Srpski glas 12. mart by SRPSKI GLAS

Strana

DA^I] POSLE TE[KE BORBE SA UPALOM PLU]A:

Vratio sam se u `ivot

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} prvi put se obratio javnosti nakon te{ke borbe za `ivot izazvane upalom plu}a, porukom objavqenom na svom Instagram nalogu.

Da~i} je u objavi naveo da se jo{ uvek nalazi u bolnici, ali da je, prema proceni konzilijuma lekara, wegovo zdravstveno stawe stabilizovano i da bi uskoro mogao da nastavi le~ewe u ku}nim uslovima.

„Dragi prijateqi, prvi put vam se obra}am posle tog stra{nog dana 25. februara. Vratio sam se u `ivot! Jo{ sam u bolnici, ali konzilijum je najavio da bih ovih dana trebalo da iza|em i le~ewe nastavim u ku}nim uslovima”, naveo je Da~i}.

On je podsetio da je pet dana bio bez svesti, na granici izme|u `ivota i smrti, isti~u}i da je to iskustvo duboko uticalo na wegovo vi|ewe prioriteta u `ivotu.

„Taj crni dan mi je jasno ukazao {ta i ko bi trebalo da budu moji prioriteti. Dan u kom sam usnuo na odlasku iz `ivota, pet dana bez svesti na ivici izme|u `ivota i smrti, i moje ponovno bu|ewe na dan ro|ewa mog pokojnog oca Desimira, 2. marta”, napisao je on.

Da~i} je zahvalio lekarima i medicinskom osobqu Klinike za pulmologiju Univerzitetskog klini~kog centra, kao i svima koji su, kako je naveo, brinuli, molili se i pru`ili podr{ku tokom wegove borbe sa te{kom bole{}u.

Posebnu zahvalnost uputio je svojoj porodici, prijateqima i saradnicima, kao i predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u, isti~u}i da su mu u najte`im trenucima zna~ili podr{ka i molitve qudi.

„Hvala svima koji ste verovali, strepeli i molili se za mene. Neka vam se dobrim sve vrati”, poru~io je Da~i}.

On je u objavi podsetio i na pesmu koju je pre vi{e od decenije pevao sa kantautorom Kemal Monteno, isti~u}i da tada nije ni slutio da }e jednog dana, kako je naveo, „`iveti wene re~i”.

„Vratio sam se, `ivote. Hvala svima koji su pomogli da mi ne bude su|eno, jer nema smrti bez sudwega dana”, naveo je Da~i} u poruci javnosti.

SERBIAN

VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Srbi na Kosovu i Metohiji su u sve te`em polo`aju

U trenutku kada se globalno sve vi{e isti~e zna~aj suvereniteta dr`ava, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije Arno Gujon u Va{ingtonu je imao va`an sastanak sa ~lanovima ameri~kog Kongresa, nagla{avaju}i potrebu da se glas Srbije ~uje i unutar najvi{ih politi~kih institucija sveta.

Tokom svog boravka u SAD, Gujon se sastao sa nekim od najvi{ih predstavnika ameri~kog Kongresa, me|u kojima su bili Rendi Fajn, Endi Ogls, Kit Self, Rajan Zinke i Bajron Donaldson, kao i sa kongresmenkom Anom Polinom Lunom. Tema razgovora bila je trenutna situacija na Kosovu i Metohiji, sa posebnim akcentom na sve teè okolnosti u kojima ìvi srpski narod. Gujon je istaknuo da je poloàj Srba u ju`noj pokrajini postao jo{ teì, naro~ito nakon usvajawa novog zakona o strancima od strane Pri{tine, koji moè dodatno ugroàvati prava Srba.

„Ovakvi razgovori imaju poseban zna~aj, jer omogu}avaju da se glas srpskog naroda i pozicija Srbije direktno ~uje na mestima gde se donose va`ne politi~ke

odluke. Moji sagovornici su sa velikom pa`wom saslu{ali izazove sa kojima se Srbi suo~avaju na Kosovu i Metohiji, kao i moju zabrinutost zbog sve te`eg polo`aja na{eg naroda u ju`noj pokrajini“, izjavio je Gujon nakon susreta. Gujon je tokom razgovora posebno naglasio ~iwenicu da Srbi na Kosovu i Metohiji predstavqaju hri{}anski narod koji vekovima ~uva svoje svetiwe, manastire i duhovni identitet, uprkos brojnim napadima, pogromima i pritiscima radikalnih

albanskih grupa. On je ponovio da Srbi ne mogu biti tretirani kao gra|ani drugog reda u sopstvenim domovima i da osnovna prava, bezbednost i dostojanstven `ivot moraju biti garantovani svim zajednicama na Kosovu. „U vremenu kada se u svetu sve vi{e govori o zna~aju suvereniteta dr`ava, va`no je da se glas suverene Srbije ~uje i u ameri~kom Kongresu. Srbija ostaje posve}ena miru i stabilnosti, ali i odlu~na da {titi svoj narod i svoje nacionalne interese“, naglasio je Gujon.

Amerika ubla`ava sankcije Rusiji radi stabilizacije cena nafte

Administracija predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dràva Donalda Trampa razmatra mogu}nost ublaàvawa sankcija Rusiji kako bi se ublaìo skok cena energenata izazvan ratom SAD i Izraela protiv Irana, saop{tila su tri izvora koja imaju saznawa o tome.

Ciq ove mere bio bi pove}awe svetskih zaliha nafte usred masovnih poreme}aja u isporukama sa Bliskog istoka zbog eskalacije sukoba, ali bi tako|e, mogla da ote`a ameri~ke napore da Rusiji uskrati prihode od rata u Ukrajini, prenosi Rojters.

Razmatraju se i opcije za {iroko ubla`avawe sankcija, kao i ciqane mere koje bi odre|enim zemqama, poput Indije, omogu}ile kupovinu ruske nafte bez rizika od ameri~kih kazni, ukqu~uju}i carine, rekli su izvori.

Pro{le nedeqe SAD su Indiji privremeno dozvolile kupovinu ruske sirove nafte koja je ve} bila u tankerima, kako bi se nosila sa smawewem isporuka sa Bliskog istoka. Izvori navode da bi nove mere mogle da budu objavqene ve} danas. „Predsednik SAD Donald Tramp i wegov celokupan tim za energetiku imaju jasan plan za odr`avawe stabilnosti energetskih tr`i{ta jo{ pre po~etka Operacije epski bes

i nastavi}e da razmatraju sve kredibilne opcije”, rekao je portparol Bele ku}e Tejlor Roxers. „Svaku zvani~nu objavu politike izre}i }e direktno predsednika ili wegov tim”, dodao je on.

Rasplamsavawe sukoba na Bliskom istoku dovelo je do toga da kompanije privremeno obustave transport brodova kroz Ormuski moreuz, koji je kqu~na ruta za globalni transport nafte i te~nog gasa. Oko 20 odsto svetske nafte i 25 odsto te~nog gasa prolazi ovom trasom, a blokada ili prekid transporta odmah uti~u na cene energenata. Analiti~ari upozoravaju da bi dugotrajna blokada Ormuskog moreuza mogla da izazove haos

na evropskom tr`i{tu gasa i izazove drasti~an rast cena. Ameri~ki predsednik Donald Tramp nije iskqu~io mogu}nost slawa ameri~kih trupa u Iran, nagove{tavaju}i da je „velika akcija tek pred nama”. Wegove izjave i najave dodatno doprinose globalnoj nesigurnosti i potencijalnom rastu cene energenata. Eksperti zakqu~uju da bi nastavak sukoba mogao da izazove inflatorne {okove, ne samo kroz energente ve} i kroz distribuciju robe i tro{kove transporta, prenosi Tawug. Evropske ekonomije, posebno one zavisne od uvoza energenata, su posebno najvi{e pogo|ene, dok izvoznici poput Rusije, Kanade i Norve{ke mogu da profitiraju od ove situacije.

METEORIT ZAPALIO NEBO IZNAD NEKOLIKO ZEMAQA Vatrena kugla iznad Evrope

Eksplozija svetla osvetlila je nebo iznad zapadne Evrope 8. marta, a prema podacima Laboratorije za solarnu astronomiju Instituta za istra`ivawe svemira (IKI) Ruske akademije nauka, uzrok je bio meteorit veli~ine do tri metra koji je izgoreo u atmosferi.

Nebeski putnik, veli~ine izme|u jednog i nekoliko metara, raspao se i sagoreo iznad evropskog neba, kre}u}i se pravcem od jugozapada ka severoistoku. Spektakularni prizor bio je vidqiv stanovnicima Nema~ke, Francuske, [vajcarske, Belgije, Luksemburga i Holandije.

Na osnovu dostupnih snimaka, sjaj bolida u blizini epicentra mo`e se proceniti na impresivnu magnitudu od minus 15 do minus 20, {to je stotine puta ja~e od sjaja punog meseca, navodi se u saop{tewu Instituta. Na osnovu analiza video-zapisa, procewena veli~ina meteorita je u rasponu od jednog do nekoliko (2-3) metra.

IKI je dodao da je stena u{la u Zemqinu atmosferu 8. marta oko 21 po moskovskom vremenu na visini od pribli`no 80 kilometara i da je posmatrana pribli`no deset sekundi. Na visinama od 40 do 20 kilometara, telo se aktivno raspalo na fragmente u podru~ju gradova Koblenc i Frankfurt na Majni u Nema~koj, pra}eno jakim bqeskovima.

SAD: islamofobija dostigla najvi{i nivo u posledwih 30 godina

Islamofobija je u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama u 2025. godini dostigla rekordno visok nivo, delimi~no zbog suzbijawa propalestinskih protesta i imigracije od strane ameri~kog predsednika Donalda Trampa, saop{tio je danas Savet za ameri~ko-islamske odnose (CAIR).

U saop{tewu, koje prenosi Rojters, navodi se da je tokom pro{le godine zabeleèno 8.683 àlbi zbog postupaka prema muslimanima ili Arapima u SAD, {to je najve}i broj od kada je taj Savet po~eo da objavquje podatke 1996. godine. Tokom 2024. godine bilo je zabeleèno 8.658 takvih àlbi.

Ve}ina àlbi pro{le godine, wih 12,7 odsto, odnosila se na diskriminaciju pri zapo{qavawu, àlbe zbog pitawa oko imigracije i azila iznosile su 6,5 odsto ukupnih àlbi, dok se 6,4 odsto àlbi odnosilo na incidente po~iwene iz mr`we.

Ogranak CAIR-a u Minesoti prijavio je 693 `albe, u odnosu na 353 u 2024. godini, a ta organizacija je navela da su avganistanski imigranti ~e{}e bili meta napada, nakon {to su dva vojnika Nacionalne garde upucana u Va{ingtonu u novembru, za {ta je bio optu`en jedan Avganistanac.

Republikanski guverneri Floride i Teksasa potpisali su ranije naredbe kojima se CAIR ozna~ava kao „teroristi~ka” grupa.

U svetu ekspanzije dru{tvenih mreà TikTok se pokazao kao mreà koja najlak{e i najbrè lansira u svet poznatih. Osim influensera u raznim oblastima, zanimqivo je da to postaju sve ~e{}e i qubimci.

Tako su mediji zabele`ili profil jedne specifi~ne bengalske ma~ke Klei koja je okupirala pa`wu miliona qudi tokom 2023. godine, i on ima platu da to doka`e. Naime, wena vlasnica je posvedo~ila da je wena ~etvorono`na qubimica zaradila 41.900 dolara. The Bengal je profil koji se fokusira na edukaciju gledalaca o hrawewu ma~aka sirovom ishranom i svojim

Srbija postaje zavisna od uvoza, na trpezama ”tu|i” luk i pasuq

Povrtarstvo je o~igledno posao koji se sve mawe isplati doma}im poqoprivrednicima. Dok ratari smawuju proizvodwu, uvoz raste, pa tako oko 16 odsto paradajza, 21 odsto belog luka i gotovo 60 odsto pasuqa koji zavr{i na na{im trpezama zapravo kupimo u inostranstvu. U posledwih deset godina ukupne povr{ine pod povr}em u Srbiji su drasti~no smawene - sa 125.422 na 82.522 hektara, dok je ukupna proizvodwa povr}a, sa 1,5 miliona tona pala na 1,3 miliona tona.

Prema podacima iz Nacrta Strategije poqoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2025–2034, dobra vest je jedino {to su prinosi povr}a pove}ani sa 13,9 na 15,2 tona po hektaru. Ovaj dokument bi trebalo da da smernice kako da Srbija povrati svoj prehrambeni suverenitet i da postigne proizvodwu koja mo`e da zadovoqi doma}e potrebe, da bi maksimalno smawila zavisnost od uvoza hrane.

Na na{im pijacama i u trgovinskim lancima najvi{e mladog krompira je iz Francuske, pasuq je iz Kirgistana, Egipta i Bugarske, dok je gotovo 70 odsto belog luka iz Kine. Ipak, najvi{e povr}a kupujemo iz Albanije. Iz ove zemqe nam sti`e ubedqivo najvi{e paradajza, paprike i krastavaca.

Srbija beleì stalni pad interesovawa proizvo|a~a za gajewem krompira, pa je 2023. godine on zasa|en na svega 23.145 hektara, dok je 2014. ovo povr}e bilo zasa|eno na 51.987 hektara. U proteklih desetak godina prepolovqena je i proizvodwa belog luka – sa 2.808 pala je na 1.359 hektara. Proizvo|a~i kaù da visoki tro{kovi proizvodwe i energije za wegovo skladi{tewe presudno uti~u na smaweno interesovawe ~ak i evropskih farmera da odràvaju raniji obim proizvodwe krompira.

Proizvodwa belog luka je umawena za ~ak 70,3 odsto, ukupne povr{ine pod pasuqem, kao i proizvodwa pasuqa umawene su za oko 30 procenata, proizvodwa krastavca smawena je za oko 43 odsto, kupusa i keqa za 39 odsto, paradajza za 10 odsto, {argarepe za 11 i paprike za 4 odsto.

Agroekonomista Milan Prostran ka`e za RT Balkan da ovaj lo{ trend traje posledwih 25 godina, naro~ito od kako je Srbija 2008. otvorila tr`i{te za

poqoprivredne proizvode iz EU.

„Mi smo zemqa koja je samozadovoqna, ali smo sa potpisivawem CEFTE i sporazuma o bilateralnoj saradwi sa drugim zemqama i na kraju sa EU, svoje trì{te vrlo rano otvorili za uvoz i zato nam se de{avaju stvari koje nekada nismo mogli ni da sawamo. Prvo smo postali ogromni uvoznici mesa, a ono nam je nekad bilo prva stavka u izvozu. To je sudbina potpuno otvorenog trì{ta. Uticaj imaju i veliki trgovinski lanci, koji traè najpovoqnije uslove za zaradu, a re{ewa vide u uvozu”, kaè Prostran. On smatra da se moramo ozbiqno upitati {ta nas ~eka na tom neizvesnom i surovom trì{tu. Mi smo agrarna zemqa, ali sa sve ve}im smawewem suficita kada je u pitawu izvoz poqoprivredno-prehrambenih proizvoda zbog sve ve}eg uvoza. „Imali smo svoje sorte pasuqa, a sada ga uvozimo. I nastavi}emo to da radimo, jer smo potpisali takve sporazume. Prebrzo smo se otvorili ka EU sa kojom trgujemo 60 odsto i nisam veliki optimista da }emo mo}i da se borimo sa narastaju}om konkurencijom, ukoliko od na{e privrede ne napravimo sektor koji moè biti konkurentan. Pritom ne smete

uvoditi zabrane, u okviru CEFTE, mo`ete da se pravdate da vam je ugro`ena proizvodwa, ali to samo na neko vreme”, ukazuje Milan Prostran.

Dr @ivko Bugar~i}, stru~ni saradnik firme „Arum De~” ka`e za RT Balkan da samo kvalitetno seme obezbe|uje dobijawe visokih prinosa i rentabilnu proizvodwu, a da se tek ne{to vi{e od 20 odsto ukupnih povr{ina konzumnog krompira u Srbiji radi sa kvalitetnim semenom.

On napomiwe da uz 40.000 tona sve`eg krompira, uvozimo godi{we oko 27.000 tona pomfrita, {to je ekvivalent oko 50.000 do 55.000 tona sirovog krompira i to zna~i da zapravo uvezemo ukupno vi{e od 90.000 tona, dok je na{a ukupna potro{wa oko 250 do 260.000 tona.

„To zna~i da na{a zavisnost od uvoza na oko 35 odsto od ukupne potro{we, a do 2010. smo bili zna~ajni izvoznici krompira”, isti~e sagovornik RT Balkan. On ukazuje da je jedina svetla ta~ka u pri~i o krompiru, podatak da je Srbija postala zna~ajan izvoznik ~ipsa i da u inostranstvu prodajemo oko 50 odsto prerade, jer se preradi oko 80.000 tona sirovog krompira u dve fabrike, a proizvede se oko 21.000 tona ~ipsa odli~nog kvaliteta.

zanimqivim klipovima uspela je da zaradi prihode, a novembar je wen mesec sa najve}om zaradom sa 15.500 dolara nakon objave sa skoro pet miliona pregleda. Na ovoj platformi sve je vi{e qubimaca koji zara|uju, a stru~waci navode da na TikToku ima vi{e nego ikad krznenih influensera. Tako|e, eksperti navode da zara|ivawe novca preko qubimaca nije tako jednostavno i banalno, kao deqewe slatkih video zapisa o ma~kama i psima. Za po~etak potrebno je temeqno istraìvawe trì{ta, pronalaèwe jedinstvene ni{e i kreirawa zanimqivog dobro ure|enog sadràja, a zapamtite, tako|e, i da svoj ìvot stavqate pred o~i javnosti {to nije ne{to u ~emu svi uìvaju.

UTICAJ RATNIH SUKOBA NA BLISKOM ISTOKU NA CENU NAFTE:

Energetska panika pred vratima

Fju~ersi Brent nafte u ponedeqak ujutro 9. marta su se kretale oko 107 dolara po barelu, {to je najvi{i nivo jo{ od marta 2024. godine kada je cena bila 87 dolara. Psiholo{ka granica od 100 dolara je probijena ve} nakon nedequ dana rata, uprkos procenama analiti~ara „Goldman Saksa“ da bi taj iznos bio dostignut ukoliko bi Ormuski moreuz, preko koga se odvija 20% svetskog transporta nafte, bio zatvoren mesec dana. Eskalacija cena je razlog {to je za danas, ponedeqak 9. marta, najavqen hitan sastanak G7 i Me|unarodne agencije za energetiku kako bi se razmotrile opcije za osloba|awe strate{kih rezervi. Mada Iran nije zvani~no zatvorio moreuz, ratna de{avawa su gotovo zaustavila saobra}aj i kompanije su po~ele da preusmeravaju plovila. U me|uvremenu, OPEK+ je postigao dogovor o pove}awu proizvodwe u aprilu za 206.000 barela dnevno, ~ime je okon~ana tromese~na pauza, ali je to i daqe znatno ispod ranije razmatranog pove}awa od 411.000 do 548.000 barela dnevno.

Pi{e Sawa Filipovi} za RTS-ov portal „Oko”

Istorijski posmatrano, ratni sukobi predstavqaju jedan od najva`nijih uzroka naglih i dugotrajnih skokova cena nafte, naro~ito kada su povezani sa regionima kqu~nim za globalnu proizvodwu i transport energenata.

Najzna~ajniji cenovni {ok dogodio se tokom arapsko-izraelskog rata 1973. godine, kada su arapske ~lanice OPEK-a uvele naftni embargo protiv Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i wihovih zapadnih saveznika. Kao posledica toga, cena nafte je porasla sa pribli`no 3 dolara na preko 12 dolara po barelu u roku od svega nekoliko meseci. Ovaj doga|aj je izazvao prvu globalnu energetsku krizu.

Drugi veliki skok cena nafte usledio je nakon Iranske revolucije 1979. godine, kada je politi~ka nestabilnost dovela do pada proizvodwe od gotovo 4-5 miliona barela dnevno. Iako je realni gubitak ponude bio delimi~no nadokna|en od strane drugih proizvo|a~a, panika na trì{tu je izazvala porast cene nafte sa 15 na vi{e od 35 dolara po barelu. Ovaj doga|aj je pokazao da percepcija rizika i o~ekivawa trì{ta mogu imati jednako snaàn uticaj kao i stvarni poreme}aji u snabdevawu.

Iransko-ira~ki rat (1980-1988) je dodatno destabilizovao trì{te jer su obe dràve bile zna~ajni izvoznici nafte. Tokom tzv. „Tanker rata“, napadi na naftne tankere i infrastrukturu u Persijskom zalivu ugrozili su sigurnost pomorskih ruta, naro~ito u blizini Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20% svetske nafte. Kao rezultat toga, cene su ostale visoke tokom ve}eg dela 1980-tih godina, a trì{te je postalo izrazito osetqivo na geopoliti~ke rizike.

Sli~an efekat zabele`en je tokom Zalivskog rata (1990-1991), nakon invazije Kuvajta od strane Iraka. Tada je tr`i{te privremeno obustavqena isporuka nafte iz Iraka i Kuvajta (oko 4,3 miliona barela dnevno), {to je izazvalo nagli skok cena sa pribli`no 17 dolara na preko 40 dolara po barelu u svega nekoliko meseci. Rat u Iraku 2003. godine nije izazvao trenutni {ok poput onog iz 1973. ili 1990. godine, ali je zna~ajno pove}ao dugoro~nu geopoliti~ku neizvesnost. O~ekivawa poreme}aja u snabdevawu doprinela su kontinuiranom rastu cena tokom narednih godina, {to je kulminiralo istorijskim maksimumom od oko 147 dolara po barelu u junu 2008. godine.

O~igledno je da ratni sukobi uti~u na cenu nafte ne samo kroz direktno smawewe ponude, ve} i kroz pove}awe geopoliti~kog rizika, neizvesnosti i tro{kova osigurawa transporta. Posledi~no, trì{te nafte ostaje izuzetno osetqivo na konflikte u Persijskom zalivu i {irem Bliskom istoku. Shodno tome, posledwa ratna de{avawa u tom regionu koja su nastala nakon zdruènog napada Izraela i Sjediwenih Ameri~kih Dràva na Iran u subotu 28. februara, uzrokovala su oteàno snabdevawe i posledi~no porast cene nafte na svetskom trì{tu.

IRAN KAO ENERGETSKA SILA Iran predstavqa jednog od kqu~nih aktera na svetskom energetskom trì{tu zahvaquju}i kombinaciji velikih rezervi fosilnih goriva, izvoznog potencijala i strate{ki zna~ajnog geografskog poloàja. Prema dostupnim procenama, Iran poseduje 9-10% svetskih rezervi nafte i svrstava ga me|u pet vode}ih zemaqa po tom osnovu. Istovremeno, sa oko 34 triliona kubnih metara prirodnog gasa, Iran raspolaè drugim najve}im rezervama gasa na svetu, odmah nakon Rusije. Poseban zna~aj ima gasno poqe Saut Pars (zajedni~ko sa Katarom), koje predstavqa jedno od najve}ih nalazi{ta prirodnog gasa na globalnom nivou.

Kao ~lanica OPEK-a, Iran u~estvuje u koordinaciji proizvodwe nafte i time ima potencijal da uti~e na globalnu ponudu i stabilnost cena. Pre uvo|ewa me|unarodnih sankcija, zemqa je proizvodila oko 3,8-4,0 miliona barela nafte dnevno, dok je izvoz dostizao vi{e od 2,5 miliona barela dnevno. Sankcije su zna~ajno smawile ove kapacitete, ali se procewuje da Iran ima mogu}nost da relativno brzo pove}a proizvodwu za 1-1,5 miliona barela dnevno u slu~aju normalizacije me|unarodnih odnosa, {to bi imalo direktan uticaj na globalne cene energenata.

Geostrate{ki zna~aj Irana dodatno proizilazi iz wegove pozicije uz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi pribli`no 1720 miliona barela nafte dnevno, odnosno oko 20% svetske potro{we nafte, kao i zna~ajan deo globalne trgovine te~nim prirodnim gasom (LNG). Ovaj pomorski prolaz predstavqa najva`niju energetsku transportnu rutu na svetu, jer povezuje proizvo|a~e iz Persijskog zaliva sa globalnim tr`i{tima u Evropi i Aziji.

Pored toga, Iran ima bogata nalazi{ta uranijuma, kao i nalazi{ta preko 60 minerala (npr. najve}a nalazi{ta bakra), {to ga svrstava u red najbogatijih zemaqa po rudnom bogatstvu. Zahvaquju}i kombinaciji velikih rezervi, proizvodnog potencijala, geostrate{kog polo`aja koji Iranu omogu}ava kontrolu kqu~ne transportne rute i politi~ki uticaj u regionu Persijskog zaliva, Iran predstavqa jednog od najva`nijih faktora (ne)stabilnosti svetskog energetskog tr`i{ta.

NAJNOVIJE CENE NAFTE

I PROCENE DAQIH KRETAWA

Cene nafte i pokazuju veliku volatilnost zbog rata na Bliskom istoku i neizvesnosti oko trajawa zatvarawa

kqu~nog Ormuskog moreuza. Iako Iran nije zvani~no zatvorio Ormuski moreuz, od izbijawa sukoba u subotu 28. februara nekoliko tankera je napadnuto, a najmawe 200 brodova, koji izme|u ostalog prevoze sirovu naftu, te~ni prirodni gas i naftne derivate, bacilo je sidro na otvorenom moru. Zatvarawe Ormuskog moreuza bi poremetilo isporuke iz Saudijske Arabije, Ujediwenih Arapskih Emirata, Iraka i Kuvajta, {to bi dovelo do nesta{ica i vi{ih cena nafte, ali i cene hemikalija i |ubriva, {to bi daqe moglo da izazove poreme}aje u poqoprivredi i uti~e na globalne cene hrane.

Ukoliko se trenutni rast cena nafte stavi u kontekst trenda cena nafte u duèm vremenskom periodu, moè se zakqu~iti da su skokovi cena nafte, koji su izazvani geopoliti~kim {okovima i privremenim poreme}ajima u snabdevawu, bili kratkotrajnog karaktera. Podse}awa radi, tokom napada Izraela i Sjediwenih Ameri~kih Dràva na Iran u periodu 1324. juna 2025. godine, cena Brent nafte je porasla sa oko 65 dolara na oko 80 dolara. Nakon prekida sukoba, cene su se ubrzo vratile na niì nivo, kada je trì{te

Taman dim i teàk miris izgorene nafte prekrili su nebo iznad Teherana dok je dràvna televizija objavqivala ime novog, tre}eg po redu lidera Islamske revolucije – Moxtabe Hamneija, koji se odmah na{ao na listi za odstrel ameri~ke i izraelske avijacije. Prva mu se na vernost zaklela Revolucionarna garda, a za wom i vojska i ostatak dràvnog aparata. TRE]I ÛVAR ISLAMSKE REVOLUCIJE

Ime naslednika ajatolaha Rukolaha Homeinija i Alija Hamneija usledilo je mawe od sat vremena po{to su izraelski projektili razneli sedi{te avijacije Republikanske garde u Teheranu, koje je eksplodiralo u trenutku dok su skladi{ta goriva iranske prestonice i daqe gorela, uvijaju}i grad u pla{t crnog dima.

”Ajatolah Sajed Moxtaba Moseini Hamnei, neka ga ~uva Bog, izabran je za tre}eg lidera svetog sistema Islamske republike Iran na osnovu odlu~nog glasawa predstavnika u skup{tini eksperata”, javila je agencija Tasnim.

steklo poverewe da je malo verovatno da }e stvarno do}i do prekida u snabdevawu naftom.

Procene analiti~ara „Goldman Saksa“ su da bi u zavisnosti od obima zatvarawa moreuza na mesec dana, cena nafte mogla da poraste u rasponu od 1 do 15 dolara po barelu. Porast cene od 15 dolara bi se odnosio na situaciju da se moreuz u potpunosti zatvori na mesec dana, a da se pri tome ne obezbede kompenzacioni mehanizmi (npr. kori{}ewe rezervnog kapaciteta naftovoda ili osloba|awe strate{kih rezervi nafte). Ukoliko bi zatvarawe bilo du`e od mesec dana, cena nafte bi verovatno prema{ila 100 dolara po barelu, prognozirali su analiti~ari, a ta cena bi spre~ila da zalihe padnu na „kriti~no nizak nivo“, koji je definisan na nivou od oko 2,6 miliona barela, {to je bio najni`i nivo komercijalnih zaliha nafte tokom 2022. godine.

Efekti aktuelnih ratnih dejstava i problemi u snabdevawu odrazili su se br`e na cenu nafte nego {to su analiti~ari „Goldman Saksa“ predvi|ali, tako da se cena fju~ersa Brent nafte deset dana po izbijawu rata, u ponedeqak ujutro 9. marta kretala oko 107 dolara po barelu (dan pre izbijawa sukoba je bila 72 dolara), {to je najvi{a cena od marta 2024. godine.

Mada je u nedequ 28. februara osam zemaqa OPEK+, ukqu~uju}i Saudijsku Arabiju i Rusiju, postiglo dogovor da u aprilu pove}aju proizvodwu za 206.000 barela dnevno ({to je zna~ajno vi{e od 137.000 barela koliko je ranije bilo planirano), nezahvalno je procewivati u kojoj meri }e ovaj porast proizvodwe doprineti stabilizaciji tr`i{ta.

Poput oca 37 godina ranije, Moxtaba Hamnei je bio, su{tinski, jedini pravi kandidat za ovaj polo`aj iako se izvesno vreme pomiwalo ime nekada{weg predsednika Hasana Rohanija, ukoliko se iranski verski lideri odlu~e da ustupcima zaustave napade SAD i Izraela.

Uz wih, u nekoliko navrata u javnosti su se pojavqivali Alireza Arafi i Homeinijev unuk, Hasan Homeini, koji su, bar prema zapadnim procenama, pokazivali ”izvesnu sklonost prema reformama”.

O~igledno, najve}i uticaj pri izboru imala je Revolucionarna garda, pa je za novog lidera izabran ~ovek koji je prethodnih decenija u o~evo ime koordinisao vojne i obave{tajne operacije.

HAMNEI NIJE @ELEO

DA GA NASLEDI SIN Ovaj izbor suprotan je `eqama Alija Hamneija, koji se godinama unazad protivio ovakvom razvoju situacije jer nije `eleo da titula verskog vo|e bude nasledna, delom i zbog ~iwenice da je prekid naslednih vladara bilo jedno od kqu~nih obe}awa revolucije 1979. godine.

U jeku naj`e{}eg napada na Iran, ipak, jedan od najmo}nijih qudi Irana, Ali Larixani, Revolucionarna garda i verski lideri odlu~ili su da odstupe od ovakve prakse i vlast zadr`e u uskom krugu najvernijih. Tokom procesa izbora novog verskog lidera, izraelska avijacija je ga|ala zgradu u Komu gde se obi~no okupqa 88 ~lanova skup{tine eksperata, ali agencija Fars javqa da je taj objekat u trenutku udara bio prazan.

O~ekuje se da novi ajatolah poka`e jednaku nepopustqivost prema promenama, kao {to je to godinama ~inio i wegov otac, te da diplomatskim ambicijama Moxtabe Hamneija nimalo ne}e pomo}i ~iwenicama da su mu Izraelci i Amerikanci, od po~etka rata, ubili oca, majku, suprugu i sina.

LI^NOST NEDEQE:

Moxtaba Hamnei

Napad na zaboravqeno ostrvo u Persijskom zalivu

Iranska revolucionarna garda rasporedila je dodatne snage na ostrvo Harg u Persijskom zalivu, o~ekuju}i da bi Izraelci ili Amerikanci mogli da poku{aju napad na mesto sa kojeg odlazi ~ak 90 odsto iranskog izvoza nafte. Harg nisu napali ni Ximi Karter ni Ronald Regan, ali su ga bombama pre skoro 40 godina zasuli Ira~ani. Ameri~ki padobranci ~ekaju naredbu, Tramp za sada „bez odluke” o invaziji.

Na po~etku rata u Ukrajini, hrid usred Crnog mora nazvan Zmijsko ostrvo predstavqan je kao kqu~na ta~ka za kontrolu

OTIMAWE IRANSKIH RESURSA

I POTRAGA ZA URANIJUMOM

„Na{ ciq je da ogromne resurse otmemo iz ruku terorista”, rekao je savetnik Bele ku}e Xared Egen televizijskoj mre`i Foks, porede}i Iran sa venecuelanskim slu~ajem, kada je kontrola naftne industrije, posle zarobqavawa predsednika Nikolasa Madura, pre{la u ruke Amerikanaca.

pomorskih puteva i okolnih luka. Prvo su ga zauzeli Rusi, da bi ga zatim napustili. Danas, ovo ostrvo je gotovo u potpunosti zaboravqeno. Navodno je ba{ na to ostrvo doneto Ahilovo telo i pohraweno u hram koji su, kasnije, Rimqani nazvali Hramom devet oltara.

Nekoliko godina kasnije, usred potpuno druga~ijeg rata, ne{to ve}e ostrvo u Persijskom zalivu postalo je kqu~ strategije obarawa re`ima u Teheranu, iako na wega za desetak dana rata nije pala nijedna bomba.

[est kilometara duga~ko ostrvo, udaqeno 25 kilometara od iranske obale kqu~ni je terminal za izvoz nafte, te izraelski i ameri~ki planeri smatraju da bi zauzimawe ili uni{tewe objekata zadalo smrtni udarac ionako kilavoj ekonomiji Irana.

