreme Prvog svetskog rata i prve godine slobode. Ostadoh zate~ena pi{~evim rasko{nim re~nikom. Topla preporuka.

MIHAJLO PALI]:

Prijateq Svako pamti ose}aj da je u nekom trenutku zaboravqen od ostalog dru{tva. Neka frka u preduze}u, pogre{na re~ i slede}ih nekoliko dana niko da ti se javi, makar samo pozdrav… Ili ne uspe{ da se zaustavi{ u nekoj logoreji, kaè{ ne{to suvi{no na godi{woj skup{tini u klubu i osta}e{ sam za stolom prilikom sve~ane ve~ere. Ose}aj kao da ti se svet sru{io na glavu. Svi prolaze pored tebe kao da ne postoji{, kao da si na stubu srama. Crne misli se samo roje – zar sam ba{ ja najgori, da li me iko na ovom svetu razume. [ta mi se ovo de{ava, ne èlim da budem sam. Ipak, prijateq te ne}e ostaviti, na}i }e prave re~i ohrabrewa, pojavi}e se osmeh, a zatim }e{ kapirati da ìvot ide daqe. Se{}e pored tebe za sto i re}i ne{to kao – u dru{tvu je lako biti izgubqen i sam. Jer prijateq zato i postoji. Razume}e{ da prijateqa ima{ jednog, mo`da dvoje. I da si sre}an zbog toga. Istina je da preko tog broja ~ini prijateqstvo praznim. Oni koji govore da imaju dobre prijateqe u mnogim mestima, zapravo nemaju nikog. I wima se de{avaju lo{e stvari, a nemaju nikog da sedne za wihov sto.

MILAN PANTI]:

Reci svojoj mami Nekad se do diplome, posebno najte`ih fakulteta, dolazilo mukotrpnim danono}nim u~ewem. ^esto je i to bilo nedovoqno, pa su se i godine gubile, pa ~ak i obnovqene.

Tih dana i no}i u Beogradu je ili golomrazilo ili je sipalo ne{tedimice. No} kad je Qubinka krenula na èlezni~ku stanicu da ukrade vre}u ugqa bila je mra~na kao sudbina ostarele prostitutke. Tamna da tamnija ne moè biti. Ni ledenija. Te{ko da }e devetogodi{wak ikada vi{e u svom ìvotu biti uspravniji, koliko god mu Gospod ostavio dana ispred wega, nego u trenutku dok stoji pored zale|enog stakla na velikom prozoru, i te{ko da }e se ikad u ìvotu vi{e stideti nego od jutros. Zbog bake koja kle~i pred u~iteqicom, zbog zembiqa sa hranom na astalu, zbog {estogodi{weg brata Svetozara i godinu dana mla|e sestrice Duwe, koji zamotani u jedno }ebe cvoko}u na foteqi preko puta Nemice. ...Bogdan je iza{ao iz sobe. An|eli ti{ine leteli su iznad wihovih glava. Mora da su uàsni ti trenuci u ìvotu, kada morate da molite nekog ko vam je do ju~e lizao so sa dlana, kada ni buka ni bes, ni pretwa ni prekliwawe ne pomaù, kada je sav va{ svet u rukama gorih od vas, sudbina u rukama onih koje ste do ju~e, savijene u struku, tako prezirali. ...Se}ala se pri~e svoje matere: ako sretne{ brigu na {oru,

pro|i pored, ne uzimaj je, ne prti... Isto je i sa strahom. Ne prizivaj. Nevoqa ose}a da se boji{. Zato i napada upla{ene. Uzalud je u jednu usplahirenu re~enicu sme{tao toliku nadu. Iz wenog }utawa Mijat je shvatio ono {to je znao od prvog trenutka.. ...Nema mane koju dobar {najder ne mo`e da sakrije, govorio je jo{ stari @ivojin, na podrugivawe ~ar{ije o tome da je rasa Raji}a po svemu prepoznatqiva i predodre|ena za pe{adince. Da, ali za najboqe pe{adince,

dodavao bi. Sve to skup kroja~ sakrije, sve osim gluposti. Sre}om je novembarska ki{a snaìla, ali ipak nedovoqno da sakrije krupnu mu{ku suzu, ve}u od jabuke petrova~e, kako se u slapu sliva niz sveè obrijane obraze. [ta moè sitna novembarska kap spram onakvih suza. Mo`da samo da ih ohladi i da pogasi sve}e i kandila na grobovima. Tako se pla~e za ènom koja se voli qubavqu od koje se umire, za nekim bez koga je svaki udah muka, za mu~enicom ~ije je stradawe prestalo smr}u..

NEDEQKO NE\A PAUNOVI]:

@ivi san

To je posebno te{ko poga|alo nama, studentima iz provincije, jer smo gubili studentske kredite ili stipendije, smje{taj u studentskim domovima, pravo na niskobuxetnu menzu i druge, nazovi, privilegije. Tada je na scenu stupala ~uvena studentska solidarnost, ustupawe pola kreveta za druga ili drugaricu, pa ~ak i polovqewe ionako skromnog obroka u menzi, pomagawe u u~ewu, ohrabrivawe, prikupqawe informacija o ispitnim pitawima, navikama profesora. Zato su ta cimerska prijateqstva bila za cijeli ìvot. – Mamo, raduj se mamo, danas sam poloìla najteì ispit na medicini – ushi}eno je saop{tavala Tawa svojoj majci da je kona~no poloìla anatomiju. – Cimerko, reci svojoj mami da sam i ja poloìla anatomiju, neka se bar ona raduje. Ja sam svojoj rekla da sam poloìla u junu, da se ne bi brinula za mene. Eto, tako je to bilo s Milicom. Tawina mama se radovala za obje cimerke, samo zato da bi Mili~ina majka bila spokojna. Kad se razbolim, traìm lijek kod Tawe i Milice.

Na{e druèwe trajalo je tek par godina, ali smo skupa sva{ta preìveli. Pet godina stariji od druga, ali sam od wega mogao dosta toga nau~iti o ìvotu. Bili smo pomalo nesta{ni momci, ni{ta preterano. Beàli od ku}e na par dana, ostajali do kasno po gradu, izigravali lokalne mangupe u malom na{em gradu… Iva je ìveo s ocem, bratom i dedom, za kog je posebno bio vezan. Nakon dedine smrti i problema sa ostalim ~lanovima u porodici jako se promenio. Ve~e pre tragedije, vra}ali smo se ku}i ne{to ranije, ja ga otpratio do wegove ulice. Usput, razno planirali za sutra{wi dan. Ni{ta nije ukazivalo na crno jutro. Te no}i sawao sam da se {vercujemo vozom i negde putujemo, {to smo na javi zaista i ~inili. U jednom trenutku, beè}i od konduktera, on se nasloni na vrata voza, koja su se u momentu otvorila. Ispao je iz voza, koji je bio u punoj brzini. Povikao sam: „]ufto-oo, neeee!“ Ba{ u tom momentu, bilo je negde oko devet izjutra, zazvonili su mi na vratima stana {kolski drugovi, znali su da smo nas dvojica bili nerazdvojni. Tada nije bilo mobilnih, nisam ~ak ni fiksni telefon imao.

„Samo da zna{, ]ufta se obesio.“ U momentu izgovorenih re~i, suze su mi krenule niz obraze, bio sam u {oku… Mnogi mi ne}e poverovati na ovoj pri~i, nije mi bitno jer znam da sam zaista usnio taj san. Od tada verujem da postoji neka sila dobra i zla, koja nas prati kroz ~itav vek. I danas ~esto pomislim na svog tragi~no nastradalog druga iz rane mladosti. Odem na grob, upalim sve}u, prozborim koju re~…

22 ^etvrtak 13. avgust 2026.

DRU[TVO

KATASTROFALNO POSLOVAWE TELEKOMA:

Nacionalna telekomunikaciona ku}a u gubitku neverovatnih 7 milijardi evra! Zaspao na du{eku u Srbiji, probudio se u Rumuniji Jedan dr`avqanin Srbije do`iveo je pravu dramu na Dunavu nakon {to je, prema navodima rumunske grani~ne policije, zaspao na du{eku za plivawe, a probudio se tek kada ga je re~na struja odnela u blizinu rumunskog mesta [vini}a, u okrugu Mehedinci. Incident se dogodio u ponedeqak uve~e oko 20.40 ~asova. Nakon poziva upu}enog na broj za hitne slu~ajeve 112, patrola grani~ne policije iz [vini}e, koja se ve} nalazila na terenu, brzo je stigla do mesta doga|aja. Spasioci su na Dunavu zatekli mu{karca koji je plutao na du{eku i dozivao pomo}. Sna`na re~na struja odnela ga je kilometrima nizvodno, sve do rumunske obale, zbog ~ega vi{e nije mogao sam da se vrati na sigurno. Policajci su ga izvukli iz vode i bezbedno prebacili na obalu, nakon ~ega je pozvana ekipa Hitne pomo}i. Mu{karcu je ukazana prva pomo}, a zatim je prevezen u bolnicu radi pregleda. Kada se oporavio, ispri~ao je da je zaspao na du{eku dok je bio na Dunavu u Srbiji i da nije ni primetio da ga je re~na struja odnela preko granice u Rumuniju.

FELIKS PONOVO LETI SRBIJOM:

Posle vi{e od mesec dana oporavka na Pali}u, orao krsta{ pu{ten u prirodu! Orao krsta{ Feliks, koji je pro{le godine odleteo do Sirije, gde je uhva}en i otet, pu{ten je 6. avgusta u prirodu na podru~ju za{ti}enog podru~ja u blizini Subotice, saop{tili su Dru{tvo za za{titu i prou~avawe ptica Srbije, Pokrajinski zavod za za{titu prirode i Zoolo{ki vrt Pali}. Feliks je 22. juna vojnim avionom Vojske Srbije vra}en u Srbiju, nakon {to je vi{e od pola godine proveo u prihvatili{tu za divqe `ivotiwe na severu Libana. Iz zato~eni{tva ga je spasilo Libansko udru`ewe za za{titu migratornih ptica, nakon ~ega su usledili pregovori i aktivnosti na wegovom povratku u Srbiju. Po dolasku u zemqu, orao je sme{ten u Prihvatili{te za za{ti}ene i strogo za{ti}ene divqe vrste u okviru Zoolo{kog vrta Pali}, gde su wegovo zdravstveno stawe, kondicija i pona{awe pratili veterinari, biolozi i stru~no osobqe.

„U prihvatili{te Zoo vrta Feliks je stigao iscrpqen, nakon dugog i zahtevnog transporta vojnim avionom. Prvih dana najve}a briga bila je da li }e prihvatiti hranu i kako }e reagovati posle svega {to je preìveo“, rekla je direktorka Zoo vrta Pali} Sowa Mandi}. Nakon vi{e od mesec dana nadzora, hrawewa i ve`be letewa u volijeri, utvr|eno je da je Feliks dovoqno snaàn i da dovoqno dobro leti da moè da se vrati u prirodu. Pre pu{tawa dobio je nove metalne i plasti~ne prstenove za identifikaciju, kao i telemetrijski ure|aj pomo}u kojeg }e wegovo kretawe biti pra}eno. Feliks je 6. avgusta pu{ten na podru~ju za{ti}ene prirode u blizini Subotice, gde je ponovo poleteo. Wegovo kretawe bi}e pra}eno, a u slu~aju potrebe u akciju }e se ukqu~iti i ~uvari Javnog preduze}a „Pali}-Luda{“. Prema podacima stru~waka, populacija orla krsta{a u Srbiji ove godine broji 29 gnezde}ih parova. Povratak Feliksa u prirodu deo je {ireg programa za{tite i o~uvawa ove ugroène vrste. „Ponosni smo na sve {to je ura|eno da bi Feliks sada ponovo bio u prirodi, na slobodi. Pokazali smo da je saradwom raznih pojedinaca, aktivista, udruèwa, institucija i kompanija mogu}e izvesti i najsloènije poduhvate“, rekao je izvr{ni direktor Dru{tva za za{titu i prou~avawe ptica Srbije Milan Ruì}.

Telekom Srbija je dostigao gotovo 7 milijardi evra obaveza. Dug ve}i za 2 milijarde evra za godinu dana – gde odlazi novac i ko pla}a cenu? Dràvna telekomunikaciona kompanija, koja godinama sprovodi agresivnu ekspanziju kupovinom kablovskih operatera i medija, istovremeno funkcioni{e sa dugovawima koja prema{uju vi{e milijardi evra. Zvani~ni finansijski izve{taji pokazuju da je Telekom Srbija pro{lu godinu zavr{io sa oko 211 miliona evra neto dobiti i kreditnim obavezama od pribli`no 4,6 milijardi evra, dok iz samog preduze}a za Nova.rs tvrde da wihova vrednost iznosi rekordnih 7,6 milijardi evra. Prema re~ima sagovornika Nove, samo na kamate tokom 2025. godine potro{eno je 300 miliona evra. Postavqa se pitawe za koliko novca bi danas uop{te mogao da se proda ovaj dràvni gigant, koji je pre deset godina vredeo 1,5 milijardi evra. U stru~noj javnosti ve} duè

vreme traje spor oko metodologije kojom bi uop{te trebalo procewivati Telekom. Dok menaxment insistira na rastu prihoda i liderskoj poziciji na trì{tu, ekonomski analiti~ari upozoravaju da se bilans uspeha ne moè posmatrati odvojeno od akumuliranog duga. Pre jedne decenije, kada se razmatrala privatizacija Telekoma, wegova trì{na vrednost procewivana je na 1 do 1,5 milijardi evra. Danas, sa zvani~nim prihodima i iskazanom dobiti,

kompanija na prvi pogled {aqe sliku stabilnog poslovawa. Me|utim, upro{}ena finansijska ra~unica kaè da se vrednost firme meri mnoèwem profita sa brojem godina potrebnih za povra}aj investicije (u proseku 7 do 8 godina). Po tom modelu, Telekom i daqe dostiè vrednost od oko 1,5 milijardi evra, ali se postavqa pitawe koji bi investitor platio tu cenu da bi odmah zatim morao da preuzme i otplatu duga koji je uveliko prema{io pet milijardi evra.

