Issuu

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

35 godina ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday10.4.2025. 10. 9. 2026. l YearXXXIV XXXV No.2652 2726

S E R B I A N

V O I C E

W E E K L Y

l Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50

Zajednica:

„SRPSKI FESTIVAL:

Brizbejn zablistao u bojama srpske zastave!

Strana 7

Intervju nedeqe:

Strane 16 i 17

Tema nedeqe:

Sahrawen General Ratko Mladi} kako }e ga Srbi pamtiti? Australija:

Strana 12

Kultni srpski rediteq Predrag Gaga Antonijevi}

Lepa Srbija:

Strana 4

Da li }e posle Kanade i Australija okrenuti le|a Americi?

Strana 23

Stakleni vidikovac na Kablaru postaje hit ~a~anskog kraja!

Strana 20

Putopis:

Baden-Baden jedna od naj~uvenijih bawa Evrope

2 ^etvrtak 10. septembar 2026.

IZME\U DVA VIKENDA

Srbija ulazi u izbornu trku, politi~ke karte se otvaraju – {ta pokazuju istra`ivawa UNESKO OBJAVIO PORA@AVAJU]E PODATKE

Na Me|unarodni dan pismenosti vi{e od 739 miliona qudi bez osnovnih ve{tina U svetu se obeleàva Me|unarodni dan pismenosti, a ove godine navr{ava se 60 godina od kada ga je Organizacija Ujediwenih nacija za obrazovawe, nauku i kulturu (UNESKO) proglasio, a prema najnovijim podacima najmawe 739 miliona qudi {irom sveta i daqe nema osnovne ve{tine pismenosti. Ove godine ovaj Dan se obeleàva pod sloganom „Pismenost za qude, planetu i prosperitet”, kojim UNESKO ukazuje na zna~aj pismenosti za ukqu~ivawe qudi u dru{tvo, odrìvi razvoj, mogu}nosti za ìvot i ekonomski napredak. Prema najnovijim podacima koje je UNESKO objavio povodom ovogodi{weg obeleàvawa, najmawe 739 miliona starijih od 15 godina u svetu i daqe nema osnovne ve{tine pismenosti. Istovremeno, ~etiri od desetoro dece ne dostiè minimalni nivo sposobnosti ~itawa, dok je 272 miliona dece i adolescenata 2023. godine bilo van {kole. Centralno obeleàvawe Me|unarodnog dana pismenosti odràva se danas i sutra u meksi~koj saveznoj dràvi îjapas, u organizaciji UNESKO-a i u saradwi sa Vladom Meksika i na tom skupu planirano je da se razgovara o napretku i izazovima u oblasti pismenosti i konkretnim politikama i re{ewima za weno unapre|ewe {irom sveta. U okviru dvodnevnog programa bi}e odràna i ceremonija dodele {est Me|unarodnih nagrada UNESKO-a za pismenost, kojima se odaje priznawe istaknutim programima iz razli~itih delova sveta. UNESKO isti~e da je tokom proteklih {est decenija ostvaren napredak, ali da pismenost ostaje osnovno qudsko pravo i jedan od kqu~nih preduslova za mir i odrìvi razvoj. Me|unarodni dan pismenosti UNESKO je proglasio 1966. godine na 14. zasedawu Generalne konferencije te organizacije, a obeleàva se 8. septembra kako bi se me|unarodna zajednica podsetila na zna~aj pismenosti za pojedince, zajednice i dru{tva.

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

35 godina ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu moète izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dràvama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odraàvaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

U Ni{u je povu~en prvi veliki potez – SNS je odlu~io da Aleksandar Vu~i} bude nosilac liste i kandidat za premijera, uz najavu potpuno druga~ije Vlade sa najvi{e 12 ministara. I pre zvani~nog raspisivawa izbora, politi~ke karte ve} se polako otvaraju – stranke se grupi{u. Najnovije istra`ivawe „Fak-

studentska lista 31,5, a SPS 4,9 odsto. Lacmanovi} obja{wava da rezultati istra`ivawa pokazuju da se situacija na politi~koj sceni stabilizovala i da su, makar za sada, „karte podeqene”. „Smirila se tenzija koju imamo prethodne mo`da dve godine, ali smirena je ona ve} pred

tora plus” pokazuje da SNS ima 47,2 odsto podr{ke, a studentska lista 31,5 odsto. Me|utim, svaki tre}i bira~ jo{ nije doneo kona~nu odluku o tome koga }e podr`ati na izborima.

ovo leto pa do sada”, kaè Lacmanovi}. Dodaje i da o visokom rejtingu vladaju}e stranke govori to {to je, kako navodi, SNS jedina politi~ka snaga koja prakti~no nije iza{la iz kampawe. „Tokom celog leta skoro moè se re}i da je predsednik Vu~i} sa svojim strana~kim i koalicionim partnerima u kampawi. Obi{lo se dosta gradova, dosta sela. Generalno, cela Srbija se pro{partala, ako mogu tako da kaèm, i taj rad nije mogao ostati bez rezultata“, naveo je Lacmanovi}.

Odluka SNS-a da Aleksandar Vu~i} bude nosilac liste i kandidat za predsednika Vlade bila je o~ekivana, kaè Predrag Lacmanovi} iz agencije za istraìvawa „Faktor plus”, navode}i da se o tome ve} duè vreme govori. „O~ekivalo se, naravno, da }e Glavni odbor Srpske napredne stranke jednoglasno predloìti kao kandidata za predsednika Vlade Aleksandra Vu~i}a“, rekao je Lacmanovi} gostuju}i u Jutarwem programu RTS-a. Uz kandidaturu najavqen je i model Vlade sa najvi{e 12 ministara, {to Lacmanovi} vidi kao novinu, ali i veliki izazov za budu}eg mandatara, ukoliko SNS pobedi na izborima. „Mislim da je to i veliki izazov za budu}eg mandatara, ali ako je tako ne{to najavio, verovatno }e i poku{ati tako ne{to da sprovede i mislim da to nije lako u praksi uraditi“, dodao je Lacmanovi} i naveo da ideja da se smawi birokratija zvu~i dobro. [TA POKAZUJE ISTRA@IVAWE Najnovije istraìvawe „Faktora plus”, sprovedeno tokom avgusta i septembra na oko 1.200 ispitanika, pokazuje da SNS trenutno ima 47,2 odsto,

STUDENTSKA LISTA NAJJAÎ PROTIVKANDIDAT VLADAJU]OJ STRANCI Kao najja~a snaga nasuprot vladaju}oj partiji izdvojila se studentska lista, odnosno studentski pokret. „Studentski pokret je uspeo da stvori neki magnetizam u odnosu na opoziciju i da privu~e sve te glasove ka sebi. To su svi oni gra|ani koji su nezadovoqni sada{wom vla{}u, kako funkcioni{e dràva. Razni su razlozi. Tako da se desila jedna prili~no velika migracija glasova sa strane opozicionih partija ka studentskoj listi”, rekao je Lacmanovi}. Me|utim, napomiwe da nije mogu}e proceniti da li je sada{wih 31,5 odsto podr{ke, koliko je utvr|eno u istraìvawu, wen krajwi domet. „Ne mogu da kaèm da li je to plafon. Vide}emo. Sada ve} znamo otprilike kada }e biti izbori. Svi o~ekuju da studenti

obznane tu famoznu listu, da se vidi ko je ~ini, da se vidi da li imaju neku politiku ili }e i}i samo na kritiku ovog sistema, odnosno ovih stranaka na vlasti, pre svega Aleksandra Vu~i}a i SNS-a”, rekao je Lacmanovi}. Za studentsku listu, kaè, va`no je da predstavi ko je ~ini i kakvu politiku nudi, jer se jo{ ne znaju weni kqu~ni predstavnici, niti su poznati stavovi o najva`nijim dràvnim pitawima. Tu posebno isti~e stav o Kosovu i Metohiji, odnosima sa Rusijom, Kinom, SAD i Evropskom unijom, kao i o ekonomskoj i investicionoj politici. „Moraju mnogo toga da kaù jer tokom prethodne decenije sve to slu{amo konstantno od strane pre svega predsednika Vu~i}a, koji se opredelio za taj model vladavine da je konstantno prisutan u medijima, da je konstantno u nekom odnosu sa narodom”, dodaje Lacmanovi} i kaè da su gra|ani navikli da ~uju {ta }e biti u budu}nosti. Prema wegovoj oceni, studentska lista je imala dovoqno vremena da se pripremi za izbore, jer se wihovo odràvawe najavquje ve} duè vreme. [TA JE SA SPS-OM Za SPS, koji je u istraìvawu na 4,9 odsto, smatra da sledi period konsolidacije, ali da stranka ima svoju bazu bira~a i da bi uz dobru kampawu mogao da ostvari boqi rezultat. „Tako da postoji ta polarizacija, ali SPS ima svoju bazu bira~a“, kaè Lacmanovi}. Predsednik Vu~i} nedavno je izjavio da èli ubedqivu pobedu, a Lacmanovi} isti~e da bi i ishod kakav predvi|a istraìvawe „Faktora plus” mogao da bude ubedqiva pobeda. „Da li se moè vi{e – ne mogu sada da kaèm. Zavisi i od druge strane kakva }e kampawa biti. Ali za sada je dobar deo gra|ana Srbije koji su i do sada podràvali vladaju}u koaliciju, ostao na toj strani“, dodaje Lacmanovi}. Istovremeno, tvrdi da istraìvawe tokom najja~eg talasa protesta nije pokazalo zna~ajnije pomerawe rejtinga SNS-a, ve} pre svega migraciju dela opozicionih glasova ka studentskoj listi. [TA OÊKUJU GRA\ANI Najnovije istraìvawe je pokazalo i da oko 72 odsto gra|ana o~ekuje da se politi~ke tenzije bar delimi~no smire, a Lacmanovi} smatra da su qudi umorni od svega {to se de{avalo u prethodne dve godine. „Qudi su jako umorni i vi{e ne èle da slu{aju ili gledaju neke nemile scene koje smo imali. @ele rasplet“, navodi Lacmanovi}. O~ekuje da }e nakon izbora tenzije zna~ajno splasnuti.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10. septembar 2026. 3

VLADA SRBIJE UPUTILA PREDLOG:

Predsednik Vu~i} da raspusti Skup{tinu i raspi{e izbore Vlada Srbije usvojila uputila je predlog predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vu~i}u da raspusti Narodnu skup{tinu i raspi{e izbore za narodne poslanike.

MIS SVETA 2026:

@oeri Mola Domingez iz Dominikanske Republike najlep{a je èna sveta @oeri Mola Domingez iz Dominikanske Republike krunisana je za Mis sveta 2026. na glamuroznoj ceremoniji u Vijetnamu, donev{i svojoj zemqi drugu titulu u istoriji takmi~ewa. Wena pobeda nije samo trijumf lepote, ve} i priznawe wenom humanitarnom radu u obrazovawu. Veliko finale 73. izdawa izbora za Mis sveta odràno je u gradu Wa âng, gde je Mola nadma{ila 110 konkurentkiwa iz celog sveta. Wen trijumf je istorijski trenutak za Dominikansku Republiku, koja je na novu krunu ~ekala duge 44 godine, jo{ od pobede Marisele Alvarez 1982. Prva pratiqa je Elizabet Rejnes Alabern iz [panije, dok je titulu druge pratiqe ponela Tanusija êti iz Malezije. U najuèm izboru na{le su se i predstavnice Vijetnama, Eritreje i Ju`noafri~ke Republike. Kqu~ uspeha @oeri Mola Domingez, nove mis sveta, leì u projektu „Lepota sa svrhom”, posve}enom {irewu znawa engleskog jezika me|u decom u ugroènim zajednicama. Tokom finala, na pitawe kako bi unapredila svoj ciq, Mola je istakla mo} jezika. Pored modelinga, 24-godi{wa Mola iz Santo Dominga je diplomirala poslovno upravqawe i administraciju, a bavi se i novinarstvom i prosvetom. Radi kao profesorka kwièvnosti i dru{tvenih nauka, sa naglaskom na razvoju kriti~kog mi{qewa kod u~enika. Mola je krunu preuzela od pro{logodi{we pobednice, Opal Su~ate ûangsri sa Tajlanda. Ovogodi{we takmi~ewe, prvi put odràno u Vijetnamu, obeleìlo je i 75. godi{wicu postojawa Organizacije Mis sveta, potvr|uju}i svoj status jednog od najpresti`nijih globalnih izbora lepote.

OD GRANICE NAPRAVILI LOGOR:

Finska postavila 200 kilometara `ice pored Rusije

Prethodno je premijer \uro Macut na vanrednoj sednici Vlade Srbije predloìo raspu{tawe Skup{tine i raspisivawe parlamentarnih izbora. „Izbori nikada nisu bili znak slabosti dràve. Izbori su dokaz nesalomive snage demokratske Srbije koja bez rezerve veruje svom narodu. A mi verujemo gra|anima Srbije, verujemo u ujediwenu Srbiju. Zato predlaèm da Vlada Republike Srbije, u skladu sa Ustavom, predloì predsedniku Republike da raspusti Narodnu skup{tinu i raspi{e izbore za narodne poslanike”, rekao je Macut obra}aju}i se na sednici.

On je rekao da su izbori prilika da se u~vrste institucije, da se spuste tenzije i odbaci politika iskqu~ivosti i politi~ka borba sa ulica vrati u institucije. Macut je rekao da }e sve do izbora nove vlade, vlada u ovom sastavu nastaviti da istom energijom, odgovorno{-

}u i u istom tempu obavqa svoje poslove i da ostvaruje zacrtane ciqeve i doprinosi daqem napretku Srbije. „Jer mandat ima svoj kraj, ali odgovornost prema dr`avi traje svakog dana. Uveren sam da }e putem koji je trasirala i ova vlada nastaviti i u budu}nosti”, istakao je Macut.

URSULA FON DER LAJEN I ANTONIO KOSTA:

Slike sa sahrane Mladi}a {okantne Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta poru~ili da su slike sa sahrane Ratka Mladi}a u Beogradu bile „{okantne”, a da su elementi zvani~ne podr{ke i prisustvo nekih visokih srpskih zvani~nika na sahrani „duboko àlosni”. Ursula fon der Lajen je na dru{tvenoj mreì Iks napisala da slike iz Beograda, sa sahrane Ratka Mladi}a, pokazuju neuspeh u suo~avawu sa „mra~nim poglavqem u nedavnoj evropskoj istoriji” i da protivre~e vrednostima koje podupiru put Srbije ka Evropskoj uniji. „Ratko Mladi} je bio osu|eni ratni zlo~inac. Bio je odgovoran za genocid, ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti. Umro je dok je sluìo doìvotnu kaznu za genocid u Srebrenici i druge zlo~ine. Na{e misli su sa svim `rtvama zlo~ina po~iwenih u zemqama biv{e Jugoslavije”, napisala je Fon der Lajen. Poruku iste sadrìne je na Iksu objavio i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta.

Ratko Mladi} preminuo je u pritvorskoj bolnici u Hagu 27. avgusta, nakon {to je Mehanizam u Hagu vi{e puta odbio zahteve da bude pu{ten na le~ewe u Srbiji. Sahrawen je na Top~iderskom grobqu u Beogradu.

Konakovi} izdao nalog za proterivawe dvoje diplomata iz Ambasade Srbije u Sarajevu Finska je postavila ogradu dugu 200 kilometara, izgra|enu u delovima du` granice sa susednom Rusijom, u strahu od, kako kaù, priliva migranata. „Za{titna ograda na isto~noj granici predstavqa konkretan dokaz da Finska deluje proaktivno u izmewenim bezbednosnim okolnostima”, izjavila je ministarka unutra{wih poslova Mari Rantanen. Rantanen je naglasila da su sukob u Ukrajini, kao i razli~ite operacije hibridnog uticaja, pokazali da se bezbednosno okruèwe u Evropi promenilo. „U takvoj situaciji, svaka dràva mora da osigura sopstvenu bezbednost, integritet svojih granica, nacionalnu bezbednost i pravo na samoopredeqewe”, ukazala je ona. U praksi, ograda pokriva 200 kilometara isto~ne granice, a kompleks obuhvata samu ogradu visine 4,5 metara, sistem za tehni~ki nadzor, puteve i pojas ra{~i{}enog terena {irine 25 metara, prenosi Tawug pisawe lokalnih medija. Finska je 2023. godine zatvorila sve grani~ne prelaze sa Rusijom. Kako je tada istakao predsednik Dràvne dume Vja~eslav Volodin, zatvarawe kontrolnih punktova na granici s Rusijom ko{ta}e Finsku oko tri milijarde evra, a spu{tawem nove gvozdene zavese, rukovodstvo ove zemqe ka`wava svoje gra|ane i spre~ava razvoj zemqe.

Ministar spoqnih poslova u Savetu ministara BiH Elmedin Konakovi} doneo je odluku da protera dva predstavnika iz Ambasade Srbije u Sarajevu. Elmedin Konakovi} je rekao da je odluku o proterivawu pred-

stavnika iz Ambasade Srbije doneo u skladu s Pravilnikom o progla{avawu nepo`eqne i neprihvatqive osobe, koju je Predsedni{tvo BiH usvojilo 2004. godine. „Danas sam doneo odluku o

progla{ewu nepo`eqnim vojnog ata{ea u Ambasadi Srbije Milana Dulanovi}a i savetnika predstavnika BIA-e Darka Maksimovi}a u Ambasadi Srbije. Imaju rok od 48 sati da napuste BiH”, rekao je Konakovi} na konferenciji za medije. Elmedin Konakovi} je najavio povla~ewe gotovo celokupnog osobqa Ambasade BiH u Beogradu i svo|ewe odnosa sa Srbijom na, kako je naveo, najmawu mogu}u meru. Konakovi} je takvu odluku doneo zbog prisustva ambasadora Aleksandra Vrawe{a BiH u Beogradu sahrani generala Ratka Mladi}a. Srpski delegat u Domu naroda Parlamentarne skup{tine BiH Kova~evi} je upozorio Konakovi}a da je za vo|ewe spoqne politike zadu`eno Predsedni{tvo BiH.

4 ^etvrtak 10. septembar 2026.

TEMA NEDEQE

HEROJ, JUNAK ILI ANTIHEROJ:

Kako }e Srbi pamtiti Ratka Mladi}a [ta je Ratko Mladi} danas – istorijska li~nost, simbol opstanka, heroj ili „antiheroj gra|anskog rata”? O wegovom mestu u kolektivnom se}awu, ratu u BiH, Srebrenici i Ha{kom tribunalu za „Oko” su govorili istori~ar Bojan Dimitrijevi}, novinarka Qiqana Smajlovi} i pisac Vule @uri}. Nekada{wi komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladi} sahrawen je na Top~iderskom grobqu u Beogradu. Patrijarh Porfirije, koji je sluìo opelo u Crkvi Svetog Luke u Ko{utwaku, naglasio je da srpska crkva ne donosi kona~nu presudu u odnosu na ve~nost. Ha{ki sud je, pak, svoju u slu~aju Mladi}a odavno doneo. Kakva je presuda srpskog naroda? Istori~ar Bojan Dimitrijevi} i autor kwige „General Mladi} i Vojska Republike Srpske”, koji je prisustvovao opro{taju u Crkvi Svetog Luke, a potom i sahrani, rekao je da je wegov glavni utisak bio veliki broj qudi koji su do{li da odaju po{tu nekada{wem komandantu Vojske Republike Srpske. Kaè da je wegov li~ni utisak da to nije bio klasi~an pogreb na kojem qudi pla~u, osim tokom govora Mladi}evog sina Darka. „Nekako su bili vi{e ponosni na to wegovo delo. To je bio moj glavni utisak”, naveo je Dimitrijevi}. Govore}i o tome kako istorijski posmatra Ratka Mladi}a, Dimitrijevi} je rekao da ne prihvata jednostavnu podelu na heroja i zlo~inca. „Ja ne spadam u ove koji kaù heroj ili zlo~inac. Ta da-ne dilema mene kao nekog ko se bavi wegovom biografijom malo nervira. U su{tini, on je bio ratni komandant Vojske Republike Srpske, ~ovek koji je vodio srpsku vojsku koja je izvojevala Republiku Srpsku kao pobedu u tom bratoubila~kom ratu, da tako kaèm. I kao takav, on zasluùje adekvatno mesto u panteonu srpskih vojskovo|a iz dvadesetog veka“, istakao je Dimitrijevi}. Smatra i da }e odnos prema Mladi}u ostati duboko razli~it u Srbiji i Republici Srpskoj, sa jedne, i u drugim zemqama regiona, sa druge strane. „On je za Srbe heroj, to je sasvim sigurno, a za na{e kom{ije u regionu sigurno }e na dugi niz godina biti ozna~en najgorim i najcrwim bojama koje su za wega izabrali jo{ me|unarodna zajednica, strani i zapadni mediji jo{ u toku rata, od 1992. pa nadaqe”, rekao je Dimitrijevi}. „SVAKA RE^ JE ÎSTA KAO SUZA” Dimitrijevi} je govorio i o li~nim susretima sa Mladi}em, koga je upoznao 2000. godine, u vreme kada se, kako kaè, jo{ nalazio u „poluskrivawu”. Kaè da mu je kao istori~aru bilo neobi~no da se na|e pred ~ovekom ~ijom se biografijom kasnije detaqno bavio. Posebno mu je, kaè, ostala u se}awu Mladi}eva sposobnost da pamti sitne detaqe o qudima koje je sretao. „To je taj wegov mozak koji je pamtio te sitne detaqe kojima je fascinirao vojnike, obi~ne qude na frontu ili uop{te u ìvotu. Na taj na~in je on pokazivao odre|enu brigu prema qudima. On je znao da bude prema vrhu hijerarhije i odbojan i ùstar, ali dole je znao da bude prema vojnicima, ratnicima i obi~nim qudima sugestivno privla~an”, rekao je Dimitrijevi}. Kasnije je, nakon {to je napisao rukopis kwige o Mladi}u, preko wegovog sina Darka rukopis stigao i do samog Mladi}a. „Od wega je stigla vrlo neobi~na poruka: ‚Svaka re~ je ~ista kao suza’, iako sam ga ja tu i tamo kritikovao”, ispri~ao je Dimitrijevi}.

Navodi da je potom dobio nekoliko Mladi}evih pisama i da je nekada{wi komandant VRS na dvadesetak strana opisivao pojedine doga|aje kod Srebrenice i Trnova. Posledwe pismo, kaè, dobio je po~etkom ove godine. „Rukopis wegov me je potresao zato {to to vi{e nije bio onaj Mladi}ev rukopis, nego kao da mu je drhtala ruka i da se to jedva ~ita. Tu sam video da stvari idu u lo{em pravcu”, rekao je Dimitrijevi}. SMAJLOVI]: U HA[KIM SPISIMA MLADI] JE PREDSTAVQEN KAO ÛDOVI[TE Novinarka Qiqana Smajlovi}, koja je izve{tavala iz Ha{kog tribunala, rekla je da vrlo dobro pamti na~in na koji je Ratko Mladi} predstavqan pred Tribunalom. „Da ste mene pitali kako je Hag predstavqao Ratka Mladi}a, ja bih morala da kaèm da je u ha{kim spisima Ratko Mladi} bio genocidni ubica i da je predstavqen kao ~udovi{te”, rekla je Smajlovi}eva. Priznala je da je i sama, kako kaè, bila pod prevelikim uticajem pojedinih dokaznih postupaka pred Tribunalom. Kao primer navela je snimak ubistva {estorice mladi}a koji je tokom su|ewa prikazalo tuìla{tvo. Istakla je da je tek kasnije, u sudnici u Hagu, ~ula primedbe sudije Ijana Bonomija na na~in uvo|ewa tog snimka u dokazni postupak. „NE POSTOJI NIKAKVA GENOCIDNA NAMERA” Kao jedan od dokumenata koji su zna~ajno uticali na weno vi|ewe postupka protiv Mladi}a, Smajlovi}eva je izdvojila mi{qewe sudije iz Zambije Priske Nijambe. „Ako je neko znao {ta je genocid i {ta su ratni zlo~ini, to je bila ona”, rekla je Smajlovi}eva, ukazuju}i na prethodno iskustvo Nijambe u me|unarodnom pravosu|u. Nijambe je, podse}a, u izdvojenom mi{qewu osporila dokaze o Mladi}evoj genocidnoj nameri i wegovom znawu o ubistvima. „Ona pi{e izdvojeno mi{qewe u kom kaè: ‚Ne postoji nikakav dokaz. Ne postoji nikakva genocidna namera. Ne postoji nikakva naredba. Ne postoji dokaz ni da je znao general Mladi}’”, navela je Smajlovi}eva. „Ona kaè da se svi ti dokazi po svakoj jurisprudenciji bi se smatrali rekla-kazala i da se sa tom vrstom indirektnih rekla-kazala dokaza, da su to dokazi koji su ne samo nedozvoqeni, nego nedozvoqivi zato {to ih je nemogu}e dokazati i da je jedino za {ta ona smatra da je Mladi} kriv ono vezivawe vojnika Unprofora”, dodaje Smajlovi}eva.

Prema wenim re~ima, sporno pitawe je individualna krivi~na odgovornost Mladi}a i postojawe genocidne namere. „Ona vrlo ubedqivo razlaè dokaze i obja{wava da on niti je naredio, niti je postojala bilo kakva namera o genocidu, a za genocid je potrebna namera, niti ima dokaza da je ~ak znao i da uop{te nije bio tu”, rekla je Smajlovi}eva. Napomenula je da Nijambe nije smatrala da Mladi} treba da bude oslobo|en svake odgovornosti, ve} da je u izdvojenom mi{qewu smatrala da treba da bude osu|en na 20 godina zatvora. „TIPI^NI ANTIHEROJ GRA\ANSKOG RATA” Na pitawe da li je tokom godina promenila mi{qewe o Ratku Mladi}u, Smajlovi}eva je rekla da ga ne bi jednostavno nazvala herojem. „On je tipi~ni antiheroj gra|anskog rata. Za qude za koje se borio on je heroj. I ne samo heroj, nego oni smatraju da ne bi bilo Republike Srpske, da bi oni zavr{ili u Jasenovcu i da wih ne bi bilo da je on bio tu”, rekla je Smajlovi}eva. Na pitawe da li i sama deli stav da Republike Srpske ne bi bilo bez Mladi}a, odgovorila je potvrdno, ali je istovremeno otvorila pitawe wegove komandne odgovornosti za zlo~ine. „Smatram da bi Ratko Mladi} na svakom sudu, u svakoj dràvi, morao da odgovori na pitawe – {ta ste preduzeli kada ste saznali za ova osvetni~ka ubistva, {ta ste preduzeli prema niìm oficirima? Jeste li vi istraìvali {ta se desilo? Jeste li nekoga kaznili? To je legitimno pitawe”, rekla je Smajlovi}eva. Dodala je da se, prema wenom mi{qewu, Ha{ki tribunal upravo tim pitawem nije bavio. DIMITRIJEVI]: NIJE MI JASNO KO JE NAREDIO BEARI Govore}i o sopstvenom istraìvawu doga|aja u Srebrenici, Dimitrijevi} je rekao da nije do{ao do odgovora na pitawe ko je na~elniku bezbednosti Glavnog {taba VRS Qubi{i Beari naredio ubistva. „Moj odgovor je da mi nije jasno ko je ta~no naredio ovom kapetanu bojnog broda Beari, koji je vodio Odeqewe bezbednosti, da to u~ini i nije jasan motiv tog doga|aja. To nije ustanovio ni Ha{ki tribunal”, rekao je Dimitrijevi}. Naveo je da je Mladi} u Srebrenici bio 11. i 12. jula, a da je 13. jula oti{ao u Beograd, gde je, izme|u ostalog, imao i razgovore u vezi sa razmenom zarobqenika. „Iz presretnutih razgovora, dokumenata, bilo kojih svedo~ewa i tako daqe, nigde se ne vidi Mladi}eva naredba da se to u~ini i to je stvar koja je nepomerqiva u svemu tome”, tvrdi Dimitrijevi}.

@URI]: MOJ PRVI „SUSRET” SA MLADI]EM BIO JE PRILI^NO @ESTOK Pisac Vule @uri}, koji je rat do~ekao u Sarajevu, prisetio se svog prvog, kako je rekao, „susreta” sa Ratkom Mladi}em – no}i kada su jedinice JNA napustile kasarnu „Mar{al Tito” i Vojnu bolnicu, posle ~ega je usledilo èstoko granatirawe grada. „Po~elo je strahovito bombardovawe i ru{ena je, u stvari, kasarna. Sve te bombe iz tog vi{eraketnog baca~a, kako se ve} zove, to ne moè da se opi{e, ta vrsta apokalipse. Goreo je grad. Gorele su ulice”, rekao je @uri}. Naveo je da je kasnije video poru{ene ku}e i svedo~io, kako kaè, „uàsnutosti civila”. „Tu smo sad bili razni. Mi smo tu bili kao Sarajlije. Me|utim, rat je ve} uveliko trajao, da se ne zna ko je ko, a da dobro znamo ko je jedan, a ko je drugi. Tre}ih, u stvari, nije ni bilo”, naveo je @uri}. Sa porodicom je te no}i si{ao u podrum. Isti~e da je atmosfera u Sarajevu u tom trenutku bila takva da qudi nisu smeli ni da ostanu u stanovima, jer su strahovali da bi mogli biti optuèni da svetlo{}u ili na drugi na~in daju signale srpskim snagama. „To je sada jedna iracionalna stvar koju ne moè da shvati onaj koji to nije doìveo i preìveo. To je ose}awe neverovatne nemo}i, sa jedne strane, a sa druge strane vi upoznate tu vrstu rata u punom smislu. Vidite koliko je taj strah zavladao u gradu i koliko su se od te ve~eri Sarajlije Mladi}a direktno, kao Mladi}a, pla{ile”, rekao je @uri}. Obja{wavaju}i koliko su ose}awa qudi u ratnom Sarajevu bila sloèna, izneo je i veoma li~no se}awe. „Jako je to te{ko objasniti i verovatno }e dosta qudi da me pogre{no razume, ali to je ono moje ose}awe i ose}awe u mojoj porodici. Mi nismo ose}ali strah, nego smo na neki ~udan na~in ose}ali da nas taj koji seje smrt, koju smo i mi mogli da prona|emo te no}i, na neki ~udan, stravi~an na~in ~uva. To su vrlo neobi~ne stvari”, rekao je @uri}. „NAROD JE ODLUÎO DA OD MLADI]A NAPRAVI JUNAKA” Govore}i o tome kako danas gleda na Mladi}a i na veliki broj qudi koji su do{li da se od wega oproste, @uri} je rekao da je kontekst odavno vi{e nije vaàn. „Da je vaàn kontekst, mi danas ne bismo imali ovaj problem odnosa dela na{e elite prema sopstvenom narodu i ne bi postojala ovolika podeqenost u na{em dru{tvu”, rekao je @uri}. Smatra da je okupqawe na Mladi}evoj sahrani pokazalo potrebu qudi da se okupe oko zajedni~ke uspomene i simbola. „Narod je osetio potrebu da se okupi mo`da oko neke uspomene, oko nekih simbola i da, ~ak i ako Ratko Mladi} kao Marko Kraqevi} nije bio heroj, a o~ito zbog ovog {to se desilo u Srebrenici nije do kraja – ne{to se tu desilo. Koliko god on ne bio tu po komandnoj nekoj odgovornosti, wegovi oficiri su uradili ne{to {to je nedozvoqivo, {to se pamti”, rekao je @uri}. Ipak, ocewuje da je na~in na koji su se qudi oprostili od Mladi}a pokazao da }e on u kolektivnom pam}ewu ostati druga~ije upam}en. „Narod je danas odlu~io da od wega napravi junaka i on }e ostati junak, ne ratni heroj, nego junak”, naglasio je @uri}.

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. septembar 2026. 5

DAN KADA JE ISPRA]EN GENERAL MLADI]:

Na stra`i Srpska i Srbija, kolona do beskraja uz ”Tamo daleko”

TRANSFER NOVCA

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! • Bez naknada za transfere preko $3,000! • Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više! • Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000! Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

CALL US AND GET THE BEST RATE!

8781 1950

BEO-EXPORT 02 www.beoexport.com.au Sigurnost u svakom trenutku! BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim k ancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

Rezervišite svoju kartu na vreme! Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

General Vojske Republike Srpske sahrawen je uz vojne po~asti. Darko Mladi} se oprostio od oca navode}i da svaki Srbin mora da misli kako }e jednog dana pred Lazara, a vojnik i oficir jo{ mora i pred Milo{a. Sahrani je prisustvovao i ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Har~enko General Vojske Republike Srpske Ratko Mladi} sahrawen je u porodi~noj grobnici na Top~iderskom grobqu u Beogradu, uz vojne po~asti. Tokom no}i i ranog jutra reka qudi slivala se ka crkvi Svetog Luke, gde su u u mimohodu odavali po~ast Mladi}u, koji je 27. avgusta preminuo u zatvorskoj bolnici suda u Hagu, u 84. godini. Iz gu`ve se ~ula re~enica:”U Republici Srpskoj danas nije ostao niko”. I skoro da nije, jer, zahvaquju}i Mladi}u i Vojsci Republike Srpske, Srbi su ostali na svojim ogwi{tima, pa je straà koji su wegovi vojnici dràli devedesetih, danas bila pored Mladi}evog odra. Pitaju se mnogi koliko je qudi bilo. Jasno je iz prenosa, snimaka i fotografija da su u pitawu desetine hiqada. Ali, va`nije od toga je da je sahrana generala Mladi}a, bila narodna i da su oni koji su do{li tu bili, jer su tako èleli. Tako se ovaj doga|aj, kao malo koji u na{oj zemqi, moè upisati u spontano okupqawe. Zato, procene koliko je qudi bilo po kvadratu ili {ta su izbrojali softveri nisu toliko ni va`ni. Na ispra}aju Mladi}u su bili qudi raznih generacija. Wegovi saborci, oni koji su ga poznavali, oni koje je spasio, ali i mla|e generacije. Mnogi nisu ni uspeli da u|u u crkvu. Opelo je sluìo patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije. „Ime generala Ratka Mladi}a }e ostati duboko utkano u pam}ewe i molitve najve}eg dela srpskog pravoslavnog naroda, koji prema wemu ose}a i neguje duboku zahvalnost, jer ga vidi kao vojnika i komandanta koji je u jednom te{kom i tragi~nom vremenu stajao na ~elu vojske svoga naroda, nosio veliku odgovornost i teret, podneo `rtvu i poloìo ìvot za slobodu, odbranu i opstanak svoga roda”, istakao je poglavar u crkvi Svetog Luke na Vidikovcu. Kako je dodao „danas stojimo pred ìvotom koji nije mogu}e odvojiti od jednog stra{nog vremena, od uàsnog rata, velikih stradawa, dubokih rana i trauma, izgubqenih domova, ìvota i grobova”. „Posledwa re~ o ~oveku ne pripada smrti, ne pripada ni grobu, ni prolazno-

sti, ni ni{tavilu ve} vaskrslom Hristu. I sveti apostol Pavle nas na to podse}a kada kaè: ‚Ko si ti koji sudi{ tu|em sluzi?’ Postoje na{a razumevawa qudska, postoje qudski sudovi, qudska pravda, i oni imaju svoje domete i svoj zna~aj, ali oni su ba{ kao {to je i priroda ~ovekova uslovqena i prolazna, i sami uslovqeni mnogim znanim i neznanim, vidqivim i nevidqivim, objektivnim i varqivim faktorima. Postoji i iskustvo ~itavih naroda da zemaqski sud i zemaqska pravda nisu uvek svima merila istom merom”, naveo je Porfirije. Kako je dodao, „ne pori~u}i odgovornost ~oveka za svoja dela, znamo da nijedan zemaqski sud nije nepogre{iv niti wegova presuda moè iscrpeti istinu o bilo kom ìvotu, niti i o jednom qudskom ìvotu i zato je posledwi sud Boìji jedini kona~an i jedini u potpunosti pravedan, jer pravda je wegova, pravda je ve~na i re~ je wegova istina”. On je istakao i da grob nije na{a posledwa stanica i dodao da posledwa re~ o ~oveku ne pripada ni smrti, ne pripada ni grobu, ni prolaznosti, ni ni{tavilu, ve} Gospodu na{em. „To je razlog zbog kojeg crkva pravoslavna, ni o kome ne donosi kona~nu presudu u odnosu na ve~nost, nego se za svakog neprestano moli. Ona se moli, nada se milosti Boìjoj i sve prepu{ta sudu, onoga koji jedini poznaje srce svakoga ~oveka i ~iji je sud jedni pravedan”, poru~io je patrijarh Porfirije. Me|u onima koji su odali po~ast Mla-

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

8781 1960 BEO-TRAVEL

02 www.beotravel.com

TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM!

