Srpski glas 12. februar

Porfirije: Svi smo pozvani da `ivimo

u smirewu i da se borimo protiv oholosti

Patrijarh srpski Porfirije slu`io je liturgiju u hramu Svetog Save na Vra~aru i tom prilikom istakao da smo svi pozvani da `ivimo u smirewu i pokajawu, kao i da se borimo protiv oholosti i arogancije u sebi.

„Ma koliko se otu|ili od Boga i od sebe uvek ostaje ~iwenica da smo stvoreni po slici i prilici Bo`joj i da nikada u sebi ne mo`emo ugasiti nostalgiju i potrebu za puno}om, a ta puno}a se nalazi uvek u Bogu. Stoga je svako od nas pozvan da `ivi u smirewu i pokajawu, ali istovremeno i da se bori protiv oholosti i arogancije u sebi. Budimo milosrdni i uvek spremni ne samo da grlimo one koji nam dolaze u susret i tra`e na{ zagrqaj, nego da i mi ~inimo poput milostivog oca, koji je ~ak i izvan svog doma i{ao u susret odbeglom sinu i otvorene du{e i ra{irenog srca ga ~ekao”, rekao je patrijarh tuma~e}i sadr`aj, ciq i poruku jevan|eqske pri~e o bludnom sinu. Patrijarh Porfirije je istakao da to delo spada u jedno od najboqih i najlep{ih literarnih dela qudske kwi`evnosti uop{te. „U ovoj jevan|eqskoj pri~i imamo tri li~nosti: oca i dva sina. Jedan, stariji sin, jeste neko ko je neprestano poslu{an ocu, `ivi u skladu sa o~evom voqom, ~ini sve {to otac od wega tra`i. Imamo i mla|eg sina koji buntuje protiv oca, ho}e svoje, ho}e da zapo~ne samostalan `ivot daleko od o~evog doma. Naravno, poznat nam je i jedan i drugi model `ivota. [tavi{e, ~esto i u sebi prepoznajemo ~as jednog, ~as drugog sina. Ponekad smo poslu{ni svojim roditeqima, ponekad bismo hteli po svom. Ako ovu pri~u razumemo u duhovnom smislu te re~i, pod ocem prepoznajemo Boga, a kod dva sina vidimo dva razli~ita modela pona{awa nas qudi, vidimo da smo u odnosu na Boga ponekad stariji sin, a ponekad mla|i sin”, objasnio je on. Patrijarhu SPC su saslu`ivali vikarni episkop jenopoqski Nikon, protojereji Nenad Jovanovi}, Dragan [ovqanski, Ivan [trba~ki i Branislav Kli~kovi}, kao i jereji Dalibor Stojadinovi} i Nemawa Kalem, proto|akoni Dragan Radi}, Radomir Vru}ini} i Mladen Kova~evi} i |akon Vasilije Peri}.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

VU^I] ZA ROJTERS: Srbija je na evropskom putu i tako

}e ostati

dok sam ja predsednik

Srbija diverzifikuje snabdevawe energijom, a ve} vodi razgovore o kupovini prirodnog gasa preko mehanizma Evropske unije za zajedni~ku nabavku, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} u intervjuu za Rojters. Naveo je da }e, dok je on predsednik zemqe, Srbija ostati na svom evropskom putu. Istakao je da je spreman da sprovede sve reforme kako bi se Srbija pridru`ila evropskoj porodici. Vu~i}, prema pisawu Rojtersa, tvrdi da razume politiku Evropske unije prema ruskoj energetici i naveo da „mora da prilagodi energetsku politiku Srbije odre|enim zahtevima i o~ekivawima”.

„Znamo {ta Evropska unija projektuje u vezi sa svim vrstama zabrana ruskog energetskog prisustva u Evropi i moramo, na neki na~in, da prilagodimo i uskladimo na{u energetsku politiku odre|enim zahtevima i molbama onih koji su veoma mo}ni. Jo{ uvek imamo veoma povoqnu cenu u na{em kratkoro~nom aran`manu sa Rusijom i to je dobro za srpski narod, ali mora}emo da se prilagodimo uslovima koje Evropska unija, kako god da je zovete, predla`e, name}e ili {ta god to bilo”, rekao je Vu~i}.

Naveo je da Srbija nastoji da obezbedi 500 miliona kubnih metara gasa godi{we – oko petine ukupnih potreba – kroz zajedni~ku evropsku inicijativu za kupovinu gasa, kojoj se pridru`ila pro{le godine.

„Srbija ve} kupuje gas iz Azerbejxana, preko Bugarske, a izgradwa gasovoda ka Severnoj Makedoniji, koji bi omogu}io pristup te~nom prirodnom gasu iz Gr~ke, trebalo bi da po~ne ove godine. Ovo je velika diversifikacija”, rekao je Vu~i}.

Istakao je da su ekonomija, `ivotni standard i nivo zadu`enosti zemqe poboq{ani.

„I to su ~iwenice. Ne {ta }e qudi misliti sutra, ve} {ta }e qudi misliti za 10, 20 ili 30 godina. Upravo smo pre{li 1.000 evra kao prose~nu platu u Srbiji. Penzije su na vrhuncu i ra{}e u godinama koje dolaze. I to je ne{to o ~emu razmi{qam i o tom planu – do 2035. godine, jer ako ste ozbiqna zemqa, morate ne{to da planirate. Morate da napravite pravi program koji mo`ete da ponudite qudima”, naglasio je predsednik Srbije. „ZAMOLIO SAM VLADU SRBIJE

DA SPROVEDE REFORME”

Najavio je i novi program razvoja zemqe za period do 2035. godine.

„Nema sumwe, dok sam ja predsednik, Srbija }e biti na svom evropskom putu. Ne mogu re}i da sam nalo`io, ali sam zamolio kolege u Vladi da preduzmu neophodne tehni~ke korake, ali ne samo tehni~ke, ve} i su{tinske politi~ke i pravne reforme u ovoj zemqi kako bismo se pribli`ili EU”, rekao je predsednik Srbije.

Britanska novinska agencija podse}a da EU ve} dugo zahteva od Srbije da unapredi vladavinu prava, slobodu medija i da se odlu~nije bori protiv organizovanog kriminala i korupcije ukoliko `eli da postane ~lanica. Tako|e, navode da „kriti~ari tvrde da bi nedavne reforme pravosu|a mogle da umawe wegovu nezavisnost, {to bi dodatno zakomplikovalo evropski put Srbije”.

Vu~i} je u intervjuu naveo, kako pi{e Rojters, da su vlasti spremne da „detaqno preispitaju” sporne zakone o pravosu|u u saradwi sa evropskim institucijama.

Tako|e, Rojters podse}a da je politi~ka situacija u zemqi destabilizovana nakon nesre}e na @elezni~koj stanici u Novom Sadu u kojoj je poginulo 16 osoba. Usledili su masovni protesti {irom zemqe, uz zahteve za „okon~awe korupcije i raspisivawe vanrednih izbora”.

„VOLEO BIH DA SAM MAWE UKQU^EN U POLITIKU”

Vu~i} je priznao da je korupcija ozbiqan problem u Srbiji i da je „nezadovoqan” dosada{wim naporima da se ona iskoreni.

„Re~ je o korupciji u na{im dr`avnim institucijama… ukqu~uju}i i politi~are”, rekao je Vu~i}. Ipak, proteste je odbacio kao zaveru me|unarodnih bezbednosnih slu`bi – ukqu~uju}i one iz susednih Hrvatske, Albanije i takozvanog Kosova – ~iji je ciq, kako tvrdi, ru{ewe vlasti. Vu~i}ev drugi i posledwi predsedni~ki mandat isti~e 2027. godine. Vi{e puta je najavio da }e na jesen ove godine raspisati vanredne parlamentarne, a mo`da i predsedni~ke izbore.

Rekao je da jo{ nije siguran {ta }e raditi nakon isteka mandata, ali nije iskqu~io povratak u strana~ku politiku ili kandidaturu za premijera.

„Voleo bih da budem mawe ukqu~en u politiku, ili da se wome uop{te ne bavim, ali briga o mom nasle|u mo`da }e zahtevati odre|eni anga`man –vide}emo”, zakqu~io je u intervjuu za Rojters predsednik Srbije.

Propao plan: „Rio Tinto” nije uspeo da napravi najve}u svetsku rudarsku kompaniju

Kompanija „Rio Tinto” objavila je da je, nakon vi{emese~nih pregovora, odustala od pripajawa britanske rudarske kompanije „Glenkor”. Time je otpala mogu}nost stvarawa najve}e svetske rudarske kompanije s tr`i{nom vredno{}u ve}om od 200 milijardi dolara, preneo je Rojters.

Iako je bakar bio glavna motivacija za dogovor, „Rio Tinto” je `eleo da kupi ceo „Glenkor”, ukqu~uju}i wegovu imovinu u vezi sa ugqem, kao i marketin{ko poslovawe.

„Rio Tinto” je saop{tio da dve kompanije sa sedi{tem u Velikoj Britaniji nisu mogle da postignu dogovor koji bi bio povoqan za akcionare. Nakon toga akcije „Glenkora” su pale za sedam odsto, a „Rio Tinta” za 2,6 odsto.

„Zakqu~ili smo da predlo`ena akvizicija ne odra`ava na{ pogled na dugoro~nu perspektivu, ukqu~uju}i neadekvatno vrednovawe na{eg poslovawa sa bakrom i wegovog vode}eg programa rasta”, naveo je „Glenkor” u saop{tewu.

Navodno je „Rio Tinto” ponudio cenu od 535 penija po akciji, {to bi akcionarima „Glenkora” obezbedilo udeo od 38 odsto u zajedni~koj kompaniji, dok je „Glenkor” `eleo da wegovi akcionari imaju 40 odsto kompanije.

Ubica

iz

Krajst~er~a tvrdi da je bio „iracionalan” kada

je priznao krivicu

Beli suprematista koji je pre sedam godina ubio 51 muslimanskog vernika u dve xamije na Novom Zelandu Brenton Tarant (35), izjavio je danas da je bio iracionalan kada se izjasnio krivim. On je to rekao u `albenom procesu pred novozelandskim sudom putem video linka i dodao da su te{ki zatvorski uslovi pogor{ali wegovo mentalno zdravqe dok je ~ekao su|ewe i da u su{tini nije bio sposoban da se izjasni krivim, prenosi Rojters. „Nisam imao mentalno zdravqe potrebno za dono{ewe odluka u to vreme. Mislim da je pitawe da li sam zaista znao {ta `elim da uradim ili {ta bi bila dobra ideja? Ne, zapravo nisam. Ja sam donosio odluke, ali to nisu bili dobrovoqni izbori i nisu bili racionalno doneti izbori zbog uslova u zatvoru”, rekao je Tarant.

Tarant, australijski dr`avqanin, pucao je na dve xamije u Krajst~er~u u martu 2019. godine tokom molitve, {to se smatra do sada najsmrtonosnijom masovnom pucwavom u istoriji Novog Zelanda. Neposredno pre napada on je objavio rasisti~ki manifest, a tokom samog napada koristio je poluautomatsko oru`je vojnog tipa i prenosio ubistva u`ivo na Fejsbuku pomo}u kamere postavqene na glavi.

Tarant je u po~etku negirao sve optu`be, ali se godinu dana kasnije izjasnio krivim po 51 ta~ki optu`nice za ubistvo, 40 ta~aka optu`nice za poku{aj ubistva i jednoj ta~ki optu`nice za po~iwewe teroristi~kog ~ina.

On slu`i do`ivotnu kaznu zatvora bez mogu}nosti uslovnog otpusta, {to je prvi put da je novozelandski sud izrekao kaznu kojom se zahteva da osoba provede ostatak `ivota u zatvoru.

Apelacioni sud }e proveriti da li je Tarant bio sposoban da donosi racionalne odluke kada je priznao krivicu „zbog uslova u zatvoru, za koje je rekao da su bili mu~ni i nehumani”.

@albeno ro~i{te je zakazano za pet dana i o~ekuje se da }e se zavr{iti u petak.

Ako apelacioni sud odbije da odobri zahtev za poni{tavawe priznawa krivice, ro~i{te kasnije tokom godine }e razmotriti `albu na wegovu kaznu.

Ako `alba bude prihva}ena, slu~aj }e biti vra}en Visokom sudu da bi se Tarant izjasnio po optu`bama.

VODENI TOPOVI I SUZAVAC U MILANU:

Sukobi demonstranata i policije na protestima protiv Olimpijade

Vi{e od 10.000 qudi okupilo se na protestu protiv Zimskih olimpijskih igara koje su sino} otvorene u Milanu. Nakon mirnog okupqawa do{lo je do sukoba demonstranata sa policijom koja je upotrebila vodene topove i suzavce.

Iako je skup po~eo kao mirna {etwa, situacija je eskalirala kada su pojedini u~esnici po~eli da bacaju bakqe i fla{e na policiju, karabiwere i pripadnike Finansijske garde.

Policija je odgovorila upotrebom vodenih topova i suzavca, prenosi Milano Tudej.

Protest koji je okupio oko 10.000 qudi, organizovali su Komitet protiv odr`avawa Olimpijade (CIO), kao i lokalni sindikati, udru`ewa za stambena prava i socijalni centri.

Demonstranti su izrazili protivqewe ekonomskom modelu koji smatraju neodr`ivim za grad Milano.

Kada je kolona stigla do ulice Maroketi, grupa maskiranih demonstranata obu~enih u crno po~ela je da baca bakqe i fla{e na pripadnike policije i karabiwere, {to je izazvalo reakciju snaga bezbednosti.

Iako su sukobi trajali samo nekoliko minuta, situacija je dovela do nekoliko hap{ewa.

Protestna {etwa je nastavqena, a policija je bila posebno prisutna u blizini Olimpijskog sela, kako bi spre~ila daqa okupqawa.

U~esnici kolone duga{ke skoro ~etiri kilometra, izrazili su i razli~ite politi~ke stavove, nose}i transparente sa sloganima protiv Olimpijade.

Na po~etku protesta izveli „fle{ mob” uz podizawe kartonskih stabala kao simbol uni{tavawa {uma u Kortini zbog izgradwe olimpijskih objekata.

Me|u demonstrantima bila je i propalestinska grupa koja je nosila transparente protiv izraelske okupacije Gaze.

Predsednik Izraela posetio mesto napada na pla`i Bondi u Sidneju, izbile demonstracije

Predsednik Izraela Isak Hercog zapo~eo je zvani~nu posetu Australiji i polo`io venac na mestu antisemitskog napada u Sidneju, u kojem je poginulo 15 qudi.

Hercog se sastao sa porodicama `rtava i pre`ivelima napada tokom jevrejskog festivala na pla`i Bondi 14. decembra pro{le godine.

Predsednik Izraela je kod mesta napada polo`io venac i dva kamena koje je doneo iz Jerusalima u znak se}awa na `rtve i kao podsetnik da }e dobri qudi svih vera i naroda biti „jaki pred licem terora, nasiqa i mr`we”.

„Ovde sam da izrazim solidarnost, prijateqstvo i qubav”, rekao je Hercog novinarima, dodav{i da je wegova poseta prilika za unapre|ewe odnosa Izraela i Australije.

U najte`em napadu za tri decenije u Australiji, na porodice koje su proslavqale Hanuku ubijeno je 15 qudi, a 40 je raweno. Samo jedan od dvojice napada~a je pre`iveo obra~un sa policijom.

Povodom posete Hercoga u Sidneju i Melburnu su pripre|ene demonstracije zbog na~ina na koji je Izrael vodio rat protiv militantne grupe Hamas u Pojasu Gaze i postupao sa civilnim stanovni{tvom te palestinske teritorije.

Glavne jevrejske grupe su pozdravile posetu Hercoga, biv{eg lidera centristi~ke Laburisti~ke partije koji sada ima uglavnom ceremonijalnu predsedni~ku ulogu.

Mawa grupa Jevrejskog saveta Australije objavila je u ponedeqak oglase preko cele stranice u sidnejskim i melburnskim novinama, uz imena 687 australijskih Jevreja, u kojima je pisalo: „Hercog NIJE DOBRODO[AO”.

„Odbijamo da dozvolimo da se na{a kolektivna tuga koristi za legitimizaciju lidera ~ija je retorika bila deo podsticawa genocida nad Palestincima u Gazi i doprinela je nezakonitoj aneksiji Zapadne obale”, rekla je izvr{na slu`benica Saveta

Sara [varc. Jevrejski lideri su inicirali poziv za posetu koji je Hercogu uputio generalni guverner Sem Mostin, australijski ekvivalent {efa dr`ave, na zahtev premijera Entonija Elbanizija. Elbanizi i wegov izraelski kolega Bewamin Netawahu otvoreno su neprijateqski nastrojeni jedan prema drugom otkako je Elbanizi pre {est meseci objavio da }e wegova vlada priznati palestinsku dr`avu.

U ponedeqak je Hercog rekao da pozdravqa „pozitivne korake” australijske vlade u borbi protiv antisemitizma posle napada na pla`i Bondi koji je navodno bio inspirisan grupom Islamska dr`ava.

Australijski parlament je pro{log meseca doneo zakon kojim se olak{ava zabrana grupa zbog govora mr`we.

Vlada je najavila da }e wen najvi{i oblik javne istrage, Kraqevska komisija, istra`i-

MASOVNO BEZ POSLA ZBOG VE[TA^KE PAMETI:

ti prirodu, rasprostrawenost i pokreta~e antisemitizma uop{te, kao i okolnosti pucwave na Bondiju.

Po{to je oru`ani napad na Bondi progla{en teroristi~kim, parlament dr`ave Novi Ju`ni Vels je doneo zakon kojim se pove}avaju policijska ovla{}ewa za hap{ewe demonstranata.

U ponedeqak uve~e, policija se sukobila sa stotinama demonstranata ispred Gradske ku}e u Sidneju. Poprskali su masu biber-sprejom i nekoliko demonstranata je uhap{eno. Protest je nastavqen po{to su organizatori Grupe za akciju u Palestini izgubili sudski spor protiv policijskog naloga kojim im je zabrawena povorka od Gradske ku}e do Parlamenta Novog Ju`nog Velsa.

U Melburnu 5.000 demonstranata okupilo se ispred @elezni~ke stanice u centru grada, a zatim je u povorci oti{lo do Dr`avne biblioteke, blokiraju}i saobra}aj u {picu ve~eri, saop{tila je policija. Jedna dvadesetogodi{wa `ena je uhap{ena jer je navodno zapalila dve zastave i izazvala {tetu na tramvajskoj stanici, saop{tila je policija.

Hiqade zaposlenih {irom sveta dobili su radne kw`iice, jer wihova zadu`ewa sasvim uspe{no obavqaju elektronski programi nau~eni da misle pribli`no kao ~ovek. Za aproksimativnu dana{wicu, koja se ne zamara puno detaqima, to je, za sada, sasvim dovoqno. A {ta }e tek biti kada se ~ipovi razma{u, ostaje samo da se nasluti. Protekla godina se smatrala prekretnicom u kojoj je ve{ta~ka inteligencija pre{la iz statusa alata u ulogu pokreta~a u promeni uloge radne snage, uz konkretna i trenutna ukidawa radnih mesta. Informati~ki gigant „Majkrosoft” je tako lani otpustio vi{e od 15.000 zaposlenih, od ~ega 9.000 samo u julu, {to predstavqa oko sedam odsto wegove ukupne globalne radne snage, uprkos ~iwenici da mu je kvartalna dobit porasla za

gotovo 25 odsto, a berzanska kapitalizacija prema{ila 4.000 milijardi dolara. Kao direktni uzrok navodi se rast anga`ovawa ve{ta~ke inteligencije.

I „Amazon” je nedavno, po~etkom ove godine, najavio ukidawe 16.000 radnih mesta me|u rukovode}im kadrom i zaposlenima u kancelarijama, {to se uglavnom obja{wava `eqom za dubinskom automatizacijom putem ve{ta~ke inteligencije i smawewem birokratije. To je najboqi primer sve direktnije uloge umetne pameti u restruktuirawu preduze}a.

Firme se vi{e ne zadovoqavaju time da rade vi{e sa mawe zaposlenih, ve} se sada pripremaju za period u kome mnogi poslovi jednostavno vi{e ne}e biti potrebni. Pojedine projekcije govore o 300 miliona radnih mesta {irom sveta koja su ugro`ena razvojem ve{ta~ke inteligencije, prema „Goldman Saksu”. U Velikoj Britaniji, studije sugeri{u da bi do 2035. godine moglo da nestane ~ak tri miliona radnih mesta. Najugro`eniji sektori su tehnologija i usluge, administracija i korisni~ka podr{ka, telefonski operateri, sekretarice, ra~unovo|e i zanimawa vezana za unos podataka. Pogo|eni su i marketing, kreativni sektor, grafi~ki dizajneri, video-monta`eri. Naro~ito su na meti mladi, jer ve{ta~ka inteligencija ~esto zamewuje po~etni~ke poslove.

OD GRENLANDA DO KANADE:

Da li svetski ekonomski poredak mo`e da

pre`ivi Donalda Trampa

Posle oporavka nakon pandemije Kovida, svetska ekonomija ima veliki zamah, va`ne inovacije dolaze brzo, ne samo u SAD, ve} i drugde. Kqu~no pitawe je, me|utim, da li je neophodno testirati otpornost svetske ekonomije neodgovornim pona{awem – i to od strane aktera koji ima najve}i uticaj na weno funkcionisawe, Sjediwenih Dr`ava predvo|enih Donaldom Trampom.

Pi{e ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko”

Nakon govora na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u kojem je tvrdio da me|unarodni poredak „zasnovan na pravilima“ pred pucawem, koji je na{iroko shva}en kao kritika nepredvidqivog pona{awa ameri~kog predsednika, kanadski premijer Mark Karni se odmah suo~io sa Trampovom optu`bom da „Kanada `ivi zahvaquju}i SAD“. Pe`orativno nazivaju}i premijera severnog suseda „guverner Karni“, Tramp je iznova {okirao Otavu, zapretiv{i da }e uvesti 100% carine Kanadi ako se potvrdi trgovinski sporazum sa Pekingom, usput optu`uju}i kanadskog premijera da poku{ava da Kanadu pretvori u „luku za istovar“ kineske robe.

Naime, dok je Amerika prakti~no blokirala uvoz kineskih elektri~nih vozila, Kanada je pristala da prihvati uvoz 49 hiqada elektri~nih automobila iz te zemqe sa carinom od tek 6,1%, nakon istorijske posete Karnija Pekingu 16. januara. I pored pomirqivog tona iz Otave, odnosno izjava da nije re~ o ugovoru o slobodnoj trgovini sa Kinom, povi{eni tonovi stigli su i od drugih ameri~kih zvani~nika, a posebno je o{tar bio ministar finansija Skot Besent, koji je pokrenuo pitawe referenduma o otcepqewu Alberte od Kanade. Ameri~ki ministar finansija nije ostao du`an ni Briselu, tvrde}i da je EU, koja je pred potpisivawem ugovora o slobodnoj trgovini sa Indijom, tim ~inom istupila protiv pridru`ivawa zajedni~kim carinama na indijski uvoz zbog kupovine ruske nafte. Besent je ~ak nagovestio da bi carine od 25% za Indiju zbog uvoza ruske nafte mogle biti ukinute, iako su po wemu postigle ogroman uspeh, budu}i da je kupovina ruske nafte iz Indije naglo smawena.

Me|utim, verovatno je Tramp najzaslu`niji za to {to su na samitu EU-Indija 27. januara dve strane potpisale niz sporazuma, me|u kojima je i pakt o slobodnoj trgovini. Naime, dve velike ekonomije time poku{avaju da o~uvaju svoju strate{ku autonomiju kao „sekundarni igra~i“, Indija naspram Kine u indo-pacifi~kom regionu i Evropa naspram Amerike. Istina, kratkoro~no gledano sporazum izme|u EU i Indije }e malo toga promeniti. Indija je tek deveti najve}i trgovinski partner EU, sa u~e{}em od samo 2,4% ukupne trgovine bloka (dok je ~ak 17,3% sa Amerikom i 14,6% sa Kinom). Ipak, na dugi rok i Brisel i Delhi, posle sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemqama Ju`ne Amerike, odnosno Britanijom, idu u pravcu ekonomske diverzifikacije.

DEESKALACIJA

ILI ODLO@ENA KRIZA

Ipak, predsednik SAD-a posledwih dana nije slao samo {okatne poruke. Evropska javnost je, na primer, odahnula nakon wegovog govora na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde je iskqu~io mogu}nost zauzimawa Grenlanda vojnom silom. Istina, zalo`io se za kupovinu tog ostrva (uprkos protivqewu Danske) i zakleo se da }e biti „zapam}en“ ako ne dobije ono {to

`eli. Kao rezultat, globalna tr`i{ta su se naglo oporavila.

Istina, preuzimawe teritorije nije popularna ideja: u anketi sprovedenoj u Americi izme|u 16. i 19. januara 2026, samo 29% ispitanika je odobrilo kupovinu ostrva. Kongresmeni demokrata, ukqu~uju}i ponekog republikanca, nisu odobravali Trampov tretman Danske.

No, me|u republikancima bi ~ak 58% podr`alo kupovinu Grenlanda. Trampove pristalice imaju naviku da se slo`e sa wegovim odlukama po{to su realizovane, ~ak i ako su u po~etku bili protiv wih. Dok je samo 34% republikanaca `elelo da Amerika bombarduje Iran pre nego {to je to u~iweno, ~ak 70% je reklo da ga odobrava nakon {to se to desilo, a svrgavawe Madura izazvalo je sli~nu promenu mi{qewa. „GRENLANDSKA KRIZA“

I BUDU]NOST ATLANTIZMA

Mo`da su upravo najave lidera velikih zemaqa EU (Francuske i Nema~ke) da bi Unija trebalo da bude spremna da upotrebi mere odmazde ako Tramp ostvari svoje najnovije carinske pretwe, rizik da bi akcija na Grenlandu mogla da prouzrokuje i minimalno vojno sukobqavawe uz ogromnu {tetu za globalni imix SAD-a, znatan pad ameri~ke berze i dolara (dok je cena zlata bele`ilo najboqu nedequ od 2008), bili dovoqni argumenti da savetnici Trampa uspeju da ga ubede da (barem trenutno) odustane od aneksije ostrva.

Naime, glavna pretwa iz Brisela dolazila je od potencijalne aktivacije „Instrumenta protiv prisile“, koji omogu}ava bloku da kazni neprijateqske dr`ave ograni~avaju}i im u~e{}e u tenderima za javne nabavke, limitiraju}i trgovinske licence, zabrawu}i izvoz ma{ina koje se koriste za proizvodwu naprednih poluprovodnika (gde holandski ACML ima monopol), pa ~ak i zatvaraju}i pristup tr`i{tu EU.

Me|u Trampovim protivnicima u Americi raste ose}aj da }e samo nepokolebqiva odlu~nost EU naterati Belu ku}u da ozbiqnije shvati me|unarodne norme, te da odr`i transatlantsko partnerstvo funkcionalnim. Trampovo odustajawe od carinskih pretwi prethodne nedeqe usledilo je tek nakon nagle rasprodaje akcija i posledi~nog pada berzi, {to ukazuje na mo} investitora da uti~u na ameri~kog predsednika, ~ak i dok on ignori{e saveznike Va{ingtona.

Naravno, ogromna mo} SAD-a je ne{to {to razume svako ko strate{ki razmi{qa u bilo kojoj evropskoj ~lanici NATO-a. Iako Britanija, Francuska i Nema~ka nemaju bezbednosni segment u budu}nosti bez Amerike, sve tri dr`ave imaju „vi{e zakulisnog planirawa“ za ono {to bi se moglo nazvati urednom tranzicijom sa dominantnog ameri~kog bezbednosnog ki{obrana. Uprkos svemu re~enom, imaju}i u vidu sa kolikom dozom olak{awa me|u liderima zemaqa EU je do~ekana Trampova najava da ne}e podizati carine od 1. februara, vrlo je verovatno da }e ona doneti i politi~ku „demobilizaciju“ u Evropi. Iako se ve}ina evropskih lidera sla`e da ovakvo pona{awe ameri~ke administracije fundamentalno remeti transatlantske odnose, jo{ nema naznaka zajedni~kog odgovora na sredwi i dugi rok. Naime, Trampova nediplomati~nost i neuobi~ajena otvorenost razotkrivaju dubinske slabosti u strukturnim odnosima unutar EU, odnosno ukazuje da postoje razli~iti interesi i pogledi na budu}nost i ulogu EU, gde jo{ uvek preovladava gledi{te protiv udaqavawa od Amerike. I pored svih „hrabrih“ izjava lidera

EU, postoje}a politi~ka elita u (glavnim) ~lanicama EU je u toj meri proatlantisti~ka da je ~ak te{ko poverovati da bi se protiv SAD-a mogle upotrebiti i krupne ekonomske kontramere. Treba imati u vidu da Nema~ka, najve}a ekonomija EU, kao i niz drugih EU ~lanica, prioritizuje svoje bezbednosne aran`mane sa Va{ingtonom. Na to ukazuje i to {to su se tokom 2025. Evropqani potrudili da se prilagode nepredvidivoj Beloj ku}i i zadr`e Trampa na „svojoj strani“ pristaju}i na dramati~no pove}awe svojih nacionalnih odbrambenih buxeta i pomo}i, te pristaju}i na asimetri~ni i poni`avaju}i trgovinski sporazum.

Iako potro{wa za „odbranu“ raste, EU ostaje zavisna od ameri~kog oru`ja. Istina, postignut je odre|en napredak, potro{wa za odbranu je ve} 50% nominalno vi{a nego 2022, a tokom narednih pet godina o~ekuje se da }e porasti na 500-700 milijardi evra godi{we, no za mnoge kapacitete EU ostaje zavisna od ameri~kog oru`ja, a „osloba|awe“ bi moglo da potraje decenijama. Koliko god privla~na bila ideja „strate{ke autonomije“ do we je jo{ daleko, budu}i da se velike praznine u odbrambenim kapacitetima ne mogu ni brzo ni jeftino prevazi}i.

Sa izuzetkom Nema~ke, tempo ponovnog naoru`avawa {irom kontinenta je spor. Jo{ uvek ne postoji plan za zamenu 40% evropskih odbrambenih kapaciteta koje trenutno obezbe|uju SAD, ukqu~uju}i one kqu~ne, kao {to su sateliti i logistika. Najva`nije, nema znakova da su evropski bira~i spremni da razmotre smawewa socijalne pomo}i potrebna za finansirawe ve}ih izdataka za odbranu.

DA LI TRAMP MO@E DA POQUQA GLOBALNU EKONOMIJU?

Generalno pogor{awe odnosa izme|u SAD-a i EU, uprkos trenutnom zati{ju krize oko Grenlanda, moglo bi imati sna`ne implikacije po svetski ekonomski poredak, odnosno privredne performanse u skorijoj budu}nosti.

Gledaju}i najnovije analize Svetske banke, gde se ukazuje da je globalna ekonomija pokazala zna~ajnu otpornost na pove}ane trgovinske tenzije i politi~ku neizvesnost, te da je tempo rasta br`i nego o~ekivan u 2025. ozna~io kona~an oporavak od (pandemijske) recesije iz 2020, mogao bi se ste}i utisak da Trampov politi~ko-ekonomski avanturizam ne ometa funkcionisawe globalne privrede.

^iwenica da je oporavak od ekonomskog uticaja pandemije bio tako sna`an je ohrabruju}a. I nedavne analize MMF-a su tako|e ohrabruju}e. U wima se projektuje da }e globalni rast 2026-27, sa 3,3% i 3,2%, prakti~no ostati nepromewen u odnosu na 2025. Naime, prilagodqiva, odnosno ekspanzivna monetarna i fiskalna poli-

tika, rastu}a tr`i{ta akcija, uz euforiju oko potencijalnih efekata ve{ta~ke inteligencije, nadoknadili su neizvesnost izazvanu Trampovim pona{ewem, odnosno negativan uticaj rasta carina. Moglo bi se pretpostaviti da Trampova era, iako puna buke i besa, ekonomski ne proizvodi puno problema. Iako je nau~io da ne mo`e da „maltretira“ Kinu, Tramp i daqe veruje da mo`e da maltretira sve ostale – za {ta do sada nema indicija da nije u pravu.

Me|utim, po vode}em ekonomisti „Fajnen{el tajmsa“ Martinu Volfu, ovakav na~in vi|ewa stvari mo`e biti pogre{an, i ono {to on vidi je usporeno brisawe operativnih sistema globalnog ekonomskog i politi~kog poretka. Kako tvrdi Volf, po{to SAD nisu ni predvidqive niti vezane bilo kakvim fundamentalnim principima delovawa, osim nekih kratkoro~nih dobitaka, kredibilitet Va{ingtona kao pouzdanog partnera i saveznika se uni{tava – i to mo`da trajno.

