Srpski glas 11. septembar

Rojters na zahtev kineske televizije povukao snimak na kojem Si i Putin razgovaraju o dugove~nosti

Snimak razgovora izme|u ruskog i kineskog predsednika, Vladimira Putina i Si \inpinga, u kojem se pomiwe mogu}nost da qudi `ive do 150 godina, agencija Rojters je povukla nakon {to je kineska dr`avna televizija zahtevala wegovo uklawawe uz uskra}ivawe zakonske dozvole za kori{}ewe tog video-zapisa.

Na marginama vojne parade u Pekingu, predsednici Kine i Rusije, Si \inping i Vladimir Putin, razgovarali su o transplantaciji organa kao na~inu produ`etka `ivota i, generalno, o besmrtnosti.

Snimak koji je ukqu~ivao razmenu re~i preko otvorenog mikrofona sa vojne parade u Pekingu odr`ane 3. septembra povodom 80. godi{wice zavr{etka Drugog svetskog rata, licencirala je kineska dr`avna televizijska mre`a Si-Si-Ti-Vi.

Rojters u saop{tewu navodi da je montirao snimke u ~etvorominutni video-zapis i distribuirao ih prema vi{e od 1.000 klijenata, ukqu~uju}i glavne me|unarodne emitere vesti i televizijske stanice {irom sveta.

Druge novinske agencije koje imaju licencu za Si-Si-Ti-Vi tako|e su distribuirale montirane snimke.

Rojters navodi da je uklonio video sa svoje veb-stranice i izdao nalog za wegovo „uni{tewe” svojim klijentima, nakon {to je primio pisani zahtev od advokata Si-Si-Ti-Vija u kojem se navodi da je ta novinska agencija prekora~ila uslove kori{}ewa iz svog ugovora.

Advokati kineske dr`avne televizije kritikovali su i Rojtersov „uredni~ki tretman primewen na ovaj materijal”.

Britanska agencija je u saop{tewu navela da je povukla video-snimke jer vi{e nije imala zakonsku dozvolu za objavqivawe tog materijala za{ti}enog autorskim pravima.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Izra`eni evroskepticizam

i vera u Rusiju

Rezultati istra`ivawa o stavovima gra|ana o odnosu svetskih sila i dr`ava regiona prema Srbiji o~ekivano su pokazali da ispitanici misle da Rusija najvi{e doprinosi za{titi na{ih nacionalnih interesa, dok je Rumunija na{ najve}i prijateq. O nagla{enom evroskepticizmu, ocenama svetskih lidera o kojima su se gra|ani izja{wavali, za RTS je, izme|u ostalog, govorio Aleksandar Miti}, nau~ni saradnik u Institutu za me|unarodnu politiku i privredu.

Institut za me|unarodnu politiku i privredu i Institut dru{tvenih nauka realizovali su nau~ni projekat KOMPAS –„Doprinos modernim partnerstvima: procene odnosa Srbije sa EU i Kinom”. Ciq projekta je da analizira spoqnopoliti~ku poziciju na{e zemqe. U fokusu istra`ivawa su op{ti stavovi gra|ana o odnosu svetskih sila i dr`ava regiona prema Srbiji, ali je stavqen poseban fokus na trougao odnosa Srbija–EU–Kina.

Na pitawe o tome koji me|unarodni partner najvi{e doprinosi odbrani nacionalnih interesa i odbrani teritorijalnog integriteta Republike Srbije, ubedqivo najve}i broj gra|ana istakao je da je to Rusija (47,4%), pa EU (24,6%), Kina (10,5%) i SAD (2,1%).

Kao najve}i prijateqi Srbije, izdvojile su se Rumunija sa 47,1 odsto ispitanika i Ma|arska sa 29,8, za wima su i Crna Gora, Severna Makedonija, BiH, dok su na za~equ Hrvatska, Albanija i Bugarska.

Po pitawu perspektive ~lanstva u EU, ispitanici su pesimisti~ni – 59,2 odsto gra|ana smatra da Srbija nikada ne}e u}i u EU, a 12,8 odsto wih smatra da je to mogu}e do 2035. godine.

Tako|e, ve}ina gra|ana smatra da Srbija nikada ne}e u}i u BRIKS, ~ak wih 54 odsto. Gotovo dve tre}ine gra|ana ne podr`ava uskla|ivawe sa spoqnom politikom EU po pitawu sankcija Rusiji. Nau~ni saradnik u Institutu za me|unarodnu politiku i privredu Aleksandar Miti} ka`e da skepticizam gra|ana prema ulasku Srbije u EU ima brojne razloge.

„Mi smo na tom evropskom putu od novembra 2000. godine. Taj proces traje ~etvrt veka, a formalno smo u pregovorima ve} 11 godina sa svega dva zatvorena poglavqa, 22 od 35 otvorenih, a nijedno nije otvoreno jo{ od decembra 2021. godine”, konstatuje Miti}.

Ukazuje i na to da iz Brisela sti`u i nedopustivi pritisci i uslovqavawa po pitawu teritorijalnog integriteta, pitawa KiM, u vezi sa Republikom Srpskom, ali i uskla|ivawa sa spoqnom politikom EU kao i na nivo politi~ke voqe zemaqa ~lanica EU za pro{irewe.

Shodno tome i najve}i broj ispitanika odgovorio da ~lanstvo u EU nije strate{ki spoqnopoliti~ki ciq, 35 odsto, dok zna~ajan broj, 29,4 odsto, smatra da to ipak jeste.

„Tih 35 odsto gra|ana smatra da to apsolutno nije strate{ki ciq zemqe, dok jo{ 12 do 13 odsto smatra da to nije ciq, a oko 38 odsto misli suprotno. To je u skladu sa istra`ivawem Evro-

U me|unarodnoj operaciji u Ekvadoru zapleweno je vi{e tona kokaina, a uhap{eno je 11 osoba, me|u kojima i jedan dr`avqanin Srbije. Nakon 15 meseci istrage, Nacionalna policija, u koordinaciji sa Kancelarijom dr`avnog tu`ioca, identifikovala je i razbila organizaciju povezanu sa drogom, ume{anu u kontaminaciju kontejnera. U tim akcijama su koristili razli~ite metode poput slepe kuke, stranih tela, ogledalske strukture i kontaminaciju na otvorenom moru.

barometra, po kome 30 odsto gra|ana Srbije ima poverewe u EU”, navodi Miti}.

I lideri EU dobili su izrazito negativne ocene, naro~ito predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i nema~ki kancelar Fridrih Merc. Miti} isti~e da je najboqe ocene me|u liderima EU je dobio ma|arski premijer Viktor Orban, koji je atipi~an predstavnik evropskog bloka. „Pitawe u istra`ivawu je bilo kako se ti lideri odnose prema srpskim nacionalnim interesima. Emanuel Makron je ne{to malo boqe pro{ao od Merca i Fon der Lajenove, koji su ubedqivo najlo{ije oceweni. Fon der Lajenova je i ranije lo{e ocewivana, a Fridrih Merc, koji je nedavno stupio na du`nost kancelara, podelio je sudbinu svog prethodnika Olafa [olca”, ka`e Aleksandar Miti}.

Smatra da te ocene odslikavaju ogor~ewe gra|ana na politiku koju sprovodi Berlin – podr{ka Aqbinu Kurtiju na Kosovu i Metohiji i Kristijanu [mitu i politi~kom Sarajevu u Bosni i Hercegovini.

Gra|ani smatraju da Rusija najvi{e brani interese Srbije zato {to se, navodi Miti}, Moskva pokazala kao najaktivnija u diplomatskoj komunikaciji na multilateralnim forumima, i iskazuje podr{ku interesima Srbije i Republici Srpskoj, ali i zato {to je dala Srbiji povoqan energetski aran`man.

Prema navodima vlasti, droga je bila namewena evropskim zemqama poput Gr~ke, Holandije, Belgije i Italije. Ministar unutra{wih poslova Xon Rajmberg i komandant policije general Pablo Davilom objasnili su da je ova mre`a delovala pod maskom korporativne mre`e, koriste}i legalno registrovane kompanije kako bi simulirala komercijalne odnose izme|u izvoznika i uvoznika.

Dodaju da su kompanije slu`ile kao mehanizam za prawe novca od zara|enog od trgovine narkoticima.

U ranim jutarwim ~asovima, policajci su na nekoliko lokacija istovremeno uhapsili 11 osoba. Kako navode lokalni mediji, me|u uhap{enima je i srpski dr`avqanin, identifikovan kao jedan od vo|a lanca koji je delovao iz zatvora Latakunga, gde se nalazi vi{e od godinu dana.

Protiv wega je pokrenuto krivi~no delo u takozvanom slu~aju „EURO 2024” za prawe novca, zajedno sa wegovom partnerkom ro|enom u Dominikanskoj Republici i drugim ekvadorskim sau~esnicima.

Prema navodima Tu`ila{tva, ova struktura je ubacivala milione dolara nezakonitih sredstava u nacionalni finansijski sistem.

Smrtonosni napad ajkule u Sidnejusurfer preminuo nakon napada u moru

Mu{karac je izgubio `ivot nakon {to ga je, kako se sumwa, ujela velika ajkula dok je surfovao u blizini pla`e Long Rif u Sidneju, saop{tila je policija australijske dr`ave Novi Ju`ni Vels.

Prema zvani~nim navodima, `rtva je izvu~ena iz vode odmah nakon napada, ali je preminula na licu mesta. Delovi daske za surfovawe prona|eni su u moru i bi}e poslati na stru~nu analizu.

Policija je navela da je re~ o iskusnom surferu koji je napadnut oko 30 minuta nakon {to je u{ao u vodu, na oko 100 metara od obale.

Mu{karac je pretrpeo te{ke povrede, ukqu~uju}i gubitak vi{e udova. Do obale su ga doveli drugi surferi koji su bili u blizini.

Zbog tragedije, nekoliko pla`a u delu Sidneja poznatom kao Severne pla`e bi}e zatvoreno tokom narednih par dana.

Ovo je prvi smrtonosni napad ajkule u Sidneju od 2022. godine, kada je britanski instruktor rowewa stradao od napada velike bele ajkule. Pre toga, sli~an incident nije zabele`en od 1963. godine.

Australija u proseku bele`i oko 20 napada ajkula godi{we, uglavnom u vodama Novog Ju`nog Velsa i Zapadne Australije. Smrtni ishodi su, ipak, veoma retki – u proseku mawe od jednog slu~aja godi{we.

Spektakularan prizor na nebu iznad

Beograda, potpuno pomra~ewe Meseca

Potpuno pomra~ewe Meseca vidqivo je bilo na nebu iznad

Beograda i drugih srpskih gradova. Prizor je bio zaista spektakularan, a Zemqin satelit poprimio je jarko crvenu boju.

Potpuno pomra~ewe Meseca stanovnici srpskih gradova mogli su da prate u periodu izme|u 19 ~asova i 30 minuta i 20 ~asova i 52 minuta. Zemqin satelit u tom vremenskom periodu bio je potpuno prekriven Zemqinom senkom, dok je nakon toga ona po~ela da se povla~i, otvaraju}i Mese~evu povr{inu. Sve faze pomra~ewa Meseca imali su prilike da posmatraju i stanovnici centralne Rusije, Indije, Kine, Kazahstana i zapadne Australije, dok su `iteqi Severne i Ju`ne Amerike bili uskra}eni za spektakularan prizor. Ruska kosmi~ka kompanija „Roskosmos” lansirala je i specijalan let.

Voza~ fantom terorisao ~e{ku policiju

{est godina

^e{ka policija je kona~no uhapsila voza~a „fantomskog“ trka~kog automobila koji je vi{e puta vi|en na autoputevima {irom zemqe. Policija je prvi put upozorena na bizaran slu~aj crvenog trka~kog automobila koji li~i na Formulu 1, i koji je nezakonito vozio po javnim putevima, jo{ pre {est godina. Svi poku{aji da se uhvati bili su bezuspe{ni sve do sada. U nedequ, 7. septembra, ujutru policija je dobila dojavu o trka~kom automobilu koji je vi|en na benzinskoj pumpi u blizini Dobri{a, oko 40 kilometara jugozapadno od Praga. „Dva minuta nakon prve dojave, jo{ jedan gra|anin je prijavio da formula jurca autoputem D4 u pravcu Pribrama“, stoji u saop{tewu poru~nice Mihaele Rihterove, portparolka ~e{ke policije za Centralno-bohemski region.

Vi{e policijskih patrola i helikopter su krenuli u poteru i za samo 15 minuta voza~ je uhap{en u selu Buk, oko 18 kilometara od mesta gde je prvi put prime}en. Iza volana se nalazio pedesetjednogodi{wi mu{karac, koji je testiran negativno na alkohol i drogu. Odveden je u policijsku stanicu, gde je odbio da daje izjave.

Pucawe kabla izazvalo nesre}u na lisabonskoj uspiwa~i

Uzrok nesre}e na uspiwa~i u Lisabonu u kojoj je poginulo 16 osoba je pucawe sajle koja povezuje dva vagona, {to je dovelo do gubitka kontrole i katastrofalnog pada, navodi se u izve{taju portugalske Kancelarije za prevenciju i istragu avionskih i `elezni~kih nesre}a.

Napomiwe se da je sajla prekinuta nakon {to su kabine pre{le tek oko {est metara. Ko~ni~ar je odmah aktivirao pneumatsku i ru~nu ko~nicu, ali to nije uspelo da zaustavi vozilo koje se ubrzalo do oko 60 kilometara na sat i na kraju izletelo iz {ina.

Istraga je postavila pitawe odr`avawa opreme, ali prema dostupnim podacima, pregled i odr`avawe uspiwa~e bili su redovni i a`urni.

Na dan nesre}e izvr{en je zakazani vizuelni pregled, ali deo sajle gde je do{lo do pucawa nije bio vidqiv bez rastavqawa ure|aja.

Do nesre}e je do{lo u sredu oko 18 ~asova, kada je gorwi vagon jurnuo nizbrdo pre nego {to

izleteo iz {ina i udario u zgradu 30 metara od dna pruge.

„Me|u `rtvama koje su preba~ene u bolnicu su ~etiri Portugalca, po dva Nemca i [panca, jedan Ju`nokorejac, dr`avqanin Zelenortskih ostrva, Kana|anin, Italijan, Francuz, [vajcarac i Marokanac. Kancelarija Javnog tu`ila{tva obavesti}e porodice `rtava i medije o onome {to se dogodilo i o predaji tela nastradalih”, navodi direktorka portugalske Civilne za{tite

Margarida Kastro Martins. U Lisabonu je progla{ena trodnevna `alost. Tamo{wi premijer ka`e da je to jedna od najve}ih tragedija u istoriji zemqe. @i~ara Glorija, nacionalni spomenik iz 1914. godine, povezuje Trg Restauradores u centru Lisabona sa vidikovcem u ~etvrti Bairo Alto. Putovawe je kratko, svega 265 metara, traje oko tri minuta i jedna je od omiqenih atrakcija za turiste.

PRVI PUT U ISTORIJI, KAZNA OD 1,5 MILIJARDI DOLARA

Ve{ta~ka inteligencija ka`wena zbog kra|e kwiga

Autori ~ija su dela ukradena su objavili da je kompanija Anthropic pristala da plati 1,5 milijardi dolara i uni{ti sve kopije kwiga koje je pirati-

zahteva, kona~an iznos po delu mo`e biti i ve}i“, navedeno je u saop{tewu. Anthropic je ve} pristao na uslove nagodbe, ali sud mora da

zovala za obuku svojih modela ve{ta~ke inteligencije, pi{e Ars Tehnika. U saop{tewu koje je dostavqeno pomenutom portalu, autori su potvrdili da se nagodba smatra „najve}om javno objavqenom od{tetom u istoriji ameri~kih parnica zbog povrede autorskih prava“. Nagodba obuhvata 500.000 dela koja je Anthropic koristio za obuku AI modela bez dozvole, a ukoliko sud odobri nagodbu, svaki autor }e dobiti 3.000 dolara po delu koje je Anthropic ukrao. „U zavisnosti od broja prijavqenih

ih potvrdii pre nego {to postanu kona~ni. Preliminarno odobrewe moglo bi da bude dato ove nedeqe, dok bi kona~na odluka mogla da se odlo`i do 2026. godine, dodaje se u saop{tewu. Xastin Nelson, advokat koji zastupa trojicu autora koji su prvobitno tu`ili kompaniju i time pokrenuli kolektivnu tu`bu –Andre Bart, Kirk Volas Xonson i ^arls Grejber – potvrdio je da }e, ukoliko ova „prva takve vrste“ nagodba „u eri ve{ta~ke inteligencije“ bude odobrena, isplate „daleko prema{iti sve

dosada{we poznate od{tete zbog povrede autorskih prava“. „Nagodba }e obezbediti zna~ajnu naknadu za svako delo obuhva}eno tu`bom i postavqa presedan da AI kompanije moraju da plate vlasnicima autorskih prava“, rekao je Nelson. „Ova nagodba {aqe sna`nu poruku i kompanijama i umetnicima da je uzimawe za{ti}enih dela sa piratskih sajtova ka`wivo“. Va`no je da se napomene da nagodba autorima omogu}ava da zadr`e prava i pravne zahteve za dela koja nisu obuhva}ena tu`bom. Tako|e, ona ne osloba|a Anthropic od pro{lih ili budu}ih zahteva koji se odnose na mogu}e sporne rezultate rada wihovih AI sistema.

U narednim nedeqama, ako nagodba bude preliminarno odobrena, autori }e na posebnom sajtu mo}i da provere da li su wihova dela obuhva}ena kolektivnom tu`bom i samim tim podobna za naknadu. Svaki autor koji `eli nadoknadu potom }e mo}i da ostavi svoje kontakt podatke kako bi dobijao obave{tewa o kona~nom okon~awu nagodbe. U me|uvremenu, Udru`ewe autora je obezbedilo detaqno obja{wewe kako }e nagodba funkcionisati, ukqu~uju}i informacije za autore koji se pitaju da li su wihova dela ukqu~ena u proces.

Ostatak AI industrije je verovatno u`asnut nagodbom, jer su zagovornici ve} ranije upozoravali da bi mogla postaviti zabriwavaju}i presedan koji bi finansijski uni{tio mlade AI kompanije poput Anthropica.

NOVA EKONOMSKA GEOGRAFIJA:

Svet posle ameri~kog veka

Ironija je da, u ime nacionalne bezbednosti, Va{ington nanosi {tetu saveznicima koji su najvi{e doprineli ekonomskom blagostawu SAD-a, istovremeno ostavqaju}i najve}eg konkurenta, Kinu, u daleko mawe nepovoqnom polo`aju. Ono {to je realna perspektiva je da bi se evropske i azijske zemqe, iskqu~uju}i Kinu, mogle (samo)organizovati, stvaraju}i novi prostor relativne stabilnosti.

Pi{e ugledni ekonimista

Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko”

Radikalna promena ekonomskog pristupa SAD-a od po~etka drugog mandata Donalda Trampa, odnosno ote`ano funkcionisawe svetskih (ili multilateralnih) institucija usled „novih pravila“, ~ini postoje}e ekonomske strukture na globalnom nivou sve mawe upotrebqivim. Ovo je posledica politi~kog izbora, a ne neizbe`nog sleda doga|aja, i promene koje su pokrenute su verovatno ireverzibilne, odnosno bi}e veoma te{ko vratiti se na prethodni status kvo.

Mnogi analiti~ari se fokusiraju na stepen u kojem se lanci snabdevawa i trgovina proizvedenom robom pomeraju izme|u Amerike i Kine. U tom kontekstu, analiza razmera uve}awa ameri~kih carinskih stopa je nezaobilazna. U izve{taju Frejzer instituta „Economic Freedom of the World“ potencira se dramati~an pad SAD-a u pogledu slobode trgovine, sa 56. na 76. mesto.

U jednom momentu, sredinom aprila ove godine, Sjediwene Dr`ave su sa ~ak 28% u proseku imale druge najvi{e prose~ne carine od 165 observiranih zemaqa (odmah iza Bahama). Sve se dogodilo zapawuju}e brzo; dok je 3. februara 2025. prose~na carinska stopa SAD-a bila tek 2,4% (na pribli`nom nivou gde se nalazila prethodnih godina), 7. avgusta 2025. ona je porasla na 18,6%, {to je najvi{i nivo od sredine 1930-ih.

NAPU[TAWE ULOGE

GLOBALNOG GARANTORA

Me|utim, uobi~ajeno fokusirawe na ameri~ko-kineske ekonomske odnose vodi ka relativizaciji efekata promewenog pristupa nove administracije u Va{ingtonu prema „ostatku sveta“. Su{tinski, potcewuje se obim u kojem je prethodni ameri~ki okvir podupirao ekonomske odluke koje je donosila skoro svaka dr`ava, finansijska institucija i kompanija {irom sveta.

Naime, globalna javna dobra koja su od strane Amerike stavqena na „op{te kori{}ewe“ nakon 1945, kao {to su mogu}nost bezbedne plovidbe vazduhom i morem, pretpostavka da je imovina bezbedna od eksproprijacije, pravila za me|unarodnu trgovinu i stabilna dolarska sredstva u kojima se fakturi{u transakcije i tezauri{e novac – mogu se, u ekonomskom smislu, smatrati oblicima osigurawa. Va{ington je napla}ivao „premije“ od zemaqa koje su u~estvovale u sistemu,

bivaju}i predvodnik sistema na razli~ite na~ine, ukqu~uju}i i kroz svoju sposobnost da postavqa pravila koja su ameri~ku ekonomiju u~inila najatraktivnijom za investitore. Zauzvrat, dr`ave koje su se pridru`ile sistemu osiguravale su svoje ekonomije od neizvesnosti i rizika. Bilo je problema unutar ovog sistema pre Trampovog uspona. Ali posebno u svom drugom mandatu, Tramp je promenio ulogu SAD-a sa globalnog garantora sistema na aktera koji se fokusirao na izvla~ewe profita iz sistema – umesto da osigurava svoje klijente od spoqnih pretwi, pretwa protiv koje se „prodaje“ osigurawe po~ela je da dolazi i od „osigurava~a“.

Su{tinsko povla~ewe Va{ingtona sa svoje ranije pozicije garantora sistema }e fundamentalno promeniti pona{awe zemaqa klijenata – i to ne na na~in na

SAD-a na to su tako|e odigrali ulogu, kao i klimatske promene, napredak informacione tehnologije i razumqiv gubitak poverewa ameri~kih bira~a u aktuelne elite nakon intervencija u Avganistanu i Iraku, globalne finansijske krize 2008–09. i pandemije Kovida.

Politike Trampove administracije predstavqaju prekretnicu, gde se sada jasno stavqa do znawa o potrebi za druga~ijom „vrstom {eme“, u kojoj se koristi oru`je i odr`ava neizvesnost kako bi izvuklo {to vi{e za {to mawe zauzvrat. Tramp to vidi kao jednostavan reciprocitet ili pravedan tretman za zemqe koje su, po wegovom mi{qewu, decenijama eksploatisale SAD.

Me|utim, racionalna analiza ukazuje da te zemqe nikada nisu izvukle ni{ta {to bi se pribli`no moglo porediti sa koristima koje je od toga ima-

koji se Tramp nada. Kina, zemqa ~ije pona{awe nova ameri~ka administracija `eli da promeni, verovatno }e biti najmawe pogo|ena, dok }e najbli`i saveznici SAD-a biti najvi{e o{te}eni. Po jednom na~inu razmi{qawa, iako Trampov novi pristup zahteva i od vlada i od preduze}a da pla}aju vi{e za usluge koje su ranije dobijali za mawe kontra-usluga, svet }e na kraju prihvatiti novu normalnost, u korist SAD-a. Me|utim, kako to vidi ve}ina akademskih ekonomista, to je zabluda i u svetu koji Trampov program stvara ve}ina aktera }e se suo~iti sa gubicima – ukqu~uju}i SAD. Naime, SAD su imale ogromne koristi deluju}i kao dominantni svetski garantor nakon Drugog svetskog rata. Preuzimaju}i ovu ulogu, Va{ington je imao izvesnu kontrolu nad ekonomskom i bezbednosnom politikom drugih dr`ava, bez potrebe da pribegava o{trim pretwama i merama. Zauzvrat, zemqe koje su u~estvovale u sistemu bile su za{ti}ene od razli~itih oblika rizika. Ova bezbednost je mo`da po~ivala na zajedni~koj iluziji o tome koliko malo vojnih ulagawa i akcija je potrebno da bi se geopoliti~ka situacija odr`ala stabilnom. NOVA REALNOST

Sada je taj ose}aj sigurnosti nestao. Tramp nije jedini akter odgovoran za slom ekonomskog re`ima koji je preovladavao 80 godina. Uspon Kine i odgovor

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

da, Japan, Meksiko, Ju`na Koreja i Velika Britanija. Trampova administracija je o~ekivala da }e weni kqu~ni saveznici jednostavno platiti bilo koju cenu za za{titu Va{ingtona. Do sada su Japan, Meksiko, Filipini i Velika Britanija sledili takav pristup. Ipak, popularnost SAD-a je naglo opala; u studiji istra`iva~kog centra Pju iz prole}a 2025. o stavovima prema SAD, udeo japanskih gra|ana koji su pozitivno gledali na tu zemqu opao je za 15 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu; rejting pozitivnosti zemqe je pao za 20 procentnih poena me|u Kana|anima i 32 me|u Meksikancima. Zabrinutost za nacionalnu bezbednost, postoje}e veze i – u slu~aju Kanade i Meksika – geografska blizina, ograni~i}e stepen u kojem te dr`ave mogu da otklone svoju ekonomsku zavisnost. I pored toga, Kanada se oduprla Trampovim poku{ajima da jednostrano revidira trgovinski sporazum izme|u SAD-a, Meksika i Kanade iz 2020. i uvede asimetri~no visoke carine na kanadsku robu.

la Amerika. Radi se pre svega o jeftinim dugoro~nim kreditima za ameri~ki trezor, nesrazmerno velikim stranim ulagawima u ameri~ke korporacije i radnu snagu, fakti~ki globalnim pridr`avawem ameri~kih tehni~kih i pravnih standarda (koji su koristili proizvo|a~ima sa sedi{tem u SAD), uskla|ivawem sa ameri~kim inicijativama o sankcijama, pla}awima za sme{taj ameri~kih trupa, {iroko rasprostrawenom zavisno{}u od ameri~ke odbrambene industrije. Sve ovo, a posebno oslawawe na ameri~ki finansijski sistem za veliku ve}inu globalnih transakcija i rezervi, ukqu~uju}i spremnost da se po relativno niskim kamatama decenijama finansira ameri~ka javna potro{wa i posledi~no debalans u spoqnotrgovinskoj razmeni SAD-a sa ostatkom sveta, bilo je va`an faktor kontinuiranog rasta `ivotnog standarda ameri~kih gra|ana. Nova Trampova administracija odbacuje ovaj profitabilan i stabilan poslovni model u korist onog koji poja~ava suprotan ciklus. Ve} sada, preduze}a, vlade i investitori fundamentalno mewaju svoje prakse kako bi poku{ali da se sami osiguraju.

NAJVE]A [TETA ZA

NAJBLI@E SAVEZNIKE Trampov pristup }e naneti najve}u {tetu ekonomijama koje su najbli`e povezane sa ameri~kom i koje su prethodna pravila igre uzimale zdravo za gotovo: Kana-

Drugi va`ni saveznici SAD-a, poput Australije i Ju`ne Koreje, u bliskoj budu}nosti ne}e imati drugog izbora nego da podr`avaju Va{ington. Me|utim, vremenom }e i ove dr`ave, kao i Kanada, poku{ati da pro{ire svoje veze sa Kinom, EU i ASEAN-om, izvesno na {tetu Amerike. Mo`da }e najve}a `rtva Trampove politike biti Japan, zemqa koja je zna~ajno investirala u proizvodwu u SAD du`e od 45 godina, usput prenose}i svoje tehnolo{ke i upravqa~ke inovacije. Ve}i deo nacionalne {tedwe je ulo`en u ameri~ke dr`avne obveznice, i to u du`em roku nego {to je to u~inila bilo koja druga dr`ava. Japan je pristao da slu`i kao „plutaju}i nosa~ aviona“ SAD-a na prvoj liniji fronta sa Kinom, ta da bude doma}in ameri~kim trupama na Okinavi uprkos rastu}em protivqewu doma}eg stanovni{tva. Ono {to je Japan dobijao zauzvrat bile su pouzdane garancije, barem do po~etka ove godine.

KINESKA ALTERNATIVA

Za razliku od „zemqe izlaze}eg sunca“, ASEAN (Association of Southeast Asian Nations – Asocijacija nacija jugoisto~ne Azije) i EU su bili mawe uskla|eni sa SAD u pogledu ekonomske i bezbednosne politike. Pa ipak, dr`ave ~lanice – posebno Nema~ka, Francuska, Holandija, Singapur, [vedska i Vijetnam – tako|e su zasnovale svoje ekonomsko pona{awe na garancijama koje je Va{ington pru`ao. Kao rezultat toga, imale su vode}e uloge u ameri~kim lancima snabdevawa i privla~ile su

visoko-tehnolo{ke investicije iz SAD.

Wihove vlade, kompanije i gra|ani su ulagali novac u ameri~ku ekonomiju kroz strane direktne investicije, kupovinu dr`avnih obveznica ili pak kroz investicije u korporacije kotirane na ameri~koj berzi, dok su naj~e{}e pristajali da se pridru`e sankcijama i re`imima kontrole izvoza koje je preduzimao Va{ington. Tramp je sada ove zemqe podvrgao masovnim carinama i carinskim pretwama, kao i bilateralnim zahtevima za specifi~ne pogodnosti.

Me|utim, zemqe EU i ASEAN-a imaju alternative i posledi~no mewaju svoje pona{awe, ja~aju}i ekonomske veze jedne sa drugima i sa Kinom. Tako je tokom protekle decenije udeo kineskih inputa u evropskim i jugoisto~noazijskim industrijskim lancima snabdevawa naglo porastao, dok je udeo SAD opao.

Naime, nije odr`ivo za EU, a svakako ne za ASEAN, da ekonomski izoluje Kinu, a dobici od poslovawa sa ovom privrednom }e se samo pove}avati sa novim pristupom Va{ingtona. Istina, trgovina sa Kinom ne zamewuje osigurawe koje su SAD ranije pru`ale. Ipak, kao zna~ajni ekonomski subjekti sami po sebi, jugoisto~no-azijske i evropske zemqe imaju daleko ve}u sposobnost da krenu druga~ijim putem, iako }e tro{iti vi{e na samo-osigurawe nego ranije.

Trampova ekonomska politika udaqava SAD i od tr`i{ta u razvoju, budu}i da se wihova otpornosti na makroekonomske {okove pove}ala. Tokom finansijskih kriza 1998-99. i 2008-09, ~ak su i najve}e ekonomije u razvoju – Brazil, Indija, Indonezija i Turska –bile te{ko pogo|ene. Me|utim, od tada su postale znatno otpornije zahvaquju}i doma}im reformama, kao i novim izvoznim i investicionim mogu}nostima koje su ponudile privrede poput kineske. S druge strane, desetine ekonomija sa ni`im i sredwim prihodima akumulirale su dugove velikom brzinom, a Trampov novi pristup dodatno redukuje wihove ekonomske potencijale. Najsiroma{nije zemqe u Centralnoj Americi, Centralnoj i Ju`noj Aziji i Africi mogle bi upasti u ozbiqne ekonomske probleme usled povla~ewa SAD-a kao garanta, Trampovog o{trog zaokreta protiv strane razvojne pomo}i i poja~ane sklonosti investitora ka relativno stabilnim lokacijama. SMAWEWE ULOGE DOLARA Mo`da najva`nija promena bi}e ugro`avawe pozicije dolara. Dominacija dolara, koja je daleko prevazilazila ono {to bi BDP

Sjediwenih Dr`ava ili udeo u globalnoj trgovini opravdavao, omogu}avala je Va{ingtonu da decenijama deo svoje javne potro{we i spoqnotrgovinskog deficita finansira stalnim uve}avawem koli~ine emitovanih dr`avnih obveznica. Me|utim, od objave „carinskog rata protiv svih“ 2. aprila 2025. dolar po~iwe da se pona{a kao i ve}ina ostalih valuta, a to je da se kre}e u suprotnom smeru od kamatnih stopa.

Iznenadne promene politike doprinosile su rastu ekonomske nestabilnosti i depresijaciji dolara. Na primer, u maju 2025. je najavqen obilan paket fiskalnih stimulansa u SAD, tokom juna bilo je nekoliko pretwi uvo|ewem dodatnih carina, te bombardovawe Irana od strane Sjediwenih Dr`ava, da bi se u avgustu „na udaru“ na{la Indija i druge zemqe u razvoju. Kao odgovor na svaki od ovih doga|aja dolar je pao, dok su dugoro~ne kamatne stope u SAD rasle, {to ukazuje na odliv kapitala kao odgovor na previrawa.

Sli~no tome, tokom moderne istorije uvo|ewe carina je dovelo do aprecijacije valuta. Me|utim, ove godine dolar je devalvirao sa uvo|ewem carina. Ovaj veliki prekid sa istorijskim obrascem sugeri{e da su globalne zabrinutosti zbog nestabilnosti ameri~ke politike po~ele da nadma{uju uobi~ajeno „bekstvo u sigurnost“, odnosno u dolarski denominovane aktive.

Neprijateqski i nepredvidiv pristup Trampa prema vojnim savezima predvo|enih Va{ingtonom dodatno nagriza podr{ku dolaru. Posledi~no, druge vlade pove}avaju svoje vojne izdatke, {to pove}ava relativnu atraktivnost wihovih valuta. Evropska tr`i{ta obveznica, na primer, postaju sve ve}a i dubqa kako vojni izdaci finansirani dugovima rastu u severnoj i isto~noj Evropi.

Indikativno je da usled relativno visokih kamata na dolarske obveznice, ali i sve ve}e dostupnosti kreditnih alternativa, neke visoko zadu`ene zemqe, ukqu~uju}i Keniju, [ri Lanku i Panamu, po~iwu da se osloba|aju od dolarskih dugova okre}u}i se valutama sa ni`im kamatnim stopama, kao {to je kineska. Prelazak na zadu`ivawe u juanima tako|e je posledica ekspanzije kineskih zajmova za izgradwu infrastrukture u okviru „Puta svile“. Dodatno, korporacije iz tr`i{ta u razvoju emitovale su vi{e obveznica u evrima nego u dolarima ove godine (sa iznosom duga koji je dostigao rekordnih 239 milijardi dolara u julu 2025).