^OVEK KOJI JE UMALO ISPAO IZ AVIONA:

“Avio-kompanija mi poslala mejl i pitala me da li èlim da rezervi{em novi let” Qubi{a Karovi} iz Srbije, koji je zamalo ispao kroz prozor aviona kompanije Ryanair 10. jula, tvrdi da ova kompanija nije u~inila ni{ta osim {to mu je ponudila novi let. Kako pi{e The Telegraph, Qubi{a Karovi} bio je zaspao na jutarwem letu iz Gr~ke za Nema~ku kada je prozor pored wega eksplodirao, usled ~ega je na visini od oko 6.100 metara delimi~no izvu~en iz aviona. [ezdesetjednogodi{wi otac dvoje dece iz Srbije rekao je da ga za dve nedeqe od iskustva koje je umalo zavr{ilo smr}u niko iz avio-kompanije nije pozvao. Karovi} je za Daily Mail rekao: „Sve {to smo dobili jesu imejlovi mom sinu, koji je rezervisao na{e karte, u kojima pitaju da li èlimo da rezervi{emo novi let i kako sam. Ali niko iz kompanije me nije direktno kontaktirao, ~ak ni telefonski poziv da pokaù bilo kakvu zabrinutost.“ Karovi}a su spasili wegova supruga Svetlana i ostali putnici, koji su pritr~ali da ga, drè}i ga za noge, zadrè u avionu. Wegova supruga Svetlana Karovi} (48) tvrdi da ~lanovi posade, dok su se oni borili da zadrè wenog muà, „nisu uradili ni{ta“. „Izgledali su upla{enije od nas. Samo su putnici pomogli i pokazali hrabrost“, dodala je. Karovi} je u incidentu, koji se dogodio 10. jula, zadobio ozbiqne opekotine od trewa i modrice po desnoj ruci i grudnom ko{u. Svedoci na letu FR1879 iz Soluna u Gr~koj za Memingen u Nema~koj rekli su da je visio dijagonalno izvan aviona „kao Supermen koji leti kroz vazduh“. Karovi} je rekao da se ni~ega iz incidenta ne se}a jer je odmah izgubio svest. „Sve je bilo kao no}na mora. Ne mogu ni da spavam no}u. Kad god zatvorim o~i, ~ujem samo zvuk eksplozije, a onda mi u glavi nastaje haos“, rekao

je on. Posle incidenta, koji je izazvao nagli gubitak pritiska u kabini, pilot Ryanaira odmah je spustio avion na bezbedniju visinu, dok su ~lanovi posade i putnici stavili maske sa kiseonikom. Nakon {to su Karovi}a uvukli nazad u avion i letelica se stabilizovala, preme{ten je na drugo sedi{te. Boeing 737 vratio se u Solun, gde su avion do~ekali medicinsko osobqe i vozilo Hitne pomo}i. Qubi{u i Svetlanu Karovi} zastupa gr~ki advokat Vasilis Ciaras, koji je obe}ao da }e obezbediti „zna~ajnu od{tetu“. „Moj klijent se vratio sa ivice smrti i `elimo da se pobrinemo da svi koji su odgovorni za ovo snose odgovornost. Ovde nije re~ samo o od{teti, ve} i o utvr|ivawu istine o tome {ta se dogodilo i u kakvom je stawu bio ovaj avion“, kazao je advokat. Advokat je izrazio i ozbiqne sumwe u reakciju posade. „Obuzeo ih je strah da }e se avion sru{iti, {to ih je spre~ilo da u~ine bilo {ta kako bi pomogli gospodinu Karovi}u dok je visio izvan aviona“, kazao je Ciaras.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 13. avgust 2026. 23

Tepisi popadije Ivane stigli i na Kanski festival Za me{tane Drugovca kraj Smedereva, Ivana Popovi} je popadija, ali za ostatak Srbije, posebno one virtuelne, ona je umetnik koji ru~no izra|uje unikatne tepihe od ~iste vune, oblika, boja i {ara. Po~ela je od nule pre ~etiri godine, a

weni tepisi stigli su u mnoge domove, ~ak i do ~uvenog Kanskog festivala. - ôvek samo treba da bude uporan i trud se isplati. U selu su me gledali ~udno, a sada su ponosni na mene - kaè Ivana, majka troje dece ~iji suprug slu`buje u Crkvi Vaznesewa Gospodweg u Drugovcu. Koliko je ve{ta potvr|uju i weni tepisi koja su „leteli” do Kana. - Pre tri godine jedan producent je traìo da sa{ijem tepihe za Kanski festival sa likovima Al Pa}ina i Roberta de Nira u pop-artu i crvenu stazu sa filmskom trakom duga~kom u nedogled. To su bili ogromni tepi-

si, a rok samo 12 dana. [ila sam danono}no, mislila sam da }u u tom polo`aju i da zaspim. Producent je bio odu{evqen, a tepisi su ispali fenomenalno - se}a se Ivana. Popadija je po zanimawu in`ewer industrije, po senzi-

bilitetu umetni~ka du{a, po karakteru perfekcionista. Promenila je dosta poslova dok nije postala sam svoj gazda. - Profesionalac sam. Da ~istim ulice, moje bi bile naj~istije - govori kroz smeh, pri~aju}i da je sve krenulo od ideje wenog brata koji je gledao ameri~ke klipove o izradi tepiha tzv. taftingom. Po~etak je bio te`ak. Pi{toq za taftovawe naru~ila je iz Kine, tragala za industrijskim platnom, trimerom, ~itala na internetu i prevodila inostrane stranice. Sa bratom je provodila sate i sate dok nije savladala ovu metodu. - Krali smo zanat. Po mesec dana {ili jedan tepih. Po~iwa-

li iz po~etka. @elela sam da qudi od mene naru~e tepih u boji, po dimenzijama, sa {arama ili likovima kakvim èle jer me je uvek nerviralo kad odem da kupim tepih i izaberem onaj koji mi se najmawe ne svi|a, po sistemu moè da pro|e - kaè popadija. Odmah su re{ili da prave „zdrave” tepihe, od ~iste vune. Nabavqa je u Srbiji iz predionice koja je i farba. Ivana ne koristi lepak jer isparava, ve} lepak koji se lepi kompresorom. - Ciq je da podignemo svest qudima, kao {to smo nau~ili da je boqe jesti organsku hranu nego genetski modifikovanu. U ku}i provodi{ tre}inu ìvota. Kad istresamo tepihe istresamo deli}e plastike, a prirodna vuna je prirodni materijal i kao ovca kada pokisne, samo se otrese i brzo se su{i - navodi Ivana. Tako su iza vrata parohijskog doma u Drugovcu, na ramovima visokim tri metra, po~ela da nastaju prava unikatna umetni~ka dela od vune. Prvi tepih bio je cvet ciklame. Radila je po motivima remek dela „Zvezdana no}” od Van Goga, tepihe sa likovima qubimaca - ma~aka ili pasa, grbovima sportskih klubova, likovima iz crtanih. Tepih je sa{ila i za Crkvu Vaznesewa Gospodweg u kojoj slu`buje wen mu`. Trenutno ima naru~ena dva ista sa grbom ~uvene 63. padobranske brigade. Ne zna Ivana koliko ih je do sada napravila. Veruje da je stigla do oko hiqadu. Suprug Vladimir i wihovo troje dece pruàju joj podr{ku i pomaù u svemu: od ko{ewa trave u crkvenom dvori{tu do pakovawa tepiha. - A i moji Drugov~ani su po~eli da me vole - veselo kaè popadija Ivana Popovi}.

HEROJSKI PODVIG BEOGRADSKE DOKTORKE:

Spasila devoj~icu (7) koju je vakuum povukao na dno bazena u Bogati}u! Obi~an, sun~an vikend na bazenu u Bogati}u zamalo se pretvorio u nezapam}enu tragediju kada je sedmogodi{wa devoj~ica iz Novog Sada usko~ila u vodu i nestala pod povr{inom. Kako se kasnije ispostavilo, snaàn vakuum na dnu bazena doslovno je povukao dete i nije joj dozvoqavao da izroni. Prolazili su minuti pre nego {to su kupa~i uspeli da je oslobode i izvuku na obalu. Devoj~ica nije disala, nije imala puls, a zenice su joj bile potpuno suène. U op{tem meteù, vrisci i panici koja je zavladala me|u prisutnima, sekunde su delile dete od kobnog ishoda. Sre}om, na istom bazenu se sa svojom porodico zatekla dr Milica Mati}, pedijatar iz KBC „Dr Dragi{a Mi{ovi}“ u Beogradu. Bez trenutka oklevawa, na travi pored bazena i bez ikakve medicinske opreme, po~ela je gr~evita borba za ìvot sedmogodi{weg deteta. Dr Milica Mati} je u razgovoru za Telegraf.rs ispri~ala

kako su tekle sekunde od tih 15 minuta kada je dete izvu~eno iz kanxi smrti. - Suprug, dete i ja smo bili na bazenu, bio je lep dan, sun~an, ni{ta nije slutilo na to {to }e se desiti. Samo smo u jednom momentu primetili neko kome{awe na drugoj strani bazena, a onda mi je pritr~ala poznanica, ja le~im wenu decu. Rekla je: „Doktorka, znate li da uradite reanimaciju na detetu?“, osetila sam se kao da je neko prosuo kofu ledene vode ka meni. Odmah sam pritr~ala. Devoj~ica je, ne mogu to ni da ka`em… Nije bilo sr~ane

radwe ni disajnih funkcija, zenice su joj bile potpuno suène – po~iwe pri~u dr Milica Mati}. - Devoj~ica je prema nekim procenama bila u vodi 4-5 minuta. Iznenadila sam se koliko se brzo povratila. Posle svega 1015 minuta. To je vrlo neo~ekivano. Ta reanimacija zna da traje i po tri sata. Nikada nisam videla da se neko tako brzo povrati, posebno ne u terenskim uslovima, gde nema{ ni{ta od opreme koju ima{ u bolnici – objasnila je doktorka. Svaki sekund pod vodom nosio je rizik od trajnih o{te}ewa mozga. Doktorka obja{wava koliko je taj vremenski okvir zapravo bio kriti~an: - Bitno je da se ~ovek povrati {to pre, mozak moè da izdrì do 5 minuta bez vazduha, nakon pet minuta postoje {anse za neurolo{ke posledice. Po mom posledwem saznawu devoj~ica je sada dobro. I jako mi je drago zbog toga, ne znam kako bismo svi koji smo bili tamo podneli {ok da se nije vratila.

VOLI ]IRILICU, MU^E GA PADE@I

Za{to je Danijel iz Meksika do{ao u Beograd na studije Studentsko odmarali{te „Radojka Laki}” na Avali ve} godinama je prvi dom studenata iz inostranstva, koji su polaznici programa „Svet u Srbiji”. Ove godine ih je 160. Me|u wima je i Danijel Fernando Agilar Kociras Ralis. Danijel je u Beograd do{ao iz Meksika u januaru. Da bi upisao èqene master studije, morao je prvo da nau~i srpski jezik. „Mislim da padeì je veoma te{ko na srpski jezik zato {to na {panskom nemamo isto. Imamo mnogo razlike. ali kada ve`ba{ svakog dana, moè{ da nau~i{ naravno. I to je veoma lepo. Ja volim }irilicu. Za mene }irilicu je lep{e nego latinicu. ]irilica i srpski ima mnogo istoriju”, ispri~ao je Danijel. Planira da upi{e i doktorske studije, ali pre toga treba da ode i do Gr~ke. „Zavr{io sam osnovne studije prava u Meksiku, na univerzitetu Gvadalahara. Ja sam iz Gvadalahare, grad gde su tekila, marija~i i monogo stvari i tako to, da, da... Ja volim moj univerzitet tamo. Ja bio sam iz narodne skup{tine, ali univerziteta „ presednik paralemnta studentskog”, nastavqa Danijel. Obja{wava za{to je izabrao studije u Srbiji: „Zato {to u Srbiji moè{ da pogleda{ kulturu na Balkanu, i tako|e moè{ da nau~i{ mnogo o sve razlike, sve stvari iz Srbije. Treba da nau~im jo{, da naravno. Mogu da razgovaram, mogu da razumem, uvek da kaèm sa qudima samo polako. I veoma je lepo da govorim srpski jezik u Srbiji tako|e i u Bosni i u Hrvatskoj i tako daqe”. Kaè da }e nastaviti da u~i srpski, da èli da bude profesor u Meksiku. Pokazao nam i kwige koje ~ita, a koje je na{ao, kako kaè u staroj kwiàri – odnosno antikvarnici.

HUMANI PODVIG NA STADIONU ZVEZDE:

Velimir po stoti put dao krv, crveno-beli mu uru~ili poseban dres! Zalihe krvi su kriti~no smawene, a trenutne rezerve dovoqne su za dva dana. Tim povodom, Sportsko dru{tvo „Crvena zvezda“ organizovalo je jo{ jednu akciju dobrovoqnog davawa krvi. Me|u davaocima na stadionu „Rajko Miti}“ bio je i navija~ Crvene zvezde Velimir Radojevi}, koji je krv dao stoti put.

„Drago mi je {to sam deo ove pri~e. Naravno, veliki sam zvezda{, puno mi je srce i apelujem da mnogi krenu ovim na{im i mojim putem“, kaè Radojevi}. Radojevi} je ro|en 4. marta, kada je i godi{wica osnivawa kluba. Kako navodi, Crvena zvezda bila mu je motivacija i prilikom prvog davawa krvi, kao i prilikom stotog. „Prvi put je bilo davno. Mislim da je bila utakmica, pa nisam mogao da pravdam radno mesto, i tako je i krenulo“, navodi Radojevi}. Na stadionu „Rajko Miti}“ bili su uglavnom navija~i Crvene zvezde, ali i gra|ani koji su se odazvali apelu Instituta za transfuziju krvi Srbije. U anketi su pojedini u~esnici naveli da su krv dali vi{e od 50 puta, dok su drugi rekli da im je motiv da pomognu qudima ~iji su ìvoti ugroèni. Crvena zvezda je Radojevi}u uru~ila dres sa brojem 100. Iz Instituta za transfuziju krvi Srbije upozoravaju i da najvi{e nedostaju krv grupa A, nulta krvna grupa i sve krvne grupe sa negativnim Rh faktorom.

24 ^etvrtak 13. avgust 2026.

