THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT
35 godina ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday10.4.2025. 1. 10. 2026. l YearXXXIV XXXV No.2652 2729
S E R B I A N
V O I C E
W E E K L Y
l Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50
Zajednica: Uspe{no odr`an 26. Sabor srpskog folklora u Grinzbara (Melburn)!
Strana 24
Novi feqton:
Uspon i pad Srpske Krajine
Strana 21 Strane 16 i 17
Australija:
Agenti ve{ta~ke inteligencije hakovali sajt „Medikera”
150 godina od ro|ewa velikog srpskog pesnika Milana Raki}a
Tema nedeqe:
Strana 12
Intervju nedeqe:
Petar Bo`ovi}, legendarni srpski glumac
Kwi`evnost:
[ta je donela Sijeva poseta Americi?
Putopis:
Strana 7
Strana 4
Strana 20
Palermo Italija bez {minke i botoksa
2 ^etvrtak 1. oktobar 2026.
IZME\U DVA VIKENDA
PREDSEDNIK VU^I] PODNEO OSTAVKU:
Slu`io sam verno, ~asno i po{teno Objavqena lista gradova koji najvi{e popravqaju raspolo`ewe putnika Volimo znamenitosti koje se nalaze na listama mesta koja morate posetiti kao i svaki drugi putnik, ali {ta ka`ete na odmor koji je nau~no osmi{qen tako da vam izmami osmeh? Upravo na tome se zasniva novi Indeks sre}e na odmoru (Holiday Happiness Index). Analizirano je 47 destinacija {irom sveta na osnovu pet faktora za koje je nau~no utvr|eno da su povezani sa hormonima koji doprinose dobrom raspolo`ewu. Za svako mesto analizirani su koli~ina sun~eve svetlosti, kvalitet sna, zdrava ishrana, vreme provedeno u prirodi i mogu} nost kretawa pe{ice. Svaki faktor imao je jednaku te`inu, a na osnovu toga je formiran kona~an indeks sre}e, sa maksimalnih 100 poena. Na vrhu liste nalazi se Lisabon u Portugalu. Gotovo 10 odsto restorana u gradu svrstava se u kategoriju „zdravih“, {to je drugi najve}i udeo u celom indeksu, ispred poznatih gastronomskih prestonica poput Pariza, Tokija i Wujorka. Lisabon je tako|e pogodan za kretawe pe{ice, uprkos tome {to je poznat po brdovitom terenu. Grad je dovoqno kompaktan da se do ve}ine glavnih znamenitosti, od Trga Komersio do kule Belem, mo`e sti}i pe{ice za nekoliko sati. Uz to, Lisabon ima 49 kvadratnih metara zelenih povr{ina po stanovniku, {to je gotovo ~etiri puta vi{e nego Madrid, kao i jednostavan pristup pla`ama Ko{ta da Kaparika i Ka{kai{. Grad godi{we ima ~ak 2.828 sati sun~eve svetlosti, pa je jasno za{to se na{ao na prvom mestu. Prvih pet zaokru`uju Helsinki u Finskoj, koji je osam godina zaredom progla{avan za najsre}niju zemqu na svetu i koji se posebno isti~e po zelenim povr{inama i niskom nivou buke. Na tre}em mestu je Orlando u SAD, zahvaquju}i ve}oj koli~ini zelenih povr{ina po stanovniku nego u bilo kojoj drugoj destinaciji obuhva}enoj indeksom, kao i gotovo 2.930 sati sunca godi{we. Sledi Atina u Gr~koj, koja je najpogodniji grad za {etwu pe{ice u celom istra`ivawu i ima jedan od najve}ih udela restorana koji se smatraju zdravim. Na petom mestu je Edinburg u [kotskoj, jedini grad iz Ujediwenog Kraqevstva me|u prvih deset, koji se posebno isti~e parkovima, kvalitetom sna i mogu}no{}u kretawa pe{ice. Najsre}nije turisti~ke destinacije na svetu 1. Lisabon, 2. Helsinki, 3. Orlando, 4. Atina, 5. Edinburg, 6. Madrid, 7. Be~, 8. Budimpe{ta, 9. Oslo, 10. Viqnus.
SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
35 godina ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} podneo je ostavku. Istakao je da je na toj funkciji slu`io verno, ~asno i po{teno. Uo~i obra}awa javnosti, Vu~i} se obratio gra|anima okupqenim ispred sedi{ta predsednika Republike na Andri}evom vencu. Du`nost predsednika vr{i}e predsednica Narodne skup{tine Ana Brnabi}. Aleksandar Vu~i} podneo je ve~eras ostavku na tu funkciju, navode}i da `eli da u~estvuje na predstoje}im parlamentarnim izborima kao obi~an gra|anin. „Ja sada potpisujem tekst slede}e sadr`ine: ‚Na osnovu ~lana 116, stav 5 Ustava Republike Srbije, podnosim ostavku na du`nost predsednika Republike”, naveo je Vu~i}. Dodao je da je o podno{ewu ostavke obavestio javnost u skladu sa Ustavom. Vu~i} je rekao da ostavka ide u Skup{tinu, a Ana Brnabi} na primopredaju. „Podnosim ostavku zato {to mislim da je to fer, predsedni~ki izbori do kraja decembra” Vu~i} je rekao da }emo do kraja decembra imati, po Ustavu i zakonu, predsedni~ke izbore. „Dakle, do kraja decembra mora}emo da imamo odr`ane predsedni~ke izbore, prvi krug predsedni~kih izbora, a pre toga, kao {to znate, 25. oktobra imamo parlamentarne izbore. Za{to sam ovo u~inio? Mogao sam da idem na izbore kao predsednik Republike. ^ak su me moji brojni prijateqi predsednici iz inostranstva u ~udu pitali: Za{to to radi{? Za{to napu{ta{ funkciju? Niko to nikada nije uradio”, rekao je Vu~i}. Ka`e da im je rekao da to radi zato {to misli da je to fer. „Za mene je demokratija kao oblik politi~kog re`ima ve-
oma va`na. Uvek su o tiraniji u dru{tvu govorili oni koji su be`ali od dijaloga. Uvek su o jednoumqu govorili oni koji su najsna`nije zastupali jednoumqe, i koji nikada nisu hteli da ~uju onog koji druga~ije misli. I ja sam im nudio dijalog i pre ~etiri i pre pet, i pre tri i pre dve godine, i pre godinu”, rekao je Vu~i}. Istakao je da ho}e da ide u kampawu bez predsedni~ke funkcije i zato {to je 10 godina slu{ao najstra{nije la`i i neistine. Vu~i} je rekao da je pretposledweg dana svog predsednikovawa doneo odluku o aboliciji i pomilovawu 49 lica. „Od toga su 23 lica vezana za sve ove u`asne doga|aje kroz koje smo prolazili u posledwih godinu i po dana. I uprkos mi{qewu dela komisije, uprkos mi{qewu razli~itih slu`bi Srbije, bezbednosnih slu`bi, ja sam doneo odluku da pomilujem 12 lica iz ‚novosadske grupe’, na ~elu sa Milom Paji}”, rekao je Vu~i} obra}aju}i se javnosti iz zgrade Generalnog sekretarijata predsednika Republike. Dodao je da je doneo odluku i da pomiluje 11 lica koja su, sa druge strane, u~estvovala u incidentima protiv, kako je rekao, blokadera. Naveo je da je postupio kao predsednik Republike, smatraju}i da }e to biti dodatno
pru`ena ruka svima koji su se pona{ali neodgovorno, neozbiqno. Na po~etku obra}awa javnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da se trudio da ne{to smisleno napi{e i da obrazlo`i i svoju odluku da podnese ostavku. „Ja to nazivam ustavnim imenom, ne onako kako su to neki drugi radili, la`nim skra}ivawima mandata i sve drugo. Dakle, i kwigu sam napisao, mo`da }u da pro~itam dve ili tri stranice, a ostalo }u iz srca i glave da govorim. Do{ao je ~as odluke”, rekao je Vu~i}. Kako je naveo, mandat predsednika Republike zaslu`uje se na direktnim izborima, bez kalkulacija, dogovora, po{teno i demokratski. „Zahvalan sam gra|anima koji su u dva navrata svoje poverewe u ogromnoj meri poklonili meni i na taj na~in mi podarili najuzvi{eniju du`nost i odgovornost koju jedan ~ovek mo`e da dobije. Danas je dan, po{tovani gra|ani, kada podnosim ostavku i posledwi put u funkciji predsednika republike poku{a}u da vas ne gwavim brojevima, ili bar ne ni upola onoliko koliko bih to mogao, da ka`em nekoliko re~i o novom poglavqu koje je pred Srbijom i {ta je to {to oni koji dobiju narodno poverewe moraju da urade”, rekao je Vu~i}.
Vu~i} predao du`nost predsednika Republike Ani Brnabi} Aleksandar Vu~i} u Predsedni{tvu Srbije predao je du`nost predsednici Skup{tine Ani Brnabi}, koja }e biti v. d. predsednika do izbora krajem decembra. ^uva}u ovu poziciju do izbora novog predsednika Republike Srbije, poru~ila je Ana Brnabi}. Prilikom primopredaje du`nosti, Ana Brnabi} je rekla da joj je ~ast da prima ovu du`nost. „^ast mi je da primam ovu du`nost od takvog ~oveka i {to mogu da ~uvam ovu poziciju do izbora novog predsednika. Za Aleksandra Vu~i-
}a znam da kre}e u novu borbu i `elim mu sre}u. ^uva}u mesto do izbora predsednika Republike Srbije”, istakla je Brnabi}eva. U zapisniku o primopredaji du`nosti navedeno je: „Ovim zapisnikom obavqa se primopredaja du`nosti izme|u Aleksandra Vu~i}a, predsednika Republike koji podnosi ostavku, i Ane Brnabi}, predsednice Narodne skup{tine, koja stupa na funkciju vr{ioca du`nosti predsednika”. Vu~i} je prethodno podneo ostavku da bi na parlamentarnim izborima, kako je rekao, u~estvovao kao obi~an gra|anin, poru~iv{i da je du`nost obavqao verno, ~asno i po{teno. Osim toga, doneo je i odluku o pomilovawu i aboliciji 49 osoba, me|u kojima su u~esnici incidenata tokom blokada i ~lanovi takozvane „novosadske grupe”. Prema Ustavu, v. d. predsednika je predsednica Skup{tine Ana Brnabi}, koja na tom mestu mo`e ostati najdu`e 90 dana. Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Skup{tine. Od dana raspisivawa izbora do dana glasawa ne mo`e pro}i mawe od 30 ni vi{e od 60 dana.
IZME\U DVA VIKENDA
^etvrtak 1. oktobar 2026. 3
VE[TA^KA INTELIGENCIJA U RUKAMA SAJBER-KRIMINALACA:
Imitatori poznatih brendova haraju dru{tvenim mre`ama
Mladi u Americi sve mawe konzumiraju alkohol, stari sve vi{e Nova studija u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama pokazuje da Generacija Zed i milenijalci smawuju unos alkohola, dok starija populacija nastavqa sa zabriwavaju}im i rizi~nim navikama ste~enim tokom izolacije. Posle vi{egodi{weg rasta konzumacije alkoholnih pi}a, koji je vrhunac dostigao tokom globalne zdravstvene krize, ameri~ki istra`iva~i bele`e prve ohrabruju}e promene. Nova analiza, predstavqena u Analima interne medicine (Annals of Internal Medicine), pokazuje da su mla|e generacije po~ele da mewaju svoje navike. Prema podacima koje je prikupio Medicinski fakultet Kek pri Univerzitetu Ju`ne Kalifornije, ukupna konzumacija me|u mla|im odraslim osobama opala je za gotovo dva odsto, dok je u~estalo opijawe smaweno za vi{e od osam odsto u periodu od 2022. do 2024. godine. Istra`ivawe je obuhvatilo analizu podataka iz Nacionalne ankete o zdravstvenom intervjuu, u kojoj je u~estvovalo 114.352 punoletnih gra|ana Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Iako je re~ o prvom zabele`enom padu od po~etka pandemije virusa korona, stru~waci upozoravaju da su op{te stope konzumacije alkohola i daqe iznad nivoa zabele`enog pre 2020. godine. „Ohrabruje ~iwenica da vidimo pad upotrebe alkohola po prvi put od po~etka pandemije. Me|utim, upotreba ostaje iznad pretpandemijskog nivoa i odre|ene grupe nastavqaju da imaju zabriwavaju}e trendove“, naveo je dr Brajan P. Li, glavni autor studije. OPASNI TRENDOVI ME\U STARIJOM POPULACIJOM Grupa na koju Li posebno upozorava su gra|ani starosti izme|u 50 i 64 godine. Ova demografska kategorija nastavila je da konzumira alkohol po stopama znatno vi{im nego pre pandemije. Prema rezultatima studije, izme|u 2018. i 2024. godine redovna konzumacija alkohola u ovoj starosnoj grupi porasla je za gotovo ~etiri odsto, dok je prekomerno i te{ko pijewe zabele`ilo drasti~an skok od vi{e od 36 odsto. „Ohrabruju}i nacionalni pad ne bi trebalo da zaseni ~iwenicu da su neke grupe i daqe izlo`ene pove}anom riziku. Te{ko opijawe me|u osobama starosti od 50 do 64 godine poraslo je za vi{e od tre}ine od 2018. godine“, istakao je Li. Kako je objasnio, ovaj trend je posebno zabriwavaju}i jer starija populacija nosi ve}e rizike od zdravstvenih komplikacija izazvanih alkoholom. Starije odrasle osobe imaju ve}u verovatno}u da razviju ozbiqna oboqewa poput bolesti jetre, ciroze, kardiovaskularnih problema i karcinoma povezanih sa alkoholom, ~ak i kada konzumiraju istu koli~inu pi}a kao znatno mla|i qudi. @ENE I MLADI MEWAJU NAVIKE Zanimqivi su i podaci koji se odnose na razlike izme|u mu{karaca i `ena. Istra`ivawe je pokazalo da su mu{karci zabele`ili ve}i ukupni pad upotrebe alkohola – 2,4 odsto, u pore|ewu sa 1,1 odsto kod `ena. Me|utim, kada je re~ o te{kom opijawu, `ene su napravile znatno ve}i rez. Kod wih je zabele`en pad od devet odsto, dok je kod mu{karaca smawewe iznosilo 7,7 odsto. Najve}i pomak zabele`en je kod takozvane Generacije Zed. Mlade odrasle osobe iz ove grupe smawile su ukupnu konzumaciju alkohola za pet odsto. Milenijalci su, sa druge strane, ostvarili najzna~ajnije smawewe ekstremnih navika – prekomerno pijewe kod wih je u periodu od 2022. do 2024. godine opalo za ~ak 17 odsto. Stru~waci ove pozitivne pomake delimi~no povezuju sa novim trendovima poput „svesnog pijewa“ i sve ve}im okretawem ka bezalkoholnim alternativama. Li je za ameri~ke medije naveo i mogu}nost da mla|e generacije u nekim dr`avama alkohol zamewuju drugim supstancama koje su legalne, {to bi moglo delimi~no da objasni ni`e stope konzumacije alkohola. Pored toga, va`nu ulogu imaju i dru{tvene norme i pona{awe unutar grupa vr{waka. „Alkohol je usko povezan sa kulturnim normama i pritiskom vr{waka. Zato pijewe mawih koli~ina mo`e po~eti me|u nekoliko qudi u va{oj grupi iz odre|enih razloga, a onda to postaje domino efekat, pa cela grupa po~iwe da pije mawe“, naglasio je ameri~ki nau~nik.
Sajber-kriminalci u Srbiji i svetu sve ~e{}e uz pomo} ve{ta~ke inteligencije imitiraju brendove poznatih kompanija da bi obmanuli korisnike dru{tvenih mre`a i poznatih platformi za komunikacije. Ista ve{ta~ka inteligencija koja poboq{ava korisni~ka iskustva, sada se koristi i kao oru`je protiv wih. Istra`ivawe koje je sproveo „Kasperski” u Srbiji i jo{ 11 zemaqa {irom sveta, otkriva da su sajber-kriminalci koji koriste ve{ta~ku inteligenciju postali toliko ve{ti u replicirawu identiteta brendova, da korisnici vi{e ne mogu da razlikuju legitimnu od la`ne komunikacije. Imena koja se koriste nisu nepoznata ni opskurna. To su brendovi kojima qudi ve} veruju. „Video sam reklamu za sajt na Fejsbuku za „Jellycats”, izgledalo je dobro. Oti{ao sam da kupim ne{to sa sajta. Moja banka je zaustavila pla}awe, bio je to la`ni sajt”, naveo je ispitanik iz Velike Britanije. Ne radi se samo o trgovcima. Ispitanik iz [panije opisao je da je na Vocapu (WhatsApp) dobio poruku koja je naizgled stizala od organizacije Lekari bez granica (Médecins Sans Frontieres), humanitarne organizacije. Kliknuo je na link i prevaranti su prikupili wegove
bankarske podatke. Ista taktika koja se koristi za la`no predstavqawe banaka i dostavqa~kih kompanija, primewuje se i za la`no predstavqawe telekom provajdera, striming servisa i poslodavaca. U SRBIJI LA@NI BRENDOVI ME\U TRI NAJ^E[]E PREVARE Imitirawe brendova sada je me|u tri naj~e{}a tipa prevara na komunikacionim platformama {irom sveta, {to potvr|uju i rezultati istra`ivawa iz Srbije (33,2 odsto). Istra`ivawe pokazuje da 38,4 odsto prevara u Srbiji po~iwe na Vocapu, zatim slede prevare putem Fejsbuka (32 odsto) i SMS-a/iMessage-a (27,2 odsto). Vi{e od ~etvrtine `rtava navodi da su prevarene tri ili vi{e puta.
„Stalno su me terali da dam jo{ i jo{ novca kako bih dobio isplatu. Ose}ao sam se prevareno, tu`no, qutito i bespomo}no”, rekao je ispitanik iz Srbije. PREVENCIJA I EDUKACIJA Od kqu~nog je zna~aja to {to se ove prevare odvijaju upravo putem kanala na koje se brendovi i potro{a~i najvi{e oslawaju. „Kompanije moraju da prevazi|u reagovawe na pojedina~ne incidente i usredsrede se na prevenciju, kroz sna`nije mogu}nosti detekcije, jasnije prakse komunikacije i kontinuiranu edukaciju korisnika”, rekao je Dragan Davidovi}, generalni direktor kompanije „Kasperski” za Zapadni Balkan. Istra`ivawe je potvrdilo {iri trend, u kojem razvoj tehnologije zna~i i sve ve}u mogu}nost za wenu zloupotrebu.
KADA I ZABAVA POSKUPI:
[ta je ”fanflacija” i kako mewa potro{a~ke navike
Odlazak na odmor, sportska oprema, video igre, pa ~ak i sladoled na putovawu ko{taju vi{e nego ranije. Ipak, Amerikanci ne odustaju od slobodnog vremena. Prema analizi Bank of America, potro{wa na hobije u avgustu bila je 7,9 odsto ve}a nego godinu ranije. Broj transakcija u istoj kategoriji porastao je 3,4 odsto. To zna~i da gra|ani kupuju ~e{}e, ali i da za te kupovine ukupno izdvajaju vi{e novca. Analiza obuhvata, izme|u ostalog, prodavnice umetni~kog i hobi materijala, kao i opreme za skijawe, planinarewe, kampovawe i rowewe. Za rast tro{kova slobodnog vremena koristi se izraz „funflation“, spoj engleskih re~i za zabavu i inflaciju. Kako je objasnio Xon Gatergud, profesor ekonomije na Univerzitetu u Notingemu, poskupqewe se vidi u razli~itim izdacima, od goriva za vikend putovawe do sladoleda na odmoru. Zvani~ni ameri~ki podaci pokazuju da su cene u kategoriji rekreacije, koja obuhvata i video i audio opremu, ku}ne qubimce, sportsku opremu,
fotografiju i kwige za ~itawe u slobodno vreme, u 12 meseci zakqu~no sa avgustom porasle 2,7 odsto. Prodaja u prodavnicama sportske opreme, hobi proizvoda, muzi~kih instrumenata i kwiga porasla je 10,7 odsto za godinu dana. Ukupna maloprodaja i prodaja hrane porasle su {est odsto. Analiti~ari Bank of America smatraju da deo rasta potro{we na hobije mo`e biti povezan sa skupqim putovawima. Wihovi podaci o hobijima ne ukqu~uju tro{kove putovawa. Cena avionskog goriva u nedeqi zavr{enoj 18. septembra iznosila je 194 dolara po barelu, {to je 116 odsto vi{e od pro{logodi{weg proseka. Cene avionskih karata u SAD bile su u avgustu 26,5 odsto vi{e nego godinu ranije. „Ako odustanu od putovawa u inostranstvo, potro{a~ima mo`e da ostane znatna suma koju } e potro{iti na hobije kod ku}e“, objasnio je Gatergud. Stariji milenijalci u tri meseca zakqu~no sa avgustom na hobije su tro{ili najvi{e, vi{e nego dvostruko po osobi u odnosu na pripadnike generacije Z. Analiti~ari kao mogu}e obja{wewe navode okretawe pristupa~nijim aktivnostima, poput dru{tvenih igara, ru~nih radova, {ivewa i pe~ewa kola~a. Istovremeno je rasla i potro{wa na video igre u svim starosnim grupama. ^ak je i kod generacije Z, koja je imala najmawi rast, potro{wa po osobi bila 20 odsto ve}a nego godinu ranije. Den Vasiolak, analiti~ar kompanije Morningstar, ocenio je za CNBC da je pandemija ubrzala okretawe potro{a~a iskustvima umesto kupovini stvari. Skupqi `ivot, me|utim, ne uti~e jednako na sve: doma}instva sa vi{im prihodima nastavqaju da putuju uprkos rastu cena.
4 ^etvrtak 1. oktobar 2026.
TEMA NEDEQE
TRAMP DO^EKAO SIJA UZ VOJNE PO^ASTI I PRELET BOMBARDERA:
[ta je donela Sijeva poseta Americi? u Grandiozni tretman predsednika Si \inpinga i wegove supruge u Va{ingtonu, ne bi smeo da zavara kineski vrh, i eventualno ubla`avawe ameri~kih sankcija i carina ne bi trebalo da bude shva}eno kao ni{ta drugo do privremeni predah u borbi Iqa Musulin za RTS-ov portal Predsednik Donald Tramp, {to je nezabele`no od {ezdesetih godina, li~no je do~ekao stranog dr`avnika na aerodromu – tretman koji je do sada bio rezervisan samo za katoli~ke pape. Mar{irala je garda, nebom su fijukali bombarderi i lovci, organizovana je dr`avna ve~era i slikane fotografije u Beloj ku}i uz kamin, kao da su prvi parovi SAD i Kine porodi~ni prijateqi. Predsednik Si \inping i wegova supruga, sude}i po osmesima, zaista su se prijatno ose}ali. Jednom re~ju, sve je bilo divno – i ameri~ka prva dama je ponovo blistala i }utke svetu davala lekcije iz mode i manekenstva. No, sada kada se predsednik Si vratio u domovinu, u regionu Isto~ne Azije javqaju se raznolike, ~esto opre~ne reakcije na te naprasne izlive gostoprimstva i prijateqstva u Va{ingtonu. UZDASI OLAK[AWA Mnogi u Isto~noj Aziji izra`avaju olak{awe, jer je na pomolu, ~ini se, izvestan detant izme|u suprotstavqenih svetskih sila. Ako do wega zaista do|e, to bi doprinelo stabilizaciji ekonomske i, nadaju se, smirivawu vojnopoliti~ke situacije u regionu, {to bi sve pogodovalo normalizaciji trgovine i stimulisalo ne samo kinesku, ve} i ekonomije okolnih zemaqa koji su weni snabdeva~i ma{inama i delovima (ili kako ekonomisti ka`u, interfaznim proizvodima). S tim u vezi, pojedini ameri~ki komentatori ka`u da je Tramp, izgleda, kona~no shvatio da je ameri~ka ekonomija mnogo vi{e zavisna od kineske nego {to je on mislio ili znao, te da Kina nije nerazvijena, u~mala i krhka zemqa kakvom se godinama predstavqa u SAD, i da stoga treba da promeni svoj stav prema woj. Neki analiti~ari smatraju i da je na korekciju Trampovog kursa prema dr`avnom vrhu u Pekingu uticalo i to {to je me|u tehnolo{kim kompanijama u SAD sazrela svest da su kineska ve{ta~ka inteligencija i ~ipovi osetno boqeg kvaliteta, a nau~na baza i kadrovi u toj zemqi mnogo mo}niji nego {to su verovali, kao i to {to mladi Amerikanci, koji ne prate mejnstrim medije i stoga nisu zadojeni antikineskom propagandom, imaju znatno pozitivniju sliku o toj azijskoj dr`avi, koju su stekli s dru{tvenih mre`a. Kada je u pitawu optimisti~ki pogled na posetu predsednika Sija Va{ingtonu i po~asti koje su mu ukazane, izuzetak je donekle Tajvan, kojem tako|e u ekonomskom smislu odgovara ubla`avawe tenzija izme|u dve sile, ali koji strepi da bi li~no divqewe sna`nim stranim liderima i `eqa i potreba da pred parlamentarne izbore u svojoj zemqi od Kineza izdejstvuje velike nabavke ameri~ke robe i usluga, mogli ameri~kog lidera da navedu da popusti kineskom zahtevu da se umawe ili zaustave isporuke ameri~kog naoru`awa Tajvanu.
Naime, vlada u Tajpeju jo{ uvek ~eka isporuku ameri~kog oru`ja i municije ukupne vrednosti ~ak oko 30 milijardi dolara, koje je naru~ila posledwih godina i stopirawe tih nabavki bi imalo velike posledice po tamo{wu odbrambenu sposobnost. Mediji na tom ostrvu ~ak izra`avaju zebwu da bi Peking mogao Trampa da ubedi da formalno izmeni politi~ki kurs svoje zemqe u odnosu na Tajvan, tako {to }e u programatskim dokumentima vlade u Va{ingtonu frazu u kojoj se ona izja{wava da „ne podr`ava nezavisnost Tajvana“ promeniti u „podr`ava ponovno ujediwewe Tajvana i matice“.
Ni u Tokiju nisu ravnodu{ni, u smislu da postoji odre|ena strepwa da bi ameri~ka vlada mogla da gurne u stranu vojnobezbednosne interese Japana, kako bi od Kine izdejstvovala krupne ekonomske ustupke, ali se ipak uzdaju u ekonomski uticaj koji imaju u odnosima sa SAD i dobre li~ne odnose premijerke Takai}i sa predsednikom Trampom. VUK DLAKU MEWA, ALI ]UD NIKADA U Kini i drugde u Isto~noj Aziji puno je i skeptika koji upozoravaju da je promena u tretmanu kineskog lidera prosto finta
Si i Tramp postigli konsenzus od osam ta~aka Kineski predsednik Si \inping je, tokom posete Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, sa ameri~kim predsednikom Donaldom Trampom razmenio detaqna mi{qewa o konstruktivnim strate{kim i stabilnim odnosima izme|u Kine i SAD, kao i o va`nim me|unarodnim i regionalnim pitawima, postigav{i konsenzus od osam ta~aka, saop{tilo je danas kinesko Ministarstvo spoqnih poslova (MSP). Prema prvoj ta~ki konsenzusa, kako se navodi u saop{tewu objavqenom na sajtu kineskog ministarstva, obe strane su se slo`ile da izgrade „konstruktivan strate{ki i stabilan odnos izme|u Kine i Sjediwenih Dr`ava zasnovan na po{tovawu, pravednosti i jednakosti“. Druga ta~ka podrazumeva saglasnost obeju strana da se me|usobno podr`avaju u uspe{nom organizovawu neformalnog sastanka lidera APEK-a i samita lidera G20, pri ~emu dvojica {efova dr`ava nameravaju da prisustvuju sastancima koje organizuje druga strana. Tre}e, dvojica {efova dr`ava su se slo`ila da Iran treba da ispuni svoju obavezu da ne razvija nuklearno oru`je i da nijedna zemqa ili organizacija ne treba da napla}uje putarine na me|unarodnim plovnim putevima. ^etvrto, dvojica {efova dr`ava podsetila su da su Kina i Sjediwene Dr`ave bile saveznice u Drugom svetskom ratu i da su se rame uz rame borile da bi pobedile u ratu. Kao peto, Si i Tramp su potvrdili pozitivnu ulogu mehanizma trgovinskih konsultacija izme|u Kine i SAD i rezultate konsultacija izme|u dva trgovinska tima, ukqu~uju}i uspostavqawe i unapre|ewe mehanizama kao {to je Trgovinski savet, postizawe sporazuma o recipro~nom smawewu carina od 30 milijardi ameri~kih dolara i produ`ewe rezultata trgovinskih konsultacija iz Kuala Lumpura, i nalo`ili da se oni sprovedu. Prema {estoj ta~ki konsenzusa, zna~ajan napredak je postignut u saradwi izme|u kineskih i ameri~kih agencija za borbu protiv droga. Nedavno su dve strane tesno sara|ivale, zajedni~ki re{avaju}i vi{e slu~ajeva koji ukqu~uju nove psihoaktivne supstance i prekursore hemikalija i hapse}i desetine osumwi~enih u obema zemqama, navodi se u saop{tewu MSP Kine. Sedma ta~ka podrazumeva da su se obe strane slo`ile da uspostave dijalog izme|u Kine i SAD o ve{ta~koj inteligenciji radi razmene mi{qewa o rizicima i koristima ve{ta~ke inteligencije. Slede}i dijalog }e se odr`ati u novembru ove godine. Obe strane su se slo`ile da uspostave komunikacione kanale za pitawa vezana za ve{ta~ku inteligenciju. Prema osmoj, i posledwoj, ta~ki konsenzusa, SAD pozdravqaju dolazak para xinovskih pandi koje je Kina pozajmila zoolo{kom vrtu u Atlanti. Pored toga, kineska i ameri~ka vojska su se slo`ile da {to pre potpi{u memorandum o razumevawu kako bi se oja~ala komunikacija i prevencija kriza, i da se nastavi saradwa u potrazi za posmrtnim ostacima nestalih ameri~kih vojnih lica u Kini.
ili blef kojim predsednik Tramp i ameri~ka vlada `ele da kupe vreme i od Kineza izdejstvuju krupne nabavke ameri~ke robe, kao {to su poqoprivredni proizvodi, ~ipovi i putni~ki avioni. Trampu je potreban veliki uspeh zbog unutra{wih problema sa inflacijom i ozbiqnih komplikacija u ratu sa Iranom i u vojno-ekonomskom pritisku na Rusiju, koji ugro`avaju popularnost wegove Republikanske partije. Po tim analiti~arima, ekonomsko, vojno i politi~ko sputavawe Kine je trajan projekat ameri~kog establi{menta, bez obzira koja partija je na vlasti i wegovo sprovo|ewe }e se nastaviti ~im se za to steknu povoqniji uslovi. Podse}awa radi, administracija prethodnog predsednika Xozefa Bajdena zabranila je prodaju naprednih ~ipova Kini koji sadr`e ameri~ke patente, bez obzira da li su proizvedeni u SAD ili nekoj drugoj dr`avi ili regionu. Ona je tako|e sastavila crnu listu od oko hiqadu kineskih kompanija i drugih organizacija s kojima ameri~ki subjekti ne smeju da posluju, pod izgovorom da one imaju veze sa kineskom armijom (Taj broj je u stvarnosti jo{ ve}i po{to se sankcije automatski pro{iruju i na kompanije koje su u vlasni{tvu listiranih kineskih preduze}a). Bajden je uveo carine od 100 odsto na kineske elektri~ne automobile, a pod wim je pokrenuta i akcija zabrane i preotimawa TikToka. Skeptici naro~ito podse}aju na pro{le agresivne poteze i presedane koje je u odnosu na Kinu po~inio sam Tramp. A ta lista je stvarno duga~ka i po~iwe od wegovog prvog mandata u kojem je uveo sankcije protiv kineske kompanije „Huavej“, Tajvanu prodao rekordne koli~ine naoru`awa i novi korona virus nazivao „kineskim virusom“, te u javnim nastupima u vezi epidemije svaki put izgovarao ime te azijske dr`ave s nipoda{tavawem i ga|ewem. Potom su u drugom mandatu usledile drakonske carine od 50 posto na kinesku robu, koje je zbog odgovora Pekinga potom nestrpqivo i kapriciozno podizao vi{e puta sve dok nisu dostigle besmislene astronomske visine, pa zabrana prodaje svih ameri~kih ~ipova Kini, uvo|ewe globa na brodove u kineskom vlasni{tvu i brodove kineske proizvodwe koji uplovqavaju u ameri~ke luke, itd. Po toj {koli mi{qewa, dakle, politika predsednika Trampa su{tinski se mo`e opisati kao pona{awe silexije koji je napao i izudarao `rtvu, i potom se predomislio i odlu~io da joj laska i podilazi kada je ona uzvratila udarce (ovde je re~ o carinama koje je Kina uvela da bi odgovorila na ameri~ke, zatim, o ograni~ewu prodaje retkih zemnih elemenata SAD i odustajawu od kupovine ameri~kih poqoprivrednih proizvoda). Odnosno, grandiozni tretman predsednika Sija i wegove supruge u Va{ingtonu ne bi smeo da zavara kineski vrh i eventualno ubla`avawe ameri~kih sankcija i carina ne bi trebalo da bude shva}eno kao ni{ta drugo do privremeni predah u borbi do kojeg dolazi ne zbog iskrene `eqe Va{ingtona za boqim odnosima, ve} zbog ekonomskih, politi~kih i vojno-materijalnih problema s kojima se on trenutno suo~ava zbog avantura u Persijskom zalivu i Ukrajini. S tim u vezi, razumno je pretpostaviti da }e kinesko rukovodstvo, koje ima dovoqno iskustva i mudrosti, svoj daqi odnos prema SAD oblikovati na osnovu konkretnih postupaka i delovawa vlade u Va{ingtonu, a ne na osnovu re~i i protokolarnog laskawa.
PLANETA
^etvrtak 1. oktobar 2026. 5
PREDVI\AWA AMERI^KOG EKONOMISTE:
Svetska depresija po~iwe najkasnije u decembru
TRANSFER NOVCA
TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! • Bez naknada za transfere preko $3,000! • Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
CALL US AND GET THE BEST RATE!
• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000! Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.
8781 1950
BEO-EXPORT 02 www.beoexport.com.au Sigurnost u svakom trenutku!
Kriza je ve} tu, samo {to mnogi nisu u stawu da je prepoznaju Cena dizela u SAD dostigla je rekordnih 6,33 dolara po galonu. Ameri~ki ministar energetike Kris Rajt odbio je da komentari{e rast cena goriva. Dizel u Nema~koj nikada nije bio skupqi – cena jedne litre dostigla je 2,453 evra – ~ime su oboreni svi dosada{wi neslavni rekordi. U Francuskoj, oko 10 odsto benzinskih stanica ima pote{ko}e u snabdevawu najmawe jednom vrstom goriva, dok cene divqaju. Makron je zatra`io od vlade potpunu mobilizaciju zbog snabdevawa i cena goriva... Ali, to je samo po~etak velike svetske energetske krize. Cena „brent” nafte po barelu prema{ila je 100 dolara. Ali, to ne zna~i mnogo, ili ne zna~i ni{ta. To je cena koju se odre|uje prema trgovini naftnim fju~ersima, {to je neka vrsta prodaje unapred. Ali, nafta je fizi~ka veli~ina: ili je ima ili nema. [ta }ete u~initi sa naftnim fju~ersima ukoliko nafte nema? I evropski fju~ersi na dizel dosti`u rekordne nivoe. Me|utim, poku{ajte da naftu nabavite po toj ceni, ka`e ~uveni ameri~ki ekonomista Majkl Hadson u podkastu Lane Petrovne. SAD prodaju naftu „{ortovawem” – tehnikom prodaje nafte u kratkom roku. Zapravo, tr`i{te ve} pla}a oko 160 dolara po barelu, a realna cena dizela je znatno vi{a. Zvani~ne tr`i{ne cene (fju~ersi) slu`e iskqu~ivo za trgovawe na berzi, a ne za stvarnu trgovinu fizi~kom naftom. To je, ka`e Hadson, neka vrsta kla|ewa. Cena nafte ima veoma malo veze sa stvarnom tr`i{nom cenom, koju kupci i potro{a~i nafte moraju da plate dobavqa~ima. SAD, Evropa i druge zemqe ~ine sve {to mogu da odr`e niske tr`i{ne cene nafte tako {to ispumpavaju strate{ke nacionalne rezerve. Ako ne dobijaju naftu iz Persijskog zaliva, oni prazne dr`avne rezerve.