O otimawu Harga, kao kqu~ne ta~ke za izvor resursa, bar do sada, izja{wavali su se samo izvori u Trampovoj administraciji, koji tvrde da predsednik „razmi{qa” o akciji specijalaca, kojom bi SAD preuzele kontrolu nad naftnim terminalom iz ruku Revolucionarne garde. Za sli~nu akciju, navodno, zainteresovan je i Izrael, ~iji napadi nijednom u prethodnih desetak dana nisu ciqali ovo ostrvo, iako su, suprotno o~ekivawima Pentagona, sa zemqom sravnili skladi{ta goriva oko Teherana, nakon ~ega je iransku prestonicu obavio oblak crnog, smrdqivog dima.

Obe dr`ave, ipak, zainteresovane su da po{aqu specijalce na mesta na kojima Iran ~uva zalihe oboga}enog uranijuma, koji su u posledwi ~as sklonili iz centara nuklearnog programa tokom ameri~kih napada u junu pro{le godine. [ef Me|unarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi rekao je, ranije u ponedeqak, da se oko 200 kilograma oboga}enog uranijuma nalazi u Isfahanu.

„Jo{ nismo doneli takvu odluku. Nismo ni blizu toga”, rekao je Tramp Wujork postu.

TRAMPOVA KAPA I SEDAM

MRTVA^KIH SANDUKA

Oklevawe ameri~kog predsednika da pokrene akciju specijalaca na iranskoj teritoriji delimi~no je rezultat i prili~nog odijuma ameri~ke javnosti nakon {to je prvih sedam kov~ega sa telima po-

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

ginulih vojnika stiglo u SAD. Kritike na Trampov ra~un dodatno su poja~ane ~iwenicom da tokom do~eka tela nije skinuo kapu, kao i poku{ajem mre`e Foks da taj gaf ispravi emitovawem starog snimka. Amerikanci i Izraelci tvrde da Iran raspola`e sa ukupno 406 do 460 kilograma uranijuma.

O~ekuje se da }e Amerikanci biti jako oprezni pre nego {to po{aqu specijalce na iransku teritoriju, tim pre jer su prethodni poku{aji – od poku{aja izbavqivawa talaca iz ambasade u Teheranu 1980. godine, do obarawa putni~kog aviona osam godina kasnije, prema blagim ocenama, predstavqali prave debakle.

Harg je, tokom ameri~ko-izraelskih napada pro{log juna, tako|e bio na listi meta Izraelaca, ali tek posle plotuna projektila kojima je Iran zasuo teritoriju te dr`ave. Na insistirawe Amerikanaca, tada, vlada Bewamina Netawahua je odustala od napada. Iako su Iranci, tokom prethodne krize, evakuisali sve tankere iz okoline Harga, ovaj put su wihovi brodovi ostali ukotvqeni nedaleko od ostrva, {to vojne analiti~are navodi na zakqu~ak da ne o~ekuju napade naftni terminal, kapaciteta sedam miliona barela dnevno. Pre izbijawa novog rata, Iran je dnevni izvozio do 1,7 miliona barela nafte.

Neki od savetnika ameri~kog predsednika Donalda Trampa privatno ga pozivaju da javno iznese plan za izlazak iz rata sa Iranom, izjavili su neimenovani izvori koji su upoznati sa situacijom.

Savetnici `ele da on doka`e da je ameri~ka vojska uglavnom ostvarila svoje ciqeve za rat, rekli su izvori za „Volstrit xurnal”.

Iako su ameri~ki zvani~nici povremeno nudili razli~ite liste ciqeva rata, oni su se uglavnom odnosili na uni{tewe iranskog raketnog programa, mornarice, obustavu iranske podr{ke regionalnim posrednicima i spre~avawe Irana da dobije nuklearno oru`je.

„Volstrit xurnal” navodi da su Trampa neki od wegovih pomo}-

nika upozorili da }e dugotrajan rat u Iranu umawiti podr{ku u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, ~ak i ako republikanci za sada uglavnom podr`avaju napade na Iran.

Savetnici su odgovorili na pozive republikanaca koji su izrazili zabrinutost zbog toga {ta }e rat zna~iti za predstoje}e sredworo~ne izbore u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

Shodno tome, Trampovi savetnici su utvrdili da im je potreban agresivniji plan obra}awa javnosti kako bi prodali rat usred rastu}ih cena gasa.

Izve{taj ~asopisa demantovala je portparolka Bele ku}e, Kerolajn Livit.

„Ova pri~a je puna gluposti iz anonimnih izvora koji, mogu da garantujem, nisu u sobi sa

predsednikom Trampom. Najvi{i predsednikovi pomo}nici su 24 sata, svakog dana u nedeqi, fokusirani na to da osiguraju da operacija ‚Epski bes’ nastavi da bude ogroman uspeh, a kraj ovih operacija }e na kraju odrediti vrhovni komandant”, kazala je Livit.

Ona je kazala da „velika ve}ina Amerikanaca podràva okon~awe pretwe koju predstavqa iranski reìm i podràva ubijawe terorista”, kao i da je „to ono {to }e predsednik Tramp posti}i”.

Uprkos zabrinutosti nekih wegovih savetnika, zvani~nici Trampove administracije su za Volstrit xurnal rekli da je malo verovatno da }e se rat zavr{iti sve dok Iran nastavqa da napada zemqe u regionu, i sve

dok Izrael `eli da nastavi da napada mete u Iranu. Tramp ne}e prestati da se bori dok ne bude mogao da proglasi zadovoqavaju}u pobedu, posebno kada SAD imaju vojnu prednost, rekao je visoki zvani~nik administracije za Volstrit xurnal. Neimenovani izvori, koji su upoznati sa Trampovim razmi{qawem, su naveli da je ameri~ki predsednik iznena|en {to Iran nije kapitulirao usred neumoqivih ameri~kih i izraelskih udara.

Kini otete luke u Panami

SAD su uspele da pritiscima izdejstvuju od vlasti u Panami da kineskoj kompaniji „CK Ha~inson” oduzmu koncesiju nad dve luke koje se nalaze na ulazu u Panamski kanal.

U januaru Vrhovni sud Paname je doneo neobi~nu odluku po kojoj su zakoni na kojima se zasnivaju koncesije koje honkon{ka kompanija „CK Ha~inson” dr`i nad lukama Kristobal i Balboa na ulazu u Panamski kanal neustavni. Te koncesije su stoga poni{tene.

To je izvr{nim vlastima u Panami omogu}ilo da krajem februara te luke oduzmu kineskoj kompaniji i zaplene svu imovinu u wima.

Presuda Vrhovnog suda u Panama sitiju s pravom se moè nazvati neobi~nom jer je kineska kompanija dràla koncesije na pomenute dve luke jo{ od 1997. godine, a iste su bile produène 2021, pa zvu~i neverovatno da sudske vlasti u sredweameri~koj dràvi sve to vreme nisu primetile problemati~ne elemente u zakonskim aktima na kojima su se bazirale.

Vrhovni sud Paname pomenutu odluku je doneo nakon pritisaka iz Va{ingtona, ukqu~uju}i tu i posetu ministra inostranih poslova SAD Marka Rubija Panama sitiju. Do we je, pak, do{lo nakon {to je predsednik Donald Tramp otvoreno pripretio centralnoameri~koj dr`avi vojnom intervencijom ukoliko ona ne protera kineski kapital iz Panamskog kanala, koji je od izuzetne strate{ke va`nosti za Va{ington po{to predstavqa pomorsku vezu koja spaja isto~nu i zapadnu obalu SAD.

Tramp i Putin na vezi – Bliski istok, energetika i Ukrajina u fokusu

Ameri~ki predsednik Donald Tramp i ruski lider Vladimir Putin razgovarali su telefonom o sukobu u Iranu, izgledima za mir u Ukrajini, kao i o svetskoj energetskoj bezbednosti, nakon {to je zabele`en rekordan rast cena energenata u svetu. Tramp je razgovor, koji je trajao oko sat vremena, ocenio kao veoma dobar, dok je ruska strana navela da je bio poslovan, konstruktivan i iskren.

Donald Tramp potvrdio je da je imao telefonski razgovor sa Putinom, navode}i da ruski predsednik `eli da pomogne u vezi sa ratom u Iranu.

Tramp je istakao da je sa Putinom razgovarao o Ukrajini i sukobu na Bliskom istoku, napomiwu}i da je rekao ruskom predsedniku „da bi bio od ve}e pomo}i kada bi okon~ao rat sa Ukrajinom”.

Sa druge strane, pomo}nik ruskog predsednika Jurij U{akov saop{tio je da su Putin i Tramp razgovarali telefonom o „aktuelnoj me|unarodnoj situaciji” na inicijativu ameri~ke strane, kao i da je fokus razgovora bio na Iranu i pregovorima o Ukrajini.

Dodao je, tako|e, da je predsednik Rusije ocenio situaciju u „zoni specijalne vojne operacije” gde, kako ka`e, ruske trupe napreduju veoma uspe{no. Prema wegovim re~ima, Tramp je „dao i procenu razvoja situacije u kontekstu teku}e ameri~ko-izraelske operacije”. Napomenuo je i da su se predsednici Rusije i SAD dotakli i pitawa Venecuele, pre svega u kontekstu stawa na svetskom tr`i{tu nafte.

Nedequ dana nakon {to je predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dràva Donald Tramp o{tro napao {pansku vladu, nazvav{i je „uàsnom“ i zapretiv{i prekidom trgovinskih odnosa sa Madridom, u [paniji i daqe traje diplomatska i politi~ka polemika. Me|utim, najve}i talas kritika u Madridu nije usmeren samo ka Va{ingtonu, ve} i ka Berlinu. Prema navodima portala „Politiko“, {panski politi~ki vrh ogor~en je pona{awem nema~kog kancelara Fridriha Merca tokom susreta u Beloj ku}i, gde je, kako se ocewuje, ostao nem dok je Tramp javno kritikovao [paniju. [panska potpredsednica vlade Jolanda Dijaz poru~ila je da je upravo takav pristup primer slabosti dela evropskog politi~kog rukovodstva. Prema wenim re~ima, Merc spada me|u lidere Evropske unije koji „nemaju pojma kako da upravqaju istorijskim trenutkom u kojem ìvimo“. Ona je istakla da je Evropi u ovom trenutku potrebno

WUJORK TAJMS:

„Tomahavk“ sa ameri~kim potpisom pogodio {kolu u Iranu

Fragmenti rakete koja je, prema iranskoj strani, pogodila `ensku {kolu u ju`nom iranskom gradu Minabu nose oznake tipi~ne za ameri~ku municiju, objavio je u ponedeqak „Wujork tajms“ .

„Uni{teni fragmenti rakete za koje se tvrdi da poti~u od smrtonosnih udara koji su pogodili pomorsku bazu i osnovnu {kolu na jugu Irana 28. februara nose oznake ameri~ke krstare}e rakete, prema analizi Wujork tajmsa“, naveo je list, dodaju}i da je fotografije ostataka objavio iranski dr`avni emiter.

Prema pisawu lista, fragmenti „sadr`e serijske brojeve i druge detaqe koji su u skladu sa na~inom na koji Ministarstvo odbrane i wegovi dobavqa~i kategorizuju i ozna~avaju municiju“.

„^ini se da ostaci poti~u od krstare}e rakete “tomahavk” ameri~ke proizvodwe, proizvedene 2014. godine ili kasnije“, izvestio je Wujork tajms.

„Sve je vi{e dokaza koje je analizirao Wujork tajms da je {kola pogo|ena tokom serije ameri~kih udara usmerenih na susednu pomorsku bazu“, dodaje list. Iranske vlasti su 28. februara izvestile da su SAD i Izrael izvr{ile napad na `ensku {kolu u ju`nom iranskom gradu Minabu. Prema posledwim podacima koje je dostavio Teheran, u napadu je poginulo 165 qudi, uglavnom u~enica, kao i wihovih roditeqa i

nastavnika. Oko 95 qudi je povre|eno.

Ameri~ki predsednik Donald Tramp je 7. marta izjavio da je napad na {kolu izvr{ila iranska vojska, iako nije pru`io nikakve dokaze. 9. marta, grupa demokratskih ameri~kih senatora sugerisala je da su ameri~ke snage mo`da izvr{ile napad na `ensku {kolu u Minabu i pozvala Pentagon da sprovede temeqnu istragu.

NEOBI^AN NESTANAK IZ JAVNOSTI:

Glasine o sudbini izraelskog premijera

Pojedini medijski izvori na hebrejskom jeziku pokrenuli su spekulacije o mogu}oj povredi ili ~ak pogibiji izraelskog premijera Bewamina Netawahua, objavila je iranska novinska agencija Tasnim, pozivaju}i se na navode koji se posledwih dana {ire dru{tvenim mre`ama i pojedinim internet portalima.

Povod za takve spekulacije, kako se navodi, jeste ~iwenica da se izraelski premijer ve} tri dana nije ogla{avao video-porukama na dru{tvenim mre`ama, dok su posledwe wegove fotografije u javnosti objavqene pre oko ~etiri dana. U prethodnom periodu Netawahu je gotovo svakodnevno objavqivao video-snimke, ponekad i vi{e puta dnevno.

Prema tvrdwama pojedinih izraelskih izvora, u no}i izme|u 7. i 8. marta navodno je prime}eno poja~ano obezbe|ewe oko Netawahuove privatne ku}e, uz posebne mere za{tite od mogu}ih napada dronovima.

U pojedinim medijskim izve{tajima navodi se da bi otkazivawe posete Izraelu novoizabranog predsednika SAD Xareda Ku{nera i novoimenovanog specijalnog izaslanika Bele ku}e Stiva Vitkofa moglo biti povezano sa bezbednosnom situacijom u vezi sa izraelskim premijerom.

„vo|stvo, a ne vazali koji odaju po~ast Trampu“, aludiraju}i na na~in na koji su pojedini evropski lideri reagovali na izjave ameri~kog predsednika. S druge strane, nema~ki kancelar poku{ao je da ubla`i utisak koji je ostavio wegov nastup u Ovalnom kabinetu. Merc je nakon sastanka sa Trampom objasnio da

Spekulacije je dodatno podgrejala i informacija koju je saop{tila Jelisejska palata. Francuska strana je izvestila o telefonskom razgovoru izme|u predsednika Francuske Emanuela Makrona i izraelskog premijera, ali bez navo|ewa detaqa razgovora i bez precizirawa kada je taj kontakt odr`an.

Uprkos brojnim navodima koji kru`e internetom, nijedna od iznetih tvrdwi do sada nije dobila zvani~nu potvrdu ili demanti iz izraelskih dr`avnih institucija.

nije `eleo javno da reaguje kako ne bi dodatno zao{trio situaciju.

Prema wegovim re~ima, ameri~kom predsedniku je naknadno, u razgovoru iza zatvorenih vrata, preneo stav da sankcije ne mogu biti uvedene nijednoj dr`avi ~lanici Evropske unije.

Ipak, takvo obja{wewe nije ubla`ilo nezadovoqstvo u Madridu. [panski ministar spoqnih poslova Hose Luis Albares ocenio je da je pona{awe nema~kog kancelara razo~aravaju}e, isti~u}i da ne mo`e da zamisli da bi nekada{wi kancelari Angela Merkel ili Olaf [olc ostali nemi u sli~noj situaciji.

Kritike su se ubrzo prenele i na stranice {panske {tampe. U komentarima i analizama pojedinih medija Merc je opisan kao „kukavica“, dok su uvodnici pojedinih listova ocenili da „nije uspeo da brani evropskog partnera na na~in na koji to zahteva osnovni ose}aj solidarnosti“.

Kopawe grobova za ubijene u~enice, nastavnike i roditeqe

Nema~ki kancelar Fridrih Merc

HELENA BRAJI], HERCEGOVKA U ELITNOJ JEDINICI - NAJBOQA

Ovako se slu`i srpskom narodu i dr`avi!

Vojna akademija vas u~i posebnoj odgovornosti. Odgovorni ste za druge. Uglavnom sam bila sama, sestra je mnogo starija, nisam navikla ni da zavisim od drugih. Nau~ila me je zajedni{tvu. To je va`no. Kao i slu`ewe svojoj dr`avi i svom narodu. A porodica je oslonac i smisao uspeha. Ni jedna desetka ne bi imala smisla da nemam s kim da podelim radost.

Ovo za Sputwik ka`e Helena Braji} iz Lastve kod Trebiwa, dve godine zaredom najboqi kadet Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane. Devojka koja ru{i stereotip o {treberu koji po ceo dan sedi nad kwigom:

„Izme|u civilne i vojne medicine izabrala sam drugu, jer me je privukla praksa. Ve} na tre}oj godini dobijamo klini~ke predmete i radimo uz profesore i mentore. U~imo kako da zadobijemo poverewe, u po~etku sam se stidela da pri|em pacijentu. Najva`nije je nau~iti kontakt sa `ivim ~ovekom“.

Jo{ jedan kontakt za Helenu je veoma va`an, kontakt sa prirodom, zato smo odlu~ili da razgovor za Sputwik obavimo u parku ispred Akademije, da „malo di{emo“. Prvo je pitamo kako je, iskreno, a ona tako i odgovara:

„Dobro sam, hvala na pitawu. Nije ~esto da mi neko postavi to pitawe. Svaki dan je mnogo aktivnosti, obaveza na fakultetu i u vojsci. Na kraju svake nedeqe mogu da ka`em, bila je turbulentna i umorna sam“. Me|utim, na licu najboqeg pitomca Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane ne vidi se umor, samo {iroki osmeh.

U UNIFORMI LITERARNA DU[A

Ova svestrana devojka bila je jedan od najboqih |aka Gimnazije „Jovan Du~i}“. Nema literarnog konkursa na kome nije briqirala, a na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Isto~nom Sarajevu uru~ena joj je nagrada “Mladi srbista”, za najboqi literarni esej.

Wena literarna du{a viri i iz uniforme Vojske Srbije. Progovara:

„Kad spakujem kofer, sve ponesem sa sobom, i Trebiwe, i Trebi{wicu, Lastvu i Platane. I sunce hercegova~ko, nebo i porodicu. Ni{ta ne ostaje ize mene, sve je sa mnom. Nedostaju mi da ih zagrlim, ali su sa mnom svakog dana“.

VOJNI RE@IM JE ODLI^AN SISTEM

Svakog dana Helena ustaje u {est, u 6:20 je jutarwe ve`bawe, 6:50 doru~ak, u 7:30 podizawe zastave i smotra. Nastava traje do dva, ru~ak je u tri.

„Prostor za manevrisawe nije veliki. Ovde je dan organizovan, takav je sistem i to je odli~no. Moja mama ka`e, sve mo`e da se stigne, ako je ~ovek dobro organizovan“.

U Beogradu studira zahvaquju}i specijalnim vezama Srbije i Republike Srpske.

Pla{ila se reakcije roditeqa i sestre kada im ka`e da `eli da studira ba{ na Vojnoj akademiji:

„A oni su bili odu{evqeni! Veoma su ponosni. Mama je skromna `ena, ali u nekoliko re~i ume da ka`e mnogo. Sestra je moja suprotnost, ali smo zajedno u svemu. Bez wih ni{ta ne bi imalo potpuni smisao“.

OD VELIKOG BOLA

DO @IVOTNOG POZIVA

Heleni je porodica sve, zbog porodice je i odlu~ila da studira medicinu. Nije to, ka`e, neka nerealna pri~a, da je odu-

vek ma{tala da bude hirurg. Upravo suprotno.

„Krajem sredwe {kole imala sam lo{e iskustvo. Tata mi je preminuo, a lekari su se prema wemu pona{ali lo{e. To je moglo da me udaqi od medicine, ali je ipak izazvalo potrebu da poku{am da mewam stvari. Osetila sam da je to profesija u kojoj `ivot ~oveka zavisi direktno od vas. Nije samo reprodukcija znawa, ve} i posve}enost, smirenost i empatija“.

PROFESORI KAO RODITEQI

Dodaje da je na pravom mestu, od svojih profesora mo`e nau~iti i ono {to se ne u~i iz kwiga, {to se vidi na primeru, odnosu prema pacijentima, ali i studentima.

„Kwiga vas ne mo`e nau~iti onome {to profesor ka`e kad napomene, „zapamtite ovo, treba}e vam jednog dana“. A li~ni odnos sa profesorima je dragocen. Mogu da ih pozovem u svako doba, ako mi ne{to treba, bilo kakav savet“.

Nema omiqeni predmet, ali je zanimaju klini~ke discipline.

„Privla~i me anesteziologija, da sagledam ~oveka u celini. Da ne le~im dijagnozu, ve} ~oveka“, isti~e najboqi student.

LI^NI ODNOS SA BOGOM NAJVA@NIJI

Helena `eli da jednog dana le~i qude zato {to voli druge i veruje i da se ni{ta ne de{ava slu~ajno, da se zna ko time upravqa. I jako je nervira kada ga nazivaju „nekom silom“.

„Nije ne{to, nego neko. Porodica i Bog su ono {to me drì. Li~ni odnos sa Bogom. A lekar mora da vidi u pacijentu ~oveka, a ne broj ili karton. Ako u drugom ne vidite nekoga ravnog sebi, te{ko moète biti dobar lekar. Ne volim lako da kaèm da sam veruju}i ~ovek, jer gre{im svaki dan, ali trudim se da ìvim vrednosti koje sam ponela od ku}e“.

Priznaje da joj je na prvoj godini bilo te{ko, to verovatno pro|e svaki student

koji nije iz Beograda, ali biti istovremeno i student i vojnik, ba{ je veliki izazov:

„Ali imala sam sre}u da upoznam dobre qude i nadre|ene koji su primer. Kada se odnosi grade na odgovornosti i me|usobnom po{tovawu, sve do|e na svoje mesto“, isti~e.

MO@E I PET SPORTOVA, AKO SI ORGANIZOVAN

Mesta u wenom vojno - lekarskom re`imu ima i za ono {to, pored qudi i prirode najvi{e voli, sport.

„Trenirala sam atletiku sa na{om ~uvenom Nata{om ]ulafi}, bavim se rvawem, planinarewem i plivawem. Imamo sada i ronila~ku sekciju. Moè ~ovek da postigne, ako mu to zna~i. Laè onaj ko kaè, nemam vremena za ne{to. Ne, nisam ga stvorio za to. Nisam se dovoqno potrudio da ga stvorim“.

„PROSVJETA“ - VI[E OD STIPENDIJE

Kao jedna od najboqih, Helena je ve} pet godina stipendista Srpskog prosvjetnog i kulturnog dru{tva „Prosvjeta“ iz Mostara. Ona je u „elitnoj jedinici“ od {est studenta iz Hercegovine koji su najboqi od najboqih. Wena stipendija ima tri nule kojima prethodi veliki broj, ali to, ka`e, nije cela stipendija.

„To je mnogo vi{e od novca. Kada sam do{la u Beograd, na prijemni, nisam znala nikoga. @ene iz Prosvijete su me primile kod sebe, pazile me, kao da sam wihovo dete. Do|e{ u veliki grad, u nepoznato, a onda te isprate na prijemni sa hranom, vo}em i slatki{ima, kao da sam kod moje mame. Ka`u, ti si neko moj. Najlak{e je dati novac, ti qudi su okupqeni oko ideje, u~e nas vrednostima koje su nas i roditeqi u~ili kod ku}e“.

Obave{tava nas da je u toku konkurs za najboqe |ake i studente iz Dalmacije, ka`e da bi bilo dobro da oka~imo link, da imaju gde da saznaju o uslovima za stipendiju Prosvjete. Ako do|u u Beograd na studije, i ona je tu za wih. Bi}e deo porodice, a porodica je najva`nija.

QUBAV PREMA SRBIJI I SRPSKOJ Po~iwe ki{a, predlaèmo rastanak, Helena ne mari, ona je iz Hercegovine, tamo se ne pla{e vremenskih nepogoda. Tamo su je, kaè, od malih nogu u~ili tradicionalnim vrednostima, rodoqubqu. Dobra je ki{a, ako si ispod svog neba. A weno je ba{ {iroko. Mo}i }e da bude i vojnik, i lekar. I u Srbiji i u Srpskoj. „U Hercegovini vas u~e da je, gde god postoji va{ ~ovek, va{a zemqa. Radi}u tamo gde budem potrebna. Da li }e to biti Trebiwe, Beograd, Republika Srpska ili Srbija, u ovom momentu nije va`no. Jeste va`no, ali nije primarno. Ose}am odgovornost. Ose}am qubav i prema Republici Srpskoj i prema Srbiji. Ose}am da treba da sluìm svom narodu i dràvi. Ma gde da se na|em, ma gde da postoji na{ ~ovek“.

Veliki broj vernika u Zvorniku do~ekao

~udotvornu ikonu

iz Rusije

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Veliki broj pravoslavnih vernika u Zvorniku je do~ekao ikonu iz Rusije – „Umek{awe zlih srca“, ispred zvor-

ni~kog Sabornog hrama Ro|ewa Presvete Bogorodice, gde je odr`ana slu`ba.

Stare{ina Sabornog hrama Ro|ewa Presvete Bogorodice Milo{ Zekanovi} rekao je da su ruski prijateqi poklonili Sabornom hramu u Zvorniku krst sa ~esticom Krsta Gospodweg.

„Uvidev{i da ova velika svetiwa ide kroz Republiku Srpsku, zatra`ili smo od

Najskupqi stan u Republici Srpskoj

kupqen za vi{e od 400.000 evra

Najkupqi stan prodat u Republici Srpskoj pro{le godine pla}en je 798.000 KM, odnosno 408.000 evra u Palama, dok je za najskupqu ku}u izdvojeno 600.000 KM, gotovo 307.000 evra u Trebiwu.

Za Nezavisne novine iz Republi~ke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove (RUGIPP) navode da je povr{ina najskupqeg stana iznosila 66,8 kvadrata, dok je korisna povr{ina najskupqe ku}e iznosila 316 kvadrata.

„Cena najskupqeg prometovanog stana po kvadratnom metru u 2025. godini iznosila je 11.946,1 KM po metru kvadrdatnom, a evidentirana je u op{tini Pale (grad Isto~no Sarajevo)”, navode iz RUGIPP-a za „Nezavisne novine” i dodaju:

„Najvi{a prose~na cena gra|evinskog zemqi{ta po gradovima i op{tinama u Republici Srpskoj u 2025. godini zabele`ena je u op{tini Isto~na Ilixa”.

Zakqu~ili su da je pro{le godine u Registru cena nepokretnosti evidentirano 18.172 kupoprodajnih ugovora.

visokopreosve}enog mitropolita Fotija blagoslov da ova ~udotvorna ikona Majke Bo`ije do|e u Zvornik, u ovaj hram i dobili smo blagoslov i sa velikom rado{}u do~ekali ikonu“, istakao je sve{tenik Zekanovi}.

Predsednik Fonda svetoga mu~enika Bonifatija iz Moskve Natalija Mezenceva rekla je da krst sa ~esticom Krsta Gospodweg ostaje u Sabornom hramu, a da ~udotvorna ikona Bogorodice nastavqa putovawe u Smederevo.

Ovoj svetiwi poklonili su se i vernici u Sabornom hramu

Ro|ewa Presvete Bogorodice u Bijeqini. Ikona „Umek{awe zlih srca“ poznata je po blagodatnim darovima utehe i duhovnog okrepqewa koje vernici dobijaju kroz molitvu pred wom. Na ovoj ikoni Bogorodica je naslikana kako stoji na oblaku sa sedam ma~eva pobodenih u srce. Broj sedam simboli{e tugu i bol u srcu koje je Bogorodica do`ivela u svom zemaqskom `ivotu.

Od maja se u RS ukida isplata

penzija putem punomo}ja!

Fond za penzijsko i invalidsko osigurawe (PIO) Republike Srpske od 1. maja ove godine ukida isplatu penzije putem punomo}ja datog fondu a penzije }e se od ovog datuma ispla}ivati iskqu~ivo na ime i li~ni ra~un penzionera, objavqeno je u najnovijem broju „Glasa osiguranika”, glasila Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe Srbije.

Direktor Fonda PIO Republike Srpske Mladen Mili} izjavio je da se ova mera donosi sa ciqem unapre|ewa pravne sigurnosti korisnika, dodatne za{tite whovih prava, kao i spre~avawa mogu}ih zloupotreba i nepripadaju}e isplate sredstava.

Penzioneri koji su do sada penziju primali putem punomo}ja obavezni su da dostave podatke o li~nom ra~unu na svoje ime, kako bi im se obezbedila nesmetana isplata penzije.

Punomo}nicima penzionera koji penziju primaju putem po{te na predwoj strani ~eka za januarsku penziju {tampano je obave{tewe u vezi sa ovom promenom, koje }e tako|e biti od{tampano i na ~eku za februarsku i martovsku penziju.

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

U Bratuncu obele`eno 30 godina od egzodusa sarajevskih Srba

Parastosom i polagawem cve}a na Spomen-obele`je u Bratuncu u Republici Srpskoj, obele`eno je danas 30 godina od egzodusa sarajevskih Srba koji su do{li u Bratunac i Podriwe.

U Bratuncu je sluèn parastos, a vence su poloìle delegacije i udruèwa proistekla iz Odbrambeno-otaxbinskog rata, prenela je RTRS.

Vidomir Banduka iz Udru`ewa „Sarajevski Srbi” rekao je da bi poruka bila da se nikada ne zaboravi zavi~aj, da se nikada ne zaborave oni koji su dali svoje `ivote za Republiku Srpsku.

„Poruka bi bila i da smo ponosno iza{li iz Haxi}a, mada to mnogi tuma~e na svoj na~in”, rekao je Banduka. Tokom napu{tawa svojih ogwi{ta, Sbi iz Haxi}a i drugih sarajevskih op{tina ekshumirali su i preneli u Bratunac 187 posmrtnih ostataka svojih najmilijih.

Prema proceni Udru`ewa „Sarajevski Srbi”, tokom martovskog egzodusa 1996. godine u Bratunac se doselilo oko 10.000 qudi.

Posmrtni ostaci 187 boraca Vojske Republike Srpske ekshumirani su u martu 1996. godine na podru~ju sarajevskih op{tina koje su, na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, pripale Fedearciji BiH, i preneseni na bratuna~ko grobqe. Sarajevski mediji i politi~ari godinama osporavaju ~iwenicu o progonu i egzodusu Srba, isti~u}i da su se dobrovoqno odselili i da su mogli da ostanu. Srbi koji su napustili svoja vekovna ogwi{ta u Sarajevu ka`u da im je u Federaciji BiH bila ugro`ena bezbednost i da su morali da odu.

U Bratuncu je sluèn parastos, a vence su poloìle delegacije i udruèwa proistekla iz Odbrambeno-otaxbinskog rata.

„Milioni mu mogu pomo}i u bekstvu”

Osnovni sud u Nik{i}u saop{tio je da je odbio `albu branilaca brata biv{eg crnogorskog premijera i predsednika Mila \ukanovi}a, biznismena Aca \ukanovi}a i da mu je potvrdio pritvor.

Sud je naveo da je tu odluku doneo nakon prethodne izjave

Aca \ukanovi}a, koji je na sudu rekao da raspola`e milionskim kapitalom, {to mu, kako je oceweno, omogu}ava da bez problema organizuje `ivot van Crne Gore i da postane nedostupan doma}em zakonodavstvu, prenose Vijesti.

U odluci se navodi da te`ina krivi~nog dela i mogu}nost izri-

cawa relativno visoke kazne zatvora mogu uticati na odnos okrivqenog prema dr`avnim organima, odnosno na wegovo odazivawe na wihove pozive, ukoliko bi se na{ao na slobodi Sud smatra da takva finansijska mo} pove}ava rizik da \ukanovi}, ako bi bio na slobodi, postane nedostupan doma}im pravosudnim organima.

U obrazloèwu se navodi da wegova ekonomska snaga omogu}ava organizovawe ìvota i boravka u inostranstvu bez oslawawa na tre}a lica ili dràvnu podr{ku.

„To ukqu~uje i mogu}nost regulisawa boravi{nog statusa kroz razli~ite pravne institute koji su dostupniji licima sa zna~ajnim kapitalom”, navodi se u odluci suda.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Aco \ukanovi} u posqedwih nekoliko meseci vi{e puta napu{tao Crnu Goru, a jedan boravak van zemqe trajao je 103 dana u kontinuitetu.

MLADI VUK NAPRAVIO POMETWU NA FARMI NA @ABQAKU:

”Vi{e se on nas upla{io nego mi wega!”

Ono {to je trebalo da bude obi~no jutro na farmi u selu Tmajevci pretvorilo se u pri~u za anale. Doma}in Mir~eta Zekovi} u{ao je u {talu da napoji stoku, a onda je ugledao prizor od kog se ledi krv u `ilama - vuka koji gleda pravo u wega, le`e}i pored teladi. A, epilog koji je usledio, nije mogao ni da sawa.

- Kako sam prineo vodu, vidim ga leì tu. Zastao sam nekih desetak sekundi. I pitam sad sebe, vidim li ja dobro. Vidim vuk, leì, na}ulio u{i... glava, vuk, vuk! - prepri~ava Mir~eta ovaj nestvarni susret. Zver se na{la usred {tale, a sva telad su bila na broju, ìva i zdrava.

Shvativ{i da mu niko nikada ne}e poverovati, doma}in je odmah izvadio telefon.

- Ko bi mi verovao? Rekli bi – ne la`i. I{li bi za mnom i zavijali kao vukovi kad iza|em negde - ka`e kroz osmeh Zekovi}. KAKO JE ZVER U[LA I ZA[TO NIJE NAPALA STOKU?

Mnogi su se zapitali kako je mogu}e da krvolo~ni predator u|e me|u stoku i ne napravi krvavi pir. Mir~eta veruje da je vuk, najverovatnije u potrazi za hranom ili skloni{tem, usko~io preko plasta slame kroz mali otvor na {tali. Kada se na{ao unutra, shvatio je da je upao u zamku. Zver se u strahu, bez mogu}nosti da iza|e, jednostavno pritajila.