FEQTON

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“ (19) u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

Пише: Бранислав Станковић

^OVEK O@EWEN NAUKOM:

Iako miqenik èna, Tesla je priznao da je samo jednom bio zaqubqen Tokom Teslinog boravka u Parizu wegovu pa`wu poku{ala je na sebe da skrene nestvarno lepa Sara Bernar, ispustiv{i svoju maramicu kraj Tesle koji je u ba{ti nekog pariskog kafea bio zanet u razgovoru sa francuskim kolegom. Tesla je xentlmenski podigao maramicu vrativ{i je uz naklon prelepoj glumici, i nastavio razgovor sa kolegom koji nije mogao da do|e sebi od ~uda koje se upravo odigralo pred wegovim o~ima. Jedan Teslin poznanik ostavio je zanimqivo svedo~ewe o ovoj strani Teslinog ìvota: „Tesla je bio lep ~ovek i nije ~udo da su mu se nametale mnoge bogata{ke }erke. Pozivale su ga u Metropoliten operu jer su znale da on rado tamo odlazi. Jedne ve~eri, pri~ao mi je, do{la je kod wega u laboratoriju Morganova sestra i pozvala ga na „Kneza Igora”. - Nisam mogao da odbijem, oti{li smo na predstavu ispri~ao mi je.- E kud biste vi bili da ste se oènili ovako bogatom devojkom! - rekao sam. - Kud? Nikud! Znate li vi {ta zna~i èniti se bogatom devojkom? Woj treba posvetiti znatan deo slobodnog vremena. A nauka? Ja sam se oènio naukom. Samo jednom sam u ìvotu bio zaqubqen. O~ekivao sam da ~ujem tu pri~u. Ispri~ao mi je da je, dok je bio u osnovnoj {koli, voleo mnogo jednu devoj~icu iz razreda. Uvek su se zajedno igrali. Na wegovu àlost, jednog dana su se weni roditeqi odselili. Ostao je tuàn, plakao je. Vreme je prolazilo. Ona se udala i rodila sina. Kada je sin zavr{io maturu, poslala ga je Tesli u Wujork sa molbom da mu pomogne. Tesla ga je svesrdno do~ekao. Pitao je mladi}a {ta èli da bude. Zaprepastio se kad je ~uo da èli da postane bokser. Nisu pomogla odvra}awa, pa ga je odveo u boksersku {kolu. Bio je darovit. Zakazan je me~ u Medison skver gardenu. Tesla je do{ao da ga vidi. Od jednog silovitog udarca mladi} se onesvestio i izdahnuo u bolnici. Tesla

Tesla kao instruktor plivawa i spasilac na Wujor{koj plaì mi je pri~ao da je tugovao kao za ro|enim sinom.” Po{to se odlu~io da ne ostvaruje veze sa ènama i da ìvi devstvenim ìvotom da bi se u potpunosti posvetio radu na svojim izumima, ni namera Laze Kosti}a ni drugih nije se ostvarila. Mada je izjavio da, i kada bi se odlu~io na ènidbu, oènio bi Srpkiwu. Na ovu temu novinarima se retko ispoveda ali jednom prilikom je posvedo~io: „Naumio sam da svoj ìvot posvetim radu i sa toga razloga odrekao sam se qubavi i dru{tva dobre ène; a i vi{e od toga. Mislim da kwièvnik ili muzi~ar treba da se oèni. Oni tako dobivaju nadahnu}e koje ih vodi ve}em uspehu. Ali pronalaza~ ima tako èstoku narav, sa toliko divqe, strasne osobenosti, da bi morao sve da napusti i da se tako odrekne svoje izabrane oblasti rada ako bi se posvetio èni. A i {teta je {to je tako; ponekad se ose}amo tako usamqeni”. Ali, iako Tesla nije pridavao veliku pa`wu ènama, ène su ga volele. O tome svedo~i pismo za sada nepoznate gospo|ice Mejbl upu}eno Paji Radosavqevi}u u kome mu pi{e: „Za mene je predivno misliti da ja poznajem Vas, a da Vi poznajete Teslu. Kako

bih volela da se sretnem sa wim! Pa eto, moète re}i Tesli da ima draganu, jer ste Vi u~inili da ja wega volim”. Narednih godina Tesla je za{titio vi{e svojih patenata. Puno radi i ostvaruje napredak u otkri}u radija, ali, naàlost, svoja dostignu}a ne objavquje na vreme {to }e mu oteàti dokazivawe na sudu da je on tvorac radija, a ne Markoni. U martu 1895. godine u poàru je potpuno izgorela Teslina laboratorija u Ju`noj petoj aveniji. Plamen je progutao sve. Opremu, ure|aje, kolekciju od vi{e stotina motora, brojna dokumenta, ugovore i priznawa. Tesla je bio o~ajan. Ali brzo sa Edvardom Adamsom, sa kojim je ve} bio u pregovorima, osniva novu kompaniju pod imenom „Nikola Tesla”. Nova Teslina laboratorija bila je sme{tena u ulici Hjuston. Tajnovito, najve}u pa`wu, u tom periodu, poklawa beì~noj telegrafiji, kojom se intenzivno bavi od 1892. godine. Na tom poqu pravi uspeh ostvaruje kada uspeva da prenese beì~ni signal iz svoje laboratorije do vojne akademije u Vest Pointu, udaqene oko trideset kilometara od ulice Hjuston. Kada je po~etkom 1898. godine izbio rat izme|u Ameri-

BE@I^NI PRENOS ENERGIJE Na kraju devetnaestog veka Tesla je propagirao be`i~ni prenos energije, kre}e prva isporuka elektri~ne energije putem kabla sa Nijagare prema Bafalu, koju je Tesla u svojim vizijama i eksperimentima toliko prevazi{ao da je u izjavama za {tampu naziva nezgrapnom. Ali kako niko od wegovih finansijera nije mogao da u be`i~nom prenosu energije vidi mogu}u materijalnu dobit i komercijalizaciju poduhvata, on te{ko dolazi do sredstava koja bi mu omogu}ila da realizuje svoje ideje.

ke i [panije, Tesla je objavio da je izumeo novo oru`je koje }e predati ameri~koj vojsci. U oktobru 1898. godine, patentna komisija je prihvatila Teslinu prijavu za „Metod i ure|aje za kontrolu mehanizma pokretnih plovila ili vozila”. Radilo se o brodu na daqinsko upravqawe koji je mogao da nosi eksploziv i da se koristi u vojnim operacijama. O ovom patentu pisali su mnogi ameri~ki i evropski stru~ni ~asopisi. Komentari nisu bili najpovoqniji, uglavnom je osporavana originalnost patenta i laka mogu}nost ometawa plovila. [to su{tinski nije bilo ta~no. Sada samo moèmo da zami{qamo tu vanvremensku scenu kada je Tesla, na dokovima Wujorka, prvi put porinuo svoj brod u Hadson i kada ga je sa daqinskim upravqa~em provozao pred zanemelim posmatra~ima. Tim povodom Tesla je 1898. u velikoj sali Medison skver gardena odrào prezentaciju svog novog izuma, daqinskog upravqawa broda i torpeda. Rad u Kolorado Springsu osta}e obeleèn istraìvawem elektri~nih osobina planete. Ba{ u tim rajskim predelima bi}e mu dato da otkrije tajne o kojim je kasnije svedo~io: „Ali ono {to me je impresioniralo kao lep{e od bilo ~ega drugog je otkri}e stacionarnih talasa koje sam na~inio 1899, a koje je pokazalo da cela planeta na kojoj ìvimo, uprkos svojoj nepojmqivoj veli~ini, moè biti naterana da odgovara treperewem na najti{i {apat qudskog glasa.” Ovde je Tesla uspeo da proizvede najve}e elektri~no pra`wewe koje je do tada jedan ~ovek uspeo da proizvede i to u duìni od sto stopa. Poku{avao je da komunicira sa Marsom, i pri~ao kako ima kontakte sa vanzemaqcima {to mu je donosilo vi{e {tete nego koristi, jer je bilo isuvi{e neozbiqno i senzacionalisti~ki. l U slede}em broju: Tesla je sve {to je vezano za religiju ~uvao daleko od nau~ne javnosti

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

13. avgust

1806. - Odigrala se odlu~uju}a bitka za Srbe u Prvom srpskom ustanku - Boj na Mi{aru. Gotovo desetostruko malobrojniji Srbi su do nogu potukli Turke na mi{arskom brdu 1806. godine. Bila je to odlu~uju}a bitka za ustanike, koji su imali 5.000 pe{aka, 2.000 kowanika i ~etiri topa, protiv turske vojske od najmawe 40.000 pe{aka, naoruànih i artiqerijom. Nastoje}i da ugu{i ustanak, Turska je uputila vojsku iz Bosne pod Sulejman-pa{om Skopqakom. Ustani~ki vo|a Kara|or|e Turke je do~ekao na Mi{aru, gde je izgradio {anac, a kowica je ostala u {umi da udari u bok i pozadinu neprijateqa. Prvi turski napad je odbijen, a potom su stupili u dejstvo kowica i u{an~eni ustanici. Turci su se uz velike gubitke pani~no povukli, pri ~emu su se mnogi podavili u Savi, poku{avaju}i da se prebace u Srem. 1826. - Umro je francuski lekar Rene Teofil Jasint Lenak, koji je 1819. izumeo stetoskop. 1868. - U Peruu i Ekvadoru je po~ela serija zemqotresa u kojima je poginulo oko 25.000 qudi. 1899. - Ro|en je engleski filmski reìser Alfred Xozef Hi~kok. Proslavio se kriminalisti~kim filmovima i filmovima strave, koji su postali klasika u tom ànru („Ptice”, „Psiho”, „39 stepenica”, „Sever-severozapad”). 1914. - Francuska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj. 1923. - Mustafa Kemal Ataturk, postao je prvi predsednik Turske. Tokom vladavine do smrti 1938. sproveo je radikalne reforme u zemqi pribliìv{i Tursku Evropi. 1927. - Ro|en je kubanski revolucionar i dràvnik Fidel- Kastro, pod ~ijim je vo|stvom na Kubi svrgnuta diktatura Fulhensija Batiste i izvedena socijalisti~ka revolucija. 1961. - Vlasti Isto~ne Nema~ke zatvorile su granicu izme|u Isto~nog i Zapadnog Berlina kod Brandenbur{ke kapije i po~ele izgradwu 155 kilometara duga~kog zida prema granici sa Zapadnom Nema~kom, koji je u narednih 38 godina bio simbol podeqene Nema~ke i hladnoratovski simbol podeqenog sveta. Zid je probijen u novembru 1989, nakon ~ega se Nema~ka ponovo ujedinila. 1964. - U Velikoj Britaniji izvr{ene posledwe smrtne kazne ve{awem dvojice zatvorenka u Liverpulu i Man~esteru, osu|enih na smrt zbog ubistva. 1993. - Vi{e od 120 qudi je poginulo kada se u Tajlandu sru{io {estospratni hotel. 2001. - Politi~ki lideri Makedonaca i Albanaca potpisali su u Ohridu mirovni sporazum kojim su okon~ani vi{emese~ni sukobi ove dve etni~ke zajednice u Makedoniji. 2014. - U Srbiji su stupili na snagu novi medijski zakoni (o javnom informisawu, elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima) kojima je predvi|eno povla~ewe dràve iz vlasni{tva u medijima do 1. jula 2015.

RIZNICA

^etvrtak 13. avgust 2026. 25

LUKA U SRCU KONTINENTALNE EVROPE:

Ovako se nekada plovilo od Beograda pravo do Egipta! Zamislite, spustite se sa Terazija pe{aka dole na Savamalu, ukrcate se na brod i do|ete, boqe re}i doplovite u… Egipat! Ne, nije nikakva fantazija. To je bila realnost. Jer, danas je potpuno zaboravqeno da je Beograd bio i morska luka u srcu kontinentalnog dela Evrope! I to ne tako davno, pre svega {ezdesetak godina. I da je imao redovnu brodsku liniju iz Kara|or|eve ulice direktno za Bosfor, Mediteran i Afriku! Da, da, morska luka, preciznije re~no-morska. Bilo je to u jednom periodu s kraja pedesetih i tamo do po~etka sedamdesetih. Imao je glavni nam grad i pravi pravcati morski brod. Zvao se Kolubara i Beograd mu je bio mati~na luka. Da bi brod sa putnicima i robom stigao do obala Aleksandrije, Kolubara je morala da prvo plovi Dunavom, kroz Sipski kanal na \erdapu, pa Bugarskom, zatim bi skrenula kroz Rumuniju i uz granicu sa dana{wom Ukrajinom (tada Sovjetskim savezom) ulazila zajedno sa Dunavom u Crno more. Odatle bi stizala do Bosforskog kanala na prvu stanicu – Istanbul. Dok su se putnici divili lepotama Istanbula dizala je brzo sidro i uplovqavala u Egejsko more, pravo.

Plovidba se nastavqala gr~kim vodama, u po~etku bli`e kopnu, a onda se Kolubara provla~ila izme|u razbacanih ostrva da bi naposletku sekla talase ostavqaju}i Krit i Rodos desno i levo od sebe. Wenu krmu zapquskivale bi tada vode Sredozemnog mora i Kolubara bi uplovqavala u luku ~uvene Aleksandrije na severu Egipta. Fakti~ki, Srbija, zemqa bez mora, imala je ovom linijom pravi izlaz na more i to ~ak na Mediteran! Bilo je na tom putovawu pristajawa u priobalnim gradovima, neki putnici su napu{tali palubu u Turskoj, neki u Gr~koj, ukrcavali bi se novi… Obilazili su oni koji su plovili Kolubarom i znamenita mesta prilikom pauza, prakti~no ~inili ono {to se danas nudi na krstarewima kruzerima, istina u znatno skromnijem komforu, ali poenta je da su Beogra|ani i ostali stanovnici Srbije, kao i tada{we Jugoslavije, i evropskih zemaqa mogli da sebi tako priu{te, recimo, odlazak na itekako neobi~no letovawe. Dok su u to vreme reke mladih qudi iz Zapadne Evrope i Amerike krenule da putuju ka Istoku otkrivaju}i Aziju i Afriku u svojevrsnoj modi putovawa, danas poznatoj pod nazivom “hippie trails” (hipi rute), klackaju}i se autobusima od Londona do Indije (stajali u Beogradu na dana{wem Trgu Nikole Pa{i}a), kamionima ili vozo-

vima, iz Beograda je moglo da se na najlep{i i najudobniji na~in, uz morske talase i sunce na palubi, otkrije Orijent. Motorni brod Kolubara izgra|en je 1957. godine u brodogradili{tu u Kraqevici kod Rijeke u Hrvatskoj pod radnim nazivom “novogradwa 348”. Bio je dug ne{to vi{e od 77 metara i {irina 8,6 metara. Gaz mu je bio 2,98 metara uz nosivost od 1.100 metri~kih tona. Zbog plovidbe po rekama i prolaska ispod mostova Kolubara je imala ne{to ni`i komandni most i pokretni jarbol. Izgra|en je kao linijski brod za beogradsko JRB i zaveden u upisnik luke Beograd kao brod velike obalske plovidbe. U istoj seriji brodogradili{te u Kraqevici isporu~ilo je Beogradu i brodove, tako|e nazvane po srpskim rekama – Tamnava, Mlava i Morava.

Zajedno sa Kolubarom, i ova tri broda su obavqala putni~ki i teretni saobra}aj na ovoj liniji, skoro deceniju i po. Iz danas nepoznatih razloga, mada se naj~e{}e pomiwe po~etak izgradwe hidroelektrane \erdap, i problem sa plovidbom do koga su doveli veliki gra|evinski radovi, ova najegzoti~nija re~no-pomorska linija u istoriji Beograda je uga{ena 1971. godine. Brodovi koji su tako ispisali jednu neverovatnu stranicu doma}eg pomorstva su ubrzo zatim prodati Obalnoj plovidbi iz Vela Luke i plovili su po raznim obalama, da bi od 1980. polako bivali jedan za drugim izrezani u rezali{tima na Jadranu. Mo`da jo{ uvek ima ponekog ko je i{ao ovom linijom i se}a se svega. Ako je tako, voleli bismo itekako da ~ujemo te uspomene.