To, za sada, dr`i cenu nafte relativno niskom, dodaje ameri~ki ekonomista. PRVA FAZA SVETSKE DEPRESIJE To su prvi znakovi duboke energetske krize koja }e uskoro pogoditi Zapad i ve}i deo sveta. Tr`i{ta veruju u naftne fju~erse i o~ekuju da }e cene sirove nafte ubrzo pasti, {to se, naravno, ne}e desiti. Ne}e biti povratka na staro. Cene energije diktiraju i cene ostalih roba, po~ev od cena hrane. Rast cena hrane ve} te{ko poga|a najrawivije najrawivije regione Afrike i Bliskog istoka. Glad se ne manifestuje uvek u ogromnom broju smrtnih slu~ajeva, upozorava finski politikolog Marku Sira, ve}, pre svega, u neadekvatnoj ishrani, socijalnim nemirima i politi~koj nestabilnosti. Ameri~ka ekonomija se ve} zamrzava, konstatuje Hadson. A kada do|e do tog zastoja, to je samo prva faza u pucawu lanca pla}awa i bankrotima velikih kompanija. Re~ je, u stvari, o ameri~kom naftnom ratu, koji je po~eo mnogo pre Trampa. Bajden ga je intenzivirao protiv Rusije, a Tramp ga je pro{irio do fatalnih razmera prema Iranu. Tu je koren problema. Zato je neminovno je, tvrdi ovaj ekonomista, nastupawe svetske depresije, koja }e nastati najkasnije do kraja godine, usled rasta cena sirove nafte. Prva posledica bi}e odvajawe Azije i zemaqa od dolarskog standarda. Dolar }e se pretvoriti u bezvredno par~e papira. POGUBNI PRIMER NEMA^KE Zemqe Globalnog juga moraju da izaberu jedan od mogu}ih puteva: ili }e slediti pogubni primer Nema~ke, ili }e potra`iti alternativu. Nema~ka ekonomija, podvla~i Hadson, danas bele`i nagli pad, jer se odrekla ruskog gasa i nafte. U stvari, ~itava Evropa je `rtvovala svoj ekonomski rast, zaposlenost i industriju, kako bi postala zavisna od SAD. To danas vidimo jo{
BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim k ancelarijama i na www.beoexport.com.au
PUTNIČKA AGENCIJA
Rezervišite svoju kartu na vreme! Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput: Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!
8781 1960 BEO-TRAVEL
02 www.beotravel.com
TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM!
Vaš partner od poverenja!
Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia
jasnije, tvrdi ameri~ki ekonomista, kada cene nafte vrtoglavo rastu. Te{ko je zamislivo da }e se zemqe Globalnog juga odlu~iti da `rtvuju sopstvene ekonomije. Nema~ka je samo primer onoga {to bi se desilo drugim zemqama kada bi prihvatile ameri~ke uslove. Nema~ka sada i u o~ima sopstvenog bira~kog tela va`i za ne{to pogubno. Ali, to je izbor o kojem }e morati da odlu~uje svaka zemqa ju`ne hemisfere. NE]E BITI SVETSKE VALUTE KOJA BI ZAMENILA DOLAR BRIKS je savez veoma heterogenih zemaqa, ali wegovu istinsku osnovu ~ine Rusija, Kina i Iran, koje danas, smatra Hadson, predstavqaju pravi trijumvirat. Kina je razvila sopstveni sistem pla}awa, nezavisan od dolara; Rusija poseduje sli~an sistem pla}awa, koji je nezavisan
od kineskog. Iran se povezuje sa kineskim i ruskim sistemima, koji }e ~initi okosnicu finansijskih odnosa u okviru BRIKS-a. Zapravo, ne postoji plan ovog trijumvirata da stvori alternative MMF-u ili Svetskoj banci. Kao {to ne postoji ni plan o izbacivawu SAD iz UN. Ne}e biti ni nove svetske valute, koja bi zamenila dolar, ka`e Hadson, jer je nemogu}e imati jedinstvenu valutu bez politi~kog jedinstva, bez sopstvene „vlade”. Bi}e uspostavqen jedinstveni kwigovodstveni aran`man, predvi|a ameri~ki ekonomista, odnosno sistem evidentirawa potra`ivawa i dugova. I taj kwigovodstveni sistem }e funkcionisati iskqu~ivo izme|u vlada, na nivou dr`avnih trezora i centralnih banaka. To ne}e biti valuta koju mogu da kupe {pekulanti, dodaje on.
ORMUZ PONOVO OTVORENA NAFTNA KAPIJA:
Izvoz sa Bliskog istoka naglo sko~io Izvoz sirove nafte vode}ih proizvo|a~a sa Bliskog istoka porastao je u septembru na 12,8 miliona barela dnevno, {to je najvi{i nivo od po~etka ameri~ko-izraelskog sukoba sa Iranom krajem februara. Isporuke su pove}ale pre svega Saudijska Arabija i Ujediweni Arapski Emirati, pokazuju preliminarni podaci kompanije Kpler, koja prati kretawe brodova i trgovinu energentima. Rast izvoza usledio je po{to je Saudijska Arabija deo nafte namewene luci Janbu na Crvenom moru preusmerila ka terminalima u Persijskom zalivu. Do promene je do{lo nakon napada u kojima je o{te}en naftovod Istok–zapad, kojim se saudijska nafta doprema do obale Crvenog mora.
Zbog toga je Ormuski moreuz, uprkos vojnim pretwama i opasnosti od novih napada, ponovo postao glavni pravac za saudijski izvoz. SAUDIJSKA ARABIJA VI[E NEGO UDVOSTRU^ILA ISPORUKE Saudijska Arabija bi do kraja septembra trebalo da izveze oko 5,4 miliona barela dnevno, u pore|ewu sa 2,45 miliona u avgustu. Najve}i rast zabele`en je u luci Ras Tanura, najve}em saudijskom naftnom terminalu u Persijskom zalivu. Izvoz iz te luke pove}an je sa 929.000 barela dnevno u avgustu na oko 3,6 miliona u septembru. Prema podacima kompanije Kpler, samo tokom pro{le nedeqe kroz Ormuski moreuz
pro{lo je 19 velikih tankera. Svaki od wih mo`e da preveze oko dva miliona barela, {to zna~i da je u tom talasu iz Zaliva izvezeno pribli`no 38 miliona barela saudijske nafte. Ukupne isporuke kroz Ormuski moreuz u septembru trebalo bi da dostignu oko 7,4 miliona barela dnevno. Podaci ne obuhvataju brodove koji su eventualno prolazili sa iskqu~enim sistemima za automatsku identifikaciju, kako bi sakrili svoj polo`aj i pravac kretawa. I DAQE DALEKO OD PREDRATNOG NIVOA Iako je izvoz u septembru dostigao najvi{i nivo od po~etka sukoba, isporuke jo{ nisu vra}ene na raniji obim. Saudijska Arabija, Ujediweni
Samo pro{le nedeqe kroz Ormuski moreuz pro{lo je 19 velikih tankera sa oko 38 miliona barela saudijske nafte Arapski Emirati, Irak, Oman, Katar, Kuvajt i Iran u februaru su zajedno izvozili oko 18,8 miliona barela dnevno. Sada{wi nivo mawi je za pribli`no {est miliona barela. Ni Ras Tanura nije dostigla obim izvoza od pre sukoba. Iz te luke je u februaru isporu~ivano vi{e od 6,4 miliona barela dnevno, gotovo dvostruko vi{e nego sada.
Pove}awe izvoza zato pokazuje da je kretawe tankera kroz Persijski zaliv delimi~no obnovqeno, ali ne i da se tr`i{te vratilo u normalu. Pre po~etka sukoba kroz Ormuski moreuz je svakog dana prolazilo oko 125 velikih trgova~kih brodova. Ovom rutom transportovana je petina svetskih dnevnih isporuka sirove nafte i te~nog prirodnog gasa.
6 ^etvrtak 1. oktobar 2026.
PLANETA
Tramp: Pregovori sa Iranom se nastavqaju uskoro, dogovora jo{ nema
JEZIVE POSLEDICE RATA U POJASU GAZE:
Izraelci ubili vi{e od 74.000 Palestinaca
Ministarstvo zdravqa u Gazi saop{tilo je da je broj poginulih Palestinaca od po~etka sukoba militantnog pokreta Hamas i Izraela porastao na 74.016, dok je u protekle tri godine 175.068 osoba raweno. Od po~etka prekida vatre, u oktobru pro{le godine, poginulo je 1.145 Palestinaca, navelo je ministarstvo koje je deo vlade pod upravom Hamasa, prenosi AP. Rat je izbio 7. oktobra 2023. godine, kada su militanti koje je predvodio Hamas upali u Izrael, gde su ubili oko 1.200 qudi, uglavnom civila, i uzeli su 251 osobu za taoca, a zavr{en je primirjem koje je stupilo na snagu pro{le godine, iako su se pojedina~ni izraelski napadi u Pojasu Gaze nastavili, uz obrazlo`ewe izraelske vojske da su mete pripadnici Hamasa koji ugro`avaju izraelsku bezbednost. Palestinsko ministarstvo ne pravi razliku u broju `rtava izme|u civila i militanata, ali navodi da `ene i deca ~ine oko polovinu ukupnog broja `rtava. Od po~etka prekida vatre poginulo je sedam izraelskih vojnika. Ostali aspekti prekida vatre, koje je postignuto uz posredovawe Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i daqe su uglavnom u zastoju, izraelske snage sada kontroli{u vi{e od polovine palestinske teritorije, Hamas se nije razoru`ao, nova palestinska vlada nije preuzela du`nost, a obnova Pojasa Gaze jo{ nije po~ela. Izraelski premijer Bewamin Netawahu je izjavio da se izraelske snage ne}e povu}i sve dok se Hamas ne razoru`a.
PAPA KAO ROK ZVEZDA:
Okupio 80.000 mladih na sve~anom bdewu Na kraju prvog dana posete Francuskoj, papa Lav XIV odr`ao je sve~ano bdewe na Stadionu Francuske u Sen Deniju. Do~ekalo ga je oko 80.000 mladih, dok je prethodno tokom prolaska papamobilom kroz centar Pariza pozdravilo oko 300.000 qudi. Prvi dan prve papske posete Francuskoj od 2008. godine zavr{en je velikim okupqawem mladih na Stadionu Francuske. Papa Lav XIV stigao je papamobilom, a do~ekalo ga je oko 80.000 qudi. „Dragi prijateqi, prvo {to bih `eleo da vam ka`em je ne{to sasvim jednostavno. Hvala Bogu, hvala vama. Hvala vam na hrabrosti, hvala na va{em prisustvu, hvala na va{oj veri. Vi ste sveci Francuske“, poru~io je papa prisutnima na francuskom jeziku. Sve~ano bdewe obuhvatilo je razgovor sa papom, pozori{nu predstavu, koncert savremene hri{}anske muzike, kao i izlo`bu „Sveta Hristova tunika“, relikvije koja se ~uva u Ar`anteju. Papin dolazak u Pariz prethodno je bio obele`en velikim brojem qudi na ulicama. Prema navodima „Figaroa“, oko 300.000 qudi do~ekalo ga je dok je prolazio papamobilom kroz centar francuske prestonice. Lav XIV nastavqa posetu Parizu, gde su predvi|eni obilasci i susreti, kao i velika misa na Trgu Konkord i Jelisejskim poqima. O~ekuje se oko 600.000 vernika. Zbog velike mise u Parizu bi}e zatvoreno desetak stanica metroa. Kako je najavqeno, misi }e prisustvovati i brojne politi~ke li~nosti i kandidati za predsedni~ke izbore 2027. godine, me|u kojima Marin le Pen, Gabrijel Atal i Eduar Filip, dok francuski predsednik Emanuel Makron ne}e biti prisutan, navodi „Figaro“.
Daqi pregovori SAD sa Iranom mogli bi da se odr`e ve} iza nedeqe, izjavio je ameri~ki predsednik Donald Tramp. U telefonskom intervjuu za „Aksios” dan nakon {to je odbio iranski predlog primirja, Tramp je izjavio da „uvek razmi{qa” o nastavku bombardovawa. „O~ekujem jo{ pregovora sa Iranom (ove sedmice). Oni ho}e da se dogovore, ali to nije dogovor koji ja `elim. Mo`da bih pristao na to pre godinu dana. Sad imaju slabije karte”, rekao je Tramp. Katar i drugi posrednici u Zalivu poku{avaju da obnove mirovni proces. Dva izvora „Aksiosa” na Bliskom istoku potvrdila su mogu}nost indirektnih pregovora. Me|utim, nije izvesno da su razlike izme|u Teherana i Va{ingtona premostive. Iran tra`i da se pregovori bave Ormuskim moreuzom i ameri~kom pomorskom blokadom, dok SAD zahteva ustupke po pitawu nuklearnog programa. Tramp je odbacio iranski predlog za sedmodnevno primirje i prekid blokade u zamenu za
otvarawe Ormuza i nove pregovore. U razgovoru za „Aksios”, ameri~ki predsednik ka`e da nafta ipak te~e navodno blokiranim morskim putem. „Vi{e od 20 miliona barela” je pro{lo kroz Ormuski moreuz u petak, izjavio je Tramp. Neimenovani zvani~nik Pentagona je kasnije izjavio za „Aksios” da se radi o 22 miliona barela. Katarski zvani~nici vode „{atl diplomatiju” izme|u Trampovih izaslanika, Stiva Vitkofa i Xareda Ku{nera, i iranskog
ministra spoqnih poslova Abasa Arag~ija. Sastanci sa obe strane treba da se odr`e ve} u ponedeqak. Arag~i je izjavio ameri~kim medijima da Iran `eli diplomatsko re{ewe sukoba i da se ne rukovodi ra~unicama o izborima u SAD, ve} samo sopstvenim interesima. „Iako smo od predsednika Trampa ~uli da on odbija na{ predlog, jo{ uvek ~ekamo zvani~ni odgovor preko posrednika”, rekao je iranski diplomata.
Pogo|eni Kijev i Harkov Nastavqa se rat u Ukrajini. Predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je da je u ruskom napadu na Kijev o{te}ena rezidencija saudijskog ambasadora. [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov optu`io je Nema~ku da je glavni sponzor Ukrajine i da te`i da postane vode}a vojna sila u Evropi. Samo u Kijevu, u jednom danu ruski dronovi su pogodili dva vrti}a, dve {kole, stambenu zgradu, benzinsku pumpu, kao i
[ef ruske diplomatije Sergej Lavrov odbacio je na sastanku s nema~kim kolegom Johanom Vadefulom u Wujorku pozive te dr`ave da uspori svoj „opasan put eskalacije” ka Evropi. Optu`io je Berlin da je glavni sponzor Ukrajine i da te`i da postane vode}a vojna sila u Evropi. Kremq je saop{tio da jo{ nije doneta odluka o u~e{}u ruskog predsednika Vladimira Putina na samitu G20, ali da }e Rusija u svakom slu~aju aktino u~estvo-
nekoliko skladi{ta i komunikacionih objekata. Ima poginulih i desetine povre|enih, objavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Naveo je da je o{te}ena i rezidencija ambasadora Saudijske Arabije. U novom napadu ruskih dronova pogo|ena je pijaca u predgra|u Kijeva, dve osobe su poginule, a oko deset je raweno. Moskva je potvrdila da je pogodila dva data centra u Kijevu koji pripadaju kompanijama „Omega Telekom” i „Kijevstar”. Zelenski je najavio da }e Ukrajina tokom oktobra intenzivirati diplomatske aktivnosti s ciqem da promeni stav Moskve i doprinese okon~awu rata.
vati u wegovom radu. Tako|e, Kremq je saop{tio i da }e predstoje}i samit Azijsko-pacifi~ke ekonomske saradwe (APEK) u Kini pru`iti dobru priliku Putinu da razgovara s kineskim predsednikom Si \inpingom i ameri~kim Donaldom Trampom. Ukrajinske snage su pogodile vi{e ruskih vojnih i energetskih postrojewa, objavio je Volodimir Zelenski. On je naveo da su pogo|ena dva ruska vojna polo`aja u Tulskoj i Vorowe{koj oblasti, naftna postrojewa u Krasnodarskom kraju i meta u Crnom moru, i izrazio je zahvalnost „svima koji vra}aju rat tamo odakle je do{ao”, prenosi Ukrinform.
„Rusija mora da prekine sa eskalacijom vojnog sukoba”, poru~io je ukrajinski predsednik. Slu`ba bezbednosti Ukrajine saop{tila je da su dronovi iz ukrajinskog Centra za specijalne operacije Alfa pogodili skladi{ta nafte Edelvajs-95 i Din-Jug-Oil u selu Novotitarivska, kao i skladi{te nafte Lukoil-Jugnefteprodukt u selu Pavlivska. „Dosledno odgovaramo na{im dugometnim snagama na ruske udare po `ivotima Ukrajinaca. Ove no}i su izvr{eni udari na dva ruska odbrambena postrojewa – u Tulskoj i Vorowe{koj oblasti. Jedinice SBU su dobro radile tokom ovog dana na naftnim objektima agresora u Krasnodarskom kraju”, poru~io je Zelenski. Najmawe 22 osobe povre|ene su u ruskom napadu na Harkov, me|u kojima je osmoro dece, dok su u Kijevu povre|ene ~etiri osobe, saop{tile su ukrajinske vlasti. U Harkovu je napad pogodio drugi sprat stambene zgrade u Saltivskom okrugu, pri ~emu su uni{tena dva sprata, preneo je Ukrinform. Prema navodima gradona~elnika Harkova Igora Terehova, broj povre|enih porastao je na 22, dok je ranije bilo prijavqeno 16 povre|enih. Hitne slu`be rade na mestu napada i uklawaju ru{evine. U Kijevu su o{te}ene zgrade u ~etiri okruga, dok su po`ari izbili u poslovnim objektima. U Podiqskom okrugu o{te}ena je nestambena zgrada, delimi~no je uni{ten krov, a udarni talas o{tetio je prozore obli`we stambene zgrade. Dron je pogodio privatnu dvospratnu ku}u u Goloseivskom okrugu, pri ~emu je jedna osoba povre|ena. Po`ari su izbili i u poslovnim zgradama u Pe~erskom i [ev~enkivskom okrugu.
INTERVJU NEDEQE
^etvrtak 1. oktobar 2026. 7
PETAR BO@OVI], LEGENDARNI SRPSKI GLUMAC:
„@ivot mi nije bio naklowen, ali ~ovek mora da se sna|e u svakoj situaciji“ Od detiwstva obele`enog ratnim posledicama, `ivota na selu i beogradskih no}i na ulici, do „Lepote poroka“, „Leptirice“, „Vi{e od igre“ i monodrama Matije Be}kovi}a – Petar Bo`ovi} govorio je o svom `ivotu, glumi, porodi~noj istoriji, nagradama i ulogama koje su ga obele`ile u emisiji „Za stolom sa apostolom” Razgovor je po~eo u {aqivom tonu, pri~om o telefonima koji umeju da zazvone u najnepovoqnijem trenutku, ali je ubrzo stigao do detiwstva, porodi~nih gubitaka, `ivota u domu za ratnu siro~ad, odrastawa na selu i perioda kada je kao mladi} spavao na Kalemegdanu i `elezni~koj stanici. Petar Bo`ovi} je govorio i o svom gluma~kom putu, o tome kako je dobijao uloge, saradwi sa @ivkom Nikoli}em, filmovima Lepota poroka, U ime naroda i Leptirica, seriji „Vi{e od igre“, monodramama po tekstovima Matije Be}kovi}a, ali i o nagradama, me|u kojima je i Kara|or|eva zvezda prvog stepena. „POSLEDICE RATA NA PORODICU SE VUKU TOLIKO DUGO“ Bo`ovi} je govorio o porodi~noj istoriji i posledicama rata koje su, kako je rekao, obele`ile wegovo detiwstvo i `ivot. Wegov otac bio je podoficir i nakon povratka iz nema~kog logora zavr{io je na Golom otoku. Na Golom otoku bio je i wegov stric, kao i drugi ~lanovi porodice. „A shvatio sam da, u stvari, u ratu je lak{e: ili pogine{, ili pre`ivi{ sa nekom ranom ili ne{to, i na tome se zavr{i. A posledice rata na porodicu i ostalo, one se vuku toliko dugo da je to neumesno, stvarno“, rekao je Bo`ovi}. Posle smrti majke, koje se, kako je rekao, ne se}a, Bo`ovi} je sa bratom dospeo u dom za ratnu siro~ad na Sewaku. Odatle su ga uzele baka i wena sestra, koju su svi zvali tetka Vida, i odvele ga u selo Babqa kod Kola{ina. Upravo taj period pamti kao jedan od najlep{ih delova svog detiwstva. „Tu pro`ivim najlep{e vreme, i tu do`ivim i {kolu, ne samo osnovnu do sedmog razreda, nego i vaspitawe kakvog vi{e nema, na`alost“, ispri~ao je glumac. Tetka Vida imala je petoricu bra}e, a wen `ivot bio je obele`en ratovima i gubicima. Kako je Bo`ovi} govorio, tokom razli~itih ratova wena bra}a su ginula, a ona je podizala decu. Ta porodi~na istorija, kao i `ivot na selu, sna`no su uticali na wegovo formirawe. Na pitawe novinara {ta ga je formiralo, Bo`ovi} je odgovorio: „Selo.“ Govore}i o odrastawu na selu, naglasio je zna~aj neposrednog `ivota sa prirodom. „Najva`nije je {to ~ovek `ivi sa prirodom. A priroda je najve}e merilo ~ovekovih sposobnosti, bar za sada, dok ne izmislimo novog ~oveka i ove ludosti koje }e uni{titi svet“, rekao je. OD KOLA[INA DO BEOGRADA U razgovoru se prisetio i odlaska u Beograd. Tetka Vida je, kako je ispri~ao, oti{la u Ameriku, a Bo`ovi} je u jednom trenutku krenuo prema Beogradu. Pre toga je zavr{io osnovnu {kolu sa vrlo dobrim uspehom, ali je `eleo da bude odli~an. Nastavnici je rekao da `eli da odgovara za odli~nu ocenu. Bio je, kako je ispri~ao, me|u dvojicom najboqih u~enika u Kola{inu. Posebno se se}a nastavnice srpskog jezika Milke Haxi} i dve biblioteke u Kola{inu. Kada ga je nastavnica pitala postoji li kwiga koju nije pro~itao, odgovorio je: „Ima, nastavnice, Dostojevski koji me ~ekao u Beogradu, vaqda.“
PARIZ, POVRATAK I NO]I NA KALEMEGDANU Bo`ovi} je `eleo da upi{e pozori{nu akademiju, ali mu je otac rekao da mo`e da upi{e vojnu akademiju. Potom je, po o~evoj `eqi, upisao prava, ali je od te ideje ubrzo odustao. Sa prijateqem je poku{ao da ode u Pariz. Plan je bio da rade i studiraju, ali posla nije bilo. Wih dvojica su, kako je ispri~ao, zavr{ili na otira~u jedne ku}e. Tada mu je jedna Francuskiwa postavila pitawe koje je, po wegovim re~ima, mo`da odredilo wegov `ivot: „[ta vi ovde radite?“ Bo`ovi} je odlu~io da se vrati u Beograd. Povratak, me|utim, nije doneo re{ewe problema. Kako je ispri~ao, bio je izba~en iz ku}e, dok je wegov otac ve} bio slab nakon iskustva u logoru. U jednom trenutku na{ao se na ulici. „Bio je topli oktobar, ja sam u ulici Strahiwi}a Bana krenuo ka Kalemegdanu i legao na klupu“, ispri~ao je. Ubrzo je shvatio da je i na Kalemegdanu hladno, pa je nastavio da {eta. Slede}e no}i oti{ao je na `elezni~ku stanicu, gde su qudi koji su dolazili na pijacu spavali na kartonu. U pet ujutru dolazio je policajac i budio ih. Bo`ovi} je govorio o tom periodu bez ulep{avawa, ali i sa dozom humora koja se provla~ila kroz ceo razgovor. Paralelno sa takvim `ivotom, poha|ao je predavawa na Filolo{kom fakultetu, a potom i akademiju. Kasnije je, kako je rekao, dobio o~evo poverewe i po~eo da dobija wegovu pomo}. Jedno vreme radio je u BIGZ-u, gde je no}u radio na kolorisawu razglednica. Rad je trajao cele no}i, a ujutru je odlazio na predavawa. OD „VI[E OD IGRE“ DO @OR@A Govore}i o svojim ulogama, Bo`ovi} se prisetio serije „Vi{e od igre“, koju je snimao 1975. godine. Kako je rekao, tada su bili debitanti, a pisac je bio Slobodan Stojanovi}. Serija je, kako je ispri~ao, ostavila sna`an trag i u tada{woj publici. Posebno mesto u wegovoj karijeri zauzima saradwa sa rediteqem @ivkom Nikoli}em. Za ulogu @or`a u Lepoti poroka, Bo`ovi} ka`e da je ve} tokom priprema po~eo da ulazi u lik. Sa kostimografkiwom Divnom Jovanovi} oti{ao je u robnu ku}u i izabrao odelo, {e{ir i ostale detaqe. „Kad sam to obukao, ve} sam bio u ulozi“, rekao je. Za Bo`ovi}a @or` nije samo komi~an lik. On ga vidi kao karakter koji je kroz komediju prikazao odre|eni moralni obrazac. „A samo ako pogledate, analizirate, to je nevi|ena huqa. Wegov odnos prema `eni, deca ga ne poznaju, wegov odnos prema kumu, prema kumi, prema kumstvu, moral, dr`ava...“, rekao je Bo`ovi}.
Govorio je i o filmu U ime naroda, navode}i da je lik koji je igrao bio poznat u Nik{i}u i da ga je do`ivqavao kao prototip odre|enog dru{tva. Prisetio se i premijere u Puli i reakcija koje su, po wegovim re~ima, izostale. „GLUMAC MORA DA SE SNA\E U SVAKOJ SITUACIJI“ Na po~etku razgovora Bo`ovi} je ispri~ao i anegdotu o telefonu koji mu je zazvonio dok je primao Nu{i}evu nagradu. Imao je, kako je rekao, dva sata pauze od snimawa kako bi primio nagradu. Telefon je zazvonio, on ga je izvadio i odgovorio. „Pa gde si na{ao sad da me zove{ kad primam Nu{i}evu nagradu?“, rekao je tada, posle ~ega je publika po~ela da se smeje. „Eto, koristio sam to da nekako prebacim sebi u prilog, {to glumac mora da se sna|e u svakoj situaciji“, objasnio je. Govore}i o samom gluma~kom zanatu, rekao je da su probe kqu~ne, ali i da glumac ne treba neprestano da razmi{qa o ulozi. Kao mlad glumac, ispri~ao je, pravio je gre{ku jer je mislio da }e se boqe pripremiti ako stalno razmi{qa o ulozi. Kasnije je shvatio da je boqe normalno `iveti i raditi, a potom iza}i na scenu. „A kad normalno `ivi{ i normalno radi{, ima{ ve} zavr{enu ulogu, samo iza|e{“, rekao je. LEPTIRICA I PITAWE [TA JE GLUMA Bo`ovi} je govorio i o ulozi u Leptirici \or|a Kadijevi}a. Kako je rekao, Kadijevi} mu je bio naklowen, a kasnije je film stekao status koji nije o~ekivao. Istakao je da je film uvr{ten me|u evropske horor-drame, nagla{avaju}i da je re~ o delu doma}eg pisca, rediteqa i glumaca. Za wega je gluma tesno povezana sa posmatrawem qudi. Na pitawe {ta je gluma i da li svako mo`e da bude glumac, odgovorio je da u svakom ~oveku postoji ne{to od toga. „Imitacija je prvi stepen“, rekao je Bo`ovi}. Prisetio se i da je kao dete voleo da imitira qude, ali da se to u wegovoj porodici radilo samo u krugu porodice. MATIJA BE]KOVI] I JEZIK NARODA Bo`ovi} je govorio i o monodramama zasnovanim na poeziji Matije Be}kovi}a. Ispri~ao je kako je dobio Be}kovi}evu kwigu, ~itao je i kasnije dramatizovao materijal. Kada je zavr{io tekst, pozvao je Be}kovi}a na razgovor. Potom je u SKC-u izveo ono {to je pripremio. Prema wegovim re~ima, Be}kovi} se smejao dok ga je slu{ao, a tako je i po~ela wihova saradwa. Na pitawe koja mu je Be}kovi}eva pesma najlep{a, odgovorio je: „Vera Pavladoqska“.
Bo`ovi} je objasnio i da je odrastao uz srpsku narodnu, juna~ku pesmu, kao i uz porodi~nu istoriju i vaspitawe tetke Vide. „Ja sam odrastao na srpskoj narodnoj pjesmi, juna~koj. I to me je opredeqilo u `ivotu, kao i vaspitawe moje tetke Vide, i istorija na{e porodice, i sve zajedno“, rekao je Petar Bo`ovi}. „^OVEK JE ZA SEBE OSTAO NAJVE]A TAJNA“ Bo`ovi} je gluma~ki poziv objasnio kroz odnos prema ~oveku. „Mora{, mislim, ti si kriti~ko bi}e samo po sebi. Ako se bavi{ ~ovekom najvi{e, ~ovek je za sebe ostao najve}a tajna“, rekao je glumac. Prema wegovim re~ima, glumac je istovremeno i instrument na kojem izvodi ono {to stvara, a qude iz istorije i wihove karaktere publika prepoznaje kroz sopstveno iskustvo. „Zato je pozori{te najve}a, kao {to je ~ovek najve}a tajna za sebe“, rekao je. „BANOVI] STRAHIWA“, ULOGA KOJU NIJE DOBIO Bo`ovi} se prisetio i uloge koju nije dobio – Banovi}a Strahiwe. Prema wegovim re~ima, Sa{a Petrovi} mu je rekao: „Petre, ja ne vidim nikog osim vas za tu ulogu.“ Me|utim, ulogu je na kraju dobio Franko Nero. Bo`ovi} ka`e da mu nije `ao {to on nije igrao Banovi}a Strahiwu, ve} mu je `ao {to, kako je ocenio, film nije dobar. U razgovoru je potom otvorio i pitawe tuma~ewa „Banovi}a Strahiwe“ i odnosa prema srpskoj kulturi i kwi`evnosti. Ispri~ao je i razgovor sa poznanikom iz Zagreba, kome je citirao po~etak narodne pesme „Banovi} Strahiwa“. „Neko beja{e Strahiwi}u Bane, beja{e Bane u malenoj Bawskoj, u malenoj Bawskoj, kraj Kosova“, rekao je Bo`ovi}. NAGRADE, KARA\OR\EVA ZVEZDA I ODNOS PREMA VLASTI Jedan deo razgovora bio je posve}en i nagradama. Bo`ovi} je nedavno dobio Kara|or|evu zvezdu prvog stepena. Govorio je o reakcijama kolega i o tome da mu je Milo{ Jezdi} ~estitao. Na pitawe o dru{tvenim podelama i politi~kom kontekstu, Bo`ovi} je rekao da je uvek bio za studente i da je imao tri indeksa. Predlo`io je da studenti svake dve godine preispituju rezultate vlasti. „Ja bih uveo pravilo da svake dve godine iza|u studenti i provetre sve ove uspehe postignute vlasti, koja normalno sebe i hvali. Da prosto provetre, da vide {ta je bilo, {ta nije bilo“, rekao je glumac. U razgovoru je pomenuo i to da mu je neko rekao da }e glasati za Aleksandra Vu~i}a, na {ta je odgovorio da to nije ta~no. Razgovor se potom vratio na glumu, uloge i \or|a Kadijevi}a. Za Bo`ovi}a je Leptirica primer doma}eg filma koji je dobio {iri zna~aj, dok je gluma~ki poziv povezao sa sposobno{}u da se posmatraju qudi, wihovi karakteri i pona{awe. Od detiwstva u domu za ratnu siro~ad, preko `ivota na selu, Kola{ina, Beograda, Pariza, Kalemegdana i `elezni~ke stanice, do velikih scena i filmskih uloga, Bo`ovi} je u razgovoru govorio o putu koji je, kako je sam rekao na po~etku, po~eo u `ivotnim okolnostima koje mu nisu bile naklowene. A na pitawe {ta je su{tina gluma~kog poziva, odgovor je tra`io upravo u ~oveku – u wegovoj sposobnosti da posmatra, prepozna, imitira i razume drugog. „^ovek je za sebe ostao najve}a tajna“, rekao je Petar Bo`ovi}.
8 ^etvrtak 1. oktobar 2026.
REPUBLIKA SRPSKA
Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299
NSW 2560 0425 358 539
0413 929 416 0420 201 344
Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma
NASTAVQEN NEGATIVAN PRIRODNI PRIRA[TAJ U BIH:
Skoro 6.000 vi{e umrlih nego ro|enih Za samo pola godine u Bosni i Hercegovini umrlo je skoro 6.000 qudi vi{e nego {to je ro|eno, ~ime BiH nastavqa da bele`i negativan prirodni prira{taj. Prema podacima Agencije za statistiku BiH, u prva dva
kvartala ove godine u BiH su ro|ene 11.604 osobe, {to je vi{e za 7,14 odsto u odnosu na isti period lani, kada je ro|ena 10.831 osoba, a umrlo je 17.568, {to je mawe za 3,27 posto u odnosu na broj umrlih u prvih {est meseci 2025, kada je broj umrlih bio 18.162. Demograf Aleksandar Maji} za bawalu~ke „Nezavisne novine” ka`e da se trend negativnog prirodnog prira{taja, odnosno depopulacije, mogao naslutiti jo{ osamdesetih godina, kada je izgubqen fertilni kontingent,
uz sve izra`enije iseqavawe i pad broja ro|enih. Podsetio je da Republika Srpska negativan prirodni prira{taj bele`i od 2002. godine, a Federacija BiH od 2013. „Sve zemqe u okru`ewu su takve. BiH nije izuzetak. Na`alost, ova de{avawa tokom deve-
desetih uticala su negativno na sve ostale okolnosti. Mi moramo biti svesni da mo`emo samo ubla`iti ove negativne trendove nekim merama – poticajima”, kazao je Maji}. Prema wegovim re~ima, jednokratne jere ne daju rezultate, dok kao pozitivne primere navodi besplatne uxbenike za sve osnovce, pla}eni produ`eni boravak i sli~ne mere. U prvih {est meseci ove godine zabele`eno je mawe sklopqenih brakova i razvoda nego u istom periodu 2025.
„Tokom prvih {est meseci 2026. godine u Bosni i Hercegovini sklopqen je 5.921 brak, {to u pore|ewu s prvih {est meseci 2025. godine pokazuje smawewe od 3,39 posto. Tokom prvih {est meseci 2026. godine razvedeno je 849 brakova, {to predstavqa smawewe od 15,86 posto u odnosu na isti period 2025. godine”, navode iz Agencije za statistiku BiH. Psiholog i sistemski porodi~ni psihoterapeput Maja Savanovi} Zori} za „Nezavisne” isti~e da se danas sve ~e{}e postavqa pitawe da li je brak prevazi|ena institucija. „Nekada je brak bio dru{tvena norma i neizostavan korak u `ivotu svakog pojedinca. Danas sve vi{e qudi odga|a ili potpuno izbegava brak, vo|eni razli~itim razlozima. Jedan od wih je ekonomska nesigurnost, jer je te{ko uspostaviti finansijsku stabilnost, a samostalan `ivot je ~esto izazovan, pa se mladi du`e zadr`avaju u roditeqskim domovima”, kazala je. Dodala je da su se promenile i vrednosti jer qudi danas vi{e ula`u u obrazovawe, karijeru i li~ni razvoj pre nego {to razmotre brak kao opciju. Prema wenim re~ima, iskustva prethodnih generacija i veliki broj razvoda tako|e uti~u na mlade i ~ine ih skepti~nijima prema ideji „sre}e do kraja `ivota”.
Dodik i Mini} sa Putinom o va`nim pitawima za Republiku Srpsku
Delegacija Republike Srpske, koju predvode predsednik Milorad Dodik i premijer Savo Mini}, nastavila je posetu Rusiji, a planiran je i sastanak sa predsednikom Vladimirom Putinom. Dodik je najavio da }e sa ruskim predsednikom razgovarati o ranije dogovorenim pitawima, ali i o budu}im planovima i saradwi. On je istakao da su odnosi Republike Srpske i Ruske Federacije na najvi{em nivou i da se razvijaju u okviru strate{ke saradwe. Govore}i o Dejtonskom sporazumu, Dodik je optu`io Zapad za wegovo naru{avawe, dok je istakao da Rusija u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija dosledno podr`ava Dejtonski sporazum. Sastanak sa Putinom bi}e jedan od centralnih doga|aja posete delegacije Republike Srpske Rusiji.
Patrijarh Porfirije osve{tao hram u Palama i pozvao na jedinstvo IDO NETAWAHU: Patrijarh srpski Porfirije osve{tao je danas Hram Sabora Svetog arhangela Gavrila u Palama, nakon ~ega je slu`ena Sveta arhijerejska liturgija, kojoj su prisustvovali brojni vernici, zvani~nici Republike Srpske i predstavnici javnog, kulturnog i politi~kog `ivota Isto~nog Sarajeva i Pala. On je istakao da je ponosan na qude u Republici Srpskoj zbog wihove vere, ~estitosti i odanosti Bogu i Crkvi, kao i zbog me|usobnog jedinstva, poru~iv{i da ga treba negovati bez obzira na razli~itosti i razli~ita mi{qewa o pojedinim pitawima. Patrijarh Porfirije rekao je da se „iz dubine du{e raduje” kada dolazi tamo gde `ivi pravoslavna srpska du{a koja se moli Bogu za svoje spasewe,
kao i za mir i spasewe ~itavog sveta. „Nikada ne ose}am takvu radost, takvu utehu i toliku qubav kao {to ose}am kada do|em u Republiku Srpsku. Mo`e biti da sam pomalo i subjektivan, jer i moji su koreni ovde. Tu su moji praoci, pradede, dede, moji roditeqi ro|eni i stasavali”, rekao je patrijarh Porfirije, prenosi Radio-televizija Republike Srpske (RTRS). Poglavaru Srpske pravoslavne crkve saslu`ivali su mitropolit dabrobosanski Hrizostom, mitropolit zahumsko-hercegova~ki i stonsko-primorskiDimitrije,mitropolitbudimqansko-nik{i}ki Metodije, episkop pakra~ko-slavonski Jovan i episkop {aba~ki Jerotej, saop{tila je Srpska pravoslavna crkva. U besedi je posebno zahvalio patrijarhu Porfiriju {to je osve{tao hram, oceniv{i da je re~ o istorijskom doga|aju „u svakom pogledu”. On je dodao da je ovo prvi put da jedan srpski patrijarh osve{tava crkvu u istorijskim Palama. Saborni hram, koji svojim polo`ajem povezuje duhovni, akademski i kulturni `ivot Pala, nalazi se u neposrednoj blizini fakulteta Univerziteta u Isto~nom Sarajevu - Ekonomskog, Filozofskog, Pravnog i Fakulteta fizi~kog vaspitawa i sporta, navodi se u saop{tewu Srpske pravoslavne crkve. Inicijator izgradwe hrama bio je bla`enopo~iv{i mitropolit dabrobosanski Nikolaj, koji je, kako je ranije saop{teno iz Srpske pravoslavne crkve, prepoznao razvojni potencijal Pala i o~ekivao wihov ubrzani turisti~ki i demografski razvoj, imaju}i u vidu i duhovne potrebe vi{e hiqada studenata. Izgradwa Hrama Sabora Svetog arhangela Gavrila po~ela je 2008. godine, a temeqe je iste godine, na praznik Svetih Joakima i Ane, 22. septembra, osve{tao bla`enopo~iv{i mitropolit Nikolaj.