- On, takore}i, nije znao ni kud }e ni {ta }e. Tek kad sam po~eo da ispu{tam krave i kad je do{ao do vrata... kad je video da mo`e da be`i,

sinuo je odatle kao zrno iz pu{ke - opisuje doma}in trenutak bega. Koliko je vuk bio upla{en govori i ~iwenica da su se dugo mu~ili da ga uop{te isteraju napoqe. „NIJE NAPRAVIO ZLO, PA SAM MU DAO SLOBODU” Snimak vuka koji mirno le`i pored teladi muwevito je postao hit na dru{tvenim mre`ama, a potez @abqa~anina izazvao je lavinu pozitivnih komentara. Iako su ga mnogi me{tani pitali za{to nije iskoristio priliku da ubije predatora, Mir~eta je imao spreman i qudski odgovor.

- Bilo mi je ba{ drago {to sam ga sreo, a jo{ mi je draè {to sam ga pustio na slobodu ìvog. Bilo je pitawa za{to ga nisam ubio... Rekao sam im – dao sam mu slobodu zato {to ni on nikakvo zlo delo nije napravio, i nek ide - zakqu~uje ovaj plemeniti ~ovek, kome nakon svega ostaje neverovatna pri~a za pokolewa, trajno zabeleèna i dokumentovana.

Gu`ve na pumpama zbog straha od

nesta{ice

Crna Gora raspola`e strate{kim rezervama naftnih derivata, koje uz komercijalne zalihe obezbe|uju stabilnost tr`i{ta i normalnu potro{wu za oko dva meseca, saop{tio je premijer Milojko Spaji}.

„Zahvaquju}i reformama Vlade od pro{le godine, Crna Gora raspola`e strate{kim rezervama naftnih derivata, koje predstavqaju dodatni mehanizam sigurnosti snabdevawa, pa zajedno sa komercijalnim zalihama, koje imaju pojedini privredni subjekti, obezbe|uju stabilnost tr`i{ta i normalnu potro{wu za oko dva meseca“, napisao je spaji} na platformi Iks.

On je podsetio da je za danas zakazana sednica Saveta za obezbe|ewe sigurnog snabdevawa tr`i{ta naftnim derivatima. Spaji} se oglasio nakon {to su se na nekim benzinskim pumpama u Crnoj Gori pojavile gu`ve, u strahu od nesta{ica i poskupqewa goriva.

PODACI

MONSTATA

ZA 2025:

turista iz

Srbije

i Rusije

U Crnoj Gori pro{le godine ostvareno je 2.728.564 dolazaka turista, {to je oko 4,5 odsto vi{e nego 2024, a najbrojniji su bili gosti iz Srbije, objavio je Monstat.

Crnogogrska uprava za statistiku navodi da je zabele`eno i 15.367.166 no}ewa, {to je rast od 1,5 odsto me|ugodi{we. Od ukupnog broja no}ewa, 95,8 odsto ostvarili su stranci, a 4,2 odsto doma}i turisti.Pored gostiju iz Srbije (23,4 odsto), tokom pro{le godine najvi{e ih je bilo iz Rusije (16,4), Bosne i Hercegovine (8,1), Nema~ke (4,6), Turske (4,3) i Ukrajine (4,3). Turisti iz drugih zemaqa ostvarili su 34,9 odsto no}ewa.

Najvi{e no}ewa bilo je u primorskim mestima (92,6 odsto), planinskim mestima (2,8), glavnom gradu Podgorici (2,7) i ostalim mestima (2,0).

Aco i Milo \ukanovi}

Doma}in Mir~eta Zekovi}

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

KOSOVSKA DEMOKRATIJA

PONOVO U @I@I EVROPE: Osmani raspustila Skup{tinu, slede novi izbori na Kosovu

Kandidati za predsednika bili su Gqauk Kowufca i Fatmire Kol~aku, poslanici Pokreta Samoopredeqewa. Za wih se nije ni glasalo, jer je u sali na drugoj sednici bilo prisutno 66 poslanika, od potrebnih 80, koliko ~ini dve tre}ine od 120 poslanika

Na vanrednoj sednici Skup{tine, u ~etvrtak, 5. marta, kasno uve~e, odr`anoj samo nekoliko sati pre isteka ustavnog roka za izbor predsednika Kosova, Skup{tina je obustavila proces izbora zbog nedostatka potrebnog kvoruma.

Zbog toga je Vjosa Osmani, dosada{wa predsednica Kosova, u petak 6. marta, donela dekret o raspu{tawu Skup{tine Kosova, isti~u}i da su tu situaciju izazvali qudi „sa opasnim namerama“.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani donela je dekret o raspu{tawu Skup{tine.

Na konferenciji za medije, Osmani je rekla da je neuspeh poslanika Skup{tine da u ~etvrtak uve~e izaberu predsednika gurnuo Kosovo u nove izbore.

„Ova situacija je bila potpuno izbegqiva. Velika je nesre}a {to ti predstavnici nisu izabrali interes naroda“, naglasila je ona.

Predsednica je ocenila kao neodgovornost to {to Skup{tina nije uspela da izabere novog

predsednika, dodaju}i da su do takve situacije doveli qudi „sa opasnim namerama“.

„Niko ne bi trebalo da `eli jo{ jedan politi~ki ciklus, naro~ito u ovom trenutku kada je zemqi potrebna stabilnost. Ali u ovu situaciju su zemqu doveli neodgovorni qudi sa opasnim namerama.“

Prema re~ima Osmani, Ustav jasno ka`e da je rok za izbor predsednika istekao u pono} u ~etvrtak 5. marta.

Kako je istakla poslanici su imali na raspolagawu 23 dana da izvr{e ovu ustavnu obavezu, ali su odlu~ili da to ne u~ine.

Na vanrednoj sednici u ~etvrtak kasno uve~e, odr`anoj samo nekoliko sati pre isteka ustavnog roka za izbor predsednika, Skup{tina je obustavila proces izbora zbog nedostatka potrebnog kvoruma.

U sali na sednici za glasawe o predsedniku nisu bili prisutni poslanici Srpske liste, zatim Demokratske partije Kosova (DPK), Demokratskog saveza Kosova (DSK) i Alijanse za budu}nost Kosova (ABK).

S obzirom na to da novi predsednik nije izabran, prema Ustavu Kosova i ukoliko se ne dogodi neka velika promena, Skup{tina moè biti raspu{tena, a jo{ aktuelna predsednica Osmani raspisa}e nove parlamentarne izbore, samo dva meseca nakon pro{lih. Ina~e, kosovska skup{tina izabrala je 4. aprila 2021. godine Vjosu Osmani za predsednicu Kosova. Na konferenciji za novinare, 6. marta, nakon {to je nazvao dekret predsednice Vjose Osmani o raspu{tawu parlamenta neustavnim, Kurti je rekao da ne o~ekuje ve}e promene ako se odrè novi izbori. Kurti je rekao da je Ustavni sud taj koji treba da kaè svoje mi{qewe o tome da li treba da budu novi izbori ili ne. Rekao je da je dekret predsednice Vjose Osmani o raspu{tawu parlamenta neustavan. Skup{tina Kosova nije uspela da izabere predsednika dràve, a institucionalna situacija sada se o~ekuje da bude razja{wena kroz odluke Ustavnog suda. Ukoliko Ustavni sud potvrdi odluku predsednice, Kosovo bi moglo da se suo~i sa tre}im parlamentarnim izborima u ne{to vi{e od godinu dana

Nakon raspu{tawa Skup{tine zbog neuspeha u izboru predsednika, Nema~ka je ocenila da su Kosovu potrebne funkcionalne institucije, dok EU o~ekuje odluku Ustavnog suda.

SRPSKA LISTA SA [EFOM UNMIK-A PETEROM DUEOM O SITUACIJI NA KOSOVU: Institucionalno

Delegacija Srpske liste, predvo|ena predsednikom Zlatanom Elekom, razgovarala je, u ~etvrtak 5. marta, sa {efom UNMIK-a Peterom Dueom o polo`aju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Predstavnici Srpske liste upoznali su {efa UNMIK-a sa brojnim problemima sa kojima se Srbi svakodnevno suo~avaju, posebno isti~u}i institucionalno nasiqe i pritiske na srpske op{tine. Nagla{eno je da administrativne mere i jednostrane odluke dodatno oteàvaju ìvot Srbima i ugroàvaju funkcionisawe lokalnih samouprava, saop{teno je iz Srpske liste.

Posebno je ukazano na najavqenu primenu zakona o strancima i vozilima, za koju Srpska lista smatra da mora biti alarm za me|unarodnu zajednicu. Predstavnici su upozorili da bi nastavak takvog pristupa mogao dovesti do ugro`avawa opstanka Srba na Kosovu, progona hiqada qudi i destabilizacije vitalnih institucija.

Na sastanku je ponovqeno da Srpska lista

pru`a punu podr{ku UNMIK-u i po{tovawu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, uz zahtev da me|unarodna zajednica aktivnije prati situaciju na terenu i spre~i mere koje dovode do dodatne nestabilnosti. Srpska lista ostaje posve}ena za{titi interesa srpskog naroda i nastavi}e da o problemima obave{tava me|unarodne predstavnike, tra`e}i konkretne korake u ciqu za{tite prava i bezbednosti, navodi se u saop{tewu ove stranke.

DIREKTOR KANCELARIJE ZA KIM PETAR PETKOVI], 4. MATA, NA BRIFINGU U BRISELU: Ukazali smo da je vi{e od 10.000 na{ih qudi ugro`eno zakonom o strancima i vozilima

U Misiji Srbije pri Evropskoj uniji u Briselu, u sredu 4. marta, je odr`an brifing sa svim predstavnicima dr`ava ~lanica Evropske unije i predstavnicima evropskih institucija o situaciji na KiM, na kojem su im predo~ene posledice primene tzv. zakona o strancima i vozilima, ~iju je primenu Pri{tina najavila od 15. marta.

Petkovi} na konferenciji za medije nakon brifinga

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} izjavio je da je predstavnicima dr`ava ~lanica EU i ambasadorima u Briselu preneto kakvo je stawe na terenu i da su im predo~ene posledice primene tih izuzetno {tetnih i opasnih tzv. zakona. Istakao je da je predstavnicima ~lanica EU ukazano na neophodnost o~uvawa srpskih institucija na KiM, u prvom redu zdravstva, {kolstva i univerziteta.

„Govorili smo o konkretnim primerima, ukazali da je vi{e od 10.000 na{ih qudi najdirektnije ugro`eno tim eskalatornim i diskriminatornim odlukama. Ukazali smo da premijer privremenih pri{tinskih institucija Aqbin Kurti, rade}i sve mimo dijaloga, poku{ava na taj na~in da zapravo izbegne dijalog, da ga stavi pod noge i da takvim eskalatornim potezima dodatno ugrozi mir i bezbednost ne samo na KiM, ve} na prostoru ~itavog Zapadnog Balkana”. Ukazali smo da je vi{e od 10.000 na{ih qudi najdirektnije ugro`eno tim eskalatornim i diskriminatornim odlukama, rekao je Petkovi} novinarima u Briselu.

Dodao je da su iskoristili priliku da jo{ jednom uka`u na politiku predsednika Aleksandra Vu~i}a i Vlade Srbije da je Srbija posve}ena o~uvawu mira, stabilnosti i u~e{}u u dijalogu. On je naglasio da je za Srbiju apsolutno neprihvatqivo bilo kakvo ga{ewe ili dovo|ewe u pitawe funkcionisawa i postojawa srpskih institucija na KiM, u prvom redu {kolstva i zdravstva i da }e Srbija apsolutno sve u~initi da uka`e me|unarodnoj zajednici o kakvom problemu je re~ i da zapravo Kurti ima nameru da takvim zakonima i propisima nastavi politiku proterivawa srpskog naroda koja se od 1999. godine sprovodi na prostoru KiM.

KOORDINATOR NACIONALNOG KONVENTA EU

ZA POGLAVQE 35 DRAGI[A MIJA^I]:

Vi{e od 21 hiqade dece i studenata u srpskom obrazovawu na Kosovu

Univerzitet u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici

Koordinator Nacionalnog konventa EU za Poglavqe 35 Dragi{a Mija~i}, objavio je podatke o broju dece, u~enika, studenata, i nastavnog osobqa u sistemu Republike Srbije na Kosovu. Prema podacima dobijenim od srpskog Ministarstva prosvete, {kolski sistem na Kosovu – u srpskom sistemu, obuhvata 21.528 dece i studenata. Istovremeno, vi{e od 7.000 profesora, nastavnika i tehni~kog osobqa zaposleno je u obrazovnim institucijama koje finansira Srbija u sredinama sa nealbanskom ve}inom na Kosovu.

Mija~i} je podsetio i da institucije koje finansira Srbija obezbe|uju obrazovawe za svu decu srpske nacionalnosti na Kosovu, za ve}inu dece iz goranske zajednice, kao i za deo bo{wa~kih i romskih u~enika.

Mija~i} je podatke objavio u svetlu najave Zakona o strancima na Kosovu, ali mogu}e integracije zdravstva i prosvete. Koordinator Radne grupe za poglavqe 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Dragi{a Mija~i}, kazao je ranije, da ni Briselski sporazum iz 2013., niti kasniji dokumenti ne obavezuju Beograd na integraciju srpskog zdravstva i obrazovawa u institucionalni sistem Kosova.

- Sporazum iz 2013. ne re{ava pitawe zdravstva i {kolstva srpskih institucija na Kosovu i Metohiji. Zajednica srpskih op{tina ima nadle`nost nadzora, ali ne i organizovawa ovih ustanova, ka`e Mija~i}.

On isti~e da se o tim pitawima nikada zvani~no nije pregovaralo u okviru dijaloga Beograda i Pri{tine.

Vjosa Osmani

DIJASPORA NE ZABORAVQA OTAXBINU:

„Sabor Srbije“ iz Kanade

donirao 15.000 evra

de~joj bolnici u Loznici!

Iako je vazdu{na udaqenost izme|u Srbije i Kanade ve}a od devet hiqada kilometara, tamo{wim Srbima to ne predstavqa prepreku da ve} 25 godina u Vankuveru prikupqaju pomo} za de~je bolnice u Sr-

kloru, a igrao sam i u Somboru pre nego {to sam do{ao ovde“, rekao je Paunovi}.

HUMANITARNA VE^ERA

POSVE]ENA LOZNICI

Ove godine se na humanitarnoj ve~eri okupilo vi{e od 230

biji. Ove godine, humanitarna organizacija „Sabor Srbije“ sakupila je 15.000 evra na donatorskoj ve~eri, za taj novac kupi}e opremu za pedijatriju u Loznici.

Pre ~etvrt veka, 2001. godine, koreograf Dragan Paunovi} registrovao je neprofitnu organizaciju u kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija. Ciq je, i tada i danas, pomo} mawim mestima u Srbiji, i to de~jim odeqewima u zdravstvenim ustanovama, gde je nedostatak medicinske opreme najizra`eniji.

Dragan Paunovi} iz humanitarne organizacije „Sabor Srbije“ obja{wava da imaju mapu Srbije i da ne rade Beograd, Novi Sad i Ni{.

„Radimo u mawim gradovima {irom Srbije — od severa do juga, od istoka do zapada. Imamo mapu i obilazimo sve te okruge. Folklor mi je dao veliku motivaciju. Ve} 50 godina sam u fol-

gostiju koji su se, uz srpsku muziku i bogatu trpezu, upoznali sa Loznicom u koju odlazi prikupqeni novac.

Qiqana Jak{i}, ~lan Upravnog odbora „Sabora Srbije“ u Vankuveru, obja{wava da je ime grada verovatno nastalo od re~i „lozica“, zbog velikog broja vinograda. „U 19. veku Loznica bele`i zna~ajan razvoj. U gradu je sa prekidima radila mu{ka osnovna {kola jo{ od 1795. godine. Godine 1858. Loznica je dobila `ensku osnovnu {kolu, a potom i gimnaziju 1871. Ve} 1888. godine u Loznici su otvoreni Nov~arni zavod, {tedionica, sud i bolnica“, navela je Jak{i}eva.

LEKARI SAMI BIRAJU

MEDICINSKU OPREMU

Humanitarna organizacija „Sabor Srbije“ ima specifi~an na~in rada; lekari sami biraju {ta }e biti kupqeno od doniranog novca koji sti`e iz Kanade.

Doktor \or|e Kqaji}, dona-

tor iz Vankuvera, isti~e da je veoma va`no pomo}i kolegama u Srbiji da prevazi|u materijalne probleme.

„Ja sam radio u bolnici u Zrewaninu i na klinici u Novom Sadu oko 20 godina i veoma je va`no da se pomogne tamo{wim qudima da prevazi|u materijalne probleme s kojima se oni susre}u u svakodnevnom radu“, rekao je Kqaji}.

PODR[KA SRPSKE

ZAJEDNICE U KANADI

Ina~e, tro{kove ovogodi{we humanitarne ve~ere „Sabora Srbije“ donirao je arhitekta Predrag Vladikovi}, prvi me|u jednakima u tamo{woj srpskoj dijaspori. Zahvaquju}i wihovim donacijama, a srpska dijaspora broji oko 10.000 ~lanova u Britanskoj Kolumbiji, pre dve decenije je u Vankuveru izgra|en Hram Svetog Arhangela Mihaila. Predrag Vladikovi}, po~asni konzul Srbije u Vankuveru, ka`e da je hram projektovao 2002. godine i da je uz veliku pomo} srpske zajednice izgra|en zna~ajan duhovni centar. „Uz veliku pomo} srpske zajednice mi smo uspeli da sagradimo taj divan hram, koji predstavqa stvarno jedan ogroman uspeh srpske zajednice u dalekoj Kanadi. Ponosan sam {to mogu da predstavim jednu zdravu, jednu dobru i po{tovanu zajednicu u Britanskoj Kolumbiji“, istakao je Vladikovi}.

VI[E OD 250.000 EVRA

POMO]I ZA ^ETVRT VEKA

Za 25 godina, „Sabor Srbije“ je prikupio vi{e od 250.000 evra za nabavku medicinske opreme za de~ja odeqewa u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, od Subotice, Sombora i Vrbasa, preko Kragujevca, Smedereva i Kru{evca, do Zaje~ara, Leskovca, Vrawa i, ove godine, Loznice.

Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe” sakupila preko 4 miliona evra u 2025.

Predstavnici humanitarne organizacije Srbi za Srbe zahvalili su se svim svojim donatorima na prikupqenih rekordnih 4.252.491 evro donacija za 2025. godinu.

„Obezbedili smo pomo} za 245 porodica sa 799 dece, sproveli 16 velikih projekata pomo}i zajednicama i ustanovama, organizovali 783 humanitarna doga|aja i okupili vi{e od 250.000 donatora {irom sveta”, ponosno su istakli predstavnici ove humanitarne organizacije.

„Hvala na nesebi~noj podr{ci i poverewu koje ste ukazali na{oj organizaciji. Deca su na{a budu}nost!”, istakli su.

OVAKO SU SRBI U WUJORKU OBELE@ILI GODI[WICU SMRTI MIHAJLA PUPINA!

„Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja“

Na grobqu Vudlon u Wujorku je odr`an pomen povodom godi{wice smrti velikog srpskog nau~nika, pronalaza~a, kwi`evnika, patriote i dobrotvora Mihajla Pupina.

Pomen i molitvu slu`ili su protojerej-stavrofor @ivojin Jakovqevi}, stare{ina Saborne crkve Svetog Save u Wujorku, protojerej-stavrofor \okan Majstorovi}, stare{ina Srpske pravoslavne

crkve Svetog Jovana Krstiteqa u Patersonu, kao i otac Milan Dragovi} iz Saborne crkve Svetog Save u Wujorku, u prisustvu predstavnika Generalnog konzulata Republike Srbije u Wujorku i pripadnika srpske zajednice.

Nakon molitvenog dela, prisutnima se obratio generalni konzul Republike Srbije u Wujorku dr Vladimir Bo`ovi}, koji je podsetio na nemerqiv doprinos Mihajla Pupina svetskoj nauci, wegovu blistavu akademsku karijeru na Univerzitetu Kolumbija, kao i na istorijsku ulogu koju je imao u za{titi i promociji interesa srpskog naroda. U svom obra}awu, dr Bo`ovi} je istakao da Mihajlo Pupin predstavqa jedan od najuzvi{enijih primera srpskog rodoqubqa, nagla{avaju}i da su wegova li~na po`rtvovanost, diplomatski napori i ugled u ameri~kom dru{tvu ostavili dubok i trajan trag u istoriji Srbije. Posebno je podsetio na Pupinovu nesebi~nu podr{ku Srbiji tokom Prvog svetskog rata, kada je, kako je naveo, bio spreman da svoju celokupnu imovinu stavi u slu`bu pomo}i otaxbini, izgovoriv{i re~i koje su postale simbol srpskog patriotizma: „Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja.“

On je dodao i da su Pupinov ugled u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, kao i wegovo blisko prijateqstvo sa tada{wim predsednikom Vudroom Vilsonom, imali zna~ajnu ulogu u me|unarodnoj podr{ci srpskom narodu u presudnim istorijskim trenucima nakon Prvog svetskog rata.

Premijer: U ameri~koj podmornici koja je torpedovala iransku fregatu

bila ~etiri

Australijanca, ali nisu u~estvovali u ofanzivnim dejstvima

Predsednik Vlade Australije Entoni Elbanizi je izjavio da su se tri pripadnika australijskih oru`anih snaga

nalazila u ameri~koj podmornici koja je u sredu torpedovala iransku fregatu “Dena” u blizini obala [ri Lanke.

Elbanizi je naveo da su se Australijanci nalazili u podmornici na obuci, na osnovu odbrambenog sporazuma izme|u Velike Britanije, SAD i Australije.

Na osnovu tog sporazuma, Australija `eli da u narednih 15 godina nabavi tri ameri~ke atomske podmornice.

“Mogu da potvrdim da nijedan Australijanac nije u~estvovao u ofanzivnim akcijama protiv Irana”, rekao je Albanizi.

U napadu su poginula 84 ~lana posade “Dene”, dok se 32 pre`ivela nalaze u bolnici u [ri Lanki, navodi AFP.

[ef iranske diolomatije

Abas Arag~i je SAD optu`io za zlo~in, zbog kojeg }e Va{ington “gorko za`aliti”.

U istim vodama nestalo blago

vredno 500 miliona dolara!

Posle gotovo 150 godina neizvesnosti, jedna od ~uvenih pomorskih misterija kona~no je re{ena.

Zvani~no je potvr|eno da su ronioci prona{li olupinu parobroda “City of Hobart”, koji je nestao jo{ u 19. veku u vodama Australije.

LOKACIJA OSTALA NEPOZNATA

Ovaj parobrod, koji je prevozio ugaq iz Wukasla ka Melburnu, potonuo je 1877. godine. Prema istorijskim zapisima, tokom plovidbe je do{lo do ozbiqnog kvara - osovina propelera je pukla i probila trup, pa je voda po~ela brzo da nadire u unutra{wost.

Kapetan i posada su imali svega nekoliko minuta da reaguju. Uspeli su da spuste ~amce za spasavawe i napuste plovilo pre nego {to je nestalo u dubinama. Ve} narednog dana, primetio ih je jedan brod u prolazu i svi su spaseni.

Ipak, iako su qudi pre`iveli, ta~na lokacija potonulog parobroda ostala je nepoznata gotovo vek i po. Misteriju je odlu~io da re{i tim ronilaca, predvo|en Markom Rajanom, koji je sa saradnicima iz organizacije Southern Ocean Exploration zapo~eo potragu 2007.

Godinama su pretra`ivali morsko dno, ali bez uspeha, prenosi Lad Bible.

“Jednostavno ga nije bilo tamo gde smo tra`ili. Znali smo da je blizu, ali nismo uspevali da ga locirano“, izjavio je Rajan.

SLU^AJNI PREOKRET

Preokret se dogodio sasvim slu~ajno. Brod koji je radio istraìvawe morskog dna za potrebe izgradwe vetro-parka detektovao je nepoznatu olupinu - tik izvan zone koju su ronioci godinama pretraìvali. Lokacija se nalazi oko 30 kilometara od obale australijske dràve Viktorija.

Kada su stru~waci potom detaqno pregledali snimke i ostatke na morskom dnu, postalo je jasno da je re~ o davno izgubqenom parobrodu “City of Hobart“. Ovo otkri}e re{ava jednu od mnogih pomorskih misterija u Viktoriji, nadomak ~ije obale se dogodilo, kako se procewuje, vi{e od 600 brodoloma. Ipak, istra`iva~i su do sada uspeli da prona|u tek pribli`no polovinu olupina.

„TO JE NEVEROVATAN OSE]AJ”

Ovaj uspeh je zna~ajan, ali istra`iva~i jo{ nisu re{ili najve}u zagonetku - lokaciju broda Madagascar, koji je nestao 1853. godine.

Veruje se da je prevozio zlato iz Viktorije, ~ija se dana{wa vrednost procewuje na oko 500 miliona dolara! Ukoliko bi ta olupina bila prona|ena, mnogi smatraju da bi to predstavqalo “otkri}e veka”.

Za Rajana i wegov tim, me|utim, pronalazak parobroda “City of Hobart” ve} predstavqa trenutak koji }e pamtiti ~itavog `ivota.

“To je neverovatan ose}aj. Tra`ili smo ga gotovo dvadeset godina“, kazao je on.

Istori~ar Piter Tejlor podsetio je i na dramati~ne trenutke iz 1877. godine. Kako ka`e, kapetan i posada imali su vrlo malo vremena da spuste ~amac za spasavawe i po~nu da veslaju ka obali, ali su sre}om ve} narednog dana primetili brod koji ih je pokupio.

„ZNA^AJAN ISTORIJSKI ZAPIS”

U najnovije otkri}e je bila ukqu~ena i kompanija Iberdrola Australia, ~iji je istra`iva~ki brod prvobitno detektovao olupinu tokom pripremnih radova za vetro-park “Aurora Green” Predstavnica kompanije, Rene Kurovski, istakla je da ovakva otkri}a imaju veliku kulturnu i istorijsku vrednost.

“Ovakvi nalazi nisu samo fascinantni - oni su zna~ajan istorijski zapis, a wihovo o~uvawe omogu}ava da budu dokumentovani za budu}e generacije“, rekla je.

Ona je dodala da }e otkri}e pomo}i istra`iva~ima da stvore jasniju sliku o pomorskoj pro{losti Australije, kao i da }e kompanija nastaviti da sara|uje sa stru~wacima i institucijama za za{titu kulturnog nasle|a kako bi zna~ajna istorijska mesta bila sa~uvana.

Tramp: Australija pravi u`asnu gre{ku, ne vra}ajte iranske fudbalerke u Iran

Ameri~ki predsednik Donald Tramp poru~io je da Australija ~ini „u`asnu humanitarnu gre{ku” time {to dopu{ta povratak iranske `enske fudbalske reprezentacije u domovinu i pozvao je australijskog premijera da ~lanicama tima odobri azil. Iranke su u Australiji u~estvovale na Azijskom kupu, s kojeg su ispale u nedequ nakon poraza od Filipina, pi{e Reuters.

TRAMP: PRIMI]EMO IH AKO VI NE]ETE

Turnir za iransku reprezentaciju zapo~eo je u vreme dok su SAD i Izrael pokretali vazdu{ne napade na Iran, u kojima je ubijen vrhovni vo|a Islamske Republike Ali Hamenei. Tramp je u objavi na dru{tvenoj mre`i Truth Social poru~io da bi fudbalerke po povratku mogle da se suo~e s te{kim posledicama.

„Australija ~ini u`asnu humanitarnu gre{ku dopu{taju}i da se iranska `ensku fudbalska reprezentacija prisili na povratak u Iran, gde }e najverovatnije biti ubijene”, napisao je Tramp. „SAD }e ih primiti ako vi ne}ete.”

Australijska ambasada u Va{ingtonu nije odmah odgovorila na zahtev za komentarom Trampovih izjava.

PET IGRA^ICA POD POLICIJSKOM ZA[TITOM

Australijski medij SBS News izvestio je da se pet igra~ica iranske reprezentacije odvojilo od tima i da su sada pod za{titom Australijske savezne policije i tra`e pomo} od vlade. Vladini izvori potvrdili su taj izve{taj i dodali da je australijski ministar unutra{wih poslova Tony Burke odleteo u Brizbejn kako bi se sastao sa `enama.

Globalni sindikat fudbalera FIFPRO je izrazio je ozbiqnu zabrinutost za dobrobit tima dok se pripremaju za povratak ku}i, nakon {to su prozvane zbog odbijawa pevawa nacionalne himne pre utakmice.

NA METI KRITIKA ZBOG NEPEVAWA HIMNE

Odluku igra~ica da }ute tokom iranske himne uo~i prve utakmice protiv Ju`ne Koreje komentator na iranskoj dr`avnoj radioteleviziji nazvao je „vrhuncem sramote”.

Tim je potom pevao himnu i salutirao pre druge utakmice protiv Australije, {to je me|u aktivistima za qudska prava izazvalo strah da su ih na to prisilili vladini nadzornici.

Na pitawe ho}e li Australija odobriti azil igra~icama, pomo}nik ministra spoqnih poslova i trgovine Matt Thistlethwaite rekao je da vlada „ne mo`e da ulazi u pojedina~ne okolnosti zbog za{tite privatnosti”.

Australijska

vlada razmatra zahtev da pomogne u za{titi zemaqa koje napada Iran

Australijska vlada je saop{tila da razmatra zahtev da pomogne u za{titi zemaqa koje napada Iran u okviru bliskoisto~nog konflikta koji se {iri, ali je ponovila da ne}e u~estvovati u bilo kakvim vojnim operacijama u Iranu.

“Ima mnogo zemaqa koje ne u~estvuju u sukobima, a Iran ih je napao. Za o~ekivawe je da je od nas zatra`eno da pomognemo, i mi }emo to pa`qivo da razmotrimo”, rekla je {efica diplomatije Peni Vong, preneo je Rojters.

Na pitawe da li bi Australija mogla da pomogne u za{titi od iranskih dronova i raketa, ona je odgovorila da }e wena zemqa to da razmotri u skladu sa iznetim stavom prema kojem ne u~estvuje u ofanzivnoj akciji protiv Irana, {to je jasno stavqeno do znawa. Australija trenutno sara|uje sa avio-kompanijama kako bi pomogla da se vrate hiqade wenih gra|ana zarobqenih na Bliskom istoku, podsetio je Rojters.

„Krokodila ima bukvalno svuda”

Vlasti australijske savezne teritorije Severne teritorije upozorile su stanovni{tvo da su krokodili „prakti~no svuda” zbog velikih poplava izazvanih obilnim padavinama, dok slu`be za vanredne situacije evakui{u stanovnike iz vi{e ugro`enih zajednica, saop{tila je policija.

Lokalna policija Severne teritorije upozorila je gra|ane da se klone reka i poplavqenih podru~ja, po{to su obilne ki{e izazvale izlivawe reka i poplavile velike povr{ine, zbog ~ega su krokodili postali znatno aktivniji i opasniji nego ina~e.

Vr{ilac du`nosti komandanta policije Severne teritorije [on Gil izjavio je da krokodila ima prakti~no svuda u pogo|enim oblastima Australije.

„Krokodila ima bukvalno svuda. Molimo vas da ne ulazite u vodu. Poruka je potpuno jasna”, rekao je Gil, prenosi au-

stralijski portal „News”.

On je upozorio da su reke brze i opasne, ali i da su upravo u takvim uslovima krokodili najaktivniji.

„Imali smo dojave da qudi plivaju u rekama. Moja poruka je vrlo jasna, molim vas da to ne radite”, rekao je Gil.

Severnu teritoriju posledwih dana poga|aju sna`ne ki{e, a grad Ketrin u unutra{wosti zemqe suo~io se sa najte`im poplavama u gotovo 30 godina.

Pomo}nik komesara policije Trevis Vurst upozorio je stanovnike Ketrina da ne preduzimaju nepromi{qene poteze poput skakawa u vodu.

„Prisustvo velikih krokodila u~ini}e vam `ivot veoma te{kim”, rekao je Vurst.

MASOVNA OPERACIJA EVAKUACIJE

U retko naseqenoj Severnoj teritoriji, procewuje se da `ivi oko 100.000 slatkovodnih i morskih krokodila.

Policija je do sada evakuisala vi{e od 1.000 qudi, koriste}i avione i helikoptere kako bi stigla do udaqenih zajednica. [efica vlade Severne teritorije Lija Finokijaro izjavila je da je u toku „masovna operacija evakuacije”.

Zbog poplava zatvorene su {kole, dok su mnoge ku}e i preduze}a ostali bez elektri~ne energije. „Ovo je izuzetno te`ak, stresan i srceparaju}i period za na{u zajednicu”, rekla je Finokijaro.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje

kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

ALGESTER LODGE

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

”Samo dve zemqe bi mogle

da pre`ive nuklearni rat”

Nova studija upozorava da bi u slu~aju punog globalnog nuklearnog rata, samo dve zemqe, Australija i Novi Zeland, mogle dugoro~no da pre`ive katastrofu. Ovo dolazi u trenutku kada se poja~ava sukob izme|u SAD, Izraela i Irana, s raketnim napadima

istr`iva~ica i autorka serijskih romana, u epizodi podkasta 2024. godine.

Eni Jakobsen, autorka poznate kwige „Nuclear War: A Scenario” (Nuklearni rat: Scenario, 2024), tvrdi da bi veliki broj qudi smrtno stradao u prvih 72 minuta posle po~etka nuklearnog su-

na iranske ciqeve, iranskim protivnapadima i strahom od {ire eskalacije koja bi mogla da ukqu~i nuklearne sile.