VUK MANDU[I], JUNAK KOJI JE NAD@IVEO CARSTVA:

Istina i legenda o ratniku u ~ijim je rukama „svaka pu{ka bila ubojita“! Postoje junaci koje je istorija zapamtila po svedo~anstvima u istorijskim dokumentima, vojnim izve{tajima i datumima bitaka. Postoje i oni koje je narod preuzeo od istorije, uve}ao wihova dela, oplemenio ih pesmom i pretvorio u simbole. Vuk Mandu{i} pripada i jednima i drugima: bio je stvarni ratnik iz krvavog 17. veka, ali i epski junak ~ije je ime vekovima ìvelo mnogo daqe od rati{ta na kojem je poginuo. Istorijski Vuk Mandu{i} nije li~nost o ~ijem ìvotu znamo sve. Kao mesto wegovog porekla navode se Rupe kod Skradina, dok godina ro|ewa nije poznata. U mleta~kim dokumentima wegovo prezime zapisivano je u razli~itim oblicima — Mandusich i Mandussich, a pomiwe se i kao Vu~en. Ono {to je pouzdano jeste da je poginuo kod Ze~eva, nedaleko od Kistawa, 31. jula 1648. godine. Da bi se razumela wegova sudbina, potrebno je razumeti vreme u kojem je ìveo. Dalmacija je tada bila jedno od najnemirnijih pograni~nih podru~ja Evrope, rastrgnuta izme|u Osmanskog carstva i Mleta~ke republike. Kandijski rat, vo|en od 1645. do 1669. godine, formalno je po~eo zbog borbe za Krit, ali se wegov dalmatinski front brzo pretvorio u niz opsada, seoba i okr{aja

u kojima su ~itava sela prelazila iz jedne dr`ave u drugu. U tom svetu nastali su uskoci, pograni~ni ratnici me|u kojima je bilo starosedelaca, dobrovoqaca i hri{}anskih izbeglica sa osmanske teritorije. @iveli su od vojne slu`be, ratnog plena i opasnih pohoda preko granice, a wihove jedinice predvodili su haramba{e i vojvode. Bili su neuhvatqivi borci, korisni velikim silama u vreme rata, ali ~esto neugodni istim tim gospodarima kada bi nastupio mir. Mandu{i} je krajem 1647. ili po~etkom 1648. stupio u slu`bu Mleta~ke republike i preuzeo zapovedni{tvo nad usko~kim jedinicama sastavqenim prete`no od hri{}anskih prebeglica sa osmanskog podru~ja. Wegova istorijski potvr|ena vojna karijera trajala je veoma kratko, svega ne-

koliko meseci, ali je bila toliko burna da je wegovo ime ostalo zabele`eno i u mleta~kim i u osmanskim zapisima. U februaru 1648. u~estvovao je u mleta~kom zauzimawu Drni{a i Knina. Ve} narednog meseca wegove jedinice spre~ile su osmanske snage da pru`e pomo} opkoqenom Klisu, ~ime je Mandu{i} doprineo osvajawu ove strate{ki izuzetno va`ne tvr|ave 31. marta. Wegov najsmeliji potvr|eni poduhvat usledio je u drugoj polovini maja. Sa ~etom od svega 175 qudi prodro je duboko na osmansku teritoriju, sve do Kqu~a, a zatim se pod borbom povla~io preko podru~ja Glamo~a i Grahova. Uprkos napadima, uspeo je da izvede qude nazad, posle ~ega je 2. juna u [ibeniku li~no podneo izve{taj o pohodu. Bila je to vrsta akcije zbog koje su uskoci me|u hri{}anskim stanovni{tvom sticali slavu, a me|u osmanskim posadama izazivali strah. Posledwa Mandu{i}eva bitka odigrala se krajem jula, kada je osmanska vojska prodrla u Ravne kotare, odvode}i zarobqenike i nose}i ratni plen. Mandu{i} i Ilija Smiqani} dobili su zadatak da ih sa znatno mawim snagama presretnu, oslobode robqe i

povrate oteto. Kod kule Ze~evo do{lo je do neslagawa me|u zapovednicima oko na~ina napada, a Mandu{i} je u borbi rawen i ubijen. O wegovoj pogibiji ve} 1. i 2. avgusta svedo~ili su wegovi saborci pred mleta~kim istra`nim organima u Zadru i [ibeniku. Osmanski hroni~ar Ahmed êlebi tako|e beleì Mandu{i}evu smrt i navodi da mu je u bici odse~ena glava. Broj vojnika i `rtava koji donosi osmanski zapis verovatno je preuveli~an, kao {to je ~esto bio slu~aj u ratnim hronikama obe strane, ali je sama ~iwenica da ga neprijateqski izvor izdvaja po imenu dokaz wegovog zna~aja. Mandu{i} je bio zapovednik dovoqno poznat da wegova smrt bude zabeleèna i slavqena u protivni~kom taboru. Za sliku wegovog karaktera posebno su va`ne ocene mleta~kog generalnog providura Leonarda Foskola. On je Mandu{i}a opisivao kao iskusnog, hrabrog i razboritog ratnika, po{tovanog me|u sopstvenim qudima, ali i me|u neprijateqima. Posle wegove pogibije mleta~ke vlasti odlikovale su wegovu porodicu i preselile je u Istru, {to pokazuje koliko je Republika cenila wegovu slu`bu. Tu se zavr{ava ono {to se sa razumnom sigurno{}u moè nazvati istorijskom biografijom, a po~iwe mnogo {iri ìvot Vuka Mandu{i}a u narodnom pam}ewu. Wegovi pohodi postali su osnova brojnih pri~a i pesama, me|u kojima su „Vino piju dvije haramba{e“,

„San Mandu{i}a Vuka“ i „Smiqani} na Ze~evu“. U epskoj pesmi „Vuk Mandu{i} izbavqa ropstva Sewanin Ivana“, sa~uvanoj u Erlangenskom rukopisu, Mandu{i} i Sandi} Jovan iznenada napadaju neprijateqski logor, osloba|aju zarobqenog Sewanina Ivana i preokre}u ishod sukoba. Ta pesma nije vojni izve{taj i ne moè se ~itati kao doslovan opis stvarnog doga|aja. Ona, me|utim, pokazuje kako ga je narod zapamtio: kao vernog druga koji ne napu{ta saborca i kao haramba{u koji se pojavquje onda kada izgleda da je sve izgubqeno. Najve}u kwièvnu besmrtnost podario mu je Petar II Petrovi} Wego{ u „Gorskom vijencu“. Wego{ev Mandu{i} je istovremeno neustra{iv ratnik i emotivan ~ovek, sposoban da pati zbog nedosti`ne lepote i da zapla~e nad polomqenim xeferdarom (vrsta duge pu{ke kremewa~e, odnosno muskete). ûveni stih „A u ruke Mandu{i}a Vuka bi}e svaka pu{ka ubojita“ pretvorio je wegovo ime u poslovicu o ~oveku ~ija ve{tina vredi vi{e od samog oru`ja. Ipak, „Gorski vijenac“ nije Mandu{i}eva biografija. Wego{ je istorijsko ime uveo u sopstveni kwièvni svet i od wega izgradio sloènog epskog junaka. Za srpsku kulturu ~iwenica je da je Mandu{i} vekovima prisutan kao jedan od velikih junaka srpske usko~ke epike i da je kroz Wego{evo delo zauzeo trajno mesto u srpskom kwièvnom i istorijskom pam}ewu.

26 ^etvrtak 13. avgust 2026.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Slobodna iskrena `ena 33/168/60

medicinska sestra sa ma|arskim dr`avqanstvom tra`i slobodnog iskrenog i ozbiqnog ~oveka, radi ozbiqne veze i braka. Samo ozbiqne ponude, godine nisu bitne. Whatsapp i Viber: +381611021131

GU^A – PRESTONICA TRUBE:

Kako je mali sabor iz 1961. godine postao simbol Srbije poznat {irom sveta

Kada se pomene Gu~a, gotovo je nemogu}e ne pomisliti na zvuk trube, kolo, pune ulice i orkestre koji sviraju do duboko u no}. Draga~evski sabor truba~a tokom vi{e od {est decenija prerastao je iz lokalnog okupqawa u jednu od najpoznatijih manifestacija srpske tradicionalne muzike i festival koji u malo mesto u zapadnoj Srbiji dovodi goste iz ~itavog sveta. Pri~a o Saboru po~ela je 1961. godine, kada su se u porti crkve u Gu~i okupila samo ~etiri truba~ka orkestra. Prvi pobednik bio je Desimir Peri{i} iz Gora~i}a, dok je za najboqi orkestar progla{en sastav Dragana Jovanovi}a iz Dqina. Ono {to je po~elo kao skromna manifestacija narodnog stvarala{tva vremenom je postalo doga|aj po kojem je Gu~a prepoznatqiva daleko izvan granica Srbije. TRUBA KOJA PRATI @IVOT OD RO\EWA DO POSLEDWEG ISPRA]AJA Truba u Draga~evu postoji mnogo du`e od samog Sabora. Tradicija se vezuje za vojne orkestre i povratak truba~a iz ratova krajem 19. i po~etkom 20. veka, dok zvani~na istorija festivala korene srpskog truba{tva povezuje i sa formirawem prvog vojnog orkestra u vreme kneza Milo{a Obrenovi}a 1831. godine. Vremenom je truba postala sastavni deo gotovo svih va`nih trenutaka narodnog `ivota – svadbi, kr{tewa, slava, veseqa, va{ara, ispra}aja, ali i sahrana. Upravo zbog toga Gu~a nije samo muzi~ki festival. Ona predstavqa mesto na kojem se ~uvaju obi~aji, narodna no{wa, folklor, kolo, stari zanati i specifi~an na~in svirawa koji se ~esto prenosi sa generacije na generaciju. Pesma „Sa Ov~ara i Kablara“

MOZAIK

tradicionalno ozna~ava po~etak Sabora i postala je jedan od wegovih najprepoznatqivijih simbola. KO JE NAJVI[E POBE\IVAO U GUÎ? Gu~a je tokom decenija stvorila ~itavu plejadu truba~kih legendi. Po broju osvojenih priznawa u ~etiri glavne kategorije, Milovan Babi} smatra se jednim od najuspe{nijih takmi~ara u istoriji Sabora, sa ukupno 11 pobeda izme|u 1972. i 2003. godine. Ipak, kada se najve}a priznawa boduju prema wihovom zna~aju, na vrhu istorijske liste nalazi se Fejat Sejdi}, legendarni „Kraq trube“ i „Majstor Gu~e za sva vremena“. Wegov orkestar ~ak {est puta osvajao je nagradu za najboqi orkestar, dok je Fejat ostao jedno od najve}ih imena koje je Gu~a ikada dala svetu. Me|u velikanima Sabora nalaze se i Slobodan Salijevi}, Bakija Baki}, Raka Kosti}, Svetozar Lazovi}, Boban Markovi} i Dejan Petrovi}, ~ija su imena postala neraskidivo povezana sa tradicijom srpske trube. KOLIKO QUDI DOLAZI U GUÛ? Ta~an broj posetilaca te{ko je utvrditi jer je veliki deo programa tradicionalno otvoren i ne postoji klasi~na evidencija putem ulaznica. Procene se razlikuju od godine do godine, ali Gu~a u najpose}enijim izdawima okupqa stotine hiqada qudi. Apsolutni rekord zabeleèn je 2010. godine, kada je tokom desetodnevnog jubilarnog Sabora kroz Gu~u pro{lo vi{e od 700.000 posetilaca. Od ~etiri orkestra u crkvenoj porti do stotina hiqada gostiju iz Srbije i inostranstva – put Gu~e predstavqa jednu od najneobi~nijih pri~a srpske muzi~ke

l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Mogu}a je i va`na vest u vezi sa novcem ili novim projektom. Krajem nedeqe, izbegavajte rasprave sa autoritetima. U qubavi, zauzeti }e morati da prona|u balans izme|u poslovnih obaveza i partnera, a iskren razgovor re{ava ono {to se danima pre}utkuje. Slobodni upoznaju vrlo harizmati~nu osobu preko prijateqa ili dru{tvenih mre`a, ali ovaj put vi odre|ujete pravila igre.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Ne potcewujte mo} jednog slu~ajnog razgovora - neko }e zapamtiti va{e ideje mnogo duè nego {to mislite. Kod zauzetih, partner }e èleti da pravi planove za naredni period. Ako otvoreno kaète {ta èlite, izbe}i }ete nepotrebne rasprave. Slobodnima bi flert koji je dugo bio bezazlen mogao iznenada da se uozbiqi. Mogu}e je poznanstvo preko prijateqa ili na proslavi.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Jedna osoba poku{ava da proceni koliko vredite, pa ba{ zato ne pristajte na prve uslove koje ~ujete. Mogu}e je iznena|ewe u vidu dodatnog honorara, bonusa ili poklona. Kod zauzetih, partner }e primetiti da ste se emotivno povukli, ne izbegavajte razgovor za otklawawe svih sumwi. Slobodnima bi neko ko ih je ranije razo~arao mogao da se vrati sa sasvim druga~ijom pri~om.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Ako planirate da tra`ite povi{icu ili pregovarate o uslovima, sada je pravi trenutak. Zauzetima bi qubomora ili nesigurnost mogli nakratko da pokvare idili~nu atmosferu, ali samo ako dozvolite da pretpostavke budu glasnije od istine. Slobodnima }e hemija sa jednom osobom biti toliko jaka, da }ete imati ose}aj kao da se poznajete godinama. Pogledi }e govoriti vi{e od re~i.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Telefon }e vam zvoniti vi{e nego ina~e, a svaka druga poruka nosi}e neku novu priliku. Zauzeti Blizanci se kroz flert sa partnerom ose}aju kao na samom po~etku veze, a jedan zajedni~ki izlazak krajem nedeqe dodatno poboq{ava atmosferu. Slobodne o~ekuje dopisivawe koje }e trajati do kasno u no}, i ono {to po~ne kao {ala moglo bi da preraste u ozbiqnu pri~u.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Nemojte da odla`ete odgovore na mejlove ili poruke, propu{tena prilika mogla bi brzo da bude prepu{tena nekom drugom. Kod zauzetih, partner }e `eleti da razbije rutinu, pa bi izlet ili ve~era mogli da promene atmosferu izme|u vas. Slobodne o~ekuje zanimqivo poznanstvo. Jedan razgovor koji po~iwe bezazleno mogao bi da vas natera da potpuno promenite mi{qewe o qubavi.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Mogu}e je da }ete slu~ajno ~uti informaciju koja }e vam pomo}i da donesete odli~nu poslovnu odluku. Pazite samo da ne pri~ate o svojim planovima svima. Zauzetima }e partner tra`iti vi{e pa`we nego poklona, a jedno zajedni~ko ve~e vrati}e bliskost koju ste pomalo zapostavili. Slobodni se zaqubquju u osobu koja deluje hladno i nedosti`no, ali iza tog stava krije mnogo emocija.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Nadre|eni prime}uju va{ trud, a jedna osoba }e vas preporu~iti za ne{to ve}e. Posebno uspe{ni bi}e pregovori koje budete vodili u ~etiri oka. Od zauzetih, partner }e tra`iti vi{e ne`nosti, a mawe razgovora o obavezama. Jedan mali znak pa`we mogao bi da popravi raspolo`ewe oboma. Kod slobodnih, osoba koju simpati{u mo`da deluje rezervisano, ali ~eka da vi napravite prvi korak.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Ima}ete priliku da poka`ete koliko vredite pred osobama koje odlu~uju o va`nim stvarima. Zauzetima se strasti vra}aju na velika vrata, partner }e vas iznenaditi gestom koji }e vam pokazati koliko ste mu va`ni. Ako je bilo nesuglasica, sada je idealan trenutak da ih ostavite iza sebe. Slobodnima je mogu}e novo poznanstvo, a jedan osmeh bi}e dovoqan da sve po~ne.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Neko }e vas iznenaditi predlogom koji }e vas naterati da iza|ete iz zone komfora, ali tu vas ~eka najve}i uspeh. Zauzete }e partner iznenaditi ne~im {to }e im vratiti osmeh na lice. Ako ste u posledwe vreme bili udaqeni, sada je trenutak da ponovo prona|ete zajedni~ki ritam. Kod slobodnih, jedan sasvim obi~an razgovor mogao bi da preraste u flert koji }e vas potpuno osvojiti.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Mogu}e je da }e vam neko tra`iti savet ili pomo}, a upravo iz tog razgovora rodi}e se nova poslovna prilika. Zauzeti ne treba da poku{avaju da isplaniraju ba{ svaki trenutak, najlep{e stvari }e se dogoditi spontano. Slobodnima bi osoba koju poznaju povr{no mogla iznenada da poka`e veliko interesovawe. Nemojte je odbaciti samo zato {to se ne uklapa u va{ „idealan tip”.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Neko }e poku{ati da vas ubedi da odustanete od svoje ideje, ali nemojte dozvoliti da vas tu|i strahovi zaustave. Kod zauzetih, partner }e `eleti vi{e zajedni~kih trenutaka i mawe svakodnevne rutine, pa bi romanti~no ve~e moglo da probudi emocije koje su se uspavale. Slobodnima }e sudbina ume{ati prste u `ivot ba{ onda kada pomisle da se ni{ta zanimqivo ne de{ava.