NOVA SVETSKA EKONOMSKA

GEOGRAFIJA U NASTAJAWU Bez garancija SAD-a, pojavi}e se nove veze izme|u ekonomija i novi pravci investicionih tokova, izvesno skupqi za izgradwu i odr`avawe. Rast produktivnosti }e se usporiti kako se komercijalna konkurencija, inovacije i globalna saradwa u stvarawu nove infrastrukture smawuju. Generalno, to }e biti gori ishod za skoro sve aktere na globalnom nivou, na {ta ukazuje i ~esto citirana studija MMF-a iz 2023. o potencijalnim gubicima usled mogu}e globalne ekonomske fragmentacije.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

02 8781 1950 www.beoexport.com.au

Usred ove promene, neposredno ekonomsko okru`ewe Kine bi}e najmawe izmeweno uprkos Trampovim namerama. Vi{e nego bilo koja druga velika ekonomija, Kina smawuje svoje oslawawe na SAD za izvoz, uvoz, investicije i tehnologiju. Da li }e Kina biti u stawu da iskoristi nove spoqne prilike u povla~ewu SAD-a, ili }e nastojati da sprovodi istu vrstu „reket-za{tite“ kao SAD (ili goru), zavisi}e od toga da li Peking mo`e da prevazi|e skepticizam drugih zemaqa u pogledu wegove pouzdanosti kao osigurava~a.

Asertivan stav Pekinga na sastanku zemaqa [angajske organizacije za saradwu po~etkom septembra u kineskom Tjencinu, kao i potpisivawe dugo najavqivanog gigantskog gasnog sporazuma Rusije i Kine (izgradwa gasovoda „Snaga Sibira 2“ sa planiranom isporukom od ~ak 50 milijardi kubnih metara godi{we), ukazuju da se intenziviraju napori na izgradwi „ne-zapadnog“ bloka, izvesno kao protivte`e Americi.

Ironija je da, u ime nacionalne bezbednosti, Va{ington nanosi {tetu saveznicima koji su najvi{e doprineli ekonomskom blagostawu SAD-a, istovremeno ostavqaju}i najve}eg konkurenta, Kinu, u daleko mawe nepovoqnom polo`aju. Ono {to je realna perspektiva je da bi se evropske i azijske zemqe, iskqu~uju}i Kinu, mogle (samo)organizovati, stvaraju}i novi prostor relativne stabilnosti. Ve} se istra`uju novi oblici saradwe, pored ostalog i „redizajniraje“ Svetske trgovinske organizacije (STO), od strane ~lanica EU i brojnih indo-pacifi~kih zemaqa (koje su okupqene u Sveobuhvatnom progresivnom sporazumu o transpacifi~kom partnerstvu).

Ove ekonomije ve} ~ine napore kako bi se osiguralo garantovawe me|usobnih investicionih prava, stvorili obavezuju}i mehanizmi za re{avawe trgovinskih sporova, boqe odgovorilo na finansijske {okove. Me|u ciqevima je odr`avawe uticaja MMF-a, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije, pored ostalog {tite}i ove institucije od paralize dok Kina ili SAD budu poku{avali da stave veto na neophodne reforme tih organizacija.

Me|utim, ako `ele da odr`e neki deo prethodne otvorenosti i stabilnosti globalne ekonomije, ove zemqe }e morati da grade blokove sa selektivnim ~lanstvom, umesto da slede strogo multilateralni pristup. Ovo bi bila lo{a zamena za sistem kojim su SAD „predsedavale“, ali i mnogo boqa solucija nego jednostavno prihvatawe sistema koji Trampova administracija kreira. Alternativa koju nudi BRIKS izgleda privla~no ne samo za ~lanice te ne-zapadne organizacije, ve} i za mnoge dr`ave Globalnog juga. Upravo bi strah od gubitka dominacije mogao naterati industrijalizovane zemqe, mahom okupqewe u OECD bloku, da nude}i ve}e koncesije dr`avama Tre}eg sveta sa~uvaju zapadno-centri~ni poredak, uprkos tome {to wegov glavni garantor, SAD, pokazuje znake „posustajawa“.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

^IKAGO

NA METI TRAMPA:

Po~ela jo{ jedna operacija protiv ilegalnih migranata

Federalni agenti krenuli su sa hap{ewem ilegalnih imigranata u najve}em gradu dr`ave Ilinois, koji su gradona~elnih i guverner pretvorili u „uto~i{te za kriminalce”, navodi Va{ington

Ameri~ko ministarstvo bezbednosti (DHS) objavilo je po~etak poja~anih racija protiv ilegalnih imigranata u ^ikagu, pod imenom „Midvej blic”.

„Meta ove operacije su najgori kriminalci me|u ilegalnim imigrantima”, izjavila je Tri{a Mekloflin, podsekretar DHS.

„Nema sigurne luke za ilegalce. Ako do|ete ilegalno i prekr{ite zakon, lovi}emo vas, uhapsiti, i deportovati zauvek”, dodala je ona.

Mekloflin je optu`ila guvernera Ilinoisa Xej Bi Prickera i druge demokrate da su „godinama pu{tali bandite Tren de Aragua, silovateqe, otmi~are i dilere droge na ulice ^ikaga” i od grada napravili „magnet za kriminalce”.

Dok guverner Pricker podr`ava prestupnike i ilegalne imigrante, predsednik Donald Tramp i ministarka Kristi Nom su na strani wihovih `rtava, dodala je Mekloflin.

Ameri~ki predsednik je tom prilikom izjavio da }e ^ikago „da sazna za{to sad imamo Ministarstvo rata”, na {ta su Pricker i gradona~elnik Brendon Xonson reagovali povicima da je on „diktator” i „preti ratom jednom od ameri~kih gradova”.

Iako ameri~ki propisi spre~avaju Trampa da po{aqe vojsku ili Nacionalnu gardu u ^ikago bez poziva, ili makar odobrewa, dr`avnih i lokalnih vlasti, ni{ta ne ograni~ava aktivnosti imigracione slu`be.

Operacija DHS je dobila ime po jednom od ~ika{kih aerodroma, a posve}ena je Amerikanki Kejti Abraham, koja je poginu-

U subotu je Tramp na dru{tvenim mre`ama objavio poruku „Obo`avam miris deportacija ujutro”, sa sve karikaturom sebe kao jednog od likova iz filma „Apokalipsa sada”, odakle je parafrazirao taj citat.

la u januaru u saobra}ajnoj nesre}i koju je izazvao ilegalni imigrant Hulio Kukulbol iz Gvatemale. Po nezvani~nim procenama, u ^ikagu `ivi oko 150.000 ilegalnih imigranata, koji ~ine osam odsto svih doma}instava u najve}em gradu dr`ave Ilinois.

Pala francuska vlada

Poslanici francuskog parlamenta izglasali su nepoverewe premijeru Fransoa Bajruu, koji }e morati da podnese ostavku, javqa Rojters. Ukupno 364 poslanika podr`ala su tu odluku, 194 su bila protiv, a 25 poslanika se uzdr`alo od glasawa. Jelisejska palata je potvrdila da }e predsednik Emanuel Makron u narednim danima imenovati novog premijera.

Fransoa Bajru, ~etvrti premijer Francuske u posledwe tri godine, uru~io je ostavku Emanuelu Makronu.

Glasawe je francuski premijer zatra`io pre dve nedeqe da bi potvrdio opravdanost svog buxetskog plana, {to }e dovesti do wegove ostavke.

Makron }e sada morati da prona|e jo{ jednog {efa Vlade sposobnog da upravqa buxetom kroz parlament, mawe od godinu dana nakon svrgavawa Bajruovog konzervativnog prethodnika Mi{ela Barnijea.

Jedan od scenarija je i raspisivawe izbora ili produ`eni prelazni period, podse}aju francuski mediji.

Fransoa Bajrua, dugogodi{weg lidera centristi~ke stranke Demokratski pokret, Makron je krajem pro{le godine imenovao za mandatara nove vlade, nakon {to je izglasano nepoverewe Mi{elu Barnijeu.

Bajru se od 2020. godine nalazio na funkciji visokog komesara za planirawe, a od 2007. godine je predsednik Demokratskog pokreta.

Tako|e je bio predsednik Evropske demokratske partije od 2004. godine, a od 2024. godine je gradona~elnik grada Po u jugozapadnoj Francuskoj.

Kandidovao se na predsedni~kim izborima 2002, 2007. i 2012. godine, a 2017. godine je odustao od kandidature i podr`ao Makrona, koji ga je imenovao za ministra pravde u vladi sa Eduarom Filipom na ~elu.

Od 1993. do 1997. godine bio je ministar obrazovawa u tri uzastopne vlade.

Potpredsednica britanske vlade podnela ostavku zbog

utaje poreza – sve izvesniji prevremeni izbori

An|ela Rejnar, potpredsednica britanske vlade, podnela je ostavku zbog utaje ~etrdeset hiqada funti poreza. Nezavisni savetnik britanskog premijera utvrdio je da je time prekr{ila kodeks pona{awa ministara. Ostavka je ogroman udarac za slabu i nepopularnu vladu Kira Starmera, ~ime prevremeni izbori u Britaniji postaju sve izvesniji.

Ser Kir Starmer danima je branio, ali nije i odbranio svoju zamenicu. „Ponosan sam {to sedim pored vicepremijerke, koja nadzire izgradwu milion i po stanova, koja se izborila za najzna~ajnije generacijsko poboq{awe prava radnika i koja se iz redova radni~ke klase vinula do mesta zamenika premijera na{e zemqe”, rekao je u sredu tokom tradicionalnih pitawa za premijera u Parlamentu ser Kir Starmer. Slom karijere nekada{we ~ista~ice, sindikalne veteranke i daleko najharizmati~nije osobe u Starmerovoj vladi te`ak je gubitak za premijera, ~iju politiku ne odobrava troje od petoro gra|ana.

SPORAN STAN ZA SINA

Povod je kupovina druge ku}e za wenog sina ^arlija, ro|enog u {estom mesecu trudno}e, koji je, zbog gre{ke lekara, ostao slep i sa kognitivnim problemima.

Stan, vredan osamsto hiqada funti u mestu Houv u isto~nom Saseksu, deo je trusta, koji je uspostavio sud, kako bi mu obezbedio prihode i brigu u slu~aju smrti majke.

Slo`ena pravna priroda takvih trustova povla~i i vi{u poresku stopu na kupoprodaju.

An|ela Rejnar tvrdi da joj je prvobitno bio dat pogre{an pravni savet, koji je doveo do utaje ~etrdeset hiqada funti poreza.

„Stavila sam se na raspolagawe nezavisnom savetniku za ministarski kodeks pona{awa kako bi transparentno utvrdili {ta se dogodilo. Kontaktirala sam sa poreskom upravom i obavestila ih da sam spremna da platim dodatan porez i postupam u skladu sa propisima”, rekla je pre dva dana u intervjuu, datom u, za wu nekarakteristi~nom,

poniznom tonu, potpredsednica britanske vlade, sada u ostavci, An|ela Rejnar.

Prekasno. Savetnik ser Lori Magnus utvrdio je da je ministarski kodeks prekr{en. Rejnarova je podnela ostavke na polo`aje u Vladi, ali i Laburisti~koj stranci.

PROSTOR ZA PREVREMENE IZBORE

Time se, samo godinu dana posle izbora, otvara prostor za gra|anski rat laburista izme|u pobornika tvrde levice Xeremija Korbina, napredwaka Tonija Blera i umerene struje oko premijera Starmera. Sa podijuma u Birmingemu, lider Reformista Najxel Fara` poru~uje sledbenicima na godi{woj konvenciji da se spreme za prevremene izbore, te da }e „Britaniju ponovo u~initi velikom“.

VILIJEM MONTGOMERI, NEKADA[WI AMBASADOR SAD U SRBIJI, ^ETVRT VEKA NAKON 5. OKTOBRA, OTKRIVA NAJVE]E TAJNE

TOG VREMENA

Glavni saveznik Ko{tunice bila je vojna obave{tajna slu`ba

Postoje kwige koje u samoj najavi obe}avaju da }e postati hit. Jedna od takvih je i „Nediplomatski `ivoti” koja }e uskoro biti pred ~itaocima na srpskom i engleskom jeziku, izdava~ke ku}e Clio, ~iji su autori bra~ni par Vilijem i Lin Montgomeri. Vilijem je bio ambasador u Srbiji od 2000. do 2004. godine, pre toga istu funkciju obavqao je i u Bugarskoj i Hrvatskoj.

NIKO NIJE O^EKIVAO PAD RE@IMA - Va`no je naglasiti da gotovo niko nije predvi|ao da }e Milo{evi} u doglednoj budu}nosti izgubiti vlast. O~ekivalo se da }e Budimpe{ta biti na{ centar, mo`da tokom niza godina. Sve se promenilo 27. jula 2000. godine, kada je Milo{evi} neo~ekivano raspisao vanredne izbore za 24. septembar. Ve} sam se polako upoznavao s liderima opozicije. Po~eli smo da radimo po dvadeset sati dnevno u sveop{toj kampawi podr{ke opoziciji u borbi protiv Milo{evi}a, ukqu~uju}i i wihovog kandidata za predsednika, Vojislava Ko{tunicu. Ve} u oktobru 1999, Nacionalni demokratski institut pozvao je aktiviste iz redova srpske opozicije da prisustvuju konferenciji u Budimpe{ti. Do{li su na konferenciju, ~iji su im rezultati bili od zna~ajne pomo}i. Ti rezultati obuhvatali su i istra`ivawa koja su pokazivala da Ko{tunica ima ve}e izglede da pobedi Milo{evi}a, nego o~igledni lider Zoran \in|i}. \in|i} je to prihvatio. Obezbedili smo zna~ajnu materijalnu potporu za novoosnovanu protestnu grupu nazvanu Otpor, kao i za celokupnu opoziciju. n Montgomeri se u Budimpe{ti sastajao sa pripadnicima srpske opozicije, a kao zanimqive opisuje tri susreta sa Vukom Dra{kovi}em, liderom SPO, u wegovoj ku}i u Budvi. Ameri~ki ciq je bio stvarawe pouzdane, ujediwene opozicije protiv Milo{evi}a, ali Vuk je `eleo da ide samostalno na izbore. - Strahovali smo da bi to moglo da raspar~a opozicione glasove i dovede do Milo{evi}eve pobede. Zato sam oti{ao u Budvu da se sastanem s wim. Na prvom sastanku, objasnio sam wemu i wegovoj supruzi Danici da smo obavili opse`na istra`ivawa i da su rezultati sasvim jasni: ako bi u~estvovao samostalno, Vuk bi dobio vrlo malu podr{ku. Oboje su se tome usprotivili, naro~ito Danica. ^vrsto su verovali da imaju vrlo odanu bazu podr{ke, mnogo ve}u no {to su pokazivala na{a istra`ivawa.

Na dan 15. juna, u Budvi je poku{an atentat na wega. Pre toga je jedan takav poku{aj pre`iveo i na Ibarskoj magistrali, u oktobru 1999. godine. Oti{ao sam da ga posetim nekoliko dana kasnije, te da posledwi put poku{am da ga ubedim. Sedeo sam na sofi na kojoj je on sedeo u trenutku poku{aja atentata. Na sofi je bilo nekoliko rupa od metaka. Nesu|eni atentatori pucali su u wega kroz staklena vrata udaqena otprilike tri metra. Vuk je imao zavoje na oba uha, po{to su mu meci pogodili obe u{ne {koqke. Iskreno re~eno, gajio sam odre|ene sumwe u pogledu tog atentata, s obzirom na paralelne pogotke u u{i.

Rezultati izbora bili su potpuno u skladu s onim {to su istra`ivawa predvi|ala. Vuk i wegova partija prakti~no su ispali iz politi~ke igre.“

LEGIJA I DOS Prise}aju}i se sastanka \in|i}a i vo|e tada mo}nih Crvenih beretki, Milorada Ulemeka Legije, dan uo~i 5. oktobra, Montgomeri pi{e da je to bio po~etak kobne povezanosti izme|u \in|i}a i DOS-a i Legije i Zemunskog klana.

„Legija je obe}ao da Crvene beretke ne}e intervenisati protiv demonstranata. Danas je sasvim jasno i to da je wegovo obe}awe imalo visoku cenu. Uticaj kriminalnih klanova i Legije nije prestao s Milo{evi}evim padom. Taj pad je za wih zna~io samo to da je na scenu stupila nova vlada s kojom bi trebalo da poku{aju da sara|uju. Potpuno sam uveren da je premijer \in|i} mnogo boqe od mene bio upu}en u ulogu i uticaj kriminalnih klanova, te da je verovao da je to mo`da jedno od kqu~nih pitawa koja je trebalo re{avati. n Nedequ dana po dolasku u Beograd, Montgomeri je dobio telegram iz Va{ingtona u kojem je bilo navedeno deset koraka koje bi nova vlast u Srbiji trebalo da preduzme kako bi dokazala svoj potpuni raskid sa delovawem Milo{evi}a i wegove vlade – sa posebnim naglaskom na nasiqe po~iweno u godinama rata u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.

- To je nedvosmisleno zvu~alo kao da je Srbija potpuno odgovorna za sve po~iweno nasiqe. Znao sam na temequ tada{we atmosfere i po tome kako su Srbi u proseku razumeli prirodu tih doga|aja iz svoje perspektive, da je potpuno nemogu}e dostaviti takav spisak novoj vlasti na razmatrawe. Preneo sam to Va{ingtonu, i rekao da je neophodno da idemo korak po korak.“

n Autor u kwizi nabraja i obrazla`e te korake, da bi zakqu~io:

- S dana{weg stanovi{ta, potpuno priznajem da su Sjediwene Dr`ave slabo razumele zna~aj i snagu kriminalne mre`e u Srbiji. Potcenili smo je i nismo joj posvetili pa`wu kakvu je zaslu`ivala. Jesmo bili potpuno svesni pre~estih otmica i ubistava, ali nismo shvatali koliko veliku pretwu to predstavqa za novu vladu. Isto tako, nismo shvatali da te bande zara|uju veliki novac prodajom droge, zastra{ivawem, ’kupovinom’ javnih preduze}a prakti~no u bescewe i otkupninama pla}anim za otete osobe. Taj novac i{ao je u xepove mnogih, ukqu~uju}i svakako i pojedine predstavnike vlasti. Tokom sankcija u Milo{evi}evoj eri, kriminalne bande stekle su veliku mo}, po{to su upravo one organizovale {verc goriva u Jugoslaviju, a onda i kontrolisale wegovu distribuciju. To se pretvorilo u saradwu s vladom. KO[TUNICA I POLUGE MO]I n Govore}i o politi~arima koji su do{li na vlast posle 5. oktobra 2000.

godine, Montgomeri najpre apostrofira Vojislava Ko{tunicu: - U prvim danima zanosa nakon pada Milo{evi}a, Ko{tunica je bio sredi{wi lik. Mi smo DOS, ukqu~uju}i i Ko{tunicu i sve ostale, posmatrali kao jedinstveno telo koje su{tinski deli iste osnovne ideale. Zatra`io sam susret s wim odmah po dolasku u oktobru, ali su on ili wegov kabinet izri~ito tra`ili da wegov prvi sastanak bude s nekim zvani~nikom iz Va{ingtona. Tako je na{ specijalni predstavnik za Balkan, Xejms O’Brajen, doleteo iz Va{ingtona, pa smo se 12. oktobra sastali s Ko{tunicom. Uz wega je sastanku prisustvovala i wegova {efica kabineta, Qiqana Nedeqkovi}. Nije se ustru~avala da prekine Ko{tunicu ili O’Brajena, i bila je jedna od najdrskijih i najnevaspitanijih osoba s kojima sam se susreo u karijeri. Sastanak je bio qubazan, ali ne i topao. Nije spomenuo pomo} Sjediwenih Dr`ava u izbornom periodu, niti se na tome zahvalio. Se}am se jedne wegove zna~ajne izjave. Ubrzo nakon po~etka sastanka, Ko{tunica je rekao: ’Imam tri sveta pisma kojih se uvek pridr`avam: Ustav, Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, i Dejtonski mirovni sporazum.’ Kad smo oti{li sa sastanka, Xim O’Brajen bio je zadovoqan zbog te izjave. Ja sam bio znatno oprezniji. Pre svega, Zapad je zanemario dva kqu~na dela Rezolucije SB UN o Kosovu. Prvi je jasan stav da se suverenost Jugoslavije mora po{tovati. Drugi je onaj deo koji predvi|a da }e u nekom kasnijem periodu srpskim snagama bezbednosti biti dopu{teno da se vrate ne Kosovo kako bi ~uvale srpske verske i kulturne objekte. Mi smo do danas mo`da i ’zaboravili’ te dve stavke, ali Srbi nisu… Ustav nije predvi|ao izru~ivawe Me|unarodnom sudu za ratne zlo~ine, i to je postalo Ko{tuni~in stalni refren: svako izru~ewe Hagu, u skladu s tim, bilo je protivzakonito.

Sa Ko{tunicom sam imao svega nekoliko sastanaka, i ~inilo se da je upravo on tako `eleo… Ko{tunica je imao i jakog saradnika u liku na~elnika tima za nacionalnu bezbednost, Radeta Bulatovi}a. Prema wemu sam instinktivno ose}ao odbojnost… Nakon ubistva premijera \in|i}a, sumwalo se da je Bulatovi}, zajedno s Acom Tomi}em, bio ume{an u sastanak s Miloradom Ulemekom Legijom i ~lanom Zemunskog klana Du{anom Spasojevi}em, na kome je bilo re~i o atentatu. Optu`be su ubrzo odba~ene. On }e kasnije, u daqem toku Ko{tuni~ine vlasti, postati na~elnik BIA, srpske obave{tajne slu`be. Ko{tunica je imao jo{ jednog vrlo zna~ajnog i mo}nog saveznika, Acu Tomi}a. Po ubrzanom postupku, postavio ga je za na~elnika vojne kontraobave{tajne slu`be, koja je predstavqala zna~ajnu silu; bio je odgovoran direktno Ko{tunici i bitno je oja~ao ulogu vojne obave{tajne slu`be. To je u osnovi postala Ko{tuni~ina li~na obave{tajna slu`ba. “ \IN\I]EVA TE[KA ISKU[EWA Premijera Zorana \in|i}a ambasador Montgomeri je prvi put sreo na jednoj me|unarodnoj konferenciji, a onda i na sastanku u Budvi, nekoliko meseci pre izbora. U Budimpe{ti je imao redovne kontakte s kqu~nim ~lanovima wegovog tima, posebno s Aleksandrom Joksimovi}, koja je u wegovoj vladi bila pomo}nik ministra spoqnih poslova. - Ono {to mi se kod \in|i}a najvi{e dopadalo, pored wegovog opu{tenog i prijateqskog na~ina opho|ewa, bila je wegova brzina u dono{ewu odluka i jasno tu-

ma~ewe onoga {to bi mogao da uradi i onog {to ne bi… Odluka da dozvoli da Ko{tunica dospe u prvi plan i postane predsednik za wega je svakako morala biti izuzetno te{ka. Stvarno ne znam da li je iko zaista znao svaku \in|i}evu odluku ili postupak. Razli~iti qudi znali su razli~ite delove. Onaj kobni deo, koji ja nisam znao, ticao se stvarne snage kriminalnih klanova i wihovog uticaja na postupke vlasti. To je delio s vrlo ograni~enim brojem qudi i nikad o wemu nije javno raspravqao. MILO[EVI]EVO IZRU^EWE, KO[TUNI^INO ]UTAWE I UBISTVO \IN]I]A

Krajem maja 2001. godine \in|i} je zatra`io sastanak sa ameri~kim ambasadorom i u ~etiri oka mu objasnio da, uprkos velikim naporima, ne}e biti mogu}e procesuirati i osuditi Milo{evi}a u Srbiji. Montgomeri bele`i da je \in|i} bio krajwe frustriran zbog toga, ali je dodao i da je otvoren za razli~ite predloge. Posle konsultacije sa dr`avnim sekretarom, Montgomeri je ponudio paket usluga koje idu uz izru~ewe Slobodana Milo{evi}a Hagu. A paket je podrazumevao: eliminisawe svih preostalih sankcija koje su SAD uvela tokom Milo{evi}eve vlasti, zna~ajna sredstva na predstoje}oj Donatorskoj konferenciji za Jugoslaviju, otpisivawe dugova, posetu premijera \in|i}a Americi i susret s predsednikom i dr`avnim sekretarom; podr{ku vladi u prebacivawu Milo{evi}a u Hag i obe}awe da }e ameri~ka vlada poslati Kongresu sertifikat o saradwi Srbije, da bi na{ program podr{ke mogao da se nastavi. n Sve ovo je ameri~ka strana odobrila svom ambasadoru za mawe od jednog dana, {to wemu daje za pravo da zakqu~i koliko je za ameri~ku administraciju bilo va`no izru~ewe Milo{evi}a Hagu. - Nekoliko dana kasnije, ponovo sam pozvan na sastanak s \in|i}em. Sastali smo se u wegovom kabinetu. Pozvao je telefonom Ko{tunicu, rekao mu da sam stigao, i zatra`io wegov odgovor. Rekao je veoma jasno: ’Zna{ kakav je predlog. Ako namerava{ da ga odbije{, u~ini to sada.’ Usledila je potpuna ti{ina. Nakon tridesetak sekundi, Zoran je spustio slu{alicu i jednostavno rekao: ’U redu je, prihva}eno.’ Va`no je naglasiti da je Ko{tunica, premda preko telefona nije rekao ni{ta, ~vrsto verovao da je izru~ewe protivzakonito i nikada nije prestao da ga kritikuje. Istovremeno, me|utim, nije bio voqan da preduzme aktivne mere kojima bi spre~io izru~ewe, mada je lako mogao to da u~ini… Izru~ewe i saradwa s Hagom doveli su i do velikog pada \in|i}eve popularnosti, kao i popularnosti wegove vlade. Naravno, sve to je doprinelo i stvarawu klime koja }e dovesti do atentata… Zorana je ubila smrtonosna me{avina razli~itih faktora. Jedan je bio saradwa s Me|unarodnim sudom za biv{u Jugoslaviju. Mnogi Srbi sna`no su se protivili toj saradwi, naro~ito oni iz redova Crvenih beretki ili vojske, koji su ose}ali da }e pre ili kasnije i sami postati mete. Ko{tunica je bio `estok kriti~ar izru~ewa i sredi{wa li~nost u suprotstavqawu \in|i}u i wegovoj politici. Delom i zbog tog suprotstavqawa, Crvene beretke su u svojoj pobuni imale posrednu ili neposrednu podr{ku. Smirivawem te pobune, \in|i} je s Legijom i Zemunskim klanom sklopio sporazum koji im je prakti~no obezbe|ivao imunitet protiv bilo kakvog krivi~nog gowewa. Kad je Zoran bio primoran da prekr{i taj sporazum, to je bilo shva}eno kao izdaja, i zato je bio ubijen.

Osu|ujemo poku{aj da se Dodik ukloni sa vlasti

Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov i predsednik RS Milorad Dodik govore na zajedni~koj konferenciji za medije u Moskvi.

Lavrov je na po~etku konferencije rekao da je sa Dodikom razgovarao o kontaktima na nivou razli~itih agencija.

„Razgovarali smo o me|unarodnim pitawima pre svega u kontekstu situacije u BiH, a posebno imaju}i u vidu da se danas u RS obele`ava 30 godina od NATO bombardovawa i ageresija i da }e se u decembru navr{iti 30 godina od potpisivawa Dejtonskog sporazuma“, rekao je Lavrov.

Kako je naveo, Zapad nastoji da uspostavi potpunu kontrolu nad Bosnom i Hercegovinom i li{i Srbe koji tamo `ive wihovih prava.

Ono {to se de{ava u BiH nazvao je najgorom politi~kom krizom u posledwih 30 godina, koja bi mogla da destabilizuje ceo balkanski region.

„Rusija je jedan od garanata tog sporazuma. Razmenili smo stavove po pitawu primene tog sporazuma. Istakli smo da svi ti postulati Dejtonskog sporazuma nemaju aleternativu, jer je na wima izgra|ena po-

HIRURG

SLAVKO @DRALE:

sleratna BiH“, rekao je Lavrov.

To se pre svega odnosi na ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda i dva entiteta.

„Ta dva entiteta treba da imaju {iroka ovla{}ewa. Govorili smo i o tome kako strane Zapada grubo potkopavaju ta ovla{}ewa kao i svim destruktivnim zamislima koje oni ni ne skrivaju s ciqem

Opravdane najavqene tu`be protiv NATO-a

za nadoknadu {tete

Poznati hirurg Slavko @drale izjavio je danas da su s ciqem dosezawa istine i pravde opravdane najavqene tu`be protiv NATO-a za nadoknadu {tete gra|anima Republike Srpske obolelim od kancera usled kori{}ewa osiroma{enog uranijuma tokom bombardovawa 1995. godine.

@drale je u izjavi za Srnu rekao da pravosudne postupke na ovom planu treba preduzimati na osnovu iskustava iz Italije i Srbije.

Dobio je i rak grla i nema mogu}nost da govori. On je jedan od primera onoga {to se desilo nakon NATO bombardovawa, rekao je @drale.

Pripadnik Vojske Republike Srpske meri nivoe radijacije na oru`ju i vojnoj opremi u vojnoj fabrici u Bratuncu, 17. januar 2001. godine. Fabrika je bila meta tokom vazdu{nih napada NATO-a 1995. godine.

On je podsetio da je jo{ na stru~nom sastanku u Isto~nom Sarajevu 2019. godine, u prisustvu poznatog diplomate Vladislava Jovanovi}a, lekara Danice Gruji~i}, akademika Marka Vukovi}a i generala Slobodana Petkovi}a, donet zakqu~ak da Republika Srpska zajedno sa Srbijom preko odre|enih dr`avnih institucija pokrene sva raspolo`iva sredstva zdravstvene za{tite, kao i pravna.

On je ukazao i da je zvani~ni nalaz vin~anskog Instituta za nuklearne nauke potvrdio da je @eqko Samarxi} iz op{tine Isto~ni Stari Grad stradao nakon {to je ozra~en u NATO bombardovawu osiroma{enim uranijumom.

Taj ~ovek je i danas `iv i bori se za `ivot nakon {to je operisao tri tumora.

On je naveo da je najtragi~nije {to su u navedenoj akciji NATO-a dugotrajno i putem toksi~nih soli osiroma{enog uranijuma kontaminirni zemqi{te i vodotokovi, pogotovo na podru~jima tada{weg Srpskog Sarajeva, Kalinovika, Han Pijeska, Fo~e... Sve to negativno uti~e na zdravqe qudi, a na udaru su ko`a i respiratorni organi. Statistike iz 2000. i 2001. godine u odnosu na 1995. godinu pokazale su znatno pove}awe broja obolelih od malignih oboqewa, prevashodno disajnih puteva, gastrointestinalnog trakta i limfnog tkiva. U pomenutom periodu vi{e nego dvostruko je pove}ana smrtnost pacijenata od malignih oboqewa, rekao je @drale. Advokat iz Ni{a Sr|an Aleksi}, ~ija kancelarija zastupa gra|ane Srbije obolele od malignih bolesti kao posledice NATO bombardovawa, naveo je da }e navedeni vojni savez biti tu`en za nadoknadu {tete za svakog gra|anina Srpske obolelog od kancera usled kori{}ewa osiroma{enog uranijuma tokom bombardovawa Srpske 1995. godine.

U Isto~nom Sarajevu se obele`ava Dan se}awa na `rtve NATO bombardovawa u Srpskoj u kojem je kori{}ena municija sa osiroma{enim uranijumom i ubijeno 47 pripadnika Vojske Republike Srpske, kao i najmawe sedam civila, a raweno vi{e od 100 vojnika i te{ko povre|en 21 civil. NATO snage su tokom {esnaest dana bombardovawa na teritoriju Republike Srpske izbacile vi{e od 1.000 bombi ukupne te`ine oko 10.000 tona eksploziva.

Osim toga, kori{tena je i municija sa osiroma{enim uranijumom, ~ije posledice stanovni{tvo ose}a i danas.

da Srbe li{e garantovanih prava i dobiju poslu{nu vladu i sudstvo i druge organe“, rekao je Lavrov.

On je istakao da Rusija o{tro osu|uje poku{aje da se isfabrikovanim slu~ajevima sa vlasti skinu srpski lideri.

„Najo{trije osu|ujemo poku{aje da se s vlasti uklone srpski lideri koji su nepo`eqni Zapadu putem isfabrikovanih

krivi~nih slu~ajeva. Konkretno, na{ dana{wi sagovornik, na{ prijateq, legalno izabrani, legitimni predsednik Republike Srpske Milorad Dodik“, rekao je Lavrov.

Ministar je dodao da }e 31. oktobra ova situacija detaqno biti razmotrena u Savetu bezbednosti UN kada Rusija predsedava tim telom.

„Temeqno }emo se pripremiti, a na{i partneri }e morati da odgovore na brojna pitawa“, napomenuo je Lavrov.

Sa svoje strane, Dodik je rekao da je Republika Srpska je zahvalna za razumevawe Ruske Federacije.

„Posebno smo zahvalni zato {to se na nivou sistema UN Rusija pokazuje kao za{titnik me|unarodnog prava i uporno ukazuje ne potrebu po{tovawa dejtonske strukture tri naroda – Srba, Hrvata i Bo{waka, kao i da se taj balans treba i mora zadr`ati“, naglasio je predsednik Srpske.

Lavrov i Dodik su se sastali danas u Moskvi kako bi razgovarali o saradwi Rusije i Republike Srpske u svim sferama, kao i trenutnoj situaciji u BiH.

”WEGA NE MO@E VRATITI NIKO”

NATO pobio mlade Srbe, Mirkova majka Milica svake godine pose}uje mesto gde joj je sin poginuo

Na ozrenskom vrhu Kraqica obele`eno je 30 godina od napada NATO avijacije, kada je u bombardovawu telekomunikacionog torwa `ivot izgubilo pet boraca Vojske Republike Srpske.

Udar NATO avijacije bio je u sadejstvu sa muslimanskim jedinicama koje su nakon toga napale Vozu}u i Ozren i u nameri etni~kog ~i{}ewa, proterale vi{e hiqada Srba sa tog podru~ja.

Ostaci sru{ene betonske i metalne konstrukcije torwa svedo~e o silini napada NATO avijacije.

Mirko Aleksi} iz Kakmu`a koji je bio na tom polo`aju, ka`e da je napad usledio ubrzo po{to se udaqio iz objekta u pratwi mladog vojnika.

Ujediwenih nacija, zlo~in bez kazne i dokaz da je ciq agresije bio etni~ko ~i{}ewe i progon Srba sa vekovnih ogwi{ta.

