Dok je čekao da se prtijag pojavi na pokretnoj traci na aerodromu,
Eliot Drajzer je na trenutak zažmurio. Lagano je zavrteo glavom i čuo
kako mu pucketaju vratni pršljenovi. Kružio je sporim pokretima i
masirao vratne mišiće svojim snažnim šakama i prstima. Kada je
otvorio oči video je prizor koji, u tom trenutku, nije očekivao.
Njegov dugogodišnji prijatelj, Tom Bejsi je iz svoje ručne torbe
izvadio malu, profesionalnu kameru i uperio je u njega.
- Tome, mora da se šališ?! - Eliot je ispružio obe šake ispred svog od
umora izobličenog lica.
- Ono za šta sam sada raspoložen, sigurno nije šala, jer smo još uvek
na aerodromu. Baš zato, treba nam malo akcije da ostanemo budni i na
nogama - uzdahnuo je. - I prevalimo ovu poslednju etapu puta.