Vaš partner od poverenja!

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

di}u bili su srpski politi~ari iz Republike Srpske Milorad Dodik, @eqka Cvijanovi}, Sini{a Karan, Dra{ko Stanivukovi}, ministri iz Vlade Srbije Darko Gli{i}, Milica \ur|evi} Stamenkovski, Bratislav Ga{i}, Nenad Popovi}, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Har~enko, predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin... Kov~eg je bio prekriven zastavama Srbije i Republike Srpske, preko kojih je bila wegova kapa i sabqa, a ispred je bilo postavqeno ordewe, kao i venac u bojama srpske zastave. Na putu od crkve do grobnice, Mladi}a je pratila kolona qudi. Sin generala Ratka Mladi}a Darko Mladi} zahvalio je svima koji su do{li na sahranu istakav{i da je „general u svojoj smrti po drugi put ujedinio srpski narod - prvi put kada je oti{ao da ga brani i danas na ispra}aju”. „Dragi tata, kad sam te vozio na helikopter koji te odvezao u Knin, rekao si: ‚Dao sam re~ da }u braniti narod i dr`a-

vu. To je obaveza i ~ast.’ Svaki Srbin mora da misli kako }e jednog dana pred Lazara, a vojnik i oficir jo{ mora i pred Milo{a. Uvek si bio borac i pobednik”, rekao je. Podsetio je da je general tri puta bio rawavan, da su mnogi probali da ga kupe, ali nisu uspeli. „Poku{ali su da te upla{e, ubili su ti }erku, nisu uspeli. I na kraju, ostalo im je samo da te tiho po{tuju, ali da smi{qaju laì o tebi, ne bi li te omrzli u narodu i u svetu. Napravili su ve{ta~ke sudove za na{e junake, kako bi pretvorili branioce u zlo~ince, a izdajnike u heroje. Hvala vam, bra}o, {to ste do{li da presudite da li je moj otac heroj ili zlo~inac”, poru~io je Darko. Otprilike kada se ~ula po~asna paqba i pesma „Tamo daleko”, uz koji je general poslat na ve~ni po~inak, iz Evropske unije stigla je kritika. „Bilo kakvo veli~awe ratnih zlo~inaca, negirawe genocida i revizionizam protivre~e najosnovnijim evropskim vrednostima i za wih nema mesta ni u Evropskoj uniji, ni u zemqama kandidatima za ~lanstvo u tom bloku”, izjavio je portparol Evropske komisije Kristijan Vigand. Za Mladi}a nisu vaìla evropska pravila o dostojanstvu koje mora postojati i u kazni. Wegova kazna, prema Hagu koji ga je osudio na doìvotnu za navodni genocid u Srebrenici, vaìla je za ìvota, na samrti, a i posle we. Nije mu dozvoqeno da posledwe dane provede „tamo daleko”. No, Ratku Mladi}u sudi}e istorija. Jedna epizoda u toj presudi bi}e i ispra}aj u Beogradu. Rata, jasno je, nema bez `rtava i svaka, kako god se zvala i koje god vere bila, trebalo bi da bude jednaka. Tako|e, za rat je potrebno najmawe dvoje. U na{em slu~aju bile su zvani~no tri strane. I nemogu}e je, kako kaè ha{ka (ne)pravda, da su krivci samo sa jedne strane. Po sopstvenoj èqi, general Mladi} sahrawen je pored }erke Ane u ~ije navodno samoubistvo nikada nije poverovao.

6 ^etvrtak 10. septembar 2026.

PLANETA

KIJEV RAZO^ARAN:

Vitkof i Ku{ner doneli gore uslove mirovnog sporazuma

MERCOV DEBAKL U SAKSONIJI-ANHALTU:

[ta treba znati Desni~arska stranka Alternativa za Nema~ku (AfD) ubedqivo je pobedila na izborima u regionu Saksonija-Anhalt, prema izlaznim anketama objavqenim nakon zatvarawa glasawa u nedequ. AfD je osvojila 43,8 posto glasova, dok je Hri{}ansko-demokratska unija (CDU) nema~kog kancelara Fridriha Merca izgubila polovinu bira~kog tela osvojiv{i vi{e od 17,2 odsto glasova i 15 mesta u parlamentu. Berlin je o~igledno toliko nervozan zbog ovog ishoda da aktivno priprema mehanizme za iskqu~ivawe potencijalne vlade AfD iz nekih federalnih resursa, kao {to je mreà za razmenu obave{tajnih podataka, prema re~ima ministra odbrane Borisa Pistorijusa. [TA SU ANKETE PREDVIDELE? Pre glasawa, AfD je uìvao izme|u 40 i 43 posto podr{ke u dràvi – otprilike dvostruko vi{e od Mercovog CDU-a sa 22-23 odsto, prema posledwim predizbornim istraìvawima sprovedenim u ime nema~kih javnih emitera ZDF i ARD. Izbori predstavqaju ozbiqan udarac za CDU, stranku koja je dominirala politi~kim pejzaòm u Saksoniji-Anhalt od ponovnog ujediwewa Nema~ke. Posle izbornog debakla demohri{}ana, Merc je na sednici saveznog rukovodstva CDU-a rezultat izbora nazvao „tektonskim potresom” nema~kog partijskog sistema, pi{e „Bild”. „Imamo snaàn ustav, imamo sve instrumente da odbranimo ustav od desni~arsko-radikalne pokrajinske vlade, ali imamo tektonski potres na{eg partijskog sistema”, rekao je Merc. A onda je priznao koliko je udarac zapravo veliki: „To potresa na{u stranku do samih temeqa. Ne moèmo jednostavno da nastavimo kao da se ni{ta nije dogodilo – ni ja, ni savezna vlada.” SAKSONIJA-ANHALT: OGLEDALO NEMA^KIH NEVOQA Saksonija-Anhalt je relativno retko naseqena, prete`no ruralna dràva, ali ima zna~ajnu hemijsku industriju. U mnogim aspektima postala je odraz problema sa kojima se suo~ava cela nema~ka ekonomija. Nezaposlenost u Saksoniji-Anhaltu iznosila je 8,1 posto u julu 2026. godine, {to je daleko iznad nacionalnog proseka od 6,4 odsto. Odluka Nema~ke da odustane od uvoza jeftinog ruskog gasa 2022. godine odigrala je veliku ulogu u usporavawu nema~ke ekonomije. Ona se smawila i 2023. i 2024. godine, {to je prvi uzastopni godi{wi pad u vi{e od dve decenije, a porasla je samo za 0,2 posto u 2025. godini. Insolvencije kompanija su tako|e porasle za vi{e od 22 odsto u svakoj od tih godina, prema zvani~nim podacima. Stanovnici Saksonije-Anhalt su iz prve ruke osetili krizu. Vi{e od 11.000 qudi je izgubilo posao u proizvodnom sektoru dràve od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine. Pro{le godine, realni BDP dràve se smawio za 0,2 posto u kontekstu nacionalne stabilizacije. Politi~ka agenda dràve je stoga, prema anketama ZDF-a, dominirana ekonomskim pitawima. „NAJOPASNIJI ÔVEK U NEMA^KOJ” Kandidat AfD-a na izborima bio je Ulrih Zigmund, harizmati~ni 35-godi{wi specijalista za veleprodaju i spoqnu trgovinu. Kada je nedeqnik „[pigl” pro{log meseca objavio naslovnu pri~u o wemu pod naslovom „Najopasniji ~ovek u Nema~koj”, politi~ar koga je „Fajnen{el tajms” opisao kao „{armantnog” sa „osmehom iz reklame za pastu za zube” pretvorio je to u publicitet potpisivawem gomile nedeqnika sa svojom fotografijom. Stranka se, me|utim, ne oslawa samo na Zigmundovu harizmu. Wihova podr{ka restriktivnijoj imigracionoj politici i oslawawe na nema~ke radnike, kao i obe}awa o velikim socijalnim davawima, niìm porezima i zaveti da }e izbe}i nove dràvne dugove, odjeknuli su kod bira~a. Zigmund je kritikovao nema~ku vladu zbog onoga {to je nazvao „davawem novca {irom sveta”. Desetine milijardi evra idu na azil i integraciju, rekao je on za MDR, dodaju}i da „svakog minuta 20.000 evra ide u Ukrajinu. To je novac koji nam je potreban, novac koji bi savezna vlada mogla da prosledi i pokrajinama”.

Specijalni izaslanici ameri~kog predsednika Stiven Vitkof i Xared Ku{ner doneli su u Kijev gore uslove mirovnog sporazuma od onih koji su Ukrajini ranije bili predloèni, izjavila je poslanica Vrhovne rade Ana Skorohod, prenose „Vesti”. „To ne samo da nije bio nikakav napredak, ve} su do{li sa jo{ gorim uslovima nego {to smo imali ranije... Doneli su gore uslove: ako ranije nisu zahtevali izmene Ustava i priznavawe teritorija, sada su to zatraìli. Tamo ima jo{ niz nijansi koje ne èlim da iznosim, po{to je informacija dobijena ispod ruke”, naglasila je ona. List „Fajnen{el tajms”, pozivaju}i se na izvore, pisao je da su Vitkof i Ku{ner 5. i 6. septembra doneli u Moskvu i Kijev aùrirane planove za mirno re{avawe sukoba. Nijedna strana nije zvani~no obelodanila

te planove, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov nije `eleo da odgovori na pitawe u kojoj meri se oni razlikuju od dogovora postignutih na Aqasci 2025. godine. Ukrajinski mediji su, me|utim, objavili navodne detaqe novog mirovnog plana, ~ija autenti~nost nije potvr|ena. Prema wihovim informacijama, dokument predvi|a povla~ewe Oru`anih snaga Ukrajine iz

Donbasa i Zaporo{ke oblasti, gde bi mogao biti raspore|en kontingent UN, odustajawe Kijeva od poku{aja da silom povrati teritorije, kao i vanblokovski status Ukrajine, bez stupawa u NATO i druge vojne saveze. Osim toga, navodi se da se predvi|a odr`avawe izbora i referenduma u Ukrajini, izmene Ustava, ograni~ewe brojnosti oru`anih snaga i dogovori o pitawu jezika.

Harec: UAE upozorile Netawahua na Hamasove planove

Izraelski list Haarec otkrio je u svom istra`ivawu da je predsednik Ujediwenih Arapskih Emirata Muhamed bin Zajed el Nahjan upozorio premijera Izraela Bewamina Netawahua da Hamas planira veliku operaciju protiv Izraela nekoliko dana pre masakra 7. oktobra. Kabinet Netawahua negira te navode. Izraelska vojska je rano jutros izvr{ila napad na mesto Kfar~uba u ju`nom Libanu, nakon ~ega je podigla izraelsku zastavu na jednom od brda. IZRAELSKE SNAGE UPALE U SELO NA JUGU LIBANA I PODIGLE ZASTAVU Izraelska vojska je izvr{ila napad na mesto Kfar~uba u ju`nom Libanu, nakon ~ega je podigla izraelsku zastavu na jednom od brda, prenosi sajt Liban 24. Izrael je sve vi{e u~vrstio svoje vojno prisustvo {irom ju`nog Libana kroz utvr|ene

poloàje, pro{irivawe tampon zona i ru{ewa, uz ponovqene upade u pograni~na sela poput Kfar~ube. Do izraelskog napada na Kfar~ubu do{lo je nakon {to su izraelske snage tokom protekle no}i artiqerijom granatirale doline El Saluki i El Huxeir u ju`nom Libanu, prenosi Al Xazira. Napadi Izraela na jug Libana nastavili su se i nakon {to je postignuto zvani~no primirje, a Izrael navodi da su wegove mete pripadnici militantne grupe Hezbolah, koju podràva Iran, za koje navode da ugroàvaju sever Izraela. HAREC: UAE UPOZORILE NETAWAHUA NA HAMASOVE PLANOVE NEKOLIKO DANA PRE 7. OKTOBRA Predsednik Ujediwenih Arapskih Emirata Muhamed bin Zajed el Nahjan upozorio je premijera Izraela Bewamina Netawahua da Hamas planira veliku operaciju protiv Izra-

ela nekoliko dana pre masakra 7. oktobra, navodi se u istrazi lista Harec objavqenoj u utorak ujutru. Netawahu je, kako se navodi, odbacio upozorewe, uprkos tome {to ga je bin Zajed pozvao da pretwu shvati ozbiqno, pi{e list, pozivaju}i se na trojicu visokih zvani~nika iz stranih izvora koji su upoznati sa sadràjem razgovora. Tokom 45-minutnog razgovora, odrànog oko deset dana pre masakra, bin Zajed je, prema izve{taju, upozorio Netawahua da tada{wi lider Hamasa Jahja Sinvar planira veliku operaciju protiv Izraela. Predsednik UAE izrazio je zabrinutost da bi napad mogao da dovede do velikog broja `rtava, destabilizuje region i ugrozi Avramove sporazume, navodi se u izve{taju. Premijer je, kako se navodi, odgovorio da veruje da Hamas namerava da deluje na Zapadnoj obali i uverio predsednika UAE da je Izrael spreman za svaki scenario. Netawahu nije pomenuo upozorewe tokom kasnijih bezbednosnih brifinga uo~i 7. oktobra. I biv{i {ef [in beta Ronen Bar i biv{i na~elnik General{taba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) Herci Halevi rekli su za Harec da nisu bili obave{teni o upozorewu koje je izneo predsednik UAE. U istraìvawu Hareca navodi se i izjava bliskog savetnika bin Zajeda, koji je rekao da je upozorewe poteklo iz kontakata u koje je bio ukqu~en palestinski posrednik povezan i sa Hamasom i sa izraelskim bezbednosnim strukturama.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 10. septembar 2026. 7

GAGA ANTONIJEVI] O FILMU, SRBIJI, AMERICI I „SRETEWU“:

„Holivud svakoga stavi na svoje mesto“ Od prvih koraka u Los An|elesu i saradwe sa Oliverom Stounom, preko Denisa Kvejda, Xona Karpentera i Kirka Daglasa, do „Ubica mog oca“, novog filma „Sretewe“ i projekata „12 vitezova“ i „Jani~ar“ – rediteq Predrag Gaga Antonijevi} u razgovoru na Zlatiboru govorio je o svojoj karijeri, iskustvu rada u Holivudu, srpskoj kinematografiji, politi~kim podelama i planovima za budu}nost. Holivud je fabrika snova, ali, kao i svaka fabrika, ima dimwake, loìonice i zadwa vrata. Predrag Gaga Antonijevi} pro{ao je kroz sva ta mesta, radio sa velikim imenima i nau~io ono {to, kako kaè, Holivud najboqe ume – da disciplinuje ego i svakoga stavi na svoje mesto. Rediteq Predrag Gaga Antonijevi} gostovao je u emisiji „Za stolom sa Apostolom“. Antonijevi} ve} vi{e od tri decenije ìvi i radi na relaciji Srbija–Kalifornija. Na nedavno odrànom Nacionalnom festivalu filma i televizije na Zlatiboru ugostio je i Nastasiju Kinski, sa kojom je pre tri decenije sara|ivao na filmu Spasiteq. „Upravo je 30 godina kako smo snimali Spasiteqa zajedno. Ja sam je pozvao tom prilikom da do|e na Zlatibor, da bude deo ovog na{eg festivala. I ona je to prihvatila, {to mi je jako drago“, rekao je Antonijevi}. OD MALE DO HOLIVUDA Govore}i o odlasku u Sjediwene Ameri~ke Dràve, Antonijevi} je rekao da ga je vodila radoznalost. Posle filma Mala, ameri~ka distributerska ku}a „Semjuel Goldvin“ pokazala je interesovawe za to ostvarewe i pozvala ga u Los An|eles. „Jedan je ìvot. Smatram sebe nekim planinarom. Na Avalu sam se peo, ovde, na Zlatibor sam se peo, ali imaju i tamo neki filmski Himalaji, zovu se Holivud. Rekoh da odem, da krenem, pa dokle stignem. Ako posrnem na pola puta, {ta }u, ali bar sam probao“, rekao je Antonijevi}. Upravo mu je Mala, kaè, otvorila put ka Spasitequ. Pre tog projekta dobio je ponudu za drugi film o ratu u Bosni, ali je scenario odbio. „Oliver Stoun, stra{ni, nudi mi projekat. Ja ne spavam celu no}, {etam se i odlu~im ujutru da kaèm da ne}u“, naveo je Antonijevi}. Nedugo zatim dobio je scenario iz ko-

Scena iz filma ”Dara iz Jasenovca”

jeg je nastao Spasiteq, film koji mu je otvorio vrata za naredne projekte u Americi. Glavnu ulogu dobio je Denis Kvejd, koji ga je, kako se prisetio Antonijevi}, sam pozvao nakon {to je pro~itao scenario. „Kaè: ‘Ovde Denis Kvejd, je l’ moèmo da pri~amo? Ja sam pro~itao scenario, meni se to svi|a, ja bih to da igram.’ Rekoh: ‘Ne mogu sad da pri~am, sad sam s pijace, daj samo da odloìm’“, ispri~ao je Antonijevi}. „HOLIVUD LEÎ EGO“ Vi{e od tri decenije ìvota i rada u SAD opisuje kao iskustvo koje ga je promenilo. Pre odlaska ve} je imao status rediteqa u Srbiji, ali je u Americi morao da po~ne gotovo ispo~etka. „Ode{ u Ameriku, ne zna te niko. Ne moè{ da dobije{ sto u kafani. Ali opet, s druge strane, to je bilo jako korisno iskustvo, jer sam onda po~eo da radim na sebi i da le~im sebe od toga {to se zove ego“, rekao je Antonijevi}. U Americi, kako kaè, nije u{ao u veliki studijski sistem, ve} je uglavnom snimao nezavisne filmove. Ipak, nekoliko wegovih ostvarewa dobilo je bioskopsku distribuciju. „Nisam su{tinski nikad dobacio u studio sistem da radim velike filmove za studio. Ali sam radio mawe filmove.

Sad kaèm mawe, to su ipak i daqe pristojni buxeti u odnosu na ovde“, naveo je. AMERI^KA NARACIJA U SRPSKOJ SERIJI Po povratku u Srbiju, Antonijevi} je radio na serijama Ubice mog oca i Dràvni slu`benik. Smatra da su Ubice mog oca donele promenu u doma}u televizijsku produkciju. „Uvele su moderniju, agresivniju sliku, uvele su jednu, da kaèm, ameri~ku naraciju – ko je ubica, {ta se de{ava“, rekao je Antonijevi}. Iskustvo ameri~kog sistema, zasnovanog na preciznom planirawu vremena i tro{kova snimawa, primenio je i u doma}oj produkciji. Govore}i o filmu kao industriji, Antonijevi} isti~e da wegov zna~aj prevazilazi umetnost i zabavu. „Film jeste umetnost, ali i biznis. U Americi je pre svega biznis. On putuje svetom i zaista je prisutan svuda i na svakom mestu. Kod Amerikanaca je, uz muziku, bio jedan od instrumenata meke mo}i“, rekao je rediteq. O POLITI^KIM STAVOVIMA I PODELAMA Antonijevi} je, osvr}u}i se na dru{tveno-politi~ka de{avawa u Srbiji, rekao da podràva politiku predsednika Sr-

bije Aleksandra Vu~i}a, ali i naglasio da politi~ka opredeqewa ne bi trebalo da odre|uju profesionalnu saradwu. „Niko nikom ne treba da uzima pravo da druga~ije misli politi~ki i da vr{i bilo kakve aktivnosti politi~ke kao svaki drugi gra|anin koji uzme sebi to za pravo“, rekao je Antonijevi}. Govore}i o politi~kim podelama, ocenio je da bi trebalo napraviti razliku izme|u strana~kih interesa i interesa dràve. „Gde prestaje tvoj politi~ki interes, a gde po~iwe dràva i majka Srbija. Kad bismo se mi oko toga mogli dogovoriti, ovako politi~ki nek se sva|aju koliko ho}e“, rekao je Antonijevi}. SRETEWE, JANIÂR I 12 VITEZOVA Antonijevi} je potvrdio da je zavr{io rad na filmu Sretewe, koji se bavi dvema razli~itim politi~kim i dràvotvornim koncepcijama. „Ne progla{avaju}i jednu ili drugu opciju boqom ili gorom, to je samo dokaz da se moè“, rekao je rediteq. Nije odustao ni od Jani~ara, a govorio je i o projektu 12 vitezova, zasnovanom na pri~i o grupi vitezova koji se dogovaraju da u|u u turski tabor i ubiju sultana. „Ako Bog da, ali ~ovek snuje, Bog odlu~uje, vide}emo“, rekao je Antonijevi} o budu}im projektima. DARA IZ JASENOVCA I DOMA]A KINEMATOGRAFIJA Osvr}u}i se na reakcije na Daru iz Jasenovca, Antonijevi} je ocenio da kritike nisu bile usmerene samo na film ili wega kao autora, ve} i na sam izbor teme. „Osporavali su film, ali nije to bilo samo zbog filma, a tek pogotovo nije zbog toga {to sam ga ja radio. Osnovno je bilo to da se kao tema i ne snimi“, rekao je Antonijevi}. Prema wegovom mi{qewu, srpska kinematografija je tokom prethodne decenije doìvela veliku ekspanziju, pre svega zahvaquju}i ulagawima televizija, kablovskih operatera i Filmskog centra Srbije. Tokom razgovora, Antonijevi} nije odvajao svoj holivudski period od rada u Srbiji. Naprotiv, iskustvo rada u ameri~koj industriji koristi kao obja{wewe svog razmi{qawa o filmu, produkciji i doma}oj kinematografiji. „Holivud svakoga na kraju stavi na svoje mesto“, kaè rediteq koji vi{e od tri decenije ìvi i radi izme|u Srbije i Kalifornije.

8 ^etvrtak 10. septembar 2026.

REPUBLIKA SRPSKA

Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

NSW 2560 0425 358 539

0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

DODIK U JERUSALIMU SA PATRIJARHOM TEOFILOM:

Srbi su jedan narod, bez obzira gde `ive

Predsednik SNSD-a Milorad Dodik sastao se u Jerusalimu sa jerusalimskim patrijarhom Teofilom Tre}im. Dodik je zahvalio patrijarhu na o~uvawu pravoslavqa u Svetoj zemqi, a tokom susreta razgovarano je i o brojnim geopoliti~kim temama. Dodik je patrijarha informisao o svojim razgovorima sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i preneo svoje mi{qewe da je ruski predsednik „~ovek mira“. Patrijarh Teofil Tre}i istakao je zna~aj Dodikovog prisustva u Jerusalimu i poru~io da ono predstavqa svedo~anstvo sna`nog prisustva Srba u Svetoj zemqi. „Va{e prisustvo ovde uvek obnavqa na{e prijateqstvo i to je svedo~anstvo jakog prisustva Srba ovde. Srbi su jedan narod, bez obzira gde `ive“, rekao je jerusalimski patrijarh.

Patrijarh Teofil uru~io je Dodiku na poklon ikonu Svetog Groba. Dodik }e tokom boravka u Izraelu prisustvovati obeleàvawu deset godina od smrti biv{eg predsednika i premijera Izraela [imona Peresa, jednog od najzna~ajnijih izraelskih politi~ara i dràvnika. On }e prisustvovati i prijemu povodom 250 godina nezavisnosti Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Dodik u Izraelu boravi kao po~asni gost povodom obeleàvawa desetogodi{wice smrti [imona Peresa. U delegaciji Republike Srpske je i vr{ilac du`nosti direktora Kancelarije za me|unarodnu saradwu Ana Tri{i} Babi}. Predsednik Milorad Dodik izjavio je da mu je velika ~ast {to mu je u Jerusalimu patrijarh Teofil Tre}i uru~io gramatu kao svedo~anstvo poklowewa i darivawa svetiwama u Svetoj zemqi. Dodik je istakao da postoje mesta pred kojima ~ovek zastane, utihne i oseti koliko je mali pred ve~no{}u. „Pokloniti se mestima Hristovog stradawa i vaskrsewa nije samo putovawe niti uspomena koju ~ovek ponese sa sobom – to je dubok susret s verom, sa sopstvenim korenima i s onim {to nas je kroz vekove odràlo“, rekao je Dodik. On je naveo da je biti haxija u pravoslavnoj tradiciji za wega velika ~ast, ali i jo{ ve}a obaveza da se ne zaboravi „ko smo, kome pripadamo i na kojim su duhovnim temeqima izgra|eni na{ narod i na{a Republika Srpska“. Dodik je poru~io da se iz Jerusalima ~ovek ne vra}a isti. „Vra}a se s jo{ sna`nijom verom u srcu i sa zahvalno{}u za ono {to jesmo i kome pripadamo“, rekao je Dodik.

Obustavqena nastava u Republici Srpskoj do 11. septembra Nastava u svim osnovnim i sredwim {kolama u Republici Srpskoj (RS) je obustavqena do 11. septembra, saop{teno je iz Ministarstva prosvete i kulture RS. Kao razlog za obustavqawe nastave navode se izuzetno visoka temperatura i „oteàni uslovi za realizaciju vaspitno-obrazovnog rada u {kolskim objektima“, preneo je RTRS. „Ova mera preduzeta je s ciqem za{tite zdravqa i bezbednosti u~enika i zaposlenih u {kolama, kao i obezbe|ivawa sigurnih i odgovaraju}ih uslova za realizaciju vaspitno-obrazovnog rada, u skladu sa vaè}im zakonskim propisima“, navodi se u saop{tewu. Nakon prestanka vaèwa te mere, {kole }e nastaviti sa nastavom u skladu sa {kolskim kalendarom i drugim vaè}im propisima.

U BiH po~ela kampawa pred oktobarske izbore

Prekinuli signal RTRS zbog specijalnog programa sahrane Mladi}a BH Telekom je na svojoj kablovskoj platformi ukinuo signal javnog servisa RTRS-a, kao i Alternativne televizije, a razlog za ovakvu sramnu odluku je emitovawe specijalnog programa povodom sahrane generala Ratka Mladi}a. „Po{tovani korisnici, u skladu sa vaè}im zakonodavstvom Bosne i Hercegovine prekidamo distribuciju tokom emitovawa sadràja o sahrani Ratka Mladi}a, pravosna`no osu|enog na doìvotnu kaznu zatvora za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona ili obi~aja ratovawa od strane me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, jer takav sadràj moè izravno ili posredno predstavqati veli~awe osu|enih ratnih zlo~inaca te naru{iti javni interes i ose}awa `rtava. Hvala na razumevawu“, saop{teno je iz BH Telekoma. Ovakav potez BH Telekoma otvara ozbiqna pitawa o slobodi medija, ali i o pravu gra|ana da budu informisani i da prate sadràj medija koje sami biraju.

Izborna kampawa za op{te izbore u Bosni i Hercegovini (BiH) zvani~no je po~ela i tr do 7.00 ~asova ujutro, kada na snagu stupa izborna ti{ina. Prvi put na izborima }e se koristiti nove tehnologije, koje podrazumevaju da }e se bira~i identifikovati putem ure|aja za biometrijsku identifikaciju, a glasa~ke listi}e stavqa}e u skener koji }e prakti~no biti i broja~ glasova. Uvo|ewe novih tehnologija trebalo bi da smawi mogu}nost manipulacije i kra|e glasovima, kao i da obezbedi fer i po{tene izbore. Centralna izborna komisija (CIK) BiH pozvala je sve politi~ke subjekte, kandidate, wihove pristalice i medije na strogo po{tovawe Izbornog zakona BiH. Iz CIK su upozorili da imaju ovla{}ewa da sankcioni{u kr{ewa Izbornog zakona BiH nov~ano, ali i uklawawem kandidata sa liste i poni{tewem overe politi~kog subjekta. Sve u~esnike u izbornom procesu pozvali su da vode fer kampawu, uz po{tovawe zakona i pravila, a medije da korektno i profesionalno izve{tavaju o izbornim aktivnostima u skladu sa novinarskim kodeksom. Op{ti izbori u BiH odr`a}e se 4. oktobra. U centralni bira~ki spisak upisano je 3.408.517 bira~a. Na izborima }e biti birani ~lanovi Predsedni{tva BiH, poslanici u Predstavni~kom domu Parlamentarne skup{tine BiH i Narodnoj skup{tini Republike Srpske, predsednik i potpredsednici Republike Srpske, kao i poslanici u Predstavni~kom domu parlamenta Federacije BiH, kao i u deset skup{tina kantona u Federaciji BiH.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

CRNA GORA

^etvrtak 10. septembar 2026. 9

Crna Gora ve} vidi sebe u EU 2028 Crna Gora veruje da bi mogla da postane slede}a ~lanica Evropske unije i ciqa na ulazak u Uniju 2028. godine, ali na tom putu i daqe postoje ozbiqne politi~ke prepreke, posebno me|u pojedinim dràvama ~lanicama, pi{e britanski nedeqnik The Economist. Iako zemqe Zapadnog Balkana ve} godinama ~ekaju na ~lanstvo, ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine dala je novi zamah procesu pro{irewa EU. U Podgorici sada veruju da bi upravo Crna Gora mogla prva da iskoristi novonastale okolnosti. Kako navodi The Economist, sa svega oko 630.000 stanovnika, Crna Gora bi Evropsku uniju relativno malo ko{tala kada je re~ o finansijskoj pomo}i. Wen izvoz poqoprivrednih proizvoda suvi{e je mali da bi predstavqao problem evropskim poqoprivrednicima, dok se ne o~ekuje ni zna~ajniji talas radne migracije iz te zemqe. CIQ PODGORICE – ^LANSTVO 2028. GODINE Na samitu odrànom u Crnoj Gori u junu, lideri EU nisu {tedeli pohvale na ra~un napretka zemqe. Crnogorska vlada namerava da do kraja ove godine zavr{i uskla|ivawe sa standardima Unije i postane wena ~lanica 2028. godine. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da je takav rok „dostiàn“. Ipak, odluka gra|ana Islanda, koji su se 29. avgusta izjasnili protiv ponovnog pokretawa pregovora o pristupawu EU, donekle je umawila optimizam. Pojedini zagovornici pro{irewa nadali su se da bi kandidatura jedne bogate zemqe sa severa Evrope mogla da pruì novi zamah ~itavom procesu. CRNA GORA PREDWAÎ ME\U KANDIDATIMA SA ZAPADNOG BALKANA Me|u zemqama Zapadnog Balkana, Crna Gora trenutno predwa~i u procesu evropskih integracija. Iza we je Albanija, dok Kosovo i Bosna i Hercegovina ostvaruju mali napredak. Severna Makedonija suo~ava se sa blokadom susedne Bugarske. Srbija, najve}a me|u {est zemaqa Zapadnog Balkana koje teè ~lanstvu, u julu je dobila „crveno svetlo“ od osam ~lanica EU, pre svega zbog primedbi na stawe demokratije i na~in upravqawa zemqom. Crnogorski premijer Milojko Spaji} izjavio je 27. avgusta da dve susedne zemqe poku{avaju da uspore pristupawe Crne Gore Evropskoj uniji. Iako ih nije imenovao, bilo je jasno da misli na Srbiju i Albaniju, a kao mogu}i razlog naveo je qubomoru. FRANCUSKA BI MOGLA DA BUDE NAJVE]A PREPREKA Jedna od najve}ih prepreka mogla bi da bude Francuska. Francuski predsednik Emanuel Makron podràva pristupawe Crne Gore Evropskoj uniji. Me|utim, francuski zakon predvi|a da prijem nove ~lanice EU mora biti odobren na referendumu ili tropetinskom ve}inom u oba doma parlamenta. Prema podacima Eurobarometra, svega 35 odsto Francuza podràva daqe pro{irewe Evropske unije. Dodatnu neizvesnost predstavqa ~iwenica da Makron slede}e godine napu{ta predsedni~ku funkciju. Wega bi mogla da nasledi Marin Le Pen iz desni~arskog populisti~kog Nacionalnog okupqawa, koja se odlu~no protivi daqem pro{irewu EU. Ipak, Jovana Marovi}, biv{a crnogorska ministarka evropskih poslova, nije optimisti~na. Prema wenim re~ima, u francuskom parlamentu „jednostavno ne postoji“ ve}ina koja bi podràla ratifikaciju pristupawa bilo koje budu}e ~lanice EU. „Ovo je izuzetno nepopularno re}i. Atmosfera u Crnoj Gori gotovo je eufori~na, kao da je ~lanstvo u EU ve} gotova stvar“, ocenila je Marovi}. Za sada, me|utim, mnoge ~lanice EU sa oprezom gledaju na prijem novih zemaqa, zakqu~uje The Economist.