Temu nuklearnog rata pokrenula je Eni Jakobsen, novinarka,

koba. Oni koji bi pre`iveli te eksplozije suo~ili bi se sa posledicama koje bi dugoro~no mogle da budu jednako smrtonosne. Puni nuklearni rat doveo bi do posledica, poput smrti stotina miliona qudi u eksplozijama.

Usledila bi, prema Jakobsen ‚nuklearna zima’, koja bi prekrila planetu dimom i pepelom, uz pad temperature, uni{tewe ozonskog omota~a i kolaps poqoprivrede na 10 godina. Ukupno bi bilo oko pet milijardi smrtnih slu~ajeva u slede}im godinama zbog gladi, radijacije i kolapsa civilizacije.

Eni Jakobsen, izjavila je u intervjuu za podkast The Diary of a CEO: „Mesta poput Ajove i Ukrajine bila bi samo sneg 10 godina, pa bi poqoprivreda propala. Kada poqoprivreda propadne, qudi samo umiru”.

Jakobsen je objasnila za{to bi Australija i Novi Zeland jedini mogli da pre`ive. Wihova geografska izolacija i klimatski uslovi omogu}ili bi da nuklearna zima mawe uti~e na poqoprivredu, za razliku od ve}ine sveta gde bi usevi propali.

„Australija i Novi Zeland uglavnom bi preìvele nuklearnu zimu i jo{ bi mogle da uzgajaju useve” kazala je. Me|utim, ~ak i tamo ìvot bi bio teàk. „Qudi bi morali da ìve u mraku. Predvi|am da bi se qudi ‚borili za hranu’ i ‚ìveli pod zemqom’”, dodala je. Ova upozorewa dolaze u kontekstu aktualnih doga|aja, pi{e Miror.

Kinu, helikopter se pribli`io i pove}ao brzinu”

Australija je izrazila zabrinutost Kini nakon „nebezbednog i neprofesionalnog“ susreta izme|u dva vojna helikoptera, saop{tilo je australijsko Ministarstvo odbrane.

Australijski vojni helikopter leteo je iznad me|unarodnih voda u @utom moru kada ga je presreo kineski helikopter, navodi se u saop{tewu. Kineski helikopter je izjedna~io visinu leta sa australijskom letelicom, pre nego {to se „pribli`io na nebezbednu udaqenost“, pove}ao brzinu i zatim skrenuo ka woj, zbog ~ega je australijska posada morala da preduzme manevar izbegavawa.

„Ovo je bio nebezbedan i neprofesionalan manevar koji je predstavqao rizik za na{u letelicu i weno osobqe“, navodi se u saop{tewu.

Dodaje se da je Australija sprovodila rutinsku patrolu u @utom moru u okviru me|unarodnih napora za sprovo|ewe sankcija koje je Savet bezbednosti Ujediwenih nacija uveo protiv Severne Koreje. U susretu izme|u helikoptera mornarice Narodnooslobodila~ke vojske Kine i letelice Australijskih odbrambenih snaga nije bilo povre|enih.

Ubistvo bez povoda

Pi{e:

Svirepo ubistvo Srbina iz Melburna @ivana Radmanovi}a pro{le godine na Baliju privuklo je mnogo medijske pa`we u Australiji. Nakon zavr{etka su|ewa u Indoneziji pokazalo se da je ubistvo Australijanca srpskog porekla bila gre{ka i da je meta bio wegov prija-

Srbin iz Melburna

@ivan Radmanovi} je ubijen pro{le godine na Baliju

gospodina Radmanovi}a, i wegovoj supruzi. Indone`anski sud osudio je dvojicu Australijanaca na 16 godina zatvora zbog ubistva @ivana koji je upucan u vili na Baliju pro{le godine. @ivan Radmanovi} (32) je ubijen kada su dva maskirana naoru`ana ~oveka, Mevlut Koskun i Paea Midlmor Tupou, upala u vilu usred no}i 14. juna. Radmanovi} je boravio u turisti~kom sme{taju u okviru proslave 30. ro|endana supruge Jasmin Gurdeas. Sestra gospo|e Gurdeas, Danijela Gurdeas, i wen partner Sanar Ganim tako|e su boravili u objektu. Okru`ni sud na Baliju proglasio je Koskuna i Tupoua krivim za ubistvo sa predumi{qajem, kao i za posedovawe vatrenog oru`ja. Tokom su|ewa, Koskun i Tupou su rekli sudu da ih je u

teq koji je navodno povezan sa australijskim podzemqem. Dvojica Australijanaca koji su pro{le godine ubili oca {estoro dece iz Melburna na Baliju osu|eni su na zatvorsku kaznu od strane indone`anskog suda. Ubice su rekle sudu da su ubile @ivana Radmanovi}a (32) nakon {to su ga pome{ale sa drugim mu{karcem koga su hteli da zastra{e. Ubice Tupou i Koskun izvinili su se na sudu porodici

je tako|e krivim za pomagawe u ubistvu sa predumi{qajem i osu|en na 12 godina zatvora. Policija tvrdi da je Xenson obezbedio logistiku oko napada, ukqu~uju}i organizovawe vozila i sme{taja. Sudije Okru`nog suda na Baliju rekle su da je ubistvo izazvalo zabrinutost na popularnom turisti~kom ostrvu, gde su nasilni zlo~ini povezani sa vatrenim oru`jem vrlo retki. Sudije su tako|e rekle da kazna odraàva ulogu Radmanovi}a kao hraniteqa porodice i da porodica nije oprostila Koskunu i Tupou to ubistvo. Tuìoci su ranije traìli kaznu od 18 godina za wih dvojicu, a supruga Radmanovi}a je traìla maksimalnu kaznu. Ubistvo sa predumi{qajem moè nositi i smrtnu kaznu u Indoneziji. Tokom su|ewa, Koskun je svedo~io da mu je ponu|en novac i odmor na Baliju u zamenu za pretwe Ganimu. Tupou je rekao sudu da je u{ao u sobu Radmanovi}a i pome{ao ga sa Ganimom. „Imao je ne{to u rukama, potr~ao je ka meni i moja posledwa opcija je bila da ga upucam“, rekao je Tupou na su|ewu. Autopsija je utvrdila da je Radmanovi} imao tri prostrelne rane i traumu od tupog predmeta. Ubice su se izvinile porodici Radmanovi}a, ukqu~uju}i i wegovu suprugu. „Razumem da nijedna re~ koju izgovorim ne moè ublaìti va{u tugu ili poni{titi ono {to se dogodilo, ali mi je iskreno i duboko ào zbog bola i slomqenog srca koje je va{a porodica bila primorana da podnese“, rekao je Tupou sudu. Ubistvo je {okiralo mnoge na Baliju, gde su oruàni zlo~ini i smrtonosne pucwave retki. Tokom napada, Jasmin Gurdeas se sakrila ispod pokriva~a dok je wen mu` ubijen iz vatrenog oru`ja. Policija je saop{tila da je wena sestra Danijela istr~ala na ulicu, vri{te}i i traè}i pomo}. U saop{tewu, advokat Jasmin Gurdeas, Sari Latif, rekao je da kazna pokazuje „zabriwavaju}u razliku izme|u teìne ~ina i izre~ene kazne“. „Ovaj slu~aj ukqu~uje upotrebu ilegalnog vatrenog oru`ja u veoma brutalnom, organizovanom napadu“.

vilu poslao Australijanac ~ije ime nisu `eleli da otkriju, kako bi pretili Ganimu i naterali ga da plati dug. Tupou je rekao sudu da je pome{ao Radmanovi}a sa Ganimom i pucao u wega. Ganim, koji je nekada bio u vezi sa pastorkom pokojnog Karla Vilijamsa ~oveka iz „sveta podzemqa, koji je bio upucan i pretu~en, ali je tada pre`iveo napad. Tre}i Australijanac, Darsi Xenson, progla{en

Reakcije na odluku indoneànskog suda su pome{ane jer se o~ekivalo da }e kazne biti znatno vi{e ili doìvotne. Naàlost ni to ne bila dovoqna uteha wegovoj porodici, jer se pokazalo da je @ivan ubijen gre{kom i da nije imao veze sa melburnskim podzemnim klanovima. Otac {estoro dece osta}e zauvek upam}en kao bri`ni otac i uzoran suprug. Indoneànskoj policiji se svakako mora odati priznawe na vrlo brzom pronalaèwu ubica, ali je preblagim kaznama sud ipak razo~arao sve Australijance koji su pomno pratili ovo su|ewe.

Sa{a Jankovi}, Melburn

Jasmin Gurdeas (u sredini) na su|ewu

Ubice Koskun i Tupou

Kako }e rat u Iranu uticati na cene nafte i ekonomsku situaciju u Australiji i svetu?

Dok se rat koji SAD i Izrael vode protiv Irana rasplamsava, cene sirove nafte {irom sveta ve} su dostigle vi{egodi{we maksimume. Mogu}nost dugotrajnog rata mo`e da dovede do ozbiqnih poreme}aja lanaca snabdevawa energijom, naro~ito nakon {to su Iranci prakti~no zatvorili Ormuski moreuz, kroz koji prolazi ne{to vi{e od 20 odsto ukupne svetske proizvodwe, odnosno oko 13 miliona barela nafte.

Rat u Iranu sve br`e prerasta u regionalni sukob velikih razmera. Na izbijawe konflikta momentalno su reagovale berze {irom sveta, kao i cene nafte.

Vrednost sirove nafte ve} je sko~ila na vi{egodi{we maksimume, a u slu~aju dugotrajnog rata neizbe`no }e do}i do poreme}aja lanaca snabdevawa energijom, naro~ito iz razloga {to su kqu~ne brodske rute za transport energenata kroz Ormuski moreuz prakti~no zatvorene.

Analiti~ari ka`u da se uticaji ovakve situacije ve} ose}aju, {to mo`e da ima dubqe implikacije na globalne ekonomske izglede i na inflaciju.

Zbog ~ega je tako, obja{wewe le`i u ~iwenici da je Ormuski moreuz najprometniji kanal za transport nafte na svetu, jer kroz wega prolazi oko 21 odsto ukupnog brodskog protoka nafte, odnosno 13 miliona barela dnevno.

Ovaj morski tesnac nalazi se izme|u Omana i Irana, a nakon {to su SAD i Izrael po~ele napade na Iran, vlasti te zemqe su objavile da }e uni{titi svaki tanker koji poku{a da pro|e kroz moreuz.

Platforma za pra}ewe brodskog saobra}aja MarineTraffic pokazuje da je promet gotovo u potpunosti stao, i da je ve}ina brodova usidrena u Persijskom zalivu, iz kojeg ne postoji drugi pomorski izlaz.

Rezultat toga bio je momentalni skok cena nafte na globalnom tr`i{tu za najmawe osam procenata, pri ~emu je sirova nafta tipa Brent, u utorak prema{ila 85 dolara za barel - prvi put od jula 2024.

U lan~anoj reakciji, do{lo je do zna~ajnog pada na finansijskim tr`i{tima, usled zabrinutosti mnogih investitora zbog potencijalnih ekonomskih uticaja.

Ameri~ki predsednik Donald Tramp

izjavio je da bi rat mogao da traje ~etiri nedeqe, pa ~ak i du`e. Odgovaraju}i na pitawe kako }e se to odrazi ti na tro{kove doma}insta va, a naro~ito na cene goriva, Tramp je izrazio uverewe da }e cene nafte pasti kada se zavr{i sukob u Iranu.

„Nikada nisam dobio vi{e komplimenata za ne{to {to sam uradio kao sada. Mnogi smatraju da je napad na Iran bio ne{to {to je moralo da se u~ini. Ako zbog toga cene nafte neko vreme budu malo vi{e, ne brinite, ~im se ovo zavr{i cene }e pasti, verujem ~ak i ni`e nego pre”, rekao je ameri~ki predsednik.

Tramp je to izjavio nakon bilateralnog sastanka sa nema~kim kancelarom Fridrihom Mercom, koji je tom prilikom rekao da se uticaji na globalnu ekonomiju moraju ubla`iti.

„Sve ovo {teti na{im ekonomijama, a to va`i i za cene nafte i gasa. Zato se svi nadamo da }e se ovaj rat zavr{iti {to je pre mogu}e. I nadamo se da izraelska i ameri~ka

- saznajte za{to

Internet je prepun preslatkih `ivotiwa, ali jedna se posebno izdvaja - kvoka, mali australijski torbar poznata je i kao „najsre}nija `ivotiwa na svetu”.

Mala torbarska ìvotiwa iz Australije, poznata po gotovo stalnom „osmehu”, ve} godinama nosi titulu najsre}nije ìvotiwe na svetu. Re~ je o kvoki (quokka), simpati~nom sisaru koji je zahvaquju}i svom neobi~nom izrazu lica postao globalna internet senzacija. Kvoka je mala torbarska ìvotiwa koja pripada porodici kengura i valabija. Duga je oko 40 do 55 centimetara, ima kratke okrugle u{i, krzno sme|kasto-sive boje i teìnu izme|u dva i pet kilograma. Iako podse}a na malog kengura, najvi{e pa`we privla~i wen izraz lica koji izgleda kao {iroki osmeh.

Ova ìvotiwa ìvi gotovo iskqu~ivo u zapadnoj Australiji, a najve}a populacija nalazi se na ostrvu Rotnest, nedaleko od Perta. Upravo tu turisti iz celog sveta dolaze kako bi fotografisali kvoke, a popularne su i takozvane „quokka selfie” fotografije koje su dodatno doprinele globalnoj slavi ovih ìvotiwica.

Ipak, uprkos reputaciji najsre}nije ìvotiwe na svetu, stru~waci upozoravaju da je re~ samo o posebnoj gra|i wenog lica, a ne o stvarnom pokazatequ emocija. Oblik wu{ke i poloàj usta stvaraju utisak osmeha ~ak i kada ìvotiwa miruje.

Kvoka je biqojed i naj~e{}e se hrani travom, li{}em i mladim izdancima biqaka. Aktivna je uglavnom no}u, dok dan provodi odmaraju}i se u hladu gustog rastiwa. Kao i drugi torbari, `enke nose mlade u torbi na stomaku, gde se mladun~e razvija prvih meseci `ivota.

Iako je postala simbol bezbri`nosti i sre}e na dru{tvenim mre`ama, kvoka je u prirodi klasifikovana kao rawiva vrsta. Najve}e pretwe wenom opstanku su gubitak stani{ta i predatorske `ivotiwe koje su u Australiju doneli qudi, poput lisica i ma~aka.

Zbog toga vlasti u Australiji strogo {tite ovu `ivotiwu, a posetiocima na ostrvu Rotnest zabraweno je da je dodiruju ili hrane.

Ipak, wen prepoznatqivi „osmeh” i danas osvaja svijet, podse}aju}i mnoge da i u `ivotiwskom carstvu postoji ne{to {to izgleda kao ~ista, jednostavna radost.

ska

rade ono {to treba kako bi ovo okon~ale i kako bi Iran dobio novu vladu koja }e vratiti mir i slobodu”, istakao je nema~ki kancelar.

A, na mnogim benzinskim pumpama u Australiji ve} su po~eli da se stvaraju dugi redovi, usled straha od nesta{ice goriva i drasti~nog skoka cena.

Tim povodom, ministar energetike Kris Bouven uputio je svojevrsno upozorewe... „Razumem zabrinutost qudi, ali je va`no da znaju da imamo dobre zalihe benzina u Australiji. Neposredna pretwa po snabdevawe ne postoji, iako }e biti izazova usled te{kih prilika na Bliskom istoku. Ali nema potrebe za pani~nom kupovinom, to }e samo pogor{ati situaciju”, rekao je Bouven. Kvoka, mali australijski torbar s nasme{enijim

DEDA IZ PREDGRA\A SIDNEJA OTET IZ SVOG KREVETA I UBIJEN - GRE[KOM! Porodica

nisu imali milosti

Daleko od opse`ne potrage ameri~ke policije za nestalom Nensi Gatri, jedna porodica u Australiji molila je za pomo} da prona|e svog 85-godi{weg dedu, za kojeg policija ka`e da je gre{kom otet iz svog skromnog doma u predgra|u Sidneja, a kasnije i ubijen.

Kris Bagsarian, udo vac koji je `iveo sam, oteli su iz kreveta ujutro 13. februara napada~i za koje detektivi veruju da su ciqali drugog ~oveka, pi{e CNN.

„Sumwam da je pravi ciq trebalo da bude otet i da se tra`i otkupnina”, rekao je detektiv Endru Marks novinarima.

Policija Novog Ju`nog Velsa (NSW) odmah je putem nekoliko konferencija za {tampu obavestila otmi~are o wihovoj gre{ci, mole}i ih da ostave dedu na sigurnom mestu.

Umesto toga, pojavio se video starijeg ~oveka vezanog na lokaciji koja je kasnije otkrivena kao napu{tena i propala imovina u Duralu, na periferiji Sidneja, oko 20 kilometara od wegovog doma.

Do trenutka kada je policija identifikovala i pretra`ila lokaciju, Bagsarian je ve} nestao.

U danima nakon wegovog nestanka, porodica je izdala saop{tewe opisuju}i situaciju kao „surovu no}nu moru”.

„Te{ko nam je da shvatimo ~iwenicu da je otet i da je na{a porodica ume{ana u ne{to {to nema nikakve veze s nama”, rekli su.

„Kris je posve}en otac, brat, ujak i deda. Duboko je voqen, ne`an i najqubaznija osoba.”

U sredu je policija potvrdila

da je telo Bagsariana prona|eno prethodnog dana blizu golf terena u ruralnom podru~ju zapadno od Sidneja. Obdukcija bi trebalo da otkrije uzrok smrti.

„To je ne~ija najgora no}na mora, zar ne?”, rekao je Marks novinarima. „^iwenica da je nevin ~ovek otet iz svog doma nije prihvatqiva.”

„Ove qude treba pozvati na odgovornost.”

Mawe od 24 sata nakon {to je telo Bagsariana prona|eno, policija je upala u dve ku}e, uhap{iv{i dva mu{karca, starosti 24 i 29 godina, i zapleniv{i predmete za koje ka`u da ih povezuju s wegovim ubistvom.

Video koji je objavila policija pokazuje takti~ke jedinice kako dolaze u SUV vozilima do velike ku}e u predgra|u Sidneja, preska~u ogradu i kucaju na ulazna vrata pre nego {to upadnu. Unutra se ~uje `ena koja vri{ti. Kasnije, policajci izvode bosog i neurednog mu{karca do policijskog kombija. U odvojenoj raciji uhap{en je jo{ jedan mu{karac, za koga se o~ekuje da }e se suo~iti sa sli~nim optu`-

bama za otmicu i ubistvo.

„U sudu }emo tvrditi da su ovi mu{karci u~estvovali u zajedni~kom kriminalnom poduhvatu s drugim osobama u otmici gospodina Bagsariana”, rekao je Marks. Otmice su retke u Australiji, a posebno kada `rtve nemaju prethodnu istoriju koja bi ih ~inila metom, rekao je kriminolog Klark Xons, gostuju}i istra`iva~ na Australijskom nacionalnom univerzitetu.

„U pro{lim slu~ajevima, qude su pu{tali kada shvate da su uhvatili pogre{nu osobu”, rekao je.

Dodao je da tehnologija olak{ava kriminalnim grupama da prikriju svoje aktivnosti i koordiniraju akcije iz Australije ili bilo gde u svetu.

„[to je pravosu|e stro`e prema ovakvim zlo~inima, kriminalci se vi{e prilago|avaju kako bi izbegli otkrivawe”, rekao je.

Porodica Bagsariana tra`ila je privatnost dok procesuiraju uznemiruju}e doga|aje iz protekle dve nedeqe.

„Ovo je izuzetno stresno vreme i potrebna nam je privatnost da bismo se me|usobno podr`ali i fokusirali na ono {to sledi”, rekli su u saop{tewu.

Hap{ewe otmi~ara koji su ubili deku iz Sidneja

Ubijeni Kris Bagsarian

ZAJEDNICA

Pi{e:

Joca Gajeskov

Sidnejski sajam spreman za do~ek na hiqade gostiju

Uskr{wi poqoprivredni sajam koji se ove godine odr`ava od 2. do 13. aprila kod Olimpijskog stadiona u Hombu{u, ve} privla~i pa`wu javnosti a pripreme za ovaj grandiozni doga|aj su odavno po~ele.

Prema o~ekivawima organizatora Uskr{wi sajam }e posetiti preko 900.000 gostiju iz Sidneja, Australije i sveta.

Treba posebno ista}i da je prvi sajam odr`an daleke 1823. godine u organizaciji Kraqevskog udru`ewa poqoprivrednika Novog Ju`nog Velsa.

I ove godine doma}ini pripremaju poqoprivredne izlo`be iz raznih domena, takmi~ewa u specifi~nim ruralnim disciplinima, prodajne {tandove, koncerte, vatromet, itd.

Jednom re~ju, bi}e to doìvqaj koji }e se pamtiti, a pogotovo za decu i mlade koji do sada nisu imali priliku da se upoznaju sa ìvotom na farmi, doma}im ìvotiwama i uìvaju u atmosferi kakva se samo poèleti moè.

Sidnejski kraqevski va{ar ima svoju veb i FB stranicu, gde mo`ete prona}i dodatne podatke

ukqu~uju}i dnevne izlo`be, cene karata, prevoz, itd. Prilo`ene fotografije }e bar malo do~arati atmosferu sa sajma. Pa, ko voli nek’ izvoli!

Uskr{wi festivali

i

va{ari u Liverpulu

Gradska op{tina u Liverpulu, u jugozapadnom delu sidnejske metropole, redvno organizuje pomenute manifestacije pred i za vreme bo`i}wih i vaskr{wih praznika, gde pripadnici mnogobrojnih etni~kih zajednica koje ovde biti{u, prikazuju svoju kulturu uz autetnti~ne kulinarske specijalitete.

Svi ovi festivali i va{ari okupqaju tokom tri ve~eri koliko traju na hiqade posetilaca, koji u`ivaju kako u hrani i muzici raznih naroda tako i prijateqskoj atmosferi.

Pro{log vikenda glavna liverpulska ulica bila je prepuna posetilaca, koji su u`ivali do kasno u no} u svemu onome {to je za wih bilo pripremqeno. Posebno atrakcija bili su kulinarski specijaliteti iz Ju`ne Amerike, Afrike, Azije, Okeanije i naravno sa balkanskih prostora ukqu~uju}i i srpskih.

Evo par snimaka koje je za vas „uhvatila“ foto kamera Srpskog Glasa.

centra u Bonirigu

IZ AKTIVNOSTI SRPSKE GRUPE @ENA

Iako smo tako re}i jo{ na po~etku godine, vredni ~lanovi Uprave ovog na{eg kluba u Sidnej,u ve} su po~eli pripreme za ovogodi{wi Srpski foklorni festival, koji }e se odr`ati 7, 8. i 9. avgusta i na koji se pozivate. Pored nastupa folkloraca doma}ina i gostiju {irom Astralije, bi}e tu prodajne izlo`be, razne igre za decu i mlade ukqu~uju}i ringi{pile, za starije narodna veseqa uz i}e i pi}e, itd.

Zabele`ite datum odr`avawa festivala i obavestite va{e prijateqe.

Efekat talasa: Zajedno

Smeh, razgovor i ose}aj ponosa obeleìli su nedavno okupqawe na otvorenom Srpske ènske grupe koja je uspe{no zavr{ila sve radionice o zdravqu èna u okviru programa Health In My Language (HIML)

Program se realizuje uz podr{ku organizacije STARTTS i u partnerstvu sa Multicultural Centre for Women’s Health, stvaraju}i siguran prostor u kojem su ène mogle da razgovaraju na svom jeziku o va`nim temama. Tokom sesija ène su dobile informacije o zdravqu, prevenciji, pravima pacijenata i snalaèwu u australijskom zdravstvenom si-

stemu, ~ime su prevazi|ene dugogodi{we jezi~ke prepreke. Neke u~esnice su podelile veoma li~na razmi{qawa. Nekoliko èna je izjavilo da su ranije imale pristup jasnim i kulturolo{ki prilago|enim informacijama kakve pruà HIML, ishodi bolesti wihovih najmilijih verovatno bi bili druga~iji — i mo`da pozitivniji. Ove re~i sna`no podsje}aju koliko je pravovremena i razumqiva zdravstvena edukacija od ìvotne va`nosti. Na zavr{nom okupqawu svakoj u~esnici uru~en je sertifikat zahvalnosti — ne samo za prisustvo, ve} za hrabrost, istrajnost i me|usobnu podr{ku. Posebno je zna~ajan „efekat talasa“. Znawe ste~eno na radionicama prenosi se na porodicu i {iru zajednicu, ja~aju}i sve nas. Uprkos izazovima kratkoro~nog finansirawa, program ostaje svetli primer kako informisana èna moè pokrenuti pozitivne nici. skog te Ju`nom nam na 138

Dijana Jovi~i} obradovala |ake u srpskim {kolama u Kizbari i Frejzer Rajzu de~jim predstavama

@ive}i u dijaspori ~esto ~eznemo ne samo za rodbinom, prijateqima i mestima ve} i za kulturnim `ivotom na srpskom jeziku. Na veliku radost prethodnog vikenda kulturni `ivot u Mel-

burnu bio je bogatiji zahvaquju}i Dijani Jovi~i} koja je u petak imala promociju svoje kwige „Antologija savremene australijsko-srpske poezije“ u sali CO Sv. Trojica u Branzviku dok je u subotu posetila Srpsku etni~ku

zitivne promene u ~itavoj zajednici. Ako ste èna srpskog, hrvatskog ili bosanskog porekla, ima18+ godina i ìvite u Novom Ju`nom Velsu, pozivamo vas da nam se pridruìte! Pozovite Rosu 0452 150 743 ili Lili na 0452 138 909 za vi{e informacija.

[irom sveta obeleèn je Me|unarodni dan èna kao podsetnik na borbu za ekonomsku, politi~ku i socijalnu ravnopravnost èna i mu{karaca, koja je po~ela sredinom 19. veka. Me|utim, na osnovu statisti~kih podataka moglo bi se re}i da je i 116 godina kasnije diskriminacija èna i daqe prisutna, a najvi{e se moè primetiti na trì{tu rada i u ku}nim poslovima. U Australiji ène se jo{ bore za jednakost na radnom mestu i protiv nasiqa nad ènama.

Zvani~no, prvi nacionalni Dan èna obeleèn je 28. februara 1909. u SAD nakon deklaracije Socijalisti~ke stranke Amerike. Prva Me|unarodna konferencija èna, je odràna u Kopenhagenu u organizaciji Socijalisti~ke Internacionale organizovana je 1910.

Ujediwene nacije su po~ele da slave Me|unarodni dan èna 1975. godine, koji je progla{en Me|unarodnom godinom èna a ove godine obeleàva se pod temom „Prava. Pravda. Akcija. Za SVE ène i devoj~ice“. UN pozivaju na akciju kako bi se uklonile sve prepreke jednakoj pravdi: diskriminatorni zakoni, slaba pravna za{tita i {tetne prakse i dru{tvene norme koje naru{avaju prava èna i devoj~ica.

Me|utim, na osnovu statisti~kih podataka mopglo bi se re}i da je i 116 godina kasnije diskriminacija èna i daqe prisutna, a najvi{e se moè primetiti na trì{tu rada i u ku}nim poslovima. Prema podacima UN ène u svetu ima-

{kolu „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ u Kizbari i Srpsku {kolu „Vuk Karaxi}“ u Frejzer Rajzu sa de~ijom predstavom [umske pri~e.

Dijanina antologija je zbirka poezije mawe poznatih pesnika, iz Australije ali i Srbije, ~ija se poezija bavi raznovrsnim temama i izaziva kod ~itaoca jake emocije od suza do smeha.

Predstava za decu koju su u~enici srpskih {kola imali priliku da pogledaju i da se kroz wu u{uwaju u svet srpske kwièvnosti kroz „Medvedovu ènidbu“ Desanke Maksimovi} i „Jeèvu ku}icu“ Branka ]opi}a je bila izvanredna prilika za u~enike da na kreativan na~in u~e ili usavr{avaju srpski jezik.

ju 64% legalnih prava koje imaju mu{karci, globalno jedna èna ili devoj~ica biva ubijena svakih 10 minuta od ruke ~lana porodice ili partnera a nasiqe nad ènama znatno je poraslo u posledwih 10 godina a ène su u velikoj meri izgubile ono {to su izvojevale u proteklom veku. Na Zapadnom Balkanu je zaposleno 20% mawe èna nego mu{karaca a razlike u zaradama su i daqe zna~ajne.

Crveni karanfil je postao simbol 8. marta zbog svoje povezanosti sa radni~kim pokretom, borbom za prava èna i idejama socijalne pravde. Po~etkom 20. veka Me|unarodni dan èna nastao je u okviru socijalisti~kog i radni~kog pokreta u Evropi. Po{to je crvena boja bila simbol radni~ke borbe, solidarnosti i revolucije, crveni karanfil je postao cvet koji se poklawao ènama kao znak po{tovawa i podr{ke wihovoj borbi za ravnopravnost.

Crveni karanfil nosi i dodatnu simboliku. Crvena boja predstavqa hrabrost, po{tovawe i borbu za pravdu, dok sam cvet simbolizuje pa`wu i zahvalnost. Zbog toga se vremenom ustalio obi~aj da se na Dan `ena poklawa upravo ovaj cvet, kao mali znak priznawa za doprinos `ena u porodici i dru{tvu. SBS na srpskom

Srpska etni~ka {kola „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ u Kizbari

Srpska {kola „Vuk Karaxi}“ u Frejzer Rajzu

Misija Svetog Nikolaja

U subotu, 28. februara (Teodorovu subotu - Svetog velikomu~enika Teodora Tirona), sa blagoslovom Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita Siluana, dobrotvorna organizacija Mitropolije „Misija Svetog Nikole“ sa qubavqu je poslu`ila tople obroke i namirnice bra}i i sestrama u potrebi.

Donacije toplo kuvanih obroka, sastojaka za sendvi~e, sve`eg vo}a i povr}a, trajnih namirnica i fla{a vode sa blagodarno{}u su primqene u parohiji Svetog

Georgija u Kabramati i pripremqene sa pa`wom.

Volonteri su potom otputovali u Martin Plejs i, nakon {to su zajedno se pomolili pro~itav{i molitvu O~e na{, podelili su hranu uz bri`an razgovor sa potrebitima, u velikoposnom duhu velikodu{nosti i delatne hri{}anske qubavi.

Slava Bogu za sve {to nam daje!

Slede}a Misija Svetog Nikole bi}e u subotu, 28. marta.

72. Mumba parada donela karnevalsku atmosferu u centar Melburna

U centru Melburna u ponedeqak, odr`ana je velika tradicionalna parada u okviru Mumba festivala, jednog od najstarijih i najveselijih gradskih festivala u Australiji. Hiqade gra|ana i posetilaca okupilo se du` ulica u centru grada kako bi pratilo {arenu povorku koja je i ove godine donela pravu karnevalsku atmosferu u srce Melburna.

Ovogodi{wa Mumba parada okupila je vi{e od 35 kulturnih i dru{tvenih orga-

nizacija i oko 1.800 izvo|a~a, koji su uz muziku, ples i rasko{ne kostime uneli boje i energiju na gradske ulice. Parada se kretala trasom kroz Kings Domain, du` ulice Birdwood Avenue, u blizini Kraqevske botani~ke ba{te, gde se okupio veliki broj gra|ana i posetilaca koji su pozdravqali u~esnike {arene povorke.

Publika je imala priliku da vidi nastupe brojnih plesnih i folklornih grupa razli~itih zajednica. Me|u wima su bile japanske, gr~ke i ukrajinske folklorne

Konkurs za suf inansirawe projekata namewenih dijaspori i Srbima u regionu

Ministarstvo spoqnih poslova, Uprava za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu, raspisalo je konkurs za sufinansirawe projekata koji imaju za ciq ~uvawe i negovawe srpskog kulturnog, etni~kog i verskog identiteta i unapre|ivawe ekonomske saradwe mati~ne dr`ave i Srba u regionu, u okviru projektnih oblasti - {kole, manifestacije i ekonomija.

Opis oblasti konkursa:

1. [KOLE – podr{ka organizaciji {kola srpskog jezika i kulture u dijaspori,kampova (programi nameweni upoznavawu matice) i letwih {kola namewenih o~uvawusrpskog kulturnog i jezi~kog identiteta dece i omladine iz dijaspore;

2. MANIFESTACIJE - podr{ka organizovawu manifestacija, omladinsko-sportskih i kulturno-umetni~kih doga|aja, tribina i priredbi u dijaspori, koji usvojim programskim ciqevima imaju o~uvawe srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta;

3. EKONOMIJA - podr{ka projektima koji doprinose unapre|ewu ekonomske saradwe Republike Srbije i pripadnika dijaspore, kao i projekti ekonomskog umre`avawa pripadnika dijaspore.

��

Pravo u~e{}a na konkursu imaju pravni subjekti – organizacije i udruèwa iz dijaspore, u skladu sa ~lanom 2. Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, odnosno organizacije i udruèwa Srba koja su registrovana u inostranstvu, osim u dràvama koje po ovom Zakonu spadaju u region.

• Type of consular service you wish to request (e.g., passport, notarisation,

Pravo u~e{}a na konkursu nemaju:

•

1) direktni ili indirektni korisnici buxetskih sredstava,

2) fizi~ka lica i

3) privredni subjekti.