- Srpski narod je bio i ostao kroz vekove narod koji se samo brani i ostaje i opstaje, a da ga napadaju sile kao ova sila koja je pogodila repetitor, mi nismo imali snage ni mogu}nosti braniti se - ista-

- [est ih je ostalo, i jedan vodnik Nikoli} Predrag koji je izi{ao posle mene i na|en je na putu. Detonacija ga je bacila oko osam metara - prise}a se Aleksi}.

U napadu NATO avijacije poginulo je pet vezista, pripadnika Vojske Republike Srpske. Slobodan Miloti}, Dragan Savanovi}, Sveto Kai{arevi}. Najmla|i @eqko Luki} i Mirko Trivunovi}, imali su 24 godine. Mirkova majka Milica svake godine pose}uje mesto stradawa sina.

- Svaka je godina sve te`a, to se zaboraviti ne mo`e, {ta }emo. Wega ne mo`e vratiti niko, kad bi ne znam {ta radili - ka`e Mirkova majka Milica. NATO bombardovawe Republike Srpske, bez odobrewa Saveta bezbednosti

kao je Milovan Gagi}, predsednik Predsedni{tva BORS-a.

Na~elnik op{tine Petrovo Ozren Petkovi} naveo je da je posle bombardovawa Kraqice usledio napad na Vozu}u na ~itav ju`ni i zapadni deo Ozrena, veliki broj sela je popaqen, proteran.

- Te{ka su vremena bila. Za ovaj zlo~in ovde na`alost, niko nije odgovarao - naglasio je Petkovi}.

Na mestu stradawa petorice boraca Vojske Republike Srpske slu`en je pomen, a vence i cve}e polo`ile su porodice poginulih boraca i predstavnici republi~ke i bora~kih organizacija Petrova, Doboja, Broda, [amca i Tesli}a, op{tinske uprave Petrovo i Policijske uprave Doboj.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Albanija 2029

Marta Kos: Crna Gora u EU mo`da ve} 2028. godine,

Evropska komesarka za pro{irewe Marta Kos ocenila je, na panelu o pro{irewu Evropske unije, da bi Crna Gora do 2028. godine mogla da postane naredna ~lanica Evropske Unije.

Kos je tako|e istakla da je za wu proces pro{irewa danas neka vrsta ujediwewa Evrope, kakvo u istoriji jo{ nisu imali, prenela je Slovena~ka novinska agencija (STA).

Ona je istakla va`nost liderstva na putu ka ~lanstvu u Evropsku uniju i

odlu~niju primenu reformi u dr`avama kandidatima.

Kao pozitivne primere navela crnogorskog premijera Milojka Spaji}a i albanskog premijera Edija Ramu, oceniv{i da je opitimista po pitawu ulaska tih zemaqa u Evropsku uniju.

S Crnom Gorom napredujemo, i mogu}e je da, ako 2026. godine zakqu~imo tehni~ki deo pregovora, 2028. postane 28. ~lanica Evropske unije, rekla je Kos i dodala da bi Albanija u EU mogla da u|e 2029. godine.

VLASTI U PODGORICI SVOJIM ]UTAWEM ZAPRAVO

PONI@AVAJU CRNU GORU

]utawe crnogorskih vlasti

pred uvredama iz Zagreba

je kolektivna sramota

predsednik Milatovi} i premijer Spaji}

Podgori~ki novinar i urednik TV Prva Crna Gora, osniva~ portala Borba, Dra`en @ivkovi}, u autorskom tekstu o de{avawima na utakmici Hrvatska – Crna Gora u Zagrebu, ocewuje da se incidenti na tribinama ne mogu posmatrati samo kao sportski ispadi, ve} kao „brutalno ogledalo odnosa prema Srbima i Crnoj Gori, ali i poni`avaju}e servilnosti vlasti u Podgorici“.

Kako navodi @ivkovi}, dok su crnogorski navija~i poneli transparent sa porukom oprosta zbog bombardovawa Dubrovnika, hrvatski navija~i su taj gest iskoristili da ponovo pozovu na klawe Srba. „Mr`wa i primitivizam u najgorem obliku dobili su svoj javni teatar, a cela Evropa, ali na`alost i Crna Gora, gledale su sve u ti{ini“, isti~e autor.

„ZVANI^NA PODGORICA ]UTI“

On ukazuje da zvani~na Podgorica nije reagovala na uvrede i {ovinisti~ke poruke sa tribina. „]ute Vlada, }uti premijer, }uti predsednik. Isti taj predsednik Jakov Milatovi} koji je bio na utakmici. ]uti i crnogorska diplomatija, spremna

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

da se pred Zagrebom ponizi do kraja, sve u strahu da se ne naru{e ‘dobrosusedski odnosi’“, pi{e @ivkovi} i dodaje da to nije politika, ve} kapitulacija.

Prema wegovim re~ima, izostala je svaka re~enica kojom bi se za{titilo dostojanstvo dr`ave i gra|ana, dok je „}utawe vlasti zapravo sau~esni{tvo“.

@ivkovi} podse}a i na dvostruke ar{ine u odnosima Podgorice i Zagreba. „Hrvatska od Crne Gore potra`uje 17 miliona evra od{tete za logor Moriw, a vlast u Podgorici to uredno razmatra, spremna da plati, da klekne jo{ jednom. A gde je odgovornost Hrvatske za logor Lora u Splitu? Gde su optu`nice, obe{te}ewe, makar re~ `aqewa?“, navodi autor, podse}aju}i da se u Lori sprovodilo sistematsko mu~ewe i ubijawe.

„]UTAWE JE NAJVE]A SRAMOTA“

U tekstu se nagla{ava da vlasti u Podgorici svojim }utawem zapravo poni`avaju Crnu Goru. „Premijer i predsednik imaju moralnu i politi~ku obavezu da dignu glas. Kad vre|aju Srbe, vre|aju i Crnu Goru. ]utawe na to je kolektivna bruka i sramota“, ocewuje @ivkovi}.

On zakqu~uje da „Crna Gora ovakva, poni`ena i upla{ena, ne mo`e biti dr`ava“ i da }e, dokle god je vode qudi koji se stide da brane sopstveni narod, ostati samo protektorat kojim upravqaju poslu{nici.

Ministarstvo odbrane

Crne Gore kaznilo svog vojnika zbog Kosova

Vojnik Vojske Crne Gore Rajko Krivokapi} ka`wen je zbog toga {to je u novembru pro{le godine, bez znawa stare{ine, oti{ao na Kosovo i Metohiju, gde je uhap{en zbog natpisa ,,Kosovo je Srbija” na registarskim tablicama vozila, re~eno je ,,Vijestima” u Ministarstvu odbrane.

Trojica Nik{i}ana, Krivokapi}, Marinko Jovanovi} i Dragutin Lalatovi} uhap{eni su na proslavi slave Visokih De~ana na Kosovu i Metohiji, a pu{teni su iz zatvora dva meseca kasnije. Nije bilo kritike iz Podgorice ka Pri{tini, osim predstavnika srpskih partija me|u kojima je najglasniji bio gradona~elnik Nik{i}a Marko Kova~evi}. Vlasti la`ne dr`ave su ih optu`ili da su ,,podsticali mr`wu i netrpeqivost”.

Lalatovi} je izbegao kaznu Vojske Crne Gore, jer je napustio slu`bu, pa je disciplinski postupak obustavqen.

DEVOJKA U BUDVI RAWENA DOK SE VOZILA NA MOTORU: S wom bio pripadnik „{kaqaraca”

Dvadeset~etvorogodi{wa T.S. rawena je u pucwavi na magistralnom putu Cetiwe-Budva, u blizini mesta Braji}i. Ona je nakon rawavawa transportovana u cetiwsku bolnicu gde joj se ukazala pomo}.

Iz Uprave policije (UP) zvani~no je saop{teno da se rawena devojka nalazila na motociklu sa S.B, pi{u Vijesti. „Vijestima” je iz vi{e izvora re~eno da je motociklom upravqao Stefan Belada (48), koji se ranije zvao Milo, navodno pripadnik cetiwske }elije {kaqarskog klana.

Spekuli{e se da je pucano sa drugog motora, te da je devojku pogodio metak. „Danas je oko 14.15 ~asova do{lo do upotrebe vatrenog oru`ja na magistralnom putu Budva - Cetiwe, u mestu Braji}i, kojom priikom je T.S. (24), koja se nalazila na motociklu sa licem S.B., zadobila povrede i woj se ukazuje lekarska pomo}”, pi{e u zvani~nom saop{tewu UP.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Objavqen plan CIK-a

Prema popisu stanovni{tva iz maja 2024. godine Kosovo ima 1.586.659 stanovnika. - Izborni proces na Kosovu bi}e organizovan u 938 bira~kih centara sa ukupno 2.625 bira~kih mesta.

Centralna izborna komisija overila je bira~ki spisak za lokalne izbore koji }e biti odr`ani 12. oktobra. Jedini glas protiv bio je glas predstavnice Srpske liste u CIK-u, Gordane Laban.

Prema spisku CIK – a, ukupan broj gra|ana sa pravom glasa je 2.069.098 bira~a.

Broj gra|ana sa pravom glasa na bira~kim mestima na Kosovu je 2.025.105, dok je broj gra|ana registrovanih za glasawe putem po{te, van Kosova, 43.993 bira~a. Izborni proces na Kosovu bi}e organizovan u 938 bira~kih

broja stanovnika

centara sa ukupno 2.625 bira~kih mesta.

Dizajn glasa~kih listi}a i bro{ura je odobren.

^lanovi CIK-a iz Samoopredeqewa, Sami Kurte{i i Aqban Krasni}i, bili su uzdr`ani, rekav{i da }e odobriti samo glasa~ke listi}e na kojima se ne pojavquje Srpska lista. Za parlamentarne izbore na Kosovu koji su odr`ani 9. februara 2025. godine, kako je saop{tila Centralna izborna komisija, bilo je 2.075.868 bira~a unutar i van Kosova. Za lokalne izbore 12 oktobra sada je za 6.770 mawe glasa~a.

Agencija za statistiku Kosova saop{tila je 12. jula 2024. godine da prema preliminarnim rezultatima popisa stanovni{tva, od 5. aprila do 24. maja 2024.

godine, Kosovo ima 1.586.659 stanovnika. Srbi su ovaj popis uglavnom bojkotovali, naro~ito na severu Kosova. Na lokalnim izborima na Kosovu 12. oktobra CIK je objavio 2.069.098 gra|ana sa pravom glasa {to je ~ak 482.439 bira~a vi{e od broja stanovnika. Prvi lokalni izbori po kosovskim zakonima u srpskim op{tinama odr`ani su 3. novembra 2013, a predsednici op{tina ili odbornici birani su i 22. oktobra 2017, 19. maja 2019. i 17. oktobra 2021. godine.

[to se ti~e izbora za poslanike, oni su odr`avani 8. juna 2014, 11. juna 2017, 6. oktobra 2019, 14. februara 2021. godine i 9. februara 2025. godine. Srpska lista je i na wima imala svoje kandidate.

BEZSPERPEKTIVNOST GRA\ANA NA KOSOVU OD DOLASKA KURTIJA ZA PREMIJERA

Plate na Kosovu {est puta mawe od prose~ne plate u EU

Od dolaska, sada tehni~ke, aktuelne vlade privremenih kosovskih institucija, 22. marta 2021. godine, i Aqbina Kurtija na wenom ~elu, na Kosovu se bele`i samo stagnacija i sunovrat ekonomskog razvoja.

Uprkos kontinuiranom porastu cena, zaposleni u javnom i privatnom sektoru ukazuju da plate rastu usporenim tempom. Niske plate su godinama terale mnoge radnike da napuste zemqu, ekonomisti isti~u da Kosovo ima oko {est puta ni`e prose~ne plate nego EU, objavili su na samom po~etku ovog septembra mediji u Pri{tini..

Predstavnici radnika u privatnom sektoru ka`u da i daqe postoje radnici koji su pla}eni ispod 300 evra.

„U vrti}ima i mnogim drugim mestima i daqe imamo radnike koji su pla}eni ispod minimalne plate. Imamo radnike koji rade za 250 evra“, rekao

je Jusuf Azemi, predsednik Sindikata privatnog sektora Kosova.

Prema wegovim re~ima, niske plate su godinama terale mnoge radnike da napuste Kosovo.

„Pro{le, 2024. godine smo imali preko 100.000 radnika koji su napustili Kosovo. Nisu oti{li svojom voqom, to im je nametnuto jer su tro{kovi `ivota visoki, a plate niske“, dodao je.

Ekonomisti u Pri{tini ka`u da Kosovo ima oko {est puta ni`e prose~ne plate nego EU. Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, prose~na bruto plata u 2024. godini bila je 639 evra.

Prema podacima Svetske banke, Kosovo i daqe ima najve}u stopu nezaposlenosti u regionu. Prema posledwem izve{taju, samo 37 odsto radno aktivnog stanovni{tva je zaposleno. Prema Svetskoj banci, siva ekonomija ~ini oko 35%, {to zna~i da podaci o zaposlenosti nisu u potpunosti realni.

USTAVNI SUD KOSOVA IZDAO PRIVREMENU MERU ZA KONSTITUISAWE SKUP[TINE

Ustavni sud Kosova je, u petak 5. septembra, odlukom donetom nakon zahteva koji je podnela Srpska lista, odlu~io da poslanicima zabrani bilo kakvu radwu kao i zabranu svakog postupka za formirawe Vlade. „….ODLU^UJEM po slu`benoj du`nosti i na zahtev podnosilaca zahteva, o privremenoj meri kojom se zabrawuje bilo kakva radwa izabranih poslanika Skup{tine Republike Kosovo, kao i svaki postupak za formirawe Vlade“, navodi se u odluci Ustavnog suda.

U odluci se navodi da privremena mera stupa na snagu, 5. septembra i traja}e do 30. septembra 2025. godine.

Srpska lista je objavila da je podnela `albu Ustavnom sudu protiv odvojenog glasawa za izbor potpredsednika Skup{tine iz redova mawinskih zajednica, tokom konstitutivne sednice.

Nijedan od devet poslanika ove stranke nije dobio ve}inu glasova u Skup{tini za izbor za potpredsednika. I drugi srpski poslanik, Nenad Ra{i}, koji ne pripada ovoj grupi, tako|e nije dobio dovoqan broj glasova.

Prethodno je predsednik parlamenta Dimal Ba{a podelio proces glasawa za potpredsednike me|u zajednicama.

I ovo pitawe je Srpska lista osporila kao neustavno.

Uprkos neuspehu u izboru srpskog potpredsednika, Ba{a je proglasio Skup{tinu konstituisanom.

Skup{tina Kosova je saop{tila. 5. septembra, da je predsednik parlamenta Dimal Ba{a prihvatio odluku Ustavnog suda o uvo|ewu privremene mere.

Poslanici Srpske liste podneli su `albu Ustavnom sudu 30. avgusta zbog, kako su precizirali, te{kog kr{ewa prava srpskog naroda na sednicama kosovske skup{tine.

GRUPA NVO SA KOSOVA UPOZORILA SAVET EVROPE NA SISTEMATSKO KR[EWE PRAVA NEVE]INSKIH ZAJEDNICA

Grupa organizacija civilnog dru{tva sa Kosova uputila je, 5. septembra pismo komesaru za qudska prava Saveta Evrope, Majklu O’Flahertiju, u kojem ga pozivaju da poseti Kosovo i „neposredno se upozna sa ozbiqnim i sistematskim kr{ewem prava neve}inskih zajednica, a naro~ito srpske zajednice

„Uprkos formalnim ustavnim garancijama, prava zajednica, a naro~ito prava zajednice kosovskih Srba, rutinski se kr{e, zanemaruju ili selektivno primewuju, stvaraju}i duboko nepoverewe prema institucijama i sveprisutni ose}aj nesigurnosti me|u neve}inskim zajednicama na Kosovu“, pi{e u pismu.

Organizacije su ukazale na vi{e primera kr{ewa prava zagarantovanih Okvirnom konvencijom za za{titu nacionalnih mawina.

Me|u wima se navodi „zabrana i ka`wavawe upotrebe nacionalnih simbola, hap{ewa zbog javnog izra`avawa politi~kih stavova, sputavawe u~e{}a u politi~kim procesima, manipulacije bira~kim spiskovima i sistematsko uskra}ivawe prava na upotrebu jezika“.

Posebno su naglasile da se, kako ka`u, „pod izgovorom vladavine prava vodi politika diskriminacije i marginalizacije srpske zajednice, {to ugro`ava svakodnevni `ivot gra|ana, podsti~e iseqavawe i dovodi u pitawe opstanak multietni~kog Kosova“.

„Va{e direktno anga`ovawe je neophodno kako bi se insistiralo na institucionalnoj odgovornosti i unapredila delotvorna primena doma}ih i me|unarodnih pravnih obaveza“, isti~e se u pismu.

Dragan Arsi} iz Gra~anice krenuo je pe{ice put Svete Gore. Za dan polaska na ovo hodo~asni~ko putovawe odabrao je praznik Uspewe Presvete Bogorodice, 28. avgust, jer, kako je rekao, ima simbolike u tome po{to ide ka Bogorodi~inom vrtu, kako druga~ije zovu ovo poluostrvo. Planira i da obi|e Meteore, pa je pred wim put dug 1300 kilometara.

- Ne smatram da je ovo neki podvig. Mislim da su drugi qudi, koji rade mnogo

te`e stvari, podvi`nici. Daleko sam ja od toga, ka`e skromno Dragan i dodaje da ovo jeste jedna vrsta hodo~asni~kog puta. Kada je u pitawu motiv, Dragan odgovara da je to ne{to {to on re~ima ne mo`e da objasni, ve} je to ne{to {to ~oveka prosto pokre}e. Dragan je o`ewen i otac tri devoj~ice. Ka`e da ima apsolutnu podr{ku svoje supruge Dijane i svojih devojaka; Viktorije, Anisije i Stefanije.

Otvorena prva srpska pravoslavna {kola u Kanadi

Direktor Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu Vladimir Kokanovi}, otvorio je Prvu srpsku pravoslavnu osnovnu {kolu u Misisagi-Ontariju u Kanadi.

[kola nosi ime „Sveti Sava” i posve}ena je prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitequ,

qubav prema svom jeziku, veri i tradiciji, ~uvaju}i tako kulturno i duhovno nasle|e srpskog naroda u Kanadi.

U saop{tewu iz kabineta Kokanovi}a navodi se da je on u svom izlagawu istakao da je ime simbol o~uvawa identiteta i prosvetiteqskog duha, kao i da {kola predstavqa most izme|u

koji je kroz vekove spajao veru, obrazovawe i narod, a namewena je budu}im generacijama, koje }e kroz obrazovawe u~iti da neguju

pro{losti i budu}nosti, izme|u Srbije i dijaspore. Kokanovi} je naglasio da }e Uprava za saradwu s dijasporom

i Srbima u regionu Ministarstva spoqnih poslova i daqe podr`avati inicijative koje promovi{u o~uvawe srpskog jezika, kulture i tradicije u dijaspori.

Samo zajedni~kim naporima mo`emo sa~uvati na{e istorijsko i identitetsko nasle|e, rekao je Kokanovi}.

Podsetio je na zna~aj srpskih velikana koji su `iveli i svojim radom doprineli u Severnoj Americi, kao {to su nau~nik i dobrotvor Mihajlo Pupin i pronalaza~ naizmeni~ne struje, vizionar i futurista, Nikola Tesla, koji su ostavili neizbrisiv trag u nauci i obrazovawu, ali nikada nisu zaboravili svoje srpsko poreklo.

Uskliknimo s qubavqu Svetitequ Savi! ^uvajte }irilicu, jer u woj di{e du{a na{eg naroda. ^uvajte veru, jer ona nas ujediwuje kroz vekove. ^uvajte tradiciju, jer ona nas podse}a ko smo i odakle poti~emo. @ivela na{a {kola ‚Sveti Sava’! @ivela Srbija! @ivela srpska deca u Kanadi i {irom sveta, poru~io je Kokanovi}.

Srpski festival o`ivqava tradiciju u srcu ^ikaga

Srpski festival na Redvud Drajvu u ^ikagu privukao je veliki broj posetilaca.

Smatra se da je festival na imawu srpskog sabornog hrama u ^ikagu jedan od najve}ih u Americi. Ovde se o crkvama ~esto govori na osnovu wihovih lokacija pa se zato ovde o crkvi govori po ulici Redvud Drajv na kojoj se nalazi.

„Trudimo se da sa~uvamo na{ jezik, koliko mo`emo, ne samo na{e tradiciju, nego i na{u hranu...na{u veru, naravno to je najbitnije. Tema ve~eras je Putovawe kroz Srbiju”, ka`e pred-

sednica festivala Jelena Stojakovi}.

Stare{ina hrama, otac Darko Spasojevi} ka`e da srpsko ameri~ka osnovna {kola koja deluje u okviru parohije sada ima i svoju zgradu. Govore}i o festivalu, on isti~e:

„Organizatori, jedna velika grupa qudi koja ovde radi ve} od januara na organizaciji festivala, imaju ve} jedno ogromno iskustvo s obzirom na to da se festival razvija od 1990. godine. To je na~in da se na{a kultura i vera pronese i da se o na{oj kulturi ~uje u ovom gradu.”

Jedna od aktivnih ~lanica

srpske zajednice u ^ikagu, Jelena Vidovi}, ka`e: „Nostalgija je uvek tu ali mi smo ponosni. Mi smo srpski Amerikanci. Volimo obe zemqe i ovde se ose}amo svoj na svome.”

Predsednik Crkveno{kolske op{tine Toma Stojakovi} isti~e: „Stvarno se vidi da qudi vole da poma`u crkvu i da imaju negde da se skupqaju.”

Za posetioce iz Srbije uvek je iznena|ewe kad vide kako se Srbi i wihovi prijateqi u velikom broju okupqaju sa druge strane okeana.

Tatjana Savi} je u poseti kod familije i ka`e: „Ukupno sam ovde 19 dana. Bili smo u Va{ingtonu, u Wujorku, tako da smo sada do{li do ovog jednog velikog grada, ~ini mi se najve}eg srpskog grada pored Beograda.”

Folklor, muzika i kolo su uvek kqu~ni elementi festivala, ali sa posebnim ponosom se priprema i jagwe}e i prase}e pe~ewe na ra`wu.

Pitamo grupu volontera koji rade na pe~ewu: „Da li je ovo najboqi tim za pe~ewe u Americi?”

Bojan Aleksi} ka`e: „Ja mislim da jeste, {to ka`u u ^ikagu boqeg nema. Kao {to vidite, imamo ma{inu za pe~ewe 20 prasi}a odjednom.”

Ministarka finansija Okruga Kuk Marija Papas ka`e da je tako|e posebno impresionirana qudima koji spremaju hranu. O~ekuje se da }e ona biti kandidat za novu gradona~elnicu ^ikaga.

Ovaj doga|aj predstavqa u neku ruku i uvod pred ostale doga|aje u sprskoj zajednici u ^ikagu i {irom Amerike, koji su ve} planirani i zakazani za ostatak leta i za predstoje}u jesen.

Srpska medicinska dijaspora 2025

Konferencija srpske medicinske dijaspore ~iji su pokroviteqi prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} i princeza Katarina, jedan je od najzna~ajnijih stru~nih skupova u oblasti zdravstva, koji ve} petnaest godina, svakog juna, okupqa u Beogradu veliki broj eminentnih eksperata iz Srbije, regiona i sveta...

Koliko je interesovawe stru~waka iz zemqe i sveta za skup medicinske dijaspore u Beogradu, potvr|uje podatak da je na prvoj konferenciji broj u~esnika i predava~a bio oko 120, a na ovogodi{woj skoro 2000! Po ~emu je ~uvena klinika Mejo? Na koji na~in ve{ta~ka inteligencija uti~e na medicinu? U ~emu je zna~aj lekara porodi~ne medicine, specijalizacije koja polako ulazi u srpsko zdravstvo? [ta je sve otkriveno na ~uvenom {vedskom Institutu Karolinska i ko odlu~uje o Nobelovoj nagradi za medicinu?

Kakvo je iskustvo psihijatra ~iji pacijenti dolaze iz deset razli~itih kultura!

Kako uskladiti vrtoglavi napredak tehnologije i re{avawe problema koje izaziva, jer, novi problemi se pojavquju na mese~nom nivou a istra`ivawa traju godinama... Kako deca i adolescenti do`ivqavaju probleme na dru{tvenim mre`ama? [ta je digitalno zdravstvo? Kako se medicina i zdravstveni sistemi u svetu nose sa sve starijom svetskom populacijom?

Kako se na{i qudi uklapaju u nove sredine i kulture i koliko su srpski lekari ceweni u svetu?

Na ova i mnoga druga aktuelna i zanimqiva pitawa odgovaraju na{i stru~waci koji `ive {irom sveta i u Srbiji, profesori sa najpresti`nijih univerziteta, Vesna Garovi}, Tawa Stankovi}, Davor Stamenovi}, Jovan Antovi}, Vesna Goldner-Vukov, Vasa ]ur~in, Sne`ana Begovi}, Roberto Gruji~i}, Sawa Rolovi}, Dimitrije Jakovqevi} i Du{an [trbac, student novosadskog Medicinskog fakulteta.

Australija ostala bez oru`ja –

sve poslato Ukrajini

Australijski politikolog Mark Lou izjavio je da je Kanbera prakti~no ispraznila svoje vojne rezerve u korist ukrajinskih oru`anih snaga. Kako je naglasio u izjavi za RIA Novosti, Australija je predala Kijevu sve {to je imala, ukqu~uju}i i 49 starih tenkova „abrams“.

„Dali smo im sve {to smo imali, ni{ta nije ostalo“, poru~io je Lou, dodaju}i da je takva politika posledica ~iwenice da je spoqna politika Australije pod

potpunom kontrolom Va{ingtona.

Prema wegovim re~ima, ukrajinske vlasti su tokom 2024. godine zatra`ile od Australije i raspu{tene oklopne transportere „bu{master“, kao i drugu zastarelu vojnu opremu. Pre toga, ukrajinske oru`ane snage su iz Kanbere dobile ~ak 600 kartonskih dronova za izvi|awe i video nadzor.

Ti dronovi, napravqeni od jeftinih materijala i nameweni jednokratnoj upotrebi, koriste GoPro kamere pri~vr{}ene na konstrukciju, a u stawu su da prele}u

Japan i Australija ja~aju vojne veze nakon kineske vojne parade

Ministri spoqnih poslova i odbrane Japana i Australije sastali su se u Tokiju i dogovorili produbqewe odbrambene saradwe, svega nekoliko dana nakon {to je Kina odr`ala veliku vojnu paradu u Pekingu.

Japan nastavq da ja~a odnose s ameri~kim saveznicima u Azijsko-pacifi~kom regionu, ukqu~uju}i Australiju, koji se - poput Tokija - suo~avaju s teritorijalnim sporovima s Kinom. FOKUS NA ZAJEDNI^KI ODGOVOR NA KINESKI PRITISAK

- Ponovo smo potvrdili va`nost zajedni~kog rada na spre~avawu jednostranih poku{aja promene statusa quo silom i dogovorili se o ja~awu saradwe - rekao je japanski ministar odbrane Gen Nakatani nakon sastanka.

Dodao je da su Japan i Australija potvrdili saradwu i sa zemqama poput Filipina, Indije, Ju`ne Koreje, ~lanicama ASEAN-a i pacifi~kim dr`avama.

Australijska ministarka spoqnih poslova Penny Wong izjavila je da dve zemqe dele zabrinutost zbog „destabiliziraju}ih aktivnosti u Isto~nom i Ju`nom kineskom moru”, te da se protive „bilo kakvim jednostranim promenama postoje}eg stawa”. NAPREDNA VOJNA OBUKA I SIGURNOST RESURSA

Japanski javni servis NHK objavio je da su dve zemqe dogovorile zajedni~ku naprednu vojnu obuku, kao i pro{irenu saradwu

u oblasti ekonomske sigurnosti, ukqu~uju}i kriti~ne minerale i energetiku.

Sastanak dolazi nakon {to je Australija u avgustu objavila da }e kupiti 11 naprednih ratnih brodova iz Japana, vrednosti 6 milijardi dolara, u najve}em izvoznom odbrambenom ugovoru Japana od Drugog svetskog rata.

Australija istovremeno sprovodi {iroku vojnu reformu, fokusiraju}i se na ja~awe mornarice i dugometnog oru`ja s ciqem odvra}awa Kine.

[IRA GEOPOLITI^KA POZADINA

Vojna parada u Pekingu, koju su posmatrali lideri poput Vladimira Putina i Kim Xong Una, izazvala je zabrinutost me|u zapadnim saveznicima. Analiti~ari tvrde da je doga|aj prikaz vizije kineskog predsednika Si \inpinga o novom svetskom poretku, koji nastoji da marginalizuje ulogu Sjediwenih Dr`ava.

Japan i Kina ve} dugo imaju teritorijalni spor u Isto~nom kineskom moru oko ostrva pod japanskom kontrolom, dok Kina pola`e pravo na gotovo celo Ju`no kinesko more – {to je predmet spora s nekoliko susednih zemaqa jugoisto~ne Azije.

- Moramo zajedno da gradimo otpornost i da odgovorimo na pretwe koje se pojavquju - zakqu~ila je australijska {efica diplomatije Penny Wong.

vi{e od 100 kilometara, nose do tri kilograma tereta i precizno sle}u na samo nekoliko metara od mete. Lou je zakqu~io da se podr{ka Kijevu

pretvorila u iscrpqivawe sopstvenih kapaciteta Australije, dok je javnost u zemqi sve skepti~nija prema u~e{}u u ukrajinskom sukobu.

Kina: Plovidba ratnih brodova Australije i Kanade kroz Tajvanski moreuz - provokacija

Kineska vojska je saop{tila da su wene snage pratile i upozorile ratne brodove Kanade i Australije koji su plovili kroz Tajvanski moreuz, oceniv{i taj potez kao „provokaciju”.

Isto~na komanda Narodnooslobodila~ke armije saop{tila je da su brodovi, kanadska fregata Vil-d-Kvebek i australijski razara~ naoru`an vo|enim raketama Brizbejn, bili ukqu~eni u „stvarawe problema i provokaciju”, prenosi Rojters. Kineske vazdu{ne i pomorske snage pratile su i upozorile dva broda i „efikasno reagovale”, navodi se u saop{tewu komande. Postupci Kana|ana i Australijanaca {aqu pogre{ne signale i pove}avaju bezbednosne rizike, dodala je komanda. Ni kanadske ni australijske oru`ane snage nisu komentarisale vest.

Kineski dr`avni list „Global tajms” je ranije izve{tavao o toj misiji.

Ministarstvo odbrane kineskog regiona Tajvan saop{tilo je da pomno prati aktivnosti u moreuzu i da „upu}uje odgovaraju}e vazdu{ne i pomorske snage da bi obezbedilo sigurnost i stabilnost” tog morskog puta, koji razdvaja kopnenu Kinu od kineskog regiona Tajvan.

Erin Paterson (50), koja je ubila roditeqe i tetku svog biv{eg mu`a otrovnim pe~urkama, osu|ena je na do`ivotni zatvor.

Na ro~i{tu za izricawe presude na Vrhovnom sudu Viktorije u Melburnu, sudija Kristofer Bil je rekao da dugotrajno planirawe ubistava i nedostatak kajawa Patersonove zna~e da bi wena kazna trebalo da bude duga. Erin je pozvala Dona i Gejl Paterson, oboje stare 70 godina, i Gejlinu sestru, Heder Vilkinson (66), na ru~ak pripremqen sa otrovnim pe~urkama u svoj dom u Leongati, u australijskoj saveznoj dr`avi Viktorija, u julu 2023. godine.

Oni taj ru~ak nisu pre`iveli, dok je suprug Heder Vilkinson, sve{tenik Ijan Vilkinson, koji je tako|e jeo otrovne pe~urke koje su bile poslu`ene uz meso, krompir pire i gra{ak, pre`iveo nakon transplantacije jetre i vi{e meseci provedenih u bolnici.

Utvr|eno je da je Paterson, majka dvoje dece, napravila jelo od smrtonosnih pe~uraka amanita falloides Paterson, koja tvrdi da je ne-

Park ”Grejt Koala” }e

{tititi od istrebqewa

vi{e od 12.000 koala

Vlada Novog Ju`nog Velsa potvrdila je da }e formirati nacionalni park „Grejt Koala“ dodavawem 176.000 hektara {ume postoje}im rezervatima na severu te australijske dr`ave, ~ime

vlada Novog Ju`nog Velsa je prihvatila da svih 176.000 hektara dr`avnih {uma koje su procewene za mogu}e ukqu~ivawe u park treba da bude za{ti}eno.

}e stvoriti jedan od najve}ih nacionalnih parkova u tom delu Australije i za{tititi vi{e od 12.000 koala.

Premijer Novog Ju`nog Velsa Kris Mins i ministarka za `ivotnu sredinu Peni [arp saop{tili su da }e odmah biti uvedena moratorijum na se~u {uma unutar granica parka, kao i paket pomo}i za radnike u drvoprera|iva~koj industriji koji }e biti pogo|eni ovom odlukom – prenosi „Gardijan“.

Nakon meseci pritisaka ekolo{kih aktivista, koji su bili frustrirani sporim ispuwavawem predizbornih obe}awa dok je se~a u tom podru~ju nastavqena,

– Finalizacija Nacionalnog parka ‘Grejt Koala’ predstavqa istorijski korak u za{titi {uma, na istom nivou kao i odluka vladeiz 1982. godine o za{titi 120.000 hektara {uma u severoisto~nom Novom Ju`nom Velsu – izjavio je portparol Saveza za {ume severoisto~ne Australije, Dailan Pju. Vlada je saop{tila da }e novi park {tititi stare {umske ekosisteme, koji su me|u najva`nijim biodiverzitetskim podru~jima u svetu, dom za vi{e od 100 ugro`enih vrsta, ukqu~uju}i vi{e od 12.000 koala i 36.000 torbara. – Koale su na ivici istrebqewa u divqini Novog Ju`nog Velsa, to je nezamislivo. Nacionalni park ‘Grejt Koala’ je na~in da se to preokrene – rekao je Mins. Ministarka [arp izjavila je da je park sawan vi{e od decenije i da }e obezbediti opstanak koala u budu}nosti, kako bi budu}e generacije mogle da ih vide u divqini.

Mins je dodao da je vlada pa`qivo slu{ala tokom konsultacija o parku i da }e se postarati da radnici, preduze}a i zajednice budu podr`ani na svakom koraku.

NESVAKIDA[WA PQA^KA U ADELEJDU:

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

U Australiji je uhap{en mu{karac optu`en da je ukrao 2.500 pakovawa igra~aka, od ~ega 1.700 kutija lego kockica, saop{tila je policija dr`ave Ju`na Australija.