U samoj Americi, vladavina prava, fiskalna stabilnost, nezavisnost Centralne banke (a samim tim i monetarna i finansijska stabilnost) i posve}enost nauci su dovedeni u pitawe. Na me|unarodnom nivou, SAD vode rat protiv skoro svih zna~ajnih institucija, posebno protiv EU, dok su de fakto onemogu}ili funkcionisawe Svetske trgovinske organizacije. Administracija u Beloj ku}i je odlu~ila da se povu~e iz ukupno 66 me|unarodnih organizacija, ukqu~uju}i 31 entitet UN. Globalna kooperacija u oblasti klime i zdravstva je uni{tena.

Naravno, mogu}e je da ~ak ni takvo nekooperativno pona{awe Va{ingtona i posledi~no nestabilno okru`ewe ne}e umawiti spremnost preduze}a i kreatora politike da veruju u budu}nost, na {ta ukazuje bum u oblasti ve{ta~ke inteligencije. Me|utim, ovakva optimisti~na projekcija je upitna jer efekti mo`da ne}e do}i brzo, niti }e biti lako vidqivi.

Studije pokazuju da populisti~ke politike naru{avaju ekonomske performanse ekonomija. Budu}i da su SAD globalna supersila, ogromne {tete mogle bi nastati i za svetsku privredu, budu}i da }e se izgubiti mno{tvo globalnih javnih dobara. Na udaru bi mogao biti i dolar, odnosno wegova globalna uloga, kao i ameri~ki finansijski sistem.

Ipak, posle oporavka nakon pandemije Kovida, svetska ekonomija ima veliki zamah: ona je, na kraju krajeva, zna~ajno rasla gotovo svake godine od 1950. Va`ne inovacije dolaze brzo, ne samo u SAD, ve} i drugde. Kqu~no pitawe je da li je neophodno testirati otpornost svetske ekonomije ovakvim neodgovornim pona{awem – i to od strane aktera koji ima najve}i uticaj na weno funkcionisawe.

Ratni brodovi SAD plove ka Iranu, Teheran priprema odgovor

Va{ington uveo nove sankcije Teheranu, nekoliko sati nakon zavr{etka pregovora o iranskom nuklearnom programu Optimizam preovladava na obe strane nakon pregovora u Omanu, koji }e biti nastavqeni slede}e nedeqe. Dok

nepredvidivog sukoba nije otklowena. Teheran je ponovo upozorio da }e uzvratiti na eventualne ameri~ke napade.

„Ako nas Va{ington napadne, ne}emo napasti ameri~ku teritoriju, ve} wihove baze u regionu. Ne}emo napasti susedne

ameri~ki ratni brodovi plove prema Iranu, Teheran ka`e da bi mogao da napadne ameri~ke baze u regionu kao odgovor na potencijalni napad.

Stanovnike Teherana jutros je uznemirila eksplozija u vojnom kompleksu nedaleko od prestonice. Bez prikrivawa optimizma nakon prve runde pregovora sa Sjediwenim Dr`avama, u Omanu Iranci ka`u da razgovore treba {to pre nastaviti.

Iako je Teheran odbio ameri~ki poziv da potpuno zaustavi oboga}ivawe uranijuma, spreman je da razgovara o nivou oboga}ivawa i regionalnim inicijativama. Amerika tako|e tra`i ograni~avawe dometa iranskih balisti~kih raketa.

Usled gomilawa ameri~kih ratnih brodova u Persijskom zalivu, mogu}nost

zemqe. Konflikt s Amerikom je mogu}, ali smo spremni i za mir i za rat. Ako se sa razgovorima bude odugovla~ilo, mogli bi ih omesti tvrdokorni elementi u Iranu ili izraelski lobi u Va{ingtonu”, izjavio je Abas Arak~i, ministar spoqnih poslova Irana.

NOVE SANKCIJE

I NOVI SASTANAK

Sa ciqem da ograni~i izvoz iranske nafte, ameri~ki predsednik Tramp uveo je nove sankcije Teheranu, zapretiv{i carinama od 25 odsto zemqama koje trguju s Iranom.

„Izgleda da Iran `eli dogovor sa nama. Po~etkom slede}e nedeqe zakazali smo novi sastanak. Najva`nije je da se Iran odrekne nuklearnog oru`ja. Pro{li put nisu hteli da se dogovore, ali sada su

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

promenili stav, jer imamo veliku armadu i flotu koja plovi ka wima. Uskoro }emo biti tamo“, istakao je Tramp.

Ocewuje se da je obnovi pregovora doprinela ameri~ka ponuda da Iranu pomogne sa 30 milijardi dolara za civilni nuklearni program, da ubla`i sankcije i oslobodi milijarde dolara iranskih sredstava.

„Iran `eli sporazum, ali Amerika mora da po{tuje prava Irana. Ne}emo pre-

govarati o svojim vojnim kapacitetima, savezima i pravu na mirnodopski nuklearni program. Ako `ele sporazum, moraju da prihvate jak Iran, jer smo na oprezu od izraelskog re`ima i Amerike”, ka`e Mohamed Marandi, analiti~ar iz Teherana. Dok Teheran tra`i da vrati izgubqeno poverewe u Va{ington kao pregovara~kog partnera, ameri~ki pregovara~i bi slede}e nedeqe mogli da predstave nove predloge Iranu.

Finska, ~lanica NATO-a, predstavqa svojevrsni seizmograf za vojne planove Moskve prema Zapadu, a najnoviji doga|aji u blizini granice dve zemqe izazivaju zabrinutost. Granica duga vi{e od 1300 kilometara, koja prolazi kroz ~etinarske {ume i mo~vare, ulaskom Finske u NATO postala je najdu`a dodirna ta~ka izme|u Alijanse i ruske sfere uticaja. Finska javna televizija redovno analizira satelitske snimke kako bi pratila ruske aktivnosti, a najnovija analiza otkriva zna~ajne promene.

Analiza objavqena krajem januara pokazuje da je Rusija po~ela sa obnovom garnizona iz sovjetskog perioda u Petrozavodsku, koji je godinama bio napu{ten. Glavni grad Republike Karelije udaqen je oko 175 kilometara od finske granice, a u wemu se ve} nalaze vazduhoplovna baza i skladi{te opreme. U gradskom nasequ Ribka sada su pose~ene velike {umske

povr{ine i uo~ene su desetine vojnih vozila. - Gra|evinski radovi ukazuju da se objekat priprema za trajnu upotrebu - rekao je za Yle vojni stru~wak Marko Eklund, koji vi{e od 25 godina prati kretawe ruskih oru`anih snaga. Prema wegovim re~ima, garnizon bi mogao da slu`i za sme{taj novog 44. armijskog korpusa, koji Rusija planira da formira u Kareliji. Taj korpus trebalo bi da obuhvati 15.000 dodatnih vojnika, kojima }e biti potreban

sme{taj i poligoni za obuku. Paralelno se nastavqaju radovi i na vojnom kompleksu u Kandalak{i, o ~emu je Yle izve{tavao i pro{le godine. Satelitski snimci pokazuju da je u garnizonu Lup~e-Savino, oko 100 kilometara od finske granice u podno`ju poluostrva Kola, izgra|eno vi{e novih zgrada. Eklund smatra da bi pro{irewe moglo da slu`i novoj artiqerijskoj brigadi i delovima in`ewerijske brigade, sa ukupno oko 2000 vojnika.

PRIPREME ZA MOGU]I SUKOB SA NATO-OM Ova zapa`awa preuzeo je i Institut za prou~avawe rata (ISW) u jednom od svojih najnovijih izve{taja. - Rusija gradi vojnu infrastrukturu u blizini finske granice, verovatno kao deo {irih napora vojne ekspanzije ~iji je ciq priprema oru`anih snaga za mogu}i budu}i sukob sa NATO-omnavodi se u izve{taju ameri~kog analiti~kog centra, koji je i ranije izve{tavao o {irewu ruske infrastrukture du` finske granice. Ovi doga|aji uklapaju se u reorganizaciju koju je Kremq najavio 2024. godine, kada je Zapadni vojni okrug podeqen na Moskovski i Lewingradski okrug, koji sada obuhvata sve regione koji se grani~e sa zemqama NATO-a.

ISW je taj potez ocenio kao poku{aj Rusije da - poboq{a strate{ku komandnu strukturu du` severne granice i pozicionira se prema NATO-u du` finske granice.

FINSKA: TRENUTNO

NEMA DIREKTNE PRETWE, ALI RIZICI OSTAJU Finska vojna obave{tajna slu`ba u novom izve{taju nagla{ava da - promene pokrenute reformom oru`anih snaga - ne predstavqaju neposrednu pretwu, jer - do sada nisu dovele do zna~ajnog pove}awa vojnih sposobnosti Rusije u blizini Finske. Ve}ina ruskih oru`anih snaga anga`ovana je u Ukrajini. Me|utim, nakon zavr{etka rata jasno je da }e jedan od glavnih pravaca razvoja ruskih oru`anih snaga biti Finskanavodi se u izve{taju. Severna oblast uz granicu sa Finskom ima veliki strate{ki zna~aj za Rusiju u slu~aju mogu}eg sukoba sa NATO-om, objasnio je Eklund. Tamo uski kopneni pojas povezuje poluostrvo Kola, gde je stacionirana ruska Severna flota, sa ostatkom zemqe.

- Ako bi se taj pojas izgubio, kopnena veza izme|u poluostrva Kola i severne nuklearne flote sa Rusijom bila bi prekinutarekao je Eklund.

KOGA HAPSI

ICE: Tajni podaci otkrivaju

da 40 odsto uhap{enih nema nikakav krivi~ni dosije

Mawe od 14 odsto od skoro 400.000 imigranata koje je uhapsila ameri~ka Slu`ba za imigraciju i carinu (ICE) tokom drugog predsedni~kog mandata Donalda Trampa bilo je op-

Interni podaci Ministarstva unutra{we bezbednosti dovode u pitawe ~este tvrdwe Trampove administracije da je wena borba protiv ilegalne imigracije prvenstveno usmerena na

tu`eno ili osu|eno za nasilna krivi~na dela, pokazuje interni dokument Ministarstva za unutra{wu bezbednost u koji je TV mre`a CBS wuz imala uvid.

Zvani~na statistika sadr`ana u dokumentu Ministarstva, koja ranije nije javno objavqena, pru`a do sada najdetaqniji uvid u to koga je Slu`ba za imigraciju i carinu uhapsila tokom opse`nih operacija deportacije Trampove administracije {irom SAD, navodi CBS wuz.

opasne i nasilne kriminalce koji ilegalno `ive u SAD. Statistika pokazuje da su pripadnici slu`be ICE dramati~no pove}ali broj hap{ewa otkako se Tramp vratio na funkciju.

U dokumentu se navodi da je skoro 60 odsto uhap{enih od strane ICE tokom pro{le godine imalo krivi~ne prijave ili osude, ali ve}ina wih nije bila za nasilne zlo~ine.

Kako navodi CBS, iako Tramp i wegovi pomo}nici ~esto govore da su mete agenata imigracione

KIDNAPOVAN LIDER OPOZICIJE U VENECUELI:

slu`be ubice, silovateqi i gangsteri, interni podaci pokazuju da je mawe od dva odsto uhap{enih tokom pro{le godine bilo optu`eno ili osu|eno za ubistvo ili seksualni napad.

Jo{ dva odsto onih koje su priveli pripadnici ICE optu`eni su da su ~lanovi bandi.

Kako se navodi u dokumentu, skoro 40 procenata svih onih koje je ICE uhapsila nakon povratka Trampa u Belu ku}u nije imalo nikakav krivi~ni dosije i optu`eni su samo za prekr{aje kao {to je ilegalni boravak u SAD ili prekora~ewe dozvole za boravak u zemqi.

Iako je Trampov program deportacija u`ivao ve}insku podr{ku tokom predsedni~ke kampawe 2024. godine i wegovih prvih meseci na vlasti, javno protivqewe wegovim represijama zna~ajno je poraslo zbog taktike agenata u gradovima poput Mineapolisa i toga ko je uhap{en tokom wihovih operacija, navodi TV mre`a.

Anketa CBS wuza sprovedena pro{log meseca pokazala je da je podr{ka Amerikanaca Trampovoj politici deportacija pala sa 59 odsto na po~etku wegovog drugog mandata na 46 procenata.

Kako se navodi, ne{to vi{e od 60 odsto ispitanika reklo je da su imigracioni agenti bili „previ{e grubi“.

FEDERALNA SLU@BA BEZBEDNOSTI RUSIJE: Atentatori na generala Aleksejeva priznali krivicu

Po~inilac i wegov sau~esnik, uhap{eni zbog poku{aja atentata na generala Vladimira Aleksejeva, priznali su krivicu, saop{tila je Federalna slu`ba bezbednosti Rusije (FSB).

„Dr`avqani Rusije Qubomir Korba, ro|en 1960. godine, i Viktor Vasin, ro|en 1959. godine, koje su priveli slu`benici Federalne slu`be bezbednosti Ruske Federacije, priznali su krivicu i saop{tili o pripremama za poku{aj ubistva prvog zamenika na~elnika Glavne uprave General{taba Oru`anih snaga Ruske Federacije, general-potpukovnika Vladimira Aleksejeva, izvr{enog po zadatku Slu`be bezbednosti Ukrajine“, navodi se u saop{tewu FSB, prenosi Sputwik.

Naoru`ani napada~ u petak je pucao na Aleksejeva u stambenoj zgradi u Moskvi. General je hospitalizovan. Pokrenut je krivi~ni postupak po ~lanovima poku{aja ubistva i ilegalne trgovine vatrenim oru`jem.

Federalna slu`ba bezbednosti Rusije (FSB) u nedequ je saop{tila da je privela izvr{ioca poku{aja atentata na general-potpukovnika Vladimira Aleksejeva.

RUSIJA NIKADA NIJE IMALA VI[E ZLATA:

Rezerve prema{ile 400 milijardi dolara

Ukupne me|unarodne rezerve Rusije iznosile su 833,572 milijarde dolara 1. februara, dok su 1. januara ove godine dostigle 754,853 milijarde dolara. Samo u januaru vrednost rezervi je uve}ana za 78,72 milijarde dolara, odnosno 10,4 odsto.

„Blumberg” je nedavno objavio da je vrednost ruskih monetarnih zlatnih rezervi porasla za 216 milijardi dolara od februara 2022. godine i ukazao da to zna~i da je zapravo rast cena zlata nadoknadio veliki deo od oko 300 milijardi dolara ruskih rezervi, koje zapadne zemqe poku{avaju da ukradu.

Venecuelanski opozicioni lider Huan Pablo Gvanipa, biv{i poslanik Nacionalne skup{tine Venecuele, otet je u Karakasu oko pono}i po lokalnom vremenu, samo nekoliko sati nakon {to je pu{ten iz zatvora, saop{tila je opoziciona liderka i dobitnica Nobelove nagrade za mir Marija Korina Ma~ado.

„Huan Pablo Gvanipa otet je pre samo nekoliko minuta u kvartu Los ^oros u Karakasu. Te{ko naoru`ani qudi, u civilnoj ode}i, stigli su sa ~etiri vozila i silom ga odveli. Zahtevamo wegovo hitno osloba|awe”, napisala je Ma~ado na dru{tvenoj mre`i Iks.

Ramon Gvanipa, sin otetog opozicionara, potvrdio je da je wegov otac kidnapovan i naveo da ga je otelo deset neidentifikovanih osoba.

Gvanipina stranka Primero Justicia je osudila otmicu svog lidera, kako tvrdi, „od strane represivnih snaga diktature”, prenosi BFM.

Nekoliko sati ranije, Gvanipa (61) je pu{ten iz zatvora, uo~i najavqenog glasawa o istorijskom zakonu o amnestiji u Venecueli.

On je saop{tio da je pu{ten na slobodu nakon vi{e od osam meseci zatvora.

„Danas smo pu{teni na slobodu. Ima mnogo toga da se raspravqa o sada{wosti i budu}nosti Venecuele, uvek sa istinom u prvom planu”, rekao je Gvanipa sino} na video-snimku objavqenom na dru{tvenoj mre`i Iks, preneo je Rojters. Gvanipa, koji va`i za jednog od najbli`ih saveznika zna~ajne opozicione figure Marije Korine Ma~ado, bio je zato~en u pritvorskom centru u Karakasu, glavnom gradu Venecuele.

Venecuelanski opozicioni lider Huan Pablo Gvanipa

Uhap{en je krajem maja pro{le godine, a ministar unutra{wih poslova Diosdado Kabeqo optu`io ga je za u~e{}e u navodnoj „teroristi~koj grupi” koja je planirala bojkot zakonodavnih izbora tog meseca, podse}a agencija. Osloba|awe Huana Pabla Gvanipe usledilo je u vreme sve ve}eg pritiska na vladu vr{ioca du`nosti predsednice Delsi Rodrigez da oslobodi sve qude ~ija su pritvarawa pre nekoliko meseci ili godina wihove porodice i nevladine organizacije povezivale sa wihovim politi~kim uverewima. Rodrigez je polo`ila zakletvu kao vr{ilac du`nosti predsednice Venecuele nakon {to je ameri~ka vojska po~etkom januara zarobila i odvela tada{weg predsednika Nikolasa Madura.

Centralna banka Rusije je izvestila o relativno stabilnoj koli~ini zlata od eskalacije sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine. Centralna banka je 1. marta 2022. godine, prijavila da poseduje 73,9 miliona unci. Skoro ~etiri godine kasnije, 1. januara ove godine, ta brojka je porasla na 74,8 miliona, {to je otprilike 2.300 tona, pi{e RT.

U februaru 2022. unca zlata je vredela oko 1.900 dolara, ove nedeqe, zlatom se trgovalo po ceni od ne{to vi{e od 4.860 dolara po unci. U tome le`i ogroman dobitak vrednosti ruskih rezervi o kome je pisao „Blumberg”. Cena zlata je porasla za skoro 70 posto samo u 2025. godini.

PRVO OBE]AWE PREMIJERA NAKON

POBEDE:

Tajland gradi zid na granici sa Kamboxom

Tajlandski premijer Anutin ^arnvirakul izjavio je nakon ubedqive pobede na op{tim izborima u nedequ, da }e izgraditi grani~ni zid sa susednom Kamboxom.

U TV intervjuu ^arnvirakul je rekao da `eli da formira vladu sa jakom ve}inom i da sada ~eka kona~ne rezultate glasawa. Na osnovu 94 odsto prebrojanih glasova na op{tim izborima na Tajlandu odr`anim u nedequ, stranka Bumxaitai premijera Anutina ^arnvirakula osvojila je daleko ve}i broj glasova od svojih politi~kih rivala i obezbedila 193 od 500 mesta u tajlandskom parlamentu, naveli su izvori iz tajlandske izborne komisije. Ovakvi rezultati izbora su doveli do smawewa politi~ke nestabilnosti i rasta tajlandskih akcija za oko tri odsto, najvi{e u posledwih godinu dana i vi{e, preneo je ranije Rojters.

Misionar koji je vi{e od 9.500 qudi poveo u

Pravoslavqe, govori 10 jezika i radi za FBI Najboqi prijateq

@ivot Slobodana Brki}a mogao bi da bude odli~an filmski scenario Andreja Tarkovskog: govori 10 jezika, slu`i se jo{ desetinama, misionari {irom sveta, svira i komponuje, dr`i ~asove, propoveda, putuje na mesta na koja drugi ne `ele ni da kro~e, povezuje veru i tehnologiju… Zahvaquju}i wemu vi{e od 9.500 qudi je, posredno ili neposredno, pri{lo Pravoslavqu, a vi{e od 2.000 wih se okumilo sa Brki}em. Takav `ivot finansira rade}i sajber bezbednost i IT odbranu za FBI (Federalni istra`ni biro Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava).

I sve to je samo po sebi impresivno, a tek kada se uzme u obzir da on ne vidi od ro|ewa. Od trojki ro|enih u Beogradu, zbog lekarske gre{ke, u inkubatoru dvoje od wih ostaje bez vida. Danas, kada ka`u „osoba sa posebnim potrebama“, Slobodan se mangupski nasmeje: „Kakve posebne potrebe? Jedem jednom dnevno, nekada po tri-~etiri dana ne spavam. Ja sam, ustvari, osoba sa posebnim blagoslovom“ – obja{wava na po~etku razgovora za Princip magazin i dodaje citat bla`enopo~iv{eg patrijarha srpskog gospodina Pavla: „Osobe sa invaliditetom su osobe sa posebnim blagoslovom.“

„Samo je pitawe gde }e ~ovek da usmeri pa`wu – na ono {to nema ili na ono {to mu je dato. Tako se ja fokusiram na ono {to mogu“ obja{wava Brki}. Slobodan i sestra Nada kao deca odlaze u Boston zbog niza operacija. Lekari nisu mogli da im vrate vid, ali su uspeli da sa~uvaju o~i. Amerika je za wih prvo bila bolnica, pa tek onda zemqa mogu}nosti. U tinejxerskom dobu Brki}i po~iwu da pevaju duhovnu i izvornu narodnu muziku, nastupaju {irom Amerike, Kanade, Evrope i Srbije. Tu se otvara put ka onome {to }e kasnije postati wegov poziv – misionarstvo.

– Majka nam je jo{ u detiwstvu prenela veru. Sa osam, devet godina ve} smo slu{ali i pevali duhovnu muziku. Ozbiqnije interesovawe za veru i misionarewe do{lo je krajem sredwe {kole. Od tada idem tamo gde me pozovu, nikako „na silu“. Misionar ne ide tamo gde ga niko ne `eli.

Prvo misionarsko putovawe bilo je u Avganistanu. Ni mawe ni vi{e. Par meseci pre dolaska talibana, pa sam ostao i tokom wihovog preuzimawa. Bilo je te{ko, bilo je svega, ali sam uspeo da pomognem mnogim qudima da pri|u Pravoslavqu, i Gospod me je sa~uvao da se `iv vratim.

Ne bih da sabla`wavam detaqima {ta mi se tamo dogodilo, jer qudi i bez toga imaju dovoqno muka – kazao je Brki}. Priprema se za misionarstvo po Siriji. Na na{u iskazanu zabrinutost, Brki} sa osmehom de~aka ka`e: „Lako je misionariti u hramu Svetog Save. Tamo su svi

Tri vrste hakera

O svojoj “glavnoj” profesiji stru~waka za sajber bezbednost Brki} svedo~i da se radi o “mladala~koj qubavi”. – Ja sam po~eo da se interesujem za ra~unare i informacione tehnologije jo{ odmalena, ali to tad nije bilo ovako dostupno. U~io sam samouko… koliko sam samo kompjutera uni{tio te{e}i se da se ~ovek u~i dok je `iv. Bavim se pravqewem antivirusnih programa, veb-sajtova, baza podataka, odbrana sistema od hakerskih napada. Uvek ima klijenata i sa strane…

U IT departmanu FBI Brki} radi na antihakerskoj za{titi. Obja{wava kako postoje tri vrsta hakera koji napadaju.

– Prvi su profesionalci koji rade za svoju vladu, za svoju dr`avu i ciq im je da ukradu informacije ili da o{tete druge. Druga vrsta hakera su tzv. hakeri-kriminalci. Oni rade iskqu~ivo za novac. Tre}a, najgora vrsta je grupa hakera fanatika. To su oni koji hakuju iz ube|ewa, uverewa, religije. Wima nije bitno da li su `rtve hakerskog napada Amerikanci, Rusi ili Kinezi.

ve} na{i.“ A u tome i jeste poenta, kako ka`e – oti}i negde gde nema hri{}ana ili gde ih je vrlo malo, gde su ugro`eni,

Do jezika – ~etiri koraka

– Jezike sam nau~io putem ~etiri koraka koje sam li~no razradio. Prvi korak je slu{awe audio-kurseva kako bi se izgradio vokabular. Nau~im re~i. Drugi korak je razgovor s qudima. Korak broj tri je testirawe znawa (preko filmova, gledawa vesti…) Posledwi korak je ~itawe, pisawe i teoretski ostatak gramatike.

– Ovo {to nam se de{ava sada, kada smo pred opasno{}u da nam zgrabe Kosmet, u velikoj smo meri i zaslu`ili. Dok ne{to ne izgubimo, ne znamo koliko nam zna~i i prestanemo da to cenimo i koristimo ga kao podrazumevano. Tek kad do|emo pred vrata svog gubitka, bez obzira na to da li je to teritorija ili draga osoba, tek onda shvatimo.

E, kad se slo`imo u veri, patriotizmu, qubavi prema svom narodu, u borbi za prave vrednosti (~ast, istina, pravda i mir), pobe|ujemo. Do sada smo uvek bili pobednici jer smo od retkih naroda kojima je u genu vera da “nema pravde bez morala”.

gde niko ne `eli da ide. Vodi ga sopstveni moto: „Ja guram glavu gde drugi ne}e ni nogu.“ No, sve to ne zato {to je svemo}an, ve} zato {to qudi zaslu`uju da ~uju re~i qubavi.

– Treba biti sre}an, zadovoqan i treba se truditi da sve ono {to radimo bude na korist, na radost, na zdravqe i spasewe, i u svrhu slu`ewa Hristu na{em Spasitequ – ka`e Brki}. Slobodan govori oko 10 jezika, a slu`i se sa jo{ na desetine drugih. I tu upravo po~iwe pri~a kako je do{lo do toga da radi sajber bezbednost za FBI. – Kad sam imao nekih petnaest i po godina, u~io sam jezike, tada konkretno japanski. I smatram da je najboqa tehnika za u~ewe jezika – prvo da se savladaju osnove, a onda da se razgovara sa qudima tog podnebqa. A po{to u to vreme, 2005. i 2006. godine, nije bilo Jutjuba, Vajbera i sli~nih stvari, jedini na~in da se komunicira sa qudima iz drugih zemaqa bio je da se pozove wihov telefonski broj u wihovoj zemqi. A to je tada, sa jednog mobilnog telefona, bilo pravo bogatstvo. Pa sam se poslu`io resursima telekomunikacionih kompanija, da bih mogao besplatno da zovem bilo koji broj u svetu – obja{wava Brki} uz osmeh. Tako ga je, ka`e, FBI prona{ao i dao mu „ponudu koju nije mogao da odbije“. Od tada je po~eo sa wima da sara|uje, i to funkcioni{e tako da nema radne dane, ni radno vreme – sve zavisi od milosti i nemilosti drugih hakera koji napadaju sisteme.

– Sve zavisi od toga koliko ima hakerskih napada i koliko su slo`eni. Ukoliko je ne{to neispravno i ukoliko treba da se poprave odre|eni programi. Softverski in`ewering, programirawe, odbrana sistema od hakerskih napada, za{tita bankovnih ra~una, bilo {ta u vezi sa IT-jem, tako da mo`e da traje tri sata dnevno, a mo`e i ceo dan. Ali generalno ide odli~no, i ja sam zadovoqan – ka`e Brki}. Nakon godina provedenih u Beogradu, Americi, velikim gradovima, aerodromima i nebrojenim tu|im adresama, Slobodan se vra}a – u Ma~vu, u selo Glu{ci.

ima 115 godina

Misionarewe i borba za veru ovog mladog ~oveka vodili su preko interneta {irom sveta. No}u i dawu za ra~unarima neprestano daje ~asove jezika qudima {irom Zemqinog {ara. Sve qude po{tuje, ali posebno Srbe i Japance… – Moj najboqi prijateq se zove Jamamoto iz Japana, koji ima 115 godina i do}i }e ovde na leto. On je bio vojnik u Drugom svetskom ratu, u~estvovao je i u napadu na Perl Harbor. Bio je i na Okinavi. Mi smo kao dva brata ro|ena. On svaki dan tr~i po 10 km. @ivi sam. Unuk koji je imao 68 godina mu je umro pre tri godine… Japanci cene Srbiju a Srbin Sloba uzvra}a po{tovawem. Pri~a kako je pre dve godine jedna od wegovih u~enica engleskog jezika, koja sada ima 96 godina, izrazila `equ da ga poseti u Srbiji i kako je do{la u junu pro{le godine. – Dva dana pred povratak ku}i, ona ka`e: “Ja ho}u da posetim srpsku verziju planine Fuxi”. Pitam gde je to. Ka`e: “Rtaw!” Kad smo oti{li tamo, ja sam bio u patikama, spustilo se nebo, udarila nevi|ena ki{a. Moj prijateq i ja jedva smo sedam sati i{li gore, pa dole, a ona je bila kao leptir. Na kraju je pre{la u pravoslavqe i ponovo do{la u Srbiju ve} u novembru pro{le godine. Sad ponovo `eli da do|e u maju, a rekla mi je: “Kad budem dolazila za 20 godina nadam se da se Skadarlija ne}e promeniti” – zvu~i Brki}eva pri~a neverovatno.

Po{tovawe Japanaca prema pravoslavqu Brki} obja{wava ~iwenicom da postoji pravoslavna crkva u Tokiju koja se zove Nikolaj Do prema misionaru koji je mnoge podanike carstva preveo u pravoslavqe. – Oni ho}e da ~uju, da saslu{aju i da promisle ono {to im se ka`e –obja{wava “unutra{wi pogled na Japan” na{ sagovornik. Mnogi onda pitaju da se u~lane u to “udru`ewe”, a ja im objasnim da to nije udru`ewe nego na~in `ivota: Dobro ~ini – a dobrom se nadaj; Tretiraj druge kako `eli{ da tretiraju tebe; Govori ono {to misli{ i ~ini onako kako govori{. I tu je sva mudrost.

Kada su jezici u pitawu, najblagorodniji su prema mi{qewu Brki}a oni stari: starogr~ki, latinski, jer u wima `ivi istorijska mudrost.

– Kao da sam se vratio svojim korenima. @iveo sam u Los An|elesu, San Francisku, San Dijegu, ^ikagu, Wujorku, Bostonu, u okolini Pitsburga… Upoznao sam mnogo ~estitih qudi i onih drugih. Sve mi je to pomoglo da boqe razumem Hrista i qude. Ali nigde nije kao kod svoje ku}e – isti~e i dodaje da wegova polazna ta~ka nije bio ni Harvard, ni Silicijumska dolina, ve} porodica: – Pru`ena podr{ka roditeqa, bra}e, sestara… to je po~etni kapital. Bez ~vrste porodice nema ni ~vrstog dru{tva. Danas je moderno nipoda{tavati porodicu, a ona je i daqe stub. Ko to nema, kasnije mo`e da o~vrsne, ali mnogo je te`e. Ja sam tek s godinama shvatio koliko je to najva`nije!

DODIK PO POVRATKU IZ SAD: Propao plan ru{ewa

Republike Srpske, postoji ideja o sankcijama [mitu

Poseta delegacije Republike

Srpske Va{ingtonu predstavqa nesumwiv uspeh i pokazala je da je propao plan ru{ewa Srpske, izjavio je predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, istakav{i da su dana{we Sjediwene Ameri~ke Dr`ave druga Amerika, koja se po{tuje.

Dodik je rekao na konferenciji za novinare na aerodromu Mahovqani u Bawaluci, po povratku iz posete Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, da je poseta pokazala da je Srpska pobedila, kako je naveo, pritiske i stranaca i bo{wa~kog Sarajeva, prenela je RTRS.

Dodik je istakao da politi~ko Sarajevo nije uspelo u poku{aju da ocrni wega i Republiku Srpsku.Naglasio je da se delegacija Srpske sastala sa 14 kongresmena, sa vi{e senatora, kao i sa ostalim va`nim politi~kim figurama tokom posete Va{ingtonu, kao i da je ovo sada druga Amerika.

„Propao je plan ru{ewa Srpske. A Dejtonski sporazum je sru{en i nema {anse da se on popravi. Vidqivo je da muslimani vr{e pritisak na nas Srbe, da ugroze hri{}ane“, naveo je Dodik.

Dodao je da postoji i ideja da se visokom predstavniku u BiH Kristijanu [mitu, koga Srpska smatra nelegitimnim, uvedu sankcije.

„U SAD smo razgovarali i sa portarolom Bele ku}e, pri~ali smo o Republici Srpskoj. Istakli smo da je BiH za nas neprihvatqiva, radi}emo svoj posao i ne}emo odustati od svoje ideje. I{li smo iskqu~ivo kao predstavnici Republike Srpske, a ne BiH”, poru~io je Dodik.

Istakao je da Srpska nastavqa da radi na afirmaciji statusa i samoopredjeqewa.

„Kada smo boravili u Jerusalimu, bili smo s qudima koji znaju patwu, sank-

cije, stradala~ku istoriju. Mi podr`avamo wihove aktivnosti da osiguraju bedem slobode koji moraju da brane. Jevreji sveta podr`avaju Izrael, kao i oni sami koji tu `ive. Nismo morali da obja{wavamo da u Sarajevu `ele da ukinu Srpsku. Mi sve mawe imamo razloga da vodimo bilo kakve razgovore koji bi zavr{avali o budu}em `ivotu”, rekao je Dodik. Naveo je da Srpskoj vi{e niko ni{ta ne mo`e da nametne.