Prijave na konkurs otvorene su u periodu od 27. februara od 08 ~asova po lokalnom vremenu, do 16. marta 2026. godine, do 14 ~asova po lokalnom vremenu. Uvid u dokumentaciju raspisanog konkursa mo`e se izvr{iti na veb adresiUprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu - https://dijaspora.gov.rs/konkursi/

�� Consular Days – Melbourne

grupe, ali i kineski zmajevi, latinoameri~ki plesa~i, bolivijski i pacifi~ki izvo|a~i, kao i mnoge lokalne {kole plesa i umetni~ki ansambli.

The Embassy of the Republic of Serbia in Canberra invites all Serbian citizens residing in the state of Victoria to notify the Embassy of their need for specific consular services, in order

�� Submit your requests via email: consular.canberra@mfa.rs

�� Deadline for submissions: 01 March – 01 April 2026

Du` trase parade prolazili su i brojni ukra{eni kamioni i tematske platforme, sa kojih su plesa~i, muzi~ari i zabavqa~i pozdravqali publiku okupqenu sa obe strane ulice.

�� In your email, please provide:

• Full name • Contact phone

Paradu su tradicionalno predvodili ovogodi{wi kraq i kraqica Mumba festivala – australijski komi~ar Semi Xej i peva~ica Katarina Mete, poznata kao „Red Vigl“ iz popularne de~je grupe The Wiggles, koji su sa festivalske platforme pozdravqali okupqene gra|ane.

Mumba festival odr`ava se jo{ od pedesetih godina pro{log veka i smatra se najve}im besplatnim festivalom zajednice u Australiji.

Festival se svake godine odr`ava tokom produ`enog prazni~nog vikenda na

samom po~etku australijske jeseni, kada se uz obalu reke Jare organizuju koncerti, porodi~ni programi, karneval sa zabavnim vo`wama, sportska takmi~ewa na vodi i ve~erwi vatrometi. SBS na srpskom

Tajna policija protiv naroda

Pi{e: Marko

Lopu{ina

u U Srbiji i u Jugoslaviji slu`be dr`avne bezbednosti najmawe su kori{}ewe u borbi protiv stranih agentura i {pijuna, a najvi{e protiv doma}ih i unutra{wih protivnika vlasti. Komunisti su progonili pola miliona, a sada{wa vlast i ne zna – koliko na{ih qudi

Kako su se unutr{awi problemi, neslagawa i trzavice zao{tili, kako je narod podeqen na one za vlast, one protiv vlasti i neutralne, tako je u prvi plan izbila srpska tajna policija, koja se danas zove BIA. Bezbednosno informativna agencija Srbije (BIA) je nastala u post milo{evi}evsko vreme, kada je zbog pritiska zapadne demokratije i nametnute lustracije uga{en Resor slu`be dr`avne bezbednosti. Javnost je o~ekivala da }e BIA u vreme ratnog raspada SFRJ i odvajawa od bratske Srbije, pod NATO bombama da se bori protiv stranih agentura i {pijuna. Pokazalo se da ova moderna po vremenu postojawa tajna policija Srbije radio ono {to je radio kraq Aleksandar, pa Tito, pa Milo{evi} – progoni svoj narod. Nedeqko Savi}, predsednik Udru`ewa poqoprivrednika „Stig“, priveden je u policiji nakon incidentne tu~e u Mr~ajevcima. A onda je u ispitivawu o naru{avawu javnog reda i mira, upleten i na~elnik tajne slu`be.

- U policiju je do{ao na~elnik BIA i Savi} je iz policije odveden u BIA na razgovor - rekao je jedan predstavnik udru`ewa.

U BIA je odvo|en vlasnik autobuskog preduze}a, jer je prevozio studente, pa i wegov sin. Vi{e studenata je pozivano iz BIA na razgovore, odnosno upozorewa da ne u~estvuju u demonstracijama protiv vlasti i re`ima. Studentima su mimo naloga pregledani mobilni telefoni, kontakti i razgovori. I zastra{ivani su. Poseban trn u oku Bezbednosno informativnoj agenciji predstavqa Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, jednog od 16 `rtava pada nadstre{nice u Novom Sadu, za {ta se tra`i odgovornost qudi iz vlasti. Hrka je jedina majka koja je javno istupila i aktivno u~estvovala u borbi za pravdu rame uz rame sa studentima, a potom i gra|anima, na ulicama {irom Srbije. Vi{e puta je javno govorila o tome da je prate, pozivaju... iz BIA.

Pored studenata sa tajnim inspektorima BIA razgovarali su posle slu`bene intervencije i neki novinari, pa i ratni veterani. Pa i dràvni tuìoci. Na spisak onih koji su u proteklom periodu, posebno minulih godinu i po dana, dobili neprijatan poziv iz Bezbednosno informativne agencije (BIA) sada se mogu dodati i pojedini tuìoci, koji nedeqama trpe pritiske usled ponovqenog glasawa za javne tuìoce koji }e biti ~lanovi novog saziva Visokog saveta tuìla{tva. Na wih je vr{en pritisak da glasaju “kako treba”.

U Srbiji i u Jugoslaviji slu`be dràvne bezbednosti najmawe su decenijama kori{}ewe u borbi protiv stranih agentura i {pijuna, a najvi{e protiv doma}ih i unutra{wih protivnika vlasti. Komunisti su progonili pola miliona, a sada{wa vlast i ne zna – koliko na{ih qudi. Vladavinu Josipa Broza Tita u Srbiji obezbe|ivale su Slu`ba dràvne bezbednosti Jugoslavije, SDB Srbije, Vojna tajna policija i Diplomatska tajna policija. Ove slu`be nisu imale mnogo zaposlenih, na hiqade, kako tvrde paranoi~ni disidenti. ve} po stotinak qudi, inspektora i na~elnika. Ali su zato svi dràvni slu`benici i wihovi saradnici bili po slu`benoj du`nosti obavezni da izve{tavaju tajne slu`be o unutra{wem neprijatequ. Re~ je o pratwi i progonu najmawe pola miliona qudi.

Tito je preko tajne policije pratio pripadnike Jugoslovenske kraqevske vojske – ~etnike u zemqi i inostranstvu, zatim qoti}evce i ostale ~lanove nacionalnih snaga i monarhije. Hapsio ih je, ubijao u Srbiji i u svetu. \eneral Draà je uhap{en, su|en, jer je Zapad tako hteo, i likvidiran sa osmoro osu|enih lica, jer je Tito tako hteo, obrijan i o{i{an na obali Ade Ciganlije. Stavqen je u raku sa drugim streqanim osobama, poliven kre~om i zatrpan u plitkom grobu, koji je nabujala reka Sava odnela. Tito nije èleo da Draà ima grob i da narod od wega pravi legendarnog junaka. Sve je u ovom slu~aju obra~una i borbe za vlast kod Broza bilo tajno.

Tajno je preko svojih profesionanih likvidatora u SDB SSUP Jugoslavije biv{i agent Kominterne i do`ivotni predsednik Tito ubio 128 ~lanova politi~ke emigrcije. Uhapiso je pet hiqada simpatizera SSSR-a u vreme IB rezolucije 1948. Progonio je seqake koji nisu davali svoje prinose da se hrani Beograd. Ta operacija se zvala Crveni teror. I hapsio je disidente, Milovana \ilasa i drugove, koji su misliili druga~ije od wega.

Mada nije bio obrazovan kao agent ve} kao bankar i Slobodan Milo{evi} je koristio SDB Srbije za obra~un sa svojim politi~kim protivnicima. U vreme Milo{evi}a tajna policija zvana Resor dr`avne bezbednosti bila je wegov politi~ki i tehni~ki servis. I jedna i druga policija SFRJ i SRJ koristile su svoje politi~ke simpatizere, ali i pla}enike kao tajnu politi~ku armiju. U Titovoj Jugoslaviji oni su bili saradnici Slu`be, a u Milo{evi}evoj paravojska. Qudi iz podzemqa radili su i za doktora Frawu Tu|mana i za Aliju Izetbegovi}a, a ni Milan Ku~an ih nije previ{e mrzeo. Tako je svaka nova dr`ava dobila i nove uli~ne narodne heroje, svoje Arkane, Tute i Juke.

^iwenica je da su jugoslovensku tajnu slu`bu stvarali i vodili Hrvati i Slovenci, a da su weni najrevnosniji policajci bili Srbi, samo zato {to su se trudili da doka`u svoju odanost Titu i Partiji, Slobi i JUL-u. U zavisnosti od prilika i doga|aja na unutra{woj politi~koj sceni Jugoslavije, o tajnoj policiji ispredane su razne pri~e, koje su ponekad imale i karakter mita.

Policija brutalnom silom protiv svog naroda: Policija koja bi trebalo da bude bezbednosni {tit svog naroda i dr`ave od stranih agentura, {pijuna i agresora, progoni i vr{i torturu nad sopstvenim narodom

Jo{ tokom rata u narodu je ro|ena po{alica o cinkarewu da „Ozna sve dozna“, koja se u srpskom àrgonu odràla do dana{wih dana. Druga izreka, koja je postala i politi~ki moto, glasila je „Udba je srpska sudba“. Ona je na najslikovitiji na~in odraàvala narodno shvatawe mo}i i nemo}i srpske, a i jugoslovenske tajne policije.

Istorijske ~iwenice govore da su u FNRJ prvi tajnu policiju stvorili Slovenci, imali su tajnog likvidatora sa kodnim imenom Tarzan, potom Hrvati, koji su sara|ivali sa odbeglim usta{ama, pa tek tre}i Srbi. To je uradio Krcun 1944. godine kada se vratio sa Visa u Beograd. Politi~ka kampawa antisrpskih snaga u SFRJ, me|utim, ubedila je javnost da su „Srbi udba{i“. I svetska javnost je u to podr`ala, {to su Slovenija i Hrvatska, sa Albanijom, koristile da vode tajni rat protiv Srbije preko svojih slu`bi, uz podr{ku BND, CIA, Sigurimi, pa i KGB.

Kada su 1991. godine zaratile doju~era{we bratske republike SFRJ, javno su zaratile i wihove tajne slu`be, koje su, dodu{e ve} bile u sukobu. Svaka od novonastalih dr`ava odmah je i pre zvani~nog priznavawa po~ela da stvara svoje obave{tajne i kontraobave{tajne direkcije na temeqima doju~era{we Slu`be dr`avne bezbednosti. Zato se i doga|alo da su nekada{we kolege iz federalne i republi~ke tajne policije, preko no}i postajali jedan drugome neprijateqi i strani {pijuni.

Ti procesi formirawa novih slu`bi su negde bili kratki, kao na primer u Makedoniji koja je jednostavno podr`avala svoj biv{i SDB RSUP-a, a negde podu`i, kao na primer, u Hrvatskoj koja je dve-tri godine, prvo ~istila svoju tajnu policiju od jugoslovenskih kadrova, a potom je reorganizovala da bi je podredila direktnoj komandi i kontroli doktora Frawe Tu|mana.

Na isteku 1996. godine Hrvatska je imala {est tajnih slu`bi sme{tenih u policiji i vojsci Hrvatske.

Josip Manoli} i Josip Boqkovac su radili na formirawu tajne policije pri MUP-u Hrvatske, koja se u po~etku zvala Slu`ba za za{titu ustavnog poretka, pa Ured za za{titu ustavnog poretka i sada UNS. Hrvatska tajna policija u MUP-u ima {est uprava za unutra{wu bezbednost, za bezbednost predsednika i rukovodstva, za kontraobave{tajni rad, za specijalne akcije i operacije, za informacije i dokumentaciju i za tehniku tj. za tajno pra}ewe i snimawe. Na wegovom ~elu je Luka Bebi}, stari i iskusni policajac, doskora{wi predsednik Odbora za unutra{wu politiku i nacionalnu sigurnost u hrvatskom Saboru. Na ~elu HIS-a kao koordinator svih tajnih slu`bi Hrvatske nalazi se Miroslav Tu|man, sin predsednika doktora Frawe Tu|mana.

U Beogradu se, umesto da gone strane agenture, {pijune i neprijateqe srpskog naroda u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, dve tajne policije, jugoslovenska i srpska ratovale izme|u sebe. Milo{evi} to nije voleo, pa je SDB Srbije raspustio i vo|stvo poverio jednom mladom politi~aru iz provincije. Tek rat sa Zapadom ga je naterao

da za {efa RDB postavio Jovicu Stani{i}a, biv{eg na~enika Odelewa za CIA u Slu`bi dr`avne bezbednosti Srbije, dakle profesionalca.

I tajna policija u vreme vladavine Milo{evi}a se, uglavnom, bavila odbranom wegove li~ne i partijske vlasti. Zato su na meti slu`be bili opozicionari Vuk Dra{kovi}, Voja [e{eq, Mirko Jovi}, ali i Jovan Ra{kovi}, Zoran \in|i}, Ivica Stamobli}, pa ~ak i Radovan Karaxi}, kada nije bio poslu{an, kome je li~no pretio da }e ga „srediti“. Kada je u panici odlu~ivao {ta da radi sa Vukom i Ivicom, srpski vo`d je aktivirao podzemne snage tajne slu`be koje su izvele dva atentata na wegove protivnike.

Smrt premijera Zorana \in|i}a 2003. godine izvela je Specijalna jedinica MUP-a Srbije i zemunska mafija rukovo|ewa iz kabineta {efa BIA. Komisja formirana da otkrije politi~ku pozadinu ubistva srpskog premijera na javnom mestu, vratima Vlade Srbije, nije ni{ta uradila. Onda je javnosti pu{ten glas sa dilemomda li su CIA, tajna slu`ba SAD ili FSB, tajna slu`ba Rusije, naravno svaka za sebe, iskoristili sva|u u srpskoj dr`avi, izme|u patriota, mafije i demokrata, i ubili Zorana \ain|i}a da bi zaustavili prodor Nemaca na Balkan i da bi oslobodili prostor za ja~awe svog direktnog uticaja na Beograd?

U vreme dok je \in|i} bio vlast, slu`be bezbednosti su se borile protiv stranih agentura i uhapsile oko 200 {pjuna svetskih slu`bi. Pre toga i posle toga, Srbija ne hapsi strance, ve} tajna policija progoni samo „doma}e neprijateqe“. Otuda i tajno mi{qewe da je \in|i} likvidiran jer je kao predsednik Vlade Srbije optuèn da ho}e Srbiju da „proda Zapadu“. Da to spre~e ujedinili su se srpski nacionalisti i biv{i sovjetski vladari, koji su ubedili JSO i mafiju da }e \in|i} da im do|e glave, jer }e sve da ih po{aqe u Hag. Dupla igra {pijuna i politi~kih laòva je okon~ana uspe{no - premijer je likvidiran i wegove ubice su eliminisane sa javne scene, Srbija „nije prodata Zapadu“, Milo{evi}, koji je izgubio vlast 5. oktobra je osve}en. Kosmet je otet. Srbija je postala „ne{to izme|u“, vojno neutralna, a politi~ki zavisna od SAD i Rusije i Kine. Velike sile su se namirile, a Srbija umesto da se bori za boqu poziciju u svetu, vodi rat sa BIA protiv studenata. Problem sa BIA danas je {to to vi{e nije sna`na i profesionana slu`ba dràvne bezbednosti, kojom su deriktno komandovali Tito i Sloba, odnosno wegovi ministri policije. BIA je danas skup amatera, poluprofsionalaca, qudi u kapuqa~ama i farmerkama, ~iji {ef je partijski funkcioner, a nije bezbedwak. O~igledno je po ishitrenim akcijama na terenu, pra}ewa i hvatawa u~esnika studentskih protesta, koje sasu{avaju zbog „ugroàvawa dràvnog sistema“ da BIA ne radi bezbednosne duboke analize, ne ukazuje na tvorce ovog bunta, wihove ciqeve, ve} juri decu po Srbiji. Kao produkt ovakve hajke srpske politi~ke policije, koja nije kadrovski spremna, niti brojna pojavila se nova saradwa dràvne Bezbednosne informativne agencije sa podzemnim svetom. Crnogorski mediji su nedavno javno optuìli Srbiju da se bavi krijum~arewem narkotika.

Droga kao „biznis“ se javqa i kod Tita, u SAD je uhap{en diplomata sa heroinom i proteran, i kod Slobe, Zemunski klan se bavio heroinom, a JSO je u Komercijalnoj banci ~uvao tonu droge. Droga se pomiwe i novoj vlasti, jer je prvo [ari}ev klan, pa Belivukov klan radio sa drogom u saradwi sa qudima iz dr`avnog preduze}a, u kome je ~uvao i svoje naoru`awe.

O~igledno da istorijska hipoteka srpske politi~ke policije, da cinkarewem i {pijunirawem „Ozna sve dozna“ i da je opasna „Udba srpska sudba“, stoji i danas nad Srbijom. I da BIA, kao i wene prethodnice, u javnosti vi{e zna~i kao tajna policija koja progoni svoj narod, nego li kao bezbednosni {tit naroda i dr`ave od stranih agentura, {pijuna i agresora.

Malta - ostrvo slobode i avanture koje }e vas o~arati

U vremenu kada nam je sigurnost na putovawima va`nija nego ikada, sve ~e{}e biramo destinacije na kojima mo`emo istinski da se opustimo.

Mesta gde moèmo bezbri`no da {etamo, istraùjemo prirodu, upoznajemo lokalce i uìvamo u autenti~noj kuhiwi koja pri~a o tradiciji i kulturi jednog naroda. Upravo takva destinacija je Malta - mediteransko ostrvo gde se ose}aj slobode, avanture i gostoprimstva doìvqava na svakom koraku.

Malta je vi{e od destinacije. To je mesto gde sunce neumorno greje i kada ostatak Evrope jo{ uvek drhti pod posledwim znacima zime, gde talasi Mediterana {apu}u pri~e o vekovima pro{lih civilizacija, a ose}aj slobode postaje opipqiv. Kada kro~ite na Maltu, svaki kamen, ulica, svaki zalazak sunca pripovedaju pri~u o narodu koji je vekovima tra`io slobodu i o ostrvu koje je postalo simbol te te`we.

Malta vas poziva da je do`ivite, da hodate po wenim liticama, veslate, jedrite, ronite, {etate kroz sela koja su vekovima ~uvala obi~aje i tradiciju, da probate lokalne specijalitete u tavernama sa pogledom na more i razgovarate sa qudima ~ija gostoqubivost nije gluma, ve} na~in `ivota.

GOZO I PE]INA NIMFE KALIPSO - GDE MIT

I STVARNOST POSTAJU JEDNO

Gozo, drugo po veli~ini ostrvo malte{kog arhipelaga, nije samo prirodna lepota Mediterana, to je i mesto gde mitologija o`ivqava. Pe}ina nimfe Kalipso na severu ostrva, poznata je iz legendi o Odiseju. Ovde je nimfa Kalipso, prema Homerovom opisu, dr`ala heroja Odiseja sedam godina, i svaki kamen pe}ine nosi u sebi trag vremena kada je stvarnost susretala fantaziju.

Hodaju}i kroz sela ostrva Gozo nailazite na mirne trgove, kaldrmisane ulice i masliwake koji vekovima oblikuju pejza` ostrva. Sve ovo stvara ose}aj da hodate kroz vreme i prostor gde su mit, legenda i stvarnost isprepleteni.

MIKROKLIMA KOJA

INSPIRI[E AVANTURE

Malta je ostrvo specifi~ne mikroklime gde se spajaju uticaji zapadnog i isto~nog Mediterana. Sunce sija ja~e nego u ostatku Evrope, zima je vrlo blaga, a prole}e sti`e ranije. Vetrovi sa mora osve`avaju vazduh, dok vetrovi sa istoka donose mirise dalekih obala i za~ina.

Ta mikroklima ne samo da omogu}ava da u`ivate u suncu i moru kada je na kontinentu i daqe hladno, ve} stvara idealne uslove za aktivnosti na otvorenom.

Qubiteqi pe{a~ewa mogu krenuti stazama iznad Dingli litica, dok biciklisti i jaha~i mogu istra`ivati Gozo kroz masliwake i vinograde. Rowewe u plavoj laguni na Kominu i veslawe unutar morskih pe}ina postaju vi{e od sporta, to je na~in da se pove`ete sa prirodom i osetite pravu slobodu.

SLOBODA ZAPISANA U ISTORIJI

Ose}aj slobode na Malti nije samo u prirodi, ve} je duboko ukorewen u istoriji. Malte{ki vitezovi, red koji je vekovima branio ostrvo od brojnih osvaja~a, ostavili su neizbrisiv trag u obliku tvr|ava {irom malte{kog arhipelaga. Velika opsada Malte 1565. godine, pri~a o hrabrosti i odlu~nosti, kada su se vitezovi zajedno sa lokalnim stanovni{tvom suprostavili nadmo}noj sili i sa~uvali nezavisnost. Svaka kula, katedrala i tvr|ava pri~aju nam o narodu koji je znao koliko je sloboda dragocena i koliko je hrabrosti potrebno da se odr`i kroz vekove.

DRUGI SVETSKI RAT

I HEROJSKI DUH MALTE@ANA

Sloboda Malte nastavila se i u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata, Malta je bila jedno od najbombardovanijih mesta u

Evropi, ali otpornost wenih stanovnika bila je takva da je ostrvo dobilo priznawe za herojski duh naroda. Ratni muzeji u Valeti, {etwa kroz gradove koji su pre`iveli bombardovawa i razgovori sa starijim

stanovnicima pru`aju ose}aj duboke povezanosti sa qudima koji su branili svoje domove. Taj duh hrabrosti i otpornosti Malte`ana ~esto podse}a na Srbe, jer oba naroda imaju istu sposobnost da sa~uvaju identitet, tradiciju i qubav prema svojoj zemqi kroz vekove izazova.

AVANTURISTI^KI TURIZAMOSE]AJ POTPUNE SLOBODE Malta je idealna destinacija za sve turiste koji tra`e avanturu i fizi~ku aktivnost u prirodi. [etwa iznad litica, planinarewe kroz masliwake, veslawe i aktivnosti na kajaku, rowewe, biciklizam kroz tradicionalna malte{ka sela, sve su to aktivnosti koje omogu}avaju ose}aj potpune slobode. Svaka avantura ovde je prilika da se pove`ete sa prostorom, prirodom i samim sobom.

GASTRONOMIJA - AUTENTI^NA I TRADICIONALNA

Malte{ka kuhiwa je jo{ jedan na~in da osetite ìvot i slobodu ostrva. Jela su jednostavna, ali bogata ukusima koji govore o vekovima susreta kultura, arapske, sicilijanske, britanske i lokalne. Pe~eni Zec u crvenom vinu, lisnato puweno testo pastici, malte{ki tart sa povr}em, testenina sa sirom i mesom, masline, su{eni paradajz i lokalna vina sa ostrva Gozo, sve ovo daje ose}aj Mediterana koji je autenti~an i neponovqiv. Taverne u malim selima pruàju priliku da razgovarate sa lokalcima, da u~estvujete u svakodnevnom ìvotu ostrva i doìvite gostoprimstvo koje je prirodno i iskreno. VERSKI @IVOT I OBIÂJI

Verski ìvot je bogat i prisutan u svakodnevnom ìvotu Malteàna. Vi{e od 360 crkava i hramova, grandioznih i malih, obeleàva ìvot ostrva, a procesije, festivali i obi~aji prenose vekovima stare pri~e. Festival Svetog Pavla u Mdini, ikone u selima i crkvama, obi~aji koji se prenose generacijama, omogu}avaju posetiocima da osete duh Malte ne samo kroz prirodu, ve} i kroz kulturu i tradiciju. To je sloboda izraèna kroz zajednicu i veru, ne{to {to dodatno povezuje posetioce sa duhom ostrva.

POPAJEVO SELO I SKRIVENA MALTA Popajevo selo, na severozapadnoj obali, daje ose}aj kao da ste u bajci. [arene ku}ice, mirna uvala i prirodni pejza` gde se snimao film Popaj osamdesetih godina pro{log veka, pruàju ose}aj da vreme ovde te~e sporije. Iako je ovo turisti~ka atrakcija, mesto i daqe zadràva svoj autenti~ni {arm i omogu}ava posetiocu da oseti mir i jednostavnost ìvota na Malti, {to je savr{eno za one koji èle da pobegnu od urbanog stresa i uìvaju u pravoj mediteranskoj atmosferi. HRAMOVI I NEOLITSKE

CIVILIZACIJE

Malta je dom nekih od najstarijih megalitskih hramova na svetu, ukqu~uju}i Ha|ar Im i Mnajdru. Ovi hramovi, stari vi{e od pet hiqada godina, predstavqaju neprocewivu kulturnu ba{tinu i svedo~anstvo o qudima koji su ovde ìveli mnogo pre modernih civilizacija. Hipogeum, podzemni kompleks sa svetili{tima i grobnicama, pruà ose}aj ti{ine, misterije i povezanosti sa drevnom pro{lo{}u. Poseta ovim mestima daje ose}aj po{tovawa prema istoriji i slobodi naroda koji je ovde vekovima ìveo.

MALTA - OSE]AJ DA STE KOD KU]E Kroz sve ove pri~e, prirodu, avanture, istoriju, hranu, kulturu i obi~aje, Malta stvara ose}aj slobode, ali i pripadnosti. Srbi }e se lako povezati sa Malteànima, jer imaju sli~ne vrednosti, gostoprimstvo i direktan, topao pristup qudima. Ovde nije te{ko osetiti da ste dobrodo{li, da pripadate ovom prostoru, da sloboda nije samo koncept ve} na~in ìvota. Malta nije samo ostrvo, ona je iskustvo, putovawe kroz vreme, prostor i duh, gde svaki trenutak pruà priliku da osetite pravu slobodu.

Ha|ar Im, hram star vi{e od pet hiqada godina

Popajevo selo, daje ose}aj kao da ste u bajci

Pe}ina nimfe Kalipso na severu ostrva Gozo, poznata je iz legendi o Odiseju

Daleko negde u planini `ivela je siroma{na seoska porodica. Roditeqi su po ceo dan orali, kopali i `eli kod drugoga, da bi svoju decu ishranili. Za to vreme, deca, dva mawa de~aka, ostajala su kod ku}e sama i igrala se. Wihove igre nisu bile sli~ne igrama varo{ke dece. Ovi mali{ani su pravili sviralice od vrbova pru}a, pleli kotarice, pravili vodenice na potoku {to je tekao pored ku}e. Ponekad su zidali ku}ice kraj obale i kr~ili staze kroz `buwe.

Jednog dana rano ujutru, odu Stojan i Milan, tako su se zvala deca seqakova, na potok i po~nu graditi vodenicu. Prvo napravi{e branu nagomilavaju}i kamewe i pesak sa muqem. Pod slap{to je padao sa brane stave podu`u motku na ~ijoj su sredini bila lepezasto pozabadana mala drvca kao paoci na to~kovima. Motku naslone na drvene ra~ve, zabodene s obe strane reke. Tako je voda, padaju}i, okretala to~ak, i nije ga mogla odneti. Ovaj posao bio je gotov tek uve~e, i deca se vrate ku}i tek kad je uveliko pao mrak. Izjutra rano otr~e da vide da li vodenica i daqe radi. Kad imaju {ta videti; na onom mestu gde su je sagradili, ni~ega nema. Potok samo te~e kao {to je i pre tekao. Potr~e deca niz vodu da vide da se nije to~ak gdegod zaustavio, zaka~io za kamen. Tako idu}i niz vodu, daleko nai|u na svoju vodenicu, stoji ista istovetna, samo na sasvim drugom kraju potoka.

DESANKA MAKSIMOVI]:

Tri patuqka

Deca prosto nisu mogla da do|u sebi. Poku{aju da opet vrate to~ak na staro mesto, ali on se nije dao izvaditi iz ra~ava kao da je prikovan. Zato se Milan i Stojan tu`ni vrate ku}i, ~ude}i se {ta }e to biti, ali ne mogu}i da se dosete. A evo {ta se dogodilo. Kraj seqakove ku}e u najgu{}oj {umi

`ivela su tri patuqka: Sedobradi, Crnobradi i Ri|obradi. Dok su deca pravila svoju vodenicu, patuqci su virili iza grana, i, ~im su oti{li ku}i, Sedobradi re~e: – Hajde da de~ju vodenicu premestimo na drugo mesto. Mogli bismo na woj bra{no mleti.

De~iji svet – jedno vreme

Bili smo uobi~ajena srpska porodica, skoro sirotiwa… Jedina posebnost u odnosu svega oko nas i u nama… da smo imali tri mala deteta… Oko nas bilo je i susedstvo, imu}niji svet, podosta distanciran od na{ih odraslih…

uvek bilo vi{e, skoro previ{e okupqene… dece posebno. Tako i neobi~no i kontinuirano prisustvo kom{ijske dece… nekima od nas povremeno je i smetalo, po{to kod wih, tamo negde, nije bilo u takvih okupqawa. Posebno kod obedovawa.

vi{e nekog momenta je vrlo glasno govorio:

– Svakodnevno jedete kod nas, za{to da delimo hranu sa vama a nas kod vas nikad nema!… Kada }ete pozvati i nas da do|emo na ru~ak i mi kod vas…

To o ~emu èlimo da kaèmo, {to nam je davalo neku posebnost u odnosu na {ire okruèwe je da je nekako i uvek oko nas

Kom{ijska deca, posebno na{em najmla|em ~lanu, nekako su posebno smetala… {to ovaj nije mogao i hteo da krije, {ta

Sreo sam Milo{a i nisam se upla{io! Pronicqivim pogledom iza nao~ara, Milo{ me posmatra i sme{ka se, onako kako je to ~esto ~inio dok je bio `iv. „Upla{io si se, zar ne?“, pita me Milo{.

Pitawe je na mestu, o~ekuje se da se ~ovek upla{i kada sretne nekog ko se upokojio pre dve godine. Odgovorio sam, bez ikakvih znakova uznemirenosti:

„Nisam, Milo{e. Zami{qao sam kako bih voleo da se sretnemo, nedostajao si mi, kao sestra Milica i brat Slobodan, roditeqi i mnogi drugi koji su odbegli negde. A sreo sam tebe, volim {to si mi dao priliku da porazgovaramo. Nego, gde je Miqa, kako je ona, mogu li i wu videti?“

„Miqa k’o Miqa, vazda je vesela. Sada je zauzeta, nadgleda p~ele, sle-

Wegova sestrica malo sti{anije, i vi{e stidqivije, da se ba{ ne ~uje tako glasno, govorila je: Kakva je hrana wihova, {ta je to boqe, da li `ele da ne{to dele sa nama i za{to to ne ~ine. Kona~no, kada }e i nas da pozovu na ru~ak…

[ta se desilo na kraju i kako je glasio odgovor dece. ]utali su… i jedni i drugi; kom{ijska deca su naprsno iza{la iz dvori{ta, nemo gledala, }utala…

Da li su kom{ijska deca ikada vi{e do{la kod nas, igrala i bavila se na{om decom? Nikad vi{e.

Crnobradi patuqak pristade odmah, ali Ri|obradi primeti: – Pristajem na to, samo ako no}as ne bude mese~ine, jer vi znate: vidi li nas na zlom poslu ma koje qudsko oko, odmah }u se ja pretvoriti u grumen zlata, Sedobradi u grumen srebra, a Crnobradi u grumen ugqa.

Kako te no}i nije bilo mese~ine, patuqci slobodno izi|u na reku i premeste de~ju vodenicu, udesiv{i je isto onako kako su je deca bila udesila, pa samequ na woj vre}u bra{na za sutradan. hlebarnicu, samo ~askom svrate ku}i, da bi zavarala trag, i odmah opet kradom do|u da vrebaju lopove. Tog ve~era mese~ina je sijala kao dan i napoqu se sve videlo. Videv{i mese~inu, Ri|obradi nije isprva hteo da ide u kra|u, pla{e}i se da ga kakvo qudsko oko ne opazi, ali ga druga dvojica nagovore: – Sad deca uveliko spavaju – reko{e oni – pa mo`emo spokojno u kra|u. Video si kako je lepa mala hlebarnica, treba da je prenesemo kraj ku}ice, pa da u woj pe~emo hleb. Tako i Ri|obradi pristade, te po|u u kra|u. Ali tek {to su oni po~eli da prenose hlebarnicu, a deca ih ugledaju, pa se Ri|obradi pretvori u grumen zlata, Sedobradi u grumen srebra, i Crnobradi u grumen ugqa.

Deca sve to blago odnesu ku}i i posle su sa svojim roditeqima `ivela spokojno i imala ~ime da se {koluju.

NATA[A VASI]:

Ra~un

Opet kraj radne nedeqe; imala si velika o~ekivawa, nikad da se opameti{. Ne}e{ tu kariku neo{te}enu nanizati na godi{wi lanac. Konobar, koji ti ~u~i u glavi, uz „Da vidimo {ta smo imali“, re}i }e konobarski u~tivo i qudski sa`aqivo: – Dugi radni dani, odlazak na slavu, onlajn seks, stru~nu obuku, pogreb, honorarni posao, nekoliko razo~arewa, dobar razgovor koji umalo postade beskona~an, leden kafi}, protest zbog dru{tvene nepravde, zbog nemara neispuwenu prijateqsku obavezu, odsustvo apetita.

Pre nego {to podvu~e crtu doda}e{:

– I oko 150 popu{enih cigareta, 50 tableta, mnogo kafe, dobre muzike i la`nih osmeha. Ni{ta alkohola, malo re~i i sna. Poruka terapeuta, koja budi metafizi~ku zebwu: Li~na preispitivawa sad su mnogo va`nija od hemije.

Pla}am neprocewivim, a iz moje perspektive sve mawe bitnim – `ivotom koji se kruni, {to zvu~i pateti~no, mada ne `eli to da bude.

di berba nebeskog meda“, odgovorio je Milo{. Jo{ me pitao: „A ti, da li jo{ opravqa{ ko{nice i pi{e{ pesme? Da li ih ~ita{ nekom kao {to si meni dok sam bio ovde?“

Kada sam hteo da odgovorim, Milo{ nestade, isteklo mu vreme. Posle nekoliko godina i ja }u krenuti da sretnem nekog i pitam, da li se upla{io kada me video. Ako ka`e da nije, zna}u da sam za `ivota pravi put izabrao.