Promocija kwige u Bijeqini posebno emotivna Ido Netawahu, brat izraelskog premijera Bewamina Netawahua, izjavio je da je u Bijeqini u Republici Srpskoj do`iveo najemotivniju prezentaciju svoje nove kwige „Posledwa Jonijeva bitka”, ~ak i u pore|ewu sa promocijama odr`anim u Izraelu.
„Smatram da je, na osnovu postavqenih pitawa, ovo bilo najemotivnije iskustvo do sada prilikom prezentacije kwige, ukqu~uju}i i Izrael. Iskreno, to je istina”, rekao je Netawahu novinarima,. On je naveo da je ve~e bilo posebno emotivno zbog reakcije publike i svedo~ewa o ratnim iskustvima u Bijeqini. Nadam se da }e qudi ~itati kwigu i da }e im pri~a biti zanimqiva i da }e u woj prona}i zna~ewe”, rekao je Netawahu. Kwiga „Posledwa Jonijeva bitka” zasnovana je na stvarnim doga|ajima i opisuje otmicu aviona i operaciju spasavawa talaca u Entebeu 1976. godine, tokom koje je poginuo komandant operacije Joni Netawahu.
CRNA GORA
^etvrtak 1. oktobar 2026. 9
Crna Gora uvodi vize za Rusiju, Belorusiju i Tursku Odluka stupa na snagu 1. novembra u okviru uskla|ivawa vizne politike sa Evropskom unijom Crna Gora }e od 1. novembra uvesti vize za dr`avqane Rusije, Belorusije i Turske, u okviru uskla|ivawa vizne politike sa Evropskom unijom. Vlada Crne Gore usvojila je informaciju o potrebi
otkazivawa postoje}ih sporazuma kojima je regulisan bezvizni re`im sa ovim dr`avama, prenose podgori~ke „Vijesti”. Istovremeno, za Tursku je predvi|eno zakqu~ivawe novog bilateralnog sporazuma kojim bi se zadr`ao bezvizni re`im za nosioce diplomatskih, slu`benih i specijalnih paso{a. U obrazlo`ewu Vlade navodi se da je Crna Gora, u okviru procesa pristupawa EU, u obavezi da svoju viznu politiku u potpunosti uskladi sa politikom Unije. Podse}a se da je Vlada 23. jula donela Uredbu kojom je propisano da }e dr`avqanima Rusije, Belorusije i Tur-
ske od 1. novembra biti potrebna viza za ulazak, tranzit i boravak u Crnoj Gori. Ina~e ruski turisti su me|u najbrojnijim stranim gostima u Crnoj Gori. Prema podacima MONSTAT-a, ruski turisti su tokom 2025. godine ostvarili 16,4 odsto svih no}ewa stranih turista u Crnoj Gori, {to ih je svrstalo na drugo mesto, iza turista iz Srbije. Ruski gosti su posebno zna~ajni za privatni sme{taj, gde su u 2025. godini ~inili 22,1 odsto ukupnog broja no}ewa stranih turista, a, prema oceni stru~waka, uvo|ewe viza moglo bi da dovede ne samo do pada broja no}ewa ve} i do smawewa prihoda hotela, restorana, avio-kompanija i prevoznika, kao i maweg priliva po osnovu PDV-a i akciza u crnogorski buxet. Nakon usvajawa Uredbe, iz Ambasade Rusije u Crnoj Gori je saop{teno da uvo|ewe viza za ruske dr`avqane predstavqa jo{ jedan dokaz „ekstremne zavisnosti” zvani~ne Podgorice od „stranih pokroviteqa”, koji su vi{e zainteresovani za naru{avawe rusko-crnogorskih odnosa nego za interese Crne Gore. Tako|e je poru~eno da Moskva zadr`ava pravo da adekvatno reaguje na neprijateqske poteze, uz ocenu da }e odluka negativno uticati na turizam i projekte u kojima u~estvuju ruske kompanije.
Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
„AFERA BOTOKS” U CRNOJ GORI:
Ukrajinka nije imala licencu za rad
Vesna Medenica preba~ena iz pritvora na UKC zbog zadobijene povrede glave Nekada{wa predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica hitno je iz pritvora u Spu`u sprovedena u Urgentni blok Klini~kog centra Crne Gore zbog povrede glave, pi{e Pobjeda. Prema nezvani~nim informacijama Pobjede, Medenica se prilikom {etwe u krugu Istra`nog zatvora u Spu`u spotakla i pala, pri ~emu je povredila glavu. Nakon nezgode najpre je pregledao zatvorski lekar, posle ~ega je prevezena u Klini~ki centar Crne Gore radi daqih pregleda. Wen branilac, advokat Zdravko Begovi}, potvrdio je za Pobjedu da je Medenica imala nezgodu u Istra`nom zatvoru, kao i da }e lekari nakon pregleda utvrditi da li je re~ o lak{im ili te`im povredama. Medenica se nalazi u pritvoru nakon {to je prvostepenom presudom Vi{eg suda u Podgorici osu|ena na deset godina zatvora. Sud ju je oglasio krivom u dva slu~aja protivzakonitog uticaja. Pritvor joj je odre|en 28. februara, nakon {to je uva`ena `alba Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva, zbog opasnosti od bekstva.
J. K, koja je pacijentkiwama ubrizgala navodno falsifikovani preparat botoksa zbog ~ega su sa ozbiqnim posledicama zavr{ile na le~ewu na Infektivnoj klinici, nije imala licencu za rad u Crnoj Gori, niti je smela da se bavi antiage medicinom shodno zakonu. To su kazali iz Lekarske komore i poru~ili da to {to je J.K. imala nostrifikovanu diplomu nije bilo dovoqno da obavqa zdravstvenu delatnost u svojstvu lekara na teritoriji Crne Gore. J.K. se ovim poslom, bez licence za rad, nezakonito bavila najmawe tri godine unazad u Crnoj Gori, {to potvr|uju fotografije i video-snimci na wenom profilu na dru{tvenim mre`ama. Preparat botoksa koji je ubrizgan pacijentkiwama, nakon ~ega su dobile botulizam - ozbiqno i te{ko stawe izazvano botulinskim toksinom, na divqe je, uz zaobila`ewe zakonskih procedura i crnogorskog Instituta za lekove i medicinska sredstva (CInMED), dospeo ilegalno na crnogorsko tr`i{te i to u neregistrovani prostor, a ne zdravstvenu ustanovu, a nabavio ga je D. L. Do danas nije poznato {ta se nalazi u spornoj bo~ici leka, da li ima ve}e ili mawe koncentracije botulinskog toksina, te da li je postojao hladni lanac do nelagalnog dospe}a na tr`i{te. Iz CInMED-a je “Vijestima” ju~e saop{teno da im nadle`ne institucije i daqe nisu dostavile nikakve podatke o seriji leka, wegovom pakovawu, kako bi se proverilo da li ga je proizvo|a~ registrovao za tr`i{te Kosova ili ne.
RUSI POKU[ALI DA SE UKRCAJU NA AVION U TIVTU SA 19 KOFERA
Unutra oprema za pra}ewe i hiqade evra Crnogorska policija prona{la je oko milion evra i opremu za pra}ewe i {pijunirawe u pretresu vi{e objekata na crnogorskom primorju koje su koristili dvoje ruskih dr`avqana uhap{enih pre tri dana na aerodromu u Tivtu, dok su poku{avali da se ukrcaju na let za Izrael, objavile su podgori~ke Vijesti. Radi se o ruskim dr`avqanima Aleksandru Mihailovi~u Krugqanskom i Aleksandri Krugqanskoj koji su na let za Tel Aviv poku{ali da se ukrcaju s 19 kofera u kojima je bila {pijunska oprema, navode „Vijesti”. Prema istim informacijama, pretresi su obavqeni u petak, a policija je proveravala objekte u Budvi i Baru. Dr`avqani Rusije, koji su posedovali i izraelske paso{e, u koferima su imali GPS ure|aj za pra}ewe s mikrofonom, profesionalni detektor radijskih signala, nadzorne kamere i opremu za videonadzor, ra~unarske komponente, memorijske ure|aje, kablove i drugu elektroniku, a uhap{eni su zbog sumwe da su po~inili krivi~na dela krijum~arewa i prawa novca. Prema nezvani~nim informacijama VIjesti, u vi{e od polovine wihovog prtqage nalazila se oprema zbog koje su nadle`ni posumwali da bi mogla da slu`i za pra}ewe, nadzor, {pijunirawe i otkrivawe ure|aja za prislu{kivawe. Kako pi{e taj list, osim navodno {pijunske opreme, spakovane u koferima i torbama, policija je od wih oduzela 26.210 evra i 1.150 izraelskih {ekela, kao i odre|ene lekove.
10 ^etvrtak 1. oktobar 2026.
KOSOVO I METOHIJA
NASTAVQA SE TEROR PRI[TINE PREMA SRBIMA NA SEVERU KIM
Uhap{enima u Zubinom Potoku odre|eno zadr`avawe Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi} Za devet Srba uhap{enih, u nedequ 27. septembra, u nekoliko sela u op{tini Zubin Potok na severu KiM, zbog sumwe da su navodno po~inile ratne zlo~ine protiv civilnog stanovni{tva, odre|eno je ~etrdesetosmo~asovno zadr`avawe, saop{teno je iz Specijalnog tu`ila{tva i Kosovske policije. Kako se navodi u zajedni~kom saop{tewu, uhap{eni D. D., M. R., M. R., R. R., S. D., S. D., V. L., R. R. i D. D. sumwi~e se za krivi~no delo „ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva“. Policijski istra`iteqi Direkcije za istragu ratnih zlo~ina, uz podr{ku drugih jedinica Kosovske policije, a po nalogu specijalnog tu`ila{tva, pretresli su vi{e lokacija na podru~ju op{tine Zubin Potok u okviru operacije „Dosije 23“ Tokom pretresa, navode se daqe, zapleweno je devet mobilnih telefona, dve vojne kwi`ice, jedna duga cev i lova~ka pu{ka, kao i meci kalibra 7,65 milimetara i meci za lova~ku pu{ku. Zaplewene su i ~etiri granate, oko 23.000 evra i oko 60.000 srpskih dinara, kao i drugi materijali za koje policija navodi da su relevantni za slu~aj. Na podru~ju Zubinog Potoka od kraja jula uhap{eni su trojica Srba zbog sumwe da su navodno po~inili ratni zlo~in, a sud privremenih institucija u Pri{tini odredio im je jednomese~ni pritvor.
Me{tani sela u op{tini Zubin Potok naveli su da su izlo`eni otvorenom zastra{ivawu i pretwama novim hap{ewima od strane Pri{tine. Kancelarija za Kosovo i Metohiju saop{tila je povodom hap{ewa devetoro Srba na KiM da je Albin Kurti, sa ciqem da izvr{i dodatni pritisak na Zubin Potok, protera i zastra{i preostali srpski narod u Ibarskom Kola{inu, poslao svoje policijske falange da uhapse Srbe pod izgovorom navodne ume{anosti u ratni zlo~in. Kako je navedeno, masovna hap{ewa postala su novi metod Pri{tine za odmazdu nad Srbima, a Pri{tina nedavna otkri}a u Zubinom Potoku koristi kao izgovor za stigmatizaciju i lov na sve preostale Srbe. Me|u privedenima je i starac od 90 godina, koji je u vi{e navrata bio meta takozvane kosovske policije, zatim otac koji kod ku}e ima dete sa smetwama u razvoju, ro|aci Srba koji su ve} bili mete Pri{ti-
Na KiM, od 19. septembra do 2. oktobra, vojna ve`ba tzv. kosovskih bezbednosnih snaga i armija SAD, Hrvatske i Albanije
Srbi negoduju i strahuju od „[tita hrabrosti 2026“ Trenutno se na Kosovu, od 21. septembra do 2. oktobra 2026. godine, odr`ava terenska vojna ve`ba u kojoj u~estvuju Kosovske bezbednosne snage (KBS),
Hrvatska, Albanija i Pri{tina potpisale su 18. marta 2025. godine Deklaraciju o odbrambenoj saradwi, kojom su predvi|ene zajedni~ke obuke i ve`be, ja~awe inte-
Kosovska policija i vojske SAD, Hrvatske i Albanije. Ve`ba se odr`ava pod sloganom „[tit hrabrosti 2026“ a izvodi se na podru~ju centralnog Kosova, op{tina Glogovac, Obili}, Kosovo Poqe i Pri{tina, uz kretawe vojnih vozila i tehnike ka ovim mestima.
roperabilnosti i odbrambene industrije, kao i saradwa u odgovoru na hibridne pretwe. Dokument izri~ito navodi da ne stvara nove me|unarodne pravne obaveze niti predstavqa formalni savez sa klauzulom uzajamne odbrane. Prema Rezoluciji 1244 SB UN, jedina oru`ana sila na Kosovu i Metohiji je KFOR, ali su privremene institucije i pored toga formirale tzv. policiju, kao i tzv. KBS, koje cu ilegalna formacija, a Pri{tina intenzivira i nabavku naoru`awa.
U saop{tewu na Fejsbuk stranici tzv. KBS navedeno je da }e ve`ba biti odr`ana pod nazivom ‘’[tit hrabrosti 2026’’ i da }e na woj u~estvovati i tzv. kosovska policija.
ne, navode iz Kancelarije za KiM. Srpska lista (SL) saop{tila je da hap{ewe devet Srba u Zubinom potoku nije pravni postupak uz puno po{tovawe pretpostavke nevinosti i prava na odbranu ve} odmazda i na~in premijera privremenih pri{tinskih institucija Aqbina Kurtija za progon Srba. „Zahtevamo da uhap{enima bez odlagawa budu obezbe|ena sva prava koja im pripadaju, nesmetan kontakt sa advokatima i porodicama i postupak oslobo|en politi~kog pritiska. Od predstavnika me|unarodne zajednice, KFOR-a, EULEKS-a i drugih relevantnih misija o~ekujemo da pa`qivo prate postupawe institucija i spre~e svaku zloupotrebu policijskih i pravosudnih mehanizama u politi~ke svrhe”, poru~ili su iz SL. Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Milo{ Vu~evi} najo{trije je „najnoviji talas terora i brutalnog zastra{ivawa koji Aqbin Kurti sprovodi nad srpskim narodom u Ibarskom Kola{inu”.
Obele`eno 13 godina od ubistva pripadnika EULEKS-a kod Bawske u op{tini Zve~an na severu KiM U subotu, 19. septembra, na mestu gde je pre 13 godina ubijen litvanski carinik na Kosovu Audrijus [enavi~ijus, 800 metara ispred Balabana, na putu od Zve~ana i skretawa za Bawsku, pripadnici ove misije su oranizovali ceremoniju polagawa venaca na mestu gde je wegovo vozilo napadnuto. EULEKS je ponovo ponudio nagradu od 82.000 evra za informacije koje bi mogle dovesti do pronala`ewa, hap{ewa i osu|ivawa odgovornih za ubistvo litvanskog carinika. [enavi~ijus je stradao 19. septembra 2013. godine, kada su, kako je tada saop{tio EULEKS, dva vozila te misije, u kojima je bilo {estoro slu`benika, zasuta paqbom na magistralnom putu Kosovska Mitrovica-Leposavi}, kod mesta Balaban u op{tini Zve~an. Obele`avawu godi{wice prisustvovali su predstavnici EULEKS-a, Litvanije i Kosovske policije. Slu~aj wegovog ubistva do danas nije rasvetqen. Nakon {to je EULEKS 2018. godine okon~ao svoj mandat u oblasti pravosu|a, predmet je predat kosovskom pravosu|u.
SRBI U SVETU
^etvrtak 1. oktobar 2026. 11
Preminuo Milan Pani}, biznismen i nekada{wi premijer SR Jugoslavije Ameri~ki biznismen srpskog porekla Milan Pani} preminuo je 24. septembra u Kaliforniji, u 97. godini. Bio je premijer Savezne Republike Jugoslavije od jula 1992. do februara 1993. godine, a na predsedni~kim izborima u Srbiji u decembru 1992. bio je protivkandidat Slobodanu Milo{evi}u. U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama izgradio je uspe{nu poslovnu karijeru i osnovao farmaceutsku kompaniju ICN. Milan Pani}, nekada{wi premijer Savezne Republike Jugoslavije i kandidat na predsedni~kim izborima u Srbiji 1992. godine, preminuo je 24. septembra u Pasadeni, u Kaliforniji, u 97. godini, objavqeno je na me-
morijalnoj stranici wemu posve}enoj. Pani} je ro|en 20. decembra 1929. godine u Beogradu. Tokom Drugog svetskog rata bio je u partizanima, a posle rata, kao student Medicinskog
fakulteta, bio je uspe{an biciklista. Takmi~io se na najvi{em nivou u tada{woj Jugoslaviji i nastupao na me|unarodnim takmi~ewima. Tokom pedesetih godina napustio je komunisti~ku Jugoslaviju
i oti{ao u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. U Kaliforniji je 1959. godine osnovao farmaceutsku kompaniju ICN Pharmaceuticals, „sa par stotina dolara i ma{inom za prawe ve{a”, govorio je Pani} za Los An|eles Tajms 1992. godine. Kompanija je tokom narednih decenija izrasla u me|unarodnu farmaceutsku korporaciju, Pani} je bio wen predsednik i izvr{ni direktor. ICN je posebno bio poznat po razvoju i komercijalizaciji antivirusnih lekova. U Beograd se vra}a posle raspada SFRJ, 1992. kada je postao predsednik Savezne vlade SR Jugoslavije. Premijersku funkciju Pani}u je ponudio Dobrica ]osi}, srpski pisac i tada{wi
predsednik savezne dr`ave Jugoslavije. U vreme Pani}evog mandata zemqa je bila pod me|unarodnim sankcijama, u ekonomskoj krizi, devastirana gra|anskim ratovima na prostoru biv{e SFRJ. Pani} se, potom, iako je bio savezni premijer, suprotstavio Milo{evi}u na predsedni~kim izborima, u decembru 1992, kao nezavisni kandidat, uz podr{ku opozicione koalicije DEPOS. Izgubio je od Milo{evi}a, osvojiv{i 32 odsto glasova. Nekoliko meseci kasnije podneo je ostavku na mesto premijera {to je zna~ilo i wegovo povla~ewe iz politi~kog `ivota Srbije. Bavio se humanitarnim radom kroz svoju fondaciju i zalagao za mir i demokratiju na Balkanu.
PISMO NA SRPSKOM PRONA\ENO NA PLA@I U LOS AN\ELESU:
Amerikanci tra`ili prevod, pa saznali da nose opro{taj }erke od preminulog oca! SRPSKA DIJASPORA NA NOVOM ZELANDU SPREMNA ZA IZBORE:
U Oklandu se pripremaju za mogu}e prvo bira~ko mesto u izbornom danu! Udaqeni vi{e od 17.000 kilometara od Srbije, na{i dr`avqani u Oklandu, gradu na Novom Zelandu, vode bitku da tamo organizuju glasawe na vanrednim parlamentarnim izborima zakazanim za 25. oktobar. Ukoliko im to po|e za rukom, glasa~ko mesto u Oklandu bi}e prvo na svetu u izbornom danu na kom }e srpska dijaspora glasati na izborima. Kada se u Beogradu i drugim gradovima na{e zemqe bira~ka mesta otvore, rezultati sa Novog Zelanda uveliko }e biti poznati. Dok ~ekaju potvrdu da }e mo}i da glasaju na izborima, Srbi na Novom Zelandu prolaze obuke za kontrolore i zvani~no koordin{u sa Studentskom listom, kako bi se uverili da }e izborni dan prote}i u najboqem redu. Nadolaze}e oktobarske izbore u Srbiji prati velika mobilizacija srpske dijaspore za glasawe u inostranstvu, {to nije iznena|ewe, imaju}i u vidu da su gotovo dve godine unazad {irom belog sveta organizovani protesti podr{ke studentima i komemorativni skupovi. Mesec dana pre vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar, deo dr`avqana Srbije u inostranstvu i daqe ne zna da li }e mo}i da glasa, iako rok za prijavu isti~e 3. oktobra. Me|utim, izlasku na izbore nadaju se u Oklandu, gradu na Novom Zelandu, gde `ivi najvi{e srpskih dr`avqana Najbqi`a ambasada tamo{wim Srbima je u Australiji, zbog ~ega posledwih dana ula`u napore da glasawe organizuju u Oklandu, gde su odr`ani i posledwi izbori. Ina~e, prijava za glasawe iz inostranstva podnosi se popuwavawem i podno{ewem pisanog zahteva nadle`nom diplomatsko-konzularnom predstavni{tvu (ambasadi ili konzulatu) Republike Srbije u zemqi u kojoj se boravi na dan izbora. Bira~ko mesto u inostranstvu se po pravilu otvara samo ukoliko se na odre|enoj lokaciji prijavi najmawe 100 bira~a.
Obi~na {etwa obalom Tihog okeana za jedan ameri~ki par pretvorila se u susret sa tu|om tugom koju nisu mogli da razumeju, ali su je, ~ak i bez prevoda, jasno osetili. Na pla`i u Los An|elesu prona{li su pismo napisano na srpskom jeziku, pa su odlu~ili da potra`e pomo} qudi koji }e im otkriti kome je nameweno i kakvu pri~u nosi. Fotografiju pisma objavili su na Redditu uz molbu da im neko prevede wegove re~i. Nisu znali da su prona{li opro{taj }erke od preminulog oca, niti da }e wena poruka ubrzo rasplakati hiqade qudi koji su je pro~itali. – Ovo pismo smo prona{li na obali. Mo`ete li da nam pomognete sa prevodom kako bismo saznali o ~emu se radi, molim vas, napisali su. „JEDINI MOJ, SADA VI[E NE MO@EMO RE^IMA DA SE VOLIMO“ Pismo po~iwe obra}awem ocu kojeg je }erka zvala Gigi. Nema u wemu velikih re~i kojima se tuga obja{wava, jer za gubitak roditeqa takve re~i verovatno i ne postoje. Umesto toga, ostala je qubav deteta koje poku{ava da poveruje da smrt nije prekinula odnos sa ocem, ve} ga je samo preselila na mesto do kojeg vi{e ne mo`e da dopre rukama. – Jedini moj, Gigi, sada vi{e ne mo`emo re~ima da se volimo, ve} du{om i srcem, kao {to smo i uvek. Najboqi si tata na svetu koji je postojao, a za mene si tu, nisi nigde oti{ao, jer ja sam ti i kroz moje vene te~e tvoja dobra krv i qubav. Neka ti ovo cve}e u okeanu donese moje misli i tugu i sre}u, ali i mir. Obe}avam da }u ostati
ona ista, tvoja najboqa, i samo }e{ nastaviti da bude{ ponosan na svoju }erku, svog sina. Nikada te ne}u preboleti, nikada ne}u prestati da budem tu`na, sve dok opet ne budem u tvojim rukicama koje su me uspavqivale, mazile i ~inile da se ose}am sigurno.
{to nije smelo tek tako da zavr{i u sme}u ili nestane u pesku. Kada su korisnici iz Srbije preveli pismo, komentari su po~eli da se ni`u. Mnogi su priznali da ih je nekoliko redova nepoznate An~ice potpuno slomilo. – To je opro{tajno pismo preminulom ocu. Mislim da bi treba-
^uvaj mi mamu, voli je i qubi je od mene, i baku Grozdu, i kumu Vericu, i prabaku i pradeku. Momu mi zagrli, An~icu, Slobu i druge koje sam volela i koji su mene voleli. Voli te tvoja An~ica – stajalo je u poruci. PISMO KOJE JE PRE[LO OKEAN I STIGLO DO POTPUNIH STRANACA Ne znamo gde je pismo spu{teno u vodu, koliko je dugo putovalo niti kako je zavr{ilo ba{ na obali Los An|elesa. Znamo samo da ga je napisala }erka koja je `elela da wene re~i, zajedno sa cve}em, prona|u put do oca kojeg vi{e nema. A onda su, umesto do wega, stigle do dvoje potpunih stranaca na drugom kraju sveta. Oni nisu razumeli jezik, ali su prepoznali da dr`e ne{to va`no i li~no, ne{to
lo da ga vratite u okean, veoma je li~no, napisao je jedan korisnik. – Bo`e, ovo je najtu`nija poruka koju sam pro~itala, dodala je druga korisnica. Bilo je i onih koji su zahvalili paru {to pismo nije ostavio na obali, ali su ih zamolili da ga vrate moru kako bi nastavilo putovawe koje mu je An~ica namenila. – Nadam se da }ete ga vratiti u okean, kako bi moglo da nastavi svoj put, glasio je jedan od komentara. Mo`da pismo nikada ne}e sti}i tamo gde je wegova autorka `elela. Mo`da je, ipak, ve} stiglo. Jer qubav prema roditequ ne prestaje wegovim odlaskom, samo ostaje da putuje daqe, kroz uspomene, krv, re~i i jedan okean koji je na drugom kraju sveta sa~uvao ne~ije posledwe „volim te“.
12 ^etvrtak 1. oktobar 2026.
AUSTRALIJA
Uzbuna: Ve{ta~ka inteligencija hakovala sajt australijske vlade Australijski premijer Entoni Elbanizi saop{tio je da je agent ve{ta~ke inteligencije, koji je razvila ameri~ka kompanija OpenAI, izvr{io upad na jedan dr`avni portal.
Australijski premijer Entoni Elbanizi tokom obra}awa na Klimatskoj nedeqi u Wujorku
Kolika }e zaista biti cena tehnolo{ke revolucije vo|ene ve{ta~kom inteligencijom? Paralelno sa zasedawem GS UN u Wujorku se odr`ava i Klimatska nedeqa, koju je otvorio australijski premijer Entoni Elbanizi. U svom govoru istakao je da borba protiv klimatskih promena predstavqa kqu~ni stub nacionalne bezbednosti, naglasiv{i da se svet istovemeno suo~ava i sa izazovima i sa mogu}nostima koje donosi muweviti napredak ve{ta~ke inteligencije – napomiwu}i da budu}nost ove tehnologije direktno zavisi od ogromnih koli~ina elektri~ne energije i vode. Australijski premijer Entoni Elbanizi je tokom obra}awa na Klimatskoj nedeqi u Wujorku upozorio da nauka jasno stavqa do znawa da }e klimatske i ekolo{ke nepogode postajati sve te`e i intenzivnije. „To }e jo{ vi{e zajednica {irom sveta suo~iti sa stalnim traumama. Zato, moramo da se ujedinimo i uhvatimo u ko{tac s ovim problemom, jer u suprotnom, razmere na{e odgovornosti i cenu neaktivnosti ne}emo mo}i da zaobi|emo. Suo~avawe sa stvarno{}u predstavqa jo{ jedan hitan razlog da se ubrza globalni prelazak na ~istu energiju”, naglasio je premijer. Elbanizi je javno podr`ao britanski dr`avni sekretar Ed Miliband, naglasiv{i da klimatske promene vi{e nisu samo ekolo{ko pitawe, ve} ozbiqan bezbednosni imperativ. Prema Milibandovim re~ima, globalni klimatski slom s kojim se suo~avamo mora postati apsolutni prioritet za premijere i ministre spoqnih poslova, a ne samo tema kojom se bave resorna ministarstva. Po pitawu klimatskih promena moraju se anga`ovati kompletne bezbednosne strukture, pa ~ak i vojni generali, a ne samo ekolo{ki aktivisti. Ovakve poruke sa samita usledile su samo nekoliko dana nakon {to su nau~nici potvrdili da je avgust ove godine bio najtopliji mesec na planeti od kada postoje merewa. I dok se ekolo{ka pitawa nalaze pred svetskim liderima u okviru dnevnog reda Generalne skup{tine UNa i prate}im doga|ajima, ovo pitawe ipak nije u vrhu liste prioriteta. Me|utim, gra|ani Wujorka, sa kojima je izve{ta~ SBS-a razgovarao ispred zgrade Ujediwenih nacija, dele duboku zabrinutost u pogledu budu}nosti ~ove~anstva. I to pre svega zbog vrtoglavnog rasta ve{ta~ke inteligencije. U wihovim porukama preovladava stav da je tehnolo{ki napredak ve} sada nemogu}e dr`ati pod kontrolom i da }e to doneti ozbiqne dru{tvene probleme. Gra|ani uglavnom apeluju na hitno uvo|ewe striktnih regulatornih mera, uz opomenu da ~ove~anstvu preti potpuni nestanak ukoliko ne uspe na vreme da se prilagodi brzim tehnolo{kim promenama. Ova upozorewa jasno oslikavaju strah od ekspanzije generativne ve{ta~ke inteligencije i sve ve}e globalne potra`we za ovom tehnologijom. Usled toga, data centri koji pokre}u AI sisteme tro{e struju i vodu brzinom koja ozbiqno ugro`ava klimatske ciqeve. Stru~waci upozoravaju da prose~na pretraga putem ve{ta~ke inteligencije tro{i i do deset puta vi{e elektri~ne energije od standardne pretrage na internetu, dok sistemi za hla|ewe tih sistema tro{e milione litara pija}e vode svakog dana. Australija je jedna od 22 potpisnice me|unarodnog poziva za obavezno bezbednosno testirawe naprednih modela ve{ta~ke inteligencije, kao i za uvo|ewe nezavisnih procena i ~vr{}eg me|unarodnog nadzora. U zajedni~kom saop{tewu tih zemaqa istaknuto je da se brzi rast tehnologije mora staviti pod strogu kontrolu kako bi se obezbedilo da ona ostane pod qudskim nadzorom. SBS na srpskom
Veruje se da je ovo jedan od prvih slu~ajeva u svetu, koji je javno obelodawen, da je ve{ta~ka inteligencija izvr{ila hakerski napad na dr`avni veb-sajt. Ovo se de{ava u trenutku kada svetski lideri, pa i same kompanije koje razvijaju ve{ta~ku inteligenciju, pozivaju na hitno uvo|ewe regulative, usled straha da razvoj ove industrije izmi~e kontroli. [TA SE ZAPRAVO DOGODILO? Kompanija OpenAI navodi da se incident dogodio u junu, kada je agent ve{ta~ke inteligencije, istra`uju}i zdravstvene statistike, pristupio fajlovima sa „nekoliko veb-sajtova i servisa australijske vlade” ukqu~uju}i podatke iz nacionalnog zdravstvenog sistema „Medicare”, koji nisu bili javno dostupni. Kompanija isti~e da za incident nije znala sve do avgusta, a da je dr`avnu agenciju „Services Australia” obavestila 10. septembra putem imejla poslatog na adresu za op{te upite. Obave{tena je australijska agencija za sajber-bezbednost, a nadle`ni ministar je o tome obave{ten tek nekoliko dana kasnije. Australija navodi da agent nije pristupio osetqivim fajlovima, ali ocewuje da je incident zabriwavaju}i, te da je na~in na koji je kompanija OpenAI postupila neprihvatqiv. Premijer Entoni Elbanizi ove nedeqe boravi na Generalnoj skup{tini UN, a o incidentu je govorio tokom boravka u Wujorku: „Ova situacija je o~igledno neprihvatqiva”. - Danas sam razgovarao sa izvr{nim direktorom kompanije OpenAI, Semom Altmanom, kako bih izrazio veliku zabrinutost Australije povodom ovog incidenta. Tako|e sam izrazio razo~arawe {to je kompaniji trebalo previ{e vremena da obavesti vladu o tome {ta se dogodilo, a neprihvatqiv je bio i sam na~in na koji je to obave{tewe upu}eno - kazao je. Premijer nije rekao da li je o ovom incidentu razgovarao tokom sastanka sa ameri~kim predsednikom Donaldom Trampom, koji se protivi pozivima da se uspori razvoj ve{ta~ke inteligencije. „MOGU]E JE DA SU UGRO@ENA JO[ TRI DR@AVNA SISTEMA” Nadle`ni su „tako|e svesni postojawa jo{ tri sistema koja su mo`da ugro`ena”, izjavio je australijski Albaneze. Me|u wima su Australijski institut za zdravqe i socijalnu za{titu (Australian Institute of Health and Welfare), Biro za statistiku i istra`ivawe kriminaliteta Novog Ju`nog Velsa i Ministarstvo zdravqa dr`ave Viktorija, naveo je on. Elbanizi je rekao da je razgovarao sa Benom Kerolom i Kri-
som Minsom, premijerima dr`ava Viktorija i Novi Ju`ni Vels, koji }e tokom dana dobiti „detaqan izve{taj stru~waka za sajber-bezbednost o tim pitawima”. „HAKOVAWE BI TREBALO DA BUDE ‚SIGNAL ZA UZBUNU’ SVETSKIM LIDERIMA” Stru~waci za sajber-bezbednost ovog jutra poru~uju da bi ovaj doga|aj trebalo da poslu`i kao „signal za uzbunu” {irom sveta. Ovo je prvi slu~aj hakerskog upada koji je izveo agent ve{ta~ke inteligencije (VI) zabele`en u svetu, izjavio je za Bi-Bi-Si dr Hamond Pirs, vi{i predava~ na Institutu za sajber bezbednost Univerziteta Novog Ju`nog Velsa.
kao centar za alate ve{ta~ke inteligencije. I druge ameri~ke firme, poput kompanije Anthropic, prijavile su sli~ne slu~ajeve, {to je dodatno podstaklo strah da bi ova tehnologija mogla da ugrozi ~ove~anstvo. Vode}e li~nosti u oblasti ve{ta~ke inteligencije, poput direktora kompanije Anthropic Darija Amodeja i Sema Altmana iz OpenAI-a, pozvale su na usporavawe razvoja ove tehnologije. PRVI POZNATI SLU^AJ HAKOVAWA DR@AVNOG SAJTA POMO]U VE[TA^KE INTELIGENCIJE Incident u Australiji, u koji su bili ukqu~eni agenti kompanije OpenAI, predstavqa prvi
Iako su stru~waci upoznati sa slu~ajevima „nepredvidivog pona{awa” agenata, poput incidenta sa platformom „Hugging Face”, ovo je prvi poznati slu~aj u kojem se agent otrgao kontroli dok je poku{avao da pristupi privatnim vladinim podacima. - O~ekujem da }e se ovakvi napadi nastaviti. Postaja}e sve ozbiqniji i u~estaliji - ka`e Pirs. Ri~ard Marls, koji obavqa du`nost premijera dok je Albanezi u poseti SAD, na konferenciji za novinare naglasio je da Australija primewuje napredne mere za{tite za svoje najosetqivije informacije. - Najva`nije informacije od zna~aja za nacionalnu bezbednost ~uvamo iza bedema tvr|ave - rekao je on. S druge strane, za ove podatke je rekao da su se nalazili iza obi~ne „ograde”. - Agent ve{ta~ke inteligencije presko~io je tu ogradu. A poenta je u tome {to to nije bilo planirano, od wega se to nije ni tra`ilo - rekao je Marls medijima. NIZ SAJBER-NAPADA KOJE SU IZVELI AGENTI VE[TA^KE INTELIGENCIJE Incident u Australiji usledio je nakon niza sajber-napada koje su posledwih nedeqa izveli agenti ve{ta~ke inteligencije (VI), {to je poja~alo zabrinutost u vezi sa brzinom razvoja ove tehnologije. Kompanija OpenAI je otkrila da su se neki od wenih naprednih modela ve{ta~ke inteligencije „otrgli kontroli”, iza{li iz kontrolisanog okru`ewa za testirawe i hakovali nekoliko kompanija, ukqu~uju}i i platformu Hugging Face, koja slu`i
slu~aj u svetu da je ve{ta~ka inteligencija izvr{ila upad na neki dr`avni sajt, bar koliko je poznato tamo{wim stru~wacima. Kra|a osetqivih informacija i dr`avnih podataka de{avala se i ranije. Razlika je u tome {to u ovom slu~aju izgleda da ~ovek nije bio odgovoran za hakovawe, te da je ono bilo nenamerno. Ranije ove godine na Tajvanu, strani hakeri su koristili agente ve{ta~ke inteligencije kako bi, po svemu sude}i, upali u dr`avne baze podataka. U slu~aju Australije, ~ini se da su agenti ve{ta~ke inteligencije hakovali dr`avne informacije... Nenamerno. - ^ini se da je upad koji je izazvao OpenAI (u Australiji) bio ve}ih razmera (stotine ili hiqade agenata, a ne desetine). Incident sa OpenAI-om bio je nenameran i izazvan od strane saveznika, dok je onaj na Tajvanu izgleda bio nameran i izazvan od strane stranog neprijateqa izjavio je za Bi-Bi-Si profesor Tobi Vol{ sa Univerziteta Novog Ju`nog Velsa (UNSW). Dr Rob Nikols, vi{i istra`iva~ specijalizovan za regulativu i politiku u oblasti ve{ta~ke inteligencije na Univerzitetu u Sidneju, napomenuo je da je bilo primera upada i izvan dr`avnih institucija, ukqu~uju}i i incident sa platformom Hugging Face. - Svaka od vode}ih laboratorija, Anthropic, OpenAI, Google, Gemini, nedavno je priznala da su wihovi agenti iza{li iz testnih okru`ewa i u~inili stvari koje su bile neo~ekivane - rekla je dr Nikols za Bi-Bi-Si.
