Jedna noc u njegovoj postelji christina hollis

Christina Hollis/One Night in His Bed Innocent Mistress, Virgin Bride series

Osiromašena udovica Sijena privukla je paţnju ĉoveka koji bi mogao daje spase – ameriĉkog bogataša Gareta Lasla, koji ne moţe da odoli njenoj lepoti. MeĊutim, proraĉunati Garet ne radi ništa ako ne oĉekuje uslugu zauzvrat, ma koliko primamljiva bila situacija. On nudi Sijeni nemilosrdnu pogodbu: pomoći će joj, ali ona mora da igra po njegovim pravilima – tako što će mu se predati potpuno i provesti jednu noćpunu strasti u njegovoj postelji...

W & N

1. – Stara,

sujeverna Enrika jutros je videla crnu maĉku. Rekla mi je da to znaĉi da su u gradu pirati. Bolje bi ti bilo da umesto te crnine obuĉeš nešto zavodljivije i pokušaš da uhvatiš nekog bogataša, Sijena! – dobaci Imelda Baso s prozora na prvom spratu. Dole u dvorištu, njena pastorka Sijena samo stisnu zube i osmehnu se. Nije ništa rekla. Ponekad je tišina bila njeno jedino oruţje kojim se branila od Imelde. Sijena utovari i poslednju kutiju u kombi lokalne zadruge i odveze se na trţnicu. Rad na tezgi ju je izbavljivao iz kuće, ali sloboda je bila maĉ s dve oštrice. Osećala se poput kokosi koju su pustili da malo kljuca unaokolo pre no što je opet vrate u kokošinjac. Sav taj ţagor i zaslepljujuća ţivopisnost Portofina uvek su je zbunjivali. To mesto se toliko razlikovalo od ţivota na koji je ona bila navikla da je sve što je Sijena ţelela da uradi kada doĊe tamo bilo da se povuĉe u sebe, posveti svom ruĉnom radu i zauzme što manje prostora. MeĊutim, to joj baš i nije bilo pametno, jer takvim svojim ponašanjem nikako nije mamila kupce. Zadruzi je bilo u interesu da se proda što više artikala, a njeni ĉlanovi su se uzdali u Sijeninu tezgu. TakoĊe, nameravali su da ove godine jedan deo zarade daju u dobrotvorne svrhe, a to je znaĉilo da svako treba da odradi svoj deo posla, ukljuĉujući i Sijenu. Morala je drugaĉije da se postavi. Imala je svoju strategiju za preţivljavanje. Sedela je pognute glave, ali tako da uvek izgleda zaposleno. To je bio savršen naĉin da izbegne priĉu s ljudima, sve dok joj se ne uĉini da je reĉ o ozbiljnom kupcu. Sijena je na trţnici primetila mnogo poznatih lica, premda nikad nije imala dovoljno hrabrosti da zapodene

W & N

razgovor s nekim od njih. MeĊutim, danas je bilo drugaĉije. Neko sasvim nov privukao je njenu paţnju i zadrţao je. Jedan visoki stranac probijao se kroz guţvu i haos s druge strane trga. Sijena brzo skrenu pogled. Toliko se razlikovao od lokalnih muškaraca, da namah oseti blagi grĉ u stomaku. Bilo joj je dovoljno da baci samo jedan pogled na njega pa da shvati da je reĉ o nekom posebnom. Bio je veoma dobro obuĉen, a njegovi smireni i odvaţni pokreti izdvajali su ga od gomile prostaka i razmetljivaca kojima je bio okruţen. Sijena je u nekoliko navrata rizikovala, pogledavši direktno u njega, a potom je nastavila krišom da ga posmatra. UbeĊivala je sebe kako niko neće posumnjati da bi on u jednoj stidljivoj udovici poput nje mogao da pobudi išta drugo do ĉistu radoznalost. A stranac je svakako bio vredan detaljnijeg prouĉavanja. Njegov odvaţan stav, zaglaĊena crna kosa i jake viliĉne kosti zaista su ga izdvajale kao nekog posebnog. Kretao se od tezge do tezge poput kakvog rimskog imperatora. Sijena se pitala kakav li je osećaj biti tako samouveren. Delovao je kao da pred sobom ima sve vreme ovoga sveta. Posmatrala ga je kako proba masline i lešnike, kako uzima zalogaj kozjeg sira namazanog na dvopek. Nigde se nije zadrţavao dovoljno dugo da bi nešto kupio, kao da je bio u neumornoj potrazi za narednim delikatesom. Sijena se nikad ne bi usudila da nešto proba, a da to potom ne kupi. Pitala se otkud mu toliko drskosti. Po njegovoj opuštenosti moglo se zakljuĉiti da je to za njega bilo nešto sasvim prirodno. Posmatrajući ga kao hipnotisana kako tumara od tezge do tezge, najednom shvati da se bliţi trenutak kad će doći i do nje. Ta pomisao joj naĉisto pomuti razum. Šta da mu kaţe? Pred njom je bio veliĉanstven muškarac koji je, sudeći po izgledu, spreman da potroši mnogo novca. Mogao bi da bude idealna mušterija. Kad bi barem ona mogla da ga ubedi da nešto kupi, budući da drugima to nije pošlo za rukom... Jedva je odvratila pogled od stranca, koji se lagano ali

W & N

sigurno pribliţavao. Ako ga ne bude gledala, moţda neće ni zastati. Drţala je palĉeve da tako i bude. Zašto je ovo moralo da se desi baš sad kad je sama? Ana Marija ili ma koji drugi ĉlan zadruge sigurno bi uspeo nešto da proda. MeĊutim, Sijena je samo pocrvenela, sagnula se i skrenula pogled u stranu, nadajući se da će zgodni neznanac samo proći pored nje. Prvo je prebrajala svu sitninu u platnenoj torbici koju je nosila opasanu oko struka. Potom se usredsredila na tezgu, proveravajući da li su svi artikli uredno sloţeni, iznova nameštajući svaki ponaosob, kao da će joj to doneti sreću. Ponavljala je svoje male rituale sve dok nije bila sigurna da je on već prošao. U svakom sluĉaju, proteklo je još malo vremena pre nego što se opet usudila da pogleda unaokolo. Nije bilo ni traga od stranca. Sijena ispusti uzdah olakšanja. Sve ovo je previše za nju. Nije ţelela da je vidi kako crveni, a znala je da bi se to desilo da joj se zgodni neznanac obratio. U Piĉiji, gde je ţivela, dobar ugled gradio se ĉitavog ţivota. A ljudi su oĉekivali da se jedna udovica ponaša onako kako joj i dolikuje. Jedna pogrešna reĉ ili postupak mogli su u trenutku da joj naruše ugled. Sijena se seti jedne ţene ĉiji se muţ razveo od nje kako bi se oţenio svojom ljubavnicom. Jadna ţena je u toj priĉi bila potpuno nevina, ali uprkos tome svuda su je pratili prekorni pogledi. Na kraju je morala da napusti rodno mesto. Sijena se jeţila i na samu pomisao da postane predmet ogovaranja. Njena maćeha Imelda nikad joj to ne bi oprostila. A Sijena se plašila njenog besa. To je bilo sasvim dovoljno da je drţi na pravom putu, što u Piĉiji i nije bilo posebno teško. Nije bilo nikakvih izazova. Momci su odlazili ĉim bi stasali, a ostajali su samo muškarci previše stari da pobegnu. Sijena duboko uzdahnu. Volela je miran seoski ţivot, ali cena koju je za to plaćala bila je previsoka. Imelda je odluĉila da je uda za nekog bogataša ĉim to bude iole prikladno. Sijenin pokojni muţ imao je samo jednog roĊaka, i to daljeg,

W & N

po imenu Klaudio di Imperija, i Imelda je baš njega planirala za Sijeninog budućeg supruga. Samo jedan pogled na Klaudijevo bledo, ispošćeno lice bio je dovoljan da Sijena shvati da reĉ „zabavan― nema nikakve veze s njim. Ako već moram da se udam, zašto ne mogu sama da biram ko će to biti?, pomislila je, kipteći od besa. Naoĉit stranac stajao je pred jednom tezgom na suprotnoj strani trţnice. Bio je udubljen u pozamašnu ponudu proizvoda od kestena. Sijena iskoristi priliku da ga ponovo osmotri – trudeći se da njeni pogledi proĊu neopaţeno. Na sebi je imao armani odeću, primetila je, a gusta, tamna kosa bila mu je uredno podšišana. Koliko se samo razlikuje od njenog neţeljenog budućeg supruga Klaudija, oliĉenja bolesne štedljivosti, koji nosi košulje s izlizanim manšetama, a kosa mu je uvek neuredna. MeĊutim, Imelda je stalno ponavljala da nije vaţno kako muškarac izgleda, sve dok ima mnogo novca u banci. A u Sijeninoj kući, reĉ Imelde Baso bila je zakon. Jedino ĉega se ta ţena plašila jeste šta će reći ljudi – zbog ĉega će Sijena što duţe morati da nosi crninu, kao neku vrstu zaštite od zlih jezika. Niko u selu nikad ne bi oprostio Imeldi ukoliko bi pokušala da uda pastorku dok je, „sirotica―, još u ţalosti. Trgnuvši se iz misli, Sijena obuzeta panikom shvati da se stasiti neznanac ponovo uputio ka njoj. Brzo je oborila pogled, brinući o tome šta će reći ako joj se dotiĉni gospodin obrati. A onda se prisetila zadirkivanja svoje maćehe. Koga bi uopšte mogla da privuče ta bezvredna domaća radinost iz Pičije? Sijena slegnu ramenima. Zar je zaista nemoguće pobeći od odjeka glasa te ţene? Ĉula ga je ĉak i dok je sanjarila. A moţda je Imelda ipak u pravu? Da li bi ikog tako imućnog kao što je on mogla privući njena tezga? Šarmantni stranac će verovatno kupiti neku od onih crnih, ruĉno pravljenih ĉokolada, umotanih u celofan, sa satenskom vrpcom, za svoju isto tako neţnu i prefinjenu devojku. Sigurno ima devojku, pomisli Sijena, i kladim se da

W & N

ona nikad ne bi nosila crninu. – Izvinite, gospoĊice, moţete li mi objasniti kako da doĊem do crkve San Gregorio? Kad je zaĉula taj gromki, uljudan glas, Sijena se zbuni i obli je rumenilo. Podignu pogled, ali pred njom nije stajao ĉovek kog je oĉekivala. Umesto da ugleda svog heroja, zurila je u radoznala lica para turista. Sijenina napetost najednom popusti i ona se zakikota. Objasnila im je kako da doĊu do crkve i ĉak je uspela i da razmeni nekoliko reĉi s njima. A onda se nad njenim olakšanjem ponovo nadvi ogroman oblak. Dok je razdragano ćaskala, on se stvorio pored nje. Nije mogla to nikako drugaĉije da opiše. Visok, savršeno doteran stranac bio je tu, pred njom. Sve njene brige nanovo se vratiše, i ĉim su se turisti udaljili, grlo joj se stegnu. Ostala je sama s njim. Ništa joj nije preostao osim da podigne pogled i osmehne se, ali tako da to nimalo ne liĉi na flertovanje. Bez obzira na to što je dvadeset kilometara daleko od kuće, Sijena je znala da će, ĉim pokaţe i malo zanimanja za bilo kog muškarca starijeg od deset godina, dok okom trepne ta vest dopreti do njene maćehe. On joj uzvrati osmeh. Sijena je zurila u njega, ne znajući šta da kaţe. A onda on progovori. – Ĉuo sam da govorite engleski s onim parom. – Odmah joj se obratio, priĉajući prepoznatljivim akcentom. Savršeno je odgovarao njegovom opuštenom, tipiĉno ameriĉkom drţanju. – Moţete li mi reći koji je najbolji restoran u ovom kraju? Je li to sve što je hteo? Sijena je ţelela da oseti olakšanje, ali to se nije desilo. Njegov odluĉan pogled nije joj to dopuštao. Njegove tamnokestenjaste oĉi su je hipnotisale, iako je samo na trenutak dozvolila sebi da ga pogleda u lice. Potom je opet spustila pogled. Najbolji restoran nalazi se dvadeset kilometara dalje, u brdima. Niko u Piĉiji nije mogao da priušti sebi da ruĉa u Petirosu, gde je radio Ana-Marijin

W & N

muţ, AnĊelo, ali to mesto je Sijena stalno posećivala u svojim sanjarenjima. Budući da su tamo radili samo meštani, a da se stranac obratio baš njoj, jer je govorila engleski, pomislila je da to mesto moţda i nije dovoljno dobro za njega. MeĊutim, njegovo samouvereno, a ipak opušteno drţanje govorilo je Sijeni da bi ovaj ĉovek mogao svugde da se uklopi. On je upravo jedan od onih koji bi i moj najkraći mogući odgovor mogli da pretvore u razgovor, pomisli ona nervozno. A razgovor je bio rizik koji Sijena nije mogla da preuzme. Već je sasvim dovoljno propatila u ţivotu i znala je da više od toga ne bi bila u stanju da podnese. Ovo se nikad ne bi dogodilo da je odmah kupio nešto, reĉe Sijena sebi. I ostali trgovci su govorili engleski ukoliko bi mušterija pokazala da zaista namerava da potroši novac. Pogledala je unaokolo, zapazivši none1 koje su svojim prekornim pogledima pratile sve što se oko njih dešavalo. – Na obali ima mnogo dobrih restorana, sinjore. Većina ima jelovnike na francuskom ili engleskom – dodade ona usluţno. – Ĉuo sam da u nekim lokalima na obali umeju da prevare strane turiste, a budući da pomalo govorim italijanski, sinjorina, jezik mi ne predstavlja naroĉitu prepreku. On joj se blagonaklono nasmeši. – U tom sluĉaju, najbolje mesto je na dvadeset do trideset minuta voţnje od grada, ali prvo ćete morati pošteno da se našetate do taksi-stanice. I to u takvoj obući, pomisli Sijena, pogleda uprtog u njegove guči cipele. – To nije nikakav problem. Ionako sam mislio da It.: nona – baka, u ovom kontekstu starija ţena. (Prim, prev.)

W & N

iznajmim kola i pozovem nekoliko starih prijatelja na ruĉak, dok sam još ovde. Potpuno ju je savladala potreba da ga ponovo pogleda u oĉi i Sijena popusti. Njegov izraz lica se promeni, poput oblaka koji je zaklonio sunce i ona nasluti da je to moţda zato što mu se nije sviĊalo da otkriva previše o sebi. Sijena nervozno liznu usne vrhom jezika. – Jedino što... u restoran koji sam vam preporuĉila zaista treba da odete s nekim ko razume lokalni dijalekat. Moţda vaši prijatelji teĉno govore jezik, sinjore? Petiroso je priliĉno udaljen i uglavnom ga posećuju samo „dobro upućeni‖, mislim da se tako kaţe, zar ne? Sigurni ste da vam ne bi bilo zgodnije da odete u neki od onih mondenskih restorana na obali? Turisti uglavnom odlaze tamo jer osoblje govori engleski. Svi poznati idu tamo — dovrši Sijena neubedljivo, u sluĉaju da je i on poznat, a da ga ona nije prepoznala. S takvim oĉima i ĉulnim usnama svakako izgleda kao da ima svoj klub oboţavalaca ili barem samo oboţavateljki. – Ne podnosim kad ljudi razbacuju novac samo da bi ostavili utisak – rekao je. – Više volim dobru hranu i uslugu u prijatnom društvu. U kojem restoranu od tih koje ste predloţili biste vi jeli? – Ukoliko bih uopšte imala priliku da odem u neki od njih? – Sijena je teško mogla i da zamisli takav luksuz. – Bez ozbira na to gde se nalazi i koliko je skup. Vaţno mi je samo da vredi potrošenog novca. – Pa onda je lako! – uzviknu Sijena veselo. – Petiroso – ĉak i ukoliko to podrazumeva da kupite reĉnik da biste lakše naruĉili. To je predivno mesto, s izlozima od peskiranog stakla, tako da prolaznici ne mogu da zagledaju unutra. Njihov specijalitet su lokalna jela i sve je sveţe pripremljeno, od najfinijih sastojaka. Hrana koju tamo sluţe je na najvišem nivou. Opet se osmehnuo. – Zvuĉi kao mesto koje bi mi se svidelo. Autentiĉna kuhinja i autentiĉan naziv!

W & N

– To je zapravo vrsta ptice, sinjore. Ţivi u šumama i sumnjam da ćete videti neku u Petirosu, osim ukoliko nemaju njenu sliku na meniju, naravno. Nagnuvši glavu u stranu, on je pogleda iznenaĊeno. – Hoćete da mi kaţete da vi zapravo nikada niste jeli tamo? Sijena odmahnu glavom. I sama pomisao na to da je mogla nagovoriti pokojnog muţa da odu na takvo mesto, izmami joj setni smešak na lice. Stranac zavuĉe ruku u jaknu i izvadi mali mobilni telefon. Pošto ga je otklopio, dade ga Sijeni. Ona ga zbunjeno pogleda. – Pa dobro, onda sam izabrao. Da li bi vam smetalo da rezervišete umesto mene, sinjorina, molim vas? Moţda me neće razumeti, a mlataranje rukama preko telefona neće mi pomoći. Treba mi jedan sto za ĉetiri sata. Tako ću imati vremena da obavim još ponešto. – Potrebno mi je vaše ime, sinjore. – Kaţite im samo da je za Gareta Lasla – reĉe on, kao da joj time odgovara na sva pitanja. Sijena na to razrogaĉi oĉi, ali ipak pozva restoran, kao što joj je naloţio. Na njeno zaprepašćenje, odmah su prihvatili rezervaciju. Sve formalnosti obavljene su u roku od nekoliko sekundi. Već u sledećem trenutku recepcionerka u Petirosu zahvaljivala joj je na pozivu uz ljubazno i srdaĉno „do viĊenja―. Tokom tih nekoliko dragocenih sekundi Sijena je mogla da se zaluĊuje da je ona njegova glamurozna sekretarica, koja obavlja poslovni poziv. Telefon je mirisao na već izvetreli parfem prezgodnog gospodina Lasla. Sijena je uţivala u njemu koliko god je mogla, sve dok nije morala da ga vrati. – A sada, sinjorina, moţete li da mi kaţete još nešto: gde mogu da naĊem pristojan auto? Garet Laslo ubaci telefon nazad u dţep jakne, spreman da poĊe. Sijena je, delom svog bića koje još nije potpalo pod

W & N

uticaj njegove muţevnosti, gotovo uspela da oseti olakšanje. – Ako krenete pravo preko trţnice, a zatim skrenete desno, nakon otprilike jednog kilometra naići ćete na odliĉnu agenciju za iznajmljivanje automobila. Samo hodajte u smeru suprotnom od luke i nećete promašiti – reĉe ona brzo. – Hvala vam. Uĉinilo joj se kao da je to izgovorio sa smeškom na licu, ali Sijena se nije usuĊivala da to proveri. Kad je podigla glavu, njen novi poznanik je već polako odlazio, jakne prebaĉene preko ramena. Obuze je neko neobiĉno uzbuĊenje kad shvati da moţe slobodno da zuri u njega, jer su i svi ostali na trţnici radili upravo to. U ĉitavoj toj gunguli još jedna osoba koja se divila tom visokom, vitkom strancu sigurno će proći neopaţeno. Pa ĉak i ako je ta osoba „jadna, ugnjetena Sijena‖, kako su je svi zvali kad su mislili da ona ne moţe da ih ĉuje. Dopustila je sebi da još malo uţiva u njemu. U Portofinu je uvek bilo mnogo stranaca, ali ovaj je svakako nešto posebno. Dok ga je posmatrala kako se udaljava, Sijena se prisećala svake reĉi koju je izgovorio. Njihov razgovor bez prestanka joj je odzvanjao u glavi – njegovo samopouzdanje i njena nesigurnost. Leptirići su joj plesali u stomaku, premda je on nju najverovatnije odmah zaboravio. S iskrenim zanimanjem je nastavio da razgleda robu na drugim tezgama. Zraci jutarnjeg sunca odbijali su se o zaslepljujuću belinu njegove košulje. Za razliku od njene, kosa mu je bila crna kao gar. Samo je blaga, prirodna zatalasanost umekšavala savršenu frizuru. Sijena se u trenutku zapita kako bi bilo provući prste kroz tu bujnu grivu. Ta pomisao je uzdrma i ona pokuša da odvrati pogled. Ali bezuspešno. Ništa joj nije preostalo nego da ga krišom posmatra, sve dok se, zašavši za ugao, nije izgubio iz njenog vidokruga. Nijednom se nije osvrnuo. Ali ga je zato Sijena traţila pogledom narednih sat vremena. Još je bilo rano, a sezona je tek bila poĉela. I premda je

W & N

Portofino vrveo od ljudi, nije bilo mnogo posla. Sijena se trudila da ne razmišlja o zgodnom Amerikancu, ali to joj nije polazilo za rukom. Probudio je u njoj neku neobiĉnu ĉeţnju. Pokušavala je da skrene misli preureĊujući robu izloţenu na tezgi. Ruĉno pletena ĉipka iz njenog sela oduvek je bila popularna, a sad kad je i Moli Bredli uĉila da je pravi, svakako će je uvek biti dovoljno. Kejn i Moli Bredli bili su novi u Piĉiji – ljubazni, ali nimalo nasrtljivi. Sijena ih je sasvim sluĉajno upoznala u jednom lokalnom dućanu, gde je njihov „samouki‖ italijanski naišao samo na zblanute poglede prodavaĉa. Pošto im je Sijena pomogla da se sporazumeju, meštani su polako ali sigurno prihvatili Bredlijeve. Takve pridošlice bile su najbolje. Znali su da moraju dvostruko napornije da rade kako bi ih smatrali barem upola dobrim koliko i meštane. Sijeni pridošlice nisu smetale, dok god su bili kao Kejn i Moli. Oni barem nisu od onih koji veći deo godine ne provode tu ili pak od onih što se gore u brdima neuspešno igraju farmera. I baš kad se spremala da sipa sebi kafu u šolju, Sijena zaĉu neĉiji glas i trgnu se. – Zdravo još jednom, sinjorina. Ţeleo bih da vam zahvalim na savetima. Bili su odliĉni. To je nesumnjivo bio njegov glas. Poput pesme za njene uši. Sa strahom u srcu ali i nadom u oĉima, Sijena se uspravi da bi se suoĉila sa svim svojim snovima i košmarima upakovanim u predivan paket. Ona starica je bila u pravu kad je rekla da su u gradu pirati, pomisli Sijena, osećajući kako joj leptirići iznova lepršaju po stomaku. Nije se usudila da pozdravi stranca nikako drugaĉije osim klimanjem glave, ali on nije primetio njenu uznemirenost. Naginjući se napred, naslonio se dlanovima na ivicu tezge. Zbog ĉega god da je došao, bilo je sasvim jasno

W & N

da nije došao zbog suvenira. – Nema na ĉemu — reĉe Sijena, zaţarivši se u licu, pošto je osetila da su svi pogledi upereni u nju. Budući da ga je već doţivljavala kao ,,pirata―, nije trebalo da je zaĉude stranĉeve reĉi koje su iznenada usledile, ali desilo se upravo to. – Iznajmio sam auto, a budući da nijedan vodiĉ koji se moţe kupiti u mestu ne sadrţi detaljna uputstva kako stići do Petirosa, došao sam po vas – reĉe joj, uz osmeh koji je obarao s nogu. – Po mene? — promuca Sijena usplahireno. Svi su gledali u njih. Bila je u centru paţnje, što nije podnosila, ali barem su se svi smešili. – To je savršeno rešenje, sinjorina. Postaraćete se da stignem tamo na vreme, u jednom komadu, i najkraćim mogućim putem. Sijena je rastrojeno nameštala suknju. Da je Garet Laslo jedan od onih koji lutaju unaokolo u potrazi za usamljenim devojkama, već bi znala šta joj valja ĉiniti. Nikad se nije ustruĉavala da odbrusi strancima. MeĊutim, ovaj ĉovek je drugaĉiji. Ozbiljan, uĉtiv i istinski predivan – i u tom trenutku se ĉinilo da vidi samo nju. Sijenu uhvati panika. Ţudela je za tim da se oslobodi svog dosadnog ţivota i uradi nešto drugaĉije, ali time bi rizikovala svoj ugled. Pomislila je na sve postarije ligurske gospe na njihovim kućnim pragovima i tremovima, tezgama i balkonima, kako s neodobravanjem vrte glavom i cokću s ono malo preostalih zuba. Gotovo da je mogla da oseti njihove osuĊujuće poglede. Jedan pogrešan pokret, jedna neprikladna reĉ, i Sijena je bila sigurna da bi njena ĉast zauvek otišla u nepovrat. Nije se osećala tako usamljeno još od dana svog venĉanja. Garet Laslo se opet osmehnu. Sijena nije morala da ga pogleda da bi to videla. Njena izoštrena ĉula nepogrešivo su se prisećala njegovog neodoljivog lica i izazovnih tamnih oĉiju...

W & N

Kad bi samo bila slobodna. Svim srcem je poţelela da svet oko nje nestane i da ona barem jednom bude ono što jeste. Ali ko sam ja?, pomislila je bespomoćno. Već godinama nisam smela ni da razmišljam o tome. I zato sam sad samo devojka isuviše preplašena da kaţe da. Ĉak i na ovakvu ponudu, koja se dešava samo jednom u ţivotu. – Nemojte mi reći da ćete odbiti da se provozate sa mnom? – rekao je šaljivo. – Iznajmio sam takav auto... Prelep je – gladak i blistav — iste mediteranskoplave boje poput vaših oĉiju. – Kako to znate, sinjore? Iako je uznemirena, ovaj ĉovek pobuĊuje u njoj neka neobiĉna, izmešana osećanja i osećala je da mora da ga izazove. – Kaţu da je moj osećaj za detalje besprekoran. Ali dozvolite mi da proverim... I pre nego što je postala svesna šta se dogaĊa, on je uhvati za bradu snaţnim hladnim prstima i podignu joj glavu. Poslednjih sat vremena maštala je o ponovnom susretu s Garetom Laslom, što se konaĉno i desilo ali ovako prisno ponašanje jednog stranca odmah joj razbistri um. Naglo odskoĉi unazad i saplete se o tezgu. U tom trenutku termos koji je stajao na stolu zaljulja se, prevrnu se preko ivice i uz zaglušujući prasak završi u njenoj kutiji za uţinu. Kafa i krhotine stakla rasuše se po pogaĉi i salati koju se upravo spremala da pojede. Svi su ih nemo i šokirano posmatrali. Onda Sijena ispusti dubok uzdah i obruši se na Amerikanca. – Pogledajte šta ste uradili! Garet nemoćno raširi ruke. – Šta da kaţem... Izvinite, ali nisam oĉekivao da ćete reagovati kao uplašen zec. Samo sam vam predloţio nešto krajnje razumno, da poĊete sa mnom kao moj vodiĉ i prevodilac. Dobro, moţda vam je moj gest liĉio na flertovanje, ali zaista nisam imao lošu nameru. – Slegnuo je ramenima, zaĉuĊen njenom neoĉekivanom

W & N

reakcijom. Sijena se svojski trudila da zaustavi suze koje su joj navirale na oĉi. Bila je gladna, a nije imala više novca kod sebe. – Moja uţina je otišla bestraga – promrljala je. Ĉinilo se da ga je naĉin na koji je to izgovorila beskrajno zabavljao. – Problem je rešen – ruĉaćete sa mnom. – On je kriv za sve, ne moţeš da ga odbiješ! – reĉe jedna nona, zadovoljno klimajući glavom. Sijena se pribojavala starijih gospoĊa sa susednih tezgi i nije skrivala zaprepašćenje onim što je upravo ĉula. Starica joj se ponovo obrati. – On ti je upropastio uţinu, a devojka mora da jede. Najmanje što moţe da uĉini jeste da te nahrani. – Hvala vam, sinjora – reĉe Garet na to, a potom pobedniĉki pogleda Sijenu. – Sinjorina, neosporno je da vam je potreban kratak predah i pauza za ruĉak, a meni treba vodiĉ i prevodilac. Ako sad poĊete sa mnom, to će rešiti sve naše probleme – i vaše i moje. Stoga ću vam biti savršeno društvo za ruĉak, kao što ćete biti i vi meni. – Ne, neću! Ne znam... Ne mogu... – protivila se Sijena, ţeleći da kaţe da, ali znajući da nikad ne bi dopustila sebi da to uradi. Gareta Lasla su zabavljali svi njeni izgovori, što joj uopšte nije bilo od pomoći. – Petiroso ima stroga pravila oblaĉenja... to je takvo mesto. Nema govora o tome da mogu da uĊem tamo ovako obuĉena! – rekla je, pokazujući svoju crninu. On na to razvuĉe usne u još širi osmeh. – Ne vidim zašto ne biste mogli. Crno je uvek u modi. – Lagano je spuštao pogled niz njeno lice, hladno je odmeravajući. – Istina je da je vaša garderoba malo prestroga, sinjorina, ali ja sam pristalica svedenije varijante. Što se mene tiĉe, manje je više. – Osmotrio je rukotvorine na njenoj

W & N

tezgi i pogled mu se zaustavio na predivnom šalu od angore. Bio je plav poput anĊeoskih oĉiju i mek poput pauĉine. Kad ga je uzeo, zamahnuo je njime oko njenih ramena, a potom joj ga neţno obavio oko vrata. U tih nekoliko dragocenih sekundi, Sijena još jednom oseti njegov besprekoran, muţevan miris. Omamljena ali i zaprepašćena, nemo ga je posmatrala. On je znalaĉki prouĉavao nakit koji je prodavala. Kad je podigao jednu filigransku ogrlicu i drţao je dok su se zraci sunca poigravali na njoj, znala je da neće moći da se odupre njegovom sledećem predlogu – šta god da to bude. – Sve što vam još treba jeste ova ogrlica s lapis lazulijem i odgovarajuća narukvica, i niko vam u Petirosu, ma koliko da je to mesto sofisticirano, neće biti ravan, sinjorina — rekao je mirno, spuštajući joj ogrlicu u ruku. Hvala bogu što nije pokušao da mi je stavi, pomisli Sijena, gotovo zaglušena besomuĉnim otkucajima svog srca. Oklevala je posmatrajući predivnu ogrlicu koju je drţala u ruci. Presijavala se i mamila je poput pustinjskog izvora. – Da... ali ja zaista ne mogu da vam dozvolim da to uradite, sinjore! – Zavrtela je glavom i okrenula se, misleći na zanatlije u Piĉiji. Oni zavise od nje i od onog što će prodati. – Sve ove stvari su za prodaju, a ne da ih ja nosim. Ne smem to da zloupotrebim! I šta da kaţem u zadruzi? Da sam otperjala na ruĉak dok je trebalo da vodim raĉuna o poslu? Prinela je ruku vratu, dodirujući mesto gde je trebalo da poĉiva predivna ogrlica. Iskreno se nadala da je taj pokret znaĉio da ţeli da oseti njen dodir na svojoj koţi, a ne usne Gareta Lasla. Na to nije smela ni da pomisli. I dok je vrhovima prstiju nesvesno prelazila preko svog glatkog poprsja, zrak sunca na trenutak obasja zlatnu burmu na Sijeninom domalom prstu. Garet ustuknu. Bio je to gotovo neprimetan pokret ali oslobaĊajuć za Sijenu. Podigla je pogled i ĉekala da oseti olakšanje koje je trebalo da usledi

W & N

nakon ovog njegovog postupka. Ali kad je konaĉno osetila olakšanje, ono je bilo propraćeno blagim razoĉaranjem. – Imam obavezu prema ljudima koji su me poslali ovamo, sinjore – rekla je tiho. – To je sasvim u redu, sinjora, ali prevideli ste prostu ĉinjenicu. Ja ne traţim od vas da uradite nešto nemoralno. PoĊite sa mnom na ruĉak, a ja ću platiti sve što ćete pozajmiti s tezge. Kad se budemo vratili, reći ćete mi koliko ste novca otprilike mogli da zaradite dok ste bili odsutni i ja ću vam to nadoknaditi. Šta je poštenije od toga? – Ništa! – reĉe starija gospoĊa sa susedne tezge. Sijena pogleda u none koje su je okruţivale. NedeIjama se zgraţavala i na samu pomisao da su jedva ĉekale da ona napravi samo jedan pogrešan korak. Istina je da su je danas sve gledale, ali to su bili krajnje blagonakloni, nimalo prekorni pogledi. -Ja bih iz ovih stopa pošla s njim, samo da sam pedeset godina mlaĊa! – rekla je jedna. Bila je to krhka sitna ţena, nalik kakvoj ptiĉici, koja se smejuljila skrivena iza svog pletiva. – Mislite li da bi to bilo u redu, sinjora? – upita Sijena sumnjiĉavo. Starica poloţi u krilo deĉji dţemperiĉ koji je tek poĉela da plete. Odmotavajući još malo bebi-ruţiĉaste vunice s klupka skrivenog u ogromnom cegeru, ona podignu pogled vragolasto ţmirkajući. – Moj dug ţivot me je nauĉio da treba oberuĉke prihvatiti svaku priliku koja nam se ukaţe. A posebno ako ta prilika izgleda kao on! – zakljuĉila je, upirući u neznanca dugaĉkom tankom iglom za pletenje. Garet Laslo ih je posmatrao kao da mu je lice isklesano u kamenu. – Jesam li ja ovo dobro razumeo, sinjora? – Ne... Verovatno niste – ponadala se Sijena. – Iskreno se nadam da jeste, sinjore! – veselo se zakikota nona, ovog put progovorivši na neveštom engleskom. –

W & N

Vodite je mirne savesti, sinjore, i zadrţite se koliko god ţelite. Ja ću se pobrinuti za njenu tezgu. – Hvala vam – reĉe Garet uĉtivo klimnuvši glavom, a potom ĉvrsto uhvati Sijenu za lakat. – Zar ona govori engleski? – upita i ţustro zgrabi Sijenu za ruku i povuĉe je za sobom ka izlazu s trţnice pre nego što joj padne na pamet da smisli još neki izgovor da ne poĊe s njim. – Svi govorimo engleski. Ukoliko je cena dobra. – MeĊutim, ĉim je to izgovorila, uplašila se da je on moţda pogrešno ne shvati. Je li to znaĉilo da je upravo ukaljala sopstveni ugled?

2. Ostavljali su iza sebe prometnu trţnicu. Odvodio ju je sve dalje od guţve i vreve. Ako bude primorana da pozove upomoć, uskoro niko neće moći da je ĉuje. Poĉela je da je hvata panika, koja je ubrzo prerasla u istinski strah. Garet Laslo je mnogo krupniji od nje. Ukoliko se desi ono najgore, fiziĉki obraĉun s njim nikako ne bi mogao da doĊe u obzir. Sijena stoga odluĉi da uradi jedino što joj je preostalo. Naglo je zastala i gotovo izbacila svog pratioca iz ravnoteţe. – Ĉekajte! Nisam oĉekivala od vas da me odvedete na ruĉak, gospodine Laslo, a kamoli nešto drugo. Ne radim ovo bilo kakvim ciljem, najiskrenije vam kaţem. Ako ćete zaţaliti zbog toga što ste me ovako obukli, onda treba da znate da sam ja isplela ovaj šal, a moja prijateljica je dizajnirala i izradila nakit. Mogu da joj se oduţim za ogrlicu i, ako ništa drugo, niko osim mene neće biti nimalo oštećen ukoliko šal budem morala da poklonim, umesto da ga prodam. To vas ništa neće koštati. Mogu bez problema da ispletem još jedan za zadrugu. – Ovo je vaših ruku delo?

W & N

Klimnula je glavom, konaĉno malo spokojnija. – Gajim zeĉeve zbog mesa, a pored njih i nekoliko angorskih, koje ionako retko ko ume da prepozna. – Sijenu odmah ozari pomisao na svoj mali trijumf, jer ih je uspešno skrivala od Imelde i Alda. Za njih nije zec ništa drugo do gulaš od zeĉetine, to je sve što ih zanima. Podstaknut njenim reĉima, podigao je jedan kraj šala boje razliĉka i zagledao se u fino pletivo. – Prelep je. I predivno vam stoji, uzgred budi reĉeno – dodade ljupko. – Izuzetno ste posvećeni i vešti, ali to je malo zabrinjavajuće kad je reĉ o tako mladoj osobi. Lepa ţena poput vas trebalo bi više da izlazi, sinjora. – Nije mi dopušteno, hoću da kaţem, nemam priliku. Moram, pre svega, da odrţavam kuću u kojoj ţivim s maćehom – Sijena se brzo ispravi. Imelda se moţda ponaša prema njoj kao prema Pepeljugi, ali Sijena ne ţeli da ovaj stvarni princ iz bajke pomisli da s njom moţe lako, a posebno sad kad zajedno hodaju zabitim uliĉicama. – To mi ne ostavlja mnogo vremena niti energije za bilo šta drugo – rekla je ozbiljno. – Razumem. Njena poruka sigurno je bila dovoljno jasna jer se njegovi prsti stegnuti oko njenog lakta naglo olabaviše. Na Sijenino olakšanje, u trenutku kad su se već pribliţavali izlazu iz grada, on ju je pustio da slobodno hoda pored njega. Pomislila je da je to uradio poštujući granicu koju je ona povukla izmeĊu njih, ali Garetove misli zapravo su bile negde drugde. Bio je uznemiren. Njegov beg s Menhetna bio je tako iznenadan, a to je znaĉilo da je putovao bez ikakvog prethodnog plana. Njegovi radni dani bili su u minut isplanirani, ali to je sad iza njega. Mobilni telefoni, GPS i sve ono što mu je olakšavalo da u najkraćem roku stigne od taĉke A do taĉke B i nazad, ostalo je samo puko sećanje. Opipao je izboĉinu na jakni, ţeleći da se uveri da mu je pasoš i dalje u dţepu. S njim, kao i s neograniĉenom koliĉinom novca kojom

W & N

je raspolagao, Garet je mogao da radi šta hoće i da ode kuda god poţeli. Svet je trebalo da bude njegova školjka. MeĊutim, sloboda je nešto s ĉim se, premda to nije oĉekivao, teško suoĉavao. Na ovu pomisao lice mu se naglo smrknu. Imao je više novca nego što većina ljudi zaradi za ĉitav ţivot, ali to ipak nije bilo dovoljno. Pitao se zašto je tako. Nešto, neka jednostavna istina, koju su svi uspevali da vide osim njega, i dalje mu je izmicala. Neprekidno je radio od svoje šeste godine jer ga je, kad god bi zastao, savladavao neki nemir. U njegovom ţivotu nedostajao je neki suštinski element. Upravo to osećanje ga je ophrvalo ranije te nedelje. Shvatio je kako što pre mora da otkrije šta mu to nedostaje, ali nije znao kako to da uĉini. Deo tog problema svakako leţi u poslu. Jedini naĉin koji je uspeo da smisli da izbegne njegov zov bio je da pobegne hiljade kilometara daleko i da potpuno preseĉe svaki kontakt sa svojom kompanijom. Ukoliko samo pokuša da se uloguje na kompjuter u svojoj kancelariji, saradnici će mu u istom trenutku već biti za vratom, poput klinaca koji, kad ugledaju maĉe, odmah poĉnu da ga maltretiraju. Bio mu je potreban prostor i vreme da razmisli o svemu. Garet zavuĉe ruku u dţep. Od trenutka kada je preuzeo kljuĉeve iznajmljenog automobila, već treći put je proveravao da li su na mestu. Mora da se opusti. Ĉim je to pomislio, primetio je još jednu promenu. Šetnja ovim zagušljivim uskim uliĉicama s napetom neznankom trebalo bi da predstavlja pravi pakao za njega – uţasni podsetnik na ono što moţda propušta. MeĊutim, zatekao je sebe kako uţiva u tome što se od njega uopšte ne oĉekuje da vodi ikakav razgovor. Šta mu se to desilo? Nesvesno je usporio hod. To mu je omogućavalo da konaĉno osmotri sve ono što se oko njega dogaĊa. Podigao je pogled s ploĉnika ka uzanom komadu neba koje se naziralo izmeĊu krovova oronulih kuća. Kroz jedan prozor na spratu

W & N

promolila se silueta neke ţene s bujnim grudima. U ruci je drţala bokal. Veselo je uzviknula nešto nalik upozorenju, a zatim je sipala vodu u saksije s cvećem. Višak teĉnosti kojom je okupala grimizne geranijume skliznu niz proĉelje kuće poput slapa i završi na ulici. Nekoliko kapljica poprska stopala Garetove sluĉajne pratilje. Bila je zadubljena u svoje misli i nije ni primetila ţenu na prozoru. Namršteno je pogledala vedro nebo na kojem nije bilo ni jednog jedinog oblaĉka. – Aprilski pljusak? – upita Garet, kao da glasno razmišlja, a potom se osmehnu, shvativši da prvi put nakon ko zna koliko vremena razmišlja o neĉemu drugom, a ne o poslu. Moţda to nije rešenje svih njegovih problema. Ali barem je dobar poĉetak.

*** Automobil je bio baš onakav kako ga je opisao. Zadivljeno uzdahnuvši, Sijena skliznu na suvozaĉko sedište. – Dobar je, zar ne? – reĉe Garet, zadovoljno sedajući za volan. Sijena klimnu glavom, ali ništa ne reĉe. Zaklela se sebi da će biti smerna. Garet Laslo je nije dotakao ni jedan jedini put otkad joj je pustio ruku. Uprkos skrivenim osećanjima koja je gajila, znala je da ne sme da mu pruţi povod da opet uradi nešto sliĉno. MeĊutim, skromnost nije bila jedini razlog njenog ćutanja. Put koji vodi do restorana prolazi na tek nekoliko kilometara od Piĉije. Mogla je samo da se nada i da se moli da je niko od meštana neće videti kako se vozi u takvom automobilu. Premda sam ja poslednja osoba koju bi neko oĉekivao da vidi u lambordţiniju. Nasmejala se u sebi. Verovatno bi to pripisali halucinacijama izazvanim prejakim suncem.