[AMAR PORODICI @RTVE PADA NADSTRE[NICE:

Vi{i sud u Novom Sadu objavio je da je u parni~nom postupku za naknadu {tete ~lanovima porodice jednog od nastradalih prilikom pada nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu smawena nov~ana naknada sa pet mi-

liona na 3,5 miliona dinara, koju treba da isplati preduze}e Infrastruktura @eleznice Srbije.

Na sajtu suda je objavqeno, povodom parnice B.R. i drugih protiv preduze}a Infrastruktura

@eleznice Srbije i Republike Srbije radi naknade {tete da je Apelacioni sud u Novom Sadu, odlu~uju}i o `albama na sednici 25. februara doneo presudu kojom se presuda Vi{eg suda u Novom Sadu od 17. juna pro{le godine delimi~no preina~ava.

Kako je navedeno, tuèni se obavezuju da na ime naknade nematerijalne {tete za pretrpqene du{evne bolove usled smrti bliskog lica isplate tuìocu B.R. iznos od 3,5 miliona dinara, umesto iznosa od pet miliona dinara, a tuìqama B.P. i I.R. iznos od po tri miliona dinara, umesto iznosa od po pet miliona dinara i tuìqi M.R. 2,5 miliona dinara, umesto 4,5 miliona dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom.

U obrazlo`ewu svoje odluke, drugostepeni sud navodi da dosu|eni iznosi predstavqaju pravi~nu nov~anu naknadu za pretrpqene du{evne bolove zbog smrti bliskog lica.

NATO STI@E U SRBIJU: Zajedni~ka vojna ve`ba sa Vojskom Srbije u maju na poligonu kod Bujanovca!

Na poziv Srbije, u maju, bi}e odr`ana zajedni~ka ve`ba srpske vojske i NATO vojske, saop{tila je Komanda zdru`enih snaga NATO iz Napuqa na Iksu.

„Zapadni Balkan je region strate{kog zna~aja za NATO. Pozdravqamo priliku da se srpske i savezni~ke vojne jedinice zajedno obu~e u Srbiji ovog maja. Ve`ba }e se odr`ati na Vojnom poligonu Borovac, koji Oru`ane snage Srbije {iroko koriste za pripremu jedinica za me|unarodne misije, ukqu~uju}i mirovne operacije Ujediwenih nacija“, navedeno je na Iksu.

Kako je istakla Komanda, ova obuka doprinosi stabilnosti na Zapadnom Balkanu.

„Ova aktivnost }e biti sprovedena na poziv Srbije i uz puno po{tovawe wene izre~ene politike vojne neutralnosti. Zajedni~ka obuka poboq{ava interoperabilnost, ja~a prakti~nu saradwu i doprinosi stabilnosti na Zapadnom Balkanu. NATO ceni partnerstvo sa Srbijom i raduje se zajedni~kom radu tokom ove ve`be“, navedeno je.

Komandant Komande zdru`enih snaga NATO-a iz Napuqa ameri~ki admiral Xorx Vajkof boravi u poseti Beogradu, a ovih dana sastao se i sa na~elnikom General{taba Vojske Srbije generalom Milanom Mojsilovi}em.

u Lisabonu?

Pripadnici kriminalnih organizacija koji su koristili Skaj sistem za dopisivawe, navodno su komunicirali i o skrivawu po{iqki kokaina u srpskoj ambasadi u Lisabonu, pi{u podgori~ke Vijesti.

U nadnaslovu teksta Vijesti navodi se da su „diplomatsko predstavni{tvo u Lisabonu korisnici Skaja opisivali kao sigurnu ku}u“.

Ovaj list u najavi teksta na naslovnoj strani dana{weg {tampanog izdawa, navodi citat jedne od poruka, koja glasi: „Direkt u ambasadu vozim robu u slu~aju da se ne{to desi, zna{ |e je. Da}i ti wac ap ambasadora“, navodi izvesni Ivan Mijatovi} u poruci Milu Bo`ovi}u, ina~e nekada{wem poslaniku crnogorskog Demokratskog fronta, uhap{enom 2023. godine zbog {verca narkotika.

U tekstu Vijesti navodi se i da ministarstvo unutra{wih i spoqnih poslova Srbije nije odgovorilo na wihova pitawa. KO JE BIO AMBASADOR OLIVER ANTI]

U periodu kada je nastala prepiska, srpski ambasador u Portugalu je bio sada pokojni Oliver Anti}, diplomata, osniva~ Srpske napredne stranke, nekada{wi profesor Pravnog fakulteta, biv{i savetnik Tomislava Nikoli}a i osoba za koju se ve`e vi{e afera.

Jedna od wih je afera „Indeks“, jedna od najve}ih afera koja je otkrila prodaju ispita i

diploma na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Re~ je bilo o uspostavqenoj mre`i podmi}enih profesora koji su primali mito u iznosu od 500 do 1.000 evra za ispit i 12.000 do 16.000 evra za diplomu fakulteta. Afera je otkrivena zahvaquju}i tome {to je jedan policajac priveo auto-mehani~ara koji mu je ponudio da mu sredi da zavr{i fakultet. Ovo otkri}e je dovelo do prve optu`nice koja je obuhvatila ~ak 89 osoba. Usledilo je maratonsko su|ewe koje i daqe nije u potpunosti okon~ano, budu}i da je Apelacioni sud nalo`io da se su|ewe u jednom delu ponovi. Protiv Anti}a je ranije podno{ena i krivi~na prijava da je u periodu od leta 2020. godine, do avgusta 2021. godine, u svojoj ku}i u Beogradu, seksualno zlostavqao svoju }erku koja je tada imala devet godina. Prijavu je podnela majka devoj~ice, a ovaj slu~aj je ostao nerazja{wen budu-

}i da je 2022. godine preminuo pod nerazja{wenim okolnostima. Portugalski mediji su te 2022. godine pisali da je Anti} bio u slu`benoj poseti op{tini Ka{kai{ u pratwi diplomatskog osobqa i da je pao sa litice. Wegove kolege su alarmirale hitne slu`be u 13.20 koji su, prema navodima „Correio da Manha“, uspele da izvuku ambasadora iz mora dok je jo{ bio `iv, nakon ~ega je preba~en na reanimaciju. Me|utim, portugalski „Observer“ je pisao, pozivaju}i se na izvor iz Lisabonske distriktne komande za pru`awe pomo}i (CDOS), da je Anti} preminuo na licu mesta. Pojavile su se tvrdwe da je Anti} izvr{io samoubistvo ali je porodica odbacila te navode tvrde}i da je nesre}an slu~aj i da se Anti} okliznuo i pao. Tada su saop{tili i da postoji snimak. Anti}eva porodica je tako|e odbacila navode da je ikada zlostavqao svoju vanbra~nu }erku.

Savezni{tvo NATO, Komanda zdru`enih snaga u Napuqu (Allied Joint Force Command Naples) slu`i NATO savezu kroz pripremu, planirawe i sprovo|ewe vojnih operacija. To je vode}a komandna struktura i za KFOR, navedeno je na Iksu u opisu profila ove komande.

Do sada evakuisano oko 1.800 Srba iz Dubaija

Dr`avni sekretar u Ministarstvu spoqnih poslova Damjan Jovi} izjavio je da je evakuacija iz ratne zone izuzetno slo`ena operacija i da je do sada u Srbiju vra}eno oko 1.800 qudi.

On je za Radio-televiziju Srbije rekao da se broj gra|ana koji tra`e evakuaciju mewa iz ~asa u ~as i da Srbija sve svoje kapacitete stavqa u funkciju wihove bezbednosti.

Prema wegovim re~ima, najve}i broj dr`avqana Srbije nalazio se u Ujediwenim Arapskim Emiratima.

„Tamo je od po~etka sukoba bilo vi{e hiqada na{ih dr`avqana, mo`da ~ak i blizu deset hiqada. U Kataru je oko 1.300 qudi. Me|utim, ne `ele svi da se evakui{u”, kazao je Jovi}.

Tokom evakuacije Srbija je, kako je naveo, pomogla i gra|anima drugih dr`ava.

„Evakuisali smo i veliki broj dràvqana drugih zemaqa – od Austrije, [vajcarske i Italije do Ujediwenog Kraqevstva, ali i zemaqa regiona”, istakao je Jovi} i dodao da je pomo} pruèna i dràvqanima Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske i Slovenije.

Deda Rada je sa osnovnom {kolom pesnik, prevodilac, svira~, u~iteq... Evo kako mu je to po{lo za rukom

Deda Radoslav Rada iz sremskog sela Martinci, ima samo osnovnu {kolu, ali pi{e kwige, i odli~no govori nema~ki jezik. Daje ~asove i prevodi kwi`evna dela na nema~ki, svira harmoniku i frulu, a za doprinos kulturi svog kraja, dobio je i zlatnu zna~ku Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

„Moja najve}a `eqa, jo{ od kratkih pantalona, bila je da u~im, i ne znam koliko sam za svog veka kwiga pro~itao”, ka`e deda Rada [umarski, Sremac koji u biblioteci ima vi{e germanske literature nego neki Nemci.

Britkog uma i u 83. godini, ispisao je istoriju svog sela u 7.132 stiha u desetercu. ^ita bez nao~ara, i sa tugom se se}a kako mu je otac zabranio da ide u {kolu i pored molbe u~iteqa, jer na sala{u nije imao ko da ~uva sviwe.

kako oni ka`u, to sam slu{ao. Vidi, pa ja to umem, pa nema novina, pa nema kwige koju ja ne ~itam i ne treba re~nik! Znaju}i da ja dobro govorim nema~ki, i sad, ovi moji iz rodbine, dolazila su deca da im ja pomognem”, dodaje on.

Deda Rada je besplatno nau~io nema~ki oko stotinu |aka, ali i svoje unuke i prijateqe. „On je najomiqenija li~nost, ne}u da kaèm najstarija, ali on je zadwih godina ìvota, on je digao cenu Martincima i Sremu. Takav ~ovek, sa toliko razreda osnovne {kole, da bude pesnik, to je stvarno boìji dar”, isti~e Sava Gruju~i} iz Sremske Mitrovice.

Amerikanac

„Pa sam kupio re~nike, pa vi{i te~aj nema~kog, ali onaj pravi, ne ovaj dana{wi, i jednom ja imao sam veliki tranzistor ve} u to doba, slu{ao sam Temi{var, Viena-Be~.

„Mene su iz {kole izvukli 1957. kada sam po{ao u {esti razred da bi ~uvao sve a bio sam najboqi u {koli, tako je bar tada direktor rekao od {est ili sedam stotina u~enika. Nema od toga ni{ta, ja sam ~uvao sviwe, ali sam uvek voleo kwige, novine, bilo {ta, daj da ~itam, da se obrazujem. Kad ~ovek toliko pro~ita i sam dobije ideju da ne{to kaè, i ja sam opisao svoje selo, ali ja, meni se to dalo u stihovima”, pri~a deda Rada. Dalo mu se kaè, i da sakupqa arhaizme, ima ih oko hiqadu i ~etiri stotine. êsto je i{ao po selu i po tavanima sakupqao kwige, posebno nema~ke, jer je èleo da usavr{i taj jezik.

(27) zanemeo zbog onoga {to je do`iveo u Beogradu: A upozorili su me da ne dolazim u Srbiju...

Poznati tiktoker, Amerikanac Kristijan Grosi (27), do svoje 27. godine uspeo je da poseti neverovatnih 105 dr`ava, a onda je do{ao i u Srbiju i priznao da nigde nije do~ekan kao kod nas. Podelio je sa svojim pratiocima utiske o boravku u na{oj zemqi i rekao da su „Srbi me|u 10 najqubaznijih naroda”.

Grosi je u svojim videima bio iskren i priznao je da su ga, zbog predrasuda koje vladaju u svetu, u Srbiju ispratili sa upozorewima.

no suprotno. Volim sve u vezi sa Srbijom, od hrane, preko qudi, do gostoprimstva. Svi su tako qubazni, posebno kada saznaju da ste stranac i da zaista u`ivate u wihovoj zemqi. A posebno kada saznaju da ste Amerikanac. Zaista se osmehuju i postaju veoma sre}ni - poru~io je on.

DVA SATA JE KAFENISAO SA JOVANKOM

Jedan od videa koji je privukao posebnu pa`wu je susret sa slu~ajnom prolaznicom, Jovankom, sa kojom je na kraju proveo

wegovog putovawa bio je susret sa 85-godi{wom Jovankom, sa kojom je proveo dva sata u razgovoru, odu{evqen wenim znawem engleskog jezika.

- Ona te~no govori engleski i to mawe-vi{e predstavqa narod Srbije. Svi su spremni da pomognu. Jovanka je sela sa mnom i ispri~ala mi svoju `ivotnu pri~u. Rekla mi je da je posledwi put govorila engleski pre 20 godina. Na kraju je rekla ‚hvala na razgovoru’ jer verovatno ne}e biti ovde jo{ dugo. Posle ovoga, moram nekako da nastavim sa svojim danom - rekao je Kristijan vidno emotivan.

- Putovao sam u prakti~no svaku zemqu Isto~ne Evrope, i naravno svaku zemqu na Balkanu. Kad god ih pitate o Srbiji, obi~no ne ka`u ni{ta pozitivno - rekao je ovaj mladi}.

Me|utim, ~im je kro~io u na{u zemqu, usledio je obrt koji nije o~ekivao. Kristijan nije krio odu{evqewe toplinom kojom je do~ekan, a posebno ga je iznenadila reakcija qudi kada ~uju odakle dolazi.

- Moje iskustvo ovde je potpu-

na kafi ~itava dva sata, a posebno ga je odu{evilo to {to ve}ina Srba zna engleski. On je bio fasciniran ~iwenicom da je vrhunsku kafu sa mentom platio svega 1,50 dolara. - Imaju sve, i gotovo je besplatno. Srbi su me|u 10 najprijateqskijih qudi. Ne samo da je konobarica razgovarala sa mnom, nego i qudi u redu - objasnio je tiktoker. Ipak, najemotivniji trenutak

„NIKO NE PRI^A O SRPSKOJ HRANI, ZA[TO?”

Pored qudi, Kristijana je osvojila i na{a kuhiwa. Posebno se osvrnuo na tradicionalna jela koja nisu toliko zastupqena u svetskim medijima, a koja su ga ostavila bez teksta.

„Niko ne govori o srpskim jelima. Za{to? Fantasti~na su!”, prokomentarisao je on dok je pred kamerama isprobavao ka~amak, objasniv{i pratiocima da su ovo jelo nekada spremali pastiri u ruralnim krajevima kako bi dugo ostali siti.

Wegove objave ubrzo su postale viralne, a u komentarima su se javili brojni turisti koji su potvrdili wegove re~i, isti~u}i da je Srbija „skriveni draguq Evrope” kada je u pitawu gostoprimstvo.

Stizale su deda Radi i nagrade, posledwa, zlatna zna~ka ulep{ala mu je, kaè, starost i dala mu snagu da istraje. „@urim, radim, ja odem deset kilometara i vi{e u Bosut pe{ke”, dodaje Rada. ôvek èqan znawa vitalnost odràva i muzikom. Svira harmoniku i frulu, voli svoje selo i fudbalere „Borca” i sve {to je, kaè, dobro i u duhu napretka.

PLANINSKI RAJ NA SAMO 100 KILOMETARA OD BEOGRADA

Sa ove planine je car

Du{an nadgledao vojsku!

Sme{tene na 950 metara nadmorske visine na planini Maqen, Div~ibare sa svim svojim prirodnim lepotama su jedna od najatraktivnijih turisti~kih ta~aka na zapadu Srbije. Udaqene samo oko 100 kilometara od Beograda, jo{ mawe od drugih ve}ih gradova poput â~ka, Uìca, Vaqeva... naj~e{}i su izbor putnika namernika koji èle da pobegnu od gradske gu`ve. - Uvek biram Div~ibare, jer je ovda priroda netaknuta, a pogled fantasti~an. Ne postoji uzalud verovawe da je ovde dolazio car Du{an i nagledao srpsku vojsku jer mu je sve bilo kao na dlanu. Najvi{i vrh Div~ibara se prostire na 1104 metara nadmorske visine. Ovde ~ovek da do|e da se nadi{e i nagleda, pa da se vrati u grad spreman za sve stresove koji ga ~ekaju - rekao je za RINU Branko Luki}, turista iz â~ka. Prirodne lepote i ogroman turisti~ki potencijal me{tani ovog kraja uveliko koriste. Potra`wa za sme{tajnim kapaciteta iz godine u godinu sve je ve}a, ali mnogi èle da investiraju na planinu Maqen i same Div~ibare. - Bavimo se turizmom duè od tri dcenije. Za sve ovo vreme do~ekali smo i ispratili na hiqade gostiju, a mi smo sre}ni kad vidimo wih kako odlaze zadovoqni i uvek se vra}aju. Zbog same blizine najvi{e nam dolaze Beogra|ani, ali naravno tu ima i gostiju iz svih drugih gradova, ali i zemaqa regiona, kaè me{tanka Vera Koji}. Div~ibare se nalaze pod ingernecijom turisti~kih organizacija iz Vaqeva i Kosjeri}a, a menaxement iz obe ove javne institucije saglasan je da je neophodno uloìti dosta nov~anih sredstava u razvoj putne, ali i svake druge infrastrukture. - Planirano je dosta toga da se uradi kada je u pitawu turisti~ka ponuda Div~ibara, jer ovaj predeo zaista ima {ta da ponudi i to ne samo tokom odre|enog godi{weg doba, ve} svih 365 dana u godini. Div~ibare su idealne za najmla|e, za wihove prve korake na skijama i zimske radosti, za kampove tokom leta - isti~u u Turisti~koj organizaciji op{tine Kosjeri}.

Написао: Miroslav Jankovi}

l Kako je Pele postao jedini ~ovek na svetu za ~ije ime su znali gotovo svi qudi u bilo kom delu sveta l Mnogi smatraju da je bio poznatiji od Isusa l Kako je sa 16 godina postao ~lan reprezentacije Brazila i najve}a senzacija u dotada{woj istoriji fudbala, progla{en je za kraqa ove igre l Na koji na~in je Pele izvla~io i posledwi atom mo}i i snage od svih saigra~a l Bio je igra~ bo`anskog spoja inteligencije, ve{tine, brzine i snage l Zbog ~ega je kraq fudbala tra`io da opro{tajni me~ igra protiv Jugoslavije

Amerikanci su skoro ~etiri godine nagovarali Pelea da do|e kod wih

Pele je nakon opro{tajne utakmice od brazilske reprezentacije, a protiv Jugoslavije na Marakani 18. jula 1971. godine, po~eo ubrzano da zavr{ava svoju karijeru.

I daqe je bio ~lan Santosa, dobro ili vrhunski igrao kad je raspolo`en, ali bez ikakavih ambicija.

Jednostavno: nije ih vi{e mogao ni imati. Ali, pojavili su se finansijski problemi. Pogre{no je investirao novac ste~en do tada, zapravo prevarili su ga wegovi finansijski konsultanti. Po jednoj verziji, Pele je dosta novca, koji je tada imao, a procena je da je igraju}i za Santos i karioke zaradio oko dva miliona dolara, bukvalno poklawao mnogobrojnim prijateqima. Vide}i {ta radi, wegovi konsultanti su po~eli da sa te gomile odvajaju i za sebe. Morao je, iznenada, da opet igra i zara|uje. A nije mu bilo do toga. Tri godine je odbijao razne ponude. Od kojih su dve stalno bile na stolu-Realova i Juventusova.

Ali, najuporniji su bili Amerikanci, koji su `eleli da ustoli~e fudbal i na svoj kontinent, ve} su bili osnovali, po uzoru na ko{arku, i Severnoameri~ku ligi (NASL). Trebala su im velika imena, izbor je bio holivudski - tako je po~eo lov na Pelea, koji u po~etku nije hteo ni da ~uje za Ameriku. Jer, u toj wihovoj ligi igrali su studenti i poluprofesionalci. Jurili su ga i nagovarali blizu ~etiri godine. Trebao im je neko ko }e svojom pojavom i imenom sve iz temeqa zatresti i promeniti. A to je samo bio Pele. U posao nagovarawa velikog Brazilca ukqu~uje se Englez Klajv Toj, nekada{wi sportski novinar Dejli ekspresa. Paralelno s wim, i Real i Juventus poku{avaju da Pelea izvuku iz penzije. Klajv Toj ga mami raznim mamcima: govori mu da ako ode u Real ili Juventus samo }e osvojiti prvenstvo te zemqe, a ako do|e u Ameriku osvoji}e celi wen kontinent!

mu nisu najboqe. Pristaje, kona~no, i krajem 1974. potpisuje s Kosmosom ugovor za nepoznatu sumu - koja se prema raznim procenama kretala od 4-7,5 miliona dolara. U to su bila ura~unata i wegova razna markenti{ka i reklamna prava. To je za ono doba bila fantasti~na suma: prera~unato po osnovici ,,tri posto inflacije godi{we, plus kamata na kamatu“, to bi, nakon pola veka, danas iznosilo od 60100 miliona dolara. Postao je najpla}eniji sportista Amerike, a neki mediji su tvrdili i sveta. Primera radi, tada je u Americi najve}a primawa imao jedan igra~ bejzbola - 200.000 dolara godi{we. Vrlo zanimwivo je podsetiti se ko je Pelea, u stvari, primorao da pre|e u Kosmos. Sve se odigralo na mnogo ve} em nivou od zvani~nog posrednika, sportskog novinara i menaxera Toja. Ve} nakon Peleovog bleska na SP 1958. pola Evrope je po~elo da ga juri i mami u svoje klubove. Vide}i da }e ga izgubiti, Brazil na osnovu jedne sintagme „da je Pele nacionalno

SUSRET SA RASIZMOM

blago Brazila“, koju je 1961. g. naveo tada{wi predsednik dràve Kuadros u pismu predsedniku brazilskog fudbalskog saveza, traè}i da se zaustavi odlazak doma}ih fudbalera u strane timove... e na osnovu te kratke formulacije Pele je nezvani~no progla{en nacionalnim blagom Brazila! Zvani~no nije nikad, jer ~ovek ne moè biti progla{en za tako ne{to. No, to se narodu tada stomilionske dràve dopalo i Pele je, u moru wihove qubavi spram wemu, figurirao kao neka vrsta nacionalnog spomenika! Ali, ni to nije bila dovoqna prepreka da ga drugi, makar i pod fudbalsku starost, odvedu iz Brazila.

U dovo|ewe Pelea u Kosmos ume{ao se tada i ameri~ki dr`avni skretar Henri Kisinxer, koji je ucenio brazilskog kolegu uvo|ewem Brazilu sankcija na uvoz poqoprivrednih dobara, tj. hrane. Zbog toga je Brazil pustio Pelea a on spasao narod od prete}e nesta{ice hrane ili wenog poskupqewa. Vlada Brazila je tada napravila veliki pritisak na Pelea da ide preko okeana. On je imao

ve} 34 godine i bio fudbalski polupenzioner, uz to jo{ i u velikim nov~anim problemima.

641. - Kineska princeza Ven ^eng udala se za vladara Tibeta, na osnovu ~ega je kasnije Kina polagala pravo na suverenitet nad tom ju`nom planinskom obla{}u.

1856. - Ro|en je Stepa Stepanovi}, jedan od najistaknutijih srpskih vojskovo|a u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu. ^in generala dobio je 1907, od 1908. je bio ministar vojske, a posle pobede na Ceru u avgustu 1914. unapre|en je u ~in vojvode. Izveo je proboj Solunskog fronta i razbio bugarsku odbranu u Prvom svetskom ratu, {to je doprinelo kapitulaciji Bugarske u septembru 1918.

Pele polako popu{ta: ve} mu je 34. godina, a finansije

Pele je potekao iz veoma siroma{ne porodice. U svojim memoarima je naveo da je i kao tinejxer nosio ko{uqe koje bi mu mati {ila od platna vre}a za bra{no. êsto bi jeo samo komad hleba i bananu...koju bi prethodno negde ubrao. U {koli se prvi put zaqubio, i to u belu devojku. Dràli su se za ruke i neko ih je video. Wegova sre}a je trajala vrlo kratko. Otac devojke je sutradan dojurio u {kolu, besno i pred svima vi~u}i na wu: ,,[ta }e ti on, pa on je ,,negriwo“(crnac)! Pele kaè da mu je to bio jedan od najteìh dana u ìvotu, jer se prvi put susreo sa rasizmom, direktno ga ose}aju}i na svojoj koì. A u memoarima na to sve jo{ gorko i ovo dodao: ,,Nikada me vi{e ta devojka nije ni pogledala“!

Pele je stigao u Wujork i FK Kosmos 1975. godine. Prvu utakmicu pred 22.000 gledalaca i 300 reportera iz celog sveta odigrao je 15. juna 1975. I dao je gol. Klub je bio osnovan tek pre pet godina. Nije imao titulu. Ubrzo }e dovesti golgetera Italijana Kinaqu, pa Bekenbauera i Karlosa Alberta, i s Peleom na ~elu sa~initi drim-tim koji }e kona~no 1977. postati prvak lige. Pele je za Kosmos odigrao 64 liga{ke utakmice i dao 31 gol. Od Amerike i fudbala uop{te oprostio se 1.10.1977. godine na prijateqskoj utakmici Kosmos-Santos, pred 75.646 gledalaca. Za dve godine i tri meseca igrawa u Americi postao je jedan od najpoznatijih qudi u toj ogromnoj dràvi, izazivaju}i euforiju koju su novinari zvali ,,pelemanija“. Pele je u Americi, prvi put u ìvotu, igrao i ìveo kako je hteo. Nije imao na vratu teret da uvek mora da wegov tim pobedi. Provodio se po diskotekama, slikao i flertovao sa glumicama i mewao qubavnice. I za kraj jedna zanimqiva pri~a o Peleu i qudima sa na{ih prostora u Americi. Kada je stigao, Pele je tamo zatekao Hrvata Antu Xonli}a, koji je ve} igrao za Kosmos. Uskoro su se zbliìli, ali na jedan vrlo neobi~an na~in. Odmah po dolasku u klub, Peleu je dodeqen bodigard, jedan agent CIE, koji ga je u stopu pratio...sve ,,do kreveta“. Ali, cija{u je brzo Pele dosadio i smislio je ovakav na~in da ga se oslobodi. Primetio je da se Xonli} zadivqeno mota oko Brazilca i predloìo mu da se potuku, pa ko bude ja~i nek on ubudu}e bude Peleova pratwa. Ante, koji je bio Hercegovac , visok 190 cm i jak ,,ko’zemqa“ je pobedio agenta CIE i postao Peleov bodigard. l U slede}em broju: Pele nije hteo da bude kapiten ni Santosa ni reprezentacije Brazila

1868. - Skinuta je zabrana s pravopisa Vuka Stefanovi}a Karaxi}a i dozvoqena je wegova upotreba. Re{ewe o tome doneo je na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovi}a, ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, be~ki i pariski doktor nauka. Zabrana je skinuta ~etiri godine posle Karaxi}eve smrti.

1881. - Ro|en je turski dr`avnik Mustafa Kemal, poznat kao Ataturk, prvi predsednik Turske. Pod wegovim vo|stvom 1922. zba~en je posledwi sultan Muhamed VI, a 1923. progla{ena republika. Sproveo je zna~ajne reforme koje su bile temeq za stvarawe moderne evropske dr`ave.

1938. - Predvo|ene Adolfom Hitlerom, nema~ke trupe su umar{irale u Austriju, ~ime je ta dr`ava pripojena Tre}em Rajhu.

1947. - Predsednik SAD Hari Truman proklamovao je u Kongresu doktrinu o pomo}i zemqama ugro`enim od komunizma. Prva sredstva su data Gr~koj i Turskoj.

1999. - Poqska, ^e{ka i Ma|arska postale su ~lanice NATO pakta. To su bile prve zemqe biv{e ~lanice Var{avskog ugovora koje su pristupile NATO-u.

1999. - Umro je Jehudi Mewuhin, jedan od najve}ih violinista 20. veka. Po~eo je da svira u petoj godini, a svetsku slavu stekao je u sedmoj, kada je na koncertu u San Francisku svirao Mendelsonov koncert za violinu.

2001. - U akciji uni{tavawa neislamskih kulturnih spomenika talibanske vlasti u Avganistanu uni{tile su dva najve}a kipa Bude u svetu stara nekoliko hiqada godina.

2009. - Ameri~ki finansijski {pekulant Bernard Medof (73) priznao je pred Saveznim sudom na Menhetnu da je autor najve}e finansijske prevare u istoriji, kojom je klijente svoje „ponzi {eme”, investicionog pandana piramidalnoj {tedwi, o{tetio za ~ak 65 milijardi dolara. Medof je osu|en na 150 godina zatvora.

2021. - Ameri~ki grad Mineapolis platio je 27 miliona dolara porodici Afroamerikanca Xorxa Flojda, ubijenog prilikom hap{ewa, za odustajawe od tu`be. Flojd je progla{en mrtvim 25. maja pro{le godine nakon {to mu je policajac, belac Derek ^ovin kolenom pritiskao vrat 8 minuta i 46 sekundi. 2023. - Umro je Dragoslav Mihailovi} pisac i dramaturg, redovni ~lan Srpske akademije nauka i umetnost („Kad su cvetale tikve”, „Petrijin venac”, „^izma{i”, „Goli otok”). NACIONALNO BRAZILSKO BLAGO ODLAZI U AMERIKU:

Krajem 1974. Pele potpisuje ugovor s Kosmosom iz Wujorka, postao je najpla}eniji sportista Amerike, a neki mediji su tvrdili i sveta

Nismo sa~uvali zaostav{tinu

ubijenog srpskog premijera

uuu Umesto populizma i ideologije kandidovao je projekte za budu}nost i za wih tra`io podr{ku. Nije mu bilo va`no da bude popularan i po svaku cenu ostane na vlasti nego da modernizuje zemqu, za {ta je i dobio mandat

Kada je Zoran \in|i} formulisao zadatke nove Vlade Srbije na ~ije je ~elo do{ao 25. januara 2001. godine i najavio velike reforme i energi~ne akcije, kao glavnog saveznika promena ozna~io je vreme. U ekspozeu mandatara, koji je trajao svega {kolski ~as, izneo je ambiciju Vlade da u~ini nepovratni raskid sa pro{lo{}u, otkloni posledice vi{egodi{weg izolacionizma, otvori zemqu za demokratske procese i slobodno tr`i{te, postavi temeqe ekonomskih reformi i prikqu~i Srbiju Evropskoj uniji.

Vreme je za Zorana \in|i}a bilo neprocewivo vaàn resurs u zemqi u kojoj je nasle|e Milo{evi}evog reìma bilo toliko kriminalno i devastiraju}e da je traìlo ogromno ubrzawe, energiju, posve}enost i podr{ku za procese transformacije. Zato su druga ta~ka oslonca promena bili qudi, oni koji donose odluke ali i gra|ani, iscrpqeni od ratova, sankcija i siroma{tva, ~iji se entuzijazam i strpqewe da ~ekaju boqi ìvot brzo tro{e. Zbog wih je jo{ va`niji oslonac bila hrabrost da se otvore najteà dràvna pitawa i donesu te{ke mere u uslovima ogromnih otpora i sukoba unutar tek uspostavqene vlasti, potpuno razli~itih koncepcija promena i vizija budu}nosti kqu~nih politi~kih aktera. \in|i} nije kalkulisao, nije vrdao, nije traìo izgovore ni paravane za odgovornost. Politici stalnih zavaravawa i laì suprotstavio se surovom i otre`wuju}om istinom. Gra|anima koji se jo{ nisu osvestili od posledica bombardovawa rekao je, na primer, da su upravo Zapad i Evropa na{a budu}nost jer „mi nismo Orijent” i podigao podr{ku ulasku zemqe u evrointegracije na 75 odsto. Radnicima koji nisu imali strpqewa za promene, znao je da kaè: „Po{to niste bili slobodni u ropstvu, }utali ste, sada ste

Politi~ka pozadina ubistva \in|i}a nije rasvetqena ni 23 godine od atentata

Prvi demokratski izabrani premijer Srbije Zoran \in|i} ubijen je na dana{wi dan pre 23 godine u dvori{tu zgrade Vlade Srbije, u nameri da se zaustavi proces demokratizacije i modernizacije dru{tva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. \in|i} je 12. marta 2003. godine u 12:25 pogo|en metkom iz snajperske pu{ke u dvori{tu Vlade Srbije, a posle operacije, preminuo je u Urgentnom centru Srbije. Atentat su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) i Zemunskog klana. Kao vo|e grupe identifikovani su nekada{wi komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija i vo|e klana Du{an Spasojevi} [iptar i Mile Lukovi} Kum. Na \in|i}a je iz zgrade u Ulici admirala Geprata 14 pucao pripadnik Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanovi}, koji je, kao i Ulemek, osu|en pred Specijalnim sudom na 40 godina zatvora. Presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine. \in|i} je sahrawen 15. marta u Aleji zaslu`nih gra|ana na Novom grobqu.

slobodni i hrabri da protestujete”. Ali je razumeo da pad entuzijazma i zamor dolaze. Ipak im nije podilazio svestan da se na svakoj temi dru{tvo u Srbiji deli na diskusione klubove i interesne grupe. Nije bilo tema koje se ostavqaju za sutra. Otvorio je pitawe odnosa sa Crnom Gorom i Kosovom. Za kosovsku dr`avnost rekao je da je „kao divqa gradwa koja raste pred na{im i o~ima me|unarodne zajednice i

na kraju }e biti lak{e da se legalizuje nego da se sru{i”. I zato je hrabro predlagao da se ne gubi vreme i bio spreman da predloì re{ewa i donese odluke ne skrivaju}i se ni iza koga. Promovisao je novi stil politike koja se nije zasnivala na tako prijem~ivoj podeli na nas i wih, dobre i lo{e, izdajnike i patriote i suspendovao omiqeni instrument vladawa u Srbiji – teoriju ugroènosti. „Jer kad ste ugroèni, nema reformi, nema demokratije, samo ~vrsta ruka i borba za opstanak”. Umesto populizma i ideologije kandidovao je projekte za budu}nost i za wih traìo podr{ku. Nije mu bilo va`no da bude popularan i po svaku cenu ostane na vlasti nego da modernizuje zemqu, za {ta je i dobio mandat. Vlada Zorana \in|i}a trajala je samo dve godine i ~etrdeset pet dana. Za to vreme uradila je maksimalno {to je mogla. I ostavila je neizbrisiv trag. Pro{le su dvadeset tri godina od trenutka kada je \in|i} brutalno zaustavqen u poku{aju da ostvari svoju viziju Srbije kao moderne evropske dràve. I gde se danas, dvadeset i tri godine kasnije, nalazi Srbija? Znamo li u {ta je potro{eno vreme, taj kqu~ni resurs promena? Koja je to vizija koju moèmo da pro~itamo iz kontradiktornih poruka sada{we vlasti o Evropi i Rusiji? Kako se to stabilnost gradi izazivawem kriza, sukoba i nestabilnosti? A demokratija suspendovawem institucija i pretvarawem qudi u bezli~ne poltrone, dok se politi~ki oponenti tretiraju kao dràvni neprijateqi.