Ratko Mladi} i daqe deli Crnu Goru Deo Crne Gore se danima opro{ta od Ratka Mladi}a kao heroja i pored toga {to je pred me|unarodnim sudom osu|en na doìvotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i ratnih zlo~ina u Bosni i Hercegovini (BiH). Opro{taj se ne odvija samo u privatnosti, ve} su se u wega ukqu~ili dràvni i lokalni funkcioneri dela patija na vlasti, politi~ari, druge partije, gra|ani i mediji. Odnos Crne Gore prema Mladi}u kre}e se od veli~awa wegovog lika i dela do osuda takvog odnosa prema osu|enom ratnom zlo~incu i poziva na suo~avawe s pro{lo{}u. Demokratska narodna partija (DNP) Milana Kneèvi}a najavila je odlazak svojih predstavnika na sahranu. Iz Pqevaqa je Mladi}evim poklonicima organizovan prevoz autobusima na sahranu u Beograd, u organizaciji „Srpskog kulturnig centra-Patrijarh Varnava”. U Kola{inu su pre par dana mladi}i razvijali transparente u ~ast Mladi}a i pevali pesme kojima se on slavi kao „general”, dok je u Pqevqima postavqen, pa kasnije uklowen grafit koji je slavio Ratka Mladi}a ispred ku}e poslanice Bo{wa~ke stranke Kenane Struji}-Harbi}. Predsednik Skup{tine Crne Gore i Nove srpske demokratije (NOVA) Andrija Mandi} uputio je sau~e{}e Mladi}evoj porodici, a na brojne opozicione kritike poru~io da u tome ne vidi ni{ta sporno i da je to ;u skladu sa obi~ajima.

Mandi} je sau~e{}e uputio u li~no i ime partije, ali ga je potpisao kao predsednik Skup{tine. Predsednik Op{tine Pqevqa Dario Vrane{ je u ~ituqi nazvao ; ;Mladi}a „besmrtnim srpskim generalom”, zahvaquju}i mu za ono {to je u~inio za srpski narod. Od odavawa po~asti od strane dela vlasti, nije se ogradio premijer Milojko Spaji}, koji se nije ogla{avao tim povodom, dok je wegov Pokret Evropa sad (PES) poru~io da po{tuje presude me|unarodnih sudova. Suzdràn na poku{aje relativizacije zlo~ina nije bio predsednik dràve Jakov Milatovi}, koji je izjavio „da odnos prema porodici preminulog Ratka Mladi}a ne moè biti izgovor za relativizaciju ratnih zlo~ina”. Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) inicirala je razre{ewe Mandi}a sa mesta predsednika parlamenta zbog slawa telegrama sau~e}a porodici osu|enog za genocid i ratne zlo~ine u BIH. U me|uvremenu je reagovala i policija, koja je identifikovala i saslu{ala osam osoba zbog veli~awa Mladi}a pre dva dana u Kola{inu. Na veli~awe Mladi}a iz Evropske komisije je politi~arima i javnosti u Crnoj Gori jasno stavqeno do znawa da „slavqewu ratnih zlo~inaca nema mesta u Evropskoj uniji”. Identi~an stav imaju i u delu civilnog sektora, odakle „ukazuju da Crna Gora nikada nije sprovela ozbiqan i sveobuhvatan proces suo~avawa sa ulogom u ratovima devedesetih.”

10 ^etvrtak 10. septembar 2026.

KOSOVO I METOHIJA PREDSTAVNICI SRPSKE LISTE SA SPECIJALNIM PREDSTAVNIKOM GENERALNOG SEKRETARA UN I [EF UNMIK-A NA KOSOVU PETEROM DUEOM

Ukazano na pritiske prema Srbima i bezbednosnu situaciju Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi}

Skup{tina Kosova

NASTAVAK KONSTITUTIVNE SEDNICE SKUP[TINE KOSOVA 9. SEPTEMBRA

I sporazuma izme|u Samoopredeqewa i DSK ne donosi sigurnost Za izbor predsednika Skup{tine potreban je 61 glas, on se bira javnim glasawem, a za istog kandidata mo`e da se glasa najvi{e tri puta Predsedavaju}i Skup{tine Kosova, kao najstariji poslanik, Avni Dehari najavio je, u petak 4. septembra, da }e nastavak konstitutivne sednice Skup{tine Kosova biti odr`an 9. septembra u 11:00 ~asova, nakon postignutog sporazuma izme|u Samoopredeqewa i DSK. Odluka je doneta nakon postignutog sporazuma izme|u Pokreta Samoopredeqewe i Demokratskog saveza Kosova. Dehari je naveo da o~ekuje da }e do tog datuma sporazum biti pra}en konkretnim odgovornostima i spremno{}u poslanika da ispune svoje ustavne obaveze.

„Kao predsednik konstitutivne sednice, postizawe sporazuma izme|u Pokreta Samoopredeqewe i Demokratskog saveza Kosova video sam kao dobru vest. Iako jo{ uvek nema potpune jasno}e o tome da li postoji potreban broj poslanika za konstituisawe svih institucija, odlu~io sam da nastavak konstitutivne sednice zaka`em za 9. septembar u 11:00 ~asova. Do tada o~ekujem da }e ovaj sporazum biti pra}en konkretnim odgovornostima i spremno{}u poslanika da ispune svoje ustavne obaveze. Kosovu nije potrebno jo{ jedno odlagawe, niti jo{ jedna kriza, a jo{ mawe novi izborni proces“, naveo je Dehari. Postizawe sporazum o pitawu predsednika, Kurti je postavio kao uslov za formirawe institucija, zbog ~ega konstitutivna sednica 11. saziva Skup{tine, zapo~eta 6. avgusta, nije zavr{ena. Ina~e, izbor predsednika Skup{tine Kosova, kojeg spram

snage u parlamentu i 53 osvojena mandata, predlaè koalicija okupqena oko Samoopredeqewa. Za izbor predsednika potreban je 61 glas, on se bira javnim glasawem, a za istog kandidata moè da se glasa najvi{e tri puta. Nakon konstituisawa parlamenta, treba da bude formirana vlada i izabran predsednik privremenih institucija. Prema ustavu privremenih institucija, vlada treba da bude izabarana u roku od 15 dana od dana kada vr{ilac du`nosti predsednika imenuje mandatara koga predloì ve}ina u skup{tini, a za izbor vlade potreban je najmawe 61 glas. Predsednik privremenih institucija treba da bude izabran u roku od 60 dana od konstituisawa skup{tine, a za wegov izbor potrebno je najmawe 80 glasova poslanika u prva dva kruga glasawa, dok je u tre}em krugu potreban 61 glas ali uz kvorum od 80 poslanika.

PO^ELA NOVA [KOLSKA GODINA U PRED[KOLSKIM, OSNOVNIM I SREDWIM [KOLAMA NA KOSOVU I METOHIJI

Srpske {kole po~ele nastavu po programu Srbije U pred{kolskim ustanovama, osnovnim i sredwim {kolama je vi{e od 17.000 u~enika. - Broj formiranih odeqewa ostao je na nivou prethodnih godina, a tehnolo{kih vi{kova me|u zaposlenima nema U svim pred{kolskim ustanovama, osnovnim i sredwim {kolama na Kosovu i Metohiji, u ponedeqak 1. septembra, po~ela je nastava koja funkcioni{e u sistemu Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Srbije. Sve {kole su po~ele na vreme i nije bilo nikakvih problema na

Prvog dana nove {kolske godine ispred O[ ”Jovan Cviji}” u Zubinom Potoku

po~etku nove {kolske godine. Rukovodilac [kolske uprave za Kosovo i Metohiju Bla`o Dragovi} u Kosovskoj Mitrovici izjavio je je da su sve {kole spremno do~ekale po~etak nastave i da nova {kolska godina po~iwe prema planu i programu Ministarstva prosvete Srbije. Prema wegovim re~ima, me|u najva`nijim podacima je, da je broj formiranih odeqewa ostao na nivou prethodnih godina, a tehnolo{kih vi{kova me|u zaposlenima nema. [kolska uprava za Kosovo

i Metohiju nije objavila ukupan broj u~enika u {kolama za {kolsku 2026/2027. godinu. Me|utim, zadwi javno iznet zbirni podatak broja pred{kolaca, osnovaca i sredwo{kolaca dao je u martu 2026. direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi}, kada je naveo da vrti}e, osnovne i sredwe {kole koje rade u sistemu Srbije na Kosovu poha|a oko 17.500 mladih. Za prethodnu, 2025/2026. godinu Kancelarija je navodila i da je u prvi razred osnovnih {kola u sistemu Srbije na Kosovu bilo upisano vi{e od 1.000 prvaka. Najva`nije je da nije bilo zatvarawa {kola zbog nedostatka u~enika u novoj {kolskoj 2026/2027 godini mada ima vi{e osnovnih {kola koje rade kao patuqasta odeqewa {irom Kosova i Metohije. Rukovodilac [kolske uprave za Kosovo i Metohiju Bla`o Dragovi} u Kosovskoj Mitrovici je svim u~enicima i zaposlenima po`eleo uspe{nu novu {kolsku godinu i puno uspeha u radu.

Predstavnici Srpske liste sastali su se, u ~etvrtak 3. septembra, u sedi{tu stranke sa delegacijom UNMIK-a, koju je predvodio specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujediwenih nacija i {ef UNMIK-a na Kosovu Peterom Dueom. Tokom sastanka predstavnici Srpske liste ukazali su na, kako su naveli, „izuzetno teàk poloàj srpskog naroda“ i ocenili da se nad Srbima sprovodi „kontinuirana institucionalna represija“, koja se, navode daqe, „ogleda u ugroàvawu wihovih osnovnih qudskih, politi~kih i imovinskih prava“. Kao posebno problemati~ne izdvojili su slu~ajeve ru{ewa objekata, privo|ewa, upotrebe sile i postupawa prema gra|anima, uz poseban osvrt na slu~aj Nenada Ra{kovi}a. „Ovakvi postupci stvaraju dodatni strah i nesigurnost me|u srpskim stanovni{tvom i zahtevaju jasnu i nedvosmislenu reakciju me|unarodnih predstavnika“, naveli su iz Srpske liste. Razgovaralo se i o bezbednosnoj situaciji, ukqu~uju}i najavqene promene u prisustvu KFOR-a na glavnom mostu preko Ibra u Severnoj Mitrovici i kod manastira Visoki De~ani. Predstavnici Srpske liste izrazili su protivqewe tim promenama, uz ocenu da bi svako smawewe me|unarodnog bezbednosnog prisustva moglo dodatno da ugrozi Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu.

[ubel preuzeo du`nost {efa Kancelarije EU u Pri{tini [ef Kancelarije EU u Pri{tini, Dirk [ubel, po stupawu na du`nost, 2. septembra, pozvao je na formirawe institucija, isti~u}i da je wihova funkcionalnost potrebna za sprovo|ewe reformi i kori{}ewe podr{ke EU. [ubel je rekao da Kosovu trebaju funkcionalne institucije koje mogu da ispune potrebne reforme. „Za dobrobit svih wegovih gra|ana, Kosovu su potrebne funkcionalne institucije sposobne da sprovedu neophodne reforme i u potpunosti iskoriste Plan rasta EU i zna~ajna IPA sredstva koja se o~ekuju“, rekao je [ubel, prema saop{tewu Kancelarije EU na Kosovu povodom stupawa nema~kog diplomate na du`nost. Prema wegovim re~ima, iskori{}avawe ovih prilika zahteva politi~ku odgovornost, efikasne institucije i jasan fokus na reforme i agendu evropskih integracija. [ubel je tako|e naglasio da }e podr`ati konstruktivno u~e{}e Kosova u dijalogu izme|u Beograda i Pri{tine kojim posreduje EU, kao i napredak ka normalizaciji odnosa, u tesnoj saradwi sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog, Peterom Sorensenom Podsetio je da EU ostaje jedan od glavnih partnera Kosova i da je tokom vi{e od 25 godina, od 1999. godine, Unija pru`ila vi{e od 3,7 milijardi evra pomo}i Kosovu, ukqu~uju}i rekonstrukciju, ja~awe institucija, vladavinu prava, ekonomski razvoj i mogu}nosti za mlade.

KOSOVSKA MITROVICA

Vozila UN opsela centar Mitrovice

Возила УН zaпoсела центар Митровице Najvi{i predstavnici UNMIK – a na Kosovu, u petak 4. septembra, imali su sastanak sa predstavnicima Srpske liste u sedi{tu ove stranke na gradskom {etali{tu u severnom delu Kosovske Mitrovice. Pre razgovora u centru severnog dela Kosovske Mitrovice, na Trgu cara Lazara, ostavili su auta sa vidnim oznakama UN-a. Fotoaparatom smo zabele`ili oznake UN-a na tri auta dok su se prolaznici osvrtali i pitali se zbog ~ega su tu.

SRBI U SVETU

^etvrtak 10. septembar 2026. 11

DIJASPORO, I VA[ GLAS SE RAÛNA! UDRU@EWE BORACA KRAQEVSKE VOJSKE “DRAGOQUB DRA@A MIHAILOVI]” Ovo je sve {to morate da znate ako èlite da glasate iz inostranstva! Poziva vas na piknik u subotu 19. septembra 2026. godine Svi dràvqani Srbije koji ìve u inostranstvu mogu ostvariti bira~ko pravo na predstoje}im izborima, ali ~itav proces zahteva pravovremenu proveru dokumenata i podno{ewe prijave. Prvi korak je provera upisa u Jedinstveni bira~ki spisak. Uporedo sa proverom spiska, neophodno je prekontrolisa-

ti i rok vaèwa li~nih dokumenata. Za glasawe je potrebna vaè}a li~na karta ili paso{, pa imajte u vidu da procedura izdavawa novog paso{a preko ambasade ili konzulata u inostranstvu moè trajati i do 60 dana.

Odmah po zvani~nom raspisivawu izbora po~iwe rok za prijavu glasa~a van Srbije. Zahtev da se u bira~ki spisak unese podatak da }ete glasati u inostranstvu podnosi se nadle`nom diplomatsko-konzularnom predstavni{tvu najkasnije 20 dana pre izbornog dana, pri ~emu obrazac mora sadr`ati va{e li~ne podatke, adresu u Srbiji i adresu boravi{ta u inostranstvu. Lokalna bira~ka mesta van Srbije odre|uje Republi~ka izborna komisija na predlog Ministarstva spoqnih poslova, a osnovni uslov za otvarawe bira~kog mesta jeste da se na toj lokaciji prijavi najmawe 100 bira~a. Zbog toga je va`no sa~uvati potvrdni mejl ili re{ewe o prijava i pre samog glasawa proveriti ta~nu lokaciju bira~kog mesta koja bude objavqena. Na sam izborni dan glasawe je li~no i tajno. U slu~aju bilo kakvih nepravilnosti ili neosnovanog spre~avawa glasawa, obratite se ~lanovima bira~kog odbora na licu mesta, dok se zvani~ni prigovor za poni{tavawe glasawa na tom bira~kom mestu podnosi RIK-u u roku od 72 sata od zatvarawa bira~kih mesta.

sa po~etkom u 11 sati, prije podne,

u domu Udru`ewa (91-99 Good St, Granville, 2142 NSW). l Ulaz sa ru~kom je $20. l Zabavqa}e nas poznati peva~ Dule Milivojevi} uz pratwu klavijaturiste Dragana Kotevskog. l Svi ste nam dobrodo{li!

Srda~an Ravnogorski pozdrav od Uprave. S VEROM U BOGA ZA KRAQA I OTAXBINU, RAVNA GORA POBEDITI MORA!

SABRALI SE SRBI NA OSTRVU ^EPEL:

U najstarijoj srpskoj svetiwi Jubilarni 30. Maraton srpskog folklora u Ma|arskoj proslavqeno Uspewe Presvete Bogorodice okupio srpsku zajednicu u Temi{varu Sve~arski je bilo u drevnom manastiru Srpski Kovin na obali Dunava, na ~epelskom ostrvu, ~etrdeset kilometara ju`no od Budimpe{te, gde se sabrao verni narod da u najstarijoj srpskoj sve-

tiwi u Ma|arskoj, proslavi manastirsku slavu Uspewe Presvete Bogorodice. Manastir Srpski Kovin najstariji je u Ma|arskoj i jedan od dva manastira u Budimskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve. Prema sa~uvanom predawu, ~esto zanemarenom, ovaj manastir predstavqa sredwovekovnu tekovinu i nastao je u prvoj polovini XII veka. Kao osniva~ manastira pomiwe se kraqica Jelena, }erka ra{kog ùpana Uro{a I i supruga vladara Bele II Slepog. U vreme kad je manastir nastao Ugarskom je vladala Jelena umesto svog maloletnog sina Geze II (1141-1161). Ostrvo êpel, najve}e na Dunavu, mesto je nade i spasa mnogim Srbima koji su tamo, beè}i pred Turcima prona{li uto~i{te. Nakon {to su Turci 1439. godine opseli

i prvi put osvojili utvr|eno Smederevo, u dva navrata su pre{li Dunav, opusto{ili i opqa~kali Kovin i sva okolna naseqa. Oni koji su izbegli na vreme krenuli su u dubinu Ugarske i dospeli do ostrva êpela na Dunavu. Ugarski kraq Vladislav je 10. oktobra 1440. godine ustupio kovinskim preseqenicima kasnogoti~ku crkvu sa kapelama i zvonikom, pa uz to, po svoj prilici, odgovaraju}i deo kraqevskih zemqi{nih poseda. Od tog doba do danas, na êpelu postoji Gorwi ili Srpski Kovin, sa crkvom posve}enom Uspewu Presvete Bogorodice i sa kapelama Svetog Jovana Prete~e i Svetih vra~eva Kozme i Damjana (prva na jugoisto~noj, druga na jugozapadnoj strani). Deo kolektiva Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture Petrovaradin, na poziv manastirskog bratstva i igumana, arhimandrita Metodija Markovi}a prisustvovao je svetoj arhijerejskoj liturgiji. - Bila nam je velika ~ast da prisustvujemo manastirskoj slavi - kaù u Pokrajinskom zavodu za za{titu spomenika kulture Petrovaradin, dodaju}i da je nakon liturgije usledilo osve}ewe slavskih darova, slavska trpeza qubavi i kulturno-umetni~ki program. Na kraju svete liturgije usledila je litija oko manastirskog hrama sa ~itawem odlomaka iz Svetog jevan|eqa i osve}eni su novi mozaici.

Ministar \or|e Mili}evi} sve~ano je otvorio jubilarni 30. Maraton srpskog folklora u Temi{varu, u Rumuniji. Sve~anom otvarawu su prisustvovali i generalni konzul Republike Srbije u Temi{varu Ivana Jak{i} Matovi}, prefekt Timi{a Paul Finta, predsednik Saveza Srba u Rumuniji Ogwan Krsti}, kao i predstavnici srpskih udru`ewa i kulturno-umetni~kih dru{tava. Ministar \or|e Mili}evi} se, u okviru posete Temi{varu, sastao i sa Wegovim Visokopreosve{tenstvom mitropolitom budimskim i administratorom temi{varskim g. Lukijanom, sa kojim je razgovarao o budu}nosti srpske zajednice u Rumuniji. Ministar \or|e Mili}evi} je na sve~anom otvarawu 30. Maratona srpskog folklora istakao da trideset godina jedne manifestacije nije samo tradicija, ve} je to institucija.

Kada ne{to traje tri decenije, kada kroz to pro|u razli~ite generacije, kada deca koja su nekada igrala danas dovode svoju decu, onda znamo da nismo sa~uvali samo pesmu, igru ili no{wu, rekao je ministar Mili}evi} i dodao da smo tada sa~uvali ne{to mnogo va`nije - svest o tome ko smo i {ta èlimo da ostavimo generacijama koje dolaze. Posebno je lepo {to to ne}e biti negde iza zatvorenih vrata, ve} ovde, u samom srcu Temi{vara - na wegovim ulicama i trgovima, rekao je ministar Mili}evi} na sve~anom otvarawu i istakao da to ujedno mnogo govori i o srpskoj zajednici u Rumuniji, ali i o samoj Rumuniji. Rumunija srpski identitet doìvqava kao deo sopstvenog kulturnog bogatstva i to zasluùje na{e po{tovawe, rekao je ministar Mili}evi} i naglasio da je dana{wa manifestacija dobitak za sve.

12 ^etvrtak 10. septembar 2026.

AUSTRALIJA

Da li }e posle Kanade i Australija po}i svojim putem u odnosu na SAD Predlog koalicije koji bi mogao da zabrani paqewe zastave u Australiji Poku{aji da se formalno zabrani spaqivawe zastava u Australiji u~iweni su najmawe osam puta u pro{losti. Svi su propali. Paqewe australijske zastave moglo bi za posledicu imati kaznu do 12 meseci zatvora, prema planovima opozicije koji }e biti predstavqeni parlamentu. Lider opozicije Engus Tejlor (Angus Taylor) u nedequ je negirao da je predlog usmeren na otklawawe pretwe koju predstavqa desni~arska rivalska stranka Jedna nacija (One Nation), koja je u istraìvawima javnog mwewa sada po procentu podr{ke pretekla Koaliciju. „Moramo da se zauzmemo za Australiju“, rekao je on u emisiji Sunday Agenda televizije News 24. Ozbiqno skrnavqewe australijske zastave na javnom mestu, sa namerom da se podstakne mr`wa, bilo bi krivi~no delo za koje bi se izricala kazna do godinu dana zatvora, prema ovom predlogu. Oni koji o{tete, oskrnave ili uni{te javne ratne spomenike tako|e bi se suo~ili sa strogim kaznama prema novom federalnom krivi~nom delu. Krivi~na dela za ovakvo o{te}ivawe trenutno se reguli{u razli~itim zakonima federalnih dràva i teritorija. Ova politika bi se odnosila i na o{te}ivawe zna~ajnih spomenika koji obeleàvaju istoriju Australije, poput statua Kapetanu Kuku (Captain Cook). Prema predlogu Koalicije, 26. januar bi tako|e bio zakonom utvr|en kao nacionalni dan Australije, {to bi zna~ilo da bi sve budu}e promene morale da budu stavqene na izja{wavawe gra|ana na plebiscitu. O{te}ivawe spomenika i nacionalne zastave regulisano je zakonima federalnih dràva i teritorija, koji predvi|aju razli~ite kazne. Ovo je najmawe osmi poku{aj na federalnom nivou u istoriji Australije da se paqewe zastave proglasi nezakonitim, ali su svi prethodni poku{aji bili neuspe{ni. Ranije je bila izraèna i zabrinutost da li bi ovakva mera izdràla ustavni spor. Dugogodi{wi premijer iz redova Liberalne stranke Xon Hauard (John Howard) tako|e se protivio ovoj meri, rekav{i 2006. godine da bi kriminalizacija paqewa zastave „samo pretvorila ushi}eno pona{awe u mu~eni{tvo“. Me|utim, Tejlor je insistirao da je re~ o va`noj politici za za{titu australijskog na~ina ìvota, vi{e puta negiraju}i da je trenutak za weno predstavqawe povezan sa obnovqenom popularno{}u partije Jedna nacija me|u bira~ima. „Ono {to ja vidim u trenutnoj situaciji jeste da moramo ponovo da uspostavimo poverewe australijskog naroda“, rekao je. „Kada razgovaram sa qudima, ima mnogo Australijanaca koji èle da se vratimo tim osnovnim vrednostima Liberalne i Nacionalne stranke.“ Partija Jedna nacije je ranije zastupala istu politiku. Pomo}nik ministra Laburisti~ke stranke u vladi Mat Tistlvajst (Matt Thistlethwaite) rekao je da je plan za kriminalizaciju paqewa zastave alarmisti~ki i da bi ograni~io slobodu govora. „Mislim da tu ima elemenata o~aja, u poku{aju da se sustigne popularnost Jedne nacije i ode jo{ vi{e udesno, kako bi se pridobili neki od tih glasova“, rekao je. Na pitawe da li postoje okolnosti u kojima bi Liberali i Nacionalna stranka u{li u koaliciju sa Jednom nacijom kako bi formirali vladu, Tejlor je odgovorio: „Ne.“ Wegovi komentari usledili su nakon opre~nih odgovora drugih predstavnika Koalicije, od kojih su neki ostavili otvorena vrata za mogu}e budu}e partnerstvo. Liberali i Nacionalna stranka kontinuirano gube podr{ku me|u glasa~ima u odnosu na Jednu naciju jo{ od te{kog izbornog poraza Koalicije na izborima 2025. godine. Prema najnovijem istraìvawu Newspoll, podr{ka za Jednu naciju iznosi 30 odsto, ispred Laburisti~ke stranke sa 29 odsto i Koalicije sa 19 odsto. SBS na srpskom

Biv{i australijski premijer Malkolm Turnbul ocenio je da je politika koju vodi sada{wa ameri~ka vlada nanela {tetu ugledu SAD u svetu, oslabila wihove odnose sa saveznicima i wihov uticaj u azijsko-pacifi~kom regionu. Turnbul je pozvao tradicionalne ameri~ke saveznike da prestanu sa ulizivawem Va{ingtonu, da se vi{e oslawaju na sopstvene snage i u budu}nosti vode samostalniju spoqnu politiku. U Azijsko-pacifi~kom regionu, pa i {ire, ovih dana pa`wu politikologa i novinara privla~i podkast intervju koji je kanadsko-ameri~ki novinar Dejvid Frum obavio sa biv{im premijerom Australije Malkolmom Turnbulom. Intervju naslovqen „Kako je Tramp izgubio Aziju” analizira promene koje je agresivna ekonomska i vojna politika ameri~kog predsednika u drugom mandatu donela Azijsko-pacifi~kom regionu i posledice koje ona ima na odnose SAD i wihovih tradicionalnih saveznika u tom delu sveta. SLABQEWE AMERI^KOG ANTIKINESKOG BLOKA Upitan da uporedi trenutnu politi~ku koheziju SAD, wenih tradicionalnih saveznika u azijsko-pacifi~kom regionu, poput Japana i Australije, i dràva koje nastoje da se vojnopoliti~ki odupru pritisku Pekinga, kao {to su Vijetnam i Indonezija, sa situacijom iz vremena wegovog mandata, Malkolm Turnbul je ukazao na promenu ameri~ke politike. Turnbul, koji je bio na ~elu australijske vlade od 2015. do 2018. godine, rekao je: „SAD su, ne slu~ajno ili spletom okolnosti, ve} namerno postale mawe pouzdan saveznik - to je deo wihove politike.” Pravnik po profesiji, Turnblum koji se u pro{losti bavio i novinarstvom i bankarskim poslovima, sli~no kanadskom {efu dràve Majku Karniju, prime}uje: „SAD su (u pro{losti) bar tvrdile da su wihova dela u me|unarodnoj sferi, upotreba sile {irom sveta, bili usmereni da podrè demokratiju, odnosno, demokratske vrednosti, ili mo`da biste mogli re}i - ameri~ke vrednosti. Sada, me|utim, to vi{e ne ~ine. Tramp kaè: Sila boga ne moli. Otud, prirodno, ameri~ki saveznici se okre}u drugima.” Kada je u pitawu grubo postupawe ameri~kog predsednika prema vi{edecenijskim saveznicima, posledwih dana u ìì interesovawa su, zbog carinskog rata koji se upravo rasplamsao, (opet) odnosi Va{ingtona i Otave. „Pritisak, maltretirawe i pretwe kojim su se SAD okomile na Kanadu su neverovatni. Da ste u pro{losti napisali politi~ki roman u kojem ameri~ki predsednik radi u odnosu na Kanadu ono

{to radi Tramp, on bi bio smatran fantazijom”, kaè Turnbul. PAD MO]I SAD Na pitawe da prokomentari{e koliko su SAD mo}ne u 2026. godini u pore|ewu sa pre desetak leta kada je on bio {ef australijske dràve sedamdesetjednogodi{wi Turnbul kaè: „Sigurno su mawe mo}ne u odnosu na Kinu. To je jasno, usled ogromnog rasta u ekonomskoj i vojnoj mo}i Kine. Me|usobna pozicija SAD i Kine se promenila i to

boqi saveznik ako smo iskreniji sa SAD i vi{e se uzdamo u sebe, te mawe zavisimo od wih.” U svom pozivu na politi~ki otklon od Va{ingtona, on je, me|utim, trezven i oprezan: „Moramo paziti da nama ne ovladaju emocije. Odnosi Australije i Kanade sa SAD daleko nadilaze jednog predsednika ili premijera - oni su duboki i, mislim, trajni. Ali, poruka iz svega ovoga je da poltronstvo mora da prestane - moramo da se vi{e pouzda-

Biv{i australijski premijer Malkolm Turnbul bi se desilo bez obzira na to da li je predsednik Donald Tramp ili ne, ali mislim da je Tramp uzdrmao puno prijateqa i saveznika, kao i gore navedene zemqe koje nisu bliske sa SAD toliko koliko su to Kanada i Australija. A sa ovim vrlo pogre{nim ratom protiv Irana demonstrirao je i granice (ameri~ke) mo}i i podsetio sve saveznike u Zalivu da to {to imaju ameri~ke baze wih ~ini metom za Iran, umesto da ih {titi od Irana.” Novinar Frum, urednik dugove~nog ~asopisa Atlantik koji se izdaje u Va{ingtonu, smatra da je Tramp po svim kriterijumima izgubio rat protiv Irana uprkos ogromnoj {teti koje su SAD nanele toj muslimanskoj dr`avi, i australijskog sagovornika pita kakve }e posledice taj poraz imati na ameri~ku mo} u Pacifiku. „On je nesumwivo podrio ugled SAD u svetu. Nesposobnost SAD da uspeju u konfliktu sa Iranom je neverovatna - ko bi pomislio da je to mogu}e?”, ~udi se Turnbul. PORUKA AMERI^KIM SAVEZNICIMA: PREKINITE S ULIZIVAWEM VA[INGTONU Taj iskusni politi~ar iz redova Liberalne partije daqe isti~e da je zagovarao autonomiju jo{ za vreme svog predsedavawa australijskom vladom, te pozdravqa govor kanadskog premijera Majka Karnija na Svetskom ekonomskog forumu u Davosu ranije ove godine, u kojem je ovaj ustvrdio da tzv. sredwe sile treba vi{e da me|usobno sara|uju i vode nezavisniju politiku od Va{ingtona. „U ovim uslovima sve zemqe, a naro~ito tradicionalni ameri~ki saveznici, moraju da se vi{e za{tite od rizika, da vi{e me|usobno sara|uju i da se vi{e uzdaju u sebe,” ka`e Turbul i dodaje: „Mislim da }emo im biti

mo u sebe i budemo iskreniji sa SAD.” Turnbul daqe razvija viziju toga kako bi tradicionalni saveznici Va{ingtona poput Kanbere i Otave u budu}nosti trebali da se pona{aju. „Ne treba vi{e da smatramo SAD sa lidera slobodnog sveta - moramo da sami zacrtamo svoju budu}nost, shvataju}i da na{i interesi ne}e uvek biti saglasni sa ameri~kim. Pre smo smatrali da delimo vrednosti i interese sa SAD. Me|utim, sada, po{teno re~eno, vi{e ne moèmo da kaèmo da ameri~ka administracija, bar ne ova, deli na{e politi~ke vrednosti. êsto, isto vaì i za interese.” SAD NE]E BRANITI TAJVAN PROTIV MATICE KINE? Na skepsu novinara Atlantika, koji smatra da SAD ne}e braniti Tajvan u slu~aju rata izme|u matice i te ostrvske provincije po{to one nemaju dovoqno snage ni da savladaju Iran, Turnbul odgovara isti~u}i da je sam predsednik Tramp u intervjuu agenciji Blumberg 2024. godine prakti~no izneo ozbiqne sumwe u vezi toga da li SAD mogu i èle da za{tite Tajvan . Turnbul dodaje i da je brodograditeqski kapacitet Kine 200 puta ve}i od ameri~kog, te da bi, pod pretpostavkom da je do{lo do jedne vrste pat pozicije u pomorskom okr{aju izme|u SAD i Kine nakon ve}eg obostranog gubitka brodovqa, ova druga znatno brè obnovila svoju ratnu mornaricu. Kona~no, on postavqa pitawe: „Nije li zapawuju}e da je toliko rezervi ameri~ke municije istro{eno u konfliktu sa Iranom, koji nije sukob sa ravnopravnim protivnikom kakvi su Kina ili Rusija? Nakon onolike pri~e o i uverenosti u ameri~ku vojnu mo}, to izaziva vrlo realnu zabinutost - i u samim SAD”.

AUSTRALIJA

Broj preminulih od predozirawa narkoticima dostigao rekordan nivo u Australiji

^etvrtak 10. septembar 2026. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge Zloupotreba psihoaktivnih supstanci dovela je do istorijskog maksimuma broja smrtnih slu~ajeva izazvanih predozirawem u Australiji, pri ~emu starija populacija ~ini vi{e od polovine nastradalih. Godi{wi izve{taj koji je objavio Institut Penington dokumentovao je 2.596 ovakvih smrtnih slu~ajeva tokom 2024. godine, od ~ega je ~ak 80,5 odsto bilo posledica nenamernog predozirawa. Direktor sektora za istraìvawa u Institutu Penington, Xejk Dizar, kaè da novi izve{taj o predozirawu u Australiji sadrì alarmantne podatke. On navodi da je u pitawu najve}i ikada zabeleèn broj smrtnih slu~ajeva izazvanih zloupotrebom droga i lekova u jednoj godini. Dodaje i da su tokom iste 2024. godine zabeleèni i rekordni broj, kao i najvi{i stopu nenamernog predozirawa na svakih 100.000 stanovnika. Podaci pokazuju i da od 2008. godine u Australiji vi{e qudi nastrada od posledica predozirawa i zloupotrebe supstanci nego u saobra}ajnim nesre}ama. Tako|e, prose~na starost osoba koje umiru od predozirawa je u porastu. Po prvi put, qudi starosti izme|u 50 i 59

godina ~ine skoro polovinu svih smrtnih slu~ajeva usled nenamernog predozirawa. Dizar obja{wava da se to mo`e pripisati ~iwenici da je re~ o generaciji qudi koji su po~eli da konzumiraju narkotike tokom devedesetih i po~etkom dvehiqaditih godina. Kako je ta generacija starila, postala je daleko podlo`nija fatalnim ishodima. Mnogi od wih ve} predugo konzumiraju narkotike, {to je vremenom dovelo i do niza drugih povezanih zdravstvenih stawa. Izve{taj tako|e pokazuje da su od 428 samoubistava izazvanih predozirawem, u 39 odsto slu~ajeva `rtve bile osobe od 60 i vi{e godina starosti. Izvr{na direktorka australijskog Saveta za alkohol i druge supstance, Melani Voker, nagla{ava da ovi podaci ru{e predrasude o tome da su `rtve predozirawa uglavnom mla|e osobe. Statistika otkriva i da mu{karci ~ine 72,7 odsto `rtava nenamernog predozirawa. Tako|e, stope smrtnosti su vi{e u mawim mestima i seoskim sredinama nego u velikim gradovima, dok je me|u Aborixinima i narodima sa Ostrva Toresovog moreuza zabele`en drasti~no ve}i procenat predozirawa.