„S Moskvom i Rusijom imamo strate{ko partnerstvo. Nastavqamo da sara|ujemo sa Rusijom na strate{kom nivou. SAD su bile pozornica na kojoj smo mi skinuli breme jedne odgovornosti koja je nama la`no nametnuta. Ja `elim mir muslimanima i Bo{wacima, ali i oni bi trebalo da razmisle da se razi|u sa nama. Uo~eno je da Dejton i BiH nikada nisu bili trajno raspore|eni. Mi nemamo aspiracije prema FBiH, oni prema nama imaju. Oni su nama pretili ratom, mi wima ne. Na{ ciq je da se odvojimo”, naveo je Dodik.

Delegacija Republike Srpske okon~ala je vi{ednevnu posetu Va{ingtonu, tokom koje je prisustvovala Molitvenom doru~ku i imala niz sastanaka sa visokim zvani~nicima ameri~ke administracije.

U BAWALUKU STI@E SPECIJALNI PREDSTAVNIK SAD

Paolo Zampoli, ~ovek koji je upoznao Trampa sa Melanijom

Vlada Republike Srpske najavila je da }e se premijer Savo Mini} u Bawaluci sastati sa Paolom Zampolijem, specijalnim predstavnikom SAD za globalnu saradwu.

Paolo Zampoli je italijanski biznismen, diplomata, lobista, modni agent i producent. Radio je u modnoj industriji i bio je povezan sa poznatim modnim brendom Valentino. Tako|e ima duboke veze u politi~kim krugovima.

Kada govorimo o wegovoj politi~koj karijeri, bio je predstavnik Dominike (karipske zemqe) u Sjediwenim Ame-

ri~kim Dr`avama i ambasador u UN. Pretragom interneta mo`e se saznati da je poznat i po dugogodi{wem prijateqstvu sa sada{wim predsednikom SAD Donaldom Trampom. ^esto se pomiwe kao ~ovek koji je pomogao vezi Donalda i Melanije. Melanija Knavs, sada Tramp, zapo~ela je svoju manekensku karijeru sa 16 godina. Nakon toga, tra`ila je manekenske anga`mane u Parizu, pre nego {to je upoznala Paola Zampolija, koji ju je zaposlio i sponzorisao wenu imigraciju u Sjediwene Dr`ave 1996. godine. Zatim je radila kao model na Menhetnu, gde je po~ela da se zabavqa sa Donaldom Trampom ubrzo nakon {to ih je Zampoli upoznao 1998. Melanija i Donald su se upoznali na zabavi koju je organizovao modni agent Paolo Zampoli tokom Nedeqe mode u Wujorku.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

SINI[A KARAN JE NOVI PREDSEDNIK REPUBLIKE SRPSKE:

U Republici Srpskoj odr`ani su ponovqeni prevremeni izbori za predsednika Srpske na 136 bira~kih mesta u 17 gradova i op{tina. Predsednik SNSD-a Milorad Dodik proglasio je pobedu kandidata te stranke Sini{e Karana i naglasio da je pobeda Karana na ponovqenim izborima jo{ ubedqivija. SDS priznala poraz. Prevremeni predsedni~ki izbori u Republici Srpskoj su odr`ani 23. novembra, a prema tada saop{tenim, ali nepotvr|enim izbornim rezultatima CIK-a BiH, kandidat SNSD i stranaka vladaju}e koalicije Sini{a Karan imao je prednost od vi{e od 9.500 glasova u odnosu na kandidata SDS i opozicije Branka Blanu{u. Za v.d. predsednicu Repubilke Srpske izabrana je Ana Tri{i} Babi}.

Nezadovoqne ovim rezultatom, stranke opozicije su ulo`ile niz prigovora o navodnim nepravilnostima na izborima, {to je CIK BiH prihvatila i odlu~ila da u delu bira~kih mesta prevremeni izbori budu ponovqeni. U me|uvremenu, kandidat za predsednika iz opozicije, Blanu{a, izabran je za predsednika SDS-a.

CIK BIH UTVRDILA: SINI[A KARAN IZABRAN ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRPSKE

Kandidat SNSD i stranaka vladaju}e koalicije u Republici Srpskoj Sini{a Karan izabran je za predsednika Republike Srpske na prevremenim predsedni~kim izborima. utvrdila je danas CiK BiH. Rezultati izbora su utvr|eni na osno-

vu 100 odsto prebrojanih glasova predsedni~kih izbora na svih 2.165 bira~ka mesta. Karan je, prema potvr|enim rezultatima, osvojio je 224.384, odnosno - 50,54 odsto glasova, dok je Branko Blanu{a kandidat SDS-a i opozicionih stranaka u Srpskoj osvojio 213.513, odnosno 48,09 odsto.

Prema kona~nim podacima, Dragan \okanovi} iz Saveza za novu politiku osvojio je 2.028 glasova, Nikola Lazarevi} iz Ekolo{ke partije 1.660 glasova, nezavisni kandidati Igor Ga{evi} 1.364, Slavko Dragi~evi} 1.068 glasova. Ukupan broj obra|enih listi}a je 452.219, od ~ega je va`e}ih bilo 444.017. Na prevremene izbore za predsednika Republike Srpske ukupno je iza{lo 452.219 gra|ana, ili 35,77 odsto upisanih u bira~ki spisak. Pravo glasa na ju~era{wim ponovqenim prevremenim izborima za predsednika Srpske imalo je 84.474 bira~a, od kojih je glasalo 41.826, ili 49,51 odsto.

lider Srba u Crnoj Gori?

Milan Kne`evi} ili Andrija Mandi}? Prvi put od promena u Crnoj Gori 2020. godine jedna prosrpska partija pre{la je u opoziciju dok su

ni me{tani koji su protestovali protiv kolektora.

DNP je onda od Spaji}a tra`ila da podr`i wihove zahteve o re{avawu identitetskih pi-

druge ostale u vlasti. Ko }e biti politi~ki lider Srba u Crnoj Gori?

Na politi~koj sceni Crne Gore u godini kada zemqa treba da zavr{i pregovore sa Evropskom unijom (EU) me{aju se karte nakon {to je prosrpska Demokratska narodna partija (DNP) Milana Kne`evi}a odlu~ila da iza|e iz dr`avne i podgori~ke vlasti, godinu i po pre redovnih izbora, pi{e Doj~e vele.

I dok Vlada premijera Milojka Spaji}a i bez Kne`evi}evih poslanika ostaje sa stabilnom ve}inom u parlamentu, izvesno je da nema vi{e ve}ine u glavnom gradu Podgorici i da }e verovatno morati da se uvodi prinudna uprava ili ide na vanredne lokalne izbore, koji bi bili tre}i u ~etiri godine.

Izlazak DNP-a iz vlasti epilog je vi{emese~ne sage oko gradwe postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda u Botunu, kojem se Kne`evi}eva partija o{tro usprotivila dok su ostale partije vlasti, predvo|ene Spaji}evim Pokretom Evropa sad (PES). Turski izvo|a~ je tek uz pomo} policije po~eo radove, nakon {to su prethodno uhap{e-

tawa, odnosno uvo|ewu srpskog jezika kao slu`benog, dvojnog dr`avqanstva sa Srbijom i trobojke kao „narodne zastave“. Po{to je Spaji} to odbio na Vladi, wen potpredsednik iz DNP-a Milun Zogovi} i ministarka saobra}aja Maja Vuki}evi} podneli su ostavke.

SRPSKI BLOK

NA DVE STRANE

Povratak u opoziciju Kne`evi} je obele`io prepoznatqivom retorikom. „Ovu antisrpsku Vladu treba sru{iti i Crna Gora treba da ide na vanredne parlamentarne i lokalne izbore pre 2027. godine“, poru~io je u vi{e intervjua posledwih dana.

Ipak, u toj „antisrpskoj Vladi“ osta}e Nova srpska demokratija (NOVA), predsednika Skup{tine Crne Gore Andrije Mandi}a, koja je 14 godina sa Kne`evi}evom DNP u koaliciji koja se ranije zvala Demokratski front (DF) a sada „Za budu}nost Crne Gore“ (ZBCG).

Pre nekoliko dana Mandi} je sazvao sve strana~ke organe i funkcionere koji su jednoglasno odlu~ili da stranka treba da nastavi zapo~eti posao u okviru parlamentarne ve}ine i Vlade Crne Gore, kako bi se, izme|u

Crnogorska

ostalog, povratak biv{eg re`ima Demokratske partije socijalista (DPS) „u~inio nemogu}im“. Mandi} je ranije poru~io da podr`ava Kne`evi}eve identitetske zahteve, ali da nije realno da oni budu ostvareni u ovom trenutku jer nemaju dovoqno poslanika u parlamentu. „Sve {to je bilo nere{eno ili pogre{no ustavno i zakonski normirano decenijama unazad ne mo`emo re{iti u jednom skoku. To mo`emo uraditi samo ako nam narod da potrebnu podr{ku i broj narodnih predstavnika koji su spremni da takva re{ewa podr`e i ugrade u sistemske akte dr`ave“, potvrdili su i wegovi politi~ki saborci, uz poruku da ne}e raskidati ni koaliciju sa DNP. Oni su aklamacijom zadu`ili Mandi}a da, „u bratskoj komunikaciji sa Kne`evi}em, defini{e zajedni~ki pristup svim pitawima koja su bliska srpskom narodu“.

I Kne`evi}a je predsedni{tvo wegove stranke zadu`ilo da u {to skorijem roku inicira razgovor s Mandi}em o daqoj budu}nosti koalicije ZBCG. Poru~io je da }e s Mandi}em ostati u prijateqskim odnosima i ako do|e do raskida koalicije ali je nagovestio razlaz jer je, kako je rekao, „nerealno da je deo koalicije u vlasti, a deo u opoziciji“.

KO ]E UZETI NAJVI[E SRPSKIH GLASOVA?

Analiti~ari u Crnoj Gori prethodnih dana razli~ito su ocenili ove poteze dosada{wih saveznika. Jedni smatraju da je razlaz Mandi}a i Kne`evi}a neminovan i da sledi bitka za prevlast u srpskom korpusu, pri ~emu }e Kne`evi} za sobom povu}i „tvr|i deo bira~kog tela“, kojem su identitetska pitawa najva`nija. Drugi tvrde da je ovo samo igra Mandi}a i Kne`evi}a s ciqem da, ovako formalno razdvojeni, otkinu glasove drugim partijama, prvenstveno vladaju}em PES-u ali i Demokratama,

a onda ih ponovo spoje, u okviru neke budu}e vlasti. U celoj dinamici bi}e interesantan i odnos srpskog predsednika Aleksandra Vu~i}a koji je otvoreno podr`avao i Mandi}a i Kne`evi}a prethodnih godina. Posledwih meseci klatno je pretegnulo ka Kne`evi}u kojeg je Vu~i}, nakon policijske intervencije u Botunu, ~ak nazvao i liderom srpskog naroda u Crnoj Gori, iako je Mandi} na visokoj funkciji a i wegova stranka znatno je ja~a po broju poslanika od Kne`evi}eve. Vu~i} je i nakon wegovog izlaska iz Vlade nastavio da hvali Kne`evi}a poru~uju}i da „on ne kalkuli{e i ne pravi kompromise s politi~kom platformom i programom, {to je velika retkost u Srba i zaslu`uje svaku vrstu

po{tovawa“.

U borbi za lidera Srba u Crnoj Gori veliku ulogu mogu da odigraju i mediji bliski vlastima u Beogradu i wihove filijale u Crnoj Gori, dok je za Kne`evi}a ote`avaju}a okolnost {to je Spaji} po~eo da mu smewuje i funkcionere po dubini na dr`avnom nivou, a isto najavquje i gradona~elnik Podgorice iz PES-a Sa{a Mujovi}. U toj situaciji, prednost u ovim resursima osta}e u rukama Mandi}a ~iji kadrovi ostaju u vlasti. Sve u svemu, prvi test budu}ih odnosa dosada{wih koalicionih partnera bi}e vrlo brzo, u samom parlamentu, jer }e Kne`evi} pre}i u opozicione klupe, a kada bude napadao vlast, weno lice u Skup{tini }e upravo biti Mandi}.

policija zna ko je pomogao

Milo{u Medenici da pobegne

Crnogorski ministar unutra{wih poslova Danilo [aranovi} izjavio je da je jasno ko je bio logisti~ka podr{ka bekstvu Milo{a Medenice, sina biv{e predsednica Vrhovnog suda Vesne Medenice, i najavio da }e biti odr`an sastanak ~elnika sektora bezbednosti sa premijerom Milojkom Spaji}em.

[aranovi} je istakao za televiziju Prva da su identifikovana lica koja su pru`ala logisti~ku podr{ku bekstvu i da je mogu}e da se Medenica i daqe nalazi u Crnoj Gori. Rekao je da, kada je re~ o bekstvu Medenice, problem predstavqaju neefikasni sudski postupci i neadekvatno izricawe presuda.

„Po~etak ovog problema se nalazi u neefikasnim sudskim postupcima. Da je presuda donesena pre tri meseca, Milo{ Medenica bi bio u zatvoru”, rekao je [ara-

novi}, prenela je RTCG.

Istakao je da MUP ne mo`e da premo{}uje te nedostatke.

„Nedono{ewe presuda u roku od tri godine je problem. Zato smo insistirali na izmenama ZKP-a kako bi pritvor mogao trajati za najte`a krivi~na dela”, naveo je [aranovi}.

On je podsetio i na okolnosti slu~aja biv{e predsednice Vrhovnog suda Crne Gore Vesne Medenice, koja je prvostepeno osu|ena, ali joj nije odre|en pritvor.

„Vesna Medenica je jedino lice koje je prvostepeno osu|eno od gra|ana Crne Gore sa izre~enom kaznom zatvora - a kojoj nije odre|en pritvor”, rekao je [aranovi}, dodaju}i da je crnogorsko Specijalno dr`avno tu`ila{tvo (SDT) ulo`ilo `albu i tra`ilo novo re{ewe za Milo{a Medenicu.

Milo{ Medenica, sin Vesne Medenice, bekstvom je u januaru izbegao da bude sproveden na izdr`avawe kazne u zatvor u Spu`u nakon {to mu je izre~ena pravosna`na presuda.

Medenica je osu|en na deset godina i dva meseca zatvora zbog stvarawa kriminalne organizacije, {verca cigareta, protivzakonitog uticaja putem pomagawa i spre~avawa dokazivawa. U me|uvremenu, za wim je raspisana me|unarodna poternica. Medenica nije prona|en na adresi na kojoj se od 17. oktobra pro{le godine nalazio u ku}nom pritvoru, koji mu je bio odre|en nakon {to je napustio istra`ni zatvor u Spu`u.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Za pomo} porodici Dimi} iz Mogile

Tokom Svetosavskog bala u Be~u, odr`anog 6. februara u palati Hofburg, prikupqena je i uru~ena pomo} u iznosu od 40.000 evra porodici Dimi} iz sela Mogila u op{tini Vitina na Kosovu i Metohiji.

Sredstva su namewena obnovi wihovog porodi~nog doma i predstavqaju jedan od najzna~ajnijih humanitarnih gestova ovogodi{we manifestacije.

Pomo} je obezbe|ena u saradwi Fondacije „Tamara Gruji}“ i Srpskog centra u Be~u, a porodica Dimi} bila je i gost

bala, gde im je donacija i zvani~no uru~ena. Organizatori su istakli da je upravo humanitarni karakter jedna od kqu~nih vrednosti Svetosavskog bala, koji ve} godinama povezuje srpsku dijasporu sa sunarodnicima u najugro`enijim sredinama. „Svetosavski bal pokazuje da solidarnost i zajedni{tvo imaju snagu da mewaju `ivote. Ponosni smo {to smo ve~eras pomogli porodici koja opstaje na Kosovu i {to humanost ostaje u samom sredi{tu ove manifestacije“, poru~ila je Tamara Gruji}.

POPRAVNE USTANOVE NA KOSOVU U ZAVR[NOJ FAZI

ZA PRIJEM DANSKIH ZATVORENIKA

Alkatraz kod Podujeva prima zatvorenike iz

Danske aprila 2027.

Direktor Kosovske popravne slu`be Ismaiq Dibrani izjavio je da su popravne ustanove u zavr{noj fazi priprema za sprovo|ewe sporazuma izme|u Kosova i Danske o kori{}ewu zatvora u Gwilanu za sme{taj zatvorenika iz Danske. (Radi se o zatvoru Grdovac kod Podujeva).

Dibrani je rekao da je prva faza obuke za deo zaposlenih u popravnim ustanovama ve} zavr{ena, te da se o~ekuje da }e jo{ jedna grupa biti poslata na obuku u Dansku, u skladu sa sistemom i pravilima rada danskih zatvora.

Naglasio je da }e uprava nad zatvorom u Gwilanu biti zajedni~ka. Prema wegovim re~ima, oko 220 slu`benika popravnih ustanova bi}e sa Kosova, dok }e ostatak ~initi dansko osobqe.

„U zavr{noj smo fazi. Obuka za prvu grupu zaposlenih je ve} zavr{ena. O~ekuje se da }e slede}a grupa po~eti obuku u Danskoj. I tako }e april 2027. biti mesec kada se o~ekuje da }e prvi zatvorenici biti sme{teni.

Bi}e 220 popravnih slu`benika sa Kosova, ostatak osobqa bi}e Danci. Upravnik }e biti Danac, direktor }e biti Albanac“, rekao je Dibrani. Skup{tina Kosova ratifikovala je, 2. juna 2024. godine, sporazum o davawu u zakup dr`avi Danskoj zatvor Grdovac kod Podujeva na Kosovu i Metohiji, u kojem se o~ekuje da }e kaznu slu`iti oko 300 danskih zatvorenika.

Zatvor visokog rizika u Grdovcu, selu nedaleko od Podujeva, sagra|en je 2014. godine sredstvima Evropske unije i namewen je pre svega Srbima, u kojem je sada vi{e od 30 wih zatvorenih.

PORTPAROLKA MINISTARSTVA SPOQNIH POSLOVA RUSIJE, MARIJA ZAHAROVA

Gde je sad Brisel kada Kurti forsira ”~i{}ewe” pokrajine od srpskog stanovni{tva

- Koriste}i uspeh na nedavnim parlamentarnim izborima, pri{tinske vlasti forsiraju „~i{}ewe” pokrajine od srpskog stanovni{tva, izjavila je, u sredu 4. februara, portparolka Ministarstva spoqnih poslova Rusije Marija Zaharova. „Tako se zove ono {to se tamo de{ava. Srpskoj listi su bukvalno uzeli jedan mandat da bi ga dali marionetskom aktivisti koji }e u skup{tini kobajagi predstavqati srpsko stanovni{tvo’’, rekla je Zaharova, prenosi Sputwik.

Prema wenim re~ima, premijer privremenih pri{tinskih institucija Albin Kurti se pona{a kao da mu je sve dozvoqeno, dok se u primeni „takozvanog zakona o strancima” zabrawuje da u pokrajini borave du`e od tri dana svi koji nemaju „kosovsko dr`avqanstvo” ili neki drugi dokument.

LEPOSAVI]:

Zamewena tabla na ulazu u Leposavi}

Humanitarna sredstva prikupqena su kroz donacije, kao i aukcije umetni~kih i kolekcionarskih predmeta, u kojima su u~estvovali i studenti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Posebnu pa`wu privuklo je potpisano izdawe „Proklete avlije“ Ive Andri}a.

Svetosavski bal u Be~u jo{ jednom je potvrdio da, pored negovawa tradicije i kulture, ima i sna`nu dru{tvenu i humanitarnu ulogu, pru`aju}i konkretnu podr{ku srpskim porodicama na Kosovu.

Nastavak su|ewe za eksploziju na kanalu Ibar-Lepenac 16. februara

Osnovni sud u Pri{tini odredio je 16. februar 2026. godine kao datum za odr`avawe ro~i{ta u su|ewu za eksploziju na kanalu Ibar-Lepenac, u Varagama, op{tina Zubin Potok. Ro~i{te je zakazano nakon {to je glavni tu`ilac Specijalnog tu`ila{tva Kosova (PSRK) Bqerim Isufaj odbio zahtev odbrane za izuze}e specijalnog tu`ioca Bekima Kodraqijua iz ovog predmeta.

U ovom slu~aju, za napad na kanal Ibar-Lepenac optu`eni su bra}a Dragi{a i Jovan Vi}entijevi}, kao i Igor Dimovi}. Na po~etnom ro~i{tu, 24. decembra 2025. godine, branilac optu`enog Jovana Vi}entijevi}a, advokat Neboj{a Vlaji}, zatra`io je izuze}e tu`ioca Kodraqijua. Wegov zahtev podr`ali su i branioci druga dva optu`ena. Zbog toga je to ro~i{te bilo prekinuto.

Specijalno tu`ila{tvo je 9. decembra 2025. podiglo optu`nicu protiv bra}e Vi}entijevi} i Igora Dimovi}a, koji se terete za napad koji se desio 29. novembra 2024. godine, na kanalu koji slu`i za snabdevawe pija}om vodom i za potrebe Kosovske energetske korporacije (KEK) za proizvodwu elektri~ne energije.

Na ulazu na podru~je op{tine Leposavi}, iz pravca Kosovske Mitrovice, postavqena je nova saobra}ajna tabla sa imenom ovog mesta na albanskom i srpskom jeziku latinicom. Uklowena je ranija tabla na }irilici.

Kao i kod ranije postavqenih tabli sa oznakama mesta prvo stoji ime na albanskom , pa potom na srpskom jeziku latinicom. Iako je u ovoj op{tini ve}insko srpsko stanovni{tvo u procentu, nametnute su table sa natpisom prvo na albanskom jeziku. Ispod natpisa Leposavi} stoji i natpis, dobrodo{li, tako|e prvo na albanskom jeziku.

IZBORNI PANEL ZA @ALBE I PREDSTAVKE

ODOBRIO JE @ALBU SRPSKE LISTE

Poni{tena odluka CIK a

Izborni panel za `albe i predstavke, 3. februara, odobrio je `albu Srpske liste na odluku Centralne izborne komisije da ne objavi kona~ne rezultate izbora za ovaj politi~ki subjekt i wegove kandidate. Panel je nalo`io CIK-u da objavi kona~ne rezultate za ovaj politi~ki subjekt i wegove kandidate na prevremenim izborima za Skup{tinu Kosova, odr`anim 28. decembra 2025. godine.

„Ve}e, nakon pregleda spisa predmeta i obrazlo`ewa CIK-a sadr`anog u `albenoj odluci od 31.01.2026. godine, sa protokolarnim brojem br. 01/156/2026, ocewuje da se takav stav ne mo`e prihvatiti kao pravedan i zakonit, jer je suprotan zakonskim odredbama Zakona o op{tim izborima“, navodi se u odluci.

Panel je naglasio da nije saglasan sa odlukom Centralne izborne komisije da ne objavi kona~ne rezultate prevremenih izbora za Skup{tinu Kosova, odr`anih 28. decembra 2025. godine, za politi~ki subjekt Srpska lista i wene kandidate.

Kako je oceweno, ova odluka je neopravdana i u potpunoj suprotnosti sa gore pomenutim zakonskim odredbama.

Panel za `albe je naglasio da CIK nije pru`io nikakvo zakonsko obrazlo`ewe za odbijawe objavqivawa rezultata za Srpsku listu, opisuju}i odluku kao mawkavu.

Protiv ove odluke dozvoqena je `alba Vrhovnom sudu Kosova, u roku od 48 sati od trenutka prijema odluke.

CIK je 31. januara odobrio rezultate vanrednih parlamentarnih izbora odr`anih 28. decembra za sve politi~ke subjekte koji su u~estvovali na izborima osim za Srpsku listu.

Tri ~lana CIK-a su glasala za potvrdu rezultata ove stranke, dva iz Pokreta Samoopredeqewe su bila protiv, a ostali ~lanovi su bili uzdr`ani.

Srpska lista saop{tila je, 3. februara, da je odluka Izbornog panela za `albe i predstavke (IP@P) da uva`i wihovu `albu na odluku Centralne izborne komisije(CIK), pobeda prava, zakona i demokratskih principa, ali i potvrda izborne voqe gra|ana koji su dali podr{ku toj partiji.

Iz Britanske ambasade su ocenili da odluka Izbirnog panela za `albe i predstavke potvr|uje pravo neve}inskih zajednica i svih politi~kih subjekata na puno u~e{}e u demokratskom procesu, u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova.

Svetosavski bal pod svodovima Hofburga

Svetosavski bal u Be~u odr`an je 6. februara u veli~anstvenoj palati Hofburg, okupiv{i vi{e od tri hiqade posetilaca iz Srbije, regiona i dijaspore.

U ~ak 16 veli~anstvenih sala Hofburga, gosti su imali pri-

brojne kulturne i privredne potencijale.

Ve~e je proteklo uz rekordnu pose}enost, potvr|uju}i da Svetosavski bal iz godine u godinu dobija sve ve}i me|unarodni zna~aj.

„Svetosavski bal nastavqa dugu istoriju od 1846. godine, a

liku da u`ivaju u raznovrsnom i pa`qivo osmi{qenom programu, od muzi~kih i scenskih nastupa, preko kulturnih segmenata posve}enih nasle|u, do savremenih interpretacija srpske tradicije. Program je obuhvatio i predstavqawe krsne slave kao jedinstvenog duhovnog i porodi~nog nasle|a srpskog naroda. Kroz izlo`bene postavke je predstavqen i prvi grad-partner ovogodi{weg bala iz Republike Srpske - Trebiwe, sa fokusom na

na{a misija je da srpsku tradiciju predstavqamo dostojanstveno. Posebno smo ponosni {to smo po prvi put u istoriji be~ke balske sezone predstavili krsnu slavu kao duhovni i kulturni ~in. Svake godine potvr|ujemo da ono {to nosimo kao nasle|e ima snagu da bude prepoznato u svetu”, istakao je Milan Vidovi}, predsednik Organizacionog odbora Svetosavskog bala u Be~u.

Muzi~ki vrhunac ve~eri bilo je premijerno izvo|ewe „Valcera

Svetosavskog bala u Be~u”, specijalno komponovanog i aran`iranog za ovu priliku od strane Fedora Vrta~nika. Ovom premijerom ispisana je nova stranica balske istorije jer je na istom tlu 1846. godine prvi put izveden „Srpski kadril” koji je komponovao Johan [traus Mla|i, te organizatori bala poru~uju da se tradicija ne samo ~uva, ve} i aktivno stvara. Centralni segment bala bila je humanitarna akcija pomo}i porodici Dimi} iz Mogile, na Kosovu i Metohiji, koja }e biti realizovana u saradwi sa Fondacijom Tamare Gruji}, a usmerena je na obnovu wihovog porodi~nog doma. U bajkovitoj no}i u`ivala je i porodica Dimi}, koja je kao gost Svetosavskog bala osetila snagu zajedni{tva i podr{ke koju ovaj doga|aj nosi.

„Svetosavski bal je savremena bajka koja mewa `ivote. Radujemo se {to }emo zajedno pomo}i porodici koja istrajno i dostojanstveno odoleva svim izazovima, naro~ito {to humanost ostaje u samom srcu ovog doga|aja”, izjavila je Tamara Gruji}.

Doprinos humanitarnom karakteru ve~eri ostvaren je i kroz saradwu sa Univerzitetom umetnosti u Beogradu, ~iji su studenti u~estvovali autorskim umetni~kim radovima namewenim humanitarnoj aukciji, kao i niz humanitarnih aukcija sa pa`qivo odabranim umetni~kim i kolekcionarskim predmetima me|u kojima se posebno izdvojilo potpisano izdawe „Proklete

avlije” Ive Andri}a, jedinstveni kolekcionarski primerak koji je privukao veliku pa`wu doma}e i me|unarodne publike. Tokom ve~eri nastupili su istaknuti umetnici i izvo|a~i, me|u kojima su Aleksandra Radovi}, Bojan Marovi}, Tijana Bogi~evi}, grupa S.A.R.S., kao i brojni drugi izvo|a~i, ~iji su nastupi ispra}eni dugotrajnim aplauzima

i sna`nim emocijama publike. Bal su svojim prisustvom uveli~ale brojne istaknute li~nosti iz kulturnog, javnog i dru{tvenog `ivota.

Svetosavski bal u Be~u ponovo je prerastao okvire doga|aja, te predstavqa simbol kontinuiteta, identiteta i zajedni{tva srpskog naroda u srcu Evrope. No} u kojoj Be~ postaje srpska bajka.

Nikola Joki}, de~je suze, i razlika izme|u

Nikola Joki} }e gostovawe u ^ikagu pamtiti po tome {to je ostvario jo{ jedan tripl-dabl, 182. u karijeri, i popeo se na ve~noj NBA listi na 2.mesto.

Pedesetak devoj~ica i de~aka, devojaka i mladi}a iz Folklorne grupe “Trome|a” iz crkve Svetog \or|a, koji su do{li }ak iz Indijane da Nikoli na parketu United centra po`ele dobrodo{licu i do~ekaju ga srpskim kolima i igrama, pamti}e po razo~arewu jer wihov idol, koga su posle nastupa `eqno ~ekali, nije na{ao vremena ni da se fotografi{e sa wima.

Ni da se pozdravi, ni da ka`e koju re~. Ni{ta. Pro{ao je pored wih, kao {to na{ narod ka`e –kao pored turskog grobqa. Uz jedan pokret rukom, bez gledawa, kao kad asistira saigra~ima, koji su najve}i optimisti protuma~ili kao pozdrav…

A oni su ~ekali, onako upara|eni, sre|eni, u narodnim no{wama koje su pre toga danina bri`qivo spremali, prali i popravqali specijalno za ovu priliku.

I na kraju se vratili ku}ama tu`ni, uskra}eni za uspomenu koju bi posle pamtili ceo `ivot – da upoznaju genijalnog ko{arka{a, wihovog zemqaka, kome se dive, i za koga navijaju iz sveg srca.

Sva sre}a pa su ve} dovoqno veliki, pa nisu ba{ plakali, lili suze, {to se desilo pro{le godine, na istom mestu, istim povodom…

Naime, tada je, tako|e posle utakmice Denvera i ^ikaga, preko 300 na{e dece, mali{ana, vi{e od sat vremena ~ekalo u hodniku dvorane da sretne MVP-a, najboqeg na svetu. Uzalud. Nikola Joki} se nije udostojio da im posveti 5 minuta svog vremena.

Na kraju se pojavio i ute{io ih jedan drugi veliki ko{arka{, ali i ~ovek, Nikola Vu~evi}, koji ~ak i ne nastupa za srpsku nego za crnogorsku reprezentaciju.

Iza{ao je iz svla~ionice i qubazno ispozirao sa decom, bacao im “koske”, popri~ao sa wima i wihovim roditeqima… Tako to rade veliki. A Joki} je, na `alost, izgleda zaboravio da se veli~ina postaje ne samo na sportskom terenu, nego i van wega.

Tu decu od pro{le, kao i folklora{e ove godine, jo{ vi{e boli to {to su videli kako Joki} u Denveru provodi vreme sa nekom drugom decom, slika se s wima, pokazuje im ko{arka{ke fore i fazone. Neko }e re}i – po zadatku. Ali zar treba neko da ti nare-

di da bi se slikao sa decom, li{}em iz tvoje gore?

Posle utakmice, nisu ostala razo~arana samo deca, mladi}i i devojke iz folklorne grupe “Trome|a”, ve} i bar hiqadu Joki}evih navija~a, od kojih su mnogi prvi put kupili preskupu kartu, ni{ta mawe skupe dresove sa wegovim imenom, samo da bi ga videli i navijali za wega. Dobar deo wih je, kada je me~ zavr{en, naoru`an srpskim zastavama i ka~ketima, napravio {palir na izlazu iz dvorane, uzvikivao wegovo ime, ponavqao ono: “MVP, MVP!”, ali Nikola je u prolazu samo nehajno odmahnuo rukom i oti{ao na tu{irawe, ostavqaju}i ih neme i popi{ane, da prostite.

Trebalo je biti tu i ~uti kako je odjeknuo muk posle wegovog izlaska iz sale.

A nije oduvek bilo tako…

Se}am se prvih godina po mom dolasku u ^ikago…Nikola bi posle tekme qubazno pri{ao tribini sa na{im navija~ima, strpqivo pozirao, ~ak im uzimao telefone da napravi selfije. [ta se desilo u me|uvremenu, to zna samo on.

I da se razumemo…Ne}e ovi pomenuti qudi, folklora{i i deca sada prestati da navijaju za Joki}a, da se raduju svakoj pobe-

di i MVP tituli, da se nerviraju zbog poraza i ukoliko mu, ne daj Bo`e, izmakne jo{ jedna {ampionska titula. Nema {anse. Nastavi}e oni da ga bodre, ube|en sam, i da se nadaju da }e nau~iti lekciju – da velike pobede velikim igra~ima donose mali qudi koji navijaju za wih i {aqu im svoju energiju, ne o~ekuju}i ni{ta zauzvrat, osim malo pa`we.