Da li je, u stvari, danas vi{e nego o~igledno da je moderna, demokratska Srbija bila samo {ansa, a ne garancija, kako je upozoravao ubijeni premijer. I da li smo se, uz sve fabrikovawe nevi|enih uspeha ove vlasti, pribli`ili lo{em scenariju tranzicije kako ga je video \in|i}. „Ako ne uspemo, Srbija }e biti sumorna zemqa koja se davi u politi~kim

konfliktima, u kojoj podzemni ratovi usmeravaju politi~ke procese, partokratija ugroàva temeqe demokratskog poretka, zbog surevwivosti, animoziteta i razli~itih politi~kih orijentacija i pristupa prioriteti postaju sporedni, a sporedne stvari prioritetne, dok intrige i skandali dominiraju javnim prostorom.“ Naàlost, posle Zoranove smrti samo je u jednom trenutku nastao predah u demonizaciji wegovog lika i dela. A onda, krenula je satanizacija mrtvog Zorana i wegovo ponovno ubijawe. To se najboqe videlo po odnosu prema su|ewu za ubistvo srpskog premijera, po tekstovima koji su se pojavqivali u novinama, izjavama sa neverovatnim odsustvom pijeteta, sa kompromitovawem sudskog procesa. To je bio siguran znak da su sve te snage starog reìma o kojima je govorio, zapravo, nastavile da ìve i daqe.

O Zoranu \in|i}u govori se uglavnom u martu, povodom godi{wice od ubistva. Kao u kakvom pozori{tu apsurda, smewuju se delegacije koje pola`u vence i cve}e na sivi zid zgrade Vlade Srbije ispred koje je mu~ki ubijen premijer. A kao dru{tvo u stvari ni{ta nismo uradili da se na adekvatan na~in vrednuje i sa~uva \in|i}eva intelektualna i politi~ka zaostav{tina. Ova vlast je ~ak na jedan perfidan na~in zaustavila da se postavi spomenik Zoranu \in|i}u. A pojavqivawe qudi koji se predstavqaju kao biv{i pripadnici Crvenih beretki, jedinice kojoj je pripadao i atentator na Zorana \in|i}a, u Pionirskom parku gde je napravqen paramilitarni logor izraz je istinskog odnosa ove vlasti prema ubijenom premijeru.

Imali su samo 25 godina u prole}e 1999. godine. Mladi oficiri, blizanci Sr|an i Boban Mili}, sa slu`bom na rodnom Kosovu i Metohiji stali su herojski u odbranu Srbije od NATO agresora, terorista U^K i regularne albanske vojske.

Tri brata stradala su za vreme i neposredno posle NATO bombardovawa. Blizanci Sr|an (26) i Boban Mili} (26) su aprila 1999. godine poginuli kao pripadnici Vojske Jugoslavije brane}i Kosmet i Pri{tinu, gde su `iveli.

Najpre je poginuo Sr|an, potporu~nik. Bio je u vozilu sa jo{ tri vojnika. Nai{li su na minu kod Srbice. Sva tri vojnika su poginula, a Sr|an je zbog te{kih povreda preminuo 4. aprila.

DESET DANA KASNIJE

POGINUO JE BOBAN

Deset dana kasnije, 14. aprila, na ratnom zadatku poginuo je i Boban, poru~nik

Vojske Jugoslavije. On se kod \akovice nalazio u oklopnom vozilu sa jo{ sedmoricom vojnika kad su ih pogodile dve rakete na toplotno navo|ewe.

Posle bombardovawa, majka Nada, wen suprug Dragoqub i wihov najstariji sin Goran preselili su se u Kraqevo.

SVAKOG DANA OBILAZIO GROB

Morali su da napuste rodni kraj. S pri{tinskog grobqa na kraqeva~ko Novo grobqe preneseni su i posmrtni ostaci dvojice blizanaca.

Tre}i, najstariji sin, godinu dana, svakoga dana po zavr{etku posla, a radio je u kraqeva~koj carinarnici, obilazio je grobove svoje bra}e, sedeo kraj wih i tugovao. Tuga za bra}om bila je tolika da Goran nije izdr`ao. Srce mu je prepuklo od tuge. Preminuo je u snu, 13. maja 2000. godine, a imao je samo 28 godina. Bio je veren i pred `enidbom. Sahrawen je u grobnici pored bra}e.

OTAC PRE@IVEO KO[ARE, PREMINUO OD @ALOSTI Kad su Mili}i sahranili svog drugog sina, otac Dragoqub stavio se na raspolagawe Vojsci Jugoslavije i borio se na Ko{arama. U spomen svojoj deci, po zavr{etku rata napisao je kwige „Moji sinovi“ i „Sokolovi slomqenih krila“. Iako zdrav i fizi~ki aktivan, preminuo je iznenada 2011. godine u 61. godini. U ku}i u Kraqevu otvorena je spomen-soba u kojoj se nalaze predmeti i fotografije bra}e Mili}, wihove li~ne stvari, odlikovawa i dve posmrtne medaqe – za hrabrost i juna{tvo.

Koliko Srba `ivi u Dubaiju i koje neobi~ne tajne krije ovaj ”grad zlata”

Dubai, grad koji je postao simbol luksuza i brzog razvoja, danas je dom za izme|u 10.000 i 15.000 Srba. Na{i qudi tamo rade u IT sektoru, medicini, avijaciji, turizmu, gra|evini i modnoj industriji, privu~eni visokim zaradama i kvalitetom `ivota. U nastavku otkrivamo koliko ih ta~no ima, ~ime se bave i po ~emu je Dubai toliko poseban grad.

Grad koji je godinama gra|en kao simbol stabilnosti, luksuza i poslovnih prilika danas je u fokusu svetske pa`we zbog odgovora Irana na izraelsko-ameri~ke napade, ispaquju}i rakete i dronove ka ameri~kim vojnim bazama uDubaiju i Abu Dabiju. U Ujediwenim Arapskim Emiratima ìvi oko 10.000 srpskih dràvqana, dok po nekim procenama taj broj dostiè i 15.000, prema podacima iz 2024. godine. Sam Dubai ima vi{e od 3,6 miliona stanovnika, a ~ak 90 odsto populacije ~ine stranci. Najbrojnije zajednice dolaze iz Indije, Pakistana, Banglade{a i sa Filipina.

Za radnike iz Evrope, pa i Srbije, Dubai je postao naro~ito privla~an posle 2010. godine. Od tada, broj porodica koje se odlu~uju za `ivot u ovom gradu konstantno raste.

^IME SE SRBI

BAVE U DUBAIJU

Srbi u Dubaiju naj~e{}e rade u informacionim tehnologijama, medicini, avijaciji, turizmu i ugostiteqstvu, gra|evini i modnoj industriji. U wemu `ive i mnoge javne li~nosti - peva~i, influenseri i modeli.

Jedan od glavnih razloga odlaska su visoke zarade. Na primer, IT stru~waci zara|uju izme|u 3.500 i 5.000 evra mese~no, a lekari zara|uju od 5.000 evra pa navi{e, ~esto i preko 8.000 evra mese~no. Prema iskustvima na{ih qudi koji su ìveli u Dubaiju i Abu Dabiju, za pristojan porodi~ni ìvot potrebno je izme|u 3.750 i 5.000 evra mese~no, u zavisnosti od na~ina ìvota.

OD RIBARSKOG SELA

DO FUTURISTI^KOG

MEGAPOLISA

Dubai je nekada bio malo ribarsko i poqoprivredno naseqe beduinskih plemena. Pre otkri}a nafte pedesetih godina 20.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Va{a energija i odlu~nost mogu biti od velike koristi u poslovnim pregovorima, ali poku{ajte da zadr`ite diplomatski ton kako biste izbegli nepotrebne rasprave. U qubavi ova nedeqa mo`e doneti blagu napetost. Strasti su poja~ane, ali va`no je da budete strpqivi i da saslu{ate partnera. Slobodni Ovnovi mogli bi da upoznaju nekoga zanimqivog tokom dru{tvenih doga|aja.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Pred vama je nedeqa promena koje mogu doneti osveèwe u svakodnevici. Slu{ajte svoju intuiciju jer vas moè odvesti u pravom smeru. Razgovori koje budete vodili mogu pomo}i da re{ite neke nedoumice ili pokrenete nove ideje. U qubavi otvoren razgovor moè produbiti odnos sa partnerom. Nove prilike za poznanstva, ali i trenuci za razmi{qawe o sopstvenim èqama.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

veka, ekonomija se zasnivala na ribolovu i industriji bisera. Od po~etka izvoza nafte 1962. godine, grad je do`iveo dramati~nu transformaciju i postao jedan od najmodernijih gradova sveta.

GRAD SA VI[E OD

300 SVETSKIH REKORDA

Dubai dr`i vi{e od 300 svetskih rekorda. Od Burx Kalife, najvi{e zgrade na svetu, do Dubai Frejma, najve}eg rama za sliku na svetu, Dubai Mola, najve}eg tr`nog centra, hotela Burx Al Arab, najvi{i hotel na svetu u kojem su sve sme{tajne jedinice apartmani, do najbr`eg policijskog automobila koji pripada dubajskoj policiji - Dubai stalno pomera granice. Posebna atrakcija je i vozni park dubaijske policije, koji ukqu~uje luksuzne sportske automobile poput Bugatija i Lamborginija.

VI[E STRANACA NEGO

LOKALNOG STANOVNI[TVA

Ve}inu stanovni{tva Dubaija ~ine stranci. Ekonomija grada je dom velikog broja stranih iseqenika, ukqu~uju}i indijske, pakistanske, banglade{ke, britanske, ameri~ke, afri~ke - pa i srpske zajednice. Zahvaquju}i strate{koj lokaciji i razvijenoj infrastrukturi, grad je postao globalni centar poslovawa i jedan od najprometnijih vazdu{nih ~vori{ta na svetu.

VE[TA^KA OSTRVA

U OBLIKU PALME

Jedna od kultnih karakteristika Dubaija je wegov skup ve{ta~kih ostrva u obliku palme, poznat kao Dubai Palm Xumejra. Ova izvanredna tvorevina nosi titulu najve}eg ve{ta~kog arhipelaga na svetu, napravqenog u potpunosti od peska i stena. Sa visine - iz helikoptera

Va{a sposobnost brzog razmi{qawa bi}e izraèna, {to vam moè pomo}i u poslu i komunikaciji sa qudima. Mogu}e je da }ete kroz razgovor do}i do zanimqivih poslovnih prilika. Finansijski je dobar trenutak za planirawe i strategiju. U qubavi }e komunikacija igrati kqu~nu ulogu. Iskren razgovor moè doneti vi{e bliskosti sa partnerom. Vikend je idealan za duhovni balans.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ova nedeqa donosi mogu}nosti za emotivni i finansijski napredak. Va{a intuicija bi}e izra`ena, pa }ete lak{e prona}i re{ewe za situacije koje su vas optere}ivale. Na poslu je va`no da ostanete fokusirani i spremni na saradwu sa kolegama. U qubavi je vreme za otvoren razgovor i re{avawe starih nesporazuma. Obratite pa`wu na zdravqe i odmor.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Ove nedeqe zvezde vam daju dodatnu dozu samopouzdawa. Va{a harizma dolazi do izraàja, pa }ete lak{e privu}i pa`wu qudi u poslovnom i dru{tvenom okruèwu. Poku{ajte da izbegnete sukobe ega sa saradnicima. Lavovi, u qubavi vas o~ekuje vi{e topline i romantike. Vikend je rezervisan za opu{tawe, druèwe sa porodicom i aktivnosti koje vam vra}aju energiju.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Bi}ete fokusirani na detaqe, {to vam moè pomo}i da napredujete u poslu. Razgovori mogu doneti va`ne uvide ili nove dogovore. Dobro je vreme da pregledate tro{kove i uvedete vi{e reda u buxet. U qubavi ova nedeqa moè doneti emotivnu napetost, ali uz strpqewe sve se moè re{iti. Vikend je idealan za odmor, brigu o sebi i ti{inu koja vam pomaè da obnovite energiju.

ili tokom skakawa padobranompru`a jedan od najimpresivnijih pogleda na svetu.

STROGA PRAVILA

PONA[AWA

Dubai je grad sa jasno definisanim i strogo primewivanim pravilima, pa se od svih posetilaca - bilo da dolaze poslovno ili turisti~ki - o~ekuje po{tovawe lokalnih zakona i kulturnih normi. Javno ispoqavawe ne`nosti shvata se posebno ozbiqno, te qubqewe na javnom me-

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Va{a sposobnost diplomati~nosti mo`e pomo}i da re{ite napete situacije. U poslu }e vam koristiti otvoreni razgovori i zajedni~ki projekti. U qubavi postoji mogu}nost za produbqivawe odnosa ili romanti~ne trenutke. Finansijska stabilnost je dosti`na ako se fokusirate na planove. Vikend donosi inspiraciju za kreativne aktivnosti i balans izme|u obaveza i odmora.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

[korpije, ova nedeqa moè doneti sna`ne li~ne promene. Va{a energija i odlu~nost bi}e izraène, pa }ete lak{e pokrenuti projekte koji su vam va`ni. U qubavi je va`no da pokaète iskrenost i otvorenost, jer to moè dodatno u~vrstiti odnos. Fizi~ka aktivnost moè vam pomo}i da oslobodite vi{ak energije. Vikend je dobar trenutak za razmi{qawe o slede}im koracima.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Pred vama je nedeqa ispuwena `eqom za u~ewem i novim iskustvima. Mogu}e je da }ete planirati putovawe, edukaciju ili neku avanturu koja vas inspiri{e. U qubavi vas o~ekuju zanimqivi razgovori i vi{e bliskosti sa partnerom. Sredinom nedeqe poku{ajte da kontroli{ete impulsivne reakcije. Vikend je savr{en za razmi{qawe o i planovima za budu}nost.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Prilika za stabilnost i prakti~ne rezultate. Va{a organizovanost i odgovornost mogu biti prime}ene u poslovnom okruèwu. Ova nedeqa je dobra za re{avawe va`nih zadataka i pregovora. U qubavi }ete biti otvoreniji i spremniji da pokaète emocije. Vodite ra~una o ravnoteì izme|u posla i odmora. Vikend vam moè doneti mir i zadovoqstvo kroz tihe trenutke i razmi{qawe.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Va{a originalnost dolazi do izraàja, pa moète pokrenuti zanimqive projekte. U qubavi je mogu}e novo poznanstvo ili produbqivawe postoje}eg odnosa. Ova nedeqa donosi vi{e energije, pa je dobro usmeriti je na kreativne aktivnosti. Finansije zahtevaju promi{qene odluke. Vikend je odli~an za planirawe budu}ih ciqeva i razmi{qawe o snovima koje èlite da ostvarite.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ova nedeqa donosi naglasak na emocijama i duhovnom razvoju. Va{a intuicija bi}e sna`na i mo`e vam pomo}i da donesete va`ne odluke. U qubavi }ete `eleti vi{e bliskosti i razumevawa. Nedeqni horoskop vas podse}a: razgovori sa partnerom mogu produbiti odnos i doneti ose}aj sigurnosti. Kreativne aktivnosti i umetnost mogu vam pomo}i da izrazite svoje misli.

stu moè rezultirati nov~anom kaznom, pa ~ak i deportacijom. Iako je dràwe za ruke ponegde tolerisano, na primer u restoranima ili tr`nim centrima, preporu~uje se uzdrànost na ulici i drugim javnim prostorima.

PUSTIWSKA KLIMA, EKSTREMNE TEMPERATUREALI I SNEG

Dubai ima tipi~nu pustiwsku klimu, sa vrlo malo padavina tokom godine. Ki{a u proseku pada svega oko 25 dana godi{we, dok sunce u junu obasjava grad i do 12 sati dnevno, a u januaru oko osam. Tokom prole}a i leta temperature ~esto prelaze 38 stepeni Celzijusa, pa vru}ine mogu biti intenzivne. Zato je za obilazak najprijatniji period jesen i zima, kada su vremenski uslovi znatno bla`i.

Ipak, ni letwa poseta nije razlog za brigu - grad nudi brojne na~ine da se rashladite, od vodenih sportova kao {to su xetski, kajak i krstarewa jahtom, do boravka u luksuznim hotelima i rizortima sa bazenima i klimatizovanim sadr`ajima koji omo-

gu}avaju u`ivawe bez obzira na spoqa{wu temperaturu. Tako|e, iako sneg u pustiwi zvu~i kao nau~na fantastika, u Dubaiju je to stvarnost. U okviru kompleksa Ski Dubai, sme{tenog u tr`nom centru Mol of Emirats, posetioce do~ekuje prava sne`na atmosfera sa temperaturom od oko minus dva stepena Celzijusa. Zahvaquju}i sistemu za proizvodwu snega, ovde je mogu}e u`ivati u skijawu, grudvawu, sankawu - i to u potpuno zatvorenom prostoru.

RAJ ZA QUBITEQE KUPOVINE

Za one koji uìvaju u {opingu, Dubai je prava destinacija iz snova. U wemu se nalazi jedan od najve}ih tr`nih centara na svetu - Dubai Mol. Na kraju, Dubai s razlogom nosi nadimak „grad zlata”. Pored ~uvenog Zlatnog suka, jednog od najve}ih trì{ta zlata na svetu, Dubai je poznat i po rekordnim zlatarskim poduhvatima, ukqu~uju}i i najduì lanac na svetu od 22-karatnog zlata, koji je postao jedan od simbola trgova~ke tradicije ovog grada.

Preventivni pregledi kao kqu~ dugoro~nog zdravqa

U savremenom na~inu `ivota, obaveze, stres i ubrzan tempo ~esto potiskuju brigu o sopstvenom telu. Ipak, medicina danas nudi vi{e mogu}nosti nego ikada ranije da se bolesti otkriju u ranoj fazi, kada su {anse za uspe{no le~ewe daleko ve}e. Preventivni pregledi nisu izraz straha, ve} odgovornosti prema sebi i svojoj porodici.

Posebno je va`no razumeti da prevencija ne zna~i samo odlazak kod lekara kada osetimo bol. Ona podrazumeva sistematski pristup zdravqu, redovne kontrole, pra}ewe porodi~ne istorije bolesti i reagovawe na prve suptilne signale koje nam organizam {aqe. Savremene dijagnosti~ke metode i minimalno invazivne intervencije omogu}avaju da se mnogi problemi re{e brzo, efikasno i uz kratak period oporavka.

KOLONOSKOPIJA KAO

TEMEQ PREVENCIJE

BOLESTI DEBELOG CREVA

Kolonoskopija je jedna od najzna~ajnijih dijagnosti~kih procedura kada je re~ o prevenciji karcinoma debelog creva. Iako je ~esto pra}ena nelagodom u javnom diskursu, wen zna~aj je nemerqiv. Tokom pregleda, lekar uz pomo} fleksibilne kamere detaqno pregleda unutra{wost

POSNI RECEPT

POSNA DINSTANA BORANIJA

I PARADAJZ

POTREBNO JE:

n 2 {oqe seckane boranije, n 2 {oqe iseckanog paradajza (sve`eg ili konzerviranog), n 1 {oqa seckanog crnog luka, n 2 ~ena belog luka, n 2 {oqe vode, n so i biber, suvi za~ini po ukusu, sve`i per{un.

PRIPREMA:

U {erpi zagrejte vodu. Dodajte crni luk i beli luk i dinstajte ih dok ne postanu mekani. Dodajte iseckanu boraniju i nastavite dinstawe jo{ nekoliko minuta.

Zatim dodajte iseckani paradajz i prome{ajte.

Za~inite po ukusu soqu, biberom i suvim za~inima.

Poklopite {erpu i kuvajte na sredwe jakoj vatri oko 1520 minuta ili dok boranija ne postane mekana.

Po potrebi dodajte jo{ malo vode tokom kuvawa ako je potrebno.

Kada je boranija skuvana, posluìte je toplo, posipanu sveìm per{unom ili korijanderom po èqi.

debelog creva i mo`e odmah ukloniti polipe – promene koje vremenom mogu prerasti u malignitet.

Preporuke su da se ovaj pregled obavqa preventivno nakon odre|ene `ivotne dobi, ali i ranije ukoliko postoji porodi~na optere}enost. Rano otkrivawe promena zna~i i znatno jednostavnije le~ewe, bez te{kih terapijskih procedura.

PROLAPS MATERICE

I SAVREMENI

PRISTUPI TERAPIJI

Prolaps materice predstavqa stawe u kome dolazi do spu{tawa materice usled slabqewa mi{i}a i vezivnog tkiva karli~nog dna. Naj~e{}e se javqa nakon poro|aja ili u periodu menopauze, ali mo`e pogoditi `ene razli~itih starosnih grupa. Simptomi ukqu~uju ose}aj pritiska, nelagodnost, probleme sa mokrewem ili ose}aj stranog tela u vagini. Va`no je naglasiti da pro-

Lekarka

laps materice danas ima vi{e terapijskih opcija. Od specifi~nih ve`bi za ja~awe mi{i}a karli~nog dna, preko primene pesara, do minimalno invazivnih hirur{kih zahvata, pristup se individualno prilago|ava pacijentkiwi. Rano javqawe ginekologu omogu}ava jednostavnije i uspe{nije re{avawe problema. DISKUS HERNIJA I ZNA^AJ

NEOPERATIVNOG LE^EWA

Sedela~ki na~in `ivota i nedovoqna fizi~ka aktivnost doveli su do porasta problema

sa ki~mom, me|u kojima je diskus hernija jedan od naj~e{}ih. Bol u dowem delu le|a, {irewe bola niz nogu i ograni~ena pokretqivost mogu ozbiqno naru{iti svakodnevno funkcionisawe. Operacija nije prvo re{ewe. Fizikalna terapija, ciqane ve`be, korekcija posture i savremene metode ubla`avawa bola ~esto daju rezultate. Multidisciplinarni pristup, koji ukqu~uje fizijatra, ortopeda i terapeuta, pove}ava {anse za oporavak bez hirur{ke intervencije.

KATARAKTA I BEZBEDNA HIRUR[KA KOREKCIJA VIDA

Katarakta je stawe koje podrazumeva zamu}ewe o~nog so~iva, {to dovodi do postepenog slabqewa vida. Simptomi ukqu~uju zamagqen vid, ote`ano no}no gledawe i pove}anu osetqivost na svetlost. Savremena operacija katarakte spada u najuspe{nije i naj~e{}e izvo|ene hirur{ke procedure. Ugradwom ve{ta~kog so~iva vid se u velikom broju slu~ajeva gotovo u potpunosti obnavqa.

PRO[IRENE VENE I MINIMALNO INVAZIVNE METODE LE^EWA

Pro{irene vene predstavqaju ~est problem, naro~ito kod osoba koje dugo stoje ili imaju genetsku predispoziciju. Ukoliko se ne tretiraju, mogu dovesti do ozbiqnijih komplikacija. Danas su dostupne laserske i radiofrekventne metode koje omogu}avaju tretman bez klasi~ne operacije i dugog zadr`avawa u bolnici. Minimalno invazivne tehnike skra}uju vreme oporavka i omogu}avaju br`i povratak svakodnevnim aktivnostima.

upozorila na mawe poznati kqu~ni simptom bolesti srca - ~esto se zanemaruje

Prema podacima Britanske fondacije za srce, u Ujediwenom Kraqevstvu sa kardiovaskularnim bolestima `ivi vi{e od osam miliona qudi. U SAD od wih svakodnevno umire gotovo 2500 osoba. Upravo zato je va`no na vreme prepoznati znakove upozorewa.

MAWE POZNATI SIMPTOM

KOJI SE JAVQA NA NOGAMA

Dr Bhavini [ah iz Lloyds Pharmacy Online Doctora pojasnila je da je oticawe nogu poznato kao edem, jedan od mawe poznatih simptoma bolesti srca. Do edema dolazi zbog nakupqawa te~nosti u tkivu, a stawe se ~esto pogor{ava tokom dana.

Britanski Nacionalni zdravstveni sistem navodi da simptomi ukqu~uju ote~ene ~lanke, stopala ili noge, sjajnu i zategnutu koù, promene boje koè, ose}aj nelagodnosti ili uko~enosti, kao i pojavu udubqewa na koì nakon pritiska. Iz Britanske fondacije za srce obja{wavaju da kod zatajewa srca dolazi do oticawa ~lanaka i stopala jer srce ne pumpa krv dovoqno efikasno. Krv se tada zadràva u venama nogu i stopala, raste pritisak u krvnim sudovima, a te~nost se potiskuje u okolno tkivo, {to uzrokuje oticawe.

POMA@E ZDRAVQU O^IJU

Najpoznatija korist {argarepe odnosi se na vid. Bogata je beta-karotenom, oblikom vitamina A, koji je kqu~an za o~uvawe vida. Nedostatak ovog vitamina mo`e dovesti do problema sa vidom, ukqu~uju}i no}no slepilo.

MO]AN ANTIOKSIDANS

Beta-karoten, kao i drugi antioksidansi prisutni u {argarepi, poput luteina i zeaksantina, poma`u u neutralisawu slobodnih radikala u telu. To zna~i da redovna konzumacija {argarepe mo`e doprineti smawewu rizika od hroni~nih bolesti, ukqu~uju}i sr~ana oboqewa i odre|ene vrste raka.

Ako se oticawe pojavi na obe noge i prati ga nedostatak daha, bol u grudima ili izra`en umor, to mo`e da ukazuje na zatajewe srca ili drugi ozbiqan sr~ani problem. U tom slu~aju treba se {to pre javiti lekaru.

OSTALI ZNAKOVI UPOZOREWA

Dr [ah isti~e da su i bol u grudima, nedostatak daha, nepravilni otkucaji srca i izra`en umor simptomi koje ne treba ignorisati. Britanska fondacija za srce navodi deset znakova koji mogu da ukazuju na probleme sa srcem i zbog kojih je preporu~qivo posetiti lekara.

To su bol u grudima, bol u stomaku nalik

probavnim smetwama, bol koja se {iri u ruku, vilicu ili le|a, znojewe i ose}aj gu{ewa, mu~nina, ote~eni ~lanci, bol u nogama, jak umor i lupawe srca.

KAKO SMAWITI RIZIK

OD SR^ANIH BOLESTI

Prema klinici Mejo, rizik od sr~anih bolesti mo`e se smawiti promenom `ivotnih navika, pre svega zdravijom ishranom i redovnom fizi~kom aktivno{}u.

Prestanak pu{ewa jedan je od najva`nijih koraka jer hemikalije iz duvana o{te}uju srce i krvne sudove, a rizik po~iwe da opada ve} dan nakon prestanka.

Preporu~uje se jesti vi{e povr}a, vo}a, pasuqa i drugih mahunarki, nemasnog mesa i ribe, mle~nih proizvoda sa mawim udelom masti, integralnih `itarica, kao i zdravih masti poput maslinovog uqa i avokada. Treba smawiti unos soli, hrane bogate natrijumom, {e}era i zasla|enih pi}a, rafinisanih ugqenih hidrata, alkohola i visoko prera|ene hrane.

Tako|e je po`eqno ograni~iti zasi}ene masti iz crvenog mesa, punomasnih mle~nih proizvoda, palminog i kokosovog uqa, kao i trans masti koje se nalaze u pr`enoj brzoj hrani, ~ipsu i pekarskim proizvodima.

PODR[KA IMUNITETU

Vitamin C iz {argarepe podsti~e rad imunog sistema, pomaù}i telu da se bori protiv infekcija. Osim toga, vitamin A je vaàn za zdravqe sluzokoè, koja predstavqa prvu liniju odbrane protiv mikroorganizama.

DOBRO ZA KO@U

Beta-karoten moè doprineti zdravom i blistavom izgledu koè. [titi koù od {tetnog UV zra~ewa i moè pomo}i u brèm zaceqivawu rana.

REGULI[E VAREWE Zahvaquju}i vlaknima, {argarepa poboq{ava varewe i reguli{e rad creva. Dije-

tetska vlakna poma`u u prevenciji zatvora i odr`avaju zdravu crevnu floru.

SNI@AVA HOLESTEROL Redovna konzumacija {argarepe moè doprineti sniàvawu nivoa „lo{eg“ LDL holesterola, {to je va`no za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Rastvorqiva vlakna iz {argarepe pomaù u izbacivawu vi{ka holesterola iz organizma.

STABILIZUJE NIVO [E]ERA U KRVI [argarepa ima nizak glikemijski indeks, {to zna~i da ne izaziva nagli porast {e}era. To je ~ini pogodnom i za osobe koje paze na unos {e}era ili imaju insulinsku rezistenciju.

BILABIJALI,

SKANDINAVKA UKR[TENICA

ANITA, AJAN

UJURITI, TAMARIS, ], BAZE, INTRA, AMINA[, RAN,

IME, LSD, OVSJAK, O, OMMETAR, VARO[, ENAK, IVANIJA, NN, ]I,

KE^AP, I, ALO, MANIR, ANETA, NA, IC, OTAC, TO[AN, JANIKA,

VODORAVNO: MORAL, IMENA,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Tiho se pribli`avati, prilaziti, 2. Mera za te`inu (mn.) - Lateralni glas, 3. Ilirija - Smotuqak, svitak (mn.), 4. Simbol cerijuma - Izbor, odabir - Ime ranijeg boksera Frejzera, 5. Gr~ka bogiwa mudrosti - Bar jedan, 6. Svest o ne~emu, noeza - Mekano, 7. Jarak, kanal - Onaj koji ne{to ometa - Oznaka za polupre~nik, 8. Auto oznaka [panije - Ramovi - Starojudejski car, 9. Suma dobijena sabirawem - Prefiwene, suptilne, 10. Decenija - Pozornica, bina, 11. Reka u Sibiru - Ratarske alatke - Inicijali fudbalera Vukanovi}a, 12. Otrovna gqivaJedna od stranica pravouglog trougla, 13. Prva srpska filmska glumica - Molski tonalitet tona A, 14. Kancelarija s registrima, arhiva.

USPRAVNO: 1. Pernata `ivotiwa - Narodno mu{ko ime, 2. @aluzina - Tupe britve, 3. Drugi, ostali - Period u razvoju Zemqe - Grad u Holandiji, 4. Veliki psi - Trgovci na malo, 5. Oznaka za polupre~nikPodstrek, podsticaj - Ime ameri~ke glumice Dej, 6. Karika - Patvorina, falsifikat - Inicijali nau~nika Tesle, 7. Potvrdna re~ca - Ime peva~ice Veletanli} - Prvi mitski leta~, 8. Predsobqe - Srpska glumica i balerina Jelena - Prvi vokal, 9. Nau~na pretpostavka - So sir}etne kiseline, 10. Auto oznaka Irske - Mesto na Kosmetu, kod Pe}i - Ptica trka~ica, 11. Otomansko upravno podru~je - ^lan senata, 12. Ime ranije peva~ice Baruxija - Planina kod Beograda.

REGISTRATURA

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: PRIKRADATI SE, TONE, LATERAL, ILIRIK, ROLNE, CE, IZABIR, XO, ATENA, IJEDAN, NOEZIS, MEKO, JAZ, OMETA^, R, E, OKVIRI, ASA, ZBIR, TANANE, DEKADA, SCENA, IK, MOTIKE, AV, MUHAR, KATETA, ITARINA, A-MOL,

ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

Ovo je tajna koja se krije iza Bajagine pesme koju svi obo`avaju

Bajaga se se}a kako je napisao re~i za ~uveni hit, „Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu”.

„To je pesma iz filma ‚Ni na nebu ni na zemqi’ Mi{e Radivojevi}a. Po~etkom devedesetih sam odlazio na nastupe u inostranstvo sa gitarom. Kasnije sam po~eo da idem sa bendom. Se}am se prvog gostovawa u Sidneju, rasprodate karte, niko nije dolazio pre toga iz Srbije, a jedan od organizatora je bio Jugoslav ]osi}. Tada je pukao razglas, pa sam svirao na akusti~noj gitari i pevao tako da tri dana posle toga nisam mogao da govorim. I sretao sam prijateqe. U Sidneju Vladu Divqana, u Londonu Koju, u Torontu Pavu iz Plavog orkestra. A pored wih na desetine biv{ih kom{ija, drugova iz {kole. I ta pesma je uspela jer je istinita. Ja sam tim na{im qudima bio raznosa~ vesti iz domovine. Posle jednog koncerta u Be~u, do|em ku}i i napi{em pesmu. Deset dana nakon toga zove me Mi{a Radivojevi} da se na|emo povodom wegovog novog filma. I on mi tada ispri~a da se u filmu radi o momku koji odlazi u inostranstvo, a ja mu ka`em: ‚Ba{ sam napisao pesmu o tome’”, otkrio je Bajaga.