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Tako je tokom 2024. godine me|u autohtonim stanovni{tvom stopa predozirawa iznosila 29,3 na svakih 100.000 qudi, u pore|ewu sa 6,6 na 100.000 me|u ostalim gra|anima Australije.

Opijati su bili uzrok 42 odsto svih smrtnih slu~ajeva u istoj godini, a broj preminulih od heroine porastao je za vi{e od ~etiri puta – sa 101 slu~aj u 2001. na 488 u 2024. godini. SBS na srpskom

NA STADIONU U AUSTRALIJI STAROM 173 GODINE:

Melburn Kriket Graund }e po prvi put biti doma}in najpopularnijeg ameri~kog sporta! Popularnost ameri~kog fudbala u Australiji sve je ve}a, a u prvom kolu nove sezone, publika iz Australije }e prvi put u istoriji mo}i }e da svedo~i jednoj NFL utakmici. Los An|eles Remsi i San Francisko Fortinajnersi sasta}e se ove nedeqe na ~uvenom stadionu Melburn Kriket Graund (MCG) u okviru prvog kola nove NFL sezone. NFL èli da ovo bude prva u nizu utakmica regularne sezone pred sve brojnijom bazom navija~a u Australiji, ali i {irom sveta. Liga je tako|e izrazito èlela da se ova utakmica odigra na najve}em stadionu u Australiji, i ako }e ovaj susret potencijalno ugroziti plan rasporeda za narednu sezonu. NFL èli i naredne godine da se vrati u Australiju, ali Stadion MCG, koji moè da primi 100.000 gledalaca, slede}e godine, u ovo vreme mogao bi da bude nedostupan NFL, jer u tom periodu igra se zavr{nica Australijske fudbalske lige (AFL), ~iji plej-of po~iwe po~etkom septembra. AFL je ove godine iza{ao u susret NFL, ali prema izve{tajima australijskih medija nema nameru da to u~ini i 2027. godine. îtava sezona AFL 2027. pomerena je za nedequ dana, a veliko finale najpopularnijeg australijskog sporta, kojim se zavr{ava sezona, pomereno je za oktobar

i bi}e odràno na Stadionu MCG. Razlog je to {to je stadion po~etkom marta rezervisan za istorijski kriket me~ - 150. godi{wicu Ashesa izme|u Australije i Engleske. NFL èli da utakmice u Australiji budu igrane tokom prve nedeqe regularne sezone zbog ogromne udaqenosti koju ekipe moraju da pre|u. Melburn je udaqeniji od Sjediwenih Ameri~kih Dràva nego bilo koja druga destinacija na kojoj je NFL do sada igrao me|unarodne utakmice. NFL tako|e èli da utakmice igra upravo na MCG, najpresti`nijem sportskom stadionu u Australiji i najve}em stadionu na ovogodi{wem NFL rasporedu.

Duel Fortinajnersa i Remsa prakti~no je pred rasprodajom, {to zna~i da }e na australijskom tlu, po prvi put dva NFL tima ukrstiti kacige pred 100.000 qudi. Me|utim, MCG, stadion star 173 godine, od ogromnog je zna~aja za Australijsku Fudbalsku Ligu, koja je ove godine uvela i vajld kard rundu plejofa. ^ak devet od 18 aktuelnih AFL timova nalazi se na podru~ju Melburna, a wihove doma}e utakmice u plejofu posledwih godina uglavnom su igrane upravo na MCG. AFL na ovom stadionu igra gotovo ~etvrtinu svih svojih utakmica, uprkos tome {to se stadion Marvel, kapaciteta 56.000 gledalaca i tako|e doma}in brojnih me~eva

regularne sezone nalazi na mawe od pet kilometara udaqenosti. [arlot Oford, generalna direktorka NFL za Australiju i Novi Zeland, nije iskqu~ila mogu}nost da se neke budu}e NFL utakmice igraju i u drugim delovima azijsko-pacifi~kog regiona. - Nikada ne recite nikad kada je re~ o tome gde bi se utakmice u budu}nosti mogle igrati, bilo {irom Australije ili ~ak u {irem regionu Azije i Pacifika. Ovo je dugoro~na posve}enost ovom trì{tu i èlimo da NFL nastavi da igra utakmice {irom regiona jo{ mnogo godina, rekla je [arlot Oford. Roxer Gudel, prvi ~ovek NFL, govorio je o potencijalnom {irewu lige {irom sveta. NFL ve} ima utakmice u Nema~koj, Velikoj Britaniji, Brazilu, Meksiku, [paniji, a u novoj sezoni, pored svih pomenutih zemaqa, po prvi put doma}ini jedne NFL utakmice bi}e Francuska i Australija. S obzirom na to da popularnost lige, ali i samog sporta raste iz godinu u godinu, liga ima za ciq da u narednom periodu poseti jo{ dràva. Me|u prvim kandidatima izvadaja se Japan. Kao jedna od najprofitabilnijih i najgledanijih sportskih liga na svetu, NFL svoje me~eve uvek organizuje na najve}im stadionima, a karte su gotovo rasprodate ve} mesecima pre utakmice. U novoj sezoni, NFL }e odigrati rekordnih 9 internacionalnih utakmica {irom sveta.

9366 9299

14 ^etvrtak 10. septembar 2026.

AUSTRALIJA

„Ukradene generacije“

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Jo{ od po~etka kolonizacije, brojni vladini zakoni, politike i prakse doveli su do prisilnog odvo|ewa generacija dece Aborixina i stanovnika Toresovog moreuza iz wihovih porodica i zajednica {irom Australije. Hiqade dece su prisilno odvedene od strane raznih vlada, crkava i socijalnih organizacija da bi ih odgajale u institucijama, da bi ih smestile u hraniteqske poro-

hove porodice, i nadovezuje se na postoje}e podatke objavqene 2023. godine. Nedavno objavqeni izve{taj otkriva velike nejednakosti i dugoro~ne me|ugeneracijske uticaje prisilnih odvo|ewa, politike koju su vodile sve australijske vlade do 1970-ih u skladu sa rasisti~kim zakonima o asimilaciji. Deca su sme{tana u institucije, ili su bila na hraniteqstvu ili usvajana u neautohtone porodice, gde su mnoga od wih trpela grub, poni`avaju}i tretman i seksualno zlostavqawe nakon {to su oduzeta od svojih porodica. Procewuje se da je najmawe jedno od 10, a mogu}e ~ak i jedno od tri dece starosedelaca oduzeto od svojih porodica izme|u 1910. i 1970. godine. Izve{taj koristi podatke ankete iz 2022. i 2023. godine me|u ~lanovima „Ukradene generacije“, koji su sada svi stariji od 50 godina, i wihovim potomcima. Oko 200.000 qudi – ili 45% starosedelaca Australije starijih od

Aborixanska deca: Ukradene generacije dice ili usvojile porodice koje nisu starosedela~ke. Te generacije su poznate su kao „Ukradene generacije“ (Stolen Generations). Ta~an broj dece koja su odvedena mo`da nikada ne}e biti poznat, ali postoji veoma malo starosedela~kih porodica koje nisu bile pogo|ene – u nekim porodicama su odvedena deca iz tri ili vi{e generacija. Odvo|ewe dece prekinulo je wihove va`ne kulturne, duhovne i porodi~ne veze i ostavilo je trajan me|ugeneracijski uticaj na ìvote i dobrobit Aborixina i stanovnika Toresovog moreuza. Kao rezultat ovog priznatog genocida danas ne postoji nijedna Aborixinska ili zajednica stanovnika Toresovog moreuza koja se nije zauvek promenila. Najnoviji izve{taj otkriva da starosedeoci Australije koji su prisilno ukloweni u skladu sa vladinim politikama imaju znatno ve}u verovatno}u da doìve teàk ili dubok invaliditet. Desetine hiqada starosedelaca Australije i wihovih potomaka koji su prisilno ukloweni u skladu sa vladinim politikama asimilacije imaju daleko ve}e fizi~ke i druge zdravstvene probleme u pore|ewu sa {irim starosedela~kim i neautohtonim stanovni{tvom, prema novom izve{taju. Izve{taj Australijskog instituta za zdravqe i dobrobit (AIHW) naru~ila je Fondacija za isceqewe, koja podràva preìvele „Ukradene generacije“ i wi-

18 godina – ima danas roditeqa, babu, dedu, tetku ili ujaka koji je oduzet od wihove porodice, navodi se u izve{taju. Preìveli su imali 2,7 puta ve}u verovatno}u da imaju teàk ili dubok invaliditet nego drugi starosedeoci Australije, i 1,7 puta ve}u verovatno}u da budu primqeni u bolnicu u posledwih 12 meseci, ~ak i kada su uzete u obzir razlike kao {to su godine, pol i udaqenost lokacije. U pore|ewu sa neautohtonim Australijancima, preìveli su imali {est puta ve}u verovatno}u da obole od bolesti bubrega, 4,8 puta ve}u verovatno}u da imaju teàk invaliditet i 3,9 puta ve}u verovatno}u da prijave visok psiholo{ki stres. Izve{taj je tako|e otkrio da su preìveli „Ukradene generacije“ skoro dvostruko vi{e od drugih autohtonih naroda prijavqivali visok nivo psiholo{kog stresa, mentalne i druge zdravstvene probleme. Wihovi potomci su imali 1,3 puta ve}u verovatno}u da prijave visok psiholo{ki stres i da im bude dijagnostikovan ozbiqan poreme}aj mentalnog zdravqa. Australiji nedostaju sveobuhvatni podaci o iskustvima i potrebama preìvelih „Ukradene generacije“ i wihovih porodica. Izve{taj otkriva razaraju}e dugoro~ne posledice odvajawa dece od wihovih porodica i zajednica. On otkriva da je samo {est procenata preporuka iz istrage „Vra}awe ku}i“ iz 1997. godine u potpunosti sprovedeno, {to je nedo-

pustivo i sramotno za dana{we australijsko dru{tvo. Od 1995. do 1997. godine, Komisija za qudska prava i jednake mogu}nosti sprovela je Nacionalnu istragu o odvajawu dece Aborixina i stanovnika Toresovog moreuza od wihovih porodica. Intervjuisali su preko 500 pogo|enih qudi, kao i razgovarali sa organizacijama i institucijama {irom zemqe. U aprilu 1997. godine, nalazi Komisije objavqeni su u izve{taju „Vra}awe ku}i“. U wemu su detaqno opisani zakoni, politike i prakse koje su dozvoqavale oduzimawe dece od porodica, a ukqu~ene su i mnoge studije slu~aja koje osporavaju tvrdwu mnogih neautohtonih Australijanaca da je odvajawe dece u wihovom interesu. Izve{taj je sadrào 54 preporuke za ispravqawe nepravdi u~iwenih Aborixinima i stanovnicima Toresovog moreuza. Kqu~na preporuka izve{taja „Vra}awe ku}i“ bila je potreba za zvani~nim priznawem i izviwewem za prisilno odvajawe dece Aborixina i stanovnika Toresovog moreuza. Godine 1998. hiqade Australijanaca u~estvovalo je u kampawi „Kwiga izviwewa“ koja je kulminirala prvim Nacionalnim danom izviwewa 26. maja 1998. Ovaj pokret na nivou gra|ana opisan je kao „izviwewe naroda“. Izme|u 1997. i 1999. godine svi dràvni i teritorijalni parlamenti zvani~no su se izvinili ukradenim generacijama, wihovim porodicama i zajednicama zbog zakona, politika i praksi koje su regulisale prisilno uklawawe. Godine 1999, australijska vlada je podnela Predlog za pomirewe u Nacionalnom parlamentu kojim je izrazila „duboko i iskreno àqewe“. Skoro deset godina australijska vlada je odbijala svaki predlog nacionalnog izviwewa. Tek 2007. godine laburisti~ki premijer Kevin Rad je po~eo konsultacije sa starosedela~kim Australijancima o tome kakvu formu treba da ima nacionalno izviwewe. 13. februara 2008. godine, Rad je ponudio zvani~no izviwewe ~lanovima „Ukradenih generacija“ u ime australijskog parlamenta. Ogroman talas suza, olak{awa i aplauza potekao je kada je zavr{io govor. Iako }e slede}e godine biti tri decenije od usvajawa, mnoge od 54 preporuke navedene u izve{taju „Vra}awe ku}i“ jo{ uvek nisu sprovedene. Jo{ na dvadesetu godi{wicu izve{taja, Fondacija za isceqewe objavila je Akcioni plan za isceqewe. On opisuje istoriju, odgovore vlade, ali i za{to je akcija potrebna sada. Realnost je da broj dece Aborixina i stanovnika Toresovog moreuza pod dràvnom brigom nastavqa da raste. Ovo nije samo pitawe na{e pro{losti. To se de{ava danas. Iako se namera oduzimawa dece danas moè razlikovati od one koju su doìvele „Ukradene generacije“, efekat je isti: gubitak identiteta i pogor{awe me|ugeneracijske traume.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

maksimalno 40 kilograma

AUSTRALIJA

^etvrtak 10. septembar 2026. 15

MRA^NA STRANA LUKSUZA U AUSTRALIJI:

Krokodili stradaju zbog Hermes torbi O~ekuje se da }e SAD pro{iriti vojno prisustvo u Australiji Australijska radiodifuzna korporacija (ABC) je objavila da je australijski ministar odbrane Ri~ard Marles, nakon sastanka u Va{ingtonu sa ameri~kim ministrom odbrane Pitom Hegsetom, rekao da }e se ameri~ko vojno prisustvo u Australiji „dodatno pove}ati“. Australijska vlada je saop{tila da su Marles i Hegset razgovarali o pro{irewu ameri~kog prisustva u australijskim vojnim bazama. Va{ington ve} odr`ava vojno prisustvo u Australiji kroz postoje}e sporazume o raspore|ivawu snaga. Pentagon je saop{tio da obe strane planiraju da pove}aju ameri~ko vojno prisustvo u Australiji ubrzavawem „inicijativa za raspore|ivawe snaga u australijske baze“. „Sekretar Hegset je naglasio potrebu da sposobni saveznici doprinesu kolektivnoj odbrani i investiraju u sopstvenu suverenu bezbednost“, navodi se u saop{tewu. Marles se tako|e sastao sa kompanijama za ve{ta~ku inteligenciju i rekao da se u narednim mesecima o~ekuju najave o pro{irewu ameri~kog vojnog prisustva. Potvrdio je svoje uverewe da }e Australija dobiti svoju prvu podmornicu klase Virxinija na vreme. Prema sporazumu AUKUS, Australija }e kupiti tri polovne podmornice klase Virxinija od SAD tokom 2030-ih, a o~ekuje se da }e prva biti isporu~ena 2032. godine. Ameri~ki predsednik koji }e u to vreme biti na funkciji ima}e posledwu re~ o odobravawu prodaje, uzimaju}i u obzir potrebe samog Va{ingtona.

TAJNOVITI DIV U AUSTRALIJI:

Misterija koja jo{ uvek intrigira svet

Marree Man je ogroman geoglif qudske figure urezan u tlo Ju`ne Australije. Otkriven je 1998. godine u blizini gradi}a Marri, a fotografije iz vazduha pokazale su da je ova misteriozna figura duga vi{e od ~etiri kilometra. Upravo zbog svojih dimenzija, gotovo je nemogu}e uo~iti je sa zemqe. Geoglif, odnosno crte` na tlu, prikazuje mu{karca u pokretu, sa jednom ispru`enom, a drugom savijenom rukom. Iako se zna pribli`no kada je nastao, identitet autora nikada nije zvani~no potvr|en. Nakon {to je otkriven, niko nije preuzeo odgovornost, odnosno autorstvo. Australijske vlasti pokrenule su istragu, a pojavile su se razli~ite teorije – da iza geoglifa stoji umetnik, vojni projekat, ameri~ka vojska ili projekat povezan sa satelitskim snimawem. Jedna od poznatijih teorija povezuje Marree Mana u Australiji sa ameri~kim umetnikom X. O. Gelfandom, ali za tu tvrdwu zapravo nema dokaza. Misteriju produbquje ~iwenica da je za crtawe figure bilo potrebno pre}i ogromnu udaqenost i koristiti vozilo. Navodno je prona|ena i poruka koja je upu}ivala na kwigu o domoroda~koj kulturi, ali i tragovi koji su Marree Mana povezivali sa ameri~kom umetni~kom scenom. Uz geoglif su se pojavile i anonimne poruke upu}ene lokalnim medijima, {to je dodatno poja~alo sumwe da autor ili autori `ele da ostanu nepoznati. Marree Man nije nacrtan bojom, ve} je napravqen tako {to je vozilom uklowen tanak povr{inski sloj tla. Zato se pretpostavqa da je autor imao precizna uputstva ili kartu prema kojoj je vozio. Vetar, ki{a i erozija vremenom su po~eli da bri{u obrise Marree Mana. Godinama se raspravqalo o tome da li ga treba pustiti da prirodno nestane ili ga obnoviti. Odluka je pala na ovo drugo, pa je 2016. gpokrenut projekat obnove uz pomo} GPS tehnologije.

Australijska industrija uzgoja krokodila, tesno povezana sa vode}im svetskim modnim ku}ama, ponovo se na{la pod lupom javnosti zbog na~ina na koji se ove ìvotiwe drè i ubijaju radi proizvodwe luksuznih torbi, obu}e i drugih predmeta. Posebnu pa`wu privla~i francuski Hermes, koji poseduje nekoliko farmi i godinama ulaè u obezbe|ivawe koè visokog kvaliteta. Prema proceni organizacije World Animal Protection, na farmama u Severnoj teritoriji nalazi se oko 135.000 krokodila. Taj podatak, me|utim, odnosi se na ukupan broj ìvotiwa u ovom delu Australije, a ne iskqu~ivo na objekte u vlasni{tvu Hermes-a, kako je navedeno u pojedinim objavama na dru{tvenim mreàma. Francuska kompanija ve} kontroli{e nekoliko tamo{wih postrojewa, dok je ranije odobren i projekat farme kapaciteta do 50.000 ìvotiwa, objavio je britanski „Gardijan”. Komercijalni uzgoj morskih krokodila u Australiji po~eo je sedamdesetih godina, nakon {to je nekontrolisani lov gotovo uni{tio wihovu populaciju. Da-

nas se jaja, uz dozvolu dràve, prikupqaju u prirodi, a mlade ìvotiwe potom odrastaju na farmama. Industrija tvrdi da ovaj sistem doprinosi o~uvawu vrste i donosi posao udaqenim zajednicama, ukqu~uju}i starosedela~ko stanovni{tvo. Organizacije za za{titu ìvotiwa, me|utim, upozoravaju da se iza skupocenih proizvoda kriju sporni uslovi uzgoja. RSPCA Australia navodi da ìvotiwe deo ìvota provode u ograni~enim i jednoli~nim prostorima, dok World Animal Protection tvrdi da se za jednu torbu mogu upotrebiti koè tri ili ~etiri krokodila. Krokodili se, prema navodima aktivista, ubijaju ve}

posle nekoliko godina, iako u prirodi mogu da ìve vi{e decenija. Australijska vlada je zbog novih nau~nih saznawa i kritika javnosti pokrenula preispitivawe propisa o uzgoju. Tada{wa ministarka ìvotne sredine Tawa Plibersek ocenila je da je re~ o privrednoj grani zna~ajnoj za udaqene krajeve, ali da pravila moraju biti uskla|ena sa savremenim saznawima o dobrobiti ìvotiwa, preneo je australijski javni servis ABC. Rasprava je tako otvorila pitawe koje luksuzna industrija te{ko moè da zaobi|e: kolika je stvarna cena torbe ~ija se vrednost meri desetinama hiqada evra.

Prodaja elektri~nih vozila prvi put prema{ila prodaju benzinskih automobila u Australiji Prema podacima objavqenim po~etkom septembra, u avgustu je prodato vi{e od 27.000 elektri~nih vozila - novi rekord za jedan mjesec - {to ~ini gotovo 25% svih novih automobila prodatih u tom periodu Elektri~na vozila su u avgustu ove godine po prvi put u istoriji Australije prodajom nadma{ila benzinske automobile, {to predstavqa prekretnicu u tamo{wem automobilskom tr`i{tu, potaknutu rastom cena goriva i novim dr`avnim merama. Prema podacima objavqenim po~etkom septembra, u avgustu je prodato vi{e od 27.000 elektri~nih vozila – novi rekord za jedan mesec – {to ~ini gotovo 25% svih novih automobila prodatih u tom periodu. Elektri~na vozila tako su prestigla i benzinske (skoro 26.000 prodatih primeraka) i dizelske automobile (23.600). Ako se u obzir uzmu i puwivi hibridi, udeo vozila s uti~nicom ska~e na ~ak 36% ukupne prodaje. Dva kqu~na faktora stoje iza ovog skoka. Prvo, rat u Iranu koji je gurnuo cene nafte nagore i znatno poskupeo vo`wu benzinskim automobilima. Drugo, federalni standard za emisije vozila, uveden pro{le godine, koji obavezuje proizvo|a~e da iz godine u godinu smawuju prose~ne emisije izduvnih gasova. Ta mera je dovela do naglog pove}awa broja modela vozila s niskim ili nultim emisijama po razli~itim cenovnim razredima. Australija je do nedavno zaostajala za ve}inom zemaqa OECD-a po prihvatawu elektri~ne mobilnosti. Jo{ pre ~etiri godine elektri~na vozila ~inila su mawe od 2% prodaje, a pro{le godine

oko 8%. Ministar za klimatske promene i energetiku Kris Bouen nazvao je ovaj trenutak „istorijskim“. „Australijanci su prozreli kampawe straha i glasaju nov~anikom za automobile koji su jeftiniji za vo`wu, ~i{}i i koji ih {tite od me|unarodnih {okova u cenama goriva“, izjavio je Bouen. Najpopularniji brend u avgustu bio je Tojota, a slede ga kineski proizvo|a~ elektri~nih vozila BYD i Teslin vlasnik Ilon Mask. âk pet od deset najpopularnijih brendova dolazi iz Kine: BYD, GWM, MG, Xili i êri. Najtraèniji model bio je Tesla Model Y, sa vi{e od 6.400 prodatih primeraka. Savet za elektri~na vozila Australije poru~io je da je do{lo do „strukturne promene u na~inu na koji Australijanci biraju automobile“. Izvr{na direktorica tog tela Xuli Delve~io naglasila je da je na trì{tu sada dostupno skoro 200 modela EV-ova, te da je prioritet u~initi prednosti elektri~ne vo`we dostupnim i stanovnicima ruralnih podru~ja, stanara u zgradama i tre}ine Australijanaca koji ìve u iznajmqenim domovima.

16 ^etvrtak 10. septembar 2026.

ZAJEDNICA

Brojni posetioci Festivala u Brizbejnu

USPE[NO ODR@AN TRADICIONALNI BRIZBEJN SRPSKI FESTIVAL U DAT

Brizbejn zablistao u bojam Jo{ od svog osnivawa 2009. godine, Brizbejn Srpski festival (Brisbane Serbian Festival) privla~i i spaja sve generacije Srba oko zajedni~kih korena i dobre zabave. Ovogodi{we festivalsko izdawe odràno je 30. avgusta 2026. u prostorijama dràvne {kole Daton Park (Dutton Park). Proslava je zapo~ela ve~e ranije, i to na zaista spektakularan na~in. Naime, u subotu, 29. avgusta, prepoznatqivi mostovi Brizbejna zasijali su u crvenoj, plavoj i beloj boji, obasjavaju}i panoramu grada ponosnim bojama srpske zastave. Uz ogromnu posve}enost i ponos, festival je organizovala Srpska pravoslavna crkva Svetog Nikole iz Vulungabe (Woolloongabba), uz velikodu{nu podr{ku Brisbane City Council i Queensland Government. Srpski festival u Brizbejnu pretvorio je {kolski sportski teren u dràvnoj {koli Daton Park u mesto radosti, kulture i zajedni{tva. Adrijan [riner (Adrian Schrinner), gradona~elnik Brizbejna prisustvovao je festivalu, zajedno sa dr Barbarom O’Shea MP, dràvnom posla-

PLATINASTI SPONZORI

l GPG Dental l Colosseum Travel l Vilic Law l Monarch Place Apartments l Srpski Glas (medijski sponzor) l Cafe Natalija and Extraction Artisan Coffee l Egoli Jewellers

ZLATNI SPONZORI

l Dandy Finance l MK Magic Plastering l MD Engineering l Cannon Logistics l Brisbane Plastering and Painting l SPS Plastering

nicom za South Brisbane, i Councillor Trinom Massey, predstavnicom Woolloongabba i Renee Coffey, poslanicom u Federalnom parlamentu Australije. Otac Milo{ Raketi}, sve{tenik Srpske pravoslavne crkve Svetog Nikole Woolloongabba, otvorio je sve~anu manifestaciju. Festival je pretvoren u mesto susreta {ire dijaspore sa prostora biv{e Jugoslavije, okupqaju}i na{e ponosne pripadnike druge i tre}e generacije, ali i Australijance iz drugih kulturolo{kih zajednica. Na{ godi{wi festival predstavqa jednostavan na~in da ostanemo povezani - sa svojom kulturom, svojom zajednicom i jedni sa drugima. U dana{wem uùrbanom svetu, sloì}emo se da je to va`nije nego ikada. Naoruàne }ebadima za piknik, kremom za sun~awe i radoznalo{}u, porodice iz Brizbejna uìvale su u bogatoj tradiciji, folklornim igra-

SREBRNI SPONZORI

l Project One Power Solutions l Brisbane Power Poles l Boneida Print l European Deli & Grocery Hvala svim sponzorima, volonterima, izvo|a~ima, izlaga~ima i posetiocima! Vi ste na{em festivalu doprineli divnom hranom, muzikom, igrom i neprocewivim srpskim duhom.

Hor

ma i prepoznatqivim gastronomskim specijalitetima i ukusima Srbije. Uz prisustvo vi{e hiqada posetilaca, dugi redovi su se formirali ve} u ranim satima ispred {tandova sa hranom. Posetioci su ~ekali u redovima za }evape, pqeskavice, sarmu, razne slatki{e, i naravno doma}u rakiju. Porodice i deca uìvali su u raznim igricama za decu, dok se uz ìvu muziku igralo i pevalo (hvala Dario i muzi~ari). Sa vi{e od 13 nagrada na tomboli, festival je pruìo mnogo razloga za radost i optimizam. Do poslepodneva, glavna bina i ceo teren bili su u punom zamahu. Folklorne grupe iza{le su na scenu u narodnim no{wama, spajaju}i igru i pri~u - i pruàju}i publici mnogo razloga za aplauz i navijawe. Usledio je i takmi~arski deo programa. „Koloton“ je stavio na probu izdr`qivost u~esnika, dok je najve-

Takmi~ewe, „^ovek protiv }evapa” }e interesovawe publike izazvalo takmi~ewe u brzom jedewu }evapa, „^ovek protiv }evapa“. Takmi~ari su odmerili snage nastoje}i da u {to kra}em roku pojedu ~itav tawir }evapa i osvoje titulu pobednika. Organizacija festivala ovakvih razmera zahteva mnogo meseci priprema i planirawa i veliki tim od ~ak 240 volontera koji su neumorno radili iza scene. Srpska zajednica Brizbejna i okoline upu}uje zahvalnost svim volonterima Srpske pravoslavne crkve Svetog Nikole u Woolloongabba.

Za kraj, od srca se zah svim sponzorima koji su n podr`ali ovogodi{wi Sr stival u Brizbejnu. Ovim p }ujemo najdubqu zahvaln na{im partnerima koji su li zna~aj ovog Festivala i nam da ga podignemo na najv @iveo Brizbejn Srpski i vidimo se dogodine!

Tekst: Nada Ma Foto: Srpski f

ZAJEDNICA

TON PARKU

ma srpske zastave!

^etvrtak 10. septembar 2026. 17

Adrian Schrinner, Lord Mayor of Brisbane

Ms Renee Coffey MP, Federal Member for Griffith, Australian Labor Party (ALP), Otac Milo{ Raketi}, St. Nicholas Serbian Orthodox Church in Woolloongabba, Brisbane, Dr Barbara O’Shea MP, State Member for South Brisbane, Australian Labor Party (ALP)

Nada Martinovi}, sa malim pomaga~em Milom Martinovi}

hvaqujemo nesebi~no rpski feputem upunost svim prepoznai pomogli vi{i nivo. festival

artinovi} : Brizbejn festival

18 ^etvrtak 10. septembar 2026.

ZAJEDNICA

Hramovna slava na Gold Kostu

Se}awe na Sretena Boì}a Vongara i Lindu Bil~i} U nedequ su se prijateqi okupili u mirnom okruèwu grobqa Nirim u Ju`nom Gipslendu kako bi obeleìli {estomese~nu godi{wicu smrti na{eg dragog, srpsko-australijskog i me|unarodno priznatog pisca Sretena Boì}a Vongara. Pomen je sluìo otac Milan Milutinovi}, parohijski sve{tenik u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Vasilija Ostro{kog u Langvarinu. Otac Milan se tako|e setio Linde Bil~i}, Sretenove partnerke i koleginice, koja je prerano preminula 2004. godine.

Za mnoge od okupqenih, dan je bio prilika da se sete na{ih dragih prijateqa i da podele uspomene na dva ìvota koja su dotakla toliko qudi. Nekoliko prijateqstava seè do melburnske umetni~ke i kulturne scene srpske dijaspore 1990-ih, kada je Sreten, zajedno sa Lindom tokom wenog ìvota, u~estvovao u doga|ajima u raznim galerijama. Jedan od organizatora ovog memorijalnog okupqawa bio je Nikola Do{lov, direktor Renaissance Bookbinding; zajedno sa direktorima biv{e galerije i studija Melbourne Art World u Karlton Nortu, Rajkom Jovanovi}em i Simom Novakovi}em, koji su tako|e bili prisutni u nedequ. Nikola je odigrao va`nu ulogu u ukqu~ivawu Sretena u dve velike grupne izlo`be: Underground (1998) i Artists Against the War (1999). Godine 2006, dva Sretenova kwièvna doga|aja odràna su u biv{oj galeriji ABC u Kolingvudu, koju je organizovao wen direktor, Milo{ Manojlovi}, koji je tako|e bio prisutan na komemoraciji. Moj suprug Majkl, koji je putovao sa mnom iz Brizbejna, prvi put je upoznao Sretena u Amsterdamu 1993. godine u Beurs van Berlage, tokom doga|aja povezanih sa Me|unarodnom godinom svetskih starosedelaca. Sreten je bio tamo sa svojim holandskim izdava~em, Skotom Rolinsom, dok je Majkl promovisao umetni~ku izlo`bu Campfire Group sa sedi{tem u Brizbejnu „Pri~e iz unutra{weg kruga“. Slu~ajno sam upoznala Sretena i Lindu nekoliko godina ranije u Melburnu preko muzejsko-izdava~kog sektora. Sreten je tako|e bio velikodu{an u deqewu svog znawa i iskustva sa mnogima. Imala sam sre}e da dobijem wegovu podr{ku dok sam kreirala postavku za grupnu izlo`bu Teorijsko vougirawe 1994. godine u galeriji NGV Access. Posle slu`be, svi su se okupili u vidikovcu na osveèwu, gde su se delili pri~e, se}awa i smeh. Vongarove kwige su iznete i pregledane, vra}aju}i se}awa na wegov izuzetan ìvot i delo. Me|u onima koji nisu mogli da prisustvuju bili su Neboj{a Simi} i Tamara Pro{i}, koji su poslali poruku se}aju}i se Sretena: „U mom srcu, pamtim ga kao velikog pisca koji se, kroz svoje kwige, borio za socijalnu pravdu za one qude za koje je smatrao da su nepravedno omalovaèni i progoweni.“ Tekst: Danica Majstorovi} Iter Fotografije: Majkl Iter

Dana 30. avgusta 2026. godine Gospodwe, na praznik Sv. Mu~enika Mirona i Sv. Mu~enika Patrokla, a povodom proslave crkvene slave - Uspewa Presvete Bogorodice, parohiju na Gold Kost-u posetio je na{ Visokopreosve}eni Mitropolit Siluan. Uz sasluèwe protojereja-stavrofora Stivena Davida, upraviteqa akademije Sv. Jovana Kron{tanskog u Brizbejnu i parohijskog sve{tenika protonamesnika Miroslava Bo{waka, kao i proto|akona Petra Mraki}a, a uz prisluìvawe ipo|akona, ~te~eva, kao i molitvenog u~e{}a velikog broja vernog naroda odsluèna je sveta Liturgija u ~ast ovog velikog praznika. Svojim pojawem, lepoti bogosluèwa doprineli su i hor crkve Sv. Nikole iz Vajkola, i deca {kole pri Crkvenoj op{tini Gold Kost. Tuma~e}i Jevan|elsko za~alo o zlim vinogradarima, vladika je pou~io okupqeni narod na svetoj Liturgiji. Nakon se}ewa slavskog kola~a, sa doma}inima ove godine, porodicom Kara} i [a{i}, i izborom doma}ina za slede}u godinu, porodicama Jaki} i Milosavqevi}, sve~anost se nastavila u parohijskoj sali, nastupom folklornih grupa i sve~anim ru~kom koji su pripremili ovogodi{wi doma}ini. Ovogodi{wu proslavu uveli~ao je svojim prisustvom i Ambasador Republike Srbije u Australiji, Wegova Ekselencija gospodin Rade Stefanovi}. Predsednik CO g. Qubi{a Milosavqevi} obra}aju}i se okupqenima na trpezi qubavi, zahvalio je vernom narodu, Crkvenom odboru, kolu srpskih sestara na trudu i qubavi koju pruàju svojoj Crkvi. Posle trpeze qubavi, Mitropolit je obi{ao i radove na obnovi hrama, koji su vidno napredovali. Zavr{ena je glavna kupola i postavqen Krst. Visokopreosve}eni vladika je pohvalio sve trudbenike,

naro~ito gra|evinski odbor na ~elu sa bratom Davidom Dimitri}em i izvo|a~em radova Stevanom Jaki}em i sve radnike i

zahvalio se na wihovom trudu i radu koji ula`u u obnovu hrama, i uputio blagoslove da istraju u svom Bogougodnom delu.

Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

^etvrtak 10. septembar 2026. 19

LI^NI STAV

Srpska politi~ka estrada

u Predsedni~ki i parlamentarni izbori u Srbiji jo{ nisu raspisani, ali je izborna kampawa u punom jeku. Na sceni su svi ~lanovi na{e politi~ke estrade, koji igraju razgoli}enih ideje i sa bogatim obe}awima. Ko da vi{e, pobedi}e Predsednik Srbije ve} danima obilazi zemqu i narod. Trudi se da qudima objasni i pokaè kakva nam budu}nost dolazi u paketu sa wim kao novim premijerom i napredwacima, kao parlamentarnom ve}inom. Kampawa predsednika dràve se odvija u atmosferi i{~ekivawa nov~anih dobitaka, koju vlast nudi penzionerima kao najvernijim glasa~ima i radnicima kao najsiroma{nijim ~lanovima srpske privrede. Istovremeno Studentski pokret odràva javne proteste protiv vlasti na lokalnom i na dràvnom nivou. Studenti kude vladare {to su dozvolili da poàri uni{tavaju Srbiju, da deponije sme}a {ire smrad i prqav{tinu po ~itavoj zemqi, da politika i pravosu|e ne presu|uju o ubistvu 16 qudi ispod nastre`nice @elezni~ke stanice u Novom Sadu. I {to je politi~ko nasiqe vlasti, podzemqa i policije uzelo maha. Ali, za sve {to Studentski pokret okrivquje vlast, vlast odgovara da to rade studenti gra|anima i pripadnicima vladaju}e stranke. Kada batina{i pretuku gra|ane na mitingu SNS-a u Uìcu i to studenti objave na dru{tvenim mreàma, vladari odgovaraju da su to „blokaderi nasilnici napali nedu`ne qude“. Borba za vlast studenata, dela opozicije i vladaju}e koalicije odvija se ve} pune dve godine pre svega na ulicama i trgovima, potom u medijima, pa i u parlamentu. To je prava politi~ka estrada, jer tu razna lica pri~aju sve i sva{ta. I razgoli}uju svoj karakter, svoje namere i svoje prazne glave. Da bi estrada bila bogatija i izraènija vlast podràva javne koncerte i priredbe po srpskim gradovima omiqenih izvo|a~a popularne muzike, ~ije nastupe u milionskim iznosima pla}aju op{tine, odnosno sami gra|ani. Tako su za vlast pevali Ana Bekuta, Vesna Zmijanac, Jelena Karleu{a, Breskvica... [ta je motiv estradnih pevaqki i peva~a da nastupaju na reìranim koncertima SNS-a? Pre svega novac, dràvni, a narodni, i politi~ka podr{ka vlasti, koja im otvara nove tezge i donosi nove pare. To je Miroslav Ili} Minimaks, slavni radio komi~ar u vreme studentskih protesta 1996. odgovaraju}i na pitawe za{to se javno bune glumci, a ne estradni peva~i, opisao ovako: - Ve}ina glumaca ima platu 1000 dinara, ako ima i to. Rekao sam - normalno da protestuju jer im je lo{e, jer su ogor~eni. Peva~i ne protestuju jer imaju ku}e, bazene, vile, vikendice… Peva~i ne protestuju jer im je dobro i verovatno mole boga da ostane ovaj sistem, ovaj reìm i ovo stawe! I pre dve decenije, i danas su estradna lica glavni gosti, iza vladaju}ih faca, na 200 srpskih TV stanica. Minimaks je i o tome imao mi{qewe, koje je i sada aktuelno: - To su qudi koji su verovatno u mladosti ìveli vrlo skromno, bili gladni i èdni i do{li su sad do nekih velikih para i èleli bi da se to i vidi i da se ne vidi. I da budu bogati i da to qudi znaju, a opet kad treba da iza|u pred studente i

Vu~i}a u svakom gradu, od svog naroda, {titi policija, koja ne dopu{ta da se bilo ko pribliì predsedniku da kaù ‘ja sam uz vas’... Me|utim, ne moè ba{ sve. Ja wih shvatam, mnogi od wih imaju u ku}i studente i oni bi hteli da podrè studente, ali onda im vi{e ne}e Mira Markovi} do}i i sedeti u prvom redu na koncertu. Ne moè i jare i pare, dovoqne su im pare. Neki tvrde da se ni{ta nije promenilo u Srbiji od vremena Slobe Milo{evi} a i Mire Markovi} do danas. Tvrdim da je do{lo do velike promene – narod se vi{e ne boji svojih vladara. Uz studente demonstriraju i gra|ani. Na turneji predsednika po Srbiji gra|ani su mu postavqali otvoreno i direktno nezgodna pitawa, na koja nije mogao ili nije hteo da odgovara. Gra|ani su javno rekli da ne trpe pevaqke sa politi~ke estrade. Jeleni Karelu{i je narod odbio dva koncerta, a Breskvicu je gledalo i slu{alo u â~ku samo 60 qudi. U me|uvremenu vlast je oìvela filmske festivale po srpskim gradovima. Na jednom od wih gost je bio francuski laki glumac, zvani~ni lobista albanskih nacionalista, koji veli~a tzv. dràvu Kosovo, a koji se slikao sa na{im predsednikom. Wega publika nije oterala, jer nije znala da radi za na{e neprijateqe, koji progone Srbe na Kosmetu. Srbi su jo{ jednom pokazali da vi{e vole strance nego li brata ro|enog. U na{oj zemqi gostuju qudi koji su nas devedesetih godina i potom kleli, politi~ki klali i uni{tavali. Zemqe koje okruùju Srjiju izvode i danas antisrpski pir. Na Kosovu se Srbi vulgarno maltretiraju, hapse i nedu`ni osu|uju na robiju. Albanska vlast nema {ta da ponudi svom narodu sem mr`wu protiv Srba i Srbije. To je sr` unutra{we politike u Hrvatskoj, u Crnoj Gori, u Bosni, u Makedoniji. Hrvatske i crnogorske usta{e ugu{ile su prava srpskog naroda, gase SPC i }irilicu, fizi~ki napadaju srpske turiste i wihovu imovinu. Vlasti iz Zagreba i Podgorice nas nazivaju okupatorima, iako smo ih mi Srbi kao ~etnici i kao partizani ih osloba|ali od nacista tokom Drugog svetskog rata. Na{i vladaju}i politi~ari napadaju funkcionere Hrvatske, Bosne, Crne Gore kada kunu i prokliwu srpski narod. Na primer, kritikuju se hrvatski glasnogovornici Picula i Plenkovi}. Time se stvara utisak da na{a vlast {titi dràvu i srpski narod od stranih {teto~ina. Na{i politi~ari, me|utim, ne napadaju estradne face sa antisrpskim stavovima, koje na{ narod boqe poznaje od tamo{wih funkcionera. A ti gadovi dolaze pevaju po na{im gradovima, zara|ujeu na{e pare i nose ih u wihove otcepqene republike i nove dràve. I to je do srpske politi~ke estrade. Jedno je sigurno, u Srbiji je posle dve godine javne i direktne borbe za vlast studenata i gra|ana protiv napredwaka, socijalista i radikala na vlasti stvorena atmosfera nepo{tovawa vladaju}e koalicije. Analiti~ari tvrde da se danas, po~et-

kom septembra odrè izbori, Studentska lista bi osvojila 48,5 odsto, a Aleksandar Vu~i} 38,6 odsto. Po meni ovaj podatak nije opasan po vlast, koja stalno radi na pridobijawu glasa~a u matici, otaxbinskim zemqama i dijaspori. Mnogo ve}a opasnost po SNS i vladara je osipawe same stranke, pad podr{ke i broja wihovih simpatizera i lojalista, {to dovodi do pada poverewe u samu vlast i do gubqewa ravnoteè u partijskoj strukturi i sistemu SNS-a. Posle pauze od par nedeqa, kada je policija zajedno sa batina{ima iz politi~kog podzemqa mirovala, vra}eno je nasiqe vlasti u politi~ki ìvot Srbije. U javnim nastupima i saop{tewima SNS {aqe poruke, ne srpskoj javnosti, ne srpskog sredwoj klasi i intelektualcima, ve} svojim ~lanovima i simpatizerima i pla}enicima, da bi ih dràli u pripravnosti za kona~ni napad na Studentski pokret i za same izbore. Studenti su danas sjajan adut u rukama vlasti, jer ih koristi i zloupotrebqava za sve i sva{ta. Kako je srpska politi~ka opozicija razjediwena i u defanzivi, to vlast od studenata pravi neprijateqa dràve i na wih puca iz svih oru`ja i sa svake pozicije. Da banalizujem, kad seqaku crkne krava od starosti, dràvni mediji javqa da je blokader ubio ovu stoku. SNS je u krizi poverewa i wen politi~ki vrh se bori da spre~i odliv ~lanova i glasova pred izbore, tako {to pumpa sve informacije i zavodi ih novim izmi{qenim pretwama. Na sve mogu}e na~ine ruè se i napadaju predstavnici studenata i opozicije sa ugledom. Kada to nije bilo efikasno, onda se pojavio novac, kao javno pla}awe lojalnosti naroda, pre svega penzionera, potom ostale sirotiwe. U politi~koj ponudi su pove}awe plata, penzija i posebne donacije. Sve se to pla}a narodnim parama, a ne novcem vladaju}e koalicije. Zaboravqa se da je ova vlast za 4 godine preko poreza od 10 odsto penzionerima i ~lanovima dràvne administracije uzela 1 milijardu i 250 miliona evra. A preko javnih davawa narodu vratila tek stotinak miliona evra. To je kao kad ti kom{ija ukrade sviwu od 200 kila, da ti kilo ~varaka od we – a ti si potom sre}an. îni se da ovaj sistem „kupovine glasa~a u Srbiji“ funkcioni{e. Da se sa narodnim blagom od 1,250 milijardi evra pla}aju umetnici lojalisti, uli~ni svira~i i peva~i zvani srpska estrada. Kreditima, koje }e vra}ati na{i unuci, se gradi betonirana Srbija. Nadam se da }e novi izgra|eni projekti, pruge, putevi, bolnice, trajati mnogo duè od podeqenog novca pred izbore, koji }e se u siroma{noj dràvi Srbiji brzo potro{iti. Za sada vlast ne potvr|uje najavqene datume izbora, niti imenuje mogu}e kandidate za novog predsednika dràve. Mislim da }e SNS predloìti aktivnog pre-

mijera \uru Macuta za novog predsednika Srbije. Kako je Ivica Da~i} odlu~io da SPS samostalno ide na izbore, a kako je SNS socijaliste pretvorio u napredwake i smenio wihovog kriti~ara Ruì}a, u koaliciji nema ozbiqnog kandidata za prvog ~oveka Srbije. Studentski pokret preko dru{tvenih mreà forsira akademika Mila Lompara, koji drì javne govorance i ocewuje istoriju Srbije kao katastrofalnu. I za to su mu krivi komunisti, wihovi saradnici radikali, socijalisti i napredwaci. Antisrpska kampawa u biv{im jugoslovenskim republikama, a novim dràvama je posledica delovawa komunista i wihovih potomaka u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni, Makedoniji i Sloveniji. Poraèni u Drugom svetskom ratu su vaskrsnuli kao pobednici u jugoslovenskom raspadu i ratu devedesetih. Nekada usta{ka Hrvatska, islamska Bosna, minorna Makedonija postale su republike-dràve i pobednice. Slovenija je devedesetih dobila prvu svoju dràvu na Balkanu. Sve to su dozvolili srpski komunisti koji su bili Jugosloveni i ateisti. Danas biv{e republike SFRJ imaju svoje dràve, ~lanice su EU I NATO, a neke su u fazi prijema u ove svetske organizacije. Samo Srbija tavori i propada, jer su srpski komunisti bili nesposobni da stvore novu dràvu svom narodu. Srbija je krajem 20. veka postajala sve mawa i mawa. Izgubila je dve Krajine, pola Bosne i pokrajinu Kosovo i Metohiju. Komunisti, pod imenom socijalisti i radikali ili napredwaci i danas drè vlast u Srbiji. Vladaju starim komunisti~kim metodama i uni{tavaju narod i dràvu. Ovo je siè teza akademika Mila Lompara, koji }e najverovatnije biti kandidat Studentskog pokreta na predsedni~kim izborima. Lompar tvrdi da je Josip Broz bio najve}i mrziteq Srba i da Titov grob treba da se izmesti iz Beograda i Srbije. \uro ili Milo? Tito ili Draà? Aleksandar Vu~i} ili Aleksandar Vu~i}? Ovu su dve prividne i jedna stvarna moja dilema o budu}im de{avawima na politi~koj estradi u Srbiji. Macut i Lompar su samo qudi iz senke vladaju}e koalicije i danas najglasnije studentske opozicije. Prava i zvani~na opozicija je zadovoqna da prima plate u parlamentu i drugim telima dràve. I u su{tini }uti. Predsednik Srbije se za sve pita i da}e kona~nu re~. Odlu~uje se na narednim izborima ko }e biti predsednik dràve, ko premijer, a ko parlamentarna i vladaju}a ve}ina? Po meni - ko da vi{e, para ili politi~ke nade da bude boqe – pobedi}e! EU na srpsku politi~ku sceni i estradu gleda tolerantno, sa osmehom ponu|enog ~lanstva na{oj vlasti u ovaj evropski klan. Rusija se drì hladno i odmeno, quta zbog prodaje NIS-a ma|arsko-arapskom koncernu i blagog odricawa od Moskve. Samo su SAD i daqe kobajagi qute na vlast i na dràvu Srbiju. Va{ington u vreme dok stvara Strategiju ameri~ko-srpskih odnosa, dok progla{ava Februar za mesec Srbije u SAD, donosi u Kongresu poseban Zakon o Srbiji. U wemu se Srbija kritikuje da „nema demokratiju i slobodu medija“. Obi~ni qudi u Srbiji sve ~e{}e na javnim mestima kritikuju vlast. To se de{avalo i u vreme Milo{evi}a, pa je potom svrgnut sa predsedni~kog trona uz pomo} CIA. Da li }e ovaj mehanizam obarawa vlasti uz pomo} stranaca proraditi i sada na izborima, sumwam, jer i SAD i EU u su{tini podràvaju vlast. Wima je ovakva Srbija potrebna kao mesto za investirawe u {rafciger industriju, za gradwu prqavih fabrika i za nabavku jeftine radne snage.

20 ^etvrtak 10. septembar 2026.

PUTOPIS

Baden-Baden jedna od naj~uvenijih bawa Evrope Baden-Baden mi nikada nije bio na putu. Sve dok jedna niskobuxetna kompanija nije uvela let iz Beograda na aerodrom koji se zapravo zove Karlsrue/Baden-Baden. Ali je biv{i vojni aerodrom mnogo bliì mondenskoj bawi nego Karlsrueu koji je sa vi{e od 300.000 stanovnika pet puta ve}i od ove varo{i. Susedni ve}i grad nema to {to su jo{ starorimski vladari cenili – termalne izvore. Baden-Baden je oduvek bio povezan sa lekovitom vru}om vodom koja izvire na obodu Crne {ume – [varcvalda. U autobusu koji }e me dvadesetak minuta voziti do glavne èlezni~ke stanice razmi{qam o neobi~nom duplom imenu grada. Nema~ka re~ za latinsku aque koja ozna~ava izvor, vodu ili mesto za kupawe jeste „bad”. Zato se mesto jo{ u sredwovekovnim izvorima pomiwe kao Baden – kupali{te ili bawa. Najpre se ime mesta preselilo i na obli`wi velika{ki zamak, a potom i na sve feudalne posede. Naposletku su celu zemqu nazvali Baden. To je ona polovina u nazivu dana{we nema~ke pokrajine na jugozapadu – Baden-Virtenberg. Pa je grad, da bi se razlikovao od gradova u Austriji i [vajcarskoj koji nose isto ime dobio naziv Baden-Baden. To je ustvari skra}enica za „grad Baden u marktgrofoviji Baden”. DVOMILENIJUMSKA BAWA Grad poseduje 75 kvadratnih kilometara {ume, a pod {umom je vi{e od 60 odsto op{tine, tako da je varo{ okruèna jednim od najve}ih po{umqenih podru~ja Nema~ke. Ta jedinstvena kombinacija {umskog vazduha i termalnih izvora predodredila je Baden-Baden za to da postane jedna od naj~uvenijih bawa Evrope. Uskoro izbijam na glavni trg sa Zadu`binskom crkvom. Upravo na tom mestu je rimski car Karakala izgradio luksuzna kupatila pre skoro 1800 godina. Tu je i Zgrada gradske uprave, kao i mno{tvo stepeni{ta koje povezuju dowi i gorwi grad. Nailazim kraj Crkvenih basamaka koje pokazuje da su me{tani u svakodnevnim poslovima, kao u Lisabonu, morali da imaju dobru kondiciju. Ovde ni{ta nije „fensi”, nema navikanih adresa i preteranosti. Ovde je sve zaista otmeno i upravo zbog o~uvawa prave mere i ukusa – skupo. Kamena ulica vodi nizbrdo ka Rimskom trgu. Mada nije na spisku znamenitosti, ona najvi{e prija oku. Ne znam da li je to zbog ve} uspostavqene asocijativne veze sa Lisabonom, ali u woj doìvqavam ono zbog ~ega putujem – kao da sam ovde jednom ve} bio. Kao da sam ìveo nekim drugim ìvotom, u neko drugo vreme. Pa je ovo prvo vi|ewe sa ulicom zapravo povratak u imaginarni zavi~aj. Na putovawima nas nagra|uju ovakvi trenuci – oni su zapravo prepoznavawe ne~ega bliskog, a ne divqewe ne~emu tu|em. Pro~itao sam da je ovde u blizini „Udruèwe Turgewev“. Ono je osnovano sa ciqem da sa~uva se}awe „na koloniju Rusa u Baden-Badenu u 19. i 20. veku”. Koren rusko-badenskih odnosa veoma je razgranat i seè u prohujale vekove. BADEN-BADEN KAO RUSKI MIT Obrazovana ruska elita posmatra Baden-Baden kao evropski draguq, ta varo{ nije samo lepa mondenska bawa ve} ruski mit. Katarina Druga je htela da u~vrsti svoju vezu sa zapadnim zemqama tako {to je traìla snaju u badenskim aristokratskim ku}ama. Wen unuk Aleksandar Prvi Pavlovi~ izabrao je princezu Luizu fon Baden. Ona je primila pravoslavnu veru i dobila ime Elizabeta (Jelisaveta Alek-

Baden-Baden ima najve}u nema~ku koncertnu dvoranu – Festspielhaus

Fridrihovo kupatilo

Spomenik koji podse}a na jeziva vremena

sejevna). Wih dvoje su bili na ruskom prestolu od 1801. Posle pobede nad Napoelonom 1813. car Aleksandar je boravio u Baden-Badenu.

Tih godina ruska elita otkriva ~ari ove varo{i. Ko je u Moskvi i Petrovgradu dr`ao do sebe, leto je provodio u podno`ju [varcvalda. Zato nije ~udno da je

usledila i kwièvna badenska moda – kroz varo{ defiluju Turgewev, Tolstoj, Dostojevski, Gogoq. Neke od wih je magi~no privla~io ~uveni Kazino. Si{ao sam na Rimski trg i suo~io se sa ogromnim pro~eqem Fridrihovog kupatila. Nazvano je prema Fridrihu Prvom, velikom badenskom vojvodi, po{to je sagra|eno za vreme wegove vladavine. Podizawem prvog turskog kupatila u Irskoj 1856. zavladala je prava pomama za otmenim kupatilima, jedno takvo je poèleo i vojvoda. A toplu vodu je imao u izobiqu ba{ na mestu gde danas stoji kupatilo sa wegovim imenom. MRA^NA STRANA LEPOTE Po{ao sam spontano navi{e kroz [tefani{trase. Skoro sam mislio da se vratim, jer na ovoj padini pulsira normalan ìvot. Jedna {kola, kubanski kafi}, frizer. Ali ispod jednog parkinga nabasao sam na znak koji me je podsetio na mawe slavan period mesne istorije. Menora, sedmokraki jevrejski sve}wak, pojavio se na tako neo~ekivanom mestu, da sam morao da pri|em. Iza sve}waka je bio kamen sa urezanom porukom: SVEST KAO USLOV SE]AWE KAO ZADATAK POMIREWE KAO CIQ Ispod sedmokrakog sve}waka na tabli je zabeleèna potresna pri~a o ovda{woj sinagogi. Izgra|ena je 1899. po nacrtima poznatog arhitekta Ludviga Levija. Skoro ~etiri decenije kasnije, 10. Novembra 1938. nacisti su je uni{tili. Tog jutra je 80 Jevreja uhap{eno. Sprovedeni su kroz centar varo{i. Potom su bili prisiqeni da u sinagogi glasno ~itaju iz Hitlerove kwige Majn kamf. Svi mu{karci ispod 60 godina starosti istog dana deportovani su u koncentracioni logor Dahau. Sinagogu su esesovci i gestapovci zapalili. Vatrogasci nisu do{li. Tro{kove uklawawa ru{evina grad je ispostavio jevrejskoj zajednici. KOCKARSKA STRAST Silazim opet u centar. U gradu je neka ùrka. Nekoliko bina. Radio-stanica SWR3, organizuje neku vrstu pop-va{ara. Uprkos ki{i qudi su iza{li na ulice. Miri{e ro{tiq, to~i se pivo. I {varcvaldski veprovi kao maskote verno drè straù na ki{i. Polazim najpoznatijom gradskom stazom pored reke. Nazvali su je Lihtentalska aleja. S obe strane pitomog toka je zapravo park odnegovan stotinama godinama. Jo{ u 16. veku zasadili su hrastove du` puta koji je vodio u manastir Lihtental. A u 19. veku je du` reke po~elo ure|ivawe parka u engleskom stilu. Park spada u najlep{e ure|ene povr{ine Nema~ke. Zato je u javnosti odjeknula zla sudbina jednog dela parka, kada je orkan Lotar za boì}ne preznike 1999. i{~upao preko 100 starih stabala u parku. Gra|ani varo{i osnovali su udruèwe koje je skupilo novac za sadwu novih 200 stabala. Ti qudi o~ito vole svoj grad. Wihova imena su urezana na jednu tablu kod mosta preko reke Os. Dakle, pre vek i po ova varo{ je bila neka vrsta Las Vegasa za dokonu aristokratiju. Taj aristokratski {mek grad je zadrào i u svetu muzike. Od 1998. varo{ od {ezdesetak hiqada stanovnika ima najve}u nema~ku koncertnu dvoranu – Festspielhaus. Istorijsko pro~eqe me|unarodno poznate gra|evine je integrisano u koncertnu dvoranu iza wega, koja ima dve i po hiqade mesta. Tu je bila gradska èlezni~ka stanica. Tako je moderna koncertna dvorana zadràla atmosferu odlaska na putovawe. Ima tu ne~ega. Muzka jeste najboqi trip koji je dat qudskoj du{i. Kroz u{i ona dospeva u neslu}ene predele. Zato je pravi~no da se u hram muzike ulazi kao u èlezni~ku stanicu – nekada{wu katedralu putovawa. Sa ovim mislima opra{tam se od varo{i koja svoju slavu, ~ini mi se, nosi sa lako}om.

KWI@EVNOST

^etvrtak 10. septembar 2026. 21

DESANKA MAKSIMOVI] NAJBOQE JE OPISALA QUDE KOJI VOLE DA OSTANU SAMI:

Wene re~i bole jer su istinite

MIGEL DE SERVANTES:

Don Kihot „Don Kihot je najvi{e objavqivana i najprevo|enija kwiga na svetu posle Biblije. Smatra se kamenom temeqcem zapadnoevropske kwièvnosti i jednim od najboqih objavqenih dela fikcije svih vremena. U taj ~as ugleda{e trideset ili ~etrdeset vetrewa~a {to su u tom poqu, a Don Kihot ~im ih opazi, re~e svom kowu{aru: „Sre}a nam rukovodi stvari boqe no {to moèmo da èlimo; jer pogledaj tamo, brat’ San~o Pansa, gde se pojavquju trideset ili ne{to vi{e grdnih divova, sa kojima sam voqan da bijem bojak i da ih sve pogubim i sa wihovim plenom po~e}emo da se bogatimo; jer to je pravedan rat i Bogu se puno uga|a kad se takva pogana bagra tamani sa lica zemqe.” „Kakvi divovi?” zapita San~o Pansa. „Oni {to ih vidi{ tamo”, odgovori mu gospodar, „oni sa dugim rukama, da ih gdekoji imaju duga~ke i od dve miqe.” „Ama pogledajte”, na to }e San~o, „ono {to se tamo vidi nisu divovi, nego vetrewa~e, i {to vam se na wima ~ini da su ruke, to su krila koje vetar okre}e, te onda ide `rvaw.” „Vidi se sasvim”, odgovori Don Kihot, „da se ne razume{ u pustolovinama: ono su divovi, a ako se boji{, a ti se skloni na stranu i moli se Bogu, dokle ja budem oti{ao da se s wima upustim u qut i nejednak bojak.” Pa rekav{i to, obode svoga kowa Rosinanta, ne slu{aju}i viku svoga kowu{ara San~a, koji ga opomiwa{e da su ono bez svake sumwe vetrewa~e, a ne divovi, na koje ho}e da udari. Ali on be{e sebi tako uvrteo u glavu da su to divovi, da niti ~uja{e viku svoga kowu{ara San~a, niti vi|a{e, ako se ve} i bio prili~no wima prbliìo, nego jo{ vika{e: „Ne beìte, podli i stra{qivi gadovi, jer na vas udara samo jedan vitez!”

ODLOMCI IZ KWIGE Ni{ta nas ne ko{ta toliko malo kao pristojnost.” „I iako znam da ène pri~aju gluposti, isto tako znam da ih ne slu{aju glupani„ „Ako ne moè{ uìvati u sre}i kada ti je ona pred o~ima, ne àli se kada pro|e pokraj tebe” „Predanost je majka uspeha” „Ko vas je re~ima uvredio, taj vam je ve} oprostio” „Jedan od znakova mudrosti jest taj da ne uzima{ silom ono {to moè{ dobiti lepim re~ima” „Takve su sve ène - rekao je Don Kihot - Preziru one koji ih vole, a vole one koji ih preziru” Nema takve nesre}e koju vreme ne}e izbrisati i nema takve boli koju smrt ne moè zaustaviti” „Sedi na svoje mesto i niko te ne}e mo}i zaustaviti” „Najboqi za~in na svetu je glad” „Pohvala je onoliko dobra koliko je dobar onaj koji hvali” „Na{e ludilo proizlazi iz praznog èludca i promaje u glavi.” „Kada spavam, ne poznajem ni strah, ni nadu, ni probleme, ni sre}u. Hvala onome ko je izumeo san. Jedino su tada jednaki i pastir i kraqica, i luda i mudrac.”

Za Desanku Maksimovi} samo}a nije bila samo neprijatna praznina koja nastaje kada nema drugih qudi. Bila je mnogo sloènija od toga: istovremeno teret, prostor slobode, ali i neophodan uslov za stvarawe. U jednom od posledwih velikih intervjua, objavqenom u NIN-u 1992. godine, Desanku su pitali kako podnosi ~iwenicu da je pesnik, kako je glasilo pitawe, „veliki usamqenik“. Nije poku{ala da samo}u predstavi romanti~nije nego {to jeste. „Nije lako“, odgovorila je, ali odmah dodala da je za wen rad samo}a bila neophodna. Kada bi po~iwala da pi{e, govorila je, prvi uslov bio je da ostane sama, jer se upravo tada u woj budilo ne{to novo {to }e kasnije postati pesma. U toj izjavi mo`da se krije jedan od kqu~eva za razumevawe wenog odnosa prema samo}i. Ona za Desanku nije predstavqala bekstvo od qudi, ve} odlazak u prostor u kojem ~ovek najzad moè jasno da ~uje sopstvene misli. I wena svakodnevica govorila je ne{to sli~no. Prema se}awima wenog sestri}a, Desanka je ujutru odlazila na Adu Ciganliju, gde je {etala i pisala, a tek potom se vra}ala svakodnevnom ìvotu i qudima. Samo}a je, me|utim, bila mnogo vi{e od wene radne navike. Postala je i jedna od tema wene poezije. U pesmi koja upravo nosi naslov „Samo}a“, ona po~iwe gotovo kao spokoj: priroda, ti{ina i udaqavawe od qudi omogu}avaju lirskom subjektu da ostane nasamo sa sobom. Ali kako pesma odmi~e, slika postaje mnogo sloènija. Samo}a vi{e nije samo uto~i{te, ve} ne{to {to prati ~oveka ~ak i kada voli i kada je okruèn drugima. U jednom trenutku Desanka pi{e: „puna je mene same moja osama“. Tu dolazimo do paradoksa o kojem su vekovima govorili filozofi: mogu}e je biti sam i ne ose}ati se usamqeno, ali je isto tako mogu}e biti me|u qudima i ose}ati potpunu samo}u. Desanka kao da je poznavala obe strane tog iskustva. S jedne strane, ~oveku je potreban drugi ~ovek. Sa druge, postoji deo unutra{weg ìvota u koji niko drugi ne moè potpuno da u|e. Qubav moè da ublaì tu udaqenost, prijateqstvo tako|e, ali je ne moè sasvim ukinuti. Zbog toga wena samo}a nije hladno odbacivawe sveta. Naprotiv. Desankina poezija puna je qudi, qubavi, prirode, ne`nosti i potrebe da se nekome ne{to kaè. Ali da bi ~ovek imao {ta da kaè U|ite, u|ite, pogledajte sobu. Slobodno probajte krevet, oslu{nite kako {kripe federi. Moj mu`, prosto mu bilo, je spavao na wemu. Odavno prièqkujem samca kao {to ste Vi, tako jednog melanholi~nog mu{karca, sa brkovima. Ovde se moète umivati. Jednostavno sipate ne{to vode iz ove vaze u lavor, ali pazite na zlatne ribice. One moraju da ostanu u vazi, tako su navikle. Moète da perete zube koliko ho}ete, samo nemojte da grgu}ete. Grgutawe, moj pas ne podnosi, do|i Fifi, pozdravi na{eg gosta. Ako Vas ujede, slobodno mi recite, osigurana sam. Jednom nedeqno morate da pripazite na mog sokola. Popodne ga pu{tam iz kaveza, on je suvi{e mali za wega. Samo nemojte da se unervozite, jer tada se on upla{i i moè da Vas {~epa za vrat. Ostanite mirni i samo zvi`du}ite, to ga smiruje. Ovde je orman u koji moète smestiti svoje stvari. Samo pazite na stvari moga muà, koje tu vise, one jo{ tako lepo miri{u na wega. Da, to su bila vremena. Ali Vi ste jo{ mladi i sveì. Meni i mojim vr{wacima nije mnogo ostalo od ìvota. Ako se ponekad napijem, imajte razumevawa. Tada se stvarno oraspoloìm. Morate me odneti do kreveta i golicati po stopalima, sve dok

drugima, izgleda da ponekad prvo mora da ostane sam sa sobom. [TA SU VELIKI MISLIOCI GOVORILI O SAMO]I Desankino shvatawe ima zanimqive paralele sa nekim od najpoznatijih filozofskih pogleda na samo}u. Artur [openhauer bio je wen veliki zagovornik. Smatrao je da ~ovek tek kada ostane sam moè potpuno da bude ono {to jeste. Wegova ~uvena misao svodi se na to da onaj ko ne voli samo}u te{ko moè istinski da voli slobodu, jer smo upravo kada smo sami najmawe prinu|eni da se prilago|avamo drugima. Fridrih Ni~e pravio je va`nu razliku izme|u usamqenosti i napu{tenosti. U „Tako je govorio Zaratustra“ samo}a nije predstavqena samo kao kazna. Zaratustra joj se vra}a gotovo kao domu, dok istovremeno otkriva da ~ovek moè biti mnogo napu{teniji usred gomile nego kada je zaista sam. Mo`da je najpoznatiju i najnemilosrdniju opasku ostavio Blez Paskal. Posmatraju}i qudsku potrebu za neprekidnom zabavom, poslovima i odvra}awem pa`we, zakqu~io je da veliki deo qudske nesre}e proizlazi iz jedne stvari – na{e nesposobnosti da mirno ostanemo sami u sobi. I tu se posle nekoliko vekova vra}amo Desanki Maksimovi}. Mo`da samo}a nije ni dobra ni lo{a sama po sebi. Zavisi od toga {ta ~ovek zatekne kada ostane bez buke, razgovora i drugih qudi. Za nekoga je to praznina. Za nekoga nemir. A za pesnika moè biti mesto na kojem, kako je Desanka govorila, po~iwe da se budi ne{to novo.

HANS-JERG [NAJDER:

Dobrodo{lica

ne po~nem da se smejem. Smehom se sve moè prevazi}i. Da, a ovo je komoda. Zar nije lepa? Ovo je Lusi, koja je jo{ pre mnogo godina dolutala odnekud. Slatka je, zar ne? Trebalo je da je vidite dok je jo{ bila ìva, pravo zlato. Znate, kad ~ovek nema dece, onda se te{ko odvaja od takve jedne ìvotiwe. Ostavite tu fioku zatvorenu, ako Vam smeta miris. [ta? Treba Vam ogledalo? @ao mi je gospodine, ali to je nemogu}e. Ja ne podnosim ogledala. Imala sam ranije jedno, ali ne podnosim svoj pogled i poku{ala sam da se

obesim. Sme{no, zar ne? Ovaj sat ovde je jako skupocen. Nemojte ga dirati, nadam se da Vam je jasno. Svakih ~etvrt sata on svira melodiju „Näher, mein Gott, zu Dir“. Vi ste u~en ~ovek i sigurno imate razumevawa za to. To je zaista bila tu`na sudbina, tako iznenada nestati u okeanu. Najvi{e mi je ào kapetana. îtala sam da se na kraju, od celog broda, mogla videti samo wegova glava sa crnom bradom, ali nadam se da Vi ne}ete pu{tati bradu, zar ne? Dovoqni su i brkovi, ja uvek kaèm da je poqubac bez brkova kao supa bez soli.

22 ^etvrtak 10. septembar 2026.

DRU[TVO

KO JE MOMIR NIKOLI]?

La`ni svedok i zlo~inac Sudija Priska Matimba Nijambe razobli~ila je kqu~nog svedoka protiv generala Ratka Mladi}a - Momira Nikoli}a.