Makar jednom godi{we, kad Joki} svrati u grad u kome sigurno ima najvi{e navija~a na ovom kontinentu. Kad to shvati, ili se seti onog sebe odranije, onda }emo se i mi wega se}ati i slaviti ga. Ne samo kao najboqeg ko{arka{a na svetu, ve} i kao velikog ~oveka.

Antonije Kova~evi}

EU nastoji da obnovi trgovinske pregovore sa Australijom

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen planira da ovog meseca poseti Australiju radi zakqu~ewa sporazuma o bezbednosti i

briselski portal Politiko ne imenuju}i sagovornike jer je raspored susreta i daqe okviran. EU i Kanbera nastoje da obnove trgovinske pregovore koji su

trgovini, izjavio je izvor upu}en u pregovore.

Wena poseta usledi}e nakon sastanka evropskog komesara za trgovinu Maro{a [ef~ovi~a i wegovog australijskog kolege Dona Farela, koji }e naredne sedmice biti odr`an u Briselu, rekao je drugi izvor, prenosi

propali krajem 2023. godine zbog neslagawa oko kvota za govedinu i jagwetinu.

Pregovori Kanbere i Brisela o kvotama jo{ traju, naveo je izvor upu}en u razgovore. Fon der Lajen }e na let du`i od 20 sati za Australiju krenuti direktno nakon u~e{}a na Minhenskoj bezbednosnoj konfe-

renciji, koja se u tom nema~kom gradu odr`ava od 13. do 15. februara, javio je australijski digitalni list „Najtli”, koji je prvi objavio vest o ~etvorodnevnoj poseti {efice Evropske komisije.

Zemqe EU su pro{log decembra ovlastile Komisiju da pregovara o sporazumu o odbrani sa Australijom.

Zakqu~ewe takvog sporazuma usledilo bi nakon partnerstava u oblasti bezbednosti i odbrane potpisanih sa Velikom Britanijom, Kanadom i najskorije, Indijom.

Sporazum sa Australijom predstavqao bi uspeh za EU jer bi omogu}io pristup ogromnim rezervama strate{kih minerala te zemqe.

Australija je najve}i svetski proizvo|a~ litijuma i raspola`e drugim najve}im rezervama bakra na svetu.

Posle spornog trgovinskog sporazuma EU sa ju`noameri~kim zemqama Merkosura, koji su kritikovali poqoprivrednici, Francuska i skepti~ni poslanici, o~ekuje se da bi i pakt sa Kanberom mogao da nai|e na otpor zbog zna~ajne poqoprivredne komponente.

Australijski pedof il optu`en

Australijska policija je u ~etvrtak optu`ila mu{karca koji je „aktivno ciqao” stotine dece u Australiji i 15 drugih zemaqa, usred najnovijeg objavqivawa dosijea ameri~kih vlasti vezanih za osu|enog seksualnog prestupnika Jeffreyja Epsteina Dvadesetsedmogodi{wi Australijanac Ethan Burns-Dederer, koji je u pritvoru od februara 2025. godine, optu`en je za stotine krivi~nih dela povezanih sa zlostavqawem dece protiv 459 `rtava, saop{tila je policija Queenslanda. Policija u Australiji optu`ila je navedenu osobu za 596 prekr{aja nakon {to je prona{la jo{ 23.000 video zapisa i slika navodnih zlostavqawa na wegovim elektronskim ure|ajima.

U saop{tewu policije navodi se da su `rtve uglavnom bile u dobi izme|u 7 i 15 godina, da je „aktivno ciqao decu na dru{tvenim mre`ama i platformama za igre izme|u 2018. i 2025. godine”. Zvani~nik Australijske komande za kriminal

Denzil Clark rekao je: „Zbog koli~ine slika i video zapisa dece na ure|ajima navodnog prestupnika, proces identifikacije zahtevao je vreme, ve{tinu i posve}enost.”

„Ovo je izuzetno zabriwavaju}e i uznemiruju}e prestupni{tvo. Svedo~imo sve ve}oj rasprostrawenosti manipulisawa decom, prisiqavawem ili pretwama da snimaju i {aqu seksualne slike sebe, ~esto putem popularnih aplikacija, igara i stranica dru{tvenih medija. Trauma koju ovo uzrokuje detetu je zna~ajna”, rekao je. Tako|e je rekao da su navodne `rtve identi-

fikovane u 15 zemaqa i da je slu~aj bio izuzetno „uznemiruju}i i potresan” za mlade qude i wihove porodice, prema Australian Broadcasting Corporation.

Optu`eni se suo~ava sa 244 ta~ke optu`nice za proizvodwu materijala o zlostavqawu dece, 163 ta~ke optu`nice za kori{}ewe usluge prevoza dece mla|e od 16 godina, kao i 87 ta~aka optu`nice za seksualnu aktivnost s detetom koje koristi uslugu prevoza, saop{tila je policija. Do sada je identifikovano ukupno 360 `rtava, a istrage su u toku, dodao je. Australija je pro{le godine usvojila zakon kojim se zabrawuje pristup platformama dru{tvenih medija korisnicima mla|im od 16 godina, a koji je stupio na snagu 10. decembra.

PORTRET KRAQICE ELIZABETE NA NOV^I]U U AUSTRALIJI PODELIO GRA\ANE: 35.000 nov~i}a

ne}e biti u opticaju

Srebrni nov~i}i od 5 dolara i 50 centi, koje je kreirala australijska kovnica novca povodom stogodi{wice ro|ewa kraqice Elizabete, prikazani su na onlajn prezentaciji, preneo je Gardijan.

Kolekcionari na dru{tvenim mre`ama raspravqali su o tome da li je portret pokojne kraqice veran, ili vi{e podse}a na neki lik iz filma ili serije.

Najvi{e pore|ewa kraqi~inog lika bilo je sa gospo|om Dautfajer, koju je u istoimenom filmu iz 1990-ih, igrao Robin Vilijams, kao i sa crtanim likom [rek. Australijska kovnica novca stala je u odbranu portreta kraqice.

„Na{e slike na nov~i}ima ne prikazuju uvek punu lepotu dizajna kada se ugraviraju u metal”, saop{teno je iz kovnice.

Dizajn nov~i}a sadr`i portret kraqice, koja je preminula u 96. godini 2022. godine, okru`ene simbolima i pasijama wenog `ivota, ukqu~uju}i kowe, korgije, pozori{te, umetnost, kao i weno omiqeno cve}e, ru`e i |ur|evak.

Jedan kolekcionar je ispod objave kovnice na Fejsbuku napisao da portret ‚’ne li~i ni pribli`no na wu’’.

Drugi se na{alio i upitao da li se ovo de{ava kada kraqica nije tu da odobri dizajn.

Neki korisnici su dali pozitivnije komentare u vezi sa slikom, koju je kreirao jedan od umetnika kovnice, opisuju}i je kao „sjajnu” i „prelepu”.

Na sajtu kovnice navedeno je da je napravqeno 30.000 nov~i}a od 50 centi i 5.000 nov~i}a od 5 dolara, a svi su kolekcionarski primerci koji se ne}e na}i u opticaju.

Na pole|ini nov~i}a je portret kraqi~inog sina, kraqa ^arlsa iz profila.

SRBIN U AUSTRALIJI ODU[EVIO PORUKOM: Za wegovim tablicama svi se okre}u, a Srbi se ponose

Srbi u Australiji i hiqadama kilometara daleko od otaxbine pronalaze na~ine da poka`u ko su i odakle dolaze. Fotografija automobila iz Novog Ju`nog Velsa izazvala je pa`wu na dru{tvenim mre`ama, a poruka je bila jasna „Srbi su svuda”. Jedan detaq na automobilu parkiranom u Australiji bio je dovoqan da privu~e pa`wu Srba {irom sveta.

Na fotografiji koja je objavqena u Fejsbuk grupi „Srbi u Australiji” nalazi se beli automobil marke „Audi”, a posebnu pa`wu privla~e personalizovane registarske tablice sa natpisom SR81N” - Srbi su svuda! Novi Ju`ni Vels, na isto~noj obali Australijestoji u opisu ove objave. Objava je mnoge odu{evila.

- Da, svuda smo, `ivimo, radimo, a Srbija nam je u du{i i srcunavodi se u jednom komentaru.

Recepture prilagodili lokalcima i postali hit

U Sidneju postoji hrana koja je toliko dobra da mnogi jo{ nisu ~uli za wu – a re~ je o bureku!

Bra}a Nikola i Jovan Radevski svakog jutra peku vi{e vrsta slanih i slatkih bureka po receptu svog pradeda Makedonca. Svoje specijalitete prodaju u malom kafi}u u Rockdaleu, i brzo su postali lokalni hit.

„Mnogi u Sidneju ne znaju {ta je burek. Poznati su im giros i gozleme, ali i daqe ulaze i pitaju: ‘[ta je ovo?’“ pri~a Jovan.

Mediji poput Good Food Australia isti~u bureke bra}e Radevski kao jednu od najpodcewenijih poslastica u gradu.

Testo je mekano i puweno sve`om ricottom i feta sirom, dok burek s mesom kombinuje mlevenu govedinu i karamelizovani luk.

puno druga zanimawa – jedan trgovinu, drugi vazduhoplovno in`ewerstvo –nisu mogli da odole porodi~noj tradiciji.

Godine 2018. uzeli su mali prostor u najam, uredili ga i postavili stolove za

Ukupno prave sedam razli~itih vrsta, ukqu~uju}i i potpuno veganske varijante poput bureka od krompira i praziluka.

Burek im nije stran – odrasli su uz wega.

Wihov pradeda Bo`in Radevski ga je pravio, a tradiciju je nastavio wihov otac Risto u restoranu brze hrane Pella Burek.

„Jeli smo ga svaki dan, a tata nas je nau~io kako se pravi,“ prise}a se Jovan. Iako su Nikola i Jovan {kolovali pot-

petnaest qudi. Recepture su prilagodili lokalnom ukusu: testo je lak{e, koristi se suncokretovo uqe umesto sviwske masti, a sastojci su uglavnom lokalni, dok meso nabavqaju od libanskog mesara ili direktno iz Makedonije.

U avgustu su uveli i vlastitu mla}enicu, koja se pokazala kao pravi hit me|u kupcima, sa prodajom i do 400 limenki nedeqno.

Burek prave svakodnevno, a ~esto i po naruxbini.

Wihov ciq je jasan – pokazati svima u Sidneju koliko je burek poseban i ukusan.

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Uzgajao kanabis, a policija mu prona{la jo{ krokodila, 38 zmija, 19 gu{tera, 3 je`a, 9 ma~aka, 28 pasa...

Policija u Australiji optu`ila je jednog 39-godi{weg mu{karca zbog navodnog uzgoja kanabisa, ali i egzoti~nih `ivotiwa nakon {to su u wegovom domu prona|eni krokodil duga~ak 1,2 metra, ~ak 38 zmija, ali i 19 gu{tera, 3 je`a, 28 pasa i devet ma~aka.

Policija Novog Ju`nog Velsa navela je da su reptili i `ivotiwe prona|eni u domu u Kolombatiju, koji se nalazi oko 500 kilometara severno od Sidneja, gde je tako|e navodno vr{en uzgoj kanabisa.

U objavi su podeqene fotografije nekih reptila i `ivotiwa, ukqu~uju}i krokodila, jednog je`a i video bele zmije,

kao i fotografija navodnog uzgoja kanabisa, preneo je People.

„Slu`benici su optu`ili mu{karca za navodni komercijalni uzgoj kanabisa, distribuciju droge i uzgoj za{ti}enih i ilegalnih reptila na severu dr`ave”, navodi se u saop{tewu.

@ivotiwe su prona|ene tokom navodne racije zbog droge, a policija je u ku}i otkrila improvizovani zoolo{ki vrt, prema izve{taju Australian Broadcasting Corporation (ABC).

„Ne de{ava se svaki dan da u|emo u objekat i da se u spava}oj sobi nalazi krokodil. Tu je bio postavqen hidroponski sistem za kanabis, a oko wega je bilo 28 pasa”, rekao je detektiv Bred

Adbi. „Scena je bila haoti~na”, dodao je on. Policija je navela da su, kao deo teku}e istrage o navodnoj snabdevawu drogom i posedovawu vatrenog oru`ja, u sredu, 4. februara, zaustavili i pretra`ili beli Tojota Hajluks, a potom uhapsili 39-godi{weg mu{karca.

Zatim je pretra`en posed, a pored `ivotiwa, policija je saop{tila da je zapleweno i vi{e od 52 biqke kanabisa, oko 10 kilograma kanabisa ~ija je procewena vrednost skoro 85.000 australijskih dolara i pu{ka. @ivotiwe su bezbedno uklowene i sme{tene na starateqstvo.

Jedna nacija

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Nekada odba~ena kao marginalna, stranka „Jedna nacija“ (One Nation) sada je daleko iznad liberala u najnovijim anketama. Ovonedeqni izve{taj o glasawu objavqen u ~asopisu „The Australian“ – koji su uznemireni sledbenici Liberalne stranke opisali kao „|avolski“ – pokazao je da bi Koalicija sada na preliminarnim izborima dobila 18%, dok bi „Jedna nacija“ osvojila ~ak 27%.

di{we, uvede period ~ekawa od osam godina za dr`avqanstvo i socijalnu pomo}, i zabrani ulazak migrantima iz zemaqa „poznatih po negovawu ekstremisti~kih ideologija“ koje su „nekompatibilne sa australijskim vrednostima“.

Iako „Jedna nacija“ nije precizirala koje su zemqe nekompatibilne na svojoj veb stranici, gospo|a Henson je 2016. godine rekla u parlamentu da qudi muslimanske vere nose kulturu i ideologiju koja je „nekompatibilna sa na{om“, tvrde}i da je Australija u opasnosti da bude „preplavqena muslimanima“.

Wen fokus se promenio otkako je u{la u Parlament 1996. godine, kada je izjavila da je Australija u opasnosti da bude „preplavqena Azijatima“.

Predlo`eno ograni~ewe od 130.000 ne ukqu~uje turisti~ke vize, vize za radni odmor, koje omogu}avaju privremenu migraciju radnicima sa pacifi~kih

Samostalno, Liberalna stranka bi na preliminarnim izborima osvojila samo 15%. Ovi brojevi su i daqe u skladu sa prethodnim anketama koje su pokazale dramati~an zaokret ka mawim strankama, {to se poklopilo sa nekoliko prebega visokog profila, a najzna~ajniji su bili biv{i zamenik premijera i sada biv{i poslanik Nacionalne stranke Barnabi Xojs. Slede}eg meseca, izbori u Ju`noj Australiji pru`i}e priliku liderki stranke Polin Henson da testira zamah stranke na glasa~kom listi}u. Bira~i ovim {aqu sna`nu poruku da je stranka „Jedna nacija“ i daqe ozbiqno u igri. Stranka koja se ~esto opisuje kao desni~arska populisti~ka stranka, i ~ijom porukom dominira reforma imigracione politike je sve popularnija me|u Australijancima. „Jedna nacija“ tako|e `eli da demontira vladin odgovor na klimatske promene, za koje ne veruje da su ve{ta~ki izazvane. Nedavno istra`ivawe agencije „Redbrix“ u „Australijskoj finansijskoj reviji“ (Australian Financial Review) pokazalo je da 34% bira~a preferira pristup stranke „Jedna nacija“ miraciji u odnosu na druge stranke. Ista anketa je pokazala da 17% bira~a preferira migracionu politiku Koalicije, a samo 16% se dopao pristup Laburista.

Stranka „Jedna nacija“ `eli da ograni~i vize na 130.000 go-

o izbeglicama i ponovo uvela vize za privremenu za{titu, koje su kritikovane jer ostavqaju tra`ioce azila sa neizvesnom budu}no{}u.

„Jedna nacija“ `eli da ukine neto nultu emisiju, izgradi vi{e elektrana na ugaq i pusti u rad nuklearni reaktor u Novom Ju`nom Velsu. Stranka postavqa pitawe da li su klimatske promene uzrokovane qudskim delovawem. @eli da oporezuje proizvodwu prirodnog gasa i da koristi novac za stvarawe doma}ih rezervi. Wena politika nala`e da se 15% celokupnog gasa izvu~enog iz australijskih izvora direktno pumpa na doma}e tr`i{te kako bi se smawili ra~uni za struju. „Jedna nacija“ bi tako|e otvorila istra`ivawe priobalnih lokacija za gas i naftu. Stranka `eli da izmeni pravila Nacionalnog energetskog tr`i{ta na na~in koji bi, kako ka`e, podstakao ve}u konkurenciju i podstakao dobavqa~e energije da smawe operativne tro{kove. „Jedna nacija“ smatra da nema dovoqno dokaza o globalnom zagrevawu izazvanom qudskim delovawem, ali ka`e da bi istra`ivawe klime trebalo da se nastavi. @eli da zatvori Odeqewe za klimatske promene, ukine Ciq obnovqive energije i povu~e Australiju iz Pariskog sporazuma o klimi.

ostrva koje ~esto zapo{qavaju poqoprivredne farme.

Ali ~ak i sa tim ustupcima, stru~waci za imigraciju smatraju da je smawewe ograni~ewa na 130.000 „neodr`ivo“. Oni upozoravaju da bi ograni~ewe nekih viza zna~ilo i kr{ewe osnovnih qudskih prava kao {to je pravo na spajawe porodice. Oni o~ekuju i zna~ajni ekonomski {ok nakon drasti~nog smawewa priliva migranata. Pre svega zbog automatskog smawewa priliva kvalifikovanih migranata. Modelirawe „Instituta Gratan“ sugeri{e da bi smawewe broja stalnih kvalifikovanih migranata za samo 25.000 nametnulo tro{ak dr`avnim buxetima od preko 10 milijardi dolara do kraja 2040-ih, delom zato {to migranti pla}aju vi{e poreza nego {to primaju od dr`avnih usluga. Neki eksperti daqe navode da je na primer priliv stalnih kvalifikovanih migranata samo od 2018. do 2019. godine dodao 127.000 dolara po osobi ekonomiji. Sa druge strane Australijanci po ro|ewu, pore|ewa radi, ko{tali su ekonomiju 85.000 dolara. To je zato {to Australija obi~no ne pla}a obrazovawe imigranata, a imigranti ~esto odlaze pre nego {to im je potrebna nega starijih.

Stranka „Jedna nacija“ `eli da deportuje 75.000 ilegalnih imigranata koji se ve} nalaze u Australiji. Oni bi tako|e povukli Australiju iz Konvencije UN

Jedna nacija `eli da parovi sa najmawe jednim izdr`avanim detetom mogu da podnesu zajedni~ke poreske prijave. Ovo bi omogu}ilo porodicama da saberu svoje prihode i podele ukupan iznos me|u wima, smawuju}i tako svoj ukupni poreski ra~un. Stranka smatra da bi ovakva politika podstakla roditeqe da brinu o svojoj deci tako {to }e stavqati vi{e novca u svoje xepove i time smawiti tro{kove brige o deci koje pla}a vlada. Ova potencijalna u{teda je deo wenog plana da smawi potro{wu Komonvelta za 90 milijardi dolara godi{we. Tako|e `eli da prepolovi akcizu na gorivo na 26 centi po litru (kao {to je bilo obe}awe Koalicije na posledwim izborima) i ukine akcizu na pivo i `estoka pi}a na lokalima. „Jedna nacija“ ka`e da }e smawiti tro{kove energije za 20 procenata, ali nema vremenski okvir ili detaqan plan kako bi se to postiglo.

Iako su ovu stranku ~esto otpisivali nakon brojnih izbornih neuspeha ~ini se da weno vreme tek dolazi. Problemi koje Australijanci sve vi{e ose}aju posledwih godina, posebno nakon kovida, ukazuju na ja~awe stranaka koje su oduvek imale druga~iji pristup stvarnosti od onog zvani~nog. Izgleda da aktuelna otvorena imigraciona politika ima sve mawu podr{ku me|u ve}inom, jer je posledwih decenija kao takva otvorila neka nova osetqiva pitawa na koje na{e dru{tvo u celini jo{ uvek nema racionalnog odgovora.

ZAJEDNICA

Dvadeset tre}i Festival srpskog filma u Australiji bi}e sve~ano otvoren u ~etvrtak, 19. februara 2026. godine, i traja}e do 1. marta. Ovaj zna~ajan doga|aj, koji se tradicionalno organizuje u svim ve}im gradovima {irom Australije – Sidneju, Kanberi, Melburnu, Brizbejnu, Adelejdu i Pertu – okupqa qubiteqe srpske kinematografije i kulture.

Na radost qubiteqa na{e kinematografije koji `ive u zapadnom delu Sidneja, filmski festival se posle du`eg vremena vra}a i u HOYTS Whetherill Park.

IZBOR FILMOVA

I PROGRAM

Organizatori festivala potvrdili su listu svih filmova koji }e biti prikazani u okviru ovogodi{we smotre. Selekciju~ine:

• Yugo Florida (2025) – VladimirTagi}

• O~e Na{ (2025) – GoranRadovanovi}

• Restitucija (2025) – @elimir@ilnik

• Kajmak~alan (2025) – Boris Trbi} i Dragan Gavrilovi}

• Tvitotaurus (2024) – IvicaVidanovi}

Festival, koji je jedan od prvih etni~kih festivala u Australiji, osnovan je 2001. godine i od tada predstavqa ~vrstu sponu izme|u srpske zajednice u Australiji i umetni~kog stvarala{tva u Srbiji. Tokom vi{e od dve decenije, na festivalu je prikazano preko 150 filmova raznih `anrova i tematike, namewenih {irokom auditorijumu.

POKROVITEQI I PODR[KA

Odr`avawe festivala nije mogu}e bez stalne podr{ke pokroviteqa, me|u kojima se izdvajaju BEO-GROUP AUSTRALIA, TV PLUS, SRPSKI GLAS, design Q, MIS Televizija, SBS Radio, STAR CONFIGURATION i SERBIAN FESTIVAL. Veliku ulogu imaju i diplomatska predstavni{tva Republike Srbije, odnosno Ambasada u Kanberi i Konzulat u Sidneju, koji podr`avaju ovu manifestaciju.

VOLONTERI

I ZNA^AJ ZA ZAJEDNICU Festival duguje svoj opstanak i vrednim, po`rtvovanim volonterima koji su organizovani u timove u svim gradovima gde se festival odr`ava. Ovo je postala prilika za saradwu i povezivawe srpske zajednice {irom australijskog kontinenta. Posebno je zna~ajno {to festival omogu}ava volonterima, a naro~ito mladima, da steknu nova znawa o organizaciji doga|aja va`nih za zajednicu. Na taj na~in neguje se kultura dogovora i me|usobne saradwe, {to doprinosi ja~awu zajednice.

INFORMACIJE

O FESTIVALU

I KUPOVINI KARATA

Raspored projekcija, datumi i vreme, kao i sve najnovije vesti

o festivalu, filmovima i kupovini karata dostupni su na zvani~nom vebsajtu festivala. Na istoj internet stranici mogu se dobiti informacije o tome kako postati pokroviteq ili u~estvovati u organizaciji kao volonter. Karte su u prodaji i mogu se kupiti putem internet stranice festivala ili li~no na {alterima HOYTS bioskopa: www.serbianfilmfestival.com.au

Pi{e:

Joca Gajeskov

Zaslu`eni letwi raspust za |ake je pro{ao, nova {kolska godina je pre nekoliko dana po~ela, a samim tim po~ele su i razli~ite dru{tvene, kulturne i sportske aktivnosti kojima se veliki broj dece i mladi bavi u slobodno vreme.

U srpskoj zajednici okupqawa u na{im klubovima i dru{tvima je u toku, u prvom redu najvredniji su folklorci koji su po~eli ve`bawe novih numera sa kojima }e se predstaviti publici tokom godine.

Me|u weima su i ~lanovi KUD Kara|or|e iz sidnejskog predgra|a Rosmor, koji se okupqaju svakog petka ve~e na adresi: 962 Bringelly Rd Rossmore Za sve informacije ukqu~u-

Lepa vest iz KUD Kara|or|e

Gostovawe na festivalu u Bonirigu

ju}i i upis novih ~lanova potra`ite Igora na 0417 670 271 ili Xil na 0414 224 086.

Podsetimo da su vredni ~lanovi ovog na{eg dru{tva tokom pro{le godine bili veoma vred-

nastup u Tambalong Parku – Sidnej

ni, u~estvovali na mnogobrojnim festivalima, gostovali kod prjateqskih klubova i crkvenih

op{tina, a nastupi na sopstvenoj sceni u Rosmoru bili su nezaboravni.

Svetosavska akademija u Kabramati

U nedequ, 8. februara, za u~enike Srpske nedeqne {kole „Vuk Karaxi}“ u Kabramati po~ela je nova {kolska godina tradicionalnom Svetosavskom akademijom.

“Sve~ano i u svetosavskom duhu zapo~eli smo novu {kolsku godinu. U~enici na{e {kole predstavili su se publici bogatim programom pokazuju}i svoje znawe, trud i talenat. Tom prilikom uru~ene su diplome najuspe{nijim u~enicima, a posebna priznawa ove godine pripala su Duwi ^itlak i Nikoli Joki}u.

Kara|or|e - Rosmor

Obave{tewe za u~enike srpskih {kola u Australiji

Udru`ewe „Dani }irilice Bavani{te“, pod pokroviteqstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije i Op{tine Kovin, raspisalo je konkurs za u~enike osnovnih {kola koji }e biti realizovan u okviru manifestacije „Dani }irilice 2026“.

Konkurs obuhvata vi{e oblasti kroz koje u~enici mogu da izraze svoju kreativnost i qubav prema }irilici: literarni rad na temu „Srcem pi{em }irilicu“, ilustraciju narodne pesme ili pri~e, kaligrafski prepis teksta, izradu inicijala, vez, kao i izradu lutke u narodnoj no{wi iz bakinog rodnog kraja.

Radovi se dostavqaju na adresu udru`ewa u Bavani{tu do 17. aprila 2026. godine, a rezultati }e biti objavqeni na sajtu: www.danicirilice.org.rs do 8. maja 2026. godine.

Najboqe radove odabra}e stru~ni `iri, a pobednici }e dobiti diplome i nagrade. Dodela nagrada predvi|ena je za 16. maj 2026. godine, dok }e u~esnici iz dijaspore biti nagra|eni krajem jula ili po~etkom avgusta.

„Dani }irilice Bavani{te“, Trg Zorana \ur|eva 4, 26222 Bavani{te, Srbija

Kabramati

J. G.

Uvereni smo da }e tako biti i ove godine. Za roditeqe koji `ele da im deca u~e srpski folklor, KUD Kara|or|e vas rado o~ekuje.

Upu}ujemo im iskrene ~estitke. Ovogodi{wi slavari, porodice Hauzer i Ili}, doma}inski su pripremili bogatu trpezu i srda~no ugostili sve prisutne. Naredne godine ~ast doma}ina {kolske slave preuze}e porodica Draga{. Sude}i po sve~anoj atmosferi, zajedni{tvu i lepom raspolo`ewu koje je obele`ilo ovaj dan, pred nama je uspe{na, plodna i blagoslovena {kolska godina” – ka`e se u izve{taju iz {kole. Kako je protekao po~etak nove {kolske godine i proslava, evo par fotografija koje }e to najboqe do~arati.

U~esnici iz rasejawa dobi}e priznawe „^uvar srpstva“, kao simbol o~uvawa jezika i tradicije. Evo teksta u originalu:

UDRU@EWE „DANI ]IRILICE BAVANI[TE“

Pod pokroviteqstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije i Op{tine Kovin 26222 Bavani{te, Trg Zorana \ur|eva 4 tel. 064 641 8729 i 060 0751 610 www.danicirilice.org.rs danicirilice@gmail.com raspisuje

K O N K U R S ZA 2026. GODINU

namewen u~enicima osnovnih {kola iz slede}ih oblasti: Literarni rad na temu

SRCEM PI[EM ]IRILICU Ilustracija narodne pesme ili pri~e; Kaligrafski prepis pesme ili proznog teksta; Inicijal (ukra{eno prvo slovo imena u~enika); Vez (veli~ine maramice) Izrada lutke u no{wi iz bakinog rodnog kraja.

Napomene:

- Literarni rad ne treba da bude du`i od jedne kucane strane. Ilustracija, kaligrafski

tekst i inicijal, u zavisnosti od uzrasta u~esnika, mogu da budu veli~ine u rasponu od 20h20 do 50h70 cm. Kaligrafski tekst treba da sadr`i od 10 do 30 re~i.

- Ilustracija, kaligrafski tekst i inicijal mogu da se izvode u svim dvodimenzionalnim tehnikama, ukqu~uju}i i vez.

- Lutku visine do 30 cm treba napraviti od prirodnog materijala i obu}i je u no{wu iz bakinog rodnog kraja, uz obaveznu naznaku koji je to kraj.

- Podatke: ime u~enika, razred, naziv {kole, adresa {kole, telefon i mejl {kole, treba napisati na pole|ini rada. Obavezno navesti ime nastavnika-mentora. Na lutke i vezene radove potrebno je da se za{ije komadi} kartona i na wemu napi{u tra`eni podaci.

- Sredwo{kolci i odrasle osobe mogu da u~estvuju van konkurencije.

- Radovi izra|eni od nepostojanih materijala ne}e biti oceweni.

- Radovi se ne vra}aju.

- Mole se u~iteqi, verou~iteqi, nastavnici, profesori i roditeqi da pomognu zainteresovanim u~enicima, a da najboqe radove na adresu:

- dostave do 17. aprila 2026. godine.

- Rezultati Konkursa bi}e objavqeni na sajtu www.danicirilice.org.rs do 08. maja 2026. godine. Stru~ni `iri proglasi}e }e tri najboqa rada za svaki uzrast, a wihovi autori }e dobiti diplome i nagrade. Nagrade i zahvalnice dobi}e i najuspe{niji u~esnici van konkurencije.

Svi u~esnici iz rasejawa dobi}e priznawe ^UVAR SRPSTVA.

Organizator }e nagraditi i najuspe{nijeg nastavnika i proglasiti najuspe{niju {kolu. Dodela nagrada predvi|ena je za 16. maj 2026. godine, a za u~enike i mentore iz dijaspore krajem jula ili po~etkom avgusta 2026.godine.

Uvereni smo da }e Srpske {kole {irom Australije uzeti u~e{}e na ovom konkursu. Ranijih godina nagra|eni su bili u~enici Srpskih {kola iz Kabramate i Adelaida. J. G.

NOSILAC ORDENA AUSTRALIJE ALEN STAJ^I]:

ZAJEDNICA

”Zahvalnost za veliko priznawe dugujem pre svega porodici”

Poznati trener je povodom Dana Australije odlikovan jednim od najve}ih nacionalnih priznawa, ~ime je nagra|en za doprinos i dostignu}a u fudbalu. U ekskluzivnom intervjuu za SBS na srpskom, nekada{wi selektor `enske reprezentacije je u prvi plan istakao doprinos koji su u wegovom `ivotu i karijeri dali pre

porekla, za ~ije ime se ponajvi{e vezuje po~etak renesanse australijskog `enskog fudbala pre desetak godina. Vodio je Matilde od 2014. do 2019. i za to vreme ih doveo do samog svetskog vrha, gde i danas pripadaju.

U ekskluzivnom intervjuu za na{ program, Staj~i} je istakao da je vest o odlikovawu primio kao veliko iznena|ewe.

Alen Staj~i} je odlikovan za doprinos fudbalu u Australiji i za dostignu}a u tom sportu

svega najbli`i - roditeqi, supruga i deca. Staj~i} se prisetio i odrastawa u Zapadnom Sidneju, igrawa fudbala i folklora u srpskoj crkvi u Ruti Hilu, kao i godina koje je proveo u Belim orlovima iz Boniriga.

Povodom Dana Australije, 26. januara, i ove godine su tradicionalno dodeqena visoka dr`avna priznawa – Ordeni reda Australije.

Ovo odlikovawe dobijaju istaknuti gra|ani za izuzetne zasluge i dostignu}a u razli~itim oblastima.

Me|u 949 ovogodi{wih dobitnika je i Alen Staj~i}, poznati trener srpskog

Na pitawe {ta mu je tada prvo pro{lo kroz misli, na prvo mesto je istakao doprinos porodice - najpre roditeqa, koji su emigrirali u Australiju 1968, a zatim i supruge i dece, koji imaju puno razumevawe za wegovu strast prema poslu i ~esta odsustva od ku}e.

„U tom trenutku sa pre svega po`eleo da iska`em zahvalnost svim qudima u mom `ivotu koji su mi pomogli da sledim svoje snove“, istakao je Staj~i}.

Govore}i o svojim roditeqima, naglasio je da su podneli veliku `rtvu i mnogo odricawa kako bi on i wegov brat stekli obrazovawe i ostvarili karijere koje su `eleli.

„Moji roditeqi poti~u iz vrlo skromnih sredina, kao deca bili su siroma{ni, imali su veoma malo... Do{li su ovde bez novca, bez znawa jezika, bez stru~nosti... Doselili su se u Australiju da bi sebi i svojoj budu}oj deci dali priliku za boqi `ivot. Zauvek }u im biti zahvalan za sve {to su uradili za nas”, kazao je 52-godi{wi fudbalski stru~wak.