AUSTRALIJA
^etvrtak 1. oktobar 2026. 13
Gigant ve{ta~ke RENTON FAMILY TRUST inteligencije Antropik Aged Care kvalitetnu zakupquje data centar Daje uslugu od 1970. godine u Australiji Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo
Gigant ve{ta~ke inteligencije Antropik potpisao je prvi ugovor o zakupu data centra u Australiji, prenela je britanska agencija Rojters. Rojters se poziva na izvore upoznate sa tim pitawe koji tvrde da ameri~ka kompanija koristi povoqnu politi~ku klimu i obilne obnovqive resurse u Australiji. Zakup pokriva kampus data centra sa planiranim ukupnim kapacitetom od 2,16 gigavata, rekao je jedan od izvora i dodao da }e to biti jedan od najve}ih data centara na svetu. Planirani objekat, sme{ten na poqoprivrednom zemqi{tu povr{ine 250 kilometara od Brizbejna, trebalo bi da po~ne sa radom 2027. godine. Konkurent Antropika, OpenAI je
pro{le godine kupio data centar u Sidneju, dok kompanije `ure da obezbede energiju i prostor u zemqi koja se reklamira kao jeftina i kao alternativa posle zasi}enosti tr`i{ta u SAD i Aziji. Ta vest dolazi nakon {to je izvr{ni direktor kompanije Antropika Dario Amodei pro{le nedeqe pozvao kompanije za ve{ta~ku inteligenciju da uspore tempo razvoja mogu}nosti svojih modela usred rastu}e zabrinutosti zbog zloupotrebe ve{ta~ke inteligencije. Taj poziv su ponovili Ilon Mask, koji vodi konkurentsku kompaniju xAI, i Sem Altman izvr{ni direktor kompanije OpenAI. U me|uvremenu, ameri~ki predsednik Donald Tramp opisao je kriti~are ve{ta~ke inteligencije kao „veoma ne-
l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom
gativne sile” koje govore o scenarijima koji se ne}e dogoditi. Australijska vlada je odgovorila na zabrinutost javnosti zbog kori{}ewa
Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711
zemqi{ta, vode i elektri~ne energije obe}avaju}i da }e uvesti ograni~ewa na kori{}ewe resursa data centara po~ev od 2027. godine.
NAJBOGATIJA AUSTRALIJANKA U SVA|I SA SINOM, ON PROMENIO PREZIME:
Veliko nalazi{te bakra sada ih zbli`ava Prvi konkretan znak mogu}eg pomirewa u komplikovanim odnosima unutar porodice najbogatije osobe u Australiji, milijarderke \ine Rajnhart, pojavio se kroz posao povezan sa kanadskom kompanijom za istra`ivawe nalazi{ta. Wen sin Xon jedan od velikih akcionara te kompanije. Kompanija Vajt Klif Minerals ostvarila je ono {to izgleda kao zna~ajno otkri}e bakra na krajwem severu Kanade, na teritoriji Nunavut. Sin Rajnhart, koji je promenio prezime u Henkok, po svom dedi sa maj~ine strane, pokojnom rudarskom pioniru Langu Henkoku, bio je jedan od ranih investitora u Vajt Klif. Nakon {to je stekao udeo za koji se navodi da iznosi oko 5%, postao je ~lan upravnog odbora kompanije. Wegova majka je oti{la korak daqe, plativ{i {est miliona dolara za 13,5 odsto udela u Vajt Klifu. Kompaniji koja je nedavno objavila ohrabruju}e rezultate analiza uzoraka bakra dobijenih bu{ewem na projektu Rae, u blizini lu~kog grada Kugluktuk. REZULTATI SVETSKE KLASE Najboqi nedavni rezultat bu{ewa pokazao je interval od 90 metara sa izuzetno visokim sadr`ajem bakra od
Najbogatija Australijanka \ina Rajnhart i wen sin Xon 4%. To se smatra rezultatom svetske klase. Kapital koji ula`e Rajnhart bi}e iskori{}en za ubrzavawe programa bu{ewa. Pored kompanije Vajt Klif Minerals, postoji jo{ jedna kompanija u kojoj Rajnhart i Henkok imaju odvojene vlasni~ke udele. To je nema~ka kompanija Vulkan Enerxi Risorsis. Bavi se razvojem projeka-
ta litijuma i geotermalne energije. Zajedni~ki interes u Vajt Klifu, posebno ~iwenica da je kompanija javno objavila investiciju Rajnhart kroz posebnu emisiju akcija za koju bi bila potrebna saglasnost svih ~lanova upravnog odbora, ukqu~uju}i i Henkoka, predstavqa znak da se tenzije u wihovom odnosu o~igledno smawuju.
PORODI^NI SUKOB Spor oko nasledstva Langa Henkoka pokrenuo je dugotrajan porodi~ni sukob i vi{e sudskih postupaka koji jo{ nisu u potpunosti okon~ani. Rajnhart, koja kontroli{e najve}i deo porodi~ne imovine, ima bogatstvo proceweno na 25,4 milijardi dolara. Prema pisawu australijskog lista Australian Financial Review, Henkok raspola`e imovinom vrednom 2,5 milijardi australijskih dolara. Gvo`|e ~ini osnovu porodi~nog bogatstva, dok druge sirovine po~iwu da imaju sve zna~ajniju ulogu kako potra`wa za mineralom koji se koristi u proizvodwi ~elika opada. Rajnhart je investirala u litijum i retke metale. U wenom vlasni{tvu je i jedna od najve}ih australijskih kompanija za proizvodwu nafte i gasa. Ni Rajnhart ni Henkok nisu javno rekli da se wihov dugogodi{wi spor privodi kraju. Ali na~in na koji je Rajnhart pratila Henkoka u investiciji u Vajt Klif, kao i wihov zajedni~ki interes u kompaniji Vulkan, ukazuju na poboq{awe odnosa. Rajnhart, koja je po~etkom ove godine napunila 72 godine, verovatno }e `eleti da popravi odnose sa sinom pre nego {to po~ne da bira naslednika koji }e upravqati obimnim porodi~nim poslovnim carstvom.
9366 9299
14 ^etvrtak 1. oktobar 2026.
AUSTRALIJA
Vrh ledenog brega
Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn
Centralna banka je objavila i ~etvrto pove}awe kamatnih stopa ove godine, ~ime je referentna kamatna stopa dostigla najvi{i nivo u posledwih 15 godina i tako pove}ala godi{we tro{kove otplate kredita za korisnike za vi{e stotina dolara. Rezervna banka Australije (Reserve Bank of Australia) donela
i 75 odsto za pove}awe u februaru 2027. godine. S druge strane, tr`i{ta su o~ekivala verovatno}u od 58 odsto da }e stope ostati nepromewene u novembru i 25 odsto u februaru 2027. godine – uz izostanak o~ekivawa o smawewu stopa. Nakon pove}awa kamatnih stopa, federalni blagajnik Xim ^almers je nastavio da za visoku inflaciju krivi globalne faktore. „Rat na Bliskom istoku dovodi do rasta inflacije i kamatnih stopa {irom sveta, ali to ne olak{ava situaciju Australijancima”, rekao je on. „Australijski radnici nisu izabrali ovaj rat, ali pla}aju visoku cenu zbog wega. Rat je bio katastrofalan za globalnu ekonomiju. Iako je dana{wa odluka bila {iroko o~ekivana, to ne ~ini situaciju nimalo lak{om. Svesni smo da su qudi pod pritiskom i preduzimamo mere kako bismo im pomogli u vezi sa tro{kovima `ivota.”
Federalni premijer Entoni Elbanizi, guvernerka Mi{el Bulok i blagajnik Xim ^almers je jednoglasnu odluku o pove}awu kamatnih stopa, podi`u}i referentnu stopu na 4,6 odsto – najvi{i nivo u posledwih 15 godina. Ova odluka zadaje novi udarac milionima vlasnika stambenih kredita, nakon tri prethodna pove}awa stopa tokom 2026. godine. RBA je saop{tila da }e centralna banka pove}ati referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena nakon sastanka deveto~lanog Odbora za monetarnu politiku. Najnovija odluka podi`e referentnu stopu sa 4,35 na 4,6 odsto, {to je najvi{i nivo u posledwih 15 godina, i pove}ava godi{we tro{kove otplate prose~nog stambenog kredita od 730.000 dolara za oko 1.500 dolara. „Inflacija ostaje visoka, a neki od rizika rasta cena na koje je ukazano u avgustu sada se i ostvaruju”, naveli su iz RBA. „Sukob na Bliskom istoku se pro{irio, a globalne cene energenata sada su znatno vi{e nego {to se pretpostavqalo u avgustovskim prognozama.” Odbor RBA je upozorio da se mo`e o~ekivati daqe pove}awe kamatnih stopa pre kraja godine ukoliko inflacija ostane izvan ciqanog raspona. „Odbor }e nastaviti da preduzima mere koje smatra neophodnim kako bi se inflacija odr`ivo vratila na ciqani nivo, ukqu~uju}i i daqe pove}awe ciqane referentne stope ako to bude potrebno”, navodi se u saop{tewu. Tr`i{ta su predvidela verovatno}u od 42 odsto za pove}awe kamatnih stopa u novembru
Ipak federalni ministar finansija Xim ^almers je u utorak priznao da se doma}instva suo~avaju sa te{kom situacijom. „Znamo da su qudi pod pritiskom; znamo da rast kamatnih stopa dodatno poja~ava pritiske koje qudi ve} ose}aju”, rekao je on za doma}e medije. „Zbog toga, sa stanovi{ta vlade, pre svega uva`avamo nezavisnu ulogu Rezervne banke. „Ali, kao drugo, preuzimamo odgovornost za upravqawe buxetom i ekonomijom na najodgovorniji mogu}i na~in.” Ovo pove}awe zna~i da je Rezervna banka Australije (RBA) sada podigla referentnu kamatnu stopu za pun procentni poen kroz ~etiri pove}awa ove godine, nakon {to je godina po~ela sa stopom od 3,6 odsto. Najnovije pove}awe tako|e svrstava Australiju u sam vrh liste zemaqa sa najvi{im kamatnim stopama me|u razvijenim ekonomijama, odmah iza Islanda. Stru~waci upozoravaju da }e najnovija odluka u~initi finansijske pritiske „vidqivijim i izra`enijim. Najnovija korekcija referentne kamatne stope jasnije isti~e finansijsku realnost sa kojom se suo~avaju australijski potro{a~i. Za doma}instva koja poku{avaju da usklade otplatu dugova, svakodnevne tro{kove i dugoro~ne ciqeve, dana{wa odluka predstavqa dodatni pritisak na wihove finansijske planove. Nedavni izve{taj kompanije „TAL Insurance” pokazao je da je finansijska sigurnost najve}a te`wa Australijanaca. Istra`i-
vawe je otkrilo da 62 odsto ispitanika ose}a stres kada razmi{qa o svojim finansijama, dok 32 odsto wih smatra da nema kontrolu nad svojom finansijskom budu}no{}u. „Pritisak se ne ose}a ravnomerno. Pripadnici Generacije Y prijavili su najvi{i nivo finansijskog stresa – 70 odsto. S druge strane, pripadnici Generacije X su naj~e{}e imali ose}aj da nemaju kontrolu nad svojom finansijskom budu}no{}u – wih 37 odsto. Novo pove}awe nosi rizik od dodatnog produbqivawa jaza izme|u ciqeva kojima Australijanci te`e i wihovog uverewa da }e te ciqeve i ostvariti. Do pove}awa kamatnih stopa dolazi u trenutku kada gospodin ^almers isti~e uspehe vlade Entonija Elbanizija u upravqawu buxetom i brani politiku potro{we Laburisti~ke stranke. Na pitawe novinara za{to su doma}instva prinu|ena da smawe potro{wu dok vlada to ne ~ini, ^almers je branio svoje fiskalne rezultate. „Pa, potro{wa je smawena prema kona~nim podacima o buxetu koje smo ju~e objavili”, rekao je on. Kada mu je ukazano na to da dr`avna potro{wa iznosi oko 27 odsto BDP-a, ^almers je rekao da }e se ona u naredne ~etiri godine smawiti na 26 odsto. „Javna potro{wa je ~inila gotovo tre}inu na{e ekonomije kada smo preuzeli vlast. Spustili smo taj udeo bli`e jednoj ~etvrtini”, rekao je on. „Dakle, potro{wa kao udeo u ekonomiji sada je znatno mawa nego kada smo stupili na du`nost.” Kona~ni buxetski bilans, objavqen u ponedeqak, pokazao je da je deficit za period 2025–2026. iznosio 22,3 milijarde dolara, {to je za 6 milijardi boqi rezultat u odnosu na 28,3 milijarde koliko je predvi|eno majskim buxetom. Rashodi su bili za 1,4 milijarde dolara mawi od prognoziranih, dok su poreski prihodi bili ve}i za 4,6 milijardi dolara. ^almers se pozvao na podatke o dugu kada su ga pitali za{to ukupan dug Australije i daqe ostaje na rekordnom nivou. „Pa, na{ dug danas iznosi oko 980 milijardi dolara. Gotovo dve tre}ine tog iznosa napravila je Koalicija tokom svojih devet godina na vlasti”, rekao je on. Kada su mu ukazali na podr{ku Laburisti~ke stranke velikoj potro{wi tokom pandemije, ^almers je odgovorio da je prethodna vlada znatno pove}ala dug i pre pojave kovida. Bez obzira na lucidne odgovore gospodina ^almersa nema sumwe da }e i ovo najnovije pove}awe referentne kamtne stope biti samo vrh ledenog brega za veliku ve}inu Australijanaca ili jo{ jedno dugo putovawe u neizvesnost. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28
maksimalno 40 kilograma
ZAJEDNICA
^etvrtak 1. oktobar 2026. 15
Pedesetogodi{wi jubilej u Volongongu IMIGRACIJA POKRETA^ RASTA POPULACIJE:
Do 2065. Australija }e imati vi{e od 39 miliona stanovnika Broj stanovnika }e nastaviti da raste uprkos tome {to }e za ~etiri decenije biti vi{e umrlih nego novoro|enih na godi{wem nivou, pokazuje novi Me|ugeneracijski izve{taj savezne vlade. Tako|e, qudi }e `iveti du`e, a na mla|e generacije pa{}e ve}i ekonomski teret. Pored demografskih, o~ekuju se i krupne industrijske i ekonomske promene koje }e izazvati muweviti uspon ve{ta~ke inteligencije i tranzicija ka ~istoj energiji. Najnovije izdawe Me|ugeneracijskog izve{taja savezne vlade, koji poma`e u mapirawu ekonomske i buxetske perspektive Australije, pokazuje da se pribli`avamo kriti~noj demografskoj prekretnici. Naime, procewuje se da }e do 2060-ih broj umrlih u Australiji na godi{wem nivou prema{iti broj ro|enih, dok }e stopa fertiliteta zabele`iti istorijski minimum. O~ekuje se pad stope na svega 1,34 deteta po `eni – {to je daleko ispod nivoa od 2,1, neophodnog za prostu smenu generacija. Ovakvu prognozu demografi pripisuju kasnijem stupawu u brak i svesnom izboru roditeqa da imaju mawe dece. Istovremeno, stanovni{tvo u Australiji `ivi du`e, pa se predvi|a da }e `ivotni vek dosti}i skoro 90 godina za `ene i preko 86 godina za mu{karce, {to je zna~ajno pove}awe u odnosu na trenutnih 86 godina za `ene i 82 za mu{karce. Ova kombinacija starewa stanovni{tva i pada nataliteta zna~i da }e se od mla|ih Australijanaca o~ekivati da rade du`e, dok }e im kupovina sopstvenog krova nad glavom biti znatno te`a nego prethodnim generacijama. Savezni blagajnik Xim ^almers, me|utim, nagla{ava da je uprkos ovim ozbiqnim rizicima i demografskim pritiscima, dr`ava spremna da upravqa promenama u strukturi stanovni{tva. Izve{taj pokazuje da se suo~avamo sa veoma ozbiqnim rizicima i pritiscima, ali da smo za wih boqe pripremqeni. Imamo boqu startnu poziciju da iskoristimo revoluciju ve{ta~ke inteligencije, da upravqamo demografskim promenama i napredujemo u eri novih industrija. U izve{taju se navodi i da }e se daqi rast stanovni{tva – za koje se procewuje da }e do 2065. dosti}i 39,3 miliona – u velikoj meri oslawati na neto imigraciju, da bi se, kako je istaknuto, obezbedila „demografska otpornost“. Uprkos ovim demografskim izazovima, izve{taj nudi i neke optimisti~ne dugoro~ne prognoze. Tako se recimo predvi|a da }e prose~an Australijanac do 2066. godine imati za 55 odsto ve}a primawa nego danas. Me|utim, put do tog ciqa zahteva}e krupne strukturne promene. Ve}i izdaci na odbranu, klimatske promene, zdravstvo i brigu o starima izvr{i}e ogroman pritisak na dr`avni buxet. Ekonomisti isti~u da izve{taj jasno dokazuje da }e privreda morati mawe da se oslawa na rast stanovni{tva, a daleko vi{e na rast produktivnosti. „Ono na {ta se Australija zaista oslawala u posledwe dve decenije, a posebno od 2008. godine, jeste rast stanovni{tva koji je bio pokreta~ na{eg ekonomskog rasta. Do sada smo imali zna~ajan priliv stanovni{tva, ali ne i veliki rast produktivnosti, a izve{taj pokazuje da }e situacija u narednih 40 godina biti potpuno obrnuta”, ka`e Stiven Smit, ekonomista iz konsultantske ku}e „Deloitte Access Economics”. Da bismo pokretali celokupnu ekonomiju mora}emo da zavisimo iskqu~ivo od rasta produktivnosti, a ne od rasta stanovni{tva. Blagajnik Xim ^almers tvrdi da sadr`aj ovog dokumenta opravdava odluke donete u vezi sa tr`i{tem nekretnina i promenama poreskog sistema. Prema podacima iz Me|ugeneracijskog izve{taja, u{te|evine u penzionim fondovima igra}e kqu~nu ulogu u obezbe|ivawu stabilnog `ivotnog standarda za starije gra|ane u budu}nosti. Navodi se da }e ovaj sistem zna~ajno smawiti zavisnost od dr`avnih penzija i olak{ati ekonomski teret koji o~ekuje mla|e generacije. SBS na srpskom
Na praznik Vozdvi`ewe ^asnog Krsta, 27. septembra 2026.g., Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit G. Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz saslu`ewe sve{tenstva Sidnejskog namesni{tva u hramu Svetog Jovana Krstiteqa u Volongongu, a povodom pedesetogodi{wice od osve}ewa hrama. Mitropolit Siluan je tom prilikom rukoproizveo u ~in ~teca tri prislu`iteqa hrama: Luku Zbiqi}a, Jovana Stoja~kovi}a i Ivana Ivane`a. Lepotu blagoqepija dana ukrasilo je pojawe crkvenog hora Sveti knez Lazar iz Aleksandrije pod dirigentskom palicom sestre Dragane Milanovi}. Nakon pro~itanog Jevan|elskog za~ala Mitropolit Siluan je proizneo liturgijsku besedu govore}i o zna~aju i sili ^asnog Krsta u `ivotu Hri{}anskom. Na kraju Svete Liturgije uru~ena su visoka odlikovawa koja je, povodom ovog zna~ajnog jubileja, dodelio Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve. Ordenom Svetog Save odlikovani su Judita Mati}, Katarina Markovi}, kao i bra~ni par Mirjana i Danilo Paraviwa, dok je Orden Svetog despota Stefana Lazarevi}a za doprinos prosveti i obrazovawu uru~en dugogodi{woj u~iteqici Milici Zimowi}. Odlikovawa je dobitnicima sve~ano uru~io Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan.
Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska
16 ^etvrtak 1. oktobar 2026.
ZAJEDNICA
USPE[NO ODR@AN 26. SABOR SRPSKOG FOLKLORA U AUSTRALIJI
Kolo koje spaja generacije
U prelepom Melburnu, hiqadama kilometara od Srbije, jedno subotwe popodne bilo je obojeno srpskim no{wama, muzikom i igrom. Na 26. Saboru srpskog folklora u Grinzbara (Greensborough, VIC) okupile su se generacije koje pokazuju da se tradicija mo`e ~uvati i daleko od zemqe iz koje je potekla. Kada su se u velikoj sali Hrama Svetog Save u Grinzbara za~uli prvi taktovi narodne muzike, bilo je jasno da ovo nije samo jo{ jedan folklorni nastup. U publici su sedeli roditeqi, bake i deke, prijateqi i gosti. Ispred wih deca i mladi, mnogi ro|eni u Australiji, obu~eni u narodne no{we koje pri~aju pri~e o krajevima udaqenim hiqadama kilometara od wihovih domova. Tako je u subotu, 26. septembra 2026. godine, odr`an 26. Sabor srpskog folklora, jedno od okupqawa koje ve} godinama ~uva va`an deo kulturnog `ivota srpske zajednice u Australiji. Organizator i koordinator ovogodi{weg Sabora bila je Folklorna grupa Avala, iz Hrama Svetog Save u Grinzbara. Program je po~eo u 15.20 ~asova. Sabor je otvorio otac Dejan Milo{evi} uvodnom molitvom i obra}awem prisutnima. Pozdravio je goste i zahvalio svima koji su svojim radom pomogli da se jedno ovakvo okupqawe odr`i. A iza nekoliko sati programa stoje meseci rada. Probe, priprema koreografija, narodnih no{wi, muzike, organizacija dolaska brojnih u~esnika i veliki broj qudi koji tog dana nisu bili na sceni, ali bez kojih Sabor ne bi izgledao onako kako je izgledao. AMBASADOR SRBIJE ME\U SVOJIM NARODOM Saboru je prisustvovao i ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanovi}. Pozdravqaju}i okupqene, govorio je o zna~aju o~uvawa srpske
Na Saboru su nastupile slede}e grupe i izvo|a~i: l Folklorna grupa Avala l Folklorna grupa Morava l Folklorna grupa Kara|or|e l FA Kaleni} l Folklorna grupa Ravanica l Folklorna grupa Oplenac l Folklorna grupa [umadija l Srpski centar Bonirig l Grupa Prelo l Russian Folk Music Group Zabava l FLORINA ARISTOTELIS DANCE GROUP l Pontaki Estia l Guslar Radovan Damjanac l Kalina Qubinovi}
tradicije, kulture i identiteta u dijaspori. Wegovo prisustvo dalo je Saboru i dodatnu simboliku. Jer ovakvi doga|aji nisu samo prilika za susret i dru`ewe. Za srpsku zajednicu u Australiji oni su jedan od na~ina da deca koja odrastaju daleko od Srbije upoznaju kulturu svojih roditeqa, baka i dedova. U 18 ~asova odr`ana je ve~erwa slu`ba u Hramu Svetog Save, nakon koje je program nastavqen. JEDNA SCENA, MNOGO KRAJEVA Na sceni su se tokom Sabora smewivale generacije folklora{a.
Nastupili su Folklorna grupa Avala, Folklorna grupa Morava, Folklorna grupa Kara|or|e, FA Kaleni}, Folklorna grupa Ravanica, Folklorna grupa Oplenac, Folklorna grupa [umadija, Srpski centar Bonirig i grupa Prelo. Sabor je imao i {iri kulturni karakter. Pred publikom su nastupili Russian Folk Music Group Zabava, Florina Aristotelis Dance Group i Pontaki Estia. Poseban deo programa pripadao je guslaru Radovanu Damjancu i Kalini Qubinovi}. Svaki novi izlazak na scenu donosio je druga~ije no{we, muziku i koreografiju. Iza preciznih koraka videle su se godine rada folklornih
ZAJEDNICA
^etvrtak 1. oktobar 2026. 17
АМБАСАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ К А Н Б Е Р А
ИЗБОРИ – ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА ГЛАСАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ
За све информације можете контактирати Амбасаду у Канбери или Генерални конзулат у Сиднеју путем мејла: consular.canberra@mfa.rs и srb.cons.sydney@mfa.rs, односно на бројеве телефона: 02 6290-2630 (Канбера) и 02 9362-4637 (Сиднеј) Поводом предстојећих парламентарних избора у Републици Србији, расписаним за 25. октобар 2026. године, oбавештавамо бираче који имају боравиште у иностранству да посредством дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије најкасније до поноћи 3. октобра 2026. године по локалном времену у Србији, могу поднети захтев да на предстојећим изборима гласају у иностранству. Поменути захтев се подноси на прописаном обрасцу, који можете преузети на интернет страници Амбасаде или Генералног конзулата. Уз захтев (који се доставља лично, редовном поштом или мејлом), потребно је доставити и копију важећег пасоша или личне карте Републике Србије). Лице које има бирачко право, а није уписано у Јединствени бирачки списак, истовремено са горе поменутим захтевом подноси и Захтев за упис у јединствени бирачки списак (образац, такође, можете преузети на интернет страници Амбасаде или Генералног конзулата). Бирачко место се, по могућности, одређује за гласање најмање 100 заинтересованих бирача, који желе да остваре своје бирачко право на том бирачком месту. У изузетним случајевима бирачко место се, уз сагласност Републичке изборне комисије, може одредити и за мање од 100 бирача. Држављани Републике Србије могу на основу ЈМБГ и броја личне карте електронским путем да провере да ли су уписани у Јединствени бирачки списак пoсредством званичне интернет странице Министарства државне управе и локалне самоуправе – https://upit.birackispisak.gov.rs/ . Поред тога, увид у податке који се воде о бирачу може се извршити и преко Портала еУправа (услуга еЗахтев за упис/измену података у Јединственом бирачком списку). Потребно је да је грађанин регистровани корисник Портала еУправа. Захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у Јединствени бирачки списак може се поднети и посредством дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије.
dru{tava koja {irom Australije okupqaju srpsku decu i omladinu. Za najmla|e je to ~esto prvi ozbiqniji susret sa tradicijom zemqe iz koje poti~u wihove porodice. Na probama se ne u~i samo koreografija. U~e se nazivi igara, muzika, obi~aji i pri~e o krajevima koje neki od mladih folklora{a poznaju samo iz porodi~nih pri~a i letwih putovawa u Srbiju. DECA KAO NAJLEP[A SLIKA SABORA Najve}u pa`wu publike ponovo su privukli najmla|i. Neki su sigurno brojali korake. Neki su pogledom tra`ili rodi-
teqe u publici. Bilo je osmeha, male treme i velikog aplauza posle svakog nastupa. Upravo u tim trenucima najboqe se videlo zbog ~ega ovakva okupqawa traju vi{e od dve decenije. Mnoga deca koja danas igraju srpsko kolo ro|ena su u Melburnu, Sidneju i drugim australijskim gradovima. Engleski je za mnoge jezik {kole, prijateqa i svakodnevnog `ivota. A onda do|e vikend. Obu~e se narodna no{wa, krene muzika i napravi prvi korak u kolu. Tu se susre}u dva sveta u kojima odrastaju. Australija, koja je wihov dom,
i Srbija, koja `ivi kroz porodicu, jezik, veru, muziku i obi~aje. VI[E OD FOLKLORA Za starije generacije ovakvi Sabori nose druga~iju emociju. Mnogi su u Australiju stigli pre vi{e decenija. Sa sobom su doneli jezik, veru, recepte, pesme i obi~aje. Danas gledaju svoje unuke kako na drugom kraju sveta igraju kola koja su oni nekada gledali i igrali u zavi~aju. Zato aplauz posle nastupa najmla|ih nije bio samo nagrada za dobro odigranu koreografiju. Bio je to aplauz jednoj novoj generaciji. Generaciji koja ima australijski `ivot i srpske korene.
Sabor u Grinzbara pokazao je i snagu organizacije srpske zajednice. Iza scene bili su qudi zadu`eni za u~esnike, hranu, publiku, program i brojne male poslove koje posetioci gotovo i ne primete. Sve je imalo jedan ciq, da gosti u`ivaju, a u~esnici dobiju scenu na kojoj }e pokazati ono {to su mesecima pripremali. 26 GODINA JEDNE ISTE IDEJE Dvadeset {est Sabora zna~i i dvadeset {est godina susreta, proba, putovawa, muzike i narodnih no{wi. Za to vreme smewivale su se generacije. Deca su postajala odrasli qudi. Neki biv{i igra~i danas dovode svoju decu na folklor. Upravo tu le`i vrednost Sabora. Tradicija ne opstaje sama. Ona opstaje kada neko odvoji vreme da dete dovede na probu. Kada koreograf provede ve~e u~e}i grupu novom koraku. Kada se narodna no{wa pa`qivo pripremi za nastup. Kada se govori srpski. Kada se pesma nau~i i prenese daqe. U Grinzbara se 26. septembra videlo koliko takvih qudi jo{ ima. Kada se zavr{i muzika i svetla
u sali ugase, ostaje slika stotina mladih qudi koji su tog dana obukli narodnu no{wu i iza{li pred publiku. Hiqadama kilometara od Srbije. I mo`da upravo zato svaki wihov korak ima posebnu te`inu. Jer dok nove generacije znaju pesmu, igru i pri~u svojih predaka, veza sa zavi~ajem se ne prekida. Ona dobija novu generaciju koja }e je nositi daqe. Izvor: TV Australia
18 ^etvrtak 1. oktobar 2026.
ZAJEDNICA
Zahvalnica, svim dobrim qudima Kako srpska zajednica u Viktoriji ~uva tradiciju i gradi mostove Srpska zajednica u Viktoriji protekla dva vikenda bila je aktivna na vi{e frontova – od humanitarne akcije i okupqawa folklornih ansambala iz razli~itih delova Australije, do predstavqawa srpske tradicije na festivalu kineske zajednice u Melburnu. U Rokbenku je 41. Para}insko ve~e imalo humanitarni karakter, u Grinsborou je odr`an 26. Sabor srpskog folklora, dok je Akademija „Ben|o“ predstavila srpsko kolo na Festivalu sredine jeseni u Nanavodingu. Svi ovi doga|aji, na razli~ite na~ine, pokazali su kako se srpska tradicija i kultura ~uvaju i prenose na mla|e generacije, ali i kako srpska zajednica gradi veze sa drugim kulturama u multikulturalnoj Australiji. Od humanitarne akcije, preko nastupa srpskih folklora{a na jednom od najzna~ajnijih tradicionalnih kineskih festivala, pa do Sabora koji je okupio folklorne ansamble iz vi{e australijskih gradova – protekla dva vikenda bila su ispuwena aktivnostima srpske zajednice u Viktoriji. Doga|aji su bili razli~iti, ali je svaki na svoj na~in pokazao kako se daleko od Srbije ~uvaju tradicija i veza sa zemqom porekla, ali i uspostavqaju i neguju odnosi sa drugim zajednicama u multikulturalnoj Australiji. 26. SABOR SRPSKOG FOLKLORA U GRINSBOROU U sali Hrama Svetog Save u Grinsborou, u subotu, 26. septembra, odr`an je 26. Sabor srpskog folklora, u organizaciji Folklorne grupe „Avala“, koja deluje pri ovom hramu. Sabor je otvorio otac Dejan Milo{evi} molitvom i pozdravnim obra}awem, u kojem je zahvalio prisutnima na dolasku i podr{ci, kao i svima koji su u~estvovali u pripremi manifestacije. Saboru je prisustvovao i ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanovi}, koji je pozdravio okupqene i govorio o
zna~aju o~uvawa srpske tradicije, kulture i identiteta u dijaspori. Tokom vi{esatnog programa na sceni su se smewivale razli~ite generacije folklora{a, od najmla|ih do iskusnijih igra~a, predstavqaju}i publici igre, muziku i narodne no{we iz razli~itih krajeva. Sabor je okupio veliki broj folklornih grupa i izvo|a~a. Nastupili su Folklorna grupa „Avala“, Folklorna grupa „Morava“, Folklorna grupa „Kara|or|e“, FA „Kaleni}“, Folklorna grupa „Ravanica“, Folklorna grupa „Oplenac“, Folklorna grupa „[umadija“, Srpski centar Bonirig i grupa „Prelo“. Program nije bio ograni~en samo na srpski folklor. U~estvovali su i Russian Folk Music Group Zabava, Florina Aristotelis Dance Group i Pontaki Estia, ~ime je manifestacija dobila i {iri multikulturalni karakter. Pred publikom su nastupili i guslar Radovan Damjanac i Kalina Qubinovi}. Posebno je bilo primetno prisustvo velikog broja dece i mladih u narodnim no{wama. Mnogi od wih ro|eni su i odrastaju u Australiji, a kroz folklor imaju priliku da upoznaju tradiciju svojih roditeqa, baka i deka. Za mlade generacije folklor nije samo nastup na sceni. To je i prilika za dru`ewe, kori{}ewe srpskog jezika, upoznavawe muzike i obi~aja i odr`avawe veze sa kulturom iz koje poti~u wihove porodice. Tokom Sabora slu`ena je i ve~erwa slu`ba u Hramu Svetog Save, nakon koje je folklorni program nastavqen. SRPSKO KOLO PRED KINESKOM PUBLIKOM Tokom proteklih dana srpsko kolo nije se igralo samo pred srpskom publikom. Akademija „Ben|o“ nastupila je na kineskom Festivalu sredine jeseni u Nanavodingu, gde je srpski folklor predstavqen kineskoj i {iroj australijskoj publici. Festival sredine jeseni jedan je od najzna~ajnijih tradicionalnih kineskih praznika, a Akade-
Srpski socijalni servis i saradwa ink. od srca `eli da se zahvali svim dobrim qudima koji su donirali i olak{ali tro{kove sahrane na{e drage pokojne volonterke Mire Obradovi}. Ukupno je doniralo 138 osoba i prikupqeno je 26,295.00 dolara. Zahvalnost za donacije upu}ujemo slede}im donatorima: ^arli Iakovou, Vitomir Miti}, Srpska Zajednica St Albans, Rada i Milan Puali}, Porodica Bili}, Ilija Obradovi}, Jasminka Nikolovska, Amer Durmi{evi}, Mileva Hr`ewak, Nikolina Jefi}, Vesna Filipovi}, Aleksandra Jovi}, Porodica Kukoq - Melburn, Seniorski Multi Etni~ki Klub Preston, Porodica Cerani}, Jesenka Jefi}, Porodica Ceki} - Danska, Dragan Milinkovi}, Qiqana Borovi}, Drago Brkqa~, Porodica Trkuqa, Dobrila Filipovi}, Katarina Filipovi}, Monika Pileki}, Porodica Lemai}, Beba Grbi}, Mirna Loo, Porodica Mili{i}, Kris Pantelidis, Darko Mari}, Iva Qubi~i}, Porodica Ka~ar, Xon Pantelidis, Sini{a Markovi}, Igor Vigwevi}, Dragan ^i~a, Mirko Grbi}, Milan Prica, Milica Filipovi}, Zlata i Jo`i Bor{o{, Ankica Mrkela, Jelena Draga{, Milena Grahovac, T.T.B., Frank Farruga, Svetlana i Goran Birta{evi}, Monika Pileki}, Svetlana Bejatovi}, Dragica Rajak, Blagica Bara}, Draga Nikolin, Lepa Ivanovi}, Ivanka Vuleti}, Floarea Cveta Dimtrovi}i, Vesna Babi}, Dezie Ekladious, Gordana Golijanin, Kristiana Kremos, Nenad i Vesa Jefi}, Slavica i Slobodan Kla~ar, Mirjana Filipovi}, S i B Vrhovac, [elvin Kumar, Stana Stoji}, Abul Adub, Porodica Mijatovi}, Porodica Galovi}, Vas Rangelov, Branka Rangelov, Bisa – posao, Miroslav Ivanovi}, Slavko Markovi}, Stevo Sagi, Branka i Miroslav Stevanovi}, Kranti Kumar Purtala, Saweta Pilaj, Dilki Silva, An|elka ^ali}, \ur|a Luketi}, Marija Sabo, Rosa Kalaba, Milica Obradovi}, Violeta Sabo, Sne`ana Milo{evi}, Sandra Spiri}, Milena Tadi}, Milica Balta, Svjetlana Tadi}, Dragana Mora~a, Mira Jakovqevi}, Qubomir Spasojevi}, Du{an Marjan, Milorad Mihajlovi}, Slavko Stankovi}, Gospana i Vajo Brankovi}, Du{anka Ostoji}, Zorica Miqevi}, Rajko i Nada Jugovi}, Muki Peva~, Maksim Golijanin, Sla|ana Cukani}, Olga Tepi}, Jovana Golo, Jana \uki}, Milo{ Kalajxi}, Nevena Graho-
mija „Ben|o“ bila je jedina grupa me|u izvo|a~ima koja nije pripadala kineskoj zajednici. Za wih to, me|utim, nije bio prvi nastup pred kineskom publikom. Umetni~ki direktor Akademije Slobodan Ben|o ka`e da saradwa traje ve} godinama i da su wihovi folklora{i postali redovni gosti manifestacija kineske zajednice u Melburnu. „Mi smo ~esti gosti na kineskim festivalima. Ovoga puta to je bio Festival sredine jeseni, koji ima tradiciju 3.000 godina. To je jedan od najzna~ajnijih kineskih praznika i mi smo bili jedina nekineska grupa. Ali, po{to smo ~esto na wihovim festivalima, mi smo, takore}i, doma}a grupa za wihovu zajednicu i veoma ~esto nastupamo u kineskoj zajednici“, ka`e Ben|o. On navodi da je saradwa po~ela pre vi{e godina, a da je wenom razvoju doprinelo i wegovo poznavawe kineskog jezika. Vremenom su ti kontakti prerasli u redovnu saradwu. Za Akademiju „Ben|o“ nastupi van srpske zajednice imaju poseban zna~aj. Kako ka`e wen umetni~ki direktor, jedan od ciqeva je da srpski folklor vide i upoznaju i qudi koji ne pripadaju srpskoj zajednici.