tradicije. Jer Gu~a nije samo mesto gde se truba svira. Gu~a je mesto gde se truba ìvi. MILE NOVKOVI] IZ VLADIÎNOG HANA PROGLA[EN JE ZA NAJBOQEG TRUBAÂ NA 65. DRAGAÊVSKOM SABORU TRUBAÂ Mile Novkovi} iz Vladi~inog Hana progla{en je za najboqeg truba~a na 65. Draga~evskom saboru truba~a, dok je u konkurenciji orkestara pobedu odneo orke-

star Vasiqevi} iz Po`ege. Novkovi} je osvojio najvi{e priznawe u pojedina~noj konkurenciji, potvrdiv{i se kao najboqi truba~ ovogodi{weg Sabora. „Hvala puno na nagradi. Ovo sam zaista dugo ~ekao i sawao. Nije lako pobediti u ovakvoj konkurenciji i osvojiti prvo mesto. Realno sam presre}an i ova nagrada mi mnogo zna~i”, rekao je Mile Novkovi}. Za orkestar Vasiqevi} iz Po`ege ovo je bio prvi nastup na Saboru, a do {ampionske titule stigli su posle vi{emese~nih

priprema. „Prvi put smo ovde i ovo nam je bilo prvo takmi~ewe. Nismo znali {ta da o~ekujemo, ali smo se dugo pripremali, sigurno nekoliko meseci... Iskreno, jo{ nismo svesni {ta smo postigli. Sve nam je jo{ sve`e i te{ko nam je da opi{emo koliko nam ova nagrada zna~i”, rekao je Ogwen Vasiqevi} iz orkestra Vasiqevi} iz Po`ege. Publika je za najboqu trubu izabrala Vladimira Kuzmanovi}a, kome je pripalo priznawe „Zlatna truba”. Govore}i o nastupu u Gu~i, Kuzmanovi} je istakao da je priprema za takmi~ewe trajala nekoliko meseci, kao i da je trema pred nastup sastavni deo takmi~ewa. „Trema ne postoji, bar kod mene do pola sata pre po~etka. Ali onda, pola sata pred nastup, trema bude ba{, ba{ velika. Ipak, uvek je to pozitivna trema, jer verujem u sebe i u ono {to radimo. Pripremali smo se dugo, dobrih nekoliko meseci unazad. Mnogo truda, rada i odricawa je bilo iza nas, ali se na kraju sve isplatilo”, rekao je Vladimir Kuzmanovi}.

ZDRAVQE „Da li }u dobiti karcinom jer ga je imao moj roditeq?” je pitawe koje onkolog ~uje skoro svakodnevno. Odgovor je sloèniji nego prosto da ili ne – geni igraju ulogu, ali daleko od toga da su jedini, ili ~ak najva`niji, faktor kod ve}ine pacijenata. Karcinom nastaje kada }elija nakupi mutacije koje joj omogu}e nekontrolisano deqewe. Te mutacije se javqaju na tri osnovna na~ina: Nasledne (hereditarne) – mutacija je prisutna u svakoj }eliji organizma od ro|ewa, prenesena od roditeqa. Ovo obja{wava samo pet do 10 odsto svih karcinoma. Ste~ene tokom ìvota – nastaju usled starewa, izlagawa kancerogenima (duvanski dim, UV zra~ewe) ili slu~ajnih gre{aka prilikom deobe }elija. Ovo je uzrok velike ve}ine, oko 90 odsto slu~ajeva. Kombinacija – nasledna predispozicija koja sama nije dovoqna za bolest, ali u kombinaciji sa faktorima ìvotne sredine zna~ajno pove}ava rizik. Dr Luka Jovanovi}, specijalista radijacione onkologije kaè da geni odre|uju podlo`nost, a ne sudbinu. âk i kod nasledne predispozicije, da li }e se i kada bolest razviti, naj~e{}e zavisi i od drugih, dodatnih faktora. Da li porodi~na istorija zna~i da }emo sigurno oboleti? Ne. Porodi~na istorija karcinoma pove}ava verovatno}u, ali ne predstavqa garanciju. Postoji razlika izme|u:

POSNI RECEPT

VANILA VI[WA SLADOLED TORTA POTREBNO JE: Za keks podlogu: n 200 g keksa, 60 g margarin n 100 ml mleka n 1 ka{ika kakaoa n 1 ka{ika {e}era u prahu Fil: n 300 ml mleka, 200 g vi{awa n 1 kesica - 40 g {lag krem vanila n 2 ka{ike {e}era Mleveni keks pome{ati sa kakaom i {e}erom u prahu. Dodati omek{ali margarin i mleko. Sjediniti smesu. Vi{we kuvati sa {e}erom. [tapnim mikserom napraviti pire od vi{awa. Krem {lag i eskimko pome{ati dodati mleko i umutiti. Podeliti na dva dela. U jedan umesati pire od vi{awa. Smesu za podlogu izravnati u mawem okruglom kalupu. Ka{ikom na sredinu redjati ùti fil i na to vi{wa fil. Tako re|ati dok se ne utro{i sav fil. Tortu odloìti u hladwak. Nije potrebno jako zamrzniti tortu. Ukrasiti po èqi i servirati.

^etvrtak 13. avgust 2026. 27

Genetika i karcinom – koliko su na{i geni zaista presudni? • Sporadi~nog grupisawa slu~ajeva u porodici – nekoliko obolelih srodnika, ali bez obrasca koji ukazuje na nasledni sindrom (~est tip karcinoma u op{toj populaciji, slu~ajnost ili zajedni~ki faktori `ivotne sredine), i • Pravog naslednog sindroma – obrazac koji ukqu~uje vi{e generacija, oboqevawe u mla|oj `ivotnoj dobi nego {to je tipi~no, vi{e tipova karcinoma kod istog srodnika, ili karakteristi~nu kombinaciju tipova tumora u porodici. Samo drugi obrazac realno ukazuje na potrebu za genetskim testirawem – ve}ina porodica sa „nekoliko slu~ajeva karcinoma” nema nasledni sindrom, ve} odraz toga da je karcinom, statisti~ki, ~est u op{toj populaciji. KO TREBA DA RAZMISLI O GENETSKOM TESTIRAWU? Genetsko testirawe nije, i ne treba da bude, opcija za svakoga.

Ima smisla razmotriti ga kod osoba koje imaju: • karcinom dojke ili ovarijuma dijagnostikovan pre 45-50. godine, • vi{e srodnika sa istim ili povezanim tipom karcinoma, • karcinom prostate udru`en sa karcinomom dojke ili ovarijuma u porodici, • ve} potvr|enu mutaciju kod nekog od bliskih srodnika, • retke ili specifi~ne tipove tumora koji se ~e{}e javqaju u kontekstu naslednih sindroma, • li~nu dijagnozu metastatskog karcinoma kod koje rezultat testirawa mo`e direktno uticati na izbor terapije. GENETSKO TESTIRAWE MO@E POMO}I U PREVENCIJI KARCINOMA Kada se kod nekoga potvrdi nasledna mutacija koja pove}ava rizik, to saznawe otvara nekoliko konkretnih puteva: Personalizovan, raniji skrining – umesto da se ~eka starosna

dob predvi|ena za op{tu populaciju, pra}ewe po~iwe ranije i sprovodi se ~e{}e. Kaskadno testirawe porodice – kada se mutacija potvrdi kod jedne osobe, zdravi srodnici prvog stepena imaju mogu}nost da provere da li i sami nose istu mutaciju. Preventivne opcije – kod nekih naslednih sindroma, razmatraju se i preventivne mere (npr. poja~ano pra}ewe ili, u odre|enim slu~ajevima, preventivna hirurgija), uvek nakon detaqnog razgovora o koristima i rizicima. „Va`no je naglasiti – ciq ge-

Neurolog otkriva kada zaboravnost postaje razlog za zabrinutost Neurolog dr Nikolas Doer obja{wava kako razlikovati bezazlene propuste od simptoma koji zahtevaju pregled lekara. Povremena zaboravnost deo je sva~ijeg ìvota, ali sa godinama se mnogi pitaju da li su zaboravqeni kqu~evi ili ime koje im je „na vrhu jezika“ samo prolazna smetwa ili rani znak ozbiqnijeg problema. Zato je va`no razlikovati uobi~ajene promene povezane sa starewem od simptoma koji zahtevaju lekarsku pomo}. UPRAVQAWE RIZIKOM I PREVENCIJA Postavqa se pitawe da li se demencija moè spre~iti. Dr Nikolas Doer, neurolog specijalizovan za kognitivnu i bihejvioralnu neurologiju, obja{wava da genetika i starewe ostaju glavni faktori rizika. „Ne moè se svaki slu~aj demencije spre~iti promenom ishrane i na~ina ìvota, ali istraìvawa pokazuju da kontrola promenqivih faktora rizika tokom ìvota moè odloìti veliki broj slu~ajeva“, kaè dr Doer. Dodaje da promene ìvotnih navika ne garantuju za{titu od bolesti, ali mogu smawiti rizik i odloìti pojavu simptoma. Me|u najva`nijim navikama izdvaja brigu o zdravqu srca. Izbegavawe gojaznosti, vi-

sokog holesterola i povi{enog krvnog pritiska direktno smawuje rizik od demencije, {to je potvrdila velika studija iz 2025. godine sprovedena u 204 zemqe. Drugi vaàn faktor je nepu{ewe, jer pu{a~i, prema istraìvawu iz 2025, imaju 31 odsto ve}i rizik od razvoja demencije. Doktor kao va`ne preventivne mere navodi i redovno ve`bawe, kvalitetan san, ishranu zasnovanu na biqkama i nezasi}enim mastima, ograni~avawe alkohola, za{titu sluha i vida, kontinuirano u~ewe i odràvawe dru{tvenih kontakata. ZABORAVNOST KAO PRIRODAN DEO STAREWA Postoji jasna razlika izme|u prolazne zaboravnosti i simptoma neurodegenera-

netskog testirawa nije da unese strah, ve} da omogu}i plan, baziran na stvarnom riziku, umesto na naga|awu „, isti~e dr sc. med. Luka Jovanovi}. Kako navodi doktor, „geni su deo slagalice nastanka karcinoma, ali retko su cela slika”. „Za ve}inu qudi, najve}i uticaj na rizik i daqe imaju faktori koje mogu sami da mewaju – ishrana, pu{ewe, fizi~ka aktivnost. Genetsko testirawe ima ogromnu vrednost, ali za one kod kojih porodi~na istorija i klini~ka slika realno ukazuju na nasledni rizik”, poru~uje dr Jovanovi}.

tivne bolesti. „Kako qudi stare, moè im biti potrebno vi{e vremena da se sete ne~ijeg imena ili da nau~e novu ve{tinu, ali informacija je i daqe prisutna. Demenciju, s druge strane, izazivaju bolesti koje o{te}uju mozak i naru{avaju svakodnevno funkcionisawe“, obja{wava dr Doer. Na primer, ne treba se zabriwavati zbog povremenog zaboravqawa imena kojeg se kasnije setite, gubqewa kqu~eva ili nao~ara. Normalno je i da u|ete u sobu pa zaboravite za{to, ali se ubrzo prisetite, kao i da koristite podsetnike za organizaciju ili sporije usvajate nove ve{tine. SIMPTOMI KOJI MOGU UKAZIVATI NA DEMENCIJU Kako obja{wava dr Doer, kqu~na razlika je u tome {to demencija naru{ava sposobnost svakodnevnog funkcionisawa. Rani znaci demencije mogu ukqu~ivati ponavqawe istih pitawa jer osoba ne pamti odgovore, zaboravqawe ~itavih razgovora ili nedavnih doga|aja, kao i pote{ko}e u upravqawu finansijama i uzimawu lekova. Osoba moè po~eti da se gubi na dobro poznatim mestima, imati problema sa pra}ewem recepata ili uputstava, kao i primetne promene u rasu|ivawu i pona{awu. Pote{ko}e u pronalaèwu re~i i pra}ewu razgovora tako|e mogu biti simptom, a ~lanovi porodice ~esto prvi primete kognitivni pad kojeg sama osoba nije svesna.

LE^EWE BIQEM

Razlozi zbog kojih treba da jedete kupus JAÂ IMUNITET Kupus je dobar za na{ imunitet jer sadrì velike koli~ine askoribinske kiseline. Bogat je i vitaminom C, koji uni{tava viruse i bakterije zbog toga {to stimuli{e proizvodwu leukocita. Ukoliko ste se i razboleli, kupus je tu da vam pomogne da brè ozdravite. Ne zaboravite da je ova namirnica tako|e bogata kalijumom, fosforom, gvo`|em magnezijumom, a to je ujedno i razlog za{to je dobar za one koji pate od malokrvnosti. PODSTIÊ PROBAVU Ukoliko volite da jedete kiseli kupus, ovo je odli~na prilika da malo o~istite or-

ganizam ili pak izle~ite mamurluk. Sok od kiselog kupusa tzv. rasol ~est je sastojak u mnogim dijetama jer ubrzava varewe. DOBAR ZA PREVENCIJU RAKA Pojedina istraìvawa su pokazala da ova namirnica sadrì sastojke koje smawuju rizik od nastanka kancerogenih materija, te se tako pokazao efikasnim u prevenciji raka koè, prostate, jedwaka i pankreasa. DOBAR U BORBI PROTIV POJAVE ÎRA NA @ELUCU I HELIKO BAKTERIJE îr nastaje kao posledica poreme}aja ravnoteè izme|u odbrambenih i {tetnih faktora koji deluju na sluzokoù èluca.

Kada prevagnu {tetni faktori, èluda~na kiselina po~iwe da uni{tava za{titni sloj èluca {to stvara ~ir. Da se ovo ne bi dogodilo, ne bi bilo lo{e da konzumirate sok od kupusa, zato {to se pokazao kao efikasan borac protiv pojave ~ira. ÛVA ZDRAVQE SRCA Kupus, kao i krstasto povr}e, poput cvekle, brokolija i rotkvica, imaju antiinflamatorne prednosti, te se preporu~uju osobama koje su u riziku od pojave sr~anih bolesti. Kupus u~estvuje u prevenciji nakupqawa plaka u krvnim ìlama, kao i u regulaciji holesterola.

28 ^etvrtak ^etvrtak 4. 13. avgust 2026. april 2024.

ENIGMATIKA ENIGMATIKA

SRPSKI GLUMAC NA SLICI

DOWI EKSTREMITET

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA LABORA- @ENSKO TRAMVAJ- TORIJSKA XIJKA IME POSUDA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

ULAZNA PROSTORIJA, PREDSOBQE ITAL. GLUMICA, SOFIJA OZNAKA ZA RAZRED

TAKMI^EWE U JEDREWU NA KOJU STRANU

INSTRUMENT IZ GRUPE UDARAQKI (MUZ.)