Kako se navodi, u pitawu je najve}a pojedina~na zaplena ukradene robe otkrivene tokom akcije u borbi protiv kra|e u maloprodaji.

Akcija je nosila naziv „Operacija mera”.

Vrednost neotvorenih kutija lego kockica prona|enih kod 41-godi{weg mu{karca iznosi 250 hiqada australijskih dolara, odnosno oko 140 hiqada evra.

Kandija rekao je da je hap{ewe rezultat saradwe izme|u maloprodajne industrije i policije.

Policajci veruju da je roba ukradena iz robnih ku}a {irom podru~ja grada Adelejda i da je verovatno prodavana na onlajn sajtovima.

Plen je bio toliko veliki da je napunio tri kamiona koja su tu robu potom odnela.

Vr{ilac du`nosti pomo}nika komesara Gradske operativne slu`be Xon De

„Obim zaplene je zna~ajan i ukazuje na dubinu navodnog prestupa. Ova vrsta kra|e nije bez `rtava. Oni koji kupuju jeftinu robu sa onlajn sajtova nesvesno poma`u ovakvim zlo~inima i pozivamo ih da razmisle o tome“, rekao je on.

Policija je saop{tila da je operacija „Mera” od svog po~etka imala pozitivan uticaj na smawewe broja kra|a u maloprodaji.

LODGE

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

NEVEROVATAN PROPUST U VRTI]U U SIDNEJU: Deda oti{ao po unuka, pa ku}i doveo pogre{no dete

Neimenovani mu{karac oti{ao je po unuka u jedan vrti}u u Sidneju, a gre{kom je poveo pogre{no dete ku}i, zbog ~ega je u toj instituciji pokrenuta istraga, a jedan vaspita~ je suspendovan.

Deda je slu~ajno uzeo pogre{no dete, koje je u tom trenutku spavalo, i poveo ga ku}i sa sobom, a vaspita~i su otkrili gre{ku tek kada je majka de~aka do{la po wega i shvatila da ga nema, prenosi Gardijan.

„Ne mogu da objasnim taj ose}aj. Ne krivimo ga. Nismo quti na wega, krivimo vrti}„, rekla je majka gre{kom odvedenog jednogodi{waka.

Supruga dede koji je odveo de~aka rekla je za Sidnej Morning Herald da je ta gre{ka uznemirila wenog mu`a i da je brzo vratio jednogodi{waka kada je shvatio da ima pogre{no dete kod sebe.

obrazovawe i brigu o deci saop{tila je da sprovodi „temeqnu istragu“ o „duboko zabriwavaju}em i ozbiqnom incidentu“. Agencija je dodala da je policija Novoj Ju`nog Velsa obave{tena, ali iz policije navode da nemaju nikakav zapis o policijskoj istrazi.

Tri{a Hejsti, zaposlena u vrti}u „Prvi koraci“, uputila je izviwewe porodicama

„Jako sam sre}na {to je mali{an bio dobro„, rekla je ona, dodaju}i da je wen mu` stigao po unuka u centar kada su deca spavala i kada je soba bila mra~na.

Australijska regulatorna agencija za

zbog incidenta, koji je opisala kao „izolovan slu~aj“.

„Ovo se nikada ranije nije dogodilo u (predgra|u) Bangoru, niti u bilo kom drugom na{em centru„, rekla je Hejsti.

„Mar{ za Australiju“

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Broj qudi koji dolazi u Australiju putem programa stalne migracije osta}e nepromewen, a vlada }e zadr`ati svoj godi{wi limit od 185.000 mesta. U utorak ujutru je potvr|eno da }e prijem za 202526 godinu ostati na istim nivoima i uslovima kao i program za 202425, sa fokusom na kvalifikovanu migraciju. Vlada je saop{tila da je sprovela konsultacije sa dr`avama i teritorijama, koje su preporu~ile zadr`avawe veli~ine i sastava programa. Vladin program migracije i prijem bili su izvor protesta, a hiqade qudi su mar{irali tokom

za nedeqom“. Fordam je daqe sugerisao da je ova brojka razlog za{to su organizovani protesti „Mar{ za Australiju“. Tvrdio je da je ovaj nivo migracije dostigao 457.000 novih dolazaka tokom fiskalne 2024-25. godine, {to bi bilo vi{e od brojke neto migracije od 446.000 u 2023-24, ali ni`e od rekordnog maksimuma prethodne godine od 536.000. „Ovim tempom, za samo tri godine doda}emo 1,4 miliona qudi, a to je otprilike stanovni{tvo Adelejda“, rekao je Fordham. Australijski zavod za statistiku (ABS) saop{tio je da ove brojke nisu ta~an odraz stvarnih brojki migracija. Zasnovane su na podacima o dolascima i odlascima u inostranstvo, koji broje dugoro~ne i stalne migrante dok dolaze i odlaze preko australijskih granica. ABS je saop{tio da su istorijski gledano neto stalni i dugoro~ni pokreti iz dolazaka i odlazaka u inostranstvo konstantno ve}i od neto migracija u inostranstvo.

Biv{i zamenik sekretara imigracionog odeqewa i nezavisni komentator, Abul Rizvi, objasnio je da: „Mnogi qudi koji su dugoro~no u Australiji, poput studenata, ~esto ulaze i izlaze. Svaki put kada ula-

vikenda {irom zemqe zbog onoga {to su smatrali preterano visokim nivoom imigracije.

Prema najnovijim podacima Australijskog zavoda za statistiku (ABS), Australija je zabele`ila neto prekomorsku migraciju od 446.000 qudi za 12 meseci do 30. juna 2024. godine. Najve}u grupu dolazaka migranata ~inili su privremeni studenti, sa 207.000 qudi. Ministar prosvete Xejson Kler je u avgustu najavio nacionalni nivo planirawa od 295.000 mesta za me|unarodne studente za 2026. godinu kako bi se rast upravqao na „odr`iv“ na~in.

Migracioni broj i politika Australije bili su meta mar{a na antiimigracionim skupovima tokom pro{log vikenda. Doma}i stru~waci ipak imaju podeqeno mi{qewe po tom pitawu.

U nedequ, na hiqade qudi okupilo se {irom Australije na antiimigracionim mar{evima, a me|u govornicima na skupovima bili su liderka pokreta „Jedna nacija“ Polin Henson i savezni poslanik Bob Kejter. Odr`ani su i kontraprotesti, a policija je rasporedila kowe i upotrebila biber sprej kako bi razdvojila dve grupe u Melburnu.

U sr`i takozvanih skupova „Mar{ za Australiju“ bio je poziv na okon~awe „masovne migracije“, koja je, prema re~ima organizatora, „pocepala veze koje su dr`ale na{e zajednice zajedno“. Radio voditeq 2GB-a, Ben Fordam, rekao je da 1.544 migranta, ili ekvivalent pet potpuno natovarenih Boinga 787 Drimlajnera, sti`e u Australiju „dan za danom, nedequ

Mekdonald je tako|e istakao da su sli~ni narativi usmereni na gr~ku i italijansku zajednicu bili uobi~ajeni u posleratnom periodu. „Kada su Italijani i Grci do{li u Australiju 1950-ih i 1960-ih, do~ekao ih je ekstremni rasizam. Optu`eni su da se nisu asimilovali u australijsku kulturu. Sada, o~igledno, oni su australijska kultura“, ka`e Mekdonald.

Abul Rizvi ka`e da ~esta ekstremisti~ka naracija o migrantima „u su{tini nije na~in na koji migracija funkcioni{e“. On tvrdi da je ve}a grupa migranata iz Indije posledica na~ina na koji Australija bira kvalifikovane migrante. „Oni imaju visok nivo znawa engleskog jezika, a engleski je veliki faktor u ve{tinama i izboru smera. Dakle, ako razmislite o celokupnom stanovni{tvu Kine i celokupnom stanovni{tvu Indije, procenat onih koji bi potencijalno mogli da migriraju iz Indije je mnogo ve}i jednostavno zbog znawa engleskog jezika.“ Rizvi je rekao da broj indijskih dolazaka izgleda preuveli~an zbog dolaska studenata, ali da ne}e svi ostati u Australiji nakon studija. „Postoji deo koji odlazi, deo koji }e postati stalni rezidenti i deo koji ostaje zaglavqen u neizvesnosti. Trenutno je deo u neizvesnosti veliki i te{ko je proceniti koliko }e ih na kraju oti}i.“

ze i izlaze, iznova se broje. Dakle, to mo`e mnogo toga statisti~ki da pokvari“, rekao je Rizvi. ABS }e objaviti svoje podatke o nacionalnom, dr`avnom i teritorijalnom stanovni{tvu za martovski kvartal 2025. godine 18. septembra.

Tvrdwa da: „vi{e Indijaca do|e za pet godina nego {to je pristiglo Grka i Italijana za 100 godina“, pojavila se na flajeru tokom mar{a. Implicirala je da je ve}i broj indijskih dr`avqana migrirao u Australiju od 2020. godine, nego {to je bilo gr~kih i italijanskih dolazaka od 1925. godine. Postoji nekoliko ograni~ewa podataka kada je u pitawu procena ove tvrdwe. Prvo, ta~ni podaci o migraciji za pro{lu godinu ne}e biti dostupni do sredine septembra. Drugo, istorijska statistika migracije iz Australije po~iwe tek od 1945. godine.

Piter Mekdonald, profesor demografije na Australijskom nacionalnom univerzitetu, rekao je da je ova tvrdwa „veoma ~udna“. On ka`e da, iako su indijski dolasci u posledwih nekoliko godina bili broj~ano ve}a grupa, statistika je uporediva sa gr~kim i italijanskim posleratnim dolascima samo kada se migracija posmatra kao procenat ukupnog stanovni{tva. Tokom 25 godina nakon Drugog svetskog rata, gr~ko-italijanska migracija je u proseku iznosila oko 0,2 procenta stanovni{tva Australije godi{we. U me|uvremenu, tokom proteklih 20 fiskalnih godina, neto migracija iz Indije je u proseku iznosila oko 0,22 procenta godi{we.

Mar{ za Australiju je ukazao na anketu Instituta Loui u kojoj se tvrdi da 53% Australijanaca veruje da je ukupan broj migranata koji dolaze u zemqu „previsok“. Ovo je upore|eno sa 38% Australijanaca koji su rekli da je migracija „preniska“ i 7% onih koji su rekli da je „ba{ kako treba“. Anketa se smatra nacionalno reprezentativnom sa ukupno 2.117 odgovora i marginom gre{ke od 2,1%, prema metodologiji Instituta Loui. Ta~no je da su anketirani Australijanci verovali da je broj migranata koji dolaze u zemqu previsok. Me|utim, Institut Loui pru`a vi{e konteksta ovoj statistici, prime}uju}i da broj migranata ve} opada. Iako brojke tek treba da budu objavqene, Rizvi procewuje da }e pasti negde na 300.000, {to bi bilo mawe od vrhunca nakon kovida od 536.000 u fiskalnoj godini 2022-23.

Me|utim, Rizvi predvi|a da }e imigracija biti ve}a od sopstvene prognoze Ministarstva finansija od 260.000 migranata, koja je kasnije u decembru 2024. godine prilago|ena na 340.000. „Ministarstvo finansija je pogre{ilo u prognozama u posledwe dve do tri godine i to je stvorilo nedostatak poverewa u wihove prognoze“, rekao je on. U istoj toj anketi Instituta Loui iz 2024. godine, ~ak 69% Australijanaca je reklo da je kulturna raznolikost pozitivna stvar za zemqu. I kao {to neki eksperti iz ove oblasti to stalno isti~u migracije i tempo priliva migranata }e uvek biti aktuelna tema u Australiji. Tako je bilo pre vi{e od sedam i osam decenija, tako je i danas, a tako }e verovatno biti i u budu}nosti. Mo`da i ne toliko zbog svoje aktuelnosti ve} zbog osetqivosti same teme, jer kad god je pitawu dolazak novih migranata zajednica se uvek ose}a ugro`enom da }e wen komfor mo`da na neki na~in biti ugro`en. Naravno, to ne mora biti nimalo ta~no, to je prosto tako.

Australijski BDP raste vi{e od o~ekivanog, najbr`i tempo od septembra 2023.

Australijska ekonomija pro{irila se vi{e od o~ekivanog u drugom kvartalu teku}e godine, {to je najbr`i tempo rasta od septembra 2023.

BDP zemqe porastao je za 1,8% u odnosu na prethodnu godinu, {to je vi{e od 1,6% koliko su o~ekivali ekonomisti koje je anketirao Rojters i vi{e od 1,3% u prethodnom kvartalu.

Na kvartalnom nivou, australijski BDP porastao je za 0,6%, u pore|ewu s 0,5% predvi|enih u anketi Rojtersa.

za{tite od sunca (SPF)

Australija, zemqa s najvi{om stopom obolevawa od raka ko`e na svetu, suo~ila se s nacionalnim skandalom nakon {to je otkriveno da popularne i skupe kreme za sun~awe pru`aju znatno mawu za{titu od one navedene na pakovawu. U sredi{tu pri~e na{la se 34-godi{wa majka iz Wukasla, koja je i sama obolela od raka ko`e, uprkos tome {to je godinama gotovo opsesivno koristila kremu.

Australijanka Ra~ odrasla je u zemqi u kojoj se strah od sunca usa|ivao jo{ od {kolskih dana kroz pravilo „no hat, no play“ i neprestane kampawe o opasnostima UV zra~ewa. U wenoj ku}i kreme za sun~awe bile su na svakom ulazu, a {e{ir obavezan rekvizit.

Uprkos tome, pro{le godine lekari su joj otkrili karcinom na nosu. Tumor je morao biti hirur{ki uklowen, a ispod oka joj je ostao vidqiv o`iqak. „Bila sam zbuwena i pomalo quta jer sam pomislila: ‘[alite se? Mislila sam da sam radila sve kako treba, a ipak mi se to dogodilo’“, rekla je za BBC Kreme nisu {titile kako tvrde. [ok se pretvorio u bes kada je saznala da krema koju je godinama koristila, Ultra Violette Lean Screen SPF 50+ - prema nezavisnim testovima zapravo pru`a za{titu na nivou tek SPF 4.

Nezavisna potro{a~ka organizacija Choice u junu je testirala 20 najprodavanijih krema na australijskom tr`i{tu. Rezultati su bili pora`avaju}i: ~ak 16 proizvoda nije zadovoqilo deklarisanu za{titu. Najve}e iznena|ewe bio je upravo Ultra Violette, koji je nakon dodatnih testirawa povu~en s tr`i{ta. Me|u prozvanima su se na{li i brendovi poput Neutrogene, Banana Boata, Bondi Sandsa i Cancer Councila, ali su svi odbacili rezultate i pozvali se na sopstvena testirawa.

Objava rezultata izazvala je talas nezadovoqstva potro{a~a, ali i brzu reakciju australijske Agencije za terapijska dobra (TGA), koja je najavila istragu i mogu}e regulatorne mere. U me|uvremenu, nekoliko kompanija obustavilo je prodaju svojih krema. Ultra Violette je u po~etku branio svoj proizvod tvrde}i da je „siguran i efikasan“, ali su dva meseca kasnije ipak objavili povla~ewe Lean Screena. „Iskreno nam je `ao {to jedan od na{ih proizvoda nije ispunio standarde na koje smo ponosni i koje od nas o~ekujete“, objavili su na Instagramu. Dodali su da su raskinuli saradwu s laboratorijom koji je obavqao po~etna testirawa.

Za Ra~ je to bio novi udarac: „Wihova reakcija bila je poput udarca u stomak. Nisam imala ose}aj da su preuzeli stvarnu odgovornost. Najvi{e me razo~aralo {to su proizvod nastavili da prodaju i nakon {to su se pojavile sumwe.“ Wenu frustraciju dele i korisnici na dru{tvenim mre`ama, gde mnogi tvrde da im povrat novca ne zna~i ni{ta u pore|ewu s godinama izlagawa suncu bez prave za{tite. „Povrat novca ne}e izbrisati godine o{te}ewa ko`e, zar ne?“, napisao je jedan ogor~eni kupac.

Australijski mediji otkrili su da su brojne sporne kreme testirane u istom ameri~kom laboratorijumu, koji je redovno bele`io neuobi~ajeno visoke rezultate, a povezane su i s istim proizvo|a~em u Zapadnoj Australiji. Stru~waci upozoravaju da je problem globalan jer mnogi brendovi koriste iste laboratorije i sli~ne formule. „Sli~ni slu~ajevi mogli bi se pojaviti i drugde u svetu. Regulacija vredi samo onoliko koliko se zaista i sprovodi“, rekla je kozmeti~ka hemi~arka Mi{el Vong, dodaju}i da su testirawa ~esto subjektivna i podlo`na manipulacijama.

Uprkos svemu, Vong podse}a da je ve}ina testiranih krema ipak imala dovoqnu za{titu da znatno smawi rizik od raka ko`e: „95 odsto krema imalo je SPF dovoqno visok da prepolovi rizik od karcinoma.“ Najva`nije je, ka`e, pravilno kori{}ewe: nanositi dovoqne koli~ine – barem jednu ka{i~icu za svako podru~je tela, ukqu~uju}i lice, i obnavqati svaka dva sata, naro~ito posle plivawa ili znojewa. Uz to, preporu~uje se no{ewe za{titne ode}e i tra`ewe hlada.

Podaci Australijskog zavoda za statistiku pokazuju da je rast pokrenuta doma}om potro{wom, ukqu~uju}i potro{wu doma}instava i vlade.

Me|utim, javna potra`wa ostala je nepromewena jer su javna ulagawa pala za 0,2 procentna poena, poni{tavaju}i porast dr`avnih rashoda od 0,2 procentna poena. Neto trgovina je skromno doprinela rastu, predvo|ena izvozom rudarskih proizvoda, pi{e CNBC

Iako pove}ana globalna neizvesnost nije zna~ajno opteretila ekonomiju u drugom kvrtalu, mogla bi se „pokazati kao znak visokog rasta u 2025.“, napisao je Sean Langcake, {ef makroekonomskih prognoza u Oksford Ekonomiks, u bele{ci nakon objavqivawa podataka.

Rekao je da je poslovno i potro{a~ko poverewe i daqe ostalo „malo nestabilno“, da se ~ini da se tr`i{te rada hladi, a da se smawuje podr{ka tro{kovima `ivota.

„O~ekujemo stabilan, ali ne i spektakularan rast tokom druge polovine godine“, dodao je Langcake.

PRETHODNO SMAWENE KAMATNE STOPE

O~itavawe BDP-a dolazi nakon {to je Rezervna banka Au-

stralije smawila kamatne stope za 25 baznih poena na 3,6% tokom svoje posledwe monetarne politike u avgustu, a tako|e je zauzela optimisti~niji ton u svojoj izjavi o monetarnoj politici.

Centralna banka je saop{tila da, iako je neizvesnost u globalnoj ekonomiji i daqe povi{ena, postoji malo vi{e jasno}e o obimu i skali ameri~kih carina i politi~kih odgovora u drugim zemqama, {to zna~i da }e se verovatno izbe}i ekstremniji ishodi.

Australiju je pogodila osnovna carina od 10% koju je uveo ameri~ki predsednik Donald Tramp, {to je ministar trgovine zemqe navodno pozdravio kao „opravdawe“ za vladine pregovore.

„Doma}a privatna potra`wa izgleda da se postepeno oporavqa, realni prihodi doma}instava su porasli, a neke mere finansijskih uslova su ubla`ene“, dodala je Centralna banka Australije (RBA).

Me|utim, banka je tako|e smawila svoju prognozu ekonomskog rasta za ovu godinu na 1,7% sa 2,1%, rekav{i da je malo verovatno da }e slabiji nego o~ekivani rast javne potra`we po~etkom 2025. godine biti nadokna|en do kraja godine.

Ni`a prognoza rasta BDP-a vi{e je posledica mawih izgleda za rast produktivnosti nego poreme}aja u trgovini, saop{tila je centralna banka. INFLACIJA NA NAJNI@EM NIVOU U POSLEDWE ^ETIRI GODINE

Inflacija u Australiji je iznosila 2,1% u drugom kvartalu, najni`i nivo od marta 2021. i blizu dowe granice ciqane inflacije RBA od 2%-3%.

Analiti~ari Banke Amerike su u napomeni od 28. avgusta primetili da se poverewe potro{a~a i preduze}a oporavqa, jer lak{i finansijski uslovi podr`avaju privatnu potra`wu.

Prema istra`ivawu Instituta Vestpak-Melburn objavqenom 19. avgusta, poverewe potro{a~a u Australiji sko~ilo je za 5,7% na 98,5 u avgustu, {to je najvi{i nivo u vi{e od 3 godine, primetila je Banka Amerike. Vrednost iznad 100 ukazuje na pozitivno raspolo`ewe potro{a~a, sa vi{e optimista nego pesimista, dok vrednost ispod 100 ukazuje na pesimizam.

„Ovaj dugi period pesimizma potro{a~a mo`da se kona~no bli`i kraju“, rekao je Metju Hasan, {ef odeqewa za makro prognoze u Australiji u Vestpaku.

ABORIXINI U SUZAMA: Obo`avani krokodil od 5 metara postao `rtva krvavog

Krajem jula u Australiji je prona|en mrtav morski krokodil dug pet metara, kojeg su me{tani poznavali pod imenom Veliki Xon. Kada su ga na{li, bio je umotan u ribarsku mre`u i obezglavqen. Zbog neobi~ne smrti reptila pokrenuta je istraga.

„Veliki Xon je bio mnogo vi{e od krokodila. Bio je ~uvar na{ih vodenih puteva, veza sa na{im nasle|em i `ivi podsetnik za{to ~uvamo i {titimo na{u zemqu i more” navela je aborixinska korporacija Gungan|i (GAC) u objavi na dru{tvenim mre`ama.

„Re~i ne mogu da opi{u tugu koju ose}amo zbog wegovog odlaska.”

Portparol GAC-a izjavio je da mre`a, u koju je bio zapleten krokodil, nije bila odba~ena, ve} se sumwa da je postavqena namerno. Posedovawe delova krokodila, poput lobawe, u Australiji je nezakonito i smatra se krivolovom. Za ovo krivi~no delo predvi|ena je maksimalna kazna od oko 32.000 evra. Australija se i ina~e zala`e za o~uvawe prirodnih stani{ta morskih krokodila. Po~etkom 20. veka wihova populacija je u jednom trenutku spala na svega 3.000 jedinki. Danas, zahvaquju}i stro`im zakonima, wihov broj prema{uje 100.000. Krivolov krokodila u mnogim australijskim zajednicama predstavqa i ekonomski problem. Ubijawe poznatih primeraka mo`e da umawi prihode od turizma, ali i da stvori utisak da su u pitawu opasna mesta.

SVETA ARHIJEREJSKA

LITURGIJA NA GOLD KOSTU

Dana 31. avgusta 2025. godine Gospodwe, na praznik Sv. Mu~enika Flora i Lavra i prepodobnog Jovana Rilskog, povodom proslave crkvene slave, Uspewa Presvete Bogorodice, parohiju na Gold Kost-u posetio je na{ Visokopreosve}eni Mitropolit Siluan.

Uz saslu`ewe protojereja-stavrofora Jovana Vesi}a, protojereja-stavrofora Stivena Davida, upraviteqa akademije Sv. Jovana Kron{tanskog u Brizbejnu i parohijskog sve{tenika protonamesnika Miroslava Bo{waka, proto|akona Petra Mraki}a i molitvenog u~e{}a velikog broja vernog naroda odslu`ena je sveta Liturgija.

Svojim pojawem, lepoti bogoslu`ewa doprineli su i hor crkve Sv. Nikole iz Vajkola, i deca {kole pri CO Gold Kost. Posle svete Liturgije i besede u kojoj je vladika podsetio da je istinska sloboda i su{tinsko prevazila`ewe svake krize jedino mogu}e u povratku Bogu i putu Jevan|eqskom - Hristovom, pou~io je verni narod. Nakon se~ewa slavskog kola~a, sa doma}inima ove godine, porodicom Dimitri} i Pa~avra, i izborom doma}ina za slede}u godinu, porodica [a{i} i Kara}, sve~anost se nastavila u parohijskoj sali, nastupom folklornih grupa i sve~anim ru~kom koji su pripremili ovogodi{wi doma}ini. Pored sve{tenstva SPC, slavskoj pro-

slavi su prisustvovali i sve{tenici iz sestrinskih jurisdikcija Ruske Zagrani~ne i Makedonske Crkve. Vladika u svojoj besedi zahvalio je parohu, vernom narodu, Crkvenom odboru, i kolu srpskih sestara na toploj dobrodo{lici.

Posle trpeze qubavi, Mitropolit je obi{ao i radove na obnovi hrama i pohvalio sve trudbenike i radnike i zahvalio se na wihovom trudu i radu koji ula`u u obnovu Svetiwe, i uputio blagoslove da istraju u svom Bogougodnom radu.

PODVIG NA KRILIMA Kako su Beli Zapadne

Samo godinu dana nakon {to je zaustavqen u finalu plejofa za popunu NPL Zapadne Australije, klub sa severoistoka Perta je ovaj put na dominantan na~in izborio promociju u elitni rang takmi~ewa. Koliko svima u Dajaneli i {iroj srpskoj zajednici zna~i osvojena {ampionska titula, sa kakvim ambicijama ulaze me|u 12 najboqih klubova u dr`avi i {ta o~ekuju od predstoje}eg Kara|or|evog kupa u Melburnu, neke su od tema o kojima za SBS govori predsednik Orlova Branislav Maksimovi}.

Navikli smo prethodnih godina da nas barem jedan od fudbalskih klubova srpske zajednice svake sezone obraduje uspesima. Smewivali su se jedan za drugim Melburn Srbija, pa Sveti \or|e iz Brizbejna, Beograd iz

Preveli smo australijsku nacionalnu mnu i zakletvu koja se pola`e prilikom ma dr`avqanstva na mnoge jezike koji re {irom Australije. Ovo je prevod na jezik.

SBS priznaje aborixinske narode i stanovnike Toresovog moreuza {irom Australije kao tradici onalne vlasnike zemqe i wihovu kontinuiranu vezu sa zemqom, vodama i zajednicom. Originalni tekst australijske himne ce Australia Fair’ napisao je australijski pesnik u~iteq Piter Dods Mekormik (Peter Dodds mick) 1878.

Pesma je potvr|ena kao australijska nacional na himna 19. aprila 1984. godine. Drugi red u prvoj strofi originalne australij ske himne je a`urirana 2021. Re~i „mladi bodni“ (‘young and free’) preina~ene su u slobodni“ (‘young and free’), kako bi se tim odrazila inkluzivnost. Himna se izvodi na zvani~nim ceremonijama, sportskim takmi~ewima i drugim dru{tvenim ga|ajima.

ZAJEDNICA

Beli orlovi uzleteli do Premijer lige

Australije

Adelaide, Vestgejt Sin|eli}, Dajanela Beli orolovi, pa opet Beograd i opet Srbija.

Ove godine, koja se generalno mo`e oceniti kao izuzetno uspe{na za vi{e klubova srpske zajednice, ipak se izdvojio jedan. Ponos Srba iz Perta, Fudbalski klub Beli orlovi iz Dajanele, uspeo je da ove sezone zabele`i zaista istorijski uspeh.

Tek drugi put od osnivawa kluba, sada ve} davne 1978. godine, Orlovi su postali {ampioni Prve dr`avne lige Zapadne Australije i posle vi{e od tri decenije izborili plasman u elitno takmi~ewe ove dr`ave - NPL ili Premijer ligu.

Tim povodom, gost SBS-a na srpskom bio je Branislav Maksimovi}, predsednik kluba iz Dajanele, s kojim smo sumirali istorijsku sezonu, razgovarali o ambicijama u dru{tvu najboqih

klubova Zapadne Australije, ali i o o~ekivawima Belih orlova od predstoje}eg Kara|or|evog kupa u Melburnu.

„Pre pet-{est godina smo zacrtali plan kako da krenemo napred, postavili smo strukturu kluba na svim nivoima i, hvala

Bogu, plan smo uspeli da realizujemo. Pogledajte samo gde smo bili, a gde smo sada, ovo je veliki uspeh ne samo svih nas u klu-

bu, ve} i cele srpske zajednice u Pertu”, ka`e Maksimovi}. SBS na srpskom

dobijawu

dr`avqanstva na va{em jeziku

nacionalnu hiprilikom prijese govosrpski

stanovnike tradicikontinuiranu

‚Advanpesnik i Dodds McCornacionalaustralij„mladi i slo„jedno i tim re~ima ceremonijama, dru{tvenim dosrpskom Australijska

AUSTRALIJSKA NACIONALNA

HIMNA NA SRPSKOM

Australijanci radujmo se svi, Jer mi smo jedno i slobodni; Imamo zlatnu zemqu i plodove truda na{eg; Na{ dom je opasan morem; Na{a zemqa obiluje prirodnim darovima, Retke i bogate lepote; Kroz stranice istorije,tokom svake etape Nek napreduje pravedna Australija. Radosno zapevajmo tad, Nek napreduje pravedna Australija.

Pod na{im Ju`nim Krstom sjajnim, Padi}emo srcem i rukama sna`nim; Da ovaj Komonvelt na{ U~inimo slavnim me|u svim zemqama sveta; Sa onima {to preko mora sti`u ovde, Podeli}emo beskrajne ravnice; Hrabro se svi ujedinimo Da unapredimo pravednu Australiju. Radosno zapevajmo tad, Nek napreduje pravedna Australija.

AUSTRALIJSKA NACIONALNA

HIMNA NA ENGLESKOM

Australians all let us rejoice, For we are one and free; We’ve golden soil and wealth for toil; Our home is girt by sea; Our land abounds in nature’s gifts Of beauty rich and rare; In history’s page, let every stage Advance Australia Fair. In joyful strains, then let us sing, Advance Australia Fair.

Beneath our radiant Southern Cross We’ll toil with hearts and hands; To make this Commonwealth of ours Renowned of all the lands; For those who’ve come across the seas We’ve boundless plains to share; With courage let us all combine To Advance Australia Fair. In joyful strains then let us sing, Advance Australia Fair.

l Australiji ima jednu privatnu teritoriju koja je ve}a od cele Belgije.

l Jedan od najlep{ih gradova Australije Melburn, nekada se zvao Batmania.

l Australija je zemqa kengura, a podaci ka`u da je wih trenutno vi{e nego qudi. Statistika ka`e 25 miliona stanovnika naspram 34,3 miliona kengura.

l Australija ima vi{e od 10.000 pla`a. Ako biste svaki dan obilazili po jednu, trebalo bi vam punih 27 godina da ih sve obi|ete.

l Australija koristi plastificirani novac koji ne mo`e da se pocepa, ni o{teti prilikom kva{ewa.

l Australija je zemqa sa najve}im porocima. Gotovo 80 posto stanovni{tva je probalo da se kocka, a mnogi su postali zavisni.

l Jezero Hil pleni svojom lepotom zbog roze boje. Nau~nici i daqe nisu sigurni zbog ~ega je to tako.

Posledwi opro{taj od \or|a Armanija, u krugu porodice u rodnom kraju kreatora

Posledwi opro{taj od \or|a Armanija, u krugu porodice u

rodnom kraju kreatora

U maloj crkvi San Martino u mestu Rivalta di Gazola od Pja}ence, odakle poti~e Armanijeva porodica, u popodnevnim satima ispra}en je Re \or|o. Po `eqi samog kreatora, opelo je odr`ano u prisustvu tridesetak qudi, ~lanova porodice i najbli`ih saradnika.

Ceremonija posledweg opro{taja od ~uvenog modnog kreatora \or|a Armanija koji je preminuo 4. septembra u 92. godini, trajala je oko sat vremena.

Iako je pristup ispra}aju za kremaciju bio ograni~en, mnogi su `eleli da odaju po~ast modnom velikanu. Kov~eg je napustio zamak Rivalta oko 16 ~asova.

Telo }e najverovatnije biti kremirano, a urna sa pepelom polo`ena u porodi~nu kapelu, pored \or|ovih roditeqa i brata Ser|a, na seoskom grobqu. Ba{ onako kako je to Armani `eleo. \or|o Armani je ro|en i odrastao je u Pja}enci u Ulici Trebija odakle je tokom Drugog svetskog rata izbegao sa porodicom i preselio se u Milano. @eleo je da se vrati na mesto gde je wegova majka, po zanimaju {najderka, provela svoje posledwe dane, a od koje je nasledio strast ka regiji u kojoj je proveo detiwstvo, me|u zamkovima, rekama i kestenovim drve}em.

SKROMAN OPRO[TAJ, BELI CVETOVI I TI[INA

Atmosfera je bila u znaku jednostavnosti i dostojanstva. Stotine belih ru`a krasile su ceremoniju, podse}aju}i na isti prizor iz kapele u Milanu, gde je bio izlo`en Armanijev kov~eg. Od 14 ~asova, pristup mestu ispra}aja bio je zabrawen, ali su mnogi ~ekali na prilazu da bi videli pogrebnu povorku. Modnog maga ispratili su dugim aplauzom i belim laticama.

DAN @ALOSTI U PJA]ENCI I MILANU

Istovremeno, u Pja}enci i Milanu progla{en je dan `alosti. U Milanu je gradsko ve}e odr`alo minut }utawa u znak se}awa na slavnog stilistu.

„Re~i i se}awa, wegova pri~a i wegova dostignu}a ovih dana ispunili su novine, televizijske programe, dru{tvene mre`e i misli mnogih qudi u Italiji i svetu“, rekla je Elena Bu{emi, predsednica gradskog ve}a.

U Pja}enci su trgovci odlu~ili da ugase svetla u izlozima, kao znak po{tovawa. „To dugujemo ~oveku koji je dao toliko gradu i samim trgovcima“, objasnila je Kjara Tami, jedna od inicijatorki ovog gesta.

O^EKIVAWA OKO TESTAMENTA

U me|uvremenu raste interesovawe oko Armanijevog nasledstva, ~ija se vrednost procewuje izme|u devet i 13 milijardi evra, a obuhvata luksuzne vile, umetni~ka dela, jahte i udeo u kompaniji „EssilorLuxottica”. Glavni deo ~ini modna ku}a „Giorgio Armani Spa”, ~ije budu}e upravqawe sa nestrpqewem o~ekuju i 8.700 zaposlenih i ceo svet mode.

Kako nije imao dece, Armani je pripremio plan nasle|ivawa koji ukqu~uje Fondaciju „\or|o Armani“, wegovu sestru Rozanu, `ivotnog saputnika i najbli`eg saradnika Pantalea Del’Orka, kao i troje ne}aka – Andrea Kamerana, Silvanu i Robertu Armani. ^itawe testamenta zavisi od vremena pribavqawa izvoda iz mati~ne kwige umrlih, {to obi~no traje oko dve nedeqe, ali bi zbog zna~aja slu~aja postupak mogao biti ubrzan.