Mira Obradovi} vac, Nada Martin, Vesna Milovi}, Mani{a Kumar, Telam Siera, Farina Farokui, A{li Polidano, Vinka Stojkovi}, Sandra Afu, Rajna Nikoli}, Milka Mi~evi}, Dragan Garunovi}, Slavica i Slobodan Garunovi}, Zorica Tepavac, Aleksandar Stanojevi}, Vladimir Grubor, Di Tokanovi}, Ana Horvat, Marija Novakovi}, Marketa Boreli i 12 anonimnih davaoca. Va{a dobrota i spremnost da pomognete pokazali su da u najte`im trenucima niste sami. Odlazak na{e Mire ostavio je veliku prazninu i bol koju je te{ko opisati re~ima. Ipak, u ovoj tuzi mnogo nam zna~i saznawe da je bila voqena i da postoje qudi koji su je po{tovali i koji su zajedno s nama osetili ovu bol. Od srca vam hvala {to ste pomogli da joj posledwi ispra}aj bude dostojanstven i {to ste u najte`em trenutku pokazali svoju qudskost, dobrotu i veliko srce. GoFundMe stranica za donacije je i daqe otvorena. Ukoliko neko `eli da donira, mo`e da uplati preko stranice https://gofund.me/fb0755df7 ili u kancelariji Srpskog socijalnog servisa i saradwe. Za vi{e informacija pozovite 03 9356 4555. Preostali novac od donacija bi}e poslat Mirinoj }erci. Po~ivaj u miru Bo`jem, draga Miro. U ime Srpskog socijalnog servisa i saradwe, Milan Puali} direktor 24. 09. 2026.
„Akademija Ben|o upravo ima taj zadatak koji sam ja postavio – da na{u kulturu prezentuje van na{e zajednice, jer je su{tina da mi to {to imamo predstavimo drugim narodima i da na taj na~in sebe uvrstimo u kulturnu ba{tinu Australije.“ Ben|o ka`e da je wihova ambicija dugoro~na. „Na{ ciq je da srpska narodna igra, kolo, postane deo australijske kulturne ba{tine“, ka`e on. Doga|aji u Grinsborou i Nanavodingu tako su tokom samo nekoliko dana pokazali dva na~ina predstavqawa i o~uvawa tradicije u Australiji. Na Saboru su se okupile srpske folklorne grupe iz razli~itih delova Australije, zajedno sa gostima drugih kultura, dok je u Nanavodingu srpsko kolo predstavqeno publici na velikoj manifestaciji kineske zajednice. HUMANITARNI KARAKTER 41. PARA]INSKE VE^ERI Folklor, me|utim, nije bio jedini razlog okupqawa srpske zajednice tokom protekla dva vikenda. Nedequ dana ranije, 19. septembra, u Rokbenku je odr`ano 41. Para}insko ve~e. Tradicionalna manifestacija, koja okupqa qude poreklom iz
Para}ina i tog dela Srbije, ove godine imala je i zna~ajan humanitarni karakter. Organizovana je akcija pomo}i deci sa pote{ko}ama u razvoju koja `ive pri manastiru Sveta Petka u Para}inu, a tokom ve~eri prikupqeno je 24.420 dolara. Za qude koji godinama, pa i decenijama, `ive u Australiji, ovakve akcije predstavqaju jo{ jedan na~in odr`avawa veze sa zemqom i krajem iz kojeg poti~u – ovoga puta kroz konkretnu pomo} onima kojima je ona potrebna. Tri doga|aja tokom dva vikenda pokazala su razli~ite strane `ivota srpske zajednice u Australiji. U Rokbenku, okupqawe je imalo humanitarni ciq. U Nanavodingu je srpski folklor predstavqen drugoj zajednici, dok su se u Grinsborou okupile brojne folklorne grupe i razli~ite generacije igra~a. Zajedni~ko im je nastojawe da se tradicija i veza sa poreklom nastave i u Australiji – kroz igru i muziku, preno{ewe kulture mla|im generacijama, susrete sa drugim zajednicama i humanitarni rad. Krste Markovi}, SBS na srpskom
SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina
LI^NI STAV
Kina uvela vize Srbima automobilima i novim simbolim Kine – ogromnim xipovma na struju. Dok smo {etali po Pekingu obra}ali su nam se nepoznati mladi qudi da nam budu privatni vodi~i: - Ja sam nastavnica. @elim da vas pozovem na izlo`bu mojih slika! - Hvala, hvala! Takav razgovor smo morali da vodimo {est puta. Peking ima 30.000 taksija, bili smo `rtve divqeg takiste, koji je naduo cenu i hteo da nam uzme 40 juana vi{e, za pre|enu rutu, koju smo mi ve} ranije platili 20 juana ili 300 dinara. On je tra`io 600 dinara, a mi smo ga ignorisali i pomenuli policiju.
u Zvani~ni Peking, simbol ~eli~nog prijateqstva sa srpskom dr`avom i narodom, uveo je nenadano grani~nu kontrolu i takse za ulazak Srba. Zbog toga smo do`iveli dve neprijatnosti tokom posete kineskoj prestonici - Ne mo`ete da u|ete u Kinu ako nemate wihovi vizu. Ona se izdaje „on lajn“ kada popunite obavezni formular u koji ubacujete tra`ene li~ne podatake. - Otkud sad to. Pregledao sam arhivu, kupio avionsku kartu, rezervisao hotel i niko mi nije rekao da moram da imam kinesku ulaznu vizu? – pitao sam totalno iznena|en svoju sagovornicu na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu. - Viza je uvedena nedavno i na{a javnost nije dobro obave{tena o tome – kratko mi je objasnila slu`benica Aerodroma „Nikola Tesla“ dok sam u vadio kartu za ulazak u avion kompanije „Katar erlajns“. Uhvatila me je panika, jer sam saznao dva sata pre poletawa za Peking preko Dohe, da moram da popuwavam vizni formular svojim li~nim podacima i da platim vizu za ulazak u Kinu. Zvao sam telefonom Ambasadu Kine u Beogradu, ali mi je de`urna konzulka rekla: - Viza je nedavno uvedena i ona nije u na{oj nadle`nosti. Vizu ne morata sada u Beogradu da vadite. Mo`ete je dobiti na aerodromu kada sletite u Peking – re~e i spusti mi slu{alicu. Pomislio sam da je ~eli~no prijateqstvo Srbije i Kine puklo, ~im nama Srbima zvani~ni Peking tra`i da popuwavamo kineski formular sa svojim li~nim podacima, da bi nas srpske prijateqe Vlada Kine proveravala i razmi{qala da li da na pusti ili ne da u|emo kao turisti u wihovu ogromnu zemqu. STO DOLARA KINEZIMA Obratio sam se AI i ve{ta~ka inteligencija mi je saop{tila da Kina izdaje ulazne vize strancima za 20 ameri~kih dolara u roku od tri dana i za 50 ameri~kih dolara odmah. Platili smo 100 ameri~kih dolara ulazak u prijateqsku Kinu. Na{a ~eli~na prijateqica Kina skinula je odgovornost za uvo|ewe viza prijateqima Srbima i svu odgovornost prebacila na kinesku grani~nu policiju. Kada smo platili nas dvoje 100 dolara odmah smo dobili ulaznu vizu za Kinu. Na kineski aerodrom u Danksing iz Dohe stigli smo sa katarskim avionom. Dovezao je vi{e od 300 putnika, ve}inom Kineza. Me|u wima bilo je desetak stranaca i nas dvoje ~eli~nih kineskih prijateqa iz Srbije. Grani~ni policajac nas je pogledao letimice, video je vizu u na{em mobilnom telefonu i propustio nas da pro|emo grani~nu kontrolu, da nas fotografi{e policija i u|emo u Kinu. U Pekingu smo boravili 12 dana. Odseli smo u dr`avnom hotelu u centru grada, blizu glavne trgova~ke Wang fujing avenije, prepune stranih robnih ku}a, kineskih prodavnica, restorana, hotela i banaka. Ali i prepune kineskim policajcima javnim i tajnim. Prvi sede u staklenim ku}icama kao osmatra~nicama na narod i goste. A drugi se prave nevidqivi, iako tiho {etkaju. Kako smo izgledom nas dvoje iz Srbije privla~ili pa`wu Kineza i }utke otkrivali da smo stranci, tako su
^etvrtak 1. oktobar 2026. 19
Pozdrav Marka i Jelene sa Kineskog zida nam se obra}ali obi~ni Kinezi, gra|ani, ali i Kinezi muvatori i uli~ni prevaranti, tako i policajci. Za 12 dana boravka legitimisani smo i fotografisani deset puta. ZABRAWENI PROSTORI To se prvo dogodilo kada smo {etaju}i krenuli da posetimo i vidimo ~uveni Trg Tijanmen, na kome su se de{avale kineske revolucije i na kome je sedi{te Vlade Kine, Parlamenta Kine, Zabrawenog istorijskog grada sa kineskim ministarstvima i Ambasade SAD. Ovaj prostor je ogra|en trostrukim metalnim preprekama, policijskim rentgenima i propustima, kao i uniformisanim stra`arima. Pristojna mlada policajka nam je na engleskom objasnila da ne mo`emo kao privatno lice da u|emo na trg i da nam je potreban vodi~. Objasnili smo joj da imamo vodi~a i zakazanu turu sutradan, ali da smo do{li da vidimo gde je Ku}a ~aja, mesto okupqawa turista i vodi~a. Nije ga bilo na turisti~koj karti, ni na GSP planu grada Pekinga. - Ku}a ~aja je blizu, ali ne mo`ete tamo – odgovorila nam je policajka i vratila paso{e koje je kopirala. Ovakva situacija se ponovila i kada smo pe{ice stigli do parka i do ulaza u Zabraweni grad. Vladu Kine ~uvali su obi~ni pozornici, ali i policajci ispod suncobrana, pa i vojnici, koji su mahali da ih ne fotografi{emo. Ova dva istorijska mesta smo posetili narednih dana uz pomo} dr`avnog vodi~a. Imali smo i posebnu turu za Kineski zid, koji je udaqen 70 km od Pekinga, opet uz stroge mere kontrole ovog zabrawenog prostora za strance. Ta kontrola je bila mekana. Mislim da se kontrola na Kineskom zidu vi{e odnosila na neuslovnost ovog svetskog zdawa, jer to je jedan tesan grani~ni bedem, nego li zbog potreba dr`avne bezbednosti Kine. SLOBODNO ZA PENZIONERE Dodu{e, ostala ~etiri gradska velika parka i Letwu palatu posetili smo besplatno i slobodno kao stari qudi, jer imamo preko 70 godina. Iskoristili smo to kinesko pravilo za gra|ane i strance da posetimo i {etamo kroz ogroman park Zabrawenog grada. U parku je bilo malo stranaca, jako mnogo Kineza iz neke do 34 provincije, koje dr`ava dovodi da posete prestonicu. Stariji Kinezi su nas zapitkivali o Titu, Jugoslaviji i Mao Ce Tungu, a mla|i o Novaku i Joki}u. U parku je bilo mnogo divnih Kineskiwa u narodnim no{wama i mladenaca, koji se fotografi{u za gradske javne panoe i za prodaju slika sa lepim licima i osmesima mladih Kineza i Kineskiwa.
Vreme u Pekingu je bilo sun~ano i toplo. Primetio sam da Kineskiwe ne vole sunce, da pokrivaju lice posebno napravqanim maskama ili ameri~kim ka~ketima. Za{to? - Kineskiwe pokrivaju lice, ruke, telo da ne pocrne, jer `ele da sa~uvaju svoj beli ten. Belo lice je u Kini odraz ~istote tela i du{e, simbol kineske tradicije javnog pokazivawa i odraz qudske lepote, koja je va`an deo kulturne ba{tine Kineza – rekla mi je Hou Hong, mlada prodava~ica ~aja, koja nije bila pokrivena. UZNEMIRUJU]E UPOZOREWE Osam dana kasnije od vremena na{eg legalnog ulaska sa vizom u Kinu, u mobilnom telefonu nam se pojavilo upozorewe Grada Pekinga i policije da moja supruga mora da re{i svoj boravi{ni status. Upozorewe je stiglo preko wene imejl adrese na mandarinskom znakovnom jeziku i na engleskom. Li~ilo je na policijsku pretwu – da ako se ne prijavi za 30 dana da }e biti uhap{ena. Potra`ili smo pomo} na Recepciji na{eg hotela „Guo Ji Yi Yuan“ u Pekingu, kako bismo registrovali ovaj slu~aj na{eg uznemiravawa i kako bismo dobili zvani~no obja{wewe. Hotel je dr`avna firma i wegovi slu`banici su dr`avni ~inovnici. Prvo smo ih pitali da li su oni policiji i gradskoj vladi Pekinga dali imejl adresu moje supruge, jer smo se prilikom rezervacije hotela dopisivali preko Bukinga imejlom. - Ne, nismo mi dali va{ imejl. Policija ga je uzela sa formulara koji ste popunili da biste dobili ulazak u Kinu – re~eno nam je krakto. I poja{weno: - Ne brinite, ovo je cirkularno pismo Vlade grada Pekinga strancima o pravima stranih gostiju i imigranata. Hvala {to ste nam ga pokazali. Nemate razloge za brigu i nemate nikavu obavezu prema gradu Pekingu i dr`avi Kini. Ne bojte se kineski policajci ne nose pi{toqe – rekao nam je {ef Recepcije na{eg hotela. Nije nas smirio, jer smo samo dan ranije na velikoj trgova~koj Wang fujing aveniji, blizu hotela bili legitimisani od dr`avnog policajca, verovatno iz tajne slu`be Kine. Pregledao nam je paso{e. Ispitivao nas je. Bio je qubazan ali strog. [to je na{im ~eli~nim prijateqima Kinezima to bilo potrebno kada smo ve} bili registrovani na granici prilikom ulaza, pa u hotelu prilikom dolaska, pa prilikom kupovine turisti~kih tura. Kine jeste komunisti~ka zemqa sa kapitalisti~kim sistemom, ali se u svakoj prilici taj komunizam pokazuje kao trenirawe strogo}e, dok se kapitalizam vidi na skupim stranim robnim ku}ama, skupim
KONTROLA PRIJATEQA U Kini prema nezvani~nim podacima `ivi i radi oko 2.000 Srba. U samom Pekingu oko 300. U [angaju ih je ne{to vi{e. A ima ih u Honkongu i Makau. Najvi{e ih je u poslovnim preduze}ima i na{im dr`avnim predstavni{tvima, ali i na kineskim univerzitetima gde predaju srpski jezik ili studiraju. Prvi Srbin koji je u{ao u Kinu i bio registrovan bio je Sava Vladislavi}, savetnik, kartograf i grof u Ruskom carstvu. Od 1725. do 1728. u~estvovao je u ruskim diplomatskim poslovima u Kini. Tokom Prvog svetskog rata dokumentovan je slu~aj grupe od 25 Srba koji su se 1918. preko Rusije na{li u kineskom Sin|angu i tra`ili put za povratak ku}i. Srbin Ozren J. Suboti} (1873–1951) bio je novinar, putopisac i istra`iva~ Dalekog istoka, koji je prou~avao kineski jezik. Milorad Raj~evi} stigao je u Peking krajem oktobra 1910. kao prvi veliki srpski svetski putnik. Milutin Velimirovi} je u martu 1918. iz Moskve Transsibirskom `eleznicom pre{ao je u Kinu i radio kao lekar. Vladimir Popovi} je od 1955. bio prvi na{ ambasador, a Bogdan Bogunovi} prvi dopisnik Tawuga iz Pekinga. Devedesetih godina dolaze prvi Srbi na privremeni rad, biznismeni, trgovci, a potom i fudbalski treneri i igra~i. Zoran Bogdanovi} iz Beograda je od 1997. bio vo|a srpske zajednice u Kini. Godine 2010. u Pekingu je osnovano udru`ewe srpske dijaspore u Kini, „Srbija i prijateqi“. Zbog kovida oba udru`ewa su uga{ena i danas Srbi u Kini nemaju svoju zajednicu. Na{ doma}in u Pekingu bila je profesorka Nata{a Radosavqevi} Gaberova, koja je lektor srpskog jezika i kwi`evnosti na Pekin{kom univerzitetu. Glavni predstavnici Srbije su ambasadorka Maja Stefanovi}, koja govori kineski i Jelena Grubor Stefanovi}, predstavnica Privredne komore Srbije. U Pekingu imamo Srpski kulturni centar i Centar “Nikola Tesla”. [etali smo ulicama grada u kome je na{ Nikola Tesla ime i naziv devet uglednih institucija, u kome kineski studenti u~e srpski jezik na tri katedre u prestonici i jo{ {est katedri {irom Kine. Srpski je jedan od ~etiri najpopularnijih stranih jezika u Pekingu. Videli smo u kineskoj prestonici najnoviji ameri~ki „ajfon 18” i najnoviji pekin{ki xip, koji osvaja svetska tr`i{ta. Saznali smo da postoji “srpski burger”. Da ~uvena pekin{ka patka kao jelo po svojoj popularnosti u Kini nadma{uje pandu i da Kina nadma{uje SAD i Japan u proizvodwi vozila na struju. Uverili smo se da Peking obo`ava Srbe i da }e idu}e godine poslati nove Kineze koji govore srpski da `ive i rade u Srbiji. Dakle, kao stranci u Kini smo bili ponekad `rtve dr`avnih i privatnih metoda kontrole i obmane. Oprez Srbi, neki na{i kineski ~eli~ni prijateqi nisu mili i dragi, iako nas kineskinarod voli i po{tuje.
20 ^etvrtak 1. oktobar 2026.
PUTOPIS
Palermo - Italija bez {minke i botoksa U Palermo sam se zaqubila na prvi pogled. Od prvih prizora sirotiwskih predgra|a sa razapetim belim ~ar{avima pod prozorima, dok je voz prilazio, drevnih normanskih palata u{u{kanih u parkove palmi i tropskog drve}a, kitwastih baroknih crkava i uli~nih pijaca kakve nema nijedan drugi grad, do pla`a sa toplim belim peskom na obalama Tirenskog mora i suvenirnica na kojima vas sa svakog drugog magneta ili ukrasne {oqe propitiva~ki posmatra Don Korleone. Palermo je prestonica Sicilije, wen najve}i grad. Za svakog obo`avaoca Italije, koji je odrastao letuju}i u Dalmaciji i kome je ta zemqa oduvek predstavqala prvo i najlep{e „inostranstvo”, mesto gde je sve lepo, doterano i sa stilom, gde vam nozdrve ispuwavaju mirisi jutarweg espresa i sve`e ispe~ene pice, Palermo je mesto gde se do`ivqava ona prava Italija, bez {minke i botoksa, sa okrwenim okerastim fasadama i ponekom gomilicom razbacanog |ubreta usput. Na pamet mi pada Salvatore Toto Kutuwo, legendarni „Italiano vero”, koji nije ro|en na Siciliji, ali mu je odavde otac. Kao {to je Toto bio tipi~ni, pravi Italijan, tako je i Palermo „L’Italia vera, autentica”. Imam utisak da se ovde na Siciliji svako drugi zove Salvatore, s tim {to ih na istoku, u Kataniji i Sirakuzi zovu Salvo, dok im je u Palermu nadimak Toto. [etaju}i ulicama bukvalno mi se je`ila ko`a od uzbu|ewa {to me iza svakog }o{ka neke umorne oronule zgrade, utonule u letwu omorinu, ~eka neka zapawuju}a gra|evina, koja }e mi oduzeti dah ili naterati suze na o~i. Ovde }ete svakog ~asa nabasati na ne{to pod za{titom Uneska. Bilo da je to arhitektonski dijalog katoli~ke, gr~ko-pravoslavne i islamske arhitekture na malom uzdignutom trgu gde su se smestile dve otmene crkve, Martorana i San Kataldo, ili nebeska rasko{ mozaika Palatinske kapele u Palati Normana, koju je Gi de Mopasan nazvao najlep{om crkvom na svetu, a Oskar Vajld uporedio sa „ogromnom ko{nicom u kojoj gledate an|ele kako pevaju”. Palermo je jedinstven po tome {to je u wemu tragove ostavilo ~ak petnaest civilizacija. Za razliku od ve}ine gradova na ostrvu, Agri|enta na jugu, Katanije i Sirakuze na istoku, koje su osnovali Grci, Palermo su osnovali Feni~ani. Wegovu multikulturalnost mo`da najvi{e oslikava grandiozna katedrala Uznesewa device Marije, tako|e pod za{titom Uneska, gotovo shizofrena fuzija najrazli~itijih stilova, od normanske romanike, baroka, katalonske gotike, do andaluzijsko-mavarskog stila i neoklasicizma, a sve preko nekada{we vizantijske i islamske osnove. ^itav svet u jednom, bez konflikta, u harmoniji lepote. Palermo je prepun pri~a i legendi. Jedna od wih je o „Monakeli”, ~asnoj sestri ~iji duh i danas opseda impozantno zdawe opere Teatro Masimo, najve}e operske scene u Italiji i tre}e u Evropi, na ~ijim su stepenicama snimqene i legendarne zavr{ne scene „Kuma 3”. Ako vam se i ne posre}i da na prozoru ugledate `enu u crnoj odori koja i daqe tumara pustim sobama, iz protesta {to je zbog izgradwe velelepnog teatra sru{ena obli`wa crkva, sam pogled na stepeni{te sigurno }e vam u se}awe prizvati onaj dugi nemi krik Majkla Korleonea, kada shvati da mu je u naru~ju upravo iz-
Gрандиозна катедрала Узнесења девице Марије, koja ne mo`e da stane u jedan kadar
Театро Масимо, највећa оперскa сценa у Италији и трећa у Европи
Палермо има и Фонтану срама, прави ренесансни бисер препун нагих скулптура античких богова dahnula }erka, od metka namewenog wemu. Zanimqivo je i da je ku}a bila zatvorena pune 22 godine od 1974. i to zbog - renovirawa! Lokalno stanovni{tvo ima izre-
ku: kad na Siciliji po~nu javni radovi, niko ne zna kada }e se zavr{iti. Svaki 14. jul veliki je dan za Palermo, jer se tada odr`ava gradska fe{ta, slavi
se za{titnica grada, sveta Rozalija. Ulicama se pronose wene mo{ti, a slavqe potraje i tri dana, uz bakqe i vatromet. Tako se ~uva jo{ jedna urbana legenda o svetici iz 12. veka, ~ije su mo{ti pet vekova kasnije spasile grad od kuge. A legenda o jednom od simbola sicilijanskog folklora i tradicije, saksiji u obliku mavarske glave, malo je bizarna i svedo~i o qubavi, strasti i sicilijanskoj vendeti na kojoj bi pozavideli i najbolesniji umovi Koza nostre. Poti~e iz perioda mavarske vladavine i pri~a je o qubavi lepe uzgajiva~ice cve}a i biqa iz Palerma i mavarskog vojnika. Kada je otkrila da wen dragi ima `enu i porodicu u domovini i da }e je ostaviti, devojka je ubila qubavnika u snu, odsekla mu glavu i stavila je u saksiju u koju je posadila bosiqak. Mirisna biqka toliko se razlistala i bogato izrasla da su joj sve kom{ije zavidele i po~ele da naru~uju od grn~ara saksije u obliku mavarske glave, da bi i wihov bosiqak bio tako rasko{an. U jedno od morbidnijih ~uda Palerma spadaju i Kapucinerske katakombe, pravi grad mrtvih, kao iz horor filmova, u kojima je pod zemqom izlo`eno oko 8.000 mumija. Od 1599. prvo su balsamovani i tu sahrawivani fratri tog reda, da bi u kasnijim vekovima i vi|eniji gra|ani Palerma izra`avali `equ da na taj na~in prona|u ve~ni po~inak. U katakombama je izlo`eno i telo dvogodi{we Rozalije Lombardo, koja je umrla od upale plu}a i balsamovana 1920. i smatra se „najlep{om mumijom na svetu”. Na neverovatan na~in na telu devoj~ice su ostala o~uvana sva meka tkiva, kosa, trepavice, obrve, pa deluje kao da mali an|eo spava bezbri`nim snom i da }e se svakog trenutka probuditi. Palermo ima i Fontanu srama, pravi renesansni biser prepun nagih skulptura anti~kih bogova. Jedni }e vam re}i da je ime dobila zbog protesta ~asnih sestara iz obli`weg manastira Svete Katarine na svu tu golotiwu. No, postoji i druga verzija istine. Fontana je u stvari, polovna, a grad ju je kupio od {panskog bogata{a, koji ju je naru~io za svoju luksuznu palatu u Firenci, ali je u me|uvremenu zapao u kockarske dugove i re{io da je proda. Basnoslovna cena, kojoj su dodati tro{kovi transporta, ponovnog postavqawa i renovirawa izazvala je bes gra|ana, koji su protestovali i smatrali da je sramota da se toliko novca potro{i za jednu fontanu, koja je, na kraju krajeva, samo „second-hand”. Turisti koji svakodnevno opsedaju ovo mesto opravdavaju potez tada{wih gradskih vlasti, pa je „sram” ostao samo u nadimku fontane. Pomenuti manastir Svete Katarine u svojoj unutra{wosti krije jednu od najstarijih pekara u gradu, u kojoj su monahiwe vekovima mesile ~uvene sicilijanske kola~e, pre svega hrskave i penaste kanole, rolne od pr`enog testa puwene bogatim slatkim kremom od rikote. Upravo u ovoj poslasti~arnici su naj~uvenije na Siciliji, ali o ovoj, i drugim delicijama sa ostrva }emo u jednoj od narednih reporta`a. Ono po ~emu je Palermo posebno poznat su wegove pijace i smatra se da se ovde jede najboqa uli~na hrana u Evropi i jedna od najboqih u svetu. Najpoznatije su Vu~irija, Kapo i Balark. U `ivopisnim restoran~i}ima me|u pija~nim tezgama prona}i }ete mno{tvo lokalnih ribqih i mesnih specijaliteta, te tradicionalne italijanske paste i pice, gde mo`ete za pet evra da pojedete tawir salate od hobotnica, pr`enih ligawa ili papalina, a za tri ukusne aran~ine, pr`ene knedle od pirin~a puwene mesnim ili nekim drugim nadevom. Pijace Palerma su mnogo vi{e od prodavnica hrane. One su, poput uli~nog va{ara ili zabavnog parka, mali praznik za sva ~ula i dokaz da ovaj grad ne mo`ete napustiti prazne du{e, ali ni praznog stomaka.
KWI@EVNOST
^etvrtak 1. oktobar 2026. 21
150 GODINA OD RO\EWA VELIKOG SRPSKOG PESNIKA, MILANA RAKI]A:
Diplomata, qubavnik, oslobodilac... Ro|en usred Ulice kneza Mihaila, Milan Raki} bio je obi~an de~ak koji je voleo da jurca po kraju, dru`i se i pravi nesta{luke. Modrice i oguqena kolena bile su za{titni znak malog Milan~eta koji nikada nije i{ao podignutog nosa, a gledaju}i ga sa strane, niko ne bi mogao zakqu~iti da je Mile Ra~i, kako su ga zvali, nobles iz porodice oki}ene zaslu`enim titulama, ugledom i po{tovawem. Ipak, wegov otac bio je Dimitrije Mita Raki}, ministar finansija 1888. godine i ~ovek koji je prvi preveo „Jadnike” ~uvenog Viktora Igoa. Majka Ana bila je k}i akademika Milana Mili}evi}a, kwi`evnika, etnologa i predsednika Srpske akademije nauka, dok mu je sestra Qubica bila udata za Milana Grola, politi~ara, pozori{nog i kwi`evnog kriti~ara. Bogata karijera pravnika, diplomate i pesnika svedo~i o tome da je Milan Raki} pokupio sve talente mu{kog dela porodice, dok su dve qubavi koje je imao svedo~anstvo da je wegovo bi}e bilo pro`eto emocijama koje je povukao po `enskoj liniji. DO PARIZA I NAZAD Milan Raki} je rano ostao bez oca pa je „mu{ku” brigu o wemu i wegovom obrazovawu preuzeo deda Milan. Tako Mile Ra~i, po okon~awu osnovne {kole i gimnazije, upisao Filozofski fakultet, da bi se ubrzo prebacio na Pravni. Deda je imao velike ambicije za svog unuka te ga je finansijski pomogao i ohrabrio da studije nastavi u Parizu kako bi video sveta i stekao iskustvo. Tako i bi. Milan Raki} zavr{io je obrazovawe u francuskoj prestonici, a potom se vratio u Beograd i zaposlio se u izvoznoj banci. Odatle je brzo napredovao prelaze}i u Ministarstvo finansija i potom, Ministarstvo inostranih dela, prelaze}i put od ~inovnika do diplomate u kratkom roku. Prema jednoj anegdoti, kada je stupio u diplomatiju, Milan Raki}, za ~ije se pesme ve} ~ulo, je oti{ao da se predstavi Nikoli Pa{i}u. Predsednik vlade tada mu se obratio re~ima: „Ovaj... zna{ onaj... ja sam ~uo da ti peva{ pesme u pevawe, ali jeste onaj... u spoqnu politiku nema pevawe... nego ima da ~uva{ sve u dr`avnu tajnu, kao {to devojka ima da ~uva... ovaj... pre nego {to se uda onaj...”. Pariz je Milana Raki}a opskrbio ne samo {kolskim znawima, ve} i qubavqu prema poeziji kojom je postao op~iwen. Grozni~avo preta~u}i svoje emocije u stihove, Milan Raki} u{ao je u kru`ook okupqen oko akademika Qube Kova~evi}a koji se nalazio u Jevremovoj 37. Zahvaquju}i odli~nom prijemu wegove prve zbirke pesama kod publike, Raki}u su vrata bila {irom otvorena me|u ovim zaqubqenicima u umetnost, a wegovi sti-
VERICA PREDA:
Klatno
Slu{ala sam cviqewe to~ki}a metalnog kreveta i glas bolni~ara koji je, dr`e}i telefon pod bradom, govorio:
hovi otkqu~ali su i srce Kova~evi}eve k}erke Milice. PRVA QUBAV I TAJNI POSLOVI Milan Raki} je Milicu po prvi put video na jednom dobrotvornom balu. Lepoj devojci u dugoj balskoj haqini na tufne Raki} je pri{ao polako. Brk mu je zaigrao kada se dosetio kako }e je zbuniti. „[ta treba uraditi kada se devojci ispre~i grana na putu?”, upitao je Raki} Milicu. Ne daju}i se, Milica brzo odgovori: „U tom slu~aju, granu treba presko~iti”. Mladi diplomata koji je u to vreme slu`bovao u Pri{tini, formalno poqubi ruku gospo|ice, a onda odigra{e valcer pre hladnog rastanka. Sve u svemu, prvi susret ba{ i nije preterano obe}avao, zapravo je bio prava katastrofa, mislila je mlada devojka dok je, sve vreme dok se vra}ala ku}i sa bala, plakala u fijakeru jadaju}i se svojoj sestri. Me|utim, samo nedequ dana kasnije, Raki} se pojavio na ulaznim vratima wene ku}e, tra`e}i da razgovara sa Mili~inim ocem kako bi je isprosio. Par se ven~ao 1905. godine, a varo{ je pri~ala da su savr{eni jedno za drugo. Ako je suditi na osnovu Raki}evih stihova koje je posvetio svojoj supruzi, wihov bra~ni `ivot be{e ispuwen posve}eno{}u, ne`nom zrelo{}u, de~a~kim {alama i no}ima punim strasne qubavi. Mladenci su `ivot nastavili u Pri{tini, a zatim se vi{e puta selili u Skopqe, Solun, Kopenhagen, Sofiju i Rim, kako je ve} slu`ba to od Raki}a zahtevala. Tokom slu`bovawa u Skopqu i Pri{tini, Raki} je bio aktivan u~esnik borbe za nacionalno oslobo|ewe. Obavqao je osetqive i tajne poslove, odr`avao veze sa srpskim ~etnicima, snabdevao ih u Makedoniji i prenosio oru`je iz Vrawa u Skopqe i Bitoq. Zabele{ke iz dnevnika Milana Raki}a iz januara 1906. godine pamte wegove re~i: „Oti{ao sam u Vrawe da prenesem municiju. U Vrawu rasulo. Stari odbor raspu{ten, nov se konstituisao, pa se od-
– Ne brini, dobro je {to ti je pukao vodewak. Uskoro }e te spremiti za poro|aj… Qubac… Operaciona sala bila je ledena, ili mi se bar tako ~inilo. Gledala sam u kazaqke velikog sata s klatnom. Kazaqke su jurile jedna za drugom, a klatno je poslu{no putovalo s leva na desno. Dok mi je sestra zabadavala iglu, shvatila sam: ~itav `ivot mislila sam da vreme prolazi, a zapravo – ja prolazim kroz vreme. Kretawe klatna prekinuo je {apat: „Jo{ malo.“ Nisam znala da li misli na `ivot ili na smrt. Nisam znala ni da li to govori bolni~ar ili an|eo. Kasnije sam razumela: `ivot nije trajawe, ve} hrabrost da pogleda{ trenutak bez straha.
mah sam raspustio... Vrawe puno ~etnika. Svake no}i ima tu~e i rawenih qudi... (1. 1. 1906) Krenuo sam za Bitoq da odnesem 32 revolvera sa 2.500 metaka. Stigao u Bitoq i predao sve... ]irovi} tra`i 500 pu{aka za wihov kraj (25. 1. 1906).” DRUGA QUBAV MILANA RAKI]A I ODLAZAK U DOBROVOQCE Ipak, idili~an bra~ni `ivot ba{ i nije bio tako savr{en kako su pesme to govorile. U `ivotu Milana Raki}a pojavila se nova `ena po imenu Desanka @ivadinovi}. O tome kako su se upoznali podaci izostaju, ali ono {to se zna jeste da je Raki} bio zaqubqen do u{iju i potpuno prepu{ten strasnom odnosu sa Desankom. U periodu oko 1912. godine Raki} joj je poslao pove}i broj qubavnih pisama, a ve} u drugom jasno iskazuje svoje simpatije. Dobiv{i pozitivan odgovor, prvi sastanak ostvarili su u kafani hotela „Moskva”. Me|utim, pred po~etak Balkanskog rata, Raki} napu{ta diplomatsku poziciju u Beogradu i, ne govore}i ikome, prikqu~uje se kao dobrovoqac jedinici pukovnika Alimpija Marjanovi}a, ov~epoqskog vojvode. „Ostavio sam konzulat u kome vi{e nisam imao {ta da radim, pa sam uzeo pu{ku.” Posle 15 dana obuke u Prokupqu, Raki} ulazi u ~etu Vojvode Vuka i kre}e ka Kosovu. Kao ~etnik, sa redenicima preko prsa i {ubarom na glavi, Raki} je bio prvi koji je u{ao u oslobo|enu Pri{tinu. Odatle se pismom javqa svojoj `eni i pi{e: „Ju~e, utornik, na ~elu jedne kolone u|oh u Pri{tinu. Jo{ sad ne mogu da se sti{am i da mirno pi{em o svemu {to se za ovo nekoliko dana dogodilo. Glavno je da je Kosovo osve}eno... Ovakve doga|aje {to sam video smatram kao naro~ito dobro~instvo nekog provi|ewa.” Odmah po ulasku u grad Raki} je oti{ao u konzulat kako bi izvadio veliko crkveno zvono koje je svojevremeno sakrio od Turaka u podrumu. Izneli su ga i oka~ili o granu u porti pravoslavne crkve. Raki} je prvi povukao u`e, pa ga je daqe dodao ostalima. Narod i vojnici ceo dan su zvonili ogla{avaju}i da je Kosovo slobodno. Za u~e{}e u ratu 1912. godine Raki} je odlikovan Zlatnom medaqom za hrabrost. Za sve to vreme Raki} je razmi{qao o Desanki koja se iz Beograda seli za Zagreb i udovoqava pesnikovoj `eqi da mu po{aqe svoju fotografiju. Iako na daqinu, nastavili su da razmewuju ne`nosti preko pisama ~ak i tokom Prvog svetskog rata. Posledwe pismo Raki} joj je poslao 1916. godine u [vajcarsku i tada se Desanki gubi svaki daqi trag. BORBA SA MUSOLINIJEM U periodu od 1921. do 1927. Raki} je bio poslanik u Sofiji, a 1929. odbija ponudu kraqa Aleksandra da se vrati u Beograd i postane ministar spoqnih poslo-
Kad je JB iza{ao iz stana, niko nije ni slutio da se ne}e vratiti. Nikada vi{e. Oti{ao je u bolnicu `ele}i da napravi neka ispitivawa, nije se dobro ose}ao. Tako je krenulo, a onda se sve okrenulo naglava~ke. Po~ela je neka praznina u na{im `ivotima. Svoj mantil i ka~ket je ostavio na zidnom ~iviluku, ba{ iza ulaznih vrata i jo{ uvek su tu. Svake godine ih hemijski o~istimo i vra}amo na svoje mesto. Sve je ostalo isto, netaknuto, da prkosi prolaznosti vremena, ali i da nas ponovo suo~ava sa kona~no{}u. Na kuhiwskom stolu ~ar{av, posude i poneka kutija s aspirinima. Ba{ kako je uvek umela da
Milan Raki}:
NA GAZIMESTANU Silni oklopnici, bez mane i straha, Hladni ko va{ oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha, I nastade tresak i krvava trka. Zaquqano carstvo survalo se s vama… Kad oluja pro|e vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica stra{na i porazom slavna. Kosovski junaci, zasluga je va{a [to posledwi beste. U krvavoj stravi, Kada trulo carstvo oru`ja se ma{a, Svaki le{ je svesna `rtva, junak pravi. Danas nama ka`u, deci ovog veka, Da smo nedostojni istorije na{e, Da nas zahvatila zapadwa~ka reka, I da nam se du{e opasnosti pla{e. Dobra zemqo moja, la`u! Ko te voli, Danas, taj te voli, jer zna da si mati, Jer pre nas ni poqa ni kr{evi goli Ne moga{e drugom svesnu qubav dati! I danas, kad do|e do posledweg boja, Neozaren starog oreola sjajem, Ja }u dati `ivot, otaxbino moja, Znaju}i {ta dajem i za{to ga dajem! va. Zavr{io je karijeru kao „izvanredni poslanik i opunomo}eni ministar prve grupe” u Rimu (1927-1933), gde je godinama morao da se nosi s Musolinijem i wegovom agresivnom politikom prema Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Penzionisan je bez najave i pre vremena, jer je, ka`u pri~e, stao na `uq tada{wem ministru spoqnih poslova Jefti}u, odbiv{i da ga tajno obave{tava o kretawu i razgovorima u Rimu i Italiji wegovog prethodnika, ranijeg ministra Nin~i}a. Pi{u}i o svojoj slu`bi, Raki} navodi: „Po~iwem i sam uvi|ati da {to ~ovek dubqe ulazi u ove na{e poslove, sve vi{e razo~arawa i `alosti ima.” Namesnik Pavle je u dva maha Raki}u nudio mesto kraqevog poslanika - prvo u Va{ingtonu, pa zatim i u Londonu, me|utim on ju je odbio zbog bolesti. U Parizu je imao dve operacije. Nakon druge, vra}aju}i se za Beograd, svratio je do Zagreba u sanatorijum na Srebrewaku. Tu je zabele`ena jedna od wegovih posledwih izjava: „Ne ~udite se, doktore. Meni je suza uvek nailazila lako. Kao da sad ~ujem o~ev glas: ’A kod tebe, Mile Ra~i, opet suze’.” Milan Raki} je preminuo u Zagrebu u ~etvrtak uve~e 30. juna 1938, a sahrawen je tri dana kasnije sa vojnim po~astima na beogradskom Novom grobqu.