Govore}i o slu`bi fudbalu i dostignu}ima u sportu, zbog ~ega je i dobio Orden reda Australije, Staj~i} je naro~ito istakao svoj rad na razvoju `enskog fud-

bala.

PUBLIC INVITATION

Podsetio se trenerskih po~etaka, pre vi{e od dve decenije, u vreme kada, kako ka`e, „u `enskom fudbalu nije bilo ni adekvatne infrastrukture, ni dovoqno podr{ke, ni resursa neophodnih za razvoj”.

da bude najboqa u fudbalu, u bilo kojoj konkurenciji, ukoliko se svi ujedinimo i okupimo oko istog ciqa“

The Embassy of the Republic of Serbia in Australia and the Serbian Council of Australia would like to invite members of the Serbian Community in Australia to join us in celebrating Sretenje – the Statehood Day of the Republic of Serbia.

„Kada sam po~eo da se bavim `enskim fudbalom, skoro nikoga nije bilo briga za taj sport. ^ak su me neki upozoravali da je boqe da uop{te ne ulazim jer je stawe bilo vrlo lo{e. Ali, ma koliko da je ulazak u takvo okru`ewe bio veliki izazov, u isto vreme za mene je to bila i prilika da uradim ne{to {to volim i da poka`em qudima da nisu bili u pravu.“

Staj~i} ne zaboravqa svoje korene i rado se se}a koliko su wegovo poreklo i zajednica odigrali va`nu ulogu da se jo{ kao de~ak zaqubi u fudbal.

SUNDAY, 15TH FEBRUARY 2026, FEDERATION SQUARE, MELBOURNE 4:00 P.M

Istakao je da nikada ne}e zaboraviti odrastawe s drugom decom i igrawe fudbala u crkvenoj porti hrama Svetog arhi|akona Stefana u Ruti Hilu.

On the occasion of the National Day of the Republic of Serbia, on Sunday, 15 February 2026 in the Federation Square, the central city square, featuring a cultur al and artistic program the ceremonial raising of the state flag of the Republic of Serbia will take place.

In the year of celebrating the jubilee of diplomatic relations between the Republic of Serbia and the Commonwealth of Australia, we are looking forward to welcoming a large number of members from the Serbian community, to join us in this special event

Alen Staj~i} je reprezentaciju uveo u samu svetsku elitu. Na vrhuncu uspeha, Matilde su 2017. zauzimale ~etvrto mesto na svetskoj rang-listi, a Staj~i} je podsetio da je u to vreme jedini put do sada savladana selekcija SAD, koja u svetu `enskog fudbala va`i za velesilu.

„Smatram da smo u to vreme imali verovatno najboqi tim na svetu i da smo pokazali da Australija zaista mo`e

„Tamo sam se dru`io s decom iz zajednice, u~io jezik i probao da malo igram folklor. Ali vrlo brzo sam shvatio da ta vrsta igre ba{ i nije za mene i najvi{e vremena sam provodio igraju}i fudbal iza crkve. Bila su to lepa i zabavna vremena, a u isto vreme sam uvideo i koliko mom ocu zna~i to {to provodim vreme u zajednici i {to se ose}am dobro u tom okru`ewu. Koliko god je bilo va`no uklopiti se u australijsko dru{tvo, tako|e je bilo zna~ajno sa~uvati veze sa sopstvenim korenima“, istakao je Alen Staj~i}.

SBS na srpskom

Sveta arhijerejska liturgija na Hajndmar{u

Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan je u periodu izme|u 30. januara i 02. februara 2025. godine boravio u arhipastirskoj poseti Adelajdu sa Arhijerejskim Bogoslu`ewima u Skitu Vavedewe Presvete Bogorodice u Inglvudu i hramovima Sveti Sava u Vudvil parku i Hajndmar{u. Zajedno sa sve{tenstvom i vernicima grada Adelajda paroh jerej Jovan Jov~i} sa parohijanima hrama Sveti Sava Hajndmar{ sa velikom rado{}u i zahvalno{-

}u `eli da uputi iskrene re~i zahvalnosti Mitropolitu Siluanu. Wegova pastirska poseta, zajedni~ka molitva sa vernim narodom i arhipastirski blagoslov predstavqaju veliku duhovnu radost i ohrabrewe za celu na{u zajednicu. Prisustvo na{eg Mitropolita me|u nama je jo{ jednom potvrdilo `ivu vezu, jedinstvo i zajednicu koju imamo svi u Hristu, u Evharistiji, u Crkvi Wegovoj. Tokom boravka u Adelajdi, Mitropolit Siluan je posetio i

stara~ki dom u Penvudu, gde je blagoslovio sve korisnike doma, darivao ih ikonicama i uputio im re~i utehe i podr{ke. Tom prilikom je istakao da su qubav, molitva i pokajawe temeqi koji nas ukrepquju u veri i vode ka spasewu.

Zahvalni smo na molitvama, re~ima utehe i blagoslovu koji ostaju trajno urezani u srcima vernih i koji nas podsti~u da istrajemo u veri, slozi i qubavi.

Srbi koji su promenili svet (3)

Pi{e:

Marko

Lopu{ina

u Da smo pametan narod dokazuju i ovih dvanaest pronalaza~a, ~iji su izumi promenili svet. Wihovi patenti nisu otkriveni u Srbiji, ve} u inostranstvu ili za utehu u srpskoj dijaspori. Upamtite Teslu, Pupina, Milankovi}a, Kostovi}a, Bo`i}a, Penkala...

NIKOLA BIZUMI] -

MA[INICA

ZA [I[AWE

U Ujediwenom Kraqevstvu bio poznat pod imenom Xon Smit (Neradin 1823London 1906). Zbog zasluga i poslovne preduzimqivosti dobio je plemi}ku titulu. Ro|en je kao sin siroma{nih Srba. Posle {kolovawa u rodnom mestu oti{ao je u Irig da u~i berberski zanat.

U Irigu je do{ao na ideju da konstrui{e ma{inu koja bi unapredila berbersku delatnost, odnosno ubrzala postupak prilikom {i{awa. Kod svog majstora nije nai{ao na razumevawe, pa ga je napustio i pre{ao u Rumu, gde je 1836. godine polo`io kalfenski ispit. Ni tu nije nai{ao na razumevawe i podr{ku niti je uspeo da pribavi 100 forinti da bi napravio i patentirao svoju zamisao. Gotovo praznog nov~anika napustio je zavi~aj 1855. godine i oti{ao u London. U Engleskoj je na{ao finansijere za svoj izum, koji je ubrzo po~eo da se proizvodi i izvozi. Ve} 1865. su berbernice {irom Evrope za {i{awe koristile izum Nikole Bizumi}a. Kada je umro, wegova imovina je procewena na 22 miliona funti.

SLAVOQUB EDUARD PENKALA –MEHANI^KA OLOVKA

SA MASTILOM

Eduard, (Liptovski 1871-1922. Zagreb) je bio in`ewer hemije i izumiteq prakti~nih predmeta. [kolovao se u Drezdenu i Zagrebu. Pripadao je katoli~kim Srbima, koji su jedno vreme

Ve} 1865. su berbernice {irom Evrope za {i{awe koristile izum Nikole Bizumi}a. Kada je umro, wegova imovina je procewena na 22 miliona funti

`iveli sa pravoslavcima u Rumuniji. Bavio se izumima prakti~nih stvari, paje tako kreirao prvu termos bocu, a potom i rotiraju}u ~etkicu za zube. Proslavio se po izumu mehani~ke olovke puwene mastilom. Prijavio je 1906. godine kao patent sa perom sa mastilom, kasnije je dodao kuku za ka~ewe za xep. Po wemu je automatska mehani~ka olovak dobila ime penkalo. Prodavano je u pro{lom veku u 70 dr`ava sveta.

Imao je ukupno 80 izuma. Patentirao anodne baterije, lek protiv reume, pra{ak za prawe rubqa, plavilo, sredstvo za uni{tavawe gamadi, teku}i preparat za impregnaciju `elezni~kih pragova, manometar. Bavio se materijalima za izradu gramofonskih

Srpska istorija robotike i protetike u Srbiji prote`e se sve do Nikole Tesle, ali je tek dve decenije nakon wegove smrti o`ivela kao ve{ta~ka ruka sa pet prstiju. Nastala je u Beogradu, a genije koji je stajao iza pronalaska bio je ~ovek po imenu Rajko Tomovi}

ji za automatsku kontrolu na Institutu „Mihajlo Pupin”. U svom istra`iva~kom radu koristili su teorijske radove iz oblasti rehabilitacione i ortoti~ke robotike.

Tomovi} je bio produktivan ~ovek koji je uz rad u laboratoriji objavqivao romane, sve vreme crpe}i inspiraciju iz svoje duboke qubavi prema klasi~noj muzici, a industrija protetike naglo je porasla od Tomovi}evog pronalaska 1963. godine. Robotska {aka ima pet prstiju, senzorsku povratnu spregu i mioelektri~no upravqawe odnosno upravqa pomo}u elektri~nog signala. Mogla je da izvede dve osnovne radwe, skupqawe sa ispru`enim prstima i stiskawe u pesnicu.

Nije kori{}ena u medicinske svrhe, ali je poslu`ila za daqa istra`ivawa na poqu robotike koja su uticala na daqi razvoj robotskih ruku u svetu. Zajedno sa profesorom Miomirom Vukobratovi}em posvetio se istra`ivawu i radu na konstrukciji egzoskeleta za dowe ekstremitete. Godine 1967. postaju jako va`ni ~lanovi Beogradske {kole robotike i novoosnovane Laboratorije za robotiku.

VOJA ANTONI] - KU]NI RA^UNAR, SAMOGRADWA

Slavoqub Penkala prijavio je 1906. godine patent sa perom sa mastilom. Po wemu je automatska mehani~ka olovka dobila ime penkalo. Prodavano je u pro{lom veku u 70 dr`ava sveta

plo~a. Konstruisao je vazduhoplov i motor za helikopter.

RAJKO TOMOVI] - VE[TA^KA

RUKA SA PET PRSTIJU

Srpska istorija robotike i protetike u Srbiji prote`e se sve do Nikole Tesle, ali je tek dve decenije nakon wegove smrti o`ivela kao ve{ta~ka ruka sa pet prstiju. Nastala je u Beogradu, a genije koji je stajao iza pronalaska bio je ~ovek po imenu Rajko Tomovi}. Wegov saradnik je bio Miodrag Raki}.

Zajedno sa Miodragom Raki}em, svojim kolegom sa Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu 1963. godine zapo~eo je pionirski rad na izradi ve{ta~kog organa sa ~ulom dodira u Laboratori-

Vojislav Voja Antoni} ([abac 1952.) je filmski monta`er, pronalaza~ i publicista. Najpoznatiji je po tome {to je prvi na teritoriji Jugoslavije konstruisao i napravio Galaksiju – ku}ni ra~unar na principu samogradwe.

Na saveznom takmi~ewu iz matematike i fizike 1966. osvojio je prvo mesto. ^itawe kwige o mikroprocesoru Z80 motivisalo je Antoni}a da poku{a da eksperimenti{e s wim. Godine 1976. napravio je svoju prvu ma{inu sa mikroprocesorom Game of Life Xona Konveja, profesora sa Kembrixa, koji je osmislio algoritam da se na matrici sa 256 crvenih svetle}ih dioda iscrtava tok evolucije.

Za potrebe Balkanskog prvenstva u alpskim i nordijskim disciplinama napravio mali ra~unar “Arbitar” za merewe prolaznog vremena skija{a. “Arbitar” je po konceptu bio prethodnik dana{wih laptop ra~unara. Kasnije je napravqeno ukupno pet verzija Arbitra. U leto 1983, ~itaju}i literaturu o mikroprocesorima, Antoni} je zakqu~io da primitivan procesor CDP 1802 mo`e softverski da generi{e video-signal bez pomo}nog specijalnog kola. Kako su u to vreme ra~unari jo{ uvek bili retkost, po{to je tada propisima bio zabrawen uvoz robe u vrednosti preko 50 nema~kih maraka, Antoni} je ponudio nau~nom ~asopisu “Galaksija”. Kompletno uputstvo za samogradwu je od{tampano decembra 1983, pa je preko 8.000 entuzijasta u Jugoslaviji do{lo do svog prvog ku}nog ra~unara.

Kraj

Vojislav Voja Antoni} ([abac 1952.) je filmski monta`er, pronalaza~ i publicista. Najpoznatiji je po tome {to je prvi na teritoriji Jugoslavije konstruisao i napravio Galaksiju – ku}ni ra~unar na principu samogradwe

RUSKOM RUKOM IZGRA\ENA:

Svetiwa gde po~ivaju mo{ti jednog od najve}ih srpskih pesnika

Sto godina je pro{lo, od kako je rukom ~uvenog ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova, na vrhu planine, gde orlovi gnezda svijaju, obnovwena svetiwa u kojoj po~ivaju mo{ti jednog od najve}ih srpskih pesnika.

Povodom stogodi{wice obnove Wego{eve kapele na vrhu Lov}ena u Kraqevskom dvoru u Beogradu prire|ena je izlo`ba „Sto godina od obnove Wego{eve kapele“

Wego{eva zavetna crkva nalazila se na Jezerskom vrhu, na Lov}enu gde ju je jo{ za `ivota podigao Petar Drugi Petrovi} Wego{ kao crkvu - kapelu posve}enu Svetom Petru Cetiwskom 1845. godine. Prema kazivawu wegovog brata Pera, vladika je u smrtnom ~asu izrazio `equ da u woj bude pokopan.

Vladika Petar Petrovi} Wego{ umro je 19/31. oktobra 1851. godine, „na ustavke Lu~ina dne“, kako u pismu Vuku Karaxi}u od 10/22. novembra pi{e Vuk Popovi}, sve{tenik u Kotoru. Sve{tenik navodi i to da je vladika pokopan tri dana kasnije u „najqep{oj ode`di koji mu je ruska carica poklonila“

Usled vremenskih neprilika ali i bojazni da bi Turci mogli oskrnaviti grob, vladika je sahrawen u Cetiwskom manastiru, da bi nakon 4 godine wegovi posmrtni ostaci bili polo`eni u kapelu na vrh Lov}ena.

Decenijama je zavetna crkva na Jezerskom vrhu bdila nad Cetiwem neo{te}ena, sve do austrougarske okupacije 1916. godine kada su je granate ispaqene sa okupatorskih brodova znatno o{tetile. Te iste godine, okupatorske vlasti su naredile crnogorskom mitropolitu Mitrofanu da Wego{eve posmrtne ostatke eshimira i prenese u Cetiwe

Prema svedo~ewu dr Laze Tomanovi}a koji je sa jo{ trojicom iz delegacije pored civilnog komesara za Crnu Goru, barona [ternbaka i wegovog pomo}nika barona [mita i ~etiri vojnika, prisustvovao ekshumaciji, zemni ostaci vladike su pa`qivo izva|eni i u {kriwi snete sa Lov}ena u Cetiwski manastir gde su opojene.

Po oslobo|ewu zemqe od austrougarskog okupatora, mitropolit Gavrilo Do`i} pokrenuo je na Svetom Arhijerejskom Saboru 1920. godine, inicijativu za obnovu Wego{eve zadu`bine na Lov}enu i povratak u wu Wego{evog praha, ali je nedostatak finansija ko~io otpo~iwawe radova.

Ne na{av{i re{ewe mitropolit Gavrilo upu}uje molbu za pomo} kraqu Aleksandru, koji blagonaklono prihvata zamisao obnove Wego{eve zadu`bine i obe}ava da }e za to dati sva potrebna sredstva.

Prvobitno, projekat obnove Wego{eve zavetne crkve pripao je dvorskom vajaru Ivanu Me{trovi}u. Me|utim, wegovo idejno re{ewe, po kome bi kapela bila vi{e mauzolej nego sakralni objekat, nije nai{lo na odobravawe u crkvenim krugovima, pa se od wega odustalo.

Projekat obnove Kapele, kraq daje dvorskom arhitekti Nikolaju Krasnovu,

~uvenom ruskom carskom arhitekti koji je projektovao neke od najmonumentalnijih objekata u Kraqevini Jugoslaviji.

Odmah po dobijawu projekta, Krasnov je oti{ao na Lov}en gde je na licu mesta upoznao stawe ru{evina Wego{eve zadu`bine, koju je fotografisao, a zatim uradio akvarele, crte`e i planove za wenu obnovu, po ugledu na tradicionalnu arhitektu-

ru primorskih kru`nih crkvica

Onovqena kapela izgra|ena je od tesanog lov}enskog kamena donesenog iz rudnika „ Zlatica”, ali i od dela gra|evinskog materijala (kamena) preostalog nakon ru{ewa prvobitne kapele. Veli~ina i oblik stare i nove kapele bili su isti, dok je prostor oko nove kapele ne{to pro{iren.

Sigurnom rukom, besprekornim znawem i ume}em, ruski carski arhitekta je Zavetnoj crkvi vladeke Rada, „rawenoj” od strane vojnika crno `ute monarhije u nekoliko poteza propisao i pripisao lek za weno ozdravqewe.

Nad ulaznim vratima oslikana je ikona svetog \or|a. U unutra{wosti, naslikane na mramornim plo~ama, nalaze se ikone svetoga Petra Cetiwskog, svetoga Vasilija Ostro{kog, svetoga Stefana Piperskog i svetoga Jovana Vladimira. „Mi Aleksandar I, Kraq Srba, Hrvata i Slovenaca, praunuk Kara|or|a Petrovi}a, vo|e i po~etnika oslobo|ewa Srbije, unuk Kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, i sin Petra I velikoga oslobodioca i ujediniteqa na{ega naroda, i Kwegiwe Zorke Petrovi} Wego{, obnovismo ovaj sveti hram..... „ deo je teksta, zlatnim slovima urezanim na mramornoj plo~i na ulazu u kapelu.

Unutra{wost je bila izgra|ena po uzoru na staru kapelu. Sa desne strane postavqen je sarkofag pokriven mermernom plo~om, u koji su sme{teni zemni ostaci crnogorskog vladike. Kapelu je oslikao ~uveni srpski slikar Uro{ Predi}. Prenos Wego{evih zemnih ostataka bio je odre|en za 21. septembar, a kraq i kraqica su putovawe u Crnu Goru zapo~eli jo{ 12. septembra obilaskom vi{e gradova i manastira. Ovim povodom pristigao je na Cetiwe i srpski patrijarh Dimitrije Pavlovi}, koji je li~no odslu`io Slu`bu u pomen Wego{u.

Ta~no u podne, 21. septembra, na Lov}en je stigao kov~eg sa Wego{evim kostima. Kov~eg su u obnovqenu Kapelu uneli kraq Aleksandar Kara|or|evi}, ~lanovi Vlade i mitropolit Gavrilo sa episkopima bitoqskim, timo~kim i ~ehoslova~kim. Kada je kov~eg unet u kapelu, kraq Aleksandar je skinuo sa svojih grudi Albansku spomenicu i spustio je u sarkofag kraj Wego{evih mo{tiju. Iste godine kada je obnovqena kapela, kraq je uspeo da iz Be~a dobije orginalni Wego{ev rukopis „Gorskog vjenca” koji je kasnije ~uvan na dvoru Kara|or|evi}a. Posle osve}ewa crkve i zavr{etka sve~anosti, mitropolit Do`i} `eleo je da kqu~ kapele uru~i kraqu, ali je on to odbio, smatraju}i da kqu~ treba da bude u mitropoliji na Cetiwu.

Postavka obuhvata veliki izbor projektantskih nacrta ruskog arhitekte Krasnova, kao i fotografije usnimqene tokom posete kraqa Aleksandra Prvog i kraqice Marije Crnoj Gori i Jadranu. U okviru izlo`be se mo`e odgledati restauirani film snimqen u ~ast obnove Wego{eve kapele na Lov}enu.

Kapela na Lov}enu je sa malim o{te}ewem pre`ivela Drugi svetski rat, da bi voqom crnogorskih posleratnih vlasti 1974 godine bila poru{ena, a na wenom mestu podignut mermerni mauzolej po projektu Ivana Me{trovi}a.

MILEN MILIVOJEVI]:

Veli~ine

Umro ^ovek. Velikim ^ ne mo`e se dosegnuti ^ovekova veli~ina. @ao mi prijateqa.

Spremam se da govorim na sahrani.

Odbacujem pomisao da se samo o malim qudima govori na pogrebu kako bi se, bar posle wihove smrti, pokazalo da, eto, i nisu bili ba{ tako mali. A veliki se ispra}aju sa tugom, ali bez re~i. Svi znaju koliko su oni bili veliki.

Poku{avam, ali ne uspevam da napi{em nekrolog. Odlazim, sa namerom da govorim usmeno, iz glave, bez napisanog teksta.

Znam da nisam sjajan govornik, ali u pitawu je veliki ^ovek. I veliki Prijateq. Moram dostojno da ga ispratim.

I kad do|e taj trenutak, odustajem. Znam sve o ^oveku. Znam koje sve vrline treba da pomenem, o kojima treba najvi{e da govorim, znam i kako }u najefektnije da zavr{im govor.

Ali ne mogu. Ne zato {to ne bih uspeo da posmrtnim slovom dovoqno osvetlim veli~inu ^oveka. Nego ba{ zato {to bih to mogao.

A time bih pokazao ne samo koliko je on bio ve}i od mene, nego i koliko sam ja mawi od wega. Bio. I ostadoh.

ZAHARIJAS TOPELIJUS:

Breza i zvezda

Duboko u {umi, daleko od sela i puteva, `ivela su dvoje male dece - brat i sestra. Ostali su sami u vremenu rata i nemira, bez roditeqa i bez doma. [uma im je bila jedino uto~i{te, a nebo jedini krov.

Dawu su se skrivali me|u drve}em, a no}u su se privijali jedno uz drugo, slu{aju}i kako vetar prolazi kroz kro{we. Bili su gladni, promrzli i umorni, ali nisu plakali. Dr`ali su se za ruke i }utali, jer su znali da samo zajedno mogu pre`iveti. Jedne ve~eri, dok su sedeli pored tanke breze, de~ak je podigao pogled ka nebu. Izme|u oblaka zasijala je jedna jasna zvezda.

- Pogledaj - rekao je tiho. - Ta zvezda nas gleda. Devoj~ica je podigla glavu i osmehnula se.

- Ona zna gde nam je dom - rekla je. - Kad se vratimo ku}i, i daqe }e biti tamo.

Te no}i su zaspali pod brezom, gledaju}i zvezdu kako treperi nad wima.

Prolazili su dani. Deca su lutala {umom, nalazila bobice, pili vodu iz potoka i u~ila da se ne pla{e ti{ine. Breza je ostajala iza wih, ali zvezda je svake no}i bila iznad wih, ista i postojana.

Jednog jutra nai{li su na qude - dobre qude, koji su ih poveli sa sobom. Odveli su ih u selo, nahranili ih i dali im toplo mesto za spavawe. Deca su pre`ivela rat, ali uspomena na {umu, brezu i zvezdu ostala je u wima zauvek.

Godinama kasnije, kada su odrasli i ponovo prona{li svoj dom, setili su se te zime. Setili su se kako su, izgubqeni i sami, imali dva znaka nade: jedno drvo na zemqi i jednu zvezdu na nebu.

Breza ih je nau~ila da postoji zaklon. Zvezda ih je nau~ila da postoji put. I nikada vi{e u `ivotu nisu bili potpuno izgubqeni.

KSAVER [ANDOR GJALSKI: Stari portret

U salonu stare kurije visio je portret ~oveka u tamnom odelu, sa ordenom na grudima i hladnim, ozbiqnim pogledom. Ram je bio pozla}en, ali je zlato odavno izgubilo sjaj. Ipak, portret je jo{ uvek gospodario sobom.

Mladi naslednik ku}e, jedini koji je jo{ povremeno dolazio, ~esto je zastajao pred tom slikom. Nije poznavao ~oveka sa portreta - znao je samo da mu je bio pradeda, nekada mo}an i ugledan.

Ku}a je sada bila gotovo prazna. Name{taj je prekriven platnom, podovi su {krgutali pod svakim korakom, a vazduh je mirisao na vlagu i pro{lost. Mladi} je dolazio retko, vi{e iz ose}aja du`nosti nego iz potrebe.

Jednog popodneva, dok je ki{a neumorno tukla po prozorima, seo je u salon i dugo gledao portret. U~ini mu se da ga pogled sa slike prati, kao da mu tiho postavqa pitawe: {ta si ti u~inio sa onim {to si nasledio?

Mladi} spusti pogled. Nije imao odgovor. Novo vreme tra`ilo je nove ve{tine, nove puteve. Stara imawa, titule

i uspomene vi{e nisu zna~ile ni{ta. Kasnije je naredio da se portret skine. Zid iza slike bio je

Sutradan se vratio u salon i ponovo oka~io sliku na isto mesto. Zid je, ~inilo mu se, odahnuo.

svetliji, kao rana koja jo{ nije zarasla. Sluga je pa`qivo odneo portret na tavan, me|u stare sanduke i pau~inu. Ali te no}i mladi} nije mogao da zaspi. Sawao je dugu povorku qudi u starinskim odelima kako prolaze hodnicima ku}e, tiho i dostojanstveno. Na ~elu je bio ~ovek sa portreta.

\OVANI VERGA:

Shvatio je da pro{lost ne mo`e `iveti umesto wega - ali da bez we ni on ne stoji ~vrsto. Portret nije bio teret, ve} opomena.

Ku}a je ostala stara, tiha i pomalo tu`na. Ali dok je portret visio na svom mestu, ~inilo se da u woj jo{ ima smisla trajati.

Jeli pastir

Jeli je bio pastir odmalena. Odrastao je po planinama, me|u stadima i kamewem, naviknut na ti{inu, vetar i samo}u. Qudi su govorili da nije kao ostali - bio je povu~en, sawala~kog pogleda, kao da stalno slu{a ne{to {to drugi ne ~uju. Najvi{e je voleo frulu. Satima je svirao dok su ovce pasle, a zvuci su se razlivali

ka, dok je prolazila, i svirao joj, iako ona nije znala kome je pesma namewena. Mara se, me|utim, zagledala u drugog - u mladi}a iz sela, sigurnog u sebe i bu~nog. Smeh joj je bio namewen wemu, ne pastiru s planine. Jednog dana Don Alfonso je rekao Jeliju da vi{e nije potreban. Stado je predato dru-

rawena u srcu. Kasnije su rekli da je Jeli napao mladi}a no`em. Da je Mara vri{tala. Da su qudi dotr~ali. Jeli je stajao nepomi~no, kao da se probudio iz sna.

Na sudu nije znao da objasni {ta se desilo. Govorio je malo, zbuweno, kao dete koje ne razume za{to je ka`weno.

dolinama. Govorili su da frula peva umesto wega. U selu je `iveo bogati zemqoposednik Don Alfonso, kod koga je Jeli povremeno radio. Don Alfonso je imao }erku Maru - lepu, ponosnu, naviknutu da je svi gledaju. Jeli ju je video jednom, pa jo{ jednom, i to je bilo dovoqno: u wegovom tihom svetu Mara je postala sve. Nije joj govorio. Nije znao kako. Samo ju je gledao izdale-

gome. Jeli je }utke oti{ao, kao {to je }utke i do{ao. Ali ti{ina u wemu vi{e nije bila mirna. Jedne ve~eri, dok se selo spremalo za slavqe, Jeli je ~uo smeh - Marin smeh. Video ju je sa mladi}em koji je stavio ruku na weno rame. U tom trenutku, ne{to se u wemu prelomilo. Nije razmi{qao. Nije govorio. Samo je reagovao kao zver

- Za{to si to u~inio? - pitali su ga. On je slegao ramenima. - Svirao sam joj - rekao je tiho. - Uvek sam joj svirao. Osudili su ga. Kad su ga odvodili, neko je rekao da je {teta za tako dobrog pastira. Drugi su rekli da je lud. Tre}i da je zlo~inac. Jeli ih nije slu{ao. Gledao je u daqinu, tamo gde su planine. Kao da i daqe ~uje frulu.

SPC gradi veliki objekat u porti najstarije crkve u Srbiji - Petrove crkve

Bojana Selakovi}, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), objavila je fotografije velikog objekta u izgradwi koji ni~e u porti Petrove crkve u Novom Pazaru, a koji gradi Eparhija ra{ko-prizrenska.

Zbor gra|ana Novog Pazara i pojedini stru~waci protive se gradwi objekta objekta u porti Petrove crkve u Novom Pazaru, ~iji investitor je Eparhija ra{ko-prizrenska uz finansijsku podr{ku Ministarstva turizma i omladine i Turisti~ke organizacije Novog Pazara.

Kako u realnosti izgleda ono {to se u projektu naziva „revitalizacija severne gra|evine” i „vizitorski centar”, objavila je Bojana Selakovi} na mre`i „X”.

Na fotografijama se vidi objekat koji je svojim gabaritima prevazi{ao samu crkvu, koja va`i za nastariju u Srbiji.

„Cela ma{inerija je upregnuta da se prona|u pravni i finansijski mehanizmi kako bi se ra{kom-prizrenskom vladiki ispunio hir da stoluje ovde, jer se izgleda kosovskog sedi{ta odrekao. Institucija koja je zadu`ena za nadzor nad kulturnim nasle|em, pod izgovorom

bahatost: U samoj porti, preko starih zidina gradi se veliki objekat koji gradi Eparhija ra{ko-prizrenska

izgradwe malog vizitorskog centra, projektovala je zgradu za boravak i sme{taj koja }e nadma{iti i veli~inu crkve i to na mestu vi{evekovne nekropole koja nije do kraja istra`ena, na temeqima objekta, za koga nije stiglo da se utvrdi ~emu je slu`io”, napisala je Selakovi} na mre`i „X”.

Ona isti~e da Petrova crkva nije imala {ansu „u op{tem hajpu oko General{taba, bombardovanog 1999. jer zlo koje se woj ~ini, ne mo`e se ba{ ni na jedan na~in povezati sa ‚politi~kim zapadom’, a {teta koja je napravqena izgradwom ovog objekta, ne mo`e se iskoristiti u mobilizaciji protiv vlasti, jer je razume zaista mali broj qudi”.

„S obzirom da nisu postojali pouzdani istorijski podaci za rekonstrukciju objekta u izvornom obliku primewuje se princip jasne razlike izme|u starog i novog. Takvim pristupom se po{tuje autenti~nost materijalnih ostataka, izbegava stvarawe istorijskih falsifikata i obezbe|uje integritet spomenika kulture”, obrazla`e Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture izgled objekta u izgradwi.

„Ostaje samo da se nadamo, da }e oni koji planiraju da spavaju na ovim slojevima grobova i kostiju, imati mir san”, dodala je Selakovi}.

Petrova crkva kao deo celine Stari Ras sa Sopo}anima nalazi se na UNESCO listi svetske ba{tine od 1979. godine.

Istori~ar i nau~ni savetnik Istorijskog instituta u Beogradu Aleksandar Uzelac ranije je upozorio da }e Petrova crkva verovatno biti sklowena sa liste UNESCO ukoliko se ne zaustavi gradwa objekta.

UPADQIVO ]UTAWE VRHA VLASTI O REKORDNOJ ZAPLENI DROGE U SRBIJI

”Ovo

je dr`avno, zovite Batu”

Upadqivo je }utawe vrha vlasti, posle otkri}a pet tona marihuane na imawu jednog od kru{eva~kih napredwaka. Opozicija u tom gradu tra`i politi~ku odgovornost i vanredne lokalne izbore.

Pet tona marihuane prona|eno kod SNS odbornika i prijateqa ministra Bratislava Ga{i}a. Pri~a koja ne sme da zastari, smatraju Kri{evqani.

„Qudi imaju pravo da znaju {ta se de{ava. Posle svega ovoga”. Jel slu~aj Kowuh interesuje qude u Kru{evcu?

„Interesuje. Sve qude zanima. To je na{a stvarnost”.

„U wihovim rukama je i no` i kola~. Mogu da rade {ta god ho}e. Samo, svako mo`e da radi {ta ho}e. Ali ne mo`e dokle ho}e.”

Ne mo`e i ova afera da pro|e bez politi~kih posledica, poru~uje kru{eva~ka opozicija. Oni tra`e vanredne lokalne izbore.

„To je ~ovek koji je u~estvovao i glasao je u toj skup{tini. Zbog toga skup{tina vi{e nema legitimitet. Spasojevi} je u~estvovao u izboru gradona~elnika Kru{evca. Pitawe i za gradona~elnika Manojlovi} a – kakav je to legitimet ako je ~ovek osumwi~en za pet tona droge bio glas u wegovom izboru”, ka`e Ivan Mandi} iz Stranke slobode i pravde.

„Vrlo je va`no naglasiti da su to ~lanovi SNS koji su ube|eni da ih niko ne}e dirati. Da obavqaju jedan dr`avni posao. I da ih neko ~uva. Postala je ~uvena re~enica – qudi, ovo je dr`avno, zovite Batu”, rekla je Du{anka Milosavqevi}, odbornica stranke SRCE.