DRAGANA MIRKOVI] SE OGLASILA NAKON DOJAVE

O BOMBI U SPLITU:

”Sve se dogodilo pre mog nastupa”

Regionalna folk zvezda Dragana Mirkovi} odr`ala je nastup za pam}ewe u jednom klubu u Splitu, a publika je sa wom pevala uglas najve}e hitove. Ipak, sutradan su se u pojedinim medijima pojavile informacije da je wen koncert navodno prekinut zbog dojave o bombi. Tim povodom peva~ica se oglasila i objasnila {ta se zapravo dogodilo.

Kako je pojasnila, wen nastup nije bio prekinut, jer se incident dogodio pre po~etka koncerta. Nakon dojave o postavqenoj bombi, u klub su stigle nadle`ne slu`be koje su odmah evakuisale sve prisutne kako bi obavile bezbednosnu proveru.

Posle detaqnog pregleda utvr|eno je da je dojava bila la`na, pa su se gosti ubrzo vratili u klub. Nakon toga, Dragana Mirkovi} je iza{la na scenu i odr`ala nastup koji je trajao vi{e od dva sata, a atmosfera je, prema re~ima prisutnih, bila odli~na.

Peva~ica Lepa Luki} je otkrila svoja ose}awa povodom zdravstvenih problema i operacije koleginice i prijateqice Zorice Brunclik.

Ve} nekoliko nedeqa mediji spekuli{u o stawu Zorice, a weni kolege joj upu}uju re~i podr{ke i ohrabrewa.

Lepa nije mogla da sakrije emocije dok je pri~ala o prijateqici.

„Kemi{ se nikom ne javqa, probala sam da ga dobijem, ali se ne javqa. Ne znam detaqe. Ona je moja najboqa koleginica i plus prijateqica. Ja sam saznala da se operisala pre dva dana. Ne znam da li ima posete ili nema, tek je operisana”, po-

Moja }erka je jako lepa ali odsko~na daska joj je moje prezime

Haris Xinovi} je nedavno govorio za medije, istakao da je nedavno prodao ku}u u Sarajevu, kao i da su je novi vlasnici sru{ili.

„Postoji ta ku}a, ali ne znam {ta se sada radi sa tom ku}om, to je kupio jedan ~ovek od moje tetke. Ja sam ~esto u Sarajevo, {to zbog posla, {to privatno. Se}am se svog detiwstva uvek, lepo smo mi `iveli, u`ivali”, rekao je Haris koji se potom osvrnuo i na svoje po~etke.

„Ja sam po~eo sam da pevam, ali bilo je dosta kolega u mom okru`ewu, mislim Sarajevo je rasadnik pravih peva~a, svi smo se mi sretali i dru`ili.”

O wegovom odnosu sa }erkom \inom se dosta pri~a, a i sam peva~ je govorio da postoje nesuglasice me|u wima. Sada je otkrio kako je ona uspela da napusti Dubai nakon {to su tamo eskalirali sukobi sa Iranom.

„Imala je problem da iza|e iz Dubaija, ali dobro je sada, ona je u Barseloni, tamo ìvi sa svojim de~kom. Moram da dodam, pri~alo se o na{im odnosima, a qudi ne znaju {ta se de{ava u ~etiri zida, to su sve {pekulacije. Moja }erka je jako lepa, i to svi kaì, ali odsko~na daska joj je moje prezime, i ona se lepo snalazi u tom poslu, i svaka joj ~ast. Tako|e, moj sin i ja zajedno ìvimo, sjajno se slaìmo. On je pokrenuo svoj biznis i ja mu dajem podr{ku”, kazao je on u emisiji „Premijera, vikend specijal”. HARIS

KAKO JE DRAGAN NIKOLI] ZA VREME BOMBARDOVAWA TRO[IO NOVAC

ZARA\EN OD REKLAMA:

”Voleo je da qudima bude dobro”

Dragan Nikoli} va`i za jednog od najcewenijih i najvoqenijih glumaca na ovim prostorima, a jedna anegdota govori i o tome kakav je ~ovek bio.

Dragan Nikoli} odigrao je brojne uloge koje su ga vinule u sam vrh gluma~kog sveta, ali je poznat bio i po svom skromnom i uzdr`anom karakteru.

Wegova biografija „Gospodin mangup”, koja je nastala u dogovoru sa pokojnom Milenom Dravi}, nastala je kao `eqa da se o wemu prvi put na jednom mestu progovori kao o filmskom, pozori{nom

i televizijskom glumcu. Radmila Stankovi} bila je autorka ove umetni~ke monografije, a govore}i o woj otkrila je i brojne nepoznate detaqe iz `ivota Dragana Nikoli}a.

„Qudi ga vide kao {armantnog, lepog, Krsta{a, frajera. Mislim da ga je ta lagodna uloga dragog i lepog dugo pratila i da mu je prili~no toga oduzela kada je re~ o stvarala{tvu. Mi smo hteli da ova kwiga bude oma` ozbiqnom glumcu, koji se nikada nije `alio na to da li je bio vrednovan na pravi na~in“, rekla je Radmila Stankovi}.

Smisliti naslov kwige je bio poseban izazov, ali kada je Radmila predlo`ila Mileni Dravi} naziv, ona je rekla kako to ba{ li~i na wega.

„Wegovo bi}e je zaista bilo gospodsko. Gospodin je bio u maniru i na~inu pona{awa, a mangup je bio u onome kako je umeo da napravi {tos i {to je voleo da se dru`i s mangupima iz kraja. On je umeo u bifeu Ateqea 212 da izvr}e narodne pesme i da se svi smejemo. Pritom nikoga nikada nije uvredio“, rekla je autorka.

Upravo u bifeu Ateqea 212 su zajedno proveli NATO bombardovawe, a Nikoli} je tada dobio i prvi veliki honorar od reklama za kafu.

„Od prvog dana do posledweg dana bombardovawa mi smo sedeli u bifeu, a on je donosio boksove cigareta i delio svima. Pla}ao sve ra~une u bifeu, svakog dana. Kada sam mu govorila da prestane, odgovarao mi je: ‘]uti, Rajo, stigle pare od Grand kafe. Ma, nek ide.’ Voleo je da u~ini da qudima bude dobro i na novac je tako gledao“, rekla je Radmila.

~ela je Lepa za „Telegraf”.

„Rasplakala sam se kad sam saznala, ba{ mi je te{ko palo. Nas dve ~esto komuniciramo, znam da je snimala emisiju i pri~ale smo o tome: ‚Ti snima{ tamo, ja ovde...’ Lepo je izgledala. Mojoj Zoki èlim brz oporavak, ona je jaka, sve }e to da pro|e, mora da izdrì. Ja sam najblià sa wom”, dodala je vidno potresena Lepa.

„Te{ko mi je, za svakog sam takva, pogotovo za wu kad smo bliske koleginice, ~esto se zovemo da popri~amo, smejemo se, zezamo, pri~amo jedna drugoj viceve... Posla}u poruku Kemi{u, jer mi se ne javqa”, rekla je uplakana Lepa drhtavim glasom.

\okovi}: Pobe|uje se ru`no, ali… Boduje se trijumf

Novak \okovi} izborio je plasman u osminu finala mastersa u Indijan Velsu pobedom protiv Amerikanca srpskih korena Aleksandra Kova~evi}a. Me~ je trajao ne{to du`e od dva sata, a kona~an rezultat bio je 6:4, 1:6, 6:4.

„Jo{ jedan te`ak me~. Aleks je sjajno igrao. Odli~no se znamo, naravno, govorimo isti jezik i cela porodica mu je srpska. Drago mi je {to vidim da dobro gura. Jedan je od najve}ih tamo{wih talenata. Znate, jednoru~ni bekhend, danas je to izuzetna retkost. Znao sam, kad sam dolazio na ovaj me~, da }e biti te{ko da ga slomim ako bude dobro servirao i na{ao poziciju. To se i desilo“, po~eo je \okovi}.

Potom je dodao da je Kova~evi} posustao sa servisom u posledwem gemu tre}eg seta i da je znao kako to da iskoristi.

„Nisam uìvao sve vreme, iskreno. Trudio sam se, o~igledno, da se prilagodim ovim uslovima i protivniku koji igra takav tenis. Ne moète da udarate lopticu kako èlite, ali… Pobe|ujete ru`no, zar ne? Na kraju se ra~una pobeda i drago mi je da sam pregurao ovaj izazov“, na{alio se \okovi} pred kraj. \okovi} je postao drugi najstariji u~esnik nekog turnira iz serije masters 1000, a na vrhu tog poretka je (u tom trenutku) godinu i tri meseca stariji Ivo Karlovi}. Bilo je to 2019. kad je 211 cm visoki Zagrep~anin proslavio 40. ro|endan ~etiri dana pred ovo dostignu}e.

UMRO ALEKSANDAR BORI^I]:

Bio najuticajniji Srbin u svetu sporta, stvarao zlatne generacije

Aleksandar Bori~i}, biv{i predsednik CEV, potpredsednik FIVB i predsednik Odbojka{kog saveza Srbije, preminuo je u 78. godini.

Najuticajniji Srbin u svetu sporta je pre nekoliko nedeqa do`iveo mo`dani udar, a od posledica toga je preminuo ove srede.

Bori~i} je ro|en u Beogradu 26. maja 1948. godine. Tokom sportske karijere bio je odbojka{ i reprezentativac Jugoslavije, a kasnije dugogodi{wi funkcioner u odbojci. Na ~elu Odbojka{kog saveza Srbije nalazio se vi{e godina, a u oktobru 2015. izabran je za predsednika Evropske odbojka{ke konfederacije (CEV). Na tu funkciju ponovo je izabran 2020. godine. Igra~ku karijeru vezao je za Crvenu zvezdu, ~iji je ~lan postao jo{ 1962. godine. Sa beogradskim klubom osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u sezoni 1973/74, kao i tri trofeja u Kupu Jugoslavije. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 103 utakmice. Bio je ~lan selekcije koja je na Evropskom prvenstvu u Beogradu 1975. osvojila bronzanu medaqu – prvu medaqu u istoriji jugoslovenske odbojke na tom takmi~ewu. Sa reprezentacijom je osvojio i dve zlatne medaqe na Mediteranskim igrama.

Po zavr{etku igra~ke karijere posvetio se trenerskom poslu. U Crvenoj zvezdi je vodio `enski seniorski tim, sa kojim je osvojio ~etiri titule prvaka Jugoslavije, tri Kupa Jugoslavije i bronzanu medaqu u evropskom Kupu 1982. godine. Bio je i selektor seniorske i juniorske reprezentacije Jugoslavije u periodu od 1978. do 1987. godine.

Od 1992. godine nalazio se na ~elu Odbojka{kog saveza Srbije. Tokom tog perioda reprezentacija je ostvarila neke od najve}ih uspeha u istoriji, ukqu~uju}i osvajawe zlatne medaqe na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine. U tom vremenu nacionalne selekcije osvajale su i brojne medaqe na svetskim i evropskim prvenstvima, a Srbija se afirmisala kao jedna od vode}ih sila svetske odbojke.

”Pe{i} je vikao na mene”

Nikola Joki} je potpuno iskreno govorio o mnogim stvarima o kojima nije ikada pre. Upravo zbog toga je bilo izuzetno zanimqivo {ta misli o Evrobasketu i Svetislavu Pe{i}u.

Mnoge je za~udilo kako uspeva da artikuli{e misli i koliko govori kao trener, a ne kao igra~.

„Ja Karija jako cenim i po{tujem. Karija gledaju kroz godine i sve to. Sastanci dugi i on se promenio. Mnogim se ne svi|a, {to je normalno, ali ta vera u sebe i znawe i on pri~a o svom sistemu i ne pogre{i nijedan princip svog sistema. Levo, budi visoko... Bio je igra~ pre 50 godina, druga~ije vreme. Razume sve, mnogi bi se prevarili za wegove pripreme.

Zatim se dotakao neuspeha na Evrobasketu.

„Ja imam veliko mi{qewe o Kariju i sad smo izgubili od Finske nebitno, svako ima svoje mi{qewe. Igra~i i treneri su krivi za neuspeh, ali isto tako su krivi i za uspeh {to smo bili tre}i na Olimpijskim igrama. Tako da, kritike prihvatamo. Moglo je i trebalo je boqe, ali

SLOVENCI

ja Karija veoma po{tujem i mnogo cenim koliko sebe daje”, poru~io je srpski as.

Odmah se dotakao pri~e da li igra~i po{tuju trenere.

Odmah se dotakao Svetislava Pe{i}a i kako ne postoji problem autoriteta.

„I to je isto lupetawe gluposti. Kari je vikao na nas, vikao je na mene. Igra~i druga~ije prihvati, neki }e jedno da ka`u o wemu, neki drugo, {to je normalno. I daqe trener ima autoritet. I ceni se u bilo kojoj vrsti lige, ranga. Da li NBA ili ne{to drugo, pri~am iz mog ugla. Tako mislim”, poru~io je Joki}.

NEMILOSRDNI PREMA DON^I]U, TRA^ O LEPOTICI KOJA JE

RAZORILA BRAK SE PRO[IRIO SVETOM:

„Novac pokvari sve. Tu`no je da se na takav na~in raspadne porodica“

Ovih dana veliku pa`wu izaziva raskid slovena~ke zvezde Luke Don~i}a i wegove dugogodi{we partnerke Anamarije Goltes. Par, koji se verio 2023. godine i nedavno dobio drugu }erku, va`io je za jedan od najuzornijih i najomiqenijih parova.

Vest o raskidu pratila je informacija da je Don~i} raskinuo veridbu i pokrenuo sudski postupak u vezi sa starateqstvom nad decom. Mnogi su bili iznena|eni kada je slovena~ki ko{arka{ na dru{tvenim mre`ama lajkovao fotografije drugih `ena, me|u wima i srpske peva~ice Breskvice. U javnosti su se ubrzo pojavile i spekulacije da je u vezi sa ameri~kom glumicom Medelin Klajn.

Iako Don~i} i Goltesova nisu komentarisali raskid, ubrzo su po~ela naga|awa o tome za{to su se zapravo razi{li. Neki navija~i veruju da je za raskid kriva selidba u Los An|eles, gde je `ivot mnogo vi{e zvezda~ki, a porodi~ni `ivot pada u drugi plan, preneo je „Metropoliten.si”.

MI[QEWE SLOVENACA

Slovenci u komentarima ispod tekstova o raskidu para bez zadr{ke iznose svoja mi{qewa. Komentari na dru{tvenim mre`ama nisu naro~ito blagonakloni prema slovena~kom ko{arka{u.

„Novac i slava rade svoje, zbogom pameti, {teta. Nadam se da }e Luka shvatiti {ta zna~e porodica i deca“, glasio je je-

ti. Luka bi trebalo da se zamisli nad dru{tvom koje ima oko sebe“, bio je nemilosrdan tre}i komentator.

„Novac pokvari sve, tu`no je da se na takav na~in raspadne porodica, zbog jedne `ene ili mu{karca“, napisao je ~etvrti. Pojavili su se i komentari qudi koji su poku{ali da situaciju sagledaju malo {ire:

„Nesporazumi i razila`ewa postoje svuda. Brak i porodi~ne

dan komentar na Fejsbuku.

„Los An|eles te proguta ako nisi jaka osoba“, napisao je drugi komentator.

„Svako od wih }e pre`ive-

obaveze su, pored svih drugih okolnosti, za tako mlade qude jo{ zahtevniji, odgovorniji i te`i. Porodice u takvim slu~ajevima veoma retko opstanu.“

Luka Don~i} i wegova dugogodi{wa partnerka Anamarija Goltes

[OKANTNA ODLUKA PARTIZANA: Vra}en trener kog je smenio Mijatovi}, haos u Humskoj

Fudbaleri Partizana su dobili novog starog trenera nakon kontroverzne odluke Upravnog odbora. Saop{teno je da }e opet Partizan predvoditi Sr|an Blagojevi} nakon najnovije sednice.

Sa Blagojevi}em je Partizan bio prvoplasiran na tabeli, a u me|uvremenu je Partizan „potro{io” Nenada Stojakovi}a (vodio Partizan od sredine novembra do kraja februara) i Damira ^akara koji je vodio samo jedan me~.

„Na odr`anoj sednici Upravnog odbora Fudbalskog kluba Partizan izvr{ena je analiza sportskih rezultata od starta prole}nog dela prvenstva. Rezultati su za Klub neprihvatqivi. Dodatno je oceweno da je neophodno da se preduzmu aktivnosti kako bi se kriza rezultata, a posebno kriza stru~nog rada, zaustavile.

Upravni odbor je ve}inom glasova (4-1) imenovao Sr|ana Blagojevi}a za novog {efa stru~nog {taba.

Novi stru~ni {tab }e sa radom po~eti sutra, 10. marta 2026. godine”, stajalo je u saop{tewu.

NEVI\ENO U ISTORIJI FUDBALA:

Op{ta tu~a, sudija podelio 23 crvena kartona, reagovala i vojna policija

Fudbaleri Kruzeira pobedili su Atletiko Mineiro sa 1:0 i postali {ampioni brazilske dràve Minas @erais, ali je utakmicu obeleìla masovna tu~a igra~a zbog koje je sudija pokazao 23 crvena kartona. Kajo @orè je postigao pobedni~ki gol u Belo Horizonteu kojim je Kruzeiro postao {ampion dràve Minas @erais prvi put od 2019. godine.

Ipak, utakmicu je obele`io `estok sukob igra~a u posledwim sekundama utakmice, {to je primoralo obezbe|ewe i vojnu policiju da interveni{u i na kraju rezultiralo iskqu~ewem 23 igra~a. Masovna tu~a je po~ela posle sudara golmana Atletika Eversona i igra~a Kruzeira Kristijana. Golman je potom gurnuo veznog igra~a na zemqu i udario ga kolenima u grudi {to je izazvalo reakciju fudbalera Kruzeira. Igra~i Kruzeira su odmah opkolili golmana Atletika, {to je izazvalo masovnu tu~u na terenu.

Iako sudija nije odmah na terenu pokazao crvene kartone, brazilski portal Globo prenosi da su 23 igra~a iskqu~ena. U Kruzeiru je 12 igra~a dobilo crvene kartone, ukqu~uju}i i strelca gola, dok je u Atletiku iskqu~eno wih 11.

Partizan ~estitao @eqku ro|endan, jednostavno

najve}i…

Ko{arka{ki klub Partizan ~estitao je ro|endan svom doskora{wem treneru @eqku Obradovi}u.

„Jednostavno najve}i! Najboqi evropski trener svih vremena i legenda crno-belih, danas proslavqa 66. ro|endan. @eqko, sre}an ro|endan“, stoji na tviter nalogu crno-belih. @elimir je vodio Partizan u dva mandata od 1991. do 1993. i od 2021. do 2025. godine. Sa wim na klupi crno – beli su do{li do jedine titule {ampiona Evrope i to u Istanbulu 1992. godine. Tokom neverovatne trenerske karijere devet puta je sa razli~itim klubovima bio {ampion Evrope i smatra se najboqim evropskim stru~wakom u istoriji. Sa reprezentacijom Jugoslavije je kao glavni trener osvojio olimpijsko srebro u Atlanti 1996. godine, svetsko zlato u Atini 1998, evropsko zlato u [paniji 1997. i bronzu u Francuskoj 1999. godine.

Drugi mandat u Partizanu je zavr{io krajem 2025, kada je podneo ostavku zbog niza lo{ih rezultata i preuzeo svu odgovornost.

Brazil bez velike zvezde, Hrvati u problemu, strepe i Ronaldo i Nejmar

Svetsko prvenstvo u fudbalu jedno je od, ako ne i najve} e sportsko takmi~ewe na svetu, a ove godine gleda}emo ~ak 48 reprezentacija u borbi za „bogiwu”.

Trenutno su poznate 42 reprezentacije koje }e igrati {irom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Kanade i Meksika, a jo{ {est u~esnika }emo dobiti uskoro kroz bara`e.

[to se Evrope ti~e, ona } e imati 16 predstavnika na Prvenstvu sveta, od kojih je trenutno poznato 12, {to zna~i da }e ~etiri bara`na turnira poslati jo{ ~etiri pobednika na veliko takmi~ewe.

Na`alost, fudbal je ~esto nemilosrdan: povrede, trenutna forma, ali i neuspe{ne kvalifikacije znaju da sa velike scene sklone i najve}e zvezde. Najnoviji primer je povreda brazilskog asa Rodriga, koja je otvorila pitawe – koliko }e jo{ vrhunskih fudbalera propustiti Mundijal?

Rodrigo je te{ku povredu do`iveo igraju}i za Real Madrid protiv Hetafea u {panskoj Primeri, a po{to je pokidao ligamente kolena ~eka ga vi{emese~na pauza. Talentovani Brazilac ima tek 25 godina, pred wim je jo{ mnogo velikih utakmica, ali sigurno da }e ova povreda ostaviti traga i da }e se te{ko nositi s tim {to propu{ta Svetsko prvenstvo, na kom bi Brazil iz drugog plana mogao da napadne titulu.

Kad smo kod Brazila, da spomenemo i Nejmara, koji skoro da nema {ta nije povre|ivao tokom karijere, ali se sredinom februara vratio na teren u dresu Santosa i nada se da }e biti zdrav za Mundijal. Wegovo zdravstveno stawe je uvek pod znakom pitawa, povre|ivao se nekoliko puta igraju}i i za reprezentaciju, a bez wega i Rodriga {anse Brazila bi bile znatno mawe.

Nedavno je povredu zadwe loè doìveo 41-godi{wi Kristijano Ronaldo, kome bi ovo Svetsko prvenstvo trebalo da bude posledwe u ìvotu. Ova povreda ne bi trebalo da ga odvoji dugo od terena, ali sigurno da }e pove}ati oprez do kraja klupske sezone sa Al Nasrom i dati sve od sebe da maksimalno spreman do~eka Mundijal.

Portugal je bez Ronalda potpuno druga~ija reprezentacija, a samo wegovo prisustvo mewa mnogo i sigurno da }e kona~ni ciq biti svetska titula, koja Kristijanu nedostaje u karijeri.

Pod velikim znakom pitawa je nastup Jo{ka Gvardiola za Hrvatsku, po{to je vrhunski defanzivac igraju}i za Man~ester siti do`iveo prelom tibije na desnoj nozi i oporavak bi trebalo da traje ba{ do leta. Hrvatska ne zna da li }e mo}i da ra~una na wega i Matea Kova~i}a, koji je tako|e dugo van terena zbog povrede pete.

Trenutno se od te{kih povreda oporavqaju i Kevin de Brujne, Gavi, Xejms Medison, Xek Grili{ i Levi Kolvil, pa strepe i Belgija, [panija i Engleska, koji bi mogli da se ozbiqno ume{aju u borbu za svetski tron.

Nisu samo povrede one koje odvajaju od Mundijala, ve} i sla-

be kvalifikacije, kakve je na primer imala Srbija. Tako Amerika, Meksiko i Kanada na terenima ne}e videti Aleksandra Mitrovi}a, Nikolu Milenkovi} a, Strahiwu Pavlovi}a, Du{ana Vlahovi}a, Aleksandra Stankovi}a...

Sli~nu sudbinu do`iveli su i Bewamin [e{ko i Timi Maks El{nik sa Slovenijom, Kvi~a Kvaratskelija sa Gruzijom, Dominik Soboslai i Milo{ Kerkez sa Ma|arskom, pa i Hakon Haraldson iz Lila sa Islandom...

Pod znakom pitawa su Italijani, koji u bara`u igraju protiv Severne Irske, a onda u slu~aju pobede protiv Velsa ili Bosne i Hercegovine.

Te`ak posao ~eka i [ve|ane, koji bi u bara`u mogli da budu bez Aleksandera Isaka, koji je polomio nogu igraju}i za Liverpul. Prvi rival [vedskoj bi}e Ukrajina, a na istom turniru su i Poqska i Albanija. Dakle, na Svetskom prvenstvu ne}e igrati Viktor \ekere{ ([vedska) i/ili Robert Levandovski (Poqska).

Od igra~a van Evrope, izdvajamo da }e Mundijal propustiti: Viktor Osimen (Nigerija), Brajan Mbeumo (Kamerun), Seru Girasi (Gvineja), Kejlor Navas (Kostarika)... KO PROPU[TA MUNDIJAL?

THURSDAY l ^ETVRTAK 12. 3. 2026.

Velika pobeda Rasela i Mercedesa u Australiji, krah Oskara Pjastrija

Voza~ Mercedesa Xorx Rasel pobednik je prve trke u sezoni Formule 1 - Velike nagrade Australije.

Srbija pobedila Albaniju u Australiji, slavilo se uz emotivne pesme posve}ene

Srbiji, igralo kolo…

Melburn Srbija je pobedila “North Sunshine Eagles” (Orlovi severnog sun~anog sjaja) rezultatom 3:2, u okviru ~etvrtog kola Prve Viktorija Premijer lige, odnosno tre}em rangu australijskog fudbala.

Motivi oba tima jasno govore da gledamo utakmicu “Srbija - Albanija”, ali ne reprezentativnu. Na neki na~in Melburn Srbija je uspela da “osveti” Orlove za poraz u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Leskovcu pro{le godine. Naravno, nije to bio ni blizu takav udarac kakav je bio pod vo|stvom biv{eg selektora Dragana Stojkovi}a Piksija.

Zanimqivo, uo~i utakmice je vladala prava tenzija, pa su organizatori morali da budu na visini zadatka. Naime, Melburn Srbija je obave{tavala navija~e da moraju da se pridr`avaju protokola, kao i da ne}e biti dozvoqeno uno{ewe alkohola, zastava, bakqi…

Na tre}em mestu se na{ao [arl Lekler u Ferariju, koji je bio 15,5 sekundi iza Rasela, a ne{to vi{e od pola sekunde ispred timskog kolege Luisa Hamiltona.

- Ose}am se neverovatno. Na

Britanac je prvi put u karijeri slavio na „Albert parku“, dok mu je pobeda u Australiji {esta u karijeri. Bio je tri sekunde ispred timskog kolege Kimija Antonelija.

Pjastri se izvinio navija~ima posle debakla na doma}oj trci

Australijanac

nije ni zapo~eo trku na stazi Albert Park nakon incidenta u krugu za izlazak na grid i uputio je izviwewe navija~ima koji su u velikom broju do{li da ga podr`e.

“Jednostavno sam razo~aran, ovakav scenario ne bi smeo da se dogodi.” rekao je Pjastri.

On je objasnio da je vi{e faktora dovelo do gubitka kontrole nad bolidom, ali je naglasio da je po~etna gre{ka bila wegova.

“Bilo je vi{e stvari u igri, ali prvo `elim da naglasim da je veliki deo toga bio do mene. Imao sam hladne gume. Sve je bilo {ok i iznena|ewe, ve} sam se okretao pre nego {to sam uop{te stigao da reagujem. Sve se desilo veoma brzo.” dodao je on.

Pjastri isti~e da je najte`e prihvatiti ~iwenicu da se incident dogodio dok je samo poku{avao da do|e do grida.

“Odustati od trke dok samo poku{avate da do|ete do startnog grida je situacija koja ne bi smela da se dogodi. Koristio sam taj ivi~wak na izlazu iz krivine u svakom krugu tokom vikenda, ali u tom trenutku to nije bilo potrebno.” rekao je voza~ Oskar Pjastri. Voza~ Meklarena dodao je da je situaciju dodatno zakomplikovala iznenadna isporuka dodatne snage iz pogonske jedinice.

“U isto vreme dobio sam dodatnih 100 kilovata snage koje nisam o~ekivao, {to nije mala stvar. Ali najteè je prihvatiti to {to je sve zapravo radilo normalno, tako motori jednostavno moraju da funkcioni{u prema pravilima. U neku ruku bilo bi lak{e da kaèmo da sam imao hladne gume i da sam bio previ{e optimisti~an. Kada se doda jo{ jedan faktor kao {to je ovaj, jo{ je bolnije. Nemam mnogo drugih re~i osim da se iskreno izvinim svima koji su do{li da me podrè. Ovo sigurno nije na~in na koji sam èleo da zapo~nem sezonu u Formula 1.” kazao je mladi Australijanac.

po~etku je bila èstoka borba. Znali smo da }e biti te{ko. Kada sam do{ao na start, video sam da mi je baterija prakti~no prazna, lo{e sam startovao, a onda su usledile vrlo tesne borbe sa [arlom, tako da mi je zaista laknulo kada sam pro{ao kroz ciq. Hvala celom timu, jer smo dugo ~ekali da imamo ovakav bolid i sezonu nismo mogli da po~nemo na boqi na~in. Sumwali smo da }e se desiti svojevrsni ‚jo-jo efekat’, i ~im bi neko od nas izbio u vo|stvo, ~inilo se gotovo nemogu}im zadràti ga - rekao je Rasel posle pobede. Trku u Australiji obeleìla je velika borba Mecedesa i Ferarija u prvih deset krugova, nakon ~ega se Mercedes odlu~io za druga~iju strategiju zaustavqawa u odnosu na rivala i tako osigurao prva dva mesta svojim voza~ima. U 12. krugu otkazao je bolid Isaku Ha|aru, voza~u Red Bula, pa su na stazi vladali uslovi virtuelnog sigurnosnog automobila. Dobar deo voza~a, ukqu~uju}i i Mercedesove, iskoristili su to da promene guma obave s mawim gubitkom vremena. Ferari se drào strategije koju je zacrtao na po~etku pa je na promenu guma i{ao tek nakon 20. kruga, ali na kraju nije uspeo da stekne nikakvu prednost novijim gumama u zavr{nici.

Aktuelni {ampion Lando Noris u Meklarenu odbranu titule zapo~eo je petim mestom, dok }e wegov timski kolega Oskar Pjastri `eleti {to pre da zaboravi Australiju. Imao je udes pri izlasku na start. Australijanac je izgubio kontrolu nad bolidom, udario u za{titnu ogradu i morao je da odustane pre samog po~etka trke.

Nova era Formule 1 zapo~eta je na sjajan na~in, po{to su u prvih nekoliko krugova vi|ene neverovatne scene. Lekler je poveo na maestralan na~in, ispred Rasela i voza~a Red Bula Isaka Ha|ara, dok je Antoneli imao najlo{iji start i pao je na {esto mesto.

Maks Verstapen je trku zavr{io na {estom mestu, na koje se sjajno probio posle starta sa 19. pozicije, ali nije mogao boqe. Bodove su jo{ osvojili i Oli Bearman iz Hasa, debitant Arvid Lindblad iz Rejsing Bulsa, Gabriel Bortoleto iz Audija i voza~ Alpina Pjer Gasli. Nijedan voza~ Aston Martina nije zavr{io trku, lo{ po~etak sezone za Lensa Strola i Fernanda Alonsa, a odustao je i Niki Hilkenberg u Audiju. Naredna trka Formule 1 vozi se ve} naredne nedeqe za Veliku nagradu Kine u [angaju.

Melburn Srbija je slavila rezultatom 3:2, Emidio Rosi je bio dvostruki strelac, dok je jednom precizan bio Ben Devin. Sa druge strane, Kan Elibol je doneo Albancima prednost, a na kraju je poraz ubla`io Korentin [ov. Posle duela, objavqeni su i snimci iz svla~ionice na kojima se mo`e videti kako se pevaju pesme posve}ene Srbiji, a do kasno se slavilo uz kolo…

PREZIME SPORTISTE POSTALO HIT U SVETU, PODEQENO PREKO POLA MILIONA PUTA:

Neko je savr{eno dobro znao {ta radi

Kroz istoriju sporta videli smo mnogo neobi~nih prezimena, ali nam je slu~aj jednog 18-godi{waka koji nastupa za Ri~mond u okviru AFL, prvenstva Australije u australijskom fudbalu. Ri~mond je igrao protiv Melburna u okviru priprema za po~etak sezone, a tokom utakmice mlada nada ovog kluba, Sem Kaming, je do`iveo povredu.

„Sem je povredio rame tokom drafta ove godine, i obnovio ju je”, saop{tio je prvi ~ovek Ri~monda, Ben Serpel.

I to bi bila obi~na informacija o povredi da nije usledila objava jednog portala koji je specijalizovan za pra}ewe de{avawa u ovom sportu po imenu „Triplemfooty”, ina~e jednog od popularnijih sa vi{e od 195 hiqada pratilaca.

Oni su, naime, odabrali da, kako mladom sportisti predstoje ~etiri nedeqe pauze, napi{u - „No Cumming for a month”.

I to dolazimo do igre re~i i povoda koji je koji je napravio op{ti haos na dru{tvenim mre`ama.

Naime, pored informacije da }e sportista zbog povrede propustiti mesec dana, ova poruka na engleskom ujedno zna~i i - „Nema ejakulacije mesec dana”.

Usledile su, naravno, brojne reakcije - sam post je „lajkovan” preko 235 hiqada puta, podeqen preko pola miliona, a ima i preko dve hiqade komentara.

Nije poznato da li je ovo bila posledica slu~ajnosti, ili ideja sprovedena u delo, tek - sa prostora Australije stigla nam je jedna od najzabavnijih (ne)sre}nih slu~ajnosti u dosada{wem toku 2026. godine.

Xorx Rasel pobednik je prve trke u sezoni Formule 1