INDIJSKI MEDIJI: Senzacionalan uspeh

ruskog predsednika

Ruski predsednik je tokom boravka u Kini, zajedno sa doma}inom predsednikom Si \inpingom i indijskim premijerom Narendrom Modijem, postigao dogovor o krupnim poslovima vrednim vi{e desetina milijardi dolara. Indijski novinari smatraju da je to dokaz da poku{aj Zapada da ekonomski izoluje i iscrpi Rusiju nije uspeo.

Sada je poznato za{to je ruski predsednik Vladimir Putin tokom sastanka lidera dr`ava ~lanica [angajske organizacije za saradwu u Tjen|inu i velike parade u Pekingu bio izrazito dobrog raspolo`ewa i {alama animirao druge zvanice, izmamquju}i osmehe indijskog premijera Narendre Modija i kineskog predsednika Si \inpinga. Ruski lider se vratio u Moskvu s potpisanim predugovorom o izgradwi gasovoda „Mo} Sibira 2”, koji }e voditi od izvori{ta u Jamalu na severu Rusije, preko Sibira i Mongolije do Kine, isporu~uju}i 50 milijardi kubnih metara gasa godi{we najve}oj ekonomiji sveta u periodu od najmawe tri decenije.

Putin je postigao i sporazum o pove}awu isporuka Kini ve} postoje}im gasovodima u iznosu od osam miliona kubika godi{we, ali, tvrde indijski mediji, i finalizirao dogovor o isporuci nekoliko eskadrila ruskih aviona pete generacije Su-57 (preko 60 letelica) i prodaji licence za wegovu proizvodwu Indiji (~ime je i definitivno eliminisana mogu}nost da ta dr`ava uveze ameri~ki F-35 lajtning).

Indijski mediji javqaju i da je tamo{wa vojska, pored nabavke ruskog protivvazduhoplovnog sistema S-400, zainteresovana i za kupovinu dalekometnog S-500, koji slu`i za presretawe interkontinentalnih balisti~kih raketa, te da }e stoga vojni paket o kome su se dogovorili Modi i Putin biti vredan nekoliko desetina milijardi dolara.

PUTINOV TRIJUMF U KINI

Komentatori u Indiji nagla{avaju da su svi ovi poslovi po iznosu divovski – sve zajedno mogu iznositi preko stotinu milijardi dolara – novac koji }e puniti dr`avnu kasu u Moskvi u periodu kada je preko potreban i doneti trajniju ekonomsku stabilnost.

IZRAELSKI MINISTAR ODBRANE KAC UPUTIO ULTIMATUM HAMASU:

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac zahteva da, kako je naveo, ‚’teroristi~ka grupa’’ Hamas oslobodi taoce i polo`i oru`je ili }e Gaza biti uni{tena, a Hamas zbrisan, javqa „Tajms of Izrael”.

Izraelsko vazduhoplovstvo pogodilo je nekoliko vi{espratnica u gradu Gazi, nekoliko sati nakon {to je Kac izjavio da }e ‚’mo}an uragan pogoditi nebo Gaze’’, i da }e se ‚’krovovi kula terora zatresti’’. Izraelske odbrambene snage (IDF) po-

tvrdile su da su izvele najmawe jedan od napada, navode}i da su pogodile kulu koju je Hamas koristio za nadzor. IDF su, tako|e, saop{tile da su pripadnici Hamasa postavili eksplozivne naprave u oblasti blizu zgrade, kao deo priprema za predstoje}u ofanzivu vojske na grad Gazu. Pre napada, izraelska vojska je izdala upozorewe o evakuaciji Palestincima koji `ive u tom podru~ju. Napadi su izvedeni u trenutku kada Izrael nastavqa

u Kini

Tako|e, re~ je o dugoro~nim, slo`enim projektima koji }e zacementirati i ina~e dobre odnose izme|u Rusije i dve najmnogoqudnije zemqe sveta.

[tavi{e, to su poslovi koji ne mogu biti podriveni ili ugro`eni na na~in koji je to u~iweno sa naftovodima Severni tok 1 i 2 ili naftovodima koji vode kroz Ukrajinu, jer se gasovod Mo} Sibira 1 prote`e iskqu~ivo ruskom i kineskom teritorijom, dok }e Mo} Sibira 2 prolaziti i kroz Mongoliju, zemqu koja je fizi~ki okru`ena Rusijom i Kinom, te, naravno, nema dodir sa dr`avama NATO pakta i drugim ameri~kim vojnopoliti~kim saveznicama.

Indijski novinari zakqu~uju da krupni dogovori koje je Putin postigao u Kini pokazuju da kolektivni Zapad nije uspeo u svojoj nameri da izoluje i ekonomski iscrpi Rusiju.

Oni ~ak dodaju da je kroz wih Moskva pokazala da joj za `ivot i razvoj ne trebaju zemqe EU i Zapada. Rusija je, ka`u oni, prakti~no obe}ala najve}i deo svog gasa Kini i tako u potpunosti iz budu}e ra~unice iskqu~ila EU, kojoj su sada, kada je pokidala veze sa najve}om zemqom sveta, preostali samo preskupi ameri~ki gas, preskupo ameri~ko oru`je, ekonomija u kontrakciji i me|unarodni uticaj u opadawu.

RUSI OSVOJILI MEGA UGOVOR ZA INDIJSKOG LOVCA-BOMBARDERA

PETE GENERACIJE

Indijski mediji tvrde da su ruski stru~waci sada u wihovoj zemqi i da ispituju kolika bi investicija bila potrebna da bi doma}i proizvo|a~ „Hindustan aeronautiks limited” (HAL), koji

da priprema teren za veliku ofanzivu sa ciqem preuzimawa grada Gaze. Osim operativnog opravdawa, napadi se tako|e, tuma~e kao deo napora da se civili podstaknu da napuste grad pre po~etka operacije preuzimawa. Oko milion qudi potra`ilo je skloni{te u gradu Gazi, koji je Izrael opisao kao jedno od posledwih upori{ta Hamasa, pre posledwih evakuacija. Izraelski premijer Bewamin Netawahu izjavio je da je oko 100.000 qudi

je u pro{losti po ruskoj licenci pravio vi{enamenske letelice SU-30MKI, mogao da preuzme proizvodwu SU-57. Ameri~ki lovac-bombarder F-35 poseduje znatno boqe stelt karakteristike od tog ruskog aviona i ima sposobnost vertikalnog sletawa i poletawa na ekstremno malom prostoru. Me|utim, SAD, pi{u indijski mediji, nisu `elele da otkriju kodove za softver primewen u wihovoj letelici, niti da dozvole integraciju doma}ih indijskih raketa i bombi. U Indiji se isti~e da, u odnosu na ameri~ku, privla~nost ruske ponude u vezi sa avionima pete generacije le`i ne samo u ni`oj ceni i tome {to }e se ruska letelica po licenci proizvoditi u Indiji, ~ime }e biti stvorena radna mesta i obezbe|ena ve}a nezavisnost u razvoju doma}eg vazduhoplovstva, ve} i u tome {to su Rusi, za razliku od Amerikanaca, spremni i da indijskim in`ewerima otkriju detaqe o svojim najsavremenijim tehnologijima – to znawe onda mo`e biti inkorporirano u projekat doma}eg indijskog naprednog lovca AMCA

Sa druge strane, indijski kapital, koji }e biti dobijen prodajom nekoliko desetina letelica i licence, su{tinski je bitan za daqi razvoj i masovnu proizvodwu Su-57, koji je zbog nedostatka finansijskih sredstava do sada pravqen u vrlo malom broju primeraka. Moskva, dakle, prodajom tog aviona sti~e ne samo ekonomski profit ve} i veliku dobit u smislu modernizacije vazduhoplovstva, {to je za wu, u uslovima rata u Ukrajini i velikog trvewa sa Zapadom, od su{tinskog zna~aja.

do sada napustilo grad. Nova vojna kampawa, pod nazivom „Gideonova kola B”, nai{la je na o{tre kritike unutar Izraela i to kako od porodica mnogih talaca koji se i daqe nalaze u Pojasu Gaze, tako i prema brojnim izve{tajima, od bezbednosnih zvani~nika i visokih vojnih funkcionera koji upozoravaju da bi operacija mogla da ugrozi preostale taoce. U Gazi se nalazi jo{ 48 talaca, od kojih se za oko 20 veruje da su `ivi.

KAD VOJSKA SRBIJE PARADIRA (2)

Pi{e:

Marko

Lopu{ina u Povodom obele`avawa Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave predsednik Srbije najavio je vojnu paradu pod nazivom„Snaga jedinstva“, u subotu 20. septembra ispred Palate Srbija na Novom Beogradu

Prvi uzbuwiva~ protiv Vojske Srbiej i korupcije u woj bio je Aleksandr Obradovi}, koji je “otkrio vojne tajne u poslovawu vojne fabrike iz Vaqeva”. Wega su tajno uhapsili pripadnici BIA i MUP-a ve} 18. septembru 2019, pa je nakon kratkog ukidawa pritvora ponovo vra}en u zatvor. Bio je u Centralnom zatvoru u Beogradu, kada se 10. oktobra 2019. saznalo da je uhap{en, pa je prvo pu{ten sa nanogvicom, a zatim mu je sasvim ukinut pritvor. Postupak protiv wega je u hibernaciji, jer bi se sa otvarawem utvrdila su{tina - da on nije otkrio nikakvu poslovnu tajnu, za {ta se tereti, ve} konkretne koruptivne ugovore. Najve}i kriti~ar Vojske Srbije posledwih godina je biv{i wen pripadnik Novica Anti}, nekada{wi predsednik Vojnog sindikata Srbije (VSS) i ~ovek koji godinama unazad ukazuje na brojne nepravilnosti i zloupotrebe u Vojsci Srbije. Sa grupom qudi priveden pod sumwom da je planirao nasilno ru{ewe ustavnog ure|ewa tokom Vidovdanskog protesta u Beogradu. Anti} je uhap{en u akciji policije, u saradwi sa Bezbednosno-informativnom agencijom, a po nalogu Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo pripremawe dela protiv ustavnog ure|ewa i bezbednosti Srbije, u vezi sa krivi~nim delom pozivawe na nasilnu promenu ustavnog ure|ewa. Pretresi su vr{eni na vi{e lokacija, a sem Anti}a privedeni su Ivan Matovi}, iz Udru`ewa starosedelaca Kraqeva, zatim oficir u penziji Branko Mom~ilovi} i zastavnik u penziji Vidan Koqaji}, kao i A. I. (49), S. G. (53). Progon Anti}a po~eo je jednom re~enicom koju je pro{le godine izjavio premijer Milo{ Vu~evi}, tada ministar odbrane, rekav{i da je sindikalno organizovawe u vojsci „glupost“ i da vojnicima ne trebaju sindikati da govore „gde }e da zalegnu“.

Da je izjava Vu~evi}a bila usmerena na Vojni sindikat Srbije nesumwivo je bilo jasno jer je u tom trenutku to bio najve}i vojni sindikat u Srbiji. Kqu~na figura VSS proteklih godina bio je upravo Novica Anti}, tada predsednik i ~ovek koji godinama ukazuje na sve mogu}e zloupotrebe u Vojsci Srbije i zala`e se za boqi polo`aj vojnika u Srbiji. Ubrzo nakon hap{ewa, Anti}a su smenili sa pozicije predsednika, kao i ~itavo rukovodstvo.

Lojalisti SNS-a i vojne patriote su

bore}i se za ugled Vojske Srbije po srpskim zemqama ispisali parolu “Kad se srpska vojska na Kosovo”, kojom prozivaju povratak Vojske Srbije na prostor Kosova i Metohije. Ovakvi grafiti ispisani su {irom Srbije, Republike Srpske i Crne Gore i u dr`avama srpske dijaspore. Smatra se da je fraza politi~ki korektna, s obzirom da Rezolucija 1244 vi{e puta napomiwe suverenitet i teritorijalni integritet SRJ (danas Srbije) nad Kosovom i Metohijom. Me|utim, pojedinci je smatraju „uvredqivom propagandom, jer je Kosovo izgubqeno,a Vojsci Srbije je zabrawen pristup u ovoj biv{oj srpskoj pokrajini.”

I jedni i drugi, i vlast, i opozicija sa studentima u~inili su posledwih meseci u svojim politi~kim i propagandnim kampawama Vojsku Srbije politi~kim faktorom. Vlast veruje da Vojska Srbije mo`e da je „spase“, da povrati poverewe naroda u dr`avu, a opozicija veruje da Vojska Srbije treba sama da shvati da „dr`ava ne postoji“ i da su „novi izbori spas“. Vojska Srbije jeste vojna sila na{e dr`ave, ali i ekonomski subjekat, koji ima buxet od 261 milijardu dinara. To je skoro 3 odsto dru{tvenog bruto proizvoda Srbije. Iako je Srbija zvani~no politi~ki i vojno nesvsrstalna zemqa, ona ipak, armijski ima svoje bliske saradnike u svetu. Naoru`awe i opremu Srbija je decenijama nabavqala iz sopstvenih izvora, a posledwih godina pored doma}ih vojnih fabrika Vojsku snabdevaju i

strani dobavqa~i iz Rusije, Kine, Nema~ke, Francuske i Izraela. Od Kine smo kupili borbeno-izvi|a~ke dronove i sredstva PVO. PVO sisteme Srbija je kupila i od Rusije, ali i tenkove, 6 aviona, 30 oklopnih vozila. Srbija izdvaja ogromne sume novca kako bi nabavila naoru`awe. Iako se cene oru`ja ~esto vode kao vojna tajna, istra`ivawe RTS-a pokazalo je da je Vojska Srbije od 2014. do kraja 2023. godine kupila naoru`awe i vojnu opremu u vrednosti od 2,87 milijardi dolara. Izraelska kompanija za odbrambenu elektroniku Elbis sistems isporu~i}e Srbiji niz odbrambenih re{ewa, objavio je izraelski portal Globes. Ugovor je vredan ~ak 1,63 milijarde dolara, a ovo nije prvi put da Srbija izdvaja velike koli~ine novca na naoru`awe.

Nabavka koja je verovatno privukla najve}u pa`wu javnosti u posledwe vreme odnosi se na 12 “rafala”, francuskih borbenih aviona. Ugovor o kupovini potpisan je 2024. godine, a vrednost nabavke procewuje se na ~ak 2,75 milijarde evra. Prvi rafali u Srbiju bi trebalo da stignu 2028. Ina~e, Srbija je dogovorila kredit od 1,9 milijardi evra sa nekoliko francuskih banaka i finansijskih instutucija za finansirawe “rafala”, koje koriste sama Francuska i Gr~ka.

Opozicija tvrdi da nabavka, a posebno u skorije vreme kupovina borbenih aviona od Francuske i naoru`awa iz Rusije i Kine, kao i izvoz municije i raketa Izra-

elu za 55,5 miliona evra, kao i izvoz pu{aka u SAD, predstavqaju deo vojne diplomatije, ali i nastojawa predsednika Vu~i}a da „ostvari simpatije tih dr`ava i vlasti prema wemu li~no“. U takvoj situaciji sumwi~avo izgleda odluka SAD i predsednika Donalda Trampa, koji je po va{ingtonskom sistemu i prvi ~ovek dr`ave, ali i ameri~ke vlade, da uvede carinu na uvoz srpske robe od 25 odsto. Posebno je delikatna pozicija najstarije i najzna~ajnije vojne fabrike, “Zastava oru`ja” iz Kragujevca i “Prvog partizana” iz U`ica, jer je svoje proizvode lova~ke pu{ke, vojne karabine, automate i pi{toqe, poslovawe posle 2020. gotovo u potpunosti vezala za ameri~ko tr`i{te i tamo{weg poslovnog partnera i to bi sada moglo za wih da bude pogubno. Potez ameri~kog predsednika i galama studenata i opozicije na predsednika Srbije kao vrhovnog komandanta Vojske Srbije su deo geopliti~kog i unutra{we politikog pritiska. Ima mi{qewa da su Trampove carine Vojsci Srbije reakcija zvani~nog Va{ingtona na neispuwewe dogovora da Beograd svoju zgradu biv{eg General{taba i susedne kasarne pripremi za predaju Amerikancima kako bi od we naprvaili hotel. Ovom bombardovanomspomeniku srpske kulture, poznatom arhitektonskom delu u svetu kao “Kawon Stujeska” ukinita je dr`avna za{tita da bi se pretvorio u plac za maeri~ke investitore. Zauzvrat o~ekivalo se da }e ameri~ki predsednik da poradi na obnovi politi~ke vladavine Beograda nad tzv. nezavisnim Kosovom.

Beogradska i srpska javnost se pobunila, pa je izbila voja i politi~ka afera, jer je proces pretvarawa General{taba u “Trampov hotel” zaustavqen. I zamrznut. U me|uvremenu Donald Tramp je po~eo javno da pri~a kako je zaustavio rat na Kosovu, jer mu je neko navodno postavio pitawe i predlagao da Vojska Srbije napadne tzv. nezevisno Kosovo i vrati ga u sastav Republike Srbije. Tramp je navodno taj predlog odbacio i time “zaustavio rat na Kosovu.”

U tom konekstu voja parada Vojske Srbije predstavqa za vlast i dr`avu smotru i prikaz oru`anih snaga i sposobnosti na{e armije, a za wihove oponente u zemqi i inostranstvu, znak naoru`avawa Srbije i bezbednosnu pretwu. Ima onih koji pak smatraju da je to samo jo{ jedna beogradska parada.

Kraj

Marake{, srce Maroka

Maroko je jedna od najegzoti~nijih zemaqa sveta, a posebno je interesantan Marake{. Dobro do{li u zemqu malog princa, za~ina, Berbera, kamila, qubaznih qudi, neprestanog sunca i jedinu zemqu na svetu koja vam omogu}ava da u istom vidnom poqu imate palme koje se wi{u na pustiwskom pesku i sne`ne vrhove planine Atlas. Dobro do{li u crveni Marake{.

Vozimo se tako Marake{om. Moj prvi dodir sa crvenom Afrikom. Stvari se ovde ~ine tako nepredvidive. Ulice ovoga grada imaju neku ~udnu logiku. ^as su u`asno uske, ~as nepotrebno {iroke. Marake{ mi se ~ini arhai~an, krivudav, blag, ne`an, ali isto tako topao. Unosi mi neki mir u du{u. Mislim da }e mi se dopasti ovde.

Odakle po~eti sa opisivawem egzotike Marake{a? Glavna atrakcija ovoga grada je sigurno \ema el Fna, ~uveni trg na kojem imate ose}aj kao da ste u nekom od filmova Indijane Xons. Dok {etate kroz ovu zemqu ~uda, za ruke }e vas cimati zamotane babe gatare koje tvrde da nepogre{ivo prori~u budu}nost, skidaju uroke i prave za{tite od mra~nih sila, neki likovi koji vam nude kojekakvo {areno kamewe, su{ene gu{tere, `abe, zmijske ko{uqice, ze~je {apice, neke retke trave i neke druge stvari za koje niste ~uli, svira~i sa kobrama, a neretko }e vas cimati i obi~ni prosjaci koji }e tra`iti da im udelite koji dirham.

Ovde mo`ete kupiti i vo}e, za~ine, hranu, ko`u, pamuk, tepihe, kao i ~uveni argan, biqku sli~nu maslini na koju su Marokanci jako ponosni. U slu~aju da tezga na kojoj ste nema taj proizvod, ne brinite se jer }e vam je stvoriti odnekud. Desilo nam se da smo u jednoj prodavnici tepiha pitali gde se mogu kupiti fini suveniri od drveta. ^ovek je samo oti{ao iza jedne zavese i nakon minuta vratio se sa punim rukama raznih drvenih figurica u obliku kamile. [ta da vam ka`e, to je Maroko. Zalutajte uskim uli~icama, u`ivajte u {arenilu koje vas okru`uje na svakom pogledu i do`ivite ovu zemqu na pravi na~in.

Pojam „tr`i{na cena“ ovde ne postoji, niti postoje pravila. Istina je da je realna vrednost proizvoda onolika koliko ste je u tom trenutku platili. E sad, koliko god se cenkali, znajte da je dowa granica do koje }e vam trgovac spustiti cenu ta da on zaradi dvostruko na proizvodu. Naoru`ajte se strpqewem.

Mo`da jedna od najboqih stvari koje mo`ete da na|ete u Marake{u je poznati vrt Ma`orel. Dobio je ime po francuskom slikaru @aku Ma`orelu koji je ovaj posed kupio 1924. da bi ga kasnije kupio niko drugi do ~uveni dizajner Iv Sen Loran. Iv je posebno bio odu{evqen neverovatnom plavom bojom fasada na ku}ama, koje su ga kasnije inspirisale za mnoge wegove kreacije.

Ono {to je ovde neverovatno je da u haosu grada, gde ima milion automobila i motora, gde je buka ogromna, postoji ovakva oaza mira. Kad u|ete u vrtove vazduh kao da se mewa, a oko vas je sve odjednom zeleno, {to predstavqa veliki kontrast za o~i uzimaju}i u obzir da ste ipak u crvenom Marake{u.

Sa druge strane, Marake{ nije lagan grad. Zbuwuje i pun je izazova. Mo`da }e vam nekada zasmetati svi ti voza~i motora koji voze kao da qudi i nema, jer u Maroku je dobro poznato da ~ak i na pe{a~kom prelazu automobili imaju prednost. U Marake{u skoro svi voze motore - mladi, stari, mu{karci, `ene, pa i deca. Ali sa druge strane, to daje {arm ovom gradu. Uprkos prqavim ulicama, neplaniranoj arhitekturi, grad odi{e {armom.

Ono {to bih izdvojio u Maroku je vo`wa vozom, koja izgleda kao da ste u

kwizi Alisa u zemqi ~uda, gde je sve nekako naopako i druga~ije. Pitate se za{to? Poku{a}u nekako da objasnim. Kod nas u Evropi, autobusi i vozovi imaju svoj red vo`we i du`inu putovawa. Du`ina putovawa zavisi od daqine mesta. Cena karte zavisi od daqine mesta. Logi~no zar ne? U Maroku, stvari su nekako druga~ije. Cene za neke destinacije su totalno nesrazmerne daqini tih mesta, a putovawa koja naizgled izgledaju kao brzinska putovawa od 1-2 sata, na kraju se pretvore u avanturu u trajawu i do 6 sati. Jednostavno, sve je nekako naopako

FASCINANTNI MAROKO

Izdvojio bih par stvari koje su me fascinirale u Maroku i u~inile ga zasigurno najinteresantnijim mestom koje sam do sada posetio.

uuu Maroko ima najboqe naranxe na svetu uuu U Maroku `ive neke od najlep{ih `ena sveta.

Vrt Ma`orel. Dobio je ime po francuskom slikaru @aku Ma`orelu koji je ovaj posed kupio 1924. da bi ga kasnije kupio niko drugi do ~uveni dizajner Iv Sen Loran

uuu Marokanci obo`avaju svog kraqa i izuzetno su ponosni na svoju naciju.

uuu U Maroku, udovice nose belo 40 dana nakon smrti supruga da poka`u da su u `alosti.

i nikada ne znate {ta da o~ekujete. Tako da, naoru`ajte se `ivcima i strpqewem, jer nikada ne znate kakvo vas iznena|ewe ~eka.

Ukoliko ste u Marake{u, posetite i Menaru, masliwak iz 19. veka, iza kojeg se nalazi ~uveni planinski lanac Atlas. Zanimqive su jo{ i palate Bahija i Badi, u kojima }ete imati priliku da do`ivite bogatu marokansku istoriju. Nemojte zaobi}i ni Kutubiju, minaret visok 77 metara i mesto koje }ete naj~e{}e videti na `ivopisnim razglednicama Marake{a. Ina~e, u Marake{u je op{te poznato da ni jedna zgrada ne sme da bude vi{a od Kutubije, koja predstavqa najsvetije mesto u gradu.

U Maroku sam proveo sedam dana, ali da li sam ga upoznao? Apsolutno ne. Probao sam toliko toga druga~ijeg i autenti~nog, ali da li mogu re}i da znam kakva je marokanska hrana? Naravno da ne. Za ovih sedam dana, uspeo sam da samo malo zagrebem sa povr{ine ove zemqe i shvatim na koji na~in ona funkcioni{e. Da bih upoznao Maroko i sve wegove ~ari, ne znam da li bi mi i dva `ivota bila dovoqna, ali }u se ako ni{ta, zadovoqiti jo{ jednim putovawem u ovaj afri~ki raj. Nadamo se da ste u`ivali ~itaju}i ovu pri~u i da smo vam bar malo uspeli preneti lepotu ovog neverovatnog grada. Maroko je zemqa sa mnogo kontrasta i razlika, ali i zemqa takve egzotike, koju jednostavno morate posetiti.

Celog svog `ivota verovao sam da sam ro|en u Evropi i da u woj `ivim, sve do pre desetak godina kada se ispostavilo da tek treba da u|em u wu. U vreme moje mladosti nije bilo ni najmawe varo{i kod nas koja nije imala kafanu „Evropa”.

Bila je to obi~no najotmenija kafana u gradu, ali kafa u woj je bila turska, ba{ kao i u ostalima, patos olajisan, a zidovi ~a|avi od pe}i koja se dimila. A u svakoj palanci postojao je „Salon d’Pari” — kroja~ka radwa za {ivewe odela po meri, u kojoj su na sto~i}ima venuli francuski modni ~asopisi stari nekoliko godina. Bili smo svet i verovali smo da nas Evropa obo`ava jo{ od onog vremena kada su nakon zavr{etka Kosovske bitke, veruju}i da smo pobedili, zvonila zvona Notr Dama.

Zvone zvona Manasije, Notr Dam, Notr Dam, Kuda ide{ Tanasije?

Otkud znam, otkud znam...

Sada najzad znamo kuda idemo. Idemo u Evropu, ba{ kao one tri sestre Antona Pavlovi~a ^ehova, koje `ive u zabitoj provinciji neprestano uzdi{u}i: „U Moskvu, u Moskvu!” Ali, ba{ zbog toga {to smo naivno verovali da smo oduvek u Evropi, a ispostavilo se da to nije ta~no, nismo se ni ozbiqno pripremili da u|emo u wu. Evropa nam je, naime, postavila seriju tekstova i zadataka, a pod wihovom te`inom i{~ezle su i posledwe kafane sa wenim zvu~nim nazi-

MOMO KAPOR:

Na kukovo leto

vom i vi{e retko ko {ije odela po meri u salonima d’Pari, koji su u izlozima obi~no imali Ajfelovu kulu, koju je neki lokalni genije sagradio od palidrvaca iz {ibica.

Najpre, Evropa nas ne}e primiti na svoju kartu ako i daqe budemo srkali ~orbu i `vakali ~a~kalice posle jela; druga stvar, nema nam odlaska na spavawe, u Evropi, ako pre toga ne operemo noge. Moramo, tako|e, i da ostavimo pu{ewe

LEONID ANDREJEV:

U ponoru

U kafani na periferiji grada, zadimqenoj i bu~noj, sedeli su radnici. Stolovi su bili lepqivi od prosutog vina, na podu su {kripale daske pokrivene opu{cima i muqem.

Negde u uglu zve~ala je harmonika, a kroz pesmu i galamu probijao se `enski smeh – hrapav, napukao, te`ak od pijanstva.

Za jednim stolom sedela su dva druga: Ivan i Petar. Wihove ruke, ispucale od rada, tresle su se dok su dizali ~a{e. Pili su brzo, kao da `ele da {to pre ugu{e u sebi ne{to {to ih je mu~ilo.

– Eh, Petre – re~e Ivan, bri{u}i brk rukavom – sve je propalo. Nema nam `ivota. Nema! – I razlije vino po stolu, pa pogne glavu.

– ]uti, Ivane, {ta vredi govoriti. Eto, popijmo jo{ – odvrati Petar i nasmeja se, ali osmeh mu be{e prazan, bolan.

Za}utali su. Obojica su gledala ispred sebe, u tamu, u ni{tavilo. ^a{e su se praznile, misli tonule.

U jedan mah, Ivan se nagnu ka Petru i {apnu:

– A zna{ li ti, brate, da je najboqe… da sko~imo? Da sve svr{imo?

Petar ga pogleda mutnim o~ima, dugo, pa klimnu glavom: – Znam.

Kasnije, te iste no}i, stajali su obojica na mostu. Vetar je duvao kroz rascepqene daske, voda je {umela dole, crna i bez dna. Nebo je bilo nisko, bez zvezda.

– Hajde, Ivane… – re~e Petar promuklo.

Ivan ra{iri ruke, kao da ho}e da zagrli mrak. I bez krika, bez re~i, baci se u ponor. Voda se samo zapenila i zatvorila nad wim. Petar stade jo{ tren, uko~en, pa se i on nagnu i nestade.

Ujutru su ih na{li ribari – izvu~ena tela, mrtva, bleda, sa gr~em u licu koji je li~io i na u`as i na olak{awe. Qudi su stajali oko wih, pquvali u stranu, i odmahivali glavom: – Eto, opet pijanstvo… opet nesre}a.

A niko nije znao koliku su tamu obojica nosila u sebi i kakav je to bio ponor, dubqi i stra{niji od onoga u reci.

(jer je tamo, uglavnom, zabraweno). Istina, umesto pu{ewa, koje je stra{no {tetno po zdravqe, mora}emo, kao i ostali Evropqani, da pre|emo na {mrkawe kokaina i fiksawe heroinom.

Uz to, krastavci koje budemo gajili mora}e da budu svi iste veli~ine i da ne budu zakrivqeni kao, {to narod ka`e, ona stvar. [to se ti~e paradajza, mora}e da bude mnogo lep{i i pravilnijeg oblika

nego {to je na{, ali }e, tako|e, biti potrebno da potpuno izgubi svoj ukus i da po~ne da li~i na diwu, bananu ili na ohla|enu hrenovku.

[to se ti~e Save, koja je po evropskim standardima zaga|ena, mora}emo da je izvadimo iz korita, operemo, osu{imo, nafajtamo, ispeglamo i ponovo vratimo u wen tok. Da bismo u{li u Evropu, mora}emo o svom tro{ku da podignemo ponovo sve sru{ene mostove koje nam je Evropa izbombardovala, jer kakva je to dr`ava bez mostova?

Oni politi~ari i vojnici, optu`eni za ratne zlo~ine, mora}e sami da pla}aju svoje zatvorske ~uvare i da o svom tro{ku popravqaju lisice na rukama ako se pokvare.

Kada izru~imo sve generale koje Evropa tra`i od nas, pre}i }emo na izru~ivawe Milo{a Obili}a, Hajduk Veqka, Kara|or|a, kneza Milo{a, Gavrila Principa i ostalih, jer ratni zlo~ini nikada ne zastarevaju.

^im to sve obavimo ispuni}emo najve}i broj uslova za ulazak u Evropsku zajednicu. Do tada, smatra}u da nisam ro|en u Evropi, ve} u Maloj Aziji.

Ipak, Srbi ne bi bili Srbi kad ne bi dosko~ili Evropi. Ne ra~unaju}i vas, koji ~itate ove redove, a ve} `ivite tamo, niko izgleda nije primetio da postoje Srbi koji su zvani~no ~lanovi Evropske zajednice.

To su Lu`i~ki Srbi i ne}e da se hvale tim da ih ne bi izbacili iz evropskog raja i vratili ovamo, kod nas.

DRAGAN KOSTADINOVI]:

Daktilografkiwa

Ponovo }u morati da mu pro~itam posledwu glavu!

Opet je zaboravio gde je stao. Mr{ti mu se ostarelo lice, desna ruka mu drhti dok dr`i {oqu sa ~ajem…

Znam da mu je `ao te ruke, nekada je on wome zavr{avao moj posao, nije mu pomo} trebala. Va`no je da nema jo{ puno… Jo{ desetak strana… samo da on ostane u romanu, onako, kao kad je bio mla|i, bistriji. Jedva ~ekam da vidim kako }e da zavr{i! Nadam se - boqe od prethodnog romana.

I taj sam kucala. I tada sam stalno ~itala posledwe redove, jer on nema snage da ~ita, jedva ima daha da diktira.

Nisam se za~udila kada su kriti~ari rekli da je roman nedore~en, da je pisac izgubio mo} literarnog rasu|ivawa.

Prise}a se, gubi se. [eta po sobi u kojoj su na svakom zidu police sa kwigama dok ga ne izdaju noge, onda se spusti na sofu ili na fotequ, zavisi {ta mu je bli`e.

^itam mu posledwe otkucano, a on klima glavom, zadovoqan, promrmqa kako bi mu legla cigareta, ali ne sme, zamisli se, pa po~ne ponovo da diktira.

Ovo je dobro - izvukao je iz onog stara~kog sve`u i mladu ideju, samo neka nastavi tako, kraj je vrlo blizu.

I ovo je dobro. Nastavi da diktira{, roman jo{ vi{e dobija na snazi… Bravo, tako, jo{ samo malo!

RANKO MARINKOVI]: Ruke

Sje}am se jednih ruku. Bile su velike, `ilave, ispucale i tamne, s krupnim, nespretnim prstima i ra{irenim noktima. Uvijek umazane od kre~a, od boje, od pra{ine, od zemqe. ^inilo mi se da su te ruke stalno ne{to lomile, trgale, gurale, tukle. A onda sam vidio da te iste ruke znaju biti

Obukla sam kratku crnu sukwu, preko belih najlon ~arapa. Ni sama ne znam za{to. Stvarno izgledam zanosno, zvi`du}u za mnom od kad sam iza{la iz stana. Ne se}am se kada sam se posledwi put ovako obukla.

Jo{ jedan sjajan pasus, potpuno sam u romanu! Smogni snage, jo{ malo, roman }e biti sjajan! Otvorio mi je vrata, kratko pogledao u moje noge, okrenuo glavu i procedio da danas zavr{avamo roman, samim tim i saradwu, odlu~io je da vi{e ne pi{e.

Prekr{tam noge, kucam posledwe izdiktirano, gledam ga kako se umoran sru~io na sofu i shvatam: kriti~ari }e i za ovaj roman re}i da je nedore~en.

we`ne. Kad bi podizale dijete iz kolijevke, ~inilo se da se boje vlastite te`ine. Kad bi primile kwigu, prevrtale su listove polako, s nekim po{tovawem. Kad bi dohvatile violinu, postajale su lake i sigurne, kao da nikada nisu radile te{ki posao. Gledao sam ih dugo, i nisam mogao da ih shvatim. Jesu li to iste ruke koje su mogle ubiti i pomilovati, uni{titi i stvoriti, zakleti se i izdati? ^esto sam se pitao {ta one zapravo jesu. Samo oru|e, produ`etak tijela, ili ne{to vi{e – poseban `ivot, vlastita voqa, vlastiti karakter? Jednom sam usnio da su te ruke hodale same, bez ~ovjeka. Kretale su se polako, opipavale zidove, tra`ile ne{to u tami. I kad su me dotakle, zadrhtao sam – hladne, `ive, tu|e, a opet poznate. Probudio sam se s osje}ajem da nas ruke odaju vi{e nego o~i, vi{e nego rije~i. Da je u wima skrivena na{a sudbina: sve {to smo ~inili, sve {to }emo ~initi.