SIMBOL SUMPORA

CVETNA BA[TA

PRO@DRQIVO JESTI MA\UKALUISTO TAKO ZAJEDUBICE IZ \ERSKI NARODNA NICA, ZA (LAT.) NAPRSNIK OZNAKA KOLEKTIV ZASEDE SEVER

UZIMAWE U ZAKUP PANI^AN STRAH GLAVNI GRAD FILIPINA

NASLEDNI MOLEKUL (BIOL.)

TALOG OD KAFE, TOZ MAWI DVOGLED

KOZA^KI ZAPOVEDNIK @EN. IME SRPSKI MUZI^AR (ORTODOKS KELTS)

NOTA SOLMIZACIJE

GRANI^NA VREDNOST SNA@NE, JAKE OSOBE

MESTO KOD [AVNIKA

KIKINDA NARODNI DUVA^KI INSTRUMENT

BIQKA LINCURA PRO@DRQIVOST VAZDUHOPLOVI

OZNAKA ZA POLUPRE^NIK

TAKMI^EWE U ZNAWU NAJZANIMQIVIJI ME^

RANIJI [AHOVSKI [AMPION, MAKS

ODVODI VODE MEMBRANA GLAVNI GRAD ITALIJE SRXBA, BES, JAROST

Sr Gl pski as

KRATKE PANTALONE, ISPOD KOLENA (FR.)

GRADI] U SEVERNOJ DALMACIJI

VODORAVNO: 1. Qudi koji imaju sto godina, 2. Meteorolog koji izu~ava gorwe slojeve atmosfere - Umirewe, smirewe, 3. Male bogiwe (med.) Strvina, mrcina, 4. Obrazovni centar (skr.) - Radnici u pilani - Imenica (skr.), 5. Zekasti kowi - Tegovi, 6. Seosko podru~je - Grad u Saudijskoj Arabiji, 7. Oznaka za volt - Udarati nogom u loptu - Reka u Etiopiji, 8. Grubo sukno - Ime francuskog pesnika Fransa - Auto oznaka Belgije, 9. Trotinet Prostorije u stanu, 10. Ime spisateqice Kristi - Vrsta azijskog divqeg magarca, 11. Auto oznaka Vukovara - Anoniman pisac - Oznaka za Lesoto, 12. Okameweni glavono`ac - Okrugli beli hleb (tur.), 13. Oranica - Ravnodu{nost, bezvoqnost, 14. Stru~wak za elektroniku.

ZIMOVATI

^AS, TREN

USPRAVNO: 1. Obmawivawe samog sebe, 2. Kompozicija za tri glasa - Pataren, 3. Pravo vreme (lat.) - Kuvano jelo od jagwetine i zeqa - Pokazna zamenica, 4. Dubrova~ki vlastelini - Prili~no tanak, 5. Sme{a masnih kiselina za sapun - Starinski kaputi - Oznaka za tonu, 6. Nota solmizacije - Jezera s morskom vodom - Ime re`isera Joselijanija, 7. Pribor za {ivewe Precizan uzorak neke mere - Reka u Italiji, 8. Posledwe slovo azbuke U~en ~ovek - Marka japanskog automobila, 9. Pretra`ivati ~ulom mirisa Ostaviti koga samog, 10. Prijateq (fr.) - Poznavalac vina - Ameri~ki glumac Pilexi, 11. Zajedqivost - P{enica krupnog belog zrna, 12. Vuneni tkani }ilimi (tur.) - Pukovnik u ranijoj austrougarskoj vojsci.

ODLETETI, ODLEPR[ATI AUTO OZ. KRU[EVCA UMETNI^KI PLES SIMBOL AZOTA

MALTRETIRATI, KIWITI

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: STOGODI[WACI, AEROLOG, UMIR, MRASE, LE[INA, OC, PILARI, IM, ZEKANI, UTEZI, ATAR, MEDINA, V, PIKATI, OMO, ABA, ANATOL, B, ROMOBIL, SOBE, AGATA, ONAGER, VU, ANONIM, LS, AMONIT, SIMIT, WIVA, APATIJA, ELEKTRONI^AR.

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: ANTRE, LOREN, REGATA, KAMO, S, VRT, APATI, NAJAM, DNK, PANIKA, ATAMAN, TOS, RE, ANABELA, BOAN, LIMES, ENCIJAN, KI, R, ALAVOST, ^ASAK, KVIZ, EVE, ODLIVI, KILOTE, RIM, OTPERJATI, KNIN, BALET, [IKANIRATI

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

SUDOKU 2

7 8

1 7

9 7

8 6

7 5

1 5

7 3

4 6

2 9

6 7

9 6

6 5

9 2

4 5

8 1

7 4

2 4

8 6

5 9

1 6

RE[EWE SUDOKU 2: 146 897 352 - 593 624 781 - 872 135 694 - 314 768 925 - 285 319 467 967 452 138 - 651 243 879 739 581 246 - 428 976 513 RE[EWE SUDOKU 1: 524 376 981 - 863 951 247 - 179 284 536 - 937 865 124 - 612 743 895 485 129 673 - 356 498 712 791 632 458 - 248 517 369

SVET POZNATIH

@ivojinovi}i rentaju vilu u Budvi za 3.000 evra dnevno Mediji koji su ovog leta izve{tavali iz Budve dosad su nekoliko puta imali prilike da uslikaju @ivojinovi}e u trenucima odmora i uìvawa na porodi~noj jahti kojom krstare du` primorja. I dok su mnogi mislili da ostatak vremena Lepa Brena i Slobodan Boba @ivojinovi}, ali i Aleksandra Prijovi} i Filip @ivojinovi} s decom, kao i Viktor @ivojinovi} s novom devojkom provode u nekom hotelu, istina je sasvim druga~ija, navodi izvor Kurira. @ivojinovi}i su ovog leta odlu~ili da budu prakti~ni, pa su za svoj boravak u Crnoj Gori odlu~ili da porodi~no iznajme luksuznu vilu. Ova luksuzna vila, prema pri~i na{eg izvora dobro upu}enog u celu pri~u, nalazi se iznad Jaza u Budvi, a cena dnevnog najama je ~ak 3.000 evra! U woj ~lanovi poznate porodice imaju potpuni komfor i mir, dok je privatnost, {to im je bilo i najva`nije, apsolutno zagarantovana. - Brena, Prija, Boba, Filip i Viktor uìvaju ovde ve} vi{e od mesec dana. Do ove ku}e su do{li preko preporuke i wome su apsolutno zadovoqni. Dnevni najam je 3.000 evra, ali kad oni to izme|u sebe podele, a ima ih dosta, ispadne i povoqnije nego da borave u nekom hotelu. Ku}a je malo zaba~ena, a u woj imaju potpuni komfor i mir, dok je privatnost, {to im je bilo i najva`nije, apsolutno zagarantovana. Imaju i veliki bazen, koji toliko i ne koriste, jer su tokom ve}eg dela dana na jahti i krstare Crnogorskim i Hrvatskim primorjem. To im je sve jako prakti~no, a Brena i Prija odatle odlaze i na nastupe po regionu, pa se vra}aju. Ina~e, ta vila vaì za jednu od najluksuznijih i najtraènijih na moru, ali je samo za one s dubqim xepom. Zanimqivo je da je u woj svojevremeno letovao i Novak \okovi} dok jo{ nije kupio apartman u elitnom nasequ blizu Herceg Novog - pri~a sagovornik.

Kad ju je zavoleo, ve} je imao ugovoren brak sa drugom ènom Osim po izuzetnom umetni~kom tragu koji je ostavila na prostoru biv{e Jugoslavije, Senka Veletanli} ostala je upam}ena i po jednoj od najlep{ih qubavnih pri~a doma}e kulturne scene. Wena veza i brak sa glumcem, peva~em i kompozitorom Zafirom Haximanovim decenijama su budili interesovawe javnosti, jer su predstavqali spoj umetnosti, strasti i bezuslovne podr{ke. Wihova qubav zapo~ela je {ezdesetih godina pro{log veka, u Gruziji. Zafir je ~esto govorio o tim trenucima i nije krio koliko mu je taj susret promenio ìvot. „U Gruziji, u Tbilisiju, Senka i ja smo se zavoleli. Na Brdu slobode, iznad grada, prvi put smo se poqubili. Bila je prelepa i pevala je kao san. Upravo se razvela od peva~a Tihomira Petrovi}a. Tiha i ja smo ostali drugari do kraja wegovog ìvota. êsto smo sedeli u Kamenoj sali u Radio Beogradu, pijuckali i pri~ali o svemu. Slagali smo se u mnogim dru{tvenim diskusijama. Moji su, moram da priznam, malo bili iznena|eni. Mislili su da sam omiqen kod ènskog roda i da }u da zavr{im s nekom mla|om, da budem ‚xek’. Ve} su mi ugovorili i brak sa jednom vrlo popularnom budu}om peva~icom. Ali, ja kad ne{to odlu~im - odlu~io sam”, govorio je Zafir, prenosi „Stil”. Iako je pre Senke imao buran emotivni ìvot i brojne veze, Zafir je uvek nagla{avao da je samo uz wu doìveo pravu i potpunu qubav. Wihova porodica bila je temeq svega. Dolazak sina Vasila zauvek je promenio wihove ìvote, a Zafir je s posebnom emocijom govorio o trenutku kada je, uprkos vojni~kim pravilima, krenuo da vidi tek ro|enog naslednika. „Bio sam u vojsci kada se Senka pora|ala u Pan~evu. Nisam imao ~ak ni dozvolu za izlazak. Ali, seo sam u auto i stigao u Pan~evo bez dozvole. Prvo sam video Vasila. Pogledao me je i zaspao. A ja sre}an kao ~opor pasa! Senka je bila prelepa, iako se porodila carskim rezom. Nasmejana, sre}na. Mislim da sam je tada video tako sre}nu, i drugi put kada je na ultrazvuku videla sliku na{e unuke Marte”, rekao je Zafir. Govore}i o Senkinim ìvotnim odricawima, isticao je da je zbog sloènih ìvotnih okolnosti i gubitka dràve ostavila deo svoje karijere po strani, ali da je wihova qubav uspela da izdrì sve izazove. Senka Veletanli} preminula je u januaru ove godine, a Zafir nas je napustio u martu 2021.

^etvrtak 13. avgust 2026. 29

KOLIKO ]E NAJVE]E ZVEZDE ZARADITI OVOG LETA?

Jedna }e ”potu}i” Cecu, Priju, Brenu, Draganu i ôlu Letwa sezona tradicionalno je najunosniji period za estradu. Tokom jula i avgusta najve}e regionalne zvezde nastupaju na primorju, festivalima, trgovima i u klubovima {irom Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i dijaspore. Iako honorari nikada nisu zvani~no potvr|eni, doma}i mediji godinama objavquju procene wihovih cena, pa se na osnovu toga i javno dostupnih rasporeda nastupa moè izra~unati koliko }e pojedini peva~i okvirno zaraditi ovog leta. Dino Merlin – vi{e od 1,2 miliona evra Prema pisawu medija, Dino Merlin ovog leta vaì za najpla}enijeg izvo|a~a u regionu. Wegov honorar za velike koncerte procewuje se na izme|u 120.000 i 150.000 evra, a tokom jula i avgusta imao je desetak velikih nastupa, me|u kojima se izdvajaju tri spektakularna koncerta na stadionu Ko{evo u Sarajevu gde je navodno bilo oko 200.000 posetilaca. Ukoliko se uzme u obzir procewena cena wegovih nastupa, Merlin bi ovog leta mogao da zaradi izme|u 1,2 i 1,5 miliona evra. Ceca Ra`natovi} – oko milion evra Ceca Ra`natovi} ovog leta ima oko 16 zakazanih nastupa {irom regiona. Mediji wen honorar procewuju na izme|u 60.000 i 80.000 evra po koncertu, pa bi wena zarada tokom dva letwa meseca mogla da dostigne izme|u 960.000 i 1,28 miliona evra. Zdravko ôli} – do 900.000 evra Zdravko ôli} nastupa re|e od ve}ine kolega, ali puni naj-

ve}e dvorane i trgove. Sa honorarom koji se procewuje na izme|u 70.000 i 100.000 evra i oko devet velikih koncerata tokom jula i avgusta, wegova letwa zarada mogla bi da iznosi izme|u 630.000 i 900.000 evra. Lepa Brena – blizu milion evra Lepa Brena ovog leta ima oko 14 nastupa, dok se wen honorar procewuje na izme|u 50.000 i 70.000 evra. To zna~i da bi za dva meseca mogla da inkasira izme|u 700.000 i 980.000 evra. Dragana Mirkovi} – do 900.000 evra Dragana Mirkovi} i daqe je me|u najtra`enijim peva~icama u regionu. Sa honorarom od 40.000 do 60.000 evra i oko 15 nastupa tokom leta, wena zarada procewuje se na izme|u 600.000 i 900.000 evra. Aco Pejovi} – oko milion evra Aco Pejovi} ovog leta ima jednu od najpopuwenijih turneja, sa 20 nastupa. Po{to se wegov honorar procewuje na izme|u 40.000 i 50.000 evra, mogao bi da zaradi izme|u 800.000 i milion evra. Sa{a Mati} – do milion evra Sa{a Mati} ima pribli`no isti broj nastupa kao Pejovi}, a

wegov honorar procewuje se na izme|u 35.000 i 50.000 evra. To zna~i da bi tokom jula i avgusta mogao da zaradi izme|u 700.000 i milion evra. Aleksandra Prijovi} – do 900.000 evra Aleksandra Prijovi} se nakon pauze vratila nastupima, a samo za tri koncerta u Budvi mediji su pisali da }e inkasirati oko 240.000 evra, odnosno oko 80.000 evra po nastupu. Uz desetak letwih koncerata, wena zarada procewuje se na izme|u 700.000 i 900.000 evra. Tea Tairovi} – vi{e od milion evra Tea Tairovi} ima jednu od najintenzivnijih letwih turneja, sa oko 24 nastupa. Kako mediji navode da wen honorar iznosi izme|u 30.000 i 45.000 evra, mogla bi da zaradi izme|u 720.000 i 1,08 miliona evra. Seka Aleksi} i Nata{a Bekvalac Seka Aleksi} sa oko 20 nastupa i honorarom od 20.000 do 30.000 evra mogla bi da inkasira izme|u 400.000 i 600.000 evra. Nata{a Bekvalac, koja ovog leta ima oko 16 nastupa, uz honorar od 20.000 do 30.000 evra, mogla bi da zaradi izme|u 320.000 i 480.000 evra.