W & N

– Vi ste prva devojka koja se smeši dok ja vozim. Sve uglavnom vrište i grĉevito se drţe za nešto. – Garet joj uputi kratak pogled, a potom se opet usredsredi na voţnju. – U ĉemu je problem? – Nije... ni u ĉemu – reĉe Sijena nervozno – samo... ova situacija me je podsetila na onu staru pesmu: „Da moji prijatelji mogu sad da me vide―. Pitala sam se šta bi moja maćeha rekla kada bi me ugledala u ovakvim kolima. – Ĉeznutljivo je prešla rukom preko sedišta. Bilo je presvuĉeno najmekšom koţom koja je mirisala na mnogo potrošenog novca. Lice mu se ozari, a oĉi mu se vragolasto suziše. – Hajde da svratimo do nje da proverimo, hoćemo li? Sijena pretrnu. – Ne! Šta vam pada na pamet! Ubila bi me! Uzornim ţenama nije mesto u brzim automobilima s nepoznatim muškarcima. – A zašto? To je svakako bolje nego da vas vide u nepoznatom automobilu s brzim muškarcem. Pa, hoćemo li da proĊemo pored vaše kuće? – Boţe me saĉuvaj! – reĉe Sijena prestravljeno. – Previše je daleko odavde i sigurno bi nam oduzelo mnogo vremena, a vi imate rezervisan sto, sinjore. – Shvatio sam poruku. Svojski se trudite da me drţite na pristojnom odstojanju, ali zaista nema razloga da budete tako zvaniĉni. Slobodno moţete da me zovete Garet. Sijenine usne se razvukoše u jedva vidljiv osmeh, ali ne zadugo, i ona brzo okrenu glavu i nastavi da gleda kroz prozor. To svakako ne liĉi na ponašanje na kakvo je on bio navikao kod ţena. – Zar vi nemate ime, sinjora? – upitao je. – Naravno da imam, ali moţda bi naš odnos ipak trebalo da ostane zvaniĉan. – Sijena napući usne. – Imam obiĉaj da zovem po imenu sve dame koje upoznam. Zašto mi onda i vi ne biste rekli svoje? Sijena je te reĉi shvati kao naredbu. Navikla je na

W & N

nareĊenja, ali to nikako ne znaĉi da ih je lakše podnosila. Osim toga, ovaj ĉovek je za nju potpuni stranac. Morala je nekako da zauzme ĉvrst stav i da mu ne dozvoli da joj se pribliţi. Ukoliko odoli iskušenju, prekršiće sve ono što je podrazumevala pod poslušnošću, ali ju je uprkos svemu i sama pomisao na tako nešto beskrajno uzbuĊivala. Danas je već uradila nešto za nju sasvim neverovatno, samim tim što se uopšte obrela tu s njim. Zašto ne bi otišla još dalje? – GospoĊa Di Imperija. – Izgovorivši to, pogledala je smelo Gareta, izazivajući ga da joj postavi još neka pitanja. Drţeći ruku na volanu, on je znatiţeljno odmeri. Sijena mu uzvrati pogled, a on se gotovo neprimetno osmehnu. Potom okrenu glavu i nastavi da zuri u put koji je vijugao pred njima. U jednom trenutku je samo klimnuo glavom, na isti naĉin kao i kad se zahvaljivao na savetu onoj starici na trţnici. Sijeni je sad bilo sasvim jasno zašto se ta vremešna bakica kikotala poput kakve šiparice. Dar Gareta Lasla da obori ţene s nogu makar i nekim svojim najdiskretnijim postupkom delovao je i na nju. Kad bi barem mogli da razmene nešto više od pukog zaĉikavanja... Pošto je parkirao auto ispred Petirosa i ugasio motor, Garet izvadi mobilni telefon iz jakne i, pre nego što je izašao, obavio je kratak razgovor. Sijena ga brzo pogleda. Usne su mu bile stisnute, dok mu je vena na slepooĉnici primetno pulsirala. MeĊutim, kad je progovorio, njegov samouveren ton bio je u potpunoj suprotnosti s napetim izrazom lica. – Ja sam – rekao je, ne trudeći se mnogo da objašnjava ko je to ,,ja―. – Sada je jedanaest i pedeset ujutru, utorak. Sedim u Petirosu s kreditnom karticom u ruci, ĉekajući da vam priuštim uţivanje. Ako ţelite da iskoristite ovu neverovatnu ponudu, pojavićete se ovde što pre! Prekinuo je vezu i razoĉarano coknuo. Vratio je telefon u dţep i zalupio vrata iznajmljenog automobila uz gromoglasan

W & N

tresak, koji je poput pucnja odjeknuo dolinom. Sijena proguta pljuvaĉku. Dok su hodali prema vratima restorana, koja su takoĊe bila od peskiranog stakla, nadala se da mu njene prevodilaĉke usluge neće biti previše potrebne. Ako je već sad loše volje, sigurno mu neće prijati da mu ona tumaĉi jelovnik kao da je nepismen. Nepotrebno je brinula. Sledili su šefa sale, ĉije su cipele bile uglaĉane do savršenstva, sve do ušuškanog stola za ĉetvoro. Sijena je sa strahopoštovanjem posmatrala ĉiste, moderne linije restorana, dok je Garetov pogled bio usmeren na nešto mnogo prizemnije. – Znaĉi, to je petiroso! – pokazao je prstom predivno oslikanog crvendaća na jelovniku. – Znate li da jedan engleski vojvoda ima u svom zamku takvog crvendaća, koji sleće na njegovu ruku kad doĊe vreme da ga nahrani? Sijena ga je neko vreme bledo gledala, misleći da se šali. MeĊutim, osmeh mu je delovao priliĉno iskreno, i ona odluĉi da ide dalje. – Otkud vi to znate? – On to izvodi kao trik, da zadivi posetioce. Mislim da je veoma usamljen, jadniĉak. Hteo je da mu budem poslovni savetnik. Sijena izvi obrve i sagnu glavu da prouĉi jelovnik. Nije ţelela da Garet vidi da je zapanjena onim što je upravo rekao. Ĉovek koji se druţi s vojvodama sedi naspram nje u restoranu iz njenih snova! Trudila se da se usredsredi na spisak jela ispred sebe, ali to ju je ĉinilo još nervoznijom. U ponudi Petirosa bilo je svega, od špargli do tikvica. Nije imala pojma šta da izabere niti, što je još vaţnije, koliko novca Garet namerava da potroši na nju. – Izaberite šta god ţelite, gospoĊo Di Imperija – rekao je, kao da joj ĉita misli. – Ukoliko ovo mesto istinski vredi potrošenog novca, onda mi ga zaista neće biti ţao. Vi samo naruĉite, a ja ću se pobrinuti za sve ostalo. Što se mene tiĉe, već danima ţivim na šatobrijanu i pomfritu, tako da mislim

W & N

da ću kao glavno jelo uzeti nešto vegeterijansko. Danas bih malo da promenim. – Opušteno je slegnuo ramenima. Vegeterijansko – to i ne zvuĉi preterano skupo. Sijena odluĉi da naruĉi isto što i on, ali ipak nastavi da se pretvara da prouĉava jelovnik. Radila je to ĉekajući da stignu njegovi prijatelji, ali takoĊe i zato što nije mogla da se seti da li je ikad uţivala u takvom luksuzu. Sijena godinama nije bila u restoranu, a na ovako oĉaravajućem mestu zapravo nikad nije ni bila. Ovakvu priliku trebalo je iskoristiti na najbolji mogući naĉin. Nagnuta nad jelovnik s koricama presvuĉenim plišom i neobraĊenim ivicama hartije, ĉekala je sve dok, uprkos njegovim oĉigledno finim manirima, Garet nije pokazao blage znake nestrpljenja. Stidljivo je podigla pogled. On se nasmejao i pozvao konobara. – Pa, šta ste izabrali, gospoĊo Di Imperija? Sijena se uozbilji. – Ja... mislim... sve mi deluje vrlo dobro. Moţda biste vi mogli nešto da mi preporuĉite... Garete... – Mislim da će nam biti potrebno još malo vremena da odluĉimo, sinjore – reĉe Garet konobaru. Ĉim se ovaj udaljio, Sijenin pratilac se nagnu ka njoj s izrazom lica nekog ko će upravo obelodaniti veliku tajnu. – Bili ste u pravu, sinjora, nisam siguran da bih uspeo da se snaĊem da sam ovde došao sam. A ja sam se baš nadao da ćete vi meni nešto da preporuĉite. Mogu da prepoznam neke opšte pojmove, kao što su supe i testenine, ali s ovim lokalnim nazivima nikako ne uspevam da se izborim. Moţda bismo mogli da ih odgonetnemo zajedniĉkim snagama? Smejući se, zajedno su prouĉili jelovnik i na kraju se dogovoriše da za predjelo uzmu cacciucco, a za glavno jelo pansoti au preboggion. Sijena je ipak ostala pri tome da naruĉi isto što i on. To je ubrzalo odluku i dalo joj još nekoliko dodatnih sekundi da ponovo osmotri fantastiĉan prostor u kojem se nalazila – i malo diskretnije, svog pratioca.

W & N

Glavni konobar stvorio se pored njih ĉim mu je Garet dao znak rukom. Sijena ga pogleda i nasmeši se pomalo snebivljivo kad ĉovek nadnese srebrno nalivpero nad maleni koţni notes. – Ne brinite, ja ću da naruĉim – reĉe Garet blago, pre nego što je uopšte zaustila da kaţe nešto. Zaustavila je dah, ĉekajući da vidi šta će se desiti. Izgovor mu je bio savršen. I baš u trenutku kada je htela da mu ĉestita, izmeĊu njih se ispreĉi prodorna zvonjava njegovog mobilnog telefona. – Do Ċavola, izgleda mi da ćemo na kraju ipak morati da ruĉamo sami, sinjora. Moji prijatelji ne mogu da doĊu – rekao je, pošto je završio razgovor. Coknuo je jezikom, a potom se, videvši njen izraz lica, blagonaklono nasmešio. – Šta se desilo? Baš i ne izgledate kao neko ko se raduje što će konaĉno ruĉati u restoranu iz svojih snova. – Nije to u pitanju. – Sijena ga je posmatrala kako zaklapa telefon i vraća ga u dţep. Iznenada je osetila kako opet postaje ona snuţdena devojka s trţnice, koja pokušava da zauzme što manje prostora za stolom, kao da ţeli da postane nevidljiva. – Samo nisam oĉekivala da ćemo nas dvoje biti sami. Pogledao ju je ţmirkajući, na šta se njeno lice, uprkos nervozi koju je osećala, naglo razvedri. – Nisam ni ja to oĉekivao, sinjora, ali ĉini se da ćemo i vi i ja morati da se pomirimo s tom ĉinjenicom i da izdrţimo do kraja. – On dramatiĉno uzdahnu, a Sijena se zakikota. Pošto je njen smeh utihnuo, sofisticirana tišina restorana opet se ispreĉila izmeĊu njih. Garet je bio potpuno opušten. Zavalio se u stolicu i otvoreno razgledao unaokolo. Sijena to nikako nije uspevala sebi da dozvoli i samo bi kratko, stidljivo pogledala po prostoriji kad je mislila da je niko ne vidi. Misli su je nemilosrdno terale da ga gleda, premda joj to nije donosilo ništa dobro. Oĉajniĉki je ţelela da zapoĉne duhovit, iskriĉav razgovor s njim. MeĊutim, u tome su je

W & N

spreĉavala dva razloga. Prvo, nije bila u stanju da ga pogleda a da se ne zacrveni, što je već samo po sebi dovoljno loše, ali drugi razlog predstavljao joj je još veću prepreku. Nije mogla da smisli ništa pametno što bi mogla da kaţe. A onda se desilo nešto neverovatno i izvuklo je iz neugodne situacije u kojoj se zatekla. Kroz otvoren prozor restorana uleteo je leptir. – Pogledajte, šafranovac! – Razumete se u leptire, sinjora? – upitao je iznenaĊeno, izvijajući obrvu. – Ne baš, ali u poslednje vreme njihov broj u našem kraju priliĉno se povećao. Oboţavaju purpurne cvetove ĉije su seme sami rasejali duţ starih terasastih zidina. SviĊa mi se i njihov naziv, krajnje logiĉan i jednostavan. Sijeni se za trenutak uĉini kao da se polako opušta, ali kad su doneli vino i predjelo ponovo se ukoĉila. Stomak joj se opet skvrĉio na veliĉinu zrna graška. Kao i pre toga, i ovog puta je Garet razgovarao s konobarom. Ĉim se ovaj udaljio od stola, on se nagnu nad tanjir i znalaĉki udahnu miris koji se iz njega širio. – Cacciucco je sigurno riblja ĉorba, zar ne, gospoĊo Di Imperija? – Tako je. Ne znam koliko ste razumeli ono što piše u jelovniku, ali piše da se u restoran svakog jutra dopremaju sveţe namirnice, uglavnom s obale, udaljene svega nekoliko kilometara, kao i s lokalnih farmi i malih privatnih gazdinstava. Napravio je kratku pauzu dok je lomio pogaĉu na sitnije komade, a potom se nagnuo ka njoj sa zagonetnim izrazom lica. – Da, to sam razumeo. Shvatio sam da obiĉan narod ovde i dalje priprema hranu na starinski naĉin i da se većina toga i dalje proizvodi u domaćoj radinosti, kao nekad. Pretpostavljam da i vi to radite. To se priliĉno razlikuje od onog na šta sam ja navikao kod kuće. – Opet je zastao,

W & N

shvativši koliko mu u tom trenutku reĉ ,,kuća― zvuĉi daleko i neobiĉno. Pokušao je da se nasmeje, ali iz grla mu je izašao samo hrapav, tup zvuk. – Jeo sam najgoru moguću hranu sve dok nisam uspeo da obezbedim sebi bolje uslove za ţivot. Prilika da jedem sveţu, domaću hranu na mestu poput ovog i za mene predstavlja luksuz. Neĉujno srĉući supu iz kašike, Sijena ga pogleda. Usne su mu bile ljutito stisnute, a oĉi uprte u neku zamišljenu taĉku iza nje. – Moţda sva ta ligurska sveza, domaća kuhinja utiĉe na to da ljudi iz ovih predela imaju tako blagu narav? – oprezno je izgovorila, iskušavajući ga. Njene reĉi trgnuše Gareta iz zamišljenosti. Lice mu je poprimilo zbunjen izraz i on pogleda svoju stegnutu pesnicu kao da je tuĊa a ne njegova. Sijena primeti da je morao da uloţi svestan napor kako bi opustio prste. Nastavila je da ga posmatra ispod oka dok su mu napetost i malopreĊašnji bokserski stav polako popuštali. Uzeo je kašiku, ali, na Sijenino olakšanje, nije odmah navalio na supu koja se još pušila. Promešao je cacciucco laganim, smirenim pokretima. Znatno spokojnija, Sijena se usredsredila na svoj tanjir, ali Garet je pojeo supu mnogo pre nego što se ona usudila da opet progovori. – Volela bih da sam barem malo proţdrljivija – rekla je, trudeći se da njene reĉi zvuĉe opušteno. – Onda bi sve ovo za mene predstavljalo mnogo manje iskušenje. – Pokušala je da se nasmeje, ali bezuspešno. – Ovakav ruĉak trebalo bi da bude prijatno iskustvo. – Odgurnuo je prazan tanjir od sebe i odloţio kašiku. Sijeni je svaki njegov pokret delovao isuviše odmereno, kao da ni za trenutak ne uspeva da se opusti. – Da li vam je prijalo, sinjore? – Da, u dobrom društvu. – Šteta što vaši prijatelji nisu mogli da doĊu. – Ma ne, sve je u redu, sinjora.

W & N

Osmehnuo se, a mekoća njegovog glasa navede Sijenu da se zapita da li je time mislio samo na hranu...

3. Moţda ĉak i prvi put u njegovom ţivotu, zavoĊenje nije bilo u Garetovom planu. Putovao je Evropom prevashodno radi odmora i ništa više od toga. Kratko je osmotrio Sijenu. Pritajeni smešak i dalje joj je lelujao na usnama. ZavoĊenje je u tom trenutku za njega bio isuviše zahtevan poduhvat, ali maštarenje je već nešto sasvim drugaĉije. Za to se uvek naĊe vremena. Kao da mu je proĉitala misli, devojka se zacrvene i spusti glavu. Zabavljen njenim postupkom, Garet nastavi da uţiva u hrani. Nije mogao ni da zamisli da bi njegova sluĉajna pratilja mogla da mu stvori ikakve probleme. Doţivljavao ju je iskljuĉivo kao neku vrstu vizuelne zabave. Voleo je da ukrašava svoj svet lepim stvarima, ali, dok su umetniĉka dela za njega bila ozbiljna investicija, vredna paţnje i prikazivanja, ţene su bile nešto sasvim drugo. Bile su poput leptirića. Neobavezno su uletale u njegov ţivot kroz jedan prozor, da bi nedugo potom izletele kroz drugi. Ni ovaj sluĉaj nije trebalo da se razlikuje od ostalih. Staviše, s devojkom koja je sedela naspram njega bilo je još jednostavnije nego s njegovim uobiĉajenim ,,šemama―. GospoĊa Di Imperija bila je pošteĊena svega osim njegove mašte – premda je nameravao da pusti da se situacija odvija svojim tokom. Garet nastavi krišom da je posmatra. NaslaĊivao se pomišlju da lagano ali sigurno otpusti sve njene koĉnice, jednu po jednu, pretvarajući njenu zateĉenost i zbunjenost u ţudnju. To probudi u njemu osećanje koje nije moglo biti ugodnije, barem je tako mislio, ali onda se desilo nešto što ga je uĉinilo još savršenijim. Podigla je pogled išĉekujući glavno jelo, koje je konobar upravo spuštao na sto, pri tom nesvesno

W & N

oblizujući usne jezikom. Taj njen postupak raspali Garetov apetit, ali ne za hranom, već za neĉim mnogo ugodnijim od toga. Zamišljao je kako ga taj glatki, ruţiĉasti vršak njenog jezika miluje, spuštajući se sve niţe, sve dok ga ne pošalje pravo u raj. Pošto je konobar prišao njegovoj strani stola, Garet je morao da privuĉe stolicu kako bi sakrio najoĉigledniji znak ushićenja. Pokušavajući nekako da skrene misli, zagledao se u beli porcelanski tanjir s raviolima, postavljen ispred njega. Još se pušio, vreo poput njegovih maštarija. Iznenadni vrisak s druge strane stola naterao ga je da opet podigne glavu. Tanak mlaz sosa pokuljao je iz tanjira i prsnuo po ruci gospoĊu Di Imperija. Posmatrao ju je kakoprinosi prst ustima i sisa ga ne bi li ublaţila peckanje. To je samo još više pojaĉalo Garetovu ţelju. Pogledala ga je izbezumljeno, plavim, širom otvorenim oĉima. Istog trenutka izvadila je prst iz usta i spustila ruku u krilo, krijući je kao da je uradila nešto nedozvoljeno. – Tako mi je ţao, sinjore! Ne znam šta da kaţem... Samo... Strašno sam nervozna. Dolazak u ovakav restoran je nešto sasvim novo za mene. Nikad nisam bila na tako lepom mestu. – Nema potrebe da se izvinjavate – promrmljao je odsutno, i dalje obuzet mislima. – Pazite, jako je vrelo. Nadam se da će vam se svideti. – Siguran sam da hoće – rekao je osmehujući se, ubeĊen u istinitost svojih reĉi. Dok je ĉekao da se hrana malo ohladi, Garet je otpio gutljaj vina i ĉestitao samom sebi na izboru. Uzeo je muskatno vino, izuzetno aromatiĉno. Savršeno je išlo i uz predjelo, a sad i uz glavno jelo. Smatrao se srećnikom što je u prilici da proba tako nešto. U stvari ne, zaradio sam pravo na ovo, brzo se ispravio. Garet je ĉvrsto verovao u izreku da je svako kovaĉ svoje sreće. Svako moţe da postigne ono što je on postigao samo ako dovoljno ţeli da uspe. Kad će ljudi

W & N

konaĉno shvatiti da je za to potreban samo naporan rad? A onda je Garet primetio kako njegova pratilja na pomalo neobiĉan naĉin prebira po jastuĉićima od testenine koji su se suptilno baškarili u baršunastom sosu. Ta taktika odlaganja poznata mu je još od vremena kad je ţivotario po ulicama. Već mu je bila rekla da je restoran u koji ju je doveo daleko prevazilazio sve ono na šta je ona navikla. I zato je znao da sad ţeli da ovo za nju sasvim novo iskustvo traje što je duţe moguće. Samo se nadao da uzrok njenog odugovlaĉenja ne vuĉe neke mnogo dublje, mraĉnije korene. Posmatrajući njene tanušne zglobove i prefinjene šake dok se poigravala s hranom, zapitao se kad će sledeći put videti pristojan obrok. Preterano zanimanje za ţivotne navike drugih ljudi bila je samo još jedna posledica njegovog siromašnog detinjstva. Garetovo zabrinuto lice bio je dovoljan znak konobaru da odmah pritrĉi njihovom stolu. – Moţete li da nam donesete još malo ovoga, molim vas? I još jednu porciju hleba s belim lukom. Sijena je bila toliko iznenaĊena da je iz nje poletela bujica reĉi pre nego što je uspela da ih zaustavi. – Ali još niste takli ni ono što imate u tanjiru, sinjore! – Boţe dragi, nisam navikao na ovakve reakcije od ljudi koje samo ţelim da ĉastim ruĉkom. – Nasmejao se. Sijena je ustuknula, prostrelivši ga pogledom. Njegovo lice sad je krasio pobedonosan osmeh, upućen konobaru koji se uţurbano pribliţavao stolu, noseći dodatnu porudţbinu u visoko podignutoj ruci. – Ovo je sve za vas, sinjora – prošaputao je. – Uţivajte! Konobar je brzim pokretima prerasporedio tanjire po stolu kako bi napravio prostora za još jedan. Sijena je ostala bez reĉi, ali to joj je barem dalo vremena da smisli šta da kaţe. – Vrlo ljubazno od vas, sinjor Laslo – promrmljala je, ĉim se konobar udaljio dovoljno daleko da ne moţe da ih ĉuje

W & N

– ali sigurna sam da neću moći da izaĊem na kraj sa svim ovim. Sta vas je uopšte navelo na pomisao da mi ova porcija nije dovoljna? Slegnuo je ramenima. – Tanki ste poput granĉice i vrlo ste bledi. Samo vi jedite. Ovdašnje porcije nisu baš velike kao ameriĉke, ali svakako će vam povratiti malo rumenila u obraze. – A da li... to znaĉi da je vama ova porcija premala? Poĉeo je s neskrivenim zadovoljstvom da kruţi viljuškom po tanjiru s raviolima. – Nikako. Ne mogu da podnesem da se baca kvalitetna hrana. Zato uvek pojedem sve što stave pred mene. – Izgleda da vam to prija. Reĉi su izletele pre nego što je Sijena uopšte imala vremena da promisli i uzdrţi se od komentara. Uzdahnula je, oĉajniĉki ţeleći da ih nikad nije izgovorila, ali Garet je u ţivotu već bio ĉuo toliko praznih komplimenata da bi obratio preveliku paţnju na još jedan. Ipak, njena nevina opaska izmamila mu je gotovo neprimetan smešak. – Htela sam da kaţem... Mislim, savršeno izgledate. U stvari... Pustio ju je da upadne u mreţu sopstvene nepromišljenosti, gledajući je kako se sve više upetljava i kako je stid nemilice obuzima. Prijalo mu je da konaĉno vidi ţenu koja ne ispaljuje komplimente poput rafala. Sve devojke koje su obletale oko njega na zabavama oĉigledno su ĉitale isti scenario. Imale su već razraĊenu priĉu. MeĊutim, gospoĊa Di Imperija bila je sve, samo ne vešta. Oĉigledno je da joj se on sviĊa, ali se svim silama trudila da mu to ne pokaţe. To je bila osveţavajuća promena za Gareta. Mada, on sasvim sigurno nikad ne bi ni zagrizao mamac jedne tako trapave i ĉedne mišice poput nje! I sama pomisao na tako nešto beskrajno ga je zasmejavala. Uostalom, ĉime bi ona uopšte mogla da ga privuĉe? Zabranjeno voće: ono poseduje najmoćniju silu

W & N

privlaĉenja na svetu, odgovori mu iznenada njegovo telo, blago zadrhtavši od uzbuĊenja. Uznemiren, podigao je pogled s tanjira. Pogledi im se sretoše preko stola i on shvati da se upravo našao licem u lice sa sasvim novim i nepoznatim iskušenjem. Nevinost njenih krupnih, svetlih oĉiju najednom poĉe da raspaljuje njegova tek otkrivena osećanja, umesto da ih uguši, kao što je oĉekivao da će se desiti. Obuzela ga je gotovo neodoljiva potreba da ţudno uroni u to mediteransko plavetnilo i u njemu ostane koliko je god to moguće. Ipak, nije mogao da dozvoli da ga sve ovo toliko zbuni. Ne skidajući pogled s nje, lenjo se osmehnuo. – Ništa ne brinite, sinjora, meni je ovo sasvim dovoljno. Hajde da sad uţivamo u našem izvrsnom ruĉku. Njegov neobuzdani libido ipak se nije dao tako lako zbuniti. Desert koji su naruĉili bio je predivno aranţirana poslastica napravljena od šlaga, ĉokoladnog musa i kesten pirea. – Zaista je velika šteta što su vaši prijatelji propustili da uţivaju u ovako izvrsnoj hrani. – Pošto im je posluţena kafa, Sijena se s uzdahom zadovoljstva zavalila u stolicu. Garet je bio toliko šarmantan za vreme ruĉka da je gotovo zaboravila svoje sumnje u vezi s njegovim namerama. Potom je pomislila šta bi Aldo rekao na takvo zapadanje u greh i naglo se uspravi. – Da sam na vašem mestu, ne bih se previše brinuo za njih, sinjora. Svi mi isuviše ĉesto jedemo ovako dobro i obilato. To vam je direktorska boljka. Sijena mu je poverovala, ali instinkt joj je govorio da ovaj ĉovek nije preterano sklon preterivanju u hrani i piću. Voleo je da drţi sve pod kontrolom. Zamislila ga je kako

W & N

predano veţba u kućnoj teretani i dovodi do savršenstva svoje izvajano telo. – Volela bih da mogu stalno ovako da jedem. – Uzdahnula je ĉeznutljivo, tapkajući usne belom ušutkanom platnenom salvetom. Ĉak i taj detalj odisao je luksuzom. Damast je bio tako pun i savršen. Uredno ju je presavila i odloţila pokraj svog tanjira, a njen pratilac je dao znak konobaru da doĊe. – Ali to nije nikakav problem ukoliko to zaista ţelite, sinjora – reĉe Garet mekim glasom, plaćajući raĉun. Podigla je pogled ka njemu. Da li on to pokušava da joj se pribliţi? Šta da kaţe? Šta da uradi? Pruţanje otpora bilo bi beskorisno, ali kako da uskladi to sa svojom savešću ili da saĉuva to kao svoju tajnu ili...? – Sve što treba da uradite jeste da imate san, a zatim da se potrudite da ga zgrabite obema rukama – nastavio je jednako baršunastim glasom. Sijena bi nakon ovih reĉi moţda i osetila olakšanje – da nije bila toliko razoĉarana. – Lako je vama da to kaţete, sinjore. Sanjarenje ne moţe da plaća moje raĉune niti da nam stvori hranu na stolu, zar ne? – rekla je brzo, pokušavajući da prikrije zbunjenost. – Meni je to ipak nekako uspelo. – Da ali ja ţivim u stvarnom svetu, sinjore. – I ja, takoĊe. Ustao je kako bi uzeo Sijenin šal i obavio ga oko njenih ramena. Pošto je to uradio, okrenuo se da zahvali konobaru na usluzi. Najednom se gotovo sudariše – tela im se dotakoše, a njene usne se na trenutak naĊoše na svega nekoliko milimetara od njegovih. Ono što se nakon toga desilo bilo je već previše za Sijenu. Blaţeno se osmehujući, Garet je podigao ruku i neţno je pomilovao po kosi. To je bio taj trenutak. Trenutak za kojim je ţudela, trenutak o kojem je sanjarila dok je ţivotarila na trţnici. Sijena je bilo u potpunosti paralisana od straha.

W & N

Sve vreme se plašila da bi ovako nešto moglo da se desi. Nije znala šta da radi niti kako da se ponaša. Instinktivno je odskoĉila od njega i pobegla poput uplašenog zeca. Garet ju je gledao kako odlazi, zapanjen. Šta se to, do Ċavola, upravo desilo? – Pa, uvek postoji prvi put! – našalio se s isto tako zateĉenim konobarom koji ih je doskora usluţivao. – Nikad me nijedna devojka nije tako ostavila. – Nemojte to da shvatate liĉno, sinjore – rekao je ĉovek. – Ţene ne podnose insekte. To je samo bila reakcija na leptira koji joj je sleteo na glavu, ništa drugo. Vratiće se ona. Ali nije se vratila.

*** Nekoliko sati kasnije, Garet je zabavljao svoje domaćine, prijatelje kod kojih je odseo, priĉajući im o neobiĉnoj popodnevnoj avanturi. – Kaţem ti, Kejne, baš šteta što danas niste mogli da stignete na taj ruĉak. Trebalo je da budete tamo. Ta devojka me je sve vreme gledala kao da pokušavam da kupim njenu dušu. Uopšte nisam nameravao da joj se nabacujem niti bilo šta sliĉno, ali bilo je tako neverovatno posmatrati je kako se bezuspešno trudi da mi se odupre i smišlja naĉine da mi kaţe ,,ne―. A onda sam samo pokušao da oteram leptira s njene kose i ona je nestala. – Kad ti je neka ţena poslednji put rekla ,,ne―, Garete? – zadirkivao je Kejn Bredli svog gosta. – Ne sećam se. – Zato što se tako nešto nikad nije ni desilo. – Kejnova supruga Moli se sauĉesniĉki nasmeja, a zatim ustade. – Ali ako ćete vas dvojica poĉeti s prljavim priĉama, ja odoh da vidim šta se dešava s veĉerom. – Potom je odlepršala u pravcu vrata trpezarije i ubrzo se izgubila iza njih.

W & N

Iz trpezarije je pozvala batlera, koji je odmah dotrĉao iz predvorja. – Je li Sijena već stigla, LuiĊi? – Jeste, sinjora. Poslao sam je u vašu sobu, kao što ste mi naloţili. – U redu. Znaš li moţda je li uspela da prokrijumĉari neku pristojnu haljinu od kuće, da se presvuĉe? Ili će pozajmiti neku moju? Moli nije morala da saĉeka odgovor. Pogled na gošću koja je stajala na odmorištu bio je dovoljan da je poštedi daljih pitanja. Sijena je izgledala zanosno u savršeno jednostavnoj crnoj veĉernjoj haljini. Duboki izrez na grudima i ĉista, besprekorna linija bila je dodatno naglašena blistavim dijamantima na njenom vratu i zabrinutim pogledom u oĉima. – Izgledaš apsolutno predivno! – Moli pohita ka njoj i poljubi je u obraz, ne saĉekavši ni da Sijena siĊe niz stepenice. Obuhvativši rukom njen tanani struk, Moli je povede kroz hol. – E, sad, ne smeš ovo da zaboraviš – tvoj zadatak je da uneseš malo lokalnog kolorita u ţivot jednog od Kejnovih najstarijih prijatelja. Vrlo smo zabrinuti za njega. Ima neki problem, ali on nije od onih što podiţu larmu oko svega i svaĉega. Ne ţeli da nam se poveri, ali i sami smo shvatili da se nešto dogaĊa. Ako ništa drugo, uspeli smo da ga ubedimo da ostane kod nas neko vreme. Prvobitna namera mu je bila je da poĊe na krstarenje Mediteranom, ali sasvim je oĉigledno da mu je potrebno mnogo više od toga. Videćeš već, ĉim ga budeš ugledala. S obzirom na to da nas dvoje još ne govorimo teĉno italijanski, pomislila sam da bi ti bila savršen most izmeĊu njega i meštana dok je ovde. Sijena se prepusti Moli koja je odvede do trpezarije. Bila je zabrinuta zbog svega – poĉevši od izgovora koje je morala da smišlja kod kuće, pa sve do šminke koju je uţurbano nanela u tuĊoj sobi. – Znaš da bih uĉinila sve da ti pomognem, Moli, ali ako moja maćeha sazna za ovo...

W & N

– Za boga miloga, devojko! Pa ti imaš dvadeset šest godina! I sama si svoja gazdarica. Ne treba tebi niko da ti kaţe šta smeš ili ne smeš! – Da, ali ipak nisam sigurna... – Onda je najmanje što moţeš da uĉiniš to da lepo uţivaš u veĉeri s nama dok ne smisliš šta ti valja ĉiniti. – Moli blago potapša svoju bezvoljnu gošću po leĊima, a zatim se konaĉno uputiše ka vratima salona.

Garet se trudio da barem jednom pusti ţivot da teĉe svojim tokom, ali nešto ga je i dalje muĉilo. Iz nekog njemu nepoznatog razloga, nikako mu nije polazilo za rukom da izbriše iz sećanja gospoĊu Di Imperija. Sve do sada, nijedna ţena se nije preterano dugo zadrţavala u njegovim mislima. Pojavljivale su se i nestajale tako brzo da nekima ĉak ni lik nije uspevao da upamti. MeĊutim, lik devojke iz Portofina neprestano mu je lebdeo pred oĉima. Priĉajući’Kejnu i Moli o njoj zapravo je ţeleo da ga otera, ali svi njegovi napori bili su uzaludni. Sve to je već poĉinjalo da ga nervira. Nije mogao da zaboravi tu ţenu, a to već nije bilo nimalo smešno. Tapkao je kaţiprstom po obodu vinske ĉaše koju je drţao u ruci, nesposoban da se usredsredi na razgovor. Dok je njegov prijatelj priĉao, Garetove misli lutale su nekim sasvim drugim predelima. Šta li ona radi u ovom trenutku? Ĉekao ju je da se vrati i bio je zabrinut – prvi put u ţivotu. Kasnije je saznao da ju je jedan ĉistaĉ iz restorana odvezao nazad u Portofino, ali to mu nije bilo dovoljno da bude spokojan. Morao je da sazna Ċa li je bezbedno stigla kući. I sama pomisao na to šta je sve moglo da joj se desi opsedala ga je ĉitavog dana. Ĉinilo mu se nemogućim da istrgne tu devojku iz misli, posebno kad je alternativa bila slušanje Kejnovog blebetanja o nekoj vremešnoj gospoĊi koja ţivi u susednoj vili.

W & N

Garet je sipao još jedno piće i pokušao da se usredsredi na ono što mu je prijatelj govorio. Budući da je bio gost u njihovoj kući, to je bilo najmanje što je mogao da uĉini. Nikako mu nije uspevalo da se sasvim opusti, ali Bredlijevi su bili stari prijatelji i priliĉno su se trudili oko njega. Dugovao im je barem to da pokuša da se potrudi i da što paţljivije moguće odsluša priĉu o nezavidnoj finansijskoj situaciji uvaţene udovice koja je te veĉeri trebalo da im se pridruţi za veĉerom. Prihvatio je još jedan vermut od Kejna, sve vreme odsutno klimajući glavom dok je njegov domaćin nastavljao da mu priĉa koliko su zabrinuti za tu Sijenu. Razbuktala vatra koja mu je pucketala u srcu grejala je Gareta još od popodneva, od trenutka kad je tajanstvena dama onako iznenadno nestala. Pitanje da li je ta vatra mogla da otopi led u središtu njegovog srca već je nešto drugo. Pustio je da mu misli lutaju. MeĊutim, umesto da zaobiĊu probleme, neprestano su se vraćale na neuhvatljivu devojku koju je upoznao na trţnici. Njena pritajena lepota privukla mu je paţnju još kad ju je prvi put ugledao, s drugog kraja trga, i nije mogao a da joj ne priĊe, poput pantera koji nezaustavljivo hrli ka svom plenu. Ipak, njegov skorašnji beg iz svakodnevice spreĉio ga je da sledi uobiĉajenu, dobro utabanu stazu koja je kao po nekom nepisanom pravilu uvek vodila od neobaveznog ćaskanja do kreveta. Uzdahnuo je. Znao je da mu ona sigurno ne bi tako zaposela misli da je spavao s njom. Da se samo prepustio svojim nagonima, njen lik mu se ne bi tako bespoštedno podvukao pod koţu. Spolja gledano, Garet je delovao kao savršen gost. Nije mnogo priĉao i kad god je trebalo klimao je glavom u znak slaganja dok je njegov domaćin priĉao. MeĊutim, iza te uljudne spoljašnosti mozak mu je munjevito radio. Postojao je samo jedan naĉin da se oslobodi svoje novopeĉene opsesije. Da opet pronaĊe tu devojku. Kako god zna i ume. Poĉeo je da kuje plan kako da izvede to. Uĉinilo mu se da je sasvim dobra zamisao da je odvede u apartman u hotelu

W & N

Splendido. Ako ju je Petiroso oduševio, onda će je poseta tom ekskluzivnom mestu sigurno oboriti s nogu i osloboditi je svih stega. A Garet će biti tu da je doĉeka u zagrljaju. Sve što treba da uradi jeste da joj opet uĊe u trag. A to moţda neće biti tako lako. Već je znao da se prodavci suvenira i lokalnih delikatesa ne okupljaju na trgu svakodnevno, već odreĊenim danima u mesecu. Za bilo kog drugog muškarca moţda ne bi moglo da se garantuje da će uspeti da je pronaĊe, ali za Gareta uspeh je tek puka formalnost. Već je razraĊivao detalje potrage, razmišljajući o tome kuda bi mogao da ode i koga da pita za svoju stidljivu pratilju, kad se dogodilo nešto neverovatno. Nešto što je sasvim iznenadno i neoĉekivano razvejalo sve njegove planove, pretvorivši ih u neposrednu stvarnost. Nije morao da se zamara i gubi vreme odlaskom u Portofino, obilaskom trţnica i raspitivanjem unaokolo, jer je njegova tajanstvena dama upravo ulazila na vrata da se upozna s njim.

4. Garet je oduvek sebe smatrao potpunim gospodarom svojih osećanja. Ljudi su videli samo ono što je on želeo da vide, i ništa više od toga. I zato mu je, kad mu se blistava i oĉaravajuća prilika Sijene di Imperija pribliţila kako bi se iznova upoznali, smiren i samouveren osmeh već bio na mestu. – Pa ovo je moja prelepa pratilja s današnjeg ruĉka, s prelepim imenom koje joj savršeno pristaje. Svakako mogu da jemĉim za njenu ĉast, Kejne, ako već ne mogu za svoju. – Znaĉi, vi ste se već upoznali? – Oĉi Moli Bredli su zasjale. – Nisi nam to rekla, Sijena. – Nisam ni pretpostavljala da će vaš gost biti gospodin Laslo. – Sijena se trudila da ostane smirena, ali već je osećala

W & N

kako joj obrazi gore. – Nas dvoje ćemo danas imati priliku da uţivamo u dva vrhunska obroka, Moli. Veliko mi je zadovoljstvo što vas ponovo vidim, gospoĊo Di Imperija. – Garet je zakoraĉio napred i uzeo Sijeninu ruku. Podiţući je do svojih usana, spustio je na nju najovlašniji i najformalniji mogući poljubac, ali su mu zato oĉi vragolasto zablistale. – Ovo je prvi put da se zvaniĉno upoznajemo – rekla je Sijena najponosnije što je mogla, uprkos skrivenim osmesima koji su je okruţivali. Sve što je ţelela da uradi bilo je da pobegne i da se sakrije, ali obećala je Moli da će uĉiniti sve što je u njenoj moći da se njen gost oseća prijatno i dobrodošlo. Morala je da izdrţi do kraja, bez obzira na svoju uznemirenost. – Rekla sam gospodinu Laslu da će mu moţda biti potreban prevodilac za ruĉak u Petirosu. Kad me je zamolio da poĊem s njim, mislio je da nećemo ruĉati sami – dodala je znaĉajno. – Ali kladim se da nije imao nikakvih problema da odmah nadoknadi naše odsustvo. To je naš Garet! – Kejn ga potapša po leĊima, grohotom se smejući. – Nikad ne dozvoljava da mu lepa devojka isklizne iz šaka. Sigurno te je Moli nagovorila da se veĉeras ovako doteraš. Zaista je nepopravljiva. – Nije! – uzviknula je Sijena, još više se zarumenevši. To što je provela pauzu za ruĉak u društvu neodoljivog Gareta Lasla dovoljno je loše. MeĊutim, njeni fini maniri doveli su je u još goru situaciju. Te veĉeri je prethodno već morala da slaţe maćehu, rekavši joj da ide da prošeta, što nije bilo nimalo naivno, ali sad se sve dublje i dublje uvlaĉi u mreţu laţi i obmana – a sve to Molinom krivicom. – Zapravo, Moli je tako savršena domaćica da ju je verovatno brinulo što tri i nije baš najpodobniji broj za veĉeru. Ja ţivim odmah dole niz ulicu, te joj je bilo najzgodnije da pozove mene. Plašim se da sam ja jedina

W & N

osoba koja se odazvala pozivu, gospodine Laslo. – Ne potcenjujte sebe, gospoĊo Di Imperija – nasmešio se. – Ja bih to radije shvatio kao Molin besprekoran ukus. Odabrala je da pozove devojku koju bih i ja sam pozvao. Ovo je oĉigledno moje srećno veĉe. – Garet okrenu prema njoj ĉašu koju je drţao u ruci, kao da joj nazdravlja. Sijenino rumenilo postade još intenzivnije, ako je to uopšte bilo moguće. Izjedali su je stid i griţa savesti, dok je on oĉigledno uţivao u situaciji. Njegova neverovatna opuštenost probudila je u njoj nesvakidašnju reakciju i ona poţele da barem jednom bude svoja. – Ne bih se sloţila s vama, gospodine Garete – rekla je stidljivo i krajnje uzdrţano. – Prošla su svega tri meseca otkako je moj suprug preminuo. Ova Sijenina opaska izazvala je neprijatnu tišinu u vazduhu. Garet je prineo ĉašu ustima, ali prošlo je neko vreme pre nego što je otpio gutljaj. Pre nego što je išta rekao, zavukao je drugu ruku u dţep. – Moje najiskrenije sauĉešće, gospoĊo Di Imperija – rekao je konaĉno. Sijena klimnu glavom, prećutno mu zahvaljujući. Još odavno je shvatila da je ćutanje bila najbolja odbrana kad je reĉ o njenom braku. Ĉak i najveći znatiţeljnici, koji bi sve dali da saznaju nešto više o njenom i Aldovom odnosu, nisu se usuĊivali da zabadaju nos u njen ţivot. Njen dostojanstven, setan smešak, koji je satima uveţbavala pred ogledalom u svojoj spavaćoj sobi, sve ih je u tome spreĉavao. – Upravo mi je nešto palo na pamet! Garetov posao je da pomaţe aristokratiji da neprestano uvećava svoje prihode, Sijena. Mogao bi da bude savršen ĉovek kad bi bacio pogled na tvoje imanje i procenio mu vrednost. – Kejne! – Moli je bila zgroţena neprimerenom opaskom svog supruga.

W & N

– Sigurna sam da gospodin Laslo ima mnogo pametnija posla i da mu sada svakako nije do toga – rekla je Sijena, pošto ih je batler Bredlijevih pozvao da preĊu u trpezariju. – Zapravo, trenutno sam na zasluţenom odmoru i barem još neko vreme se neću vraćati u kancelariju, tako da bih teoretski mogao da budem samo vaš, sinjora. Pre nego što je Sijena uspela da zauzme pristojnu razdaljinu izmeĊu njih, Garet je uhvati za ruku i otprati je do trpezarije, zajedno s njihovim domaćinima. – E pa, ukoliko ste na odmoru, gospodine Laslo, onda bi posao sigurno trebalo da vam bude na poslednjem mestu. – Sijena se nasmešila. Bio je to osmeh kakav nisu previše ĉesto viĊali na njenom licu, zaslepljujuć i blistav. – Ne budite tako ubeĊeni u to. – Garet se nasmeja, a potom nastavi: – Samo da znate, ja sam vam nepopravljivi radoholiĉar. – Potapša je po ruci, još jednom se nasmejavši, i njegov gest uznemiri Sijenu. MeĊutim, nije bilo samo to u pitanju. U glasu Gareta Lasla osetila je blago oklevanje. Dvaput je promislio o tome šta će da kaţe, trudeći se da paţljivo odabere reĉi. To premišljanje trajalo je vrlo kratko, ali ne toliko da bi zavaralo Sijenu. U tom trenutku ona shvati da je Moli u pravu. Bez obzira na to što im je tako dobar prijatelj, Garet Laslo nešto taji. Sijena oseti kako se u njoj budi radoznalost. Ona će otkriti njegovu tajnu. Bilo je to najmanje što je mogla da uĉini za Moli i Kejna, pomislila je, osećajući pri tom tek neznatnu trunku krivice. Veĉera je bila postavljena u letnjoj trpezariji Bredlijevih. Obasjana svećama, prostorija se kupala u toplini treperave svetlosti. Ĉim je Sijena prišla stolu, batler je odmakao stolicu, a potom joj je pomogao da se smesti. Dok je bila zauzeta nameštanjem haljine i razmotavanjem salvete koju će poloţiti u krilo, Garet sede pored nje.