DIZEL U SRBIJI NIKAD SKUPQI:

Cena dostigla istorijski rekord Cena dizela u Srbiji dostigla je istorijski rekord i prema{ila ~ak i wegovu cenu iz 2022. godine u jeku enegetske krize. Naime, nakon po~etka ruske invazije na Ukrajinu i energetskog {oka koji je usledio, cene goriva u Srbiji dostigle su tada rekordne nivoe. Po~etkom jula 2022. evrodizel je ko{tao 218 dinara, a benzin 205 dinara po litru, pisao je tada Bloomberg Adria. Me|utim, dizel je kasnije tokom godine oborio i taj rekord. Prema obave{tewu Ministarstva unutra{we i spoqne trgovine, maksimalna cena evrodizela od 10. do 18. novembra 2022. iznosila je 222 dinara po litru, dok je benzin tada ko{tao 186 dinara. ^etiri godine kasnije, cena dizela u Srbiji dostigla je novi istorijski rekord. Od 4. septembra litar evrodizela u Srbiji ko{ta maksimalno 234 dinara, dok }e maksimalna cena evropremijuma BMB 95 iznositi 205 dinara po litru. Ako uporedimo istorijske maksimume, razlika je posebno vidqiva kod dizela. U odnosu na rekordnih 222 dinara iz novembra 2022, dizel je danas skupqi 12 dinara po litru, odnosno oko 5,4 odsto. Benzin je, s druge strane, ta~no na nivou svog rekorda iz jula 2022. godine - 205 dinara po litru.

ASTRONOMSKA SUMA NOVCA SE SLIVA IZ SRBIJE U GR^KU:

Evo koliko zarade od na{ih turista tokom samo jedne sezone! Kada se pokrene tema o letovawu i turizmu u Gr~koj, u javnosti se naj~e{}e pomiwu milioni posetilaca koji dolaze sa velikih zapadnoevropskih trì{ta, poput Nema~ke, Velike Britanije ili Francuske. Me|utim, zvani~ni podaci i analize trì{ta otkrivaju da jedna druga grupa turista godinama drì status me|u najvernijim i ekonomski najva`nijim posetiocima ove mediteranske zemqe – a to su gra|ani Srbije. Koliko novca turisti iz Srbije zapravo ostave u Gr~koj tokom jedne sezone i zbog ~ega je wihov doprinos gr~koj ekonomiji daleko ve}i nego {to se na prvi pogled pretpostavqa? Srbija zauzima posebno mesto na turisti~koj mapi Gr~ke. Iako sa oko sedam miliona stanovnika predstavqa vi{estruko mawe trì{te od Nema~ke ili Francuske, kqu~na prednost srpskih turista leì u u~estalosti putovawa. Dok zapadnoevropski gosti ~esto mewaju destinacije, za mnoge srpske porodice Gr~ka je sinonim za letovawe, {to gr~kom turisti~kom sektoru pruà stabilnost i pouzdan priliv gostiju ~ak i u finansijski nestabilnim godinama. Iza ove turisti~ke vernosti stoji ozbiqna ekonomska ra~unica. Svaka uplata sme{taja, sipawe goriva, kupovina girosa, pla}awe leàqki direktno se preliva u gr~ki buxet. Broj dolazaka srpskih turista posledwih sezona meri se stotinama hiqada, dok se broj ostvarenih no}ewa ra~una u milionima. Severna Gr~ka ima dodatnu prednost jer je geografski blizu – automobilom se stiè za nekoliko sati, {to smawuje ukupne tro{kove puta, pa se veliki broj porodica odlu~uje za sopstveni prevoz umesto avionskog aran`mana. Portal Kulturizam iznosi konkretne finansijske obrasce potro{we. Tipi~na ~etvoro~lana porodica tokom desetodnevnog odmora novac tro{i na sme{taj, gorivo, putarine, restorane, supermarkete, izlete i suvenire. Prose~na potro{wa: Ukupan iznos za standardni odmor lako prelazi 1.500 do 2.000 evra. Skupqe destinacije i hoteli: Porodice koje biraju luksuzniji sme{taj tro{e znatno vi{e – od 3.000 do 5.000 evra. Kada se ove pojedina~ne cifre pomnoè sa stotinama hiqada posetilaca, dolazi se do ogromnog kapitala. Prema konzervativnom scenariju, ako 500.000 srpskih turista u proseku potro{i po 700 evra, ukupan prihod iznosi 350 miliona evra. Ako se prose~na potro{wa podigne na 1.000 evra (uzimaju}i u obzir i sve usputne tro{kove), gr~ka ekonomija od srpskih turista inkasira pola milijarde evra.

Izdvojeno mi{qewe sudije Nijambe jasno pokazuje da kqu~ni svedok protiv Ratka Mladi}a nema kredibilitet. Nikoli} se nagodio sa tuìla{tvom Ha{kog tribunala - priznao je krivicu za stravi~ne ratne zlo~ine i pristao da svedo~i protiv drugih. LA@IMA OTERAO I RADOVANA KARAXI]A NA DO@IVOTNU ROBIJU Bio je kqu~ni la`ni svedok optu`be u procesima protiv optuènih za ratne zlo~ine u Srebrenici – Radovana Karaxi}a, Ratka Mladi}a. Jedini je „svedok” koji tvrdi da je postojao tre}i sastanak na kom je dogovorena likvidacija u Srebrenici. Na tom izmi{qenom sastanku tvrdi da mu je Mladi} dao znak rukom koji moè zna~iti da je odgovor na wegovo pitawe o sudbini mu{karaca muslimana, to da }e biti svi pobijeni. Po{to je bio nièg ranga i nije mogoa da bude prisutan na sastanku, izmislio je jo{ providniju la` da je ~uo razgovor zbog toga {to su „vrata bila od{krinuta”. Wegovo svedo~ewe o tom sastanku je mahom rekla-kazala. Postoje overene izjave dvojice vojnih policajaca koji su pratili komandanta VRS da Nikoli}a nisu videli i da Mladi} nije izlazio iz svog xipa.

Momir Nikoli} za svoje la`i nagra|en je smawivawem kazne i odbacivawem optu`bi za genocid. Direktor Ciglane u Bratuncu Ne|o Nikoli} svedok je da su ga na~elnik za bezbednost Glavnog {taba VRS Qubi{a Beara i wemu pot~iweni kapetan Momir Nikoli} 14. jula 1995. pitali da li mogu da zarobqene srebreni~ke muslimane smeste u tom preduze}u. MOMIR NIKOLI] IMAO MOTIV DA LA@NO SVEDO^I PROTIV MLADI]A Sudija Nijambe je jasno istakla da je ratni zlo~inac Momir Nikoli} imao jak motiv da la`no svedo~i protiv generala Ratka Mladi}a, kako bi iz wegove optu`nice otpala optu`ba za genocid. Da je Nikoli} osu|en za genocid, nikada ne bi video slobodu. Za razliku od Mladi}a i Karaxi}a, za Momira Nikoli}a postoje jasni dokazi da je u~estvovao i organizovao likvidacije

muslimana u Srebrenici. Wegove laì Hag je koristio i da bi osudio generala Radislava Krsti}a i generala Zdravka Tolimira. La`no svedo~ewe ~oveka koji je sa Bearom i Vujadinom Popovi}em organizovao streqawe muslimanskih zarobqenika u Srebrenici izazvalo je odu{evqewe mnogih muslimana presudom generalu Mladi}u koji nikakve veze sa tim zlo~inom nema, {to je i dokazala sudija Nijambe u svom izdvojenom mi{qewu. TAJNO PU[TEN NA SLOBODU Ha{ki tribunal je Nikoli}u 2. decembra 2003. godine izrekao kaznu od 27 godina zatvora, ali ta kazna je smawena 8. marta 2006. na 20 godina. Kaznu je sluìo u najboqim uslovima u Finskoj. Koliko je bio koristan u ha{kim postupcima protiv Srba dokazuje i to da je ovaj krvnik tajno pu{ten na slobodu i pre nego {to je izdrào 2/3 kazne.

POROK KOJI GUTA SRBIJU POD ZA[TITOM RE@IMA:

Srbija ima 2.800 kockarnica, a samo 158 domova zdravqa!

Srbiju i Srbe danas mu~e pet bolesti te{ke zavisnosti qudi – narkomanija, alkoholizam, pu{ewe, zavisnost od mobilnih telefona i kockawe. Ali, dok su alkohol i cigarete uglavnom privatna stvar, kockawe je posledwih godina preraslo u najagresivniji javni biznis. Podaci oslikavaju pora`avaju}u stvarnost, dok u celoj dr`avi radi svega 158 domova zdravqa, broj registrovanih kladionica i automat-klubova dostigao je ~ak 2.800. Na svako mesto gde se le~i{, vakcini{e{ i ~eka{ nalaze, dolazi ~ak 18 kladionica, kockarnica ili slot-klubova. Dok objekti za igre na sre}u ni~u na svakom }o{ku, gra|ani opravdano pitaju: gde su nova zdravstvena stanica, nov vrti} i nova biblioteka? TI[INA ZA STOLOM I 180.000 ZAVISNIKA Zvani~ne procene ukazuju da oko 40.000 qudi u Srbiji ima te{ke oblike problema sa kockawem,

dok ukupni broj zavisnika dostigla alarmantnih 180.000. Iza svake te cifre ne stoji samo statistika, ve} uni{tena porodica, ogroman dug, strah i ti{ina za stolom. Za razliku od alkoholizma ili narkomanije gde postoje fizi~ke granice, kockar u samo jednom danu moè da prokocka desetine hiqada evra, uvu~e porodicu u dugove kod zelena{a i ode u potpunu propast. Na osnovu podataka Agencije za privredne registre, godi{we se kocka oko 5,5 miliona punoletnih gra|ana Srbije. Prihod te industrije pre{ao je milijardu evra, dok je ~ista dobit lane iznosila skoro 214 miliona evra — {to je pet puta vi{e nego 2012. godine. POVLASTICE ZA BIZNIS, TERET ZA DRU[TVO Iako vaè}i propisi nalaù da objekti ne smeju biti blizu {kola i da je maloletnicima ulaz zabrawen, praksa na terenu ~esto pokazuje druga~iju sliku. Srpske ulice danas izgledaju isto: niz od nekoliko kladionica, apoteka i pekara. Uz to, kockarnice uìvaju povoqan poreski tretman — dok gra|ani pla}aju porez na dohodak od rada, dobici ostvareni u kockarnicama i na poker aparatima prakti~no su neoporezovani. Agresivan marketing sa poznatim sportistima, glumcima i estradnim li~nostima dodatno regrutuje mlade. Putem aplikacija na mobilnim telefonima, kladionica je u{la u xep svakog adolescenta. Najavqene izmene Zakona o ogla{avawu i Zakona o igrama na sre}u predvi|aju zabranu u~e{}a javnih li~nosti u reklamama i zabranu sluèwa alkohola u automat-klubovima. Me|utim, ostaje pitawe da li su ove mere dovoqne da zaustave porok koji godinama odnosi finansijsku i mentalnu stabilnost hiqada porodica {irom Srbije.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 10. septembar 2026. 23

STRANCIMA NAJLEP[E USPOMENE SA NA[EG STAKLENOG VIDIKOVCA:

UMESTO PARIZA, ODABRAO RODNO U@ICE:

Deda \or|e ima 92 godine, ali i daqe ~uva stari zanat od zaborava! Jedan od najpoznatijih Uì~ana svakako je deda \or|e Joki} (92), ~uveni zanatlija i kroja~. Ovaj vitalni Era sada gazi desetu deceniju ìvota, ali i daqe ne odustaje od rada niti svog zanata. I daqe kroji i {ije {ajka~e, {ubare i {apke. Ima svoju radwu u Uìcu, ali ga i posetioci Zlatibora mogu videti i od wega ne{ta kupiti, jer ovom starini nije te{ko da svoj ru~ni rad prodaje na {etali{tu na Kraqevom trgu. Deda \or|e na najboqi na~in pokazuje da su godine samo broj na papiru i da kad se radi ono {to se voli, odlazak u penziju ne mora da zna~i napu{tawe svoje profesije. Zanat je izu~io jo{ davne 1949. godine i teàk ispit poloìo pred tada{wom stru~nom komisijom. Od tog posleratnog vremena, pa sve do danas, \or|e ne samo da je {io odela za Uì~ane, ve} su se wegove panatalone, ali i sukwe, nosile u jednom od centara evropske mode, u Parizu. „U Francusku sam oti{ao na odmor, da vidim ta svetla Pariza, ali sam zapazio oglas u kom su traìli kroja~a, pa sam se prijavio. Rekao sam im da sam Jugosloven, da imam zanat i da bih rado {io kod wih. Primili su me bez velikog ube|ivawa. [io sam sve, mu{ka i ènska odela, radio ~ak i po 14 sati, ali nisam se àlio. Dnevnica je bila dobra i zadovoqni smo bili i gazda i ja“, kaè deda \ole za RINU. Nudili su Pariàni ovom Uì~aninu da ostane u Parizu, ali \or|e je ipak odlu~io da se vrati u svoj rodni kraj, jer, kako kaè, tamo ne bi imao ìvot, ve} bi mu za sva 24 sata, koliko traje dan, bili potrebni samo radno odelo i pixama, a on tako ne{to nije mogao da prihvati. I tako je \or|e {io za mnoge u Zlatiborskom okrugu, dolazili su kod wega na probe i {oping, ali s razvojem tekstilne industrije, posla za kroja~a bilo je sve mawe, pa se ovaj Uì~anin odlu~io da {ije ono {to niko drugi ne}e – srpske {ajka~e. Najpoznatija srpska kapa od davnina je ~uvala srpske glave kako od bolesti, prirodnih nepogoda, tako i od ratnih poraza. [ajka~a datira jo{ od 18 veka, a kasnije se odoma}ila u svakodnevnom ìvotu, pa je uglavnom nose stariji mu{karci u seoskim zajednicama. Uì~anin \or|e Joki} i u desetoj deceniji {ije i kroji {ajka~e i za wega one nisu samo obi~ne kape, ve} identitet srpskog roda. „[ajka~e i {apke najvi{e se kupuju na Saborima i va{arima, a ima i na{ih koji su se rasuli po ~itavom svetu i vole da ih nose, tamo u tu|ini. Wih nije sramota, a ovde , kod nas, nose ih najvi{e stariji, koji se ne odri~u tradicije“, kaè deda \or|e. Ono {to posebno raduje jeste da se posledwih godinu dana {ajka~e vra}aju na glave mladih. „U posledwe vreme , mladenci i svatovi odlu~uju se za {ajka~u, pa neretko se de{ava da se u svatove ide upravo sa na{om nacionalnom kapom, {to me posebno raduje jer tradicija i identitet srpskog roda najboqe se oslikava upravo kroz {ajka~u“, dodaje deda \or|e. Razvoj tehnologije na mnoge zanatske radwe stavio je katanac, a u ulici gde je \olova radionica, samo su retki opstali a upravo ovaj vredni Uì~anin, poreklom iz zlatiborskog sela Ka~er je jedan od wih. On ~uva od zaborava ne samo srpske {ajka~e, ve} i stari zanat ali i na{u tradiciju.

Turisti~ka atrakcija na vrhu Kablara ve} postaje zamajac ~a~anskog kraja Prvi stakleni vidikovac u Srbiji, sme{ten na samom vrhu Kablara, zabeleìo je nevi|en uspeh u prvih mesec dana rada, izrastav{i u vode}i turisti~ki zamajac ~itavog ~a~anskog kraja. Prva srpska „skajvok” atrakcija, izgra|ena visoko iznad meandara Zapadne Morave, u tom periodu privukla je oko 20.000 gostiju i ostvarila zna~ajne finansijske rezultate, pokazav{i da kapitalni projekti u turizmu mogu izuzetno brzo postati samoodrìvi i profitabilni. Rezultat dobija jo{ vi{e na zna~aju kada se uzme u obzir da tokom prvih deset dana od otvarawa ulaz na vidikovac uop{te nije napla} ivan. - Interesovawe je ogromno od prvog dana i pokazalo se da je ova atrakcija u potpunosti opravdala sva o~ekivawa. Odavde se pruà jedinstven pogled na meandre Zapadne Morave, Ov~arsko-kablarsku klisuru, Srpsku Svetu Goru sa deset manastira, ali i na moderne saobra}ajnice koje povezuju ovaj kraj. Upravo taj

spoj netaknute prirode, duhovnosti i savremene infrastrukture ~ini ovo mesto potpuno jedinstvenim - rekao je direktor Turisti~ke organizacije ^a~ka Vojin Jakovqevi}. Finansijski efekti kablarske atrakcije na stenama ove planine, kako je dodao Jakovqevi}, daleko prevazilaze prihode ostvarene na samoj blagajni. Veliki priliv turista odrazio se na celokupnu privredu Ov~arsko-kablarske klisure. Posetioci nakon obilaska vidikovca redovno pose}uju i Ov~ar Bawu,

krstare Zapadnom Moravom katamaranima, obilaze novi Prirodwa~ki centar, kao i restorane i ugostiteqske objekte {irom ^a~ka i okoline. Da je re~ o projektu koji nadilazi lokalne okvire potvr|uju i reakcije inostranih gostiju. - Pogled je zaista o~aravaju}i, a sama poseta staklenom vidikovcu predstavqa nezaboravno iskustvo. Fotografije koje smo zabele`ili na Kablaru definitivno su najlep{e u na{oj porodi~noj galeriji - prenosi utiske turistkiwa iz Litvanije.

VELIKO PRIZNAWE ZA SRPSKE LEKARE:

[panci dolaze u Beograd da u~e novu metodu operisawa srca! Posle kardiohirurga iz Nema~ke, Gr~ke i [vedske, u Kliniku za kardiohirurgiju Univerzitetskog klini~kog centra Srbije uskoro dolaze i lekari iz [panije kako bi usavr{ili minimalno invazivnu metodu bajpasa koju je razvio tim srpskih stru~waka. Kardiohirurg dr Danko Gruji} nedavno je tu tehniku predstavio u najve}em {panskom centru za kardiovaskularnu medicinu u Madridu, gde je izveo operaciju na kucaju}em srcu. Dr Danko Gruji} ka`e za RTS da je poziv {panskih kolega usledio nakon rezultata koje je tim Klinike za kardiohirurgiju UKC Srbije postigao primenom tehnike koju je uveo pre gotovo pet godina. „Dobili smo poziv {panskih kolega da ovu tehniku koju smo usavr{ili i izdigli na jedan zavidan nivo, prezentujemo kolegama u najve}oj {panskoj bolnici, Gregorio Marawon u Madridu“, navodi Gruji}. Pre intervencije, srpski kardiohirurg odr`ao je predavawe za tridesetak interventnih kardiologa i kardiohirurga u Madridu, kojima je predstavio rezultate rada svog tima i samu tehniku.

[PANSKI LEKARI USKORO U BEOGRADU Operacija je, isti~e dr Gruji}, uspe{no izvedena, a asistirao mu je {ef kardiohirurgije madridske bolnice, ~iji tim planira da primeni ovu metodu. „Operacija je protekla sjajno, asistirao mi je {ef wihove kardiohirurgije, dr Gregorio Kuijarpo, koji sa svojim timom planira da ovu metodu implementira u wihov zdravstveni sistem.“ Saradwa }e biti nastavqena u Beogradu, gde se o~ekuje dolazak {panskih lekara. „Dogovorili smo se da tu saradwu svakako nastavimo, i najavili su wihovu skoru posetu na{em centru, na{oj klinici, gde }emo im pored tog dela, uvodnog dela koji je neophodan za uvo|ewe ove metode, po-

kazati i samu organizaciju u samoj operacionoj sali: kako ta tehnika izgleda, kakva je saradwa, koji je tim potreban da bi se metoda uvela, a pogotovu izdigla na ovako jedan visok nivo“, isti~e Gruji}. BAJPAS BEZ PRESECAWA GRUDNE KOSTI Re~ je o minimalno invazivnoj metodi bajpasa, kod koje se, za razliku od standardne procedure, ne preseca grudna kost. „Ovom metodom mi ne otvaramo grudnu kost, pravimo mali rez od nekoliko centimetara izme|u rebara, na taj na~in pristupamo sr~anom mi{i}u i kompletnu revaskularizaciju srca izvodimo minimalno invazivnim pristupom, kompletno sa arterijama i sve na kucaju}em srcu, bez manipulacije sa usponom aortom“, obja{wava Gruji}.

Kako isti~e, tehnika je tokom godina razvijana i usavr{avana u Beogradu, a interesovawe za wu pokazali su brojni evropski centri. „To je tehnika koju smo mi doneli, razvijali, izdigli na jedan zavidan nivo, takav da su nas kolege iz mnogih evropskih centara pozivali da im ovu tehniku implementiramo i uvedemo u wihov sistem“, dodaje Gruji}. PROGRAM VE] ZA@IVEO U NEMA^KOJ KLINICI Jedan od primera me|unarodne saradwe je Univerzitetska bolnica u Augsburgu. Nema~ki hirurg je pre nepunih godinu dana boravio u Beogradu, a dr Gruji} je potom posetio kolege u Nema~koj. „Mogu da vam kaèm da je pre nekih mesec dana taj program u wihovoj klinici zaìveo u punom obimu, tako da je to jedna velika li~na satisfakcija, veliki uspeh srpske medicine, da jedna metoda koja je uvedena i razvijena na na{oj klinici zaìvi u jednom nema~kom centru“, nagla{ava dr Gruji}. Tim Klinike za kardiohirurgiju UKC Srbije do sada je izveo blizu 500 takvih intervencija.

24 ^etvrtak 10. septembar 2026.

FEQTON

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“ (23)

Пише: Бранислав Станковић

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

ODU[EVQEWE HEROJSKOM BORBOM SRPSKOG NARODA:

Tesla jo{ juna 1941. za Paveli}a i Kvaternika rekao da su ”dva notorna zlo~inca” Plamen Drugog svetskog rata zapalio je i Teslinu domovinu. Potoci krvi su potekli, a najve}u cenu platili su wegovi sunarodnici u okviru Nezavisne Dràve Hrvatske, koja je zvani~no formirana 10. aprila 1941. godine. U novonastaloj hrvatskoj usta{koj dràvi, od samog osnivawa, pokrenut je pogrom i pokoq srpskog naroda, koji nije zaobi{ao ni Teslinu rodnu Liku. Srbi su masakrirani na najsvirepije na~ine. (...) Usta{ka postaja u Smiqanu formirana je odmah po osnivawu NDH. Na wenom ~elu je bio Ivica [ari}. Na ~elu gospi}kih usta{a bio je Ivica Frkovi}. (...) Pokoq Srba u Smiqanu, koji je zapo~et na Svetog Iliju 1941. i trajao nekoliko dana, zalio je srpskom krvqu smiqe i bosiqe rodnog mesta Nikole Tesle. Op{tina Smiqan, koja je obuhvatala Bogdani}e, Quta~u, Smiqan, Smiqansko Poqe, Seli{te i Zablatu tokom Drugog svetskog rata izgubila je 572 me{tana. Wih 560 ubile su usta{e. Na~ini likvidacije bili su razli~iti - klawe, bacawe u vatru, ve{awe... Najve}i broj wih je poklan. Stradalo je 146 dece, od wih 27 beba bez imena, 178 èna i 236 mu{karaca. Jedan deo onih koji su izbegli stradawe 1941. godine, wih oko trideset, usta{e su pove{ale na bandere, drve}e i putokaze 5. marta 1945. godine. Svi su pobijeni samo zato {to su bili Srbi. Po popisu pre Drugog svetskog rata u Op{tini Smiqan je ìveo 621 Srbin, preìvelo ih je 49. U Teslinom rodnom Smiqanu danas Srba vi{e nema. (...) Kako bi obezglavili srpski narod, prvo su hap{eni, mu~eni i ubijani najugledniji qudi: lekari, pravnici, sve{tenici, trgovci... Me|u prvima je, 12. aprila, dva dana po osnivawu NDH, uhap{en smiqanski prota Mateja Stija~i}, bliski prijateq Nikole Tesle. Najpre je odveden u Gospi}, gde je svakodnevno mu~en, pa preba~en u logor Jadovno gde je ba~en u [aranovu jamu. Pod usta{kim noèm svoj ìvot je

Po popisu pre Drugog svetskog rata u op{tini Smiqan je ìveo 621 Srbin, preìvelo ih je 49. U Teslinom rodnom Smiqanu danas Srba vi{e nema okon~ao i Matejin sin Slavo, wega su usta{e zaklale nao~igled sestre Nade`de. Krajem maja meseca ubijen je prota Milo{ Mandi}, Teslin brat od ujaka. Prota Mandi}, sin je ro|enog brata \uke Tesle, Trifuna, bio je sve{tenik u Gra~acu. Usta{e su ga uhapsile na dan hramovne slave Vaznesewa Gospodweg - Spasovdana, 29. maja 1941. godine dok je sluìo svetu liturgiju. Nakon stra{nog mu~ewa, ubijen sa jo{ dvadesetsedmoricom Srba u {umi izme|u Metka i Vrepca. Par meseci kasnije u jednom sukobu sa srpskim ustanicima stradao je usta{a Ante Dela~ kod koga je prona|ena pozla}ena tabakera prote Mandi}a sa ugraviranom posvetom. Na Vidovdan 1941. godine po nare|ewu velikog ùpana Viktora Kvaternika do temeqa je poru{en, u centru Biha}a, pravoslavni hram Silazak Svetoga Duha na apostole. Hram je 1893. godine osve{tao mitropolit Nikolaj Mandi}, ujak Nikole Tesle. Zvono i ostale dragocenosti su na Vidovdan 1941. preneti u katoli~ku crkvu i do danas nisu vra}eni. Na mestu poru{enog pravoslavnog hrama, 1959. komunisti~ke vlasti su podigle zgradu op{tine, kako se hram nikada vi{e ne bi mogao obnoviti.

Da je pokoq Srba u NDH bio jedna velika i sinhronizovana akcija, op{tenarodno prihva}ena, ~ast retkim pojedincima, kazuje nam i stravi~ni pokoq Srba u crkvi u Glini koji se de{avao gotovo istovremeno kada i pokoq Srba u Smiqanu. Glina je od Gospi}a udaqena 170 kilometara. Da se Tesla tih dana zatekao u Smiqanu pro{ao bi isto kao i ostali Srbi. Iako nije imao puno kontakta sa spoqnim svetom, i nije znao za razmere stradawa svog naroda, posredno je bio upu}en u prilike u otaxbini. U zaostav{tini ambasadora Konstantina Foti}a nalazi se poruka koju je Tesla uputio 11. juna 1941. godine Srpskom narodnom savezu u Pitsburgu, u kojoj se pohvalno izraàva o kraqu Petru II i knezu Pavlu dok za dvojicu prvaka usta{ke NDH kaè „(...) dva notorna zlo~inca, Dr Ante Paveli}a i Slavka Kvaternika”. Tesla je do svoje smrti ostao iskren po{tovalac kraqevskog doma Kara|or|evi}. A po svedo~ewu wegovog bliskog prijateqa, dr Paje Radosavqevi}a, bio je odu{evqen herojskom borbom srpskog naroda i divio se vo|i Jugoslovenske vojske u otaxbini, generalu Dragoqubu Draì Mihailovi}u, koji je, kao prvi gerilac Evrope,

LOGORI SMRTI Teritorija prvog sistema logora u NDH Gospi}-JadovnoPag obuhvatila je i Teslino rodno mesto Smiqan. U ovom sistemu logora od aprila do avgusta 1941. novoformirana hrvatska usta{ka vlast je na najbrutalniji na~in, po nepotpunim podacima, pobila 40.123 lica, od novoro|en~adi do onih u dubokoj starosti. Od toga je 90% bilo Srba, a 10% Jevreja. Sabirni centar bio je Gospi}, u koji su u sto~nim vagonima dopremani Srbi sa svih strana NDH.

tih godina bio zvezda u ameri~kim medijima. Ameri~ki list Time objavio je Mihailovi}ev portret na naslovnoj strani. Orson Vels i Vinsent Prajs uradili su radio- -dramu The chetniks, a u Holivudu je snimqen film „êtnici. Borbena Gerila”. Film je reìrao Luis King, dok su glavne uloge poverene Filipu Dornu i Ani Sten. [tampani oglas koji je najavqivao film o ~etnicima u SAD zavr{avao se re~enicom: „(...) @ivite, volite, borite se sa Draòm Mihailovi}em i wegovim borbenim gerilcima”. Tesla }e 27. aprila 1942, povodom svih ovih de{avawa, uputiti javno pismo nasloviv{i ga „Mojoj bra}i u Americi” u kome }e se pored ostalog osvrnuti na borbu srpskog naroda protiv Hitlera i na streqawe |aka u Kragujevcu: „Na{ narod pokazuje toliku moralnu snagu da nam svetqa obraz pred svetom. Ono {to ~ine na{a bra}a u Starom Zavi~aju dostojno je duha, koji proìma na{u narodnu pjesmu. Koliku du{evnu snagu, ~vrstu odluku, neprestra{enost i juna{tvo imali su oni na{i jo{ nerazvijeni de~aci kad su, pred nema~kim pu{kama radosno klicali: ’Mi smo srpska deca. Pucajte!’ Kako se mi svi moèmo ponositi znaju}i da u ~itavoj istoriji sveta nema tako veli~anstvenog primera. Ovi divni mu~enici ìviti }e vekove u na{oj uspomeni odu{evqavaju}i nas na besmrtna dela (...)”. Krajem 1941. godine u Ameriku je kao ~lan Kraqevske jugoslovenske misije u dru{tvu dr Ivana [uba{i}a, hrvatskog bana i ~lana jugoslovenske kraqevske vlade u egzilu, stigao Teslin sestri} Sava Kosanovi}. On se ve} tada opredelio za Tita i wegov pokret a protiv Draè Mihailovi}a i wegovog monarhisti~kog pokreta otpora. Odmah po dolasku poku{ao je i dobrim delom i uspeo da odvrati Teslu od iskqu~ivo prosrpskog stava. l U slede}em broju: Na prsima mrtvog Nikole Tesle leàla je kwiga srpskih epskih pesama

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

10. septembar

1526. - Turski sultan Sulejman II Veli~anstveni, posle pobede nad Ma|arima na Moha~kom poqu, zauzeo je Budim koji je postao sedi{te Budimskog pa{aluka, provincije Otomanskog carstva u narednih 150 godina.

1919. - U dvorcu Sen @ermen kod Pariza predstavnici Austrije, pobedni~kih sila u Prvom svetskom ratu i dràva naslednica Austro-Ugarske potpisali su mirovni ugovor kojim je formalno prestala da postoji austrougarska monarhija. Priznate su novonastale dràve me|u kojima i Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Mirovnim ugovorom Austriji je zabraweno da se ujedini sa Nema~kom, a na ime reparacija Saveznicima je predala svoju mornaricu. 1942. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu napalo Diseldorf sa 476 aviona, koji su izbacili 100.000 bombi na taj nema~ki grad. 1943. - Posle kapitulacije Italije u Drugom svetskom ratu, Nemci su okupirali Rim i stavili pod protektorat Vatikan. 1967. - Gra|ani Gibraltara odbacili su na referendumu pripajawe Gibraltara [paniji i opredelili se da ostanu pod britanskom upravom. 1976. - U sudaru putni~kih aviona „Trajdent” britanske kompanije „Briti{ ervejz” i „DC-9” jugoslovenske kompanije JAT severno od Zagreba, poginulo je svih 176 qudi u oba aviona. 1981. - Slika „Gernika” Pabla Pikasa vra}ena je u [paniju. Naslikana 1937, posle nacisti~kog bombardovawa baskijskog mesta Gernika u [panskom gra|anskom ratu, „Gernika” je od 1939. bila u Wujorku. Prema Pikasovom zavetu, slika nije mogla biti vra}ena dok se u [paniji ponovo ne uspostavi demokratska dràva. 1995. - Tokom vazdu{ne operacije protiv bosanskih Srba, NATO je sa ameri~kog broda „Normandija” u Jadranskom moru, krstare}im raketama „tomahavk” po~eo da ga|a protivvazdu{na postrojewa u okolini Bawaluke. 2000. - U sukobima pristalica razli~itih politi~kih opcija tokom lokalnih izbora u Makedoniji raweno je nekoliko desetina qudi. Napetost izme|u etni~kih Albanaca i Makedonaca eskalirala je u prole}e 2001. u sukobe koji su zemqu doveli na ivicu gra|anskog rata. 2003. - [vedska ministarka spoqnih poslova Ana Lind izbodena je noèm u trgova~kom centru u Stokholmu usled ~ega je preminula dan kasnije. Ubica Mijailo Mijailovi} osu|en je marta 2004. na doìvotnu robiju. Vi{i sud u Stokholmu preina~io je presudu i doneo odluku da je Mijailovi} mentalno bolestan i da ga treba uputiti na le~ewe. 2010. - Preminuo je jedan od velikana moderne glume Rade Markovi}. Na filmu je odigrao 81 ulogu, u televizijskim dramama, serijama i drugim emisijama 62 uloge, u~estvovao je u 186 radio drame, a na pozori{nim scenama ostvario je ukupno 96 uloga.