Srpska peva~ica sinu i snajki ostavqa stan u Beogradu od 150 kvadrata, a skupqa stvari pored kontejnera Nada Top~agi} je nedavno u razgovoru za „Blic” otkrila da se seli iz dupleksa koji poseduje u srcu srpske prestonice. Peva~ica Nada Top~agi} odlu~ila je da se preseli iz svog prostranog dupleksa koji poseduje u samom centru Beograda. Iako je u pitawu nekretnina na izuzetno atraktivnoj lokaciji, svakodnevna gu`va i ve~iti problem sa pronalaèwem parking mesta naterali su je na ovaj korak. - Selimo se iz stana na Kosan~i}evom vencu, stalno je gu`va, nema{ gde auto da parkira{ - rekla je Nada tada, a na pitawe da li }e stan staviti na prodaju ili iznajmqivawe, ona je rekla: - Ne}e biti na prodaju, izdava}emo ga. Taj stan }emo ostaviti sinu i snaji. To je dupleks od 150 kvadrata, na odli~noj je lokaciji. Ne znam kada }emo se preseliti, jer, verujte ne moèmo da na|emo ko }e sve to da preveze, sada treba da se sve ra{~isti, da se okre~i, a ne moè{ nikog da na|e{. UZIMA STVARI KOJE NA\E PORED KONTEJNERA Peva~ica je nedavno za „Blic” potpuno iskreno priznala i jednu neobi~nu naviku - sve {to na|e na ulici, a da vaqa, ona sa~uva i odnese u svoj podrum. - Sve sama radim po ku}i, pomaè mi Zlatko naravno, ali volim da ve}inu stvari preuzmem na sebe. Kod mene je ludilo, ako na|em drva po ulici, pokupim ih i ~uvam u podrumu. Uzimala sam sve {to je pored kontejnera ako vaqa. Nije me sramota od

toga - ispri~ala je Nada. Nakon brojnih obaveza, ona sa suprugom redovno pronalazi oazu mira u wihovoj vikendici na Tari. - Na planini je divan `ivot. Imam gore tikvice, paradajz, krastavce, doma}inski {to se ka`e. Imam gore mnogo prijateqa - zakqu~ila je Top~agi} eva.

30 ^etvrtak 13. avgust 2026.

SPORT

Srpski fudbalski klubovi {irom Australije u akciji:

VIKTORIJA

REZULTATI I TABELE

NOVI JU@NI VELS

Bonnyrigg White Eagles - Camden Tigers NSW LEAGUE TWO

FC Melbourne SRBIJA - North Geelong Warriors FC 1:0 VPL MEN 1 1. Melbourne Knights FC 2. Northcote City FC 3. Brunswick Juventus FC 4. Melbourne Victory FC 5. FC Bulleen Lions 6. FC Melbourne Srbija 7. Eltham Redbacks FC 8. Brunswick City SC 9. Manningham United Blues FC 10. North Geelong Warriors FC 11. Western United FC 12. Langwarrin SC 13. North Sunshine Eagles SC 14. Port Melbourne SC

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

16 14 15 12 11 11 9 9 9 9 8 6 5 4

2 4 1 4 6 2 5 3 3 1 1 5 5 4

5 +27 50 5 +17 46 7 +14 46 7 +17 40 6 +14 39 10 +3 35 9 +10 32 11 -2 30 11 -9 30 13 -14 28 14 -17 25 12 -13 23 13 -9 20 15 -38 16

Westgate Sin|eli} FC - FC Clifton Hill STATE LEAGUE MEN’S 1 NORTH-WEST 1. Geelong SC 2. Upfield FC 3. Lalor United FC 4. Ballarat City FC 5. Sydenham Park SC 6. Altona East Phoenix SC 7. FC Clifton Hill 8. Pascoe 9. Westgate Sin|eli} FC 10. Western Suburbs SC 11. Westvale Olympic FC 12. Yarraville FC

18 17 17 18 18 18 17 18 18 17 19 17

13 11 10 9 9 7 7 6 6 6 4 2

1 4 +20 40 3 3 +10 36 0 7 +12 30 3 6 +3 30 2 7 +3 29 3 8 -1 24 2 8 -6 23 4 8 +4 22 4 8 -8 22 2 9 -3 20 2 13 -29 14 6 9 -5 12

Noble Park Drina United FC - Waverley City SC STATE LEAGUE MEN’S 2 SOUTH-EAST 1. Knox City FC 2. Brandon Park SC 3. Waverley City SC 4. Noble Park United FC 5. Berwick City SC 6. Gippsland United FC 7. Dandenong South SC 8. Peninsula Strikers FC 9. Chisholm United FC 10. Mooroolbark SC 11. Casey Comets FC 12. North Caulfield Maccabi FC

18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

12 12 10 8 8 8 7 6 6 5 3 0

23 23 23 23 23 23 23 23 23 22 23 23 23 22

16 16 14 12 12 10 8 8 6 7 6 7 3 2

0:3

5 1 +21 41 3 3 +17 39 2 6 +20 32 5 5 +10 29 5 5 +8 29 4 6 +11 28 2 9 -8 23 4 8 -10 22 3 9 -11 21 3 10 -13 18 7 8 -8 16 3 15 -37 3

25 25 25 25 25 24 24 26 25 24 25 25 26 25 26

21 15 13 12 12 11 11 11 8 9 8 8 8 6 2

2 3 4 6 5 5 5 4 7 3 4 4 1 6 7

3 2 2 5 1 6 8 5 8 4 6 2 8 6

4 +22 51 5 +29 50 7 +22 44 6 +11 41 10 -2 37 7 +7 36 7 +11 32 10 -12 29 9 +1 26 11 -17 25 11 -6 24 14 -23 23 12 -14 17 14 -29 12

2 +66 65 7 +28 48 8 +10 43 7 +14 42 8 +15 41 9 +4 38 8 -4 38 11 +7 37 10 -4 31 12 -21 30 13 -7 28 13 -16 28 17 -29 25 13 -21 24 17 -38 13

JU@NA AUSTRALIJA

Campbelltown City - FK Beograd NPL SOUTH AUSTRALIA 1. Adelaide City 2. West Torrens 3. NE Metrostars 4. FK Beograd 5. Playford Patriots 6. Croydon 7. Adelaide United U23 8. Sturt Lions 9. Campbelltown City 10. West Adelaide 11. Adelaide Comets 12. Para

21 21 21 21 21 21 21 20 21 21 20 21

2:0

13 13 12 10 9 8 7 8 7 6 4 0

6 2 +25 45 3 5 +24 42 5 4 +28 41 3 8 +8 33 5 7 +10 32 6 7 +7 30 8 6 +2 29 2 10 +1 26 5 9 -3 26 7 8 -3 25 4 12 -16 16 2 19 -83 2

AUSTRALIJSKA KAPITALNA TERITORIJA

Canberra Juventus - Canberra White Eagles - CAPITAL PREMIER LEAGUE 1. Canberra Croatia 2. Monaro Panthers 3. Tigers FC 4. Tuggeranong Utd 5. Canberra Juventus 6. Queanbeyan City 7. Canberra Olympic 8. O’Connor Knights 9. Belconnen Utd. 10. Brindabella 11. Canberra White Eagles

18 18 19 18 18 18 18 18 18 17 18

15 14 13 12 11 10 5 5 2 3 2

1 1 2 0 0 2 2 2 3 0 1

4:2

2 +35 46 3 +41 43 4 +30 41 6 +2 36 7 +3 33 6 +12 32 11 -13 17 11 -16 17 13 -19 9 14 -39 9 15 -36 7

ZAPADNA AUSTRALIJA

Dianella White Eagle - Stirling Macedonia 0:1 WA STATE LEAGUE

Kingston City - Springvale White Eagles PREMIER LEAGUE 2 1. Goulburn Valley Suns 2. Malvern 3. Essendon Royals SC 4. Bayside Argonauts 5. Keilor Park 6. Box Hill 7. Whittlesea United 8. Springvale White Eagles 9. Eastern Lions 10. Nunawading City 11. Werribee City 12. Kingston City 13. Altona City 14. Moreland City

2:1

1. Mounties Wanderers FC 2. Parramatta FC 3. Bonnyrigg White Eagles 4. Fraser Park FC 5. Dunbar Rovers FC 6. Central Coast United FC 7. Granville Rage 8. Sydney University SFC 9. South Coast Flame FC 10. Hawkesbury City FC 11. Inner West Hawks FC 12. Nepean FC 13. Gladesville Ryde Magic 14. Bankstown United FC 15. Camden Tigers

4:0

1. Bayswater City 2. Olympic Kingsway 3. Perth RedStar 4. Fremantle City 5. Perth Azzurri 6. Stirling Macedonia 7. Western Knights 8. Sorrento 9. Dianella White Eagle 10. Perth Glory U23 11. Armadale 12. Balcatta

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

12 12 11 8 8 8 6 7 5 4 4 4

5 4 5 8 8 3 6 2 5 6 6 4

1:2 3 +27 41 4 +16 40 4 +5 38 4 +11 32 4 +7 32 9 +4 27 8 0 24 11 -18 23 10 -11 20 10 -4 18 10 -14 18 12 -23 16

KVINSLEND

Logan Lightning - St George Willawong NPL QUEENSLAND 1. Brisbane Strikers 2. Broadbeach Utd. 3. Ipswich 4. Sunshine Coast Wanderers 5. Caboolture 6. Robina City 7. Logan Lightning 8. Redlands 9. Holland Park Hawks 10. North Star 11. St. George Willawong 12. Capalaba

21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21

17 15 10 9 9 8 8 7 8 5 4 3

3 4 5 7 4 5 3 6 3 3 1 2

4:1 1 +35 54 2 +30 49 6 +6 35 5 +13 34 8 +8 31 8 +6 29 10 0 27 8 0 27 10 -9 27 13 -20 18 16 -34 13 16 -35 11

Trener Jadranko Te{anovi} i novi ~lan Braxton Suba

Vukovi iz Perta uspe{ni na eltinom rva~kom kupu Rva~ki savez Zapadne Australije je u skladu sa kalendarom za 2026. godinu organizovao veoma uspje{no jo{ jednom takmi~ewe u rvawu pod imenom „George Samios 2026”. Ovaj veliki memorijalni turnir je posve}en gospodinu Georgu Samiosu koji je jedan od pionira osniva~a rvawa kao sporta. Samios je bio gr~kog porijekla i veliki prijateq srpskog naroda. Samios je preminuo posle te{kog nesre}nog slu~aja i wegovu sportsku tradiciju nastavqa wegov sin Kris koji je tako|er na{ veliki prijateq. Takmi~ewe „George Samios” je odràno 02.08.2026 u „Mirabooka Sterling Centre” sa ukupno registrovanim 110 rva~a iz osam najelitnijih klubova Zapadne Australije. Borbe na struwa~ama su po~ele u 9 sati a zavr{ile su oko 5 sati posle podne. Pokazan je bio i dobar interes publike za ovo elitno takmi~ewe jer su navija~i, ve}inom roditeqi, do{li da podrè svoje juniore i seniore koji su se borili veoma hrabro a bilo je ~ak i nekoliko ozbiqnih povreda tako je medicinski tim imao posla da sanira sve povrede. Na{ klub Vukovi je nastupio sa 11 veoma hrabrih Vukova koji su se borili do kraja i osvojili smo jednu bronzanu medaqu, sedam srebrnih i jednu zlatnu medaqu. Bili smo vi{e nego zadovoqni jer smo imali nekoliko juniora koji su se takmi~ili prvi put i pripremali smo ih da prebrode tremu. I u tome su uspjeli. @elio bih ovim putem da pohvalim na{eg novog ~lana juniora dje~aka koji se borio èstoko gde je i sam sebe iznenadio osvojiv{i srebrnu medaqu. Wegovo ime je Braxton Suba. Braxton je u finalnom me~u izgubio od protivnika koji je osvojio srebrnu medaqu na nacionalnom {ampionatu Australije 2026. Na{ junior je ina~e holandskog porijekla i veoma je posve}en treninzima. Wegov trud i rad je dokazan na struwa~i gdje je pruìo veliki otpor svom mnogo iskusnijem protivniku. Wegovo vrijeme tek dolazi. Bio je daleko na{ najboqi ~lan tima na ovom {ampionatu. Nakon zavr{enog takmi~ewa su objavqeni i zvani~ni rezultati koji su klubovi bili najuspje{niji i na{ klub Vukovi je na visokom drugom mjestu po ostvarenim rezultatima. Jadranko Te{anovi}

Rezultat odr`anog takmi~ewa u rvawu

SPORT

^etvrtak 13. avgust 2026. 31

JEZIVE RE^I MARADONE DAN PRED SMRT:

„Ni{ta, dosta je vi{e“ Skoro {est godina nakon smrti Dijega Armanda Maradone (25. novembar 2020. godine), u javnost izlaze novi detaqi sa su|ewa u kojem je optu`eno sedam medicinskih stru~waka iz tima koji se brinuo o biv{em argentinskom {ampionu. Sudski proces vodi se u San Isidru, u predgra|u Buenos Ajresa.

VLAHOVI] DOBIO OD TURAKA [TA NIJE MOGAO OD JUVENTUSA:

Stiù milioni i bonus za porodicu odmah na samom po~etku Nije uspeo da ispregovara to sa Juventusom, ali je uspeo u tome sa Be{ikta{om. îni se da je pitawe trenutka kada }e sve biti ozvani~eno. Srpski reprezentativac Du{an Vlahovi} karijeru }e nastaviti u Turskoj, gde bi uskoro trebalo da postane novi fudbaler ambicioznog Be{ikta{a! Prema informacijama koje stiù iz Italije, preostao je jo{ samo jedan korak do ozvani~ewa saradwe jednog od najve}ih turskih klubova i doskora{weg napada~a Juventusa. Italijanski novinar Nikolo [ira navodi da je samo pitawe trenutka kada }e Vlahovi}, kao slobodan igra~, potpisati ugovor sa Be{ikta{em. Navodno su ve} dogovoreni i finansijski detaqi saradwe. Srpskog napada~a o~ekuje veliki bonus samo za potpis trogodi{weg ugovora, dok bi u Istanbulu trebalo da zara|uje ~ak 8.000.000 evra godi{we, uz dodatne bonuse. Zna~ajnu ulogu u pregovorima imao je italijanski trener Vin}enco Italijano, kojeg Vlahovi} veoma dobro poznaje iz perioda provedenog u Fiorentini. Na odluku srpskog napada~a uticala je i ~iwenica da najbogatiji evropski klubovi ovog leta nisu bili dovoqno konkretni u poku{ajima da ga dovedu. Prethodnih meseci Vlahovi} se povezivao sa Barselonom, Real Madridom i Atletiko Madridom, dok je ranije postojalo interesovawe i pojedinih klubova iz Premijer lige. Dugo je pregovarao i sa Juventusom, a bio je u kontaktu i sa Napolijem. Prema tvrdwama Nikole [ire, Vlahovi} je imao i veoma unosnu ponudu iz Saudijske Arabije, ali ju je odbio jer nije èleo da napusti evropski fudbal. Be{ikta{ je, po svemu sude}i, uspeo da iskoristi takvu situaciju i napravi veliki posao dovo|ewem jednog od najboqih srpskih fudbalera.

NAVIJA^I SKANDIRALI RATKU MLADI]U, ME^ ODMAH PREKINUT:

Tribina ispra`wena, bura kod kom{ija Politika je jo{ jednom bacila senku na fudbal u Bosni i Hercegovini. Derbi prvog kola Premijer lige na Gradskom stadionu u Bawaluci izme|u Borca i Veleà obeleìo je dvo~asovni prekid pri vo|stvu doma}eg tima od 2:0. Kako je je preneo N1.ba, utakmica je prekinuta je u 65. minutu, pri rezultatu 2:0, zbog skandirawa doma}e publike prema Ratku Mladi}u. Arbitar Musi} je reagovao po propisima. Prvo je izdao upozorewe preko zvani~nog spikera, a kada se sporna pesma ponovila, povukao je igra~e oba tima u svla~ionicu. Prekid je trajao oko 25 minuta, sve dok policija i redari nisu u potpunosti ispraznili severnu tribinu sa najvatrenijim pristalicama Borca, popularnim „Le{inarima”. Delegat i sudije su dali zeleno svetlo za nastavak tek uz jasnu napomenu, bilo kakav naredni ispad automatski zna~i trajni prekid i pobedu Veleà za zelenim stolom (3:0). Nakon pra`wewa spornog sektora strasti su se smirile, pa je me~ priveden kraju. Doma}in je do kraja uspeo da potvrditi trijumf (3:1) preko Romere, Hiro{a i Juri~i}a, dok je po~asni pogodak za Mostarce u samom fini{u postigao Nuki}.