W & N

Pošto je posegnuo rukom, Sijena se automatski trgnu i ustuknu. – Samo nameštam svoj sako, sinjora, ništa drugo – promrmljao je. – Trebalo bi da ste do sada shvatili da sam ja prilično civilizovan ĉovek. Postojalo je nešto u njegovim dubokim, crnim oĉima, neki sjaj koji je sve više i više potpirivao Sijeninu radoznalost. Osećala je kako joj uzavrela krv teĉe venama. Oblila joj je obraze zasenivši vatru koja je pucketala u kaminu nedaleko od nje. – Jeste li dobro, sinjora? Priliĉno ste zajapureni. – Garet upitno izvi obrvu. Taj pokret nije ublaţio njegov pogled i ona shvati da je to što je nakon ruĉka onako bez reĉi pobegla od njega podiglo neku nevidljivu prepreku izmeĊu njih. Pokušavajući da ubedi sebe da je to zapravo dobro, Sijena se kratko nasmeja i pogleda u njegovom pravcu, ali ne pravo u njega. – Dobro sam, gospodine Laslo, hvala na pitanju. Samo, kod kuće nisam navikla da mi bude tako toplo dok obedujem, to je sve. – Hoćete da mi kaţete da je vaša kuća hladna, sinjora? Sijena brzo skrenu pogled. – Budući da u kući ţivimo samo nas dve, moja maćeha i ja, nema smisla da palimo kamin pošto će leto doći već za nekoliko nedelja. – Ipak, uveĉe ume da bude popriliĉno sveţe. Hoćete li da se ogrnete mojim sakoom, sinjora? – Garete, postidećeš jadnu devojku! – povika Moli smeškajući se, baš u trenutku kad je na sto stiglo predjelo s dimljenim lososom. – Ništa ne brini, Sijena, tagliata koju smo pripremili po tvom receptu sledeća je na redu. Dobar komad crvenog mesa utoliće ţivotinjsku glad u njemu. Garet uputi Sijeni pogled kojim ju je upozoravao da ne bude baš sasvim ubeĊena u Moline reĉi. Pitala se hoće li mu se svideti glavno jelo. Nekoliko sati ranije, u restoranu, rekao joj je da mu je dosta mesa. Ruĉak na onako luksuznom mestu

W & N

sigurno je za ĉoveka poput njega bio samo još jedna u nizu dosadnih obaveza, pomislila je setno, što je podseti na to koliko se njen ţivot suštinski razlikuje od njegovog. – Treba da zahvalimo Sijeni na još neĉemu veoma vaţnom, a ne samo na veĉerašnjem receptu za govedinu. – Moli se nasmešila Garetu dok je posluga obletala oko njih. – Kad smo se doselili ovde, svi trgovci odreda pravili su se da nas ne razumeju. Izgleda mi da su neki od naših momaka koji su dolazili ovamo još za vreme Drugog svetskog rata zaboravili da izmire svoje dugove. Postoji nešto što se u ovim krajevima nikad ne zaboravlja, Garete. Za dobrobit meĊunarodnih odnosa, Sijena je predloţila da se Kejn i ja iznenada prisetimo ĉitave gomile roĊaka. Pukom sluĉajnošću, ispostavilo se da je mnogo njih zaista boravilo ovde neko vreme, te davne ĉetrdeset ĉetvrte. I zamisli šta se još dogodilo? Sva njihova imena poklopila su se s imenima s neplaćenih, poţutelih raĉuna pohranjenih na sigurno, ispod pulta. Nakon poštene šake evra i, zahvaljujući Sijeni, svi lokalni trgovci u krugu od nekoliko kilometara sad nas pozdravljaju kao najbolje prijatelje. – Nemoj samo da pomisle da si od onih koje je lako obrlatiti za novac, Moli – upozori je Garet, premda je sve vreme sa zanimanjem posmatrao Sijenu. – O vama sasvim sigurno nikad ne bi tako nešto pomislili, gospodine Laslo. – Shvatiću to kao kompliment, gospoĊo Di Imperija. Sijena je ţelela da mu kaţe kako nije imala lošu nameru, te da joj je ţao ukoliko je pogrešno razumeo njene reĉi, ali nešto se dogodilo. Tek što je zaustila da sve to izgovori, shvatila je kako ga netremice gleda u oĉi. I to je bio taj trenutak. Srce joj je kucalo kao ludo, izbijajući joj sav vazduh iz pluća i svaku smislenu misao iz glave. Bio je neodoljiv – i gledao je pravo u nju. Opasan eho odjeknu joj u ušima. Zar joj Imelda nije rekla da uhvati nekog bogatog pirata? Prihvatajući Molin poziv na veĉeru, Sijena je nesvesno

W & N

pruţila sebi priliku da uĉini upravo tako nešto. Pitanje je samo da li će ţeleti i umeti da je iskoristi. Ali, ako je Garet zaista pokušavao da je šarmira, da li je uopšte moguće odoleti mu? Garet se nikad nije istinski opuštao. Taĉno je znao šta se oĉekuje od njega, pa je znao i da ništa ne bi više usrećilo Bredlijeve nego da ga te veĉeri vide kako posvećuje svu paţnju gospoĊi Sijeni di Imperija. Nekoliko minuta ranije poĉasni gost Bredlijevih bio bi presrećan da im izaĊe u susret, ali sad je odluĉio da se svom snagom odupre tome. Poslednje što mu treba je neka udovica. Pokušavao je da ostavi stres iza sebe. Ovo svakako nije pravi trenutak da se pored svog tereta, kojeg mu svakako nije manjkalo, bori i s tuĊim emotivnim teretom. Išlo mu je na ruku to što su, kako se ĉinilo, skrupule udovice Di Imperija gotovo jednake njegovim. U mislima je skliznuo unazad, na njihove zajedniĉke trenutke u restoranu Petiroso. Njen nemir i uzdrţanost na kraju su ipak bili zaĉinjeni iskrom lucidnosti i duha u trenutku kad je pobegla od njega. MeĊutim, veĉeras je ponovo pokazivala ledeni otpor, uprkos tome što je njena ĉeliĉna volja bila na opasnoj probi. Sedela je pored njega tako uštogljeno, kao da ima motku u leĊima. Bila mu je na dohvat ruke i Garet je u trenutku mogao da je otera iz misli samo da je to hteo. Malo flertovanja i bila bi njegova. Pošto bi je odvukao u krevet, sluĉaj bi bio završen. Sva magija kojom ga je privlaĉila naprosto bi isparila. To mu se vrlo ĉesto dešavalo u prošlosti. Njena moć nad njegovom podsvešću bila bi osujećena. I on bi bio slobodan. Postojao je samo jedan problem. Nije mogao sebi da dozvoli da to uradi. Sijena di Imperija borila se da zaustavi plimu finansijske propasti nakon smrti svog muţa. Bredlijevi su mu nešto malo ispriĉali o tome. A njemu svakako ne treba

W & N

još nevolja u ţivotu. Planirao je da se tokom veĉere ponaša na uobiĉajen dţentlmenski naĉin, pri tom svesno i odluĉno odbijajući da zagrize bilo kakav romantiĉni mamac koji njegovi domaćini ili pak zanosna Sijena budu pokušali da mu nabace. Znao je da će odolevanje nagonu da je zavede biti popriliĉno muĉno. Garet se nasmeja sam za sebe. Dopadao mu se ovaj izazov. Do sada je smatrao potpuno nemogućim da odoli ma kojoj lepoj ţeni, ali moţe on i bolje od toga. Kao poslovan ĉovek, nepobediv je. Trebalo je još samo primeniti tu hladnu, proraĉunatu poslovnu taktiku i na sluĉaj Sijene di Imperija. Svoj šarm saĉuvaće za Moli i Kej na, dok će se prema predivnom leptiriću koji je sedeo pored njega ophoditi krajnje nehajno. Ĉaša šampanjca i dimljeni losos podsetili su Gareta na njegovo nedavno otkriće da zabava i uţivanje u ţivotu bez ikakvih stega i rokova pruţaju dobar osećaj. Bredlijevi su ĉesto prireĊivali ovakve veĉere i time uglavnom nisu nameravali da zauzvrat dobiju nešto od njega, ali ovo veĉe je izuzetak. Obiĉno su se trudili da ga zabave jednostavno zato što im je drag. Razmišljajući o svemu tome, namrštio se. Moţda bi trebalo sebi da napravi malo prostora i za ţivot izvan posla. Problem je u tome što je Garet teško mogao da razmišlja o naĉinu na koji zaraĊuje za ţivot kao o „poslu‖. A taj naĉin podrazumevao je sate i sate provedene u telefoniranju, sastanke, rokove, putovanja, dţet-leg i laţno osmehivanje sve dok mu se vilica ne ukoĉi. Postajao je svestan tog iznurujućeg ritma tek kad bi prestao da radi. I zato nikad nije prestajao. Stvarni ţivot samo mu je pruţao priliku da razmišlja o svemu onom što je bolje ostaviti zakopano negde duboko unutra. Garet Laslo je poznat kao ĉovek za koga praznici i godišnji odmori ne postoje. On i njegovi ljudi radili su u smenama dvadeset ĉetiri sata dnevno tri stotine šezdeset pet dana u godini – s izuzetkom Boţića. Taj dan bi iskoristio da

W & N

barem, koliko je to moguće, nadoknadi izgubljeni san i ponovo otkrije ĉari hrane za poneti: dim sum ili pohovane šnicle s pomfritom. Ovo putovanje i beg s Menhetna trebalo je da promene njegove navike, kao i njegovo viĊenje ţivota i prilika. MeĊutim, to se nije dogodilo. Sve vreme se jogunasto vrpoljio u stolici. Isuviše je kasno za promenu, rekao je sebi. Suštinska opuštenost nije na spisku karakteristika njegove liĉnosti. Bez stalnih mentalnih i fiziĉkih podsticaja osećao se nelagodno. Bio je svestan da, ukoliko ne bude neprestano gurao napred, postoji ozbiljna opasnost da sklizne unazad. Tome ga je nauĉilo odrastanje na ulici. Od najranijeg detinjstva Garet je slušao ljude oko sebe kako priţeljkuju drugaĉiji ţivot. To ga je podstaklo da shvati da se on razlikuje od njih. Svim ostalima bilo je zajedniĉko jedno jedino – oni su želeli ali ništa nisu radili kako bi snove pretvorili u stvarnost. Gareta to nikad nije zadovoljavalo. Od trenutka kad je otkrio kako da se neprimećeno iskrade, pa onda opet ušunja u svoju sobu u domu, zacrtao je da će sam utrti sebi put ka boljem ţivotu. Ironija je u tome što sad, kad konaĉno ima taj bolji ţivot, nema slobodnog vremena da uţiva u njemu. Garet nikad nije ni ţeleo da omogući sebi to vreme – sve do veĉeras. Sad se nešto dogodilo. Kao da su se svi haotiĉni elementi njegovog ţivota konaĉno isprepletali tako da ne moţe da nastavi dalje, a zatim ţudno pohitali iz dubine na površinu i isplivali u vidu ogromnog talasa koji se lagano ali sigurno kretao ka obali. Ĉak je uspevao da pronaĊe i nešto neobiĉno umirujuće u ovoj veĉeri pod svećama. Hrana je bila pristojna, ali društvo je bilo nenadmašno. Naravno, opštem utisku doprinosilo je i to što je sedeo pored najlepše ţene na svetu – premda se ona pretvarala da ga ne primećuje. To ju je samo ĉinilo još izazovnijom. Moţda neće dozvoliti da se izmeĊu njih nešto dogodi, ali to ga nije spreĉavalo da uţiva u njoj i da joj se divi. A mnogo

W & N

toga je zavreĊivalo divljenje: njena krhkost, kao i prefinjenost njenih pokreta. Stari Aldo di Imperija zaista je bio pravi srećnik. Njegova mlaĊana udovica je prelepo, ljupko i inteligentno društvo. Sve su to dragoceni kvaliteti sami po sebi, ali naći ih udruţene u jednoj osobi zaista je prava retkost. Na svu sreću, uveravao je Garet sebe, njegova nova poznanica je isto toliko odana koliko i zadivljujuća. Njene usne, kao stvorene za poljupce, kao da su isklesane od korala. Povremeno se smešila, ali nikad njemu. Njena glamurozna crna veĉernja haljina isticala joj je predivnu liniju leĊa, ali ona je sedela na stolici ukoĉena poput ledene statue. Blistavu kestenjastu kosu skupila je u strogu punĊu na potiljku, ali jedna svojeglava lokna ipak je pronašla svoj put do baršunaste koţe na njenom vratu. Da je u pitanju bilo koja druga ţena ili bilo koji drugi trenutak, Garet bi zavodniĉki podigao njen odbegli pramen kose i vratio ga na mesto. MeĊutim, nakon onog što se dogodilo u Petirosu, bilo je nemoguće zamisliti da uradi nešto sliĉno gospoĊi Sijeni di Imperija. Premda je došao u iskušenje... – Moli mi je rekla da ţivite u susednoj kući, sinjora? – Garet je podigao kristalni bokal s crnim vinom i napunio joj ĉašu pošto je govedina bila posluţena. – To je sigurno zgodno, moţete ĉesto da posećujete jedni druge. – Moja kuća se zaprayo nalazi nekih osam stotina metara odavde, ali istina je, delimo istu ogradu. Potom je pogledala pravo u njega, a on se ugrize za donju usnu kako se ne bi nasmejao. Nije pravedno nazvati njene oĉi samo plavima. Imale su boju u kojoj bi se svaki muškarac izgubio. Podložan muškarac, podsetio je sebe. Lelujava vatra iz kamina dodala je oreol zlataste prašine oko njenih krupnih ţenica. Uronio je u njih, oĉekujući istu onu neodoljivu stidljivost koju je pokazala na trţnici, kad je spustila duge crne trepavice. Ĉekao je. U jednom trenutku shvatio je da ona ne skreće pogled, niti da namerava da to

W & N

uskoro uĉini. Izazivala ga je, i to na naĉin na koji nijedna druga ţena do tada nije. Zato je Garet odluĉio da joj pomogne. Imala je duha, i to ga je oduševljavalo. A ĉinjenica da je taj duh umotan u predivno pakovanje, samo predstavlja olakšavajuću okolnost!

*** Sijena se smešila dok je posmatrala njihove domaćine. Bredlijevi su bili idealan par. Kejn je u jednom trenutku na svoju viljušku natakao izuzetno soĉan zalogaj šnicle i osmehnuo se, nudeći ga Moli. Ona je prihvatila njegov dar, razdvajajući grimizne usne kroz koje se probijao grleni smeh. Sijena je skrenula pogled, koji se namah susreo s Garetovim. Celo telo joj blago zadrhta – pitala se je li video tu dirljivu scenu koja se upravo odigrala pred njima. Kako bi bilo da on nju tako zavodi, darujući joj hranu kao izraz ljubavi? Odjednom se najeţila. Sićušne graške znoja izbiše joj po ćelom telu. Usplahirena, posegnula je za ĉašom vina ne bi li se malo smirila, baš u trenutku kad je batler prišao da je upita da li da joj dospe još. Zbunjena, Sijena obori ĉašu na sto. Poslednjih nekoliko kapi barola presijavalo se na stolnjaku, blistajući poput krvi na sneţnobeloj pozadini. Uprkos utešnim povicima njihovih domaćina koji su govorili da nije vaţno, da je sve u redu, i batlerovoj savršeno uveţbanoj efikasnosti, Sijena se dade na posao, pomerajući tanjire, escajg, ĉaše i salvete kako se ne bi ukvasili. – Ne dozvolite da vas postide laţnim cvrkutanjem u javnosti. Ljubavne spone izmeĊu njih nisu tako ĉvrste kako se to vama ĉini – šapnu joj Garet na uvo, pretvarajući se da joj pomaţe da obriše vino. Sijena zastade i zagleda se u njega. Šta ga je, do Ċavola, podstaklo da kaţe tako nešto? Njegov nehajni smešak je nestao, primetila je. Kao da ga je Kejnova i Molina predstava

W & N

u kojoj su glumili bliskost i zajedništvo na neki naĉin vreĊala. Ovaj ĉovek je nosio šarm poput maske. Ispod nje je vrlo verovatno bio poput svih ostalih pirata, surov i bezosećajan. Pošto se panika smirila, Sijena opet utonu u svoju stolicu. Morala je da porazmisli o mnogo ĉemu. Ĉinilo se kao da svako od njih ĉetvoro okupljenih za stolom ima poneku tajnu. Dok je uţivala u desertu, nije prestajala da misli o tome. Njena prijateljica Moli oĉajniĉki je ţelela da sazna šta to Garet krije. Sijena je takoĊe bila radoznala. Ukoliko uspeju da ga ubede da proceni vrednost njenog imanja, to bi obema moglo doneti nešto dobro. Dok on bude vršio reviziju njene zemlje i imovine, ona će imati savršenu priliku da otkrije sve njegove tajne, posmatrajući ga. Izuzetno paţljivo i s velikim zadovoljstvom. Kad se Sijena narednog jutra probudila, još je bio mrak. Leţala je u krevetu i osluškivala zov sova iz šume, koji je dopirao kroz odškrinuti prozor njene sobe. Volela je taj senoviti prelaz izmeĊu noći i dana. San ju je već bio osveţio, ali imala je vremena za izleţavanje do osvita još jednog napornog radnog dana. Protegla se, pitajući se šta li sad radi Kejnov i Molin gost. Kako bi stigla da se presvuĉe i stigne kući u pristojno vreme za nekoga ko je samo otišao „da se prošeta―, Sijena je napustila veĉeru odmah nakon deserta. S muĉninom u stomaku se prisetila poslednjeg pogleda Gareta Lasla. U sećanju su joj se kovitlali strast i panika i ona nervozno preĊe rukama po nagoj koţi, kao da još moţe da oseti razornu snagu njegovog pogleda. Kada je odlazila, ustao je kao pravi dţentlmen, premda mu je u tom trenutku pogled odavao sve samo ne pristojnost. Kladim se da se samo pretvara da mu se sviĊam, pomislila je Sijena. Kad god je Kejn pokušavao da ga ubedi da razmisli o tome da joj pomogne oko razrešavanja pitanja njene imovine,

W & N

Garet bi postao nekako mlak i bezvoljan. Takvo njegovo ponašanje trebalo je zapravo da raduje Sijenu. Ukoliko ne prihvati da se pozabavi njenim imanjem, moţda ga više nikad neće videti. MeĊutim, osećala se prevareno, kao da su izmeĊu njih ostala neka nerašĉišćena posla. Sijena je znala da je to što oseća jednostrano. Garet Laslo nikako nije ostavljao utisak ĉoveka koji bi i jedan jedini sekund svog ţivota potrošio brinući za nju. Ĉim su se sinoć vrata za njom zatvorila, on se sigurno zavalio u jednu od onih udobnih fotelja pokraj kamina. Sijena je otprilike mogla da pretpostavi šta se kasnije dešavalo. Garet i Kejn su bez sumnje do kasno u noć uţivali u nekom finom vinu iz kolekcije Bredlijevih. Potom se Garet popeo uz dugaĉke mermerne stepenice, strgavši usput ozbiljnu crnu svilenu kravatu. Moţda su ga ĉak smestili u istu onu gostinjsku sobu u kojoj je boravila i Sijena kada su je Bredlijevi primili u svoj dom nakon Aldove smrti. Zatvorila je oĉi, prisećajući se kako se te daleke noći podvukla pod mirišljavu, sveţe ispeglanu pamuĉnu posteljinu koja je odisala utešnim luksuzom. Sad tamo leţi opruţen taj visoki Amerikanac tajanstvenog pogleda. Pitala se šta on u tom trenutku ima na sebi – bolje reĉeno, šta jedan muškarac oblaĉi kad ide u krevet. Sijena je za svog ţivota spavala samo sa svojim muţem. Od same pomisli na Alda proĊe je jeza, i Sijena se ušuška pod perjani jorgan, u potrazi za toplinom koja joj je nedostajala u stvarnom ţivotu. Aldo nikad ne bi skoĉio tako brzo kao Garet da joj pomogne da obriše prosuto vino s Molinog stolnjaka. Aldo se ne bi ĉak ni pomerio. U stvari, on bi prekorio Sijenu pogledom što odmah nije pritrĉala batleru da mu pomogne. Iz njega bi od tog trenutka poĉeo da izbija tihi bes, kojim bi sigurno upropastio ostatak veĉere. Bilo je sasvim jasno da Garet Laslo krije prava osećanja pred svojim prijateljima. Prethodne veĉeri bio je prijatno, neobavezno društvo. MeĊutim, Sijena je u nekoliko navrata primetila da se iza površine sigurno svašta krije. Nasmešila

W & N

se, udišući duboko sveţ jutarnji vazduh koji je ispunjavao sobu. Garet je oĉigledno neko ko voli da bude u centru paţnje, kao i da drţi stvari pod kontrolom. Nekoliko veliĉanstvenih minuta maštala je o tome kako on preuzima brigu o njenom ţivotu. Jednostavno bi odagnao sve njene strepnje i probleme koji su neprestano bdeli nad njom. Uzeo bi je u naruĉje, ĉvrsto je prislonio na svoja široka prsa i ljubio sve dok ne bi izgubila razum, a onda... A onda ju je budilnik vratio u stvarnost. Sijena ustade iz kreveta kao oparena, i poĊe u susret još jednom napornom danu. Nameravala je da najpre pregleda veĉernju haljinu koja je visila na vešalici zakaĉenoj o vrata ormana. Opraće je kasnije. Nekada bi se već neko od posluge postarao za nju ĉim bi je skinula sa sebe. Nekada se Sijena nije opterećivala beznaĉajnim svakodnevnim obavezama kao što je odnošenje garderobe u hemijsku ĉistionicu u gradu, i ponovnog odlaska po ĉistu odeću. MeĊutim, to je prošlost, a ne stvarnost, uprkos velikim planovima i tajnim planovima njene maćehe. Alda više nema, a s njim je nestao i veći deo njegovog novca. Jedino je Sijenino vešto i paţljivo upravljanje kućom i finansijama drţalo sudske .izvršitelje podalje od kapije. Dok se tuširala i spremala za novi dan koji je pred njom, razmišljala je o tekućim problemima. Ova kuća, za koju bi neki moţda pomislili da je njen finansijski kec u rukavu, istovremeno je bila i najveći trošak. Ona za Sijenu nije imala nikakvu emotivnu vrednost. Prodala bi je bez razmišljanja i rado bi se vratila u malu kuću u kojoj je roĊena, ali Imelda je bila ubeĊena da ih niko ţiv ne bi više pogledao ukoliko bi napustile vilu. Sijena uzdahnu, ĉetkajući dugu kestenjastu kosu pred ogledalom u kupatilu. Na neki naĉin se osećala nezahvalnom što brine zbog toga. Mnogi ljudi bi bili srećni da imaju takve probleme. Njen otac je naporno radio kako bi obezbedio

W & N

ugledan poloţaj u selu. Sinjor Baso je posedovao lokalni mlin i pekaru, koji su im svojevremeno omogućavali sasvim pristojan ţivot. Naţalost, nakon smrti Sijenine majke, otac je sve vreme provodio radeći. Nikad nije uspeo da pronaĊe priliku da uţiva u svom novcu. Pošto mu je zdravlje bilo narušeno, Sijena ga je nekako ubedila da uzme odmor i otputuje na Cvetnu rivijeru da se oporavi. Dok je ona vodila raĉuna o poslu i zamenjivala oca, on je pao kao ţrtva jedne od onih ţena što su lovile imućne muţeve po letovalištima na obali. Vratio se s Imeldom kao svojom ţenom, i s dugovima. Sinjor Basu je nakon toga sve pošlo nizbrdo. Umro je od iscrpljenosti. Sad su njegovi pekara i mlin prazni i napušteni. Imelda je ţelela da ih proda, ali Sijena se svim silama trudila da do toga ne doĊe. To je Sijenin dom koji je volela svim svojim srcem. Izbegavala je maćehu koliko god je to bilo moguće. To i nije bilo tako teško, budući da je Imelda Baso praktiĉno sve vreme provodila u svom potpuno izdvojenom apartmanu na poslednjem spratu vile. Nakon ugovaranja Sijeninog braka s najstarijim milionerom u provinciji, Imelda nije nameravala da se tako lako odrekne blagodeti novog ţivota. Pošto je napustila svoje odaje s visokom tavanicom i prešla na gornji sprat, Sijena je polako poĉela da shvata poentu Imeldinih reĉi. Ovo je prelepa kuća, premda popriliĉno zapuštena, budući da je priliĉno stara. Kandelabri i lusteri koji su izmeĊu dva rata sijali punim sjajem postali su prašnjavi i obasjavali su prostorije zamagljenom svetlošću. Ovakva kuća ne zasluţuje da tako kopni, ali renoviranje je prevazilazilo Sijenine mogućnosti. Sišla je u prizemlje i prošetala do ogromne kuhinje, razmišljajući o tome kako mermerne ploĉice pod njenim nogama više nikad neće odzvanjati pod batom koraka, niti će hodnicima kroz koje je prolazila odjekivati deĉji smeh. Ova stara dama zasluţuje mnogo više. Prosto ţudi za nekim imućnim vlasnikom koji će se bolje starati o njoj – poput kakve vremešne gospe koja više

W & N

niĉim ne moţe da dokaţe svoju pripadnost aristokratiji. Kad je posegnula za keceljom, Sijena se tuţno nasmeši. Visila je na jednoj od mnogobrojnih kuka na ĉiviluku od mesinga, preostalom još iz dana kad je u kući bilo zaposleno na desetine slugu i sluţavki. Ĉak su i prostorije u kojima je boravila posluga bile na zavidnom nivou. I taj deo kuće, koji otmene dame i gospoda nisu ni posećivali, imao je zasvoĊenu tavanitu i bio je ukrašen finim gipsanim radovima. Šteta je što su ta vremena prošla, ali to je Sijeni pruţalo malu slobodu. Ako ništa drugo, mogla je da bude gospodarica u sopstvenoj kuhinji. Nikad nije mirovala. Bila je ponosna na svoje kulinarsko umeće, kao i na ruĉne radove. Istinski je uţivala u tome da nešto stvara sopstvenim rukama. Danas je dan za mešenje, odluĉila je. Napraviće hleb i kolaĉe, ali i dovoljno testenine za ĉitavu nedelju. Volela je da poĉne pre izlaska sunca, što joj je ostavljalo slobodnog vremena, ali nije sve bilo samo u radu. Svaki put kad bi prišla sudoperi, zastala bi da pogleda nebo nad obliţnjim brdima. Biserne nijanse jutra isprva su bile oblivene ruţiĉastom bojom koja je potom prešla u bledozelenu i konaĉno u vrlo jasnu nijansu nebeskoplave. Bio je to prizor koji joj je grejao srce. Bez obzira na to koliko je zauzeta, Sijena je uvek pronalazila vremena za uţivanje u pogledu i za maštarenje. MeĊutim, danas se nešto promenilo. Od samog poĉetka se trudila da što manje sanja, jer su joj se misli neprestano vraćale na Gareta Lasla. Svaki put kad bi skrenula misli s onoga što je radila, one bi odlutale na prethodni dan – i noć. Prekinuo je njen posao na trţnici, a zatim joj je odvlaĉio paţnju i tokom veĉere. Nije mogla da dozvoli da joj i danas obuzme misli. Prišla je velikoj mermernoj ploĉi koju je koristila za razvlaĉenje testa i sipala pozamašnu koliĉinu brašna na gomilu. U sredini je napravila udubljenje nalik vulkanskom grotlu i već izveštenim pokretima razbila jedno za drugim nekoliko jaja. Duboko zamišljena, nije ĉula korake

W & N

koji su se pribliţavali širom otvorenim kuhinjskim vratima. – Dobro jutro. Sijena se okrenula, zaprepašćena. Njene najsmelije i najskrivenije misli otelotvorile su se tu pred njom, u obliku veoma stvarnog i izuzetno smelog Gareta Lasla. Dlanom se oslonio na dovratak, dok je palac druge ruke zadenuo za pojas farmerki koje su mu savršeno pristajale. Sva njena grozniĉava maštanja o njemu kako se izleţava u krevetu, mamuran, u sekundi se raspršiše. On svakako ne izgleda kao ĉovek koji se opija do kasno u noć. Ispod bele polo-majice s kratkim rukavima ocrtavala su mu se moćna ramena, dok su mu se kroz izrez nazirale blago maljave grudi. Uprkos tome što je prethodne noći za veĉerom nosio strog smoking krutih linija koji je skrivao sve što se moţe sakriti, Sijena je bila opĉinjena. A sad stoji licem u lice s „Garetom u opuštenoj varijanti― i trebalo joj je nekoliko sekundi da se pribere. – Gospodine Laslo... Nisam oĉekivala da ću vas ponovo videti tako brzo... – uspela je da promrmlja. – Nisam ni ja, ali nikad ne mogu da odbijem Moli kad me nešto zamoli, a ona je odluĉna u tome da vam pomogne. I tako sam, na njeno navaljivanje, došao ovamo da vam nešto predloţim. Zakoraĉio je u kuhinju, razgledajući pri tom njenu visoku tavanicu. Sijena nije ni morala da prati njegov pogled, jer je već vrlo dobro znala šta mu je skrenulo paţnju, i to je pogodi poput fiziĉkog bola. – Nemojte... Molim vas, nemojte... Već neko vreme hoću da opajam pauĉinu, ali nikako da stignem... – pravdala se. On spusti pogled ka njoj. – Ali o tome bi svakako trebalo da brine vaša posluga, a ne vi, zar ne? – Ja... Nemam poslugu, hoću da kaţem, u doslovnom smislu te reĉi. Većinu poslova obavljam sama... premda, kao

W & N

što i sami moţete da vidite, mnogo toga i ne stiţem da uradim. Kao što je recimo pajanje tavanice – dovršila je ponizno. Garet se uozbiljio. Spustio je pogled na testo koje je upravo razvijala, zatim pogledao Sijenine ruke, u kojima je grĉevito stiskala oklagiju, pa njen tanani struk oko koga je bila obmotana kecelja, i na kraju njena bujna prsa nagnuta nad ploĉu. – Ne morate sad da ĉistite samo zbog mene, sinjora. Prekasno je za to. Mogli biste ĉak i da uprljate hranu. Šta to pravite? – Pripremam testo za nekoliko jela. Pre neki dan sam videla izvrsno kandirano voće na pijaci. Ĉim sam ga ugledala, setila sam se koliko dugo nisam pravila pandolce, i morala sam da kupim nekoliko stotina grama – rekla je u jednom dahu, pokazujući glavom ka kuhinjskom stolu. Garet priĊe stolu. Konaĉno nije morao da ţuri da se vrati na posao i to mu je izuzetno prijalo. Sitno iseckani komadići kore limuna, narandţe i mandarine posuti šećerom leţali su na naboranom celofanu. Sagnuo se i omirisao ih poput kakvog struĉnjaka. – Kad sam bio deĉak, maštao sam o ušećerenim šljivama kad god bi nam neka milosrdna duša ĉitala pesmu koja poĉinje reĉima „Bilo je tó na Badnje veĉe...―, ali niko od nas dece zapravo nikad nije probao ništa sliĉno. Da li i one izgledaju ovako, sinjora? – Zaista ne znam. Zahvatio je šakom ušećerene komadiće narandţine kore i ubacio ih u usta. – Ovo je ĉak bolje od onog što sam zamišljao – rekao je, ţvaćući sa slašću. – Ne kaţe se sluĉajno da je zabranjeno voće najslaĊe. Tek tad je obratio paţnju na izraz Sijeninog lica. – Ali pokazali ste glavom prema ušećerenom voću – rekao je, braneći se. – Pa sam pomislio da ste mi dali zeleno

W & N

svetlo, pošto su vam ruke zauzete. U svakom sluĉaju, nadoknadiću vam štetu kad vas sledeći put budem izveo na ruĉak. Sijena prestade da mesi testo. Ţuti potoĉić jaja probi zaštitnu branu od brašna i poteĉe niz ploĉu. Sijena to nije primetila. – Na ruĉak? Opet? S vama? Ja? – Da – odgovorio je samouvereno, premda malo zaĉuĊen, kao da nešto nije razumeo. – Ali... gospodine Laslo... Vi ne znate šta priĉate! Šta vam to pada na pamet? Ne smeju i drugi put da me vide samu s nekim neznancem. A pogotovo ne s istim neznancem. Dovoljno je loše to što ste jutros nepozvani ušli u moju kuhinju. Šta će ljudi da pomisle? Šta će reći moja maćeha? – A zašto bi vas bilo briga za to? – nasmejao se. Sijena nije mogla da veruje sopstvenim ušima. Onaj potoĉić neposlušnog jaja, odbegao iz udubljenja u brašnu, već se razgranao i lagano je tekao niz mermernu ploĉu, prema podu. U tom trenutku mešenje je postalo poslednje na šta je mislila. Zurila je u njega u neverici. – Zato što... Zato što... Ĉekao je. Garet uglavnom nije nimalo strpljiv, ali ova situacija mu je bila posebno zanimljiva. Moglo bi se ĉak reći da je uţivao. – Da? Sijena kao da nije ţelela da pronaĊe reĉi koje je oĉekivao da ĉuje i pogledala je testo. Ostaci raskvašene planine od brašna podsećali su je na njen ţivot. I on je bio bezobliĉan, beznadeţan i nakvašen njenim suzama. Besna i ogorĉena, poĉela je ljutito da lovi odbeglo jaje, skupljajući brašno na gomilicu kako bi ga iznova umesila. Pre nego što je progovorio, neko vreme ju je posmatrao. – Kako vi ţelite, sinjora, premda ruĉak nije ništa u poreĊenju s onim što imam da vam ponudim. Došao sam u vašu kuću s jednim poslovnim predlogom.

W & N

Bogato iskustvo nauĉilo je Gareta Lasla kako treba postupati sa ţenama. Spuštajući bradu i izvijajući tamne obrve, oĉekivao je njen odgovor s obećavajućim izrazom lica. To je odmah upalilo. – Nastavite, sinjore – rekla je, s primetnom nervozom u glasu, koju je bezuspešno pokušavala da sakrije. Neobavezno se naslonio na radnu površinu. – Razmišljao sam o Bredlijevima. Vrlo su zabrinuti za vas. Zamolili su me da vam pomognem. Sinoć sam im hiljadu puta rekao, najprostijim mogućim jezikom, da sam došao ovamo da se odmorim, a ne da radim. MeĊutim, ništa što sam kazao nije moglo da ih zaustavi, bili su izuzetno uporni. Na kraju sam morao da popustim, ništa mi nije vredelo. – Nasmejao se na naĉin kojem, dobro je to znao, nijedna ţena nije mogla da odoli. – Moja ponuda je sledeća: Proceniću vrednost vaše kuće i imanja, ali ne nameravam predugo da se bavim time. To ću obaviti na najkvalitetniji naĉin i u najkraćem mogućem roku i onda ću otići. Vi posle odluĉite šta ćete raditi s kućom i zemljom. Juĉe sam vam rekao da treba da ugrabite svaku moguću priliku kako bi se vaši snovi obistinili. E sad, kad budem završio procenjivanje, moţete sve da prodate i da se bacite u troškarenje, moţete da sprovedete moj poslovni plan ili pak da zaboravite sve to i nastavite da se raspadate u prašini. To će biti iskljuĉivo vaša odluka. Govorio je blagim, ali ubedljivim tonom. Zavodljivo, toplo i kad je Sijena zadrhtala, to svakako nije bilo izazvano hladnim i proraĉunatim rezonovanjem poslovnog ĉoveka. – Ali uspešan biznismen poput vas svakako ne bi radio ovako nešto samo iz milosrĊa – rekla je nesigurno. – Koliko će me sve to koštati? – Genijalnost ima cenu, naravno, ali ne morate da brinete, svakako ćete moći da je priuštite. – A to je? Njegove usne se razdvojiše. Sijena krajiĉkom oka uhvati blesak njegovih savršeno belih zuba.

W & N

Šta god da je u pitanju, ovo ne miriše na dobro.

5. – Postoji li neko mesto na kojem moţemo otvoreno da porazgovaramo, gospoĊo Di Imperija, gde nas niko neće uznemiravati? I gde se nećemo umazati brašnom? — Znaĉajno je pogledao njene ruke. – Naravno. Dajte mi samo nekoliko minuta da odem do maćehe. Reći ću joj da je došla Moli, na još jedan ĉas pravljenja ĉipke. Tako nam sigurno neće smetati. A onda ću nam skuvati kafu... – Ne, ne morate to da radite, sinjora. Doneo sam nešto što će sasvim dobro posluţiti umesto kafe. Ja ću se pobrinuti za sve dok se vi ne vratite. Sijena je oprala ruke, a potom otrĉala uz stepenice. Bilo joj je potrebno nekoliko minuta i isto toliko poluistina kako bi umirila Imeldu. MeĊutim, kasnije će joj trebati mnogo više vremena da se izbori sa svojom savešću. Kad se ponovo vratila u kuhinju, lice joj je bilo zajapureno zbog krivice koja ju je progonila. Još više se zacrvenela kada je otkrila da Garet sam samcijat luta unaokolo po prizemlju. Ĉekao ju je na jedinom mestu prikladnom za goste. Plašila se i da pomisli šta je sve video usput pre nego što ga je pronašao. Njen posetilac stajao je u salonu, pokraj stola koji se nalazio na sredini prostorije. Salon je bio ogroman, preplavljen sunĉevom svetlošću. Budući da je Garet stajao leĊima okrenut jednom od visokih prozora, njegova silueta delovala je pomalo zastrašujuće. Tek kad se okrenuo ka njoj, Sijena je shvatila da on upravo otvara bocu šampanjca. Ĉula je praskav zvuk izletanja ĉepa. Pre nego što je vratio bocu na srebrni posluţavnik, Garet je sipao vino u dve uzane kristalne ĉaše. U trenutku kad je uzeo jednu i pošao prema Sijeni, u

W & N

prostoriji je vladala takva tišina da je mogla da ĉuje pucketanje mehurića po zidovima ĉaše. – Samo nemojte da mi kaţete da je prerano za šampanjac. Barem dok ne ĉujete sve što imam da vam kaţem – promrmljao je. Pokušala je da ga odbije, ali on je bio nepokolebljiv. – Pa to je samo jedna ĉaša penušavog vina, sinjora. Dopustite sebi mali luksuz – rekao je blago, pruţajući joj ĉašu. Sijena je oprezno odmeri. — Već sam vam objasnila kako je u Piĉiji, sinjore. Ako vas je neko video kako ulazite ovde s tom bocom ili ako se proĉuje da sam bila sama u salonu s vama... — kolebala se, a on se namah uozbilji. – GospoĊo Di Imperija... Sijena... Ne moţete tako sebe da sputavate onim što drugi ljudi smatraju moralnim. Ukoliko već nemate hrabrosti da uradite ono što je najbolje za vas, onda barem predajte kljuĉeve ove kuće direktroru najbliţe banke i spasite sebe, Moli i Kejna od... – Imam hrabrosti – obrecnu se Sijena, i prkosno isturi bradu. Presekla ga je u pola reĉenice, na šta mu oĉi sevnuše. Sijena to nije primetila, ali je zato uzela ĉašu šampanjca iz njegove ruke. – Reĉ je o tome što moram da poštujem ţelje moje maćehe, sinjore – reĉe Sijena sa ţaljenjem u glasu. – Neukaljano ime mog oca i kuća mog pokojnog muţa predstavljaju sve što joj je u ţivotu ostalo. Ja to moram da poštujem, i da za uzvrat budem poštovana. – Moram priznati da sam od Moli ĉuo znatno nepovoljnije komentare na raĉun Imelde. Pre nego što je odgovorila, Sijena otpi jedan gutljaj šampanjca. Spuštajući ĉašu, pogledala ga je krajnje iskreno i otvoreno. – Ali takve komenatre nikad nećete moći da ĉujete od mene, gospodine Laslo. Upravo zato sam i rekla maćehi da Moli dolazi u posetu, kako bih bila sigurna da neće izlaziti iz

W & N

svog apartmana. Moli i Imelda su se srele u nekoliko navrata. – Hoćete da kaţete da je izmeĊu njih dve bilo nekih nesporazuma? Sijena otpi još malo šampanjca. – Nikad do sada nisam probala ovako nešto. Ţelim da uţivam u svakom gutljaju. Naravno. Devojka poput vas bi i trebalo da uživa, pomislio je, dolivajući joj još vina. – Tamo odakle sam doneo ovu bocu, ima još mnogo sliĉnih. Moj posao već više od dvadeset godina zavisi izmeĊu ostalog i od ovoga. Sijena prihvati napunjenu ĉašu, ali pod sopstvenim uslovima. – Moram da vas upozorim, gospodine Laslo. Ne nameravam da se napijem kako biste vi mogli da me iskoristite. Pogledao ju je zagonetno, trudeći se svim silama da prikrije osmeh. – Zaista sam iznenaĊen vašim lošim mišljenjem o meni, sinjora. Apsolutno mi nije potreban alkohol ako ţelim da zavedem neku ţenu. Boţe dragi, na kakve li ste vi to muškarce navikli? Ni na kakve, osim na Alda, pomisli Sijena. A on svakako nije imao ništa zajedniĉko s vama, Garete Laslo. Pošto je otpila još malo šampanjca, Sijena se odmah ohrabri. – Jedini muškarci s kojima dolazim u dodir jesu oni koji mogu da mi budu od neke koristi. Slušajući sebe kako izgovara ovu reĉenicu, iskreno se nadala da joj se na licu neće primetiti iznenaĊenost sopstvenim reĉima. Ovo je zvuĉalo baš surovo, pomislila je. Odakle li je to izašlo? Svakako je bilo neke koristi od šampanjca u ovo doba dana. – Znaĉi, nas dvoje govorimo istim jezikom, gospoĊo Di Imperija – rekao je, uĉtivo klimnuvši glavom. – Tako nešto sam upravo i hteo da vam ponudim. Ja mogu da vam budem od koristi. Izraz lica mu je bio nedokuĉiv. Sijena je ĉekala da joj

W & N

objasni šta je time hteo da kaţe, trudeći se da ignoriše svoje nestrpljenje. Konaĉno, više nije mogla da izdrţi. – Zamolila bih vas da preĊete na stvar, gospodine Laslo. – Naravno, ali onda kad ponovo postanemo Garet i Sijena. Koliko sam primetio, sinoć vam to nije smetalo. – Radije bih da persiramo jedno drugom kad smo sami, molim vas. Nadam se da to neće biti problem. Sijena je ispreplela prste obe ruke oko ĉaše za šampanjac, skupljajući hrabrost da nastavi. – Ĉujte, gospodine Laslo... Garete... Moja maćeha će me uskoro pozvati da joj odnesem posluţavnik s ruĉkom... – Vaša maćeha bi uskoro mogla da shvati da njena lepa, briţna dadilja treba da ima sopstveni ţivot, sinjora. Iz njegovih oĉiju privremeno je nestao onaj samouveren, prodoran pogled. Izraz lica mu je postao znatno blaţi. Premda je to mnogo opasnije, pomislila je Sijena. I bila je u pravu. Prišao joj je i istrgao joj ĉašu iz ruku. Pošto su joj ruke beţivotno pale niz telo, on je uhvati za jednu i povede je ka stolu. Ĉvrsto ju je zgrabio oko struka, oĉekujući otpor s njene strane, ali pošto mu se ona bespogovorno predala puštajući ga da je vodi tamo kud je naumio, on joj se samo zahvalno osmehnu. To je već nešto. Pošto je otišla s veĉere kod Bredlijevih, Garet je naredne sate proveo uţivajući u osećanjima koja je probudila u njemu. Ipak, ona nisu uticala na njegovu rešenost da joj odoli. Naprotiv, samo su uĉvrstila njegovu odluku. Mnogo je lakše manipulisati fantazijama nego stvarnim ţivotom. Sve njegove veze i vezice s bogatim i moćnim ţenama bile su izuzetno burne i naporne. Opušteno, nevino flertovanje predstavljalo je prijatnu promenu. Sijena moţda ima ĉeliĉnu volju, ali ta volja je sad pokopana negde duboko u njoj. To je jasno potvrĊivao nemir koji joj se ocrtavao na licu. Garet se pitao koliko dugo će još moći da priušti sebi zadovoljstvo da mašta o tome kako mu se ova nepokolebljiva lepotica u potpunosti predaje. MeĊutim,

W & N

izmeĊu fantazije i stvarnosti zjapila je duboka provalija, koju su njena uznemirenost i njegova odluĉnost da joj se odupre još više produbljivali. Prestao je da se osmehuje i namrštio se. Išĉekivanje je najveći afrodizijak, a upravo to je osećao na svojoj koţi. – O ĉemu je reĉ, gospodine Laslo? Odmakla se o njega. On ju je pustio, ali polako, uţivajući još malo u njenoj mekoj koţi, dok je nevoljno odvajao prste od njenih. Sijena je takoĊe uţivala, i zato se nije previše brzo otrgla. Pristojnost joj u tim trenucima uopšte nije bila na umu. On ju je dodirivao. Šaka mu je bila topla i prijatna, potpuna suprotnost od Aldovog hladnog i površnog dodira. Šta bi se desilo ako bi pregazila sve svoje principe i predala se toj tinjajućoj strasti koja je gorela u njegovim oĉima? – Bojim se da vam se neće svideti ono što ću vam reći. – Uzdahnuo je. Kad bi to barem bila istina, pomislila je Sijena, lagano spuštajući pogled. Bio je to gest koji ih je oboje razoĉarao. Ona je ţelela da nastavi da gleda u njega; on je to takoĊe ţeleo. – Moţda bi bilo bolje da što pre odete odavde, sinjora, odmah. Okrenite se i odšetajte dok još ima nade za vas. Tako mladi, moţete da odete bilo kud, da radite bilo šta, da budete bilo ko. Ukoliko ostanete prikovani za ovo mesto, potpisaćete sebi smrtnu presudu. Tiha samouverenost njegovih reĉi bila je izuzetno moćna. Da je bila iskrena prema samoj sebi, Sijena bi svakako naslutila iskrenost i u njegovim recima. Ali ovo je ĉovek koji ima gotovo sve, kao i smirenost i odluĉnost koje njoj nedostaju. Njemu je sve isuviše potaman da bi joj predlagao da promeni svoj ţivot iz korena i premesti ga negde drugĊe iz ĉistog hira. Obodrila je sebe da ga izazove. – Imate li neke argumente za to što ste upravo rekli?