„Poziv Bati” nije garancija da ne}ete pasti. Tako se brane kru{eva~ki napredwaci, koji tvrde da niko nije za{ti}en. I to je sve {to su rekli o aferi Kowuh.

„Svi ovi pozivi na vanredne izbore su izgovor za wihove nove neuspehe. Tra`iti izbore pre vremena je samo na~in da se operu od novog poraza koji }e do`iveti. Znate kako ka`u – nije majka Muju klela {to se kockao ve} zato {to se vadio”, izjavio je Zoran Tomi}, ~ef odborni~ke grupe SNS u kru{eva~koj Skup{tini.

Spasojevi}i, otac i sin, i jo{ trojica osumwi~enih pred tu`ocem nisu ni poku{avali da se vade.

Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je jo{ navelo da su osumwi~eni, koji su saslu{ani, iskoristili zakonsko pravo i branili se }utawem. Vi{i sud je dan kasnije saop{tio da je odredio je za trojicu od petorice osumwi~enih odredio pritvor do 30 dana.

Vi{e stotina gra|ana protestovalo je ispred ~a~anske bolnice zbog smrti ~etvorogodi{we devoj~ice Eme iz sela Bogdanica kod ^a~aka, koja je preminula posle operacije tre}eg krajnika u toj bolnici. Gra|ani su, ispred Upravne zgrade u krugu bolnice, nosili transparent sa natpisom „Pravda za Emu”.

Na ulazu u zgradu nove bolnice stajao je kordon policije.

Me|u okupqennim bili su i Emini roditeqi koji su rekli da se nadaju da }e saznati istinu.

Dragica, majka deteta koje je i{lo u vrti} sa Emom ka`e da su do{li mirno, da iska`u nezadovoqstvo zdravstvenom situacijom i stawem u Op{toj bolnici u ^a~ku.

„Gde je jedan nedu`an, nevin `ivot deteta od ~etiri godine, na`alost uga{en. Ne upiremo prstom, tra`imo odgovore i odgovorne za ovo

{to se desilo. Ema je bila zdravo dete, imala je zakazanu operaciju, nejasno nam je {ta se sve desilo, sla`em se, postoje komplikacije, ali ta operacija je dugo ve} rutinska operacija”, ka`e ona. Jedan od gra|ana rekao je novinarima da su se okupili da potra`e odgovore i pravdu za Emu.

„Da se nikada nikome ne ponovi ne{to sli~no. Dete je do{lo na operaciju krajnika, a zavr{ilo je mrtvo. Na to ne sme da se }uti”, rekao je taj gra|anin. Posle protesta u bolni~kom krugu, gra|ani su blokirali ulicu pored bolnice.

Devoj~ica Ema imala je ~etiri godine, a primqena je i le~ena u ~a~anskoj

bolnici, od 29. januara do 4. februara, u pitawu je bila operacija tre}eg krajnika. Na prijemu je nalaz ORL bio uredan, kao i svi drugi, brisevi i krvna slika, tokom operacije tako|e, stoji u izve{taju lekara. Problem nastaje prilikom bu|ewa devoj~ice, kada lekari ne uspevaju da uspostave stabilno disawe, te donose odluku da se devoj~ica reintubira, a potom hitno uputi u Institut za majku i dete u Beograd, gde je na`alost i preminula. ^a~anska bolnica se danima nije ogla{avala o ovoj tragediji. Tek kada je narod do{ao ispred bolnice da tra`i odgovore i odgovornost za tragediju, bolnica je saop{tila da inspekcija ispituje da li je napravqen propust u le~ewu devoj~ice koja je preminula posle operacije krajnika. U saop{tewu se dodaje da je o tom doga|aju obave{teno Ministarstvo zdravqa i da nadle`na inspekcija radi na utvr|ivawu okolnosti smrti deteta.

Narod kupio {umu u Srbiji da bi je odbranio

od prof ita i sa~uvao - slavuja

Qudi su uplatili novac, tri nedeqe - 9.000 evra. Fascinirani smo. Zahvalni. Ovo je prvi put da jedno udru`ewe u Srbiji kupi {umu sa idejom da ostane sa~uvana, da se u woj sprovode mere aktivne za{tite prirode. Slavujev lug nije kupqen da bi bio ure|en ili komercijalizovan, ve} da bi ostao {uma - `iva, prirodna i dostupna vrstama kojima je potrebna.

Ovo za Sputwik ka`e Uro{ Stojiqkovi} iz Dru{tva za za{titu i prou~avawe ptica Srbije, sada vlasnika {ume u ju`nom Banatu – koja }e to i ostati:

„[uma nije velika, ima svega dva hektara, ali ova akcija je pokazala da me|u gra|anima postoji spremnost da se direktno ukqu~e u za{titu prirode. ^ak i kada je re~ o prostoru koji verovatno oni sami nikada ne}e koristiti“.

Samo sedam odsto teritorije Vojvodine je pod {umama, {to je ~ini najmawe po{umqenom regijom Evrope. Brojna {umska stani{ta su usitwena i rascepkana, postala su premala da bi formalno bila za{ti}ena, pa zelene oaze brzo nestaju pod pritiskom profita.

Ovo je prvi put da je Dru{tvo za za{titu i prou~avawe ptica sa~uvalo {umu, a ve} godinama poku{ava da spase wene stanovnike, posebno u Vojvodini, koja je ostala i bez pa{waka, stoka je saterana

u obore, na kojima su `ivele sitne `ivotiwe, kojima se hrane krupne grabqivice. BUDI DRUG, PODR@I SLAVUJEV LUG

Dru{tvo koje se finansira kroz projekte, iz razli~itih fondova, prvo je samo kupilo {umu, fakti~ki od novca koje nije moglo da nadomesti. Pozvali su gra|ane da pomognu u akciji „Budi drug, podr`i Slavujev lug“:

Iznos od devet hiqada evra,1.055.700 dinara, prikupqen za mawe od tri nedeqe, uz vi{e od 360 donatora.

„Nismo ni stigli da po{aqemo klasi~no saop{tewe medijima. Kampawa se sama pro{irila, qudi su delili informacije, posebno preko dru{tvenih mre`a. Javqali su se i mediji. Za tri nedeqe smo sakupili i prema{ili iznos koji nam je bio potreban. Ima malih donacija, jednako dragih, ali su oni koji su svesni koliko je va`no sa~uvati {umu, upla}ivali i po nekoliko desetina hiqada dinara“, ka`e Stojiqkovi}.

On dodaje da je posebno zna~ajno to {to su donirali i qudi koji ranije nisu imali nikakav kontakt sa radom Dru{tva:

„Otprilike za polovinu donatora znamo ko su, to su na{i ~lanovi ili qudi sa kojima smo nekada sara|ivali. Ali druga polovina su qudi koje nikada nismo upoznali. Videli su pri~u na dru{tvenim mre`ama i odlu~ili da doniraju za {umu koju mo`da nikada ne}e videti. To je za

Ma~katska ”Pr{utijada”

U selu Ma~kat, nedalelko od Zlatibora, otvoren je 24. Sajam suvomesnatih proizvoda „Pr{utijada”. U takmi~arskom delu programa u~estvovalo je jedanaest izlaga~a u pet kategorija razli~itih proizvoda.

U selu Ma~kat tradicija proizvodwe pr{ute prenosi se sa kolena na koleno vi{e od pet generacija. Mnogi od u~esnika ovogodi{weg Sajma suvomesnatih proizvoda, takmi~e se od prve „Pr{utijade”. Neboj{a [opalovi}, zlatna medaqa za gove|u pr{utu, ka`e: „Za~etnik je deda. Prvi objekat pored ku}e mu je bila su{ara. Tako je krenulo pomalo. Tad se radilo samo zimi, samo sezonski. Osu{i par volova, osu{i sviwu i tako je radio po malo. Tako se nekad radilo. Kod nas se najvi{e ceni gove|a pr{uta. Ovo je ramstek gove|i, to je najkvalitetniji komad gove|e pr{ute. Ovo je klasi~na gove|a pr{uta. To se u na{em kraju najvi{e su{ilo i to se i dan danas najvi{e ceni.”

Milija Brkovi}, zlatna medaqa za slaninu, dodaje: „Mi smo u~esnici od prve do dana{we. Najmla|i ~lan ima osam meseci, omladinac mali. Vidi{ kako je lep, ima kapu kao i deda.”

Jana Brkovi}, unuka, obja{wava: „Ja ovo radim od malih nogu i razumem proces proizvodwe od po~etka do kraja i samu prodaju. To je ne{to {to volim i privla~i me. Volim tradiciju, volim doma}i proizvod. Ovo je ne{to {to bih i sama kupovala.”

Pored takmi~ara, u~esnici sajma su i izlaga~i nesvakida{wih proizvoda, poput rakije od suve {qive.

Jelena Nedi}, proizvo|a~ rakije od suve {qive, navodi: „Probali smo da napravimo ne{to druga~ije, i to je nama po{lo za rukom. Do{li smo ovde da ~isto prezentujemo svoj proizvod, da ~isto upoznamo qude sa tom na{om neobi~nom rakijom.”

Ma~kat ima oko 1000 stanovnika i ~etrdesetak prera|iva~a suvomesnatih proizvoda. Posledwih pola veka proizvodwa pr{ute se u ovom selu iz godine u godinu pove}ava. Za wen kvalitet, kako me{tani isti~u, najzaslu`niji su tradicionalni na~in proizvodwe i vetrovi koji se na ovom mestu susre}u i duvaju u svako doba godine.

mene bilo fascinantno. Imaju svest koliko je ovo va`no, platili su da {uma ne bude pose~ena“.

[UMA IZME|U

ZA[TI]ENIH PODRU^JA

Slavujev lug se nalazi u op{tini Plandi{te, uz reku Brzavu, na granici dva me|unarod no zna~ajna podru~ja za ptice, Vr{a~kih ritova i Gorweg Potami{ja. U blizini je i za{ti}eno podru~je Potami{ja, {to ovoj lokaciji daje dodatni zna~aj u o~uvawu biodiverziteta ju`nog Banata. „Banat je prostor intenzivne poqoprivrede i jedna od najslabije po{umqenih oblasti u Evropi. U takvom okru`ewu, svaki fragment {ume ima ogromnu vrednost. Ovakvi mali lugovi ~esto su posledwa uto~i{ta za ptice i druge `ivotiwe“, isti~e Stojiqkovi}.

ve da budu formalno za{ti}ene, zbog ~ega su lako dostupne se~i i prenameni zemqi{ta. Slavujev lug, kako isti~e Stojiqkovi}, pokazuje da postoji i druga~iji model.

U {umi su zabele`ene brojne vrste ptica, detli}i, `une i peva~ice, kao i tragovi jazavaca, divqih sviwa i jelena. U {irem podru~ju nalazi se i novo otkriveno gnezdo orla krsta{a, jedne od najugro`enijih ptica grabqivica u Evropi, koje ~lanovi ovog Dru{tva poku{avaju da spasu vi{e od osam godina. Na{ sagovornik obja{wava da u Srbiji male {ume ~esto ne ispuwavaju uslo-

„Ne gajimo iluziju da dva hektara mogu da promene ekosistem Banata. Ali mogu da poka`u smer. Da bi se napravio ozbiqan efekat, potrebno je mnogo ovakvih malih lugova, bukvalno oko svakog ve}eg mesta“. Stojiqkovi} dodaje da je ra~un na koji su gra|ani upla}ivali novac i daqe otvoren i da donacije i daqe pristi`u, {to otvara mogu}nost da Slavujev lug ne ostane usamqen slu~aj.

„Ra~un je i daqe aktivan i qudi i daqe upla}uju. Taj novac }e ili biti usmeren ka otkupu nekog budu}eg zemqi{ta, ili ka aktivnostima za{tite i obnove ove {ume. Vrlo je mogu}e da ovo ne}e biti posledwa akcija ovog tipa“, isti~e Stojiqkovi}.

VITEZOVI IZ BAWALUKE: Milo{ Jeremi}, Marko Kla{wa i Svetozar Tur izbavili iz Vrbasa de~aka od 11 godina

Spasavawe de~aka od 11 godina iz nabujalog Vrbasa u Bawaluci, istinski je podvig koji je obele`io 2025. godinu u Republici Srpskoj, i vratio veru u hrabrost i dobrotu qudi.

Heroji su stanovnici ovog grada Milo{ Jeremi}, Marko Kla{wa i Svetozar Tur, a sve se desilo 26. maja posle podne u blizini Rebrova~kog mosta. Prethodnih dana padala je jaka ki{a, pa je Vrbas bio br`i i dubqi nego ina~e, a leden kao skoro cele godine. Milo{, Marko i Svetozar sedeli su u obli`wem kafi}u, akad su ~uli prolaznika kako vi~e da je de~ak upao u reku. Wih trojica su pojurili bez razmi{qawa. Svetozar je pozvao policiju, hitnu pomo} i vatrogasce, a Milo{ i Marko su u{li u vodu da spasu mali{ana. - Do{li smo ispod mosta, nismo videli de~aka, Vrbas je bio brz i odvukao ga. Da bismo ga na{li, popeli smo se na most i uo~ili ga kako se jedva dr`i za granu, ali da mu glava tone. Odmah smo si{li dole, ali teren je bio nepristupa~an. [ibqe je bilo svuda i nismo mogli lako u}i u vodu. Marko i ja smo onda pret~ali preko grobqa da u|emo u reku, ali de~aka nismo mogli odmah na}i. Sre}om, ribar koji je bio na suprotnoj obali viknuo je i pokazao gde je mali{an. On se tada jedva dr`ao za kamen, a mi smo bili nizvodno od tog mesta. Ostao sam na obali u slu~aju da

Marko Kla{wa, Milo{ Jeremi} i Svetozar Tur sa gradona~elnikom Dra{kom Stanivukovi}em

ga voda ponovo povu~e, a Marko je krenuo prema wemu uzvodno. Do{ao je do de~aka i kona~no ga prihvatio. Me{tani su nam dali neku sajlu, pomo}u koje sam Marka i de~aka vukao na obalu. [estoro-sedmoro me{tana je dr`alo tu sajlu, dok sam ih izvla~ioispri~ao nam je Milo{. Sekunde su presudile u spasavawu mali{ana, ali smirenost trojice mladi}a i wihova odva`nost ispisale su sre}an kraj. - Me{tani su nam pritekli u pomo} i zahvalni smo im, ali, na`alost, bilo je i onih kojima je sve bilo zabavno, pa su sa mosta celu akciju spasavawa snimali telefonom - rekao je Milo{. Hitna pomo} je zbrinula de~aka koji je pro{ao bez ve}ih povreda i posledica po zdravqe, a pohvale za Marka, Milo{a i Svetozara su stizale sa svih strana.

Ipak, reakcija majke de~aka, sa kojom se ~uju i dan danas, pokazala im je da je wihov podvig bio i vi{e nego vredan.

- Ona nas zove „wenim an|elima”, i ka`e da }e nam zauvek biti zahvalna. Bila je mnogo emotivno kada nam se prvi put obratilaka`e Milo{. Ubrzo posle ovog podviga, reagovali su i predstavnici vlasti u RS. Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} je priredio prijem za trojicu mladi}a i uru~io im zahvalnice za herojsko delo, a tada{wi predsednik RS Milorad Dodik rekao je da }e za hrabrost biti odlikovani (ordewe se obi~no dodequje 9. januara ili 15. februara prim. aut) i istakao da herojstvo koje su pokazali nije samo hrabrost, ve} qubav prema ~oveku i odgovornost prema zajednici.

SIROMA[NI CRNI DE^AK KOJI JE DODIRNUO ZVEZDE (5)

Написао: Miroslav Jankovi}

l Kako je Pele postao jedini ~ovek na svetu za ~ije ime su znali gotovo svi qudi u bilo kom delu sveta l Mnogi smatraju da je bio poznatiji od Isusa l Kako je sa 16 godina postao ~lan reprezentacije Brazila i najve}a senzacija u dotada{woj istoriji fudbala, progla{en je za kraqa ove igre l Na koji na~in je Pele izvla~io i posledwi atom mo}i i snage od svih saigra~a l Bio je igra~ bo`anskog spoja inteligencije, ve{tine, brzine i snage l Zbog ~ega je kraq fudbala tra`io da opro{tajni me~ igra protiv Jugoslavije

SIROMA[NI CRNI DE^AK KOJI JE DODIRNUO ZVEZDE:

Pele pripada onoj jedinstvenoj i tako retkoj grupi sportista koji su u najranijoj mladosti, odmah i iz prve, postigli vrhunska dostignu}a i odmah imenom i pojavom eksplodirali u javnosti.

Pele je sa 15 godina po~eo da igra za Santos, sa 16 postao ~lan reprezentacije Brazila, a sa tek napuwenih sedamnaest, 1958. godine na SP u [vedskoj bio najzaslu`niji za osvajawe prve ,,zlatne bogiwe“. Postao je istovremeno: najve}a fudbalska senzacija u dotada{woj istoriji nogometne lopte, najpoznatiji fudbaler na svetu, koji je odmah javno progla{en i za kraqa fudbala. A jo{ nije ni bio postao punoletan. Neverovatno, jedinstveno, verovatno neponovqivo.

To fudbalsko prvenstvo u [vedskoj‚ 1958. je bilo po mnogo ~emu neobi~no i senzacionalno. U [vedsku je do{ao sa povre|enim kolenom i nije igrao na prvoj utakmici protiv Engleske, koja je zavr{ila bez golova. Na insistirawe golmana Gilmara, beka \alme Santosa, Peleovih saigra~a iz Santosa, i naro~ito kapitena Didija, selektor Feola bio je primoran, zapravo ucewen, da ga stavi u ekipu na slede}oj utakmici u grupi protiv SSSR, koju su Brazilci dobili sa 2:0. Pele nije dao gol. Ali na slede}oj ~ertvrtfinalnoj protiv Velsa daje gol. U polufinalu protiv Francuske Brazil pobe|uje sa 5:2, Pele posti`e 3 gola a u finalu protiv doma}ina [vedske, Brazil ostvaruje isti rezultat kao protiv Francuza 5:2 a Pele daje 2 gola. Pelea nakon me~a igra~i nose na ramenima, on pla~e, on je u {oku, on je jo{ takore}i dete, u jednom trenutku je izgubio i svest... ali to su tipi~ne poro|ajne muke i manifestacije, pogotovo kad se ra|a kraq. Ovoga puta fudbalski. A londonski sportski list ,, Vorld sports“ je napisao povodom brazilske titule 1958. godine, a misle}i na Pelea: ,,^ovek mora da protrqa o~i da bi se uverio da to nije vanzemaqac“! I jo{ su dodali: ,,Siromah je postao kraq“!

Nazivali su ga genije, crni biser, crna perla...

Re|ali su se razni novi epiteti: genije, crni biser, crna perla, siroma{ni crnac koji je dodirnuo zvezde. Sveznaju}i Englezi tada nisu znali da je ra|awe fudbalskog genija po~elo jo{ 1950. godine kada je desetogodi{wi Pele gledao kako mu otac Dondiwo pla~e nakon poraza Brazila na Marakani od Urugvaja u finalu Mundijala (~etvrto a prvo posleratno, zvani~no svetsko prvenstvo, na kome su prvi put u istoriji u~estvovali i Englezi. Oni, su pre Drugog svetskog rata odbijali da igraju na tri prvenstva: 1930/34/38. Smatrali su da oni stalni, podrazumevaju}i prvaci sveta, jer su oni i izmislili fudbal, i da je wihova liga ja~a od tih mundijala.). Mali Edson je tada kazao ocu: Ja }u, kad porastem, osvojiti Zlatnu pogiwu i doneti je ovde! Samo sedam godina kasnije, mali, bosonogi pra{wavi mr{avko sa ulica Tre{ Korasonesa, dalekog predgra|a Sao Paola, je svoje obe}awe i ispunio. Otac Dondiwo je i tada plakao, i to sedam puta, zapravo svaki put kada bi iz Stokholma brazilski radio-reporter uzvikivao: gooooooool...Pele....gooooool... Pele! Plus suze koje su on i Peleova majka Seleseta

IGRA^ NE SME PRO]I

(umrla pre dve godine, u 102. godini) prolili ,,gledaju}i“ sina u zami{qenim slikama na osnovu radio-prenosa kako i sam pla~e, dok u rukama, a jahaju}i na ramenima navija~a, dr`i obe}anu Niku (naziv za Zlatnu bogiwu)! Oven~ani slavom i divqewem celog fudbalskog sveta, Brazilci su, na ~elu sa Peleom, 1962. godine do{li na SP u ^ile, kao branioci titule i najve}i favoriti, uz sve to jo{ predvo|eni kraqem fudbala, koji je bio u punoj prvoj fudbalskoj mladosti - imao je 22 godine. Ve} na prvoj utakmici, na premijeri protiv Meksika, Pele je dao jedan od dva gola. Ali, se na drugoj protiv ^ehoslova~ke te{ko povredio: nakon jednog sprinta a potom udarca pukao mu je mi{i}, zadwe lo`e. Nikada do tada nije bio povre|en. To je bio za wega kraj {ampionata a za karioke veliki {ok. No, fudbal je ~udesan sport: igra~ Botafoga Amarildo je zamenio Pelea na najboqi mogu}i na~in - sa dva gola protiv [panije u posledwem grupnom me~u preokre}e rezultat, a potom daje gol i u finalu, kada karioke pobe|uju ^ehe sa 3:1. Dakle, Brazil bez Pelea uzima drugi put titulu. U svetskoj fud-

^ileanski mundijal je doneo mnoge novine u svetski fudbal: svi Evropqani su igrali kao tada{wi klupski prvak starog kontinenta - Inter: tvrdo, zatvoreno i sa malo datih golova. Pojavile su se, prvi put, grubosti, pogibeqni startovi, sudijske gre{ke i nepravde... i nova fudbalska filozofija: lopta mo`e pro}i, ali igra~ ne sme. Sve ovo vi|eno u ^ileu 1962. godine }e biti na jo{ gori, suroviji i nepravedniji na~in ponovo demonstrirano i na narednom Svetskom prvenstvu 1966.g. u Engleskoj.

balskoj javnosti je odjednom procvala jedna dilema: kako sada objanisti ve} {iroko rasprostrawenu filozofiju: Brazilci su bez Pelea prose~ni, sa wim veliki a on najve}i! Odjednom vi{e nije bilo tako! Mogu}e je ovo obja{wewe: Brazilci su imali ve} oformqen tim ~etiri godine ranije u [vedskoj, ozra~eni Peleovim pobedni~kim mentalitetom, kao jo{ sve`im pe~atom na sebi (Didi, Vava, Zagalo, Garin~a, Gilmar... su bili u ^ileu u najboqim igra~kim godinama i natopqeni ose}ajem {ampionske mo}i). Ekipa koja je celi Mundijal odigrala u istom sastavu, sa samo 12 igra~a: taj dvanaesti je bio Amarildo koji je zamenio Pelea. Peleov pobedni~ki duh je, i bez wega na terenu, sna`no nadahwivao saigra~e... a mo`da je tu situaciju najboqe oslikao jedan engleski novinar, koji je objasnio brazilsku fudbalsku snagu i bez Pelea u timu, ovim re~ima: ,,Kada je Pele u timu, jedna brazilska ruka je ve} na zlatnoj bogiwi. A ~ija ruka je ovde u ^ileu bila umesto wegove - vide}emo za ~etiri godine kod nas na Ostrvu“. Englezi su poku{ali da opravdaju svoj karambol (nisu pro{li daqe od ~etvrtfinala - izgubili ba{ od Brazila 3:1)... najavquju}i tako i neku vrstu osvete kariokama i Peleu onim ,,vide}emo se za ~etiri g. na Ostrvu“. A taj {ampionat 1966. u Engleskoj je bio jedan od najprqavijih u svakom smislu. Posebno za Brazilce i Pelea, na kome Brazil nije pro{ao ni kvalifikacionu grupu a koje je posebno bilo pogubno za kraqa fudbala. U Engleskoj, koja do tada nikad nije bila prvak sveta i koja je to postala na sporan na~in u finalu protiv tada Zapadnih Nemaca, Pele je brutalno pretu~en, poni`en i uvre|en do bola sudijskim nepravdama. Na nosilima je iznet na utakmici protiv Portugala. l U slede}em broju: U Engleskoj Pele je shvatio da fudbal nije samo lepa igra i po{teno nadmetawe

1809. - Ro|en je Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Va{ingtonu ubio fanati~ni pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. predvodio je gra|anski rat protiv otcepqenih ju`nih dr`ava i uspeo da sa~uva Uniju, a 1863. je proglasio ukidawe ropstva u SAD.

1851. - Edvard Hargrejvs je na{ao zlato u Samerhil Kriku u Novom Ju`nom Velsu, izazvav{i „zlatnu groznicu” u Australiji.

1912. - Posledwi kineski car Pu Ji iz dinastije Man~u abdicirao je, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.

1942. - Nema~ki vojnici su u Drugom svetskom ratu ubili 42 logora{a, odbegla iz logora kod Ni{a, a 105 je uspelo da pobegne. Za odmazdu je streqano 850 qudi.

1974. - U Moskvi je uhap{en ruski pisac Aleksandar Sol`ewicin, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko dr`avqanstvo i proteran je iz zemqe. Posle dve decenije u emigraciji u Vermontu (SAD), u Rusiju se vratio 1994.

1986. - SAD su izru~ile SFR Jugoslaviji ratnog zlo~inca Andriju Artukovi}a, ministra unutra{wih poslova usta{ke vlade Nezavisne Dr`ave Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovi}a, koji je posle rata pobegao iz zemqe, optu`ile za ratne zlo~ine po~iwene nad civilima, me|u kojima je bilo najvi{e Srba i Jevreja.

1999. - Senat SAD je predsednika Bila Klintona oslobodio optu`bi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, ~ime je, posle godinu dana, okon~ana wegova „seksualna afera” sa Monikom Levinski i izbegnuto wegovog smewivawe („impi~ment”).

1999. - Poqska, Ma|arska i ^e{ka prikqu~ile su se NATO kao prve od biv{ih ~lanica Var{avskog pakta, vojno-politi~kog sovjetskog bloka.

2002. - Pred Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine u Hagu po~elo je su|ewe biv{em predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Milo{evi}u, prvom {efu dr`ave kojem se sudilo pred Me|unarodnim sudom. Milo{evi} je u maju 1999. optu`en za zlo~in protiv ~ove~nosti, kr{ewe zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Po~etak „procesa stole}a” pratilo je vi{e od hiqadu najve}ih svetskih medija.

2012. - Skup{tina Gr~ke izglasala je kqu~ne mere {tedwe i Zakon o smawewu duga, {to su zahtevali strani poverioci da bi omogu}ili gr~koj dr`avi da izbegne bankrot. U masovnim neredima koji su pratili demonstracije tokom zasedawa Skup{tine, povre|eno je 120 qudi, zapaqeno je 45 zgrada, ukqu~uju}i dva istorijska bioskopa, demolirane su desetine prodavnica i kafea u centru Atine.

2019. - Stupio je na snagu Prespanski dogovor o re{avawu spora oko imena sa Gr~kom i amandmani na makedonski ustav kojim je Makedonija i formalno promenila ime u Republika Severna Makedonija.

RIZNICA

VELIKE RE^I VUDROA VILSONA, PREDSEDNIKA SAD:

Srbi su za slobodu `rtvovali sve, zlo~ini neprijateqa im nisu slomili duh!

Gotovo nestvarno danas, vi{e od 100 godina posle ovih doga|aja, zvu~e re~i predsednika SAD Vudroa Vilsona koje je uputio ameri~kom narodu 28. jula 1918. godine kada im je pripovedao o Srbima i wihovim neda}ama.

Te 1918. godine Prvi svetski rat u Evropi je i daqe plamteo. Posle vi{e godina ustezawa i protivqewa javnosti, 1917. u rat su kona~no u{le i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, sa odmornom i sve`om vojskom, dobro opremqenom i spremnom.

Srpska vojska, ili ono {to je ostalo od we, oporavqena i sa elanom svojstvenim qudima iz ovih krajeva, ve} je bila na Solunskom frontu i bila je bitke koje }e joj omogu}iti povratak u okupiranu domovinu.

Iako nije uzela direktno u~e{}e u osloba|awu Balkana, Amerika je bila upoznata sa svim {to je srpski narod pro{ao posledwih godina rata. Javnost ove zemqe bila je veoma naklowena Srbima i razumela je patwe kroz koje je stanovni{tvo pro{lo.

Veliki deo zahvalnosti za simpatije koje su Amerikanci tih godina imali prema Srbima, na{ narod je dugovao jednom ~ovek –predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu.

PRIJATEQ

MIHAJLA PUPINA

Tomas Vudro Vilson je na funkciju prvog ~oveka Bele ku}e do{ao u sam osvit Velikog rata postav{i 28. predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava

1913. Tih godina, i neposredno posle Prvog svetskog rata Amerika se formirala kao svetska sila kakvu danas poznajemo, a veliki deo zasluga za to ide upravo Vilsonu i wegovoj politici. Iako su nas razdvajali okeani i milioni kilometara, Vilson je bio dobro upoznat sa istorijom Srbije i stradawima srpskog naroda. Za to je delimi~no bio zaslu`an wegov eruditski duh i pozicija na kojoj se nalazio, ali verovatno jo{ i vi{e ~iwenica da mu je blizak i dobar prijateq bio Mihajlo Pupin, ~uveni nau~nik na{eg porekla i najboqi ambasador kojeg je Srbija mogla u tom trenutku da ima u Americi.

Pupin je neumorno radio na

prikupqawu pomo}i za na{u zemqu, isticao stradawe i ratne napore Srbije i uspeo da obezbedi znatnu materijalnu pomo} za vojsku i civilno stanovni{tvo.

Napore Mihajla Pupin zdu{no je pomagao i Vudro Vilson. Na ~etvrtu godi{wicu austrougarske objave rata Srbiji – 28. jula 1918. godine, proglasio Srpski dan. Na svim javnim institucijama u Americi, ukqu~uju}i i Belu ku}u, tada se zavijorila srpska zastava.

Vilson je oti{ao i korak daqe i na centralnoj sve~anosti Srbima je poslao poruku koja je tog dana pro~itana u crkvama {irom SAD i objavqena u ve}ini dnevnih novina.

EVO [TA JE NAPISAO:

“U nedequ 28. jula navr{ava se ~etvrta godi{wica od dana kada je odva`ni srpski narod, pre nego da se izlo`i lukavom i nedostojnom progonu pripremqenog neprijateqa, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemqu i svoja ogwi{ta od neprijateqa re{enog da ga uni{ti. Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako ~vrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemqe deset puta ve}e po broju stanovni{tva i vojnoj mo}i, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon {to su Nema~ka i Bugarska pritekle u pomo} Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je wihova zemqa

bila opusto{ena i wihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomqen. Mada nadja~ani nadmo}nijim silama, wihova qubav prema slobodi ostala je neumawena. Brutalna sila nije uticala na wihovu odluku da `rtvuju sve za slobodu i nezavisnost. Primereno je da narod Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, privr`en o~iglednoj istini da je pravo naroda svih dr`ava, malih i velikih, da `ive sopstvenim `ivotom i da biraju svoje vlade, prise}aju}i se da su na~ela za koje se Srbija vite{ki borila i propatila ista ona na~ela za koja se zala`u Sjediwene Dr`ave, povodom ove godi{wice izrazi na adekvatan na~in saose}ewe sa ovim potla~enim narodom koji se tako herojski odupirao te`wama germanske nacije da dominira svetom.

U isto vreme, ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase – Poqake, ^ehe i Jugoslovene, koji sada pod vladavinom tu|inaca, ~eznu za nezavisno{}u i nacionalnim jedinstvom.

Ovo se ne mo`e obele`iti na vi{e prikladan na~in do u na{im crkvama. I, zato, pozivam narod Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogoslu`ewima, u nedequ 28. jula, u ciqu iskazivawa saose}awa sa ovim podjarmqenim narodom i wihovim istorodnicima u drugim zemqama, I da prizovemo blagoslov svemogu}eg Boga za wih same kao i za ciq kojem su se posvetili.” Vudro Vilson, predsednik SAD, Bela ku}a, jul 1918.

Novo Hopovo spada u red najzna~ajnijih manastira Fru{ke gore. I to ne samo zbog svoje jedinstvene arhitekture, istorijskog i duhovnog zna~aja za na{ narod, ve} i zbog toga {to se pod wegovim svodovima ve} vekovima nalaze najstarije mo{ti koje se ~uvaju u Srbiji.

O po~ecima Novog Hopova nema mnogo istorijskih tragova. Kao {to je to slu~aj

i sa mnogim drugim manastirima Fru{ke gore, legende kraja wegov nastanak vezuju za sam kraj 15. veka i porodicu Brankovi}, ta~nije za despota \or|a koji je u mona{tvu dobio ime Maksim.