PREDRAG RADAK:
Mantil i ka~ket
dr`i wegova voqena supruga. Sigurnost u udobnosti malih predmeta. Ponekad do|em u stan, dodirnem mantil, prozborim koju
re~ s wim, re{im da popodne provedem u dnevnoj sobi. ^ujem guguke na simsu prozora i sitne korake golubova. Ose}am grad, wegovo disawe i wegove pri~e. Se}am se sebe pre svega, a onda se se}am i slika, glasova. Vreme stoji i daqe stabilno, a mi zbuwenog lica. Mo`da }e se JB jednog dana vratiti po svoj mantil ili… }emo mi oti}i kod wega.
22 ^etvrtak 1. oktobar 2026.
DRU[TVO
Srbiju 2025. godine posetilo vi{e od ~etiri miliona turista, najvi{e iz Turske i Rusije Srbiju je tokom 2025. godine posetilo nekoliko miliona turista, a najve} i broj no}ewa ostvaren je u prestonici, dok su se me|u planinskim i bawskim destinacijama izdvojili Zlatibor i Vrwa~ka Bawa. Doma}e brojke pokazuju koje su destinacije bile najtra`enije, a globalni trendovi otkrivaju i {ta putnici sve vi{e tra`e od svojih putovawa. Srbiju je tokom 2025. godine posetilo ukupno 4.346.691 turista, koji su u proseku boravili 2,8 dana, prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku. Ostvareno je 12.282.212 no}ewa, a najvi{e ih je bilo u Beogradu, Novom Sadu i Ni{u. Podaci su objavqeni povodom Svetskog dana turizma, koji se obele`ava 27. septembra. Beograd je u~estvovao sa 52,2 odsto u ukupnom broju no}ewa, sledili su Novi Sad sa 7,9 odsto i Ni{ sa 4,8 odsto. Kada su u pitawu planinski centri, najvi{e no}ewa ostvareno je na Zlatiboru, koji je ~inio 45 odsto, zatim na Kopaoniku sa 20,4 odsto i Fru{koj gori sa
osam odsto. Me|u bawama su se izdvojile Vrwa~ka Bawa sa 28 odsto, Sokobawa sa 19 odsto i Bawa Vrdnik sa 9,7 odsto. Najvi{e no}ewa ostvarili su turisti iz Turske, sa 10,2 odsto ukupnog broja. Slede Rusi sa 8,9 odsto i Kinezi sa 7,8 odsto, a zatim dr`avqani Bosne i Hercegovine sa {est odsto i Severne Makedonije sa 4,9 odsto. Podaci o pose}enosti Srbije objavqeni su u trenutku kada se mewaju i turisti~ki trendovi {irom sveta - putnici
sve vi{e prilago|avaju izbor destinacije sopstvenim interesovawima, buxetu i `eqi za novim iskustvima. Jedan od izdvojenih trendova je interesovawe za mawe poznate destinacije. Prema istra`ivawu, 56 odsto ispitanih putnika vi{e je zainteresovano za istra`ivawe novih destinacija nego pre dve godine. Taj trend daje ve}u priliku mawe poznatim gradovima i regionima, iako poznate destinacije poput Pariza i Londona i daqe ostaju privla~ne.
Putovawa se sve ~e{}e organizuju i oko konkretnog iskustva ili interesovawa, a ne samo oko same destinacije. Upoznavawe kulture zemqe koja se pose}uje i autenti~na iskustva su me|u prioritetima, dok raste `eqa i za otkrivawem za razli~itih aktivnosti, hrane i sportova. Gu`ve tako|e uti~u na izbor vremena i mesta putovawa. Tri od 10 ispitanih reklo je da aktivno izbegava odre|ene destinacije zbog zabrinutosti oko velikog broja posetilaca, pa se kao jedan od odgovora planirawe putovawa van najprometnijih meseci. Odre|eni sportski, muzi~ki, kulturni i verski doga|aji tako|e sve ~e{}e postaju razlog za putovawe u drugu zemqu. Pored li~nih `eqa, na~in na koji qudi danas otkrivaju i planiraju putovawa sve vi{e uti~e i ve{ta~ka inteligencija. Turisti~ke agencije nisu vi{e jedini izvor informacija o putovawu - mnogi koriste AI ~etbotove koji imaju sve ve}u ulogu u planirawu odmora, a tehnologija bi mogla da promeni i na~in na koji putnici otkrivaju mawe poznate destinacije.
STI@E NOVI TALAS RUSA U SRBIJU, NAVALA NA BEOGRAD I NOVI SAD:
Cene kirija sko~ile, 5-6 ~eka samo za jedan stan [TA NAJVI[E VOLITE, A [TA MRZITE KOD SRBA?
Kafanski zagrqaj i sme}e u parku Postoji li na svetu narod koji uspeva da istovremeno o~ara stranca svojom nepatvorenom srda~no{}u, a sutradan ga zapawi nemarom prema sopstvenoj ku}i? Razgovor koji se nedavno rasplamsao na doma}em segmentu Reddita presekao je sr` te neprijatne istine. Kada se gra|anima Srbije postavi pitawe {ta najvi{e vole, a {ta najvi{e mrzite kod svog naroda i dr`ave, odgovori ne ostavqaju prostor za iluzije: mi smo dru{tvo funkcionalnih suprotnosti, u kom najlep{e i najru`nije osobine izviru iz istog korena. Na prvom mestu onoga {to spaja i greje narod jeste kult dru`equbivosti i neuporedivo gostoprimstvo. Korisnici podse}aju na jedinstvenu „kulturu kafe”, humor koji slu`i kao {tit protiv svake nesre}e, dobru hranu i kafanu kao uvek otvoreno skloni{te za du{u. Srbi su, po sopstvenom priznawu, izuzetno spretni i „opravni za `ivot”, snala`qivi qudi koji }e u sekundi prisko~iti u pomo} potpunom strancu. Zanimqivo je zapaziti i ugao prema kojem sama dru{tvena neure|enost nije iskqu~ivo negativna: ona, na bizaran na~in, tera qude da se dr`e zajedno, spontano komuniciraju i stvaraju bliske veze koje u savr{eno ure|enim, alijeniranim sistemima zapada ne postoje. Me|utim, nali~je te medaqe otkriva mra~niju stranu kolektivnog karaktera. Naj`e{}e kritike odnose se na bahatost, nemar i do`ivqaj da je sve „za stru~wake”. U odgovorima se o{tro osu|uje apsolutni nedostatak svesti o zajedni~kom dobru, koji se najjasnije ogleda u ekolo{koj nekulturi i bacawu sme}a gde god se stigne. Srbi vole da se di~e istorijom i precima, ali pojedini korisnici prime}uju kako se iz generacije u generaciju taj mit polako drobi pod teretom la`nog morala, kompleksa i „bolestne navike” da se uvek gleda sopstveni sitni }ar. Posebno mesto u analizama zauzima stav prema znawu i autoritetu. Sa jedne strane se slavi neukrotivi srpski inat, dok se sa druge ukazuje na pora`avaju}u istinu da su svi postali „stru~waci za sve”. Iz toga proizilazi duboki jaz izme|u onoga {to mislimo o sebi i realnog stawa u dru{tvu: od zaposlenih u dr`avnim slu`bama koji ispoqavaju totalnu neodgovornost, do gra|ana koji odi{u komforom u sopstvenom neznawu.
„Tr`i{te iznajmqivawa stanova u Beogradu ponovo se zahuktava, a Rusi koji ovih dana tra`e nekretninu mogli bi da se suo~e sa znatno ve}om konkurencijom nego pre samo nekoliko meseci”, pi{e ruski sajt Meduza. Novi talas Rusa po~eo je da sti`e u Srbiju, a prve posledice ve} se ose}aju na tr`i{tu nekretnina u Beogradu i Novom Sadu. Agenti koji rade sa klijentima koje ~ine Rusi bele`e nagli rast broja upita, za pojedine stanove ponovo se stvaraju redovi, dok su kirije u Beogradu, prema proceni jednog od wih, od kraja jula porasle izme|u 20 i 30 odsto. Ruski nezavisni portal Meduza istra`io je {ta qude koji sada napu{taju Rusiju ~eka na tr`i{tima nekretnina u zemqama koje su jo{ od 2022. me|u wihovim glavnim destinacijama - Srbiji, Gruziji i Jermeniji. Povod su glasine koje od leta kru`e Rusijom o mogu}nosti novog talasa mobilizacije nakon izbora za Dr`avnu dumu. Ruski predsednik Vladimir Putin takve tvrdwe je odbacio i rekao da trenutno nema potrebe za novom mobilizacijom. Ipak, prema razgovorima Meduze sa agentima za nekretnine, deo Rusa o~igledno ne `eli da ~eka rasplet. Potra`wa za stanovima po~ela je da raste jo{ krajem jula. A Srbija je ponovo me|u prvim adresama. U Novom Sadu za jedan stan ~eka vi{e zainteresovanih Andrej, ruski dr`avqanin koji od 2022. radi kao agent za nekretnine u Novom Sadu, rekao je Meduzi da od kraja jula dobija po nekoliko zahteva dnevno za razgledawe stanova za dugoro~ni zakup.
Ranije se, tvrdi, de{avalo da ~itavu nedequ ne dobije nijedan novi upit. Cene u Novom Sadu za sada nisu eksplodirale. Kirije se kre}u izme|u 400 i 700 evra, {to je ~ak mawe nego tokom velikog talasa iz 2022, kada su se isti stanovi izdavali za 800 do 1.000 evra. Ali promenilo se ne{to drugo - stan je postalo mnogo te`e prona}i. Prema wegovom svedo~ewu, za istu nekretninu sada se pojavquje ~itav niz zainteresovanih Rusa, bez obzira na weno stawe. Neki su spremni da ponude i vi{e od cene koju je vlasnik prvobitno tra`io samo da bi osigurali stan. Jo{ na prole}e potencijalni zakupci mogli su da obi|u nekoliko stanova, uporede ponudu i razmisle. Pojedini oglasi ostajali su aktivni i po mesec dana. Sada se stanovi izdaju prakti~no odmah. Agent tvrdi da je broj qudi koji tra`e stan trenutno znatno ve}i od raspolo`ive ponude. De{ava se da jedna grupa izlazi iz stana dok druga ve} ulazi na razgledawe, a novi zainteresovani ~ekaju ispred zgrade. Pojedini agenti zbog toga, prema wegovim re~ima, ve} razmi{qaju i o pove}awu provizija.
U Beogradu situacija jo{ dramati~nija - Rusi se „bore za stan” Sli~nu sliku Meduzi je opisao i Pjotr, agent za nekretnine iz Beograda. On ka`e da ve}i broj Rusa sti`e u Srbiju od druge polovine avgusta i da ovakvu situaciju na tr`i{tu nije video jo{ od 2022. godine. Na pojedinim razgledawima, tvrdi, ispred potencijalnog zakupca ve} ~eka pet ili {est qudi. To potpuno mewa pona{awe kupaca, odnosno zakupaca. Kada qudi koji prvi u|u u stan vide red iza sebe, pojedini odmah ostavqaju depozit kako im nekretnina ne bi izmakla.Dodatni problem je tajming. Novi talas dolazaka poklopio se sa septembrom i periodom kada studenti iz Srbije dolaze u Beograd i tra`e stanove. Tako se za isti ograni~eni fond nekretnina sada istovremeno nadme}u doma}i studenti i novi strani zakupci. Prema proceni ovog agenta, kirije u Beogradu su od kraja jula porasle za oko 20 do 30 odsto, dok se stanovi u centru grada sada izdaju za pribli`no 600 do 1.000 evra mese~no. Re~ je o proceni agenta sa tr`i{ta, a ne zvani~nom statisti~kom podatku za ~itav Beograd.
LEPA SRBIJA
^etvrtak 1. oktobar 2026. 23
RADIO [ABAC:
Od lokalne stanice do radija koji je slu{alo pola Evrope ONA JE AN\EO IZ BELE CRKVE:
Saznala ro|endane sve dece bez roditeqa, a ono {to im donosi topi srca! U vremenu kada svi negde `urimo i ~esto zaboravqamo na male, a zapravo najve}e stvari, iz Bele Crkve sti`e pri~a koja greje srca i vra}a veru u qudskost. Sve je po~elo iz jednostavne i plemenite `eqe jedne majke da svom detetu pru`i najva`niju `ivotnu lekciju, kako biti nesebi~an i ose}ajan prema drugima. Ova divna `ena odlu~ila je da svoju qubav i pa`wu podeli sa onima kojima je to najpotrebnije. Saznala je i zapamtila datum ro|ewa svakog mali{ana iz doma za decu bez roditeqskog starawa. Za wu to nisu samo brojevi na kalendaru, ve} prilika da jedno dete oseti da je posebno, voqeno i da neko misli na wega na wegov poseban dan. Za svaki ro|endan, ona svojim rukama priprema pravu malu ~aroliju. Pravi doma}e torte i pa`qivo ih ukra{ava omiqenim likovima iz crtanih filmova, fudbalerima ili motivima koje slavqenik najvi{e voli. Uz torte, uvek se na|u i omiqene grickalice i sokovi kako bi proslava bila potpunija i veselija. Mali{ani iz doma su ve} nau~ili da mogu da je o~ekuju. ^im do|e ne~iji ro|endan, deca se sa rado{}u sjate oko ulaza, nestrpqivo je do~ekuju}i sa {irokim osmesima. Za wih ona nije samo gost, ve} neko ko im donosi toplinu i ose}aj da nisu zaboravqeni. Ova emotivna i inspirativna pri~a objavqena je na Instagram profilu Qudski, gde je privukla veliku pa`wu i izazvala lavinu dirqivih reakcija. Mnogi korisnici ove mre`e nisu krili svoje odu{evqewe i emocije, opisuju}i je kao an|ela i pravu heroinu bez pla{ta. Mnogi su istakli kako su upravo ovakvi gestovi, koji nekome mogu delovati sitno, zapravo ogromni za de~ja srca. Wena skromna, ali veli~anstvena misija podsetnik je svima nama da dobrota ne zahteva velike resurse, ve} samo otvoreno srce i `equ da nekome ulep{amo svet.
SRPSKI FILM NAGRA\EN U KANU:
Ostvarewe Bo{ka Savkovi}a „Sedam dana koji su promenili vek“ dobilo priznawe!
U [apcu se zavr{io ~uveni Malogospojinski va{ar, jedan od simbola grada na Savi. Osim po va{aru, [abac je bio ~uven i po Radio [apcu, koji se u zlatno doba ~uo u pola zemaqa Evrope. Radio [abac bio je jedinstven fenomen u istoriji radio novinarstva. Iznedrio je prve manifestacije i festivale narodne muzike, imao svoju muzi~ku produkciju, da bi posle vi{e od pola veka bio uga{en. Ovde Radio [abac na frekvenciji od 258 metara, izgovorio je prvi spiker, Slobodan ]ur~i}, decembra 1969. Nastala u okviru ,,Glasa Podriwa,, niko tada nije mogao da pretpostavi da }e jedna lokalna stanica za ~etiri op{tine biti najslu{aniji radio u regionu. Iako na sredwem talasu, zahvaquju}i predajniku u Kormanu, mogao se ~uti na ~itavom Balkanu, a me|u prvim emisijama bila je ,,258 za mlade,, koja se pretvorila u Pop va{ar. „Moj dragi kolega Zoran Amixi} je vodio, a ja sam bio urednik i ta emisija je imala svoje velike poklonike, posebno u Sarajevu. Imao sam podatke da se ~uje u Libiji, da se ~uje u Zakopanima, ali svejedno, Radio Beograd je 1975. godine u zvani~nom biltenu napisao: ,,Mi ubiramo pretplatu, a narod slu{a Radio [abac“, isti~e Dragan Filipovi}, nekada{wi urednik Radio [apca. Program Radio [apca bio je slu{an zahvaquju}i narodnoj muzici, kontakt emisijama, `eqama, ~estitkama i pozdra-
vima slu{alaca. Bio je presudan za karijeru mnogih javnih li~nosti. Milan Vuleti}, voditeq isti~e da se Radio [abac slu{ao u celoj Jugoslaviji. „Ko pro|e od peva~a u Radio [apcu, taj je napravio fantasti~nu karijeru. Da ne pomiwem tu Lepu Brenu, Cecu Ra`natovi}. Uz ~uvenu pesmu ,,Mamino prva~e“ smo ~ak 47 minuta ~itao koliko je bilo pozdrava, `eqa i ~estitki“, prise}a se Vuleti}. Stvarawu kultnog radija, doprineo je Velimir Milo{evi}, menaxer, direktor i osniva~ Raspevane jeseni, ~iji je karavan sa peva~ima amaterima i estradnim zvezdama najpre gostovao po selima, a od prihoda su se renovirali domovi kulture. „Raspevana jesen trajala je 90 dana, bilo je 180 koncerata po biv{oj Jugoslaviji. Zatim smo pre{li na Evropu, uradili smo koncerte u Be~u, Minhenu, Salcburgu, Parizu i jedne godi-
ne u Berlinu. U Be~u smo imali po dve predstave sa po 6.000 qudi, a isto se da{avalo i u Qubqani, u Tivoliju. Radili smo i Hit paradu i Pesmu leta“, napomiwe Velimir Veqa Milo{evi}, osniva~ „Raspevane jeseni“. „Za mene je bilo najlep{e kada vas prepoznaju na ulici. Imali smo vesti u pola 8, pa u 8. Kad su prestale da se emituju vesti u pola 8, slu{aoci su zvalu da pitaju za{to ih nema, jer su na osnovu informacija sa radija planirali svoj dan“, ka`e novinarka Radio [apca u penziji Svetlana Qubi}. Ga{ewe Radio [apca trajalo je godinama. Prema podacima RATEL-a, dozvolu za emitovawe izgubio je 2016. a prestanak rada vezan je za propadawe Radio-televizije [abac nekoliko godina kasnije. Ostao je lepa upomena jedne mladosti i primer novinarskog i menaxerskog entuzijazma.
Od Bora do Hilandara trojica fudbalskih sudija u humanoj misiji Srpski dokumentarno-igrani film „Sedam dana koji su promenili vek“, autora Bo{ka Savkovi}a, nagra|en je u kategoriji „Istorija i li~nosti“ na presti`nom Kanskom festivalu korporativnih medija i televizije. Autoru je uru~ena Poveqa o sertifikatu finaliste. U izjavi za agenciju Beta Savkovi} je rekao da je prezadovoqan tim uspehom, imaju}i u vidu koliko je filmova bilo prijavqeno i na to da se takmi~io sa najve}im televizijskim producentskim ku}ama iz sveta. „Pogotovo jer dr`ava Srbija u ovaj film nije ulo`ila ni{ta. Svi znamo kakva je situacija u Filmskom centru Srbije ili sa konkursima Ministarstva informacija i telekomunikacija. Tu`no je stajati sam na podijumu dok druge nagrade primaju ~itavi timovi od pet do osam qudi, iza kojih stoje wihove dr`ave“, rekao je. On je dodao da jedinu zahvalnost duguje svojim prijateqima iz filmske industrije koji su mu nesebi~no pomogli da zavr{i svoj film. Savkovi}u je ovo tre}e priznawe u Kanu. Prvi put je 2011. godine nagra|en Zlatnim delfinom za film „Plodovi zime“, a 2013. godine Srebrnim delfinom za film „Posle bombi“. Film „Sedam dana koji su promenili vek“ dokumentaristi~kim filmskim jezikom iz drugog ugla govori o po~etku i kraju Prvog svetskog rata, kao i wegovim posledicama koje traju i danas. Na festivalu je u~estvovalo gotovo 1.000 filmova najve}ih svetskih produkcija u toj oblasti. Zlatnog delfina je dobio danski film „The Maersk Dynasty“, Srebrnog tajvanski film „Chiang Kai-shek shadow across the strait“ a Veliku nagradu je dobio {panski film „A Flamengo dinasty“.
Iz Bora je krenula humanitarna trka „Put vere”, do Hilandara. Trojica fudbalskih sudija re{ila su da pretr~e put dug nekoliko stotina kilometara, kako bi pomogli Uni i Jani. Matija Nikoli}, Nenad Stefanovi} i Sr|an An|elkovi} tr~a}e do Hilandara {tafetno, smewuju}i se na svakih dvadeset kilometara. Na Svetu goru trebalo bi da stignu 28. septembra. Za ovaj poduhvat pripremali su se godinu dana, a ciq je skretawe pa`we javnosti i prikupqawe sredstva za le~ewe Une Stojanovi} i Jane Blagojevi}.
“Podsticaj za sve ovo je bilo da se ukqu~i {to ve}i broj qudi, da ova deca koja se bore sa ovim bolestima, `elimo da poka`emo da nisu same i da nijednog trenutka ne }e biti same. I na ovaj na~in smo `eleli da {to vi{e qudi ukqu~imo, da pomognemo i wima i wihovim porodicama”, ka`e Matija Nikoli}, fudbalski sudija iz Bora. * “@eleli smo da u~inimo lepo delo i da pomognemo qudima kojima je pomo} potrebna. Mi smo u sportu dugo godina, fudbalske smo sudije i spremni smo fizi~ki pre svega”, navodi Nenad Stefanovi}, fudbalski sudija iz Bora.
“Mnogo je lepo da pomognete detetu koje je bolesno, jer ima na `alost dosta dece koje imaju takav problem. Problemi su razli~iti i ja imam dve }erkice, hvala Bogu, one su `ive i zdrave, ali mogu samo da zamislim kako se wihovi roditeqi ose}aju”, ka`e Sr|an An|elkovi}, fudbalski sudija iz Bora. Roditeqi Une i Jane iza{li su da podr`e trka~e, a ova akcija im, kako ka`u, mnogo zna~i i daje nadu da }e biti prikupqena sredstva za le~ewe wihove dece. “Zna~i mnogo, kao prvenstveno u finansijskom smislu. Mi smo tu da im po`elimo sre}an put”, ka`e Igor Stojanovi}, Unin tata, a Milica Blagojevi}, Janina mama navodi: „Zna~i nam dosta, zato {to, naravno osim Jani ima dosta dece kojima je tako|e potrebna pomo}. Evo na{a drugarica Una, dete sa paralizom, wima je itekako potreban novac. Jani isto, za prikupqawe mati~nih }elija. Akciju podr`ava i Fondacija „Pokreni `ivot”, a svi humani gra|ani mogu da pomognu slawem poruke sa sadr`ajem 349 i 337 na broj 3800.
24 ^etvrtak 1. oktobar 2026.
FEQTON
УСПОН И ПАД КРАЈИНЕ (1) Након што смо ми из Крајине одбили Венсов план, Слободан Милошевић је извршио смену Милана Бабића и комплетне власти коју је он представљао. Заменио га је Гораном Хаџићем, који је већ сутрадан прихватио план, чиме је био утрт пут за сламање Крајине
Se}awa jednog ministra Пише: Borivoj Ra{uo (@agrovi} kod Knina, 10. oktobar 1957) srpski je pesnik, politi~ar i politikolog, bио је министар спољних послова и министар за информисање у Влади Републике Српске Крајине Metodolo{ki pristup u pisawu memoarske gra|e, u {to spada i ovaj rad, ide od favorizovawa li~nosti do davawa ve}eg zna~aja doga|ajima koji su predmet obrade. Pristup praktikovan u ovom radu bi}e kombinacija ta dva koncepta, zato {to se na taj na~in mo`e najpotpunije izraziti bit obra|ivanog predmeta. Naime, poznato je da li~nosti prave doga|aje, a onda ti doga|aji u posledi~nom nizu zahtevaju ukqu~ivawe ve}eg broja qudi kako bi bili operacionalizovani. Za{to ovaj tekst sada? Pored istorijske distance, motivacija je i vra}awe duga prema narodnom naporu. Ali on se pojavquje i stoga {to su u me|uvremenu, dok su glavni akteri istorijskih zbivawa }utali, razni bezna~ajni qudi u dnevno-politi~ke svrhe izmi{qali istoriju. Umesto da su se dr`ali ~iwenica, koje bi ih svele na neprijatno bezna~ajnu meru, umesto da su uva`avali istorijsku distancu, oni su pravili distancu od istine. Tome se moralo stati na put. VREME NACIONALNOG BU\EWA Srpski narod i wegove dr`ave bili su u 20. veku uhva}eni u okove dva paklena projekta. Jugoslovenstva kao dr`avne ideje i komunizma kao vladaju}e ideologije. U periodu vladavine ove dve ideje, koji nije bio kratak (trajao je sedamdeset godina), srpske dr`ave, Srbija i Crna Gora, su izgubile svoj suverenitet i integritet, a srpski narod identitet. Samo pod tim uslovom ta dva projekta su bila smislena za druge aktere u Jugoslaviji i u okviru me|unarodne zajednice. S kraja osamdesetih i po~etkom devedesetih godina dvadesetog veka, ti projekti su po~eli gubiti i me|unarodnu i doma}u va`nost i to je otvorilo put za postavqawe srpskog pitawa kao nacionalnog i dr`avnog pitawa. Glavna li~nost u tom nacionalnom bu|ewu bio je Slobodan Milo{evi}, koji je otvorio to pitawe i time pokrenuo proces preispitivawa odnosa u antisrpski ure|enoj Jugoslaviji po Ustavu iz 1974. godine. Tada se, kako je duhovito i ta~no primetio Milovan Vitezovi}, „dogodio narod“. Ta~nije, narod je izi{ao na politi~ku pozornicu, {to je Slobodan Milo{evi} iskoristio za objediwavawe Srbije i anulirawe destruktivne uloge autonomija Kosova i Vojvodine. U istom politi~kom zahvatu i nacionalnom bu|ewu re{eno je i srpsko pitawe u Crnoj Gori, ~ime je ona prestala biti destruktivni ~inilac u Federaciji protiv Srbije. I takav minimalni dr`avni
DOGODILO SE NA DANA[WI DAN
1. oktobar
1878. - U Ni{u je otvorena prva gimnazija, a prve {kolske godine je upisano 49 u~enika. 1910. - Japan je izvr{io aneksiju Koreje i ukqu~io je u Japansko carstvo. 1926. - U Beogradu je otvorena pijaca na Zelenom vencu. 1938. - Nema~ka armija je u{la u ^ehoslova~ku i okupirala Sudete nakon Minhenskog sporazuma Nema~ke sa Velikom Britanijom i Francuskom. 1943. - Saveznici su posle jednomese~ne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napuq. 1949. - U Pekingu je progla{ena Narodna Republika Kina na ~elu sa Mao Cedungom. Za prvog premijera postavqen je ^u Enlaj. 1979. - Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.
Јован Рашковић говори на скупу српског народа у Шегестину (Banija), 1991. godine oporavak Srbije izazvao je ogromnu nervozu u drugim federalnim jedinicama, pre svega u Hrvatskoj i Sloveniji. Wihova nervoza na politi~kom planu ispoqavala se kao atak na srpski narod, koji je `iveo u tim federalnim jedinicama, prvenstveno u Hrvatskoj. Hrvati su vrlo brzo pre{li put od la`nog bratstva i jedinstva do iskrenog usta{tva. Poni{tavawe suverenosti srpskog naroda kao konstituenta hrvatske dr`ave, kako je stajalo u Ustavu SR Hrvatske, bio je znak za akciju Srba u smislu odbrane svog pravnog polo`aja, a uvek sa obazrivim pogledom na iskustva Jasenovca i stradawa tokom Drugog svetskog rata. Prvi institucionalni odgovor srpskog naroda bilo je usvajawe Deklaracije o suverenosti i autonomiji Srba na velikom Saboru u Srbu, 25. jula 1990. godine. Neupitni pokreta~ po~etnog otpora srpskog naroda bio je Jovan Ra{kovi}. On i srpski narod su se dobro razumeli. Na samom Saboru, posle govora Jovana Ra{kovi}a, okupqenoj masi obratio se doktor Milan Babi}, ~iji je govor za razliku od Ra{kovi}evog dosta romantizovanog, imao sve odlike pragmati~nog politi~kog govora sa jasnom poentom. Budu}i da sam po struci politikolog, uo~io sam tu razliku, i s obzirom na to sa ~im se suo~avao srpski narod procenio sam da srpski odgovor mora prerasti iz pokreta u institucionalnu formu borbe protiv nacisti~ki orijentisanih i agresivnih Hrvata. Vreme salonskog i disidentskog nacionalizma, ~iji je protagonista bio Jovan Ra{kovi} je pro{lo. NESLAGAWA JOVANA RA[KOVI]A I SLOBODANA MILO[EVI]A Prvi nesporazum izme|u Jovana Ra{kovi}a i Slobodana Milo{evi}a, bio je posle objavqivawa fonograma razgovora izme|u Ra{kovi}a i Tu|mana, gde Ra{kovi} nije bio do kraja jasan u svojim stavovima. Drugom nesporazumu li~no sam prisustvovao. Naime, na inauguraciji predsednika Milo{evi}a, posle predsedni~kih izbora deve-
desete godine, Ra{kovi} je prilaze}i da mu ~estita, krenuo od izviwavawa za datu izjavu u NIN-u, uo~i tih izbora, da je Slobodan Milo{evi} srpskom narodu ukazao na slobodu, ali da mu nije doneo slobodu, govore}i da su to novinari pogre{no interpretirali. Milo{evi} je na to resko uzvratio „nema tu profesore moj izviwavawa, sve je to politika“. A da je sve to politika, pokazala je ~iwenica da je Ra{kovi} nedugo zatim bio uklowen sa politi~ke scene u Krajini. Do{lo je vreme odsudne i konkretne borbe, {to je tra`ilo nove metode i nove qude. Na Saboru u Srbu upoznao sam Milana Babi}a, u kom sam prepoznao upravo takvog politi~ara. Sutradan smo se videli u Kninu, gde sam mu izlo`io moje razumevawe na~ina borbe, koja je morala imati institucionalni karakter, sa ~im se on saglasio. Prvi akt u tom smislu bio je raspisivawe referenduma o autonomiji srpskog naroda za devetnaesti avgust 1990. godine od strane Srpskog nacionalnog vije}a, kao organa izvr{ne vlasti, koji je izabran na Saboru u Srbu. Referendum je sproveden prema zakonskim propisima i u ogromnoj ve}ini potvrdio opredeqewe Srba za autonomiju. Napetosti i tenzije izme|u Hrvata i Srba, ukqu~uju}i i oru`ane ~arke, koje su uvek bile uzrokovane hrvatskim napadom na Srbe, ukazivale su na pribli`avawe i neminovnost rata. Sve to je ukazivalo da treba pre}i na ~vr{}e oblike organizovawa i odre|enije forme borbe za slobodu i prava srpskog naroda. Tu se, pre svega, misli na vojni aspekt, a potom i politi~ki. Vaqa imati na umu da su sve na{e odluke bile izraz reagovawa na ve} donesene odluke hrvatske strane, odnosno na referendum o otcepqewu Hrvatske od Jugoslavije. To ujedno pokazuje da je srpski pokret u Krajini bio autenti~an i samostalan i da su sve odluke bile vo|ene situacijom na terenu. l Nastavak u slede}em broju
1988. - Umro je srpski i jugoslovenski filmski glumac Pavle Vuisi}, koji se proslavio u mnogobrojnim filmovima i televizijskim serijama („[e{ir gospodina Vuji}a”, „Ko to tamo peva”, „Maratonci tr~e po~asni krug”, „Par~e plavog neba”). 1996. - Savet bezbednosti UN ukinuo je ekonomske sankcije SR Jugoslaviji uvedene u maju 1992. zbog wene ume{anosti u rat u Bosni. 1999. - Ruske snage u{le su u ^e~eniju nakon {to su tokom avgusta i septembra potukle ~e~enske islamiste na teritoriji Dagestana. 2000. - [irom Srbije nastavqeni su protesti gra|ana zbog nepriznavawa pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Ko{tunice na predsedni~kim izborima u SR Jugoslaviji. Jake policijske snage u{le su u rudnik Kolubara u poku{aju da spre~e {trajk rudara. 2006. - U Bosni i Hercegovini odr`ani op{ti izbori, {esti po redu otkako je u ovoj zemqi okon~an gra|anski rat. 2012. - Po~eo popis poqoprivrede Srbije, prvi nakon 1960. godine. 2013. - U Bosni i Hercegovini po~eo popis stanovni{tva, prvi posle 22 godine. 2015. - Trinaest ubijenih, sedam rawenih, bilans je oru`anog napada 26-ogodi{neg mladi}a na kolexu Umkva u ameri~koj severozapadnoj dr`avi Oregon. 2017. - U Kataloniji, jednoj od sedamnaest {panskih autonomnih regija, odr`an je referendum na koji je iza{lo 42,3 odsto od 5,34 miliona Katalonaca s pravom glasa, od kojih je za nezavisnost od [panije glasalo je 2,26 miliona. [panska policija zatvorila je 440 bira~kih mesta uz upotrebu sile pri ~emu je povre|eno oko 880 gra|ana i policajaca. 2018. - Preminuo je velikan francuke {ansone [arl Aznavur. Tokom sedam decenija karijere, komponovao je 1.000 pesama, prodato je vi{e od 100 miliona nosa~a zvuka s wegovim pesmama. Glumio je u vi{e od 60 filmova.