W & N

Njegovo lice se u trenutku smrknu. Sijena je ipak uspela da ga iznenadi svojim pitanjem, što joj je donelo neopisivo zadovoljstvo. Ozbiljan, Garet potvrdi klimanjem glavom. – Ustao sam još pre svitanja kako bih osmotrio vaše imanje, o kojem su mi Bredlijevi prethodno već nešto rekli. Na osnovu onog što sam uspeo da pogledam, a to nije mnogo, priznajem, uvideo sam sve teškoće ovdašnjeg ţivota. Ukoliko niste u stanju da se iz ovih stopa organizujete, celo imanje će zarasti u korov, i to pre nego što toga postanete svesni. Dok je razmišljala o njegovom upozorenju, on je otpio jedan dug gutljaj šampanjca. – Imate li bilo kakve kvalifikacije koje vam omogućavaju da budete tako sigurni u to što ste upravo rekli? – upitala ga je, polako izgovarajući reĉi. Mozak joj je radio automatski. Ako ništa drugo, već je bila potpuno svesna kvalifikacija koje je imao da njene misli i telo pretvori u drhtavi ţele. – Da budem iskren, apsolutno nikakve – rekao je iskreno. – Stvar je u tome, sinjora, što ne moram da budem vodeći svetski struĉnjak za ligursku poljoprivredu da bih video da vaše imanje nezaustavljivo propada. Ograda je natrula, a korov zaposeda vašu predivnu, ali zapuštenu vilu kao da je zamak Uspavane lepotice... – Zastao je. Sijena odmah iskoristi priliku da poleti na krilima mašte. On je princ iz bajke, koji dolazi da je spase na svom belom ţdrepcu. Kad bi samo... Pošto se vratila u stvarnost, Sijena uzdahnu. – Pretpostavljam da ste u pravu. Postoje trenuci kad se osećam kao da meseĉarim kroz ţivot. Što se više trudim, to je teţe udovoljiti svima. – Podigla je ruku da pokrije lice, oĉajna. Slabašan zvuk ĉaše koja se spušta na srebrni posluţavnik trgnu je iz misli. Pre nego što je stigla da reaguje, Sijena oseti ĉvrst stisak oko ramena. – Vi ste nezavisna ţena – reĉe Garet neţno. – Nikako ne

W & N

bi trebalo da uskratite sebi priliku da budete srećni samo zato što brinete o tome šta će drugi pomisliti. Sijena ćutke podignu glavu i pogleda pravo u njega. Vilica mu je bila odluĉna kao i uvek, ali kad ju je pogledao nedokuĉivim oĉima, negde u dubini naslutila je odsjaj neĉeg prepoznatljivog. Sinoć je prvi put videla taj isti pogled, kad je ušetala u trpezariju Bredlijevih. Grozniĉavo je pokušala da se otrgne iz njegovog zagrljaja, ali Garet se pravio kao da to ne primećuje. Moţda jeste bio ĉvrsto odluĉio da je ne zavede, ali nikad nije mogao da odoli igranju s vatrom. – Hajde da isprobamo tu teoriju, hoćete li? – Kaţiprst mu lagano skliznu niz udubljenje ispod brade. Vapio je za neĉim što će mu potpiriti fantazije. Najednom se snaţno uzbudi, i nagnu se ka njoj. – Vi ste isto tako vitalno stvorenje kao i ja, Sijena di Imperija. Zašto se toliko trudite da to sakrijete? – šapnuo joj je na uvo, isprekidano dišući. – Ja... Ne razumem o ĉemu priĉate... – Nevinost nije pravi razlog zbog kojeg izbegavate moj pogled, zar ne? U stvari upravo je suprotno. I vi i ja znamo pravi razlog zbog kojeg ste sinoć na veĉeri uporno odbijali da se opustite i uţivate. Vi me ţelite. Da, toliko je jednostavno. Pretpostavljam da ste prvi put u ţivotu pronašli nešto što toliko jako ţelite da bi to moglo da vas preobrati i natera da se suprotstavite svemu onom ĉemu ste do sada robovali. Pa, evo neĉeg što će vas ubediti da vaš ţivot ne bi trebalo da poĉinje i da se završava time šta misle drugi. Obujmio joj je tanak struk. Sijena ostade bez daha. Znala je da bi trebalo da zove u pomoć, da vrišti ili da napravi scenu, bilo šta ĉime bi svoju pristojnost pretpostavila njegovoj poţudi. To je trebalo da uradi, ali Garet je prebirao prstima po njenoj tankoj pamuĉnoj haljini. Osetila je njihovu toplinu. A upravo joj je to tako dugo nedostajalo – ljudska toplina. Više nije bila u stanju da podnese sva ta silna odricanja.

W & N

– Neko bi mogao da nas vidi. – Njene reĉi prostrujaše izmeĊu njih kao kroz san i Sijeni se uĉini kao da ih nije ni izgovorila. – Ko? Već ste mi rekli da nemate poslugu. Osetila je kako mu se reĉi penju iz dubine grudi, da bi na kraju utonule u njenu kosu. – Da, ali sinjora Mortari dolazi petkom da mi pomogne u kuvanju, a tu su i Ermano i njegova ţena koji vode gazdinstvo... – Danas nije petak. A voĊenje farme ne ukljuĉuje virenje kroz kuhinjske prozore, zar ne? Ušuškana u njegov zagrljaj, Sijena zadrhta. – Mogla bih da otrĉim do vrata i da pobegnem. – Pokušavala je da ubedi samu sebe. – Naravno da biste mogli – ukoliko biste mislili da će vam se dogoditi nešto loše. Njegov izraz lica podsećao je na leoparda koji vreba svoj plen. Otkako ju je obgrlio oko struka nije se ni mrdnuo s mesta, samo se osmeh koji je lebdeo na njegovim usnama polako izgubio. – Ali neće se dogoditi ništa loše, zar ne? – upitala ga je Sijena, i odmah se pokajala zbog svojih reĉi. Šta ako ih on doţivi kao izazov? Gotovo neosetno se pomakla unazad, trudeći se da zadrţi pristojnu razdaljinu izmeĊu njih. – Sve zavisi od toga šta podrazumevate pod pojmom „loše―. Glas mu je bio gladak poput svile. Kad ju je pustio, Sijeni gotovo da je bilo krivo. Uzeo je njenu ĉašu, dolio još malo šampanjca i spustio je na stoĉić pokraj nje. Potom je podigao svoju ĉašu, prouĉavajući majušne mehuriće koji su izbijali na zlatastu površinu. Dok je ispijao dug gutljaj penušavog vina, njegove tamne, pametne oĉi posmatrale su je preko ruba ĉaše. – Ja sam od onih koji uvek dobiju ono što ţele. A ono što povezuje sve stvari koje ja ţelim jeste uspeh.

W & N

Sijena zadrhta. Pokušavajući da prikrije nervozu, uzela je ĉašu i grĉevito je obujmila prstima. Spazio je taj gotovo neprimetan pokret i nasmešio se. Premda prekasno, shvatila je da su joj zglavci sigurno pobeleli usled pritiska, odajući njen strah. Garet nikud nije ţurio. A i zašto bi? Mogao je da je ima – bilo kad i bilo gde. To je bilo sasvim jasno još onog prvog dana, na trţnici. Bilo je dovoljno da je pogleda u oĉi, pa da zna. MeĊutim, poslednje što je ţeleo bilo je da je poseduje. Njena krhkost, pomešana s ovom olupinom od kuće u kojoj je ţivela, ĉinili su Sijenu di Imperija prevelikim izazovom za njega. Trebalo je nekako izbeći Molino navaljivanje, ali i ućutkati sopstvenu savest. Morao je malo da porazmisli o tome, ali na kraju je ipak smislio šta mu valja ĉiniti. Razvukao je usne u širok osmeh. – Vidim da oĉajniĉki ţelite da saznate o ĉemu priĉam, sinjora. – Pretpostavljam... – Sijena proguta knedlu, trudeći se da izbegne podrhtavanje u glasu. – Pretpostavljam da ćete mi sad predloţiti nešto nepristojno?

6. Garet se blaţeno nasmeši. Odjek njegovog smeha odbi se o pohabane mesingano-staklene površine salona. – Pa, to pre svega zavisi od onog što podrazumevate pod tim pojmom, gospoĊo Di Imperija. Verujem da Kejn i Moli oĉekuju od mene da padnem pod uticaj vašeg lepog lišća i obavim sve kako treba. Mada, budimo iskreni, postoji mnogo veća mogućnost da vam ponudim pristojnu cenu za ovo vaše dotrajalo imanje nego da se zaljubim u vas. Nasmejao se. Sijena mu se pridruţila, ali samo zato što se oĉajniĉki trudila da bude ljubazna, a zapravo se osećala skrhano i zbunjeno.

W & N

– Hajde sad lepo da razjasnimo sve. Kejn i Moli smatraju da je vaš ţivot u haosu. Ukoliko nastavite da se borite protiv zuba vremena onako kako ste to do sada radili – krpeći ovde, lepeći onde – i taj novac koji trenutno moţda još imate uskoro će potpuno presušiti. Ono što je ovom mestu potrebno jeste jedno briţljivo planirano preureĊivanje i kompletna restauracija. Kako sam ĉuo, maćeha vas je već popriliĉno namuĉila i neće se smiriti dok vas ponovo ne uda. Ako ne ţelite da poslušate moj savet i odete odavde dok još moţete, postoji još jedna krajnje logiĉna mogućnost. Dovedite svoju vilu i imanje u red, tako da mogu da vas izdrţavaju. Tek onda ćete moći svima da natrljate nos i ţivite onako kako ţelite. Za to će vam biti potreban novac – i to popriliĉno novca. Ali ako ste spremni da radite ono što vam kaţem, ja ću finansirati renoviranje sve dok stavljanjem ove stare dame pod hipoteku ne budete u mogućnosti da me isplatite. A tad moţete da zgrabite svoj san – kakav god da je on. – Pošto je završio izlaganje, Garet se široko osmehnu. I to je to, pomisli Sijena setno. Otpio je dug gutljaj šampanjca. Sijena ga je posmatrala, ne znajući šta da kaţe. Mislila je da joj je sve jasno, premda više ni u šta nije bila sigurna. Uzdahnula je. Uostalom, nije morao da se muĉi sa šampanjcem, osmesima i dramskim pauzama. Njeno telo je ionako oduvek bilo na prodaju. Prvi kupac bio je Aldo, a sad joj se smešio još jedan brak s njegovim jezivim roĊakom Klaudijom. – Mislite... Vi i ja... – Glas joj je iznenada utihnuo, a potom u potpunosti zamro. Garetovo flertovanje, njene fantazije, dodir njegovih prstiju na njenoj koţi – seks bi sve to upropastio. Isprljao bi i oskrnavio njene romantiĉne snove. Udahnula je duboko. – Vi... i... ja... Koliko god puta da je zapoĉinjala istu reĉenicu, nikako nije uspevala da odmakne dalje. Reĉi su joj ostajale zaglavljene u grlu. Nije imala hrabrosti da iskaţe surovu, ali

W & N

neizbeţnu stvarnost koja je pred njom. Njegov glas na trenutak prekinu njene muke. – Sinjora, ja vam nudim sve svoje umeće, ali ţeleo bih nešto za uzvrat. Sijena nije bila u stanju da se pomeri. Piljila je u pod, znajući da bi Imelda dreknula na nju ukoliko bi ga pogledala pravo u oĉi i zahvalila svojoj dobroj sreći. Uostalom, on ima izgled i šarm koji bi svaka ţena poţelela, a prema reĉima njene prijateljice Moli, ima i novac. Sve u vezi s Garetom Laslom je na svom mestu. U noćašnjim snovima Sijena mu je već bezbroj puta pala u naruĉje. MeĊutim, na surovoj dnevnoj svetlosti ţivot je teţak, okrutan i bolan kao i uvek. Aldova smrt svalila je ogroman teret na njena pleća. Sad joj se nudi raj – ali po ogromnoj ceni. Zapravo i nije mogla da oĉekuje nešto mnogo bolje. Zar već prva Garetova reĉenica nije pogazila sve njene fantazije o vitezu na belom konju koji dolazi da je spase? Postoji mnogo veća mogućnost da vam ponudim pristojnu cenu za ovo vaše dotrajalo imanje nego da se zaljubim u vas! To je rekao. Bilo je više osećanja u toj njegovoj izjavi nego u bilo kojoj drugoj. A kako je tek samouvereno tvrdio da ga ona ţeli! Zatvorila je oĉi i prisetila se pokojnog supruga, Alda. Zar i njen brak s njim nije bio ugovoren na identiĉan naĉin? Imelda, koja je u to vreme glumila ucveljenu i usamljenu udovicu, pozvala ga je na veĉeru kod njih. Navodno joj je bio potreban savet šta da uradi s imovinom pokojnog gospodina Basa u selu. Aldo di Imperija je brzo video priliku da proširi svoje malo carstvo. A onda je Sijena otvorila vrata kuće koju je delila s maćehom. Videla je pognutu olupinu od ĉoveka, s buketom ruţa u ruci. On je video svoju šansu. Udovica Baso dobila je njegov savet, ali Sijena je bila ta koja je dobila ruţe. I tako je sve poĉelo... Bilo joj je potrebno vreme da razmisli. – Gospodine Laslo, sve što mogu da uradim jeste da i dalje štedim ili da naĊem posao – rekla je polako. – S jedne

W & N

strane, mislim da je nemoguće smanjiti troškove više nego što već jesam. Toliko dugo sam spajala kraj s krajem da sam zaboravila kako izgleda trošiti novae. S druge strane, u Piĉiji nema posla, osim u zadruzi. Od ono malo evra koje moj rad donosi teško da bih mogla da izdrţavam Imeldu i sebe. – E pa onda se otarasite maćehe i spasite sebe. – Ne. Nikad to ne bih mogla da uradim, sinjore. Obećala sam ocu da ću brinuti o njoj. Moraću nekako da se snaĊem. – Ja vam nudim spasonosni plan – ponovio je, kao da je bilo kome od njih potreban podsetnik. – Zašto biste gladovali u ruševini i trpeli maltretiranje lude maćehe? – Molila bih vas da ne vreĊate moju porodicu, sinjore – reĉe Sijena tiho. Morala je da bude ljubazna, ali to ne znaĉi da treba da ga pusti da se izvuĉe s ubistvom – već nešto mnogo gore. – Imelda Baso nije vaša porodica. Ona je samo ţena s dobrim njuhom da namiriše plen. Sijena ga je ĉula kako spušta ĉašu na sto i hoda naprednazad po sobi. Videla je njegove uglancane koţne cipele, ali nije smela da podigne glavu i suoĉi se s njegovim izrazom lica. – Moli kaţe da imate manju kuću u centru sela, je li tako? – Tamo sam se rodila, da – reĉe Sijena tuţno. Kad bi samo mogla sad da bude tamo, na sigurnom. MeĊutim, Imelda je zahtevala da ona ostane u vili, da joj pravi društvo. Sijena gotovo nikad nije imala vremena da poseti staru porodiĉnu kuću. Uvek je bila prezauzeta kućnim poslovima, kuvanjem, radom u zadruzi ili ĉupanjem korova u koji je imanje bilo obraslo i s kojim nikako nije uspevala da se izbori. – Ako ste baš ĉvrsto odluĉili da ne prodate vilu, moţda biste mogli prvo da renovirate staru kuću? Kad bude gotova, moći ćete tamo da se preselite, a da Imeldu ostavite ovde. Pošto sve to sredite, ukoliko budete vodili ovo imanje sledeći

W & N

moje savete, svakako ćete biti finansijski nezavisni. Ako ţelite, mogli biste ĉak i da zaradite, a ostaće vam dovoljno i da platite nekog da vodi raĉuna o vašoj maćehi i njenom apartmanu. Ona će imati sve što joj treba, a vi ćete biti slobodni. Mislim da je to mnogo bolje nego da sedite skrštenih ruku i ĉekate da vas predaju kao paket prvom bogatašu koji naiĊe. – Kad sam se udala za Alda, postala sam deo njegove porodiĉne istorije. Moja duţnost je da ĉuvam njegovu kuću, kao i sećanje na njega, podalje od skandala. – Ali nećete moći da uradite ništa od toga ukoliko ne budete imali neki siguran kapital. Njegove uglancane cipele najednom nestadoše iz Sijeninog vidnog polja. – Prokletstvo, kako ste samo tvrdoglavi! Sijena poskoĉi i pogleda ga iznenaĊeno. Jedina osoba koja joj se ikada obratila na sliĉan naĉin bila je Imelda. Narednih nekoliko sekundi samo je zurila u njegova široka leĊa. – Kad me ţelite? – Ove gotovo neĉujne reĉi nevoljno je prevalila preko usana, jedva probijajući barijeru koja je, premda nevidljiva, lebdela izmeĊu njih. U tom trenutku on se okrenu i ulovi njen pogled, baš onako kao što je prethodnog dana uĉinio na trţnici. MeĊutim, ovog puta je drugaĉije. Bila je uplašena. Pogledala je u njega oĉekujući da će se susresti s njegovim hladnim i proraĉunatim licem, ali nije bilo tako. Zatvorila je oĉi. Upitala se šta će ugledati pred sobom kad ih bude ponovo otvorila, ali nije se desilo ništa neoĉekivano. Na njegovom licu još je titrao krajnje nedokuĉiv smešak. – Šta ste rekli? Ćutala je. Bilo je dovoljno teško izgovoriti te reĉi, a njihovo ponavljanje već bi bilo pravo muĉenje. Trudila se da sebi nekako olakša ionako teţak zadatak. Uprkos tome što je Garet mlad i predivan, spavanje s muškarcem iz koristi i dalje nije moglo da se nazove nikako drugaĉije nego prostitucija.

W & N

Ipak, bila je u oĉajniĉkoj situaciji. Nema ni novca, ni nade, ni budućnosti. Zar ne duguje sebi da bar iskoristi priliku koja joj se pruţa? U svakom sluĉaju, odavno se već oprostila od srećnog i zadovoljnog ţivota. Ĉinjenica da joj je Garet Laslo ponudio tako nešto znaĉi da ni on nije nimalo bolji od većine muškaraca, ali ne sme mnogo da razmišlja o tome. Jedino tako je tokom proteklih godina uspevala da podnese bol i silna razoĉaranja koja su se samo nizala jedna za drugim. I njena avantura s Garetom biće samo još jedno u nizu tih razoĉaranja. MeĊutim, uprkos njegovoj oĉiglednoj bezosećajnosti, ĉinilo se da poseduje neke druge kvalitete koji nisu nimalo zanemarljivi. Sijena je to znala jer je svaki njegov pokret na neki njoj dotad nepoznat naĉin raspaljivao njenu maštu. S njim su u protekla dvadeset ĉetiri ĉasa poĉinjale i završavale sve njene fantazije. S njegovom svetlom koţom, prodornim crnim oĉima i moćnim, košĉatim šakama... – Kaţem da ću spavati s vama – rekla je tiho. – Molim? Titrajući smešak na njegovom licu preobrazio se u netremiĉan pogled. Ĉinilo se kao da je imao poteškoća da razume njen odgovor. Sijena nije bila iznenaĊena. Grlo joj je bilo tako stegnuto da su joj se reĉi na jedvite jade probijale napolje. – Da – ponovila je, ovog puta malo ubedljivije. – Prihvatam. Ukoliko moţete da spasite moju budućnost, provešću jednu noć s vama. Dugo nije znao šta da odgovori. Svakojake misli rojile su mu se po glavi. Nikad u ţivotu nije upoznao ţenu poput Sijene di Imperija. Prvo je pobegla od njega iz restorana s pet zvezdica. A sad se sama pozvala u njegov krevet. Ipak, Sijena nije obigravala oko njega poput kakve sponzoruše. Nikako. Pribliţavala mu se krajnje oprezno. Pogled u njene oĉi – kad mu je konaĉno dopustila da to uradi – odagnao je svako osećanje besa ili uvreĊenosti koje je

W & N

moţda i mogao oĉekivati. Nije morao da bude ĉarobnjak da bi shvatio da ju je njen ugovoreni brak priliĉno koštao. Iako mu se to veoma retko dogaĊalo, ostao je bez reĉi. Kao da ne postoji ništa što bi mogao da kaţe, a da to ne zvuĉi zaštitniĉki. Onda bi se ona moţda rasplakala. A njemu ne bi preostalo ništa drugo nego da je zagrli i sve bi otišlo do Ċavola. Zbunjen, Garet zavuĉe ruku u dţep. Osetio je hladan dodir novĉića i iznenada mu pade na pamet jedna zamisao. Novac zaista moţe da govori. Sva sreća što je on takav šaljivdţija. Celog ţivota mislio je samo na sebe i s olakšanjem shvatio da i dalje moţe tako da se ponaša, uprkos svim okolnostima. – Pa, vi ste pobednik u ovoj priĉi, bez svake sumnje, zar ne, sinjora? Pokušavao je da dobije na vremenu, ali ĉinilo se da ona to ne shvata. Bila je veliĉanstvena, i dvadeset ĉetiri sata ranije mogao je da je zavede bez ikakve nadoknade, samo da nije bilo one njegove glupe ideje da uzme odmor od ţivota. Sad se ona njemu nudi poput ţrtve. Namrštio se. Njeno ponašanje je nešto što je on doţivljavao iskljuĉivo kao zabavu, a sad se sve pretvara u nekakvu njemu nepoznatu opscenost. To uopšte nije njegov stil. Znao je da se ona sigurno pribojava onog što će on reći. Svakako je previše nervozna da bi ga pogledala. Njihov odnos se promenio – i to ne nabolje. Ona je njegova fantazija i ne ţeli da je primorava da oţivi njegov san. Zašto se upleo u ovaj haos i šta je, do Ċavola, nju nateralo da pristane na to? Nikad do tada nije platio ţeni da spava s njim, a sve ovo upravo ukazuje na tako nešto. Ta pomisao ga duboko pogodi. Bilo je jasno da ona ĉak ni nakon nekoliko ĉaša šampanjca nema hrabrosti za seks. Bila je kruta kao i uvek, a sad su joj još i oĉi bile ispunjene strahom. Garet nikad u ţivotu nije pogazio nijedan dogovor. Niti je ikad uspeo da odoli izazovu. A neće ni sad.

W & N

– Preuzimam na sebe obavezu da u potpunosti primim na sebe renoviranje vaše kuće i imanja – rekao je. – Po završetku posla zauzvrat oĉekujem od vas da provedete jednu noć sa mnom. Reĉi koje je upravo izgovorio bile su njegova strategija za bekstvo, samo se nadao da ona to neće shvatiti. Garet je imao visoke standarde. Nezasit poslovni svet sigurno će mu ući u trag i odvući ga odavde pre nego što njen projekat bude završen. Otići će ne prihvativši Sijeninu ponudu. S uzdahom olakšanja nestaće zauvek iz njenog ţivota i oboje će saĉuvati svoju ĉast. Neće morati da je gleda kako se kao uplašeno jagnje pribliţava njegovom oltaru. Nije imao pojma kako joj je uopšte palo na pamet da je njegova cena njeno telo, ali kad je to već predloţila, potrudiće se da iskoristi tu situaciju na najbolji mogući naĉin. Nijedno od njih dvoje ne bi sada moglo sasvim da se povuĉe a da ne izgubi ponos i samopoštovanje. A Sijena nema mnogo ni jednog ni drugog, pomisli Garet, osetivši neku ĉudnu muĉninu u stomaku. Sigurno se zato i odvaţila na takav predlog – jer nema šta da izgubi. Da sve ovo nije tako tragiĉno, bilo bi mu smešno. Za razliku od nje, on bi trebalo da bude taj koji je drţi sve keĉeve u rukavu. MeĊutim, sada se oseća isto tako bedno kao što ona izgleda. – Sinjora, hajde da nazdravimo! Glas mu je opet bio bezbriţan i zadirkujući. Sijena ga oprezno osmotri od glave do pete. U glavi su joj se preplitale sve njene fantazije i reĉi koje su razmenili u protekla dvadeset ĉetiri sata. Garet je bio potpuno neodoljiv — poput prolećne lavine koja nosi sve pred sobom. Uvek mogu da se pravdam time da su me poneli dogaĊaji koji su bili izvan moje kontrole, pomislila je zaneseno. Samo što će se ovog puta to barem desiti s istinski poţeljnim muškarcem. Koji, doduše, krije neku tajnu. Najeţila se kad se toga setila. Polako, oklevajući, podigla je ĉašu i pustila da se blago sudari s njegovom. Fini kristal je zvecnuo i to je bilo to.

W & N

Sudbina joj je bila zapeĉaćena. – Moţete da se uzdate u mene, sinjora – rekao je Garet. – Znajte da vas neću ni pipnuti dok sav posao ne bude okonĉan na naše obostrano zadovoljstvo. Moje uzdrţavanje je na putu da postane legendarno. Uzeo je bocu šampanjca i pošao prema velikom dvokrilnom prozoru. Silovito je povukao zarĊalu ruĉicu, otvorio ga, bacio još jedan, poslednji pogled na etiketu, a potom zalio preostalom tekućinom iţdţikljalu biljku u ţardinjeri. Sijena je nemo posmatrala njegov naizgled rasipniĉki gest. Pre nego što je miris vinom natopljenog ruţmarina dopro do nje, Garet zatvori prozor. Pokazao je rukom na srebrni posluţavnik i na prazne ĉaše. – Vi se pobrinite za to, a ja ću se otarasiti dokaza. Omeo sam vas u kuvanju. Bolje se vratite svom poslu. Izašao je iz sobe krupnim koracima. Tek što je Sijena ušla u kuhinju i uputila se ka sudoperi, on se već praznih ruku vraćao iz dvorišta. Sav njen preĊašnji duh kao da je za to kratko vreme nekako ispario, primetio je pomalo razoĉarano. – Ne budite takvi, sinjora. Mnoge ţene sa zadovoljstvom spavaju u mom krevetu. – Nisam dovoljno jaka da jednostavno umrem od gladi u ovoj olupini od kuće. – Sijenin odgovor bio je teţak poput malja. – I ne brine mene spavanje. Teško je uzdahnuo i stavio ruke u dţepove. – Ĉujte, sinjora, najbolje bi bilo da sad zaboravite sve to. Trenutno mi je na pameti nešto mnogo vaţnije od seksa. Trebalo bi nekako osmisliti poĉetak rada na vašem projektu. Sijena ga oprezno pogleda. I dalje je odisao istim nemirom, s tim što sad nije ona izazivala taj nemir. Bilo je oĉigledno da je obuzet neĉim sasvim drugim. To je uĉinilo da se oseća manje kao lovaĉki trofej, a više kao napuštena parcela – nešto oko ĉega je trebalo raditi, što je trebalo obilaziti i okopavati s vremena na vreme. Bila je to uloga na

W & N

koju se Sijena već navikla. Seks za nju moţda jeste fiziĉka agonija, ali sluţenje ostalima joj je veoma dobro išlo. – Naravno – rekla je pokorno. – Šta ţelite da najpre uradim? Pogledao je unaokolo poput jastreba u izvidnici. – Pa... moţete da završite s mešenjem. To bi bilo sve za sada. – Mogla bih da vam pomognem napolju – nesigurno je predloţila. – Nema potrebe. Vaše mesto je ovde, u kući, barem za sada. Uostalom, bolje radim kad sam sam. Posmatrao ju je kao da razmišlja o neĉem mnogo vaţnijem od onog što je izgovorio. Primetio je da se Sijenina ramena lagano opuštaju. Pošto je opet vezala kecelju, pokreti su joj postali smireniji. Njegov plan je delovao, barem zasad. Više ga nije doţivljavala kao neposrednu pretnju. To mu je odgovaralo. Nabacio je obešenjaĉki osmeh i još malo zaĉinio priĉu. – Istina je da jedva ĉekam da se vratim u kancelariju. I zaista bih mrzeo da mi se svi ostali milijarderi smeju zato što sam morao da napustim projekat koji sam preuzeo ni manje ni više nego na odmoru – našalio se, u pokušaju da malo ublaţi napetost koja je zavladala. – Teško da mogu da nastavim da savetujem klijente ukoliko svoj posao ostavim napola dovršen, zar ne? Podigla je pogled i tuţno mu se nasmešila. U tom trenutku shvatio je da za nju ipak ima nade. Negde duboko u njoj još postoji iskra neĉeg, samo ju je trebalo ohrabriti. Prestala je da mesi testo i poĉela je da ga tapka. – Naĉisto ste pretukli taj vaš pandolce. Dušu ste mu izvadili. Sijena odmahnu glavom. Dok je prelazila preko prostorije kako bi nakvasila krpu u sudoperi, jedan sunĉev zrak pade joj na kosu boje bakra, obasjavajući je poput niza

W & N

šerpi i lonaca okaĉenih o šipku koja se protezala iznad kuhinjskog stola. – Ovo je testo za pastu, sinjore. Kolaĉ sam već umesila i ostavila da naraste pre nego što ga stavim da se peĉe. Eno ga tamo pod krpom, u onoj vangli. – Za pastu? To je ono što se prodaje u kesicama i meša sa sosom iz tegle? A ponekad i s majonezom. Sijena se namršti, grickajući zubima donju usnu dok je prekrivala sveţe oblikovano testo kako se ne bi osušilo. – S majonezom? – S majonezom – odgovori on oduševljeno. – Moraću to da probam – promrljala je. – Nemojte da me zasmejavate, gospoĊo Di Imperija. – Ne, stvarno, volim da isprobavam nove recepte. Aldo, moj pokojni muţ, traţio je da mu spremam samo njegova omiljena jela, a toga baš i nije bilo mnogo. Sad kuvam raznorazne stvari koje pre nekoliko meseci nisam ni sanjala da ću spremati. – Zamislite, nikad nisam probao domaću pastu. – To onda znaĉi da niste probali najbolju. – Sijena skloni kuhinjsku krpu na crveno-bele kockice, otkrivajući glatku, svilenkastu naraslu veknu. – Ovako sve poĉinje. Špageti, fuzili, farfaline – sve to nastaje od istog testa – nastavila je, sve više se opuštajući. Radoznalo je posmatrao šta radi. Pretnja je malo popustila i Sijeni je bilo drago zbog toga. Razvaljala je testo oklagijom, još malo ga oblikovala rukama, a potom se vratila do kuhinjskog stola za ĉiju je ivicu bila priĉvršćena mašina za testo. – Pravite li pastu svaki dan, sinjora? – Ne, ne radim sve ovo svaki dan. Umesim smesu otprilike jednom nedeljno. Prvi dan jedemo sveţu, a ostatak osušim. Nije mnogo teško, ali potrebno je dosta vremena da bi se napravilo kako valja. Što se više tanji, testo postaje duţe i moţe da se protegne ĉak preko ĉitave površine stola. Zato

W & N

volim da ga mesim rano ujutru, kad nema nikog u blizini. – A je l’ bi moţda bilo lakše udvoje? Uputila mu je kratak pogled, ali pošto nije odmah odgovorila na pitanje, Garet ode do sudopere i opra ruke. Sijena je bila oduševljena. Nakon svih ovih godina još je morala da podseća sinjoru Mortari da to uradi pre rukovanja s hranom. – Sigurno ĉesto kuvate, gospodine Laslo. – Ma ne, prţenice su moj najveći uspeh. Ali kad sam bio mali, najĉešća tema o kojoj su stariji govorili bila je higijena. Salmonela je jedna od prvih reĉi koje sam nauĉio. Još nešto, moţete opet da me zovete Garet. – U redu... Garete. Hteo je da obriše ruke. Pre nego što je uspeo da dohvati krpu prebaĉenu preko Sijeninog ramena, ona mu je hitro dobaci. To je bio još jedan pokušaj da ga drţi podalje od sebe, mada priliĉno bezuspešan. Pošto je obrisao ruke, presavio je krpu uzduţ i opet joj je prebacio preka ramena. Sijena zausti da nešto kaţe, ali se u trenutku predomisli, jer je bilo sasvim jasno da ovim ĉinom nije imao ni najmanju nameru da flertuje s njom. I premda je ĉitav proces potrajao, sve što je hteo bilo je da paţljivo namesti krpu. – Evo. – Hvala vam – izusti Sijena jedva ĉujno, gotovo neprimetno se odmiĉući od njega, premda to nije moglo dugo da potraje. – Šta sad? – Ovaj... Sijena je znala da je trebalo brţe da reaguje i da odbije njegovu ponudu za pomoć, ali to je bilo nemoguće. Njegova blizina vraćala joj je ono neobiĉno osećanje zadovoljstva pomešanog s krivicom, koje je prvi put iskusila u Petirosu. – Pa, Garete... ako stanete pored mene... – rekla je, ne diţući glavu. – Treba da ubacim testo izmeĊu ovih valjaka... – To je kao sprava za okretanje rublja, koja cedi vodu iz

W & N

mokrog veša? Sijena zastade i nesugurno ga pogleda. – Je 1’ vi to mene ismevate? – pobunila se. – Sad mi još recite da ste tako nešto videli samo u muzeju. – Nikako. Imali smo jednu kod kuće. Kad sam imao ĉetiri godine, pokušao sam da nahranim mrtvog pacova provlaĉeći ga kroz nju. Od tada je prošlo trideset godina, ali i dalje se sećam majĉinog krika kad ga je ugledala. Sijena prasnu u smeh, ali, shvativši šta je uradila, brzo pokri usta rukom. – Hoćete da mi kaţete da u Americi ima pacova? – Tamo odakle ja dolazim ima ih priliĉno. I to ogromnih! – Pretpostavljam da je vaš otac morao to da poĉisti? – nasmejala se. – Ne. On je dolazio kući samo kad bi mu nešto trebalo. Njegov neoĉekivani odgovor je ućutka. Sijeni je takav odnos bio vrlo dobro poznat. Poĉe da joj se prevrće u stomaku i ona shvati da što pre mora nekako da popuni neprijatnu tišinu koja se najednom ispreĉila izmeĊu njih. Postavila je valjke na mašini na najširi razmak i ubacila jedan kraj testa u prorez. Ĉim je poĉela da razvlaĉi testo, Garet se zainteresovano nadneo nad nju, da vidi šta se dešava. – Iako ovo deluje kao priliĉno komplikovana sprava, u suštini je vrlo jednostavna, zar ne? – Tako je. Samo treba da provlaĉite testo kroz nju iznova i iznova, svaki put suţavajući prorez izmeĊu valjaka kako bi postalo sve tanje i tanje. – I duţe i duţe. Sad mi je jasno zašto je ovaj posao lakše obaviti udvoje – rekao je, posmatrajući kako testo izlazi iz donjeg valjka i uredno se slaţe u talasastu gomilu. – Kako vam uspeva da se tako presavije? Sijena zablista. Konaĉno je uspela nekoga da zadivi. Vragolasto mu se osmehnula. – Za to su potrebne godine iskustva. On joj uzvrati pogled, isto tako vragolast, i nije joj

W & N

preostalo ništa drugo nego da prizna. – Pa u stvari i ne baš. Prosto izlazi tako samo od sebe, automatski. – Ma nije valjda? Posegnuo je za ruĉkom, oĉekujući da se Sijena pomeri, kao da se to prosto podrazumeva. Iako ju je njegova nadmenost iznervirala, nešto ju je spreĉilo da svoje osećanje pretvori u reĉi i ona se mirno povuĉe. – Evo, pogledajte. Baš sam nadaren. – Pokazao je glavom slapove paste koja je u talasima padala na radnu površinu. – Budite paţljivi. Ako donja površina mašine ne stoji ravno, testo će se slepiti i nema te sile koja će ga ponovo razdvojiti. Još nešto, morate ravnomerno da okrećete ruĉku, bez zastajkivanja. Sijena posegnu rukom da izravna mašinu baš u trenutku kad je Garet spuštao ruĉku. Zglavci mu se sudariše s njenim ruĉnim zglobom i ona naglo odskoĉi. On napravi bolan izraz lica. – To mora da je bolelo. Izvinite. Rekli ste mi da ne smem da zastajkujem. Jeste li dobro? – Da... jesam. Samo sam se malo uplašila. Zato sam poskoĉila. – Dajte da pogledam. Prišao je i uhvatio je za zglob. Dodir mu je bio neţan ali odluĉan. Sijena je posmatrala kako privlaĉi njenu ruku sebi. Poĉivala je nepokretno u njegovom blagom stisku. Već je znala da nema nikakve svrhe da pokuša da mu se odupre. Nastojala je da prizove sav onaj strah koji je trebalo da oseća pri samoj pomisli na naĉin na koji će morati da mu plati za to što spasava njen dom ali uzalud. Ko zna, moţda se više i ne plaši.