Tuìla{tvo tvrdi da su pretpostavqeni propusti i nemar u pruàwu medicinske nege mogli doprineti smrti biv{eg fudbalskog asa. Me|u najva`nijim svedo~ewima na{lo se svedo~ewe masera Nikolasa Tafarela, koji je opisao fizi~ko i psihi~ko stawe biv{eg kapitena „Albiselestea“ tokom nedeqa koje su prethodile wegovoj smrti. Pred sudijama, Tafarel je ispri~ao da Maradona „nije ustajao iz kreveta, nije hteo da jede i nije hteo da se kupa“. Maser je objasnio da je vi{e puta izraàvao svoju zabrinutost medicinskom timu, insistiraju} i na stalnom nadzoru i pozivaju} i lekare da ga pose}uju „svakog dana“, {to potvr|uje i glasovna poruka pu{tena tokom sudskog zasedawa. Tokom svog svedo~ewa, Tafarel je izjavio da je u vi{e navrata signalizirao pogor{awe Maradoninog stawa, ali bez adekvatne reakcije nadle`nih. „Ukazivao sam na probleme koje sam video kod wega, ali nisam video niti konkretne akcije, niti brzo re{avawe situacije“, izjavio je on, vidno potresen. Svedok je potom dodao: „Bio je nate~en, noge su mu bile nate~ene... Lekari su mi govorili da budem miran, da }e te stvari pro}i. Kada si zabrinut, veruje{ im, kaè{ sebi da }e pro{lo, da }e sve biti u redu. Ali to se nije dogodilo.“ POSLEDWI SUSRET I ZAGONETNE RE~I Maser se prisetio i svog posledweg susreta sa Maradonom, koji se dogodio 24. novembra 2020. godine – dan pre wegove smrti. Tada mu je ponudio da provedu neko vreme zajedno piju}i tradicionalni ~aj mate, ali je slavni fudbaler to odbio.

„Rekao mi je: Ne `elim ni{ta, Tafita, dosta je vi{e!. Upitao sam ga: Kako misli{ dosta je vi{e?, a on je odgovorio: Ni{ta, dosta je vi{e.“ Ovaj izraz, izgovoren na {panskom jeziku („ya está“), tokom vremena je tuma~en kako u smislu „dobro je tako“, tako i u smislu „svr{eno je“. LEKARIMA PRETI 25 GODINA ZATVORA Vreme nastupawa smrti jedno je od kqu~nih pitawa u ovom postupku. Prema obdukcionim i sudsko-medicinskim ekspertizama, Dijego je preminuo posle vi{esatne agonije, iako stru~waci nisu jednoglasni pogledu wenog ta~nog trajawa. Optu`eni, kojima preti kazna

do 25 godina zatvora, odbacuju sve optu`be. Ve}ina wih tvrdi da su delovali iskqu~ivo u okviru svojih profesionalnih du`nosti i da wihova uloga nije imala direktnu vezu sa uzrocima smrti. U prepiskama iz ~at grupe obezbe|ewa, koje su predstavqene tokom procesa, pripadnici slu`be bezbednosti su nakon Maradonine smrti komentarisali da su se lekari „prestra{ili do smrti“ i da }e „zavr{iti u zatvoru“. O~ekuje se da }e proces trajati dugo, jer ova pri~a o~igledno jo{ uvek ima mnogo nerazja{wenih stranica. Samo tako bi}e mogu}e u potpunosti rekonstruisati potpunu sliku onoga {to se dogodilo.

THURSDAY  ^ETVRTAK 13. 8. 2026.

NOVAKU SE OTVARA [ANSA KOJU NISMO O^EKIVALI:

Siner i Alkaraz se ”Pao je dogovor, a onda me pozvao mu~e, i nisu jedini usred no}i i krenuo da pla~e” DOSAD NEPOZNATA PRI^A O MURIWU, FERGUSON RAZOKTRIO JEDNU OD NAJVE]IH ENIGMI FUDBALA:

Teniski svet se priprema za fini{ letwe sezone na ameri~kom betonu i posledwi grend slem u godini, a situacija na ATP turu odavno nije bila ovako haoti~na i nepredvidiva. Dok se Novak \okovi} uveliko fokusira na svoj istorijski pohod ka 25. grend slem tituli na predstoje}em US Openu (od 30. avgusta

{ampion US Opena, suo~ava se sa veoma ozbiqnim problemima koji mu ugro`avaju ~itavu sezonu. Alkaraz je ve} zvani~no otkazao u~e{}e na Mastersu u Sinsinatiju, a sve su glasnija {u{kawa da bi isto mogao da u~ini i kada je u pitawu sam US Open. Zvani~ne potvrde nema, ali treba znati da zbog povrede ru~nog zgloba nije igrao od aprila i sigurno mu ne}e biti lako da se vrati.

do 13. septembra), oko wega se de{ava „slom” favorita i nosioca. Ono {to je trebalo da bude nova epska bitka tri teniska titana – \okovi}a, Alkaraza i Sinera – moglo bi da se pretvori u scenario koji apsolutno niko nije mogao da predvidi. Najve}i Novakovi rivali padaju kao kule od karata, {to zbog povreda, {to zbog drasti~nog i neo~ekivanog pada forme. PREKO SINSINATIJA DO TENISKE BESMRTNOSTI Najboqi teniser svih vremena ima jasan ciq pred sobom: osvajawe US Opena i podizawe te magi~ne, 25. grend slem titule. Odavno je on zacementirao svoj status apsolutnog vladara belog sporta, ali i daqe ne `eli da stane i spreman je da opet pomeri granice. Wegov plan je precizan i savr{eno tempiran. Zagrevawe i bru{ewe forme za wujor{ki beton rezervisano je u Sinsinatiju, gde se od 11. do 23. avgusta igra turnir iz serije 1000. I dok Novak u miru i ti{ini sakupqa energiju, mudro doziraju}i nastupe kako bi izbegao zamor materijala, vesti koje sti`u iz tabora wegovih najve}ih protivnika zvu~e gotovo neverovatno i iz korena mewaju projekcije do kraja sezone. [PANSKA MISTERIJA I ITALIJANSKE BRIGE Najve}i {ok za teniske sladokusce svakako predstavqa situacija oko Karlosa Alkaraza. Mladi [panac, koji je i daqe aktuelni

Wegovo telo o~igledno trpi strahovite posledice iscrpquju}eg, izuzetno eksplozivnog stila igre. Izostanak sa terena u ovako dugom periodu ostavqa ogromnu prazninu u `rebu i potpuno mewa odnos snaga na Turu. Tu rupu Novak nije iskoristio na Rolan Garosu, na Vimbldonu mu se ispre~io Siner, a sada mo`da dobije novi „auto-put” do trofeja koji ba{ dugo ~eka. Ni Siner ne blista kada je re~ o zdravstvenom biltenu. Italijan, koji svojim razornim udarcima dominira svetskim tenisom, trenutno vodi bitku po lekarskim ordinacijama. Prema posledwim informacijama, Siner je nedavno vi|en na pregledima kod specijalista u Milanu. Priroda wegovih zdravstvenih problema se jo{ uvek dr`i pod velom tajne, mada se zna da ga mu~i desno koleno. Mo`da to nije sve, a i svakako ne znamo koliko je ozbiqno. Kada se dva glavna pretendenta na tron bore sa sopstvenim telima umesto sa protivnicima na terenu, jasno je da se otvara ogroman „krater” u `rebu – prostor koji je \okovi} i te kako spreman da iskoristi. SLOM FAVORITA: „KLETVA” MONTREALA Da stvar bude jo{ dramati~nija po svetski teniski vrh, a potencijalno povoqnija po Novaka, ono {to se trenutno de{ava u Montrealu podse}a na pravi horor za nosioce. Kanadski turnir postao je „grobqe favorita”, dokazuju}i da je mu{ki tenis u{ao u fazu

ozbiqne nestabilnosti. Nakon tri odigrana kola u `rebu je ostao samo jedan igra~ iz Top 10. To je Ben [elton. Ispali su Aleksander Zverev, Danil Medvedev, Aleks de Minor, Tejlor Fric i Flavio Koboli. Nosioce kao da je zahvatila kolektivna amnezija kada je u pitawu pobedni~ki tenis. Nisu se samo \okovi}, Siner i Alkaraz povukli iz Montreala, nego i Feliks Oè-Alijasim, koji se poàlio na povredu le|a. Postavqen je za drugog nosioca, ali je onda doneo neo~ekivanu odluku i objavio povla~ewe. Ovakav debakl najboqih tenisera sveta nije se desio vi{e od 30 godina i ukazuje na ogroman zamor, fizi~ku iscrpqenost i mentalnu nestabilnost onih koji bi trebalo da predstavqaju sam krem ATP karavana pred najva`niji deo sezone. OTVOREN AUTO-PUT KA ISTORIJI Kada se podvu~e crta i analizira trenutni pejza` svetskog tenisa, jasno je da \okovi}evo iskustvo postaje neprocewivo oru`je, pogotovo ako Siner i Alkaraz ne budu na (fizi~kom) vrhuncu. Dok mladi „lavovi” pregorevaju u èqi da odrè surov tempo modernog tenisa, Novakova sposobnost da savr{eno tempira formu, hirur{ki precizno dozira energiju i slu{a svoje telo izdvaja ga od svih ostalih. On ne mora da juri svaku lopticu na svakom turniru - on juri iskqu~ivo istoriju i sam pi{e rekorde. Sinsinati }e posluìti kao idealan test za Novakovu igru i kretawe na betonu, ali pravi, gladijatorski spektakl sledi u Wujorku. Najpre }e igrati miks dublove sa Arinom Sabalenkom, a onda }e „zaplesati” sam na terenu - nadamo se pobedni~ki ples. Ukoliko Siner i Alkaraz zaista ne budu u fizi~kom stawu da pruè svoj maksimum ili ako uop{te ne budu mogli da iza|u na teren kompleksa u ‚Fla{ing Medousu’, a ostali nosioci nastave sa nepredvidivim „toplo-hladnim” partijama kakve upravo gledamo u Montrealu, srpskom teniseru se otvara istorijska, verovatno nikad izglednija {ansa za 25. grend slem trofej. Put koji je pre samo par meseci delovao izuzetno trnovito, iscrpquju}e i ispuweno potencijalnim epskim maratonima sa mla|im rivalima, sada bi mogao da se pretvori u pravi trijumfalni mar{. Na Novaku je da ostane zdrav, fokusiran i da, kao i nebrojeno puta do sada, iskoristi trenutak slabosti svojih protivnika da upi{e svoje ime na teniske visine do kojih niko pre nije stigao.

Jedna od najve}ih enigmi u istoriji Premijer lige kona~no je dobila epilog. Posle godina naga|awa i }utawa, @oze Muriwo i Ser Aleks Ferguson potvrdili su da je ~uveni Portugalac jo{ 2013. godine trebalo da preuzme Man~ester junajted, ali da je ~itav posao u posledwem trenutku sru{ila jedna emotivna odluka. Kada se legendarni [kotlan|anin povla~io u penziju, wegov prvi i jedini izbor za naslednika na klupi „crvenih |avola” bio je upravo „Posebni”, koji je u tom trenutku pakovao kofere u Madridu. Sve je bilo prakti~no zavr{eno, a onda je usledio {okantan preokret. „Pao je dogovor, a onda me je pozvao u no}i...” U Netfliksovom dokumentarcu o karijeri portugalskog stru~waka, Muriwo je bez ulep{avawa razotkrio {ta se de{avalo iza zatvorenih vrata. „Kada sam napustio Real Madrid, dogovorio sam se da odem u Man~ester junajted i zamenim Ser Aleksa“, otkrio je Muriwo. îtavu dramu iz svog ugla potvrdio je i Ferguson, opisav{i no} u kojoj je istorijski dogovor pao u vodu. „Da, ponu|en mu je posao. Seo sam sa wim, objasnio mu situaciju i on je prihvatio. A onda je, samo nekoliko sati kasnije, promenio odluku. Jedne no}i me je pozvao i plakao. Rekao je: ’Aleks, ne mogu. Dao sam re~ êlsiju i ne mogu da je prekr{im.’ Razlog koji je izneo mogu da razumem, ali me je razo~arao“, prisetio se Ferguson. „Bilo je dramati~no, ali doneo sam odluku srcem” Priznao je i sam Muriwo da su ga u tom momentu lomile te{ke emocije i da mu odbijawe Junajteda nije lako palo. „Propustiti {ansu da nasledim Ser Aleksa Fergusona za mene je bilo dramati~no. Ali ne àlim, jer sam odluku doneo srcem“, poru~io je Portugalac. Sudbina je na kraju udesila da se Muriwo i Junajted ipak spoje, ali tri godine kasnije. Kada je 2016. napokon seo na klupu na „Old Trafordu”, doneo je klubu trofeje Lige Evrope, FA kupa i Komjuniti [ilda, ostav{i zabeleèn kao najuspe{niji menaxer „crvenih |avola” u post-Fergijevoj eri. Sa druge strane, povratkom u êlsi umesto na „Old Traford”, u vitrine „plavaca” doneo je novu titulu Premijer lige i Liga kup, dokazav{i jo{ jednom da dramati~ne odluke pi{u najtrofejnije stranice fudbalske istorije.

Mesi doneo vanrednu odluku posle o~eve smrti Potresen zbog gubitka oca, Lionel Mesi je odlu~io da svoju karijeru stavi na pauzu na neodre|eno vreme kako bi ostao uz svoje najbliè u Rozariju. Otac argentinske legende preminuo je u 68. godini u klinici u Rozariju nakon duge i te{ke bolesti. Mesi je bio izuzetno blizak sa svojim ocem. Od Wuels Old Bojsa pa sve do odlaska u [paniju, Horhe Mesi je pratio svaki odlu~uju}i korak u usponu svog sina, podnose}i sve potrebne `rtve kako bi mu omogu}io da ostvari svoje snove. Nakon {to je saznao uàsnu vest, Mesi je odmah prekinuo sve profesionalne obaveze sa Inter Majamijem kako bi se vratio porodici. Sahrana je predstavqala posebno bolan trenutak za svetskog {ampiona, koji je od tada odlu~io da ostane uz porodicu, ne postavqaju}i nikakav rok za povratak fudbalu. Wegova vanredna odluka dobija posebnu dimenziju jer se u javnosti ve} otvaraju pitawa o daqem nastavku wegove karijere. Prema informacijama portala Doble Amariqa, Mesi je potpuno po strani ostavio svoje profesionalne obaveze kako bi pruìo podr{ku najbliìma u izuzetno te{kom periodu. Pored toga, list As tako|e potvr|uje da je zvezda Inter Majamija dobila zvani~nu dozvolu kluba da odsustvuje na neodre|eno vreme.