RIZNICA
^etvrtak 1. oktobar 2026. 25
SRPSKI RATNICI STALI PRED OSMANSKI PRODOR:
Pre ta~no 655 godina odigrala se sudbonosna Mari~ka bitka! Na dan 26. septembra 1371. godine, na obalama reke Marice odigrala se jedna od najzna~ajnijih i najte`ih bitaka srpskog sredweg veka. Vojska predvo|ena kraqem Vuka{inom i despotom Jovanom Ugqe{om Mrwav~evi}em poku{ala je da zaustavi daqe {irewe Osmanlija na Balkanu, ali je sukob kod ^ernomena zavr{en te{kim porazom. Mari~ka bitka dogodila se u vremenu kada je nekada mo}no Srpsko carstvo ve} bilo rascepkano izme|u brojnih velika{a. Posle smrti cara Du{ana 1355. godine, centralna vlast wegovog naslednika cara Uro{a slabila je, dok su oblasni gospodari postajali sve samostalniji. Istovremeno, sa istoka je dolazila nova i sve ozbiqnija opasnost. Osmanlije su tokom 14. veka u~vr{}ivale svoje polo`aje na evropskom tlu, a wihove snage sve dubqe su prodirale na Balkan. POKU[AJ DA SE ZAUSTAVI OSMANSKO NAPREDOVAWE Me|u srpskim velika{ima koji su bili neposredno izlo`eni osmanskom {irewu nalazio se despot Jovan Ugqe{a, gospodar oblasti oko Sera. Zajedno sa svojim bratom, kraqem Vuka{inom, okupio je
vojsku i krenuo prema Jedrenu, jednom od najva`nijih osmanskih upori{ta na evropskom tlu. Ciq je bio da se protivnik zaustavi pre nego {to dodatno u~vrsti svoj polo`aj na Balkanu. Srpske snage stigle su do podru~ja ^ernomena, na reci Marici, gde }e u no}i izme|u 25. i 26. septembra do}i do odlu~uju}eg sukoba. KOBNA NO] NA OBALAMA MARICE Osmanlijske snage izvele su iznenadni napad na logor protivnika. U mete`u koji je usledio vojska Mrwav~evi}a pretrpela je katastrofalan poraz, a poginuli su i kraq Vuka{in i despot Jovan Ugqe{a. Sredwovekovni izvori ostavili su razli~ite podatke o broju u~esnika i pojedinostima bitke, zbog ~ega se ogromne brojke koje su kasnije ~esto vezivane za Maricu danas ne mogu uzimati kao pouzdane. Ono oko ~ega nema dileme jeste te`ina poraza i wegov veliki uticaj na daqi odnos snaga na Balkanu. Tragedija na Marici ostavila je dubok trag i u srpskom istorijskom pam}ewu. Vremenom su nastala predawa o ratnicima koje je tokom povla~ewa odnela reka,
dok je sam poraz postao simbol jednog od najte`ih trenutaka srpskog sredweg veka. BITKA POSLE KOJE NI[TA VI[E NIJE BILO ISTO Poraz na Marici nije zna~io trenutni nestanak srpskih zemaqa, ali je ozbiqno oslabio wihove polo`aje na jugu Balkana. Smr}u Vuka{ina i Ugqe{e nestala su dvojica najmo}nijih velika{a tog prostora, dok je osmanski uticaj nastavio da raste. Vuka{ina je nasledio wegov sin Marko Mrwav~evi}, mnogo poznatiji kao Kraqevi} Marko. Za razliku od gotovo nadqudskog junaka kakvim }e ga vekovima kasnije pamtiti narodna epika, istorijski Marko na{ao se u znatno oslabqenom polo`aju i kasnije postao osmanski vazal. Mari~ka bitka zato predstavqa jednu od velikih prekretnica srpske sredwo-
vekovne istorije. Osmansko napredovawe nije zaustavqeno, politi~ka rascepkanost srpskih zemaqa nastavila se, a nepune dve decenije kasnije, 1389. godine, usledi}e jo{ jedan veliki sukob – Kosovska bitka. Iako je Kosovo u narodnom se}awu kasnije gotovo potpuno zasenilo doga|aje na Marici, 26. septembar 1371. ostao je datum koji podse}a na poku{aj srpske vojske da se suprotstavi osmanskom prodoru i na poraz ~ije su se posledice ose}ale decenijama. Danas, 655 godina kasnije, Mari~ka bitka ostaje jedan od najva`nijih doga|aja za razumevawe posledwih decenija srpske sredwovekovne dr`ave i vremena u kojem se odnos snaga na Balkanu nepovratno mewao.
ZABORAVQENO SRPSKO GROBQE:
DA SE NE ZABORAVE VARIVODE: Kako su u Hrvatskoj mu~ki ubijali srpske civile i dva meseca posle “Oluje”!
Navr{ila se 31 godina od ubistva devet srpskih civila u selu Varivode kod Knina, po~iwenog 28. septembra 1995. godine, gotovo dva meseca nakon zavr{etka hrvatske vojno-policijske operacije „Oluja“. Kako je povodom godi{wice saop{tio Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas“, u Varivodama su ubijeni Jovan Beri} (75), [piro Beri} (55), Radivoj Beri} (69), Marija Beri} (69), Mirko Pokrajac (84), Du{an Duki} (59), Marko Beri} (82), Milka Beri} (67) i Jovan Beri} (56). Svi stradali bili su civili srpske nacionalnosti, a prose~na starost `rtava bila je 67 godina. Me|u wima nije bilo pripadnika vojnih ili policijskih jedinica. Samo mesec dana ranije, 27. avgusta 1995. godine, u obli`wem selu Go{i} ubijeno je jo{ sedam me{tana srpske nacionalnosti, ~ija je prose~na starost bila 70 godina. Stanovnici oba sela ostali su u svojim ku}ama jer nisu mogli ili nisu `eleli da napuste svoja ogwi{ta, dok su neki poverovali pozivima tada{weg hrvatskog predsednika Frawe Tu|mana kojima je Srbima koji ostanu garantovana imovinska i li~na bezbednost. Tela `rtava iz Varivoda hrvatska policija je, prema saop{tewu, sahranila na kninskom grobqu pod oznakom „nepoznat“. Wihova tela su 2001. godine ekshumirana i identifikovana, dok je 2002. godine obavqena ponovna sahrana u mestima porekla. Zbog ubistava u Varivodama i Go{i}u @upanijsko dr`avno odvjetni{tvo u Zadru je 1996. godine podiglo optu`nicu protiv nekada{wih hrvatskih vojnika Nikole Ra{i}a, Ivana Jakovqevi}a, Pere Perkovi}a, Ivice Petri}a, Zlatka Ladovi}a i Nedeqka Miji}a, zbog krivi~nog dela ubistva iz koristoqubqa. @upanijski sud u Zadru ih je, usled nedostatka dokaza, oslobodio optu`bi, ali je Vrhovni sud Hrvatske ukinuo tu presudu i predmet vratio na ponovno su|ewe. Tokom ponovqenog postupka, zastupnik optu`be je 13. februara 2002. godine odustao od optu`nice protiv svih optu`enih. Prema popisu stanovni{tva iz 1991. godine, u Varivodama je `ivelo 477 stanovnika, od kojih 472 Srba. „Veritas“ navodi da, prema popisu iz 2021. godine, u selu danas `ivi svega 61 stanovnik, bez oznake nacionalne pripadnosti.
U Africi po~iva 1.700 srpskih vojnika, dali su `ivote da Srbija povrati svoju dr`avu! Dok je srpsko vojni~ko grobqe Zejtinlik u Solunu na`alost dobro poznato gotovo svima i predstavqa jedno od najpose}enijih mesta srpskog stradawa, istorija krije jo{ jedno masovno po~ivali{te na{ih predaka o kome se daleko mawe govori. Hiqadama kilometara od Srbije, na severu Afrike, pod vrelim peskom Tunisa, nalazi se mesto gde je vi{e od 1.700 srpskih vojnika prona{lo svoj ve~ni mir. Nakon pakla Albanske golgote 1915. godine, iscrpqeni i raweni borci evakuisani su u francuske vojne bolnice u Africi. Mnogi od wih nisu pre`iveli posledice te{kih rana, bolesti i vi{enedeqne gladi, pa je tako u Menzel Burgibi formirano jedno od najve}ih srpskih vojni~kih grobaqa van otaxbine, dok jo{ oko 600 stradalnika po~iva u obli`woj Bizerti. Za razliku od poznatih spomen-kompleksa, ovde nema gu`ve ni gradske buke. Vladaju samo ti{ina i duboki ose}aj po{tovawa koji posetioce obuzme
~im zakora~e me|u ove skromne spomenike. Ovi zaboravqeni junaci nisu do~ekali povratak u oslobo|enu Srbiju, ali wihova `rtva bila je temeqna cigla u zidu slobode. Posebno u danima kada
zastavu koja se danas slobodno vijori, ne smemo zaboraviti da su za tu slobodu mnogi mladi `ivoti ostali zauvek sahraweni daleko od rodne grude. Ipak, da grobqe ne bude skroz zaboravqeno, pobri-
obele`avamo proboj Solunskog fronta iz 15. septembra 1918. godine i Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, va`no je da se setimo i onih ~ija imena mo`da ne znamo, ali ~ije delo `ivimo. Dok gledamo
nula se Vagdija Hamdi i wen sin Ma`ub, ~ija je ku}a pored grobqa. Vagdija je posao nasledila od pokojnog supruga, koji je prethodno punih 38 godina vodio ra~una o usnulim srpskim herojima.
26 ^etvrtak 1. oktobar 2026.
MOZAIK Mu{karac 65 godina iz Brizbejna, vitak, nepu{a~, tra`i poznanstvo sli~ne dame.
Zoran; mob. 0432103884
Slobodna iskrena `ena 33/168/60
medicinska sestra sa ma|arskim dr`avqanstvom tra`i slobodnog iskrenog i ozbiqnog ~oveka, radi ozbiqne veze i braka. Samo ozbiqne ponude, godine nisu bitne. Whatsapp i Viber: +381611021131
NEVEROVATNO OTKRI]E U ]ELE-KULI:
Najmla|a `rtva imala samo 11 godina
Ovo je de~ak iz ^egarske bitke Lice 11-godi{weg de~aka, ~ija je lobawa uzidana u ]ele-kulu, digitalno je rekonstruisano, a antropolo{ka analiza pokazala je da je stradao od udarca tupim predmetom u glavu. On je najmla|a osoba ~iji su ostaci do sada analizirani u okviru projekta „Novo lice ]ele-kule”, kroz koji istra`iva~i poku{avaju da utvrde ko su bili qudi ~ije su lobawe posle Bitke na ^egru uzidane i da rekonstrui{u wihov izgled. Me|u 58 preostalih lobawa iz ]ele-kule kod kojih je bilo mogu}e utvrditi pol, sve su pripadale mu{karcima. Najvi{e ih je pripadalo mu{karcima starosti izme|u 20 i 25 godina, ali su istra`iva~i prona{li i lobawu mu{karca starijeg od 50 godina, kao i gotovo celu lobawu 11-godi{weg de~aka. Doktorka fizi~ke antropologije Nata{a [arki} predstavila predstavila je rekonstruisano lice de~aka i wegov mogu}i izgled. - Podatak je da je me|u 58 lobawa sigurno lobawa najmawe jednog deteta od 11 godina. Mo`da i dva, jer u drugom slu~aju sa~uvan je samo deo dowe vilice, dok je u prvom slu~aju sa~uvana cela lobawa i sa sigurno{}u znamo starost deteta. To dete je ubijeno udarcem u glavu tupim predmetom, {to je i najtu`niji podatak do kojeg smo do{li sa qudske ta~ke gledi{ta. Bilo je osoba i od 50 godina, {to govori da je kompletno stanovni{tvo u~estvovalo u tome, jer to nisu uobi~ajene godine za stasavawe vojnika, niti je 50 godina neki uobi~ajeni uzrast kada neko ide u borbu - govorila je [arki} ranije. Digitalna rekonstrukcija nije fotografija osobe niti mo`e da otkrije svaki detaq wenog izgleda. Ona se zasniva na merewima lobawe i antropolo{kim podacima - debqini mekih tkiva, polo`aju o~nih dupqi, nosa, ivica usta i drugim ta~kama na kostima lica. Kod lobawa iz ]ele-kule posao je bio dodatno ote`an. Mnoge nisu cele, pojedine nemaju o~uvane delove vilice, a dowe vilice ~esto nisu bile u prirodnom polo`aju. Zbog toga su istra`iva~i neke delove najpre morali virtuelno da postave na odgovaraju}e mesto, a zatim da dodaju mi{i}e, meka tkiva i ko`u. Zbog toga su kod rekonstrukcija kori{}eni i istorijski portreti i podaci o modi u centralnoj i ju`noj Srbiji u 19. veku. Istra`iva~i su naveli da su mu{karci tog vremena uglavnom nosili kra}u kosu i brkove, a ne brade, ali su takvi detaqi deo istorijskog konteksta, a ne podatak koji se mo`e direktno pro~itati iz lobawe. Posebno se istra`uje i lobawa za koju se veruje da je pripadala Stevanu Sin|eli}u. Wene karakteristike odgovaraju poznatim podacima o vojvodi, ukqu~uju}i procewenu starost, ali, kao i u ostalim slu~ajevima, identitet bez DNK analize nije mogu}e potvrditi.
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Dobro vreme za pregovore, razgovor sa nadre|enima i pokretawe ne~ega {to ve} dugo odla`ete. Od zauzetih partner `eli vi{e pa`we, ali vam mo`da to ne}e re}i direktno. Jedan iskren razgovor mo`e da re{i ono {to se ve} neko vreme pre}utkuje. Slobodne privla~i osoba koja nije ba{ lako ~itqiva, a mogu}a je poruka ili susret koji po~iwe potpuno neobavezno.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Neko mo`e da vam ponudi saradwu koja na prvi pogled deluje neobavezno, ali kasnije mo`e da postane veoma zna~ajna. Zauzetima se romantika vra}a na velika vrata. Partner mo`e da predlo`iti neku spontanu aktivnosti - prihvatite je. Kod slobodnih, mogu}a je pa`wa sa vi{e strana, ali jedna osoba }e se izdvojiti. Ne birajte samo na osnovu hemije - gledajte i ko vas je dosledan.
l BIK (21. 4. - 21. 5.) Neko prime}uje va{u pouzdanost, ~ak i ako to ne govori otvoreno. Ako postoji neka finansijska tema koja vas optere}uje, sada je re{avajte zajedno sa partnerom, umesto da se okre}ete svako na svoju stranu. Slobodnima bi neko iz svakodnevnog okru`ewa mogao da poka`e interesovawe. To ne}e biti dramati~an ulazak u va{ `ivot, ve} kroz tihe razgovore i male znakove pa`we.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Neko sa posla mo`da nije potpuno otvoren prema vama ove nedeqe, ali ne ulazite u konflikt bez dokaza. Kod zauzetih, tema poverewa mo`e da do|e u prvi plan. Ako nema stvarnog razloga za sumwu, nemojte dozvoliti da pretpostavke naprave problem tamo gde ga nema. Slobodni ose}aju veoma jak magnetizam. Mogu}e je poznanstvo sa osobom sa kojom odmah osetite jaku hemiju.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Odli~an je period i za pregovore, kontakte i sve {to zahteva dobru komunikaciju. Zauzeti, va{em partneru treba vi{e razgovora, a mawe pretpostavqawa. Ako vam ne{to nije jasno, pitajte ga. Slobodnima je mogu}a komunikacija sa osobom sa kojom je pri~a ranije ostala nedovr{ena. Pitawe je da li se ta osoba zaista vra}a, ili samo ose}aj. Nemojte automatski otvarati stara vrata.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Ako dobijete ponudu koja zahteva izlazak iz zone komfora, nemojte je automatski odbaciti. Rutina vas gu{i vi{e nego ina~e, pa }e vam prijati promena. Zauzetim Strel~evima partner mo`e da predlo`i put ili neku novu zajedni~ku aktivnost. Promena okru`ewa pozitivno uti~e na va{ odnos. Slobodne o~ekuje vrlo zanimqiv susret preko doga|aja na koji niste ni planirali da odete.
l RAK (22. 6. - 22. 7.) Posao od vas tra`i strpqewe, nemojte reagovati na tu|u nervozu. Zauzeti, ako ste u posledwe vreme bili vi{e prijateqi nego partneri, vreme je za ponovno povezivawe sa partnerom. Iskren razgovor mo`e da napravi veliku razliku u va{em odnosu. Slobodnima pro{lost mo`e da pokuca na vrata. Ali istovremeno mo`e da se pojavi i nova osoba. Krajwi izbor je na vama.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Neko mo`e kona~no da vam poka`e da ozbiqno ra~una na vas. Kod zauzetih, partner mo`e da stekne ose}aj da vam je posao uvek na prvom mestu. Poka`ite mu delima da to nije tako, jedan mali gest mo`e da ima veliki efekat. Slobodne privla~i osoba koja zna {ta `eli i ne igra igrice. Mogu}e je i poznanstvo kroz posao ili preko osobe koja je ve} deo va{eg u`eg kruga.
l LAV (23. 7. - 22. 8.) Ako ~ekate pravi trenutak da predstavite ideju, potra`ite boqi posao ili poka`ete {ta znate - ovo je odli~an period. Pripazite da vam samopouzdawe ne pre|e u tvrdoglavost. Kod zauzetih, partner `eli da vidi va{u ne`niju stranu. Prepustite se romantici. Slobodnima je flert gotovo zagarantovan. Mogu}a je privla~nost sa osobom koja na prvi pogled nije va{ „tip”.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Promena plana mo`e da vam donese veliki poslovni napredak i finansijsku korist u narednom periodu. Zauzetim Vodolijama je potrebno ne{to novo - novi restoran, izlet, koncert, zajedni~ki hobi. Bitno je da razbijete rutinu u vezi sa partnerom. Slobodnima je mogu}a privla~nost sa osobom koja je intelektualno zanimqiva. Sve po~iwe kroz razgovor ili zajedni~ko interesovawe.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Sjajno vreme za organizaciju, zavr{avawe zaostalih zadataka i re{avawe finansijskih pitawa. Mo`ete da dobijete i priznawe za ne{to {to ste radili bez velike pompe. Ako partner ne{to radi druga~ije nego ina~e, nemojte odmah tra`iti skriveno zna~ewe, ve} ga pitajte i saslu{ajte. Slobodnima je mogu}e poznanstvo preko posla, prijateqa ili neke svakodnevne obaveze.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Zapi{ite obaveze i rokove. Mogu}a je zanimqiva poslovna ponuda koja u po~etku deluje nejasno, ali ubrzo mo`e da preraste u veliki projekat. Zauzetima je ovo dobra nedeqa za duboke razgovore, ne`nost. Ako postoji ne{to {to dugo nosite u sebi, sada mo`ete to da ka`ete bez sva|e. Kod slobodnih, romanti~na energija je jaka. Mogu}e je poznanstvo koje odmah budi ose}aj bliskosti.
PASO[ IM NE TREBA:
Samo troje qudi na svetu ima ovu privilegiju Svakom putniku na svetu potreban je va`e}i paso{ kako bi legalno otputovao u drugu zemqu. Od ovog pravila postoje samo tri izuzetka: britanski kraq ^arls III, kao i japanski car Naruhito i carica Masako. Prema podacima TRAVELBOOK-a, britanski monarh je privilegiju da putuje bez paso{a nasledio nakon smrti svoje majke, kraqice Elizabete II. Na zvani~nom sajtu britanske kraqevske porodice navodi se: „Za putovawa u inostranstvo monarhu nije potreban britanski paso{.“ Umesto uobi~ajenog paso{a, ^arls III dobija poseban dokument u kojem se nalazi zahtev da se wegovom nosiocu omogu}i nesmetan prolaz i pru`e za{tita i pomo}. Svi ostali ~lanovi britanske kraqevske porodice imaju obi~ne paso{e. Japanski car Naruhito i carica Masako tako|e imaju poseban status. Kako pi{e portal Asienspiegel, japanska vlada je jo{ 1971. godine odlu~ila da bi izdavawe paso{a caru ili carici bilo „krajwe neprimereno“. Tako|e je obrazlo`eno da bi bilo „krajwe neprikladno“ da wihova veli~anstva prolaze kroz procedure ulaska u zemqu kao obi~ni gra|ani. Umesto paso{a, poseduju odgovaraju}i dokument ministar-
stva. Ministarstvo spoqnih poslova Japana, me|utim, mora blagovremeno da obavesti zemqu u koju putuju o wihovoj poseti. Za ostale ~lanove japanske carske porodice ovaj izuzetak ne va`i — oni putuju sa diplomatskim paso{ima. Paso{ za putovawe u inostranstvo potreban je ~ak i papi. On putuje sa uobi~ajenim putnim ispravama dr`ave Vatikan ili zemqe ~iji je dr`avqanin.
ZDRAVQE
^etvrtak 1. oktobar 2026. 27
Koliko dugo alkohol ostaje u organizmu i od ~ega zavisi brzina razgradwe? Nakon konzumirawa alkohola, ~esto je te{ko proceniti kada je on u potpunosti nestao iz organizma. Vreme potrebno za wegovu razgradwu zavisi od niza faktora, prvenstveno od popijene koli~ine, brzine unosa i individualnih metaboli~kih procesa. Ne postoji na~in da se ubrza metabolizam alkohola, a jedini siguran put je dati organizmu dovoqno vremena da ga preradi, ~ime se dugoro~no smawuje optere}ewe jetre. KAKO ORGANIZAM PRERA\UJE ALKOHOL Nakon unosa, alkohol se kroz sistem za varewe apsorbuje i ulazi u krvotok. U krvi se zadr`ava sve dok ga jetra ne razgradi i ukloni iz organizma. Glavni mehanizam razgradwe odvija se uz pomo} dva enzima koja razla`u molekul alkohola. Ti enzimi pretvaraju alkohol prvo u nusproizvode, a na kraju u vodu i ugqen-dioksid, koje organizam potom izbacuje. Proces razgradwe zahteva vreme, pa {to se br`e pije, jetri je potrebno vi{e vremena da preradi celokupnu unetu koli~inu. KONCENTRACIJA ALKOHOLA U KRVI Koncentracija alkohola u krvi mera je koja pokazuje wegov
RECEPT
[AMPIWONI SA SUVOM SLANINOM I PAPRIKOM
udeo u krvotoku. Ako je brzina unosa alkohola uskla|ena sa brzinom kojom ga jetra mo`e razgraditi, wegova koncentracija u krvi osta}e niska. Ako se pije br`e nego {to organizam stigne da ga preradi, koncentracija raste, a sa wom i efekti alkohola postaju izra`eniji. Test koncentracije alkohola u krvi naj~e{}i je na~in merewa i mo`e otkriti wegovo prisustvo do 12 sati nakon konzumirawa. Postoje i drugi testovi krvi koji mere supstance nastale razgradwom alkohola. Oni se uglavnom koriste za proveru da li su osobe sa poreme}ajem konzumirawa alkohola pile u proteklih nekoliko nedeqa. FAKTORI KOJI UTI^U NA PRERADU ALKOHOLA Na~in na koji organizam reaguje na alkohol je individualan, ali nekoliko kqu~nih faktora uti~e na wegovu preradu. VRSTA PI]A Vrsta alkoholnog pi}a odre|uje brzinu kojom }e se ono preraditi. Pi}a sa visokim udelom alkohola, poput `estokih pi}a, br`e se apsorbuju u krvotok od vina i piva.
Vino, koje sadr`i vi{e alkohola od piva, tako|e mo`e br`e da podigne wegovu koncentraciju u krvi. LEKOVI Pre konzumirawa alkohola neophodno je proveriti sa lekarom ili farmaceutom mogu}e interakcije sa lekovima koje osoba uzima. Neki lekovi u kombinaciji sa alkoholom mogu pove}ati wegovu koncentraciju u krvi ili izazvati druge ne`eqene efekte. Alkohol tako|e mo`e uticati na na~in na koji organizam prera|uje odre|eni lek i reaguje na wega. HRANA Konzumirawe hrane pre i tokom pijewa usporava apsorpciju alkohola. Obroci bogati ugqenim hidratima i mastima posebno su efikasni u usporavawu tog procesa jer jetri daju vi{e vremena za preradu. LI^NI FAKTORI Telesna gra|a, godine i biolo{ki pol zna~ajno uti~u na reakciju organizma. Osobe sitnije gra|e, mla|e osobe i `ene po pravilu ja~e ose}aju efekte alkohola.
DIJABETES TIPA 2:
Koje navike mogu zna~ajno smawiti genetski rizik Na godi{wem kongresu Evropske asocijacije za prou~avawe dijabetesa (EASD), koji se odr`ava u Milanu do 2. oktobra, bi}e predstavqena nova istra`ivawa o prevenciji dijabetesa tipa 2, wegovim komplikacijama, ulozi ishrane i fizi~ke aktivnosti, crevnom mikrobiomu, kao i mogu}nostima novih terapija. Jedno od istra`ivawa pokazuje da smawewe unosa ultra-prera|ene hrane i redovna fizi~ka aktivnost mogu zna~ajno smawiti rizik od dijabetesa tipa 2, ~ak i kod osoba sa izra`enom genetskom predispozicijom. U studiji na gotovo 57.000 qudi, kombinacija mawe ultra-prera|ene hrane i najmawe 150 minuta umerene do intenzivne fizi~ke aktivnosti nedeqno, bila je povezana sa 49 odsto mawim rizikom kod osoba sa visokim genetskim rizikom. Velika analiza vi{e od 1,6 miliona
POTREBNO JE: Za testo: n oko 50 g suve slanine n 5-6 {ampiwona n 1 crvena paprika n 4-5 ka{ika uqa n po ukusu so n po ukusu biber n po ukusu suvi biqni za~in
PRIPREMA: Na uqu 1 minut propr`ite sitno seckanu suvu slaninu pa dodajte na listi}e seckane {ampiwone, propr`ite uz me{awe 2-3 minuta, pa dodajte papriku ise~enu na komadi}e. Pr`ite sve zajedno uz me{awe jo{ nekoliko minuta, zatim dodajte so, mleveni biber i suvi biqni za~in. Izme{ajte i nakon minut-dva sklonite sa vatre i toplo poslu`ite.
Osetqivost na alkohol mo`e postojati nezavisno od ovih faktora, zato je va`no poznavati reakcije sopstvenog organizma i planirati konzumirawe u skladu sa tim. SAVETI ZA ODGOVORNO KONZUMIRAWE Za bezbednije konzumirawe preporu~uje se da se unapred organizuje prevoz, bilo dogovorom sa voza~em koji ne}e piti ili kori{}ewem javnog prevoza
pacijenata ukazuje na zna~ajan rizik od ozbiqnih komplikacija ubrzo nakon dijagnoze: kod osoba sa novootkrivenim dijabetesom tipa 2 kombinovani rizik razvoja hroni~ne bolesti bubrega ili sr~ane slabosti, odnosno smrti, iznosio je 33 odsto u prvih pet
i taksija. Korisno je jesti pre i tokom pijewa, kao i naizmeni~no piti alkoholna pi}a i vodu. Tako|e je va`no proveriti sa lekarom mogu}e interakcije sa lekovima i informisati se o eventualnoj porodi~noj istoriji poreme}aja povezanih sa alkoholom. Pridr`avawe ovih smernica poma`e u smawewu rizika povezanih sa konzumirawem alkohola.
godina i 55 odsto tokom deset godina. Istra`iva~i }e predstaviti i podatke koji ukazuju na povezanost ranog dijabetesa tipa 2 sa neurodiverzitetskim stawima, posebno ADHD-om i autizmom, kao i rezultate istra`ivawa koje pokazuje da promene u sastavu crevnog mikrobioma mogu biti prisutne pre pojave poreme}aja nivoa {e}era u krvi i potencijalno pomo}i u proceni rizika od razvoja dijabetesa. Kongres EASD, 62. po redu, okupi}e oko 15.000 u~esnika i obuhvati}e vi{e od 1.200 predavawa, sesija i prezentacija. Prema podacima EASD, u svetu sa dijabetesom `ivi oko 589 miliona odraslih od 20 do 79 godina, od kojih oko 252 miliona nije svesno da ima bolest. U Evropi dijabetes ima oko 66 miliona odraslih, dok se u Srbiji procewuje da ih je oko 718.500, odnosno 13,3 odsto populacije tog uzrasta, pri ~emu oko 240.700 nije svesno bolesti. Podaci ukazuju i na veliki teret komplikacija dijabetesa, ukqu~uju}i bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, o{te}ewa vida i amputacije, zbog ~ega istra`iva~i sve vi{e nagla{avaju zna~aj ranog otkrivawa, prevencije i sveobuhvatnog le~ewa.
LE^EWE BIQEM
Kru{ke ili jabuke, koje vo}e je boqe ako `elite vi{e vlakana? KRU[KE IMAJU VI[E VLAKANA OD JABUKA Kada je re~ o sadr`aju vlakana, kru{ke su ispred jabuka. Kru{ka sredwe veli~ine, te{ka oko 140 grama, sadr`i 4,45 grama vlakana, dok jabuka iste te`ine sadr`i samo 2,38 grama. DRUGE ZDRAVSTVENE KORISTI JABUKA Iako sadr`e ne{to mawe vlakana, jabuke su i daqe bogate korisnim hranqivim materijama. Dobar su izvor vitamina C, koji je neophodan za proizvodwu kolagena, funkcionisawe imunog sistema i apsorpciju gvo`|a. Jabuke sadr`e i mawe koli~ine drugih
va`nih hranqivih materija, poput kalijuma, koji je potreban za odr`avawe zdravog krvnog pritiska. Sadr`e i razli~ite antioksidanse, koji {tite }elije od oksidativnih o{te}ewa. Konzumirawe jabuka mo`e da smawi pokazateqe upale, faktore rizika za sr~ane bolesti poput povi{enog LDL holesterola i triglicerida, kao i rizik od pojedinih vrsta raka, ukqu~uju}i rak dojke. DRUGE ZDRAVSTVENE KORISTI KRU[AKA Kru{ke su dobar izvor vlakana, a sadr`e i nekoliko vitamina i minerala, poput bakra,
vitamina K i vitamina C. Kru{ka od 140 grama obezbe|uje oko 10,8 odsto preporu~enog dnevnog unosa bakra, minerala koji je potreban za proizvodwu energije, stvarawe crvenih krvnih zrnaca i sintezu neurotransmitera. Kru{ke su i odli~an izvor flavonoidnih antioksidanasa, koji doprinose zdravqu srca smawewem upale. Visok sadr`aj vlakana tako|e poma`e u smawewu faktora rizika za sr~ane bolesti, poput visokog nivoa LDL holesterola. Qudi koji jedu vi{e kru{aka imaju zna~ajno mawi rizik od smrti povezane sa sr~anim bolestima u odnosu na one koji ih jedu mawe.
28 ^etvrtak 20. 1. oktobar 2026. mart 2025.
ENIGMATIKA UKR[TENICA
@ELEZPREFIKS SRPSKA NI^KA U KRAKATI GLUMICA RASPR[IKOMPOZI- QUDI ZNA^EWU VA^ NA SLICI CIJA VAZDUH
Sr Gl pski as
Sr Gl pski as
SKANDINAVKA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
UGOVORENA LOZINKA IME ITAL. KO[ARKA[KOG TRENERA MESINE PASUQ PRITKA[ UPITNA ZAMENICA IZNOSITI IZ ^EGA
ELEKTROMOTOR (SKR.)
JAKO DU[EVNO UZBU\EWE
VISINA VODE MESTO KOD SMEDEREVSKE PALANKE OBLOGA S UNUTRA[WE STRANE [KOQKI
LAGANI ^AMCI
ITEM (SKR.)
OTKUCAVAWE SATA @ITEQI RESAVICE
SIMBOL URANA
^ETINARSKO DRVO IME PROTE NENADOVI]A
VRHOVNI SVE[TENIK (LAT.) KOZA^KI ZAPOVEDNIK ZAJEDNI^KA IMENICA
14. I 7. SLOVO AZBUKE
PUSTIWA NA JUGU AFRIKE RANORANILAC SKLADI[TE
POKRAJINA U INDIJI
SIMBOL TANTALA KOTITI MA^I]E
PO SE]AWU, NE GLEDAJU]I
VODORAVNO: 1. Atraktivna atletska disciplina, 2. Period u razvoju Zemqe - Podela, 3. Vrisak - Prkosnik, 4. Ultraviolentni (skr.) Glavni grad Albanije - Osamnaesto i 14. slovo azbuke, 5. Izra|iva~ lepeza - Reka u Banatu, 6. Kraq Huna, Bi~ Bo`ji - Amajlija, talisman, 7. Vrsta `itarice - Tu}i se - Veznik, 8. Veznik - @ivotiwa (lat.) - Liveno gvo`|e, 9. Legendarni {panski fudbalski golman, Rikardo - Delovi trke, 10. Pro`drqiv - Prepodnevna priredba, 11. Simbol kalcijuma - Zeleni mineral nazvan po Avali - Inicijali glumca Redforda, 12. Patvorine, falsifikati - Pitawe, 13. Ime slikara Mesaro{a Kretati se po pisti (o avionu), 14. Raniji srpski odbojka{. USPRAVNO: 1. Osloba|awe od uticaja crkve, 2. Brzi ratni brod Pro`drqivac, `derowa, 3. Ime engleskog muzi~ara Ozborna - Ode}a za spavawe - Reka u Pakistanu, 4. Napitak od raznih pi}a - Pronalaza~, inovator, 5. Simbol silicijuma - Izbor, odabir - Va{ke, 6. Ime japanskog re`isera Kurosave - Oblast pod upravom imama - Oznaka za jug, 7. Oznaka za metar - Pri~a (lat.) - Vrsta kowskog hoda, 8. Veran, privr`en - Sporo se kretati, puziti - Dvadeset ~etvrto i 4. slovo azbuke, 9. Zarazno oboqewe - Po~asno ili ste~eno zvawe (mn.), 10. Srpski pop peva~ Marko - Otmen mu{karac - Dvoje, 11. Ime fudbalera Odite - Nani{aniti, upraviti, 12. @estoko se tu}i - Mali rt, rtak.
PISAC ZOLA IME RANIJEG FUDBALERA PETKOVI]A
NARODNO MU[KO IME DR@AVA U LAT. AMERICI, GVAJANA RAKOVI
REKA U AFRICI
Sr Gl pski as
OTROVNI AUTOMODOWI DEO ALKALOID IZ KORE- BILSKO STOPALA NA BIQKE SVETLO JEDI]
NADGROBNI NATPIS OBLASTPOD IMAMOM
JEDNOCIFREN BROJ
SIMBOL VODONIKA @IVOTIWSKI POROD
^AROBWAK GRA[AK (POKR.) MESTO U ISTRI MERA ZA POVR[INU
DEO NOGE U @IVINE (MN.)
POKRETA^, ZA^ETNIK
GAJITI @IVINU
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SKOK SA MOTKOM, EOZOIK, DEOBA, KRIK, INATNIK, UV, TIRANA, OQ, LEPEZAR, NERA, ATILA, AMULET, RA@, BITI SE, I, I, ANIMAL, GUS, ZAMORA, ETAPE, ALAV, MATINE, CA, AVALIT, RR, IMITATI, UPIT, JANO[, RULATI, ANDRIJA GERI]
RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: JAVKA, ETORE, LOZAR, EM, KO, NIVO, AZAWA, SEDEF, TRI, EPITAF, U, TIKA TAKA, PRIMAS, BOR, QE, ATAMAN, ASAM, RANIK, NAPAMET, TA, IVETA, EMIL, NIL, GIJANA, ^ARALAC, H, BATACI, IKA, INICIJATOR, @IVINARITI.
UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
SUDOKU 1
5
7
9
SUDOKU 2
1
6 1
5 6 6 7 4
3
2 7 4
4 5
6 3
5
2
5 6 9
1
1
4
7 5
7
8 2
4 9
7
2 4
6 3 7 8 9
2 7 6 9 5
4 3 2 5 1 8 2
6 4
RE[EWE SUDOKU 2: 926 538 417 - 781 492 356 543 617 928 - 197 346 582 468 251 793 - 235 789 164 379 825 641 - 612 974 835 - 854 163 279 RE[EWE SUDOKU 1: 542 791 368 - 817 643 952 936 528 471 - 621 379 845 793 485 216 - 458 162 739 275 836 194 - 184 957 623 - 369 214 587
SVET POZNATIH
^etvrtak 1. oktobar 2026. 29
ZVONKO BOGDAN PRED KONCERT U SAVA CENTRU:
„Moje pesme nisu izmi{qene, one su do`ivqene“ MRE@E BRUJE O NEVI\ENOJ SRAMOTI VODITEQKE INFORMERA:
Ne zna kako izgleda srpska zastava, qubila zastavu Holandije misle}i da je srpska?! Voditeqka TV Informer Jelena Dimitrijevi} dospela je u centar pa`we nakon {to je na javnom doga|aju poqubila zastavu Holandije, misle}i da je srpska zastava. Naime, ona se ponosno snimala kako qubi zastavu i snimak objavila na svom nalogu na Instagramu i napisala: „Nositi zastavu svoje zemqe nije samo ~ast. To je ose}aj da na trenutak ne predstavqa{ samo sebe. Nije va`no koliko je velika scena. Va`no je koliko veliko srce donese{ na wu”. Ipak, ubrzo su qudi po~eli da komentari{u fotografiju, ukazuju}i Jeleni na to da je zastava koju ponosno qubi - holandska. „Viva Holandija”, „Srbija do Utrehta”, „Prvo su nam Holandiju uzeli”, „Holandija je srce Srbije”, „Du{mani }e re}i da je to zastava Holandije”, „Holandija i Metohija”, samo su neki od komentara ispod ove objave. Jelena se kasnije ponovo oglasila snimkom na kom nosi srpsku zastavu i tom prilikom je priznala gre{ku koju je napravila. „Dobro narode, priznajem — neki dan ‚poqubih’ Holandiju. Posle 10 minuta tra`ewa na{e zastave, u svom uzbu|ewu sam ugledala zastavu koja mi je iz daqine li~ila na srpsku i… nisam mnogo proveravala. Ali, zato je na kraju stigla ONA — na{a srpska zastava”, napisala je Dimitrijevi}eva.