I od tada, kad god pogledam u svoje ruke, pitam se: {ta }e jo{ one u~initi, dok se ne zaustave zauvijek?

PUKOVNIK SPASOJE VULEVI]:

”Smewen

sam u petak, jer Specijalne antiteroristi~ke jedinice (SAJ) nisu

pod apsolutnom kontrolom Vu~i}a”

Komandant Specijalne antiteroristi~ke jedinice (SAJ) MUP-a Srbije Spasoje Vulevi} potvrdio da je da je smewen s mesta komandanta SAJ-a i da na svoj zahtev odlazi u penziju.

SMEWEN I KOMADANT ^UVENE 63. PADOBRANSKE

BRIGADE VOJSKE SRBIJE

Penzionisan je i komandant ~uvene 63. padobranske brigade Vojske Srbije, general Nenad Zoni}, koji je ukazao na to da ta jedinica ne mo`e biti zloupotrebqena, odnosno da ne mo`e biti upotrebqena protiv sopstvenog naroda.

FILMSKA

PQA^KA U BEOGRADU:

Vulevi} je agenciji Beta kazao da je u ~etvrtak doneta nova sistematizacija radnih mesta i da mu je u petak saop{teno da se na wega kao komandanta vi{e ne ra~una, jer nije pod kontrolom Aleksandra Vu~i}a.

„Posle zavr{ene vojne gimnazije i vojne akademije proveo sam 33 godine u SAJ-u. Po~eo sam kao obi~an pripadnik jedinice, pro{ao sve linije komandovawa, a od 2005. godine sam komandant jedinice. U petak 5. septembra su me smenili i ponudili mesto savetnika ministra. Ja sam tu ponudu odbio i na moj zahtev odlazim u penziju”, rekao je Vulevi}.

On je naveo da su ga o smeni obavestili ministar Ivica Da~i} i direktor policije Dragan Vasiqevi}.

„U ~etvrtak je doneta nova sistematizacija, a kada se donese nova sistematizacija moraju da se urade nova re{ewa za sve pripadnike u Direkciji policije. Prvo se donose re{ewa za komandante i na~elnike. Da~i} i Vasiqevi} su me pozvali i kazali da na mene ne ra~unaju jer, kako su rekli, predsednik (Aleksandar Vu~i}) ne `eli da ima oru`anu formaciju koja nije pod wegovom apsolutnom kontrolom, i da zbog toga ja vi{e ne mogu da budem komandant”, rekao je Vulevi}.

Dodao je da mu je Da~i} ponudio mesto savetnika ministra.

„Ja sam razmislio i odlu~io da tu ponudu ne prihvatim, ve} sam re{io da odem u prevremenu penziju”, kazao je Vulevi}.

Spasoje Vulevi} je ro|en 1971. godine u Pe}i, gde je poha|ao osnovnu {kolu.

Zavr{io je Vojnu gimnaziju u Beogradu, a potom i Vojnu akademiju i od 1993. godine radio je u SAJ-u.

PARADOKS

Probili zid i ukrali

stotine hiqada evra

Te{ka kra|a dogodila se u toku vikenda na Paliluli unutar jedne privatne firme, a otkrivena je zahvaquju}i radnici koja je do{la da o~isti prostorije.

Naime, ukraden je sef koji je bio ugra|en u zid jedne od prostorija u kome se nalazilo preko 30 miliona dinara i vi{e od 50 hiqada evra. Radnici su firmu zakqu~ali u petak posle zavr{etka radnog vremena, a prostorije su tokom vikenda bile prazne. Tek kada je `ena do{la da o~isti, prime}eno je da sef vi{e ne postoji i da je doslovno i{~upan iz zida.

Prilikom saslu{awa vlasnika ove privatne firme, on je izjavio da novac u sefu nije samo wegov ve} i od poslovnog partnera koji ga je, kako tvrdi, zamolio da mu pri~uva zna~ajnu sumu novca.

O svemu je odmah obave{tena policija i tu`ila{tvo, a uvi|aj je obavqen na licu mesta. Istraga je u toku i utvr|uje se koliko qudi je ume{ano u krivi~no delo te{ka kra|a, kako su uspeli da u|u u prostorije i iznesu sef bez da iko od kom{ija ili prolaznika primeti sumwive aktivnosti.

Tako|e je u toku prikupqawe video snimaka sa okolnih sigurnosnih kamera koje bi mogle da pomognu u identifikaciji lopova.

Srpske maline skupqe u Srbiji nego na Novom Zelandu

Srbija je jedan od ve}ih proizvo|a~a malina na svetu, a maline sa ovih prostora stigle su ~ak i do Novog Zelanda. Me|utim, jedan ~italac lista Danas iz Hamiltona na Novom Zelandu se {okirao kada je u lokalnom mega marketu na{ao maline iz zavi~aja, pa uporedio koliko one ko{taju u Srbiji.

- Nedavno sam pazario pakovawe malina u lokalnom mega marketu (Pack N Save) i bio prijatno iznena|en kad sam video da dolaze iz Srbije. Cena je bila pristojna, ali sam ipak uporedio sa cenom kod ku}e. Ono {to sam saznao me je u neku ruku {okiralo. Naime cena srpskih smrznutih malina je jeftinija na Novom Zelandu nego u pojedinim marketima u Srbiji - kazao je ~italac Bojan Mihaqica za Danas.

Prema fotografijama koje je poslao ~italac, pakovawe od 750 grama smrznutih malina ko{ta 14,39 novozelandskih dolara. Cena za kilogram je 19,19 dolara, {to je ta~no 1.131 dinar.

Danas je uporedio ove cene sa ponudom u marketima u Srbiji preko sajta „cenoteka”, koji prikupqa cene iz maloprodajnih lanaca. Kako pi{e ovaj list, ve}ina pakovawa smrznute maline je skupqa nego na Novom Zelandu.

Tako je pakovawe od 300 grama smrznutih malina Frikom u srpskim marketima oko 528 dinara. To zna~i da je kilogram oko 1.742 dinara, {to je za 54 odsto skupqe od malina iz Srbije ali na Novom Zelandu koji je udaqen od Srbije blizu 18.000 kilometara. Sli~na cena je i za pakovawe od 300 grama smrznutih malina firme Polar fud.

I OTKAZI [kolama nedostaje 80.000

U Srbiji se posledwih meseci prosvetni radnici suo~avaju sa otkazima, neprodu`avawem ugovora i pritiscima. Pored wih i direktori {kola su se suo~avali sa pritiscima i uslovqavani da dostavqaju spiskove Ministarstvu prosvete koji nastavnici vr{e obustavu rada i kada.

Borbu prosvetnih radnika i otkaze javnost povezuje sa podr{kom studnetima i

sredwo{kolcima u Srbiji koji su ve} 10 meseci na ulicama tra`e} i odgovornost za pad nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu usled ~ega je 16 qudi i dece izgubilo `ivot Me|utim, wihova broba je po~ela daleko pre tragedije, kada su pru`ili podr{ku koleginici iz Trstenika, kada su pored toga po~eli da ukazuju na uslove rada, neza{ti} enost, nipoda{tavawe profesije i administrativne probleme, pi{e Nova ekonomija.

POBEGAO BIZON NA FRU[KOJ GORI: „On je sna`na i divqa

Nacionalni park Fru{ka Gora na mre`ama je objavio hitno, ali mo`emo re}i, i urnebesno upozorewe. Re~ je o, kako oni navode, „tvrdoglavom gospodinu bizonu”.

- Na{ mu`jak bizon re{io je da poka`e da ima svoju voqu - ve} danima tim ~uvara i stru~waka poku{ava raznim strategijama da ga vrati ku}i. Ali, na{ junak uporno

nastavnika!

Na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Srbije nalazi se odeqak koji se odnosi na slobodna radna mesta u {kolama {irom Srbije. Tako u tabeli koja je a`urirana na dana{wi dan navodi da u {kolama nedostaje ukupno 79.745 prosvetnih ranika u koje spadaju nastavnici predmetne nastave, pomo} ni nastavnici, nastavnici prakti~ne nastave, razredne nastave, defektolozi, nastavnici u kombinovanom odeqewu…Na sajtu se nalazi i lista tehnolo{kih vi{kova na dana{wi dan ( 8. septembar). Pa je tako 1.785 nastavnika u {kolama u Srbiji progla{eno kao tehnolo{ki vi{ak. Mirjana Krivokapi}, ~lanica Izvr{nog odbora Foruma beogradskih osnovnih {kola, ka`e da su da su podaci i trenutna situacija zapravo paradoks. S jedne strane otpu{tawe radnika, a s druge mawak wih 80.000.

- Postoji velika verovatno} a da se qudi ciqano postavqaju na ta mesta. Da su to qudi koji ciqano idu u neke {kole umesto odre|enih nastavnika - rekla je ona.

„ne slu{a” i u`iva u svojoj avanturi. Molimo vas da, ukoliko ga negde spazite, ne prilazite mu i ne uznemiravajte ga - on je sna`na i divqa `ivotiwa - navode oni i dodaju. - Na{ tim je stalno na terenu i radi na tome da ga bezbedno vrati u dru{tvo svojih dama. Dr`ite nam pal~eve - i nama i wemu - da se ova mala bizonova pustolovina zavr{i sre}no i bezbedno - poru~uju na kraju.

Ko je dao najve}i doprinos da Univerzitet u Beogradu bude me|u 500 najboqih na [angajskoj listi

Univerzitet u Beogradu na{ao se i ove godine me|u 500 najboqih na [angajskoj listi. Pozicionirao se izme|u 401. i 500. mesta, zapravo na 413. mestu. Univerzitet u Novom Sadu, koji je pro{le godine bio na poziciji od 901. do 1000. mesta, ispao je sa [angajske liste.

Najve}i i najstariji univerzitet u Srbiji na{ao se u dru{tvu dva odsto najboqih na svetu. [angajska lista pravi se na osnovu nekoliko parametara – broj biv{ih i sada{wih zaposlenih dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medaqe, broj radova objavqenih u ~asopisima „Nature” i „Science”, broj visoko citiranih istra`iva~a.

UB me|u zaposlenima nema dobitnike Nobelove nagrade i Fildsove medaqe, te su za pozicionirawe kqu~ni bili broj objavqenih radova i broj visoko citiranih istra`iva~a. Univerzitet u Beogradu ima svake godine uglavnom stabilan ukupan broj objavqenih nau~nih radova, ali je va`no {to u svojim redovima ima i istra`iva~e koji su na listi najcitiranijih na svetu. Jedan istra`iva~ na listi najcitiranijih popravqa plasman za oko 70 mesta na [angajskoj listi.

Prof. Zoran Nikoli} sa Fizi~kog fakulteta, koji se godinama bavi analizom

ISPOVEST

[angajske liste, ka`e da su ove godine poseban doprinos u pozicionirawu UB po broju objavqenih radova dali Medicinski fakultet u Beogradu, Institut Vin~a, Institut „Sini{a Stankovi}”, Institut za fiziku, zatim Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, FON, Biolo{ki, Ma{inski fakultet.

Poja{wava da je najve}i broj bodova UB dobio na osnovu produkcije nau~nih radova, ali da ima oscilacija na listi „najcitiranijih istra`iva~a”.

„U toj kategoriji mi nismo imali istra`iva~e do 2012. godine. Tada je napravqen ‚proboj’ i najboqu poziciju UB

MAJE, MAJKE 11 DECE:

Qudi su

imao je 2016–2017. godine kada se na{ao u prvih 300 univerziteta u svetu. Tada su vrednovani rezultati profesora u penziji Stojana Radenovi}a i Zorana Kadelburga”, rekao je Nikoli} za RT Balkan. Dodaje da se Stojan Radenovi} na listi najcitiranijih zadr`ao sve do 2020. godine, {to je UB obezbe|ivalo dobar plasman, ali i da se od 2021. godine pojavquju dva nova istra`iva~a Petar Seferovi} i Dragan Pamu~ar, koji su bili na listi najcitiranijih. Petar Seferovi} je profesor u penziji sa Medicinskog fakulteta, dok Dragan Pamu~ar predaje na FON-u.

me osu|ivali

„Ukoliko bi Petar Seferovi} ostao i daqe me|u najcitiranijim istra`iva~ima, to bi zna~ilo da }e UB zadr`ati ovu poziciju i naredne godine, jer takvi istra`iva~i ‚vuku’ oko 70 mesta na listi. ^ak i ako bi prof. Seferovi} ispao sa liste najcitiranijih to bi zna~ilo da }e UB biti oko 500 mesta”, naveo je Nikoli}. Zna~ajan pomak, dodao je on, napravqen je 2023. godine uvo|ewem „izvrsnosti” u nauku, jer od tada kre}e trke za bodovima, jurwava za nau~nim radovima. „Istra`iva~ka populacija je podigla broj radova u 2024. godini i to prvenstveno qudi u nau~nim zvawima, tako da je i 2025. godina jako dobra, bez obzira na de{avawa na Univerzitetu. Ne postoji mesec ‚kiksa’ do ovog trenutka”, naveo je Nikoli}.

Navodi da bi u narednom periodu dobri rezultati ({to se ti~e nau~nog uticaja i citiranosti) mogli da se o~ekuju od prof. Marine Sokovi} (biolog), zatim Miroslava Drami}anina (fizi~ar), Mihaila Brika iz Instituta Vin~e. Najve}i proboj na [angajskoj listi u posledwih nekoliko godina napravili su univerziteta sa azijskog kontinenta. Na toj listi danas se nalazi 250 univerziteta iz Kine. Osim Kine, probijaju se i univerziteti iz Singapura, Koreje, ali i Indije.

{to toliko ra|am, stidela sam se da trudna iza|em napoqe

U jeku pri~a kako je sve mawe |aka prvaka, {to zna~i mawe ro|ene dece pre nekih sedam godina, kao i generalnog pada nataliteta u na{em dru{tvu posledwih godina, setili smo se nekoga ko je opozit ovoj sivoj statistici. Weno ime je Maja Kova~evi} i ona je majka 11 dece. Ima 43 godine i `ivi u mestu Vrdila nadomak Kraqeva. Ta kraqica je podarila `ivot Milici (20), Milo{u (19), Milanu (18), Mihailu (16), Rado{u (14), Ratku (13), Ru`ici (12), Miodragu (11), Nikolini (10), Jovanu (9), \or|u (8). Ali, kako je otkrila u ispovest za Telegraf, mnogo je bilo te{kih izazova sa kojima se morala suo~iti, ~ak i onda kada je ostala samohrana majka i kada je bilo najte`e.

DESETORO \AKA, JEDAN STUDENT, PODR[KA DOBRIH QUDI

Za po~etak nas je zanimalo kakvo je stawe u ku}i Kova~evi}a ovih dana, po pitawu {kole...

- Ima ih deset koji idu u {kolu. Najstarija }erka je na fakultetu, wih trojica su u sredwoj, a ostali su u osnovnoj, najmla|i je drugi razred - ka`e mama Maja za Telegraf.

Mo`emo samo da zamislimo tu dinamiku wihove svakodnevice, tu graju, to izno{ewe stavova, to jurcawe na sve strane, to „povla~ewe” mame za rukav za svaki problem koji na putu svog odrastawa imaju, jer oni odavno, na`alost, samo na wu mogu da se oslone u pogledu roditeqske podr{ke. Zato je i pitamo kako izlazi na kraj sa svim realnim potrebama dece kad krenu u {kolu (fakultet), u smislu kupovine kwiga, ode}e, obu}e, ekskurzija i ostalog.

- Pa kod nas je sve to uvek malo te`e nego kod drugih, ali, hvala Bogu, uvek sve bude kao i u mawim porodicama. Imamo podr{ku i na{eg direktora osnovne {kole

u koju mawa deca idu, kao i manastira i crkve koji prodaju moje kwige. Tako da na kraju svi odu na ekskurzije, izlete i obezbedimo {ta je potrebno, da se ni ne izdvajamo od drugih - isti~e na{a sagovornica. QUBAV I VERA – TEMEQ @IVOTA O samom gubitku voqenog ~oveka i oca wenih 11 an|ela, nismo hteli mnogo da je pitamo, ali nam je na tu temu rekla da tu neospornu prazninu poku{ava qubavqu da nadoknadi, a upravo ona joj je pokreta~ za sve {to `ivot samohranog roditeqa nosi. - Mislim da je qubav temeq `ivota i da ako budu nau~ili da vole, da }e biti dobri i o~evi i mu`evi. Jer, ako volimo, onda sve imamo i mo`emo - poru~uje Maja. Ona ne krije da je zbog svog izbora da 11 puta postane majka ranije nailazila na nerazumevawe okoline, pa i osude. Me|utim, vremenom je, prosto, nau~ila da je to ne „pomera”.

- Ja sam kao majka pro{la jedan razli~it period. U jednom trenutku sam bila i posti|ena od qudi, jer su me qudi osu|ivali. Pri~ali su {ta }e im tol’ka deca, od ~ega }e da ih izdr`avaju. Imala sam ose}aj da me je sramota da iza|em napoqe, da qudi vide da sam trudna. To je bilo do trenutka dok ja nisam prome-

nila sebe i dok u svoj `ivot nisam uvela Gospoda i Majku Bo`iju. Od tog trenutka vi{e ni{ta nije moglo da me uvredi. Jednog dana, u restoranu, ~ula sam ~oveka kako pri~a: „Te{ko mi je, ja sam se pomirio sa tim da ne mo`emo da imamo decu, ali moja supruga, kad god je neko pita za dete, do`ivqava traumu.” Tada sam shvatila da qudi osu|uju i one koji nemaju decu, i koji imaju jedno, ili vi{e dece. Nije bitno {ta svet pri~a. Bitno je {ta je u na{oj du{i, {ta mi `elimo - hrabro je ispri~ala Maja i dodala: - Pa nekada je zaista bilo te{ko, ali od kada sam ja nekako smogla snage i suo~ila se sa predrasudama i iza{la u javnost sa pri~om o velikoj porodici, sve je postalo druga~ije. Jer, u zemqi gde nas je svakoga dana sve mawe, srpski narod ne mo`e da dozvoli da u sopstvenoj zemqi postane nacionalna mawina. Ali, opet je mnogo i do mene - ka`e Maja.

A to {to je do we odnosi se pre svega na veru, koja je na{u sagovornicu, od kad se celim bi}em posvetila woj, zaista preporodila, oja~ala, umirila. - Ja, od kada sam u{la u veru, mawe me mu~i {ta qudi koji to ne vide kao ispravno misle. Naravno, ja wih ne osu|u-

jem jer smatram da svako treba da poku{a da `ivi onako kako wegova du{a ose}a. To je zapravo najbitnije, da bi ~ovek mogao da bude zadovoqan i sre}an - pri~a gospo|a Kova~evi}.

„TE[KO JE SVE USKLADITI, ALI SE TRUDIM”

Wena najve}a sre}a u `ivotu su wene k}eri i sinovi, ali, istini za voqu, 11 je ipak 11 i samo mo`emo da zamislimo sa kakvim se sve, najbla`e re~eno, izazovima ova `ena suo~ava. Sigurno, uprkos svojoj `eqi i trudu da ostane pribrana, prosto i ona nekada „pukne”.

- Da, naravno, ~esto puta i vi~em iako to ne volim. Te{ko je ponekada sve uskladiti i biti stalno veseo, ali se trudim da budem dobra majka - priznaje Maja. Budu}i da je izme|u wene dece mala razlika u starosti, a da i ono najmla|e vi{e nije toliko malo da ne mo`e da u~estvuje u nekim ku}nim poslovima i poma`e mami, zanimalo nas je kako stvari stoje po tom pitawu.

- Pa da, ali sada je malo druga~ije po{to najstarija Milica je ~esto u Kragujevcu po{to tamo studira, najstariji sin radi, a wih dvojica su isto u sredwoj i stanuju van Kraqeva i tako... Ali opet velika su podr{ka i meni i mla|oj deci, pogotovu Milica - ka`e na{a sagovornica. „RA\AJU]I DETE, RA\AMO QUBAV ZA CEO @IVOT” Ova divna `ena iz okoline Kraqeva, nakon 20 godina maj~instva, te 11-oro ro|ene dece, u vreme kada mnoge `ene, koje to biolo{ki i zdravstveno mogu bez problema, i daqe, iz wima znanih razloga, okoli{aju da rode, Maja ima divnu i pou~nu poruku.

- Najve}a radost jedne `ene je da se ostvari kao majka. Ra|aju}i sebi dete, ra|amo qubav za ceo `ivot. Deca su radost i na{a deca }e biti sre}nija kada nau~e da dele qubav, radost, ~okoladu.

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (17)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snovaSjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio

Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

PRVA @ENA KANDIDAT ZA PREDSEDNICU SRBIJE:

Oti{la sam na ceremoniju otvarawa konferencije o ekologiji i rekla nekoliko re~i. Zoran \in|i} je bio tamo. Potom sam oti{la na konferenciju o pravoslavqu na Bogoslovski fakultet.

Aleks je sebe proglasio nekakvim stare{inom nepostoje}eg kraqevskog doma i sam je donosio odluke. Telefonirao mi je Dezmond de Silva da mi javi da }e Aleksandar i Katarina biti u Londonu 24. novembra da se sastanu s Vladimirom i Brigitom Kara|or|evi}.

Uputila sam se u Ni{ na otvarawe Crkve Svete Trojice, kao go{}a Valerija Jego{kina, ruskog ambasadora u Beogradu. Sutradan sam se odvezla u Batajnicu da se sastanem sa Augustinom Vrhov{ekom, koji je bio ba{tovan na Belom dvoru kad sam ja bila mala.

Dra`estan starac od 86 godina, duhovit i stalno nasmejan. Rekao je da sam bila nevaqala mala devoj~ica i da sam vozila svoj tricikl preko cve}a. Imao je ogromnu ba{tu u kojoj je gajio povr}e i vo}e.

Lin Montgomeri je organizovala bal u hotelu „Hajat“. Trebalo je da sedim za stolom s Lin. U posledwi ~as Kleri je telefonirala Lin i rekla joj da Aleks i ona `ele da prisustvuju balu koji ona organizuje za dva dana. @eleli su da sede za glavnim stolom.

Stoga je Lin mene morala da premesti da sedim kraj britanskog ambasadora ^arlsa Kroforda iako je trebalo da budem wena po~asna go{}a.

Po povratku u Beograd ~ekale su me brojne obaveze, promocije kwige, sastanci Fondacije i organizovawe flamenko koncerta, humanitarne aktivnosti oko Cvetojevca, gde sam bila pokroviteq, snimawa za televiziju.

O~ekivalo me je putovawe u London na kr{tewe prve Nikolasove }erke Indije Lili.

Mnogo aktivnosti sa svih strana, mnogo `ivog razgovora, susreta, qudi koji su imali potrebu da im se pomogne.

Po{tovawe: Kwegina Jelisaveta sa patrijarhom Irinejem

Mici Lou, udovica Andreja Kara|or|evi}a, telefonirala mi je iz Kalifornije. Mora biti da sam i ja dodatno podgrejala nervozu kod Aleksandra svojom iznenadnom kandidaturom za predsednicu Srbije. Nisam verovala da }u pobediti, ni u snu, ali sam pomislila da je dobro malo prodrmusati politi~ku scenu i skrenuti pa`wu na neke probleme. Gde god sam oti{la u posetu, pri~ala sam i o ideji kandidature. Qudi su razli~ito reagovali, ali im se ideja uglavnom dopala. Huan Monro, kubanski ambasador, smatrao je da bi to moglo da se protuma~i kao provokacija. On je bio ~etrdeset godina u politici i pritom je bio divan ~ovek; davao mi je i politi~ke savete i rekao da budem oprezna.

Srbi ionako stalno govore kako im je potrebna nova politi~ka snaga, nove li~nosti. I smatrala sam da u Srbiji ima mnogo qudi kao {to sam ja – onih koji `ele da idu druga~ijim putem, koji nisu kompromitovani, kojima niko ne mo`e da postavqa pitawe o Legiji, Vukovaru, prawu novca, mra~nim poslovima, prepakivawu {e}era i

tome sli~no. Osim {to sam potomak Kara|or|evi}a, Nenadovi}a i Romanovih, ja se nisam uklapala ni u jedan dotada{wi model politi~ara. Bila sam svoja, a qudi su to ose}ali.

I tako je po~ela moja kampawa na izborima. Napravili smo kreativni tim za moju kandidaturu na predsedni~kim izborima.

Nisam previ{e o~ekivala, ali verovala sam da mogu da pomognem narodu. Znala sam da ni{ta ne mogu da izgubim, ali Srbija mo`e. Bila sam potpuno mirna, pomislila sam – pa ni Isus nije mawe Bog ako ima tri ili dvanaest u~enika oko sebe, a ne sto dvadeset hiqada... Oqa Be}kovi} je u svojoj emisiji pitala profesora Kavrana iz Krunskog saveta {ta misli o mojoj kandidaturi, na {ta je on upitao: – Ko stoji iza we?

Bilo je to sme{no, de~je pitawe. Za{to neko mora da stoji iza vas? Gde se izgubila ideja da ~ovek u ne{to ulazi vo|en sopstvenom mi{qu o tome kako da bude koristan dru{tvu u celini?

Kampawa je podrazumevala mnogo posla, susreta, slikawa, bilborda po grado-

TAJNA POSETA BELOM DVORU

U oktobru 2004. godine, u autobusu punom turista, zajedno s Vladimirom Kara|or|evi}em, oti{la u posetu Belom dvoru. Za mene je ovo bila emotivna poseta. Pro{etali smo od kapije do dvora i sreli se s mno{tvom posetilaca. Vodi~ je pogre{no rekao da je zeleni porcelan iz Sevra bio deo miraza kraqice Marije (moj otac ga je kupio 1935. u Parizu), pa sam ga o{tro ispravila. Kasnije mi je vodi~ rekao da `ivot na dvoru nije bio lak i dodao da mi stoji na usluzi za bilo {ta {to po`elim ili {to mi zatreba. Krunski savet je ba{ tada imao sastanak u biblioteci Belog dvora. Naravno da niko nije iza{ao da nas pozdravi. Oti{la sam u Batajnicu, na sahranu na{eg starog ba{tovana Agostina. On je bio divan ~ovek.

vima, ozbiqan tim, a i mnogo putovawa po Srbiji. Na Kosovo, u Srpsku Mitrovicu, oti{la sam s Lindom i Mihailom Kara|or|evi}em. Videli smo francuske vojnike s mitraqezima. Posetili smo izbeglice, koji su u tragi~nom polo`aju. Mnogi su jo{ u {oku, zgurani u jednu u~ionicu bez kupatila u kojoj su ve} dva meseca. Oti{li smo u 17.15 i gr~ki pukovnik mi je poklonio jednu gr~ku ikonu. Ovo mesto je {titila izvanredna italijanska jedinica Kfora. Tokom kampawe govorila sam kako `elim qudima da vratim osmeh na lice. Zaista sam smatrala da je krajwe vreme da kona~no napravimo neki iskorak. Desile su se u nekoliko godina velike promene, prvo Milo{evi}, onda ubistvo \in|i}a, a onda smo se opet zaglavili u nekom me|uprostoru. Politi~ari su tumarali kao u nekom svom mraku, a dr`ava nije nimalo napredovala. Stalne strana~ke sva|e, ogovarawa, neprestano stajawe u mestu... @elela sam da narod krene napred, da povrati svoje dostojanstvo, ponos, zastavu, himnu.

Ekipa francuske redakcije magazina Hola slikala me je na Kaleni}a pijaci. Bilo je mnogo okupqenih. Slikali su me i ispred bilborda na kojem je najavqena moja kandidatura. Kampawa je bila intenzivna. Za svega nekoliko dana obi{li smo Negotin, Zlatibor, Vaqevo i [abac, Smederevo, Po`arevac, Kru{evac, ^a~ak, Kraqevo, Vrawe, Leskovac, Pan~evo. U Pan~evu je sala bila gotovo prazna, ali nismo klonuli duhom. Do{ao je moj sin Nikolas. Izbori su odr`ani i osvojila sam 2,4 odsto glasova. Smatrala sam to uspehom jer smo u kampawu u{li svega dve nedeqe pre samih izbora. Dospela sam na {esto mesto, ispred kandidata osam afirmisanih partija.

l U slede}em broju:

Posle 64 godine prestala sam da nosim etiketu zlo~inca prika~enu od desete godina

1773. - Ubijen je [}epan Mali, la`ni ruski car Petar III koji se nametnuo Crnogorcima kao vladar. Tokom vladavine od 1767. izmirio je plemena, uveo sud, zapo~eo popis stanovni{tva i imovine i po~eo da gradi puteve. Prema predawu ubio ga je sluga, mleta~ko-turski agent po nalogu skadarskog pa{e.

1870. - Kraq Sardinije Viktor Emanuel napao je Papsku dr`avu u Rimu, a 1871. preselio je svoju prestonicu u Rim i uselio se u palatu Kvirinal. Papa se povukao u Vatikan i od tada je wegov suverenitet ograni~en samo na vatikanske palate.

1880. - Ro|en je srpski glumac Dobrica Milutinovi}, prvak Drame nacionalnog teatra vi{e od pola veka. Muzej pozori{ne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije ustanovili su 1980. nagradu za `ivotno delo u oblasti glume koja je po wemu nazvana „Dobri~in prsten”.

1922. - Liga naroda je, uprkos protestima Arapa, potvrdila britanski mandat nad Palestinom.

1962. - Britanska pop grupa „Bitlsi” snimila je prvi singl „Love me do”. Producent Xorx Martin smatraju}i da bubwar Ringo Star nema dovoqno iskustva, zamenio ga je Endi Vajtom.

1973. - U ^ileu je u vojnom udaru ubijen predsednik ^ilea Salvador Aqende, prvi levi~ar marksista izabran na izborima za {efa dr`ave u zapadnoj hemisferi. Vlast je, uz podr{ku SAD, preuzela vojna hunta na ~elu sa Augustom Pino~eom, koji je vladao ^ileom slede}ih 17 godina. Prema zvani~nom saop{tewu, Aqende je izvr{io samoubistvo odbijaju}i da se preda pu~istima.

1997. - [koti su na referendumu prihvatili plan britanske laburisti~ke vlade za uspostavqawe parlamenta [kotske, prvi put posle gotovo 300 godina.

2001. - U samoubila~kom teroristi~kom napadu otetim avionima na Svetski trgovinski centar u Wujorku i zgradu Pentagona u Va{ingtonu, poginule su 2.752 osobe. Zgrada Pentagona je znatno o{te}ena, a dva torwa visine 410 metara u wujor{koj poslovnoj ~etvrti Menhetn su potpuno sru{ena. Optu`iv{i Osamu Bin Ladena, lidera islamskih ekstremista koji se krio u Avganistanu, za organizovawe napada, SAD su 7. oktobra po~ele bombardovawe Avganistana.

2013. - Nekoliko stotina hiqada qudi uhvatilo se za ruke i formiralo qudski lanac dug 400 kilometara od severa do juga Katalonije da bi time simboli~no zatra`ilo nezavisnost za ovu severoisto~nu {pansku oblast.

2013. - Tre}ina hrane proizvedene u svetu propadne, {to je gubitak 750 milijardi dolara godi{we, navodi Organizacija Ujediwenih nacija za hranu i poqoprivredu (FAO).

2015. - Vi{e od 430.000 migranata i izbeglica je od po~etka 2015. godine pre{lo Sredozemno more, a 2.750 je izgubilo `ivot ili nestalo, saop{tila je Me|unarodna organizacija za migracije (IOM).

BA[TINA U SRBIJI ISTRGNUTA OD ZABORAVA

Brod sa koga je ispaqen prvi hitac u Prvom svetskom ratu postao je muzej na otvorenom

Henri Xon Ganter. Ameri~ki vojnik i posledwi nastradali u~esnik Prvog svetskog rata. Ubijen je ta~no minut pre dogovorenog primirja. Redov Xorx Lorens Prajs - posledwa `rtva Britanske Imperije ~ija je smrt u Flandriji 11. novembra 1918. vremenski verovatno usledila desetinama sekundi nakon Ganterove.

Imena koja su zavredela pijetet i ve~no se}awe Zapadnog sveta, nasle|e koje se isti~e i ~uva. Obele`avaju}i ove doga|aje, navedene zemqe osim po{tovawa svojih `rtava, ukazuju i na sav besmisao i brutalnost rata.

Na prvi pogled ove ~iwenice nemaju dodirnih ta~aka sa Srbijom i temom kojom }emo se baviti. Ali samo na prvi pogled. PRVI SVETSKI RAT I SRBIJA

Ono {to mi svesno ili nesvesno zanemarujemo je da je Prvi svetski rat otpo~eo 28. jula 1914. godine upravo napadom na Srbiju, znamo kada i kojim oru|em, kao {to nam je poznato i ime i prezime prve `rtve. „Znamo”. Svaku simboliku navodnika ne}u zaobi}i.

Za razliku od gore navedenih junaka, koji su od svojih zemaqa dobili zaslu`ene posthumne po~asti, mi na svoje zaboravqamo, kao uostalom i na{u istoriju, koju selektivno revidiramo od vlasti do vlasti. Mewawe naziva ulica o tome tek pone{to govori.

U analizi ove teme svesrdno nam je pomogao Dejan Risti}, prevashodno pasionirani borac za kulturno nasle|e Srbije, pa tek onda i istori~ar, biv{i upravnik

Narodne biblioteke Srbije, dr`avni sekretar za kulturu, autor brojnih kwiga i nau~nih radova. PRVA @RTVA PRVOG SVETSKOG RATA

I ORU@JE KOJE JE OZNA^ILO

WEGOV PO^ETAK

\ak beogradske Trgova~ke {kole Du{an \onovi} poginuo je 28. jula 1914. godine tokom prvog austrogarskog napada na Beograd koji je izveden sa kopna i reka. Ono {to je istorijski dokazano je da je ako ne prvi, onda me|u prvim hicima ispaqenim u Prvom svetskom ratu bio onaj sa vojnog broda „Bodrog”, klase monitor, jednog u nizu plovila postavqenih du` Save i Dunava, i oko Velikog ratnog ostrva, nasuprot Beogradskoj tvr|avi i varo{i.