RIZNICA

^etvrtak 10. septembar 2026. 25

Kad su usta{e iz Karlovca umar{irale u Beograd Krajem novembra 1914. godine, nakon ogor~enih borbi protiv Austrougarske u po~etnoj fazi Prvog svetskog rata, prema strate{koj zamisli srpske Vrhovne komande, vojska Kraqevine Srbije povukla se iz Beograda. Srpska prestonica ostala je nebrawena, prepu{tena neprijatequ u sklopu {ireg plana koji }e uskoro rezultirati jednom od najsjajnijih pobeda u istoriji ratovawa. Me|utim, u redovima austrougarske vojske ovaj takti~ki potez Srba do`ivqen je kao – grandiozna pobeda! Euforija je zavladala u Be~u i Budimpe{ti. Ali u hvalospevima od svih naroda potla~enih Crno-`utoj monarhiji najvi{e su se “pobedom” u prsa busali – Hrvati! Zagreba~ki list Novosti na naslovnoj strani 4. decembra 1914. godine slavodobitno objavile tekst pod naslovom koji i danas izaziva nelagodu: „Karlova~ki usta{e uni{li prvi u Beograd“. Ponosili su se {to je u nebraweni grad prva kro~ila 26. karlova~ka pu~ko-usta{ka pje{a~ka pukovnija 2. decembra. Ovde moramo odmah ne{to na ~istac izneti. Termin „usta{e“ u kontekstu Velikog (Prvog svetskog) rata nema apsolutno nikakve veze sa fa{isti~kim genocidnim pokretom Ante Paveli}a iz Drugog svetskog rata, osnovanim tek 1929. godine. Sada govorimo o zvani~nom nazivu za pripadnike tre}eg poziva, odnosno rezervne trupe, na nema~kom Landsturm, unutar Kraqevskog hrvatskog domobranstva. Pukovnik Kurelec, komandant ove karlova~ke pukovnije, jedva je do~ekao da se pohvali svom tada{wem hrvatskom banu, baronu Ivanu Skerleczu (Ivanu [krlecu). Telegram je glasio ovako:

– Smatram si osobitom ~a{}u dojaviti Va{oj preuzvi{enosti da je od balkanskih sila 26. karlova~ka pu~ko-usta{ka pje{a~ka pukovnija kao prva zaposjela glavni grad kraqevine Srbije Beograd. Na ovu depe{u, ban Skerlecz ushi}eno je odgovorio, vide}i u tom ~inu istorijski trijumf: – Zahvaqujem Vam najsrda~nije na qubeznoj brzojavnoj obavijesti, ~estitam Vama i celoj juna~koj pukovniji od srdca na prekrasnom i ~asnom uspijehu. Cijeli hrvatski narod }e biti ponosan na to, da je ba{ hrvatska pukovnija kao prva zaposjela Beograd te time okrunila pobjedonosne operacije na{e hrabre vojske u Srbiji. Dok su se „junaci“ di~ili, austrijska i ma|arska propaganda radile su punom parom. Oni {to su pisali te izve{taje sa rati{ta – pozavidela bi im i sama bra}a Grim koliko su imali talenta za bajke. Budimpe{tanski list „Est” je, tako, 3. decembra objavio detaqan, slu`beno cenzurisan izve{taj o zauze}u Beograda, opisuju}i nekakav generalni juri{ sa ~etiri strane. U tim izmi{qotinama su, kao, nakon dvodnevne artiqerijske borbe u}utkali srpske te{ke topove na Avali, Top~ideru i Banovom brdu, a onda su trupe u ranu zoru pre{le u napad. Novinar je u nekakvom samo wemu znanom transu opisivao kako su austrougarske ~ete „skr{ile zaista juna~ki otpor Srba” i gazile preko sru{enog savskog mosta. – Neodoqivom snagom prodirale su na{e ~ete beogradskim ulicama. Me|u na{im vojnicima zavladalo je kod stupawa na tlo srpskog glavnog grada neopisivo odu{evqewe, te su se obuzeti rado{}u me|usobno grlili i qubili. Me|utim, slu`beni vojni izve{taj, izdat istog dana, bio je tek za nijansu

Ulazak austrougarskih vojnika u napu{teni Beograd realniji, ali je, ipak, „poklopio“ budimpe{tanski list, priznaju}i da je prodirawe preko Kolubare prinudilo neprijateqa da preda Beograd „bez borbe” kako bi se spre~ilo zarobqavawe. Ono {to se da primetiti jeste da su okupatori bili spremni za dug boravak u srpskoj prestonici i odmah su vojno osigurali zgrade nema~kog i austrougarskog poslanstva. Grqewe i qubqewe po beogradskim ulicama „hrvatskih junaka“ trajalo je tragi~no kratko po okupatora. Dok su oni preko novina slali hvalospeve o svom juna{tvu, srpski generali Radomir Putnik i @ivojin Mi{i} su pripremali jedan od najve}ih preokreta u istoriji modernog ratovawa – veliku ofanzivu u Kolubarskoj bici. Samo trinaest dana nakon onog pono-

snog telegrama pukovnika Kureleca o „krunisawu pobedonosnih operacija“, srpska vojska je silovito uzvratila udarac. Kontranapad je bio toliko snaàn, brz i brutalan da je u redovima svih trupa austrougarske monarhije nastalo op{te rasulo. A oni „karlova~ki usta{e“ beàli su sa ostalima preko improvizovanog mosta na Savi ispod Kalemegdana, ostavqaju}i za sobom oru`je, opremu, opqa~kane stvari… îm je zaista bilo „oèì“ – tih „junaka“ s po~etka pri~e vi{e nije bilo u Beogradu. Ni u Srbiji. Ostali su samo wihovi stra{ni zlo~ini nad civilima da zgroze i wihovu komandu u Be~u i ceo svet. Ima ona strana narodna, koja bi zaista bila realan nastavak pomenute naslovne strane od 4. decembra 1914. godine: „Be`’ te noge …“

Kafa u ”Bristolu” koja je ko{tala 15 dana zatvora Kafanska ra~unica i nekakvi samo konobarima znani metodi sabirawa ve~na su tema. Danas se naj~e{}e progun|a kad na ra~unu osvane neo~ekivani „servis“, kad vas iznenadi cena obi~ne vode ili kad kafa u centru grada prema{i svaku razumnu cifru. Uglavnom se sve zavr{i qutitim komentarom ili negativnom recenzijom na internetu. Me|utim, u predratnom Beogradu, po~etkom februara 1941. odigrao se slu~aj koji pokazuje da se na kelnerska „zaokruìvawa ra~una“ umelo da gleda vi{e nego ozbiqno. Jedan pedantni dràvni ~inovnik nije dozvolio da ga prevesla nabusiti zakupac elitnog hotela „Bristol“. Ovaj nesvakida{wi sukob se zavr{io zatvorskom kaznom i javnim sramo}ewem! Sve je po~elo u novembru 1940. kada je Qubomir Petrovi} svratio u „Bristol“ na {oqicu crne kafe. „Nije bila r|ava“, govorio je kasnije na sudu do kog je stigao jer je bio ogor~en {to mu je kelner hteo da naplati 4 dinara! Za Petrovi}a je to bio ~ist {ok. Kafa u beogradskim restoranima ko{tala je u to vreme dinar i po. êtiri dinara za jednu {oqicu ~inilo mu se kao otima~ina.

Unutra{wost hotela ”Bristol”, oko 1940. godine

Hotel ”Bristol” danas

Kako to obi~no biva u kafani, prvo je poku{ao da sve re{i mirnim putem. Pozvao je zakupca hotela Vasu Pani}a i uloìo protest. Me|utim, Pani} nije èleo ni da ~uje za popust. Za wega je ta cena bila sasvim opravdana. Petrovi} nije bio od onih koji pognu glavu i plate. Uradio je ne{to {to bi bilo kome od nas te{ko palo na pamet – od{etao je pravo u policijsku stanicu X kvarta i podneo tu`bu! Policija je sprovela istragu i predmet prosledila Sreskom sudu u Beogradu. A tamo se tek odvijala prava mala drama. Zakupac „Bristola“ Pani} nije se dao lako pokolebati. Razvio je ~itavu teoriju o dodatnim uslugama koje wegov objekat pruà, a koje banalna cena kafe mora da pokrije: – Tako je u svakom boqem lokalu. Negde ona ko{ta i 10 dinara! Sve zavisi od toga gde se pije. A moj restoran je luksuzan i 4 dinara za kafu uve~e, kada svira salonska muzika – nije preterano! Mi je ne moèmo prodavati po ceni koja je u restoranima kojima je to sporedan prihod. Kod nas do|e mu{terija, poru~i crnu kafu, sedi celo ve~e, ~ita novine i slu{a muziku. Ako mu naplatim 2 dinara, onda radim na ~istu {tetu! Pani} je zapravo tvrdio da on ne prodaje samo napitak od prè-

nih zrna, ve} i ambijent, atmosferu, salonski orkestar i pravo na vi{esatno listawe {tampe. Pokazalo se da ni sudija Nedeqko Nedeqkovi} nije razumeo takvu ra~unicu. U zemqi su u tim februarskim danima 1941. uveliko vaìle uredbe donete posle napada Nema~ke na Poqsku i {irewa Drugog svetskog rata, a koje su teìle da spre~e predratno i ratno profiterstvo, {pekulacije, skupo}u, neopravdano podizawe cena… Izre~ena presuda zvu~i krajwe zastra{uju}e, ali je bila u potpunosti u skladu sa tim danima u predve~erje napada nacista i fa{ista na Jugoslaviju. Pani} je osu|en na 15 dana zatvora i ta kazna je progla{ena nezamenqivom, zatim sa 3.000 dinara nov~ane kazne uz mogu}nost da ukoliko ne}e ili nema da plati ona }e biti preina~ena na jo{ 60 dana zatvora! I tu nije kraj. Zakupac „Bristola“ zbog kafe od ~etiri dinara morao je da isplati na ime sudskih tro{kova i pau{ala jo{ 300 dinara (oko tre}inu ~inovni~ke mese~ne plate), a na sve to je do{lo i javno ìgosawe, jer je morao da da novce i da presuda bude od{tampa u „Slu`benim novinama“! Tako je to onda bilo. Malo li je…

26 ^etvrtak 10. septembar 2026.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Slobodna iskrena `ena 33/168/60

medicinska sestra sa ma|arskim dr`avqanstvom tra`i slobodnog iskrenog i ozbiqnog ~oveka, radi ozbiqne veze i braka. Samo ozbiqne ponude, godine nisu bitne. Whatsapp i Viber: +381611021131

NAJPOPULARNIJA IMENA ZA DECU U SRBIJI:

Sofija i daqe na vrhu, kod de~aka do{lo do promene

Sofija je i 2025. godine ostala naj~e{}e ime koje su roditeqi u Srbiji davali devoj~icama, dok je kod de~aka posle dve godine do{lo do smene na vrhu liste. Podaci Republi~kog zavoda za statistiku pokazuju i koja imena posledwih godina dobijaju na popularnosti, a koja gube pozicije. Izbor imena za dete mewa se iz godine u godinu, ali pojedina imena uspevaju da zadrè popularnost tokom duèg perioda. Sofija je naj~e{}e ènsko ime me|u decom ro|enom u Srbiji 2025. godine, dok je me|u de~acima prvo mesto zauzeo Vasilije. Iza Sofije slede Duwa i Mila, dok su me|u pet naj~e{}ih ènskih imena jo{ Ma{a i Tara. Kod de~aka je na drugom mestu Bogdan, a na tre}em Luka, koji je prethodne dve godine bio naj~e{}i izbor roditeqa. Deset naj~e{}ih imena devoj~ica u Srbiji 2025. Prema podacima RZS, lista naj~e{}ih ènskih imena izgleda ovako: 1. Sofija 2. Duwa 3. Mila 4. Ma{a 5. Tara 6. Teodora 7. Na|a 8. Petra 9. Sara 10. Danica Prve tri pozicije nisu se mewale ni u odnosu na 2024. i 2023. godinu. Sofija je sve tri godine na prvom mestu, Duwa na drugom, a Mila na tre}em. Ve}e promene vide se ne{to niè na listi. Ma{a je 2023. bila peta, 2024. {esta, a 2025. popela se na ~etvrtu poziciju. Tara je, s druge strane, sa devetog mesta 2023. stigla na peto ve} 2024. i tu poziciju zadràla i 2025. Me|u deset naj~e{}ih ènskih imena 2025. na{la se i Danica na desetom mestu, dok su Milica i

MOZAIK

Una, koje su 2024. bile deveta i deseta, ispale iz prvih deset. Kod de~aka je 2025. do{lo do upadqivije promene na samom vrhu. Deset naj~e{}ih mu{kih imena su: 1. Vasilije 2. Bogdan 3. Luka 4. Lazar 5. Vukan 6. Stefan 7. Vuk 8. Pavle 9. Du{an 10. Aleksa Luka je bio naj~e{}e mu{ko ime i 2023. i 2024. godine, ali je 2025. pao na tre}e mesto. Vasilije je obe prethodne godine bio drugi, da bi 2025. preuzeo prvu poziciju. Stalni uspon bele`i i Bogdan. Sa ~etvrtog mesta 2023. popeo se na tre}e 2024, a zatim na drugo mesto 2025. godine. S druge strane, Mihajlo, koji je 2023. bio deveti, naredne dve godine nije se na{ao u prvih deset. Najpopularnija imena nisu ista u svim delovima Srbije. Iako je Vasilije naj~e{}e mu{ko ime na nivou cele zemqe, u Beogradskom regionu je 2025. na prvom mestu i daqe Luka, a Vasilije je drugi. Kod devoj~ica je Sofija prva i u Beogradu, dok slede Duwa, Petra, Ma{a i Mila. Luka je naj~e{}e mu{ko ime i u Regionu Vojvodine, dok su u Regionu [umadije i Zapadne Srbije, kao i u Regionu Ju`ne i Isto~ne Srbije, na prvom mestu Vasilije. Kod devoj~ica je Sofija na vrhu i u Beogradu, Vojvodini, [umadiji i Zapadnoj Srbiji, kao i u Ju`noj i Isto~noj Srbiji. Podaci za posledwe tri godine tako pokazuju da su Sofija, Duwa i Mila izuzetno stabilne na vrhu liste `enskih imena, dok se kod de~aka odvija znatno dinami~nija smena - Luka je posle dve godine na prvom mestu ustupio vrh Vasiliju, dok Bogdan iz godine u godinu napreduje.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Nedeqni horoskop donosi vam situaciju u kojoj }ete morati brzo da odlu~ite. Na poslu se otvara mogu}nost da preuzmete zadatak koji mo`e da vas pribli`i boqoj poziciji ili ve}oj zaradi. U qubavi }e vam prijati direktnost, ali pazite da iskrenost ne pretvorite u kritiku. Slobodni Ovnovi mogu da primete varnice sa osobom koju svakodnevno sre}u. Vikend donosi iznenadni poziv.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Nedeqni horoskop budi va{u `equ da promenite sredinu i iza|ete iz ustaqenog ritma. Mogu}a je ponuda za putovawe, edukaciju ili saradwu sa qudima koje do sada niste poznavali. Partner bi mogao da vas iznenadi predlogom o kom }ete ozbiqno razmi{qati. Slobodne Vage mogu da zapo~nu romansu sa osobom iz drugog grada. Ne tro{ite novac samo da biste popravili raspolo`ewe.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Shvati}ete da vi{e nema razloga da odla`ete razgovor o novcu ili poslu. Neko }e vam ponuditi re{ewe koje u po~etku ne}e delovati naro~ito privla~no, ali bi moglo da vam donese dugoro~nu sigurnost. Zauzeti Bikovi po`ele}e da promene ne{to u zajedni~koj svakodnevici, dok slobodne o~ekuje susret sa osobom koja odudara od wihovog uobi~ajenog tipa.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Na povr{inu izlazi informacija koju je neko poku{avao da sakrije. Ne reagujte odmah, jer }ete smirenim pristupom posti}i mnogo vi{e. Finansijska situacija mo`e da se popravi zahvaquju}i vra}enom dugu, dodatnom poslu ili povoqnom dogovoru. Zauzete [korpije o~ekuje intenzivan razgovor koji vra}a bliskost. Slobodni bi mogli ponovo da se zainteresuju za nekoga koga su ranije odbili.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Nedeqni horoskop stavqa vas u centar pa`we. Va{e re~i ima}e ve}u te`inu nego {to pretpostavqate, pa`qivo birajte obe}awa. Poslovna ideja koju ste nedavno pomenuli, mogla bi da dobije neo~ekivanu podr{ku. U qubavi se vra}a tema koju ste poku{ali da izbegnete, ali ovog puta razgovor mo`e da donese olak{awe. Slobodni Blizanci mogli bi da dobiju poruku kasno uve~e.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Pred vama je nedeqa va`nih susreta i pregovora. Neko }e o~ekivati da poka`ete koliko ste ozbiqni u vezi sa obe}awem koje ste ranije dali. Na poslu je mogu} dogovor koji zahteva kompromis, ali vam donosi vi{e slobode. U qubavi }e jedna spontana odluka pokrenuti niz lepih doga|aja. Slobodni Strel~evi mogu da upoznaju osobu koja }e ih osvojiti potpuno neo~ekivanim pitawem.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Po~etkom nedeqe poèle}ete da se povu~ete i dobro razmislite o narednom koraku. Nemojte da ùrite, jer }e vam sti}i informacija koja mewa ~itavu sliku. Na poslu se ~uvajte osobe koja ~esto mewa dogovor. Zauzeti Rakovi planira}e va`nu porodi~nu odluku, dok slobodni mogu da upoznaju nekoga preko prijateqa. O~ekuje vas povoqan trenutak za kupovinu koju dugo odlaète.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Mora}ete da promenite raspored zbog obaveze koja }e se pojaviti u posledwem trenutku. Iako }e vas to u po~etku nervirati, nova situacija mo`e da vam donese koristan kontakt. Zauzeti Jar~evi trebalo bi da odvoje vi{e vremena za partnera, jer druga strana ose}a da je zapostavqena. Slobodni mogu da zapo~nu zanimqivu komunikaciju sa nekim ko im je ranije delovao nedostupno.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Nedeqni horoskop donosi vam nova poznanstva i povratak dru{tvenom `ivotu. Razgovor sa osobom koja ima dobre kontakte mo`e da vam otvori zanimqivu poslovnu mogu}nost. U qubavi ne poku{avajte da izazovete qubomoru kako biste dobili pa`wu. Slobodni bi mogli da privuku nekoga svojom duhovito{}u i samopouzdawem. Jedan prijateq poveri}e vam tajnu koja }e vas iznenaditi.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Zvezde vam ove nedeqe donose nalet kreativnosti i hrabrosti. Ideja, koju drugi smatraju neobi~nom, moè da se pokaè kao pun pogodak. U qubavi }ete èleti vi{e uzbu|ewa, a partner bi mogao da vas iznenadi neo~ekivanim planom. Slobodne Vodolije privu}i }e osoba koja se ne pla{i da im se suprotstavi. Krajem nedeqe mogu} je tro{ak vezan za provod, hobi ili kra}e putovawe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Pred vama je nedeqa u kojoj }ete pokazati koliko mo`ete kada prestanete da sumwate u sebe. Nadre|eni ili saradnik primeti}e va{ trud, a mogu}e je i da }ete dobiti konkretnu ponudu. U qubavi }ete `eleti jasne odgovore i ne}ete pristajati na polovi~na obe}awa. Slobodne Device mogu da privuku osobu koja deluje ozbiqno, ali krije veoma romanti~nu stranu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Nedeqni horoskop usmerava va{u pa`wu na dom i porodi~ne odnose. Mogu}a je promena prostora, kupovina za ku}u ili re{avawe pitawa koje je dugo stajalo u mestu. Na poslu nemojte da potcewujete mali zadatak, jer preko wega mo`ete da se doka`ete. U qubavi vam predstoji razgovor koji }e ukloniti sumwe. Slobodne Ribe mogu da sretnu osobu koja ih podse}a na nekoga iz pro{losti.

RUSKI PUKOVNIK RAJEVSKI DOBIJA SPOMENIK:

U Gorwem Adrovcu se obeleàva 150. godi{wica zna~ajne bitke U organizaciji Pravoslavne Eparhije ni{ke sve~ano se obeleàva 150. godi{wica bitke kod Gorweg Adrovca – jednog od najzna~ajnijih doga|aja Srpsko-turskog rata 1876. godine, u kojem je ìvot poloìo ruski dobrovoqac, grof i pukovnik Nikolaj Rajevski. U sve~anoj ceremoniji u~estvuju visoki ruski i srpski zvani~nici, kao i najpoznatiji ruski crkveni Hor Sretewskog manastira iz Moskve. Pukovnik Nikolaj Rajevski, koji je postao simbol ruskog dobrovoqa~kog duha i bratstva srpskog i ruskog naroda, poticao je iz ~uvene vojne dinastije, bio je unuk heroja Otaxbinskog rata 1812. godine generala Nikolaja Rajevskog i potomak velikog ruskog nau~nika Mihajla Lomonosova. Tokom Srpsko-turskog rata, zapo~etog leta 1876. godine, komandovao je desnim krilom srpske vojske, koje je gotovo napola bilo sastavqeno od ruskih kadrovskih oficira-dobrovoqaca. Ve} u avgustu iste godine pukovnik je poginuo juna~kom smr}u „za prijateqe svoje”, u jednoj od kqu~nih bitaka kod sela Gorwi Adrovac. Ukupno je na Balkan do{lo izme|u 4.000 i 5.000

ruskih dobrovoqaca, od kojih je vi{e od polovine poginulo. Pogibija Rajevskog postala je jedan od simboli~nih gubitaka tog rata. Kasnije, 1902–1903. godine, na mestu wegove pogibije, sredstvima majke heroja, podignut je spomen-hram Svete Trojice, a sam Rajevski poslu`io je kao prototip grofa Vronskog u romanu Lava Tolstoja „Ana Karewina”.

ZDRAVQE

^etvrtak 10. septembar 2026. 27

KAKO PRAVILNO IZVESTI REANIMACIJU:

Koraci koji mogu da spasu ìvot Kada do|e do sr~anog zastoja, najva`niji minuti su oni pre dolaska hitne pomo} i. Zato prvi „spasilac” ~esto nije zdravstveni radnik, ve} neko ko se zatekao u blizini. Upravo zbog toga Evropski savet za reanimaciju redovno aùrira svoje smernice, prate}i nau~ne dokaze i iskustva iz prakse. Najnovije preporuke iz 2025. godine donose jasna uputstva namewena zdravstvenim radnicima i svima koji èle da znaju kako pravilno da reaguju u slu~aju sr~anog zastoja. ZA[TO JE VA@NO REAGOVATI ODMAH? Kada srce prestane da pumpa krv, mozak i ostali vitalni organi ostaju bez kiseonika. Bez cirkulacije, mo`dane }elije ubrzo po~iwu da odumiru, zbog ~ega je svako odlagawe dragocenog vremena povezano sa mawim {ansama za oporavak. Rano zapo~iwawe osnovnih mera odràvawa ìvota moè pove}ati {anse za preìvqavawe. Zbog toga smernice nagla{avaju da je boqe odmah zapo~eti reanimaciju, nego ~ekati dolazak zdravstvenih radnika. KAKO PREPOZNATI SRÂNI ZASTOJ? Na sr~ani zastoj treba posumwati kada osoba:

RECEPT

SO^NA PILETINA POTREBNO JE: n 600–700 g otko{tenih bataka i karabataka n ve}a glavica crvenog luka n 2 ~ena belog luka n 1 ka{ika uqa ili masti n 1 ka{i~ica slatke mlevene paprike n po ukusu so, biber n po ukusu suvi biqni za~in n 1 ka{ika bra{na n po potrebi voda

PRIPREMA: Na zagrejanoj masti ili uqu prodinstati sitno seckan crveni luk. Dodati iseckan beli luk, pa ubaciti otko{tene batake i karabatake. Za~initi soqu, biberom, suvim biqnim za~inom i mlevenom paprikom. Meso kratko propr`iti sa svih strana, zatim podliti vodom toliko da ogrezne. Poklopiti i na laganoj vatri kr~kati dok meso potpuno ne omek{a. Pred kraj posuti meso sa malo bra{na, dodati jo{ malo vode i dobro prome{ati. Pustiti da provri jo{ nekoliko minuta, dok se ne dobije lep, gust i kremast saft. Toplu piletinu sa saftom poslu`iti uz doma}i pire od krompira.

• iznenada izgubi svest; • ne reaguje na dozivawe ili blago protresawe; • ne di{e ili ne di{e normalno. Va`no je znati da povremeni, nepravilni ili glasni uzdasi (agonalno disawe) nisu znak da osoba normalno di{e. Upravo zbog toga mnogi o~evici pogre{no procene stawe i odlaù zapo~iwawe reanimacije. Uloga dispe~era je u ovom trenutku izuzetno va`na, a poruka koju {aqemo je da ~im posumwate da neko nepravilno di{e, bez odlagawa pozovete hitnu medicinsku pomo}. PRVI KORACI MOGU NAPRAVITI RAZLIKU Nakon {to pozovete hitnu pomo}, ukqu~ite i prisutne, ukoliko ih ima. Jedna osoba moè zapo~eti kompresiju grudnog ko{a, dok druga moè potraìti automatski spoqa{wi defibrilator (AED) ili sa~ekati ekipu hitne pomo}i i usmeriti je do mesta doga|aja. Tokom telefonskog razgovora dispe~er moè dati jasna uputstva kako da pravilno zapo~nete reanimaciju.

KAKO PRAVILNO IZVODITI KOMPRESIJE GRUDNOG KO[A? Kompresije grudnog ko{a predstavqaju osnovu uspe{ne kardiopulmonalne reanimacije jer privremeno odràvaju cirkulaciju krvi i dopremaju kiseonik do mozga i drugih vitalnih organa. Kako biste pravilno izveli reanimaciju, potrebno je: • zapo~eti kompresije {to je pre mogu}e; • postaviti koren jedne {ake na sredinu grudnog ko{a, odnosno dowu polovinu grudne kosti, a drugu {aku preko we; • ukrstiti prste kako bi se izbegao pritisak na rebra; • dràti ruke i laktove potpuno ispravqene; • ramena postaviti neposredno iznad grudnog ko{a; • pritiskati grudni ko{ do dubine od 5 do 6 centimetara; • izvoditi 100 do 120 kompresija u minuti; • nakon svake kompresije omogu}iti da se grudni ko{ vrati u po~etni poloàj; • praviti {to mawe prekida tokom reanimacije i ne sklawati

ruke tokom pauze, kako se ne bi izgubilo odabrano mesto kompresije. Ako ode}a onemogu}ava pronala`ewe odgovaraju}eg mesta za kompresije, treba je pomeriti ili ukloniti. KADA DATI SPASILA^KE UDAHE? Najpre, treba uraditi proveru disawa, na koju ne treba utro{iti vi{e od 10 sekundi. Ako ste pro{li obuku iz prve pomo}i i znate kako se pravilno daju spasila~ki udasi, preporu~uje se primena odnosa 30 kompresija i dva spasila~ka udaha. Podizawe brade uz istovremeni pritisak na ~elo je metoda koja se preporu~uje za otvarawe

Promene koje donosi gubitak kilograma su vi{e od broja na vagi Postizawe zdrave telesne teìne moè doneti niz pozitivnih promena za dugoro~no zdravqe, poput boqeg sna i vi{e energije. Proces mr{avqewa moè imati i neke neo~ekivane posledice, od opu{tene koè do smawewa ko{tane mase. Zbog toga je va`no sara|ivati sa lekarom kako bi se osigurao bezbedan pristup i re{ile mogu}e negativne nuspojave. VI[E ENERGIJE Jedna od prvih promena koju qudi primete nakon gubitka kilograma jeste porast energije. Istraìvawa su potvrdila da mr{avqewe smawuje ukupnu energiju koju telo tro{i na odràvawe osnovnih funkcija poput disawa. Tako|e, telu je potrebno mawe energije za fizi~ku aktivnost, ali i za funkcionisawe u mirovawu. Kada imate mawu telesnu masu, svakodnevne aktivnosti obavqate uz mawi utro{ak energije. OPU[TENA KO@A Nakon zna~ajnijeg gubitka kilograma, mnogi se suo~e sa opu{tenom koòm. To se doga|a jer koà moè izgubiti elasti~nost

pa se opu{ta na podru~jima poput stomaka, ruku i lica. Izgled i ose}aj ko`e mogu}e je poboq{ati. Dovoqan unos te~nosti, smawewe stresa i kori{}ewe hidratantnih krema mogu pomo}i. STVARAWE NOVIH NAVIKA Programi usmereni na stvarawe novih navika pomogli su qudima da izgube zna~ajan broj kilograma u periodu od osam do 14 nedeqa. Ti programi ukqu~ivali su svakodnevne zadatke povezane sa zdravqem,

disajnog puta kod osobe bez svesti. Svaki udah treba da traje pribli`no jednu sekundu i da bude dovoqno snaàn da izazove vidqivo podizawe grudnog ko{a. Prekomerno uduvavawe vazduha nije poèqno, jer moè smawiti efikasnost reanimacije. Ukoliko se grudni ko{ ne podigne ni nakon dva poku{aja, mogu}e je da postoji opstrukcija disajnog puta stranim telom. NAJVE]A GRE[KA JE NE REAGOVATI Mnogi qudi strahuju da }e pogre{iti ili dodatno povrediti osobu kojoj poku{avaju da pomognu. Me|utim, stru~waci isti~u da je najve}a gre{ka upravo izostanak bilo kakve reakcije.

kao i usvajawe novih obrazaca ishrane i ve`bawa. Ako se mr{avqewu pristupi postepeno, uz pravilnu ishranu i ve`bawe, redovni treninzi i uravnoteèni obroci s vremenom postaju deo svakodnevne rutine. SMAWENA POTREBA ZA LEKOVIMA Odràvawe zdrave teìne moè smawiti rizik od dijabetesa i sr~anih bolesti. Ako ve} imate dijagnozu, mr{avqewe moè znatno pomo}i u kontroli bolesti. Na primer, mogu}e je regulisati dijabetes tipa 2 bez svakodnevnih iwekcija insulina. Ipak, va`no je ne prekidati terapiju na svoju ruku. Lekar treba da nadzire proces i da uputstva o mogu}im promenama u uzimawu lekova. KVALITETNIJI SAN Zna~ajniji gubitak teìne i masnog tkiva povezan je sa boqim kvalitetom sna. Osobe koje smr{aju ~esto su zadovoqnije svojim snom, koji postaje efikasniji i donosi vi{e odmora. Vi{ak kilograma pove}ava rizik od apneje, poreme}aja koji uzrokuje delimi~no ili potpuno zatvarawe disajnih puteva tokom spavawa. Masne naslage na vratu mogu blokirati protok vazduha i tako ometati san. Gubitak teìne obi~no zna~i mawe fizi~kih prepreka koje ograni~avaju disawe i mawe mekog tkiva koje zatvara gorwe disajne puteve.

LE^EWE BIQEM

Pet razloga da jedete pasuq BORBA PROTIV KANCERA Pasuq je bogat antioksidantima koji su odli~ni saveznici u borbi protiv raka. Antioksidanti uni{tavaju slobodne radikale ~ime neutrali{u wihove {tetne efekte. BOGAT VLAKNIMA Sadrì rastvorqiva i nerastvorqiva vlakna, 90 grama skuvanog pasuqa sadrì 45 odsto dnevne preporu~ene doze vlakana. Kada jednom dospe u va{ digestvni trakt, rastvorqiva vlakna vezuju se za kiselinu i uklawaju je iz organizma. Ovo spre~ava ù~nu kiselinu da se reapsorbuje u jetri i tako izazove sinestezu {tetnih holesterola.

ZA ZDRAVO SRCE Beli pasuq je bogat vitaminom B9 – koji se tako|e naziva folna kiselina, a koja smawuje nivoe homocisteina aminokiselina u krvotoku. U povi{enim koli~inama, homocistein pove}ava rizik za infarkt i mo`dani udar. Jedna {oqa ili 90 grama porcije belog pasuqa treba da zadovoqi vi{e od 50 odsto dnevne potrebe za folnom kiselinom. Pasuq ima nizak procenat masti, pa je i zbog toga odli~an u prevenciji sr~anih oboqewa. POBOQ[AVA KOGNITIVNE SPOSOBNOSTI Beli pasuq bogat je vitaminom B1 ili

tiaminom, koji je neophodan za formirawe i rad mo`danih }elija. Tiamin je kqu~na komponenta u sintezi acetilholina, {to uti~e dobro na pam}ewe. Kada se jede svakodnevno, jedna {oqa (90g) belog pasuqa moè poboq{ati i odràti kognitivne funkcije. IZBACUJE SULFITE Pasuq sadrè molibden, materiju koja je kqu~ni sastavni deo enzima poznatog kao sulfit oksidaza. Ovaj enzim detoksikuje sulfite koji se obi~no nalaze u hrani poput kupovnih salata. Ako ste osetqivi na sulfite, moè do}i do glavoboqa, ubrzanog rada srca ili dezorijentacije.

28 ^etvrtak 10. septembar 2026.

ENIGMATIKA

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA PRECIZNA FILMSKI PODRU^JE, VAGA ZA ME- QUDSTVO RE@ISER OBLAST REWE VEO- NA BRODU MA MALIH NA SLICI (LAT.) (MN.) TE@INA

AUTO OZNAKA ANKONE

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

SVETIQKA

SAZVE@\E NA SEVERNOM NEBU RANIJI ENGLESKI GLUMAC HARISON

^OVEK SA KIKOM, KIKAQ

POKLON, DAR AM. GLUMAC MARFI IME NAU^NIKA NOBELA

PRVI VOKAL

STALNO, VE^ITO

BEDA, JAD (MN.)

MUSLIAUTO PUSTIWAK, MANSKA OZNAKA TABLICE, USAMQE- NAKOSTREVERA SLOVENIJE PRIKAZI NIK (GR^.) [ITI SE

OZNAKA ZA AMPER

DR@AVA U AZIJI SMRZLA ROSA IME KOMPOZITORA BAJI]A

GR^ IZAZVAN STRAHOM JEDINICA ATMOSF. PRITISKA RIZIKOVATI

NOTA SOLMIZACIJE

ODJEK, JEKA PODLISTAK LUKA

PODACI O PREBIVALI[TU ISTRA@IVA^ POREKLA RE^I POVERENIK (LAT.)

SIMBOL AZOTA JEDIWE WE KISEONIKA S NE KIM ELEMENTOM

JU@NOAM. DR@AVA UNOSAN POSAO

VODORAVNO: 1. Svrstavati, grupisati, 2. Grad u ^ileu - Biqka milogled, omilenak, 3. Specijalista za bolesti nosa - Ugledan pesnik ili glumac, 4. Uzvik bola - U ranije doba - Prvi i 4. vokal, 5. Na taj na~in Uqne biqke, 6. @ivotiwa (lat.) - Ruski glumac Oleg, 7. Zavareni spoj Pri~e (lat.) - Oznaka za polupre~nik, 8. Prvi vokal - Posed emira - Pogodbeni veznik, 9. Pokrajina u Ju`noj Africi - Jednooki div (mit.), 10. Zaru~iti devojku - Obredne prazni~ne bakqe, 11. Inicijali pisca Andri}a - [najder (ironi~no) - Olimpijske igre (skr.), 12. Trbusi, stomaci - Britanski pisac Toni („Jedan po jedan“), 13. Govornica ekavice - Sporedna zgrada u dvori{tu, 14. Ste}i nau~ni stepen magistra.

AM. TENISER ARTUR TV VODITEQKA KOVA^I]

I JEDNA I DRUGA KRHOTINA GRANATE

KINESKI TIGAW USELITI SE U STRANU ZEMQU

MAJSTORSKO ZANIMAWE PRAVO VREME (LAT.)

Sr Gl pski as

K]ERKE ODMILA CIPELE ZA SVE^ANE PRILIKE 4. I 9. SLOVO

USPRAVNO: 1. Potkrovqe od greda i dasaka - Isto tako (lat.), 2. Ime peva~ice Katavi} - Obarka, 3. Ime pesnika Ujevi}a - Hirur{ki instrumenti - Lanac, lan~i}, 4. Dobar doma}in - Vojni~ki pokreti, 5. Dragutin odmila - Bezbojna otrovna te~nost - Kowska snaga (skr.), 6. Simbol kiseonika - So~ivo mikroskopa - Pqesak, aplauz, tap{awe, 7. Kosa greda krova - @estoko alkoholno pi}e - Oznaka za razred, 8. Imenica (skr.) - Pruàti, uru~ivati - Larve insekata, 9. ôvek koji besposli~i i uìva - Insekt parazit u klasju ìtarica, 10. Neman - Najvi{i ciqevi - Uzvik radosti, 11. Ve{ta~ki dekorativni kamen - Zemqi{te koje obra|uju koloni, 12. Stru~waci za indoevropeistiku.