NAJVE]A SVETIWA NOVOG HOPOVA

Najve}u svetiwu Novog Hopova predstavqaju mo{ti Svetog Teodora Tirona koje se, sa kra}im prekidima, na ovom me-

stu, u kivotu levo od oltara, ~uvaju ve} vekovima.

Re~ je o jednom od najstarijih hri{}anskih svetiteqa. Teodor Tiron `iveo je krajem 3. i po~etkom 4. veka kada je ubijen. Wegove mo{ti su iz Azije prenete u Vla{ku, pa zatim na Fru{ku goru. Mogu}e je da su tokom 16. veka prvo bile pohrawene u manastiru Staro Hopovo. Podataka o po~ecima ovog manastira ima jako

malo, ali neki istorijski izvori navode da su mo{ti u starom, drvenom kivotu boravile na ovom mestu u prvim decenijama 16. veka, a da su tek onda prenete u Novo Hopovo gde se i sada nalaze. Ne zna se ta~no kada se to dogodilo. Kao svetiwa Novog Hopova prvi put se pomiwu 1555. godine. Danas, re~ je o najstarijim mo{tima koje se ~uvaju u Srbiji.

MOZAIK

MEDAQE SKUPQE NEGO IKAD: Olimpijsko zlato u Italiji najvrednije u istoriji

Sportisti koji se ovog meseca popnu na pobedni~ko postoqe na Zimskim olimpijskim igrama u Italiji ne}e osvojiti samo sportsku slavu, ve} i najskupqe olimpijske medaqe u istoriji. Razlog nije luksuzniji dizajn u odnosu na prethodne, ve} drasti~an rast cena plemenitih metala na svetskom tr`i{tu.

Na Olimpijskim igrama }e biti dodeqeno vi{e od 700 zlatnih, srebrnih i bronzanih medaqa, u disciplinama koje se kre}u od alpskog skijawa i hokeja na ledu do umetni~kog klizawa i karlinga. Iako je simboli~na vrednost medaqe za sportiste nemerqiva, wihova tr`i{na cena sada dosti`e rekordne iznose.

Cena zlata porasla je za oko 107 odsto od Letwih olimpijskih igara u Parizu u julu 2024. godine, dok je srebro poskupelo za ~ak 200 odsto, pokazuju podaci finansijske analiti~ke ku}e „Fact Set”. Takav rast zna~i da zlatna olimpijska medaqa danas - gledano iskqu~ivo kroz vrednost materijala - vredi oko 2.300 dolara, vi{e nego dvostruko u odnosu na Pariz. Srebrna medaqa dosti`e gotovo 1.400 dolara, {to je otprilike tri puta vi{e nego pre samo dve godine.

Medaqe za Igre u Italiji izra|ene su od recikliranog metala u Italijanskom dr`avnom institutu za kovnicu novca i poligrafiju, {to im daje i ekolo{ku vrednost. Ipak, uprkos nazivu, zlatna medaqa nije napravqena od ~istog zlata - u woj se nalazi svega {est grama zlata, dok ostatak ~ini srebro. Ukupna te`ina jedne zlatne medaqe iznosi ne{to vi{e od pola kilograma.

Bronzane medaqe, napravqene uglavnom od bakra, te`e oko 420 grama i wihova materijalna vrednost je simboli~na - oko nekoliko dolara po komadu. Ipak, wihov zna~aj za sportiste daleko prevazilazi cenu materijala.

Posledwi put kada su olimpijske zlatne medaqe bile napravqene od ~istog zlata bilo je 1912. godine u Stokholmu. Te medaqe bile su znatno lak{e, a wihova vrednost, ~ak i kada se prilagodi dana{wim cenama, ne bi prelazila nekoliko stotina dolara.

Ipak, olimpijske medaqe mogu dosti}i mnogo vi{e cene kao istorijski i kolekcionarski predmeti. Tako je zlatna medaqa sa Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. godine prodata na aukciji za oko 26.000 dolara, dok je bronzana medaqa u~esnika sa Igara u Antverpenu 1920. godine dostigla cenu od oko 875 dolara.

Interesantno je da ta bronzana medaqa prakti~no nije imala zna~ajnu materijalnu vrednost, ali je kupce privukla upravo zbog simbolike i povezanosti sa najpoznatijim sportskim doga|ajem na svetu. Ipak, ve}ina olimpijaca nikada ne proda svoje medaqe - one im predstavqaju vrhunac karijere, li~nu istoriju i godine ulo`enog truda.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ova nedeqa donosi ubrzan tempo na poslu, uz situacije u kojima }ete morati brzo da reagujete i prese~ete dileme. Mogu}i su neplanirani sastanci ili poruke van radnog vremena, pa poku{ajte da postavite granice. U qubavi vas o~ekuju emotivne oscilacije, jedno ve~e mo`e biti romanti~no, dok slede}e donosi raspravu zbog sitnica. Finansije zahtevaju oprez, posebno oko onlajn kupovina.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ova nedeqa stavqa akcenat na stabilnost i re{avawe zaostalih obaveza. Na poslu vas ~eka prilika da zavr{ite ne{to {to vam ve} du`e stoji nad glavom, ali uz dodatni pritisak od strane autoriteta. U qubavi su mogu}i ozbiqni razgovori o zajedni~kim planovima ili novcu. Slobodni Bikovi mogu da upoznaju osobu kroz svakodnevne aktivnosti. Zdravqu prija kretawe.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Spremite se za mnogo komunikacije, poruka i dogovora koji se mewaju u hodu! Bi}ete u centru informacija na poslu, ali pazite da ne propustite va`ne detaqe. U qubavi su mogu}i flertovi, ali i konfuzija ako ne ka`ete jasno {ta `elite. Krajem nedeqe ose}a}ete mentalni umor, pa priu{tite sebi pauzu bez ekrana. Prijateqi }e tra`iti va{u podr{ku. Zdravqu prija vi{e sna.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ova nedeqa donosi poja~ane emotivne reakcije, posebno u porodi~nim odnosima. Na poslu vas o~ekuju obaveze koje zahtevaju strpqewe i ~ekawe odgovora drugih qudi. U qubavi se otvaraju teme koje ste izbegavali, ali razgovor donosi olak{awe. Slobodni Rakovi mogu da dobiju poruku iznena|ewa. Finansije su stabilne ako planirate svaki tro{ak. Obratite pa`wu na rutinu spavawa.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Va{a potreba da budete prime}eni i priznati je u fokusu ove nedeqe. Na poslu se isti~ete idejama, ali izbegavajte rasprave sa nadre|enima. U qubavi vas o~ekuju strastveni momenti, ali i test poverewa. Mogu}i su qubomorni trenuci ili rasprave sa partnerom. Finansije su stabilne, ali ne ulazite u rizi~ne tro{kove. Zdravqu prija fizi~ka aktivnost i istezawe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Vreme je za boqu organizaciju svakodnevnih obaveza. Na poslu }ete morati da ispravqate tu|e gre{ke ili mewate planove u posledwem trenutku. U qubavi je nagla{en prakti~an pristup, razgovori o obavezama i planovima bi}e u fokusu. Razmi{qate da prevarite partnera. Finansije su stabilne ako planirate svaki tro{ak. Zdravqe zahteva vi{e kretawa i mawe sedewa.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ova nedeqa vam donosi balansirawe izme|u li~nih `eqa i o~ekivawa drugih. Na poslu dobijate ulogu posrednika u re{avawu konflikata. U qubavi su mogu}i lepi gestovi pa`we, ali i kratkotrajna nesigurnost. Slobodni imaju simpatiju u svom okru`ewu. Finansije su stabilne ako se dr`ite plana, kontroli{ite on lajn kupovinu. Obratite pa`wu na dr`awe i umor o~iju.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Pred vama su dani koji donose intenzivne situacije koje zahtevaju kontrolu emocija. Na poslu vas o~ekuju zahtevni zadaci i odgovornost za tu|e odluke, ali ako se dobro poka`ete - sti`e nagrada. U qubavi se javqaju teme poverewa i granica, pa budite iskreni. Mogu}e i zatezawe zbog razli~itih stavova sa partnerom. Zdravqu prija detoks i lak{a ishrana uz vi{e uno{ewa vode.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Nedeqni horoskop donosi potrebu za promenom rutine. Na poslu su mogu}i novi predlozi ili ideje koje vas inspiri{u, ali zahtevaju dodatni trud. U qubavi su nagla{eni spontani susreti i neo~ekivane poruke. Kratka putovawa ili promena okru`ewa pozitivno uti~u na raspolo`ewe. Finansije zahtevaju pra}ewe tro{kova. Obratite pa`wu na kolena i zglobove.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Zvezde vas savetuju da se fokusirate na dugoro~ne planove i stabilnost. Na poslu su mogu}i razgovori o odgovornostima ili novim obavezama. U qubavi se tra`i strpqewe, naro~ito ako partner ima druga~iji tempo. Slobodni, malo vi{e hrabrosti u odnosu sa simpatijom. Finansije zahtevaju disciplinu. Pazite na san i odmor kako biste imali energiju za sve obaveze.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Sti`u potpuno neo~ekivane promene u planovima! Na poslu se otvaraju nove opcije, ali mora}ete brzo da odlu~ite. U qubavi su mogu}i nagli obrti, od iznenadne bliskosti do kratkog zahla|ewa. Slobodni moraju da budu konkretniji. Kreativne aktivnosti i opu{tawe poma`u da se oslobodite stresa. Zdravqe je solidno, ali ne zanemarujte umor i hidrataciju.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Nedeqni horoskop nagla{ava intuiciju i emotivnu osetqivost. Na poslu }ete imati ose}aj da morate da se prilago|avate promenama koje ne zavise od vas. Pazite kome se poveravate. U qubavi se otvara prostor za ne`ne razgovore i produbqivawe odnosa. Slobodni bi trebalo da zaborave neke doga|aje iz pro{losti. Kreativne aktivnosti poma`u da se oslobodite stresa.

Mask: Spejs Iks promenio prioritet, ciq

Ameri~i preduzetnik Ilon Mask promenio je „kosmi~ki kurs” - naime, on svoje te`we trenutno seli na zemqin prirodni satelit, odla`u}i planove za neposredno naseqavawe Marsa.

Ambicija Ilona Maska da jednog dana naseli Mars izgleda da je stavqena u drugi plan za ne{to bli`i i ostvariviji ciq - slawe qudi da `ive na Mesecu. U objavi na Iksu, milijarder je rekao da je wegova kompanija „Spejs Iks” sada promenila prioritete na izgradwu „samoodr`ivog grada na Mesecu”, tvrde}i da bi to moglo biti postignuto za mawe od jedne decenije, u pore|ewu sa vi{e od 20 godina za sli~an plan na Marsu.

„Prvenstveno je ciq obezbe|ewe budu}nosti civilizacije, a na Mesecu je br`e” naveo je na Iksu. „Putovawe na Mars je mogu-

}e samo kada se planete poravnaju na svakih 26 meseci ({estomese~no putovawe), dok na Mesec mo`emo lansirati na svakih 10 dana (dvodnevno putovawe)”. Trenutno nije jasno {ta je Mask mislio pod „samoodr`ivim gradom” ili da li wegovi planovi odgovaraju sli~nom lunarnom planu koji predla`e NASA. Mask je istakao da kompanija i daqe ostaje posve}ena izgradwi grada na Marsu i da }e po~eti sa tim za otprilike za pet do sedam godina. Jo{ pro{log maja, Mask je izjavio da kompanija radi na tome da prvi bespilotni Star{ip sleti na Mars ve} krajem 2026. godine. Smawewe wegovih prethodnih predvi|awa o svemirskim putovawima usledilo je nakon {to je „Spejs Iks” pro{le nedeqe preuzeo XAI, u potezu koji }e spojiti dve wegove najambicioznije

kompanije u najvredniju privatnu firmu na svetu. Vi{e od jedne decenije, Mask je isticao da je wegov glavni fokus uspostavqawe naseqa na Marsu, navode}i da je to vodiqa „Spejs Iksa” od osnivawa kompanije 2002. godine. U govorima na aeronauti~kim konferencijama i doga|ajima za zaposlene, on je iznosio planove za uspostavqawe trajnog qudskog prisustva na Crvenoj planeti, tvrde}i da je takav korak neophodan da bi kolonija qudi mogla da pre`ivi potencijalnu apokalipsu.

NASA je, za razliku od Maska, fokusirana na povratak astronauta na Mesec, prvobitno planirano do 2024. godine, ali sada se o~ekuje do 2028. Mask je ranije kritikovao NASA lunarni program Artemis kao „ometawe”, ali se sada okre}e fokusu na Mesec.

Studija pokazala {ta je boqe za srce - kra}e {etwe ili jedna du`a

Jedna du`a {etwa dnevno boqa je za va{e srce nego vi{e kratkih {etwi, naro~ito ako se ne bavite mnogo fizi~kom aktivno{}u, pokazuje novo istra`ivawe objavqeno u ~asopisu Annals of Internal Medicine.

Idealno je hodati najmawe 15 minuta bez prekida. To je oko 1.500 uzastopnih koraka, {to predstavqa dobar trening za srce, prenosi BBC.

Mnogi qudi te`e ciqu od 10.000 koraka dnevno, ali taj broj poti~e iz reklame za japanski pedometar – a ne iz nauke.

Ipak, stru~waci se sla`u da je ve}i broj koraka generalno boqi za zdravqe.

Studija je obuhvatila 33.560 odraslih osoba uzrasta od 40 do 79 godina u Ujediwenom Kraqevstvu, koje su hodale mawe od 8.000 koraka dnevno.

U~esnici su bili podeqeni prema du`ini svojih {etwi, merenoj pomo}u broja~a koraka tokom jedne sedmice:

• mawe od 5 minuta (43 odsto)

• od 5 do 10 minuta (33,5 odsto)

• od 10 do 15 minuta (15,5 odsto)

• 15 minuta ili vi{e (8 odsto)

Istra`iva~i sa Univerziteta u Sidneju i Univerziteta

RECEPT

]URE]A KREM ^ORBA

POTREBNO JE:

n 2 ka{ike maslinovog uqa

n 1 {argarepa

n 1 glavica crnog luka

n 150 g mlevene }uretine

n 1 ka{i~ica suvi biqni za~in

n 1/2 ka{i~ice bibera

n 1 ka{i~ica suvog per{una n 1 ka{i~ica gustina

n 1 jaje

n 150 ml kisele pavlake

PRIPREMA:

Samleti {argarepu i crni luk i propr`iti ih na uqu.

Dodati sitno mleveno }ure}e meso i kratko pr`iti dok ne promeni boju.

Naliti vodom do pola visine {erpe i kuvati polupoklopqeno oko 45 minuta. Po potrebi dolivati vodu da se odr`ava nivo. U posebnoj ~inijici razmutiti jaje sa pavlakom i gustinom i dodati u skoro skuvanu ~orbu.

Dodati jo{ i biqni za~in, biber i ka{i~icu suvog per{una. Kuvati jo{ oko 5-10 minuta i ~orba je gotova.

Poslu`iti je dok je topla. Prijatno! Ukusna i hranqiva ~orba za svaku priliku!

Evropska u [paniji pratili su wihovo zdravstveno stawe tokom osam godina.

Qudi koji su hodali u du`im intervalima imali su mawi rizik od sr~anih problema u pore|ewu sa onima koji su hodali u kratkim naletima.

^ak i me|u najmawe aktivnima, onima koji su hodali mawe od 5.000 koraka dnevno, du`e {etwe su imale veliki uticaj. Wihov rizik od sr~anih bolesti i smrti zna~ajno je opao. Nije u potpunosti jasno da li je to zato {to su ti qudi u startu bili fizi~ki spremniji, ali su istra`iva~i poku{ali da to uzmu u obzir, ukqu~uju}i faktore poput pu{ewa, gojaznosti ili povi{enog holesterola.

Istra`iva~i navode da je va`no kako hodate, a ne samo koliko. Du`e hodawe u kontinu-

itetu, ~ak i ako ukupno ne hodate mnogo, izgleda da koristi srcu. Jednostavne promene, poput izdvajawa vremena za du`u {etwu, mogle bi da naprave veliku razliku, smatraju oni. Koautor studije, profesor Emanuel Stamatakis, rekao je da smo skloni smo da sav naglasak stavqamo na broj koraka ili ukupnu koli~inu hodawa, a zanemarujemo kqu~nu ulogu obrasca, odnosno na~ina na koji se hoda.

„Ova studija pokazuje da ~ak i qudi koji su veoma fizi~ki neaktivni mogu da maksimalno poboq{aju zdravqe srca tako {to }e prilagoditi na~in hodawa i hodati du`e u kontinuitetu, idealno najmawe 10 do 15 minuta, kada god je to mogu}e“, rekao je.

Profesor Kevin Mekonvej, profesor emeritus primewene statistike, rekao je da studija pokazuje povezanost izme|u hodawa i boqeg zdravqa srca, ali

SZO UKAZAO NA ZNA^AJ PROMENA @IVOTNOG STILA:

Iako se kancer ~esto do`ivqava kao ne{to na {ta pojedinci imaju malo ili nimalo uticaja, najnovija analiza Svetske zdravstvene organizacije - SZO ukazuje na konkretne na~ine kako se rizik mo`e znatno smawiti, pi{e Science Alert

NAVIKE KOJE UTI^U

NA RAZVOJ KANCERA

Prema podacima SZO, vi{e od tre}ine svih slu~ajeva kancera u svetu mo`e se spre~iti.

Gotovo polovinu tih slu~ajeva ~ine kancer plu}a, `eluca i grli}a materice. To zna~i da bi se milioni smrtonosnih dijagnoza svake godine mogli izbe}i pravovremenom medicinskom intervencijom, promenama pona{awa ili suzbijawem zaga|ewa `ivotne sredine.

„Sistemsko delovawe na ove preventabilne uzroke predstavqa jednu od najefikasnijih mogu}nosti za smawewe optere}ewa zdravstvenih sistema izazvanog malignim bolestima“,

SMAWEWE RIZIKA

OD SR^ANIH OBOQEWA

istakla je Izabel Soerjomataram, epidemiolo{kiwa pri SZO i glavna autorka analize. Istra`ivawe pokazuje da je 2022. godine zabele`eno gotovo 19 miliona novih slu~ajeva kancera, pri ~emu je oko 38 odsto dijagnoza bilo povezano sa 30 promenqivih faktora rizika.

Me|u wima su pu{ewe duvana, konzumacija alkohola, povi{en indeks telesne mase, nedovoqna fizi~ka aktivnost, duvan za `vakawe, zaga|ewe vazduha, ultraqubi~asto zra~ewe, kao i vi{e od desetak zanimawa u

Badem

Redovna konzumacija badema povezana je sa smawewem lo{eg holesterola (LDL) i pove}awem dobrog holesterola (HDL), {to direktno uti~e na smawewe rizika od kardiovaskularnih bolesti. Zdravqe srca je kqu~no, a bademi su prirodan saveznik u o~uvawu wegovog optimalnog funkcionisawa.

UTICAJ NA KOGNITIVNE FUNKCIJE

Badem je bogat antioksidansima i zdravim

mastima koje su neophodne za funkcionisawe mozga. Konzumacija badema mo`e poboq{ati memoriju i koncentraciju, dok wihova redov-

kojima qudi dolaze u kontakt sa hemikalijama, pra{inom ili drugim {tetnim supstancama koje mogu pove}ati rizik od kancera. PU[EWE KAO NAJ^E[]I UZROK Najva`niji pojedina~ni preventabilni faktor povezan sa kancerom i daqe je pu{ewe. Ono je povezano sa 15 odsto svih slu~ajeva raka zabele`enih te godine. Rizik je posebno izra`en kod mu{karaca, kod kojih je pu{ewe doprinelo nastanku 23 odsto svih novih slu~ajeva kancera na globalnom nivou.

LE^EWE BIQEM

ne dokazuje da hodawe direktno izaziva to poboq{awe. Nacionalna zdravstvena slu`ba - NHS preporu~uje 150 minuta umerene fizi~ke aktivnosti nedeqno, poput brzog hodawa, idealno ravnomerno raspore|enih tokom sedmice.

Starije osobe iznad 65 godina trebalo bi da se kre}u svakog dana, ~ak i ako je to samo lagana aktivnost po ku}i, navodi se u preporukama.

Emili Mekgrat, vi{a medicinska sestra za kardiologiju u Britanskoj fondaciji za srce, rekla je da „ve`bawe poma`e svima da `ive sre}nijim i zdravijim `ivotom”.

„Ako imate sr~ana i cirkulatorna oboqewa, ono vam mo`e pomo}i da dr`ite stawe pod kontrolom i da se generalno ose}ate boqe”, dodala je.

Kako je navela „u po~etku vam mo`e biti te{ko da budete aktivniji, ali }e s vremenom postajati lak{e kako se telo bude navikavalo na aktivnost”.

„U po~etku }ete mo`da primetiti mala poboq{awa, ali se sve sabira i doprinosi o~uvawu zdravqa srca“, rekla je.

ZAGA\EWE VAZDUHA

Zaga|ewe vazduha tako|e ima zna~ajnu ulogu, a wegov uticaj se razlikuje u zavisnosti od regiona. U isto~noj Aziji, na primer, oko 15 odsto slu~ajeva kancera plu}a kod `ena povezano je sa zaga|ewem vazduha. U severnoj Africi i zapadnoj Aziji, pribli`no 20 odsto slu~ajeva kancera plu}a kod mu{karaca mo`e se pripisati ovom faktoru. KONZUMACIJA ALKOHOLA

Posle pu{ewa, drugi najva`niji promenqivi `ivotni faktor je konzumacija alkohola, koja je odgovorna za 3,2 odsto svih novih slu~ajeva kancera, oko 700 hiqada dijagnoza godi{we.

ZARAZNE BOLESTI

Zarazne bolesti povezane su sa pribli`no 10 odsto novih slu~ajeva kancera. Kod `ena je najve}i udeo preventabilnih karcinoma povezan sa visokorizi~nim humanim papiloma virusom (HPV), koji mo`e dovesti do kancera grli}a materice. Kancer `eluca ~e{}i je kod mu{karaca i povezuje se sa pu{ewem i infekcijama koje su posledica prenatrpanosti, lo{ih sanitarnih uslova i ograni~enog pristupa pija}oj vodi.

na upotreba mo`e smawiti rizik od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmera.

NEGA KO@E

Vitamin E iz badema doprinosi zdravqu ko`e, ~ine}i je mek{om, hidriranom i otpornijom na o{te}ewa. Bademovo uqe je popularan sastojak u kozmeti~kim proizvodima zbog svojih umiruju}ih i regenerativnih svojstava. POMO] U REGULACIJI [E]ERA

Bademi su niskog glikemijskog indeksa, {to zna~i da poma`u u stabilizaciji nivoa {e}era u krvi. To ih ~ini odli~nim izborom za qude sa dijabetesom ili one koji `ele da izbegnu nagle skokove {e}era nakon obroka.

SMAWIVAWE LO[EG HOLESTEROLA

Mononezasi}ene masti i vlakna iz badema poma`u u smawewu nivoa LDL holesterola, ~ime doprinose smawewu rizika od arteroskleroze i drugih sr~anih problema. PREVENCIJA OSTEOPOROZE

Badem je bogat kalcijumom, magnezijumom i fosforom – {to su kqu~ni minerali za odr`avawe zdravih i jakih kostiju.

ANTIOKSIDATIVNA SVOJSTVA

Bademi sadr`e mo}ne antioksidanse koji poma`u u borbi protiv slobodnih radikala, ~ime se smawuje rizik od hroni~nih bolesti i usporava proces starewa.

KREDIT

SKIDATI KO@U, DERATI

RUMENILO

DERIVATI AMONIJAKA

3. I 17. SLOVO AZBUKE

USKA ULI^ICA (ITAL.)

@IVOTIWSKI POROD (MN.)

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SUSEDNA SLOVA ENGLESKI GLUMAC OLIVIJE

POPISNA KWIGA IMOVINE, INVETAR

TELEFONSKI POZIV SIMBOL AZOTA PASTIRSKE PESME [EPRTQA, KILAVAC PISCI AFORIZAMA

^AS (SKR.) ROMANSKI STIL (ARH.) AROMATI^NABIQKA RADNO ODELO, KOMBINEZON FAKULTET ZAFIZ. KULTURU ZAKLON, PARAVAN

INDUSTRIJSKA BIQKA

QUDSKO BI]E, ^EQADE (TUR.)

23. I 10. SLOVO AZBUKE PROMA[AJI ZAMETAK @IVOG ORGANIZMA LEMILICA CURITI KAPPO KAP

PREVOZNO SREDSTVO U^ESNICI DOGA\AJA

TENISERKA@ILI PRAVITI KORITO U ^EMU

SNAGA (SKR.) KRUPNA @ABA DVOSEKLI BODE@I SAMORADNA MA[INA VOJNIK (TUR.) PRVI VOKAL MESTO NA KOSMETU @LEB, UREZOTINA

DEO RE^ENICE OGOR^EWE, GNEV MERAZA POVR[INU (MN.) [ALICA, [OQA (POKR.) AUTO OZNAKARUME

ONAJ KOJI ZNAWE CRPI IZ KWIGA

ISCRPQIVATI KOGA

LAN, VOZILO, INSAN, ALAR, ]I, KIKSEVI, LETKOL, KS, KAME, ROBOT, A, BRAINA, I, PURIST, RE^, KIKARA, TEORETI^AR, IZNURIVATI.

AMINI, VW, T], KALA, OKOTI, ^, ROMANIKA, OVEROL, DIF,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: ZAJAM, DRATI, RUMEN,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Ameri~ka osobina, 2. Te~nost u kojoj se kiselio kupus - Pisani sporazumi, 3. Alatka za isecawe - Naredba, zapovest (nem.), 4. Sportski klub (skr.) - Automat za igru - Simbol telura, 5. Lupa, {um pri tr~awu, bat - Srpski glumac Do{lo, 6. Italijanski kompozitor RespigiUpitna zamenica, 7. Sprat u ku}i (tur.) - Qubav, strast, zanos (tur.) - Simbol ugqenika, 8. Oznaka za polupre~nik - Posledwa slaba rakija pri pe~ewu - Li~na zamenica, 9. Arapsko mu{ko ime - Hladwa~a, 10. Obra|ivati drvo, deqati - Biqka perunika (mn.), 11. Komanditno dru{tvo (skr.) - Deo noge u `ivine (mn.) - Auto oznaka Libana, 12. Demon no}ne more (rimska mitologija) - Kevtati, 13. Wi{tati, rzati - Otomanska vojna jedinica, 14. Filmsko snimawe.

USPRAVNO: 1. Pripadnice vi{eg sloja plemstva, 2. Figura koja donosi sre}u - Gle~er, 3. Biti (lat.) - Svojeru~no napisano ime i prezime - Kola za spavawe i ru~avawe (skr.), 4. Vrsta francuskog sira - Vreva, graja, galama, 5. Veznik - Lice sa glasom alt - Dowi deo stopala, 6. Crnogorsko pleme - Mla|e kameno doba - Li~na zamenica, 7. Simbol srebra - Pogrdne re~i - Ime francuske teniserke Korne, 8. Pronalaza~ dinamita AlfredDadiqa odmila - Prvi vokal, 9. Prega~a vezena na iver - Arijevac, 10. Raniji italijanski fubalski golman Dino - Vazdu{ni vrtlozi - Suprotni veznik, 11. Starogr~ki lekar iz Kapadokije - Atak, napad, 12. Milena odmila - Ime ranijeg fudbalera Petkovi}a.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: AMERIKANIZAM, RASO, UGOVORI, ISEKA^, BEFEL, SK, FLIPER, TE, TOPOT, SLAVEN, OTORINO, ^IJI, KAT, SEVDAH, C, R, PATOKA, ONA, ALIL, LEDARA, TESATI, IRISI, KD, BATACI, RL, INKUB, LAJATI, WISKATI, ALAJ, EKRANIZACIJA.

Uhap{en i tre}i osumwi~eni za bomba{ki napad na ku}u Zdravka ^oli}a

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da su pripadnici Policijske uprave za grad Beograd, Uprave kriminalisti~ke policije, u koordinaciji sa Vi{im javnim tu`ila{tvom u Beogradu, uhapsili jo{ jednu, tre}u osobu osumwi~enu da je 3. februara ove godine, sa jo{ dva lica koja su u prethodnom periodu uhap{ena, aktivirala i bacila ru~nu bombu u dvori{te jedne porodi~ne ku}e na Dediwu.

On se sumwi~i da je 3. februara 2026. godine oko 4.52 ~asa, sa jo{ dva lica koja su u prethodnom periodu uhap{ena, aktivirao i bacio ru~nu bombu u dvori{te porodi~ne ku}e Zdravka ^oli}a na Dediwu, i tom prilikom je do{lo do materijalne {tete.

Tako|e, on se sumwi~i da je 20. novembra 2025. godine oko 2.28 ~asa aktivirao i bacio ru~nu bombu u dvori{te jedne ku}e na Paliluli.

„Re{ewem sudije Vi{eg suda u Beogradu, P.S. je doneto re{ewe o odre|ivawu pritvora u trajawu do 30 dana i on }e biti predat nadle`nom organu na daqu nadle`nost i postupawe”, izjavio je Da~i}.

POTPUNI TRIJUMF URNEBESNE KOMEDIJE: Za tri nedeqe, „Svadbu” u regionu pogledalo milion gledalaca

Za mawe od tri nedeqe od premijernog prikazivawa, film Svadba postao je potpuni bioskopski hit sa vi{e od milion gledalaca. Rekordni rok, ba{ kao i broj onih koji su se od srca smejali u bioskopima {irom regiona postavio je film Svadba na apsolutni kinematografski tron.

Ovom pobedni~kom nizu treba dodati i da je film za samo 11 dana u Srbiji i Crnoj Gori pogledalo vi{e od 340.000 gledalaca, i da je u istom periodu oboren i dnevni rekord od 40.000 prodatih ulaznica.

„Ovaj film je pokazao da uprkos svim na{im razlikama i problemima uvek pobje|uje QUBAV. Hvala svima koji su film pogledali, preporu~ili drugima, i iza{li sretniji iz bioskopa“, poru~io je danas rediteq filma Igor [eregi.

Umrla ~uvena glumica iz serije ”Grlom u jagode” i profesorka na FDU

Glumica Gordana Mari}, koju smo obo`avali u seriji „Grlom u jagode”, umrla je u Beogradu u 74. godini.

Vest o smrti umetnice koja je obele`ila jednu eru jugoslovenske televizije duboko je potresla gluma~ku scenu, javqa Kurir.

Gordana je ro|ena 1952. godine.

Imala je svega 23 godine kada je dobila ulogu koja joj je obele`ila `ivot.

Tuma~ila je lik Goce, devojke glavnog junaka Baneta Bumbara (kojeg je igrao Branko Cveji}), i bila neizostavni deo ~uvene dru`ine koju su ~inili i Aleksandar Ber~ek, Predrag Miki Manojlovi} i Bogdan Dikli}.

Mawe je poznato da se Gordana Mari} svesno povukla iz `i`e javnosti kako bi se posvetila pedago{kom radu, teatrologiji i svom doktorskom radu.

Decenijama je va`ila za profesora na FDU kod kojeg se „zanat pe~e” temeqno.

Wena posledwa uloga na filmu bila je 2001. godine u ostvarewu „@u}ko”, a posledwih godina bila je u penziji.

FILMSKA

POTERA U BEOGRADU:

Makedonski peva~ Daniel Kajmakoski otet u Beogradu, tra`ili mu 20.000 evra

Policijska akcija u Kara|or|evoj ulici u Beogradu pretvorila se u pravu filmsku dramu, kada se voza~ belog „Volva XC60“ oglu{io o nare|ewe policije da se zaustavi i dao gas. Kasnije je utvr|eno da se u vozilu nalazio oteti peva~ Daniel Kajmakoski (43) kojem su otmi~ari vezali ruke.

Drama je po~ela u nedequ oko 00.50 ~asova, nakon {to je Kajmakoski zavr{io nastup u no}nom klubu „Lafayette“ u Beton hali.

Kada je seo u svoj automobil, parkiran u Kara|or|evoj ulici, pri{lo mu je nepoznato mu{ko lice koje mu je, uz pretwu no`em i upotrebu sile, vezalo ruke selotejp trakom. Ubrzo mu se pridru`io i drugi sau~esnik, koji je u{ao na zadwe sedi{te, dok je jedan od otmi~ara preuzeo volan. Tokom poku{aja izlaska iz Kara|or|eve ulice ka Brankovom mostu, otmi~ari su nai{li na patrolu policije koja je poku{ala da zaustavi vozilo.

Iako je „Volvo“ na trenutak usporio, voza~ je potom naglo ubrzao, nakon ~ega je usledila potera kroz Beograd – preko Brankovog mosta, pored Palate Srbija i Beogradske arene, a zatim ukqu~ewe na autoput u pravcu [ida, sa namerom da se domognu granice.