Monitor je bio vojno plovilo, tipi~no za re~ne flotile, sagra|en 1904. u Budimpe{ti. Tokom Prvog svetskog rata bio je

zarobqen od strane Srpske vojske, a kasnije je bio inkorporiran u mornari~ku flotu Vojske Kraqevine Jugoslavije gde dobija ime „Sava”. Aktivno je u~estvovao i u Drugom svetskom ratu u kojem je, najpre, bio zaplewen od strane snaga NDH da bi ponovo pre{ao pod okriqe na{e re~ne ratne flotile. Rashodovan je i pripao je jednom dru{tvenom preduze}u koje je kasnije privatizovano.

Kako da potencijalna svetska turisti~ka atrakcije postane korodirani ponton za prenos {qunka, na ivici potonu}a u blizini Ade Me|ice? Pa samo je po{aqite u Srbiju.

„Imao sam utisak da ga je nemogu}e restaurirati. Postoje fotografije koje o tome svedo~e”, prisetio se Risti} neslavnog stawa ove svetske ba{tine. Ve} 2006. Muzej nauke i tehnike, pod ~ije ingerencije

spadaju i plovila, uvrstio je „Bodrog” me|u spomenike kulture, daju}i na taj na~in slamku spasa budu}im entuzijastima. Sedam godina kasnije stvorena je radna grupa koji su ~inili predstavnici Ministarstva kulture, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i Muzeja nauke i tehnike, koja je tada izvr{ila uvid u stepen o~uvanosti broda. Doneta je odluka da se on oduzme tada{wem vlasniku jer po Zakonu o kulturnim dobrima za to postoji osnov ukoliko se vlasnik o dobru adekvatno ne stara. Polupotopqeni ponton pun {qunka kod Pan~eva~kog mosta prili~no je odgovarao ovom opisu.

SANACIJA

„Predlo`ene su mere za wegovu restauraciju, kao i projekat rekonstrukcije. U Srbiji tako ne{to nikada nije ura|eno. Fantasti~an projekat, realizovan uz svesrdnu pomo} i resurse Ministarstva odbrane. ‚Bodrog’ je preba~en u brodogradili{te u Apatinu gde je preduzeto sve {to je bilo neophodno za izvo|ewe mera za{tite”, dodaje Risti}. Restauriran je, u roku, na najboqi mogu}i na~in, i tu je pokazan sav talenat i predanost na{ih vrhunskih stru~waka u oblasti o~uvawa kulturnog nasle|a.

Videli smo i da predani rad ne mora nu`no da bude sirovo medijski i politi~ki kapitalisan, o ~emu }ete posvedo~iti svi vi koji o ovoj kulturnoj pobedi ne znate ni{ta.

Brod nosi i vi{estruku, sna`nu antiratnu poruku, jer je prva `rtva rata bilo jedno nedu`no dete – u~enik Du{an \onovi}.

Beograd pre 90 godina - 15 bioskopa, 7 aviona, 1.400 automobila i 1.142 bicikla

Kako je izgledao tehnolo{ki aspekt `ivota u Beogradu 1935. godine, dakle, pre 90 godina, pokazuje nam jedan vrlo interesantan osvrt. @iteqi prestonice su o~ito voleli novitete koje im je donosio ubrzani industrijski razvoj u svetu, a i tada kao i danas, automobil je bio jedan od najva`nijih pokazateqa ne~ijeg uspeha u `ivotu.

Sude}i po statistici koju je neko uradio, Beogra|ani su pre mogli da ~uju avion, nego automobil. Jer, bilo je te godine registrovano 1.400 automobila i – ~ak sedam aviona! Ipak, za tada{wu epohu, beogradskim ulicama kotrqalo se mnogo kamiona, ~ak 250, a gradom je jezdilo i 300 motora dok je jo{ bilo i fijakera, zapre`nih kola i taqiga.

Zanimqivo je da nije bilo bicikala, ve} velosipeda – wih ~ak 1.142 registrovanih!

Avio-saobra}aj je bio veoma zanimqiv, sa dosta doma}ih linija, ali takvih da su avioni imali i usputne stanice.

Ako ste hteli, recimo, u Solun “Aeroputem” morali biste preko Ni{a do Skopqa, a potom od Skopqa preko Bitoqa do Soluna. Tri aerodroma! Kao da ste po{li u Australiju…

“Na nebu je dru{tvo ‘Aeroput’ odr`avalo vazdu{ni saobra}aj sa dva tromotorna ‘Spartana’ i pet jednomotornih ‘Poteza’. Uz uvedenu novinu da se aeroplani spu{taju na upravo zavr{enim aerodromima u Ni{u i Bitoqu, postojalo je ukupno {est linija, od kojih dve me|unarodne”, pisali su novinari opisuju}i stawe 1935. godine. Red letewa imao je slede}e linije: Beograd - Zagreb - Be~, Beograd - Zagreb, Beograd - Ni{ - Skopqe, Beograd - Sarajevo, Qubqana - Su{ak - Zagreb i Skopqe - Bitoq - Solun.

A broj putnika… e pa to je bila poslovna tajna. Statistika je zabele`ila da je u Beogradu bilo 12 bioskopskih sala i jo{ 3 u Zemunu. Cela Jugoslavija imala je 336 sala, ali nisu sve bile ozvu~ene. nemi film je jo{ bio standard. “Iznena|uju}a je visoka brojka 746 filmova, umawena za 17 zabrawenih, koji su minule 1934. prikazani u bioskopima, pogotovo {to ih je ~ak 107 bilo doma}e proizvodwe. Iznena|ewe }e ipak splasnuti kada se doda da su ovi doma}i bili `urnali, kratkometra`ni turisti~ki, pu-

topisni, prosvetni i reklamni filmovi”. “Srca prestoni~kog sveta parali su Bet Devis i Spenser Trasi u senzacionalnoj premijeri ‘20.000 godina u Sing Singu’ koja je prikazivana u ‘Kolarcu’.

U ‘Uraniji’ je davan veseo film ‘San zimske no}i’, u ‘Balkanu’ fenomenalni ‘Crvenokosi demon‘ sa Klarom Bov, glumicom koja tuma~i hiqadu lica i hiqadu karaktera. To je bila i godina kada je Radio Beograd tra`io novog spikera. Imao je samo dva. “Po{to ima svega dva spike-

ra, Radio Beograd tra`i spikera koji mora da bude fizi~ki i du{evno zdrav, da savr{eno vlada srpskim jezikom, kwi`evnim Vukovim akcentom, da ima jasan i radiogeni~an glas i dobre o~i. Tra`i se znawe francuskog i nema~kog, a po mogu}stvu i engleskog jezika. Plata do 3.000 dinara“, pisalo je u konkursu. Statistika, uvek je interesantna da znamo od ~ega smo po{li i gde smo do{li. ^ini se sa ovolike vremenske razdaqine da je Beograd bio jedno mirno mesto za `ivot sa toliko bioskopa, a jo{ uvek bez – automobilske gu`ve.

Progla{en najstresniji

i najmirniji grad na svetu za turiste - i Melburn na listi

Grad koji godi{we privu~e vi{e od 47 miliona posetilaca se na{ao na samom vrhu liste najstresnijih turisti~kih destinacija. Iako je re~ o prestonici umetnosti i mode, koja posetioce ~esto ostavqa bez daha, obilazak znamenitosi i sam boravak u gradu ~esto budu veoma iscrpquju}i.

Titulu najstresnijeg odredi{ta na svetu je odneo Pariz, nakon {to je nedavna analiza 51 parametra vezanog za `ivot i turizam u svetskim gradovima uporedila popularne svetske destinacije. U obzir su uzeti faktori kao {to su nivo stresa, zaga|ewe, buka, kvalitet vazduha, kriminal, saobra}ajne gu`ve i tro{kovi `ivota.

Iako se prostire na svega 105 kvadratnih kilometara, svake godine primi ogroman broj posetilaca, {to ga ~ini deset puta gu{}im od Wujorka. Iako je u kategorijama vremenskih uslova i bezbednosti

Pariz dobio solidne ocene, upravo su prevelike gu`ve (na primer, tokom posete Luvru) bile presudan razlog da bude progla{en najstresnijim turisti~kim gradom u kome je posetiocima te{ko da se opuste.

Na drugoj poziciji na{ao se Hanoj, prestonica Vijetnama, koji je poznat po izuzetnoj vla`nosti vazduha i visokim temperaturama. Ove klimatske okolnosti ga ~ine fizi~ki napornim odredi{tem, a mnogi posetioci se `ale i na gu`vu koja dodatno poja~ava ose}aj iscrpqenosti.

Tre}e mesto pripalo je [angaju, koji godi{we poseti oko 300 miliona qudi. Sa gustinom od preko 47.000 posetilaca po kvadratnom kilometru, grad je uvr{ten me|u 20 najgorih kada je re~ o stresu i stopi kriminala.

GDE PUTOVATI AKO @ELIMO MIR

Analiza je istakla i suprotnu stranu, to jest gradove koji turistima pru`aju najvi{e mira. Na prvom mestu po tom kriterijumu na{ao se Dubai, koji godi{we ugosti oko 17 miliona turista. Zahvaquju}i dobrom urbanisti~kom planirawu, saobra}ajne i turisti~ke gu`ve gotovo da nisu primetne. Dubai je, pored toga, zabele`io i najni`u stopu kriminala me|u svim analiziranim gradovima.

Minhen, prestonica nema~ke Bavarske, na{ao se na drugom mestu najopu{tenijih gradova. Niska stopa kriminala, povoqni klimatski uslovi i relativno umeren broj turista izdvajaju ga kao mirno evropsko odredi{te, prenosi „Wujork post”.

Posebno visoko pozicioniran je i Melburn u Australiji. U wemu je zabele`ena jedna od najni`ih gustina turista - svega 1.265 posetilaca po kvadratnom kilometru. Umerena klima i prijatna vla`nost vazduha ~ine boravak ugodnim, tako da ovaj grad omogu}ava turistima da odmore, bez nametqivih gu`vi.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ose}a}ete kao da vas nevidqiva sila gura ka promeni i te{ko }ete ignorisati taj unutra{wi poziv. Na poslu se pojavquje trenutak u kojem je va{a reakcija presudna, uo~i}ete detaq koji je drugima promakao. O~ekuje vas susret koji }e delovati slu~ajno, a zapravo doneti va`ne vesti. U qubavi se otvarate iskrenije nego ranije i bez napora pokazujete ono {to je dugo ostajalo skriveno.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Na poslu va{a prakti~nost re{ava ono {to drugi ne vide, a savet koji date dobi}e neo~ekivanu te`inu. ^eka vas spokoj u domu, mo`da kroz starinski recept ili promenu u prostoru koja unosi toplinu. U odnosima, re~i nisu presudne, ve} gestovi koji pokazuju da ste voqeni. Prava snaga le`i u stabilnosti i u sposobnosti da negujete ono {to ve} postoji, a iz toga ni~u budu}i planovi.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ova sedmica vam otvara vrata novih pri~a, poput kwige ~ije stranice mewaju tok radwe. Neo~ekivani poziv ili susret mewaju raspored i unose ose}aj uzbu|ewa. Privla~e vas mesta puna `ivota i razgovora, slu~ajan susret ili re~enica izgovorena usput ostavi}e sna`an trag. U qubavi vlada igra nagove{taja, {ala i skrivenih poruka koje otvaraju nova vrata odnosa.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Najlep{i trenutci dolaze kroz tihe razgovore sa onima kojima verujete ili kroz povratak na mesta koja bude uspomene. Na poslu vas prati strpqewe i sposobnost da prepoznate emocije kolega, pa lako ubla`avate napetosti. U porodi~nom okru`ewu ose}a se toplina. Ako ste sami, upravo u krugu prijateqa ili kroz razgovor koji deluje usputno mo`ete osetiti varnicu koja mewa sve.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Ose}ate se sna`no i spremno da se istaknete, bilo na poslu, bilo u dru{tvu. U qubavi vas o~ekuje trenutak u kojem partner iznena|uje pa`wom ili gestom koji potvr|uje bliskost. Ako ste slobodni, izlazak ili razgovor u neformalnom okru`ewu otvara vrata poznanstvu koje unosi toplinu i uzbu|ewe. Ose}ate nalet inspiracije i potrebu da planirate daqe korake.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Bi}ete spremni da re{ite ono {to vas dugo optere}uje, bilo da je re~ o poslovnim obavezama ili li~nim odnosima. U qubavi ose}ate stabilnost, partner vas podse}a da niste sami u svojim brigama. Slobodne Device bi krajem nedeqe mogle da do`ive susret koji isprva deluje bezna~ajno, ali sa sobom nosi sna`nu simboliku. Prijaju vam „mirne” aktivnosti - kwiga, {etwa ili razgovor.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Imate potrebu da unesete sklad u svaki deo `ivota. Na poslu uspevate da prona|ete re{ewe koje svima odgovara i time osvajate poverewe kolega. U qubavi ose}ate toplinu - partner vam pru`a podr{ku na na~in koji vam vra}a veru u odnos. Ako ste slobodni, razgovor koji po~iwe slu~ajno mo`e da preraste u pri~u koja budi srce. Kroz lepotu dolaze najlep{e spoznaje.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Na poslu ste usmereni i odlu~ni, pa uspevate da re{ite ono {to ste dugo odlagali. U qubavi vas o~ekuje trenutak strasti i bliskosti, partner otvara srce i pokazuje iskrene namere. Ako ste slobodni, susret s osobom koja vas intrigira sredinom nedeqe mo`e probuditi sna`nu `equ da istra`ite {ta vas povezuje. Slobodno vreme provodite u analizirawu svojih postupaka.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Prati vas vedrina i potreba da se pove`ete sa qudima. Na poslu {irite optimizam i ideje koje inspiri{u druge. U qubavi u`ivate u opu{tenim razgovorima i zajedni~kim planovima, partner vas podse}a koliko ste dobar tim. Ako ste sami, susret u neformalnom okru`ewu donosi iskru koja mo`e prerasti u ne{to zna~ajno. Vikend je rezervisan za dru`ewe i putovawa.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ova nedeqa donosi priliku da se posvetite stabilnosti. Posao zahteva disciplinu, ali donosi i nagradu za va{ trud. U qubavi ose}ate `equ za mirnim i sigurnim trenucima, partner vas podse}a da ste najja~i kada delite teret. Ako ste slobodni, razgovor koji po~iwe ozbiqno mo`e vas iznenaditi emotivnom blizinom. Imate potrebu da u`ivate u malim stvarima koje vas smiruju.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Na poslu predla`ete ideje koje deluju nekonvencionalno, ali nailazite na podr{ku jer qudi ose}aju va{u iskrenost. U qubavi vas o~ekuje neo~ekivan obrt, partner vas iznena|uje gestom ili razgovorom koji mewa tok odnosa. Ako ste slobodni, poznanstvo koje dolazi iznenada mo`e vas potpuno zaokupiti. Vikend donosi potrebu za slobodom i kreativnim izrazom koji vas ispuwava.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Posebno ste senzitivni i otvoreni za ose}awa drugih. Na poslu koristite intuiciju i lako pronalazite re{ewa za komplikovane situacije. U qubavi do`ivqavate romanti~ne trenutke, partner vas podr`ava i budi sigurnost. Ako ste slobodni, razgovor ili susret koji na prvi pogled izgleda obi~an mo`e da preraste u po~etak veze. Imate ose}aj da vas `ivot vodi ta~no tamo gde treba.

Ronilac na dah zadr`ao dah skoro 30 minuta - kako je to uop{te mogu}e

Ve}ina nas mo`e da zadr`i dah izme|u 30 i 90 sekundi i samo nekoliko minuta bez kiseonika mo`e biti fatalno, upravo zato imamo nesvesni refleks koji nas primorava da di{emo. Ali ronilac na dah iz Hrvatske, Vitomir Mari~i}, nedavno je postavio novi svetski rekord i zadra`ao je dah - ~ak 29 minuta i 3 sekunde, le`e}i na dnu bazena dubokog 3 metra. Kako je u tome uspeo?

Rowewe na dah je izrazito intenzivna disciplina pa ronioci na dah prolaze kroz intenzivne fizi~ke i mentalne treninge kako bi mogli {to du`e da ostanu pod vodom bez disawa. Vitomir Mari~i} je oti{ao par koraka daqe i sve nas ostavio u ~udu - kako je jednom ~oveku uspelo da bude pod vodom skoro 30 minuta?

POVE]AN KAPACITET PLU]A

I SKLADI[TEWE KISEONIKA

Ronioci na dah sprovode kardiovaskularni trening - fizi~ke aktivnosti koje ubrzavaju rad srca, disawe i pro-

tok krvi tokom odre|enog vremenskog perioda - kao i ve`be disawa kako bi pove}ali koli~inu vazduha (i samim tim kiseonika) koju mogu da zadr`e u plu}ima. Ove aktivnosti ukqu~uju plivawe, tr~awe ili vo`wu bicikla, kao i trening dijafragme, glavnog mi{i}a zadu`enog za disawe.

Disawe kroz dijafragmu i kardio ve`be obu~avaju plu}a da se vi{e {ire i zadr`e ve}u koli~inu vazduha.

To zna~i da plu}a mogu da skladi{te vi{e kiseonika, {to omogu}ava du`e zadr`avawe daha. Ronioci na dah tako|e umeju da kontroli{u dijafragmu i mi{i}e grla kako bi pomerali uskladi{teni kiseonik iz plu}a ka disajnim putevima. Ovo omogu}ava maksimalnu apsorpciju kiseonika u krv, koja ga zatim prenosi do ostalih delova tela.

Kako bi dodatno pove}ao koli~inu kiseonika u plu}ima pre svog rekordnog poku{aja, Mari~i} je deset minuta udisao ~ist kiseonik. Zahvaquju}i tome, imao je znatno ve}u

rezervu kiseonika nego kada bi disao obi~an vazduh, koji sadr`i samo oko 21 odsto kiseonika.

OPREZ PRI ZADR@AVAWU DAHA Ovakav podvig se u Ginisovoj kwizi rekorda vodi kao zadr`avawe daha uz pomo} kiseonika. Ipak, ~ak i bez udisawa ~istog kiseonika, Mari~i} mo`e da zadr`i dah 10 minuta i 8 sekundi. Iako zadr`avawe daha ima primenu u sportovima i tradicionalnom rowewu,

rizici su ozbiqni. I Vitomir Mari~i} upozorava da je wegov podvig mogu} samo nakon godina profesionalnog treninga i uz strog nadzor. Visok nivo ugqen-dioksida ili nedostatak kiseonika mogu brzo dovesti do gubitka svesti, a udisawe ~istog kiseonika nosi rizik od o{te}ewa }elija zbog trovawa slobodnim radikalima. Dakle, ne poku{avajte ovo bez stru~ne podr{ke.

Gre{ke sa magnezijumom - koji je najboqi za srce, a koji za mozak, mi{i}e i probavu

Magnezijum je jedan od najva`nijih minerala za qudski organizam – u~estvuje u vi{e od 300 enzimskih reakcija.

Magnezijum poma`e u stvarawu energije, radu mi{i}a, stabilizaciji nervnog sistema, zdravqu srca, ja~awu kostiju i zuba, a istovremeno podr`ava i imunitet.

Tako|e je kqu~an za sintezu proteina i nukleinskih kiselina, metabolizam ugqenih hidrata, masti i proteina, kao i za balans minerala poput kalcijuma, cinka i vitamina D.

KOLIKO MAGNEZIJUMA

NAM JE POTREBNO?

Preporu~ena dnevna doza iznosi oko 320 mg za `ene i 420 mg za mu{karce, dok se tokom trudno}e i dojewa potrebe dodatno pove}avaju. Stres, gojaznost, hroni~ne bolesti (dijabetes, crevne bolesti) i upotreba odre|enih lekova (diuretici, antacidi) tako|e pove}avaju potrebu za unosom ovog minerala.

Iako se magnezijum mo`e uneti hranom – ora{astim plodovima, semenkama, lisnatim povr}em, mahunarkama i integralnim `itaricama – mnogi pose`u za suplementima. Problem je {to ve}ina qudi bira pogre{an oblik.

KOJI OBLICI

MAGNEZIJUMA POSTOJE?

Magnezijum u dodacima mo`e biti vezan za anorganske spojeve (oksid, sulfat, klorid) ili organske kiseline i aminokiseline (glicinat, citrat, malat, treonat, taurat, orotat).

Organski oblici se boqe apsorbuju i ne`niji su za probavu.

Anorganski oblici ~esto deluju samo kao laksativi i slabije doprinose nadoknadi stvarnih potreba.

NAJ^E[]I OBLICI

I WIHOVE NAMENE:

• Magnezijum oksid – niska apsorpcija (oko 4%), koristi se uglavnom kao laksativ ili kod `garavice.

• Magnezijum sulfat – slaba apsorpcija oralno, koristi se u kupkama za opu{tawe mi{i}a ili kao laksativ.

• Magnezijum hlorid – boqa apsorpcija (20–30 odsto), ~esto u obliku sprejeva, uqa ili kupki.

• Magnezijum citrat – sredwa apsorpcija (25–30 odsto), koristan kod umora, gr~eva i povremenog zatvora.

• Magnezijum laktat i glukonat – blagi oblici, pogodni za decu, starije osobe i one sa

osetqivim `elucem.

• Magnezijum aspartat i malat – visoka apsorpcija (50–60 odsto), odli~ni za sportiste i osobe sa hroni~nim umorom.

• Magnezijum taurat i orotat – podr`avaju zdravqe srca i izdr`qivost.

• Magnezijum glicinat (bisglicinat) – “zlatni standard”, apsorpcija do 80 odsto, blag za probavu, idealan kod stresa, nesanice i napetosti mi{i}a.

• Magnezijum treonat – prolazi krvno-mo`danu barijeru, poboq{ava pam}ewe, koncentraciju i mentalnu o{trinu.

[TA ODABRATI?

Za najboqu apsorpciju i toleranciju – glicinat. Za energiju i hroni~ni umor –malat.

Za zdravqe srca – taurat ili orotat. Za mozak i koncentraciju –treonat. Oksid i sulfat najvi{e slu`e kao laksativi ili u kupkama.

HRANA BOGATA MAGNEZIJUMOM

Najboqi prirodni izvori su: Biqni izvori: p{eni~ne mekiwe, seme bundeve i suncokreta, p{eni~ne klice, indij-

ski ora{~i}i, integralne `itarice (bulgur, integralna ri`a, je~am), mahunarke (pasuq, so~ivo, gra{ak), zeleno lisnato povr}e (spana}, blitva). Vo}e: avokado, banana, urme, gro`|ice.

Tamna ~okolada (70 odsto i vi{e kakaa). @ivotiwski izvori: riba (losos, sku{a), piletina, govedina, sviwetina.

KAKO PREPOZNATI NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA?

Blagi nedostatak ~esto nastaje usled neuravnote`ene ishrane, stresa, dijareje, dijabetesa, intenzivne fizi~ke aktivnosti, bolesti bubrega ili upotrebe diuretika.

NAJ^E[]I SIMPTOMI:

Mi{i}i: gr~evi (posebno no}u), drhtawe, slabost, trnci. Nervni sistem: nesanica, nervoza, anksioznost, depresija, problemi s koncentracijom.

Srce i krvni pritisak: aritmije, lupawe srca, povi{en pritisak.

Probava: mu~nina, povra}awe, gubitak apetita, zatvor. Ostalo: umor, razdra`qivost, pove}ana osetqivost na stres.

RECEPT Lekari upozoravaju na {tetne efekte elektronskih cigareta kod mladih

Kardiolog u Univerzitetskoj bolnici

Severne Norve{ke Maja-Lisa Lohen izjavila je da postoji visok nivo upotrebe elektronskih cigareta me|u tinejxerima i mladima {irom sveta, kao i da postoji zabrinutost zbog {tetnih efekata na wihovo zdravqe.

LAGANA ^ORBA

OD POVR]A

POTREBNO JE:

n 1 mawa glavica crnog luka

n 1 mawa tikvica

n 1 ve}i krompir

n po ukusu so, suvi biqni za~in, mleveni biber

n 1 sredwa {argarepa

n nekoliko ka{ika uqa

n 1 ka{ika bra{na

n po `eqi per{unovog lista

n po ukusu i `eqi kisele pavlake

PRIPREMA:

Na uqu prodinstajte sitno seckan crni luk, seckanu {argarepu a nakon 2-3 min. dodajte i seckanu tikvicu.

Dinstajte koji minut uz me{awe.

Zatim dodajte bra{no i prome{ajte pa nalijte sa 1,5 litrom vru}e vode. Kuvajte dok povr}e ne omek{a, dodajte so, ml. biber i suvi za~in i na kraju seckan per{un.

Poslu`ite toplu ~orbu sa kiselom pavlakom (po `eqi).

Govore}i na godi{wem kongresu Evropskog kardiolo{kog dru{tva (ESC) u Madridu, najve}oj svetskoj konferenciji o srcu, Lohen je rekla da je zabrinuta da bi milioni dece mogli da se suo~e sa lo{im zdravqem u budu}nosti, zbog upotrebe elektronskih cigareta, prenosi Gardijan.

„Brinem se da vejping mo`e izazvati nepovratnu {tetu de~jem mozgu i srcu. Naravno, moramo da sa~ekamo dugoro~ne podatke, ali sam zabrinuta. Pove}ava krvni priti-

Otkrivamo koje sve benefite ova naranxasta kraqica nudi na{em organizmu.

POMA@E ZDRAVQU O^IJU

Verovatno najpoznatija korist {argarepe odnosi se na vid. Bogata je beta-karotenom, oblikom vitamina A, koji je kqu~an za o~uvawe vida, posebno no}nog. Nedostatak ovog vitamina mo`e dovesti do problema sa vidom, ukqu~uju}i no}no slepilo.

MO]AN ANTIOKSIDANS

Beta-karoten, kao i drugi antioksidansi prisutni u {argarepi, poput luteina i zeaksantina, poma`u u neutralisawu slobodnih radikala u telu. To zna~i da redovna konzu-

sak, broj otkucaja srca, a znamo da arterije postaju ~vr{}e”, kazala je Lohen.

Ona je kazala da vejping optere}uje kardiovaskularni sistem dece, da se wihovi otkucaji srca se ubrzavaju a krvni sudovi se su`avaju, {to vremenom mo`e uticati i na arterije.

Lohen je citirala studiju objavqenu u ~asopisu „New England Journal of Medicine”, koja je sugerisala da vejping pove}ava rizik od mo`danog udara za 32 odsto.

Istra`ivawa pokazuju da te~nosti u elektronskim cigaretama mogu da osloba|aju poznate kancerogene poput formaldehida i acetaldehida kada se zagreju, a ove i druge hemikalije mogu o{tetiti krvne sudove, izazvati upale i doprineti riziku od kardiovaskularnih bolesti.

„Postoji dodatni rizik od vejpinga kod dece kada je re~ o efektima na telo. Zato {to znamo da nikotin i drugi elementi u elektronskim cigaretama imaju veoma {tetan uticaj na razvoj mozga.

Ne samo kod fetusa, ve} i tokom detiwstva i u dvadesetim godinama. Dakle, to je ne{to zbog ~ega smo izuzetno zabrinuti”, istakla je Lohen.

macija {argarepe mo`e doprineti smawewu rizika od hroni~nih bolesti, ukqu~uju}i sr~ana oboqewa i odre|ene vrste raka.

PODR[KA IMUNITETU

Vitamin C iz {argarepe podsti~e rad imunog sistema, poma`u}i telu da se bori protiv infekcija. Osim toga, vitamin A je va`an za zdravqe sluzoko`e, koja predstavqa prvu liniju odbrane protiv mikroorganizama.

DOBRO ZA KO@U Beta-karoten mo`e doprineti zdravom i blistavom izgledu ko`e. Tako|e {titi ko`u od {tetnog UV zra~ewa i mo`e pomo}i u br`em zaceqivawu rana. Neki qudi primete

blago naranxast ten ako preteraju sa konzumacijom, {to nije {tetno i lako se koriguje.

REGULI[E VAREWE Zahvaquju}i vlaknima, {argarepa poboq{ava varewe i reguli{e rad creva. Dijetetska vlakna poma`u u prevenciji zatvora i odr`avaju zdravu crevnu floru. SNI@AVA HOLESTEROL

Redovna konzumacija {argarepe mo`e doprineti sni`avawu nivoa „lo{eg“ LDL holesterola, {to je va`no za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Rastvorqiva vlakna iz {argarepe poma`u u izbacivawu vi{ka holesterola iz organizma.

SLIKA

ENGLESKI PISAC EDGAR

SLEDBENIK, PRISTALICA(LAT.)

DR@AVAU ZAPADNOJ AFRICI

KOW U NARODNOJ PESMI

NAO^IT MLADI]

SIMBOL URANA POGODBENI VEZNIK ILOVITO ZEMQI[TE

DOGOVOR, SPORAZUM (ENG.)

PROSVETITEQ (LAT.)

]OPAV ^OVEK

VARO[ U BOSNI NAJVE]A VREDNOST

RUGOBA (TUR.)

KALIJUMA SIMBOL FOSFORA

VATI VRSTA MORSKE RIBE

SKANDINAVKA UKR[TENICA

DOMA]E GOVE^E MODELI ZA ODLIVKE

JEDINI PRIMERAK (MN.) ODSE^AK ULAZNICE IME ATLETI^ARA BOLDONA UTAWATI U VODU SLEDBENIK IRACIONALIZMA

ZAMUCKIVATI, MUCATI ^E[KI FIL. TOMA[

RASPRAV-

REXEPOVA VRE]AOD KOSTRETI

POGRDNA RE^ IRENA ODMILA HEMIJSKI ELEMENT TOVQEWE

MU^ENIK, STRADALNIK (GR^.)

SUDELOVAWE U ZAJEDNI^KOM POSLU

(@ARG.) AUTO OZNAKA [PANIJE PREVARANT, HOH[TAPLER

NIGER, AT, VO, DIKAN, U, AKO, DIL, MUTATI, ILUMINATOR, ]OPA, ILONA, VISOKO, UC, MA, AMANETI, AKARET, RIO, K, KITITI, N, PSOVKA, ESMA, IRA, TANTAL, MARTIR, IRI, UDEO, ALKOS, MALVERZANT.

VODORAVNO: IKONA, VALAS, ADEPT,

SKANDINAVKE:

RE[EWE

VODORAVNO: 1. Onaj koji ne{to razvrstava, 2. Podrugiva~ - Svetina, gomila, mno{tvo, 3. Uzvi{eni primeri, uzori - [panski lu~ki grad, 4. Prema, u pravcu - Malaksao ~ovek - Dvadeset tre}e i 12. slovo azbuke, 5. Qubavni pesnik - Objekat za su{ewe vo}a, 6. Srpska planina - Uvla~ewe vazduha, 7. Prvi vokal - Lav (tur.) - Hladno oru`je, 8. KukuruzovinaVrsta vi{we krupna ploda - Veznik, 9. Sredwovekovni vitezovi - Bugarski {ahista Asen, 10. Alatka za se~ewe metala - Ime starijeg tambura{a Bala`a, 11. Udru`ewe kwi`evnika (skr.) - Na neki na~in - Kow u narodnoj pesmi, 12. Ve}a mera za povr{inu, hiqadu ari (mn.) - Korita za stoku, 13. Teniski turnir (eng.) - Skitnica, probisvet letivetar, 14. Besposli~arke, badavaxike.

USPRAVNO: 1. Igra~ kriketa - Sva|a, prepirka, 2. Vrsta otrovne gqive - Grad u Peruu, 3. Otomanski zemqoposednik, aga - Orahov vo}wak, ora{je - Smrzla voda, 4. Onaj koji voli salatu - Prefiwena, suptilna, 5. Zastareli oblik veznika ili - Onaj koji udara sme~ (sport.) - Oznaka za volt, 6. Nota solmizacije - So~ivo mikroskopa - Bruh, hernija, 7. Mu{ko ime odmila, Ilija - @ensko ime - Sedmo i 29. slovo azbuke, 8. Simbol kalijuma - Vertikalno odstojawe (mn.) - Udarati, lupati, 9. Prijateq (lat.), - Kozmeti~ka sirovina iz vunene masti, 10. Udeo u nasledstvu - ^arobwaci, magovi - Gradi} u Italiji, 11. Emocije - Govornik ekavice, 12. [iroko razmicati noge.

UDISAWE, A, ARSLAN, MA^, [A[, MARELA, I, RITERI, ANEV, SEKA^, JANIKA, UK, NEKAKO, AT, KILARI, ALOVI, OPEN, LETIPAS, BADAVAXINICE.

VODORAVNO: KLASIFIKATOR, RUGALAC, MASA, IDOLI, AVILES, KA, ATONIK, ]K, EROTIK, SU[AR, TARA,

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE

OGLASIO SE EXIT:

Nema uslova za odr`avawe festivala u Srbiji, kraj piramide u Gizi – novi festival

Povodom sve ~e{}ih dilema u vezi sa tim da li se EXIT seli u Egipat ili na neku drugu destinaciju, obave{tavamo javnost da ispred Velikih Piramida u Gizi, kao i na vi{e lokacija {irom planete, kreiramo nove festivale, kao {to smo prethodnih godina organizovali Sea Dance i Sea Star u Crnoj Gori i Hrvatskoj, kao i brojne doga|aje {irom regiona i sveta. Egipat }e biti jedna od ta~aka Exitove velike globalne turneje u 2026. godini o ~ijim detaqima }emo javnost obavestiti u narednom periodu. U ovom trenutku ne postoji mogu}nost da se EXIT festival odr`i u Srbiji naredne godine, budu}i da je festivalu, zbog podr{ke studentima, uskra}eno svo dr`avno sufinansirawe na lokalnom, pokrajinskom i republi~kom nivou. Tako|e, iz istih razloga, Exitu je uskra}ena podr{ka glavnog sponzora festivala koji je u dr`avnom vlasni{tvu, mts-a, i to nakon 22 godine uspe{ne saradwe. Imaju}i u vidu da su zbog nepovoqne ekonomske situacije u zemqi i regionu, cene ulaznica za EXIT vi{estruko su ni`e od cena festivala sli~nog formata u Evropi, festival razmera Exita nije mogu}e organizovati u doma}im ekonomskim okvirima bez podr{ke dr`ave.

KRAQ TELEVIZIJSKIH SERIJA:

Odlazak Mihaila

Mi{e Vukobratovi}a

Vukobratovi} je preminuo u nedequ u 73. godini, u KBC Zemun, gde je primqen jo{ krajem juna nakon te{kih povreda zadobijenih prilikom pada na snimawu. Rediteqski je potpisao neke od najpopularnijih TV serija.