W & N

7. Sigurno je znao kakve su joj se misli u tim trenucima vrzmale po glavi, jer joj je uputio samouveren, prodoran pogled. – Plašite se da ću poţeleti da naplatim dug ranije? Ništa ne brinite. Već sam vam rekao da mi to sad nije na pameti. – Ako vi tako kaţete – reĉe Sijena. Zvuĉala je odvaţnije nego što se osećala. – Evo kako ćemo, Sijena. Dok problem vaše kuće i imanja ne bude u potpunosti rešen, dajem vam svoju reĉ da to uopšte neću pominjati. Osećala je toplotu njegovih prstiju na svojoj koţi. Neţno je prelazio njima preko njenog dlana. – Ne tu, već na nadlanici. – Sijena se osećala duţnom da to kaţe, ali joj je u dubini duše bilo drago kad je shvatila da nije obratio paţnju na njene reĉi, nastavljajući da istraţuje njen beli, glatki dlan. – Da, naravno ali ovde mogu da vam vidim sjajnu budućnost imanja Entrotera. Vidite li ovu liniju? Tu je sve zapisano. – Pasta će se osušiti. – I to vidim. Evo ovde. Uprkos svemu, bilo mu je teško da se odrekne navike da flertuje s lepim devojkama, pomislio je vragolasto. Sastrugao je noktom trunĉicu skorelog testa s njene koţe. – Srećno zaljubljeni ali gladni. Sijena oštro istrgnu dlan iz njegovog. – Pa i neće biti nikakvog ruĉka ukoliko ne nastavim s ovim – rekla je uţurbano, oĉajniĉki ţeleći da pobegne od Garetovog provokativnog pogleda. – Ja ću okretati ruĉku, a vi moţete da pridrţavate testo dok bude izlazilo izmeĊu valjaka. Ukoliko nemate ništa protiv – dodala je stidljivo. I tako su nastavili da rade zajedno, u tišini, dok je

W & N

kremasta testenina lagano prolazila izmeĊu valjaka, centimetar po centimetar. Nakon prve ture Sijena je ponovo podesila valjke i po drugi put provukla testo. Kako su više puta ponovili postupak, testo je postajalo sve duţe i sve tanje, budući da je prolazilo kroz sve uţe proreze na mašini. – Ogladneću od svega ovoga – rekao je Garet kad je testo konaĉno poĉelo da izlazi iz najuţeg proreza. Testenina je sad bila toliko tanka da je bilo moguće ĉitati novine kroz nju. Uhvatio je jedan kraj i, podigavši je prema svetlosti, divio se njenoj teksturi. – Sad mi je krivo što sam preskoĉio doruĉak. Sijena ga pogleda u neverici. — Ne shvatam kako neko moţe da izaĊe iz kuće a da ne doruĉkuje? – Ukoliko nešto pojedem ujutru, to me usporava. Propuštanje doruĉka omogućava mi da uvek budem korak ispred ostalih. Tako mi ostaje vremena da obavim još ponešto. Ali... ako ste baš toliko zabrinuti, moţda biste mogli nešto da mi ponudite? Sijena ovo shvati kao neko nareĊenje, ali to je nimalo nije uvredilo. Bilo joj je zadovoljstvo da ga izvrši. Otišla je do posude u kojoj je narastao pandolce. Zadiţući rub šarene krpe kojom je bio prekriven, Sijena se blago namršti. – Ovo će morati da odstoji još neko vreme, ali mogu da vam spremim fetuĉine s pestom. – Šta god da je to, ako moţe brzo da mi utoli glad, prihvatam. Opet je polako izlazila iz svoje ljušture, ali na ovu njegovu primedbu ona kao da se ponovo malo uvukla u nju. – Siguran sam da je to nešto vrlo ukusno, Sijena. Nego, šta je to, u stvari, kao da mi priĉate na kineskom? – Fetuĉini su široki rezanci. Pesto je sos koji se pravi od peĉenih pinjola, samlevenih sa sveţim listovima bosiljka, maslinovim uljem, belim lukom i parmezanom ili pekorinom – koji god imam pri ruci. Duţe traje njegovo opisivanje nego sama priprema – objasnila je, istegnuvši se da dohvati veliki bakarnu šerpu s dugom drškom okaĉenu o

W & N

šipku iznad stola. Garet bi to rado uĉinio umesto nje, ali bio je zanesen posmatranjem prefinjenih pokreta njenog tela dok se izvijala i jednostavno je zakasnio, bio je prespor. Umesto toga, ponudio je da napuni šerpu vodom i da je stavi na šporet da prokljuĉa. Ona je već mešala na tihoj vatri pinjole u tiganju. – Sad bi trebalo da naberem poveću šaku bosiljka iz Ermanove bašte. Za to mi treba malo više vremena ali mogu da ga iseckam dok se pinjole budu hladile. Zakoraĉio je prema njoj i istrgao joj varjaĉu iz ruke, prislanjajući pri tom prst na usne kako bi predupredio bilo kakve prigovore. – Sve ćete stići, ništa ne brinite. Sad imate pomoć. Ja ću ovo da dovršim dok vi budete bili u bašti. – Morate neprekidno da mešate pinjole, treba samo da budu blago prepeĉene, a nikako da zagore. Ja to mogu da radim i samo drmusanjem tiganja, ali vama će verovatno biti lakše s drvenom varjaĉom. – Snaći ću se ja već nekako – rekao je samouvereno. Tako je i bilo. Kada se Sijena vratila u kuhinju s buketom mirisnog bosiljka, on je mešao pinjole poput pravog profesionalca. – Garete, zadivljena sam! – Nije to ništa u poreĊenju s reakcijom koju ću izazvati kod Kej na i Moli kad me budu videli kako prĉkam po kuhinji. – Oni sigurno neće hteti da jedu ovu sirotinjsku hranu. – Sijena se zakikota. – Nikad se ne zna. Samo se nadam da nisam nešto upropastio, pa da mi tresnete ovaj tiganj o glavu sa sve pinjolama. Ona prestade da se smeje. – Nikad ne bih uradila tako nešto. Moţda i bi, kad bi znala da je obećanje koje ti je bilo tako muĉno da daš najverovatnije uzaludno, pomislio je

W & N

Garet, ali ništa nije rekao. Oprala je bosiljak i osušila ga, umotavši ga u suvu krpu. Otkinula je nekoliko debelih ĉenova s glavice belog luka koja je visila na kanapu pored kamina, a potom ih je istucala u velikom kamenom avanu, zajedno s pinjolama koje je on presuo iz tiganja. Na kraju je dodala narendan sir i listove bosiljka, kako bi zadrţali svu svoju aromu. – Voda je prokljuĉala. Staviću pastu da se skuva, da vas malo odmenim. — Garet je već bio na pola puta do šporeta pre nego što je završio reĉenicu. Sijena se uznemiri. Istina je da je brzo nauĉio kako da proprţi pinjole u tiganju, ali problem je u tome što se sveţa pasta zaĉas prekuva. – Nema potrebe. Ako vam nije teško, moţete da narendate još malo parmezana, a ja ću ubaciti fetuĉine u vodu. Dok se budu kuvali, sos će već biti gotov. – Ne ide nam tako loše ova saradnja, šta kaţete? – upita je Garet smejuljeći se, a Sijena opet oseti istu onu poţudu koja ju je obuzela i pre nego što je dala svoje obećanje. Otišla je da uzme još jednu konzervu maslinovog ulja s police, traţeći bilo kakav izgovor da se barem nakratko skloni od njega. Mislila je da će joj to prijati, ali bilo je upravo obratno i vratila se gotovo pre nego što je otišla. Dok je on rendao parmezan na reţnjeve tanke poput flis-papira, Sijena je razdvojila pastu na trake. Ubacivši nekoliko fetuĉina u kipuću vodu, pogledala je na sat. Imala je još taman toliko vremena da razblaţi pesto mlazom hladno ceĊenog zlatastozelenkastog ulja i da uzme tanjir iz kredenca koji se nalazio pored šporeta. Pošto ga je stavila na sto, izvadila je escajg iz fioke i poĉela da se osvrće unaokolo traţeći posluţavnik. Ispuštajući dubok uzdah shvatila je da je njena maćeha sigurno zaboravila da ga vrati nakon doruĉka. To joj ionako nije bilo prvi put. – Zaista mi je ţao ali plašim se da ćete morati sami da

W & N

ponesete svoj tanjir do salona, gospodine Laslo. – Ješćemo ovde. Zašto bismo gubili vreme i pustili da nam se hrana ohladi? — rekao je, provlaĉeći prste kroz gustu, garavu kosu. Bio je tako savršeno ošišan da se nakon tog njegovog pokreta svaka dlaka opet vratila na svoje mesto. – Ovde je baš toplo. Nikad mi nije bilo jasno kako ljudi mogu da ţive bez klima-ureĊaja. – Kuhinja će se rashladiti ĉim iskljuĉim šporet. Pre nego što se pasta skuva moţete širom da otvorite prozore, tako će se napraviti malo promaje. Ukoliko je vrućina ono što ga muĉi, Garet je to vrlo dobro skrivao. Pošto je prošao tik iza nje kako bi mogao da dohvati prozor, Sijena nije mogla da odoli a da duboko ne udahne. Toplota je oţivljavala diskretan smolast miris njegove kolonjske vode. Podsećao ju je na planinske proplanke i mraĉne, tajanstvene i neprohodne šume u kakve nikad nije kroĉila, a koje su je odvajkada mamile. – Jeste li dobro, Sijena? Pogledala ga je, shvativši da odgovor „dobro sam― nikako ne bi mogao da pokrije sva ta silna osećanja koja su joj preplavila telo. Garet od krvi i mesa bio je ĉak i bolji od onog iz njene mašte. Bio je apsolutno predivan, a ona će u ne tako dalekoj budućnosti spavati s njim. U ovom trenutku stajao je tako blizu nje da je mogla da ga dodirne. Šta bi se dogodilo ako bi to i uĉinila, pitala se. Tokom nekoliko dugih sekundi Sijena nije mogla ništa da izusti. Bila je rastrzana izmeĊu dve mogućnosti: da naprosto odradi taj uţasan posao ili da se nada da bi s Garetom moţda ipak moglo da bude drugačije... A onda je voda iz šerpe u kojoj se kuvala pasta poĉela da kipi i Sijena je morala da reaguje. – Dobro sam, Garete. A dobro su i fetuĉini, na svu sreću! – Stidljivo se nasmejala, nadajući se da nije primetio njenu uznemirenost. Nakon što je ocedila testeninu, stavila je šerpu na sto, za kojim je Garet već sedeo. Presuvši sve fetuĉine u

W & N

njegov tanjir, krenula je da mu sipa sveţe pripremljeni pesto. – Zar vi nećete da jedete? – upitao je iznenaĊeno, moţda ĉak i malo prekorno. – Ne mogu sad, obilno sam doruĉkovala – rekla je smerno, dok je on dosipao još pesta na rezance. Kad je završio, uzela je posudu iz njegove ruke i dodala mu ĉiniju s narendanim parmezanom. – Uzmite koliko god ţelite. To je i uĉinio. Nalet strasti koja bi je obuzela svaki put kad bi ga pogledala gotovo da je nadvladala sreća koju je osetila dok ga je posmatrala kako slatko jede. Strašno je volela kad ljudi uţivaju u obrocima koje je spremala. To je bila jedna od retkih stvari u njenom ţivotu u koju je bila sigurna. Od milijardera pa do seljaka – svi su morali da jedu. Sijena je otkrila da poseduje talenat da ih nahrani – i uţivala je ako su oni uţivali. Pogleda uperenog u tanjir svog gosta, Sijena poĊe da dohvati ispraţnjenu ĉiniju s pestom kako bi je oprala. Bila je umazana uljem i gotovo joj je iskliznula iz ruke. Iako je nije ispustila, umazala je prst s ono malo preostalog sosa. Bez mnogo razmišljanja, prinela je ruku ustima i olizala ga. Toliko je navikla da jede sama da je to za nju bilo nešto najprirodnije na svetu. Zatvorila je oĉi, uţivajući u dobro znanom, njoj omiljenom ukusu pesta, kad je neki gotovo neprimetan zvuk podseti da ima društvo. Otvorila je oĉi, i susrela se s Garetovim radoznalim pogledom. Spustio je viljušku u tanjir i posmatrao je. Pogled mu je bio tako prodoran da je Sijena osećala kako je steţe poput ĉvrstog zagrljaja. Bila je svesna svakog svog uzdaha i izdaha dok je poţuda polako, ali sigurno preuzimala prevlast nad smernošću. Garet konaĉno proguta zalogaj i shvati da mu je grlo suvo. Sve je to bilo zbog nje. — Zar nećete da mi ponudite ništa za piće? Njegove reĉi povratiše je u ţivot i ona se naglo prenu iz zanesenosti. Nije joj preostalo ništa drugo nego da ga pogleda

W & N

i upita šta bi ţeleo da popije. Kada je podigla glavu, iznenadila se videvši da je on još posmatra. – Jednu kafu, ako nije problem. – A onda je primetio njen izraz lica i nasmejao se. – Molim vas. Garet je nastavio da je posmatra i dok je uzimala dţezvu iz kredenca i sipala u nju vodu da bi je potom stavila na ringlu. Razmišljao je o tome kako su im se pogledi ukaĉili nekoliko trenutaka ranije. Uprkos njenom oĉiglednom strahu od onog što je tako naivno obećala, njene oĉi su na tren ili dva zasjale nekim tinjajućim optimizmom. Kao da su u tim momentima postojali samo njih dvoje u ĉitavom kosmosu. Pouĉen prethodnim iskustvima, Garet je znao da moţe da je uzme sada i tu, kao što je to uĉinio sa stotinama ţena pre nje. Trgnuvši se, oštro je prekorio sebe zbog svojih misli. Ova devojka je oĉigledno namuĉena, otuĊena i usamljena. Još je u ţalosti i suprug joj sigurno nedostaje. Ja nisam navikao na tako neţne ţene. I to sam pomešao s privlaĉnošću, ništa drugo, govorio mu je njegov analitiĉki um. MeĊutim, telo Gareta Lasla bilo je iskonski primitivno. Naviknuto da funkcioniše nagonski, a ne razumno. Dok se Sijena vrzmala po kuhinji kuvajući kafu, svaki njen pokret mu je raspaljivao maštu. Bila je neodoljiva, ali pošto je video strah u njenim oĉima, ĉvrsto je odluĉio da ne podlegne iskušenju. Sad je njeno telo za njega postalo sprava za muĉenje. Bilo je oĉaravajuće. Ćutke je ispijao kafu, boreći se sa svojim nagonima. Ako sad krene u osvajanje, razbiće ĉini kojima ga je omaĊijala. To nikako ne bi bilo dobro ni za nju, a ni za njega, jer bi prekršio obećanje koje je dao samom sebi. Ipak, taj uplašeni pogled u Sijeninim oĉima nije mu davao mira i opsedao ga je neuporedivo više od bilo kakvih moralnih nedoumica.

W & N

– Odakle biste ţeleli da poĉnete? – upitala je Sijena Gareta nešto kasnije, kad ga je izvela u dvorište. Što pre pokaţe i dokaţe spoljašnjem svetu – ali i sebi – da ovo nije ništa osim poslovne posete, to bolje. Nije vaţno to što nikoga nije bilo napolju: Sijena je vrlo dobro znala da meštani budno prate kretanje svih stranaca koji se zateknu u Piĉiji. Moţda trenutno i nema nikoga, ali njegov dolazak sigurno nije prošao neopaţeno. – Mislim da ću poĉeti od meĊe – rekao je. – Moţete li samo da mi pokaţete kuda se proteţe? – Ermano je do sada verovatno već završio posao u mlekari. Pozvaću ga da poĊe s vama. – Ne morate to da radite. Moj svakodnevni ţivot je toliko pretrpan ljudima koji vape za paţnjom da će mi biti istinsko zadovoljstvo da ovo predivno mesto istraţujem sam. Tako mogu da uradim mnogo više za kraće vreme. Osim toga, najviše volim da radim sam. – Ja takoĊe! – uzviknu Sijena iskreno. – Ali mislim da bi ipak bilo zgodnije da Ermano i njegova supruga budu upućeni u to što radite. Ne bih volela da pomisle da ste neki uljez. I još nešto, u ovo doba godine morate da pripazite na šarke koje izlaze iz gnezda da se ugreju na suncu. – A da vi moţda mene ne doţivljavate kao nekog gmizavca? – promrmljao je, a potom se ugrizao za jezik, videvši kako je Sijena zaprepašćeno razrogaĉila oĉi na njegov komentar. I premda je situacija u kojoj se našla bila izuzetno opasna po nju, Sijeninim venama prostruja neka luĊaĉka ushićenost. A onda se najednom trgnula. Oĉajniĉki joj je bilo potrebno da neko proceni vrednost njenog imanja i kuće, ali bila je svesna da to moţe dobiti samo na uštrb svog ugleda. Ako bi Imelda pogledala kroz prozor i videla je kako razgovara, i to sama, s nekim neznancem, njena crnina ne bi joj više predstavljala nikakvu zaštitu. Istog trenutka će je udati za onog uţasnog Aldovog roĊaka Klaudija, pre nego što Garet uopšte bude

W & N

imao priliku da nešto uĉini. Prokleta da je pristojnost!, pomisli Sijena ogorĉeno, i premda je niko drugi nije ĉuo, ova njena izjava je iznenadi. Kad bi samo mogla da dopusti Garetu da je telesno i umno uvuĉe u njegov svet. Za ĉoveka poput njega veze su sigurno sinonim za slobodu i zabavu, dok se ona osećala u potpunosti sputana tuĊim oĉekivanjima. Kladim se da Garet nikad ne insistira na tome da se jede u tišini kako posluga kasnije ne bi traĉarila, pomislila je ogorĉeno. A potom je, već malo vedrije, pomislila na njihovu zajedniĉku noć nakon koje će joj on doneti doruĉak u krevet, sa sve cvećem i šampanjcem... – Pretpostavljam da ne pokušavate da me iskušavate pre nego što za to doĊe vreme, Garete? Sijenino srce zaigra. Ţelela je da njene reĉi zvuĉe kao oštro, strogo poslovno upozorenje, ali desilo se nešto neoĉekivano. Umesto toga, zazvuĉale su mazno i provokativno. Izvio je obrve, posmatrajući je tako radoznalo i senzualno tamnim oĉima da je odmah znala šta mu je u tim trenucima prolazilo kroz glavu. Rumenilo joj udari u obraze protiv njene volje kad oseti kako joj neka neobiĉna toplina teĉe venama poput sunĉeve svetlosti. Lice joj se na to ozari – na ĉitavih desetak sekundi. – A da li bih ja uradio tako nešto? – Izvio je jednu gustu, crnu obrvu. – Mada... moţda bi vam ipak bilo pametnije da pozovete tog vašeg Ermana, Sijena. – Koga? A da, naravno! Naterao sam je da pocrveni, pomislio je Garet, osetivši neku, za njega neuobiĉajenu, grizu savesti. Ona liznu usne vrhom jezika, a on na to zadrţa dah. Toliko je navikao na ţene koje su mu se neprestano ulagivale i flertovale s njim da ih je jedva više i primećivao. Zašto ga je onda ovaj Sijenin gotovo neprimetan, nevoljan pokret toliko uzbudio? Telo su mu zaposeli nagoni koji su se neprestano sukobljavali. Ţeleo

W & N

je da je zaštiti, ali je isto tako bio potpuno opĉinjen njome poput nekog tinejdţera. Nikako nije smeo da rizikuje s nekakvim utešiteljskim zagrljajima. S obzirom na to kako se osećao, to se sigurno ne bi završilo time. Bilo mu je neprijatno i on odvrati pogled od nje i zagleda se nekud u daljinu. Ovako nešto nije smelo da se dogodi. Posao je na prvom mestu, a on ga ima preko glave. To je, uporedo s obuzdavanjem telesnih nagona, trebalo da bude njegova glavna briga. Sve je to deo priĉe u kojoj niko ne smeo da priĊe dovoljno blizu onom pravom Garetu Laslu. Sijena je takoĊe imala problem sa svojim osećanjima. Moram da svedem ovo izmeĊu nas na ĉisto poslovan odnos, pomislila je. Zakoraĉivši unazad, pozvala je Ermana. Predosećala je da je Garet na pragu da uradi nešto... nešto što bi obistinilo sve njene fantazije, ali i strahove. Spas je došao u pravom trenutku. Kad se Ermano pojavio, Sijena je bila rastrzana izmeĊu olakšanja i razoĉaranja. Pošto mu je naloţila da njihovog posetioca sprovede unaokolo, po glavi su poĉele da joj se roje svakojake misli. Garetovi netremiĉni pogledi obećavali su, ali ona je iz iskustva s Aldom nauĉila da od muškaraca nikad ništa ne treba oĉekivati. Prezime na venĉanom listu sasvim je dovoljno, govorila joj je Imelda. Ne treba ti ništa više. Ali trebalo mi je, zavapila je Sijena u sebi. I još mi treba... Ovo iznenadno buntovniĉko razmišljanje zbunilo ju je. MeĊutim, na neki uzbudljiv, nedozvoljen naĉin, bilo je zabavno. – Ermano će vam pokazati dokle se prostire moja zemlja i šta sve tu imamo. — Skinula je kecelju i protresla je, diţući svuda okolo brašnjave oblaĉke, a potom je opet vezala oko svog tananog struka. To je bio sasvim dobar izgovor da ne gleda u Gareta. – Moram da se vratim unutra i dovršim posao.

W & N

– Govorite li engleski, Ermano? – ĉula ga je kako pita upravnika imanja dok mu je prilazio preko dvorišta. Nasmejala se. – Zna sasvim dovoljno da bi vas poveo u razgledanje, Garete. Ali nedovoljno da otkrije bilo šta o meni, pomislila je, otirući ono malo brašna što joj je ostalo na kecelji. – Zao mi je što nećete videti imanje u najboljem izdanju. Zima je bila duga i popriliĉno hladna za ove krajeve, tako da nisam stigla da ga dovedem u red otkako je Aldo umro. – Raspoloţenje joj je splašnjavalo sa svakom sledećom reĉi koju je izgovarala. Zašto je uopšte pristala na ovako nešto, do Ċavola? Ĉovek koga je Moli nazivala najvećim struĉnjakom na svetu za ove poslove sigurno će imati sjajne zamisli – ali njihova cena je za nju ipak bila previsoka. Garet je primetio kako joj je glava klonula. Ĉinilo se kao da će duh njenog pokojnog supruga uvek biti tu, prisutan, i da će probijati sve zidove koje ona uporno bude podizala. Nasmešio se i podigao ruku kao da će da je potapše po ramenu, ali se zaustavio trenutak pre nego što su mu prsti dodirnuli njenu meku put. Povlaĉeći se, promrmljao je: – Razumem kroz šta sve sad prolazite, Sijena. Nikad nećete moći da zaboravite svog supruga, ali sa svakim danom koji prolazi sećanje na njega će vas ohrabrivati da nastavite da ţivite svoj ţivot onako kako bi on to ţeleo. Sijena polako podignu glavu, ali kad im se pogledi sretoše, Garet primeti kako joj reĉi zamiru na usnama. Kao da nije u stanju da smogne snagu da bilo šta kaţe. I zato je ćutala, gledajući ga s izrazom lica koji nikako nije uspevao da odgonetne. To mora da je Ijubav. Zato ja ne mogu da je prepoznam, pomislio je ciniĉno. Proveo je toliko godina u školi teških udaraca da je postao imun na to osećanje. – Evo kako ćemo, Sijena. Zašto i vi ne biste pošli s nama? Ermano moţe da nam bude pratilac.

W & N

Oĉekivao je da će ona odmah odbiti njegov predlog, brinući za svoju ĉast, kao i uvek. Umesto toga, pogledala je prašnjavu zemlju, u kojoj je poput kakvog devojĉurka iscrtavala izmeĊu njih liniju vrhom sandale. Nadajući se da Ermano neće primetiti njeno ogromno razoĉaranje, odmahnula je glavom. – Hvala vam na ljubaznoj ponudi, gospodine Laslo, ali ja zaista moram da se vratim u kuhinju. Kad moja maćeha bude saznala da ste ovde, sigurna sam da će vas pozvati u kuću onako kako dolikuje. – Veoma se radujem tome – rekao je, trudeći se da zvuĉi ubedljivo. Na Sijenino zaprepašćenje, Imelda Baso nimalo nije bila zadivljena idejom da neki stranac uĊe na njenu teritoriju, pa ĉak iako je u pitanju vrhunski biznismen. Istog trenutka kad je Sijena pomenula da je on prijatelj Bredlijevih, Garet Laslo je od njene maćehe simboliĉno primio poljubac smrti. Imelda nije verovala da Kejn i Moli imaju novca. Smatrala je da ţive isuviše mirno i povuĉeno, i da i njihovi poznanici, kao uostalom i oni sami, sigurno izmišljaju kojekakve priĉe o bogatstvu i društvenom poloţaju. Imeldi je uvek bilo potrebno da vidi kako se novac troši, a ne samo da ĉuje priĉe o njemu, da ne bi bila sumnjiĉava prema neĉijem bogatstvu. Sijena se povukla u svoju sobu. Skrivena iza zavese, posmatrala je svog posetioca kako već pred kraj obilaska šeta kroz maslinjake obrasle korovom. Ermano je sigurno otišao za svojim poslom, jer je Garet išao prema kući potpuno sam. Leţerno i opušteno, s jednom rukom u dţepu, razgledao je imanje poput ĉoveka koji bi svuda mogao da se oseća kao kod kuće. Ali ne i ovde, pomisli Sijena, naglo se budeći iz zamišljenosti. Strĉala je niz stepenice, oĉajniĉki se trudeći da ga preduhitri i doĊe do njega pre nego što se uhvati za teški gvozdeni zvekir na vratima. – Vaš posed je zaista veoma lep. – Osmehnuo se. Lagani

W & N

povetarac poigravao mu se s kosom, a Sijena primeti i da mu je koţa lica već blago preplanula na vrelom prolećnom suncu. – Kad sam se popeo na onaj greben tamo, video sam kako se u daljini sunĉevi zraci prelamaju na površini mora. – Znam. To je jedna od prednosti ţivota ovde. Iskrenuo je glavu u stranu i sumnjiĉavo izvio obrvu. – To što ste rekli je baš neobiĉno. Sijena poĉe da krši ruke. Bile su vlaţne od znoja, a ona je bila nervozna jer je upravo otkrila svoja prava osećanja. – Hoću da kaţem... to je jedna od onih predivnih stvari koje dobijate ţivotom ovde. Oprostite mi, moj engleski ponekad ume da me izneveri... Nije delovao baš ubeĊeno. – Bilo bi šteta izgubiti ga. – Netremice ju je gledao. – Biću sasvim iskren prema vama, Sijena. Moram odmah da se bacim na posao. U stvari, najbolje će biti da odmah poĉnem. Moţete da mi prepustite neku prostoriju u kući da mi narednih dana posluţi kao kancelarija. – Ne! On je već bio pošao prema kuhinjskim vratima ali Sijena se ispreĉila ispred njega. – Hoću da kaţem... moja maćeha to nikad ne bi dopustila. Ugrizla se za donju usnu. – Vremena kada ste slepo slušali maćehu su prošla, sinjora. Moraćete sami sebi da postanete najvaţniji – i to što pre. Postojao je neki neobiĉan odjek Molinih reĉi u ovome što joj je Garet rekao. Sijena bi moţda nekako i uspela da zanemari sopstvene ţelje i potrebe, tako je bila vaspitana, ali u poslednja dva dana dvoje potpuno razliĉitih ljudi – Garet i ona stara nona na trţnici – rekli su joj da prati svoj nagon. A da ne pominje Molino i Kejnovo neprestano gunĊanje zbog naĉina na koji se Imelda ophodi prema njoj. Sijena je oklevala – ali samo na trenutak. – U redu, ali nikako ne mogu da vas pustim u kuću. Moja

W & N

maćeha bi poludela. – Izvinite, ali ĉija je ovo kuća? – Moja – reĉe Sijena naivno, kao da nije primetila ironiju u njegovom glasu. Bila je rasejana i pogledom je prelazila preko dvorišnih kućica, pokušavajući da odluĉi gde bi mogli da porazgovaraju u ĉetiri oka, a da pri tom ne izazovu skandal. – Moţete da radite u skladištu za limun. To je neka vrsta šupe koja je nekad korišćena za ĉuvanje zimnice. Njegov mozak bio je isuviše zaposlen za bilo kakva objašnjavanja i razuveravanja. Spremao se da ode. – Napraviću privremenu kancelariju za projekat Entrotera u nekom kutku Kejnove i Moline vile. Kad se budete dogovorili sami sa sobom, ako se dogovorite, moţete da me posetite. Pošto je to rekao, okrenuo se i otišao. Prve Garetove procene Sijeninog imanja bile su priliĉno mraĉne. Njena budućnost delovala je vrlo sumorno. Ostavio je iznajmljen auto isred njene kuhinje i odluĉio da prošeta do vile Bredlijevih. Tako će imati dovoljno vremena da razmisli o svemu. Krstarenje Mediteranom zvuĉalo je kao savršen naĉin da izbegne pritiske i stresove kojima je bio izloţen u Njujorku. Mislio je da moţe da pobegne tako što će novcem zatrpati sve svoje probleme i izbegavati pozive iz kancelarije. Prihvatio je velikodušan poziv Bredlijevih da odsedne kod njih, u nadi da će pronaći odgovore na nezadovoljstvo koje ga je već neko vreme muĉilo. MeĊutim, umesto svega toga, nasukao se na sasvim novi splav sastavljen od zagonetki i pitalica, koji je vetar nosio u nekom njemu sasvim nepoznatom pravcu. Kao izuzetno povuĉena osoba, pomislio je da bi neko vreme provedeno u prijatnom društvu moglo da mu bude od pomoći. Navikao je na to da mu posluga bude na usluzi dvadeset ĉetiri ĉasa dnevno, ali prijateljstvo je ipak nešto

W & N

sasvim drugaĉije od toga. Garet je gotovo ĉitavog ţivota zazirao od reĉi ,,veza―. Ona je u njemu budila samo loša sećanja. Njegova prva i poslednja smislena veza, ona porodiĉna, okonĉala se kada je imao šest godina. Bilo je to onda kad je video kako mu otac ubija majku. U tom trenutku Garet se zakleo da nikada neće dovesti nijednu ţenu u tako ranjiv poloţaj. To je takoĊe bio razlog što se nije predugo zadrţavao na jednom mestu. Muškarce bi, a posebno ţene, svaki kontakt odmah navodio da poĉnu da razmišljaju o vezivanju i posvećivanju. Jedino ĉemu je Garet ţeleo da se posvetio jeste posao. To je okrutna ljubavnica, ali njegova posvećenost i odanost isplatila mu se već mnogo puta do sada. Razmišljao je o svom uspehu, ako je to uopšte tako moglo da se nazove, kada je zaĉuo neki zvuk koji mu je uzdrmao nemirnu savest. Kad se okrenuo se da vidi odakle dopire, dvadesetak metara dalje ugledao je Ermana kako ulazi kroz vrata omanje dvorišne kuće. Na njima je stajala ţena s brašnjavom keceljom koja joj je delimiĉno prekrivala crnu suknju i bluzu. U ruci je drţala vanglu i Garet je video kako pruţa Ermanu varjaĉu da proba. Budući da je ţiveo na brzoj hrani i kafi iz aparata, Garet je bio dirnut ovim prizorom. Podsetio ga je na laţnu bliskost sa Sijenom koju je osetio dok je pravila testeninu. U ĉemu je tajna domaće kuhinje? Uvek mu se ĉinila tako toplom i zabavnom. Moţda su ţene osećale neku duboko ukorenjenu, iskonsku potrebu za stvaranjem neĉega, dok su muškarci genetski predodreĊeni da uţivaju u tome. Ili su one prirodno dareţljivije i velikodušnije od muškaraca? Zeleo je da nastavi da posmatra Ermana i njegovu suprugu, ali ipak je skrenuo pogled. Bio je to isuviše intiman trenutak. Garet je veoma ĉesto veĉerao s prinĉevima i najverovatnije je zaraĊivao više novca za jedan minut nego što je ovaj farmer video za godinu dana, ali tokom tih šezdeset sekundi Garet je osetio da Ermano poseduje nešto

W & N

što on nikada nije imao – spokoj.

8. Sijena se pojavila na ulaznim vratima Bredlijevih nakon sat vremena. Sluţavka ju je uvela u omanju prostoriju u koju se ulazilo iz predvorja. Sijena je već mnogo puta bila tu, ali sad nije mogla da je prepozna. Svaka vodoravna površina bila je prekrivena papirima i kompjuterima. Garet je sedeo usred tog organizovanog haosa. Pridrţavao je telefonsku slušalicu glavom i ramenom i ljuljao se na stolici dok je sklapao neke njoj nerazumljive dogovore s izvoĊaĉima radova. – Šta ste to uradili s Molinom radionicom? – upitala ga je Sijena zaprepašćeno, ĉim je završio razgovor. – Ona sigurno neće imati ništa protiv. Trenutno nije tu, Kejn ju je odveo u kupovinu u Portofino. – Malo je neobiĉno što su otišli tako daleko u ovo doba dana – reĉe Sijena sumnjiĉavo. – Je li? A ja sam baš mislio da vi Evropljani uţivate u tome da razvuĉete dan što je moguće duţe – rekao je šaljivo. – Već sam unajmio sve graĊevince koji su radili na ovoj kući. Dokaz njihovog kvalitetnog rada je svuda oko nas. Samo ste mi još potrebni vi i vaš prelepi maternji jezik da mi još malo pojasnite neke sitnice ovde, kako bi majstori bolje shvatili šta hoću. – Izvukao je list papira iz štampaĉa i dodao joj ga. – A ne, to nikako! Nisam ovde došla da bih radila! – Sijena je sakrila ruke iza leĊa i zakoraĉila unazad. – Šta će reći ljudi? Celo selo će biti oduševljeno što će imati o ĉemu da traĉari... Nedovršene reĉenice tumbale su se jedna preko druge dok je grabila ka vratima. Bila je isto toliko nestrpljiva da pobegne odatle kao i reĉi koje su izlazile iz njenih usta, ali Garet je stavio taĉku na sve to. U nekoliko koraka je došao do vrata, stao na sredinu i prepreĉio joj put, oslonivši se obema

W & N

rukama na dovratak. – A niste, je li? Ako ozbiljno mislite da spasite Aldovu vilu, onda ćete zaista morati da mi pomognete. Tokom ĉitavog svog radnog veka postizao sam ĉuda, i to svaki bogovetni dan. Uradiću to i za vas, ali da bih izgurao do kraja gotovo nemoguć projekat poput ovog, biće mi potrebna vaša pomoć. I opet taj njegov baršunasti glas, koji je uvek pretio da njenu samokontrolu pretvori u obiĉno sećanje. Sijena proguta pljuvaĉku. Bio je na samo nekoliko centimetara od nje, tako blizu da je osetila toplotu koja mu je izbijala iz tela. – Mogu ovo da uradim, ali uz vašu pomoći. Njegov glas uspeo je da razbije njenu zbunjenost u paramparĉad. I ne znajući zašto, podigla je ruke uvis, poput kakvog deteta. Htela je da se izvini, ali on joj nije dao vremena. U tom trenutku sva ona ţudnja koja se taloţila u njemu navela ga je da je poljubi. To je trebalo da bude samo jedan blagonaklon ĉin, prost i jednostavan dokaz da će ići samo dotle, ali ne i dalje. MeĊutim, ispalo je sasvim drugaĉije. U trenutku kada su njegove usne dodirnule njene, osetio je kako sva napetost napušta njeno telo. Topila se poput ĉokolade. Prepuštala mu se. Konaĉno je mogla da bude njegova. I s njim se nešto dogaĊalo, ali još nije mogao da odgonetne šta je to. Miris njenog tela delovao je na njega kao melem, kao da je bila sazdana od sveţeg cveća i vazduha, pomešanog s jednostavnom ljudskom toplinom. Sve to zajedno pobuĊivalo je u njemu toliku ĉeţnju da nije mogao da prestane da je obasipa poljupcima. Ljubio ju je sve dok joj se usne nisu razdvojile. Nije bila uplašena, nije imala nameru ništa da kaţe, samo je ţelela da mu stavi do znanja da ţeli još. Garet je negde ĉuo da ljubljenje moţe da izazove potpuno brisanje svesti, ali njemu se to još nikad nije dogodilo. Štaviše, bio je ponosan na to što ga razum nikada

W & N

nije napuštao. Upravo zato je i postigao tolike uspehe. MeĊutim, ovaj poljubac je bio nešto u ĉemu je hteo da uţiva do krajnjih granica. Postepeno je dopuštao vrhu svog jezika da je ispituje i izaziva, prelazeći preko mekanih jastuĉića na njenim usnama, ali ne usuĊujući se da ode dalje. Nek drugi muškarci uţivaju u devicama, on nije bio toliko opsednut njima, jer kad ţena jednom otkrije seks, više je ništa ne moţe zadrţati, pomislio je, uţivajući u blizini njenog gipkog, toplog tela. Sijena se najednom zatetura i osloni se na njega. Da li joj je samo potreban oslonac ili me ona to izaziva, pitao se. A onda kao da mu se um najednom rastoĉi. Njeno telo preuzimalo je potpunu nadmoć nad njim. U tom trenutku, njegovo prethodno iskustvo kao da više nije postojalo, kao da ga zapravo nikad nije ni bilo. Postojalo je samo ovo, i nijedno drugo. Ali on ţeli samo zadovoljstvo i ĉisto uţivanje, ništa više. I to je neprestano ponavljao u sebi, poput mantre. Sijena di Imperija ne znaĉi mu ništa. Niti će mu znaĉiti. Uprkos tome što je tako pokorna i što poseduje neku unutrašnju lepotu... Nikad nije naišao na sve te stvari ni kod jedne druge ţene. Mora da je ima – ovde, sad... Sijena ga je opet poţelela. Ako je uopšte ikad i prestajala... Ispustila je kratak, ali dubok uzdah zadovoljstva. Sklopila je oĉi i ponovo primakla usne njegovim. Na trenutak je oklevala, ali on joj nije ostavio vremena za razmišljanje. Obema rukama stisnuo joj je obraze i poljubio je još jednom, sa strašću koja je gorela poput plamena. Sve je to ipak bilo previše za Sijenu. I prebrzo. I tako iznenada. Najednom se trgla iz zanosa i odskoĉila kao opeĉena. Ne – sve ovo je pogrešno. Ţelela ga je, i to nepodnošljivo, ali nije ţelela seks bez emocija. Bilo ga je isuviše u njenoj bliskoj prošlosti. I zato je morala da se drţi na odstojanju od Gareta. Nije dovoljno jaka da mu odoli. Jeste da je navikla da svoju ĉast gubi pod gotovo nepodnošljivom teţinom muškarca – ali ovo je nešto sasvim drugaĉije. Ono što se desilo kad ju je Garet poljubio bilo je

W & N

neuporedivo gore od toga, bilo je zastrašujuće. U tih nekoliko sekundi neobuzdane strasti osetila je kako poĉinje da gubi razum. Poloţila mu je ruke na ramena i zavrtela glavom. – Ne, ne mogu, prošlo je premalo vremena od... Prebrzo je... Garet je isprekidano disao. Uzdrţavanje nije bilo u njegovoj prirodi. Ĉekanje, planovi, izazovi – sve to je moglo da ide do Ċavola. Probao je njene poljupce i sad ţeli još. Samo je to vaţno. – Da li biste ovo uradili samo da spasite Aldovo nasledstvo? – Osećala je njegov dah na obrazu. Sijena neţno skliznu rukama niz njegova ramena i grĉevito mu stegnu mišice. Zatvorila je oĉi. Kada bi samo mogla da pobegne od svih svojih problema zatvarajući se iza malenih, toliko voljenih vrata kuće koju je tako davno napustila, s neizmernim bolom u duši. – Za vilu? – Nije mogla to da prizna i skrenula je pogled. – Ako bih mogla da se vratim u svoju kućicu u selu i ako me niko i ništa nikad više neće uznemiravati, onda da, da... Prodala bih ĉak i dušu za tako nešto... Glas joj je bio odseĉan, ali noge su joj se tresle dok se migoljila iz njegovog zagrljaja. Izašavši iz sobe, zalupila je vrata za sobom uz gromoglasan tresak koji je odjeknuo kroz ĉitavu kuću. Sijena je izašla iz vile Bredlijevih visoko uzdignute glave. Tek kad je, zašavši za krivinu, nestala iz vidokruga kuće, oĉi joj se napuniše suzama. Skrenula je sa šljunkovite staze meĊu drvored badema kojim je preĉicom mogla da stigne do kuće. U jednom trenutku je zastala i, ne mogavši više da izdrţi, briznula u oĉajniĉki plaĉ. Bila je besna i razoĉarana. Kako je samo tanka linija izmeĊu divote i uţasa. Garet je

W & N

prvo razbuktao vatru u njenom telu, a potom razvejao neţne, pauĉinaste niti njene strasti tako otvoreno nasrnuvši na nju. Bio je na opasnom putu da prekrši svoj deo pogodbe. Ona je to znala, i nije postojalo ništa što je mogla da uradi da to spreĉi. Njegovo telo je za nju bilo preveliki izazov. Ako se preda, on više neće imati motiv da radi na njenoj kući, a ukoliko ga odbije, ništa neće moći da ga spreĉi da ode. Obe ove mogućnosti dovodile su je do ludila. Oĉajniĉki je ţelela da trĉi – da pobegne. Ali nije imala kud da ode. Samo da se povuĉe u kolibicu u kojoj je odrasla. MeĊutim, Imelda nikad neće pristati da se preseli tamo, a bez Garetove pomoći ionako nema nikakve mogućnosti da se to mesto spase. Moraće da ostane ovde, na ovoj zemlji i u Aldovoj vili, koja vrvi od loših uspomena. Zarobljena je. Njen otac je sigurno pronalazio nešto u Imeldi, nešto zbog ĉega ju je voleo. I zato se Sijena osećala duţnom da brine o toj ţeni. Njena osećanja nisu vaţna. Nikako ne sme da smetne s uma ono što je njen otac ţeleo. Briga o Imeldi podrazumeva da mora ostati na Entroteri, a za to je potrebno mnogo novca. Imelda je nameravala da se stari Klaudio useli kod njih, ali to je cena koju Sijena nikako ne ţeli da plaća. Njeno odbijanje da se potĉini maćehinoj volji ĉinilo je da atmosfera u kući neprijatno tinja od Aldove sahrane. Kad god bi Imelda iznova zapoĉinjala ovu neprijatnu temu, ona bi se samo još više razbuktala. Sad joj Garet nudi gotovo na dlanu da pobegne odatle. Sve što treba da uradi jeste da se strpi i izdrţi još malo. A onda će njenim problemima doći kraj – naravno, ukoliko se on bude drţao svog dela dogovora. Garet je rekao da će obezbediti sredstva za obnovu njenih kuća i imanja. Pošto to obavi, sve će zaloţiti na Sijenino ime, kao jedine naslednice. To znaĉi da odmah mora poĉeti da radi i da uloţi sopstveni novac za restauraciju Entrotere. On će sve vreme upravljati finansijama, tako da Imelda neće moći da potroši ni jedan jedini cent.

W & N

Sijena je pokušavala da se uteši time što će ţrtvovanjem svog tela spasiti Aldovu kuću i saĉuvati ime njegove stare porodice. S druge strane, Garet će imati izgovor da još neko vreme ostane u kraju, što će sigurno oduševiti njegove prijatelje Kejna i Moli. I povrh svega, Sijena će moći da ţivi u ĉistoj, toploj, svetloj kućici i barem neko vreme neće morati da trpi Imeldine prigovore. Ipak, sve to znaĉi da Sijena treba da podari svoje telo ĉoveku koji se prema seksu odnosi kao prema hobiju. Da nije tako, svakako mu nikad ne bi palo na pamet da ga upotrebi kao oruĊe za pogodbu. Sijena nikad nije sebi oprostila što je pristala da se uda za Alda, ali kad je do toga već došlo, gledala je da izvuĉe i nešto dobro iz toga. Jedna od tih dobrih stvari jeste to što je uspela da saĉuva imanje svog oca. Sad je drugi put trebalo da odustane od svojih principa. Oĉajne ţivotne okolnosti gurnule su je u Aldovo naruĉje, dok je ovog puta prodavala svoje telo Garetu. Uz to se pitala da li se to uopšte razlikuje od udaje za Klaudija, koji bi trebalo da utoli Imeldinu neobuzdanu glad za novcem? Garet je bio sve ono što je Sijena oduvek priţeljkivala od muškarca – veliĉanstven, pametan, ĉak se divio i njenim rukotvorinama. I što je najbolje od svega, svidelo mu se kako kuva. Sijena je znala da za nju više nikad neće postojati nijedan drugi muškarac. MeĊutim, njen san se sad pretvara u košmar, jer se ispostavilo da u stvarnosti ni on nije o mnogo drugaĉiji od Alda. Ţeleo je baš ono što se Sijena toliko plašila da mu da. Kako god bilo, morala je nešto uĉiniti kako bi spasila Aldov posed i svoju rodnu kuću koju voli više od svega. Da li je zaista Garet Laslo ĉovek koji će joj to omogućiti? Upao je u njen ţivot tako iznenada. I mogao bi isto tako i da nestane. On jeste oštrouman i efikasan, ali takav je sad, kad mu je ona pred oĉima. Ko moţe da tvrdi Ċa je on toliko uporan i strpljiv da će dati sve od sebe da spase mesta koja postoje stotinama

W & N

godina? On je najneverovatniji muškarac kog je dosad upoznala, ali Sijena je znala da ne moţe sebi dopustiti da je to zaslepi, jer ne zna da li se iza njegove prijatne spoljašnjosti kriju neke opasnosti. Samo jedno joj ide u prilog. On je zaista ţeli. Videla je to u njegovim oĉima i osetila u ţudnom stisku njegovih prstiju. Fiziĉku reakciju koju je budila u njemu nikako nije mogao da sakrije, i Sijenino srce se najednom ispuni nadom. Morala je da se potrudi da obuzda svoje telo. Ako bude bila oprezna, mogla bi da pretvori ono što je on ţeleo više od svega u svoje najmoćnije oruţje. Drţaĉe ga upereno u njega – samo to, i ništa više – sve dok njegov posao na posedu ne bude završen. Tek kad ona bude zadovoljna, moći će da zadovolji njega. Garetu ni u jednom trenutku nije palo na pamet da poĊe za Sijenom pošto je onako izletela iz vile. Znao je da bi to samo pogoršalo situaciju. Uostalom, bio je svestan da nema nikakve potrebe za tako neĉim. Ona će se ionako vratiti. Pre ili kasnije. Radio je bez prestanka, ne podiţući glavu s papira, sve dok nije došlo vreme da se presvuĉe za veĉeru. Njegova soba nudila je razne pogodnosti, ali nije bio raspoloţen da ih iskoristi. Tuš-kabina u mermernom kupatilu bila je izuzetno luksuzna. Bio je dovoljan samo jedan blagi dodir pa da iz nje potekne prijatan, topao mlaz vode. MeĊutim, Garet nije mario za to. Brzim pokretima skinuo je odeću sa sebe, podesio termostat i ušao. Ledena voda iz tuša pokuljala mu je na ĉvrste, zategnute mišiće. Pokušavao je da sredi misli, ali video je samo Sijenino lice. Ljudi su mu se smeškali samo kad su ţeleli nešto od njega. Garet je nauĉio da ne treba da veruje nikom od njih. Ipak, Sijena je sasvim drugaĉija.