VEZNIK 1. I 17. SLOVO AZBUKE TAWIRI] NA VAGI OZNAKA ZA TONU

TESTERE ZA BALVANE SRA[]IVAWE, SPAJAWE S ^IM

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: LAMPA, ORION, REKS, DARAK, A, ODI, NAVEK, ZLA, A, AFGANISTAN, FRAS, SLANA, RE, KILOBAR, ADRESA, EHO, N, ETIMOLOG, OKSID, PERU, VOK, OBE, E[, IMIGRIRATI, ]ERE, ZANAT, SALONKE, I, GATERI, TAS, PRIRASTAWE.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: KATEGORISATI, ARIKA, OMILEN, RINOLOG, BARD, AJ, NEKADA, AO, TAKO, UQARICE, ANIMAL, VIDOV, VAR, NARATE, R, A, EMIRAT, AKO, NATAL, KIKLOP, VERITI, LILE, IA, [NAJCA, OI, TRBE, PARSONS, EKAVKA, VAJAT, MAGISTRIRATI.

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

1 4 2

7 7 9

6 2

9 5

9 2

1 3

5 7 9

7 2

3 4

7 1

7 9

4 6

8 3

3 6

6 8

5 8

1 8 5

SUDOKU 2

9 6 4

4 8

RE[EWE SUDOKU 2: 916 845 327 - 254 317 689 837 269 145 - 362 594 718 491 728 563 - 578 136 492 643 952 871 - 725 681 934 - 189 473 256 RE[EWE SUDOKU 1: 962 831 745 - 317 459 826 584 276 391 - 129 347 658 638 915 274 - 475 628 913 791 563 482 - 256 784 139 - 843 192 567

SVET POZNATIH

^etvrtak 10. septembar 2026. 29

ANICA LAZI] SE UDALA ZA 39 GODINA STARIJEG LAZARA RISTOVSKOG, A DOSKORA JE GOVORILA DA JE BRAK NE ZANIMA:

„U papir ne verujem” Glumica Anica Lazi} udala se za 39 godina starijeg partnera, Lazara Ristovskog, a wihova qubav od po~etka veze privla~i pa`wu javnosti upravo zbog razlike u godinama.

@ELELA JE DA BUDE ZUBAR, PA PSIHOLOG, A DANAS JE JEDNA OD NA[IH NAJUSPE[NIJIH VODITEQKI:

Evo koji fakultet je zavr{ila Dragana Kosjerina

Dragana Kosjerina vaì za jednu od na{ih najlep{ih i najatraktivnijih voditeqki, a lepotom i besprekornim stajlinzima redovno privla~i veliku pa`wu. Ro|ena je 1987. godine u Sarajevu, odakle se sa pet godina preselila u Beograd. Manekensku karijeru zapo~ela je u 17. godini, a nakon niza uspeha, 2004. je osvojila titulu Miss Teen i bila je jedan od top modela agencije „Models“. @elela je da bude stomatolog i, iako je zavr{ila Zubotehni~ku {kolu kao odli~an |ak, odlu~uje da upi{e psihologiju na Filozofskom fakultetu. Me|utim, u tome ne uspeva, pa se upisuje na Fakultet za kulturu i medije, na kojem uspe{no diplomira, a potom zavr{ava master akademske studije pri UNESCO katedri za kulturnu politiku i menaxment pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Kasnije po~iwe da radi na televiziji Sport klub, a wihovo lice bila je u periodu od 2011. do 2014. godine. Tamo je svakodnevno uìvo izve{tavala o aktuelnostima iz sveta sporta, a onda je pre{la na RTS. Tamo je bila angaòvana u emisijama Sportski dnevnik i Nedeqno popodne, a onda se definitivno preorijentisala na zabavu. Trenutno vodi kviz „Ja volim Srbiju“ i emisiju „Luda no}“, a od 2016, pa do kraja 2019. godine vodila je i Jutarwi program. Ve} godinama je i voditeq „Beovizije“, odnosno „Pesme za Evroviziju“.

DRAGAN PETROVI] PELE OTKRIO KAKO PROVODI DANE U PENZIJI

”Uhvatim sebe kako satima gledam u neko drvo”

Legendarni glumac Dragan Petrovi} Pele retko govori za medije, a u posledwem intervjuu je otkrio kako provodi dane sada kada se zvani~no penzionisao. Dragan Petrovi} Pele je otkrio da li mu nedostaje rad na Fakultetu dramskih umetnosti. - Ne. Osetio sam da je vreme da se sklonim i prepustim mesto mla|ima. Bio sam pomalo izgoreo. Taj posao traì da ~ovek da celog sebe. Ne moète studentima dati polovinu ili ~etvrtinu sebe. Ako ne moète da budete potpuno posve}eni, onda to nije dobro ni za wih ni za vas. Meni je uvek bilo va`no da dam maksimum. Pele je otkrio kako danas provodi vreme i da li uìva u penziji. - Uhvatim sebe kako satima gledam u neko drvo. Potrebno mi je da se povratim i da malo usporim. Imam mnogo interesovawa koja nemaju veze s glumom. Govorio je i o tome {ta ga danas najvi{e ispuwava. - Priroda. Drve}e, cve}e, hortikultura. Sadwa i ~ekawe da ne{to poraste. To me zaista raduje. Naravno, ako me neko pozove da snimam, prihvati}u rado, ali ako me i ne pozove, nemam problem s tim. @ivot nije samo scena. Lepota je u tome da prihvatite svaki dan, sunce, svetlost, qubav i sve ono {to ìvot donosi rekao je glumac, a potom priznao da li ima novih ponuda za uloge i planova. - Zasad ih nema i mislim da je to sasvim u redu. Nisam neko ko juri za poslom. Volim da radim, ali nisam alav na anga`mane.

Lazar Ristovski ima 73 godine, dok je Anica 39 godina mla|a. Iako su zbog svoje veze ~esto bili na meti komentara, par se na kritike ne obazire, a Anica je u vi{e navrata isticala da je izme|u wih re~ o iskrenim emocijama. Ipak, kada je re~ o braku, Anica je govorila da nema potrebu da wihov odnos ozvani~i papirom. „U papir ne verujem. Brak je za mene dogovor dvoje qudi da }e raditi u najboqem interesu onog drugog. Da }e o partneru brinuti kao o delu sebe. To vam papir ne mo`e garantovati“, rekla je Anica. Ona je svojevremeno govorila i o prvom susretu sa Ristovskim, koji je, kako je opisala, bio dovoqan da shvate da me|u wima postoji ne{to posebno. „Pogledali smo se, zagrlili, seli i razgovarali satima. Od tog dana vi{e se nismo razdvo-

jili. Prepoznaju se du{e, nema tu pametovawa, dvoumqewa, kalkulisawa. Kada du{a zove, morate se odazvati“, ispri~ala je glumica u januaru 2025. godine za Hello. „QUBAV NE TRPI OGRANI^EWA“ Anica danas tvrdi da uglavnom dobija pozitivne komentare i poruke podr{ke. „Danas primam samo lepe poruke podr{ke od qudi iz ~itavog regiona. Mnogi su se prepoznali u na{oj pri~i. Vidim da se svest kod svih nas di`e i nema vi{e

zabrawenih qubavi. Qudi `ele da vole i da budu voqeni“, rekla je ona. Anica smatra da wihova veza nije ni{ta druga~ija od brojnih drugih qubavnih odnosa u kojima postoji velika razlika u godinama, samo {to je wihova javnost mnogo vi{e svesna. „Mnogo je parova gde je velika razlika u godinama, samo {to nisu izlo`eni javnosti kao Lazar i ja. Qubav ne trpi ograni~ewa. Ne treba iznositi intimu u javnost, ali ne treba ni kriti qubav“, zakqu~ila je glumica.

Harisa Xinovi}a BORA \OR\EVI] JE PRED SMRT SASTAVIO TESTAMENT: su zbog ovoga dva Evo kome je ostavio puta izbacivali svu svoju imovinu iz gimnazije Popularni folker Haris Xinovi} kao tinejxer bio je potpuno posve}en fudbalu, zbog ~ega je {kola ~esto bila u drugom planu. Haris je jednom prilikom priznao da nije bio posve}en {koli, ali je na insistirawe roditeqa uspeo da zavr{i gimnaziju. „Toliko sam voleo fudbal, da je to bilo nevi|eno, kada sam imao 17, 18 godina, `eleo sam vi{e da postanem fudbaler, nego da budem Tom Xons.“ Ta qubav ga je, me|utim, skupo ko{tala kada je re~ o obrazovawu. „Ono {to sam ja radio to je bio kraj sveta. Be`ao sam sa ~asova, pa su me dva puta izbacili iz gimnazije. Igrao sam fudbal, i{ao na treninge, dobio 250 neopravdanih, pa i{ao u ve~erwu {kolu.“ Za godinu dana potom je uspeo da zavr{i dva razreda, a u redovno {kolovawe vratio se uz pomo} roditeqa. „Roditeqi su mi radili u Izvr{nom ve}u pa su mogli preko veze da me vrate u {kolu.“

Pro{le su dve godine od smrti legendarnog rokera i frontmena „Ribqe ~orbe“ Bore \or|evi}a, koji je preminuo nakon te{ke borbe sa opstruktivnom bole{}u plu}a. Jedna od tema o kojoj se govorilo nakon wegove smrti jeste - testament. Bora je, kako je ranije ispri~ano, pred odlazak u bolnicu sastavio je testament, a o svojoj odluci razgovarao je i sa suprugom i decom, kojima je, prema wegovim re~ima, `eleo da ostavi ono {to je stekao tokom `ivota.

„Oni od mene imaju sve, a ti zna{ {ta ti je ~initi daqe ako do|e do nekih iznenadnih situacija“, navodno je rekao supruzi neposredno pre hospitalizacije. Bora je tokom ìvota ~esto govorio otvoreno o smrti, ali i o tome kako ne èli da mu se nakon smrti pripisuju priznawa koja nije doìveo za ìvota. „POSTHUMNA PRIZNAWA MI NE ZNAÊ NI[TA“ \or|evi} je svojevremeno isticao da mu posthumne nagrade i priznawa ne predstavqaju naro~ito zadovoqstvo, jer tada, kako je govorio, ne}e biti tu da ih vidi. Mnogo vi{e mu je zna~ilo da ono {to je radio bude prepoznato dok je ìv, naro~ito u wegovom rodnom â~ku, za koji je bio posebno vezan. Govorio je i o èqi da se jednog dana trajno vrati u svoj rodni grad, a èleo je i da jedna ulica u â~ku ponese wegovo ime. Sa druge strane, u Beogradu ve} postoji mesto koje nosi wegovo ime. U Zoolo{kom vrtu nalazi se „Borino soka~e“, {to je muzi~ar svojevremeno pomiwao uz karakteristi~an humor. Bora \or|evi} preminuo je 4. septembra 2024. godine u Qubqani, u 72. godini. Iza sebe je ostavio veliki broj pesama i albuma, kao i vi{edecenijski trag na doma}oj rok sceni.

30 ^etvrtak 10. septembar 2026.

SPORT

\okovi} u}utkao kriti~are i najavio da }e igrati sva ~etiri grend slem turnira naredne sezone! Srpski teniser Novak \okovi} je potvrdio da }e naredne sezone, ako ga povrede zaobi|u, u~estvovati na sva ~etiri grend slem turnira.

LO[E VESTI ZA SRPSKI TENIS:

Aleksandra Kruni} pokidala ukr{teni ligament, sledi joj pauza od ~ak devet meseci! Srpsku teniserku – Aleksandru Kruni}, ~eka duà pauza. Nakon pregleda magnetnom rezonancom, utvr|eno je da je Aleksandra pokidala predwe ukr{ete ligamente levog kolena, uz o{te}ewe meniskusa. Tako se dolazi do procena da }e Aleksandra Kruni} odsustvovati osam do devet meseci sa terena. Podsetimo, Aleksandra je morala zajedno sa svojom partnerkom Anom Danilinom da preda me~ u dublu protiv Tatjane Marije i Zejnep Sonmez, iako su imale prednost od 1:0 u setovima, dok je u drugom bilo 6:5. U tom trenutku je Kruni}eva osetila bol u kolenu i morala je da se povu~e sa US Opena. Aleksandra Kruni} i Ana Danilina su bile tre}i nosioci u dublu i o~ekivalo se da moè da napadne i titulu na US Openu, ali su umesto toga stigle lo{e vesti, te }e posle predaje me~a pri vo|stvu, morati na duù pauzu.

^uveni milijarder (95) uhap{en na aerodromu, ne}ete verovati {ta je imao kod sebe Berni Eklston, 95-godi{wi ~uveni milijarder i biv{i vlasnik Formule 1, uhap{en je na aerodromu u Portugalu, javqaju strani mediji. Prema informacijama iz Portugala i Velike Britanije, poznati biznismen i qubiteq Formule 1 priveden je na jednom mawem aerodromu u blizini Lisabona, po sletawu wegovog privatnog aviona, zbog ~iwenice da je sa sobom nosio pu{ku. Navodno je zaustavqen tokom rutinske provere, a pripadnici bezbednosnih snaga su se iznenadili kada su videli da Eklston ima pu{ku kod sebe. Portparol portugalske policije, koja je, prema nekim izve{tajima izvr{ila hap{ewe, rekao je: „Na{i slu`benici grani~ne kontrole nisu izvr{ili hap{ewe koje im se pripisuje.“ Policija je ipak saop{tila: „Obave{tavamo vas da se ovo odnosi na doga|aj u koji je ukqu~ena Porezna i carinska uprava – Delegacija Lisabona (Carina), te stoga treba da zatra`ite poja{wewe od tog subjekta.“ Carinske slu`benike nije bilo mogu}e odmah kontaktirati za komentar, bar prema pisawu pomenutog medija. Eklston je nakon incidenta na aerodromu ipak na slobodi. Biv{i izvr{ni direktor F1 provodi penzionerske dane u [vajcarskoj, Portugalu i Brazilu, gde poseduje ku}e. Ina~e, on je ve} privo|en zbog sli~nog prestupa pre ~etiri godine, kada je poneo vatreno oru`je sa sobom u avion na letu iz Brazila do [vajcarske. To se desilo 2022. godine u Sao Paulu, ali tada navodno Eklston nije znao da je pu{ka bila kod wega u prtqagu.

SUPERKOMPJUTER PROGNOZIRAO OSVAJA^A LIGE [AMPIONA:

PS@ tek na petom mestu, sve se vrti oko dva kluba

Superkompjuter izbacio je preko 10.000 simulacija i prognozirao ko osvaja Ligu {ampiona za sezonu 2025/26. Liga {ampiona po~iwe u utorak 8. septembra i ~ini se da }e biti nikad te`e predvideti osvaja~a, pogotovo zbog ~iwenice da je veliki broj favorita napravio promene u sastavu. Za mnoge je {okantno {to se Pari Sen @ermen, dvostruki uzastopni {ampion Evrope, nalazi tek na petom mestu. PS@ se daje tek ne{to vi{e od sedam odsto {ansi da po tre}i put zaredom postane {ampion Evrope. Arsenal ima najizglednije prilike da po prvi put ikada podigne trofej namewen najboqem evropskom klubu. [anse su 20,9 odsto. Slede}i je Bajern sa 19,4 odsto. Zatim je slede Man~ester siti, pa Barselona, pa tek onda PS@ i svima se daju zna~ajno mawe {anse nego Arsenalu i Bajernu.

Nekoliko dana nakon ispadawa sa US opena u prvom kolu, mnogi su po~eli da sumwaju u sposobnost Novaka \okovi}a da i daqe konkuri{e za dobar rezultat na grend slemovima. Ipak, to Srbina ne}e spre~iti da i naredne sezone igra na ~etiri najve}a turnira. Novak se oglasio nakon ispadawa u Wujorku i najavio je u~e{}e i slede}e godine na najja~im turnirima, iako je i sam istakao da bi sada verovatno vi{e {anse imao u me~evima na dva dobijena seta. „Odlu~io sam da igram punu sezonu na grend slemovima na-

redne sezone. Grend slemovi su grend slemovi. Oni su druga~iji od ostalih turnira, oni su temeq na{eg sporta i najva`niji turniri koje imamo. Mada, mislim da imam vi{e {ansi sada kada igramo na turnirima u tri seta. Mo`da bi

turniri i mastersi u dve sedmice sada bili boqi za mene“, poru~io je \okovi}. Podsetimo, Novak \okovi} se nalazi na preliminarnoj listi u~esnika za predstoje}i masters u Pekingu.

MILIJARDERKE IGRAJU ZA POLUFINALE US OPENA:

Wih dve su bogatije od Noleta, Nadala i Federera Neobi~an me~ o~ekuje nas na US Openu. Xesika Pegula i Ema Navaro bori}e se za polufinale, a iz jednog razloga je ovaj duel posebno zanimqiv.

gula, koji je kroz poslove u oblasti nafte i gasa stigao do procene bogatstva od oko 7,7 milijardi dolara. Weni roditeqi su vlasnici NFL tima Buffalo Bills i NHL tima Buffalo Sabres.

U pitawu su dve najbogatije teniserke na WTA turu. Wih dve ~ak imaju vi{e novca i od Novaka \okovi}a, Rafaela Nadala i Roxera Federera. Pegula i Navaro su milijarderke koje tenis igraju prakti~no iz hobija, i odli~no im ide. Pegula je tre}a teniserka sveta, a Navaro 27. Otac Eme Navaro je poznti ameri~ki biznismen, bankar i investitor Ben Navaro, a wegova vrednost imovine procewuje se na oko 3,5 milijardi dolara. Sa druge strane, otac Xesike Pegule je Teri Pe-

Branko Lazi} zvani~no saop{tio kraj karijere Dugogodi{wi kapiten i rekorder Crvene zvezde Branko Lazi} zvani~no je objavio zavr{etak bogate igra~ke karijere. Odluku o odlasku u penziju saop{tio je putem video-obra}awa tokom sve~anosti u Qubqani, gde mu je uru~eno posebno priznawe povodom 25 godina postojawa ABA lige, kao najtrofejnijem ko{ar-

ka{u u istoriji ovog regionalnog takmi~ewa. „Velika mi je ~ast i zadovoqstvo, {to sam od ABA lige dobio ovo priznawe, s obzirom da sam celu svoju karijeru igrao regionalnu ligu, ovo priznawe dobija na jo{ ve}em zna~aju. Ni{ta ne bi bilo da nije bilo mojih trenera, saigra~a i navija~a koji su nas gurali da do|emo do velikih pobeda i uspeha. @elim da ~esti-

tam prvih 25 godina postojawa ABA lige i mnogo narednih. Jo{ jedna stvar za kraj, iskoristio bih ovaj momenat da objavim kraj svoje igra~ke karijere. Nadam se da }u u nekoj budu}nosti biti ponovo deo ABA lige. Do tada, veliki pozdrav”, rekao je Lazi}. Karijeru je zapo~eo 2007. godine u FMP-u, iz kojeg je 2011. pre{ao u Crvenu zvezdu i u woj proveo narednih 14 sezona. Postao je apsolutni klupski rekorder sa ~ak 838 odigranih utakmica i osvojio impresivnih 26 trofeja u crveno-belom dresu, sedam titula ABA lige, devet titula prvaka Srbije, devet Kupova Radivoja Kora}a i jedan ABA Superkup. Tri puta je biran za najboqeg defanzivca regionalnog takmi~ewa, dok je sa reprezentacijom Srbije osvojio srebrnu medaqu na Evropskom prvenstvu 2017. godine. Povla~i se kao jedan od najve}ih simbola i ikona najuspe{nijeg perioda u klupskoj istoriji Zvezde.

SPORT

^etvrtak 10. septembar 2026. 31

NA KOGA JE RIJERA QUT?

Na Stankovi}a, igra~e, sebe? Fudbaleri Crvene zvezde pobedili su Partizan sa 2:1 u 180. ve~itom derbiju, ali trener Albert Rijera nije bio zadovoqan onim {to je video od svojih izabranika.

O[TRO SAOP[TEWE PARTIZANA POSLE DERBIJA:

”Zahtevamo strane sudije” Fudbalski klub Partizan oglasio se saop{tewem u kojem izraàva nezadovoqvstvo su|ewem na 180. ve~itom derbiju. Crvena zvezda je u nedequ kod ku}e pobedila najve}eg rivala u osmom kolu {ampionata rezultatom 2:1. Crno-beli su se dan kasnije ogla{avali snimcima situacija za koje smatraju da su sporne, a sada je stiglo saop{tewe u kojem klub traì da ubudu}e strane sudije dele pravdu na derbiju. O{tro saop{tewe Partizana posle derbija prenosimo u celosti. „Fudbalski klub Partizan se, principijelno i u maniru velikog kluba, dugo uzdràvao od javnih reakcija kako se one ne bi tuma~ile kao pritisak na sudije ili kao pokri}e za poraz ili izgubqene bodove. Ono {to se dogodilo tokom 180. ve~itog derbija vi{e ne moè da ostane bez reakcije. S obzirom na to da pojedini klubovi javno odre|uju ko im odgovara, ko im ne odgovara i ko treba da sudi, i da Fudbalski savez Srbije takvu praksu ne samo da toleri{e ve} joj o~igledno i povla|uje, Fudbalski klub Partizan }e insistirati da Nenad Minakovi} vi{e ne sudi utakmice FK Partizan. Isto se odnosi na prvog pomo}nog sudiju Nikolu Borovi}a i VAR sudiju Mom~ila Markovi}a. Samo ova sezona pokazala je da postoje sudije koje gre{e zato {to ne znaju ili ne mogu boqe. Kod Nenada Minakovi}a i wegovih pomo}nika sa ju~era{we utakmice to nije slu~aj. O~igledno je da je sudio tendenciozno i sa namerom. Sramno dosu|en kazneni udarac nakon poziva iz VAR sobe, iako snimci jasno pokazuju da ne postoji kontakt koji bi opravdao takvu odluku, serija grubih prekr{aja bez odgovaraju}ih disciplinskih mera i razli~it kriterijum za sli~ne situacije samo su deo onoga {to smo gledali. Posebno je neshvatqiva uloga pomo}nog sudije Nikole Borovi}a, koji je bio u poziciji da vidi o~igledne situacije, ali zastavica nije podignuta kada je morala biti. Ako pomo}ni sudija ne reaguje ni kada se prekr{aj doga|a pred wegovim o~ima, postavqa se pitawe ~emu wegova uloga uop{te sluì. Jo{ ve}u odgovornost ima VAR sudija Mom~ilo Markovi}. VAR je prona{ao razlog da interveni{e kod dosu|ivawa kaznenog udarca, ali ga nije prona{ao kod brutalnog starta prilikom kojeg je povre|en igra~ Partizana. Kako je mogu}e da start sa dve noge nad igra~em Partizana, u situaciji koju sudija posmatra iz neposredne blizine, ostane bez odgovaraju}e sankcije? [ta je video glavni sudija, {ta je video wegov pomo}nik, {ta je video VAR i, kona~no, {ta }e sada videti Sudijska komisija Fudbalskog saveza Srbije? Fudbalski savez Srbije poku{ao je da reformu su|ewa predstavi dovo|ewem stranih stru~waka na ~elo Sudijske komisije, najpre Domenika Mesine, a potom Franka De Blekerea. U prvoj sezoni odre|eni pomaci su postojali. U ovoj sezoni, me|utim, postaje o~igledno da promena ~oveka na ~elu komisije nije isto {to i promena sistema. Ako smo do{li do ta~ke u kojoj klub mora sam da pravi spisak sudija kojima ne veruje, onda je problem mnogo dubqi od jednog derbija i spornih sudijskih odluka. Ako doma}a sudijska organizacija vi{e nema dovoqan moralni i profesionalni kredibilitet kod u~esnika takmi~ewa, drugog izbora vi{e nema: Fudbalski klub Partizan zahteva da najve}e utakmice u Srbiji sude strane sudije. To je praksa koja postoji i u ozbiqnim evropskim ligama kada vi{e ne postoji poverewe u doma}u sudijsku organizaciju. Ono {to smo na terenu videli u ve~itom derbiju predstavqa rugawe regularnosti srpskog fudbala.”

Pre mawe od mesec dana je Rijera preuzeo Zvezdu od Dejana Stankovi}a, ali su obojicu ove sezone, bar za sada, obeleìli neuspesi u evropskim kvalifikacijama. Stankovi} nije uspeo da odvede crveno-bele do Lige {ampiona, dok je Rijera doìveo debakl u Plzewu, pa je ostao bez Lige Evrope ove sezone. Jasno je da za mesec dana ne moè mnogo da se uradi, pogotovo kada do|ete u ekipu koju niste vi sloìli i krojili po svojim merama, ali ve} nekoliko puta Rijera je iskazao nezadovoqstvo igrom svog tima. Nekada je lepo ~uti trenera kad kriti~ki razmi{qa i pri~a ~ak i nakon pobeda, ali {panski stru~wak ve} sada pokazuje znake ozbiqnog nezadovoqstva i to na vi{e nivoa. „Nisam zadovoqan, uop{te. Nisam ovde da budem samo zbog rezultata, on }e do}i. Razo~aran sam kako smo fizi~ki izgledali. Nema igra~a koji je zavr{io normalno utakmicu. Ne pri~am o fudbalu, ve} pri~am o tome kako smo igrali. Svi oni su mrtvi. Kad ne pri~am o fudbalu, pri~am o tome da nismo ratnici. Nama su potrebni igra~i koji mogu da budu sila, opet, opet i opet. Ako ho}emo da igramo Evropu na odre|enom nivou, mi moramo da tr~imo“, rekao je Rijera odmah posle 180. ve~itog derbija. Nastavio je da pri~a o fizi~kim problemima crveno-belih. „Mi smo 10 puta boqi od ovog tima, a to nismo pokazali. Pobedili smo, tri poena. Mogu da uìvaju ve~eras, ali sutra je novi dan, moraju biti spremni.“ U istom tonu je nastavio

i na konferenciji za medije. Istakao je da Zvezdi i tre}erazredni tim mo`e da stvori probleme, ako igra kao u drugom poluvremenu, te da wegova ekipa trenutno nije spremna za ve}e domete. „Zato sam ovde, znam {ta treba, kako treba i re{i}u to”, istakao je Rijera. Sad se zapravo postavqa pitawe na koga je sve Rijera qut? Jasno je da [panac `eli da gleda agresivnu Zvezdu, koja se

pi{emo i pri~amo o wihovom radu, jer u detaqe nismo upu}eni. Zakqu~ke treba da izvode stru~waci koji imaju jasne informacije o tome kakva je zapravo fizi~ka sprema Zvezdinih fudbalera u ovom trenutku. Dolazimo i do pitawa da li je Rijera „qut” na svog prethodnika, gospodina Stankovi}a, te wegove pomo}nike, zbog toga {to mu nije ostavqen boqi i spremniji tim? Rijera se do sada na konfe-

odmara samo sa loptom u nogama, ne i bez we. @eli da stvori tim koji kontroli{e de{avawa na terenu, koji sam kroji svoju sudbinu i koji ima snage da tr~i maksimalno svih 90 ili malo vi{e minuta. Kada ve} pri~a o lo{oj fizi~koj spremi, odnosno kondiciji, zna~i li to da je nezadovoqan radom kondicionih trenera? Kada je dolazio u Zvezdu, Rijera sa sobom nije doveo novog kondicionog trenera, ve} ima poverewe u saradwu sa stru~wacima koji su ve} dugo u klubu i koji su ostajali uz mnoge trenere. To su: Marko Vasiqevi}, Nikola Todori} i Nikola Peri{i}. Neumesno bi bilo da mi ovde

rencijama uglavnom pona{ao gospodski, nije komentarisao Stankovi}ev rad i rezultate, ve} samo ono {to je ispred wega. Ipak, sada se ve} mo`e postaviti pitawe da li su crveno-beli odradili dovoqno dobre pripreme, po{to su u Evropi do`iveli dva debakla (od Hapoela iz Ber [eve i Viktorije Plzew), a ni u derbiju nisu zadovoqili Rijerine kriterijume. Svaki trener ima svoj na~in rada i filozofiju. Rijera se sigurno razlikuje od Stankovi}a, ali wegov rad tek treba da se oseti kroz igru i rezultate crveno-belih, najvi{e u Evropi, po{to u okvirima Srbije dominiraju ve} godinama, iako su se treneri mewali.

THURSDAY  ^ETVRTAK 10. 9. 2026.

TIJANA BO[KOVI] I ZORAN TERZI] NISU ZADR@ALI MEDAQE:

Potez za pam}ewe Antoneli slavio u Monci i odjeknuo u Srbiji postao prvi Italijan posle POSLE [EST DECENIJA KONA^NO DO^EKALI:

60 godina koji je pobedio na legendarnoj stazi

Voza~ Mercedesa Andrea Kimi Antoneli pobedio je danas u trci Formule 1 za Veliku nagradu Italije, ~ime je postao prvi Italijan koji je slavio u Monci posle 60 godina i trijumfa Ludovika Skarfiotija.

Odbojka{ice Srbije osvojile su u nedequ bronzanu medaqu na Evropskom prvenstvu u Turskoj a potez selektora Zoorana Terzi}a i Tijane Bo{kovi} je odjeknuo. Srbija je pobedila Poqsku rezultatom 3:1 (25:21, 25:19, 15:25, 25:18) i na taj na~in osvojila bronzanu medaqu. Tijana Bo{kovi} i Zoran Terzi} nisu zadr`ali medaqe, i na taj na~in su odu{evili javnost.

Dok je 14 odbojka{ica, zajedno sa Terzi}em, dobijalo medaqe, sa strane su stajale povre|ena Miwa Osmaji} i mlada Na|a Antonovi}, koja je po{la na put sa timom, ali nijednom nije bila registrovana za utakmice. Me|utim, selektor i na{a najboqa odbojka{ica pokazali su im da su i one deo tima. Tijana Bo{kovi} je svoju predala Miwi, dok je Zoran Terzi} svoju poklonio Na|i. Zaista, potez za pam}ewe je odjeknuo u Srbiji.

Maja Ogwenovi} posle osvojene bronze pri~ala o kraju karijere @enska odbojka{ka reprezentacija Srbije zaokru`ila je u~e{}e na Evropskom prvenstvu osvajawem bronzane medaqe, savladav{i u okr{aju za tre}e mesto selekciju Poqske sa 3:1 u setovima. Srpski tim je demonstrirao izuzetan psiholo{ki oporavak

nakon pretrpqenog poraza u polufinalu i u borbi za odli~je prikazao igru dostojnu jedne od najdominantnijih selekcija sveta. Kapitenka Maja Ogwenovi} izrazila je veliko zadovoqstvo ostvarenim rezultatom, naglasiv{i reakciju i zajedni{tvo cele ekipe u najva`nijim momentima:

„Kao {to ste rekli, ve~eras smo imali vrlo nezgodnu utakmicu protiv Poqske, koju dosta respektujemo. Za nas je bilo va`no da pobedimo nakon lo{eg izdawa ju~e. To je bilo jedno od na{ih najlo{ijih izdawa. Na kraju sam sre}na i ponosna {to smo uspeli da se oporavimo, da se vratimo i dobro odigramo danas.“ Iskusna odbojka{ica osvrnula se potom i na kvalitet protivnika u borbi za postoqe: „Poqska igra dobro posledwih pet, 20 godina. Nije bilo lako protiv wih i ova bronza je zaslu`ena.“ Povodom spekulacija o potencijalnom okon~awu reprezentativne karijere, Ogwenovi}eva je stavila ta~ku na tu temu obja{wavaju}i koliko joj zna~i rad sa novim timom: „Ne mislim da je to pitawe za ovaj trenutak. Prethodna tri puta su me to pitali i mislila sam da sam se opra{tala. Bilo je emotivno, pro{le godine nisam bila tu. Generacija se promenila. Za mene nije bilo lako da se prikqu~im ekipi i da postavim sve na svoje mesto i zato sam i emotivnija i sre}nija.“

Antoneli, koji je zbog promene motora, startovao sa 19. mesta, u Monci je zabele`io sedmu pobedu u karijeri, i tako je pove}ao prednost u generalnom plasmanu. Drugo mesto zauzeo je wegov timski kolega Xorx Rasel, dok se na posledwe mesto pobedni~kog podijuma popeo voza~ Red Bula i ~etvorostruki svetski prvak Maks Verstapen. ^etvrto i peto mesto pripalo je voza~ima Meklarena Landu Norisu i Oskaru Pjastriju, {esti je kroz ciq pro{ao Luis Hamilton iz Ferarija, a bodove su osvojili i voza~i Alpine Pjer Gasli (sedmi) i Franko Kolapinto (deveti), odnosno voza~i Rejsing Bulsa Arvid Lindblad (osmi) i Juki Cunoda (deseti). U generalnom plasmanu posle 13 trka Antoneli vodi sa 267 bodova, Rasel na drugom mestu ima 201 bod, a Hamilton na tre}em mestu ima 191 bod. Naredna trka vozi se za sedam dana u Madridu za Veliku nagradu [panije.

SRPKIWE UZELE BRONZU, SAD SU NA REDU ODBOJKA[I:

Ovo je spisak Krecua za pohod na evropsku medaqu George Krecu, selektor mu{ke odbojka{ke reprezentacije Srbije, saop{tio je spisak igra~a za ovogodi{we Evropsko prvenstvo. Nakon {to su odbojka{ice Srbije uzele bronzu na kontinentalnom takmi~ewu, sada na red dolaze odbojka{i, koji se nadaju sli~nom uspehu. Evropsko prvenstvo bi}e odràno od 9. do 26. septembra u Bugarskoj, Finskoj, Italiji i Rumuniji. Na spisku Krecua se nalazi 14 igra~a: Tehni~ari: Nikola Jovovi} i Aleksa Batak. Korektori: Draèn Luburi} i Veqko Ma{ulovi}. Libera: Vuka{in Risti} i Stefan Negi}. Sredwi blokeri: Aleksandar Nedeqkovi}, Nemawa Ma{ulovi}, Aleksandar Stefanovi} i Stefan Kokeza. Prima~i servisa: Marko Ivovi}, Miran Kujunxi}, Pavle Peri} i Lazar Marinovi}. Stru~ni {tab Krecua ~ine statisti~ari \or|e Peji}, Kasper Jakub Nalepka i Mihau Mateu{ Mjenkus, kondicioni trener Matijas Rebeles Kio}i, fizioterapeuti Ivan Ruì} i Danijel Petrovi}, i tim menaxer Edin [kori}. Reprezentacija Srbije }e u grupi C u Tampereu, u koji }e otputovati u utorak, 8. septembra, igrati protiv selekcija Finske, Estonije, Holandije, Belgije i Danske. Svoj prvi me~ u grupnoj fazi srpski odbojka{i odigra}e u petak, 11. septembra, od 19 ~asova, protiv selekcije Estonije.