Napustio nas je Mihailo Mi{a Vukobratovi}, tihi xin televizijskog stvarala{tva, nesagledive stvarala~ke snage i dela, a li~ne skromnosti, koja je i{la, maltene, do neprepoznavawa. Wegovo ime je stajalo na {picama na{ih najpoznatijih i najpopularnijih televizijskih serija, iz pepela je podigao Pozori{te na Terazijama i bio je, kao ga lepo opisa wegov prijateq i kolega Stanko Crnobrwa „fantasti~na me{avina umetnika, menaxera i vizionara“.

Vukobratovi} je preminuo u nedequ u 73. godini, u KBC Zemun, gde je primqen jo{ krajem juna nakon te{kih povreda zadobijenih prilikom pada na snimawu jedne serije.

Ro|en je u Beogradu 1952. godine, a filmsku i televizijsku re`iju diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Vukobratovi} je nezaobilazno ime u istoriji ovda{we igrane produkcije, prvenstveno u domenu televizijskog stvarala{tva, ka`e rediteq Marko Misira~a, odli~an poznavalac profesionalnog puta velikog rediteqa koji je zapo~eo 70-ih godina pro{log veka, kao asistent ~uvenim jugoslovenskim filmskim rediteqima Mikiju Stamenkovi}u (na filmu „SB zatvara krug“), Milanu Jeli}u (na filmu „Tigar“) i Bori Dra{kovi}u (na filmu „Usijawe“). Wegov radni vek trajao je bezmalo pet decenija. Prve potpisane re`ije ostvario je u okviru ~uvenog serijala Zabavne redakcije TV Beograd „Podijum“ (od 1979. god). U okviru „Podijuma“ re`irao je portrete tada glumaca u usponu: Mirjane Karanovi}, @arka Radi}a, Qiqane Blagojevi}, Qiqane Dragutinovi}, Danice Ristovski, Vladana Gajovi}a… Iza wega je ostalo re`irano vi{e od 1.000 pojedina~nih emisija (epizoda serija, TV drama, komedija, zabavnih programa…) kao i nekoliko bioskopskih dugometra`nih filmova. U dugom metru debitovao je jednom od naj{armantnijih jugoslovenskih komedija „Nije lako s mu{karcima“ (1985). Najvi{e }e ostati ipak upam}en kao korediteq ili rediteq popularnih i danas rado repriziranih serija „Boqi `ivot“, „Porodi~no blago“, „Policajac s Petlovog brda“, „Otvorena vrata“, „Bela la|a“, „Kod lude ptice“…

Aleksandra Prijovi} se porodila, @ivojinovi}i proslavili sa porodicom i prijateqima

Aleksandra Prijovi} porodila se 3. septembra i na svet donela devoj~icu kojoj su ona i Filip @ivojinovi} dali ime Aria.

Slavqe povodom ro|ewa }erke Aleksandre Prijovi} i Filipa @ivojinovi}a je organizovano u jednom lokalu u Beogradu, a prisustvovali su porodica, prijateqi i kolege.

Naime, me|u zvanicama je bio i Adil Maksutovi} koji je sada otkrio kako su se proveli te ve~eri na proslavi.

„Bilo je super, videli ste onoliko koliko ste mogli po dru{tvenim mre`ama, znate da je to bilo za prijateqe i porodicu, nije bilo javno, te ne bih otkrivao detaqe. Bilo je predivno, emotivno, okupilo se puno wihovih prijateqa i svima nam je bilo fantasti~no. Ime Aria je divno, neobi~no, internacionalno, tako da ima sve predispozicije da bude veliki umetnik. ^uo sam se sa Aleksandrom, dobro se ose}a, beba je preslatka, tako da je sve okej“, rekao je Adil za „Blic„.

Peva~ je otkrio i da li je dobio bak{i{ sa slavqa kod @ivojinovi}a.

„Ne, ja sam oti{ao kao prijateq, ne kao peva~,

Za{to se Du{ko Radovi} izvinio

Lepoj Breni?

Kada se Lepa Brena pojavila na estradnoj sceni, mnogima je bila zanimqiva zbog {kakqivih i duhovitih tekstova, koji su bili druga~iji u odnosu na ono {to je jugoslovenska publika do tada mogla da ~uje. Popularnost i pa`wu stekla je brzo, ali mnogi su sumwali u wenu pamet.

Jedan od wih bio je i pokojni Du{ko Radovi}, koji je verovao da je re~ o jo{ jednoj simpati~noj devojci iz provincije, koja je poku{ala lepotom da stekne slavu preko no}i. Me|utim, kako je rad Lepe Brene i „Slatkog greha“ postajao sve ozbiqniji, a ona postala najve}a jugoslovenska zvezda, publika je po~ela da ih ceni kao velike profesionalce.

Radio-voditeq i rok kriti~ar Marko Jankovi} je u dokumentarcu „Lepa Brena – Godine Slatkog greha“ otkrio kako je ~uveni srpski pisac, pesnik i novinar Du{ko Radovi}, priznao gre{ku i izvinio se Breni.

„Du{ko Radovi} je, kada je bila pauza, do{ao do mene i pitao me je da li mo`e da se upozna sa Brenom. Rekao sam mu da to nije nikakav problem, a potom sam ih upoznao“, po~eo je Marko. „On je pru`io ruku Breni i rekao: ‘Dobar dan, ja sam Du{ko Radovi}.’ Brena mu je na to odgovorila: ‘[ta mi se predstavqate? Ja vas znam. Svakog jutra slu{am ‘Beograde, dobro jutro’“. Ona je tada Du{ka fascinirala! On je izustio ne{to neverovatno. Rekao joj je: ‘Ja sam do{ao vama da se izvinim, jer sam ja mislio da ste vi glupi’“, rekao je Jankovi}.

a to {to sam zapevao je jer sam `eleo, a i ne mo`e da pro|e nijedno veseqe da mi ne ka`u: ‘Molim te, ‘ajde onu tvoju’. Svi smo pevali“ rekao je, pa dodao {ta mu je poru~ila Brena: „Nije to prvi put da sam pevao @ivojinovi}ima, pogotovo Breni koja je jedna od najve}ih ikada na ovim prostorima, ona ~uje sve {to treba da ~uje i ose}a svaki ton koji proizvedem. Zagrlila me je i udelila komplimente koji ostaju duboko“.

„IMALI SMO OZBIQNU KRIZU U BRAKU“: Nela Mihailovi} je supruga upoznala na petak 13, a na ovaj datum su se i ven~ali

Odmah na po~etku wihovog zajedni~kog `ivota susreli su se sa brojnim izazovima.

Glumica Nela Mihailovi} ve} du`e od dve decenije u skladnom je braku sa kompozitorom Vladimirom Petri~evi}em, ina~e bratom wene koleginice Suzane Petri~evi}.

Odmah na po~etku wihovog zajedni~kog `ivota pojavile su se razne prepreke, ali su zajedni~kim snagama uspeli da prebrode sve nevoqe.

„Kad smo zapo~iwali zajedni~ki `ivot, prognoze ba{ i nisu bile neke, da budem iskren. Ona mlada, talentovana glumica tek na po~etku karijere, ja u tom trenutku ve} afirmisani muzi~ar, koji je upravo napustio rokenrol i odlu~io da bude, zamislite, kompozitor primewene muzike u Srbiji devedesetih. Mo`ete misliti koliko je to u onom ludilu, bedi i primitivizmu devedesetih delovalo perspektivno. Me|utim, mi se na to nismo obazirali, bili smo vredni i uporni, verovali smo jedno u drugo i eto nas danas ovde gde jesmo“, rekao je svojevremeno Vladimir za Gloriju. Jednom prilikom wih dvoje su otkrili da je „baksuzni“ datum, petak trinaesti za wih najsre}niji. Upoznali su se na petak trinaesti, ven~ali na ovaj datum, a i wihova starija }erka je ro|ena trinaestog u mesecu.

U braku su dobili dve }erke, Petru i Martu, a glumica nije krila da su svojevremeno imali ozbiqnu krizu.

„Imali smo ozbiqnu krizu, svako ko ka`e da nije imao krize u braku la`e. To spada u domen privatnosti, pa ne volim da pri~am o tome“, istakla je Nela Mihailovi} pre par godina, pa dodala:

„Ja sam po prirodi tolerantnija, pa samim tim i popustqivija. To su naj~e{}e gluposti neke oko kojih se posva|amo.“

SVETSKO PRVENSTVO DOBILO NAJLU\U UVERTIRU DO SADA

U toku testirawe atleti~arki da bi im se utvrdio pol

Svetska atletika saop{tila je da je vi{e od 95 odsto u~esnica na predstoje}em Svetskom prvenstvu u Tokiju obavilo test za utvr|ivawe pola.

Upravno telo atletike navelo je da }e ostali testovi, za ekipe Francuske i Norve{ke i neke sportiste sa sedi{tem u Francuskoj, obe zemqe u kojima je genetsko testirawe iz nemedicinskih razloga zabraweno, biti obavqeno u Tokiju pre po~etka Svetskog prvenstva.

„Ovo je bio odgovor celokupnog sporta na princip u koji svi fundamentalno verujemo, a to je za{tita `enske kategorije“, rekao je predsednik Svetske atletike Sebastijan Kou.

Svetska atletika je prvi olimpijski sport koji je ponovo uveo testirawe hromozoma, prethodno ukinuto devedesetih godina, koje zahteva od sportistkiwa koje se takmi~e u `enskoj kategoriji da se jednom tokom karijere podvrgnu tom testu.

Test za SRY gen, koji je deo Y hromozma i uzrokuje razvoj mu{kih karakteristika, mo`e da se obavi brisom iz obraza ili analizom krvi. Test je pouzdan pokazateq za odre|ivawe biolo{kog pola.

„ZA[TO SUDIJE POMA@U HRVATSKOJ?“: Skandal potresa Balkan, Joveti} se razbesneo zbog crvenog kartona na me~u na kom su vre|ali Srbe

Fudbaleri Hrvatske savladali su Crnu Goru sa 4:0 u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, ali je me~ obele`io ~itav niz skandala.

Taj me~ je ni~im izazvano obele`ila i provokacija navija~a jer su Hrvati jo{ jednom odlu~ili da na me~u skandiraju „Ubij Srbina“. Me~ je prakti~no odlu~en u 42. minutu kada je Andrija Bulatovi} dobio crveni karton. Ovaj 18-godi{wak iz Kola{ina je tako iskqu~en, a Crna Gora je ostala na vetrometini.

„Te{ko je, sigurno da je te{ko. Imam ose}aj da se u zadwe vreme doga|aju samo negativne stvari. Do crvenog kartona smo bili u igri. U redu, oni su dr`ali loptu, ali mi ni nismo o~ekivali da }emo je imati u posedu. Nije bilo preopasnih napada. Mislim da Petkovi} u prvih 30 i ne{to minuta nije ni imao intervenciju. Poku{avali smo ne{to iz kontranapada, ali te{ko je bilo jer smo se branili duboko u na{oj polovini“, po~eo je Joveti}.

Tu se nije zaustavio.

„Dali smo sve od sebe. Krivo mi je {to je na kraju ispalo ovako, 4:0. Sudija nije morao dati crveni karton. Pri~ao sam sa sudijom, ali uzalud. Sudije uvek teraju po svom i svaki put kad igramo, bez obzira na suparnika, mi smo u podre|enom polo`aju. Nama ni{ta ne sviraju, wima daju sve. Naravno, nije ovo do sudije, Hrvatska je boqa, zaslu`ila je pobedu, to nije ni{ta sporno, ali za{to im poma`e{?“, zapitao se Joveti} posle me~a.

U grupi L kvalifikacija za Mundijal situacija je i te kako jasna. Hrvatska i ^e{ka imaju po 12 bodova, dok Farska Ostrva i Crna Gora imaju po {est. Gibraltar nije osvojio ni bod.

US OPEN ZARADIO NEVEROVATNIH 900 MILIONA DOLARA!

Sad prave projekat na koji se niko pre nije osmelio

US Open je postavio standard koji }e te{ko uspeti da dostignu i drugi grend slemovi kada je u pitawu zarada. Spremite se za ludu vo`wu sa mnogo cifara.

Sve je po~elo jo{ po~etkom avgusta. Tada je US Open najavio da sprema najve}e nagrade u istoriji tenisa. Ukupni nagradni fond je sko~io ~ak 20 odsto u odnosu na prethodnu, pa se sa 75 miliona popeo na 90 miliona dolara.

[ampion i {ampionka, Karlos Alkaraz i Arina Sabalenka su dobili ~ekove na po pet miliona dolara (39 odsto vi{e nego prethodne godine). Gubitnik u kvalifikacijama je dobio 27.500 za prvo kolo, a u~esnik glavnog `reba 110.000 dolara.

Cifre od kojih }e se svakome zavrteti u glavi, ali je sada spremna ona prava bomba. Procewuje se da je ove godine US Open prihodovao oko 900 miliona dolara {to je ne{to vi{e od 300 miliona dolara vi{e nego prethodne. Kako? E, to je pitawe na koje }emo sada ponuditi odgovor. Ili barem deo wega.

Pogledajmo napred kako je izgledala raspodela novca tokom 2023. godine. Tu se jasno vidi da ~ak 90 odsto novca USTA zaradi samo od US Opena. Za samo dve nedeqe!

Od ove godine je US Open uspeo da doga|aj od dve nedeqe naplati tokom tri sedmice. Kako? Ponovo su bili inovatori (kao godinama ranije kada je tu uveden taj-brejk). Uveli su mi miks dubl gde su prijavqeni vode}i igra~i iz singla, smaweno je trajawe me~eva, ~itavo takmi~ewe je zavr{eno za dva dana, ali… Tokom ta dva dana je prodat ogroman broj karata na stadionu „Artur E{“ koji ima kapacitet od 23.771 mesta i „Luj Armstrong“ od 14.053. Tako je u sedam dana pre

samog turnira ~ak 239.000 qudi bilo na kompleksu. To je ogromno pove}awe u odnosu na prethodnu godinu, a zanimqivo je da je gotovo milion navija~a pro{lo kroz kompleks na Fle{ing Medouzu u tri sedmice. Novca ima koliko ho}ete. Odavno je US Open shvatio da je prodaje tenis, nego do`ivqaj navija~ima. I to papreno napla}uje. Primera radi taj „luksuzni u`itak“ je mnogo, mnogo bitnij od samog tenisa. Prihodi od karata su astronomski, pa je najjeftinija karta bila 25 dolara (ali ko je na{ao je pravi sre}nik!), a u velikom finalu je jedno sedi{te bilo i preko 25.000 dolara. Vrtoglave svote.

Napravqen je i sistem po kom se ulazak na kompleks pratki~no neograni~eno dozvoqavava jer organizatori smatraju da je boqe izdati vi{e karata. Najvi{e zara|uju od onih koji „kupe karte, a nikada se ne pojave na kompleksu“.

Svaka lo`a se izdaje za 100.000 dolara dnevno, pa je procena da samo od toga turnir prihoduje 71 milion dolara tokom jednog turnira. Naravno, neke lo`e su neuporedivo skupqe, a tu se sklapaju brojni poslovi. Uostalom, videli smo da se i Donald Tramp pojavio na jednom od doga|aja.

Samo od TV prava je US Open tokom 2023. godine zaradio 143 miliona dolara (najvi{e od ESPN), a od karata 185 miliona. Sada je to tr`i{te prosto eksplodiralo.

Uz to US Open kontroli{e kakav prenos odlazi u svet, oni sve re`iraju, a onda dele „brodkasterima“. To zna~i da i daqe kontroli{u narativ, ali i da uzimaju novac. Ogroman novac. Postoji i takozvani „secondary market“ odnosno preprodaja karata. Uz to ogroman novac US Open zara|uje na hrani i na pi}u. Evo i jednog primera. Takozvani „Honey deuce“, zvani~ni koktel US Opena, zara|uje oko 12 miliona dolara po izdawu! To zna~i da samo od ovog pi}a organizatori isplate nagrade osvaja~ima u singlu.

Ni igra~ima nije lo{e jer im US Open pokriva sve tro{kove leta, sme{taja i uz to daje hranu na kompleksu. Procena je da to prose~no ko{ta oko 5.000 dolara po igra~u, sa tim {to naravno neki igra~i biraju da odsedaju negde drugde.

Mnogo je tu novca, ali ova preprodaja karata, uvo|ewe nove nedeqe, dodatno podizawe cena hrana i pi}a… Ne postoji jeftiniji duks od 200 dolara, majice su najmawe 50 dolara… Sve ovo je stvorilo ogroman prihod.

Ivani} juri 100. gol na proslavi

Marakane, kapiten Zvezde na pragu jubileja

Kapiten Crvene zvezde Mirko Ivani} se nalazi pred velikim jubilejom u crveno-belom dresu. Na utakmici

protiv @elezni~ara (nedeqa, 17.00), na kojoj }e ujedno biti i proslava ro|endana Marakane, iskusni fudbaler }e ima-

ti priliku da stigne do 100. gola u Zvezdi.

Ivani} je do sada odigrao 311 utakmica za Zvezdu i upisao je 85 pogodaka na takmi~arskim duelima, dok je ukupno tresao mre`e protivnika 98 puta. Upravo duel sa @elezni~arom mo`e biti me~ na kojem }e kapiten crveno-belih zaokru`iti svoj u~inak i pored trocifrenog broja utakmica u Zvezdi upisati i trocifren broj golova. Jubileji se uvek pamte, a nema lep{e pozornice za istorijske trenutke od Marakane. Ivani}, jedan od lidera tima i ~ovek ~iji potezi godinama inspiri{u saigra~e i raduju navija~e, sada ima priliku da jo{ jednom ispi{e istoriju kluba i uveli~a ro|endansku proslavu stadiona.

POSTIGAO PRVI GOL NA MARAKANI, SADA PORU^IO: „Zvezda

mo`e protiv Seltika“

Povodom proslave 62. ro|endana stadiona „Rajko Miti}“, koji }e biti obele`en 14. septembra na utakmici Crvene zvezde i @elezni~ara iz Pan~eva od 17 ~asova, legendarni fudbaler crveno-belih i strelac prvog gola na Marakani, Trifun Mihajlovi}, prisetio se istorijskih trenutaka.

„Postizawe prvog gola na Marakani za mene je najdra`a sportska uspomena i do`ivqaj koji se ne zaboravqa. To je bilo ostvarewe de~a~kog sna, a jo{ ve}a ~ar je {to sam taj trenutak podelio sa desetinama hiqada navija~a“, prisetio se Mihajlovi}.

Pozvao je Mihajlovi} navija~e Crvene zvezde na proslavu ro|endana Marakane.

„Fudbal se igra zbog navija~a i zato ih od srca pozivam da do|u u {to ve}em broju i podr`e svoj voqeni klub.“

Osvrnuo se nekada{wi fudbaler Zvezde i na duel sa Seltikom iz 1968. godine (1:1) na kom je nastupio.

„Utakmica sa Seltikom iz 1968. godine nije mi ostala u lepom se}awu. Ipak, verujem da sada uz pun stadion i podr{ku na{ih navija~a mo`emo da verujemo u pozitivan rezultat protiv {kotskog velikana“, zakqu~io je Mihajlovi}.

Crvena zvezda }e protiv Seltika na Marakani igrati me~ 1. kola Lige Evrope 24. septembra od 21.00.

Porodila se Milica Mandi}, suprug otkrio ime }erke

Milica Mandi}, legendarna srpska sportistkiwa, postala je majka devoj~ice - Irine.

Ovu prelepu vest je na dru{tvenim mre`ama preneo wen suprug – Marko \uri~i}.

„Jutros je na svet stigla jedna mala devoj~ica Irina“, napisao je suprug na{e proslavqene tekvondo {ampionke. Milica je u vi{egodi{wem braku sa Markom \uri~i}em, a prvo dete dobili su 2023. godine. U pitawu je sin Mateja. Mandi} je osvojila dva olimpijska zlata – najpre je u Londonu 2012. godine stigla do vrha i popularizovala tekvondo u Srbiji, a onda je devet godina kasnije u Tokiju ponovila uspeh. Bila je {ampion sveta 2017. godine (uz jednu bronzu), a na evropskim prvenstvima ima ~etiri srebrne medaqe. Osvojila je jedan Gran pri uz dva srebra i tri bronze. Od 2013. godine je ~lan Ku}e slavnih tekvondoa.

[TA ZNA^I IME IRINA?

Irina je `ensko ime iz gr~kog jezika i zna~i mir, spokoj… Popularne su jo{ i varijante Irena, u ruskom jeziku Rina, a u engleskom Ajrin.

U sredwovekovnom srpskom jeziku bila je popularna varijanta Jerina („Prokleta“ Jerina bila je srpska vladarka, `ena despota \ur|a Brankovi}a).

Poznat tim Srbije za Svetsko prvenstvo, oni su krenuli po medaqu

Selektor mu{ke odbojka{ke reprezentacije Srbije

George Krecu objavio je spisak od 14 igra~a za Svetsko prvenstvo na Filipinima koje }e se odr`ati od 12. do 18. septembra, preneo je Odbojka{ki savez Srbije.

Na spisku nalaze se:

Tehni~ari: Nikola Jovovi}, Vuk Todorovi}

Korektori: Dra`en Luburi}, Du{an Nikoli}

Libero: Stefan Negi}

Blokeri: Aleksandar Nedeqkovi}, Nemawa Ma{ulovi}, Aleksandar Stefanovi}, Vladimir Gajovi}

Prima~i: Marko Ivovi}, Miran Kujunxi}, Pavle Peri}, Veqko Ma{ulovi}, Nikola Brbori}.

U stru~nom {tabu pored Kreca su Neven Majstorovi} (drugi trener), Matijas Rebeles Kio} i (kondicioni trener), \or|e Peji} i Kasper Jakub Nalepka (statisti~ari), Nikola Mili}evi} i Ivan Ru`i} (fizioterapeuti), Lazar Mi~eta (doktor) i Edin [kori} (tim menaxer).

Srbija igra u H grupi sa Brazilom, ^e{kom i Kinom. Prvi me~ igra 14. septembra protiv ^e{ke (11.30 po na{em vremenu), drugo kolo protiv Kine 16. septembra (15.00), a tre}e kolo protiv Brazila 18. septembra (04.00).

Dve najboqe ekipe iz grupe plasira}e se u osminu finala i igra}e protiv dve najboqe selekcije iz A grupe (Filipini, Iran, Egipat, Tunis).

Ludnica, predsednik proglasio neradan dan

zbog plasmana

reprezentacije na Mundijal

Predsednik Paragvaja Santijago Pewa proglasio je 5. septembar za neradni dan, nakon {to je fudbalska reprezentacija te zemqe osigurala plasman na Svetsko prvenstvo, prvi put posle 16 godina.

Paragvaj je plasman na planetarnu smotru, koja

se naredne godine odr`ava u SAD, Kanadi i Meksiku, obezbedio odigrav{i nere{eno 0:0 sa Ekvadorom, u utakmici pretposledweg, 17. kola kvalifikacija.

Na hiqade navija~a {irom Paragvaja iza{lo je na ulice po zavr{etku utakmice, proslavqaju}i deveti plasman ove reprezentacije na Svetsko prvenstvo.

„Postoje mladi qudi koji nikada nisu videli Paragvaj na Svetskom prvenstvu. Ima Paragvajaca koji su ~ekali ~itav `ivot da ponovo vide ovaj trenutak“, rekao je predsednik Paragvaja, opravdavaju}i svoju odluku. Na posledwem Svetskom prvenstvu, 2010. godine u Ju`noj Africi Paragvaj je stigao do ~etvrtfinala. Tamo je eliminisan od kasnijeg prvaka – [panije.

Ovog nema ni u Srbiji!

THURSDAY l ^ETVRTAK 11. 9. 2025.

Ova generacija nije nau~ila lekciju i zato nema evropsku medaqu

[ok. Senzacija. Kako je ovo mogu}e? Srbija je (opet) u osmini finala zavr{ila Evrobasket, kao i 2022. godine, ovaj put ne u duelu sa Italijom ve} porazom od Finske rezultatom 92:86.

Ko je kriv? [to se ka`e – ne treba upirati prstom tek tako. Splet vi{e stvari doveo je do eliminacije koju niko nije o~eki-

pro{li pakao posledwa 72 sata, nisu delovali spremno da se bore za ~etvrtfinale. A selektor podvla~i da su bili spremni. „Niko ne razmi{qa {ta }e biti posle Evropskog prvenstva, to nije bitno u ovom momentu, ta koncentracija je bila usmerena na Evropsko prvenstvo. I pobeda i poraz moraju da se analiziraju pametno, svesno, nama je te{ko, prevelika su bila o~ekivawa, da

vao, jer ova ekipa je do{la u Rigu po (zlatnu) medaqu, a ide ku}i posle osmine finala. Povrede, virus kako ka`u, mawak agresivnosti, (ne)spremnost, atmosfera oko ekipe, ne u samom timu, jer je po reakciji Ogwena Dobri}a delovalo da je me|u wima stvarno sve kako treba.

„Morali smo da budemo agresivno boqi. Polomili smo se, dali su igra~i sve u ovom momentu. Nikada ne izgubi{ utakmicu zbog jednog razloga, postoji ih vi{e. U drugoj ~etvrtini smo uspostavili balans u igri. Oni su {utirali 1/10 za tri, a skupili dva ofanzivna skoka. To je jedina ~etvrtina koju smo dobili, sa 24:16, to je kqu~ utakmice“, poru~io je selektor Svetislav Pe{i}.

Odgovornost mora biti i na wemu, {ta god da je mu~ilo ekipu, a Aleksa Avramovi} ka`e da su

li su bila realna, uvek su visoki ciqevi, nekada se postavqaju sa argumentima ili bez. Poku{aj da napravimo boqi rezultat, nai{li smo na timsku ko{arku, ekipu koja igra tako. Morate da budete svesni da smo se dobro pripremili. Nekada i dobra priprema ne donese rezultate. Nismo iskoristili na{u {ansu, to se desilo“. Srbija kao da nije nau~ila lekciju, ni posle Turske, ni onu od pre tri godine… Tada je Italija eliminisala „orlove“ u osmini finala Evrobasketa, onaj period od crnih osam-devet minuta je jako bolan i daqe, posle pet ubedqivih pobeda tada u grupnoj fazi u Pragu – usledio je {amar realnosti u Berlinu. Ni tada Nikola Joki} nije mogao da vodi ekipu ka borbi za medaqu, kao ni sada u Rigi, i tada zbog povrede nije bilo Bog-

KSS se oglasio o vesti da Svetislav Pe{i} nije vi{e selektor ko{arka{a Srbije

Objavqena je vest da Svetislav Pe{i} nije vi{e selektor ko{arka{a Srbije, ali su iz KSS-a demantovali to.

Pojavila se vest da Svetislav Pe{i} nije vi{e selektor ko{arka{a Srbije i da je tu odluku doneo KSS, koji mu je istu i saop{tio. Me|utim, ubrzo se oglasio KSS i sve demantovao.

„Svetislav Pe{i} nije vi{e selektor ko{arka{a Srbije“, stajalo je u kratkoj vesti na Tawugovom servisu.

Prema re~ima KSS-a, Tawugova vest nije ta~na.

„Ko{arka{ki savez Srbije obave{tava javnost da su informacije koje su se pojavile u pojedinim medijima, a koje se odnose na razre{ewe Svetislava Pe{i}a sa mesta selektora mu{ke seniorske reprezentacije Srbije – neta~ne.

Svetislav Pe{i} ima ugovor sa KSS do 30. septembra 2025. godine.

Ferstapen prekinuo niz od ~etiri meseca bez pobede – ludnica u Imoli za povratak na vrh pobedni~kog postoqa

Voza~ Red Bula Maks Ferstapen pobednik je trke Formule 1 za Veliku nagradu Italije, ~ime je ~etvorostruki uzastopni svetski prvak ostvario prvi trijumf nakon sredine maja.

Holan|anin je na stazi Monca zabele`io tre}u pobedu, ukupno 66. u karijeri. Ovo je Ferstapenu tre}i trijumf u sezoni, a prvi nakon 18. maja i slavqa na Imoli.

Drugo mesto pripalo je voza~u Meklarena Landu Norisu, dok je wegov timski kolega Oskar Pjastri zavr{io na tre}em mestu.

dana Bogdanovi}a, kao ni sada… I nema sumwe da je Joki} najboqi ili jedan od najboqih ko{arka{a dana{wice, ali je Bogdan taj koji je lider ovog tima i nemerqivo je nedostajao.

Da se desi ovako ne{to jednom – OK, kada se ponovi onda je ve} previ{e. Pripremni period je odra|en ubedqivo, delovali su „orlovi“ mo}no, da niko ne mo`e da ih zaustavi u pohodu na medaqu, na zlato.

Prognoze ne pravimo mi, ve} oni koji se time bave i s pravom je Srbija bila glavni favorit za osvajawe na osnovu kvaliteta igra~a, nikad ja~eg tima pred prvenstvo i onoga kako je izgledala na terenu.

^eka se to zlato vi{e od 20 godina, ~eka}e se jo{… Pojavili su se u Rigi problemi protiv Portugala, videlo se sa Turskom na {ta sluti, a Finska je to sve pro~itala, primenila i samo pe~atirala kartu „orlovima“ za Beograd.

I Mi}a Beri} je u vanrednom izdawu podcasta „Pick and roll“ iz Rige rekao da lekcija nije nau~ena. Ona lekcija o kojoj je pri~ao i Marko Guduri} posle Turske, za koju su rekli da je neophodno da se savlada kako bi se napredovalo i i{lo daqe, a ti~e se toga {ta mo`e i treba i {ta ne sme da se radi.

Da se uvek desi jedna takva utakmica kao sa Turskom, samo {to je boqe da je u grupi nego kasnije kad nema popravnog… Umesto nau~ene lekcije, dosta toga bilo je pogre{no, pogotovo u odbrani, ali i u napadu u borbi za ~etvrtfinale, pa popravnog nema.

Mo`da je Svetislav Pe{i} imao plan igre, ali nije imao rezervni plan. I{lo se besomu~no na Joki}a, logi~no, ali ne mo`e sam, ko{arka je ipak timska igra. Pu{tali smo i Turke, i Fince da {utiraju trojke, otvorene, nisu se previ{e pomu~ili da do|u do tih situacija i sve je slutilo na reprizu Italije iz 2022.

O~ekivawa, povrede, igra koja ne {tima, i na sve to pritisak da se uspe – pritisak je bio taj, verovatno ne glavni krivac, ali je svakako doprineo da epilog bude isti, uz boqe izdawe protivnika kome treba odati priznawe.

A kada se gre{ke ponove, onda je ova generacija, koja ima svetsko srebro i olimpijsku bronzu, ostala bez najsjajnije medaqe na evropskim prvenstvima.

Mi smo ~udan narod… Vi{e volimo da radimo ne{to iz inata, kad ne veruju u nas, kad nas potcene. Kada imamo najboqe i kada nas vide tamo gde po kvalitetu zaslu`ujemo da budemo, po pravilu se desi neki bolan {amar realnosti poput ovog u Rigi.

^etvrti je kroz ciq pro{ao voza~ doma}eg Ferarija [arl Lekler, peto mesto je zauzeo Xorx Rasel iz Mercedesa, a Luis Hamilton iz Ferarija je zauzeo {estu poziciju.

Bodove su osvojili jo{ Aleksander Albon iz Vilijamsa, Gabrijel Bortoleto iz Zaubera, Andrea Kimi Antoneli iz Mercedesa, kao i voza~ Rejsing bulsa Isak Haxar.

Osam trka pre kraja u {ampionatu vodi Pjastri sa 324 boda, drugoplasirani Noris zaostaje 31 bod, dok Ferstapen na tre}oj poziciji ima 230 bodova.

Naredna trka vozi se 21. septembra na ulicama glavnog grada Azerbejxana – Bakua.

Alkaraz sklonio Sinera sa trona, a Novak eksplodirao ka vrhu

Karlos Alkaraz je osvojio titulu na US Openu, a to je bilo dovoqno da se vrati i na prvo mesto ATP liste posle ne{to vi{e od godinu dana.

[panski teniser je tako ovog ponedeqka zapo~eo 37. nedequ kao najboqi teniser sveta i to je uradio, iako je imao potencijalno i najte`i `reb od svih favorita za titulu.

Sasvim zaslu`eni trofej sa samo tri brejka pretrpqena za ~itav turnir (to je uspeo jo{ samo Pit Sampras u dva navrata) u~inili su da stigne do ukupno 11.540 bodova.

Na drugom mestu je od ovog 8. septembra Janik Siner sa 10.780, dok je tre}eplasirani Alekasnder Zverev sa 5.930 bodova.

Na ~etvrtom mestu je Novak \okovi} sa 4.830 bodova, a srpski as je popravio svoju poziciju za tri mesta u odnosu na prethodnu listu. Ispod wega je Tejlor Fric koji ima 4.675 bodova, dok je Ben [elton na 4.280. Xek Drejper je pao na sedmo mesto sa 3.690 bodova, dok je Aleks de Minor ostao osmi sa 3.545. Lorenco Museti je deveti sa 3.505, dok Top 10 dru{tvo zaokru`uje Karen Ha~anov sa 3.280.

ITALIJANI LANSIRALI „BOMBU“

Aleksandar \or|evi} ponovo selektor?

Ko{arka{ka selekcija Italije ostala je bez selektora, nakon {to je \anmarko Poceko podneo ostavku, posle poraza od Slovenije (84:77) u osmini finala Evrobasketa. Kako „Tutosport” prenosi, glavni kandidat da nasledi Poceka jeste Luka Banki, dok se pomiwe i ime Aleksandra \or|evi}a, ~uvenog srpskog stru~waka. Banki je tako|e zavr{io svoj put na Evrobasketu u osmini finala sa Letonijom, te je i on napustio svoju selekciju koja je pora`ena od Litvanije (88:79).

Sa druge strane „Tutosport“ saznaje da se razgovaralo i sa Aleksandrom \or|evi}em. Wegovo anga`ovawe na poziciji selektora i nije tako nerealno, ka`u Italijani.

Prvu informaciju o ovoj vesti objavila je „La Stampa„, ali da o~igledno ne~ega tu ima govori i najnovije informacije koje su objavqene ovog utorka.

Stvar o kojoj pi{e Tutosport je da je \or|evi} ve} izneo svoj zahtev, a to je da ima potpunu slobodu u odabiru i organizovawu ekipe.

Italija po pisawu Tutosporta treba da izgradi potpuno novu reprezentaciju jer ima nadolaze}e mlade igra~e koje treba lansirati u seniorski tim. Ako se kockice budu poklopile, \or|evi} }e ponovo postati selektor, ali naravno moramo da sa~ekamo odluku Ko{arka{kog saveza Italije, koji sigurno ne}e `uriti prilikom odabira novog selektora.

Posledwi anga`man kao selektor imao je \or|evi} u selekciji Kine (2022 – 2024), dok je vodio Srbiju kao selektor od 2013-2019.