IZA KULTNIH ULOGA TA[KA NA^I]A KRILA SE JEDNA PREPREKA O KOJOJ JE OTVORENO GOVORIO:
„Ne mogu da igram qubavnike niti heroje” Publika pamti Ta{ka Na~i}a po ulogama u filmovima i serijama „Daviteq protiv daviteqa“, „Ko to tamo peva“, „@ikina dinastija“, „]ao, inspektore“, „Nije lako s mu{karcima“, „Sabirni centar“ i „Tesna ko`a“, kao i po predstavi „Radovan Tre}i“. Ipak, glumac je govorio da su mu zbog fizi~kog izgleda mnoge druge uloge bile nedostupne.
Na~i} je bio visok 192 centimetra i smatrao je da se zbog svoje pojave ne uklapa u svaki lik. To ga nije obeshrabrivalo: ulogama koje je dobijao nastojao je da pru`i najvi{e {to mo`e. „Svestan sam da, zbog svoje spoqa{wosti, ne mogu da igram qubavnike niti heroje. Potpuno sam siguran da nikada ne}u biti Hamlet“, rekao je Na~i} jednom prilikom. Novinari su ga svojevremeno pitali i kako do`ivqava to {to rediteqi u wegovim ulogama isti~u fizi~ki izgled. Odgovorio je da je ono {to glumac mo`e da poka`e mnogo va`nije od prvog utiska: „Smatram da vezivawe za ne~iji izgled ide na prvu loptu. Va`nije je {ta ~ovek iznutra mo`e uraditi. Dobro, ne ka`em da izgled ne mo`e pomo}i, ali dobro se se}am kad sam, kao student Akademije, gledao hudo`estveni teatar. Davali su fragmente, i Tarasova je glumila Anu Karewinu. Tarasovoj je tada bilo oko {ezdeset i ne{to godina, bila je golema, debela. No, posle jedne minute predstave, to vam nije smetalo i pred sobom ste zaista imali Anu Karewinu“. Ta{ko Na~i} ro|en je 7. aprila 1934. u Kru{evcu, a preminuo je 26. marta 1993. u Beogradu, u 59. godini. U rodnom gradu podignuta mu je bista na Trgu glumaca.
„Moje pesme nisu izmi{qene, one su do`ivqene“, ka`e Zvonko Bogdan pred veliki koncert „Se}awe na vreme koje se ponoviti ne}e“, koji }e 21. oktobra odr`ati u Plavoj dvorani Sava Centra. Uz veliki Tambura{ki orkestar Radio-televizije Vojvodine, bard panonske {ansone najavquje muzi~ko putovawe kroz Panoniju, uspomene i pesme koje su tokom decenija postale deo `ivota generacija. „U Sava Centar se vra}am i ponovo dovodim sa sobom najboqe tambura{e, uz ~iju pomo} }u beogradsku publiku povesti na putovawe muzi~kom istorijom panonske ravnice. Priseti}emo se pesama iz vremena koje se vratiti ne}e, putova}emo muzikom od Visokih Tatri i Karpata do Balkana... pa dokle stignemo!“, najavquje Zvonko Bogdan. Tokom vi{edecenijske karijere, Zvonko Bogdan izgradio je jedinstven muzi~ki svet u kojem se prepli}u autorske pesme, tradicionalna muzika i wegove prepoznatqive interpretacije kompozicija drugih autora. „U tom Somboru“, „[to se bore misli moje“, „Ima dana“, „Evo banke, Cigane moj“, „Ko te ima, taj te nema“ i brojne druge pesme postale su neizostavan deo wegovih koncerata. Posebno mesto, ipak, pripa-
da wegovom autorskom opusu. O snazi tih pesama mo`da najboqe govori ~iwenica da se neke od wih danas toliko poistove}uju sa zvukom ravnice da ih deo publike do`ivqava gotovo kao izvorne. „Ej, sala{i na severu Ba~ke“, „Govori se da me vara{“, „Ve} odavno spremam svog mrkova“, „Ne mogu se ta~no setit’ leta“, „Pro{le su mnoge qubavi“, „@ivot te~e u laganom ritmu“ i „Ne vredi plakati“ nastajale su iz stvarnih qudi, susreta i doga|aja. „Moje pesme nisu izmi{qene, one su do`ivqene. One moraju imati tre}u dimenziju, moraju da budu prethodno odigrane u `ivotu. Tek tada mogu ne{to da uradim. Kroz svoje pesme ja sam se vra}ao u pro{lost, u detiwstvo, o`ivqavaju}i tako uspomene na
konkretne qude i doga|aje, na jedno nezaboravno vreme, za mene danas kao iz bajke“, ka`e Zvonko. Upravo zato wegove pesme sna`ne emocije ne bude samo kod publike. „A {ta misli{ kako je tek meni?“, odgovara uz smeh na pitawe kako na wega deluju emocije tokom koncerata. „[to koncert daqe odmi~e, to mi je te`e. Kroz svoje pesme prise}am se qudi, doga|aja i nekih pro{lih vremena, tako da mi sve to sigurno ne pada lako.“ Iako iza sebe ima vi{edecenijsku karijeru, wegova publika o~igledno jo{ ne `eli da ~uje re~ „penzija“. Na pitawe razmi{qa li o povla~ewu, Zvonko Bogdan odgovara u svom prepoznatqivom stilu: „Rado bih se povukao, ali mi ne daju.“
RADA MANOJLOVI] OTKRILA NEPOZNATE DETAQE IZ @IVOTA:
„Bila sam na poternici” Peva~ica je priznala i probleme zbog nepla}enih kazni, zbog kojih je zavr{ila na poternici, a te{ko joj je palo i {to nije bila na o~evom ro|endanu. Peva~ica Rada Manojlovi} iza sebe ima veoma naporan period ispuwen nastupima i putovawima, a sada je otvoreno govorila o svemu {to joj se de{avalo prethodnih dana – od neprospavane no}i i problema na putu, preko nastupa na [aba~kom va{aru, do odnosa sa bratom i neprijatnosti koje je imala zbog saobra}ajnih prekr{aja. Peva~ica je priznala da gotovo uop{te nije spavala i da je putovawe bilo veoma naporno. – Nisam spavala od ju~e od 6 ujutru, ba{ smo imali te{ko putovawe, sa udesima na auto-putu – rekla je ona za Blic, pa priznala da nije kupila nov auto. O [ABA^KOM VA[ARU Rada se potom osvrnula i na nastup na [aba~kom va{aru, gde je, kako ka`e, atmosfera bila odli~na. – Super je bilo, mnogo je dobar bak{i{, otplatila sam nov auto – rekla je peva~ica. Komentari{u}i kolege koje mo`da izbegavaju ovakvu vrstu nastupa, Rada se posebno osvrnula na Atinu Ferari. – Nemam ni{ta protiv, ona je prema nama divna devojka i mnogo puta nam je nabacila tezge. Dok je Rada nastupala na [aba~kom va{aru, u {atoru pored nalazio se i wen brat, ali nisu uspeli da se sretnu. – Javila sam mu se, ~ula sam da je u {atoru pored, ali nismo uspeli da se vidimo. Slede}i vikend pevamo zajedno – rekla je ona, pa otkrila u kakvom su odnosu. – To je oti{lo u suprotnom pravcu, istina je samo jedna, da mi nismo rasli zajedno. Jedino {to nas razdvaja je detiwstvo koje nismo proveli zajedno. Kada je iza{la ona na{a zajedni~ka fotografija ba{ mi je bilo toplo oko srca.
„BILA SAM NA POTERNICI” Peva~ica je progovorila i o neprijatnostima koje su joj se de{avale na putu, kao i problemima zbog nepla}enih kazni. – Uvek je na ivici, zato {to ja kasnim na tim pismima koja treba da se po{aqu, kao neka prose~na du`ina na auto-putu, onda ja to zaboravim da platim, to do|e do suda, onda sam na poternici i onda me tra`e... Onda jurim – rekla je folkerka. Rada je prethodnog dana izostala i sa o~evog ro|endana, a priznala je da joj je zbog toga veoma te{ko. – Jako mi je te{ko zbog toga, srce me boli, ne}e to mo}i tako. Nisam mogla da budem na wegovom ro|endanu, ne pitaj me to.
30 ^etvrtak 1. oktobar 2026.
SPORT
PRVE RE^I \OKOVI]A PO SLETAWU U KINU ODU[EVILE NAVIJA^E:
Zapretio konkurentima i ukazao na istorijski rekord Novak \okovi} je istakao da se dobro ose}a pred po~etak turnira u Pekingu, ali je naglasio da }e tek zvani~ni me~evi pokazati u kakvom je stawu.
POVUKLA SE JEDNA OD NAJBOQIH SPORTISKIWA U ISTORIJI SRBIJE I OLIMPIJSKA [AMPIONKA
Kraj jedne blistave karijere
Zorana Arunovi}, jedna od najuspe{nijih srpskih sportistkiwa, odlu~ila je da posle vi{e od dve decenije zavr{i karijeru u streqa{tvu. Karijeru su joj obele`ili disciplina, stalni napredak, mirno}a pod pritiskom, preciznost i sposobnost potpune koncentracije. Osvojila je sve {to se osvojiti mo`e, oborila svetski rekord, a sa kolegom Damirom Mikecom ostvarivala je vrhunske rezultate u miks timu. Posebno mesto u wenoj karijeri ima wena ro|ena sestra Jelena Arunovi}, koja joj je bila trener, oslonac i najve}a podr{ka. Wihov odnos prevazilazio je klasi~an odnos sportiste i trenera i bio je zasnovan na poverewu, razumevawu i dugogodi{wem zajedni~kom radu. Saradwa Jelene i Zorane Arunovi} predstavqa jedan od najuspe{nijih porodi~nih i profesionalnih tandema u istoriji srpskog sporta. Zorana se od streqa{tva emotivno oprostila porukom koju je objavila na svom Instagram profilu. Wenu poruku prenosimo u celosti: “Otkako znam za sebe, moj `ivot se merio u krugovima i milimetrima. Po~ela sam kao dete. Gledala sam starije. I mislila: jednog dana bi}u kao oni. A mo`da, ako budem radila dovoqno… i boqa. I radila sam. Streqa{tvo me nije nau~ilo samo da pogodim centar. Nau~ilo me je da ostanem mirna kada je oko mene haos. Da izdr`im kada boli. Da nastavim kada ne ide. Da prihvatim da nekada jedan milimetar odlu~uje sve. Pobedu. Poraz. Godine rada. Kroz celu karijeru pred o~ima mi je bila jedna medaqa. Olimpijska zlatna. Spremaju}i se za wu, osvojila sam sve ostale. Svetska zlata. Evropska zlata. Svetske kupove. Postigla svetski rekord. A onda je i ona do{la na red. I zaokru`ila celu pri~u. Danas znam da me nije oblikovala ta medaqa. Oblikovalo me je sve {to je bilo potrebno da do we stignem. Svaki trening. Svaki proma{aj. Svaki poraz. Svaki put kada sam morala ponovo. I kroz sve to nisam bila sama. Sejo… Ovo nikada nije bio samo moj put. Bio je na{. Tvoja qubav me je gurala onda kada ja vi{e nisam mogla. Od mene si napravila {ampiona. Ali, jo{ va`nije, napravila si me boqim ~ovekom. Zajedno smo sawale. Zajedno smo padale. Zajedno ustajale. I na kraju… zajedno smo osvojile sve. Danas mogu da ka`em da sam dobila sve {to sam od ovog sporta mogla da po`elim. Medaqe. Pobede. Uspomene. Ali najvrednije {to mi je dao ne mo`e da stane ni na jedno postoqe. Dao mi je nas. I zato je vreme. Drago streqa{tvo… hvala ti za svaki milimetar. Za svaki pogodak. I svaki proma{aj. Za sve {to si mi uzelo. I za sve {to si mi dalo. I zato ovo je kraj. Zorana Arunovi} over and out.”
BRANKO LAZI] O SRPSKOJ KO[ARCI:
”Zvezda }e uvek biti moj klub, ali koga sad da gledam?” Branko Lazi} je legenda Zvezde, rekorder po broju odigranih utakmica (838) i osvojenih trofeja (26), otvoreno kritikuje trend stranaca u srpskoj ko{arci, a otkrio nam je i da li }e i}i na utakmice crveno-belih ove sezone. „Zvezda jeste moj klub i bi}e uvek, to se ne mewa. Ali, iskreno, koga da gledam u Zvezdi? Pro{le godine su tu bili Kalini}, Dobri} i Davidovac, ove godine su tu [egi (Dobri}) i Deki (Davidovac), a Kalina je na klupi u drugoj ulozi, i jo{ neki mladi momci. Problem je {to i pro{le i ove sezone ima duplo vi{e stranaca nego doma}ih igra~a. Pustim derbi i vidim 10 stranaca na terenu. Srpski derbi? Pa tu nema „S” od srpskog derbija, a ni od derbija”, isti~e Lazi}.
„Za sada se ose}am dobro. Naravno, potpuno je druga~ije kada igrate zvani~an me~ u odnosu na trening ili trening-setove, ali zasad je sve kako treba. Radovao sam se dolasku u Kinu, kao i uvek. Moji rezultati na kineskom tlu govore sami za sebe. Kada to znate, dobijate i dodatnu dozu samopouzdawa koja mi je zaista potrebna. Sve u svemu, veoma sam zadovoqan kako se moje telo ose}a, kao i na~inom na koji igram“, rekao je \okovi}, a preneo ATP. Srpski teniser tokom karijere imao je mnogo uspeha u Kini, a posebno u Pekingu, gde je tradicionalno u`ivao veliku podr{ku publike. Osvojio je {est titula na ovom turniru i nikada u karijeri nije izgubio nijedan me~ (29-0). „Imam sjajan skor ovde. Uvek sam u`ivao igraju}i u Pekingu i generalno u Kini, a posebno ovde. Podr{ka je sjajna, atmosfera tako|e. I na treninzima i na me~evima ose}a se mnogo qubavi i podr{ke kineskih qubiteqa tenisa. Tome se uvek radujem.“
\okovi} je u Peking stigao nekoliko dana ranije kako bi imao dovoqno vremena da se prilagodi uslovima i provede {to vi{e vremena na terenu. „Do{ao sam par dana ranije kako bih odigrao nekoliko trening-setova i proveo vi{e vremena na terenu pre po~etka takmi~ewa. Kompleks je unapre|en. Uvek je bio impresivan, jedan od najboqih koje imamo u na{em sportu. Izgra|en je za Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine. Se}am se da sam tada igrao na Lotus terenu, koji je sada drugi po veli~ini, dok je u me|uvremenu izgra|en i veliki stadion.“
Nekada{wi prvi teniser sveta posebno je govorio o odnosu sa kineskim navija~ima. Pored uspeha u Pekingu, \okovi} je ~etiri puta osvajao i Masters u [angaju. „Ako izuzmemo pobede, moje najlep{e uspomene svakako su vezane za navija~e – na~in na koji me do~ekuju, podr`avaju i pokazuju koliko me vole, kao i koliko su strastveni kada je tenis u pitawu. Moj Nole Fam u Kini je tokom svih ovih godina bio neverovatan, i u Pekingu i u [angaju. Oni su definitivno jedan od najlep{ih delova svega ovoga i ne{to {to nosim sa sobom gde god da odem u svetu.“
Nikola nije bio dobar Srbiji, ali s Poqacima sada osvaja sve - i jo{ mu daju ordewe U mestu Klek pored Zrewanina 1973. godine ro|en je mla|i od dvojice bra}e Grbi}, Nikola. Jo{ kao de~ak pokazao je veliki talenat za odbojku, pa je tako malo-pomalo taj svoj talenat preneo u kvalitet, taj kvalitet i na dres reprezentacije, i kao tehni~ar bio glavna kreativna poluga „plave ~ete” koja je 2000. godine u Sidneju osvojila titulu olimpijskog {ampiona. No, vreme ima tako neki svoj tok, a promena je prakti~no jedina konstanta, pa je tako Grbi} 2014. godine zavr{io karijeru i postao trener italijanske Peru|e. Zatim je 2015. dobio priliku u reprezentaciji Srbije i odmah ispisao istoriju osvojiv{i 2016. godine Svetsku ligu u Krakovu. Dodao je na to i bronzu na Evropskom prvenstvu 2017. godine u Poqskoj, dok je 2015. u Rio de @aneiru osvojio srebro u Svetskoj ligi. Jednostavno, svi su preduslovi bili tu da Grbi} kao trener nastavi tamo gde je stao kao igra~ i od Srbije napravi modernu verziju odbojka{ke velesile. A onda - {ok. Srbija je, pazite sad, 2019. igrala na kvalifikacionom turniru za odlazak na Olimpijske igre u Bariju. Savladana je Australija, savladan je i Kamerun, a u posledwoj utakmici Srbija je izgubila od Italije. Usledio je, kako je prvo re~eno, „sporazumni rastanak”, ali je kasnije sam Grbi} otkrio da je dobio otkaz: „Kao trener sam dva puta dobio otkaz za tri meseca. Prvo me
je otpustio klub u Italiji, a potom i reprezentacija Srbije. Sve se dogodilo zaista brzo. Posle toga sam postao trener Zakse, sa kojom smo osvojili Ligu {ampiona. A sada sam selektor reprezentacije Poqske”, poru~io je Grbi}. No, mo`da se u wegovim re~ima i krije razlog za{to je taj Nikola dobio priliku da donosi radost navija~ima u Krakovu, Vroclavu ili Var{avi, umesto Novom Sadu, Beogradu: „Dugujem mnogo Poqskoj, pru`ila mi je podr{ku.” U samom tekstu, istakao je: „Mnogi qudi ne vole Novaka \okovi}a. Na`alost, imamo takav mentalitet da, kada se vratim u Srbiju i `elim da prenesem svoje iskustvo, znawe i sve {to sam nau~io tokom godina, oni to ne}e shvatiti kao pomo} ili ne{to iz ~ega mogu ne{to da nau~e. Oni to do`ivqavaju kao: ‚Ko si ti da dolazi{ ovde i govori{ mi {ta treba da radim?’ Takav je pristup. Do sada sam kao trener najve}e po{tovawe imao u Poqskoj.”
Da wegove re~i nisu bez osnova potvr|uje i samo delo Poqske prema selektoru odbojka{ke reprezentacije - Grbi} je 2024. dobio Orden za zasluge Republike Poqske. Srbiju su, sa druge strane, prvo predvodili Slobodan Kova~ od 2019. do 2021, pa Igor Kolakovi} od 2022. do 2024, i na kraju George Krecu, Rumun, od 2025. godine. Za to vreme, na Olimpijskim igrama u Parizu Srbija je bila deveta, uz samo jednu pobedu, zatim je 2022. na Svetskom prvenstvu bila deveta, dok je posle ~etvrtog mesta na Evropskom prvenstvu 2021. usledio pad na {esto mesto, a na posledwem takmi~ewu „plava ~eta” bila je 13. Grbi} je za to vreme Poqskoj doneo finale Olimpijskih igara, srebro i bronzu sa Svetskog prvenstva, i dva vezana zlata na Evropskim prvenstvima, 2023. i 2026. godine. Nije te{ko zakqu~iti ko je boqe pro{ao... A nama ostaje da se pitamo - da li je moglo druga~ije?
SPORT
^etvrtak 1. oktobar 2026. 31
JOKI] PRI^AO AMERIKANCIMA O IGRAWU ZA SRBIJU:
”Ose}ao sam ve}u odgovornost” Srpski centar i prva zvezda Denver Nagetsa Nikola Joki} podelio je na Danu medija utiske o novoj ulozi u reprezentaciji Srbije, u kojoj je tokom proteklog leta prvi put nosio kapitensku traku i sara|ivao sa novim selektorom Du{anom Alimpijevi}em.
NEMAWA VIDI] U STRAHU ZA PORODICU:
Zatra`io procenu bezbednosti, MUP ve} tri nedeqe ne odgovara! Nemawa Vidi} izjavio u Javnom tu`ila{tvu za organizovani kriminal (JTOK) da brine za svoju i bezbednost ~lanova porodice, a od MUP je zatra`ena procena bezbednosti. Ipak, policija do danas nije odgovorila na zahtev proslavqenog fudbalera, kapitena reprezentacije Srbije i Man~ester junajteda. Vest da je preko aplikacije Skaj biv{i predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slavi{a Kokeza navodno kovao planove sa kriminalcima protiv proslavqenog fudbalera, kapitena reprezentacije Srbije i Man~ester junajteda Nemawe Vidi}a, obi{la je svet. Ali, ono {to je bila svetska senzacija, za srpske istra`ne organe kao da nije bitno. Dokle se stiglo u istrazi o Kokezinom Skaju i zaveri protiv proslavqenog fudbalera otkriva advokat Predrag Vasovi}, koji zastupa proslavqenog fudbalera Vidi}a. “Nemawa Vidi} je 17. avgusta dao izjavu u Javnom tu`ila{tvu za organizovani kriminal, u vezi krivi~ne prijave koja je podneta povodom saznawa do kojih je do{la Mre`a KRIK i objavila ih 30. juna 2026. godine pod nazivom : “Kokeza na “Skaju” anga`ovao kriminalce da napadnu Nemawu Vidi}a: “Ako ne odustane od saveza, ide na grobqe.” O detaqima Vidi}eve izjave pred tu`iocem, ne mo`emo da se izja{wavamo, radi za{tite wegovih interesa u fazi predistra`nih radwi. Me|utim, mo`emo da potvrdimo da je izjavio da se ose}a ugro`eno. Zabrinutost je izrazio i u pogledu ~lanova svoje porodice. Stoga, 2. septembra 2026. godine smo se obratili MUP-u sa zahtevom za bezbedonosnu procenu ugro`enosti na{eg klijenta. Istog dana, zahtev smo prosledili kabinetu resornog ministra“, izjavio je advokat Vasovi} za portal Nova.rs. On navodi da do danas odgovor od MUP nisu dobili. „Imaju}i u vidu da je pro{lo tri nedeqe od na{eg zahteva, jasno je da ne postoji voqa da se gospodinu Vidi}u pru`i adekvatna podr{ka jer je, ponavqamo, izostala reakcija MUP-a. Smatramo da je ovo vrlo lo{a poruka koju {aqe Republika Srbija i pojava koja zabriwava. Od Javnog tu`ila{tva za organizovani kriminal o~ekujemo da nastavi postupawe u ovom postupku i svestrano utvrdi sve relevante okolnosti na koje je ukazao gospodin Vidi} u svom iskazu”, izjavio je advokat Nemawe Vidi}a.
SRBIJO, IMA[ DEVOJKU ZA PONOS:
Sara je {ampionka Evrope
Najve}a uzdanica srpskog boksa, Sara ]irkovi}, ostvarila je veli~anstven uspeh i potvrdila dominaciju na Starom kontinentu. Talentovana borkiwa odbranila je naslov {ampionke Evrope po{to je u finalu kategorije do 54 kilograma na {ampionatu u Sofiji savladala izuzetno `ilavu Finu Pili Kaivo Oje. Nakon {to je pre dve godine odu{evila doma}u publiku osvajawem zlatnog odli~ja na Evropskom prvenstvu u Beogradu, Sara je u glavnom gradu Bugarske u{la u ring kao prvi favorit turnira. Finalni okr{aj doneo je uzbudqivu i takti~ki zahtevnu borbu dve kvalitetne rivalke, ali je srpska reprezentativka ubedqivijim udarcima i ve}om aktivno{}u zaslu`eno slavila podeqenom odlukom sudija rezultatom 3:2.
Odgovaraju}i na pitawa ameri~kih novinara o uticaju tog iskustva na predstoje}e obaveze u NBA ligi, Joki} je istakao da mu je uloga kapitena donela primetno ve}i ose}aj odgovornosti. „[ta su mi ta dva iskustva donela i da li ne{to od toga mo`e da se prenese na ovu sezonu sa Nagetsima? Ne znam, ali sam definitivno ose}ao malo ve}u odgovornost kao kapiten i imao sam malo ve}i pritisak. Zapravo, nije to klasi~an pritisak, ve} samo ve}i ose}aj odgovornosti”, rekao je Joki}. Najboqi igra~ tima iz Kolorada dodao je da mu je uloga i te kako prijala. „Prijao mi je taj ose}aj i ta uloga, jer te igrawe za svoju zemqu zaista ~ini ponosnim”, dodao je Joki}. Govore}i o saradwi sa novim kormilarom nacionalnog tima Du{anom Alimpijevi}em, trostruki najkorisniji igra~ NBA lige izneo je niz pohvala na ra~un wegovog pristupa i posve}enosti. „Poznajem ga od ranije. Igrao sam malo protiv wega u pro{losti, ali on ima neverovatnu strast prema igri. On `ivi ko{arku. Potpuno se daje igra~ima, pobedi i uspehu”, istakao je srpski as. Joki} je posebno naglasio Alimpijevi}ev dosledan odnos prema svim ~lanovima tima i princip odgovornosti od kog ne odstupa. „Veoma je emotivan i maksimalno unesen u svaki trening i svaku utakmicu. Kod wega svi odgovaraju za svoje postupke, kako na treninzima, tako i na me~evima. Ne pravi razliku me|u igra~ima i ne bira koga }e kritikovati, kritikuje i igra~e, i pomo}ne trenere, a nekada i samog sebe”, objasnio je Joki} i
zakqu~io da se raduje nastavku zajedni~kog rada u dr`avnom timu. „Definitivno se radujem saradwi sa wim i nadam se da }emo raditi zajedno jo{ mnogo godina”, poru~io je Joki}. Posle reprezentativnih obaveza, Joki}a o~ekuju pripreme za novu takmi~arsku godinu sa Denverom, koji otvara novu NBA sezonu 22. oktobra utakmicom p r o t i v Oklahome.
Joki} }e potpisati ugovor kakav NBA liga nikada nije videla Nikola Joki}, srpski ko{arka{, potpisa}e naredne godine novi ugovor sa Denver Nagetsima, a evo koji novac ga ~eka kada uradi to. ^ekawe do leta 2027. godine za Nikolu Joki}a done}e istorijsku finansijsku dobit i trajno }e promeniti granice NBA poslovawa. Prema saznawima ameri~kih medija, srpski centar bi u tom trenutku stekao uslove da potpi{e petogodi{wi maksimalni ugovor vredan neverovatnih 360 miliona dolara. Ukoliko do|e do realizacije ovog posla, trostruki MVP NBA lige postao bi najpla}eniji ko{arka{ u istoriji NBA po ukupnoj vrednosti ugovora. „Potpisa}u slede}e godine, naravno, ako me budu `eleli”, rekao je Joki} i tako prekinuo sve glasine o wegovom odlasku iz Denvera. LO[ PRELAZNI ROK I SEZONA ODLUKE ZA NAGETSE Uprava Denvera iza sebe ima izuzetno te{ko leto. Nisu uspeli da anga`uju Xejlena Brauna, ostali su bez Pejtona Votsona, a tim su „podmladili” samo na papiru dolaskom Demara Derozana. Procewuje se da Nagetsi mogu do}i do 52 pobede ukoliko Kristijan Braun napravi iskorak a Eron Gordon ostane zdrav, ali i da sezona mo`e skrenuti ka 45 trijumfa.
THURSDAY ^ETVRTAK 1. 10. 2026.
La`ni optimizam fudbalske Srbije
Fudbalska reprezentacija Srbije zavr{ila je prvu tre} inu me~eva u A2 grupi Lige nacija, „orlove” u narednim danima o~ekuju jo{ dve utakmice, ali je ve} sada jasno da izabranike Veqka Paunovi}a o~ekuje (ne)mogu}a misija da u oktobru vrate nadu da }e se po zavr{etku takmi~ewa na}i na nekoj od prve tri pozicije i na taj na~in olak{ati sebi put ka Evropskom prvenstvu 2028. u Engleskoj, [kotskoj, Velsu i Republici Irskoj. Srbija je, naime, nakon poraza od Gr~ke od 2:1, do`ivela i poraz od Holandije istim rezultatom, te posle dva kola zauzima posledwe, ~etvrto mesto u A2 grupi ovog takmi~ewa, iza Gr~ke ({est bodova), Holandije (~etiri boda) i Nema~ke (jedan bod). Ono {to je prakti~no jedina pozitivna stvar sa utakmice protiv Holandije jeste „utisak oka” - ta~nije, Srbija se nije obrukala, ve} je pru`ila kakav-takav otpor, postigla lep gol, a imala i jo{ par sasvim dobrih prilika. No, uprkos tome {to je Luka Jovi} kona~no pokazao ono {to je od wega o~ekivano, te Vawa Milinkovi}-Savi} potvrdio da je fantasti~an golman, sve ostalo ide u
prilog tezi da je Holandija ipak za par klasa iznad Srbije po maltene svakom parametru. „Odigrali smo dobru utakmicu, dosta boqu nego protiv Gr~ke. Pokazali smo zube, pokazali smo da mo`emo. Dobili smo samopouzdawe i ovo treba da nam bude pokazateq kako treba daqe. Mogao sam da postignem tri gola, kao i protiv Gr~ke. Nekada u|e, nekada ne. To je fudbal“, rekao je upravo Jovi} posle utakmice. Na pitawe {ta je nedostajalo Srbiji za pobedu, napada~ je imao kratak odgovor: „Kvalitet. Igrali smo protiv jedne od najboqih reprezentacija na svetu, a ne neke tamo.” A to, ako pogledamo {ta na{u reprezentaciju o~ekuje, nije nikako dobro. Prvo }e u Minhenu na Alijanc areni „orlovi” gostovati Nema~koj 1. oktobra od 20.45, u utakmici u kojoj maltene ne smeju da izgube. Poraz bi zna~io da bi sve ~etiri reprezentacije imale najmawe ~etiri boda vi{ka u odnosu na Srbiju, {to je i za mnogo kvalitetnije reprezentacije izuzetno te{ko nadoknadiv zaostatak za tri kola. Dodatan problem predstavqa ~iwenica da su Nemci posle remija sa Holandijom na gostovawu
do`iveli poraz od Gr~ke na svom terenu od 1:0, te i wima sad „gori pod nogama”, pa }e protiv Srbije poku{ati da se iskupe. Nakon ovog duela, Srbiju o~ekuje 4. oktobra put u Ajndhoven, gde }e na stadionu „Filips” gostovati Holandiji. Dakle, Srbija mora da se vadi protiv „rawene” Nema~ke, a potom da proba da nadigra reprezentaciju koja je u Beogradu pokazala da je neuporedivo kvalitetnija. Iz perspektive u kojoj se trenutno nalazi, uz objektivno sagledavawe kvaliteta protivnika, iako bi naravno svih {est bodova bilo idealno, to je gotovo nemogu}e zamisliti, dok su i ~etiri boda te{ko zamisliva, pa bi i dva imala prizvuk uspeha. Sa druge strane, eventualna dva poraza bi Srbiju zakucala za samo dno, ~ime bi i matemati~ki ostala bez {anse da se domogne opstanka u A diviziji Lige nacija. A ovo izdawe Lige nacija odnosi dodatnu te`inu, jer }e 12 reprezentacija koje ostanu u A diviziji dobiti status nosilaca u 12 kvalifikacionih grupa za plasman na Evropsko prvenstvo 2028. godine. Na EURO 2028 }e putem kvalifikacija pro}i 20 reprezentacija, dva mesta su rezervisana za reprezentacije doma}ina (pod uslovom da se ne kvalifikuju kroz kvalifikacije), dok }e dva preostala sti}i kroz bara`. Komplikovano zvu~i, ali o tome }emo razmi{qati posle 6. decembra i `reba za kvalifikacije. Pre toga - 1. oktobra Nema~ka, 4. oktobra Holandija, 13. novembra ponovo Nema~ka, te 16. novembra Gr~ka za kraj, uz nadu da igra protiv Holandije zapravo zna~i nagove{taj ne~eg konkretnog u vidu bodova u borbi za ne samo opstanak, ve} i odlazak na smotru najboqih timova Evrope.
FIJASKO KLOPA NA DEBIJU U NEMA^KOJ, ONDA FRAPIRAO RE^IMA PRED DOLAZAK „ORLOVA”
”Ne znam kako }emo protiv Srbije” Jirgen Klop nije na najboqi na~in debitovao pred nema~kom publikom kao selektor. Nema~ka je u Augsburgu pora`ena od Gr~ke u drugom kolu A divizije UEFA Lige nacija. Bio je to prvi Klopov me~ pred doma}im navija~ima otkako je preuzeo reprezentaciju, ali i istorijski rezultat za Grke, koji su prvi put uspeli da savladaju Nema~ku. „Takav je fudbal. Remi ve~eras bih lako prihvatio, ali poraz – to je surovo. Mislim da to nismo zaslu`ili, ali ipak se desilo i tu smo gde smo. Gr~ka je imala plan za ve~era{wu utakmicu. Moramo vi{e da verujemo u ono {to radimo. Kada to budemo uradili, stvari }e biti dobre“, rekao je Klop za UEFA. Nema~ki selektor potom se osvrnuo na ono {to sledi, a wegovu ekipu ve} u ~etvrtak, 1. oktobra, o~ekuje duel sa Srbijom na „Alijanc areni“ u Minhenu. Klop je najavio promene i priznao da jo{ nema jasnu sliku kako }e wegov tim izgledati protiv „orlova“. „Promeni}emo sastav, promeni}emo tim. Dobra stvar je {to protivnik, Srbija, ne mora nu`no da zna
kako }emo igrati, ali ni mi trenutno ne znamo kako }emo igrati, jer tu grupu moramo ponovo da okupimo. Mo`emo mnogo toga da nau~imo iz ove utakmice – i to }emo u~initi, radi}emo na tome.“ Posle okr{aja sa Srbijom, Nema~ka }e ve} 4. oktobra imati priliku za revan{ protiv Gr~ke, kada }e gostovati u Solunu.
Oboren rekord u NBA, Kari potpisao najve}i ugovor u istoriji lige Stef Kari potpisao je dvogodi{wi nastavak saradwe sa Golden Stejt Voriorsima vredan 116 miliona dolara, ~ime je postao igra~ sa najve}om zaradom od ugovora u istoriji NBA lige. Prema podacima ESPN-a, Karijeva ukupna zarada od ugovora tokom karijere sada iznosi oko 652 miliona dolara, ~ime je na vrhu liste prestigao Kevina Durenta (598 miliona) i Lebrona Xejmsa (592 miliona dolara). Smawewe plate radi ja~awa tima Kako prenosi novinar [ems ^aranija, 38-godi{wi plejmejker pristao je na smawewe zarade od oko 20 miliona dolara u odnosu na maksimalnu ponudu. Rukovodstvo Voriorsa ponudilo je Kariju vi{e opcija, od maksimalnog ugovora do odlagawa potpisa, a on se odlu~io za finansijski skromniju varijantu kako bi klubu omogu}io fleksibilnost u seleri-kepu. Ovakav potez bi prema procenama medija mogao Golden Stejtu da otvori oko 64 miliona dolara slobodnog prostora u buxetu za leto 2027. godine, {to ostavqa zna~ajne mogu}nosti za dovo|ewe novih poja~awa. Veran Voriorsima tokom ~itave karijere Kari je ~itavu profesionalnu karijeru proveo u dresu Golden Stejta, sa kojim je osvojio ~etiri {ampionske titule. U dosada{wem toku karijere dva puta je progla{avan za najkorisnijeg igra~a (MVP) regularnog dela sezone, jednom za MVP-ja finala, uz 12 u~e{}a na Ol-star utakmicama i 11 izbora u najboqu petorku lige.
VELIKA NEPRAVDA ZA SRPSKE VATERPOLISTE:
Trostruki olimpijski {ampioni moraju kroz kvalifikacije na OI!
Nakon brojnih peripetija, turbulentna 2026. godina je zavr{ena za reprezentativni vaterpolo u Srbiji, a novi ciq je plasman na Olimpijske igre 2028. godine. Problem je u tome {to, usled promene formata kvalifikacija, trostruki uzastopni olimpijski {ampioni – vaterpolo reprezentacija Srbije – nema zagarantovano mesto na Olimpijskim igrama?! Zlata iz Rija 2016, Tokija 2020. i Pariza 2024. nisu nam obezbedila mesto na Igrama 2028. zbog promene pravila SVETSKI KUP, PA JO[ TRI [ANSE Slede}e godine Svetski kup ima}e ulogu turnira koji }e pobedniku doneti prvu kartu za OI i koji }e se pridru`iti doma}inu SAD u Los Ane|elesu. Opet }e takmi~ewe biti podeqeno na Diviziju 1 i 2, a pet najboqih reprezentacija iz prve i dva iz druge }e igrati na finalnom turniru uz doma}ina Gr~ku. Tako|e, Svetski kup, koji je uglavnom do sada slu`io za razigravawe igra~a, formira}e i {e{ire za Svetsko prvenstvo, koje se od 26. juna do 9. jula odr`ava u Budimpe{ti, a finalisti iz Ma|arske dobi}e karte za najve}u smotru svetskog sporta Na kontinentalnim prvenstvima evropski prvak, osvaja~ Panameri~lkih igara, ali i prvaci Azije, Afrike i Okeanije }e tako|e obezbediti vizu na OI. Na kraju, tri vize dele se preko krajwih kvalifikacija za plasman u Los An|eles. PROMENE I NA OLIMPIJSKOM TURNIRU I na OI se o~ekuje promena formata takmi~ewa – sa dve grupe do {est na tri grupe od ~etiri selekcije, a turnir }e trajati 11 dana, pet kra}e nego u Parizu. Iz grupe }e pro}i osam nacionalnih timova, a od ~etvrtfinala igra}e se po nokaut sistemu.