W & N

Radio je naporno, radio je sam i radio je neprekidno. Skorašnji dogaĊaji naterali su ga da shvati da sigurno postoji neki drugi naĉin da proţivi svoj ţivot. Prosvetljenje je došlo u trenutku kad je naleteo na deĉaka skitnicu koji ga je pratio nekoliko blokova, nadajući se da će od njega dobiti koji cent. Garet se poput nekog školskog siledţije proderao na uplašenog klinca i u istom trenutku zamrzeo sebe što se tako poneo. Do Ċavola, ne tako davno i on je bio takav deĉkić! Pomisao na to da su ga uspeh i moć polako ali sigurno pretvarali u jednog od onih bezdušnih, paranoiĉnih ĉudovišta koja su mu uništila detinjstvo, zgrozila je Gareta. Poslednji dan na Menhetnu bio je ujedno i poslednji poziv njegovoj savesti. Pobegao je, okrećući leĊa svemu onome što je do tad znao. Ispostavilo se da mu ovaj neoĉekivani boravak kod Bredlijevih prija. Oni su bili pristojni ljudi, koji su mu pomagali da odrţi kontakt sa stvarnošću. Ipak, nije mogao a da ne pomisli da su ga upravo oni upoznali s njegovim snom. Sijena je sve ono što on ţeli od ţene – prelepa i beskrajno šarmantna. Mada je bio svestan da to nije garancija ni za šta. Garet je odliĉno poznavao ţene. Koliko god da se Sijena di Imperija ĉinila stidljivom i povuĉenom u ovom trenutku, na kraju će se sigurno ispostaviti da se nimalo ne razlikuje od ostalih. Pošto ga potpuno oĉara, te predivne duge trepavice poĉeće ushićeno da trepću pod kišom njegovih evra. Dve stvari za kojima ţene najviše ţude jesu zadovoljstvo i novac. Garet je muškarac koji je u stanju da im pruţa i jedno i drugo u neograniĉenim koliĉinama – ali samo dok mu ne dosadi. Protresao je glavom, kao da ţeli da se trgne iz razmišljanja. Trebalo bi da je na odmoru. Maštarenje o putenim stvarima i zadovoljstvima bilo je jedno, a njihovo sprovoĊenje u delo nešto sasvim drugo. Ne dolazi u obzir da se tako nešto sad dogodi. Pobegao je od posla kako bi se odmorio od svih mogućih vrsta stresa – ukljuĉujući i ţene. Rad na posedu Entrotera nije ništa posebno – jednostavno ga

W & N

je odrţavao u formi i to je sve. Bio je ubeĊen da bi ga izleţavanje i lenĉarenje na njegovoj novoj jahti ili ovde, u vili Bredlijevih, sigurno ubilo za svega nekoliko sati. Mnogo je prijatnije odrţavati mozak aktivnim neĉim poput Sijeninog projekta, dok mu misli drţe telo budnim. Moţe da uţiva u Sijeni u svojoj mašti. Moţe da radi s njom šta god poţeli, bez i najmanje opasnosti po svoja osećanja... Negde duboko u srcu Sijena je znala da bi Garet mogao da osvoji njeno telo s istom lakoćom kao što je to uĉinuo i s njenim mislima. Dovoljan je samo jedan dodir, samo jedan pogled, i ona bi bila potpuno izgubljena. Pogrešio je jedino što je njihovu nagodbu pretoĉio u reĉi, a to nikako nije smeo da uradi. Zvuĉala je i suviše surovo. On ju je privukao još u trenutku kad je prvi put kroĉio na trţnicu u Portofmu. Bila je ubeĊena da ne postoji mogućnost da je primeti takav muškarac. To joj je delovalo kao neostvarivi san. A onda joj se obratio – njoj, Sijeni. Zvuk njegovog glasa ukrao joj je srce, dok ga je njegov odluĉan dodir zauvek zarobio. Njena osećanja bila su u potpunosti njegova ali njene misli su, naţalost, i dalje samo njene. Neprestano su je podsećale na to da je on ĉovek koji njeno telo gleda kao nagradu. Neko ko moţe tako nešto da uradi sigurno je spreman na sve. Sijena je u bezizlaznom poloţaju. Ili će se potĉiniti Garetu ili Aldovom roĊaku Klaudiju – krajnje nemilosrdan izbor izmeĊu uglaĊenog prevaranta i odbojnog ĉoveĉuljka. A to se, kao što je i sama znala, teško moţe nazvati izborom. Sijena je bila oĉajna – i to dovoljno da proguta svoj ponos. Garet je u pravu, naravno. Morala je nešto da uĉini kako bi njeno imanje izdrţavalo samo sebe, ukoliko je ţelela da ostvari svoj najveći san i preseli se u kućicu iz svog detinjstva. Privlaĉio ju je zov nezavisnosti, premda je Imeldu još više privlaĉila pomisao da matorog ali bogatog Klaudija veţe za njihov bankovni raĉun. To je najlakši naĉin, tvrdila je njena maćeha. I time bi izbegle strance, kao i bilo kakav rad

W & N

ili troškove. Sijena je ipak ostajala pri svome. Varijanta s Garetom barem je ĉasno neĉasna, u smislu da ne mora da se prodaje javno, noseći zlatnu burmu. Narednog dana obukla je crnu lanenu bluzu i vezenu suknju koju je kupila za Aldovu sahranu. Izuzetno nepraktiĉne ali zanosne cipele od satena s visokom potpeticom umotala je u plastiĉnu kesu i uputila se ka kući Bredlijevih. Pošto je već duboko zašla u leskovu šumu, presvukla je obuću. Ako već radi za ĉoveka poput Gareta, mora pristojno da izgleda. Sakrivajući svoje neprivlaĉne mokasine podno panja obraslog travom, Sijena zagladi suknju, namesti kragnu i odluĉno produţi ka vili. Budući da je ovo zvaniĉna poseta, pokucala je na prelepa crna ulazna vrata s izrezbarenim mesinganim zvekirom, koja je otvorila sluţavka u besprekornoj uniformi, rekavši joj da su gospodar i gospodarica izašli i da se neće vraćati ceo dan. Sijena je ceo put do vile veţbala šta će reći i kako će izbeći da Moli sazna za Garetove neĉasne namere prema njoj. MeĊutim, sada je bila zateĉena i nije znala šta da radi. Sve njene dobre namere su isparile dok je stajala na vratima, uţasno uzrujana. – GospoĊo Di Imperija! Pre nego što je Sijena uspela da se pomeri, sakrije ili bilo šta da kaţe, Garetova opĉinjavajuća figura iznenada se stvorila na širokom mermernom stepeništu. Zavrtao je manšete na beloj košulji, što je još više doprinosilo njegovom opuštenom izgledu. Pre nego što se usudila da ga pogleda u lice, pogled joj se zaustavio na njegovim moćnim grudima i maljama koje su virile, budući da su mu dva gornja dugmeta na košulji bila otkopĉana. Kad je primetio kako ga gleda, Garet se još više naceri. – Zamalo da se mimoiĊemo – rekao je, otpuštajući

W & N

sluţavku gotovo neprimetnim klimanjem glave. – Projekat vezan za vaš posed odliĉno napreduje, pa sam mislio da dam sebi malo oduška. Kejn kaţe da mogu da pozajmim njegov avion da se prebacim do Nice na nekoliko sati. Šta mislite o tome? Svakako ste odgovarajuće obuĉeni za šetnju po gradu. Sijena namah pomisli na neodoljivu Aţurnu obalu, punu radoznalih turista i mrzovoljnih bogataša. – Mislim da ćete se sigurno divno provesti, Garete. Izvinite na smetnji. – Već se okrenula i polako pošla prema kući kad je on sustiţe i stavi joj ruku na rame. – Ali vi meni ne smetate. Zašto ne biste pošli sa mnom? Nije mogla da se protivi uticaju koji je on imao na nju, ali barem je mogla da zauzme stav. – Ne, hvala. Došla sam ovde da bih radila, gospodine Laslo. – Drago mi je da to ĉujem. Nema nikakvih problema. Moţemo da radimo i u Nici, na miru, niko nam neće smetati. – Pokazao je glavom na sluţavku koja se i dalje vrzmala okolo. Pošto je to izgovorio, prsti mu skliznuše niz Sijeninu ruku i on je blago povuĉe sa sobom. Već je krenuo ka kolima, ali ona je, ukopavši se u mestu, odbila da poĊe za njim. Osećajući da je ovo ozbiljan trenutak, on zastade i ĉeznutljivo je pogleda. Sijena se samo nadala da neće ĉuti kako joj klecaju kolena. – Rekla sam da sam došla ovamo da radim i to sam i mislila, gospodine Laslo. – A ja ni u jednom trenutku nisam posumnjao u vaše reĉi, sinjora. – Lenjo se osmehnuo. Sijena se svim snagama trudila da se ponaša zvaniĉno, uprkos tome što je osećala da je on zadirkuje. – Veoma mi je drago zbog toga, gospodine Laslo, jer ja sad imam jedan predlog za vas ali pristojan, pre nego što vam padne na pamet da opet oţivite nešto od onog što se juĉe dogodilo izmeĊu nas. Oĉajniĉki mi je potrebna pomoć u vezi s kućom, ali noćas sam jedva oka sklopila razmišljajući o svojoj prošlosti i

W & N

ne ţelim da i u sadašnjosti ponavljam gotovo iste greške. I shvatila sam da ne mogu da vam podarim svoje telo. Radije ću prodati imanje svog oca u selu i dati vam taj novac za renoviranje Entrotere. Tako vam neću ništa dugovati, ni novac... a ni bilo šta drugo – dovršila je nesigurno. Garet ju je sve vreme dok je govorila posmatrao ţmirkajući, dok je njegov stisak blago popuštao. – Znaĉi... vi ne ţelite više da budete deo dogovora? – Da. Konaĉno joj je pustio ruku. – Ali rekli ste mi da vam ta kuća mnogo znaĉi, Sijena. – Ona mi znaĉi sve na svetu – rekla je Sijena, gledajući ga pravo u oĉi. Zavukao je ruke duboko u dţepove i slegnuo ramenima. – U redu. Dogovoriću se s agentom da proceni imovinu vašeg oca. Videćemo koliko daleko ćemo s tim novcem moći da doguramo u obnovi vile. Sijena ga upitno pogleda. – To vam ne smeta? – A zašto bi mi smetalo? Ukoliko ste razmislili o tome i odluĉili nezavisno od mene, ja to poštujem. I to je to. Potpuno ćemo zaboraviti na onaj drugi... dogovor. – Skrenuo je pogled i osmotrio dvorište, kao da mu vrapci koji su cvrkutali na grani znaĉe više od nje. Ovo svakako nije reakcija kakvu je Sijena oĉekivala. Bila joj je potrebna sva moguća hrabrost da uopšte prevali preko usana ovaj predlog, i oĉekivala je da će ga on odbiti. Umesto toga, on se i prema ovome odnosio kao prema još jednom u nizu svojih poslovnih pregovora. – I to je to? – upitala ga je, kad je njegova ćutnja već polako postajala nepodnošljiva. – Kako to mislite? Niste valjda oĉekivali da ću vas moliti? Nisam ja od tih. Odluĉili ste i tu nema šta više da se kaţe. Zauzeli ste stav, najverovatnije prvi put u svom ţivotu, i ja to poštujem – rekao je opušteno. Upravo ta njegova opuštenost više je pogodila Sijenu

W & N

nego što bi to uĉinio bilo kakav bes. Kada je u prošlosti u nekoliko navrata odbila seks, to bi uvek samo povećavalo Aldovu ljutnju, a nikako suprotno. – Hvala vam – reĉe Sijena vedro, dok joj je srcem vladala tama. Trebalo je da oseti olakšanje, a osećala se prazno, izigrano i, premda ni sama nije mogla da poveruje u to, razoĉarano. Garet je klimnuo glavom, pitajući se zašto se ne oseća zahvalno, a ni osloboĊeno. Odluĉio je da se do aerodroma na kojem je Kejn drţao svoj avion ne odveze iznajmljenim automobilom. Umesto toga, uputio se ka garaţi Bredlijevih. – Ako treba da pozajmimo avion, mogli bismo da pozajmimo i mercedes – rekao je, otvarajući vrata metalikplave limuzine i pokazujući Sijeni rukom da uĊe. Trebalo joj je malo vremena da se privikne na toliki luksuz. Aldo je imao fijat limuzinu visoke klase ali bila je stara poput Ermanovog magarca. Ovaj predivni auto bio je bleštav, nov, a sedišta su mu bila tapecirana mekanim štofom. Prešla je rukom preko naslona, pitajući se kako nekome uspeva da odrţava tako ĉistim svetloţute presvlake. – Potrebno je samo dovoljno novca da plaćaš poslugu koja će sve odrţavati – rekao je Garet dok je sedao pored nje, kao da joj je proĉitao misli. – E sad, ukoliko novac od prodaje vašeg imanja ne bude dovoljan da se završi projekat Entrotera, pitam se imate li neki rezervni plan kako da se spasite iz mojih kandţi? – Pssst! – Sijena unezvereno pokaza pogledom prema vozaĉu. – Kejnovo osoblje je veoma diskretno i izuzetno vredno. – Garet se nasmeši, ali ipak podignu staklenu pregradu koja ih je delila od vozaĉa. Zavalivši se u sedište, vezao je sigurnosni pojas i pokazao joj da uĉini to isto. Sijena ga nije poslušala. Imala je poteškoća da se ugodno smesti. Nenaviknuta na stroge linije uske suknje, nikako nije

W & N

uspevala da pronaĊe pravi poloţaj. Ne primećujući da se jedan putnik još nije vezao, vozaĉ pokrenu vozilo s parkinga. Mercedes naglo pojuri, a Sijena odskoĉi sa sedišta i zamalo ne udari glavom u staklo. Garetova reakcija bila je krajnje nagonska. Jednostavno ju je zgrabio s leĊa i ĉvrsto je drţeći posadio nazad na mesto, pored sebe. – A ja mislio da ste me poslušali. – Nasmejao se. Sijena je završila lica naslonjenog na fini pamuk njegove bele košulje. Osetila je kako mu srce kuca, lagano i ujednaĉenim ritmom, u širokim grudima. Umesto da je umiri, to joj je samo grozniĉavo ubrzalo puls. Znajući da će samo još jedan sekund proveden u tom poloţaju uništiti sve njene dobre namere, Sijena se naglo uspravi. Kosa joj je pala na lice, skrivajući njen zbunjeni izraz dok je vezivala sigurnosni pojas. – Mnogo mi je ţao. Ovo nikako nije trebalo da se desi – rekla je postiĊeno. Toplota njegovog tela zahvatila je i njeno, i tanka bluza koju je nosila ispod strogog sakoa odjednom joj postade nepodnošljivo tesna. Njegova blizina uvek je tako uticala na nju. Hormoni bi joj se uskomešali i postala bi sasvim druga osoba. Osećala se kao da je zaposednuta. Nabrekle bradavice kao da su ţelele da iskoĉe kroz ĉipkani grudnjak, i samo se nadala da joj odeća dovoljno dobro skriva tu naglu promenu. – Nevolje se dogaĊaju – rekao je blago. Ako je i pokazao bilo kakvo interesovanje za njeno telo, Sijena je bila isuviše postiĊena da to primeti. Povukla se u svoj ugao, trudeći se da on ne primeti ni trunku fiziĉke privlaĉnosti koju je njegovo telo budilo u njoj. – Ali meni ne. Više ne – reĉe Sijena glasno. – Molio bih vas onda da mi malo bolje objasnite svoj rezervni plan za spasavanje Entrotere. Sijena spusti pogled na svoje šake. Prsti su joj drhtali. Ispreplela ih je, nadajući se da on ništa nije primetio.

W & N

– Pa... pošto mi se ĉini da vam se ovde baš sviĊa, sinjore, mogli biste istovremeno da pomognete meni i da uradite nešto dobro za sebe, a da to ne podrazumeva... znate već na šta mislim... – oklevala je. Klimnuo je glavom kao da zna, podstiĉući je da nastavi. – Nisam još razradila sve detalje, ali palo mi je na pamet da biste vi mogli da kupite moje imanje. Tako ćete s vremena na vreme moći da uţivate u ţivotu ovde, ja ću dobiti vaše struĉno mišljenje, a neću morati da prodajem ono što ne ţelim – rekla je iskreno. – Mogu vam reći da veoma brzo napredujete stazom ka sopstvenoj nezavisnosti? – Nasmešio se, ali odmah potom ţalostivo odmahnuo glavom. – Ne, hvala, sinjora. Mislim da već imam sasvim dovoljno kuća. Moţda ĉak i više nego što mi je potrebno. Ja sam Ciganin u duši, a to znaĉi da ću radije neko vreme odsesti kod Kejna i Moli ili ću odmor provesti na svojoj jahti. Nemam potrebu da kupujem bilo kakvo imanje ovde. – Izraz njegovog lica govorio je mnogo više od reĉi. Sijena je pogledala kroz prozor, u suncem sprţeni predeo koji je brzo promicao mimo njih. Ovo je njena zemlja. To je mesto na kojem je trĉala i igrala se kao devojĉica. Jedino što bi joj teţe palo od toga je zameni za skuĉeni stan u gradu, jeste da se uda za roĊaka Klaudija koji će gospodariti njome. Progutala je pljuvaĉku, pokušavajući da potisne gorak ukus kompromisa. – Ja nemam ništa drugo da vam ponudim. – I to je sve što imate da mi kaţete? – Da – rekla je odluĉno, pošto joj je do tada nepoznato samopouzdanje poteklo venama. Ĉinilo se da je s Garetom bilo najbolje priĉati iskreno i otvoreno, bez ikakvog uvijanja. Kad je konaĉno klimnuo glavom u znak razumevanja, lice mu je poprimilo neki ĉudan izraz. Sijena je bila prezauzeta ĉestitajući sebi da bi ga primetila. Na neki svoj miran i nenametljiv naĉin postajete opasna

W & N

sila s kojom nije nimalo lako boriti se, gospoĊo Di Imperija, pomislio je u sebi. Baš da vidimo šta ćete uĉiniti kad vam damo malo više slobode da ţivite...

9. Sijena je stajala na suncu, pokušavajući da usmeri misli u odgovarajućem pravcu. Podigla je naoĉare za sunce kako bi sklonila gustu kestenjastu kosu s lica. Prošla su dva sata otkako je saopštila Garetu Laslu ono što joj je leţalo na duši. Nasmešila se, prisećajući se njegovog ćutanja tokom ostatka putovanja. Ĉim su sleteli u Nicu, on je nestao, ostavljajući je samu s bleštavim i preskupim iznajmljenim automobilom. Ţeleo je da ode svojim putem i da neko vreme bude sam, rekao je. Trebalo bi na ovo da gleda kao na ukus nove slobode koju joj je njegovo privremeno ulaganje u Entroteru pruţilo, dodao je. To će takoĊe biti savršena prilika da uţiva u prizorima i zvukovima Nice. Tek pošto je otišao i ostavio je samu, Sijena je shvatila da joj je zapravo pruţio priliku da konaĉno sama stane na noge. Imelda i Aldo uvek su upravljali njome, njenim postupcima i odlukama. Garet je drugaĉiji. Umesto toga, stalno je isticao prednosti svojih metoda, i nikad nije pominjao reĉi kao što su „obaveza― i „poslušnost‖. PoĊi na cvetnu pijacu i kupi sebi nešto, rekao joj je. To će te oraspoloţiti. Ţivi kao da je tvoj godišnji budţet veći za deset hiljada nego što zaista jeste. Glavu gore, i ljudi će se ophoditi prema tebi kao da je tvoja fantazija stvarnost. I tako je stajala na cvetnoj pijaci, proveravajući da li je sve što je kupila uneto u auto koji je Garet iznajmio na aerodromu. Ovo je ,,posao― koji joj se sviĊa. Istinski je uţivala u mirisu sveţeg cveća i bilja. Oĉarana miomirisom gardenija u saksijama, kojih je u radnji bilo u izobilju, Sijena naloţi da dodaju još jednu njenoj porudţbini. Nikad do tada

W & N

nije uradila nešta tako nesmotreno, ali pokušavala je da ubedi sebe kako će joj taj trošak biti otpisan. Smestiće cveće u predvorje vile ne bi li nadvladalo neprijatan miris buĊi i vlage kojima je odisala ĉitava kuća. Sijena najednom shvati kako joj do pre izvesnog vremena nikad ne bi palo na pamet da se upusti u ovakvu kupovinu. Pomislila je kako joj je Garetov postupak, koji joj se isprva baš i nije uĉinio najuljudnijim, već doneo neko neobiĉno zadovoljstvo. U tom trenutku oseti kako je neko hvata za lakat, i njenu malopreĊašnju radost namah je zamenio osećaj krivice. Bio je to Garet. Odmerio ju je od glave do pete. – Izgleda mi da ste vi doslovno shvatili moj predlog. – Gospodine Garete... Laslo... Nadam se da nisam preterala. – Rekao sam vam da trošite koliko god ţelite. – Nasmešio se. – Dopustite mi da se pobrinem za plaćanje. Verujte, to mi ne predstavlja nikakav problem. – Prošetao je pogledom po cveću sa samouverenošću koja je govorila da je u istom tom trenutku mogao bez problema da kupi ĉitavu cvetnu pijacu. – A što se tiĉe preterivanja, rezervisao sam nam u jednom restoranu sto za ruĉak. Hajde, završite ovde šta imate da moţemo što pre da krenemo. Sijena pogled na ruĉni sat. – Ali rano je za ruĉak. Da niste opet izašli iz kuće bez doruĉka? – Pogledala ga je prekorno, a on je odmahnuo glavom. – Nakon onoga što ste mi rekli prošli put? Nikako! Samo ţelim usput da obavim nekoliko stvari, a dok stignemo tamo već će biti vreme za ruĉak. Sijena je bila i suviše srećna da bi uopšte znala šta da kaţe. Butici u Nici bili su još finiji i otmeniji od onih u Portofinu. Da je sama, nikad se ne bi usudila da uĊe u neki od njih, već bi samo razgledala izloge, dok je s Garetom mogla da kroĉi na mesta o kojima je ranije mogla samo da sanja.

W & N

Pošto su ušli u prvi ekskluzivni butik, trudila se da izgleda kao da svakodnevno kupuje u takvim radnjama, a zapravo je odmeravala sve one veĉernje haljine optoĉene kristalima, zamišljajući ih na sebi. Njeno uzbuĊenje ubrzo je preraslo u šok pošto se, ni sama više nije znala kako, stvorila u kabini za presvlaĉenje okruţena gomilom haljina. Nije se znalo koja je lepša. Kao što joj je rekla prodavaĉica, tanka poput granĉice, koja joj je bila liĉno na usluzi, Sijenin jedini zadatak je da izabere one koje joj se najviše dopadaju. – Ne vidim etikete s cenama – procedila je Sijena nervozno, šetkajući se ispred Gareta u svilenoj šanel haljini koja joj je savršeno stajala. U ruci je drţala odgovarajuću pismo-torbicu. On se leţerno naslonio na mermerni pult i ćaskao s izuzetno elegantnom vlasnicom lokala. – Nemoj da brineš o tome. Samo se potrudi da odabereš nešto što će zadiviti agente i direktore banaka s kojima ćeš se sastati naredne nedelje. I mene – dodao je, smeškajući se na naĉin koji se Sijeni baš i nije previše svideo. – Ako hoćete da me ubedite da imate volju da se sami starate o sebi kad se ja budem vratio na Menhetn, poĉnite već sad to da mi dokazujete. Vlasnica ga zadivljeno pogleda. Svi su bili toliko uporni da udovolje Sijeni da ona jednostavno nije mogla da ih razoĉara. Smešila se uveţbanim osmehom, ali bilo joj je nelagodno. Dok je stajala ispred ogromnog ogledala, a krojaĉice obletale oko nje, Sijena je ispitivaĉki posmatrala svoj odraz. Kako je mogla da dozvoli da joj ovaj savršeni stranac kupuje odeću i govori šta treba da radi? Ubrzo je došla do krajnje oĉiglednog zakljuĉka. Potrebna joj je odeća. Uredno sloţena garderoba na antikvarnoj fotelji u uglu bila je jedino što je kupila u proteklih nekoliko godina, u stvari, kupovala je samo onda kad je to bilo neizbeţno, kao na primer za Aldovu sahranu. Njen pokojni suprug prezirao

W & N

je trošenje novca. Smatrao je da su neuništivi sintetiĉki materijali najveće otkriće u istoriji ĉoveĉanstva. Da bi Imelda bila obuĉena kao tašta milionera, Sijena je bila primorana da moli za novac za garderobu. MeĊutim, starac je bio toliko odbojan i strog da Sijena nikad nije smela da ga pita da kupi nešto za sebe. Umesto toga, prepravljala je i osveţavala svoju staru odeću. Dobila bi nešto novo samo kad bi Imelda odbacila neki svoj komad garderobe i prosledila ga njoj. Ukoliko su u pitanju bile suknje, Sijena bi ih suţavala i produţavala i na kraju bi to ĉesto bile neke veoma zanimljive kreacije. A sada, danas, jedan od najpoţeljnijih milionera na svetu prevezao ju je privatnim avionom do Nice, vozio je unaokolo u potpuno novom metalikplavom kabrioletu i kupovao joj haljine vrhunskih dizajnera. To moţda nije ispravno. Ali je lepo. Pogledala je u nekolicinu prolaznika koji su ţeljno prouĉavali izlog butika u kojem su nju doĉekali poput kraljice. Znala je da bi se svi oni bez razmišljanja odmah menjali s njom. Nije imala pravo da bude nezahvalna. Ako je novac ono što je Garetu najsvetije, a ne ţeli da kupi njeno imanje, onda moţe da uĉini samo jedno i da pri tom saĉuva svoj integritet. Moraće da proda nešto i da mu se oduţi. Ne moţe dozvoliti sebi da mu bilo šta duguje. Dok je on plaćao raĉun, Sijena je pokušavala da otkrije koliko je koštala njena nova odeća, ali niko u butiku nije hteo da priĉa s njom o tome. Morala je da nagaĊa. Ideja da proda nešto nepotrebno kako bi izravnala raĉune s Garetom sve više joj se dopadala. Setila se priliĉno ruţnog ulja na platnu koje se cerilo s izboĉenog okvira kamina u predvorju vile. Ta slika je jedino oko ĉega su se Sijena i njena maćeha slagale. Mraĉan prikaz mladića iskrivljenih crta lica u razliĉitim stupnjevima nagosti, kako je govorila Imelda, „nije baš lep―. Moţda bi Garet hteo da je uzme kao poravnanje?

W & N

Kad mu je to pomenula, oduševio se što je konaĉno poĉela samostalno da razmišlja i odmah je znao na koju sliku je mislila. Primetio ju je ĉim je ušao u vilu, dok je sam tumarao po predvorju išĉekujući da se ona odnekud pojavi. Po povratku iz Nice, Garet je prešao u akciju. Okrenuo je nekoliko brojeva telefona u potrazi za nekim ko će potvrditi autentiĉnost slike. Dobio je povoljnu vest – i od tog trenutka Garet je znatno opuštenije isplaćivao arhitekte i radnike. Pre nego što je autentiĉnost slike potvrĊena, ne zalazeći mnogo u detalje, posavetovao je Sijenu da ne priĉa mnogo Imeldi o tome, a potom se nasmešio i rekao joj da je ubeĊen da je slika original, te da ništa ne brine. Ovi iznenadni preokreti konaĉno su ubedili Gareta da je rad na projektu Entrotera bio dobra ideja. Ugovorio je Sijeni posetu bankama i nekim finansijskim institucijama. Ţeleo je da se uveri da će ona jednog dana biti u stanju da mu vrati novac koji je ulagao u obnovu njene kuće i zemljišta. Sijena je loše spavala još dok je Garet bio samo nedodirljiva fantazija, ali sad, dok je lagano tonula sve dublje i dublje u dugove, to je postalo gotovo nemoguće. Ne samo da je brinula o svom finansijskom stanju, već je postajala sve sumnjiĉavija prema njegovom naizgled neiscrpnom bogatstvu. U nekoliko navrata tokom one veĉere kod Kejna i Moli, Bredlijevi su pokušali da nateraju Gareta da se raskravi i kaţe im nešto više o tome. Sijena se u tim trenucima osećala strašno postiĊeno. MeĊutim, sad se kajala što im se i ona nije pridruţila i ohrabrila ga da im ispriĉa nešto više o sebi – premda je mrzela to što se na kraju sve ipak vrtelo oko novca. Iskustvo joj je govorilo da je Imelda u pravu, da bogati muškarci nude sigurnost, ali nešto duboko u njoj ţelelo je da se pobuni protiv toga. Sigurno postoji nešto više od puke potrage za ĉovekom koji će posluţiti samo kao pojas za spasavanje. Ljubav... to je ono za ĉim ja ţudim, pomislila je setno. U Piĉiji ima mnogo porodica povezanih daleko ĉvršćim vezama od onih koje nudi bezgraniĉno šuškanje i

W & N

zveckanje novca. Bili su siromašni, ali istovremeno ĉestiti i srećni. Garet Laslo navodno ima baš ono što njima nedostaje, a ipak je uvek delovao tako tuţno i nezadovoljno. Sijena se zapitala da li ga moţda muĉi savest. Odluĉila je da istraţi to. Ĉlanovima seoske zadruge uvek je bilo drago kad im neko pritekne u pomoć, tako da se jednog dana, dok joj je kuća još bila puna radnika, a dvorište svakojake mašinerije, Sijena ponudila da pomogne na trţnici. Tako će se svima kod kuće skloniti s puta, a imaće i savršen izgovor da poseti Portofino. Onog trenutka kada je završila smenu za tezgom, uputila se ka luci. Tamo su se uveliko vršile pripreme za leto i sve je mirisalo na sveţu farbu i novac. Zastavice jarkih boja lenjo su poigravale na laganom povetarcu, poput barjaĉića na srednjovekovnim viteškim turnirima, a ĉitavi timovi radnika i inţenjera uţurbano su radili na luksuznim jahtama koje su se ljuljuškale na gotovo neprimetnim talasima. Bio je to potpuno novi svet – ali Sijena nije imala vremena za razgledanje. Traţila je sasvim odreĊen brod. Bredlijevi nisu uspeli da izvuku previše informacija od Gareta o njegovoj novoj „igraĉki‖, ali Sijena nije posustajala. Njegovo ćutanje u vezi s jahtom ĉinilo joj se priliĉno ĉudnim. Na osnovu onoga što su joj Kejn i Moli rekli o njenoj veliĉini i broju ĉlanova posade, Sijena je bila ubeĊena da joj neće biti teško da je pronaĊe. Trebalo je samo malo da se raspita unaokolo. Nešto tako veliko mnogima bi zapalo za oko, pa ĉak i u Portofinu. A pogotovo kad je njen vlasnik ĉovek poput Gareta Lasla, pomislila je. Naĉula je da posada na jahtama pojedinih bogataša rado pušta posetioce da obiĊu brod za izvesnu svotu novca. Pošto je ponela ono malo gotovine što je imala, Sijena je odluĉila da proved istinitost te priĉe. Oĉekivala je da će biti lako, a ispostavilo se sasvim suprotno. Nije moglo biti teţe. Niko nikad nije ĉuo za Gareta Lasla. Ĉak je uspela da skupi hrabrost i obrati se nekim

W & N

mlaĊanim plavušama koje su se poput kakvih trofeja šepurile po sunĉanim dokovima. Radile su kao sezonske konobarice u restoranima ĉiji je cilj bio da privuku što veći broj milionera, a to je znaĉilo da je Garet sigurno posetio barem neki od njih, pomislila je Sijena, ali prevarila se. Uprkos tome što su se potrudile da dobro razmisle pošto su ĉule njegov opis, nijedna devojka nije ništa znala o njemu. Sijena se vratila na trţnicu duboko zamišljena. Jedino što ju je spreĉavalo da odmah otrĉi kući i saspe mu sve u lice bilo je njeno prijateljstvo s Bredlijevima. Ako su ga Moli i Kejn toliko voleli da su dozvolili da odsedne u njihovoj luksuznoj vili, onda on sigurno nije laţov, kao što je posumnjala. Ili moţda jeste? Ostatak dana provela je razmišljajući o razlikama izmeĊu Gareta Lasla iz njene mašte i onoga što on zaista jeste. – Nešto si mi ćutljiva, Sijena – rekla joj je sekretarica zadruge, pošto su se tog popodneva dovezle iz Portofina. – Ja sam uvek ćutljiva, Ana Marija – reĉe na to Sijena, pokušavajući da se osmehne. – Da, ali ovo je nekako drugaĉija vrsta tišine. – Njena prijateljica se nasmeja, a potom zastade. – Pogledaj tamo. Kakav je to dim? Sijena se uspravi na suvozaĉkom sedištu i nagnu se napred da kroz grane topola koje su se nadvijale nad putem bolje osmotri šta se dešava. – Pa to je poţar! U mojoj kući! Sijena u trenutku zaboravi odluku da se obruši na Gareta zbog njegove izmišljene jahte. Ana Marija dodade gas. Kada se dotrajali zadruţni kombi konaĉno pribliţio posedu Entrotera, u vazduhu su se osim mirisa paljevine poigravale i sićušne ĉestice pepela. Sijena je bila potpuno zateĉena, i odmah ju je obuzela panika. – Pogledaj! Pa to je samo logorska vatra. – Ana Marija ispusti uzdah olakšanja. Potom joj je glas poprimio pomalo sumnjiĉav ton. – A vidi ko ju je zapalio!

W & N

– To je Garet – Sijena oseti kako joj je sva krv nadrla u obraze. Nag do pojasa i napregnutih mišića, izdavao je nareĊenja radnicima u dvorištu. Opasan dimom koji je kuljao iz vatre, jedva je uspevao da vidi ko se dovezao pred vilu. – Nije ni ĉudo što si bila tako ćutljiva. Ovakav tip svakako zadaje mnogo tema za razmišljanje! — Ana Marija je zurila u Garetovo polunago telo s nesumnjivim izrazom ĉeţnje. Dok je otvarao Sijeni vrata da izaĊe, uputio je već posramljenoj ţeni pogled propraćen zavodniĉkim smeškom. – Pa dobro, ja... Ako vam nisam potrebna, idem ja. Ostavljam vas da nastavite sa... sa ĉim god već treba da nastavite... – Ana Marija namignu Sijeni, koja je bila isuviše besna da bi to primetila. Uţasno ljuta, stajala je pored Gareta sve dok zadruţni kombi nije dovoljno odmakao, a zatim se obrušila na njega. – Šta je ovo? Odavde se diţe ogroman oblak dima! Na smrt sam se uplašila! Pomislila sam da je sve izgorelo do temelja. Šta to, do Ċavola, radite? – A ja sam mislio da ţelite da vam obezbedim sigurnu budućnost. – Da, ţelim ali po koju cenu? Garet se grubo isceri i skrenu pogled. Neko vreme je posmatrao radnike koji su kao mravi radili svuda po kući i oko nje. – Samo vi nastavite tako da priĉate, Sijena, i pomisliću da moţete da se izborite sa svim ovim i bez mene. Budući da mu je pogled i dalje lutao unaokolo, Sijena zaustavi pogled na kapljicama znoja koje su se presijavale na njegovoj glatkoj, svetloj koţi. Dok ga je posmatrala, jedna kap skliznu mu niz zategnut mišić i izgubi se u gustim, tamnim dlaĉicama koje su mu prekrivale grudi. Ne obraćajući paţnju na njen pogled, on se okrenu i odšeta do bagera parkiranog na ploĉniku. Izvukao je pamuĉnu košulju iz kabine i navukao je preko glave. Dok je odvrtao rukave, preko ramena joj je dobacio nekoliko naizgled usputnih reĉi.

W & N

– Je li ovako bolje? – Bilo je oĉigledno da je ipak primetio kako ga posmatra. Sijenu opet obli purpurno rumenilo. – Ako budete tako oblaĉili košulju, ne otkopĉavajući je, dugmići će se olabaviti i otpasti. Garet joj je sve vreme bio okrenut širokim leĊima i ĉinilo se kao da posmatra kako napreduju radovi. Kad je ĉuo njene reĉi, okrenuo se i prišao joj teškim, krupnim koracima. Moţda ĉak i preblizu. Potom se nadneo nad nju sve dok mu lice nije bilo na svega nekoliko centimetara od njenog, na šta ona nije mogla da uĉini ništa drugo nego da gleda pravo u njega. – U tom sluĉaju ću jednostavno kupiti novu košulju. – Nasmejao se. Njegove reĉi posluţile su joj kao odliĉan uvod. Otkrila je da je on najverovatnije lagao Kejna i Moli priĉajući im o nekakvoj luksuznoj jahti i nije ţelela da dopusti da je on opet šarmira. Bila je ljuta. – A ĉime ćete je kupiti? – upitala je. – Pretpostavljam da ću pronaći nekoliko novĉića zaturenih iza jastuka na mom kauĉu ili tako negde. Delovao je kao da se sjajno zabavlja. Sijena je uzbuĊeno treptala, prisećajući se svog popodneva u Portofinu. – Sumnjam da vi uopšte imate novca, gospodine Laslo – rekla je najozbiljnijim mogućim tonom. – A jahtu svakako nemate. To znam jer sam danas bila u luci u Portofinu i malo sam se raspitala unaokolo. – Pa, dobro, za to postoji razlog – rekao je krajnje bezbriţno. – Ako ste već toliko radoznali, moţda je trebalo da poĉnete od stvari mnogo bliţih vama, zar ne? Na primer, od one vaše slike koja visi iznad kamina. – One odvratne, mraĉne mazarije? – Upravo tako, pošto sam dobio rezultate preliminarne analize. Od sada pokušajte da je zovete „ono donedavno nepoznato remek-delo―. Moţda će vam se tako više svideti.

W & N

– Vi se sigurno šalite! Garet je polako i odmereno odmahnuo glavom. – Danas sam saznao srećnu vest, dok ste vi bili odsutni. Ta slika bi veoma lako mogla da reši sve vaše probleme, pa ĉak i one koje niste ni znali da imate. Ĉestitam vam! Sijena je već bila duboko zagazila i nije mogla sebi da dozvoli da se sad povuĉe. Nasmešila se potcenjivaĉki, kao da ţeli da ismeje Garetove tvrdnje. – Znaĉi, sad ste i meĊunarodni struĉnjak za umetnine, kao što ste i ĉuveni milijarder i vlasnik luskuzne jahte? – Dovoljno sam iskusan da ocenim šta je dobro ĉim to ugledam, Sijena. Imala je osećaj da ne priĉa samo o slici. Njen bes i ljutnja najednom nestadoše, kao rukom odneseni. Ovaj ĉovek moţda jeste neobuzdani, bezoĉni laţov, ali barem je vrlo uverljiv... i tako je lepo gledati ga... – Onda ću odmah da ugovorim i drugu procenu – obavestila ga je, trudeći se da prikrije novi talas uzbuĊenja koji ju je zapljusnuo. On joj se odmah usprotivio. – Jeste li vi pri sebi? Toliko je stranaca svuda unaokolo, a ovakve vesti šire se poput vatre. Trudio sam se da budem krajnje diskretan. Za sada moţe da ostane tamo gde jeste. Preliminarna procena obavljena je preko fotografija. Detaljnija analiza moţe da saĉeka još neko vreme, dok radnici ne doĊu do te prostorije. Onda ćete konaĉno morati da sklonite tu sliku odatle. Moţemo odmah da je odnesemo na neko bezbedno mesto radi potpune i konaĉne procene. – A to će, pretpostavljam, uĉiniti neki vaš prijatelji. – To će uĉiniti jedna njujorška kuća koja je do sada procenjivala sve moje umetniĉke predmete – rekao je ljubazno. – Nadam se samo da to ne znaĉi da će moja slika otploviti na vašoj izmišljenoj jahti, nekim nepostojećim morima, u neke takoĊe izmišljene predele?

W & N

– Izmišljene, je li? – Uzeo ju je za ruku i poveo ka iznajmljenom automobilu. Pošto je zastao tek toliko da obriše rubom košulje tanak sloj pepela s kvake, posadio ju je na suvozaĉko sedište. – Dopustite mi da vas od srca pozovem da poĊete sa mnom i proverite moju izmišljotinu. – Ĉekajte! Moram da spremim veĉeru Imeldi – Sijena se pobunila, ali popriliĉno neubedljivo. – Nek je spremi sama. – Garet je već bio upalio motor i dao gas. Automobil je naglo krenuo uz škripu guma. – Vreme je da već jednom poĉnete da ţivite samo za sebe.