Kako se navodi, otmi~ari su peva~u pretili pi{toqem i zahtevali isplatu od 20.000 evra za wegov `ivot, uz tvrdwe da imaju saradnike ispred wegovog porodi~nog stana koji }e, u slu~aju neispuwewa zahteva, nauditi wegovoj supruzi i deci. Jedan od otmi~ara obra}ao se Kajmakoskom na lo{em engleskom jeziku, dok je instrukcije sau~esniku davao na turskom.

Nakon prolaska naplatne rampe [imanovci, u

poteru su se ukqu~ile dodatne policijske jedinice. Kod iskqu~ewa za Rumu, policija je poku{ala blokadu, kada je voza~, pri velikoj brzini, izgubio kontrolu nad vozilom i udario u za{titnu bankinu. Dvojica naoru`anih napada~a napustila su automobil i pobegla u nepoznatom pravcu nakon udesa. Policajci su u vozilu zatekli vidno potresenog Daniela Kajmakoskog, vezanih ruku, ali bez te`ih telesnih povreda.

MUP je saop{tio je da je vozilo zaustavqeno koordinisanom akcijom vi{e policijskih jedinica, dok je Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu kvalifikovalo krivi~no delo kao otmicu. Intenzivna potraga za izvr{iocima je u toku.

O incidentu se oglasila i peva~eva PR menaxerka Milanka Ra{i}, koja je potvrdila da je Kajmakoski dobro i da se, nakon no}i provedene u policiji, nalazi kod ku}e.

„Daniel se veoma smireno i hrabro suo~io sa kidnaperima. Sada mu je potreban mir i, u interesu istrage, ne}e davati izjave”, navela je ona.

Za medije se kratko oglasila i wegova majka, isti~u}i da je porodica u {oku, ali zahvalna {to je peva~ `iv.

DOK PRIJA ODBIJA DA PEVA NA SVADBAMA, OVE ZVEZDE

ZARA\UJU PRAVO BOGATSTVO:

Evo koliko nastupe na privatnim slavqima napla}uju Severina, Lepa Brena, Ceca...

Svadbe su mnogima najbitniji dan u `ivotu, pa mladenci neretko ne `ale novac na ovo slavqe, a ukoliko po`eli da im proslavu uveli~a neka ve}a zvezda mora}e za to da izdvoje i pozama{nu svotu novca.

Me|utim, harmonika{ Borko Radivojevi} nedavno je govorio o saradwi sa Aleksandrom Prijovi} i otkrio detaqe vezane za snimke sa jednog romskog veseqa, kao i razloge zbog kojih se Prijovi} danas ne pojavquje na takvim proslavama.

„Nije tra`ila meni, ali wen tim je zahtevao od vlasnika Jutjub kanala koji je to objavio da se snimci uklone i ja se sla`em sa tim... Ne stidi se ona ni~ega, ja je dobro poznajem, znam je od trenutka kada je bila dete, a te snimke da se uklone je tra`ila jer je donela odluku da se vi{e ne bavi time, ta~nije da ne peva na veseqima i Aleksandra Prijovi} je trenutno jedina za koju ne postoje ti uslovi za koje bi trenutno do{la da peva na romsko veseqe”, kazao je Borko u emisiji „Pretres”.

Me|utim, pre ~etiri godine onlajn portal @urnal 24 izve{tavao je o cenama nekih poznatih zabavqa~a za nastup na ro|endanima, koje su ina~e jeftinije od nastupa na svadbama. Tada su preneli da slove-

na~ke pop zvezde za nastupe na privatnim `urkama uzmu i po 15.000 evra, ali da ni{ta jeftinije nisu zvezde ni iz susednih dr`ava. Maja [uput ve} godinama va`i za najbogatiju peva~icu na Balkanu, a neretko je nazivaju „kraqicom bak{i{a” ili „kraqicom svadbi”, pi{e Dnevnikov Showbuzz. Za wen nastup sa bendom mora}ete da izdvojite 8.000 evra, a osim muzike, peva~ica obe}ava zabavu do zore i anegdote koje }ete pri~ati unucima. [to se ti~e ostalih hrvatskih zvezda, me|u najpla}enijima su Toni Cetinski i Severina. Toni ra~una na 10.000 evra za pesmu ili dve ako se pojavi sam. S druge strane, ako `elite Severinu

na ven~awu u Sloveniji, od toga najverovatnije ne}e biti ni{ta. Hrvatska super zvezda godina je pevala na svadbama iskqu~ivo u Srbiji i Crnoj Gori. Me|utim, nakon pro{logodi{weg skandala na granici sa Srbijom, peva~ica je izjavila da ne}e ovde dolaziti „dok vlada diktator”. Ina~e, weni honorari su se dogovarali pojedina~no, ali nije prolazila bez 25.000 evra.

Neda Ukraden nastup napla}uje 5.000 evra. Najve}e balkanske dive, Lepa Brena i Ceca Ra`natovi}, sa razlogom nose ovaj epitet. Ne mo`emo ih ~esto videti da pevaju na privatnim slavqima, a jedan od razloga jeste vrlo visok honorar.

Portal Blic je pre nekoliko godina preneo da je Cecin honorar za polu~asovni nastup na svadbi bio 30.000 evra, a prema pisawu portala nova.rs, Lepa Brena je pevawem na svadbi zaradila isto toliko, osim {to je nastupala sat vremena za taj novac. Kako je pre godinu dana preneo ovaj portal, trenutno veoma tra`ena Aleksandra Prijovi} izbrojala je 10.000 evra za nastup na jednoj svadbi. ^iwenica je da je wena popularnost enormno porasla u posledwih nekoliko godina, te nema sumwe da se ova cifra makar udvostru~ila.

MILOSAVQEVI] NIJE ISPUNIO SOPSTVENA O^EKIVAWA: Evo kako je izgledao wegov debi na Zimskim olimpijskim igrama

Milo{ Milosavqevi}, srpski nordijski skija{, debitovao je na Zimskim olimpijskim igrama u Milanu i Kortini.

Wemu je bilo potrebno 3:47,03 da savlada 1.600 metara duga~ku stazu u Val di Fjameu {to je bilo dovoqno tek za 87. poziciju.

Wegov tim je projektovao da bi mogao da bude izme|u 75. i 80. mesta pre po~etka Igara, pa je sigurno da ne}e biti zadovoqan ovakvim u~inkom.

Kasnio je 39,6 sekundi za pobednikom kvalifikacija u kros-kantriju, a Norve`anin Johanes Hesflot Klebo je slavio sa vremenom 3:07,37.

Ne{to ranije je nastupila Awa Ili} koja je zavr{ila kao pretposledwa u svojoj kvalifikacionoj grupi.

HAOS NA EVROPSKOM PRVENSTVU: Doma}in odbio da istakne zastavu tzv Kosova, oni se povukli

Veliki skandal obele`io je Evropsko prvenstvo u karateu za kadete, juniore i mlade do 21 godine, koje se odr`ava na Kipru, u gradu Limasolu.

Na {ampionatu je u~estvovalo vi{e od 1.000 takmi~ara iz cele Evrope, ali su predstavnici tzv. Kosova na kraju ostali van takmi~ewa zbog odluke doma}ina.

Naime, organizatori na Kipru odbili su da istaknu zastavu i dr`avne simbole nepriznate teritorije, ~iju nezavisnost ova dr`ava ne priznaje.

Umesto zastave, na zvani~nim oznakama stajao je samo natpis „Kosovo Karate Federation“, bez bilo kakvih dr`avnih obele`ja.

Prema navodima, Vlada Kipra zabranila je isticawe zastave i intonirawe himne, {to je izazvalo burnu reakciju u Pri{tini, nakon ~ega je doneta odluka o povla~ewu sa prvenstva.

Tako karate federacija tzv. Kosova nije dozvolila ni put svojim sportistima na najve}i kontinentalni doga|aj u ovoj konkurenciji.

Evropska karate federacija (EKF) poku{ala je da prona|e kompromisno re{ewe, predlo`iv{i da sportisti nastupe pod nazivom i zastavom Karate federacije Kosova, u skladu sa zakonskim ograni~ewima Kipra.

Ipak, ~elnici saveza odbili su takvu opciju, pa je kona~na odluka bila da se u potpunosti povuku sa {ampionata, {to su potvrdili izvr{ni odbor i skup{tina ove organizacije.

NAJLEP[A VEST IZ AMERIKE

Topi} se vratio na parket i zaigrao ko{arku

Nikola Topi}, talentovani srpski ko{arka{, odigrao je prvi me~ u razvojnom timu Oklahome posle dijagnostifikovane te{ke bolesti i zabele`io je sjajan u~inak.

Snaga voqe Nikole Topi}a pomogla mu je da posle dijagnostifikovanog raka testisa i hemoterapija vrati na parket i ponovo zaigra ko{araku. Oklahoma je povukla pravi potez. Kako bi omogu}ili talentovanom srpskom ko{arka{u da se vrati na teren i postepeno ulazi u formu, posle iscrpquju}eg oporavka, poslali su ga u razvojni tim Oklahoma Blu.

U me~u protiv Majamijeve filijale Topi} je odigrao 16 minuta i za to vreme upisao je sedam poena, sedam asistencija kao i jedan skok. Topi} je {utirao 3/5 iz igre i pokazao da je uprkos te{koj bolesti vredno radio na povratku.

Sa samo 20 godina Topi} je ve} pro{ao izuzetno te{ke trenutke. Zbog kidawa predwih ukr{tenih ligamenata nije mogao pro{le sezone da debituje za Oklahomu, da bi na po~etku nove sezone bilo objavqeno da se bori sa rakom testisa.

Pripremao se srpski talenat tokom Letwe lige da kona~no zaigra za Oklahomu, me|utim umesto borbe na parketu usledila je daleko va`nija van wega. Ipak, posle nekoliko meseci Nikola je pobedio i sada ga kona~no ponovo gledamo na terenu.

Navija~i Zvezde i Partizana posebno }e ~ekati dva datuma

ABA liga je utakmicama 18. kola okon~ala prvu fazu, a u drugoj nas o~ekuje po~etak raspleta u vidu me~eva osam najboqih timova ovog takmi~ewa.

Iz grupe A daqe su pro{li Dubai kao prvoplasirani sa skorom 15-1, koliko ima i Partizan uz slabiji me|usobni skor.

Slede Klu` (10-6) i Igokea (8-8).

Iz grupe B kao prva je pro{la Budu}nost (13-3), Crvena zvezda je zauzela drugo mesto (12-4), tre}a je bila Cedevita Olimpija (11-5), a posledwe mesto koje vodi u ovu fazu pripalo je Bosni (8-8).

Prema novoj tabeli, ako se u obzir uzmu preneti bodovi i sve, prvoplasirana je ekipa Dubaija, potom sledi Partizan na drugom mestu (oba tima imaju 151), Budu}nost ima 13-3, Crvena zvezda 12-4 na ~etvrtom mestu, Cedevita Olimpija je peta sa 115, Klu` sa 10-6 {esti, dok Bosna i Igokea imaju isti skor, 8-8.

Sve timove o~ekuje jo{ osam susreta u okviru druge faze, a u plej-of }e pro}i direktno {est najboqih timova, dok }e preostala dva do}i iz plej-ina u kom }e igrati dve najslabije plasirane ekipe iz Top 8 faze, i dve najboqe plasirane ekipe iz plej-aut faze.

Navija~i Crvene zvezde i Partizana posebno }e ~ekati 22. mart, kada je na programu utakmi-

ca pred Zvezdinim navija~ima, a 19. aprila na programu je me~ pred „grobarima”. Utakmice 1. kola Top 8 faze na programu su 15. februara, a Crvena zvezda, prema rasporedu na zvani~nom sajtu ABA lige, do~ekuje Igokeu u Hali sportova „Ranko @eravica”, dok Partizan na svom parketu u Beogradskoj areni igra protiv Budu}nosti.

RA@NATOVI] PRVI PUT PROGOVORIO O SUKOBU SA MICI]EM I OTKRIO ZA[TO JE OTPUSTIO LESORA

”Zalizani ovo, zalizani ono”

Miodrag Mi{ko Ra`natovi}, po mnogima najboqi evropski ko{arka{ki menaxer, javno je govorio po prvi put o mnogim stvarima o kojima je do sada }utao.

On je gostovao u podkastu „Super indirektno kod Popa i Milana”, te je tom prilikom otkrio i kako je u{ao u sukob sa Vasilijem Mici}em.

„Pri~ao je prili~no negativno. Nisam do`iveo u javnim nastupima, mo`da izme|u sebe „Zalizani ovo, Zalizani ono”. U javnom nastupu na ovaj na~in ne. Delikatna je situacija, izre~eno je puno toga {to nije ta~no. Imam dve opcije, jedna je da pustim, a druga je da u|em u polemiku sa igra~ima. Ve} 30 godina imam filozofiju, mi smo tu zbog igra~a i uvek su u pravu. Ako on to ose}a i on to misli, ja sam pogre{io. Ako na sve to dodamo da sam jako mnogo uticao na razvoj i kao ko{arka{a i kao li~nost. Bili smo 12 godina zajedno, kad je do{ao sa 16 kod mene, onda je zabriwavaju}e za mene. Sigurno je da sam neke stvari pogre{no uradio”, poru~io je Ra`natovi}.

Zatim je pojasnio kako je wihova saradwa uop{te po~ela.

„Prvi put kad sam ga video imao je 15-16 godina, talentovani klinac. To je ulazna slika, a izlazna slika je da je MVP i odlazi u NBA. To je ogroman wegov uspeh, ali i moj uspeh imaju}i u vidu da je stasao u klubu gde sam ja glavni. [ta god da se ka`e i {ta god da ide u javnost, meni li~no ne uspeva da prekrije tu sliku zadovoqstva zbog tog wegovog i mog uspeha. S druge strane, ~ovek u kasnim fazama `ivota nau~i ne{to. Ovo nije matematika, za 30 godina i 1.000 igra~a, najvi{e sam se posvetio wemu. A dobio sam... Ako ka`em najneprijatniji komentar od igra~a, dobio sam od wega.”

Sve je moglo da bude re{eno mo`da i razgovorom, ali...

„To nije pitawe, mesec dana pre toga je igrao dve utakmice u Wujorku. Mi smo dva puta iza{li u `ivot, na ve~eru. On je nakon toga pustio poruku da ako se vrati u Evropu `eleo bi da nastavi sam, ne sa mnom. Ja sam mu rekao da nema problema, po{aqi mejl na tu i tu adresu da ispo{tujemo proceduru. Drago mi je {to smo se videli, on je odgovorio da mu je drago i onaj smajli, dve ruke. To je to.”

SITUACIJA SA LESOROM

Matijas Lesor je dugo vagao da li da postane deo Partizana ili Crvene zvezde, a onda je rekao pogre{nu stvar menaxeru.

Upravo se tog momenta podsetio Ra`natovi}.

„Ovo jo{ niko u `ivotu nije ~uo. Matijas Lesor je moj igra~, u Americi sam. Rekao sam mu da ima neverovatnu situaciju - ponudu od Zvezde i Partizana, Partizan u Evrokupu nudi vi{e novca, Zvezda u Evroligi mawe novca. Ka`e mi ‚Va`i, razmisli}u’. I ka`e mi ‚Ho}u u Partizan’”, prisetio se Mi{ko Ra`natovi}.

Zatim je nastavio.

„Nema neke logike, javim Savi}u, stigne ugovor, po{aqem ugovor, javim Lesoru. Nema ga ceo dan, javi se onda i ka`e mi ‚Mi{ko, ne znam kako da ti ka`em, bio sam u velikoj sva|i sino} sa mamom, rekao sam ti ‚Partizan’, a mislio sam na Zvezdu”. Ra`natovi} shvata da se nalazi u procepu. Svaki slede}i korak zna~i da }e se zameriti Partizanu ili Crvenoj zvezdi. Kako da objasni da je posredi „lapsus” klijenta.

„Rekao sam mu ‚Matijas, ako te na ugovor koji je Partizan poslao i potpisao tebe potpi{em u Zvezdu, direktno sam neprijateq za sva vremena. Qudi }e smatrati da sam uzeo ugovor da bih dobio tamo boqe uslove. Gotivim te i dobar si igra~, ali moram da te otpustim i ne zastupam te vi{e’. Mogu da se zakunem u bilo {ta, ali ne}u da prolazim kroz bilo {ta. Na{ao je drugog agenta, oti{ao u Makabi na tri meseca, tamo se povredio @i`i}, moj igra~. Posle toga se na{ao na tr`i{tu, do{ao u Partizan, zavoleo je to...”, ispri~ao je Ra`natovi}.

Ipak, i daqe ima lepo mi{qewe o Francuzu. „Generalno, to je fantasti~an tip. Bilo je tu neverovatnih anegdota. Zove me i pita me ‚Kako je mogu}e da si me potpisao u ovaj tim i ovaj grad, u ovu katastrofu...’ A, pri~a o Bajern Minhenu. On je sa Kariba, a to je do{lo posle Malage i pla`e”.

ZDRAVKO MAMI] QUBIO RUKE CECI: Begunac pri{ao srpskoj peva~ici, iznenadila ga ovim komentarom

Zdravko Mami}, nekada{wi predsednik Dinama iz Zagreba, danas je begunac od hrvatske vlasti koji se ve} godinama nalazi u Bosni i Hercegovini, a sada je prona{ao na~in da se odli~no zabavi.

Uradio je to na Jahorini na koncertu Svetlane Cece Ra`natovi}, a stvari su brzo eskalirale do mere da je odlu~io da je pravi trenutak da poqubi ruke peva~ici.

Naime, on joj je pri{ao dok je bila na sceni i odlu~io da joj poka`e koliko je zadovoqan wennim nastupu, pa je, navodno, izvadio i sve`aw nov~anica od 2.000 evra.

Odmah je beguncu uzvratila Ceca.

„Ina~e, samo da znate, ja sam va{ fan”, poru~ila je ona biv{em predsedniku Dinama kome su potpuno popustile ko~nice.

Nakon wene pesme „Kad bi bio rawen” odlu~io je da se popne na sto, pokida dugmi}e na ko{uqi...

Real Madrid spreman da izdvoji

100.000.000

evra za zvezdu PS@-a!

Iako Real Madrid u La Ligi zaostaje samo bod za Barselonom, klub jo{ uvek ne uspeva da u potpunosti zadovoqi apetite svojih navija~a.

Nedavna pobeda nad Valensijom od 2:0 donela je va`na tri boda, ali je prvih sat vremena igre bilo daleko od ubedqivog, sve dok Alvaro Kareras nije postigao gol prakti~no ni iz ~ega. U slu~aju „Kraqevskog kluba”, ovakve pobede te{ko mogu da sakriju probleme koji se naziru u pozadini.

Od penzionisawa Tonija Krosa, madridski gigant ose}a prazninu na poziciji organizatora igre, a dosada{wi poku{aji da se ta rupa popuni nisu bili uspe{ni. Pro{log leta, kao naslednik legendarnog Nemca vi|en je Martin Zubimendi, ali je on na kraju izabrao prelazak u Arsenal. Sada se kao glavni prioritet Reala name}e Vitiwa, igra~ koji bi mogao da preuzme ulogu kqu~nog plejmejkera.

Portugalski vezista igra u `ivotnoj formi. Nakon osvajawa Lige {ampiona sa Pari Sen @ermenom, gde je bio jedan od kqu~nih igra~a, wegova cena je drasti~no porasla. Prema informacijama Fabricija Romana, francuski klub za wegov transfer zahteva sumu koja se pribli`ava cifri od 100 miliona evra.

Ipak, Real je spreman da ulo`i zna~ajan napor kako bi doveo igra~a takvog kalibra. Trener PS@-a, Luis Enrike, poznat je po tome {to ne zadr`ava igra~e koji `ele da napuste klub, ali Vitiwa do sada nije izrazio `equ da napusti Park prin~eva. Visoko obe{te}ewe predstavqa jedinu ozbiqnu prepreku za Real. Mnogi veruju da je portugalski vezista, posle izvanredne sezone 2024/2025 u Parizu, dostigao svoj vrhunac u PS@-u i da bi prelazak me|u „Blankose” bio logi~an korak napred u karijeri. Vitiwa ima 25 godina, a ove sezone je za Pari Sen @ermen odigrao 32 utakmice u svim takmi~ewima, postigav{i {est golova uz deset asistencija. Wegova statistika jasno pokazuje o kakvom se uticajnom igra~u radi i za{to je Real spreman na sve kako bi ga video u svojim redovima.

KATAI

PI[E ISTORIJU ZVEZDE: Stigao Du{ana Savi}a, samo su dve legende ispred wega

Aleksandar Katai, fudbaler Crvene zvezde, nastavqa da pi{e istoriju kluba sa Marakane, po{to je jedan od wegovih najboqih strelaca.

Fudbaleri Crvene zvezde su slavili protiv Novog Pazara rezultatom 5:0 u okviru 22. kola Superlige Srbije, a Katai je odigrao jubilarni 350. me~ u crveno-belom dresu.

Postignutim golom protiv pomenutog rivala se izjedna~io na tre}em mestu ve~ne liste strelaca Crvene zvezde sa Du{anom Savi}em.

Nastupom protiv Novog Pazara, popularni Magiko je proslavio zna~ajan jubilej i pored toga stigao do 149. pogotka za Crvenu zvezdu.

Katai se sada nalazi pri vrhu Zvezdine ve~ne liste strelaca,

a ispred wega su samo dva velikana - Dragan Xaji} i Bora Kosti}.

NAJBOQI STRELCI U ISTORIJI

CRVENE ZVEZDE

Bora Kosti} – 230

Dragan Xaji} – 155

ODE STRANAC SA MARAKANE!

Crvena

Du{an

Zoran

Kosta

Vojin

Darko

Rajko

– 109

Mirko Ivani} – 95

zvezda se ”otarasila”

igra~a koji je nervirao navija~e

Zvezda ga se kona~no re{ila!

Reprezentativac Angole Felisio Milson zvani~no je predstavqen kao novi fudbaler Al Xazire u koju sti`e na pozajmicu do kraja sezone sa pravom otkupa.

Nadala se Crvena zvezda da je Milson ~ovek za velika dela i dugoro~no re{ewe na poziciji krila. Na`alost, vrlo brzo se ispostavilo da o~ekivawa nisu bila ta~na. Reprezentativac Angole kuburio je sa formom, mu~ile su ga povrede i polako su na „Marakani” gubili strpqewe. Ni sa promenom trenera Milson nije uspeo da proradi te je rastanak bio neminovan.

Bilo je nagove{taja tokom januara da bi Milson mogao da napusti najve}i srpski stadion, ali do transfera nije do{lo. Budu}i da prelazni rok traje u jo{ nekim ligama, Al Xazira je iskoristila priliku i uspela da ulovi krilnog napada~a Crvene zvezde koji se seli na pozajmicu do kraja sezone. Milson se seli na Bliski istok, Crvenoj zvezdi za pozajmicu sleduje 500.000 evra, a Al Xazira }e imati mogu}nost da wegov ugovor otkupi na kraju sezone za 5.000.000 evra.

Milson je ~lan Zvezde od leta 2024, kada je za pet miliona stigao iz Makabija iz Tel Aviva. U crveno-belom dresu odigrao 63 me~a, postigao 10 golova i devet asistencija. Dakle, ukoliko u Ujediwenim Arapskim Emiratima opravda o~ekivawa srpski {ampion bi mogao da povrati ulo`eno.

THURSDAY l ^ETVRTAK 12. 2. 2026.

Novakovih pet rekorda u Australiji

Novak \okovi} ne prestaje da pomera granice, da pi{e istoriju i potvr|uje zbog ~ega je najve}ih svih vremena. ^ak i kada gubi, Novak ~ini ne{to o ~emu drugi mogu samo da sawaju. Tako je 38-godi{wi Beogra|anin uprkos porazu u finalu Australijan opena od Karlosa Alkarasa postavio novih pet rekorda.

No, krenimo redom. \okovi} je prvi rekord oborio na ovogodi{wem Australijan openu po{to je stigao do 104. pobede u Melburnu, ~ime je svrgnuo sa trona

prethodnog vlasnika najboqeg rezultata, wegovog nekada{weg velikog rivala Roxera Federera. [vajcarac je imao 102 trijumfa, \okovi} ga je presko~io i sada ima dve pobede vi{e. Time je postao apsolutni rekorder, s obzirom na to da je u `enskoj konkurenciji na prvom mestu Serena Vilijams sa „samo” 92 pobede.

Drugi rekord koji je \okovi} oborio odnosi se na broj pobeda na grend slemovima. Postao je prvi u istoriji koji je prvo dobacio, a zatim i prema{io granicu od 400.

Trenutno je stigao do kote 402! I ranije je dr`ao rekord, s tim {to ga je sada „podebqao” i uve}ao razliku u odnosu na prvog pratioca Roxera Federera sa 369 pobeda.

Tre}i rekord u Melburnu odnosi se na najstarijeg finalistu Australijan opena u Open eri. NOvak je sa 38 godina postao najstariji finalista.

Prethodni rekorder bio je Ken Rouzvol sa 37 godina, stigao je tada ~ak i do titule.

Samim tim, on je i daqe vlasnik najstarijeg osvaja~a grend slema u Open eri, dok je Novak, koji uskoro puni 39 godina, najstariji finalist.

^etvrti rekord jeste po broju grend slem finala. Novak je samo popravio sopstveni rekord.

Sada ima 38 finala na grend slemovima, druga na toj ve~noj listi je ~uvena Kris Evert sa 34 finala.

I posledwi pet rekord odnosi se na grend slem finala posle 35. godine. \okovi}u je dvoboj sa 16 godina mla|im Alkarasom bilo sedmo grend slem finale nakon {to je napunio 35 godina. Na taj na~in nadma{io je Rouzvola koji ima {est finala u toj starosnoj dobi.

Jednom re~ju, neverovatni Novak \okovi}.

Lindzi Von se oglasila posle druge

operacije: „Ne `alim“

Ameri~ka skija{ica Lindzi Von podvrgnuta je jo{ jednoj operaciji u Trevizu i nalazi se u stabilnom stawu posle te{kog pada koji je do`ivela u nedequ tokom spusta na Zimskim olimpijskim igrama u Milanu i Kortini.

Von je u nedequ imala operaciju kako bi se stabilizovalo weno stawe, a u ponedeqak je imala duplu operaciju kako bi se smawio prelom butne kosti leve noge.

Von je na levoj nozi imala spoqnu fiksaciju nakon {to je pre deset dana pokidala ligamente kolena. Posle stra{nog pada Von se i prvi put oglasila na dru{tvenim mre`ama.

„Moj olimpijski san se nije zavr{io onako kako sam ga zami{qala. Nije to bio kraj kao iz bajke ili filmska pri~a sa sre}nim zavr{etkom - bio je to jednostavno, `ivot. Usudila sam se da sawam i naporno sam radila da to ostvarim. Jer u spustu, u alpskom skijawu, razlika izme|u dobre, takti~ke putawe i katastrofalne povrede mo`e biti svega pet in~a. Bila sam samo pet in~a previ{e ‚tesno’ na liniji, kada je moja desna ruka zaka~ila kapiju, izvrnula me i dovela do pada. Moji (pokidani) ukr{teni ligamenti i ranije povrede nisu imale nikakve veze sa ovim padom“, napisala je proslavqena skija{ica.

Imala je poruku za sve one koji je prate.

„I sli~no kao u skijawu, u `ivotu preuzimamo rizike. Sawamo. Volimo. Ska~emo. I ponekad padnemo. Ponekad nam se slomi srce. Ponekad ne ostvarimo snove za koje znamo da smo mogli. Ali to je i lepota `ivota - imamo priliku da poku{amo. Poku{ala sam. Sawala sam. Sko~ila sam. Nadam se da }ete iz mog puta poneti to da imate hrabrosti

da se usudite na velike snove. @ivot je prekratak da ne biste rizikovali zbog sebe. Jer jedini pravi neuspeh u `ivotu je ne poku{ati. Verujem u vas, kao {to ste vi verovali u mene“, napisala je Lindzi Von. Ameri~ka skija{ica je u nedequ tokom spusta u prvoj polovini staze rukom zaka~ila kapiju, izgubila ravnote`u i pala pri velikoj brzini. Lekarska i spasila~ka ekipa su brzo reagovale, a skija{ica je helikopterom transportovana u bolnicu, prvo u Kortini, a potom u Trevizu. Von (41) se 2024. vratila takmi~ewu nakon petogodi{we pauze.

SRBIJA ISPALA IZ ELITE SA TRE]IM TIMOM:

Ni`u se udarci za srpski tenis, bez ~etvorice najboqih selektor nastavio crni niz

Ukoliko niste pasionirani qubiteq tenisa te{ko je da su vam imena Ogwena Mili}a i Branka \uri}a bila veoma poznata. Te{ko je da ste za bra}u Sabanov ~uli pre~esto nakon onih senzacionalisti~kih naslova.

^ile je ubedqivo savladao tenisere Srbije i pobrinuo se da tre}u godinu zaredom budu elimisani iz teniske elite i da }e sada jo{ jednom na jesen morati da se bore za opstanak.

^ile je slavio sa 4:0, a reprezentacija Srbije je igrala bez ~etiri najboqa igra~a. Bio bi to ogroman problem i za ko{arka{e ili vaterpoliste Srbije, a kamoli za tenisere kojih je neuporedivo mawe.

Novak \okovi} nije igrao jer je 1. februara igrao finale Australijan opena i wegovo odsustvo je najmawe problemati~no. Istina je da je ATP, odnosno ITF, sada dozvolio da se igraju turniru u vreme Dejvis kup nedeqe, pa su neki igra~i mogli da igraju druge turnire {to su i uradili.

Miomir Kecmanovi} }e tako skupqati sada bodove u Dalasu dok je wegov trener ujedno selektor Srbije Viktor Troicki bio u Santjagu, Laslo \ere je odlu~io da presko~i ovu akciju, a Hamad Me|edovi} je tako|e zbog turnira na evropskom betonu odlu~io da ostane van tima.

Kecmanovi} se sam nametnuo kao novi lider Dejvis kupa prethodnog septembra u Ni{u kada je savladana Turska, a onda je propustio priliku da „wegove” momke vodi ve} u slede}em izdawu.

Problemati~no je {to je Srbija tre}u godinu zaredom pala na prvoj prepreci u Dejvis kupu. [okantni poraz od Slova~ke predvo|ene Aleksom Mol~anom i Klajnom u Kraqevu, onda u`asno te`ak poraz od Danske u Kopenhagenu iako je posle prvog dana reprezentacija imala 2:0 i sada demolirawe usred ^ilea.

Selektor Troicki je tako nastavio neslavni niz ispadawa u prvoj fazi kvalifikacija, ali ostaje pitawe zbog ~ega su svi igra~i odlu~ili da stave jo{ jednom individualne karijere ispred patriotizma.

Srbija }e morati da prona|e sistemsko re{ewe kako da privoli najboqe da igraju za reprezentaciju, a druga~iji odnos prema dr`avnom grbu se vidi i po re~ima Novaka \okovi}a 10 dana pre me~a protiv ^ilea.

„Imam odre|eni uticaj na sve na{e igra~e. Pri~ao sam malo sa \ereom. Ima tu razli~itih faktora, individualne karijere, poeni koji se brane, da li }e upasti u neki glavni `reb... Za Lacija mislim, ako je zdrav, da bi trebalo da igra. Wemu je to idealan na~in da se spremi za daqe. On je tamo u ^ileu i osvojio turnir. Ta nadmorska visina mu odgovara. Mislim da je dobio jednog ili obojicu koji }e igrati za ^ile”, poru~io je srpski as.

Zatim se osvrnuo na to da je Srbija dobila najte`eg mogu}eg rivala u ovom trenutku

„Mo`da i najgori `reb koji je mogao da se dobije. Protiv wih, na wihovom terenu, te`ak je zadatak. Verujem u momke, Duci }e biti tamo, to je va`no i ne samo igra~ki. To je bitno moralno zbog mladih, va`an je kult reprezentacije, Viktor to jako dobro zna. Hamad, ne znam {ta igra ili ne igra, ne znam raspored, znam da Mi{a ide na drugu podlogu i ima drugi raspored. Ne `elim da stavim nekog u neugodnu situaciju, da vr{im pritisak. Voleo bih da igraju naravno, ali ako ih ko razume, razumem ih ja.”

Onda je sve pojasnio na sopstvenom primeru.

„Viktor i ja smo pri~ali, nebrojano puta smo rizikovali karijere zbog Srbije, povre|ivali ih, a ono {to tra`imo od mladih je da imaju ponos da igraju za reprezentaciju. Kada dobije{ poziv da ti to bude kao svetiwa. Malo su se vremena promenila, nadam se da }e momci da osete, jako je va`no, mora da se neguje. Nisam uvek sa wima, ne mogu da stvari kontroli{em, ali je definitivno je druga~ije kada smo bili zajedno, ta zlatna generacija. Nije se dovodilo u pitawe bilo {ta, ide{-igra{. Sve razumem, ali je reprezentacija uvek tu i bi}e mnogo te{ko, ba{ jako te{ko. I sa najja~im sastavom bismo imali problema.”