10. Kad su se dovezli do obale, Garet je vesto parkirao auto i hitro izašao kako bi otvorio vrata Sijeni. Jednom rukom joj je pomogao da izaĊe, dok je u drugoj drţao mobilni i uţurbano i priliĉno nerazumljivo ćaskao s nekim. Zaklopio je telefon i pokazao u pravcu luke. Jedan gliser se velikom brzinom kretao prema njima, presecajući morske talase. – Za svega nekoliko minuta bićete moja poĉasna gošća na Spinifeksu. Nadam se da ćete uspeti da se osmehnete dok vas budem upoznavao s posadom. – Ja vam i dalje ne verujem – bila je uporna Sijena, premda su joj se ruke znojile od nesigurnosti i uzbuĊenja. – Spinifeks jeste trenutno najveća jahta koja plovi duţ ovih obala, ali njen vlasnik je kanadski milijarder O’Rurk. Znam to jer sam se danas po podne raspitala kod jednog njegovog mornara koji je u tom trenutku bio van duţnosti. Garet se grohotom nasmejao, ĉime je naterao Sijenu da se oseća glupavo i budalasto zbog donošenja tako naglih zakljuĉaka. — A koliko je to Evropljana u stanju da primeti razliku izmeĊu kanadskog i ameriĉkog akcenta? Ukoliko je Sijena i imala još sumnji u vezi s njim, one su se raspršile nekoliko sekundi kasnije, pošto su ušli u gliser

W & N

koji je trebalo da ih preveze do broda. – Napustio sam Menhetn u priliĉno lošem raspoloţenju, moţe se reći ĉak i krišom – rekao je Garet, dok su jurili ka veliĉanstvenoj jahti usidrenoj nedaleko od obale. – Morao sam da pobegnem, da se nekako udaljim od tamošnjeg naĉina ţivota. Plaćajući gotovinom, omogućio sam sebi da moj pravi identitet u Italiji znate samo vi, Kejn, Moli, nekoliko mojih poslovnih partnera i carinici. – Jeste li radili nešto nezakonito u Americi? – upitala ga je Sijena i nervozno progutala pljuvaĉku. – Ne, ali moglo je da se dogodi. – Nešto nemoralno? – Ne, mada tek sad poĉinjem da shvatam da se tako nešto teško moţe nazvati moralnim. Na osnovu njegovih naznaka, Sijena nije mogla ni da pretpostavi o ĉemu je reĉ. Oprezno ga je osmotrila od glave do pete. Zurio je u obzorje. Ĉinilo se da ga njegova nova jahta kojoj su se pribliţavali, nimalo ne raduje. Sijena se pitala zašto je tako. Bila je zaista predivna, a od trenutka kad su se ukrcali, prema njoj su se ophodili kao da je lutka od najfinijeg kineskog porculana. Nakon Aldove prašnjave i oronule vile, ova jahta bila je pravi pravcati raj. Paluba je bila velika kao Sijenin povrtnjak, a posada je sve vreme obletala oko nje. Sluţili su je kao pravu poĉasnu gošću, neprestano joj prinoseći pune ĉaše šampanjca i kanapee. Dok je stajala pored Gareta, drţeći se za ogradu broda visoko iznad plavetnih talasa, osećala se kao princeza. Ĉovek pored nje ima sve što treba da ima i njen princ iz bajke. Stajao je tako blizu da je jasno videla kako mu se gusta, garava kosa kovrdţa na vratu, kao i svetla put, koja se nazirala ispod okovratnika, nagoveštavajući da nije baš uvek radio bez košulje. Videvši kako je zaustio nešto da kaţe, Sijena se naglo trgnu i uperi pogled u more kako bi prikrila zbunjenost. – Nadam se da ste dovoljno gladni da odemo na veĉeru,

W & N

Sijena. – Veĉera? Ali ja nisam obuĉena za veĉeru. Došla sam pravo s posla. – I ja sam. Sijena ĉvrsto stegnu prstima ĉašu koju je drţala u ruci. I šta sad da radi? Napunio joj je orman skupocenom garderobom, ali ona se jutros obukla za rad na trţnici, a ne za veĉeru na luksuznoj prekookeanskoj jahti. – Gospode... ja zaista nisam oĉekivala ovako nešto. U suprotnom bih se svakako obukla za ovu priliku... Ljubazno joj se osmehnuo gledajući je tamnim oĉima. – Sto se mene tiĉe, izgledate sasvim dobro. – Sigurni ste? – GospoĊo Di Imperija, uĉinite mi ĉast i veĉerajte sa mnom. Toaleta moţe da bude neobavezna. – Ispruţio je ruku u znak poziva, oĉekujući da je ona prihvati. Sijena se ugrila za usnu, a onda mu je udovoljila. Ćutala je sve vreme dok su hodali prema salonu u kojem je bila postavljena veĉera. Garet se trudio da ublaţi napetost priĉajući joj kako je njegov neoĉekivani dolazak na jahtu izazvao potpunu pometnju meĊu posadom. Sijena to nije primećivala. Svi odreda bili su vrlo profesionalni. Nervoza ipak nije uspela da joj pokvari prvi zalogaj jastoga koji je probala u ţivotu, ni ukus šampanjca koji je odmah sprao gorak ukus njenog stida. – Zaista mi je ţao što sam uopšte mogla da posumnjam u to da ste vi vlasnik Spinifeksa, Garete – promrmljala je nakon veĉere, pošto su ustali od stola kako bi je poveo u obilazak njegove nove igraĉke. – Ne brinite zbog toga. – Prihvatio je njeno izvinjenje i slegnuo ramenima, a kad je video nelagodu u njenim oĉima, promenio je temu u neutralnijem pravcu. – Radnici na Entroteri veoma dobro obavljaju posao, ali ja ih ipak paţljivo nadzirem kako bi se uverio da sve teĉe po planu. Zaista je

W & N

velika promena biti na licu mesta i na otvorenom, a ne ušuškan na nekom ovakvom mestu sve vreme. Nasmešio se, otvarajući crvenkastosmeĊa vrata od trešnjinog drveta i uvodeći je u besprekorno ureĊenu prostoriju koja je sluţila kao kancelarija. Njegove reĉi kao da su bile obojene tugom i setom, a pogled neizmernom gorĉinom koju je pokušavao da prikrije. – Zvuĉite mi kao da se ne radujete kraju svog odmora – rekla je. – Mislite? A ja ne znam ĉemu još da se radujem na ovom odmoru. Posebno otkad ste vi odluĉili da odustanete od našeg dogovora. – U oĉima mu u tom trenutku blesnu neka vragolasta iskra. Sijena se uprkos tome osmelila da ga pogleda. — Znaĉi... nećete me primorati da se drţim prvobitnog obećanja? – Nikako. – Duboko uzdahnuvši, naslonio se na zid kancelarije. – Ne osećam nikakvo zadovoljstvo ukoliko i suprotna strana nije voljna i raspoloţena za tako nešto. Sijena se pitala kako bi reagovala da joj je odmah rekao to što je upravo ĉula od njega. – Moram vam priznati da sam bila vrlo nervozna. – Zabrinuto ga je pogledala. — Nisam baš vešta u tome, znate... Garet nije mogao ĉudom da se naĉudi. Kako neko uopšte moţe da bude nervozan kad se nalazi pred najprijatnijim iskustvom na svetu? Uostalom, ona je dobrovoljno pristala na to. Garet se ne seća da joj je postavio bilo kakav ultimatum. U svakom sluĉaju, nikad ne bi ni oĉekivao od tako stidljive i povuĉene devojke da prihvati tako nešto, ali pošto je već ona sve predloţila, bilo mu je teško da odoli. Bio je dovoljan samo jedan pogled u njene prelepe, plaviĉaste oĉi, da se potpuno potĉini njenoj volji. Zaista je ĉudno što je nešto ĉemu se on radovao kao raju nju ispunjavalo tolikim strahom. Bilo mu je prosto nezamislivo da bilo koja ţena primorava sebe da uţiva u strastvenoj noći. Šta li je sve prošla u ţivotu da bi se tako osećala?

W & N

– Pa, to je vaš izbor i ja ga poštujem, ali samo da znate da ste uskratili sebi neverovatno iskustvo, Sijena. – Uputio joj je osmeh koji je obećavao sve, ali koji je u tom trenutku govorio vrlo malo. Sijena je bila tvrd orah. – Ne slaţem se s vama. Seks je ionako samo ĉista mehanika, uĊi-izaĊi. Ponovo ga je pogledala, a on u njenim oĉima prepozna neka bolna sećanja. Prepoznao ih je, jer su ista takva sećanja svakog jutra zurila u njega iz ogledala u kupatilu njegovog ogromnog stana u srcu Menhetna. – Ali sa mnom nije – rekao je blago. – Mogao bih to da vam obećam, Sijena, verujte mi. – A zašto mislite da bi trebalo da vam verujem? Seks mi je u prošlosti doneo samo probleme i ništa više. Mnogo mi je bolje bez njega – rekla je odseĉnim, ravnodušnim glasom. – Zašto razmišljate na taj naĉin, za boga miloga? – Ţeleo je da njegove reĉi zvuĉe smireno poput njenih, ali nikako nije uspevao da prikrije srdţbu koju je osećao prema ĉoveku odgovornom za njen tegoban ţivot. – Od njega muškarci samo pobesne. – Ne, Sijena, to uopšte nije istina. – Zagledao se u njene oĉi. – Istina je i te kako! Izaziva neverovatan bes. Bes je ubio Alda. – Vaš muţ je umro zato što se naljutio na vas? Klimnula je glavom. – Ostavila sam telefonski gajtan uvijen pošto sam završila razgovor. Ponovo. Što je najgore, zvala sam radnju koja prodaje konce i vunicu. Aldo nije podnosio da pletem onda kad je trebalo da završavam kućne poslove. Moja samovolja ga je na kraju poslala na onaj svet. Barem je lekar tako rekao. – Sigurni ste da je to rekao lekar? Ili je to bila Imelda? – upitao je Garet smireno. U mislima je polako stvarao sliku koja nije bila nimalo lepa.

W & N

– Imelda mi je to rekla. Na Aldovoj smrtovnici pisalo je da je uzrok smrti srĉani udar, ali Imelda je kazala da su lekari budale i da su samo hteli da poštede moja osećanja. – Znaĉi... vi mislite da ste vi ubili svog muţa? – upitao je, posmatrajući paţljivo Sijenu kako bi video njenu reakciju na njegove reĉi. Klimnula je glavom. Potom se zavalila u stolicu duboko uzdahnuvši. – Premda ponekad... mislim... da su lekari ipak bili u pravu, a ne Imelda... – Kad god bi zastala, pogledala ga je stidljivo ispod trepavica, kao da traţi dozvolu da nastavi svoju uţasnu ispovest. – Da, razumem... Garet je spojio vrhove prstiju i nagnuo se prema njoj preko stola, kao što je to uĉinio u Petirosu. – Baš se pitam da li biste mi to rekli pre nego što ste stali na sopstvene noge, pre nego što ste organizovali radnike i kupovali po Nici, Sijena? I da li vaša tiha pobuna moţe da objasni zašto su svi telefonski gajtani na Entroteri beznadeţno izuvijani? Sijena podignu glavu. Neko vreme je samo piljila u njega bez reĉi, a onda je progovorila, veoma polako i oprezno. – Da. Svojski se trudim da svaki zavrnem barem još jednom dok razgovaram ili pošto spustim slušalicu. Neko vreme nije skidao pogled s nje, a onda se nasmešio. – Dobro je. Za vas ipak još ima nade. – Kako to mislite? Na pitanje joj je odgovorio pitanjem. – Recite mi, šta taĉno mislite da bi se desilo da smo vi i ja otišli zajedno u krevet, Sijena? Ona opet spusti glavu. – Izgubili biste strpljenje sa mnom. – Nikad, Sijena. Ni za miliőn godina – rekao je blago. ZavoĊenje je jedan od najvećih uţitaka u njegovom ţivotu i prosto nije mogao da gleda kako ga neko tek tako odbacuje,

W & N

zaklinjući se na celibat. – To je nešto najlepše na svetu, Sijena. Nasmešio se, posmatrajući je kako se zamislila nad njegovim recima. Kao da je gledao neplivaĉa koji ubeĊuje sebe da ţeli da se udavi. Ovu situaciju nije moglo da spasi ništa drugo osim nekog potpuno sumanutog pokušaja. Garet nije mogao da podnese pomisao na to da ovako predivna devojka provede ceo ţivot ne osetivši šta je ljubav. – Ĉujte, zašto ne biste sebi dopustili taj luksuz da sklopite nov dogovor, Sijena? Sijena neubedljivo odmahnu glavom, ali, kad ga je pogledala, Garet je video da su je njegove reĉi dovele u iskušenje. U njenim oĉima se osim oklevanja nazirala i znatiţelja. – Radovi na vašoj vili biće završeni u narednih nekoliko nedelja. Moţda bismo nas dvoje potom mogli da nazdravimo završetku posla? Te noći moţete da odluĉite ţelite li da odete korak dalje i otkrijete kakve sve ĉari ţivot skriva. Da li smatrate da je to u redu? Sijena klimnu glavom, ali se ne pomeri s mesta. – A sad moţete potpuno da zaboravite sve do trenutka dok ne budete odluĉili da iskoristite tu ponudu. Izbor zavisi od vas, Sijena. – Pogledao je pravo u nju i zadenuo joj jedan nestašni pramen kose iza uva. Sijena zadrhta, ali ne od hladnoće. Izbegavala je njegov pogled više zbog krivice koju je osećala nego zbog straha. Uzvratila je svaki dodir i poljubac do kojeg je meĊu njima došlo. Moţda ĉak i više od toga. Istini na volju, uţivala je. Sad je sva moć u njenim rukama i sama će odluĉiti o tome da li će preći nevidljivu granicu koja deli neodoljivog Gareta od uţasavajućeg Alda. Garet joj je pruţio mogućnost da bira. Polako je zavrtela glavom. – Zašto bi ĉovek poput vas, sa svim privilegijama koje ima u ţivotu, gubio vreme s nekim kao što sam ja? Moţete da imate koju god ţelite, kad god

W & N

ţelite. – Sijena uzdahnu, konaĉno pretoĉivši svoj hroniĉni nedostatak samopouzdanja u reĉi. Garet ustade, prošeta do drugog kraja stola i sede na ivicu, ljuljajući nogu. – Sijena, nedavno mi se desilo nešto što me je nateralo da poţelim da promenim takav naĉin ţivota. Što više razmišljam o sebi i svom ţivotu, to više mislim da bi trebalo da uţivam u onome što imam, a ne da brinem o tome kako da zgrnem još više. Izgubio sam iz vida šta je vaţno u ţivotu. Poĉeo sam da uviĊam svoje greške tek kad sam zatekao sebe kako urlam na malog prosjaka koji je bio slika i prilika mene u njegovim godinama. I ja sam, poput njega, izgubio majku kad sam bio vrlo mali i bio sam prinuĊen da ţivim na ulici. Nisam imao nikakvo pravo da smatram sebe boljim od njega. Ja sam samo pobegao iz te situacije trudeći se da izgradim sopstvenu sreću. To je jedina razlika izmeĊu nas dvojice. – Garete... – uzdahnula je Sijena, gledajući ga širom otvorenih oĉiju. Najednom su svi njeni strahovi nestali. Ni sama nije znala šta ju je još spreĉavalo da mu se baci u naruĉje. To osećanje ponovo ju je uplašilo. Nikad se nije tako osećala ni pred kim i ni pred ĉim – a posebno ne pred nekim muškarcem. – Šta vam se desilo? – Moj pijani otac je na smrt prebio moju majku jer nije mogla da me ućutka dok sam uporno plakao. Sijena ga pogleda pravo u oĉi. U njima je jasno videla da će on odbaciti bilo kakvo saosećanje. Malo se uspravio, a potom se nakašljao i nastavio. – Znate li da to nikad nikome nisam rekao? Naĉin na koji joj je pripovedao svoju tragediju, s usiljenim smeškom na licu, nimalo nije zavarao Sijenu. – I šta vam se posle dogodilo? – Prestao sam da plaĉem. Ustao je i odšetao do bifea. Odatle je izvadio bocu šampanjca i dve ĉaše. Ćutke je sipao po malo u svaku, a zatim joj je pruţio ĉašu.

W & N

– I vi uprkos svemu tome pijete? – Šampanjac ne deluje tako jako kao domaći alkohol. Osim toga, uvek vodim raĉuna o tome da ne preteram. Dozvoljavam sebi poneko piće da bih se opustio, ali ne moram da se napijem da bih se zabavio. Na Spinifeksu postoje sve vrste zabave koje ĉovek moţe da poţeli – raĉunari, bioskop, vrhunski muziĉki ureĊaj i zvuĉnici na sve strane, pa ĉak i... – Nije dovršio reĉenicu, ali je pokazao rukom pregradni zid od peskiranog stakla na sredini kancelarije. Uzeo je sa stola daljinski upravljaĉ i pritiskom na dugme pregrada se razmakla, a pred Sijenom se pojavila kompletno opremljena teretana. Podigao je ĉašu šampanjca kao da ţeli da nazdravi. – Zapravo bih ovog ĉasa mogao da podignem sidro i provedem ostatak ţivota ne kroĉivši nikad više nogom na kopno. Mogao bih da postanem pirat, da preplovim sedam mora... – Pa, hoćete li? – Ne brinite. Ne idem ja nikud pre nego što završim projekat Entrotera. A onda, ko to zna? Moţda ću otploviti prema Juţnom okeanu, mada, da budem iskren, mislim da neće proći mnogo vremena pre nego što poĉnem da ţudim za svojom kancelarijom na Menhetnu. Ĉini se da mi je taj naĉin ţivota ipak ušao u krv. – Imate sve ovo, a ipak ţelite da se vratite u grad? – upitala ga je Sijena zaprepašćeno. – Još ne ţelim, premda, kao što sam već rekao, ne verujem da će proći mnogo’vremena pre nego što poţelim. Najduţe sam odsustvovao s posla kada moje slepo crevo više nije moglo da podnese dugotrajno zanemarivanje, pa je u znak protesta odluĉilo da perforira. Ĉak i tada su moji ljudi uspeli da mi prokrijumĉare papire u bolnicu, naravno, ĉim sam bio u stanju da drţim olovku u ruci. Sijena je i dalje piljila u njega. – I vi meni kaţete da usporim i da se opustim? – Znate kako kaţu: „oni koji umeju, rade – a oni koji ne

W & N

umeju, poduĉavaju‖. Tokom proteklih godina ĉitav niz struĉnjaka pokušavao je da naĊe naĉin da me opusti. Akvarijumi, ambijetalna muzika, ambijentalno osvetljenje, joga... Isprobali su na meni sve to, ali ispostavilo se da su samo gubili vreme. Bio sam potpuno imun. Na mene nije uticalo ništa od toga. Ja volim da radim. – Slegnuo je ramenima, a reĉi kao da su ostale da mu lebde u vazduhu. Sijena izvi obrvu, kao da razmišlja o neĉem vrlo ozbiljnom. – Mora da postoji nešto što bi vam pomoglo da se opustite – rekla je polako i zaustavila pogled na velikom zidnom ĉasovniku u obliku sidra. – Pogledajte koliko je sati! Moram da poĊem! Moram da idem zbog Imelde. – Naglo je skoĉila sa stolice. – Koliko puta treba da vam ponovim? Pustite je da se brine sama o sebi – rekao je Garet, ali nije uĉinio ništa da je zaustavi. Naprotiv, okrenuo se i uzeo jaknu s naslona stolice, kao da joj stavlja do znanja da je spreman da poĊe. Sijena je oĉekivala da će on nastaviti da je prekoreva zbog nepopravljive potrebe da ţivi po tuĊim pravilima i rasporedu. Jedini komentar izrekao je kad ju je dovezao do vile. Izašao je iz kola i otvorio joj vrata, kao što je to uvek ĉinio. Ona je izletela napolje, ne saĉekavši ĉak ni da joj pruţi ruku, kao da joj je potreban vazduh. – Nemojte baš toliko da ţurite. Svako bi pomislio da ţelite da pobegnete od mene! – Pogledao ju je malo prekorno dok je zatvarao vrata. A zapravo je bilo potpuno suprotno. Sijena je ţelela da ostane s Garetom, a ne da pobegne od njega. Ĉak je gotovo i skupila hrabrost da ga ovlaš poljubi u obraz dok mu je zahvaljivala na prijatnoj veĉeri, ali u poslednjem trenutku je ipak ustuknula i utrĉala u kuću. Popela se uz stepenice što je brţe mogla i uletela u svoju sobu, odakle je kroz prozor posmatrala kako se Garetov auto udaljava. Otkrila je tajnu iz njegove prošlosti. U glavi joj se raĊala zanimljiva ideja. Istina je da je trebalo da se vrati kući zbog Imelde, ali maćeha nije

W & N

bila glavni razlog njene ţurbe. Sutra je ĉeka naporan dan. Budilnik na njenom noćnom stoĉiću probudiće je pre svitanja. Morala je da se naspava. Garet je narednog jutra došao pešice. Pošto je ograda bila popravljena i ofarbana u bleštavo belo, uţivao je u šetnji. Obuĉen u radnu odeću, komotnu majicu i farmerke, polako je hodao stazom izmeĊu kuće Bredlijevih i Sijenine vile. Proleće je bilo izuzetno prijatno. Suvi, vedri dani omogućavali su radnicima da rade punom parom. Laste su preletale nad leskovom šumom dok je on vrludao izmeĊu panjeva. Zastao je i posmatrao ih nekoliko minuta. Sijena mu je pokazala njihova gnezda u senjaku, u koji su se ptice vraćale svakog proleća. Njihovi ptići nauĉiće da lete tek pošto već duboko zaĊu u jesen. Odloţio je renoviranje zgrade u kojoj su se gnezdile, ne rekavši pri tom Sijeni da će najverovatnije napustiti Italiju pre poĉetka radova. Poput lasta, i on će uskoro odleteti odatle. Prvi put u ţivotu, ta pomisao mu se nimalo nije svidela. Garetu se nije ţurilo da završi ovaj projekat. Svakog dana je sve manje ţeleo da se vrati kući i nije mogao da se priseti da li se ikad u ţivotu tako osećao. Problem je u Sijeni, pomislio je. U poĉetku ona nije bila ništa drugo osim prelepa razonoda. A onda je postepeno nauĉio da ĉita tugu koja se krila u njenim predivnim oĉima. Do njegovog dolaska, svi su je kinjili, a sad polako stiĉe poverenje u sopstvene sposobnosti. Pre nekoliko dana je ĉak predloţila da se obnovi i nekolicina pomoćnih zgrada koje isprva nisu bile u planu. Ţelela je da ih pretvori u kuće za odmor koje bi izdavala. Turizam bi trebalo da pomogne razvoju ĉitave oblasti, a ne samo posedu Entrotera. Garet se nadao da će uspeti da sprovede u delo neke njene ideje pre nego što bude morao da ode. Onda bi barem znao da njen potencijalni poslovni plan ostavlja u sigurnim

W & N

rukama, i da će ona moći dalje da ga razvija pošto on više ne bude tu. Stisnuo je zube i suoĉio se sa surovom realnošću. Dalje će morati da se bori za opstanak bez njega. On će, naravno, brinuti o njoj – ili će barem pomisliti na nju s vremena na vreme, ispravio se. Svakim danom bila je sve odluĉnija, ali to će joj svakako biti potrebno. Pitao se kako da pronaĊe reĉi da joj kaţe da je njegov posao ovde završen i da odlazi. Na tu pomisao ĉvrsto je stisnuo pesnice, iznenaĊen koliko mu ĉitav taj prizor koji je zamišljao u svojoj glavi nikako nije prijao. Mogao je prosto jednoga dana da digne sidro i da nestane na horizontu. To bi bio najbrţi i najlakši naĉin da ode, ali i najkukaviĉkiji, a on nije mogao da podnese da ga svrstavaju u tu kategoriju. Uprkos tome što je bio udubljen u misli, Garet je u jednom trenutku postao svestan neujednaĉenih zvukova koji su dopirali do njega preko doline. Bio je to zvuk ĉekića, koji je odjekivao kroz spokojnu leskovu šumu, poput onog koji su proizvodili detlići u sezoni parenja. Bilo je isuviše rano da bi to mogao biti neki radnik. Kad se konaĉno pribliţio vili, sve je bilo tiho i mirno. Zavirio je u kuhinju, traţeći Sijenu, ali nije je našao. Nije bila ni u jednoj prostoriji u prizemlju vile. Izašao je ponovo u dvorište, baš u trenutku kad se nevešto kuckanje iznova zaĉulo. Dopiralo je iz pravca šupa koje je Sijena ţelela da pretvori u kućice za odmor. Mora da je Ermano već prionuo na posao, pomislio je Ijutito. Zašto prosto ne mogu da saĉekaju njega da im izda nareĊenja za taj dan? Prozraĉan oblak prašine dizao se lagano kroz vazduh bez daška vetra, blistajući na jutarnjem suncu. Gurnuo je vrata rukom, spreman da oĉita lekciju Ermanu ili bilo kome koga tu bude zatekao. MeĊutim, umesto s Ermanom, obreo se licem u lice sa Sijenom. Bila je sasvim sama i nevino je stajala usred oblaka prašine koji se podizao oko nje. Kad ga je videla, širom je razrogaĉila oĉi i uz zvuk koji je najviše podsećao na uzdah

W & N

olakšanja ispustila ogroman ĉekić koji je drţala u ruci. Garet je pošao prema njoj. – Šta to radite, Sijena, za boga miloga? Pokazala je kaţiprstom prema gipsanom zidu ispred sebe. – Pa... vi ste svi prezauzeti drugim poslovima, a meni se svidela ideja da nešto uradim sama. Renoviranje pomoćnih zgrada sigurno je na dnu vašeg spiska prioriteta, pa sam pomislila da bih mogla sama da poĉnem... – Šta da poĉnete sami? Hoćete da se ubijete? Otkud znate da nećete srušiti sve ovo sebi na glavu ukoliko nastavite tako besomuĉno da udarate, bez ikakvog plana i programa? – Ali pogledala sam vaše planove. Tamo su svi noseći zidovi obeleţeni crvenom bojom, a ovaj je iscrtan plavom – rekla je uverljivo, drţeći kopiju njegovog projekta u ruci, kao glavni dokaz. – Vidite? – Mislim da je bolje da se ja pobrinem za to. – Garetov izraz lica bio je priliĉno mraĉan. – I gde je onaj vaš ĉovek, Ermano? Je li poludeo kad vas je pustio da upadnete unutra i poĉnete da udarate gde stignete? – Ermana bole leĊa. Poslala sam ga da uvede koze. To već moţe da radi. – A ja sam ipak za to da se vi ne prihvatate ovako teškog posla. – Garet je spustio na zemlju kutiju s alatom koju je poneo sa sobom. Nakon kratkog premišljanja, uzeo je ĉekić. – Ovaj posao zahteva snagu. Ĉvrsto je stegao dršku ĉekića, osećajući njegovu teţinu i ĉvrstinu. Ovo je pravi muški posao. Napregnuo je sve mišiće svog tela i krenuo u napad. Da je samo bio u ovakvom izdanju onog dana u Volstritu. Lice onog malenog deĉaka i dalje ga je proganjalo. Samo je molio za neki novĉić, a Garet ga je grubo odgurnuo i izvikao se na njega. Bila je to poslednja kap koja je prepunila ĉašu na kraju sluĊujućeg dana s gomilom rokova, uţurbane nedelje krcate zahtevima i pritiska kojem se nije nazirao kraj... Besneo je tako glasno i tako jezivo da su prolaznici

W & N

zastali zateĉeni prizorom koji se odigravao pred njihovim oĉima. Okupili su se oko njih, dok mu je Garet, onako jadnom i zastrašenom, drţao lekciju. U trenutku kad je završio svoj vatreni govor, shvatio je da mora da pobegne odatle. Okrenuo se i otišao pravo na aerodrom. Nije mu uopšte bilo vaţno kuda će otputovati, samo da to mesto bude što dalje od planete zvane Posao. I tako je sad ovde i opet radi. Razlika je u tome što je ostavio svu onu buku, vrevu i haos daleko iza sebe. Ovde ga je okruţivao cvrkut ptica, topao povetarac i miris ruţa iz bašti. A što je najbolje od svega, pored njega je najlepša ţena na svetu. Ovaj posao mu se već mnogo više sviĊao.

11. – Pomerite se unazad, Sijena. Uvek poslušna, Sijena odmah uĉini ono što joj je rekao. Garet je na trenutak zastao, odmeravajući teţinu ĉekića koji je ĉvrsto drţao u ruci. Zamahnuvši jednom, dvaput i konaĉno, treći put, snaţno je udario zid. Glava ĉekića zabila se u malter. Leţerno je oduvao prašinu s lica i protresao ruke kao da radi lagane veţbe. Sijena ga je netremice posmatrala. Bila je oduševljena, i on je to primetio. – Pa, kako vam se ĉini? – Nonšalantno je izvio obrvu, kao da ţeli da joj stavi do znanja da je smešno što je uopšte pokušavala ovako nešto da uradi sama. Ona se osmehnu. – Uspeli ste više jednim udarcem nego ja onim silnim kljuckanjem. – Da nastavim? Oboje su znali odgovor na to pitanje. Pre nego što je ponovo udario u zid, Garet je duboko udahnuo. Rukovanje ĉekićem i rušenje zida proizvelo je dosta prašine, ali to nije bilo sve. U jednom trenutku ozbiljno se

W & N

zapitao zašto je potrošio ko zna koliko godina za kancelarijskim stolom kad je mogao da radi nešto korisno kao što je, na primer, ovo. Nadahnut takvim razmišljanjem, snaţno je udario još nekoliko puta. Zid je poĉeo da se ruši. Posle nekoliko minuta košulja mu je bila potpuno natopljena znojem, a on i Sijena su se od srca smejali. Zastao je da je skine i obnaţio mišićavo telo o kojem je Sijena toliko maštala. – Ovo je zaista neverovatna terapija. Garetov moćan grudni koš podizao se i spuštao u ritmu njegovog ubrzanog disanja, obuzimajući Sijenine misli tako snaţno da je na trenutke ostajala bez daha. Zamišljala je kako njegove mišićave ruke lagano klize njenim telom. – To sam i ja pomislila. Vrlo dobro znam kako se osećate. – Ne. – Odmahnuo je glavom smeškajući se, a bezbroj kapljica znoja poletelo mu je iz razbarušene kose. – Ne moţete ĉak ni da zamislite. Nemate pojma kakvo mi zadovoljstvo priĉinjava da na ovako ţestok naĉin izbacim svu negativnu energiju iz sebe. Nisam ni znao šta se sve nagomilalo u meni. – Ja jesam. – Sijenine usne razvukoše se u jedva primetan osmeh, kao da samo ona zna neku veliku tajnu koju će moţda otkriti, a moţda i neće. – Ne. – Spustio je glavu ĉekića na kameni pod uz tup udarac. – Kako jedna mirna i povuĉena devojka poput vas moţe da zna kakvi su se sve demoni skrivali u meni? – Niste videli kako je ovaj zid izgledao pre nego što sam ušla ovde. – Nasmejala se. Potom je ĉuĉnula izmeĊu ruševina i poĉela da sakuplja smrskane krhotine maltera i polako da ih spaja. Primetio je na njima tragove krede. I dok ju je tako posmatrao, Sijenina slagalica poĉela je da dobija smisao. Uskoro su mu se pred oĉima pojavila dva portreta nevešto iscrtana belom kredom.

W & N

– Eto ga! Imelda i Aldo. – Ne bi se moglo reći da je sliĉnost baš laskava. – Naslonio se na ĉekić i nasmešio se. – Zašto ne biste otišli u vilu i doneli nam neko piće? Siguran sam da ne ţelite da gubite vreme na ovako prljav posao. Ali ja ţelim, pomislio je Garet, prvi put uţivajući u blagodetima fiziĉkog rada. Ponovo je podigao ĉekić, odmeravajući njegovu teţinu kao da zapravo ţeli da odmeri svoju snagu. Sijena je i dalje bila zaslepljena prizorom njegovog neodoljivog mišićavog grudnog koša. Znala je samo da takvo telo zasluţuje mnogo više od bezalkoholnog pića i brze hrane koju su ostali radnici dobijali. Pošto se okrenuo prema zidu kako bi nastavio s rušenjem, Sijena se, jedva uspevajući da odvoji pogled od njega, uputila prema kuhinji. Garet je posle izvesnog vremena prepustio posao radnicima – ali tek onda kad je smatrao da je iz sebe izbacio dovoljnu koliĉinu stresa. Bio je pun poleta i dodatne energije za dovršavanje projekta. Oko podneva, Sijena je iznela uţinu za njega. Pre nego što je seo da jede, polio se kantom hladne vode iz bunara ne bi li se malo osveţio. Sijena je raširila ćebe pod strehom ostave za limun, ali misli su joj bile negde sasvim drugde, gde joj se zaustavio i pogled, na vrelom Garetovom telu na kojem su se presijavale kapljice vode pod jarkim podnevnim suncem. Dok je prelazio preko dvorišta, navukao je potkošulju preko glave, a potom je provukao ruke, da bi je konaĉno spustio do pojasa pantalona. Kao probuĊena iz sna, Sijena naglo poskoĉi. – Doneću vam peškir! – Nema potrebe. Već sam se gotovo osušio na suncu. – Seo je na ćebe preko puta nje. Miris sveţe farbe išĉezao je u trenutku kad je Sijena zasekla noţem pitu koju je nekoliko minuta ranije izvadila iz pećnice.

W & N

– Ovo baš dobro miriše – promrmljao je Garet zatvorenih oĉiju. Kad se nagnu napred pokušavajući da odgonetne sastojke fila, poprskao je i kalconu i Sijenu kapljicama vode koje su mu se i dalje cedile s kose. – Kosa vam je potpuno mokra! – Nasmejala se, gotovo neprimetno mu dotakavši prstima jedan ĉuperak. Garet se naglo uspravi, i to s osmehom na licu, nimalo uvreĊen njenim komentarom. Sijena je bila prijatno iznenaĊena njegovom reakacijom, te se i ona nasmeja. – Trebalo bi to ĉešće da radite, Sijena. Osmeh vam divno stoji. Gledala ga je, ne prestajući da trepće. To je bio kompliment, ali potpuno bezazlen, jer ovog puta zaista nije imao veze s namerom da je odvuĉe u krevet. Garet se ĉak nije potrudio ni da pogleda kako su njegove reĉi delovale na nju. Umesto toga, navalio je na hranu kao da će mu je neko oteti. On se nije ţalio da je štedela vreme i trud napravivši jednu veliku kalconu umesto nekoliko malih. Za razliku od Alda, Garet ni u jednom trenutku nije pomenuo dispepsiju, ţeludaĉnu kiselinu, oksalnu kiselinu, loše varenje ili pak netoleranciju na mleĉne proizvode i ţitarice. Dok se Sijena divila njegovom zdravom apetitu, Garet je uzeo noţ sa ćebeta i isekao sebi još jedan veliki komad pite. Duboko je uzdahnula, zadovoljna samom ĉinjenicom da je on zadovoljan. Više od pola kalcone već je bilo nestalo, a njegov apetit nije pokazivao znake posustajanja. – Nešto se dogodilo? – Ne... ništa. – Sijena se trudila da ne izgleda previše gladno dok je pritajeno odmeravala ono što je ostalo od kalcone. – Zar nećete i vi da uzmete malo? – Tek kad vi završite. Garet odmah prestade da jede i zaĉuĊeno je pogleda. Potom je presekao na pola komad koji je nekoliko trenutaka

W & N

ranije zagrizao. Stavio je jednu polovinu na drugi tanjir koji je donela i spustio ga ispred nje. – Ne mislite valjda da ću vam zaista dozvoliti da jedete tek kad ja završim? – Bio je potpuno šokiran, i to je iznenadilo Sijenu. – Ja sam tako navikla. Kratko je uzdahnuo. – Ali ja nisam. Ovog puta Sijena mu se osmehnula onako kako mu se nikad niko, nijedan muškarac, ţena, niti poslovni partner nije osmehnuo. Shvatio je da taj osmeh zapravo znak zahvalnosti, a ona je u tom trenutku uzela bokal limunade koji je takoĊe donela iz kuhinje. Garet je pretpostavio šta će uraditi. I baš kad je krenula da mu sipa, on je zaustavi. – Ja ću to da uradim. Spustio je tanjir, uzeo njenu ĉašu, napunio je do vrha i ispruţio joj je. – Hajde, uzmite. Sijena je prihvatila ĉašu uz još jedan srdaĉan osmeh. Garet nije odmah nastavio da jede kalconu. Saĉekao je da ona poĉne da jede. Tek kad je bio siguran da je konaĉno udovoljila sebi kao što je prethodno udovoljila njemu, ponovo je uzeo viljušku. Na usnama mu je lebdeo topao izraz zadovoljstva. Bio je toliko zauzet renoviranjem poseda Entrotera da nije nalazio vremena da se bavi svojim osećanjima, sve do ovog trenutka. Sad se osećao prijatno i ispunjeno kao nikada do tada, kao da nekim ĉudom sve polako dolazi na svoje mesto. To je sigurno zbog vremena, pomislio je, kao i zbog odsustva internet veze s mojom kancelarijom na Menhetnu. – Iskreno mi je ţao što niste verovali da sam ja vlasnik Spinifeksa, Sijena – rekao je iznenada, pošto je utolio glad. — Ali imao sam razloge što sam došao ovamo tajno. Ţeleo sam da pobegnem, da se izvesno vreme potpuno udaljim od posla, da povuĉem granicu. Da sam se svugde predstavljao svojim

W & N

imenom, saradnici bi me odmah pronašli i moj odmor bi bio završen. Da li mi sad verujete? Pogledali su se. Garet je obiĉno skrivao svoja istinska osećanja, ali danas je samo mogao da se nada da Sijenin izraz lica nije ogledalo njegovog. Izgledala je baš onako iznenaĊeno kako se on osećao. Pošto se sledećeg trenutka malo namrštila, rizikovao je i postavio joj još jedno pitanje. – Ne delujete mi baš ubeĊeno. Sijena je spustila noţ i viljušku na tanjir. Odsutno je trljala obrvu kaţiprstom. – Pa... ako baš ţelite da ĉujete istinu... I dalje sam malo zabrinuta zbog svega. Za poĉetak, da li je uopšte pametno prodati onu veliku sliku... – A šta loše moţe da se desi? Da je neki stari, prašnjavi muzej kupi za pozamašnu sumu, posle ĉega nikad više nećete morati da brinete o novcu? Šta je tu loše? Ostajete bez ruţne mazarije, a postajete imućniji za pravo malo bogatstvo. – Razvukao je usne u kratak osmeh, ali ĉim je ugledao njeno lice, uozbiljio se. – Šta se desilo? Da nemate glavobolju, Sijena? – Da. Kako ste znali? – Odalo vas je trljanje slepooĉnica. Odmah sam shvatio u ĉemu je problem. Evo. – Zavukao je ruku u dţep pantalona, izvadio plastiĉnu kesicu i znaĉajno je predao Sijeni. Kad ju je otvorila, ugledala je gomilu nenaĉetih tabli analgetika. Garet joj je već sipao mineralnu vodu u ĉašu. – Ja sam vam pravi struĉnjak za migrene, premda ne pamtim kad sam poslednji put popio neku tabletu. Znam pouzdano da nisam uzeo nijednu otkako sam ovde. Uzmite dve i odmah će vam biti bolje. Mada, mogli bismo još malo da ubrzamo... Ustao je, zaobišao Sijenu i kleknuo iza nje na prostirku za piknik. Blago joj je poloţio šake na ramena i poĉeo da joj masira napete mišiće, razbijajući sve ĉvoriće koje su Aldo, Imelda, njena stidljivost, briga i nezadovoljstvo tu godinama taloţili.

W & N

Sijena je dopustila sebi da uradi nešto što bi donedavno bilo potpuno nezamislivo. Duboko je udahnula, naslonila se na njegove ruke i prepustila im se. Garet je oĉekivao da će se ona pobuniti. Njen dobrovoljni pristanak ga je iznenadio, istovremeno ga podstaknuvši na razmišljanje. Da li je uopšte svesna koliko je ţudeo za njenim telom? Kako je mogao tako svesno da se uzdrţava iskljuĉivo iz sebiĉnih razloga? Zato što je ţeleo da pobegne od ţena, podjednako kao i od posla? Posmatrajući njeno lice nakon što je popila tablete protiv bola, zapitao se ko od njih dvoje više pati. Ukoliko je to uopšte moglo nekako da se izmeri. I shvatio je da to nije bio on. Prošlo je ko zna koliko vremena otkad se poslednji put ulogovao u svoj kompjuterski sistem da proveri šta se dogaĊa. Ovakva vrsta odmora donedavno bi ga sasvim izludela i grabio bi svom snagom da se vrati nazad, ali polako je shvatao da nije on taj koji ne moţe bez posla, već da posao ne moţe bez njega. – Pošto ste popili lek, sad se lepo naslonite na zid i opustite se – rekao je, naginjući se da joj uzme ĉašu iz ruke. – Ne znam kako da se namestim ovde a da mi bude udobno. – Zatvorite oĉi i pokušajte. Paţljivo osluškujući zvukove oko sebe, Sijena je ĉula kako joj Garet prilazi. Potom je osetila kako joj je neţno prstima obujmio ruĉni zglob, i sledećeg trenutka utonula je u magiju. Masirao joj je nadlanicu laganim, sigurnim pokretima. Milimetar po milimetar, jagodicama joj je blagotvorno prelazio preko tanke, neţne koţe. Kao nekim ĉudom, sićušni kruţni pokreti njegovih prstiju odnosili su sav bol i napetost. Potpuno se predala njegovom dodiru, hipnotisana milozvuĉnim cvrkutanjem crvendaća koje je dopiralo iz obliţnje leskove šume. Nije mogla da se pomeri, a nije ni ţelela. Osećala se sigurnom u Garetovim rukama. S nadlanica je prešao na njene duge, tanke prste, masirajući svaki ponaosob kako bi zagrejao i opustio zgrĉene mišiće. To

W & N

je bilo prvi put u njenom ţivotu, otkad se zadevojĉila, da je neko radio nešto tako prisno, samo za nju. Kad joj je izmasirao i mali prst pustio joj je ruku, a Sijena je uzdahnula. – Prsti su vam bili ukoĉeni poput sasušenih brezovih granĉica. Morate da nauĉite da se opustite, Sijena. – Glas mu je lebdeo po toplom vazduhu, proţetom mirisom ruţa. – To bi svakako bilo vrlo lepo. U njenom glasu osećala se neskrivena ţudnja. Opet je osetila kako joj se pribliţava. Kad bi samo ova ušuškanost mogla veĉno da traje... Ovog puta uhvatio ju je za drugu ruku. Polako je otvorila oĉi i susrela njegov pogled. Dugo su gledali jedno u drugo. Sijena je osetila kako se ţar njene ţelje rasplamsava pod njegovim upornim pogledom, ali nije se usudila da naĉini nikakav pokret ili da ispusti zvuk koji bi mogli da ga nateraju da se predomisli i prestane. – Ţelite li da nastavim ili ne? – Glas mu je bio promukao, gotovo izazovan. Umesto odgovora, pokorno je spustila kapke, premda ovog puta nije sasvim sklopila oĉi. Ţelela je barem neko vreme da posmatra njegove pokrete dok je masira. Prizor njegovih dugih, snaţnih, vrednih prstiju bio je isto tako omamljujući kao i toplina koja ju je obuzimala od njegove blizine. – Ovo je prosto predivno – prošaputala je Sijena. – Naravno da jeste. Svaka ţena zasluţuje da je neko razmazi, a vi posebno, Sijena. – Moli je u pravu. Zaista ste slatkoreĉivi. Nasmejao se, gledajući je pravo u oĉi. Sijenine usne blago se razdvojiše. Osećala je kako joj krv koja joj struji venama postaje sve vrelija, gotovo neizdrţivo. Ĉvrsto joj je prstima obujmio zglob i ona postade svesna tupog i neumornog udaranja pulsa, ali ĉijeg – njenog, njegovog ili i njenog i njegovog – Sijena nikako nije mogla da odgonetne. Zadrhtala je, a kao odgovor na njen drhtaj, spustio joj je ruke

W & N

na ramena, i neţno, ali odluĉno privukao sebi. – Znam da ĉitam misli svake ţene koju upoznam – rekao je, duboko uzdahnuvši, ovlaš joj prislanjajući lice na svilenkastu, gustu kosu. – Svaka ţena voli zadovoljstvo – a ja sam ĉovek koji moţe da vam ga pruţi, Sijena. U tom trenutku, srce kao da je prestalo da joj kuca. Ili je pak kucalo toliko jako da je gotovo ostala bez daha. Omamljena, nije bila u stanju da se odupre usnama koje je prislonio na njene, brišući sve sumnje i nedoumice koje su je danima proganjale. – Molim vas... ne. Ne bi trebalo ovo da radimo. Nepristojno je... – pobunila se, premda nimalo ubedljivo. Bujica poţude koja joj je obuzimala ĉitavo telo, neumoljivo je nosila pred sobom svu snagu volje koju je Sijena moţda mislila da poseduje. Bila je opĉinjena Garetom još od njihovog prvog susreta. Onda ju je proganjala krivica, ali Sijena je mogla da proĉita poţudu u svakom njegovom osmehu. Kad god bi se sluĉajno dodirnuli – kao onda kad su im se prsti okrznuli nad prosutom ĉašom vina ili kad su zajedno pravili fetuĉine – pomislila bi da dalje od toga ne moţe. Ali ovo... ovo je tako dobro, nimalo nalik bilo ĉemu što je pre toga iskusila, i više ništa nije moglo da je zaustavi. – Postoje mnogo nepristojnije stvari od ovoga, verujte mi – šapnuo joj je Garet na uvo, a usne mu se razvukoše u osmeh, istovremeno pobedniĉki i išĉekujući. – Biće onoliko nepristojno koliko vi to ţelite, Sijena. Ni manje ni više od toga. Kad budete spremni, zadovoljiću vas tako da to nikad nećete zaboraviti. Ustao je, povukavši i nju sa sobom. Pustio je da mu prsti skliznu niz njenu ruku i isprepleo ih s njenim. – PoĊite sa mnom... Jeste li videli salon sad kad su dizajneri enterijera završili s ureĊenjem? – Osmehnuo joj se preko ramena. – Garete, ja... ne mogu... – Zašto ne moţete?

W & N

Nije znala zašto. Svaki njegov dodir i svaki pogled privlaĉili su je sve bliţe njemu, produbljujući već dovoljno duboku provaliju koja je delila ovo iskustvo s njim od onog s Aldom. Jedva je uspevala da prizove u pamćenje sumorne dane svog nesrećnog braka. Za nju je sad postojala samo topla blizina Garetovog tela. Potpuno je obnevidela od išĉekivanja dok ju je vodio kroz kuću koju je proteklih nekoliko nedelja polako pretvarao u njen dom. Kad su stigli do uglaĉanih, masivnih vrata od hrastovine koja su vodila u salon, izvadio jé kljuĉ iz dţepa i otkljuĉao ih. Vrata su se tiho otvorila, otkrivajući prostoriju s debelim, mekanim tepihom i masivnim nameštajem. Sve fotelje i sofe bile su presvuĉene najfinijim damastom i svilom i Sijena je već mogla da zamisli njih dvoje ušuškane u tom luksuzu, daleko od oĉiju svih. Garet je prvi zakoraĉio unutra. Ona je kratko oklevala, prislonjena uz dovratak, svesna da je to najverovatnije poslednji put. Neubedljivo je pokušavala da izvuĉe ruku iz njegovog snaţnog stiska. – Ne mogu. Ne ovde... – Ali ovo je savršeno mesto, bićemo iza zakljuĉanih vrata... – Uhvatio je kvaku i osmehivao joj se, zavodniĉkim osmehom i oĉima boje mleĉne ĉokolade. – Nije to... Pustio joj je ruku. – Garete... – duboko je uzdahnula i ovlaţila rumene usne vrhom jezika. Bio je to pokret koji ga je fascinirao, zbog ĉega je Sijeni bilo još teţe da nastavi. – Je li istina da vi imate, kako je Moli to rekla... devojku u svakoj luci? Nasmejao se, dirnut njenom nevinošću. – Moli mi ĉini rĊavu uslugu. – Obešenjaĉki se osmehnuo. – Svojevremeno sam imao devojku u svakoj luci, gradu, preriji, dolini, širom civilizovanog sveta. I u pojedinim delovima necivilizovanog, takoĊe – dodao je šaljivo, usput joj namignuvši. – Zar ne bi bilo surovo razoĉarati sve te divne dame koje sam upoznavao?

W & N

– I sećate ih se svih? – Pa naravno! Pogledao ju je i primetio kako joj se malopreĊašnje poţudno rumenilo polako povlaĉi s lica. Uĉinilo mu se kao da je gubi. – Sve zavisi od toga šta ţena ţeli od veze – rekao je. Na Sijeninom licu promenilo se nekoliko potpuno razliĉitih emocija, da bi na kraju ipak uspela da skupi snagu i da svoj strah pretoĉi u reĉi. – Ne bih mogla da podnesem da se zaljubim u ĉoveka poput vas – izgovorila je oprezno. Garet se na to lenjo, slabašno osmehnu. – Ko je uopšte pominjao ljubav? Primetio je kako joj se ramena polako opuštaju, kao da joj je to što je upravo rekao donelo ogromno olakšanje. Bio je u pravu. To je to. – Sijena, da li vi to hoćete da kaţete da biste se upustili u jedno popodnevno uţivanje bez ikakvih obaveza? – Ja to ne bih baš tako rekla. Stvar je u tome... Ţelim da saznam šta propuštam, ali ne mogu da podnesem da budem povreĊena. To je ono što je priţeljkivao da ĉuje, mada bez onog dela o povreĊivanju, naravno. Garet je od svoje šeste godine ţiveo s neprobojnim oklopom. Bio je ubeĊen da na svetu ne postoji ţena koja bi mogla da ga probije. Njegova majka je mrtva, i on je vjdeo kako se to desilo. Upravo zato je odluĉio da se ophodi prema ţenama onako kako sve one to zasluţuju – dareţljivo, vešto i zabavno – jer Hilda Laslo u svom kratkom, bednom ţivotu nikad nije doţivela ništa sliĉno. Njen sin je proveo ĉitav ţivot pokušavajući da se iskupi za to. Bio je to izazov kojem se savršeno prilagodio, kako telom, tako i umom i duhom. – Znaĉi, ako mi budemo... – Skrenula je pogled, postiĊena. – Nećete nikome to ispriĉati, Garete, zar ne? Ni Kejnu, ni Moli, nikome?

W & N

– Ne, naravno da neću. To nijedan pravi kavaljer nikad ne bi uradio. Dugo su se netremice gledali, a potom mu se Sijena gotovo neprimetno primaknu. I pre nego što je uspela da se predomisli, on je to iskoristio i opet je zgrabio u naruĉje. – Šta će reći ljudi ako saznaju? – Neće saznati. Niko nikad neće saznati. A ukoliko se to nekim sluĉajem desi, svi će se pitati zašto vam je trebalo tako dugo vremena. – Pa ĉak i Imelda? – Imelda će pozeleneti od zavisti. Sijena mu poloţi ruke na ramena i odmaknu se taman toliko da moţe da mu uputi vrlo zaĉuĊen ali i veseo pogled. – Vi baš mislite na sebe, zar ne, gospodine Garete Laslo? – Moram, jer niko drugi neće misliti na mene – odgovorio je saţeto, pogleda uperenog u njene usne. – Nego, hajde da više ne priĉamo. Poljubio ju je, provlaĉeći joj prste kroz gustu kosu kako bi je privukao što bliţe sebi. Svaki njegov pokret terao ju je da se još više priljubi uz njega. Brak je nauĉio Sijenu da seks povezuje s duţnošću, a ne s poţudom. Garet je na njene nevešte dodire odgovorio brzinom koja joj je oduzela dah. Osććala je kako mu napeti mišići klize ispod glatke, zategnute koţe, po već dobro razraĊenom scenariju. Zadigao joj je majicu i zavukao prste ispod nje otkrivajući joj tanak, gotovo proziran grudnjak boje koţe. To je ú njoj izazvalo takav skok adrenalina da je posegnula prstima ka dugmićima njegove košulje, oĉajniĉki ţeleći da mu obnaţi toplu, savršenu koţu. – Za tango je potrebno dvoje. – Nagnuo se prema njoj, istovremeno joj skidajući bluzu i zarivajući lice u udubljenje ispod ramena. Kroz telo joj je prostrujao elektricitet, sirov poput njegove bockave brade prislonjene na njenu neţnu koţu. – Trebalo bi da se obrijem – rekao je šaljivim tonom.

W & N

Njeno rame boje slonovaĉe porumenelo je od njegove blago ogrubele koţe. Bila je to fiziĉka manifestacija njegove muţevnosti, što ju je dodatno uzbuĊivalo. – Meni ne smeta. – Sijena uzdahnu, zatvarajući oĉi. Kao da se obrela u nekom za nju sasvim novom, drugaĉijem svetu. Sve ovo se mnogo razlikovalo od njenih prethodnih seksualnih iskustava. Ţelela je da sve bude novo i drugaĉije, da ga dodiruje i da on nju dodiruje na naĉin koji je bio nezamisliv tokom njenog ţivota s Aldom. Njenog poluţivota, shvatila je, kad joj Garetove ruke skliznuše niz leĊa i uroniše u pojas njene suknje. I dalje su stajali a salon je bio osvetljen najjaĉom dnevnom svetlošću. Intimnost za Gareta oĉigledno nije bila ni na koji naĉin povezana sa stidom ili neĉim što se skriva u tami noći. Uţivao je u svakom trenutku. Videla je u njegovom jasnom, bezbriţnom izrazu lica, i u njegovim oĉima, poluzatvorenim, koje su se naslaĊivale njome ispod tih dugih, tamnih trepavica. Ţeleo je da ona uţiva isto koliko i on. Skinuo joj je suknju veštim, iskusnim pokretima. Dugim, snaţnim prstima masirao joj je guzu, klizeći preko njenih tankih, satenskih gaćica. Lagano, sneno, poĉela je da se giba u skladu s njegovim dodirima: kruţila je kukovima da bi osetila svu snagu njegovih snaţnih jagodica. Dok joj je ovlaš prelazio zubima po vratu, kao da će je svakog trenutka ugristi, a drhtaji zadovoljstva strujali njenim telom, zavukao joj je palĉeve pod lepršavi obod gaćica. Kad je shvatila šta radi, Sijena se poţudno izvila unazad. Taj pokret pomogao mu je da povuĉe nadole trake koje su spajale dva mala trougla, i Sijena oseti kako joj taj komadić glatke tkanine lagano klizi niz noge. Pre nego što je uspela da se trgne i povuĉe, on je opet obujmio rukama oko struka i poljubio tako da se ceo njen preĊašnji svet razbio u paramparĉad. – Garete... – pokušavala je da doĊe do daha, dok su joj njegove usne prelazile preko obraza i pribliţavale se njenoj

W & N

neţnoj, izuvijanoj ušnoj školjki. – Znam – šapnuo joj je na uvo. Podigao ju je i poţurio preko salona noseći je u naruĉju. Gurnuo je nogom vrata spavaće sobe i uneo je unutra. Sila koju je upotrebio da uĊe uplašila je Sijenu. Osetivši kako se najednom koĉi u njegovom zagrljaju, Garet zastade i oštro je pogleda. – Ukoliko se premišljaš, Sijena, sad je trenutak da odustaneš. – Uĉinio bi to za mene? – Uĉinio bih to za svaku ţenu. Posmatrala je ispitivaĉki njegovo lice. — Uprkos naĉinu na koji si otvorio vrata? – Molim? Ma daj, Sijena... – Nasmejao se. – Da sam te spustio na zemlju i otvorio vrata rukom to bi upropastilo trenutak. Potpuno isto kao i razgovor – dodao je na kraju, suptilno joj nagoveštavajući da treba da prestanu da priĉaju. Sijena oprezno podignu ruku i pogladi ga po kosi. Potom je provukla prste kroz njegovu sjajnu, tamnu kosu, opijena mirisom koji joj je sve upornije obuzimao ĉula. Znala je da više nema povratka. – A da li ga je... upropastio? Umesto odgovora, nagnuo je malo glavu i neţno je prislonio na njenu ruku. – Ne, Sijena. Ne, nije... — Glas mu je bio tih i promukao, kao da nije navikao da šapuće. – Reci mi koliko me ţeliš... Zatvorila je oĉi. Više nije bilo prostora za priĉu. Iz grla joj je dopro ţudni jecaj i usne joj se blago razdvojiše. Nije mu bilo potrebno dodatno ohrabrenje. Bacivši je odluĉno ali neţno na krevet, nadneo se nad nju s predatorskom gracioznošću pantera. Osetila je kako je u jednom trenutku nevoljno ustuknula pod njegovom probuĊenom muškošću, ali to je trajalo svega nekoliko sekundi. Kad joj je zaposeo usne strasnim poljupcem, talas ţudnje prodrmao joj je ĉitavo telo. Snaţno ju je obujmio rukama i priljubio uza se, nakratko je

W & N

ostavljajući bez daha. Posedovao je neku neodoljivu snagu koju je ona upijala sa zrncem straha uvijenim u uzbuĊenje. Nije imala snage da mu se odupre, a nije ni ţelela. Najednom je ovladao svim njenim ĉulima. Topao, sladak miris njegove muškosti, njegovo snaţno telo na njenom, zvuk njenog imena na njegovim usnama... Bila je poput latice kojom se uragan njegove poţude poigravao onako kako je ţeleo, povijajući je i trzajući svom silinom. Njegova senka nadvijala se nad nju poput oblaka. Zatvorila je oĉi, zaslepljena zadovoljstvom dok su njegove usne pomamno traţile njene. Njegov jezik bio je bodeţ poţude, koji se zarivao u njena usta dok ju je iznova, iznova i iznova ljubio. Prelazio je moćnim, veštim šakama po njenom gipkom, izvijenom telu nalik kakvom istraţivaĉu koji je, ţudeći za konaĉnim otkrićem, istovremeno priţeljkivao da se njegovo istraţivanje nikad ne završi. Osetila je blago ogrubelu koţu njegovih dlanova kako klizi preko njene svilenkaste koţe i obilazi oko njenih nabreklih grudi. Kruţio je palĉevima oko njenih bradavica, draţeći ih sve dok se nisu pretvorile u dve oĉvrsle ruţiĉaste kupice. Ĉitavo njeno telo se propinjalo u skladu s njegovim ritmiĉnim pokretima. Neposredna blizina njegovog probuĊenog uda koji je trljao o njeno telo još više ju je uzbuĊivala, sve do trenutka dok neobuzdani poţudni jecaji nisu poĉeli da joj oduzimaju dah. Molila ga je da konaĉno udovolji ţudnji koja ju je razjedala od njihovog prvog susreta. – Ĉekaj... ţelim da ovo traje što duţe... za oboje. Nekoliko trenutaka njegovo napregnuto telo kao da je lebdelo iznad njenog. Zelja za njom mu je zamalo u potpunosti izmakla kontroli, ali on nikad nije dopuštao niĉemu da mu uništi zadovoljstvo. – Garete... – dozivala ga je jedva ĉujno, gledajući ga bolećivo. Oĉi su joj bile krupne i tamne, ispunjene nadom i oĉekivanjem. – Tako dugo sam ĉeznula za ovim trenutkom...

W & N

Garete, toliko te ţelim... – Moţeš da imaš sve što poţeliš. Samo posegni za tim. Granice ne postoje... Njegov uzdah pretvorio se u poţudni hropac. Ona nikad neće saznati koliko je ĉvrsto drţao uzde sopstvenog libida otkad ju je prvi put ugledao i zamislio ovde u krevetu, u njegovom naruĉju i njegovoj moći... Stvarnost je bila ĉak i bolja od njegovih najdivljijih fantazija. Ništa nije moglo da se poredi sa slatkom mekoćom Sijenine koţe pod njegovim prstima, njenim otvrdlim bradavicama pod njegovim jezikom i nerazblaţenim mirisom ruţine vodice koji je lebdeo oko nje. Poţuda koja ga je savladala bila je toliko moćna da više nije znao kako da se odupre ţelji da odmah ne uroni u nju, da do kraja ne utone u toplu raspuklinu o kojoj je tako dugo maštao. Srce mu je tuklo kao ludo. Bliţio se trenutak konaĉnog otkrića. Sijena ga grĉevito uhvati za ramena. Ĉula je svoje usporeno disanje. Sve dok je on tu, s njom, na njoj, u njoj, bila je spremna da se baci u provaliju ne razmišljajući o posledicama... – Nikad se ovako nisam osećala – prošaputala je. – Garete, voli me... samo me voli... *** Vodili su ljubav i uţivali jedno u drugome ĉitavo popodne i do duboko u noć. Garet je do krajnjih granica zaposeo njeno telo, njene misli i njena ĉula. Ĉinilo se kao da nije ostalo prostora ni za šta drugo. Sva sećanja na njen hladan, usamljeni brak s Aldom isparila su poput mraza na jutarnjem suncu. Jedini zvukovi koji su se ĉuli u spavaćoj sobi bili su njihovi strastveni uzdasi, šuškanje satenske posteljine i pucketanje vatre u kaminu. Sijena nije mogla da se seti trenutka kad je zaspala. Sećala se samo neţnog

W & N

milovanja njegovih prstiju koji su prelazili preko glatke, meke koţe na njenim butinama. Uplovila je u naredni dan kroz toplu i miomirisnu izmaglicu. Pošto je otvorila oĉi, dugo je leţala u tišini, nepomiĉna, plašeći se da ga ne probudi. Iza njih je bila vrela, burna noć. Leţeći tako na boku, gledala je kroz širom otvorena dvokrilna vrata koja su vodila na ogroman balkon. Sunce se poput zrele breskve pomaljalo iza borova. Njegova mediteranska toplota uskoro će ugrejati i obasjati njihova naga tela. Sijena se još neko vreme izleţavala u tišini, zamišljajući kakvo je sve uţivanje još ĉeka, budući da imaju ĉitav dan pred sobom. Radnici praktiĉno nisu imali više posla na posedu, a Garet je slobodan. Mogla je da ga drţi zarobljenog u svom naruĉju koliko god je ţelela. Pomisao na njegove duge, snaţne udove isprepletane s njenima potpuno je razbudila Sijenu. Lenjo se protegnula u krevetu, s namerom da stopalom pogladi njegovu nogu. Pokušala je da ga pronaĊe na njihovom ogromnom igralištu – ali njega nije bilo. Njegova strana kreveta bila je prazna. Poĉela je da opipava ĉaršav kao da se nada da se on ipak krije negde ispod i da je sve ovo varka, ali posteljina je bila hladna kako to samo saten moţe da bude. Uspravivši se, oslušnula je da li se moţda ĉuju neki zvuci iz kupatila, ali svuda unaokolo vladala je potpuna tišina. – Garete! Brzo je ustala iz kreveta, navükla kućnu haljinu i bosonoga pretrĉala preko sobe, dok su joj svila i ĉipka poigravale oko ramena. Gurnula je vrata kupatila i ušla unutra. Mermerni pod bio je hladan i prijatan, ali prostorija je bila prazna. Prošla je kroz vrata koja su iz kupatila vodila direktno u garderobu. Ni u njoj nije bilo nikoga. – Garete! Prozori su bili zatvoreni, i pre nego što je stigla da ih otvori, pogledala je dole u dvorište i videla da njegovog

W & N

metalikplavog iznajmljenog automobila nema. Samo nemoj da paniĉiš, rekla je sebi. To je prvo što bi nekadašnja Sijena uradila. Postoji miliőn razloga zašto nije ovde. Moţda je otišao po novine ili u selo po doruĉak, da je iznenadi. Potom se setila kako je svako jutro proveravao vesti na internetu, u svojoj privremenoj kancelariji. Nije bilo potrebe da ide do prodavnice. A njegovi saveti Sijeni da troši slobodno, ali mudro odnosili su se, izmeĊu ostalog, i na dostavljanje namirnica. Kako bi uštedela vreme i nerviranje, sve su joj donosili do kućnog praga. Znala je da je već sad dole ĉeka sveţe ceĊeni sok od pomorandţe i pecivo. Ali gde je Garet nestao? I šta je mogao da bude razlog njegovog iznenadnog odlaska? Oĉajna ţena bi se odmah sjurila u dvorište i raspitala kod prvog radnika na koga naiĊe. Sijena jeste bila oĉajna, ali diskrecija je bila već duboko ukorenjena u njoj. Naterala je sebe da se istušira i pristojno obuĉe pre nego što siĊe. Još je provlaĉila ĉetku kroz kosu kad je iz glavnog predvorja ušla u mali salon. Garet je prebacio svoju kancelariju iz vile Bredlijevih ĉim se u njenoj ukazao neki pristojan prostor, jer mu je bilo mnogo zgodnije da radi na licu mesta. Sela je za njegov radni sto da vidi krije li se moţda tu neko rešenje za njegov tajanstveni nestanak. Fotografija Spinifeksa bezbriţno je plutala po ekranu na kojem nije bilo više niĉega. Sijena nasumice pritisnu jedno dugme na tastaturi i iznenada ugleda njegov kompjuterski kalendar. Garet je bio veoma precizan po tom pitanju. Svaka isporuka, svaki sastanak vezan za projekat Entrotera bili su zabeleţeni u dan i u sat. On nikad ništa nije prepuštao sluĉaju. Svi planovi bili su tu, pred njenim oĉima, sve do datuma predviĊenog za završetak radova. Sijena je paţljivo prouĉila svaki dan, ali nije pronašla ništa problematiĉno ili pak neki sastanak koji bi ga izvukao iz njenog kreveta. Sijenu je obuzimala sve strašnija panika i usredsredila je

W & N

misli na protekli dan i noć, na najuzbudljivije trenutke u svom skromnom ţivotu. Dva sećanja, jedno gorko i jedno slatko, sudariše joj se se u mislima. Prisetila se jedne njegove opaske, lake poput vazduha, da moţe da ode kad god poţeli i otisne se da ţivi bezbriţnim ţivotom pomorskog ciganina. I dok je eho njegovog glasa odzvanjao kroz praznu prostoriju, ĉula je sebe kako ga priziva kroz senke noći: „Voli me, Garete, toliko te volim...” Za trenutak je osetila njegov topao dah na potiljku, ali samo na trenutak, da bi potom išĉezao kao da je poslednji. Sijena pokri lice rukama. Šta je to uĉinila? Od svega što je mogla da kaţe nekom ko ima tako slobodan duh poput Gareta, ĉiji se ţivot toliko razlikuje od njenog da je uz sav trud jedva uspevala da ga barem malo razume, ona je izabrala baš te reĉi... Ta njena izjava sigurno je bila pravi otrov za njegove uši. Najverovatnije je saĉekao da ona zaspi, a potom je zauvek napustio. Krv u venama kao da joj se potpuno sledila. Oĉajniĉki je prebirala po mislima pitajući se gde bi mogao da ode. Moţda je ipak svratio do Bredlijevih da pokupi stvari. MeĊutim, pre nego što je uzela slušalicu da ih nazove, na ekranu najednom blesnu jedna poruka upozorenja. Bio je to spisak sastanaka u Njujorku. Prvi je trebalo da bude za manje od osamnaest sati, a kalendar je potom bio podeljen na sate od kojih je Garet gotovo u svakom satu imao poneku obavezu. Njene ljubavne reĉi sigurno su bile previše za njega i opet se bacio na posao. Bila je sasvim ubeĊena u to. Dok je tako zamišljena zurila u ekran, na njemu se pojavila još jedna informacija. Ovog puta to je bila potvrda rezervacije karte na Garetovo ime, za prvu klasu, let za Njujork. Bila je to karta u jednom pravcu.

W & N

12. Prošlo je popriliĉno vremena pre nego što je Sijena smogla snagu da odvoji oĉi od kompjuterskog ekrana i ustane od stola. Oĉi su joj bile crvene. Dobro je znala da nema svrhe juriti ga. Instinktivno je znala da će se ovo desiti, od samog poĉetka, ali sad se suoĉava sa surovom stvarnošću. Garet je cenio svoju slobodu. I nikad to nije tajio. Ovoga puta odluĉio je da ode ali joj je pri tom išĉupao srce i odneo ga sa sobom. Polako je odšetala do kuhinje, pokušavajući da shvati šta se desilo. Kad je otvorila novi friţider najnovije generacije, osetila je kao da se naglo pribrala od talasa ledenog vazduha koji je pokuljao iz njega. Ĉitav ţivot provela je ţiveći u prošlosti – sve dok se Garet nije pojavio. On ju je nauĉio da gleda napred, u budućnost, a ne unazad. Naĉinila je uţasnu grešku kad se otvorila i poverila mu se, a on je postupio sasvim oĉekivano. Nastavio je dalje. Sijena shvati da upravo to mora i ona da uĉini. Morala je da se dogovori o još nekim pojedinostima s radnicima i pejzaţnim arhitektama koji su radili na ureĊivanju imanja. Mogla je to bez problema da uradi, nadahnuta novosteĉenim samopouzdanjem koje joj je Garet usadio. MeĊutim, Sijena se nije osećala nadahnuto. Osećala se sićušno, beznaĉajno, napušteno i usamljeno. Sipala je sebi punu ĉašu dobro rashlaĊenog soka od pomorandţe. Potom je stavila dva kroasana da se zagreju i otišla da potraţi ĉokoladni namaz. Zbunjeno se kretala po novoj, blistavoj kuhinji. Tanjiri, posuĊe i escajg nisu se nalazili na uobiĉajenim mestima i bilo joj je teško da se snaĊe. Nije se mnogo ni trudila. Ţelela je samo da uţiva u mirisu toplog peciva i sveţe samlevene kafe, ali ni to joj nije polazilo za rukom. Sve ju je podsećalo na Gareta. A ona je sve uništila rekavši jedinu stvar koju ĉovek

W & N

poput njega ne ţeli nikad da ĉuje. Nije mogla ni da oĉekuje ništa drugo nego da će je napusti. Njegovo nesrećno detinjstvo sigurno ga je oštetilo i ostavilo posledice na njegovu liĉnost. Uostalom, ispriĉao joj je o tim silnim devojkama s kojima je bio. Ispostavilo se da Moli zapravo uopšte nije preterivala. Sijena automatskim pokretima namaza ĉokoladni krem na kroasane. Da, pomislila je, Garet je uneo sve ove stvari u moj ţivot. Ali ga ipak nije kupio, podsetila je sebe. Saĉuvala je svoj ponos do samog kraja. Spavala je s njim iskljuĉivo zato što je to ţelela, a ne zato što je to bio deo nekakve pogodbe. Ona uţasna slika za koju se ispostavilo da vredi ĉitavo bogatstvo omogućila joj je da ne pogazi sopstvenu ĉast. Pošto je stavila tanjir s pecivom, ĉašu soka od pomoranţe i šoljicu penušavog kapućina na posluţavnik, Sijena se uputi nazad u Garetovu kancelariju, s namerom da poseti sajt njegove kompanije na Menhetnu. Ono što je tamo proĉitala potvrdilo je njene najveće strahove. Najnovije vesti najavljivale su da se gazda vraća nakon neplaniranog odmora. I nije bio ništa više od toga, pomislila je Sijena, već samo jedan prelepi, kratkotrajni san. Zatvorila je oĉi, prisećajući se i oţivljavajući svaki dodir, svaki poljubac, svu tu strast i sve te vatrene trenutke koje su zajedno proţiveli. A onda je neki udaljeni glas, koji je dopirao iz Imeldinog apartmana, naglo vratio u stvarnost i podsetio je da je i dalje tu gde jeste, a gde moţda ne bi trebalo da bude, ukoliko uspe da pronaĊe tu unutrašnju snagu o kojoj je Garet stalno govorio. Otvorila je oĉi i zagledala se u netaknuti doruĉak. Nedugo potom sinu joj jedna ideja i ona podignu telefonsku slušalicu. Garet Laslo je svakako zasluţan za to što su se na posedu Entrotera stvari pomerile s mrtve taĉke, ali Sijena je polako poĉela da shvata da bi i ona mogla da uĉini nešto po tom pitanju. Promene na ovom mestu su tek poĉele. Ona će se

W & N

pobrinuti za to. Garet je zaţalio zbog svog postupka već u trenutku kad se izmigoljio ispod Sijeninog toplog, usnulog tela. Njegov ponos neprestano mu je govorio da je to najbolje za sve. Rekla mu je da ga voli, a svaka ţena koja bi izgovorila tako nešto mogla je da donese samo probleme i ništa više. Znao je to vrlo dobro iz svog gorkog iskustva. Rad je bio jedina ljubavnica vredna paţnje, bez prestanka je ponavljao njegov unutrašnji glas. Jedva je uspeo da se koliko-toliko neopaţeno provuĉe pored gomile novinara i fotoreportera koji su ga progonili sve do kancelarije. Haos u koji se vratio bio je gotovo nepodnošljiv i sruĉio se na njega poput kazne. Zaboravio je koliko je Njujork zapravo buĉan. Toliko drugaĉiji od mirne i predivne Entrotere, kao što se i Sijenina kafa s mlekom razlikovala od instant kafe iz aparata koja mu je već presela. I baš u trenutku kad je to pomislio, sekretarica mu donese šolju duple kafe bez kofeina, onako kako su mu lekari preporuĉili. Namrštio se i prosledio šolju devojci koja mu se nekoliko trenutaka ranije predstavila kao nova asistentkinja. Nakon svega trideset sekundi Garet je ţudeo za Sijeninim baršunastim glasom, pravom kafom i domaćom kuhinjom. MeĊutim, odmah je pohranio svoju ĉeţnju meĊu uspomene, jer ovde je njegova budućnost, ovde pripada. Ili je barem tada tako mislio. Prošle su tri nedelje. Garetovo lice stalno je bilo na televizijskim ekranima i naslovnim stranama novina. Vest o milijarderu koji se vratio na posao nakon što je jednog dana samo netragom nestao oduševila je sve, osim Sijene. Garet je oĉekivao da ga Sijena pozove, ali pošto se to nije desilo, osetio je neobiĉno razoĉaranje. S obzirom na glasine o njegovom bogatstvu koje su neprestano kruţile, oko njega su

W & N

se sjatile kako stare, tako i nove „prijateljice‖, ali Sijene nije bilo. Postepeno je shvatao da ju je potcenio. Ona je bila drugaĉija. Sad to zna. Ona mu nijednom nije postavila direktno pitanje vezano za novac. Upravo suprotno, pomislio je, shvativši da se nasmejao prvi put otkad je napustio Entroteru. A kad se prisetio onoga što ga je molila one, poslednje veĉeri, još zadovoljnije se osmehnuo. I koliko ĉesto ga je molila... Zavalio se u fotelju. I to je bio potpuno nov osećaj. Rad više nije ispunjavao baš svaki trenutak njegovog ţivota. Sijena ga je izleĉila od toga, pokazujući mu na svom primeru kako je loše prošla ţena koja se udala za opsesivnog muškarca. Aldo di Imperija je oboţavao novac. Garetov otac bio je zavisnik od flaše. Odluĉan da izbegne istu sudbinu, Garet se oţenio poslom i to mu je uništilo ţivot, shvatio je, moţda ipak ne prekasno. Susret sa Sijenom sve je promenio. Poĉeo je da posmatra ţivot iz sasvim drugog ugla. Iz kojeg je mogao da vidi mnogo širu sliku. Kako ţivot zapravo treba da izgleda. Sreća ne poĉiva na tome koliko novca imaš. Ona dolazi iznutra. A najveća sreća za njega iznenada je došla s vrstom Ijubavi koja za njega nikad nije postojala, niti je verovao da će postojati: ĉista i jednostavna. I zatvorila je krug. Poslednji komad slagalice njegovog ţivota došao je na svoje mesto. Kako je samo mogao toliko dugo da bude slep? Svih ovih godina nasumice je tragao za ispunjenjem, ali ništa od onog na šta je nailazio nije bilo ni blizu rešenja za kojim je tragao. Pronalaţenje i otkrivanje Sijene bio je odgovor na svu onu prazninu koju je pokušavao da ispuni tokom poslednjih trideset godina. Tek sad je shvatio šta je zapravo traţio sve vreme. U njegovom ţivotu postojala je rupa, koju je Sijena savršeno popunila. Sve što sad treba da uradi jeste da otkrije kako da je vrati.

W & N

*** Sijena se svim silama trudila da izbriše Gareta iz sećanja, ali bezuspešno. Njegova figura i izluĊujući dodir njegovih prstiju progonili su je na svakom koraku. Naĉin na koji je hodao kad joj je prvi put prišao zauvek joj se urezao u misli – kao i njegovo prijatno ponašanje, njegovo telo, i predivna noć koju su proveli zajedno. To je bilo jaĉe od nje, premda joj se na trenutke ĉinilo da više ništa nema smisla. Znala je da nikad neće zaboraviti Gareta. On joj je pokazao koliko ţivot moţe da bude dobar, i ona ga je oboţavala zbog toga. Volela ga je. To je bila ta neverovatna istina. Možeš da imaš sve što poželiš. Samo posegni za tim. Granice ne postoje... Poslednje reĉi koje joj je Garet uputio nisu joj izbijale iz glave. Eho njegovog glasa odjekivao je uvek i svuda. Uĉinio je toliko toga za nju i podario joj nešto što nikad dotad nije imala: samopoštovanje i osećaj da ţivot ipak ima smisla. Osim toga, Sijenina vila probudila se u novom ruhu, nakon godina zaĉaranosti i zapostavljenosti. Garetovo umeće ponovo je oţivelo njen dom na koji je sad mogla da bude ponosna. Uţivala je hodajući njenim hodnicima i odajama s visokim tavanicama, diveći se sjaju pozlaćenih listića i uglaĉanog mermera. Kuća se promenila do neprepoznatljivosti, kao uostalom i Sijena. Kad je Garet prvi put kroĉio u njen ţivot, ona je bila maleni, povuĉeni mišić. A sada se oseća... drugaĉije. Da tako nešto nije fiziĉki nemoguće, Sijena bi se zaklela da je ĉak porasla nekoliko centimetara. U svakom sluĉaju, bila je lakša. U poslednje vreme izgubila je apetit. IzmeĊu ostalog, to je bila i Garetova krivica. Bila je toliko obuzeta mislima o njemu, da nije imala

W & N

vremena da zaviruje u ostavu. Sada nije mogla da nosi svoje omiljene farmerke bez kaiša. Njegov odlazak promenio je Sijenu – kako fiziĉki, tako i mentalno. Više se nije plašila da pogleda ljude pravo u oĉi. Jedna od prvih stvari koje joj je Garet rekao bila je da svako ima pravo da svoj ţivot uĉini najboljim mogućim. On joj je ulio samopouzdanje zahvaljujući kojem je poverovala u te reĉi. A onda joj je svojim odlaskom samo istrgao ćilim pod nogama. Sijena je mogla da se izbori s tim jedino uveravajući sebe da je sve to bila najobiĉnija letnja romansa s jednostranim emocijama. Znala je da moţe da nastavi dalje samo ukoliko krene iz poĉetka. Znala je da to moţe i ţeli, ali srce joj je bilo prazno. Imelda je bila prva kolateralna šteta njenih razbijenih snova. Sijena ju je premestila u jednu od onih renoviranih koliba, u neposrednoj blizini Ermana i njegove supruge. Njen bes bio je jalov i besmislen, jer Sijena je već bila odluĉila. Prodaće vilu, što znaĉi da Imelda ostaje bez svojih odaja na koje je toliko bila navikla. Prodaja je protekla bez ikakvih problema, na Sijenino olakšanje. Jedva je ĉekala da se vrati u malu seosku kuću u kojoj se rodila i gde je provela ĉitavo detinjstvo. Nameravala je da opet pokrene pekaru i nastavi dugogodišnju porodiĉnu tradiciju. Ostavljajući iza sebe brige i loše uspomene vezane za Entroteru, trebalo je da oseća neverovatno olakšanje, ali nije bilo tako. Dan pre nego što je konaĉno predala vilu novom vlasniku, prošetala je još jednom, poslednji put kao zvaniĉna gazdarica poseda, kroz prelepu, staru kuću. Hodajući njenim predvorjem, balskom dvoranom i ogromnim salonima, samo jednim pritiskom na prekidaĉ mogla je da osvetli svaki obnovljeni kutak, ali u srcu joj je vladala tama koju ništa nije moglo da obasja. Garet joj je ostavio krevet posut ruţama, ali bila je sama u njemu. Zauvek je izgubila osobu koja joj je omogućila sve ovo. Gipsani radovi bili su savršeni, a blistavi

W & N

zlatni listići, ĉiste linije i klasiĉna lepota kuće traţili su ljubav i toplinu. Neko će već uspeti da je ispuni time, pomislila je Sijena. Naslonjena na stepenišnu ogradu, bacila je pogled na prostrano predvorje. S tog mesta jedva da je mogla da ĉuje kako se napolju zaustavlja automobil, ali nije bilo nikakve sumnje da je neko došao. Ĉula je kako se vrata vozila s treskom zatvaraju, kao i zveckanje kljuĉeva. Pogledala je na svoj ruĉni sat, osmehnula se usiljeno ljubazno. Novi vlasnik je poranio. Nimalo poletno krenula je niz široko, spiralno stepenište. Koraci su joj bili sve sporiji i sporiji. Pokušavala je, moţda ĉak i nesvesno, koliko god je moguće, da odloţi taj ruţan trenutak kad će postati stranac u sopstvenoj kući. Dok je Aldo bio ţiv, vila je za nju bila poput zatvora, ali tek sad je pokazivala svoju pravu lepotu i Sijena je shvatila koliko je ipak vezana za to mesto. Zahvaljujući Garetu. Naţalost, prekasno je da se predomisli. Baš u trenutku kad je kroĉila na mermerni pod u predvorju, ogromna hrastova vrata vile širom se otvoriše. Sijena uz izuzetan napor podignu glavu i osmehnu se, ali najednom zastade. – Garete! Šta ti radiš ovde?! – To bih i ja tebe mogao da pitam. Boja njegovog glasa nije odavala apsolutno ništa. Sijena ĉak nije mogla ni da mu vidi izraz lica, budući da je stajao u senci, jer je odmah zatvorio vrata za sobom. Potom se okrenuo i naslonio na masivna drvena vrata, drţeći u ruci veliki gvozdeni kljuĉ kojim je otkljuĉao. – Rekli su mi da će moj novi dom biti prazan. – Ti si kupac? Ali kako? – Onako kao što bilo ko kupuje kuću bilo gde. – Njegove krupne, tamne oĉi bile su oprezne, kao i uvek. – Rekao sam agentima gde ţelim da ţivim i oni su mi pronašli idealno mesto nekoliko kilometara udaljeno od

W & N

Đenove. MeĊutim, baš u trenutku kad je trebalo da potpišem ugovor, dobio sam vesti da se Entrotera prodaje. Novac koji si dobila od slike nije ti bio dovoljan, zar ne? – Uspomene su me naterale da je prodam, a ne novac – odgovorila je Sijena, uspravljajući se i gledajući ga pravo u oĉi, onako kako ju je on nauĉio. Garet pomeri usne kao da će nešto reći, ali samo se osmehnu. Prošlo je nekoliko dugih sekundi pre nego što je opet progovorio, ovog puta krajnje oprezno. – Lepe, nadam se? Sijena odmahnu glavom. – To je moja greška, pretpostavljam? Nije porekla. Bio je besprekorno obuĉen. Na sebi je imao tamno odelo i kravatu, belu košulju i crne cipele, uglancane tako da su se u njima videli odblesci svetlucavog kristala s lustera. Sijena se priseti kako je ne tako davno zurila u njegova stopala, isuviše uznemirena da bi ga pogledala u oĉi. MeĊutim, sad je radila upravo to. U njegovom odvaţnom pogledu nije bilo nikakvih znakova neprijatnosti, ali je zvuk njegovih koraka i koţnih donova na ploĉicama ipak odavao izvesnu nelagodnost. – Sijena, kad sam te ostavio ovde, nisam ni pomišljao da ću se vratiti, ali nisam mogao da se obuzdam. Trideset godina sam bio budala. I bilo mi je potrebno samo nekoliko nedelja provedenih s tobom da shvatim kako ţivot treba da izgleda. Pomislio sam da ću moći da se vratim bogatiji za samo još jedno iskustvo, ali u osnovi isti. Nije bilo tako. Potrebni su mi mir i spokoj ovog mesta, i što je još vaţnije, shvatio sam da ne mogu da ţivim bez tebe. – Gotovo ju je zarobio pogledom. Sijena je nekoliko trenutaka samo ćutala. Svakodneva borba s agentima, Imeldom i svim ostalim problemima s kojima je morala da se suoĉi uzeli su ogroman danak. Sve to, zajedno s njegovim priznanjem, bilo je previše za nju. Tih nekoliko sekundi kao da je zaboravila sve ono što je nauĉila od njega. Spuštajući glavu, polako je odmahnula.

W & N

– I šta sad ţeliš da ti kaţem? Pribliţavajući se, naĉinio je desetak koraka, koji su odzvanjali prostranim predvorjem. – Moţda me jeste privukao miš, Sijena, ali zaljubio sam se u devojku koja ima mnogo više duha od svih ljudi koje poznajem. – Zaljubio? – Trgnula se. – Odvukao si me u krevet, a potom si me napustio. Sijena je pomno pratila njegovu reakciju na njene optuţbe. Izgledao je isto tako iskreno i pomirljivo kao što se ona osećala, ali to joj nije bilo dovoljno ubedljivo, morala je da bude sigurna. – Kako da znam da me nećeš opet ostaviti, Garete? – Došao sam da se oţenim tobom. Je li to dovoljno uverljivo? U jednom koraku prešao je razdaljinu koja ih je delila i ućutkao njen zaprepašćeni jecaj jednim dugim, poţudnim poljupcem. Ljubio ju je sve dok gotovo nije zaboravila sopstveno ime, a kamoli zašto je bila ljuta na njega. – Ti si moja! Postala si jedina ţena u mom ţivotu od trenutka kad sam te prvi put ugledao na trţnici – izgovorio je u jednom dahu, dubokim, muţevnim glasom. – Udaj se za mene. Potrebna si mi – sad i zauvek. Više nije imalo šta da se kaţe. Garet je taj koji donosi konaĉne odluke, i Sijena je to znala od samog poĉetka. Ipak, morala je da bude sigurna u to. – Ne ţelim da me opet povrediš, Garete. – Neću te povrediti. Obećavam ti to. – Ali napustio si me – bila je uporna. – Otišao si i ostavio me dok sam spavala. – To je bio samo zbog mog glupog ponosa. Nije mi bilo nimalo lako da se nakon svega ponovo vratim u Njujork. Pustio sam da me posao uvuĉe u svoj vrtlog, ali više ništa nije bilo isto. Nije ni moglo da bude. Moje srce više ne pripada tome, tako da sam prepustio mojim ljudima da vode posao, a

W & N

ja sam odluĉio da se povuĉem. Rekao sam Bredlijevima da dolazim po tebe, ali Moli mi je kazala da te vrlo retko viĊaju. Ţao mi je, Sijena. – Ruke su mu nemoćno visile niz telo. – Nije trebalo nikad da te ostavim. Znam da ništa što bih mogao da kaţem ne moţe to da ispravi. Hoćeš li mi dopustiti da moji postupci govore umesto mene? – upitao je polako, dok mu je oprezan osmeh lebdeo na usnama. Tokom tih nekoliko sekundi kao da su se nalazili u univerzumu stvorenom samo za njih dvoje. Potom se njene usne razvukoše u jedva primetan osmeh. Klimnula je glavom i on je uze u naruĉje. Poljubac koji je usledio otvorio je jednu sasvim novu dimenziju njihove veze. – Ne mogu a da ne podlegnem svojim nagonima kad sam u tvojoj blizini – promrmljao je, dok su se njegovi poljupci lagano pribliţavali njenoj ušnoj školjki. – To mi nimalo ne smeta – rekla je Sijena uzĊahnuvši duboko, ponovo ušuškana u njegovom zagrljaju. – Samo mi je vaţno da znam da me više nikad nećeš napustiti. – Moţeš da budeš sigurna u to, ljubavi – prošaputao je, nastavljajući da je ljubi. – Više te neću pustiti. ***

W & N